Wikipedia avwiki https://av.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%82%D3%80%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B1_%D0%B3%D1%8C%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%80 MediaWiki 1.47.0-wmf.1 first-letter Медиа Хъулухъалъулаб БахӀс ГӀахьалчи ГӀахьалчиясул бахӀс Википедия Википедиялъул бахӀс Файл Файлалъул бахӀс MediaWiki MediaWiki-ялъул бахӀс Халип Халипалъул бахӀс Кумек Кумекалъул бахӀс Категория Категориялъул бахӀс TimedText TimedText talk Модуль Обсуждение модуля Event Event talk Дагъистаналъул халкъал 0 2719 97438 97381 2026-05-06T12:37:42Z InternetArchiveBot 12052 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 97438 wikitext text/x-wiki {{Этникияб къокъа | group = Дагъистаналъул халкъал | flag = | flag_caption = | pop = {{circa}} 5 миллион {{Эхеде ин}} | total_ref = | popplace = | region1 = {{флаг|Россия}} *{{flag|Дагъистан}} 3,332,543 |pop1=гӀ-ш. 4 миллион | region2 = {{флаг|Азарбижан}} | pop2 = 650,000 | ref2 = <ref name="azer2009">{{cite web|url=http://pop-stat.mashke.org/azerbaijan-ethnic2009.htm|title=Ethnic composition of Azerbaijan 2009|website=pop-stat.mashke.org|access-date=2025-08-13|archive-date=2012-02-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20120207161726/http://pop-stat.mashke.org/azerbaijan-ethnic2009.htm|url-status=dead}}</ref> | region3 = {{флаг|Туркия}} | pop3 =200,000 | ref3 = <ref>{{Cite web |url=https://www.angelfire.com/tn3/tahir/trk58.html |title=KAFKAS KÖKENLİLERİN TÜRKİYE'DEKİ DAĞILIMI. |access-date=2023-03-16 |archive-date=2023-02-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230204025121/https://www.angelfire.com/tn3/tahir/trk58.html |url-status=live }}</ref> | region4 = {{флаг|Хъазахстан}} | pop4 = 20,000 | ref4 = | region5 = {{flag|Гуржия}} | pop5 = 1060 | ref5 = <ref name="georgia">{{cite web |url=http://pop-stat.mashke.org/georgia-ethnic-loc2014.htm |title=Ethnic composition of Georgia 2014 |publisher=Pop-stat.mashke.org |date= |accessdate=2022-03-04 |archive-date=2020-12-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201220100552/http://pop-stat.mashke.org/georgia-ethnic-loc2014.htm |url-status=dead }}</ref> | langs = [[Авар мацӀ|Авар]], [[Даргиял мацӀал|даргиял]], [[Лак мацӀ|лак]], [[лезгиял мацӀал|лезгиял]] {{BLh|fam=caucasian}} | rels = [[File:IslamSymbol1.svg|12px]] [[Ислам]] | related = | native_name = | native_name_lang = }} [[Файл:Численность дагестанских народов на Кавказе по муниципальным образованиям, в %.png|справа|мини|280x280px|Кавказалда дагъистаниял халкъазул рикӀкӀен муниципалитеталккун, 2010 сонил цензалда рекъон.]] '''Дагъистаналъул халкъал''' абураб [[экзонимги эндонимги|экзоэтноним]] ккола гьанжесеб [[Дагъистаналъул Республика|Дагъистаналъул Республикаялда]], гьединго [[Азербайджан|Шималияб Азербайджаналдаги]] бакъбаккул [[Гуржия|Гуржиялдаги]], ЧачаналӀги гӀумру гьабун ругел халкъазда абулеб цӀар. Гьел халкъал кӀалъала [[бакъбаккул кавказиял мацӀал|бакъбаккул кавказияб хъизамул]] мацӀазда.<ref name="Коряков">Коряков Ю. Б. Атлас кавказских языков. М., 2006. Стр. 26.</ref><ref>{{БРЭ|статья=Дагестанские народы|ссылка=https://old.bigenc.ru/ethnology/text/2627407|archive-url=https://web.archive.org/web/20221021003757/https://bigenc.ru/ethnology/text/2627407|архив дата=2022-10-21}}</ref><ref>{{cite journal|url=https://lib.kunstkamera.ru/files/lib/978-5-88431-187-7/978-5-88431-187-7_08.pdf|ref=Капустина, Карпов|last1=Капустина |first1=Е. Л.|last2=Карпов |first2=Ю. Ю|title=Кварельские аварцы в XX веке|date=2010|journal=Материалы полевых исследований МАЭ РАН |issue=Вып.10|page=118–137|archive-date=2022-12-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20221216003411/https://lib.kunstkamera.ru/files/lib/978-5-88431-187-7/978-5-88431-187-7_08.pdf}}</ref> Дагъистаналъул халкъазда гъорлӀ бищун кӀудияб [[этникияб група]] буго [[Аварал|авараб]]. ==Референсал == {{reflist}} [[Категория:Дагъистаналъул халкъал| ]] [[Категория:Азарбижан]] [[Категория:Дагъистан]] [[Категория:Гуржия]] ik8oxfrwazb23cj6iuxr30apdxntoq1 ХъахӀабросулӀа МахӀмуд 0 3727 97444 95798 2026-05-06T16:46:57Z InternetArchiveBot 12052 Rescuing 0 sources and tagging 4 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 97444 wikitext text/x-wiki {{Хъвадарухъан |цӀар = ХъахӀабросулӀа МахӀмуд |оригинал_цӀар = |сурат = Махмуд_Магомедов.jpg |гӀеблъи = |гъоркьхъвай = |жинс = m |гьавидал_цӀар = |тӀокӀцӀар = МахӀмуд аль-Байзави (محمد البيضاوي) |тӀубараб_цӀар = ХъахӀабросулӀа ТӀайгибил МухӀамадил МахӀмуд |гьавуна = [[1872]] |гьавураб_бакӀ = [[ХъахӀабросо]], [[Дагъистаналъул вилаят]], [[Россиялъул империя]] |хвана = сентябр, [[1919]] (47 сон) |хвараб_бакӀ = [[Игьали]], [[Дагъистаналъул вилаят]], [[Россиялъул империя]] |вукъараб_бакӀ =[[ХъахӀабросо]] |ватӀанчилъи = {{Флагификация|Россиялъул империя}}<br>{{Флагификация|РСФСР}} |миллат = [[Аварал|Аварав]] |эмен = ТӀайгибил МухӀаммад |эбел =ГӀашурай |лъади =1-й: ХъахӀабросулӀа Рабият 2-й: Жамилат |лъимал = |альма_матер = |пиша = ШагӀир |гьунаралъул_сонал = 1887–1919 |мазгьаб = [[Лирика]] |жанр = [[Поэма]], [[шигӀру]] |асаразул_мацӀ = [[Авар мацӀ|Авар]] |машгьурал_асарал =Марьям |дебют = |премиял = |шапакъатал = |автограф = |гъулбас = |website = |сайт = |lib = |викитека = |викигъамас = |викицитата = }} '''ХъахӀа́бросулӀа МахӀму́д''' (гьавидал '''ТӀайи́бил МухӀа́мадил МахӀму́д''', [[1872]], [[ХъахӀабросо]], [[Авар сверухълъи]] [[Дагъистаналъул вилаят]] — [[1919]], [[Игьали]], [[Дагъистаналъул вилаят]]) — [[Аварал|аваразул]] кӀудияв шагӀир, "Марям" абураб цӀар рагӀараб поэмалъул автор. == Биография == === Гьавураб мех === МахӀмуд гьавуна 1873 яги 1874 соналъ [[Дагъистаналъул вилаят|Дагъистаналъул вилаяталъул]] [[ХъахӀабросо|ХъахӀабросолӀ]] (гьанжесеб [[Дагъистаналъул Жумгьурият|Дагъистаналъул]] [[Унсоколо мухъ]]). Гьев гьавиялъул мехъ батӀи-батӀиял иццазда рехсон буго батӀи-батӀияб. Лъалеб жо буго [[ТӀоцебесеб дунялалъул рагъ]] байбихьигун, жиндиего бокьун армиялде хъвалев МахӀмудица живго гьавураб сон хисизаби (40-ялдаса цӀикӀкӀун сонал рарал хъвалел рукӀинчӀо, МахӀмудие абуни 1914 соналъ букӀана 42 сон). Дагъистаналъул пачалихъияб архивалда цӀунун бугеб 1886 соналъ ХъахӀабросоялъул халкъалъул къадар рикӀкӀараб документалда рекъон, гьеб заманалъ букӀун буго 14 сон, гьесул вац ГӀумарие — 5 сон, гьезул эмен ТӀайибил МухӀамадие — 50. ===Хъизан=== МахӀмудил кӀудаинсуда цӀар букӀана ТӀайгиб, гьев вукӀана гӀадатав магӀарулав, гӀумруялъ росдал гӀиги хьихьун вукӀарав; гьесда абулеб букӀуну буго росуцояз Анас абун. Гьесул васасда, МахӀмудил инсуда, цӀар букӀана МухӀума (МухӀамад), гьев лъала ТӀайибил МухӀамад гӀадин.{{Sfn|ХӀасанилазул|2019|p=4}} Гьев вукӀана рохьоб тӀурччи бухӀун, гьеб Хунзахъ базаралда бичизе хьвадулев чи; цо-цо хъапихъ кьолеб букӀун буго цо гъурущ, гьебги букӀун буго гӀадатаб хъизаналъе жиндирго магӀишаталде тӀаде бачӀунеб пайдалъун. ТӀайгибил МухӀамад вукӀана лъай-цӀали бугев чи, гьес росдал лъималада малъулаан Къуран цӀализа, гьесда цебе лӀугӀизабуна МахӀмудицаги гьесул вац ГӀумарицги [[къуръан]] цӀали. МахӀмудил эбел йикӀана [[БекьилӀ|БекьилӀа]] ГӀашурай. ГьитӀинав вацасда цӀар букӀана ГӀумар. 1913 соналъ [[Харков|Харковалде]] бетӀербахъиялъе хӀалтӀизе арав чи, гьев араб бакӀ лъачӀого тӀагӀун вуго, нахъе кӀиго ясги тун.<ref name="Дагъ2">{{cite web ru |url = https://riadagestan.ru/news/science/shanisat_gadzhilova_v_pamyati_avartsev_imya_makhmuda_sokhranilos_kak_olitsetvorenie_neprevzoydennogo_samobytnogo_mastera_poeticheskogo_slova/ |title = Аваразул ракӀалде щвеязда МахӀмудил цӀар хутӀана гьунар тӀокӀав, хаслъи бергьарав шигӀрияб рагӀул устарасул сипатлъун |author = ХӀажилай Шанисат |date = 2014-09-24 |accessdate = }}</ref> {{Tree chart/start|align=center}} {{Tree chart| | | |KEN |~|y|~| KEL | |KEN=ТӀайгибил МухӀума<br>(1836–1928)|KEL=ГӀумарил ГӀашура}} {{Tree chart| | | | | |,|-|^|-|.| | }} {{Tree chart| | | | | Vas | | Vas1 |y|Lh|Vas=МахӀмуд<br>(1872–1919)|Vas1=ГӀумар<br>(1881–1912)|Lh=ГӀарща}} {{Tree chart| | | | | | | | | |,|-|^|-|.| | | }} {{Tree chart| | | | | | | | | Jas | | Jas1 | |Jas=Аминат|Jas1=Хади}} {{Tree chart/end}} === МутагӀиллъи === [[1879|1879 соналъ]] МахӀмудил эбелалъул рахъалъан имгӀал Хъандулал МухӀаммадица яцалъе кумекги гьабизе МахӀмудие лъайги кьезе вачуна жиндихъего [[Бекьилъ|Бекьилъе]]. МахӀмуд цӀализе ккола исламияв гӀалимчи ХӀайдарил МухӀаммадихъе ва цӀалула гьесда цеве 1884 соналде щвезегӀан. Гьелдаса хадув МахӀмуд цӀалула Хьиндаллъиялъул гӀалимзабаздаги, Аваристаналъул цогидал росабазул гӀалимзабаздаги цеве. ГӀаммго цӀали халат бахъуна къогогӀан соналъ (1879–1899 гг.). МахӀмудги, ХарачӀиса ХӀаскъилги ИнквалитӀаса Шахулисламги цӀалулел рукӀун руго машгьурав гӀалимчи, Дагъистаналъул имам Нажмудинил эмен ХӀоцоса Доногъо МухӀаммадида цере. 1886 соналъ МахӀмуд ана [[ГӀашилтӀа]] росдал мадрасаялде КъурбангӀалида цеве цӀализе. Гьениб лъугьуна МахӀмудил гьунаралъе цӀакъ кӀудияб асар гьараб лъугьа-бахъин — гьев дандчӀвана [[Аваристан (тарихиябгин географияб регион)|Аваристаналдаго]] цӀар рагӀарав шагӀир ва гӀалимчи [[БакьагьичӀиса ЧӀанкӀа|БакьайчӀиса ЧӀанкӀагун]]. Гьев живгоги цӀалулев вукӀана КъурбангӀалида цеве, гьитӀинал мугӀалимзабазе дарсалги лъолаан гьес. МахӀмудие букӀана гьеб заманалъ 14 сон, ЧӀанкӀае — 21. === ГӀолохъанлъи ва Муи дандчӀвай === 1899 соналъ [[Шура|Шураялда]] имамлъиялъул ва мугӀалимлъиялул имтихӀанги кьун хадув МахӀмуд вачӀана дибирлъун [[ХъахӀабросо|ХъахӀабросолъе]] ва 1906 соналъ-лъагӀан гьенив хӀалтӀана. 1899 соналъ ььес ячана ХъахӀабросолъа РапигӀат абурай яс, амма 5–6 соналдасан, лъимал рукӀинчӀолъиялъ, гьел ратӀалъана. МахӀмуд вахъана [[Бекьилъ|Бекьилъе]]; гьенив будунлъун вукӀаго дандчӀвала гьесда Муъминат (Муи), лъабго соналъ цеве Герейавлахъалда чуялъ гъоркье рехун рос хварай гӀадан Муи гьаюна [[1882|1882 соналъ]] Сулейманилазул МухӀамадгӀалилги ПатӀиматилги (ГьотӀо) хъизаналда. Гьелъул йикӀана жеги кӀиго яцги — СалихӀат ва Загьидат. 16 сон барай Муи кьуна росасе гӀурус армиялда хъулухъ гьабулев вукӀарав ХӀасанил КъебедмухӀаммадие, гьезие гьавуна кӀиго вас — ХӀасан ва МухӀаммадгӀали. МахӀмуд вукӀана Муил васазул мугӀалимлъун, гьес кумек гьабулаан Муие рукъ-цӀа бачине. МахӀмудилги Муилги рокьи ккана, ва гьезда ракӀалда букӀана ригьин гьабизе, амма Муил гӀагарлъи цӀакъ данде чӀола гьелде ва рагӀи кьола Муихъа лъимал рахъизе, гьей МахӀмудие росасе ани. Гьедин МахӀмудги Муиги ратӀалъана. МахIмудица жинцаго абухъе: {{Цитата|Борхатаб магIарда кIиго гIадрал тIегь | Цоцазде щапула, данде щоларо. | Гъваридаб кIкIалахъе кIиго иццул лъим | Цоцалъе чваххула, гъорлъ жубаларо.}} МахӀмуд нахъе ана [[Бекьилъ|Бекьилъа]] 1907 соналъ ва рещтӀана [[ЦӀатанихъ]]. Гьенив будунлъун хӀалтӀулаго (1907–1909), гьес эбел-эмен данде чӀун рукӀаниги, ячуна Жамилат абурай яс. Ригьин букӀана битӀ гьечӀеб, МахӀмудица лъади йиччан тола. [[1910|1910 соналъ]] МахӀмуд ана [[Баку|Бакуялде]]. КӀиго соналдаса нахъвуссуна. Гьелдаса хадуб Муил разилъиги щун, МахӀмудида, гьей хъамураб хвел гьабун, ракӀалде ккола Муи ячине. 1913 соналъ гьев Муигун ва гьудулзабигун вачӀана [[ГӀашилтӀа|ГӀашилтӀе]]. Данде бахъараб гӀагарлъиялъ МахӀмуд чӀвалилан хӀинкъалабиги кьун нахъюссинаюла гьей. МахӀмуд чӀвалилан ва жинхъа лъимал рахъилилан хӀинкъарай Муица инкар гьабула гьесие росасе ине. Муи, бицараб рагIиги хвезабун, ун ятидал абун руго МахӀмудица хадур машгьурлъарал рагӀаби: {{Цитата|Меседил лъималъул кьерги тӀад гьабун, | Пахьул букӀун буго бицараб рагӀи. | ГӀарцул хъал тӀад жемун, жаниб тӀухьи лъун | Йижун йикӀун йиго ракӀалъул гьудул.}} === ТӀоцебесеб дунялалъул рагъулӀ гӀахьаллъи === БитӀ ккечӀеб рокьи захӀмалъарав МахӀмудица нигат гьабула [[ТӀоцебесеб дунялалъулаб рагъ|рагъде ине]]. [[1914|1914 соналъул]] риидал гьев жиндирго росуцоялгун ана [[Хунзахъ|Хунзахъе]] рагъде унезул сияхIалде живгоги хъвазавизе. Рагъулгин тарихиял архивазул хъвай-хъвагӀаязда гьев хъван вуго ''Магомаев Махмуд'' гӀадин. Рагъул хъулухъ гьабуна гьес 1914 соналдаса 1917 соналде щун, гьесул гIелму-лъаялъухъги ралагьун<ref>МахIмудида [[Авар мацӀ|аварги]] [[ГӀараб мацӀ|гӀарабги]] мацӀалги гурелги, лъалаан [[ГӀурус мацӀ|гIурус]], [[ЛъарагӀ мацӀ|лъарагI]], [[Татар мацӀ|татар]] мацIалги.</ref> гьев тIамуна Дагъистаналъул 2-б полкалъул къадилъун, гьеб букӀана командирасул хисунчиясулалде бащад гьабураб хъулухъ. Гьес хварал-чIварал бусурбаби, мусру жемун, исламияб къагIидаялъ рукъулаан. МахӀмуд ккола австриялъулаб фронталде ([[Карпатал|Карпатазде]]). Гьев чанцIулго рагъул тIоцебесеб кьерда вагъула, [[1915|1915 соналъул]] 10 январалда лъукъула. Рагъул бахIарчийилан гьесие Георгиясул хъанч бугеб медаль щвана (1916). МахӀмудил гьунаралъул бищун машгьураблъун, бищун лъикӀаблъун рикӀкӀуна гьес Карпатазда вукӀаго (1916) хъвараб «Марям» поэма, жинде букӀараб рокьи тӀагӀинчӀей ва тӀокӀалъ жий йихьичӀей Муихъе ругьел.<ref>{{Cite web ru |title=Archive copy |url=http://www.dagistan.ru/knigi/klasika/knigam/gasmahmnogoa.pdf |access-date=2021-07-02 |archive-date=2021-09-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210924031952/http://www.dagistan.ru/knigi/klasika/knigam/gasmahmnogoa.pdf |url-status=хвараб }}</ref><ref name=":0">[http://dagpravda.ru/specproekty/moe-nadgrobe-privlechet-vljublennyh]</ref> Муи хвана МахӀмуд рагъда вукӀаго. [[Октябралъул революция|Октябралъул революциялдаса]] хадув МахӀмуд тӀадвуссуна гӀадлу-низам биххараб [[Дагъистан|Дагъистаналде]] (декабрь, 1917). Порт-Петровскалда (гьанже [[МахӀачхъала]]) гьев вищула полкалъул комитетаталъул гӀахьалчилхун, амма полк биххигун гьев нахъвуссуна мугӀрузде. Унсоколо МахӀмуд дандчӀвала дагъистаналъулаб революционияб хӀаракаталъул цевехъан ДахӀадалазул МахӀачгун. === ЧӀвай === МахӀмуд чӀвана [[1919|1919 соналъул]] сентябралда. Гьев чӀваялъул гӀайибиявлъун рикӀкӀарав Магьдил МухӀаммадица абухъе, МахӀмуд чӀвай букӀун буго лъачӀого ккараблъун. Магьдилав, [[Игьали|Игьаливе]] жиндирго унтарай гӀагарай чӀужуялъе цӀолбода хадув МахӀмуд вачӀун вукӀин лъаравго, гьесда гьболасда гӀадин дандчӀвай гьабизе ун вуго. Росдал имамгун ватула гьесда МахӀмуд мажгиталъув. МаркӀачӀул какил заман гьеб букӀиндал, какалги ран, гьел кӀиялго ун руго Магьдиласдахъе. Гьебго заманалде гьесухъе гьоболлъухъ вачӀун вуго ЧӀикӀаса кӀиго гьобол гӀи гочинабиялъул суалгун. Цоясда цӀар букӀун буго Хасбулатил Даци. Гьел гьекъон рукӀун руго, цадахъги бачӀун буго гьел гьекъезе жо. Гьалбадерие саламги кьун буго МахӀмудица, ругъун бугилан, гьекъолеб жоялдасаги инкар гьабун буго. Магьдилас гьев цогидаб рокъовехун ахӀун вуго хабар-кӀалалъе, амма Хасбулатил Даци рекӀее гӀун гьечӀо гьедин МахӀмудидехун гьабураб адаб-хӀурмат. Чанго нухалъ гьес рагӀиледухъ абун буго МахӀмуд гӀодовегӀан гьаризесел рагӀаби. ХӀурматалде ва лъикӀаб бербалагьиялде ругьунав МахӀмудие гьеб рекӀее гӀун гьечӀо ва гьев къватӀтиве ине вахъун вуго. Рукъалъул бетӀергьанасе гьабураб гьоболлъиялъухъ баркалаги кьун, гьес къо лъикӀ гьабун буго ва абун буго имамасухъе ине кколилан. Гьенир рукӀаразул цояс абун буго дугӀа гьабеян, амма МахӀмудица инкар гьабун буго, гьел гьекъаразе щибго кумек гьабуларин абун, ва цӀалун буго махсарояб экспромт: {{Цитата|Мехтарав чиясе гӀадлу гьабиги, | ГӀадалаб гьоялда тӀил кьаби буго. | Гьекъарав чиясе хабар бицинги, | Харил гьорда цебе цӀа баки буго.}} Гьеб рагӀарав гьекъарав Даци лӀугьун вуго иш хӀалуцинабизе ва МахӀмуд кьалде цӀазе. МахӀмудир сабру лӀугӀун буго гьекъарас гьев бихьинчи вукӀун гьечӀин абидал. Кьурун нахъги вуссун МахӀмудица бихьинлъиги бихьизабун абун буго бокьун бугищилан дун бихьинчи вугищ, гьечӀищ лъазеян ва чанго нухалъ хъатица кӀал чӀван буго Дацил. Хадусеб лӀугьун буго лахӀзаталда жаниб. Магьдилав кӀанцӀун вуго МахӀмудидаги дандиясдаги гьоркьов вахъине, Даци къватӀибе таманчаги бахъун лӀъугьун вуго ахӀдезе МахӀмуд чӀвалилан. Магьдилас махӀкаматалда абуралда рекъон, гьес Дацил кодоса тамача бахъун буго ва къотӀнобехун кьвагьун вуго. Амма гьес хадуб жиндирго васасе ва гӀагарлъиялъе бицаралда рекъон, МахӀмуд чӀван вуго Хасбулатил Дацица, ва Магьдилас, рукъалъул бетӀергьанас гӀадин, гӀайиб босун буго жиндего тӀаде. МахӀмудида ругъун щвана нахъехун бетӀералда, гулла къватӀибе бачӀун гьечӀо. Гьеб ахӀи-хӀуралда гъорлӀ бикъун ун буго шагӀирасул рачелги таманчаги, гьебго сордоялъ тӀагӀун руго гьениса кӀиявго гьоболги. ЛӀукъарав МахӀмуд вачана ХъахӀабросолӀе, гьесул инсухъе рекъел гьабиялъе битӀун бачӀана делегация къурбаналъе оцги бачун. Амма вас чӀаго хутӀилилан вукӀарав ТӀайгибил МухӀамадица дияталдаса инкар гьабуна. ЛӀукъун хадув МахӀмудица бана ичӀго къо. Гьесие кумек гьабизе рачӀун рукӀана [[Хьиндаллъи|Хьиндаллъиялъул]] бищун лъикӀал тохтурзаби, Муил гӀагарав чи, БекьилӀа Давудцин. МахӀмуд чанго нухалъ гӀакълуялде вачӀун вукӀана, гьесде раккизе рачӀарал гӀадамалцин лъан руго гьесда, амма кӀалъазе кӀун гьечӀо. МахӀмудил рухӀ босана 1919 соналъул сентябралда, гьев вукъана ХъахӀабросоялъул хабзалалӀ.<ref name=":0" /> Абула, МахӀмудица холелъул абунила гьадинал рагӀабиян<ref>{{Cite web |title=Archive copy |url=http://www.moidagestan.ru/blogs/48229/33525 |access-date=2021-07-02 |archive-date=2021-07-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210713055848/http://www.moidagestan.ru/blogs/48229/33525 |url-status=dead }}</ref>: {{Цитата|«Меседил гӀадалнах гӀарцул гвангвара, | гӀадада хвелилан хиял букӀинчӀо…».}} == Гьунар == ===Къимат === МахӀмудил гьунаралъе тӀоцебесеб хъвавул къимат кьуна 1923 соналъул авар экспедициялда гӀахьаллъарал гӀурус гӀалимзабаз. Гьезда гъорлӀ вукӀарав профессор Л. Жирковас, МахӀмудил шигӀрабигун лъай-хъвай гьабидал, хъвана гьесул хӀакъалъулӀ хадусел рагӀаби:<ref name="Дагъ"/> {{Цитата байбихьи}} НилӀ руго чӀун кӀвар кӀудияб адабияб феноменоналда цере, жиб гӀелмиял горсверабазда ва Европияб жамгӀияталда тӀубан лъалареб. {{Оригиналияб текст|ru|Мы стоим перед литературным явлением огромной важности, явлением совершенно неизвестным научным кругам и Европейскому обществу.|style=}} {{Цитата лӀугӀи}} Гьединго МахӀмудил гьунаралъе борхатаб къимат кьуна Кавказалъул маданият лъикӀ лъалев Николай Тихоновас: гьес авар адабияталда МахӀмудил гьунар релълъинабуна гьабуна гӀурус адабияталда Пушкинил гьунаралда ва "Кавказалъул Блок" абун эпитетги кьуна МахӀмудие.<ref name="Дагъ">{{cite web ru |url = http://www.moidagestan.ru/blogs/48229/33525/ |title = ХъахӀабросулӀа МахӀмуд, машгьурав гӀалимчи, шагӀир лирикчи, рокьул шагӀир... |date = 2013-09-29 |accessdate = }}</ref> == РакӀалдещвей == * ХъахӀабросулӀа МахӀмудил цӀаралда бугеб тарихиябгин маданияб, рухӀаниябгин канлъизабулаб фондалъ чӀезабун буго МахӀмудил премия адабияб рахъалъул. * «ХъахӀабросулӀа МахӀмуд» спектакл (ГӀабасилав М. реж. ХӀусейнилав А.) буго ЦӀадаса ХӀамзатил цӀаралда бугеб Авар музикалиябгин драматикияб театралъул Меседилаб фондалда.<ref>{{Cite web |url=http://avarteatr.ru/teatr/goldfond.html |title=Золотой фонд ГБУ «Аварский музыкально-драматический театр им. Г. Цадасы» |accessdate=2013-11-20 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131203150707/http://avarteatr.ru/teatr/goldfond.html |archivedate=2013-12-03 |deadlink=yes }}</ref> * [https://www.youtube.com/watch?v=nIOnT5HhL_4 «МахӀмуд ва Муи»] абураб Авар музикалиябгин драматикияб театралъул спектакл. * ХъахӀабросулӀ буго лъун шагӀирасул бюст,<ref name="фгК">{{Cite web ru |url=http://fatiha.ru/roso/kahabroso.htm |title=Фотогалерея с. Кахабросо |accessdate=2013-11-23 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131202223837/http://fatiha.ru/roso/kahabroso.htm |archivedate=2013-12-02 |deadlink=yes }}</ref> рагьун буго рукъ-музей.<ref name="фгК" /> == Ралагье гьединго == * [[Авар адабият]] * [[Авар поэзия]] * [[БакьагьичӀиса ЧӀанкӀа|БакьайчӀиса ЧӀанкӀа]] == Библиография == * Авар миллаталъул некӀо заманаялъул харбалги батӀи-батӀиял кучӀдулги данде гьабураб мажмугI / бакӀарарав чи: ГӀабдулатӀип Шамхалов. — МахӀачхъала, 1929. * Авар адабияталъул мажмугI / данде гьабурав Р. ДинмухӀамаев. — МахӀачхъала: Дагъгизалъул басма, 1933. * Аваразул поэзиялъул антология. — МахӀачхъала: Дагъистаналъул тӀахьазул басмахана, 1958. * Гьудуллъи. 1978. № 3–4. * Литературияб альманах. — МахӀачхъала: Дагъгиз, 1940. * МахӀмуд. Тӏасарищарал кучӀдул / данде гьабурав Я. Сулейманов. — МахӀачхъала: Дагъкнигоиздат, 1966. * ХъахӀабросулъа МахӀмудил кучӀдузул мажмугI / данде гьабурав ГI. Шамхалов. — Буйнакск, 1926. * ХъахӀабросулъа МахӀмудил кучӀдул / данде гьабурав ГI. Шамхалов. — Шура, 1928. * ХъахӀабросулъа МахӀмуд. ГӀищкъул рукъ / данде гьабурав З. Хӏажиев. — Махӏачхъала: Дагъгиз, 1940. * ХъахӀабросулъа МахӀмуд. Рокьул асарал / данде гьабурав Ш. МикагӀилов. — Махӏачхъала: Дагъгиз, 1948. * ХъахӀабросулъа МахӀмуд / данде гьабурав ГI.-XI. Шахтаманов. — МахӀачхъала: Дагкнигоиздат, 1956. * ХъахӀабросулъа МахӀмуд. Асарал / данде гьабурал: М. Рамазанов, ГI.—XI. МухӀамадов, ГӀабасил. М. — МахӀачхъала: Дагъкнигоиздат, 1974. * ХъахӀабросулъа МахӀмуд. ШигӀраби / данде гьабурав М.XI. ХӀасанов, редактор К. Сулейманова.— МахӀачхъала, Дагкнигоиздат, 1989. * ХъахӀабросулъа МахӀмуд. Панаяб хӀухьел / данде гьабурав М.XI. ХӀасанов, редактор ГI. Малачиева. — МахӀачхъала: Юпитер, 1993. * ХъахӀабросулъа МахӀмуд / данде гьабурав М.XI. ХӀасанов. — МахӀачхъала, 1998. * ШигIраби / данде гьабурав А. М. МуртазгӀалиев -МахIачхъала, 2019. == Референсал == ==Баянал== {{мугъчӀваял}} ===Иццал === *{{cite book |editor-last = ХӀасанилазул|editor-first=МухӀамад|date= 2019|title= Махмуд из Кахабросо (1872–1919)|trans-title= ХъахӀабросулӀа МахӀмуд (1872–1919)|url= https://www.kahabroso.ru/knigi/moisbornik.pdf|publisher= МахӀмудил цӀаралда бугеб фонд}} == Линкал == * [http://www.daghistan.ru/03/mahmud/azizov/index.htm Саид Азизов. Махӏмудил гьудулзабазухъ: Махӏачхъала, 2011]{{Хвараб регӀел|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [https://www.kahabroso.ru/knigi.htm МахӀмуд: тӀахьалги мажмугӀалги ХъахӀабросдал сайталда.] * [https://www.kahabroso.ru/knigi/adjam.pdf МахIмудил кучIдузул мажмугI (гIажам).] '''ГӀурусалъ''' * [http://daghistan.ru/01/raion/kahabroso.html Фотогалерея: Махмуд из Кахабросо]{{Хвараб регӀел|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} *[http://www.daghistan.ru/03/mahmud/sirajudin/kniga.htm Сиражутдин Хайбуллаев. «Махмуд из Кахабросо в воспоминаниях современников» (Махачкала, 2010)]{{Хвараб регӀел|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://www.daghistan.ru/08/putdag.pdf Путешествие по Дагестану]{{Хвараб регӀел|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [https://www.kahabroso.ru/sirajudin/kniga.htm Сиражудин Хайбулаев о Махмуде.] * [https://www.kahabroso.ru/chakar/saidova.htm Чакар Саидова о Махмуде.] * [http://www.gazavat.ru/personalies2.php?people=147 Патимат Тахнаева о Махмуде.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20250521073552/https://www.gazavat.ru/personalies2.php?people=147 |date=2025-05-21 }} * [https://www.kahabroso.ru/knigi/statisbornik.pdf Другие статьи о Махмуде.] * [https://www.kahabroso.ru/knigi/moisbornik.pdf 100-летию смерти поэта.] * [http://www.daghistan.ru/03/mahmud/gasmahmnogo.pdf О Махмуде из Кахабросо.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20220623190346/http://www.daghistan.ru/03/mahmud/gasmahmnogo.pdf |date=2022-06-23 }} {{Авар адабият}} [[Категория:1872 соналъ гьарурал]] [[Категория:Онсоколо мухъалда гьарурал]] [[Категория:1919 соналъ хварал]] [[Категория:Аварал]] [[Категория:Авар поэтал]] [[Категория:Дагъистаналъул поэтал]] 41w3q5k20btek4rzxt0troqn9tigima ХъахӀабросо 0 6521 97443 94484 2026-05-06T16:42:17Z InternetArchiveBot 12052 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 97443 wikitext text/x-wiki {{Infobox Russian inhabited locality | en_name = Хунзахъ |nickname = |image_skyline = |image_caption = |pushpin_map = Russia Dagestan Onsokolo District#Russia Dagestan#European Russia#Russia | coordinates = |elevation_m = <!-- administrative status --> | federal_subject = | federal_subject_ref = | adm_district_jur = [[Онсоколо мухъ]] | adm_district_jur_ref = | adm_city_jur = | adm_city_jur_ref = | adm_citydistrict_jur = | adm_citydistrict_type = | adm_citydistrict_jur_ref = | adm_selsoviet_jur = | adm_selsoviet_type = | adm_selsoviet_jur_ref = | adm_ctr_of1 = | adm_ctr_of1_ref = | adm_ctr_of2 = | adm_ctr_of2_ref = | inhabloc_cat = Росу | inhabloc_cat_ref = | inhabloc_type = | inhabloc_type_ref = <!-- municipal status --> | mun_district_jur = | mun_district_jur_ref = | urban_okrug_jur = | urban_okrug_jur_ref = | urban_settlement_jur = | urban_settlement_jur_ref = | rural_settlement_jur = | rural_settlement_jur_ref = | inter_settlement_territory = | inter_settlement_territory_ref = | mun_admctr_of1 = | mun_admctr_of1_ref = | mun_admctr_of2 = | mun_admctr_of2_ref = <!-- statistics --> | area_km2 = | area_km2_ref = | pop_2010census = | pop_2010census_rank = | pop_2010census_ref = <!--| pop_density= --> | pop_latest = 935 | pop_latest_date = 2021 | pop_latest_ref = <ref>{{cite web |url = https://05.rosstat.gov.ru/storage/mediabank/1.5.%20ЧИСЛЕННОСТЬ%20НАСЕЛЕНИЯ%20ГОРОДСКИХ%20ОКРУГОВ,%20МУНИЦИПАЛЬНЫХ%20РАЙОНОВ,%20МУНИЦИПАЛЬНЫХ%20ОКРУГОВ,%20ГОРОДСКИХ%20.xlsx|title = 1.5. Численность населения городских округов, муниципальных районов, муниципальных округов, городских и сельских поселений, городских населённых пунктов, сельских населённых пунктов Республики Дагестан|work= Итоги Всероссийской переписи населения 2020 года (на 1 октября 2021 года)|access-date = 2024-06-25}}</ref> |population_demonym = <!-- history --> | established_date = | established_title = | established_date_ref = | current_cat_date = | current_cat_date_ref = | abolished_date = | abolished_date_ref = <!-- misc --> | postal_codes = | postal_codes_ref = | dialing_codes = | dialing_codes_ref = | website = }} '''ХъахІабросо''' буго [[Дагъистан]]алъул [[Унсоколо мухъ]]алъул росу. [[БекьилӀ]] росугун гӀуцӀула "ХъахІабросо" росдал администрация,<ref>{{Cite web |url=http://www.ocato.ru/okato.php?code=82253835000 |title=Кахабросинский сельский округ (сельсовет)* (Унцукульский район) |access-date=2011-12-31 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304170032/http://ocato.ru/okato.php?code=82253835000 |archive-date=2016-03-04 |url-status=dead }}</ref> ккола элъул центерлъун 1921 соналдаса нахъе.<ref>Историко-архивный справочник административно-территориального деления Дагестана за 1920—2000 гг. Махачкала, 2003. — 399 с.</ref> Гьенив гьавуна ва гӀуна магӀарул адабияталъул классик рокьул гӀащикъ МахӀмуд. Гьениб буго цоцазде шапаниги кӀиго гӀишкъул тӀегь данде щвечӀеб некӀсияб Бекьилъ – пачаясул полковник ХӀассан-Ханил нус Муил ватӀан, гьелда цун аскӀоб буго гӀарацгӀан бацӀцӀадаб лъим бецӀцӀулеб ва кӀиго иццул лъим тӀатӀала чваханиги гъорлъе жубачӀеб, Муил чилайдул гъалал чанги гъорлъ ччурал росдал лъар. == Ракьхъвай == Росо ккола районалъул центр [[Унсоколо]] росдадаса шималиябгун-бакътІерхьул рахъалдехун 18 км рикІкІад ва 1 750 м борхатлъуда. == Тарих == Гьеб букІана (ХIХ гІасруялъ) росдал жамгІияталъул центрлъун. Жидерго росдада гьединаб цӀар лъеялъул хӀакъалъулъ хъахӀабросдерица бицала гьадинаб къиса. Гьанже росу бугеб бакӀалда рукӀун руго гӀатӀидал ва ризал рохьал. Гьенив вачӀарав ХъахӀавилан абулев чияс жиндирго кули гьабун буго. Гьелда ХъахӀасул кули абун абулаанила. Хадуб гьениб гӀагардехун рукӀарал Щулалъул гохӀ абулеб росулъа гӀадамалги гочун, рачӀун гьез гьениб жидеего росу барабила. Гьелда цӀарги ХъахӀабросуйилан тун буго. ТӀоцебе росу ккураб заманги гьелъие кьучӀ тӀамурал гӀадамалги лъазе кӀолеб гьечӀо. Амма росулъ ратулел археологиялъулал лъалкӀаз бицуна росу цӀакъго некӀсияб заманалда ккураб букӀин. ТӀоцебе росу букӀун буго Шулалъул гохӀ абулеб бакӀалда. Унго-унголъунги тӀаде кӀанцӀулездаса цӀунизе щулалъаби ругеб бакӀ букӀун буго гьеб, гьабсагӀаталдаги гьеб гьединаб буго. ТӀабигӀат берцинаб расалъиялда гӀумру гьабулезул цебегоялдаса нахъего аслияб магӀишат гӀи-боцӀухъанлъи ва хурухъанлъи букӀана. Доб заманаялда гьезул рукӀа-рахъин ва культура цӀакъго нахъе ккараб букӀун буго. Жиндир кутакал рагъал ккечӀониги ва бодулъ цӀар тӀибитӀарал гӀадамал жаниса рахъинчӀониги Кавказалъул рагъул соназда цо рахъалда хутӀичӀо ХъахӀабросуги. Дагъистаналъул цогидал росабазулго гӀадаб рагъулги кьалулги махӀ бахъараб букӀана гьеб росдалги къисмат. Амма доб заманалъул хъвай-хъвагӀаязда, гӀелмиял хӀалтӀабазулъ, ракӀалде щвеязулъ ХъахӀабросдалги цӀар батулеб букӀинчӀо. Киса-кибего дандчӀвалеб букӀана Ахкент абун. ЛъарагӀ мацӀалда гьеб рагӀул магӀнаги ккола «ХъахӀабросу» абураб. Буго жакъаги Буйнакск районалда Ахкент (ХъахӀабросу) росу. Дол церегосел хъвай-хъвагӀаяздаги киса-кибего рехсолеб буго Ахкент росу. Гьеб букӀине ккола нилъер ХъахӀабросу, чияр цӀаралде гъоркье ккараб. Амма ХъахӀабросдерил гӀадамаз гӀахьаллъи гьабуна 1914 соналда букӀараб [[ТӀоцебесеб дунялалъулаб рагъ]]да. ГӀурус пачаяс армиялда хъулухъ гьабулезе цӀикӀкӀараб гӀарац кьолеб бугиланги рагӀун, гьенире Россия цӀунун рагъизе ун руго ГӀабдулвахӀид, ХӀанза, ИсхӀакъ абулел гӀадамал, гьезда цадахъго поэт МахӀмудги. Армиялда хъулухъ гьабулел соназда хъварал ругин абулеб бугелъулха МахӀмудица «Почтовой кагътиде керенги чучун», «Марям» гӀадал гӀатӀидго магӀарулазда гьоркьор машгьурал асарал. ХъахӀабросдерица бицуна пачаясул армиялда хъулухъ гьабунилан къавулъ батӀияб хис-бас ккечӀин гьезул абун. Совет власталъе гӀоло къеркьолел соназда ва къватӀисел улкабазул интервентазде данде рагъ гьабулеб заманалда хъахӀабросдерил гӀадамазги щулаго рахъ ккун букӀана большевиказул. Гьеб заманалда МахӀач Дахадаевасул отрядалда гьоркьор рагъулел рукӀана багӀарал партизанал ХӀасанханов Ражаб, ХӀажиев ГӀалихӀажи, ХӀусейнов ГӀабдула ва МахӀмудги. МахӀмуд вукӀана МахӀачил бухьенчи. Гьев МахӀачил тӀадкъаял тӀуразарулаго цо нухалъ ХӀоцоса Нажмудинил бандаз ккунгицин вукӀана. ХъахӀабросулъ букӀун буго МахӀачил цо отрядалъул рагъулаб штабги. ХъахӀабросдал тарихалда бакӀ ккола ва гьеб бечед гьабула магӀарулазул цӀар рагӀарав поэт МахӀмудил творчествоялъ. МахӀмудил кучӀдул лъала ва рокьула гӀицӀго магӀарулазе гуребги Дагъистаналъул цогидал миллатазеги. ГӀурусазул кӀудияв гӀалимчи профессор Жирковас гьадин хъвалеб буго МахӀмудил ХӀакъалъулъ: «ГӀурус поэзиялда жаниб Пушкиница кинаб бакӀ кколеб букӀараб батаниги, гьединаб бакӀ ккола Дагъистаналъул поэзиялда жаниб МахӀмудицаги»,- абун. Поэт Н. Тихоновас абуна МахӀмуд Кавказалъул Блок вугилан. МахӀмудил кучӀдул гӀурус мацӀалда руссинарун къватӀире риччана Э. Капиевас. МахӀмудил творчествоялда аслияб бакӀ ккола лирикаялъ, дол соназдаго гьес тӀадегӀанаб къимат кьун кӀодо гьаюлей йикӀана магӀарул чӀужугӀадан. БичӀчӀулеб жо, сверухъ кколел ругел лъугьа-бахъиназги поэтасе асар гьабичӀого толароан. Дагъистаналъул мугӀрузда гьес хъвана «Гьаб бурангун лъугьа, дунял лъухъазе» абураб кечӀ. Гьениб МахӀмудица магӀарулал ахӀулел рукӀана бечедазде данде жидерго талихӀаб ва эркенаб гӀумроялъе гӀоло къеркьезе. ХъахӀабросдерица кӀодо гьавуна жидерго вас. Росулъ гьесие лъун буго памятник, хабада абуни зонода къвалги бан, чӀарай магӀарулалъул образалда скульптор А. Сариджаца гьабураб зани, жидерго колхозалда лъун буго гьесул цӀар, зама-заманалда ХъахӀабросулъ тӀоритӀула МахӀмудил къоял. Жеги къоабилел соназул ахиралдаго ХъахӀабросулъ рагьун букӀана медпункт. Гьенив тӀоцевесев учительлъун хӀалтӀулев вукӀана ХӀариколоса Сулейманов Наби. Гьелдаса хадуб 1934 соналда гӀаммаб лъай кьеялъул школаги рагьана. 1936 соналда байбихьана ХъахӀабросулъ колхозияб багъа-бачари. Байбихьуда коллективияб магӀишат цӀакъго мискинаб букӀана. Абизе бегьула дол соназда гьезул букӀарабгӀанасеб бечелъи жакъа ХъахӀабросдерил щивасул азбаралда батулин. Амма дагь-дагьккун сонал анагӀан цебетӀей лъугьана колхозалда, киналго гьелда сверухъ гъункана ва гъеж гурун хӀалтӀана производство щула гьабизелъун. ХӀалтӀул гуреб мацӀ лъаларел чагӀи ругилан абула хъахӀабросдерида. ГӀемерал рукӀана дол соназда росулъ колхозиял церехъаби. Масала: гьединавлъун вукӀана 1937 соналда ДАССралъул Верховный Советалде районалдасан тӀоцевесев депутатлъун вищун вукӀарав Зубаиров Муса, Ленинил орден босарай ва гӀемерал соназ гӀачиязе хъулухъ гьабун фермаялда хӀалтӀарай доярка Лабазанова Зугьра ва гӀемерал цогидалги. Жакъасеб гьаб захӀматияб ахӀвал-хӀалалдаги колхозчагӀаз жидерго коллективияб магӀишат цӀунун буго ва ракьалъеги гӀи-боцӀиялъеги хъулухъ гьабула киналго цадахъ рахъун. ВатӀаналде тӀаде хӀинхъи ккарал 1941-1945 рагъул соназда ХъахӀабросулъа фронталде ана 42 гӀолохъанчи. Гьезул ичӀгояв гурони тӀад руссинчӀо. Берлиналде щвезегӀан рагъулаб нух нахъа тана Чупанов МухӀамадица. Гьесул бахӀарчиялъе нугӀлъи гьабулел чанго орденги ва медалги рукӀана гьесул. Тушманасда тӀад бергьенлъиги босун росулъе тӀад руссана Ражабов Лабазан, ГӀалиев ГӀумар, ГӀабдулаев ХӀасан гӀадал рагъухъаби. Дол соназда хъахӀабросдерица тылалдаги рукӀун кумек гьабулеб букӀана фронталъе. Гьез кьуна гӀарацги, хинаб ретӀел-хьитги, росдал магӀишаталъул продуктабиги, гьел ана оборонаялъул щулалъаби гьаризе республикаялъул батӀи-батӀиял бакӀазде хӀалтӀизе. Улкаялъ рагъуца лъурал ругънал сах гьарулел соназда хъахӀабросдерицаги хӀаракатаб хӀалтӀи гьабуна жидерго росу гӀуцӀиялъе, росдал гӀадамал кинабго рахъалъ хьараллъун рукӀинариялъе, рукӀарахъиналъул культура берцин гьабиялъе. Общественнияб производствоялъулаб гӀуцӀарухъанлъиялда хъахӀабросдерица церехун галаби тӀамуна. ГӀемерал соназ росдаеги ва росдал магӀишат цебетӀеялъеги бетӀерлъи гьабуна Дадаев ДарбишмухӀамад, Сулейманов МухӀамад, Лабазанов ГӀабдула гӀадал гӀуцӀарихъанлъиялъул ишалъе гьунарги махшелги бугел гьалмагъзабаз. Ункъоабилел соназда МахӀмудил цӀар лъураб колхоз республикаялъул церетӀурал магӀишатазул кьерда чӀезабун букӀана гьелъул председатель ХӀажиева Разиятица. Гьей йикӀана Дагъистаналда колхозалъе бетӀерлъи гьабулей кӀиабилей чӀужугӀадан. Гьанже ХъахӀабросдерил жидерго руго гӀалимзабиги, республикаялъул батӀи-батӀиял бакӀазда хӀалтӀулел махщел бугел специалисталги. Дагъистаналъул медицинаялъул институталда кӀудияв преподовательлъун вуго гӀелмабазул кандидат ГӀалискандиев ГӀабдурахӀман. Экономистасул тӀадегӀанаб лъай буго ХӀасанов МухӀамадил. Амма магӀарулазда гьев лъала МахӀмудил творчествоялъул хӀасратав пропагандист хӀисабалда. Гьев кколаМахӀмудил фондалъул правлениялъул председатель. Гьесул битӀахъегояб жигаралдалъун къватӀире риччана МахӀмудил кучӀдузул ва гьев лъалезул ракӀалде щвеязул тӀахьал, кибего рагӀизабун кӀодо гьабуна ХъахӀабросулъа МахӀмуд гьавуралдаса 120 сон тӀубай, росулъ цӀи гьабуна поэтасул музей. ХъахӀабросдерил бицунеб бугелъул, бицен гьабизе ккола гьелда цун аскӀобехун бугеб Бекьилъ росдалги. МахӀмудил хӀасраталда рокьи ккарай Муил ватӀанин аби гуреб, гьеб росдал хӀакъалъулъ нахъе цӀунараб тарих гьечӀо, жакъа гьениб цо чанго мина гуреб хутӀунги гьечӀо. гьеб росу цӀунун хутӀунгутӀиялъе аслияб гӀиллалъун ккола 1944 соналда бекь Чачаналде хӀалалъ гочинари. 1956 соналда Чачаналдаса нахъе рачӀунаго гьел умумузул некӀсияб бакӀалдеги тӀад руссинчӀого Хасавюрт шагьаралда чӀана ва жакъаги гьентр руго. НекӀсияб Бекьилъ хутӀана гӀицӀго умумазул хабалаби. Гьениб буго МахӀмудил йокьулей Муил хабалги. Зама-заманалда ХъахӀабросулъе – МахӀмудил ВатӀаналде щварал гьалбал щвезе уна Муил хабадеги. Лъабкъоабилел соназул ахиралда чӀаго вукӀана Муил гӀагарав чи Бекьилъа Албуриев ИсупхӀажияв. ГӀумруялъул ригь арав чи вукӀаниги ИсупхӀажияв вукӀана МахӀмудил творчествоги бокьулев, хӀал кӀун гӀадамазда гьоркьор гьесул кучӀдулги тӀоритӀизарулев ва гьел кучӀдул жиндицагоги ахӀулев чи. ИсупхӀажияс жинцагоги гьарулаан кучӀдул. Гьес абулаан жиндир заманалда рукӀарал чагӀи МахӀмудги Муиги рукӀаралани, жинца гьей Муи къан ккун гъежгун МахӀмудие кьелаанилан. Цо нухалъ гьалбалгун цадахъ Бекьилъе щвараб мехалда ИсупхӀажияв вукӀана нижеда цадахъ бекьдерил хабалалъе Муил хоб бихьизабизе вилълъунев чи. Нижеда цадахъ гьениве унилан бекьдерил руччабаз гьесде рикӀкӀунареб чӀегӀераб-хъахӀаб жо толеб букӀинчӀо. «Кин мун, яцалъул вас, нечоларев МахӀмутӀил чукъа-рахханги бачун Муил хабатӀе ине» абулеб букӀана гьез. Гьезухъ гӀенеккулев вукӀинчӀо ИсупхӀажияв. «ХвезегӀан МахӀмутӀицаги течин, хабалалъ хӀалхьи нужецаги тоге гьелъие» абулеб букӀана бекьдерил руччабаз нижедеги семулаго. ИсупхӀажияс абуна бекьдерие гьабсагӀаталдаги бокьуларила МахӀмутӀилги Муилги гьоркьоблъиялъул бицине абун. Нижгун цадахъ сапаралда вукӀарав магӀарулазул цо цевегосев поэтас ИсупхӀажиясда щибго ургъичӀого абуна МахӀмуд чӀвараб мехалда Муица гьабураб магӀуцин гьечӀодайин хутӀун абун. «Бекьилъ гӀадат гьечӀо чӀагояз хваразухъ гурони, хвараз чӀагоязухъ магӀу гьабулеб» - ян абуна ИсупхӀажияс. Киналго цадахъ рукӀаразе кеп щвана. Дов поэтаста лъалеб гьечӀоан Бекьилъа МахӀмутӀил йокьулей ХӀасанова Муи 1917 соналда хварайлъи. Гьелъул кӀиго васасги ясалъги гӀумру гьабулеб буго Хасавюрт шагьаралда. Муил вакьадасде абулеб букӀун буго Кудали ХӀасан абун. Гьедин абиялъе гӀилла букӀун буго ХӀасан гьанжесеб Гъуниб районалъул Кудали росулъ гӀараб гӀелмуялъе цӀалулев вукӀин. ХъахӀабросулъ вуго гӀемерал соназ жив росдал культура-лъай кьеялъул учреждениябазда хӀалтӀарав, гьанже хӀалхьуда вугев, ГӀисаев МухӀамад. Гьес гӀемераб хӀалтӀи гьабуна росулъ ва районалда культура – лъай кьеялъул хӀалтӀи цебетӀезабиялъе. БитӀахъего гьеб ишалъе вижарав гӀадав чи вукӀана гьев жиндирго заманаялда. Гьанже жиндирго махщел гьес лъималазухъеги кьун буго. Дагъистаналъул культпросвет училище лъугӀарай яс Кавсарат хӀалтӀулей йиго росдал библиотекаялда, вас МухӀамадрасул абуни культураялъулгун рекӀелгъей гӀуцӀиялъул централда заведуюшийлъун<ref>{{cite web ru |url = http://dagistan.ru/knigi/klasika/sulimsn.htm |title = ХъахIабросу -Рокьул хъала |author = МухIамад СагIадулаев |date = 10.12.2021 |work = «Ансадерил сверабазда» |publisher = dagistan.ru |accessdate = 2022-02-24 |lang = av |archiveurl = https://web.archive.org/web/20210625123501/http://dagistan.ru/knigi/klasika/sulimsn.htm |archivedate = 2021-06-25 |url-status = хвараб }}</ref>. == Машгуьрал росолъасел == * [[ХъахӀабросолъа МахӀмуд]] (1873—1919). == Росдал тарихиял бакІал == [[ХъахӀабросолъа МахӀмуд|МахІмудие]] памятник. КІиго хоб: * ТІасияб (Шариф Устарасул хоб). * Гъоркьияб (МахІмудил хоб). == ХIужаби == <references/> == Линкал == * [http://www.daghistan.ru/01/raion/kahabroso.html ХъахӀабросо: история]{{Хвараб регӀел|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{in lang|ru}} {{Унсоколо мухъ}} {{ТӀинчӀ-Дагъистан}} [[Категория:Онсоколо мухъалъул росаби]] amtmxh4eigamg7pm88fi8dovmrrw7iw Толстой, Лев Николаевич 0 7480 97441 97098 2026-05-06T15:28:22Z InternetArchiveBot 12052 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 97441 wikitext text/x-wiki {{Хъвадарухъан |цӀар = Лев Николаевич Толстой | оригинал_цӀар = Лев Николаевич Толстой | код = ru | сурат = L.N.Tolstoy Prokudin-Gorsky.jpg | сурат_кӀодолъи = | сурат_цоги = | гъоркьхъвай = | жинс = | гьайидал_цӀар = | гьавидал_цӀар = | тӀокӀцӀар = Л.Н., Л.Н.Т.<ref>{{книга|автор=[[Масанов, Иван Филиппович|Масанов И. Ф.]]|часть=Новые дополнения к алфавитному указателю псевдонимов. Алфавитный указатель авторов.|заглавие=Словарь псевдонимов русских писателей, учёных и общественных деятелей|ответственный=Подгот. к печати [[Масанов, Юрий Иванович|Ю. И. Масанов]]; Ред. [[Козьмин, Борис Павлович|Б. П. Козьмин]]|место=М.|издательство=Изд-во [[Российская книжная палата|Всесоюзной книжной палаты]]|год=1960|том=IV|страницы=472|страниц=558|тираж=15000}}</ref> | тӀубараб_цӀар = | гьави = 09.09.1828 (28.08) | гьавураб_бакӀ = Ясная Поляна, [[Крапивенский уезд]], [[Тульская губерния]], [[Россиялъул империя]] | гьаюраб_бакӀ = | хвей = 20.11.1910 (7) | хвараб_бакӀ = | вукъана = | юкъана = | вукъараб_бакӀ = | юкъараб_бакӀ = | ватӀанчилъи = | миллат = | эмен = | эбел = | рос = | лъади = | лъимал = | гӀагарлъи = | лъайщвей = | алма_матер = | пиша = прозаик, публицист, педагог, философ, хъвадарухъан, драматург | гьунаралъул_сонал = 1847—1910 | мазгьаб = [[Реализм (адабият)|реализм]] | жанр = | асаразул_мацӀ = | машгьурал_асарал = | дебют = | премиял = [[Грибоедовская премия]] (1892) | шапакъатал = | автограф = | гъулбас = Lev Tolstoy Signature Russian.svg | website = http://tolstoy.ru/ | сайт = | lib = http://az.lib.ru/t/tolstoj_lew_nikolaewich/ | викитека = | викигъамас = | викицитата = }} '''Толсто́й Лев Никола́евич'''<ref>Толстой в соответствии с установившейся народной [[Произношение|произносительной традицией]] называл себя «Лёв», так же его звали жена, сын Сергей и В. Г. Чертков. Вместе с тем, многие его друзья, например Н. Н. Страхов, П. И. Бирюков, [[Горбунов-Посадов, Иван Иванович|И. И. Горбунов-Посадов]], называли его Лев Николаевич, а не Лёв Николаевич. См. [http://feb-web.ru/feb/tolstoy/chronics/g63/g63.htm]</ref> (гьавуна 1828 соналъул 28 августалъ, Ясная Поляналда, Тульск губерния, [[Россиялъул империя|ГIурус империя]] — хвана 1910 соналъул 7 ноябралъ, Астапово станциялда, Рязан губерния, ГIурус империя) — бищун машгьурал [[ГIурус адабият|гIурус хъвадарухъабаздасан]] ва [[ГIурус философия|философаздасан]] цояв, дунялалдаго къуватав махшелалъун хъвадарухъанлъун жив рикIкIулев<ref>[http://www.guardian.co.uk/global/2010/jan/06/leo-tolstoy-greatest-writer «Is Tolstoy the greatest writer of all time?»] The Guardian (London). January 6, 2010.</ref>. [[Севастополалда рагъ (1854—1855)|Севастопалалда]] ккараб рагъалъул гIахьалчи. [[публицистика|Публицист]], [[Дин|динияв дагIватчи]], [[толстовство|толстовствоян]] абураб динияб гIаркьел баккиялъул гIилалъун ккарав [[Философ|философ]]. [[Петербургалъул гIелмабазул академия|Петербургалъул гIелмабазул академиялъул]] гIахьалчи ([[1873]]), бацIадаб мацIалъул къиматав [[академик]] ([[1900]])<ref name="Кольер">{{книга|автор = |часть =Толстой Лев Николаевич |ссылка часть =http://enc-dic.com/colier/Tolsto-lev-nikolaevich-6464.html|заглавие =[[Энциклопедия Кольера]] |ссылка = |ответственный = |место =Нью-Йорк |издательство =P. F. Collier & Son Company |год =1921 |том =IX |страницы = |isbn = }}</ref>. [[Файл:Tolstoy 1876.jpg|thumb|left|Л. Н. Толстой (1876)</center>]] ГIурус адабияталъул бетIерлъун рикIкIунев хъвадарухъан. Лев Толстойил творчествоялъ байбихьана гIурус ва дунялалъул [[Реализм (адабият)|реализм]] цебе тIеялъул этап. [[Файл:VolkonskayaMN.jpg|200px|thumb|left|М. Н. Волконской — цого-цо бугеб гьесул эбелалъул сурат. 1810-абилел сонал.]] [[Файл:Nicolay Ilyich Tolstoy.jpg|200px|right|thumb|[[Ильичил НикIалай Толстой]], хъвадарухъанасул эмен. 1820-абилел сонал]] === Творчество === ==== Сочинениязул собрание ==== * {{публикация|автор=Толстой Л. Н.|заглавие=Полное собрание сочинений в 90 томах|ссылка=http://tolstoy.ru/creativity/90-volume-collection-of-the-works/|издание=Юбилейное издание|место=М.|издательство=Гослитиздат|год=1928—1958|ref=ПСС, 90 т.}} * {{публикация|автор=Толстой Л. Н.|заглавие=Собрание сочинений в 22 томах|ссылка=http://rvb.ru/tolstoy/toc.htm|место=М.|издательство=«[[Художественная литература (издательство)|Художественная литература]]»|год=1978—1985|ref=Собр. соч., 22 т.}} * [http://www.feb-web.ru/feb/tolstoy/ ЭНИ «Лев Толстой» ] в [[Фундаментальная электронная библиотека|Фундаментальной электронной библиотеке]] «Русская литература и фольклор» * [http://www.magister.msk.ru/library/tolstoy/tolstoy.htm Сочинения Л. Н. Толстого] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230511060304/http://www.magister.msk.ru/library/tolstoy/tolstoy.htm |date=2023-05-11 }} и статьи о нём * [http://hobbitaniya.ru/tolstoyln/tolstoyln.php Сказки Толстого Льва Николаевича]{{Хвараб регӀел|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://www.chukfamily.ru/Kornei/Prosa/tolstoi.htm Последняя статья Льва Николаевича Толстого] === Кинохроника ва аудиозаписал === * [https://www.youtube.com/watch?v=h9QsDBSUR0I Кадры кинохроники с Л. Н. Толстым] * [http://tolstoy.ru/media/audio-recordings/ Л. Н. Толстой читает сказку «Волк» (аудиозапись и текст)] * [http://reportage.su/year/1908 Аудиозаписи Л. Н. Толстого (1908 год)] == ХІужаби == {{хІужаби}} == Адабият == === ТІахьал === ;Хъвадарухъабазул тІахьал * ''Бунин И. А.'' [https://web.archive.org/web/20130728120425/http://rulitbox.16mb.com/bunin_indep.html Освобождение Толстого] // ''И. А. Бунин''. Собр. соч. в 6 т. — {{М.}}: Худ. лит., 1988. * {{публикация|автор=Вересаев В. В.|заглавие=Да здравствует весь мир! (О Льве Толстом)|ссылка=http://my-shop.ru/_files/product/pdf/70/696560.pdf|место=М.|издательство=Директ-Медиа|год=2010|страниц=188|isbn=978-5-9989-4303-4}} * ''Горький М.'' [http://gorkiy.lit-info.ru/gorkiy/vospominaniya/lev-tolstoj.htm Лев Толстой] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130728110609/http://gorkiy.lit-info.ru/gorkiy/vospominaniya/lev-tolstoj.htm |date=2013-07-28 }} // Горький М. Собр. соч. в 22 т. — 2-е изд., испр. автором. — {{М.}}—{{Л.}}: ГИЗ, 1927. — Т. 15. * {{публикация|автор=Мережковский Д. С.|заглавие=Л. Толстой и Достоевский|ответственный=РАН; изд.подготовила Е. А. Андрущенко; отв. ред. А.Л. Гришунин|место=М.|издательство=Наука|год=2000|серия=Лит. памятники|страниц=586|isbn=5-02-011599-1}} * ''Роллан Р.'' Жизнь Толстого // Ромен Роллан. Собр. соч. — {{М.}}: Гослитиздат, 1954. — Т. 2 : «Жизни великих людей». — С. 219—368. ;Литературоведазул хІалтІаби * {{БСЭ3|автор=Лакшин В. Я.|заглавие=Толстой Лев Николаевич|том=26|ref=БСЭ}} * {{НФЭ||Толстой|[[Сухов, Андрей Дмитриевич|А. Д. Сухов]]| ссылка=https://iphlib.ru/library/collection/newphilenc/document/HASH28221e15260762fbd37028 }} * {{публикация|автор=Скабичевский А. М.|заглавие=Граф Л. Н. Толстой как художник и мыслитель: критические очерки и заметки|ссылка=http://elib.tomsk.ru/purl/1-9772/|страниц=234|издательство=Типография В. С. Балашева|место=СПб.|год=1887}} * {{публикация|автор=[[Шкловский В. Б.]]|заглавие= Лев Толстой|место=М.|издательство=Молодая гвардия|год=1963|серия=«Жизнь замечательных людей»|страниц=864|ref=Шкловский В. Б.}} * {{публикация|автор=[[Эйхенбаум, Борис Михайлович|Эйхенбаум Б. М.]]|часть= Из студенческих лет Л. Н. Толстого|ссылка часть=http://feb-web.ru/feb/tolstoy/critics/eih/eih-091-.htm?cmd=p|заглавие=О прозе|ответственный=И. Г. Ямпольский|издание=|место=Л.|издательство=Худ. лит., Лен. отд-ние|год=1969|страницы=91—116|страниц=116|ref=Эйхенбаум Б. М.}} * {{книга |автор=[[Басинский, Павел Валерьевич|Басинский П. В.]] |заглавие=Лев Толстой: Бегство из рая |ответственный=Гл. ред. Е. Шубина |место=М. |издательство=Издательство АСТ |год=2018 |страниц=636 |серия=Литературные биографии Павла Басинского |isbn=978-5-17-067699-9 |ref=Басинский}} * {{публикация|автор=[[Басинский, Павел Валерьевич|Басинский П. В.]]|заглавие=Лев Толстой. Свободный человек|место=М.|издательство=[[Молодая гвардия (издательство)|Молодая гвардия]]|год=2017|серия=[[Жизнь замечательных людей]]}} * {{книга |автор=[[Басинский, Павел Валерьевич|Басинский П. В.]] |заглавие=Лев в тени Льва: История любви и ненависти |ссылка=https://archive.org/details/levvtenilvaistor0000basi |ответственный=Гл. ред. Е. Шубина |место=М. |издательство=Издательство АСТ |год=2015 |страниц=509 |серия=Литературные биографии Павла Басинского |тираж=15000 |isbn=978-5-17-089036-1 |ref=Басинский}} * ''[[Очков, Валерий Фёдорович|Очков В. Ф.]], Очкова Н. А.'' Лев Толстой и математика — М. : МПГУ, 2023. — 208 с. : ил. [http://www.twt.mpei.ac.ru/ochkov/Tolstoy-Math-3.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230520235638/http://www.twt.mpei.ac.ru/ochkov/Tolstoy-Math-3.pdf |date=2023-05-20 }} ;Толстовцазул хІалтІаби * {{публикация|автор=Бирюков П. Н. |заглавие=Биография Л. Н. Толстого в 4-х томах, 1905—1922 | |ссылка=http://www.azlib.ru/t/tolstoj_lew_nikolaewich/text_0890.shtml |ответственный= |издание= |место=М. |издательство=Алгоритм |год=2000 |том=I—IV |серия=Гений в искусстве |ref=Бирюков П. Н.}} * {{публикация|автор=Булгаков В. Ф.|часть=Воспоминания секретаря Льва Толстого|заглавие=О Толстом. Воспоминания и рассказы|ссылка=http://www.marsexx.ru/tolstoy/shiffman-o-bulg.htm|ответственный=Вступ. ст., прим., указ. А. И. Шифмана|издание=|место=Тула|издательство=Приокское кн. изд-во|год=1978|страниц=479|ref=Шифман А. И.}} * {{публикация|автор=Гусев Н. Н.|заглавие=Лев Николаевич Толстой. Материалы к биографии с 1828 по 1855 год|ссылка=http://feb-web.ru/feb/tolstoy/chronics/g54/g54.htm|ответственный=Под ред. М. К. Добрынина|место=М.|издательство=Изд-во АН СССР|год=1954|страниц=720|ref=Гусев Н. Н. 1828 — 1855}} * {{публикация|автор=Гусев Н. Н.|заглавие= Лев Николаевич Толстой. Материалы к биографии с 1855 по 1869 год|ссылка=http://feb-web.ru/feb/tolstoy/chronics/g57/g57.htm|ответственный=Под ред. А. И. Шифмана|место=М.|издательство=Изд-во АН СССР|год=1957|страниц=720|ref=Гусев Н. Н. 1855—1869}} * {{публикация|автор=Гусев Н. Н.|заглавие= Лев Николаевич Толстой. Материалы к биографии с 1870 по 1881 год|ссылка= http://feb-web.ru/feb/tolstoy/chronics/g63/g63.htm|ответственный=Под ред. А. И. Шифмана|место= М.|издательство=Изд-во АН СССР|год= 1963|страниц=917|ref=Гусев Н. Н. 1869 — 1881}} * {{публикация|автор=Маковицкий Д. П.|заглавие=У Толстого. 1904—1910: «Яснополянские записки» : В 4 кн|ссылка=http://feb-web.ru/feb/litnas/default.asp?/feb/litnas/texts/l90/l90.html|ответственный=АН СССР. Ин-т мировой лит. им. А. М. Горького; Ред. комис. изд. С. А. Макашин, М. Б. Храпченко, В. Р. Щербина|место=М.|издательство=Наука|год=1979—1981|том=90|серия=Лит. наследство|ref=Маковицкий Д. П.}} ;Анархикияб ва марксистияб критика * ''[[Кропоткин, Пётр Алексеевич|Кропоткин П. А.]]'' [https://drive.google.com/file/d/0B94jiYiyxxDHTV9NYVgyWWRETG8/view Моральный выбор Л. Н. Толстого] // ''Кропоткин П. А.'' Этика: Избранные труды. — {{М.}}: [[Политиздат]], 1991. — С. 317—330. * {{Книга:Ленин В. И.: ПСС}} * {{публикация|часть=Толстой Л. Н.|заглавие=Литературная энциклопедия|ответственный=Под ред. А. В. Луначарского|место=М.|издательство=Гослитиздат|год=1939|том=XI|страниц=824|ref=Лит. энциклопедия}} ;Тематикиял обзорал ва мемуарал * {{публикация|заглавие=Русское православие: вехи истории|ответственный=Науч. ред. А. И. Клибанов|место=М.|год=1989|страницы=433—434|ref=Клибанов}} * {{публикация|автор=Толстой С. М.|заглавие=Толстой и Толстые. Очерки из истории рода|оригинал=„Tolstoï et les Tolstoï“. Essais de histoire de la famille|ответственный=Пер. с фр. Н. И. Азаровой|место=М.|издательство=[[Советская Россия (издательство)|Советская Россия]]|год=1990|страниц=228|ref=Толстой С. М.}} * {{публикация|заглавие=Л. Н. Толстой в воспоминаниях современников : в 2 т|ссылка=http://feb-web.ru/feb/tolstoy/default.asp?/feb/tolstoy/critics/vs0.html|ответственный=Ред. С. А. Макашин; сост., подгот. текста и комм. Г. В. Краснова и Н. М. Фортунатова|место=М.|издательство=Худ. лит|год=1978|том=1—2|серия=Лит. мемуары|страниц=623 + 672|ref=ЛМ}} * Лев Толстой в Иерусалиме: Материалы международной научной конференции «Лев Толстой: После юбилея» / Сост. Е. Д. Толстая. — {{М.}}: Новое литературное обозрение, 2013. — 432 с., ил. — (Научная библиотека). — 1500 экз. — ISBN 978-5-4448-0111-6. === Макъалаби === ==== Академикиял исследованиял ==== * {{публикация|автор=Бурнашёва Н. И.|часть=Комментарии. «Севастополь в декабре месяце»|ссылка часть=http://feb-web.ru/feb/tolstoy/texts/pss100/t02/T02-275-.htm|заглавие=Толстой Л. Н. Полн. собр. соч. : в 100 т. — Худ. произведения : в 18 т|ответственный=Подг. текста и комм. Н. И. Бурнашевой; ред. тома Л. Д. Громова-Опульская|место=М.|издательство=Наука|год=2002|том=II|страницы=393—394|isbn=5-02-022757-9|ref=Бурнашева Н. И.}} * {{публикация|автор=[[Жданов, Владимир Александрович (литературовед)|Жданов В. А.]], [[Зайденшнур, Эвелина Ефимовна|Зайденшнур Э. Е.]]|часть=Художественные произведения [в юбилейном собрании сочинений Л. Н. Толстого]|ссылка часть=http://feb-web.ru/feb/tolstoy/critics/ln2/ln2-436-.htm|заглавие=Лев Толстой|место=М.|ответственный=АН СССР. Ин-т мировой лит. им. А. М. Горького; ред. тома С. А. Макашин|издательство=Изд-во АН СССР|год=1961|том=69. Кн. 2|серия=Литературное наследство|страницы=436—471|ref=Жданов, Зайденшур}} * {{публикация|автор=Лифшиц Г. М.|часть=Политическая борьба вокруг смерти Толстого|ссылка часть=http://feb-web.ru/feb/tolstoy/critics/ln2/LN2-321-.HTM?cmd=2|заглавие=Лев Толстой|ответственный=АН СССР. Ин-т мировой лит. им. А. М. Горького; ред. тома С. А. Макашин|место=М.|издательство=Изд-во АН СССР|год=1961|том=69. Кн. 2|страницы=321—402|серия=Литературное наследство|ref=Лифшиц Г. М.}} * ''Монин М. А.'' Толстой и Фет: Два прочтения Шопенгауэра // Вопросы философии. — 2001. — № 3. * {{публикация|автор=[[Мотылёва, Тамара Лазаревна|Мотылёва Т. Л.]]|часть=Толстой и современные зарубежные писатели|ссылка часть= http://feb-web.ru/feb/litnas/texts/l691/ln1-141-.htm|заглавие=Лев Толстой|ответственный=АН СССР. Ин-т мировой лит. им. А. М. Горького; ред. тома С. А. Макашин|место=М.|издательство=Изд. АН СССР|год=1961|том=69. Кн. 1|страницы=141—150|серия=Литературное наследство|ref=Мотылёва}} ==== Критиказул отзывал ==== * {{cite web|author =[[Адамович, Георгий Викторович|Адамович Г. В.]]|date =1960-12-03|url =http://booksbunker.com/georgiy_adamovich/66316/1.html|title =Толстой: Речь на собрании в Париже 3 декабря 1960 года|access-date =2023-08-05|archive-date =2014-11-29|archive-url =https://web.archive.org/web/20141129022901/http://booksbunker.com/georgiy_adamovich/66316/1.html|url-status =хвараб}} * {{cite web|author=[[Андрей Белый|Белый А.]]|url=http://az.lib.ru/editors/b/belyj_a/text_0200.shtml|title =Лев Толстой и культура (1912)}} * {{cite web|author=[[Вересаев, Викентий Викентьевич|Вересаев В. В.]]|url=http://az.lib.ru/w/weresaew_w_w/text_0122.shtml|title =Художник жизни (О Льве Толстом)}} * {{cite web|author=[[Леонов, Леонид Максимович|Леонов Л. М.]]|date=1960-11-19|url =http://feb-web.ru/feb/tolstoy/critics/ln1/ln1-007-.htm|title=Слово о Толстом (Речь на торжественном заседании в Большом театре СССР 19 ноября 1960 г.)|archiveurl=|archivedate=}} * ''[[Мейерхольд, Всеволод Эмильевич|Мейерхольд В. Э.]]'' [http://shepilovsky.ru/pyat-let-s-mejerxoldom-vstrechi-s-pasternakom/28 О Толстом, Чехове, Блоке и Маяковском] // (Цитируется по изданию: ''[[Гладков, Александр Константинович|Гладков А. К.]]'' [https://web.archive.org/web/20090523152226/http://biblioteka.teatr-obraz.ru/node/7069 Мейерхольд]: В 2-х т. — {{М.}}, 1990. — Т. 2: Пять лет с Мейерхольдом; Встречи с Пастернаком.) * {{cite web|author =[[Розанов, Василий Васильевич|Розанов В. В.]]|url =http://www.bibliotekar.ru/rus-Rozanov/25.htm|title =На закате дней. К 55-летию литературной деятельности Л. Н. Толстого|access-date =2023-08-05|archive-date =2013-04-16|archive-url =https://web.archive.org/web/20130416193758/http://www.bibliotekar.ru/rus-Rozanov/25.htm|url-status =хвараб}} * {{cite web|author=Розанов В. В.|url=http://www.bibliotekar.ru/rus-Rozanov/61.htm|title=Толстой в литературе|access-date=2023-08-05|archive-date=2013-04-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20130416041710/http://www.bibliotekar.ru/rus-Rozanov/61.htm|url-status=хвараб}} * ''[[Свенцицкий, Валентин Павлович|Свенцицкий В. П.]]'' [http://az.lib.ru/s/swencickij_w_p/text_0130_venok.shtml Венок на могилу Льва Толстого] // «Наш современник», {{М.}}, 2010. — № 11. — С. 242—261. * ''[[Святополк-Мирский, Дмитрий Петрович|Святополк-Мирский Д. П.]]'' [http://www.ontext.info/58618 Сюжеты и язык произведений Толстого // «История русской литературы»] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304212424/http://www.ontext.info/58618 |date=2016-03-04 }} * {{публикация|автор=Соловьёв В. С.|часть=Три разговора о войне, прогрессе и конце всемирной истории, со включением краткой повести об Антихристе|заглавие=Смысл любви|подзаголовок=Избранные произведения|место= М.|издательство=Современник|год=1991|страниц=525|isbn=5-270-01370-3|ref=Соловьёв}} * {{публикация|автор=[[Чернышевский, Николай Гаврилович|Чернышевский Н. Г.]]|часть=Детство и отрочество. Сочинение графа Л. Н. Толстого. Военные рассказы графа Л. Н. Толстого|часть ссылка=http://ngchernyshevsky.ru/works/texts/books/15-3/Tolstoy/|заглавие=Полное собрание сочинений|томов=15|место=М.|год=1947|том=3|страницы=421—431}} * {{публикация|автор=Чуковский К. И.|часть=Л. Толстой об Уолте Уитмане|часть ссылка=http://www.chukfamily.ru/Kornei/Prosa/witman.htm|место=М.|заглавие=[[Литературная газета]]|год=1940|месяц=8|день=25}} * {{публикация|часть=Л. Н. Толстой о еврейском вопросе|заглавие=Сибирская торговая газета|место=Тюмень|год=1908|месяц=9|число=2|номер=192}} * {{публикация|часть=Л. Н. Толстой о порнографии|заглавие=Сибирская торговая газета|место=Тюмень|год=1908|месяц=8|число=5|номер=171}} == Линкал == {{Викимактаб|Лев Николаевич Толстой}} * [http://tolstoy.ru/creativity/90-volume-collection-of-the-works/ Финальные электронные версии книг] 90-томного собрания сочинений Л. Н. Толстого. * [http://www.readingtolstoy.ru/ Весь Толстой в один клик] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150522190659/http://www.readingtolstoy.ru/ |date=2015-05-22 }} — проект по созданию эталонной электронной версии 90-томного собрания сочинений Льва Толстого. * {{ВТ-ЭСБЕ|Толстой, Лев Николаевич|[[Венгеров, Семён Афанасьевич|Венгеров С. А.]]}} * [http://lib.russportal.ru/index.php?id=biogr.tolstoi_ln02 Определение Святейшего Синода от 20—22 февраля 1901 года № 557, с посланием верным чадам Православной Грекороссийской Церкви о графе Льве Толстом] «Церковные ведомости». — {{СПб.}}, 1901. * [http://lib.russportal.ru/index.php?id=biogr.tolstoi_ln03 Письмо графини С. А. Толстой к Митрополиту С.-Петербургскому и Ладожскому Антонию (Вадковскому)] «Прибавления к Церковным ведомостям». — {{СПб.}}, 1901. * [http://lib.russportal.ru/index.php?id=biogr.tolstoi_ln04 Ответ митрополита Антония графине С. А. Толстой на её письмо по поводу оповещения святейшего Синода об отпадении от православной церкви графа Л. Н. Толстого] — {{СПб.}}, 1912. * {{РГӀАялъул хӀалтӀухъан|52375|Льва Николаевича Толстого}} * ''Уильям Никелл.'' [http://nebokakcofe.ru/archives/1442 Смерть Толстого и жанр публичных похорон в России] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150610153450/http://nebokakcofe.ru/archives/1442 |date=2015-06-10 }} * [http://www.olrs.ru/ Общество любителей русской словесности им. Л. Н. Толстого]. * [http://russia-today.narod.ru/past/gen/tolstoy_lev_nic.htm Родословная графа Л. Н. Толстого]. * {{rodovid|113579}} * {{cite web|url=http://elib.gnpbu.ru/sections/0100/tolstoj/|title=Биография и основные труды Л. Н. Толстого на сайте Научной педагогической электронной библиотеки|publisher=elib.gnpbu.ru}} * [http://zpalochka.narod.ru/bibl.html «Сайт близких единомышленников Л. Н. Толстого».] Работы толстовцев 1880—1986 г.г. и далее. [[Категория:ГIурус хъвадарухъаби]] [[Категория:Хъвадарухъан]] f5mcc0bubjvblpexmhdd17jx015260q Хорват мацӀ 0 9983 97442 97369 2026-05-06T16:26:24Z InternetArchiveBot 12052 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 97442 wikitext text/x-wiki '''Хорва́т мацӀ''' ({{lang-hr|hrvatski jezik}}) — [[Хорватия]]лъул, [[Боснагьерсек|Боснагьерсекалъул]] официалияб мацӀ [[Боснул мацӀ|боснул]] ва [[Серб мацӀ|серб]] мацӀаздаго цадахъ), гьединго гьеб ккола [[Сербия]]лда гъорле унеб [[Воеводина]] автономияб краялъул анлъго мацӀалдаса цояблъунги. Гьединго гьеб ккола [[Австрия|австриялъул]] [[Бургенланд]] федералиял ракьазул цо-цо [[муниципалитет]]азул мацӀлъунги, жегиги гьеб ккола [[Евроцолъи]]ялъул 24 [[Европаялъул союзалъул официалиял мацӀал|официалиял мацӀаздаса]] цояблъун. [[Файл:Croatian dialects in Cro and BiH 1.PNG|400px|center]] == ХӀужаби == {{хӀужаби}} == Ссылкаби == * [https://www.hr/croatia/facts/language-scripts Croatian Language and Script]{{Хвараб регӀел|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [https://lingvofon.com/lang/croatian/learn-croatian-a1 Croatian A1 Online] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20231207043051/https://lingvofon.com/lang/croatian/learn-croatian-a1 |date=2023-12-07 }} * [https://croatia.ru/croatian/ Словарь Хорватского языка онлайн] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20231018024624/https://croatia.ru/croatian/ |date=2023-10-18 }} * [https://opentran.net/croatian Хорватский онлайн-переводчик] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20231018200445/https://opentran.net/croatian |date=2023-10-18 }} * [https://learn-croatian.com/khorvatskiy-jazyk.php Хорватские фразы с русскими переводами и аудиозаписями] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200212163411/http://learn-croatian.com/khorvatskiy-jazyk.php |date=2020-02-12 }} {{lang-stub}} {{Славян мацӀал}} {{Сербгунхорватазул мацӀал}} [[Категория:Хорватазул мацӀ| ]] b4fv5igc7eteb6b68r8pbsctsttdbpu Рагъ 0 15861 97440 84266 2026-05-06T14:40:37Z InternetArchiveBot 12052 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 97440 wikitext text/x-wiki '''Рагъ''' ккола [[Пачалихъ|пачалихъазда]], [[хӀукумат|хӀукуматазда]], [[жамгӀият|жамгӀиятазда]], мухьдахъ ккурал аскарал, данде рахъарал гӀадал яргъидгӀуцӀарал къокъабазда гьоркьоб унеб интенсивияб [[яргъидгӀуцӀараб конфликт]],{{refn|group=lower-alpha|The term "armed conflict" is used instead of, or in addition to, the term "war" with the former being more general in scope. The [[International Committee of the Red Cross]] differentiates between international and non-international armed conflict in their definition, "International armed conflicts exist whenever there is resort to armed force between two or more States.... Non-international armed conflicts are protracted armed confrontations occurring between governmental armed forces and the forces of one or more armed groups, or between such groups arising on the territory of a State [party to the Geneva Conventions]. The armed confrontation must reach a minimum level of intensity and the parties involved in the conflict must show a minimum of organisation."<ref>{{cite web|title=How is the Term "Armed Conflict" Defined in International Humanitarian Law?|url=https://www.icrc.org/eng/assets/files/other/opinion-paper-armed-conflict.pdf|website=International Committee of the Red Cross|date= March 2008}}</ref>}} жибги унеб яргъидгӀуцӀараб кьеркьеялъул, [[рагъулал акция|рагъулал акциязул]] формаялда унеб, батӀи-батӀиял претензиязул кьучӀалдаги лӀугьунеб. ГӀемерисеб гьелъие хасиятаб букӀуна цӀакъ кӀудияб [[зулму|зулму гьаби]], [[агрессия]], цӀикӀкӀараб хвей, [[Регулярияб армия|регуляриял]] ва [[иррегулярияб аскар|иррегуляриял]] яргъидгӀуцӀарал къуватал хӀалтӀизари. [[Рагъазул цӀех-рехел]] гьабулел цо-цо гӀалимзабаз рикӀкӀуна гьеб [[инсанасул тӀабигӀат|инсанасул тӀабигӀаталъул]] универсалияб ва ирсалъе щолеб аспектлъун бугилан,<ref>Šmihula, Daniel (2013): ''The Use of Force in International Relations'', p. 67, {{ISBN|978-80-224-1341-1}}.</ref> цогияз абула гьеб конкретиял социо-культуриял, экономикиял ва экологиял ахӀвалазул хӀасиллъун бугилан.<ref name="Sage Publications">{{Cite book | year= 2006 | last1= James | first1= Paul | author-link= Paul James (academic) | last2= Friedman | first2= Jonathan | title= Globalization and Violence, Vol. 3: Globalizing War and Intervention | url= https://www.academia.edu/3587732 | publisher= Sage Publications | location= London}}</ref> {{TOC limit|3}} == Этимология == ==Тарих == == Рагъазул тайпаби == == Эффектал == ==Мурадал == == Мотивациялъул теория == ==Баянкьелал== {{notelist}} ==МугъчӀваял== {{Reflist|30em}} ===Библиография=== {{refbegin|30em}} * {{cite book |last1=Barzilai |first1=Gad |title=Wars, Internal Conflicts and Political Order: A Jewish Democracy in the Middle East |date=1996 |publisher=State University of New York Press |location=Albany}} * {{cite book |last1=Beer |first1=Francis A. |title=How Much War in History: Definitions, Estimates, Extrapolations, and Trends |date=1974 |publisher=SAGE|location=Beverly Hills}} * {{cite book |last1=Beer |first1=Francis A. |title=Peace against War: The Ecology of International Violence |url=https://archive.org/details/peaceagainstware00beer |url-access=registration |date=1981 |publisher=W.H.Freeman |location=San Francisco }} * {{cite book |last1=Beer |first1=Francis A. |title=Meanings of War and Peace |date=2001 |publisher=Texas A&M University Press|location=College Station}} * {{cite book |last1=Blainey |first1=Geoffrey |title=The Causes of War |date=1973 |publisher=Simon and Schuster}} * [[Smedley Butler|Butler, Smedley]] (1935). ''[[War is a Racket]]''. * Chagnon, N. (1983). ''The Yanomamo''. Holt, Rinehart & Winston. * Clausewitz, Carl Von (1976). ''On War'', Princeton University Press * Codevilla, Angelo (2005). ''No Victory, No Peace''. Rowman and Littlefield * {{cite book |last1=Codevilla |first1=Angelo |last2=Seabury |first2=Paul |title=War: Ends and Means |date=2006 |publisher=Potomac Books |edition=2}} * {{cite book |last1=Fog |first1=Agner |title=Warlike and Peaceful Societies: The Interaction of Genes and Culture |date=2017 |publisher=Open Book Publishers |doi=10.11647/OBP.0128 |isbn=978-1-78374-403-9 }} * {{cite book |last1=Fornari |first1=Franco |title=The Psychoanalysis of War |url=https://archive.org/details/psychoanalysisof00forn |url-access=registration |date=1974 |publisher=Doubleday Anchor Press |location=NY |isbn=9780385043472 |translator-last1=Pfeifer |translator-first1=Alenka }} * {{cite book |last1=Fry |first1=Douglas |editor1-last=Kemp |editor1-first=Graham |title=Keeping the Peace |url=https://archive.org/details/keepingpeaceconf00kemp |url-access=limited |date=2004 |publisher=Routledge |pages=[https://archive.org/details/keepingpeaceconf00kemp/page/n197 185]–204 |chapter=Conclusion: Learning from Peaceful Societies }} * Fry, Douglas (2005). ''The Human Potential for Peace: An Anthropological Challenge to Assumptions about War and Violence''. Oxford University Press. * Fry, Douglas (2009). ''Beyond War''. Oxford University Press. * Gat, Azar (2006). ''War in Human Civilization''. Oxford University Press. * {{cite book |last1=Heinsohn |first1=Gunnar |title=Söhne und Weltmacht: Terror im Aufstieg und Fall der Nationen [Sons and Imperial Power: Terror and the Rise and Fall of Nations] |date=2003 |publisher=Orell Füssl |url=http://www.pseudology.org/Gallup/Heinsohn.pdf#Zweig4 |language=de |access-date=2022-04-13 |archive-date=2016-03-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304060229/http://www.pseudology.org/Gallup/Heinsohn.pdf#Zweig4 |url-status=dead }} * Howell, Signe; Willis, Roy (1990). ''Societies at Peace: Anthropological Perspectives.'' London: Routledge. * {{Cite book | year= 2006 | last1= James | first1= Paul | author-link= Paul James (academic) | last2= Friedman | first2= Jonathan | title= Globalization and Violence, Vol. 3: Globalizing War and Intervention | url= https://www.academia.edu/3587732 | publisher= Sage Publications | location= London }} * {{Cite book | year= 2006 | last1= James | first1= Paul | author-link= Paul James (academic) | last2= Sharma | first2= RR | title= Globalization and Violence, Vol. 4: Transnational Conflict | url= https://www.academia.edu/3587761 | publisher= Sage Publications | location= London }} * [[John Keegan|Keegan, John]] (1994). ''[[A History of Warfare]]''. Pimlico. * Keeley, Lawrence (1996). ''War Before Civilization'', Oxford University Press. * {{cite book |last1=Keen |first1=David |title=Useful Enemies: When Waging Wars Is More Important Than Winning Them |date=2012 |publisher=Yale University Press}} * Kelly, Raymond C. (2000). ''Warless Societies and the Origin of War,'' University of Michigan Press. * Kemp, Graham; Fry, Douglas (2004). ''Keeping the Peace.'' New York: Routledge. * {{Cite book |last= Kolko |first= Gabriel |author-link= Gabriel Kolko |year= 1994 |title= Century of War: Politics, Conflicts, and Society since 1914 |location= New York,&nbsp;NY |publisher= [[The New Press]] }} * Lebow, Richard Ned (2008). ''A Cultural Theory of International Relations''. Cambridge University Press. * Lindemann, Thomas (2010). ''Causes of War. The Struggle for Recognition''. Colchester, ECPR Press * {{cite book|author=Maniscalco, Fabio|title=World heritage and war: linee guida per interventi a salvaguardia dei beni culturali nelle aree a rischio bellico|url=https://books.google.com/books?id=lelEGQAACAAJ|year=2007|publisher=Massa|isbn=978-88-87835-89-2}} * McIntosh, Jane (2002). ''A Peaceful Realm: The Rise and Fall of the Indus Civilization.'' Oxford, UK: Westview Press. * Metz, Steven and Cuccia, Philip R. (2011). [https://purl.fdlp.gov/GPO/gpo4171 ''Defining War for the 21st Century,''] [[Strategic Studies Institute]], [[United States Army War College|U.S. Army War College]]. {{ISBN|978-1-58487-472-0}} * Montagu, Ashley (1978). ''Learning Nonaggression.'' New York: Oxford University Press. * Otterbein, Keith (2004). ''How War Began''. College Station TX: Texas A&M University Press. * Parker, Geoffrey, ed. (2008) ''The Cambridge Illustrated History of Warfare: The Triumph of the West'' (Cambridge University Press, 1995, revised 2008) [https://archive.org/details/cambridgeillustr0000unse_f0h1 online] * Pauketat, Timothy (2005). ''North American Archaeology''. Blackwell Publishing. * {{cite book|author1=Small, Melvin|author2=Singer, Joel David|title=Resort to arms: international and civil wars, 1816–1980|url=https://books.google.com/books?id=rvASAQAAMAAJ|year=1982|publisher=Sage Publications|isbn=978-0-8039-1776-7}} * {{cite book|author=Smith, David Livingstone|title=The Most Dangerous Animal: Human Nature and the Origins of War|url=https://books.google.com/books?id=FwBUuzr6QFAC|date=February 2009|publisher=Macmillan|isbn=978-0-312-53744-9}} * Sponsel, Leslie; Gregor, Thomas (1994). ''Anthropology of Peace and Nonviolence.'' Lynne Rienner Publishing. * [[Hew Strachan|Strachan, Hew]] (2013). ''The Direction of War''. Cambridge University Press. * Turchin, P. (2005). ''War and Peace and War: Life Cycles of Imperial Nations''. NY: Pi Press. * Van Creveld, Martin. ''The Art of War: War and Military Thought'' London: Cassell, Wellington House * Wade, Nicholas (2006). ''Before the Dawn'', New York: Penguin. * Walzer, Michael (1977). ''[[Just and Unjust Wars]]''. Basic Books. {{refend}} ==КъватӀисел регӀелал== {{Sister project links |collapsible=collapsed |b=Рагъ |c=Рагъ |d=no |m=no |mw=no |n=Рагъ |q=Рагъ |s=Рагъ |species=no |species_author=no |v=no |voy=no |wikt=no }} <!--Any links that have not been cited in the article, but related to the article subject area--> <!--======================== {{No more links}} ============================ | PLEASE BE CAUTIOUS IN ADDING MORE LINKS TO THIS ARTICLE. Wikipedia | | is not a collection of links nor should it be used for advertising. | | | | Excessive or inappropriate links WILL BE DELETED. | | See [[Wikipedia:External links]] & [[Wikipedia:Spam]] for details. | | | | If there are already plentiful links, please propose additions or | | replacements on this article's discussion page, or submit your link | | to the relevant category at the Open Directory Project (dmoz.org) | | and link back to that category using the {{dmoz}} template. | ==={{No more links}}=========--> *[http://battles.nodegoat.net/viewer.p/23/385/scenario/1/geo/fullscreen An Interactive map of all the battles fought around the world in the last 4,000 years] * [http://histropedia.com/timeline/hpwksw29tp1/Wars Timeline of wars on Histropedia] {{Library resources box |by=no |onlinebooks=yes |others=no |about=yes }} * {{Wikivoyage-inline|War zone safety}} {{War navbox}} {{International relations}} {{Authority control}} [[Категория:Рагъ| ]] [[Категория:Диспутияб резолюция]] [[Категория:Этика]] [[Категория:Зулму]] [[Категория:Конфликт| ]] fl8wkm2sy0sxyoybvfpm8le82a3ltgc Кириллияб хъвай-хъвагӀи 0 19989 97439 91019 2026-05-06T13:23:00Z InternetArchiveBot 12052 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 97439 wikitext text/x-wiki [[File:Archive-ugent-be-973E9242-B062-11E1-9EF1-99BDAAF23FF7 DS-375 (cropped).jpg|upright=1.35|thumb|Кириллияб хъвай-хъвагӀул мисал. "Бдински Зборник" манускрипталдаса. Хъван буго 1360 соналъ.<ref>{{cite web |title=Bdinski Zbornik[manuscript] |url=https://lib.ugent.be/viewer/archive.ugent.be:973E9242-B062-11E1-9EF1-99BDAAF23FF7#?c=&m=&s=&cv=30&xywh=-810,-1,7145,4335|access-date=2020-08-26 |website=lib.ugent.be}}</ref>]] '''Кириллияб хъвай-хъвагӀи''', '''славоникияб хъвай-хъвагӀи''' яги '''славияб хъвай-хъвагӀи''' ккола Евразиялдаса гӀереде ругел чанго мацӀазда хӀалтӀизабулеб [[Хъвавул система|хъвавул система]]. Эб босун буго националияб хъвай-хъвагӀилъун [[славиял мацӀал|славиял мацӀазда]], гьединго [[туркияд мацӀал|туркиял]], [[монголиял мацӀал|монголиял]], [[уралиял мацӀал|уралиял]], [[кавказиял мацӀал|кавказиял]] ва [[ираниял мацӀал|ираниял]] мацӀазда кӀалъалел Бакъаккул Европалъул, [[Кавказ|Кавказалъул]], Азиялъул пачалихъазда. ==ХӀарпал== Кириллияб хъвай-хъвагӀи бакъаккул слав ва цо-цо бакъдасел слав территориязда бакӀалъул мацӀал, басрияб бакъаккул слав гӀадинал, хъвазе хӀалтӀизабизе лӀугьиндал. Элъул бакӀ-бакӀалъул мацӀазе адптация гьабиялъ раккана чанго алфабеталги. {| cellpadding=4 style="font-size:larger; text-align:center;" class="Unicode" summary="Letters of the early Cyrillic alphabet" |+ style="font-size:smaller;" | [[Цебесеб кириллияб алфабет]]<ref>А. Н. Стеценко. ''Хрестоматия по Старославянскому Языку'', 1984.</ref><ref>Cubberley, Paul. ''The Slavic Alphabets'', 1996.</ref> |- | {{script|Cyrs|{{script|Cyrs|[[A (кириллияб)|А]]}}}} || {{script|Cyrs|[[Бе|Б]]}} || {{script|Cyrs|[[Ве|В]]}} || {{script|Cyrs|[[Ге|Г]]}} || {{script|Cyrs|[[Де|Д]]}} || [[Украин йе|Є]]|| {{script|Cyrs|[[Же|Ж]]}} || {{script|Cyrs|[[Дзе)|Ꙃ]]}}<ref>Вариантаб форма: S.</ref> || {{script|Cyrs|[[Зе|Ꙁ]]}} || {{script|Cyrs|[[И|И]]}} || {{script|Cyrs|[[I (кириллияб)|І]]}} || {{script|Cyrs|[[Ка|К]]}} || {{script|Cyrs|[[Эл|Л]]}} || {{script|Cyrs|[[Эм|М]]}} || {{script|Cyrs|[[Эн|Н]]}} || {{script|Cyrs|[[O (кириллияб)|О]]}} || {{script|Cyrs|[[Пе|П]]}} || {{script|Cyrs|[[Эр|Р]]}} || {{script|Cyrs|[[Эс|С]]}} || {{script|Cyrs|[[Те|Т]]}} || {{script|Cyrs|[[Ук|Ꙋ]]}} || {{script|Cyrs|[[Ук|ОУ]]}}<ref>Вариантаб форма: Ꙋ.</ref> || {{script|Cyrs|[[Эф|Ф]]}} |- | {{script|Cyrs|[[Ха)|Х]]}} || {{script|Cyrs|[[Омега (кириллияб)|Ѡ]]}} || {{script|Cyrs|[[Це|Ц]]}} || {{script|Cyrs|[[Че|Ч]]}} || {{script|Cyrs|[[Ша|Ш]]}} || {{script|Cyrs|[[Ща|Щ]]}} || {{script|Cyrs|[[Ер|Ъ]]}} || {{script|Cyrs|[[Ери|ЪІ]]}}<ref>Вариантаб форма: ЪИ.</ref> || {{script|Cyrs|[[тамахаб ишара|Ь]]}} || {{script|Cyrs|[[ят|Ѣ]]}} {{script|Cyrs|[[бащдатамахаб ишара|Ҍ]]}}|| {{script|Cyrs|[[Йотахараб A|Ꙗ]]}} || {{script|Cyrs|[[Йотахараб Е|Ѥ]]}} || {{script|Cyrs|[[Ю|Ю]]}} || {{script|Cyrs|[[юс|Ѫ]]}} || {{script|Cyrs|[[юс|Ѭ]]}} || {{script|Cyrs|[[юс|Ѧ]]}} || {{script|Cyrs|[[юс|Ѩ]]}} || {{script|Cyrs|[[Кси (кириллияб)|Ѯ]]}} || {{script|Cyrs|[[Пси (кириллияб)|Ѱ]]}} || {{script|Cyrs|[[Фита|Ѳ]]}} || {{script|Cyrs|[[Ижица|Ѵ]]}} || {{script|Cyrs|[[Коппа (кириллияб)|Ҁ]]}}<ref name=Lunt>Lunt, Horace G. ''Old Church Slavonic Grammar, Seventh Edition'', 2001.</ref> |} ==Кириллияб алфабетал== {{Main|Кириллияб алфабетал}} Кириллца буго стандартаб хъвайлъун хадусел мацӀазда: '''Славиял мацӀал''': {{Col-begin}} {{Col-2}} *[[Беларус мацӀ|Беларус]] *[[Болгар мацӀ|Болгар]] *[[Мекедон мацӀ|Мекедон]] *[[ГӀурус мацӀ|ГӀурус]] {{Col-2}} *[[Русин мацӀ|Русин]] *[[Сербо-хорват мацӀ|Сербо-хорват]] ([[Серб мацӀ|Стандартаб серб]] ва [[Черногор мацӀ|Черногор]]) *[[Украин мацӀ|Украин]] {{Col-end}} '''Россиялъул славиял-гурел мацӀал''': {{Col-begin}} {{Col-2}} *[[Абаза мацӀ|Абаза]] *[[Адигъ мацӀ|Адигъ]] *[[Авар мацӀ|Авар]] *[[Къажар мацӀ|Къажар]] ([[Дагъистан]]алда) *[[Башкъир мацӀ|Башкъир]] *[[Бурят мацӀ|Бурят]] *[[Чачан мацӀ|Чачан]] *[[Чуваш мацӀ|Чуваш]] *[[Эрзя мацӀ|Эрзя]] *[[Ингуш мацӀ|Ингуш]] *[[Кабардин мацӀ|Кабардин]] *[[Гъалмухъ мацӀ|Гъалмухъ]] *[[Карачай-Балкар мацӀ|Карачай-Балкар]] {{Col-2}} *[[Килдин саам мацӀ|Килдин саам]] *[[Коми мацӀ|Коми]] *[[Мари мацӀ|Мари]] *[[Мокша мацӀ|Мокша]] *[[Нугъай мацӀ|Нугъай]] *[[Гьири мацӀ|Гьири]] *[[Романи ортография#Кириллияб хъвай-хъвагӀи|Романи]] *[[Саха мацӀ|Саха/якут]] *[[Татар мацӀ|Татар]] *[[Туван мацӀ|Туван]] *[[Удмурт мацӀ|Удмурт]] *[[Сибиралъул юпик мацӀ|Юит]] (юпик) {{Col-end}} '''Цогидал пачалихъазул славиял-гурел мацӀал''': {{Col-begin}} {{Col-2}} *[[Абхаз мацӀ|Абхаз]] *[[Aleut мацӀ|Алеут]] (гьанже цохӀо килисиял текстал) *[[Дунган мацӀ|Дунган]] *[[Хъазах мацӀ|Хъазах]] (латиналдалъун хисизе буго 2025 соналде<ref name="MongolSwitch">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2017/oct/26/kazakhstan-switch-official-alphabet-cyrillic-latin|title=Alphabet soup as Kazakh leader orders switch from Cyrillic to Latin letters|agency=Reuters|date=2017-10-26|work=The Guardian|access-date=2017-10-30|language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref>), *[[Хъиргъиз мацӀ|Хъиргъиз]] *[[Монгол мацӀ|Монгол]] (гьединго букӀине буго традиционияб [[монгол хъвай-хъвагӀи]]гун 2025 соналде<ref name="KazSwitch">{{Cite news|url=https://news.mn/en/791396|title=Mongolia to restore traditional alphabet by 2025|last=The Times|date=2020-03-20|work=News.MN|access-date=2020-06-08|language=en-GB}}{{Хвараб регӀел|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>) {{Col-2}} *[[Таджик мацӀ|Таджик]] *[[Лъинкит алфабет#Кириллиял алфабетал|Лъинкит]] (гьанже цохӀо килисиял текстазда) *[[Туркмен мацӀ|Туркмен]] (официалго хисана латиналдалъун) *[[Узбек мацӀ|Узбек]] (гьединго официалго хисанал латиналдалъун, хӀо жеги-жеги хӀалтӀизабулеб буго) {{Col-end}} ==МугъчӀваял== {{Refbegin|indent=yes}} *{{cite book |author-link=Robert Bringhurst|last=Bringhurst |first=Robert |date=2002 |title=The Elements of Typographic Style |version=2.5|pages=262–264 |location=Vancouver |publisher= Hartley & Marks |isbn=0-88179-133-4}} *{{Southeastern Europe in the Middle Ages, 500–1250}} {{refend}} {{DEFAULTSORT:Кириллияб алфаебт}} [[Category:Кириллияб хъвай-хъвагӀи| ]] kx9hkm2k2t186qcskbe0kp4bfgrp0ep Шумер 0 20487 97445 94452 2026-05-06T17:22:40Z InternetArchiveBot 12052 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 97445 wikitext text/x-wiki [[Файл:Шумер_Аккад,_Ассирия.gif|альт=Шумер Аккад, Ассирия|мини| Шумер Аккад, Ассирия]] '''Шуме́р'''{{Sfn|Емельянов|2017}} ([[Аккад мацӀ|аккад]]. ''Šumerû'') яги ''Киэнги'' ([[Шумер мацӀ|шум]]. Ki-en-gi(-r){{Sfn|Канева|2006}}) — Бакъдасеб [[Месопотамия|Месопотамиялъул]] гьанжесеб [[ГӀиракъ|ГӀиракъалъул]] территориялда букӀараб некӀсияб сверухълъи.{{Sfn|Канева|2006}} XIX гӀасруялъ гьеб сверухълъул цӀаралда рекъон гIелмиял цIех-рехал гьабулел чагӀаз [[Шумер мацӀ|шумер мацӀалда]]{{Sfn|Канева|2006}} гин гьелда кӀалъалел [[Шумерал|шумер]]{{Sfn|Potts|1997}} халкъалда лъуна цӀар. Цо-цо мехалъ жибго шумеразул цивилизациялда гин гьелда дандекколеб шумеразул мацӀалъул тӀибитӀиялъул территориялда ([[Аккад сверухълъи|Аккад сверухълъиги]] рикIкIун) Шумер ан абула. НекӀсияб Месопотамиялда цудунаб [[Резил гӀасру|резил гӀасруялъул]] мехалъ Шумер букӀана бетӀераб сверухълъун: гьелӀа рукӀана нексӀиял шагьарал-хӀукуматал: [[Ур]], [[Урук]], [[Лагаш]], [[Ниппур]], [[Ларса]] гин гьединго цогидал. == Этноним == «Шумер» абураб цӀар [[аккад мацӀалдаса]] лӀугьараб буго (аккад. Šumerû); [[Шумер мацӀ|шумеразул]] сверухълъул цӀар ккола «Киэнги(р)».{{Sfn|Канева|2006}} Аккадалъул «Шумер» абураб цӀар тӀоцебе лъалеб рехсей [[Аккад]] пачахъе [[Римуш|Римушил]] бетӀерлъи гьабиялде хурхунеб буго ([[XXIII гӀасру|XXIII н. э. щ.]]).<ref>Канева. 2006. Гь. 8</ref> «Шумер» абураб цӀаралъул этимология къецаб буго. А. Фалькенштейнаялда рекъон [[Шумер мацӀ|шум.]] Šumerû релълъинабулеб буго [[Шумер мацӀ|аккад.]] Ki-en-gi(-r)-алде (Киэнги(р)), мухӀканго абуни диалектияб цӀаралъул форма.<ref>Канева. 2006. Гь. 8</ref> [[И. М. Дьяконов|И. М. Дьяконовица]] гьесда дандечӀун бихьизабуна ''k > š'' буссинабиялъул ракӀчӀарал нугӀлъиял гьечӀолъуда ги цӀех-рех гьабизе кьуна Ki-en-gi абураб хъвай ''KI.EN.GI'' гӀуцӀараб идеограмма гӀадин рикӀкӀине, ''Šumer'' цӀалигун.{{Sfn|Канева|2006}} == Территория == Бакъдасеб Месопотамиялъул бакъдасеб гин бакьулӀеб бутӀа Шумер сверухълъиялъ ккун букӀана<ref group="комм.">Бакъдасеб Месопотамиялъул хьундасеб бутӀа батӀияб сверухълъиялъ ккун букӀана — [[Аккад (область)|Аккад]] (Канева, 2006, с. 8). </ref>. Шумералда гьоркьобе унаан Ниппур шагьаралдаса бакъдасеб рахъалда ругел Бакъдасеб Месопотамиялъул шагьарал (гьезда гьоркьоб жибго Ниппурги). Шагьарал рукӀана [[Тигр|Тигралъул]] ги [[Ефрат|Ефраталъул]] гIурумухъккун гӀебеде, гьезул гӀаркьелабазда яги батӀатӀураб каналазда. == БетӀербахъи гьабулел чагӀи == 3леб н. э. щ. азарсонида сверухълъиялда цӀикӀкӀарал бетӀербахъи гьабулел чагӀи рукӀана шумерал (жидедаго абулеб цӀар: чӀегӀер бутӀрулал (шум. sag-gig, ''саг-ги́г'', аслияб магӀана «чагӀи» ккола). ТӀоцебе династияб мехалъул ги III-леб Ура династиялъул эпохаялъул цӀикӀкӀарасеб хъвавул иццал хъван рукӀана шумер мацӀалда. Шумеразулгун мадугьалихъ бетӀербахъи гьабулел рукӀана семит мацӀалда кӀалъалел [[Аккадал|аккадалги]], гьединаб жидедаго абулеб цӀарги букӀараб ([[Аккад мацӀ|аккад]] ṣalmat-qaqqadim, ''ца́льмат-ка́ккадим).'' Гьезул букӀараб батӀалъи лъикӀго бихьулеб букӀинчӀо; гьаб бакӀалда бодулаб бикьи тӀокӀлъаан: «Ур шагьаралъул чагӀийилан», «Кишалъул чагӀийилан» ги гь. ц. 3леб н. э. щ. азарсонида бакьулӀ Аккад пачалъи гӀуцӀараб мехалъ рукӀа-рахъиналда шумер мацӀ цӀакъ хехго аккадалъ хисизе байбихьана. [[2-абилеб н. э. щ. азарсоналдаса|2леб н. э. щ. азарсонидаса]] Бакъдасеб Месопотамиялъул цогояб аккад мацӀалда кӀалъалеб халкъалъе — шумеразул ги аккадазул наслуязе — [[бабилонал]] абураб цӀарги чӀезабун буго, титул ''«Шумералъул ги Аккадалъул пача»'' бабилоназул пачабазги босун буго. == Шумеразул цивилизация == Шумер ккола бищун некӀсияб цивилизациялъул цояб. Америкалъулаб цӀех-рех гьабулев нухмалъухъан [[Крамер, Сэмюэл|С.Н. Крамерица]] абулеб буго шумерал тӀоцебесеб цивилизация бугилан{{sfn|Крамер|2002|}} гин гьесда кколаан Шумералдаса история байбихьулаан{{sfn|Крамер|1965|}}. Шумераз гӀемерал жал ургъунбахъун бугин абула, масала [[гьакибер]], [[хъвай-хъвагӀай]], [[Лъалъай|лъалъаяб система]], [[росдал тӀагӀел]], [[щагIил гор]] гин [[Пиво гьаби|пиво гьабицин]], хӀо мухӀканго лъалеб гьечӀо букӀарабали гьел гьекъезежал структуралда рекъон цӀикӀкӀун кӀватӀараб [[Мехти|мехтилал]] гьекъелалда. Шумер мацӀалда Месопотамиялдаса бищун некӀсиял мухӀканго цӀализе кӀолеб хъвай-хъвагӀаял гьарун рукӀана; гьезда хъван букӀана тӀоцебесеб династиялъул гIага-шагарго гин, батила, протохъвавул мехалъулги киналго иццал. == Политикияб история == == Шумералъул пачаян жидедаго абулел рукӀарал хIакимал == == Гьединго ралагье == * [[Шумерал]] * [[Аккад (сверухълъи)]] * [[НекӀсияб Месопотамиялъул история]] * [[Месопотомиялда тӀоцебе династиялъул мех]] * III Ура абураб династия == Комментал == == МугъчӀваял == == Линкал == * [http://ancientneareast.tripod.com/Sumer.html Ancient Sumer History — The History of the Ancient Near East Electronic Compendium] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081222094646/http://ancientneareast.tripod.com/Sumer.html |date=2008-12-22 }} * [http://www.penn.museum/sites/iraq/ Iraq’s Ancient Past] — Penn Museum * [http://gerginakkum.gerodot.ru/bibliography/diakonov/diakonov1950_2.html Дьяконов И. М.: О площади и составе населения шумерского «города-государства». «Вестник древней истории». 1950. 2. С. 77—93.]{{Хвараб регӀел|date=October 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} (недоступная ссылка) ; География * [https://web.archive.org/web/20120206052250/http://www.utexas.edu/courses/classicalarch/images1/mapANEprecip.jpg Map of The Fertile Crescent] * The History Files [http://www.historyfiles.co.uk/MainFeaturesMesopotamia.htm Ancient Mesopotamia] ; МацӀ * [http://www.sumerian.org/ Sumerian Language Page], perhaps the oldest Sumerian website on the web (it dates back to 1996), features compiled lexicon, detailed FAQ, extensive links, and so on. * [http://etcsl.orinst.ox.ac.uk/ ETCSL: The Electronic Text Corpus of Sumerian Literature] has complete translations of more than 400 Sumerian literary texts. * [http://psd.museum.upenn.edu/ PSD: The Pennsylvania Sumerian Dictionary], while still in its initial stages, can be searched on-line, from August 2004. * [https://cdli.ucla.edu/ CDLI: Cuneiform Digital Library Initiative] a large corpus of Sumerian texts in transliteration, largely from the Early Dynastic and Ur III periods, accessible with images. [[Категория:НекӀсияб Месопотамиялъул география]] [[Категория:Шумер]] <references /> juv3t79lrbekahh9aiiposp3cqziv4t