Wikipedia avwiki https://av.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%82%D3%80%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B1_%D0%B3%D1%8C%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%80 MediaWiki 1.47.0-wmf.9 first-letter Медиа Хъулухъалъулаб БахӀс ГӀахьалчи ГӀахьалчиясул бахӀс Википедия Википедиялъул бахӀс Файл Файлалъул бахӀс MediaWiki MediaWiki-ялъул бахӀс Халип Халипалъул бахӀс Кумек Кумекалъул бахӀс Категория Категориялъул бахӀс TimedText TimedText talk Модуль Обсуждение модуля Event Event talk ХъахӀабросулӀа МахӀмуд 0 3727 97627 97444 2026-07-05T04:37:29Z InternetArchiveBot 12052 Rescuing 7 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 97627 wikitext text/x-wiki {{Хъвадарухъан |цӀар = ХъахӀабросулӀа МахӀмуд |оригинал_цӀар = |сурат = Махмуд_Магомедов.jpg |гӀеблъи = |гъоркьхъвай = |жинс = m |гьавидал_цӀар = |тӀокӀцӀар = МахӀмуд аль-Байзави (محمد البيضاوي) |тӀубараб_цӀар = ХъахӀабросулӀа ТӀайгибил МухӀамадил МахӀмуд |гьавуна = [[1872]] |гьавураб_бакӀ = [[ХъахӀабросо]], [[Дагъистаналъул вилаят]], [[Россиялъул империя]] |хвана = сентябр, [[1919]] (47 сон) |хвараб_бакӀ = [[Игьали]], [[Дагъистаналъул вилаят]], [[Россиялъул империя]] |вукъараб_бакӀ =[[ХъахӀабросо]] |ватӀанчилъи = {{Флагификация|Россиялъул империя}}<br>{{Флагификация|РСФСР}} |миллат = [[Аварал|Аварав]] |эмен = ТӀайгибил МухӀаммад |эбел =ГӀашурай |лъади =1-й: ХъахӀабросулӀа Рабият 2-й: Жамилат |лъимал = |альма_матер = |пиша = ШагӀир |гьунаралъул_сонал = 1887–1919 |мазгьаб = [[Лирика]] |жанр = [[Поэма]], [[шигӀру]] |асаразул_мацӀ = [[Авар мацӀ|Авар]] |машгьурал_асарал =Марьям |дебют = |премиял = |шапакъатал = |автограф = |гъулбас = |website = |сайт = |lib = |викитека = |викигъамас = |викицитата = }} '''ХъахӀа́бросулӀа МахӀму́д''' (гьавидал '''ТӀайи́бил МухӀа́мадил МахӀму́д''', [[1872]], [[ХъахӀабросо]], [[Авар сверухълъи]] [[Дагъистаналъул вилаят]] — [[1919]], [[Игьали]], [[Дагъистаналъул вилаят]]) — [[Аварал|аваразул]] кӀудияв шагӀир, "Марям" абураб цӀар рагӀараб поэмалъул автор. == Биография == === Гьавураб мех === МахӀмуд гьавуна 1873 яги 1874 соналъ [[Дагъистаналъул вилаят|Дагъистаналъул вилаяталъул]] [[ХъахӀабросо|ХъахӀабросолӀ]] (гьанжесеб [[Дагъистаналъул Жумгьурият|Дагъистаналъул]] [[Унсоколо мухъ]]). Гьев гьавиялъул мехъ батӀи-батӀиял иццазда рехсон буго батӀи-батӀияб. Лъалеб жо буго [[ТӀоцебесеб дунялалъул рагъ]] байбихьигун, жиндиего бокьун армиялде хъвалев МахӀмудица живго гьавураб сон хисизаби (40-ялдаса цӀикӀкӀун сонал рарал хъвалел рукӀинчӀо, МахӀмудие абуни 1914 соналъ букӀана 42 сон). Дагъистаналъул пачалихъияб архивалда цӀунун бугеб 1886 соналъ ХъахӀабросоялъул халкъалъул къадар рикӀкӀараб документалда рекъон, гьеб заманалъ букӀун буго 14 сон, гьесул вац ГӀумарие — 5 сон, гьезул эмен ТӀайибил МухӀамадие — 50. ===Хъизан=== МахӀмудил кӀудаинсуда цӀар букӀана ТӀайгиб, гьев вукӀана гӀадатав магӀарулав, гӀумруялъ росдал гӀиги хьихьун вукӀарав; гьесда абулеб букӀуну буго росуцояз Анас абун. Гьесул васасда, МахӀмудил инсуда, цӀар букӀана МухӀума (МухӀамад), гьев лъала ТӀайибил МухӀамад гӀадин.{{Sfn|ХӀасанилазул|2019|p=4}} Гьев вукӀана рохьоб тӀурччи бухӀун, гьеб Хунзахъ базаралда бичизе хьвадулев чи; цо-цо хъапихъ кьолеб букӀун буго цо гъурущ, гьебги букӀун буго гӀадатаб хъизаналъе жиндирго магӀишаталде тӀаде бачӀунеб пайдалъун. ТӀайгибил МухӀамад вукӀана лъай-цӀали бугев чи, гьес росдал лъималада малъулаан Къуран цӀализа, гьесда цебе лӀугӀизабуна МахӀмудицаги гьесул вац ГӀумарицги [[къуръан]] цӀали. МахӀмудил эбел йикӀана [[БекьилӀ|БекьилӀа]] ГӀашурай. ГьитӀинав вацасда цӀар букӀана ГӀумар. 1913 соналъ [[Харков|Харковалде]] бетӀербахъиялъе хӀалтӀизе арав чи, гьев араб бакӀ лъачӀого тӀагӀун вуго, нахъе кӀиго ясги тун.<ref name="Дагъ2">{{cite web ru |url = https://riadagestan.ru/news/science/shanisat_gadzhilova_v_pamyati_avartsev_imya_makhmuda_sokhranilos_kak_olitsetvorenie_neprevzoydennogo_samobytnogo_mastera_poeticheskogo_slova/ |title = Аваразул ракӀалде щвеязда МахӀмудил цӀар хутӀана гьунар тӀокӀав, хаслъи бергьарав шигӀрияб рагӀул устарасул сипатлъун |author = ХӀажилай Шанисат |date = 2014-09-24 |accessdate = }}</ref> {{Tree chart/start|align=center}} {{Tree chart| | | |KEN |~|y|~| KEL | |KEN=ТӀайгибил МухӀума<br>(1836–1928)|KEL=ГӀумарил ГӀашура}} {{Tree chart| | | | | |,|-|^|-|.| | }} {{Tree chart| | | | | Vas | | Vas1 |y|Lh|Vas=МахӀмуд<br>(1872–1919)|Vas1=ГӀумар<br>(1881–1912)|Lh=ГӀарща}} {{Tree chart| | | | | | | | | |,|-|^|-|.| | | }} {{Tree chart| | | | | | | | | Jas | | Jas1 | |Jas=Аминат|Jas1=Хади}} {{Tree chart/end}} === МутагӀиллъи === [[1879|1879 соналъ]] МахӀмудил эбелалъул рахъалъан имгӀал Хъандулал МухӀаммадица яцалъе кумекги гьабизе МахӀмудие лъайги кьезе вачуна жиндихъего [[Бекьилъ|Бекьилъе]]. МахӀмуд цӀализе ккола исламияв гӀалимчи ХӀайдарил МухӀаммадихъе ва цӀалула гьесда цеве 1884 соналде щвезегӀан. Гьелдаса хадув МахӀмуд цӀалула Хьиндаллъиялъул гӀалимзабаздаги, Аваристаналъул цогидал росабазул гӀалимзабаздаги цеве. ГӀаммго цӀали халат бахъуна къогогӀан соналъ (1879–1899 гг.). МахӀмудги, ХарачӀиса ХӀаскъилги ИнквалитӀаса Шахулисламги цӀалулел рукӀун руго машгьурав гӀалимчи, Дагъистаналъул имам Нажмудинил эмен ХӀоцоса Доногъо МухӀаммадида цере. 1886 соналъ МахӀмуд ана [[ГӀашилтӀа]] росдал мадрасаялде КъурбангӀалида цеве цӀализе. Гьениб лъугьуна МахӀмудил гьунаралъе цӀакъ кӀудияб асар гьараб лъугьа-бахъин — гьев дандчӀвана [[Аваристан (тарихиябгин географияб регион)|Аваристаналдаго]] цӀар рагӀарав шагӀир ва гӀалимчи [[БакьагьичӀиса ЧӀанкӀа|БакьайчӀиса ЧӀанкӀагун]]. Гьев живгоги цӀалулев вукӀана КъурбангӀалида цеве, гьитӀинал мугӀалимзабазе дарсалги лъолаан гьес. МахӀмудие букӀана гьеб заманалъ 14 сон, ЧӀанкӀае — 21. === ГӀолохъанлъи ва Муи дандчӀвай === 1899 соналъ [[Шура|Шураялда]] имамлъиялъул ва мугӀалимлъиялул имтихӀанги кьун хадув МахӀмуд вачӀана дибирлъун [[ХъахӀабросо|ХъахӀабросолъе]] ва 1906 соналъ-лъагӀан гьенив хӀалтӀана. 1899 соналъ ььес ячана ХъахӀабросолъа РапигӀат абурай яс, амма 5–6 соналдасан, лъимал рукӀинчӀолъиялъ, гьел ратӀалъана. МахӀмуд вахъана [[Бекьилъ|Бекьилъе]]; гьенив будунлъун вукӀаго дандчӀвала гьесда Муъминат (Муи), лъабго соналъ цеве Герейавлахъалда чуялъ гъоркье рехун рос хварай гӀадан Муи гьаюна [[1882|1882 соналъ]] Сулейманилазул МухӀамадгӀалилги ПатӀиматилги (ГьотӀо) хъизаналда. Гьелъул йикӀана жеги кӀиго яцги — СалихӀат ва Загьидат. 16 сон барай Муи кьуна росасе гӀурус армиялда хъулухъ гьабулев вукӀарав ХӀасанил КъебедмухӀаммадие, гьезие гьавуна кӀиго вас — ХӀасан ва МухӀаммадгӀали. МахӀмуд вукӀана Муил васазул мугӀалимлъун, гьес кумек гьабулаан Муие рукъ-цӀа бачине. МахӀмудилги Муилги рокьи ккана, ва гьезда ракӀалда букӀана ригьин гьабизе, амма Муил гӀагарлъи цӀакъ данде чӀола гьелде ва рагӀи кьола Муихъа лъимал рахъизе, гьей МахӀмудие росасе ани. Гьедин МахӀмудги Муиги ратӀалъана. МахIмудица жинцаго абухъе: {{Цитата|Борхатаб магIарда кIиго гIадрал тIегь | Цоцазде щапула, данде щоларо. | Гъваридаб кIкIалахъе кIиго иццул лъим | Цоцалъе чваххула, гъорлъ жубаларо.}} МахӀмуд нахъе ана [[Бекьилъ|Бекьилъа]] 1907 соналъ ва рещтӀана [[ЦӀатанихъ]]. Гьенив будунлъун хӀалтӀулаго (1907–1909), гьес эбел-эмен данде чӀун рукӀаниги, ячуна Жамилат абурай яс. Ригьин букӀана битӀ гьечӀеб, МахӀмудица лъади йиччан тола. [[1910|1910 соналъ]] МахӀмуд ана [[Баку|Бакуялде]]. КӀиго соналдаса нахъвуссуна. Гьелдаса хадуб Муил разилъиги щун, МахӀмудида, гьей хъамураб хвел гьабун, ракӀалде ккола Муи ячине. 1913 соналъ гьев Муигун ва гьудулзабигун вачӀана [[ГӀашилтӀа|ГӀашилтӀе]]. Данде бахъараб гӀагарлъиялъ МахӀмуд чӀвалилан хӀинкъалабиги кьун нахъюссинаюла гьей. МахӀмуд чӀвалилан ва жинхъа лъимал рахъилилан хӀинкъарай Муица инкар гьабула гьесие росасе ине. Муи, бицараб рагIиги хвезабун, ун ятидал абун руго МахӀмудица хадур машгьурлъарал рагӀаби: {{Цитата|Меседил лъималъул кьерги тӀад гьабун, | Пахьул букӀун буго бицараб рагӀи. | ГӀарцул хъал тӀад жемун, жаниб тӀухьи лъун | Йижун йикӀун йиго ракӀалъул гьудул.}} === ТӀоцебесеб дунялалъул рагъулӀ гӀахьаллъи === БитӀ ккечӀеб рокьи захӀмалъарав МахӀмудица нигат гьабула [[ТӀоцебесеб дунялалъулаб рагъ|рагъде ине]]. [[1914|1914 соналъул]] риидал гьев жиндирго росуцоялгун ана [[Хунзахъ|Хунзахъе]] рагъде унезул сияхIалде живгоги хъвазавизе. Рагъулгин тарихиял архивазул хъвай-хъвагӀаязда гьев хъван вуго ''Магомаев Махмуд'' гӀадин. Рагъул хъулухъ гьабуна гьес 1914 соналдаса 1917 соналде щун, гьесул гIелму-лъаялъухъги ралагьун<ref>МахIмудида [[Авар мацӀ|аварги]] [[ГӀараб мацӀ|гӀарабги]] мацӀалги гурелги, лъалаан [[ГӀурус мацӀ|гIурус]], [[ЛъарагӀ мацӀ|лъарагI]], [[Татар мацӀ|татар]] мацIалги.</ref> гьев тIамуна Дагъистаналъул 2-б полкалъул къадилъун, гьеб букӀана командирасул хисунчиясулалде бащад гьабураб хъулухъ. Гьес хварал-чIварал бусурбаби, мусру жемун, исламияб къагIидаялъ рукъулаан. МахӀмуд ккола австриялъулаб фронталде ([[Карпатал|Карпатазде]]). Гьев чанцIулго рагъул тIоцебесеб кьерда вагъула, [[1915|1915 соналъул]] 10 январалда лъукъула. Рагъул бахIарчийилан гьесие Георгиясул хъанч бугеб медаль щвана (1916). МахӀмудил гьунаралъул бищун машгьураблъун, бищун лъикӀаблъун рикӀкӀуна гьес Карпатазда вукӀаго (1916) хъвараб «Марям» поэма, жинде букӀараб рокьи тӀагӀинчӀей ва тӀокӀалъ жий йихьичӀей Муихъе ругьел.<ref>{{Cite web ru |title=Archive copy |url=http://www.dagistan.ru/knigi/klasika/knigam/gasmahmnogoa.pdf |access-date=2021-07-02 |archive-date=2021-09-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210924031952/http://www.dagistan.ru/knigi/klasika/knigam/gasmahmnogoa.pdf |url-status=хвараб }}</ref><ref name=":0">[http://dagpravda.ru/specproekty/moe-nadgrobe-privlechet-vljublennyh]</ref> Муи хвана МахӀмуд рагъда вукӀаго. [[Октябралъул революция|Октябралъул революциялдаса]] хадув МахӀмуд тӀадвуссуна гӀадлу-низам биххараб [[Дагъистан|Дагъистаналде]] (декабрь, 1917). Порт-Петровскалда (гьанже [[МахӀачхъала]]) гьев вищула полкалъул комитетаталъул гӀахьалчилхун, амма полк биххигун гьев нахъвуссуна мугӀрузде. Унсоколо МахӀмуд дандчӀвала дагъистаналъулаб революционияб хӀаракаталъул цевехъан ДахӀадалазул МахӀачгун. === ЧӀвай === МахӀмуд чӀвана [[1919|1919 соналъул]] сентябралда. Гьев чӀваялъул гӀайибиявлъун рикӀкӀарав Магьдил МухӀаммадица абухъе, МахӀмуд чӀвай букӀун буго лъачӀого ккараблъун. Магьдилав, [[Игьали|Игьаливе]] жиндирго унтарай гӀагарай чӀужуялъе цӀолбода хадув МахӀмуд вачӀун вукӀин лъаравго, гьесда гьболасда гӀадин дандчӀвай гьабизе ун вуго. Росдал имамгун ватула гьесда МахӀмуд мажгиталъув. МаркӀачӀул какил заман гьеб букӀиндал, какалги ран, гьел кӀиялго ун руго Магьдиласдахъе. Гьебго заманалде гьесухъе гьоболлъухъ вачӀун вуго ЧӀикӀаса кӀиго гьобол гӀи гочинабиялъул суалгун. Цоясда цӀар букӀун буго Хасбулатил Даци. Гьел гьекъон рукӀун руго, цадахъги бачӀун буго гьел гьекъезе жо. Гьалбадерие саламги кьун буго МахӀмудица, ругъун бугилан, гьекъолеб жоялдасаги инкар гьабун буго. Магьдилас гьев цогидаб рокъовехун ахӀун вуго хабар-кӀалалъе, амма Хасбулатил Даци рекӀее гӀун гьечӀо гьедин МахӀмудидехун гьабураб адаб-хӀурмат. Чанго нухалъ гьес рагӀиледухъ абун буго МахӀмуд гӀодовегӀан гьаризесел рагӀаби. ХӀурматалде ва лъикӀаб бербалагьиялде ругьунав МахӀмудие гьеб рекӀее гӀун гьечӀо ва гьев къватӀтиве ине вахъун вуго. Рукъалъул бетӀергьанасе гьабураб гьоболлъиялъухъ баркалаги кьун, гьес къо лъикӀ гьабун буго ва абун буго имамасухъе ине кколилан. Гьенир рукӀаразул цояс абун буго дугӀа гьабеян, амма МахӀмудица инкар гьабун буго, гьел гьекъаразе щибго кумек гьабуларин абун, ва цӀалун буго махсарояб экспромт: {{Цитата|Мехтарав чиясе гӀадлу гьабиги, | ГӀадалаб гьоялда тӀил кьаби буго. | Гьекъарав чиясе хабар бицинги, | Харил гьорда цебе цӀа баки буго.}} Гьеб рагӀарав гьекъарав Даци лӀугьун вуго иш хӀалуцинабизе ва МахӀмуд кьалде цӀазе. МахӀмудир сабру лӀугӀун буго гьекъарас гьев бихьинчи вукӀун гьечӀин абидал. Кьурун нахъги вуссун МахӀмудица бихьинлъиги бихьизабун абун буго бокьун бугищилан дун бихьинчи вугищ, гьечӀищ лъазеян ва чанго нухалъ хъатица кӀал чӀван буго Дацил. Хадусеб лӀугьун буго лахӀзаталда жаниб. Магьдилав кӀанцӀун вуго МахӀмудидаги дандиясдаги гьоркьов вахъине, Даци къватӀибе таманчаги бахъун лӀъугьун вуго ахӀдезе МахӀмуд чӀвалилан. Магьдилас махӀкаматалда абуралда рекъон, гьес Дацил кодоса тамача бахъун буго ва къотӀнобехун кьвагьун вуго. Амма гьес хадуб жиндирго васасе ва гӀагарлъиялъе бицаралда рекъон, МахӀмуд чӀван вуго Хасбулатил Дацица, ва Магьдилас, рукъалъул бетӀергьанас гӀадин, гӀайиб босун буго жиндего тӀаде. МахӀмудида ругъун щвана нахъехун бетӀералда, гулла къватӀибе бачӀун гьечӀо. Гьеб ахӀи-хӀуралда гъорлӀ бикъун ун буго шагӀирасул рачелги таманчаги, гьебго сордоялъ тӀагӀун руго гьениса кӀиявго гьоболги. ЛӀукъарав МахӀмуд вачана ХъахӀабросолӀе, гьесул инсухъе рекъел гьабиялъе битӀун бачӀана делегация къурбаналъе оцги бачун. Амма вас чӀаго хутӀилилан вукӀарав ТӀайгибил МухӀамадица дияталдаса инкар гьабуна. ЛӀукъун хадув МахӀмудица бана ичӀго къо. Гьесие кумек гьабизе рачӀун рукӀана [[Хьиндаллъи|Хьиндаллъиялъул]] бищун лъикӀал тохтурзаби, Муил гӀагарав чи, БекьилӀа Давудцин. МахӀмуд чанго нухалъ гӀакълуялде вачӀун вукӀана, гьесде раккизе рачӀарал гӀадамалцин лъан руго гьесда, амма кӀалъазе кӀун гьечӀо. МахӀмудил рухӀ босана 1919 соналъул сентябралда, гьев вукъана ХъахӀабросоялъул хабзалалӀ.<ref name=":0" /> Абула, МахӀмудица холелъул абунила гьадинал рагӀабиян<ref>{{Cite web |title=Archive copy |url=http://www.moidagestan.ru/blogs/48229/33525 |access-date=2021-07-02 |archive-date=2021-07-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210713055848/http://www.moidagestan.ru/blogs/48229/33525 |url-status=dead }}</ref>: {{Цитата|«Меседил гӀадалнах гӀарцул гвангвара, | гӀадада хвелилан хиял букӀинчӀо…».}} == Гьунар == ===Къимат === МахӀмудил гьунаралъе тӀоцебесеб хъвавул къимат кьуна 1923 соналъул авар экспедициялда гӀахьаллъарал гӀурус гӀалимзабаз. Гьезда гъорлӀ вукӀарав профессор Л. Жирковас, МахӀмудил шигӀрабигун лъай-хъвай гьабидал, хъвана гьесул хӀакъалъулӀ хадусел рагӀаби:<ref name="Дагъ"/> {{Цитата байбихьи}} НилӀ руго чӀун кӀвар кӀудияб адабияб феноменоналда цере, жиб гӀелмиял горсверабазда ва Европияб жамгӀияталда тӀубан лъалареб. {{Оригиналияб текст|ru|Мы стоим перед литературным явлением огромной важности, явлением совершенно неизвестным научным кругам и Европейскому обществу.|style=}} {{Цитата лӀугӀи}} Гьединго МахӀмудил гьунаралъе борхатаб къимат кьуна Кавказалъул маданият лъикӀ лъалев Николай Тихоновас: гьес авар адабияталда МахӀмудил гьунар релълъинабуна гьабуна гӀурус адабияталда Пушкинил гьунаралда ва "Кавказалъул Блок" абун эпитетги кьуна МахӀмудие.<ref name="Дагъ">{{cite web ru |url = http://www.moidagestan.ru/blogs/48229/33525/ |title = ХъахӀабросулӀа МахӀмуд, машгьурав гӀалимчи, шагӀир лирикчи, рокьул шагӀир... |date = 2013-09-29 |accessdate = }}</ref> == РакӀалдещвей == * ХъахӀабросулӀа МахӀмудил цӀаралда бугеб тарихиябгин маданияб, рухӀаниябгин канлъизабулаб фондалъ чӀезабун буго МахӀмудил премия адабияб рахъалъул. * «ХъахӀабросулӀа МахӀмуд» спектакл (ГӀабасилав М. реж. ХӀусейнилав А.) буго ЦӀадаса ХӀамзатил цӀаралда бугеб Авар музикалиябгин драматикияб театралъул Меседилаб фондалда.<ref>{{Cite web |url=http://avarteatr.ru/teatr/goldfond.html |title=Золотой фонд ГБУ «Аварский музыкально-драматический театр им. Г. Цадасы» |accessdate=2013-11-20 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131203150707/http://avarteatr.ru/teatr/goldfond.html |archivedate=2013-12-03 |deadlink=yes }}</ref> * [https://www.youtube.com/watch?v=nIOnT5HhL_4 «МахӀмуд ва Муи»] абураб Авар музикалиябгин драматикияб театралъул спектакл. * ХъахӀабросулӀ буго лъун шагӀирасул бюст,<ref name="фгК">{{Cite web ru |url=http://fatiha.ru/roso/kahabroso.htm |title=Фотогалерея с. Кахабросо |accessdate=2013-11-23 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131202223837/http://fatiha.ru/roso/kahabroso.htm |archivedate=2013-12-02 |deadlink=yes }}</ref> рагьун буго рукъ-музей.<ref name="фгК" /> == Ралагье гьединго == * [[Авар адабият]] * [[Авар поэзия]] * [[БакьагьичӀиса ЧӀанкӀа|БакьайчӀиса ЧӀанкӀа]] == Библиография == * Авар миллаталъул некӀо заманаялъул харбалги батӀи-батӀиял кучӀдулги данде гьабураб мажмугI / бакӀарарав чи: ГӀабдулатӀип Шамхалов. — МахӀачхъала, 1929. * Авар адабияталъул мажмугI / данде гьабурав Р. ДинмухӀамаев. — МахӀачхъала: Дагъгизалъул басма, 1933. * Аваразул поэзиялъул антология. — МахӀачхъала: Дагъистаналъул тӀахьазул басмахана, 1958. * Гьудуллъи. 1978. № 3–4. * Литературияб альманах. — МахӀачхъала: Дагъгиз, 1940. * МахӀмуд. Тӏасарищарал кучӀдул / данде гьабурав Я. Сулейманов. — МахӀачхъала: Дагъкнигоиздат, 1966. * ХъахӀабросулъа МахӀмудил кучӀдузул мажмугI / данде гьабурав ГI. Шамхалов. — Буйнакск, 1926. * ХъахӀабросулъа МахӀмудил кучӀдул / данде гьабурав ГI. Шамхалов. — Шура, 1928. * ХъахӀабросулъа МахӀмуд. ГӀищкъул рукъ / данде гьабурав З. Хӏажиев. — Махӏачхъала: Дагъгиз, 1940. * ХъахӀабросулъа МахӀмуд. Рокьул асарал / данде гьабурав Ш. МикагӀилов. — Махӏачхъала: Дагъгиз, 1948. * ХъахӀабросулъа МахӀмуд / данде гьабурав ГI.-XI. Шахтаманов. — МахӀачхъала: Дагкнигоиздат, 1956. * ХъахӀабросулъа МахӀмуд. Асарал / данде гьабурал: М. Рамазанов, ГI.—XI. МухӀамадов, ГӀабасил. М. — МахӀачхъала: Дагъкнигоиздат, 1974. * ХъахӀабросулъа МахӀмуд. ШигӀраби / данде гьабурав М.XI. ХӀасанов, редактор К. Сулейманова.— МахӀачхъала, Дагкнигоиздат, 1989. * ХъахӀабросулъа МахӀмуд. Панаяб хӀухьел / данде гьабурав М.XI. ХӀасанов, редактор ГI. Малачиева. — МахӀачхъала: Юпитер, 1993. * ХъахӀабросулъа МахӀмуд / данде гьабурав М.XI. ХӀасанов. — МахӀачхъала, 1998. * ШигIраби / данде гьабурав А. М. МуртазгӀалиев -МахIачхъала, 2019. == Референсал == ==Баянал== {{мугъчӀваял}} ===Иццал === *{{cite book|editor-last= ХӀасанилазул|editor-first= МухӀамад|date= 2019|title= Махмуд из Кахабросо (1872–1919)|trans-title= ХъахӀабросулӀа МахӀмуд (1872–1919)|url= https://www.kahabroso.ru/knigi/moisbornik.pdf|publisher= МахӀмудил цӀаралда бугеб фонд|access-date= 2025-05-10|archive-date= 2024-08-31|archive-url= https://web.archive.org/web/20240831231123/https://kahabroso.ru/knigi/moisbornik.pdf|url-status= dead}} == Линкал == * [http://www.daghistan.ru/03/mahmud/azizov/index.htm Саид Азизов. Махӏмудил гьудулзабазухъ: Махӏачхъала, 2011]{{Хвараб регӀел|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [https://www.kahabroso.ru/knigi.htm МахӀмуд: тӀахьалги мажмугӀалги ХъахӀабросдал сайталда.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20250806180834/https://kahabroso.ru/knigi.htm |date=2025-08-06 }} * [https://www.kahabroso.ru/knigi/adjam.pdf МахIмудил кучIдузул мажмугI (гIажам).] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20240820143004/https://kahabroso.ru/knigi/adjam.pdf |date=2024-08-20 }} '''ГӀурусалъ''' * [http://daghistan.ru/01/raion/kahabroso.html Фотогалерея: Махмуд из Кахабросо]{{Хвараб регӀел|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} *[http://www.daghistan.ru/03/mahmud/sirajudin/kniga.htm Сиражутдин Хайбуллаев. «Махмуд из Кахабросо в воспоминаниях современников» (Махачкала, 2010)]{{Хвараб регӀел|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://www.daghistan.ru/08/putdag.pdf Путешествие по Дагестану]{{Хвараб регӀел|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [https://www.kahabroso.ru/sirajudin/kniga.htm Сиражудин Хайбулаев о Махмуде.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20240718232423/https://kahabroso.ru/sirajudin/kniga.htm |date=2024-07-18 }} * [https://www.kahabroso.ru/chakar/saidova.htm Чакар Саидова о Махмуде.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230621121914/https://www.kahabroso.ru/chakar/saidova.htm |date=2023-06-21 }} * [http://www.gazavat.ru/personalies2.php?people=147 Патимат Тахнаева о Махмуде.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20250521073552/https://www.gazavat.ru/personalies2.php?people=147 |date=2025-05-21 }} * [https://www.kahabroso.ru/knigi/statisbornik.pdf Другие статьи о Махмуде.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20240921175043/https://kahabroso.ru/knigi/statisbornik.pdf |date=2024-09-21 }} * [https://www.kahabroso.ru/knigi/moisbornik.pdf 100-летию смерти поэта.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20240831231123/https://kahabroso.ru/knigi/moisbornik.pdf |date=2024-08-31 }} * [http://www.daghistan.ru/03/mahmud/gasmahmnogo.pdf О Махмуде из Кахабросо.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20220623190346/http://www.daghistan.ru/03/mahmud/gasmahmnogo.pdf |date=2022-06-23 }} {{Авар адабият}} [[Категория:1872 соналъ гьарурал]] [[Категория:Онсоколо мухъалда гьарурал]] [[Категория:1919 соналъ хварал]] [[Категория:Аварал]] [[Категория:Авар поэтал]] [[Категория:Дагъистаналъул поэтал]] r6ji6u9kqffvjnx7zf3rxrmn6h6jh6w Цихалахъ 0 7126 97628 56737 2026-07-05T04:49:35Z InternetArchiveBot 12052 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 97628 wikitext text/x-wiki {{ГІБ |пачалихъ = Россия |статус = росу |магІарул мацІалъ цІар = Цихалахъ |эбелаб мацІалъ цІар = |герб = |байрахъ = |гербалъул гІеблъи = 128 |байрахъалъул гІеблъи = 128 |сурат = |размер = |хъвай-хъвагІай = ° ' С.Ш. ° ' |lat_deg =42|lat_min =29|lat_sec =00 |lon_deg =46|lon_min =04|lon_sec =00 |CoordAddon = |CoordScale = |Яндекскарта = Цихалахъ |ХІукумат = Россия |карта = Цихалахъ |пачалихъалъул картаялъул размер = 300 |икълималъул картаялъул размер = 300 |мухъалъул картаялъул размер = 300 |икълим = Дагъистан |икълим таблицаялда = Дагъистан |икълималъул тайпа = жумгьурият |мухъ таблицаялда = ЦӀумада мухъ |хІукуматалъул карта = Россия |икълималъул карта = Дагъистан |мухъалъул карта = ЦӀумада мухъ |жанисеб бикьи = |бетІерасул тайпа = |бетІер = |кьучІ лъураб къо = |площад = |гьава-бакъ = гьоркьохъеб |майданалъул борхалъи = |расмияб мацІ = [[МагІарул мацІ|магІарул]] |халкъалъул къадар = |хъвай-хъвагІай гьабураб сон = 2014 |гъунки = |агломерация = |миллатал = [[МагIарулал|магӀарулал]] |динал = [[Ислам]] |этнохороним = |сагІтил рачел = +4 |DST = |телефоналъул код = |почалъул индексал = |автомашинаялъул код = 05 |идентификаторалъул тайпа = ОКАТО |цифровой идентификатор = 82257835005 |категория Commons алда = CihaӀakh |сайт = |сайталъул мацІ = }} '''Цихала́хъ''' — ккола [[Россия]]лъул [[Дагъистан]] жумгьурияталъул [[ЦӀумада мухъ]]алъул росу. Гьединго Цихалахъ уна [[Ункъракь]]алъул росабазда гъорлъ. == ХІужаби == {{хІужаби}} {{rq|source|img}} == Линкал == * [http://ww24.ru/daily/30484 Гьава-бакъ]{{Хвараб регӀел|date=July 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://www.odnoselchane.ru/?com=photogallery&page=photos_of_category&sect=1386 Цихалахъ: суртал] {{ТӀинчӀ-Дагъистан}} {{Дагъистан}} {{ЦӀумада мухъалъул росаби}} [[Категория:ЦІумада мухъалъул росаби]] {{Категория:МагIарулазул росаби}} [[Категория:Ункъракьалъул росаби]] r8zxkupyme1d12uj63sgfz4smdjllr2 ТӀаса Инхъокъвари 0 7161 97626 85147 2026-07-05T03:44:56Z InternetArchiveBot 12052 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 97626 wikitext text/x-wiki {{ГІБ |пачалихъ = Россия |статус = росу |магІарул мацІалъ цІар = {{PAGENAME}} |эбелаб мацІалъ цІар = |герб = |байрахъ = |гербалъул гІеблъи = 128 |байрахъалъул гІеблъи = 128 |сурат = |размер = <!--300px--> |хъвай-хъвагІай = |lat_deg =42|lat_min =25|lat_sec = |lon_deg =46|lon_min =04|lon_sec = |CoordAddon = type:city_region:RU |CoordScale = |Яндекскарта = |ХІукумат = Россия |карта = {{PAGENAME}} |пачалихъалъул картаялъул размер = 300 |икълималъул картаялъул размер = 300 |мухъалъул картаялъул размер = 300 |икълим = Дагъистан |икълим таблицаялда = Дагъистан |икълималъул тайпа = жумгьурият |мухъ таблицаялда = ЦӀумада мухъ |хІукуматалъул карта = Россия |икълималъул карта = Дагъистан |мухъалъул карта = ЦӀумада мухъ |жанисеб бикьи = |бетІерасул тайпа = Росдал бегаул |бетІер = |кьучІ лъураб къо = |площад = |гьава-бакъ = гьоркьохъеб |майданалъул борхалъи = |расмияб мацІ = [[МагІарул мацІ|магІарул]] |халкъалъул къадар = |хъвай-хъвагІай гьабураб сон = |гъунки = |агломерация = |миллатал = [[МагIарулал|магӀарулал]] |динал = [[Ислам]] |этнохороним = |сагІтил рачел = +4 |DST = |телефоналъул код = |почалъул индексал = 368907 |автомашинаялъул код = 05 |идентификаторалъул тайпа = ОКАТО |цифровой идентификатор = 82257820002<ref>[http://www.gosspravka.ru/05/040/000000.html Справочник почтовых индексов / кодов ОКАТО /налоговых инспекций ФНС / адресов. Цумадинский район]</ref> |категория Commons алда = |сайт = |сайталъул мацІ = }} '''ТІа́са Инхъокъвари''' — ккола [[Россия]]лъул [[Дагъистан]] жумгьурияталъул [[ЦӀумада мухъ]]алъул [[росу]]. == ХІужаби == {{хІужаби}} {{rq|img}} == Линкал == * [http://ww24.ru/daily/30443 Гьава-бакъ] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210926182249/http://ww24.ru/daily/30443 |date=2021-09-26 }} {{ТӀинчӀ-Дагъистан}} {{Дагъистан}} {{ЦӀумада мухъалъул росаби}} [[Категория:ЦІумада мухъалъул росаби]] {{Категория:МагIарулазул росаби}} 3hctjibhug8zsa2ltwtql21eo5uqh50 Румалъул империя 0 14659 97625 97456 2026-07-05T03:08:31Z InternetArchiveBot 12052 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 97625 wikitext text/x-wiki {{main|НекӀсияб Рум}} {{Тарихияб пачалихъ |цӀар = Римская империя |оригинал_цӀар = {{Lang-la|Imperium Romanum}} |статус = империя |байрахъ = Flag of the Roman Empire.svg |байрахъ_гъоркьхъвай = |герб = Vexilloid of the Roman Empire.svg |герб_гъоркьхъвай = [[Румалъул легион|Румалъул легионазул]] [[вексиллум]] |шигӀар = {{Lang-la|[[SPQR|Senatus Populusque Romanus (SPQR)]]}} |шигӀаралъул_таржама = Румаб сенатги халкъги |карта = Roman_Empire_(orthographic_projection).svg |сипат-сурат = {{Legend|#008000|Румалъул империя 117 соналъ.}} {{Legend|#a5dfa5|<small>Румалъул клиерт-пачалихъал 117 соналъ</small>}} {{Legend|#55c255|<small>Румалъул Германия, 9 сон, Румалъул Шотландия, 83 сон, Румалъул Либия, 203 сон.</small>}} |p1 = Румалъул республика |flag_p1 = Spqrstone.jpg |гӀуцӀана = [[27 н. щ.|Н. щ. 27]] |тӀагӀинабуна = [[476]] |s1 = БакътӀерхьул Румалъул империя |image_s1 = [[Файл:Labarum of Constantine the Great.svg|30px]] |s2 = Бизантиялъул империя |image_s2 = [[Файл:Labarum.svg|30px]] |тахшагьар = [[Рум]], [[330 сон]]алдаса — [[Константинополь]] |шагьарал = [[Рум]], [[Константинополь]], [[Александрия]], [[Къудс]], [[Сиракузал]], [[Агридженто|Акрагант]], [[Эфес (шагьар)|Эфес]], [[Картаген (шагьар)|Картаген]], [[Антиохия]], [[Коринф]], [[Афинал]], [[Кесарея]], [[Вейи]], [[Апамея (Сурия)|Фарнакес (Клавдива Апамея)]], [[Пергам]], [[Лион]], [[Милан|Медиолан]], [[Таранто|Тарент]], [[Равенна]], [[Магна Лептида]], [[Гадир]], [[Кротон]], [[Фессалоникал]], [[Родос (шагьар)|Родос]], [[Эдесса]], [[Аквилея]], [[Филиппал]] |мацӀ = [[Латин мацӀ|латин]], [[НекӀсияб грек мацӀ|некӀсияб грек]], [[Румалъул империялъул мацӀал|бакӀазул мацӀал]] |расмияб_мацӀ = [[Латин мацӀ|латин]], [[НекӀсияб грек мацӀ|некӀсияб грек]] |валюта = {{Collapsible list|titlestyle=font-weight:normal; background:transparent; text-align:left; |title=[[сестерций]], [[денарий]], [[ауреус]]|Багьа-къадар бихьизабулаан сестерциязда, бищун тӀибитӀараб гӀарац букӀана [[денарий]]; хӀалтӀизарулаан цогидал монетабиги. Бл.<br> «[[НекӀсияб Румалъул монатарияб система]]»}} |гӀатӀилъи = 4 790 000 км² ([[117 сон]]);<br>4 250 000 км² ([[161 сон]]) |халкъ = 50 000 000 чи (Дунялалъул халкъалъул гӀ.-ш. 16 %) [[14 сон]]алде;<br>60 000 000 чи. (Дунялалъул халкъалъул гӀ.-ш. 20 %) [[117 сон]]алде;<br>65 000 000 чи [[150 сон]]алде (Дунялалъул халкъалъул гӀ-ш. 22 %);<br>50 000 000 чи [[400 сон]]алде (Дунялалъул халкъалъул гӀ.-ш. 16 %) |хӀакимлъиялъул_форма = [[Принципат]] (284 соналде щвезегӀан)<br>[[Доминат]] (284 соналдаса) |наслу = [[румалъул императоразул сияхӀ|5 наслу, 22 император]] |бутӀрузул_титул = [[Румалъул император|Император]] <small>[[Румалъул императоразул сияхӀ|(бл. тӀубараб сияхӀ)]]</small> |бетӀер1 = [[Октавиан Август]] <small>(тӀоцевесев)</small> |бетӀерасул_сон1 = [[27 н. щ.|Н. щ. 27]]–[[14 сон|14]] |бетӀер2 = [[Ромул Август|Ромул Август]] <small>(ахирисев император антикияб империялъул)</small> |бетӀерасул_сон2 = [[475]]–[[476]] |дин = пачалихъияб — цин [[румалъул дин]], [[380 сон]]алдаса хадуб — [[кӀристианлъи]] |этап1 = Акциумалъул рагъ |дата1 = 32–31 н. щ. |этап2 = Империя гӀуцӀи |дата2 = 30–1 н. щ. |этап3 = Константинополь лӀугьана тахшагьарлъун |сон3 = 11 май 330 |этап4 = Империя кӀийиде бикьи |сон4 = 17 января 395 |цебе = Румалъул Республика |хадуб=БакътӀерхьул Румалъул Империя}} '''Румалъул Империя''' ({{lang-la|Imperium Rōmānum}} {{IPA-la|ɪmˈpɛri.ũː roːˈmaːnũː|}}; {{lang-grc-gre|Βασιλεία τῶν Ῥωμαίων|Basileía tôn Rhōmaíōn}}) — [[НекӀсияб Рум|НекӀсияб Румалъул]] пост-[[Румалъул Республика|республиканияб]] период. [[Пачалихъ]] хӀисабалда гьелъ гъорлӀе рачунеб рукӀана кӀудиял территориял [[Ракьдагьоркьосеб ралъад|Ракьдагьоркьосеб ралъадалда]] сверун [[Европа|Европаялда]], [[Шималияб Африка|Шималияб Африкаялда]] ва [[БакътӀерхьул Азия|БакътӀерхьул Азиялда]] ругел, [[Румалъул император|императоразул]] нухмалъиялда гъоркь. Кайсар [[Августил конституционалиял реформаби|Август бетӀерлъуде вачӀиналдаса]] бахъараб [[III гӀасруялъул кризис|III гӀасруялъул рагъулаб анархиялде]] щвезегӀан, гьеб букӀана [[принципат]], провинциязул [[метрополия]] хӀисабалда [[Румаб Италия|Италияги]], цохӀо бугеб тахшагьарлъун [[Рум|Румги]] (н. щ. 27–286) бугеб. Рагъулаб кризисалдаса хадуб империялъе нухмалъи гьабулеб букӀана [[Доминат|чанго императорас]], жидеца хӀакимлъи бикьарал [[БакътӀерхьул Румалъул Империя|БакътӀерхьул Румалъул Империялдаги]] [[Бакъбаккул Румалъул Империя|Бакъбаккул Румалъул Империялдаги]] тӀад. Рум букӀана кӀиябго бутӀаялъул тахшагьарлъун 476 соналъ [[Одоакер|Одоакерил]] варвараз Равеннаги бахъун [[Ромул Августул]] тахидасаги вахъун хадуб [[империял регалиял]] Константинополалде ритӀизегӀан. == Тарих == == География ва демография == == МацӀ == == ЖамгӀият == == ХӀукумат ва рагъулал == == Экономика == == Архитектура == == РукӀа-рахъин == == Гьунарлъи == == Адабият == == Дин == == Сиясияб ирс == == Баянал == {{Reflist|group="n"}} == ХӀужжаби == === Цитатаби === {{Reflist |25em|refs= <ref name="ritti">{{Cite journal |last1=Ritti |first1=Tullia |last2=Grewe |first2=Klaus |last3=Kessener |first3=Paul |year=2007 |title=A Relief of a Water-powered Stone Saw Mill on a Sarcophagus at Hierapolis and its Implications |journal=Journal of Roman Archaeology |volume=20 |pages=138–163 (156, fn. 74) |doi=10.1017/S1047759400005341 |s2cid=161937987}}</ref> <ref name="Santosuosso">[[Antonio Santosuosso|Santosuosso, Antonio]] (2001) ''Storming the Heavens: Soldiers, Emperors and Civilians in the Roman Empire'', Westview Press. pp. 43–44. {{ISBN|0-8133-3523-X}}.</ref> <ref name="Schnitter">{{Cite journal |last=Schnitter |first=Niklaus |year=1978 |title=Römische Talsperren |journal=Antike Welt |volume=8 |issue=2 |pages=25–32 (28)}}</ref> <ref name="Smith1">{{Cite journal |last=Smith |first=Norman |year=1970 |title=The Roman Dams of Subiaco |journal=Technology and Culture |volume=11 |issue=1 |pages=58–68 |doi=10.2307/3102810 |jstor=3102810}}</ref> <ref name="Smith2">{{Cite book |last=Smith |first=Norman |title=A History of Dams |publisher=Peter Davies |year=1971 |isbn=978-0-432-15090-0 |location=London |page=26}}</ref> }} ===Иццал=== {{refbegin|2}} * {{Cite book |last=Abbott, Frank Frost |title=A History and Description of Roman Political Institutions |publisher=Elibron Classics |year=1901 |isbn=978-0-543-92749-1 |ref=Abbott |author-link=Frank Frost Abbott}} * {{Cite journal |last=Adams |first=J. N. |year=2003 |title='Romanitas' and the Latin Language |journal=The Classical Quarterly |volume=53 |issue=1 |pages=184–205 |doi=10.1093/cq/53.1.184 |jstor=3556490 |ref=Adams}} * {{Cite book |last=Albrecht, Michael von |url=https://books.google.com/books?id=DrYatgm2MWoC |title=A History of Roman Literature: From Livius Andronicus to Boethius : with Special Regard to Its Influence on World Literature |publisher=BRILL |year=1997 |isbn=978-90-04-10709-0 |volume=2 |ref=Albrecht}} * {{Cite book |last=Ando, Clifford |url=https://books.google.com/books?id=BXqIG1NIU2IC |title=Imperial Ideology and Provincial Loyalty in the Roman Empire |date=2000 |publisher=University of California Press |isbn=978-0-520-22067-6 |ref=Ando}} * {{Cite book |last=Auguet, Roland |url=https://books.google.com/books?id=A-3BfuPqIeUC |title=Cruelty and Civilization: The Roman Games |date=2012 |publisher=Routledge |isbn=978-1-135-09343-3 |ref=Auguet}} * {{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=2pPxAAAAMAAJ |title=The Cambridge Ancient History: The High Empire, A.D. 70–192 |publisher=Cambridge University Press |year=2000 |isbn=978-0-521-26335-1 |editor-last=Boardman, John |volume=Vol. 11 |ref=Boardman}} * {{Cite book |last=Bohec, Yann Le |url=https://books.google.com/books?id=r2hBqYtZWNEC |title=The Imperial Roman Army |date=2000 |publisher=Psychology Press |isbn=978-0-415-22295-2 |ref=Bohec}} * {{Cite book |last1=Bowersock, Glen Warren |url=https://archive.org/details/lateantiquitygui00bowe |title=Late Antiquity: A Guide to the Postclassical World |last2=Brown, Peter |last3=Grabar, Oleg |publisher=Harvard University Press |year=1999 |isbn=978-0-674-51173-6 |page=[https://archive.org/details/lateantiquitygui00bowe/page/625 625] |ref=Bowersock |url-access=registration}} * {{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=MNSyT_PuYVMC |title=The Cambridge Ancient History: Volume 12, The Crisis of Empire, AD 193–337 |date=2005 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-30199-2 |editor-last=Bowman, Alan |ref=Bowman |editor-last2=Garnsey, Peter |editor-last3=Cameron, Averil}} * {{Cite book |last=Bradley, Keith |url=https://books.google.com/books?id=xu3rkG9dVY8C |title=Slavery and Society at Rome |date=1994 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-37887-1 |ref=Bradley}} * {{Cite book |last1=Cavallo, Guglielmo |url=https://books.google.com/books?id=doywQgAACAAJ |title=A History of Reading in the West |last2=Chartier, Roger |publisher=Polity Press |year=1999 |isbn=978-0-7456-1936-1 |ref=Cavallo}} * {{Cite book |last=Clarke, John R. |url=https://books.google.com/books?id=4Q7qcegqaRYC |title=The Houses of Roman Italy, 100 B.C.-A.D. 250: Ritual, Space, and Decoration |publisher=University of California Press |year=1991 |isbn=978-0-520-08429-2 |ref=Clarke}} * {{Cite book |last=Dyson, Stephen L. |url=https://books.google.com/books?id=wfN5dd5wbWgC |title=Rome: A Living Portrait of an Ancient City |date=2010 |publisher=JHU Press |isbn=978-1-4214-0101-0 |ref=Dyson}} * {{Cite book |last=Edmondson, J.C. |title=Roman Theater and Society |publisher=University of Michigan Press |year=1996 |chapter=Dynamic Arenas: Gladiatorial Presentations in the City of Rome and the Construction of Roman Society during the Early Empire |ref=Edmondson}} * {{Cite book |last=Edwards, Catharine |url=https://books.google.com/books?id=Ioq6GmIyLQIC |title=Death in Ancient Rome |publisher=Yale University Press |year=2007 |isbn=978-0-300-11208-5 |ref=Edwards}} * {{Cite book |last1=Elsner, Jaś |url=https://books.google.com/books?id=pQjrqo62-IwC |title=Life, Death and Representation: Some New Work on Roman Sarcophagi |last2=Huskinson, Janet |publisher=Walter de Gruyter |year=2011 |isbn=978-3-11-020213-7 |ref=Elsner}} * {{Cite book |last1=Frier, Bruce W. |url=https://books.google.com/books?id=Jg8wp9crNhkC |title=A Casebook on Roman Family Law |last2=McGinn, Thomas A. |publisher=Oxford University Press |year=2004 |isbn=978-0-19-516185-4 |ref=Frier}} * {{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=Fj69DAEACAAJ |title=The Oxford Encyclopedia of Ancient Greece and Rome |publisher=Oxford University Press |year=2010 |isbn=978-0-19-517072-6 |editor-last=Gagarin, Michael |ref=Gagarin}} * {{Cite book |last=Goldsworthy |first=Adrian |title=The Complete Roman Army |publisher=Thames & Hudson |year=2003 |isbn=978-0-500-05124-5 |location=London |ref=Goldsworthy2003}} * {{Cite book |last=Goldsworthy |first=Adrian Keith |url=https://archive.org/details/howromefelldeath0000gold |title=How Rome Fell: Death of a Superpower |publisher=Yale University Press |year=2009 |isbn=978-0-300-13719-4 |location=New Haven, Connecticut |quote=Commodus Gibbon. |ref=Goldsworthy2009 |url-access=registration}} * {{Cite book |last=Habinek, Thomas N. |url=https://books.google.com/books?id=Em_XpAvaT9oC |title=The World of Roman Song: From Ritualized Speech to Social Order |date=2005 |publisher=JHU Press |isbn=978-0-8018-8105-3 |ref=Habinek2005}} * {{Cite book |last=Harris, W. V. |title=Ancient Literacy |publisher=Harvard University Press |year=1989 |isbn=978-0-674-03381-8 |ref=Harris}} * {{Cite book |last=Holleran, Claire |url=https://books.google.com/books?id=oO7NwmbyxwAC |title=Shopping in Ancient Rome: The Retail Trade in the Late Republic and the Principate |date=2012 |publisher=OUP Oxford |isbn=978-0-19-969821-9 |ref=Holleran}} * {{Cite book |last=Humphrey, John H. |url=https://books.google.com/books?id=couetXBQO9AC |title=Roman Circuses: Arenas for Chariot Racing |publisher=University of California Press |year=1986 |isbn=978-0-520-04921-5 |ref=Humphrey}} * {{Cite book |last=Huzar |first=Eleanor Goltz |url=https://archive.org/details/markantonybiogra00huza_0 |title=Mark Antony: a Biography |publisher=University of Minnesota Press |year=1978 |isbn=978-0-8166-0863-8 |location=Minneapolis |url-access=registration}} * {{Cite book |last1=Johnson, William A |url=https://books.google.com/books?id=SrTUcYJTMewC |title=Ancient Literacies: The Culture of Reading in Greece and Rome |last2=Parker, Holt N |date=2009 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-971286-1 |ref=Johnson2009}} * {{Cite book |last=Johnson, William A. |url=https://books.google.com/books?id=45eXJSpxdn4C |title=Readers and Reading Culture in the High Roman Empire: A Study of Elite Communities |date=2010 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-972105-4 |ref=Johnson2010}} * {{Cite journal |last=Jones |first=A. H. M. |year=1960 |title=The Cloth Industry Under the Roman Empire |url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1111/j.1468-0289.1960.tb02114.x |journal=The Economic History Review |volume=13 |issue=2 |pages=183–192 |doi=10.1111/j.1468-0289.1960.tb02114.x |doi-broken-date=31 October 2021 |jstor=2591177 |ref=Jones}} * {{Cite book |last=Kelly, Christopher |title=The Roman Empire: A Very Short Introduction |publisher=Oxford University Press |year=2007 |isbn=978-0-19-280391-7 |ref=Kelly}} * {{Cite book |last=Kousser, Rachel Meredith |url=https://books.google.com/books?id=Mea2-zywyYAC |title=Hellenistic and Roman Ideal Sculpture: The Allure of the Classical |date=2008 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-87782-4 |ref=Kousser}} * {{Cite book |last=Laes, Christian |url=https://books.google.com/books?id=yxo5kMPLoagC |title=Children in the Roman Empire: Outsiders Within |date=2011 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-89746-4 |ref=Laes}} * {{Cite journal |last=Marshall |first=Anthony J. |year=1976 |title=Library Resources and Creative Writing at Rome |journal=Phoenix |volume=30 |issue=3 |pages=252–264 |doi=10.2307/1087296 |jstor=1087296 |ref=Marshall}} * {{Cite journal |last=Millar |first=Fergus |year=2012 |title=Empire and City, Augustus to Julian: Obligations, Excuses and Status |journal=Journal of Roman Studies |volume=73 |pages=76–96 |doi=10.2307/300073 |jstor=300073 |ref=Millar}} * {{Cite book |last=Mommsen |first=Theodore |url=https://quod.lib.umich.edu/g/genpub/abq2762.0001.001/332?page=root;size=100;view=image |title=The provinces of the Roman empire from Caesar to Diocletian |publisher=University of Michigan Library |year=2005 |editor-last=William P. Dickson |location=Ann Arbor, Michigan |translator-last=William P. Dickson |orig-year=1909}} * {{Cite book |last1=Morris, Ian |url=https://books.google.com/books?id=6vnkts2rOJUC |title=The Dynamics of Ancient Empires: State Power from Assyria to Byzantium |last2=Scheidel, Walter |date=2009 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-970761-4 |ref=Morris}} * {{Cite book |last=Naerebout, Frederick G. |title=Ritual Dynamics and Religious Change in the Roman Empire |publisher=Proceedings of the Eighth Workshop of the International Network Impact of Empire (Heidelberg, 5–7 July 2007), Brill |year=2009 |chapter=Dance in the Roman Empire and Its Discontents |ref=Naerebout}} * {{Cite book |last=Nicolet, Claude |url=https://archive.org/details/spacegeographypo00nico |title=Space, Geography, and Politics in the Early Roman Empire |publisher=University of Michigan Press |year=1991 |isbn=978-0-472-10096-5 |ref=Nicolet |url-access=registration}} * {{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=RDSI1V12ueIC |title=The Oxford Handbook of Social Relations in the Roman World |publisher=Oxford University Press |year=2011 |isbn=978-0-19-518800-4 |editor-last=Peachin, Michael |ref=Peachin}} * {{Cite book |last1=Potter, David Stone |url=https://books.google.com/books?id=HPjqJWakX7IC |title=Life, Death, and Entertainment in the Roman Empire |last2=Mattingly, D. J. |publisher=University of Michigan Press |year=1999 |isbn=978-0-472-08568-2 |ref=Potter1999}} * {{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=g4ZmqsyC5kEC |title=A Companion to the Roman Empire |date=2009 |publisher=John Wiley & Sons |isbn=978-1-4051-9918-6 |editor-last=Potter, David S. |ref=Potter2009}} * {{Cite book |last=Rochette |first=Bruno |title=A Companion to the Latin Language |year=2012 |isbn=978-1-4443-4339-7 |pages=549–563 |chapter=Language Policies in the Roman Republic and Empire |doi=10.1002/9781444343397.ch30 |ref=Rochette}} * {{Cite book |last=Rawson, Beryl |url=https://books.google.com/books?id=85Gdul_43DEC |title=The Family in Ancient Rome: New Perspectives |publisher=Cornell University Press |year=1987 |isbn=978-0-8014-9460-4 |ref=Rawson1987}} * {{Cite book |last=Rawson, Beryl |url=https://books.google.com/books?id=Ah9XwjhyM8gC |title=Children and Childhood in Roman Italy |date=2003 |publisher=OUP Oxford |isbn=978-0-19-151423-4 |ref=Rawson2003}} * {{Cite book |last=Roberts, Michael John |url=https://archive.org/details/jeweledstylepoet00robe |title=The jeweled style: poetry and poetics in late antiquity |publisher=Cornell University Press |year=1989 |isbn=978-0-8014-2265-2 |ref=Roberts |url-access=registration}} * {{Cite book |last=Rüpke, Jörg |url=https://books.google.com/books?id=V1357R8OscQC |title=A Companion to Roman Religion |date=2007 |publisher=Wiley |isbn=978-0-470-76645-3 |ref=Rupke}} * {{Cite book |last=Stambaugh, John E. |url=https://books.google.com/books?id=k0mZufizhH0C |title=The Ancient Roman City |date=1988 |publisher=JHU Press |isbn=978-0-8018-3692-3 |ref=Stambaugh}} * {{Cite book |last=Sullivan |first=Richard, D. |url=https://books.google.com/books?id=IDU5DwAAQBAJ |title=Near Eastern Royalty and Rome, 100-30 BC |publisher=University of Toronto Press |year=1990 |isbn=978-0-8020-2682-8 |location=Toronto}} * {{Cite journal |last=Vout |first=Caroline |year=2009 |title=The Myth of the Toga: Understanding the History of Roman Dress |journal=Greece and Rome |volume=43 |issue=2 |pages=204–220 |doi=10.1093/gr/43.2.204 |jstor=643096 |ref=Vout}} * {{Cite book |last=Winterling, Aloys |url=https://books.google.com/books?id=_35eZH6_vT8C |title=Politics and Society in Imperial Rome |date=2009 |publisher=John Wiley & Sons |isbn=978-1-4051-7969-0 |ref=Winterling}} * {{Cite journal |last=Wiseman, T.P. |year=1970 |title=The Definition of ''Eques Romanus'' |journal=Historia |volume=19 |issue=1 |pages=67–83 |ref=Wiseman}} * {{Cite book |last=Wood, Gordon S. |url=https://books.google.com/books?id=YjSmze-mQVIC |title=The Idea of America: Reflections on the Birth of the United States |date=2011 |publisher=Penguin Publishing Group |isbn=978-1-101-51514-3 |ref=Wood}} {{refend}} ==КъватӀисел регӀелал== {{Sister project links|voy=Roman Empire}} {{Library resources box |onlinebooks=yes}} * [http://www.bbc.co.uk/schools/romans Romans for Children] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090424072929/http://www.bbc.co.uk/schools/romans/ |date=24 April 2009 }}, a BBC website on ancient Rome for children at primary-school level. * [https://darmc.harvard.edu/ The Digital Atlas of Roman and Medieval Civilizations] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211113084357/https://darmc.harvard.edu/ |date=2021-11-13 }} * [https://plantspeopleplanet.org.au/o1/s4/h27/h30/ Roman Society & Sustainability] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211020014520/https://plantspeopleplanet.org.au/o1/s4/h27/h30/ |date=2021-10-20 }} at planspeopleplanet.org.au * [http://tacitus.nu/historical-atlas/rome.htm Historical Atlas] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150801171701/http://www.tacitus.nu/historical-atlas/rome.htm |date=2015-08-01 }} showing the expansion of the Roman Empire. * [http://roman-empire.net/ Roman-Empire.net], learning resources and re-enactments * [http://www.wdl.org/en/item/11745/ The Historical Theater in the Year 400 AD, in Which Both Romans and Barbarians Resided Side by Side in the Eastern Part of the Roman Empire] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131029201125/http://www.wdl.org/en/item/11745/ |date=2013-10-29 }} {{Ancient Rome topics |autocollapse}} {{Navboxes |list = {{Roman history by territory}} {{Territories with limited Roman Empire occupation and contact}} {{Empires}} {{Former monarchies Italian peninsula}} {{Ancient Syria and Mesopotamia}} {{History of Europe}} }} {{authority control}} [[Категория:Румалъул Империя| ]] [[Категория:НекӀсияб Италиялъул тарих]] [[Категория:Италиял пачалихъал]] [[Категория:Азиялда рукӀарал пачалихъал]] [[Категория:НекӀсияб Африкаялда пачалихъал]] [[Категория:Суперкъуватлъиял]] [[Категория:20s BC establishments in the Roman Empire|*]] [[Категория:Н. щ. 27 соналъ гӀуцӀарал]] [[Категория:1st-century BC establishments in Italy]] [[Категория:States and territories established in the 1st century BC]] [[Категория:States and territories disestablished in the 5th century]] [[Категория:States and territories disestablished in 1453]] [[Категория:476 disestablishments]] [[Категория:470s disestablishments]] [[Категория:5th-century disestablishments in Italy]] [[Категория:Ракьдагьоркьобралъадлъиялъул тарих]] [[Категория:ТӀагӀарал империял Европаялда]] [[Категория:Вестерн маданият]] [[Категория:Тарихиял трансконтиненталиял империял]] phouo04voj779nf3sgb75sb76khyljl Кабарда 0 15420 97624 78148 2026-07-05T01:27:15Z InternetArchiveBot 12052 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 97624 wikitext text/x-wiki {{Тарихияб пачалихъ |статус = Тарихияб икълим |цӀар = Кабарда, Кабардаялъул ханлъи, Кабардиназул ракь |оригинал_цӀар = {{lang-kbd|Къэбэрдей}} |байрахъ = Kabardian Banner.svg |байрахъ_гъоркьхъвай = |герб = Kabarda3.gif |герб_гъоркьхъвай = |шигӀар = |шигӀаралъул_таржама = |гимн = |карта = Kabarda_map_1880s_(Janovsky_collection).jpg |роцен = |мацӀ = [[Черкесазул мацI|Черкесазул мацIалъул]] [[Кабардиназул мацI|кабардиназул диалект]] |гӀуцӀана = |баянал = |викигъамас = |nocat = }} '''Кабарда́''' ({{lang-kbd|Къэбэрдей}}) — [[Шималияб Кавказ|Шималияб Кавказалда]] гIуцIун букIараб тарихияб пачалихъ. == Тарих == [[1825 сон]]алъ Кабарда тIубанго [[Россиялъул империя]]лде гъорлъе ана<ref>Адыги, балкарцы и карачаевцы в известиях европейских авторов в XIII-XIX вв. / Составление, редакция переводов, введение и вступительные статьи к текстам В.К. Гарданова. - Нальчик, 1974.</ref>. == РегIелал == * {{ВТ-ЭСБЕ|Кабарда|А. Ф. С.}} * {{ВТ-ЭСБЕ|Кабардинцы|К.}} * {{ВТ-ЭСБЕ|Черкесы|Л. Ш.}} * {{ВТ-ЭСБЕ|Черкасские}} * Думанов Х. М. [https://web.archive.org/web/20131203030429/http://www.djeguako.ru/content/view/260/1/ Территория и расселение кабардинцев и балкарцев в XVIII — начале XX веков] * David Rumsey Historical Map Collection. [http://www.davidrumsey.com/directory/where/Caucasus/ Historic Maps of Caucasus]{{ref-en}} * ВОСТОЧНАЯ ЛИТЕРАТУРА: средневековые исторические источники Востока и Запада. [http://www.vostlit.info/Texts/Dokumenty/kavkaz.html КАВКАЗ] * [http://www.djeguako.ru/ '''Маданияталъул марказ Джэгуак1уэ:''' адыгазул тарих] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081201093347/http://www.djeguako.ru/ |date=2008-12-01 }}. == ХІужаби == <references /> [[Категория:Черкесазул тарих]] m0szmjf100igpfxyylvz2gb30r83j8d