Wikipedia
avwiki
https://av.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%82%D3%80%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B1_%D0%B3%D1%8C%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%80
MediaWiki 1.47.0-wmf.12
first-letter
Медиа
Хъулухъалъулаб
БахӀс
ГӀахьалчи
ГӀахьалчиясул бахӀс
Википедия
Википедиялъул бахӀс
Файл
Файлалъул бахӀс
MediaWiki
MediaWiki-ялъул бахӀс
Халип
Халипалъул бахӀс
Кумек
Кумекалъул бахӀс
Категория
Категориялъул бахӀс
TimedText
TimedText talk
Модуль
Обсуждение модуля
Event
Event talk
Аварал
0
1626
97692
97685
2026-07-21T09:30:47Z
M. Omarius
10562
Откат правок [[Special:Contributions/~2026-39944-31|~2026-39944-31]] ([[User talk:~2026-39944-31|обсуждение]]) к последней версии [[User:InternetArchiveBot|InternetArchiveBot]]
97435
wikitext
text/x-wiki
{{Этникияб къокъа
| group = Аварал
| flag = Flag of Avars.svg
| flag_caption =
| pop = {{circa}} 1.1 миллион {{Эхеде ин}}
| total_ref = <ref name=census2021>{{cite web|title=Национальный состав населения|trans-title= Популациялъул националаб гӀуццӀи|url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab1_VPN-2020.xlsx|publisher= Пачалихъияб статистикадул федералияб сервис|accessdate=30 Декембер 2022}}</ref>
| popplace =
| region1 = {{флаг|Россия}}
*{{flag|Дагъистан}} 956,831<ref name="Nac_total_2021"/>
{{Collapsible list|title= ''шагьаралги мухъалги''|
:* {{флаг|МахӀачхъала}}: 180,089<ref name="Даг2021">{{cite web |url=http://dagstat.gks.ru/wps/wcm/connect/rosstat_ts/dagstat/resources/e08c5900433f693c957bb7fcdfaee759/%D0%92%D0%9F%D0%9D+%D1%82%D0%BE%D0%BC3.zip |title=Итоги Всероссийской переписи населения 2021 года по Республике Дагестан, том 3 Национальный состав |access-date=2014-03-19 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140319192720/http://dagstat.gks.ru/wps/wcm/connect/rosstat_ts/dagstat/resources/e08c5900433f693c957bb7fcdfaee759/%D0%92%D0%9F%D0%9D+%D1%82%D0%BE%D0%BC3.zip |archive-date=2014-03-19}}</ref>
:* [[Хасавхъала]]: 63,489<ref name="Даг2021"/>
:* [[Гелбахъ мухъ]]: 63,300<ref name="Даг2021"/>
:* [[Болъихъ мухъ]]: 57,740<ref name="Даг2021"/>
:* [[Хасавхъала мухъ]]: 53,750<ref name="Даг2021"/>
:* [[НахъбакӀ мухъ]]: 43,373<ref name="Даг2021"/>
:* [[БагӀархъала мухъ]]: 38,771<ref name="Даг2021"/>
:* [[Гъизилюрт]]: 35,638<ref name="Даг2021"/>
:* [[Онсоколо мухъ]]: 30,982<ref name="Даг2021"/>
:* [[Хунзахъ мухъ]]: 29,780<ref name="Даг2021"/>
:* [[Шамилил мухъ]]: 29,532<ref name="Даг2021"/><ref name="автоссылка4">{{cite web |author = |url = https://05.rosstat.gov.ru/storage/mediabank/5.2.%20%D0%9D%D0%90%D0%A6%D0%98%D0%9E%D0%9D%D0%90%D0%9B%D0%AC%D0%9D%D0%AB%D0%99%20%D0%A1%D0%9E%D0%A1%D0%A2%D0%90%D0%92%20%D0%9D%D0%90%D0%A1%D0%95%D0%9B%D0%95%D0%9D%D0%98%D0%AF%20%D0%A0%D0%95%D0%A1%D0%9F%D0%A3%D0%91%D0%9B%D0%98%D0%9A%D0%98%20%D0%94%D0%90%D0%93%D0%95%D0%A1%D0%A2%D0%90%D0%9D%20%D0%9F%D0%9E%20%D0%93%D0%9E%D0%A0%D0%9E%D0%94%D0%A1%D0%9A%D0%98%D0%9C%20%D0%9E%D0%9A%D0%A0%D0%A3%D0%93%D0%90%D0%9C%20%D0%98%20%D0%9C%D0%A3%D0%9D%D0%98%D0%A6%D0%98%D0%9F%D0%90%D0%9B%D0%AC%D0%9D%D0%AB%D0%9C%20%D0%A0%D0%90%D0%99%D0%9E%D0%9D%D0%90%D0%9C.xlsx |title = Перепись 2021 года. Дагстат. Том 5. Национальный состав населения республики Дагестан по городским округам и муниципальным районам |lang = ru |website = dagstat.gks.ru |date = |accessdate = 2023-07-09 |archive-date = 2023-07-08 |url-status = live |archive-url = https://web.archive.org/web/20230708083927/https://05.rosstat.gov.ru/storage/mediabank/5.2.%20%D0%9D%D0%90%D0%A6%D0%98%D0%9E%D0%9D%D0%90%D0%9B%D0%AC%D0%9D%D0%AB%D0%99%20%D0%A1%D0%9E%D0%A1%D0%A2%D0%90%D0%92%20%D0%9D%D0%90%D0%A1%D0%95%D0%9B%D0%95%D0%9D%D0%98%D0%AF%20%D0%A0%D0%95%D0%A1%D0%9F%D0%A3%D0%91%D0%9B%D0%98%D0%9A%D0%98%20%D0%94%D0%90%D0%93%D0%95%D0%A1%D0%A2%D0%90%D0%9D%20%D0%9F%D0%9E%20%D0%93%D0%9E%D0%A0%D0%9E%D0%94%D0%A1%D0%9A%D0%98%D0%9C%20%D0%9E%D0%9A%D0%A0%D0%A3%D0%93%D0%90%D0%9C%20%D0%98%20%D0%9C%D0%A3%D0%9D%D0%98%D0%A6%D0%98%D0%9F%D0%90%D0%9B%D0%AC%D0%9D%D0%AB%D0%9C%20%D0%A0%D0%90%D0%99%D0%9E%D0%9D%D0%90%D0%9C.xlsx }}</ref>
:* [[Гъуниб мухъ]]: 28,808<ref name="Даг2021"/>
:* [[ЦӀумада мухъ]]: 26,374<ref name="Даг2021"/>
:* [[Шурагьиб]]: 25,328<ref name="Даг2021"/>
:* [[ГӀахьвахъ мухъ]]: 24,212<ref name="Даг2021"/>
:* [[ЛъаратӀа мухъ]]: 22,705<ref name="Даг2021"/>
:* [[Бакълъул мухъ]]: 21 112<ref name="Даг2021"/>
:* [[ЦӀунтӀа мухъ]]: 20,566<ref name="Даг2021"/>
:* [[Шурагьиб мухъ]]: 20,177<ref name="Даг2021"/>
:* [[Хьаргаби мухъ]]: 19 084<ref name="Даг2021"/>
:* [[Лаваша мухъ]]: 17,075<ref name="Даг2021"/>
:* [[ЧӀарада мухъ]]: 13,749<ref name="Даг2021"/>
:* [[Тарамухъ мухъ]]: 14,272<ref name="Даг2021"/>
:* [[БагӀархъала]]: 12,664<ref name="Даг2021"/>
:* [[Туралиб]]: 12,351<ref name="Даг2021"/>
:* [[Дибирилросу мухъ]]: 11,148<ref name="Даг2021"/>
:* [[ЦӀиябтум мухъ]]: 6 343<ref name="Даг2021"/>
:* [[Турхъалиб мухъ]]: 5,703<ref name="Даг2021"/>
:* [[Салануб]]: 4,389<ref name="Даг2021"/>}}
* {{Флаг|Ставропол край}}: 10 288 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
* {{Флаг|Москва}}: 4 320 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
* {{Флаг|Ростов област}}: 4 285 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
* {{Флаг|Чечня}}: 3 079 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
* {{Флаг|Астрахан област}}: 3 527 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
* {{Флаг|Ханты-Манси автономияб округ}}: 2 550 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
* {{Флаг|Гъалмугъ}}: 2 500 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
* {{Флаг|Санкт-Петербург}}: 1 904 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
* {{Флаг|Краснодар край}}: 1 643 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
* {{Флаг|Саратов област}}: 1 117 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
* {{Флаг|Волгоград област}}: 1 113 (2021)<ref name="Nac_total_2021"/>
| pop1 = 1,012,074 (2021)
| ref1 = <ref name="Nac_total_2021">{{Cite web |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab1_VPN-2020.xlsx |title=Национальный состав населения Российской Федерации согласно переписи населения 2021 года|access-date=2023-01-05 |archive-date=2022-12-30 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221230204643/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab1_VPN-2020.xlsx |language=ru}}</ref>
| region2 = {{флаг|Азарбижан}}
| pop2 = 150,000
| ref2 = <ref name="azer2009">{{cite web|url=http://pop-stat.mashke.org/azerbaijan-ethnic2009.htm|title=Ethnic composition of Azerbaijan 2009|website=pop-stat.mashke.org|access-date=2020-07-19|archive-date=2012-02-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20120207161726/http://pop-stat.mashke.org/azerbaijan-ethnic2009.htm|url-status=dead}}</ref>
| region3 = {{флаг|Украина}}
| pop3 = 1,496
| ref3 = <ref name="ukraine">[http://2001.ukrcensus.gov.ua/results/nationality_population/nationality_popul1/select_5/?botton=cens_db&box=5.1W&k_t=00&p=0&rz=1_1&rz_b=2_1%20%20%20%20&n_page=1 State statistics committee of Ukraine – National composition of population, 2001 census] (Ukrainian)</ref>
| region4 = {{флаг|Хъазахстан}}
| pop4 = 1,206 (2009)
| ref4 = <ref name="Каз2009">[http://www.stat.kz/p_perepis/Pages/default.aspx Къазахстаналъул Республикалъул статистикадул агентлъи. ХЪвай-хъвагӀай 2009.] {{webarchive| url =https://web.archive.org/web/20120501091537/http://www.stat.kz/p_perepis/Pages/default.aspx | date =2012-05-01 }} ([http://www.stat.kz/p_perepis/Documents/Нац%20состав.rar Популациялъул националаб гӀуццӀи] {{webarchive |url =https://web.archive.org/web/20110511000000/http://www.stat.kz/p_perepis/Documents/%D0%9D%D0%B0%D1%86%20%D1%81%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2.rar | date =2011-05-11}}</ref>
| region5 = {{flag|Гуржия}}
| pop5 = 1060
| ref5 = <ref name="georgia">{{cite web |url=http://pop-stat.mashke.org/georgia-ethnic-loc2014.htm |title=Ethnic composition of Georgia 2014 |publisher=Pop-stat.mashke.org |date= |accessdate=2022-03-04 |archive-date=2020-12-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201220100552/http://pop-stat.mashke.org/georgia-ethnic-loc2014.htm |url-status=dead }}</ref>
| langs = [[Авар мацӀ|Авар]] {{BLh|fam=caucasian}}
| rels = [[File:IslamSymbol1.svg|12px]] [[Ислам]]<ref>{{cite web|url=https://www.encyclopedia.com/social-sciences-and-law/anthropology-and-archaeology/people/avars|title= Avars - Encyclopedia.com|website=www.encyclopedia.com}}</ref>
| related = Цогидал [[Хьондакавказиял мацӀал|хьондакавказиял]]
| native_name = Avaral
| native_name_lang = av
}}
{{Аварал}}
'''Ава́рал''' ({{av-la|1=aváral}}) — [[этникияб къокъа]] ва [[миллат|нация]], кавказияб хъизаналъул [[Авар мацӀ|авар мацӀалда]] жал кӀалъалел, гӀаммаб тарихги маданиятги жидер бугел. Ккола Кавказалъул кьолболал халкъазул цояб, жиб историкияб рахъалъ гӀумру гьабун бугеб Дагъистаналда ([[Авария]]), Азарбижаналда ([[ЦӀор]]) ва [[Гуржия|Бакъбаккул Гуржиялда]].<ref>''Ю. А. Жданов.'' Энциклопедия культур народов Юга России: Народы Юга России. Ростов-на-Дону: Северо-Кавказский научный центр высшей школы, 2005. — 244 с.</ref> Ккола Дагъистаналъул бищун рикӀкӀен гӀемераб халкъ, 2020–2021 сонил ценсалда рекъон, Россиялда рикӀкӀадул рахъалъ аварал руго анлӀабилеб бакӀалда.
Аваразул тӀолаб рикӀкӀен бахуна 1,1 миллион чиясде,<ref name=census2021/> гьезул цӀикӀкӀанисел (85-ниги %) руго Дагъистаналда, элъул 41 мухъалъул 17-ялда ва 10 шагьаралъул 5-ялда. Жеги гӀ-ш 6% буго Россиялъул цогидал регионазда, ва гӀ-ш 9% гӀумру гьабун буго аслияб куцалъ Авар ЦӀоралда, гьабсагӀат Азарбижаналда гъорлӀ бугеб, ва Туркиялда диаспора гӀадин.
==Этимология==
Жидедаго абулеб '''ава́рал''' абураб цIар лIугьана протокавказияб '''*ʡwǝ̆hri''' абураб кьолбодасан.<ref>(Chirikba V.A. Baskskij i severokavkazskije hazyki//Drevnja Anatolija. Moscow. Nauka, 1985, p. 100; See also: Nikolaev S.L., Starostin S.A. ''A North Caucasian etymological dictionary''. Moscow, 1994</ref><ref>[https://starlingdb.org/cgi-bin/response.cgi?single=1&basename=%2fdata%2fcauc%2fcaucet&text_number=1720&root=config Starlingdb.org]</ref>
== История ==
== РикӀкӀен ва ругеб бакІ ==
[[Файл:Расселение аварцев на территории Азербайджана, Чечни, Дагестана, в %.png|thumb|right|350px|Аварал ругеб бакӀ Дагъистаналда, Чачаналда ва ЦӀоралда (Азарбижан), %-азда, 2010 соналъул Россиялъул ва 2009 соналъул Азарбижаналъул халкъалъул къадар рикӀкӀиналъул баяназда рекъон.]]
[[Файл:Расселение аварцев в ЮФО и СКФО по городским и сельским поселениям, в %.png|thumb|400px|Жанубияб Федералияб Сверухълъиялда ва Шималияб Кавказалъул Федералияб Сверухълъиялда аварал ругеб бакӀ, шагьаралъул ва росдал поселениязда, %, 2010 соналъул къадар рикӀкӀин.]]
Дунялалда аваразул къадар буго 1,5 миллион чи: Россиялда — 1 млн, Азарбижаналда — 200 аз., Туркиялда — 80 аз., Гуржистаниялда - 20аз.<ref>{{Cite web|url=http://mkala.mk.ru/articles/2015/09/07/avarcy-proshloe-i-nastoyashhee.html|title=Аварцы – прошлое и настоящее|author=|website=|date=|publisher=}}</ref>
Аваразул бутӀа мухъалккун 2010 соналъул халкъалъул къадар рикӀкӀиналда рекъон:<ref name="Даг2010" />
{| class="standard sortable"
!Мухъ
!Регион
! %
|-
|[[ГӀахьвахъ мухъ]]
|Дагъистан
|99,4 %
|-
|[[ЦӀунтӀа мухъ]]
|Дагъистан
|99,4 %
|-
|[[Хьаргаби мухъ]]
|Дагъистан
|99,3 %
|-
|[[ЦӀумада мухъ]]
|Дагъистан
|98,9 %
|-
|[[Шамилил мухъ]]
|Дагъистан
|98,7 %
|-
|[[Бакълъул мухъ]]
|Дагъистан
|98,6 %
|-
|[[ЛъаратӀа мухъ]]
|Дагъистан
|98,4 %
|-
|[[Болъихъ мухъ]]
|Дагъистан
|97,5 %
|-
|[[Унсоколо мухъ]]
|Дагъистан
|97,5 %
|-
|[[Хунзахъ мухъ]]
|Дагъистан
|97,5 %
|-
|[[ЧӀарада мухъ]]
|Дагъистан
|97,3 %
|-
|[[Гъуниб мухъ]]
|Дагъистан
|96,3 %
|-
|[[НахъбакӀ мухъ]]
|Дагъистан
|85,9 %
|-
|[[Гелбахъ мухъ]]
|Дагъистан
|83,4 %
|-
|[[Гелбахъ (шагьар)|Гелбахъ]] шагьар
|Дагъистан
|72,1 %
|-
|[[Хьаруб мухъ]]
|[[ЧачаналӀ]]
|54,4 %
|-
|[[БагӀархъала мухъ]]
|Дагъистан
|46,6 %
|-
|[[Салануб]] шагьар
|Дагъистан
|46,1 %
|-
|[[Шурагьиб]] шагьар
|Дагъистан
|45,79 %
|-
|[[Тарамухъ мухъ]]
|Дагъистан
|35,8 %
|-
|[[Хасавхъала мухъ]]
|Дагъистан
|31,4 %
|-
|[[Хасавхъала]] шагьар
|Дагъистан
|30,6 %
|-
|[[МахӀачхъала]] шагьар
|Дагъистан
|26,7 %
|-
|[[Шурагьиб мухъ]]
|Дагъистан
|23,5 %
|-
|[[Лаваша мухъ]]
|Дагъистан
|22,4 %
|-
|[[ЦӀиябтум мухъ]]
|Дагъистан
|21,9 %
|-
|[[Дибирилросу мухъ]]
|Дагъистан
|20,3 %
|-
|[[БагӀархъала]] шагьар
|Дагъистан
|20,1 %
|-
|[[Турхъалиб мухъ]]
|Дагъистан
|18,4 %
|-
|[[Каспихъ]]
|Дагъистан
|14,7 %
|-
|[[Черноземел мухъ]]
|[[Гъалмугъ|Хъармухъия]]
|7,2 %
|}
Аварал гӀумру гьабун руго Дагъистаналъул мугӀрулаб рахъалъул цӀикӀкӀанисеб территориялда (13 мухъ) ва бутӀаккун лъарагӀлъуда ругел мухъазда (Гелбахъ, БагӀархъала, Тарамухъ, Хасавхъала, Шурагьиб ва цогидал мухъал). Дагъистаналде гурелги, гӀумру гьабун аварал руго [[Чачан|ЧачаналӀ]] (Хьаруб мухъ), Гъалмугъалда ва Россиялъул Федерациялъул цогидал субъектазда (кинабниги къадар — 912 090 чи). Дагъистаналда аварал ругеб аслияб территория буго ГӀанди-гӀоралъул, Авар-гӀоралъул ва ЧӀегӀер-гӀоралъул бассенал. Аваразул 28 % гӀумру гьабун буго шагьаразда (2002 соналъул баянал).
== Азарбижаналъул аварал ==
{{БутІа хІадури}}
== Туркиялъул аварал ==
{{Аслияб макъала|Туркиялъул аварал}}
{{БутІа хІадури}}
== МацӀ ==
{{main|Авар мацӀ|Авар алипба}}
[[Авар мацӀ]] ккола шималкавказияб хъизаналъул нахъгин дагъистанияб къокъаялде, гьелъул руго [[Авар свералаби|свералаби]], жал шималияб ва жанубияб тӀадкаламазде рикьулел. ТӀоцебесеб тӀелалде ккола бакъбаккулал, хундерилаб ва нахъбакӀалъулаб, кӀиабилелде — гьидерилаб, анцухъезулаб, цӀоралъулаб, къаралазулаб, къехӀдерилаб ва гьочотӀасезулаб сверелал; гьоркьохъеб позицион буго бакълъухъезулаб сверелалъул. БатӀи-батӀиял сверелазда ва сверелазул группабазда гьоркьор руго фонетикиял, морфологиял ва лексикиял батӀалъиял.
Авар мацӀалъе гӀагарал руго гӀандисезул ва цӀунтӀисезул мацӀал. [[Дьяконов Игорь Михайлович|И. М. Дьяконовасда]] рекъон, нахгин дагъистаниял мацӀазда цадахъ, авар мацӀ буго некӀсияб [[алародиял мацӀал|алародиял мацӀазул]] чӀагояб давам; гьел мацӀазда гъорлӀ руго гьединго [[агван мацӀ|агван]], [[хуррит мацӀ|хуррит]], [[урарт мацӀ|урарт]], [[гутий мацӀ|гутий]] гӀадал хварал мацӀалги.<ref>''И. М. Дьяконов.'' [[Старостин Сергей Анатольевич|Старостин С. А.]], Хуррито-урартские и восточно-кавказские языки // Древний Восток: Этнокультурные связи- М.: 1988</ref> Гьедниго [[Старостин, Сергей Анатольевич|С. А. Старостиница]] рикӀкӀунаан [[тум мацӀ]]алъул гьанжесел авариял мацӀазулгун гӀагарлъи букӀин.<ref name="Старостин1988">{{статья|автор= [[Дьяконов, Игорь Михайлович|Дьяконов И. М.]], [[Старостин, Сергей Анатольевич|Старостин С. А.]]|заглавие=Хуррито-урартские и восточнокавказские языки|оригинал= |ссылка= http://starling.rinet.ru/Texts/hururt.pdf|автор издания= |издание= Древний Восток: этнокультурные связи|тип= |место= Москва|издательство= Наука|год= 1988|выпуск= |том= |номер= |страницы= |isbn= }}</ref>
Россиялда ругел аваразда гьединго лъала гӀурус мацӀ, [[Туркия|Туркиял]] ва [[Азарбижан|Азарбижаналда]] ругел аваразда бицуна [[турк мацӀ|турк]] ва [[къажар мацӀ|къажар]] мацӀалги.
[[Авар хъвай-хъвагӀи|Авар хъвай-хъвагӀиялъул]] традициялъул кьалбал уна гьоркьохъел гӀасрабазулӀе. ТӀоцересел хъвай-хъвагӀиял гӀарасал руго гуржи хӀарпаздалъун гьарурал. Ислам тӀибитӀиялдаса байбихьун ва 1927 соналде щвезегӀан авар хъвай-хъвагӀи букӀана гӀараб графикаялъул аслуялда ([[авар гӀажам]]), 1927–1938 соназда — [[Латин хъвай-хъвагӀи|латин графикаялда]]. 1938 соналдаса авар хъвай-хъвагӀи бачун буго кириллицаялъул аслуялде.
1938-абилелдаса байбихьун 1955 соналде щвезегӀан БакътӀерхьул Дагъистаналда (Авариялда) школабазда жо малълъи 5 классалде щвезегӀан букӀунаан авар мацӀалда, хадусел классазда байбихьулаан гӀурус мацӀалда. 6-абилеб классалдаса авар («рахьдал») мацӀ ва адабияб лъазарулаан хасал дисциплинаби хӀисабалда. 1955-56 цӀалул соналъ Авариялъул школабазда дарсал малълъи бачана авар мацӀалде. 1964-65 цӀалул соналъ Дагъистаналъул шагьаразда рукӀаралщинал миллиял школаби къана, дарсал малъиялъул процесс бачана гӀурусалде. Жакъа къоялъ аварал ругеб территориялда школабазда жо малъулеб буго авар мацӀалда 3-абилеб классазде щвезегӀан, хадуб — гӀурусалда. Шагьаразда абуни киналниги школабазда миллиял мацӀал хисун хӀалтӀизабулеб буго гӀурус мацӀ. Гьеб системаялъ цӀикӀкӀинабулеб буго ассимилациялъе рес. Дагъистаналъул конституциялда рекъон, авар мацӀалъул буго "пачалихъияб" статус Дагъистаналъул Ресбуликаялда; аваразул мухъазда, де факто, гьеб буго расмияб мацӀлъун.
2001–2016 соназда<ref>{{Cite web |title=«Радио Свобода» прекратило вещание на черкесском (адыгском) языке |url=http://www.natpressru.info/index.php?newsid=10488 |access-date=2022-10-06 |archive-date=2017-06-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170615074230/http://natpressru.info/index.php?newsid=10488 |url-status=хвараб }}</ref> авар мацӀалда санайил информация кьолеб букӀана [[Прага|Прагаялда]] американ «[[Радио «Эркенлъи»|Эркенлъи/Эркенаб Эвропа]]» радиостанциялъул Шималкавказияб студия, жиб Цолъарал Штатазул Конгрессалъ финансинабулеб букӀараб.<ref>[http://www.russkie.org/index.php?module=fullitem&id=421 3 апреля 2001 года «Радио Свобода» приступило к регулярному вещанию на Северный Кавказ]</ref><ref>{{Cite web |title=Как Радио «Свобода» вещает на Северный Кавказ |url=http://perevodika.ru/articles/9179.html?sphrase_id=120440 |access-date=2022-10-06 |archive-date=2015-07-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150705060857/http://perevodika.ru/articles/9179.html?sphrase_id=120440 |url-status=хвараб }}</ref>
== Материалияб маданият ==
=== Росаби ===
=== Рукъ ===
=== ЖамгІиял бакІал ===
=== Росдал магІишат ва боцІи-панз хьихьи ===
=== Кверзул махщел ===
=== Миллияб ретІел ===
== РукІа-рахъин ==
=== ЖамгІияб низам ===
=== Хъизан ===
=== Квен-тІех ===
== Дин ==
{{БутІа хІадури}}
Аварал буго [[Бусурманчи|бусурбанал]].
== ГІадатал ==
== Галерея ==
<gallery>
Image Avar Kreuz.jpg|[[Авар хъвай-хъвагӀи|Авар мацӀалда хъвай-хъвагӀаял]] тӀад ругел хъанч
Swastika avarian Dagh.JPG|[[Свастика]] бахъарал авар гӀадатиял берцинлъиялъул тӀагӀалаби
Flag of Avars.svg|[[Авар нуцаллъи]]ялъул байрахъ
An old Avar woman (B).jpg|Херай авар чӀужугӀадан
Avarian girl going for water (A).jpg|Лъада уней гӀолохъанай яс
</gallery>
== Медиафайлал ==
<gallery>
File:Murad Magomedov about Old Bulgars N-Caucasus.ogg|Авар археолог Мурад МухІамадовас бицула буго гьанжесеб [[Дагъистан]]алъул территориялда рачІунел рукІарал ираназул, тюрказул ва [[Протомангъулал|мангъулазул]] гочардулел къокъабазул карачелазул хІакъалъулъ.
File:Adallo interview Sound 1a.ogg|Авар шагІир [[ГІадалло ГІали]]ца (гьединго ГІадалло ГІалиев абун лъалев) бицунеб буго [[авар мацІ]]алъул, шигІру ва [[Авар адабият|адабияталъул]]. I бутІа.
File:Adallo interview Sound 1b.ogg|Авар шагІир ГІадалло ГІалица бицунеб буго авар мацІалъул, шигІру ва адабияталъул. II бутІа.
</gallery>
== МугъчӀваял ==
<references/>
{{Авариялъул темаби}}
[[Категория:Дагъистаналъул миллатал]]
[[Категория:Азарбижаналъул миллатал]]
[[Категория:Турциялъул миллатал]]
qnaqbirz4r676wr2vdl0uhmjiqwrlsg
Египеталъул мацӀ
0
12312
97697
97521
2026-07-23T09:17:38Z
InternetArchiveBot
12052
Rescuing 2 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
97697
wikitext
text/x-wiki
{{МацІазул карточка
| name = Египеталъул мацІ
| altname =
| nativename = {{center|<hiero>r:Z1-n-km-m-t:O49</hiero>}} ''r n km.t''<ref name="Erman">[[Адолф Эрман]]; [[Гьерманн Грапоу]], ''Wörterbuch der ägyptischen Sprache'', Akademie-Verlag, Berlin, 1926–1961. {{ISBN|3050022647}}.</ref><br>ϯⲙⲉⲧⲣⲉⲙⲛ̀ⲭⲏⲙⲓ ([[Копт мацІ|Копт]])
| image = Papyrus Ebers.png
| imagesize = 250
| imagecaption = [[Эберсил папирус]]
| pronunciation = {{IPA|ˈraʔ n̩ˈku.mat}}
| ethnicity = [[НекІсияб Египет|НекІсиял египтянал]],
[[Коптал]]
| speakers = [[Къагьир|Къагьиралда]] ругел нусго-кІинусго чи<ref name="Coptic language's last survivors">{{cite web |url=https://wwww.dailynewssegypt.com/2005/12/10/coptic-languages-last-survivors/ |url-status=хвараб |title=Coptic language's last survivors |accessdate=2020-04-16 |archive-date=2020-02-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200220113524/https://wwww.dailynewssegypt.com/2005/12/10/coptic-languages-last-survivors/ }}</ref>
| region = Жиндир заманалда НекІсияб Египет ва Нубиялъул цо бутІа; (хасго Нубиялъул пачахІлъиялъул заманалда);<ref name=":01">{{cite web|url=http://www.ancientsudan.org/writing_03_old_nubian_%26_arabic.htm|title=Ancient Sudan~ Nubia: Writing: The Basic Languages of Christian Nubia: Greek, Coptic, Old Nubian, and Arabic|website=www.ancientsudan.org|accessdate=2017-03-09|archive-date=2009-01-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20090105185615/http://ancientsudan.org/writing_03_old_nubian_%26_arabic.htm|url-status=хвараб}}</ref> гьанже цохІо Къагьиралъул цо-цо бутІабазда <ref name="Coptic language's last survivors"/> ва [[ТІасияб Египет|ТІасияб Египеталъул]] чанго рослуъ<ref>https://www.egypttoday.com/Article/4/16207/Coptic-Ancient-language-still-spoken-today</ref><ref>{{Cite web |title=Archive copy |url=https://smass.co.uk/coptic-language |access-date=2020-07-05 |archive-date=2020-07-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200705140920/https://smass.co.uk/coptic-language |url-status=dead }}</ref><ref>{{Cite web |title=Archive copy |url=https://www.tellerreport.com/news/2019-09-09---%22zinnia%22----the-last-village-speaks-the-language-of-the-people-of-ancient-egypt-.HkZ-spq7IB.html |access-date=2020-07-05 |archive-date=2020-07-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200706203827/https://www.tellerreport.com/news/2019-09-09---%22zinnia%22----the-last-village-speaks-the-language-of-the-people-of-ancient-egypt-.HkZ-spq7IB.html |url-status=dead }}</ref>
| era = Н. Щ. VI азарсонил ахир — XIX гІасру ([[Копт мацІ]] хвейгун); жеги хІалтІизабула литургияб мацІ хІисабалда Копт килисаялда, мацІалда кІалъала кІиго копт хъизан<ref name="Coptic language's last survivors" />
| revived = МацІ цІигьабиялъе хІал бихьизе байбихьун буго XIX гІасруялдаса<ref>http://www.stshenouda.com/coptlang/copthist.htm#Coptic19</ref>
| familycolor = Afro-Asiatic
| dia1 = ТІасияб?<ref name="a2">{{Harvcoltxt|Allen|2000|p=2}}</ref><ref name="l8">{{Harvcoltxt|Loprieno|1995|p=8}}</ref> {{extinct}}
| dia2 = Гъоркьияб?<ref name="a2">{{Harvcoltxt|Allen|2000|p=2}}</ref><ref name="l8">{{Harvcoltxt|Loprieno|1995|p=8}}</ref> {{extinct}}
| dia3 = [[Копт мацІал#Диалектал|Копт диалектал]] {{extinct}}
| script = [[Египеталъул гьиероглифа |гьиероглифал]], [[курсив гьиероглифал]], [[гьиератика]], [[Демотика (египеталъулаб)|демотика]] ва [[Копт алипба|Копт]] (хадусеб заманалда, цо-цо, [[гІараб хъвай-хъвагІи]] хІукуматалъулаб тармажаялда ва [[латин хъвай-хъвагІи]] гІелмияб транслитерациялдаги чанго къамусалдаги<ref>{{Cite web |title=Archive copy |url=https://www.um.es/cepoat/egipcio/wp-content/uploads/egyptianhierogly.pdf |access-date=2020-07-05 |archive-date=2017-12-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171212031453/http://www.um.es/cepoat/egipcio/wp-content/uploads/egyptianhierogly.pdf |url-status=dead }}</ref>)
| iso2 = egy
| iso3 = egy
| iso3comment = (also [[iso639-3:cop|cop]] for [[Coptic language|Coptic]])
| lingua = 11-AAA-a
| map =
| mapcaption =
| iso2comment = (also {{ISO 639-2|cop}} for [[Coptic language|Coptic]])
| glotto = egyp1246
| glottorefname = Egyptian (Ancient)
}}
'''Египеталъул мацІ''' ({{Lang-egy|r n km.t}}, {{ХГЬА|ˈraʔ n̩ˈku.mat|Египеталъул гьоркьохъеб мацІалъул абулеб къагІида}})<ref name="Erman" /><ref name="l7" /> ккола [[НекIсияб Египет|НекIсияб Египеталъул]] мацІлъун, жибги Афроазиялъул мацІазул хъизаналъул гІаркьеллъун кколеб. Заманалъул рахъалъ жибги цІакъ гІемераб мехалъ хІалтІизабураб, Египеталъул Басрияб мацІалъул этапалдаса байбихьун ([[4-б азарсон нилъер заманалде щвелалде|4-б аз. н. з. щ.]], [[Египеталъул Басрияб ханлъи]]), шумер мацІгун цадахъ тІоцебе хъвай-хъвагІи хІалтІизабизе байбихьарабги мацІ ккола Египеталъул мацІ. Гьелъул тІоцересел хъвай-хъвагІиязул заман чІезабун буго 2690 с. н. щ., ва гьеб хІужжаялъ Египеталъул мацІ чІезабула дунялалъул бищун цебесею хъвай-хъвагІи бугеб мацІлъун, шумер мацІгун цадахъ.<ref>{{Harvcoltxt|Allen|2013|p=2}}</ref>
Египеталъул мацІалъул [[Классиякияб мацІ|классикаияб этаплъун]] рикІкІуна [[Египеталъул гьоркьохъеб мацІ|гьоркьохъеб мацІ]], жибги рахьдал мацІлъун лъугьараб [[Египеталъул Гьоркьохъеб ханлъиялъул]] заманалда ва Румазул заманалде щвезегІан адабияталъул мацІлъун букІараб. Классикияб античносталъул заманалде Египтяназул гаргадулеб мацІ сверана [[Демотик (Египеталъул) мацІ |демотикияб мацІалде]], гьелдаса хадуб [[Коптазул тарих|насранияб диналъул заманалде]] [[Копт мацI|копт мацIалде]]. Гаргадилеб мацІ хІисабалда копт мацІ хІалтІизаби лъугІана XVII-б гІасруялде, амма литургиялъул ва диналъул мацІ хІисабалда гьеб хІалтІизабула жакъа къоялъги коптазул Православияб килисаялъ.<ref name=extinct>The language may have survived in isolated pockets in [[Upper Egypt]] as late as the 19th century, according to James Edward Quibell, "When did Coptic become extinct?" in ''Zeitschrift für ägyptische Sprache und Altertumskunde'', 39 (1901), p. 87.</ref><ref name="Daily Star Egypt">[https://web.archive.org/web/20110721071828/http://www.dailystaregypt.com/article.aspx?ArticleID=106 "Coptic language's last survivors". ''Daily Star Egypt'', December 10, 2005 (archived)]</ref>
Египеталъул мацІалъул гІелмияб цІех-рех гьабула лингвистикияб [[Египтология|египтологиялъ]].
==Классификация==
==Тарих==
===Басрияб Египеталъул===
===Гьоркьохъеб Египеталъул===
===Египеталъул хадусеб===
===Демотик ва копт мацІал===
==МацІалъул свералаби==
==Хъвай-хъвагІиялъул системаби==
==Фонология==
==Морфология==
==Синтаксис==
==Ирс==
==Балагье гьединго==
== ХІужжаби ==
=== Комментариял ===
{{хІужаби|group="~"}}
=== Иццал ===
{{хІужаби|2}}
== Литература ==
''Обзорал:''
* ''Коростовцев М. А.'' Египетский язык. М., 1961.
* ''Коростовцев М. А.'' [http://www.egyptology.ru/lang.htm#Korostovtsev Введение в египетскую филологию. М., 1963.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120603004958/http://www.egyptology.ru/lang.htm#Korostovtsev |date=2012-06-03 }}
* ''Loprieno A.'' Ancient Egyptian: A Linguistic Introduction. Cambridge, 1995.
''Синтаксисалда хурхарал хІалтІаби:''
* ''Четверухин А. С.'' Древнейшее афразийское именное предложение. 2007.
=== Аслиял грамматикаби ===
''Египеталъул гьоркьохъеб мацІ'':
* ''[[Гардинер, Алан Хендерсон|Gardiner A.H.]]'' [[Египетская грамматика: введение в изучение иероглифов|Egyptian Grammar. Being an Introduction to the Study of Hieroglyphs]]. Oxford, 3nd ed., 1957.
* ''Петровский Н. С.'' [http://www.egyptology.ru/petrovskij.htm#Petrovskij1 Египетский язык. Л. 1958.]
* ''Graefe E.'' Mittelägyptische Grammatik für Anfänger. 5th ed. Wiesbaden, 1997.
* ''Allen J. P.'' Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs. Cambridge, 3nd ed., 2014.
* ''Malaise M., Winand J.'' Grammaire raisonnée de l'égyptien classique. Liege, 1999.
''ЦІияб Египеталъул мацІ'':
* ''Korostovtsev M.'' Grammaire du néo-égyptien. M., 1973.
* ''Černý J., Groll S. I.'' A Late Egyptian Grammar. 4th ed. Rome, 1993.
* ''Junge F.'' Einführung in die Grammatik des Neuägyptischen. Wiesbaden, 2.Aufl., 1999.
''Хадусеб Египеталъул гьоркьохъеб мацІ'':
* ''Jansen-Winkeln K.'' Spätmittelägyptische Grammatik der Texte der 3.Zwischenzeit. AAT, 1996.
''Птолемеязул мацІ'':
* ''Kurth D.'' Einführung ins Ptolemäische. Eine Grammatik mit Zeichenliste und Uebungsstücken, Teil 1-2, Hützel, 2008-9
''Демотикияб мацІ'':
* ''Lexa F.'' Grammaire démotique. Vol. I—VII. Praha, 1947-51.
* ''Johnson J. H.'' — Thus Wrote 'Onchsheshonqy. An Introductory Grammar of Demotic. 2nd ed. Chicago, 1991.
=== Къамусал ===
''ГІаммал:''
* [http://www.egyptology.ru/lang.htm#Woerterbuch Erman, A.; Grapow, H. Wörterbuch der aegyptischen Sprache. Bd. I—V. Berlin, 1926—1931.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120603004958/http://www.egyptology.ru/lang.htm#Woerterbuch |date=2012-06-03 }}
* Hannig, R. Großes Handwörterbuch Ägyptisch-Deutsch. Mainz, 1995.
* Takács, G. Etymological Dictionary of Egyptian. Bd. I—III (издание продолжается). Leiden—Köln, 1999—2007.
* [http://aaew2.bbaw.de/tla/ Thesaurus Linguae Aegyptiae] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110409224816/http://aaew2.bbaw.de/tla/ |date=2011-04-09 }}
''МацІалъул цебетІеялъул батІа-батІаго ругел стадиязда рекъон:''
* Erichsen, W. Demotisches Glossar, Kopenhagen, 1954.
* Kahl, J.; Bretschneider, M.; Kneißler, B. Frühägyptisches Wörterbuch. Bd. 1—3 (от {{lang-egy2|ȝ}} до {{lang-egy2|ḥ}}, издание продолжается). Wiesbaden, 2002—2004.
* Hannig, R. Ägyptisches Wörterbuch I: Altes Reich und Erste Zwischenzeit. Mainz am Rhein, 2003 (Hannig-Lexica, 4).
* Faulkner, R. O. A Concise Dictionary of Middle Egyptian. Oxford, 1962.
* Hannig, R. Ägyptisches Wörterbuch II: Mittleres Reich und Zweite Zwischenzeit. Mainz am Rhein, 2006 (Hannig-Lexica, 5).
* Lesko, L. H., Lesko, B. S. A Dictionary of Late Egyptian. 2nd ed. Vol. I—II. Providence, 2002—2004.
* Wilson, P. A Ptolemaic Lexicon. A Lexicographical Study of the Texts in the Temple of Edfu. OLA 78, 1997.
* [http://oi.uchicago.edu/OI/DEPT/PUB/SRC/CDD/CDD.html Johnson, J. H. The Demotic Dictionary. Chicago, 2001.]
=== Хрестоматиял ===
* Sethe K. Ägyptische Lesestücke. Leipzig, 1924.
* Лурье И. М. Хрестоматия египетских иератических текстов. Л., 1947.
* Матье М. Э. Хрестоматия египетских иероглифических текстов. Л., 1948.
=== БатІияб ===
* [http://ru-egypt.com/library/ernshtedt_egipetskie_zaimstvovanija Ернштедт П. В. Египетские заимствования в греческом языке]
* Ботанцов Д. В., Ботанцов И. В. Основы древнеегипетского языка. М., 2013 (6-ое изд. — 2019). ''~ первый русскоязычный учебник, ориентированный на непрофессионалов''
==МугъчІваял ва иццал==
sguarwyxco18nolzaxuzpb7yx4nlawe
Египеталъул анцӀила микьабилеб Наслу
0
12845
97693
94263
2026-07-21T09:43:16Z
M. Omarius
10562
97693
wikitext
text/x-wiki
{{НекІсияб Египеталъул пиргІавназул наслаби
|Период = [[Египеталъул цІияб ханлъи|ЦІияб ханлъи]]
|ЦІар XVIII Наслу
|Иллюстрирование = <div style=>[[Файл:AhmoseI-StatueHead_MetropolitanMuseum.png|100x100пкс|АхІмос I — Наслуялъул тІоцевесев пиргІавн]] [[Файл:Statua cultuale di Amenhotep I ATG 1766.TIF|100x100пкс|АменхІотеп I]] [[Файл:ColossalSandstoneHeadOfThutmoseI-BritishMuseum-August19-08.jpg|100x100пкс|Тутмос I]]<br>[[Файл:Stone_block_with_relief_at_Karnak_Temple_Thutmosis_II.jpg|100x100пкс|Тутмос II]] [[Файл:Hatshepsut.jpg|100x100пкс|Хатшепсут]] [[Файл:Thutmosis III-2.jpg|100x100пкс|ТІутмос III ТІадегІанав]]<br>[[Файл:Amenophis_II-E_10896-IMG_0085-gradient.jpg|100x100пкс|АменхІотеп II]] [[Файл:Louvre_Museum_(7465530452).jpg|100x100пкс|Тутмос IV]] [[Файл:Amenhotep_iii_british_museum.jpg|100x100пкс|АменхІотеп III]]<br>[[Файл:GD-EG-Caire-Musée061.JPG|100x100пкс|Ахенатен]] [[Файл:Relief mit Darstellung eines Königs und einer Königin - Ägyptisches Museum ÄM 15000.jpg|100x100пкс|Сменхара]] [[Файл:UnfinishedStele-NefertitiPouringWineIntoAkhenatensCup.png|100x100пкс|Нефернеферуатен]]<br>
[[Файл:CairoEgMuseumTaaMaskMostlyPhotographed.jpg|100x100пкс|Тутанхамун]] [[Файл:Opening_of_the_Mouth_-_Tutankhamun_and_Aja-2.jpg|100x100пкс|Ай]] [[Файл:StatueOfHoremhebAndTheGodHorus-DetailOfHoremheb01_KunsthistorischesMuseum_Nov13-10.jpg|100x100пкс|Хоремхеб]]</div>
|Иллюстрациялда гъоркьхъвай = Наслуялъул пиргІавнал
|Цогидал цІарал = ''Тутмосидал''
|Тахшагьар = [[Уасет]], [[Ахетатон]]
|БетІерлъи гьабураб заман = 1550–1292 сонал н. щ.
|Халалъи = 258
|Наслуялъул тІоцевесев = [[АхІмос I]]
|БетІрлъи гьабуразул къадар = 15 пиргІавн
|Наслуялъул ахирисев = [[Хоремхеб]]
|Бищун машгьурал =
|Цебесеб наслу = [[Египеталъул анцІила анкьабилеб Наслу|XVII Наслу]]
|ЦІар2 = XVIII Наслу
|Хадусеб наслу = [[Египеталъул анцІила ичІабилеб Наслу|XIX Наслу]]
|Викигъамас = 18th dynasty of Egypt
}}
'''Египталъул анцӏила микьабилеб династия''', '''Тутмосилал''' (1550–1292 НЩ) букӏана [[НекIсияб Египет|НекІсияб Египталъул]] [[пиргІан|пиргІанзабазул]] династиябазулӏ бищунго цӏар рагӏаразул цояб. XVIII династиялъул ккола бищун къуватал пиргІанзаби (гьездаго гъорлӏ [[Тутмос III]]), жидеца Египталъул гІурхъаби гӏатӏид гьарурал ва [[Египеталъул цІияб къираллъи|империя]] гІуцІарал. Гьеб наслуялъул ккола пиргІан-чӏужу [[ХІатшепсут]]. Цоги машгьурав пиргІанлъун ккола [[Ахенатон]], «пиргІан-бидгӏачи», жинца [[НекІсияб Египеталъул дин|НекІсияб Египеталъул диналде]] инкар гьабурав, ва гьесул лъади Нефертити
Тутмосилазул ахирисев тахида вукІарав чилъун ккола Тутанхамон, жиндир хоб-рукъ, 1922 соналъ Гьавард Картерица рагьараб, бищун кІудияб археологияб рагьилъун кколеб. [[Ай (пиргІан)|Ай]] ва Хоремхеб гьединго рачуна XVIII династиялъулӏе.
XVIII династиялъул мехалда рарал руго Лукъсуралда Амунил кӏалгӏа, III Тутмосил гьатӏан ва ХІатшепсутил Джесер-джесерау.
==Тарих==
=== Династия байбихьи ===
[[Файл:Trial_piece_showing_a_head_of_an_unknown_king_in_profile._Uraeus_on_forehead._Limestone_relief._18th_Dynasty._From_Thebes,_Egypt._The_Petrie_Museum_of_Egyptian_Archaeology,_London.jpg|слева|мини|Жеги лӏугІичІеб релиеф, кинав пиргІанасулали лъаларо. XVIII династия. Уасеталдаса. Петрил Египталъулаб археологиялъул музей. Лондон.]]
[[Файл:Head_of_an_Early_Eighteenth_Dynasty_King,_ca._1539-1493_B.C.E.,37.38E.jpg|мини|XVIII династиялъул цевесев пиргІанасул бетІер, гІ-ш. 1539–1493 НЩ, 37.38 E, [[Бруклиналъул музей]]]]
XVIII династиялъе кьучІ лъуна [[Камос|Камосил]] ([[Египеталъул анцІила анкьабилеб династия|цебесеб династиялъул]] тӏарамагъадисев пиргІан) вац [[АхІмос I|I АхІмосица]]. Эс рагІалде бахъинабуна гиксосазде данде гьабулеб букІараб рагъул кампания ва тІубанго эркен гьабуна эздаса [[Гъоркьияб Египет]]. [[АхІмос I|I АхІмосил]] пиргӏанлъи рикІкІуна [[КІиабилеб хиси ккараб заман|КІиабилеб хиси ккараб заманалъул]] ахирлъун ва [[Египеталъул цІияб ханлъи|ЦІияб ханлъиялъул]] байбихьилъун. [[АхІмос I|I АхІмосидаса]] хадув ханлъуде вачІана гьесул вас [[АменхІотеп I]], жиндир ханлъиялъул заманалда жаниб цогиязде данде ккун гІемер хиса-басиял ккечІев<ref>Aidan Dodson, Dyan Hilton: pg 122</ref>.
I АменхІотепил, батизе бегьулеб жо, вас вукІинчІо, ва гьесда хадусев пиргІавнлъун лъугьана [[Тутмос I]], ханзабазул наслуялъулгун лъадудасан хурхен бугев. Гьес жиндир ханлъиялъул заманалда жаниб Египеталъул гІурхъаби гІатІид гьаруна шималияб рахъалдаса [[Фурат|Фураталда]] бугеб Каркемиш шагьаралдаса бахъун жанубияб рахъалде Курусалда [[Нил|Нилалъул]] 4-б хІокІалде щвезегІан.
[[Тутмос I|I Тутмосидаса]] хадув ханлъуде вачІана [[Тутмос II]]. Гьев хун хадуб ханлъиялъул иш кверде босана [[Тутмос I|I Тутмосил]] яс [[ХІатшепсут|ХІатшепсутица]]: цин гьитІинго вугев жиндирго росасул цогияй лъадуе гьавурав васасул ([[Тутмос III ТІадегІанав]]) регент хІисабалда ва хадуб жийго пиргІавн хІисабалда. Гьелъ ханлъи гьабуна 20-ялдаса цІикІкІун саназ.
ХІатшепсут хисун пиргІавнлъун вачІана [[Тутмос III ТІадегІанав]], жив [[НекIсияб Египет|Египеталъул]] бищун къуватав рагъулав цевехъан хІисабалда машгьурлъарав, гьес [[Азия|Азиялда]] гьарурал рагъулал кампанияз щула гьабуна Египеталъул кверщел, Египет лъугьана жиндир заманаялда бищун къуватаб империялъун.
[[Тутмос III ТІадегІанав|III Тутмосил]] ханлъиялъул ахирисел саназда гьесда цадахъ ханлъи гьабуна гьесул вас [[АменхІотеп II|II АменхІотепица]], жив эмен хун хадув пиргІавнлъун лъугьарав. АменхІотеп II вукІана лага-черх къуватав, чІорбутІалъ речІчІун жиндихъе чи вахунарев пиргІавнлъун, бицен буго, гьесул лъидаго нахъе цІазе кІолареб чІорбутІ букІанин абун. Батизе рес буго, гьес Египеталъул империялъул гІурхъаби жанубияб рахъалде гІатІид гьари.
[[АменхІотеп II]] хун хадуб пиргІавнлъун лъугьана гьесул вас [[Тутмос IV]], гьесда хадув вачІана вас [[АменхІотеп III]], жиндир ханлъиялъул заман тІолабго XVIII наслуялъул къуваталъул ва гучалъул заваллъун лъугьана, гьесул заманалда гІумруялде рахъинаруна гІемерал архитектуриял проектал. Гьелъул рахъалъ [[АменхІотеп III|III АменхІотепихъе]] вахуна цохІо [[Египеталъул анцІила ичІабилеб Наслу|XIX Наслуялъул]] [[Рамсес ТІадегІанав]]<ref>Aidan Dodson, Dyan Hilton: pg 130</ref>.
=== Амарналъул период ===
{{main|Амарналъул период}}[[III АменхІотепил]] вас ва ирсилав Тутмос хеко хола ва гьесул бакІалда вачІуна АменхІотеп IV, жинца инсул ахирисел саназда гьесда цадахъ ханлъи гьабурав. Гьеб цадахъ ханлъи чан соналъ гьабурабали мухІканго лъаларо, цо-цо египтологаз рикІкІуна гьеб дагьабго заманалъ букІанин абун, цогида — 12 соналде щвезегІан букІанин абун; руго гьединаб цадахъ ханлъи букІинчІин абун рикІкІунелги.
Жиндир ханлъиялъул 5-б соналъ, IV АменхІотепица жиндирго цІар хисун босула [[Ахенатен]] абураб цІар ({{lang|egy|[[wikt:ꜣḫ-n-jtn|ꜣḫ-n-jtn]]}}, "Атоние мукагІалъи бугев"), ва [[Уасе]]<nowiki/>т шагьаралъул бакІалда Египеталъул тахшагьарлъун гьабула цІияб бараб [[Ахетатон]] шагьар. Ахенатонил ханлъиялда жаниб гьес [[Атон]] (jtn? бакъул гор) лъугьинабула цин бищун тІадегІанаб илагьлъун, ва хадуб цохІо бугеб илагьлъун, бабйбихьула Ахенатонил диниял хиса-басиял, жидер хІасилалдалъун египтяназул гІадатазул дин нахъ чІвалев ва хутІарал илагьзабазул килисаби къалеб<ref>{{cite book|last1=Dodson|first1=Aidan|authorlink1=Aidan Dodson|last2=Hilton|first2=Dyan|title=The Complete Royal Families of Ancient Egypt|url=https://books.google.com/books?id=ONKiQAAACAAJ&pg=PA142|year=2010|publisher=Thames & Hudson|isbn=978-0-500-28857-3|page=142}}</ref>. Ахенатонил хиса-басиял хІакъикъияб монотеизмаялда бащад букІиналъул суалалда тІасан бахІсал жакъа къоялъги руго гІалимзабазда гьоркьор. Цо-цояз рикІкІуна Ахенатеница монотеистияб дин бахъанин абун, цогидаз — гьес цогидал илагьазул культал къинарун, Атонил культ бетераблъун гьабунин, амма гьебго заманалда цо-цо гІадатазул илагьаздасаги инкар ьабичІин абун.
Хадусел египтяназ Амарналъул период рикІкІунаан мекъе ккейлъун ва Ахенатенил хиса-басиял бидгІалъун ва гьересилъун. Ахенатен хун хадуб рукІарал лъугьа-бахъинал руго ричІчІуралел. Лъала [[Сменхкара]] ва [[Нефернеферуатен]] абулел цІарал ругел чагІи, амма гьезул роль ва тарихалда жаниб бакІ руго жидеда тІасан бахІал лъугІичІел суалалъун. Нефернеферуатен йикІун ятизе бегьула [[Ахенатен|Ахенатенил]] [[КІудияй ханасул лъади|кІудияй лъади]] Нефертитилъун, Нефернеферуатен абулеб тах цІаралда гъоркь къокъаб заманалъ ханлъи гьабурай.
XVIII Наслуялда гІагарлъиялъулаб хурхен бугев пиргІавн ккола [[Тутанхамун]], жиндир ханлъиялъул заман цІакъ къокъав; гьев гІолохъанго хола. Гьесул заманалда [[Ахетатон]] шагьар рехун тола, [[Ахенатенил]] диниял хиса-басиял нахъчІвала<ref name="DH-143">{{cite book|last1=Dodson|first1=Aidan|authorlink1=Aidan Dodson|last2=Hilton|first2=Dyan|title=The Complete Royal Families of Ancient Egypt|url=https://books.google.com/books?id=ONKiQAAACAAJ&pg=PA143|year=2010|publisher=Thames & Hudson|isbn=978-0-500-28857-3|page=143}}</ref>.
=== Ай ва ХІоремхІаб ===
[[Файл:Block_Statue_of_Ay,_ca._1336-1327_B.C.E._66.174.1.jpg|мини|Айил блок-статуя, гІ-ш. 1336–1327 н. щ., 66.174.1, Бруклиналъул музей]]
XXVIII Наслуялъул ахирисев кІиго пиргІавн — [[Ай (пиргІавн)|Ай]] ва [[ХІоремхІаб]] — бетІерлъуде рачІуна лъимал гьечІого хварав [[Тутанхамун|Тутанхамунида]] хадур. Гьев кІиявго вукІуна ханзабазул хІакимзабазда гьоркьоса. [[Ай (пиргІавн)|Ай]] гьединго вукІун ватизе бегьула [[Ахенатен|Ахенатенил]] имгІаллъун эбелалъул рахъалдасан.
Айица чІужун ячун йикІун ятизе бегьула Анхесенамун, [[Тутанхамун|Тутанхамунил]] бесдал яц ва лъади, жиндихъего ханлъи щвеялъе гІоло; гьей гьелдаса хадуб хеко хола, ва Айица ячуна [[Тэи]], жий Нефертитил рахьдал эбеллъун йикІарай.
Айил ханлъи халат бахъунаро. Гьесдаса хадуб ханлъуде вачІуна [[ХІоремхІаб]], Тутанхамунил аскаразул цевехъан, жив ирсилавлъун гьавизе Тутанхамунада ракІалда вукІарав. Батизе бегьула, гьес Ай тІаса рехи. ХІоремхІабице байбихьула пачалихъалъул иш рукІалиде бачине, гьес гьабула чанго рагъул сапар ва хеттазде данде рагъ, [[ГІагараб Машрикъ|ГІагараб Машрикъалда]] Египеталъул кверщел, жиб [[Ахенатен|Ахенатенил]] заманалда загІиплъараб, букІадахъин гьабизе.
[[ХІоремхІаб]] хола лъимал гьечІого, жиндирго ирсилавлъул вазир Рамсес лъазе гьабун. [[Рамсес I]] вачІуна ханлъуде н. щ. 1292 соналъ ва гьесдаса байбихьула [[Египеталъул анцІила ичІабилеб наслу|XIX Наслу]].
<br />
==ПиргІавнал==
{| class="wikitable" width="100%"
! width="15%" |ЦІар
! width="20%" |Картуш
! width="15%" |Сурат
! width="15%" |Ханлъиялъул заман
! width="15%" |Лъудби
! width="15%" |Вукъараб бакІ
|-
|[[АхІмос I|Небпехтира АхІмос I]], АхІмос I
|{{ПиргІавн/Преномен|Преномен=<hiero>ra:nb-F9:t*t:</hiero>}}{{ПиргІавн/Номен|Номен=<hiero>iaH-ms-s</hiero>}}
|<center>[[Файл:AhmoseI-StatueHead_MetropolitanMuseum.png|237x237пкс]]</center>
|<center>ГІ. ш. '''1550–1525''' н. щ.</center>
|
*''[[АхІмос-Нефертари]]''
*''[[АхІмос-Хенуттамеху]]''
*''[[АхІмос-Ситкамос]]''
|
|-
|[[АменхІатеп I|Джесеркара АменхІотеп I]]
|{{ПиргІавн/Преномен|Преномен=<hiero>N5-D45-D28</hiero>}}{{ПиргІавн/Номен|Номен=<hiero>i-mn:n-R4:t*p</hiero>}}
|<center>[[Файл:Statua cultuale di Amenhotep I ATG 1766.TIF|154x154пкс]]</center>
|<center>1541–1520 н. щ.</center>
|
*''[[АхІмес-Меритамон]]''
|[[KV39]]? яги [[ANB хоб-рукъ]]
|-
|[[Тутмос I|Аахеперкара Тутмос I]]
|{{ПиргІавн/Преномен|Преномен=<hiero>N5:O29-L1-D28</hiero>}}{{ПиргІавн/Номен|Номен=<hiero>G26-F31-S29</hiero>}}
|<center>[[Файл:ColossalSandstoneHeadOfThutmoseI-BritishMuseum-August19-08.jpg|130x130пкс]]</center>
|<center>1520–1492 н. щ.</center>
|
*[[ЯхІмос (I Тутмосил лъади)|''ЯхІмос'']]
*[[Мутнофрет|''Мутнофрет'']]
|[[KV20]], [[KV38]]
|-
|[[Тутмос II|АахеперэнраТутмос II]]
|{{ПиргІавн/Преномен|Преномен=<hiero>N5:O29-L1-N35</hiero>}}{{ПиргІавн/Номен|Номен=<hiero>G26-F31-S29</hiero>}}
|<center>[[Файл:Stone_block_with_relief_at_Karnak_Temple_Thutmosis_II.jpg|безрамки|100x100пкс]]</center>
|<center>1492–1479 BC</center>
|
*''[[ХІатшепсут]]''
*''[[Исет]]''
|[[KV42]]?
|-
|[[ХІатшепсут|''Мааткара ХІатшепсут'']] ♀
|{{ПиргІавн/Преномен|Преномен=<hiero>ra-mAat-kA</hiero>}}{{ПиргІавн/Номен|Номен=<hiero>i-mn:n-W9*t:F4-:t-A51</hiero>}}
|<center>[[Файл:Hatshepsut.jpg|121x121пкс]]</center>
|<center>1479–1458 н. щ.</center>
|Рос:
*Тутмос II
|KV20
|-
|[[Тутмос III ТІадегІанав|Менхеперра Тутмос III]], Тутмос ТІадегІанав
|{{ПиргІавн/Преномен|Преномен=<hiero>ra-mn-xpr</hiero>}}{{ПиргІавн/Номен|Номен=<hiero>G26-ms-nfr-xpr</hiero>}}
|<center>[[Файл:Thutmosis III-2.jpg|150x150пкс]]</center>
|<center>1458–1425 н. щ. (33 сон)</center>
|
*''[[СатиахІ]]''
*''[[Меритра-ХІатшепсут]]''
*''Небту''
*''Менхет'', ''Менуи'' ва ''Мерти''
|KV34
|-
|[[АменхІатеп II|Аахеперура АменхІотеп II]]
|{{ПиргІавн/Преномен|Преномен=<hiero>N5:O29-L1:Z2s</hiero>}}{{ПиргІавн/Номен|Номен=<hiero>i-mn:n-R4:t*p-HqA-iwn</hiero>}}
|<center>[[Файл:Amenophis_II-E_10896-IMG_0085-gradient.jpg|100x100пкс]]</center>
|<center>1425–1400 н. ш. (25 сон)</center>
|
*''[[Тиаа]]''
|KV35
|-
|[[Тутмос IV|Менхеперура Тутмос IV]]
|{{ПиргІавн/Преномен|Преномен=<hiero>ra:mn-xpr-Z2</hiero>}}{{ПиргІавн/Номен|Номен=<hiero>G26-ms-s</hiero>}}
|<center>[[Файл:Louvre_Museum_(7465530452).jpg|100x100пкс]]</center>
|<center>1400–1390 н. щ. (10 сон)</center>
|
*[[Нефертари (IV Тутмосил лъади)|''Нефертари'']]
*[[Ярет (IV Тутмосил лъади)|''Ярет'']]
*''[[Мутемуя]]'' (Митанниялъул хан I Артатамал ''яс'')
|KV43
|-
|[[АменхІатеп III|Небмаатра АменхІотеп III]] Гучав хан
|{{ПиргІавн/Преномен|Преномен=<hiero>ra-mAat-nb</hiero>}}{{ПиргІавн/Номен|Номен=<hiero>i-mn:n-R4-HqA-R19</hiero>}}
|<center>[[Файл:Amenhotep_iii_british_museum.jpg|133x133пкс]]</center>
|<center>1390–1352 BC (38 сон)</center>
|
*''[[Тия]]''
*''[[Гилухепа]]'' (Митанниялдаса)
*''[[Тадухепа]]'' (Митанниялдаса)
*''[[Ситамон]]''
* Бабилалъул хан I Куригальзул ''яс''<ref name="WG">Grajetzki, ''Ancient Egyptian Queens: A Hieroglyphic Dictionary'', Golden House Publications, London, 2005, {{ISBN|978-0954721893}}</ref>
*Бабилалъул хан Кадашман-Эллилил ''яс''<ref name="WG" />
*Арцавалъул хан Тархундарадал ''яс''<ref name="WG" />
*Аммиялъул ханасул ''яс''<ref name="WG" />
|KV22
|-
|Неферхеперура-ваэнра АменхІотеп IV/[[Ахенатен]]
|{{ПиргІавн/Преномен|Преномен=<hiero>ra-nfr-xpr-Z3-ra:wa:n</hiero>}}{{ПиргІавн/Номен|Номен=<hiero>i-t:n:ra-G25-x:n</hiero>}}
|<center>[[Файл:GD-EG-Caire-Musée061.JPG|133x133пкс]]</center>
|<center>1352–1336 н. щ.</center>
|
*''[[Нефертити]]''
*''[[Кийа]]''
*''[[Тадухепа]]'' (Митанниялъул ханасул ''яс'')
* Энишасиялъул бетІер Шатьял ''яс''<ref name="WG" />
*''[[Меритатон]]''?
*''[[Макетатон]]''?
*''[[Анхесенамон]]''
*Бабилалъул хан II Бурна-бурниашил ''яс''<ref name="WG" />
|[[Ахенатонил хоб-рукъ]]
|-
|[[Сменхкара|Анххеперура Сменкхара]]
|{{ПиргІавн/Преномен|Преномен=<hiero>ra-anx-xpr-Z2</hiero>}}{{ПиргІавн/Номен|Номен=<hiero>N5-s-mnx-D28-D45-L1:Z2</hiero>}}
|<center>[[Файл:Spaziergang_im_Garten_Amarna_Berlin.jpg|120x120пкс]]</center>
|<center>1335–1334 ш. щ.</center>
|
*''[[Меритатон]]''
|
|-
|[[Нефернефруатен|''Анххеперура-мери-Неферхеперура'']]/[[Нефернефруатен]] ♀
|{{ПиргІавн/Преномен|Преномен=<hiero>ra-anx-xpr-Z3A</hiero>}}{{ПиргІавн/Номен|Номен=<hiero>i-t:n:N5-nfr-nfr-nfr-nfr</hiero>}}
|<center>[[Файл:UnfinishedStele-NefertitiPouringWineIntoAkhenatensCup.png|центр|141x141пкс]]</center>
|<center>1334–1332 н. щ. (2 сон)</center>
| Рос:
*[[Эхнатон]]?
*[[Сменхкара]]?
|
|-
|Небхеперура Тутанхатен/[[Тутанхамун]]
|{{ПиргІавн/Преномен|Преномен=<hiero>ra-xpr-Z2:nb</hiero>}}{{ПиргІавн/Номен|Номен=<hiero>i-mn:n-t-w-t-anx-S38-O28-M26</hiero>}}
|<center>[[Файл:CairoEgMuseumTaaMaskMostlyPhotographed.jpg|125x125пкс]]</center>
|<center>1332–1324 н. щ.</center>
|
*''[[Анхесенамун]]''
|[[KV62]]
|-
|[[Ай (пиргІавн)|Хеперхеперура Ай]] (II)
|{{ПиргІавн/Преномен|Преномен=<hiero>N5-L1-L1-Z3-D4:Aa11:t</hiero>}}{{ПиргІавн/Номен|Номен=<hiero>nTr-i-t:f-i-A2-i-i</hiero>}}
|<center>[[Файл:Opening_of_the_Mouth_-_Tutankhamun_and_Aja-2.jpg|185x185пкс]]</center>
|<center>1324–1320 н. щ.</center>
|
*''[[Анхесенамун]]''
*''[[Тэи]]''
|[[KV23]]
|-
|[[ХІоремхІаб|Джесерхеперура-сетепенра Мери-Амон-ХІоремхІаб]]
|{{ПиргІавн/Преномен|Преномен=<hiero>ra:Dsr-xpr:Z2-ra-stp:n</hiero>}}{{ПиргІавн/Номен|Номен=<hiero>M17-Y5:N35-U6-G5-S3-Aa15:W3</hiero>}}
|<center>[[Файл:StatueOfHoremhebAndTheGodHorus-DetailOfHoremheb01_KunsthistorischesMuseum_Nov13-10.jpg|134x134пкс]]</center>
|<center>1320–1292 н. щ.</center>
|
*[[Амени (ХІоремхІабил лъади)|''Амени'']]
*''[[Мутнеджем]]''
|[[KV57]]
|}
===Хронограмма===
<timeline>
ImageSize = width:800 height:auto barincrement:12
PlotArea = top:10 bottom:30 right:130 left:20
AlignBars = justify
DateFormat = yyyy
Period = from:-1560 till:-1290
TimeAxis = orientation:horizontal
ScaleMajor = unit:year increment:20 start:-1560
Colors =
id:canvas value:rgb(0.97,0.97,0.97)
id:PA value:green
id:GP value:red
id:eon value:rgb(1,0.7,1) # light purple
Backgroundcolors = canvas:canvas
BarData =
barset:Rulers
PlotData=
width:5 align:left fontsize:S shift:(5,-4) anchor:till
barset:Rulers
from: -1550 till: -1525 color:PA text:"[[АхІмос I]] (1550–1525 н. щ.)"
from: -1525 till: -1504 color:PA text:"[[АменхІотеп I]] (1525–1504 н. щ.)"
from: -1504 till: -1492 color:PA text:"[[Тутмос I]] (1504–1492 н. щ.)"
from: -1492 till: -1479 color:PA text:"[[Тутмос II]] (1492–1479 н. щ.)"
from: -1479 till: -1457 color:PA text:"[[ХІатшепсут]] (1479–1457 н. щ.)"
from: -1479 till: -1425 color:PA text:"[[Тутмос III ТІадегІанав]] (1479–1425 н. щ.)"
from: -1427 till: -1401 color:PA text:"[[АменхІотеп II]]" (1427–1401 н. щ.)
from: -1401 till: -1391 color:PA text:"[[Тутмос IV]]" (1401–1391 н. щ.)
from: -1391 till: -1353 color:PA text:"[[АменхІотеп III]]" (1391–1353 н. щ.)
from: -1353 till: -1335 color:PA text:"[[Ахенатен]]" (1353–1335 н. щ.)
from: -1336 till: -1335 color:PA text:"[[Сменхкара]] ?" (1336–1335 н. щ.?)
from: -1335 till: -1333 color:PA text:"[[Нефернеферуатен]]?" (1335–1333 н. щ.?)
from: -1333 till: -1323 color:PA text:"[[Тутанхамун]] (1333–1323 н. щ.)"
from: -1323 till: -1319 color:PA text:"[[Ай]] (1323–1319 н. щ.)"
from: -1319 till: -1292 color:PA text:"[[ХІоремхІаб]] (1319–1292 н. щ.)"
barset:skip
</timeline>
== XVIII Наслуялъул тухумалъул гъветІ ==
{{XVIII Наслу (НекІсияб Египет)}}
== ХІужжаби ==
{{ХІужаби}}
== Адабият ==
'''''ГІурус мацІалда:'''''
* Петер Элебрахт «Трагедия пирамид! 5000 лет разграбления египетских усыпальниц» (перевод с немецкого) О. И. Павловой, Москва, издательство «Прогресс», 1984 года./Peter Ehlebracht «Heltet die Piramiden Fest! 5000 Jahre Grabraub in Agypten» Düsseldorf — Wien, 1980, Econ Verlag.
== Линкал ==
* [http://ru-egypt.com/lexicon/18_dynasty История XVIII династии]
{{НекІсияб Египеталъул наслаби}}
[[Категория:НекІсияб Египеталъул наслаби|18]]
[[Категория:Египеталъул XVIII Наслу|*]]
==ХІужжаби==
==Адабият==
==КъватІисел линкал==
db78779pcszj2whu8gftqhgeov6nquy
Дунялалъул мацӀал
0
13053
97695
88020
2026-07-22T13:33:43Z
InternetArchiveBot
12052
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
97695
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:Primary Human Language Families Map.png|thumb|upright=2|Аслиял мацІазул хъизаназул карта]]
[[Файл:Human Language Families ru.png|thumb|upright=2|МацІазул хъизанал]]
2020 соналде [[Ракь (планета)|Ракьалда]] буго 7111 мацІ<ref>[http://www.ethnologue.com/ Ethnologue — крупнейший в мире каталог языков]{{ref-en}}</ref>.
Коммуникациялъул цебетІейгун чІагоял мацІазул къадар дагьлъулеб буго кІиго анкьида жаниб цо мацІ тагІиналъун гьоркьохъеб хехлъиялда<ref>[http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,1912041,00.html Почти половине языков мира грозит исчезновение]</ref>.
40 бищун тІибитІараб мацІалда кІалъала кинабниги халкъалъул 2/3 бутІа. Бищунго гІемерисел кІалъала [[син мацІ|син]], [[хинди мацІ|хинди]], [[Ингилис мацІ|ингилис]], [[испан мацІ|испан]], [[ГІараб мацІ|гІараб]], [[ГІурус мацІ|гІурус]], [[португал мацІ|португал]] мацІазда. ГІезегІанго тІибитІун буго [[паранс мацI]], амма гьеб [[рахьдал мацІ|рахьдал мацІлъун]] рикІкІунезул къадар дандеккун дагьаб буго.
Жакъа къоялде буго 400-ялдаса дагьалъ цІикІкІун мацІал, жал тІагІунел ругеллъун рикІкІунел.
МацІал хола гьезда кІалъалел ахирисел чагІигун, ва гьединлъидал тІоцебе жидер мацІ тІагІиналъул хІинкъи буго хъвай-хъвагІи хІалтІизабуларел халкъазе.<ref>{{Cite web |title=Когда умирают языки |url=http://www.bigbook.ru/litnews/detail.php?ID=3315 |access-date=2020-04-17 |archive-date=2011-07-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110722183759/http://www.bigbook.ru/litnews/detail.php?ID=3315 |url-status=dead }}</ref>.
МацІал хвеялъул гІиллабазул цояблъун ккола жидеда кІалъалезул къадар бащатго бикьун гьечІолъи. Гьедин, дунялалъул халкъалъул 80%-алде тІаде кколеб буго 80 мацІ, 3,5 азар мацІалде — халкъалъул цохІо 0,2%. МацІ тІагІиналъул процессалъул аслиял гІиллабилъун рикІкІуна глобализация ва миграция<ref>{{Cite web |url=http://www.akzia.ru/news/26-09-2007/655.html |title=Мир теряет языки |accessdate=2015-07-05 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110719153636/http://www.akzia.ru/news/26-09-2007/655.html |archivedate=2011-07-19 |deadlink=yes }}</ref>.
Гьанже ругел мацІазул гІага-шагарго бащалъи хІалтІизариялдаса ине руго XXI гІаслуялъул бащалъиялде<ref>''Роман Фишман'' Лингвистический гомункул // [[Популярияб механика]]. — 2017. — № 5. — С. 78-82. — URL: http://www.popmech.ru/magazine/2017/175-issue/ {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170423090653/http://www.popmech.ru/magazine/2017/175-issue/ |date=2017-04-23 }}</ref>. ГІемерал мацІал тІагІунел руго гьезда кІалъалез дагьабги къуватаб мацІалъулаб сверухълъигун гьабулеб контакт сабаблъун, гьединлъидал бищун цере жидее тІагІиналъул хІинкъи бугеллун ккола жидерго пачалихъ гьечІел гьитІинал халкъазул мацІал. МацІ лъазабулел лъималазул къадар 70 %-алдаса дагьаб батани, гьеб мацІ рикІкІуна тІагІунеб бугеблъун. [[ЮНЕСКО]]-ялъул «ТІагІиналъул хІинкъи бугел дунялалъул мацІазул атласалда» рекъон, жакъа къоялъ [[Европ|Европаялда]] тІагІиналъул хІинкъи буго гІага-шагарго 50 мацІалъе.
Бищунго тІагІиналъул хІинкъиялда гъоркь ругел мацІаллъун ккола Австралиялъул аборигеназул, Индокитаялъул, Америкаялъул, Африкаялъул ва континентаздаса ратІаго ругел чІинкІиллъабазул мацІал. Бищун щулияллъун ккола Европаялъул мацІал — Европаялъул улкаби руго цебетІурал, гьенир гІумру гьабун руго гІемерал гІадамал, гьединлъидал цо мацІалде кІалъалезул чанго азар чи тІагІаниги, мацІазе хІинкъи кколаро.
== МацІазулаб систематика ==
{{Main|МацІазулаб систематика }}
'''Хъизан''' ккола аслияб мартабатлъун, жинда тІад кинабниги мацІазулаб систематика балеб. Хъизан буго баянго, амма рикІкІадго гІагарал мацІазул группа, жидер кьучІаб сияхІалда ([[Сводешил сияхІ|Сводешил сияхІалъул]] нусго рагІи бугеб вариант) рагІабазул данде ккей 15 %-алдаса гъоркье кколареб. Мисалаллъе балагье [[Евразиялъул мацІал|Евразиялъул мацІазул хъизаналъул сияхІалде]] яги [[Африкаялъул мацІал|Африкаялъул мацІазул хъизаналде]].
Щибаб хъизаналъе гІаркьалабузул, гурппабазул ва гь. р. сияхІазе баян кьола гІадаздаго ратІа гьарун рихьизарулел группалъабиги, гьезул цоцаде гІагарлъиялъул даражаги, гІуцІулезде риххиялъул заманги хІисабаде росун. Амма гьелдаго батІ-батІиял хъизаназул гІаркьалаби ва группаби рукІине кколаро гъварилъиялъул цогом мартабалъул, кІвар бугеб жолъун ккола гьезул цо хъизналда жаниб бугеб дандекквеяб тартиб.
Мисалалъе, [[индоевропаялъулаб мацІазул хъизан|индоевропаялъулаб хъизаналъе]] ратІа гьарун рихьизаризе бегьула хадусел гІаркьалаби: [[анатолиялъулал мацІал|анатолиял]], [[тохар мацІал|тохариял]], [[кельт мацІал|кельт]], [[балтгун славяниял мацІал|балтгун славянияб]], [[индоираналъулал мацІал|индоираналъулаб]], [[германиязулал мацІал|германиязулаб]], [[италиялъулал мацІал|италиялъулабгун]]-[[романиял мацІал|романияб]], [[грекгун македониялъулал мацІал|грекгун македониялъулаб]], [[эрмениязулаб мацІ|эрмениязулаб]], [[албан мацІ|албан]] ва жал шартІияб къагІидаялъ [[палеобалкъаниял мацІал|палеобалкъанияб]] зонаялде жанире рачунел некІсиял мацІазул кьер, жа
Цоги мисалалъе, [[нахгун дагъистаналъулал мацІал|нахгун дагъистаналъулаб мацІазулаб хъизаналъул]] гІаркьелаллъун ккола: [[вайнах мацІал|вайнах]], [[авар-гІанди-цез мацІал|авар-гІанди-цез]], [[тум мацІ|тум]], [[даргин мацІал|даргин]], [[лезги мацІал|лезги]] ва [[хиналугалъулаб мацІ|хиналугалъулаб]] гІаркьалаби.
== Билингвизм ==
Билингвизм ккола кІиго мацІалда кІалъазе кІвей. ГІемерисел жидерго пачалихъ гьечІел ва жидер мацІалъул расмияб статус гьечІел гІадамал ккола билингваллъун. КІиго ялъуни чанго мацІалда кІалалел гІадамазул къадар цІикІкІунеб буго.
== Бищун тІиритІарал мацІазулал хъизанал ==
# [[Индоевропаялъулал мацІал]] ~ 2,5 млрд кІалъалезул, [[романиял мацІал]], [[индоариял мацІал]], [[германиял мацІал]] ва [[балтгун славян мацІал]] гъорлъе рачун;
# [[Сингун тибеталъулал мацІал]] ~ 1,2 млрд кІалъалезул, аслияб [[син мацІ]]ги гъорлъе бачун;
# [[Уралгун алтаялъулаб гипотеза|Уралгун алтаялъулал мацІал]] (тІадхъизаналъул мартабат бугеб гІуцІи) ~ 500 млн кІалъалезул, аслиял [[тюрк мацІал]]ги гъорлъе бачун.
== Дунялалъулабго кІвар бугел мацІал ==
Гьанжесел халкъаздагьоркьосел мацІаллъун рикІкІине бугьула<ref name=autogenerated1>[http://www.economist.com/node/883997?Story_ID=883997 The triumph of English: A world empire by other means | The Economist]</ref> (кІалъалезул гІаммаб къадаралъул цІикІкІаралдаса дагьалде):
[[Файл:Languages with at least 50 million first-language speakers.png|450px|thumb|50-ялдаса циІкІун миллион чиясе рахьдалаллъун кколел мацІал. Баянал: [[Ethnologue]]<ref>[https://www.ethnologue.com/statistics/size Summary by language size]</ref> макромацІал (син, гІараб) рикІкІинчІого]]
{| class="standard"
|-
! Ранг
! МацІ
! Рахьдалаб
! КІиабилеб
! КІалъалезул гІаммаб къадар
|-
| 1
| [[Син мацІ]]<ref>[http://en.wikipedia.org/wiki/People%27s_Republic_of_China#cite_note-unpop-4 China — Wikipedia, the free encyclopedia<!-- Заголовок добавлен ботом -->]</ref>
| 1,2 миллиард
| 300 миллионалде гІунтІун
| 1,5 миллиардалде гІунтІун
|-
| 2
| [[Ингилис мацІ]]<ref name=autogenerated1 />
| 500 миллион
| 1 миллиардаалде гІунтІун
| 1,5 миллиардалде гІунтІун
|-
| 3
| [[Испан мацІ]]<ref>[https://web.archive.org/web/20100305141543/http://terranoticias.terra.es/cultura/articulo/espanol_sera_segunda_lengua_comunicacion_848372.htm El español será la segunda lengua de comunicación internacional<!-- Заголовок добавлен ботом -->]</ref>
| 425 миллионо
| 125 миллионалде гІунтІун
| 550 миллионалде гІунтІун
|-
| 4
| [[ГІараб мацІ]]<ref>{{Cite web |title=L’arabe |url=http://www.tlfq.ulaval.ca/axl/langues/2vital_inter_arabe.htm |access-date=2020-04-17 |archive-date=2013-02-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130226075417/http://www.tlfq.ulaval.ca/axl/langues/2vital_inter_arabe.htm |url-status=хвараб }}</ref>
| 300 миллион
| 120 миллионалде гІунтІун
| 420 миллионалде гІунтІун
|-
| 5
| [[ГІурус мацІ]]
| 170 миллион
| 130 миллионалде гІунтІун
| 300 миллионалде гІунтІун
|-
| 6
| [[Португал мацІ]]<ref>[http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=por Ethnologue report for language code]</ref>
| 230 миллион
| 30 миллионалде гІунтІун
| 260 миллионалде гІунтІун
|-
| 7
| [[Герман мацІ]]<ref>[http://www.ethnologue.com/ethno_docs/distribution.asp?by=size Ethnologue: Statistical Summaries]</ref>
| 120 миллионов
| 80 миллионалде гІунтІун
| 200 миллионалде гІунтІун
|-
|8
| [[Паранс мацI]]<ref>[http://www.academie-francaise.fr/langue/francophonie.html La francophonie]</ref>
| 75 миллион
| 195 миллионалде гІунтІун
| 270 миллионалде гІунтІун
|-
|}
=== Халкъаздагьоркьосел мацІал тІиритІиялул карта ===
<gallery>
Файл:Detailed SVG map of the Francophone world.svg|[[Паранс мацІ]]
Файл:Detailed SVG map of the Hispanophone world.svg|[[Испан мацІ]]
Файл:Detailed SVG map of the Russophone world.svg|[[ГІурус мацІ]]
Файл:Detailed SVG map of the Arabophone world.svg|[[ГІараб мацІ]]
Файл:Detailed SVG map of the Lusophone world.svg|[[Португал мацІ]]
Файл:Legal statuses of German in the world.svg|[[Герман мацІ]]
Файл:Detailed SVG map of the Anglophone world.svg|[[Ингилис мацІ]]
Файл:Detailed SVG map of the Sinophone world.svg|[[Син мацІ]]
</gallery>
== МацІазул хІакъалъулъ макъалабазул индекс ==
Публикациялде бахъараб сияхІалъе балагье [[ISO 639-1]] (аслияб 136 мацІалъе [[list of ISO 639-1 кодазул сияхІ]]), дагьабги тІубараб сияхІ балагье [[ISO 639-3]] (2013 соналъул июналде бугеб 7874 мацІалъе [[list of ISO 639-3 кодазул сияхІ]]). Лингвосфериябобсерваториялъул буго баяназул база (LS-2010) с более чем 32 800-ялдаса цІикІкІун кодги 70 900 мацІалъул цІарги бугеб.
[[File:Languages world map.png|upright=3|frameless|center]]
{|border="1" align="center" cellpadding="6" class="wikitable"
|-valign="top"
|
* [[Афроазиялъулал мацІал]]
:{{Legend|#00A6A6|[[Бербер мацІал]]}}
:{{Legend|#D7AEFF|[[Чад мацІал]]}}
:{{Legend|#DDDD00|[[Кушит мацІал]]}}
:{{Legend|#FF8040|[[Самиял мацІал]]}}
* [[Алтаялъулал мацІал]]
:{{Legend|#808040|[[Кореялъулаб мацІ]]}}
:{{Legend|#008080|[[Ниппон мацІал]]}}
:{{Legend|#00FF80|[[Магъул мацІал]]}}
:{{Legend|#BB005E|[[Тунгус мацІал]]}}
:{{Legend|#808080|[[Турк мацІал]]}}
|
{{Legend|#BFD891|[[Америнд мацІал]]}}
{{Legend|#01A97B|[[Австралиялъул аборигеназул мацІал]]}}
{{Legend|#FFBF9F|[[Австроазиялъулал мацІал]]}}
{{Legend|#800000|[[Австронезиялъулал мацІал]]}}
{{Legend|#FFFF00|[[Кавказалъул мацІал]]}}
{{Legend|#808000|[[Дравидиял мацІал]]}}
{{Legend|#6097EF|[[Ескимо–Алеут мацІал]]}}
* [[Индоевропаялъулал мацІал]]
:{{Legend|#75FFFF|[[Адбан мацІ]]}}
:{{Legend|#04D596|[[Эрмениязулаб мацІал]]}}
:{{Legend|#FF9DFF|[[Балт мацІал]]}}
:{{Legend|#00FF00|[[Кельт мацІал]]}}
:{{Legend|#FF0000|[[Германиязулал мацІал]]}}
:{{Legend|#753600|[[Грек мацІал]]}}
:{{Legend|#0080FF|[[Индоариязулал мацІал]]}}
:{{Legend|#8000FF|[[Ираналъулал мацІал]]}}
:{{Legend|#0000FF|[[Романиял мацІал]]}}
:{{Legend|#00A800|[[Славян мацІал]]}}
|
{{Legend|#C2F80C|[[Хойсан мацІал]]}}
{{Legend|#007500|[[Нигер–Конго мацІал]]}}
{{Legend|#FFBFBF|[[Нилгун сахІариял мацІал]]}}
{{Legend|#FF9D48|[[Палеосибиралъулал мацІал]]}}
{{Legend|#BF80FF|[[Папуасазулал мацІал]]}}
* [[Сингун-Тибеталъулал мацІал]]
:{{Legend|#CECE00|[[Син мацІ]]}}
:{{Legend|#FF00FF|[[Тибетгун бурман мацІал]]}}
{{Legend|#00B4B4|[[Таи–Кадаи мацІал]]}}
{{Legend|#004040|[[Уралалъулал мацІал]]}}
{{Legend|#BA7072|[[Баск мацІал]]}}
|}
== Балагье гьединго ==
* [[МацІазулаб систематика]]
* [[МацІазул генетикияб классификация]]
== ХІужжаби ==
{{ХІужаби}}
[[Категория:МацІал|*]]
64m7f9w5j1h5s2jg206n704ut63xtl1
Египеталъул президентазул сияхӀ
0
14132
97691
97152
2026-07-21T02:04:54Z
CommonsDelinker
115
Removing [[:c:File:President_Adly_Mansour.jpg|President_Adly_Mansour.jpg]], it has been deleted from Commons by [[:c:User:Gbawden|Gbawden]] because: per [[:c:Commons:Deletion requests/File:President Adly Mansour.jpg|]].
97691
wikitext
text/x-wiki
{{multiple image|align=right|image1=Presidential Standard of Egypt.svg|width1=120|alt1=|caption1=|image2=Presidential Standard of Egypt 1972-1984.svg|width2=120|alt2=|caption2=|footer=Египеталъул гьанжесеб президентасулаб штандарт (квегӀиса, 1984–гьанже) ва букӀараб президентасулаб штандарт (квараниса, 1972–1984)}}
{{Египеталъул сиясат}} [[Египеталъул президент|Египеталъул президентасул]] хъулухъ гӀуцӀун буго 1953 соналъ. Президент ккола Египеталъул [[Пачалихъалъул бетӀер|пачалихъалъул бетӀерги]], [[Египеталъул яргъидгӀуцӀарал къуватал|Египеталъул яргъидгӀуцӀарал къуватазул]] тӀадегӀанав бетӀерав цевехъанги. ГьабсагӀат президентлъун вуго [[ГӀабдульфаттахӀ ас-Сиси]], жинца улкаялъе нухмалъи хӀакъикъаталги [[Египеталъул пачалихъияб инкъилаб (2013)|2013 соналъул пачалихъияб инкъилабалдаса]] ва официалго жив [[2014 сон|2014 соналъ]] вищарав.
== ГӀаммаб информация ==
Египеталъул тӀоцевесев президентлъун вукӀана [[МухӀаммад Наджиб]], жив [[Египеталъул революция (1952)|1952 соналъ Египеталда революция]] гьабурал [[Эркенал офицерзабазул багъа-бачари (Египет)|эркенал офицерзабазул багъа-бачариялъул]] церехъабазул цояв, ва президентлъиялде лъугьарав 1953 соналъул 18 июналда, Египет [[Жумгьурият|жумгьуриятлъун]] лъазабураб къоялъ. Гьелдаса нахъе президентлъи гьабуна щуго чияс: [[Джамал ГӀабдуннасир|Джамал ГӀабдуннасирица]], [[Анвар ас-Садат|Анвар ас-Садатица]], [[ХӀусни Мубарак|ХӀусни Мубаракица]], [[МухІаммад Мурси|МухӀаммад Мурсица]] ва [[ГӀабдульфаттахӀ ас-Сиси|ГӀабдульфаттахӀ ас-Сисица]]. ТӀаде жоялъе, [[Суфи Абу ТӀалиб]] президент хӀисабалда хъулухъалда вукӀана [[Анвар ас-Садат чӀвай|Садат чӀваялдаги]] гьесда хадусев вищиялдаги гьоркьов, [[ГӀадли Мансур]] президент хӀисабалда вукӀана [[Египеталда пачалихъияб инкъилаб (2013)|2013 соналъул пачалихъияб инкъилабалда]] президент [[МухІаммад Мурси|Мурси]] тӀасареххун хадув.
[[Египеталъул революция (2011)|Революциялдаса]] хадув, 2011 соналъул 11 февралалда<ref>{{Cite news|last=McGreal|first=Chris|url=https://www.theguardian.com/world/2011/feb/11/hosni-mubarak-resigns-egypt-cairo|title=Hosni Mubarak resigns – and Egypt celebrates a new dawn|date=11 February 2011|work=The Guardian|access-date=26 February 2020|last2=Shenker|first2=Jack|issn=0261-3077}}</ref> [[ХӀусни Мубарак]] [[ХӀусни Мубарак#Революция ва тӀасареххи|хъулухъалдаса гӀодов чӀчӀедал]], хъулухъ хутӀун букӀана вакантияблъун, пачалихъалъул бетӀерасул ва хӀукуматалъул бетӀерасул ишал тӀуралев вукӀана [[ЯргъидгӀуцӀарал къуватазул тӀадегӀанаб мажлис|яргъидгӀуцӀарал къуватазул тӀадегӀанаб мажлисалъул]] вакиль, [[фельмаршал]] [[МухӀаммад ХӀусейн Тантави]]<ref>[https://abcnews.go.com/Blotter/egypt-trades-torture-supervisor-mubaraks-poodle/story?id=12895439 Egypt Trades Torture Supervisor for 'Mubarak's Poodle'?] ABC News, 11 February 2011</ref>.
[[МухІаммад Мурси|МухӀаммад Мурси]] хъулухъалде лъугьана 2012 соналъул 30 июналъ, 23–24 маялъ ва 16–17 июналъ рукӀарал [[Египеталъул президентасул рищиял (2012)|президентасул рищиязда]] жив вищун хадув<ref name="Fox News.com">{{cite web|title=Muslim Brotherhood candidate Morsi wins Egyptian presidential election|url=http://www.foxnews.com/world/2012/06/24/egypt-braces-for-announcement-president/|publisher=Fox News.com|access-date=24 June 2012}}</ref>. Гьев тӀасареххана 2013 соналъул 3 июлалъ [[Египеталъул яргъидгӀуцӀарал къуватал|Египеталъул яргъидгӀуцӀарал къуватаз]], пачалихъияб инкъилабалъул хӀасилалда, гьев тӀасареххияле гӀоло рукӀарал [[Египеталда протестал (2012–2013)|массивиял протестаздаса]] хадув<ref>[http://edition.cnn.com/2013/07/03/world/meast/egypt-protests/index.html?hpt=hp_t1 Coup topples Egypt's Morsy; supporters reportedly rounded up - CNN.com]. Edition.cnn.com. Retrieved on 14 August 2013.</ref>. Мурси хисун президент хӀисабалда вачӀана [[ГӀадли Мансур]], [[ТӀадегӀанаб конституционалияб махӀкама (Египет)|Египеталъул ТӀадегӀанаб конституционалияб махӀкамаялъул]] бетӀер. ГӀадли Мансурица гьа бана ТӀадегӀанаб конституционалияб махӀкамаялда цебе 2013 соналъул 4 июлалда<ref name="huffpo">{{cite web|url=http://www.huffingtonpost.com/2013/07/04/adly-mansour-sworn-in_n_3545682.html|title=Adly Mansour Sworn in As Egypt's Interim President|work=Associated Press|date=4 July 2013|access-date=4 July 2013}}</ref>.
ГьабсагӀа вугев президент ас-Сиси хъулухъалде лъугьана 2014 соналъул 8 июлалъ, 26–28 маялда рукӀарал [[Египеталда президентасул рищиял (2014)|президентасул рищиязда]] бергьун хадув<ref name="returns">{{cite web|title=El-Sisi wins Egypt's presidential race with 96.91%|url=http://english.ahram.org.eg/NewsContent/1/64/102841/Egypt/Politics-/BREAKING-PEC-officially-announces-AbdelFattah-ElSi.aspx|website=English.Ahram.org|publisher=Ahram Online|access-date=3 June 2014}}</ref>. Гьев кӀиабизеги вищана 2018 соналъул 26–28 марталда рукӀарал рищиязда<ref>{{cite journal|url=https://www.economist.com/news/middle-east-and-africa/21739854-despite-bribes-and-threats-voters-seemed-unenthusiastic-abdel-fattah-al-sisi|title=Abdel-Fattah al-Sisi wins a second term in Egypt|journal=The Economist|date=30 March 2018}}</ref>.
== Хъулухъккуразул сияхӀ ==
{| class="wikitable" style="text-align:center"
! rowspan="2" |{{Abbr|№|Номер}}
! rowspan="2" |Сурат
! rowspan="2" |ЦӀар
{{small|(гьави–хвей)}}
! rowspan="2" |Вищи
! colspan="3" |Хъулухъалъул заман
! rowspan="2" |Сиясияб партия
|-
!Хъулухъалде лъугьин
!Хъулухъ тей
!Хъулухъ бараб заман
|- bgcolor="lightgrey"
| colspan="8" |[[Файл:Flag_of_the_Egyptian_Revolution_(1952).svg|30x30пкс]] '''[[Египеталъул ГӀараб Жумгьурият (1953–1958)|Египеталъул ГӀараб Жумгьурият]]''' [[Файл:Coat_of_arms_of_Egypt_(1953–1958).svg|25x25пкс]]
{{small|(18 июнь,1953 – 22 февраль,1958)}}
|-
! style="background:{{Liberation Rally/meta/color}}; color:white;" |1
|[[Файл:Muhammad_Naguib.jpg|114x114пкс]]
|[[МухӀаммад Наджиб]]<br>{{lang|ar|محمد نجيب}}<br>{{small|(1901–1984)}}
|—
|18 июнь, 1953
|14 ноябрь, 1954
{{small|(хъулухъалдаса гӀодов чӀчӀана)}}
|{{ayd|1953|6|18|1954|11|14}}
|[[Egyptian Armed Forces|Рагъулаб]] / [[Эркенлъиялъе гӀоло митинг|Эркенлъиялъул митинг]]
|- style="background:{{Military rule/meta/color}}"
! style="background:{{Military rule/meta/color}}; color:black;" |—
|[[Файл:Nasser_portrait2.jpg|118x118пкс]]
|'''[[Египеталъул революционияб командирлъиялъул мажлис|Революционияб командирлъиялъул мажлисалъул]]'''<br>{{small|Вакил: полковник [[Джамал ГӀабдуннасир]]}}<br>{{lang|ar|جمال عبد الناصر}}<br>{{small|(1918–1970)}}
|—
|14 ноябрь, 1954
|23 июнь, 1956
|{{ayd|1954|11|14|1956|6|23}}
|[[Египеталъул яргъидгӀуцӀарал къуватал|Рагъулаб]]
|-
! style="background:{{National Union (United Arab Republic)/meta/color}}; color:white;" |2
|[[Файл:Nasser_portrait2.jpg|118x118пкс]]
|[[Джамал ГӀабдуннасир]]<br/>{{lang|ar|جمال عبد الناصر}}<br/>{{small|(1918–1970)}}
|[[Египеталда референдум (1956)|1956]]
|23 июнь, 1956
|22 февраль, 1958
|{{ayd|1956|6|23|1958|02|22}}
|[[Миллияб цолъел (Цолъараб ГӀараб Жумгьурият)|Миллияб цолъел]]
|- bgcolor="lightgrey"
| colspan="8" |[[Файл:Flag_of_the_United_Arab_Republic.svg|30x30пкс]] '''[[Цолъараб ГӀараб Жумгьурият]]''' [[Файл:Coat of arms of the United Arab Republic (1958–1971).svg|28x28пкс]]
{{small|(22 февраль, 1958 – 2 сентябрь, 1971)}}
|-
! style="background:{{National Union (United Arab Republic)/meta/color}}; color:white;" |2
| rowspan="2" |[[Файл:Nasser_portrait2.jpg|118x118пкс]]
| rowspan="2" |[[Gamal Abdel Nasser|Джамал ГӀабдуннасир]]<br>{{lang|ar|جمال عبد الناصر}}<br>{{small|(1918–1970)}}
| rowspan="2" |[[Египеталъул Цолъараб ГӀараб Жумгьурияталда референдум (1958)|1958]]<br>[[Цолъараб ГӀараб Жумгьурияталъул президент тасдикъ гьавиялъул референдум (1965)|1965]]
| rowspan="2" |22 февраль,1958
| rowspan="2" |28 сентябрь, 1970
{{small|(хвана)}}
| rowspan="2" |{{ayd|1958|02|22|1970|9|28}}
|[[Миллияб цолъел (Цолъараб ГІараб Жумгьурият)|Миллияб цолъел]]<br>{{small|(1962 соналде щвезегӀан)}}
|-
! style="background:{{Arab Socialist Union (Egypt)/meta/color}}; color:;" |
|[[ГӀараб социалистияб цолъел (Египет)|ГӀараб социалистияб цолъел]]
|-
! rowspan="2" style="background:{{Arab Socialist Union (Egypt)/meta/color}}; color:white;" |3
| rowspan="2" |[[Файл:Anwar_Sadat_cropped.jpg|148x148пкс]]
| rowspan="2" |[[Анвар ас-Садат]]<br>{{lang|ar|أنور السادات}}<br>{{small|(1918–1981)}}
| style="background:#E6E6AA" |–
| style="background:#E6E6AA" |28 сентябрь,1970
| style="background:#E6E6AA" |15 октябрь, 1970
| style="background:#E6E6AA" |{{ayd|1970|9|28|1970|10|15}}
| rowspan="2" |[[ГӀараб социалистияб цолъел (Египет)|ГӀараб социалистияб цолъел]]
|-
|[[1970 United Arab Republic presidential confirmation referendum|1970]]
|15 октябрь, 1970
|2 сентябрь, 1971
|{{ayd|1970|10|15|1971|9|02}}
|- bgcolor="lightgrey"
| colspan="8" |[[Файл:Flag_of_Egypt.svg|30x30пкс]] '''[[Египет|Египеталъул ГӀараб Жумгьурият]]''' [[Файл:Coat_of_arms_of_Egypt_(Official).svg|27x27пкс]]
{{small|(2 сентябрь, 1971 – гьанжеги)}}
|-
! style="background:{{Arab Socialist Union (Egypt)/meta/color}}; color:white;" |3
| rowspan="2" |[[Файл:Anwar_Sadat_cropped.jpg|148x148пкс]]
| rowspan="2" |[[Anwar Sadat|Анвар ас-Садат]]<br>{{lang|ar|أنور السادات}}<br>{{small|(1918–1981)}}
| rowspan="2" |[[Египеталъул президент тасдикъ гьавиялъул референдум (1976)|1976]]
| rowspan="2" |2 сентябрь,1971
| rowspan="2" |6 октябрь, 1981
{{small|([[Анвар ас-Садат чӀвай|чӀвана]])}}
| rowspan="2" |{{ayd|1970|9|28|1981|10|6}}
|[[ГӀараб социалистияб цолъел (Египет)|ГӀараб социалистияб цолъел]]
{{small|(1978 соналде щвезегӀан)}}
|-
! style="background:{{National Democratic Party (Egypt)/meta/color}}; color:;" |
|[[Националиябгин демократияб партия (Египет)|Националиябгин демократияб партия]]
|- style="background:#E6E6AA"
! style="background:{{National Democratic Party (Egypt)/meta/color}}; color:white;" |—
|[[Файл:Sufi_Abu_Taleb.gif|104x104пкс]]
|[[Суфи Абу ТӀалиб]]<br>{{lang|ar|صوفى أبو طالب}}<br>{{small|(1925–2008)}}<br>{{small|''Хъулхъал тӀуралев''}}
|—
|6 октябрь, 1981
|14 октябрь,1981
|{{ayd|1981|10|6|1981|10|14}}
|[[Националиябгин демократияб партия (Египет)|Националиябгин демократияб партия]]
|-
! style="background:{{National Democratic Party (Egypt)/meta/color}}; color:white;" |4
|[[Файл:Hosni Mubarak - Official Photo.JPG|125x125пкс]]
|[[ХӀусни Мубарак]]<br>{{lang|ar|حسنى مبارك}}<br>{{small|(1928–2020)}}
|[[Египеталъул президент тасдикъ гьавиялъул референдум (1981)|1981]]<br>[[Египеталъул президент тасдикъ гьавиялъул референдум (1987)|1987]]<br>[[Египеталъул президент тасдикъ гьавиялъул референдум (1993)|1993]]<br>[[Египеталъул президент тасдикъ гьавиялъул референдум (1999)|1999]]<br>[[Египеталъул президентасул рищиял (2005)|2005]]
|14 октябрь,1981
|11 февраль, 2011
{{small|([[Египеталъул 2011 соналъул революция|хъулухъ тана]])}}
|{{ayd|1981|10|14|2011|2|11}}
|[[Националиябгин демократияб партия (Египет)|Националиябгин демократияб партия]]
|- style="background:{{Military rule/meta/color}}"
! style="background:{{Military rule/meta/color}}; color:black;" |—
|[[Файл:Field_Marshal_Mohamed_Hussein_Tantawi_2002.jpg|118x118пкс]]
|'''[[ЯргъидгӀуцӀарал къуватазул тӀадегӀанаб мажлис]]'''<br>{{small|Вакил:Фельдмаршал [[МухӀаммад ХӀусейн Тантави]]}}<br>{{lang|ar|محمد حسين طنطاوي}}<br>{{small|(1935-2021)}}
|—
|11 февраль, 2011
|30 июнь, 2012
|{{Age in years and days|2011|2|11|2012|6|30}}
|[[Египеталъул яргъидгІуцІарал къуватал|Рагъулаб]]
|-
! style="background:{{Freedom and Justice Party (Egypt)/meta/color}}; color:white;" |5
|[[Файл:President Mohamed Morsi.jpg|133x133пкс]]
|[[МухІаммад Мурси|МухӀаммад Мурси]]<br>{{lang|ar|محمد مرسي}}<br>{{small|(1951–2019)}}
|[[Египеталъул президентасул рищиял (2012)|2012]]
|30 июнь, 2012
|3 июль, 2013
{{small|([[Египеталда пачалихъияб инкъилаб (2013)|тӀаса реххана]])}}
|{{Age in years and days|2012|6|30|2013|7|3}}
|[[Эркенлъиялъул ва гӀадиллъиялъул партия (Египет)|Эркенлъиялъул ва гӀадиллъиялъул партия]]
|- style="background:#E6E6AA"
! style="background:{{Independent politician/meta/color}}; color:black;" |—
|
|[[ГӀадли Мансур]]<br>{{lang|ar|عدلي منصور}}<br>{{small|(гьавуна 1945)}}<br>{{small|''Заманалъ тарав''}}
|—
|4 июль, 2013
|8 июль, 2014
|{{Age in years and days|2013|7|4|2014|6|8}}
|[[Партиялда гьечӀев сиясатчи|ЧӀиядавачӀев]]
|-
! style="background:{{Independent politician/meta/color}}; color:black;" |6
|[[Файл:AbdelFattah_Elsisi_(cropped).jpg|126x126пкс]]
|[[ГІабдульфаттахІ ас-Сиси]]<br>{{lang|ar|عبد الفتاح السيسى}}<br>{{small|(гьавуна 1954)}}
|[[Египеталъул президентасул рищиял (2014)|2014]]<br>[[Египеталъул президентасул рищиял (2018)|2018]]
|8 июнь, 2014
|''ГьабсагӀат вугев''{{efn|[[ГІабдульфаттахІ ас-Сиси]]л мандат лъугІула 2022 соналъул 8 июналда.}}
|{{ayd|2014|6|8}}
|[[Партиялда гьечӀев сиясатчи|ЧӀиядавачӀев]]
|}
== Заманмухъ ==
<timeline>
ImageSize = width:800 height:auto barincrement:12
PlotArea = top:10 bottom:80 right:130 left:20
AlignBars = late
DateFormat = dd/mm/yyyy
Period = from:01/01/1953 till:01/01/2021
TimeAxis = orientation:horizontal
ScaleMajor = unit:year increment:5 start:1955
Colors =
id:LR value:rgb(0.500,0,0) legend:Эркенлъиялъе_гІоло_митинг
id:NU value:rgb(0.860,0.080,0.240) legend:Миллияб_цолъел
id:ASU value:rgb(0.940,0,0.110) legend:ГІараб_социалистияб_цолъел
id:NDP value:rgb(0.250,0.290,0.910) legend:Националиябгин_демократияб_партия
id:MIL value:rgb(0.740,0.720,0.410) legend:Рагъулаб
id:FJP value:rgb(0.650,0.810,0.250) legend:Эркенлъиялъул_ва_гІадиллъиялъул_партия
id:IND value:rgb(0.370,0.380,0.370) legend:ЧІиядарачІел
Legend = columns:1 left:150 top:35 columnwidth:75
TextData =
pos:(25,30) textcolor:black fontsize:M
text:"Сиясиял партиял:"
BarData =
barset:PM
PlotData=
width:5 align:left fontsize:S shift:(5,-4) anchor:till
barset:PM
from:18/06/1953 till:14/11/1954 color:MIL text:"[[МухІаммад Наджиб]]"fontsize:10
from:14/11/1954 till:28/09/1970 color:NU text:"[[Джамал ГІабдуннасир]]" fontsize:10
from:28/09/1970 till:06/10/1981 color:ASU text:"[[Анвар ас-Садат]]" fontsize:10
from:06/10/1981 till:14/10/1981 color:NDP text:"[[Суфи Абу ТІалиб]]" fontsize:10
from:14/10/1981 till:11/02/2011 color:NDP text:"[[ХІусни Мубарат]]" fontsize:10
from:11/02/2011 till:30/06/2012 color:MIL text:"[[МухІаммад ХІусейн Тантави]]" fontsize:10
from:30/06/2012 till:03/07/2013 color:FJP text:"[[МухІаммад Мурси]]" fontsize:10
from:03/07/2013 till:08/06/2014 color:IND text:"[[ГІадли Мансур]]" fontsize:10
from:08/06/2014 till:30/06/2020 color:IND text:"[[ГІабдульфаттахІа ас-Сиси]]" fontsize:10
</timeline>
== Балагье гьединго ==
* [[Египеталъул пачалихъалъул бутІрузул сияхІ]], 1805 соналдаса нахъе Египеталъул пачалихъалъул рукІарал бутІрузул тІубараб сияхІ.
* [[Египеталъул президент]]
* [[Египеталъул президентазул сияхІ хъулухъалъул заманалда рекъон]]
* [[Египеталъул вице-президент]]
* [[Египеталъул премьер-министр]]
** [[Египеталъул премьер-министерзабазул сияхӀ]]
* [[Вакилзабазул мажлисалъул спикер (Египет)]]
** [[Вакилзабазул мажлисалъул спикеразул сияхӀ (Египет)]]
== ХІужжаби ==
{{Notelist}}
== Баянал ==
=== Цитатаби ===
{{Reflist}}
=== Иццал ===
{{refbegin}}
* {{cite book|last1=El-Gawady|first1=Mohamed|title=Cabinets during period of Revolution|date=1986}}
* {{cite book|last1=Hafez|first1=Salah|title=Democracy Shock|date=2001}}
{{refend}}
{{Египеталъул президентал}} {{Египет темабазда}}
[[Категория:Египеталъул сиясиял хъулухъчагІазул сияхІал|Президентал]]
[[Категория:Миллиял президентазул сияхІал|Египет]]
[[Категория:Египеталъул президентал| ]]
[[Категория:Египеталъул нухмалъулезул сияхІал|Президентал]]
p11wr058nviewvqlardnf6ccxat6rd1
Main page
0
22247
97696
2026-07-23T05:29:23Z
PK2
11831
Перенаправление на [[БетӀераб гьумер]]
97696
wikitext
text/x-wiki
#перенаправление [[БетӀераб гьумер]]
55xrjqy642qrgzjgc6vp8tkxlby8c8t