Vikipedija isvwiki https://isv.wikipedia.org/wiki/Glavna_stranica MediaWiki 1.47.0-wmf.9 first-letter Media Special Besěda Koristnik Besěda s koristnikom Vikipedija Besěda Vikipedije Fajl Besěda o fajlu MediaWiki Besěda o MediaWiki Šablon Besěda o šablonu Pomoč Besěda o pomoči Kategorija Besěda o kategoriji TimedText TimedText talk Module Module talk Event Event talk 10 213 28025 1034 2026-07-05T05:56:53Z Ilja isv 10 28025 wikitext text/x-wiki {{Kartka element |name=nitrogen |number=7 |Z=7 |symbol=N |abundance= |abundance in earth's crust= |abundance in oceans= |abundance in solar system= |left=[[vuglerod]] |right=[[Kyslorod]] |above=– |below=[[Fosfor|{{-|P}}]] |category=reactive nonmetal |category comment= |group=15 |period=2 |block=p |appearance=bezkolorove gaz, tekutina ili tvrda substancija |image name=Liquidnitrogen.jpg |electron configuration=&#91;[[Helij|{{-|He}}]]&#93; 2s² 2p³ |electrons per shell=2, 5 |phase=gaz |phase comment= |density gplstp=1.2504 |density gplstp comment=pri 0 °{{-|C}}, 1013 mbar |density gplstp ref=<ref>{{Cite web|url=http://gestis.itrust.de/nxt/gateway.dll/gestis_de/007070.xml?f=templates$fn=default.htm$3.0|title=GESTIS-Stoffdatenbank|accessdate=2017-12-29}}</ref> |density gpcm3nrt= |density gpcm3nrt 2= |density gpcm3mp= |density gpcm3bp=0.808 |melting point K=63.15 |melting point C=−210.00 |melting point F=−346.00 |boiling point K=77.355 |boiling point C=−195.795 |boiling point F=−320.431 |triple point K=63.151 |triple point kPa=12.52 |critical point K=126.192 |critical point MPa=3.3958 |heat fusion=({{-|N}}₂) 0.72 |heat fusion 2= |heat vaporization=({{-|N}}₂) 5.56 |heat capacity=({{-|N}}₂) 29.124 |vapor pressure 1=37 |vapor pressure 10=41 |vapor pressure 100=46 |vapor pressure 1 k=53 |vapor pressure 10 k=62 |vapor pressure 100 k=77 |vapor pressure comment= |crystal structure=hexagonal |oxidation states='''5''', 4, '''3''', 2, 1, −1, −2, '''−3''' |oxidation states comment=(silno [[Kyslina|kysly]] oksid) |electronegativity=3.04 |number of ionization energies=4 |ionization energy 1=1402.3 |ionization energy 2=2856 |ionization energy 3=4578.1 |atomic radius= |atomic radius calculated= |covalent radius=71±1 |Van der Waals radius=155 |magnetic ordering=[[Diamagnetizm|diamagnetik]] |electrical resistivity= |electrical resistivity at 0= |electrical resistivity at 20= |thermal conductivity=25.83×10⁻³ |thermal conductivity 2= |thermal diffusivity= |thermal expansion= |thermal expansion at 25= |speed of sound=353 |speed of sound comment=(gaz, pri&nbsp;27&nbsp;°{{-|C}}) |speed of sound rod at 20= |speed of sound rod at r.t.= |magnetic susceptibility= |magnetic susceptibility ref= |Young's modulus= |Shear modulus= |Bulk modulus= |Poisson ratio= |Mohs hardness= |Vickers hardness= |Brinell hardness= |CAS number=17778-88-0 |CAS number comment=<br>7727-37-9 ({{-|N}}₂) |isotopes= {{Kartka element/isotopes decay |mn=13 |sym=N |link=nitrogen-13 |na=[[synthetic radioisotope|syn]] | hl=9.965&nbsp;min |dm=[[electron capture|ε]] | de=2.220 | link1=carbon-13 | pn=13 | ps=C }} <!--{{Kartka element/isotopes stable | mn=14 | sym=N | na=99.6% | n=7 |firstlinks=yes}}-->> <!--{{Kartka element/isotopes stable | mn=15 | sym=N | na=0.4% | n=8 |firstlinks=no}}--> |isotopes comment= |predicted by= |prediction date= |discovered by=[[Daniel Razerford|Danielom Razerfordom]] |discovery date=1772 |first isolation by= |first isolation date= |named by=[[Žan-Antuan Šaptalj|Žanom-Antuanom Šaptaljom]] |named date=1790 |history comment label= |history comment= |QID=Q627 }}<!-- --><noinclude> {{Kartka element/element navigation|symbol=N}} {{Iztočniky}} {{Dokumentacija|1=Template:Kartka element/doc}} </noinclude> hs4td2or33kqo1y86ytx0ex952jrlya 10 217 28022 27446 2026-07-05T05:55:01Z Ilja isv 10 28022 wikitext text/x-wiki {{Infobox | autoheaders =yes | templatestyles =Kartka element/styles.css | headerstyle =background:{{Kartka element/symbol-to-block|symbol={{{symbol|}}}|format=bgcolor}} | labelstyle = | datastyle = | belowstyle =background:{{Kartka element/symbol-to-block|symbol={{{symbol|}}}|format=bgcolor}} <!-- NAZVA ---------------- -->| title =<span class="nowrap">{{ucfirst:{{Nazva elementa|{{{name}}}}}}},&nbsp;_{{{Z|00}}}{{-|{{{symbol|Xx}}}}}</span> <!-- TEORETIČNY ELEMENT: #if: (Z >=119) only ---------------- -->|abovestyle=background:#e6e6e6; |above={{#ifexpr:({{{Z|0}}}>=119)|''Teoretičny element''}} <!-- OBRAZ ---------------- --> | image1 ={{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage |image={{{image name|}}} |sizedefault=frameless |upright={{#if:{{{image upright|}}}|{{{image upright|}}}|1}} |alt={{Kartka element/symbol-to-top-image/alt|symbol={{{symbol|}}} |default=}} }} | caption1 ={{Kartka element/symbol-to-top-image/caption|symbol={{{symbol|}}} |default=}}<!-- OBČE SVOJSTVA ---------------- --> |header10 ={{ucfirst:{{Nazva elementa|{{{name}}}}}}} <!-- | label11 =Izgovor | data11 ={{Kartka element/pronunciation|symbol={{{symbol|}}} |ipa1={{Kartka element/symbol-to-pronunciation|symbol={{{symbol|}}}|item=ipa1|default=}}}} --> | label12 =Proponovana formalna nazva | data12 ={{{proposed name|}}}<!-- only to be used for newly discovered elements. Not used since Mc, Nh, Ts, Og are formally named (Nov 2016) --> | label13 =Alternativna nazva{{#if:{{{alt names|}}}|s}} | data13 ={{{alt name|}}}{{{alt names|}}} | label14 =[[Alotropna forma sunstancije|Alotropne formy]] | data14 ={{Kartka element/symbol-to-allotropes|symbol={{{symbol|}}} |format=infobox}} | label15 =Izgled | data15 ={{{appearance|}}}<!-- Standardna atomna masa SAW (value-type 1=[range], 2=number(u), 3=no s.a.w.: mass number below) (11Jan2023) --> | label16 =[[Standartna atomna masa]] {{Nobold|{{-|1=''A''_r&deg;({{{symbol|}}})}}}} | data16 ={{#switch:{{Kartka element/symbol-to-saw/value-type|symbol={{{symbol|}}}}} |1|2={{Kartka element/standard atomic weight format |symbol ={{{symbol|}}} |standard ={{Kartka element/symbol-to-saw/standard|symbol={{{symbol|}}}|default=}} |abridged ={{Kartka element/symbol-to-saw/abridged|symbol={{{symbol|}}}|default=}} |ref ={{Kartka element/symbol-to-saw/CIAAW-saw-element-page|{{{symbol|}}}|format=source}} }} }} | label17 =[[Masovo čislo]] | data17 ={{Kartka element/symbol-to-most-stable-isotope |symbol={{{symbol|}}}|format=[]|default=}} {{{mass number comment|}}}<!-- razprostranennost --> | data18 ={{{abundance|}}} | data19 ={{#if:{{{abundance in earth's crust|}}}{{{abundance in oceans|}}}{{{abundance in solar system|}}}| {{Kartka|child=yes |title =[[Razprostranennost hemičnyh elementov|Razprostranennost]] |headerstyle =text-align:left; line-height:1em; | header1 ={{#if:{{{abundance|}}} |<!-- not here --> |{{#if:{{{abundance in earth's crust|}}}{{{abundance in oceans|}}}{{{abundance in solar system|}}} |}} }} | labelstyle =line-height:1em; text-indent:1.2em; font-weight:normal; | datastyle =line-height:1em; | label11 =[[Razprostranennost hemičnyh elementov v Zemnoj korě|v Zemnoj korě]] | data11 ={{{abundance in earth's crust|}}} | label12 =[[Razprostranennost hemičnyh elementov#Razprostranennost v okeanah|v okeanah]] | data12 ={{{abundance in oceans|}}} | label13 =[[Razprostranennost hemičnyh elementov (data_page)#Solnce i solnečna sistema|v Solnečnoj sistemě]] | data13 ={{{abundance in solar system|}}} }}}}<!-- V PERIODIČNOJ SISTEME ---------------- --> |header20 ={{ucfirst:{{Nazva elementa|{{{name}}}}}}} v [[Periodična sistema elementov|periodičnoj sistemě]] | data22 ={{Kartka element/periodic table |name={{{name}}} |number={{{Z|0}}} |symbol={{{symbol}}} |mark={{{symbol|}}} |above={{{above}}} |below={{{below}}} |left={{{left}}} |right={{{right}}} }} | label23 ={{Nowrap|1=[[Atomny nomer]] <span style="font-weight:normal;">(''{{-|Z}}'')</span>}} | data23 ={{{Z|}}} | label24 =[[Grupa (periodičnoj sistemy)|Grupa]] | data24 ={{Kartka element/symbol-to-group|symbol={{{symbol|}}}|format=kartka element}}{{{group ref|}}} {{{group comment|}}} | label25 =[[Period (periodičnoj sistemy)|Period]] | data25 ={{Kartka element/symbol-to-period |symbol={{{symbol|}}} |format=kartka element}}{{{period ref|}}} {{{period comment|}}} | label26 =[[Blok (periodičnoj sistemy)|Blok]] | data26 ={{Kartka element/block format |symbol={{{symbol|}}} |block={{Kartka element/symbol-to-block|symbol={{{symbol|}}} |default=}}<!-- returns text 's-block' --> }}{{{block ref|}}} {{{block comment|}}} | label31 =[[Elektronična konfiguracija]] | data31 ={{#switch:{{{Z|1}}}|122|124|126=<!-- suppressed -->|{{-|{{Kartka element/symbol-to-electron-configuration|symbol={{{symbol|}}}}}|format=comment, ref}}}} {{{electron configuration comment|}}} | label32 =Elektronov v povlakě | data32 ={{{electrons per shell|}}}{{{electrons per shell ref|}}} {{{electrons per shell comment|}}}<!-- FIZIČNE SVOJSTVA ------------------> |header40 =Fizične svojstva | data41 ={{{physical properties comment|}}}{{{physical properties|}}} | label43 =Kolor | data43 ={{{color|}}} | label44 =[[Faza (materije)|Faza]] {{Nobold|1=pri&nbsp;<span title="STP: standardni temperatura i pritisk: 0&nbsp;°C i 101.325&nbsp;kPa">STP</span>}} | data44 ={{#if:{{{phase|}}}|{{{phase|}}}|{{Kartka element/symbol-to-phase|symbol={{{symbol|}}}|format=wl}}}} {{{phase comment|}}} | label45 =[[Točka topjenja]] | data45 =|{{#if:{{{melting point K|}}} |{{{melting point prefix|}}} {{{melting point K}}}&nbsp;[[Kelvin|K]]&#x20;&#x200b;({{{melting point C}}}&nbsp;{{-|°C}},&#x20;&#x200b;{{{melting point F}}}&nbsp;{{-|°F}}){{{melting point ref|}}}&#x20;{{{melting point comment|}}} }} | label46 =[[Točka vrěnja]] | data46 ={{#if:{{{boiling point K|}}} |{{{boiling point prefix|}}} {{{boiling point K}}}&nbsp;K&#x20;&#x200b;({{{boiling point C}}}&nbsp;{{-|°C}},&#x20;&#x200b;{{{boiling point F}}}&nbsp;{{-|°F}}){{{boiling point ref|}}}&#x20;{{{boiling point comment|}}} }} | label47 =[[Sublimacija (fazovo preobraženje)|Točka sublimacije]] | data47 ={{#if:{{{sublimation point K|}}} |{{{sublimation point K}}}&nbsp;K&#x20;&#x200b;({{{sublimation point C}}}&nbsp;{{-|°C}},&#x20;&#x200b;{{{sublimation point F}}}&nbsp;{{-|°F}}){{{sublimation point ref|}}}&#x20;{{{sublimation point comment|}}} }} | label51 =[[Gustota]] <span style="font-weight:normal;">(pri&nbsp;STP)</span> | data51 ={{#if:{{{density gplstp|}}} | {{{density gplstp}}}&nbsp;g/l{{{density gplstp ref|}}}<!---->{{#if:{{{density gplstp comment|}}} |&#x20;{{{density gplstp comment}}}}}<!-- -->}} | label52 ={{#if:{{{density gplstp|}}}||[[Gustota]]&#x20;}}<span style="font-weight:normal;">(pri&nbsp;{{Abbr|k.t.|komnatnoj temperaturě}})</span> | data52 ={{#if:{{{density gpcm3nrt|}}} | {{{density gpcm3nrt}}}&nbsp;g/{{-|c}}m³{{{density gpcm3nrt ref|}}}<!---->{{#if:{{{density gpcm3nrt comment|}}} |&#x20;{{{density gpcm3nrt comment}}}}}<!-- -->}} {{#if:{{{density gpcm3nrt 2|}}} | <br/>{{#if:{{{density gpcm3nrt|}}}||{{red|Parameter <nowiki>{{{density gpcm3nrt}}}</nowiki> should be used first}}<br/>}}{{{density gpcm3nrt 2}}}&nbsp;g/{{-|c}}m³{{{density gpcm3nrt 2 ref|}}}&#x20;{{{density gpcm3nrt 2 comment|}}}<!-- -->}} {{#if:{{{density gpcm3nrt 3|}}} | <br/>{{{density gpcm3nrt 3}}}&nbsp;g/{{-|c}}m³{{{density gpcm3nrt 3 ref|}}}&#x20;{{{density gpcm3nrt 3 comment|}}}<!-- -->}} | label53 ={{#if:{{{density gplstp|}}}{{{density gpcm3nrt|}}} ||[[Gustota]]&#x20;}}<span style="font-weight:normal;">v&nbsp;tekutině (v&nbsp;{{Abbr|t.t.|točkě topjenja}})</span> | data53 ={{#if:{{{density gpcm3mp|}}} |{{{density gpcm3mp}}}&nbsp;g/{{-|c}}m³{{{density gpcm3mp ref|}}}&#x20;{{{density gpcm3mp comment|}}} }} | label54 ={{#if:{{{density gplstp|}}}{{{density gpcm3nrt|}}}{{{density gpcm3mp|}}} ||[[Gustota]]&#x20;}}<span style="font-weight:normal;">v&nbsp;tekutině (v&nbsp;{{Abbr|t.v.|točkě vrěnja}})</span> | data54 ={{#if:{{{density gpcm3bp|}}} |{{{density gpcm3bp}}}&nbsp;g/{{-|c}}m³{{{density gpcm3bp ref|}}}&#x20;{{{density gpcm3bp comment|}}} }} | label55 =[[Molarny objem]] | data55 ={{#if:{{{molar volume|}}}|{{{molar volume|}}}&nbsp;{{#if:{{{molar volume unit|}}}|{{{molar volume unit|}}}|{{-|c}}m³/mol{{{molar volume ref|}}}&#x20;}}{{{molar volume comment|}}}}} | label56 =[[Wp/isvTrojna točka|Trojna točka]] | data56 =|{{#if:{{{triple point K|}}} |{{{triple point K}}}&nbsp;K,&#x20;&#x200b;{{{triple point kPa}}}&nbsp;kPa{{{triple point ref|}}}&#x20;{{{triple point comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{triple point K 2|}}} |<br/>{{{triple point K 2}}}&nbsp;K, {{{triple point kPa 2}}}&nbsp;kPa{{{triple point 2 ref|}}}&#x20;{{{triple point 2 comment|}}} }} | label57 =[[Kritična točka (termodinamika)|Kritična točka]] | data57 ={{#if:{{{critical point K|}}} |{{{critical point K}}}&nbsp;K, {{{critical point MPa}}}&nbsp;MPa{{{critical point ref|}}}&#x20;{{{critical point comment|}}} }} | label58 =[[Entalpija topjenja|Teplo topjenja]] | data58 ={{#if:{{{heat fusion|}}} |{{{heat fusion}}}&nbsp;[[Kilodžoul na mol|kDž/mol]]{{{heat fusion ref|}}}&#x20;{{{heat fusion comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{heat fusion 2|}}} |<br/>{{{heat fusion 2}}}&nbsp;kDž/mol{{{heat fusion 2 ref|}}}&#x20;{{{heat fusion 2 comment|}}} }} | label59 =[[Entalpija izparenja|Teplo izparenja]] | data59 ={{#if:{{{heat vaporization|}}} |{{{heat vaporization}}}&nbsp;kDž/mol{{{heat vaporization ref|}}}&#x20;{{{heat vaporization comment|}}} }} | label61 =[[Teplotna kapacita|Molarna teplotna kapacita]] | data61 ={{#if:{{{heat capacity|}}} |{{{heat capacity}}}&nbsp;Dž/(mol·K){{{heat capacity ref|}}}&#x20;{{{heat capacity comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{heat capacity 2|}}} |<br/>{{{heat capacity 2}}}&nbsp;Dž/(mol·K){{{heat capacity 2 ref|}}}&#x20;{{{heat capacity 2 comment|}}} }} | data63 ={{#if:{{{vapor pressure 1|}}}{{{vapor pressure 100 k|}}} | [[Pritisk pary]]{{{vapor pressure ref|}}}<!-- -->{{#if:{{{vapor pressure comment|}}} |&#x20;{{{vapor pressure comment}}} }}<!-- -->{{Center block|1={{Kartka element/vapor pressure table |vp1={{{vapor pressure 1|&nbsp;}}} |vp10={{{vapor pressure 10|&nbsp;}}} |vp100={{{vapor pressure 100|&nbsp;}}} |vp1k={{{vapor pressure 1 k|&nbsp;}}} |vp10k={{{vapor pressure 10 k|&nbsp;}}} |vp100k={{{vapor pressure 100 k|&nbsp;}}} }}}}<!-- -->}} | data64 ={{#if:{{{vapor pressure 1 2|}}}{{{vapor pressure 100 k 2|}}} | '''Pritisk pary'''{{{vapor pressure 2 ref|}}}<!-- -->{{#if:{{{vapor pressure 2 comment|}}} |&#x20;{{{vapor pressure 2 comment|}}} }}<!-- -->{{center block|1={{Kartka element/vapor pressure table |vp1={{{vapor pressure 1 2|&nbsp;}}} |vp10={{{vapor pressure 10 2|&nbsp;}}} |vp100={{{vapor pressure 100 2|&nbsp;}}} |vp1k={{{vapor pressure 1 k 2|&nbsp;}}} |vp10k={{{vapor pressure 10 k 2|&nbsp;}}} |vp100k={{{vapor pressure 100 k 2|&nbsp;}}} }}}}<!-- -->}}<!-- ATOMNE SVOJSTVA ------------------> |header70 =Atomne svojstva | data71 ={{{atomic properties comment|}}}{{{atomic properties|}}} | label72 =[[Stupenj okyslenja]] | data72 ={{Kartka element/symbol-to-oxidation-state |symbol={{{symbol|}}}}} | label73 =[[Elektronegativnost]] | data73 ={{#if:{{{electronegativity|}}} | škala&nbsp;Paulinga: {{{electronegativity}}}{{{electronegativity ref|}}}&#x20;}}{{{electronegativity comment|}}} | label75 =[[Ionizačna energija|Ionizačne energiji]] | data75 ={{Unbulleted list |1={{#if:{{{ionization energy 1|}}} |{{-|I}}:&nbsp;{{{ionization energy 1|}}}&nbsp;kDž/mol{{{ionization energy 1 ref|}}}&#x20;{{{ionization energy 1 comment|}}} }} |2={{#if:{{{ionization energy 2|}}} |{{-|II}}:&nbsp;{{{ionization energy 2|}}}&nbsp;kDž/mol{{{ionization energy 2 ref|}}}&#x20;{{{ionization energy 2 comment|}}} }} |3={{#if:{{{ionization energy 3|}}} |{{-|III}}:&nbsp;{{{ionization energy 3|}}}&nbsp;kDž/mol{{{ionization energy 3 ref|}}}&#x20;{{{ionization energy 3 comment|}}} }} |4={{#ifexpr:0{{{number of ionization energies|0}}}>3 |([[Molarne ionizačne energije elementov#{{{name|}}}|vyše]])}}<!-- -->{{#if:{{{ionization energy 1|}}} |{{{ionization energy ref|}}}&#x20;{{{ionization energy comment|}}} }} }} | label76 =[[Atomny radius]] | data76 ={{#if:{{{atomic radius|}}} |empiričny:&#x20;{{{atomic radius}}}&nbsp;[[Pikometr|pm]]{{{atomic radius ref|}}}&#x20;{{{atomic radius comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{atomic radius calculated|}}} |{{#if:{{{atomic radius|}}}|<br/>}}razsčitany:&#x20;{{{atomic radius calculated}}}&nbsp;{{#if:{{{atomic radius|}}}|pm|[[Pikometr|pm]]}}{{{atomic radius calculated ref|}}}&#x20;{{{atomic radius calculated comment|}}} }} | label77 =[[Kovalentny radius]] | data77 ={{#if:{{{covalent radius|}}} |{{{covalent radius}}}&nbsp;{{#if:{{{atomic radius|}}}{{{atomic radius calculated|}}}|pm|[[Pikometr|pm]]{{{covalent radius ref|}}}&#x20;{{{covalent radius comment|}}} }}}} | label78 =[[Radius Van der Vaalsa|Van-der-Vaalsov radius]] | data78 ={{#if:{{{Van der Waals radius|}}} |{{{Van der Waals radius}}}&nbsp;{{#if:{{{atomic radius|}}}{{{atomic radius calculated|}}}{{{covalent radius|}}}|pm|[[Pikometr|pm]]{{{Van der Waals radius ref|}}}&#x20;{{{Van der Waals radius comment|}}} }}}} | data79 ={{Kartka element/spectral lines |symbol={{{symbol|}}} |name ={{{name|}}} |image ={{Kartka element/symbol-to-spectral-lines-image|symbol={{{symbol|}}} }}|default=}}<!-- OTHER PROPERTIES ------------------> |header100 =Druge svojstva | label101 =Pojavjenje se v prirodě | data101 ={{Kartka element/symbol-to-occurrence|symbol={{{symbol|}}}|format=wl}} | label103 =[[Kristalična struktura]] | data103 ={{#if:{{{crystal structure prefix|}}}{{{crystal structure|}}}{{{crystal structure comment|}}} | {{{crystal structure prefix|}}}&#x20;&#x200b;{{Kartka element/crystal structure |{{{crystal structure|}}}}}{{{crystal structure ref|}}}<!-- -->{{#if:{{{crystal structure|}}} |<div style="float:right;">{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage |image={{Kartka element/crystal structure|{{{crystal structure|}}}|return=image}} |upright=0.23 |sizedefault=frameless |alt={{ucfirst:{{{crystal structure}}}}} crystal structure for {{{crystal structure prefix|}}}{{#if:{{{crystal structure prefix|}}}|&#x20;}}{{{name}}} }}</div>}}<!-- -->{{#if:{{{crystal structure comment|}}} |{{#if:{{{crystal structure prefix|}}}{{{crystal structure|}}}|<br/>}}{{{crystal structure comment|}}} }}<!-- -->}} | label104 =Kristalična struktura | data104 ={{#if:{{{crystal structure 2 prefix|}}}{{{crystal structure 2|}}}{{{crystal structure 2 comment|}}} | {{{crystal structure 2 prefix|}}}&#x20;&#x200b;{{Kartka element/crystal structure |{{{crystal structure 2|}}}}}{{{crystal structure 2 ref|}}}<!-- -->{{#if:{{{crystal structure 2|}}} |<div style="float:right;">{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage |image={{Kartka element/crystal structure |{{{crystal structure 2|}}}|return=image}} |upright=0.23 |sizedefault=frameless |alt={{ucfirst:{{{crystal structure 2}}}}} crystal structure for {{{crystal structure 2 prefix|}}}{{#if:{{{crystal structure 2 prefix|}}}|&#x20;}}{{{name}}} }}</div>}}<!-- -->{{#if:{{{crystal structure 2 comment|}}} |{{#if:{{{crystal structure 2 prefix|}}}{{{crystal structure 2|}}}|<br/>}}{{{crystal structure 2 comment|}}} }}<!-- -->}} | label105 =[[Bystrost zvuka]] | data105 ={{#if:{{{speed of sound|}}} |{{{speed of sound}}} [[Metr za sekundu|m/s]]{{{speed of sound ref|}}}&#x20;}}{{{speed of sound comment|}}} | label106 ={{#if:{{{speed of sound|}}}||[[Bystrost zvuka]]&#x20;}} <span style="font-weight:normal;">tonky&nbsp;prut</span> | data106 ={{#if:{{{speed of sound rod at 20|}}} |{{{speed of sound rod at 20}}}&nbsp;m/s&#x20;(pri&nbsp;20&nbsp;{{-|°C)}}{{{speed of sound rod at 20 ref|}}}&#x20;}}{{{speed of sound rod at 20 comment|}}} | label107 ={{#if:{{{speed of sound rod at 20|}}}{{{speed of sound|}}}||[[Bystrost zvuka]]&#x20;}}<span style="font-weight:normal;">tonky&nbsp;prut</span> | data107 ={{#if:{{{speed of sound rod at r.t.|}}} |{{{speed of sound rod at r.t.}}}&nbsp;m/s&#x20;(pri&nbsp;{{Abbr|k.t.|komnatna temperatura}}){{{speed of sound rod at r.t. ref|}}}&#x20;}}{{{speed of sound rod at r.t. comment|}}} | label108 =[[Koeficient termičnogo razširenja|Termično razširenje]] | data108 ={{#if:{{{thermal expansion|}}} |{{{thermal expansion}}}&nbsp;µm/(m⋅K){{{thermal expansion ref|}}}&#x20;{{{thermal expansion comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{thermal expansion at 25|}}} |{{#if:{{{thermal expansion|}}}|<br/>}}{{{thermal expansion at 25}}}&nbsp;µm/(m⋅K)&#x20;(pri&nbsp;25&nbsp;°{{-|C}}){{{thermal expansion at 25 ref|}}}&#x20;{{{thermal expansion at 25 comment|}}} }} | label109 =[[Teploprovodivost]] | data109 ={{#if:{{{thermal conductivity|}}} |{{{thermal conductivity}}}&nbsp;{{-|W}}/(m⋅K){{{thermal conductivity ref|}}}&#x20;{{{thermal conductivity comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{thermal conductivity 2|}}} |<br/>{{{thermal conductivity 2}}}&nbsp;{{-|W}}/(m⋅K){{{thermal conductivity 2 ref|}}}&#x20;{{{thermal conductivity 2 comment|}}} }} | label110 =[[Temperaturoprovodivost]] | data110 ={{#if:{{{thermal diffusivity|}}} |{{{thermal diffusivity}}}&nbsp;mm²/s&#x20;(at&nbsp;300&nbsp;K){{{thermal diffusivity ref|}}}&#x20;{{{thermal diffusivity comment|}}} }} | label111 =[[Električno suprotivjenje i provodivost|Električno suprotivjenje]] | data111 ={{#if:{{{electrical resistivity|}}} |{{{electrical resistivity}}}&nbsp;{{{electrical resistivity unit prefix|}}}Ω⋅m{{{electrical resistivity ref|}}}&#x20;{{{electrical resistivity comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{electrical resistivity at 0|}}} |{{#if:{{{electrical resistivity|}}}|<br/>}}{{{electrical resistivity at 0}}}&nbsp;{{{electrical resistivity unit prefix|}}}Ω⋅m&#x20;(pri&nbsp;0&nbsp;°{{-|C}}){{{electrical resistivity at 0 ref|}}}&#x20;{{{electrical resistivity at 0 comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{electrical resistivity at 20|}}} |{{#if:{{{electrical resistivity|}}}{{{electrical resistivity at 0|}}}|<br/>}}{{{electrical resistivity at 20}}}&nbsp;{{{electrical resistivity unit prefix|}}}Ω⋅m&#x20;(pri&nbsp;20&nbsp;°{{-|C}}){{{electrical resistivity at 20 ref|}}}&#x20;{{{electrical resistivity at 20 comment|}}} }} | label112 =[[Zakazana zona]] | data112 ={{#if:{{{band gap|}}} |{{{band gap}}}&nbsp;[[Elektronvolt|{{-|eV}}]] (at&nbsp;300&nbsp;K){{{band gap ref|}}}&#x20;{{{band gap comment|}}} }} | label114 =[[Temperatura Kjuria|Točka Kjuria]] | data114 ={{#if:{{{Curie point K|}}} |{{{Curie point K}}}&nbsp;K{{{Curie point ref|}}}&#x20;{{{Curie point comment|}}} }} | label118 =[[Magnetizm|Magnetično oporedčanje]] | data118 ={{#if:{{{magnetic ordering|}}} |{{{magnetic ordering}}}{{{magnetic ordering ref|}}}&#x20;{{{magnetic ordering comment|}}} }} | label119 =[[Magnetična poddavajemost|Molarna magnetična poddavajemost]] | data119 ={{#if:{{{magnetic susceptibility|}}}|{{{magnetic susceptibility|}}}&nbsp;{{-|c}}m³/mol{{{magnetic susceptibility ref|}}}}} | label126 =[[Vremenno suprotivjenje razryvu|Krěpkost na razryv]] | data126 ={{#if:{{{tensile strength|}}} |{{{tensile strength}}}&nbsp;MPa{{{tensile strength ref|}}}&#x20;{{{tensile strength comment|}}} }} | label127 =[[Modul Jounga]] | data127 ={{#if:{{{Young's modulus|}}} |{{{Young's modulus}}}&nbsp;GPa{{{Young's modulus ref|}}}&#x20;{{{Young's modulus comment|}}} }} | label128 =[[Modul sdviga]] | data128 ={{#if:{{{Shear modulus|}}} |{{{Shear modulus}}}&nbsp;GPa{{{Shear modulus ref|}}}&#x20;{{{Shear modulus comment|}}} }} | label129 =[[Modul pružnosti]] | data129 ={{#if:{{{Bulk modulus|}}} |{{{Bulk modulus}}}&nbsp;GPa{{{Bulk modulus ref|}}}&#x20;{{{Bulk modulus comment|}}}}} | label130 =[[Odnošenje Puasona]] | data130 ={{#if:{{{Poisson ratio|}}} |{{{Poisson ratio|}}}{{{Poisson ratio ref|}}}&#x20;{{{Poisson ratio comment|}}} }} | label131 =[[Škala tvrdosti mineralov Mosa|Tvrdost po Mosu]] | data131 ={{#if:{{{Mohs hardness|}}} | {{{Mohs hardness|}}}{{{Mohs hardness ref|}}}&#x20;{{{Mohs hardness comment|}}}<!-- -->{{#if:{{{Mohs hardness 2|}}} |<br/>{{{Mohs hardness 2}}}{{{Mohs hardness 2 ref|}}}&#x20;{{{Mohs hardness 2 comment|}}} }}<!-- -->}} | label133 =[[Test tvrdosti po Vikersu|Tvrdost po Vikersu]] | data133 ={{#if:{{{Vickers hardness|}}} |{{{Vickers hardness}}}&nbsp;MPa{{{Vickers hardness ref|}}}&#x20;{{{Vickers hardness comment|}}} }} | label134 =[[Test tvrdosti po Brinelu|Tvrdost po Brinelu]] | data134 ={{#if:{{{Brinell hardness|}}} |{{{Brinell hardness}}}&nbsp;MPa{{{Brinell hardness ref|}}}&#x20;{{{Brinell hardness comment|}}} }} | label138 =[[Registračny nomer CAS|Nomer {{-|CAS}}]] | data138 ={{#if:{{{CAS number|}}} |{{{CAS number|}}}{{{CAS number ref|}}}&#x20;{{{CAS number comment|}}} }}<!-- HISTORY ------------------> |header140 ={{#if:{{{naming|}}}{{{predicted by|}}}{{{prediction date |}}}{{{discovered by|}}}{{{discovery date|}}}{{{first isolation by|}}}{{{first isolation date|}}}{{{named by|}}}{{{named date|}}}{{{history comment|}}} |Historija}} | label141 =Nazva | data141 ={{{naming|}}} | label142 =Prědskazanje | data142 ={{{predicted by|}}}<!---->{{#if:{{{prediction date|}}} |{{Nowrap|{{#if:{{{predicted by|}}} |&#x20;({{{prediction date}}}) |{{{prediction date}}}}}<!---->{{{prediction date ref|}}}<!--(end nowrap:)-->}} }} | label143 =Odkrytje i prva izolacija | data143 ={{#if:{{{discovery and first isolation by|}}}|{{{discovery and first isolation by|}}}<!--date-->{{#if:{{{discovery date|}}}|&#x20;({{{discovery date|}}}{{#if:{{{first isolation date|}}}|,&#x20;{{{first isolation date|}}}}}){{{discovery date ref|}}}{{{first isolation date ref|}}}}}<!-- -->{{#ifexpr: {{#if:{{{discovered by|}}}{{{first isolation by|}}}|1|0}} or {{#if:{{{discovery date|}}}|{{#ifeq:{{{discovery date|}}}|{{{first isolation date|}}}|1|0}}|0}} |{{red|<br/>Too much 'discovery/first isolation' data}}|}}|}} | label144 =Byl odkryty | data144 ={{#if:{{{discovery and first isolation by|}}}| | {{{discovered by|}}}<!---->{{#if:{{{discovery date|}}} |{{Nowrap|{{#if:{{{discovered by|}}} |&#x20;({{{discovery date}}}) |{{{discovery date}}}}}<!--(end nowrap:)-->}}{{{discovery date ref|}}} }} }} | label145 =Byl vprvo izolovany | data145 ={{#if:{{{discovery and first isolation by|}}}| |{{{first isolation by|}}}<!---->{{#if:{{{first isolation date|}}} |{{Nowrap|{{#if:{{{first isolation by|}}} |&#x20;({{{first isolation date}}}) |{{{first isolation date}}}}}<!--(end nowrap:)-->}}{{{first isolation date ref|}}} }} }} | label146 =Byl nazvany | data146 ={{{named by|}}}<!---->{{#if:{{{named date|}}} |{{Nowrap|{{#if:{{{named by|}}} |&#x20;({{{named date}}}) |{{{named date}}}}}<!--(end nowrap:)-->}}{{{named date ref|}}} }} | label147 =Simbol | data147 ={{Kartka element/symbol-to-symbol-etymology|symbol={{{symbol|}}}}} | label149 ={{{history comment label|}}} | data149 ={{{history comment|}}} }}<!-- KONEC KARTKY ======================== Prověrka neznajemyh parametrov: -->{{#invoke:Prověrka neznajemyh parametrov|check | unknown ={{Main other|1=[[Kategorija:Stranice, sodržajuče Kartka element s neznajemym parametrom|_VALUE_]]}} | preview =unknown parameter "_VALUE_" | showblankpositional=1 |symbol |name |Z |number<!-- number = depr, long-term phasing out (Mar2023) --> |Brinell hardness comment |Brinell hardness ref |Brinell hardness |Bulk modulus comment |Bulk modulus ref |Bulk modulus |CAS number comment |CAS number ref |CAS number |Curie point K |Curie point comment |Curie point ref |Mohs hardness 2 comment |Mohs hardness 2 ref |Mohs hardness 2 |Mohs hardness comment |Mohs hardness ref |Mohs hardness |Poisson ratio comment |Poisson ratio ref |Poisson ratio |QID |Shear modulus comment |Shear modulus ref |Shear modulus |Van der Waals radius comment |Van der Waals radius ref |Van der Waals radius |Vickers hardness comment |Vickers hardness ref |Vickers hardness |Young's modulus comment |Young's modulus ref |Young's modulus |above |abundance in earth's crust |abundance in oceans |abundance in solar system |abundance |alt name |alt names |appearance |atomic properties comment |atomic properties |atomic radius calculated comment |atomic radius calculated ref |atomic radius calculated |atomic radius comment |atomic radius ref |atomic radius |band gap comment |band gap ref |band gap |below |block comment |block ref |boiling point C |boiling point F |boiling point K |boiling point comment |boiling point prefix |boiling point ref |color |covalent radius comment |covalent radius ref |covalent radius |critical point K |critical point MPa |critical point comment |critical point ref |crystal structure 2 comment |crystal structure 2 prefix |crystal structure 2 ref |crystal structure 2 |crystal structure comment |crystal structure prefix |crystal structure ref |crystal structure |density gpcm3bp comment |density gpcm3bp ref |density gpcm3bp |density gpcm3mp comment |density gpcm3mp ref |density gpcm3mp |density gpcm3nrt 2 comment |density gpcm3nrt 2 ref |density gpcm3nrt 2 |density gpcm3nrt 3 comment |density gpcm3nrt 3 ref |density gpcm3nrt 3 |density gpcm3nrt comment |density gpcm3nrt ref |density gpcm3nrt |density gplstp comment |density gplstp ref |density gplstp |discovered by |discovery and first isolation by |discovery date ref |discovery date |electrical resistivity at 0 comment |electrical resistivity at 0 ref |electrical resistivity at 0 |electrical resistivity at 20 comment |electrical resistivity at 20 ref |electrical resistivity at 20 |electrical resistivity comment |electrical resistivity ref |electrical resistivity unit prefix |electrical resistivity |electron configuration comment |electronegativity comment |electronegativity ref |electronegativity |electrons per shell comment |electrons per shell ref |electrons per shell |engvar |first isolation by |first isolation date ref |first isolation date |group comment |group ref |heat capacity 2 comment |heat capacity 2 ref |heat capacity 2 |heat capacity comment |heat capacity ref |heat capacity |heat fusion 2 comment |heat fusion 2 ref |heat fusion 2 |heat fusion comment |heat fusion ref |heat fusion |heat vaporization comment |heat vaporization ref |heat vaporization |history comment label |history comment |image name |image upright |ionization energy 1 comment |ionization energy 1 ref |ionization energy 1 |ionization energy 2 comment |ionization energy 2 ref |ionization energy 2 |ionization energy 3 comment |ionization energy 3 ref |ionization energy 3 |ionization energy comment |ionization energy ref |left |magnetic ordering comment |magnetic ordering ref |magnetic ordering |magnetic susceptibility ref |magnetic susceptibility |mass number comment |melting point C |melting point F |melting point K |melting point comment |melting point prefix |melting point ref |molar volume comment |molar volume ref |molar volume unit |molar volume |named by |named date ref |named date |naming |number of ionization energies |period comment |period ref |phase comment |phase |physical properties comment |physical properties |predicted by |prediction date ref |prediction date |proposed name |right |speed of sound comment |speed of sound ref |speed of sound rod at 20 comment |speed of sound rod at 20 ref |speed of sound rod at 20 |speed of sound rod at r.t. comment |speed of sound rod at r.t. ref |speed of sound rod at r.t. |speed of sound |sublimation point C |sublimation point F |sublimation point K |sublimation point comment |sublimation point ref |tensile strength comment |tensile strength ref |tensile strength |theoretical isotopes comment |thermal conductivity 2 comment |thermal conductivity 2 ref |thermal conductivity 2 |thermal conductivity comment |thermal conductivity ref |thermal conductivity |thermal diffusivity comment |thermal diffusivity ref |thermal diffusivity |thermal expansion at 25 comment |thermal expansion at 25 ref |thermal expansion at 25 |thermal expansion comment |thermal expansion ref |thermal expansion |triple point 2 comment |triple point 2 ref |triple point K 2 |triple point K |triple point comment |triple point kPa 2 |triple point kPa |triple point ref |vapor pressure 1 2 |vapor pressure 1 k 2 |vapor pressure 1 k |vapor pressure 10 2 |vapor pressure 10 k 2 |vapor pressure 10 k |vapor pressure 100 2 |vapor pressure 100 k 2 |vapor pressure 100 k |vapor pressure 100 |vapor pressure 10 |vapor pressure 1 |vapor pressure 2 comment |vapor pressure 2 ref |vapor pressure comment |vapor pressure ref }}<!-- --><noinclude></div> {{Dokumentacija}} [[Kategorija:Šablony:Kartky]] </noinclude> 26flhhkij13gw6022miwjcm1jbqgx9a 28023 28022 2026-07-05T05:55:43Z Ilja isv 10 28023 wikitext text/x-wiki {{Kartka | autoheaders =yes | templatestyles =Kartka element/styles.css | headerstyle =background:{{Kartka element/symbol-to-block|symbol={{{symbol|}}}|format=bgcolor}} | labelstyle = | datastyle = | belowstyle =background:{{Kartka element/symbol-to-block|symbol={{{symbol|}}}|format=bgcolor}} <!-- NAZVA ---------------- -->| title =<span class="nowrap">{{ucfirst:{{Nazva elementa|{{{name}}}}}}},&nbsp;_{{{Z|00}}}{{-|{{{symbol|Xx}}}}}</span> <!-- TEORETIČNY ELEMENT: #if: (Z >=119) only ---------------- -->|abovestyle=background:#e6e6e6; |above={{#ifexpr:({{{Z|0}}}>=119)|''Teoretičny element''}} <!-- OBRAZ ---------------- --> | image1 ={{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage |image={{{image name|}}} |sizedefault=frameless |upright={{#if:{{{image upright|}}}|{{{image upright|}}}|1}} |alt={{Kartka element/symbol-to-top-image/alt|symbol={{{symbol|}}} |default=}} }} | caption1 ={{Kartka element/symbol-to-top-image/caption|symbol={{{symbol|}}} |default=}}<!-- OBČE SVOJSTVA ---------------- --> |header10 ={{ucfirst:{{Nazva elementa|{{{name}}}}}}} <!-- | label11 =Izgovor | data11 ={{Kartka element/pronunciation|symbol={{{symbol|}}} |ipa1={{Kartka element/symbol-to-pronunciation|symbol={{{symbol|}}}|item=ipa1|default=}}}} --> | label12 =Proponovana formalna nazva | data12 ={{{proposed name|}}}<!-- only to be used for newly discovered elements. Not used since Mc, Nh, Ts, Og are formally named (Nov 2016) --> | label13 =Alternativna nazva{{#if:{{{alt names|}}}|s}} | data13 ={{{alt name|}}}{{{alt names|}}} | label14 =[[Alotropna forma sunstancije|Alotropne formy]] | data14 ={{Kartka element/symbol-to-allotropes|symbol={{{symbol|}}} |format=infobox}} | label15 =Izgled | data15 ={{{appearance|}}}<!-- Standardna atomna masa SAW (value-type 1=[range], 2=number(u), 3=no s.a.w.: mass number below) (11Jan2023) --> | label16 =[[Standartna atomna masa]] {{Nobold|{{-|1=''A''_r&deg;({{{symbol|}}})}}}} | data16 ={{#switch:{{Kartka element/symbol-to-saw/value-type|symbol={{{symbol|}}}}} |1|2={{Kartka element/standard atomic weight format |symbol ={{{symbol|}}} |standard ={{Kartka element/symbol-to-saw/standard|symbol={{{symbol|}}}|default=}} |abridged ={{Kartka element/symbol-to-saw/abridged|symbol={{{symbol|}}}|default=}} |ref ={{Kartka element/symbol-to-saw/CIAAW-saw-element-page|{{{symbol|}}}|format=source}} }} }} | label17 =[[Masovo čislo]] | data17 ={{Kartka element/symbol-to-most-stable-isotope |symbol={{{symbol|}}}|format=[]|default=}} {{{mass number comment|}}}<!-- razprostranennost --> | data18 ={{{abundance|}}} | data19 ={{#if:{{{abundance in earth's crust|}}}{{{abundance in oceans|}}}{{{abundance in solar system|}}}| {{Kartka|child=yes |title =[[Razprostranennost hemičnyh elementov|Razprostranennost]] |headerstyle =text-align:left; line-height:1em; | header1 ={{#if:{{{abundance|}}} |<!-- not here --> |{{#if:{{{abundance in earth's crust|}}}{{{abundance in oceans|}}}{{{abundance in solar system|}}} |}} }} | labelstyle =line-height:1em; text-indent:1.2em; font-weight:normal; | datastyle =line-height:1em; | label11 =[[Razprostranennost hemičnyh elementov v Zemnoj korě|v Zemnoj korě]] | data11 ={{{abundance in earth's crust|}}} | label12 =[[Razprostranennost hemičnyh elementov#Razprostranennost v okeanah|v okeanah]] | data12 ={{{abundance in oceans|}}} | label13 =[[Razprostranennost hemičnyh elementov (data_page)#Solnce i solnečna sistema|v Solnečnoj sistemě]] | data13 ={{{abundance in solar system|}}} }}}}<!-- V PERIODIČNOJ SISTEME ---------------- --> |header20 ={{ucfirst:{{Nazva elementa|{{{name}}}}}}} v [[Periodična sistema elementov|periodičnoj sistemě]] | data22 ={{Kartka element/periodic table |name={{{name}}} |number={{{Z|0}}} |symbol={{{symbol}}} |mark={{{symbol|}}} |above={{{above}}} |below={{{below}}} |left={{{left}}} |right={{{right}}} }} | label23 ={{Nowrap|1=[[Atomny nomer]] <span style="font-weight:normal;">(''{{-|Z}}'')</span>}} | data23 ={{{Z|}}} | label24 =[[Grupa (periodičnoj sistemy)|Grupa]] | data24 ={{Kartka element/symbol-to-group|symbol={{{symbol|}}}|format=kartka element}}{{{group ref|}}} {{{group comment|}}} | label25 =[[Period (periodičnoj sistemy)|Period]] | data25 ={{Kartka element/symbol-to-period |symbol={{{symbol|}}} |format=kartka element}}{{{period ref|}}} {{{period comment|}}} | label26 =[[Blok (periodičnoj sistemy)|Blok]] | data26 ={{Kartka element/block format |symbol={{{symbol|}}} |block={{Kartka element/symbol-to-block|symbol={{{symbol|}}} |default=}}<!-- returns text 's-block' --> }}{{{block ref|}}} {{{block comment|}}} | label31 =[[Elektronična konfiguracija]] | data31 ={{#switch:{{{Z|1}}}|122|124|126=<!-- suppressed -->|{{-|{{Kartka element/symbol-to-electron-configuration|symbol={{{symbol|}}}}}|format=comment, ref}}}} {{{electron configuration comment|}}} | label32 =Elektronov v povlakě | data32 ={{{electrons per shell|}}}{{{electrons per shell ref|}}} {{{electrons per shell comment|}}}<!-- FIZIČNE SVOJSTVA ------------------> |header40 =Fizične svojstva | data41 ={{{physical properties comment|}}}{{{physical properties|}}} | label43 =Kolor | data43 ={{{color|}}} | label44 =[[Faza (materije)|Faza]] {{Nobold|1=pri&nbsp;<span title="STP: standardni temperatura i pritisk: 0&nbsp;°C i 101.325&nbsp;kPa">STP</span>}} | data44 ={{#if:{{{phase|}}}|{{{phase|}}}|{{Kartka element/symbol-to-phase|symbol={{{symbol|}}}|format=wl}}}} {{{phase comment|}}} | label45 =[[Točka topjenja]] | data45 =|{{#if:{{{melting point K|}}} |{{{melting point prefix|}}} {{{melting point K}}}&nbsp;[[Kelvin|K]]&#x20;&#x200b;({{{melting point C}}}&nbsp;{{-|°C}},&#x20;&#x200b;{{{melting point F}}}&nbsp;{{-|°F}}){{{melting point ref|}}}&#x20;{{{melting point comment|}}} }} | label46 =[[Točka vrěnja]] | data46 ={{#if:{{{boiling point K|}}} |{{{boiling point prefix|}}} {{{boiling point K}}}&nbsp;K&#x20;&#x200b;({{{boiling point C}}}&nbsp;{{-|°C}},&#x20;&#x200b;{{{boiling point F}}}&nbsp;{{-|°F}}){{{boiling point ref|}}}&#x20;{{{boiling point comment|}}} }} | label47 =[[Sublimacija (fazovo preobraženje)|Točka sublimacije]] | data47 ={{#if:{{{sublimation point K|}}} |{{{sublimation point K}}}&nbsp;K&#x20;&#x200b;({{{sublimation point C}}}&nbsp;{{-|°C}},&#x20;&#x200b;{{{sublimation point F}}}&nbsp;{{-|°F}}){{{sublimation point ref|}}}&#x20;{{{sublimation point comment|}}} }} | label51 =[[Gustota]] <span style="font-weight:normal;">(pri&nbsp;STP)</span> | data51 ={{#if:{{{density gplstp|}}} | {{{density gplstp}}}&nbsp;g/l{{{density gplstp ref|}}}<!---->{{#if:{{{density gplstp comment|}}} |&#x20;{{{density gplstp comment}}}}}<!-- -->}} | label52 ={{#if:{{{density gplstp|}}}||[[Gustota]]&#x20;}}<span style="font-weight:normal;">(pri&nbsp;{{Abbr|k.t.|komnatnoj temperaturě}})</span> | data52 ={{#if:{{{density gpcm3nrt|}}} | {{{density gpcm3nrt}}}&nbsp;g/{{-|c}}m³{{{density gpcm3nrt ref|}}}<!---->{{#if:{{{density gpcm3nrt comment|}}} |&#x20;{{{density gpcm3nrt comment}}}}}<!-- -->}} {{#if:{{{density gpcm3nrt 2|}}} | <br/>{{#if:{{{density gpcm3nrt|}}}||{{red|Parameter <nowiki>{{{density gpcm3nrt}}}</nowiki> should be used first}}<br/>}}{{{density gpcm3nrt 2}}}&nbsp;g/{{-|c}}m³{{{density gpcm3nrt 2 ref|}}}&#x20;{{{density gpcm3nrt 2 comment|}}}<!-- -->}} {{#if:{{{density gpcm3nrt 3|}}} | <br/>{{{density gpcm3nrt 3}}}&nbsp;g/{{-|c}}m³{{{density gpcm3nrt 3 ref|}}}&#x20;{{{density gpcm3nrt 3 comment|}}}<!-- -->}} | label53 ={{#if:{{{density gplstp|}}}{{{density gpcm3nrt|}}} ||[[Gustota]]&#x20;}}<span style="font-weight:normal;">v&nbsp;tekutině (v&nbsp;{{Abbr|t.t.|točkě topjenja}})</span> | data53 ={{#if:{{{density gpcm3mp|}}} |{{{density gpcm3mp}}}&nbsp;g/{{-|c}}m³{{{density gpcm3mp ref|}}}&#x20;{{{density gpcm3mp comment|}}} }} | label54 ={{#if:{{{density gplstp|}}}{{{density gpcm3nrt|}}}{{{density gpcm3mp|}}} ||[[Gustota]]&#x20;}}<span style="font-weight:normal;">v&nbsp;tekutině (v&nbsp;{{Abbr|t.v.|točkě vrěnja}})</span> | data54 ={{#if:{{{density gpcm3bp|}}} |{{{density gpcm3bp}}}&nbsp;g/{{-|c}}m³{{{density gpcm3bp ref|}}}&#x20;{{{density gpcm3bp comment|}}} }} | label55 =[[Molarny objem]] | data55 ={{#if:{{{molar volume|}}}|{{{molar volume|}}}&nbsp;{{#if:{{{molar volume unit|}}}|{{{molar volume unit|}}}|{{-|c}}m³/mol{{{molar volume ref|}}}&#x20;}}{{{molar volume comment|}}}}} | label56 =[[Wp/isvTrojna točka|Trojna točka]] | data56 =|{{#if:{{{triple point K|}}} |{{{triple point K}}}&nbsp;K,&#x20;&#x200b;{{{triple point kPa}}}&nbsp;kPa{{{triple point ref|}}}&#x20;{{{triple point comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{triple point K 2|}}} |<br/>{{{triple point K 2}}}&nbsp;K, {{{triple point kPa 2}}}&nbsp;kPa{{{triple point 2 ref|}}}&#x20;{{{triple point 2 comment|}}} }} | label57 =[[Kritična točka (termodinamika)|Kritična točka]] | data57 ={{#if:{{{critical point K|}}} |{{{critical point K}}}&nbsp;K, {{{critical point MPa}}}&nbsp;MPa{{{critical point ref|}}}&#x20;{{{critical point comment|}}} }} | label58 =[[Entalpija topjenja|Teplo topjenja]] | data58 ={{#if:{{{heat fusion|}}} |{{{heat fusion}}}&nbsp;[[Kilodžoul na mol|kDž/mol]]{{{heat fusion ref|}}}&#x20;{{{heat fusion comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{heat fusion 2|}}} |<br/>{{{heat fusion 2}}}&nbsp;kDž/mol{{{heat fusion 2 ref|}}}&#x20;{{{heat fusion 2 comment|}}} }} | label59 =[[Entalpija izparenja|Teplo izparenja]] | data59 ={{#if:{{{heat vaporization|}}} |{{{heat vaporization}}}&nbsp;kDž/mol{{{heat vaporization ref|}}}&#x20;{{{heat vaporization comment|}}} }} | label61 =[[Teplotna kapacita|Molarna teplotna kapacita]] | data61 ={{#if:{{{heat capacity|}}} |{{{heat capacity}}}&nbsp;Dž/(mol·K){{{heat capacity ref|}}}&#x20;{{{heat capacity comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{heat capacity 2|}}} |<br/>{{{heat capacity 2}}}&nbsp;Dž/(mol·K){{{heat capacity 2 ref|}}}&#x20;{{{heat capacity 2 comment|}}} }} | data63 ={{#if:{{{vapor pressure 1|}}}{{{vapor pressure 100 k|}}} | [[Pritisk pary]]{{{vapor pressure ref|}}}<!-- -->{{#if:{{{vapor pressure comment|}}} |&#x20;{{{vapor pressure comment}}} }}<!-- -->{{Center block|1={{Kartka element/vapor pressure table |vp1={{{vapor pressure 1|&nbsp;}}} |vp10={{{vapor pressure 10|&nbsp;}}} |vp100={{{vapor pressure 100|&nbsp;}}} |vp1k={{{vapor pressure 1 k|&nbsp;}}} |vp10k={{{vapor pressure 10 k|&nbsp;}}} |vp100k={{{vapor pressure 100 k|&nbsp;}}} }}}}<!-- -->}} | data64 ={{#if:{{{vapor pressure 1 2|}}}{{{vapor pressure 100 k 2|}}} | '''Pritisk pary'''{{{vapor pressure 2 ref|}}}<!-- -->{{#if:{{{vapor pressure 2 comment|}}} |&#x20;{{{vapor pressure 2 comment|}}} }}<!-- -->{{center block|1={{Kartka element/vapor pressure table |vp1={{{vapor pressure 1 2|&nbsp;}}} |vp10={{{vapor pressure 10 2|&nbsp;}}} |vp100={{{vapor pressure 100 2|&nbsp;}}} |vp1k={{{vapor pressure 1 k 2|&nbsp;}}} |vp10k={{{vapor pressure 10 k 2|&nbsp;}}} |vp100k={{{vapor pressure 100 k 2|&nbsp;}}} }}}}<!-- -->}}<!-- ATOMNE SVOJSTVA ------------------> |header70 =Atomne svojstva | data71 ={{{atomic properties comment|}}}{{{atomic properties|}}} | label72 =[[Stupenj okyslenja]] | data72 ={{Kartka element/symbol-to-oxidation-state |symbol={{{symbol|}}}}} | label73 =[[Elektronegativnost]] | data73 ={{#if:{{{electronegativity|}}} | škala&nbsp;Paulinga: {{{electronegativity}}}{{{electronegativity ref|}}}&#x20;}}{{{electronegativity comment|}}} | label75 =[[Ionizačna energija|Ionizačne energiji]] | data75 ={{Unbulleted list |1={{#if:{{{ionization energy 1|}}} |{{-|I}}:&nbsp;{{{ionization energy 1|}}}&nbsp;kDž/mol{{{ionization energy 1 ref|}}}&#x20;{{{ionization energy 1 comment|}}} }} |2={{#if:{{{ionization energy 2|}}} |{{-|II}}:&nbsp;{{{ionization energy 2|}}}&nbsp;kDž/mol{{{ionization energy 2 ref|}}}&#x20;{{{ionization energy 2 comment|}}} }} |3={{#if:{{{ionization energy 3|}}} |{{-|III}}:&nbsp;{{{ionization energy 3|}}}&nbsp;kDž/mol{{{ionization energy 3 ref|}}}&#x20;{{{ionization energy 3 comment|}}} }} |4={{#ifexpr:0{{{number of ionization energies|0}}}>3 |([[Molarne ionizačne energije elementov#{{{name|}}}|vyše]])}}<!-- -->{{#if:{{{ionization energy 1|}}} |{{{ionization energy ref|}}}&#x20;{{{ionization energy comment|}}} }} }} | label76 =[[Atomny radius]] | data76 ={{#if:{{{atomic radius|}}} |empiričny:&#x20;{{{atomic radius}}}&nbsp;[[Pikometr|pm]]{{{atomic radius ref|}}}&#x20;{{{atomic radius comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{atomic radius calculated|}}} |{{#if:{{{atomic radius|}}}|<br/>}}razsčitany:&#x20;{{{atomic radius calculated}}}&nbsp;{{#if:{{{atomic radius|}}}|pm|[[Pikometr|pm]]}}{{{atomic radius calculated ref|}}}&#x20;{{{atomic radius calculated comment|}}} }} | label77 =[[Kovalentny radius]] | data77 ={{#if:{{{covalent radius|}}} |{{{covalent radius}}}&nbsp;{{#if:{{{atomic radius|}}}{{{atomic radius calculated|}}}|pm|[[Pikometr|pm]]{{{covalent radius ref|}}}&#x20;{{{covalent radius comment|}}} }}}} | label78 =[[Radius Van der Vaalsa|Van-der-Vaalsov radius]] | data78 ={{#if:{{{Van der Waals radius|}}} |{{{Van der Waals radius}}}&nbsp;{{#if:{{{atomic radius|}}}{{{atomic radius calculated|}}}{{{covalent radius|}}}|pm|[[Pikometr|pm]]{{{Van der Waals radius ref|}}}&#x20;{{{Van der Waals radius comment|}}} }}}} | data79 ={{Kartka element/spectral lines |symbol={{{symbol|}}} |name ={{{name|}}} |image ={{Kartka element/symbol-to-spectral-lines-image|symbol={{{symbol|}}} }}|default=}}<!-- OTHER PROPERTIES ------------------> |header100 =Druge svojstva | label101 =Pojavjenje se v prirodě | data101 ={{Kartka element/symbol-to-occurrence|symbol={{{symbol|}}}|format=wl}} | label103 =[[Kristalična struktura]] | data103 ={{#if:{{{crystal structure prefix|}}}{{{crystal structure|}}}{{{crystal structure comment|}}} | {{{crystal structure prefix|}}}&#x20;&#x200b;{{Kartka element/crystal structure |{{{crystal structure|}}}}}{{{crystal structure ref|}}}<!-- -->{{#if:{{{crystal structure|}}} |<div style="float:right;">{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage |image={{Kartka element/crystal structure|{{{crystal structure|}}}|return=image}} |upright=0.23 |sizedefault=frameless |alt={{ucfirst:{{{crystal structure}}}}} crystal structure for {{{crystal structure prefix|}}}{{#if:{{{crystal structure prefix|}}}|&#x20;}}{{{name}}} }}</div>}}<!-- -->{{#if:{{{crystal structure comment|}}} |{{#if:{{{crystal structure prefix|}}}{{{crystal structure|}}}|<br/>}}{{{crystal structure comment|}}} }}<!-- -->}} | label104 =Kristalična struktura | data104 ={{#if:{{{crystal structure 2 prefix|}}}{{{crystal structure 2|}}}{{{crystal structure 2 comment|}}} | {{{crystal structure 2 prefix|}}}&#x20;&#x200b;{{Kartka element/crystal structure |{{{crystal structure 2|}}}}}{{{crystal structure 2 ref|}}}<!-- -->{{#if:{{{crystal structure 2|}}} |<div style="float:right;">{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage |image={{Kartka element/crystal structure |{{{crystal structure 2|}}}|return=image}} |upright=0.23 |sizedefault=frameless |alt={{ucfirst:{{{crystal structure 2}}}}} crystal structure for {{{crystal structure 2 prefix|}}}{{#if:{{{crystal structure 2 prefix|}}}|&#x20;}}{{{name}}} }}</div>}}<!-- -->{{#if:{{{crystal structure 2 comment|}}} |{{#if:{{{crystal structure 2 prefix|}}}{{{crystal structure 2|}}}|<br/>}}{{{crystal structure 2 comment|}}} }}<!-- -->}} | label105 =[[Bystrost zvuka]] | data105 ={{#if:{{{speed of sound|}}} |{{{speed of sound}}} [[Metr za sekundu|m/s]]{{{speed of sound ref|}}}&#x20;}}{{{speed of sound comment|}}} | label106 ={{#if:{{{speed of sound|}}}||[[Bystrost zvuka]]&#x20;}} <span style="font-weight:normal;">tonky&nbsp;prut</span> | data106 ={{#if:{{{speed of sound rod at 20|}}} |{{{speed of sound rod at 20}}}&nbsp;m/s&#x20;(pri&nbsp;20&nbsp;{{-|°C)}}{{{speed of sound rod at 20 ref|}}}&#x20;}}{{{speed of sound rod at 20 comment|}}} | label107 ={{#if:{{{speed of sound rod at 20|}}}{{{speed of sound|}}}||[[Bystrost zvuka]]&#x20;}}<span style="font-weight:normal;">tonky&nbsp;prut</span> | data107 ={{#if:{{{speed of sound rod at r.t.|}}} |{{{speed of sound rod at r.t.}}}&nbsp;m/s&#x20;(pri&nbsp;{{Abbr|k.t.|komnatna temperatura}}){{{speed of sound rod at r.t. ref|}}}&#x20;}}{{{speed of sound rod at r.t. comment|}}} | label108 =[[Koeficient termičnogo razširenja|Termično razširenje]] | data108 ={{#if:{{{thermal expansion|}}} |{{{thermal expansion}}}&nbsp;µm/(m⋅K){{{thermal expansion ref|}}}&#x20;{{{thermal expansion comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{thermal expansion at 25|}}} |{{#if:{{{thermal expansion|}}}|<br/>}}{{{thermal expansion at 25}}}&nbsp;µm/(m⋅K)&#x20;(pri&nbsp;25&nbsp;°{{-|C}}){{{thermal expansion at 25 ref|}}}&#x20;{{{thermal expansion at 25 comment|}}} }} | label109 =[[Teploprovodivost]] | data109 ={{#if:{{{thermal conductivity|}}} |{{{thermal conductivity}}}&nbsp;{{-|W}}/(m⋅K){{{thermal conductivity ref|}}}&#x20;{{{thermal conductivity comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{thermal conductivity 2|}}} |<br/>{{{thermal conductivity 2}}}&nbsp;{{-|W}}/(m⋅K){{{thermal conductivity 2 ref|}}}&#x20;{{{thermal conductivity 2 comment|}}} }} | label110 =[[Temperaturoprovodivost]] | data110 ={{#if:{{{thermal diffusivity|}}} |{{{thermal diffusivity}}}&nbsp;mm²/s&#x20;(at&nbsp;300&nbsp;K){{{thermal diffusivity ref|}}}&#x20;{{{thermal diffusivity comment|}}} }} | label111 =[[Električno suprotivjenje i provodivost|Električno suprotivjenje]] | data111 ={{#if:{{{electrical resistivity|}}} |{{{electrical resistivity}}}&nbsp;{{{electrical resistivity unit prefix|}}}Ω⋅m{{{electrical resistivity ref|}}}&#x20;{{{electrical resistivity comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{electrical resistivity at 0|}}} |{{#if:{{{electrical resistivity|}}}|<br/>}}{{{electrical resistivity at 0}}}&nbsp;{{{electrical resistivity unit prefix|}}}Ω⋅m&#x20;(pri&nbsp;0&nbsp;°{{-|C}}){{{electrical resistivity at 0 ref|}}}&#x20;{{{electrical resistivity at 0 comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{electrical resistivity at 20|}}} |{{#if:{{{electrical resistivity|}}}{{{electrical resistivity at 0|}}}|<br/>}}{{{electrical resistivity at 20}}}&nbsp;{{{electrical resistivity unit prefix|}}}Ω⋅m&#x20;(pri&nbsp;20&nbsp;°{{-|C}}){{{electrical resistivity at 20 ref|}}}&#x20;{{{electrical resistivity at 20 comment|}}} }} | label112 =[[Zakazana zona]] | data112 ={{#if:{{{band gap|}}} |{{{band gap}}}&nbsp;[[Elektronvolt|{{-|eV}}]] (at&nbsp;300&nbsp;K){{{band gap ref|}}}&#x20;{{{band gap comment|}}} }} | label114 =[[Temperatura Kjuria|Točka Kjuria]] | data114 ={{#if:{{{Curie point K|}}} |{{{Curie point K}}}&nbsp;K{{{Curie point ref|}}}&#x20;{{{Curie point comment|}}} }} | label118 =[[Magnetizm|Magnetično oporedčanje]] | data118 ={{#if:{{{magnetic ordering|}}} |{{{magnetic ordering}}}{{{magnetic ordering ref|}}}&#x20;{{{magnetic ordering comment|}}} }} | label119 =[[Magnetična poddavajemost|Molarna magnetična poddavajemost]] | data119 ={{#if:{{{magnetic susceptibility|}}}|{{{magnetic susceptibility|}}}&nbsp;{{-|c}}m³/mol{{{magnetic susceptibility ref|}}}}} | label126 =[[Vremenno suprotivjenje razryvu|Krěpkost na razryv]] | data126 ={{#if:{{{tensile strength|}}} |{{{tensile strength}}}&nbsp;MPa{{{tensile strength ref|}}}&#x20;{{{tensile strength comment|}}} }} | label127 =[[Modul Jounga]] | data127 ={{#if:{{{Young's modulus|}}} |{{{Young's modulus}}}&nbsp;GPa{{{Young's modulus ref|}}}&#x20;{{{Young's modulus comment|}}} }} | label128 =[[Modul sdviga]] | data128 ={{#if:{{{Shear modulus|}}} |{{{Shear modulus}}}&nbsp;GPa{{{Shear modulus ref|}}}&#x20;{{{Shear modulus comment|}}} }} | label129 =[[Modul pružnosti]] | data129 ={{#if:{{{Bulk modulus|}}} |{{{Bulk modulus}}}&nbsp;GPa{{{Bulk modulus ref|}}}&#x20;{{{Bulk modulus comment|}}}}} | label130 =[[Odnošenje Puasona]] | data130 ={{#if:{{{Poisson ratio|}}} |{{{Poisson ratio|}}}{{{Poisson ratio ref|}}}&#x20;{{{Poisson ratio comment|}}} }} | label131 =[[Škala tvrdosti mineralov Mosa|Tvrdost po Mosu]] | data131 ={{#if:{{{Mohs hardness|}}} | {{{Mohs hardness|}}}{{{Mohs hardness ref|}}}&#x20;{{{Mohs hardness comment|}}}<!-- -->{{#if:{{{Mohs hardness 2|}}} |<br/>{{{Mohs hardness 2}}}{{{Mohs hardness 2 ref|}}}&#x20;{{{Mohs hardness 2 comment|}}} }}<!-- -->}} | label133 =[[Test tvrdosti po Vikersu|Tvrdost po Vikersu]] | data133 ={{#if:{{{Vickers hardness|}}} |{{{Vickers hardness}}}&nbsp;MPa{{{Vickers hardness ref|}}}&#x20;{{{Vickers hardness comment|}}} }} | label134 =[[Test tvrdosti po Brinelu|Tvrdost po Brinelu]] | data134 ={{#if:{{{Brinell hardness|}}} |{{{Brinell hardness}}}&nbsp;MPa{{{Brinell hardness ref|}}}&#x20;{{{Brinell hardness comment|}}} }} | label138 =[[Registračny nomer CAS|Nomer {{-|CAS}}]] | data138 ={{#if:{{{CAS number|}}} |{{{CAS number|}}}{{{CAS number ref|}}}&#x20;{{{CAS number comment|}}} }}<!-- HISTORY ------------------> |header140 ={{#if:{{{naming|}}}{{{predicted by|}}}{{{prediction date |}}}{{{discovered by|}}}{{{discovery date|}}}{{{first isolation by|}}}{{{first isolation date|}}}{{{named by|}}}{{{named date|}}}{{{history comment|}}} |Historija}} | label141 =Nazva | data141 ={{{naming|}}} | label142 =Prědskazanje | data142 ={{{predicted by|}}}<!---->{{#if:{{{prediction date|}}} |{{Nowrap|{{#if:{{{predicted by|}}} |&#x20;({{{prediction date}}}) |{{{prediction date}}}}}<!---->{{{prediction date ref|}}}<!--(end nowrap:)-->}} }} | label143 =Odkrytje i prva izolacija | data143 ={{#if:{{{discovery and first isolation by|}}}|{{{discovery and first isolation by|}}}<!--date-->{{#if:{{{discovery date|}}}|&#x20;({{{discovery date|}}}{{#if:{{{first isolation date|}}}|,&#x20;{{{first isolation date|}}}}}){{{discovery date ref|}}}{{{first isolation date ref|}}}}}<!-- -->{{#ifexpr: {{#if:{{{discovered by|}}}{{{first isolation by|}}}|1|0}} or {{#if:{{{discovery date|}}}|{{#ifeq:{{{discovery date|}}}|{{{first isolation date|}}}|1|0}}|0}} |{{red|<br/>Too much 'discovery/first isolation' data}}|}}|}} | label144 =Byl odkryty | data144 ={{#if:{{{discovery and first isolation by|}}}| | {{{discovered by|}}}<!---->{{#if:{{{discovery date|}}} |{{Nowrap|{{#if:{{{discovered by|}}} |&#x20;({{{discovery date}}}) |{{{discovery date}}}}}<!--(end nowrap:)-->}}{{{discovery date ref|}}} }} }} | label145 =Byl vprvo izolovany | data145 ={{#if:{{{discovery and first isolation by|}}}| |{{{first isolation by|}}}<!---->{{#if:{{{first isolation date|}}} |{{Nowrap|{{#if:{{{first isolation by|}}} |&#x20;({{{first isolation date}}}) |{{{first isolation date}}}}}<!--(end nowrap:)-->}}{{{first isolation date ref|}}} }} }} | label146 =Byl nazvany | data146 ={{{named by|}}}<!---->{{#if:{{{named date|}}} |{{Nowrap|{{#if:{{{named by|}}} |&#x20;({{{named date}}}) |{{{named date}}}}}<!--(end nowrap:)-->}}{{{named date ref|}}} }} | label147 =Simbol | data147 ={{Kartka element/symbol-to-symbol-etymology|symbol={{{symbol|}}}}} | label149 ={{{history comment label|}}} | data149 ={{{history comment|}}} }}<!-- KONEC KARTKY ======================== Prověrka neznajemyh parametrov: -->{{#invoke:Prověrka neznajemyh parametrov|check | unknown ={{Main other|1=[[Kategorija:Stranice, sodržajuče Kartka element s neznajemym parametrom|_VALUE_]]}} | preview =unknown parameter "_VALUE_" | showblankpositional=1 |symbol |name |Z |number<!-- number = depr, long-term phasing out (Mar2023) --> |Brinell hardness comment |Brinell hardness ref |Brinell hardness |Bulk modulus comment |Bulk modulus ref |Bulk modulus |CAS number comment |CAS number ref |CAS number |Curie point K |Curie point comment |Curie point ref |Mohs hardness 2 comment |Mohs hardness 2 ref |Mohs hardness 2 |Mohs hardness comment |Mohs hardness ref |Mohs hardness |Poisson ratio comment |Poisson ratio ref |Poisson ratio |QID |Shear modulus comment |Shear modulus ref |Shear modulus |Van der Waals radius comment |Van der Waals radius ref |Van der Waals radius |Vickers hardness comment |Vickers hardness ref |Vickers hardness |Young's modulus comment |Young's modulus ref |Young's modulus |above |abundance in earth's crust |abundance in oceans |abundance in solar system |abundance |alt name |alt names |appearance |atomic properties comment |atomic properties |atomic radius calculated comment |atomic radius calculated ref |atomic radius calculated |atomic radius comment |atomic radius ref |atomic radius |band gap comment |band gap ref |band gap |below |block comment |block ref |boiling point C |boiling point F |boiling point K |boiling point comment |boiling point prefix |boiling point ref |color |covalent radius comment |covalent radius ref |covalent radius |critical point K |critical point MPa |critical point comment |critical point ref |crystal structure 2 comment |crystal structure 2 prefix |crystal structure 2 ref |crystal structure 2 |crystal structure comment |crystal structure prefix |crystal structure ref |crystal structure |density gpcm3bp comment |density gpcm3bp ref |density gpcm3bp |density gpcm3mp comment |density gpcm3mp ref |density gpcm3mp |density gpcm3nrt 2 comment |density gpcm3nrt 2 ref |density gpcm3nrt 2 |density gpcm3nrt 3 comment |density gpcm3nrt 3 ref |density gpcm3nrt 3 |density gpcm3nrt comment |density gpcm3nrt ref |density gpcm3nrt |density gplstp comment |density gplstp ref |density gplstp |discovered by |discovery and first isolation by |discovery date ref |discovery date |electrical resistivity at 0 comment |electrical resistivity at 0 ref |electrical resistivity at 0 |electrical resistivity at 20 comment |electrical resistivity at 20 ref |electrical resistivity at 20 |electrical resistivity comment |electrical resistivity ref |electrical resistivity unit prefix |electrical resistivity |electron configuration comment |electronegativity comment |electronegativity ref |electronegativity |electrons per shell comment |electrons per shell ref |electrons per shell |engvar |first isolation by |first isolation date ref |first isolation date |group comment |group ref |heat capacity 2 comment |heat capacity 2 ref |heat capacity 2 |heat capacity comment |heat capacity ref |heat capacity |heat fusion 2 comment |heat fusion 2 ref |heat fusion 2 |heat fusion comment |heat fusion ref |heat fusion |heat vaporization comment |heat vaporization ref |heat vaporization |history comment label |history comment |image name |image upright |ionization energy 1 comment |ionization energy 1 ref |ionization energy 1 |ionization energy 2 comment |ionization energy 2 ref |ionization energy 2 |ionization energy 3 comment |ionization energy 3 ref |ionization energy 3 |ionization energy comment |ionization energy ref |left |magnetic ordering comment |magnetic ordering ref |magnetic ordering |magnetic susceptibility ref |magnetic susceptibility |mass number comment |melting point C |melting point F |melting point K |melting point comment |melting point prefix |melting point ref |molar volume comment |molar volume ref |molar volume unit |molar volume |named by |named date ref |named date |naming |number of ionization energies |period comment |period ref |phase comment |phase |physical properties comment |physical properties |predicted by |prediction date ref |prediction date |proposed name |right |speed of sound comment |speed of sound ref |speed of sound rod at 20 comment |speed of sound rod at 20 ref |speed of sound rod at 20 |speed of sound rod at r.t. comment |speed of sound rod at r.t. ref |speed of sound rod at r.t. |speed of sound |sublimation point C |sublimation point F |sublimation point K |sublimation point comment |sublimation point ref |tensile strength comment |tensile strength ref |tensile strength |theoretical isotopes comment |thermal conductivity 2 comment |thermal conductivity 2 ref |thermal conductivity 2 |thermal conductivity comment |thermal conductivity ref |thermal conductivity |thermal diffusivity comment |thermal diffusivity ref |thermal diffusivity |thermal expansion at 25 comment |thermal expansion at 25 ref |thermal expansion at 25 |thermal expansion comment |thermal expansion ref |thermal expansion |triple point 2 comment |triple point 2 ref |triple point K 2 |triple point K |triple point comment |triple point kPa 2 |triple point kPa |triple point ref |vapor pressure 1 2 |vapor pressure 1 k 2 |vapor pressure 1 k |vapor pressure 10 2 |vapor pressure 10 k 2 |vapor pressure 10 k |vapor pressure 100 2 |vapor pressure 100 k 2 |vapor pressure 100 k |vapor pressure 100 |vapor pressure 10 |vapor pressure 1 |vapor pressure 2 comment |vapor pressure 2 ref |vapor pressure comment |vapor pressure ref }}<!-- --><noinclude></div> {{Dokumentacija}} [[Kategorija:Šablony:Kartky]] </noinclude> 0r8kqrq9h77dw16rr9r8ozigl30mdbk 28024 28023 2026-07-05T05:56:45Z Ilja isv 10 28024 wikitext text/x-wiki {{Kartka | autoheaders =yes | templatestyles =Kartka element/styles.css | headerstyle =background:{{Kartka element/symbol-to-block|symbol={{{symbol|}}}|format=bgcolor}} | labelstyle = | datastyle = | belowstyle =background:{{Kartka element/symbol-to-block|symbol={{{symbol|}}}|format=bgcolor}} <!-- NAZVA ---------------- -->| title =<span class="nowrap">{{ucfirst:{{Nazva elementa|{{{name}}}}}}},&nbsp;_{{{Z|00}}}{{-|{{{symbol|Xx}}}}}</span> <!-- TEORETIČNY ELEMENT: #if: (Z >=119) only ---------------- -->|abovestyle=background:#e6e6e6; |above={{#ifexpr:({{{Z|0}}}>=119)|''Teoretičny element''}} <!-- OBRAZ ---------------- --> | image1 ={{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage |image={{{image name|}}} |sizedefault=thumb |upright={{#if:{{{image upright|}}}|{{{image upright|}}}|1}} |alt={{Kartka element/symbol-to-top-image/alt|symbol={{{symbol|}}} |default=}} }} | caption1 ={{Kartka element/symbol-to-top-image/caption|symbol={{{symbol|}}} |default=}}<!-- OBČE SVOJSTVA ---------------- --> |header10 ={{ucfirst:{{Nazva elementa|{{{name}}}}}}} <!-- | label11 =Izgovor | data11 ={{Kartka element/pronunciation|symbol={{{symbol|}}} |ipa1={{Kartka element/symbol-to-pronunciation|symbol={{{symbol|}}}|item=ipa1|default=}}}} --> | label12 =Proponovana formalna nazva | data12 ={{{proposed name|}}}<!-- only to be used for newly discovered elements. Not used since Mc, Nh, Ts, Og are formally named (Nov 2016) --> | label13 =Alternativna nazva{{#if:{{{alt names|}}}|s}} | data13 ={{{alt name|}}}{{{alt names|}}} | label14 =[[Alotropna forma sunstancije|Alotropne formy]] | data14 ={{Kartka element/symbol-to-allotropes|symbol={{{symbol|}}} |format=infobox}} | label15 =Izgled | data15 ={{{appearance|}}}<!-- Standardna atomna masa SAW (value-type 1=[range], 2=number(u), 3=no s.a.w.: mass number below) (11Jan2023) --> | label16 =[[Standartna atomna masa]] {{Nobold|{{-|1=''A''_r&deg;({{{symbol|}}})}}}} | data16 ={{#switch:{{Kartka element/symbol-to-saw/value-type|symbol={{{symbol|}}}}} |1|2={{Kartka element/standard atomic weight format |symbol ={{{symbol|}}} |standard ={{Kartka element/symbol-to-saw/standard|symbol={{{symbol|}}}|default=}} |abridged ={{Kartka element/symbol-to-saw/abridged|symbol={{{symbol|}}}|default=}} |ref ={{Kartka element/symbol-to-saw/CIAAW-saw-element-page|{{{symbol|}}}|format=source}} }} }} | label17 =[[Masovo čislo]] | data17 ={{Kartka element/symbol-to-most-stable-isotope |symbol={{{symbol|}}}|format=[]|default=}} {{{mass number comment|}}}<!-- razprostranennost --> | data18 ={{{abundance|}}} | data19 ={{#if:{{{abundance in earth's crust|}}}{{{abundance in oceans|}}}{{{abundance in solar system|}}}| {{Kartka|child=yes |title =[[Razprostranennost hemičnyh elementov|Razprostranennost]] |headerstyle =text-align:left; line-height:1em; | header1 ={{#if:{{{abundance|}}} |<!-- not here --> |{{#if:{{{abundance in earth's crust|}}}{{{abundance in oceans|}}}{{{abundance in solar system|}}} |}} }} | labelstyle =line-height:1em; text-indent:1.2em; font-weight:normal; | datastyle =line-height:1em; | label11 =[[Razprostranennost hemičnyh elementov v Zemnoj korě|v Zemnoj korě]] | data11 ={{{abundance in earth's crust|}}} | label12 =[[Razprostranennost hemičnyh elementov#Razprostranennost v okeanah|v okeanah]] | data12 ={{{abundance in oceans|}}} | label13 =[[Razprostranennost hemičnyh elementov (data_page)#Solnce i solnečna sistema|v Solnečnoj sistemě]] | data13 ={{{abundance in solar system|}}} }}}}<!-- V PERIODIČNOJ SISTEME ---------------- --> |header20 ={{ucfirst:{{Nazva elementa|{{{name}}}}}}} v [[Periodična sistema elementov|periodičnoj sistemě]] | data22 ={{Kartka element/periodic table |name={{{name}}} |number={{{Z|0}}} |symbol={{{symbol}}} |mark={{{symbol|}}} |above={{{above}}} |below={{{below}}} |left={{{left}}} |right={{{right}}} }} | label23 ={{Nowrap|1=[[Atomny nomer]] <span style="font-weight:normal;">(''{{-|Z}}'')</span>}} | data23 ={{{Z|}}} | label24 =[[Grupa (periodičnoj sistemy)|Grupa]] | data24 ={{Kartka element/symbol-to-group|symbol={{{symbol|}}}|format=kartka element}}{{{group ref|}}} {{{group comment|}}} | label25 =[[Period (periodičnoj sistemy)|Period]] | data25 ={{Kartka element/symbol-to-period |symbol={{{symbol|}}} |format=kartka element}}{{{period ref|}}} {{{period comment|}}} | label26 =[[Blok (periodičnoj sistemy)|Blok]] | data26 ={{Kartka element/block format |symbol={{{symbol|}}} |block={{Kartka element/symbol-to-block|symbol={{{symbol|}}} |default=}}<!-- returns text 's-block' --> }}{{{block ref|}}} {{{block comment|}}} | label31 =[[Elektronična konfiguracija]] | data31 ={{#switch:{{{Z|1}}}|122|124|126=<!-- suppressed -->|{{-|{{Kartka element/symbol-to-electron-configuration|symbol={{{symbol|}}}}}|format=comment, ref}}}} {{{electron configuration comment|}}} | label32 =Elektronov v povlakě | data32 ={{{electrons per shell|}}}{{{electrons per shell ref|}}} {{{electrons per shell comment|}}}<!-- FIZIČNE SVOJSTVA ------------------> |header40 =Fizične svojstva | data41 ={{{physical properties comment|}}}{{{physical properties|}}} | label43 =Kolor | data43 ={{{color|}}} | label44 =[[Faza (materije)|Faza]] {{Nobold|1=pri&nbsp;<span title="STP: standardni temperatura i pritisk: 0&nbsp;°C i 101.325&nbsp;kPa">STP</span>}} | data44 ={{#if:{{{phase|}}}|{{{phase|}}}|{{Kartka element/symbol-to-phase|symbol={{{symbol|}}}|format=wl}}}} {{{phase comment|}}} | label45 =[[Točka topjenja]] | data45 =|{{#if:{{{melting point K|}}} |{{{melting point prefix|}}} {{{melting point K}}}&nbsp;[[Kelvin|K]]&#x20;&#x200b;({{{melting point C}}}&nbsp;{{-|°C}},&#x20;&#x200b;{{{melting point F}}}&nbsp;{{-|°F}}){{{melting point ref|}}}&#x20;{{{melting point comment|}}} }} | label46 =[[Točka vrěnja]] | data46 ={{#if:{{{boiling point K|}}} |{{{boiling point prefix|}}} {{{boiling point K}}}&nbsp;K&#x20;&#x200b;({{{boiling point C}}}&nbsp;{{-|°C}},&#x20;&#x200b;{{{boiling point F}}}&nbsp;{{-|°F}}){{{boiling point ref|}}}&#x20;{{{boiling point comment|}}} }} | label47 =[[Sublimacija (fazovo preobraženje)|Točka sublimacije]] | data47 ={{#if:{{{sublimation point K|}}} |{{{sublimation point K}}}&nbsp;K&#x20;&#x200b;({{{sublimation point C}}}&nbsp;{{-|°C}},&#x20;&#x200b;{{{sublimation point F}}}&nbsp;{{-|°F}}){{{sublimation point ref|}}}&#x20;{{{sublimation point comment|}}} }} | label51 =[[Gustota]] <span style="font-weight:normal;">(pri&nbsp;STP)</span> | data51 ={{#if:{{{density gplstp|}}} | {{{density gplstp}}}&nbsp;g/l{{{density gplstp ref|}}}<!---->{{#if:{{{density gplstp comment|}}} |&#x20;{{{density gplstp comment}}}}}<!-- -->}} | label52 ={{#if:{{{density gplstp|}}}||[[Gustota]]&#x20;}}<span style="font-weight:normal;">(pri&nbsp;{{Abbr|k.t.|komnatnoj temperaturě}})</span> | data52 ={{#if:{{{density gpcm3nrt|}}} | {{{density gpcm3nrt}}}&nbsp;g/{{-|c}}m³{{{density gpcm3nrt ref|}}}<!---->{{#if:{{{density gpcm3nrt comment|}}} |&#x20;{{{density gpcm3nrt comment}}}}}<!-- -->}} {{#if:{{{density gpcm3nrt 2|}}} | <br/>{{#if:{{{density gpcm3nrt|}}}||{{red|Parameter <nowiki>{{{density gpcm3nrt}}}</nowiki> should be used first}}<br/>}}{{{density gpcm3nrt 2}}}&nbsp;g/{{-|c}}m³{{{density gpcm3nrt 2 ref|}}}&#x20;{{{density gpcm3nrt 2 comment|}}}<!-- -->}} {{#if:{{{density gpcm3nrt 3|}}} | <br/>{{{density gpcm3nrt 3}}}&nbsp;g/{{-|c}}m³{{{density gpcm3nrt 3 ref|}}}&#x20;{{{density gpcm3nrt 3 comment|}}}<!-- -->}} | label53 ={{#if:{{{density gplstp|}}}{{{density gpcm3nrt|}}} ||[[Gustota]]&#x20;}}<span style="font-weight:normal;">v&nbsp;tekutině (v&nbsp;{{Abbr|t.t.|točkě topjenja}})</span> | data53 ={{#if:{{{density gpcm3mp|}}} |{{{density gpcm3mp}}}&nbsp;g/{{-|c}}m³{{{density gpcm3mp ref|}}}&#x20;{{{density gpcm3mp comment|}}} }} | label54 ={{#if:{{{density gplstp|}}}{{{density gpcm3nrt|}}}{{{density gpcm3mp|}}} ||[[Gustota]]&#x20;}}<span style="font-weight:normal;">v&nbsp;tekutině (v&nbsp;{{Abbr|t.v.|točkě vrěnja}})</span> | data54 ={{#if:{{{density gpcm3bp|}}} |{{{density gpcm3bp}}}&nbsp;g/{{-|c}}m³{{{density gpcm3bp ref|}}}&#x20;{{{density gpcm3bp comment|}}} }} | label55 =[[Molarny objem]] | data55 ={{#if:{{{molar volume|}}}|{{{molar volume|}}}&nbsp;{{#if:{{{molar volume unit|}}}|{{{molar volume unit|}}}|{{-|c}}m³/mol{{{molar volume ref|}}}&#x20;}}{{{molar volume comment|}}}}} | label56 =[[Wp/isvTrojna točka|Trojna točka]] | data56 =|{{#if:{{{triple point K|}}} |{{{triple point K}}}&nbsp;K,&#x20;&#x200b;{{{triple point kPa}}}&nbsp;kPa{{{triple point ref|}}}&#x20;{{{triple point comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{triple point K 2|}}} |<br/>{{{triple point K 2}}}&nbsp;K, {{{triple point kPa 2}}}&nbsp;kPa{{{triple point 2 ref|}}}&#x20;{{{triple point 2 comment|}}} }} | label57 =[[Kritična točka (termodinamika)|Kritična točka]] | data57 ={{#if:{{{critical point K|}}} |{{{critical point K}}}&nbsp;K, {{{critical point MPa}}}&nbsp;MPa{{{critical point ref|}}}&#x20;{{{critical point comment|}}} }} | label58 =[[Entalpija topjenja|Teplo topjenja]] | data58 ={{#if:{{{heat fusion|}}} |{{{heat fusion}}}&nbsp;[[Kilodžoul na mol|kDž/mol]]{{{heat fusion ref|}}}&#x20;{{{heat fusion comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{heat fusion 2|}}} |<br/>{{{heat fusion 2}}}&nbsp;kDž/mol{{{heat fusion 2 ref|}}}&#x20;{{{heat fusion 2 comment|}}} }} | label59 =[[Entalpija izparenja|Teplo izparenja]] | data59 ={{#if:{{{heat vaporization|}}} |{{{heat vaporization}}}&nbsp;kDž/mol{{{heat vaporization ref|}}}&#x20;{{{heat vaporization comment|}}} }} | label61 =[[Teplotna kapacita|Molarna teplotna kapacita]] | data61 ={{#if:{{{heat capacity|}}} |{{{heat capacity}}}&nbsp;Dž/(mol·K){{{heat capacity ref|}}}&#x20;{{{heat capacity comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{heat capacity 2|}}} |<br/>{{{heat capacity 2}}}&nbsp;Dž/(mol·K){{{heat capacity 2 ref|}}}&#x20;{{{heat capacity 2 comment|}}} }} | data63 ={{#if:{{{vapor pressure 1|}}}{{{vapor pressure 100 k|}}} | [[Pritisk pary]]{{{vapor pressure ref|}}}<!-- -->{{#if:{{{vapor pressure comment|}}} |&#x20;{{{vapor pressure comment}}} }}<!-- -->{{Center block|1={{Kartka element/vapor pressure table |vp1={{{vapor pressure 1|&nbsp;}}} |vp10={{{vapor pressure 10|&nbsp;}}} |vp100={{{vapor pressure 100|&nbsp;}}} |vp1k={{{vapor pressure 1 k|&nbsp;}}} |vp10k={{{vapor pressure 10 k|&nbsp;}}} |vp100k={{{vapor pressure 100 k|&nbsp;}}} }}}}<!-- -->}} | data64 ={{#if:{{{vapor pressure 1 2|}}}{{{vapor pressure 100 k 2|}}} | '''Pritisk pary'''{{{vapor pressure 2 ref|}}}<!-- -->{{#if:{{{vapor pressure 2 comment|}}} |&#x20;{{{vapor pressure 2 comment|}}} }}<!-- -->{{center block|1={{Kartka element/vapor pressure table |vp1={{{vapor pressure 1 2|&nbsp;}}} |vp10={{{vapor pressure 10 2|&nbsp;}}} |vp100={{{vapor pressure 100 2|&nbsp;}}} |vp1k={{{vapor pressure 1 k 2|&nbsp;}}} |vp10k={{{vapor pressure 10 k 2|&nbsp;}}} |vp100k={{{vapor pressure 100 k 2|&nbsp;}}} }}}}<!-- -->}}<!-- ATOMNE SVOJSTVA ------------------> |header70 =Atomne svojstva | data71 ={{{atomic properties comment|}}}{{{atomic properties|}}} | label72 =[[Stupenj okyslenja]] | data72 ={{Kartka element/symbol-to-oxidation-state |symbol={{{symbol|}}}}} | label73 =[[Elektronegativnost]] | data73 ={{#if:{{{electronegativity|}}} | škala&nbsp;Paulinga: {{{electronegativity}}}{{{electronegativity ref|}}}&#x20;}}{{{electronegativity comment|}}} | label75 =[[Ionizačna energija|Ionizačne energiji]] | data75 ={{Unbulleted list |1={{#if:{{{ionization energy 1|}}} |{{-|I}}:&nbsp;{{{ionization energy 1|}}}&nbsp;kDž/mol{{{ionization energy 1 ref|}}}&#x20;{{{ionization energy 1 comment|}}} }} |2={{#if:{{{ionization energy 2|}}} |{{-|II}}:&nbsp;{{{ionization energy 2|}}}&nbsp;kDž/mol{{{ionization energy 2 ref|}}}&#x20;{{{ionization energy 2 comment|}}} }} |3={{#if:{{{ionization energy 3|}}} |{{-|III}}:&nbsp;{{{ionization energy 3|}}}&nbsp;kDž/mol{{{ionization energy 3 ref|}}}&#x20;{{{ionization energy 3 comment|}}} }} |4={{#ifexpr:0{{{number of ionization energies|0}}}>3 |([[Molarne ionizačne energije elementov#{{{name|}}}|vyše]])}}<!-- -->{{#if:{{{ionization energy 1|}}} |{{{ionization energy ref|}}}&#x20;{{{ionization energy comment|}}} }} }} | label76 =[[Atomny radius]] | data76 ={{#if:{{{atomic radius|}}} |empiričny:&#x20;{{{atomic radius}}}&nbsp;[[Pikometr|pm]]{{{atomic radius ref|}}}&#x20;{{{atomic radius comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{atomic radius calculated|}}} |{{#if:{{{atomic radius|}}}|<br/>}}razsčitany:&#x20;{{{atomic radius calculated}}}&nbsp;{{#if:{{{atomic radius|}}}|pm|[[Pikometr|pm]]}}{{{atomic radius calculated ref|}}}&#x20;{{{atomic radius calculated comment|}}} }} | label77 =[[Kovalentny radius]] | data77 ={{#if:{{{covalent radius|}}} |{{{covalent radius}}}&nbsp;{{#if:{{{atomic radius|}}}{{{atomic radius calculated|}}}|pm|[[Pikometr|pm]]{{{covalent radius ref|}}}&#x20;{{{covalent radius comment|}}} }}}} | label78 =[[Radius Van der Vaalsa|Van-der-Vaalsov radius]] | data78 ={{#if:{{{Van der Waals radius|}}} |{{{Van der Waals radius}}}&nbsp;{{#if:{{{atomic radius|}}}{{{atomic radius calculated|}}}{{{covalent radius|}}}|pm|[[Pikometr|pm]]{{{Van der Waals radius ref|}}}&#x20;{{{Van der Waals radius comment|}}} }}}} | data79 ={{Kartka element/spectral lines |symbol={{{symbol|}}} |name ={{{name|}}} |image ={{Kartka element/symbol-to-spectral-lines-image|symbol={{{symbol|}}} }}|default=}}<!-- OTHER PROPERTIES ------------------> |header100 =Druge svojstva | label101 =Pojavjenje se v prirodě | data101 ={{Kartka element/symbol-to-occurrence|symbol={{{symbol|}}}|format=wl}} | label103 =[[Kristalična struktura]] | data103 ={{#if:{{{crystal structure prefix|}}}{{{crystal structure|}}}{{{crystal structure comment|}}} | {{{crystal structure prefix|}}}&#x20;&#x200b;{{Kartka element/crystal structure |{{{crystal structure|}}}}}{{{crystal structure ref|}}}<!-- -->{{#if:{{{crystal structure|}}} |<div style="float:right;">{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage |image={{Kartka element/crystal structure|{{{crystal structure|}}}|return=image}} |upright=0.23 |sizedefault=frameless |alt={{ucfirst:{{{crystal structure}}}}} crystal structure for {{{crystal structure prefix|}}}{{#if:{{{crystal structure prefix|}}}|&#x20;}}{{{name}}} }}</div>}}<!-- -->{{#if:{{{crystal structure comment|}}} |{{#if:{{{crystal structure prefix|}}}{{{crystal structure|}}}|<br/>}}{{{crystal structure comment|}}} }}<!-- -->}} | label104 =Kristalična struktura | data104 ={{#if:{{{crystal structure 2 prefix|}}}{{{crystal structure 2|}}}{{{crystal structure 2 comment|}}} | {{{crystal structure 2 prefix|}}}&#x20;&#x200b;{{Kartka element/crystal structure |{{{crystal structure 2|}}}}}{{{crystal structure 2 ref|}}}<!-- -->{{#if:{{{crystal structure 2|}}} |<div style="float:right;">{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage |image={{Kartka element/crystal structure |{{{crystal structure 2|}}}|return=image}} |upright=0.23 |sizedefault=frameless |alt={{ucfirst:{{{crystal structure 2}}}}} crystal structure for {{{crystal structure 2 prefix|}}}{{#if:{{{crystal structure 2 prefix|}}}|&#x20;}}{{{name}}} }}</div>}}<!-- -->{{#if:{{{crystal structure 2 comment|}}} |{{#if:{{{crystal structure 2 prefix|}}}{{{crystal structure 2|}}}|<br/>}}{{{crystal structure 2 comment|}}} }}<!-- -->}} | label105 =[[Bystrost zvuka]] | data105 ={{#if:{{{speed of sound|}}} |{{{speed of sound}}} [[Metr za sekundu|m/s]]{{{speed of sound ref|}}}&#x20;}}{{{speed of sound comment|}}} | label106 ={{#if:{{{speed of sound|}}}||[[Bystrost zvuka]]&#x20;}} <span style="font-weight:normal;">tonky&nbsp;prut</span> | data106 ={{#if:{{{speed of sound rod at 20|}}} |{{{speed of sound rod at 20}}}&nbsp;m/s&#x20;(pri&nbsp;20&nbsp;{{-|°C)}}{{{speed of sound rod at 20 ref|}}}&#x20;}}{{{speed of sound rod at 20 comment|}}} | label107 ={{#if:{{{speed of sound rod at 20|}}}{{{speed of sound|}}}||[[Bystrost zvuka]]&#x20;}}<span style="font-weight:normal;">tonky&nbsp;prut</span> | data107 ={{#if:{{{speed of sound rod at r.t.|}}} |{{{speed of sound rod at r.t.}}}&nbsp;m/s&#x20;(pri&nbsp;{{Abbr|k.t.|komnatna temperatura}}){{{speed of sound rod at r.t. ref|}}}&#x20;}}{{{speed of sound rod at r.t. comment|}}} | label108 =[[Koeficient termičnogo razširenja|Termično razširenje]] | data108 ={{#if:{{{thermal expansion|}}} |{{{thermal expansion}}}&nbsp;µm/(m⋅K){{{thermal expansion ref|}}}&#x20;{{{thermal expansion comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{thermal expansion at 25|}}} |{{#if:{{{thermal expansion|}}}|<br/>}}{{{thermal expansion at 25}}}&nbsp;µm/(m⋅K)&#x20;(pri&nbsp;25&nbsp;°{{-|C}}){{{thermal expansion at 25 ref|}}}&#x20;{{{thermal expansion at 25 comment|}}} }} | label109 =[[Teploprovodivost]] | data109 ={{#if:{{{thermal conductivity|}}} |{{{thermal conductivity}}}&nbsp;{{-|W}}/(m⋅K){{{thermal conductivity ref|}}}&#x20;{{{thermal conductivity comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{thermal conductivity 2|}}} |<br/>{{{thermal conductivity 2}}}&nbsp;{{-|W}}/(m⋅K){{{thermal conductivity 2 ref|}}}&#x20;{{{thermal conductivity 2 comment|}}} }} | label110 =[[Temperaturoprovodivost]] | data110 ={{#if:{{{thermal diffusivity|}}} |{{{thermal diffusivity}}}&nbsp;mm²/s&#x20;(at&nbsp;300&nbsp;K){{{thermal diffusivity ref|}}}&#x20;{{{thermal diffusivity comment|}}} }} | label111 =[[Električno suprotivjenje i provodivost|Električno suprotivjenje]] | data111 ={{#if:{{{electrical resistivity|}}} |{{{electrical resistivity}}}&nbsp;{{{electrical resistivity unit prefix|}}}Ω⋅m{{{electrical resistivity ref|}}}&#x20;{{{electrical resistivity comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{electrical resistivity at 0|}}} |{{#if:{{{electrical resistivity|}}}|<br/>}}{{{electrical resistivity at 0}}}&nbsp;{{{electrical resistivity unit prefix|}}}Ω⋅m&#x20;(pri&nbsp;0&nbsp;°{{-|C}}){{{electrical resistivity at 0 ref|}}}&#x20;{{{electrical resistivity at 0 comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{electrical resistivity at 20|}}} |{{#if:{{{electrical resistivity|}}}{{{electrical resistivity at 0|}}}|<br/>}}{{{electrical resistivity at 20}}}&nbsp;{{{electrical resistivity unit prefix|}}}Ω⋅m&#x20;(pri&nbsp;20&nbsp;°{{-|C}}){{{electrical resistivity at 20 ref|}}}&#x20;{{{electrical resistivity at 20 comment|}}} }} | label112 =[[Zakazana zona]] | data112 ={{#if:{{{band gap|}}} |{{{band gap}}}&nbsp;[[Elektronvolt|{{-|eV}}]] (at&nbsp;300&nbsp;K){{{band gap ref|}}}&#x20;{{{band gap comment|}}} }} | label114 =[[Temperatura Kjuria|Točka Kjuria]] | data114 ={{#if:{{{Curie point K|}}} |{{{Curie point K}}}&nbsp;K{{{Curie point ref|}}}&#x20;{{{Curie point comment|}}} }} | label118 =[[Magnetizm|Magnetično oporedčanje]] | data118 ={{#if:{{{magnetic ordering|}}} |{{{magnetic ordering}}}{{{magnetic ordering ref|}}}&#x20;{{{magnetic ordering comment|}}} }} | label119 =[[Magnetična poddavajemost|Molarna magnetična poddavajemost]] | data119 ={{#if:{{{magnetic susceptibility|}}}|{{{magnetic susceptibility|}}}&nbsp;{{-|c}}m³/mol{{{magnetic susceptibility ref|}}}}} | label126 =[[Vremenno suprotivjenje razryvu|Krěpkost na razryv]] | data126 ={{#if:{{{tensile strength|}}} |{{{tensile strength}}}&nbsp;MPa{{{tensile strength ref|}}}&#x20;{{{tensile strength comment|}}} }} | label127 =[[Modul Jounga]] | data127 ={{#if:{{{Young's modulus|}}} |{{{Young's modulus}}}&nbsp;GPa{{{Young's modulus ref|}}}&#x20;{{{Young's modulus comment|}}} }} | label128 =[[Modul sdviga]] | data128 ={{#if:{{{Shear modulus|}}} |{{{Shear modulus}}}&nbsp;GPa{{{Shear modulus ref|}}}&#x20;{{{Shear modulus comment|}}} }} | label129 =[[Modul pružnosti]] | data129 ={{#if:{{{Bulk modulus|}}} |{{{Bulk modulus}}}&nbsp;GPa{{{Bulk modulus ref|}}}&#x20;{{{Bulk modulus comment|}}}}} | label130 =[[Odnošenje Puasona]] | data130 ={{#if:{{{Poisson ratio|}}} |{{{Poisson ratio|}}}{{{Poisson ratio ref|}}}&#x20;{{{Poisson ratio comment|}}} }} | label131 =[[Škala tvrdosti mineralov Mosa|Tvrdost po Mosu]] | data131 ={{#if:{{{Mohs hardness|}}} | {{{Mohs hardness|}}}{{{Mohs hardness ref|}}}&#x20;{{{Mohs hardness comment|}}}<!-- -->{{#if:{{{Mohs hardness 2|}}} |<br/>{{{Mohs hardness 2}}}{{{Mohs hardness 2 ref|}}}&#x20;{{{Mohs hardness 2 comment|}}} }}<!-- -->}} | label133 =[[Test tvrdosti po Vikersu|Tvrdost po Vikersu]] | data133 ={{#if:{{{Vickers hardness|}}} |{{{Vickers hardness}}}&nbsp;MPa{{{Vickers hardness ref|}}}&#x20;{{{Vickers hardness comment|}}} }} | label134 =[[Test tvrdosti po Brinelu|Tvrdost po Brinelu]] | data134 ={{#if:{{{Brinell hardness|}}} |{{{Brinell hardness}}}&nbsp;MPa{{{Brinell hardness ref|}}}&#x20;{{{Brinell hardness comment|}}} }} | label138 =[[Registračny nomer CAS|Nomer {{-|CAS}}]] | data138 ={{#if:{{{CAS number|}}} |{{{CAS number|}}}{{{CAS number ref|}}}&#x20;{{{CAS number comment|}}} }}<!-- HISTORY ------------------> |header140 ={{#if:{{{naming|}}}{{{predicted by|}}}{{{prediction date |}}}{{{discovered by|}}}{{{discovery date|}}}{{{first isolation by|}}}{{{first isolation date|}}}{{{named by|}}}{{{named date|}}}{{{history comment|}}} |Historija}} | label141 =Nazva | data141 ={{{naming|}}} | label142 =Prědskazanje | data142 ={{{predicted by|}}}<!---->{{#if:{{{prediction date|}}} |{{Nowrap|{{#if:{{{predicted by|}}} |&#x20;({{{prediction date}}}) |{{{prediction date}}}}}<!---->{{{prediction date ref|}}}<!--(end nowrap:)-->}} }} | label143 =Odkrytje i prva izolacija | data143 ={{#if:{{{discovery and first isolation by|}}}|{{{discovery and first isolation by|}}}<!--date-->{{#if:{{{discovery date|}}}|&#x20;({{{discovery date|}}}{{#if:{{{first isolation date|}}}|,&#x20;{{{first isolation date|}}}}}){{{discovery date ref|}}}{{{first isolation date ref|}}}}}<!-- -->{{#ifexpr: {{#if:{{{discovered by|}}}{{{first isolation by|}}}|1|0}} or {{#if:{{{discovery date|}}}|{{#ifeq:{{{discovery date|}}}|{{{first isolation date|}}}|1|0}}|0}} |{{red|<br/>Too much 'discovery/first isolation' data}}|}}|}} | label144 =Byl odkryty | data144 ={{#if:{{{discovery and first isolation by|}}}| | {{{discovered by|}}}<!---->{{#if:{{{discovery date|}}} |{{Nowrap|{{#if:{{{discovered by|}}} |&#x20;({{{discovery date}}}) |{{{discovery date}}}}}<!--(end nowrap:)-->}}{{{discovery date ref|}}} }} }} | label145 =Byl vprvo izolovany | data145 ={{#if:{{{discovery and first isolation by|}}}| |{{{first isolation by|}}}<!---->{{#if:{{{first isolation date|}}} |{{Nowrap|{{#if:{{{first isolation by|}}} |&#x20;({{{first isolation date}}}) |{{{first isolation date}}}}}<!--(end nowrap:)-->}}{{{first isolation date ref|}}} }} }} | label146 =Byl nazvany | data146 ={{{named by|}}}<!---->{{#if:{{{named date|}}} |{{Nowrap|{{#if:{{{named by|}}} |&#x20;({{{named date}}}) |{{{named date}}}}}<!--(end nowrap:)-->}}{{{named date ref|}}} }} | label147 =Simbol | data147 ={{Kartka element/symbol-to-symbol-etymology|symbol={{{symbol|}}}}} | label149 ={{{history comment label|}}} | data149 ={{{history comment|}}} }}<!-- KONEC KARTKY ======================== Prověrka neznajemyh parametrov: -->{{#invoke:Prověrka neznajemyh parametrov|check | unknown ={{Main other|1=[[Kategorija:Stranice, sodržajuče Kartka element s neznajemym parametrom|_VALUE_]]}} | preview =unknown parameter "_VALUE_" | showblankpositional=1 |symbol |name |Z |number<!-- number = depr, long-term phasing out (Mar2023) --> |Brinell hardness comment |Brinell hardness ref |Brinell hardness |Bulk modulus comment |Bulk modulus ref |Bulk modulus |CAS number comment |CAS number ref |CAS number |Curie point K |Curie point comment |Curie point ref |Mohs hardness 2 comment |Mohs hardness 2 ref |Mohs hardness 2 |Mohs hardness comment |Mohs hardness ref |Mohs hardness |Poisson ratio comment |Poisson ratio ref |Poisson ratio |QID |Shear modulus comment |Shear modulus ref |Shear modulus |Van der Waals radius comment |Van der Waals radius ref |Van der Waals radius |Vickers hardness comment |Vickers hardness ref |Vickers hardness |Young's modulus comment |Young's modulus ref |Young's modulus |above |abundance in earth's crust |abundance in oceans |abundance in solar system |abundance |alt name |alt names |appearance |atomic properties comment |atomic properties |atomic radius calculated comment |atomic radius calculated ref |atomic radius calculated |atomic radius comment |atomic radius ref |atomic radius |band gap comment |band gap ref |band gap |below |block comment |block ref |boiling point C |boiling point F |boiling point K |boiling point comment |boiling point prefix |boiling point ref |color |covalent radius comment |covalent radius ref |covalent radius |critical point K |critical point MPa |critical point comment |critical point ref |crystal structure 2 comment |crystal structure 2 prefix |crystal structure 2 ref |crystal structure 2 |crystal structure comment |crystal structure prefix |crystal structure ref |crystal structure |density gpcm3bp comment |density gpcm3bp ref |density gpcm3bp |density gpcm3mp comment |density gpcm3mp ref |density gpcm3mp |density gpcm3nrt 2 comment |density gpcm3nrt 2 ref |density gpcm3nrt 2 |density gpcm3nrt 3 comment |density gpcm3nrt 3 ref |density gpcm3nrt 3 |density gpcm3nrt comment |density gpcm3nrt ref |density gpcm3nrt |density gplstp comment |density gplstp ref |density gplstp |discovered by |discovery and first isolation by |discovery date ref |discovery date |electrical resistivity at 0 comment |electrical resistivity at 0 ref |electrical resistivity at 0 |electrical resistivity at 20 comment |electrical resistivity at 20 ref |electrical resistivity at 20 |electrical resistivity comment |electrical resistivity ref |electrical resistivity unit prefix |electrical resistivity |electron configuration comment |electronegativity comment |electronegativity ref |electronegativity |electrons per shell comment |electrons per shell ref |electrons per shell |engvar |first isolation by |first isolation date ref |first isolation date |group comment |group ref |heat capacity 2 comment |heat capacity 2 ref |heat capacity 2 |heat capacity comment |heat capacity ref |heat capacity |heat fusion 2 comment |heat fusion 2 ref |heat fusion 2 |heat fusion comment |heat fusion ref |heat fusion |heat vaporization comment |heat vaporization ref |heat vaporization |history comment label |history comment |image name |image upright |ionization energy 1 comment |ionization energy 1 ref |ionization energy 1 |ionization energy 2 comment |ionization energy 2 ref |ionization energy 2 |ionization energy 3 comment |ionization energy 3 ref |ionization energy 3 |ionization energy comment |ionization energy ref |left |magnetic ordering comment |magnetic ordering ref |magnetic ordering |magnetic susceptibility ref |magnetic susceptibility |mass number comment |melting point C |melting point F |melting point K |melting point comment |melting point prefix |melting point ref |molar volume comment |molar volume ref |molar volume unit |molar volume |named by |named date ref |named date |naming |number of ionization energies |period comment |period ref |phase comment |phase |physical properties comment |physical properties |predicted by |prediction date ref |prediction date |proposed name |right |speed of sound comment |speed of sound ref |speed of sound rod at 20 comment |speed of sound rod at 20 ref |speed of sound rod at 20 |speed of sound rod at r.t. comment |speed of sound rod at r.t. ref |speed of sound rod at r.t. |speed of sound |sublimation point C |sublimation point F |sublimation point K |sublimation point comment |sublimation point ref |tensile strength comment |tensile strength ref |tensile strength |theoretical isotopes comment |thermal conductivity 2 comment |thermal conductivity 2 ref |thermal conductivity 2 |thermal conductivity comment |thermal conductivity ref |thermal conductivity |thermal diffusivity comment |thermal diffusivity ref |thermal diffusivity |thermal expansion at 25 comment |thermal expansion at 25 ref |thermal expansion at 25 |thermal expansion comment |thermal expansion ref |thermal expansion |triple point 2 comment |triple point 2 ref |triple point K 2 |triple point K |triple point comment |triple point kPa 2 |triple point kPa |triple point ref |vapor pressure 1 2 |vapor pressure 1 k 2 |vapor pressure 1 k |vapor pressure 10 2 |vapor pressure 10 k 2 |vapor pressure 10 k |vapor pressure 100 2 |vapor pressure 100 k 2 |vapor pressure 100 k |vapor pressure 100 |vapor pressure 10 |vapor pressure 1 |vapor pressure 2 comment |vapor pressure 2 ref |vapor pressure comment |vapor pressure ref }}<!-- --><noinclude></div> {{Dokumentacija}} [[Kategorija:Šablony:Kartky]] </noinclude> 7v6ar3x5v4i7u7rulxbnd5d2u4gjwi1 28032 28024 2026-07-05T06:18:31Z Ilja isv 10 28032 wikitext text/x-wiki {{Kartka | autoheaders =yes | templatestyles =Kartka element/styles.css | headerstyle =background:{{Kartka element/symbol-to-block|symbol={{{symbol|}}}|format=bgcolor}} | labelstyle = | datastyle = | belowstyle =background:{{Kartka element/symbol-to-block|symbol={{{symbol|}}}|format=bgcolor}} <!-- NAZVA ---------------- -->| title =<span class="nowrap">{{ucfirst:{{Nazva elementa|{{{name}}}}}}},&nbsp;_{{{Z|00}}}{{-|{{{symbol|Xx}}}}}</span> <!-- TEORETIČNY ELEMENT: #if: (Z >=119) only ---------------- -->|abovestyle=background:#e6e6e6; |above={{#ifexpr:({{{Z|0}}}>=119)|''Teoretičny element''}} <!-- OBRAZ ---------------- --> | image1 ={{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage |image={{{image name|}}} |sizedefault=frameless |upright={{#if:{{{image upright|}}}|{{{image upright|}}}|1}} |alt={{Kartka element/symbol-to-top-image/alt|symbol={{{symbol|}}} |default=}} }} | caption1 ={{Kartka element/symbol-to-top-image/caption|symbol={{{symbol|}}} |default=}}<!-- OBČE SVOJSTVA ---------------- --> |header10 ={{ucfirst:{{Nazva elementa|{{{name}}}}}}} <!-- | label11 =Izgovor | data11 ={{Kartka element/pronunciation|symbol={{{symbol|}}} |ipa1={{Kartka element/symbol-to-pronunciation|symbol={{{symbol|}}}|item=ipa1|default=}}}} --> | label12 =Proponovana formalna nazva | data12 ={{{proposed name|}}}<!-- only to be used for newly discovered elements. Not used since Mc, Nh, Ts, Og are formally named (Nov 2016) --> | label13 =Alternativna nazva{{#if:{{{alt names|}}}|s}} | data13 ={{{alt name|}}}{{{alt names|}}} | label14 =[[Alotropna forma sunstancije|Alotropne formy]] | data14 ={{Kartka element/symbol-to-allotropes|symbol={{{symbol|}}} |format=infobox}} | label15 =Izgled | data15 ={{{appearance|}}}<!-- Standardna atomna masa SAW (value-type 1=[range], 2=number(u), 3=no s.a.w.: mass number below) (11Jan2023) --> | label16 =[[Standartna atomna masa]] {{Nobold|{{-|1=''A''_r&deg;({{{symbol|}}})}}}} | data16 ={{#switch:{{Kartka element/symbol-to-saw/value-type|symbol={{{symbol|}}}}} |1|2={{Kartka element/standard atomic weight format |symbol ={{{symbol|}}} |standard ={{Kartka element/symbol-to-saw/standard|symbol={{{symbol|}}}|default=}} |abridged ={{Kartka element/symbol-to-saw/abridged|symbol={{{symbol|}}}|default=}} |ref ={{Kartka element/symbol-to-saw/CIAAW-saw-element-page|{{{symbol|}}}|format=source}} }} }} | label17 =[[Masovo čislo]] | data17 ={{Kartka element/symbol-to-most-stable-isotope |symbol={{{symbol|}}}|format=[]|default=}} {{{mass number comment|}}}<!-- razprostranennost --> | data18 ={{{abundance|}}} | data19 ={{#if:{{{abundance in earth's crust|}}}{{{abundance in oceans|}}}{{{abundance in solar system|}}}| {{Kartka|child=yes |title =[[Razprostranennost hemičnyh elementov|Razprostranennost]] |headerstyle =text-align:left; line-height:1em; | header1 ={{#if:{{{abundance|}}} |<!-- not here --> |{{#if:{{{abundance in earth's crust|}}}{{{abundance in oceans|}}}{{{abundance in solar system|}}} |}} }} | labelstyle =line-height:1em; text-indent:1.2em; font-weight:normal; | datastyle =line-height:1em; | label11 =[[Razprostranennost hemičnyh elementov v Zemnoj korě|v Zemnoj korě]] | data11 ={{{abundance in earth's crust|}}} | label12 =[[Razprostranennost hemičnyh elementov#Razprostranennost v okeanah|v okeanah]] | data12 ={{{abundance in oceans|}}} | label13 =[[Razprostranennost hemičnyh elementov (data_page)#Solnce i solnečna sistema|v Solnečnoj sistemě]] | data13 ={{{abundance in solar system|}}} }}}}<!-- V PERIODIČNOJ SISTEME ---------------- --> |header20 ={{ucfirst:{{Nazva elementa|{{{name}}}}}}} v [[Periodična sistema elementov|periodičnoj sistemě]] | data22 ={{Kartka element/periodic table |name={{{name}}} |number={{{Z|0}}} |symbol={{{symbol}}} |mark={{{symbol|}}} |above={{{above}}} |below={{{below}}} |left={{{left}}} |right={{{right}}} }} | label23 ={{Nowrap|1=[[Atomny nomer]] <span style="font-weight:normal;">(''{{-|Z}}'')</span>}} | data23 ={{{Z|}}} | label24 =[[Grupa (periodičnoj sistemy)|Grupa]] | data24 ={{Kartka element/symbol-to-group|symbol={{{symbol|}}}|format=kartka element}}{{{group ref|}}} {{{group comment|}}} | label25 =[[Period (periodičnoj sistemy)|Period]] | data25 ={{Kartka element/symbol-to-period |symbol={{{symbol|}}} |format=kartka element}}{{{period ref|}}} {{{period comment|}}} | label26 =[[Blok (periodičnoj sistemy)|Blok]] | data26 ={{Kartka element/block format |symbol={{{symbol|}}} |block={{Kartka element/symbol-to-block|symbol={{{symbol|}}} |default=}}<!-- returns text 's-block' --> }}{{{block ref|}}} {{{block comment|}}} | label31 =[[Elektronična konfiguracija]] | data31 ={{#switch:{{{Z|1}}}|122|124|126=<!-- suppressed -->|{{-|{{Kartka element/symbol-to-electron-configuration|symbol={{{symbol|}}}}}|format=comment, ref}}}} {{{electron configuration comment|}}} | label32 =Elektronov v povlakě | data32 ={{{electrons per shell|}}}{{{electrons per shell ref|}}} {{{electrons per shell comment|}}}<!-- FIZIČNE SVOJSTVA ------------------> |header40 =Fizične svojstva | data41 ={{{physical properties comment|}}}{{{physical properties|}}} | label43 =Kolor | data43 ={{{color|}}} | label44 =[[Faza (materije)|Faza]] {{Nobold|1=pri&nbsp;<span title="STP: standardni temperatura i pritisk: 0&nbsp;°C i 101.325&nbsp;kPa">STP</span>}} | data44 ={{#if:{{{phase|}}}|{{{phase|}}}|{{Kartka element/symbol-to-phase|symbol={{{symbol|}}}|format=wl}}}} {{{phase comment|}}} | label45 =[[Točka topjenja]] | data45 =|{{#if:{{{melting point K|}}} |{{{melting point prefix|}}} {{{melting point K}}}&nbsp;[[Kelvin|K]]&#x20;&#x200b;({{{melting point C}}}&nbsp;{{-|°C}},&#x20;&#x200b;{{{melting point F}}}&nbsp;{{-|°F}}){{{melting point ref|}}}&#x20;{{{melting point comment|}}} }} | label46 =[[Točka vrěnja]] | data46 ={{#if:{{{boiling point K|}}} |{{{boiling point prefix|}}} {{{boiling point K}}}&nbsp;K&#x20;&#x200b;({{{boiling point C}}}&nbsp;{{-|°C}},&#x20;&#x200b;{{{boiling point F}}}&nbsp;{{-|°F}}){{{boiling point ref|}}}&#x20;{{{boiling point comment|}}} }} | label47 =[[Sublimacija (fazovo preobraženje)|Točka sublimacije]] | data47 ={{#if:{{{sublimation point K|}}} |{{{sublimation point K}}}&nbsp;K&#x20;&#x200b;({{{sublimation point C}}}&nbsp;{{-|°C}},&#x20;&#x200b;{{{sublimation point F}}}&nbsp;{{-|°F}}){{{sublimation point ref|}}}&#x20;{{{sublimation point comment|}}} }} | label51 =[[Gustota]] <span style="font-weight:normal;">(pri&nbsp;STP)</span> | data51 ={{#if:{{{density gplstp|}}} | {{{density gplstp}}}&nbsp;g/l{{{density gplstp ref|}}}<!---->{{#if:{{{density gplstp comment|}}} |&#x20;{{{density gplstp comment}}}}}<!-- -->}} | label52 ={{#if:{{{density gplstp|}}}||[[Gustota]]&#x20;}}<span style="font-weight:normal;">(pri&nbsp;{{Abbr|k.t.|komnatnoj temperaturě}})</span> | data52 ={{#if:{{{density gpcm3nrt|}}} | {{{density gpcm3nrt}}}&nbsp;g/{{-|c}}m³{{{density gpcm3nrt ref|}}}<!---->{{#if:{{{density gpcm3nrt comment|}}} |&#x20;{{{density gpcm3nrt comment}}}}}<!-- -->}} {{#if:{{{density gpcm3nrt 2|}}} | <br/>{{#if:{{{density gpcm3nrt|}}}||{{red|Parameter <nowiki>{{{density gpcm3nrt}}}</nowiki> should be used first}}<br/>}}{{{density gpcm3nrt 2}}}&nbsp;g/{{-|c}}m³{{{density gpcm3nrt 2 ref|}}}&#x20;{{{density gpcm3nrt 2 comment|}}}<!-- -->}} {{#if:{{{density gpcm3nrt 3|}}} | <br/>{{{density gpcm3nrt 3}}}&nbsp;g/{{-|c}}m³{{{density gpcm3nrt 3 ref|}}}&#x20;{{{density gpcm3nrt 3 comment|}}}<!-- -->}} | label53 ={{#if:{{{density gplstp|}}}{{{density gpcm3nrt|}}} ||[[Gustota]]&#x20;}}<span style="font-weight:normal;">v&nbsp;tekutině (v&nbsp;{{Abbr|t.t.|točkě topjenja}})</span> | data53 ={{#if:{{{density gpcm3mp|}}} |{{{density gpcm3mp}}}&nbsp;g/{{-|c}}m³{{{density gpcm3mp ref|}}}&#x20;{{{density gpcm3mp comment|}}} }} | label54 ={{#if:{{{density gplstp|}}}{{{density gpcm3nrt|}}}{{{density gpcm3mp|}}} ||[[Gustota]]&#x20;}}<span style="font-weight:normal;">v&nbsp;tekutině (v&nbsp;{{Abbr|t.v.|točkě vrěnja}})</span> | data54 ={{#if:{{{density gpcm3bp|}}} |{{{density gpcm3bp}}}&nbsp;g/{{-|c}}m³{{{density gpcm3bp ref|}}}&#x20;{{{density gpcm3bp comment|}}} }} | label55 =[[Molarny objem]] | data55 ={{#if:{{{molar volume|}}}|{{{molar volume|}}}&nbsp;{{#if:{{{molar volume unit|}}}|{{{molar volume unit|}}}|{{-|c}}m³/mol{{{molar volume ref|}}}&#x20;}}{{{molar volume comment|}}}}} | label56 =[[Wp/isvTrojna točka|Trojna točka]] | data56 =|{{#if:{{{triple point K|}}} |{{{triple point K}}}&nbsp;K,&#x20;&#x200b;{{{triple point kPa}}}&nbsp;kPa{{{triple point ref|}}}&#x20;{{{triple point comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{triple point K 2|}}} |<br/>{{{triple point K 2}}}&nbsp;K, {{{triple point kPa 2}}}&nbsp;kPa{{{triple point 2 ref|}}}&#x20;{{{triple point 2 comment|}}} }} | label57 =[[Kritična točka (termodinamika)|Kritična točka]] | data57 ={{#if:{{{critical point K|}}} |{{{critical point K}}}&nbsp;K, {{{critical point MPa}}}&nbsp;MPa{{{critical point ref|}}}&#x20;{{{critical point comment|}}} }} | label58 =[[Entalpija topjenja|Teplo topjenja]] | data58 ={{#if:{{{heat fusion|}}} |{{{heat fusion}}}&nbsp;[[Kilodžoul na mol|kDž/mol]]{{{heat fusion ref|}}}&#x20;{{{heat fusion comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{heat fusion 2|}}} |<br/>{{{heat fusion 2}}}&nbsp;kDž/mol{{{heat fusion 2 ref|}}}&#x20;{{{heat fusion 2 comment|}}} }} | label59 =[[Entalpija izparenja|Teplo izparenja]] | data59 ={{#if:{{{heat vaporization|}}} |{{{heat vaporization}}}&nbsp;kDž/mol{{{heat vaporization ref|}}}&#x20;{{{heat vaporization comment|}}} }} | label61 =[[Teplotna kapacita|Molarna teplotna kapacita]] | data61 ={{#if:{{{heat capacity|}}} |{{{heat capacity}}}&nbsp;Dž/(mol·K){{{heat capacity ref|}}}&#x20;{{{heat capacity comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{heat capacity 2|}}} |<br/>{{{heat capacity 2}}}&nbsp;Dž/(mol·K){{{heat capacity 2 ref|}}}&#x20;{{{heat capacity 2 comment|}}} }} | data63 ={{#if:{{{vapor pressure 1|}}}{{{vapor pressure 100 k|}}} | [[Pritisk pary]]{{{vapor pressure ref|}}}<!-- -->{{#if:{{{vapor pressure comment|}}} |&#x20;{{{vapor pressure comment}}} }}<!-- -->{{Center block|1={{Kartka element/vapor pressure table |vp1={{{vapor pressure 1|&nbsp;}}} |vp10={{{vapor pressure 10|&nbsp;}}} |vp100={{{vapor pressure 100|&nbsp;}}} |vp1k={{{vapor pressure 1 k|&nbsp;}}} |vp10k={{{vapor pressure 10 k|&nbsp;}}} |vp100k={{{vapor pressure 100 k|&nbsp;}}} }}}}<!-- -->}} | data64 ={{#if:{{{vapor pressure 1 2|}}}{{{vapor pressure 100 k 2|}}} | '''Pritisk pary'''{{{vapor pressure 2 ref|}}}<!-- -->{{#if:{{{vapor pressure 2 comment|}}} |&#x20;{{{vapor pressure 2 comment|}}} }}<!-- -->{{center block|1={{Kartka element/vapor pressure table |vp1={{{vapor pressure 1 2|&nbsp;}}} |vp10={{{vapor pressure 10 2|&nbsp;}}} |vp100={{{vapor pressure 100 2|&nbsp;}}} |vp1k={{{vapor pressure 1 k 2|&nbsp;}}} |vp10k={{{vapor pressure 10 k 2|&nbsp;}}} |vp100k={{{vapor pressure 100 k 2|&nbsp;}}} }}}}<!-- -->}}<!-- ATOMNE SVOJSTVA ------------------> |header70 =Atomne svojstva | data71 ={{{atomic properties comment|}}}{{{atomic properties|}}} | label72 =[[Stupenj okyslenja]] | data72 ={{Kartka element/symbol-to-oxidation-state |symbol={{{symbol|}}}}} | label73 =[[Elektronegativnost]] | data73 ={{#if:{{{electronegativity|}}} | škala&nbsp;Paulinga: {{{electronegativity}}}{{{electronegativity ref|}}}&#x20;}}{{{electronegativity comment|}}} | label75 =[[Ionizačna energija|Ionizačne energiji]] | data75 ={{Unbulleted list |1={{#if:{{{ionization energy 1|}}} |{{-|I}}:&nbsp;{{{ionization energy 1|}}}&nbsp;kDž/mol{{{ionization energy 1 ref|}}}&#x20;{{{ionization energy 1 comment|}}} }} |2={{#if:{{{ionization energy 2|}}} |{{-|II}}:&nbsp;{{{ionization energy 2|}}}&nbsp;kDž/mol{{{ionization energy 2 ref|}}}&#x20;{{{ionization energy 2 comment|}}} }} |3={{#if:{{{ionization energy 3|}}} |{{-|III}}:&nbsp;{{{ionization energy 3|}}}&nbsp;kDž/mol{{{ionization energy 3 ref|}}}&#x20;{{{ionization energy 3 comment|}}} }} |4={{#ifexpr:0{{{number of ionization energies|0}}}>3 |([[Molarne ionizačne energije elementov#{{{name|}}}|vyše]])}}<!-- -->{{#if:{{{ionization energy 1|}}} |{{{ionization energy ref|}}}&#x20;{{{ionization energy comment|}}} }} }} | label76 =[[Atomny radius]] | data76 ={{#if:{{{atomic radius|}}} |empiričny:&#x20;{{{atomic radius}}}&nbsp;[[Pikometr|pm]]{{{atomic radius ref|}}}&#x20;{{{atomic radius comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{atomic radius calculated|}}} |{{#if:{{{atomic radius|}}}|<br/>}}razsčitany:&#x20;{{{atomic radius calculated}}}&nbsp;{{#if:{{{atomic radius|}}}|pm|[[Pikometr|pm]]}}{{{atomic radius calculated ref|}}}&#x20;{{{atomic radius calculated comment|}}} }} | label77 =[[Kovalentny radius]] | data77 ={{#if:{{{covalent radius|}}} |{{{covalent radius}}}&nbsp;{{#if:{{{atomic radius|}}}{{{atomic radius calculated|}}}|pm|[[Pikometr|pm]]{{{covalent radius ref|}}}&#x20;{{{covalent radius comment|}}} }}}} | label78 =[[Radius Van der Vaalsa|Van-der-Vaalsov radius]] | data78 ={{#if:{{{Van der Waals radius|}}} |{{{Van der Waals radius}}}&nbsp;{{#if:{{{atomic radius|}}}{{{atomic radius calculated|}}}{{{covalent radius|}}}|pm|[[Pikometr|pm]]{{{Van der Waals radius ref|}}}&#x20;{{{Van der Waals radius comment|}}} }}}} | data79 ={{Kartka element/spectral lines |symbol={{{symbol|}}} |name ={{{name|}}} |image ={{Kartka element/symbol-to-spectral-lines-image|symbol={{{symbol|}}} }}|default=}}<!-- OTHER PROPERTIES ------------------> |header100 =Druge svojstva | label101 =Pojavjenje se v prirodě | data101 ={{Kartka element/symbol-to-occurrence|symbol={{{symbol|}}}|format=wl}} | label103 =[[Kristalična struktura]] | data103 ={{#if:{{{crystal structure prefix|}}}{{{crystal structure|}}}{{{crystal structure comment|}}} | {{{crystal structure prefix|}}}&#x20;&#x200b;{{Kartka element/crystal structure |{{{crystal structure|}}}}}{{{crystal structure ref|}}}<!-- -->{{#if:{{{crystal structure|}}} |<div style="float:right;">{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage |image={{Kartka element/crystal structure|{{{crystal structure|}}}|return=image}} |upright=0.23 |sizedefault=frameless |alt={{ucfirst:{{{crystal structure}}}}} crystal structure for {{{crystal structure prefix|}}}{{#if:{{{crystal structure prefix|}}}|&#x20;}}{{{name}}} }}</div>}}<!-- -->{{#if:{{{crystal structure comment|}}} |{{#if:{{{crystal structure prefix|}}}{{{crystal structure|}}}|<br/>}}{{{crystal structure comment|}}} }}<!-- -->}} | label104 =Kristalična struktura | data104 ={{#if:{{{crystal structure 2 prefix|}}}{{{crystal structure 2|}}}{{{crystal structure 2 comment|}}} | {{{crystal structure 2 prefix|}}}&#x20;&#x200b;{{Kartka element/crystal structure |{{{crystal structure 2|}}}}}{{{crystal structure 2 ref|}}}<!-- -->{{#if:{{{crystal structure 2|}}} |<div style="float:right;">{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage |image={{Kartka element/crystal structure |{{{crystal structure 2|}}}|return=image}} |upright=0.23 |sizedefault=frameless |alt={{ucfirst:{{{crystal structure 2}}}}} crystal structure for {{{crystal structure 2 prefix|}}}{{#if:{{{crystal structure 2 prefix|}}}|&#x20;}}{{{name}}} }}</div>}}<!-- -->{{#if:{{{crystal structure 2 comment|}}} |{{#if:{{{crystal structure 2 prefix|}}}{{{crystal structure 2|}}}|<br/>}}{{{crystal structure 2 comment|}}} }}<!-- -->}} | label105 =[[Bystrost zvuka]] | data105 ={{#if:{{{speed of sound|}}} |{{{speed of sound}}} [[Metr za sekundu|m/s]]{{{speed of sound ref|}}}&#x20;}}{{{speed of sound comment|}}} | label106 ={{#if:{{{speed of sound|}}}||[[Bystrost zvuka]]&#x20;}} <span style="font-weight:normal;">tonky&nbsp;prut</span> | data106 ={{#if:{{{speed of sound rod at 20|}}} |{{{speed of sound rod at 20}}}&nbsp;m/s&#x20;(pri&nbsp;20&nbsp;{{-|°C)}}{{{speed of sound rod at 20 ref|}}}&#x20;}}{{{speed of sound rod at 20 comment|}}} | label107 ={{#if:{{{speed of sound rod at 20|}}}{{{speed of sound|}}}||[[Bystrost zvuka]]&#x20;}}<span style="font-weight:normal;">tonky&nbsp;prut</span> | data107 ={{#if:{{{speed of sound rod at r.t.|}}} |{{{speed of sound rod at r.t.}}}&nbsp;m/s&#x20;(pri&nbsp;{{Abbr|k.t.|komnatna temperatura}}){{{speed of sound rod at r.t. ref|}}}&#x20;}}{{{speed of sound rod at r.t. comment|}}} | label108 =[[Koeficient termičnogo razširenja|Termično razširenje]] | data108 ={{#if:{{{thermal expansion|}}} |{{{thermal expansion}}}&nbsp;µm/(m⋅K){{{thermal expansion ref|}}}&#x20;{{{thermal expansion comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{thermal expansion at 25|}}} |{{#if:{{{thermal expansion|}}}|<br/>}}{{{thermal expansion at 25}}}&nbsp;µm/(m⋅K)&#x20;(pri&nbsp;25&nbsp;°{{-|C}}){{{thermal expansion at 25 ref|}}}&#x20;{{{thermal expansion at 25 comment|}}} }} | label109 =[[Teploprovodivost]] | data109 ={{#if:{{{thermal conductivity|}}} |{{{thermal conductivity}}}&nbsp;{{-|W}}/(m⋅K){{{thermal conductivity ref|}}}&#x20;{{{thermal conductivity comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{thermal conductivity 2|}}} |<br/>{{{thermal conductivity 2}}}&nbsp;{{-|W}}/(m⋅K){{{thermal conductivity 2 ref|}}}&#x20;{{{thermal conductivity 2 comment|}}} }} | label110 =[[Temperaturoprovodivost]] | data110 ={{#if:{{{thermal diffusivity|}}} |{{{thermal diffusivity}}}&nbsp;mm²/s&#x20;(at&nbsp;300&nbsp;K){{{thermal diffusivity ref|}}}&#x20;{{{thermal diffusivity comment|}}} }} | label111 =[[Električno suprotivjenje i provodivost|Električno suprotivjenje]] | data111 ={{#if:{{{electrical resistivity|}}} |{{{electrical resistivity}}}&nbsp;{{{electrical resistivity unit prefix|}}}Ω⋅m{{{electrical resistivity ref|}}}&#x20;{{{electrical resistivity comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{electrical resistivity at 0|}}} |{{#if:{{{electrical resistivity|}}}|<br/>}}{{{electrical resistivity at 0}}}&nbsp;{{{electrical resistivity unit prefix|}}}Ω⋅m&#x20;(pri&nbsp;0&nbsp;°{{-|C}}){{{electrical resistivity at 0 ref|}}}&#x20;{{{electrical resistivity at 0 comment|}}} }}<!-- -->{{#if:{{{electrical resistivity at 20|}}} |{{#if:{{{electrical resistivity|}}}{{{electrical resistivity at 0|}}}|<br/>}}{{{electrical resistivity at 20}}}&nbsp;{{{electrical resistivity unit prefix|}}}Ω⋅m&#x20;(pri&nbsp;20&nbsp;°{{-|C}}){{{electrical resistivity at 20 ref|}}}&#x20;{{{electrical resistivity at 20 comment|}}} }} | label112 =[[Zakazana zona]] | data112 ={{#if:{{{band gap|}}} |{{{band gap}}}&nbsp;[[Elektronvolt|{{-|eV}}]] (at&nbsp;300&nbsp;K){{{band gap ref|}}}&#x20;{{{band gap comment|}}} }} | label114 =[[Temperatura Kjuria|Točka Kjuria]] | data114 ={{#if:{{{Curie point K|}}} |{{{Curie point K}}}&nbsp;K{{{Curie point ref|}}}&#x20;{{{Curie point comment|}}} }} | label118 =[[Magnetizm|Magnetično oporedčanje]] | data118 ={{#if:{{{magnetic ordering|}}} |{{{magnetic ordering}}}{{{magnetic ordering ref|}}}&#x20;{{{magnetic ordering comment|}}} }} | label119 =[[Magnetična poddavajemost|Molarna magnetična poddavajemost]] | data119 ={{#if:{{{magnetic susceptibility|}}}|{{{magnetic susceptibility|}}}&nbsp;{{-|c}}m³/mol{{{magnetic susceptibility ref|}}}}} | label126 =[[Vremenno suprotivjenje razryvu|Krěpkost na razryv]] | data126 ={{#if:{{{tensile strength|}}} |{{{tensile strength}}}&nbsp;MPa{{{tensile strength ref|}}}&#x20;{{{tensile strength comment|}}} }} | label127 =[[Modul Jounga]] | data127 ={{#if:{{{Young's modulus|}}} |{{{Young's modulus}}}&nbsp;GPa{{{Young's modulus ref|}}}&#x20;{{{Young's modulus comment|}}} }} | label128 =[[Modul sdviga]] | data128 ={{#if:{{{Shear modulus|}}} |{{{Shear modulus}}}&nbsp;GPa{{{Shear modulus ref|}}}&#x20;{{{Shear modulus comment|}}} }} | label129 =[[Modul pružnosti]] | data129 ={{#if:{{{Bulk modulus|}}} |{{{Bulk modulus}}}&nbsp;GPa{{{Bulk modulus ref|}}}&#x20;{{{Bulk modulus comment|}}}}} | label130 =[[Odnošenje Puasona]] | data130 ={{#if:{{{Poisson ratio|}}} |{{{Poisson ratio|}}}{{{Poisson ratio ref|}}}&#x20;{{{Poisson ratio comment|}}} }} | label131 =[[Škala tvrdosti mineralov Mosa|Tvrdost po Mosu]] | data131 ={{#if:{{{Mohs hardness|}}} | {{{Mohs hardness|}}}{{{Mohs hardness ref|}}}&#x20;{{{Mohs hardness comment|}}}<!-- -->{{#if:{{{Mohs hardness 2|}}} |<br/>{{{Mohs hardness 2}}}{{{Mohs hardness 2 ref|}}}&#x20;{{{Mohs hardness 2 comment|}}} }}<!-- -->}} | label133 =[[Test tvrdosti po Vikersu|Tvrdost po Vikersu]] | data133 ={{#if:{{{Vickers hardness|}}} |{{{Vickers hardness}}}&nbsp;MPa{{{Vickers hardness ref|}}}&#x20;{{{Vickers hardness comment|}}} }} | label134 =[[Test tvrdosti po Brinelu|Tvrdost po Brinelu]] | data134 ={{#if:{{{Brinell hardness|}}} |{{{Brinell hardness}}}&nbsp;MPa{{{Brinell hardness ref|}}}&#x20;{{{Brinell hardness comment|}}} }} | label138 =[[Registračny nomer CAS|Nomer {{-|CAS}}]] | data138 ={{#if:{{{CAS number|}}} |{{{CAS number|}}}{{{CAS number ref|}}}&#x20;{{{CAS number comment|}}} }}<!-- HISTORY ------------------> |header140 ={{#if:{{{naming|}}}{{{predicted by|}}}{{{prediction date |}}}{{{discovered by|}}}{{{discovery date|}}}{{{first isolation by|}}}{{{first isolation date|}}}{{{named by|}}}{{{named date|}}}{{{history comment|}}} |Historija}} | label141 =Nazva | data141 ={{{naming|}}} | label142 =Prědskazanje | data142 ={{{predicted by|}}}<!---->{{#if:{{{prediction date|}}} |{{Nowrap|{{#if:{{{predicted by|}}} |&#x20;({{{prediction date}}}) |{{{prediction date}}}}}<!---->{{{prediction date ref|}}}<!--(end nowrap:)-->}} }} | label143 =Odkrytje i prva izolacija | data143 ={{#if:{{{discovery and first isolation by|}}}|{{{discovery and first isolation by|}}}<!--date-->{{#if:{{{discovery date|}}}|&#x20;({{{discovery date|}}}{{#if:{{{first isolation date|}}}|,&#x20;{{{first isolation date|}}}}}){{{discovery date ref|}}}{{{first isolation date ref|}}}}}<!-- -->{{#ifexpr: {{#if:{{{discovered by|}}}{{{first isolation by|}}}|1|0}} or {{#if:{{{discovery date|}}}|{{#ifeq:{{{discovery date|}}}|{{{first isolation date|}}}|1|0}}|0}} |{{red|<br/>Too much 'discovery/first isolation' data}}|}}|}} | label144 =Byl odkryty | data144 ={{#if:{{{discovery and first isolation by|}}}| | {{{discovered by|}}}<!---->{{#if:{{{discovery date|}}} |{{Nowrap|{{#if:{{{discovered by|}}} |&#x20;({{{discovery date}}}) |{{{discovery date}}}}}<!--(end nowrap:)-->}}{{{discovery date ref|}}} }} }} | label145 =Byl vprvo izolovany | data145 ={{#if:{{{discovery and first isolation by|}}}| |{{{first isolation by|}}}<!---->{{#if:{{{first isolation date|}}} |{{Nowrap|{{#if:{{{first isolation by|}}} |&#x20;({{{first isolation date}}}) |{{{first isolation date}}}}}<!--(end nowrap:)-->}}{{{first isolation date ref|}}} }} }} | label146 =Byl nazvany | data146 ={{{named by|}}}<!---->{{#if:{{{named date|}}} |{{Nowrap|{{#if:{{{named by|}}} |&#x20;({{{named date}}}) |{{{named date}}}}}<!--(end nowrap:)-->}}{{{named date ref|}}} }} | label147 =Simbol | data147 ={{Kartka element/symbol-to-symbol-etymology|symbol={{{symbol|}}}}} | label149 ={{{history comment label|}}} | data149 ={{{history comment|}}} }}<!-- KONEC KARTKY ======================== Prověrka neznajemyh parametrov: -->{{#invoke:Prověrka neznajemyh parametrov|check | unknown ={{Main other|1=[[Kategorija:Stranice, sodržajuče Kartka element s neznajemym parametrom|_VALUE_]]}} | preview =unknown parameter "_VALUE_" | showblankpositional=1 |symbol |name |Z |number<!-- number = depr, long-term phasing out (Mar2023) --> |Brinell hardness comment |Brinell hardness ref |Brinell hardness |Bulk modulus comment |Bulk modulus ref |Bulk modulus |CAS number comment |CAS number ref |CAS number |Curie point K |Curie point comment |Curie point ref |Mohs hardness 2 comment |Mohs hardness 2 ref |Mohs hardness 2 |Mohs hardness comment |Mohs hardness ref |Mohs hardness |Poisson ratio comment |Poisson ratio ref |Poisson ratio |QID |Shear modulus comment |Shear modulus ref |Shear modulus |Van der Waals radius comment |Van der Waals radius ref |Van der Waals radius |Vickers hardness comment |Vickers hardness ref |Vickers hardness |Young's modulus comment |Young's modulus ref |Young's modulus |above |abundance in earth's crust |abundance in oceans |abundance in solar system |abundance |alt name |alt names |appearance |atomic properties comment |atomic properties |atomic radius calculated comment |atomic radius calculated ref |atomic radius calculated |atomic radius comment |atomic radius ref |atomic radius |band gap comment |band gap ref |band gap |below |block comment |block ref |boiling point C |boiling point F |boiling point K |boiling point comment |boiling point prefix |boiling point ref |color |covalent radius comment |covalent radius ref |covalent radius |critical point K |critical point MPa |critical point comment |critical point ref |crystal structure 2 comment |crystal structure 2 prefix |crystal structure 2 ref |crystal structure 2 |crystal structure comment |crystal structure prefix |crystal structure ref |crystal structure |density gpcm3bp comment |density gpcm3bp ref |density gpcm3bp |density gpcm3mp comment |density gpcm3mp ref |density gpcm3mp |density gpcm3nrt 2 comment |density gpcm3nrt 2 ref |density gpcm3nrt 2 |density gpcm3nrt 3 comment |density gpcm3nrt 3 ref |density gpcm3nrt 3 |density gpcm3nrt comment |density gpcm3nrt ref |density gpcm3nrt |density gplstp comment |density gplstp ref |density gplstp |discovered by |discovery and first isolation by |discovery date ref |discovery date |electrical resistivity at 0 comment |electrical resistivity at 0 ref |electrical resistivity at 0 |electrical resistivity at 20 comment |electrical resistivity at 20 ref |electrical resistivity at 20 |electrical resistivity comment |electrical resistivity ref |electrical resistivity unit prefix |electrical resistivity |electron configuration comment |electronegativity comment |electronegativity ref |electronegativity |electrons per shell comment |electrons per shell ref |electrons per shell |engvar |first isolation by |first isolation date ref |first isolation date |group comment |group ref |heat capacity 2 comment |heat capacity 2 ref |heat capacity 2 |heat capacity comment |heat capacity ref |heat capacity |heat fusion 2 comment |heat fusion 2 ref |heat fusion 2 |heat fusion comment |heat fusion ref |heat fusion |heat vaporization comment |heat vaporization ref |heat vaporization |history comment label |history comment |image name |image upright |ionization energy 1 comment |ionization energy 1 ref |ionization energy 1 |ionization energy 2 comment |ionization energy 2 ref |ionization energy 2 |ionization energy 3 comment |ionization energy 3 ref |ionization energy 3 |ionization energy comment |ionization energy ref |left |magnetic ordering comment |magnetic ordering ref |magnetic ordering |magnetic susceptibility ref |magnetic susceptibility |mass number comment |melting point C |melting point F |melting point K |melting point comment |melting point prefix |melting point ref |molar volume comment |molar volume ref |molar volume unit |molar volume |named by |named date ref |named date |naming |number of ionization energies |period comment |period ref |phase comment |phase |physical properties comment |physical properties |predicted by |prediction date ref |prediction date |proposed name |right |speed of sound comment |speed of sound ref |speed of sound rod at 20 comment |speed of sound rod at 20 ref |speed of sound rod at 20 |speed of sound rod at r.t. comment |speed of sound rod at r.t. ref |speed of sound rod at r.t. |speed of sound |sublimation point C |sublimation point F |sublimation point K |sublimation point comment |sublimation point ref |tensile strength comment |tensile strength ref |tensile strength |theoretical isotopes comment |thermal conductivity 2 comment |thermal conductivity 2 ref |thermal conductivity 2 |thermal conductivity comment |thermal conductivity ref |thermal conductivity |thermal diffusivity comment |thermal diffusivity ref |thermal diffusivity |thermal expansion at 25 comment |thermal expansion at 25 ref |thermal expansion at 25 |thermal expansion comment |thermal expansion ref |thermal expansion |triple point 2 comment |triple point 2 ref |triple point K 2 |triple point K |triple point comment |triple point kPa 2 |triple point kPa |triple point ref |vapor pressure 1 2 |vapor pressure 1 k 2 |vapor pressure 1 k |vapor pressure 10 2 |vapor pressure 10 k 2 |vapor pressure 10 k |vapor pressure 100 2 |vapor pressure 100 k 2 |vapor pressure 100 k |vapor pressure 100 |vapor pressure 10 |vapor pressure 1 |vapor pressure 2 comment |vapor pressure 2 ref |vapor pressure comment |vapor pressure ref }}<!-- --><noinclude></div> {{Dokumentacija}} [[Kategorija:Šablony:Kartky]] </noinclude> 0r8kqrq9h77dw16rr9r8ozigl30mdbk 10 218 28038 1214 2026-07-05T06:29:59Z Ilja isv 10 28038 wikitext text/x-wiki {{#switch:{{{block|}}} ||unknown = | #default=<span title="color legend: {{{block|}}}" style="display:inline-block; vertical-align:middle; width:6px; height:8px; border:1px solid black; background:{{element color|1={{{block|}}}}}">&nbsp;</span> <!-- the text, wl: -->{{Kartka element/symbol-to-block |symbol={{{symbol|}}} |format=wl}} }}<!-- --><noinclude>{{documentation}}</noinclude> od7gxvqy7i4rmavd1s8jvqto3v2l86f 28039 28038 2026-07-05T06:30:39Z Ilja isv 10 28039 wikitext text/x-wiki {{#switch:{{{block|}}} ||unknown = | #default=<span title="color legend: {{{block|}}}" style="display:inline-block; vertical-align:middle; width:6px; height:8px; border:1px solid black; background:{{element color|1={{{block|}}}}}">&nbsp;</span> <!-- the text, wl: -->{{Kartka element/symbol-to-block |symbol={{{symbol|}}} |format=wl}} }}<!-- --><noinclude>{{Dokumentacija}}</noinclude> my6xvftvqzq8mpzcle1zbp8wznefyjd 10 221 28033 1234 2026-07-05T06:20:25Z Ilja isv 10 28033 wikitext text/x-wiki <!-- box with periodic table (2x2 table); outer table for the border only --> {| class="wikitable" style="text-align:center; width:100%; margin:0; background:{{element color|table bg}};" |- | {| class="periodictable" style="margin:0 auto" |- | style="border:none; width:5px" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)|number={{{number|0}}} |mark={{{symbol|}}} }} | style="vertical-align:middle; text-align:center; font-size:90%; line-height:100%; width:10px; border:none;" | {{-|{{if empty|{{{above}}}|—}}}}<br>↑<br><strong>{{-|{{{symbol}}}}}</strong><br>↓<br>{{-|{{if empty|{{{below}}}|—}}}} |- | colspan=2 class="nowrap" style="text-align:center; font-size:90%; line-height:100%; padding-top:0; padding-bottom:1px; border:none;" | {{-|{{if empty|{{{left}}}|—}}}} ← <strong>{{Nazva elementa|{{{name}}}}}</strong> → {{-|{{if empty|{{{right}}}|—}}}} |} |}<!-- --><noinclude>{{Dokumentacija|1=Template:Kartka element/doc}}</noinclude> bsw4mgadwn68slpv4lyixjm8kwd9cmv 10 229 28040 27445 2026-07-05T06:32:43Z Ilja isv 10 28040 wikitext text/x-wiki {{Kartka element/symbol-to-block/format1 |symbol={{{symbol|}}} |block ={{{block|}}} |format={{{format|}}} |status={{{status|}}}<!-- exist, E119 (Dec2022) --> |value ={{#switch:{{if empty<!-- f lowercase = block so not a symbol; F (fluorine) uppercase = not a block id --> |1={{#invoke:String|replace|source={{{symbol|}}} |pattern=^[spdfghi]%-?|replace=|plain=false|ignore_errors=true }} |2={{#invoke:String|replace|source={{lc:{{{block|}}}}}|pattern=([spdf^group%s*|replace=|plain=false|ignore_errors=true }} }} |H |Li |Na |K |Rb |Cs |Fr |Uue |He |Be |Mg |Ca |Sr |Ba |Ra |Ubn |s = s-blok |B |Al |Ga |In |Tl |Nh |C |Si |Ge |Sn |Pb |Fl |N |P |As |Sb |Bi |Mc |O |S |Se |Te |Po |Lv |F |Cl |Br |I |At |Ts |Ne |Ar |Kr |Xe |Rn |Og |p = p-blok |Sc |Y |Lu |Lr |Ti |Zr |Hf |Rf |V |Nb |Ta |Db |Cr |Mo |W |Sg |Mn |Tc |Re |Bh |Fe |Ru |Os |Hs |Co |Rh |Ir |Mt |Ni |Pd |Pt |Ds |Cu |Ag |Au |Rg |Zn |Cd |Hg |Cn = d-blok |La |Ce |Pr |Nd |Pm |Sm |Eu |Gd |Tb |Dy |Ho |Er |Tm |Yb |Ac |Th |Pa |U |Np |Pu |Am |Cm |Bk |Cf |Es |Fm |Md |No |f = f-blok |Ubu |Ubb |Ubt |Ubq |Ubp |Ubh |g = g-blok |h = h-blok |i = i-blok |#default = {{{default|}}}}} }}<!-- --><noinclude>{{Dokumentacija}}</noinclude> 4ijwskifgbwba8dj9xeqo5nuztgse7n 10 230 28034 1275 2026-07-05T06:22:38Z Ilja isv 10 28034 wikitext text/x-wiki {{Kartka element/symbol-to-block/format2 |symbol={{{symbol|}}} |format={{{format|}}} |status={{{status|}}} |value-long={{{value|}}}<!-- text 'x-block' --> |value={{#if:{{in string|1=_{{{format|}}}_|2=%Wletter%W|nomatch=|plain=false|ignore_errors=true}}|{{#invoke:String|replace|{{{value|}}}|-block||false|ignore_errors=true}}|{{{value|}}}}} }}<!-- --><noinclude>{{Dokumentacija|1=Template:Kartka element/symbol-to-block/doc}}</noinclude> 83mm6zcm8wagob6xug1563x48lz4qv2 10 259 28026 1359 2026-07-05T05:59:53Z Ilja isv 10 28026 wikitext text/x-wiki {{#switch:{{{symbol|}}} | H =[[Fajl:Hydrogen spectrum visible.png]] | He=[[Fajl:Helium spectrum visible.png]] <!--- Period 2 ---> | Li=[[Fajl:Lithium spectrum visible.png]] | Be=[[Fajl:Beryllium spectrum visible.png]] | B =[[Fajl:Boron spectrum visible.png]] | C =[[Fajl:Carbon spectrum visible.png]] | N =Nitrogen spectrum visible.png | O =[[Fajl:Oxygen spectrum visible.png]] | F =[[Fajl:Fluorine spectrum visible.png]] | Ne=[[Fajl:Neon spectrum visible.png]] <!--- Period 3 ---> | Na=[[Fajl:Sodium spectrum visible.png]] | Mg=[[Fajl:Magnesium spectrum visible.png]] | Al=[[Fajl:Aluminium spectrum visible.png]] | Si=[[Fajl:Silicon spectrum visible.png]] | P =[[Fajl:Phosphorus spectrum visible.png]] | S =[[Fajl:Sulfur spectrum visible.png]] | Cl=[[Fajl:Chlorine spectrum visible.png]] | Ar=[[Fajl:Argon spectrum visible.png]] <!--- Period 4 ---> | K =[[Fajl:Potassium spectrum visible.png]] | Ca=[[Fajl:Calcium spectrum visible.png]] | Sc=[[Fajl:Scandium spectrum visible.png]] | Ti=[[Fajl:Titanium spectrum visible.png]] | V =[[Fajl:Vanadium spectrum visible.png]] | Cr=[[Fajl:Chromium spectrum visible.png]] | Mn=[[Fajl:Manganese spectrum visible.png]] | Fe=[[Fajl:Iron spectrum visible.png]] | Co=[[Fajl:Cobalt spectrum visible.png]] | Ni=[[Fajl:Nickel spectrum visible.png]] | Cu=[[Fajl:Copper spectrum visible.png]] | Zn=[[Fajl:Zinc spectrum visible.png]] | Ga=[[Fajl:Gallium spectrum visible.png]] | Ge=[[Fajl:Germanium spectrum visible.png]] | As=[[Fajl:Arsenic spectrum visible.png]] | Se=[[Fajl:Selenium spectrum visible.png]] | Br=[[Fajl:Bromine spectrum visible.png]] | Kr=[[Fajl:Krypton spectrum visible.png]] <!--- Period 5 ---> | Rb=[[Fajl:Rubidium spectrum visible.png]] | Sr=[[Fajl:Strontium spectrum visible.png]] | Y =[[Fajl:Yttrium spectrum visible.png]] | Zr=[[Fajl:Zirconium spectrum visible.png]] | Nb=[[Fajl:Niobium spectrum visible.png]] | Mo=[[Fajl:Molybdenum spectrum visible.png]] | Tc=[[Fajl:Technetium spectrum visible.png]] | Ru=[[Fajl:Ruthenium spectrum visible.png]] | Rh=[[Fajl:Rhodium spectrum visible.png]] | Pd=[[Fajl:Palladium spectrum visible.png]] | Ag=[[Fajl:Silver spectrum visible.png]] | Cd=[[Fajl:Cadmium spectrum visible.png]] | In=[[Fajl:Indium spectrum visible.png]] | Sn=[[Fajl:Tin spectrum visible.png]] | Sb=[[Fajl:Antimony spectrum visible.png]] | Te=[[Fajl:Tellurium spectrum visible.png]] | I =[[Fajl:Iodine spectrum visible.png]] | Xe=[[Fajl:Xenon spectrum visible.png]] <!--- Period 6 ---> | Cs=[[Fajl:Caesium spectrum visible.png]] | Ba=[[Fajl:Barium spectrum visible.png]] | La=[[Fajl:Lanthanum spectrum visible.png]] | Ce=[[Fajl:Cerium spectrum visible.png]] | Pr=[[Fajl:Praseodymium spectrum visible.png]] | Nd=[[Fajl:Neodymium spectrum visible.png]] | Pm=[[Fajl:Promethium spectrum visible.png]] | Sm=[[Fajl:Samarium spectrum visible.png]] | Eu=[[Fajl:Europium spectrum visible.png]] | Gd=[[Fajl:Gadolinium spectrum visible.png]] | Tb=[[Fajl:Terbium spectrum visible.png]] | Dy=[[Fajl:Dysprosium spectrum visible.png]] | Ho=[[Fajl:Holmium spectrum visible.png]] | Er=[[Fajl:Erbium spectrum visible.png]] | Tm=[[Fajl:Thulium spectrum visible.png]] | Yb=[[Fajl:Ytterbium spectrum visible.png]] | Lu=[[Fajl:Lutetium spectrum visible.png]] | Hf=[[Fajl:Hafnium_spectrum_visible.png]] | Ta=[[Fajl:Tantalum_spectrum_visible.png]] | W =[[Fajl:Tungsten spectrum visible.png]] | Re=[[Fajl:Rhenium spectrum visible.png]] | Os=[[Fajl:Osmium spectrum visible.png]] | Ir=[[Fajl:Iridium spectrum visible.png]] | Pt=[[Fajl:Platinum spectrum visible.png]] | Au=[[Fajl:Gold spectrum visible.png]] | Hg=[[Fajl:Mercury spectrum visible.png]] | Tl=[[Fajl:Thallium spectrum visible.png]] | Pb=[[Fajl:Lead spectrum visible.png]] | Bi=[[Fajl:Bismuth spectrum visible.png]] | Po=[[Fajl:Polonium spectrum visible.png]] | At= | Rn=Radon spectrum visible.png]] <!--- Period 7 ---> | Fr= | Ra=[[Fajl:Radium spectrum visible.png]] | Ac=[[Fajl:Actinium spectrum visible.png]] | Th=[[Fajl:Thorium spectrum visible.png]] | Pa=[[Fajl:Protactinium spectrum visible.png]] | U =[[Fajl:Uranium spectrum visible.png]] | Np=[[Fajl:Neptunium spectrum visible.png]] | Pu=[[Fajl:Plutonium spectrum visible.png]] | Am=[[Fajl:Americium spectrum visible.png]] | Cm=[[Fajl:Curium spectrum visible.png]] | Bk=[[Fajl:Berkelium spectrum visible.png]] | Cf=[[Fajl:Californium spectrum visible.png]] | Es=[[Fajl:Einsteinium spectrum visible.png]] | Fm= | Md= | No= | Lr= | Rf= | Db= | Sg= | Bh= | Hs= | Mt= | Ds= | Rg= | Cn= | Nh= | Fl= | Mc= | Lv= | Ts= | Og= <!--- Period 8---> | Uue= | Ubn= | Ubu= | Ubb= |#default={{{default|}}} }}<!-- --><noinclude>{{documentation}}</noinclude> d8v5ydbjmvurvm2nm2v25rnq32tl5fk 28027 28026 2026-07-05T06:04:12Z Ilja isv 10 28027 wikitext text/x-wiki {{#switch:{{{symbol|}}} | H =Hydrogen spectrum visible.png | He=Helium spectrum visible.png <!--- Period 2 ---> | Li=Lithium spectrum visible.png | Be=Beryllium spectrum visible.png | B =Boron spectrum visible.png | C =Carbon spectrum visible.png | N =Nitrogen spectrum visible.png | O =Oxygen spectrum visible.png | F =Fluorine spectrum visible.png | Ne=Neon spectrum visible.png <!--- Period 3 ---> | Na=Sodium spectrum visible.png | Mg=Magnesium spectrum visible.png | Al=Aluminium spectrum visible.png | Si=Silicon spectrum visible.png | P =Phosphorus spectrum visible.png | S =Sulfur spectrum visible.png | Cl=Chlorine spectrum visible.png | Ar=Argon spectrum visible.png <!--- Period 4 ---> | K =Potassium spectrum visible.png | Ca=Calcium spectrum visible.png | Sc=Scandium spectrum visible.png | Ti=Titanium spectrum visible.png | V =Vanadium spectrum visible.png | Cr=Chromium spectrum visible.png | Mn=Manganese spectrum visible.png | Fe=Iron spectrum visible.png | Co=Cobalt spectrum visible.png | Ni=Nickel spectrum visible.png | Cu=Copper spectrum visible.png | Zn=Zinc spectrum visible.png | Ga=Gallium spectrum visible.png | Ge=Germanium spectrum visible.png | As=Arsenic spectrum visible.png | Se=Selenium spectrum visible.png | Br=Bromine spectrum visible.png | Kr=Krypton spectrum visible.png <!--- Period 5 ---> | Rb=Rubidium spectrum visible.png | Sr=Strontium spectrum visible.png | Y =Yttrium spectrum visible.png | Zr=Zirconium spectrum visible.png | Nb=Niobium spectrum visible.png | Mo=Molybdenum spectrum visible.png | Tc=Technetium spectrum visible.png | Ru=Ruthenium spectrum visible.png | Rh=Rhodium spectrum visible.png | Pd=Palladium spectrum visible.png | Ag=Silver spectrum visible.png | Cd=Cadmium spectrum visible.png | In=Indium spectrum visible.png | Sn=Tin spectrum visible.png | Sb=Antimony spectrum visible.png | Te=Tellurium spectrum visible.png | I =Iodine spectrum visible.png | Xe=Xenon spectrum visible.png <!--- Period 6 ---> | Cs=Caesium spectrum visible.png | Ba=Barium spectrum visible.png | La=Lanthanum spectrum visible.png | Ce=Cerium spectrum visible.png | Pr=Praseodymium spectrum visible.png | Nd=Neodymium spectrum visible.png | Pm=Promethium spectrum visible.png | Sm=Samarium spectrum visible.png | Eu=Europium spectrum visible.png | Gd=Gadolinium spectrum visible.png | Tb=Terbium spectrum visible.png | Dy=Dysprosium spectrum visible.png | Ho=Holmium spectrum visible.png | Er=Erbium spectrum visible.png | Tm=Thulium spectrum visible.png | Yb=Ytterbium spectrum visible.png | Lu=Lutetium spectrum visible.png | Hf=Hafnium_spectrum_visible.png | Ta=Tantalum_spectrum_visible.png | W =Tungsten spectrum visible.png | Re=Rhenium spectrum visible.png | Os=Osmium spectrum visible.png | Ir=Iridium spectrum visible.png | Pt=Platinum spectrum visible.png | Au=Gold spectrum visible.png | Hg=Mercury spectrum visible.png | Tl=Thallium spectrum visible.png | Pb=Lead spectrum visible.png | Bi=Bismuth spectrum visible.png | Po=Polonium spectrum visible.png | At= | Rn=Radon spectrum visible.png <!--- Period 7 ---> | Fr= | Ra=Radium spectrum visible.png | Ac=Actinium spectrum visible.png | Th=Thorium spectrum visible.png | Pa=Protactinium spectrum visible.png | U =Uranium spectrum visible.png | Np=Neptunium spectrum visible.png | Pu=Plutonium spectrum visible.png | Am=Americium spectrum visible.png | Cm=Curium spectrum visible.png | Bk=Berkelium spectrum visible.png | Cf=Californium spectrum visible.png | Es=Einsteinium spectrum visible.png | Fm= | Md= | No= | Lr= | Rf= | Db= | Sg= | Bh= | Hs= | Mt= | Ds= | Rg= | Cn= | Nh= | Fl= | Mc= | Lv= | Ts= | Og= <!--- Period 8---> | Uue= | Ubn= | Ubu= | Ubb= |#default={{{default|}}} }}<!-- --><noinclude>{{documentation}}</noinclude> k70oef3ukhrk88uj3yfi1upf2xp8z72 10 338 28035 2044 2026-07-05T06:25:15Z Ilja isv 10 28035 wikitext text/x-wiki {{#switch:{{{1}}} | hydrogen= vodorod | helium= helij | lithium= litij | beryllium= berylij | boron= bor | carbon= vuglerod | nitrogen= azot | oxygen= kyslorod | fluorine= fluor | neon= neon | sodium= natrij | magnesium= magnezij | aluminium= aluminij | silicon= kremnij | phosphorus= fosfor | sulfur= sěra | chlorine= hlor | argon= argon | potassium= kalij | calcium= kalcij | scandium= skandij | titanium= titan | vanadium= vanadij | chromium= hrom | manganese= mangan | iron= želězo | cobalt= kobalt | nickel= nikelj | copper= měd | zinc= cink | gallium= galij | germanium= germanij | arsenic= arsen | selenium= selen | bromine= brom | krypton= krypton | rubidium= rubidij | strontium= stroncij | yttrium= itrij | zirconium= cirkonij | niobium= niobij | molybdenum= molibden | technetium= tehnecij | ruthenium= rutenij | rhodium= rodij | palladium= paladij | silver= srěbro | cadmium= kadmij | indium= indij | tin= cin | antimony= antimon | tellurium= telur | iodine= jod | xenon= ksenon | caesium= cezij | barium= barij | lanthanum= lantan | cerium= cerij | praseodymium= prazeodim | neodymium= neodim | promethium= prometij | samarium= samarij | europium= evropij | gadolinium= gadolinij | terbium= terbij | dysprosium= disprozij | holmium= holmij | erbium= erbij | thulium= tulij | ytterbium= iterbij | lutetium= lutecij | hafnium= hafnij | tantalum= tantal | tungsten= volfram | rhenium= renij | osmium= osmij | iridium= iridij | platinum= platina | gold= zlato | mercury= rtutj | thallium= talij | lead= svinec | bismuth= bismut | polonium= polonij | astatine= astat | radon= radon | francium= francij | radium= radij | actinium= aktinij | thorium= torij | protactinium= protaktinij | uranium= uran | neptunium= neptunij | plutonium= plutonij | americium= americij | curium= kjurij | berkelium= berklij | californium= kalifornij | einsteinium= ejnštejnij | fermium= fermij | mendelevium= mendelevij | nobelium= nobelij | lawrencium= lorensij | rutherfordium= raderfordij | dubnium= dubnij | seaborgium= siborgij | bohrium= borij | hassium= hasij | meitnerium= mejtnerij | darmstadtium= darmštadtij | roentgenium= rentgenij | copernicium= kopernicij | nihonium= nihonij | flerovium= flerovij | moscovium= moskovij | livermorium= livemorij | tennessine= tennesij | oganesson= oganeson | ununennium= ununennij | unbinilium= ununennij | unbiunium= unbiunij | unbibium= unbibij | unbitrium= unbitrij | unbiquadium= unbiquadij | unbipentium= unbipentij | unbihexium= unbihexij |#default={{{default|}}} }}<!-- --><noinclude>{{Dokumentacija}}</noinclude> rtb1c1tunwro6gm3uwlvz4nhl1vm01e 10 357 28036 2189 2026-07-05T06:26:38Z Ilja isv 10 28036 wikitext text/x-wiki <div style="background-color:transparent; margin:0; padding:0; text-align:center; border:none;"> {| style="empty-cells:hidden; border:none; padding:0; border-spacing:1px; border-collapse:separate; margin:0;" | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=s-block|name=Vodorod|mark={{{mark|}}}|symbol=H}} | colspan={{#ifexpr:{{{number|0}}}>118|31|30}} style="border:none;padding:0;" | | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=s-block|name=Helij|mark={{{mark|}}}|symbol=He}} |- | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=s-block|name=Litij|mark={{{mark|}}}|symbol=Li}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=s-block|name=Beryli|mark={{{mark|}}}|symbol=Be}} | colspan={{#ifexpr:{{{number|0}}}>118|25|24}} style="border:none;padding:0;" | | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Bor|mark={{{mark|}}}|symbol=B}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Vuglerod|mark={{{mark|}}}|symbol=C}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Azot|mark={{{mark|}}}|symbol=N}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Kyslorod|mark={{{mark|}}}|symbol=O}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Fluor|mark={{{mark|}}}|symbol=F}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Neon|mark={{{mark|}}}|symbol=Ne}} |- | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=s-block|name=Natrij|mark={{{mark|}}}|symbol=Na}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=s-block|name=Magnesij|mark={{{mark|}}}|symbol=Mg}} | colspan={{#ifexpr:{{{number|0}}}>118|25|24}} style="border:none;padding:0;" | | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Aluminij|mark={{{mark|}}}|symbol=Al}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Kremnij|mark={{{mark|}}}|symbol=Si}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Fosfor|mark={{{mark|}}}|symbol=P}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Sěra|mark={{{mark|}}}|symbol=S}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Hlor|mark={{{mark|}}}|symbol=Cl}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Argon|mark={{{mark|}}}|symbol=Ar}} |- | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=s-block|name=Kalij|mark={{{mark|}}}|symbol=K}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=s-block|name=Kalcij|mark={{{mark|}}}|symbol=Ca}} | colspan={{#ifexpr:{{{number|0}}}>118|15|14}} style="border:none;padding:0;" | | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Skandij|mark={{{mark|}}}|symbol=Sc}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Titan|mark={{{mark|}}}|symbol=Ti}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Vanadij|mark={{{mark|}}}|symbol=V}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Chrom|mark={{{mark|}}}|symbol=Cr}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Mangan|mark={{{mark|}}}|symbol=Mn}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Želězo|mark={{{mark|}}}|symbol=Fe}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Kobalt|mark={{{mark|}}}|symbol=Co}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Nikelj|mark={{{mark|}}}|symbol=Ni}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Měd|mark={{{mark|}}}|symbol=Cu}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Cink|mark={{{mark|}}}|symbol=Zn}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Galij|mark={{{mark|}}}|symbol=Ga}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Germanij|mark={{{mark|}}}|symbol=Ge}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Arsen|mark={{{mark|}}}|symbol=As}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Selen|mark={{{mark|}}}|symbol=Se}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Brom|mark={{{mark|}}}|symbol=Br}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Krypton|mark={{{mark|}}}|symbol=Kr}} |- | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=s-block|name=Rubidij|mark={{{mark|}}}|symbol=Rb}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=s-block|name=Stroncij|mark={{{mark|}}}|symbol=Sr}} | {{#ifexpr:{{{number|0}}}>118| style="border:none;padding:0;; width:6px; min-width:6px;" | style="border:none;padding:0;; width:0;" }} | | colspan={{#ifexpr:{{{number|0}}}>118|14|13}} style="border:none;padding:0;" | | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Yttrij|mark={{{mark|}}}|symbol=Y}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Zirconij|mark={{{mark|}}}|symbol=Zr}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Niobij|mark={{{mark|}}}|symbol=Nb}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Molybden|mark={{{mark|}}}|symbol=Mo}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Tehnecij|mark={{{mark|}}}|symbol=Tc}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Rutenij|mark={{{mark|}}}|symbol=Ru}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Rhodij|mark={{{mark|}}}|symbol=Rh}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Palladij|mark={{{mark|}}}|symbol=Pd}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Srěbro|mark={{{mark|}}}|symbol=Ag}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Cadmij|mark={{{mark|}}}|symbol=Cd}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Indij|mark={{{mark|}}}|symbol=In}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Cin|mark={{{mark|}}}|symbol=Sn}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Antimon|mark={{{mark|}}}|symbol=Sb}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Telur|mark={{{mark|}}}|symbol=Te}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Jod|mark={{{mark|}}}|symbol=I}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Ksenon|mark={{{mark|}}}|symbol=Xe}} |- style="border:none;padding:0;" | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=s-block|name=Cezij|mark={{{mark|}}}|symbol=Cs}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=s-block|name=Barij|mark={{{mark|}}}|symbol=Ba}} {{#ifexpr:{{{number|0}}}>118| {{!}} style="border:none;padding:0;" {{!}} }} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Lantan|mark={{{mark|}}}|symbol=La}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Cerij|mark={{{mark|}}}|symbol=Ce}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Prazeodim|mark={{{mark|}}}|symbol=Pr}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Neodim|mark={{{mark|}}}|symbol=Nd}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Prometij|mark={{{mark|}}}|symbol=Pm}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Samarij|mark={{{mark|}}}|symbol=Sm}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Evropij|mark={{{mark|}}}|symbol=Eu}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Gadolinij|mark={{{mark|}}}|symbol=Gd}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Terbij|mark={{{mark|}}}|symbol=Tb}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Disprozij|mark={{{mark|}}}|symbol=Dy}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Holmij|mark={{{mark|}}}|symbol=Ho}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Erbij|mark={{{mark|}}}|symbol=Er}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Tulij|mark={{{mark|}}}|symbol=Tm}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Iterbij|mark={{{mark|}}}|symbol=Yb}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Lutecij|mark={{{mark|}}}|symbol=Lu}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Hafnij|mark={{{mark|}}}|symbol=Hf}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Tantal|mark={{{mark|}}}|symbol=Ta}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Volfram|mark={{{mark|}}}|symbol=W}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Renij|mark={{{mark|}}}|symbol=Re}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Osmij|mark={{{mark|}}}|symbol=Os}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Iridij|mark={{{mark|}}}|symbol=Ir}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Platina|mark={{{mark|}}}|symbol=Pt}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Zlato|mark={{{mark|}}}|symbol=Au}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Rtut|link=Mercury (element)|mark={{{mark|}}}|symbol=Hg}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Talij|mark={{{mark|}}}|symbol=Tl}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Svinec|mark={{{mark|}}}|symbol=Pb}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Bismut|mark={{{mark|}}}|symbol=Bi}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Polonij|mark={{{mark|}}}|symbol=Po}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Astat|mark={{{mark|}}}|symbol=At}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Radon|mark={{{mark|}}}|symbol=Rn}} |- | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=s-block|name=Francij|mark={{{mark|}}}|symbol=Fr}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=s-block|name=Radij|mark={{{mark|}}}|symbol=Ra}} {{#ifexpr:{{{number|0}}}>118| {{!}} style="border:none;padding:0;" {{!}} }} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Actinij|mark={{{mark|}}}|symbol=Ac}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Torij|mark={{{mark|}}}|symbol=Th}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Protactinij|mark={{{mark|}}}|symbol=Pa}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Uran|mark={{{mark|}}}|symbol=U}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Neptunij|mark={{{mark|}}}|symbol=Np}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Plutonij|mark={{{mark|}}}|symbol=Pu}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Americij|mark={{{mark|}}}|symbol=Am}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Kjurij|mark={{{mark|}}}|symbol=Cm}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Berkelij|mark={{{mark|}}}|symbol=Bk}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Kalifornij|mark={{{mark|}}}|symbol=Cf}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Einštejnij|mark={{{mark|}}}|symbol=Es}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Fermij|mark={{{mark|}}}|symbol=Fm}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Mendelevij|mark={{{mark|}}}|symbol=Md}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=f-block|name=Nobelij|mark={{{mark|}}}|symbol=No}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Lorencij|mark={{{mark|}}}|symbol=Lr}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Raderfordij|mark={{{mark|}}}|symbol=Rf}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Dubnij|mark={{{mark|}}}|symbol=Db}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Siborgij|mark={{{mark|}}}|symbol=Sg}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Borij|mark={{{mark|}}}|symbol=Bh}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Hasij|mark={{{mark|}}}|symbol=Hs}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Meitnerij|mark={{{mark|}}}|symbol=Mt}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Darmštadtij|mark={{{mark|}}}|symbol=Ds}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Rentgenij|mark={{{mark|}}}|symbol=Rg}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=d-block|name=Kopernicij|mark={{{mark|}}}|symbol=Cn}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Nihonij|mark={{{mark|}}}|symbol=Nh}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Flerovij|mark={{{mark|}}}|symbol=Fl}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Moskovij|mark={{{mark|}}}|symbol=Mc}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Livermorij|mark={{{mark|}}}|symbol=Lv}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Tennesij|mark={{{mark|}}}|symbol=Ts}} | style="border:none;padding:0;" | {{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/elementcell|block=p-block|name=Oganeson|mark={{{mark|}}}|symbol=Og}} |} {{#ifexpr:{{{number|0}}}>118|{{Periodična sistema (32 kolony, mikro)/119+|number={{{number|0}}}|mark={{{mark|}}} }}}}</div><!-- --><noinclude>{{Dokumentacija}}</noinclude> m2e3ywjomivihmqaoxdlq21m5z6ry7t 10 358 28037 2195 2026-07-05T06:27:56Z Ilja isv 10 28037 wikitext text/x-wiki [[{{{link|{{{name|Chemical element}}}}}}{{!}}<span style="display:block;width:6px;height:8px;overflow:hidden;padding:0;color:transparent;background-color:{{#switch:{{{block|unknown}}} | unknown | unknown chemical properties = &#x23;e8e8e8<!-- unknown is defined separately from default --> | s-block = &#x23;ff9999 | p-block = &#x23;fdff8c | d-block = &#x23;99ccff | f-block = &#x23;9bff99 | g-block = &#x23;fd99ff<!-- does not occur in RL, not even predicted. For color set calculations only --> | s-block (predicted) = &#x23;ffcccc | p-block (predicted) = &#x23;ffffbf | d-block (predicted) = &#x23;c7eeff | f-block (predicted) = &#x23;cdffcc | g-block (predicted) = &#x23;febfff <!-- set same color all, no block --> | color = &#x23;c0c0c0<!-- same color all; darkish grey dflt --> | #default = &#x23;000000;<!-- black: Input not recognized, probably an input error --> }}; <!-- -->{{#if:{{#invoke:String|match|s=,{{{mark|n}}},|pattern=%W({{{symbol|y}}})%W|plain=false |nomatch=}}| border:1px solid black; box-sizing: border-box;;}}"><!-- -->{{{link|{{{name|Hemičny element}}}}}}</span>]]<!-- --><noinclude>{{Dokumentacija}}</noinclude> md6a20xszu5y99g73dfhi8cr5tijeyo 0 634 28071 4028 2026-07-05T11:35:42Z IJzeren Jan 9 28071 wikitext text/x-wiki {{Kartka člověk|native_name=Антон Павлович Чехов|image=Anton_Chekhov_1889.jpg|caption=Anton Čehov v 1889. g.|birth_date=29.01.1860|birth_place=Таганрог, Росијска империја|death_date=15.07.1904|death_place=Баденвајлер, Нємечска империја}} '''Anton Pavlovič Čehov''' ({{Jezyky|ru|Антон Павлович Чехов}}) jest byl russky pisatelj, dramaturg, publicist, lěkar, dobročinnik. Klasik světovoj literatury. Považajemy akademik Imperatorskoj akademije nauk v lěpoj slovesnosti. Jedin iz najznajemyh dramaturgov světa. Čehov jest stvoril vyše 500 raznyh tvorb (kratkyh humorističnyh povědok, fejletonov, serioznyh povědok i pověstij, dram). Kromě pisateljskoj i lěkarskoj dějateljnosti Čehov mnogo tvoril dobročinstvo v pomoči gladajučim, dětam, seljanam, hvorym tuberkulozoju, tvoril sbory grošev za bědnyh, regularno pisal v gazety teksty o stanju bezzaščitnyh grup ljudij. == Životopis == === Dětinstvo, mladost i formovanje kako pisatelja === Anton Čehov jest rodil se 29.01.1860 v Taganrogu, v sěmji kupca, vlastnika magazina malyh tovarov Pavla Jegoroviča Čehova i Jevgenije Jakovljevny Čehovoj (pri rodženju — Morozovoj). Anton jest byl tretjim dětetem v sěmji, ktora jest imala 6 dětij: 5 synov i 1 doči. Otec Čehova jest byl mnogo surovym i despotičnym člověkom. Od ranogo dětinstva Antona i inyh dětij sut tělesno karali. Děti i jih mati, sut žili v velikoj strogosti i ograničenjah. A. Čehov jest počel učiti se prigotovjajučem klasu grečskoj parafijnoj školy Taganroga v 1867. g., 23. avgusta 1868. g. jest postupil v Taganrogsku gimnaziju (tutčas to jest gimnazija v imenu A. Čehova). V gimnaziji on jest pisal svoje prve tvorby, napr., dramu "Bezotečstvo" ({{Jezyky|ru|Безотцовщина}}) v 18. lět. V 1876. g. otec Čehova jest razoril se, prodal imutok i odjehal v [[Moskva|Moskvu]] od zajmodateljev. Vslěd tutogo Anton jest dolžny byl zarabotyvati osoblivymi poukami. V 1879. g. on jest postupil v lěkarsky fakultet Moskovskogo universiteta (tutčas to jest [[Prvy Moskovsky državny lěkarsky universitet v imenu Ivana Sěčenova]]). V 1884. g. počel rabotati v Istrinskoj lěčiljnji ([[Moskovska oblast]], grad Istra, togda Voskresensk). Tuta lěčiljnja jest vplyvla na čest jego tvorčestva. V marcu 1880. g. Čehov debjutoval v presě v časopisu "Strekoza" povědkoju "Pismo k obrazovanomu susědu" ({{Jezyky|ru|Письмо к учёному соседу}}). Dalje on jest pisal povědky i fejletony s raznymi psevdonimami. V 1882. g. jest planoval se sbornik "Žart" ({{Jezyky|ru|Шалость}}), ale on je byl odrěčeny cenzuroju. V 1884. sut napečatali sbornik povědok "Bajky Melpomeny" ({{Jezyky|ru|Сказки Мельпомены}}), v 1886. — "Pestre povědky" ({{Jezyky|ru|Пёстрые рассказы}}). [[Fajl:Skazki Melpomeny.jpg|thumb|"Bajky Melpomeny"]][[Fajl:Чехов А.П. Пестрые рассказы. (1886). — титульный лист.jpg|thumb|"Pestre povědky"]]Od 1887., slědujuči radam [[Dmitrij Vasilijevič Grigorovič|D. Grigoroviča]], [[Aleksej Sergejevič Suvorin|A. Suvorina]], [[Viktor Viktorovič Bilibin|V. Bilibina]] i [[Aleksej Nikolajevič Pleščejev|A. Pleščejeva]], on jest počel probovati pisati vyše velike i seriozne tvorby, vključno dva romany (prvy, "Povědky iz života mojih prijateljev" ({{Jezyky|ru|Рассказы из жизни моих друзей}}), jest byl odrěčeny, drugy stal pověstju "Tri gody"). V 1888. jest polučil pol Puškinoj premije za sbornik "V sumraku". === Sahalinsko i azijatsko putovanje === V 1889. jest umrl brat Antona Čehova, Nikolaj. Takož v tom godu on zamyslil početi seriozny literaturny trud. V 1890. Čehov rěšil putovati v Sahalin črěz Siberiju. Pri projehanju črěz Siberiju on jest napisal cikl povědok "Iz Siberije". V Sahalinu Čehov mnogo aktivno komunikoval s izgnancami (takož političnymi pomimo administrativnyh zabran). Dalje on projehal črěz [[Hongkong]], [[Singapur]], [[Šri-Lanka|Šri-Lanku]], [[Suesky kanal]], [[Konstantinopol]] i [[Odesa|Odesu]]. Tuto putovanje imalo veliky vliv na tvorčestvo pisatelja. Suglasno polučenym danym jest byla napisana kniga "Ostrov Sahalin". === Pozdne gody života i smrt === Od 1890 do 1895 g. žil v Moskvě. Za tuty period napisal roman "Ostrov Sahalin", povědky "Skakačka" ({{Jezyky|ru|Попрыгунья}}), "Duel" i "Komora № 6" ({{Jezyky|ru|Палата № 6}}). V koncu 1898 jest kupil zemju v Jaltě, kde žil najveliku čest časa vslěd tuberkulozy. 6. dekembra 1899. byl nagradženy [[Imperatorsky i carsky orden Svetogo Stanislava|ordenom Svetogo Stanislava]]. V 1900. g. jest byl izbrany považajemym akademikom odděla lěpoj slovesnosti Akademije nauk, ale v 1902. on odrěkl se od tutogo vslěd anulovanja izbora akademikom [[Maksim Gorky|Maksima Gorkogo]]. 15. julija 1904. g. umrl v kurortu v Badenvajleru [https://iz.ru/692065/2018-01-06/uchenye-nazvali-tochnuiu-prichinu-smerti-pisatelia-chekhova vslěd mozgovogo udara]. {{DEFAULTSORT:Čehov, Anton}} [[Kategorija:Rosijski pisatelji]] [[Kategorija:Lěkari]] {{INTERWIKI|Q5685}} gtopdftkxug7o1rvwyfj8tfvxca2l73 0 677 28011 4401 2026-07-04T18:02:53Z IJzeren Jan 9 28011 wikitext text/x-wiki {{Kartka azot}} '''Azot''' jest [[Nemetaličny element|nemetaličny]] [[hemičny element]]. Atmosfera sodržaje vyše než 78 procent azota. Imaje [[hemičny simbol]] '''{{-|N}}''' i [[atomny nomer]] 7. Jego stabilno jedro obyčno sodržaje 14 nukleonov (7 [[proton]]ov i 7 [[nevtron]]ov). Imaje 5 elektronov vo vnešnej povlakě. ==Svojstva== [[Fajl:Liquid nitrogen dsc04496.jpg|thumb|left|Čaša tekutogo azota]] Azot jest bezkolorovy i bezvonny [[gaz]] pri normalnoj temperaturě. On obyčno sjedinjaje se s drugym atomom azota, sostavjajuči molekulu azota ({{-|N}}₂). Tuta svez jest velmi silna. Zato mnogo [[Izbuhlina|izbuhlin]] sodržaje azot. Pri iztvorjenju izbuhliny tato svez se raztrgaje. Pri izbuhu svez se vračaje, osvobodžajuči mnogo energije. Azot preobračaje se v tekutinu pri -195.8°{{-|C}} i v tvrdu substanciju pri -210°{{-|C}}. Pri jego stisknuti, toj može obratiti se v tekutinu bez ohladženja si. Azot obyčno ne objedinjaje se s drugymi atomami, zatože jego silna svez odvračaje jego od reakcij. [[Litij]] jest jednim iz mala hemičnyh elementov, koji reagujut s azotom bez nagrevanja. [[Magnezij]] može goreti v azotu. Azot takože davaje sinje električne iskry. Sinji kolor poradžaje se vozbudžennymi atomami. Kogda oni iznova stavajut se obyčajnymi, oni produkujut světlo. Kogda azot jest vozbudženny, on reaguje so mnogimi substancijami, s kojimi normalno ne reaguje. [[Fajl:Nitrogen-glow.jpg|thumb|left|Električna iskra črez trubku, napolnjenu azotom]] ==Sjedinjenja== Mnogo [[Hemično sjedinjenje|hemičnyh sjedinjenij]], važnyh dlja [[Promysl|industrialnyh]] cěljev, sodržajut [[ion]]y azota. Te vključajut [[ammonijak]], [[Kyslina azotna|kyslinu azotnu]], [[nitrat]]y i [[cianid]]y. Azot imaje několiko [[Stupenj okysljenja|stupnjev okyslenja]]; -3, -2, -¹/₃, +1, +3, +4, i +5. Každy iz tyh stupnjev okyslenja imaje svoje množstvo sjedinjenij. Sjedinjenja v stupnju okyslenja -3 sut slabi [[Redukčni agent|redukčne agenty]]. Oni vključajut [[amonijak]], [[amid]]y i [[nitrid]]y. [[Aminokyslina|Aminokysliny]] i [[Bělok|bělky]] sodrživajut azot v tutom stupnju okyslenja. [[Hydrazin]], sjedinjenje stupnja okyslenja -2, jest silnym redukčnym agentom. [[Azid]]y sodržajut azot v stupnju okyslenja -¹/₃. Oni sut ekstremno močnymi redukčnymi agentami, i večšinstvo jih jest velmi toksično. [[Oksid azota]] sodržaje azot v stupnju okyslenja +1. Koristaje se kako [[anestetik]]. Sjedinjenja, imajuči azot v stupnju okyslenja +2, kako [[oksid azota]], sut redukčnimi agentami. Sjedinjenja so stupnjem okyslenja +3 sut silnymi oksidačnymi ili slabymi redukčnimi agentami. Najtipičnymi sjedinjenjami stupnja +3 sut [[nitrit]]y. Sjedinjenja v stupnju okyslenja +4 sut silnymi oksidačnymi agentami. Oni vključajut [[dioksid azota]] i [[tetraoksid dvoazotny]]. Sjedinjenja, sodržajuči azot v stupnju okyslenja +5, sut silni okyslitelje. Oni sut jednoju iz najrazprostranjennyh grup sjedinjenji azota. Vključajut [[Kyslina azotna|kyslinu azotnu]] i [[pentaoksid dvoazotny]]. Oni takože vključajut [[nitrat]]y, ktore koristajut v [[izbuhlina]]h kako sut [[dinamit]], [[nitroglicerin]] i [[trinitrotoluen]]. ==Strečanje i dobyvanje== [[Vozduh]] skladaje se iz 78% azota i priblizno 20.95% [[kyslorod]]a, < 1% [[argon]]a, i slědov drugyh gazov kako sut medžu inymi [[dioksid vugleroda]] i vodna para. On takože se sodrživaje v [[nitrat]]ah v glině. [[Amonijak|Amonijne]] mineraly sut rědki. Azot jest prisutny v [[Bělok|bělkah]]. Čisty tekuty azot može byti dobytym ohladženjem vozduha. Azot stavaje se tekutinoju pri inoj temperaturě, než kyslorod. On takože može byti produkovanym črěz nagrevanje něktoryh [[Hemično sjedinjenje|hemičnyh sjedinjenij]], napriklad, [[Azid natrija|azida natrija]]. ==Koristanja== [[Fajl:Nitrogen.ogv|thumb|left|Tekuty azot zamrazuje balonek]] Azot kako element koristaje se za prevenciju reagovanja substancij s kyslorodom vozduha. On može se koristati za napolnenje upakovok s jedanjem ili [[Žarove lampy|žarovyh lamp]]. Jego takože koristaut za napolnenje něktoryh avtomobilovyh [[Gumy|gum]]. Može se koristati pri izrabenju elektroničnyh komponentov kako napriklad [[tranzistor]]. Tekuty azot može se koristati na zamražanje večij. Azotove sjedinjenja imajut mnogo koristanij, kako napriklad [[anestetik]]y ([[oksid azota]]), izbuhliny ([[dinamit]]), [[Čisteči srědstvo|čisteče srědstva]] (s [[amonijak]]om), meso ([[bělok]]), i samolety (palivo). Naftove kompanije koristajut azot pod vysokym pritiskom da by izphati [[Nafta|surovu naftu]] na povrhnost. Azot takože koristajut dlja sniženja bolesti v těle. On pomogaje slomjenym kostjam.<ref>{{Cite book|chapter-url=http://dx.doi.org/10.1007/978-1-4899-6008-5_4|chapter=Touch Me—Feel Me—Feed Me— Kiss Me!|last=Joseph|first=R.|title=The Naked Neuron |date=1993|publisher=Springer US|location=Boston, MA|pages=71–98|doi=10.1007/978-1-4899-6008-5_4 |isbn=978-0-306-44510-1 }}</ref> Minimalno v jednoj krajine (po danym 2020-h lět), gaz azot koristaje se na [[kaznj]]i ljudij, kogda [[Smrtny vyrok|pravna sistema trěbuje, da by osoba byla ubita]].<ref>https://www.npr.org/2024/11/22/nx-s1-5201699/alabama-nitrogen-gas-execution. Retrieved 2024-11-22</ref> ==Historija== Azot byl odkryty [[Daniel Razerford|Danielom Razerfordom]] v 1772, koj nazval jego ''dušiči gaz'' ili ''ustaljeny gaz''. On je odkyl, že čest vozduha ne jest izgorala. Takože, v njej umirali sut životiny. Byl izvestny kako "{{-|azote}}". Mnoge sjedinjenja azota takože sodržajut bukvy "azid" ili "azin", napriklad [[hydrazin]]. V lětu 1910, Lord Rejli dovědal se, že kogda iskra prohodi črěz azot, ona iztvorjaje reakčnu formu azota. Taky azot je reagoval s mnogymi metalami i sjedinjenjami. ==Referencije== {{-|{{Iztočniky}}}} ==Vnešni linky== * ''Tutoj članok sodržaje prěvod iz članka {{-|«[[:simple:Nitrogen|Nitrogen]]»}} v Vikipediji na'' ''prostom anglijskom ([https://simple.wikipedia.org/w/index.php?title=Nitrogen&action=history spis avtorov]; dozvoljeńje [[ccorg:licenses/by-sa/4.0/|CC BY-SA 4.0]]).'' [[Kategorija:Hemične elementy]] {{INTERWIKI|Q627}} scj4mcjfmovrpaijspxceivtkx0ds9j 28012 28011 2026-07-04T18:03:37Z IJzeren Jan 9 Odčinjena jest jedna pravka od koristnika [[Special:Contributions/IJzeren Jan|IJzeren Jan]] ([[User talk:IJzeren Jan|besěda]]), povrat k poslědnjej versiji od koristnika [[User:Jon Harald Søby|Jon Harald Søby]]. 4400 wikitext text/x-wiki {{Kartka azot}} '''Azot''' jest [[Nemetaličny element|nemetaličny]] [[hemičny element]]. Atmosfera sodržaje vyše než 78 procent azota. Imaje [[hemičny simbol]] '''{{-|N}}''' i [[atomny nomer]] 7. Jego stabilno jedro obyčno sodržaje 14 nukleonov (7 [[proton]]ov i 7 [[nevtron]]ov). Imaje 5 elektronov vo vnešnej povlakě. ==Svojstva== [[Fajl:Liquid nitrogen dsc04496.jpg|thumb|left|Čaša tekutogo azota]] Azot jest bezkolorovy i bezvonny [[gaz]] pri normalnoj temperaturě. On obyčno sjedinjaje se s drugym atomom azota, sostavjajuči molekulu azota ({{-|N}}₂). Tuta svez jest velmi silna. Zato mnogo [[Izbuhlina|izbuhlin]] sodržaje azot. Pri iztvorjenju izbuhliny tato svez se raztrgaje. Pri izbuhu svez se vračaje, osvobodžajuči mnogo energije. Azot preobračaje se v tekutinu pri -195.8°{{-|C}} i v tvrdu substanciju pri -210°{{-|C}}. Pri jego stisknuti, toj može obratiti se v tekutinu bez ohladženja si. Azot obyčno ne objedinjaje se s drugymi atomami, zatože jego silna svez odvračaje jego od reakcij. [[Litij]] jest jednim iz mala hemičnyh elementov, koji reagujut s azotom bez nagrevanja. [[Magnezij]] može goreti v azotu. Azot takože davaje sinje električne iskry. Sinji kolor poradžaje se vozbudžennymi atomami. Kogda oni iznova stavajut se obyčajnymi, oni produkujut světlo. Kogda azot jest vozbudženny, on reaguje so mnogimi substancijami, s kojimi normalno ne reaguje. [[Fajl:Nitrogen-glow.jpg|thumb|left|Električna iskra črez trubku, napolnjenu azotom]] ==Sjedinjenja== Mnogo [[Hemično sjedinjenje|hemičnyh sjedinjenij]], važnyh dlja [[Promysl|industrialnyh]] cěljev, sodržajut [[ion]]y azota. Te vključajut [[ammonijak]], [[Kyslina azotna|kyslinu azotnu]], [[nitrat]]y i [[cianid]]y. Azot imaje několiko [[Stupenj okysljenja|stupnjev okyslenja]]; -3, -2, -¹/₃, +1, +3, +4, i +5. Každy iz tyh stupnjev okyslenja imaje svoje množstvo sjedinjenij. Sjedinjenja v stupnju okyslenja -3 sut slabi [[Redukčni agent|redukčne agenty]]. Oni vključajut [[amonijak]], [[amid]]y i [[nitrid]]y. [[Aminokyslina|Aminokysliny]] i [[Bělok|bělky]] sodrživajut azot v tutom stupnju okyslenja. [[Hydrazin]], sjedinjenje stupnja okyslenja -2, jest silnym redukčnym agentom. [[Azid]]y sodržajut azot v stupnju okyslenja -¹/₃. Oni sut ekstremno močnymi redukčnymi agentami, i večšinstvo jih jest velmi toksično. [[Oksid azota]] sodržaje azot v stupnju okyslenja +1. Koristaje se kako [[anestetik]]. Sjedinjenja, imajuči azot v stupnju okyslenja +2, kako [[oksid azota]], sut redukčnimi agentami. Sjedinjenja so stupnjem okyslenja +3 sut silnymi oksidačnymi ili slabymi redukčnimi agentami. Najtipičnymi sjedinjenjami stupnja +3 sut [[nitrit]]y. Sjedinjenja v stupnju okyslenja +4 sut silnymi oksidačnymi agentami. Oni vključajut [[dioksid azota]] i [[tetraoksid dvoazotny]]. Sjedinjenja, sodržajuči azot v stupnju okyslenja +5, sut silni okyslitelje. Oni sut jednoju iz najrazprostranjennyh grup sjedinjenji azota. Vključajut [[Kyslina azotna|kyslinu azotnu]] i [[pentaoksid dvoazotny]]. Oni takože vključajut [[nitrat]]y, ktore koristajut v [[izbuhlina]]h kako sut [[dinamit]], [[nitroglicerin]] i [[trinitrotoluen]]. ==Strečanje i dobyvanje== [[Vozduh]] skladaje se iz 78% azota i priblizno 20.95% [[kyslorod]]a, < 1% [[argon]]a, i slědov drugyh gazov kako sut medžu inymi [[dioksid vugleroda]] i vodna para. On takože se sodrživaje v [[nitrat]]ah v glině. [[Amonijak|Amonijne]] mineraly sut rědki. Azot jest prisutny v [[Bělok|bělkah]]. Čisty tekuty azot može byti dobytym ohladženjem vozduha. Azot stavaje se tekutinoju pri inoj temperaturě, než kyslorod. On takože može byti produkovanym črěz nagrevanje něktoryh [[Hemično sjedinjenje|hemičnyh sjedinjenij]], napriklad, [[Azid natrija|azida natrija]]. ==Koristanja== [[Fajl:Nitrogen.ogv|thumb|left|Tekuty azot zamrazuje balonek]] Azot kako element koristaje se za prevenciju reagovanja substancij s kyslorodom vozduha. On može se koristati za napolnenje upakovok s jedanjem ili [[Žarove lampy|žarovyh lamp]]. Jego takože koristaut za napolnenje něktoryh avtomobilovyh [[Gumy|gum]]. Može se koristati pri izrabenju elektroničnyh komponentov kako napriklad [[tranzistor]]. Tekuty azot može se koristati na zamražanje večij. Azotove sjedinjenja imajut mnogo koristanij, kako napriklad [[anestetik]]y ([[oksid azota]]), izbuhliny ([[dinamit]]), [[Čisteči srědstvo|čisteče srědstva]] (s [[amonijak]]om), meso ([[bělok]]), i samolety (palivo). Naftove kompanije koristajut azot pod vysokym pritiskom da by izphati [[Nafta|surovu naftu]] na povrhnost. Azot takože koristajut dlja sniženja bolesti v těle. On pomogaje slomjenym kostjam.<ref>{{Cite book|chapter-url=http://dx.doi.org/10.1007/978-1-4899-6008-5_4|chapter=Touch Me—Feel Me—Feed Me— Kiss Me!|last=Joseph|first=R.|title=The Naked Neuron |date=1993|publisher=Springer US|location=Boston, MA|pages=71–98|doi=10.1007/978-1-4899-6008-5_4 |isbn=978-0-306-44510-1 }}</ref> Minimalno v jednoj krajine (po danym 2020-h lět), gaz azot koristaje se na [[kaznj]]i ljudij, kogda [[Smrtny vyrok|pravna sistema trěbuje, da by osoba byla ubita]].<ref>https://www.npr.org/2024/11/22/nx-s1-5201699/alabama-nitrogen-gas-execution. Retrieved 2024-11-22</ref> ==Historija== Azot byl odkryty [[Daniel Razerford|Danielom Razerfordom]] v 1772, koj nazval jego ''dušiči gaz'' ili ''ustaljeny gaz''. On je odkyl, že čest vozduha ne jest izgorala. Takože, v njej umirali sut životiny. Byl izvestny kako "{{-|azote}}". Mnoge sjedinjenja azota takože sodržajut bukvy "azid" ili "azin", napriklad [[hydrazin]]. V lětu 1910, Lord Rejli dovědal se, že kogda iskra prohodi črěz azot, ona iztvorjaje reakčnu formu azota. Taky azot je reagoval s mnogymi metalami i sjedinjenjami. ==Referencije== {{-|{{Iztočniky}}}} ==Vnešni linky== * ''Tutoj članok sodržaje prěvod iz članka {{-|«[[:simple:Nitrogen|Nitrogen]]»}} v Vikipediji na'' ''prostom anglijskom ([https://simple.wikipedia.org/w/index.php?title=Nitrogen&action=history spis avtorov]; dozvoljeńje [[ccorg:licenses/by-sa/4.0/|CC BY-SA 4.0]]).'' {{INTERWIKI|Q627}} [[Kategorija:Hemične elementy]] {{INTERWIKI|Q627}} r3yhk2dqzzybrxqvawf12nmt3lwvwce 28013 28012 2026-07-04T18:05:28Z IJzeren Jan 9 28013 wikitext text/x-wiki {{Kartka azot}} '''Azot''' jest [[Nemetaličny element|nemetaličny]] [[hemičny element]]. Atmosfera sodržaje vyše než 78 procent azota. Imaje [[hemičny simbol]] '''{{-|N}}''' i [[atomny nomer]] 7. Jego stabilno jedro obyčno sodržaje 14 nukleonov (7 [[proton]]ov i 7 [[nevtron]]ov). Imaje 5 elektronov vo vnešnej povlakě. ==Svojstva== [[Fajl:Liquid nitrogen dsc04496.jpg|thumb|left|Čaša tekutogo azota]] Azot jest bezkolorovy i bezvonny [[gaz]] pri normalnoj temperaturě. On obyčno sjedinjaje se s drugym atomom azota, sostavjajuči molekulu azota ({{-|N}}₂). Tuta svez jest velmi silna. Zato mnogo [[Izbuhlina|izbuhlin]] sodržaje azot. Pri iztvorjenju izbuhliny tato svez se raztrgaje. Pri izbuhu svez se vračaje, osvobodžajuči mnogo energije. Azot preobračaje se v tekutinu pri -195.8°{{-|C}} i v tvrdu substanciju pri -210°{{-|C}}. Pri jego stisknuti, toj može obratiti se v tekutinu bez ohladženja si. Azot obyčno ne objedinjaje se s drugymi atomami, zatože jego silna svez odvračaje jego od reakcij. [[Litij]] jest jednim iz mala hemičnyh elementov, koji reagujut s azotom bez nagrevanja. [[Magnezij]] može goreti v azotu. Azot takože davaje sinje električne iskry. Sinji kolor poradžaje se vozbudžennymi atomami. Kogda oni iznova stavajut se obyčajnymi, oni produkujut světlo. Kogda azot jest vozbudženny, on reaguje so mnogimi substancijami, s kojimi normalno ne reaguje. [[Fajl:Nitrogen-glow.jpg|thumb|left|Električna iskra črez trubku, napolnjenu azotom]] ==Sjedinjenja== Mnogo [[Hemično sjedinjenje|hemičnyh sjedinjenij]], važnyh dlja [[Promysl|industrialnyh]] cěljev, sodržajut [[ion]]y azota. Te vključajut [[ammonijak]], [[Kyslina azotna|kyslinu azotnu]], [[nitrat]]y i [[cianid]]y. Azot imaje několiko [[Stupenj okysljenja|stupnjev okyslenja]]; -3, -2, -¹/₃, +1, +3, +4, i +5. Každy iz tyh stupnjev okyslenja imaje svoje množstvo sjedinjenij. Sjedinjenja v stupnju okyslenja -3 sut slabi [[Redukčni agent|redukčne agenty]]. Oni vključajut [[amonijak]], [[amid]]y i [[nitrid]]y. [[Aminokyslina|Aminokysliny]] i [[Bělok|bělky]] sodrživajut azot v tutom stupnju okyslenja. [[Hydrazin]], sjedinjenje stupnja okyslenja -2, jest silnym redukčnym agentom. [[Azid]]y sodržajut azot v stupnju okyslenja -¹/₃. Oni sut ekstremno močnymi redukčnymi agentami, i večšinstvo jih jest velmi toksično. [[Oksid azota]] sodržaje azot v stupnju okyslenja +1. Koristaje se kako [[anestetik]]. Sjedinjenja, imajuči azot v stupnju okyslenja +2, kako [[oksid azota]], sut redukčnimi agentami. Sjedinjenja so stupnjem okyslenja +3 sut silnymi oksidačnymi ili slabymi redukčnimi agentami. Najtipičnymi sjedinjenjami stupnja +3 sut [[nitrit]]y. Sjedinjenja v stupnju okyslenja +4 sut silnymi oksidačnymi agentami. Oni vključajut [[dioksid azota]] i [[tetraoksid dvoazotny]]. Sjedinjenja, sodržajuči azot v stupnju okyslenja +5, sut silni okyslitelje. Oni sut jednoju iz najrazprostranjennyh grup sjedinjenji azota. Vključajut [[Kyslina azotna|kyslinu azotnu]] i [[pentaoksid dvoazotny]]. Oni takože vključajut [[nitrat]]y, ktore koristajut v [[izbuhlina]]h kako sut [[dinamit]], [[nitroglicerin]] i [[trinitrotoluen]]. ==Strečanje i dobyvanje== [[Vozduh]] skladaje se iz 78% azota i priblizno 20.95% [[kyslorod]]a, < 1% [[argon]]a, i slědov drugyh gazov kako sut medžu inymi [[dioksid vugleroda]] i vodna para. On takože se sodrživaje v [[nitrat]]ah v glině. [[Amonijak|Amonijne]] mineraly sut rědki. Azot jest prisutny v [[Bělok|bělkah]]. Čisty tekuty azot može byti dobytym ohladženjem vozduha. Azot stavaje se tekutinoju pri inoj temperaturě, než kyslorod. On takože može byti produkovanym črěz nagrevanje něktoryh [[Hemično sjedinjenje|hemičnyh sjedinjenij]], napriklad, [[Azid natrija|azida natrija]]. ==Koristanja== [[Fajl:Nitrogen.ogv|thumb|left|Tekuty azot zamrazuje balonek]] Azot kako element koristaje se za prevenciju reagovanja substancij s kyslorodom vozduha. On može se koristati za napolnenje upakovok s jedanjem ili [[Žarove lampy|žarovyh lamp]]. Jego takože koristaut za napolnenje něktoryh avtomobilovyh [[Gumy|gum]]. Može se koristati pri izrabenju elektroničnyh komponentov kako napriklad [[tranzistor]]. Tekuty azot može se koristati na zamražanje večij. Azotove sjedinjenja imajut mnogo koristanij, kako napriklad [[anestetik]]y ([[oksid azota]]), izbuhliny ([[dinamit]]), [[Čisteči srědstvo|čisteče srědstva]] (s [[amonijak]]om), meso ([[bělok]]), i samolety (palivo). Naftove kompanije koristajut azot pod vysokym pritiskom da by izphati [[Nafta|surovu naftu]] na povrhnost. Azot takože koristajut dlja sniženja bolesti v těle. On pomogaje slomjenym kostjam.<ref>{{Cite book|chapter-url=http://dx.doi.org/10.1007/978-1-4899-6008-5_4|chapter=Touch Me—Feel Me—Feed Me— Kiss Me!|last=Joseph|first=R.|title=The Naked Neuron |date=1993|publisher=Springer US|location=Boston, MA|pages=71–98|doi=10.1007/978-1-4899-6008-5_4 |isbn=978-0-306-44510-1 }}</ref> Minimalno v jednoj krajine (po danym 2020-h lět), gaz azot koristaje se na [[kaznj]]i ljudij, kogda [[Smrtny vyrok|pravna sistema trěbuje, da by osoba byla ubita]].<ref>https://www.npr.org/2024/11/22/nx-s1-5201699/alabama-nitrogen-gas-execution. Retrieved 2024-11-22</ref> ==Historija== Azot byl odkryty [[Daniel Razerford|Danielom Razerfordom]] v 1772, koj nazval jego ''dušiči gaz'' ili ''ustaljeny gaz''. On je odkyl, že čest vozduha ne jest izgorala. Takože, v njej umirali sut životiny. Byl izvestny kako "{{-|azote}}". Mnoge sjedinjenja azota takože sodržajut bukvy "azid" ili "azin", napriklad [[hydrazin]]. V lětu 1910, Lord Rejli dovědal se, že kogda iskra prohodi črěz azot, ona iztvorjaje reakčnu formu azota. Taky azot je reagoval s mnogymi metalami i sjedinjenjami. ==Referencije== {{-|{{Iztočniky}}}} ==Vnešni linky== * ''Tutoj članok sodržaje prěvod iz članka {{-|«[[:simple:Nitrogen|Nitrogen]]»}} v Vikipediji na'' ''prostom anglijskom ([https://simple.wikipedia.org/w/index.php?title=Nitrogen&action=history spis avtorov]; dozvoljeńje [[ccorg:licenses/by-sa/4.0/|CC BY-SA 4.0]]).'' [[Kategorija:Hemične elementy]] {{INTERWIKI|Q627}} scj4mcjfmovrpaijspxceivtkx0ds9j 28020 28013 2026-07-05T05:48:04Z Ilja isv 10 28020 wikitext text/x-wiki '''Azot''' jest [[Nemetaličny element|nemetaličny]] [[hemičny element]]. Atmosfera sodržaje vyše než 78 procent azota. Imaje [[hemičny simbol]] '''{{-|N}}''' i [[atomny nomer]] 7. Jego stabilno jedro obyčno sodržaje 14 nukleonov (7 [[proton]]ov i 7 [[nevtron]]ov). Imaje 5 elektronov vo vnešnej povlakě. ==Svojstva== [[Fajl:Liquid nitrogen dsc04496.jpg|thumb|left|Čaša tekutogo azota]] Azot jest bezkolorovy i bezvonny [[gaz]] pri normalnoj temperaturě. On obyčno sjedinjaje se s drugym atomom azota, sostavjajuči molekulu azota ({{-|N}}₂). Tuta svez jest velmi silna. Zato mnogo [[Izbuhlina|izbuhlin]] sodržaje azot. Pri iztvorjenju izbuhliny tato svez se raztrgaje. Pri izbuhu svez se vračaje, osvobodžajuči mnogo energije. Azot preobračaje se v tekutinu pri -195.8°{{-|C}} i v tvrdu substanciju pri -210°{{-|C}}. Pri jego stisknuti, toj može obratiti se v tekutinu bez ohladženja si. Azot obyčno ne objedinjaje se s drugymi atomami, zatože jego silna svez odvračaje jego od reakcij. [[Litij]] jest jednim iz mala hemičnyh elementov, koji reagujut s azotom bez nagrevanja. [[Magnezij]] može goreti v azotu. Azot takože davaje sinje električne iskry. Sinji kolor poradžaje se vozbudžennymi atomami. Kogda oni iznova stavajut se obyčajnymi, oni produkujut světlo. Kogda azot jest vozbudženny, on reaguje so mnogimi substancijami, s kojimi normalno ne reaguje. [[Fajl:Nitrogen-glow.jpg|thumb|left|Električna iskra črez trubku, napolnjenu azotom]] ==Sjedinjenja== Mnogo [[Hemično sjedinjenje|hemičnyh sjedinjenij]], važnyh dlja [[Promysl|industrialnyh]] cěljev, sodržajut [[ion]]y azota. Te vključajut [[ammonijak]], [[Kyslina azotna|kyslinu azotnu]], [[nitrat]]y i [[cianid]]y. Azot imaje několiko [[Stupenj okysljenja|stupnjev okyslenja]]; -3, -2, -¹/₃, +1, +3, +4, i +5. Každy iz tyh stupnjev okyslenja imaje svoje množstvo sjedinjenij. Sjedinjenja v stupnju okyslenja -3 sut slabi [[Redukčni agent|redukčne agenty]]. Oni vključajut [[amonijak]], [[amid]]y i [[nitrid]]y. [[Aminokyslina|Aminokysliny]] i [[Bělok|bělky]] sodrživajut azot v tutom stupnju okyslenja. [[Hydrazin]], sjedinjenje stupnja okyslenja -2, jest silnym redukčnym agentom. [[Azid]]y sodržajut azot v stupnju okyslenja -¹/₃. Oni sut ekstremno močnymi redukčnymi agentami, i večšinstvo jih jest velmi toksično. [[Oksid azota]] sodržaje azot v stupnju okyslenja +1. Koristaje se kako [[anestetik]]. Sjedinjenja, imajuči azot v stupnju okyslenja +2, kako [[oksid azota]], sut redukčnimi agentami. Sjedinjenja so stupnjem okyslenja +3 sut silnymi oksidačnymi ili slabymi redukčnimi agentami. Najtipičnymi sjedinjenjami stupnja +3 sut [[nitrit]]y. Sjedinjenja v stupnju okyslenja +4 sut silnymi oksidačnymi agentami. Oni vključajut [[dioksid azota]] i [[tetraoksid dvoazotny]]. Sjedinjenja, sodržajuči azot v stupnju okyslenja +5, sut silni okyslitelje. Oni sut jednoju iz najrazprostranjennyh grup sjedinjenji azota. Vključajut [[Kyslina azotna|kyslinu azotnu]] i [[pentaoksid dvoazotny]]. Oni takože vključajut [[nitrat]]y, ktore koristajut v [[izbuhlina]]h kako sut [[dinamit]], [[nitroglicerin]] i [[trinitrotoluen]]. ==Strečanje i dobyvanje== [[Vozduh]] skladaje se iz 78% azota i priblizno 20.95% [[kyslorod]]a, < 1% [[argon]]a, i slědov drugyh gazov kako sut medžu inymi [[dioksid vugleroda]] i vodna para. On takože se sodrživaje v [[nitrat]]ah v glině. [[Amonijak|Amonijne]] mineraly sut rědki. Azot jest prisutny v [[Bělok|bělkah]]. Čisty tekuty azot može byti dobytym ohladženjem vozduha. Azot stavaje se tekutinoju pri inoj temperaturě, než kyslorod. On takože može byti produkovanym črěz nagrevanje něktoryh [[Hemično sjedinjenje|hemičnyh sjedinjenij]], napriklad, [[Azid natrija|azida natrija]]. ==Koristanja== [[Fajl:Nitrogen.ogv|thumb|left|Tekuty azot zamrazuje balonek]] Azot kako element koristaje se za prevenciju reagovanja substancij s kyslorodom vozduha. On može se koristati za napolnenje upakovok s jedanjem ili [[Žarove lampy|žarovyh lamp]]. Jego takože koristaut za napolnenje něktoryh avtomobilovyh [[Gumy|gum]]. Može se koristati pri izrabenju elektroničnyh komponentov kako napriklad [[tranzistor]]. Tekuty azot može se koristati na zamražanje večij. Azotove sjedinjenja imajut mnogo koristanij, kako napriklad [[anestetik]]y ([[oksid azota]]), izbuhliny ([[dinamit]]), [[Čisteči srědstvo|čisteče srědstva]] (s [[amonijak]]om), meso ([[bělok]]), i samolety (palivo). Naftove kompanije koristajut azot pod vysokym pritiskom da by izphati [[Nafta|surovu naftu]] na povrhnost. Azot takože koristajut dlja sniženja bolesti v těle. On pomogaje slomjenym kostjam.<ref>{{Cite book|chapter-url=http://dx.doi.org/10.1007/978-1-4899-6008-5_4|chapter=Touch Me—Feel Me—Feed Me— Kiss Me!|last=Joseph|first=R.|title=The Naked Neuron |date=1993|publisher=Springer US|location=Boston, MA|pages=71–98|doi=10.1007/978-1-4899-6008-5_4 |isbn=978-0-306-44510-1 }}</ref> Minimalno v jednoj krajine (po danym 2020-h lět), gaz azot koristaje se na [[kaznj]]i ljudij, kogda [[Smrtny vyrok|pravna sistema trěbuje, da by osoba byla ubita]].<ref>https://www.npr.org/2024/11/22/nx-s1-5201699/alabama-nitrogen-gas-execution. Retrieved 2024-11-22</ref> ==Historija== Azot byl odkryty [[Daniel Razerford|Danielom Razerfordom]] v 1772, koj nazval jego ''dušiči gaz'' ili ''ustaljeny gaz''. On je odkyl, že čest vozduha ne jest izgorala. Takože, v njej umirali sut životiny. Byl izvestny kako "{{-|azote}}". Mnoge sjedinjenja azota takože sodržajut bukvy "azid" ili "azin", napriklad [[hydrazin]]. V lětu 1910, Lord Rejli dovědal se, že kogda iskra prohodi črěz azot, ona iztvorjaje reakčnu formu azota. Taky azot je reagoval s mnogymi metalami i sjedinjenjami. ==Referencije== {{-|{{Iztočniky}}}} ==Vnešni linky== * ''Tutoj članok sodržaje prěvod iz članka {{-|«[[:simple:Nitrogen|Nitrogen]]»}} v Vikipediji na'' ''prostom anglijskom ([https://simple.wikipedia.org/w/index.php?title=Nitrogen&action=history spis avtorov]; dozvoljeńje [[ccorg:licenses/by-sa/4.0/|CC BY-SA 4.0]]).'' [[Kategorija:Hemične elementy]] {{INTERWIKI|Q627}} muobeh4jgckhlvqxfzmnf53609ix6ey 28029 28020 2026-07-05T06:10:44Z Ilja isv 10 Odčinjenje versije [[Special:Diff/28020|28020]] od koristnika [[Special:Contributions/Ilja isv|Ilja isv]] ([[User talk:Ilja isv|besěda]]) 28029 wikitext text/x-wiki {{Kartka azot}} '''Azot''' jest [[Nemetaličny element|nemetaličny]] [[hemičny element]]. Atmosfera sodržaje vyše než 78 procent azota. Imaje [[hemičny simbol]] '''{{-|N}}''' i [[atomny nomer]] 7. Jego stabilno jedro obyčno sodržaje 14 nukleonov (7 [[proton]]ov i 7 [[nevtron]]ov). Imaje 5 elektronov vo vnešnej povlakě. ==Svojstva== [[Fajl:Liquid nitrogen dsc04496.jpg|thumb|left|Čaša tekutogo azota]] Azot jest bezkolorovy i bezvonny [[gaz]] pri normalnoj temperaturě. On obyčno sjedinjaje se s drugym atomom azota, sostavjajuči molekulu azota ({{-|N}}₂). Tuta svez jest velmi silna. Zato mnogo [[Izbuhlina|izbuhlin]] sodržaje azot. Pri iztvorjenju izbuhliny tato svez se raztrgaje. Pri izbuhu svez se vračaje, osvobodžajuči mnogo energije. Azot preobračaje se v tekutinu pri -195.8°{{-|C}} i v tvrdu substanciju pri -210°{{-|C}}. Pri jego stisknuti, toj može obratiti se v tekutinu bez ohladženja si. Azot obyčno ne objedinjaje se s drugymi atomami, zatože jego silna svez odvračaje jego od reakcij. [[Litij]] jest jednim iz mala hemičnyh elementov, koji reagujut s azotom bez nagrevanja. [[Magnezij]] može goreti v azotu. Azot takože davaje sinje električne iskry. Sinji kolor poradžaje se vozbudžennymi atomami. Kogda oni iznova stavajut se obyčajnymi, oni produkujut světlo. Kogda azot jest vozbudženny, on reaguje so mnogimi substancijami, s kojimi normalno ne reaguje. [[Fajl:Nitrogen-glow.jpg|thumb|left|Električna iskra črez trubku, napolnjenu azotom]] ==Sjedinjenja== Mnogo [[Hemično sjedinjenje|hemičnyh sjedinjenij]], važnyh dlja [[Promysl|industrialnyh]] cěljev, sodržajut [[ion]]y azota. Te vključajut [[ammonijak]], [[Kyslina azotna|kyslinu azotnu]], [[nitrat]]y i [[cianid]]y. Azot imaje několiko [[Stupenj okysljenja|stupnjev okyslenja]]; -3, -2, -¹/₃, +1, +3, +4, i +5. Každy iz tyh stupnjev okyslenja imaje svoje množstvo sjedinjenij. Sjedinjenja v stupnju okyslenja -3 sut slabi [[Redukčni agent|redukčne agenty]]. Oni vključajut [[amonijak]], [[amid]]y i [[nitrid]]y. [[Aminokyslina|Aminokysliny]] i [[Bělok|bělky]] sodrživajut azot v tutom stupnju okyslenja. [[Hydrazin]], sjedinjenje stupnja okyslenja -2, jest silnym redukčnym agentom. [[Azid]]y sodržajut azot v stupnju okyslenja -¹/₃. Oni sut ekstremno močnymi redukčnymi agentami, i večšinstvo jih jest velmi toksično. [[Oksid azota]] sodržaje azot v stupnju okyslenja +1. Koristaje se kako [[anestetik]]. Sjedinjenja, imajuči azot v stupnju okyslenja +2, kako [[oksid azota]], sut redukčnimi agentami. Sjedinjenja so stupnjem okyslenja +3 sut silnymi oksidačnymi ili slabymi redukčnimi agentami. Najtipičnymi sjedinjenjami stupnja +3 sut [[nitrit]]y. Sjedinjenja v stupnju okyslenja +4 sut silnymi oksidačnymi agentami. Oni vključajut [[dioksid azota]] i [[tetraoksid dvoazotny]]. Sjedinjenja, sodržajuči azot v stupnju okyslenja +5, sut silni okyslitelje. Oni sut jednoju iz najrazprostranjennyh grup sjedinjenji azota. Vključajut [[Kyslina azotna|kyslinu azotnu]] i [[pentaoksid dvoazotny]]. Oni takože vključajut [[nitrat]]y, ktore koristajut v [[izbuhlina]]h kako sut [[dinamit]], [[nitroglicerin]] i [[trinitrotoluen]]. ==Strečanje i dobyvanje== [[Vozduh]] skladaje se iz 78% azota i priblizno 20.95% [[kyslorod]]a, < 1% [[argon]]a, i slědov drugyh gazov kako sut medžu inymi [[dioksid vugleroda]] i vodna para. On takože se sodrživaje v [[nitrat]]ah v glině. [[Amonijak|Amonijne]] mineraly sut rědki. Azot jest prisutny v [[Bělok|bělkah]]. Čisty tekuty azot može byti dobytym ohladženjem vozduha. Azot stavaje se tekutinoju pri inoj temperaturě, než kyslorod. On takože može byti produkovanym črěz nagrevanje něktoryh [[Hemično sjedinjenje|hemičnyh sjedinjenij]], napriklad, [[Azid natrija|azida natrija]]. ==Koristanja== [[Fajl:Nitrogen.ogv|thumb|left|Tekuty azot zamrazuje balonek]] Azot kako element koristaje se za prevenciju reagovanja substancij s kyslorodom vozduha. On može se koristati za napolnenje upakovok s jedanjem ili [[Žarove lampy|žarovyh lamp]]. Jego takože koristaut za napolnenje něktoryh avtomobilovyh [[Gumy|gum]]. Može se koristati pri izrabenju elektroničnyh komponentov kako napriklad [[tranzistor]]. Tekuty azot može se koristati na zamražanje večij. Azotove sjedinjenja imajut mnogo koristanij, kako napriklad [[anestetik]]y ([[oksid azota]]), izbuhliny ([[dinamit]]), [[Čisteči srědstvo|čisteče srědstva]] (s [[amonijak]]om), meso ([[bělok]]), i samolety (palivo). Naftove kompanije koristajut azot pod vysokym pritiskom da by izphati [[Nafta|surovu naftu]] na povrhnost. Azot takože koristajut dlja sniženja bolesti v těle. On pomogaje slomjenym kostjam.<ref>{{Cite book|chapter-url=http://dx.doi.org/10.1007/978-1-4899-6008-5_4|chapter=Touch Me—Feel Me—Feed Me— Kiss Me!|last=Joseph|first=R.|title=The Naked Neuron |date=1993|publisher=Springer US|location=Boston, MA|pages=71–98|doi=10.1007/978-1-4899-6008-5_4 |isbn=978-0-306-44510-1 }}</ref> Minimalno v jednoj krajine (po danym 2020-h lět), gaz azot koristaje se na [[kaznj]]i ljudij, kogda [[Smrtny vyrok|pravna sistema trěbuje, da by osoba byla ubita]].<ref>https://www.npr.org/2024/11/22/nx-s1-5201699/alabama-nitrogen-gas-execution. Retrieved 2024-11-22</ref> ==Historija== Azot byl odkryty [[Daniel Razerford|Danielom Razerfordom]] v 1772, koj nazval jego ''dušiči gaz'' ili ''ustaljeny gaz''. On je odkyl, že čest vozduha ne jest izgorala. Takože, v njej umirali sut životiny. Byl izvestny kako "{{-|azote}}". Mnoge sjedinjenja azota takože sodržajut bukvy "azid" ili "azin", napriklad [[hydrazin]]. V lětu 1910, Lord Rejli dovědal se, že kogda iskra prohodi črěz azot, ona iztvorjaje reakčnu formu azota. Taky azot je reagoval s mnogymi metalami i sjedinjenjami. ==Referencije== {{-|{{Iztočniky}}}} ==Vnešni linky== * ''Tutoj članok sodržaje prěvod iz članka {{-|«[[:simple:Nitrogen|Nitrogen]]»}} v Vikipediji na'' ''prostom anglijskom ([https://simple.wikipedia.org/w/index.php?title=Nitrogen&action=history spis avtorov]; dozvoljeńje [[ccorg:licenses/by-sa/4.0/|CC BY-SA 4.0]]).'' [[Kategorija:Hemične elementy]] {{INTERWIKI|Q627}} scj4mcjfmovrpaijspxceivtkx0ds9j 28044 28029 2026-07-05T08:00:24Z Ilja isv 10 /* Sjedinjenja */ 28044 wikitext text/x-wiki {{Kartka azot}} '''Azot''' jest [[Nemetaličny element|nemetaličny]] [[hemičny element]]. Atmosfera sodržaje vyše než 78 procent azota. Imaje [[hemičny simbol]] '''{{-|N}}''' i [[atomny nomer]] 7. Jego stabilno jedro obyčno sodržaje 14 nukleonov (7 [[proton]]ov i 7 [[nevtron]]ov). Imaje 5 elektronov vo vnešnej povlakě. ==Svojstva== [[Fajl:Liquid nitrogen dsc04496.jpg|thumb|left|Čaša tekutogo azota]] Azot jest bezkolorovy i bezvonny [[gaz]] pri normalnoj temperaturě. On obyčno sjedinjaje se s drugym atomom azota, sostavjajuči molekulu azota ({{-|N}}₂). Tuta svez jest velmi silna. Zato mnogo [[Izbuhlina|izbuhlin]] sodržaje azot. Pri iztvorjenju izbuhliny tato svez se raztrgaje. Pri izbuhu svez se vračaje, osvobodžajuči mnogo energije. Azot preobračaje se v tekutinu pri -195.8°{{-|C}} i v tvrdu substanciju pri -210°{{-|C}}. Pri jego stisknuti, toj može obratiti se v tekutinu bez ohladženja si. Azot obyčno ne objedinjaje se s drugymi atomami, zatože jego silna svez odvračaje jego od reakcij. [[Litij]] jest jednim iz mala hemičnyh elementov, koji reagujut s azotom bez nagrevanja. [[Magnezij]] može goreti v azotu. Azot takože davaje sinje električne iskry. Sinji kolor poradžaje se vozbudžennymi atomami. Kogda oni iznova stavajut se obyčajnymi, oni produkujut světlo. Kogda azot jest vozbudženny, on reaguje so mnogimi substancijami, s kojimi normalno ne reaguje. [[Fajl:Nitrogen-glow.jpg|thumb|left|Električna iskra črez trubku, napolnjenu azotom]] ==Sjedinjenja== Mnogo [[Hemično sjedinjenje|hemičnyh sjedinjenij]], važnyh dlja [[Promysl|industrialnyh]] cěljev, sodržajut [[ion]]y azota. Te vključajut [[ammonijak]], [[Kyslina azotna|kyslinu azotnu]], [[nitrat]]y i [[cianid]]y. Azot imaje několiko [[Stupenj okysljenja|stupnjev okyslenja]]; -3, -2, -¹/₃, +1, +3, +4, i +5. Každy iz tyh stupnjev okyslenja imaje svoje množstvo sjedinjenij. Sjedinjenja v stupnju okyslenja -3 sut slabi [[Redukcijny agent|redukcijne agenty]]. Oni vključajut [[amonijak]], [[amid]]y i [[nitrid]]y. [[Aminokyslina|Aminokysliny]] i [[Bělok|bělky]] sodrživajut azot v tutom stupnju okyslenja. [[Hydrazin]], sjedinjenje stupnja okyslenja -2, jest silnym redukčnym agentom. [[Azid]]y sodržajut azot v stupnju okyslenja -¹/₃. Oni sut ekstremno močnymi redukčnymi agentami, i večšinstvo jih jest velmi toksično. [[Oksid azota]] sodržaje azot v stupnju okyslenja +1. Koristaje se kako [[anestetik]]. Sjedinjenja, imajuči azot v stupnju okyslenja +2, kako [[oksid azota]], sut redukčnimi agentami. Sjedinjenja so stupnjem okyslenja +3 sut silnymi oksidačnymi ili slabymi redukčnimi agentami. Najtipičnymi sjedinjenjami stupnja +3 sut [[nitrit]]y. Sjedinjenja v stupnju okyslenja +4 sut silnymi oksidačnymi agentami. Oni vključajut [[dioksid azota]] i [[tetraoksid dvoazotny]]. Sjedinjenja, sodržajuči azot v stupnju okyslenja +5, sut silni okyslitelje. Oni sut jednoju iz najrazprostranjennyh grup sjedinjenji azota. Vključajut [[Kyslina azotna|kyslinu azotnu]] i [[pentaoksid dvoazotny]]. Oni takože vključajut [[nitrat]]y, ktore koristajut v [[izbuhlina]]h kako sut [[dinamit]], [[nitroglicerin]] i [[trinitrotoluen]]. ==Strečanje i dobyvanje== [[Vozduh]] skladaje se iz 78% azota i priblizno 20.95% [[kyslorod]]a, < 1% [[argon]]a, i slědov drugyh gazov kako sut medžu inymi [[dioksid vugleroda]] i vodna para. On takože se sodrživaje v [[nitrat]]ah v glině. [[Amonijak|Amonijne]] mineraly sut rědki. Azot jest prisutny v [[Bělok|bělkah]]. Čisty tekuty azot može byti dobytym ohladženjem vozduha. Azot stavaje se tekutinoju pri inoj temperaturě, než kyslorod. On takože može byti produkovanym črěz nagrevanje něktoryh [[Hemično sjedinjenje|hemičnyh sjedinjenij]], napriklad, [[Azid natrija|azida natrija]]. ==Koristanja== [[Fajl:Nitrogen.ogv|thumb|left|Tekuty azot zamrazuje balonek]] Azot kako element koristaje se za prevenciju reagovanja substancij s kyslorodom vozduha. On može se koristati za napolnenje upakovok s jedanjem ili [[Žarove lampy|žarovyh lamp]]. Jego takože koristaut za napolnenje něktoryh avtomobilovyh [[Gumy|gum]]. Može se koristati pri izrabenju elektroničnyh komponentov kako napriklad [[tranzistor]]. Tekuty azot može se koristati na zamražanje večij. Azotove sjedinjenja imajut mnogo koristanij, kako napriklad [[anestetik]]y ([[oksid azota]]), izbuhliny ([[dinamit]]), [[Čisteči srědstvo|čisteče srědstva]] (s [[amonijak]]om), meso ([[bělok]]), i samolety (palivo). Naftove kompanije koristajut azot pod vysokym pritiskom da by izphati [[Nafta|surovu naftu]] na povrhnost. Azot takože koristajut dlja sniženja bolesti v těle. On pomogaje slomjenym kostjam.<ref>{{Cite book|chapter-url=http://dx.doi.org/10.1007/978-1-4899-6008-5_4|chapter=Touch Me—Feel Me—Feed Me— Kiss Me!|last=Joseph|first=R.|title=The Naked Neuron |date=1993|publisher=Springer US|location=Boston, MA|pages=71–98|doi=10.1007/978-1-4899-6008-5_4 |isbn=978-0-306-44510-1 }}</ref> Minimalno v jednoj krajine (po danym 2020-h lět), gaz azot koristaje se na [[kaznj]]i ljudij, kogda [[Smrtny vyrok|pravna sistema trěbuje, da by osoba byla ubita]].<ref>https://www.npr.org/2024/11/22/nx-s1-5201699/alabama-nitrogen-gas-execution. Retrieved 2024-11-22</ref> ==Historija== Azot byl odkryty [[Daniel Razerford|Danielom Razerfordom]] v 1772, koj nazval jego ''dušiči gaz'' ili ''ustaljeny gaz''. On je odkyl, že čest vozduha ne jest izgorala. Takože, v njej umirali sut životiny. Byl izvestny kako "{{-|azote}}". Mnoge sjedinjenja azota takože sodržajut bukvy "azid" ili "azin", napriklad [[hydrazin]]. V lětu 1910, Lord Rejli dovědal se, že kogda iskra prohodi črěz azot, ona iztvorjaje reakčnu formu azota. Taky azot je reagoval s mnogymi metalami i sjedinjenjami. ==Referencije== {{-|{{Iztočniky}}}} ==Vnešni linky== * ''Tutoj članok sodržaje prěvod iz članka {{-|«[[:simple:Nitrogen|Nitrogen]]»}} v Vikipediji na'' ''prostom anglijskom ([https://simple.wikipedia.org/w/index.php?title=Nitrogen&action=history spis avtorov]; dozvoljeńje [[ccorg:licenses/by-sa/4.0/|CC BY-SA 4.0]]).'' [[Kategorija:Hemične elementy]] {{INTERWIKI|Q627}} qpmt2m2oknbmem2zusi1quicti8slhw 0 742 28003 27671 2026-07-04T12:43:46Z Ilja isv 10 /* */ 28003 wikitext text/x-wiki {{Kartka osoba | name = Brus Li<br/> <small>{{Hlist | {{Jezyky|zh-hant|李小龍}}| {{Jezyky|zh-hans|李小龙}}}} ({{-|[[pinjin]]}}: {{-|''Lǐ Xiǎolóng''}})</small> | image = [[Fajl:Bruce Lee 1973.jpg|Li v lětu 1973]] | alt = | caption = Li v lětu 1973 | birth_name = {{-|Lee Jun-fan}}<br/>{{Jezyky|zh-hant|李振藩}}<br/>({{-|[[pinjin]]: ''Lǐ Zhènfān''}}) | birth_date = {{Birth date|1940|11|27}} | birth_place = [[San Francisko]], [[Kalifornija]], [[SŠA]] | death_date = {{Death date and age|1973|7|20|1940|11|27}} | death_place = [[Kowloon|Koulun]], [[Honkong]] | resting_place = [[Grobišče Lejk Vju, Sietl]], [[Štat Vašington|Vašington]], SŠA | citizenship = {{Unbulleted list |[[Britansky subjekt]] ([[Britansky Honkong|Honkong]]) |SŠA<ref>{{Cite book |last1=Bowman |first1=Paul |title=Mythologies of Martial Arts |date=2017 |publisher=Rowman & Littlefield International |location=London New York |isbn=978-1-78660-192-6 |pages=104}}</ref><ref>Hoti on se narodil s Sjedinjenyh Štatah, on ne izkoristal svojego prava nabitja [[Pravo na gradžanstvo SŠA po městu rodženja|amerikanskogo gradžanstva po městu rodženja]] do 1959 goda.</ref>}} | other_names = {{-|{{Hlist|Lee Siu-lung|Lee Yuen-cham|Lee Yuen-kam}}}} | occupation = {{Hlist|[[Bojevy umětnik]]|aktor|filozof|režiser filma|avtor scenarija|producent}} | works = [[#Filmografija|Filmografija]] | years_active = 1941–1973 | height = 1.73 m | spouse = [[Linda Lee Cadwell|Linda Emer{{-|y|и}}]] od 17 avgusta 1964 | children = {{Hlist|[[Brandon Lee|Brandon]]|[[Shannon Lee|{{-|Shannon|Шанон}}]]}} | parents = {{Unbulleted list|{{-|[[Lee Hoi-chuen]]|[[Lee Hoi-chuen|Ли Хоjчуен]]}}|{{-|[[Grace Ho]]|[[Grace Ho|Греjс Хо]]}}}} | relatives = {{Unbulleted list|{{-|[[Peter Lee Jung-sum|Peter Lee]]|[[Peter Lee Jung-sum|Петер Ли]]}} (brat)|{{-|[[Robert Lee Jun-fai|Robert Lee]]|[[Robert Lee Jun-fai|Роберт Ли]]}} (brat)}} | website = [http://www.bruceleefoundation.com Fond Brusa Li] | signature = [[Fajl:Signature of Bruce Lee.svg]] }} '''Brus Li''' ({{Jezyky|en|Bruce Lee}}, {{Jezyky|zh-hant|李小龍}}, pinjin {{-|''Lǐ Xiǎolóng''}}, rodno ime '''Li Džun-fan''', {{Lang|zh-hant|李振藩}}, 27 novembra 1940 – 20 julija 1973) byl honkongskym i amerikanskym [[Bojeva umětnost|bojevym umětnikom]], aktorom i filmodělateljem. On byl osnovateljem [[Jeet Kune Do|Džit Kun Do]], filozofije [[Hibiridna bojeva umětnost|hibridnoj bojevoj umětnosti]], ktora stvarjala se iz jego opyta [[Jedinoborstvo|boje bez oružja]] i [[Sebeobrana|sebeobrany]] — i takože iz [[Eklektika|eklektiky]], [[Zen-budizm|{{-|Z|Дз}}en-budističnoj]] i [[Taoizm|Taoističnoj]] filozofij — kako myšlenje novoj školy bojevyh umětnostij.<ref name="Crudelli121">{{Cite book |last=Chris Crudelli |url=https://books.google.com/books?id=QlI0fxSm1vgC |title=The Way of the Warrior |publisher=Dorling Kindersley Ltd |year=2008 |isbn=978-14-0533-750-2 |page=316}}</ref><ref name="Little">{{Cite book| last=Little| first=John R| year=1996| title=The Warrior Within: The Philosophies of Bruce Lee to Better Understand the World around You and Achieve a Rewarding Life| location=New York| publisher=McGraw-Hill| ISBN=978-0-8092-3194-2}}</ref> V svojej [[#Filmografija|karierě]], sjedinjajučej [[Britansky Honkong|Honkong]] i Sjedinjene štaty,<ref>{{Cite web |url=http://www.bruceleefoundation.com/index.cfm?pid=10606 |title=Jun Fan Jeet Kune Do |publisher=Bruce Lee Foundation |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100723235948/http://www.bruceleefoundation.com/index.cfm?pid=10606 |archive-date=July 23, 2010}}</ref><ref>{{Cite web |date=March 25, 2016 |title=Bruce Lee takes on Chuck Norris, but he makes you wait for the fight |url=https://www.avclub.com/bruce-lee-takes-on-chuck-norris-but-he-makes-you-wait-1798245604 |access-date=January 27, 2023 |website=[[The A.V. Club]] |language=en |archive-date=January 27, 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230127163006/https://www.avclub.com/bruce-lee-takes-on-chuck-norris-but-he-makes-you-wait-1798245604 |url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web |title=Director Ang Lee will direct his son, playing Bruce Lee in biopic |url=https://www.nbcnews.com/news/asian-america/director-ang-lee-will-direct-son-playing-bruce-lee-biopic-rcna59459 |access-date=January 27, 2023 |website=NBC News |date=November 30, 2022 |language=en |archive-date=January 27, 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230127163011/https://www.nbcnews.com/news/asian-america/director-ang-lee-will-direct-son-playing-bruce-lee-biopic-rcna59459 |url-status=live}}</ref> Li se mněvaje kako prva kitajska globalna filmova zvězda i kako jedin iz najvyše vplyvnyh bojevyh umětnikov v historiji kina.<ref>{{Cite web | url=https://www.bbc.co.uk/programmes/articles/1PGC8TNWxvtxlPJ04TcysXb/nine-things-you-need-to-know-about-bruce-lee | title=BBC Radio 4 - Chinese Characters - Nine things you need to know about Bruce Lee }}</ref> On jest znajemy po svojih roljah v peti polnometražnyh [[Hudožny film|kinofilmah]] s [[Bojeva umětnost|bojevymi umětnostami]], jego zaslugoju mněvajut pomoč v popularizaciji filmov s bojevymi umětnostami v 1970-h lětah i propagacija [[Honkongsko akcijno kino|honkongskogo akcijnogo kina]].<ref name="britannica.com">{{Cite encyclopedia |url=https://www.britannica.com/biography/Bruce-Lee |title=Bruce Lee &#124; Biography, Martial Arts, Movies, Death, Son, & Facts &#124; Britannica |encyclopedia=Encyclopedia Britannica |date=July 16, 2024}}</ref><ref name="Time 100">{{Cite web |url=http://205.188.238.181/time/time100/heroes/profile/lee01.html |title=Bruce Lee: With nothing but his hands, feet and a lot of attitude, he turned the little guy into a tough guy |last=Stein |first=Joel |date=June 14, 1999 |work=The Time 100 |access-date=June 7, 2010 |location=New York |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100605174143/http://205.188.238.181/time/time100/heroes/profile/lee01.html |archive-date=June 5, 2010}}</ref> Rodženy v San-Francisku i izrastši v Honkongu, Li byl prědstavjeny [[Kino Honkonga|honkongskoj kinoindustrije]] kako [[děte-aktor]] jego otcem, {{-|[[Lee Hoi-chuen|Li Hojčuenom]]|[[Lee Hoi-chuen|Ли Хоjчуеном]]}}.<ref name="Mary Lee 2024">{{Cite web |last=Lee |first=Mary |date=February 8, 2024 |title=Proposal calls for Bruce Lee statue in San Francisco's Chinatown – CBS San Francisco |url=https://www.cbsnews.com/sanfrancisco/news/bruce-lee-statue-san-francisco-chinatown-lunar-new-year/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20240225083404/https://www.cbsnews.com/sanfrancisco/news/bruce-lee-statue-san-francisco-chinatown-lunar-new-year/ |archive-date=February 25, 2024 |access-date=February 25, 2024 |website=www.cbsnews.com |language=en-US}}</ref> Rannji opyt Li v bojevyh umětnostah jest vključal [[Wing Chun|vinčun]] (pod rukovodstvom [[Ip Man]]a), [[Tai chi|taj či]], [[boks]] (izygral Honkongsky turnaj v boksu), i česte [[Uličny boj|ulične boje]] (boje v kvartalu i na [[Ploska strěha|ploskyh strěhah]]). On se prěselil v [[Sietl]] v lětu 1959, postupivši v [[Universitet Vašingtona]] v 1961-m.<ref name="TheBruceLeeStory41">{{Cite book |last=Lee |first=Linda |editor-last=Vaughn |editor-first=Jack |editor-last2=Lee |editor-first2=Mike |title=The Bruce Lee Story |publisher=Ohara Publications |publication-place=Burbank, Calif. |year=1989 |isbn=978-0-89750-121-7 |oclc=1301805494 |url=https://archive.org/details/bruceleestory0000cadw |url-access=registration |via=Internet Archive}}</ref> V tuty čas on se zamyslil na tom, da by zarabatyvati groše učenjem bojevyh umětnostij, i tako že nadějal se iměti karijeru aktora. Li jest otvoril svoju prvu školu bojevyh umětostij, ktora jest rabotala u njego iz doma v Sietlu. Pozneje on jest dodal vtoru školu v [[Oakland, Kalifornija|Oklendu]], i jedno pritegnul važnu pozornost na [[Medžunarodny čempionat v karate Long Bič|Medžunarodnom čempionatu v karate Long Bič]] 1964-go goda v Kalifornije, kde on dělal demonstraciju i govoril. On često se vozil do Los-Andželesa, kde učil, i kde medžu jego studentami sut byli [[Chuck Norris|Čak Noris]], [[Sharon Tate|Šaron Tejt]] i [[Kareem Abdul-Jabbar|Karim Abdul-Džabar]]. Rolje Li v Sjedinjenyh Štatah, vključajuči [[Kato (Zeleny sršenj)|Kato]] v akcijnom televizijnom serialu ''[[Zeleny sršenj (TV serial)|Zeleny sršenj]]'' (1966–1967) na {{-|[[American Broadcasting Company|ABC]]}}, prědstavili jego amerikanskoj publikě. Po vozvračenju v Honkong v lětu 1971, on jest dostal svoju prvu glavnu rolju v filmu ''[[The Big Boss|Veliky Bos]]'' (1971), ktory režisoval [[Lo Wei|Lo Vej]]. God poslě, Li snimal se v filmah ''[[Fist of Fury|Pest gněva]]'' (1972), kde on izobrazil [[Chen Zhen (personaž)|Čena Žena]], i ''[[The Way of the Dragon|Put drakona]]'' (1972), ktory sam režisoval i ko ktoromu napisal scenarij. Potom Li sigral glavne rolje v amerikano-honkongskyh spoločnyh projektah ''[[Enter the Dragon|Vstup drakona]]'' (1973) i ''[[Game of Death|Igra smrti]]'' (1978).<ref>{{Cite news |url=http://www.thehindu.com/todays-paper/tp-features/tp-cinemaplus/article2058091.ece |title=How Bruce Lee changed the world-Series |work=The Hindu |location=India |date=May 29, 2011 |access-date=June 3, 2011 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20121025084120/http://www.thehindu.com/todays-paper/tp-features/tp-cinemaplus/article2058091.ece |archive-date=October 25, 2012}}</ref> Jego filmy, snimane v Honkongu i v [[Kino SŠA|Holivudu]], vse byli komerčno uspešne, čto vyvedlo honkongske filmy na novu urovenj popularnosti i uznanja, zažigajuči izbuh interesa k [[Kitajske bojeve umětnosti|kitajskym bojevym umětnostam]] na Zapadu. Stilj i tonalnost filmov Li, vključno [[Sceničny boj|horeografije bojovyh scen]] i jih raznorodnost<ref>{{Cite web |date=July 23, 2023 |title=9 Ways Bruce Lee Changed Martial Arts Movies Forever |url=https://screenrant.com/how-bruce-lee-changed-martial-arts-movies/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20250817122056/https://screenrant.com/how-bruce-lee-changed-martial-arts-movies/ |archive-date=2025-08-17 |website=[[Screen Rant]]}}</ref> sut ogromno ovplyvnili i izmenili bojeve umětnosti i filmy o bojevyh umětnostah vo vsem světu.<ref>{{Cite news |url=https://timesofindia.indiatimes.com/us |title=Bruce Lee inspired Dev for martial arts |date=July 1, 2010 |work=[[The Times of India]] |access-date=June 3, 2011}}</ref> Pod jego vplyvom, [[kung-fu film]]y sut počeli izměščati žanr [[Wuxia|u-sja]] — bojeve sceny sut počeli postavjati se vyše realističskymi, od fantastičnyh elementov sut odstupili zaradi realnyh konfliktov, i obraz glavnogo mužnogo personaža prěobratil se iz rycarskogo geroja v personaža, vopločajučego ideju [[mužnost]]i.<ref>{{Cite news | url=https://www.singaporefilmsociety.com/the-little-dragon-bruce-lees-influence-on-martial-arts-films | title='The Little Dragon' Bruce Lee's Influence on Martial Arts Films }}</ref> Kariera Li byla obrvana jego nagloju smrtju vo věku 32 lět od [[Otok mozga|otoka mozga]], možlive pričiny ktorogo ostavajut se prědmetom sporov.<ref>{{Cite encyclopedia | url=https://www.britannica.com/summary/Bruce-Lee | title=Bruce Lee summary &#124; Britannica | encyclopedia=Encyclopedia Britannica }}</ref> Obače, filmy Li ostali popularnymi, i stvorili veliky [[kult obožanja]],<ref name="britannica.com" /> jim stali mnogo naslědovati i jih [[Bruspluatacija|ekspluatovati]]. On se stal [[Kulturna ikona|ikoničnoju]] figuroju, znajemoju v cělom světu, osobljivo medžu kitajcami, blagodare portretovanoj v jego filmah [[Kantonska kultura|kantonskoj kulturě]],<ref>{{Cite book |last1=Dennis |first1=Felix |last2=Atyeo |first2=Don |title=Bruce Lee, King of Kung-Fu |publisher=Wildwood House |publication-place=London |year=1974 |isbn=978-0-7045-0121-8 |oclc=1341744}}</ref> i srěd [[Aziatske amerikancy|aziatskyh amerikancev]] za kydanje izzvy [[Stereotipy o izhodnyh aziatah v SŠA|stereotipam o aziatah v SŠA]].<ref name=":10">{{Cite news |last1=McDermon |first1=Daniel |title=How Bruce Lee Exploded a Stereotype With a One-Inch Punch |work=The New York Times |date=January 25, 2017 |url=https://www.nytimes.com/2017/01/25/movies/bruce-lee-movies.html |access-date=October 15, 2018 |archive-date=October 15, 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181015120105/https://www.nytimes.com/2017/01/25/movies/bruce-lee-movies.html |url-status=live}}</ref> Daže po svojej smrti, Li prodolžil okazyvati veliko značny vplyv na moderne [[bojeve sporty]], vključajuči [[džudo]], [[karate]], [[směšane bojove umětnosti]] i boks, i takože na sučasnu [[Popularna kultura|popkulturu]], vključajuči film, televiziju, komiksy, animaciju i videoigry. Časopis {{-|''[[Time (časopis)|Time]]''}} nazval jego jednim iz [[Tajm 100: Najvyše važne ljudi stolětja|100 najvyše važnyh ljudij 20-go stolětja]]. == Filmografija == ===Filmy=== *{{-|''Golden Gate Girl''}} (Děvčina s Zlatyh vrat, 1941) *{{-|''The Birth of Mankind''}} (Rodženje ljudstva, 1946) *{{-|''Wealth is Like a Dream''}} (Bogatstvo je kako son, 1948) *{{-|''Sai See in the Dream''}} (Saj Si vo snah, 1949) *{{-|''The Story of Fan Lei-fa''}} (Pověst o Fan Lej-fa, 1949) *{{-|''The Kid''}} (Děte, 1950) *{{-|''Blooms and Butterflies''}} (Cvěty i motyliki, 1950) *{{-|''Infancy''}} (Dětstvo, 1951) *{{-|''A Myriad Homes''}} (Tyseče domov, 1953) *{{-|''Blame it on Father''}} (Vinovatym jest otec, 1953) *{{-|''The Guiding Light''}} (Veduče světlo, 1953) *{{-|''A Mother's Tears''}} (Solzy matere, 1953) *{{-|''In the Face of Demolition''}} (V licu razorjenja, 1953) *{{-|''An Orphan's Tragedy''}} (Tragedija siroty, 1955) *{{-|''Orphan's Song''}} (Sirotska pěsnja, 1955) *{{-|''Love''}} (Ljubov, 1955) *{{-|''We Owe It to Our Children''}} (My jesmo dolžni našim dětam, 1955) *{{-|''The Faithful Wife''}} (Věrna žena, 1955) *{{-|''The Wise Guys Who Fool Around''}} (Mudre ljudi zabavjajut se, 1956) *{{-|''Too Late For Divorce''}} (Uže pozdno se razvoditi, 1956) *{{-|''The Thunderstorm''}} (Blěskava burja, 1957) *{{-|''Darling Girl''}} (Mila děvčina, 1957) *{{-|''The Orphan''}} (Sirota, 1960) *{{-|''The Wrecking Crew''}} (Ekipa korabokrušenja, 1968, horeograf bojevyh scen) *{{-|''Marlowe''}} (1969) *{{-|''A Walk in the Spring Rain''}} (Prohodka vesnym doždem, 1970, horeograf bojevyh scen) *{{-|''The Big Boss''}} (Veliky Bos, 1971) *{{-|''Fist of Fury''}} (Pest gněva, 1972) *{{-|''[[The Way of the Dragon]]''}} (Put Drakona, 1972) *{{-|''[[The Game of Death (1972 movie)|The Game of Death 死亡的遊戲]]''}} (Igra smrti, 1972) *{{-|''Fist of Unicorn''}} (Pest Jednoroga, 1973, horeograf bojevyh scen) *{{-|''[[Enter the Dragon]]''}} (Vstup Drakona, 1973) ===TV serialy=== *{{-|''The Green Hornet''}} (Zeleny sršenj) i prěsěčenje s ''[[Batman (TV serial)|Batman]]'' (1966-1967) *{{-|''Ironside''}} (Pancyr, 1968) *{{-|''Blondie''}} (Blondinka, 1968) *{{-|''Here Come the Brides''}} (Ovamo prihodet nevěsty, 1968) *{{-|''Longstreet''}} (1971, [[Jeet Kune Do|kako ekspert {{-|'''''Jeet Kune Do'''''}}]]) * vse serialy, izpuščene po smrti Li (1973) poljzujut jego arhivne snimanja, kako {{-|''[[Game of Death]]''}} (Igra smrti, 1978), {{-|''[[Game of Death II]]''}} (Igra smrti {{-|II}}, 1981) i dokumentalne filmy. ==Linky i referencije== {{Iztočniky}} ==Vněšnje linky== {{Prěvod|en|Bruce Lee}} [[Kategorija:Aktori]] [[Kategorija:Kino]] [[Kategorija:Bojevi umětniki]] {{INTERWIKI|Q16397}} pfgoyr10sp53ev3jrtqmn3wm6ydx7qn 28004 28003 2026-07-04T12:46:23Z Ilja isv 10 /* */ 28004 wikitext text/x-wiki {{Kartka osoba | name = Brus Li<br/> <small>{{Hlist | {{Jezyky|zh-hant|李小龍}}| {{Jezyky|zh-hans|李小龙}}}} ({{-|[[pinjin]]}}: {{-|''Lǐ Xiǎolóng''}})</small> | image = [[Fajl:Bruce Lee 1973.jpg|Li v lětu 1973]] | alt = | caption = Li v lětu 1973 | birth_name = {{-|Lee Jun-fan}}<br/>{{Jezyky|zh-hant|李振藩}}<br/>({{-|[[pinjin]]: ''Lǐ Zhènfān''}}) | birth_date = {{Birth date|1940|11|27}} | birth_place = [[San Francisko]], [[Kalifornija]], [[SŠA]] | death_date = {{Death date and age|1973|7|20|1940|11|27}} | death_place = [[Kowloon|Koulun]], [[Honkong]] | resting_place = [[Grobišče Lejk Vju, Sietl]], [[Štat Vašington|Vašington]], SŠA | citizenship = {{Unbulleted list |[[Britansky subjekt]] ([[Britansky Honkong|Honkong]]) |SŠA<ref>{{Cite book |last1=Bowman |first1=Paul |title=Mythologies of Martial Arts |date=2017 |publisher=Rowman & Littlefield International |location=London New York |isbn=978-1-78660-192-6 |pages=104}}</ref><ref>Hoti on se narodil s Sjedinjenyh Štatah, on ne izkoristal svojego prava nabitja [[Pravo na gradžanstvo SŠA po městu rodženja|amerikanskogo gradžanstva po městu rodženja]] do 1959 goda.</ref>}} | other_names = {{-|{{Hlist|Lee Siu-lung|Lee Yuen-cham|Lee Yuen-kam}}}} | occupation = {{Hlist|[[Bojevy umětnik]]|aktor|filozof|režiser filma|avtor scenarija|producent}} | works = [[#Filmografija|Filmografija]] | years_active = 1941–1973 | height = 1.73 m | spouse = [[Linda Lee Cadwell|Linda Emer{{-|y|и}}]] od 17 avgusta 1964 | children = {{Hlist|[[Brandon Lee|Brandon]]|[[Shannon Lee|{{-|Shannon|Шанон}}]]}} | parents = {{Unbulleted list|{{-|[[Lee Hoi-chuen]]|[[Lee Hoi-chuen|Ли Хоjчуен]]}}|{{-|[[Grace Ho]]|[[Grace Ho|Греjс Хо]]}}}} | relatives = {{Unbulleted list|{{-|[[Peter Lee Jung-sum|Peter Lee]]|[[Peter Lee Jung-sum|Петер Ли]]}} (brat)|{{-|[[Robert Lee Jun-fai|Robert Lee]]|[[Robert Lee Jun-fai|Роберт Ли]]}} (brat)}} | website = [http://www.bruceleefoundation.com Fond Brusa Li] | signature = [[Fajl:Signature of Bruce Lee.svg]] }} '''Brus Li''' ({{Jezyky|en|Bruce Lee}}, {{Jezyky|zh-hant|李小龍}}, pinjin {{-|''Lǐ Xiǎolóng''}}, rodno ime '''Li Džun-fan''', {{Lang|zh-hant|李振藩}}, 27 novembra 1940 – 20 julija 1973) byl honkongskym i amerikanskym [[Bojeva umětnost|bojevym umětnikom]], aktorom i filmodělateljem. On byl osnovateljem [[Jeet Kune Do|Džit Kun Do]], filozofije [[Hibiridna bojeva umětnost|hibridnoj bojevoj umětnosti]], ktora stvarjala se iz jego opyta [[Jedinoborstvo|boje bez oružja]] i [[Sebeobrana|sebeobrany]] — i takože iz [[Eklektika|eklektiky]], [[Zen-budizm|{{-|Z|Дз}}en-budističnoj]] i [[Taoizm|Taoističnoj]] filozofij — kako myšlenje novoj školy bojevyh umětnostij.<ref name="Crudelli121">{{Cite book |last=Chris Crudelli |url=https://books.google.com/books?id=QlI0fxSm1vgC |title=The Way of the Warrior |publisher=Dorling Kindersley Ltd |year=2008 |isbn=978-14-0533-750-2 |page=316}}</ref><ref name="Little">{{Cite book| last=Little| first=John R| year=1996| title=The Warrior Within: The Philosophies of Bruce Lee to Better Understand the World around You and Achieve a Rewarding Life| location=New York| publisher=McGraw-Hill| ISBN=978-0-8092-3194-2}}</ref> V svojej [[#Filmografija|karierě]], sjedinjajučej [[Britansky Honkong|Honkong]] i Sjedinjene štaty,<ref>{{Cite web |url=http://www.bruceleefoundation.com/index.cfm?pid=10606 |title=Jun Fan Jeet Kune Do |publisher=Bruce Lee Foundation |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100723235948/http://www.bruceleefoundation.com/index.cfm?pid=10606 |archive-date=July 23, 2010}}</ref><ref>{{Cite web |date=March 25, 2016 |title=Bruce Lee takes on Chuck Norris, but he makes you wait for the fight |url=https://www.avclub.com/bruce-lee-takes-on-chuck-norris-but-he-makes-you-wait-1798245604 |access-date=January 27, 2023 |website=[[The A.V. Club]] |language=en |archive-date=January 27, 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230127163006/https://www.avclub.com/bruce-lee-takes-on-chuck-norris-but-he-makes-you-wait-1798245604 |url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web |title=Director Ang Lee will direct his son, playing Bruce Lee in biopic |url=https://www.nbcnews.com/news/asian-america/director-ang-lee-will-direct-son-playing-bruce-lee-biopic-rcna59459 |access-date=January 27, 2023 |website=NBC News |date=November 30, 2022 |language=en |archive-date=January 27, 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230127163011/https://www.nbcnews.com/news/asian-america/director-ang-lee-will-direct-son-playing-bruce-lee-biopic-rcna59459 |url-status=live}}</ref> Li se mněvaje kako prva kitajska globalna filmova zvězda i kako jedin iz najvyše vplyvnyh bojevyh umětnikov v historiji kina.<ref>{{Cite web | url=https://www.bbc.co.uk/programmes/articles/1PGC8TNWxvtxlPJ04TcysXb/nine-things-you-need-to-know-about-bruce-lee | title=BBC Radio 4 - Chinese Characters - Nine things you need to know about Bruce Lee }}</ref> On jest znajemy po svojih roljah v peti polnometražnyh [[Hudožny film|kinofilmah]] s [[Bojeva umětnost|bojevymi umětnostami]], jego zaslugoju mněvajut pomoč v popularizaciji filmov s bojevymi umětnostami v 1970-h lětah i propagacija [[Honkongsko akcijno kino|honkongskogo akcijnogo kina]].<ref name="britannica.com">{{Cite encyclopedia |url=https://www.britannica.com/biography/Bruce-Lee |title=Bruce Lee &#124; Biography, Martial Arts, Movies, Death, Son, & Facts &#124; Britannica |encyclopedia=Encyclopedia Britannica |date=July 16, 2024}}</ref><ref name="Time 100">{{Cite web |url=http://205.188.238.181/time/time100/heroes/profile/lee01.html |title=Bruce Lee: With nothing but his hands, feet and a lot of attitude, he turned the little guy into a tough guy |last=Stein |first=Joel |date=June 14, 1999 |work=The Time 100 |access-date=June 7, 2010 |location=New York |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100605174143/http://205.188.238.181/time/time100/heroes/profile/lee01.html |archive-date=June 5, 2010}}</ref> Rodženy v San-Francisku i izrastši v Honkongu, Li byl prědstavjeny [[Kino Honkonga|honkongskoj kinoindustrije]] kako [[děte-aktor]] jego otcem, {{-|[[Lee Hoi-chuen|Li Hojčuenom]]|[[Lee Hoi-chuen|Ли Хоjчуеном]]}}.<ref name="Mary Lee 2024">{{Cite web |last=Lee |first=Mary |date=February 8, 2024 |title=Proposal calls for Bruce Lee statue in San Francisco's Chinatown – CBS San Francisco |url=https://www.cbsnews.com/sanfrancisco/news/bruce-lee-statue-san-francisco-chinatown-lunar-new-year/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20240225083404/https://www.cbsnews.com/sanfrancisco/news/bruce-lee-statue-san-francisco-chinatown-lunar-new-year/ |archive-date=February 25, 2024 |access-date=February 25, 2024 |website=www.cbsnews.com |language=en-US}}</ref> Rannji opyt Li v bojevyh umětnostah jest vključal [[Wing Chun|vinčun]] (pod rukovodstvom [[Ip Man]]a), [[Tai chi|taj či]], [[boks]] (izygral Honkongsky turnaj v boksu), i česte [[Uličny boj|ulične boje]] (boje v kvartalu i na [[Ploska strěha|ploskyh strěhah]]). On se prěselil v [[Sietl]] v lětu 1959, postupivši v [[Universitet Vašingtona]] v 1961-m.<ref name="TheBruceLeeStory41">{{Cite book |last=Lee |first=Linda |editor-last=Vaughn |editor-first=Jack |editor-last2=Lee |editor-first2=Mike |title=The Bruce Lee Story |publisher=Ohara Publications |publication-place=Burbank, Calif. |year=1989 |isbn=978-0-89750-121-7 |oclc=1301805494 |url=https://archive.org/details/bruceleestory0000cadw |url-access=registration |via=Internet Archive}}</ref> V tuty čas on se zamyslil na tom, da by zarabatyvati groše učenjem bojevyh umětnostij, i tako že nadějal se iměti karijeru aktora. Li jest otvoril svoju prvu školu bojevyh umětostij, ktora jest rabotala u njego iz doma v Sietlu. Pozneje on jest dodal vtoru školu v [[Oakland, Kalifornija|Oklendu]], i jedno pritegnul važnu pozornost na [[Medžunarodny čempionat v karate Long Bič|Medžunarodnom čempionatu v karate Long Bič]] 1964-go goda v Kalifornije, kde on dělal demonstraciju i govoril. On često se vozil do Los-Andželesa, kde učil, i kde medžu jego studentami sut byli [[Chuck Norris|Čak Noris]], [[Sharon Tate|Šaron Tejt]] i [[Kareem Abdul-Jabbar|Karim Abdul-Džabar]]. Rolje Li v Sjedinjenyh Štatah, vključajuči [[Kato (Zeleny sršenj)|Kato]] v akcijnom televizijnom serialu ''[[Zeleny sršenj (TV serial)|Zeleny sršenj]]'' (1966–1967) na {{-|[[American Broadcasting Company|ABC]]}}, prědstavili jego amerikanskoj publikě. Po vozvračenju v Honkong v lětu 1971, on jest dostal svoju prvu glavnu rolju v filmu ''[[The Big Boss|Veliky Bos]]'' (1971), ktory režisoval [[Lo Wei|Lo Vej]]. God poslě, Li snimal se v filmah ''[[Fist of Fury|Pest gněva]]'' (1972), kde on izobrazil [[Chen Zhen (personaž)|Čena Žena]], i ''[[The Way of the Dragon|Put drakona]]'' (1972), ktory sam režisoval i ko ktoromu napisal scenarij. Potom Li sigral glavne rolje v amerikano-honkongskyh spoločnyh projektah ''[[Enter the Dragon|Vstup drakona]]'' (1973) i ''[[Game of Death|Igra smrti]]'' (1978).<ref>{{Cite news |url=http://www.thehindu.com/todays-paper/tp-features/tp-cinemaplus/article2058091.ece |title=How Bruce Lee changed the world-Series |work=The Hindu |location=India |date=May 29, 2011 |access-date=June 3, 2011 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20121025084120/http://www.thehindu.com/todays-paper/tp-features/tp-cinemaplus/article2058091.ece |archive-date=October 25, 2012}}</ref> Jego filmy, snimane v Honkongu i v [[Kino SŠA|Holivudu]], vse byli komercijno uspešne, čto vyvedlo honkongske filmy na novu urovenj popularnosti i uznanja, zažigajuči izbuh interesa k [[Kitajske bojeve umětnosti|kitajskym bojevym umětnostam]] na Zapadu. Stilj i tonalnost filmov Li, vključno [[Sceničny boj|horeografije bojovyh scen]] i jih raznorodnost<ref>{{Cite web |date=July 23, 2023 |title=9 Ways Bruce Lee Changed Martial Arts Movies Forever |url=https://screenrant.com/how-bruce-lee-changed-martial-arts-movies/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20250817122056/https://screenrant.com/how-bruce-lee-changed-martial-arts-movies/ |archive-date=2025-08-17 |website=[[Screen Rant]]}}</ref> sut ogromno ovplyvnili i izmenili bojeve umětnosti i filmy o bojevyh umětnostah vo vsem světu.<ref>{{Cite news |url=https://timesofindia.indiatimes.com/us |title=Bruce Lee inspired Dev for martial arts |date=July 1, 2010 |work=[[The Times of India]] |access-date=June 3, 2011}}</ref> Pod jego vplyvom, [[kung-fu film]]y sut počeli izměščati žanr [[Wuxia|u-sja]] — bojeve sceny sut počeli postavjati se vyše realističskymi, od fantastičnyh elementov sut odstupili zaradi realnyh konfliktov, i obraz glavnogo mužnogo personaža prěobratil se iz rycarskogo geroja v personaža, vopločajučego ideju [[mužnost]]i.<ref>{{Cite news | url=https://www.singaporefilmsociety.com/the-little-dragon-bruce-lees-influence-on-martial-arts-films | title='The Little Dragon' Bruce Lee's Influence on Martial Arts Films }}</ref> Kariera Li byla obrvana jego nagloju smrtju vo věku 32 lět od [[Otok mozga|otoka mozga]], možlive pričiny ktorogo ostavajut se prědmetom sporov.<ref>{{Cite encyclopedia | url=https://www.britannica.com/summary/Bruce-Lee | title=Bruce Lee summary &#124; Britannica | encyclopedia=Encyclopedia Britannica }}</ref> Obače, filmy Li ostali popularnymi, i stvorili veliky [[kult obožanja]],<ref name="britannica.com" /> jim stali mnogo naslědovati i jih [[Bruspluatacija|ekspluatovati]]. On se stal [[Kulturna ikona|ikoničnoju]] figuroju, znajemoju v cělom světu, osobljivo medžu kitajcami, blagodare portretovanoj v jego filmah [[Kantonska kultura|kantonskoj kulturě]],<ref>{{Cite book |last1=Dennis |first1=Felix |last2=Atyeo |first2=Don |title=Bruce Lee, King of Kung-Fu |publisher=Wildwood House |publication-place=London |year=1974 |isbn=978-0-7045-0121-8 |oclc=1341744}}</ref> i srěd [[Aziatske amerikancy|aziatskyh amerikancev]] za kydanje izzvy [[Stereotipy o izhodnyh aziatah v SŠA|stereotipam o aziatah v SŠA]].<ref name=":10">{{Cite news |last1=McDermon |first1=Daniel |title=How Bruce Lee Exploded a Stereotype With a One-Inch Punch |work=The New York Times |date=January 25, 2017 |url=https://www.nytimes.com/2017/01/25/movies/bruce-lee-movies.html |access-date=October 15, 2018 |archive-date=October 15, 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181015120105/https://www.nytimes.com/2017/01/25/movies/bruce-lee-movies.html |url-status=live}}</ref> Daže po svojej smrti, Li prodolžil okazyvati veliko značny vplyv na moderne [[bojeve sporty]], vključajuči [[džudo]], [[karate]], [[směšane bojove umětnosti]] i boks, i takože na sučasnu [[Popularna kultura|popkulturu]], vključajuči film, televiziju, komiksy, animaciju i videoigry. Časopis {{-|''[[Time (časopis)|Time]]''}} nazval jego jednim iz [[Tajm 100: Najvyše važne ljudi stolětja|100 najvyše važnyh ljudij 20-go stolětja]]. == Filmografija == ===Filmy=== *{{-|''Golden Gate Girl''}} (Děvčina s Zlatyh vrat, 1941) *{{-|''The Birth of Mankind''}} (Rodženje ljudstva, 1946) *{{-|''Wealth is Like a Dream''}} (Bogatstvo je kako son, 1948) *{{-|''Sai See in the Dream''}} (Saj Si vo snah, 1949) *{{-|''The Story of Fan Lei-fa''}} (Pověst o Fan Lej-fa, 1949) *{{-|''The Kid''}} (Děte, 1950) *{{-|''Blooms and Butterflies''}} (Cvěty i motyliki, 1950) *{{-|''Infancy''}} (Dětstvo, 1951) *{{-|''A Myriad Homes''}} (Tyseče domov, 1953) *{{-|''Blame it on Father''}} (Vinovatym jest otec, 1953) *{{-|''The Guiding Light''}} (Veduče světlo, 1953) *{{-|''A Mother's Tears''}} (Solzy matere, 1953) *{{-|''In the Face of Demolition''}} (V licu razorjenja, 1953) *{{-|''An Orphan's Tragedy''}} (Tragedija siroty, 1955) *{{-|''Orphan's Song''}} (Sirotska pěsnja, 1955) *{{-|''Love''}} (Ljubov, 1955) *{{-|''We Owe It to Our Children''}} (My jesmo dolžni našim dětam, 1955) *{{-|''The Faithful Wife''}} (Věrna žena, 1955) *{{-|''The Wise Guys Who Fool Around''}} (Mudre ljudi zabavjajut se, 1956) *{{-|''Too Late For Divorce''}} (Uže pozdno se razvoditi, 1956) *{{-|''The Thunderstorm''}} (Blěskava burja, 1957) *{{-|''Darling Girl''}} (Mila děvčina, 1957) *{{-|''The Orphan''}} (Sirota, 1960) *{{-|''The Wrecking Crew''}} (Ekipa korabokrušenja, 1968, horeograf bojevyh scen) *{{-|''Marlowe''}} (1969) *{{-|''A Walk in the Spring Rain''}} (Prohodka vesnym doždem, 1970, horeograf bojevyh scen) *{{-|''The Big Boss''}} (Veliky Bos, 1971) *{{-|''Fist of Fury''}} (Pest gněva, 1972) *{{-|''[[The Way of the Dragon]]''}} (Put Drakona, 1972) *{{-|''[[The Game of Death (1972 movie)|The Game of Death 死亡的遊戲]]''}} (Igra smrti, 1972) *{{-|''Fist of Unicorn''}} (Pest Jednoroga, 1973, horeograf bojevyh scen) *{{-|''[[Enter the Dragon]]''}} (Vstup Drakona, 1973) ===TV serialy=== *{{-|''The Green Hornet''}} (Zeleny sršenj) i prěsěčenje s ''[[Batman (TV serial)|Batman]]'' (1966-1967) *{{-|''Ironside''}} (Pancyr, 1968) *{{-|''Blondie''}} (Blondinka, 1968) *{{-|''Here Come the Brides''}} (Ovamo prihodet nevěsty, 1968) *{{-|''Longstreet''}} (1971, [[Jeet Kune Do|kako ekspert {{-|'''''Jeet Kune Do'''''}}]]) * vse serialy, izpuščene po smrti Li (1973) poljzujut jego arhivne snimanja, kako {{-|''[[Game of Death]]''}} (Igra smrti, 1978), {{-|''[[Game of Death II]]''}} (Igra smrti {{-|II}}, 1981) i dokumentalne filmy. ==Linky i referencije== {{Iztočniky}} ==Vněšnje linky== {{Prěvod|en|Bruce Lee}} [[Kategorija:Aktori]] [[Kategorija:Kino]] [[Kategorija:Bojevi umětniki]] {{INTERWIKI|Q16397}} 96k6nr4y7dlxaath27kusfgpmnlfagy 0 832 28009 27998 2026-07-04T14:37:09Z IJzeren Jan 9 IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Džordž Vošington]] na [[George Washington]] 27998 wikitext text/x-wiki {{Kartka osoba | gender = m | name = {{-|George Washington|Джордж Вошингтон}} | native_name = <center>{{-||{{Jezyky|en|George Washington}}}}</center> | image = [[Fajl:Gilbert Stuart Williamstown Portrait of George Washington.jpg|300px|right|alt=Portret Džordža Vošingtona]] | birth_date = {{birth date|df=yes|1732|02|22}} | birth_place = {{-|Popes Creek|Поупс Крик}}, Virdžinija, Britanska Amerika. | death_date = {{death date and age|1799|12|14|1732|2|22}} | death_place = {{-|Mount|Маунт}} Vernon, Virdžinija, [[SŠA]] | resting_place = {{-|Mount|Маунт}} Vernon | party = Nezavisny | spouse = {{-|Martha Washington|Марта Вошингтон}} (ožen. 6 januara 1759 g.) | alt = Portret {{-|George’a Washingtona|Джорджа Вошингтона}} | occupation = general, glavny načelnik, prvy prezident [[Sjedinjene štaty Ameriky|Sjedinjenyh štatov Ameriky]] | signature = [[Fajl:George_Washington_signature.svg|frameless]] }} {{-|'''George Washington''' (izgovor: ''Džordž Vošington'';|Джордж Вошингтон ({{Jezyky|en|George Washington}};}} 22 februara 1732 — 14 dekembra 1799) byl amerikansky general i glavny načelnik kolonialnoj armije podčas amerikanskoj revolucije (1775–83).<ref name="brit1">{{cite web |url=https://www.britannica.com/biography/George-Washington |title=George Washington |publisher=Encyclopedia Britannica |access-date=2 July 2026 |archive-url=https://web.archive.org/web/20260628053319/https://www.britannica.com/biography/George-Washington|archive-date=28 June 2026 |url-status=dead }}</ref> On byl prvy prezident [[Sjedinjene štaty Ameriky|Sjedinjenyh štatov Ameriky]] i jest uvažany za jednogo iz otcev-osnovateljev [[Sjedinjene štaty Ameriky|SŠA]]. == Osobny život == Urodil se na fermě {{-|Ferry|Ферри}} blizko rěky {{-|Rappahannock|Раппаханок}} vo Virdžiniji. On hodil do školy vo vozrastu od 7 do 15 lět, no jego školjenje ne bylo stabilnym. Učil se literaturu, geografiju, etiketu. Mnogo se naučil praktičnoj matematiky i zemjeměrstva, no ne dostal klasično grekolatinsko školjenje. Kogdy jemu umrěl otec, {{-|George|Джорж}} imal 11 lět. Potom jego vozpitali jegova mati, {{-|Mary Ball Washington|Мери Болл Вошингтон}}, i jegov brat po otcu, {{-|Lawrence|Лоуренс}}. {{-|Lawrence|Лоуренс}} dokončil budovati poměstje na 2500 akrov i dal jemu i plantacije okolo njego ime {{-|Mount|Маунт}} Vernon. Veliku rolju vo jego životě imal takože jego susěd, lord {{-|Fairfax|Фејрфакс}}. Vo lětě 1749 s pomočju lorda {{-|Fairfaxa|Фејрфакса}} {{-|Washington|Вошингтон}} stal zemjeměrom okruga {{-|Culpeper|Калпепер}} a byl tutym zajety 2 lěta. Vo 1752 {{-|Lawrence|Лоуренс}} umrěl od tuberkulozy. {{-|George|Джордж}} platil vdově {{-|Lawrence’a|Лоуренса}}, {{-|Anne|Енн}}, za posluživanje jego zemjeju dopoka ona ne umrěla v 1761. Dolgy čas, upravjanje {{-|Mount|Маунт}} Vernon bylo glavnym dělom života {{-|George’a Washingtona|Джорджа Вошингтона}}. Oženil se vo 1759, kogdy imal 26 lět. Jego ženoju stala {{-|Martha Dandridge Custis|Марта Дендридж Кастис}}, vdova bogatogo zemjevladca. Tuto supružstvo bylo dost dobrym i spokojnym. Kako rezultat tutogo supružstva, on stal jednym iz najbogatših ljudij vo Virdžiniji. Prvonačelno jego plantacija imala 18 rabov, v 1760 platil danj za 49 rabov. Protiv tomu, stavil se mnogo kritično do institucije rabstva, a nadějal se, že někogda prěstane egzistovati. Vo svojem testamentu, prosil prědati jego rabov svojej ženě i prosil osvoboditi jih. Po jegovoj smrti, ona v 1800–1801 zaisto osvobodila jego rabov. == Iztočniky == {{Iztočniky}} {{Pravopis prověrjeny}} {{Sortovati|Vošington, Džordž}} [[Kategorija:Amerikanci]] [[Kategorija:Prezidenti]] {{INTERWIKI|Q23}} g5rysbwnbjeyv7v229k9czkzgrfxbtj 0 1264 28045 9833 2026-07-05T09:19:07Z Marcoorio 22 Dodal informaciju 28045 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Heart_corazón.svg|thumb|left|193px|Srdce — razprostranjeny simbol ljubvi]] '''Ljubov''' jest harakteristično [[čuvstvo]] [[člověk]]a, gluboka [[privezannost]] do drugogo člověka abo objekta, gluboka [[simpatija]]<ref>{{Cite web |url = http://www.ozhegov.ru/slovo/21805.html |title = Любовь. Толковый словарь Ожегова |archive-url = https://web.archive.org/web/20121102042606/http://www.ozhegov.ru/slovo/21805.html |archive-date = 2012-11-02 }}</ref><ref>{{-|Love // [[Oxford English Dictionary]]. — [[Oxford University Press]], 2008}} </ref><ref>{{Cite web|archive-url = https://web.archive.org/web/20120112114541/http://www.merriam-webster.com/dictionary/love |url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/love |archive-date=2012-01-12|title = Love. Merriam-Webster Dictionary}}</ref>. Ljubov sodrživaje v sobě red silnyh i pozitivnyh emocionalnyh i psihičnyh kondicij, od najvozvyšenějšej čestnosti do najprostějšego zadovoljenja<ref>{{Cite web |url=https://en.oxforddictionaries.com/definition/love |title=Definition of Love in English. Oxford English Dictionary |access-date=2018-05-01 |date= |archive-url=https://web.archive.org/web/20180502140707/https://en.oxforddictionaries.com/definition/love |archive-date=2018-05-02 |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=https://dictionary.cambridge.org/us/dictionary/english/love#translations |title=Definition of "Love" - English Dictionary |publisher=Cambridge English Dictionary |access-date=2018-05-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180502141159/https://dictionary.cambridge.org/us/dictionary/english/love#translations |archive-date=2018-05-02 |url-status=live }}</ref>. [[Ljubov (hristijanska čestnost)|Ljubov]] jest jednoju iz treh glavnyh hristijanskyh čestnostij zajedno s [[Věra|věroju]] i [[Naděja|nadějeju]]. Velika različnost smyslnyh odtěnkov v skupině s trudnostju samogo čuvstva označaje, že ljubov jest neobyčno trudnoju dlja definicije po sravnjenju s definicijami drugyh emocionalnyh kondicij. Najvyše često ljubov opisyvajut kako čuvstvo silnogo povlěčenja i emocionalnoj privezannosti<ref name="oxford">{{-|''Oxford Illustrated American Dictionary'' (1998) ''Merriam-Webster Collegiate Dictionary'' (2000)}} </ref>. Čuvstvo obratno do ljubvi jest nenavist, a takože ravnodušnost. Ješče ljubov obvažaje se kako filozofska kategorija v formě subjektivnogo odnošenja, intimnogo izbirateljskogo čuvstva, ktoro je napravjeno na prědmet ljubvi. Ljubov jest važnějšim subjektivnym ukazateljem ščestja. Antični grki odličali několiko tipov ljubvi: rodinnu ljubov ([[storge]]), prijateljsku ljubov ([[filija]]), romantičnu ljubov ([[Eros (koncepcija)|eros]]) i žrtvenu ljubov ([[agape]]){{Prěhod|Klasifikacija form ljubvi}}. Po odnošenju k objektu ljubvi govoret o ljubvi roditeljev k svojim dětam, dětij k svojim roditeljam, medžu bratjami i sestrami, medžu mužem i ženoju, ljubvi ko vsim ljudam, ljubvi k Bogu. Ljubov takože može byti [[Nevzajemna ljubov|nevzajemnoju]] abo [[Platonična ljubov|platoničnoju]]. Ljubov kak dolgo i krěpko čuvstvo prijeto odličati od [[zaljubjenost]]i, ktora jest silno izraženoju emocionalnoju kondicijeju, ktora može brzo ugasnuti ili, naopak, stati nastoječeju ljubovju. == Etimologija == [[Medžuslovjansky jezyk|Medžuslovjansko]] slovo «ljubov» vozhodi k praslovjanskomu {{-|''*ĺuby''}} (rod. {{-|''*ĺubъve''}}), od [[Praindoevropejsky jezyk|praindoevr.]] {{-|''*lewbʰ-''}} «ljubiti, želati». Rodstvene jemu sut [[Litovsky jeyzk|lit.]] {{-|''liaupsė̃''}} «povaga; hvalebna pěsnja», ''{{-|liáupsinti}}'' «proslavjati», [[Staroindijsky jezyk|st.-ind.]] ''{{-|lúbhyati}}'' «želaje», ''{{-|lōbhas}}'' «ohota, žedža», ''{{-|lōbháyati}}'' «vozbudžaje ohotu», [[Gotsky jeyzk|got.]] ''{{-|liufs}}'', [[Starogornoněmečsky jezyk|st.-gornonem.]] ''{{-|liob}}'' «dragy, mily»; s drugym vokalizmom: [[Starogornoněmečsky jezyk|st.-gornonem.]] ''{{-|lоb}}'' sr. r. «hvala», [[Gotsky jeyzk|got.]] ''{{-|lubains}}'' ž. «naděja», ''{{-|galaubjan}}'' «věriti». == Vidy ljubvi == [[Fajl:MaternalBond.jpg|thumb|right|Mati drži svoje děte]] * '''Roditeljska ljubov''', s jednoj strany, sodrživaje v sobě biologične instinkty, ktore sut harakteristične kako dlja člověka, tako i dlja životin, a s drugoj — to jest intelektualna naslada, ktora jest možliva jedino na oprěděljenyh uravnjah kultury. * '''[[Nevzajemna ljubov]]''' jest situacija, v ktoroj jedin člověk (subjekt) čuje romantične čuvstva do drugogo člověka (objekta), ktory ne odzyvaje se vzajemnostju. Tema nevzajemnoj ljubvi često koristaje se v tvorbě — poeziji, muzikě, literaturě. * '''[[Platonična ljubov]]''', v modernom značenju tutogo izraženja, — jest vozvyšene odnošenja, ktore sut osovane na duhovnoj atrakciji i romantičnoj čuvstvenosti (o čuvstvu ljubvi), bez fizičnoj atrakciji. == Osnovy pojmanja ljubvi == === Terminologija === Mnogostrannost i dialektičnost ljubvi sut porodili nemalu kolikost interpretacij tutogo [[fenomen]]a v različnyh jezykah i kulturah na proteženju vsej historije člověčskogo spoločenstva. === Klasifikacija form ljubvi === Različenje raznyh tipov ljubvi možno viděti uže v starogrečskom jezyku: * '''«[[Eros (koncepcija)|eros]]»''' ([[Starogrečsky jezyk|st.-greč.]] ''{{-|ἔρως}}'') jest romantična ljubov, spontanna, obdivjana, v formě obožanja, napravjena na objekt ljubvi «snizu vgoru» i ne ostavjajuča města dlja žalosti abo lagodnosti; * '''«[[filija]]»''' ([[Starogrečsky jezyk|st.-greč.]] ''{{-|φιλία}}'') jest ljubov-družba abo ljubovna privezannost, porodžena socialnymi svezami i osobnym izborom; * '''«[[storge]]»''' ([[Starogrečsky jezyk|st.-greč.]] ''{{-|στοργί}}'') jest ljubov-něžnost, osoblivo rodinna; * '''«[[agape]]»''' ([[Starogrečsky jezyk|st.-greč.]] ''{{-|ἀγάπη}}'') jest žrtvena ljubov, bezuslovna ljubov, v hristijanstvu jest ljubovju od Boga do člověka. Takože grekami uděljalo se je ješče tri vida ljubvi: * '''«[[ludus]]»''' ([[Latinsky jezyk|lat.]] ''{{-|ludus}}'') — ljubov-igra do prvoj nudy, osnovana seksualnoj atrakciji i napravjena na dobyvanje prijatnostij; * '''«[[manija]]»''' ([[Starogrečsky jezyk|st.-greč.]] ''{{-|μανία}}'') — ljubov-obsesija, osnova ktoroj jest strast i revnivost. Antični greki nazyvali maniju «bezumjem od bogov»; * '''«[[pragma]]»''' ([[Starogrečsky jezyk|st.-greč.]] ''{{-|πράγμα}}'') — racionalna ljubov, kogda prěžitje čuvstva jest motivovano ne srdečnoju privezannostju, a samo egoističnymi interesami s cěljem dobyvanja izgody. Daljši na tutoj osnově bel je razrabotan red klasifikacij, vključno prědložena kanadskym naučnikom [[John Alan Lee|{{LatCyr|J. A. Lee|Дж. А. Ли||1}}]] koncepcija šesti ljubovnyh stiljev: tri osnovnyh stilja — [[Eros (koncepcija)|eros]], [[storge]] i [[ludus]] — v svojih směšenjah davajut ješče tri: [[agape]], [[Manija|maniju]] i [[Pragma|pragmu]]<ref>''Kon I. S.'' Družba. — 4-e izdanje — Sankt-Peterburg: ИД «Питер», 2001. — С. 269. — ISBN 9785469001805. .</ref>. Znajemy russky filozof [[Vladimir Sergejevič Solovjov|V. S. Solovjov]] izznačaje ljubov kako atrakciju jednogo živogo stvora do drugogo dlja sjediněnja s njim i vzajemnogo vozpolněnja žitja i uděljaje tri jejinogo vida: * Ljubov, '''ktora vyše davaje, než dobyvaje''', abo '''nizhodeča ljubov''' ([[Latinsky jezyk|lat.]] ''{{-|amor descendens}}'') — k tutomu vidu ljubvi on odnosi roditeljsku ljubov, glavno materinsku ljubov do dětij. U člověka tuta ljubov, abo opekunstvo starših nad mladšimi, obrana slabyh silnymi, tvori otčinu i postupno organizuje se v nacionalno-državny byt; * Ljubov, '''ktora vyše dobyvaje, než davaje''', abo '''vozhoděča ljubov''' ([[Latinsky jezyk|lat.]] ''{{-|amor ascendens}}'') — k tutomu vidu ljubvi on odnosi ljubov dětij do roditeljev, a takože privezanost životin do svojih vlastnikov, osoblivo oddanost domašnjih životnyh člověku. U člověka, kako on mněvaje, tuta ljubov može razprostranjati se takože na umrlyh prědkov, a poslě i na veče obči i oddaljeny pričiny bytja (do vsesvětnogo providěnja, [[Бог|jedinovogo Otca Nebesnogo]]), i jest žrlom vsego religijnogo razvitja člověčstva; * Ljubov, '''ktora ravno davaje i dobyvaje''', abo '''seksualna ljubov''' ([[Latinsky jezyk|lat.]] ''{{-|amor aequalis}}'') — k tutomu vidu ljubvi on odnosi ljubov suprugov jedin do drugogo, a takože odpornu svez medžu roditeljami u drugyh vidov životin (ptic, něktoryh zvěrev i t.d.) U člověka tuta ljubov može dostigati vida perfektnoj kompletnosti žitijnoj vzajemnosti i prěz tuto stanovi se vyšnym simbolom idealnogo odnošenja medžu osobnym žrlom i spoločnym cělym. Solovjov akcentuje, že v [[Biblija|Bibliji]] odnošenja medžu Bogom (vključno v licu [[Hristos|Hristosa]] i Crkvi) i izbranoj jim narodnostju izobražajut se glavno kak supružsky sojuz, iz čego on dělaje izvod, že idealno žrlo spoločnyh odnošenij, po hristijanstvu, jest ne vlast, a ljubov<ref name=":0">''В. С. Соловьёв'' Любовь&#x20;&#x2F;&#x20;Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона&#x20;: в 86&#x20;т. (82&#x20;т. и 4&#x20;доп.).&#x20;— <abbr>Санкт-Петербург</abbr>, 1890—1907.</ref>. Takože Solovjov piše, že s pogleda [[Etika|etiky]] ljubov prědstavjaje soboju složno javjenje, ktoro sostoji iz<ref name=":0" />: # '''[[Žalost|Žalosti]]''', ktora dominuje d roditeljskoj ljubvi; # '''Považanja''', ktoro dominuje v ljubvi dětij k roditeljam i iztěkajuči iz njej religijnoj ljubvi; # '''[[Styd|Čuvstva styda]]''', v sjedinjenji s dvoma prvymi elementami formujučego člověčsku formu seksualnoj abo supružskoj ljubvi. == Žrla == {{Iztočniky}} == Vněšnje linky == {{Prěvod|ru|Любовь|}} {{INTERWIKI|Q316}} [[Kategorija:Ljubov| ]] brwgfexm84wihca62vf8l6zyhn6sta0 28046 28045 2026-07-05T09:23:47Z Marcoorio 22 /* Osnovy pojmanja ljubvi */ izpravjena grěška 28046 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Heart_corazón.svg|thumb|left|193px|Srdce — razprostranjeny simbol ljubvi]] '''Ljubov''' jest harakteristično [[čuvstvo]] [[člověk]]a, gluboka [[privezannost]] do drugogo člověka abo objekta, gluboka [[simpatija]]<ref>{{Cite web |url = http://www.ozhegov.ru/slovo/21805.html |title = Любовь. Толковый словарь Ожегова |archive-url = https://web.archive.org/web/20121102042606/http://www.ozhegov.ru/slovo/21805.html |archive-date = 2012-11-02 }}</ref><ref>{{-|Love // [[Oxford English Dictionary]]. — [[Oxford University Press]], 2008}} </ref><ref>{{Cite web|archive-url = https://web.archive.org/web/20120112114541/http://www.merriam-webster.com/dictionary/love |url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/love |archive-date=2012-01-12|title = Love. Merriam-Webster Dictionary}}</ref>. Ljubov sodrživaje v sobě red silnyh i pozitivnyh emocionalnyh i psihičnyh kondicij, od najvozvyšenějšej čestnosti do najprostějšego zadovoljenja<ref>{{Cite web |url=https://en.oxforddictionaries.com/definition/love |title=Definition of Love in English. Oxford English Dictionary |access-date=2018-05-01 |date= |archive-url=https://web.archive.org/web/20180502140707/https://en.oxforddictionaries.com/definition/love |archive-date=2018-05-02 |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=https://dictionary.cambridge.org/us/dictionary/english/love#translations |title=Definition of "Love" - English Dictionary |publisher=Cambridge English Dictionary |access-date=2018-05-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180502141159/https://dictionary.cambridge.org/us/dictionary/english/love#translations |archive-date=2018-05-02 |url-status=live }}</ref>. [[Ljubov (hristijanska čestnost)|Ljubov]] jest jednoju iz treh glavnyh hristijanskyh čestnostij zajedno s [[Věra|věroju]] i [[Naděja|nadějeju]]. Velika različnost smyslnyh odtěnkov v skupině s trudnostju samogo čuvstva označaje, že ljubov jest neobyčno trudnoju dlja definicije po sravnjenju s definicijami drugyh emocionalnyh kondicij. Najvyše često ljubov opisyvajut kako čuvstvo silnogo povlěčenja i emocionalnoj privezannosti<ref name="oxford">{{-|''Oxford Illustrated American Dictionary'' (1998) ''Merriam-Webster Collegiate Dictionary'' (2000)}} </ref>. Čuvstvo obratno do ljubvi jest nenavist, a takože ravnodušnost. Ješče ljubov obvažaje se kako filozofska kategorija v formě subjektivnogo odnošenja, intimnogo izbirateljskogo čuvstva, ktoro je napravjeno na prědmet ljubvi. Ljubov jest važnějšim subjektivnym ukazateljem ščestja. Antični grki odličali několiko tipov ljubvi: rodinnu ljubov ([[storge]]), prijateljsku ljubov ([[filija]]), romantičnu ljubov ([[Eros (koncepcija)|eros]]) i žrtvenu ljubov ([[agape]]){{Prěhod|Klasifikacija form ljubvi}}. Po odnošenju k objektu ljubvi govoret o ljubvi roditeljev k svojim dětam, dětij k svojim roditeljam, medžu bratjami i sestrami, medžu mužem i ženoju, ljubvi ko vsim ljudam, ljubvi k Bogu. Ljubov takože može byti [[Nevzajemna ljubov|nevzajemnoju]] abo [[Platonična ljubov|platoničnoju]]. Ljubov kak dolgo i krěpko čuvstvo prijeto odličati od [[zaljubjenost]]i, ktora jest silno izraženoju emocionalnoju kondicijeju, ktora može brzo ugasnuti ili, naopak, stati nastoječeju ljubovju. == Etimologija == [[Medžuslovjansky jezyk|Medžuslovjansko]] slovo «ljubov» vozhodi k praslovjanskomu {{-|''*ĺuby''}} (rod. {{-|''*ĺubъve''}}), od [[Praindoevropejsky jezyk|praindoevr.]] {{-|''*lewbʰ-''}} «ljubiti, želati». Rodstvene jemu sut [[Litovsky jeyzk|lit.]] {{-|''liaupsė̃''}} «povaga; hvalebna pěsnja», ''{{-|liáupsinti}}'' «proslavjati», [[Staroindijsky jezyk|st.-ind.]] ''{{-|lúbhyati}}'' «želaje», ''{{-|lōbhas}}'' «ohota, žedža», ''{{-|lōbháyati}}'' «vozbudžaje ohotu», [[Gotsky jeyzk|got.]] ''{{-|liufs}}'', [[Starogornoněmečsky jezyk|st.-gornonem.]] ''{{-|liob}}'' «dragy, mily»; s drugym vokalizmom: [[Starogornoněmečsky jezyk|st.-gornonem.]] ''{{-|lоb}}'' sr. r. «hvala», [[Gotsky jeyzk|got.]] ''{{-|lubains}}'' ž. «naděja», ''{{-|galaubjan}}'' «věriti». == Vidy ljubvi == [[Fajl:MaternalBond.jpg|thumb|right|Mati drži svoje děte]] * '''Roditeljska ljubov''', s jednoj strany, sodrživaje v sobě biologične instinkty, ktore sut harakteristične kako dlja člověka, tako i dlja životin, a s drugoj — to jest intelektualna naslada, ktora jest možliva jedino na oprěděljenyh uravnjah kultury. * '''[[Nevzajemna ljubov]]''' jest situacija, v ktoroj jedin člověk (subjekt) čuje romantične čuvstva do drugogo člověka (objekta), ktory ne odzyvaje se vzajemnostju. Tema nevzajemnoj ljubvi često koristaje se v tvorbě — poeziji, muzikě, literaturě. * '''[[Platonična ljubov]]''', v modernom značenju tutogo izraženja, — jest vozvyšene odnošenja, ktore sut osovane na duhovnoj atrakciji i romantičnoj čuvstvenosti (o čuvstvu ljubvi), bez fizičnoj atrakciji. == Osnovy pojmanja ljubvi == === Terminologija === Mnogostrannost i dialektičnost ljubvi sut porodili nemalu kolikost interpretacij tutogo [[fenomen]]a v različnyh jezykah i kulturah na proteženju vsej historije člověčskogo spoločenstva. === Klasifikacija form ljubvi === Različenje raznyh tipov ljubvi možno viděti uže v starogrečskom jezyku: * '''«[[Eros (koncepcija)|eros]]»''' ([[Starogrečsky jezyk|st.-greč.]] ''{{-|ἔρως}}'') jest romantična ljubov, spontanna, obdivjana, v formě obožanja, napravjena na objekt ljubvi «snizu vgoru» i ne ostavjajuča města dlja žalosti abo lagodnosti; * '''«[[filija]]»''' ([[Starogrečsky jezyk|st.-greč.]] ''{{-|φιλία}}'') jest ljubov-družba abo ljubovna privezannost, porodžena socialnymi svezami i osobnym izborom; * '''«[[storge]]»''' ([[Starogrečsky jezyk|st.-greč.]] ''{{-|στοργί}}'') jest ljubov-něžnost, osoblivo rodinna; * '''«[[agape]]»''' ([[Starogrečsky jezyk|st.-greč.]] ''{{-|ἀγάπη}}'') jest žrtvena ljubov, bezuslovna ljubov, v hristijanstvu jest ljubovju od Boga do člověka. Takože grekami uděljalo se je ješče tri vida ljubvi: * '''«[[ludus]]»''' ([[Latinsky jezyk|lat.]] ''{{-|ludus}}'') — ljubov-igra do prvoj nudy, osnovana seksualnoj atrakciji i napravjena na dobyvanje prijatnostij; * '''«[[manija]]»''' ([[Starogrečsky jezyk|st.-greč.]] ''{{-|μανία}}'') — ljubov-obsesija, osnova ktoroj jest strast i revnivost. Antični greki nazyvali maniju «bezumjem od bogov»; * '''«[[pragma]]»''' ([[Starogrečsky jezyk|st.-greč.]] ''{{-|πράγμα}}'') — racionalna ljubov, kogda prěžitje čuvstva jest motivovano ne srdečnoju privezannostju, a samo egoističnymi interesami s cěljem dobyvanja izgody. Daljši na tutoj osnově byl je razrabotan red klasifikacij, vključno prědložena kanadskym naučnikom [[John Alan Lee|{{LatCyr|J. A. Lee|Дж. А. Ли||1}}]] koncepcija šesti ljubovnyh stiljev: tri osnovnyh stilja — [[Eros (koncepcija)|eros]], [[storge]] i [[ludus]] — v svojih směšenjah davajut ješče tri: [[agape]], [[Manija|maniju]] i [[Pragma|pragmu]]<ref>''Kon I. S.'' Družba. — 4-e izdanje — Sankt-Peterburg: ИД «Питер», 2001. — С. 269. — ISBN 9785469001805. .</ref>. Znajemy russky filozof [[Vladimir Sergejevič Solovjov|V. S. Solovjov]] izznačaje ljubov kako atrakciju jednogo živogo stvora do drugogo dlja sjediněnja s njim i vzajemnogo vozpolněnja žitja i uděljaje tri jejinogo vida: * Ljubov, '''ktora vyše davaje, než dobyvaje''', abo '''nizhodeča ljubov''' ([[Latinsky jezyk|lat.]] ''{{-|amor descendens}}'') — k tutomu vidu ljubvi on odnosi roditeljsku ljubov, glavno materinsku ljubov do dětij. U člověka tuta ljubov, abo opekunstvo starših nad mladšimi, obrana slabyh silnymi, tvori otčinu i postupno organizuje se v nacionalno-državny byt; * Ljubov, '''ktora vyše dobyvaje, než davaje''', abo '''vozhoděča ljubov''' ([[Latinsky jezyk|lat.]] ''{{-|amor ascendens}}'') — k tutomu vidu ljubvi on odnosi ljubov dětij do roditeljev, a takože privezanost životin do svojih vlastnikov, osoblivo oddanost domašnjih životnyh člověku. U člověka, kako on mněvaje, tuta ljubov može razprostranjati se takože na umrlyh prědkov, a poslě i na veče obči i oddaljeny pričiny bytja (do vsesvětnogo providěnja, [[Бог|jedinovogo Otca Nebesnogo]]), i jest žrlom vsego religijnogo razvitja člověčstva; * Ljubov, '''ktora ravno davaje i dobyvaje''', abo '''seksualna ljubov''' ([[Latinsky jezyk|lat.]] ''{{-|amor aequalis}}'') — k tutomu vidu ljubvi on odnosi ljubov suprugov jedin do drugogo, a takože odpornu svez medžu roditeljami u drugyh vidov životin (ptic, něktoryh zvěrev i t.d.) U člověka tuta ljubov može dostigati vida perfektnoj kompletnosti žitijnoj vzajemnosti i prěz tuto stanovi se vyšnym simbolom idealnogo odnošenja medžu osobnym žrlom i spoločnym cělym. Solovjov akcentuje, že v [[Biblija|Bibliji]] odnošenja medžu Bogom (vključno v licu [[Hristos|Hristosa]] i Crkvi) i izbranoj jim narodnostju izobražajut se glavno kak supružsky sojuz, iz čego on dělaje izvod, že idealno žrlo spoločnyh odnošenij, po hristijanstvu, jest ne vlast, a ljubov<ref name=":0">''В. С. Соловьёв'' Любовь&#x20;&#x2F;&#x20;Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона&#x20;: в 86&#x20;т. (82&#x20;т. и 4&#x20;доп.).&#x20;— <abbr>Санкт-Петербург</abbr>, 1890—1907.</ref>. Takože Solovjov piše, že s pogleda [[Etika|etiky]] ljubov prědstavjaje soboju složno javjenje, ktoro sostoji iz<ref name=":0" />: # '''[[Žalost|Žalosti]]''', ktora dominuje d roditeljskoj ljubvi; # '''Považanja''', ktoro dominuje v ljubvi dětij k roditeljam i iztěkajuči iz njej religijnoj ljubvi; # '''[[Styd|Čuvstva styda]]''', v sjedinjenji s dvoma prvymi elementami formujučego člověčsku formu seksualnoj abo supružskoj ljubvi. == Žrla == {{Iztočniky}} == Vněšnje linky == {{Prěvod|ru|Любовь|}} {{INTERWIKI|Q316}} [[Kategorija:Ljubov| ]] 41bgksydob182lbqky4hhytin0e92ch 0 1345 28064 11249 2026-07-05T11:30:39Z IJzeren Jan 9 male pravky 28064 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Nikolaus Kopernikus.jpg|thumb|Bezimenny Torunsky portret (ok. 1580)]] '''Mikołaj Kopernik''' ({{Jezyky|pl|Mikołaj Kopernik|la|Nicolaus Copernicus|de|Nikolaus Kopernikus}}; 1473–1543) byl [[Poljska|poljsky]] astronom, avtor knigy {{Lang|la|De revolutionibus orbium coelestium}} («O obratah sfer nebskyh») ktora prědstavja detaljevano i v naučno upotrěbimoj formě heliocentričny vid Vsemira. Hot koncepcija heliocentrizma pojavila se uže v [[Antična Grecija|antičnoj Grecije]] (jej tvorcem byl Aristarh iz Samos), to jednako doprva dělo Kopernika dokonalo proloma i navedlo k jednoj iz najvažnějših naučnyh revolucij od časov antičnyh, zvanoj «kopernikanskym prěvratom». Byl rodženy 19 {{alt|ljutogo|fevruara}} 1473 v [[Torun]]u. Byl vsestrannym člověkom obdobja [[renesans|a]], poza astronomijeju zajmal se tož [[matematika|matematikoju]], [[pravo|pravami]], [[ekonomika|ekonomijeju]], vojennoju strategijeju i [[astrologija|astrologijeju]], byl takože [[medicina|lěkarem]] i [[prěvodženje i tolmačenje|prěvoditeljem]]. Umrěl prěd 21 maja 1543 v [[Frombork]]u. {{Sortovati|Kopernik, Mikolaj}} [[Kategorija:Poljski naučniki]] [[Kategorija:Poljski pisatelji]] {{INTERWIKI|Q619}} i3ylfe9fmkh4ch7h8paizndpfom4pc8 28065 28064 2026-07-05T11:31:22Z IJzeren Jan 9 28065 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Nikolaus Kopernikus.jpg|thumb|Bezimenny Torunsky portret (ok. 1580)]] '''Mikołaj Kopernik''' ({{Jezyky|pl|Mikołaj Kopernik|la|Nicolaus Copernicus|de|Nikolaus Kopernikus}}; 1473–1543) byl [[Poljska|poljsky]] [[zvězdoznavstvo|astronom]], avtor knigy {{Lang|la|De revolutionibus orbium coelestium}} («O obratah sfer nebskyh») ktora prědstavja detaljevano i v naučno upotrěbimoj formě heliocentričny vid Vsemira. Hot koncepcija heliocentrizma pojavila se uže v [[Antična Grecija|antičnoj Grecije]] (jej tvorcem byl Aristarh iz Samos), to jednako doprva dělo Kopernika dokonalo proloma i navedlo k jednoj iz najvažnějših naučnyh revolucij od časov antičnyh, zvanoj «kopernikanskym prěvratom». Byl rodženy 19 {{alt|ljutogo|fevruara}} 1473 v [[Torun]]u. Byl vsestrannym člověkom obdobja [[renesans|a]], poza astronomijeju zajmal se tož [[matematika|matematikoju]], [[pravo|pravami]], [[ekonomika|ekonomijeju]], vojennoju strategijeju i [[astrologija|astrologijeju]], byl takože [[medicina|lěkarem]] i [[prěvodženje i tolmačenje|prěvoditeljem]]. Umrěl prěd 21 maja 1543 v [[Frombork]]u. {{Sortovati|Kopernik, Mikolaj}} [[Kategorija:Poljski naučniki]] [[Kategorija:Poljski pisatelji]] [[Kategorija:Lěkari]] {{INTERWIKI|Q619}} ieonklvzb57sbp1ly9agl535uz8n5bz 28066 28065 2026-07-05T11:32:38Z IJzeren Jan 9 28066 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Nikolaus Kopernikus.jpg|thumb|Bezimenny Torunsky portret (ok. 1580)]] '''Mikołaj Kopernik''' ({{Jezyky|pl|Mikołaj Kopernik|la|Nicolaus Copernicus|de|Nikolaus Kopernikus}}; 1473–1543) byl [[Poljska|poljsky]] [[zvězdoznavstvo|astronom]], avtor knigy {{Lang|la|De revolutionibus orbium coelestium}} («O obratah sfer nebskyh») ktora prědstavja detaljevano i v naučno upotrěbimoj formě heliocentričny vid Vsemira. Hot koncepcija heliocentrizma pojavila se uže v [[Antična Grecija|antičnoj Grecije]] (jej tvorcem byl Aristarh iz Samos), to jednako doprva dělo Kopernika dokonalo proloma i navedlo k jednoj iz najvažnějših naučnyh revolucij od časov antičnyh, zvanoj «kopernikanskym prěvratom». Byl rodženy 19 {{alt|ljutogo|fevruara}} 1473 v [[Toruń|Torunju|Торуњу]]. Byl vsestrannym člověkom obdobja [[renesans|a]], poza astronomijeju zajmal se tož [[matematika|matematikoju]], [[pravo|pravami]], [[ekonomika|ekonomijeju]], vojennoju strategijeju i [[astrologija|astrologijeju]], byl takože [[medicina|lěkarem]] i [[prěvodženje i tolmačenje|prěvoditeljem]]. Umrěl prěd 21 maja 1543 v [[Frombork]]u. {{Sortovati|Kopernik, Mikolaj}} [[Kategorija:Poljski naučniki]] [[Kategorija:Poljski pisatelji]] [[Kategorija:Lěkari]] {{INTERWIKI|Q619}} exojg7s88ule3dbjgw1qtp5pm9ewngw 28067 28066 2026-07-05T11:32:59Z IJzeren Jan 9 28067 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Nikolaus Kopernikus.jpg|thumb|Bezimenny Torunsky portret (ok. 1580)]] '''Mikołaj Kopernik''' ({{Jezyky|pl|Mikołaj Kopernik|la|Nicolaus Copernicus|de|Nikolaus Kopernikus}}; 1473–1543) byl [[Poljska|poljsky]] [[zvězdoznavstvo|astronom]], avtor knigy {{Lang|la|De revolutionibus orbium coelestium}} («O obratah sfer nebskyh») ktora prědstavja detaljevano i v naučno upotrěbimoj formě heliocentričny vid Vsemira. Hot koncepcija heliocentrizma pojavila se uže v [[Antična Grecija|antičnoj Grecije]] (jej tvorcem byl Aristarh iz Samos), to jednako doprva dělo Kopernika dokonalo proloma i navedlo k jednoj iz najvažnějših naučnyh revolucij od časov antičnyh, zvanoj «kopernikanskym prěvratom». Byl rodženy 19 {{alt|ljutogo|fevruara}} 1473 v [[Toruń|{{-|Torunju|Торуњу}}]]. Byl vsestrannym člověkom obdobja [[renesans|a]], poza astronomijeju zajmal se tož [[matematika|matematikoju]], [[pravo|pravami]], [[ekonomika|ekonomijeju]], vojennoju strategijeju i [[astrologija|astrologijeju]], byl takože [[medicina|lěkarem]] i [[prěvodženje i tolmačenje|prěvoditeljem]]. Umrěl prěd 21 maja 1543 v [[Frombork]]u. {{Sortovati|Kopernik, Mikolaj}} [[Kategorija:Poljski naučniki]] [[Kategorija:Poljski pisatelji]] [[Kategorija:Lěkari]] {{INTERWIKI|Q619}} rusa3t9gokxat2rtl59mq8i7yfyvzb0 28068 28067 2026-07-05T11:33:42Z IJzeren Jan 9 IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Mikolaj Kopernik]] na [[Mikołaj Kopernik]] 28067 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Nikolaus Kopernikus.jpg|thumb|Bezimenny Torunsky portret (ok. 1580)]] '''Mikołaj Kopernik''' ({{Jezyky|pl|Mikołaj Kopernik|la|Nicolaus Copernicus|de|Nikolaus Kopernikus}}; 1473–1543) byl [[Poljska|poljsky]] [[zvězdoznavstvo|astronom]], avtor knigy {{Lang|la|De revolutionibus orbium coelestium}} («O obratah sfer nebskyh») ktora prědstavja detaljevano i v naučno upotrěbimoj formě heliocentričny vid Vsemira. Hot koncepcija heliocentrizma pojavila se uže v [[Antična Grecija|antičnoj Grecije]] (jej tvorcem byl Aristarh iz Samos), to jednako doprva dělo Kopernika dokonalo proloma i navedlo k jednoj iz najvažnějših naučnyh revolucij od časov antičnyh, zvanoj «kopernikanskym prěvratom». Byl rodženy 19 {{alt|ljutogo|fevruara}} 1473 v [[Toruń|{{-|Torunju|Торуњу}}]]. Byl vsestrannym člověkom obdobja [[renesans|a]], poza astronomijeju zajmal se tož [[matematika|matematikoju]], [[pravo|pravami]], [[ekonomika|ekonomijeju]], vojennoju strategijeju i [[astrologija|astrologijeju]], byl takože [[medicina|lěkarem]] i [[prěvodženje i tolmačenje|prěvoditeljem]]. Umrěl prěd 21 maja 1543 v [[Frombork]]u. {{Sortovati|Kopernik, Mikolaj}} [[Kategorija:Poljski naučniki]] [[Kategorija:Poljski pisatelji]] [[Kategorija:Lěkari]] {{INTERWIKI|Q619}} rusa3t9gokxat2rtl59mq8i7yfyvzb0 0 1406 28056 11728 2026-07-05T11:12:16Z IJzeren Jan 9 male pravky 28056 wikitext text/x-wiki Dr. '''Natan Milgrom''' ({{Jezyky|he|ד'ר נתן מילגרום|uk|Натан Мільґром}}) byl židovsky lěkar, humanist i aktivist, ktory rodil se 12 oktobra 1891 v gradu Terebovlja (dnes [[Ukrajina]]), ktoro v to vrěme bylo čest [[Avstro-Vugrija|Avstro-Vugrskoj monarhije]]. On učil se medicinu na [[Viena|vienskom]] universitetu v godah 1910–1916. Od 1920 rabotal kako lěkar v gradu Radyhiv, kde on iměl veliko dověrjenje i považanje srěd lokalnyh obyvateljev. Jego profesionalizm i oddanost dělu dali mu veliku reputaciju. Milgrom byl znajemy kako most medžu raznymi narodami – [[Ukrajinci|Ukrajinsami]], [[Poljaki|Poljakami]] i [[Judaizm|Jevrejami]] – i on prosil dialog i kulturno sbliženje. Kromě togo, on sbudoval dom v centrě Radyhova, ktory stal městom sustrěč, a pozdněje arhitekturnym pametnikom. V 1927 on byl izbran zaměstnik gradonačelnika, prědstavjajuči židovsko občestvo v gradskoj upravě. Natan Milgrom iměl strašnu sudbu. V oktobru 1942 on byl ubity v konc-lagerju smrti Belžec vo vrěme [[Holokavst]]a. {{DEFAULTSORT:Milgrom, Natan}} [[Kategorija:Ljudi]] {{INTERWIKI|Q132083493}} 1y1ujan0m05z9pcwpyqqsq15p8e08ez 28058 28056 2026-07-05T11:16:17Z IJzeren Jan 9 28058 wikitext text/x-wiki Dr. '''Natan Milgrom''' ({{Jezyky|he|ד'ר נתן מילגרום|uk|Натан Мільґром}}) byl židovsky lěkar, humanist i aktivist, ktory rodil se 12 oktobra 1891 v gradu Terebovlja (dnes [[Ukrajina]]), ktoro v to vrěme bylo čest [[Avstro-Vugrija|Avstro-Vugrskoj monarhije]]. On učil se medicinu na [[Viena|vienskom]] universitetu v godah 1910–1916. Od 1920 rabotal kako lěkar v gradu Radyhiv, kde on iměl veliko dověrjenje i považanje srěd lokalnyh obyvateljev. Jego profesionalizm i oddanost dělu dali mu veliku reputaciju. Milgrom byl znajemy kako most medžu raznymi narodami – [[Ukrajinci|Ukrajinsami]], [[Poljaki|Poljakami]] i [[Judaizm|Jevrejami]] – i on prosil dialog i kulturno sbliženje. Kromě togo, on sbudoval dom v centrě Radyhova, ktory stal městom sustrěč, a pozdněje arhitekturnym pametnikom. V 1927 on byl izbran zaměstnik gradonačelnika, prědstavjajuči židovsko občestvo v gradskoj upravě. Natan Milgrom iměl strašnu sudbu. V oktobru 1942 on byl ubity v konc-lagerju smrti Belžec vo vrěme [[Holokavst]]a. {{DEFAULTSORT:Milgrom, Natan}} [[Kategorija:Lěkari]] {{INTERWIKI|Q132083493}} 4us1qfpwstjl9if7vgikm7cd4hkz45s 0 1588 28073 13187 2026-07-05T11:49:37Z IJzeren Jan 9 28073 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Sv Kiril Metodij Zahari Zograf Trojanski mon 1848.jpg|thumb|250px|Sveti brati [[Kiril i Metodij]], apostoli Slovjanov, v IX-om stolětju prěvedli česti Biblije i hristijanskoj liturgije na iztvorjeny njimi [[starocrkovnoslovjansky jezyk]], upotrěbjajuči osnovano na grečskom alfabetu [[Glagolica|glagoličsko pismo]].]] '''Prěvodžen​je i tolmačen​je''' jest prěnošen​je značen​ja teksta na kakom-libo jezyku v tekst na kakom-libo drugom jezyku: [[prěvod]]. Tolmači i prěvoditelji sut zveno medžu ljudami, ktori ne ili nedostatočno znajut jezyk drugogo, i dějut kako most medžu raznymi jezykami i kulturami. Mimo togo, jest razlika medžu tolmačen​jem i prěvodžen​jem. V uproščen​ju: tolmačen​je děje se ustno, a prěvodžen​je pisemno. Ne vsaky tolmač jest i prěvoditelj, ne vsaky prěvoditelj jest i tolmač. Ačekoli mnogi ljudi zajmajut se jednym i drugym, one sut dvě različne profesije, za ktore potrěbne sut ine kvalifikacije. V oboh profesijah jestvujut specializacije, napriklad pravno, medično ili tehnično prěvodžen​je. == Prěvodžen​je == Prěvoditelj prědavaje značen​je pisanogo teksta v jezyku originala, tvoreči točny ekvivalent v jezyku prěvoda. Prěvodi se literaturu i poeziju, ale takože služebne dokumenty, pisma, statije iz gazet ili časopisov, daže pornografiju, inymi slovami: vse, čto jest potrěbno člověku, ktory ne znaje jezyka originala. Mnogo ljudij mni, že vsaky, ktory znaje dva jezyky, uměje prěvoditi, ale v istinnosti to jest zabludno mysljen​je. K prěvodžen​ju potrěbno jest ne samo vladan​je dvoma jezykami, ale takože dobro razuměn​je razlik medžu kulturami, znan​je mnogyh idiomov i izraženij v oboh jezykah i izkušenost s stilistikoju oprěděljenyh dokumentov v oboh krajah. V sravnjen​ju k tolmačam, prěvoditelj imaje komfortnu situaciju, že može rabotati v vlastnom tempě i, ako ne znaje oprěděljenogo termina, upotrěbjati slovniky ili iskati na internetu. Voobče prijmaje se, že najlěpje jest prěvoditi iz čudžego jezyka na rodimy jezyk, ačekoli to ne jest tvrdo pravilo. Ačekoli prěvodžen​jem zajmaje se tradicijno člověk, vse čestěje zastupajut go – popolno ili čestično – kompjutery. Někoji prěvoditelji posluživajut se kompjuternymi orudjami ({{Jezyky|en|computer-assisted translation (CAT)}}), poslě čego popravjajut jedino stilj i pogrěšky avtomatičnyh prěvodov (tako zvano {{Lang|en|post-editing}}). Srěd orudij do mašinnogo prěvodžen​ja najbolje znane i publično dostupne sut Google Translate, Bing i DeepL. S tokom lět mašinne prěvodžen​ja stali vse akuratnějše, ale često ne sut ješče natoliko věrodostojne, že mogut cělkovito zastupiti profesionalnyh prěvoditeljev. == Tolmačen​je == Tolmačen​je ili ustno prěvodžen​je znači, že jedna osoba govori na originalnom jezyku, a tolmač povtarjaje to samo na jezyku prěvoda. Možno jest to sdělati dvoma sposobami: konsekutivno tolmačeńјe i simultanično tolmačen​je. V slučaju konsekutivnogo tolmačen​ja govoritelj razkazyvaje dolžejši kusok teksta (obyčno do treh minut), poslě čego tolmač povtarjaje kako možno točněje, iz pameti ale najčestěje s pomočju svojih zapisok, čto prva osoba govorila. Tuta metoda izmagaje mnogo od pameti tolmača, a priměnjaje se glavno pri rěčah, telefonnyh razgovorah i besědah s malym čislom učestnikov. Jest takože možnost, že tolmač uže prěvodi poslě jednogo ili dvoh rěčen​jah, čto imaje prědnost akuratnějšego prěvoda. Situacija s konsekutivnym tolmačem jest spokojnějša neželi s simultaničnym, ibo nikogda nemaje dvoh osob govorečih jednovrěmenno. Iz drugoj strany, zato že tolmaču takože potrěbno jest vrěme, cěly proces trvaje značno dolžeje. V slučaju simultaničnogo tolmačen​ja tolmač prěvodi vse, čto govoritelj rěče, jednovrěmenno. Tuta metoda izmagaje od tolmača prěd vsim ogromnu koncentraciju, doskonalo vladan​je oboma jezykami i široko generalno znan​je, vključno s profesionalnoju terminologijeju i žargonom. Osoblivo priměnjaje se podčas konferencij i kongresov: togda tolmač često nahodi se v specialnoj kabině i govori v mikrofon, jegova publika slušaje go črěz slušalky. Tolmači takože rabotajut često v sudah: podčas razpravy sědi pored obvinjenogo i šepče mu v uho prěvod vsego, čto govoret sudja, prokuror, advokati i drugi (ale kogda govori obvinjeny, tolmač govori do cěloj saly i zato očevidno prěvodi konsekutivno). Simultanično tolmačen​je imaje taku prědnost, že proces ne zajmaje mnogo dodatočnogo vrěmene, a kromě togo, prěvod jest točnějši. Jednakože někoje osoby tuta metoda razstrajaje, tomu že postojanno govoret dvě osoby jednovrěmenno. Uslovje dlja dobrogo prěvoda jest to, že govoritelj govori izrazno i ne prěmnogo bystro. Iz pričiny intensivnosti raboty koncentracija tolmača izčrpyvaje se. Ako zasědan​je trvaje dolžeje neželi 20–30 minut prěporučaje se najetje dvoh tolmačev, da by mogli se zaměniti vzajemno. == Posrědnje formy == Jestvujut i formy posrědnje medžu ustnym tolmačen​jem i pisemnym prěvodžen​jem. Napriklad: * Tolmačen​je {{-|''a vista''}}: tolmač čitaje pisany tekst iz papirnogo dokumenta ili iz kompjuternogo ekrana i jednovrěmenno prěvodi go ustno, napriklad u notara ili v sudu, kogda trěba informovati někogo o sodržan​ju dokumenta napisanogo v neznajemom mu jezyku. * Dělan​je podnapisov do govorjenogo teksta, napriklad do filmov ili v teatru. * Razrabotyvan​je zapisov podslušivanyh telefonnyh razgovorov, napriklad za policiju. [[Kategorija:Jezykoznavstvo]] {{INTERWIKI|Q7553}} 1fqz18lxx1ojcv19oj4gzr45yofmyyo 0 1596 28028 13221 2026-07-05T06:07:02Z ~2026-38405-32 388 /* */ pogrěška 28028 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Transasia_trade_routes_1stC_CE_gr2.png|thumb|300px|[[Put svily]] — jedin iz najstarějših putovatelnih tras v historiji, svyazujuča [[Kitaj]] s [[Evropa|Evropoju]].]] '''Putovanje''' jest premještanje člověka iz jednogo města v drugo ili prěz věčše razstojanje za raznimi celjami — rekreacijoju, obrazovanijem, torgovlju, hodočeščem ili drugymi celjami. Putovanje jest jedna iz najstarěšyh aktivnostej člověka — ješče v davnostji ljude putovaly za jědoju, torgovlju i religijnimi celjami. == Historija == === Davnost === Historija putovanija jest tako stara kako i historija čovečestva. Pervotno «putovanje» bylo gnano neobhodimostju — sledovanjem za stadami životinj i nahodženijem novih resursov jědy. Rane člověčeske migracije iz Afriky, počavšie okolo 60 000 lět prěd n. e., byli motivovane iskaanjem lěpšyh klimatov i zemelj. S razvojem zemlědělija okolo 10 000 prěd n. e. i tvorenijem prvyh civilizacij, putovanje počalo priobiravati organizovanu formu. Sumercy i Vavilonjany okolo 3000 prěd n. e. bili pionery v tvorenju torgovlinih tras. Drevny [[Egipt]] igral klučnu rolju — [[Nil]] stal glavnoj arterioj prěnosa ljud, tovara i idej. Pod vladavoju {{-|[[Cyrus the Great|{{-|Cyrus'a Velikogo}}]]|[[Cyrus the Great|Кира Великого]]}}, [[Persija]] razvila prostornu mrežu kraljevskih drog, razprostranjenih od Suzy do Sardisa. Pod vladavoju {{-|[[Darius I|{{-|Darius'a I}}]]|[[Darius I|Дария I]]}} tute dorogy byli koristane za administrativne, vojene i torgovelne cěli. Bogaty Grěcy i Rimljany putovaly za dokolicom v své lětnje domovy i vily v gradah kako [[Pompeji]] i [[Baje]].<ref>{{Cite book | last = Casson | first = Lionel | year = 1994 | title = Travel in the Ancient World | publisher = Johns Hopkins University Press | isbn = 978-0-8018-4808-8}}</ref> [[Sedem čudes světa]] staly ciljevymi městami za putovateljev. Věčšina drevnogo putovanija byla sdělana v interesy vojny, diplomacije, državnoj gradby ili torgovly; socialne motivacije za putovanje vklučaly posěščanje religijnih měst, festivalov i zdorovstvenih sanatorijej. Rano hodočešče k buddijskim světiliščam počalo se věčše čem 2000 lět prěd n. e. V 5.–9. věkah n. e., stotine kitajskih buddistov putovaly v [[Indija|Indiju]] za učenijem u buddijskyh učiteljev, zbiranjem svetih textov i posěšćanjem svetih měst.<ref>{{Cite book | last = Elverskog | first = Johan | year = 2010 | title = Buddhism and Islam on the Silk Road | publisher = University of Pennsylvania Press | isbn = 978-0-8122-4237-9}}</ref> === Srědnjevěčje: torgovcy, pilgrimi i istraživateli === [[Fajl:Marco_Polo.jpg|thumb|200px|{{-|[[Marco Polo|{{-|Marko Polo}}]]|[[Marco Polo|Марко Поло]]}} — jedin iz najznamenitějšyh putovateljev Srědnjevěčja.]] V Srědnjevěčju putovanje bylo varijativno po svoim celjam i složnostji. Torgovcy, vojaky, studenty i pilgrimi putovaly po vsej Evropě i dalej. Razvoj [[Put svily|Puta svily]] omogučil torgovlu meždu [[Kitaj]]em, [[Persija|Persijoju]] i [[Evropa|Evropoju]]. [[Put svily]] nikogda ne byl jedinstvenoj trasoj svyazujučoj Kitaj s Srědizomnomorijem — to bila mreža tras; putovatelji stalkivaly se s stalnim opasnostjami razbojev i nomadskyh najezdov.<ref>{{Cite book | last = Hansen | first = Valerie | year = 2012 | title = The Silk Road: A New History | publisher = Oxford University Press | isbn = 978-0-19-993921-3}}</ref> Venetsky kupec {{-|[[Marco Polo|{{-|Marko Polo}}]]|[[Marco Polo|Марко Поло]]}} putoval prěz Aziju od 1271 do 1295 roka, opisujučy svoj pobyt na dvoru vladara [[Mongolija|Mongolije]] {{-|[[Kublai Khan|{{-|Kublaj Han'a}}]]|[[Kublai Khan|Кублај Хана]]}}. Jego zapiski sut byti čitane po vsej Evropě.<ref>{{Cite book | last = Polo | first = Marco | year = 1300 | title = Il Milione (The Travels of Marco Polo) | publisher = Rustichello da Pisa}}</ref> Arabsky putovatelj {{-|[[Ibn Battuta]]|[[Ibn Battuta|Ибн Батуты]]}} iz [[Maroko|Maroka]] v 14. věku prěvozil razstojanje okolo 120 000 km — věčše čem ljuboj iny putovatelj svojego časa. Njegovo putovanje trajalo okolo 30 lět i obhvatilo Afriku, Aziju i Evropu.<ref>{{Cite book | last = Mackintosh-Smith | first = Tim | year = 2002 | title = Travels with a Tangerine: A Journey in the Footnotes of Ibn Battutah | publisher = John Murray | isbn = 978-0-7195-6029-4}}</ref> Rane primery putovatelnej literatury vklučajut «Periplus Erythrejskogo mora» (1. věk n. e.) i «Opisanije Grěcije» {{-|[[Pausanias|{{-|Pausania}}]]|[[Pausanias|Паусаниa]]}} (2. věk n. e.). V pozdnom 16. věku stalo modno dla mladyh evropejskyh aristokratov putovati po Evropě v celju obrazovanija v oblasty iskustva i literatury — toje jest bylo nazyvaemo «Grand Tour».<ref>{{Cite book | last = Buzard | first = James | year = 1993 | title = The Beaten Track: European Tourism, Literature, and the Ways to Culture | publisher = Oxford University Press | isbn = 978-0-19-812213-2}}</ref> === Věk otkrytij === [[Fajl:Christopher_Columbus.jpg|thumb|200px|{{-|[[Cristoforo Colombo|{{-|Kristofor Kolumbo}}]]|[[Cristoforo Colombo|Кристофор Колумбо]]}} — moreplavatělj, ktory otkril Ameriku dla Evropejcov v 1492 roku.]] V 100 letah od srědine 15. do srědine 16. věka, kombinacija okolnostej stimulirovala ljud iskatj nove trasy. Prvo, k koncy 14. věka, vasna mongolska imperija razpadala se; tako zapadne torgovcy ne mogli byti zaručeny bezopasnym prěhodom po zemlinih trasah. Vtoro, Osmansky Turcy i Venetcy kontrolirovali komercijalne dostupje k Srědizomu morju i drevnim morskim trasam iz Vostoka. Treto, nove nacije na Atlantičeskih obrežjah Evropy bili gotove iskati zamorsku torgovlu i avanturirovati. V tutom časy {{-|[[Vasco da Gama|{{-|Vasko da Gama}}]]|[[Vasco da Gama|Васко да Гама]]}} otkril morsku trasu v [[Indija|Indiju]] prěz [[Afrika|Afriku]] v 1498 roku, a {{-|[[Cristoforo Colombo|{{-|Kristofor Kolumbo}}]]|[[Cristoforo Colombo|Кристофор Колумбо]]}} dostigl [[Amerika|Ameriky]] v 1492 roku.<ref>{{Cite book | last = Fernandez-Armesto | first = Felipe | year = 2006 | title = Pathfinders: A Global History of Exploration | publisher = W. W. Norton | isbn = 978-0-393-06259-5}}</ref> Tute otkrytija fundamentalno prěměnily obzor člověčeskogo putovanija i znanja o světě. === 19. věk: železnica i masovno putovanje === [[Fajl:Steam_locomotive.jpg|thumb|250px|Parovoz — tehničeske otkrytje ktore revolutionizovalo putovanje v 19. věku.]] Razvoj [[Železnica|železnice]] v 19. věku fundamentalno prěměnil putovanje. Pervo, putovanje bylo rezervovano za bogatašev i privilegovanih; s razvojem parovoza i železničnyh linij putovanje stalo dostupno za věčše ljud. Britansky preduzimatelj {{-|[[Thomas Cook|{{-|Tomas Kuk}}]]|[[Thomas Cook|Томас Кук]]}} jest organiziral prvo skupno putovanje železnicom v 1841 roku — od Lesteru do Lufboroa za temperantnički zbor. Kompanija {{-|[[Cox & Kings|{{-|Koks i Kings}}]]|[[Cox & Kings|Кокс и Кингс]]}} bila jest perva oficijalna putovatelna kompanija, osnovana v 1758 roku.<ref>{{Cite book | last = Brendon | first = Piers | year = 1991 | title = Thomas Cook: 150 Years of Popular Tourism | publisher = Secker & Warburg | isbn = 978-0-436-06073-5}}</ref> === 20. věk: avijacija i globalizacija putovanija === [[Fajl:Wright_Flyer.jpg|thumb|250px|Pervý let bratov {{-|[[Wright brothers|{{-|Rajt}}]]|[[Wright brothers|Рајт]]}} v 1903 roku — začatek epohy avijacije.]] S uspěšnym pervym letom bratov {{-|[[Wright brothers|{{-|Rajt}}]]|[[Wright brothers|Рајт]]}} v 1903 roku, avijacija počala revolucionizovati putovanje.<ref>{{Cite book | last = Crouch | first = Tom D. | year = 2003 | title = The Bishop's Boys: A Life of Wilbur and Orville Wright | publisher = W. W. Norton | isbn = 978-0-393-30695-1}}</ref> Do srědine 20. věka, komercijalni letovi staly dostupni za širu publiku, radikalno skrativše vrěme putovanija meždu kontinentami. Po Drugoj světovoj vojně, ekonomicky razvoj i razširenije avijacije vodili k tomu čto putovanje stalo masovom aktivnostju. Razvoj džet-avijacije v 1950-yh i 1960-yh letah ješče věčše uskorił toj proces. Meždunarodni putovatelji počali meriti se ne v tysačah, ale v milijardah.<ref>{{Cite book | last = Lyth | first = Peter | last2 = Dierikx | first2 = Marc | year = 1994 | title = From Privilege to Popularity: The Growth of Leisure Air Travel since 1945 | publisher = Journal of Transport History | volume = 15}}</ref> == Celji putovanija == Ljude putujut za raznimi celjami: * '''Rekreacija i odpočinek''' — putovanje za dokolom, relaksacijoju i novymi impressijami * '''Obrazovanije''' — putovanje za nabytjem znanja, izslědovanjem novih kultur i historije * '''Torgovlja i poslo''' — putovanje za ekonomičnimi celjami, pregovorami i konferencijami * '''Hodočešče''' — putovanje k svetim místam za religijnimi celjami * '''Istraživanje''' — putovanje v neznane ili malo izslědovane oblasti * '''Medicina''' — putovanje za léčenijem ili zdorovstvenim pobytom * '''Migracija''' — dolgotrajno prěměščenije za stalnim žitelstvom == Typy putovanija == === Po sredstvě prěvoza === [[Fajl:Caravan.jpg|thumb|250px|Karavana — tradicijny sposob putovanija prěz pustinje i stepi v drevnostji.]] * '''Pěšo''' — najstarěšy sposob putovanija; do sučasnih dnev koristany v hodočešću i pohodu * '''Na konju''' — od okolo 3500 prěd n. e. konj byl glavno sredstvo dalnogo putovanija * '''Vodoj''' — rěky, mora i okeany oduvek bili glavnymi trasami putovanija * '''Karavanom''' — organizovana skupina putovateljev, osobito po Putu svily * '''Železnicom''' — od 19. věka; revolutioniziralo masovno putovanje * '''Avtomobilom''' — od počely 20. věka; dal osobnu slobodu prěmještanja * '''Samolotom''' — od srědine 20. věka; učinilo globalno putovanje brzym i dostupnim === Po cělji === * '''Kulturnoje putovanje''' — posěščanje muzejov, historičnih pamjatnikov, festivalov * '''Prirodno putovanje''' — posěščanje nacionalnih parkov, planin, mora * '''Avanturistično putovanje''' — pěšačenje, alpinizm, rafting, skakanje s padabranom * '''Gastronomično putovanje''' — putovanje za poznanjem měznih kulinarnih tradicij * '''Naučno putovanje''' — ekspedicije za naučnymi celji == Znamenity putovatelji == [[Fajl:Handmade_oil_painting_reproduction_of_Ibn_Battuta_in_Egypt,_a_painting_by_Hippolyte_Leon_Benett..jpg|thumb|200px|{{-|[[Ibn Battuta|{{-|Ibn Battuta}}]]|[[Ibn Battuta|Ибн Батута]]}} — arabsky putovatelj, prěvozivšy okolo 120 000 km v 14. věku.]] Prěz historiju, několiko putovateljev jest ostavilo posebno značny trag: * {{-|[[Herodotus|{{-|Herodot}}]]|[[Herodotus|Херодот]]}} (5. věk prěd n. e.) — grěcky istorik i putovatelj, opisavšy mnoge narody i zemje antičnogo světa<ref>{{Cite book | last = Romm | first = James | year = 1998 | title = Herodotus | publisher = Yale University Press | isbn = 978-0-300-07229-4}}</ref> * {{-|[[Pytheas|{{-|Piteas}}]]|[[Pytheas|Питеас]]}} (4. věk prěd n. e.) — grěcky moreplavatělj, dostigšy Britanije i opisavšy Severno more * {{-|[[Zhang Qian|{{-|Čžan Can}}]]|[[Zhang Qian|Чжан Цан]]}} (2. věk prěd n. e.) — kitajsky diplomat, otkrišy Centralnu Aziju za Kitaj * {{-|[[Marco Polo|{{-|Marko Polo}}]]|[[Marco Polo|Марко Поло]]}} (13.–14. věk) — venetsky kupec, opisavšy Aziju i mongolsky dvor<ref>{{Cite book | last = Polo | first = Marco | year = 1300 | title = Il Milione (The Travels of Marco Polo) | publisher = Rustichello da Pisa}}</ref> * {{-|[[Ibn Battuta]]|[[Ibn Battuta|Ибн Батута]]}} (14. věk) — arabsky putovatelj, prěvozivšy okolo 120 000 km<ref>{{Cite book | last = Mackintosh-Smith | first = Tim | year = 2002 | title = Travels with a Tangerine | publisher = John Murray | isbn = 978-0-7195-6029-4}}</ref> * {{-|[[Xuanzang|{{-|Sjuan Czan}}]]|[[Xuanzang|Сюан Цзан]]}} (7. věk) — kitajsky monah, putovavšy 17 lět v Indiju za buddijskimi textami * {{-|[[Cristoforo Colombo|{{-|Kristofor Kolumbo}}]]|[[Cristoforo Colombo|Кристофор Колумбо]]}} (15.–16. věk) — moreplavatělj, otkrišy Ameriku za Evropejcov<ref>{{Cite book | last = Morison | first = Samuel Eliot | year = 1942 | title = Admiral of the Ocean Sea: A Life of Christopher Columbus | publisher = Little, Brown | isbn = 978-0-316-58360-4}}</ref> * {{-|[[Ferdinand Magellan]]|[[Ferdinand Magellan|Фердинанд Магеллан]]}} (16. věk) — organizator prvogo okolosvětovogo putovanija<ref>{{Cite book | last = Bergreen | first = Laurence | year = 2003 | title = Over the Edge of the World: Magellan's Terrifying Circumnavigation of the Globe | publisher = William Morrow | isbn = 978-0-06-621173-2}}</ref> == Putovanje v kulturi == Putovanje jest inspirirovalo ogromno čislo književnih děl, od «[[Odiseja|Odiseje]]» {{-|[[Homer|{{-|Homer'a}}]]|[[Homer|Хомера]]}} do modernih putovatelnih romanov. Motiv putovanija jest jedin iz klučnih v světovoj literatury — putovanje kako metafora žizni, rasta i samopoznanija. [[Fajl:Don_Quixote.jpg|thumb|200px|Ilustracija k «Don Kihotu» {{-|[[Miguel de Cervantes|{{-|Migelja de Servantesa}}]]|[[Miguel de Cervantes|Мигела де Сервантеса]]}} — jedin iz najznamenitějšyh putovatelnih romanov v světovoj literatury.]] «Grand Tour» — tradicija putovanija mladih aristokratov po Evropě za kulturnymi celjami — bila popularna v 17. i 18. věkah. Ona vklučala posěščanje [[Italija|Italije]], [[Francija|Francije]], [[Grěcija|Grěcije]] i druhih kulturnih centrov Evropy za ciljem kulturnogo i intelektualnogo razvoja.<ref>{{Cite book | last = Black | first = Jeremy | year = 1992 | title = The British Abroad: The Grand Tour in the Eighteenth Century | publisher = Sutton | isbn = 978-0-7509-0529-3}}</ref> == Orudje i pripravljenje putovanija == Prěz vsiju historiju putovanija, ljude koristali razna orudja za navigaciju i pripravljenje: * '''Karty''' — od drevnih kartografičeskih děl do sučasnih digitalnih kart<ref>{{Cite book | last = Harley | first = J. B. | last2 = Woodward | first2 = David | year = 1987 | title = The History of Cartography | publisher = University of Chicago Press | isbn = 978-0-226-31633-8}}</ref> * '''Kompas''' — iznahodžen v [[Kitaj]]ě v 11. věku, revolutioniziroval morsku navigaciju * '''Hronometar''' — umožnil točno oprědělanje dolgoty na moru<ref>{{Cite book | last = Sobel | first = Dava | year = 1995 | title = Longitude | publisher = Walker | isbn = 978-0-8027-1312-5}}</ref> * '''Putniky pasoš''' — dokument, umožnivšy meždunarodno putovanje == Gledite takože == * [[Istraživanje]] * [[Hodočešče]] * [[Geografija]] * [[Avijacija]] * [[Moreplavatělstvo]] * [[Put svily]] == Iztočniky == <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> {{Iztočniky}} </div> [[Kategorija:Putovanje]] [[Kategorija:Geografija]] {{INTERWIKI|Q61509}} 0k1x7mkn3cyn76uj568tuioqv8m8eh2 0 1618 28052 13424 2026-07-05T10:25:21Z IJzeren Jan 9 {{- 28052 wikitext text/x-wiki {| align="right" style="width:310px; margin-left:1em; margin-bottom:1em; border:1px solid #a2a9b1; background:#f8f9fa; padding:5px; font-size:90%; line-height:1.5em;" |- ! colspan="2" style="background:#191970; color:white; text-align:center; font-size:125%; padding:0.3em;" | {{-|René Descartes|Рене Декарт<br /><span style="font-weight:normal; font-size:85%;">René Descartes</span>}} |- | colspan="2" style="text-align:center; padding:0.5em;" | [[Fajl:Frans Hals - Portret van René Descartes.jpg|250px]]<br /><small>Portret (Frans Hals, c. 1648)</small> |- ! colspan="2" style="background:#deeaf6; text-align:center; border-top:1px solid #a2a9b1;" | Biografija |- | style="width:35%; font-weight:bold; vertical-align:top;" | Rodil se: | 31 marca 1596<br />{{-|La Haye en Touraine|Ла Еј ан Турен}}, [[Francija]] |- | style="font-weight:bold; vertical-align:top;" | Umrl: | 11 fevruara 1650 (53 lět)<br />[[Stokholm|{{-|Stockholm|Стокхолм}}]], [[Švecija]] |- | style="font-weight:bold;" | Doba: | Filozofija 17. stolětja |- ! colspan="2" style="background:#deeaf6; text-align:center; border-top:1px solid #a2a9b1;" | Akademična dějatelnost |- | style="font-weight:bold; vertical-align:top;" | Škola: | [[Racionalizm]], [[Kartezianstvo]], Mehanizm |- | style="font-weight:bold; vertical-align:top;" | Interesy: | Epistemologija, metafizika, matematika, fizika, kosmologija |- ! colspan="2" style="background:#deeaf6; text-align:center; border-top:1px solid #a2a9b1;" | Značime ideje |- | colspan="2" style="padding:0.5em 0.5em 0.5em 1.5em; font-size:95%;" | * '''{{-|[[Cogito ergo sum]]}}''' * Metod sumněnja * [[Analična geometrija]] * [[Sistema koordinat]] * Dihotomija razuma i těla * {{-|''Res cogitans'' / ''Res extensa''}} * Voskovy argument |- ! colspan="2" style="background:#deeaf6; text-align:center; border-top:1px solid #a2a9b1;" | Podpis |- | colspan="2" style="text-align:center; padding:0.5em;" | [[Fajl:Firma Descartes.svg|150px]] |} {{-|'''René Descartes''' (izgovor: ''Rene Dekart'')|'''Рене Декарт''' ({{Jezyky|fr|René Descartes}}}}; 31 marca 1596 – 11 fevruara 1650 goda) – francuzsky [[Filozofija|filozof]], [[Nauka|naučnik]] i [[Математика|matematik]], ktorogo široko mněvajut kako osnovozakladnu figuru v pojavjenju modernoj filozofije i nauky. Matematika imala prvostupenno značenje za jego metodu studiovanja, on sjedinil prěd tym oddělne oblasti [[Geometria|geometrije]] i [[Algebra|algebry]] v analitičnu geometriju. {{-|Descartes|Декарт}} je provedl večšu čest svojego trudovogo života v [[Niderlandy|Niderlandskoj republikě]], prvopočetno služeči v niderlandskoj državnoj armiji, a potom stanuči centralnym intelektualom holandskogo Zlatogo stolětja. Ačekoli {{-|Descartes|Декарт}} služil [[Protestantska reformacija|protestantskoj]] državě i byl poslě zapisan v [[Deizm|deisty]] jegovymi kritikami, zapravdu on byl [[Katoličska crkov|katolikom]]. Mnoge elementy filozofije {{-|Descartes’a|Декарта}} imajut precedenty v pozdnom [[aristotelj]]izmu, vozrodženom stoicizmu XVI stolětja i u vyše rannyh filozofov, takyh kako Avgustin. == Iztočniky == {{Prěvod|en|René Descartes}} {{DEFAULTSORT:Descartes, Rene}} [[Kategorija:Francuzski filozofi]] [[Kategorija:Matematiki]] {{INTERWIKI|Q9191}} d6w6gwjvkw3fd8n2jn40bj8dh5eqwvi 28054 28052 2026-07-05T10:27:02Z IJzeren Jan 9 IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Rene Dekart]] na [[René Descartes]] 28052 wikitext text/x-wiki {| align="right" style="width:310px; margin-left:1em; margin-bottom:1em; border:1px solid #a2a9b1; background:#f8f9fa; padding:5px; font-size:90%; line-height:1.5em;" |- ! colspan="2" style="background:#191970; color:white; text-align:center; font-size:125%; padding:0.3em;" | {{-|René Descartes|Рене Декарт<br /><span style="font-weight:normal; font-size:85%;">René Descartes</span>}} |- | colspan="2" style="text-align:center; padding:0.5em;" | [[Fajl:Frans Hals - Portret van René Descartes.jpg|250px]]<br /><small>Portret (Frans Hals, c. 1648)</small> |- ! colspan="2" style="background:#deeaf6; text-align:center; border-top:1px solid #a2a9b1;" | Biografija |- | style="width:35%; font-weight:bold; vertical-align:top;" | Rodil se: | 31 marca 1596<br />{{-|La Haye en Touraine|Ла Еј ан Турен}}, [[Francija]] |- | style="font-weight:bold; vertical-align:top;" | Umrl: | 11 fevruara 1650 (53 lět)<br />[[Stokholm|{{-|Stockholm|Стокхолм}}]], [[Švecija]] |- | style="font-weight:bold;" | Doba: | Filozofija 17. stolětja |- ! colspan="2" style="background:#deeaf6; text-align:center; border-top:1px solid #a2a9b1;" | Akademična dějatelnost |- | style="font-weight:bold; vertical-align:top;" | Škola: | [[Racionalizm]], [[Kartezianstvo]], Mehanizm |- | style="font-weight:bold; vertical-align:top;" | Interesy: | Epistemologija, metafizika, matematika, fizika, kosmologija |- ! colspan="2" style="background:#deeaf6; text-align:center; border-top:1px solid #a2a9b1;" | Značime ideje |- | colspan="2" style="padding:0.5em 0.5em 0.5em 1.5em; font-size:95%;" | * '''{{-|[[Cogito ergo sum]]}}''' * Metod sumněnja * [[Analična geometrija]] * [[Sistema koordinat]] * Dihotomija razuma i těla * {{-|''Res cogitans'' / ''Res extensa''}} * Voskovy argument |- ! colspan="2" style="background:#deeaf6; text-align:center; border-top:1px solid #a2a9b1;" | Podpis |- | colspan="2" style="text-align:center; padding:0.5em;" | [[Fajl:Firma Descartes.svg|150px]] |} {{-|'''René Descartes''' (izgovor: ''Rene Dekart'')|'''Рене Декарт''' ({{Jezyky|fr|René Descartes}}}}; 31 marca 1596 – 11 fevruara 1650 goda) – francuzsky [[Filozofija|filozof]], [[Nauka|naučnik]] i [[Математика|matematik]], ktorogo široko mněvajut kako osnovozakladnu figuru v pojavjenju modernoj filozofije i nauky. Matematika imala prvostupenno značenje za jego metodu studiovanja, on sjedinil prěd tym oddělne oblasti [[Geometria|geometrije]] i [[Algebra|algebry]] v analitičnu geometriju. {{-|Descartes|Декарт}} je provedl večšu čest svojego trudovogo života v [[Niderlandy|Niderlandskoj republikě]], prvopočetno služeči v niderlandskoj državnoj armiji, a potom stanuči centralnym intelektualom holandskogo Zlatogo stolětja. Ačekoli {{-|Descartes|Декарт}} služil [[Protestantska reformacija|protestantskoj]] državě i byl poslě zapisan v [[Deizm|deisty]] jegovymi kritikami, zapravdu on byl [[Katoličska crkov|katolikom]]. Mnoge elementy filozofije {{-|Descartes’a|Декарта}} imajut precedenty v pozdnom [[aristotelj]]izmu, vozrodženom stoicizmu XVI stolětja i u vyše rannyh filozofov, takyh kako Avgustin. == Iztočniky == {{Prěvod|en|René Descartes}} {{DEFAULTSORT:Descartes, Rene}} [[Kategorija:Francuzski filozofi]] [[Kategorija:Matematiki]] {{INTERWIKI|Q9191}} d6w6gwjvkw3fd8n2jn40bj8dh5eqwvi 0 1957 28062 16782 2026-07-05T11:20:14Z IJzeren Jan 9 28062 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Vladimir Uyba (2019-09-13) cropped.jpg|thumb|Vladimir Ujba v 2019 g.]] '''Vladimir Viktorovič Ujba''' ({{Jezyky|ru|Владимир Викторовия Уйба}}) (ur. 4 oktobra 1958 v [[Omsk]]u) jest [[Rosija|rosijsky]] politik, naučnik i lěkar, ktory od 2020 do 2024 byl prezident («glava») [[Republika Komi|Republiky Komi]]. == Biografija == Ujba urodil se v sibirskom gradu Omsk. Onogda jegovo ime bylo «Valentin», ale v 2010-yh lětah on zaměnil svoje ime na «Vladimir». Iz strany otca jest [[Estonija|estonskogo]] proizhodženja. Dokončil studiju v Državnom medicinskom institutu v [[Sverdlovsk]]u v 1982-om godu s specializmom lěkar-higienist i epidemiolog. V 2005-om godu on takože stal doktor medicinskyh nauk. On rabotal medžu drugymi lěkarem, direktorom medicinskoj firmy i profesorom. Napisal ok. 250 naučnyh rabot. Od 2004-ogo do 2020-ogo Ujba byl direktor novo iztvorjenogo rosijskogo Federalnogo medično-biologičnogo agentstva (FMBA). Od januara do aprilja 2020 rabotal krakto kako viceministr zdravoohranjenja Rosije, a v dnju 2-ogo aprilja 2020 g. stal dočasny naslědnik [[Sergej Gaplikov|Sergeja Gaplikova]] kako prezident («glava») Republiky Komi. 13-ogo septembra togože goda Ujba izigral prezidentske izbory v republikě, a 23 septembra odbyla se jegova oficialna inavguracija.<ref>{{Cite web | url=https://rkomi.ru/news/77 | title=Владимир Уйба вступил в должность Главы Республики Коми | date=2020-09-23 | publisher=Rkomi.ru | archive-url=https://web.archive.org/web/20210613054917/https://rkomi.ru/news/77 | archive-date=2021-06-13 | access-date = 2024-11-05 | language=ru}}</ref> Od 3 dekembra 2021 on takože jest sekretar partije [[Jedina Rosija]] v Republikě Komi. V dnju 5-ogo novembra Ujba odstupil prědčasno od dolžnosti prezidenta republiky Komi, a togože samogo dnja prezident [[Vladimir Putin]] prijel jegovu odstavku.<ref>{{Cite web | url=http://publication.pravo.gov.ru/document/0001202411050016 | title=Указ Президента Российской Федерации от 05.11.2024 № 943 «Об исполняющем обязанности Главы Республики Коми» | date=2024-11-05 | access-date=2024-11-05 | language=ru}}</ref> Jegovym dočasnym naslědnikom stal byvši gubernator Jevrejskogo avtonomnogo okruga, [[Rostislav Goldštejn]].<ref>{{Cite news | url=https://www.themoscowtimes.com/2024/11/05/putin-sacks-scandal-ridden-head-of-komi-republic-amid-regional-shake-up-a86907 | title=Putin Sacks Scandal-Ridden Head of Komi Republic Amid Regional Shake-Up | date=2024-11-05 | access-date=2024-11-05 | language=en}}</ref> [[Fajl:Putin and Vladimir Uyba-01.jpg|thumb|left|upright=2|Vladimir Ujba s [[Vladimir Putin|Vladimirom Putinom]]]] {{Clear}} == Iztočniky == {{Iztočniky}} {{DEFAULTSORT:Ujba, Vladimir}} [[Kategorija:Komi]] [[Kategorija:Rosijski politiki]] [[Kategorija:Lěkari]] {{INTERWIKI|Q56308410}} hkrsaoudiikvxxb6dfsuzg40y56nin0 0 1985 28005 17047 2026-07-04T13:00:23Z Ilja isv 10 /* Zastavy, bazovane na vseslovjanskyh kolorah */ 28005 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg|thumb|Zastava vsěh slovjan, odobrena v [[1848 god|1848]] na [[Slovjansky kongres|Slovjanskom kongresu]] v [[Praga|Pragě]]]] '''Vseslovjanske kolory''' (modry, běly i črveny) — kolory upotrěbjajeme na zastavah šesti iz trinadseti slovjanskyh držav. One simbolizujut obče proizhodženje [[Slovjani|slovjanskyh narodov]]. Prvonačelno trikolor [[Rosijska imperija|Rosijskoj imperije]], vseslovjanske kolory byli pozajete i od drugyh slovjanskyh držav v tečenju [[panslavizm]]a prěz XIX stolětje v Evropě. V 1848 vseslovjanska zastava byla odobrjena [[Slovjansky kongres|Slovjanskym kongresom]] v [[Praga|Pragě]] kako zastava vsěh slovjan. Državy, ktore sejčas (samo i izključiteljno) upotrěbjajut te tri vseslovjanske kolory na svojih sovrěmennyh zastavah, sut [[Rosija]], [[Srbija]], [[Hrvatija]], [[Slovenija]], [[Republika Srbska]] (čest [[Bosnija i Hercegovina|Bosnije i Hercegoviny]]), [[Čehija]] i [[Slovakija]]. V prošlosti vseslovjanske kolory takože nosili zastavy [[Čehoslovakija|Čehoslovakije]], [[Jugoslavija|Jugoslavije]], [[Srbija i Črna Gora|Srbije i Črnoj Gory]] (prěd razpadom), a takože [[Črna Gora|Črnoj Gory]] (do 2004). Kromě togo, že te tri kolory sut znak slovjanov, oni takože upotrěbjajut se v množestu drugyh narodnyh zastav, v tyh slučajah prědstavjajuči svobodu i revolucionne ideje, na priměr zastav [[Objedinjeno kraljevstvo|Objedinjenogo kraljevstva]], [[SŠA]], [[Niderlandy|Niderlandov]] i [[Francija|Francije]]. == Zastavy sovrěmennyh držav s vseslovjanskymi kolorami == <gallery class="center"> Flag of Russia.svg|[[Rosija]] Flag of Croatia.svg|[[Hrvatija]] Flag of the Czech Republic.svg|[[Čehija]] Flag of Serbia.svg|[[Srbija]] Flag of Slovakia.svg|[[Slovakija]] Flag of Slovenia.svg|[[Slovenija]] </gallery> == Druge sovrěmenne zastavy s vseslovjanskymi kolorami == <gallery class="center"> Flag of Crimea.svg|Avtonomna republika [[Krim]] Flag of Vojvodina.svg|[[Vojvodina]] Flag of Republika Srpska.svg|[[Republika Srbska]] Flag of Sorbs.svg|[[Srbolužičani]] Flag of Rusyns 2007.svg|[[Rusini]] Flag of Bukowina.svg|[[Bukovina]] Flag of Gagauzia.svg|[[Gagauzija]] Flag of Rusyns in Serbia.svg|[[Panonske Rusini]] </gallery> == Zastavy vseslovjanskyh jezykov == <gallery class="center"> Flag of Interslavic.svg|[[Medžuslovjansky jezyk]] Flag of Slovio.svg|[[Slovio]] </gallery> == Historične zastavy s vseslovjanskymi kolorami == <gallery class="center"> Flag of Montenegro (1993-2004).svg|[[Črna Gora]] Flag of Serbia and Montenegro.svg|[[Srbija i Črna Gora]] Flag of SFR Yugoslavia.svg|[[Jugoslavija|SFR Jugoslavija]] Flag_of_the_State_of_Slovenes,_Croats_and_Serbs.svg|[[Kraljevstvo Srbov, Hrvatov i Slovencev]] (1918) State Flag of Serbian Krajina (1991).svg|[[Srbska Krajina]] (1991) Flag of Russia (1914–1917).svg|[[Rosijska imperija]] (1914–1917) Flag of Bohmen und Mahren.svg|[[Bohemija i Moravija]] (1939–1945) </gallery> == Zastavy, bazovane na vseslovjanskyh kolorah == <gallery class="center"> Flag of Khakassia.svg|[[Hakasija]] Flag of Mordovia.svg|[[Mordovija]] Flag of Permyakia.svg|[[Komi-Permjačsky okrug]] Flag of Perm Krai.svg|[[Permsky kraj]] Flag of Chukotka.svg|[[Čukotka]] </gallery> == Gledite takože == * [[Zastava Rosije]] * [[Panslavizm]] * [[Panarabske kolory]] * [[Panafrikanske kolory]] {{Prěvod|bg|Панславянски цветове}} {{INTERWIKI|Q406991}} [[Kategorija:Panslavizm]] 16okqyzrbleacpttb7gawuev1wbqg1g 0 2230 28072 18540 2026-07-05T11:36:03Z IJzeren Jan 9 28072 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Anton Čehov]] {{DEFAULTSORT:Чехов, Антон}} [[Kategorija:Росијски писатељи]] [[Kategorija:Лєкари]] 4lpom8zm1svd8shp3klluy0o35amudq 0 2372 28063 19086 2026-07-05T11:20:35Z IJzeren Jan 9 28063 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Vladimir Ujba]] {{DEFAULTSORT:Ујба, Владимир}} [[Kategorija:Коми]] [[Kategorija:Росијски политики]] [[Kategorija:Лєкари]] 2sdp9c8ym38tnsph2tcw585koe268tq 0 2671 28042 28002 2026-07-05T07:25:03Z Мурад 97 27 /* Хисторија */ 28042 wikitext text/x-wiki '''Комикс''' ({{Jezyky|en|comic}} — смєшны) јест рысована повєдка. Он обсегаје литерарну и изобразителну умєтност.<ref name="understanding">{{Cite web |title=Скотт МакКлауд. «Суть Комикса» |url=http://understanding-comics.ru/ |access-date=2013-07-17 |archive-date=2013-07-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130720140539/http://understanding-comics.ru/ |url-status=dead }}</ref> == Етимологија == Часом, на англијском језыке (и иних језыках) слова означајучи комикс из иных култур изкорыстајут се дља означенја комиксов из тых култур. Наприклад слово манга дља јапонскых комиков и ''{{-|bandes dessinées}}'' дља франко-белгијскых комиков.<ref>McKinney, 2011. стр. xiii</ref> На многых језыках свєта, наприклад на словјанскых (с изкљученјем србохрватского), нємечском ({{-|Comic}}) и тако даље слово комикс произтєка од англиского слова ''{{-|comic}}''. Слово стрип в србохрватском произтєка од англиского слова ''{{-|strip}}'' како в изразу ''{{-|comic strip}}'' (тип комиксов, популарны в {{-|XIX-XX}} столєтјах). == Хисторија == <gallery caption="Рани приклады комиксов" mode="packed" heights="200"> Manga Hokusai.jpg|[[Манга]], [[Катсушика Хокусај]] (XIX вєк)<!-- have to find the date for this example --> Toepffer Cryptogame 13.png|''Histoire de Monsieur Cryptogame'', Родолв Топффер (1830) Yellow Kid 1898-01-09.jpg|''Жолто Дєте'', Ричард Ф. Аутклод (1898) </gallery> Традиције комиксов в Европє, Америкє и [[Манга|Јапонији]] имали разни путе.<ref>[http://www.imageandnarrative.be/inarchive/narratology/chriscouch.htm The Publication and Formats of Comics, Graphic Novels, and Tankobon] by Chris Couch. Image Narrative, December 2000 (issn1780-678X), [https://web.archive.org/web/20131104223730/http://www.imageandnarrative.be/inarchive/narratology/chriscouch.htm archived].</ref> Европєјску традицију комиксов је почел Швејцарец Родолф Топффер ({{-|Rodolphe Töpffer}}) в року 1827. Првы комикс в Америке је был Жолто Дєте ({{-|The Yellow Kid}}) Ричарда Ф. Аутколта ({{-|Richard F. Outcault}}) опубликованы в 1890-х в газетє. Кромє того, Рудолф Диркс, имигровавши из Нємцији в США је пустил комикс Катзенджамерскы Дєти ({{-|The Katzenjammer Kids}}) под вливом Вилхелма Буша ({{-|Wilhelm Busch}}).<ref>{{cite web | url=https://www.thegermanprofessor.com/max-und-moritz/ | title=8 Things about Max und Moritz | date=30 March 2015 }}</ref><ref>{{cite web | url=https://www.dw.com/en/max-and-moritz-how-germanys-naughtiest-boys-rose-to-global-fame/a-18808584 | title=Max and Moritz: How Germany's naughtiest boys rose to fame – DW – 10/27/2015 | website=[[Deutsche Welle]] }}</ref><ref>{{cite web | url=https://www.outdooractive.com/en/story/harz/the-original-story-of-max-and-moritz/28754663/ | title=The original story of Max and Moritz }}</ref><ref>{{cite web | url=https://www.toonsmag.com/max-and-moritz/ | title=Max and Moritz: A Tale of Mischief and Influence - Toons Mag | date=8 October 2023 }}</ref>{{sfnm|1a1=Gabilliet|1y=2010|1p=xiv|2a1=Beerbohm|2y=2003|3a1=Sabin|3y=2005|3p=186|4a1=Rowland|4y=1990|4p=13}} == Източникы == <references /> [[Kategorija:Комиксы|*]] {{INTERWIKI|Q1004}} gf0p6czmpjkr4wl3c4sdce6xiffvmto 0 2803 28070 20561 2026-07-05T11:34:44Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Mikolaj Kopernik]] na [[Mikołaj Kopernik]] 28070 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Mikołaj Kopernik]] {{DEFAULTSORT:Коперник, Миколај}} [[Kategorija:Пољски научники]] [[Kategorija:Пољски писатељи]] [[Kategorija:Лєкари]] iahnpv88zlxz8g44bqqx3kijtng9e6y 2 2830 28008 27951 2026-07-04T14:15:36Z Ilja isv 10 /* Drobne čisla */ 28008 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=July 2026}} {{-|''Under construction''}} {{nihongo|'''Japonske čislovniky'''|数詞|sūshi}} sut [[Čislovnik (lingvistika)|čislovniky]], koristane v [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]]. V pismennosti oni sut jednake s [[Kitajske čislovniky|kitajskymi čislovnikami]], I velike čisla slědujut kitajskomu stilju s grupovanjem po 10,000. Koristajut se dva izgovory: Sino-Japonsko čitanje ([[On'yomi|{{lang|en|on'yomi}}]]) i Japonsko čitanje {{lang|en|[[Wago|yamato kotoba]]}} (rodne slova, {{lang|en|[[kun'yomi]]}}) [[Kitajske hieroglify|kitajskyh hieroglifov]]. ==Čisla v japonskom jezyku== Sut dva sposoby, kako pisati čisla na japonskom jezyku: [[Arabske cifry|arabskymi ciframi]] (1, 2, 3) ili [[Kitajske čislovniky|kitajskymi čislovnikami]] ({{lang|zh|一}}, {{lang|zh|二}}, {{lang|zh|三}}). Arabske čisla sut vyše često koristane pri [[Horizontalno i vertikalno pisanje v Iztočno aziatskoj pismennosti|horizontalnom pisanju]], a kitajske čisla sut vyše obyčajne pri [[Horizontalno i vertikalno pisanje v Iztočno aziatskoj pismennosti|vertikalnom pisanju]]. Věčšinstvo čisel imaje dva čitanja, kako i večšinstvo [[Kanji|kandži]], to, ktoro jest izvedeno od kitajskogo čitanja, koristaje se za redne čislovniky ([[on'yomi|čitanje {{lang|en|On}}]] ) a rodno japonsko čitanje ([[kun'yomi|čitanje {{lang|en|Kun}}]]) koristaje se nemnogo menje formalno za čisla do 10. V něktoryh slučajah (privedenyh dole), jsponsko čitanje obyčno jest preferovano za vse izkoristanja. Archaične čtanja sut označene †. {| class="wikitable nounderlines" ! Čislo ! Znak ! Čitanje {{lang|en|On}} ! Čitanje {{lang|en|Kun}}<ref>{{cite book |script-title=ja:スーパー大辞林 |trans-title=Super [[Daijirin]] |language=ja |publisher=[[Sanseidō]] }}</ref> ! Prědnostno čitanje |- | align="right" | [[0]] | {{lang|ja|零}} / {{lang|ja|〇}}{{sup|*}} | {{Nihongo||れい|rei}} | {{Nihongo||まる|maru}} | {{Nihongo||ゼロ|zero}} ([[Pozajetje (lingvistika)|pozajetje]], {{lang|en|[[Loanwords in Japanese|gairaigo]]}}) |- | align="right" | [[1]] | {{lang|ja|一}} | {{Nihongo||いち|ichi}} | {{Nihongo||ひと・つ|hito(tsu)}} | {{Nihongo||いち|ichi}} |- | align="right" | [[2]] | {{lang|ja|二}} | {{Nihongo||に|ni}} | {{Nihongo||ふた・つ|futa(tsu)}} | {{Nihongo||に|ni}} |- | align="right" | [[3]] | {{lang|ja|三}} | {{Nihongo||さん|san}} | {{Nihongo||みっ・つ|mit(tsu)}} | {{Nihongo||さん|san}} |- | align="right" | [[4]] | {{lang|ja|四}} | {{Nihongo||し|shi}} | {{lang|en|yon}}, {{Nihongo||よん、よっ・つ|yot(tsu)}} | {{Nihongo||よん|yon}} |- | align="right" | [[5]] | {{lang|ja|五}} | {{Nihongo||ご|go}} | {{Nihongo||いつ・つ|itsu(tsu)}} | {{Nihongo||ご|go}} |- | align="right" | [[6]] | {{lang|ja|六}} | {{Nihongo||ろく|roku}} | {{Nihongo||むっ・つ|mut(tsu)}} | {{Nihongo||ろく|roku}} |- | align="right" | [[7]] | {{lang|ja|七}} | {{Nihongo||しち|shichi}} | {{Nihongo||なな・つ|nana(tsu)}} | {{Nihongo||なな|nana}} |- | align="right" | [[8]] | {{lang|ja|八}} | {{Nihongo||はち|hachi}} | {{Nihongo||やっ・つ|yat(tsu)}} | {{Nihongo||はち|hachi}} |- | align="right" | [[9]] | {{lang|ja|九}} | {{lang|ja|ku}}, {{Nihongo||く, きゅう|kyū}} | {{Nihongo||ここの・つ|kokono(tsu)}} | {{Nihongo||きゅう|kyū}} |- | align="right" | [[10]] | {{lang|ja|十}} | {{Nihongo||じゅう|jū}} | {{Nihongo||とお|tō}} | {{Nihongo||じゅう|jū}} |- | align="right" | [[20 (number)|20]] | {{lang|ja|二十}} | {{Nihongo||にじゅう|ni-jū}} | {{Nihongo||はた|hata}}† | {{Nihongo||にじゅう|ni-jū}} |- | align="right" | [[30 (number)|30]] | {{lang|ja|三十}} | {{Nihongo||さんじゅう|san-jū}} | {{Nihongo||みそ|miso}}† | {{Nihongo||さんじゅう|san-jū}} |- | align="right" | [[40 (number)|40]] | {{lang|ja|四十}} | {{Nihongo||しじゅう|shi-jū}} | {{Nihongo||よそ|yoso}}† | {{Nihongo||よんじゅう|yon-jū}} |- | align="right" | [[50 (number)|50]] | {{lang|ja|五十}} | {{Nihongo||ごじゅう|go-jū}} | {{Nihongo||いそ|iso}}† | {{Nihongo||ごじゅう|go-jū}} |- | align="right" | [[60 (number)|60]] | {{lang|ja|六十}} | {{Nihongo||ろくじゅう|roku-jū}} | {{Nihongo||むそ|muso}}† | {{Nihongo||ろくじゅう|roku-jū}} |- | align="right" | [[70 (number)|70]] | {{lang|ja|七十}} | {{Nihongo||しちじゅう|shichi-jū}} | {{Nihongo||ななそ|nanaso}}† | {{Nihongo||ななじゅう|nana-jū}} |- | align="right" | [[80 (number)|80]] | {{lang|ja|八十}} | {{Nihongo||はちじゅう|hachi-jū}} | {{Nihongo||やそ|yaso}}† | {{Nihongo||はちじゅう|hachi-jū}} |- | align="right" | [[90 (number)|90]] | {{lang|ja|九十}} | {{Nihongo||くじゅう|ku-jū}} | {{Nihongo||ここのそ|kokonoso}}† | {{Nihongo||きゅうじゅう|kyū-jū}} |- | align="right" | [[100]] | {{lang|ja|百}} | {{Nihongo||ひゃく|hyaku}} | {{Nihongo||もも|momo}}† | {{Nihongo||ひゃく|hyaku}} |- | align="right" | [[500 (number)|500]] | {{lang|ja|五百}} | {{Nihongo||ごひゃく|go-hyaku}} | {{Nihongo||いお|io}}† | {{Nihongo||ごひゃく|go-hyaku}} |- | align="right" | [[800 (number)|800]] | {{lang|ja|八百}} | {{Nihongo||はっぴゃく|hap-pyaku}} | {{Nihongo||やお|yao}}† | {{Nihongo||はっぴゃく|hap-pyaku}} |- | align="right" | [[1000 (number)|1,000]] | {{lang|ja|千}} | {{Nihongo||せん|sen}} | {{Nihongo||ち|chi}}† | {{Nihongo||せん|sen}} |- | align="right" | [[10,000]] | {{lang|ja|万}} | {{Nihongo||まん|man}} | {{Nihongo||よろず|yorozu}}† | {{Nihongo||まん|man}} |- | align="right" | [[100,000,000]] | {{lang|ja|億}} | {{Nihongo||おく|oku}} |— | {{Nihongo||おく|oku}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)#1012|1,000,000,000,000]] | {{lang|ja|兆}} | {{Nihongo||ちょう|chō}} |— | {{Nihongo||ちょう|chō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10,000,000,000,000,000]] | {{lang|ja|京}} | {{Nihongo||けい|kei}} |— | {{Nihongo||けい|kei}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|100,000,000,000,000,000,000]] | {{lang|ja|垓}} | {{Nihongo||がい|gai}} |— | {{Nihongo||がい|gai}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10²⁴]] | {{lang|ja|𥝱}} | {{Nihongo||じょ|jo}} |— | {{Nihongo||じょ|jo}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10²⁸]] | {{lang|ja|穣}} | {{Nihongo||じょう|jō}} |— | {{Nihongo||じょう|jō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10³²]] | {{lang|ja|溝}} | {{Nihongo||こう|kō}} |— | {{Nihongo||こう|kō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10³⁶]] | {{lang|ja|澗}} | {{Nihongo||かん|kan}} |— | {{Nihongo||かん|kan}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁰]] | {{lang|ja|正}} | {{Nihongo||せい|sei}} |— | {{Nihongo||せい|sei}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁴]] | {{lang|ja|載}} | {{Nihongo||さい|sai}} |— | {{Nihongo||さい|sai}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁸]] | {{lang|ja|極}} | {{Nihongo||ごく|goku}} |— | {{Nihongo||ごく|goku}} |} <small><nowiki>*</nowiki> Imaje se takože specialno čitanje 〇 ({{-|''maru''}}), čto označaje "krugly" ili "krug". Ono može koristati se opcionalno, kogda čitajut se odděljene cifry v nomeru jedna po jednoj, vměsto vsego čisla. Polpularnym priměrim jest [[109 (trgovy dom)|znamenity magazin "109"]] v četvrti [[Shibuya|Šibuja, Tokio]], ktory čitaje se kako {{lang|en|ichi-maru-kyū}} (Kandži: {{lang|ja|一〇九}}). (On takože može čitati se kako 'deset-devet'— izgovarjaje se {{lang|en|tō-kyū}} — čto jest igra slov s nazvanjem tokijskogo trgovogo doma, ktory vladaje budynkom.) Tuto izkoristanje {{lang|en|maru}} za čislnu 0 jest podobno poněkogdomu čitanju čisla 0 v anglijskom jezyku kako {{-| ''oh''}}. Jednakože, kako čislo, jego jedino zapisyvajut kako 0 ili {{Nihongo|零|{{-|rei}}}}. Čtovyše, dva i pet igovarjajut s dolgoju samoglaskoju v telefoničnyh nomerah (napr. {{lang|ja|にい}} {{lang|en|nī}} i {{lang|ja|ごお}} {{lang|en|gō}}). Čisla poslě {{lang|en|kei}} koristajut rědko. Tym ne menje, oni sut prědstavjene tut.</small> Kako odměčaje se vyše, {{lang|en|yon}} (4) i {{lang|en|nana}} (7) sut uprědnostnjene nad {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}}. Prědpokladaje se, že tuto jest svezano s tym, že {{lang|en|shi}} jest takože čitanjem slova 死 (smrt), čto děljae jego neščestlivym čitanjem (gledite [[tetrafobija]]); dokolě {{lang|en|shichi}} može zvučati velmi slično s {{lang|en|ichi}} (1), {{lang|en|shi}} ili {{lang|en|hachi}} (8). Jednakože, v cělom redu stanovjenyh slov i rěčenij, {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}} sut stale preferovane; tako, pri sčitanju (kako v {{lang|en|"ichi, ni, san, shi,..."}}), {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}} mogut iměti prědnost. Čislo 9 takože mněvaje se nesčestlivym; kogda izgovarjaje se {{lang|en|ku}}, ono sozvučno 苦 (stradanje). Čislo 13 poněkogda mněvaje se nesčestlivym, ale jest to kalka [[Triskaidekafobia|zapadnoj tradicije]]. Naprotiv, 7 i poněkogda 8 mněvajut se sčestlivymy u japoncev.<ref>{{Cite web|url=https://lingualift.com/blog/lucky-unlucky-numbers-japan/|title=The number of death: Lucky and unlucky numbers in Japan|website=The Science of Language Self-Study {{!}} LinguaLift Blog|access-date=2016-03-24}}</ref> V sovrěmennom japonskom jezyku, redne čislovniky pomimo 4 i 7 sut obyčno koristane v čitanju {{lang|en|on}}. Alternativno čitanje byvaje v nazvah měsecev, čislah dnjev v měsecu i stalyh izrazah; napriměr, april, julij, i september nazyvajut se {{lang|en|'''shi'''-gatsu}} (4. měsec), {{lang|en|'''shichi'''-gatsu}} (7. měsec), i {{lang|en|'''ku'''-gatsu}} (9. měsec). Čitanja {{lang|en|on}} takože koristajut pri prěklikanju dlja sčitanja ljudij (nap. {{lang|en|ichi-ni-san-shi}}). Večši čisla dělajut, kombinujuči tute elementy: *desetky od 20 do 90 sut "(cifra){{lang|en|-jū}}" kako od {{Nihongo|二十|{{-|ni-jū}}}} do {{Nihongo|九十|{{-|kyū-jū}}}}. *sotky od 200 do 900 sut "(cifra){{lang|en|-hyaku}}". *tyseče od 2000 do 9000 sut "(cifra){{lang|en|-sen}}". Počinajuči od {{Nihongo|miriady|万}}, čisla začinajut se s {{Nihongo|一|{{-|ichi}}}}, jestlu ne jest prisutna ina cifra. Tako, 100 bude prosto {{Nihongo|百|{{-|hyaku}}}}, 1000 jest prosto {{Nihongo|千|{{-|sen}}}}, ale 10000 uže{{Nihongo|一万|{{-|ichiman}}}}, vměsto prosto {{lang|en|man}}. (Tuto odličaje se od [[Kitajsky jezyk|kitajskogo jezyka]], kde čisla začinajut se c {{lang|zh|一}} ako ne jest druga ina cifra prěd njeju, uže od 100.) I jestli {{Nihongo|千|{{-|sen}}}}neposrědnje prědhodi nazvě kolikosti [[Miriada|miriad]], prěd {{Nihongo|千|{{-|sen}}}}obyčno dodavajut {{Nihongo|一|{{-|ichi}}}}, čto davaje {{Nihongo|一千|{{-|issen}}}}. Tako, 10,000,000 (bukvalno 1000,0000) obyčno čitajut kako {{Nihongo|一千万|{{-|issenman}}}}. Ale ako {{Nihongo|千|{{-|sen}}}} ''ne'' premo prědhodi kolikosti myriad, dodavanje {{Nihongo|一|ichi}}jest opcionalno. Tako, 15,000,000 (1500,0000) čitaje se kako {{Nihongo|千五百万|sengohyakuman}} ili {{Nihongo|一千五百万|issengohyakuman}}, ravno i kako 1500 čitaje se {{Nihongo|千五百|sengohyaku}}ili {{Nihongo|一千五百|issengohyaku}}. Sut i něktore fonetične modifikacije v ozvučanju něktoryh velikyh čisel, [[Oglasovanje i obezglasovanje suglasok|oglasovanje]] ili [[gemacija]] něktoryh suglasok, kako to često byvaje v japonskom jezyku (napr. {{lang|en|[[rendaku]]}}): napr. {{lang|en|roku}} "šest" i {{lang|en|hyaku}} "sto" dělajut {{lang|en|roppyaku}} "šestsot". {| class="wikitable" ! × !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! 7 !! 8 !! 9 !! 10 !! 100 !! 1000 |- | align="right" | 100 | style="background: yellow" | {{lang|en|hyaku, ippyaku}} | {{lang|en|nihyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|sanbyaku}} | {{lang|en|yonhyaku}} | {{lang|en|gohyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|roppyaku}} | {{lang|en|nanahyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|happyaku}} | {{lang|en|kyūhyaku}} |— |— |— |- | align="right" | 1,000 | style="background: yellow" | {{lang|en|sen, issen}} | {{lang|en|nisen}} | style="background: yellow" | {{lang|en|sanzen}} | {{lang|en|yonsen}} | {{lang|en|gosen}} | {{lang|en|rokusen}} | {{lang|en|nanasen}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hassen}} | {{lang|en|kyūsen}} | — | — | — |- | align="right" | 10{{sup|12}} | style="background: yellow" | {{lang|en|itchō}} | {{lang|en|nichō}} | {{lang|en|sanchō}} | {{lang|en|yonchō}} | {{lang|en|gochō}} | {{lang|en|rokuchō}} | {{lang|en|nanachō}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hatchō}} | {{lang|en|kyūchō}} | style="background: yellow" | {{lang|en|jutchō}}* | {{lang|en|hyakuchō}} | {{lang|en|issenchō}} |- | align="right" | 10{{sup|16}} | style="background: yellow" | {{lang|en|ikkei}} | {{lang|en|nikei}} | {{lang|en|sankei}} | {{lang|en|yonkei}} | {{lang|en|gokei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|rokkei}} | {{lang|en|nanakei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hakkei}} | {{lang|en|kyūkei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|jukkei}}* | style="background: yellow" | {{lang|en|hyakkei}}** | {{lang|en|issenkei}} |} <small><nowiki>*</nowiki> Takože priměnjaje se k kratnym 10. Koncovka měnjaje se od {{lang|en|-jū}} na {{lang|en|-jutchō}} ili {{lang|en|-jukkei}}.<br /><nowiki>**</nowiki> Takože priměnjaje se k kratnym 100. Koncovka {{lang|en|-ku}} měnjaje se na {{lang|en|-kkei}}.</small> V čislah nad 10, elementy sut soredjene, i ne koristajut se nuly. Japonske čislovniky imajut ne pozicijnu, a multiplikativno-aditivnu sistemu; da by napisati čislo 20, trěba napisati simbol {{Nihongo|"dva"|二}}, a potom simbol {{Nihongo|"deset"|十}}, da by polučiti dvě desetky ili {{Nihongo|"dvadeset"|二十}}. {| class="wikitable" ! Čislo !! Znaky !! Čitanje !Značenje |- | align="right" | 11 || {{lang|ja|十一}} || {{lang|en|jū ichi}} |deset i jedno |- | align="right" | 17 || {{lang|ja|十七}} || {{lang|en|jū nana, jū shichi}} |deset i sedm |- | align="right" | 151 || {{lang|ja|百五十一}} || {{lang|en|hyaku go-jū ichi}} |sto, pet desetok i jedno |- | align="right" | 302 || {{lang|ja|三百二}} || {{lang|en|san-byaku ni}} |tri sta i dva |- | align="right" | 469 || {{lang|ja|四百六十九}} || {{lang|en|yon-hyaku roku-jū kyū}} |četyri, šest desetok i devet |- | align="right" | 2025 || {{lang|ja|二千二十五}} || {{lang|en|ni-sen ni-jū go}} |dva tyseče, dvě desetky i pet |} ===Čislne redky i desetične čisla=== Japonske cifry od 1 do 9 obyčno se koristajut izolovano. Redky cifr imajut slegka inako čitanje s prodolženymi samoglaskami za 2 (''nī'') i 5 (''gō''), i menje često, 4 (''shī'') i 9 (''kū''). Tako dělajut zato, že kogda prěčisljajut cifry, ako možno, oni muset byti v grupah po dvě, každa iz njih musi sostojeti točno iz četyreh [[Mora (lingvistika)|mor]], čto dělaje neobhodnym prodolženje obyčno jednomornyh cifr kako ''ni'', ''go'', ''shi'' and ''ku''.<ref name=nhk-2005-2>{{cite web|archive-url=https://web.archive.org/web/20250622082124/https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20250601_1.html|url=https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20250601_1.html|archive-date=22 June 2025|lang=ja|script-title=ja:語の読み方（語形）について数字の読み方～小数の読み方～|work=NHK Bunken|publisher=NHK Broadcasting Culture Research Institute|last=Yamashita|first=Yōko|last2=Fujii|first2=Madoka|date=28 February 2025|access-date=23 September 2025|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|archive-url=https://web.archive.org/web/20250622082259/https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20180501_4.html|url=https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20180501_4.html|archive-date=22 June 2025|date=1 May 2018|lang=ja|script-title=ja:数詞の発音とアクセント|work=NHK Bunken|publisher=NHK Broadcasting Culture Research Institute|last=Sakurai|first=Shigeharu|last2=Akinaga|first2=Kazue|access-date=23 September 2025|url-status=live}}</ref> Napiměr, taky redok kako '''5'''4'''2'''62 se izgovarjaje {{-|'''''gō'''-yon '''nī'''-roku ni''}}, kde prve dvě grupy sut kvadrimoraične. [[Japonsko tonalno udarjenje|Udarjenje]] pri tom padaje prědposlědnju moru kažfoj grupy, ako li to jest možlivo, odsud {{-|[ɡoː jóɴ <nowiki>|</nowiki> ɲiː ɾókɯ <nowiki>|</nowiki> ɲí]}}.<ref name=hirayama-1961>{{cite book|lang=ja|script-title=ja:全国アクセント辞典|first=Teruo|last=Hirayama|publisher=Tōkyōdō|date=25 December 1961|p=897}}</ref> Tuto pravilo takože priměnjaje se k poslědnoj cifrě celoj česti čisla i ko vsim cifram desetičnoj česti desetičnogo čisla.<ref name=nhk-2005-2/><ref name=hirayama-1961/> Napriměr, tako desetično čislo kako 25'''2'''.'''25'''5 se izgovarjaje {{-|''nihyaku gojū '''nī'''-ten '''nī-gō''' go''}} {{-|[ɲiçjakɯ́ <nowiki>|</nowiki> ɡodʑɯ́ː <nowiki>|</nowiki> ɲíː teɴ <nowiki>|</nowiki> ɲiː ɡóː <nowiki>|</nowiki> ɡó]}}, kde ''ten'' označaje "točka". ===Druge tipy čisel=== V japonskyh [[Ordinalny čislovnik|ordinalnyh čislovnikah]] koristajut modifikaciju uměstnyh sčetnyh slov, sistema ktoryh v japonskom jezyku jest dosti [[Japonske sčetne slova|komplikovana]]. Da by prěvratiti sčetno slovo (sčislovnik) v ordinalny čislovnik, ktory označaje poziciju v redu, na koncu sčislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} {{lang|en|me}}. Tako "jedin raz" bude prěkladati se kako {{lang|ja|一回}} {{lang|en|ikkai}}, a "prvy raz" bude se prěkladati {{lang|ja|一回目}} {{lang|en|ikkaime}}. Tuto pravilo jest ale nedoslědno, ako sčislovniky bez sufiksa {{translit|ja|me}} često koristajut i v ordinalnom, i v [[Kardinalny čislovnik|kardinalnom]] smyslah. Napriměr, {{lang|ja|三階}} {{translit|ja|sangai}} može označati kako "tri etaže", tako i "tretji etaž." [[Distributivny čislovnik|Distributivne čislovniky]] obyčno stvarjajut iz kardinalnogo čislovnika, sčetnogo slova i sufiksa {{Nihongo|{{-|''-zutsu''}}|ずつ|}}, napriklad {{Nihongo|{{-|''hitori-zutsu''}}|一人ずつ|po jednoj osobě za raz, po-jedno}}. == Stupnje 10 == === Velike čisla === Vslěd kitajskoj tradiciji, velike čisla se stvarjajut grupovanjem cifr v [[Miriada|miriady]] (10,000), na razliku od zapadnyh tyseč(1,000) <div class="overflowbugx" style="overflow-x:auto;"> {| class="wikitable" !align="left"|Red |10{{sup|4}} |10{{sup|8}} |10{{sup|12}} |10{{sup|16}} |10{{sup|20}} |10{{sup|24}} |10{{sup|28}} |10{{sup|32}} |10{{sup|36}} |10{{sup|40}} |10{{sup|44}} |10{{sup|48}} |10{{sup|52}} <br /><small>{{nowrap|(ili 10{{sup|56}})}}</small> |10{{sup|56}} <br /><small>{{nowrap|(ili 10{{sup|64}})}}</small> |10{{sup|60}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|72}})}}</small> |10{{sup|64}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|80}})}}</small> |10{{sup|68}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|88}})}}</small> |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|万}} |{{lang|ja|億}} |{{lang|ja|兆}} |{{lang|ja|京}} |{{lang|ja|垓}} |{{lang|ja|𥝱}}, {{lang|ja|秭}} |{{lang|ja|穣}} |{{lang|ja|溝}} |{{lang|ja|澗}} |{{lang|ja|正}} |{{lang|ja|載}} |{{lang|ja|極}} |{{lang|ja|恒河沙}} |{{lang|ja|阿僧祇}} |{{lang|ja|那由他}}, {{lang|ja|那由多}} |{{lang|ja|不可思議}} |{{lang|ja|無量大数}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|man}} |{{lang|en|oku}} |{{lang|en|chō}} |{{lang|en|kei}} |{{lang|en|gai}} |{{lang|en|jo}}, {{lang|en|shi}} |{{lang|en|jō}} |{{lang|en|kō}} |{{lang|en|kan}} |{{lang|en|sei}} |{{lang|en|sai}} |{{lang|en|goku}} |{{lang|en|gōgasha}} |{{lang|en|asōgi}} |{{lang|en|nayuta}} |{{lang|en|fukashigi}} |{{lang|en|muryōtaisū}} |}</div> Razhoděnja sut iz-za {{Nihongo|{{-|[[Jinkōki]]}}|塵劫記|}}, najstaršego matematičnogo teksta Japonije. Originalno izdavanje bylo opublikovano v lětu 1627 i imělo mnogo grěšek, věčšinstvo ktoryh bylo izpravjeno v izdavanju 1631 goda. V lětu 1634 izšlo ješče jedno izdavanje, kde opet bylo izměnjeno několiko veličin. Vyše uvedeno razhodženje jest obuslovjeno nesuglasnostju dvoh poslědnjih izdavanij. Sut razne znaky za 10{{sup|24}} (to jest {{lang|ja|秭}} v kitajskom jezyku tutčas), i po 10{{sup|48}} oni odličajut se tym, že prodolžajut s povyšenjem faktora 10{{sup|4}} ili prěključajut se na faktor 10{{sup|8}}. Ako koristaje se faktor 10{{sup|8}}, medžuintervalne koeficienty 10{{sup|4}} zakryvajut s pomočju {{Nihongo|万|man}}. Nastoječe izdavanje {{lang|en|Jinkōki}}, 11-to, slěduje faktoru 10{{sup|4}} črez cělu sistemu, hoti něktori ljudi ješče koristajut veličiny iz 8-go izdavanja daže tutčas. Poslědnje tri čisla s mnogoslogovymi nazvanjami i razhodženjem veličin v koncu koncev izvodet se iz Indije, hoti tam oni ne iměli oprědeljennyh veličin. {{Nihongo|恒河沙|''gōgasha''}} prvonačelno koristalo se v budističskyh traktatah za označevanje bezměrno ogromnogo; ono proizhodi iz [[Sanskrit|sanskritskogo]] {{lang|sa|गङ्गा}} {{lang|en|gangā}} '[[Ganges|Ganga]]' (čto udobno vključaje znaky {{Nihongo|'rěka'|河|ka}} i {{Nihongo|'pěsok'|沙|sha}}, odsylajuči k neizčislimomu množstvu čestic pěska na rěkě Ganga. {{Nihongo|阿僧祇|''asōgi''|}}, od sanskritnogo {{lang|sa|असंख्येय}} {{lang|en|asaṃkhyeya}} 'neizčisljimy/bezčislny', s negativnym prefiksom {{Nihongo|阿|''a''|}}, i {{Nihongo|那由他|''nayuta''}} od sanskritnogo {{lang|sa|नयुत/नयुतः}} {{lang|en|nayuta(ḥ)}}. Dalje, cifry sut terminami iz [[Budizm|Budizma]], prěvedene na kitajsky ili iztvorjene na njem, ktorym pozdněje pridělali čislne značenja: {{Nihongo|'nevoobrazimy'|不可思議|fukashigi}} i {{Nihongo|'bezměrno veliko čislo'|無量大数|muryōtaisū}}. Priměry: ''(razděljenje na grupy iz četyreh cifr jest privedeno samo za cěljem lěpšego objasnjenja)'' *1 0000 : {{Nihongo|一万|ichi-man}} *983 6703 : {{Nihongo|九百八十三万 六千七百三|kyū-hyaku hachi-jū san-man, roku-sen nana-hyaku san}} *20 3652 1801 : {{Nihongo|二十億 三千六百五十二万 千八百一|ni-jū oku, san-zen rop-pyaku go-jū ni-man, sen hap-pyaku ichi}} Jednakože, Čisla, napisane arabskymi ciframi, razděljaut na grupy po tri cifry, kako to jest prijeto v anglogovorečih državah. Pri koristanju arabskyh cifr i kandži razom, zapadny sposob zapisu može se koristati za čisla, menši 10,000, ale s {{-|''man''}}, ako čislo je večšo (napr. {{lang|ja|2,500万}} za 25,000,000). Ako v japonskom jezyku dolge čisla sit zapisyvane v kandži, nuly opuskajut za vse stupnje deseti. Tako, 4002 bude {{lang|ja|四千二}} (naprotiv, v kitajskom jezyku trěba použiti {{lang|zh|零}} vsekde vměsto nuly, napr. {{lang|zh|四千零二}} za 4002). Ale, pri čitanju učetovodnyh sprav, napriměr, opuštene cifry inogda označajut {{Nihongo|飛び|tobi}} ili {{Nihongo|飛んで|tonde}}: v našem priměru 4002 {{lang|en|yon-sen '''tobi''' ni}} ili {{lang|en|yon-sen '''tonde''' ni}} vměsto obyčnogo {{lang|en|yon-sen ni}}. === Drobne čisla === Japonsky jezyk imaje dvě sistemy čislovnikov za desetične droby. Oni uže ne koristajut se generalno, ale kako predže mogut se koristati v něktoryh slučajah, kako ukazatelje odbitja i zaščity bejsbolistov, procenty izigry sportovnyh ekip, i v něktoryh idiomatičnyh rěčenjah kako 五分五分の勝負 ({{-|''gobugobu no shōbu''}}, 'šans petdeset na petdeset', doslovno 'pet na pet'), ili kogda prědstavjajut procent rabata. Droby {{lang|en|bu}} takože koritajut, kogda govoret o gorečkě — napriměr, {{Nihongo|九度二分|kudonibu}} za 9 i dvě drobnyh — za označanje temperatury 39.2°C. Jedna sistema jest taka: {| class="wikitable" !align=left|Red |10{{sup|−1}} |10{{sup|−2}} |10{{sup|−3}} |10{{sup|−4}} |10{{sup|−5}} |10{{sup|−6}} |10{{sup|−7}} |10{{sup|−8}} |10{{sup|−9}} |10{{sup|−10}} |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|分}} |{{lang|ja|厘}} |{{lang|ja|毛}} |{{lang|ja|糸}} |{{lang|ja|忽}} |{{lang|ja|微}} |{{lang|ja|繊}} |{{lang|ja|沙}} |{{lang|ja|塵}} |{{lang|ja|埃}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|bu}} |{{lang|en|rin}} |{{lang|en|mō}} |{{lang|en|shi}} |{{lang|en|kotsu}} |{{lang|en|bi}} |{{lang|en|sen}} |{{lang|en|sha}} |{{lang|en|jin}} |{{lang|en|ai}} |} Tuta sistema koristaje se zajedno s tradicijnoju [[Japonska sistema měrnyh jedinic|japonskoju sistemoju měrnyh jedinic]], něktore znaky koristajut bez izměn zs prědstavjenje poděla měry [[cun (unit)|{{lang|en|sun}}]]. Druga sistema prědstavjenja tutyh desetičnyh drobov procenta ili rabata koristajut sistemu, ktora jest "izměščena" i kde {{lang|en|bu}} stavaje se "jednoju stotoju" i tako dalje, a jediniceju za "desetuju" se stavaje {{lang|en|wari}}: {| class="wikitable" !align=left|Red |10{{sup|−1}} |10{{sup|−2}} |10{{sup|−3}} |10{{sup|−4}} |10{{sup|−5}} |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|割}} |{{lang|ja|分}} |{{lang|ja|厘}} |{{lang|ja|毛}} |{{lang|ja|糸}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|wari}} |{{lang|en|bu}} |{{lang|en|rin}} |{{lang|en|mō}} |{{lang|en|shi}} |} Tuto često použivajut v cěnah. Napriměr: *{{Nihongo|一割五分引き|ichi-wari go-bu biki}}: 15% rabat *{{Nihongo|打率三割八分九厘|daritsu san-wari hachi-bu kyū-rin}}: srědno odbivanje .389 (bejsbol). S izključenjem {{lang|en|wari}}, tojte rědko možno uviděti v suvrěmennom koristanju. Desetične droby sut tipično napisane kandži-čislovnikami (vertikalno) ili arabskymi ciframi (horizontalno), prěd ktorymi stoji desetična točka, i Čitajut se oni kako sekvencija cifr, kako to jest prijeto na Zapadu. Jednako, v pismennoj formě, jih mogut kombinovati kako s tradicijnymi sistemami izraženja čisel (42.195 kilometers: {{lang|ja|四十二・一九五 キロメートル}}), v ktoryh sut napisane stupnje deseti, ili s sitemoju znakoměst, ktora koristaje nulu (50.04 procentov: {{lang|ja|五〇・〇四 パーセント.}}) V obohdvoh slučajah, jednako, izgovor slěduje tradicijnoj sistemě ({{lang|en|yon-jū ni-ten ichi-kyū go kiromētoru}} za 42.195 kilometrov; {{lang|en|go ju-tten rei-yon pāsento}} za 50.04 procentov.) == V imenah == Jestvujut imena {{Nihongo|[[Millennium Actress|{{-|Chiyoko}}]]|千代子||doslovno "tyseč lět" (žensko)}}, {{Nihongo|{{-|Chiizuru}}|千鶴||doslovno "tyseč [[Japonsky žerav|žeravov]]" (žensko)}}, {{Nihongo|{{-|Chikao}}|千禾夫||doslovno "muž — tyseč klasov"}}, rodna nazva {{Nihongo|{{-|Chitaka}}|千鷹||doslovno "tyseč sokolov"}}. Jedna iz japonskyh prefektur se nazyvaje {{Nihongo|[[Čiba (prefektura)|Chiba]]|千葉||doslovno "tyseč listov"}}. V [[anime]] "[[Unesene duhami]]" obigryvajut nejednoznačnost izgovora hieroglifa 千 — ''{{-|sen}}'' ili ''{{-|chi}}'': ime glavnoj herojiny — {{Nihongo|{{-|Chihiro}}|千尋||doslovno "tyseč" [[Japonska sistema měr#Měry dolžiny|hiro]]", "bezdonna glubina"}}; čarodějnica "odimaje" ime u Čihiro, ostavjajuči njej toliko jedin znak i izměnjajuči jego izgovor. Od nyně Čihiro se zove {{Nihongo|{{-|Sen}}|千||tyseč}}. Pomimo tomu, jestvuje red mužskyh imen, ktore davajut detem po redu jih rodženja: # {{Nihongo|Ičiro}}|一郎|ichirō|первый сын}}, # {{Nihongo|Džiro|二郎|Jirō|второй сын}}, # {{Nihongo|Saburo|三郎|saburō}}, # {{Nihongo|Širo|四郎|shirō}}, # {{Nihongo|Goro|五郎|gorō}}, # {{Nihongo|Rokuro|六郎|rokurō}}, # {{Nihongo|Šičiro|七郎|shichirō}}, # {{Nihongo|Hačiro|八郎|hachirō}}, # {{Nihongo|Kuro|九郎|kurō}}, # {{Nihongo|Džuro|十郎|jūrō}}, # {{Nihongo|Toichiro|十一郎|toichirō}} или {{Nihongo|Džuičiro|十一郎|jūichirō}}, # {{Nihongo|Džudžiro|十二郎|jūjirō}}, # {{Nihongo|Tosaburo|十三郎|tosaburō}} или {{Nihongo|Džusaburo|十三郎|jūsaburō:}}. Poslě [[Vtora světova vojna|Vtoroj světovoj vojny]] imena "vyše" než Saburo sut praktično prěstali se upotrěbjati. Pomimo ukazanyh imen, sut daže {{Nihongo|Džuširo|十四郎|jūshirō}}, četyrnadesety syn i {{Nihongo|Hjakuro|百郎|hakurō}}, stoty syn: jih, pomimo ostalnyh, noset aktor [[Kabuki]] [[Jushiro Konoe|Džuširo Konoe]] (近衛 十四郎) i [[mangaka]] [[Hyakuro Murasaki|Hjakuro Murasaki]] (村崎 百郎). == Formalne čislovniky == [[File:Shoe Boxes (743286602).jpg|thumb|{{lang|en|[[Getabako]]}}]] Kako i u kitajskyh čislovnikov, jestvuje specialna japonska sbirka kandži za čislovniky, ktora nazyvaje se {{Nihongo|大字|{{-|''daiji''}}|}} i ktoru koristajut v pravnyh i finansovyh dokumentah, da by prědodvračati možnost nečestnym ljudjam dodavati črtu ili dvě, prevračajuči jedinicu v dvojku ili trojku. Formalne čislovniky sut identične kitajskym formalnym čislovnikam, pomimo maloj razliky v načrtanju. Tutdenj cifry jedin, dva, tri i deset v pravnyh dokumentah pišut jedino v jihnom formalnom vidu (čisla od 4 do 9, ravno kako 100, 1000 i 10000 pišut identično obyčnym, gledite v tablice dolje).<ref>{{Cite web |script-title=ja:大正十一年大蔵省令第四十三号 (会計法規ニ基ク出納計算ノ数字及記載事項ノ訂正ニ関スル件) |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/T11/T11F03401000043.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226023833/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/T11/T11F03401000043.html |archive-date=2012-02-26 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:『第一条: 会計法規ニ基ク出納計算ニ関スル諸書類帳簿ニ記載スル金額其ノ他ノ数量ニシテ「一」、「二」、「三」、「十」、「廿」、「卅」ノ数字ハ「壱」、「弐」、「参」、「拾」、「弐拾」、「参拾」ノ字体ヲ用ユヘシ但横書ヲ為ストキハ「アラビア」数字ヲ用ユルコトヲ得』}}</ref><ref>{{Cite web |script-title=ja:戸籍法施行規則 |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S22/S22F00501000094.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226023839/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S22/S22F00501000094.html |archive-date=2012-02-26 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:「第三十一条 2: 年月日を記載するには、壱、弐、参、拾の文字を用いなければならない。」}}</ref><ref>{{Cite web |script-title=ja:小切手振出等事務取扱規程 |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S26/S26F03401000020.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226023849/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S26/S26F03401000020.html |archive-date=2012-02-26 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:『附則 (昭和四〇年四月一日大蔵省令第二〇号) 2: 小切手の券面金額は、当分の間、所定の金額記載欄に、漢数字により表示することができる。この場合においては、「一」、「二」、「三」及び「十」の字体は、それぞれ「壱」、「弐」、「参」及び「拾」の漢字を用い、かつ、所定の金額記載欄の上方余白に当該金額記載欄に記載の金額と同額をアラビア数字で副記しなければならない。』}}</ref><ref>{{Cite web |script-title=ja:商業登記規則 |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S39/S39F03201000023.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20090202084605/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S39/S39F03201000023.html |archive-date=2009-02-02 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:『第四十八条 2: 金銭その他の物の数量、年月日及び番号を記載するには、「壱、弐、参、拾」の文字を用いなければならない。ただし、横書きをするときは、アラビヤ数字を用いることができる。』}}</ref> Tute obyčne formy jest možlivo izměnjato v směru vysšyh čisel dodavanjem črt (1 i 2 sut objasněne vyše, takože 3 jest možno izměnjati na 5, i 10 na 1000). V něktoryh slučajah cifru 1 cěljeno pišut kako v {{lang|ja|壱百壱拾}} za 110, na razliku od {{lang|ja|百十}} v obyčnom pisanju. Formalne čislovniky: {| class="wikitable" style="text-align: center" ! rowspan="2" | Čislo ! rowspan="2" | Obyčno ! colspan="2" | Formalno |- ! koristaje se !! ustarělo |- | align="right" | 1 || {{lang|ja|一}} || {{lang|ja|壱}} || {{lang|ja|壹}} |- | align="right" | 2 || {{lang|ja|二}} || {{lang|ja|弐}} || {{lang|ja|貳}} |- | align="right" | 3 || {{lang|ja|三}} || {{lang|ja|参}} || {{lang|ja|參}} |- | align="right" | 4 || {{lang|ja|四}} || {{lang|ja|四}} || {{lang|ja|肆}} |- | align="right" | 5 || {{lang|ja|五}} || {{lang|ja|五}} || {{lang|ja|伍}} |- | align="right" | 6 || {{lang|ja|六}} || {{lang|ja|六}} || {{lang|ja|陸}} |- | align="right" | 7 || {{lang|ja|七}} || {{lang|ja|七}} || {{lang|ja|柒}}, {{lang|ja|漆}} |- | align="right" | 8 || {{lang|ja|八}} || {{lang|ja|八}} || {{lang|ja|捌}} |- | align="right" | 9 || {{lang|ja|九}} || {{lang|ja|九}} || {{lang|ja|玖}} |- | align="right" | 10 || {{lang|ja|十}} || {{lang|ja|拾}} || {{lang|ja|拾}} |- | align="right" | 100 || {{lang|ja|百}} || {{lang|ja|百}} || {{lang|ja|佰}} |- | align="right" | 1000 || {{lang|ja|千}} || {{lang|ja|千}} || {{lang|ja|阡}}, {{lang|ja|仟}} |- | align="right" | 10000 || {{lang|ja|万}} || {{lang|ja|万}}, {{lang|ja|萬}} || {{lang|ja|萬}} |} Četyre aktualnyh [[banknoty Japonskogo jena]], 1000-jen, 2000-jen, 5000-jen i 10000-jen imajut formalne čislovniky {{lang|ja|千}}, {{lang|ja|弐千}}, {{lang|ja|五千}} i {{lang|ja|壱万}}. ==V starojaponskom jezyku== [[Starojaponsky jezyk]] imaje slovosbor čestično od staryh dob, i takože imaje unikalne čislovniky za čisla nad 10, ktore uže ne použivajit se, mimo slučajev něktoryh [[Leksema|leksem]]. Primětky: * Transkripcija tut jest na osnově [[fonem]] i ne jest [[Fonetika|fonetična]]. Gledite članok o [[Starojaponsky jezyk|starojaponskom jezyku]] za vyše informacij. * Gledite {{lang|en|[[Jōdai Tokushu Kanazukai]]}} za informacije o notacijah s nižnim indeksom. <!--NOTE: Please do NOT change /h/ to /p/. The transcription is phonemic, not phonetic. While it must have been [p] at some time in the past, during the Old Japanese period it was [ɸ]. --> {| class="wikitable" ! Čislo ! Izgovor ! Priklady ! Primětky |- | align="right" | 1 | [[wiktionary:一#Noun 2|{{lang|ojp|pi₁to₂}}]] | {{lang|ojp|一日}} {{lang|ojp|pi₁to₂pi₁}} (1 denj), {{lang|ojp|一年}} {{lang|ojp|pi₁to₂to₂se}} (1 god) | &nbsp; |- | align="right" | 2 | [[wiktionary:二#Noun 2|{{lang|ojp|futa}}]] | {{lang|ojp|二夜}} {{lang|ojp|futayo₂}} (2 noče) | &nbsp; |- | align="right" | 3 | [[wiktionary:三#Noun 2|{{lang|ojp|mi₁}}]] | {{lang|ojp|三十}} {{lang|ojp|mi₁so₁}} (30) | &nbsp; |- | align="right" | 4 | [[wiktionary:四#Noun 2|{{lang|ojp|yo₂}}]] | {{lang|ojp|四十}} {{lang|ojp|yo₂so₁}} (40), {{lang|ojp|四人}} {{lang|ojp|yo₂tari}} (4 ljudi) | &nbsp; |- | align="right" | 5 | [[wiktionary:五#Noun 2|{{lang|ojp|itu}}]] | {{lang|ojp|五年}} {{lang|ojp|ituto₂se}} (5 lět) | &nbsp; |- | align="right" | 6 | [[wiktionary:六#Noun 2|{{lang|ojp|mu}}]] | {{lang|ojp|六爪}} {{lang|ojp|mutuma}} (6 klěšče) | &nbsp; |- | align="right" | 7 | [[wiktionary:七#Noun|{{lang|ojp|nana}}]] | {{lang|ojp|七瀬}} {{lang|ojp|nanase}} (mnogo bystryh) | Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 8 | [[wiktionary:八#Noun 2|{{lang|ojp|ya}}]] | {{lang|ojp|八雲}} {{lang|ojp|yakumo₁}} (mnogo oblakov) | Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 9 | [[wiktionary:九#Noun 2|{{lang|ojp|ko₂ko₂no₂}}]] | {{lang|ojp|九柱}} {{lang|ojp|ko₂ko₂no₂pasira}} (9 blagorodnyh / bogov) | &nbsp; |- | align="right" | 10 | [[wiktionary:十#Noun 2|{{lang|ojp|to₂}}]] / [[wiktionary:十#Noun 3|{{lang|ojp|to₂wo}}]] | {{lang|ojp|十日}} {{lang|ojp|to₂woka}} (10 dnjev) | &nbsp; |- | align="right" | 10 | [[wiktionary:十#Noun|{{lang|ojp|so₁}}]] | {{lang|ojp|三十}} {{lang|ojp|mi₁so₁}} (30), {{lang|ojp|四十}} {{lang|ojp|yo₂so₁}} (40), {{lang|ojp|六十}} {{lang|ojp|muso₁}} (60), {{lang|ojp|八十}} {{lang|ojp|yaso₁}} (80) | Strěčaje se toliko v složityh slovah; ne koristaje se samo |- | align="right" | 20 | [[wiktionary:二十#Noun|{{lang|ojp|pata}}]] | {{lang|ojp|二十}} {{lang|ojp|patati}} (20), {{lang|ojp|二十人}} {{lang|ojp|patatari}} (20 ljudij), {{lang|ojp|二十年}} {{lang|ojp|patato₂se}} (20 lět) | &nbsp; |- | align="right" | 50 | [[wiktionary:五十|{{lang|ojp|i}}]] | {{lang|ojp|五十日}} {{lang|ojp|ika}} (50 dnjev) | &nbsp; |- | align="right" | 100 | [[wiktionary:百#Noun 2|{{lang|ojp|po}}]] | {{lang|ojp|五百}} {{lang|ojp|ipo}} (500), {{lang|ojp|五百年}} {{lang|ojp|ipoto₂se}} (500 lět), {{lang|ojp|五百夜}} {{lang|ojp|ipoyo₂}} (500 nočev), {{lang|ojp|八百}} {{lang|ojp|yapo}} (800), {{lang|ojp|三百}} {{lang|ojp|mi₁po}} (300), {{lang|ojp|六百}} {{lang|ojp|mupo}} (600), {{lang|ojp|九百}} {{lang|ojp|ko₂ko₂no₂po}} (900) | Used for multiple hundreds in compound numerals. Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 100 | [[wiktionary:百#Noun 3|{{lang|ojp|mo₁mo₁}}]] | {{lang|ojp|百日}} {{lang|ojp|mo₁mo₁ka}} (mnogo dnjev) | Used for non-multiple hundred and for the number "100" by itself. Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 1000 | [[wiktionary:千#Noun|{{lang|ojp|ti}}]] | {{lang|ojp|千年}} {{lang|ojp|tito₂se}} (1000 lět, mnogo dnjev) | Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 10000 | [[wiktionary:万#Noun|{{lang|ojp|yo₂ro₂du}}]] | {{lang|ojp|八百万}} {{lang|ojp|yapoyo₂ro₂du}} (8000000, myriada) | Često koristajut v značenju mnogo |} ==Sčitanje na prstah== Japanese uses separate systems for counting for oneself and for displaying numbers to others, which both proceed up to ten. For counting, one begins with the palm open, then counts up to five by curling up (folding down) the fingers, starting from the thumb – thus one has just the thumb down (and others extended), while four has only the little finger extended, and five has a fist. One then counts up to ten by proceeding in the reverse order, extending the fingers, starting at the little finger – thus six is the same as four, seven the same as three, and so forth, with ten ending with the palm open. While this introduces ambiguity, it is not used to present to others, so this is generally not a problem. When displaying for others, one starts with the hand closed, and extends fingers, starting with the index, going to the little finger, then ending with the thumb, as in the United States. For numbers above five, one uses an open hand (indicating five) and places the appropriate number of fingers from the other hand against the palm (palms facing each other) – so six has the index finger against the palm, and so forth.<ref>{{Cite web| url = http://japanese.about.com/library/weekly/aa112198.htm| title = Counting on one's fingers. About.com, Japanese Language, Namiko Abe| archive-url = https://web.archive.org/web/20130120143955/http://japanese.about.com/library/weekly/aa112198.htm |archive-date = 2013-01-20}}</ref> To display ten, one presents both hands open and palm outwards. == Zapisyvanje cifr slovami == Since the adoption of [[Arabic numerals]], it has become more and more common for numbers to be written using them. Counters and ordinal numbers are typically written in Arabic numbers, such as {{nihongo|three people|3人|san-nin}}, {{nihongo|July, "seventh-month"|7月|shichigatsu}}, {{nihongo|age 20|20歳|hatachi}}, etc., although {{lang|ja|三人}}, {{lang|ja|七月}} and {{lang|ja|二十歳}} are also acceptable to write (albeit less common). However, numbers that are part of lexemes are typically written in kanji. For example, the term {{nihongo|'vegetable stand / grocer'|八百屋|yaoya}} translates into "800 store" and uses the Old Japanese pronunciation for 800, {{lang|ojp|ya(h)o}}. The notorious Japanese organized crime syndicate, the [[yakuza]], can be written {{lang|ja|八九三}} (or 893), a hand in {{lang|en|[[Oicho-Kabu|oicho-kabu]]}} that is worth 0 points, indicating that yakuza are "worthless persons" or "gambling persons".<ref>{{Cite web |url=http://www.sljfaq.org/afaq/yakuza.html |title=What is the origin of yakuza? |website=www.sljfaq.org |access-date=2016-03-24}}</ref> ==Zrite takože== *[[Chinese numerals]] *[[Decimal separator]] *[[Japanese counter word]] *[[Japanese people]] *[[Japanese wordplay#Numeric substitution|Japanese wordplay § Numeric substitution]] == Referencije == {{Iztočniky}} ==Vnješnje linky== <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> * {{lang|ja|[http://www.moroo.com/uzokusou/misc/suumei/suumei.html 大数の名前について]}} (na japonskom jezyku) * {{Cite web |url= http://www.sf.airnet.ne.jp/~ts/language/number/ancient_japanese.html | title = Ancient Japanese number system| archive-url = https://web.archive.org/web/20180829030749/http://www.sf.airnet.ne.jp/~ts/language/number/ancient_japanese.html |archive-date=2018-08-29}} * [http://www.solosequenosenada.com/gramatica/japanese/Learn_Japanese_Numbers.php English exercises for learning Japanese numerals] * [https://web.archive.org/web/20090324035049/http://www.learnjapanesewordsandphrases.com/learnjapanesenumbers.html Audio to learn the pronunciation for Japanese numbers] * [http://www.sljfaq.org/cgi/kanjinumbers.cgi Convert kanji numerals to arabic numerals] (sci. lang. Japan FAQ page) * [http://www.sljfaq.org/cgi/numbers.cgi Convert arabic numerals to kanji numerals] (sci. lang. Japan FAQ page) </div> {{Prěvod|en|Japanese numerals|}} [[Kategorija:Čisla]] [[Kategorija:Japonsky jezyk]] [[Kategorija:Čislovniky]] {{INTERWIKI|Q1337084}} {{Kartka osoba | name = Viktor Coj | native_name = <center>{{Jezyky|ru|Виктор Цой}}</center> | image = [[Fajl:Victor Tsoi 1986.jpg|thumb|center|Viktor Coj v lětu 1986]] | alt = | caption = | birth_name = Viktor Robertovič Coj | birth_date = {{birth date|1962|6|21|df=yes}} | birth_place = [[Sankt-Peterburg|Leningrad]], [[Rosijska Sovětska Federativna Socialističska Republika|RSFSR]], [[Sovětsky Sojuz]] | death_date = {{death date and age|1990|8|15|1962|6|21|df=yes}} | death_place = [[Latvijska Sovětska Socialističska Republika|Latvijska SSR]], Sovětsky Sojuz | death_cause = Avto avarija | resting_place = Bogoslovskoje grobišče, Sankt-Peterburg | occupation = {{Flatlist| * pěvec * avtor pěsnjej * avtor muziky * aktor * avangardny umětnik }} | years_active = 1978–1990 | spouse = {{Plainlist| * Marianna Coj, od 1984 }} | children = [[Aleksandr Coj]], rod. 1985 | module = {{Kartka muzikant|embed=yes <!-- See Wikipedia:WikiProject Musicians --> | background = solo_singer <!-- mandatory format: please do not change or remove --> | instrument = {{flatlist| * [[Vokal|vokal]] * [[Gitara|gitara]] * [[Bas-gitara|bas-gitara]] }} | genre = {{Flatlist| * [[Post-punk|post-pank]] * [[New wave (muzika)|nova volna]] * [[gotičny rok]] * [[Punk|pank rok]] }} | label = {{Flatlist| * [[AnTrop]] * [[Firma Melodija|Melodija]] }} | current_member_of = {{Flatlist| * [[Kino (grupa)|Kino]] * [[Avtomatičeskije udovletvoriteli]] * [[Sergej Kurjohin]] }} }} }} Tuto jest peskovišče. [[File:Nihongo.svg|thumb|right|100px| 日本語 (Japonsky jezyk)]] '''Japonsky jezyk''' ({{Jezyky|ja|日本語 {{!}} にほんご}} | {{-|''Nihongo'' [nʲiho̞ŋːo̞]}}) <span class="ext-gadget-alphabet-disable"> </span> == Referencije == <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> {{Iztočniky}} </div> {{Prěvod|en|Japanese language|}} [[Kategorija:Jezyk]] {{INTERWIKI|Q5287}} {{Pravopis prověrjeny}} 5cablvzfmew430j5sbpyxfovfqtr240 28021 28008 2026-07-05T05:48:55Z Ilja isv 10 28021 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=July 2026}} {{-|''Under construction''}} {{Kartka azot}} {{nihongo|'''Japonske čislovniky'''|数詞|sūshi}} sut [[Čislovnik (lingvistika)|čislovniky]], koristane v [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]]. V pismennosti oni sut jednake s [[Kitajske čislovniky|kitajskymi čislovnikami]], I velike čisla slědujut kitajskomu stilju s grupovanjem po 10,000. Koristajut se dva izgovory: Sino-Japonsko čitanje ([[On'yomi|{{lang|en|on'yomi}}]]) i Japonsko čitanje {{lang|en|[[Wago|yamato kotoba]]}} (rodne slova, {{lang|en|[[kun'yomi]]}}) [[Kitajske hieroglify|kitajskyh hieroglifov]]. ==Čisla v japonskom jezyku== Sut dva sposoby, kako pisati čisla na japonskom jezyku: [[Arabske cifry|arabskymi ciframi]] (1, 2, 3) ili [[Kitajske čislovniky|kitajskymi čislovnikami]] ({{lang|zh|一}}, {{lang|zh|二}}, {{lang|zh|三}}). Arabske čisla sut vyše često koristane pri [[Horizontalno i vertikalno pisanje v Iztočno aziatskoj pismennosti|horizontalnom pisanju]], a kitajske čisla sut vyše obyčajne pri [[Horizontalno i vertikalno pisanje v Iztočno aziatskoj pismennosti|vertikalnom pisanju]]. Věčšinstvo čisel imaje dva čitanja, kako i večšinstvo [[Kanji|kandži]], to, ktoro jest izvedeno od kitajskogo čitanja, koristaje se za redne čislovniky ([[on'yomi|čitanje {{lang|en|On}}]] ) a rodno japonsko čitanje ([[kun'yomi|čitanje {{lang|en|Kun}}]]) koristaje se nemnogo menje formalno za čisla do 10. V něktoryh slučajah (privedenyh dole), jsponsko čitanje obyčno jest preferovano za vse izkoristanja. Archaične čtanja sut označene †. {| class="wikitable nounderlines" ! Čislo ! Znak ! Čitanje {{lang|en|On}} ! Čitanje {{lang|en|Kun}}<ref>{{cite book |script-title=ja:スーパー大辞林 |trans-title=Super [[Daijirin]] |language=ja |publisher=[[Sanseidō]] }}</ref> ! Prědnostno čitanje |- | align="right" | [[0]] | {{lang|ja|零}} / {{lang|ja|〇}}{{sup|*}} | {{Nihongo||れい|rei}} | {{Nihongo||まる|maru}} | {{Nihongo||ゼロ|zero}} ([[Pozajetje (lingvistika)|pozajetje]], {{lang|en|[[Loanwords in Japanese|gairaigo]]}}) |- | align="right" | [[1]] | {{lang|ja|一}} | {{Nihongo||いち|ichi}} | {{Nihongo||ひと・つ|hito(tsu)}} | {{Nihongo||いち|ichi}} |- | align="right" | [[2]] | {{lang|ja|二}} | {{Nihongo||に|ni}} | {{Nihongo||ふた・つ|futa(tsu)}} | {{Nihongo||に|ni}} |- | align="right" | [[3]] | {{lang|ja|三}} | {{Nihongo||さん|san}} | {{Nihongo||みっ・つ|mit(tsu)}} | {{Nihongo||さん|san}} |- | align="right" | [[4]] | {{lang|ja|四}} | {{Nihongo||し|shi}} | {{lang|en|yon}}, {{Nihongo||よん、よっ・つ|yot(tsu)}} | {{Nihongo||よん|yon}} |- | align="right" | [[5]] | {{lang|ja|五}} | {{Nihongo||ご|go}} | {{Nihongo||いつ・つ|itsu(tsu)}} | {{Nihongo||ご|go}} |- | align="right" | [[6]] | {{lang|ja|六}} | {{Nihongo||ろく|roku}} | {{Nihongo||むっ・つ|mut(tsu)}} | {{Nihongo||ろく|roku}} |- | align="right" | [[7]] | {{lang|ja|七}} | {{Nihongo||しち|shichi}} | {{Nihongo||なな・つ|nana(tsu)}} | {{Nihongo||なな|nana}} |- | align="right" | [[8]] | {{lang|ja|八}} | {{Nihongo||はち|hachi}} | {{Nihongo||やっ・つ|yat(tsu)}} | {{Nihongo||はち|hachi}} |- | align="right" | [[9]] | {{lang|ja|九}} | {{lang|ja|ku}}, {{Nihongo||く, きゅう|kyū}} | {{Nihongo||ここの・つ|kokono(tsu)}} | {{Nihongo||きゅう|kyū}} |- | align="right" | [[10]] | {{lang|ja|十}} | {{Nihongo||じゅう|jū}} | {{Nihongo||とお|tō}} | {{Nihongo||じゅう|jū}} |- | align="right" | [[20 (number)|20]] | {{lang|ja|二十}} | {{Nihongo||にじゅう|ni-jū}} | {{Nihongo||はた|hata}}† | {{Nihongo||にじゅう|ni-jū}} |- | align="right" | [[30 (number)|30]] | {{lang|ja|三十}} | {{Nihongo||さんじゅう|san-jū}} | {{Nihongo||みそ|miso}}† | {{Nihongo||さんじゅう|san-jū}} |- | align="right" | [[40 (number)|40]] | {{lang|ja|四十}} | {{Nihongo||しじゅう|shi-jū}} | {{Nihongo||よそ|yoso}}† | {{Nihongo||よんじゅう|yon-jū}} |- | align="right" | [[50 (number)|50]] | {{lang|ja|五十}} | {{Nihongo||ごじゅう|go-jū}} | {{Nihongo||いそ|iso}}† | {{Nihongo||ごじゅう|go-jū}} |- | align="right" | [[60 (number)|60]] | {{lang|ja|六十}} | {{Nihongo||ろくじゅう|roku-jū}} | {{Nihongo||むそ|muso}}† | {{Nihongo||ろくじゅう|roku-jū}} |- | align="right" | [[70 (number)|70]] | {{lang|ja|七十}} | {{Nihongo||しちじゅう|shichi-jū}} | {{Nihongo||ななそ|nanaso}}† | {{Nihongo||ななじゅう|nana-jū}} |- | align="right" | [[80 (number)|80]] | {{lang|ja|八十}} | {{Nihongo||はちじゅう|hachi-jū}} | {{Nihongo||やそ|yaso}}† | {{Nihongo||はちじゅう|hachi-jū}} |- | align="right" | [[90 (number)|90]] | {{lang|ja|九十}} | {{Nihongo||くじゅう|ku-jū}} | {{Nihongo||ここのそ|kokonoso}}† | {{Nihongo||きゅうじゅう|kyū-jū}} |- | align="right" | [[100]] | {{lang|ja|百}} | {{Nihongo||ひゃく|hyaku}} | {{Nihongo||もも|momo}}† | {{Nihongo||ひゃく|hyaku}} |- | align="right" | [[500 (number)|500]] | {{lang|ja|五百}} | {{Nihongo||ごひゃく|go-hyaku}} | {{Nihongo||いお|io}}† | {{Nihongo||ごひゃく|go-hyaku}} |- | align="right" | [[800 (number)|800]] | {{lang|ja|八百}} | {{Nihongo||はっぴゃく|hap-pyaku}} | {{Nihongo||やお|yao}}† | {{Nihongo||はっぴゃく|hap-pyaku}} |- | align="right" | [[1000 (number)|1,000]] | {{lang|ja|千}} | {{Nihongo||せん|sen}} | {{Nihongo||ち|chi}}† | {{Nihongo||せん|sen}} |- | align="right" | [[10,000]] | {{lang|ja|万}} | {{Nihongo||まん|man}} | {{Nihongo||よろず|yorozu}}† | {{Nihongo||まん|man}} |- | align="right" | [[100,000,000]] | {{lang|ja|億}} | {{Nihongo||おく|oku}} |— | {{Nihongo||おく|oku}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)#1012|1,000,000,000,000]] | {{lang|ja|兆}} | {{Nihongo||ちょう|chō}} |— | {{Nihongo||ちょう|chō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10,000,000,000,000,000]] | {{lang|ja|京}} | {{Nihongo||けい|kei}} |— | {{Nihongo||けい|kei}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|100,000,000,000,000,000,000]] | {{lang|ja|垓}} | {{Nihongo||がい|gai}} |— | {{Nihongo||がい|gai}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10²⁴]] | {{lang|ja|𥝱}} | {{Nihongo||じょ|jo}} |— | {{Nihongo||じょ|jo}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10²⁸]] | {{lang|ja|穣}} | {{Nihongo||じょう|jō}} |— | {{Nihongo||じょう|jō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10³²]] | {{lang|ja|溝}} | {{Nihongo||こう|kō}} |— | {{Nihongo||こう|kō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10³⁶]] | {{lang|ja|澗}} | {{Nihongo||かん|kan}} |— | {{Nihongo||かん|kan}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁰]] | {{lang|ja|正}} | {{Nihongo||せい|sei}} |— | {{Nihongo||せい|sei}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁴]] | {{lang|ja|載}} | {{Nihongo||さい|sai}} |— | {{Nihongo||さい|sai}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁸]] | {{lang|ja|極}} | {{Nihongo||ごく|goku}} |— | {{Nihongo||ごく|goku}} |} <small><nowiki>*</nowiki> Imaje se takože specialno čitanje 〇 ({{-|''maru''}}), čto označaje "krugly" ili "krug". Ono može koristati se opcionalno, kogda čitajut se odděljene cifry v nomeru jedna po jednoj, vměsto vsego čisla. Polpularnym priměrim jest [[109 (trgovy dom)|znamenity magazin "109"]] v četvrti [[Shibuya|Šibuja, Tokio]], ktory čitaje se kako {{lang|en|ichi-maru-kyū}} (Kandži: {{lang|ja|一〇九}}). (On takože može čitati se kako 'deset-devet'— izgovarjaje se {{lang|en|tō-kyū}} — čto jest igra slov s nazvanjem tokijskogo trgovogo doma, ktory vladaje budynkom.) Tuto izkoristanje {{lang|en|maru}} za čislnu 0 jest podobno poněkogdomu čitanju čisla 0 v anglijskom jezyku kako {{-| ''oh''}}. Jednakože, kako čislo, jego jedino zapisyvajut kako 0 ili {{Nihongo|零|{{-|rei}}}}. Čtovyše, dva i pet igovarjajut s dolgoju samoglaskoju v telefoničnyh nomerah (napr. {{lang|ja|にい}} {{lang|en|nī}} i {{lang|ja|ごお}} {{lang|en|gō}}). Čisla poslě {{lang|en|kei}} koristajut rědko. Tym ne menje, oni sut prědstavjene tut.</small> Kako odměčaje se vyše, {{lang|en|yon}} (4) i {{lang|en|nana}} (7) sut uprědnostnjene nad {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}}. Prědpokladaje se, že tuto jest svezano s tym, že {{lang|en|shi}} jest takože čitanjem slova 死 (smrt), čto děljae jego neščestlivym čitanjem (gledite [[tetrafobija]]); dokolě {{lang|en|shichi}} može zvučati velmi slično s {{lang|en|ichi}} (1), {{lang|en|shi}} ili {{lang|en|hachi}} (8). Jednakože, v cělom redu stanovjenyh slov i rěčenij, {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}} sut stale preferovane; tako, pri sčitanju (kako v {{lang|en|"ichi, ni, san, shi,..."}}), {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}} mogut iměti prědnost. Čislo 9 takože mněvaje se nesčestlivym; kogda izgovarjaje se {{lang|en|ku}}, ono sozvučno 苦 (stradanje). Čislo 13 poněkogda mněvaje se nesčestlivym, ale jest to kalka [[Triskaidekafobia|zapadnoj tradicije]]. Naprotiv, 7 i poněkogda 8 mněvajut se sčestlivymy u japoncev.<ref>{{Cite web|url=https://lingualift.com/blog/lucky-unlucky-numbers-japan/|title=The number of death: Lucky and unlucky numbers in Japan|website=The Science of Language Self-Study {{!}} LinguaLift Blog|access-date=2016-03-24}}</ref> V sovrěmennom japonskom jezyku, redne čislovniky pomimo 4 i 7 sut obyčno koristane v čitanju {{lang|en|on}}. Alternativno čitanje byvaje v nazvah měsecev, čislah dnjev v měsecu i stalyh izrazah; napriměr, april, julij, i september nazyvajut se {{lang|en|'''shi'''-gatsu}} (4. měsec), {{lang|en|'''shichi'''-gatsu}} (7. měsec), i {{lang|en|'''ku'''-gatsu}} (9. měsec). Čitanja {{lang|en|on}} takože koristajut pri prěklikanju dlja sčitanja ljudij (nap. {{lang|en|ichi-ni-san-shi}}). Večši čisla dělajut, kombinujuči tute elementy: *desetky od 20 do 90 sut "(cifra){{lang|en|-jū}}" kako od {{Nihongo|二十|{{-|ni-jū}}}} do {{Nihongo|九十|{{-|kyū-jū}}}}. *sotky od 200 do 900 sut "(cifra){{lang|en|-hyaku}}". *tyseče od 2000 do 9000 sut "(cifra){{lang|en|-sen}}". Počinajuči od {{Nihongo|miriady|万}}, čisla začinajut se s {{Nihongo|一|{{-|ichi}}}}, jestlu ne jest prisutna ina cifra. Tako, 100 bude prosto {{Nihongo|百|{{-|hyaku}}}}, 1000 jest prosto {{Nihongo|千|{{-|sen}}}}, ale 10000 uže{{Nihongo|一万|{{-|ichiman}}}}, vměsto prosto {{lang|en|man}}. (Tuto odličaje se od [[Kitajsky jezyk|kitajskogo jezyka]], kde čisla začinajut se c {{lang|zh|一}} ako ne jest druga ina cifra prěd njeju, uže od 100.) I jestli {{Nihongo|千|{{-|sen}}}}neposrědnje prědhodi nazvě kolikosti [[Miriada|miriad]], prěd {{Nihongo|千|{{-|sen}}}}obyčno dodavajut {{Nihongo|一|{{-|ichi}}}}, čto davaje {{Nihongo|一千|{{-|issen}}}}. Tako, 10,000,000 (bukvalno 1000,0000) obyčno čitajut kako {{Nihongo|一千万|{{-|issenman}}}}. Ale ako {{Nihongo|千|{{-|sen}}}} ''ne'' premo prědhodi kolikosti myriad, dodavanje {{Nihongo|一|ichi}}jest opcionalno. Tako, 15,000,000 (1500,0000) čitaje se kako {{Nihongo|千五百万|sengohyakuman}} ili {{Nihongo|一千五百万|issengohyakuman}}, ravno i kako 1500 čitaje se {{Nihongo|千五百|sengohyaku}}ili {{Nihongo|一千五百|issengohyaku}}. Sut i něktore fonetične modifikacije v ozvučanju něktoryh velikyh čisel, [[Oglasovanje i obezglasovanje suglasok|oglasovanje]] ili [[gemacija]] něktoryh suglasok, kako to često byvaje v japonskom jezyku (napr. {{lang|en|[[rendaku]]}}): napr. {{lang|en|roku}} "šest" i {{lang|en|hyaku}} "sto" dělajut {{lang|en|roppyaku}} "šestsot". {| class="wikitable" ! × !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! 7 !! 8 !! 9 !! 10 !! 100 !! 1000 |- | align="right" | 100 | style="background: yellow" | {{lang|en|hyaku, ippyaku}} | {{lang|en|nihyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|sanbyaku}} | {{lang|en|yonhyaku}} | {{lang|en|gohyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|roppyaku}} | {{lang|en|nanahyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|happyaku}} | {{lang|en|kyūhyaku}} |— |— |— |- | align="right" | 1,000 | style="background: yellow" | {{lang|en|sen, issen}} | {{lang|en|nisen}} | style="background: yellow" | {{lang|en|sanzen}} | {{lang|en|yonsen}} | {{lang|en|gosen}} | {{lang|en|rokusen}} | {{lang|en|nanasen}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hassen}} | {{lang|en|kyūsen}} | — | — | — |- | align="right" | 10{{sup|12}} | style="background: yellow" | {{lang|en|itchō}} | {{lang|en|nichō}} | {{lang|en|sanchō}} | {{lang|en|yonchō}} | {{lang|en|gochō}} | {{lang|en|rokuchō}} | {{lang|en|nanachō}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hatchō}} | {{lang|en|kyūchō}} | style="background: yellow" | {{lang|en|jutchō}}* | {{lang|en|hyakuchō}} | {{lang|en|issenchō}} |- | align="right" | 10{{sup|16}} | style="background: yellow" | {{lang|en|ikkei}} | {{lang|en|nikei}} | {{lang|en|sankei}} | {{lang|en|yonkei}} | {{lang|en|gokei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|rokkei}} | {{lang|en|nanakei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hakkei}} | {{lang|en|kyūkei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|jukkei}}* | style="background: yellow" | {{lang|en|hyakkei}}** | {{lang|en|issenkei}} |} <small><nowiki>*</nowiki> Takože priměnjaje se k kratnym 10. Koncovka měnjaje se od {{lang|en|-jū}} na {{lang|en|-jutchō}} ili {{lang|en|-jukkei}}.<br /><nowiki>**</nowiki> Takože priměnjaje se k kratnym 100. Koncovka {{lang|en|-ku}} měnjaje se na {{lang|en|-kkei}}.</small> V čislah nad 10, elementy sut soredjene, i ne koristajut se nuly. Japonske čislovniky imajut ne pozicijnu, a multiplikativno-aditivnu sistemu; da by napisati čislo 20, trěba napisati simbol {{Nihongo|"dva"|二}}, a potom simbol {{Nihongo|"deset"|十}}, da by polučiti dvě desetky ili {{Nihongo|"dvadeset"|二十}}. {| class="wikitable" ! Čislo !! Znaky !! Čitanje !Značenje |- | align="right" | 11 || {{lang|ja|十一}} || {{lang|en|jū ichi}} |deset i jedno |- | align="right" | 17 || {{lang|ja|十七}} || {{lang|en|jū nana, jū shichi}} |deset i sedm |- | align="right" | 151 || {{lang|ja|百五十一}} || {{lang|en|hyaku go-jū ichi}} |sto, pet desetok i jedno |- | align="right" | 302 || {{lang|ja|三百二}} || {{lang|en|san-byaku ni}} |tri sta i dva |- | align="right" | 469 || {{lang|ja|四百六十九}} || {{lang|en|yon-hyaku roku-jū kyū}} |četyri, šest desetok i devet |- | align="right" | 2025 || {{lang|ja|二千二十五}} || {{lang|en|ni-sen ni-jū go}} |dva tyseče, dvě desetky i pet |} ===Čislne redky i desetične čisla=== Japonske cifry od 1 do 9 obyčno se koristajut izolovano. Redky cifr imajut slegka inako čitanje s prodolženymi samoglaskami za 2 (''nī'') i 5 (''gō''), i menje često, 4 (''shī'') i 9 (''kū''). Tako dělajut zato, že kogda prěčisljajut cifry, ako možno, oni muset byti v grupah po dvě, každa iz njih musi sostojeti točno iz četyreh [[Mora (lingvistika)|mor]], čto dělaje neobhodnym prodolženje obyčno jednomornyh cifr kako ''ni'', ''go'', ''shi'' and ''ku''.<ref name=nhk-2005-2>{{cite web|archive-url=https://web.archive.org/web/20250622082124/https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20250601_1.html|url=https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20250601_1.html|archive-date=22 June 2025|lang=ja|script-title=ja:語の読み方（語形）について数字の読み方～小数の読み方～|work=NHK Bunken|publisher=NHK Broadcasting Culture Research Institute|last=Yamashita|first=Yōko|last2=Fujii|first2=Madoka|date=28 February 2025|access-date=23 September 2025|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|archive-url=https://web.archive.org/web/20250622082259/https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20180501_4.html|url=https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20180501_4.html|archive-date=22 June 2025|date=1 May 2018|lang=ja|script-title=ja:数詞の発音とアクセント|work=NHK Bunken|publisher=NHK Broadcasting Culture Research Institute|last=Sakurai|first=Shigeharu|last2=Akinaga|first2=Kazue|access-date=23 September 2025|url-status=live}}</ref> Napiměr, taky redok kako '''5'''4'''2'''62 se izgovarjaje {{-|'''''gō'''-yon '''nī'''-roku ni''}}, kde prve dvě grupy sut kvadrimoraične. [[Japonsko tonalno udarjenje|Udarjenje]] pri tom padaje prědposlědnju moru kažfoj grupy, ako li to jest možlivo, odsud {{-|[ɡoː jóɴ <nowiki>|</nowiki> ɲiː ɾókɯ <nowiki>|</nowiki> ɲí]}}.<ref name=hirayama-1961>{{cite book|lang=ja|script-title=ja:全国アクセント辞典|first=Teruo|last=Hirayama|publisher=Tōkyōdō|date=25 December 1961|p=897}}</ref> Tuto pravilo takože priměnjaje se k poslědnoj cifrě celoj česti čisla i ko vsim cifram desetičnoj česti desetičnogo čisla.<ref name=nhk-2005-2/><ref name=hirayama-1961/> Napriměr, tako desetično čislo kako 25'''2'''.'''25'''5 se izgovarjaje {{-|''nihyaku gojū '''nī'''-ten '''nī-gō''' go''}} {{-|[ɲiçjakɯ́ <nowiki>|</nowiki> ɡodʑɯ́ː <nowiki>|</nowiki> ɲíː teɴ <nowiki>|</nowiki> ɲiː ɡóː <nowiki>|</nowiki> ɡó]}}, kde ''ten'' označaje "točka". ===Druge tipy čisel=== V japonskyh [[Ordinalny čislovnik|ordinalnyh čislovnikah]] koristajut modifikaciju uměstnyh sčetnyh slov, sistema ktoryh v japonskom jezyku jest dosti [[Japonske sčetne slova|komplikovana]]. Da by prěvratiti sčetno slovo (sčislovnik) v ordinalny čislovnik, ktory označaje poziciju v redu, na koncu sčislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} {{lang|en|me}}. Tako "jedin raz" bude prěkladati se kako {{lang|ja|一回}} {{lang|en|ikkai}}, a "prvy raz" bude se prěkladati {{lang|ja|一回目}} {{lang|en|ikkaime}}. Tuto pravilo jest ale nedoslědno, ako sčislovniky bez sufiksa {{translit|ja|me}} često koristajut i v ordinalnom, i v [[Kardinalny čislovnik|kardinalnom]] smyslah. Napriměr, {{lang|ja|三階}} {{translit|ja|sangai}} može označati kako "tri etaže", tako i "tretji etaž." [[Distributivny čislovnik|Distributivne čislovniky]] obyčno stvarjajut iz kardinalnogo čislovnika, sčetnogo slova i sufiksa {{Nihongo|{{-|''-zutsu''}}|ずつ|}}, napriklad {{Nihongo|{{-|''hitori-zutsu''}}|一人ずつ|po jednoj osobě za raz, po-jedno}}. == Stupnje 10 == === Velike čisla === Vslěd kitajskoj tradiciji, velike čisla se stvarjajut grupovanjem cifr v [[Miriada|miriady]] (10,000), na razliku od zapadnyh tyseč(1,000) <div class="overflowbugx" style="overflow-x:auto;"> {| class="wikitable" !align="left"|Red |10{{sup|4}} |10{{sup|8}} |10{{sup|12}} |10{{sup|16}} |10{{sup|20}} |10{{sup|24}} |10{{sup|28}} |10{{sup|32}} |10{{sup|36}} |10{{sup|40}} |10{{sup|44}} |10{{sup|48}} |10{{sup|52}} <br /><small>{{nowrap|(ili 10{{sup|56}})}}</small> |10{{sup|56}} <br /><small>{{nowrap|(ili 10{{sup|64}})}}</small> |10{{sup|60}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|72}})}}</small> |10{{sup|64}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|80}})}}</small> |10{{sup|68}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|88}})}}</small> |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|万}} |{{lang|ja|億}} |{{lang|ja|兆}} |{{lang|ja|京}} |{{lang|ja|垓}} |{{lang|ja|𥝱}}, {{lang|ja|秭}} |{{lang|ja|穣}} |{{lang|ja|溝}} |{{lang|ja|澗}} |{{lang|ja|正}} |{{lang|ja|載}} |{{lang|ja|極}} |{{lang|ja|恒河沙}} |{{lang|ja|阿僧祇}} |{{lang|ja|那由他}}, {{lang|ja|那由多}} |{{lang|ja|不可思議}} |{{lang|ja|無量大数}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|man}} |{{lang|en|oku}} |{{lang|en|chō}} |{{lang|en|kei}} |{{lang|en|gai}} |{{lang|en|jo}}, {{lang|en|shi}} |{{lang|en|jō}} |{{lang|en|kō}} |{{lang|en|kan}} |{{lang|en|sei}} |{{lang|en|sai}} |{{lang|en|goku}} |{{lang|en|gōgasha}} |{{lang|en|asōgi}} |{{lang|en|nayuta}} |{{lang|en|fukashigi}} |{{lang|en|muryōtaisū}} |}</div> Razhoděnja sut iz-za {{Nihongo|{{-|[[Jinkōki]]}}|塵劫記|}}, najstaršego matematičnogo teksta Japonije. Originalno izdavanje bylo opublikovano v lětu 1627 i imělo mnogo grěšek, věčšinstvo ktoryh bylo izpravjeno v izdavanju 1631 goda. V lětu 1634 izšlo ješče jedno izdavanje, kde opet bylo izměnjeno několiko veličin. Vyše uvedeno razhodženje jest obuslovjeno nesuglasnostju dvoh poslědnjih izdavanij. Sut razne znaky za 10{{sup|24}} (to jest {{lang|ja|秭}} v kitajskom jezyku tutčas), i po 10{{sup|48}} oni odličajut se tym, že prodolžajut s povyšenjem faktora 10{{sup|4}} ili prěključajut se na faktor 10{{sup|8}}. Ako koristaje se faktor 10{{sup|8}}, medžuintervalne koeficienty 10{{sup|4}} zakryvajut s pomočju {{Nihongo|万|man}}. Nastoječe izdavanje {{lang|en|Jinkōki}}, 11-to, slěduje faktoru 10{{sup|4}} črez cělu sistemu, hoti něktori ljudi ješče koristajut veličiny iz 8-go izdavanja daže tutčas. Poslědnje tri čisla s mnogoslogovymi nazvanjami i razhodženjem veličin v koncu koncev izvodet se iz Indije, hoti tam oni ne iměli oprědeljennyh veličin. {{Nihongo|恒河沙|''gōgasha''}} prvonačelno koristalo se v budističskyh traktatah za označevanje bezměrno ogromnogo; ono proizhodi iz [[Sanskrit|sanskritskogo]] {{lang|sa|गङ्गा}} {{lang|en|gangā}} '[[Ganges|Ganga]]' (čto udobno vključaje znaky {{Nihongo|'rěka'|河|ka}} i {{Nihongo|'pěsok'|沙|sha}}, odsylajuči k neizčislimomu množstvu čestic pěska na rěkě Ganga. {{Nihongo|阿僧祇|''asōgi''|}}, od sanskritnogo {{lang|sa|असंख्येय}} {{lang|en|asaṃkhyeya}} 'neizčisljimy/bezčislny', s negativnym prefiksom {{Nihongo|阿|''a''|}}, i {{Nihongo|那由他|''nayuta''}} od sanskritnogo {{lang|sa|नयुत/नयुतः}} {{lang|en|nayuta(ḥ)}}. Dalje, cifry sut terminami iz [[Budizm|Budizma]], prěvedene na kitajsky ili iztvorjene na njem, ktorym pozdněje pridělali čislne značenja: {{Nihongo|'nevoobrazimy'|不可思議|fukashigi}} i {{Nihongo|'bezměrno veliko čislo'|無量大数|muryōtaisū}}. Priměry: ''(razděljenje na grupy iz četyreh cifr jest privedeno samo za cěljem lěpšego objasnjenja)'' *1 0000 : {{Nihongo|一万|ichi-man}} *983 6703 : {{Nihongo|九百八十三万 六千七百三|kyū-hyaku hachi-jū san-man, roku-sen nana-hyaku san}} *20 3652 1801 : {{Nihongo|二十億 三千六百五十二万 千八百一|ni-jū oku, san-zen rop-pyaku go-jū ni-man, sen hap-pyaku ichi}} Jednakože, Čisla, napisane arabskymi ciframi, razděljaut na grupy po tri cifry, kako to jest prijeto v anglogovorečih državah. Pri koristanju arabskyh cifr i kandži razom, zapadny sposob zapisu može se koristati za čisla, menši 10,000, ale s {{-|''man''}}, ako čislo je večšo (napr. {{lang|ja|2,500万}} za 25,000,000). Ako v japonskom jezyku dolge čisla sit zapisyvane v kandži, nuly opuskajut za vse stupnje deseti. Tako, 4002 bude {{lang|ja|四千二}} (naprotiv, v kitajskom jezyku trěba použiti {{lang|zh|零}} vsekde vměsto nuly, napr. {{lang|zh|四千零二}} za 4002). Ale, pri čitanju učetovodnyh sprav, napriměr, opuštene cifry inogda označajut {{Nihongo|飛び|tobi}} ili {{Nihongo|飛んで|tonde}}: v našem priměru 4002 {{lang|en|yon-sen '''tobi''' ni}} ili {{lang|en|yon-sen '''tonde''' ni}} vměsto obyčnogo {{lang|en|yon-sen ni}}. === Drobne čisla === Japonsky jezyk imaje dvě sistemy čislovnikov za desetične droby. Oni uže ne koristajut se generalno, ale kako predže mogut se koristati v něktoryh slučajah, kako ukazatelje odbitja i zaščity bejsbolistov, procenty izigry sportovnyh ekip, i v něktoryh idiomatičnyh rěčenjah kako 五分五分の勝負 ({{-|''gobugobu no shōbu''}}, 'šans petdeset na petdeset', doslovno 'pet na pet'), ili kogda prědstavjajut procent rabata. Droby {{lang|en|bu}} takože koritajut, kogda govoret o gorečkě — napriměr, {{Nihongo|九度二分|kudonibu}} za 9 i dvě drobnyh — za označanje temperatury 39.2°C. Jedna sistema jest taka: {| class="wikitable" !align=left|Red |10{{sup|−1}} |10{{sup|−2}} |10{{sup|−3}} |10{{sup|−4}} |10{{sup|−5}} |10{{sup|−6}} |10{{sup|−7}} |10{{sup|−8}} |10{{sup|−9}} |10{{sup|−10}} |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|分}} |{{lang|ja|厘}} |{{lang|ja|毛}} |{{lang|ja|糸}} |{{lang|ja|忽}} |{{lang|ja|微}} |{{lang|ja|繊}} |{{lang|ja|沙}} |{{lang|ja|塵}} |{{lang|ja|埃}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|bu}} |{{lang|en|rin}} |{{lang|en|mō}} |{{lang|en|shi}} |{{lang|en|kotsu}} |{{lang|en|bi}} |{{lang|en|sen}} |{{lang|en|sha}} |{{lang|en|jin}} |{{lang|en|ai}} |} Tuta sistema koristaje se zajedno s tradicijnoju [[Japonska sistema měrnyh jedinic|japonskoju sistemoju měrnyh jedinic]], něktore znaky koristajut bez izměn zs prědstavjenje poděla měry [[cun (unit)|{{lang|en|sun}}]]. Druga sistema prědstavjenja tutyh desetičnyh drobov procenta ili rabata koristajut sistemu, ktora jest "izměščena" i kde {{lang|en|bu}} stavaje se "jednoju stotoju" i tako dalje, a jediniceju za "desetuju" se stavaje {{lang|en|wari}}: {| class="wikitable" !align=left|Red |10{{sup|−1}} |10{{sup|−2}} |10{{sup|−3}} |10{{sup|−4}} |10{{sup|−5}} |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|割}} |{{lang|ja|分}} |{{lang|ja|厘}} |{{lang|ja|毛}} |{{lang|ja|糸}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|wari}} |{{lang|en|bu}} |{{lang|en|rin}} |{{lang|en|mō}} |{{lang|en|shi}} |} Tuto često použivajut v cěnah. Napriměr: *{{Nihongo|一割五分引き|ichi-wari go-bu biki}}: 15% rabat *{{Nihongo|打率三割八分九厘|daritsu san-wari hachi-bu kyū-rin}}: srědno odbivanje .389 (bejsbol). S izključenjem {{lang|en|wari}}, tojte rědko možno uviděti v suvrěmennom koristanju. Desetične droby sut tipično napisane kandži-čislovnikami (vertikalno) ili arabskymi ciframi (horizontalno), prěd ktorymi stoji desetična točka, i Čitajut se oni kako sekvencija cifr, kako to jest prijeto na Zapadu. Jednako, v pismennoj formě, jih mogut kombinovati kako s tradicijnymi sistemami izraženja čisel (42.195 kilometers: {{lang|ja|四十二・一九五 キロメートル}}), v ktoryh sut napisane stupnje deseti, ili s sitemoju znakoměst, ktora koristaje nulu (50.04 procentov: {{lang|ja|五〇・〇四 パーセント.}}) V obohdvoh slučajah, jednako, izgovor slěduje tradicijnoj sistemě ({{lang|en|yon-jū ni-ten ichi-kyū go kiromētoru}} za 42.195 kilometrov; {{lang|en|go ju-tten rei-yon pāsento}} za 50.04 procentov.) == V imenah == Jestvujut imena {{Nihongo|[[Millennium Actress|{{-|Chiyoko}}]]|千代子||doslovno "tyseč lět" (žensko)}}, {{Nihongo|{{-|Chiizuru}}|千鶴||doslovno "tyseč [[Japonsky žerav|žeravov]]" (žensko)}}, {{Nihongo|{{-|Chikao}}|千禾夫||doslovno "muž — tyseč klasov"}}, rodna nazva {{Nihongo|{{-|Chitaka}}|千鷹||doslovno "tyseč sokolov"}}. Jedna iz japonskyh prefektur se nazyvaje {{Nihongo|[[Čiba (prefektura)|Chiba]]|千葉||doslovno "tyseč listov"}}. V [[anime]] "[[Unesene duhami]]" obigryvajut nejednoznačnost izgovora hieroglifa 千 — ''{{-|sen}}'' ili ''{{-|chi}}'': ime glavnoj herojiny — {{Nihongo|{{-|Chihiro}}|千尋||doslovno "tyseč" [[Japonska sistema měr#Měry dolžiny|hiro]]", "bezdonna glubina"}}; čarodějnica "odimaje" ime u Čihiro, ostavjajuči njej toliko jedin znak i izměnjajuči jego izgovor. Od nyně Čihiro se zove {{Nihongo|{{-|Sen}}|千||tyseč}}. Pomimo tomu, jestvuje red mužskyh imen, ktore davajut detem po redu jih rodženja: # {{Nihongo|Ičiro}}|一郎|ichirō|первый сын}}, # {{Nihongo|Džiro|二郎|Jirō|второй сын}}, # {{Nihongo|Saburo|三郎|saburō}}, # {{Nihongo|Širo|四郎|shirō}}, # {{Nihongo|Goro|五郎|gorō}}, # {{Nihongo|Rokuro|六郎|rokurō}}, # {{Nihongo|Šičiro|七郎|shichirō}}, # {{Nihongo|Hačiro|八郎|hachirō}}, # {{Nihongo|Kuro|九郎|kurō}}, # {{Nihongo|Džuro|十郎|jūrō}}, # {{Nihongo|Toichiro|十一郎|toichirō}} или {{Nihongo|Džuičiro|十一郎|jūichirō}}, # {{Nihongo|Džudžiro|十二郎|jūjirō}}, # {{Nihongo|Tosaburo|十三郎|tosaburō}} или {{Nihongo|Džusaburo|十三郎|jūsaburō:}}. Poslě [[Vtora světova vojna|Vtoroj světovoj vojny]] imena "vyše" než Saburo sut praktično prěstali se upotrěbjati. Pomimo ukazanyh imen, sut daže {{Nihongo|Džuširo|十四郎|jūshirō}}, četyrnadesety syn i {{Nihongo|Hjakuro|百郎|hakurō}}, stoty syn: jih, pomimo ostalnyh, noset aktor [[Kabuki]] [[Jushiro Konoe|Džuširo Konoe]] (近衛 十四郎) i [[mangaka]] [[Hyakuro Murasaki|Hjakuro Murasaki]] (村崎 百郎). == Formalne čislovniky == [[File:Shoe Boxes (743286602).jpg|thumb|{{lang|en|[[Getabako]]}}]] Kako i u kitajskyh čislovnikov, jestvuje specialna japonska sbirka kandži za čislovniky, ktora nazyvaje se {{Nihongo|大字|{{-|''daiji''}}|}} i ktoru koristajut v pravnyh i finansovyh dokumentah, da by prědodvračati možnost nečestnym ljudjam dodavati črtu ili dvě, prevračajuči jedinicu v dvojku ili trojku. Formalne čislovniky sut identične kitajskym formalnym čislovnikam, pomimo maloj razliky v načrtanju. Tutdenj cifry jedin, dva, tri i deset v pravnyh dokumentah pišut jedino v jihnom formalnom vidu (čisla od 4 do 9, ravno kako 100, 1000 i 10000 pišut identično obyčnym, gledite v tablice dolje).<ref>{{Cite web |script-title=ja:大正十一年大蔵省令第四十三号 (会計法規ニ基ク出納計算ノ数字及記載事項ノ訂正ニ関スル件) |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/T11/T11F03401000043.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226023833/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/T11/T11F03401000043.html |archive-date=2012-02-26 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:『第一条: 会計法規ニ基ク出納計算ニ関スル諸書類帳簿ニ記載スル金額其ノ他ノ数量ニシテ「一」、「二」、「三」、「十」、「廿」、「卅」ノ数字ハ「壱」、「弐」、「参」、「拾」、「弐拾」、「参拾」ノ字体ヲ用ユヘシ但横書ヲ為ストキハ「アラビア」数字ヲ用ユルコトヲ得』}}</ref><ref>{{Cite web |script-title=ja:戸籍法施行規則 |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S22/S22F00501000094.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226023839/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S22/S22F00501000094.html |archive-date=2012-02-26 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:「第三十一条 2: 年月日を記載するには、壱、弐、参、拾の文字を用いなければならない。」}}</ref><ref>{{Cite web |script-title=ja:小切手振出等事務取扱規程 |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S26/S26F03401000020.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226023849/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S26/S26F03401000020.html |archive-date=2012-02-26 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:『附則 (昭和四〇年四月一日大蔵省令第二〇号) 2: 小切手の券面金額は、当分の間、所定の金額記載欄に、漢数字により表示することができる。この場合においては、「一」、「二」、「三」及び「十」の字体は、それぞれ「壱」、「弐」、「参」及び「拾」の漢字を用い、かつ、所定の金額記載欄の上方余白に当該金額記載欄に記載の金額と同額をアラビア数字で副記しなければならない。』}}</ref><ref>{{Cite web |script-title=ja:商業登記規則 |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S39/S39F03201000023.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20090202084605/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S39/S39F03201000023.html |archive-date=2009-02-02 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:『第四十八条 2: 金銭その他の物の数量、年月日及び番号を記載するには、「壱、弐、参、拾」の文字を用いなければならない。ただし、横書きをするときは、アラビヤ数字を用いることができる。』}}</ref> Tute obyčne formy jest možlivo izměnjato v směru vysšyh čisel dodavanjem črt (1 i 2 sut objasněne vyše, takože 3 jest možno izměnjati na 5, i 10 na 1000). V něktoryh slučajah cifru 1 cěljeno pišut kako v {{lang|ja|壱百壱拾}} za 110, na razliku od {{lang|ja|百十}} v obyčnom pisanju. Formalne čislovniky: {| class="wikitable" style="text-align: center" ! rowspan="2" | Čislo ! rowspan="2" | Obyčno ! colspan="2" | Formalno |- ! koristaje se !! ustarělo |- | align="right" | 1 || {{lang|ja|一}} || {{lang|ja|壱}} || {{lang|ja|壹}} |- | align="right" | 2 || {{lang|ja|二}} || {{lang|ja|弐}} || {{lang|ja|貳}} |- | align="right" | 3 || {{lang|ja|三}} || {{lang|ja|参}} || {{lang|ja|參}} |- | align="right" | 4 || {{lang|ja|四}} || {{lang|ja|四}} || {{lang|ja|肆}} |- | align="right" | 5 || {{lang|ja|五}} || {{lang|ja|五}} || {{lang|ja|伍}} |- | align="right" | 6 || {{lang|ja|六}} || {{lang|ja|六}} || {{lang|ja|陸}} |- | align="right" | 7 || {{lang|ja|七}} || {{lang|ja|七}} || {{lang|ja|柒}}, {{lang|ja|漆}} |- | align="right" | 8 || {{lang|ja|八}} || {{lang|ja|八}} || {{lang|ja|捌}} |- | align="right" | 9 || {{lang|ja|九}} || {{lang|ja|九}} || {{lang|ja|玖}} |- | align="right" | 10 || {{lang|ja|十}} || {{lang|ja|拾}} || {{lang|ja|拾}} |- | align="right" | 100 || {{lang|ja|百}} || {{lang|ja|百}} || {{lang|ja|佰}} |- | align="right" | 1000 || {{lang|ja|千}} || {{lang|ja|千}} || {{lang|ja|阡}}, {{lang|ja|仟}} |- | align="right" | 10000 || {{lang|ja|万}} || {{lang|ja|万}}, {{lang|ja|萬}} || {{lang|ja|萬}} |} Četyre aktualnyh [[banknoty Japonskogo jena]], 1000-jen, 2000-jen, 5000-jen i 10000-jen imajut formalne čislovniky {{lang|ja|千}}, {{lang|ja|弐千}}, {{lang|ja|五千}} i {{lang|ja|壱万}}. ==V starojaponskom jezyku== [[Starojaponsky jezyk]] imaje slovosbor čestično od staryh dob, i takože imaje unikalne čislovniky za čisla nad 10, ktore uže ne použivajit se, mimo slučajev něktoryh [[Leksema|leksem]]. Primětky: * Transkripcija tut jest na osnově [[fonem]] i ne jest [[Fonetika|fonetična]]. Gledite članok o [[Starojaponsky jezyk|starojaponskom jezyku]] za vyše informacij. * Gledite {{lang|en|[[Jōdai Tokushu Kanazukai]]}} za informacije o notacijah s nižnim indeksom. <!--NOTE: Please do NOT change /h/ to /p/. The transcription is phonemic, not phonetic. While it must have been [p] at some time in the past, during the Old Japanese period it was [ɸ]. --> {| class="wikitable" ! Čislo ! Izgovor ! Priklady ! Primětky |- | align="right" | 1 | [[wiktionary:一#Noun 2|{{lang|ojp|pi₁to₂}}]] | {{lang|ojp|一日}} {{lang|ojp|pi₁to₂pi₁}} (1 denj), {{lang|ojp|一年}} {{lang|ojp|pi₁to₂to₂se}} (1 god) | &nbsp; |- | align="right" | 2 | [[wiktionary:二#Noun 2|{{lang|ojp|futa}}]] | {{lang|ojp|二夜}} {{lang|ojp|futayo₂}} (2 noče) | &nbsp; |- | align="right" | 3 | [[wiktionary:三#Noun 2|{{lang|ojp|mi₁}}]] | {{lang|ojp|三十}} {{lang|ojp|mi₁so₁}} (30) | &nbsp; |- | align="right" | 4 | [[wiktionary:四#Noun 2|{{lang|ojp|yo₂}}]] | {{lang|ojp|四十}} {{lang|ojp|yo₂so₁}} (40), {{lang|ojp|四人}} {{lang|ojp|yo₂tari}} (4 ljudi) | &nbsp; |- | align="right" | 5 | [[wiktionary:五#Noun 2|{{lang|ojp|itu}}]] | {{lang|ojp|五年}} {{lang|ojp|ituto₂se}} (5 lět) | &nbsp; |- | align="right" | 6 | [[wiktionary:六#Noun 2|{{lang|ojp|mu}}]] | {{lang|ojp|六爪}} {{lang|ojp|mutuma}} (6 klěšče) | &nbsp; |- | align="right" | 7 | [[wiktionary:七#Noun|{{lang|ojp|nana}}]] | {{lang|ojp|七瀬}} {{lang|ojp|nanase}} (mnogo bystryh) | Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 8 | [[wiktionary:八#Noun 2|{{lang|ojp|ya}}]] | {{lang|ojp|八雲}} {{lang|ojp|yakumo₁}} (mnogo oblakov) | Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 9 | [[wiktionary:九#Noun 2|{{lang|ojp|ko₂ko₂no₂}}]] | {{lang|ojp|九柱}} {{lang|ojp|ko₂ko₂no₂pasira}} (9 blagorodnyh / bogov) | &nbsp; |- | align="right" | 10 | [[wiktionary:十#Noun 2|{{lang|ojp|to₂}}]] / [[wiktionary:十#Noun 3|{{lang|ojp|to₂wo}}]] | {{lang|ojp|十日}} {{lang|ojp|to₂woka}} (10 dnjev) | &nbsp; |- | align="right" | 10 | [[wiktionary:十#Noun|{{lang|ojp|so₁}}]] | {{lang|ojp|三十}} {{lang|ojp|mi₁so₁}} (30), {{lang|ojp|四十}} {{lang|ojp|yo₂so₁}} (40), {{lang|ojp|六十}} {{lang|ojp|muso₁}} (60), {{lang|ojp|八十}} {{lang|ojp|yaso₁}} (80) | Strěčaje se toliko v složityh slovah; ne koristaje se samo |- | align="right" | 20 | [[wiktionary:二十#Noun|{{lang|ojp|pata}}]] | {{lang|ojp|二十}} {{lang|ojp|patati}} (20), {{lang|ojp|二十人}} {{lang|ojp|patatari}} (20 ljudij), {{lang|ojp|二十年}} {{lang|ojp|patato₂se}} (20 lět) | &nbsp; |- | align="right" | 50 | [[wiktionary:五十|{{lang|ojp|i}}]] | {{lang|ojp|五十日}} {{lang|ojp|ika}} (50 dnjev) | &nbsp; |- | align="right" | 100 | [[wiktionary:百#Noun 2|{{lang|ojp|po}}]] | {{lang|ojp|五百}} {{lang|ojp|ipo}} (500), {{lang|ojp|五百年}} {{lang|ojp|ipoto₂se}} (500 lět), {{lang|ojp|五百夜}} {{lang|ojp|ipoyo₂}} (500 nočev), {{lang|ojp|八百}} {{lang|ojp|yapo}} (800), {{lang|ojp|三百}} {{lang|ojp|mi₁po}} (300), {{lang|ojp|六百}} {{lang|ojp|mupo}} (600), {{lang|ojp|九百}} {{lang|ojp|ko₂ko₂no₂po}} (900) | Used for multiple hundreds in compound numerals. Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 100 | [[wiktionary:百#Noun 3|{{lang|ojp|mo₁mo₁}}]] | {{lang|ojp|百日}} {{lang|ojp|mo₁mo₁ka}} (mnogo dnjev) | Used for non-multiple hundred and for the number "100" by itself. Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 1000 | [[wiktionary:千#Noun|{{lang|ojp|ti}}]] | {{lang|ojp|千年}} {{lang|ojp|tito₂se}} (1000 lět, mnogo dnjev) | Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 10000 | [[wiktionary:万#Noun|{{lang|ojp|yo₂ro₂du}}]] | {{lang|ojp|八百万}} {{lang|ojp|yapoyo₂ro₂du}} (8000000, myriada) | Često koristajut v značenju mnogo |} ==Sčitanje na prstah== Japanese uses separate systems for counting for oneself and for displaying numbers to others, which both proceed up to ten. For counting, one begins with the palm open, then counts up to five by curling up (folding down) the fingers, starting from the thumb – thus one has just the thumb down (and others extended), while four has only the little finger extended, and five has a fist. One then counts up to ten by proceeding in the reverse order, extending the fingers, starting at the little finger – thus six is the same as four, seven the same as three, and so forth, with ten ending with the palm open. While this introduces ambiguity, it is not used to present to others, so this is generally not a problem. When displaying for others, one starts with the hand closed, and extends fingers, starting with the index, going to the little finger, then ending with the thumb, as in the United States. For numbers above five, one uses an open hand (indicating five) and places the appropriate number of fingers from the other hand against the palm (palms facing each other) – so six has the index finger against the palm, and so forth.<ref>{{Cite web| url = http://japanese.about.com/library/weekly/aa112198.htm| title = Counting on one's fingers. About.com, Japanese Language, Namiko Abe| archive-url = https://web.archive.org/web/20130120143955/http://japanese.about.com/library/weekly/aa112198.htm |archive-date = 2013-01-20}}</ref> To display ten, one presents both hands open and palm outwards. == Zapisyvanje cifr slovami == Since the adoption of [[Arabic numerals]], it has become more and more common for numbers to be written using them. Counters and ordinal numbers are typically written in Arabic numbers, such as {{nihongo|three people|3人|san-nin}}, {{nihongo|July, "seventh-month"|7月|shichigatsu}}, {{nihongo|age 20|20歳|hatachi}}, etc., although {{lang|ja|三人}}, {{lang|ja|七月}} and {{lang|ja|二十歳}} are also acceptable to write (albeit less common). However, numbers that are part of lexemes are typically written in kanji. For example, the term {{nihongo|'vegetable stand / grocer'|八百屋|yaoya}} translates into "800 store" and uses the Old Japanese pronunciation for 800, {{lang|ojp|ya(h)o}}. The notorious Japanese organized crime syndicate, the [[yakuza]], can be written {{lang|ja|八九三}} (or 893), a hand in {{lang|en|[[Oicho-Kabu|oicho-kabu]]}} that is worth 0 points, indicating that yakuza are "worthless persons" or "gambling persons".<ref>{{Cite web |url=http://www.sljfaq.org/afaq/yakuza.html |title=What is the origin of yakuza? |website=www.sljfaq.org |access-date=2016-03-24}}</ref> ==Zrite takože== *[[Chinese numerals]] *[[Decimal separator]] *[[Japanese counter word]] *[[Japanese people]] *[[Japanese wordplay#Numeric substitution|Japanese wordplay § Numeric substitution]] == Referencije == {{Iztočniky}} ==Vnješnje linky== <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> * {{lang|ja|[http://www.moroo.com/uzokusou/misc/suumei/suumei.html 大数の名前について]}} (na japonskom jezyku) * {{Cite web |url= http://www.sf.airnet.ne.jp/~ts/language/number/ancient_japanese.html | title = Ancient Japanese number system| archive-url = https://web.archive.org/web/20180829030749/http://www.sf.airnet.ne.jp/~ts/language/number/ancient_japanese.html |archive-date=2018-08-29}} * [http://www.solosequenosenada.com/gramatica/japanese/Learn_Japanese_Numbers.php English exercises for learning Japanese numerals] * [https://web.archive.org/web/20090324035049/http://www.learnjapanesewordsandphrases.com/learnjapanesenumbers.html Audio to learn the pronunciation for Japanese numbers] * [http://www.sljfaq.org/cgi/kanjinumbers.cgi Convert kanji numerals to arabic numerals] (sci. lang. Japan FAQ page) * [http://www.sljfaq.org/cgi/numbers.cgi Convert arabic numerals to kanji numerals] (sci. lang. Japan FAQ page) </div> {{Prěvod|en|Japanese numerals|}} [[Kategorija:Čisla]] [[Kategorija:Japonsky jezyk]] [[Kategorija:Čislovniky]] {{INTERWIKI|Q1337084}} {{Kartka osoba | name = Viktor Coj | native_name = <center>{{Jezyky|ru|Виктор Цой}}</center> | image = [[Fajl:Victor Tsoi 1986.jpg|thumb|center|Viktor Coj v lětu 1986]] | alt = | caption = | birth_name = Viktor Robertovič Coj | birth_date = {{birth date|1962|6|21|df=yes}} | birth_place = [[Sankt-Peterburg|Leningrad]], [[Rosijska Sovětska Federativna Socialističska Republika|RSFSR]], [[Sovětsky Sojuz]] | death_date = {{death date and age|1990|8|15|1962|6|21|df=yes}} | death_place = [[Latvijska Sovětska Socialističska Republika|Latvijska SSR]], Sovětsky Sojuz | death_cause = Avto avarija | resting_place = Bogoslovskoje grobišče, Sankt-Peterburg | occupation = {{Flatlist| * pěvec * avtor pěsnjej * avtor muziky * aktor * avangardny umětnik }} | years_active = 1978–1990 | spouse = {{Plainlist| * Marianna Coj, od 1984 }} | children = [[Aleksandr Coj]], rod. 1985 | module = {{Kartka muzikant|embed=yes <!-- See Wikipedia:WikiProject Musicians --> | background = solo_singer <!-- mandatory format: please do not change or remove --> | instrument = {{flatlist| * [[Vokal|vokal]] * [[Gitara|gitara]] * [[Bas-gitara|bas-gitara]] }} | genre = {{Flatlist| * [[Post-punk|post-pank]] * [[New wave (muzika)|nova volna]] * [[gotičny rok]] * [[Punk|pank rok]] }} | label = {{Flatlist| * [[AnTrop]] * [[Firma Melodija|Melodija]] }} | current_member_of = {{Flatlist| * [[Kino (grupa)|Kino]] * [[Avtomatičeskije udovletvoriteli]] * [[Sergej Kurjohin]] }} }} }} Tuto jest peskovišče. [[File:Nihongo.svg|thumb|right|100px| 日本語 (Japonsky jezyk)]] '''Japonsky jezyk''' ({{Jezyky|ja|日本語 {{!}} にほんご}} | {{-|''Nihongo'' [nʲiho̞ŋːo̞]}}) <span class="ext-gadget-alphabet-disable"> </span> == Referencije == <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> {{Iztočniky}} </div> {{Prěvod|en|Japanese language|}} [[Kategorija:Jezyk]] {{INTERWIKI|Q5287}} {{Pravopis prověrjeny}} f6c1kmz14jkxj7foeezekfka24sdff9 28031 28021 2026-07-05T06:17:17Z Ilja isv 10 28031 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=July 2026}} {{-|''Under construction''}} {{nihongo|'''Japonske čislovniky'''|数詞|sūshi}} sut [[Čislovnik (lingvistika)|čislovniky]], koristane v [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]]. V pismennosti oni sut jednake s [[Kitajske čislovniky|kitajskymi čislovnikami]], I velike čisla slědujut kitajskomu stilju s grupovanjem po 10,000. Koristajut se dva izgovory: Sino-Japonsko čitanje ([[On'yomi|{{lang|en|on'yomi}}]]) i Japonsko čitanje {{lang|en|[[Wago|yamato kotoba]]}} (rodne slova, {{lang|en|[[kun'yomi]]}}) [[Kitajske hieroglify|kitajskyh hieroglifov]]. ==Čisla v japonskom jezyku== Sut dva sposoby, kako pisati čisla na japonskom jezyku: [[Arabske cifry|arabskymi ciframi]] (1, 2, 3) ili [[Kitajske čislovniky|kitajskymi čislovnikami]] ({{lang|zh|一}}, {{lang|zh|二}}, {{lang|zh|三}}). Arabske čisla sut vyše često koristane pri [[Horizontalno i vertikalno pisanje v Iztočno aziatskoj pismennosti|horizontalnom pisanju]], a kitajske čisla sut vyše obyčajne pri [[Horizontalno i vertikalno pisanje v Iztočno aziatskoj pismennosti|vertikalnom pisanju]]. Věčšinstvo čisel imaje dva čitanja, kako i večšinstvo [[Kanji|kandži]], to, ktoro jest izvedeno od kitajskogo čitanja, koristaje se za redne čislovniky ([[on'yomi|čitanje {{lang|en|On}}]] ) a rodno japonsko čitanje ([[kun'yomi|čitanje {{lang|en|Kun}}]]) koristaje se nemnogo menje formalno za čisla do 10. V něktoryh slučajah (privedenyh dole), jsponsko čitanje obyčno jest preferovano za vse izkoristanja. Archaične čtanja sut označene †. {| class="wikitable nounderlines" ! Čislo ! Znak ! Čitanje {{lang|en|On}} ! Čitanje {{lang|en|Kun}}<ref>{{cite book |script-title=ja:スーパー大辞林 |trans-title=Super [[Daijirin]] |language=ja |publisher=[[Sanseidō]] }}</ref> ! Prědnostno čitanje |- | align="right" | [[0]] | {{lang|ja|零}} / {{lang|ja|〇}}{{sup|*}} | {{Nihongo||れい|rei}} | {{Nihongo||まる|maru}} | {{Nihongo||ゼロ|zero}} ([[Pozajetje (lingvistika)|pozajetje]], {{lang|en|[[Loanwords in Japanese|gairaigo]]}}) |- | align="right" | [[1]] | {{lang|ja|一}} | {{Nihongo||いち|ichi}} | {{Nihongo||ひと・つ|hito(tsu)}} | {{Nihongo||いち|ichi}} |- | align="right" | [[2]] | {{lang|ja|二}} | {{Nihongo||に|ni}} | {{Nihongo||ふた・つ|futa(tsu)}} | {{Nihongo||に|ni}} |- | align="right" | [[3]] | {{lang|ja|三}} | {{Nihongo||さん|san}} | {{Nihongo||みっ・つ|mit(tsu)}} | {{Nihongo||さん|san}} |- | align="right" | [[4]] | {{lang|ja|四}} | {{Nihongo||し|shi}} | {{lang|en|yon}}, {{Nihongo||よん、よっ・つ|yot(tsu)}} | {{Nihongo||よん|yon}} |- | align="right" | [[5]] | {{lang|ja|五}} | {{Nihongo||ご|go}} | {{Nihongo||いつ・つ|itsu(tsu)}} | {{Nihongo||ご|go}} |- | align="right" | [[6]] | {{lang|ja|六}} | {{Nihongo||ろく|roku}} | {{Nihongo||むっ・つ|mut(tsu)}} | {{Nihongo||ろく|roku}} |- | align="right" | [[7]] | {{lang|ja|七}} | {{Nihongo||しち|shichi}} | {{Nihongo||なな・つ|nana(tsu)}} | {{Nihongo||なな|nana}} |- | align="right" | [[8]] | {{lang|ja|八}} | {{Nihongo||はち|hachi}} | {{Nihongo||やっ・つ|yat(tsu)}} | {{Nihongo||はち|hachi}} |- | align="right" | [[9]] | {{lang|ja|九}} | {{lang|ja|ku}}, {{Nihongo||く, きゅう|kyū}} | {{Nihongo||ここの・つ|kokono(tsu)}} | {{Nihongo||きゅう|kyū}} |- | align="right" | [[10]] | {{lang|ja|十}} | {{Nihongo||じゅう|jū}} | {{Nihongo||とお|tō}} | {{Nihongo||じゅう|jū}} |- | align="right" | [[20 (number)|20]] | {{lang|ja|二十}} | {{Nihongo||にじゅう|ni-jū}} | {{Nihongo||はた|hata}}† | {{Nihongo||にじゅう|ni-jū}} |- | align="right" | [[30 (number)|30]] | {{lang|ja|三十}} | {{Nihongo||さんじゅう|san-jū}} | {{Nihongo||みそ|miso}}† | {{Nihongo||さんじゅう|san-jū}} |- | align="right" | [[40 (number)|40]] | {{lang|ja|四十}} | {{Nihongo||しじゅう|shi-jū}} | {{Nihongo||よそ|yoso}}† | {{Nihongo||よんじゅう|yon-jū}} |- | align="right" | [[50 (number)|50]] | {{lang|ja|五十}} | {{Nihongo||ごじゅう|go-jū}} | {{Nihongo||いそ|iso}}† | {{Nihongo||ごじゅう|go-jū}} |- | align="right" | [[60 (number)|60]] | {{lang|ja|六十}} | {{Nihongo||ろくじゅう|roku-jū}} | {{Nihongo||むそ|muso}}† | {{Nihongo||ろくじゅう|roku-jū}} |- | align="right" | [[70 (number)|70]] | {{lang|ja|七十}} | {{Nihongo||しちじゅう|shichi-jū}} | {{Nihongo||ななそ|nanaso}}† | {{Nihongo||ななじゅう|nana-jū}} |- | align="right" | [[80 (number)|80]] | {{lang|ja|八十}} | {{Nihongo||はちじゅう|hachi-jū}} | {{Nihongo||やそ|yaso}}† | {{Nihongo||はちじゅう|hachi-jū}} |- | align="right" | [[90 (number)|90]] | {{lang|ja|九十}} | {{Nihongo||くじゅう|ku-jū}} | {{Nihongo||ここのそ|kokonoso}}† | {{Nihongo||きゅうじゅう|kyū-jū}} |- | align="right" | [[100]] | {{lang|ja|百}} | {{Nihongo||ひゃく|hyaku}} | {{Nihongo||もも|momo}}† | {{Nihongo||ひゃく|hyaku}} |- | align="right" | [[500 (number)|500]] | {{lang|ja|五百}} | {{Nihongo||ごひゃく|go-hyaku}} | {{Nihongo||いお|io}}† | {{Nihongo||ごひゃく|go-hyaku}} |- | align="right" | [[800 (number)|800]] | {{lang|ja|八百}} | {{Nihongo||はっぴゃく|hap-pyaku}} | {{Nihongo||やお|yao}}† | {{Nihongo||はっぴゃく|hap-pyaku}} |- | align="right" | [[1000 (number)|1,000]] | {{lang|ja|千}} | {{Nihongo||せん|sen}} | {{Nihongo||ち|chi}}† | {{Nihongo||せん|sen}} |- | align="right" | [[10,000]] | {{lang|ja|万}} | {{Nihongo||まん|man}} | {{Nihongo||よろず|yorozu}}† | {{Nihongo||まん|man}} |- | align="right" | [[100,000,000]] | {{lang|ja|億}} | {{Nihongo||おく|oku}} |— | {{Nihongo||おく|oku}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)#1012|1,000,000,000,000]] | {{lang|ja|兆}} | {{Nihongo||ちょう|chō}} |— | {{Nihongo||ちょう|chō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10,000,000,000,000,000]] | {{lang|ja|京}} | {{Nihongo||けい|kei}} |— | {{Nihongo||けい|kei}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|100,000,000,000,000,000,000]] | {{lang|ja|垓}} | {{Nihongo||がい|gai}} |— | {{Nihongo||がい|gai}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10²⁴]] | {{lang|ja|𥝱}} | {{Nihongo||じょ|jo}} |— | {{Nihongo||じょ|jo}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10²⁸]] | {{lang|ja|穣}} | {{Nihongo||じょう|jō}} |— | {{Nihongo||じょう|jō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10³²]] | {{lang|ja|溝}} | {{Nihongo||こう|kō}} |— | {{Nihongo||こう|kō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10³⁶]] | {{lang|ja|澗}} | {{Nihongo||かん|kan}} |— | {{Nihongo||かん|kan}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁰]] | {{lang|ja|正}} | {{Nihongo||せい|sei}} |— | {{Nihongo||せい|sei}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁴]] | {{lang|ja|載}} | {{Nihongo||さい|sai}} |— | {{Nihongo||さい|sai}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁸]] | {{lang|ja|極}} | {{Nihongo||ごく|goku}} |— | {{Nihongo||ごく|goku}} |} <small><nowiki>*</nowiki> Imaje se takože specialno čitanje 〇 ({{-|''maru''}}), čto označaje "krugly" ili "krug". Ono može koristati se opcionalno, kogda čitajut se odděljene cifry v nomeru jedna po jednoj, vměsto vsego čisla. Polpularnym priměrim jest [[109 (trgovy dom)|znamenity magazin "109"]] v četvrti [[Shibuya|Šibuja, Tokio]], ktory čitaje se kako {{lang|en|ichi-maru-kyū}} (Kandži: {{lang|ja|一〇九}}). (On takože može čitati se kako 'deset-devet'— izgovarjaje se {{lang|en|tō-kyū}} — čto jest igra slov s nazvanjem tokijskogo trgovogo doma, ktory vladaje budynkom.) Tuto izkoristanje {{lang|en|maru}} za čislnu 0 jest podobno poněkogdomu čitanju čisla 0 v anglijskom jezyku kako {{-| ''oh''}}. Jednakože, kako čislo, jego jedino zapisyvajut kako 0 ili {{Nihongo|零|{{-|rei}}}}. Čtovyše, dva i pet igovarjajut s dolgoju samoglaskoju v telefoničnyh nomerah (napr. {{lang|ja|にい}} {{lang|en|nī}} i {{lang|ja|ごお}} {{lang|en|gō}}). Čisla poslě {{lang|en|kei}} koristajut rědko. Tym ne menje, oni sut prědstavjene tut.</small> Kako odměčaje se vyše, {{lang|en|yon}} (4) i {{lang|en|nana}} (7) sut uprědnostnjene nad {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}}. Prědpokladaje se, že tuto jest svezano s tym, že {{lang|en|shi}} jest takože čitanjem slova 死 (smrt), čto děljae jego neščestlivym čitanjem (gledite [[tetrafobija]]); dokolě {{lang|en|shichi}} može zvučati velmi slično s {{lang|en|ichi}} (1), {{lang|en|shi}} ili {{lang|en|hachi}} (8). Jednakože, v cělom redu stanovjenyh slov i rěčenij, {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}} sut stale preferovane; tako, pri sčitanju (kako v {{lang|en|"ichi, ni, san, shi,..."}}), {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}} mogut iměti prědnost. Čislo 9 takože mněvaje se nesčestlivym; kogda izgovarjaje se {{lang|en|ku}}, ono sozvučno 苦 (stradanje). Čislo 13 poněkogda mněvaje se nesčestlivym, ale jest to kalka [[Triskaidekafobia|zapadnoj tradicije]]. Naprotiv, 7 i poněkogda 8 mněvajut se sčestlivymy u japoncev.<ref>{{Cite web|url=https://lingualift.com/blog/lucky-unlucky-numbers-japan/|title=The number of death: Lucky and unlucky numbers in Japan|website=The Science of Language Self-Study {{!}} LinguaLift Blog|access-date=2016-03-24}}</ref> V sovrěmennom japonskom jezyku, redne čislovniky pomimo 4 i 7 sut obyčno koristane v čitanju {{lang|en|on}}. Alternativno čitanje byvaje v nazvah měsecev, čislah dnjev v měsecu i stalyh izrazah; napriměr, april, julij, i september nazyvajut se {{lang|en|'''shi'''-gatsu}} (4. měsec), {{lang|en|'''shichi'''-gatsu}} (7. měsec), i {{lang|en|'''ku'''-gatsu}} (9. měsec). Čitanja {{lang|en|on}} takože koristajut pri prěklikanju dlja sčitanja ljudij (nap. {{lang|en|ichi-ni-san-shi}}). Večši čisla dělajut, kombinujuči tute elementy: *desetky od 20 do 90 sut "(cifra){{lang|en|-jū}}" kako od {{Nihongo|二十|{{-|ni-jū}}}} do {{Nihongo|九十|{{-|kyū-jū}}}}. *sotky od 200 do 900 sut "(cifra){{lang|en|-hyaku}}". *tyseče od 2000 do 9000 sut "(cifra){{lang|en|-sen}}". Počinajuči od {{Nihongo|miriady|万}}, čisla začinajut se s {{Nihongo|一|{{-|ichi}}}}, jestlu ne jest prisutna ina cifra. Tako, 100 bude prosto {{Nihongo|百|{{-|hyaku}}}}, 1000 jest prosto {{Nihongo|千|{{-|sen}}}}, ale 10000 uže{{Nihongo|一万|{{-|ichiman}}}}, vměsto prosto {{lang|en|man}}. (Tuto odličaje se od [[Kitajsky jezyk|kitajskogo jezyka]], kde čisla začinajut se c {{lang|zh|一}} ako ne jest druga ina cifra prěd njeju, uže od 100.) I jestli {{Nihongo|千|{{-|sen}}}}neposrědnje prědhodi nazvě kolikosti [[Miriada|miriad]], prěd {{Nihongo|千|{{-|sen}}}}obyčno dodavajut {{Nihongo|一|{{-|ichi}}}}, čto davaje {{Nihongo|一千|{{-|issen}}}}. Tako, 10,000,000 (bukvalno 1000,0000) obyčno čitajut kako {{Nihongo|一千万|{{-|issenman}}}}. Ale ako {{Nihongo|千|{{-|sen}}}} ''ne'' premo prědhodi kolikosti myriad, dodavanje {{Nihongo|一|ichi}}jest opcionalno. Tako, 15,000,000 (1500,0000) čitaje se kako {{Nihongo|千五百万|sengohyakuman}} ili {{Nihongo|一千五百万|issengohyakuman}}, ravno i kako 1500 čitaje se {{Nihongo|千五百|sengohyaku}}ili {{Nihongo|一千五百|issengohyaku}}. Sut i něktore fonetične modifikacije v ozvučanju něktoryh velikyh čisel, [[Oglasovanje i obezglasovanje suglasok|oglasovanje]] ili [[gemacija]] něktoryh suglasok, kako to često byvaje v japonskom jezyku (napr. {{lang|en|[[rendaku]]}}): napr. {{lang|en|roku}} "šest" i {{lang|en|hyaku}} "sto" dělajut {{lang|en|roppyaku}} "šestsot". {| class="wikitable" ! × !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! 7 !! 8 !! 9 !! 10 !! 100 !! 1000 |- | align="right" | 100 | style="background: yellow" | {{lang|en|hyaku, ippyaku}} | {{lang|en|nihyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|sanbyaku}} | {{lang|en|yonhyaku}} | {{lang|en|gohyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|roppyaku}} | {{lang|en|nanahyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|happyaku}} | {{lang|en|kyūhyaku}} |— |— |— |- | align="right" | 1,000 | style="background: yellow" | {{lang|en|sen, issen}} | {{lang|en|nisen}} | style="background: yellow" | {{lang|en|sanzen}} | {{lang|en|yonsen}} | {{lang|en|gosen}} | {{lang|en|rokusen}} | {{lang|en|nanasen}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hassen}} | {{lang|en|kyūsen}} | — | — | — |- | align="right" | 10{{sup|12}} | style="background: yellow" | {{lang|en|itchō}} | {{lang|en|nichō}} | {{lang|en|sanchō}} | {{lang|en|yonchō}} | {{lang|en|gochō}} | {{lang|en|rokuchō}} | {{lang|en|nanachō}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hatchō}} | {{lang|en|kyūchō}} | style="background: yellow" | {{lang|en|jutchō}}* | {{lang|en|hyakuchō}} | {{lang|en|issenchō}} |- | align="right" | 10{{sup|16}} | style="background: yellow" | {{lang|en|ikkei}} | {{lang|en|nikei}} | {{lang|en|sankei}} | {{lang|en|yonkei}} | {{lang|en|gokei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|rokkei}} | {{lang|en|nanakei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hakkei}} | {{lang|en|kyūkei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|jukkei}}* | style="background: yellow" | {{lang|en|hyakkei}}** | {{lang|en|issenkei}} |} <small><nowiki>*</nowiki> Takože priměnjaje se k kratnym 10. Koncovka měnjaje se od {{lang|en|-jū}} na {{lang|en|-jutchō}} ili {{lang|en|-jukkei}}.<br /><nowiki>**</nowiki> Takože priměnjaje se k kratnym 100. Koncovka {{lang|en|-ku}} měnjaje se na {{lang|en|-kkei}}.</small> V čislah nad 10, elementy sut soredjene, i ne koristajut se nuly. Japonske čislovniky imajut ne pozicijnu, a multiplikativno-aditivnu sistemu; da by napisati čislo 20, trěba napisati simbol {{Nihongo|"dva"|二}}, a potom simbol {{Nihongo|"deset"|十}}, da by polučiti dvě desetky ili {{Nihongo|"dvadeset"|二十}}. {| class="wikitable" ! Čislo !! Znaky !! Čitanje !Značenje |- | align="right" | 11 || {{lang|ja|十一}} || {{lang|en|jū ichi}} |deset i jedno |- | align="right" | 17 || {{lang|ja|十七}} || {{lang|en|jū nana, jū shichi}} |deset i sedm |- | align="right" | 151 || {{lang|ja|百五十一}} || {{lang|en|hyaku go-jū ichi}} |sto, pet desetok i jedno |- | align="right" | 302 || {{lang|ja|三百二}} || {{lang|en|san-byaku ni}} |tri sta i dva |- | align="right" | 469 || {{lang|ja|四百六十九}} || {{lang|en|yon-hyaku roku-jū kyū}} |četyri, šest desetok i devet |- | align="right" | 2025 || {{lang|ja|二千二十五}} || {{lang|en|ni-sen ni-jū go}} |dva tyseče, dvě desetky i pet |} ===Čislne redky i desetične čisla=== Japonske cifry od 1 do 9 obyčno se koristajut izolovano. Redky cifr imajut slegka inako čitanje s prodolženymi samoglaskami za 2 (''nī'') i 5 (''gō''), i menje često, 4 (''shī'') i 9 (''kū''). Tako dělajut zato, že kogda prěčisljajut cifry, ako možno, oni muset byti v grupah po dvě, každa iz njih musi sostojeti točno iz četyreh [[Mora (lingvistika)|mor]], čto dělaje neobhodnym prodolženje obyčno jednomornyh cifr kako ''ni'', ''go'', ''shi'' and ''ku''.<ref name=nhk-2005-2>{{cite web|archive-url=https://web.archive.org/web/20250622082124/https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20250601_1.html|url=https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20250601_1.html|archive-date=22 June 2025|lang=ja|script-title=ja:語の読み方（語形）について数字の読み方～小数の読み方～|work=NHK Bunken|publisher=NHK Broadcasting Culture Research Institute|last=Yamashita|first=Yōko|last2=Fujii|first2=Madoka|date=28 February 2025|access-date=23 September 2025|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|archive-url=https://web.archive.org/web/20250622082259/https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20180501_4.html|url=https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20180501_4.html|archive-date=22 June 2025|date=1 May 2018|lang=ja|script-title=ja:数詞の発音とアクセント|work=NHK Bunken|publisher=NHK Broadcasting Culture Research Institute|last=Sakurai|first=Shigeharu|last2=Akinaga|first2=Kazue|access-date=23 September 2025|url-status=live}}</ref> Napiměr, taky redok kako '''5'''4'''2'''62 se izgovarjaje {{-|'''''gō'''-yon '''nī'''-roku ni''}}, kde prve dvě grupy sut kvadrimoraične. [[Japonsko tonalno udarjenje|Udarjenje]] pri tom padaje prědposlědnju moru kažfoj grupy, ako li to jest možlivo, odsud {{-|[ɡoː jóɴ <nowiki>|</nowiki> ɲiː ɾókɯ <nowiki>|</nowiki> ɲí]}}.<ref name=hirayama-1961>{{cite book|lang=ja|script-title=ja:全国アクセント辞典|first=Teruo|last=Hirayama|publisher=Tōkyōdō|date=25 December 1961|p=897}}</ref> Tuto pravilo takože priměnjaje se k poslědnoj cifrě celoj česti čisla i ko vsim cifram desetičnoj česti desetičnogo čisla.<ref name=nhk-2005-2/><ref name=hirayama-1961/> Napriměr, tako desetično čislo kako 25'''2'''.'''25'''5 se izgovarjaje {{-|''nihyaku gojū '''nī'''-ten '''nī-gō''' go''}} {{-|[ɲiçjakɯ́ <nowiki>|</nowiki> ɡodʑɯ́ː <nowiki>|</nowiki> ɲíː teɴ <nowiki>|</nowiki> ɲiː ɡóː <nowiki>|</nowiki> ɡó]}}, kde ''ten'' označaje "točka". ===Druge tipy čisel=== V japonskyh [[Ordinalny čislovnik|ordinalnyh čislovnikah]] koristajut modifikaciju uměstnyh sčetnyh slov, sistema ktoryh v japonskom jezyku jest dosti [[Japonske sčetne slova|komplikovana]]. Da by prěvratiti sčetno slovo (sčislovnik) v ordinalny čislovnik, ktory označaje poziciju v redu, na koncu sčislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} {{lang|en|me}}. Tako "jedin raz" bude prěkladati se kako {{lang|ja|一回}} {{lang|en|ikkai}}, a "prvy raz" bude se prěkladati {{lang|ja|一回目}} {{lang|en|ikkaime}}. Tuto pravilo jest ale nedoslědno, ako sčislovniky bez sufiksa {{translit|ja|me}} često koristajut i v ordinalnom, i v [[Kardinalny čislovnik|kardinalnom]] smyslah. Napriměr, {{lang|ja|三階}} {{translit|ja|sangai}} može označati kako "tri etaže", tako i "tretji etaž." [[Distributivny čislovnik|Distributivne čislovniky]] obyčno stvarjajut iz kardinalnogo čislovnika, sčetnogo slova i sufiksa {{Nihongo|{{-|''-zutsu''}}|ずつ|}}, napriklad {{Nihongo|{{-|''hitori-zutsu''}}|一人ずつ|po jednoj osobě za raz, po-jedno}}. == Stupnje 10 == === Velike čisla === Vslěd kitajskoj tradiciji, velike čisla se stvarjajut grupovanjem cifr v [[Miriada|miriady]] (10,000), na razliku od zapadnyh tyseč(1,000) <div class="overflowbugx" style="overflow-x:auto;"> {| class="wikitable" !align="left"|Red |10{{sup|4}} |10{{sup|8}} |10{{sup|12}} |10{{sup|16}} |10{{sup|20}} |10{{sup|24}} |10{{sup|28}} |10{{sup|32}} |10{{sup|36}} |10{{sup|40}} |10{{sup|44}} |10{{sup|48}} |10{{sup|52}} <br /><small>{{nowrap|(ili 10{{sup|56}})}}</small> |10{{sup|56}} <br /><small>{{nowrap|(ili 10{{sup|64}})}}</small> |10{{sup|60}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|72}})}}</small> |10{{sup|64}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|80}})}}</small> |10{{sup|68}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|88}})}}</small> |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|万}} |{{lang|ja|億}} |{{lang|ja|兆}} |{{lang|ja|京}} |{{lang|ja|垓}} |{{lang|ja|𥝱}}, {{lang|ja|秭}} |{{lang|ja|穣}} |{{lang|ja|溝}} |{{lang|ja|澗}} |{{lang|ja|正}} |{{lang|ja|載}} |{{lang|ja|極}} |{{lang|ja|恒河沙}} |{{lang|ja|阿僧祇}} |{{lang|ja|那由他}}, {{lang|ja|那由多}} |{{lang|ja|不可思議}} |{{lang|ja|無量大数}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|man}} |{{lang|en|oku}} |{{lang|en|chō}} |{{lang|en|kei}} |{{lang|en|gai}} |{{lang|en|jo}}, {{lang|en|shi}} |{{lang|en|jō}} |{{lang|en|kō}} |{{lang|en|kan}} |{{lang|en|sei}} |{{lang|en|sai}} |{{lang|en|goku}} |{{lang|en|gōgasha}} |{{lang|en|asōgi}} |{{lang|en|nayuta}} |{{lang|en|fukashigi}} |{{lang|en|muryōtaisū}} |}</div> Razhoděnja sut iz-za {{Nihongo|{{-|[[Jinkōki]]}}|塵劫記|}}, najstaršego matematičnogo teksta Japonije. Originalno izdavanje bylo opublikovano v lětu 1627 i imělo mnogo grěšek, věčšinstvo ktoryh bylo izpravjeno v izdavanju 1631 goda. V lětu 1634 izšlo ješče jedno izdavanje, kde opet bylo izměnjeno několiko veličin. Vyše uvedeno razhodženje jest obuslovjeno nesuglasnostju dvoh poslědnjih izdavanij. Sut razne znaky za 10{{sup|24}} (to jest {{lang|ja|秭}} v kitajskom jezyku tutčas), i po 10{{sup|48}} oni odličajut se tym, že prodolžajut s povyšenjem faktora 10{{sup|4}} ili prěključajut se na faktor 10{{sup|8}}. Ako koristaje se faktor 10{{sup|8}}, medžuintervalne koeficienty 10{{sup|4}} zakryvajut s pomočju {{Nihongo|万|man}}. Nastoječe izdavanje {{lang|en|Jinkōki}}, 11-to, slěduje faktoru 10{{sup|4}} črez cělu sistemu, hoti něktori ljudi ješče koristajut veličiny iz 8-go izdavanja daže tutčas. Poslědnje tri čisla s mnogoslogovymi nazvanjami i razhodženjem veličin v koncu koncev izvodet se iz Indije, hoti tam oni ne iměli oprědeljennyh veličin. {{Nihongo|恒河沙|''gōgasha''}} prvonačelno koristalo se v budističskyh traktatah za označevanje bezměrno ogromnogo; ono proizhodi iz [[Sanskrit|sanskritskogo]] {{lang|sa|गङ्गा}} {{lang|en|gangā}} '[[Ganges|Ganga]]' (čto udobno vključaje znaky {{Nihongo|'rěka'|河|ka}} i {{Nihongo|'pěsok'|沙|sha}}, odsylajuči k neizčislimomu množstvu čestic pěska na rěkě Ganga. {{Nihongo|阿僧祇|''asōgi''|}}, od sanskritnogo {{lang|sa|असंख्येय}} {{lang|en|asaṃkhyeya}} 'neizčisljimy/bezčislny', s negativnym prefiksom {{Nihongo|阿|''a''|}}, i {{Nihongo|那由他|''nayuta''}} od sanskritnogo {{lang|sa|नयुत/नयुतः}} {{lang|en|nayuta(ḥ)}}. Dalje, cifry sut terminami iz [[Budizm|Budizma]], prěvedene na kitajsky ili iztvorjene na njem, ktorym pozdněje pridělali čislne značenja: {{Nihongo|'nevoobrazimy'|不可思議|fukashigi}} i {{Nihongo|'bezměrno veliko čislo'|無量大数|muryōtaisū}}. Priměry: ''(razděljenje na grupy iz četyreh cifr jest privedeno samo za cěljem lěpšego objasnjenja)'' *1 0000 : {{Nihongo|一万|ichi-man}} *983 6703 : {{Nihongo|九百八十三万 六千七百三|kyū-hyaku hachi-jū san-man, roku-sen nana-hyaku san}} *20 3652 1801 : {{Nihongo|二十億 三千六百五十二万 千八百一|ni-jū oku, san-zen rop-pyaku go-jū ni-man, sen hap-pyaku ichi}} Jednakože, Čisla, napisane arabskymi ciframi, razděljaut na grupy po tri cifry, kako to jest prijeto v anglogovorečih državah. Pri koristanju arabskyh cifr i kandži razom, zapadny sposob zapisu može se koristati za čisla, menši 10,000, ale s {{-|''man''}}, ako čislo je večšo (napr. {{lang|ja|2,500万}} za 25,000,000). Ako v japonskom jezyku dolge čisla sit zapisyvane v kandži, nuly opuskajut za vse stupnje deseti. Tako, 4002 bude {{lang|ja|四千二}} (naprotiv, v kitajskom jezyku trěba použiti {{lang|zh|零}} vsekde vměsto nuly, napr. {{lang|zh|四千零二}} za 4002). Ale, pri čitanju učetovodnyh sprav, napriměr, opuštene cifry inogda označajut {{Nihongo|飛び|tobi}} ili {{Nihongo|飛んで|tonde}}: v našem priměru 4002 {{lang|en|yon-sen '''tobi''' ni}} ili {{lang|en|yon-sen '''tonde''' ni}} vměsto obyčnogo {{lang|en|yon-sen ni}}. === Drobne čisla === Japonsky jezyk imaje dvě sistemy čislovnikov za desetične droby. Oni uže ne koristajut se generalno, ale kako predže mogut se koristati v něktoryh slučajah, kako ukazatelje odbitja i zaščity bejsbolistov, procenty izigry sportovnyh ekip, i v něktoryh idiomatičnyh rěčenjah kako 五分五分の勝負 ({{-|''gobugobu no shōbu''}}, 'šans petdeset na petdeset', doslovno 'pet na pet'), ili kogda prědstavjajut procent rabata. Droby {{lang|en|bu}} takože koritajut, kogda govoret o gorečkě — napriměr, {{Nihongo|九度二分|kudonibu}} za 9 i dvě drobnyh — za označanje temperatury 39.2°C. Jedna sistema jest taka: {| class="wikitable" !align=left|Red |10{{sup|−1}} |10{{sup|−2}} |10{{sup|−3}} |10{{sup|−4}} |10{{sup|−5}} |10{{sup|−6}} |10{{sup|−7}} |10{{sup|−8}} |10{{sup|−9}} |10{{sup|−10}} |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|分}} |{{lang|ja|厘}} |{{lang|ja|毛}} |{{lang|ja|糸}} |{{lang|ja|忽}} |{{lang|ja|微}} |{{lang|ja|繊}} |{{lang|ja|沙}} |{{lang|ja|塵}} |{{lang|ja|埃}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|bu}} |{{lang|en|rin}} |{{lang|en|mō}} |{{lang|en|shi}} |{{lang|en|kotsu}} |{{lang|en|bi}} |{{lang|en|sen}} |{{lang|en|sha}} |{{lang|en|jin}} |{{lang|en|ai}} |} Tuta sistema koristaje se zajedno s tradicijnoju [[Japonska sistema měrnyh jedinic|japonskoju sistemoju měrnyh jedinic]], něktore znaky koristajut bez izměn zs prědstavjenje poděla měry [[cun (unit)|{{lang|en|sun}}]]. Druga sistema prědstavjenja tutyh desetičnyh drobov procenta ili rabata koristajut sistemu, ktora jest "izměščena" i kde {{lang|en|bu}} stavaje se "jednoju stotoju" i tako dalje, a jediniceju za "desetuju" se stavaje {{lang|en|wari}}: {| class="wikitable" !align=left|Red |10{{sup|−1}} |10{{sup|−2}} |10{{sup|−3}} |10{{sup|−4}} |10{{sup|−5}} |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|割}} |{{lang|ja|分}} |{{lang|ja|厘}} |{{lang|ja|毛}} |{{lang|ja|糸}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|wari}} |{{lang|en|bu}} |{{lang|en|rin}} |{{lang|en|mō}} |{{lang|en|shi}} |} Tuto često použivajut v cěnah. Napriměr: *{{Nihongo|一割五分引き|ichi-wari go-bu biki}}: 15% rabat *{{Nihongo|打率三割八分九厘|daritsu san-wari hachi-bu kyū-rin}}: srědno odbivanje .389 (bejsbol). S izključenjem {{lang|en|wari}}, tojte rědko možno uviděti v suvrěmennom koristanju. Desetične droby sut tipično napisane kandži-čislovnikami (vertikalno) ili arabskymi ciframi (horizontalno), prěd ktorymi stoji desetična točka, i Čitajut se oni kako sekvencija cifr, kako to jest prijeto na Zapadu. Jednako, v pismennoj formě, jih mogut kombinovati kako s tradicijnymi sistemami izraženja čisel (42.195 kilometers: {{lang|ja|四十二・一九五 キロメートル}}), v ktoryh sut napisane stupnje deseti, ili s sitemoju znakoměst, ktora koristaje nulu (50.04 procentov: {{lang|ja|五〇・〇四 パーセント.}}) V obohdvoh slučajah, jednako, izgovor slěduje tradicijnoj sistemě ({{lang|en|yon-jū ni-ten ichi-kyū go kiromētoru}} za 42.195 kilometrov; {{lang|en|go ju-tten rei-yon pāsento}} za 50.04 procentov.) == V imenah == Jestvujut imena {{Nihongo|[[Millennium Actress|{{-|Chiyoko}}]]|千代子||doslovno "tyseč lět" (žensko)}}, {{Nihongo|{{-|Chiizuru}}|千鶴||doslovno "tyseč [[Japonsky žerav|žeravov]]" (žensko)}}, {{Nihongo|{{-|Chikao}}|千禾夫||doslovno "muž — tyseč klasov"}}, rodna nazva {{Nihongo|{{-|Chitaka}}|千鷹||doslovno "tyseč sokolov"}}. Jedna iz japonskyh prefektur se nazyvaje {{Nihongo|[[Čiba (prefektura)|Chiba]]|千葉||doslovno "tyseč listov"}}. V [[anime]] "[[Unesene duhami]]" obigryvajut nejednoznačnost izgovora hieroglifa 千 — ''{{-|sen}}'' ili ''{{-|chi}}'': ime glavnoj herojiny — {{Nihongo|{{-|Chihiro}}|千尋||doslovno "tyseč" [[Japonska sistema měr#Měry dolžiny|hiro]]", "bezdonna glubina"}}; čarodějnica "odimaje" ime u Čihiro, ostavjajuči njej toliko jedin znak i izměnjajuči jego izgovor. Od nyně Čihiro se zove {{Nihongo|{{-|Sen}}|千||tyseč}}. Pomimo tomu, jestvuje red mužskyh imen, ktore davajut detem po redu jih rodženja: # {{Nihongo|Ičiro}}|一郎|ichirō|первый сын}}, # {{Nihongo|Džiro|二郎|Jirō|второй сын}}, # {{Nihongo|Saburo|三郎|saburō}}, # {{Nihongo|Širo|四郎|shirō}}, # {{Nihongo|Goro|五郎|gorō}}, # {{Nihongo|Rokuro|六郎|rokurō}}, # {{Nihongo|Šičiro|七郎|shichirō}}, # {{Nihongo|Hačiro|八郎|hachirō}}, # {{Nihongo|Kuro|九郎|kurō}}, # {{Nihongo|Džuro|十郎|jūrō}}, # {{Nihongo|Toichiro|十一郎|toichirō}} или {{Nihongo|Džuičiro|十一郎|jūichirō}}, # {{Nihongo|Džudžiro|十二郎|jūjirō}}, # {{Nihongo|Tosaburo|十三郎|tosaburō}} или {{Nihongo|Džusaburo|十三郎|jūsaburō:}}. Poslě [[Vtora světova vojna|Vtoroj světovoj vojny]] imena "vyše" než Saburo sut praktično prěstali se upotrěbjati. Pomimo ukazanyh imen, sut daže {{Nihongo|Džuširo|十四郎|jūshirō}}, četyrnadesety syn i {{Nihongo|Hjakuro|百郎|hakurō}}, stoty syn: jih, pomimo ostalnyh, noset aktor [[Kabuki]] [[Jushiro Konoe|Džuširo Konoe]] (近衛 十四郎) i [[mangaka]] [[Hyakuro Murasaki|Hjakuro Murasaki]] (村崎 百郎). == Formalne čislovniky == [[File:Shoe Boxes (743286602).jpg|thumb|{{lang|en|[[Getabako]]}}]] Kako i u kitajskyh čislovnikov, jestvuje specialna japonska sbirka kandži za čislovniky, ktora nazyvaje se {{Nihongo|大字|{{-|''daiji''}}|}} i ktoru koristajut v pravnyh i finansovyh dokumentah, da by prědodvračati možnost nečestnym ljudjam dodavati črtu ili dvě, prevračajuči jedinicu v dvojku ili trojku. Formalne čislovniky sut identične kitajskym formalnym čislovnikam, pomimo maloj razliky v načrtanju. Tutdenj cifry jedin, dva, tri i deset v pravnyh dokumentah pišut jedino v jihnom formalnom vidu (čisla od 4 do 9, ravno kako 100, 1000 i 10000 pišut identično obyčnym, gledite v tablice dolje).<ref>{{Cite web |script-title=ja:大正十一年大蔵省令第四十三号 (会計法規ニ基ク出納計算ノ数字及記載事項ノ訂正ニ関スル件) |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/T11/T11F03401000043.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226023833/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/T11/T11F03401000043.html |archive-date=2012-02-26 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:『第一条: 会計法規ニ基ク出納計算ニ関スル諸書類帳簿ニ記載スル金額其ノ他ノ数量ニシテ「一」、「二」、「三」、「十」、「廿」、「卅」ノ数字ハ「壱」、「弐」、「参」、「拾」、「弐拾」、「参拾」ノ字体ヲ用ユヘシ但横書ヲ為ストキハ「アラビア」数字ヲ用ユルコトヲ得』}}</ref><ref>{{Cite web |script-title=ja:戸籍法施行規則 |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S22/S22F00501000094.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226023839/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S22/S22F00501000094.html |archive-date=2012-02-26 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:「第三十一条 2: 年月日を記載するには、壱、弐、参、拾の文字を用いなければならない。」}}</ref><ref>{{Cite web |script-title=ja:小切手振出等事務取扱規程 |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S26/S26F03401000020.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226023849/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S26/S26F03401000020.html |archive-date=2012-02-26 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:『附則 (昭和四〇年四月一日大蔵省令第二〇号) 2: 小切手の券面金額は、当分の間、所定の金額記載欄に、漢数字により表示することができる。この場合においては、「一」、「二」、「三」及び「十」の字体は、それぞれ「壱」、「弐」、「参」及び「拾」の漢字を用い、かつ、所定の金額記載欄の上方余白に当該金額記載欄に記載の金額と同額をアラビア数字で副記しなければならない。』}}</ref><ref>{{Cite web |script-title=ja:商業登記規則 |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S39/S39F03201000023.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20090202084605/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S39/S39F03201000023.html |archive-date=2009-02-02 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:『第四十八条 2: 金銭その他の物の数量、年月日及び番号を記載するには、「壱、弐、参、拾」の文字を用いなければならない。ただし、横書きをするときは、アラビヤ数字を用いることができる。』}}</ref> Tute obyčne formy jest možlivo izměnjato v směru vysšyh čisel dodavanjem črt (1 i 2 sut objasněne vyše, takože 3 jest možno izměnjati na 5, i 10 na 1000). V něktoryh slučajah cifru 1 cěljeno pišut kako v {{lang|ja|壱百壱拾}} za 110, na razliku od {{lang|ja|百十}} v obyčnom pisanju. Formalne čislovniky: {| class="wikitable" style="text-align: center" ! rowspan="2" | Čislo ! rowspan="2" | Obyčno ! colspan="2" | Formalno |- ! koristaje se !! ustarělo |- | align="right" | 1 || {{lang|ja|一}} || {{lang|ja|壱}} || {{lang|ja|壹}} |- | align="right" | 2 || {{lang|ja|二}} || {{lang|ja|弐}} || {{lang|ja|貳}} |- | align="right" | 3 || {{lang|ja|三}} || {{lang|ja|参}} || {{lang|ja|參}} |- | align="right" | 4 || {{lang|ja|四}} || {{lang|ja|四}} || {{lang|ja|肆}} |- | align="right" | 5 || {{lang|ja|五}} || {{lang|ja|五}} || {{lang|ja|伍}} |- | align="right" | 6 || {{lang|ja|六}} || {{lang|ja|六}} || {{lang|ja|陸}} |- | align="right" | 7 || {{lang|ja|七}} || {{lang|ja|七}} || {{lang|ja|柒}}, {{lang|ja|漆}} |- | align="right" | 8 || {{lang|ja|八}} || {{lang|ja|八}} || {{lang|ja|捌}} |- | align="right" | 9 || {{lang|ja|九}} || {{lang|ja|九}} || {{lang|ja|玖}} |- | align="right" | 10 || {{lang|ja|十}} || {{lang|ja|拾}} || {{lang|ja|拾}} |- | align="right" | 100 || {{lang|ja|百}} || {{lang|ja|百}} || {{lang|ja|佰}} |- | align="right" | 1000 || {{lang|ja|千}} || {{lang|ja|千}} || {{lang|ja|阡}}, {{lang|ja|仟}} |- | align="right" | 10000 || {{lang|ja|万}} || {{lang|ja|万}}, {{lang|ja|萬}} || {{lang|ja|萬}} |} Četyre aktualnyh [[banknoty Japonskogo jena]], 1000-jen, 2000-jen, 5000-jen i 10000-jen imajut formalne čislovniky {{lang|ja|千}}, {{lang|ja|弐千}}, {{lang|ja|五千}} i {{lang|ja|壱万}}. ==V starojaponskom jezyku== [[Starojaponsky jezyk]] imaje slovosbor čestično od staryh dob, i takože imaje unikalne čislovniky za čisla nad 10, ktore uže ne použivajit se, mimo slučajev něktoryh [[Leksema|leksem]]. Primětky: * Transkripcija tut jest na osnově [[fonem]] i ne jest [[Fonetika|fonetična]]. Gledite članok o [[Starojaponsky jezyk|starojaponskom jezyku]] za vyše informacij. * Gledite {{lang|en|[[Jōdai Tokushu Kanazukai]]}} za informacije o notacijah s nižnim indeksom. <!--NOTE: Please do NOT change /h/ to /p/. The transcription is phonemic, not phonetic. While it must have been [p] at some time in the past, during the Old Japanese period it was [ɸ]. --> {| class="wikitable" ! Čislo ! Izgovor ! Priklady ! Primětky |- | align="right" | 1 | [[wiktionary:一#Noun 2|{{lang|ojp|pi₁to₂}}]] | {{lang|ojp|一日}} {{lang|ojp|pi₁to₂pi₁}} (1 denj), {{lang|ojp|一年}} {{lang|ojp|pi₁to₂to₂se}} (1 god) | &nbsp; |- | align="right" | 2 | [[wiktionary:二#Noun 2|{{lang|ojp|futa}}]] | {{lang|ojp|二夜}} {{lang|ojp|futayo₂}} (2 noče) | &nbsp; |- | align="right" | 3 | [[wiktionary:三#Noun 2|{{lang|ojp|mi₁}}]] | {{lang|ojp|三十}} {{lang|ojp|mi₁so₁}} (30) | &nbsp; |- | align="right" | 4 | [[wiktionary:四#Noun 2|{{lang|ojp|yo₂}}]] | {{lang|ojp|四十}} {{lang|ojp|yo₂so₁}} (40), {{lang|ojp|四人}} {{lang|ojp|yo₂tari}} (4 ljudi) | &nbsp; |- | align="right" | 5 | [[wiktionary:五#Noun 2|{{lang|ojp|itu}}]] | {{lang|ojp|五年}} {{lang|ojp|ituto₂se}} (5 lět) | &nbsp; |- | align="right" | 6 | [[wiktionary:六#Noun 2|{{lang|ojp|mu}}]] | {{lang|ojp|六爪}} {{lang|ojp|mutuma}} (6 klěšče) | &nbsp; |- | align="right" | 7 | [[wiktionary:七#Noun|{{lang|ojp|nana}}]] | {{lang|ojp|七瀬}} {{lang|ojp|nanase}} (mnogo bystryh) | Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 8 | [[wiktionary:八#Noun 2|{{lang|ojp|ya}}]] | {{lang|ojp|八雲}} {{lang|ojp|yakumo₁}} (mnogo oblakov) | Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 9 | [[wiktionary:九#Noun 2|{{lang|ojp|ko₂ko₂no₂}}]] | {{lang|ojp|九柱}} {{lang|ojp|ko₂ko₂no₂pasira}} (9 blagorodnyh / bogov) | &nbsp; |- | align="right" | 10 | [[wiktionary:十#Noun 2|{{lang|ojp|to₂}}]] / [[wiktionary:十#Noun 3|{{lang|ojp|to₂wo}}]] | {{lang|ojp|十日}} {{lang|ojp|to₂woka}} (10 dnjev) | &nbsp; |- | align="right" | 10 | [[wiktionary:十#Noun|{{lang|ojp|so₁}}]] | {{lang|ojp|三十}} {{lang|ojp|mi₁so₁}} (30), {{lang|ojp|四十}} {{lang|ojp|yo₂so₁}} (40), {{lang|ojp|六十}} {{lang|ojp|muso₁}} (60), {{lang|ojp|八十}} {{lang|ojp|yaso₁}} (80) | Strěčaje se toliko v složityh slovah; ne koristaje se samo |- | align="right" | 20 | [[wiktionary:二十#Noun|{{lang|ojp|pata}}]] | {{lang|ojp|二十}} {{lang|ojp|patati}} (20), {{lang|ojp|二十人}} {{lang|ojp|patatari}} (20 ljudij), {{lang|ojp|二十年}} {{lang|ojp|patato₂se}} (20 lět) | &nbsp; |- | align="right" | 50 | [[wiktionary:五十|{{lang|ojp|i}}]] | {{lang|ojp|五十日}} {{lang|ojp|ika}} (50 dnjev) | &nbsp; |- | align="right" | 100 | [[wiktionary:百#Noun 2|{{lang|ojp|po}}]] | {{lang|ojp|五百}} {{lang|ojp|ipo}} (500), {{lang|ojp|五百年}} {{lang|ojp|ipoto₂se}} (500 lět), {{lang|ojp|五百夜}} {{lang|ojp|ipoyo₂}} (500 nočev), {{lang|ojp|八百}} {{lang|ojp|yapo}} (800), {{lang|ojp|三百}} {{lang|ojp|mi₁po}} (300), {{lang|ojp|六百}} {{lang|ojp|mupo}} (600), {{lang|ojp|九百}} {{lang|ojp|ko₂ko₂no₂po}} (900) | Used for multiple hundreds in compound numerals. Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 100 | [[wiktionary:百#Noun 3|{{lang|ojp|mo₁mo₁}}]] | {{lang|ojp|百日}} {{lang|ojp|mo₁mo₁ka}} (mnogo dnjev) | Used for non-multiple hundred and for the number "100" by itself. Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 1000 | [[wiktionary:千#Noun|{{lang|ojp|ti}}]] | {{lang|ojp|千年}} {{lang|ojp|tito₂se}} (1000 lět, mnogo dnjev) | Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 10000 | [[wiktionary:万#Noun|{{lang|ojp|yo₂ro₂du}}]] | {{lang|ojp|八百万}} {{lang|ojp|yapoyo₂ro₂du}} (8000000, myriada) | Često koristajut v značenju mnogo |} ==Sčitanje na prstah== Japanese uses separate systems for counting for oneself and for displaying numbers to others, which both proceed up to ten. For counting, one begins with the palm open, then counts up to five by curling up (folding down) the fingers, starting from the thumb – thus one has just the thumb down (and others extended), while four has only the little finger extended, and five has a fist. One then counts up to ten by proceeding in the reverse order, extending the fingers, starting at the little finger – thus six is the same as four, seven the same as three, and so forth, with ten ending with the palm open. While this introduces ambiguity, it is not used to present to others, so this is generally not a problem. When displaying for others, one starts with the hand closed, and extends fingers, starting with the index, going to the little finger, then ending with the thumb, as in the United States. For numbers above five, one uses an open hand (indicating five) and places the appropriate number of fingers from the other hand against the palm (palms facing each other) – so six has the index finger against the palm, and so forth.<ref>{{Cite web| url = http://japanese.about.com/library/weekly/aa112198.htm| title = Counting on one's fingers. About.com, Japanese Language, Namiko Abe| archive-url = https://web.archive.org/web/20130120143955/http://japanese.about.com/library/weekly/aa112198.htm |archive-date = 2013-01-20}}</ref> To display ten, one presents both hands open and palm outwards. == Zapisyvanje cifr slovami == Since the adoption of [[Arabic numerals]], it has become more and more common for numbers to be written using them. Counters and ordinal numbers are typically written in Arabic numbers, such as {{nihongo|three people|3人|san-nin}}, {{nihongo|July, "seventh-month"|7月|shichigatsu}}, {{nihongo|age 20|20歳|hatachi}}, etc., although {{lang|ja|三人}}, {{lang|ja|七月}} and {{lang|ja|二十歳}} are also acceptable to write (albeit less common). However, numbers that are part of lexemes are typically written in kanji. For example, the term {{nihongo|'vegetable stand / grocer'|八百屋|yaoya}} translates into "800 store" and uses the Old Japanese pronunciation for 800, {{lang|ojp|ya(h)o}}. The notorious Japanese organized crime syndicate, the [[yakuza]], can be written {{lang|ja|八九三}} (or 893), a hand in {{lang|en|[[Oicho-Kabu|oicho-kabu]]}} that is worth 0 points, indicating that yakuza are "worthless persons" or "gambling persons".<ref>{{Cite web |url=http://www.sljfaq.org/afaq/yakuza.html |title=What is the origin of yakuza? |website=www.sljfaq.org |access-date=2016-03-24}}</ref> ==Zrite takože== *[[Chinese numerals]] *[[Decimal separator]] *[[Japanese counter word]] *[[Japanese people]] *[[Japanese wordplay#Numeric substitution|Japanese wordplay § Numeric substitution]] == Referencije == {{Iztočniky}} ==Vnješnje linky== <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> * {{lang|ja|[http://www.moroo.com/uzokusou/misc/suumei/suumei.html 大数の名前について]}} (na japonskom jezyku) * {{Cite web |url= http://www.sf.airnet.ne.jp/~ts/language/number/ancient_japanese.html | title = Ancient Japanese number system| archive-url = https://web.archive.org/web/20180829030749/http://www.sf.airnet.ne.jp/~ts/language/number/ancient_japanese.html |archive-date=2018-08-29}} * [http://www.solosequenosenada.com/gramatica/japanese/Learn_Japanese_Numbers.php English exercises for learning Japanese numerals] * [https://web.archive.org/web/20090324035049/http://www.learnjapanesewordsandphrases.com/learnjapanesenumbers.html Audio to learn the pronunciation for Japanese numbers] * [http://www.sljfaq.org/cgi/kanjinumbers.cgi Convert kanji numerals to arabic numerals] (sci. lang. Japan FAQ page) * [http://www.sljfaq.org/cgi/numbers.cgi Convert arabic numerals to kanji numerals] (sci. lang. Japan FAQ page) </div> {{Prěvod|en|Japanese numerals|}} [[Kategorija:Čisla]] [[Kategorija:Japonsky jezyk]] [[Kategorija:Čislovniky]] {{INTERWIKI|Q1337084}} {{Kartka osoba | name = Viktor Coj | native_name = <center>{{Jezyky|ru|Виктор Цой}}</center> | image = [[Fajl:Victor Tsoi 1986.jpg|thumb|center|Viktor Coj v lětu 1986]] | alt = | caption = | birth_name = Viktor Robertovič Coj | birth_date = {{birth date|1962|6|21|df=yes}} | birth_place = [[Sankt-Peterburg|Leningrad]], [[Rosijska Sovětska Federativna Socialističska Republika|RSFSR]], [[Sovětsky Sojuz]] | death_date = {{death date and age|1990|8|15|1962|6|21|df=yes}} | death_place = [[Latvijska Sovětska Socialističska Republika|Latvijska SSR]], Sovětsky Sojuz | death_cause = Avto avarija | resting_place = Bogoslovskoje grobišče, Sankt-Peterburg | occupation = {{Flatlist| * pěvec * avtor pěsnjej * avtor muziky * aktor * avangardny umětnik }} | years_active = 1978–1990 | spouse = {{Plainlist| * Marianna Coj, od 1984 }} | children = [[Aleksandr Coj]], rod. 1985 | module = {{Kartka muzikant|embed=yes <!-- See Wikipedia:WikiProject Musicians --> | background = solo_singer <!-- mandatory format: please do not change or remove --> | instrument = {{flatlist| * [[Vokal|vokal]] * [[Gitara|gitara]] * [[Bas-gitara|bas-gitara]] }} | genre = {{Flatlist| * [[Post-punk|post-pank]] * [[New wave (muzika)|nova volna]] * [[gotičny rok]] * [[Punk|pank rok]] }} | label = {{Flatlist| * [[AnTrop]] * [[Firma Melodija|Melodija]] }} | current_member_of = {{Flatlist| * [[Kino (grupa)|Kino]] * [[Avtomatičeskije udovletvoriteli]] * [[Sergej Kurjohin]] }} }} }} Tuto jest peskovišče. [[File:Nihongo.svg|thumb|right|100px| 日本語 (Japonsky jezyk)]] '''Japonsky jezyk''' ({{Jezyky|ja|日本語 {{!}} にほんご}} | {{-|''Nihongo'' [nʲiho̞ŋːo̞]}}) <span class="ext-gadget-alphabet-disable"> </span> == Referencije == <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> {{Iztočniky}} </div> {{Prěvod|en|Japanese language|}} [[Kategorija:Jezyk]] {{INTERWIKI|Q5287}} {{Pravopis prověrjeny}} 5cablvzfmew430j5sbpyxfovfqtr240 28047 28031 2026-07-05T09:42:53Z Ilja isv 10 /* Drobne čisla */ 28047 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=July 2026}} {{-|''Under construction''}} {{nihongo|'''Japonske čislovniky'''|数詞|sūshi}} sut [[Čislovnik (lingvistika)|čislovniky]], koristane v [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]]. V pismennosti oni sut jednake s [[Kitajske čislovniky|kitajskymi čislovnikami]], I velike čisla slědujut kitajskomu stilju s grupovanjem po 10,000. Koristajut se dva izgovory: Sino-Japonsko čitanje ([[On'yomi|{{lang|en|on'yomi}}]]) i Japonsko čitanje {{lang|en|[[Wago|yamato kotoba]]}} (rodne slova, {{lang|en|[[kun'yomi]]}}) [[Kitajske hieroglify|kitajskyh hieroglifov]]. ==Čisla v japonskom jezyku== Sut dva sposoby, kako pisati čisla na japonskom jezyku: [[Arabske cifry|arabskymi ciframi]] (1, 2, 3) ili [[Kitajske čislovniky|kitajskymi čislovnikami]] ({{lang|zh|一}}, {{lang|zh|二}}, {{lang|zh|三}}). Arabske čisla sut vyše često koristane pri [[Horizontalno i vertikalno pisanje v Iztočno aziatskoj pismennosti|horizontalnom pisanju]], a kitajske čisla sut vyše obyčajne pri [[Horizontalno i vertikalno pisanje v Iztočno aziatskoj pismennosti|vertikalnom pisanju]]. Věčšinstvo čisel imaje dva čitanja, kako i večšinstvo [[Kanji|kandži]], to, ktoro jest izvedeno od kitajskogo čitanja, koristaje se za redne čislovniky ([[on'yomi|čitanje {{lang|en|On}}]] ) a rodno japonsko čitanje ([[kun'yomi|čitanje {{lang|en|Kun}}]]) koristaje se nemnogo menje formalno za čisla do 10. V něktoryh slučajah (privedenyh dole), jsponsko čitanje obyčno jest preferovano za vse izkoristanja. Archaične čtanja sut označene †. {| class="wikitable nounderlines" ! Čislo ! Znak ! Čitanje {{lang|en|On}} ! Čitanje {{lang|en|Kun}}<ref>{{cite book |script-title=ja:スーパー大辞林 |trans-title=Super [[Daijirin]] |language=ja |publisher=[[Sanseidō]] }}</ref> ! Prědnostno čitanje |- | align="right" | [[0]] | {{lang|ja|零}} / {{lang|ja|〇}}{{sup|*}} | {{Nihongo||れい|rei}} | {{Nihongo||まる|maru}} | {{Nihongo||ゼロ|zero}} ([[Pozajetje (lingvistika)|pozajetje]], {{lang|en|[[Loanwords in Japanese|gairaigo]]}}) |- | align="right" | [[1]] | {{lang|ja|一}} | {{Nihongo||いち|ichi}} | {{Nihongo||ひと・つ|hito(tsu)}} | {{Nihongo||いち|ichi}} |- | align="right" | [[2]] | {{lang|ja|二}} | {{Nihongo||に|ni}} | {{Nihongo||ふた・つ|futa(tsu)}} | {{Nihongo||に|ni}} |- | align="right" | [[3]] | {{lang|ja|三}} | {{Nihongo||さん|san}} | {{Nihongo||みっ・つ|mit(tsu)}} | {{Nihongo||さん|san}} |- | align="right" | [[4]] | {{lang|ja|四}} | {{Nihongo||し|shi}} | {{lang|en|yon}}, {{Nihongo||よん、よっ・つ|yot(tsu)}} | {{Nihongo||よん|yon}} |- | align="right" | [[5]] | {{lang|ja|五}} | {{Nihongo||ご|go}} | {{Nihongo||いつ・つ|itsu(tsu)}} | {{Nihongo||ご|go}} |- | align="right" | [[6]] | {{lang|ja|六}} | {{Nihongo||ろく|roku}} | {{Nihongo||むっ・つ|mut(tsu)}} | {{Nihongo||ろく|roku}} |- | align="right" | [[7]] | {{lang|ja|七}} | {{Nihongo||しち|shichi}} | {{Nihongo||なな・つ|nana(tsu)}} | {{Nihongo||なな|nana}} |- | align="right" | [[8]] | {{lang|ja|八}} | {{Nihongo||はち|hachi}} | {{Nihongo||やっ・つ|yat(tsu)}} | {{Nihongo||はち|hachi}} |- | align="right" | [[9]] | {{lang|ja|九}} | {{lang|ja|ku}}, {{Nihongo||く, きゅう|kyū}} | {{Nihongo||ここの・つ|kokono(tsu)}} | {{Nihongo||きゅう|kyū}} |- | align="right" | [[10]] | {{lang|ja|十}} | {{Nihongo||じゅう|jū}} | {{Nihongo||とお|tō}} | {{Nihongo||じゅう|jū}} |- | align="right" | [[20 (number)|20]] | {{lang|ja|二十}} | {{Nihongo||にじゅう|ni-jū}} | {{Nihongo||はた|hata}}† | {{Nihongo||にじゅう|ni-jū}} |- | align="right" | [[30 (number)|30]] | {{lang|ja|三十}} | {{Nihongo||さんじゅう|san-jū}} | {{Nihongo||みそ|miso}}† | {{Nihongo||さんじゅう|san-jū}} |- | align="right" | [[40 (number)|40]] | {{lang|ja|四十}} | {{Nihongo||しじゅう|shi-jū}} | {{Nihongo||よそ|yoso}}† | {{Nihongo||よんじゅう|yon-jū}} |- | align="right" | [[50 (number)|50]] | {{lang|ja|五十}} | {{Nihongo||ごじゅう|go-jū}} | {{Nihongo||いそ|iso}}† | {{Nihongo||ごじゅう|go-jū}} |- | align="right" | [[60 (number)|60]] | {{lang|ja|六十}} | {{Nihongo||ろくじゅう|roku-jū}} | {{Nihongo||むそ|muso}}† | {{Nihongo||ろくじゅう|roku-jū}} |- | align="right" | [[70 (number)|70]] | {{lang|ja|七十}} | {{Nihongo||しちじゅう|shichi-jū}} | {{Nihongo||ななそ|nanaso}}† | {{Nihongo||ななじゅう|nana-jū}} |- | align="right" | [[80 (number)|80]] | {{lang|ja|八十}} | {{Nihongo||はちじゅう|hachi-jū}} | {{Nihongo||やそ|yaso}}† | {{Nihongo||はちじゅう|hachi-jū}} |- | align="right" | [[90 (number)|90]] | {{lang|ja|九十}} | {{Nihongo||くじゅう|ku-jū}} | {{Nihongo||ここのそ|kokonoso}}† | {{Nihongo||きゅうじゅう|kyū-jū}} |- | align="right" | [[100]] | {{lang|ja|百}} | {{Nihongo||ひゃく|hyaku}} | {{Nihongo||もも|momo}}† | {{Nihongo||ひゃく|hyaku}} |- | align="right" | [[500 (number)|500]] | {{lang|ja|五百}} | {{Nihongo||ごひゃく|go-hyaku}} | {{Nihongo||いお|io}}† | {{Nihongo||ごひゃく|go-hyaku}} |- | align="right" | [[800 (number)|800]] | {{lang|ja|八百}} | {{Nihongo||はっぴゃく|hap-pyaku}} | {{Nihongo||やお|yao}}† | {{Nihongo||はっぴゃく|hap-pyaku}} |- | align="right" | [[1000 (number)|1,000]] | {{lang|ja|千}} | {{Nihongo||せん|sen}} | {{Nihongo||ち|chi}}† | {{Nihongo||せん|sen}} |- | align="right" | [[10,000]] | {{lang|ja|万}} | {{Nihongo||まん|man}} | {{Nihongo||よろず|yorozu}}† | {{Nihongo||まん|man}} |- | align="right" | [[100,000,000]] | {{lang|ja|億}} | {{Nihongo||おく|oku}} |— | {{Nihongo||おく|oku}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)#1012|1,000,000,000,000]] | {{lang|ja|兆}} | {{Nihongo||ちょう|chō}} |— | {{Nihongo||ちょう|chō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10,000,000,000,000,000]] | {{lang|ja|京}} | {{Nihongo||けい|kei}} |— | {{Nihongo||けい|kei}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|100,000,000,000,000,000,000]] | {{lang|ja|垓}} | {{Nihongo||がい|gai}} |— | {{Nihongo||がい|gai}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10²⁴]] | {{lang|ja|𥝱}} | {{Nihongo||じょ|jo}} |— | {{Nihongo||じょ|jo}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10²⁸]] | {{lang|ja|穣}} | {{Nihongo||じょう|jō}} |— | {{Nihongo||じょう|jō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10³²]] | {{lang|ja|溝}} | {{Nihongo||こう|kō}} |— | {{Nihongo||こう|kō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10³⁶]] | {{lang|ja|澗}} | {{Nihongo||かん|kan}} |— | {{Nihongo||かん|kan}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁰]] | {{lang|ja|正}} | {{Nihongo||せい|sei}} |— | {{Nihongo||せい|sei}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁴]] | {{lang|ja|載}} | {{Nihongo||さい|sai}} |— | {{Nihongo||さい|sai}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁸]] | {{lang|ja|極}} | {{Nihongo||ごく|goku}} |— | {{Nihongo||ごく|goku}} |} <small><nowiki>*</nowiki> Imaje se takože specialno čitanje 〇 ({{-|''maru''}}), čto označaje "krugly" ili "krug". Ono može koristati se opcionalno, kogda čitajut se odděljene cifry v nomeru jedna po jednoj, vměsto vsego čisla. Polpularnym priměrim jest [[109 (trgovy dom)|znamenity magazin "109"]] v četvrti [[Shibuya|Šibuja, Tokio]], ktory čitaje se kako {{lang|en|ichi-maru-kyū}} (Kandži: {{lang|ja|一〇九}}). (On takože može čitati se kako 'deset-devet'— izgovarjaje se {{lang|en|tō-kyū}} — čto jest igra slov s nazvanjem tokijskogo trgovogo doma, ktory vladaje budynkom.) Tuto izkoristanje {{lang|en|maru}} za čislnu 0 jest podobno poněkogdomu čitanju čisla 0 v anglijskom jezyku kako {{-| ''oh''}}. Jednakože, kako čislo, jego jedino zapisyvajut kako 0 ili {{Nihongo|零|{{-|rei}}}}. Čtovyše, dva i pet igovarjajut s dolgoju samoglaskoju v telefoničnyh nomerah (napr. {{lang|ja|にい}} {{lang|en|nī}} i {{lang|ja|ごお}} {{lang|en|gō}}). Čisla poslě {{lang|en|kei}} koristajut rědko. Tym ne menje, oni sut prědstavjene tut.</small> Kako odměčaje se vyše, {{lang|en|yon}} (4) i {{lang|en|nana}} (7) sut uprědnostnjene nad {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}}. Prědpokladaje se, že tuto jest svezano s tym, že {{lang|en|shi}} jest takože čitanjem slova 死 (smrt), čto děljae jego neščestlivym čitanjem (gledite [[tetrafobija]]); dokolě {{lang|en|shichi}} može zvučati velmi slično s {{lang|en|ichi}} (1), {{lang|en|shi}} ili {{lang|en|hachi}} (8). Jednakože, v cělom redu stanovjenyh slov i rěčenij, {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}} sut stale preferovane; tako, pri sčitanju (kako v {{lang|en|"ichi, ni, san, shi,..."}}), {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}} mogut iměti prědnost. Čislo 9 takože mněvaje se nesčestlivym; kogda izgovarjaje se {{lang|en|ku}}, ono sozvučno 苦 (stradanje). Čislo 13 poněkogda mněvaje se nesčestlivym, ale jest to kalka [[Triskaidekafobia|zapadnoj tradicije]]. Naprotiv, 7 i poněkogda 8 mněvajut se sčestlivymy u japoncev.<ref>{{Cite web|url=https://lingualift.com/blog/lucky-unlucky-numbers-japan/|title=The number of death: Lucky and unlucky numbers in Japan|website=The Science of Language Self-Study {{!}} LinguaLift Blog|access-date=2016-03-24}}</ref> V sovrěmennom japonskom jezyku, redne čislovniky pomimo 4 i 7 sut obyčno koristane v čitanju {{lang|en|on}}. Alternativno čitanje byvaje v nazvah měsecev, čislah dnjev v měsecu i stalyh izrazah; napriměr, april, julij, i september nazyvajut se {{lang|en|'''shi'''-gatsu}} (4. měsec), {{lang|en|'''shichi'''-gatsu}} (7. měsec), i {{lang|en|'''ku'''-gatsu}} (9. měsec). Čitanja {{lang|en|on}} takože koristajut pri prěklikanju dlja sčitanja ljudij (nap. {{lang|en|ichi-ni-san-shi}}). Večši čisla dělajut, kombinujuči tute elementy: *desetky od 20 do 90 sut "(cifra){{lang|en|-jū}}" kako od {{Nihongo|二十|{{-|ni-jū}}}} do {{Nihongo|九十|{{-|kyū-jū}}}}. *sotky od 200 do 900 sut "(cifra){{lang|en|-hyaku}}". *tyseče od 2000 do 9000 sut "(cifra){{lang|en|-sen}}". Počinajuči od {{Nihongo|miriady|万}}, čisla začinajut se s {{Nihongo|一|{{-|ichi}}}}, jestlu ne jest prisutna ina cifra. Tako, 100 bude prosto {{Nihongo|百|{{-|hyaku}}}}, 1000 jest prosto {{Nihongo|千|{{-|sen}}}}, ale 10000 uže{{Nihongo|一万|{{-|ichiman}}}}, vměsto prosto {{lang|en|man}}. (Tuto odličaje se od [[Kitajsky jezyk|kitajskogo jezyka]], kde čisla začinajut se c {{lang|zh|一}} ako ne jest druga ina cifra prěd njeju, uže od 100.) I jestli {{Nihongo|千|{{-|sen}}}}neposrědnje prědhodi nazvě kolikosti [[Miriada|miriad]], prěd {{Nihongo|千|{{-|sen}}}}obyčno dodavajut {{Nihongo|一|{{-|ichi}}}}, čto davaje {{Nihongo|一千|{{-|issen}}}}. Tako, 10,000,000 (bukvalno 1000,0000) obyčno čitajut kako {{Nihongo|一千万|{{-|issenman}}}}. Ale ako {{Nihongo|千|{{-|sen}}}} ''ne'' premo prědhodi kolikosti myriad, dodavanje {{Nihongo|一|ichi}}jest opcionalno. Tako, 15,000,000 (1500,0000) čitaje se kako {{Nihongo|千五百万|sengohyakuman}} ili {{Nihongo|一千五百万|issengohyakuman}}, ravno i kako 1500 čitaje se {{Nihongo|千五百|sengohyaku}}ili {{Nihongo|一千五百|issengohyaku}}. Sut i něktore fonetične modifikacije v ozvučanju něktoryh velikyh čisel, [[Oglasovanje i obezglasovanje suglasok|oglasovanje]] ili [[gemacija]] něktoryh suglasok, kako to često byvaje v japonskom jezyku (napr. {{lang|en|[[rendaku]]}}): napr. {{lang|en|roku}} "šest" i {{lang|en|hyaku}} "sto" dělajut {{lang|en|roppyaku}} "šestsot". {| class="wikitable" ! × !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! 7 !! 8 !! 9 !! 10 !! 100 !! 1000 |- | align="right" | 100 | style="background: yellow" | {{lang|en|hyaku, ippyaku}} | {{lang|en|nihyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|sanbyaku}} | {{lang|en|yonhyaku}} | {{lang|en|gohyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|roppyaku}} | {{lang|en|nanahyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|happyaku}} | {{lang|en|kyūhyaku}} |— |— |— |- | align="right" | 1,000 | style="background: yellow" | {{lang|en|sen, issen}} | {{lang|en|nisen}} | style="background: yellow" | {{lang|en|sanzen}} | {{lang|en|yonsen}} | {{lang|en|gosen}} | {{lang|en|rokusen}} | {{lang|en|nanasen}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hassen}} | {{lang|en|kyūsen}} | — | — | — |- | align="right" | 10{{sup|12}} | style="background: yellow" | {{lang|en|itchō}} | {{lang|en|nichō}} | {{lang|en|sanchō}} | {{lang|en|yonchō}} | {{lang|en|gochō}} | {{lang|en|rokuchō}} | {{lang|en|nanachō}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hatchō}} | {{lang|en|kyūchō}} | style="background: yellow" | {{lang|en|jutchō}}* | {{lang|en|hyakuchō}} | {{lang|en|issenchō}} |- | align="right" | 10{{sup|16}} | style="background: yellow" | {{lang|en|ikkei}} | {{lang|en|nikei}} | {{lang|en|sankei}} | {{lang|en|yonkei}} | {{lang|en|gokei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|rokkei}} | {{lang|en|nanakei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hakkei}} | {{lang|en|kyūkei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|jukkei}}* | style="background: yellow" | {{lang|en|hyakkei}}** | {{lang|en|issenkei}} |} <small><nowiki>*</nowiki> Takože priměnjaje se k kratnym 10. Koncovka měnjaje se od {{lang|en|-jū}} na {{lang|en|-jutchō}} ili {{lang|en|-jukkei}}.<br /><nowiki>**</nowiki> Takože priměnjaje se k kratnym 100. Koncovka {{lang|en|-ku}} měnjaje se na {{lang|en|-kkei}}.</small> V čislah nad 10, elementy sut soredjene, i ne koristajut se nuly. Japonske čislovniky imajut ne pozicijnu, a multiplikativno-aditivnu sistemu; da by napisati čislo 20, trěba napisati simbol {{Nihongo|"dva"|二}}, a potom simbol {{Nihongo|"deset"|十}}, da by polučiti dvě desetky ili {{Nihongo|"dvadeset"|二十}}. {| class="wikitable" ! Čislo !! Znaky !! Čitanje !Značenje |- | align="right" | 11 || {{lang|ja|十一}} || {{lang|en|jū ichi}} |deset i jedno |- | align="right" | 17 || {{lang|ja|十七}} || {{lang|en|jū nana, jū shichi}} |deset i sedm |- | align="right" | 151 || {{lang|ja|百五十一}} || {{lang|en|hyaku go-jū ichi}} |sto, pet desetok i jedno |- | align="right" | 302 || {{lang|ja|三百二}} || {{lang|en|san-byaku ni}} |tri sta i dva |- | align="right" | 469 || {{lang|ja|四百六十九}} || {{lang|en|yon-hyaku roku-jū kyū}} |četyri, šest desetok i devet |- | align="right" | 2025 || {{lang|ja|二千二十五}} || {{lang|en|ni-sen ni-jū go}} |dva tyseče, dvě desetky i pet |} ===Čislne redky i desetične čisla=== Japonske cifry od 1 do 9 obyčno se koristajut izolovano. Redky cifr imajut slegka inako čitanje s prodolženymi samoglaskami za 2 (''nī'') i 5 (''gō''), i menje često, 4 (''shī'') i 9 (''kū''). Tako dělajut zato, že kogda prěčisljajut cifry, ako možno, oni muset byti v grupah po dvě, každa iz njih musi sostojeti točno iz četyreh [[Mora (lingvistika)|mor]], čto dělaje neobhodnym prodolženje obyčno jednomornyh cifr kako ''ni'', ''go'', ''shi'' and ''ku''.<ref name=nhk-2005-2>{{cite web|archive-url=https://web.archive.org/web/20250622082124/https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20250601_1.html|url=https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20250601_1.html|archive-date=22 June 2025|lang=ja|script-title=ja:語の読み方（語形）について数字の読み方～小数の読み方～|work=NHK Bunken|publisher=NHK Broadcasting Culture Research Institute|last=Yamashita|first=Yōko|last2=Fujii|first2=Madoka|date=28 February 2025|access-date=23 September 2025|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|archive-url=https://web.archive.org/web/20250622082259/https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20180501_4.html|url=https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20180501_4.html|archive-date=22 June 2025|date=1 May 2018|lang=ja|script-title=ja:数詞の発音とアクセント|work=NHK Bunken|publisher=NHK Broadcasting Culture Research Institute|last=Sakurai|first=Shigeharu|last2=Akinaga|first2=Kazue|access-date=23 September 2025|url-status=live}}</ref> Napiměr, taky redok kako '''5'''4'''2'''62 se izgovarjaje {{-|'''''gō'''-yon '''nī'''-roku ni''}}, kde prve dvě grupy sut kvadrimoraične. [[Japonsko tonalno udarjenje|Udarjenje]] pri tom padaje prědposlědnju moru kažfoj grupy, ako li to jest možlivo, odsud {{-|[ɡoː jóɴ <nowiki>|</nowiki> ɲiː ɾókɯ <nowiki>|</nowiki> ɲí]}}.<ref name=hirayama-1961>{{cite book|lang=ja|script-title=ja:全国アクセント辞典|first=Teruo|last=Hirayama|publisher=Tōkyōdō|date=25 December 1961|p=897}}</ref> Tuto pravilo takože priměnjaje se k poslědnoj cifrě celoj česti čisla i ko vsim cifram desetičnoj česti desetičnogo čisla.<ref name=nhk-2005-2/><ref name=hirayama-1961/> Napriměr, tako desetično čislo kako 25'''2'''.'''25'''5 se izgovarjaje {{-|''nihyaku gojū '''nī'''-ten '''nī-gō''' go''}} {{-|[ɲiçjakɯ́ <nowiki>|</nowiki> ɡodʑɯ́ː <nowiki>|</nowiki> ɲíː teɴ <nowiki>|</nowiki> ɲiː ɡóː <nowiki>|</nowiki> ɡó]}}, kde ''ten'' označaje "točka". ===Druge tipy čisel=== V japonskyh [[Ordinalny čislovnik|ordinalnyh čislovnikah]] koristajut modifikaciju uměstnyh sčetnyh slov, sistema ktoryh v japonskom jezyku jest dosti [[Japonske sčetne slova|komplikovana]]. Da by prěvratiti sčetno slovo (sčislovnik) v ordinalny čislovnik, ktory označaje poziciju v redu, na koncu sčislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} {{lang|en|me}}. Tako "jedin raz" bude prěkladati se kako {{lang|ja|一回}} {{lang|en|ikkai}}, a "prvy raz" bude se prěkladati {{lang|ja|一回目}} {{lang|en|ikkaime}}. Tuto pravilo jest ale nedoslědno, ako sčislovniky bez sufiksa {{translit|ja|me}} često koristajut i v ordinalnom, i v [[Kardinalny čislovnik|kardinalnom]] smyslah. Napriměr, {{lang|ja|三階}} {{translit|ja|sangai}} može označati kako "tri etaže", tako i "tretji etaž." [[Distributivny čislovnik|Distributivne čislovniky]] obyčno stvarjajut iz kardinalnogo čislovnika, sčetnogo slova i sufiksa {{Nihongo|{{-|''-zutsu''}}|ずつ|}}, napriklad {{Nihongo|{{-|''hitori-zutsu''}}|一人ずつ|po jednoj osobě za raz, po-jedno}}. == Stupnje 10 == === Velike čisla === Vslěd kitajskoj tradiciji, velike čisla se stvarjajut grupovanjem cifr v [[Miriada|miriady]] (10,000), na razliku od zapadnyh tyseč(1,000) <div class="overflowbugx" style="overflow-x:auto;"> {| class="wikitable" !align="left"|Red |10{{sup|4}} |10{{sup|8}} |10{{sup|12}} |10{{sup|16}} |10{{sup|20}} |10{{sup|24}} |10{{sup|28}} |10{{sup|32}} |10{{sup|36}} |10{{sup|40}} |10{{sup|44}} |10{{sup|48}} |10{{sup|52}} <br /><small>{{nowrap|(ili 10{{sup|56}})}}</small> |10{{sup|56}} <br /><small>{{nowrap|(ili 10{{sup|64}})}}</small> |10{{sup|60}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|72}})}}</small> |10{{sup|64}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|80}})}}</small> |10{{sup|68}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|88}})}}</small> |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|万}} |{{lang|ja|億}} |{{lang|ja|兆}} |{{lang|ja|京}} |{{lang|ja|垓}} |{{lang|ja|𥝱}}, {{lang|ja|秭}} |{{lang|ja|穣}} |{{lang|ja|溝}} |{{lang|ja|澗}} |{{lang|ja|正}} |{{lang|ja|載}} |{{lang|ja|極}} |{{lang|ja|恒河沙}} |{{lang|ja|阿僧祇}} |{{lang|ja|那由他}}, {{lang|ja|那由多}} |{{lang|ja|不可思議}} |{{lang|ja|無量大数}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|man}} |{{lang|en|oku}} |{{lang|en|chō}} |{{lang|en|kei}} |{{lang|en|gai}} |{{lang|en|jo}}, {{lang|en|shi}} |{{lang|en|jō}} |{{lang|en|kō}} |{{lang|en|kan}} |{{lang|en|sei}} |{{lang|en|sai}} |{{lang|en|goku}} |{{lang|en|gōgasha}} |{{lang|en|asōgi}} |{{lang|en|nayuta}} |{{lang|en|fukashigi}} |{{lang|en|muryōtaisū}} |}</div> Razhoděnja sut iz-za {{Nihongo|{{-|[[Jinkōki]]}}|塵劫記|}}, najstaršego matematičnogo teksta Japonije. Originalno izdavanje bylo opublikovano v lětu 1627 i imělo mnogo grěšek, věčšinstvo ktoryh bylo izpravjeno v izdavanju 1631 goda. V lětu 1634 izšlo ješče jedno izdavanje, kde opet bylo izměnjeno několiko veličin. Vyše uvedeno razhodženje jest obuslovjeno nesuglasnostju dvoh poslědnjih izdavanij. Sut razne znaky za 10{{sup|24}} (to jest {{lang|ja|秭}} v kitajskom jezyku tutčas), i po 10{{sup|48}} oni odličajut se tym, že prodolžajut s povyšenjem faktora 10{{sup|4}} ili prěključajut se na faktor 10{{sup|8}}. Ako koristaje se faktor 10{{sup|8}}, medžuintervalne koeficienty 10{{sup|4}} zakryvajut s pomočju {{Nihongo|万|man}}. Nastoječe izdavanje {{lang|en|Jinkōki}}, 11-to, slěduje faktoru 10{{sup|4}} črez cělu sistemu, hoti něktori ljudi ješče koristajut veličiny iz 8-go izdavanja daže tutčas. Poslědnje tri čisla s mnogoslogovymi nazvanjami i razhodženjem veličin v koncu koncev izvodet se iz Indije, hoti tam oni ne iměli oprědeljennyh veličin. {{Nihongo|恒河沙|''gōgasha''}} prvonačelno koristalo se v budističskyh traktatah za označevanje bezměrno ogromnogo; ono proizhodi iz [[Sanskrit|sanskritskogo]] {{lang|sa|गङ्गा}} {{lang|en|gangā}} '[[Ganges|Ganga]]' (čto udobno vključaje znaky {{Nihongo|'rěka'|河|ka}} i {{Nihongo|'pěsok'|沙|sha}}, odsylajuči k neizčislimomu množstvu čestic pěska na rěkě Ganga. {{Nihongo|阿僧祇|''asōgi''|}}, od sanskritnogo {{lang|sa|असंख्येय}} {{lang|en|asaṃkhyeya}} 'neizčisljimy/bezčislny', s negativnym prefiksom {{Nihongo|阿|''a''|}}, i {{Nihongo|那由他|''nayuta''}} od sanskritnogo {{lang|sa|नयुत/नयुतः}} {{lang|en|nayuta(ḥ)}}. Dalje, cifry sut terminami iz [[Budizm|Budizma]], prěvedene na kitajsky ili iztvorjene na njem, ktorym pozdněje pridělali čislne značenja: {{Nihongo|'nevoobrazimy'|不可思議|fukashigi}} i {{Nihongo|'bezměrno veliko čislo'|無量大数|muryōtaisū}}. Priměry: ''(razděljenje na grupy iz četyreh cifr jest privedeno samo za cěljem lěpšego objasnjenja)'' *1 0000 : {{Nihongo|一万|ichi-man}} *983 6703 : {{Nihongo|九百八十三万 六千七百三|kyū-hyaku hachi-jū san-man, roku-sen nana-hyaku san}} *20 3652 1801 : {{Nihongo|二十億 三千六百五十二万 千八百一|ni-jū oku, san-zen rop-pyaku go-jū ni-man, sen hap-pyaku ichi}} Jednakože, Čisla, napisane arabskymi ciframi, razděljaut na grupy po tri cifry, kako to jest prijeto v anglogovorečih državah. Pri koristanju arabskyh cifr i kandži razom, zapadny sposob zapisu može se koristati za čisla, menši 10,000, ale s {{-|''man''}}, ako čislo je večšo (napr. {{lang|ja|2,500万}} za 25,000,000). Ako v japonskom jezyku dolge čisla sit zapisyvane v kandži, nuly opuskajut za vse stupnje deseti. Tako, 4002 bude {{lang|ja|四千二}} (naprotiv, v kitajskom jezyku trěba použiti {{lang|zh|零}} vsekde vměsto nuly, napr. {{lang|zh|四千零二}} za 4002). Ale, pri čitanju učetovodnyh sprav, napriměr, opuštene cifry inogda označajut {{Nihongo|飛び|tobi}} ili {{Nihongo|飛んで|tonde}}: v našem priměru 4002 {{lang|en|yon-sen '''tobi''' ni}} ili {{lang|en|yon-sen '''tonde''' ni}} vměsto obyčnogo {{lang|en|yon-sen ni}}. === Drobne čisla === Japonsky jezyk imaje dvě sistemy čislovnikov za desetične droby. Oni uže ne koristajut se generalno, ale kako predže mogut se koristati v něktoryh slučajah, kako ukazatelje odbitja i zaščity bejsbolistov, procenty izigry sportovnyh ekip, i v něktoryh idiomatičnyh rěčenjah kako 五分五分の勝負 ({{-|''gobugobu no shōbu''}}, 'šans petdeset na petdeset', doslovno 'pet na pet'), ili kogda prědstavjajut procent rabata. Droby {{lang|en|bu}} takože koritajut, kogda govoret o gorečkě — napriměr, {{Nihongo|九度二分|kudonibu}} za 9 i dvě drobnyh — za označanje temperatury 39.2°C. Jedna sistema jest taka: {| class="wikitable" !align=left|Red |10{{sup|−1}} |10{{sup|−2}} |10{{sup|−3}} |10{{sup|−4}} |10{{sup|−5}} |10{{sup|−6}} |10{{sup|−7}} |10{{sup|−8}} |10{{sup|−9}} |10{{sup|−10}} |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|分}} |{{lang|ja|厘}} |{{lang|ja|毛}} |{{lang|ja|糸}} |{{lang|ja|忽}} |{{lang|ja|微}} |{{lang|ja|繊}} |{{lang|ja|沙}} |{{lang|ja|塵}} |{{lang|ja|埃}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|bu}} |{{lang|en|rin}} |{{lang|en|mō}} |{{lang|en|shi}} |{{lang|en|kotsu}} |{{lang|en|bi}} |{{lang|en|sen}} |{{lang|en|sha}} |{{lang|en|jin}} |{{lang|en|ai}} |} Tuta sistema koristaje se zajedno s tradicijnoju [[Japonska sistema měrnyh jedinic|japonskoju sistemoju měrnyh jedinic]], něktore znaky koristajut bez izměn za prědstavjenje poděla měry [[cun (unit)|{{lang|en|sun}}]]. Druga sistema prědstavjenja tutyh desetičnyh drobov procenta ili rabata koristajut sistemu, ktora jest "izměščena" i kde {{lang|en|bu}} stavaje se "jednoju stotoju" i tako dalje, a jediniceju za "desetuju" se stavaje {{lang|en|wari}}: {| class="wikitable" !align=left|Red |10{{sup|−1}} |10{{sup|−2}} |10{{sup|−3}} |10{{sup|−4}} |10{{sup|−5}} |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|割}} |{{lang|ja|分}} |{{lang|ja|厘}} |{{lang|ja|毛}} |{{lang|ja|糸}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|wari}} |{{lang|en|bu}} |{{lang|en|rin}} |{{lang|en|mō}} |{{lang|en|shi}} |} Tuto često použivajut v cěnah. Napriměr: *{{Nihongo|一割五分引き|ichi-wari go-bu biki}}: 15% rabat *{{Nihongo|打率三割八分九厘|daritsu san-wari hachi-bu kyū-rin}}: srědno odbivanje .389 (bejsbol). S izključenjem {{lang|en|wari}}, tojte rědko možno uviděti v suvrěmennom koristanju. Desetične droby sut tipično napisane kandži-čislovnikami (vertikalno) ili arabskymi ciframi (horizontalno), prěd ktorymi stoji desetična točka, i Čitajut se oni kako sekvencija cifr, kako to jest prijeto na Zapadu. Jednako, v pismennoj formě, jih mogut kombinovati kako s tradicijnymi sistemami izraženja čisel (42.195 kilometers: {{lang|ja|四十二・一九五 キロメートル}}), v ktoryh sut napisane stupnje deseti, ili s sitemoju znakoměst, ktora koristaje nulu (50.04 procentov: {{lang|ja|五〇・〇四 パーセント.}}) V obohdvoh slučajah, jednako, izgovor slěduje tradicijnoj sistemě ({{lang|en|yon-jū ni-ten ichi-kyū go kiromētoru}} za 42.195 kilometrov; {{lang|en|go ju-tten rei-yon pāsento}} za 50.04 procentov.) == V imenah == Jestvujut imena {{Nihongo|[[Millennium Actress|{{-|Chiyoko}}]]|千代子||doslovno "tyseč lět" (žensko)}}, {{Nihongo|{{-|Chiizuru}}|千鶴||doslovno "tyseč [[Japonsky žerav|žeravov]]" (žensko)}}, {{Nihongo|{{-|Chikao}}|千禾夫||doslovno "muž — tyseč klasov"}}, rodna nazva {{Nihongo|{{-|Chitaka}}|千鷹||doslovno "tyseč sokolov"}}. Jedna iz japonskyh prefektur se nazyvaje {{Nihongo|[[Čiba (prefektura)|Chiba]]|千葉||doslovno "tyseč listov"}}. V [[anime]] "[[Unesene duhami]]" obigryvajut nejednoznačnost izgovora hieroglifa 千 — ''{{-|sen}}'' ili ''{{-|chi}}'': ime glavnoj herojiny — {{Nihongo|{{-|Chihiro}}|千尋||doslovno "tyseč" [[Japonska sistema měr#Měry dolžiny|hiro]]", "bezdonna glubina"}}; čarodějnica "odimaje" ime u Čihiro, ostavjajuči njej toliko jedin znak i izměnjajuči jego izgovor. Od nyně Čihiro se zove {{Nihongo|{{-|Sen}}|千||tyseč}}. Pomimo tomu, jestvuje red mužskyh imen, ktore davajut detem po redu jih rodženja: # {{Nihongo|Ičiro}}|一郎|ichirō|первый сын}}, # {{Nihongo|Džiro|二郎|Jirō|второй сын}}, # {{Nihongo|Saburo|三郎|saburō}}, # {{Nihongo|Širo|四郎|shirō}}, # {{Nihongo|Goro|五郎|gorō}}, # {{Nihongo|Rokuro|六郎|rokurō}}, # {{Nihongo|Šičiro|七郎|shichirō}}, # {{Nihongo|Hačiro|八郎|hachirō}}, # {{Nihongo|Kuro|九郎|kurō}}, # {{Nihongo|Džuro|十郎|jūrō}}, # {{Nihongo|Toichiro|十一郎|toichirō}} или {{Nihongo|Džuičiro|十一郎|jūichirō}}, # {{Nihongo|Džudžiro|十二郎|jūjirō}}, # {{Nihongo|Tosaburo|十三郎|tosaburō}} или {{Nihongo|Džusaburo|十三郎|jūsaburō:}}. Poslě [[Vtora světova vojna|Vtoroj světovoj vojny]] imena "vyše" než Saburo sut praktično prěstali se upotrěbjati. Pomimo ukazanyh imen, sut daže {{Nihongo|Džuširo|十四郎|jūshirō}}, četyrnadesety syn i {{Nihongo|Hjakuro|百郎|hakurō}}, stoty syn: jih, pomimo ostalnyh, noset aktor [[Kabuki]] [[Jushiro Konoe|Džuširo Konoe]] (近衛 十四郎) i [[mangaka]] [[Hyakuro Murasaki|Hjakuro Murasaki]] (村崎 百郎). == Formalne čislovniky == [[File:Shoe Boxes (743286602).jpg|thumb|{{lang|en|[[Getabako]]}}]] Kako i u kitajskyh čislovnikov, jestvuje specialna japonska sbirka kandži za čislovniky, ktora nazyvaje se {{Nihongo|大字|{{-|''daiji''}}|}} i ktoru koristajut v pravnyh i finansovyh dokumentah, da by prědodvračati možnost nečestnym ljudjam dodavati črtu ili dvě, prevračajuči jedinicu v dvojku ili trojku. Formalne čislovniky sut identične kitajskym formalnym čislovnikam, pomimo maloj razliky v načrtanju. Tutdenj cifry jedin, dva, tri i deset v pravnyh dokumentah pišut jedino v jihnom formalnom vidu (čisla od 4 do 9, ravno kako 100, 1000 i 10000 pišut identično obyčnym, gledite v tablice dolje).<ref>{{Cite web |script-title=ja:大正十一年大蔵省令第四十三号 (会計法規ニ基ク出納計算ノ数字及記載事項ノ訂正ニ関スル件) |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/T11/T11F03401000043.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226023833/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/T11/T11F03401000043.html |archive-date=2012-02-26 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:『第一条: 会計法規ニ基ク出納計算ニ関スル諸書類帳簿ニ記載スル金額其ノ他ノ数量ニシテ「一」、「二」、「三」、「十」、「廿」、「卅」ノ数字ハ「壱」、「弐」、「参」、「拾」、「弐拾」、「参拾」ノ字体ヲ用ユヘシ但横書ヲ為ストキハ「アラビア」数字ヲ用ユルコトヲ得』}}</ref><ref>{{Cite web |script-title=ja:戸籍法施行規則 |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S22/S22F00501000094.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226023839/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S22/S22F00501000094.html |archive-date=2012-02-26 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:「第三十一条 2: 年月日を記載するには、壱、弐、参、拾の文字を用いなければならない。」}}</ref><ref>{{Cite web |script-title=ja:小切手振出等事務取扱規程 |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S26/S26F03401000020.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226023849/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S26/S26F03401000020.html |archive-date=2012-02-26 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:『附則 (昭和四〇年四月一日大蔵省令第二〇号) 2: 小切手の券面金額は、当分の間、所定の金額記載欄に、漢数字により表示することができる。この場合においては、「一」、「二」、「三」及び「十」の字体は、それぞれ「壱」、「弐」、「参」及び「拾」の漢字を用い、かつ、所定の金額記載欄の上方余白に当該金額記載欄に記載の金額と同額をアラビア数字で副記しなければならない。』}}</ref><ref>{{Cite web |script-title=ja:商業登記規則 |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S39/S39F03201000023.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20090202084605/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S39/S39F03201000023.html |archive-date=2009-02-02 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:『第四十八条 2: 金銭その他の物の数量、年月日及び番号を記載するには、「壱、弐、参、拾」の文字を用いなければならない。ただし、横書きをするときは、アラビヤ数字を用いることができる。』}}</ref> Tute obyčne formy jest možlivo izměnjato v směru vysšyh čisel dodavanjem črt (1 i 2 sut objasněne vyše, takože 3 jest možno izměnjati na 5, i 10 na 1000). V něktoryh slučajah cifru 1 cěljeno pišut kako v {{lang|ja|壱百壱拾}} za 110, na razliku od {{lang|ja|百十}} v obyčnom pisanju. Formalne čislovniky: {| class="wikitable" style="text-align: center" ! rowspan="2" | Čislo ! rowspan="2" | Obyčno ! colspan="2" | Formalno |- ! koristaje se !! ustarělo |- | align="right" | 1 || {{lang|ja|一}} || {{lang|ja|壱}} || {{lang|ja|壹}} |- | align="right" | 2 || {{lang|ja|二}} || {{lang|ja|弐}} || {{lang|ja|貳}} |- | align="right" | 3 || {{lang|ja|三}} || {{lang|ja|参}} || {{lang|ja|參}} |- | align="right" | 4 || {{lang|ja|四}} || {{lang|ja|四}} || {{lang|ja|肆}} |- | align="right" | 5 || {{lang|ja|五}} || {{lang|ja|五}} || {{lang|ja|伍}} |- | align="right" | 6 || {{lang|ja|六}} || {{lang|ja|六}} || {{lang|ja|陸}} |- | align="right" | 7 || {{lang|ja|七}} || {{lang|ja|七}} || {{lang|ja|柒}}, {{lang|ja|漆}} |- | align="right" | 8 || {{lang|ja|八}} || {{lang|ja|八}} || {{lang|ja|捌}} |- | align="right" | 9 || {{lang|ja|九}} || {{lang|ja|九}} || {{lang|ja|玖}} |- | align="right" | 10 || {{lang|ja|十}} || {{lang|ja|拾}} || {{lang|ja|拾}} |- | align="right" | 100 || {{lang|ja|百}} || {{lang|ja|百}} || {{lang|ja|佰}} |- | align="right" | 1000 || {{lang|ja|千}} || {{lang|ja|千}} || {{lang|ja|阡}}, {{lang|ja|仟}} |- | align="right" | 10000 || {{lang|ja|万}} || {{lang|ja|万}}, {{lang|ja|萬}} || {{lang|ja|萬}} |} Četyre aktualnyh [[banknoty Japonskogo jena]], 1000-jen, 2000-jen, 5000-jen i 10000-jen imajut formalne čislovniky {{lang|ja|千}}, {{lang|ja|弐千}}, {{lang|ja|五千}} i {{lang|ja|壱万}}. ==V starojaponskom jezyku== [[Starojaponsky jezyk]] imaje slovosbor čestično od staryh dob, i takože imaje unikalne čislovniky za čisla nad 10, ktore uže ne použivajit se, mimo slučajev něktoryh [[Leksema|leksem]]. Primětky: * Transkripcija tut jest na osnově [[fonem]] i ne jest [[Fonetika|fonetična]]. Gledite članok o [[Starojaponsky jezyk|starojaponskom jezyku]] za vyše informacij. * Gledite {{lang|en|[[Jōdai Tokushu Kanazukai]]}} za informacije o notacijah s nižnim indeksom. <!--NOTE: Please do NOT change /h/ to /p/. The transcription is phonemic, not phonetic. While it must have been [p] at some time in the past, during the Old Japanese period it was [ɸ]. --> {| class="wikitable" ! Čislo ! Izgovor ! Priklady ! Primětky |- | align="right" | 1 | [[wiktionary:一#Noun 2|{{lang|ojp|pi₁to₂}}]] | {{lang|ojp|一日}} {{lang|ojp|pi₁to₂pi₁}} (1 denj), {{lang|ojp|一年}} {{lang|ojp|pi₁to₂to₂se}} (1 god) | &nbsp; |- | align="right" | 2 | [[wiktionary:二#Noun 2|{{lang|ojp|futa}}]] | {{lang|ojp|二夜}} {{lang|ojp|futayo₂}} (2 noče) | &nbsp; |- | align="right" | 3 | [[wiktionary:三#Noun 2|{{lang|ojp|mi₁}}]] | {{lang|ojp|三十}} {{lang|ojp|mi₁so₁}} (30) | &nbsp; |- | align="right" | 4 | [[wiktionary:四#Noun 2|{{lang|ojp|yo₂}}]] | {{lang|ojp|四十}} {{lang|ojp|yo₂so₁}} (40), {{lang|ojp|四人}} {{lang|ojp|yo₂tari}} (4 ljudi) | &nbsp; |- | align="right" | 5 | [[wiktionary:五#Noun 2|{{lang|ojp|itu}}]] | {{lang|ojp|五年}} {{lang|ojp|ituto₂se}} (5 lět) | &nbsp; |- | align="right" | 6 | [[wiktionary:六#Noun 2|{{lang|ojp|mu}}]] | {{lang|ojp|六爪}} {{lang|ojp|mutuma}} (6 klěšče) | &nbsp; |- | align="right" | 7 | [[wiktionary:七#Noun|{{lang|ojp|nana}}]] | {{lang|ojp|七瀬}} {{lang|ojp|nanase}} (mnogo bystryh) | Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 8 | [[wiktionary:八#Noun 2|{{lang|ojp|ya}}]] | {{lang|ojp|八雲}} {{lang|ojp|yakumo₁}} (mnogo oblakov) | Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 9 | [[wiktionary:九#Noun 2|{{lang|ojp|ko₂ko₂no₂}}]] | {{lang|ojp|九柱}} {{lang|ojp|ko₂ko₂no₂pasira}} (9 blagorodnyh / bogov) | &nbsp; |- | align="right" | 10 | [[wiktionary:十#Noun 2|{{lang|ojp|to₂}}]] / [[wiktionary:十#Noun 3|{{lang|ojp|to₂wo}}]] | {{lang|ojp|十日}} {{lang|ojp|to₂woka}} (10 dnjev) | &nbsp; |- | align="right" | 10 | [[wiktionary:十#Noun|{{lang|ojp|so₁}}]] | {{lang|ojp|三十}} {{lang|ojp|mi₁so₁}} (30), {{lang|ojp|四十}} {{lang|ojp|yo₂so₁}} (40), {{lang|ojp|六十}} {{lang|ojp|muso₁}} (60), {{lang|ojp|八十}} {{lang|ojp|yaso₁}} (80) | Strěčaje se toliko v složityh slovah; ne koristaje se samo |- | align="right" | 20 | [[wiktionary:二十#Noun|{{lang|ojp|pata}}]] | {{lang|ojp|二十}} {{lang|ojp|patati}} (20), {{lang|ojp|二十人}} {{lang|ojp|patatari}} (20 ljudij), {{lang|ojp|二十年}} {{lang|ojp|patato₂se}} (20 lět) | &nbsp; |- | align="right" | 50 | [[wiktionary:五十|{{lang|ojp|i}}]] | {{lang|ojp|五十日}} {{lang|ojp|ika}} (50 dnjev) | &nbsp; |- | align="right" | 100 | [[wiktionary:百#Noun 2|{{lang|ojp|po}}]] | {{lang|ojp|五百}} {{lang|ojp|ipo}} (500), {{lang|ojp|五百年}} {{lang|ojp|ipoto₂se}} (500 lět), {{lang|ojp|五百夜}} {{lang|ojp|ipoyo₂}} (500 nočev), {{lang|ojp|八百}} {{lang|ojp|yapo}} (800), {{lang|ojp|三百}} {{lang|ojp|mi₁po}} (300), {{lang|ojp|六百}} {{lang|ojp|mupo}} (600), {{lang|ojp|九百}} {{lang|ojp|ko₂ko₂no₂po}} (900) | Koristaje se za množne sotky v sostavnyh čislovnikah. Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 100 | [[wiktionary:百#Noun 3|{{lang|ojp|mo₁mo₁}}]] | {{lang|ojp|百日}} {{lang|ojp|mo₁mo₁ka}} (mnogo dnjev) | Koristaje se za nemnožne sotky i za čislo "100" sebe. Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 1000 | [[wiktionary:千#Noun|{{lang|ojp|ti}}]] | {{lang|ojp|千年}} {{lang|ojp|tito₂se}} (1000 lět, mnogo dnjev) | Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 10000 | [[wiktionary:万#Noun|{{lang|ojp|yo₂ro₂du}}]] | {{lang|ojp|八百万}} {{lang|ojp|yapoyo₂ro₂du}} (8000000, myriada) | Često koristajut v značenju mnogo |} ==Sčitanje na prstah== Japanese uses separate systems for counting for oneself and for displaying numbers to others, which both proceed up to ten. For counting, one begins with the palm open, then counts up to five by curling up (folding down) the fingers, starting from the thumb – thus one has just the thumb down (and others extended), while four has only the little finger extended, and five has a fist. One then counts up to ten by proceeding in the reverse order, extending the fingers, starting at the little finger – thus six is the same as four, seven the same as three, and so forth, with ten ending with the palm open. While this introduces ambiguity, it is not used to present to others, so this is generally not a problem. When displaying for others, one starts with the hand closed, and extends fingers, starting with the index, going to the little finger, then ending with the thumb, as in the United States. For numbers above five, one uses an open hand (indicating five) and places the appropriate number of fingers from the other hand against the palm (palms facing each other) – so six has the index finger against the palm, and so forth.<ref>{{Cite web| url = http://japanese.about.com/library/weekly/aa112198.htm| title = Counting on one's fingers. About.com, Japanese Language, Namiko Abe| archive-url = https://web.archive.org/web/20130120143955/http://japanese.about.com/library/weekly/aa112198.htm |archive-date = 2013-01-20}}</ref> To display ten, one presents both hands open and palm outwards. == Zapisyvanje cifr slovami == Since the adoption of [[Arabic numerals]], it has become more and more common for numbers to be written using them. Counters and ordinal numbers are typically written in Arabic numbers, such as {{nihongo|three people|3人|san-nin}}, {{nihongo|July, "seventh-month"|7月|shichigatsu}}, {{nihongo|age 20|20歳|hatachi}}, etc., although {{lang|ja|三人}}, {{lang|ja|七月}} and {{lang|ja|二十歳}} are also acceptable to write (albeit less common). However, numbers that are part of lexemes are typically written in kanji. For example, the term {{nihongo|'vegetable stand / grocer'|八百屋|yaoya}} translates into "800 store" and uses the Old Japanese pronunciation for 800, {{lang|ojp|ya(h)o}}. The notorious Japanese organized crime syndicate, the [[yakuza]], can be written {{lang|ja|八九三}} (or 893), a hand in {{lang|en|[[Oicho-Kabu|oicho-kabu]]}} that is worth 0 points, indicating that yakuza are "worthless persons" or "gambling persons".<ref>{{Cite web |url=http://www.sljfaq.org/afaq/yakuza.html |title=What is the origin of yakuza? |website=www.sljfaq.org |access-date=2016-03-24}}</ref> ==Zrite takože== *[[Chinese numerals]] *[[Decimal separator]] *[[Japanese counter word]] *[[Japanese people]] *[[Japanese wordplay#Numeric substitution|Japanese wordplay § Numeric substitution]] == Referencije == {{Iztočniky}} ==Vnješnje linky== <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> * {{lang|ja|[http://www.moroo.com/uzokusou/misc/suumei/suumei.html 大数の名前について]}} (na japonskom jezyku) * {{Cite web |url= http://www.sf.airnet.ne.jp/~ts/language/number/ancient_japanese.html | title = Ancient Japanese number system| archive-url = https://web.archive.org/web/20180829030749/http://www.sf.airnet.ne.jp/~ts/language/number/ancient_japanese.html |archive-date=2018-08-29}} * [http://www.solosequenosenada.com/gramatica/japanese/Learn_Japanese_Numbers.php English exercises for learning Japanese numerals] * [https://web.archive.org/web/20090324035049/http://www.learnjapanesewordsandphrases.com/learnjapanesenumbers.html Audio to learn the pronunciation for Japanese numbers] * [http://www.sljfaq.org/cgi/kanjinumbers.cgi Convert kanji numerals to arabic numerals] (sci. lang. Japan FAQ page) * [http://www.sljfaq.org/cgi/numbers.cgi Convert arabic numerals to kanji numerals] (sci. lang. Japan FAQ page) </div> {{Prěvod|en|Japanese numerals|}} [[Kategorija:Čisla]] [[Kategorija:Japonsky jezyk]] [[Kategorija:Čislovniky]] {{INTERWIKI|Q1337084}} {{Kartka osoba | name = Viktor Coj | native_name = <center>{{Jezyky|ru|Виктор Цой}}</center> | image = [[Fajl:Victor Tsoi 1986.jpg|thumb|center|Viktor Coj v lětu 1986]] | alt = | caption = | birth_name = Viktor Robertovič Coj | birth_date = {{birth date|1962|6|21|df=yes}} | birth_place = [[Sankt-Peterburg|Leningrad]], [[Rosijska Sovětska Federativna Socialističska Republika|RSFSR]], [[Sovětsky Sojuz]] | death_date = {{death date and age|1990|8|15|1962|6|21|df=yes}} | death_place = [[Latvijska Sovětska Socialističska Republika|Latvijska SSR]], Sovětsky Sojuz | death_cause = Avto avarija | resting_place = Bogoslovskoje grobišče, Sankt-Peterburg | occupation = {{Flatlist| * pěvec * avtor pěsnjej * avtor muziky * aktor * avangardny umětnik }} | years_active = 1978–1990 | spouse = {{Plainlist| * Marianna Coj, od 1984 }} | children = [[Aleksandr Coj]], rod. 1985 | module = {{Kartka muzikant|embed=yes <!-- See Wikipedia:WikiProject Musicians --> | background = solo_singer <!-- mandatory format: please do not change or remove --> | instrument = {{flatlist| * [[Vokal|vokal]] * [[Gitara|gitara]] * [[Bas-gitara|bas-gitara]] }} | genre = {{Flatlist| * [[Post-punk|post-pank]] * [[New wave (muzika)|nova volna]] * [[gotičny rok]] * [[Punk|pank rok]] }} | label = {{Flatlist| * [[AnTrop]] * [[Firma Melodija|Melodija]] }} | current_member_of = {{Flatlist| * [[Kino (grupa)|Kino]] * [[Avtomatičeskije udovletvoriteli]] * [[Sergej Kurjohin]] }} }} }} Tuto jest peskovišče. [[File:Nihongo.svg|thumb|right|100px| 日本語 (Japonsky jezyk)]] '''Japonsky jezyk''' ({{Jezyky|ja|日本語 {{!}} にほんご}} | {{-|''Nihongo'' [nʲiho̞ŋːo̞]}}) <span class="ext-gadget-alphabet-disable"> </span> == Referencije == <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> {{Iztočniky}} </div> {{Prěvod|en|Japanese language|}} [[Kategorija:Jezyk]] {{INTERWIKI|Q5287}} {{Pravopis prověrjeny}} s0xon2xh7n4nizfjado2qnpk4g9onoy 28051 28047 2026-07-05T10:24:25Z Ilja isv 10 /* Sčitanje na prstah */ 28051 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=July 2026}} {{-|''Under construction''}} {{nihongo|'''Japonske čislovniky'''|数詞|sūshi}} sut [[Čislovnik (lingvistika)|čislovniky]], koristane v [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]]. V pismennosti oni sut jednake s [[Kitajske čislovniky|kitajskymi čislovnikami]], I velike čisla slědujut kitajskomu stilju s grupovanjem po 10,000. Koristajut se dva izgovory: Sino-Japonsko čitanje ([[On'yomi|{{lang|en|on'yomi}}]]) i Japonsko čitanje {{lang|en|[[Wago|yamato kotoba]]}} (rodne slova, {{lang|en|[[kun'yomi]]}}) [[Kitajske hieroglify|kitajskyh hieroglifov]]. ==Čisla v japonskom jezyku== Sut dva sposoby, kako pisati čisla na japonskom jezyku: [[Arabske cifry|arabskymi ciframi]] (1, 2, 3) ili [[Kitajske čislovniky|kitajskymi čislovnikami]] ({{lang|zh|一}}, {{lang|zh|二}}, {{lang|zh|三}}). Arabske čisla sut vyše često koristane pri [[Horizontalno i vertikalno pisanje v Iztočno aziatskoj pismennosti|horizontalnom pisanju]], a kitajske čisla sut vyše obyčajne pri [[Horizontalno i vertikalno pisanje v Iztočno aziatskoj pismennosti|vertikalnom pisanju]]. Věčšinstvo čisel imaje dva čitanja, kako i večšinstvo [[Kanji|kandži]], to, ktoro jest izvedeno od kitajskogo čitanja, koristaje se za redne čislovniky ([[on'yomi|čitanje {{lang|en|On}}]] ) a rodno japonsko čitanje ([[kun'yomi|čitanje {{lang|en|Kun}}]]) koristaje se nemnogo menje formalno za čisla do 10. V něktoryh slučajah (privedenyh dole), jsponsko čitanje obyčno jest preferovano za vse izkoristanja. Archaične čtanja sut označene †. {| class="wikitable nounderlines" ! Čislo ! Znak ! Čitanje {{lang|en|On}} ! Čitanje {{lang|en|Kun}}<ref>{{cite book |script-title=ja:スーパー大辞林 |trans-title=Super [[Daijirin]] |language=ja |publisher=[[Sanseidō]] }}</ref> ! Prědnostno čitanje |- | align="right" | [[0]] | {{lang|ja|零}} / {{lang|ja|〇}}{{sup|*}} | {{Nihongo||れい|rei}} | {{Nihongo||まる|maru}} | {{Nihongo||ゼロ|zero}} ([[Pozajetje (lingvistika)|pozajetje]], {{lang|en|[[Loanwords in Japanese|gairaigo]]}}) |- | align="right" | [[1]] | {{lang|ja|一}} | {{Nihongo||いち|ichi}} | {{Nihongo||ひと・つ|hito(tsu)}} | {{Nihongo||いち|ichi}} |- | align="right" | [[2]] | {{lang|ja|二}} | {{Nihongo||に|ni}} | {{Nihongo||ふた・つ|futa(tsu)}} | {{Nihongo||に|ni}} |- | align="right" | [[3]] | {{lang|ja|三}} | {{Nihongo||さん|san}} | {{Nihongo||みっ・つ|mit(tsu)}} | {{Nihongo||さん|san}} |- | align="right" | [[4]] | {{lang|ja|四}} | {{Nihongo||し|shi}} | {{lang|en|yon}}, {{Nihongo||よん、よっ・つ|yot(tsu)}} | {{Nihongo||よん|yon}} |- | align="right" | [[5]] | {{lang|ja|五}} | {{Nihongo||ご|go}} | {{Nihongo||いつ・つ|itsu(tsu)}} | {{Nihongo||ご|go}} |- | align="right" | [[6]] | {{lang|ja|六}} | {{Nihongo||ろく|roku}} | {{Nihongo||むっ・つ|mut(tsu)}} | {{Nihongo||ろく|roku}} |- | align="right" | [[7]] | {{lang|ja|七}} | {{Nihongo||しち|shichi}} | {{Nihongo||なな・つ|nana(tsu)}} | {{Nihongo||なな|nana}} |- | align="right" | [[8]] | {{lang|ja|八}} | {{Nihongo||はち|hachi}} | {{Nihongo||やっ・つ|yat(tsu)}} | {{Nihongo||はち|hachi}} |- | align="right" | [[9]] | {{lang|ja|九}} | {{lang|ja|ku}}, {{Nihongo||く, きゅう|kyū}} | {{Nihongo||ここの・つ|kokono(tsu)}} | {{Nihongo||きゅう|kyū}} |- | align="right" | [[10]] | {{lang|ja|十}} | {{Nihongo||じゅう|jū}} | {{Nihongo||とお|tō}} | {{Nihongo||じゅう|jū}} |- | align="right" | [[20 (number)|20]] | {{lang|ja|二十}} | {{Nihongo||にじゅう|ni-jū}} | {{Nihongo||はた|hata}}† | {{Nihongo||にじゅう|ni-jū}} |- | align="right" | [[30 (number)|30]] | {{lang|ja|三十}} | {{Nihongo||さんじゅう|san-jū}} | {{Nihongo||みそ|miso}}† | {{Nihongo||さんじゅう|san-jū}} |- | align="right" | [[40 (number)|40]] | {{lang|ja|四十}} | {{Nihongo||しじゅう|shi-jū}} | {{Nihongo||よそ|yoso}}† | {{Nihongo||よんじゅう|yon-jū}} |- | align="right" | [[50 (number)|50]] | {{lang|ja|五十}} | {{Nihongo||ごじゅう|go-jū}} | {{Nihongo||いそ|iso}}† | {{Nihongo||ごじゅう|go-jū}} |- | align="right" | [[60 (number)|60]] | {{lang|ja|六十}} | {{Nihongo||ろくじゅう|roku-jū}} | {{Nihongo||むそ|muso}}† | {{Nihongo||ろくじゅう|roku-jū}} |- | align="right" | [[70 (number)|70]] | {{lang|ja|七十}} | {{Nihongo||しちじゅう|shichi-jū}} | {{Nihongo||ななそ|nanaso}}† | {{Nihongo||ななじゅう|nana-jū}} |- | align="right" | [[80 (number)|80]] | {{lang|ja|八十}} | {{Nihongo||はちじゅう|hachi-jū}} | {{Nihongo||やそ|yaso}}† | {{Nihongo||はちじゅう|hachi-jū}} |- | align="right" | [[90 (number)|90]] | {{lang|ja|九十}} | {{Nihongo||くじゅう|ku-jū}} | {{Nihongo||ここのそ|kokonoso}}† | {{Nihongo||きゅうじゅう|kyū-jū}} |- | align="right" | [[100]] | {{lang|ja|百}} | {{Nihongo||ひゃく|hyaku}} | {{Nihongo||もも|momo}}† | {{Nihongo||ひゃく|hyaku}} |- | align="right" | [[500 (number)|500]] | {{lang|ja|五百}} | {{Nihongo||ごひゃく|go-hyaku}} | {{Nihongo||いお|io}}† | {{Nihongo||ごひゃく|go-hyaku}} |- | align="right" | [[800 (number)|800]] | {{lang|ja|八百}} | {{Nihongo||はっぴゃく|hap-pyaku}} | {{Nihongo||やお|yao}}† | {{Nihongo||はっぴゃく|hap-pyaku}} |- | align="right" | [[1000 (number)|1,000]] | {{lang|ja|千}} | {{Nihongo||せん|sen}} | {{Nihongo||ち|chi}}† | {{Nihongo||せん|sen}} |- | align="right" | [[10,000]] | {{lang|ja|万}} | {{Nihongo||まん|man}} | {{Nihongo||よろず|yorozu}}† | {{Nihongo||まん|man}} |- | align="right" | [[100,000,000]] | {{lang|ja|億}} | {{Nihongo||おく|oku}} |— | {{Nihongo||おく|oku}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)#1012|1,000,000,000,000]] | {{lang|ja|兆}} | {{Nihongo||ちょう|chō}} |— | {{Nihongo||ちょう|chō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10,000,000,000,000,000]] | {{lang|ja|京}} | {{Nihongo||けい|kei}} |— | {{Nihongo||けい|kei}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|100,000,000,000,000,000,000]] | {{lang|ja|垓}} | {{Nihongo||がい|gai}} |— | {{Nihongo||がい|gai}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10²⁴]] | {{lang|ja|𥝱}} | {{Nihongo||じょ|jo}} |— | {{Nihongo||じょ|jo}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10²⁸]] | {{lang|ja|穣}} | {{Nihongo||じょう|jō}} |— | {{Nihongo||じょう|jō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10³²]] | {{lang|ja|溝}} | {{Nihongo||こう|kō}} |— | {{Nihongo||こう|kō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10³⁶]] | {{lang|ja|澗}} | {{Nihongo||かん|kan}} |— | {{Nihongo||かん|kan}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁰]] | {{lang|ja|正}} | {{Nihongo||せい|sei}} |— | {{Nihongo||せい|sei}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁴]] | {{lang|ja|載}} | {{Nihongo||さい|sai}} |— | {{Nihongo||さい|sai}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁸]] | {{lang|ja|極}} | {{Nihongo||ごく|goku}} |— | {{Nihongo||ごく|goku}} |} <small><nowiki>*</nowiki> Imaje se takože specialno čitanje 〇 ({{-|''maru''}}), čto označaje "krugly" ili "krug". Ono može koristati se opcionalno, kogda čitajut se odděljene cifry v nomeru jedna po jednoj, vměsto vsego čisla. Polpularnym priměrim jest [[109 (trgovy dom)|znamenity magazin "109"]] v četvrti [[Shibuya|Šibuja, Tokio]], ktory čitaje se kako {{lang|en|ichi-maru-kyū}} (Kandži: {{lang|ja|一〇九}}). (On takože može čitati se kako 'deset-devet'— izgovarjaje se {{lang|en|tō-kyū}} — čto jest igra slov s nazvanjem tokijskogo trgovogo doma, ktory vladaje budynkom.) Tuto izkoristanje {{lang|en|maru}} za čislnu 0 jest podobno poněkogdomu čitanju čisla 0 v anglijskom jezyku kako {{-| ''oh''}}. Jednakože, kako čislo, jego jedino zapisyvajut kako 0 ili {{Nihongo|零|{{-|rei}}}}. Čtovyše, dva i pet igovarjajut s dolgoju samoglaskoju v telefoničnyh nomerah (napr. {{lang|ja|にい}} {{lang|en|nī}} i {{lang|ja|ごお}} {{lang|en|gō}}). Čisla poslě {{lang|en|kei}} koristajut rědko. Tym ne menje, oni sut prědstavjene tut.</small> Kako odměčaje se vyše, {{lang|en|yon}} (4) i {{lang|en|nana}} (7) sut uprědnostnjene nad {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}}. Prědpokladaje se, že tuto jest svezano s tym, že {{lang|en|shi}} jest takože čitanjem slova 死 (smrt), čto děljae jego neščestlivym čitanjem (gledite [[tetrafobija]]); dokolě {{lang|en|shichi}} može zvučati velmi slično s {{lang|en|ichi}} (1), {{lang|en|shi}} ili {{lang|en|hachi}} (8). Jednakože, v cělom redu stanovjenyh slov i rěčenij, {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}} sut stale preferovane; tako, pri sčitanju (kako v {{lang|en|"ichi, ni, san, shi,..."}}), {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}} mogut iměti prědnost. Čislo 9 takože mněvaje se nesčestlivym; kogda izgovarjaje se {{lang|en|ku}}, ono sozvučno 苦 (stradanje). Čislo 13 poněkogda mněvaje se nesčestlivym, ale jest to kalka [[Triskaidekafobia|zapadnoj tradicije]]. Naprotiv, 7 i poněkogda 8 mněvajut se sčestlivymy u japoncev.<ref>{{Cite web|url=https://lingualift.com/blog/lucky-unlucky-numbers-japan/|title=The number of death: Lucky and unlucky numbers in Japan|website=The Science of Language Self-Study {{!}} LinguaLift Blog|access-date=2016-03-24}}</ref> V sovrěmennom japonskom jezyku, redne čislovniky pomimo 4 i 7 sut obyčno koristane v čitanju {{lang|en|on}}. Alternativno čitanje byvaje v nazvah měsecev, čislah dnjev v měsecu i stalyh izrazah; napriměr, april, julij, i september nazyvajut se {{lang|en|'''shi'''-gatsu}} (4. měsec), {{lang|en|'''shichi'''-gatsu}} (7. měsec), i {{lang|en|'''ku'''-gatsu}} (9. měsec). Čitanja {{lang|en|on}} takože koristajut pri prěklikanju dlja sčitanja ljudij (nap. {{lang|en|ichi-ni-san-shi}}). Večši čisla dělajut, kombinujuči tute elementy: *desetky od 20 do 90 sut "(cifra){{lang|en|-jū}}" kako od {{Nihongo|二十|{{-|ni-jū}}}} do {{Nihongo|九十|{{-|kyū-jū}}}}. *sotky od 200 do 900 sut "(cifra){{lang|en|-hyaku}}". *tyseče od 2000 do 9000 sut "(cifra){{lang|en|-sen}}". Počinajuči od {{Nihongo|miriady|万}}, čisla začinajut se s {{Nihongo|一|{{-|ichi}}}}, jestlu ne jest prisutna ina cifra. Tako, 100 bude prosto {{Nihongo|百|{{-|hyaku}}}}, 1000 jest prosto {{Nihongo|千|{{-|sen}}}}, ale 10000 uže{{Nihongo|一万|{{-|ichiman}}}}, vměsto prosto {{lang|en|man}}. (Tuto odličaje se od [[Kitajsky jezyk|kitajskogo jezyka]], kde čisla začinajut se c {{lang|zh|一}} ako ne jest druga ina cifra prěd njeju, uže od 100.) I jestli {{Nihongo|千|{{-|sen}}}}neposrědnje prědhodi nazvě kolikosti [[Miriada|miriad]], prěd {{Nihongo|千|{{-|sen}}}}obyčno dodavajut {{Nihongo|一|{{-|ichi}}}}, čto davaje {{Nihongo|一千|{{-|issen}}}}. Tako, 10,000,000 (bukvalno 1000,0000) obyčno čitajut kako {{Nihongo|一千万|{{-|issenman}}}}. Ale ako {{Nihongo|千|{{-|sen}}}} ''ne'' premo prědhodi kolikosti myriad, dodavanje {{Nihongo|一|ichi}}jest opcionalno. Tako, 15,000,000 (1500,0000) čitaje se kako {{Nihongo|千五百万|sengohyakuman}} ili {{Nihongo|一千五百万|issengohyakuman}}, ravno i kako 1500 čitaje se {{Nihongo|千五百|sengohyaku}}ili {{Nihongo|一千五百|issengohyaku}}. Sut i něktore fonetične modifikacije v ozvučanju něktoryh velikyh čisel, [[Oglasovanje i obezglasovanje suglasok|oglasovanje]] ili [[gemacija]] něktoryh suglasok, kako to često byvaje v japonskom jezyku (napr. {{lang|en|[[rendaku]]}}): napr. {{lang|en|roku}} "šest" i {{lang|en|hyaku}} "sto" dělajut {{lang|en|roppyaku}} "šestsot". {| class="wikitable" ! × !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! 7 !! 8 !! 9 !! 10 !! 100 !! 1000 |- | align="right" | 100 | style="background: yellow" | {{lang|en|hyaku, ippyaku}} | {{lang|en|nihyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|sanbyaku}} | {{lang|en|yonhyaku}} | {{lang|en|gohyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|roppyaku}} | {{lang|en|nanahyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|happyaku}} | {{lang|en|kyūhyaku}} |— |— |— |- | align="right" | 1,000 | style="background: yellow" | {{lang|en|sen, issen}} | {{lang|en|nisen}} | style="background: yellow" | {{lang|en|sanzen}} | {{lang|en|yonsen}} | {{lang|en|gosen}} | {{lang|en|rokusen}} | {{lang|en|nanasen}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hassen}} | {{lang|en|kyūsen}} | — | — | — |- | align="right" | 10{{sup|12}} | style="background: yellow" | {{lang|en|itchō}} | {{lang|en|nichō}} | {{lang|en|sanchō}} | {{lang|en|yonchō}} | {{lang|en|gochō}} | {{lang|en|rokuchō}} | {{lang|en|nanachō}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hatchō}} | {{lang|en|kyūchō}} | style="background: yellow" | {{lang|en|jutchō}}* | {{lang|en|hyakuchō}} | {{lang|en|issenchō}} |- | align="right" | 10{{sup|16}} | style="background: yellow" | {{lang|en|ikkei}} | {{lang|en|nikei}} | {{lang|en|sankei}} | {{lang|en|yonkei}} | {{lang|en|gokei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|rokkei}} | {{lang|en|nanakei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hakkei}} | {{lang|en|kyūkei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|jukkei}}* | style="background: yellow" | {{lang|en|hyakkei}}** | {{lang|en|issenkei}} |} <small><nowiki>*</nowiki> Takože priměnjaje se k kratnym 10. Koncovka měnjaje se od {{lang|en|-jū}} na {{lang|en|-jutchō}} ili {{lang|en|-jukkei}}.<br /><nowiki>**</nowiki> Takože priměnjaje se k kratnym 100. Koncovka {{lang|en|-ku}} měnjaje se na {{lang|en|-kkei}}.</small> V čislah nad 10, elementy sut soredjene, i ne koristajut se nuly. Japonske čislovniky imajut ne pozicijnu, a multiplikativno-aditivnu sistemu; da by napisati čislo 20, trěba napisati simbol {{Nihongo|"dva"|二}}, a potom simbol {{Nihongo|"deset"|十}}, da by polučiti dvě desetky ili {{Nihongo|"dvadeset"|二十}}. {| class="wikitable" ! Čislo !! Znaky !! Čitanje !Značenje |- | align="right" | 11 || {{lang|ja|十一}} || {{lang|en|jū ichi}} |deset i jedno |- | align="right" | 17 || {{lang|ja|十七}} || {{lang|en|jū nana, jū shichi}} |deset i sedm |- | align="right" | 151 || {{lang|ja|百五十一}} || {{lang|en|hyaku go-jū ichi}} |sto, pet desetok i jedno |- | align="right" | 302 || {{lang|ja|三百二}} || {{lang|en|san-byaku ni}} |tri sta i dva |- | align="right" | 469 || {{lang|ja|四百六十九}} || {{lang|en|yon-hyaku roku-jū kyū}} |četyri, šest desetok i devet |- | align="right" | 2025 || {{lang|ja|二千二十五}} || {{lang|en|ni-sen ni-jū go}} |dva tyseče, dvě desetky i pet |} ===Čislne redky i desetične čisla=== Japonske cifry od 1 do 9 obyčno se koristajut izolovano. Redky cifr imajut slegka inako čitanje s prodolženymi samoglaskami za 2 (''nī'') i 5 (''gō''), i menje često, 4 (''shī'') i 9 (''kū''). Tako dělajut zato, že kogda prěčisljajut cifry, ako možno, oni muset byti v grupah po dvě, každa iz njih musi sostojeti točno iz četyreh [[Mora (lingvistika)|mor]], čto dělaje neobhodnym prodolženje obyčno jednomornyh cifr kako ''ni'', ''go'', ''shi'' and ''ku''.<ref name=nhk-2005-2>{{cite web|archive-url=https://web.archive.org/web/20250622082124/https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20250601_1.html|url=https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20250601_1.html|archive-date=22 June 2025|lang=ja|script-title=ja:語の読み方（語形）について数字の読み方～小数の読み方～|work=NHK Bunken|publisher=NHK Broadcasting Culture Research Institute|last=Yamashita|first=Yōko|last2=Fujii|first2=Madoka|date=28 February 2025|access-date=23 September 2025|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|archive-url=https://web.archive.org/web/20250622082259/https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20180501_4.html|url=https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20180501_4.html|archive-date=22 June 2025|date=1 May 2018|lang=ja|script-title=ja:数詞の発音とアクセント|work=NHK Bunken|publisher=NHK Broadcasting Culture Research Institute|last=Sakurai|first=Shigeharu|last2=Akinaga|first2=Kazue|access-date=23 September 2025|url-status=live}}</ref> Napiměr, taky redok kako '''5'''4'''2'''62 se izgovarjaje {{-|'''''gō'''-yon '''nī'''-roku ni''}}, kde prve dvě grupy sut kvadrimoraične. [[Japonsko tonalno udarjenje|Udarjenje]] pri tom padaje prědposlědnju moru kažfoj grupy, ako li to jest možlivo, odsud {{-|[ɡoː jóɴ <nowiki>|</nowiki> ɲiː ɾókɯ <nowiki>|</nowiki> ɲí]}}.<ref name=hirayama-1961>{{cite book|lang=ja|script-title=ja:全国アクセント辞典|first=Teruo|last=Hirayama|publisher=Tōkyōdō|date=25 December 1961|p=897}}</ref> Tuto pravilo takože priměnjaje se k poslědnoj cifrě celoj česti čisla i ko vsim cifram desetičnoj česti desetičnogo čisla.<ref name=nhk-2005-2/><ref name=hirayama-1961/> Napriměr, tako desetično čislo kako 25'''2'''.'''25'''5 se izgovarjaje {{-|''nihyaku gojū '''nī'''-ten '''nī-gō''' go''}} {{-|[ɲiçjakɯ́ <nowiki>|</nowiki> ɡodʑɯ́ː <nowiki>|</nowiki> ɲíː teɴ <nowiki>|</nowiki> ɲiː ɡóː <nowiki>|</nowiki> ɡó]}}, kde ''ten'' označaje "točka". ===Druge tipy čisel=== V japonskyh [[Ordinalny čislovnik|ordinalnyh čislovnikah]] koristajut modifikaciju uměstnyh sčetnyh slov, sistema ktoryh v japonskom jezyku jest dosti [[Japonske sčetne slova|komplikovana]]. Da by prěvratiti sčetno slovo (sčislovnik) v ordinalny čislovnik, ktory označaje poziciju v redu, na koncu sčislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} {{lang|en|me}}. Tako "jedin raz" bude prěkladati se kako {{lang|ja|一回}} {{lang|en|ikkai}}, a "prvy raz" bude se prěkladati {{lang|ja|一回目}} {{lang|en|ikkaime}}. Tuto pravilo jest ale nedoslědno, ako sčislovniky bez sufiksa {{translit|ja|me}} često koristajut i v ordinalnom, i v [[Kardinalny čislovnik|kardinalnom]] smyslah. Napriměr, {{lang|ja|三階}} {{translit|ja|sangai}} može označati kako "tri etaže", tako i "tretji etaž." [[Distributivny čislovnik|Distributivne čislovniky]] obyčno stvarjajut iz kardinalnogo čislovnika, sčetnogo slova i sufiksa {{Nihongo|{{-|''-zutsu''}}|ずつ|}}, napriklad {{Nihongo|{{-|''hitori-zutsu''}}|一人ずつ|po jednoj osobě za raz, po-jedno}}. == Stupnje 10 == === Velike čisla === Vslěd kitajskoj tradiciji, velike čisla se stvarjajut grupovanjem cifr v [[Miriada|miriady]] (10,000), na razliku od zapadnyh tyseč(1,000) <div class="overflowbugx" style="overflow-x:auto;"> {| class="wikitable" !align="left"|Red |10{{sup|4}} |10{{sup|8}} |10{{sup|12}} |10{{sup|16}} |10{{sup|20}} |10{{sup|24}} |10{{sup|28}} |10{{sup|32}} |10{{sup|36}} |10{{sup|40}} |10{{sup|44}} |10{{sup|48}} |10{{sup|52}} <br /><small>{{nowrap|(ili 10{{sup|56}})}}</small> |10{{sup|56}} <br /><small>{{nowrap|(ili 10{{sup|64}})}}</small> |10{{sup|60}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|72}})}}</small> |10{{sup|64}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|80}})}}</small> |10{{sup|68}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|88}})}}</small> |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|万}} |{{lang|ja|億}} |{{lang|ja|兆}} |{{lang|ja|京}} |{{lang|ja|垓}} |{{lang|ja|𥝱}}, {{lang|ja|秭}} |{{lang|ja|穣}} |{{lang|ja|溝}} |{{lang|ja|澗}} |{{lang|ja|正}} |{{lang|ja|載}} |{{lang|ja|極}} |{{lang|ja|恒河沙}} |{{lang|ja|阿僧祇}} |{{lang|ja|那由他}}, {{lang|ja|那由多}} |{{lang|ja|不可思議}} |{{lang|ja|無量大数}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|man}} |{{lang|en|oku}} |{{lang|en|chō}} |{{lang|en|kei}} |{{lang|en|gai}} |{{lang|en|jo}}, {{lang|en|shi}} |{{lang|en|jō}} |{{lang|en|kō}} |{{lang|en|kan}} |{{lang|en|sei}} |{{lang|en|sai}} |{{lang|en|goku}} |{{lang|en|gōgasha}} |{{lang|en|asōgi}} |{{lang|en|nayuta}} |{{lang|en|fukashigi}} |{{lang|en|muryōtaisū}} |}</div> Razhoděnja sut iz-za {{Nihongo|{{-|[[Jinkōki]]}}|塵劫記|}}, najstaršego matematičnogo teksta Japonije. Originalno izdavanje bylo opublikovano v lětu 1627 i imělo mnogo grěšek, věčšinstvo ktoryh bylo izpravjeno v izdavanju 1631 goda. V lětu 1634 izšlo ješče jedno izdavanje, kde opet bylo izměnjeno několiko veličin. Vyše uvedeno razhodženje jest obuslovjeno nesuglasnostju dvoh poslědnjih izdavanij. Sut razne znaky za 10{{sup|24}} (to jest {{lang|ja|秭}} v kitajskom jezyku tutčas), i po 10{{sup|48}} oni odličajut se tym, že prodolžajut s povyšenjem faktora 10{{sup|4}} ili prěključajut se na faktor 10{{sup|8}}. Ako koristaje se faktor 10{{sup|8}}, medžuintervalne koeficienty 10{{sup|4}} zakryvajut s pomočju {{Nihongo|万|man}}. Nastoječe izdavanje {{lang|en|Jinkōki}}, 11-to, slěduje faktoru 10{{sup|4}} črez cělu sistemu, hoti něktori ljudi ješče koristajut veličiny iz 8-go izdavanja daže tutčas. Poslědnje tri čisla s mnogoslogovymi nazvanjami i razhodženjem veličin v koncu koncev izvodet se iz Indije, hoti tam oni ne iměli oprědeljennyh veličin. {{Nihongo|恒河沙|''gōgasha''}} prvonačelno koristalo se v budističskyh traktatah za označevanje bezměrno ogromnogo; ono proizhodi iz [[Sanskrit|sanskritskogo]] {{lang|sa|गङ्गा}} {{lang|en|gangā}} '[[Ganges|Ganga]]' (čto udobno vključaje znaky {{Nihongo|'rěka'|河|ka}} i {{Nihongo|'pěsok'|沙|sha}}, odsylajuči k neizčislimomu množstvu čestic pěska na rěkě Ganga. {{Nihongo|阿僧祇|''asōgi''|}}, od sanskritnogo {{lang|sa|असंख्येय}} {{lang|en|asaṃkhyeya}} 'neizčisljimy/bezčislny', s negativnym prefiksom {{Nihongo|阿|''a''|}}, i {{Nihongo|那由他|''nayuta''}} od sanskritnogo {{lang|sa|नयुत/नयुतः}} {{lang|en|nayuta(ḥ)}}. Dalje, cifry sut terminami iz [[Budizm|Budizma]], prěvedene na kitajsky ili iztvorjene na njem, ktorym pozdněje pridělali čislne značenja: {{Nihongo|'nevoobrazimy'|不可思議|fukashigi}} i {{Nihongo|'bezměrno veliko čislo'|無量大数|muryōtaisū}}. Priměry: ''(razděljenje na grupy iz četyreh cifr jest privedeno samo za cěljem lěpšego objasnjenja)'' *1 0000 : {{Nihongo|一万|ichi-man}} *983 6703 : {{Nihongo|九百八十三万 六千七百三|kyū-hyaku hachi-jū san-man, roku-sen nana-hyaku san}} *20 3652 1801 : {{Nihongo|二十億 三千六百五十二万 千八百一|ni-jū oku, san-zen rop-pyaku go-jū ni-man, sen hap-pyaku ichi}} Jednakože, Čisla, napisane arabskymi ciframi, razděljaut na grupy po tri cifry, kako to jest prijeto v anglogovorečih državah. Pri koristanju arabskyh cifr i kandži razom, zapadny sposob zapisu može se koristati za čisla, menši 10,000, ale s {{-|''man''}}, ako čislo je večšo (napr. {{lang|ja|2,500万}} za 25,000,000). Ako v japonskom jezyku dolge čisla sit zapisyvane v kandži, nuly opuskajut za vse stupnje deseti. Tako, 4002 bude {{lang|ja|四千二}} (naprotiv, v kitajskom jezyku trěba použiti {{lang|zh|零}} vsekde vměsto nuly, napr. {{lang|zh|四千零二}} za 4002). Ale, pri čitanju učetovodnyh sprav, napriměr, opuštene cifry inogda označajut {{Nihongo|飛び|tobi}} ili {{Nihongo|飛んで|tonde}}: v našem priměru 4002 {{lang|en|yon-sen '''tobi''' ni}} ili {{lang|en|yon-sen '''tonde''' ni}} vměsto obyčnogo {{lang|en|yon-sen ni}}. === Drobne čisla === Japonsky jezyk imaje dvě sistemy čislovnikov za desetične droby. Oni uže ne koristajut se generalno, ale kako predže mogut se koristati v něktoryh slučajah, kako ukazatelje odbitja i zaščity bejsbolistov, procenty izigry sportovnyh ekip, i v něktoryh idiomatičnyh rěčenjah kako 五分五分の勝負 ({{-|''gobugobu no shōbu''}}, 'šans petdeset na petdeset', doslovno 'pet na pet'), ili kogda prědstavjajut procent rabata. Droby {{lang|en|bu}} takože koritajut, kogda govoret o gorečkě — napriměr, {{Nihongo|九度二分|kudonibu}} za 9 i dvě drobnyh — za označanje temperatury 39.2°C. Jedna sistema jest taka: {| class="wikitable" !align=left|Red |10{{sup|−1}} |10{{sup|−2}} |10{{sup|−3}} |10{{sup|−4}} |10{{sup|−5}} |10{{sup|−6}} |10{{sup|−7}} |10{{sup|−8}} |10{{sup|−9}} |10{{sup|−10}} |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|分}} |{{lang|ja|厘}} |{{lang|ja|毛}} |{{lang|ja|糸}} |{{lang|ja|忽}} |{{lang|ja|微}} |{{lang|ja|繊}} |{{lang|ja|沙}} |{{lang|ja|塵}} |{{lang|ja|埃}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|bu}} |{{lang|en|rin}} |{{lang|en|mō}} |{{lang|en|shi}} |{{lang|en|kotsu}} |{{lang|en|bi}} |{{lang|en|sen}} |{{lang|en|sha}} |{{lang|en|jin}} |{{lang|en|ai}} |} Tuta sistema koristaje se zajedno s tradicijnoju [[Japonska sistema měrnyh jedinic|japonskoju sistemoju měrnyh jedinic]], něktore znaky koristajut bez izměn za prědstavjenje poděla měry [[cun (unit)|{{lang|en|sun}}]]. Druga sistema prědstavjenja tutyh desetičnyh drobov procenta ili rabata koristajut sistemu, ktora jest "izměščena" i kde {{lang|en|bu}} stavaje se "jednoju stotoju" i tako dalje, a jediniceju za "desetuju" se stavaje {{lang|en|wari}}: {| class="wikitable" !align=left|Red |10{{sup|−1}} |10{{sup|−2}} |10{{sup|−3}} |10{{sup|−4}} |10{{sup|−5}} |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|割}} |{{lang|ja|分}} |{{lang|ja|厘}} |{{lang|ja|毛}} |{{lang|ja|糸}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|wari}} |{{lang|en|bu}} |{{lang|en|rin}} |{{lang|en|mō}} |{{lang|en|shi}} |} Tuto često použivajut v cěnah. Napriměr: *{{Nihongo|一割五分引き|ichi-wari go-bu biki}}: 15% rabat *{{Nihongo|打率三割八分九厘|daritsu san-wari hachi-bu kyū-rin}}: srědno odbivanje .389 (bejsbol). S izključenjem {{lang|en|wari}}, tojte rědko možno uviděti v suvrěmennom koristanju. Desetične droby sut tipično napisane kandži-čislovnikami (vertikalno) ili arabskymi ciframi (horizontalno), prěd ktorymi stoji desetična točka, i Čitajut se oni kako sekvencija cifr, kako to jest prijeto na Zapadu. Jednako, v pismennoj formě, jih mogut kombinovati kako s tradicijnymi sistemami izraženja čisel (42.195 kilometers: {{lang|ja|四十二・一九五 キロメートル}}), v ktoryh sut napisane stupnje deseti, ili s sitemoju znakoměst, ktora koristaje nulu (50.04 procentov: {{lang|ja|五〇・〇四 パーセント.}}) V obohdvoh slučajah, jednako, izgovor slěduje tradicijnoj sistemě ({{lang|en|yon-jū ni-ten ichi-kyū go kiromētoru}} za 42.195 kilometrov; {{lang|en|go ju-tten rei-yon pāsento}} za 50.04 procentov.) == V imenah == Jestvujut imena {{Nihongo|[[Millennium Actress|{{-|Chiyoko}}]]|千代子||doslovno "tyseč lět" (žensko)}}, {{Nihongo|{{-|Chiizuru}}|千鶴||doslovno "tyseč [[Japonsky žerav|žeravov]]" (žensko)}}, {{Nihongo|{{-|Chikao}}|千禾夫||doslovno "muž — tyseč klasov"}}, rodna nazva {{Nihongo|{{-|Chitaka}}|千鷹||doslovno "tyseč sokolov"}}. Jedna iz japonskyh prefektur se nazyvaje {{Nihongo|[[Čiba (prefektura)|Chiba]]|千葉||doslovno "tyseč listov"}}. V [[anime]] "[[Unesene duhami]]" obigryvajut nejednoznačnost izgovora hieroglifa 千 — ''{{-|sen}}'' ili ''{{-|chi}}'': ime glavnoj herojiny — {{Nihongo|{{-|Chihiro}}|千尋||doslovno "tyseč" [[Japonska sistema měr#Měry dolžiny|hiro]]", "bezdonna glubina"}}; čarodějnica "odimaje" ime u Čihiro, ostavjajuči njej toliko jedin znak i izměnjajuči jego izgovor. Od nyně Čihiro se zove {{Nihongo|{{-|Sen}}|千||tyseč}}. Pomimo tomu, jestvuje red mužskyh imen, ktore davajut detem po redu jih rodženja: # {{Nihongo|Ičiro}}|一郎|ichirō|первый сын}}, # {{Nihongo|Džiro|二郎|Jirō|второй сын}}, # {{Nihongo|Saburo|三郎|saburō}}, # {{Nihongo|Širo|四郎|shirō}}, # {{Nihongo|Goro|五郎|gorō}}, # {{Nihongo|Rokuro|六郎|rokurō}}, # {{Nihongo|Šičiro|七郎|shichirō}}, # {{Nihongo|Hačiro|八郎|hachirō}}, # {{Nihongo|Kuro|九郎|kurō}}, # {{Nihongo|Džuro|十郎|jūrō}}, # {{Nihongo|Toichiro|十一郎|toichirō}} или {{Nihongo|Džuičiro|十一郎|jūichirō}}, # {{Nihongo|Džudžiro|十二郎|jūjirō}}, # {{Nihongo|Tosaburo|十三郎|tosaburō}} или {{Nihongo|Džusaburo|十三郎|jūsaburō:}}. Poslě [[Vtora světova vojna|Vtoroj světovoj vojny]] imena "vyše" než Saburo sut praktično prěstali se upotrěbjati. Pomimo ukazanyh imen, sut daže {{Nihongo|Džuširo|十四郎|jūshirō}}, četyrnadesety syn i {{Nihongo|Hjakuro|百郎|hakurō}}, stoty syn: jih, pomimo ostalnyh, noset aktor [[Kabuki]] [[Jushiro Konoe|Džuširo Konoe]] (近衛 十四郎) i [[mangaka]] [[Hyakuro Murasaki|Hjakuro Murasaki]] (村崎 百郎). == Formalne čislovniky == [[File:Shoe Boxes (743286602).jpg|thumb|{{lang|en|[[Getabako]]}}]] Kako i u kitajskyh čislovnikov, jestvuje specialna japonska sbirka kandži za čislovniky, ktora nazyvaje se {{Nihongo|大字|{{-|''daiji''}}|}} i ktoru koristajut v pravnyh i finansovyh dokumentah, da by prědodvračati možnost nečestnym ljudjam dodavati črtu ili dvě, prevračajuči jedinicu v dvojku ili trojku. Formalne čislovniky sut identične kitajskym formalnym čislovnikam, pomimo maloj razliky v načrtanju. Tutdenj cifry jedin, dva, tri i deset v pravnyh dokumentah pišut jedino v jihnom formalnom vidu (čisla od 4 do 9, ravno kako 100, 1000 i 10000 pišut identično obyčnym, gledite v tablice dolje).<ref>{{Cite web |script-title=ja:大正十一年大蔵省令第四十三号 (会計法規ニ基ク出納計算ノ数字及記載事項ノ訂正ニ関スル件) |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/T11/T11F03401000043.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226023833/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/T11/T11F03401000043.html |archive-date=2012-02-26 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:『第一条: 会計法規ニ基ク出納計算ニ関スル諸書類帳簿ニ記載スル金額其ノ他ノ数量ニシテ「一」、「二」、「三」、「十」、「廿」、「卅」ノ数字ハ「壱」、「弐」、「参」、「拾」、「弐拾」、「参拾」ノ字体ヲ用ユヘシ但横書ヲ為ストキハ「アラビア」数字ヲ用ユルコトヲ得』}}</ref><ref>{{Cite web |script-title=ja:戸籍法施行規則 |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S22/S22F00501000094.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226023839/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S22/S22F00501000094.html |archive-date=2012-02-26 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:「第三十一条 2: 年月日を記載するには、壱、弐、参、拾の文字を用いなければならない。」}}</ref><ref>{{Cite web |script-title=ja:小切手振出等事務取扱規程 |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S26/S26F03401000020.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226023849/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S26/S26F03401000020.html |archive-date=2012-02-26 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:『附則 (昭和四〇年四月一日大蔵省令第二〇号) 2: 小切手の券面金額は、当分の間、所定の金額記載欄に、漢数字により表示することができる。この場合においては、「一」、「二」、「三」及び「十」の字体は、それぞれ「壱」、「弐」、「参」及び「拾」の漢字を用い、かつ、所定の金額記載欄の上方余白に当該金額記載欄に記載の金額と同額をアラビア数字で副記しなければならない。』}}</ref><ref>{{Cite web |script-title=ja:商業登記規則 |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S39/S39F03201000023.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20090202084605/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S39/S39F03201000023.html |archive-date=2009-02-02 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:『第四十八条 2: 金銭その他の物の数量、年月日及び番号を記載するには、「壱、弐、参、拾」の文字を用いなければならない。ただし、横書きをするときは、アラビヤ数字を用いることができる。』}}</ref> Tute obyčne formy jest možlivo izměnjato v směru vysšyh čisel dodavanjem črt (1 i 2 sut objasněne vyše, takože 3 jest možno izměnjati na 5, i 10 na 1000). V něktoryh slučajah cifru 1 cěljeno pišut kako v {{lang|ja|壱百壱拾}} za 110, na razliku od {{lang|ja|百十}} v obyčnom pisanju. Formalne čislovniky: {| class="wikitable" style="text-align: center" ! rowspan="2" | Čislo ! rowspan="2" | Obyčno ! colspan="2" | Formalno |- ! koristaje se !! ustarělo |- | align="right" | 1 || {{lang|ja|一}} || {{lang|ja|壱}} || {{lang|ja|壹}} |- | align="right" | 2 || {{lang|ja|二}} || {{lang|ja|弐}} || {{lang|ja|貳}} |- | align="right" | 3 || {{lang|ja|三}} || {{lang|ja|参}} || {{lang|ja|參}} |- | align="right" | 4 || {{lang|ja|四}} || {{lang|ja|四}} || {{lang|ja|肆}} |- | align="right" | 5 || {{lang|ja|五}} || {{lang|ja|五}} || {{lang|ja|伍}} |- | align="right" | 6 || {{lang|ja|六}} || {{lang|ja|六}} || {{lang|ja|陸}} |- | align="right" | 7 || {{lang|ja|七}} || {{lang|ja|七}} || {{lang|ja|柒}}, {{lang|ja|漆}} |- | align="right" | 8 || {{lang|ja|八}} || {{lang|ja|八}} || {{lang|ja|捌}} |- | align="right" | 9 || {{lang|ja|九}} || {{lang|ja|九}} || {{lang|ja|玖}} |- | align="right" | 10 || {{lang|ja|十}} || {{lang|ja|拾}} || {{lang|ja|拾}} |- | align="right" | 100 || {{lang|ja|百}} || {{lang|ja|百}} || {{lang|ja|佰}} |- | align="right" | 1000 || {{lang|ja|千}} || {{lang|ja|千}} || {{lang|ja|阡}}, {{lang|ja|仟}} |- | align="right" | 10000 || {{lang|ja|万}} || {{lang|ja|万}}, {{lang|ja|萬}} || {{lang|ja|萬}} |} Četyre aktualnyh [[banknoty Japonskogo jena]], 1000-jen, 2000-jen, 5000-jen i 10000-jen imajut formalne čislovniky {{lang|ja|千}}, {{lang|ja|弐千}}, {{lang|ja|五千}} i {{lang|ja|壱万}}. ==V starojaponskom jezyku== [[Starojaponsky jezyk]] imaje slovosbor čestično od staryh dob, i takože imaje unikalne čislovniky za čisla nad 10, ktore uže ne použivajit se, mimo slučajev něktoryh [[Leksema|leksem]]. Primětky: * Transkripcija tut jest na osnově [[fonem]] i ne jest [[Fonetika|fonetična]]. Gledite članok o [[Starojaponsky jezyk|starojaponskom jezyku]] za vyše informacij. * Gledite {{lang|en|[[Jōdai Tokushu Kanazukai]]}} za informacije o notacijah s nižnim indeksom. <!--NOTE: Please do NOT change /h/ to /p/. The transcription is phonemic, not phonetic. While it must have been [p] at some time in the past, during the Old Japanese period it was [ɸ]. --> {| class="wikitable" ! Čislo ! Izgovor ! Priklady ! Primětky |- | align="right" | 1 | [[wiktionary:一#Noun 2|{{lang|ojp|pi₁to₂}}]] | {{lang|ojp|一日}} {{lang|ojp|pi₁to₂pi₁}} (1 denj), {{lang|ojp|一年}} {{lang|ojp|pi₁to₂to₂se}} (1 god) | &nbsp; |- | align="right" | 2 | [[wiktionary:二#Noun 2|{{lang|ojp|futa}}]] | {{lang|ojp|二夜}} {{lang|ojp|futayo₂}} (2 noče) | &nbsp; |- | align="right" | 3 | [[wiktionary:三#Noun 2|{{lang|ojp|mi₁}}]] | {{lang|ojp|三十}} {{lang|ojp|mi₁so₁}} (30) | &nbsp; |- | align="right" | 4 | [[wiktionary:四#Noun 2|{{lang|ojp|yo₂}}]] | {{lang|ojp|四十}} {{lang|ojp|yo₂so₁}} (40), {{lang|ojp|四人}} {{lang|ojp|yo₂tari}} (4 ljudi) | &nbsp; |- | align="right" | 5 | [[wiktionary:五#Noun 2|{{lang|ojp|itu}}]] | {{lang|ojp|五年}} {{lang|ojp|ituto₂se}} (5 lět) | &nbsp; |- | align="right" | 6 | [[wiktionary:六#Noun 2|{{lang|ojp|mu}}]] | {{lang|ojp|六爪}} {{lang|ojp|mutuma}} (6 klěšče) | &nbsp; |- | align="right" | 7 | [[wiktionary:七#Noun|{{lang|ojp|nana}}]] | {{lang|ojp|七瀬}} {{lang|ojp|nanase}} (mnogo bystryh) | Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 8 | [[wiktionary:八#Noun 2|{{lang|ojp|ya}}]] | {{lang|ojp|八雲}} {{lang|ojp|yakumo₁}} (mnogo oblakov) | Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 9 | [[wiktionary:九#Noun 2|{{lang|ojp|ko₂ko₂no₂}}]] | {{lang|ojp|九柱}} {{lang|ojp|ko₂ko₂no₂pasira}} (9 blagorodnyh / bogov) | &nbsp; |- | align="right" | 10 | [[wiktionary:十#Noun 2|{{lang|ojp|to₂}}]] / [[wiktionary:十#Noun 3|{{lang|ojp|to₂wo}}]] | {{lang|ojp|十日}} {{lang|ojp|to₂woka}} (10 dnjev) | &nbsp; |- | align="right" | 10 | [[wiktionary:十#Noun|{{lang|ojp|so₁}}]] | {{lang|ojp|三十}} {{lang|ojp|mi₁so₁}} (30), {{lang|ojp|四十}} {{lang|ojp|yo₂so₁}} (40), {{lang|ojp|六十}} {{lang|ojp|muso₁}} (60), {{lang|ojp|八十}} {{lang|ojp|yaso₁}} (80) | Strěčaje se toliko v složityh slovah; ne koristaje se samo |- | align="right" | 20 | [[wiktionary:二十#Noun|{{lang|ojp|pata}}]] | {{lang|ojp|二十}} {{lang|ojp|patati}} (20), {{lang|ojp|二十人}} {{lang|ojp|patatari}} (20 ljudij), {{lang|ojp|二十年}} {{lang|ojp|patato₂se}} (20 lět) | &nbsp; |- | align="right" | 50 | [[wiktionary:五十|{{lang|ojp|i}}]] | {{lang|ojp|五十日}} {{lang|ojp|ika}} (50 dnjev) | &nbsp; |- | align="right" | 100 | [[wiktionary:百#Noun 2|{{lang|ojp|po}}]] | {{lang|ojp|五百}} {{lang|ojp|ipo}} (500), {{lang|ojp|五百年}} {{lang|ojp|ipoto₂se}} (500 lět), {{lang|ojp|五百夜}} {{lang|ojp|ipoyo₂}} (500 nočev), {{lang|ojp|八百}} {{lang|ojp|yapo}} (800), {{lang|ojp|三百}} {{lang|ojp|mi₁po}} (300), {{lang|ojp|六百}} {{lang|ojp|mupo}} (600), {{lang|ojp|九百}} {{lang|ojp|ko₂ko₂no₂po}} (900) | Koristaje se za množne sotky v sostavnyh čislovnikah. Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 100 | [[wiktionary:百#Noun 3|{{lang|ojp|mo₁mo₁}}]] | {{lang|ojp|百日}} {{lang|ojp|mo₁mo₁ka}} (mnogo dnjev) | Koristaje se za nemnožne sotky i za čislo "100" sebe. Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 1000 | [[wiktionary:千#Noun|{{lang|ojp|ti}}]] | {{lang|ojp|千年}} {{lang|ojp|tito₂se}} (1000 lět, mnogo dnjev) | Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 10000 | [[wiktionary:万#Noun|{{lang|ojp|yo₂ro₂du}}]] | {{lang|ojp|八百万}} {{lang|ojp|yapoyo₂ro₂du}} (8000000, myriada) | Često koristajut v značenju mnogo |} ==Sčitanje na prstah== Japonsky jezyl posluživaje se oddělnymi sistemami za sčitanje za sebe i za ukazyvanje čisel drugym, obědvě do deseti. Sčitanje načinajut s otvorjenoju dlanju, potom sčitajut do peti, sgybajuči prsty, počinajuči velikym palcem (ostalne sut rovne), ale četyti bude, kogda toliko maly prst jest rovny, a za pet bude pest. Potom sčitajut ješče do peti v obratnom slědu, otvarjajuči prsty, počinajuči tym malym – tako šest jest to samo kako četyri, sedm kako tri, i tako dalje, i dest končaje se otvorjenoju dlanju. Bez ogleda na to, že tuto prinosi nejednoznačnost, tuty sposob ne koristaje se za ukazyvanje čisel drugym i zato tuto obyčno ne jest problemom. Pri pokazyvanju sčeta drugym, načinajut s zatvorjenoj dlani, i odgybajut prstaý, počinajuči ukazovakom, dohodet do malogo prsta, i potom zakančivajut velikym palcem, kako to dělajut v Sjedinjenyh Štatah. Za ukazyvanje čisel nad petju, posluživajut se otvorjenoju dlanju (čto označaje pet) i prikladajut uměstno čislo prstov drugoj ruky ko dlani (dlanji soočajut se jedna drugoj) – tako, za šest ukazovakom se prikladaje k dlani i tako dalje.<ref>{{Cite web| url = http://japanese.about.com/library/weekly/aa112198.htm| title = Counting on one's fingers. About.com, Japanese Language, Namiko Abe| archive-url = https://web.archive.org/web/20130120143955/http://japanese.about.com/library/weekly/aa112198.htm |archive-date = 2013-01-20}}</ref> Da by pokazati deset, trěba pokazati obě dlanji otvorjenymi von. == Zapisyvanje cifr slovami == Since the adoption of [[Arabic numerals]], it has become more and more common for numbers to be written using them. Counters and ordinal numbers are typically written in Arabic numbers, such as {{nihongo|three people|3人|san-nin}}, {{nihongo|July, "seventh-month"|7月|shichigatsu}}, {{nihongo|age 20|20歳|hatachi}}, etc., although {{lang|ja|三人}}, {{lang|ja|七月}} and {{lang|ja|二十歳}} are also acceptable to write (albeit less common). However, numbers that are part of lexemes are typically written in kanji. For example, the term {{nihongo|'vegetable stand / grocer'|八百屋|yaoya}} translates into "800 store" and uses the Old Japanese pronunciation for 800, {{lang|ojp|ya(h)o}}. The notorious Japanese organized crime syndicate, the [[yakuza]], can be written {{lang|ja|八九三}} (or 893), a hand in {{lang|en|[[Oicho-Kabu|oicho-kabu]]}} that is worth 0 points, indicating that yakuza are "worthless persons" or "gambling persons".<ref>{{Cite web |url=http://www.sljfaq.org/afaq/yakuza.html |title=What is the origin of yakuza? |website=www.sljfaq.org |access-date=2016-03-24}}</ref> ==Zrite takože== *Chinese numerals *Decimal separator *Japanese counter word *Japanese people *Japanese wordplay § Numeric substitution == Referencije == {{Iztočniky}} ==Vnješnje linky== <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> * {{lang|ja|[http://www.moroo.com/uzokusou/misc/suumei/suumei.html 大数の名前について]}} (na japonskom jezyku) * {{Cite web |url= http://www.sf.airnet.ne.jp/~ts/language/number/ancient_japanese.html | title = Ancient Japanese number system| archive-url = https://web.archive.org/web/20180829030749/http://www.sf.airnet.ne.jp/~ts/language/number/ancient_japanese.html |archive-date=2018-08-29}} * [http://www.solosequenosenada.com/gramatica/japanese/Learn_Japanese_Numbers.php English exercises for learning Japanese numerals] * [https://web.archive.org/web/20090324035049/http://www.learnjapanesewordsandphrases.com/learnjapanesenumbers.html Audio to learn the pronunciation for Japanese numbers] * [http://www.sljfaq.org/cgi/kanjinumbers.cgi Convert kanji numerals to arabic numerals] (sci. lang. Japan FAQ page) * [http://www.sljfaq.org/cgi/numbers.cgi Convert arabic numerals to kanji numerals] (sci. lang. Japan FAQ page) </div> {{Prěvod|en|Japanese numerals|}} [[Kategorija:Čisla]] [[Kategorija:Japonsky jezyk]] [[Kategorija:Čislovniky]] {{INTERWIKI|Q1337084}} {{Kartka osoba | name = Viktor Coj | native_name = <center>{{Jezyky|ru|Виктор Цой}}</center> | image = [[Fajl:Victor Tsoi 1986.jpg|thumb|center|Viktor Coj v lětu 1986]] | alt = | caption = | birth_name = Viktor Robertovič Coj | birth_date = {{birth date|1962|6|21|df=yes}} | birth_place = [[Sankt-Peterburg|Leningrad]], [[Rosijska Sovětska Federativna Socialističska Republika|RSFSR]], [[Sovětsky Sojuz]] | death_date = {{death date and age|1990|8|15|1962|6|21|df=yes}} | death_place = [[Latvijska Sovětska Socialističska Republika|Latvijska SSR]], Sovětsky Sojuz | death_cause = Avto avarija | resting_place = Bogoslovskoje grobišče, Sankt-Peterburg | occupation = {{Flatlist| * pěvec * avtor pěsnjej * avtor muziky * aktor * avangardny umětnik }} | years_active = 1978–1990 | spouse = {{Plainlist| * Marianna Coj, od 1984 }} | children = [[Aleksandr Coj]], rod. 1985 | module = {{Kartka muzikant|embed=yes <!-- See Wikipedia:WikiProject Musicians --> | background = solo_singer <!-- mandatory format: please do not change or remove --> | instrument = {{flatlist| * [[Vokal|vokal]] * [[Gitara|gitara]] * [[Bas-gitara|bas-gitara]] }} | genre = {{Flatlist| * [[Post-punk|post-pank]] * [[New wave (muzika)|nova volna]] * [[gotičny rok]] * [[Punk|pank rok]] }} | label = {{Flatlist| * [[AnTrop]] * [[Firma Melodija|Melodija]] }} | current_member_of = {{Flatlist| * [[Kino (grupa)|Kino]] * [[Avtomatičeskije udovletvoriteli]] * [[Sergej Kurjohin]] }} }} }} Tuto jest peskovišče. [[File:Nihongo.svg|thumb|right|100px| 日本語 (Japonsky jezyk)]] '''Japonsky jezyk''' ({{Jezyky|ja|日本語 {{!}} にほんご}} | {{-|''Nihongo'' [nʲiho̞ŋːo̞]}}) <span class="ext-gadget-alphabet-disable"> </span> == Referencije == <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> {{Iztočniky}} </div> {{Prěvod|en|Japanese language|}} [[Kategorija:Jezyk]] {{INTERWIKI|Q5287}} {{Pravopis prověrjeny}} fmzo4mxhhvo8957aihspl5u6rpdz744 0 2873 28057 20782 2026-07-05T11:16:05Z IJzeren Jan 9 28057 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Natan Milgrom]] {{DEFAULTSORT:Милгром, Натан}} [[Kategorija:Лєкари]] aop47h49h4xv2254v2ne74cimzztzjr 0 3283 28015 22219 2026-07-04T18:23:17Z Fuguescribe 386 Jesm prěměnil "Evrope" na "Evropě" v městniku 28015 wikitext text/x-wiki {{Kartka država | common_name = Ukrajina | native_name = {{Jezyky|uk|Україна}} | image_flag = Flag of Ukraine.svg | image_coat = Lesser Coat of Arms of Ukraine.svg | national_anthem = [[Химн Украјины|Јешче не умрла Украјины и слава и воља]] | capital = [[Кыјев]] | official_languages = [[украјинскы језык]] | government_type = унитарна полупрезидентска република | area_km2 = 603628 | area_rank = 45 | population_estimate = 41554836<ref name="auto">{{Cite web|url=https://ukrstat.org/en/operativ/operativ2020/ds/kn/xls/kn1220_ue.xls|title=Population (by estimate) as of 1 February 2021.|website=ukrcensus.gov.ua|access-date=2021-03-24|language=en}}</ref> | population_census = 48457102 | population_estimate_year = 2021, без [[Крым]]а и [[Севастопољ]]а | population_estimate_rank = 35 | population_census_year = 2001 | currency = [[Украјинска гривња|гривња]] | currency_code = UAH | time_zone = [[Eastern European Time|EET]] | utc_offset = +2<ref name="timechange">{{Cite web |url=http://ua.korrespondent.net/ukraine/events/1273613-rishennya-radi-ukrayina-30-zhovtnya-perejde-na-zimovij-chas|script-title=uk:Рішення Ради: Україна 30 жовтня перейде на зимовий час|trans-title=Rada Decision: Ukraine will change to winter time on 30 October |language=uk |publisher=korrespondent.net |date=2011-10-18|access-date=2011-10-31}}</ref> | utc_offset_DST = +03 | time_zone_DST = [[Eastern European Summer Time|EEST]] | iso3166code = UA | coordinates = {{Coord|49|N|32|E|scale:10000000_source:GNS|display=inline,title}} }} '''Украјина''' јест држава в Возходној [[Европа|Европє]]. Украјина јест втора највечша држава в Европє послє [[Росија|Росије]], с кторој она граничи на возходу и сєверовозходу. Украјина такоже имаје границе с [[Бєлорус|Бєлорусју]] на сєверу, [[Пољска|Пољскоју]], [[Словакија|Словакијеју]] и [[Мадјарија|Мадјаријеју]] на западу, [[Румунија|Румунијеју]] и [[Молдова|Молдовоју]] на југу и имаје изход к [[Чрно морје|Чрному]] и [[Азовско морје|Азовскому]] морјам. Украјина имаје површину в {{Formatnum|603628}} км² и насељенје в 41,5 милионов људиј (без спорној оземје Крыма), что дєлаје ју 8. по числу људиј државоју Европы. Главны и највеликы град Украјины јест [[Кыјев]]. На оземјах соврєменној Украјины жили људи с 32 тысечев роков до нашеј еры. В [[Срєдњевєчје|Срєдњевєчју]] оземја была кључным центром източнословјанској културы, вслєд чего [[Кыјевска Рус]] стварјаје основу украјинској идентичности и днес. Послє јего разпада в 13. столєтју оземја была под владоју и дєлбоју разных држав, вкључајучи Реч Посполиту, [[Австро-Мадјарија|Австро-Мадјарију]], Османско царство и Росију. Козакска [[Хетманшчина]] јавила се и разцвєла в 17. и 18. столєтјах, але јеј оземје в концу раздєлили Пољска и Росијско царство. Послє Февруарској револуције в Росији јавило се украјинско народно движенје и 23 јунија 1917 рока была проглашана Украјинска народна република. Послє Другој свєтовој војны западну чест Украјины объединили в Украјинској совєтској социалистичној републикє с източној и вес крај стал честју Совєтского сојуза. Украјина стала незалежној в 1991 року послє разпада Совєтского сојуза. Послє незалежности Украјина огласила се невтралноју државоју. Она приступила до ограниченого војенного сутрудничства с Росијеју и другими државами Содружства независных држав, меджуврєменно с сутрудничеством с НАТО. В 2013 року, послє того, как влада прєдсєдника Јануковыча рєшила вратити Суглашенје о свезу Украјины и [[Европејскы сојуз|Европејского сојуза]] и приступити до выше приближеных економичных свезов с Росијеју, начела се волна демонстрациј и протестов под назвоју [[Евромајдан]], ктора потом прєшла в Украјинску револуцију 2014 рока и измєну влады в државє. Туте событја стали разлогом дља почетка [[Анексија Крыма Росијеју|анексије Крыма Росијеју]] в марте 2014 рока и [[Војна в Донбасу|војны в Донбасу]] в априљу 2014 рока, почетка [[Росијско-украјинска војна|Росијско-украјинској војны]]. В февруару 2022 года Росија ескаловала спор с Украјиноју и почела [[Росијско вломјенје в Украјину|вломјенје на все оземја Украјины]], а в септембру 2022 года анексовала јешче 4 крајины Украјины. 1 јануара 2016 рока Украјина приступила до економичној чести Глубокој и цєлковитој зоны свободного трга с Европејскым сојузом. В 2022 году, послє росијского напада, Украјина стала такоже кандидатом на вступјенје в Европејскы сојуз. == Административно дєљенје == Украјина дєли се на 27 крајин: 24 областиј, Автономну републику Крым и два грады со специалным статусом (Кыјев и Севастопољ): {{Div col | content = # [[Черкашска област]] # [[Чернивечска област]] # [[Черниговска област]] # [[Днипропетровска област]] (главны град — [[Днипро (град)|Днипро]]) # [[Донечска област]] # [[Харкивска област]] # [[Херсонска област]] # [[Хмельничска област]] # [[Ивано-Франковска област]] # [[Кыјевска област]] ([[Кыјев]]) # [[Кировоградска област]] # [[Луганска област]] # [[Љвивска област]] # [[Миколајевска област]] # [[Одесска област]] # [[Полтавска област]] # [[Ривненска област]] # [[Сумска област]] # [[Тернопольска област]] # [[Виничска област]] # [[Волынска област]] # [[Закарпатска област]] # [[Запорожска област]] # [[Житомирска област]] # [[Автономна република Крым]] # Град со специалным статусом [[Кыјев]] # Град со специалным статусом [[Севастопољ]] }} Украјина фактично не контролује оземје Автономној републикы Крым и града Севастопољ, а такоже чест оземиј иных крајин, кторе были окуповане [[Росија|Росијеју]] в часу [[Росијско-украјинска војна|росијско-украјинској војны]]. Меджународна обчина познаје туте оземје Украјины како нелегитимно окуповане и анексоване Росијеју. == Източникы == <references /> == Внєшње линкы == {{Prěvod|en|Ukraine|revizija=1027381469}} {{Državy v Evropě}} [[Kategorija:Украјина| ]] [[Kategorija:Државы в Европє]] {{INTERWIKI|Q212}} hq2cju5de67vxxkkc9kzh6hmipjqtvn 3 4521 28014 26962 2026-07-04T18:10:33Z IJzeren Jan 9 /* Šablon:Kartka element */ nova sekcija 28014 wikitext text/x-wiki == Welcome to the Interslavic Wikipedia == Hi, Ilja isv, and also a ping to other active contributors from the Interslavic test wiki in the Incubator: @[[Koristnik:IJzeren Jan|IJzeren Jan]], @[[Koristnik:LiMr|LiMr]], @[[Koristnik:GlěbDyndar|GlěbDyndar]], @[[Koristnik:Flamme-Bleue|Flamme-Bleue]], @[[Koristnik:Мурад 97|Мурад 97]], @[[Koristnik:Panslavist|Panslavist]], @[[Koristnik:Medžuslovjanin|Medžuslovjanin]], @[[Koristnik:TutČas|TutČas]], @[[Koristnik:Marcoorio|Marcoorio]], @[[Koristnik:Ferpaks|Ferpaks]], @[[Koristnik:SzymonV|SzymonV]]. I am happy to be able to welcome you officially to the Interslavic Wikipedia! The wiki was created yesterday, and I have now finished importing all the content from the Incubator. Thank you all very much for all the hard work you have put down so far to make this a reality! Since this wiki is brand new, there may be some hiccups at the start, such as the statistics in [[Special:Statistics]] (and, by extension, numbers shown from magic words like <syntaxhighlight inline lang="wikitext">{{NUMBEROFPAGES}}</syntaxhighlight>) being incorrect. This should solve itself within a day or two. Wikidata support is not yet enabled, but that too will come within a couple of days; when it does, I will run [[User:JhsBot|my bot]] to migrate interwiki links from using the [[Template:INTERWIKI|INTERWIKI]] template to instead using Wikidata natively. Also, adminship does not transfer from the Incubator to here; in order to get local administrators, you need to start a discussion in the village pump (which is presumably [[Wikipedia:Krčma]]) where you hold elections; once about a week has passed, and there is consensus for one or more (preferrably more) admins, you can request that they get temporary admins rights on [[m:Steward requests/Permissions]]. This process needs to be repeated every few months for a while, because stewards don't grant permanent adminship on small wikis. If you have any problems or need any help, please feel free to reach out to me! I can't solve everything, but I am usually good at finding the people who can. Again, thank you all very much for your efforts, and best of luck to the Interslavic Wikipedia! 🎉 [[Koristnik:Jon Harald Søby|Jon Harald Søby]] ([[Besěda s koristnikom:Jon Harald Søby|besěda]]) 16:08, 24 junij 2026 (UTC) == Šablon:Kartka element == Zdravo, @[[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]]! Prošu, mogl bysi pozrěti na [[:Šablon:Kartka element]]? Něčto tamo ne jest v poredku. Napriklad v članku [[Azot]]. Čestno govoreči, te složene šablony sut trohu povyše mojego informatičnogo znanja! Srdečno, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 20:10, 4 julij 2026 (CEST) 2j8qtz9ctvn5z1h8yo4sefj7wmkbwby 28016 28014 2026-07-04T18:45:33Z Ilja isv 10 /* Šablon:Kartka element */ Odgovor 28016 wikitext text/x-wiki == Welcome to the Interslavic Wikipedia == Hi, Ilja isv, and also a ping to other active contributors from the Interslavic test wiki in the Incubator: @[[Koristnik:IJzeren Jan|IJzeren Jan]], @[[Koristnik:LiMr|LiMr]], @[[Koristnik:GlěbDyndar|GlěbDyndar]], @[[Koristnik:Flamme-Bleue|Flamme-Bleue]], @[[Koristnik:Мурад 97|Мурад 97]], @[[Koristnik:Panslavist|Panslavist]], @[[Koristnik:Medžuslovjanin|Medžuslovjanin]], @[[Koristnik:TutČas|TutČas]], @[[Koristnik:Marcoorio|Marcoorio]], @[[Koristnik:Ferpaks|Ferpaks]], @[[Koristnik:SzymonV|SzymonV]]. I am happy to be able to welcome you officially to the Interslavic Wikipedia! The wiki was created yesterday, and I have now finished importing all the content from the Incubator. Thank you all very much for all the hard work you have put down so far to make this a reality! Since this wiki is brand new, there may be some hiccups at the start, such as the statistics in [[Special:Statistics]] (and, by extension, numbers shown from magic words like <syntaxhighlight inline lang="wikitext">{{NUMBEROFPAGES}}</syntaxhighlight>) being incorrect. This should solve itself within a day or two. Wikidata support is not yet enabled, but that too will come within a couple of days; when it does, I will run [[User:JhsBot|my bot]] to migrate interwiki links from using the [[Template:INTERWIKI|INTERWIKI]] template to instead using Wikidata natively. Also, adminship does not transfer from the Incubator to here; in order to get local administrators, you need to start a discussion in the village pump (which is presumably [[Wikipedia:Krčma]]) where you hold elections; once about a week has passed, and there is consensus for one or more (preferrably more) admins, you can request that they get temporary admins rights on [[m:Steward requests/Permissions]]. This process needs to be repeated every few months for a while, because stewards don't grant permanent adminship on small wikis. If you have any problems or need any help, please feel free to reach out to me! I can't solve everything, but I am usually good at finding the people who can. Again, thank you all very much for your efforts, and best of luck to the Interslavic Wikipedia! 🎉 [[Koristnik:Jon Harald Søby|Jon Harald Søby]] ([[Besěda s koristnikom:Jon Harald Søby|besěda]]) 16:08, 24 junij 2026 (UTC) == Šablon:Kartka element == Zdravo, @[[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]]! Prošu, mogl bysi pozrěti na [[:Šablon:Kartka element]]? Něčto tamo ne jest v poredku. Napriklad v članku [[Azot]]. Čestno govoreči, te složene šablony sut trohu povyše mojego informatičnogo znanja! Srdečno, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 20:10, 4 julij 2026 (CEST) :Pozdrav, Jane, da, já uže jesm viděl tam problemy po prěnesenju do domény, v dalších 3-4 dnjah budu iskati rěšenje [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 20:45, 4 julij 2026 (CEST) h0gkugeezuh1bb1uty5kpohovpyvr4o 28017 28016 2026-07-04T18:49:49Z Ilja isv 10 28017 wikitext text/x-wiki == Welcome to the Interslavic Wikipedia == Hi, Ilja isv, and also a ping to other active contributors from the Interslavic test wiki in the Incubator: @[[Koristnik:IJzeren Jan|IJzeren Jan]], @[[Koristnik:LiMr|LiMr]], @[[Koristnik:GlěbDyndar|GlěbDyndar]], @[[Koristnik:Flamme-Bleue|Flamme-Bleue]], @[[Koristnik:Мурад 97|Мурад 97]], @[[Koristnik:Panslavist|Panslavist]], @[[Koristnik:Medžuslovjanin|Medžuslovjanin]], @[[Koristnik:TutČas|TutČas]], @[[Koristnik:Marcoorio|Marcoorio]], @[[Koristnik:Ferpaks|Ferpaks]], @[[Koristnik:SzymonV|SzymonV]]. I am happy to be able to welcome you officially to the Interslavic Wikipedia! The wiki was created yesterday, and I have now finished importing all the content from the Incubator. Thank you all very much for all the hard work you have put down so far to make this a reality! Since this wiki is brand new, there may be some hiccups at the start, such as the statistics in [[Special:Statistics]] (and, by extension, numbers shown from magic words like <syntaxhighlight inline lang="wikitext">{{NUMBEROFPAGES}}</syntaxhighlight>) being incorrect. This should solve itself within a day or two. Wikidata support is not yet enabled, but that too will come within a couple of days; when it does, I will run [[User:JhsBot|my bot]] to migrate interwiki links from using the [[Template:INTERWIKI|INTERWIKI]] template to instead using Wikidata natively. Also, adminship does not transfer from the Incubator to here; in order to get local administrators, you need to start a discussion in the village pump (which is presumably [[Wikipedia:Krčma]]) where you hold elections; once about a week has passed, and there is consensus for one or more (preferrably more) admins, you can request that they get temporary admins rights on [[m:Steward requests/Permissions]]. This process needs to be repeated every few months for a while, because stewards don't grant permanent adminship on small wikis. If you have any problems or need any help, please feel free to reach out to me! I can't solve everything, but I am usually good at finding the people who can. Again, thank you all very much for your efforts, and best of luck to the Interslavic Wikipedia! 🎉 [[Koristnik:Jon Harald Søby|Jon Harald Søby]] ([[Besěda s koristnikom:Jon Harald Søby|besěda]]) 16:08, 24 junij 2026 (UTC) == Šablon:Kartka element == Zdravo, @[[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]]! Prošu, mogl bysi pozrěti na [[:Šablon:Kartka element]]? Něčto tamo ne jest v poredku. Napriklad v članku [[Azot]]. Čestno govoreči, te složene šablony sut trohu povyše mojego informatičnogo znanja! Srdečno, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 20:10, 4 julij 2026 (CEST) :Pozdrav, Jane, da, ja uže jesm viděl tam problemy po prěnesenju do domeny, v naslědnyh 3-4 dnjah budu iskati rěšenje [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 20:45, 4 julij 2026 (CEST) 0axjudcmxo3vsbsd94o5c52wfbnkupf 28019 28017 2026-07-04T21:04:26Z IJzeren Jan 9 /* Šablon:Kartka element */ Odgovor 28019 wikitext text/x-wiki == Welcome to the Interslavic Wikipedia == Hi, Ilja isv, and also a ping to other active contributors from the Interslavic test wiki in the Incubator: @[[Koristnik:IJzeren Jan|IJzeren Jan]], @[[Koristnik:LiMr|LiMr]], @[[Koristnik:GlěbDyndar|GlěbDyndar]], @[[Koristnik:Flamme-Bleue|Flamme-Bleue]], @[[Koristnik:Мурад 97|Мурад 97]], @[[Koristnik:Panslavist|Panslavist]], @[[Koristnik:Medžuslovjanin|Medžuslovjanin]], @[[Koristnik:TutČas|TutČas]], @[[Koristnik:Marcoorio|Marcoorio]], @[[Koristnik:Ferpaks|Ferpaks]], @[[Koristnik:SzymonV|SzymonV]]. I am happy to be able to welcome you officially to the Interslavic Wikipedia! The wiki was created yesterday, and I have now finished importing all the content from the Incubator. Thank you all very much for all the hard work you have put down so far to make this a reality! Since this wiki is brand new, there may be some hiccups at the start, such as the statistics in [[Special:Statistics]] (and, by extension, numbers shown from magic words like <syntaxhighlight inline lang="wikitext">{{NUMBEROFPAGES}}</syntaxhighlight>) being incorrect. This should solve itself within a day or two. Wikidata support is not yet enabled, but that too will come within a couple of days; when it does, I will run [[User:JhsBot|my bot]] to migrate interwiki links from using the [[Template:INTERWIKI|INTERWIKI]] template to instead using Wikidata natively. Also, adminship does not transfer from the Incubator to here; in order to get local administrators, you need to start a discussion in the village pump (which is presumably [[Wikipedia:Krčma]]) where you hold elections; once about a week has passed, and there is consensus for one or more (preferrably more) admins, you can request that they get temporary admins rights on [[m:Steward requests/Permissions]]. This process needs to be repeated every few months for a while, because stewards don't grant permanent adminship on small wikis. If you have any problems or need any help, please feel free to reach out to me! I can't solve everything, but I am usually good at finding the people who can. Again, thank you all very much for your efforts, and best of luck to the Interslavic Wikipedia! 🎉 [[Koristnik:Jon Harald Søby|Jon Harald Søby]] ([[Besěda s koristnikom:Jon Harald Søby|besěda]]) 16:08, 24 junij 2026 (UTC) == Šablon:Kartka element == Zdravo, @[[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]]! Prošu, mogl bysi pozrěti na [[:Šablon:Kartka element]]? Něčto tamo ne jest v poredku. Napriklad v članku [[Azot]]. Čestno govoreči, te složene šablony sut trohu povyše mojego informatičnogo znanja! Srdečno, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 20:10, 4 julij 2026 (CEST) :Pozdrav, Jane, da, ja uže jesm viděl tam problemy po prěnesenju do domeny, v naslědnyh 3-4 dnjah budu iskati rěšenje [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 20:45, 4 julij 2026 (CEST) ::Dobro, super! {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 23:04, 4 julij 2026 (CEST) hytc9guyxcqvy15p3mpuui85r0yqyj8 28030 28019 2026-07-05T06:14:31Z Ilja isv 10 /* Šablon:Kartka element */ Odgovor 28030 wikitext text/x-wiki == Welcome to the Interslavic Wikipedia == Hi, Ilja isv, and also a ping to other active contributors from the Interslavic test wiki in the Incubator: @[[Koristnik:IJzeren Jan|IJzeren Jan]], @[[Koristnik:LiMr|LiMr]], @[[Koristnik:GlěbDyndar|GlěbDyndar]], @[[Koristnik:Flamme-Bleue|Flamme-Bleue]], @[[Koristnik:Мурад 97|Мурад 97]], @[[Koristnik:Panslavist|Panslavist]], @[[Koristnik:Medžuslovjanin|Medžuslovjanin]], @[[Koristnik:TutČas|TutČas]], @[[Koristnik:Marcoorio|Marcoorio]], @[[Koristnik:Ferpaks|Ferpaks]], @[[Koristnik:SzymonV|SzymonV]]. I am happy to be able to welcome you officially to the Interslavic Wikipedia! The wiki was created yesterday, and I have now finished importing all the content from the Incubator. Thank you all very much for all the hard work you have put down so far to make this a reality! Since this wiki is brand new, there may be some hiccups at the start, such as the statistics in [[Special:Statistics]] (and, by extension, numbers shown from magic words like <syntaxhighlight inline lang="wikitext">{{NUMBEROFPAGES}}</syntaxhighlight>) being incorrect. This should solve itself within a day or two. Wikidata support is not yet enabled, but that too will come within a couple of days; when it does, I will run [[User:JhsBot|my bot]] to migrate interwiki links from using the [[Template:INTERWIKI|INTERWIKI]] template to instead using Wikidata natively. Also, adminship does not transfer from the Incubator to here; in order to get local administrators, you need to start a discussion in the village pump (which is presumably [[Wikipedia:Krčma]]) where you hold elections; once about a week has passed, and there is consensus for one or more (preferrably more) admins, you can request that they get temporary admins rights on [[m:Steward requests/Permissions]]. This process needs to be repeated every few months for a while, because stewards don't grant permanent adminship on small wikis. If you have any problems or need any help, please feel free to reach out to me! I can't solve everything, but I am usually good at finding the people who can. Again, thank you all very much for your efforts, and best of luck to the Interslavic Wikipedia! 🎉 [[Koristnik:Jon Harald Søby|Jon Harald Søby]] ([[Besěda s koristnikom:Jon Harald Søby|besěda]]) 16:08, 24 junij 2026 (UTC) == Šablon:Kartka element == Zdravo, @[[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]]! Prošu, mogl bysi pozrěti na [[:Šablon:Kartka element]]? Něčto tamo ne jest v poredku. Napriklad v članku [[Azot]]. Čestno govoreči, te složene šablony sut trohu povyše mojego informatičnogo znanja! Srdečno, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 20:10, 4 julij 2026 (CEST) :Pozdrav, Jane, da, ja uže jesm viděl tam problemy po prěnesenju do domeny, v naslědnyh 3-4 dnjah budu iskati rěšenje [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 20:45, 4 julij 2026 (CEST) ::Dobro, super! {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 23:04, 4 julij 2026 (CEST) :::Glavny problem jesm izpravil. Bylo to naslědkom obnovjenja skripta InfoboxImage, čto jesm provědl nedavno, ale to bylo uže potrěbno sdělati. Jestli budut ješče někake problemy s obrazkami v Kartkah, dejte prosim vědeti, imaju na to lěk 😎. Hvala [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 08:14, 5 julij 2026 (CEST) eju2a3r18pncm1cs3cq2f68iw30mqnn 28049 28030 2026-07-05T09:53:41Z IJzeren Jan 9 /* Šablon:Kartka element */ 28049 wikitext text/x-wiki == Welcome to the Interslavic Wikipedia == Hi, Ilja isv, and also a ping to other active contributors from the Interslavic test wiki in the Incubator: @[[Koristnik:IJzeren Jan|IJzeren Jan]], @[[Koristnik:LiMr|LiMr]], @[[Koristnik:GlěbDyndar|GlěbDyndar]], @[[Koristnik:Flamme-Bleue|Flamme-Bleue]], @[[Koristnik:Мурад 97|Мурад 97]], @[[Koristnik:Panslavist|Panslavist]], @[[Koristnik:Medžuslovjanin|Medžuslovjanin]], @[[Koristnik:TutČas|TutČas]], @[[Koristnik:Marcoorio|Marcoorio]], @[[Koristnik:Ferpaks|Ferpaks]], @[[Koristnik:SzymonV|SzymonV]]. I am happy to be able to welcome you officially to the Interslavic Wikipedia! The wiki was created yesterday, and I have now finished importing all the content from the Incubator. Thank you all very much for all the hard work you have put down so far to make this a reality! Since this wiki is brand new, there may be some hiccups at the start, such as the statistics in [[Special:Statistics]] (and, by extension, numbers shown from magic words like <syntaxhighlight inline lang="wikitext">{{NUMBEROFPAGES}}</syntaxhighlight>) being incorrect. This should solve itself within a day or two. Wikidata support is not yet enabled, but that too will come within a couple of days; when it does, I will run [[User:JhsBot|my bot]] to migrate interwiki links from using the [[Template:INTERWIKI|INTERWIKI]] template to instead using Wikidata natively. Also, adminship does not transfer from the Incubator to here; in order to get local administrators, you need to start a discussion in the village pump (which is presumably [[Wikipedia:Krčma]]) where you hold elections; once about a week has passed, and there is consensus for one or more (preferrably more) admins, you can request that they get temporary admins rights on [[m:Steward requests/Permissions]]. This process needs to be repeated every few months for a while, because stewards don't grant permanent adminship on small wikis. If you have any problems or need any help, please feel free to reach out to me! I can't solve everything, but I am usually good at finding the people who can. Again, thank you all very much for your efforts, and best of luck to the Interslavic Wikipedia! 🎉 [[Koristnik:Jon Harald Søby|Jon Harald Søby]] ([[Besěda s koristnikom:Jon Harald Søby|besěda]]) 16:08, 24 junij 2026 (UTC) == Šablon:Kartka element == Zdravo, @[[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]]! Prošu, mogl bysi pozrěti na [[:Šablon:Kartka element]]? Něčto tamo ne jest v poredku. Napriklad v članku [[Azot]]. Čestno govoreči, te složene šablony sut trohu povyše mojego informatičnogo znanja! Srdečno, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 20:10, 4 julij 2026 (CEST) :Pozdrav, Jane, da, ja uže jesm viděl tam problemy po prěnesenju do domeny, v naslědnyh 3-4 dnjah budu iskati rěšenje [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 20:45, 4 julij 2026 (CEST) ::Dobro, super! {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 23:04, 4 julij 2026 (CEST) :::Glavny problem jesm izpravil. Bylo to naslědkom obnovjenja skripta InfoboxImage, čto jesm provědl nedavno, ale to bylo uže potrěbno sdělati. Jestli budut ješče někake problemy s obrazkami v Kartkah, dejte prosim vědeti, imaju na to lěk 😎. Hvala [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 08:14, 5 julij 2026 (CEST) :::Hvala! {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 11:53, 5 julij 2026 (CEST) 4k4z7s8m1eld63ghsurjqxgtmo0vblu 28050 28049 2026-07-05T09:53:50Z IJzeren Jan 9 /* Šablon:Kartka element */ 28050 wikitext text/x-wiki == Welcome to the Interslavic Wikipedia == Hi, Ilja isv, and also a ping to other active contributors from the Interslavic test wiki in the Incubator: @[[Koristnik:IJzeren Jan|IJzeren Jan]], @[[Koristnik:LiMr|LiMr]], @[[Koristnik:GlěbDyndar|GlěbDyndar]], @[[Koristnik:Flamme-Bleue|Flamme-Bleue]], @[[Koristnik:Мурад 97|Мурад 97]], @[[Koristnik:Panslavist|Panslavist]], @[[Koristnik:Medžuslovjanin|Medžuslovjanin]], @[[Koristnik:TutČas|TutČas]], @[[Koristnik:Marcoorio|Marcoorio]], @[[Koristnik:Ferpaks|Ferpaks]], @[[Koristnik:SzymonV|SzymonV]]. I am happy to be able to welcome you officially to the Interslavic Wikipedia! The wiki was created yesterday, and I have now finished importing all the content from the Incubator. Thank you all very much for all the hard work you have put down so far to make this a reality! Since this wiki is brand new, there may be some hiccups at the start, such as the statistics in [[Special:Statistics]] (and, by extension, numbers shown from magic words like <syntaxhighlight inline lang="wikitext">{{NUMBEROFPAGES}}</syntaxhighlight>) being incorrect. This should solve itself within a day or two. Wikidata support is not yet enabled, but that too will come within a couple of days; when it does, I will run [[User:JhsBot|my bot]] to migrate interwiki links from using the [[Template:INTERWIKI|INTERWIKI]] template to instead using Wikidata natively. Also, adminship does not transfer from the Incubator to here; in order to get local administrators, you need to start a discussion in the village pump (which is presumably [[Wikipedia:Krčma]]) where you hold elections; once about a week has passed, and there is consensus for one or more (preferrably more) admins, you can request that they get temporary admins rights on [[m:Steward requests/Permissions]]. This process needs to be repeated every few months for a while, because stewards don't grant permanent adminship on small wikis. If you have any problems or need any help, please feel free to reach out to me! I can't solve everything, but I am usually good at finding the people who can. Again, thank you all very much for your efforts, and best of luck to the Interslavic Wikipedia! 🎉 [[Koristnik:Jon Harald Søby|Jon Harald Søby]] ([[Besěda s koristnikom:Jon Harald Søby|besěda]]) 16:08, 24 junij 2026 (UTC) == Šablon:Kartka element == Zdravo, @[[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]]! Prošu, mogl bysi pozrěti na [[:Šablon:Kartka element]]? Něčto tamo ne jest v poredku. Napriklad v članku [[Azot]]. Čestno govoreči, te složene šablony sut trohu povyše mojego informatičnogo znanja! Srdečno, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 20:10, 4 julij 2026 (CEST) :Pozdrav, Jane, da, ja uže jesm viděl tam problemy po prěnesenju do domeny, v naslědnyh 3-4 dnjah budu iskati rěšenje [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 20:45, 4 julij 2026 (CEST) ::Dobro, super! {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 23:04, 4 julij 2026 (CEST) :::Glavny problem jesm izpravil. Bylo to naslědkom obnovjenja skripta InfoboxImage, čto jesm provědl nedavno, ale to bylo uže potrěbno sdělati. Jestli budut ješče někake problemy s obrazkami v Kartkah, dejte prosim vědeti, imaju na to lěk 😎. Hvala [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 08:14, 5 julij 2026 (CEST) ::::Hvala! {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 11:53, 5 julij 2026 (CEST) eur903vq3j978v88dtmn92cxxpeqay4 0 4636 28006 27970 2026-07-04T13:49:59Z Ilja isv 10 /* Drobne čisla */ 28006 wikitext text/x-wiki {{-|''Under construction''}} [[Fajl:Saitama restaurant calligraphic menu.jpg|thumb|Kaligrafično menju restorana v prefekturě Saitama s koristanjem tradicijnyh čislovnikov.]] {{nihongo|'''Japonske čislovniky'''|数詞|sūshi}} sut [[Čislovnik (lingvistika)|čislovniky]], koristane v [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]]. V pismennosti oni sut jednake s [[Kitajske čislovniky|kitajskymi čislovnikami]], a velike čisla slědujut kitajskomu stilju s grupovanjem po 10,000. Koristajut se dva izgovory: sino-japonsko čitanje [[Kitajske hieroglify|kitajskyh hieroglifov]] ([[On'yomi|{{lang|en|on'yomi}}]]) i japonsko čitanje {{lang|en|[[Wago|yamato kotoba]]}} (rodne slova, {{lang|en|[[kun'yomi]]}}). ==Čisla v japonskom jezyku== Sut dva sposoby, kako pisati čisla v japonskom jezyku, [[Arabske cifry|arabskymi ciframi]] (1, 2, 3) ili [[Kitajske čislovniky|kitajskymi čislovnikami]] ({{lang|zh|一}}, {{lang|zh|二}}, {{lang|zh|三}}). Arabske cifry sut vyše često koristane pri [[Horizontalno i vertikalno pisanje v Iztočno aziatskoj pismennosti|horizontalnom pisanju]], a kitajske čisla sut vyše obyčajne pri [[Horizontalno i vertikalno pisanje v Iztočno aziatskoj pismennosti|vertikalnom pisanju]]. Věčšinstvo cifr imaje dva čitanja, kako i večšinstvo [[Kitajsko pismo|kandži]], to, ktoro jest izvedeno od kitajskogo čitanja, koristaje se za redne čislovniky ([[on'yomi|čitanje {{lang|en|On}}]] ) a rodno japonsko čitanje ([[kun'yomi|čitanje {{lang|en|Kun}}]]) koristaje se nemnogo menje formalno za čisla do 10. V něktoryh slučajah (privedenyh dole), japonsko čitanje obyčno jest preferovano za vse izkoristanja. Arhaične čitanja sut označene †. {| class="wikitable nounderlines" ! Čislo ! Znak ! Izgovor {{lang|en|On}} ! Izgovor {{lang|en|Kun}}<ref>{{cite book |script-title=ja:スーパー大辞林 |trans-title=Super [[Daijirin]] |language=ja |publisher=[[Sanseidō]] }}</ref> ! Prědnostny izgovor |- | align="right" | [[0]] | {{lang|ja|零}} / {{lang|ja|〇}}{{sup|*}} | {{Nihongo||れい|rei}} | {{Nihongo||まる|maru}} | {{Nihongo||ゼロ|zero}} ([[Pozajetje (lingvistika)|pozajetje]], {{lang|en|[[Loanwords in Japanese|gairaigo]]}}) |- | align="right" | [[1]] | {{lang|ja|一}} | {{Nihongo||いち|ichi}} | {{Nihongo||ひと・つ|hito(tsu)}} | {{Nihongo||いち|ichi}} |- | align="right" | [[2]] | {{lang|ja|二}} | {{Nihongo||に|ni}} | {{Nihongo||ふた・つ|futa(tsu)}} | {{Nihongo||に|ni}} |- | align="right" | [[3]] | {{lang|ja|三}} | {{Nihongo||さん|san}} | {{Nihongo||みっ・つ|mit(tsu)}} | {{Nihongo||さん|san}} |- | align="right" | [[4]] | {{lang|ja|四}} | {{Nihongo||し|shi}} | {{lang|en|yon}}, {{Nihongo||よん、よっ・つ|yot(tsu)}} | {{Nihongo||よん|yon}} |- | align="right" | [[5]] | {{lang|ja|五}} | {{Nihongo||ご|go}} | {{Nihongo||いつ・つ|itsu(tsu)}} | {{Nihongo||ご|go}} |- | align="right" | [[6]] | {{lang|ja|六}} | {{Nihongo||ろく|roku}} | {{Nihongo||むっ・つ|mut(tsu)}} | {{Nihongo||ろく|roku}} |- | align="right" | [[7]] | {{lang|ja|七}} | {{Nihongo||しち|shichi}} | {{Nihongo||なな・つ|nana(tsu)}} | {{Nihongo||なな|nana}} |- | align="right" | [[8]] | {{lang|ja|八}} | {{Nihongo||はち|hachi}} | {{Nihongo||やっ・つ|yat(tsu)}} | {{Nihongo||はち|hachi}} |- | align="right" | [[9]] | {{lang|ja|九}} | {{lang|ja|ku}}, {{Nihongo||く, きゅう|kyū}} | {{Nihongo||ここの・つ|kokono(tsu)}} | {{Nihongo||きゅう|kyū}} |- | align="right" | [[10]] | {{lang|ja|十}} | {{Nihongo||じゅう|jū}} | {{Nihongo||とお|tō}} | {{Nihongo||じゅう|jū}} |- | align="right" | [[20 (number)|20]] | {{lang|ja|二十}} | {{Nihongo||にじゅう|ni-jū}} | {{Nihongo||はた|hata}}† | {{Nihongo||にじゅう|ni-jū}} |- | align="right" | [[30 (number)|30]] | {{lang|ja|三十}} | {{Nihongo||さんじゅう|san-jū}} | {{Nihongo||みそ|miso}}† | {{Nihongo||さんじゅう|san-jū}} |- | align="right" | [[40 (number)|40]] | {{lang|ja|四十}} | {{Nihongo||しじゅう|shi-jū}} | {{Nihongo||よそ|yoso}}† | {{Nihongo||よんじゅう|yon-jū}} |- | align="right" | [[50 (number)|50]] | {{lang|ja|五十}} | {{Nihongo||ごじゅう|go-jū}} | {{Nihongo||いそ|iso}}† | {{Nihongo||ごじゅう|go-jū}} |- | align="right" | [[60 (number)|60]] | {{lang|ja|六十}} | {{Nihongo||ろくじゅう|roku-jū}} | {{Nihongo||むそ|muso}}† | {{Nihongo||ろくじゅう|roku-jū}} |- | align="right" | [[70 (number)|70]] | {{lang|ja|七十}} | {{Nihongo||しちじゅう|shichi-jū}} | {{Nihongo||ななそ|nanaso}}† | {{Nihongo||ななじゅう|nana-jū}} |- | align="right" | [[80 (number)|80]] | {{lang|ja|八十}} | {{Nihongo||はちじゅう|hachi-jū}} | {{Nihongo||やそ|yaso}}† | {{Nihongo||はちじゅう|hachi-jū}} |- | align="right" | [[90 (number)|90]] | {{lang|ja|九十}} | {{Nihongo||くじゅう|ku-jū}} | {{Nihongo||ここのそ|kokonoso}}† | {{Nihongo||きゅうじゅう|kyū-jū}} |- | align="right" | [[100]] | {{lang|ja|百}} | {{Nihongo||ひゃく|hyaku}} | {{Nihongo||もも|momo}}† | {{Nihongo||ひゃく|hyaku}} |- | align="right" | [[500 (number)|500]] | {{lang|ja|五百}} | {{Nihongo||ごひゃく|go-hyaku}} | {{Nihongo||いお|io}}† | {{Nihongo||ごひゃく|go-hyaku}} |- | align="right" | [[800 (number)|800]] | {{lang|ja|八百}} | {{Nihongo||はっぴゃく|hap-pyaku}} | {{Nihongo||やお|yao}}† | {{Nihongo||はっぴゃく|hap-pyaku}} |- | align="right" | [[1000 (number)|1,000]] | {{lang|ja|千}} | {{Nihongo||せん|sen}} | {{Nihongo||ち|chi}}† | {{Nihongo||せん|sen}} |- | align="right" | [[10,000]] | {{lang|ja|万}} | {{Nihongo||まん|man}} | {{Nihongo||よろず|yorozu}}† | {{Nihongo||まん|man}} |- | align="right" | [[100,000,000]] | {{lang|ja|億}} | {{Nihongo||おく|oku}} |— | {{Nihongo||おく|oku}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)#1012|1,000,000,000,000]] | {{lang|ja|兆}} | {{Nihongo||ちょう|chō}} |— | {{Nihongo||ちょう|chō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10,000,000,000,000,000]] | {{lang|ja|京}} | {{Nihongo||けい|kei}} |— | {{Nihongo||けい|kei}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|100,000,000,000,000,000,000]] | {{lang|ja|垓}} | {{Nihongo||がい|gai}} |— | {{Nihongo||がい|gai}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10²⁴]] | {{lang|ja|𥝱}} | {{Nihongo||じょ|jo}} |— | {{Nihongo||じょ|jo}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10²⁸]] | {{lang|ja|穣}} | {{Nihongo||じょう|jō}} |— | {{Nihongo||じょう|jō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10³²]] | {{lang|ja|溝}} | {{Nihongo||こう|kō}} |— | {{Nihongo||こう|kō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10³⁶]] | {{lang|ja|澗}} | {{Nihongo||かん|kan}} |— | {{Nihongo||かん|kan}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁰]] | {{lang|ja|正}} | {{Nihongo||せい|sei}} |— | {{Nihongo||せい|sei}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁴]] | {{lang|ja|載}} | {{Nihongo||さい|sai}} |— | {{Nihongo||さい|sai}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁸]] | {{lang|ja|極}} | {{Nihongo||ごく|goku}} |— | {{Nihongo||ごく|goku}} |} <small><nowiki>*</nowiki> Imaje se takože specialno čitanje 〇 ({{-|''maru''}}), čto označaje "krugly" ili "krug". Ono može koristati se opcionalno, kogda čitajut se odděljene cifry v nomeru jedna po jednoj, vměsto vsego čisla. Polpularnym priměrom jest [[109 (trgovy dom)|znamenity magazin "109"]] v četvrti [[Shibuya|Šibuja, Tokio]], ktory čitaje se kako {{lang|en|ichi-maru-kyū}} (Kandži: {{lang|ja|一〇九}}). (On takože može čitati se kako 'deset-devet'— izgovarjaje se {{lang|en|tō-kyū}} — čto jest igra slov s nazvanjem tokijskogo trgovogo doma, ktory vladaje budynkom.) Tuto izkoristanje {{lang|en|maru}} za čislnu 0 jest podobno poněkogdomu čitanju čisla 0 v anglijskom jezyku kako {{-| ''oh''}}. Jednakože, kako čislo, jego jedino zapisyvajut kako 0 ili {{Nihongo|零|{{-|rei}}}}. Čtovyše, dva i pet izgovarjajut s dolgoju samoglaskoju v telefoničnyh nomerah (napr. {{lang|ja|にい}} {{lang|en|nī}} i {{lang|ja|ごお}} {{lang|en|gō}}). Čisla poslě {{lang|en|kei}} koristajut rědko. Tym ne menje, oni sut prědstavjene tut.</small> Kako odměčaje se vyše, {{lang|en|yon}} (4) i {{lang|en|nana}} (7) sut uprědnostnjene nad {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}}. Prědpokladaje se, že tuto jest svezano s tym, že {{lang|en|shi}} jest takože čitanjem slova 死 (smrt), čto děljae jego neščestlivym čitanjem (gledite [[tetrafobija]]); dokolě {{lang|en|shichi}} može zvučati velmi slično s {{lang|en|ichi}} (1), {{lang|en|shi}} ili {{lang|en|hachi}} (8). Jednakože, v cělom redu stanovjenyh slov i rěčenij, {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}} sut stale preferovane; tako, pri sčitanju (kako v {{lang|en|"ichi, ni, san, shi,..."}}), {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}} mogut iměti prědnost. Čislo 9 takože mněvaje se nesčestlivym; kogda izgovarjaje se {{lang|en|ku}}, ono sozvučno 苦 (stradanje). Čislo 13 poněkogda mněvaje se nesčestlivym, ale jest to kalka [[Triskaidekafobia|zapadnoj tradicije]]. Naprotiv, 7 i poněkogda 8 mněvajut se sčestlivymi u japoncev.<ref>{{Cite web|url=https://lingualift.com/blog/lucky-unlucky-numbers-japan/|title=The number of death: Lucky and unlucky numbers in Japan|website=The Science of Language Self-Study {{!}} LinguaLift Blog|access-date=2016-03-24}}</ref> V sovrěmennom japonskom jezyku, redne čislovniky pomimo 4 i 7 sut obyčno koristane v čitanju {{lang|en|on}}. Alternativno čitanje byvaje v nazvah měsecev, čislah dnjev v měsecu i stalyh izrazah; napriměr, april, julij, i september nazyvajut se {{lang|en|'''shi'''-gatsu}} (4. měsec), {{lang|en|'''shichi'''-gatsu}} (7. měsec), i {{lang|en|'''ku'''-gatsu}} (9. měsec). Čitanja {{lang|en|on}} takože koristajut pri prěklikanju dlja samosčitanja ljudij (nap. {{lang|en|ichi-ni-san-shi}}). Večši čisla stvarjajut, kombinujuči tute elementy: *desetky od 20 do 90 sut "(cifra){{lang|en|-jū}}" kako od {{Nihongo|二十|{{-|ni-jū}}}} do {{Nihongo|九十|{{-|kyū-jū}}}}. *sotky od 200 do 900 sut "(cifra){{lang|en|-hyaku}}". *tyseče od 2000 do 9000 sut "(cifra){{lang|en|-sen}}". Počinajuči od {{Nihongo|miriady|万}}, čisla začinajut se s {{Nihongo|一|{{-|ichi}}}}, ako ne jest prisutna ina cifra. Tako, 100 bude prosto {{Nihongo|百|{{-|hyaku}}}}, 1000 jest prosto {{Nihongo|千|{{-|sen}}}}, ale 10000 uže{{Nihongo|一万|{{-|ichiman}}}}, vměsto prosto {{lang|en|man}}. (Tuto odličaje se od [[Kitajsky jezyk|kitajskogo jezyka]], kde čisla začinajut se s {{lang|zh|一}} ako ne jest druga ina cifra prěd njeju, uže od 100.) I jestli {{Nihongo|千|{{-|sen}}}} neposrědnje prědhodi kolikosti [[Miriada|miriad]], prěd {{Nihongo|千|{{-|sen}}}} obyčno dodavajut {{Nihongo|一|{{-|ichi}}}}, čto davaje {{Nihongo|一千|{{-|issen}}}}. Tako, 10,000,000 (bukvalno 1000,0000) obyčno čitajut kako {{Nihongo|一千万|{{-|issenman}}}}. Ale ako {{Nihongo|千|{{-|sen}}}} ''ne'' premo prědhodi kolikosti myriad, dodavanje {{Nihongo|一|ichi}}jest opcionalno. Tako, 15,000,000 (1500,0000) čitaje se kako {{Nihongo|千五百万|sengohyakuman}} ili {{Nihongo|一千五百万|issengohyakuman}}, ravno i kako 1500 čitaje se {{Nihongo|千五百|sengohyaku}} ili {{Nihongo|一千五百|issengohyaku}}. Sut i něktore fonetične modifikacije v ozvučanju něktoryh velikyh čisel, [[Oglasovanje i obezglasovanje suglasok|oglasovanje]] ili [[gemacija]] něktoryh suglasok, kako to često byvaje v japonskom jezyku (napr. {{lang|en|[[rendaku]]}}): napr. {{lang|en|roku}} "šest" i {{lang|en|hyaku}} "sto" dělajut {{lang|en|roppyaku}} "šestsot". {| class="wikitable" ! × !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! 7 !! 8 !! 9 !! 10 !! 100 !! 1000 |- | align="right" | 100 | style="background: yellow" | {{lang|en|hyaku, ippyaku}} | {{lang|en|nihyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|sanbyaku}} | {{lang|en|yonhyaku}} | {{lang|en|gohyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|roppyaku}} | {{lang|en|nanahyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|happyaku}} | {{lang|en|kyūhyaku}} |— |— |— |- | align="right" | 1,000 | style="background: yellow" | {{lang|en|sen, issen}} | {{lang|en|nisen}} | style="background: yellow" | {{lang|en|sanzen}} | {{lang|en|yonsen}} | {{lang|en|gosen}} | {{lang|en|rokusen}} | {{lang|en|nanasen}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hassen}} | {{lang|en|kyūsen}} | — | — | — |- | align="right" | 10{{sup|12}} | style="background: yellow" | {{lang|en|itchō}} | {{lang|en|nichō}} | {{lang|en|sanchō}} | {{lang|en|yonchō}} | {{lang|en|gochō}} | {{lang|en|rokuchō}} | {{lang|en|nanachō}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hatchō}} | {{lang|en|kyūchō}} | style="background: yellow" | {{lang|en|jutchō}}* | {{lang|en|hyakuchō}} | {{lang|en|issenchō}} |- | align="right" | 10{{sup|16}} | style="background: yellow" | {{lang|en|ikkei}} | {{lang|en|nikei}} | {{lang|en|sankei}} | {{lang|en|yonkei}} | {{lang|en|gokei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|rokkei}} | {{lang|en|nanakei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hakkei}} | {{lang|en|kyūkei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|jukkei}}* | style="background: yellow" | {{lang|en|hyakkei}}** | {{lang|en|issenkei}} |} <small><nowiki>*</nowiki> Takože priměnjaje se k kratnym 10. Koncovka měnjaje se od {{lang|en|-jū}} na {{lang|en|-jutchō}} ili {{lang|en|-jukkei}}.<br /><nowiki>**</nowiki> Takože priměnjaje se k kratnym 100. Koncovka {{lang|en|-ku}} měnjaje se na {{lang|en|-kkei}}.</small> V čislah nad 10, elementy sut soredjene, i ne koristajut se nuly. Japonske čislovniky imajut ne pozicijnu, a multiplikativno-aditivnu sistemu; da by napisati čislo 20, trěba napisati simbol {{Nihongo|"dva"|二}}, a potom simbol {{Nihongo|"deset"|十}}, da by polučiti dvě desetky ili {{Nihongo|"dvadeset"|二十}}. {| class="wikitable" ! Čislo !! Kandži !! Izgovor !Značenje |- | align="right" | 11 || {{lang|ja|十一}} || {{lang|en|jū ichi}} |deset i jedno |- | align="right" | 17 || {{lang|ja|十七}} || {{lang|en|jū nana, jū shichi}} |deset i sedm |- | align="right" | 151 || {{lang|ja|百五十一}} || {{lang|en|hyaku go-jū ichi}} |sto, pet desetok i jedno |- | align="right" | 302 || {{lang|ja|三百二}} || {{lang|en|san-byaku ni}} |tri sta i dva |- | align="right" | 469 || {{lang|ja|四百六十九}} || {{lang|en|yon-hyaku roku-jū kyū}} |četyri, šest desetok i devet |- | align="right" | 2025 || {{lang|ja|二千二十五}} || {{lang|en|ni-sen ni-jū go}} |dva tyseče, dvě desetky i pet |} ===Čislne redky i desetične čisla=== Japonske cifry od 1 do 9 obyčno se koristajut izolovano. Redky cifr imajut slegka inako čitanje s prodolženymi samoglaskami za 2 (''nī'') i 5 (''gō''), i menje često, 4 (''shī'') i 9 (''kū''). Tako dělajut zato, že kogda prěčisljajut cifry, ako možno, oni muset byti v grupah po dvě, každa iz njih musi sostojeti točno iz četyreh [[Mora (lingvistika)|mor]], čto dělaje neobhodnym prodolženje obyčno jednomornyh cifr kako ''ni'', ''go'', ''shi'' and ''ku''.<ref name=nhk-2005-2>{{cite web|archive-url=https://web.archive.org/web/20250622082124/https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20250601_1.html|url=https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20250601_1.html|archive-date=22 June 2025|lang=ja|script-title=ja:語の読み方（語形）について数字の読み方～小数の読み方～|work=NHK Bunken|publisher=NHK Broadcasting Culture Research Institute|last=Yamashita|first=Yōko|last2=Fujii|first2=Madoka|date=28 February 2025|access-date=23 September 2025|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|archive-url=https://web.archive.org/web/20250622082259/https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20180501_4.html|url=https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20180501_4.html|archive-date=22 June 2025|date=1 May 2018|lang=ja|script-title=ja:数詞の発音とアクセント|work=NHK Bunken|publisher=NHK Broadcasting Culture Research Institute|last=Sakurai|first=Shigeharu|last2=Akinaga|first2=Kazue|access-date=23 September 2025|url-status=live}}</ref> Napiměr, taky redok kako '''5'''4'''2'''62 se izgovarjaje {{-|'''''gō'''-yon '''nī'''-roku ni''}}, kde prve dvě grupy sut kvadrimoraične. [[Japonsko tonalno udarjenje|Udarjenje]] pri tom padaje prědposlědnju moru kažfoj grupy, ako li to jest možlivo, odsud {{-|[ɡoː jóɴ <nowiki>|</nowiki> ɲiː ɾókɯ <nowiki>|</nowiki> ɲí]}}.<ref name=hirayama-1961>{{cite book|lang=ja|script-title=ja:全国アクセント辞典|first=Teruo|last=Hirayama|publisher=Tōkyōdō|date=25 December 1961|p=897}}</ref> Tuto pravilo takože priměnjaje se k poslědnoj cifrě celoj česti čisla i ko vsim cifram desetičnoj česti desetičnogo čisla.<ref name=nhk-2005-2/><ref name=hirayama-1961/> Napriměr, tako desetično čislo kako 25'''2'''.'''25'''5 se izgovarjaje {{-|''nihyaku gojū '''nī'''-ten '''nī-gō''' go''}} {{-|[ɲiçjakɯ́ <nowiki>|</nowiki> ɡodʑɯ́ː <nowiki>|</nowiki> ɲíː teɴ <nowiki>|</nowiki> ɲiː ɡóː <nowiki>|</nowiki> ɡó]}}, kde ''ten'' označaje "točka". ===Druge tipy čisel=== V japonskyh [[Redny čislovnik|rednyh čislovnikah]] koristajut modifikaciju uměstnyh sčetnyh slov, sistema ktoryh v japonskom jezyku jest dosti [[Japonske sčetne slova|komplikovana]]. Da by prěvratiti sčetno slovo (sčislovnik) v ordinalny čislovnik, ktory označaje poziciju v redu, na koncu sčislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} {{lang|en|me}}. Tako "jedin raz" bude prěkladati se kako {{lang|ja|一回}} {{lang|en|ikkai}}, a "prvy raz" bude se prěkladati {{lang|ja|一回目}} {{lang|en|ikkaime}}. Tuto pravilo jest ale nedoslědno, ako sčislovniky bez sufiksa {{lang|en|me}} često koristajut i v ordinalnom, i v [[Kardinalny čislovnik|kardinalnom]] smyslah. Napriměr, {{lang|ja|三階}} {{lang|en|sangai}} može označati kako "tri etaže", tako i "tretji etaž." [[Distributivny čislovnik|Distributivne čislovniky]] obyčno stvarjajut iz kardinalnogo čislovnika, sčetnogo slova i sufiksa {{Nihongo|{{-|''-zutsu''}}|ずつ|}}, napriklad {{Nihongo|{{-|''hitori-zutsu''}}|一人ずつ|po jednoj osobě za raz, po-jedno}}. == Stupnje 10 == === Velike čisla === Vslěd kitajskoj tradiciji, velike čisla se stvarjajut grupovanjem cifr v [[Miriada|miriady]] (10,000), na razliku od zapadnyh tyseč (1,000) <div class="overflowbugx" style="overflow-x:auto;"> {| class="wikitable" !align="left"|Red |10{{sup|4}} |10{{sup|8}} |10{{sup|12}} |10{{sup|16}} |10{{sup|20}} |10{{sup|24}} |10{{sup|28}} |10{{sup|32}} |10{{sup|36}} |10{{sup|40}} |10{{sup|44}} |10{{sup|48}} |10{{sup|52}} <br /><small>{{nowrap|(ili 10{{sup|56}})}}</small> |10{{sup|56}} <br /><small>{{nowrap|(ili 10{{sup|64}})}}</small> |10{{sup|60}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|72}})}}</small> |10{{sup|64}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|80}})}}</small> |10{{sup|68}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|88}})}}</small> |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|万}} |{{lang|ja|億}} |{{lang|ja|兆}} |{{lang|ja|京}} |{{lang|ja|垓}} |{{lang|ja|𥝱}}, {{lang|ja|秭}} |{{lang|ja|穣}} |{{lang|ja|溝}} |{{lang|ja|澗}} |{{lang|ja|正}} |{{lang|ja|載}} |{{lang|ja|極}} |{{lang|ja|恒河沙}} |{{lang|ja|阿僧祇}} |{{lang|ja|那由他}}, {{lang|ja|那由多}} |{{lang|ja|不可思議}} |{{lang|ja|無量大数}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|man}} |{{lang|en|oku}} |{{lang|en|chō}} |{{lang|en|kei}} |{{lang|en|gai}} |{{lang|en|jo}}, {{lang|en|shi}} |{{lang|en|jō}} |{{lang|en|kō}} |{{lang|en|kan}} |{{lang|en|sei}} |{{lang|en|sai}} |{{lang|en|goku}} |{{lang|en|gōgasha}} |{{lang|en|asōgi}} |{{lang|en|nayuta}} |{{lang|en|fukashigi}} |{{lang|en|muryōtaisū}} |}</div> Razhoděnja sut iz-za {{Nihongo|{{-|[[Jinkoki|Jinkōki]]}}|塵劫記|}}, najstaršego matematičnogo teksta Japonije. Originalno izdavanje bylo opublikovano v lětu 1627 i imělo mnogo grěšek, věčšinstvo ktoryh bylo izpravjeno v izdavanju 1631 goda. V lětu 1634 izšlo ješče jedno izdavanje, kde opet bylo izměnjeno několiko veličin. Vyše uvedeno razhodženje jest obuslovjeno nesuglasnostju dvoh poslědnjih izdavanij. Sut razne znaky za 10{{sup|24}} (to jest {{lang|ja|秭}} v kitajskom jezyku tutčas), i po 10{{sup|48}} oni odličajut se tym, že prodolžajut s povyšenjem faktora 10{{sup|4}} ili prěključajut se na faktor 10{{sup|8}}. Ako koristaje se faktor 10{{sup|8}}, medžuintervalne koeficienty 10{{sup|4}} zakryvajut s pomočju {{Nihongo|万|man}}. Nastoječe izdavanje {{lang|en|Jinkōki}}, 11-to, slěduje faktoru 10{{sup|4}} črez cělu sistemu, hoti něktori ljudi ješče koristajut veličiny iz 8-go izdavanja daže tutčas. Poslědnje tri čisla s mnogoslogovymi nazvanjami i razhodženjem veličin v koncu koncev izvodet se iz Indije, hoti tam oni ne iměli oprědeljennyh veličin. {{Nihongo|恒河沙|''gōgasha''}} prvonačelno koristalo se v budističskyh traktatah za označevanje bezměrno ogromnogo; ono proizhodi iz [[Sanskrit|sanskritskogo]] {{lang|sa|गङ्गा}} {{lang|en|gangā}} '[[Ganges|Ganga]]' (čto udobno vključaje znaky {{Nihongo|'rěka'|河|ka}} i {{Nihongo|'pěsok'|沙|sha}}, odsylajuči k neizčislimomu množstvu čestic pěska na rěkě Ganga. {{Nihongo|阿僧祇|''asōgi''|}}, od sanskritnogo {{lang|sa|असंख्येय}} {{lang|en|asaṃkhyeya}} 'neizčisljimy/bezčislny', s negativnym prefiksom {{Nihongo|阿|''a''|}}, i {{Nihongo|那由他|''nayuta''}} od sanskritnogo {{lang|sa|नयुत/नयुतः}} {{lang|en|nayuta(ḥ)}}. Dalje, cifry sut terminami iz [[Budizm|Budizma]], prěvedene na kitajsky ili iztvorjene na njem, ktorym pozdněje pridělali čislne značenja: {{Nihongo|'nevoobrazimy'|不可思議|fukashigi}} i {{Nihongo|'bezměrno veliko čislo'|無量大数|muryōtaisū}}. Priměry: ''(razděljenje na grupy iz četyreh cifr jest privedeno samo za cěljem lěpšego objasnjenja)'' *1 0000 : {{Nihongo|一万|ichi-man}} *983 6703 : {{Nihongo|九百八十三万 六千七百三|kyū-hyaku hachi-jū san-man, roku-sen nana-hyaku san}} *20 3652 1801 : {{Nihongo|二十億 三千六百五十二万 千八百一|ni-jū oku, san-zen rop-pyaku go-jū ni-man, sen hap-pyaku ichi}} Jednakože, Čisla, napisane arabskymi ciframi, razděljaut na grupy po tri cifry, kako to jest prijeto v anglogovorečih državah. Pri koristanju arabskyh cifr i kandži razom, zapadny sposob zapisu može se koristati za čisla, menši 10,000, ale s {{-|''man''}}, ako čislo je večšo (napr. {{lang|ja|2,500万}} za 25,000,000). Ako v japonskom jezyku dolge čisla sit zapisyvane v kandži, nuly opuskajut za vse stupnje deseti. Tako, 4002 bude {{lang|ja|四千二}} (naprotiv, v kitajskom jezyku trěba použiti {{lang|zh|零}} vsekde vměsto nuly, napr. {{lang|zh|四千零二}} za 4002). Ale, pri čitanju učetovodnyh sprav, napriměr, opuštene cifry inogda označajut {{Nihongo|飛び|tobi}} ili {{Nihongo|飛んで|tonde}}: v našem priměru 4002 {{lang|en|yon-sen '''tobi''' ni}} ili {{lang|en|yon-sen '''tonde''' ni}} vměsto obyčnogo {{lang|en|yon-sen ni}}. === Drobne čisla === Japonsky jezyk imaje dvě sistemy čislovnikov za desetične droby. Oni uže ne koristajut se generalno, ale kako predže mogut se koristati v něktoryh slučajah, kako ukazatelje odbitja i zaščity bejsbolistov, procenty izigry sportovnyh ekip, i v něktoryh idiomatičnyh rěčenjah kako 五分五分の勝負 ({{-|''gobugobu no shōbu''}}, 'šans petdeset na petdeset', doslovno 'pet na pet'), ili kogda prědstavjajut procent rabata. Droby {{lang|en|bu}} takože koritajut, kogda govoret o gorečkě — napriměr, {{Nihongo|九度二分|kudonibu}} za 9 i dvě drobnyh — za označanje temperatury 39.2°C. Jedna sistema jest taka: {| class="wikitable" !align=left|Red |10{{sup|−1}} |10{{sup|−2}} |10{{sup|−3}} |10{{sup|−4}} |10{{sup|−5}} |10{{sup|−6}} |10{{sup|−7}} |10{{sup|−8}} |10{{sup|−9}} |10{{sup|−10}} |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|分}} |{{lang|ja|厘}} |{{lang|ja|毛}} |{{lang|ja|糸}} |{{lang|ja|忽}} |{{lang|ja|微}} |{{lang|ja|繊}} |{{lang|ja|沙}} |{{lang|ja|塵}} |{{lang|ja|埃}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|bu}} |{{lang|en|rin}} |{{lang|en|mō}} |{{lang|en|shi}} |{{lang|en|kotsu}} |{{lang|en|bi}} |{{lang|en|sen}} |{{lang|en|sha}} |{{lang|en|jin}} |{{lang|en|ai}} |} Tuta sistema koristaje se jedino s tradicijnoju [[Japonska sistema měrnyh jedinic|japonskoju sistemoju měrnyh jedinic]], něktore znaky koristajut bez izměn za prědstavjenje poděla měry [[cun (unit)|{{lang|en|sun}}]]. Druga sistema: Dlja prědstavjenja desetičnyh drobov procenta ili rabata koristajut sistemu, ktora jest "izměščena" i kde {{lang|en|bu}} stavaje se "jednoju stotoju" i tako dalje, a jediniceju za "desetuju" se stavaje {{lang|en|wari}}: {| class="wikitable" !align=left|Red |10{{sup|−1}} |10{{sup|−2}} |10{{sup|−3}} |10{{sup|−4}} |10{{sup|−5}} |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|割}} |{{lang|ja|分}} |{{lang|ja|厘}} |{{lang|ja|毛}} |{{lang|ja|糸}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|wari}} |{{lang|en|bu}} |{{lang|en|rin}} |{{lang|en|mō}} |{{lang|en|shi}} |} Tuto često použivajut v cěnah. Napriměr: *{{Nihongo|一割五分引き|ichi-wari go-bu biki}}: 15% rabat *{{Nihongo|打率三割八分九厘|daritsu san-wari hachi-bu kyū-rin}}: srědno odbivanje .389 (bejsbol). S izključenjem {{lang|en|wari}}, tojte rědko možno uviděti v suvrěmennom koristanju. Desetične droby sut tipično napisane kandži-čislovnikami (vertikalno) ili arabskymi ciframi (horizontalno), prěd ktorymi stoji desetična točka, i Čitajut se oni kako sekvencija cifr, kako to jest prijeto na Zapadu. Jednako, v pismennoj formě, jih mogut kombinovati kako s tradicijnymi sistemami izraženja čisel (42.195 kilometers: {{lang|ja|四十二・一九五 キロメートル}}), v ktoryh sut napisane stupnje deseti, ili s sitemoju znakoměst, ktora koristaje nulu (50.04 procentov: {{lang|ja|五〇・〇四 パーセント.}}) V obohdvoh slučajah, jednako, izgovor slěduje tradicijnoj sistemě ({{lang|en|yon-jū ni-ten ichi-kyū go kiromētoru}} za 42.195 kilometrov; {{lang|en|go ju-tten rei-yon pāsento}} za 50.04 procentov.) == V imenah == Jestvujut imena {{Nihongo|[[Millennium Actress|{{-|Chiyoko}}]]|千代子|doslovno "tyseč lět" (žensko)}}, {{Nihongo|{{-|Chiizuru}}|千鶴|doslovno "tyseč [[Japonsky žerav|žeravov]]" (žensko)}}, {{Nihongo|{{-|Chikao}}|千禾夫|doslovno "muž — tyseč klasov"}}, rodna nazva {{Nihongo|{{-|Chitaka}}|千鷹|doslovno "tyseč sokolov"}}. Jedna iz japonskyh prefektur se nazyvaje {{Nihongo|[[Čiba (prefektura)|{{-|Chiba}}]]|千葉|doslovno "tyseč listov"}}. V [[anime]] "[[Unesene duhami]]" obigryvajut nejednoznačnost izgovora hieroglifa 千 — ''{{-|sen}}'' ili ''{{-|chi}}'': ime glavnoj herojiny — {{Nihongo|{{-|Chihiro}}|千尋|doslovno "tyseč [[Japonska sistema měr#Měry dolžiny|hiro]]", "bezdonna glubina"}}; čarodějnica "odimaje" ime u Čihiro, ostavjajuči njej toliko jedin znak i izměnjajuči jego izgovor. Od nyně Čihiro se zove {{Nihongo|{{-|Sen}}|千|tyseč}}. Pomimo tomu, jestvuje red mužskyh imen, ktore davajut detem po redu jih rodženja: # {{Nihongo|Ičiro|一郎|ichirō|первый сын}}, # {{Nihongo|Džiro|二郎|Jirō|второй сын}}, # {{Nihongo|Saburo|三郎|saburō}}, # {{Nihongo|Širo|四郎|shirō}}, # {{Nihongo|Goro|五郎|gorō}}, # {{Nihongo|Rokuro|六郎|rokurō}}, # {{Nihongo|Šičiro|七郎|shichirō}}, # {{Nihongo|Hačiro|八郎|hachirō}}, # {{Nihongo|Kuro|九郎|kurō}}, # {{Nihongo|Džuro|十郎|jūrō}}, # {{Nihongo|Toichiro|十一郎|toichirō}} или {{Nihongo|Džuičiro|十一郎|jūichirō}}, # {{Nihongo|Džudžiro|十二郎|jūjirō}}, # {{Nihongo|Tosaburo|十三郎|tosaburō}} или {{Nihongo|Džusaburo|十三郎|jūsaburō:}}. Poslě [[Vtora světova vojna|Vtoroj světovoj vojny]] imena "vyše" než Saburo sut praktično prěstali se upotrěbjati. Pomimo ukazanyh imen, sut daže {{Nihongo|Džuširo|十四郎|jūshirō}}, četyrnadesety syn i {{Nihongo|Hjakuro|百郎|hakurō}}, stoty syn: jih, pomimo ostalnyh, noset aktor [[Kabuki]] [[Jushiro Konoe|Džuširo Konoe]] (近衛 十四郎) i [[mangaka]] [[Hyakuro Murasaki|Hjakuro Murasaki]] (村崎 百郎). == Referencije == {{Iztočniky}} ==Vnješnje linky== <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> * {{lang|ja|[http://www.moroo.com/uzokusou/misc/suumei/suumei.html 大数の名前について]}} (na japonskom jezyku) * {{Cite web |url= http://www.sf.airnet.ne.jp/~ts/language/number/ancient_japanese.html | title = Ancient Japanese number system| archive-url = https://web.archive.org/web/20180829030749/http://www.sf.airnet.ne.jp/~ts/language/number/ancient_japanese.html |archive-date=2018-08-29}} * [http://www.solosequenosenada.com/gramatica/japanese/Learn_Japanese_Numbers.php English exercises for learning Japanese numerals] * [https://web.archive.org/web/20090324035049/http://www.learnjapanesewordsandphrases.com/learnjapanesenumbers.html Audio to learn the pronunciation for Japanese numbers] * [http://www.sljfaq.org/cgi/kanjinumbers.cgi Convert kanji numerals to arabic numerals] (sci. lang. Japan FAQ page) * [http://www.sljfaq.org/cgi/numbers.cgi Convert arabic numerals to kanji numerals] (sci. lang. Japan FAQ page) </div> {{Prěvod|en|Japanese numerals|}} {{Prěvod|ru|Японские числительные|}} [[Kategorija:Čisla]] [[Kategorija:Japonsky jezyk]] [[Kategorija:Čislovniky]] {{INTERWIKI|Q1337084}} c23p03t0qhozpqx62bavn9gpbzs9fvq 28007 28006 2026-07-04T13:51:08Z Ilja isv 10 /* V imenah */ 28007 wikitext text/x-wiki {{-|''Under construction''}} [[Fajl:Saitama restaurant calligraphic menu.jpg|thumb|Kaligrafično menju restorana v prefekturě Saitama s koristanjem tradicijnyh čislovnikov.]] {{nihongo|'''Japonske čislovniky'''|数詞|sūshi}} sut [[Čislovnik (lingvistika)|čislovniky]], koristane v [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]]. V pismennosti oni sut jednake s [[Kitajske čislovniky|kitajskymi čislovnikami]], a velike čisla slědujut kitajskomu stilju s grupovanjem po 10,000. Koristajut se dva izgovory: sino-japonsko čitanje [[Kitajske hieroglify|kitajskyh hieroglifov]] ([[On'yomi|{{lang|en|on'yomi}}]]) i japonsko čitanje {{lang|en|[[Wago|yamato kotoba]]}} (rodne slova, {{lang|en|[[kun'yomi]]}}). ==Čisla v japonskom jezyku== Sut dva sposoby, kako pisati čisla v japonskom jezyku, [[Arabske cifry|arabskymi ciframi]] (1, 2, 3) ili [[Kitajske čislovniky|kitajskymi čislovnikami]] ({{lang|zh|一}}, {{lang|zh|二}}, {{lang|zh|三}}). Arabske cifry sut vyše često koristane pri [[Horizontalno i vertikalno pisanje v Iztočno aziatskoj pismennosti|horizontalnom pisanju]], a kitajske čisla sut vyše obyčajne pri [[Horizontalno i vertikalno pisanje v Iztočno aziatskoj pismennosti|vertikalnom pisanju]]. Věčšinstvo cifr imaje dva čitanja, kako i večšinstvo [[Kitajsko pismo|kandži]], to, ktoro jest izvedeno od kitajskogo čitanja, koristaje se za redne čislovniky ([[on'yomi|čitanje {{lang|en|On}}]] ) a rodno japonsko čitanje ([[kun'yomi|čitanje {{lang|en|Kun}}]]) koristaje se nemnogo menje formalno za čisla do 10. V něktoryh slučajah (privedenyh dole), japonsko čitanje obyčno jest preferovano za vse izkoristanja. Arhaične čitanja sut označene †. {| class="wikitable nounderlines" ! Čislo ! Znak ! Izgovor {{lang|en|On}} ! Izgovor {{lang|en|Kun}}<ref>{{cite book |script-title=ja:スーパー大辞林 |trans-title=Super [[Daijirin]] |language=ja |publisher=[[Sanseidō]] }}</ref> ! Prědnostny izgovor |- | align="right" | [[0]] | {{lang|ja|零}} / {{lang|ja|〇}}{{sup|*}} | {{Nihongo||れい|rei}} | {{Nihongo||まる|maru}} | {{Nihongo||ゼロ|zero}} ([[Pozajetje (lingvistika)|pozajetje]], {{lang|en|[[Loanwords in Japanese|gairaigo]]}}) |- | align="right" | [[1]] | {{lang|ja|一}} | {{Nihongo||いち|ichi}} | {{Nihongo||ひと・つ|hito(tsu)}} | {{Nihongo||いち|ichi}} |- | align="right" | [[2]] | {{lang|ja|二}} | {{Nihongo||に|ni}} | {{Nihongo||ふた・つ|futa(tsu)}} | {{Nihongo||に|ni}} |- | align="right" | [[3]] | {{lang|ja|三}} | {{Nihongo||さん|san}} | {{Nihongo||みっ・つ|mit(tsu)}} | {{Nihongo||さん|san}} |- | align="right" | [[4]] | {{lang|ja|四}} | {{Nihongo||し|shi}} | {{lang|en|yon}}, {{Nihongo||よん、よっ・つ|yot(tsu)}} | {{Nihongo||よん|yon}} |- | align="right" | [[5]] | {{lang|ja|五}} | {{Nihongo||ご|go}} | {{Nihongo||いつ・つ|itsu(tsu)}} | {{Nihongo||ご|go}} |- | align="right" | [[6]] | {{lang|ja|六}} | {{Nihongo||ろく|roku}} | {{Nihongo||むっ・つ|mut(tsu)}} | {{Nihongo||ろく|roku}} |- | align="right" | [[7]] | {{lang|ja|七}} | {{Nihongo||しち|shichi}} | {{Nihongo||なな・つ|nana(tsu)}} | {{Nihongo||なな|nana}} |- | align="right" | [[8]] | {{lang|ja|八}} | {{Nihongo||はち|hachi}} | {{Nihongo||やっ・つ|yat(tsu)}} | {{Nihongo||はち|hachi}} |- | align="right" | [[9]] | {{lang|ja|九}} | {{lang|ja|ku}}, {{Nihongo||く, きゅう|kyū}} | {{Nihongo||ここの・つ|kokono(tsu)}} | {{Nihongo||きゅう|kyū}} |- | align="right" | [[10]] | {{lang|ja|十}} | {{Nihongo||じゅう|jū}} | {{Nihongo||とお|tō}} | {{Nihongo||じゅう|jū}} |- | align="right" | [[20 (number)|20]] | {{lang|ja|二十}} | {{Nihongo||にじゅう|ni-jū}} | {{Nihongo||はた|hata}}† | {{Nihongo||にじゅう|ni-jū}} |- | align="right" | [[30 (number)|30]] | {{lang|ja|三十}} | {{Nihongo||さんじゅう|san-jū}} | {{Nihongo||みそ|miso}}† | {{Nihongo||さんじゅう|san-jū}} |- | align="right" | [[40 (number)|40]] | {{lang|ja|四十}} | {{Nihongo||しじゅう|shi-jū}} | {{Nihongo||よそ|yoso}}† | {{Nihongo||よんじゅう|yon-jū}} |- | align="right" | [[50 (number)|50]] | {{lang|ja|五十}} | {{Nihongo||ごじゅう|go-jū}} | {{Nihongo||いそ|iso}}† | {{Nihongo||ごじゅう|go-jū}} |- | align="right" | [[60 (number)|60]] | {{lang|ja|六十}} | {{Nihongo||ろくじゅう|roku-jū}} | {{Nihongo||むそ|muso}}† | {{Nihongo||ろくじゅう|roku-jū}} |- | align="right" | [[70 (number)|70]] | {{lang|ja|七十}} | {{Nihongo||しちじゅう|shichi-jū}} | {{Nihongo||ななそ|nanaso}}† | {{Nihongo||ななじゅう|nana-jū}} |- | align="right" | [[80 (number)|80]] | {{lang|ja|八十}} | {{Nihongo||はちじゅう|hachi-jū}} | {{Nihongo||やそ|yaso}}† | {{Nihongo||はちじゅう|hachi-jū}} |- | align="right" | [[90 (number)|90]] | {{lang|ja|九十}} | {{Nihongo||くじゅう|ku-jū}} | {{Nihongo||ここのそ|kokonoso}}† | {{Nihongo||きゅうじゅう|kyū-jū}} |- | align="right" | [[100]] | {{lang|ja|百}} | {{Nihongo||ひゃく|hyaku}} | {{Nihongo||もも|momo}}† | {{Nihongo||ひゃく|hyaku}} |- | align="right" | [[500 (number)|500]] | {{lang|ja|五百}} | {{Nihongo||ごひゃく|go-hyaku}} | {{Nihongo||いお|io}}† | {{Nihongo||ごひゃく|go-hyaku}} |- | align="right" | [[800 (number)|800]] | {{lang|ja|八百}} | {{Nihongo||はっぴゃく|hap-pyaku}} | {{Nihongo||やお|yao}}† | {{Nihongo||はっぴゃく|hap-pyaku}} |- | align="right" | [[1000 (number)|1,000]] | {{lang|ja|千}} | {{Nihongo||せん|sen}} | {{Nihongo||ち|chi}}† | {{Nihongo||せん|sen}} |- | align="right" | [[10,000]] | {{lang|ja|万}} | {{Nihongo||まん|man}} | {{Nihongo||よろず|yorozu}}† | {{Nihongo||まん|man}} |- | align="right" | [[100,000,000]] | {{lang|ja|億}} | {{Nihongo||おく|oku}} |— | {{Nihongo||おく|oku}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)#1012|1,000,000,000,000]] | {{lang|ja|兆}} | {{Nihongo||ちょう|chō}} |— | {{Nihongo||ちょう|chō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10,000,000,000,000,000]] | {{lang|ja|京}} | {{Nihongo||けい|kei}} |— | {{Nihongo||けい|kei}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|100,000,000,000,000,000,000]] | {{lang|ja|垓}} | {{Nihongo||がい|gai}} |— | {{Nihongo||がい|gai}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10²⁴]] | {{lang|ja|𥝱}} | {{Nihongo||じょ|jo}} |— | {{Nihongo||じょ|jo}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10²⁸]] | {{lang|ja|穣}} | {{Nihongo||じょう|jō}} |— | {{Nihongo||じょう|jō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10³²]] | {{lang|ja|溝}} | {{Nihongo||こう|kō}} |— | {{Nihongo||こう|kō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10³⁶]] | {{lang|ja|澗}} | {{Nihongo||かん|kan}} |— | {{Nihongo||かん|kan}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁰]] | {{lang|ja|正}} | {{Nihongo||せい|sei}} |— | {{Nihongo||せい|sei}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁴]] | {{lang|ja|載}} | {{Nihongo||さい|sai}} |— | {{Nihongo||さい|sai}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁸]] | {{lang|ja|極}} | {{Nihongo||ごく|goku}} |— | {{Nihongo||ごく|goku}} |} <small><nowiki>*</nowiki> Imaje se takože specialno čitanje 〇 ({{-|''maru''}}), čto označaje "krugly" ili "krug". Ono može koristati se opcionalno, kogda čitajut se odděljene cifry v nomeru jedna po jednoj, vměsto vsego čisla. Polpularnym priměrom jest [[109 (trgovy dom)|znamenity magazin "109"]] v četvrti [[Shibuya|Šibuja, Tokio]], ktory čitaje se kako {{lang|en|ichi-maru-kyū}} (Kandži: {{lang|ja|一〇九}}). (On takože može čitati se kako 'deset-devet'— izgovarjaje se {{lang|en|tō-kyū}} — čto jest igra slov s nazvanjem tokijskogo trgovogo doma, ktory vladaje budynkom.) Tuto izkoristanje {{lang|en|maru}} za čislnu 0 jest podobno poněkogdomu čitanju čisla 0 v anglijskom jezyku kako {{-| ''oh''}}. Jednakože, kako čislo, jego jedino zapisyvajut kako 0 ili {{Nihongo|零|{{-|rei}}}}. Čtovyše, dva i pet izgovarjajut s dolgoju samoglaskoju v telefoničnyh nomerah (napr. {{lang|ja|にい}} {{lang|en|nī}} i {{lang|ja|ごお}} {{lang|en|gō}}). Čisla poslě {{lang|en|kei}} koristajut rědko. Tym ne menje, oni sut prědstavjene tut.</small> Kako odměčaje se vyše, {{lang|en|yon}} (4) i {{lang|en|nana}} (7) sut uprědnostnjene nad {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}}. Prědpokladaje se, že tuto jest svezano s tym, že {{lang|en|shi}} jest takože čitanjem slova 死 (smrt), čto děljae jego neščestlivym čitanjem (gledite [[tetrafobija]]); dokolě {{lang|en|shichi}} može zvučati velmi slično s {{lang|en|ichi}} (1), {{lang|en|shi}} ili {{lang|en|hachi}} (8). Jednakože, v cělom redu stanovjenyh slov i rěčenij, {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}} sut stale preferovane; tako, pri sčitanju (kako v {{lang|en|"ichi, ni, san, shi,..."}}), {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}} mogut iměti prědnost. Čislo 9 takože mněvaje se nesčestlivym; kogda izgovarjaje se {{lang|en|ku}}, ono sozvučno 苦 (stradanje). Čislo 13 poněkogda mněvaje se nesčestlivym, ale jest to kalka [[Triskaidekafobia|zapadnoj tradicije]]. Naprotiv, 7 i poněkogda 8 mněvajut se sčestlivymi u japoncev.<ref>{{Cite web|url=https://lingualift.com/blog/lucky-unlucky-numbers-japan/|title=The number of death: Lucky and unlucky numbers in Japan|website=The Science of Language Self-Study {{!}} LinguaLift Blog|access-date=2016-03-24}}</ref> V sovrěmennom japonskom jezyku, redne čislovniky pomimo 4 i 7 sut obyčno koristane v čitanju {{lang|en|on}}. Alternativno čitanje byvaje v nazvah měsecev, čislah dnjev v měsecu i stalyh izrazah; napriměr, april, julij, i september nazyvajut se {{lang|en|'''shi'''-gatsu}} (4. měsec), {{lang|en|'''shichi'''-gatsu}} (7. měsec), i {{lang|en|'''ku'''-gatsu}} (9. měsec). Čitanja {{lang|en|on}} takože koristajut pri prěklikanju dlja samosčitanja ljudij (nap. {{lang|en|ichi-ni-san-shi}}). Večši čisla stvarjajut, kombinujuči tute elementy: *desetky od 20 do 90 sut "(cifra){{lang|en|-jū}}" kako od {{Nihongo|二十|{{-|ni-jū}}}} do {{Nihongo|九十|{{-|kyū-jū}}}}. *sotky od 200 do 900 sut "(cifra){{lang|en|-hyaku}}". *tyseče od 2000 do 9000 sut "(cifra){{lang|en|-sen}}". Počinajuči od {{Nihongo|miriady|万}}, čisla začinajut se s {{Nihongo|一|{{-|ichi}}}}, ako ne jest prisutna ina cifra. Tako, 100 bude prosto {{Nihongo|百|{{-|hyaku}}}}, 1000 jest prosto {{Nihongo|千|{{-|sen}}}}, ale 10000 uže{{Nihongo|一万|{{-|ichiman}}}}, vměsto prosto {{lang|en|man}}. (Tuto odličaje se od [[Kitajsky jezyk|kitajskogo jezyka]], kde čisla začinajut se s {{lang|zh|一}} ako ne jest druga ina cifra prěd njeju, uže od 100.) I jestli {{Nihongo|千|{{-|sen}}}} neposrědnje prědhodi kolikosti [[Miriada|miriad]], prěd {{Nihongo|千|{{-|sen}}}} obyčno dodavajut {{Nihongo|一|{{-|ichi}}}}, čto davaje {{Nihongo|一千|{{-|issen}}}}. Tako, 10,000,000 (bukvalno 1000,0000) obyčno čitajut kako {{Nihongo|一千万|{{-|issenman}}}}. Ale ako {{Nihongo|千|{{-|sen}}}} ''ne'' premo prědhodi kolikosti myriad, dodavanje {{Nihongo|一|ichi}}jest opcionalno. Tako, 15,000,000 (1500,0000) čitaje se kako {{Nihongo|千五百万|sengohyakuman}} ili {{Nihongo|一千五百万|issengohyakuman}}, ravno i kako 1500 čitaje se {{Nihongo|千五百|sengohyaku}} ili {{Nihongo|一千五百|issengohyaku}}. Sut i něktore fonetične modifikacije v ozvučanju něktoryh velikyh čisel, [[Oglasovanje i obezglasovanje suglasok|oglasovanje]] ili [[gemacija]] něktoryh suglasok, kako to često byvaje v japonskom jezyku (napr. {{lang|en|[[rendaku]]}}): napr. {{lang|en|roku}} "šest" i {{lang|en|hyaku}} "sto" dělajut {{lang|en|roppyaku}} "šestsot". {| class="wikitable" ! × !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! 7 !! 8 !! 9 !! 10 !! 100 !! 1000 |- | align="right" | 100 | style="background: yellow" | {{lang|en|hyaku, ippyaku}} | {{lang|en|nihyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|sanbyaku}} | {{lang|en|yonhyaku}} | {{lang|en|gohyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|roppyaku}} | {{lang|en|nanahyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|happyaku}} | {{lang|en|kyūhyaku}} |— |— |— |- | align="right" | 1,000 | style="background: yellow" | {{lang|en|sen, issen}} | {{lang|en|nisen}} | style="background: yellow" | {{lang|en|sanzen}} | {{lang|en|yonsen}} | {{lang|en|gosen}} | {{lang|en|rokusen}} | {{lang|en|nanasen}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hassen}} | {{lang|en|kyūsen}} | — | — | — |- | align="right" | 10{{sup|12}} | style="background: yellow" | {{lang|en|itchō}} | {{lang|en|nichō}} | {{lang|en|sanchō}} | {{lang|en|yonchō}} | {{lang|en|gochō}} | {{lang|en|rokuchō}} | {{lang|en|nanachō}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hatchō}} | {{lang|en|kyūchō}} | style="background: yellow" | {{lang|en|jutchō}}* | {{lang|en|hyakuchō}} | {{lang|en|issenchō}} |- | align="right" | 10{{sup|16}} | style="background: yellow" | {{lang|en|ikkei}} | {{lang|en|nikei}} | {{lang|en|sankei}} | {{lang|en|yonkei}} | {{lang|en|gokei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|rokkei}} | {{lang|en|nanakei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hakkei}} | {{lang|en|kyūkei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|jukkei}}* | style="background: yellow" | {{lang|en|hyakkei}}** | {{lang|en|issenkei}} |} <small><nowiki>*</nowiki> Takože priměnjaje se k kratnym 10. Koncovka měnjaje se od {{lang|en|-jū}} na {{lang|en|-jutchō}} ili {{lang|en|-jukkei}}.<br /><nowiki>**</nowiki> Takože priměnjaje se k kratnym 100. Koncovka {{lang|en|-ku}} měnjaje se na {{lang|en|-kkei}}.</small> V čislah nad 10, elementy sut soredjene, i ne koristajut se nuly. Japonske čislovniky imajut ne pozicijnu, a multiplikativno-aditivnu sistemu; da by napisati čislo 20, trěba napisati simbol {{Nihongo|"dva"|二}}, a potom simbol {{Nihongo|"deset"|十}}, da by polučiti dvě desetky ili {{Nihongo|"dvadeset"|二十}}. {| class="wikitable" ! Čislo !! Kandži !! Izgovor !Značenje |- | align="right" | 11 || {{lang|ja|十一}} || {{lang|en|jū ichi}} |deset i jedno |- | align="right" | 17 || {{lang|ja|十七}} || {{lang|en|jū nana, jū shichi}} |deset i sedm |- | align="right" | 151 || {{lang|ja|百五十一}} || {{lang|en|hyaku go-jū ichi}} |sto, pet desetok i jedno |- | align="right" | 302 || {{lang|ja|三百二}} || {{lang|en|san-byaku ni}} |tri sta i dva |- | align="right" | 469 || {{lang|ja|四百六十九}} || {{lang|en|yon-hyaku roku-jū kyū}} |četyri, šest desetok i devet |- | align="right" | 2025 || {{lang|ja|二千二十五}} || {{lang|en|ni-sen ni-jū go}} |dva tyseče, dvě desetky i pet |} ===Čislne redky i desetične čisla=== Japonske cifry od 1 do 9 obyčno se koristajut izolovano. Redky cifr imajut slegka inako čitanje s prodolženymi samoglaskami za 2 (''nī'') i 5 (''gō''), i menje često, 4 (''shī'') i 9 (''kū''). Tako dělajut zato, že kogda prěčisljajut cifry, ako možno, oni muset byti v grupah po dvě, každa iz njih musi sostojeti točno iz četyreh [[Mora (lingvistika)|mor]], čto dělaje neobhodnym prodolženje obyčno jednomornyh cifr kako ''ni'', ''go'', ''shi'' and ''ku''.<ref name=nhk-2005-2>{{cite web|archive-url=https://web.archive.org/web/20250622082124/https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20250601_1.html|url=https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20250601_1.html|archive-date=22 June 2025|lang=ja|script-title=ja:語の読み方（語形）について数字の読み方～小数の読み方～|work=NHK Bunken|publisher=NHK Broadcasting Culture Research Institute|last=Yamashita|first=Yōko|last2=Fujii|first2=Madoka|date=28 February 2025|access-date=23 September 2025|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|archive-url=https://web.archive.org/web/20250622082259/https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20180501_4.html|url=https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20180501_4.html|archive-date=22 June 2025|date=1 May 2018|lang=ja|script-title=ja:数詞の発音とアクセント|work=NHK Bunken|publisher=NHK Broadcasting Culture Research Institute|last=Sakurai|first=Shigeharu|last2=Akinaga|first2=Kazue|access-date=23 September 2025|url-status=live}}</ref> Napiměr, taky redok kako '''5'''4'''2'''62 se izgovarjaje {{-|'''''gō'''-yon '''nī'''-roku ni''}}, kde prve dvě grupy sut kvadrimoraične. [[Japonsko tonalno udarjenje|Udarjenje]] pri tom padaje prědposlědnju moru kažfoj grupy, ako li to jest možlivo, odsud {{-|[ɡoː jóɴ <nowiki>|</nowiki> ɲiː ɾókɯ <nowiki>|</nowiki> ɲí]}}.<ref name=hirayama-1961>{{cite book|lang=ja|script-title=ja:全国アクセント辞典|first=Teruo|last=Hirayama|publisher=Tōkyōdō|date=25 December 1961|p=897}}</ref> Tuto pravilo takože priměnjaje se k poslědnoj cifrě celoj česti čisla i ko vsim cifram desetičnoj česti desetičnogo čisla.<ref name=nhk-2005-2/><ref name=hirayama-1961/> Napriměr, tako desetično čislo kako 25'''2'''.'''25'''5 se izgovarjaje {{-|''nihyaku gojū '''nī'''-ten '''nī-gō''' go''}} {{-|[ɲiçjakɯ́ <nowiki>|</nowiki> ɡodʑɯ́ː <nowiki>|</nowiki> ɲíː teɴ <nowiki>|</nowiki> ɲiː ɡóː <nowiki>|</nowiki> ɡó]}}, kde ''ten'' označaje "točka". ===Druge tipy čisel=== V japonskyh [[Redny čislovnik|rednyh čislovnikah]] koristajut modifikaciju uměstnyh sčetnyh slov, sistema ktoryh v japonskom jezyku jest dosti [[Japonske sčetne slova|komplikovana]]. Da by prěvratiti sčetno slovo (sčislovnik) v ordinalny čislovnik, ktory označaje poziciju v redu, na koncu sčislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} {{lang|en|me}}. Tako "jedin raz" bude prěkladati se kako {{lang|ja|一回}} {{lang|en|ikkai}}, a "prvy raz" bude se prěkladati {{lang|ja|一回目}} {{lang|en|ikkaime}}. Tuto pravilo jest ale nedoslědno, ako sčislovniky bez sufiksa {{lang|en|me}} često koristajut i v ordinalnom, i v [[Kardinalny čislovnik|kardinalnom]] smyslah. Napriměr, {{lang|ja|三階}} {{lang|en|sangai}} može označati kako "tri etaže", tako i "tretji etaž." [[Distributivny čislovnik|Distributivne čislovniky]] obyčno stvarjajut iz kardinalnogo čislovnika, sčetnogo slova i sufiksa {{Nihongo|{{-|''-zutsu''}}|ずつ|}}, napriklad {{Nihongo|{{-|''hitori-zutsu''}}|一人ずつ|po jednoj osobě za raz, po-jedno}}. == Stupnje 10 == === Velike čisla === Vslěd kitajskoj tradiciji, velike čisla se stvarjajut grupovanjem cifr v [[Miriada|miriady]] (10,000), na razliku od zapadnyh tyseč (1,000) <div class="overflowbugx" style="overflow-x:auto;"> {| class="wikitable" !align="left"|Red |10{{sup|4}} |10{{sup|8}} |10{{sup|12}} |10{{sup|16}} |10{{sup|20}} |10{{sup|24}} |10{{sup|28}} |10{{sup|32}} |10{{sup|36}} |10{{sup|40}} |10{{sup|44}} |10{{sup|48}} |10{{sup|52}} <br /><small>{{nowrap|(ili 10{{sup|56}})}}</small> |10{{sup|56}} <br /><small>{{nowrap|(ili 10{{sup|64}})}}</small> |10{{sup|60}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|72}})}}</small> |10{{sup|64}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|80}})}}</small> |10{{sup|68}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|88}})}}</small> |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|万}} |{{lang|ja|億}} |{{lang|ja|兆}} |{{lang|ja|京}} |{{lang|ja|垓}} |{{lang|ja|𥝱}}, {{lang|ja|秭}} |{{lang|ja|穣}} |{{lang|ja|溝}} |{{lang|ja|澗}} |{{lang|ja|正}} |{{lang|ja|載}} |{{lang|ja|極}} |{{lang|ja|恒河沙}} |{{lang|ja|阿僧祇}} |{{lang|ja|那由他}}, {{lang|ja|那由多}} |{{lang|ja|不可思議}} |{{lang|ja|無量大数}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|man}} |{{lang|en|oku}} |{{lang|en|chō}} |{{lang|en|kei}} |{{lang|en|gai}} |{{lang|en|jo}}, {{lang|en|shi}} |{{lang|en|jō}} |{{lang|en|kō}} |{{lang|en|kan}} |{{lang|en|sei}} |{{lang|en|sai}} |{{lang|en|goku}} |{{lang|en|gōgasha}} |{{lang|en|asōgi}} |{{lang|en|nayuta}} |{{lang|en|fukashigi}} |{{lang|en|muryōtaisū}} |}</div> Razhoděnja sut iz-za {{Nihongo|{{-|[[Jinkoki|Jinkōki]]}}|塵劫記|}}, najstaršego matematičnogo teksta Japonije. Originalno izdavanje bylo opublikovano v lětu 1627 i imělo mnogo grěšek, věčšinstvo ktoryh bylo izpravjeno v izdavanju 1631 goda. V lětu 1634 izšlo ješče jedno izdavanje, kde opet bylo izměnjeno několiko veličin. Vyše uvedeno razhodženje jest obuslovjeno nesuglasnostju dvoh poslědnjih izdavanij. Sut razne znaky za 10{{sup|24}} (to jest {{lang|ja|秭}} v kitajskom jezyku tutčas), i po 10{{sup|48}} oni odličajut se tym, že prodolžajut s povyšenjem faktora 10{{sup|4}} ili prěključajut se na faktor 10{{sup|8}}. Ako koristaje se faktor 10{{sup|8}}, medžuintervalne koeficienty 10{{sup|4}} zakryvajut s pomočju {{Nihongo|万|man}}. Nastoječe izdavanje {{lang|en|Jinkōki}}, 11-to, slěduje faktoru 10{{sup|4}} črez cělu sistemu, hoti něktori ljudi ješče koristajut veličiny iz 8-go izdavanja daže tutčas. Poslědnje tri čisla s mnogoslogovymi nazvanjami i razhodženjem veličin v koncu koncev izvodet se iz Indije, hoti tam oni ne iměli oprědeljennyh veličin. {{Nihongo|恒河沙|''gōgasha''}} prvonačelno koristalo se v budističskyh traktatah za označevanje bezměrno ogromnogo; ono proizhodi iz [[Sanskrit|sanskritskogo]] {{lang|sa|गङ्गा}} {{lang|en|gangā}} '[[Ganges|Ganga]]' (čto udobno vključaje znaky {{Nihongo|'rěka'|河|ka}} i {{Nihongo|'pěsok'|沙|sha}}, odsylajuči k neizčislimomu množstvu čestic pěska na rěkě Ganga. {{Nihongo|阿僧祇|''asōgi''|}}, od sanskritnogo {{lang|sa|असंख्येय}} {{lang|en|asaṃkhyeya}} 'neizčisljimy/bezčislny', s negativnym prefiksom {{Nihongo|阿|''a''|}}, i {{Nihongo|那由他|''nayuta''}} od sanskritnogo {{lang|sa|नयुत/नयुतः}} {{lang|en|nayuta(ḥ)}}. Dalje, cifry sut terminami iz [[Budizm|Budizma]], prěvedene na kitajsky ili iztvorjene na njem, ktorym pozdněje pridělali čislne značenja: {{Nihongo|'nevoobrazimy'|不可思議|fukashigi}} i {{Nihongo|'bezměrno veliko čislo'|無量大数|muryōtaisū}}. Priměry: ''(razděljenje na grupy iz četyreh cifr jest privedeno samo za cěljem lěpšego objasnjenja)'' *1 0000 : {{Nihongo|一万|ichi-man}} *983 6703 : {{Nihongo|九百八十三万 六千七百三|kyū-hyaku hachi-jū san-man, roku-sen nana-hyaku san}} *20 3652 1801 : {{Nihongo|二十億 三千六百五十二万 千八百一|ni-jū oku, san-zen rop-pyaku go-jū ni-man, sen hap-pyaku ichi}} Jednakože, Čisla, napisane arabskymi ciframi, razděljaut na grupy po tri cifry, kako to jest prijeto v anglogovorečih državah. Pri koristanju arabskyh cifr i kandži razom, zapadny sposob zapisu može se koristati za čisla, menši 10,000, ale s {{-|''man''}}, ako čislo je večšo (napr. {{lang|ja|2,500万}} za 25,000,000). Ako v japonskom jezyku dolge čisla sit zapisyvane v kandži, nuly opuskajut za vse stupnje deseti. Tako, 4002 bude {{lang|ja|四千二}} (naprotiv, v kitajskom jezyku trěba použiti {{lang|zh|零}} vsekde vměsto nuly, napr. {{lang|zh|四千零二}} za 4002). Ale, pri čitanju učetovodnyh sprav, napriměr, opuštene cifry inogda označajut {{Nihongo|飛び|tobi}} ili {{Nihongo|飛んで|tonde}}: v našem priměru 4002 {{lang|en|yon-sen '''tobi''' ni}} ili {{lang|en|yon-sen '''tonde''' ni}} vměsto obyčnogo {{lang|en|yon-sen ni}}. === Drobne čisla === Japonsky jezyk imaje dvě sistemy čislovnikov za desetične droby. Oni uže ne koristajut se generalno, ale kako predže mogut se koristati v něktoryh slučajah, kako ukazatelje odbitja i zaščity bejsbolistov, procenty izigry sportovnyh ekip, i v něktoryh idiomatičnyh rěčenjah kako 五分五分の勝負 ({{-|''gobugobu no shōbu''}}, 'šans petdeset na petdeset', doslovno 'pet na pet'), ili kogda prědstavjajut procent rabata. Droby {{lang|en|bu}} takože koritajut, kogda govoret o gorečkě — napriměr, {{Nihongo|九度二分|kudonibu}} za 9 i dvě drobnyh — za označanje temperatury 39.2°C. Jedna sistema jest taka: {| class="wikitable" !align=left|Red |10{{sup|−1}} |10{{sup|−2}} |10{{sup|−3}} |10{{sup|−4}} |10{{sup|−5}} |10{{sup|−6}} |10{{sup|−7}} |10{{sup|−8}} |10{{sup|−9}} |10{{sup|−10}} |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|分}} |{{lang|ja|厘}} |{{lang|ja|毛}} |{{lang|ja|糸}} |{{lang|ja|忽}} |{{lang|ja|微}} |{{lang|ja|繊}} |{{lang|ja|沙}} |{{lang|ja|塵}} |{{lang|ja|埃}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|bu}} |{{lang|en|rin}} |{{lang|en|mō}} |{{lang|en|shi}} |{{lang|en|kotsu}} |{{lang|en|bi}} |{{lang|en|sen}} |{{lang|en|sha}} |{{lang|en|jin}} |{{lang|en|ai}} |} Tuta sistema koristaje se jedino s tradicijnoju [[Japonska sistema měrnyh jedinic|japonskoju sistemoju měrnyh jedinic]], něktore znaky koristajut bez izměn za prědstavjenje poděla měry [[cun (unit)|{{lang|en|sun}}]]. Druga sistema: Dlja prědstavjenja desetičnyh drobov procenta ili rabata koristajut sistemu, ktora jest "izměščena" i kde {{lang|en|bu}} stavaje se "jednoju stotoju" i tako dalje, a jediniceju za "desetuju" se stavaje {{lang|en|wari}}: {| class="wikitable" !align=left|Red |10{{sup|−1}} |10{{sup|−2}} |10{{sup|−3}} |10{{sup|−4}} |10{{sup|−5}} |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|割}} |{{lang|ja|分}} |{{lang|ja|厘}} |{{lang|ja|毛}} |{{lang|ja|糸}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|wari}} |{{lang|en|bu}} |{{lang|en|rin}} |{{lang|en|mō}} |{{lang|en|shi}} |} Tuto često použivajut v cěnah. Napriměr: *{{Nihongo|一割五分引き|ichi-wari go-bu biki}}: 15% rabat *{{Nihongo|打率三割八分九厘|daritsu san-wari hachi-bu kyū-rin}}: srědno odbivanje .389 (bejsbol). S izključenjem {{lang|en|wari}}, tojte rědko možno uviděti v suvrěmennom koristanju. Desetične droby sut tipično napisane kandži-čislovnikami (vertikalno) ili arabskymi ciframi (horizontalno), prěd ktorymi stoji desetična točka, i Čitajut se oni kako sekvencija cifr, kako to jest prijeto na Zapadu. Jednako, v pismennoj formě, jih mogut kombinovati kako s tradicijnymi sistemami izraženja čisel (42.195 kilometers: {{lang|ja|四十二・一九五 キロメートル}}), v ktoryh sut napisane stupnje deseti, ili s sitemoju znakoměst, ktora koristaje nulu (50.04 procentov: {{lang|ja|五〇・〇四 パーセント.}}) V obohdvoh slučajah, jednako, izgovor slěduje tradicijnoj sistemě ({{lang|en|yon-jū ni-ten ichi-kyū go kiromētoru}} za 42.195 kilometrov; {{lang|en|go ju-tten rei-yon pāsento}} za 50.04 procentov.) == V imenah == Jestvujut imena {{Nihongo|[[Millennium Actress|{{-|Chiyoko}}]]|千代子|doslovno "tyseč lět" (žensko)}}, {{Nihongo|{{-|Chiizuru}}|千鶴|doslovno "tyseč [[Japonsky žerav|žeravov]]" (žensko)}}, {{Nihongo|{{-|Chikao}}|千禾夫|doslovno "muž — tyseč klasov"}}, rodna nazva {{Nihongo|{{-|Chitaka}}|千鷹|doslovno "tyseč sokolov"}}. Jedna iz japonskyh prefektur se nazyvaje {{Nihongo|[[Čiba (prefektura)|{{-|Chiba}}]]|千葉|doslovno "tyseč listov"}}. V [[anime]] "[[Unesene duhami]]" obigryvajut nejednoznačnost izgovora hieroglifa 千 — ''{{-|sen}}'' ili ''{{-|chi}}'': ime glavnoj herojiny — {{Nihongo|{{-|Chihiro}}|千尋|doslovno "tyseč [[Japonska sistema měr#Měry dolžiny|hiro]]", "bezdonna glubina"}}; čarodějnica "odimaje" ime u Čihiro, ostavjajuči njej toliko jedin znak i izměnjajuči jego izgovor. Od nyně Čihiro se zove {{Nihongo|{{-|Sen}}|千|tyseč}}. Pomimo tomu, jestvuje red mužskyh imen, ktore davajut detem po redu jih rodženja: # {{Nihongo|Ičiro|一郎|ichirō|первый сын}}, # {{Nihongo|Džiro|二郎|Jirō|второй сын}}, # {{Nihongo|Saburo|三郎|saburō}}, # {{Nihongo|Širo|四郎|shirō}}, # {{Nihongo|Goro|五郎|gorō}}, # {{Nihongo|Rokuro|六郎|rokurō}}, # {{Nihongo|Šičiro|七郎|shichirō}}, # {{Nihongo|Hačiro|八郎|hachirō}}, # {{Nihongo|Kuro|九郎|kurō}}, # {{Nihongo|Džuro|十郎|jūrō}}, # {{Nihongo|Toičiro|十一郎|toichirō}} или {{Nihongo|Džuičiro|十一郎|jūichirō}}, # {{Nihongo|Džudžiro|十二郎|jūjirō}}, # {{Nihongo|Tosaburo|十三郎|tosaburō}} или {{Nihongo|Džusaburo|十三郎|jūsaburō:}}. Poslě [[Vtora světova vojna|Vtoroj světovoj vojny]] imena "vyše" než Saburo sut praktično prěstali se upotrěbjati. Pomimo ukazanyh imen, sut daže {{Nihongo|Džuširo|十四郎|jūshirō}}, četyrnadesety syn i {{Nihongo|Hjakuro|百郎|hakurō}}, stoty syn: jih, pomimo ostalnyh, noset aktor [[Kabuki]] [[Jushiro Konoe|Džuširo Konoe]] (近衛 十四郎) i [[mangaka]] [[Hyakuro Murasaki|Hjakuro Murasaki]] (村崎 百郎). == Referencije == {{Iztočniky}} ==Vnješnje linky== <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> * {{lang|ja|[http://www.moroo.com/uzokusou/misc/suumei/suumei.html 大数の名前について]}} (na japonskom jezyku) * {{Cite web |url= http://www.sf.airnet.ne.jp/~ts/language/number/ancient_japanese.html | title = Ancient Japanese number system| archive-url = https://web.archive.org/web/20180829030749/http://www.sf.airnet.ne.jp/~ts/language/number/ancient_japanese.html |archive-date=2018-08-29}} * [http://www.solosequenosenada.com/gramatica/japanese/Learn_Japanese_Numbers.php English exercises for learning Japanese numerals] * [https://web.archive.org/web/20090324035049/http://www.learnjapanesewordsandphrases.com/learnjapanesenumbers.html Audio to learn the pronunciation for Japanese numbers] * [http://www.sljfaq.org/cgi/kanjinumbers.cgi Convert kanji numerals to arabic numerals] (sci. lang. Japan FAQ page) * [http://www.sljfaq.org/cgi/numbers.cgi Convert arabic numerals to kanji numerals] (sci. lang. Japan FAQ page) </div> {{Prěvod|en|Japanese numerals|}} {{Prěvod|ru|Японские числительные|}} [[Kategorija:Čisla]] [[Kategorija:Japonsky jezyk]] [[Kategorija:Čislovniky]] {{INTERWIKI|Q1337084}} 93w89jf2v9sti8d1zw0ij82opqn0p09 28048 28007 2026-07-05T09:44:27Z Ilja isv 10 28048 wikitext text/x-wiki {{-|''Under construction''}} [[Fajl:Saitama restaurant calligraphic menu.jpg|thumb|Kaligrafično menju restorana v prefekturě Saitama s koristanjem tradicijnyh čislovnikov.]] {{nihongo|'''Japonske čislovniky'''|数詞|sūshi}} sut [[Čislovnik (lingvistika)|čislovniky]], koristane v [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]]. V pismennosti oni sut jednake s [[Kitajske čislovniky|kitajskymi čislovnikami]], a velike čisla slědujut kitajskomu stilju s grupovanjem po 10,000. Koristajut se dva izgovory: sino-japonsko čitanje [[Kitajske hieroglify|kitajskyh hieroglifov]] ([[On'yomi|{{lang|en|on'yomi}}]]) i japonsko čitanje {{lang|en|[[Wago|yamato kotoba]]}} (rodne slova, {{lang|en|[[kun'yomi]]}}). ==Čisla v japonskom jezyku== Sut dva sposoby, kako pisati čisla v japonskom jezyku, [[Arabske cifry|arabskymi ciframi]] (1, 2, 3) ili [[Kitajske čislovniky|kitajskymi čislovnikami]] ({{lang|zh|一}}, {{lang|zh|二}}, {{lang|zh|三}}). Arabske cifry sut vyše često koristane pri [[Horizontalno i vertikalno pisanje v Iztočno aziatskoj pismennosti|horizontalnom pisanju]], a kitajske čisla sut vyše obyčajne pri [[Horizontalno i vertikalno pisanje v Iztočno aziatskoj pismennosti|vertikalnom pisanju]]. Věčšinstvo cifr imaje dva čitanja, kako i večšinstvo [[Kitajsko pismo|kandži]], to, ktoro jest izvedeno od kitajskogo čitanja, koristaje se za redne čislovniky ([[on'yomi|čitanje {{lang|en|On}}]] ) a rodno japonsko čitanje ([[kun'yomi|čitanje {{lang|en|Kun}}]]) koristaje se nemnogo menje formalno za čisla do 10. V něktoryh slučajah (privedenyh dole), japonsko čitanje obyčno jest preferovano za vse izkoristanja. Arhaične čitanja sut označene †. {| class="wikitable nounderlines" ! Čislo ! Znak ! Izgovor {{lang|en|On}} ! Izgovor {{lang|en|Kun}}<ref>{{cite book |script-title=ja:スーパー大辞林 |trans-title=Super [[Daijirin]] |language=ja |publisher=[[Sanseidō]] }}</ref> ! Prědnostny izgovor |- | align="right" | [[0]] | {{lang|ja|零}} / {{lang|ja|〇}}{{sup|*}} | {{Nihongo||れい|rei}} | {{Nihongo||まる|maru}} | {{Nihongo||ゼロ|zero}} ([[Pozajetje (lingvistika)|pozajetje]], {{lang|en|[[Loanwords in Japanese|gairaigo]]}}) |- | align="right" | [[1]] | {{lang|ja|一}} | {{Nihongo||いち|ichi}} | {{Nihongo||ひと・つ|hito(tsu)}} | {{Nihongo||いち|ichi}} |- | align="right" | [[2]] | {{lang|ja|二}} | {{Nihongo||に|ni}} | {{Nihongo||ふた・つ|futa(tsu)}} | {{Nihongo||に|ni}} |- | align="right" | [[3]] | {{lang|ja|三}} | {{Nihongo||さん|san}} | {{Nihongo||みっ・つ|mit(tsu)}} | {{Nihongo||さん|san}} |- | align="right" | [[4]] | {{lang|ja|四}} | {{Nihongo||し|shi}} | {{lang|en|yon}}, {{Nihongo||よん、よっ・つ|yot(tsu)}} | {{Nihongo||よん|yon}} |- | align="right" | [[5]] | {{lang|ja|五}} | {{Nihongo||ご|go}} | {{Nihongo||いつ・つ|itsu(tsu)}} | {{Nihongo||ご|go}} |- | align="right" | [[6]] | {{lang|ja|六}} | {{Nihongo||ろく|roku}} | {{Nihongo||むっ・つ|mut(tsu)}} | {{Nihongo||ろく|roku}} |- | align="right" | [[7]] | {{lang|ja|七}} | {{Nihongo||しち|shichi}} | {{Nihongo||なな・つ|nana(tsu)}} | {{Nihongo||なな|nana}} |- | align="right" | [[8]] | {{lang|ja|八}} | {{Nihongo||はち|hachi}} | {{Nihongo||やっ・つ|yat(tsu)}} | {{Nihongo||はち|hachi}} |- | align="right" | [[9]] | {{lang|ja|九}} | {{lang|ja|ku}}, {{Nihongo||く, きゅう|kyū}} | {{Nihongo||ここの・つ|kokono(tsu)}} | {{Nihongo||きゅう|kyū}} |- | align="right" | [[10]] | {{lang|ja|十}} | {{Nihongo||じゅう|jū}} | {{Nihongo||とお|tō}} | {{Nihongo||じゅう|jū}} |- | align="right" | [[20 (number)|20]] | {{lang|ja|二十}} | {{Nihongo||にじゅう|ni-jū}} | {{Nihongo||はた|hata}}† | {{Nihongo||にじゅう|ni-jū}} |- | align="right" | [[30 (number)|30]] | {{lang|ja|三十}} | {{Nihongo||さんじゅう|san-jū}} | {{Nihongo||みそ|miso}}† | {{Nihongo||さんじゅう|san-jū}} |- | align="right" | [[40 (number)|40]] | {{lang|ja|四十}} | {{Nihongo||しじゅう|shi-jū}} | {{Nihongo||よそ|yoso}}† | {{Nihongo||よんじゅう|yon-jū}} |- | align="right" | [[50 (number)|50]] | {{lang|ja|五十}} | {{Nihongo||ごじゅう|go-jū}} | {{Nihongo||いそ|iso}}† | {{Nihongo||ごじゅう|go-jū}} |- | align="right" | [[60 (number)|60]] | {{lang|ja|六十}} | {{Nihongo||ろくじゅう|roku-jū}} | {{Nihongo||むそ|muso}}† | {{Nihongo||ろくじゅう|roku-jū}} |- | align="right" | [[70 (number)|70]] | {{lang|ja|七十}} | {{Nihongo||しちじゅう|shichi-jū}} | {{Nihongo||ななそ|nanaso}}† | {{Nihongo||ななじゅう|nana-jū}} |- | align="right" | [[80 (number)|80]] | {{lang|ja|八十}} | {{Nihongo||はちじゅう|hachi-jū}} | {{Nihongo||やそ|yaso}}† | {{Nihongo||はちじゅう|hachi-jū}} |- | align="right" | [[90 (number)|90]] | {{lang|ja|九十}} | {{Nihongo||くじゅう|ku-jū}} | {{Nihongo||ここのそ|kokonoso}}† | {{Nihongo||きゅうじゅう|kyū-jū}} |- | align="right" | [[100]] | {{lang|ja|百}} | {{Nihongo||ひゃく|hyaku}} | {{Nihongo||もも|momo}}† | {{Nihongo||ひゃく|hyaku}} |- | align="right" | [[500 (number)|500]] | {{lang|ja|五百}} | {{Nihongo||ごひゃく|go-hyaku}} | {{Nihongo||いお|io}}† | {{Nihongo||ごひゃく|go-hyaku}} |- | align="right" | [[800 (number)|800]] | {{lang|ja|八百}} | {{Nihongo||はっぴゃく|hap-pyaku}} | {{Nihongo||やお|yao}}† | {{Nihongo||はっぴゃく|hap-pyaku}} |- | align="right" | [[1000 (number)|1,000]] | {{lang|ja|千}} | {{Nihongo||せん|sen}} | {{Nihongo||ち|chi}}† | {{Nihongo||せん|sen}} |- | align="right" | [[10,000]] | {{lang|ja|万}} | {{Nihongo||まん|man}} | {{Nihongo||よろず|yorozu}}† | {{Nihongo||まん|man}} |- | align="right" | [[100,000,000]] | {{lang|ja|億}} | {{Nihongo||おく|oku}} |— | {{Nihongo||おく|oku}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)#1012|1,000,000,000,000]] | {{lang|ja|兆}} | {{Nihongo||ちょう|chō}} |— | {{Nihongo||ちょう|chō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10,000,000,000,000,000]] | {{lang|ja|京}} | {{Nihongo||けい|kei}} |— | {{Nihongo||けい|kei}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|100,000,000,000,000,000,000]] | {{lang|ja|垓}} | {{Nihongo||がい|gai}} |— | {{Nihongo||がい|gai}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10²⁴]] | {{lang|ja|𥝱}} | {{Nihongo||じょ|jo}} |— | {{Nihongo||じょ|jo}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10²⁸]] | {{lang|ja|穣}} | {{Nihongo||じょう|jō}} |— | {{Nihongo||じょう|jō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10³²]] | {{lang|ja|溝}} | {{Nihongo||こう|kō}} |— | {{Nihongo||こう|kō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10³⁶]] | {{lang|ja|澗}} | {{Nihongo||かん|kan}} |— | {{Nihongo||かん|kan}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁰]] | {{lang|ja|正}} | {{Nihongo||せい|sei}} |— | {{Nihongo||せい|sei}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁴]] | {{lang|ja|載}} | {{Nihongo||さい|sai}} |— | {{Nihongo||さい|sai}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁸]] | {{lang|ja|極}} | {{Nihongo||ごく|goku}} |— | {{Nihongo||ごく|goku}} |} <small><nowiki>*</nowiki> Imaje se takože specialno čitanje 〇 ({{-|''maru''}}), čto označaje "krugly" ili "krug". Ono može koristati se opcionalno, kogda čitajut se odděljene cifry v nomeru jedna po jednoj, vměsto vsego čisla. Polpularnym priměrom jest [[109 (trgovy dom)|znamenity magazin "109"]] v četvrti [[Shibuya|Šibuja, Tokio]], ktory čitaje se kako {{lang|en|ichi-maru-kyū}} (Kandži: {{lang|ja|一〇九}}). (On takože može čitati se kako 'deset-devet'— izgovarjaje se {{lang|en|tō-kyū}} — čto jest igra slov s nazvanjem tokijskogo trgovogo doma, ktory vladaje budynkom.) Tuto izkoristanje {{lang|en|maru}} za čislnu 0 jest podobno poněkogdomu čitanju čisla 0 v anglijskom jezyku kako {{-| ''oh''}}. Jednakože, kako čislo, jego jedino zapisyvajut kako 0 ili {{Nihongo|零|{{-|rei}}}}. Čtovyše, dva i pet izgovarjajut s dolgoju samoglaskoju v telefoničnyh nomerah (napr. {{lang|ja|にい}} {{lang|en|nī}} i {{lang|ja|ごお}} {{lang|en|gō}}). Čisla poslě {{lang|en|kei}} koristajut rědko. Tym ne menje, oni sut prědstavjene tut.</small> Kako odměčaje se vyše, {{lang|en|yon}} (4) i {{lang|en|nana}} (7) sut uprědnostnjene nad {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}}. Prědpokladaje se, že tuto jest svezano s tym, že {{lang|en|shi}} jest takože čitanjem slova 死 (smrt), čto děljae jego neščestlivym čitanjem (gledite [[tetrafobija]]); dokolě {{lang|en|shichi}} može zvučati velmi slično s {{lang|en|ichi}} (1), {{lang|en|shi}} ili {{lang|en|hachi}} (8). Jednakože, v cělom redu stanovjenyh slov i rěčenij, {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}} sut stale preferovane; tako, pri sčitanju (kako v {{lang|en|"ichi, ni, san, shi,..."}}), {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}} mogut iměti prědnost. Čislo 9 takože mněvaje se nesčestlivym; kogda izgovarjaje se {{lang|en|ku}}, ono sozvučno 苦 (stradanje). Čislo 13 poněkogda mněvaje se nesčestlivym, ale jest to kalka [[Triskaidekafobia|zapadnoj tradicije]]. Naprotiv, 7 i poněkogda 8 mněvajut se sčestlivymi u japoncev.<ref>{{Cite web|url=https://lingualift.com/blog/lucky-unlucky-numbers-japan/|title=The number of death: Lucky and unlucky numbers in Japan|website=The Science of Language Self-Study {{!}} LinguaLift Blog|access-date=2016-03-24}}</ref> V sovrěmennom japonskom jezyku, redne čislovniky pomimo 4 i 7 sut obyčno koristane v čitanju {{lang|en|on}}. Alternativno čitanje byvaje v nazvah měsecev, čislah dnjev v měsecu i stalyh izrazah; napriměr, april, julij, i september nazyvajut se {{lang|en|'''shi'''-gatsu}} (4. měsec), {{lang|en|'''shichi'''-gatsu}} (7. měsec), i {{lang|en|'''ku'''-gatsu}} (9. měsec). Čitanja {{lang|en|on}} takože koristajut pri prěklikanju dlja samosčitanja ljudij (nap. {{lang|en|ichi-ni-san-shi}}). Večši čisla stvarjajut, kombinujuči tute elementy: *desetky od 20 do 90 sut "(cifra){{lang|en|-jū}}" kako od {{Nihongo|二十|{{-|ni-jū}}}} do {{Nihongo|九十|{{-|kyū-jū}}}}. *sotky od 200 do 900 sut "(cifra){{lang|en|-hyaku}}". *tyseče od 2000 do 9000 sut "(cifra){{lang|en|-sen}}". Počinajuči od {{Nihongo|miriady|万}}, čisla začinajut se s {{Nihongo|一|{{-|ichi}}}}, ako ne jest prisutna ina cifra. Tako, 100 bude prosto {{Nihongo|百|{{-|hyaku}}}}, 1000 jest prosto {{Nihongo|千|{{-|sen}}}}, ale 10000 uže{{Nihongo|一万|{{-|ichiman}}}}, vměsto prosto {{lang|en|man}}. (Tuto odličaje se od [[Kitajsky jezyk|kitajskogo jezyka]], kde čisla začinajut se s {{lang|zh|一}} ako ne jest druga ina cifra prěd njeju, uže od 100.) I jestli {{Nihongo|千|{{-|sen}}}} neposrědnje prědhodi kolikosti [[Miriada|miriad]], prěd {{Nihongo|千|{{-|sen}}}} obyčno dodavajut {{Nihongo|一|{{-|ichi}}}}, čto davaje {{Nihongo|一千|{{-|issen}}}}. Tako, 10,000,000 (bukvalno 1000,0000) obyčno čitajut kako {{Nihongo|一千万|{{-|issenman}}}}. Ale ako {{Nihongo|千|{{-|sen}}}} ''ne'' premo prědhodi kolikosti myriad, dodavanje {{Nihongo|一|ichi}}jest opcionalno. Tako, 15,000,000 (1500,0000) čitaje se kako {{Nihongo|千五百万|sengohyakuman}} ili {{Nihongo|一千五百万|issengohyakuman}}, ravno i kako 1500 čitaje se {{Nihongo|千五百|sengohyaku}} ili {{Nihongo|一千五百|issengohyaku}}. Sut i něktore fonetične modifikacije v ozvučanju něktoryh velikyh čisel, [[Oglasovanje i obezglasovanje suglasok|oglasovanje]] ili [[gemacija]] něktoryh suglasok, kako to često byvaje v japonskom jezyku (napr. {{lang|en|[[rendaku]]}}): napr. {{lang|en|roku}} "šest" i {{lang|en|hyaku}} "sto" dělajut {{lang|en|roppyaku}} "šestsot". {| class="wikitable" ! × !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! 7 !! 8 !! 9 !! 10 !! 100 !! 1000 |- | align="right" | 100 | style="background: yellow" | {{lang|en|hyaku, ippyaku}} | {{lang|en|nihyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|sanbyaku}} | {{lang|en|yonhyaku}} | {{lang|en|gohyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|roppyaku}} | {{lang|en|nanahyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|happyaku}} | {{lang|en|kyūhyaku}} |— |— |— |- | align="right" | 1,000 | style="background: yellow" | {{lang|en|sen, issen}} | {{lang|en|nisen}} | style="background: yellow" | {{lang|en|sanzen}} | {{lang|en|yonsen}} | {{lang|en|gosen}} | {{lang|en|rokusen}} | {{lang|en|nanasen}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hassen}} | {{lang|en|kyūsen}} | — | — | — |- | align="right" | 10{{sup|12}} | style="background: yellow" | {{lang|en|itchō}} | {{lang|en|nichō}} | {{lang|en|sanchō}} | {{lang|en|yonchō}} | {{lang|en|gochō}} | {{lang|en|rokuchō}} | {{lang|en|nanachō}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hatchō}} | {{lang|en|kyūchō}} | style="background: yellow" | {{lang|en|jutchō}}* | {{lang|en|hyakuchō}} | {{lang|en|issenchō}} |- | align="right" | 10{{sup|16}} | style="background: yellow" | {{lang|en|ikkei}} | {{lang|en|nikei}} | {{lang|en|sankei}} | {{lang|en|yonkei}} | {{lang|en|gokei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|rokkei}} | {{lang|en|nanakei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hakkei}} | {{lang|en|kyūkei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|jukkei}}* | style="background: yellow" | {{lang|en|hyakkei}}** | {{lang|en|issenkei}} |} <small><nowiki>*</nowiki> Takože priměnjaje se k kratnym 10. Koncovka měnjaje se od {{lang|en|-jū}} na {{lang|en|-jutchō}} ili {{lang|en|-jukkei}}.<br /><nowiki>**</nowiki> Takože priměnjaje se k kratnym 100. Koncovka {{lang|en|-ku}} měnjaje se na {{lang|en|-kkei}}.</small> V čislah nad 10, elementy sut soredjene, i ne koristajut se nuly. Japonske čislovniky imajut ne pozicijnu, a multiplikativno-aditivnu sistemu; da by napisati čislo 20, trěba napisati simbol {{Nihongo|"dva"|二}}, a potom simbol {{Nihongo|"deset"|十}}, da by polučiti dvě desetky ili {{Nihongo|"dvadeset"|二十}}. {| class="wikitable" ! Čislo !! Kandži !! Izgovor !Značenje |- | align="right" | 11 || {{lang|ja|十一}} || {{lang|en|jū ichi}} |deset i jedno |- | align="right" | 17 || {{lang|ja|十七}} || {{lang|en|jū nana, jū shichi}} |deset i sedm |- | align="right" | 151 || {{lang|ja|百五十一}} || {{lang|en|hyaku go-jū ichi}} |sto, pet desetok i jedno |- | align="right" | 302 || {{lang|ja|三百二}} || {{lang|en|san-byaku ni}} |tri sta i dva |- | align="right" | 469 || {{lang|ja|四百六十九}} || {{lang|en|yon-hyaku roku-jū kyū}} |četyri, šest desetok i devet |- | align="right" | 2025 || {{lang|ja|二千二十五}} || {{lang|en|ni-sen ni-jū go}} |dva tyseče, dvě desetky i pet |} ===Čislne redky i desetične čisla=== Japonske cifry od 1 do 9 obyčno se koristajut izolovano. Redky cifr imajut slegka inako čitanje s prodolženymi samoglaskami za 2 (''nī'') i 5 (''gō''), i menje često, 4 (''shī'') i 9 (''kū''). Tako dělajut zato, že kogda prěčisljajut cifry, ako možno, oni muset byti v grupah po dvě, každa iz njih musi sostojeti točno iz četyreh [[Mora (lingvistika)|mor]], čto dělaje neobhodnym prodolženje obyčno jednomornyh cifr kako ''ni'', ''go'', ''shi'' and ''ku''.<ref name=nhk-2005-2>{{cite web|archive-url=https://web.archive.org/web/20250622082124/https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20250601_1.html|url=https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20250601_1.html|archive-date=22 June 2025|lang=ja|script-title=ja:語の読み方（語形）について数字の読み方～小数の読み方～|work=NHK Bunken|publisher=NHK Broadcasting Culture Research Institute|last=Yamashita|first=Yōko|last2=Fujii|first2=Madoka|date=28 February 2025|access-date=23 September 2025|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|archive-url=https://web.archive.org/web/20250622082259/https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20180501_4.html|url=https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20180501_4.html|archive-date=22 June 2025|date=1 May 2018|lang=ja|script-title=ja:数詞の発音とアクセント|work=NHK Bunken|publisher=NHK Broadcasting Culture Research Institute|last=Sakurai|first=Shigeharu|last2=Akinaga|first2=Kazue|access-date=23 September 2025|url-status=live}}</ref> Napiměr, taky redok kako '''5'''4'''2'''62 se izgovarjaje {{-|'''''gō'''-yon '''nī'''-roku ni''}}, kde prve dvě grupy sut kvadrimoraične. [[Japonsko tonalno udarjenje|Udarjenje]] pri tom padaje prědposlědnju moru kažfoj grupy, ako li to jest možlivo, odsud {{-|[ɡoː jóɴ <nowiki>|</nowiki> ɲiː ɾókɯ <nowiki>|</nowiki> ɲí]}}.<ref name=hirayama-1961>{{cite book|lang=ja|script-title=ja:全国アクセント辞典|first=Teruo|last=Hirayama|publisher=Tōkyōdō|date=25 December 1961|p=897}}</ref> Tuto pravilo takože priměnjaje se k poslědnoj cifrě celoj česti čisla i ko vsim cifram desetičnoj česti desetičnogo čisla.<ref name=nhk-2005-2/><ref name=hirayama-1961/> Napriměr, tako desetično čislo kako 25'''2'''.'''25'''5 se izgovarjaje {{-|''nihyaku gojū '''nī'''-ten '''nī-gō''' go''}} {{-|[ɲiçjakɯ́ <nowiki>|</nowiki> ɡodʑɯ́ː <nowiki>|</nowiki> ɲíː teɴ <nowiki>|</nowiki> ɲiː ɡóː <nowiki>|</nowiki> ɡó]}}, kde ''ten'' označaje "točka". ===Druge tipy čisel=== V japonskyh [[Redny čislovnik|rednyh čislovnikah]] koristajut modifikaciju uměstnyh sčetnyh slov, sistema ktoryh v japonskom jezyku jest dosti [[Japonske sčetne slova|komplikovana]]. Da by prěvratiti sčetno slovo (sčislovnik) v ordinalny čislovnik, ktory označaje poziciju v redu, na koncu sčislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} {{lang|en|me}}. Tako "jedin raz" bude prěkladati se kako {{lang|ja|一回}} {{lang|en|ikkai}}, a "prvy raz" bude se prěkladati {{lang|ja|一回目}} {{lang|en|ikkaime}}. Tuto pravilo jest ale nedoslědno, ako sčislovniky bez sufiksa {{lang|en|me}} često koristajut i v ordinalnom, i v [[Kardinalny čislovnik|kardinalnom]] smyslah. Napriměr, {{lang|ja|三階}} {{lang|en|sangai}} može označati kako "tri etaže", tako i "tretji etaž." [[Distributivny čislovnik|Distributivne čislovniky]] obyčno stvarjajut iz kardinalnogo čislovnika, sčetnogo slova i sufiksa {{Nihongo|{{-|''-zutsu''}}|ずつ|}}, napriklad {{Nihongo|{{-|''hitori-zutsu''}}|一人ずつ|po jednoj osobě za raz, po-jedno}}. == Stupnje 10 == === Velike čisla === Vslěd kitajskoj tradiciji, velike čisla se stvarjajut grupovanjem cifr v [[Miriada|miriady]] (10,000), na razliku od zapadnyh tyseč (1,000) <div class="overflowbugx" style="overflow-x:auto;"> {| class="wikitable" !align="left"|Red |10{{sup|4}} |10{{sup|8}} |10{{sup|12}} |10{{sup|16}} |10{{sup|20}} |10{{sup|24}} |10{{sup|28}} |10{{sup|32}} |10{{sup|36}} |10{{sup|40}} |10{{sup|44}} |10{{sup|48}} |10{{sup|52}} <br /><small>{{nowrap|(ili 10{{sup|56}})}}</small> |10{{sup|56}} <br /><small>{{nowrap|(ili 10{{sup|64}})}}</small> |10{{sup|60}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|72}})}}</small> |10{{sup|64}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|80}})}}</small> |10{{sup|68}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|88}})}}</small> |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|万}} |{{lang|ja|億}} |{{lang|ja|兆}} |{{lang|ja|京}} |{{lang|ja|垓}} |{{lang|ja|𥝱}}, {{lang|ja|秭}} |{{lang|ja|穣}} |{{lang|ja|溝}} |{{lang|ja|澗}} |{{lang|ja|正}} |{{lang|ja|載}} |{{lang|ja|極}} |{{lang|ja|恒河沙}} |{{lang|ja|阿僧祇}} |{{lang|ja|那由他}}, {{lang|ja|那由多}} |{{lang|ja|不可思議}} |{{lang|ja|無量大数}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|man}} |{{lang|en|oku}} |{{lang|en|chō}} |{{lang|en|kei}} |{{lang|en|gai}} |{{lang|en|jo}}, {{lang|en|shi}} |{{lang|en|jō}} |{{lang|en|kō}} |{{lang|en|kan}} |{{lang|en|sei}} |{{lang|en|sai}} |{{lang|en|goku}} |{{lang|en|gōgasha}} |{{lang|en|asōgi}} |{{lang|en|nayuta}} |{{lang|en|fukashigi}} |{{lang|en|muryōtaisū}} |}</div> Razhoděnja sut iz-za {{Nihongo|{{-|[[Jinkoki|Jinkōki]]}}|塵劫記|}}, najstaršego matematičnogo teksta Japonije. Originalno izdavanje bylo opublikovano v lětu 1627 i imělo mnogo grěšek, věčšinstvo ktoryh bylo izpravjeno v izdavanju 1631 goda. V lětu 1634 izšlo ješče jedno izdavanje, kde opet bylo izměnjeno několiko veličin. Vyše uvedeno razhodženje jest obuslovjeno nesuglasnostju dvoh poslědnjih izdavanij. Sut razne znaky za 10{{sup|24}} (to jest {{lang|ja|秭}} v kitajskom jezyku tutčas), i po 10{{sup|48}} oni odličajut se tym, že prodolžajut s povyšenjem faktora 10{{sup|4}} ili prěključajut se na faktor 10{{sup|8}}. Ako koristaje se faktor 10{{sup|8}}, medžuintervalne koeficienty 10{{sup|4}} zakryvajut s pomočju {{Nihongo|万|man}}. Nastoječe izdavanje {{lang|en|Jinkōki}}, 11-to, slěduje faktoru 10{{sup|4}} črez cělu sistemu, hoti něktori ljudi ješče koristajut veličiny iz 8-go izdavanja daže tutčas. Poslědnje tri čisla s mnogoslogovymi nazvanjami i razhodženjem veličin v koncu koncev izvodet se iz Indije, hoti tam oni ne iměli oprědeljennyh veličin. {{Nihongo|恒河沙|''gōgasha''}} prvonačelno koristalo se v budističskyh traktatah za označevanje bezměrno ogromnogo; ono proizhodi iz [[Sanskrit|sanskritskogo]] {{lang|sa|गङ्गा}} {{lang|en|gangā}} '[[Ganges|Ganga]]' (čto udobno vključaje znaky {{Nihongo|'rěka'|河|ka}} i {{Nihongo|'pěsok'|沙|sha}}, odsylajuči k neizčislimomu množstvu čestic pěska na rěkě Ganga. {{Nihongo|阿僧祇|''asōgi''|}}, od sanskritnogo {{lang|sa|असंख्येय}} {{lang|en|asaṃkhyeya}} 'neizčisljimy/bezčislny', s negativnym prefiksom {{Nihongo|阿|''a''|}}, i {{Nihongo|那由他|''nayuta''}} od sanskritnogo {{lang|sa|नयुत/नयुतः}} {{lang|en|nayuta(ḥ)}}. Dalje, cifry sut terminami iz [[Budizm|Budizma]], prěvedene na kitajsky ili iztvorjene na njem, ktorym pozdněje pridělali čislne značenja: {{Nihongo|'nevoobrazimy'|不可思議|fukashigi}} i {{Nihongo|'bezměrno veliko čislo'|無量大数|muryōtaisū}}. Priměry: ''(razděljenje na grupy iz četyreh cifr jest privedeno samo za cěljem lěpšego objasnjenja)'' *1 0000 : {{Nihongo|一万|ichi-man}} *983 6703 : {{Nihongo|九百八十三万 六千七百三|kyū-hyaku hachi-jū san-man, roku-sen nana-hyaku san}} *20 3652 1801 : {{Nihongo|二十億 三千六百五十二万 千八百一|ni-jū oku, san-zen rop-pyaku go-jū ni-man, sen hap-pyaku ichi}} Jednakože, Čisla, napisane arabskymi ciframi, razděljaut na grupy po tri cifry, kako to jest prijeto v anglogovorečih državah. Pri koristanju arabskyh cifr i kandži razom, zapadny sposob zapisu može se koristati za čisla, menši 10,000, ale s {{-|''man''}}, ako čislo je večšo (napr. {{lang|ja|2,500万}} za 25,000,000). Ako v japonskom jezyku dolge čisla sit zapisyvane v kandži, nuly opuskajut za vse stupnje deseti. Tako, 4002 bude {{lang|ja|四千二}} (naprotiv, v kitajskom jezyku trěba použiti {{lang|zh|零}} vsekde vměsto nuly, napr. {{lang|zh|四千零二}} za 4002). Ale, pri čitanju učetovodnyh sprav, napriměr, opuštene cifry inogda označajut {{Nihongo|飛び|tobi}} ili {{Nihongo|飛んで|tonde}}: v našem priměru 4002 {{lang|en|yon-sen '''tobi''' ni}} ili {{lang|en|yon-sen '''tonde''' ni}} vměsto obyčnogo {{lang|en|yon-sen ni}}. === Drobne čisla === Japonsky jezyk imaje dvě sistemy čislovnikov za desetične droby. Oni uže ne koristajut se generalno, ale kako predže mogut se koristati v něktoryh slučajah, kako ukazatelje odbitja i zaščity bejsbolistov, procenty izigry sportovnyh ekip, i v něktoryh idiomatičnyh rěčenjah kako 五分五分の勝負 ({{-|''gobugobu no shōbu''}}, 'šans petdeset na petdeset', doslovno 'pet na pet'), ili kogda prědstavjajut procent rabata. Droby {{lang|en|bu}} takože koritajut, kogda govoret o gorečkě — napriměr, {{Nihongo|九度二分|kudonibu}} za 9 i dvě drobnyh — za označanje temperatury 39.2°C. Jedna sistema jest taka: {| class="wikitable" !align=left|Red |10{{sup|−1}} |10{{sup|−2}} |10{{sup|−3}} |10{{sup|−4}} |10{{sup|−5}} |10{{sup|−6}} |10{{sup|−7}} |10{{sup|−8}} |10{{sup|−9}} |10{{sup|−10}} |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|分}} |{{lang|ja|厘}} |{{lang|ja|毛}} |{{lang|ja|糸}} |{{lang|ja|忽}} |{{lang|ja|微}} |{{lang|ja|繊}} |{{lang|ja|沙}} |{{lang|ja|塵}} |{{lang|ja|埃}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|bu}} |{{lang|en|rin}} |{{lang|en|mō}} |{{lang|en|shi}} |{{lang|en|kotsu}} |{{lang|en|bi}} |{{lang|en|sen}} |{{lang|en|sha}} |{{lang|en|jin}} |{{lang|en|ai}} |} Tuta sistema koristaje se jedino s tradicijnoju [[Japonska sistema měrnyh jedinic|japonskoju sistemoju měrnyh jedinic]], něktore znaky koristajut bez izměn za prědstavjenje poděla měry [[cun (unit)|{{lang|en|sun}}]]. Druga sistema: Dlja prědstavjenja desetičnyh drobov procenta ili rabata koristajut sistemu, ktora jest "izměščena" i kde {{lang|en|bu}} stavaje se "jednoju stotoju" i tako dalje, a jediniceju za "desetuju" se stavaje {{lang|en|wari}}: {| class="wikitable" !align=left|Red |10{{sup|−1}} |10{{sup|−2}} |10{{sup|−3}} |10{{sup|−4}} |10{{sup|−5}} |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|割}} |{{lang|ja|分}} |{{lang|ja|厘}} |{{lang|ja|毛}} |{{lang|ja|糸}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|wari}} |{{lang|en|bu}} |{{lang|en|rin}} |{{lang|en|mō}} |{{lang|en|shi}} |} Tuto često použivajut v cěnah. Napriměr: *{{Nihongo|一割五分引き|ichi-wari go-bu biki}}: 15% rabat *{{Nihongo|打率三割八分九厘|daritsu san-wari hachi-bu kyū-rin}}: srědno odbivanje .389 (bejsbol). S izključenjem {{lang|en|wari}}, tojte rědko možno uviděti v suvrěmennom koristanju. Desetične droby sut tipično napisane kandži-čislovnikami (vertikalno) ili arabskymi ciframi (horizontalno), prěd ktorymi stoji desetična točka, i Čitajut se oni kako sekvencija cifr, kako to jest prijeto na Zapadu. Jednako, v pismennoj formě, jih mogut kombinovati kako s tradicijnymi sistemami izraženja čisel (42.195 kilometers: {{lang|ja|四十二・一九五 キロメートル}}), v ktoryh sut napisane stupnje deseti, ili s sitemoju znakoměst, ktora koristaje nulu (50.04 procentov: {{lang|ja|五〇・〇四 パーセント.}}) V obohdvoh slučajah, jednako, izgovor slěduje tradicijnoj sistemě ({{lang|en|yon-jū ni-ten ichi-kyū go kiromētoru}} za 42.195 kilometrov; {{lang|en|go ju-tten rei-yon pāsento}} za 50.04 procentov.) == V imenah == Jestvujut imena {{Nihongo|[[Millennium Actress|{{-|Chiyoko}}]]|千代子|doslovno "tyseč lět" (žensko)}}, {{Nihongo|{{-|Chiizuru}}|千鶴|doslovno "tyseč [[Japonsky žerav|žeravov]]" (žensko)}}, {{Nihongo|{{-|Chikao}}|千禾夫|doslovno "muž — tyseč klasov"}}, rodna nazva {{Nihongo|{{-|Chitaka}}|千鷹|doslovno "tyseč sokolov"}}. Jedna iz japonskyh prefektur se nazyvaje {{Nihongo|[[Čiba (prefektura)|{{-|Chiba}}]]|千葉|doslovno "tyseč listov"}}. V [[anime]] "[[Unesene duhami]]" obigryvajut nejednoznačnost izgovora hieroglifa 千 — ''{{-|sen}}'' ili ''{{-|chi}}'': ime glavnoj herojiny — {{Nihongo|{{-|Chihiro}}|千尋|doslovno "tyseč [[Japonska sistema měr#Měry dolžiny|hiro]]", "bezdonna glubina"}}; čarodějnica "odimaje" ime u Čihiro, ostavjajuči njej toliko jedin znak i izměnjajuči jego izgovor. Od nyně Čihiro se zove {{Nihongo|{{-|Sen}}|千|tyseč}}. Pomimo tomu, jestvuje red mužskyh imen, ktore davajut detem po redu jih rodženja: # {{Nihongo|Ičiro|一郎|ichirō|первый сын}}, # {{Nihongo|Džiro|二郎|Jirō|второй сын}}, # {{Nihongo|Saburo|三郎|saburō}}, # {{Nihongo|Širo|四郎|shirō}}, # {{Nihongo|Goro|五郎|gorō}}, # {{Nihongo|Rokuro|六郎|rokurō}}, # {{Nihongo|Šičiro|七郎|shichirō}}, # {{Nihongo|Hačiro|八郎|hachirō}}, # {{Nihongo|Kuro|九郎|kurō}}, # {{Nihongo|Džuro|十郎|jūrō}}, # {{Nihongo|Toičiro|十一郎|toichirō}} или {{Nihongo|Džuičiro|十一郎|jūichirō}}, # {{Nihongo|Džudžiro|十二郎|jūjirō}}, # {{Nihongo|Tosaburo|十三郎|tosaburō}} или {{Nihongo|Džusaburo|十三郎|jūsaburō:}}. Poslě [[Vtora světova vojna|Vtoroj světovoj vojny]] imena "vyše" než Saburo sut praktično prěstali se upotrěbjati. Pomimo ukazanyh imen, sut daže {{Nihongo|Džuširo|十四郎|jūshirō}}, četyrnadesety syn i {{Nihongo|Hjakuro|百郎|hakurō}}, stoty syn: jih, pomimo ostalnyh, noset aktor [[Kabuki]] [[Jushiro Konoe|Džuširo Konoe]] (近衛 十四郎) i [[mangaka]] [[Hyakuro Murasaki|Hjakuro Murasaki]] (村崎 百郎). == Formalne čislovniky == [[File:Shoe Boxes (743286602).jpg|thumb|{{lang|en|[[Getabako]]}}]] Kako i u kitajskyh čislovnikov, jestvuje specialna japonska sbirka kandži za čislovniky, ktora nazyvaje se {{Nihongo|大字|{{-|''daiji''}}|}} i ktoru koristajut v pravnyh i finansovyh dokumentah, da by prědodvračati možnost nečestnym ljudjam dodavati črtu ili dvě, prevračajuči jedinicu v dvojku ili trojku. Formalne čislovniky sut identične kitajskym formalnym čislovnikam, pomimo maloj razliky v načrtanju. Tutdenj cifry jedin, dva, tri i deset v pravnyh dokumentah pišut jedino v jihnom formalnom vidu (čisla od 4 do 9, ravno kako 100, 1000 i 10000 pišut identično obyčnym, gledite v tablice dolje).<ref>{{Cite web |script-title=ja:大正十一年大蔵省令第四十三号 (会計法規ニ基ク出納計算ノ数字及記載事項ノ訂正ニ関スル件) |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/T11/T11F03401000043.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226023833/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/T11/T11F03401000043.html |archive-date=2012-02-26 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:『第一条: 会計法規ニ基ク出納計算ニ関スル諸書類帳簿ニ記載スル金額其ノ他ノ数量ニシテ「一」、「二」、「三」、「十」、「廿」、「卅」ノ数字ハ「壱」、「弐」、「参」、「拾」、「弐拾」、「参拾」ノ字体ヲ用ユヘシ但横書ヲ為ストキハ「アラビア」数字ヲ用ユルコトヲ得』}}</ref><ref>{{Cite web |script-title=ja:戸籍法施行規則 |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S22/S22F00501000094.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226023839/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S22/S22F00501000094.html |archive-date=2012-02-26 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:「第三十一条 2: 年月日を記載するには、壱、弐、参、拾の文字を用いなければならない。」}}</ref><ref>{{Cite web |script-title=ja:小切手振出等事務取扱規程 |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S26/S26F03401000020.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226023849/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S26/S26F03401000020.html |archive-date=2012-02-26 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:『附則 (昭和四〇年四月一日大蔵省令第二〇号) 2: 小切手の券面金額は、当分の間、所定の金額記載欄に、漢数字により表示することができる。この場合においては、「一」、「二」、「三」及び「十」の字体は、それぞれ「壱」、「弐」、「参」及び「拾」の漢字を用い、かつ、所定の金額記載欄の上方余白に当該金額記載欄に記載の金額と同額をアラビア数字で副記しなければならない。』}}</ref><ref>{{Cite web |script-title=ja:商業登記規則 |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S39/S39F03201000023.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20090202084605/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S39/S39F03201000023.html |archive-date=2009-02-02 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:『第四十八条 2: 金銭その他の物の数量、年月日及び番号を記載するには、「壱、弐、参、拾」の文字を用いなければならない。ただし、横書きをするときは、アラビヤ数字を用いることができる。』}}</ref> Tute obyčne formy jest možlivo izměnjato v směru vysšyh čisel dodavanjem črt (1 i 2 sut objasněne vyše, takože 3 jest možno izměnjati na 5, i 10 na 1000). V něktoryh slučajah cifru 1 cěljeno pišut kako v {{lang|ja|壱百壱拾}} za 110, na razliku od {{lang|ja|百十}} v obyčnom pisanju. Formalne čislovniky: {| class="wikitable" style="text-align: center" ! rowspan="2" | Čislo ! rowspan="2" | Obyčno ! colspan="2" | Formalno |- ! koristaje se !! ustarělo |- | align="right" | 1 || {{lang|ja|一}} || {{lang|ja|壱}} || {{lang|ja|壹}} |- | align="right" | 2 || {{lang|ja|二}} || {{lang|ja|弐}} || {{lang|ja|貳}} |- | align="right" | 3 || {{lang|ja|三}} || {{lang|ja|参}} || {{lang|ja|參}} |- | align="right" | 4 || {{lang|ja|四}} || {{lang|ja|四}} || {{lang|ja|肆}} |- | align="right" | 5 || {{lang|ja|五}} || {{lang|ja|五}} || {{lang|ja|伍}} |- | align="right" | 6 || {{lang|ja|六}} || {{lang|ja|六}} || {{lang|ja|陸}} |- | align="right" | 7 || {{lang|ja|七}} || {{lang|ja|七}} || {{lang|ja|柒}}, {{lang|ja|漆}} |- | align="right" | 8 || {{lang|ja|八}} || {{lang|ja|八}} || {{lang|ja|捌}} |- | align="right" | 9 || {{lang|ja|九}} || {{lang|ja|九}} || {{lang|ja|玖}} |- | align="right" | 10 || {{lang|ja|十}} || {{lang|ja|拾}} || {{lang|ja|拾}} |- | align="right" | 100 || {{lang|ja|百}} || {{lang|ja|百}} || {{lang|ja|佰}} |- | align="right" | 1000 || {{lang|ja|千}} || {{lang|ja|千}} || {{lang|ja|阡}}, {{lang|ja|仟}} |- | align="right" | 10000 || {{lang|ja|万}} || {{lang|ja|万}}, {{lang|ja|萬}} || {{lang|ja|萬}} |} Četyre aktualnyh [[banknoty Japonskogo jena]], 1000-jen, 2000-jen, 5000-jen i 10000-jen imajut formalne čislovniky {{lang|ja|千}}, {{lang|ja|弐千}}, {{lang|ja|五千}} i {{lang|ja|壱万}}. ==V starojaponskom jezyku== [[Starojaponsky jezyk]] imaje slovosbor čestično od staryh dob, i takože imaje unikalne čislovniky za čisla nad 10, ktore uže ne použivajit se, mimo slučajev něktoryh [[Leksema|leksem]]. Primětky: * Transkripcija tut jest na osnově [[fonem]] i ne jest [[Fonetika|fonetična]]. Gledite članok o [[Starojaponsky jezyk|starojaponskom jezyku]] za vyše informacij. * Gledite {{lang|en|[[Jōdai Tokushu Kanazukai]]}} za informacije o notacijah s nižnim indeksom. <!--NOTE: Please do NOT change /h/ to /p/. The transcription is phonemic, not phonetic. While it must have been [p] at some time in the past, during the Old Japanese period it was [ɸ]. --> {| class="wikitable" ! Čislo ! Izgovor ! Priklady ! Primětky |- | align="right" | 1 | [[wiktionary:一#Noun 2|{{lang|ojp|pi₁to₂}}]] | {{lang|ojp|一日}} {{lang|ojp|pi₁to₂pi₁}} (1 denj), {{lang|ojp|一年}} {{lang|ojp|pi₁to₂to₂se}} (1 god) | &nbsp; |- | align="right" | 2 | [[wiktionary:二#Noun 2|{{lang|ojp|futa}}]] | {{lang|ojp|二夜}} {{lang|ojp|futayo₂}} (2 noče) | &nbsp; |- | align="right" | 3 | [[wiktionary:三#Noun 2|{{lang|ojp|mi₁}}]] | {{lang|ojp|三十}} {{lang|ojp|mi₁so₁}} (30) | &nbsp; |- | align="right" | 4 | [[wiktionary:四#Noun 2|{{lang|ojp|yo₂}}]] | {{lang|ojp|四十}} {{lang|ojp|yo₂so₁}} (40), {{lang|ojp|四人}} {{lang|ojp|yo₂tari}} (4 ljudi) | &nbsp; |- | align="right" | 5 | [[wiktionary:五#Noun 2|{{lang|ojp|itu}}]] | {{lang|ojp|五年}} {{lang|ojp|ituto₂se}} (5 lět) | &nbsp; |- | align="right" | 6 | [[wiktionary:六#Noun 2|{{lang|ojp|mu}}]] | {{lang|ojp|六爪}} {{lang|ojp|mutuma}} (6 klěšče) | &nbsp; |- | align="right" | 7 | [[wiktionary:七#Noun|{{lang|ojp|nana}}]] | {{lang|ojp|七瀬}} {{lang|ojp|nanase}} (mnogo bystryh) | Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 8 | [[wiktionary:八#Noun 2|{{lang|ojp|ya}}]] | {{lang|ojp|八雲}} {{lang|ojp|yakumo₁}} (mnogo oblakov) | Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 9 | [[wiktionary:九#Noun 2|{{lang|ojp|ko₂ko₂no₂}}]] | {{lang|ojp|九柱}} {{lang|ojp|ko₂ko₂no₂pasira}} (9 blagorodnyh / bogov) | &nbsp; |- | align="right" | 10 | [[wiktionary:十#Noun 2|{{lang|ojp|to₂}}]] / [[wiktionary:十#Noun 3|{{lang|ojp|to₂wo}}]] | {{lang|ojp|十日}} {{lang|ojp|to₂woka}} (10 dnjev) | &nbsp; |- | align="right" | 10 | [[wiktionary:十#Noun|{{lang|ojp|so₁}}]] | {{lang|ojp|三十}} {{lang|ojp|mi₁so₁}} (30), {{lang|ojp|四十}} {{lang|ojp|yo₂so₁}} (40), {{lang|ojp|六十}} {{lang|ojp|muso₁}} (60), {{lang|ojp|八十}} {{lang|ojp|yaso₁}} (80) | Strěčaje se toliko v složityh slovah; ne koristaje se samo |- | align="right" | 20 | [[wiktionary:二十#Noun|{{lang|ojp|pata}}]] | {{lang|ojp|二十}} {{lang|ojp|patati}} (20), {{lang|ojp|二十人}} {{lang|ojp|patatari}} (20 ljudij), {{lang|ojp|二十年}} {{lang|ojp|patato₂se}} (20 lět) | &nbsp; |- | align="right" | 50 | [[wiktionary:五十|{{lang|ojp|i}}]] | {{lang|ojp|五十日}} {{lang|ojp|ika}} (50 dnjev) | &nbsp; |- | align="right" | 100 | [[wiktionary:百#Noun 2|{{lang|ojp|po}}]] | {{lang|ojp|五百}} {{lang|ojp|ipo}} (500), {{lang|ojp|五百年}} {{lang|ojp|ipoto₂se}} (500 lět), {{lang|ojp|五百夜}} {{lang|ojp|ipoyo₂}} (500 nočev), {{lang|ojp|八百}} {{lang|ojp|yapo}} (800), {{lang|ojp|三百}} {{lang|ojp|mi₁po}} (300), {{lang|ojp|六百}} {{lang|ojp|mupo}} (600), {{lang|ojp|九百}} {{lang|ojp|ko₂ko₂no₂po}} (900) | Koristaje se za množne sotky v sostavnyh čislovnikah. Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 100 | [[wiktionary:百#Noun 3|{{lang|ojp|mo₁mo₁}}]] | {{lang|ojp|百日}} {{lang|ojp|mo₁mo₁ka}} (mnogo dnjev) | Koristaje se za nemnožne sotky i za čislo "100" sebe. Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 1000 | [[wiktionary:千#Noun|{{lang|ojp|ti}}]] | {{lang|ojp|千年}} {{lang|ojp|tito₂se}} (1000 lět, mnogo dnjev) | Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 10000 | [[wiktionary:万#Noun|{{lang|ojp|yo₂ro₂du}}]] | {{lang|ojp|八百万}} {{lang|ojp|yapoyo₂ro₂du}} (8000000, myriada) | Često koristajut v značenju mnogo |} == Referencije == {{Iztočniky}} ==Vnješnje linky== <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> * {{lang|ja|[http://www.moroo.com/uzokusou/misc/suumei/suumei.html 大数の名前について]}} (na japonskom jezyku) * {{Cite web |url= http://www.sf.airnet.ne.jp/~ts/language/number/ancient_japanese.html | title = Ancient Japanese number system| archive-url = https://web.archive.org/web/20180829030749/http://www.sf.airnet.ne.jp/~ts/language/number/ancient_japanese.html |archive-date=2018-08-29}} * [http://www.solosequenosenada.com/gramatica/japanese/Learn_Japanese_Numbers.php English exercises for learning Japanese numerals] * [https://web.archive.org/web/20090324035049/http://www.learnjapanesewordsandphrases.com/learnjapanesenumbers.html Audio to learn the pronunciation for Japanese numbers] * [http://www.sljfaq.org/cgi/kanjinumbers.cgi Convert kanji numerals to arabic numerals] (sci. lang. Japan FAQ page) * [http://www.sljfaq.org/cgi/numbers.cgi Convert arabic numerals to kanji numerals] (sci. lang. Japan FAQ page) </div> {{Prěvod|en|Japanese numerals|}} {{Prěvod|ru|Японские числительные|}} [[Kategorija:Čisla]] [[Kategorija:Japonsky jezyk]] [[Kategorija:Čislovniky]] {{INTERWIKI|Q1337084}} rfu0j6k7ky04nyea2b8zyq0hjqrnlrf 28053 28048 2026-07-05T10:25:56Z Ilja isv 10 28053 wikitext text/x-wiki {{-|''Under construction''}} [[Fajl:Saitama restaurant calligraphic menu.jpg|thumb|Kaligrafično menju restorana v prefekturě Saitama s koristanjem tradicijnyh čislovnikov.]] {{nihongo|'''Japonske čislovniky'''|数詞|sūshi}} sut [[Čislovnik (lingvistika)|čislovniky]], koristane v [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]]. V pismennosti oni sut jednake s [[Kitajske čislovniky|kitajskymi čislovnikami]], a velike čisla slědujut kitajskomu stilju s grupovanjem po 10,000. Koristajut se dva izgovory: sino-japonsko čitanje [[Kitajske hieroglify|kitajskyh hieroglifov]] ([[On'yomi|{{lang|en|on'yomi}}]]) i japonsko čitanje {{lang|en|[[Wago|yamato kotoba]]}} (rodne slova, {{lang|en|[[kun'yomi]]}}). ==Čisla v japonskom jezyku== Sut dva sposoby, kako pisati čisla v japonskom jezyku, [[Arabske cifry|arabskymi ciframi]] (1, 2, 3) ili [[Kitajske čislovniky|kitajskymi čislovnikami]] ({{lang|zh|一}}, {{lang|zh|二}}, {{lang|zh|三}}). Arabske cifry sut vyše često koristane pri [[Horizontalno i vertikalno pisanje v Iztočno aziatskoj pismennosti|horizontalnom pisanju]], a kitajske čisla sut vyše obyčajne pri [[Horizontalno i vertikalno pisanje v Iztočno aziatskoj pismennosti|vertikalnom pisanju]]. Věčšinstvo cifr imaje dva čitanja, kako i večšinstvo [[Kitajsko pismo|kandži]], to, ktoro jest izvedeno od kitajskogo čitanja, koristaje se za redne čislovniky ([[on'yomi|čitanje {{lang|en|On}}]] ) a rodno japonsko čitanje ([[kun'yomi|čitanje {{lang|en|Kun}}]]) koristaje se nemnogo menje formalno za čisla do 10. V něktoryh slučajah (privedenyh dole), japonsko čitanje obyčno jest preferovano za vse izkoristanja. Arhaične čitanja sut označene †. {| class="wikitable nounderlines" ! Čislo ! Znak ! Izgovor {{lang|en|On}} ! Izgovor {{lang|en|Kun}}<ref>{{cite book |script-title=ja:スーパー大辞林 |trans-title=Super [[Daijirin]] |language=ja |publisher=[[Sanseidō]] }}</ref> ! Prědnostny izgovor |- | align="right" | [[0]] | {{lang|ja|零}} / {{lang|ja|〇}}{{sup|*}} | {{Nihongo||れい|rei}} | {{Nihongo||まる|maru}} | {{Nihongo||ゼロ|zero}} ([[Pozajetje (lingvistika)|pozajetje]], {{lang|en|[[Loanwords in Japanese|gairaigo]]}}) |- | align="right" | [[1]] | {{lang|ja|一}} | {{Nihongo||いち|ichi}} | {{Nihongo||ひと・つ|hito(tsu)}} | {{Nihongo||いち|ichi}} |- | align="right" | [[2]] | {{lang|ja|二}} | {{Nihongo||に|ni}} | {{Nihongo||ふた・つ|futa(tsu)}} | {{Nihongo||に|ni}} |- | align="right" | [[3]] | {{lang|ja|三}} | {{Nihongo||さん|san}} | {{Nihongo||みっ・つ|mit(tsu)}} | {{Nihongo||さん|san}} |- | align="right" | [[4]] | {{lang|ja|四}} | {{Nihongo||し|shi}} | {{lang|en|yon}}, {{Nihongo||よん、よっ・つ|yot(tsu)}} | {{Nihongo||よん|yon}} |- | align="right" | [[5]] | {{lang|ja|五}} | {{Nihongo||ご|go}} | {{Nihongo||いつ・つ|itsu(tsu)}} | {{Nihongo||ご|go}} |- | align="right" | [[6]] | {{lang|ja|六}} | {{Nihongo||ろく|roku}} | {{Nihongo||むっ・つ|mut(tsu)}} | {{Nihongo||ろく|roku}} |- | align="right" | [[7]] | {{lang|ja|七}} | {{Nihongo||しち|shichi}} | {{Nihongo||なな・つ|nana(tsu)}} | {{Nihongo||なな|nana}} |- | align="right" | [[8]] | {{lang|ja|八}} | {{Nihongo||はち|hachi}} | {{Nihongo||やっ・つ|yat(tsu)}} | {{Nihongo||はち|hachi}} |- | align="right" | [[9]] | {{lang|ja|九}} | {{lang|ja|ku}}, {{Nihongo||く, きゅう|kyū}} | {{Nihongo||ここの・つ|kokono(tsu)}} | {{Nihongo||きゅう|kyū}} |- | align="right" | [[10]] | {{lang|ja|十}} | {{Nihongo||じゅう|jū}} | {{Nihongo||とお|tō}} | {{Nihongo||じゅう|jū}} |- | align="right" | [[20 (number)|20]] | {{lang|ja|二十}} | {{Nihongo||にじゅう|ni-jū}} | {{Nihongo||はた|hata}}† | {{Nihongo||にじゅう|ni-jū}} |- | align="right" | [[30 (number)|30]] | {{lang|ja|三十}} | {{Nihongo||さんじゅう|san-jū}} | {{Nihongo||みそ|miso}}† | {{Nihongo||さんじゅう|san-jū}} |- | align="right" | [[40 (number)|40]] | {{lang|ja|四十}} | {{Nihongo||しじゅう|shi-jū}} | {{Nihongo||よそ|yoso}}† | {{Nihongo||よんじゅう|yon-jū}} |- | align="right" | [[50 (number)|50]] | {{lang|ja|五十}} | {{Nihongo||ごじゅう|go-jū}} | {{Nihongo||いそ|iso}}† | {{Nihongo||ごじゅう|go-jū}} |- | align="right" | [[60 (number)|60]] | {{lang|ja|六十}} | {{Nihongo||ろくじゅう|roku-jū}} | {{Nihongo||むそ|muso}}† | {{Nihongo||ろくじゅう|roku-jū}} |- | align="right" | [[70 (number)|70]] | {{lang|ja|七十}} | {{Nihongo||しちじゅう|shichi-jū}} | {{Nihongo||ななそ|nanaso}}† | {{Nihongo||ななじゅう|nana-jū}} |- | align="right" | [[80 (number)|80]] | {{lang|ja|八十}} | {{Nihongo||はちじゅう|hachi-jū}} | {{Nihongo||やそ|yaso}}† | {{Nihongo||はちじゅう|hachi-jū}} |- | align="right" | [[90 (number)|90]] | {{lang|ja|九十}} | {{Nihongo||くじゅう|ku-jū}} | {{Nihongo||ここのそ|kokonoso}}† | {{Nihongo||きゅうじゅう|kyū-jū}} |- | align="right" | [[100]] | {{lang|ja|百}} | {{Nihongo||ひゃく|hyaku}} | {{Nihongo||もも|momo}}† | {{Nihongo||ひゃく|hyaku}} |- | align="right" | [[500 (number)|500]] | {{lang|ja|五百}} | {{Nihongo||ごひゃく|go-hyaku}} | {{Nihongo||いお|io}}† | {{Nihongo||ごひゃく|go-hyaku}} |- | align="right" | [[800 (number)|800]] | {{lang|ja|八百}} | {{Nihongo||はっぴゃく|hap-pyaku}} | {{Nihongo||やお|yao}}† | {{Nihongo||はっぴゃく|hap-pyaku}} |- | align="right" | [[1000 (number)|1,000]] | {{lang|ja|千}} | {{Nihongo||せん|sen}} | {{Nihongo||ち|chi}}† | {{Nihongo||せん|sen}} |- | align="right" | [[10,000]] | {{lang|ja|万}} | {{Nihongo||まん|man}} | {{Nihongo||よろず|yorozu}}† | {{Nihongo||まん|man}} |- | align="right" | [[100,000,000]] | {{lang|ja|億}} | {{Nihongo||おく|oku}} |— | {{Nihongo||おく|oku}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)#1012|1,000,000,000,000]] | {{lang|ja|兆}} | {{Nihongo||ちょう|chō}} |— | {{Nihongo||ちょう|chō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10,000,000,000,000,000]] | {{lang|ja|京}} | {{Nihongo||けい|kei}} |— | {{Nihongo||けい|kei}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|100,000,000,000,000,000,000]] | {{lang|ja|垓}} | {{Nihongo||がい|gai}} |— | {{Nihongo||がい|gai}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10²⁴]] | {{lang|ja|𥝱}} | {{Nihongo||じょ|jo}} |— | {{Nihongo||じょ|jo}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10²⁸]] | {{lang|ja|穣}} | {{Nihongo||じょう|jō}} |— | {{Nihongo||じょう|jō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10³²]] | {{lang|ja|溝}} | {{Nihongo||こう|kō}} |— | {{Nihongo||こう|kō}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10³⁶]] | {{lang|ja|澗}} | {{Nihongo||かん|kan}} |— | {{Nihongo||かん|kan}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁰]] | {{lang|ja|正}} | {{Nihongo||せい|sei}} |— | {{Nihongo||せい|sei}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁴]] | {{lang|ja|載}} | {{Nihongo||さい|sai}} |— | {{Nihongo||さい|sai}} |- | align="right" | [[Orders of magnitude (numbers)|10⁴⁸]] | {{lang|ja|極}} | {{Nihongo||ごく|goku}} |— | {{Nihongo||ごく|goku}} |} <small><nowiki>*</nowiki> Imaje se takože specialno čitanje 〇 ({{-|''maru''}}), čto označaje "krugly" ili "krug". Ono može koristati se opcionalno, kogda čitajut se odděljene cifry v nomeru jedna po jednoj, vměsto vsego čisla. Polpularnym priměrom jest [[109 (trgovy dom)|znamenity magazin "109"]] v četvrti [[Shibuya|Šibuja, Tokio]], ktory čitaje se kako {{lang|en|ichi-maru-kyū}} (Kandži: {{lang|ja|一〇九}}). (On takože može čitati se kako 'deset-devet'— izgovarjaje se {{lang|en|tō-kyū}} — čto jest igra slov s nazvanjem tokijskogo trgovogo doma, ktory vladaje budynkom.) Tuto izkoristanje {{lang|en|maru}} za čislnu 0 jest podobno poněkogdomu čitanju čisla 0 v anglijskom jezyku kako {{-| ''oh''}}. Jednakože, kako čislo, jego jedino zapisyvajut kako 0 ili {{Nihongo|零|{{-|rei}}}}. Čtovyše, dva i pet izgovarjajut s dolgoju samoglaskoju v telefoničnyh nomerah (napr. {{lang|ja|にい}} {{lang|en|nī}} i {{lang|ja|ごお}} {{lang|en|gō}}). Čisla poslě {{lang|en|kei}} koristajut rědko. Tym ne menje, oni sut prědstavjene tut.</small> Kako odměčaje se vyše, {{lang|en|yon}} (4) i {{lang|en|nana}} (7) sut uprědnostnjene nad {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}}. Prědpokladaje se, že tuto jest svezano s tym, že {{lang|en|shi}} jest takože čitanjem slova 死 (smrt), čto děljae jego neščestlivym čitanjem (gledite [[tetrafobija]]); dokolě {{lang|en|shichi}} može zvučati velmi slično s {{lang|en|ichi}} (1), {{lang|en|shi}} ili {{lang|en|hachi}} (8). Jednakože, v cělom redu stanovjenyh slov i rěčenij, {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}} sut stale preferovane; tako, pri sčitanju (kako v {{lang|en|"ichi, ni, san, shi,..."}}), {{lang|en|shi}} i {{lang|en|shichi}} mogut iměti prědnost. Čislo 9 takože mněvaje se nesčestlivym; kogda izgovarjaje se {{lang|en|ku}}, ono sozvučno 苦 (stradanje). Čislo 13 poněkogda mněvaje se nesčestlivym, ale jest to kalka [[Triskaidekafobia|zapadnoj tradicije]]. Naprotiv, 7 i poněkogda 8 mněvajut se sčestlivymi u japoncev.<ref>{{Cite web|url=https://lingualift.com/blog/lucky-unlucky-numbers-japan/|title=The number of death: Lucky and unlucky numbers in Japan|website=The Science of Language Self-Study {{!}} LinguaLift Blog|access-date=2016-03-24}}</ref> V sovrěmennom japonskom jezyku, redne čislovniky pomimo 4 i 7 sut obyčno koristane v čitanju {{lang|en|on}}. Alternativno čitanje byvaje v nazvah měsecev, čislah dnjev v měsecu i stalyh izrazah; napriměr, april, julij, i september nazyvajut se {{lang|en|'''shi'''-gatsu}} (4. měsec), {{lang|en|'''shichi'''-gatsu}} (7. měsec), i {{lang|en|'''ku'''-gatsu}} (9. měsec). Čitanja {{lang|en|on}} takože koristajut pri prěklikanju dlja samosčitanja ljudij (nap. {{lang|en|ichi-ni-san-shi}}). Večši čisla stvarjajut, kombinujuči tute elementy: *desetky od 20 do 90 sut "(cifra){{lang|en|-jū}}" kako od {{Nihongo|二十|{{-|ni-jū}}}} do {{Nihongo|九十|{{-|kyū-jū}}}}. *sotky od 200 do 900 sut "(cifra){{lang|en|-hyaku}}". *tyseče od 2000 do 9000 sut "(cifra){{lang|en|-sen}}". Počinajuči od {{Nihongo|miriady|万}}, čisla začinajut se s {{Nihongo|一|{{-|ichi}}}}, ako ne jest prisutna ina cifra. Tako, 100 bude prosto {{Nihongo|百|{{-|hyaku}}}}, 1000 jest prosto {{Nihongo|千|{{-|sen}}}}, ale 10000 uže{{Nihongo|一万|{{-|ichiman}}}}, vměsto prosto {{lang|en|man}}. (Tuto odličaje se od [[Kitajsky jezyk|kitajskogo jezyka]], kde čisla začinajut se s {{lang|zh|一}} ako ne jest druga ina cifra prěd njeju, uže od 100.) I jestli {{Nihongo|千|{{-|sen}}}} neposrědnje prědhodi kolikosti [[Miriada|miriad]], prěd {{Nihongo|千|{{-|sen}}}} obyčno dodavajut {{Nihongo|一|{{-|ichi}}}}, čto davaje {{Nihongo|一千|{{-|issen}}}}. Tako, 10,000,000 (bukvalno 1000,0000) obyčno čitajut kako {{Nihongo|一千万|{{-|issenman}}}}. Ale ako {{Nihongo|千|{{-|sen}}}} ''ne'' premo prědhodi kolikosti myriad, dodavanje {{Nihongo|一|ichi}}jest opcionalno. Tako, 15,000,000 (1500,0000) čitaje se kako {{Nihongo|千五百万|sengohyakuman}} ili {{Nihongo|一千五百万|issengohyakuman}}, ravno i kako 1500 čitaje se {{Nihongo|千五百|sengohyaku}} ili {{Nihongo|一千五百|issengohyaku}}. Sut i něktore fonetične modifikacije v ozvučanju něktoryh velikyh čisel, [[Oglasovanje i obezglasovanje suglasok|oglasovanje]] ili [[gemacija]] něktoryh suglasok, kako to često byvaje v japonskom jezyku (napr. {{lang|en|[[rendaku]]}}): napr. {{lang|en|roku}} "šest" i {{lang|en|hyaku}} "sto" dělajut {{lang|en|roppyaku}} "šestsot". {| class="wikitable" ! × !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! 7 !! 8 !! 9 !! 10 !! 100 !! 1000 |- | align="right" | 100 | style="background: yellow" | {{lang|en|hyaku, ippyaku}} | {{lang|en|nihyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|sanbyaku}} | {{lang|en|yonhyaku}} | {{lang|en|gohyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|roppyaku}} | {{lang|en|nanahyaku}} | style="background: yellow" | {{lang|en|happyaku}} | {{lang|en|kyūhyaku}} |— |— |— |- | align="right" | 1,000 | style="background: yellow" | {{lang|en|sen, issen}} | {{lang|en|nisen}} | style="background: yellow" | {{lang|en|sanzen}} | {{lang|en|yonsen}} | {{lang|en|gosen}} | {{lang|en|rokusen}} | {{lang|en|nanasen}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hassen}} | {{lang|en|kyūsen}} | — | — | — |- | align="right" | 10{{sup|12}} | style="background: yellow" | {{lang|en|itchō}} | {{lang|en|nichō}} | {{lang|en|sanchō}} | {{lang|en|yonchō}} | {{lang|en|gochō}} | {{lang|en|rokuchō}} | {{lang|en|nanachō}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hatchō}} | {{lang|en|kyūchō}} | style="background: yellow" | {{lang|en|jutchō}}* | {{lang|en|hyakuchō}} | {{lang|en|issenchō}} |- | align="right" | 10{{sup|16}} | style="background: yellow" | {{lang|en|ikkei}} | {{lang|en|nikei}} | {{lang|en|sankei}} | {{lang|en|yonkei}} | {{lang|en|gokei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|rokkei}} | {{lang|en|nanakei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|hakkei}} | {{lang|en|kyūkei}} | style="background: yellow" | {{lang|en|jukkei}}* | style="background: yellow" | {{lang|en|hyakkei}}** | {{lang|en|issenkei}} |} <small><nowiki>*</nowiki> Takože priměnjaje se k kratnym 10. Koncovka měnjaje se od {{lang|en|-jū}} na {{lang|en|-jutchō}} ili {{lang|en|-jukkei}}.<br /><nowiki>**</nowiki> Takože priměnjaje se k kratnym 100. Koncovka {{lang|en|-ku}} měnjaje se na {{lang|en|-kkei}}.</small> V čislah nad 10, elementy sut soredjene, i ne koristajut se nuly. Japonske čislovniky imajut ne pozicijnu, a multiplikativno-aditivnu sistemu; da by napisati čislo 20, trěba napisati simbol {{Nihongo|"dva"|二}}, a potom simbol {{Nihongo|"deset"|十}}, da by polučiti dvě desetky ili {{Nihongo|"dvadeset"|二十}}. {| class="wikitable" ! Čislo !! Kandži !! Izgovor !Značenje |- | align="right" | 11 || {{lang|ja|十一}} || {{lang|en|jū ichi}} |deset i jedno |- | align="right" | 17 || {{lang|ja|十七}} || {{lang|en|jū nana, jū shichi}} |deset i sedm |- | align="right" | 151 || {{lang|ja|百五十一}} || {{lang|en|hyaku go-jū ichi}} |sto, pet desetok i jedno |- | align="right" | 302 || {{lang|ja|三百二}} || {{lang|en|san-byaku ni}} |tri sta i dva |- | align="right" | 469 || {{lang|ja|四百六十九}} || {{lang|en|yon-hyaku roku-jū kyū}} |četyri, šest desetok i devet |- | align="right" | 2025 || {{lang|ja|二千二十五}} || {{lang|en|ni-sen ni-jū go}} |dva tyseče, dvě desetky i pet |} ===Čislne redky i desetične čisla=== Japonske cifry od 1 do 9 obyčno se koristajut izolovano. Redky cifr imajut slegka inako čitanje s prodolženymi samoglaskami za 2 (''nī'') i 5 (''gō''), i menje često, 4 (''shī'') i 9 (''kū''). Tako dělajut zato, že kogda prěčisljajut cifry, ako možno, oni muset byti v grupah po dvě, každa iz njih musi sostojeti točno iz četyreh [[Mora (lingvistika)|mor]], čto dělaje neobhodnym prodolženje obyčno jednomornyh cifr kako ''ni'', ''go'', ''shi'' and ''ku''.<ref name=nhk-2005-2>{{cite web|archive-url=https://web.archive.org/web/20250622082124/https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20250601_1.html|url=https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20250601_1.html|archive-date=22 June 2025|lang=ja|script-title=ja:語の読み方（語形）について数字の読み方～小数の読み方～|work=NHK Bunken|publisher=NHK Broadcasting Culture Research Institute|last=Yamashita|first=Yōko|last2=Fujii|first2=Madoka|date=28 February 2025|access-date=23 September 2025|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|archive-url=https://web.archive.org/web/20250622082259/https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20180501_4.html|url=https://www.nhk.or.jp/bunken/research/kotoba/20180501_4.html|archive-date=22 June 2025|date=1 May 2018|lang=ja|script-title=ja:数詞の発音とアクセント|work=NHK Bunken|publisher=NHK Broadcasting Culture Research Institute|last=Sakurai|first=Shigeharu|last2=Akinaga|first2=Kazue|access-date=23 September 2025|url-status=live}}</ref> Napiměr, taky redok kako '''5'''4'''2'''62 se izgovarjaje {{-|'''''gō'''-yon '''nī'''-roku ni''}}, kde prve dvě grupy sut kvadrimoraične. [[Japonsko tonalno udarjenje|Udarjenje]] pri tom padaje prědposlědnju moru kažfoj grupy, ako li to jest možlivo, odsud {{-|[ɡoː jóɴ <nowiki>|</nowiki> ɲiː ɾókɯ <nowiki>|</nowiki> ɲí]}}.<ref name=hirayama-1961>{{cite book|lang=ja|script-title=ja:全国アクセント辞典|first=Teruo|last=Hirayama|publisher=Tōkyōdō|date=25 December 1961|p=897}}</ref> Tuto pravilo takože priměnjaje se k poslědnoj cifrě celoj česti čisla i ko vsim cifram desetičnoj česti desetičnogo čisla.<ref name=nhk-2005-2/><ref name=hirayama-1961/> Napriměr, tako desetično čislo kako 25'''2'''.'''25'''5 se izgovarjaje {{-|''nihyaku gojū '''nī'''-ten '''nī-gō''' go''}} {{-|[ɲiçjakɯ́ <nowiki>|</nowiki> ɡodʑɯ́ː <nowiki>|</nowiki> ɲíː teɴ <nowiki>|</nowiki> ɲiː ɡóː <nowiki>|</nowiki> ɡó]}}, kde ''ten'' označaje "točka". ===Druge tipy čisel=== V japonskyh [[Redny čislovnik|rednyh čislovnikah]] koristajut modifikaciju uměstnyh sčetnyh slov, sistema ktoryh v japonskom jezyku jest dosti [[Japonske sčetne slova|komplikovana]]. Da by prěvratiti sčetno slovo (sčislovnik) v ordinalny čislovnik, ktory označaje poziciju v redu, na koncu sčislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} {{lang|en|me}}. Tako "jedin raz" bude prěkladati se kako {{lang|ja|一回}} {{lang|en|ikkai}}, a "prvy raz" bude se prěkladati {{lang|ja|一回目}} {{lang|en|ikkaime}}. Tuto pravilo jest ale nedoslědno, ako sčislovniky bez sufiksa {{lang|en|me}} često koristajut i v ordinalnom, i v [[Kardinalny čislovnik|kardinalnom]] smyslah. Napriměr, {{lang|ja|三階}} {{lang|en|sangai}} može označati kako "tri etaže", tako i "tretji etaž." [[Distributivny čislovnik|Distributivne čislovniky]] obyčno stvarjajut iz kardinalnogo čislovnika, sčetnogo slova i sufiksa {{Nihongo|{{-|''-zutsu''}}|ずつ|}}, napriklad {{Nihongo|{{-|''hitori-zutsu''}}|一人ずつ|po jednoj osobě za raz, po-jedno}}. == Stupnje 10 == === Velike čisla === Vslěd kitajskoj tradiciji, velike čisla se stvarjajut grupovanjem cifr v [[Miriada|miriady]] (10,000), na razliku od zapadnyh tyseč (1,000) <div class="overflowbugx" style="overflow-x:auto;"> {| class="wikitable" !align="left"|Red |10{{sup|4}} |10{{sup|8}} |10{{sup|12}} |10{{sup|16}} |10{{sup|20}} |10{{sup|24}} |10{{sup|28}} |10{{sup|32}} |10{{sup|36}} |10{{sup|40}} |10{{sup|44}} |10{{sup|48}} |10{{sup|52}} <br /><small>{{nowrap|(ili 10{{sup|56}})}}</small> |10{{sup|56}} <br /><small>{{nowrap|(ili 10{{sup|64}})}}</small> |10{{sup|60}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|72}})}}</small> |10{{sup|64}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|80}})}}</small> |10{{sup|68}} <br /><small>{{nowrap|(or 10{{sup|88}})}}</small> |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|万}} |{{lang|ja|億}} |{{lang|ja|兆}} |{{lang|ja|京}} |{{lang|ja|垓}} |{{lang|ja|𥝱}}, {{lang|ja|秭}} |{{lang|ja|穣}} |{{lang|ja|溝}} |{{lang|ja|澗}} |{{lang|ja|正}} |{{lang|ja|載}} |{{lang|ja|極}} |{{lang|ja|恒河沙}} |{{lang|ja|阿僧祇}} |{{lang|ja|那由他}}, {{lang|ja|那由多}} |{{lang|ja|不可思議}} |{{lang|ja|無量大数}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|man}} |{{lang|en|oku}} |{{lang|en|chō}} |{{lang|en|kei}} |{{lang|en|gai}} |{{lang|en|jo}}, {{lang|en|shi}} |{{lang|en|jō}} |{{lang|en|kō}} |{{lang|en|kan}} |{{lang|en|sei}} |{{lang|en|sai}} |{{lang|en|goku}} |{{lang|en|gōgasha}} |{{lang|en|asōgi}} |{{lang|en|nayuta}} |{{lang|en|fukashigi}} |{{lang|en|muryōtaisū}} |}</div> Razhoděnja sut iz-za {{Nihongo|{{-|[[Jinkoki|Jinkōki]]}}|塵劫記|}}, najstaršego matematičnogo teksta Japonije. Originalno izdavanje bylo opublikovano v lětu 1627 i imělo mnogo grěšek, věčšinstvo ktoryh bylo izpravjeno v izdavanju 1631 goda. V lětu 1634 izšlo ješče jedno izdavanje, kde opet bylo izměnjeno několiko veličin. Vyše uvedeno razhodženje jest obuslovjeno nesuglasnostju dvoh poslědnjih izdavanij. Sut razne znaky za 10{{sup|24}} (to jest {{lang|ja|秭}} v kitajskom jezyku tutčas), i po 10{{sup|48}} oni odličajut se tym, že prodolžajut s povyšenjem faktora 10{{sup|4}} ili prěključajut se na faktor 10{{sup|8}}. Ako koristaje se faktor 10{{sup|8}}, medžuintervalne koeficienty 10{{sup|4}} zakryvajut s pomočju {{Nihongo|万|man}}. Nastoječe izdavanje {{lang|en|Jinkōki}}, 11-to, slěduje faktoru 10{{sup|4}} črez cělu sistemu, hoti něktori ljudi ješče koristajut veličiny iz 8-go izdavanja daže tutčas. Poslědnje tri čisla s mnogoslogovymi nazvanjami i razhodženjem veličin v koncu koncev izvodet se iz Indije, hoti tam oni ne iměli oprědeljennyh veličin. {{Nihongo|恒河沙|''gōgasha''}} prvonačelno koristalo se v budističskyh traktatah za označevanje bezměrno ogromnogo; ono proizhodi iz [[Sanskrit|sanskritskogo]] {{lang|sa|गङ्गा}} {{lang|en|gangā}} '[[Ganges|Ganga]]' (čto udobno vključaje znaky {{Nihongo|'rěka'|河|ka}} i {{Nihongo|'pěsok'|沙|sha}}, odsylajuči k neizčislimomu množstvu čestic pěska na rěkě Ganga. {{Nihongo|阿僧祇|''asōgi''|}}, od sanskritnogo {{lang|sa|असंख्येय}} {{lang|en|asaṃkhyeya}} 'neizčisljimy/bezčislny', s negativnym prefiksom {{Nihongo|阿|''a''|}}, i {{Nihongo|那由他|''nayuta''}} od sanskritnogo {{lang|sa|नयुत/नयुतः}} {{lang|en|nayuta(ḥ)}}. Dalje, cifry sut terminami iz [[Budizm|Budizma]], prěvedene na kitajsky ili iztvorjene na njem, ktorym pozdněje pridělali čislne značenja: {{Nihongo|'nevoobrazimy'|不可思議|fukashigi}} i {{Nihongo|'bezměrno veliko čislo'|無量大数|muryōtaisū}}. Priměry: ''(razděljenje na grupy iz četyreh cifr jest privedeno samo za cěljem lěpšego objasnjenja)'' *1 0000 : {{Nihongo|一万|ichi-man}} *983 6703 : {{Nihongo|九百八十三万 六千七百三|kyū-hyaku hachi-jū san-man, roku-sen nana-hyaku san}} *20 3652 1801 : {{Nihongo|二十億 三千六百五十二万 千八百一|ni-jū oku, san-zen rop-pyaku go-jū ni-man, sen hap-pyaku ichi}} Jednakože, Čisla, napisane arabskymi ciframi, razděljaut na grupy po tri cifry, kako to jest prijeto v anglogovorečih državah. Pri koristanju arabskyh cifr i kandži razom, zapadny sposob zapisu može se koristati za čisla, menši 10,000, ale s {{-|''man''}}, ako čislo je večšo (napr. {{lang|ja|2,500万}} za 25,000,000). Ako v japonskom jezyku dolge čisla sit zapisyvane v kandži, nuly opuskajut za vse stupnje deseti. Tako, 4002 bude {{lang|ja|四千二}} (naprotiv, v kitajskom jezyku trěba použiti {{lang|zh|零}} vsekde vměsto nuly, napr. {{lang|zh|四千零二}} za 4002). Ale, pri čitanju učetovodnyh sprav, napriměr, opuštene cifry inogda označajut {{Nihongo|飛び|tobi}} ili {{Nihongo|飛んで|tonde}}: v našem priměru 4002 {{lang|en|yon-sen '''tobi''' ni}} ili {{lang|en|yon-sen '''tonde''' ni}} vměsto obyčnogo {{lang|en|yon-sen ni}}. === Drobne čisla === Japonsky jezyk imaje dvě sistemy čislovnikov za desetične droby. Oni uže ne koristajut se generalno, ale kako predže mogut se koristati v něktoryh slučajah, kako ukazatelje odbitja i zaščity bejsbolistov, procenty izigry sportovnyh ekip, i v něktoryh idiomatičnyh rěčenjah kako 五分五分の勝負 ({{-|''gobugobu no shōbu''}}, 'šans petdeset na petdeset', doslovno 'pet na pet'), ili kogda prědstavjajut procent rabata. Droby {{lang|en|bu}} takože koritajut, kogda govoret o gorečkě — napriměr, {{Nihongo|九度二分|kudonibu}} za 9 i dvě drobnyh — za označanje temperatury 39.2°C. Jedna sistema jest taka: {| class="wikitable" !align=left|Red |10{{sup|−1}} |10{{sup|−2}} |10{{sup|−3}} |10{{sup|−4}} |10{{sup|−5}} |10{{sup|−6}} |10{{sup|−7}} |10{{sup|−8}} |10{{sup|−9}} |10{{sup|−10}} |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|分}} |{{lang|ja|厘}} |{{lang|ja|毛}} |{{lang|ja|糸}} |{{lang|ja|忽}} |{{lang|ja|微}} |{{lang|ja|繊}} |{{lang|ja|沙}} |{{lang|ja|塵}} |{{lang|ja|埃}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|bu}} |{{lang|en|rin}} |{{lang|en|mō}} |{{lang|en|shi}} |{{lang|en|kotsu}} |{{lang|en|bi}} |{{lang|en|sen}} |{{lang|en|sha}} |{{lang|en|jin}} |{{lang|en|ai}} |} Tuta sistema koristaje se jedino s tradicijnoju [[Japonska sistema měrnyh jedinic|japonskoju sistemoju měrnyh jedinic]], něktore znaky koristajut bez izměn za prědstavjenje poděla měry [[cun (unit)|{{lang|en|sun}}]]. Druga sistema: Dlja prědstavjenja desetičnyh drobov procenta ili rabata koristajut sistemu, ktora jest "izměščena" i kde {{lang|en|bu}} stavaje se "jednoju stotoju" i tako dalje, a jediniceju za "desetuju" se stavaje {{lang|en|wari}}: {| class="wikitable" !align=left|Red |10{{sup|−1}} |10{{sup|−2}} |10{{sup|−3}} |10{{sup|−4}} |10{{sup|−5}} |- align="center" !align="left"|Znak |{{lang|ja|割}} |{{lang|ja|分}} |{{lang|ja|厘}} |{{lang|ja|毛}} |{{lang|ja|糸}} |- align="center" !align="left"|Izgovor |{{lang|en|wari}} |{{lang|en|bu}} |{{lang|en|rin}} |{{lang|en|mō}} |{{lang|en|shi}} |} Tuto često použivajut v cěnah. Napriměr: *{{Nihongo|一割五分引き|ichi-wari go-bu biki}}: 15% rabat *{{Nihongo|打率三割八分九厘|daritsu san-wari hachi-bu kyū-rin}}: srědno odbivanje .389 (bejsbol). S izključenjem {{lang|en|wari}}, tojte rědko možno uviděti v suvrěmennom koristanju. Desetične droby sut tipično napisane kandži-čislovnikami (vertikalno) ili arabskymi ciframi (horizontalno), prěd ktorymi stoji desetična točka, i Čitajut se oni kako sekvencija cifr, kako to jest prijeto na Zapadu. Jednako, v pismennoj formě, jih mogut kombinovati kako s tradicijnymi sistemami izraženja čisel (42.195 kilometers: {{lang|ja|四十二・一九五 キロメートル}}), v ktoryh sut napisane stupnje deseti, ili s sitemoju znakoměst, ktora koristaje nulu (50.04 procentov: {{lang|ja|五〇・〇四 パーセント.}}) V obohdvoh slučajah, jednako, izgovor slěduje tradicijnoj sistemě ({{lang|en|yon-jū ni-ten ichi-kyū go kiromētoru}} za 42.195 kilometrov; {{lang|en|go ju-tten rei-yon pāsento}} za 50.04 procentov.) == V imenah == Jestvujut imena {{Nihongo|[[Millennium Actress|{{-|Chiyoko}}]]|千代子|doslovno "tyseč lět" (žensko)}}, {{Nihongo|{{-|Chiizuru}}|千鶴|doslovno "tyseč [[Japonsky žerav|žeravov]]" (žensko)}}, {{Nihongo|{{-|Chikao}}|千禾夫|doslovno "muž — tyseč klasov"}}, rodna nazva {{Nihongo|{{-|Chitaka}}|千鷹|doslovno "tyseč sokolov"}}. Jedna iz japonskyh prefektur se nazyvaje {{Nihongo|[[Čiba (prefektura)|{{-|Chiba}}]]|千葉|doslovno "tyseč listov"}}. V [[anime]] "[[Unesene duhami]]" obigryvajut nejednoznačnost izgovora hieroglifa 千 — ''{{-|sen}}'' ili ''{{-|chi}}'': ime glavnoj herojiny — {{Nihongo|{{-|Chihiro}}|千尋|doslovno "tyseč [[Japonska sistema měr#Měry dolžiny|hiro]]", "bezdonna glubina"}}; čarodějnica "odimaje" ime u Čihiro, ostavjajuči njej toliko jedin znak i izměnjajuči jego izgovor. Od nyně Čihiro se zove {{Nihongo|{{-|Sen}}|千|tyseč}}. Pomimo tomu, jestvuje red mužskyh imen, ktore davajut detem po redu jih rodženja: # {{Nihongo|Ičiro|一郎|ichirō|первый сын}}, # {{Nihongo|Džiro|二郎|Jirō|второй сын}}, # {{Nihongo|Saburo|三郎|saburō}}, # {{Nihongo|Širo|四郎|shirō}}, # {{Nihongo|Goro|五郎|gorō}}, # {{Nihongo|Rokuro|六郎|rokurō}}, # {{Nihongo|Šičiro|七郎|shichirō}}, # {{Nihongo|Hačiro|八郎|hachirō}}, # {{Nihongo|Kuro|九郎|kurō}}, # {{Nihongo|Džuro|十郎|jūrō}}, # {{Nihongo|Toičiro|十一郎|toichirō}} или {{Nihongo|Džuičiro|十一郎|jūichirō}}, # {{Nihongo|Džudžiro|十二郎|jūjirō}}, # {{Nihongo|Tosaburo|十三郎|tosaburō}} или {{Nihongo|Džusaburo|十三郎|jūsaburō:}}. Poslě [[Vtora světova vojna|Vtoroj světovoj vojny]] imena "vyše" než Saburo sut praktično prěstali se upotrěbjati. Pomimo ukazanyh imen, sut daže {{Nihongo|Džuširo|十四郎|jūshirō}}, četyrnadesety syn i {{Nihongo|Hjakuro|百郎|hakurō}}, stoty syn: jih, pomimo ostalnyh, noset aktor [[Kabuki]] [[Jushiro Konoe|Džuširo Konoe]] (近衛 十四郎) i [[mangaka]] [[Hyakuro Murasaki|Hjakuro Murasaki]] (村崎 百郎). == Formalne čislovniky == [[File:Shoe Boxes (743286602).jpg|thumb|{{lang|en|[[Getabako]]}}]] Kako i u kitajskyh čislovnikov, jestvuje specialna japonska sbirka kandži za čislovniky, ktora nazyvaje se {{Nihongo|大字|{{-|''daiji''}}|}} i ktoru koristajut v pravnyh i finansovyh dokumentah, da by prědodvračati možnost nečestnym ljudjam dodavati črtu ili dvě, prevračajuči jedinicu v dvojku ili trojku. Formalne čislovniky sut identične kitajskym formalnym čislovnikam, pomimo maloj razliky v načrtanju. Tutdenj cifry jedin, dva, tri i deset v pravnyh dokumentah pišut jedino v jihnom formalnom vidu (čisla od 4 do 9, ravno kako 100, 1000 i 10000 pišut identično obyčnym, gledite v tablice dolje).<ref>{{Cite web |script-title=ja:大正十一年大蔵省令第四十三号 (会計法規ニ基ク出納計算ノ数字及記載事項ノ訂正ニ関スル件) |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/T11/T11F03401000043.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226023833/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/T11/T11F03401000043.html |archive-date=2012-02-26 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:『第一条: 会計法規ニ基ク出納計算ニ関スル諸書類帳簿ニ記載スル金額其ノ他ノ数量ニシテ「一」、「二」、「三」、「十」、「廿」、「卅」ノ数字ハ「壱」、「弐」、「参」、「拾」、「弐拾」、「参拾」ノ字体ヲ用ユヘシ但横書ヲ為ストキハ「アラビア」数字ヲ用ユルコトヲ得』}}</ref><ref>{{Cite web |script-title=ja:戸籍法施行規則 |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S22/S22F00501000094.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226023839/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S22/S22F00501000094.html |archive-date=2012-02-26 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:「第三十一条 2: 年月日を記載するには、壱、弐、参、拾の文字を用いなければならない。」}}</ref><ref>{{Cite web |script-title=ja:小切手振出等事務取扱規程 |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S26/S26F03401000020.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226023849/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S26/S26F03401000020.html |archive-date=2012-02-26 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:『附則 (昭和四〇年四月一日大蔵省令第二〇号) 2: 小切手の券面金額は、当分の間、所定の金額記載欄に、漢数字により表示することができる。この場合においては、「一」、「二」、「三」及び「十」の字体は、それぞれ「壱」、「弐」、「参」及び「拾」の漢字を用い、かつ、所定の金額記載欄の上方余白に当該金額記載欄に記載の金額と同額をアラビア数字で副記しなければならない。』}}</ref><ref>{{Cite web |script-title=ja:商業登記規則 |url=http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S39/S39F03201000023.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20090202084605/http://law.e-gov.go.jp/htmldata/S39/S39F03201000023.html |archive-date=2009-02-02 |url-status=dead |lang=ja |script-quote=ja:『第四十八条 2: 金銭その他の物の数量、年月日及び番号を記載するには、「壱、弐、参、拾」の文字を用いなければならない。ただし、横書きをするときは、アラビヤ数字を用いることができる。』}}</ref> Tute obyčne formy jest možlivo izměnjato v směru vysšyh čisel dodavanjem črt (1 i 2 sut objasněne vyše, takože 3 jest možno izměnjati na 5, i 10 na 1000). V něktoryh slučajah cifru 1 cěljeno pišut kako v {{lang|ja|壱百壱拾}} za 110, na razliku od {{lang|ja|百十}} v obyčnom pisanju. Formalne čislovniky: {| class="wikitable" style="text-align: center" ! rowspan="2" | Čislo ! rowspan="2" | Obyčno ! colspan="2" | Formalno |- ! koristaje se !! ustarělo |- | align="right" | 1 || {{lang|ja|一}} || {{lang|ja|壱}} || {{lang|ja|壹}} |- | align="right" | 2 || {{lang|ja|二}} || {{lang|ja|弐}} || {{lang|ja|貳}} |- | align="right" | 3 || {{lang|ja|三}} || {{lang|ja|参}} || {{lang|ja|參}} |- | align="right" | 4 || {{lang|ja|四}} || {{lang|ja|四}} || {{lang|ja|肆}} |- | align="right" | 5 || {{lang|ja|五}} || {{lang|ja|五}} || {{lang|ja|伍}} |- | align="right" | 6 || {{lang|ja|六}} || {{lang|ja|六}} || {{lang|ja|陸}} |- | align="right" | 7 || {{lang|ja|七}} || {{lang|ja|七}} || {{lang|ja|柒}}, {{lang|ja|漆}} |- | align="right" | 8 || {{lang|ja|八}} || {{lang|ja|八}} || {{lang|ja|捌}} |- | align="right" | 9 || {{lang|ja|九}} || {{lang|ja|九}} || {{lang|ja|玖}} |- | align="right" | 10 || {{lang|ja|十}} || {{lang|ja|拾}} || {{lang|ja|拾}} |- | align="right" | 100 || {{lang|ja|百}} || {{lang|ja|百}} || {{lang|ja|佰}} |- | align="right" | 1000 || {{lang|ja|千}} || {{lang|ja|千}} || {{lang|ja|阡}}, {{lang|ja|仟}} |- | align="right" | 10000 || {{lang|ja|万}} || {{lang|ja|万}}, {{lang|ja|萬}} || {{lang|ja|萬}} |} Četyre aktualnyh [[banknoty Japonskogo jena]], 1000-jen, 2000-jen, 5000-jen i 10000-jen imajut formalne čislovniky {{lang|ja|千}}, {{lang|ja|弐千}}, {{lang|ja|五千}} i {{lang|ja|壱万}}. ==V starojaponskom jezyku== [[Starojaponsky jezyk]] imaje slovosbor čestično od staryh dob, i takože imaje unikalne čislovniky za čisla nad 10, ktore uže ne použivajit se, mimo slučajev něktoryh [[Leksema|leksem]]. Primětky: * Transkripcija tut jest na osnově [[fonem]] i ne jest [[Fonetika|fonetična]]. Gledite članok o [[Starojaponsky jezyk|starojaponskom jezyku]] za vyše informacij. * Gledite {{lang|en|[[Jōdai Tokushu Kanazukai]]}} za informacije o notacijah s nižnim indeksom. <!--NOTE: Please do NOT change /h/ to /p/. The transcription is phonemic, not phonetic. While it must have been [p] at some time in the past, during the Old Japanese period it was [ɸ]. --> {| class="wikitable" ! Čislo ! Izgovor ! Priklady ! Primětky |- | align="right" | 1 | [[wiktionary:一#Noun 2|{{lang|ojp|pi₁to₂}}]] | {{lang|ojp|一日}} {{lang|ojp|pi₁to₂pi₁}} (1 denj), {{lang|ojp|一年}} {{lang|ojp|pi₁to₂to₂se}} (1 god) | &nbsp; |- | align="right" | 2 | [[wiktionary:二#Noun 2|{{lang|ojp|futa}}]] | {{lang|ojp|二夜}} {{lang|ojp|futayo₂}} (2 noče) | &nbsp; |- | align="right" | 3 | [[wiktionary:三#Noun 2|{{lang|ojp|mi₁}}]] | {{lang|ojp|三十}} {{lang|ojp|mi₁so₁}} (30) | &nbsp; |- | align="right" | 4 | [[wiktionary:四#Noun 2|{{lang|ojp|yo₂}}]] | {{lang|ojp|四十}} {{lang|ojp|yo₂so₁}} (40), {{lang|ojp|四人}} {{lang|ojp|yo₂tari}} (4 ljudi) | &nbsp; |- | align="right" | 5 | [[wiktionary:五#Noun 2|{{lang|ojp|itu}}]] | {{lang|ojp|五年}} {{lang|ojp|ituto₂se}} (5 lět) | &nbsp; |- | align="right" | 6 | [[wiktionary:六#Noun 2|{{lang|ojp|mu}}]] | {{lang|ojp|六爪}} {{lang|ojp|mutuma}} (6 klěšče) | &nbsp; |- | align="right" | 7 | [[wiktionary:七#Noun|{{lang|ojp|nana}}]] | {{lang|ojp|七瀬}} {{lang|ojp|nanase}} (mnogo bystryh) | Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 8 | [[wiktionary:八#Noun 2|{{lang|ojp|ya}}]] | {{lang|ojp|八雲}} {{lang|ojp|yakumo₁}} (mnogo oblakov) | Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 9 | [[wiktionary:九#Noun 2|{{lang|ojp|ko₂ko₂no₂}}]] | {{lang|ojp|九柱}} {{lang|ojp|ko₂ko₂no₂pasira}} (9 blagorodnyh / bogov) | &nbsp; |- | align="right" | 10 | [[wiktionary:十#Noun 2|{{lang|ojp|to₂}}]] / [[wiktionary:十#Noun 3|{{lang|ojp|to₂wo}}]] | {{lang|ojp|十日}} {{lang|ojp|to₂woka}} (10 dnjev) | &nbsp; |- | align="right" | 10 | [[wiktionary:十#Noun|{{lang|ojp|so₁}}]] | {{lang|ojp|三十}} {{lang|ojp|mi₁so₁}} (30), {{lang|ojp|四十}} {{lang|ojp|yo₂so₁}} (40), {{lang|ojp|六十}} {{lang|ojp|muso₁}} (60), {{lang|ojp|八十}} {{lang|ojp|yaso₁}} (80) | Strěčaje se toliko v složityh slovah; ne koristaje se samo |- | align="right" | 20 | [[wiktionary:二十#Noun|{{lang|ojp|pata}}]] | {{lang|ojp|二十}} {{lang|ojp|patati}} (20), {{lang|ojp|二十人}} {{lang|ojp|patatari}} (20 ljudij), {{lang|ojp|二十年}} {{lang|ojp|patato₂se}} (20 lět) | &nbsp; |- | align="right" | 50 | [[wiktionary:五十|{{lang|ojp|i}}]] | {{lang|ojp|五十日}} {{lang|ojp|ika}} (50 dnjev) | &nbsp; |- | align="right" | 100 | [[wiktionary:百#Noun 2|{{lang|ojp|po}}]] | {{lang|ojp|五百}} {{lang|ojp|ipo}} (500), {{lang|ojp|五百年}} {{lang|ojp|ipoto₂se}} (500 lět), {{lang|ojp|五百夜}} {{lang|ojp|ipoyo₂}} (500 nočev), {{lang|ojp|八百}} {{lang|ojp|yapo}} (800), {{lang|ojp|三百}} {{lang|ojp|mi₁po}} (300), {{lang|ojp|六百}} {{lang|ojp|mupo}} (600), {{lang|ojp|九百}} {{lang|ojp|ko₂ko₂no₂po}} (900) | Koristaje se za množne sotky v sostavnyh čislovnikah. Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 100 | [[wiktionary:百#Noun 3|{{lang|ojp|mo₁mo₁}}]] | {{lang|ojp|百日}} {{lang|ojp|mo₁mo₁ka}} (mnogo dnjev) | Koristaje se za nemnožne sotky i za čislo "100" sebe. Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 1000 | [[wiktionary:千#Noun|{{lang|ojp|ti}}]] | {{lang|ojp|千年}} {{lang|ojp|tito₂se}} (1000 lět, mnogo dnjev) | Često koristajut v značenju mnogo |- | align="right" | 10000 | [[wiktionary:万#Noun|{{lang|ojp|yo₂ro₂du}}]] | {{lang|ojp|八百万}} {{lang|ojp|yapoyo₂ro₂du}} (8000000, myriada) | Često koristajut v značenju mnogo |} ==Sčitanje na prstah== Japonsky jezyl posluživaje se oddělnymi sistemami za sčitanje za sebe i za ukazyvanje čisel drugym, obědvě do deseti. Sčitanje načinajut s otvorjenoju dlanju, potom sčitajut do peti, sgybajuči prsty, počinajuči velikym palcem (ostalne sut rovne), ale četyti bude, kogda toliko maly prst jest rovny, a za pet bude pest. Potom sčitajut ješče do peti v obratnom slědu, otvarjajuči prsty, počinajuči tym malym – tako šest jest to samo kako četyri, sedm kako tri, i tako dalje, i dest končaje se otvorjenoju dlanju. Bez ogleda na to, že tuto prinosi nejednoznačnost, tuty sposob ne koristaje se za ukazyvanje čisel drugym i zato tuto obyčno ne jest problemom. Pri pokazyvanju sčeta drugym, načinajut s zatvorjenoj dlani, i odgybajut prstaý, počinajuči ukazovakom, dohodet do malogo prsta, i potom zakančivajut velikym palcem, kako to dělajut v Sjedinjenyh Štatah. Za ukazyvanje čisel nad petju, posluživajut se otvorjenoju dlanju (čto označaje pet) i prikladajut uměstno čislo prstov drugoj ruky ko dlani (dlanji soočajut se jedna drugoj) – tako, za šest ukazovakom se prikladaje k dlani i tako dalje.<ref>{{Cite web| url = http://japanese.about.com/library/weekly/aa112198.htm| title = Counting on one's fingers. About.com, Japanese Language, Namiko Abe| archive-url = https://web.archive.org/web/20130120143955/http://japanese.about.com/library/weekly/aa112198.htm |archive-date = 2013-01-20}}</ref> Da by pokazati deset, trěba pokazati obě dlanji otvorjenymi von. == Referencije == {{Iztočniky}} ==Vnješnje linky== <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> * {{lang|ja|[http://www.moroo.com/uzokusou/misc/suumei/suumei.html 大数の名前について]}} (na japonskom jezyku) * {{Cite web |url= http://www.sf.airnet.ne.jp/~ts/language/number/ancient_japanese.html | title = Ancient Japanese number system| archive-url = https://web.archive.org/web/20180829030749/http://www.sf.airnet.ne.jp/~ts/language/number/ancient_japanese.html |archive-date=2018-08-29}} * [http://www.solosequenosenada.com/gramatica/japanese/Learn_Japanese_Numbers.php English exercises for learning Japanese numerals] * [https://web.archive.org/web/20090324035049/http://www.learnjapanesewordsandphrases.com/learnjapanesenumbers.html Audio to learn the pronunciation for Japanese numbers] * [http://www.sljfaq.org/cgi/kanjinumbers.cgi Convert kanji numerals to arabic numerals] (sci. lang. Japan FAQ page) * [http://www.sljfaq.org/cgi/numbers.cgi Convert arabic numerals to kanji numerals] (sci. lang. Japan FAQ page) </div> {{Prěvod|en|Japanese numerals|}} {{Prěvod|ru|Японские числительные|}} [[Kategorija:Čisla]] [[Kategorija:Japonsky jezyk]] [[Kategorija:Čislovniky]] {{INTERWIKI|Q1337084}} ebreb8s7equ647aecs1p6ap7qh84teb 0 4694 28010 2026-07-04T14:37:10Z IJzeren Jan 9 IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Džordž Vošington]] na [[George Washington]] 28010 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[George Washington]] 7kzbpeehqievniha3fgnriv1hrrcbmc 3 4695 28018 2026-07-04T21:02:35Z IJzeren Jan 9 /* Добродошли! */ nova sekcija 28018 wikitext text/x-wiki == Добродошли! == {{Dobrodošli}} {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 23:02, 4 julij 2026 (CEST) r6s2gr1hlf6b3ie777ejxis9vmdnzl9 10 4696 28041 2026-07-05T07:24:42Z Marcoorio 22 Stvorjena nova stranica s tekstom: «/* tuty .css jest kopirovany s russkoj Vikipediji; stranica Шаблон:Переход/styles.css */ .ts-Prěhod { user-select: none; } .ts-Prěhod a { /* display: inline-block на .ts-Pěgod-left odstranjaje akcentovanje */ text-decoration: none; } /* odstupy na tutom elementu, da by podkazka pokazyvala se pri navedenju na vsekaku čest linka */ .ts-Prěhod-icon { font-size: 90%; padding-left: 0.1em; } /* v Unicode nema analogičnogo simbol...» 28041 sanitized-css text/css /* tuty .css jest kopirovany s russkoj Vikipediji; stranica Шаблон:Переход/styles.css */ .ts-Prěhod { user-select: none; } .ts-Prěhod a { /* display: inline-block на .ts-Pěgod-left odstranjaje akcentovanje */ text-decoration: none; } /* odstupy na tutom elementu, da by podkazka pokazyvala se pri navedenju na vsekaku čest linka */ .ts-Prěhod-icon { font-size: 90%; padding-left: 0.1em; } /* v Unicode nema analogičnogo simbola za napravjenje vlěvo */ .ts-Prěhod-left .ts-Prěhod-icon > * { display: inline-block; transform: rotate(180deg); } /* [[Kategorija:Šablony:Podstranice CSS]] */ 5boo3rb1gnhut5g8d99gwstfqxcxdgl 10 4697 28043 2026-07-05T07:37:26Z Marcoorio 22 Stvorjena nova stranica s tekstom: «<templatestyles src="Šablon:Prěhod/styles.css" /><span class="ts-Prěhod {{#ifeq: {{{2|}}} | back | ts-Prěhod-left }} noprint"><!----> [[&#35;{{{1}}}|<span class="ts-Prěhod-icon" aria-label="Prějti od razděla «{{Vložene znaki citovanja|{{{1}}}}}»" title="Prějti do razděla «{{Vložene znaki citovanja|{{{1}}}}}»"><b>➤</b></span>]]</span>{{#ifeq:{{{2|back}}}|back||{{error|V šablonu «Prěhod» jest ukazany drugy parametr, odličny od «bac...» 28043 wikitext text/x-wiki <templatestyles src="Šablon:Prěhod/styles.css" /><span class="ts-Prěhod {{#ifeq: {{{2|}}} | back | ts-Prěhod-left }} noprint"><!----> [[&#35;{{{1}}}|<span class="ts-Prěhod-icon" aria-label="Prějti od razděla «{{Vložene znaki citovanja|{{{1}}}}}»" title="Prějti do razděla «{{Vložene znaki citovanja|{{{1}}}}}»"><b>➤</b></span>]]</span>{{#ifeq:{{{2|back}}}|back||{{error|V šablonu «Prěhod» jest ukazany drugy parametr, odličny od «back».}}}}<noinclude> {{doc}} </noinclude> rbyivbet948orrxk84tn5eeml4upxwz 0 4698 28055 2026-07-05T10:27:02Z IJzeren Jan 9 IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Rene Dekart]] na [[René Descartes]] 28055 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[René Descartes]] s1ljr6v0tt3fkq6ifmvxlrxp6ysclg7 14 4699 28059 2026-07-05T11:17:58Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Sestrinska kategorija:Лєкари}} [[Kategorija:Ljudi po profesiji]] [[Kategorija:Medicina]] {{INTERWIKI|Q7088035}}» 28059 wikitext text/x-wiki {{Sestrinska kategorija:Лєкари}} [[Kategorija:Ljudi po profesiji]] [[Kategorija:Medicina]] {{INTERWIKI|Q7088035}} 8oxda0vjb485wu6f6nturk14slmhr7h 28060 28059 2026-07-05T11:18:16Z IJzeren Jan 9 28060 wikitext text/x-wiki {{Sestrinska kategorija|Лєкари}} [[Kategorija:Ljudi po profesiji]] [[Kategorija:Medicina]] {{INTERWIKI|Q7088035}} e2ro1240dr9l4ahve1uy4sfu9kojowj 14 4700 28061 2026-07-05T11:19:28Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Lěkari}} [[Kategorija:Људи по професији]] [[Kategorija:Медицина]]» 28061 wikitext text/x-wiki {{Сестринска категорија|Lěkari}} [[Kategorija:Људи по професији]] [[Kategorija:Медицина]] lwhzaqgyemi4y3bed4jzysj4chtir0p 0 4701 28069 2026-07-05T11:33:42Z IJzeren Jan 9 IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Mikolaj Kopernik]] na [[Mikołaj Kopernik]] 28069 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Mikołaj Kopernik]] l3nb2j4gbrrnrtedbkgigl0057h5ast