Википедия
lezwiki
https://lez.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%8C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD_%D1%87%D1%87%D0%B8%D0%BD
MediaWiki 1.47.0-wmf.1
first-letter
Медиа
Служебная
Веревирд авун
Уртах
Уртахдин веревирд авун
Википедия
Википедия веревирд авун
Файл
Файл веревирд авун
MediaWiki
MediaWiki веревирд авун
Шаблон
Шаблон веревирд авун
Справка
Обсуждение справки
Категория
Категория веревирд авун
TimedText
TimedText talk
Модуль
Обсуждение модуля
Event
Event talk
Андорра
0
65
98273
89056
2026-05-07T09:33:13Z
InternetArchiveBot
8697
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
98273
wikitext
text/x-wiki
{{Гьукумат
| тӀвар =Андорра
| тамам тӀвар ={{lang-ca|Principat d’Andorra}}, <br> {{lang-es|Principado de Andorra}}, <br> {{lang-fr|Principauté d'Andorre}}
| тӀвар-род =Андоррадин
| пайдах =Flag of Andorra.svg
| пайдахдин тӀвар =Андоррадин пайдах
| пайдахдин кьадар =125px
| герб =Coat of arms of Andorra.svg
| гербдин тӀвар =Андоррадин герб
| карта = Andorra in Europe (zoomed).svg
| гимн =El Gran Carlemany
| кьилин шегьер =[[Андорра-ла-Велья]]
| шегьерар =Андорра-ла-Велья, [[Эскальдес-Энгордань]], [[Энкамп]]
| аслутуширвал = [[1278 йис]]
| аслутуширвал девирда =
| чӀал = [[каталан чӀал|каталан]], [[испанрин чӀал|испанрин]], [[француз чӀал|француз]]
| гьукуматдин дин =
| идара авунин тегьер = [[Конституциядин монархия]], <br> [[Франция]]дин ва [[Урхельдин епископ]]дин [[протекторат]]
| кьил = {{Франциядин пайдах}} [[Эмманюэль Макрон]] (князь, [[Франциядин президент]]) <br>{{Испаниядин пайдах}} [[Жоан Энрик Вивес-и-Сисилиа]] (князь, [[Уржелдин епископар|Уржелдин епископ]]) <br>[[Антони Марти Петит]] ([[Андоррадин премьер-министр|премьер-министр]])
| чил =467,63
| цин кьадар = 0,26
| чилдин чка = 178
| агьалияр =85 470
| агьалийрин чка = 207
| агьалидин чуькьуьнвал = 182,6
| пул = [[евро]]
| КъВБ = 4,51
| КъВБдин чка = 177
| агьалийрин са касдал къвезвай КъВБ = 44 623
| ИПВИ = 0,830
| ИПВИ чка = 37
| интернет-домен = [[.ad]]
| телефондин код = +376
| сятдин чӀул = +1
}}
'''Андорра''' ({{lang-es|Andorra}}) — [[Франция]]динни [[Испания]]дин арада, рагъэкъечӀдай патан [[Пиреней зуростров|Пиренейда]] авай князлух я<ref name="samurpress">{{cite web|url=http://samurpress.net/story.php?sid=1346|title=Квез чидани?|date=2014-12-12|publisher=«[[Самур (газет)|Самур]]»|accessdate=9 August 2018}}</ref>.
== География ==
И гьукуматдин кьилин шегьер [[Андорра-ла-Велья]] Европадин виридалайни кьакьан шегьер я. Ам гьуьлуьвай 1029 метрдин кьакьанвиле ава<ref name="samurpress"/>.
== ЧӀал ==
Андоррадин гьукуматдин чӀал [[каталан чӀал]] я. Ина [[Француз чӀал|француз]] ва [[испан чӀал]]арикайни менфят къачузва<ref name="samurpress"/>.
== Баянар ==
{{Баянар}}
== ЭлячӀунар ==
* [http://data.un.org/CountryProfile.aspx?crName=Andorra United Nations data]
* [http://www.estadistica.ad/serveiestudis/web/index.asp Departament d’Estadística] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101210081203/http://www.estadistica.ad/serveiestudis/web/index.asp |date=2010-12-10 }}
{{Къецепатан элячӀунар}}
{{Европадин гьукуматар}}
[[Категория:Европадин гьукуматар]]
f8552fha4ogyl680yw4i59ndi1l3rh8
Европа
0
224
98275
98074
2026-05-07T11:34:21Z
InternetArchiveBot
8697
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
98275
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:Europe orthographic Caucasus Urals boundary.svg|250px|thumb|right|Европа]]
'''Европа''' — кеферпатан зур элкъверда ава дуьньядин пай я. Адан къерехар [[Кеферпатан МуркӀарин океан|МуркӀаринни]] [[Атлантик океан]]рин гьуьлери кьунвайди я. Европадин чилин кьадар — 10 млн кьван км² я. Агьалийрин кьадар 740 млн кьван кас я. [[Азия]]дихъ галаз Европади [[Евразия]] континент арадал гъизвайди я.
== ТӀвар ==
[[Файл:Europe serov.jpg|left|thumb|250px|[[Серов, Валентин Александран хва|В. Серов]], «Европа чуьнуьхун», [[1910]]. [[Москва]], [[Третьякован галерея]].]]
Европадал [[Дегь чӀаван грециядин мифология|дегьчӀаван-грециядин мифологиядин]] героинядин, [[Зевс (мифология)|Зевса]] чуьнуьхнавай ва [[Крит]]диз тухванвай финикиядин пачагьдин рушан [[Европа (мифология)|Европа]] тӀвар эцигна. Мумкин гьакӀни Европа эпитет [[Гера (мифология)|Герадихъни]] [[Деметра]]дихъ галаз галкӀанвай тир. Француз чӀалархъан [[Пьер Шартрен]]дин фикиррдай нетижа хкудун, и тӀварцӀин арадал атун тийижирди я<ref>''Chantraine P.'' Dictionnaire étymologique de la langue grecque. Histoire des mots. Paris, 1968. P.388</ref>.
Гилан литературада авай виридалайни тӀвар-ван авай этимологийрин гипотезар антик чӀавуз теклифарнава, амма абур гьуьжет алайбур хьиз гьисабзавайди я:
* гьакӀ месэла, са этимологияди Европа гафунин арадал атун грециядин '''''«еври-»''''' ва '''''«опс-»''''' дувулрикай — ''«вилер гьяркьуьди»'' баян ийизвайди я;<ref>Гудианов этимологик (''Лосев А. Ф.'' Мифология греков и римлян. М., 1996. С. 223</ref>
* [[Милетви Исихий]] лексикографдин фикирдив кьурвал, Европа тӀвар «рагъакӀидайпатан уьлкве, тахьайтӀа мичӀиди»<ref>цит. по: ''Лосев А. Ф.'' Мифология греков и римлян. М., 1996. С. 223</ref> лагьай чӀал я. Са арадлай чӀалархъанри ам рагъакӀидайпатан-семитрин '''''«‘rb»'''''<ref>''Тантлевский И. Р.'' История Израиля и Иудеи до разрушения Первого Храма. СПб, 2005. С. 9, со ссылкой на: ''Astour M. C.'' Hellenosemitica: An Ethnic and Cultural Study in West Semitic Impact on Mycenaean Greece. Leiden, 1967. P. 128</ref> ва аккаддин '''''«erebu»''''' (кьведни «ракъинин акӀун»'' лагьай чӀалар) гафарихъ галаз гекъигна. ЯтӀани, [[Уэст, Мартин Личфилд|Мартин Уэстдиз]] и этимология усал хьтинди аквазва.<ref>«phonologically, the match between Europa’s name and any form of the Semitic word is very poor» (''West M. L.'' The east face of Helicon: west Asiatic elements in Greek poetry and myth. Oxford, 1997. P. [http://books.google.com/books?id=fIp0RYIjazQC&pg=PA451 451])</ref>
== География ==
Европади Азиядихъ галаз сад тир Евразия дибчил арадал гъизвайди я. Европадин чилин кьадар 10 532 000 кьван км² я, ада дибчилин вадакай са пай кьван ва вири Чилин къураматдикай 8 вишекайди кьунвайди я.
Европа михьиз кеферпатан зурэлкъверда ава, 36° к. гь. ва [[Кеферпатан МуркӀарин океан]]дин арада. РагъакӀидай паталай рагъэкъечӀдай патал кьван яргъалвал — 4050 км, кефер паталай кьибле патал кьван яргъивал — 4530 км я.
Европадин къерехар [[Кеферпатан МуркӀарин океан|Кеферпатан МуркӀаринни]] [[Атлантик океан]]ри кьунвайди я. Континентдин къерехрив [[Балтик гьуьл|Балтик]], [[Аравилин гьуьл|Аравилин]], [[ЧӀулав гьуьл|ЧӀулав]], [[Азов гьуьл|Азов]], [[Кеферпатан гьуьл|Кеферпатан]], [[Лигуррин гьуьл|Лигуррин]], [[Адриатикадин гьуьл|Адриатикадин]], [[Тиррен гьуьл|Тиррен]], [[Ионрин гьуьл|Ионийрин]], [[Ирландиядин гьуьл|Ирландиядин]], [[Мармар гьуьл|Мармар]], [[Альборан]], [[Ваттрин гьуьл|Ваттрин]], [[Кельтрин гьуьл|Кельтрин]], [[Эгей гьуьл|Эгей]], [[Балеар гьуьл]]ер гвайди я.
=== Островарни зуростровар ===
Европадин къерехдин цӀар лап атӀайди я. Ам пара заливри, островрини зуростроври арадал гъизва. Са чӀавара Европадикай «зуростроврин зуростров» хьиз лугьузвайди я. Авайвал лагьайтӀа, Европа — Евразиядин дибчилин чӀехи зуростров я. Асул зуростровар — [[Скандинавиядин зуростров|Скандинавия]], [[Пиреней зуростров|Пиреней]], [[Балкан зуростров|Балканар]], [[Аппенинрин зуростров|Аппенинрин]], [[Крым (зуростров)|Крым]], [[Ютландия (зуростров)|Ютландия]], [[Бретонь (зуростров)|Бретоньни]] мсб.
Островрин вири чилин кьадар 730 агъ. кьван км² я. Зуростроври Европадин вири винел патан кьудай са пай кьван кьунвайди я.
{| width="100%"
|-
| style="vertical-align:top;" width="50%" |
'''Виридалайни чӀехи островар'''
{| class="wikitable" cellpadding="3" style="text-align: center;"
|-
!№
!ТӀвар
!Кьадар (км²)
|-
|1 ||align=left| [[ЧӀехибритания (остров)]] || 229 946
|-
|2 ||align=left| [[Исландия (остров)]] || 103 000
|-
|3 ||align=left| [[Ирландия (остров)]] || 84 116
|-
|4 ||align=left| [[Новая Земля (архипелаг)]] || 83 000
|-
|5 ||align=left| [[Шпицберген (архипелаг)]] || 61 022
|}
| style="vertical-align:top;" width="50%" |
'''Виридалайни чӀехи зуростровар'''
{| class="wikitable" cellpadding="3" style="text-align: center;"
|-
!№
!ТӀвар
!Кьадар (км²)
|-
|1 ||align=left| [[Скандинавиядин зуростров|Скандинавия]] || 800 000
|-
|2 ||align=left| [[Пиреней зуростров|Пиреней]] || 600 000
|-
|3 ||align=left| [[Балкан зуростров|Балканар]] || 505 000
|-
|4 ||align=left| [[Аппенинрин зуростров|Аппенинрин]] || 149 000
|-
|5 ||align=left| [[Ютландия (зуростров)|Ютландия]] || 40 000
|-
|}
|}
=== Рельеф ===
{|align=right
|-
|[[Файл:CôteAmantsPanoramic.jpg|thumb|500px|[[Париж бассейн]]дин акунар]]
|-
|[[Файл:Mount Elbrus May 2008.jpg|thumb|400px|Европадин виридалайни кьакьан тӀинкӀ — [[Эльбрус]] сув]]
|}
Юкьван кьакьанвал 300 м кьван я, лап вини кьилинди — 4808 м. [[Монблан]] сув тахьайтӀа 5642 м. [[Эльбрус]] сув. (Европадин рагъэкъечӀдайпатан сергьятдин цӀар чирунилай аслу я), виридалайни агъа тир 27 м кьван я [[Каспи гьуьл]]уьн дугун.
Европадин рельеф — парани пара дугунарни аранар я. ЧӀехи дугунар — [[РагъэкъечӀдай Европадин дугун|РагъэкъечӀдай Европадин]], [[Скифрин плита]], [[Падана дугун|Падана]], [[Юкьван Европадин дугун|Юкьван Европадин]], [[Юкьван Дунайдин дугун|Юкьван Дунайдин]][[Агъа Дунайдин дугун|Агъ Дунайдин]], [[Париж бассейн]]ни я.
Сувари вири чиликай 17 вишекайди кьунвайди я. Асул суварин системаяр — [[Альпар]], [[Къавкъаз]], [[Карпатар]], [[Крым сувар]], [[Пиренеяр]], [[Аппенинар]], [[Урал]], [[Скандинавиядин сувар]], [[Балканар зуростровдин сувар]] я.
КӀвалахзавай вулканар [[Исландия (остров)|Исландиядани]] [[Аравилин гьуьл]]уьн регионда ава.
Европадин сувар 3 акъалтвилин дережедак квайбурукай яз я:
* [[Каледониядин акъалтвал]] — [[Скандинавиядин сувар]], [[Каледониядин сувар]];
* [[Герциниядин акъалтвал]] — [[Ибериядин массив]], [[Юкьван массив]], [[Вогезар]], [[Арденнар (сувар)|Арденнар]], [[Урал]];
* [[Альпыйрин акъалтвал]] — [[Пиренеяр]], [[Альпар]], [[Карпатар]], [[Аппенинар]], [[Балканар зуростровдин сувар]], [[Динар сувар]].
{| width="100%"
|-
| style="vertical-align:top;" width="50%" |
'''Виридалайни кьакьан сувар'''
{| class="wikitable" cellpadding="3" style="text-align: center;"
|-
!№
!КӀукӀ
!Суварин система
!Кьакьанвал (м)
|-
|1 ||align=left| [[Эльбрус]] || [[Къавкъаз сувар]] || 5642
|-
|2 ||align=left| [[Къазбек]] || [[Къавкъаз сувар]] || 5033
|-
|3 ||align=left| [[Монблан]] || [[РагъакӀидайпатан Альпар]] || 4807
|-
|4 ||align=left| [[Монте-Роза]] || [[РагъакӀидайпатан Альпар]] || 4634
|-
|5 ||align=left| [[Юнгфрау]] || [[РагъакӀидайпатан Альпар]] || 4158
|}
| style="vertical-align:top;" width="50%" |
'''Виридалайни кьакьан вулканар'''
{| class="wikitable" cellpadding="3" style="text-align: center;"
|-
!№
!ТӀвар
!Алай чка
!Кьакьанвал (м)
|-
|1 ||align=left| [[Этна]] || [[Сицилия]] || 3340
|-
|2 ||align=left| [[Хваннадальсхнукур]] || [[Исландия]] || 2 119
|-
|3 ||align=left| [[Гекла]] || [[Исландия (остров)]] || 1491
|-
|4 ||align=left| [[Везувий]] || [[Италия (остров)]] || 1277
|-
|5 ||align=left| [[Стромболи]] || [[Липар островар]] || 926
|-
|}
|}
=== Къенепатан ятар ===
Дибвилин вацӀар: [[Волга]], [[Дунай]], [[Урал (вацӀ)|Урал]], [[Днепр]], [[РагъакӀидайпатан Двина]], [[Дон]], [[Печора (вацӀ)|Печора]], [[Кама]], [[Ока]], [[Белая (Камадин агъавацӀ)|Белая]], [[Днестр]], [[Рейн]], [[Эльба]], [[Висла]], [[Тахо (вацӀ)|Тахо]], [[Луара]], [[Одер]], [[Неман]], [[Эбро]].
Дибвилин вирер: [[Каспи гьуьл]], [[Ладога (вир)|Ладога]], [[Онега (вир)|Онега]], [[Чудни Псков вирер|Чудни Псков]], [[Венерн]], [[Балатон]], [[Женева (вир)|Женева]].
{| width="100%"
|-
| style="vertical-align:top;" width="50%" |
'''Виридалайни чӀехи вацӀар'''
{| class="wikitable" cellpadding="3" style="text-align: center;"
|-
!№
!ТӀвар
!Яргъивал (км)
!Бассейн (км²)
|-
|1 ||align=left| [[Волга]] || 3530 || 1360
|-
|2 ||align=left| [[Дунай]] || 2860 || 817
|-
|3 ||align=left| [[Урал (вацӀ)|Урал]] || 2428 || 237
|-
|4 ||align=left| [[Днепр]] || 2201 || 504
|-
|5 ||align=left| [[Дон]] || 1870 || 422
|}
| style="vertical-align:top;" width="50%" |
'''Виридалайни чӀехи вирер'''
{| class="wikitable" cellpadding="3" style="text-align: center;"
|-
!№
!ТӀвар
!Кьадар (км²)
!Деринвал (м)
|-
|1 ||align=left| [[Каспи гьуьл]] || 376 000 || 1025
|-
|2 ||align=left| [[Ладога (вир)|Ладога]] || 17 700 || 230
|-
|3 ||align=left| [[Онега (вир)|Онега]] || 9690 || 127
|-
|4 ||align=left| [[Венерн]] || 5585 || 100
|-
|5 ||align=left| [[Чудни Псков вирер|Чудни Псков]] || 3550 || 15
|-
|}
|}
<ref>[http://earth06.narod.ru/evr.htm Европа, цифры и факты. Общие сведения]</ref><ref>[http://www.natureal.ru/planeta/planeta11.php Евразия]{{Deadlink|date=April 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>[http://education.nationalgeographic.com/education/encyclopedia/europe-physical-geography/?ar_a=1 Europe: Physical Geography] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120913024630/http://education.nationalgeographic.com/education/encyclopedia/europe-physical-geography/?ar_a=1 |date=2012-09-13 }}</ref><ref>[http://allgeo.info/continents/europe/ allGeo.info — Европа] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140715120259/http://allgeo.info/continents/europe/ |date=2014-07-15 }}</ref><ref>[http://worldgeo.ru/lists/?id=11&loc=europe - Крупнейшие реки Европы]</ref><ref>[http://worldgeo.ru/lists/?id=12&loc=europe - Крупнейшие озёра Европы]</ref>
== ТӀебиатдинни климатдин шартӀар ==
[[Файл:Vegetation Europe.png|thumb|380px|Европадин [[биом]]ар:<br />
<span style="color:#9fd6c9;background-color:#9fd6c9">____</span> — [[тундра]],
<span style="color:#a7bddb;background-color:#a7bddb">____</span> — [[альприн тундра]],
<span style="color:#006d64;background-color:#006d64">____</span> — [[тайга]],
<span style="color:#3c9798;background-color:#3c9798">____</span> — [[суван тамар]],
<span style="color:#a4e05d;background-color:#a4e05d">____</span> — [[пешер гьяркьуь тамар]],
<span style="color:#907699;background-color:#907699">____</span> — [[аравилин гьуьлуьн тамар]],
<span style="color:#f7ec6f;background-color:#f7ec6f">____</span> — [[Чуьл|халисан чуьл]],
<span style="color:#9b8447;background-color:#9b8447">____</span> — [[Чуьл|къумлухдин чуьл]].
]]
[[Арктика]]дин островрални [[Кеферпатан МуркӀарин океан]]дин къерехдай тӀуз — арктикадин къумлухарни [[тундра]]яр, абурулай кьибле патахъ гала — тамтундраяр, тайгадин, акахьайни пешер гьяркьуь тамар, тамар-чуьлер, чуьлер, субтропикрин аравилин гьуьлуьн тамарни валар, кьиблединни рагъэкъечӀдай пата — зуркъумлухар.
Виридалайни чӀехи къумлух [[Рин къумлух]] я. Адан кьадар — 40 000 км² я, ам Волгани Урал вацӀарин арада ала, Къазакъстандинни Урусатдин чилерал. Садбуру Испанияда авай [[Табернас къумлух]]ни [[Калмыкия]]дин, [[Дагъустан]]динни [[Чечня]]дин сергьятда авай [[Ногъай чуьлер]] зуркъумлухар хьиз гьисабзава. Инсанри авур менфят авачир кӀвалахдин гъиляй [[Калмыкия]]да пара чилер къумлухдиз элкъвена.
РагъэкъечӀдай патан Европадин кьурай чуьлерин зонада са шумуд къумадин массив ава: [[Урусат]]дани ([[Арчедадинни Дондин къумар]], [[Цимла къумар]]) [[Украина]]да ([[Олешкидин къумар]]).
[[МуркӀадин гьамбарар]] — [[Шпицберген]]дал [[Новая Земля]]дал [[Исландия]]дал [[Альпар|Альпра]] [[Скандинавиядин сувар]]ра (виридан кьадар — 120 агъ. км² кьван я).
Саки вири Европа [[юкьван гьалдин климат]]дин зонадал ала (рагъакӀидай пата — океандинди, рагъэкӀечдай пата — континентдинди, пара живер авай мекьи кьуьд гваз), кеферпатан островрал — субарктикадиндини арктикадинди, Кьиблепатан Европада — аравилин гьуьлуьнди, Каспи гьуьлуьхъ галай аранда — зуркъумлухдинди я. Йисан къваларин кьадар — 500—800 мм, суварра (парани-пара рагъакӀидайпатан гуьнейрал) — 2000 мм, [[Котор залив]] винелай цава — 4650 мм я.
== АкьалтӀай тӀинкӀер ==
[[Файл:Cabo da Roca monument.JPG|thumb|left|200px|[[Рока кӀвенкӀвечил]] Европа чӀехичилин виридалайни рагъакӀидайпатан тӀинкӀ хьиз къалурзавай лишан]]
Европадин акьалтӀай тӀинкӀерин сиягь — виридалайни кефер, кьибле, рагъакӀидай, рагъэкъечӀдай патарихъ галай географиядин тӀинкӀер. Абурукай садбур виривердериз ахъа я.
* кеферпатан — [[Нордкин кӀвенкӀвечил]], [[Норвегия]] (71°08′02″ к. гь. 27°39′00″ р.-э. я.)<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Cape_Nordkinn Wikipedia — Cape Nordkinn]</ref>
* кьиблепатан — [[Тарифан кӀвенкӀвечил]], [[Испания]] (36°00′24″ к. гь. 5°36′29″ р.-а. я.)<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Punta_de_Tarifa Wikipedia — Punta de Tarifa]</ref>
* рагъакӀидай патан — [[Рока кӀвенкӀвечил]], [[Португалия]] (38°46′51″ к. гь. 9°29′54″ р.-а. я.)<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Cabo_da_Roca Wikipedia — Cabo da Roca]</ref>
* рагъэкъечӀдай патан — тӀвар авачир кӀукӀ, [[Урусат]] (68°18′37″ к. гь. 66°37′05″ р.-э. я.)
== Европадин юкь ==
[[Файл:Center of Europe - monument - nearby Rakhiv - Ukraine (5647-49).jpg|thumb|right|200px|[[Европадин географиядин юкь]] — [[геодезиядин лишан]]. [[Закарпаття вилаят]]дик акатзавай [[Дилове]] хуьре]]
Европадин географиядин юкь — континентдин географиядин юкь къалурдай гипотезадал диб кьазвай тӀинкӀ я. Юкь алай чка Европадин сергьятрин тайинвилел акъвазнава. Асул гьисабдалди, ам хкяй гьисабунин методикадин куьмекдалди чирун жезва. ГьакӀ яргъа авунвай островар акьалтӀай тӀинкӀер хьиз гьисабдиз къачунватӀани чӀехи метлеб авай шартӀ я.
АкӀ хьайила, гилан чӀавуз са шумуд, чеб Европадин географиядин юкь тирбур тӀварцӀяй кьазвай, чка ава:
* литвадин Пуршункес хуьр (Вильнюсдилай кеферпатахъ 25 км яргъал чка кьунва);<ref>[http://www.kurier.lt/?r=16&a=188 Литовский курьер — Михаил Киселев. Где центр Европы?]</ref>
* кеферпатан Белоруссияда авай Полоцк шегьердилай кьиблединни рагъакӀидай патахъ 50 км яргъал чка кьунвай тӀинкӀ;<ref>[http://by.holiday.by/skarb/819 Holiday.by — Памятник «Географический центр Европы» в Полоцке]</ref>
* юкьван Словакияда авай Кремница шегьердин патав гвай Крагуле хуьре авай тӀинкӀ;<ref>[http://ru.infoglobe.cz/tip-na-vylet/sr-kremnicke-bane-geograficky-stred-evropy Infoglobe.cz — Словакия: Кремницке Бане — географический центр Европы]{{Deadlink|date=June 2025 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
* украин Рахив шегьердин патав гвай Диловэ хуьруьн арада авай тӀинкӀ;<ref>[http://www.prokarpaty.info/stoit-uvidet/item/geograficheskij-centr-evropy.html prokarpaty.info — Географический центр Европы, Рахов, Закарпатье] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304213335/http://www.prokarpaty.info/stoit-uvidet/item/geograficheskij-centr-evropy.html |date=2016-03-04 }}</ref>
* Польшадин кефердинни рагъэкъечӀдай пата авай Белостокдилай кеферпатахъ чка кьунвай Суховоля гминда авай тӀинкӀ;<ref name="tio">{{cite web|author=Виктор Корбут|datepublished=09 октября 2008|url=http://www.tio.by/cgi-bin/newspaper.cgi?t=text&id=2600|title=О центре Европы|publisher=Туризм и отдых, №40 (675)|accessdate=2009-03-10|deadlink=404}}</ref>
* украин Тэрнопиль областдик акатзавай Теребовля райондин Вышэнькы хуьруьн арада авай тӀинкӀ.<ref name="ternopol">{{cite web|url=http://www.ternopol.com/CenterOfEurope.html|title=Центр Европы|publisher=Информационный портал города Тернополь|accessdate=2009-03-03|archiveurl=http://www.webcitation.org/68GATq2XM|archivedate=2012-06-08}}</ref>
== Административ паюн ==
=== Паюн ===
[[Файл:Europe subregion map UN geoscheme.svg|thumb|right|300px|Европадин паюн:
{{legend|#4080FF|[[Кеферпатан Европа]]}}
{{legend|#00FFFF|РагъакӀидайпатан Европа}}
{{legend|#FF8080|[[РагъэкъечӀдайпатан Европа]]}}
{{legend|#00FF00|[[Кьиблепатан Европа]]}}]]
Адетдалди Европа [[РагъакӀидайпатан Европа|РагъакӀидайпатандаз]], [[РагъэкъечӀдайпатан Европа|РагъэкъечӀдайпатандаз]], [[Кеферпатан Европа|Кеферпатандаз]], [[Кьиблепатан Европа|Кьиблепатандазни]] [[Юкьван Европа|Юкьвандаз]] пай ийизвайди я.
И паюн лап шартӀ алайди я. Асул гьисабдалди, и чара авун ийидайла географиядин хьиз политикадинни факторар гьисабдиз къачузвайди я. Уьлквейрикай садбур, фикирдалди кьурвал, чара-чара гьукуматрин кӀватӀалдик акатиз жеда.
Советрин чӀавуз Европа РагъакӀидайпатазни РагъэкъечӀдайпатаз пай авун пара чӀавуз политикадин ранг авай. РагъэкъечӀдайпатан Европадиз социализмдин гьукуматар, «халкьдин демократиядин уьлквеяр» лугьудайбур ([[Германиядин демократиядин республика|ГДР]], [[Польша]], [[Чехословакия]], [[Венгрия]], [[Румуния]], [[Болгария]], [[Албания]], [[Югославия]] и [[Совет Социалист Республикайрин ГалкӀ|СССГ]]) талукьарзавай тир.
РагъакӀидайпатан Европадиз амай уьлквеяр тайинарзавай тир. ГьакӀни [[Испания]], [[Португалия]], [[Франция]]дин кьиблепад, [[Италия]], [[Мальта]], [[Кипр]], [[Греция]]ни [[Туьркия]] санал Кьиблепатан Европа хьиз гьисабзавай тир, гьа чӀавуз [[Исландия]]диз, [[Норвегия]]диз, [[Швеция]]диз, [[Дания]]дизни [[Финляндия]]диз санал Кеферпатан Европа лугьузвай тир.
Гилан чӀавуз, [[Совет Социалист Республикайрин ГалкӀ|СССГ]], [[Югославия]]ни [[Чехословакия]] чкӀайдилай кьулухъ, Юкьван Европадиз [[Австрия]], [[Швейцария]], гьакӀни идалай виликра РагъэкъечӀдайпатан Европадин гьукуматар хьиз гьисабзавай [[Польша]], [[Чехия]], [[Словакия]], виликан [[Югославия]]дин уьлквеяр, [[Румуния]], [[Венгрия]], са чӀавара [[Балтикадин уьлквеяр]] (абур мадни мукьвал-мукьвал Кеферпатан Европадик кутазава) талукьарзавайди я.
РагъэкъечӀдайпатан Европадиз — физикадалдини географиядалди [[Урусат]] (Европада кьилди са пай), [[Украина]], [[Беларуссия]], [[Азербайжан]] (Европада са пай), [[Гуржистан]] (Европада са пай), [[Къазакъстан]] (Европада са пай), [[Молдавия]] (кьабул тахьанвай [[Днистердихъ галай Молдавиядин Республика]]дихъ галаз). РагъакӀидайпатан Европадиз — [[ЧӀехибритания]], [[Ирландия]], [[Франция]]ни маса уьлквеяр, гьакӀни, вич физикадалдини географиядалди юкьван-европадинди яз, [[Германия]].
'''Европадин паюн:'''
[[Файл:Europe Asia transcontinental.png|мини|250x250пкс|{{legend|#67e836|Михьиз Европада авай уьлквеяр}}{{legend|#9ac0ea|Европада са пай авай уьлквеяр}}]]
* [[РагъакӀидайпатан Европа]] — [[Австрия]], [[Бельгия]], [[Германия]], [[Ирландия]], [[Лихтенштейн]], [[Люксембург|Луьксембург]], [[Монако]], [[Нидерландар]], [[Франция]], [[ЧӀехибритания]], [[Швейцария]];
* [[РагъэкъечӀдайпатан Европа]] — [[Беларусия]], [[Булгъария]], [[Венгрия]], [[Молдавия]], [[Польша]], [[Румыния|Румуния]], [[Словакия]], [[Украина]], [[Урусат]], [[Чехия]];
* [[Кеферпатан Европа]] — [[Дания]], [[Исландия]], [[Латвия]], [[Литва]], [[Норвегия]], [[Финляндия]], [[Швеция]], [[Эстония]];
* [[Кьиблепатан Европа]] — [[Албания]], [[Андорра]], [[Боснияни Герцеговина]], [[Ватикан]], [[Греция]], [[Испания]], [[Италия]], [[Косово]], [[Македония]], [[Мальта]], [[Португалия]], [[Сан-Марино]], [[Сербия]], [[Словения]], [[Хорватия]], [[ЧӀулав Сув]].
'''Азияда чилерин чӀехи пай авай уьлквеяр:'''
* [[Азербайжан]] (вири гьукуматдин чилерикай Европада цӀудакай сад ава);
* [[Гуржистан]] (вири гьукуматдин чилерикай Европада къадакай сад ава);
* [[Къазакъстан]] (вири гьукуматдин чилерикай Европада 14 % кьван ава);
* [[Туьркия]] (вири гьукуматдин чилерикай Европада 3 % кьван ава);
* [[Урусат]] (вири гьукуматдин чилерикай Европада 22-33 % кьван ава).
=== Гьукуматар ===
{| class="references-small sortable wikitable"
! style="line-height:95%; width:2em" class="unsortable" | [[Пайдах]]
! style="line-height:95%; width:2em" class="unsortable" | [[Герб]]
! ТӀвар
! Чилин кьадар<br />(км²)
! Агьалияр<br />
! Агьалийрин къалинвал<br />(per km²)
! [[Кьилин шегьер]]
! Уьлкведин тӀвар (-ар) чпин чӀалал
|-
| style="text-align:center;"| {{Австриядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Austria Bundesadler.svg|20px]]
| [[Австрия]]
| style="text-align:right;"| 83 858
| style="text-align:right;"| 8 700 471
| style="text-align:right;"| 97,4
| [[Вена]]
| Österreich
|-|
| style="text-align:center;"| {{Азербайжандин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Emblem of Azerbaijan.svg|20px]]
| [[Азербайджан]]
| style="text-align:right;"| 86 600
| style="text-align:right;"| 9 574 000
| style="text-align:right;"| 110,5
| [[Baku]]
| Azǝrbaycan
|-
| style="text-align:center;"| {{Албаниядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Albania state emblem.svg|20px]]
| [[Албания]]
| style="text-align:right;"| 28 748
| style="text-align:right;"| 2 886 026
| style="text-align:right;"| 98,5
| [[Тирана]]
| Shqipëria
|-
| style="text-align:center;"| {{Андоррадин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of Arms of Andorra.svg|20px]]
| [[Андорра]]
| style="text-align:right;"| 468
| style="text-align:right;"| 78 014
| style="text-align:right;"| 166,7
| [[Андорра-ла-Велья]]
| Andorra
|-
| style="text-align:center;"| {{Беларусиядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of Belarus.svg|20px]]
| [[Беларусия]]
| style="text-align:right;"| 207 560
| style="text-align:right;"| 9 498 700
| style="text-align:right;"| 45,6
| [[Минск]]
| Беларусь
|-
| style="text-align:center;"| {{Бельгиядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Great Coat of Arms of Belgium.svg|20px]]
| [[Бельгия]]
| style="text-align:right;"| 30 528
| style="text-align:right;"| 11 289 853
| style="text-align:right;"| 360,6
| [[Брюссел]]
| België/Belgique/Belgien
|-
| style="text-align:center;"| {{Болгариядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of Bulgaria.svg|20px]]
| [[Болгария|Болгъария]]
| style="text-align:right;"| 110 910
| style="text-align:right;"| 7 153 784
| style="text-align:right;"| 64,5
| [[София]]
| България
|-
| style="text-align:center;"| {{Боснияни Герцеговинадин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of Bosnia and Herzegovina.svg|20px]]
| [[Боснияни Герцеговина]]
| style="text-align:right;"| 51 129
| style="text-align:right;"| 3 825 334
| style="text-align:right;"| 74,8
| [[Сарайево]]
| Bosna i Hercegovina, Босна и Херцеговина
|-
| style="text-align:center;"| {{Ватикандин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of the Vatican City.svg|20px]]
| [[Ватикан]]
| style="text-align:right;"| 0,44
| style="text-align:right;"| 800
| style="text-align:right;"| 1818,2
| [[Ватикан]]
| Status Civitatis Vaticanæ
|-
| style="text-align:center;"| {{Венгриядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of Arms of Hungary.svg|20px]]
| [[Венгрия]]
| style="text-align:right;"| 93 030
| style="text-align:right;"| 9 830 485
| style="text-align:right;"| 105,7
| [[Будапешт]]
| Magyarország
|-
| style="text-align:center;"| {{Германиядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of Arms of Germany.svg|20px]]
| [[Германия]]
| style="text-align:right;"| 357 021
| style="text-align:right;"| 82 162 000
| style="text-align:right;"| 230,1
| [[Берлин]]
| Deutschland
|-
| style="text-align:center;"| {{Грециядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of Norway.svg|20px]]
| [[Греция]]
| style="text-align:right;"| 131 957
| style="text-align:right;"| 10 793 526
| style="text-align:right;"| 81,8
| [[Афинар]]
| Elláda
|-
|-
| style="text-align:center;"| {{Гуржистандин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Greater coat of arms of Georgia.svg|20px]]
| [[Гуржистан]]
| style="text-align:right;"| 57 200
| style="text-align:right;"| 3 720 400
| style="text-align:right;"| 65
| [[Тбилиси]]
| საქართველო, Сакартве́ло
|-|
|-
| style="text-align:center;"| {{Даниядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:National coat of arms of Denmark.svg|20px]]
| [[Дания]]
| style="text-align:right;"| 43 094
| style="text-align:right;"| 5 707 251
| style="text-align:right;"| 132,4
| [[Копенгьаген]]
| Danmark
|-
| style="text-align:center;"| {{Ирландиядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of Ireland.svg|20px]]
| [[Ирландия|Ирландиядин Республика]]
| style="text-align:right;"| 70 280
| style="text-align:right;"| 4 658 530
| style="text-align:right;"| 66,3
| [[Дублин]]
| Éire/Ireland
|-
| style="text-align:center;"| {{Исландиядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of Iceland.svg|20px]]
| [[Исландия]]
| style="text-align:right;"| 103 000
| style="text-align:right;"| 332 529
| style="text-align:right;"| 3,2
| [[Рейкйявик]]
| Ísland
|-
| style="text-align:center;"| {{Испаниядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of Arms of Spain (corrections of heraldist requests).svg|20px]]
| [[Испания]]
| style="text-align:right;"| 504 851
| style="text-align:right;"| 46 438 422
| style="text-align:right;"| 92
| [[Мадрид]]
| España
|-
| style="text-align:center;"| {{Италиядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Emblem of Italy.svg|20px]]
| [[Италия]]
| style="text-align:right;"| 301 230
| style="text-align:right;"| 60 665 551
| style="text-align:right;"| 201,4
| [[Рим]]
| Italia
|-
| style="text-align:center;"| {{Македониядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of the Republic of Macedonia.svg|20px]]
| [[Кеферпатан Македония]]
| style="text-align:right;"| 25 713
| style="text-align:right;"| 2 071 278
| style="text-align:right;"| 80,6
| [[Скопье]]
| Република Северна Македонија
|-
| style="text-align:center;"| {{Къазакъстандин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Emblem of Kazakhstan.svg|20px]]
| [[Къазакъстан]]
| style="text-align:right;"| 2 724 902
| style="text-align:right;"| 17 753 200
| style="text-align:right;"| 6,5
| [[Astana]]
| Қазақстан
|-
| style="text-align:center;"| {{Латвиядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of Arms of Latvia.svg|20px]]
| [[Латвия]]
| style="text-align:right;"| 64 589
| style="text-align:right;"| 1 971 300
| style="text-align:right;"| 30,5
| [[Рига]]
| Latvija
|-
| style="text-align:center;"| {{Литвадин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of Arms of Lithuania.svg|20px]]
| [[Литва]]
| style="text-align:right;"| 65 200
| style="text-align:right;"| 2 888 582
| style="text-align:right;"| 44,3
| [[Вилнуьс]]
| Lietuva
|-
| style="text-align:center;"| {{Лихтенштейндин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Staatswappen-Liechtensteins.svg|20px]]
| [[Лихтенштейн]]
| style="text-align:right;"| 160
| style="text-align:right;"| 37 622
| style="text-align:right;"| 235,1
| [[Вадуц]]
| Liechtenstein
|-
| style="text-align:center;"| {{Люксембургдин пайдах}}
| style="text-align:center;"|[[Файл:Grandes armoiries du Grand-Duché de Luxembourg.svg|20px]]
| [[Люксембург]]
| style="text-align:right;"| 2 586
| style="text-align:right;"| 576 249
| style="text-align:right;"| 222,8
| [[Люксембург (шегьер)|Люксембург]]
| Lëtzebuerg/Luxemburg/Luxembourg
|-
| style="text-align:center;"| {{Мальтадин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of Malta.svg|20px]]
| [[Малта]]
| style="text-align:right;"| 316
| style="text-align:right;"| 434 403
| style="text-align:right;"| 1374,7
| [[Валлетта]]
| Malta
|-
| style="text-align:center;"| {{Молдовадин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of Moldova.svg|20px]]
| [[Молдова]]
| style="text-align:right;"| 33 843
| style="text-align:right;"| 3 553 100
| style="text-align:right;"| 105
| [[Кишинёв]]
| Moldova
|-
| style="text-align:center;"| {{Монакодин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of Monaco.svg|20px]]
| [[Монако]]
| style="text-align:right;"| 2,02
| style="text-align:right;"| 37 863
| style="text-align:right;"| 18 744
| [[Монако]]
| Monaco
|-
| style="text-align:center;"| {{Нидерландрин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Koninklijk wapen van het koninkrijk der Nederlanden.svg|20px]]
| [[Нидерландар]]
| style="text-align:right;"| 41 543
| style="text-align:right;"| 16 979 120
| style="text-align:right;"| 408,7
| [[Амстердам]]
| Nederland
|-
| style="text-align:center;"| {{Норвегиядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of Norway.svg|20px]]
| [[Норвегия]]
| style="text-align:right;"| 385 178
| style="text-align:right;"| 5 213 985
| style="text-align:right;"| 13,5
| [[Осло]]
| Norge
|-
| style="text-align:center;"| {{Польшадин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Herb Polski.svg|20px]]
| [[Польша]]
| style="text-align:right;"| 312 685
| style="text-align:right;"| 37 967 209
| style="text-align:right;"| 121,4
| [[Варшава]]
| Polska
|-
| style="text-align:center;"| {{Португалиядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of Portugal.svg|20px]]
| [[Португалия]]
| style="text-align:right;"| 91 568
| style="text-align:right;"| 10 341 330
| style="text-align:right;"| 112,9
| [[Лиссабон]]
| Portugal
|-
| style="text-align:center;"| {{Румыниядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of Romania.svg|20px]]
| [[Румыния]]
| style="text-align:right;"| 238 391
| style="text-align:right;"| 19 759 968
| style="text-align:right;"| 82,9
| [[Бухарест]]
| România
|-
| style="text-align:center;"| {{Сан-Маринодин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of San Marino.svg|20px]]
| [[Сан-Марино]]
| style="text-align:right;"| 61
| style="text-align:right;"| 31 950
| style="text-align:right;"| 523,8
| [[Сан-Марино (шегьер)|Сан-Марино]]
| San Marino
|-
| style="text-align:center;"| {{Сербиядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of Serbia.svg|20px]]
| [[Сербия]]
| style="text-align:right;"| 88 407
| style="text-align:right;"| 7 076 372
| style="text-align:right;"| 80
| [[Белград]]
| Srbija
|-
| style="text-align:center;"| {{Словакиядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of Slovakia.svg|20px]]
| [[Словакия]]
| style="text-align:right;"| 48 845
| style="text-align:right;"| 5 426 252
| style="text-align:right;"| 111,1
| [[Братислава]]
| Slovensko
|-
| style="text-align:center;"| {{Словениядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of Slovenia.svg|20px]]
| [[Словения]]
| style="text-align:right;"| 20 273
| style="text-align:right;"| 2 064 188
| style="text-align:right;"| 101,8
| [[Луьбляна]]
| Slovenija
|-
| style="text-align:center;"| {{Туьркиядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Emblem of Azerbaijan.svg|20px]]
| [[Туьркия]]
| style="text-align:right;"| 783 562
| style="text-align:right;"| 79 463 663
| style="text-align:right;"| 101,4
| [[Ankara]]
| Türkiye
|-
| style="text-align:center;"| {{Украинадин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Lesser Coat of Arms of Ukraine.svg|20px]]
| [[Украина]]
| style="text-align:right;"| 576 683
| style="text-align:right;"| 43 117 219
| style="text-align:right;"| 74,8
| [[Киев]]
| Україна
|-
| style="text-align:center;"| {{Урусатдин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of Arms of the Russian Federation.svg|20px]]
| [[Урусат]]
| style="text-align:right;"| 17 125 187
| style="text-align:right;"| 143 666 931
| style="text-align:right;"| 8,4
| [[Москва]]
| Россия
|-
| style="text-align:center;"| {{Финляндиядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of Arms of Finland Alternative style.svg|20px]]
| [[Финляндия]]
| style="text-align:right;"| 336 593
| style="text-align:right;"| 5 487 308
| style="text-align:right;"| 16,3
| [[Гьелсинки]]
| Suomi/Finland
|-
| style="text-align:center;"| {{Франциядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Armoiries république française.svg|20px]]
| [[Франция]]
| style="text-align:right;"| 547 030
| style="text-align:right;"| 64 513 242
| style="text-align:right;"| 117,9
| [[Париж]]
| France
|-
| style="text-align:center;"| {{Хорватиядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of Croatia.svg|20px]]
| [[Хорватия]]
| style="text-align:right;"| 56 542
| style="text-align:right;"| 4 190 669
| style="text-align:right;"| 74,1
| [[Загреб]]
| Hrvatska
|-
| style="text-align:center;"| {{Чехиядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of the Czech Republic.svg|20px]]
| [[Чехия]]
| style="text-align:right;"| 78 866
| style="text-align:right;"| 10 553 843
| style="text-align:right;"| 133,8
| [[Прагьа]]
| Česká republika
|-
| style="text-align:center;"| {{ЧӀехибританиядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Royal Coat of Arms of the United Kingdom.svg|20px]]
| [[ЧӀехибритания]]
| style="text-align:right;"| 244 820
| style="text-align:right;"| 65 341 183
| style="text-align:right;"| 266,9
| [[Лондон]]
| United Kingdom
|-
| style="text-align:center;"| {{Черногориядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of Montenegro.svg|20px]]
| [[Черногория|ЧӀулав Сув]]
| style="text-align:right;"| 13 812
| style="text-align:right;"| 622 218
| style="text-align:right;"| 45
| [[Подгорица]]
| Crna Gora
|-
|-
| style="text-align:center;"| {{Швециядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Great coat of arms of Sweden.svg|20px]]
| [[Швеция]]
| style="text-align:right;"| 449 964
| style="text-align:right;"| 9 851 017
| style="text-align:right;"| 21,9
| [[Стокгольм]]
| Sverige
|-
| style="text-align:center;"| {{Швейцариядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of Arms of Switzerland (Pantone).svg|20px]]
| [[Швейцария]]
| style="text-align:right;"| 41 290
| style="text-align:right;"| 8 325 194
| style="text-align:right;"| 201,6
| [[Берн]]
| Schweiz/Suisse/Svizzera/Svizra
|-
| style="text-align:center;"| {{Эстониядин пайдах}}
| style="text-align:center;"| [[Файл:Coat of arms of Estonia.svg|20px]]
| [[Эстония]]
| style="text-align:right;"| 45 226
| style="text-align:right;"| 1 315 944
| style="text-align:right;"| 29
| [[Таллин]]
| Eesti Vabariik
|-class="sortbottom" style="font-weight:bold;"
| colspan="3" | Вири санал
| style="text-align:right;"| 10 180 000
| style="text-align:right;"| 742 500 000
| style="text-align:right;"| 70
|}
=== Кьабул тахьанвай гьукуматар ===
{| class="references-small sortable wikitable"
! style="line-height:95%; width:2em" class="unsortable" | [[Пайдах]]
! style="line-height:95%; width:2em" class="unsortable" | [[Герб]]
! ТӀвар
! [[Чилин кьадар]]<br>(км²)
! [[Агьалийрин кьадар]]<br>(2002-й йисан 1 июль)
! [[Агьалийрин къалинвал]]<br>(per км²)
! [[Кьилин шегьер]]
|-
| style="text-align:center"| {{Абхазиядин пайдах}}
| style="text-align:center"| [[Файл:Coat of arms of Abkhazia.svg|20px]]
| [[Абхазия]]
| style="text-align:right;"| 8.432
| style="text-align:right;"| 216.000
| style="text-align:right;"| 29
| [[Сухум]]
|-
| style="text-align:center"| {{Косоводин пайдах}}
| style="text-align:center"| [[Файл:Coat of arms of Kosovo.svg|20px]]
| [[Косово]]
| style="text-align:right;"| 10.887
| style="text-align:right;" |<ref>{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/kv.html |title=CIA – The World Factbook |publisher=Cia.gov |date= |accessdate=29 October 2011}}</ref> 1.804.838
| style="text-align:right;"| 220
| [[Приштина]]
|-
| style="text-align:center"| {{Кеферпатан Кипрдин пайдах}}
| style="text-align:center"| [[Файл:Coat of arms of the Turkish Republic of Northern Cyprus.svg|20px]]
| [[Кеферпатан Кипр]]
| style="text-align:right;"| 3.355
| style="text-align:right;"| 265.100
| style="text-align:right;"| 78
| [[Никосия]]
|-
| style="text-align:center"| {{Кьиблепатан Осетиядин пайдах}}
| style="text-align:center"| [[Файл:Coat of arms of South Ossetia.svg|20px]]
| [[Кьиблепатан Осетия]]
| style="text-align:right;"| 3.900
| style="text-align:right;"| 70.000
| style="text-align:right;"| 18
| [[Цхинвал]]
|-
| style="text-align:center"| {{Молдавиядин Нистрянэ республикадин пайдах}}
| style="text-align:center"| [[Файл:Coat of arms of Transnistria.svg|20px]]
| [[Молдавиядин Нистрянэ республика|Нистрянэ]]
| style="text-align:right;"| 4.163
| style="text-align:right;"| 537.000
| style="text-align:right;"| 133
| [[Тираспол]]
|}
=== Дегь чӀаварилай Европадихъ галаз галкӀанвай гьукуматар ===
* [[Эрменистан]] ([[Европадин Совет]]дин член)
=== [[Виртуал гьукумат]]ар ===
[[Файл:Entrée de Christiania.jpg|thumb|250px|Азад шегьер Христианиядиз гьахьун]]
* {{Силэнддин пайдах}} [[Силэнд]]
* {{Христианиядин пайдах}} [[Азад шегьер Христиания]]
* {{Ладониядин пайдах}} [[Ладония]]
ва мсб.<ref>[http://planeta.by/article/639 Общественно политический журнал «Планета» — Виртуальные государства]</ref><ref>[http://www.factroom.ru/facts/54791 factroom.ru — 10 самых удивительных виртуальных государств]</ref><ref>[http://www.minicount.narod.ru/raznoe/raznoe6.html minicount.narod.ru — Виртуальные государства]</ref>
=== Диндин орденар ===
* [[Мальтадин орден]]
=== Маса гьукуматрилай аслу тир чилер ===
[[Файл:Isle-of-Man-Ramsey-Kirk-Michael.jpg|right|250px|thumb|Мэн островдин аэрошикил: Рамси, Майкл хуьрер]]
* {{ЧӀехибританиядин пайдах}} [[Акротирини Декелия]]
* {{Аланд островрин пайдах}} [[Аланд островар]]
* {{Гернсидин пайдах}} [[Гернси]]
* {{Гибралтардин пайдах}} [[Гибралтар]]
* {{Мэн Островдин пайдах}} [[Мэн Остров]]
* {{Джерсидин пайдах}} [[Джерси]]
* {{Фарерин пайдах}} [[Фарерар]]
* {{Норвегиядин пайдах}} [[Шпицберген]]
* {{Норвегиядин пайдах}} [[Ян-Майен]]
<ref>[http://geo.koltyrin.ru/strany_mira_zavisimye.php http://geo.koltyrin.ru - Зависимые территории, спорные и территории с особым статусом]</ref><ref>[http://spravo4niki.com/skolko.php?id=26&zavisimie_territorii_mira http://spravo4niki.com - Полный список зависимых территорий мира]</ref>
=== Виридалайни чӀехи шегьерар ===
{|align=right
|-
|[[Файл:Panorama golden domed St Michael's Kiev.jpg|thumb|[[Киев]]|right|450px]]
|-
|[[Файл:Gendarmenmarkt berlin 2008 c filtered.jpg|thumb|[[Берлин]]|right|450px]]
|}
{| class="wikitable sortable"
|-
! №
! [[Шегьер]]
! [[Уьлкве]]
! data-sort-type="number"|[[Агьалияр]]
! data-sort-type="number"|[[Йис]]
|-
|-
| 1
| Align="left" | [[Москва]]
| Align="left" | {{RUS}}
| Align="right" | 12 108 257
| Align="right" | 2014
|-
| 2
| Align="left" | [[Лондон]]
| Align="left" | {{GBR}}
| Align="right" | 8 174 100
| Align="right" | 2011<ref>{{ref-en}} [http://www.ons.gov.uk/ons/rel/mro/news-release/census-result-shows-increase-in-population-of-london-as-it-tops-8-million/censuslondonnr0712.html] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20151019123117/http://www.ons.gov.uk/ons/rel/mro/news-release/census-result-shows-increase-in-population-of-london-as-it-tops-8-million/censuslondonnr0712.html |date=2015-10-19 }}</ref>
|-
| 3
| Align="left" | [[Истанбул]]<ref>Европада (чӀехи пай) ва Азияд ава.</ref>
| Align="left" | {{TUR}}
| Align="right" | 6 536 862<ref>Численность населения города, без населения ила Стамбул</ref>
| Align="right" | 2010<ref>{{ref-tr}} Oracle Application Server Forms and Reports Services, [http://report.tuik.gov.tr/reports/rwservlet?adnksdb2=&report=buyukbelediye.RDF&p_il1=34&p_kod=2&p_yil=2009&p_dil=1&desformat=html&ENVID=nufus2000db2Env Büyükşehir belediyeleri ve bağlı belediyelerin nüfusları — 2009] ({{lang-ru|Количество населения муниципальных образований на 2013 год}}. Данные Турецкого института статистики)</ref>
|-
| 4
| Align="left" | [[Санкт-Петербург]]
| Align="left" | {{RUS}}
| Align="right" | 5 131 942
| Align="right" | 2014
|-
| 5
| Align="left" | [[Берлин]]
| Align="left" | {{Германиядин пайдах}} [[Германия]]
| Align="right" | 3 479 740
| Align="right" | 2011<ref>{{ref-de}} Amt für Statistik Berlin Brandenburg — Homepage, [http://www.statistik-berlin-brandenburg.de//Publikationen/OTab/2011/OT_A01-01-00_124_201104_BE.pdf Bevölkerungsstand in Berlin am 30. April 2011 nach Bezirken] ({{lang-ru |Статистическое управление Берлин-Бранденбург. Население Берлина по состоянию на 30 апреля 2011 }})</ref>
|-
| 6
| Align="left" | [[Мадрид]]
| Align="left" | {{ESP}}
| Align="right" | 3 273 049
| Align="right" | 2010<ref>{{ref-es}} Instituto Nacional de Estadística. (National Statistics Institute), [http://www.ine.es/jaxi/menu.do?type=pcaxis&path=%2Ft20%2Fe260%2Fa2010%2F&file=pcaxis&N=&L=1 Population Figures referring to 01/01/2010] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110102155711/http://www.ine.es/jaxi/menu.do?type=pcaxis&path=%2Ft20%2Fe260%2Fa2010%2F&file=pcaxis&N=&L=1 |date=2011-01-02 }} ({{lang-ru |Населения испанских провинций состоянию на 1 января 2010 }})</ref>
|-
| 7
| Align="left" | [[Киев]]
| Align="left" | {{UKR}}
| Align="right" | 2 815 951
| Align="right" | 2011<ref name='Sz01012011'>[http://stat6.stat.lviv.ua/PXWEB2007/ukr/publ/2010/chisel%202010.rar Статистический сборник " Численность населения Украины на 1 января 2011 года ". — Киев, ГКСУ, 2011. — 112с. (rar)]</ref>
|-
| 8
| Align="left" | [[Рим]]
| Align="left" | {{ITA}}
| Align="right" | 2 761 477
| Align="right" | 2011<ref name='ITALY: Major Cities'>{{ref-en}} City Population — Statistics & Maps of the Major Cities, Agglomerations & Administrative Divisions for all Countries of the World, [http://citypopulation.de/Italy-Cities.html#Stadt_alpha Italy (Major Cities): Regions & Major Cities] ({{lang-ru| Население крупных городов и регионов Италии }})</ref>
|-
| 9
| Align="left" | [[Париж]]
| Align="left" | {{FRA}}
| Align="right" | 2 257 981
| Align="right" | 2009<ref name='FRANCE: Major Cities'>{{ref-en}} City Population — Statistics & Maps of the Major Cities, Agglomerations & Administrative Divisions for all Countries of the World, [http://citypopulation.de/France-Cities.html#Stadt_alpha France (Major Cities): Regions & Major Cities] ({{lang-ru| Население крупных городов и регионов Франции }})</ref>
|-
| 10
| Align="left" | [[Минск]]
| Align="left" | {{BLR}}
| Align="right" | 1 900 800
| Align="right" | 2013<ref>{{ref-en}} City Population — Statistics & Maps of the Major Cities, Agglomerations & Administrative Divisions for all Countries of the World, [http://belstat.gov.by/homep/ru/indicators/pressrel/demographics.php О демографической ситуации в январе-декабре 2012 г.] {{Webarchive|url=https://archive.ph/20120709022322/belstat.gov.by/homep/ru/indicators/pressrel/demographics.php |date=2012-07-09 }} ({{lang-ru| Население крупных городов и регионов Беларуси }})</ref>
|-
|}
== Халкьарин арада авай сад-хьунар ==
{|align=right
|[[Файл:Supranational European Bodies-ru.svg|thumb|300px|Европадин икьраррани тешкилатра гьукуматри ийизвай иштараквал]]
|-
|[[Файл:Flag of Europe.svg|100px|thumb|[[Европадин ГалкӀ|ЕврогалкӀдинни]][[Европадин Совет]]дин пайдах]]
|-
|[[Файл:Flag of the CIS.svg|100px|thumb|[[Аслу тушир гьукуматрин сакӀиливал]]ин пайдах]]
|-
|[[Файл:NATO flag.svg|100px|thumb|[[Кеферпатан Атлантикадин Икьрар|Натодин]] пайдах]]
|-
|[[Файл:OSCE logo-ru.svg|thumb|100px|[[Европада хата авачирвални санал кӀвалахун патал тешкилат]]дин эмблема]]
|-
|
|-
|
|}
Европадин гьукуматар чара-чара халкьарин арада авай тешкилатрин (дибвилин гьисабдалди экономикадинни политикадин тегьердинбурун) членар я.
* [[Европадин Совет]]
* [[Европадин Садвал|Европадин ГалкӀ]]
** [[Еврозона]]
** [[Шенгензона]]
** [[Таможнядин галкӀ]]
** [[Европадин экономикадин зона]]
** [[Европадин ахъа алишверишдин ассоциация]]
* [[Аслу тушир гьукуматрин сакӀиливал]]
* [[Кеферпатан Атлантикадин Икьрар|Нато]]
* [[Европада хата авачирвални санал кӀвалахун патал тешкилат]]
* [[Кеферпатан Совет]]
* [[Юкьван Европадин ахъа алишверишдин ассоциация]]
* [[Бенилюкс]]
* [[ГУАМ]]
* [[Евразиядин экономикадин кӀапӀал]]
* [[Коллективдаказ чӀугвадай хата авачирвиликай Икьрарин Тешкилат]]
* [[Арктикадин Совет]]
* [[Балтикадин ассамблея]]
* [[Балтик гьуьлуьн гьукуматрин совет]]
* [[Баренцеван/Евроартикадин региондин Совет]]
* [[Урусатдинни Беларуссиядин галкӀдин гьукумат]]
* [[Евразиядин экономикадин кӀапӀалдин таможнядин галкӀ]]
== Баянар ==
{{Баянар}}
== ЭлячӀунар ==
* [http://ru.europedia.ws/ Европедия: Справочник Европы]
* [http://www.euratlas.com/ Евроатлас]
* [http://home.versatel.nl/gerardvonhebel Исторический атлас Европы] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090203144801/http://home.versatel.nl/gerardvonhebel/ |date=2009-02-03 }}
* [http://www.dw-world.de/dw/article/0,,2929855,00.html Европейская культура]
* [http://www.coe.int Официальный сайт Совета Европы]
* [http://www.cis.minsk.by/main.aspx?uid=180 Устав СНГ]
* [http://www.euromag.ru/ Все о Европе]
* [http://www.evropa.org.ua/ Страны Европы: информационный портал] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110726203229/http://evropa.org.ua/ |date=2011-07-26 }}
{{Европадин гьукуматар}}
{{1000}}
[[Категория:Европа| ]]
55zj0263iq0j522au54iopriz1sxrli
Deep Purple
0
8402
98271
96821
2026-05-06T19:18:15Z
Niegodzisie
7546
/* Куьруь тир дискография */
98271
wikitext
text/x-wiki
{{Музыкадин коллектив
|ТӀвар = Deep Purple
|Къул =
|Ключ =
|Лого =
|Логодин_гьяркьуьвал =250
|Фото =Deep Purple in 2004.jpg
|Шикил лугьун =Deep Purple 2004 йисуз
|Фотодин_гьяркьуьвал =250px
|Фон =group_or_band
|Жанр = [[прогрессив-рок]] (1968—1969)<br>[[хард-рок]]<br>[[хэви метал]]
|Йисар =[[1968 йис|1968]] — [[1976 йис|1976]]<br>[[1984 йис|1984]] — алай чӀав
|Уьлкве = {{ЧӀехибританиядин пайдах}} [[ЧӀехибритания]]
|Шегьер = [[Гьартфурд (ЧӀехибритания)|Гьартфурд]], [[Англия]]
|ЧӀал = [[инглис чӀал|инглис]]
|Маса тӀвар = Roundabout
|Лейбл = [[Tetragrammaton Records]]<br>[[Purple Records]]<br> [[Harvest Records]]<br>[[Edel Records]]
|Ибарат =[[Иэн Пэйс]]<br>[[Иэн Гиллан]]<br>[[Роджер Гловер]]<br>[[Стив Морс]]<br>[[Дон Эйри]]
|Виликан иштиракхъанар =[[Род Эванс]]<br>[[Ник Симпер]]<br>[[Ричи Блэкмор]]<br>[[Джон Дуглас Лорд|Джон Лорд]] <br>[[Дэвид Ковердэйл]]<br>[[Гленн Хьюз]]<br>[[Томми Болин]] <br>[[Джо Линн Тёрнер]]<br>[[Джо Сатриани]]
|Сайт = [http://www.deep-purple.com Официал сайт]
}}
'''Deep Purple''' — [[Гьартфурд]]да ([[Англия]]) 1968-лагьай йисан эхен вацраз арадал атанвай [[ЧӀехибритания|британиядин]] рок-цӀвал я. Ам 1970-лагьай йисарин гьард-рокдин виридалайни чӀехи ва рок макьаматдиз зурба таъсир къалурай цӀваларикай сад тирди гьисабзава. Музыкадин критикрин фикирралди, Deep Purple хард-рокдин бине кутунвайбурукай сад я, гьакӀни абуру [[прогрессив-рок]] ва [[хэви-метал]] вилик ракъуруник кутур чӀехи метлеб авай кардиз критикри кьакьан къимет гузава.<ref name="allmusic_bio">{{cite web
| author = Jason Ankeny & Greg Prato
| datepublished =
| url = http://www.allmusic.com/artist/deep-purple-p4061
| title = Deep Purple biography
| publisher = www.allmusic.com
| accessdate = 2010-03-02
| archiveurl = http://www.webcitation.org/617rlOLig
| archivedate = 2011-08-22
}}</ref><ref name="gillan_paice">{{cite web
| author = Simon Copeland, The Sun
| datepublished = 2007
| url = http://www.deep-purple.net/interviews/ian-gillan-2007.html
| title = Ian Gillan & Ian Paice interview
| publisher = www.deep-purple.net
| accessdate = 2010-03-02
| archiveurl = http://www.webcitation.org/617rmBC3u
| archivedate = 2011-08-22
}}</ref>. Deep Purple «классикадин» ибаратдик квай музыкантар (месэла, гитарахъан [[Ричи Блэкмор]], клавишархъан [[Джон Дуглас Лорд|Джон Лорд]], далдамхъан [[Ян Пейс]]) инструменталистар-виртуозар яз гьисабзава. Дуьньяда абурун албумрин 100 миллиондилай пара копия маса ганва.<ref>{{cite web|url=http://www.telegraph.co.uk/culture/culturevideo/musicvideo/9404573/Deep-Purple-keyboard-player-Jon-Lord-dies-aged-71.html|title=Deep Purple keyboard player Jon Lord dies aged 71|publisher=[[The Telegraph]]|accessdate=2013-02-21|archiveurl=http://www.webcitation.org/6EhgmooWJ|archivedate=2013-02-25}}</ref>
== Квай ксар ==
{|class="standard"
|-
!Ибарат
!ЧӀав
!Вокал
!Гитара
!Бас-гитара
!Клавишнар
!Далдамар
|-
|Mark 1
|[[1968 йис]]ан нава — [[1969 йис]]ан кьамуг
|[[Род Эванс]]
|rowspan="3"|[[Ричи Блэкмор]]
|[[Ник Симпер]]
|rowspan="9"|[[Джон Дуглас Лорд|Джон Лорд]]
|rowspan="10"|[[Иэн Пэйс]]
|-
|Mark 2
|[[1969 йис]]ан кьамуг — [[1973 йис]]ан 30 кьамуг
|[[Иэн Гиллан]]
|[[Роджер Гловер]]
|-
|Mark 3
|[[1973 йис]]ан баскӀум — [[1975 йис]]ан 5 нава
|rowspan="2"|[[Дэвид Ковердейл]]
|rowspan="2"|[[Гленн Хьюз]]
|-
|Mark 4
|[[1975]] — [[1976 йис]]ан ибне
|[[Томми Болин]]
|-
|Mark 5 (2a, 2.2)
|[[1984 йис]]ан нава — [[1989 йис]]ан нава
|[[Иэн Гиллан]]
|rowspan="3"|[[Ричи Блэкмор]]
|rowspan="6"|[[Роджер Гловер]]
|-
|Mark 6 (5)
|[[1989 йис]]ан зул — [[1992 йис]]ан зул
|[[Джо Линн Тёрнер]]
|-
|Mark 7 (2b, 2.3)
|[[1992]] зул — [[1993 йис]]ан 17 цӀехуьл
|rowspan="4"|[[Иэн Гиллан]]
|-
|Mark 8 (6)
|[[1993 йис]]ан 2 фундукӀ — [[1994 йис]]ан чиле
|Джо Сатриани]]
|-
|Mark 9 (7)
|[[1994 йис]]ан цӀехуьл — [[2002 йис]]ан эхен
|rowspan="2"|[[Стив Морс]]
|-
|Mark 10 (8)
|[[2002 йис]]ан ибне — алай чӀав
|[[Дон Эйри]]
|}
== Куьруь тир дискография ==
'' Mark 1 ''
* [[1968 йис|1968]] — ''[[Shades of Deep Purple]]''
* 1968 — ''[[The Book of Taliesyn]]''
* [[1969 йис|1969]] — ''[[Deep Purple (албум)|Deep Purple]]''
'' Mark 2 ''
* [[1970 йис|1970]] — ''[[Deep Purple in Rock]]''
* [[1971 йис|1971]] — ''[[Fireball (албум)|Fireball]]''
* [[1972 йис|1972]] — ''[[Machine Head (албум)|Machine Head]]''
* [[1973 йис|1973]] — ''[[Who Do We Think We Are]]''
'' Mark 3 ''
* [[1974 йис|1974]] — ''[[Burn (албум)|Burn]]''
* 1974 — ''[[Stormbringer]]''
'' Mark 4 ''
* [[1975 йис|1975]] — ''[[Come Taste the Band]]''
'' Mark 5 (2.2) ''
* [[1984 йис|1984]] — ''[[Perfect Strangers]]''
* [[1987 йис|1987]] — ''[[The House of Blue Light]]
''
'' Mark 6 (5) ''
* [[1990 йис|1990]] — ''[[Slaves & Masters]]''
''
'' Mark 7 (2.3) ''
* [[1993 йис|1993]] — ''[[The Battle Rages On…]]''
'' Mark 8 (6) ''
* Официал албумар авачир
'' Mark 9 (7)''
* [[1996 йис|1996]] — ''[[Purpendicular]]''
* [[1998 йис|1998]] — ''[[Abandon]]''
'' Mark 10 (8) ''
* [[2003 йис|2003]] — ''[[Bananas]]''
* [[2005 йис|2005]] — ''[[Rapture of the Deep]]''
* [[2013 йис|2013]] — ''[[Now What?!]]''
* [[2017 йис|2017]] — ''Infinite''
* [[2020 йис|2020]] — ''Whoosh!''
* [[2021 йис|2021]] — ''Turning to Crime''
''Mark 11 (9)''
* [[2024]] — ''=1''
* [[2026]] — ''SPLAT!''
== Баянар ==
{{Баянар}}
== ЭлячӀунар ==
;Ингилис чӀалан ресурсар
* [http://www.deep-purple.net/ Deep Purple Appreciation Society]
* [http://www.thehighwaystar.com www.thehighwaystar.com]
;Урус чӀалан ресурсар
* [http://deep-purple.biz/ Российские страницы о группе Deep Purple]
* [http://www.guitar.ru/musicians/biography/biography_195.html Ричи Блэкмор: Поймавший радугу]
* [http://www.deep-purple.am Армянские пурпурные страницы эпохальной группы Deep Purple] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160111081520/http://deep-purple.am/ |date=2016-01-11 }}
* [http://www.deep-purple.ru Сайт, посвящённый творчеству группы Deep Purple]
* [http://www.fuzz-magazine.ru/magazine/2008/10-2008/4055-deep-purple-- Память крови] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110128064446/http://fuzz-magazine.ru/magazine/2008/10-2008/4055-deep-purple-- |date=2011-01-28 }}
* [http://diggler-dirt.livejournal.com/7388.html Дух, неподвластный времени]
{{Къецепатан элячӀунар}}
[[Категория:Deep Purple| ]]
[[Категория:ЧӀехибританиядин рок-кӀеретӀар]]
[[Категория:Хард-рок-кӀеретӀар]]
[[Категория:Квинтетар]]
lw6p027k3ba69hs1rbevymw305kx55d
Агъсу район
0
13730
98272
98206
2026-05-07T09:07:23Z
InternetArchiveBot
8697
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
98272
wikitext
text/x-wiki
{{Администрациядин тек
|тӀвар = Агъсу район
|тамам тӀвар ={{lang-az|Ağsu rayonu}}
|карта = Agsu District in Azerbaijan 2021.svg
|уьлкве = Азербайжан
|административ паюн =59 муниципалитетар
|кьилин шегьер = [[Агъсу]]
|шегьерар =
|кьилин жуьре = Кьил
|кьил =Вахид Гейдар оглы Тагиев
|майдан =1 020
|официал чӀал = азербайжан чӀал
|агьалияр =79 232
|агьалидин чуькьуьнвал =77,68
|сятдин чӀул = +4:00
|ISO =AZ-AGU
|телефондин код =+994 198
|почтунин индекс =AZ 0600
|сайт =http://agsu-ih.gov.az/
|commonscat =
}}
'''Агъсу район''' ({{lang-az|Ağsu rayonu}}) — [[Азербайжан]]да авай район я.
Майдан — 1 020 км². Агьалияр — 79 232 кас. Агьалидин чуькьуьнвал — 77,68 кас/км².
Административ юкь — [[Агъсу]] я.
== Тарих ==
[[Аббас-Кули-ага Бакиханов]]а вичин «[[Гюлистан-и Ирам]]» лугьудай ктабда къейдзвавал, 1735 йисуз [[Надир Шагь]]а [[Шамаха]]дин агьалияр акъудна вичи Агъсу вацӀал бине эцигнавай цӀийи шегьерда ацукьарна. Гьа чӀавалай тарихдин «Шамаха» шегьердиз «ЦӀуру Шамаха», Агъсудиз — «ЦӀийи Шамаха» лугьудай. XVIII виш йисуз авай шегьердин тӀвар «Агъсучай» вацӀун тӀварцӀелай къачуна. XVIII виш йисан Агъсу шегьердин чкӀай харапӀаяр («Хараба шегьер») — гилан Агъсу шегьердин кьибледин пата чка кьунва<ref>{{книга |заглавие=Энциклопедический словарь топонимики Азербайджана |оригинал=Azərbaycan toponimlərinin ensiklopedik lüğəti |ссылка=http://www.lib.az/users/1/upload/files/Azerbaycan_toponimlerinin_ensiklopedik_lugeti.pdf |ответственный=под ред. Р. Алиевой |место=Баку |издательство=Шарк-Гарб |год=2007 |томов=2 |том=1 |страниц= |страницы=30 |isbn= |ref=}}</ref>.
Район [[1943 йис]]ан 8 октябрдиз туькӀуьрна. [[1963 йис]]уз ам тергна ва [[Куьрдамир район]]дихъ гилигна. [[1965 йис]]уз адакай мад кьилдин административ район хьана<ref>{{книга|заглавие = Административное деление Азербайджанской ССР на 1 января 1977 года|ссылка = http://elibrary.bsu.az/yenii/ebookspdf/az_ssri.pdf|место = Баку|издательство = Азернешр|год = 1979|страницы = 6}}</ref>.
== География ==
Районди Азербайжандин юкьван пата чка кьунва. Тарихдалди Ширвандин территориядик акатзавай районди Бакудилай рагъакӀидай патахъ 156 км яргъал, Баку-Къазах шосседал чка кьунвайди я. Агъсу район рагъакӀидай ва кефердинни рагъакӀидай патарихъ [[Исмаиллы район]]дихъ, кефердинни рагъэкъечӀдай ва рагъэкъечӀдай патарихъ — [[Шемаха район]]дихъ, кьибледин патахъ — [[Куьрдамир район]]дихъ ва [[Гьажикьабул район]]дихъ сергьятрал ала.
Районда суван, суварин цинерив гвай ва кьулувилин рельеф ава. Суван паюни гьуьлуьн дережадилай 700—1000 м вине чка кьунва. Юкьван гьалдин гьавадин температура 13-14 °С. Юкьван гьалдин йисан къваларин кьадар — 400—600 мм<ref name="АСЭ">{{книга |заглавие = '''Ағсу рајону''' |издание =Азербайджанская советская энциклопедия: в 10 томах | оригинал = Азәрбајҹан Совет Енсиклопедијасы |ответственный=Ҹ. Гулијевин редаксијасы илә. |место = Баку |издательство = АСЕ-нын баш редаксијасы |том = 1|страницы = }}</ref>.
== Агьалияр ==
Йисариз килигна Ахсу райондин агьалийрин дегиш хьунин динамика<ref>[http://pop-stat.mashke.org/azerbaijan-division.htm Division of Azerbaijan] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131204134054/http://pop-stat.mashke.org/azerbaijan-division.htm |date=2013-12-04 }}</ref><ref>Азербайжандин агьалияр сиягьдиз къачун. 2009, Баку.</ref>.
{|class="wikitable"
|-
|'''Йис'''
|'''[[2000 йис|2000]]'''
|'''[[2005 йис|2005]]'''
|'''[[2010 йис|2010]]'''
|'''[[2015 йис|2015]]'''
|'''[[2018 йис|2018]]'''
|-
|'''Агьалияр'''
|63 100
|{{гзаф хьун1}} 67 000
|{{гзаф хьун1}} 71 000
|{{гзаф хьун1}} 76 300
|{{гзаф хьун1}} 79 232
|}
=== Миллетар ===
Райондин агьалийрин лап чӀехи пай [[Азербайжанар|азербайжанри]] туькӀуьрзава. Кьведлагьай чкадал [[лезгияр]], пудлагьай [[туьрквер-месхетияр]] ала<ref>[http://pop-stat.mashke.org/azerbaijan-ethnic2009.htm] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120207161726/http://pop-stat.mashke.org/azerbaijan-ethnic2009.htm |date=2012-02-07 }} Ethnic composition of Azerbaijan by 2009 census</ref>.
{| class="standard"
!Народ ||[[1979 год]]<br> чел<ref>[http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/axsu79.html 1979г Ахсуйский район 1979 перепись]</ref>.||[[1999 год]] <br> чел<ref>[http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/rnazerbaijan.html АЗЕРБАЙДЖАН (1999 г.)]</ref>.
|-
|[[азербайжанар]]
|align=right| 46 468 (96,2 %)
|align=right| {{гзаф хьун1}} 61 681 (99,0 %)
|-
|[[лезгияр]]
|align=right| 515 (1,1 %)
|align=right| {{тӀимил хьун1}} 484 (0,8 %)
|-
|[[урусар]]/[[украинар]]
|align=right| 75 (0,2 %)
|align=right| {{гзаф хьун1}} 80 (0,1 %)
|-
|[[эрменияр]]
|align=right| 1174 (2,4 %)
|align=right| ''малуматар авач''
|-
| масадбур
|align=right| 44 (0,1 %)
|align=right| {{тӀимил хьун1}} 22 (0,1 %)
|-
|}
== Баянар ==
{{Баянар}}
== ЭлячӀунар ==
* [http://agsu-ih.gov.az/ Официал сайт]{{ref-az}}
{{Къецепатан элячӀунар}}
{{Azerbaijan-geo-stub}}
{{Азербайжандин административ паюн}}
[[Категория:Азербайжандин районар]]
l0hw7cn9mcofqaiic37hr9o2kbkzscf
Имишли район
0
13766
98276
98185
2026-05-07T11:52:26Z
InternetArchiveBot
8697
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
98276
wikitext
text/x-wiki
{{Администрациядин тек
|тӀвар = Имишли район
|тамам тӀвар ={{lang-az|İmişli rayonu}}
|карта = Imishli District in Azerbaijan 2021.svg
|уьлкве = Азербайжан
|административ паюн =49 муниципалитетар
|кьилин шегьер = [[Имишли]]
|шегьерар =
|кьилин жуьре = Кьил
|кьил =Жейхун Рзаев
|майдан =1 826
|официал чӀал = азербайжан чӀал
|агьалияр =131 300
|къалинвал =71,9
|сятдин чӀул = +4:00
|ISO =AZ-IMI
|телефондин код =+994 154
|почтунин индекс =AZ 3000
|сайт =http://www.imishli-ih.gov.az/
|commonscat =
}}
'''Имишли район''' ({{lang-az|İmişli rayonu}}) — [[Азербайжан]]да авай район я.
Майдан — 1 826 км². Агьалияр — 131 300 кас. Агьалидин чуькьуьнвал — 71,9 кас/км².
Административ юкь — [[Имишли]] я.
Имишли район [[Арандин экономикадин район]]дин ибаратдик акатзава.
== Тарих ==
[[Урусатдин Империя]] авай вахтунда гилан Имишли райондин чилерал кьилин инсанар яшамиш жезвай чка [[Карадонлу]] хуьр тир. Ам [[Салиян уезд]]дик квай тир, гуьгъуьнлай — [[Джавад уезд]]дик. Карадонлудивай кефердинни рагъэкъечӀдай патахъ Кьасумхуьруьвай Кеферпатахъ IX—XIII виш йисарин поселенияр экӀя хьанва. 1930-лагьай йисан августдиз Карадонлу район туькӀуьрнава. [[Алят]]-[[Миндживан]] лугьудай ракьун рехъ чӀугвайдалай кьулухъ райондин юкь рекьерин мукьув акъудиз герек хьана. 1930-лагьай йисуз арадал гъанвай Имишли хуьр фад чӀехи жезвай тир, гьавиляй са арадилай райондиз гилан тӀвар гана. 1944-лагьай йисуз Имишлидиз шегьер хьтин поселкадин статус гана, 1960-лагьай йисуз — шегьердин статус<ref>{{книга|заглавие = Административное деление Азербайджанской ССР на 1 января 1977 года|ссылка = http://elibrary.bsu.az/yenii/ebookspdf/az_ssri.pdf|место = Баку|издательство = Азернешр|год = 1979|страницы = 6}}</ref>.
1959-лагьай йисуз къенин Багьрамтепедин территорияда Аракс вацӀал зурба гидротӀвал туькӀуьрна, ада Имишли, Саатли, Сабирабад ва Билясувар районрин тум цайи чилер цив таъминарзава.
== География ==
Районди Азербайжандин рагъакӀидай пата чка кьунва. Район кефердин патахъ [[Куьрдамир район]]дихъ, рагъэкъечӀдай патахъ — [[Сабирабад район]]дихъ, [[Саатли район]]дихъ, кьибледин патахъ [[Билясувар район]]дихъ ва [[Иран]]дихъ, рагъэкъечӀдай патахъ [[Бейлакъан район]]дихъ, кефердинни рагъакӀидай патахъ [[Зердаб район]]дихъ галаз сергьятдал ала.
Райондин территориядин чӀехи пай гьульуьн дережадилай агъада ала. Январдиз жезвай юкьван гьалдин температура: +1,6 °C, июлдиз: +26,10 °C. Йиса 300 мм къвалар къвазва<ref name="АНЭ-1">{{книга|часть = İmişli rayonu|заглавие = [[Азербайджанская национальная энциклопедия|Azərbaycan Milli Ensiklopediyası]]|том = I|место = Bakı|год = 2009|издательство = Azərbaycan Milli Ensiklopediyası|ответственный = [[Керимов, Махмуд Керим оглы|M. K. Kərimov]]}}{{ref-az}}</ref>.
== Агьалияр ==
Йисариз килигна Дашкесан райондин агьалийрин дегиш хьунин динамика<ref>[http://pop-stat.mashke.org/azerbaijan-ethnic1999.htm Ethnic composition of Azerbaijan 1999] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170919205457/http://pop-stat.mashke.org/azerbaijan-ethnic1999.htm |date=2017-09-19 }}{{ref-en}}</ref><ref>[http://pop-stat.mashke.org/azerbaijan-ethnic2009.htm Ethnic composition of Azerbaijan 2009] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120207161726/http://pop-stat.mashke.org/azerbaijan-ethnic2009.htm |date=2012-02-07 }}{{ref-en}}</ref><ref>Азербайжандин агьалияр сиягьдиз къачун. 2009, Баку.</ref><ref name="АНЭ-1"/>.
{|class="wikitable"
|-
|'''Йис'''
|'''[[1999 йис|1999]]'''
|'''[[2009 йис|2009]]'''
|'''[[2020 йис|2020]]'''
|-
|'''Агьалияр'''
|104 026
|{{гзаф хьун1}} 114 183
|{{гзаф хьун1}} 131 300
|}
== Баянар ==
{{Баянар}}
== ЭлячӀунар ==
* [http://www.imishli-ih.gov.az/ Официал сайт]{{ref-az}}
{{Къецепатан элячӀунар}}
{{Azerbaijan-geo-stub}}
{{Азербайжандин административ паюн}}
[[Категория:Азербайжандин районар]]
262naubxbtp78cekzvdbo2fbhck1nqh
Гобустан район
0
13775
98274
98219
2026-05-07T10:52:07Z
InternetArchiveBot
8697
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
98274
wikitext
text/x-wiki
{{Администрациядин тек
|тӀвар = Гобустан район
|тамам тӀвар ={{lang-az|Qobustan rayonu}}
|карта = Gobustan District in Azerbaijan 2021.svg
|уьлкве = Азербайжан
|административ паюн =26 муниципалитетар
|кьилин шегьер = [[Гобустан]]
|шегьерар =
|кьилин жуьре = Кьил
|кьил =Адиль Мамедов
|майдан =1 369
|официал чӀал = азербайжан чӀал
|агьалияр =46 871
|къалинвал =34,24
|сятдин чӀул = +4:00
|ISO =AZ-QOB
|телефондин код =+994 150
|почтунин индекс =AZ 3700
|сайт =http://qobustan-ih.gov.az/
|commonscat =
}}
'''Гобустан район''' ({{lang-az|Qobustan rayonu}}) — [[Азербайжан]]да авай район я.
Майдан — 1 369 км². Агьалияр — 46 871 кас. Агьалидин чуькьуьнвал — 34,24 кас/км².
Административ юкь — [[Гобустан]] я.
Гобустан район [[Суван-Ширвандин экономикадин район]]дин ибаратдик акатзава.
== Тарих ==
Гилан Гобустан райондин территория [[Урусатдин империя]]дин ибаратдик кваз [[Каспий вилаят]]дик акатзавай, гуьгъуьнлай [[Шемаха губерния]]дик, 1859-лагьай йисалай гуьгъуьниз — [[Баку губерния]]дик квай тир. [[Азербайжандин ССР]]-дин ибаратдик кваз ам сифтедай [[Шемаха уезд]]дик квай, адак Мараза участок квай тир. 1930-лагьай йисуз [[Шемаха район]] туькӀуьрна, адан ибаратдик [[Гобустан (шегьер)|Мараза]] хуьрни акатна. 1943-1959-лагьай йисарин арада Мараза район Шемаха райондин ибаратдикай хкудна, ахпа ам мад Шемаха райондин ибаратдик кутуна<ref>{{книга|заглавие = Административное деление Азербайджанской ССР на 1 января 1977 года|ссылка = http://elibrary.bsu.az/yenii/ebookspdf/az_ssri.pdf|место = Баку|издательство = Азернешр|год = 1979|страницы = 6}}</ref>.
1990-лагьай йисан апрелдиз Шемаха райондин ибаратдикай Гобустан район хкудна. 2008-лагьй йисуз райондин юкь тир Мараза шегьер хьтин поселкадиз шегьердин статус гана, адал [[Гобустан (шегьер)|Гобустан]] тӀвар эцигна<ref>[https://azertag.az/xeber/AZARBAYCAN_RESPUBLIKASININ_QOBUSTAN_RAYONUNUN_INZIBATI_ARAZI_BOLGUSUNDA_QISMAN_DAYISIKLIKLAR_EDILMASI_HAQQINDA_AZARBAYCAN_RESPUBLIKASININ_QANUNU-407892?__cf_chl_jschl_tk__=691fc554c559395688e3318b3f2f5e8eccd4a756-1603743664-0-Ac102dLkijCZWBA48YAi4Y7b7g-Woos8WjwA1ye1DmUWanTQ_ga2oWKadEMwr7s0fLo1AXei1diEuzWydrhUgwhEmluWGJ9Sp-WPzAtQY0RYMY1eGsgiJ9K6NJVdTbB7o6TPSyqQIRytlAoQRX5ZVszKlzW8_xzUZZ7COxp52MBkILVWKH0VwJN-zfDxIXzxpFfK3dfM09gr3KWMceC4ZdSVTwzVWtbBdOk8sYS8gOGzjhNT_XhHKB0xstwfrBq46BicsjB0iJjneidh1Yi1C1-QFO-jfyNZSPk-2SFN9zMCG_vbHyKCW83CN9EytJMD_ED-lnuK4lExlLDVAF6zFs_YftbKNfhV37PpTdiHLDrAuBwDAmFEPTvmhUJ6MsjsWW0qwG1lkLlwOZ0dalALcL9eyu1VdLCYrKbxD3RU4HNZaSMsMzUG6983fpUEK8vGIBRUQircI3L-mv2iYClxsPuWuxZ9r92_bNQWLu_t4on2 Azərbaycan Respubli̇kasinin Qobustan Rayonunun İnzi̇bati̇ Ərazi̇ Bölgüsündə Qi̇smən Dəyi̇şi̇kli̇klər Edi̇lməsi̇ Haqqinda Azərbaycan Respubli̇kasinin Qanunu]{{ref-az}}</ref>.
== География ==
Районди Азербайжандин рагъэкъечӀдай пата чка кьунва. Гобустан район кефердинни рагъэкъечӀдай патахъ [[Хизи район]]дихъ, кьиблединни рагъэкъечӀдай патахъ [[Апшерон район (Азербайжан)|Апшеронским райондихъ]], кьибледин патахъ [[Гьажикьабул район]]дихъ, рагъакӀидай патахъ [[Шемаха район]]дихъ галаз сергьятдал ала.
Райондин территориядин яргъивал: рагъэкъечӀдай патай рагъакӀидай патаз — 80 км, кефердин патай кьибледин патаз — 100 км я.
Гобустан райондин территория — четин рельеф авай суван зона. Ам нафтӀадалди ва тӀебии газдалди девлетлуди я.
Адетдалди зуркъумлухдин климат ава. Хъуьтуьл кьуьд, лап чими гад. Йисан къваларин кьадар — 250 мм. Виридалайни кьакьан юкьван гьалдин температура июлдиз жезва (32 °C), виридалайни аскӀан юкьван гьалдин температура — январдиз (-1,6 °C)<ref name="АНЭ-1">{{книга|часть = Qobustan rayonu|заглавие = [[Азербайджанская национальная энциклопедия|Azərbaycan Milli Ensiklopediyası]]|том = I|место = Bakı|год = 2009|издательство = Azərbaycan Milli Ensiklopediyası|ответственный = [[Керимов, Махмуд Керим оглы|M. K. Kərimov]]}}{{ref-az}}</ref>.
== Агьалияр ==
Йисариз килигна Гобустан райондин агьалийрин дегиш хьунин динамика<ref>[http://pop-stat.mashke.org/azerbaijan-ethnic1999.htm Ethnic composition of Azerbaijan 1999] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170919205457/http://pop-stat.mashke.org/azerbaijan-ethnic1999.htm |date=2017-09-19 }}{{ref-en}}</ref><ref>[http://pop-stat.mashke.org/azerbaijan-ethnic2009.htm Ethnic composition of Azerbaijan 2009] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120207161726/http://pop-stat.mashke.org/azerbaijan-ethnic2009.htm |date=2012-02-07 }}{{ref-en}}</ref><ref>[http://pop-stat.mashke.org/azerbaijan-division.htm Division of Azerbaijan] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131204134054/http://pop-stat.mashke.org/azerbaijan-division.htm |date=2013-12-04 }}</ref><ref>Азербайжандин агьалияр сиягьдиз къачун. 2009, Баку.</ref><ref name="АНЭ-1"/>.
{|class="wikitable"
|-
|'''Йис'''
|'''[[1999 йис|1999]]'''
|'''[[2010 йис|2009]]'''
|'''[[2015 йис|2015]]'''
|'''[[2020 йис|2020]]'''
|-
|'''Агьалияр'''
|34 184
|{{гзаф хьун1}} 40 112
|{{гзаф хьун1}} 44 000
|{{гзаф хьун1}} 46 871
|}
== Баянар ==
{{Баянар}}
== ЭлячӀунар ==
* [http://qobustan-ih.gov.az/ Официал сайт]{{ref-az}}
{{Къецепатан элячӀунар}}
{{Azerbaijan-geo-stub}}
{{Азербайжандин административ паюн}}
[[Категория:Азербайжандин районар]]
e6i4fad2mbj1yh1urnnpnxxym7ug82z