Википедия lezwiki https://lez.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%8C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD_%D1%87%D1%87%D0%B8%D0%BD MediaWiki 1.47.0-wmf.9 first-letter Медиа Служебная Веревирд авун Уртах Уртахдин веревирд авун Википедия Википедия веревирд авун Файл Файл веревирд авун MediaWiki MediaWiki веревирд авун Шаблон Шаблон веревирд авун Справка Обсуждение справки Категория Категория веревирд авун TimedText TimedText talk Модуль Обсуждение модуля Event Event talk Дасхуьруьнви Моисей 0 209 98718 89705 2026-07-03T17:45:04Z ~2026-38038-71 13013 /* */ 98718 wikitext text/x-wiki '''Дасхуьруьнви Моисей''' — [[VII виш йис]]уз уьмуьр авур [[Алпан]]дин чӀехи шаир ва алим. Ам вичин ''«Алпандин тарих»'' ктабдалди вири дуьньядиз машгьур хьанай. И дегь эсер 625 йисуз [[алпан чӀал]]ал кхьенва, са шумуд виш йис вилик [[Эрмени чӀал|эрмени]], [[Урус чӀал|урус]], [[Француз чӀал|француз]] ва маса чӀалариз таржума авунва. Адан копияр [[Эрменистан]]дин Матенадаран ктаб кlвала хуьзва. ЧӀехи пай тарихчийри ам [[эрменияр|эрмени]] миллетдай тирди тестикьарзава. Анжах ам эрмени туш, алпан я. «Алпандин тарих» лезги халкьарин тарихдикай теснифнавай садлагьай чӀехи эсер я. Тарихдин илимар чирунал алахънавай Моисея вичин улубда IV—VI виш йисарин алимрин ктабрикай менфят къачунва ва вич шагьид хьайи вакъиайрикай луькӀуьнзава. Моисей Дасхуьруьнвиди «Алпандин тарих» улубдалди лезги миллетрихъ цӀийи аямдин сифте виш йисара кьилди гьукумат, культура, кӀел-кхьин ва эдебият хьайиди субутарзава. И къимет авачир хьтин улубдалди чӀехи камалэгьлиди гьам вичин халкьдиз, гьамни вичиз зурба гуьмбет эцигнава. == Баянар == {{Баянар}} == Зарият == * Моисей Дасхуринви (Мовсес Каланкатуаци). История страны Алуанк. — Ереван, 1984. * Тревер К. В. Очерки по истории и культуре Кавказской Албании (IV в. до н. э. -VII в. н. э.). М. Л., 1959. * Алиев К. Античная Кавказская Албания. -Баку, 1992. * Бадалов Ф. А. История лезгинского народа и государства (V тыс. до н. э. — X в. н. э.). — [[Дербент]], 1998. == ЭлячӀунар == [[Категория:Лезги шаирар]] [[Категория:Алпандин шаирар]] di7wvwis8s4omm90e231uzja5ye6ceu Садвал 0 4636 98720 90686 2026-07-03T19:22:43Z ~2026-38038-71 13013 /* */ 98720 wikitext text/x-wiki Лезгийрин гележек Азербайжан ва Дагъустан гвачиз аваш. Азербайжан ва Дагъустандин галаз сад хьухь, лезгияр. == ЭлячӀун == * [http://www.refworld.org/docid/469f38d3c.html Chronology for Lezgins in Russia]{{ref-en}} {{stub}} [[Категория:Лезгистандин тарих]] 5pec73mmoo7rk36gbtxiefbgudmgtzf 98721 98720 2026-07-03T19:23:17Z ~2026-38038-71 13013 /* */ 98721 wikitext text/x-wiki Лезгийрин гележек Азербайжан ва Дагъустан гвачиз аваш. Азербайжан ва Дагъустандин галаз сад хьухь, лезгияр == ЭлячӀун == * [http://www.refworld.org/docid/469f38d3c.html Chronology for Lezgins in Russia]{{ref-en}} {{stub}} [[Категория:Лезгистандин тарих]] sr9gftajlb8vguvf3oiv5w0oty9l9o5 Бойнице 0 6792 98716 95162 2026-07-03T17:33:21Z InternetArchiveBot 8697 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 98716 wikitext text/x-wiki '''Бойнице''' ([[словак чӀал|словак]]. Bojnice, {{lang-de|Weinitz}}, {{lang-hu|Bajmóc}}) — [[Словакия]]дин рагъакӀидай пата авай курортдин шегьер я. Бойницеда 5 агъзур касди уьмуьр гьалзава. 1113 йисуз шегьердин тӀвар сад лагьай сеферда кхьиналди кьуна.<ref>[http://travel.imhonet.ru/city/360347/about/ Бойнице — описание]{{Deadlink|date=July 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> [[Файл:Zamok_Bojnice.jpg|thumb|]] == Алай чка == Шегьер уьлкведин рагъакӀидай пата, Прьевидза шегьердай рагъакӀидай патахъ са километрда ава. Бойнице Нитра вацӀун эрчӀи къерехда,[[Стражовске Врхи]] суван кӀватӀалдин кӀане ава. == Агьалияр == 2005 йисан агьалияр сиягьдиз къачунин нетижайриз килигна, шегьерда 4983 касди уьмуьр гьалзава. '''Миллетрин состав:''' * [[словакар]] (97 %); * [[чехар]] (0,68 %); * [[немцер]] (0,24). '''Динрин состав:''' * католикар (75 %); * Аллагь аваз хьунухь инкар ийизвайбур (19 %); * лютеранар (2 %). == КьетӀен чӀехи чкаяр == Шегьердин тӀвар кьурла сифтени-сифте Бойнице къала (Словакиядин виридалайни чӀагай къалайрикай сад яз гьисабзава) ва Словакиядин виридалайни фадлай туькӀуьрнавай гьайванган рикӀел хквезава.<ref>[http://turoved.ru/countries/slovakia/info/s59/i909/ Бойнице]</ref> * [[Бойнице къала]] (11-лагьай вишйис); * [[Бойницедин гьайванган]] (1955 йиса 1 нава вацраз ахъана); * [[Пак Ян Непомуцкидин гъвечӀи клиса]] (1732 йис); * [[Пак Мартинан костел]] (12-14-лагьай вишйис); * КьветӀ (шегьердин юкьва авай); * [[Матьяш пачагьдин гъулцин]] (700 йиса авай тар). == КьетӀен чӀехи бойницевияр == * [[Мирослав Мечирж]] — теннист, олимпиядин чемпион * Эндрю (Энди) Краус — словакиядин актер, артист, комик * [[Ю́рай Ку́чка]] — словакиядин футболхъан, ФК «Дженоа»<ref>[http://www.footballtop.ru/players/yuray-kucka Юрай Куцка]</ref> * Юрай Мокры — словакиядин актер * [[Мартин Петраш]] — словакиядин футболхъан, ФК «Гроссето»<ref>[http://bestfootballer.ru/martin-petrash Мартин Петраш биография] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160305011018/http://bestfootballer.ru/martin-petrash |date=2016-03-05 }}</ref> * [[Андре́й Се́кера]] — словакиядин хоккейхъан, ХК «Каролина Харрикейнз»<ref>[http://www.olympics10.ru/hockey/commands/slovakia/palyers/3306678.shtml Словакия: Андрей Секера]</ref> * Карина Хабшудова — виликди тир пешекарвилин теннисхъан, Олимпиядин къугъунра иштираквал авурди (Аталанта 96; Сидней 2000) * [[Мирослава Вавринец]] — виликди тир пешекарвилин теннисхъан, [[Роджер Федерер]]ан паб<ref>[http://www.tennisinfo.ru/article.php?articleid=564 Любимая фея Роджера Федерера]{{Deadlink|date=March 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> == Стхавилин шегьерар == * [[Затор]], [[Польша]] * [[Роста]], [[Италия]] * [[Есеник]], [[Чехия]] * [[Бад-Кроцинген]], [[Германия]] == Баянар == {{Баянар}} [[Категория:Словакиядин шегьерар]] nqwo3mogw4gu71ivc3pok2nzcyqsjwm Воскресенское (Дубна район) 0 6811 98719 98580 2026-07-03T18:06:17Z InternetArchiveBot 8697 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 98719 wikitext text/x-wiki {{ЯШЧ2+ |тӀвар=Воскресенское |статус= Хуьр |вичин чӀалал тӀвар = {{lang-ru|Воскресенское}} |ЯШЧдин статус = |уьлкве = Урусат |lat_deg = lat_deg =54 |lat_min = 7 |lat_sec = 2 |lon_deg =37 |lon_min = 6|lon_sec = 32 |CoordAddon = |CoordScale = |гьукуматдин картадин алцум = |региондин картадин алцум = |райондин картадин алцум = |региондин жуьре = Федерациядин субъект |регион = Тула вилаят |регион таблицада = Тула вилаят |райондин жуьре = Муниципал район |район = Дубна район |район таблицада = Дубна район{{!}}Дубна |C в регион = нет |жемятдин жуьре = Хуьруьнсовет |жемят = [[Воскресенское хуьруьнсовет|«Воскресенское» хуьруьнсовет]] |жемят таблицада = |къенепатан паюнар = |кьилин жуьре = |кьил = |бине эцигай тарих = |садлагьай тӀвар кьун = 1777 |виликан тӀварар = Тесницкое |майдан = |статус йисалай = |кьакьанвилин жуьре = |ЯШЧдин кьакьанвал = |климат = |официал чӀал = |агьалияр = |сиягьдиз къачур йис = |къалинвал = |агломерация = |миллетар = [[урусар]] |динар = [[православиевал|православиевал]] - [[христианар]] |чпи-чпиз гузвай тӀвар = |сятдин чӀул = |DST = |телефондин код = |почтунин индекс = 301150 |почтайрин индексар = |автомобилдин код = 71 |идентификатордин жуьре = |цифрадин идентификатор = 70218805001 |Commons-ра категория = |сайт = |сайтдин чӀал = |add1n = |add1 = |add2n = |add2 = }} '''Воскресенское''' — [[Тула вилаят]]дин [[Дубна район]]да авай хуьр. [[Воскресенское хуьруьнсовет|«Воскресенско» хуьруьнсовет]]дик акатзава. Хуьруьнсоветдин тек ва кьилин хуьр я. ==География== Хуьр [[Упа]] вацӀал, «Тула-Одоев» авторекьел ала. Райондин юкьвал кьван авай яргъалвал — 12,4 км, вилаятдин юкьвал кьван — 40,5 км я. == Хуьруьн тарих == Садлагьай тӀвар кьун — 1777 йис,<ref>[http://admvoskres.ru/home/79-235-let-voskresenskoe-2012.html 235-летие села отпраздновали жители Воскресенского в этом году.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130510195511/http://admvoskres.ru/home/79-235-let-voskresenskoe-2012.html |date=2013-05-10 }}</ref> Тесницкое хуьр яз (чилер-никӀер чара ийидайла). Са арадлай хуьруьз гьа чкадин клисадиз талукь тӀвар Воскресенское гана. Элкъвена къваларив гвай чкаяр Урусовар князрин иесивилик акатзавай тир. [[Урусатдин лукӀвал]] (урус. «крепостное право») гьич авурла, хуьр фад вилик физ гатӀумна. С. Н. Мальцева (1869—1931)гьакимвал авур чӀавуз ада хуьре майишат тухунин хъсанрун кьиле тухузвай тир. Ада хъсан идара ийизвай касдиз, хъсан джиджи (эрекь) чӀугвазвайдаз, тварархъандиз кӀвалахдал ша лагьана. НикӀин кӀвалахни малдарвал менфят авайди хьана. ЦӀуру Урусоврин кӀвалин патав Мальцева къени там, са шумуд майишатдин эцигунар, чӀем хкуддай бицӀи завут, балкӀандин цур гвай пачагьдин хьтин цӀийи кӀвал эцигна. [[Эхен революция]] гатӀумайла Мальцев [[Франция]]диз уьмуьр гьалдайвал хъфена. Адан кӀвачихъ ихьтин эхир гафар гьисабзава: «Вири захъ авай затӀар халкьариз тазва. Чи чӀавар акьалтӀарна». Мальцеван мал-девлетар гьукуматдин иеси тир шеъ хьана, абур «[[Кесибвилин комитетар|кесибвилин комитетриз]]» ([[Урус чӀал|урус.]]"комитеты бедноты")гана. Адан усадьбада хуьруьн идара, са арадлай ирид йисан мектебни чкайрал ацукьна. 1927 йисалай кьульухъ дарамат диде-буба авачир аялар хуьдай кӀвал хьиз кардик кутазвай тир. [[Ватан ЧӀехи дяве]]дин чӀавуз и тешкилат Уралдиз акъудна. 70-лагьай йисарилай кьулухъ усадьба мектеб кӀвалахун патал тайинарна.<ref>[http://admvoskres.ru/history/isto-sela.html История села Воскресенское] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140814143001/http://admvoskres.ru/history/isto-sela.html |date=2014-08-14 }}</ref> ==Агьалияр== Хуьре 3 740 (2011 й.) касди уьмуьр гьалзава <ref>[http://travel.imhonet.ru/city/360347/about/ Сельское поселение Воскресенское]{{Deadlink|date=July 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>. == КӀелун == * 2008 йисан пахун вацра Воскресенское хуьре вири гилан чӀаварин тӀалабриз кутугай кьуд виш кӀелайдаз жедай цӀийи мектеб ахъана.<ref>[http://newstula.ru/print_37828.html В Дубенском районе Тульской области открылась новая школа.]</ref> * 2014 йисан 15 эхендиз Воскресенское хуьре цӀуру мектеб авай дараматда гилан чӀаварин спорт-зал ахъана.<ref>[http://tnews.tula.net/news/society/v_dubenskom_rayone_otkrylsya_sportzal_kotoryy_ranee_podvel_glavu_rayona/ В Дубенском районе открылся спортзал]{{Deadlink|date=October 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> == Хуьруьнсовет == Воскресенское са тӀвар алай хуьруьнсоветдин юкь я.<ref>[http://www.bankgorodov.ru/region/settlement.php?id=304215 Сельское поселение Воскресенское]{{Deadlink|date=June 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> == Спорт == Гьар йисуз Воскресенское хуьре «Веденинан лыжня» тӀвар алай фадлай адет хьанвай лыжайрин спортдин акъажунар кьиле тухузвайди я.<ref>[http://www.rbudny.ru/lyzhnya-vedenina-%E2%80%93-2014.html?Itemid=0 «Лыжня Веденина — 2014»] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160312094658/http://www.rbudny.ru/lyzhnya-vedenina-%E2%80%93-2014.html?Itemid=0 |date=2016-03-12 }}</ref> == КьетӀен чкаяр == * [[Мальцеван усадьба]] (1909 йис)<ref>[http://www.rbudny.ru/lyzhnya-vedenina-%E2%80%93-2014.html?Itemid=0 Фото усадьбы Мальцова в селе Воскресенское, Дубенского района, Тульской области] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160312094658/http://www.rbudny.ru/lyzhnya-vedenina-%E2%80%93-2014.html?Itemid=0 |date=2016-03-12 }}</ref> * [[Христосан Чан Хкунин клиса (Воскресенское хуьр)|Христосан Чан Хкунин клиса]](1825 йис)<ref>[http://sobory.ru/article/?object=13908 Воскресенское. Церковь Воскресения Христова]</ref> == ТӀвар-ван авай хуьруьнвияр == * [[Веденин, Вячеслав Петрович]] — лыжаярхъан, кьведра Олимпиядин къугъунрин чемпион (1972), кьведра Дуьньядин чемпион (1970); цӀипудра СССГ-дин чемпион.<ref>[http://www.flgr.ru/flgr/legends/1340.html Веденин Вячеслав Петрович]</ref> == Баянар == {{Баянар}} [[Категория:Москва вилаят]] 8648gtqllpzoy0cbq53xgapyq83rvfk Братислава 0 7247 98717 98569 2026-07-03T17:37:29Z InternetArchiveBot 8697 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 98717 wikitext text/x-wiki {{ЯШЧ | статус = Шегьер | тӀвар =Братислава | тамам тӀвар =''Bratislava'' | фотография = Bratislava Montage.jpg | кьадар = 300px | къул = | пайдах =Flag of Bratislava.svg{{!}}bordered | герб =Coat of Arms of Bratislava.svg | региондин карта = | координатар = | уьлкве =Словакия | райондин жуьре =вилаят (край) | район =Братислава вилаят | регион =Братислава вилаят | хуьруьн жуьре = | хуьр = | кьенепатан паюнар = | кьилин жуьре = Приматор | кьил = [[Томаш Гудечек]] | бине эцигай тарих = | садлагьай тӀвар кьун = 907 | виликан тӀварар =Пожонь, Пресбург, Прешпорок | статус йисалай = <!-- статус с --> | майдан = 368 | ЯШЧ кьакьанвал =140 | гьава = субтропикрин, зур кьурай | агьали =462 603 | сиягьдиз кьачур йис =2012 | агьалидин къалинвал =1171 | агломерация = | халкьар =[[словакар]] (91,4 %), [[венграр]] (3,8 %), [[чехар]] (1,9 %), [[немцар]] (0,3 %), [[полякар]], [[украинар]] | динар =[[католикар]] 56,7 %, [[атеистар]] 29,3 %, [[лютеранар]] 6 %, амайбур 4,7 % | сятдин чӀул =+1 | телефондин код =+421 02 | почтунин индекс =8XX XX | автомобилдин код =BA,BL | сайт = http://www.bratislava.sk/ | commonscat =Bratislava }} '''Братисла́ва''' ({{lang-sk|Bratislava}} (/ˌbrætɨˈslɑːvə/ тахьайтӀа /ˌbrɑːtɨˈslɑːvə/); (1919-лагьай йисалди — '''Прешпорок''' тахьайтӀа '''Пре́шпорек''', ''Prešporok, Prešporek''), {{lang-de|Pressburg}}, '''Пре́сбург''', {{lang-hu|Pozsony}}, '''По́жонь''', юкьван виш йисарра {{lang-lat|Posonium}}, {{lang-lat|Istropolis}}, '''Истрополис''') — [[Юкьван Европа]]да авай шегьер, [[Словакия]]дин кьилин шегьер я. Агьалияр — 462,6 агъ. кас<ref>{{cite web|url=http://portal.statistics.sk/showdoc.do?docid=6772|title=Districts|publisher=Statistical Office of the Slovak Republic|lang=en|accessdate=2011-04-21|archiveurl=http://www.webcitation.org/61AlW1TG5|archivedate=2011-08-24}}</ref>. Шегьердин майдан — 368 кв. км. Братислава уьлкведин виридалайни чӀехи шегьер я; Словакиядин политикадин, экономикадинни мединиятдин юкь я. [[Словакия]]дин [[Словакиядин Президент|Президент]], [[Словакиядин Парламент|Парламент]] ва [[Словакиядин правительство|Правительство]] алай чка. Братиславада са шумуд университет, музей, театр, галерей ва маса мединиятдинни кӀелунин идараяр ава<ref name="Welcomebrochure">{{cite web |publisher=City of Bratislava |url=http://www.visit.bratislava.sk/en/VismoOnline_ActionScripts/File.aspx?id_org=700014&id_dokumenty=1059 |title=Brochure – Welcome to Bratislava |year=2006 |format=PDF |accessdate=April 25, 2007}}</ref>. ГьакӀни кьилин шегьерда пара Словакиядин чӀехи компанийринни финансрин идарайрин штаб-кӀвалер ала. Братислава вири дуьньяда кьилди сад тир маса уьлквейрихъ галаз арада масад авачиз сергьятрал алай кьилин шегьер я. Братислава [[Венгрия]]дихъни [[Австрия]]дихъ галаз сергьятрал ала. Братислава шегьердин Колчянская куьче патав гвай австриядин [[Китзее]] хуьруьн Альте-Нордзюд-Ландесштрассе куьчедиз элячӀзава, гьакӀни Венадин куьче австриядин [[Вольфсталь]] коммунадай тӀуз физвай Прессбург-штрассе куьчедиз элячӀзава. 1936-лагьай йисалди Братиславадай [[Вена]]диз шегьердин трамвайда аваз ыиз жезвай тир. Братиславадин тарих маса уьлквейрин, миллетринни динрин зурба таъсирдихъ галаз галкӀанвайди тир, яни австриявийрихъ, венгриявийрихъ, германиявийрихъ, сербрихъ<ref name="Serbs in Slovakia">{{cite web| publisher=Project Rastko | url= http://www.rastko.rs/antropologija/ljcerovic_srbi_slv.html#_Toc412640850| title= Srbi u Slovačkoj|year=2010 |format=website| accessdate=14 February 2014}}</ref>, словакрихъ, чехрихъ, чувудрихъ галаз (миллетрин тӀварар алфавитдин къайдада ганва, таъсирдин дережадихъ туш)<ref name="culturebrochure">{{cite web |publisher=City of Bratislava |url=http://www.visit.bratislava.sk/en/VismoOnline_ActionScripts/File.aspx?id_org=700014&id_dokumenty=1080 |title=Brochure – Culture and Attractions |year=2006 |format=PDF |accessdate=April 25, 2007}}</ref>. Габсбургрин монархиядин виридалайни чӀехи хкажунин девирда<ref name=NYT>{{cite web|last=Gruber|first=Ruth E.|title=Charm and Concrete in Bratislava|url=http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9D0CE7D9103DF933A25750C0A967958260&sec=&spon=&pagewanted=1|work=[[The New York Times]]|date=March 10, 1991|accessdate=2008-07-27}}</ref> Братислава Венгриядин кьилин шегьер тир (1541-1684-лагьай йисаррин арада). == География. Климат == Братислава [[Дунай]] вацӀун кьве къерехдал ала, [[ГъвечӀи Карпатар|ГъвечӀи Карпатрин]] ценерив. Шегьер арада масад авачиз [[Австриядихъни]] (2007-лагьай йисан 27 фундукӀ вацрал кьван [[Петржалка]]-[[Берг (Агъа Австрия)|Берг]] и [[Яровце]]-[[Китзее]] сергьятдин элячӀун кӀвалахзавай тир) [[Венгрия]]дихъ (2007-лагьай йисан 27 фундукӀ вацрал кьван [[Русовце]]-[[Райка]] сергьятдин элячӀун кӀвалахзавай тир) галаз сергьятрив агалтзава. Климат — континентдинди я, юкьван гьисабдалди йисан температура 10.6 ºС, юкьван гьисабдалди йисан къваларин кьадар — 565 мм. Юкьван гьисабдалди гьер вацӀран температура — −0,4&nbsp;°C кьван я, Юкьван гьисабдалди чиле вацӀран температура — 21,3&nbsp;°C. ХъуьтӀуьн чӀав — мекьивал, ламувални жив квайди я. Гад чимиди я, къати гарар квайди. {{Чкайрин климат |Город_род=Братиславадин |Чешме=<ref>[http://www.pogodaiklimat.ru/climate2/11816.htm]</ref> | Янв_юкь=-0.4 | Янв_юкь_къвал=39 | Фев_юкь=1.2 | Фев_юкь_къвал=37 | Мар_юкь=5.5 | Мар_юкь_къвал=38 | Апр_юкь=11.0 | Апр_юкь_къвал=34 | Май_юкь=16.0 | Май_юкь_къвал=55 | Июн_юкь=19.1 | Июн_юкь_къвал=57 | Июл_юкь=21.3 | Июл_юкь_къвал=53 | Авг_юкь=20.7 | Авг_юкь_къвал=59 | Сен_юкь=15.9 | Сен_юкь_къвал=55 | Окт_юкь=10.4 | Окт_юкь_къвал=38 | Ноя_юкь=4.9 | Ноя_юкь_къвал=54 | Дек_юкь=0.7 | Дек_юкь_къвал=46 | Йис_юкь=10.5 | Йис_юкь_къвал=565 | Янв_юкь_мин=-3.4 | Янв_юкь_макс=2.7 | Фев_юкь_мин=-2.3 | Фев_юкь_макс=5.1 | Мар_юкь_мин=1.3 | Мар_юкь_макс=10.3 | Апр_юкь_мин=5.4 | Апр_юкь_макс=16.7 | Май_юкь_мин=10.2 | Май_юкь_макс=21.8 | Июн_юкь_мин=13.4 | Июн_юкь_макс=24.9 | Июл_юкь_мин=15.4 | Июл_юкь_макс=27.5 | Авг_юкь_мин=15.0 | Авг_юкь_макс=27.0 | Сен_юкь_мин=11.0 | Сен_юкь_макс=21.7 | Окт_юкь_мин=6.1 | Окт_юкь_макс=15.6 | Ноя_юкь_мин=1.8 | Ноя_юкь_макс=8.2 | Дек_юкь_мин=-1.9 | Дек_юкь_макс=3.3 | Йис_юкь_мин=6.0 | Йис_юкь_макс=15.4 | Янв_а_макс=19.8 | Янв_а_мин=-24.6 | Фев_а_макс=19.1 | Фев_а_мин=-20.0 | Мар_а_макс=25.0 | Мар_а_мин=-15.1 | Апр_а_макс=30.3 | Апр_а_мин=-4.4 | Май_а_макс=33.4 | Май_а_мин=-2.0 | Июн_а_макс=36.3 | Июн_а_мин=3.0 | Июл_а_макс=38.2 | Июл_а_мин=7.0 | Авг_а_макс=39.3 | Авг_а_мин=5.0 | Сен_а_макс=34.0 | Сен_а_мин=-2.0 | Окт_а_макс=30.0 | Окт_а_мин=-8.0 | Ноя_а_макс=21.3 | Ноя_а_мин=-12.0 | Дек_а_макс=17.9 | Дек_а_мин=-20.0 | Йис_а_макс=39.3 | Йис_а_мин=-24.6 |}} == Агьалияр == == Административ паюн == Административ паюн — 5 мягьле (''okres''), 17 шегьердин пай (''Mestská časť''). Административ патахъай Братислава 5 мягьледиз чара жезва: [[Братислава I]] (шегьердин юкь); [[Братислава II]] (рагъаэкъечӀдай патан паяр); [[Братислава III]] (кефердинни рагъаэкъечӀдай патан паяр); [[Братислава IV]] (рагъакӀидай патанни кефердин паяр); [[Братислава V]] (кьиблепатан паяр, Дунай вацӀун эрчӀи къерехдал алаййбур, гьабурун арада [[Петржалка]] — Юкьван Европада виридалайни инсанар къалин тир яшамиш жедай мягьле).<ref name="petrzalkacity">{{cite web |publisher=City of Bratislava|url=http://visit.bratislava.sk/en/vismo/dokumenty2.asp?id_org=700014&id=1074&p1=1852 |title=Petržalka City |date=March 1, 2007 |accessdate=January 29, 2008 |quote=Petržalka City will transform the largest and most densely populated housing estate in Central Europe from a monotone cement-panel housing scheme into a fully-fledged town with autonomous multipurpose centre.}}</ref> Вич-вичи идара авун патал шегьер 17 паюниз чара жезва, абуруз гьардаз чпин кьил (''starosta'') ва совет авайди я. Советдик акатзавай депутатрин сан паюнин чӀехивилелайни агьалийрин кьадардилай аслу я.<ref name="localgovernment">{{cite web |title=Local Government |url=http://visit.bratislava.sk/en/vismo/dokumenty2.asp?id_org=700014&id=1044&p1=1811 |year=2005 |accessdate=April 29, 2007 |publisher=City of Bratislava}}</ref> Гьар пай шегьердин 20 кадастрдин чилин кӀусунив кьазва, арадай акъатун: [[Нове-Место (Братислава)|Нове-Место]] — ''Нове Место'' ва ''Виногьрады'' кадастрдин чилин кӀусариз чара жезва, [[Ружинов (Братислава)|Ружинов]] — ''Ружинов'', ''Нивы'' ва ''Трнавка'' кадастрдин чилин кӀусариз чара жезва. ГьакӀни Братислава офиациал тушир (чкадин, гьакӀан халкьдин) административ паюн ава, и официал тушир чкайринни мягьлейрин тӀварар шегьердин агьалийрин арада гьалтзава. {|class="wikitable" style="margin:0 auto; text-align:center;" |- |rowspan="8" |[[Файл:Bratislava boroughs color map.svg|200px]] !colspan="5" |Братиславадин паяр |- |'''[[Братислава I]]''' |'''[[Братислава II]]''' |'''[[Братислава III]]''' |'''[[Братислава IV]]''' |'''[[Братислава V]]''' |- |[[Старе-Место (Братислава)|Старе-Место]] |[[Ружинов (Братислава)|Ружинов]] |[[Нове-Место (Братислава)|Нове-Место]] |[[Карлова Вес]] |[[Петржалка]] |- |&nbsp; |[[Вракуня (Братислава)|Вракуня]] |[[Рача (Братислава)|Рача]] |[[Дубравка (Братислава)|Дубравка]] |[[Яровце]] |- |&nbsp; |[[Подунайске Бискупице (Братислава)|Подунайске Бискупице]] |[[Вайноры (Братислава)|Вайноры]] |[[Ламач (Братислава)|Ламач]] |[[Русовце]] |- |&nbsp; |&nbsp; |&nbsp; |[[Девин (Братислава)|Девин]] |[[Чуново]] |- |&nbsp; |&nbsp; |&nbsp; |[[Девинска Нова Вес (Братислава)|Девинска Нова Вес]] |&nbsp; |- |&nbsp; |&nbsp; |&nbsp; |[[Загьорска Быстрица (Братислава)|Загьорска Быстрица]] |&nbsp; |} == Тарих == * садлагьай гьамишан инсанар яшамиш жезвай чка [[неолит]] девирдиз талукь я ([[цӀарарни зулар квай хъенчӀинин культура]]). * чи эрадилай вилик 400-лагьай йис - чи эрадилай вилик 50-лагьай йис - кельтрин яшамиш жезвай чка, ам 50-лагьай йисан арада [[Дакар (халкь)|дакри]] [[Буребиста]] кьиле аваз чукӀурнава. * чи эрадилай вилик 50-лагьай йисан арада - герман тайифаяр Братиславадин чилериз атана. * чи эрадилай вилик 50-лагьай йисан арада - садлагьай римвийрин легионар Братиславадин чилерал арадал акъатна. * 70-лагьай йисан арада - Герулата римвийрин яшамишдай чка. * чи эрадин I—V виш йисарин арада - Рим Империядин сергьят Дунайдай тӀуз физвай тир, пара римвийринни герман яшамишдай жезвай чкаяр. * 375-лагьай йис - римвияр и чилер гадарзава. * V-лагьай виш йис - славъянар атана. * 560-лагьай йис - [[Аварар (куьчеривилин халкь)|аваррин]] атун. * 625-660-лагьай йисарин арада - [[Само (князвал)|Само]] князвал. * VIII-лагьай виш йисан эхир - 833-лагьай йис - [[Нитра князвал|Нитра]] князвал. * 833—907-лагьай йисарин арада - [[ЧӀехи Моравия]]дин пай. * 907-лагьай йис - садлагьай Братиславадин тӀвар кьун хроникра (Brezalauspurc): [[Прессбургдин патав ягъунар]] - венгриявийри бавариядин кьушунар туна. * 907—1918-лагьай йисарин къене (гъвечӀи араял галаз) - Венгриядин пай. * 1541—1684-лагьай йисарин къене - туьркери [[Буда]] къачурла - Австриядин Габсбург монархиядин агъавилик квай Венгриядин вахтунин кьилин шегьер. * 1805-лагьай йисан 25-лагьай фундукӀдиз - Франциядинни Австриядин арада Прессбургда ислягьвилин икьрар кутӀунна ([[Прессбургдин ислягьвал]]). * 1919—1939-лагьай йисарин къене - Чехословакиядин пай; ''Prešporek/Pressburg/Pozsony'' тӀварарин чкадал официалди яз «''Братислава''»-лугьудай тӀвар гана. * 1939—1945-лагьай йисарин къене - [[Садлагьай Словакиядин республика]]дин кьилин шегьер, Дунайдин а пата авай чилер (гилан Братислава IV мягьледин) Германияди аннексия авуна. * 1945-лагьай йисан 4-лагьай нава вацӀра - [[Братислава-Брно гьужумдин операция]]дин финифда [[2-лагьай Украинадин фронт]] фронтди Братислава шегьер азад авуна. * 1945—1992-лагьай йисарин къене - Чехословакиядин пай. * 1969—1992-лагьай йисарин къене - Чехословакиядик акатзавай [[Словакиядин Социализмдин Республика]]дин кьилин шегьер (1990-лагьай йисалай кьулухъ Словакиядин республикадин). * 1993-лагьай йисалай инихъ - аслу тушир Словакиядин кьилин шегьер. == КьетӀен чкаяр == == ТӀвар-ван авай агьалияр == === Братиславада хайибур === [[Файл:Lenard.jpg|thumb|right|[[Филипп Эдуард Антон фон Ленард]]]] * [[Адам Фридрих Эзер]] — [[германия]]дин художник, скульптор, график, ктабрин иллюстратор.<ref>[https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%AD%D0%A1%D0%91%D0%95/%D0%AD%D0%B7%D0%B5%D1%80,_%D0%90%D0%B4%D0%B0%D0%BC-%D0%A4%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%85 Pravda.ru — ЭСБЕ/Эзер, Адам-Фридрих]</ref> * [[Антал Фабер]] — [[Австрия-Венгрия]]дин экономистни статист * [[Виктор фон Херцфельд]] — [[Венгрия]]динни скрипач, композитор, дирижер<ref>[Herzfeld, Victor von // Österreichisches Biographisches Lexikon 1815—1950 (ÖBL). — Wien: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, 1959. — Band 2, S. 298. Herzfeld, Victor von Herzfeld, Victor von]</ref> * [[Вольфганг фон Кемпелен]] — [[Австрия]]динни [[Венгрия]]дин цӀийи автомат машинар акъуддай кас, «Инсанрин чӀаларин механизм» трактат кхьейди * [[Густав Гусак]] — социализмдин [[Чехословакия]]дин эхиримжи Президент.<ref>[http://www.pravda.ru/world/europe/easteurope/10-01-2013/1141226-gusak-0/ Pravda.ru — Густав Гусак. Драмы вождя Чехословакии]</ref> * [[Густав Фридрих Келети]] — [[Венгрия]]дин пейзажист, искусствовед * [[Давид Ментелли]] — [[Венгрия]]динни [[Франция]]дин филолог * [[Доминика Цибулкова]] — [[Словакия]]дин пешекарвилин теннисхъан.<ref>[http://www.wtatennis.com/players/player/12135 DOMINIKA CIBULKOVA on WTA]</ref> * [[Игнац Колиш]] — [[Чехословакия]]дин шахматист, журналист, банкир * [[Иоганн Андреас фон Зегнер]] — [[германия]]дин механик, математик, медик.<ref>[https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%AD%D0%A1%D0%91%D0%95/%D0%A1%D0%B5%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D1%80 ЭСБЕ/Сегнер]</ref> * [[Иоган Непомук Гуммель]] — [[Австрия]]дин композитор, пианист-виртуоз.<ref>[http://www.olofmp3.ru/index.php/Details/Iogann-Nepomuk-Gummely.html Классическая музыка — Персоналии: Иоганн Непомук Гуммель] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141205221221/http://www.olofmp3.ru/index.php/Details/Iogann-Nepomuk-Gummely.html |date=2014-12-05 }}</ref> * [[Лайош Баттьяни]] — [[Венгрия]]дин политик, Венгриядин Правительстводин кьил (1848—1849 й.).<ref>[http://bse.sci-lib.com/article100854.html Большая Советская Энциклопедия — Баттяни Лайош]</ref><ref>[Szemere В., Graf Ludwig Batthyány, Arthur Görgei, Ludwig Kossuth, Abt. 1, Hamb., 1853.]</ref> * [[Людвиг Аулих]] — [[Венгрия]]дин революционер, кьушундин кьил. * [[Марк Гучко]] — [[Словакия]]дин лингвист; [[словио]], [[Blitz English]] («йигин инглис чӀал»), [[Ruskio]] и [[Rusanto]] (регьятарнавай урус чӀал) чӀалар арадал гъайи кас.<ref>[https://web.archive.org/web/20050309211757/http://www.slovio.com/sk/povod.html Биография Марка Гучко (словак.)]</ref> * [[Мартин Клижан]] — [[Словакия]]дин пешекарвилин теннисхъан.<ref>[http://www.atpworldtour.com/Tennis/Players/Top-Players/Martin-Klizan.aspx MARTIN KLIZAN on ATP]</ref> * [[Рудольф Лабан]] — тӀвар-ван авай кьуьлерхъан, хореографни муаллим.<ref>[http://www.tsekh.ru/press.php?id=5 Международный центр танца и перфоманса — Краткая история соматических практик и танца: Отцом европейского современного танца считается Рудольф фон Лабан (1879—1954), рожденный в нынешней Братиславе, в Словакии.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160305084325/http://tsekh.ru/press.php?id=5 |date=2016-03-05 }}</ref> * [[Филипп Эдуард Антон фон Ленар]] — [[германия]]дин физик, [[Нобелдин премия]]дин лауреат (2005)<ref>[http://www.physchem.chimfak.rsu.ru/Source/History/Persones/Lenard.html Краткий очерк истории химии — ЛЕНАРД (von Lenard), Филипп фон] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160919063959/http://www.physchem.chimfak.rsu.ru/Source/History/Persones/Lenard.html |date=2016-09-19 }}</ref> * [[Шмуэль Биньямин Сойфер]] — [[Венгрия]]дин ортодоксал раввин<ref>[http://www.chasamsofer.com/ Шмуэль Биньямин Сойфер талукь тир сайт] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100507103959/http://www.chasamsofer.com/ |date=2010-05-07 }}</ref> * [[Штефан Ладислаус Эндлихер]] — [[Австрия]]динни ботаник, нумизмат * [[Эрнст фон Донаньи]] — [[Венгрия]]дин композитор, пианист, дирежер.<ref>[http://www.allmusic.com/artist/ernst-von-dohn%C3%A1nyi-mn0001183966/biography Allmusic.com Ernst von Dohnányi: Artist Biography by Blair Johnston]</ref> * [[Яромил Йиреш]] — [[чехия]]дин режиссер, сценарист.<ref>[http://www.csfd.cz/tvurce/3199-jaromil-jires/ Česko-Slovenská filmová databáze — Jaromil Jireš]</ref> == Стхавилин шегьерар == Братиславадив агъадихъ ганвай стхавилин шегьерар гва: <div style="-moz-column-count: 2; -webkit-column-count: 2; -o-column-count: 2; -ms-column-count: 2; column-count: 2;"> * {{Германиядин пайдах}} [[Бремен]], [[Германия]] * {{Австриядин пайдах}} [[Вена]], [[Австрия]] * {{Армениядин пайдах}} [[Ереван]], [[Эрменистан]] * {{Украинадин пайдах}} [[Киев]], [[Украина]] * {{Мисридин пайдах}} [[Александрия]], [[Египет]] * {{Италиядин пайдах}} [[Перуджа]] ({{lang-it|Perugia}}), [[Италия]] * {{Урусатдин пайдах}} [[Москва]], [[Урусат]] * {{Словениядин пайдах}} [[Любляна]] ([[Словен чӀал|словен.]] ''Ljubljana''), [[Словения]] * {{Чехиядин пайдах}} [[Прагьа]], [[Чехия]] * {{АСШ-дин пайдах}} [[Кливленд (Огайо)|Кливленд]] ({{lang-en|Cleveland}}), [[США]] * {{Польшадин пайдах}} [[Краков]] ({{lang-pl|Kraków}}), [[Польша]] * {{Германиядин пайдах}} [[Ульм]] ({{lang-de|Ulm}}), [[Германия]] * {{Финляндиядин пайдах}} [[Турку]] ({{lang-fi|Turku}}, {{lang-sv|Åbo}}), [[Финляндия]] * {{Урусатдин пайдах}} [[Саратов]], [[Россия]] * {{Нидерландрин пайдах}} [[Роттердам]] ({{lang-nl|Rotterdam}}), [[Нидерландар]] </div> == Баянар == {{Баянар}} [[Категория:Братислава|*]] oibj8f6tnd5lvc7er6i3qq6hr1p8yxr Тлибишо 0 7800 98722 98712 2026-07-03T23:05:05Z InternetArchiveBot 8697 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 98722 wikitext text/x-wiki {{ЯШЧ2+ |тӀвар=ТлибишоT |статус= Хуьр |вичин чӀалал тӀвар = |ЯШЧдин статус = |уьлкве = Урусат | lat_deg 42 = 42|lat_min = 33|lat_sec = 30 | lon_deg 4 6 = 46|lon_min = 18|lon_sec = 04 |CoordAddon = |CoordScale = |гьукуматдин картадин алцум 0 =0 |региондин картадин алцум 300=300 |райондин картадин алцум 3 00 =300 |региондин жуьре = Федерациядин субъект |регион = Дагъустан |регион таблицада = Дагъустан |райондин жуьре = Муниципал район |район = Ахвах район |район таблицада = Ахвах район{{!}}Ахвах |C в регион = нет |жемятдин жуьре = Хуьруьнсовет |жемят = [[Тлибишо хуьруьнсовет|«Тлибишо»]] |жемят таблицада = |къенепатан паюнар = |кьилин жуьре = |кьил = |бине эцигай тарих = |статус йисалай = |майдан = |кьакьанвилин жуьре = |ЯШЧдин кьакьанвал = |климат = |официал чӀал = |виликан тӀварар =Хлипиши |агьалияр 9 41 = {{гзаф хьун1}} 941 |сиягьдиз къачур йис 2010= 2010 |къалинвал = |агломерация = |миллетар = [[багулалар]], [[каратаяр]] |динар = [[сунияр|суни]] - [[мусурманар]] |чпи-чпиз гузвай тӀвар = |сятдин чӀул + 3 = +3 |DST = |телефондин код +787260= +7 87260 |почтунин индекс = |почтайрин индексар 3 68993 = 368993 |автомобилдин код 05 = 05 |идентификатордин жуьре = Код ОКАТО |цифрадин идентификатор 82205855001= 82 205 855 001 |Commons-ра категория = |сайт = |сайтдин чӀал = |add1n = Космосдай акунар |add1 = [http://wikimapia.org/#lang=ru&lat=42.560003&lon=46.300764&z=15&m=b www.wikimapia.org] }} Wikipedia.Org '''Тлибишо''' — [[Дагъустан]] республикадин [[Ахвах район]]да авай хуьр. [[Тлибишо хуьруьнсовет]]дик акатзава. Хуьруьнсоветдин кьилин хуьр я. == География == Хуьр [[Ахвах район]]дин юкьван пата, райондин администрациядин юкь тир [[Карата]] хуьрелай 13 км яргъал, [[Ахвах вацӀ]]ал ала. ==Тарих== [[XIX виш йис]]уз Тлибишо хуьр вири [[Анди округ]]дихъ галаз [[Урусат империя]]дин гъилик акатнавай. Империядик квай чӀавуз, хуьр [[Дагъустан вилаят]]дин [[Анди округ]]дин [[Карата наибвал]]диз талукь тир. ==Агьалияр== Йисариз килигна Тлибишо хуьруьн агьалийрин дегиш хьунин динамика: {|class="wikitable" style="padding:0;background:#fafafa;border:1px solid #bbb;width:500px;height:70px;text-align:center;font-size:12px;cellspacing=0" |- |'''Йис''' '''1886'''|'''[[1886 йис|1886]]''' '''2002'''|'''[[2002 йис|2002]]''' 2010|'''[[2010 йис|2010]]''' -|- |'''Агьалияр''' 287<ref>[http://www.Ethno-kavkaz.narod.ru/karata1886.html Hacez|287 <ref>[http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/karata1886.html Население Каратинского наибства в 1886 году]</ref> 838 |{{гзаф хьун1}} 838 <ref>[http://lingvarium.org/russia/settlem-database.shtml Данные Всероссийской переписи населения 2002 года: таблица № 02c. Численность населения и преобладающая национальность по каждому сельскому населенному пункту.]</ref> 941|{{гзаф хьун1}} 941 33. Численность постоянного населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2010 г.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131224113210/http://dagstat.gks.ru/wps/wcm/connect/rosstat_ts/dagstat/resources/b698fa00421f08 |} [[2010 йис]]ан агьалияр сиягьриз къачунин нетижайриз килигна хуьре 941 касди уьмуьр ийизвай. Вири [[багулалар]] ва [[каратаяр]], [[сунияр|суни]]-[[мусурманар]] я. [[1886 йис]]ан [[Урусатдин Империя]]дин агьалияр сиягьриз къачунин нетижайриз килигна, хуьре 287 касди уьмуьр гьалзавай, абурукай 183 (63.8 %) — каратаяр, 104 (36.2 %) — багулалар тир. == Баянар == {{Баянар}} == ЭлячӀунар == * [http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon МО «Ахвах район» администрациядин официальный сайт] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Ахвах райондин яшамиш жезвай чкаяр}} [[Категория:Ахвах райондин хуьрер]] [[Категория:Багалулрин хуьрер]] jgis4xpsde4npnpduy2b0s091ghky0v Агъа Новгород 0 10964 98715 92784 2026-07-03T16:13:21Z InternetArchiveBot 8697 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 98715 wikitext text/x-wiki {{ЯШЧ-Урусат | статус = Шегьер | тӀвар =Агъа Новгород | тамам тӀвар = | урус чӀалал тӀвар = Нижний Новгород | фотография = | кьадар = 280px | пайдах =Flag of Nizhny Novgorod.svg | герб =Coat of Arms of Nizhny Novgorod.svg | региондин карта =<div style="position: relative; width: 300px;"> [[Файл:European Russia laea location map (incl Crimea).svg|300px|border]] {{метка изображения|x=0.42 |y=0.65 |scale=300|text=Агъа Новгород<br />[[Файл:Red pog.png|10px|center]]}} </div> <div style="position: relative; width: 300px;"> [[Файл:Map of Nizhny Novgorod Region (PosMap).svg|300px|border]] {{метка изображения|x=0.26 |y=0.45 |scale=300|text=Агъа Новгород<br />[[Файл:Locator Dot2.gif|10px|center]]}} </div> | координатар ={{coord|56|19|37|N|44|00|27|E|region:RU_type:city(1278300)|display=title,inline|name=Агъа Новгород}} | райондин жуьре = Шегьердин округ | район = Шегьердин округ шегьер Агъа Новгород | регион =[[Агъа Новгород вилаят]] | хуьруьн жуьре = | хуьр = | кьенепатан паюнар = 8 районар | кьилин жуьре = [[Агъа Новгороддин кьилар|Шегьердин кьил]]: | кьил = Владимир Панов | бине эцигай тарих = [[1221 йис]] | садлагьай тӀвар кьун = [[1221 йис]] | виликан тӀварар = 1924—1991 — ''Горький'' | статус йисалай = | майдан = 410,68—466,5 | ЯШЧ кьакьанвал =200 [[метр|м]] | гьава = юкьван | агьали =↘ 1 266 871 | сиягьдиз кьачур йис =2016 | агьалидин къалинвал = 3084,81 | агломерация = 2 086 972 | халкьар =[[урусар]] — 93,93 %<br />[[татарар]] — 1,33 %<br />[[мордва]] — 0,58 %<br />[[украинар]] — 0,53 %<br />[[эрменияр]] — 0,4 %<br />ва мас.<ref name="2010йпер.">[http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/perepis_itogi1612.htm Всероссийская перепись населения 2010 года]{{ref-ru}}</ref><ref name="2010этночӀалар">[http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/results2.html Итоги Всероссийской переписи населения 2010 года в отношении демографических и социально-экономических характеристик отдельных национальностей]{{ref-ru}}</ref> | динар = [[хашпара дин]], [[ислам]] | сятдин чӀул =+3 | телефондин код =+7 831 | почтунин индекс =603000-603999 | автомобилдин код =52, 152 | Код ОКАТО =22 401 | сайт = [http://adm.nnov.ru/ adm.nnov.ru] | commonscat = Nizhny Novgorod }} '''Агъа Но́вгород''' ({{lang-ru|Ни́жний Но́вгород}}, [[1932 йис|1932-й йисалай]] [[1990 йис|1990-й йисал]] кьван — '''Го́рький''') — [[Урусат|Урусатдин Федерациядин]] [[Агъа Новгород вилаят]]да авай шегьер. Миллиондилай виниз агьалияр аваз, Агъа Новгород [[Приволжскдин федерал округ]]дин ва Агъа Новгороддин вилаятдин администрациядин юкь я. Агьалидин кьадардиз килигна уьлкведа вадлагьай чкадал ала. Адан бине [[Юрий Всеволодович]] 1221-й йисан тӀулдиз кутунва. Урусатдин чӀехи метлеб авай экономикадин, илимдинни медениятдин юкь я. == Административ паюн == Агъа Новгороддик 8 округар акатзава. {| |- |Colspan=2|Шегьердин районар: |rowspan=3|[[Файл:Districts of Nizhny Novgorod City.svg|right|thumb|250px|Агъа Новгороддин административ паюн]] |- | # <span style="color:#FECCCC;">█</span> [[Агьановгород район (Агьа Новгород)|Агьановгород]] # <span style="color:#CCFEFE;">█</span> [[Окадив район|Окадив]] # <span style="color:#FEFEFE;">█</span> [[Совет район (Агьа Новгород)|Совет]] # <span style="color:#CCCCFE;">█</span> [[Канавино район|Канавино]] | # <li value="5"><span style="color:#FECCFE;">█</span> [[Автозавод район (Агьа Новгород)|Автозавод]] # <span style="color:#CCFECC;">█</span> [[Ленин район (Агьа Новгород)|Ленин]] # <span style="color:#CCCCCC;">█</span> [[Москва район (Агьа Новгород)|Москва]] # <span style="color:#FEFECC;">█</span> [[Сормово район|Сормово]] |} == Стха-шегьерар == {| | colspan="2" | | valign="top" | <div class="center">'''Стха-шегьерар'''<ref name="стха">{{Cite web|url = http://www.admgor.nnov.ru/references/inter/twin.html|title = Города-побратимы и города-партнёры|publisher = admgor.nnov.ru|accessdate = 2017-03-23}}</ref></div> {| class="wikitable sortable" |- ! Шегьер ! Регион ! Уьлкве ! Дата |- |'''[[Эссен]]''' |''[[Кеферпатан Рейн-Вестфалия]]'' |{{Германиядин пайдах}} [[Германия]] |1991 |- | '''[[Линц]]''' | ''[[Вини Австрия]]'' | {{Австриядин пайдах}} [[Австрия]] | 1993 |- | '''[[Филадельфия]]''' | ''[[Пенсильвания]]'' | {{АСШ-дин пайдах}} [[Америкадин Садхьанвай Штатар|АСШ]] | 1994 |- | '''[[Цзинань]]''' | ''[[Шаньдун]]'' | {{Китайдин пайдах}} [[Китай]] | 1994 |- | '''[[Тампере]]''' | ''[[Пирканмаа]]'' | {{Финляндиядин пайдах}} [[Финляндия]] | 1995 |- | '''[[Харьков]]''' | ''[[Харьков вилаят]]'' | {{Украинадин пайдах}} [[Украина]] | 2001<ref>[http://www.vremyan.ru/news/pobratimskie_svjazi_mezhdu_n_novgorodom_i_xarkovom_rasshirjatsja.html Побратимские связи между Н.Новгородом и Харьковом расширятся], [[vremyan.ru]], 03.06.2009</ref> |- | '''[[Матансас]]''' | ''[[Матансас (провинция)|Матансас]]'' | {{Кубадин пайдах}} [[Куба]] | 2004 |- | '''[[Сувон]]''' | ''[[Кёнгидо]]'' | {{Кьиблепатан Кореядин пайдах}} [[Республика Корея|Корея]] | 2005 |- | '''[[Нови-Сад]]''' | ''[[Воеводина]]'' | {{Сербиядин пайдах}} [[Сербия]] | 2006 |- | '''[[Минск]]''' |''[[Минск вилаят]]'' |{{Беларусиядин пайдах}} [[Беларусия]] | 2007<ref>[http://admcity.nnov.ru/references/inter/minsk_history.htm Город-побратим Минск<!-- Заголовок добавлен ботом -->] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160305024933/http://admcity.nnov.ru/references/inter/minsk_history.htm |date=2016-03-05 }}</ref> |- | '''[[Вильнюс]]''' |''[[Вильнюс уезд]]'' |{{Литвадин пайдах}} [[Литва]] | |- | '''[[Сант-Бой-де-Льобрегат]]''' | ''[[Каталония]]'' | {{Испаниядин пайдах}} [[Испания]] | 2008<ref>[http://www.niann.ru/?id=339046 Вопросы укрепления сотрудничества между Нижним Новгородом и испанским городом-побратимом Сант Бой де Ллобрегат будут обсуждаться на заседании круглого стола в НГЛУ 17 сентября, niann.ru, 16.09.08]</ref><ref>[http://www.nta-nn.ru/news/item/?ID=134309 Н.Новгород станет побратимом испанского города Сант Бой, 09.06.2008] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160910101045/http://www.nta-nn.ru/news/item/?id=134309 |date=2016-09-10 }}</ref> |- |'''[[Барселона]]''' |''[[Каталония]]'' |{{Испаниядин пайдах}} [[Испания]] |2009 |- |'''[[Сухум]]''' |''Сухум'' |{{Абхазиядин пайдах}} [[Абхазия]] |2009 |- |'''[[Битола]]''' |''[[Битола (жемият)|Битола]]'' |{{Македониядин пайдах}} [[Македония]] |2010 |- |'''[[Дьёр]]''' |''[[Дьёр-Мошон-Шопрон]]'' |{{Венгриядин пайдах}} [[Венгрия]] |2012 |- |'''[[Бельцы]]''' |''Муниципий Бельцы'' |{{Молдовадин пайдах}} [[Молдова]] |2016 |- |'''[[Симферополь]]''' |''Шегьердин округ Симферополь'' |{{Урусатдин пайдах}} [[Урусат]] |2016 |- |} | valign="top" | <div class="center">'''Шегьерар-партнёрар'''<ref name="стха" /></div> {| class="wikitable sortable" |- ! Шегьер ! Регион ! Уьлкве |- |[[Болонья]] |''[[Эмилия-Романья]]'' |{{Италиядин пайдах}} [[Италия]] |- |[[Брно]] |''[[Кьибле Моравия край]]'' |{{Чехиядин пайдах}} [[Чехия]] |- |[[Лейпциг]] |''[[Саксония (ччил)|Саксония]]'' |{{Германиядин пайдах}} [[Германия]] |- |} |} == Баянар == {{Баянар}} == ЭлячӀунар == * [http://adm.nnov.ru/ Официал шегьердин сайт] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160624050039/http://www.adm.nnov.ru/en/ |date=2016-06-24 }}{{ref-ru}} * [http://www.gorduma.nnov.ru/ Шегьердин думадин сайт]{{ref-ru}} {{Урусатдин шегьерар-миллионерар}} [[Категория:Агьа Новгород вилаят]] [[Категория:Урусатдин регионрин кьилин шегьерар]] rzndce5f4xgk331nqpa9l3u7mfj5pnf