Википедия
lezwiki
https://lez.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%8C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD_%D1%87%D1%87%D0%B8%D0%BD
MediaWiki 1.47.0-wmf.12
first-letter
Медиа
Служебная
Веревирд авун
Уртах
Уртахдин веревирд авун
Википедия
Википедия веревирд авун
Файл
Файл веревирд авун
MediaWiki
MediaWiki веревирд авун
Шаблон
Шаблон веревирд авун
Справка
Обсуждение справки
Категория
Категория веревирд авун
TimedText
TimedText talk
Модуль
Обсуждение модуля
Event
Event talk
Африка
0
90
98811
97739
2026-07-21T08:26:00Z
CommonsDelinker
3593
Replacing Flag_of_Cape_Verde.svg with [[File:Flag_of_Cape_Verde_(10-17).svg]] (by [[:c:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] because: [[:c:COM:FR|File renamed]]: [[:c:COM:FR#FR3|Criterion 3]] (obvious error) · Government standardized ratio is 2:3. For fu
98811
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:Africa (orthographic projection).svg|thumb|right|250px|Африка зур элкъвердин картадал]]
'''Африка''' — чӀехивилел гьалтайла дуьньядин кьведлагьай континент я. Адан къерехар кефер патай Аравили гьуьлуь, кеферни рагъэкъечӀдай патай — Яру гьуьлуь, рагъакӀидай патай — Атлантик океанди, рагъэкъечӀдай патай — Индиядин океанди кьунвайди я. Кефер паталай кьибле патал кьван яргъивал — 8 агъ. км., рагъакӀидай паталай рагъэкъечӀдай патал кьван — 7,5 агъ. км. я.<ref>[http://geografya.ru/afryka.html География.ру — Африка]{{Deadlink|date=July 2025 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
ГьакӀни «Африка» тӀвар Африкадин континентдикайни адан патав гвай островрикай ибарат тир дуьньядин паюниз лугьузавайди я.
Африкадин чилин кьадар — 29,2 млн км², островаррихъ галаз — 30,3 млн км² кьван я, яни Чилин вири винел патакай 6 % ва вири дуьньядин къураматдикай 20,4 % кьунвайди я. Африкадин континентда 55 гьукумат ава.<ref>[http://www.vokrugsveta.ru/encyclopedia/index.php?title=Африка Энциклопедия «Вокруг Света» — Африка]</ref>
Африкадин агьалийрин кьадар 1 миллиард кас кьван я. Африка инсаниятдин (биологиядин жинс кьурла) сихилдин кьил хьиз гьисабзавайди я.<ref>[http://vz.ru/society/2006/9/21/49749.html Деловая газета «Взгляд» — Родина человечества]</ref> Континентдин гилан чӀаван агьалияр, асул гьисабдалди, кьве расадин векилрикай ибарат я — негроиддинни европадин.<ref>[http://iessay.ru/ru/other/geografiya/stati/afrika.-naselenie-i-gosudarstva/rasy-i-narody-afriki iEssay.ru — Расы и народы Африки] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160305152545/http://iessay.ru/ru/other/geografiya/stati/afrika.-naselenie-i-gosudarstva/rasy-i-narody-afriki |date=2016-03-05 }}</ref>
Африка 32 чӀалан хзандин (абурукай [[Афразиядин чӀалар|афразиядин]], [[Индоевропадин чӀалар|индоевропадинни]] [[Австронезиядин чӀалар|австронезиядин]] чӀалар маса континентрай «атанвайбур» я), 7 кьилдинни 9 классификациядик квачир чӀаларин диге я. Виридалайни чкӀанвайбур [[Араб чӀал|араб]], [[Француз чӀал|инглис]], [[Француз чӀал|французни]] чкадин [[Банту чӀалар|банту]] ([[суахили]], [[Конго (чӀал)|конго]]), [[Фула (чӀал)|фула]] чӀалар я.
Африкадай тӀуз экваторни са шумуд климатдин чӀул физвайди я. Им кьилди сад тир кеферпатан субтропикайрин чӀулунилай кьиблепатан субтропикайрин чӀулуналди кьван яргъал чӀугвазвай континент я.
ДатӀана къвазвай къвалар, муркӀаганарни яд квай горизонтар авачир ятӀа абурун тӀимил кьадардин гъиляй, кьерелайни къерехдилай гъейри, климат тӀебии къайдада тун саки санани аваз авач.
== Кьиспес (Тарих) ==
=== Лап фез бере ===
Мезозойдин береда Африка саца авай континент [[Пангея]]дин пай ей. Микитисра лугьузва, Африка вири ксаран сифте Ватан йа. Ана гахкьунва лап сифте ксаран кӀарабар. 13 000 чи эразлай вилик Африкада авай ксарувай къуьл чуьли жезвай. Малар хуьз Африкада эгечӀна 7 500 йиса чи эразлай вилик.
=== Антик бере ===
Африкада авай гӀакуьметрукай виридалай сифте хьейди йа [[Египет]], 4 000 йиса чи эразлай вилик.
=== Колонийран бере ===
1500-лай йисара [[Португалия]]ни [[Испания]]ди Африка къацаз эгечӀна, ахпанлай маса [[Европа]]дин гӀакуьметра къацаз эгечӀна. 1885-лай йиса Берлинан конгрессда [[ЧӀехибритания]], [[Германия]], [[Франция]], [[Италия]], [[Бельгия]]ди Африкадин чилер чпин арада пай уна ва эгечӀна.
=== Азадвалан бере ===
1960-лай йиса 16 Африкадин гӀакуьметраг азадвал гакьуна. Гьавиляй а йис Африкадин йис йа. Ахпа эгечӀна амай гӀакуьметарни вири чпин азадвал къахчуз. ЦӀийи азад гӀакуьметраз СССРди куьмек авуна.
== АкьалтӀай тӀинкӀер ==
[[Файл:Agulhas.jpg|thumb|left|[[Рапунин (кӀвенкӀвечил)|Рапунин]] кӀвенкӀвечилел алай, [[Атлантик океан|Атлантикни]] [[Индиядин океан]]ар чара ийизвай цӀар официал къалурдайди]]
* Кеферпатан — кӀвенкӀвечил «[[Эль Абъяд (кӀвенкӀвечил)|Эль Абъяд]]» (алай чка: 37̊ 21' к. гь, 9̊ 45' р-э. я.);
* Кьиблепатан — кӀвенкӀвечил «[[Рапунин (кӀвенкӀвечил)|Рапунин]]» (алай чка: 34̊ 49' кь. гь, 20̊ р-э. я.);
* РагъакӀидайпатан — кӀвенкӀвечил «[[Альмади (кӀвенкӀвечил)|Альмади]]» (алай чка: 14̊ 44' к. гь. 17̊ 31' р-а. я.);
* РагъэкъечӀдайпатан — кӀвенкӀвечил «[[Рас-Хафун (кӀвенкӀвечил)|Рас-Хафун]]», (алай чка: 10°. 25' к. гь., 51̊ 21' р-э. я).<ref>[http://www.vseznayem.ru/pochemuchki-o-geografii/259-krayniye-tochki-materikov Почему? — Крайние точки материков, координаты и названия]</ref>
== Континентдин тӀвар ==
Чи эрадилай вилик V-лагьай вишйисуз Геродотди Африкадиз «Ливия» тахьайтӀа «Лувия» лугьузвай тир. Ада абур дегь чӀаварин, Аравилин гьуьлуьн кьиблепатан къерехдал уьмуьр гьалзавай «лбу» («рбу») тайифайрин тӀварцӀикай арадал гъизва. Грекар, чи эрадилай вилик VII-лагьай вишйисуз Киренаикада (Баркада) колония диб эцигайла, лбуйрин хура акъвазундал гьалтнай. Пара кьадар чӀавалай римвийри чкадин халкьариз «ливар» тахьайтӀа «либар» лугьуз гатӀумнай.
Амма кьилди са Аравилин гьуьлуьн ккӀанвай, Нил вацӀун дельтадилай рагъакӀидай патахъ алай Кеферпатан Африкадин чилериз «Ливия» лугьузвай тир. Египетдилайни Ливиядилай кьиблепатахъ алай вири чилериз Эфиопия лугьузвай тир.
ЧӀехи чӀаван къене «Ливия» ва «Эфиопия» тӀварар зурба кьадар авай Африкадин чилерин (Сахара къумгандилай кьиблепатахъ алайбурунни) лагьайчӀал тир. Мисал патал, Гвинеядин заливдиз XVIII-лагьай вишйисал кьван Эфиопиядин гьуьл тахьайтӀа Эфиопиядин океан лугьузвай тир.
Географиядин тӀвар яз «Африка» чи эрадилай вилик II-лагьай вишйисуз арадиз акъатна. И карда чӀехи метлеб авай роль Пунрин дявеяр къугъвана. Чи эрадилай вилик 146-лагьай йисуз винел пад къачурла ва Карфаген шегьер чукӀурайла, римвийри кьунвай чилерал (гилан Тунис шегьердин патав) чпин цӀийи колония диб эцигна. Адаз абри «Африка» тӀвар гана.
=== ТӀвар арадал гъун ===
[[Файл:Leo africanus.jpg|thumb|right|198px|[[Африкави Лео]]дин портрет яз гьисабзавай [[Себастьяно дель Пьомбо]]ди 1520-лагьай йисуз кьван авур кӀвалах]]
«Африка» тӀвар арадал гъунин са шумуд версия ава:
* «Африка» тӀвар адетдалди яз «афри» тӀвар алай халкьдиз талукьарзава. Африяр — дяведал рикӀ алай, пара чкӀанвай чилерал уьмуьр гьалзавай халкь тир. Абруз карфагенвийри «афар» лугьузвай. И тӀвар финикиядин чӀалан «afar» («руг» мана квай) гафуниз талукьарзава. Гаф атай чкадал лугьун, гилалди Эфиопиядани Джибутида афар халкьди уьмуьр гьалзава.
* Маса версиядив кьурвал, афри халкьдин тӀвар бербер чӀалан «ifri» («кьветӀ» мана квай), кьветӀин инсанар фикирда кьуна, гафуниз талукьарзава. Ахпа, са арадлай, и чкадал Ифрикия тӀвар алай араб провинция арадал акъатна.
* Африкави Леодин версиядив килигна, «Африка» тӀвар грек чӀалан «Αφρική» («мекьивал авачир чил, уьлкве» мана квай) гафуникай арадал атана. Ада авур фикирдив кьурвал, «Африка» тӀвар «мекьивал» мана квай «φρίκη» гафуникай ва «уьлкве, чил» мана квай «α-» префиксдикай ибарат я.
* Севильяви Исидорди вичин «Этимологияр» («Дибар», «ГатӀумунар») кӀвалахда «ракъинин» мана квай «aprica» латин гафунин тӀвар кьуна.
* Чувудрин тариххъан Флавий Иозефан версиядиз килигна, «Африка» Аврааман Ефер хтулдин тӀварцӀикай арадал атана.
* Тариххъанни археологияхъан И. Ефремован фикирдалди, «Африка» тӀвар дегь чӀаварин Та-Кем чӀалакай атана. «Афрос» — «каф алай уьлкве» лагьайчӀал я (Африкадин къерехрив мукьва хьайила са шумуд гьуьлуьн авахьун сад-садав акьуна каф ийизвайди тир).
* Египтолог Джеральд Мессидин фикирдалди, египетдин «af-rui-ka» (гафба-гаф: «Ка тӀеквендин патахъ элкъуьруьн»). Дегь чӀаварин египетвийрин динда Ка — инсандин руьгь я, «Ка тӀеквен» — инсандин руьгь хьайи чка лагьайчӀал я. Адан версиядиз килигна, египетвийри Африка хайи диге хьиз гьисабзавайди тир.
<ref>[http://www.luboznatel.com/proishozhdenie-narvaniya-afrika/ luboznatel.com — Происхождение названия континента Африка] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140920103616/http://www.luboznatel.com/proishozhdenie-narvaniya-afrika/ |date=2014-09-20 }}</ref>
<ref>[http://www.consultsos.com/pandora/africa.htm Africa African Africanus Africus — Word Roots Medical Etymology]</ref>
<ref>[http://www.vokrugsveta.ru/vs/article/3301/ Вокруг Света — Тайны знакомых названий]</ref>.
== Чилинмикит ==
=== Рельеф ===
Африкадин вана-ильти пата ава Атлас суваяр. Йукьа ава [[Сахара]] [[пустыня]]. Йукьалай сакьас агъанах ава Африкадин виридалай йике чка — вулкан [[Килиманджаро]] 5895 м. Африкадин йукьанни ильти пата ава [[саванна]]яр.
=== Ресурсар ===
Африкада ава лап пара къизильни алмазар. [[Нафт]], [[бокситар]], [[фосфоритар]], [[марганец]], [[ракь]], [[кьакьумуш]]ни [[свинец]].
=== Къене авай йатар ===
Африкада ава дуьньядин виридалай йиргъи вацӀ [[Нил]], ам агъана ваназ физвайди я. Амай йике вацӀар — [[Нигер (вацӀ)|Нигер]], континентдин ильти пата. [[Конго (вацӀ)|Конго]] йукьан пата ва вацӀар [[Замбези]], [[Лимпопо]]н агъа пата. Виридалай йике уьр йа [[Виктория (вир)|Виктория]]. Амай йике уьрер [[Танганьика]]ни [[Ньяса]]. Виридалай йике учӀу уьрерукай сад йа [[Чад (вир)|Чад]].
=== Гьаваяр ===
Гатуз Африкада пара кӀивиз чурчазва, кьутӀуьз чими я.
== Африкадин вацӀар ==
Континентдин виридалайни чӀехи вацӀарин сиягь
{|
|
{| class="wikitable" style="text-align: center;"
! № || ТӀвар || Яргъивал || Бассейн || Уьлквеяр || Авахьун
|-bgcolor=#00FF00
| 1 || Нил Кагерадихъ галаз|| 6671 || 2 867 || Уганда, Судан, Египет || Атлантик океан
|-bgcolor= #FFFF00
| 2 || Конго (Заир) Луалабадихъ галаз|| 4320 || 3691 || Конго (Заир) || Атлантик океан
|-bgcolor=#00FF00
| 3 || Нигер|| 4160 || 2092 || Гвинея, Мали, Нигер, Нигерия || Атлантик океан
|-bgcolor= #FFFF00
| 4 || Замбези|| 2660 || 1330 || Замбия, Ангола, Мозамбик || Индиядин океан
|- bgcolor= #00FF00
| 5 || Уаби-Шэбэлле|| 2490 || 200 || Эфиопия, Сомали || Индиядин океан
|-bgcolor= #FFFF00
| 6 || ТуракьвацӀ|| 1860 || 1020 || Лесото, КьАР || Атлантик океан
|-bgcolor= #00FF00
| 7 || Окаванго (Кубанго) || 1600 || 800 || Ботсвана, Ангола || Къенепатан авахьун
|}
| ||
|
{| class="wikitable" style="text-align: center;"
! № || ТӀвар || Яргъивал || Бассейн || Уьлквеяр || Авахьун
|-bgcolor= #FFFF00
| 8 || Лимпопо|| 1600 || 440 || КьАР, Мозамбик || Индиядин океан
|-bgcolor= #00FF00
| 9 || Вольта|| 1600 || 440 || Буркина-Фасо, Гана || Атлантик океан
|-bgcolor= #FFFF00
| 10 || Шари|| 1450 || 700 || ЮАР, Чад || Чад вир
|-bgcolor= #00FF00
| 11 || Сенегал|| 1430 || 441 || Мали, Сенегал || Атлантик океан
|-bgcolor= #FFFF00
| 12 || Руфиджи || 1400 || 178 || Танзания || Индиядин океан
|-bgcolor= #00FF00
| 13 || Гамбия|| 1200 || 180 || Гвинея, Сенегал, Гамбия || Атлантик океан
|}
|}<ref>[http://worldgeo.ru/lists/?id=11&loc=africa Всемирная География — Крупнейшие реки Африки]</ref>
== Африкадин вирер ==
'''Континентдин виридалайни чӀехи вирерин сиягь:'''
{|
|
{| class="wikitable" style="text-align: center;"
! № || ТӀвар || Кьадар (км²)|| Деринвал (м.) || Гьуьлуьн дережадилай кьакьанвал (м.) || Уьлквеяр
|-bgcolor=#87CEFA
| 1 || Виктория|| 68100 || 80 || 1134 || Танзания, Кения, Уганда
|-bgcolor= #7FFFD4
| 2 || Танганьика|| 32900 || 1470 || 773 || Танзания, Замбия, Конго (Заир), Бурунди
|-bgcolor=#87CEFA
| 3 || Ньяса|| 30800 || 726 || 472 || Танзания, Мозамбик, Малави
|-bgcolor= #7FFFD4
| 4 || Чад|| 16300 || 11 || 281 || Чад, Камерун, Нигерия, Нигер
|- bgcolor= #87CEFA
| 5 || Рудольф|| 8600 || 73 || 375 || Кения, Эфиопия
|-bgcolor= #7FFFD4
| 6 || Мобуту-Сесе-Секо|| 5400 || 58 || - || Уганда, Конго (Заир)
|}
| ||
|
{| class="wikitable" style="text-align: center;"
! № || ТӀвар || Кьадар (км²)|| Деринвал (м.) || Гьуьлуьн дережадилай кьакьанвал (м.) || Уьлквеяр
|-bgcolor= #87CEFA
| 7 || Мверу|| 5200 || 15 || 917 || Замбия, Конго (Заир)
|-bgcolor= #7FFFD4
| 8 || Бангвеулу|| 4000 || 5 || 1067 || Замбия
|-bgcolor= #87CEFA
| 9 || Тана|| 3100 || 70 || - || Эфиопия
|-bgcolor= #7FFFD4
| 10 || Киву|| 2700 || 496 || 1460 || Руанда, Конго (Заир)
|-bgcolor= #87CEFA
| 11 || Эдуард || 2150 || 111 || 913 || Уганда, Конго (Заир)
|}
|}
<ref>[http://worldgeo.ru/lists/?id=12&loc=africa Всемирная География — Крупнейшие озера Африки]</ref>
== Ксар ==
=== Халкь ===
Африкада 1 миллиард кас ава. Гьар йиса абур кьве процентдал йике жезва. Йукьан йис яшамишрун я 54. ЧӀехи пай хуьрера, сегьрийра (шегьерра) 30 % халкьдин яшамишзава.
=== Миллетар ===
Африкадин вана пата яшамишзава [[арабар]], [[берберар]], [[коптар]]. Йукьанни агъа патара ава Африкадин хайи чӀулав ранган миллетар. Агъа Африкада ава лацубур, европадин колонистран чхелар.
=== Диин ===
Арабар [[Ислам|мусурманар]] я. ЧӀулавбур авазва ширкачар, мусурманар, ва [[христианар]] ([[Эфиопия]], [[КпАР]]).
{{1000}}
== Гьукуматар ==
''[[Африкадин гьукуматар]]''
{|align=right
|[[Файл:Африка-regions.png|thumb|200px|Африкадин регионар:
{{legend|#0000FF|[[Кеферпатан Африка]]}}
{{legend|#00FF00|[[РагъакӀидайпатан Африка]]}}
{{legend|#FFD800|[[Юкьван Африка]]}}
{{legend|#FF00FF|[[РагъэкъечӀдайпатан Африка]]}}
{{legend|#FF0000|[[Кьиблепатан Африка]]}}]]
|-
|[[Файл:Africa densidade pop.svg|thumb|200px|Африкадин гьукуматрин агьалийрин къалинвилин карта]]
|-
|[[Файл:topography of africa.png|thumb|200px|Африкадин физикадин карта]]
|}
{| class="wikitable sortable" style="font-size: 100%"
|-
! Гьукумат !! Чилин <br />кьадар (км²) !! Агьалийрин <br />кьадар <br />(2012 й.) !! Агьалийрин <br />къалинвал <br />к/км² !! Кьилин шегьер
|-
| [[Файл:Flag of Algeria.svg|border|22x20px]] [[Алжир]] || 2 381 740 || 35 200 000 || 14.8 || Алжир
|-
| [[Файл:Flag of Angola.svg|border|22x20px]] [[Ангола]] || 1 246 700 || 18 498 000 || 14,8 || Луанда
|-
| [[Файл:Flag of Benin.svg|border|22x20px]] [[Бенин]] || 112 620 || 8 935 000 || 79 || Порто-Ново, <br /> Котону
|-
| [[Файл:Flag of Botswana.svg|border|22x20px]] [[Ботсвана]] || 600 370 || 1 639 833 || 3 || Габороне
|-
| [[Файл:Flag of Burkina Faso.svg|border|22x20px]] [[Буркина-Фасо]] || 274 200 || 15 746 232 || 57,5 || Уагадугу
|-
| [[Файл:Flag of Burundi.svg|border|22x20px]] [[Бурунди]] || 27 830 || 8 988 091 || 323 || Бужумбура
|-
| [[Файл:Flag of Gabon.svg|border|22x20px]] [[Габон]] || 267 667 || 1 497 525 || 5,4 || Либревиль
|-
| [[Файл:Flag of The Gambia.svg|border|22x20px]] [[Гамбия]] || 10 380 || 1 700 000 || 156 || Банжул
|-
| [[Файл:Flag of Ghana.svg|border|22x20px]] [[Гана]] || 238 540 || 24 233 431 || 88 || Аккра
|-
| [[Файл:Flag of Guinea.svg|border|22x20px]] [[Гвинея]] || 245 857 || 9 690 222 || 39,4 || Конакри
|-
| [[Файл:Flag of Guinea-Bissau.svg|border|22x20px]] [[Гвинея-Бисау]] || 36 120 || 1 442 029 || 41 || Бисау
|-
| [[Файл:Flag of Djibouti.svg|border|22x20px]] [[Джибути]] || 22 000 || 818 159 || 54 || Джибути
|-
| [[Файл:Flag of the Democratic Republic of the Congo.svg|border|22x20px]] [[Демократиядин республика Конго]] || 2 345 410 || 67 758 000 || 28 || Киншасса
|-
| [[Файл:Flag of Egypt.svg|border|22x20px]] [[Египет]] || 1 001 450 || 80 898 000 || 74 || Каир
|-
| [[Файл:Flag of Zambia.svg|border|22x20px]] [[Замбия]] || 752 614 || 12 935 000 || 17,2 || Лусака
|-
| [[Файл:Flag of Zimbabwe.svg|border|22x20px]] [[Зимбабве]] || 390 580 || 13 349 000 || 33 || Хараре
|-
| [[Файл:Flag of Cape Verde (10-17).svg|border|22x20px]] [[Кабо-Верде]] || 4 033 || 542 000 || 102 || Прая
|-
| [[Файл:Flag of Cameroon.svg|border|22x20px]] [[Камерун]] || 475 440 || 17 795 000 || 34 || Яунде
|-
| [[Файл:Flag of Kenya.svg|border|22x20px]] [[Кения]] || 582 650 || 37 953 838 || 65,1 || Найроби
|-
| [[Файл:Flag of the Comoros.svg|border|22x20px]] [[Коморар]] || 2 170 || 752 000 || 404 || Морони
|-
| [[Файл:Flag of Côte d'Ivoire.svg|border|22x20px]] [[Кот-д'Ивуар]] || 322 460 || 21 075 000 || 65 || Ямусукро
|-
| [[Файл:Flag of South Africa.svg|border|22x20px]] [[Кьиблепатан Африкадин Республика]] || 1 219 912 || 43 786 828 || 39 || Претория, <br /> Кейптаун, <br /> Блумфонтейн
|-
| [[Файл:Flag of South Sudan.svg|border|22x20px]] [[Кьиблепатан Судан]] || 619 745 || 11 090 104 || 13,3 || Джуба
|-
| [[Файл:Flag of the Republic of the Congo.svg|border|22x20px]] [[Конгодин Республика]] || 342 000 || 3 999 000 || 12 || Браззавиль
|-
| [[Файл:Flag of Lesotho.svg|border|22x20px]] [[Лесото]] || 30 355 || 2 125 262 || 62 || Масеру
|-
| [[Файл:Flag of Liberia.svg|border|22x20px]] [[Либерия]] || 111 370 || 3 489 072 || 29 || Монровия
|-
| [[Файл:Flag of Libya.svg|border|22x20px]] [[Ливия]] || 1 759 540 || 6 365 563 || 3,2 || Триполи
|-
| [[Файл:1959-2017 Flag of Mauritania.svg|border|22x20px]] [[Мавритания]] || 1 030 700 || 3 086 000 || 2,6 || Нуакшот
|-
| [[Файл:Flag of Mauritius.svg|border|22x20px]] [[Маврикий]] || 2 040 || 1 240 827 || Порт-Луи || Порт-Луи
|-
| [[Файл:Flag of Madagascar.svg|border|22x20px]] [[Мадагаскар]] || 587 041 || 20 042 552 || 33 || Антананариву
|-
| [[Файл:Flag of Malawi.svg|border|22x20px]] [[Малави]] || 118 480 || 15 400 000 || 118 || Лилонгве
|-
| [[Файл:Flag of Mali.svg|border|22x20px]] [[Мали]] || 1 240 000 || 13 218 000 || 11 || Бамако
|-
| [[Файл:Flag of Morocco.svg|border|22x20px]] [[Марокко]] || 446 550 || 32 382 000 || 70 || Рабат
|-
| [[Файл:Flag of Mozambique.svg|border|22x20px]] [[Мозамбик]] || 801 590 || 21 397 000 || 25 || Мапуту
|-
| [[Файл:Flag of Namibia.svg|border|22x20px]] [[Намибия]] || 825 418 || ~1 820 916 || 2,5 || Виндхук
|-
| [[Файл:Flag of Niger.svg|border|22x20px]] [[Нигер]] || 1 267 000 || 13 957 000 || 11 || Ниамей
|-
| [[Файл:Flag of Nigeria.svg|border|22x20px]] [[Нигерия]] || 923 768 || 152 217 341 || 167 || Абуджа
|-
| [[Файл:Flag of Rwanda.svg|border|22x20px]] [[Руанда]] || 26 338 || ~10,186,063 || 343 || Кигали
|-
| [[Файл:Flag of Sao Tome and Principe.svg|border|22x20px]] [[Сан-Томени Принсипи]] || 1 001 || 163 000 || 169,1 || Сан-Томе
|-
| [[Файл:Flag of Senegal.svg|border|22x20px]] [[Сенегал]] || 196 722 || 14 100 000 || 51 || Дакар
|-
| [[Файл:Flag of Seychelles.svg|border|22x20px]] [[Сейшел островар]] || 451 || ~80,699|| 178 || Виктория
|-
| [[Файл:Flag of Somalia.svg|border|22x20px]] [[Сомали]] || 637 657 || 9 558 666 || 13 || Могадишо
|-
| [[Файл:Flag of Sudan.svg|border|22x20px]] [[Судан]] || 1 886 100 || 30 894 000 || 16,4 || Хартум
|-
| [[Файл:Flag of Sierra Leone.svg|border|22x20px]] [[Сьерра-Леоне]] || 71 740 || 5 363 669 || 76 || Фритаун
|-
| [[Файл:Flag of Tanzania.svg|border|22x20px]] [[Танзания]] || 945 090 || 37 849 133 || 41 || Додома
|-
| [[Файл:Flag of Togo (3-2).svg|border|22x20px]] [[Того]] || 56 785 || 6 300 000 || 108 || Ломе
|-
| [[Файл:Flag of Tunisia.svg|border|22x20px]] [[Тунис]] || 163 610 || 10 383 000 || 61,6 || Тунис
|-
| [[Файл:Flag of Uganda.svg|border|22x20px]] [[Уганда]] || 236 040 || 30 900 000 || 119 || Кампала
|-
| [[Файл:Flag of Chad.svg|border|22x20px]] [[Чад]] || 1 284 000 || 11 100 000 || 11,5 || Кампала
|-
| [[Файл:Flag of Equatorial Guinea.svg|border|22x20px]] [[Экватордин Гвинея]] || 28 051 || 650 000 || 16,9 || Малабо
|-
| [[Файл:Flag of Eritrea.svg|border|22x20px]] [[Эритрея]] || 117 600 || 4 401 009 || 37 || Асмэра
|-
| [[Файл:Flag of Swaziland.svg|border|22x20px]] [[Эсватини]] || 17 363 || 1 141 000 || 59 || Мбабане
|-
| [[Файл:Flag of Ethiopia.svg|border|22x20px]] [[Эфиопия]] || 1 104 300 || 75 067 000 || 70 || Аддис-Абеба
|-
| [[Файл:Flag of the Central African Republic.svg|border|22x20px]] [[Юкьван Африкадин Республика]] || 622 984 || 3 799 897 || 6,1 || Банги
|}
[[Файл:2004 12 12 18-24-04 rose sea in mamoudzou mayotte island.jpg|thumb|250px|[[Мамудзу]] шегьердин (Майотта остров) гьуьлуьн къерех]]
=== '''Масадалай аслу тир чилер''' ===
{| class="standard" style="text-align:center"
|-
! Чилин тӀвар !! Гьукумат !! Чилин кьадар !! Агьалийрин кьадар !! Агьалийрин къалинвал !! Кьилин шегьер
|-
| РагъакӀидайпатан Сахара || Марокко || 252 120 || 267 405 || 1,06 || Эль-Аюн
|-
| Реюньон || Франция || 2 517 || 800 000 || 308 || Сен-Дени
|-
| Майотта (Маоре) || Франция || 374 || 208 783 || 558 || Мамудзу
|-
| Жуан-ди-Нова (остров) || Франция || 4,1 || - || - || -
|-
| Европа (остров) || Франция || 28 || - || - || -
|-
| Глориоз (островар) || - || - || - || - || -
|-
| Тромлен (остров) || Франция || 1 || - || - || -
|-
| Басас-да-Индия (остров) || 0,2 || - || - || - || -
|-
| Пак Еленадин, Чан хтунинни Тристан-да-Кунья островар || ЧӀехибритания || 413 || 7543 || 18 || Джеймстаун
|-
| Индиядин океанда авай Британиядин чил || ЧӀехибританя || 60 || 3500 || 58,3 || Диего-Гарсия
|}
=== '''Европадин гьукуматрин паяр''' ===
[[Файл:Madeira 3d este luisfreitas.png|thumb|Мадейра остров]]
{| class="standard" style="text-align:center"
|-bgcolor=#FF0000
! Чилин тӀвар !! Гьукумат !! Чилин кьадар !! Агьайлирин кьадар !! Агьалийрин къалинвал !! Кьилин шегьер
|-bgcolor=#FFE4C4
| Канари островар || [[Испания]] || 7 492, 360 || 2 103 992 || 282,5 || [[Лас-Пальмас-де-Гран-Канария]], <br /> [[Санта-Крус-де-Тенерифе]]
|-bgcolor=#FFE4C4
| [[Сеута]] || [[Испания]] || 18,5 || 78320 || 4016 || -
|-bgcolor=#FFE4C4
| [[Мелилья]] || [[Испания]] || 12 || 6500 || 5311 || -
|-bgcolor=#90EE90
| [[Мадейра]] || [[Португалия]] || 828 || 247 161 || 308.5 || [[Фуншал]]
|}
== Баянар ==
{{Баянар}}
== ЭлячӀунар ==
* {{commons|Africa}}
* [[:en:voy:Africa|Africa - Wikivoyage]]
* [http://www.africana.ru/index.htm africana.ru]
* [http://www.afrika.no/English/index.html Norwegian Council for Africa] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081002035347/http://www.afrika.no/english/index.html |date=2008-10-02 }}
{{Африкадин гьукуматар}}
[[Категория:Африка| ]]
sqpy7c2k3l34eu0zeuvueuz14tapnhp
Кьуркьушум
0
375
98809
58473
2026-07-21T05:28:35Z
InternetArchiveBot
8697
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
98809
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:Lead electrolytic and 1cm3 cube.jpg|thumb|Кьуркьушум]]
'''Кьуркьушум''' ({{lang-la|Plumbum}}; {{lang-en|Lead}}; {{lang-ru|Свинец}})
== ЭлячӀунар ==
* [http://www.webelements.com/lead/ webelements.com — Lead: the essentials] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130726131332/http://www.webelements.com/lead/ |date=2013-07-26 }}
* [http://n-t.ru/ri/ps/pb082.htm Свинец]
{{Химиядин элементрин девирдин система}}
[[Категория:Химиядин элементар]]
191j3jpwryaplx8f816qi514ub7wkqy
Лезгияр
0
407
98808
98776
2026-07-21T02:27:57Z
CommonsDelinker
3593
Removing [[:c:File:Хьажи_Дауд_Муьшкуьрви.jpg|Хьажи_Дауд_Муьшкуьрви.jpg]], it has been deleted from Commons by [[:c:User:TheImaCow|TheImaCow]] because: per [[:c:Commons:Deletion requests/File:Хьажи Дауд Муьшкуьрви.jpg|]].
98808
wikitext
text/x-wiki
{{Халкь3
|тӀвар = Лезгияр <br>Лекьер
|шикил = <table border=0 align="center">
<tr>
<td> </td>
<td> [[Файл:Cut 300 204 yaragy01.jpg|93x93px]]</td>
<td>[[Файл:Imam Muhammad Xuluxvi Lezgi.png|93x93px]]
<td>[[Файл:Убитый абрек Буба.png|93x93px]]</td>
</td>
</tr><tr>
<td><small>[[Гьажи Давуд Муьшкуьрви|Имам Хьажи-Давуд Муьшкуьрви]]</small></td>
<td><small>[[Мегьамед Эфенди|Шайх Мухьаммад Яргъуви]]</small></td>
<td><small>[[Хъуьлуьхъ Гъази Мугьаммад|Имам Мухьаммад Хъуьлуьхви]]</small></td>
<td><small>[[КIири Буба|КӀири Абдуллахь (АбрекI)]]</small></td>
<tr>
<td>[[Файл:The Soviet Union 1969 CPA 3750 stamp (Suleyman Stalsky).jpg|93x93px]]</td>
<td> </td>
<td>[[Файл:Hasan Alkadari (cropped).jpg|93x93px]]</td>
<td>[[Файл:Etim.gif|93x93px]]</td>
</tr><tr>
<td><small>[[СтӀал Сулейман]]</small></td>
<td><small>[[Кьуьчхуьр Саид]]</small></td>
<td><small>[[Гьасан-эфенди Алкьвадари|Алкьвадар Хьасан]]</small></td>
<td><small>[[Етим Эмин|Цилинг Мухьаммад-Эмин]]</small></td>
<tr>
<td>[[Файл:Nazhmudin Samursky.jpg|93x93px]]</td>
<td> </td>
<td></td>
<td>[[Файл:Салихов Эсед.jpg|93x93px]]</td>
</tr><tr>
<td><small>[[Самурви Нажмуддин Панагьан хва|Нажмудин Самурви]]</small></td>
<td><small>[[Штулви Гьажи Мегьамед-эфенди|Штул Мухьаммад]]</small></td>
<td><small>[[Имам Мусхьаб-Али Кузунви]]</small></td>
<td><small>[[Салегьов Эсед Бабастанович|Эсед Бабастанович]]</small></td>
<tr>
<td>[[Файл:Гьуьсейнрин_Абдусалам_Абдулкериман хва.jpg|93x93px]]</td>
<td>[[Файл:Гьуьсейнов Назим.jpg|93x93px]]</td>
<td>[[Файл:Чамту.jpg|93x93px]]</td>
<td>[[Файл:Сулейман_Керимов.jpg|93x93px]]</td>
</tr><tr>
<td><small>[[Гьуьсейнрин Абдусалам Абдулкериман хва|Гьуьсейнрин Абдусалам]]</small></td>
<td><small>[[Гьуьсейнов Назим]]</small></td>
<td><small>[[Чамту]]</small></td>
<td><small>[[Сулейман Керимов]]</small></td>
<tr>
<td>[[Файл:Гьабиб_Аллагьвердиев.jpg|93x93px]]</td>
<td>[[Файл:Рагьид_Амиркъулиев.jpg|93x93px]]</td>
<td>[[Файл:Жабар_Аскеров.jpg|93x93px]]</td>
<td>[[Файл:Emre crop.jpg|93x93px]]</td>
</tr><tr>
<td><small>[[Гьабиб Аллагьвердиев]]</small></td>
<td><small>[[Рагьид Амиркъулиев]]</small></td>
<td><small>[[Жабар Аскеров]]</small></td>
<td><small>[[Эмре Белезугъли]]</small></td>
</table>
|шикилдин гьалар = ТIварвай лезгияр
|кьадар = 1 миллион кьван <ref name="Лезг350">Гаджиев Г. А., Ризаханова М. Ш. ''Лезгины.'' В кн. Народы Дагестана / Отв. ред. С. А. Арутюнов, А. И. Османов, Г. А. Сергеева. — М.: Наука, 2002. ISBN 5-02-008808-0 стр. 377</ref><ref name="Ethnologue: Languages of the World">[http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=lez Ethnologue: Languages of the World]</ref><ref name="autogenerated20130114-1">В ряде источников называются неофициальные, но значительно более высокие оценки численности лезгин в Азербайджане (см. [http://www1.umn.edu/humanrts/ins/azerba93.pdf Доклад Министерства Юстиции США за 1993 год «Азербайджан: статус армян, русских, евреев и других меньшинств», стр. 19])</ref>
|сиягьдиз къачур йис =
|регион1 = {{Урусатдин пайдах}} [[Урусат]]
|элячӀун1 = <ref name="Nac_total_2010">[http://www.gks.ru/free_doc/new_site/population/demo/per-itog/tab5.xls Национальный состав населения Российской Федерации согласно переписи аселения 2010 года]</ref>
|кьадар1 = 474 000 кас
|регион2 = {{nbsp|6}} {{Дагъустандин пайдах}} [[Дагъустан]]
|кьадар2 = 385 240 кас
|элячӀун2 = <ref name="Nac_po_reg_2010">[http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/Documents/Materials/pril2_dok2.xlsx Национальный состав населения РФ по регионам, согласно переписи населения 2010 года]</ref>
|регион3 = {{Азербайжандин пайдах}} [[Азербайжан]]
|кьадар3 = 260 000 — 800 000 кас
|элячӀун3 = <ref name="Демоскоп800">[http://demoscope.ru/weekly/2004/0183/analit05.php Этнический состав Азербайджана (по переписи 1999 года)]</ref>
|регион4 = {{Турциядин пайдах}} [[Турция]]
|кьадар4 = 40 000 кьван кас
|элячӀун4 = <ref>http://tourismzona.ru/Lezgini_v_turcii.html Турциядин лезгияр</ref>
|регион5 = {{Белоруссиядин пайдах}} [[Белоруссия]]
|кьадар5 = 404 кас
|элячӀун5 = <ref>{{cite web|url=http://belstat.gov.by/homep/ru/perepic/2009/vihod_tables/5.8-0.pdf|title=Перепись населения Республики Беларусь 2009 года. НАСЕЛЕНИЕ ПО НАЦИОНАЛЬНОСТИ И РОДНОМУ ЯЗЫКУ|publisher=belstat.gov.by|archiveurl=http://www.webcitation.org/65BNNIkIs|archivedate=2012-02-03}}</ref>
|регион6 = {{Латвиядин пайдах}} [[Латвия]]
|кьадар6 = 193 кас
|элячӀун6 = <ref>[http://archive.is/20121219183557/data.csb.gov.lv/Dialog/varval.asp?ma=TSG11-06a&ti=TSG11-06.+RESIDENT+POPULATION+ON+MARCH+1,+2011+BY+ETHNICITY,+SEX+AND+AGE+GROUP&path=../DATABASEEN/tautassk_11/Final%20results%20of%20the%20Population%20and%20Housing%20Census%202011/&lang=1 Final results of the Population and Housing Census 2011. RESIDENT POPULATION ON MARCH 1, 2011 BY ETHNICITY, SEX AND AGE GROUP (англ.)]</ref>
|регион7 = {{Эстониядин пайдах}} [[Эстония]]
|кьадар7 = 102 кас
|элячӀун7 = <ref>name="Estonia_2011">[http://pub.stat.ee/px-web.2001/Dialog/varval.asp?ma=PCE04&lang=1 Population and Housing Census 2011 (preliminary data)]</ref>
|регион8 = {{Литвадин пайдах}} [[Литва]]
|кьадар8 = 82 кас
|элячӀун8 = <ref>name="unstats.un.org"</ref>
|регион9 = {{Молдавиядин пайдах}} [[Молдавия]]
|кьадар9 = 74 кас
|элячӀун9 = <ref>[http://www.statistica.md/public/files/publicatii_electronice/Recensamint/recensamint_2004_vol.I.zip Перепись населения. Демографические, национальные, языковые и культурные характеристики]</ref><br>
|регион10 = {{Гуржистандин пайдах}} [[Гуржистан]]
|кьадар10 = 44 — 2 900 кас
|элячӀун10 = <ref>[http://www.ecmicaucasus.org/upload/stats/Censuses%201926-2002.pdf Ethnic Groups of Georgia: Censuses 1926—2002]</ref><ref>[http://www.joshuaproject.net/countries.php?rog3=GG Национальный состав населения Грузии по оценкам Joshuaproject]</ref>
|регион11 =
|кьадар11 =
|элячӀун11 =
|регион12 =
|кьадар12 =
|элячӀун12 =
|регион13 =
|кьадар13 =
|элячӀун13 =
|регион14 =
|кьадар14 =
|элячӀун14 =
|регион15 =
|кьадар15 =
|элячӀун15 =
|регион16 =
|кьадар16 =
|элячӀун16 =
|регион17 =
|кьадар17 =
|элячӀун17 =
|регион18 =
|кьадар18 =
|элячӀун18 =
|регион19 =
|кьадар19 =
|элячӀун19 =
|регион20 =
|кьадар20 =
|элячӀун20 =
|регион21 =
|кьадар21 =
|элячӀун21 =
|чӀал = [[Лезги чӀал]]
|дин = [[Ислам]], [[сунияр|АхIлу-Сунна]], [[Шафии мазхьаб]]
|расадин жуьре = Европеоид раса (къавкъасион жуьрединни каспий жуьредин акахьун)
|арадал атун = алпанар
|мукьва халкьар = [[даргияр]], [[яхулар]], [[аварар]], [[чеченар|мичIегъанар]], [[ингушар|гъалгъаяр]], [[адигъар|черкесар]]
|акатзава = [[лезги халкьар]]
|ареалдин карта = [[Файл:Кеферпатан_Къавкъаздин_чӀалар_лез.svg|300px]]
|ареалдин картадин гьалар = {{legend|#88cedf|10 ранг}}
|этник группаяр=[[агъулар]], [[арчияр]], [[будугъар]], [[къирицӀар]], [[рутулар]], [[табасаранар]], [[удияр]], [[цӀахурар]], [[хинелугъар]]}}
'''Лезгияр''' (Лекьзияр, Лекьер) — [[Дагъустандин халкьар|Дагъустандин халкьарикай]] сад, тарихдин кӀуькӀе чӀаварлай кеферпатан [[Азербайжан]] ва кьиблепатан [[Дагъустан]]дин лезгийрин ччилерал мукьва [[лезги халкьар|лезги халкьари]]<nowiki/>галаз амукьзва. Дуьнеда кьадар са миллон кьван я. ЧӀал [[нах-дагъустан чӀалар|нугъ-дагъустан чӀаларикай]] [[лезги чӀалар]]ик акатзавай [[лезги чӀал]] я. ЧӀалахвал [[Ислам|Ислам диндин]] [[Сунияр|Агьлу Сунна]] хелен Имам Шафии мазхьаб я. [[Ярагъ Мегьамед|Шейх Мугьаммада]] лезгийрин юкьа гьакӀани Агьлу Суннадин са хел тий [[муьридвал]] кӀуькӀна.
Муькуь халкьарилай лезгийрин ччара айизвайбур, ибур я:
* [[Лезгивал]] — михьи лезги хьун патал лезгидин хве авай дин ва адатрин санал гайи къайда-къанунар.
* [[Лезги чӀал]] — лезгийрин вири санал сад айизвай чӀал.
* [[Сихил|Лезги сихилар]] — гьар лезгидин диб къалурзвай, фамилиядлай вилик авай халкьдин кӀватӀалар.
* [[Муьридвал|Лезгийрин муьридвал]] — [[Ярагъ Мегьамед|Шейх Мугьаммада]] душманрин вилик лезгийрин санал хьун патал ктунвай са рехъ.
* [[Лезгийрин тарих]] — дегь чӀавалай инихъ лезгийрин тарих.
== Кьадар ва чеб авай чилер ==
''ГьакӀни килига: [[Лезгияр Азербайжанда]], [[Лезгияр Турцияда]], [[Лезгияр Узбекистанда]], [[Дагъустанвияр Санкт-Петербургда]].''
[[Дагъустан]]да лезгияр асул гьисабдалди [[Ахцегь район|Ахцегь]], [[Дербент район|Дербент]], [[Докъузпара район|Докъузпара]], [[Кьурагь район|Кьурагь]], [[Мегьарамдхуьруьн район|Мегьарамдхуьруьн]], [[СтӀал Сулейман район|СтӀал Сулейман]], [[Хив район|Хив]] ва са кьадар [[Рутул район|Рутул]], [[Тарумовка район|Тарумовка]], [[Хасавюрт район|Хасавюрт]] ва [[Кизляр]] районра гегьенш хьанва.
[[Азербайжан]]да лезгийри [[Къуба район|Къуба]], [[КцӀар район|КцӀар]], [[Хъачмаз район|Хъачмаз]], [[Кьвепеле район|Кьвепеле]], [[Исмаиллы район|Исмаиллы]], [[Огъуз район|Огъуз]], [[Къах район|Къах]], [[Агъдаш район|Агъдаш]], [[Агъсу район|Агъсу]], [[Шамахи район|Шамахи]], [[Геокчай район]]а ва чӀехи шегьерра ([[Баку]], [[Сумгаит]]) уьмуьр гьалзава. Кьадардал гьалтайла Азербайжанда азербайжанарилай кьулухъ кьведлагьай халкь я.
Идалайни гъейри, лезгийрин диаспораяр [[Туьркменистан]], [[Узбекистан]], [[Украина]], [[Къазахстан]], [[Киргизия]], [[Турция]], [[Эстония]] ва маса уьлквейра ава.
[[2010 йис]]ан малуматрив кьурвал, Урусатда лезгийрин кьадар 476,3 агъзур кас тир<ref name="Nac_total_2010"/>. [[2009 йис]]ан малуматрив кьурвал, Азербайжанда лезгийрин кьадар 180 агъзур кас тир<ref name="Azer2009"/>.
Адет тирвал лезгийри [[Дагъустан]]дин кьибле пата ва [[Азербайжан]]дин кефер пата уьмуьр гьалзава. Векилрин кьадардал гьалтайла, лезгияр Азербайжанда азербайжанарилай кьулухъ кьведлагьай чкадал, Дагъустандани кьудлагьай чкадал ала.
[[2010 йис]]ан агьалияр сиягьдиз къачунин малуматриз килигна, Дагъустанда лезгийри вири агьалидин 13,3 % туькӀуьрзавай<ref>{{cite web|url=http://www.kommersant.ru/doc-y/2039658|title=Республика Дагестан. Досье|date=08.10.2012|publisher=Газета "Коммерсантъ"|archiveurl=http://www.webcitation.org/6BQvzb4Xo|archivedate=2012-10-15}}</ref>. Урусатдин виридалайни чӀехи аналитикадин «''Демоскоп''» журналди гузвай малуматдиз килигна, 1989—2002 йисарин къене лезгийрин юкьван гьисабдалди йисан гзаф хьунин коэффициент — 35 тир. Урусатдин халкьарин арада и коэффициэнтдал гьалтайла, [[эрменияр|эрменийрилай]] (56), [[ингушар|ингушрилай]] (49) ва [[азербайжанар]]илай (46) кьулухъ кьудлагьай чкадал лезгияр акъвазнава ва им пара хъсан лишанар я. ГьакӀ, 1989—2002 йисарин къене Урусатда лезгийрин кьадар 257 270-далай 411 535-дав агакьнай. Амма лезгияр кьадардал икьван йигин камаралди пара хьунин асул себебар тӀебии гзаф хьун (яни аялар хун) ва цӀап пата авай лезгийрин массайралди Урусатдиз куьч хьун я.
Гьайиф къведай кар ам я хьи, тийижир кьван кьадарда лезги хзанар урусламиш ва я цӀаплашмиш хьана, чӀал квадарна ассимиляция хьанвайбур я. Идан асул себебар хуьрерай урус чӀалалди рахазвай шегьерриз жегьилрин куьч хьун я, месела [[Кьибле Дагъустан]]дин лезги хуьрерай [[Дербент]] шегьердиз куьч хьана урусриз элкъвенвайбур. Ахьтин хзанрин кьадар йисандивай пара жезва. Абуру чпин хайи чӀал вучиз хиве такьуна чара чӀалал рахазватӀа гилани малум туш. Мумкин я, «кутӀал» лезги хуьруьнвийрин вилерал [[урус чӀал|урус]] ва я [[азербайжан чӀал]]ар мадни «вилик фенвай» ва «модада авай» чӀалар я, амма [[лезги чӀал]] «кьуьзуьбурун» ва «модада авачир» чӀал хьиз хьун я. Дагъустанда бязи «вилик фенвай» хуьрера гьатта рушар сад-садахъ галаз урус чӀалалди рахазва ва аквадай гьалара, абуруз лезги чӀалалди рахаз регъуьзва. Ахьтин хуьрера гадайрин арада лезги чӀаланни урус чӀалан акахьунал рахаз модада гьатна ва адетдин кардиз элкъвена. Месела: ''«Акъваз стха, афтобус набиратна чут-чут ама, исятда экъечӀда»'', ''«За вакай ожидатзвачир стха»'' ва икӀ маса. ЦӀап пата авай лезгийрин гьаларни усал я. Акахьай миллетрин агьалияр авай хуьрера, шегьерра уьмуьр гьалзавай лезгияр къвез-къвез гьатта хзандин къенени цӀап чӀалалди рахуниз элячӀзава. ЧӀалан къайгъуда садни акъваззавач, им чи чӀал ва халкь са кьадар вахтунилай терг жеда лагьай чӀал я.
Лезгияр кӀватиз ва са кьадарда авай районарни шегьерар:
* '''[[Дагъустан]]да:'''
Районра
** [[Ахцегь район]] — 30 556 (97,99 %)
** [[Докъузпара район]] — 13 399 (93,50 %)
** [[Дербент район]] — 16 278 (18,82 %)
** [[Кьурагь район]] — 15 299 (98,59 %)
** [[Мегьарамдхуьруьн район]] — 61 842 (95,69 %)
** [[Рутул район]] — 2 116 (9,00 %)
** [[СтӀал Сулейман район]] — 58 200 (99,61 %)
** [[Хив район]] — 8 725 (42,05 %)
** [[Хасавюрт район]] — 7 414 (5,91 %)
** [[Кизляр район]] — 2 142 (3,71 %)
** [[Тарумовка район]] — 1 066 (3,73 %)
Шегьерра
** [[Дербент]] — 32 955 (32,6 %)
** [[Дагъустандин ЦӀаяр]] — 5 860 (22,24 %)
** [[Каспийск]] — 13 952 (18,0 %)
** [[Магьачкъала]] — 62 810 (13,58 %)
** [[Кьибле-Сухокумск]] — 1 046 (10,70 %)
** [[Избербаш]] — 3 973 (7,25 %)
** [[Кизляр]] — 1 986 (3,89 % %)
** [[Кизилюрт]] — 1 089 (2,28 %)
** [[Хасавюрт]] — 2 554 (2,10 %)
* '''[[Азербайжан]]да:'''
Районра
** [[Кьвепеле район]] — 16 020 (17,1 % 2009)
** [[Къуба район]] — 8 952 (6,8 % 2009)
** [[КцӀар район]] — 79 629 (90,63 % 2009)
** [[Хъачмаз район]] — 24 688 (15,5 % 2009)
** [[Ахсуйский район|ЦӀийи Шамахи район]] — 536 (1 % 2009)
** [[Агъдаш район]] — 4 555 (7,8 % 1939)<ref name="ethno-kavkaz.narod.ru">http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/rnazerbaijan.html</ref>, 105 (2009)
** [[Шамахи район]] — 87 (2009)
** [[Шаки район]] — 7 152 (2009)
** [[Исмаил район]] — 8 076 (2009)
** [[Ках район]] — 3 170 (11,9 % 1939), 253 (1,19 % 2009),
** [[Лекь район]] — 4 831 (14,16 % 2009)
** [[Гокчай район]] — 1 744 (3,8 % 1939), 1 054 (1999), 396 (2009)
** [[СакӀватӀал район]] — 2 137 (4,5 % 1959)<ref name="ethno-kavkaz.narod.ru"/>, 50 (2009)
** [[Белокан район]] — 6.248 (19,0 % 1939)<ref name="ethno-kavkaz.narod.ru"/>, 91 (2009)
Шегьерра
** [[Баку]] — 24 868 (2009)
** [[Сумгаит]] — 3 478 (2009)
[[1999 йис]]уз [[Садхьанвай миллетрин организация|СМО]]-дин финансрин куьмекдалди Азербайжанда садлагьай сефер кьиле тухвай агьалияр сиягьдиз къачунин нетижада уьлкведа авай этник группайрикай ганвай малуматри экспертрин дикъет къетӀендаказ желб авунай. А групадиз дегь чӀавалай и чилерал уьмуьр гьалзавай лезгияр, [[аварар]], [[талышар]], [[цӀахурар]], [[удинар]], [[хинелугъар]] ва маса бинедин халкьар талукь я. [[СССР]] чкӀизвай береда кьадардал гьалтайла лезгияр Азербайжанда азербайжанарилай, урусрилай ва эрменийрилай кьулухъ кьудлагьай чкадал алай. [[1989 йис]]уз уьлкведа лезгийрин кьадар 171 400 кас тир, им республикадин вири агьалидин 2,4 % тир. Лезгийрин «Садвал» (Урусат) ва «Самур» (Азербайжан) тешкилатри и малуматар патахъай маса делилар гъиз гьамиша гьуьжет кьазвай ва Азербайжанда 600—800 агъзур лезгияр авайди тестикьарзавай. Амма [[1999 йис]]ан агьалияр сиягьдиз къачунрин малуматри, [[1989 йис]]алай уьлкведа лезгийрин кьадар ва процентрин гекъигайвал саки са кӀус кьванни масакӀа тахьанвайди къалурнай: 1999 йисуз 178 агъзур лезгияр гьисабдиз къачунай, им республикадин вири агьалидин 2,2 % туькӀуьрзавай. ГьакӀ ятӀани, [[1989 йис]]уз уьлкведа азербайжанарин кьадар 5 805 000 кас хьайила (вири уьлкведин 83 %), 1999 йисуз абурун кьадар 7 205 500-ев агакьнай, им вири уьлкведин агьалидин 90,6 % тир. Аквадай гьалара, цӀуд йисан къене уьлкведа азербайжанарин кьадар саки 8%-дал кьван пара хьайила, лезгийрин процентдин гекъигайвал 0,2%-диз агъуз хьанвай. Урусатдин «''Демоскоп''» журналди хабар гузвайвал, и малуматри Азербайжанда авай лезгийрин гьакъикъи кьадар бажагьат дуьз къалурзава. 1994—1998 йисара урусри Азербайжандин кефердинни-рагъэкъечӀдай патан районра кьиле тухванвай жагъурунри, уьлкведа лезгийрин михьи кьадар 250—260 агъзуррин арада юзурзавайди къалурзавай. Амма ина къейд авуна кӀанда хьи, и жагъурунра лезгияр пара кьадарда авай Азербайжандин кефердинни-рагъакӀидай пата авай районра уьмуьр гьалзавай лезгияр гьисабдиз къачунвачир. Гьавиляй, Азербайжанда уьмуьр гьалзавай лезгийрин вири санлай кьадардикай малуматар «Садвал» ва «Самур» тешкилатри мадни дуьз гузвайди пара мумкин я. Гьар гьикӀ хьайитӀани, амма алай чӀавуз уьлкведа кьадардал гьалтайла азербайжанарилай кьулухъ кьведлагьай чка гила лезгийри агъунваз кьунва. Азербайжанда авай лезгийрин асул пай [[КцӀар район]]диз къвезва (41,2 %). Вири санлай къачурла, лезгийрин 63,3 % хуьруьн районра амай пайни шегьерра уьмуьр гьалзавайди я. Агьалияр сиягьдиз къачунин малуматри хабар гайивал, лезгийрин 55,9 % зегьмет чӀугун алакьдай 18-59 яшарин арада авай агьалияр я, 33,2 % зегьмет чӀугун алакьдай яшарив агакь тавур ксар я. Им лезги халкьдин демографиядиз, яни кьадардал пара хьуниз хъсан перспективаяр авай чӀал къалурзавай лишан я.
Этнологиядинни антропологиядин РАН Институтдин ва Тарихдин, археологиядинни антропологиядин ДНЦ РАН Институтдин экспертрин фикирралди:
<blockquote style="float:none; padding:3px 15px 3px 15px; border:thin solid #e0e0e0"> [[Файл:Aquote1.png|30px|"|link=]] ''Азербайжанда лезгийрин кьадар, сиягьра къалурнавай кьадардилай хейлин пара я (350 агъз. кьван кас). И зидвал арадал гъанвай себеб, Азербайжанда авай лезгийрин гзафбурун паспортра миллет къалурзавай цӀарцӀел «азербайжанви» кхьин я. Гзаф вахтара гьукуматди лезгийриз ам мажбур яз кхьиз тазвайди я<ref name="Лезг350"/>.''[[Файл:Aquote2.png|30px|"|link=]]</blockquote>
''Ethnologue: Languages of the World. Sixteenth Edition'' онлайн справочникди [[2007 йис]]уз Азербайжада лезги чӀалалди рахазвай ксарин кьадар 364 агъзур кас тирди тестикьарзавай малуматар гъизва<ref name="Ethnologue: Languages of the World"/>. [[АСШ]]-дин Юстициядин Министерсводи «Азербайжан: эрменийрин, урусрин, чувудрин ва муькуь тӀимил пай тир халкьарин статус» тӀвар алай [[1993 йис]]ан докладда, Азербайжанда 800 агъзурдилай пара лезгияр авай чӀал къалурзавай официал тушир малуматар авай тирди малумарзава<ref name="www1.umn.edu">[http://www1.umn.edu/humanrts/ins/azerba93.pdf Доклад Министерства Юстиции США за 1993 год «Азербайджан: статус армян, русских, евреев и других меньшинств», стр. 19]</ref>. [[СССР]] чкӀайдилай кьулухъ кьве гьукуматрин арада саки юкьвалай пай хьана къакъатнавай лезги халкь са мус ятӀа Къавкъаздин чӀехи халкьарикай сад тирди шак алачиз я.
Вичи уьмуьр гьалзавай тарихдин чкайрилай гъейри, пара кьадардин лезги жемиятар Урусатдин саки вири регионра ава, гьина [[2010 йис]]ан малуматриз килигна абурун вири санлай кьадар 88 482 кас тир. [[Аслу тушир гьукуматрдин дуствал|АТГьД]]-дин уьлквейра ([[Туркмения]], [[Узбекистан]], [[Къазахстан]], [[Украина]]) авай лезги диаспорайрин вири санлай кьадар 30 агъзурдав агакьзава. Са бязи лезги тешкилатри [[1990 йис]]уз [[Турция]]да 40 агъзурдав агакьна лезгийри уьмуьр гьалзавайди къалурзава, амма а лезгийрин гзафни-гзаф пай туьрквериз элкъвенвай лезги несилар я.
{| class="wikitable" style="padding:0;background:#fafafa;border:1px solid #bbb;width:1000px;text-align:center;font-size:12px;cellspacing=0"
|+Агьалияр сиягьдиз къачунин малуматриз килигна, Урусатдани Азербайжанда, <br>ва гьакӀи вири Урусатдин империядани виликан СССР-да лезгийрин кьадардин динамика
|-
!Сиягьдиз къачур йис||<center>1897||<center>1926||<center>1937||<center>1939||<center>1959||<center>1970||<center>1979||<center>1989||<center>2000||<center>2010
|-
|<center>[[Урусат]]
| 95 262<sup>*</sup><ref>В Европейской части Российской империи, а также в Сибири и Средней Азии переписью 1897 не зафиксировано носителей кюринского наречия, все они учтены только на территории Кавказа; так как административные границы губерний российской империи не совпадали с современными границами государств и регионов, из Кавказского макрорегиона учтены [http://demoscope.ru/weekly/ssp/rus_lan_97.php?reg=97 Дагестанская] (94 596), [http://demoscope.ru/weekly/ssp/rus_lan_97.php?reg=100 Кубанская] (615), [http://demoscope.ru/weekly/ssp/rus_lan_97.php?reg=103 Терская] (19) и [http://demoscope.ru/weekly/ssp/rus_lan_97.php?reg=105 Черноморская] (18) области, [http://demoscope.ru/weekly/ssp/rus_lan_97.php?reg=102 Ставропольская губерния] (14).</ref>
| 93 049<ref name="перепись1926">{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/ussr_nac_26.php?reg=2|title=Всесоюзная перепись населения 1926 года. Национальный состав населения по республикам СССР/РСФСР|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/65BNmmnXf|archivedate=2012-02-03}}</ref>
| 101 789<ref name="census1937">Всесоюзная перепись населения 1937 года: общие итоги. Сборник документов и материалов. Институт российской истории РАН, «Российская политическая энциклопедия». 2007 ISBN 5-8243-0337-1</ref>
| 100 417<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_39.php?reg=1|title=Всесоюзная перепись населения 1939 года. Национальный состав населения по республикам СССР/РСФСР|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/65BNo8Qza|archivedate=2012-02-03}}</ref>
| 114 210<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_59.php?reg=1|title=Всесоюзная перепись населения 1959 года. Национальный состав населения по республикам СССР/РСФСР|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/65BNpcRe0|archivedate=2012-02-03}}</ref>
| 170 494<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_70.php?reg=1|title=Всесоюзная перепись населения 1970 года. Национальный состав населения по республикам СССР/РСФСР|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/65BNquqON|archivedate=2012-02-03}}</ref>
| 202 854<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_79.php?reg=1|title=Всесоюзная перепись населения 1979 года. Национальный состав населения по республикам СССР/РСФСР|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/65BNsQQHb|archivedate=2012-02-03}}</ref>
| 257 270<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_89.php?reg=1|title=Всесоюзная перепись населения 1989 года. Национальный состав населения по республикам СССР/РСФСР|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/65BNthZI8|archivedate=2012-02-03}}</ref>
| <center>411 535<br>(2002 й.)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/rus_nac_02.php|title=Всероссийская перепись населения 2002 года. Национальный состав населения по регионам России/Российская Федерация|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/619jeuPre|archivedate=2011-08-23}}</ref>
|<center>473 722<br>(2010 й.)<ref name="Nac_total_2010">[http://www.gks.ru/free_doc/new_site/population/demo/per-itog/tab5.xls Национальный состав населения Российской Федерации согласно переписи аселения 2010 года]</ref>
|-
|<center>[[Азербайжан]]
| 63 670<sup>**</sup><ref>так как административные границы губерний российской империи не совпадали с современными границами государств, в качестве численности лезгин Азербайджана указана сумма по [http://demoscope.ru/weekly/ssp/rus_lan_97.php?reg=96][[Бакинская губерния|Бакинской]] (48 192 носителя кюринского наречия) и [http://demoscope.ru/weekly/ssp/rus_lan_97.php?reg=98][[Елисаветпольская губерния|Елисаветпольской]] (14 503 носителя кюринского наречия) губерниям, а также [http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=551][[Закатальский округ]] Тифлисской губернии (975 носителей кюринского наречия); всего 63 670 носителя кюринского наречия.</ref>
| 37 263<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_26.php?reg=2275|title=Всесоюзная перепись населения 1926 года. Национальный состав населения по регионам республик СССР/Закавказская ЗСФСР/Азербайджанская ССР|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/65BNvAVO7|archivedate=2012-02-03}}</ref><ref>Перепись 1926 года показывает неполные данные о лезгинах в Азербайджане. Согласно материалам этой переписи (Всесоюзная перепись населения 1926 года, т. 14, Закавказская СФСР, г. Москва, 1929) там было зафиксировано 47 тысяч нелезгин — носителей кюринского, то есть лезгинского языка, которые на самом деле являлись этническими лезгинами (об этом свидетельствуют данные по дайре Хазра, где проживают исключительно лезгины: 84 % были отмечены как тюрки с родным кюринским). Таким образом уточнённая численность лезгин в Азербайджане равнялась 69,3 тысячам в Азербайджане и 181,5 в СССР.</ref>
| 104 789<ref name="census1937"/>
| 111 666<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_39.php?reg=5|title=Всесоюзная перепись населения 1939 года. Национальный состав населения по республикам СССР/Азербайджанская ССР|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/65BNw58Wb|archivedate=2012-02-03}}</ref>
| 98 211<ref name="«Демоскоп»">{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_59.php?reg=11|title=Всесоюзная перепись населения 1959 года. Национальный состав населения по республикам СССР/Азербайджанская ССР|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/65BNxMgUg|archivedate=2012-02-03}}</ref>
| 137 250<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_70.php?reg=7|title=Всесоюзная перепись населения 1970 года. Национальный состав населения по республикам СССР/Азербайджанская ССР|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/65BNyqKHA|archivedate=2012-02-03}}</ref>
| 158 057<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_79.php?reg=7|title=Всесоюзная перепись населения 1979 года. Национальный состав населения по республикам СССР/Азербайджанская ССР|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/61Dmp8Oa9|archivedate=2011-08-26}}</ref>
|171 395<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_89.php?reg=7|title=Всесоюзная перепись населения 1989 года. Национальный состав населения по республикам СССР/Азербайджанская ССР|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/61DmrClqp|archivedate=2011-08-26}}</ref>
|<center>178 000<br><small>(1999 й.)<ref name="Azer2009">[https://web.archive.org/web/20120103210620/http://www.azstat.org/statinfo/demoqraphic/en/1_12en.xls Переписи населения Азербайджана 1926, 1939, 1959, 1970, 1979, 1989, 1999, 2009 годов]</ref></small>
| <center>180 300<br><small>(2009 й.)<ref name="Azer2009"/></small>
|-
|<center>Урусатдин империядинни СССРдин <br>сергьятра вири санлай кьадар
| 159 213<ref name="перепись1897">{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/rus_lan_97.php|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку, губерниям и областям|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/65BO0C7rj|archivedate=2012-02-03}}. Лезгины учтены переписью в качестве носителей кюринского наречья.</ref>
| 134 529<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/ussr_nac_26.php|title=Всесоюзная перепись населения 1926 года. Национальный состав населения по республикам СССР/СССР|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/619TI74Lr|archivedate=2011-08-23}}</ref>
| 206 487<ref name="census1937"/>
| 220 969<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_39.php?reg=0|title=Всесоюзная перепись населения 1939 года. Национальный состав населения по республикам СССР/СССР|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/65BO1SlQ1|archivedate=2012-02-03}}</ref>
| 223 129<ref name="«Демоскоп»"/>
| 323 829<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_70.php?reg=0|title=Всесоюзная перепись населения 1970 года. Национальный состав населения по республикам СССР/СССР|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/65BO2hICJ|archivedate=2012-02-03}}</ref>
| 382 611<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_79.php?reg=0|title=Всесоюзная перепись населения 1979 года. Национальный состав населения по республикам СССР/СССР|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/65BO3bgm3|archivedate=2012-02-03}}</ref>
| 466 006<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_89.php?reg=0|title=Всесоюзная перепись населения 1989 года. Национальный состав населения по республикам СССР/СССР|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/65BO5SJXx|archivedate=2012-02-03}}</ref>
|<center>600 агъз. пара
|<center>670 агъз. пара
|}
<small>
: <sup>*</sup> 1897 йисуз Къавкъаздилай къецепата лезги чӀалалди рахазвайбурун кьадар малум туширвиляй Урусатда лезгийрин кьадар яз Дагъустан, Кубан, Тер вилаятра ва ЧӀулав гьуьлуьнни Ставропол губерниярра лезги чӀалалди рахазвайбурун кьадар къалурнай.
: <sup>**</sup> 1897 йисуз Азербайжанда лезгийрин кьадар яз лезги чӀалалди рахазвайбурун кьадар къалурнавай.</small>
Гьеле [[1891 йис]]ан агьалияр сиягьдиз къачунин малуматриз килигна, [[Дагъустандин вилаят]]дин [[Куьре округ]]да 55 агъзур кьван лезгияр гьисабдиз къачунай<ref>{{cite web|url=http://www.demoscope.ru/weekly/2005/0187/perep04.php|title="Алфавитный список народов, обитающих в Российской Империи"|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/61CUOGPIJ|archivedate=2011-08-25}}</ref>. Амма [[1897 йис]]уз кьиле тухвай Вириурусатдин садлагьай агьалияр сиягьдиз къачунин малуматрин нетижайрикай Дагъустандин вилаятда уьмуьр гьалзавай лезгийрин кьадардикай мадни дуьз малуматар къачунвай. Вучиз лагьайтӀа 1891 йисуз хьайи агьалияр сиягьдиз къачунра инсан гьи миллетдиз, этносдиз, халкьдиз талукь ятӀа суалар гузвачир ва а чӀавуз и гафариз чаз гила гузвай мана авачир.
Урусатдин империяда лезгияр секин хьанвай чилер:
* [[Дагъустандин вилаят]]да:
** [[Куьредин округ]] — 59 309 (76,35 %)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=366|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи кроме губерний Европейской России/ Дагестанская область/ Кюринский округ — весь|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/69fqC7LO5|archivedate=2012-08-05}}</ref>, адан кьилин хуьр тир Кьасумхуьр — 905 (89,34 %)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=367|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи кроме губерний Европейской России/ Дагестанская область/ Кюринский округ — сел. Касум-Кент|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/69fqDX6wa|archivedate=2012-08-05}}</ref>
** [[Самурдин округ]] — 33 965 (95,32 %)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=369|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи кроме губерний Европейской России/ Дагестанская область/ Самурский округ — весь|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/69fqEjhbK|archivedate=2012-08-05}}</ref>, адан кьилин хуьр тир Ахцегь — 3 173 (99,47 %)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=370|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи кроме губерний Европейской России/ Дагестанская область/ Самурский округ — сел. Ахты|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/69fqFw2fX|archivedate=2012-08-05}}</ref>
** [[Къазикъумух округ]] — 943 (2,08 %)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=359|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи кроме губерний Европейской России/ Дагестанская область/ Казикумухский округ — весь|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/69fqH8q4Z|archivedate=2012-08-05}}</ref>
** [[Къайтагъ-Табасарандин округ]] — 350 (0,38 %)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=362|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи кроме губерний Европейской России/ Дагестанская область/ Кайтаго-Табасаранский округ — весь|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/69fqILbux|archivedate=2012-08-05}}</ref>
** Дагъустандин вилаятдин маса чкаяр — 29 (0,01 %)
* [[Кубан вилаят]]да — 615 (0,03 %)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=414|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи кроме губерний Европейской России/ Кубанская область — вся|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/69fqJY9iv|archivedate=2012-08-05}}</ref>
* [[Бакудин губерния]]да:
** [[Къубадин уезд]] — 44 756 (24,42 %)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=331|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи кроме губерний Европейской России/ Бакинская губерния/ Кубинский уезд — весь|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/69fqKknG1|archivedate=2012-08-05}}</ref>, адан кьилин шегьер тир [[Къуба]] ш. — 221 (1,44 %)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=332|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи кроме губерний Европейской России/ Бакинская губерния/ Кубинский уезд — г. Куба|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/69fqLx8Jj|archivedate=2012-08-05}}</ref>
** [[Геокчай уезд]] — 2 045 (1,74 %)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=325|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи кроме губерний Европейской России/ Бакинская губерния/ Геокчайский уезд — весь|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/69fqNA2Ty|archivedate=2012-08-05}}</ref>
** [[Бакудин уезд]] — 1 235 (0,68 %)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=322|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи кроме губерний Европейской России/ Бакинская губерния/ Бакинский уезд — весь|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/69fqON14J|archivedate=2012-08-05}}</ref>, адан кьилин шегьер тир [[Баку]] ш.— 310 (0,28 %)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=323|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи кроме губерний Европейской России/ Бакинская губерния/ Бакинский уезд — г. Баку|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/69fqPZIUU|archivedate=2012-08-05}}</ref>
** [[Шемахадин уезд]] — 73 (0,06 %)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=337|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи кроме губерний Европейской России/ Бакинская губерния/ Шемахинский уезд — весь|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/69fqQlzfY|archivedate=2012-08-05}}</ref>
* [[Елисаветпол губерния]]да:
** [[Нуха уезд]] — 8 506 (7,06 %)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=393|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи кроме губерний Европейской России/ Елизаветпольская губерния/ Нухинский уезд — весь|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/69fqRzkL8|archivedate=2012-08-05}}</ref>, адак [[Нуха]] шегьер кваз — 114 (0,46 %)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=394|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи кроме губерний Европейской России/ Елизаветпольская губерния/ Нухинский уезд — г. Нуха|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/69fqTCAqp|archivedate=2012-08-05}}</ref>
** [[Ареш уезд]] — 5 869 (8,72 %)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=378|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи кроме губерний Европейской России/ Елизаветпольская губерния/ Арешский уезд — весь|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/69fqUOfoN|archivedate=2012-08-05}}</ref>, адак [[Агъдаш]] хуьр кваз 84 (15,91 %)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=379|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи кроме губерний Европейской России/ Елизаветпольская губерния/ Арешский уезд — мест. Агдаш|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/69fqVfKfB|archivedate=2012-08-05}}</ref>
** [[Джеваншир уезд]] — 79 (0,11 %)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=384|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи кроме губерний Европейской России/ Елизаветпольская губерния/ Джеванширский уезд — весь|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/69fqWrU25|archivedate=2012-08-05}}</ref>
* [[Тифлис губерния]]да:
** [[Закатала округ]] — 975 (1,16 %)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=551|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи кроме губерний Европейской России/ Тифлисская губерния/ Закатальский округ — весь|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/69fqY3oKP|archivedate=2012-08-05}}</ref>, адак [[Закатала]] шегьер кваз — 1 (0,03 %)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=552|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи кроме губерний Европейской России/ Тифлисская губерния/ Закатальский округ — г. Закаталы|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/69fqZGXYz|archivedate=2012-08-05}}</ref>
** [[Борчалы уезд]] — 102 (0,08 %)<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=533|title=Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи кроме губерний Европейской России/ Тифлисская губерния/ Борчалинский уезд — весь|publisher=«[[Демоскоп]]»|archiveurl=http://www.webcitation.org/69fqaTKBn|archivedate=2012-08-05}}</ref>
=== Агьалидин статистикадин малуматар ===
[[Урусат Федерация]]дин миллетрин агьалийрин демографиядин ва социал-экономикадин характеристикайрин [[2010 йис]]ан малуматриз килигна<ref>О демографических и социальноэкономических характеристиках населения отдельных национальностей Российской Федерации (по итогам Всероссийской переписи населения 2010 года)
</ref>:
* Лезги халкьдин арада 1000 итимриз къвезвай папарин кьадар:
{| class="wikitable" style="padding:0;background:#fafafa;border:1px solid #bbb;width:500px;text-align:center;font-size:12px;cellspacing=0"
|+Таблица 1
|-
!colspan="7"|1000 итимриз къвезвай папарин кьадар
|-
|rowspan="2"|
|colspan="2"|Шегьеррани хуьрера
|colspan="2"|Шегьерра
|colspan="2"|Хуьрера
|-
|[[2002 йис]]
|[[2010 йис]]
|[[2002 йис]]
|[[2010 йис]]
|[[2002 йис]]
|[[2010 йис]]
|-
!'''Лезгияр'''
|973
|989
|942
|981
|1001
|996
|}
Им виридалайни агъуз, яни пис тир лишан я. Папарин кьадардилай итимрин кьадар виниз тир халкьарикай виридалайни кӀвенкӀве авайбур [[эрменияр]], [[азербайжанар]] ва лезгияр я.
* Лезги халкьдин агьалидин яшарин группайрин арада процентрин дегишвилер:
{| class="wikitable" style="padding:0;background:#fafafa;border:1px solid #bbb;width:600px;text-align:center;font-size:12px;cellspacing=0"
|+Таблица 2
|-
!colspan="7"|Вири агьалидикай яшарин группайриз талукь тир ксарин процентрин коэфициэнт
|-
|rowspan="2"|
|colspan="2"|Зегьмет чӀугун алакьдай яшарив агакь тавурбур
|colspan="2"|Зегьмет чӀугун алакьдайбур
|colspan="2"|Зегьмет чӀугун алакьдай яшарилай алатайбур
|-
|[[2002 йис]]
|[[2010 йис]]
|[[2002 йис]]
|[[2010 йис]]
|[[2002 йис]]
|[[2010 йис]]
|-
!'''Лезгияр'''
|29,9 %
|24,8 %
|61,2 %
|66,2 %
|8,9 %
|9,0 %
|}
Им юкьван гьаларин нетижаяр я. Аквадай гьаларай, 2002—2010 йисарин къене лезгийрин арада кьуьзуь эгьлийрин кьадар са жизви пара хьана, амма аялрин кьадар гзаф тӀимил хьана. Урусатдин халкьарикай, кьуьзуь эгьлийрин кьадар анжах пуд халкьарин арада агъуз хьанвай, ибур: [[аварар]], [[даргияр]] ва [[осетинар]] тир. Виридалайни хъсан лишанар азербайжанари къалурзава, абурун арада 2010 йисуз вири агьалидикай кьуьзуь эгьлийрин кьадар 5,6 % туькӀуьрзавай.
* Лезги агьалидин арада 1000 касдиз къвезвай, никягьрин гьалар къейд авунвай 16 яшарилай пара авай ксарин кьадар :
{| class="wikitable" style="padding:0;background:#fafafa;border:1px solid #bbb;width:600px;text-align:center;font-size:12px;cellspacing=0"
|+Таблица 3 (а)
|-
!colspan="9"|1000 касдиз къвезвай, никягьрин гьалар къейд авунвай 16 яшарилай пара авай ксарин кьадар
|-
|rowspan="1"|
|colspan="8"|Итимар
|-
|rowspan="2"|
|colspan="2"|Никягьдик квайбур
|colspan="2"|Никягьдик квачирбур
|colspan="2"|Чара хьанвайбур
|colspan="2"|Хендедаяр
|-
|[[2002 йис]]
|[[2010 йис]]
|[[2002 йис]]
|[[2010 йис]]
|[[2002 йис]]
|[[2010 йис]]
|[[2002 йис]]
|[[2010 йис]]
|-
!'''Лезгияр'''
|604
|660
|351
|291
|30
|28
|15
|21
|}
{| class="wikitable" style="padding:0;background:#fafafa;border:1px solid #bbb;width:600px;text-align:center;font-size:12px;cellspacing=0"
|+Таблица 3 (б)
|-
!colspan="9"|1000 касдиз къвезвай, никягьрин гьалар къейд авунвай 16 яшарилай пара авай ксарин кьадар
|-
|rowspan="1"|
|colspan="8"|Папар
|-
|rowspan="2"|
|colspan="2"|Никягьдик квайбур
|colspan="2"|Никягьдик квачирбур
|colspan="2"|Чара хьанвайбур
|colspan="2"|Хендедаяр
|-
|[[2002 йис]]
|[[2010 йис]]
|[[2002 йис]]
|[[2010 йис]]
|[[2002 йис]]
|[[2010 йис]]
|[[2002 йис]]
|[[2010 йис]]
|-
!'''Лезгияр'''
|614
|622
|235
|223
|53
|59
|98
|96
|}
Урусатдин муькуь халкьарив гекъигайла им хъсан лишанар я. Таблицадай аквазвайвал чара хьанвайбурун ва хендедайрин кьадар итимрилай папарин арада пара гегьенш я. 2002—2010 йисарин арада Урусат Федерацияда чара хьанвайбурун ва хендедайрин кьадар хкаж хьанвай, 2002 йисуз 3,6 % ва 7,6%-рилай 2010 йисуз 3,85 % ва 7,7%-рал кьван сад садав кьурвал. Пара кьадарда миллетрин арадай, итимрин арада чара хьанвайбурун ва хендедайрин кьадар анжах [[украинар|украинрин]], эрменийрин, азербайжанарин, [[белорусар|белорусрин]], лезгийрин ва ингушрин арада тӀимил хьанвай.
* Лезги халкьдин арада 15-далай пара яшар авай папари аялар хунин коэффициэнт:
{| class="wikitable" style="padding:0;background:#fafafa;border:1px solid #bbb;width:600px;text-align:center;font-size:12px;cellspacing=0"
|+Таблица 4
|-
!colspan="9"|15-далай пара яшар авай папари аялар хунин процент
|-
|rowspan="2"|
|colspan="2"|0 аялар
|colspan="2"|1 аял
|colspan="2"|2 аял
|colspan="2"|3 ва гзаф аялар
|-
|[[2002 йис]]
|[[2010 йис]]
|[[2002 йис]]
|[[2010 йис]]
|[[2002 йис]]
|[[2010 йис]]
|[[2002 йис]]
|[[2010 йис]]
|-
!'''Лезгияр'''
|30,1 %
|31,3 %
|12,3 %
|13,9 %
|22,7 %
|24,3 %
|34,9 %
|30,5 %
|}
Им юкьван гьаларин лишан я. Вири миллетрин арада 1 аял ханвай папарин кьадар виридалайни пара урусрал къвезва (2010 йисуз 33 %). Кьве аял ханвай папарин кьадардай кӀвенкӀве аваз белорусар (46 %), украинар (44 %) ва мордва (40 %) физва. Пуд аял ханвай папарин юкьван гьисабдалди йисан кьадардин виридалайни хъсан лишанар чеченриз (42 %), ингушриз (41 %), аварриз (36 %), даргийриз (36 %), къумукьриз (33 %) ва лезгийриз (31 %) хас я. Амма къейд авуна кӀанда хьи, лезгийрин арада 2002 йисуз пуд аял ханвайбурун кьадардин процент 34,9 % тиртӀа, 2010 йисуз и лишан садлагьана гзаф агъуз хьана 30,5%-див агакьнай. Пуд аял ханвай папарин кьадардин виридалайни тӀимил процент авайбур — [[урусар]] я (11 %). Урусар уьлкведин тек сад миллет я хьи, нин аялар хунин юкьван лишан вириурусатдин аялар хунин нормадилай агъуз я. Гьавиляй абурун кьадар йисандивай миллионралди тӀимил жезва. Уьлкведа вири миллетрин арадай 1000 папари ханвай аялрин виридалайни вини дережадин ва хъсан юкьван лишанар ингушри (2257), чеченри (2196), даргийри (1975) ва аварри (1923) къалурзава.
* Урусатдин чӀехи халкьарин арада хайи ва урус чӀал чир хьунин кьадардин процент:
{| class="wikitable" style="padding:0;background:#fafafa;border:1px solid #bbb;width:600px;text-align:center;font-size:12px;cellspacing=0"
|+Таблица 5
|-
!colspan="8"|ЧӀехи халкьарин арада хайи ва урус чӀал чир хьунин кьадардин процент
|-
|rowspan="1"|
|rowspan="1"|
|colspan="5"|ЧӀалар къейд авурбур
|-
|rowspan="2"|
|rowspan="2"|ЧӀалар чизвайди къейд <br> авунай вири агьалияр, <br>агъз. кас
|colspan="2"|[[Лезги чӀал|Хайи чӀал]]
|colspan="2"|[[Урус чӀал]]
|-
| агъз. кас
|%
| агъз. кас
|%
|-
!'''Лезгияр'''
|465
|383
|82,4 %
|440
|94,6 %
|}
Таблицадай аквазвайвал урусатдин лезгийрин арада лезги чӀал чизвайбурун кьадар, урус чӀал чизвайбурун кьадардилай тӀимил я. Им акьванни хъсан тушир лишан я. Хайи чӀал чир хьунин виридалайни агъуз тир лишанар белорусриз (24 %), украинриз (35 %) ва [[бурятар|бурятриз]] (45 %) хас я. Урусрилай гъейри (99,9 %) хайи чӀал чир хьунини виридалайни хъсан лишанар квайбур чеченар (94 %), кабардинар (86 %) ва якутар (86 %) я. Чеченрин арада, гьатта [[чечен чӀал|хайи чӀал]] чизвайбурун кьадар, урус чӀал чизвайбурун кьадардилай виниз я. Ихьтин кьетӀенвал мад са халкьдизни хас туш.
2010 йисуз агьалияр сиягьдиз къачунра хайи чӀалан чирвилер къейд авурла, 1000 лезгидилай 949-да хайи чӀал къалурзавай цӀарцӀел «лезги чӀал» кхьенай, урус чӀал къалурзавай цӀарцӀел 43 касди «урус чӀал» хайи чӀал хьиз къейд авунай ва 8 касди са маса чӀал хайи чӀал хьиз кхьенвай.
Маса халкьарал гьалтайла, хайи чӀалан патахъай белорусрин ва украинрин гьалар виридалайни усалбур я. ГьакӀ, белорусрин 83%-ди ва украинрин 76%-ди хайи чӀал хьиз урус чӀал къейд авунай. Идан жигьетдай виридалайни хъсан лишанар мадни чеченри (99 %), ингушри (98 %), аварри (98 %), даргийри (98 %), лезгийри (95 %), [[осетинар|осетинри]] (93 %) ва якутри (93 %) къалурнавай.
* Чирвилерин дережадин динамика:
Урусатдин халкьарин арада, 1000 касдал къвезвай вини дережадин чирвилер авай ксарин кьадардал гьалтайла, муькуь халкьарив гекъигайла лезгияр 216 число гваз кӀвенкӀве аваз физвай миллетрин сиягьда ава. И сиягьда лидер тир халкь осетинар я — 299 кас. Сиягьда виридалайни агъа чка 113 кас гваз [[казахар|казахри]] кьунва. Къавкъаздин маса миллетрив гекъигайла, лезгияр виридалайни акьуллу халкьарикай сад тирди малум жезва. Дагъустандин халкьарин арадай виридалайни агъуз тир лишанар къалурнавай халкь — чеченар тир (118 кас).
[[Файл:Малый Лезгистан (Little Lezgistan).jpg|thumb|«ГъвечӀи Лезгистан» — Кьиблепатан Дагъустанни Кеферпатан Азербайжан]]
== Лезгийрин этногенез ==
Илимдин рекье лезгийрин этногенездин месела гьеле эхирдал кьван чирна са тамам нетижа акъуднавайди туш. Тарихдин улубрай малум жезва хьи, лезгияр [[Алпан]] гьукуматдин 26 тайифайрикай сад тир [[гелар|гелрин]] дуьз несилар я<ref>Hewsen R.H. Ethno-history and the Armenian influence upon the Caucasian Albanians. Classical Armenian culture: Influence and creativity, Scholars press, Philadelphia, 1982.</ref>. Амма тарихдин къене маса чӀехи халкьарин (фарсарин, азербайжанарин, арабрин, эрменийрин) къати таъсирдик акатна кӀевиз ассимиляция хьанвайвиляй, лезгийри чпин тарихдин улу-бубаяр тир гелрихъ галаз мукьвавал саки тамамдаказ квадарна. Гьавиляй эхиримжи вахтара, чара-чара кирамри, тарихдин чешмейри лезгияр маса жуьреба-жуьре халкьарикай арадал атанвайдакай делилар гъизва. Революциядилай виликан чешмейри, лезги хилен халкьарин арадал атуниз талукь тир чара-чара малуматар ва делилар гъизва. «[[Дербент-намэ|Тарихи Дербент-намэ]]» улубдин кирамри, лезгияр [[гуннар|гуннрин]] тайифайрикай арадал атанвайди гьисабзавай<ref name="Ганиева">{{книга
|автор = А.М. Ганиева
|заглавие =Очерки устно-поэтического творчества лезгин
|издательство =Наука
|год = 2004
|страницы = 4
|isbn = 502032714X, 9785020327146
}}</ref>. Азербайжанви тарихдар ва алим [[Аббас Кули Агъа Бакиханов|Бакиханова]] фикирзавай хьи, лезги [[Миграгъ]] ва яхул [[Къумух]] хуьрерин агьалияр, ''«[[хазарар|хазарри]] гьукум гьалзавай чӀавуз иниз куьч хьана ацукьнавай славянар тир [[Русь (халкь)|руссрин]] тайифайрин несилар я»'', ва ''«[[Табасаран]]дин, [[Къуба уезд]]дин рагъакӀидай патан, [[Самур округ|Самур]] ва [[Куьре округ]]рин агьалийрин лап чӀехи пай — им иниз куьч хьана атанвай чӀехи халкьарихъ галаз акахьнавай бинедин дегь чӀаван халкьар я»''<ref name="Происхождение">{{книга
|автор = Х. Х. Рамазанов, А. Р. Шихсаидов.
|заглавие = Очерки истории Южного Дагестана
|издательство = Дагестанский филиал Академии наук СССР
|место =Махачкала
|год = 1964
|страницы = 14
|isbn =
}}</ref>. [[1858 йис]]уз [[Адольф Петрович Берже|А. Бержеди]], лезгияр асулдай индусрилай арадал атанвайди лугьузвай версия гъанвай. И версия, дагъустандин халкьаринни кеферпатан [[Индостан]]дин [[буриши]] халкьдин арада авай ухшарвилиз килигна бинеламиш хьанва<ref>{{книга
|автор =Гаджиев Г. А., Ризаханова М. Ш.
|заглавие = Народы Дагестана
|часть = Лезгины
|ответственный= Отв. ред. С. А. Арутюнов, А. И. Османов, Г. А. Сергеева
|ссылка =
|место = М.
|издательство = «Наука»
|год = 2002
|страницы = 378
|isbn = 5-02-008808-0
}}</ref>. [[XX виш йис]]ан сифте кьилера К. М. Курдова лезгийрин этногенез патахъай вичин фикир лагьанай: ''«лезгияр, семит халкьарин паталай, асул гьисабдалди [[чувудар|чувудрин]] метисациядик акатнай»''<ref name="Происхождение"/>.
=== Лингвистикадин малуматар ===
Гьакъикъатда лезгийрин ва мукьва суван халкьарин арадал атунин диб, алимрин лингвистикадин, археологиядин, антропологиядин ва этнографиядин кӀвалахар гьисабдиз къачуна комплексдаказ килигна чирна кӀанзава. Малум тирвал, лезгияр [[нах-дагъустан чӀалар]]ин хзандин [[лезги чӀалар]]ин хилек акатзавай [[лезги чӀал]]алди рахазва. Лингвистикадин алимрин фикиррив кьурвал, и чӀаларин хзандин векилар арадал атанвай асул диб сад тир ва абур [[Къавкъаз]]да уьмуьр гьалзавай виридалайни дегь халкьар я. Идахъ галаз алакъалу яз, и халкьарин чӀалариз абур арадал атанвай са бинедин дегь чӀал авайди ва са кьадар вахтунилай и чӀалавай къакъатна са шумуд цӀийи чӀалар арадал атанвайди мумкин тирвиликай суал хцидаказ къарагъзава. [[Бокарёв Евгений Алексеевич|Е. А. Бокарёва]] фикирзава хьи, ихьтин бинедин-чӀал чи э. в. III агъзур йис къведалди, [[энеолит]]дин девирда авай<ref>М. М. Ихилов Народности лезгинской группы: этнографическое исследование прошлого и настоящего лезгин, табасаранцев, рутулов, цахуров, агулов. — Махачкала: Дагестанский филиал Академии наук СССР, 1967. — 369 с.</ref>. Гьавиляй, Х. Х. Рамазанова ва А. Р. Шихсаидова тестикьарзава хьи, чи э. в. III агъзур йисуз умуми дагъустандин бинедин-чӀалавай лезги чӀаларин группа къакъатзава ва гуьгъуьнлай са шумуд чӀалариз пай жеза ([[агъул чӀал|агъул]], [[лезги чӀал|лезги]], [[хинелугъ чӀал|хинелугъ]] ва мсб.)<ref>{{книга
|автор = Х. Х. Рамазанов, А. Р. Шихсаидов
|заглавие = Очерки истории Южного Дагестана
|издательство = Дагестанский филиал Академии наук СССР
|место =Махачкала
|год = 1964
|страницы = 16
|isbn =
}}</ref>.
Агъул, лезги ва табасаран чӀаларин мукьвавал гьисабдиз къачуна, [[Тарланов Замир Курбанович|З. К. Тарланова]] фикирзава хьи, бинедин лезги чӀалан са пай тир рагъэкъечӀдай патан дегь-лезги чӀал са тимил геж чкӀана рагъэкъечӀдай патан лезги чӀалариз апай хьанвай — ибур гилан лезги, табасаран ва агъул чӀалар я. [[Сводешан сиягь|Сводешан методологиядал]] бинеламиш хьана, алим ахьтин фикирдал къвезва хьи, рагъэкъечӀдай патан дегь-лезги чӀалан гуьгъуьнин чӀалариз пай хьунин процесс гьина ятӀани чи эрадин сергьятрал хьанвай, амма ада къейд авурвал: «и чӀаларин умуми фонддин гафар мадни дегьнедай хкягъайтӀа, сад къвезвай гафарин процент 35 % туькӀуьрда ва рагъэкъечӀдай патан дегь-лезги чӀалавай къакъатунин тарих чи э. в. I агъзур йисан юкьвариз фена акъатзава»<ref>{{статья| заглавие = Лексико-топонимические данные к этногенезу восточнолезгинских народов| издание = Советская этнография| автор =З.К. Тарланов| место = |страницы = 116-117| год = 1989 | номер= 4 }}</ref>.
Гьеле фадлай вилик акъуднай, [[Кеферпатан къавкъаздин чӀалар]]инни [[Виликпатан Азия]]дин дегь чӀаларин арада мукьвавилерни ухшарвилер авайди лугьузвай гипотезайриз гила бегьем тир тестикьардай делилар жагъурнава. ГьакӀ, И. Дьяконова ва С. Старостина [[хурритни-урартадин чӀалар]]инни [[нах-дагъустандин чӀалар]]ин арада вишелай пара гафарин умуми дувулар дуьздал акъуднай. И карди, чи э. в. III агъзур йисуз сад-садавай къакъатна кьилдин чӀалар хьайи [[хуррит чӀал|хуррит]] ва [[урарта чӀал]]арин нах-дагъустандин чӀаларихъ галаз, иллаки лезги ва [[чечен чӀал]]арихъ галаз мукьвавал шак квачиз тирди къалурзава<ref>И. М. Дьяконов, С. А. Старостин. Хуррито-урартские и восточно-кавказские языки. // Древний Восток: этнокультурные связи. М., 1988.</ref>.
=== Антропологиядин тип ===
== Этноним ==
== Тарих ==
[[Файл:Treaty of Sèvres &SovietRepublics of Transcaucasia.jpg|thumb|Лезгистан, Дагъустандин Советрин Социализмдин Республика, 1921]]
{{main|Лезги тарих}}
{{Лезгистандин тарих}}
== Культура ==
=== Эдебият ===
{{main|Лезги эдебият}}
=== Адетар ===
{{main|Лезги адетар}}
=== Лезги тӀуьнар ===
{{main|Лезги тӀуьнар}}
Лезги милли тӀуьнар, дагъустандин муькуь халкьарин милли тӀуьнар хьиз, асул гьисабдалди набататрин, якӀун ва некӀедин магьсулрикай гьазурзавайди я. Анжах лезгийриз махсус тир хьран фу иллаки Азербайжандин чӀехи шегьерра машгьур хьанва. Хьран фалай гъейри виринриз тӀвар акъатнай лезги тӀуьнар: афарар, черекун ва цикӀен я. 2015 йисуз Италиядин тӀвар-ван авай «Sapori-Italia» журналдин чинра акъатай макъалада кхьенай хьи, хъчарин афарар дуьньядин виридалайни менфятлу тӀуьнрин сиягьдик акатнава. Афаррин тӀвар вири дуьньядиз чкӀайдалай кьулухъ, азербайжанари ам чпин милли тӀуьн тирди малумариз эгечӀнай. ГьакӀни, лезгийрин арада гегьеншдиз менфят къачузвай тӀуьнар: кьелечӀ хинкӀарар, дулма, якӀун шурпа, гьерен шишер, аш ва муькуь умуми Къавкъаздин тӀуьнар я. Сувун лезги хуьрера як кьурурунин адет вилик фенва. Вилик девирда холодильниках авачир лугьуз кьурай як чӀур тахьана яргъалди амукьдай. НекӀедин магьсулри лезгийрин уьмуьрда кьетӀен чка кьунва. НекӀедикай лезгийри ниси, гъери, мукаш ва муькуь тӀуьнар ийизва. Хъвадай затӀарикай виридалайни рикӀ алайбур: тӀач, тугъ, айран ва мсб я. Лезгийриз тайин мярекатриз талукь тӀуьнарни ава. Месела, гитӀ — цӀийи аял хьайила къуьлуьн магьсулрикай ийизвай хапӀа, иситӀа — шадвилин ва я инсан рагьметдиз фейила тешкилдай мярекатра, хешил ва мсб.
== ЧӀал ==
{{main|Лезги чӀал}}
Лезгияр [[кеферпатан къавкъаздин чӀалар]]ин агъа хзандин [[нах-дагъустан чӀалар]]ин группадин [[лезги чӀалар]]ин хилек акатзавай [[лезги чӀал]]ал райхазва. Хайи чӀалалай гъейри кеферпатан лезгийриз [[урус чӀал]], кьиблепатанбурузни [[азербайжан чӀал]]ар чизва. Лезги чӀалал рахазвайбурун кьадар 800 агъзур кьван кас я, им вири лезгийрин тахминан 88 % я. Пара кьадарда лезгийри чӀехи халкьарихъ галаз ассимиляция хьана чпин хайи чӀал ва лезгивал квадарнава. И процесс [[Кьулан вацӀ]]ун кьве патани кьиле физва, амма иллаки кьибле пата авай лезгийрин арада гегьенш гьатнава. Пара кьадарда лезги хуьрер цӀаплашмиш хьана терг хьанва.
ЧӀал пуд чӀехи нугъатриз пай жезва, ибур: [[Куьре нугъат|куьре]], [[Самур нугъат|самур]], [[Къуба нугъат|къуба]] нугъатар я. Вичин нубатда и чӀехи нугъатар кьилди тир агъа нугъатриз ва гзаф кьадар чкадин рахунриз пай жезва. Куьре нугъатдик гуьней, яркӀи ва кьурагь агъа нугъатар ва пара кьадарда хуьрерин рахунар акатзава; Самур нугъатдик — докъузпара нугъатни ахцегь нугъат ва хуьрерин рахунар акатзава; Къуба нугъатни хъимил нугъатдикайни кузун нугъатдикай ва чара-чара хуьрерин рахунрикай ибарат я<ref name="Языки народов СССР">{{книга
|автор =
|заглавие = Языки народов СССР: в 5-ти томах. Иберийско-кавказские языки
|издательство = [[Наука (издательство)|Наука]]
|место =М
|том =4
|год = 1967
|страницы = 528-542
|isbn =
}}</ref>. Литературадин чӀал гуьней нугъатдин бинедаллаз арадал гъанвайди я.
[[XX виш йис]] къведалди лезгийри «ажам» лугьудай араб кхьинрикай менфят къачузвай. Литературадин куьруь энциклопедиядив кьурвал, лезгийри [[араб чӀал|араб]], [[туьрк чӀал|туьрк]] ва [[азербайжан чӀал]]аралди кхьизвай, вучиз лагьайтӀа и чӀалар ва кхьинар грамматикадин чӀалар хьиз лезгийриз мектебра ва медресайра чирзавай<ref>{{cite news | title=ЛЕЗГИНСКИЙ ЯЗЫК|publisher=Краткая литературная энциклопедия| url=http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/ke4/ke4-0961.htm| lang=ru}}</ref>. А чӀавуз лезги грамматика ва кхьинар гьеле арадал атанвачир. Араб гьарфаралди лезги чӀалалди кхьиз лезгийри [[XIX виш йис]]ан кьведлагьай паюнай гатӀумнай, а чӀавуз [[Етим Эмин]], [[СтӀал Сулейман]] хьтин лезги зарийри лезги чӀалалди туькӀуьрнавай чӀалар араб гьарфаралди кхьиз эгечӀнай<ref>{{книга
|автор = [[Исаев, Магомет Измайлович|М.И. Исаев]]
|заглавие =Языковое строительство в СССР (процессы создания письменностей народов СССР)
|издательство = Наука
|год = 1979
|место =М.
|страницы = 162
|isbn =
}}</ref>. Амма «аджам» алфавитдив лезги чӀала авай вири ванер къалуриз тежезвайвиляй, [[1928 йис]]уз лезги чӀалаз сифте латин графикадалди, ахпани [[1938 йис]]уз П. К. Услара лезгийриз кирилл графикадалди цӀийи алфавит туькӀуьрнай<ref name="Языки народов СССР"/>. И алфавитдикай чка къедалди менфят къачузва.
== Лезгийрин политикадинни милли организацияяр ==
* [[Лезги халкьарин илимдинни культурадин кӀвалахдаррин ассоциация]]
* [[Азад Лезгистандин Гьерекат]] (ДСЛ).<ref>[http://lezgistan.tv/ Движение Свободный Лезгистан (ДСЛ)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120628143830/http://lezgistan.tv/ |date=2012-06-28 }}</ref>
* Лезгийрин Краснодар крайдин жемиятдин организация (ККООЛ).<ref>[http://sharvili.com/index.php/content/view/494/1/ Письмо Главе Администрации Президента РФ] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140910215841/http://sharvili.com/index.php/content/view/494/1/ |date=2014-09-10 }}</ref>
* Культурадинни-зариятдин жемият «[[РикӀин гаф]]».
* [[Лезги демократиядин партия]] (Азербайжандин милли барабарвилин партия).
* [[Лезги кружок]].
* [[Игьсанар кӀватӀдай лезги фонд]] (ЛБФ).<ref>[http://sharvili.com/index.php/content/view/95/2/ О московских лезгинах…] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140910195821/http://sharvili.com/index.php/content/view/95/2/ |date=2014-09-10 }}</ref>
* [[Регьимвилинни кӀвачел акьалт хьунин лезги милли фонд]].<ref>[http://yuzhdag.ru/page10.html История института ЮЖДАГ]{{Deadlink|date=October 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
* Милли лезги центр «Самур»<ref>[http://www.samur.az/index.php?option=com_content&view=article&id=48&Itemid=29 О центре Самур] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110823043350/http://www.samur.az/index.php?option=com_content&view=article&id=48&Itemid=29 |date=2011-08-23 }}</ref>
* Эстониядин лезгийрин культурадин жемият<ref>[https://web.archive.org/web/20090214021207/http://lezgi-kultuur.ucoz.net/index/0-2 Лезгинское культурное общество в Эстонии!]</ref>
* Лезги студентрин жемият «[[Михьи рикӀер]]».
* Миллетвилинни-культурадин автономия «[[Москвадин лезгияр]]».<ref>[http://www.moslezgi.ru Национально-Культурная Автономия «Московские лезгины»]</ref>
* Региондин жемиятдин гьерекат «Гьажи-Давуд».<ref>[http://www.hadji-davud.ru Региональное Общественное Движение «Гаджи-Давуд»] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130602075941/http://hadji-davud.ru/ |date=2013-06-02 }}</ref>
* «[[Садвал]]» — 1980-й йисарин эхирда арадал атанвай тешкилат.
* «[[Фарукъ]]» — Социал-демократиядин группа.
* [[Лезги кхьирагрин садвал]].
* [[Лезги милли-культурадин федерал автономия|ЛКМФА]] (ЛКМФА).<ref>[http://www.flnka.ru Федеральная Лезгинская Национально-Культурная Автономия (ФЛНКА)]</ref>
* Лезги халкьдин кӀвачел акьалт хьунин фонд «Лезгияр».<ref>[http://www.lezghins.com/ Фонд Возрождения Лезгинского Народа «Лезгины»] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131010032055/http://lezghins.com/ |date=2013-10-10 }}</ref>
* «Лезгияр» организациядин Ханты-мансийск региондин хел.
* Челябинскдин регионал жемиятдин тешкилат «Лезги милли-культурадин центр „Алпания“».
== Массайрин информациядин такьтар ==
=== Телевидение ===
* [[АТВ (Ахты)|АТВ]] — [[Ахцегь район]]дин телеканал, [[Ахцегь]] хуьр.
* [[Белиджинское ТВ]] — [[Дербент район]]дин [[Билиж (посёлок)|Билиж]] посёлокдин телеканал.
* [[Каспий-ТВ]] — [[Дербент]] шегьердин телеканал.
* [[Касумкент ТВ]] — МУП телеканал «ТБС-Касумкент»<ref>[http://www.suleiman-stalskiy.ru/?com=articles&page=articles_of_category&id=1627 Касумкент ТВ]</ref>.
* [[КцӀар ТВ]] — [[КцӀар район]]дин телеканал. Алай чӀавуз кӀвалахзавач.
* [[Лидер ТВ]] — [[СтӀал Сулейман район]]дин [[Кьасумхуьр]]уьн телеканал.
* [[НТБ]] — «Новое Телевидение Белиджи», [[Дербент район]]дин [[Билиж (посёлок)|Билиж]] посёлокдин телеканал.
* [[ТВ Аран]] — [[Дербент район]]дин [[Билиж (посёлок)|Билиж]] посёлокдин телеканал.
* [[ТВ-АРС]] — [[Дербент]] шегьердин телеканал.
* [[ТВ Рубас]] — [[Дербент район]]дин [[Рубас]] хуьруьн телеканал.
* [[Телекомпания «Юждаг»]] — [[Дербент район]]дин [[Билиж (посёлок)|Билиж]] посёлокдин телеканал.
* [[ОТВ Шарвили]] — [[Мегьарамдхуьруьн район]]дин [[Уружба]] хуьруьн телеканал.
* [[Шалбуз-Даг]] — [[Дукъузпара район]]дин телеканал.
* [[Эксклюзив ТВ]] — [[СтӀал Сулейман район]]дин [[Кьасумхуьр]]уьн телеканал.
* [[Юждаг-ТВ-Самур]] — [[Дербент]] шегьердин телеканал.
=== Улубарни газетар ===
* [[Алам]] — [[Баку]]да акъатзавай лезги культурадидин журнал<ref>[http://www.alamjurnal.com/ Лезги культурадидин журнал «Алам»]</ref>.
* [[Алпан (газет)|Алпан]]<ref name="Печать"/>
* [[Ени самух]]<ref name="Печать">{{cite web|url=http://medialaw.ru/publications/zip/national/tbil03.html|title=Международный ежемесячный бюллетень |publisher=Центр "Право и средства массовой информации"|date=апрель 1996 г.}}</ref>
* [[КцӀар]] — [[Азербайжан]]да акъатзавай жемиятдинни-политикадин газет<ref>[http://gusarpress.com/ Жемиятдинни-политикадин «КцӀар» газет]{{Deadlink|date=July 2025 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>.
* [[Куьредин хабарар]] — [[СтӀал Сулейман район]]да акъатзавай газет<ref>[http://www.suleiman-stalskiy.ru/?com=articles&page=articles_of_category&id=1628 Куьредин хабарар]</ref>.
* [[Куьредин ярар]]
* [[Лезгинские вести]] — вилик урус чӀалал акъатзавай газет
* [[Лезги газет]] — [[Дагъустан]]да акъатзавай жемиятдинни-политикадин газет<ref>[http://www.lezgigazet.ru/ Жемиятдинни-политикадин «Лезги газет»]</ref>.
* [[Лезгинские известия]] — ФЛНК-дин басмадай акъатзавай издание.
* [[Лезгистандин хабарар]]
* [[Настоящее время (газет)|Настоящее время]]
* [[РикӀин гаф]]
* [[Самур (газет)|Самур]] — [[Азербайжан]]да акъатзавай жемиятдинни-политикадин газет.
* [[ЦӀийи Дуьнья]] — [[Ахцегь район]]да акъатзавай жемиятдинни-политикадин газет. Садлагьай лезги газет.
* [[Чирагъ (журнал)|Чирагъ]] — [[Баку]]да акъатзавай литературадин журнал.
* [[Чубарук]]
* [[Шарвили (газет)|Шарвили]] — лезги литературадин садлагьай газет.
* [[Эренлардин сес]] — Дагъустадин [[Докъузпара район]]да акъатзавай газет<ref>[http://president.e-dag.ru/map/42/ Докузпаринский район] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120424064654/http://president.e-dag.ru/map/42/ |date=2012-04-24 }}</ref>.
* [[Къурушрин сес]] — Къуруш хуьруьн газет, [[2007 йис]]алай басмадай акъатзава.
=== Лезги Википедия ===
== Литература ==
* {{ВТ-ЭСБЕ|Лезгины, лезги}}
* {{книга
|автор =
|часть = Лезгины
|заглавие = Народы России. Атлас культур и религий
|оригинал =
|ссылка =
|место = М.
|издательство = Дизайн. Информация. Картография
|год = 2010
|страниц = 320
|isbn = 978-5-287-00718-8}}
* Народы России: живописный альбом, Санкт-Петербург, типография Товарищества «Общественная Польза», 3 декабря 1877, ст. 446
== Баянар ==
{{Баянар|2}}
== ЭлячӀунар ==
* [http://www.lekia.ru Абдурагимов Г. А. «Кавказская Албания — Лезгистан»]
* [http://www.sil.org/silesr/2005/silesr2005-012.pdf John M Clifton, Laura Lucht, Gabriela Deckinga, Janfer Mak, and Calvin Tiessen. The Sociolinguistic Situation of the Lezgi in Azerbaijan. SIL International, 2005]
{{Нах-дагъустан халкьар}}
[[Категория:Лезгияр| ]]
[[Категория:Лезги халкьар]]
[[Категория:Нах-дагъустандин халкьар]]
[[Категория:Дагъустандин халкьар]]
[[Категория:Азербайжандин халкьар]]
[[Категория:Урусатдин халкьар]]
[[Категория:Къавкъаздин халкьар]]
t9p7uagv2sqctxix5dexv5o8o1rq7v0
Тимор гьуьл
0
597
98816
90860
2026-07-21T17:03:36Z
CommonsDelinker
3593
Replacing Timor_See.jpg with [[File:Timor_Sea.jpg]] (by [[:c:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] because: [[:c:COM:FR|File renamed]]: [[:c:COM:FR#FR3|Criterion 3]] (obvious error)).
98816
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:Timor Sea.jpg|thumb|right|250px|<span style="color:grey;">Тимор гуьл</span>]]
'''Тимордин икӀа Тимор гьуьл''' ({{чӀ-id|Laut Timor}}, {{чӀ-pr|Mar Timor}} — туракь гьуьл) — гьуьл [[Индиядин океан]]да.
[[Категория:Гьуьл|Т]]
n4f3q6tqkp7npj5u8jm3ircy5u73fop
Лионель Месси
0
2262
98817
93128
2026-07-22T01:15:27Z
~2026-40936-94
13059
98817
wikitext
text/x-wiki
{{Футболист
| тӀвар = Лионель Месси
| тамам тӀвар = Лионель Андрес Месси
| шикил =
| кьадар =
| дидедиз дата = {{Дидедиз дата|24|6|1987}}
| дидедиз хьайи чка = [[Росарио]], [[Аргентина]]
| гьукумат = {{Аргентинадин пайдах|20px}} [[Аргентина]]
| буй = 169
| заланвал = 67
| лакӀабар = ''Лео'', ''БицӀек'', ''ЧӀут''
| гилан клуб = {{Испаниядин пайдах|20px}} [[Барселона]]
| жегьилрин клубар = {{футболдин карьера
|1992—1995|{{Аргентинадин пайдах|20px}} Грандоли|
|1995—2000|{{Аргентинадин пайдах|20px}} [[Ньюэллс Олд Бойз]]|
|2000—2003|{{Испаниядин пайдах|20px}} [[Барселона (футболдин клуб)|Барселона]]| }}
| клубар = {{футболдин карьера
|2003—2026|{{Испаниядин пайдах|20px}} [[Барселона (футболдин клуб)|Барселона]]|520 (474)
|2003—2004|{{фарм-клуб}}{{Испаниядин пайдах|20px}} [[Барселона C]]|10 (5)
|2003—2005|{{фарм-клуб}}{{Испаниядин пайдах|20px}} [[Барселона B]]|22 (6)
}}
| милли кӀватӀи команда = {{футболдин карьера
|2005|{{Аргентинадин пайдах|20px}} [[Аргентинадин футболдай жегьилрин кӀватӀур|Аргентина (20 кьван)]]|7 (6)
|2008|{{Аргентинадин пайдах|20px}} [[Аргентинадин футболдай Олимпиадин кӀватӀур|Аргентина (олимп.)]]|5 (2)
|2005—2026|{{Аргентинадин пайдах|20px}} [[Аргентинадин футболдай кӀватӀур|Аргентина]]|138 (70)}}
| клубдин цӀийи авун = 16.05.2021
| кӀватӀурдин цӀийи авун = 18.11.2020
| медалар =
{{турнир|[[Гатун Олимпиядин къугъунар|Олимпиядин къугъунар]]}}
{{медаль|Къизил|[[Гатун Олимпиядин къугъунар 2008|Пекин 2008]]|[[Гатун Олимпиядин къугъунра футбол 2008 — итимар|футбол]]}}
{{турнир|[[Футболдай дуьньядин чемпионат|Дуьньядин чемпионатар]]}}
{{медаль|Гимиш|[[Футболдай дуьньядин чемпионат|Бразилия 2014]]}}
{{турнир|[[Футболдай Америкадин Кубок|Америкадин Кубокар]]}}
{{медаль|Гимиш|[[Футболдай Америкадин Кубок 2007|Венесуэла 2007]]}}
{{медаль|Гимиш|[[Футболдай Америкадин Кубок 2015|Чили 2015]]}}
{{медаль|Гимиш|[[Футболдай Америкадин Кубок 2016|США 2016]]}}
{{медаль|Кишпир|[[Футболдай Америкадин Кубок 2019|Бразилия 2019]]}}
{{медаль|Къизил|[[Футболдай Америкадин Кубок 2021|Бразилия 2021]]}}
}}
'''Лионе́ль Андре́с Ме́сси ''' ({{lang-es|Lionel Andrés Messi}}; {{Дидедиз дата|24|6|1987}}, [[Росарио]]) — [[Аргентина]]дин [[футболист]], «[[Барселона (футболдин клуб)|Барселона]]» испаниядин командада къугъвазва, [[Аргентинадин футболдай кӀватӀур|Аргентинадин хкянавайдан]] капитан. [[Массайрин информациядин такьатар(ММТ)|Массайрин информациядин такьатри]] адаз фад-фад «цӀийи [[Марадона, Диего Армандо|Марадона]]» лугьуда<ref>[http://sportvideoblog.ru/novyiy-maradona Лионель Месси — «Новый Марадона»] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090503053211/http://sportvideoblog.ru/novyiy-maradona |date=2009-05-03 }}</ref>.
== Биография ==
Месси 1987 ийсан 24 кьамугдиз (июндиз) [[Аргентина]]да, [[Росарио]] шегьерда дидедиз хана. Адан буба — Хорхе Орасио Месси, гьулдан расдай комбинатда фабрикдин фялевиле кӀвалахнай, диде Селия Мария Месси (рушан хизнадин тӀвар Куччиттини я), са кьадар машгъул тир къакъаждай дишегьли<ref>[http://www.canchallena.com/1278476 El crack que desea victorias de regalo]</ref><ref>[http://www.independent.co.uk/news/people/profiles/lionel-messi-magic-in-his-feet-1928768.html Lionel Messi: Magic in his feet]</ref><ref>[http://www.pagina12.com.ar/diario/deportes/8-121094-2009-03-07.html Los intereses de Messi]</ref>. Адаз Родриго и Матиас тӀвар алай кьве чӀехи стха ава, ва гьакӀни Мария Соль тӀвар алай вах ава.<ref>[http://www.nbcolympics.com/athletes/athlete=1246/bio/ Lionel Messi bio] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170513153151/http://www.nbcolympics.com/athletes/athlete=1246/bio |date=2017-05-13 }}</ref>.
=== Командадин къене ===
{{Испаниядин пайдах|20px}} <big>'''«Барселона»'''</big>
* [[Футболдай Испаниядин чемпионат|Испаниядин чемпион]] '''(10)''': [[Футболдай Испаниядин чемпионат 2004/2005|2004/05]], [[Футболдай Испаниядин чемпионат 2005/2006|2005/06]], [[Футболдай Испаниядин чемпионат 2008/2009|2008/09]], [[Футболдай Испаниядин чемпионат 2009/2010|2009/10]], [[Футболдай Испаниядин чемпионат 2010/2011|2010/11]], [[Футболдай Испаниядин чемпионат 2012/2013|2012/13]], [[Футболдай Испаниядин чемпионат 2014/2015|2014/15]], [[Футболдай Испаниядин чемпионат 2015/2016|2015/16]], [[Футболдай Испаниядин чемпионат 2017/2018|2017/18]], [[Футболдай Испаниядин чемпионат 2018/2019|2018/19]]
* [[Испаниядин футболдай кубок|Испаниядин Кубок]] гвай кас '''(7)''': 2008/09, 2011/12, 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2017/18, 2020/21
* [[Испаниядин футболдай суперкубок|Испаниядин Суперкубок]] гвай кас '''(8)''': 2005, 2006, 2009, 2010, 2011, 2013, 2016, 2018
* [[УЕФА-дин чемпионрин лига|Чемпионрин лига]] гъалиб '''(4)''': [[УЕФАдин чемпионрин лига 2005/2006|2005/06]], [[УЕФАдин чемпионрин лига 2008/2009|2008/09]], [[Лига чемпионов УЕФА 2010/2011|2010/11]], [[Лига чемпионов УЕФА 2014/2015|2014/15]]
* [[УЕФА-дин Суперкубок]] гвай кас '''(3)''': 2009, [[УЕФА-дин суперкубок 2011|2011]], [[УЕФА-дин суперкубок 2015|2015]]
* [[Футболдай клубдин дуьньядин чемпионат|Клубдин дуьньядин чемпионатдин]] гъалиб '''(3)''': [[Футболдай клубдин дуьньядин чемпионат 2009|2009]], [[Футболдай клубдин дуьньядин чемпионат 2011|2011]], [[Футболдай клубдин дуьньядин чемпионат 2015|2015]]
{{Аргентинадин пайдах|20px}} <big>'''Аргентинадин кӀватӀур'''</big>
* [[Футболдай жегьилрин командайрин арада дуьньядин чемпионат|Жегьилрин дуьньядин чемпионата]] гъалиб (1): [[Футболдай жегьилрин командайрин арада дуьньядин чемпионат 2005|2005]]
* [[Гатун Олимпиядин къугъунар|Олимпиядин къугъунрин]] чемпион (1): [[Гатун Олимпиядин къугъунра футбол 2008|2008]]
* [[Футболдай Америкадин Кубок|Америкадин Кубок]]дин гъалиб (1): [[Футболдай Америкадин Кубок 2021|2021]]
=== Кьилди вичин ===
* [[Футболдай жегьилрин командайрин арада дуьньядин чемпионат 2005|2005 дуьньядин жегьилрин чемпионатдин]] виридалайни хъсан бомбардир (6 туп)
* [[Футболдай жегьилрин командайрин арада дуьньядин чемпионат 2005|2005 дуьньядин жегьилрин чемпионатдин]] виридалайни хъсан къугъвадайди
* [[21 яшар кьван Европадин виридалайни хъсан футболист]] : 2005
* «[[Golden Boy (пишкеш)|Golden Boy]]» премия: 2005
* [[Браво Трофей]] гвай кас: 2007
* [[Аргентинадин ийсан футболист|Аргентинадин ийсан виридалайни хъсан къугъвадайди]] '''(6)''': 2005, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011
* [[ФИФПРО|FIFPro версиядалди дуьньядин виридалайни хъсан жегьил къугъвадайди (комитетдин версия)]] '''(3)''': 2006, 2007, 2008
* [[ФИФПРО|World soccer версиядалди дуьньядин виридалайни хъсан жегьил къугъвадайди]] '''(3)''': 2006, 2007, 2008
* [[Футболдай Испаниядин чемпионат|Испаниядин чемпионатдин]] символ тир хкянавайдаз гьатзава '''(4)''': 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10
* [[Испаниядин йисан футболист|«Дон Балон» премия]] гвай кас'''(3)''': 2007, 2009, 2010
* [[Футболдай Америкадин кубок|Америкадин кубокдин]] виридалайни хъсан жегьил футболист: 2007
* [[Трофей ЕФЕ]] гвай кас '''(4)''': 2007, 2009, 2010. 2011
* [[ФИФПРО|FIFPro версиядалди дуьньядин виридалайни хъсан жегьил къугъвадайди (пад кьадайбурун версия)]] '''(2)''': 2007, 2008
* [[ФИФА]] версиядалди дуьньядин символ тир хкянавайдаз гьатзава '''(4)''': 2008, 2009, 2010, 2011
* [[FIFPro]] версиядалди дуьньядин символ тир хкянавайдаз гьатзава '''(5)''': 2007, 2008, 2009, 2010, 2011
* [[УЕФА]] версиядалди Европадин символ тир хкянавайдаз гьатзава '''(4)''': 2008, 2009, 2010, 2011
* [[ESM]] версиядалди Европадин символ тир хкянавайдаз гьатзава '''(5)''': 2006, 2008, 2009, 2010, 2011
* [[Футболдай Испаниядин чемпионат|Испаниядин чемпионатдин]] виридалайни хъсан гьужумдайди сезона: 2008/2009
* [[Футболдай Испаниядин чемпионат|Испаниядин чемпионатдин]] ([[ДиСтефано Приз]]) виридалайни хъсан къугъвадайди '''(3)''': 2008/2009, 2009/2010, 2010/2011
* [[Футболдай Испаниядин чемпионат|Испаниядин]] ([[LFP версиядалди]]) виридалайни хъсан къугъвадайди '''(3)''': 2008/2009, 2009/2010, 2010/2011
* [[Футболдай Испаниядин чемпионат|Испаниядин]] ([[LFP версиядалди]]) виридалайни хъсан гьужумдайди '''(3)''': 2008/2009, 2009/2010, 2010/2011
* Лучший бомбардир [[УЕФАдин Чемпионрин Лига|Чемпионрин Лигадин]] '''(3)''' виридалайни хъсан бомбардир: [[Лига чемпионов УЕФА 2008/2009|2008/09]] (9 туп), [[УЕФАдин Чемпионрин Лига 2009/2010|2009/10]] (8 туп), [[УЕФАдин Чемпионрин Лига 2010/2011|2010/11]] (12 туп)
* «[[Marca]]» и «[[La Gazzetta dello Sport]]» газетрин кӀелайбурун версиядалди [[УЕФАдин Чемпионрин Лига 2008/2009|Чемпионрин Лигадин 2008/09]] — виридалайни хъсан къугъвадайди
* [[УЕФАдин версиядалди йисан клубдин футболист|Чемпионрин Лигадин виридалайни хъсан гьужумдайди 2008/09]]
* [[УЕФАдин версиядалди йисан клубдин футболист|УЕФАдин Чемпионрин Лигадин виридалайни хъсан къугъвадайди 2008/2009]]
* [[ФИФПРО|FIFPro версиядалди дуьньядин виридалайни хъсан футболист]] '''(3)''': 2009, 2010, 2011
* [[Футболдай дуьньядин клубдин чемпионат 2009|Дуьньядин клубдин чемпионатдин]] виридалайни хъсан къугъвадайди '''(2)''': 2009, 2011
* [[ФИФАдин йисан къугъвадайди|ФИФАдин версиядалди дуьньядин виридалайни хъсан футболист]]: 2009
* [[Къизилдин туп (France Football)|«France Football» версиядалди Европадин виридалайни хъсан футболист 2009]]: 2009.
* [[World Soccer журналдин пишкешар|World Soccer версиядалди дуьньядин виридалайни хъсан футболист]] '''(2)''': 2009, 2011
* [[Европада ийсан футболист (Onze d'Or)|Onze Mondia француз журналдин версиядалди Европадин виридалайни хъсан къугъвадайди]] '''(3)''': 2009, 2010, 2011
* Castrol Rankings версиядалди сезондин виридалайни хъсан къугъвадайди: 2009/10
* «[[Къизилдин бутса]]» гвай кас: 2010
* [[Пичичидин трофей|Испаниядин чемпионатдин виридалайни хъсан бомбардир]]: 2010
* «[[Marca]]» газетдин кӀелайбурун версиядалди «Легенда» трофей гвай кас
* [[ФИФАдин Къизилдин туп|Дуьньядин виридалайни хъсан футболист]] (ФИФАдин Къизилдин туп): 2010, 2011
* [[Футболдай Испаниядин Кубокдин|Испаниядин Кубок]] виридалайни хъсан бомбардир: [[Футболдай Испаниядин Кубок 2010/2011|2011]] ([[Криштиану Роналду]] галаз)
* [[УЕФАдин Чемпионрин Лигадин финал 2011|УЕФАдин Чемпионрин Лигадин финал]] виридалайни хъсан къугъвадайди: 2011
* [[УЕФАдин Чемпионрин Лигадин финал 2011|пад кьадайбурун версиядалди УЕФАдин Чемпионрин Лигадин финал]] виридалайни хъсан къугъвадайди '''(2)''': 2009, 2011
* [[Европадин ийсан виридалайни хъсан футболистдиз приз]] гвай кас: 2011
* [[Футболдай Испаниядин чемпионат|Ийсан]] виридалайни хъсан бомбардир ([[IFFHS версиядалди]]): 2011
* [[Аргентинадин ийсан спорстмен|Аргентинадин ийсан виридалайни хъсан спорстмен]]: 2011
* [[L'Équipe]] версиядалди ийсан виридалайни хъсан спорстмен: 2011
== Баянар ==
{{Баянар}}
== ЭлячӀунар ==
* [https://messi.com/ Официал сайт]{{ref-es}}{{ref-en}}
* [https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/players/4974/lionel-messi «Барселонадин» официал сайтда профил]{{ref-en}}
{{Къецепатан элячӀунар}}
{{Футболдай дуьньядин чемпионатдин виридалайни хъсан футболист}}
{{DEFAULTSORT:Месси, Лионель}}
[[Категория:Алфавитдиз килигна футболистар]]
[[Категория:Аргентинадин футболистар]]
[[Категория:Аргентинадин футболдай кӀватӀурдин къугъвадайбур]]
[[Категория:Барселона ФК-дин къугъвадайбур]]
[[Категория:Олимпиядин чемпионар]]
pbe9nms2fyw1yz9dw2ud55i0fb08peu
Венгрия
0
3944
98819
93779
2026-07-22T05:56:02Z
InternetArchiveBot
8697
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
98819
wikitext
text/x-wiki
{{Гьукумат
| тӀвар =Венгрия
| тамам тӀвар = Magyarország
| тӀвар-род =Венгриядин
| пайдах = Flag of Hungary.svg
| пайдахдин кьадар = 135px
| герб = Coat of Arms of Hungary.svg
| гербдин кьадар = 70px
| карта = EU-Hungary.svg
| гимн = «Himnusz»
| кьилин шегьер = [[Будапешт]]
| шегьерар = [[Будапешт]], [[Дебрецен]], [[Мишкольц]], [[Сегед]], [[Печ]], [[Дьёр]], [[Ньиредьхаза]], [[Кечкемет]], [[Секешфехервар]]
| аслутуширвал = [[1918 йис]]ан [[17 октябрь|17 октябр]]диз
| аслутуширвал девирда = [[Австро-Венгрия]]
| чӀал = [[венгр чӀал]]
| идара авунин тегьер = [[Парламентдин республика]]
| кьил = [[Каталин Новак]] ([[Венгриядин президент|президент]]), <br>[[Виктор Орбан]] ([[Венгриядин премьер-министр|премьер-министр]])
| чил = 93 030
| цин кьадар = 0,74
| чилдин чка = 109
| халкь = 10 014 324
| халкьдин чка = 83
| агьалидин чуькьуьнвал = 107,7
| пул = [[Венгриядин форинт]]
| КъВБ = 147,874
| КъВБдин чка = 53
| агьалийрин са касдал къвезвай КъВБ = 14 808
| ИПВИ = 0,805
| ИПВИ чка = 36
| интернет-домен = [[.hu]], [[.eu]]
| телефондин код = +36
| сятдин чӀул = +1
}}
'''Ве́нгрия''' ({{lang-hu|Magyarország}}, {{IPA|ˈmɒɟɒrorsaːɡ}}, Мадьярорсаг — ''«Мадьяр уьлкве»'') — юкьван [[европа]]да авай гьукумат.
Кефер пата [[Словакия]]дихъ галаз, кефердинни рагъэкъечӀдай пата [[Украина]]дихъ галаз, рагъэкъечӀдай пата [[Румыния]]дихъ галаз, кьибле пата [[Сербия]]дихъ, [[Хорватия]]дихъ галаз, рагъакӀидай патани [[Словения]]дихъни [[Австрия]]дихъ галаз сергьятра ава.
== География ==
Венгрия — унитар республика я; 19 — медьеярни (областар) ({{lang-hu|megyék, megye}}) 173 районар (киршершегар) ({{lang-hu|kistérség}}) акатзава. Будапешт кьилин шегьер ччара медье сад авун.
{| class="standard"
! Венгриядин медьеяр
[[Файл:Counties of Hungary 2006-ru.png|600px|center|Венгриядин медьеяр]]
|-
| style="padding:0; border:none;" |
|}
Медьеяр:
# [[Бач-Кишкун (медье)|Бач-Кишкун]]
# [[Баранья (медье)|Баранья]]
# [[Бекеш (медье)|Бекеш]]
# [[Боршод-Абауй-Земплен (медье)|Боршод-Абауй-Земплен]]
# [[Чонград (медье)|Чонград]]
# [[Фейер (медье)|Фейер]]
# [[Дьёр-Мошон-Шопрон (медье)|Дьёр-Мошон-Шопрон]]
# [[Хайду-Бихар (медье)|Хайду-Бихар]]
# [[Хевеш (медье)|Хевеш]]
# [[Яс-Надькун-Сольнок (медье)|Яс-Надькун-Сольнок]]
# [[Комаром-Эстергом (медье)|Комаром-Эстергом]]
# [[Ноград (медье)|Ноград]]
# [[Пешт (медье)|Пешт]]
# [[Шомодь (медье)|Шомодь]]
# [[Сабольч-Сатмар-Берег]]
# [[Тольна (медье)|Тольна]]
# [[Ваш (медье)|Ваш]]
# [[Веспрем (медье)|Веспрем]]
# [[Зала (медье)|Зала]]
== ЭлячӀунар ==
* [http://www.fsz.bme.hu/hungary/homepage.html Hungarian Home Page] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120616235832/http://www.fsz.bme.hu/hungary/homepage.html |date=2012-06-16 }} {{ref-en}}
* [http://www.mfa.gov.hu/ Ministry for Foreign Affairs of the Republic of Hungary] {{ref-en}}
* [http://data.un.org/CountryProfile.aspx?crName=Hungary Статистика] {{ref-en}}
* [http://www.hungary.ru/ Урусатдин туристдин сайт] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130410085046/http://hungary.ru/ |date=2013-04-10 }} {{ref-ru}}
* [https://magyarorszag.hu/ Magyarország.hu]
{{Къецепатан элячӀунар}}
{{Европадин гьукуматар}}
[[Категория:Венгрия|*]]
1deexiczh52ce108ehzs8dmbca2fomf
Черногориядин шегьерар
0
7235
98814
92723
2026-07-21T14:55:32Z
CommonsDelinker
3593
Replacing CoatDG.svg with [[File:Coat_of_Arms_of_Danilovgrad.svg]] (by [[:c:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] because: [[:c:COM:FR|File renamed]]: [[:c:COM:FR#FR2|Criterion 2]] (meaningless or ambiguous name)).
98814
wikitext
text/x-wiki
{| class="prettytable sortable" style="text-align:center;"
|-----
! style="background-color:#D29C37" | '''№'''
! style="background-color:#D29C37" | '''Герб'''
! style="background-color:#D29C37" | '''Лезги<br />тӀвар'''
! style="background-color:#D29C37" | '''Чпин<br />тӀвар<br />(кириллица)'''
! style="background-color:#D29C37" | '''Чпин<br />тӀвар<br />(латиница)'''
! style="background-color:#D29C37" | '''Садлагьай<br />тӀвар кьун'''
! style="background-color:#D29C37" | '''Агьалияр,<br />кас'''
! style="background-color:#D29C37" | '''Инсанар<br />сиягьдиз<br />къачунин йис'''
! style="background-color:#D29C37" | '''Майдан,<br />км²'''
|-----
| 1. || [[Файл:Podgorica_Coat_of_Arms.png|120px]] || [[Подгорица]] || ''Подгорица'' || ''Podgorica'' || [[1326 йис|1326]] || 136 473 || [[2003 йис|2003]] || 225
|-----
| 2. || [[Файл:Cetinje Coat-of-Arms.svg|60px]] || [[Цетине]] || ''Цетиње'' || ''Cetinje'' || [[XV вишйис]] || 15 137 || [[2003 йис|2003]] || 910
|-----
| 3. || [[Файл:CoatAN.jpg|60px]] || [[Андриевица]] || ''Андријевица'' || ''Andrijevica'' || [[XIX-лагьай вишйис|XIX вишйис]] || 1073 || [[2003 йис|2003]] || 283
|-----
| 4. || [[Файл:Coat of Arms of Bar.png|120px]] || [[Бар (Черногория)|Бар]] || ''Бар'' || ''Bar'' || [[VI вишйис]] || 13 719 || [[2003 йис|2003]] || 598
|-----
| 5. || [[Файл:FinalniGrbBerane1.png|60px]] || [[Беране]] || ''Беране'' || ''Berane'' || [[1862-лагьай йис|1862]] || 11 776 || [[2003 йис|2003]] || 717
|-----
| 6. || [[Файл:BijeloPoljeWeapon.png|60px]] || [[Биело-Поле]] || ''Бијело Поље'' || ''Bijelo Polje'' || || 15 883 || [[2003 йис|2003]] || 924
|-----
| 7. || [[Файл:Budva-grb.gif|120px]] || [[Будва]] || ''Будва'' || ''Budva'' || [[ч. э. вилик<br />V-лагьай вишйис]] || 10 918 || [[2003 йис|2003]] || 122
|-----
| 8. || [[Файл:Coat of Arms of Danilovgrad.svg|60px]] || [[Даниловград]] || ''Даниловград'' || ''Danilovgrad'' || [[1869-лагьай йис|1869]] || 5208 || [[2003 йис|2003]] || 501
|-----
| 9. || [[Файл:Amblem of Zabljak.png|120px]] || [[Жабляк]] || ''Жабљак'' || ''Žabljak'' || [[1870-лагьай йис|1870]] || 1937 || [[2003 йис|2003]] || 910
|-----
| 10. || [[Файл:Grbkolasin.jpg|60px]] || [[Колашин]] || ''Колашин'' || ''Kolašin'' || [[XVII вишйис]] || 2989 || [[2003 йис|2003]] || 897
|-----
| 11. || [[Файл:Coat_of_Arms_of_Kotor.jpg|120px]] || [[Котор]] || ''Котор'' || ''Kotor'' || [[Чи эрадилай вилик 168-лагьай йис|ч. э. вилик<br />168-лагьай йис]] || 13 176 || [[2003 йис|2003]] || 335
|-----
| 12. || [[Файл:Mojkovac coa.png|60px]] || [[Мойковац]] || ''Мојковац'' || ''Mojkovac'' || [[XIII-лагьай вишйис|XIII вишйис]] || 4120 || [[2003 йис|2003]] || 367
|-----
| 13. || [[Файл:Niksic Coat-of-Arms.svg|60px]] || [[Никшич]] || ''Никшић'' || ''Nikšić'' || [[Чи эрадилай вилик IV-лагьай вишйис|ч. э. вилик<br />IV-лагьай вишйис]] || 58 212 || [[2003 йис|2003]] || 2065
|-----
| 14. || [[Файл:PlavWeapon.png|60px]] || [[Плав]] || ''Плав'' || ''Plav'' || || 3615 || [[2003 йис|2003]] || 486
|-----
| 15. || [[Файл:Pljevlja-grb.png|60px]] || [[Плевля]] || ''Пљевља'' || ''Pljevlja'' || || 21 377 || [[2003 йис|2003]] || 1346
|-----
| 16. || [[Файл:Pluzine coa.png|60px]] || [[Плужине]] || ''Плужине'' || ''Plužine'' || || 1494 || [[2003 йис|2003]] || 854
|-----
| 17. || [[Файл:Rozaje Coat of Arms.svg|60px]] || [[Рожае]] || ''Рожаје'' || ''Rožaje'' || [[1571 йис|1571]] || 9121 || [[2003 йис|2003]] || 432
|-----
| 18. || [[Файл:MNE Tivat COA.svg|60px]] || [[Тиват]] || ''Тиват'' || ''Tivat'' || [[III вишйис до н. э.]] || 9467 || [[2003 йис|2003]] || 46
|-----
| 19. || [[Файл:Coat of Arms of Ulcinj.svg|60px]] || [[Улцинь]] || ''Улцињ'' || ''Ulcinj'' || [[V вишйис до н. э.]] || 10 828 || [[2003 йис|2003]] || 255
|-----
| 20. || [[Файл:Herceg-Novi-Grb.gif|60px]] || [[Херцег-Нови]] || ''Херцег Нови'' || ''Herceg Novi'' || [[1382 йис|1382]] || 16 493 || [[2003 йис|2003]] || 235
|-----
| 21. || [[Файл:Šavnik Montenegro COA.svg|60px]] || [[Шавник]] || ''Шавник'' || ''Šavnik'' || [[1861 йис|1861]] || 570 || [[2003 йис|2003]] || 553
|}
== ЭлячӀунар ==
== Баянар ==
{{ Баянар }}
[[Категория:Черногориядин шегьерар]]
[[Категория:Европадин шегьерар]]
[[Категория:Черногория]]
20qyd9em9a3hrz55fj660u3c00mf61w
Шаблон:Кабо-Вердедин пайдах
10
7301
98812
57563
2026-07-21T08:34:45Z
CommonsDelinker
3593
Replacing Flag_of_Cape_Verde.svg with [[File:Flag_of_Cape_Verde_(10-17).svg]] (by [[:c:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] because: [[:c:COM:FR|File renamed]]: [[:c:COM:FR#FR3|Criterion 3]] (obvious error) · Government standardized ratio is 2:3. For fu
98812
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:Flag of Cape Verde (10-17).svg|border|{{{1|22px}}}|Кабо-Вердедин пайдах]]<noinclude>
[[Категория:Пайдахрин шаблонар:Африка|{{PAGENAME}}]]</noinclude>
anoihub5aovvpr8odwsoqllpv3hz5ms
Тлибишо
0
7800
98806
98805
2026-07-20T12:57:57Z
InternetArchiveBot
8697
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
98806
wikitext
text/x-wiki
{{ЯШЧ2+
|тӀвар=ТлибишоT
|статус= Хуьр
|вичин чӀалал тӀвар =
|ЯШЧдин статус =
|уьлкве = Урусат
| lat_deg 42 = 42|lat_min = 33|lat_sec = 30
| lon_deg 4 6 = 46|lon_min = 18|lon_sec = 04
|CoordAddon =
|CoordScale =
|гьукуматдин картадин алцум 0 =0
|региондин картадин алцум 300=300
|райондин картадин алцум 3 00 =300
|региондин жуьре = Федерациядин субъект
|регион = Дагъустан
|регион таблицада = Дагъустан
|райондин жуьре = Муниципал район
|район = Ахвах район
|район таблицада = Ахвах район{{!}}Ахвах
|C в регион = нет
|жемятдин жуьре = Хуьруьнсовет
|жемят = [[Тлибишо хуьруьнсовет|«Тлибишо»]]
|жемят таблицада =
|къенепатан паюнар =
|кьилин жуьре =
|кьил =
|бине эцигай тарих =
|статус йисалай =
|майдан =
|кьакьанвилин жуьре =
|ЯШЧдин кьакьанвал =
|климат =
|официал чӀал =
|виликан тӀварар =Хлипиши
|агьалияр 9 41 = {{гзаф хьун1}} 941
|сиягьдиз къачур йис 2010= 2010
|къалинвал =
|агломерация =
|миллетар = [[багулалар]], [[каратаяр]]
|динар = [[сунияр|суни]] - [[мусурманар]]
|чпи-чпиз гузвай тӀвар =
|сятдин чӀул + 3 = +3
|DST =
|телефондин код +787260= +7 87260
|почтунин индекс =
|почтайрин индексар 3 68993 = 368993
|автомобилдин код 05 = 05
|идентификатордин жуьре = Код ОКАТО
|цифрадин идентификатор 82205855001= 82 205 855 001
|Commons-ра категория =
|сайт =
|сайтдин чӀал =
|add1n = Космосдай акунар
|add1 = [http://wikimapia.org/#lang=ru&lat=42.560003&lon=46.300764&z=15&m=b www.wikimapia.org]
}}
Wikipedia.Org
'''Тлибишо''' — [[Дагъустан]] республикадин [[Ахвах район]]да авай хуьр. [[Тлибишо хуьруьнсовет]]дик акатзава. Хуьруьнсоветдин кьилин хуьр я.
== География ==
Хуьр [[Ахвах район]]дин юкьван пата, райондин администрациядин юкь тир [[Карата]] хуьрелай 13 км яргъал, [[Ахвах вацӀ]]ал ала.
==Тарих==
[[XIX виш йис]]уз Тлибишо хуьр вири [[Анди округ]]дихъ галаз [[Урусат империя]]дин гъилик акатнавай. Империядик квай чӀавуз, хуьр [[Дагъустан вилаят]]дин [[Анди округ]]дин [[Карата наибвал]]диз талукь тир.
==Агьалияр==
Йисариз килигна Тлибишо хуьруьн агьалийрин дегиш хьунин динамика:
{|class="wikitable" style="padding:0;background:#fafafa;border:1px solid #bbb;width:500px;height:70px;text-align:center;font-size:12px;cellspacing=0"
|-
|'''Йис'''
'''1886'''|'''[[1886 йис|1886]]'''
'''2002'''|'''[[2002 йис|2002]]'''
2010|'''[[2010 йис|2010]]'''
-|-
|'''Агьалияр'''
287<ref>[http://www.Ethno-kavkaz.narod.ru/karata1886.html Hacez|287 <ref>[http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/karata1886.html Население Каратинского наибства в 1886 году]</ref>
838 |{{гзаф хьун1}} 838 <ref>[http://lingvarium.org/russia/settlem-database.shtml Данные Всероссийской переписи населения 2002 года: таблица № 02c. Численность населения и преобладающая национальность по каждому сельскому населенному пункту.]</ref>
941|{{гзаф хьун1}} 941
33. Численность постоянного населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2010 г.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131224113210/http://dagstat.gks.ru/wps/wcm/connect/rosstat_ts/dagstat/resources/b698fa00421f08
|}
[[2010 йис]]ан агьалияр сиягьриз къачунин нетижайриз килигна хуьре 941 касди уьмуьр ийизвай. Вири [[багулалар]] ва [[каратаяр]], [[сунияр|суни]]-[[мусурманар]] я.
[[1886 йис]]ан [[Урусатдин Империя]]дин агьалияр сиягьриз къачунин нетижайриз килигна, хуьре 287 касди уьмуьр гьалзавай, абурукай 183 (63.8 %) — каратаяр, 104 (36.2 %) — багулалар тир.
== Баянар ==
{{Баянар}}
== ЭлячӀунар ==
* [http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon МО «Ахвах район» администрациядин официальный сайт] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }}
{{Ахвах райондин яшамиш жезвай чкаяр}}
[[Категория:Ахвах райондин хуьрер]]
[[Категория:Багалулрин хуьрер]]
gmwddm20tufr21y2dkshroeyvu287v5
98807
98806
2026-07-20T22:04:28Z
InternetArchiveBot
8697
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
98807
wikitext
text/x-wiki
{{ЯШЧ2+
|тӀвар=ТлибишоT
|статус= Хуьр
|вичин чӀалал тӀвар =
|ЯШЧдин статус =
|уьлкве = Урусат
| lat_deg 42 = 42|lat_min = 33|lat_sec = 30
| lon_deg 4 6 = 46|lon_min = 18|lon_sec = 04
|CoordAddon =
|CoordScale =
|гьукуматдин картадин алцум 0 =0
|региондин картадин алцум 300=300
|райондин картадин алцум 3 00 =300
|региондин жуьре = Федерациядин субъект
|регион = Дагъустан
|регион таблицада = Дагъустан
|райондин жуьре = Муниципал район
|район = Ахвах район
|район таблицада = Ахвах район{{!}}Ахвах
|C в регион = нет
|жемятдин жуьре = Хуьруьнсовет
|жемят = [[Тлибишо хуьруьнсовет|«Тлибишо»]]
|жемят таблицада =
|къенепатан паюнар =
|кьилин жуьре =
|кьил =
|бине эцигай тарих =
|статус йисалай =
|майдан =
|кьакьанвилин жуьре =
|ЯШЧдин кьакьанвал =
|климат =
|официал чӀал =
|виликан тӀварар =Хлипиши
|агьалияр 9 41 = {{гзаф хьун1}} 941
|сиягьдиз къачур йис 2010= 2010
|къалинвал =
|агломерация =
|миллетар = [[багулалар]], [[каратаяр]]
|динар = [[сунияр|суни]] - [[мусурманар]]
|чпи-чпиз гузвай тӀвар =
|сятдин чӀул + 3 = +3
|DST =
|телефондин код +787260= +7 87260
|почтунин индекс =
|почтайрин индексар 3 68993 = 368993
|автомобилдин код 05 = 05
|идентификатордин жуьре = Код ОКАТО
|цифрадин идентификатор 82205855001= 82 205 855 001
|Commons-ра категория =
|сайт =
|сайтдин чӀал =
|add1n = Космосдай акунар
|add1 = [http://wikimapia.org/#lang=ru&lat=42.560003&lon=46.300764&z=15&m=b www.wikimapia.org]
}}
Wikipedia.Org
'''Тлибишо''' — [[Дагъустан]] республикадин [[Ахвах район]]да авай хуьр. [[Тлибишо хуьруьнсовет]]дик акатзава. Хуьруьнсоветдин кьилин хуьр я.
== География ==
Хуьр [[Ахвах район]]дин юкьван пата, райондин администрациядин юкь тир [[Карата]] хуьрелай 13 км яргъал, [[Ахвах вацӀ]]ал ала.
==Тарих==
[[XIX виш йис]]уз Тлибишо хуьр вири [[Анди округ]]дихъ галаз [[Урусат империя]]дин гъилик акатнавай. Империядик квай чӀавуз, хуьр [[Дагъустан вилаят]]дин [[Анди округ]]дин [[Карата наибвал]]диз талукь тир.
==Агьалияр==
Йисариз килигна Тлибишо хуьруьн агьалийрин дегиш хьунин динамика:
{|class="wikitable" style="padding:0;background:#fafafa;border:1px solid #bbb;width:500px;height:70px;text-align:center;font-size:12px;cellspacing=0"
|-
|'''Йис'''
'''1886'''|'''[[1886 йис|1886]]'''
'''2002'''|'''[[2002 йис|2002]]'''
2010|'''[[2010 йис|2010]]'''
-|-
|'''Агьалияр'''
287<ref>[http://www.Ethno-kavkaz.narod.ru/karata1886.html Hacez|287 <ref>[http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/karata1886.html Население Каратинского наибства в 1886 году]</ref>
838 |{{гзаф хьун1}} 838 <ref>[http://lingvarium.org/russia/settlem-database.shtml Данные Всероссийской переписи населения 2002 года: таблица № 02c. Численность населения и преобладающая национальность по каждому сельскому населенному пункту.]</ref>
941|{{гзаф хьун1}} 941
33. Численность постоянного населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2010 г.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131224113210/http://dagstat.gks.ru/wps/wcm/connect/rosstat_ts/dagstat/resources/b698fa00421f08
|}
[[2010 йис]]ан агьалияр сиягьриз къачунин нетижайриз килигна хуьре 941 касди уьмуьр ийизвай. Вири [[багулалар]] ва [[каратаяр]], [[сунияр|суни]]-[[мусурманар]] я.
[[1886 йис]]ан [[Урусатдин Империя]]дин агьалияр сиягьриз къачунин нетижайриз килигна, хуьре 287 касди уьмуьр гьалзавай, абурукай 183 (63.8 %) — каратаяр, 104 (36.2 %) — багулалар тир.
== Баянар ==
{{Баянар}}
== ЭлячӀунар ==
* [http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon МО «Ахвах район» администрациядин официальный сайт] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }}
{{Ахвах райондин яшамиш жезвай чкаяр}}
[[Категория:Ахвах райондин хуьрер]]
[[Категория:Багалулрин хуьрер]]
6hq7hxb211p0lwm0c0wg1wuahmprpf8
98810
98807
2026-07-21T07:49:41Z
InternetArchiveBot
8697
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
98810
wikitext
text/x-wiki
{{ЯШЧ2+
|тӀвар=ТлибишоT
|статус= Хуьр
|вичин чӀалал тӀвар =
|ЯШЧдин статус =
|уьлкве = Урусат
| lat_deg 42 = 42|lat_min = 33|lat_sec = 30
| lon_deg 4 6 = 46|lon_min = 18|lon_sec = 04
|CoordAddon =
|CoordScale =
|гьукуматдин картадин алцум 0 =0
|региондин картадин алцум 300=300
|райондин картадин алцум 3 00 =300
|региондин жуьре = Федерациядин субъект
|регион = Дагъустан
|регион таблицада = Дагъустан
|райондин жуьре = Муниципал район
|район = Ахвах район
|район таблицада = Ахвах район{{!}}Ахвах
|C в регион = нет
|жемятдин жуьре = Хуьруьнсовет
|жемят = [[Тлибишо хуьруьнсовет|«Тлибишо»]]
|жемят таблицада =
|къенепатан паюнар =
|кьилин жуьре =
|кьил =
|бине эцигай тарих =
|статус йисалай =
|майдан =
|кьакьанвилин жуьре =
|ЯШЧдин кьакьанвал =
|климат =
|официал чӀал =
|виликан тӀварар =Хлипиши
|агьалияр 9 41 = {{гзаф хьун1}} 941
|сиягьдиз къачур йис 2010= 2010
|къалинвал =
|агломерация =
|миллетар = [[багулалар]], [[каратаяр]]
|динар = [[сунияр|суни]] - [[мусурманар]]
|чпи-чпиз гузвай тӀвар =
|сятдин чӀул + 3 = +3
|DST =
|телефондин код +787260= +7 87260
|почтунин индекс =
|почтайрин индексар 3 68993 = 368993
|автомобилдин код 05 = 05
|идентификатордин жуьре = Код ОКАТО
|цифрадин идентификатор 82205855001= 82 205 855 001
|Commons-ра категория =
|сайт =
|сайтдин чӀал =
|add1n = Космосдай акунар
|add1 = [http://wikimapia.org/#lang=ru&lat=42.560003&lon=46.300764&z=15&m=b www.wikimapia.org]
}}
Wikipedia.Org
'''Тлибишо''' — [[Дагъустан]] республикадин [[Ахвах район]]да авай хуьр. [[Тлибишо хуьруьнсовет]]дик акатзава. Хуьруьнсоветдин кьилин хуьр я.
== География ==
Хуьр [[Ахвах район]]дин юкьван пата, райондин администрациядин юкь тир [[Карата]] хуьрелай 13 км яргъал, [[Ахвах вацӀ]]ал ала.
==Тарих==
[[XIX виш йис]]уз Тлибишо хуьр вири [[Анди округ]]дихъ галаз [[Урусат империя]]дин гъилик акатнавай. Империядик квай чӀавуз, хуьр [[Дагъустан вилаят]]дин [[Анди округ]]дин [[Карата наибвал]]диз талукь тир.
==Агьалияр==
Йисариз килигна Тлибишо хуьруьн агьалийрин дегиш хьунин динамика:
{|class="wikitable" style="padding:0;background:#fafafa;border:1px solid #bbb;width:500px;height:70px;text-align:center;font-size:12px;cellspacing=0"
|-
|'''Йис'''
'''1886'''|'''[[1886 йис|1886]]'''
'''2002'''|'''[[2002 йис|2002]]'''
2010|'''[[2010 йис|2010]]'''
-|-
|'''Агьалияр'''
287<ref>[http://www.Ethno-kavkaz.narod.ru/karata1886.html Hacez|287 <ref>[http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/karata1886.html Население Каратинского наибства в 1886 году]</ref>
838 |{{гзаф хьун1}} 838 <ref>[http://lingvarium.org/russia/settlem-database.shtml Данные Всероссийской переписи населения 2002 года: таблица № 02c. Численность населения и преобладающая национальность по каждому сельскому населенному пункту.]</ref>
941|{{гзаф хьун1}} 941
33. Численность постоянного населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2010 г.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131224113210/http://dagstat.gks.ru/wps/wcm/connect/rosstat_ts/dagstat/resources/b698fa00421f08
|}
[[2010 йис]]ан агьалияр сиягьриз къачунин нетижайриз килигна хуьре 941 касди уьмуьр ийизвай. Вири [[багулалар]] ва [[каратаяр]], [[сунияр|суни]]-[[мусурманар]] я.
[[1886 йис]]ан [[Урусатдин Империя]]дин агьалияр сиягьриз къачунин нетижайриз килигна, хуьре 287 касди уьмуьр гьалзавай, абурукай 183 (63.8 %) — каратаяр, 104 (36.2 %) — багулалар тир.
== Баянар ==
{{Баянар}}
== ЭлячӀунар ==
* [http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon МО «Ахвах район» администрациядин официальный сайт] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }}
{{Ахвах райондин яшамиш жезвай чкаяр}}
[[Категория:Ахвах райондин хуьрер]]
[[Категория:Багалулрин хуьрер]]
bk79h8rbomapphlq5qmk5q46nehiagz
98815
98810
2026-07-21T16:59:11Z
InternetArchiveBot
8697
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
98815
wikitext
text/x-wiki
{{ЯШЧ2+
|тӀвар=ТлибишоT
|статус= Хуьр
|вичин чӀалал тӀвар =
|ЯШЧдин статус =
|уьлкве = Урусат
| lat_deg 42 = 42|lat_min = 33|lat_sec = 30
| lon_deg 4 6 = 46|lon_min = 18|lon_sec = 04
|CoordAddon =
|CoordScale =
|гьукуматдин картадин алцум 0 =0
|региондин картадин алцум 300=300
|райондин картадин алцум 3 00 =300
|региондин жуьре = Федерациядин субъект
|регион = Дагъустан
|регион таблицада = Дагъустан
|райондин жуьре = Муниципал район
|район = Ахвах район
|район таблицада = Ахвах район{{!}}Ахвах
|C в регион = нет
|жемятдин жуьре = Хуьруьнсовет
|жемят = [[Тлибишо хуьруьнсовет|«Тлибишо»]]
|жемят таблицада =
|къенепатан паюнар =
|кьилин жуьре =
|кьил =
|бине эцигай тарих =
|статус йисалай =
|майдан =
|кьакьанвилин жуьре =
|ЯШЧдин кьакьанвал =
|климат =
|официал чӀал =
|виликан тӀварар =Хлипиши
|агьалияр 9 41 = {{гзаф хьун1}} 941
|сиягьдиз къачур йис 2010= 2010
|къалинвал =
|агломерация =
|миллетар = [[багулалар]], [[каратаяр]]
|динар = [[сунияр|суни]] - [[мусурманар]]
|чпи-чпиз гузвай тӀвар =
|сятдин чӀул + 3 = +3
|DST =
|телефондин код +787260= +7 87260
|почтунин индекс =
|почтайрин индексар 3 68993 = 368993
|автомобилдин код 05 = 05
|идентификатордин жуьре = Код ОКАТО
|цифрадин идентификатор 82205855001= 82 205 855 001
|Commons-ра категория =
|сайт =
|сайтдин чӀал =
|add1n = Космосдай акунар
|add1 = [http://wikimapia.org/#lang=ru&lat=42.560003&lon=46.300764&z=15&m=b www.wikimapia.org]
}}
Wikipedia.Org
'''Тлибишо''' — [[Дагъустан]] республикадин [[Ахвах район]]да авай хуьр. [[Тлибишо хуьруьнсовет]]дик акатзава. Хуьруьнсоветдин кьилин хуьр я.
== География ==
Хуьр [[Ахвах район]]дин юкьван пата, райондин администрациядин юкь тир [[Карата]] хуьрелай 13 км яргъал, [[Ахвах вацӀ]]ал ала.
==Тарих==
[[XIX виш йис]]уз Тлибишо хуьр вири [[Анди округ]]дихъ галаз [[Урусат империя]]дин гъилик акатнавай. Империядик квай чӀавуз, хуьр [[Дагъустан вилаят]]дин [[Анди округ]]дин [[Карата наибвал]]диз талукь тир.
==Агьалияр==
Йисариз килигна Тлибишо хуьруьн агьалийрин дегиш хьунин динамика:
{|class="wikitable" style="padding:0;background:#fafafa;border:1px solid #bbb;width:500px;height:70px;text-align:center;font-size:12px;cellspacing=0"
|-
|'''Йис'''
'''1886'''|'''[[1886 йис|1886]]'''
'''2002'''|'''[[2002 йис|2002]]'''
2010|'''[[2010 йис|2010]]'''
-|-
|'''Агьалияр'''
287<ref>[http://www.Ethno-kavkaz.narod.ru/karata1886.html Hacez|287 <ref>[http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/karata1886.html Население Каратинского наибства в 1886 году]</ref>
838 |{{гзаф хьун1}} 838 <ref>[http://lingvarium.org/russia/settlem-database.shtml Данные Всероссийской переписи населения 2002 года: таблица № 02c. Численность населения и преобладающая национальность по каждому сельскому населенному пункту.]</ref>
941|{{гзаф хьун1}} 941
33. Численность постоянного населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2010 г.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131224113210/http://dagstat.gks.ru/wps/wcm/connect/rosstat_ts/dagstat/resources/b698fa00421f08
|}
[[2010 йис]]ан агьалияр сиягьриз къачунин нетижайриз килигна хуьре 941 касди уьмуьр ийизвай. Вири [[багулалар]] ва [[каратаяр]], [[сунияр|суни]]-[[мусурманар]] я.
[[1886 йис]]ан [[Урусатдин Империя]]дин агьалияр сиягьриз къачунин нетижайриз килигна, хуьре 287 касди уьмуьр гьалзавай, абурукай 183 (63.8 %) — каратаяр, 104 (36.2 %) — багулалар тир.
== Баянар ==
{{Баянар}}
== ЭлячӀунар ==
* [http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon МО «Ахвах район» администрациядин официальный сайт] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }}
{{Ахвах райондин яшамиш жезвай чкаяр}}
[[Категория:Ахвах райондин хуьрер]]
[[Категория:Багалулрин хуьрер]]
gpf2id0ozdiaky4gy1d4gpu035puagz
98818
98815
2026-07-22T01:48:34Z
InternetArchiveBot
8697
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
98818
wikitext
text/x-wiki
{{ЯШЧ2+
|тӀвар=ТлибишоT
|статус= Хуьр
|вичин чӀалал тӀвар =
|ЯШЧдин статус =
|уьлкве = Урусат
| lat_deg 42 = 42|lat_min = 33|lat_sec = 30
| lon_deg 4 6 = 46|lon_min = 18|lon_sec = 04
|CoordAddon =
|CoordScale =
|гьукуматдин картадин алцум 0 =0
|региондин картадин алцум 300=300
|райондин картадин алцум 3 00 =300
|региондин жуьре = Федерациядин субъект
|регион = Дагъустан
|регион таблицада = Дагъустан
|райондин жуьре = Муниципал район
|район = Ахвах район
|район таблицада = Ахвах район{{!}}Ахвах
|C в регион = нет
|жемятдин жуьре = Хуьруьнсовет
|жемят = [[Тлибишо хуьруьнсовет|«Тлибишо»]]
|жемят таблицада =
|къенепатан паюнар =
|кьилин жуьре =
|кьил =
|бине эцигай тарих =
|статус йисалай =
|майдан =
|кьакьанвилин жуьре =
|ЯШЧдин кьакьанвал =
|климат =
|официал чӀал =
|виликан тӀварар =Хлипиши
|агьалияр 9 41 = {{гзаф хьун1}} 941
|сиягьдиз къачур йис 2010= 2010
|къалинвал =
|агломерация =
|миллетар = [[багулалар]], [[каратаяр]]
|динар = [[сунияр|суни]] - [[мусурманар]]
|чпи-чпиз гузвай тӀвар =
|сятдин чӀул + 3 = +3
|DST =
|телефондин код +787260= +7 87260
|почтунин индекс =
|почтайрин индексар 3 68993 = 368993
|автомобилдин код 05 = 05
|идентификатордин жуьре = Код ОКАТО
|цифрадин идентификатор 82205855001= 82 205 855 001
|Commons-ра категория =
|сайт =
|сайтдин чӀал =
|add1n = Космосдай акунар
|add1 = [http://wikimapia.org/#lang=ru&lat=42.560003&lon=46.300764&z=15&m=b www.wikimapia.org]
}}
Wikipedia.Org
'''Тлибишо''' — [[Дагъустан]] республикадин [[Ахвах район]]да авай хуьр. [[Тлибишо хуьруьнсовет]]дик акатзава. Хуьруьнсоветдин кьилин хуьр я.
== География ==
Хуьр [[Ахвах район]]дин юкьван пата, райондин администрациядин юкь тир [[Карата]] хуьрелай 13 км яргъал, [[Ахвах вацӀ]]ал ала.
==Тарих==
[[XIX виш йис]]уз Тлибишо хуьр вири [[Анди округ]]дихъ галаз [[Урусат империя]]дин гъилик акатнавай. Империядик квай чӀавуз, хуьр [[Дагъустан вилаят]]дин [[Анди округ]]дин [[Карата наибвал]]диз талукь тир.
==Агьалияр==
Йисариз килигна Тлибишо хуьруьн агьалийрин дегиш хьунин динамика:
{|class="wikitable" style="padding:0;background:#fafafa;border:1px solid #bbb;width:500px;height:70px;text-align:center;font-size:12px;cellspacing=0"
|-
|'''Йис'''
'''1886'''|'''[[1886 йис|1886]]'''
'''2002'''|'''[[2002 йис|2002]]'''
2010|'''[[2010 йис|2010]]'''
-|-
|'''Агьалияр'''
287<ref>[http://www.Ethno-kavkaz.narod.ru/karata1886.html Hacez|287 <ref>[http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/karata1886.html Население Каратинского наибства в 1886 году]</ref>
838 |{{гзаф хьун1}} 838 <ref>[http://lingvarium.org/russia/settlem-database.shtml Данные Всероссийской переписи населения 2002 года: таблица № 02c. Численность населения и преобладающая национальность по каждому сельскому населенному пункту.]</ref>
941|{{гзаф хьун1}} 941
33. Численность постоянного населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2010 г.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131224113210/http://dagstat.gks.ru/wps/wcm/connect/rosstat_ts/dagstat/resources/b698fa00421f08
|}
[[2010 йис]]ан агьалияр сиягьриз къачунин нетижайриз килигна хуьре 941 касди уьмуьр ийизвай. Вири [[багулалар]] ва [[каратаяр]], [[сунияр|суни]]-[[мусурманар]] я.
[[1886 йис]]ан [[Урусатдин Империя]]дин агьалияр сиягьриз къачунин нетижайриз килигна, хуьре 287 касди уьмуьр гьалзавай, абурукай 183 (63.8 %) — каратаяр, 104 (36.2 %) — багулалар тир.
== Баянар ==
{{Баянар}}
== ЭлячӀунар ==
* [http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon МО «Ахвах район» администрациядин официальный сайт] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }}
{{Ахвах райондин яшамиш жезвай чкаяр}}
[[Категория:Ахвах райондин хуьрер]]
[[Категория:Багалулрин хуьрер]]
cuqo83swg4gyg9q9x3htdagf5wtznuj
98820
98818
2026-07-22T11:52:31Z
InternetArchiveBot
8697
Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5
98820
wikitext
text/x-wiki
{{ЯШЧ2+
|тӀвар=ТлибишоT
|статус= Хуьр
|вичин чӀалал тӀвар =
|ЯШЧдин статус =
|уьлкве = Урусат
| lat_deg 42 = 42|lat_min = 33|lat_sec = 30
| lon_deg 4 6 = 46|lon_min = 18|lon_sec = 04
|CoordAddon =
|CoordScale =
|гьукуматдин картадин алцум 0 =0
|региондин картадин алцум 300=300
|райондин картадин алцум 3 00 =300
|региондин жуьре = Федерациядин субъект
|регион = Дагъустан
|регион таблицада = Дагъустан
|райондин жуьре = Муниципал район
|район = Ахвах район
|район таблицада = Ахвах район{{!}}Ахвах
|C в регион = нет
|жемятдин жуьре = Хуьруьнсовет
|жемят = [[Тлибишо хуьруьнсовет|«Тлибишо»]]
|жемят таблицада =
|къенепатан паюнар =
|кьилин жуьре =
|кьил =
|бине эцигай тарих =
|статус йисалай =
|майдан =
|кьакьанвилин жуьре =
|ЯШЧдин кьакьанвал =
|климат =
|официал чӀал =
|виликан тӀварар =Хлипиши
|агьалияр 9 41 = {{гзаф хьун1}} 941
|сиягьдиз къачур йис 2010= 2010
|къалинвал =
|агломерация =
|миллетар = [[багулалар]], [[каратаяр]]
|динар = [[сунияр|суни]] - [[мусурманар]]
|чпи-чпиз гузвай тӀвар =
|сятдин чӀул + 3 = +3
|DST =
|телефондин код +787260= +7 87260
|почтунин индекс =
|почтайрин индексар 3 68993 = 368993
|автомобилдин код 05 = 05
|идентификатордин жуьре = Код ОКАТО
|цифрадин идентификатор 82205855001= 82 205 855 001
|Commons-ра категория =
|сайт =
|сайтдин чӀал =
|add1n = Космосдай акунар
|add1 = [http://wikimapia.org/#lang=ru&lat=42.560003&lon=46.300764&z=15&m=b www.wikimapia.org]
}}
Wikipedia.Org
'''Тлибишо''' — [[Дагъустан]] республикадин [[Ахвах район]]да авай хуьр. [[Тлибишо хуьруьнсовет]]дик акатзава. Хуьруьнсоветдин кьилин хуьр я.
== География ==
Хуьр [[Ахвах район]]дин юкьван пата, райондин администрациядин юкь тир [[Карата]] хуьрелай 13 км яргъал, [[Ахвах вацӀ]]ал ала.
==Тарих==
[[XIX виш йис]]уз Тлибишо хуьр вири [[Анди округ]]дихъ галаз [[Урусат империя]]дин гъилик акатнавай. Империядик квай чӀавуз, хуьр [[Дагъустан вилаят]]дин [[Анди округ]]дин [[Карата наибвал]]диз талукь тир.
==Агьалияр==
Йисариз килигна Тлибишо хуьруьн агьалийрин дегиш хьунин динамика:
{|class="wikitable" style="padding:0;background:#fafafa;border:1px solid #bbb;width:500px;height:70px;text-align:center;font-size:12px;cellspacing=0"
|-
|'''Йис'''
'''1886'''|'''[[1886 йис|1886]]'''
'''2002'''|'''[[2002 йис|2002]]'''
2010|'''[[2010 йис|2010]]'''
-|-
|'''Агьалияр'''
287<ref>[http://www.Ethno-kavkaz.narod.ru/karata1886.html Hacez|287 <ref>[http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/karata1886.html Население Каратинского наибства в 1886 году]</ref>
838 |{{гзаф хьун1}} 838 <ref>[http://lingvarium.org/russia/settlem-database.shtml Данные Всероссийской переписи населения 2002 года: таблица № 02c. Численность населения и преобладающая национальность по каждому сельскому населенному пункту.]</ref>
941|{{гзаф хьун1}} 941
33. Численность постоянного населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2010 г.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131224113210/http://dagstat.gks.ru/wps/wcm/connect/rosstat_ts/dagstat/resources/b698fa00421f08
|}
[[2010 йис]]ан агьалияр сиягьриз къачунин нетижайриз килигна хуьре 941 касди уьмуьр ийизвай. Вири [[багулалар]] ва [[каратаяр]], [[сунияр|суни]]-[[мусурманар]] я.
[[1886 йис]]ан [[Урусатдин Империя]]дин агьалияр сиягьриз къачунин нетижайриз килигна, хуьре 287 касди уьмуьр гьалзавай, абурукай 183 (63.8 %) — каратаяр, 104 (36.2 %) — багулалар тир.
== Баянар ==
{{Баянар}}
== ЭлячӀунар ==
* [http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon МО «Ахвах район» администрациядин официальный сайт] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }}
{{Ахвах райондин яшамиш жезвай чкаяр}}
[[Категория:Ахвах райондин хуьрер]]
[[Категория:Багалулрин хуьрер]]
rlh3qwyaseepiq4tj2ub5q8nqf2qixn
Кабо-Верде
0
14426
98813
85734
2026-07-21T08:37:11Z
CommonsDelinker
3593
Replacing Flag_of_Cape_Verde.svg with [[File:Flag_of_Cape_Verde_(10-17).svg]] (by [[:c:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] because: [[:c:COM:FR|File renamed]]: [[:c:COM:FR#FR3|Criterion 3]] (obvious error) · Government standardized ratio is 2:3. For fu
98813
wikitext
text/x-wiki
{{Гьукумат
| тӀвар = Кабо-Верде
| официал тӀвар = Кабо-Верде Республика
| тамам тӀвар = {{lang-pt|República de Cabo Verde}}<br>[[кабувердиану]] ''Kabu Verdi''
| пайдах = Flag of Cape Verde (10-17).svg
| герб = Coat of arms of Cape Verde.svg
| карта = Location of Cape Verde in the globe.svg
| гимн = Cântico da Liberdade
| кьилин шегьер = [[Прая]]
| шегьерар = Прая, [[Минделу]]
| аслутуширвал = [[5 июль]] [[1975 йис|1975]]
| аслутуширвал девирда = [[Португалия]]
| чӀал = [[Португал чӀал|португал]], <br>[[кабувердиану]] (регионал чӀал)
| гьукуматдин дин =
| идара авунин тегьер = [[Парламентдин республика]]
| кьил = [[Жозе Мария Невеш]] (президент)
| майдан = 4033
| цин кьадар =
| чилдин чка = 176
| агьалияр = ↗583 255
| халкьдин чка = 173
| агьалидин чуькьуьнвал = 144,6
| пул = [[Кабо-Вердедин эскудо]] (₦) (NGN)
| КъВБ = 4323
| КъВБдин чка = 170
| агьалийрин са касдал къвезвай КъВБ = 7 320
| ИПВИ = ▲ 0,651
| ИПВИ чка = 126
| интернет-домен = [[.cv]]
| телефондин код = +238
| сятдин чӀул = –1
}}
'''Кабо-Верде''' ва я '''Кабу-Верди''', официал тӀвар '''Кабо-Верде Республика''' ({{lang-pt|República de Cabo Verde}}, [[кабувердиану]] ''Kabu Verdi'') — рагъакӀидай патан [[африка]]да ва [[Атлантик океан]] юкьван пата авай островдин гьукумат. Кабо-Верде Къацу Мыс островрал ава.
== География ==
Кабо-Верде 10 чӀехи ва 8 кьван маса гъвечӀи островриз талукь тир островар кьунва. Кабо-Верде [[унитар республика]] я; 22 муниципалитет ({{lang-pt|concelhos}}) акатзава.
{| class="standard"
! Кабо-Вердедин муниципалитетар
|-
| [[Файл:Cv map mun num.gif|400px|border|right|Нигериядин штатар]]
|-
| style="padding:0; border:none;" |
|}
== ЧӀехи шегьерар ==
# [[Прая]] — 130 271 кас (2010 йис)<ref>{{cite web|url=https://ine.cv/ine_censos_quadros_category/rgph-dados-por-zonas-e-lugares/|title=RGPH Dados Por Zonas E Lugares|publisher=Instituto Nacional de Estatística|date=2016-11-24|accessdate=2021-10-18|lang=pt}}</ref>
# [[Минделу]] — 69 904 кас
# [[Эшпаргуш]] — 17 081 кас
# [[Асомада]] — 12 332 кас
== Шикилар ==
<gallery perrow=3 widths="180px" heights="160px">
Файл:Aristide Pereira detail DF-SC-84-10021.jpg|[[Аристидиш Мария Перейра]]
Файл:António Mascarenhas Monteiro VOA.png|[[Антониу Машкареньяш Монтейру]]
Файл:Pedro Verona Rodrigues Pires.jpg|[[Педру Пиреш]]
Файл:2019-05-06 Empfang Jorge Carlos Fonseca-1190.jpg|[[Жорже Карлуш Фонсека]]
Файл:Cape Verde Singer (27136274037).jpg|[[Лура]]
Файл:Zé Luís 2020.jpg|[[Зе Луиш]]
</gallery>
== Баянар ==
{{Баянар}}
== ЭлячӀунар ==
* [https://www.governo.cv/ Гьукуматдин сайт]{{ref-pt}}
* [https://www.un.int/capeverde/ Permanent Mission of the Republic of Cape Verde to the United Nations]{{ref-en}}
* {{commons|Cabo Verde}}
{{Къецепатан элячӀунар}}
{{Африкадин гьукуматар}}
[[Категория:Кабо-Верде|*]]
2v2kqh9cx21inyb88hsj5d7kmhi0bh1