Википедија
mkwiki
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0
MediaWiki 1.39.0-wmf.21
first-letter
Медиум
Специјална
Разговор
Корисник
Разговор со корисник
Википедија
Разговор за Википедија
Податотека
Разговор за податотека
МедијаВики
Разговор за МедијаВики
Предлошка
Разговор за предлошка
Помош
Разговор за помош
Категорија
Разговор за категорија
Портал
Разговор за Портал
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор за модул
Gadget
Gadget talk
Gadget definition
Gadget definition talk
Гоце Смилевски
0
894
4796814
4795730
2022-07-26T08:23:25Z
Ehrlich91
24281
Одбиена последната промена (од [[Специјална:Придонеси/146.255.75.253|146.255.75.253]]) и ја поврати преработката 4619429 на Bjankuloski06
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за писател
| name = Гоце Смилевски
| image = Goce_Smilevski.jpg
| imagesize = 200п
| alt =
| caption =
| pseudonym =
| birth_name =
| birth_date = 1975
| birth_place = Скопје, {{MKD}}
| death_date =
| death_place =
| occupation =
| education =
| alma_mater =
| period =
| genre =
| subject =
| movement =
| notableworks = ''[[Разговор со Спиноза]]'', ''[[Сестрата на Зигмунд Фројд]]''
| spouse =
| partner =
| children =
| relatives =
| influences =
| influenced =
| awards = ''Роман на годината''<br />(''[[Разговор со Спиноза]]'') <ref>[http://www.globusmagazin.com.mk/?ItemID=6FC7E9B85BB61F4DBE17651A8C6F45B3 Дискретниот шарм на романот - Тони Димков]</ref> <br /> ''Награда за литература на ЕУ'' (''[[Сестрата на Зигмунд Фројд]]'') <ref>[http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=4150D6937DC0BF4294FF497F50EB3916 Дополнето издание на „Сестрата на Зигмунд Фројд“ од Смилевски]</ref>
| signature =
| website = http://www.gocesmilevski.com
| portaldisp =
}}
'''Гоце Смилевски''' ({{роден во|Скопје}}, [[1975]]) — македонски писател<ref>{{наведена книга|last=Republička zaednica na kulturata|title=Sovremenost: literatura, umetnost, opštestveni prašanja|publisher=Kn-vo "Kočo Racin"|date=2007|edition=55}}</ref>.
== Биографија и творештво ==
Гоце Смилевски е роден во [[Скопје]], [[1975]] год. Дипломирал на [[Филолошки факултет „Блаже Конески“ - Скопје|Филолошкиот факултет „Блаже Конески“ - Скопје]]. Образованието го продолжил на [[Карлов универзитет|Карловиот универзитет]] во [[Прага]] и на [[Средноевропски универзитет|Средноевропскиот универзитет]] во [[Будимпешта]].
==Творештво==
Во [[2000]] година, издавачката куќа „Сигмапрес“ од [[Скопје]] го објавила неговиот [[роман]] ''[[Планетата на неискуството]]''. За романот ''[[Разговор со Спиноза]]'' (2002) ја добил наградата „Роман на годината“ на ''[[Утрински весник]]''. За романот „[[Сестрата на Зигмунд Фројд]]“ во [[2010]] година ги добил Наградата за литература на [[Европската Унија]] и Наградата за [[медитеран]]ска [[култура]]. Потоа, правата за објавување на романот „Сестрата на Зигмунд Фројд“ биле откупени од издавачи од [[Соединетите Американски Држави]], [[Велика Британија]], [[Франција]], [[Шпанија]], [[Италија]], [[Португалија]], [[Бразил]], [[Холандија]], [[Србија]], [[Хрватска]], [[Бугарија]], [[Израел]], [[Унгарија]], [[Норвешка]], [[Данска]], [[Турција]], [[Словенија]] и [[Чешка]].
Во [[2011]] година, на [[театар]]скиот фестивал „[[Театарски фестивал „Војдан Чернодрински“|Војдан Чернодрински]]“ во [[Прилеп]], ја добил наградата за драмски текст, за претставата „Спиноза“, во продукција на Мал Драмски Театар - [[Битола]] и [[Драмски театар - Скопје|Драмски Театар - Скопје]].
Во [[2016]] година, издавачката куќа „[[Дијалог (издавачка куќа)|Дијалог]]“ го објавила [[роман]]от на Смилевски „[[Враќањето на зборовите]]“.<ref>Роберт Алаѓозовски, „За отсутното“, ''Економија и бизнис'', година 18, број 221, ноември 2016, стр. 99-101.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Македонска книжевност}}
{{Нормативна контрола}}
{{DEFAULTSORT:Смилевски, Гоце}}
[[Категорија:Македонски писатели]]
[[Категорија:Родени во 1975 година]]
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
[[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]]
gnl05kgfedden4afds176n438n696gl
Браќа Миладиновци
0
1143
4796819
4789394
2022-07-26T09:05:45Z
Ehrlich91
24281
Одбиена последната промена (од [[Специјална:Придонеси/Shinikovski|Shinikovski]]) и ја поврати преработката 4752803 на Local hero
wikitext
text/x-wiki
[[File:Taga za Jug.jpg|thumb|250px|Картичка со оригиналниот текст на поемата "Т’га за југ", од [[Константин Миладинов]]]]
Браќата '''Димитар''' (Струга, 1810 — Цариград, 23 јануари 1862 г.) и '''Константин''' (Струга, 1830 — Цариград, 18 јануари 1862 г.) '''Миладинови''' — едни од главните претставници на македонската преродба во средината на XIX век.
== Семејството Миладиновци ==
{{Главна|Димитар Миладинов|Константин Миладинов|Наум Миладинов}}
[[Податотека:Dimitar_Miladinov.jpg|thumb|120px|Димитар Миладинов]]
Димитар и Константин се родени во семејството на грнчарот Ристе Миладинов и сопругата Султана Миладинова, од осумте деца, шест синови ([[Димитрија Миладинов|Димитар]], Тане, [[Наум Миладинов|Наум]], Мате, Апостол и [[Константин Миладинов|Константин]]) и две ќерки (Ана и Крста).
=== Генеалогија ===
{{familytree/start}}
{{familytree || || || || || || |tatko |v| majka | tatko=[[Ристе Миладинов]]|majka=Султана Миладинова}}
{{familytree | |,|-|-|-|v|-|-|-|v|-|-|-|v|-|^|-|v|-|-|-|v|-|-|-|v|-|-|-|.| | | }}
{{familytree | Brat1 | | Brat2 | | Brat3 | | Brat4 | | Brat5 | | Brat6 | | Sestra1 | | Sestra2 || Brat1=[[Димитрија Миладинов]]|Brat2=Тане Миладинов|Brat3=[[Наум Миладинов]]|Brat4=Мате Миладинов|Brat5=Апостол Миладинов|Brat6=[[Константин Миладинов]]|Sestra1=Ана Миладиновa|Sestra2=Крста Миладинова}}
{{familytree/end}}
== Образование ==
[[Податотека:Naum Miladinov.JPG|120px||thumb|десно|Наум Миладинов]][[Податотека:Konstantin Miladinov.jpg|thumb|120px|Константин Миладинов]]
Браќата завршиле основно училиште во Струга, а подоцна и гимназија во [[Јанина]], денешна [[Грција]].
Средниот брат [[Наум Миладинов]] ја завршил Духовната академија на патријаршискиот универзитет ,,Халки" во [[Цариград]] и дипломирал на отсекот музика и граматика. Наум во [[1843]] година напишал учебник по музика, прв од таков вид во Македонија, додека при собирањето на народните песни истите ги запишувал со нотни записи, ги мелографирал, па така тој е нашиот прв музичар и мелограф.
Најмалиот брат, Константин, дипломирал во [[1852]] година на Филозофскиот факултет во [[Атина]], отсек грчка филологија.
== Учителствување ==
[[Податотека:Bratia_miladinovi_dom_struga.jpg|лево|мини|250п|Родната куќа на Миладиновци во Струга]][[Податотека:Споменик на Миладиновци.JPG|лево|мини|250п|Споменик на Миладиновци]]
Со диплома на учители браќата се вратиле во родниот крај каде учителствувале во повеќе места. Во училиштето во [[Охрид]], [[Димитар Миладинов]] се сретнал со познатиот руски научник, славистот [[Виктор Григорович|Виктор Иванович Григорович]]. Оваа средба била пресудна Миладиновци да почнат да се занимаваат и со собирачката дејност-собирање и запишување на македонски народни песни и други умотворби, кои подоцна ги отпечатиле во еден голем Зборник. Во таа дејност се вклучил и средниот брат [[Наум Миладинов]].
Во тој период [[Македонија]] била дел од [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]]. Освен тешкото турско ропство, на народот во Македонија му се заканувала и денационализација и елинизација преку елинското просветување и црквата, кои биле во власта на грчката [[Цариградска патријаршија]].
Димитар Миладинов, кој бил целосно прословенски ориентиран, често доаѓал во судир со гркоманите во [[Битола]], а по еден таков судир со битолскиот митрополит Венедикт, тој ја напуштил Битола и Македонија. Димитар притоа работи како учител во [[Влашки јазик|влашкото]] училиште во влашкото село [[Трново (Битолско)|Трново]] близу [[Битола]], наследувајќи го дедо сѝ. Во [[Сремски Карловци]] и [[Нови Сад]] имал прилика да се запознае со животот на [[Срби]]те под австроунгарска власт, каде уживале потполна културна автономија. Подоцна заминал во [[Белград]]. При престојот во овие краишта, тој се запознал со идеите на панславизмот и Илирското движење, кои во потполност ги прифатил како свои. При крајот на [[1856]] година, Димитар Миладинов се вратил во Струга и го испратил братот Константин во Русија да студира словенска филологија на Философскиот факултет при Императорскиот универзитет во [[Москва]].
Имајќи го собраниот материјал од народни умотворби, Константин целосно се ангажирал во реализирање на идејата за нивно печатење. Работејќи на редактирање на песните и другите народни умотворби и нивно подготвување за Зборникот, Константин и самиот почнал да пишува поезија. Поетското творештво на Константин Миладинов, иако скромно, само петнаесет песни, го става на пиедесталот на македонската нова литература како основоположник на македонската уметничка поезија. Со песната [[Т'га за југ - Константин Миладинов|„Т'га за југ“]], која има 70 препеви на 42 јазици, секоја година се отвораат [[Струшките вечери на поезијата]].
Суровата руска зима и бедниот живот штетно се одразиле врз здравјето на Константин, па во [[1859]] година тој заболел од [[туберкулоза]]. Покрај подмолната и тешка болест, Константин го разочарал и неуспехот во настојувањата да се испечати Зборникот од народни умотворби. Основната причина за непечатењето на Зборникот во Москва е судирот на Миладиновци со [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]] во екот на преродбенската борба.
Во јуни [[1860]] година, не довршувајќи ги студиите, [[Константин Миладинов]] ја напуштил Москва. На пат за дома, во [[Виена]], се сретнал со хрватскиот епископ [[Јосип Јурај Штросмајер]], поглаварот на [[Хрватската католичка црква]], со кого контактирал уште од Москва, пишувајќи му за намерите за печатење на Зборникот. При оваа средба, бискупот Штросмаер прифатил да го финансира печатењето на Зборникот.
== Зборник ==
{{Главна|Зборник на Миладиновци}}
[[Податотека:Bulgarian Folk Songs Miladinov1.jpg|thumb|200px|Зборникот на Миладиновци]]
На [[24 јуни]] [[1861]] година, од печатницата на [[Анте Јакиќ]], во [[Загреб]], излегол од печат Зборникот од народни умотворби на браќата Миладиновци — ,,Бугарски народни песни<nowiki>''</nowiki>, собрани од браќа Миладиновци, дело со речиси 600 македонски народни песни и точно 77 други (отстапени од фолклористот [[Васили Д. Чолаков]]).<ref>[http://www.promacedonia.org/bugarash/bnpesni/index.htm "Бѫлгарски народни песни", Загреб, 1861 година, текст и фототипно преиздавање.] {{bg}}</ref>
Како што докажува дописката на Миладинов во [[Москва]], сè до печатењето на книгата таа го имала работниот наслов „Македонски народни песни“ и оваа промена во последен момент е предмет на контроверзии (всушност, насловот „Бугарски народни песни“ за првпат се спомнува во писмо на Чолаков до [[Фрањо Рачки|Д-р Фрањо Рачки]] кусо пред самото печатење).
Во додаток на речникот, исто така се наоѓа и дел од првиот македонско-хрватски речник што Миладинов го спремал но не го објавил во целост (2000 збора) заради големината на Зборникот.
Зборникот побудил голем интерес меѓу славистичките и фолклористичките кругови на словенските земји и [[Европа]], што се гледа од имињата на претплатниците на Зборникот.
Константин, пресреќен што животната цел, негова и на неговиот брат, е исполнета, зел неколку примероци од Зборникот и во средината на јули [[1861]] година го напуштил Загреб, тргнувајќи за родниот крај. Патем се задржал во [[Белград]] каде дознал дека неговиот брат Димитар веќе половина година чемрее во турските затвори.
Така наместо за [[Струга]], тргнал директно за [[Цариград]] и никогаш повеќе не го видел родниот крај. Набрзо по пристигнувањето во Цариград и Константин бил фатен и фрлен во цариградските зандани.
Обвинети како шпиони против кои, според изјавата на официјалните турски власти, се подготвува судски процес, браќата Миладиновци умреле во цариградските затвори, во [[1862]] година, под засега неразјаснети околности.
==Поврзано==
* [[Награда „Браќа Миладиновци“]]
== Извори ==
<references/>
== Надворешни врски ==
* [http://gbsk.mk/eknigi/zbornik.pdf „Зборник 1861-1961“]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{mk}}
* [http://www.promacedonia.org/bugarash/dmp/index.html Писма] на браќа Миладинови. {{bg}}
* [http://www.skat.bg/products.php?type=10&genre=1702 Братя Миладинови - будители и мъченици]{{bg}}
[[Категорија:Македонски писатели|М]]
[[Категорија:Македонски собирачи на народни умотворби]]
[[Категорија:Миладиновци]]
[[Категорија:Луѓе од Струга]]
tllimpabewax6fw1sc13l413n9pdpbj
Пред дождот
0
1216
4796729
4792860
2022-07-25T21:03:36Z
188.117.212.92
/* Улоги */
wikitext
text/x-wiki
{{Текст од МИФЦ}}
{{Инфокутија за филм
| name =Пред дождот
| image =Before_The_Rain.jpg
| caption =
| director = [[Милчо Манчевски]]
| writer = [[Милчо Манчевски]]
| producer = [[Горјан Тозија]]
| music = [[Анастасија (музичка група)|Анастасија]]
| starring = [[Кетрин Картлиџ]]<br />[[Раде Шербеџија]]<br />[[Лабина Митевска]]<br>[[Кирил Псалтиров]]<br>[[Милица Стојанова]]<br>[[Ѓорѓи Колозов]]<br>[[Младен Крстевски]]<br>[[Димче Мешковски]]<br>[[Александар Шехтански]]<br>[[Шенка Колозова]]<br>[[Гоце Влахов]]<br>[[Џемаил Максут]]<br>[[Јосиф Јосифовски (глумец) |Јосиф Јосифовски]]<br>[[Ванчо Петрушевски]]<br>[[Шишман Ангеловски]]<br>[[Катерина Коцевска]]<br>[[Илко Стефановски]]<br>[[Гоце Тодоровски]]<br>[[Петар Мирчевски]]<br>[[Силвија Стојановска]]
| cinematography = [[Теран Мануел]]
| distributor =
| country = {{МАК}}
| runtime = 115 мин.
| language = [[Македонски јазик|Македонски]]
| budget =
| gross = [[Американски долар|$]]763,847 (САД)
| website =
| amg_id =
| imdb_id = 0110882
| MIFC = 79
}}
[[File:Before The Rain.ogg|thumb|Пред дождот - трејлер]]
[[File:Before-the-Rain-International-Trailer.ogg|thumb|Пред дождот - интернационален трејлер]]
[[File:The Making of Before the Rain.ogg|thumb| Пред дождот - изработка]]
'''''Пред дождот''''' — [[Македонски филм|македонски]] [[филм]] од [[1994]] година, режиран од [[Милчо Манчевски]]. Овој филм во 1994 година беше номиниран за филмската награда ''Оскар''.<ref>[http://www.kirilica.com.mk/vest2010.asp?id=58852 „Пред дождот“ на фестивал во Украина и семинар во Тајван]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} kirilica.com.mk</ref> Филмското дејство на „Пред дождот“ поседува сопствена консеквентно спроведена драматуршка логика и од неа, всушност, и извира оној недвосмислен квалитет и шарм на ова остварување. Филмот е во времетрање од 119 минути и е снимен во вајдскрин техника, со звук, во боја и 35 мм.
== Содржина ==
{{Разоткривање}}
Во својата филмска нарација, филмот содржи три целини поврзани меѓу себе. Тие се насловени како „''Зборови''“, „''Лица''“ и „''Слики''“.
=== ''Зборови'' ===
Дејството во „Зборови“ се случува во древен машки [[манастир]] некаде во Македонија. Младиот монах Кирил, заветен на молчење, во својата таванска ќелија ја наоѓа Замира, Албанка, девојка која повеќе наликува на дете. Тој не разбира албански, но нема дилема дека таа тука бара засолниште од некакво зло. Го премолчува нејзиното присуство во манастирот дури и тогаш кога вооружените селани ја бараат за да и судат за убиството на еден соселанец. Исплашен е кога тие го пребаруваат манастирот и е вистински среќен кога не ја наоѓаат. Постарите монаси го забележуваат неговиот молчалив страв. Длабоко во ноќта влегуваат во ќелијата на Кирил и ја наоѓаат девојката. Казната за монахот е заминување од манастирот. Под закрилата на ноќта, минувајќи покрај пијаната селска стража, Кирил и Замира ја напуштаат сигурноста на манастирските ѕидини. Веќе е ден, тие минуваат низ каменест планински предел. Кирил, исполнет со грижа и љубов кон девојката, и ветува сигурност некаде далеку од селото и планината. Таа не го разбира неговиот говор, но ја разбира неговата љубов. Бакнежот врз нејзиното лице и нејзините раце кои бараат спас околу неговото тело, се единствениот физички контакт меѓу нив. Но тука, веднаш до нив, се нејзините роднини и соселани. Нејзиниот дедо со строгост на племенски старешина ја враќа во реалноста. Таа се обидува да објасни дека Кирил и помогнал, дека ја спасил и дека ја сака. Дедото со својот неумолив авторитет го брка Кирил. Тој колебливо тргнува. Крикот на Замира по него го враќа. Таа трча кон него. Нејзиниот брат пука. Предрасудите не оставаат можност за поинаков крај. Кирил е покрај Замира, а таа гледајќи во него умира.
=== ''Лица'' ===
во вториот дел од филмот „Пред дождот“ се случуваат во еден наполно поинаков свет, динамичен, современ, урбан Лондон. Во светски познатата фотографска агенција работи лауреатот на Пулицеровата награда, Македонецот Александар Кирков, одамна заминат од татковината. Тукушто вратен од боиштето во Босна каде што фотографирал убиство, чин кој според него го прави соучесник во трагичниот настан, Александар одлучува да се врати во Македонија. Меѓу него и Ен, младата жена која работи во истата агенција се случува страсна љубовна приказна. Александар ја повикува да замине со него. Додека Ен се бори со својата дилема дали да ја остави извесноста во која живее и да замине со Александар во непредвидлива иднина, во кафеаната каде што разговара со сопругот се случува инцидент со трагични последици. Во пресметката меѓу балканските емигранти, меѓу другите загинати е и нејзиниот сопруг.
=== ''Слики'' ===
Третиот дел од филмот, се случува во Македонија. Александар се враќа дома, во родниот крај, барајќи засолниште во долго сонуваниот мир на својот роден крај и не помислувајќи дека тука се води една поинаква, но не помалку беспоштедна војна. Пределите на неговиот роден крај се исти, но односите меѓу луѓето се драстично променети. Во крајот каде што живеат два различни народа, со различни верски припадности, односите се крајно поларизирани. Меѓу нив владее недоверба, искрата на можниот судир се чувствува во воздухот. Вооружени луѓе се сретнуваат насекаде, стравот се вгнездил во душите. Роднините на Александар го примаат со радост, но и со чудење. Неговата родна куќа е руинирана. Искрен во намерите и чесен во постапките кон луѓето, Александар ги посетува пријателите во соседното албанско село, сака да ја види некогашната соученичка Хана, кон која во момчешките години негувал нежни чувства. Таа сега е вдовица и мајка на две деца, син и ќерката Замира. Сè уште неадаптиран кон атмосферата што натежнала врз луѓето, Александар се ангажира во спасувањето на Замира која е затворена во бачилото под обвинение за убиство на еден негов роднина. Тој, без страв од вооружените соселани, ја изнесува девојката од бачилото. Неговиот братучед, соочен со сопствената немоќ пред супериорноста на Александар, пука по него. Животот на Александар завршува во пределите каде што израснал и од рацете на луѓето по кои копнеел.
{{РазоткривањеКрај}}
== Улоги ==
{| class="wikitable" width="50%"
|- bgcolor="#CCCCCC"
! Глумец/ка !! Улога
|-
| [[Кетрин Кертлиџ]] || Ен
|-
| [[Раде Шербеџија]] || Александар
|-
| [[Кирил Псалтиров]] || Моме
|-
| [[Грегоар Колен]] || Кирил
|-
| [[Лабина Митевска]] || Замира
|-
| [[Џеј Вилиерс]] || Ник
|-
| [[Гоце Тодоровски]] ||
|-
| [[Силвија Стојановска]] || Хана
|-
| [[Александар Шехтански]] ||
|-
| [[Шенка Колозова]] ||
|-
| [[Ванчо Петрушевски]] ||
|-
| [[Фајлида Ло]] || Мајката на Ен
|-
| [[Јосиф Јосифовски (глумец) |Јосиф Јосифовски]] || Отец Марко
|-
| [[Ѓорѓи Колозов]] ||
|-
| [[Милица Стојанова]] ||
|-
| [[Кирил Ристоски]] || Отец Дамјан
|-
| [[Петар Мирчевски]] || Здраве
|-
| [[Љупчо Бреслиски]] || Митре
|-
| [[Игор Маџиров]] || Стојан
|-
| [[Илко Стефановски]] || Бојан
|-
| [[Сузана Киранџиска]] || Неда
|-
| [[Младен Крстевски]] || Трифун
|-
| [[Катерина Коцевска]] || Кате
|-
| [[Владимир Ендровски]] || Трајче
|-
| [[Абдурахман Шала]] || Зекир
|-
| [[Владимир Јачев]] || Алија
|-
| [[Љупчо Тодоровски-Упа]] ||
|-
| [[Симеон Мони Дамевски]] || Ѓорѓи
|}
== Награди и признанија ==
* [[Златен лав (награда)|Златен лав]] за најдобар филм ([[Венеција]], 1994)
* Independent Spirit (САД, 1995)
* Номинација на Американската филмска Академија за најдобар филм од неанглиско говорно подрачје (1995)
* ''Филм на годината'' во [[Турција]], [[Аргентина]] и [[Шведска]] и повеќе од 40 меѓународни награди<ref>[http://kultura.com.mk/BookDetails.aspx?Pr=1158 Пред дождот - МИЛЧО МАНЧЕВСКИ] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160309151410/http://kultura.com.mk/BookDetails.aspx?Pr=1158 |date=2016-03-09 }} Култура</ref>
== Поврзано ==
{{Portalpar|Филм}}
* [[Список на македонски филмови понудени за номинација за Оскар]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [[imdbtitle:0110882|Пред дождот IMDb]]
* [http://manchevski.com/docs/24_intro_to_letters_in%20before_the_rain_dvd.pdf Милчо Манчевски - Предговор за „Пред дождот“ ДВД]
* [https://www.youtube.com/channel/UCRp0XiTkK7KqoqJB1rieBCg YouTube канал на Милчо Манчевски]
* [https://www.imdb.com/title/tt0110882/externalreviews?ref_=tt_ov_rt Before the Rain IMBD reviews ]
* [https://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/beforetherainnrhowe_c00d74.htm Before the Rain review, Washington Post]
* [https://manchevski.com/docs/nytimes-converted.pdf The New York Times Guide to the Best 1000 Movies Ever Made]
* [https://www.manchevski.com/docs/Roger%20Ebert's%20Video%20Companion.pdf Roger Ebert's Video Companion - Article: "Before the Rain" (1997)]
* [https://manchevski.com/docs/Fenster%20zum%20Ausstieg%20-%20Frankfurter.pdf Frankfurter Rundschau (In German)]
* [https://www.rogerebert.com/reviews/before-the-rain-1995 Before the Rain review by Roger Ebert]
* [https://www.manchevski.com/docs/5variety.jpg "The 'Rain' Maker" - Article in Variety [Max Alexander]]
* [https://www.rogerebert.com/interviews/the-rain-maker "The 'Rain' maker" - Interview [Roger Ebert] (1995) (rogerebert.com)]
* [https://www.manchevski.com/docs/2nyrewiew.gif "The Worst Can Happen, And It Does" - Film Review in The New York Times [Janet Maslin] (1995)]
* [https://manchevski.com/docs/8_thomas_woodard.pdf "Living/Reliving Before the Rain" - Essay -Thomas Woodard]
* [http://manchevski.com/docs/6kibbey.pdf "Montage and the Semiotics of Credibility: An Analysis of Before the Rain" - Ann Kibbey]
* [https://manchevski.com/docs/1america.gif "Director Makes Dazzling Debut in Rain" - Article in Miami Herald [Rene Rodriguez] (1995)]
* [https://manchevski.com/docs/2_close_up_rhodes.pdf "CLOSE UP: Milcho Manchevsky" - a conversation with Nancy Keefe Rhodes in DOSSIER (2005)]
* [https://manchevski.com/docs/2america.gif Balkan Homecoming "Before the Rain" and "The Quick and the Dead" by Anthony Lane]
* [https://www.manchevski.com/docs/6before_the_rain-stunning_tale_of_macedonia.pdf Before the Rain - Stunning Tale Of Macedonia]
* [https://manchevski.com/docs/before_the_rain_never-ending_story_by_ian_christie.pdf "Before the Rain" never ending story by Ian Christie]
* [https://manchevski.com/docs/16aporias_of_the_war_story.pdf Aporias of the war story]
{{Милчо Манчевски}}
{{МакедонскиФилм}}
[[Категорија:Македонски филмови]]
[[Категорија:Филмови на Милчо Манчевски]]
[[Категорија:Филмови со Владимир Јачев]]
[[Категорија:Филмови со Раде Шербеџија]]
[[Категорија:Филмови со Петар Мирчевски]]
[[Категорија:Филмови со Кетрин Кертлиџ]]
[[Категорија:Филмови на македонски јазик]]
[[Категорија:Македонски филмови понудени за номинација за Оскар за најдобар странски филм]]
[[Категорија:Филмови номинирани за Оскар за најдобар странски филм]]
[[Категорија:Македонски дела од 1994 година]]
[[Категорија:Појавено во 1994 година во Македонија]]
[[Категорија:Филмови наградени со Златен лав]]
[[Категорија:Филмови на англиски јазик]]
ep5g508woj4km4jmx1dx647201s8q6g
4796730
4796729
2022-07-25T21:04:01Z
188.117.212.92
/* Улоги */
wikitext
text/x-wiki
{{Текст од МИФЦ}}
{{Инфокутија за филм
| name =Пред дождот
| image =Before_The_Rain.jpg
| caption =
| director = [[Милчо Манчевски]]
| writer = [[Милчо Манчевски]]
| producer = [[Горјан Тозија]]
| music = [[Анастасија (музичка група)|Анастасија]]
| starring = [[Кетрин Картлиџ]]<br />[[Раде Шербеџија]]<br />[[Лабина Митевска]]<br>[[Кирил Псалтиров]]<br>[[Милица Стојанова]]<br>[[Ѓорѓи Колозов]]<br>[[Младен Крстевски]]<br>[[Димче Мешковски]]<br>[[Александар Шехтански]]<br>[[Шенка Колозова]]<br>[[Гоце Влахов]]<br>[[Џемаил Максут]]<br>[[Јосиф Јосифовски (глумец) |Јосиф Јосифовски]]<br>[[Ванчо Петрушевски]]<br>[[Шишман Ангеловски]]<br>[[Катерина Коцевска]]<br>[[Илко Стефановски]]<br>[[Гоце Тодоровски]]<br>[[Петар Мирчевски]]<br>[[Силвија Стојановска]]
| cinematography = [[Теран Мануел]]
| distributor =
| country = {{МАК}}
| runtime = 115 мин.
| language = [[Македонски јазик|Македонски]]
| budget =
| gross = [[Американски долар|$]]763,847 (САД)
| website =
| amg_id =
| imdb_id = 0110882
| MIFC = 79
}}
[[File:Before The Rain.ogg|thumb|Пред дождот - трејлер]]
[[File:Before-the-Rain-International-Trailer.ogg|thumb|Пред дождот - интернационален трејлер]]
[[File:The Making of Before the Rain.ogg|thumb| Пред дождот - изработка]]
'''''Пред дождот''''' — [[Македонски филм|македонски]] [[филм]] од [[1994]] година, режиран од [[Милчо Манчевски]]. Овој филм во 1994 година беше номиниран за филмската награда ''Оскар''.<ref>[http://www.kirilica.com.mk/vest2010.asp?id=58852 „Пред дождот“ на фестивал во Украина и семинар во Тајван]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} kirilica.com.mk</ref> Филмското дејство на „Пред дождот“ поседува сопствена консеквентно спроведена драматуршка логика и од неа, всушност, и извира оној недвосмислен квалитет и шарм на ова остварување. Филмот е во времетрање од 119 минути и е снимен во вајдскрин техника, со звук, во боја и 35 мм.
== Содржина ==
{{Разоткривање}}
Во својата филмска нарација, филмот содржи три целини поврзани меѓу себе. Тие се насловени како „''Зборови''“, „''Лица''“ и „''Слики''“.
=== ''Зборови'' ===
Дејството во „Зборови“ се случува во древен машки [[манастир]] некаде во Македонија. Младиот монах Кирил, заветен на молчење, во својата таванска ќелија ја наоѓа Замира, Албанка, девојка која повеќе наликува на дете. Тој не разбира албански, но нема дилема дека таа тука бара засолниште од некакво зло. Го премолчува нејзиното присуство во манастирот дури и тогаш кога вооружените селани ја бараат за да и судат за убиството на еден соселанец. Исплашен е кога тие го пребаруваат манастирот и е вистински среќен кога не ја наоѓаат. Постарите монаси го забележуваат неговиот молчалив страв. Длабоко во ноќта влегуваат во ќелијата на Кирил и ја наоѓаат девојката. Казната за монахот е заминување од манастирот. Под закрилата на ноќта, минувајќи покрај пијаната селска стража, Кирил и Замира ја напуштаат сигурноста на манастирските ѕидини. Веќе е ден, тие минуваат низ каменест планински предел. Кирил, исполнет со грижа и љубов кон девојката, и ветува сигурност некаде далеку од селото и планината. Таа не го разбира неговиот говор, но ја разбира неговата љубов. Бакнежот врз нејзиното лице и нејзините раце кои бараат спас околу неговото тело, се единствениот физички контакт меѓу нив. Но тука, веднаш до нив, се нејзините роднини и соселани. Нејзиниот дедо со строгост на племенски старешина ја враќа во реалноста. Таа се обидува да објасни дека Кирил и помогнал, дека ја спасил и дека ја сака. Дедото со својот неумолив авторитет го брка Кирил. Тој колебливо тргнува. Крикот на Замира по него го враќа. Таа трча кон него. Нејзиниот брат пука. Предрасудите не оставаат можност за поинаков крај. Кирил е покрај Замира, а таа гледајќи во него умира.
=== ''Лица'' ===
во вториот дел од филмот „Пред дождот“ се случуваат во еден наполно поинаков свет, динамичен, современ, урбан Лондон. Во светски познатата фотографска агенција работи лауреатот на Пулицеровата награда, Македонецот Александар Кирков, одамна заминат од татковината. Тукушто вратен од боиштето во Босна каде што фотографирал убиство, чин кој според него го прави соучесник во трагичниот настан, Александар одлучува да се врати во Македонија. Меѓу него и Ен, младата жена која работи во истата агенција се случува страсна љубовна приказна. Александар ја повикува да замине со него. Додека Ен се бори со својата дилема дали да ја остави извесноста во која живее и да замине со Александар во непредвидлива иднина, во кафеаната каде што разговара со сопругот се случува инцидент со трагични последици. Во пресметката меѓу балканските емигранти, меѓу другите загинати е и нејзиниот сопруг.
=== ''Слики'' ===
Третиот дел од филмот, се случува во Македонија. Александар се враќа дома, во родниот крај, барајќи засолниште во долго сонуваниот мир на својот роден крај и не помислувајќи дека тука се води една поинаква, но не помалку беспоштедна војна. Пределите на неговиот роден крај се исти, но односите меѓу луѓето се драстично променети. Во крајот каде што живеат два различни народа, со различни верски припадности, односите се крајно поларизирани. Меѓу нив владее недоверба, искрата на можниот судир се чувствува во воздухот. Вооружени луѓе се сретнуваат насекаде, стравот се вгнездил во душите. Роднините на Александар го примаат со радост, но и со чудење. Неговата родна куќа е руинирана. Искрен во намерите и чесен во постапките кон луѓето, Александар ги посетува пријателите во соседното албанско село, сака да ја види некогашната соученичка Хана, кон која во момчешките години негувал нежни чувства. Таа сега е вдовица и мајка на две деца, син и ќерката Замира. Сè уште неадаптиран кон атмосферата што натежнала врз луѓето, Александар се ангажира во спасувањето на Замира која е затворена во бачилото под обвинение за убиство на еден негов роднина. Тој, без страв од вооружените соселани, ја изнесува девојката од бачилото. Неговиот братучед, соочен со сопствената немоќ пред супериорноста на Александар, пука по него. Животот на Александар завршува во пределите каде што израснал и од рацете на луѓето по кои копнеел.
{{РазоткривањеКрај}}
== Улоги ==
{| class="wikitable" width="50%"
|- bgcolor="#CCCCCC"
! Глумец/ка !! Улога
|-
| [[Кетрин Кертлиџ]] || Ен
|-
| [[Раде Шербеџија]] || Александар
|-
| [[Кирил Псалтиров]] || Моме
|-
| [[Грегоар Колен]] || Кирил
|-
| [[Лабина Митевска]] || Замира
|-
| [[Џеј Вилиерс]] || Ник
|-
| [[Гоце Тодоровски]] ||
|-
| [[Силвија Стојановска]] || Хана
|-
| [[Александар Шехтански]] ||
|-
| [[Шенка Колозова]] ||
|-
| [[Ванчо Петрушевски]] ||
|-
| [[Фајлида Ло]] || Мајката на Ен
|-
| [[Јосиф Јосифовски (глумец) |Јосиф Јосифовски]] || Отец Марко
|-
| [[Ѓорѓи Колозов]] ||
|-
| [[Милица Стојанова]] ||
|-
| [[Кирил Ристоски]] || Отец Дамјан
|-
| [[Петар Мирчевски]] || Здраве
|-
| [[Љупчо Бреслиски]] || Митре
|-
| [[Игор Маџиров]] || Стојан
|-
| [[Илко Стефановски]] || Бојан
|-
| [[Сузана Киранџиска]] || Неда
|-
| [[Младен Крстевски]] || Трифун
|-
| [[Катерина Коцевска]] || Кате
|-
| [[Владимир Ендровски]] || Трајче
|-
| [[Абдурахман Шала]] || Зекир
|-
| [[Владимир Јачев]] || Алија
|-
| [[Љупчо Тодоровски-Упа]] || Кизо
|-
| [[Симеон Мони Дамевски]] || Ѓорѓи
|}
== Награди и признанија ==
* [[Златен лав (награда)|Златен лав]] за најдобар филм ([[Венеција]], 1994)
* Independent Spirit (САД, 1995)
* Номинација на Американската филмска Академија за најдобар филм од неанглиско говорно подрачје (1995)
* ''Филм на годината'' во [[Турција]], [[Аргентина]] и [[Шведска]] и повеќе од 40 меѓународни награди<ref>[http://kultura.com.mk/BookDetails.aspx?Pr=1158 Пред дождот - МИЛЧО МАНЧЕВСКИ] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160309151410/http://kultura.com.mk/BookDetails.aspx?Pr=1158 |date=2016-03-09 }} Култура</ref>
== Поврзано ==
{{Portalpar|Филм}}
* [[Список на македонски филмови понудени за номинација за Оскар]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [[imdbtitle:0110882|Пред дождот IMDb]]
* [http://manchevski.com/docs/24_intro_to_letters_in%20before_the_rain_dvd.pdf Милчо Манчевски - Предговор за „Пред дождот“ ДВД]
* [https://www.youtube.com/channel/UCRp0XiTkK7KqoqJB1rieBCg YouTube канал на Милчо Манчевски]
* [https://www.imdb.com/title/tt0110882/externalreviews?ref_=tt_ov_rt Before the Rain IMBD reviews ]
* [https://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/beforetherainnrhowe_c00d74.htm Before the Rain review, Washington Post]
* [https://manchevski.com/docs/nytimes-converted.pdf The New York Times Guide to the Best 1000 Movies Ever Made]
* [https://www.manchevski.com/docs/Roger%20Ebert's%20Video%20Companion.pdf Roger Ebert's Video Companion - Article: "Before the Rain" (1997)]
* [https://manchevski.com/docs/Fenster%20zum%20Ausstieg%20-%20Frankfurter.pdf Frankfurter Rundschau (In German)]
* [https://www.rogerebert.com/reviews/before-the-rain-1995 Before the Rain review by Roger Ebert]
* [https://www.manchevski.com/docs/5variety.jpg "The 'Rain' Maker" - Article in Variety [Max Alexander]]
* [https://www.rogerebert.com/interviews/the-rain-maker "The 'Rain' maker" - Interview [Roger Ebert] (1995) (rogerebert.com)]
* [https://www.manchevski.com/docs/2nyrewiew.gif "The Worst Can Happen, And It Does" - Film Review in The New York Times [Janet Maslin] (1995)]
* [https://manchevski.com/docs/8_thomas_woodard.pdf "Living/Reliving Before the Rain" - Essay -Thomas Woodard]
* [http://manchevski.com/docs/6kibbey.pdf "Montage and the Semiotics of Credibility: An Analysis of Before the Rain" - Ann Kibbey]
* [https://manchevski.com/docs/1america.gif "Director Makes Dazzling Debut in Rain" - Article in Miami Herald [Rene Rodriguez] (1995)]
* [https://manchevski.com/docs/2_close_up_rhodes.pdf "CLOSE UP: Milcho Manchevsky" - a conversation with Nancy Keefe Rhodes in DOSSIER (2005)]
* [https://manchevski.com/docs/2america.gif Balkan Homecoming "Before the Rain" and "The Quick and the Dead" by Anthony Lane]
* [https://www.manchevski.com/docs/6before_the_rain-stunning_tale_of_macedonia.pdf Before the Rain - Stunning Tale Of Macedonia]
* [https://manchevski.com/docs/before_the_rain_never-ending_story_by_ian_christie.pdf "Before the Rain" never ending story by Ian Christie]
* [https://manchevski.com/docs/16aporias_of_the_war_story.pdf Aporias of the war story]
{{Милчо Манчевски}}
{{МакедонскиФилм}}
[[Категорија:Македонски филмови]]
[[Категорија:Филмови на Милчо Манчевски]]
[[Категорија:Филмови со Владимир Јачев]]
[[Категорија:Филмови со Раде Шербеџија]]
[[Категорија:Филмови со Петар Мирчевски]]
[[Категорија:Филмови со Кетрин Кертлиџ]]
[[Категорија:Филмови на македонски јазик]]
[[Категорија:Македонски филмови понудени за номинација за Оскар за најдобар странски филм]]
[[Категорија:Филмови номинирани за Оскар за најдобар странски филм]]
[[Категорија:Македонски дела од 1994 година]]
[[Категорија:Појавено во 1994 година во Македонија]]
[[Категорија:Филмови наградени со Златен лав]]
[[Категорија:Филмови на англиски јазик]]
q5dpr0f0390faai4e7snium26imp5c4
Внатрешна македонска револуционерна организација - Демократска партија за македонско национално единство
0
2951
4796791
4784259
2022-07-26T05:28:26Z
109.237.2.66
wikitext
text/x-wiki
{{другизначења4|политичка партија во Република Македонија|други значења|ВМРО (појаснување)}}
{{Infobox Political_Party
| state = Република Македонија
| party_name = Внатрешна македонска револуционерна организација — Демократска партија за македонско национално единство<br />(ВМРО-ДПМНЕ)
| party_logo = [[Податотека:ВМРО-ДПМНЕ-Лого.svg|150п|]]
| party_articletitle = ВМРО-ДПМНЕ
| leader = [[Христијан Мицкоски]]<ref>[http://www.dw.com/mk/%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB-%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D0%BC%D1%80%D0%BE-%D0%B4%D0%BF%D0%BC%D0%BD%D0%B5/a-41918958?maca=maz-rss-maz-pol_makedonija_timemk-4727-xml-mrss ''Христијан Мицкоски - трет претседател на ВМРО-ДПМНЕ'']</ref>
| secretary_general =[[Ѓорѓија Сајкоски]]
| founder = [[Љубчо Георгиевски]]
| colorcode = red
| foundation = [[17 јуни]] [[1990]]
| ideology = [[Македонска преродба|Македонски национализам]]<br/>[[Конзерватизам]]<br/>[[Демохристијанство]]<br>[[Економски либерализам]]<br>[[Антикомунизам]]<br>[[Десен популизам]]<br>'''Историски:'''<br>[[Антиквизација]]
| international = [[Меѓународна демократска унија]]
| european = [[Европска народна партија]]
| colours = {{Color box|red}} црвена, {{Color box|gold}} златна, {{Color box|black}} црна
| young_wing = Унија на млади сили на ВМРО-ДПМНЕ
| headquarters = [[Скопје]]
| seats1_title = [[Собрание на Република Македонија|Собрание]]
| seats1 = {{Infobox political party/seats|36|120|hex=red}}
| seats2_title = [[Општини во Македонија|Општини]]
| seats2 = {{Infobox political party/seats|42|80|hex=red}}
| website = [http://www.vmro-dpmne.org.mk/ www.vmro-dpmne.org.mk]
| flag = [[Податотека:Вмро-знаме.png|200px]]
|position=Центар-десно накај [[Десница (политика)|десно крило]] со крајно-десничарски фракции}}
'''Внатрешна македонска револуционерна организација — Демократска партија за македонско национално единство''' ('''ВМРО-ДПМНЕ''') — македонска конзервативна политичка партија со [[демохристијанство|демохристијанска]] идеологија. Претседател на партијата е [[Христијан Мицкоски]]. Партијата била основана на [[17 јуни]] [[1990]] година во [[Скопје]] од страна на [[Љубчо Георгиевски]].
==Создавање и развој==
[[Податотека:Vmro-dpmne-1.svg|150px|thumb|Поранешното лого на ВМРО-ДПМНЕ]]
Името на партијата доаѓа од [[МРО]], организација создадена во 1893. Партијата се смета себеси за идеолошки наследник на истoрискoтo ВМРО. По смртта на [[Тито]] во 1980 започнал постепен процес на дезинтеграција на [[СФРЈ|Југославија]], а кон крајот на декадата се појавиле првите почетоци на партискиот плурализам во Македонија. Дел од вратените иселеници, како и новата генерација на македонски интелектуалци политички се оформиле во духот на македонскиот [[национализам]], барајќи независност на Македонија од југословенската федерација. Од овие нови политички струи, на 17 јуни 1990 се формирала ВМРО-ДПМНЕ, која било правно регистрано на 5 август 1990 година. За нејзин прв претседател е избран [[Љубчо Георгиевски]].
===Парламентарни избори===
ВМРО-ДПМНЕ го добила најмногу гласови на [[Македонски парламентарни избори (1990)|првите повеќепартиски избори]] во Македонија одржани на крајот од 1990 година. На тие избори ВМРО-ДПМНЕ настапила со програма за конфедерален статус на Македонија во тогашната југословенска федерација и во својата печатена програма помеѓу другото се залагала за „македонска војска, полиција и македонска фудбалска лига“. По изборот на [[Влада на Република Македонија од 1992|првата политичка влада]] во 1992 година ВМРО-ДПМНЕ преминала во опозиција, сѐ до [[Македонски парламентарни избори (1998)|парламентарните избори во 1998 година]] кога партијата победила и формирала влада на чело со Георгиевски во коалиција со [[Демократска алтернатива]] и со [[Демократска партија на Албанците|ДПА]].
На [[Македонски парламентарни избори (2002)|парламентарните избори во 2002 година]] ВМРО-ДПМНЕ настапила во коалиција со [[Либерална партија на Македонија|Либерална партија]], но ги изгубила изборите и преминала во опозиција. На партискиот конгрес во Охрид во мај 2003 година Георгиевски се повлекол од водачката позиција, а на негово место за претседател на партијата е избран [[Никола Груевски]]. Следната година ВМРО-ДПМНЕ доживеала пораз на [[Македонски претседателски избори (2004)|претседателските избори]]. Кандидатот за претседател на ВМРО-ДПМНЕ [[Сашко Кедев]] бил поразен од [[Бранко Црвенковски]].
Коалицијата предводена од ВМРО-ДПМНЕ победила на [[Македонски парламентарни избори (2006)|парламентарните избори во 2006 година]] и партијата формирала [[Влада на Република Македонија од 2006|влада на чело со Груевски]]. На 15 мај 2007 година, ВМРО-ДПМНЕ се стекнала со статус набљудувач во [[Европска народна партија|Европската народна партија]]. На [[Македонски парламентарни избори (2008)|предвремените парламентарните избори во 2008 година]] коалицијата „За подобра Македонија“ предводена од ВМРО-ДПМНЕ освоила 63 пратеници и оформила коалициска влада со [[ДУИ]] која траела до 2016. На [[Македонски парламентарни избори (2008)|предвремените парламентарните избори во 2016 година]] партијата иако освоила најмногу гласови, преминала во опозиција откако ДУИ решила да коалицира со [[СДСМ]].
===Претседателски избори===
Кандидати поддржани од ВМРО-ДПМНЕ учествувале на сите претседателски избори во Република Македонија. Прв кандидат за претседател на Македонија со поддршка на ВМРО-ДПМНЕ бил режисерот [[Љубиша Георгиевски]], кој загубил од [[Киро Глигоров]] на [[Македонски претседателски избори (1994)|претседателските избори во 1994 година]]. Првата победа на претседателски кандидат поддржан од ВМРО-ДПМНЕ се случила во 1999 година кога на [[Македонски претседателски избори (1999)|претседателските избори]] победил [[Борис Трајковски]], но загинал на својата функција во [[Авионска несреќа кај Мостар|авионска несреќа на 26 февруари 2004 година]].
На [[Македонски претседателски избори (2004)|претседателските избори во 2004]], ВМРО-ДПМНЕ го промовирала кардиологот [[Сашко Кедев]] за кандидат за претседател кој загубил од противкандидатот на СДСМ и дотогашен [[премиер на Македонија]], [[Бранко Црвенковски]]. Во [[Македонски претседателски избори (2009)|2009 година]], како кандидат за претседател ВМРО-ДПМНЕ го промовирала универзитетскиот професор [[Ѓорге Иванов]] кој победил и на наредните [[Македонски претседателски избори (2014)|претседателски избори во 2014 година]].
===Унија на млади сили===
Унијата на млади сили (УМС) на ВМРО-ДПМНЕ била формирана во 1991 година. Унијата афирмирала голем број на идеи со цел зголемување на свеста кај младиот човек и промовирање на демохристијанските десничарски принципи на живеење. Низ годините, унијата на млади сили служела како подмладок на ВМРО-ДПМНЕ. Актуелен претседател на унијата на млади сили е Сергеј Попов.
==Финансиски извештаи==
Според завршните сметки на партијата, во 2009 година таа имала вкупни приходи од 90.000 евра, во 2015 година нејзините приходи изнеусвале 2,4 милиони евра, а веќе во 2016 година таа остварила [[приходи]] во износ од 4.256.500 [[Евро|евра]] (2,6 милиони евра од членарини и [[Донација|донации]]). Од друга страна, вкупните [[расходи]] на ВМРО-ДПМНЕ во 2016 година изнесувале 4.450.000 евра, од кои: 855.772 евра биле трошоци за реклама (432.500 евра во 2015), а 43.000 евра биле расходи за [[Плата|плати]]. Вредноста на имотот на партијата во 2016 госина достигнала 26.872.500 евра, за разлика од 2015 година, кога партискиот имот вредел 9,2 милиони евра. Во тие рамки, најголем дел од имотот отпаѓал на материјални вложувања, кои пораснале од над 4 милиони евра во 2015 година на речиси 20 милиони ерва во 2016 година. Тоа се должело на порастот на градежните објекти во сопственост на партијата, кои во 2015 година изнесувале малку под 4 милиони евра, а во 2016 година достигнале 18,2 милиони евра. Исто така, во рамките на активата од [[Биланс на состојба|биланост на состојбата]], позначајна ставка биле активните временски разграничувања, чија вредност изнесувала речиси 7 милиони евра. Од друга страна, партијата пријавила обврски по основа на долгорочни банкарски [[кредит]]и во вредност од 1,5 милиони евра, а пасивните временски разграничувања изнесувале 144.500 евра.<ref>Влатко Стојановски, „ВМРО-ДПМНЕ трупа недвижности, а ДУИ собира сè помалку донации!“, ''Фокус'', број 1124, 21 април 2017, стр. 18-22.</ref>
==Резултати од парламентарни избори==
{|class=wikitable
|-
!Година на избори
!Водач
!Број на гласови
!% на гласови
!Број на мандати
!+/–
!Влада
|-
![[Македонски парламентарни избори (1990)|1990]]
|[[Љупчо Георгиевски]]
|
|
|{{composition bar|38|120|hex=#FF0000}}
|bgcolor="lightgrey"|
|{{no2|Опозиција}}
|-
![[Македонски парламентарни избори (1994)|1994]]
|[[Љупчо Георгиевски]]
|
|
|{{composition bar|0|120|hex=#FF0000}}
|{{decrease}} 38
|{{no2|Опозиција}}
|-
![[Македонски парламентарни избори (1998)|1998]]
|[[Љупчо Георгиевски]]
|
|
|{{composition bar|49|120|hex=#FF0000}}
|{{increase}} 49
|{{yes2|ВМРО-ДПМНЕ–[[ДА]]-[[ДПА]]}}
|-
![[Македонски парламентарни избори (2002)|2002]]
|[[Љупчо Георгиевски]]
|299,179
|25.02
|{{composition bar|33|120|hex=#FF0000}}
|{{decrease}} 16
|{{no2|Опозиција}}
|-
![[Македонски парламентарни избори (2006)|2006]]
|[[Никола Груевски]]
|303,543
|32.50
|{{composition bar|45|120|hex=#FF0000}}
|{{increase}} 12
|{{yes2|ВМРО-ДПМНЕ–[[ДПА]]-[[НСДП]]}}
|-
![[Македонски парламентарни избори (2008)|2008]]
|[[Никола Груевски]]
|481,501
|48.78
|{{composition bar|63|120|hex=#FF0000}}
|{{increase}} 18
|{{yes2|ВМРО-ДПМНЕ–[[ДУИ]]}}
|-
![[Македонски парламентарни избори (2011)|2011]]
|[[Никола Груевски]]
|438,138
|38.98
|{{composition bar|56|123|hex=#FF0000}}
|{{decrease}} 7
|{{yes2|ВМРО-ДПМНЕ–[[ДУИ]]}}
|-
![[Македонски парламентарни избори (2014)|2014]]
|[[Никола Груевски]]
|481,615
|42.97
|{{composition bar|61|123|hex=#FF0000}}
|{{increase}} 5
|{{yes2|ВМРО-ДПМНЕ–[[ДУИ]]}}
|-
![[Македонски парламентарни избори (2016)|2016]]
|[[Никола Груевски]]
|454,577
|38.14
|{{composition bar|51|120|hex=#FF0000}}
|{{decrease}} 10
|{{no2|Опозиција}}
|-
![[Македонски парламентарни избори (2020)|2020]]
|[[Христијан Мицкоски]]
|315,344
|34.57
|{{composition bar|44|120|hex=#FF0000}}
|{{decrease}} 7
|{{no2|Опозиција}}
|}
== Критика ==
ВМРО-ДПМНЕ е критикувана за нејзината „антиквизициска“ политика (локално позната како „Антиквизација“), во која земјата се обидува да тврди антички македонски фигури како Александар Велики и Филип Втори Македонски.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-17553071|title=Macedonia profile|date=2016-02-17|work=BBC News|access-date=2020-06-16|language=en-GB}}</ref> Политиката се спроведува уште од доаѓањето на власт во 2006 година, а особено од невикувањето на Македонија во НАТО во 2008 година, како начин да се изврши притисок врз Грција, како и во обид да се конструира нов идентитет врз основа на претпоставената врска до светот на антиката.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=sgfc1TosZGYC&pg=PA43|title=Reading the City: Urban Space and Memory in Skopje|last=Herold|first=Stephanie|date=2010|publisher=Univerlagtuberlin|isbn=978-3-7983-2129-8|language=en}}</ref> Политиката за антиквизација се соочува со критика од академиците бидејќи демонстрира слабост на археологијата и на другите историски дисциплини во јавниот дискурс, како и опасност од маргинализација.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=HFkueBuO-ucC&pg=PA427|title=Comparative Archaeologies: A Sociological View of the Science of the Past|last=Lozny|first=Ludomir R.|date=2011-04-06|publisher=Springer Science & Business Media|isbn=978-1-4419-8225-4|language=en}}</ref> Политиката исто така привлече критики на домашен терен, од етнички Македонци во земјата, кои сметаат дека е опасно поделување на земјата помеѓу оние што се идентификуваат со класичната антика и оние што се идентификуваат со словенската култура на земјата. Етничките Албанци тоа го гледаа како обид да ги маргинализираат и да ги исклучат од националниот наратив.
Дополнително, ВМРО-ДПМНЕ е критикувана за нејзиниот тврд став против Преспанскиот договор, постигнат меѓу Република Македонија и Грција, со кој се реши долгогодишниот спор за именување на Македонија со преименување на земјата како Северна Македонија и откажување од сите побарувања до античко македонско наследство. На 16 октомври 2018 година, американскиот помошник државен секретар Вес Мичел испрати писмо до водачот на ВМРО-ДПМНЕ, Христијан Мицкоски, во кое го изразува разочарувањето на Соединетите држави од позициите на раководството на партијата, вклучително и него лично, во врска со нејзината позиција против Договор од Преспа и бара да се „издвојат партизанските интереси“ и да се работи на одобрување на промената на името.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://balkaneu.com/wess-mitchell-to-vmro-dpmne-leader-mickoski-we-are-disappointed-with-you/|title=Wess Mitchell to VMRO-DPMNE leader Mickoski: We are disappointed with you!|date=2018-10-16|work=Independent Balkan News Agency|language=en-US|accessdate=2020-06-16}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ekathimerini.com/233694/article/ekathimerini/news/us-ups-pressure-on-fyrom-opposition-to-ratify-constitutional-changes|title=US ups pressure on FYROM opposition to ratify constitutional changes {{!}} Kathimerini|last=|first=|date=|work=www.ekathimerini.com|language=en|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=2020-06-16}}</ref> Мицкоски изрази надеж дека Република Македонија многу бргу ќе биде дел од семејствата на НАТО и ЕУ “, но исто така горда и достоинствена, не понижена, обезличена и срамна. Во 2019 година, Мицкоски беше критикуван од заменик министерот за надворешни работи на СДСМ, Андреј Жерновски, дека инсистирал, ако стане премиер, откако добил датум за почеток на пристапните преговори за членство во ЕУ на Северна Македонија, договори за пријателство со соседните Грција и Бугарија, потпишани од владата на Зоран Заев, ќе бидат демантирани.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://focus-news.net/news/2019/11/22/2722129/makedonski-zamestnik-ministar-za-vmro-dpmne-patrioti-u-doma-evropeytsi-i-amerikantsi-pred-borisov.html|title=Информационна Агенция "Фокус"|work=Информационна Агенция "Фокус"|language=bg|accessdate=2020-06-16}}</ref>
==Надворешни врски==
*[http://www.vmro-dpmne.org.mk/index.asp Официјална страница на партијата] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20040210185155/http://www.vmro-dpmne.org.mk/index.asp |date=2004-02-10 }}
*[http://www.vmro.org.mk/Dokumenti/Vrednosti_vmro_dpmne.pdf Доктрина: Вредности на ВМРО-ДПМНЕ] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20101226042912/http://vmro.org.mk/Dokumenti/Vrednosti_vmro_dpmne.pdf |date=2010-12-26 }}
==Поврзано==
*[[Список на политички партии во Македонија]]
*[[Политики на Македонија]]
==Наводи==
{{наводи}}
{{Македонски политички партии}}
[[Категорија:ВМРО-ДПМНЕ]]
[[Категорија:Демохристијански партии]]
[[Категорија:Појавено во 1990 година во Македонија]]
d9f674xqkhkd3irz37z645l9mg4ydri
4796792
4796791
2022-07-26T05:29:14Z
109.237.2.66
wikitext
text/x-wiki
{{другизначења4|политичка партија во Република Македонија|други значења|ВМРО (појаснување)}}
{{Infobox Political_Party
| state = Република Македонија
| party_name = Внатрешна македонска револуционерна организација — Демократска партија за македонско национално единство<br />(ВМРО-ДПМНЕ)
| party_logo = [[Податотека:ВМРО-ДПМНЕ-Лого.svg|150п|]]
| party_articletitle = ВМРО-ДПМНЕ
| leader = [[Христијан Мицкоски]]<ref>[http://www.dw.com/mk/%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB-%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D0%BC%D1%80%D0%BE-%D0%B4%D0%BF%D0%BC%D0%BD%D0%B5/a-41918958?maca=maz-rss-maz-pol_makedonija_timemk-4727-xml-mrss ''Христијан Мицкоски - трет претседател на ВМРО-ДПМНЕ'']</ref>
| secretary_general =[[Ѓорѓија Сајкоски]]
| founder = [[Љубчо Георгиевски]]
| colorcode = red
| foundation = [[17 јуни]] [[1990]]
| ideology = [[Македонска преродба|Македонски национализам]]<br/>[[Конзерватизам]]<br/>[[Демохристијанство]]<br>[[Економски либерализам]]<br>[[Антикомунизам]]<br>[[Десен популизам]]<br>'''Историски:'''<br>[[Антиквизација]]
| international = [[Меѓународна демократска унија]]
| european = [[Европска народна партија]]
| colours = {{Color box|red}} црвена, {{Color box|gold}} златна, {{Color box|black}} црна
| youth_wing = Унија на млади сили на ВМРО-ДПМНЕ
| headquarters = [[Скопје]]
| seats1_title = [[Собрание на Република Македонија|Собрание]]
| seats1 = {{Infobox political party/seats|36|120|hex=red}}
| seats2_title = [[Општини во Македонија|Општини]]
| seats2 = {{Infobox political party/seats|42|80|hex=red}}
| website = [http://www.vmro-dpmne.org.mk/ www.vmro-dpmne.org.mk]
| flag = [[Податотека:Вмро-знаме.png|200px]]
|position=Центар-десно накај [[Десница (политика)|десно крило]] со крајно-десничарски фракции}}
'''Внатрешна македонска револуционерна организација — Демократска партија за македонско национално единство''' ('''ВМРО-ДПМНЕ''') — македонска конзервативна политичка партија со [[демохристијанство|демохристијанска]] идеологија. Претседател на партијата е [[Христијан Мицкоски]]. Партијата била основана на [[17 јуни]] [[1990]] година во [[Скопје]] од страна на [[Љубчо Георгиевски]].
==Создавање и развој==
[[Податотека:Vmro-dpmne-1.svg|150px|thumb|Поранешното лого на ВМРО-ДПМНЕ]]
Името на партијата доаѓа од [[МРО]], организација создадена во 1893. Партијата се смета себеси за идеолошки наследник на истoрискoтo ВМРО. По смртта на [[Тито]] во 1980 започнал постепен процес на дезинтеграција на [[СФРЈ|Југославија]], а кон крајот на декадата се појавиле првите почетоци на партискиот плурализам во Македонија. Дел од вратените иселеници, како и новата генерација на македонски интелектуалци политички се оформиле во духот на македонскиот [[национализам]], барајќи независност на Македонија од југословенската федерација. Од овие нови политички струи, на 17 јуни 1990 се формирала ВМРО-ДПМНЕ, која било правно регистрано на 5 август 1990 година. За нејзин прв претседател е избран [[Љубчо Георгиевски]].
===Парламентарни избори===
ВМРО-ДПМНЕ го добила најмногу гласови на [[Македонски парламентарни избори (1990)|првите повеќепартиски избори]] во Македонија одржани на крајот од 1990 година. На тие избори ВМРО-ДПМНЕ настапила со програма за конфедерален статус на Македонија во тогашната југословенска федерација и во својата печатена програма помеѓу другото се залагала за „македонска војска, полиција и македонска фудбалска лига“. По изборот на [[Влада на Република Македонија од 1992|првата политичка влада]] во 1992 година ВМРО-ДПМНЕ преминала во опозиција, сѐ до [[Македонски парламентарни избори (1998)|парламентарните избори во 1998 година]] кога партијата победила и формирала влада на чело со Георгиевски во коалиција со [[Демократска алтернатива]] и со [[Демократска партија на Албанците|ДПА]].
На [[Македонски парламентарни избори (2002)|парламентарните избори во 2002 година]] ВМРО-ДПМНЕ настапила во коалиција со [[Либерална партија на Македонија|Либерална партија]], но ги изгубила изборите и преминала во опозиција. На партискиот конгрес во Охрид во мај 2003 година Георгиевски се повлекол од водачката позиција, а на негово место за претседател на партијата е избран [[Никола Груевски]]. Следната година ВМРО-ДПМНЕ доживеала пораз на [[Македонски претседателски избори (2004)|претседателските избори]]. Кандидатот за претседател на ВМРО-ДПМНЕ [[Сашко Кедев]] бил поразен од [[Бранко Црвенковски]].
Коалицијата предводена од ВМРО-ДПМНЕ победила на [[Македонски парламентарни избори (2006)|парламентарните избори во 2006 година]] и партијата формирала [[Влада на Република Македонија од 2006|влада на чело со Груевски]]. На 15 мај 2007 година, ВМРО-ДПМНЕ се стекнала со статус набљудувач во [[Европска народна партија|Европската народна партија]]. На [[Македонски парламентарни избори (2008)|предвремените парламентарните избори во 2008 година]] коалицијата „За подобра Македонија“ предводена од ВМРО-ДПМНЕ освоила 63 пратеници и оформила коалициска влада со [[ДУИ]] која траела до 2016. На [[Македонски парламентарни избори (2008)|предвремените парламентарните избори во 2016 година]] партијата иако освоила најмногу гласови, преминала во опозиција откако ДУИ решила да коалицира со [[СДСМ]].
===Претседателски избори===
Кандидати поддржани од ВМРО-ДПМНЕ учествувале на сите претседателски избори во Република Македонија. Прв кандидат за претседател на Македонија со поддршка на ВМРО-ДПМНЕ бил режисерот [[Љубиша Георгиевски]], кој загубил од [[Киро Глигоров]] на [[Македонски претседателски избори (1994)|претседателските избори во 1994 година]]. Првата победа на претседателски кандидат поддржан од ВМРО-ДПМНЕ се случила во 1999 година кога на [[Македонски претседателски избори (1999)|претседателските избори]] победил [[Борис Трајковски]], но загинал на својата функција во [[Авионска несреќа кај Мостар|авионска несреќа на 26 февруари 2004 година]].
На [[Македонски претседателски избори (2004)|претседателските избори во 2004]], ВМРО-ДПМНЕ го промовирала кардиологот [[Сашко Кедев]] за кандидат за претседател кој загубил од противкандидатот на СДСМ и дотогашен [[премиер на Македонија]], [[Бранко Црвенковски]]. Во [[Македонски претседателски избори (2009)|2009 година]], како кандидат за претседател ВМРО-ДПМНЕ го промовирала универзитетскиот професор [[Ѓорге Иванов]] кој победил и на наредните [[Македонски претседателски избори (2014)|претседателски избори во 2014 година]].
===Унија на млади сили===
Унијата на млади сили (УМС) на ВМРО-ДПМНЕ била формирана во 1991 година. Унијата афирмирала голем број на идеи со цел зголемување на свеста кај младиот човек и промовирање на демохристијанските десничарски принципи на живеење. Низ годините, унијата на млади сили служела како подмладок на ВМРО-ДПМНЕ. Актуелен претседател на унијата на млади сили е Сергеј Попов.
==Финансиски извештаи==
Според завршните сметки на партијата, во 2009 година таа имала вкупни приходи од 90.000 евра, во 2015 година нејзините приходи изнеусвале 2,4 милиони евра, а веќе во 2016 година таа остварила [[приходи]] во износ од 4.256.500 [[Евро|евра]] (2,6 милиони евра од членарини и [[Донација|донации]]). Од друга страна, вкупните [[расходи]] на ВМРО-ДПМНЕ во 2016 година изнесувале 4.450.000 евра, од кои: 855.772 евра биле трошоци за реклама (432.500 евра во 2015), а 43.000 евра биле расходи за [[Плата|плати]]. Вредноста на имотот на партијата во 2016 госина достигнала 26.872.500 евра, за разлика од 2015 година, кога партискиот имот вредел 9,2 милиони евра. Во тие рамки, најголем дел од имотот отпаѓал на материјални вложувања, кои пораснале од над 4 милиони евра во 2015 година на речиси 20 милиони ерва во 2016 година. Тоа се должело на порастот на градежните објекти во сопственост на партијата, кои во 2015 година изнесувале малку под 4 милиони евра, а во 2016 година достигнале 18,2 милиони евра. Исто така, во рамките на активата од [[Биланс на состојба|биланост на состојбата]], позначајна ставка биле активните временски разграничувања, чија вредност изнесувала речиси 7 милиони евра. Од друга страна, партијата пријавила обврски по основа на долгорочни банкарски [[кредит]]и во вредност од 1,5 милиони евра, а пасивните временски разграничувања изнесувале 144.500 евра.<ref>Влатко Стојановски, „ВМРО-ДПМНЕ трупа недвижности, а ДУИ собира сè помалку донации!“, ''Фокус'', број 1124, 21 април 2017, стр. 18-22.</ref>
==Резултати од парламентарни избори==
{|class=wikitable
|-
!Година на избори
!Водач
!Број на гласови
!% на гласови
!Број на мандати
!+/–
!Влада
|-
![[Македонски парламентарни избори (1990)|1990]]
|[[Љупчо Георгиевски]]
|
|
|{{composition bar|38|120|hex=#FF0000}}
|bgcolor="lightgrey"|
|{{no2|Опозиција}}
|-
![[Македонски парламентарни избори (1994)|1994]]
|[[Љупчо Георгиевски]]
|
|
|{{composition bar|0|120|hex=#FF0000}}
|{{decrease}} 38
|{{no2|Опозиција}}
|-
![[Македонски парламентарни избори (1998)|1998]]
|[[Љупчо Георгиевски]]
|
|
|{{composition bar|49|120|hex=#FF0000}}
|{{increase}} 49
|{{yes2|ВМРО-ДПМНЕ–[[ДА]]-[[ДПА]]}}
|-
![[Македонски парламентарни избори (2002)|2002]]
|[[Љупчо Георгиевски]]
|299,179
|25.02
|{{composition bar|33|120|hex=#FF0000}}
|{{decrease}} 16
|{{no2|Опозиција}}
|-
![[Македонски парламентарни избори (2006)|2006]]
|[[Никола Груевски]]
|303,543
|32.50
|{{composition bar|45|120|hex=#FF0000}}
|{{increase}} 12
|{{yes2|ВМРО-ДПМНЕ–[[ДПА]]-[[НСДП]]}}
|-
![[Македонски парламентарни избори (2008)|2008]]
|[[Никола Груевски]]
|481,501
|48.78
|{{composition bar|63|120|hex=#FF0000}}
|{{increase}} 18
|{{yes2|ВМРО-ДПМНЕ–[[ДУИ]]}}
|-
![[Македонски парламентарни избори (2011)|2011]]
|[[Никола Груевски]]
|438,138
|38.98
|{{composition bar|56|123|hex=#FF0000}}
|{{decrease}} 7
|{{yes2|ВМРО-ДПМНЕ–[[ДУИ]]}}
|-
![[Македонски парламентарни избори (2014)|2014]]
|[[Никола Груевски]]
|481,615
|42.97
|{{composition bar|61|123|hex=#FF0000}}
|{{increase}} 5
|{{yes2|ВМРО-ДПМНЕ–[[ДУИ]]}}
|-
![[Македонски парламентарни избори (2016)|2016]]
|[[Никола Груевски]]
|454,577
|38.14
|{{composition bar|51|120|hex=#FF0000}}
|{{decrease}} 10
|{{no2|Опозиција}}
|-
![[Македонски парламентарни избори (2020)|2020]]
|[[Христијан Мицкоски]]
|315,344
|34.57
|{{composition bar|44|120|hex=#FF0000}}
|{{decrease}} 7
|{{no2|Опозиција}}
|}
== Критика ==
ВМРО-ДПМНЕ е критикувана за нејзината „антиквизициска“ политика (локално позната како „Антиквизација“), во која земјата се обидува да тврди антички македонски фигури како Александар Велики и Филип Втори Македонски.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-17553071|title=Macedonia profile|date=2016-02-17|work=BBC News|access-date=2020-06-16|language=en-GB}}</ref> Политиката се спроведува уште од доаѓањето на власт во 2006 година, а особено од невикувањето на Македонија во НАТО во 2008 година, како начин да се изврши притисок врз Грција, како и во обид да се конструира нов идентитет врз основа на претпоставената врска до светот на антиката.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=sgfc1TosZGYC&pg=PA43|title=Reading the City: Urban Space and Memory in Skopje|last=Herold|first=Stephanie|date=2010|publisher=Univerlagtuberlin|isbn=978-3-7983-2129-8|language=en}}</ref> Политиката за антиквизација се соочува со критика од академиците бидејќи демонстрира слабост на археологијата и на другите историски дисциплини во јавниот дискурс, како и опасност од маргинализација.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=HFkueBuO-ucC&pg=PA427|title=Comparative Archaeologies: A Sociological View of the Science of the Past|last=Lozny|first=Ludomir R.|date=2011-04-06|publisher=Springer Science & Business Media|isbn=978-1-4419-8225-4|language=en}}</ref> Политиката исто така привлече критики на домашен терен, од етнички Македонци во земјата, кои сметаат дека е опасно поделување на земјата помеѓу оние што се идентификуваат со класичната антика и оние што се идентификуваат со словенската култура на земјата. Етничките Албанци тоа го гледаа како обид да ги маргинализираат и да ги исклучат од националниот наратив.
Дополнително, ВМРО-ДПМНЕ е критикувана за нејзиниот тврд став против Преспанскиот договор, постигнат меѓу Република Македонија и Грција, со кој се реши долгогодишниот спор за именување на Македонија со преименување на земјата како Северна Македонија и откажување од сите побарувања до античко македонско наследство. На 16 октомври 2018 година, американскиот помошник државен секретар Вес Мичел испрати писмо до водачот на ВМРО-ДПМНЕ, Христијан Мицкоски, во кое го изразува разочарувањето на Соединетите држави од позициите на раководството на партијата, вклучително и него лично, во врска со нејзината позиција против Договор од Преспа и бара да се „издвојат партизанските интереси“ и да се работи на одобрување на промената на името.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://balkaneu.com/wess-mitchell-to-vmro-dpmne-leader-mickoski-we-are-disappointed-with-you/|title=Wess Mitchell to VMRO-DPMNE leader Mickoski: We are disappointed with you!|date=2018-10-16|work=Independent Balkan News Agency|language=en-US|accessdate=2020-06-16}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ekathimerini.com/233694/article/ekathimerini/news/us-ups-pressure-on-fyrom-opposition-to-ratify-constitutional-changes|title=US ups pressure on FYROM opposition to ratify constitutional changes {{!}} Kathimerini|last=|first=|date=|work=www.ekathimerini.com|language=en|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=2020-06-16}}</ref> Мицкоски изрази надеж дека Република Македонија многу бргу ќе биде дел од семејствата на НАТО и ЕУ “, но исто така горда и достоинствена, не понижена, обезличена и срамна. Во 2019 година, Мицкоски беше критикуван од заменик министерот за надворешни работи на СДСМ, Андреј Жерновски, дека инсистирал, ако стане премиер, откако добил датум за почеток на пристапните преговори за членство во ЕУ на Северна Македонија, договори за пријателство со соседните Грција и Бугарија, потпишани од владата на Зоран Заев, ќе бидат демантирани.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://focus-news.net/news/2019/11/22/2722129/makedonski-zamestnik-ministar-za-vmro-dpmne-patrioti-u-doma-evropeytsi-i-amerikantsi-pred-borisov.html|title=Информационна Агенция "Фокус"|work=Информационна Агенция "Фокус"|language=bg|accessdate=2020-06-16}}</ref>
==Надворешни врски==
*[http://www.vmro-dpmne.org.mk/index.asp Официјална страница на партијата] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20040210185155/http://www.vmro-dpmne.org.mk/index.asp |date=2004-02-10 }}
*[http://www.vmro.org.mk/Dokumenti/Vrednosti_vmro_dpmne.pdf Доктрина: Вредности на ВМРО-ДПМНЕ] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20101226042912/http://vmro.org.mk/Dokumenti/Vrednosti_vmro_dpmne.pdf |date=2010-12-26 }}
==Поврзано==
*[[Список на политички партии во Македонија]]
*[[Политики на Македонија]]
==Наводи==
{{наводи}}
{{Македонски политички партии}}
[[Категорија:ВМРО-ДПМНЕ]]
[[Категорија:Демохристијански партии]]
[[Категорија:Појавено во 1990 година во Македонија]]
m9b59nx0rs1jb34ilcv4jbgf68dssf2
Брвеница
0
5241
4796777
4677492
2022-07-26T00:03:08Z
46.217.65.191
/* Селски маала и други топоними */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| слика карта =
| име = Брвеница
| општина = {{општинскигрб|Општина Брвеница}}
| регион = [[Долни Полог]]
| население = 2918
| година= 2002
| поштенски број = 1216
| надморска височина = 436
| lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=58 | lat_sec=2
| lon_dir=E | lon_deg=20 | lon_min=58 | lon_sec=50
|карта= Брвеница во Општина Брвеница.svg
}}
'''Брвеница''' — село во [[Општина Брвеница]], во околината на градот [[Тетово]]. Претставува едно од најразвиените села во [[Тетовско]]. Селото претставува административно седиште на [[Општина Брвеница|истоимената општина]].
== Географија и местоположба ==
Се наоѓа во [[Полошка Котлина|Долни Полог]] на околу 4 км јужно од [[Тетово]] на надморска височина од 440 м, на левата страна од реката [[Темишница]] (лева притока на реката [[Вардар (река)|Вардар]]). Низ атарот на селото Брвеница поминува и најголемата река во Република Македонија - [[Вардар (река)|Вардар]]. Селото се наоѓа близу до планината [[Сува Гора]] и има одличен поглед кон [[Шар Планина]]. Заедно со селото [[Долно Седларце]] претставува една голема современа населба.
== Стопанство ==
На територијата на Брвеница постојат неколку стопански субјекти во кои се вработени повеќето од жителите на селото. Позначајни стопански субјекти се Земјоделскиот комбинат "Вардар" и мелницата за преработка на сточна храна "Агро Слога". Бидејќи селото се наоѓа во [[Полошка котлина|Полошката Котлина]], една од најплодните рамници во [[Македонија|Република Македонија]], населението од селото се занимава со полјоделство, овоштарство и интензивно сточарство.
== Демографија ==
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика|Македонија, Етнографија и статистика]]“) од 1900 година, во Брвеница живееле 105 жители, сите [[Македонци]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_27.htm Кънчов, Васил. „Македония. Етнография и статистика“. София, 1900, стр. 212.]</ref>
Според егзархискиот секретар [[Димитар Мишев]], („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 година во Брвеница имало 962 [[Македонци]], под врховенството на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]].<ref>Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, рр. 122-123.</ref>
Според [[Афанасиј Селишчев]] во 1929 година Брвеница — село во Брвеничка општина (со центар во Жеровјане) во Долнополошкиот срез и има 20 куќи со 119 жители, [[Македонци]] и [[Албанци]].<ref>Селищев, Афанасий. „Полог и его болгарское население. Исторические, этнографические и диалектологические очерки северо-западной Македонии“. - София, 1929, стр. 22.</ref>
Според последниот попис на населението на Македонија од 2002 година, селото има 2.918 жители. Следува табела на националната структура на населението<ref>[http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002 - Книга X]</ref>
{| class="wikitable sortable" border="1" cellspacing="0" cellpadding="2"
| '''Националност'''
| '''Вкупно'''
|-
| [[Македонци]]
| 2 834
|-
| [[Македонски Турци|Турци]]
| 0
|-
| [[Македонски Роми|Роми]]
| 0
|-
| [[Македонски Албанци|Албанци]]
| 0
|-
| [[Македонски Власи|Власи]]
| 0
|-
| [[Македонски Срби|Срби]]
| 68
|-
| [[Македонски Бошњаци|Бошњаци]]
| 0
|-
| останати
| 15
|-
|}
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
|1948|449
|1953|511
|1961|793
|1971|1352
|1981|2257
|1991|2681
|1994|2700
|2002|2918
}}
На табелата е прикажан националниот состав на населението низ сите пописни години:<ref>Население на Република Македонија според изјаснувањето за етничката припадност, по населени места, според пописите на население 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 1994 и 2002 година (согласно територијалната организација од 1996 година). [http://makstat.stat.gov.mk/PXWeb/pxweb/mk/MakStat/MakStat__Popisi__PopisNaNaselenie__PopisiNaseleniMesta/Popis_nm_1948_2002_NasPoEtnPrip_mk.px/?rxid=b7539b0f-f64f-46b7-b99d-a34d7ae55646 База на податоци МАКСтат]. Државен завод за статистика.</ref>
{| class="wikitable"
!Година
!Македонци
!Албанци
!Турци
!Роми
!Власи
!Срби
!Бошњаци
!<abbr>Ост.</abbr>
!Вкупно
|-
|1948
|—
|—
|—
|—
|—
|—
|—
|—
|'''449'''
|-
|1953
|421
|—
|—
|—
|—
|89
|...
|1
|'''511'''
|-
|1961
|733
|—
|1
|...
|...
|58
|...
|1
|'''793'''
|-
|1971
|1.258
|—
|—
|—
|...
|76
|...
|18
|'''1.352'''
|-
|1981
|2.168
|—
|—
|—
|—
|66
|...
|23
|'''2.257'''
|-
|1991
|2.578
|—
|—
|—
|—
|74
|
|29
|'''2.681'''
|-
|1994
|2.623
|—
|—
|—
|—
|72
|...
|5
|'''2.700'''
|-
|2002
|2.834
|—
|—
|—
|—
|68
|—
|15
|'''2.918'''
|}
Добар дел од населението на Брвеница се наоѓа на привремена работа во странство: [[Германија]], [[Италија]], [[Англија]], [[САД]], [[Канада]], [[Австралија]].
=== Родови ===
Брвеница е македонско-српско село.
Според истражувањата од 1940-тите родови во селото се:
* Македонски: ''Ѓушевци (3 к.), Анчевци (1 к.) и Шише (1 к.)'' староседелци; ''Цветковци (1 к.)'' доселени се однекаде во турско време; ''Пауновци (5 к.)'' доселени се од денес албанското село [[Лисец]], најпрво во Тетово, па во Брвеница; ''Бонковци (4 к.)'' доселени се од селото [[Милетино]], уште подалечно потекло имаат од [[Порече]]; ''Руфатовци (5 к.)'' доселени се исто така од селото [[Милетино]], они се полошки староседелци; ''Лучковци (3 к.)'' се сметаат за стари доселеници, доселени се од селото [[Рогачево]], во Рогачево биле староседелци; ''Рибаровци (2 к.)'' доселени се од денес албанското село [[Синичане]]; ''Павлевци (3 к.) и Стаматовци (2 к.)'' доселени се од денес албанското село [[Жеровјане]], во првиот род се знае следното родословие: Веселин (жив на 20 г. во 1940-тите) Михаил-Павле, кој се доселил; ''Николовци (1 к.)'' доселени се во турско време однекаде; ''Тасевци (1 к.)'' доселени се од [[Долна Лешница]], подалечно потекло од [[Порече]] (од [[Сушица (Порече)|Сушица]] или [[Брезница (Порече)|Брезница]]); ''Поречани или Аризановци (2 к.)'' доселени се во 1918 година од селото [[Рамне (Порече)|Рамне]], [[Порече]]; ''Атанасковци (1 к.)'' доселени се од селото [[Туденце]], таму биле староседелци; ''Марковци (1 к.)'' доселени се од селото [[Никифорово]]; ''Николовци (1 к.)'' потекнуваат од предок домазет доселен од некое полошко село во 1920 година; ''Симо Богојески (1 к.)'' доселен од [[Тетово]] во 1924 година, подалечно потекло од [[Албанија|северна Албанија]] ([[Љума]]); ''Ристовци (1 к.)'' доселени се од [[Сараќино|Саракино]], таму се доселени од селото [[Брест (Порече)|Брест]], [[Порече]] средината на XIX век; ''Лазо Петрески (1 к.)'' доселен 1928 година од селото [[Беловиште (Тетовско)|Беловиште]], таму припаѓал на родот ''Пејчиновци; Филиповци (3 к.)'' доселени се во 1928 година од селото [[Звечан]], [[Порече]]; ''Пројко Стојкоски (1 к.)'' доселен во 1928 година од селото [[Манастирец порече|Манастирец]], [[Порече]]; ''Неделковци (2 к.)'' доселени се од [[Тетово]], а таму се доселени од селото [[Драјчиќи]] кај [[Средска]] ([[Косово и Метохија|Косово]]); ''Митре Јовчески (1 к.)'' дојден како домазет од [[Блаце (Тетовско)|Блаце]] (влегол во родот ''Анчевци); Савевци (1 к.) и Војновци (1 к.)'' доселени се од селото [[Непроштено]]; ''Тодоровци (1 к.)'' доселени се од селото [[Жилче]]; ''Симоновци (1 к.)'' доселени се од селото [[Долно Палчиште]]; ''Кузмановци (2 к.)'' доселени се од селото [[Волковија (Тетовско)|Волковија]]; ''Серафимовци (1 к.)'' доселени се од селото [[Беловиште (Тетовско)|Беловиште]]; ''Грујевци (1 к.) и Златевци (1 к.)'' доселени се од селото [[Радиовце]]; ''Спировци (1 к.)'' доселени се од селото [[Стенче]]; ''Несторовци (1 к.)'' доселени се од селото [[Беловиште (Тетовско)|Беловиште]]; ''Сиљановци (1 к.)'' доселени се од селото [[Галичник]]; ''Трајковци (1 к.) и Писевци (1 к.)'' доселени се од селото [[Лазарополе]]; ''Андоновци (1 к.)'' доселени се од селото [[Горно Мелничани]]; ''Лауревци (2 к.), Анѓелевци (5 к.) и Дупљевци (1 к.)'' доселени се од селтоо [[Луковица (Тетовско)|Луковица]]. Првите два рода подалечно потекло имаат од [[Прилепско]], а третиот од областа [[Матија]] во [[Албанија]].
* Српски: ''Анѓелковиќи (1 к.)'' доселени се од [[Лапово]]''; Глишиќи (3 к.)'' доселени се од [[Прокупље|Прокупље'';'']] ''Јаниќи (1 к.)'' доселени се од селото Коњица кај [[Мостар]] ([[Босна и Херцеговина|БИХ]])''; Стефановиќи (1 к.) и Стојановиќи (1 к.)'' доселени се од селото [[Божурна]] кај [[Прокупље|Прокупље'';'']] ''Миленковиќи (1 к.).'' Помеѓу 1928 и 1931 година во селото се доселиле 38 семејства од [[Србија]], [[Црна Гора]], [[Херцеговина]] и [[Лика]].<ref>{{Наведена книга|title=Полог|last=Трифуноски|first=Јован|publisher=САНУ|year=1976|isbn=|location=Белград|pages=}}</ref>
== Општествени установи ==
[[Податотека:School Kočo Racin, Brvenica Macedonia.JPG|мини|десно|150п|Училиште „Кочо Рацин“.]]
;Цркви
* [[Црква „Св. Атанасиј“ - Брвеница|„Св. Атанасиј“]] Започната во 1918- изградена во [[1922]] година, а осветена во [[1922]] година. Подигната е врз темели на црква од [[1628]] г.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mpc.org.mk/svetaktuelno.asp?id=1745|title= Архиерејска Божествена Литургија во чест на свети Атанасиј Александриски во с. Брвеница|date=5 февруари 2007|publisher=МПЦ - ОА|language=македонски|accessdate=2010-04-29}}</ref>
* [[Црква „Св. Архангел Михаил“ - Брвеница|„Св. Архангел Михаил“]]
Во селото има осумгодишно [[ОУ „Кочо Рацин“ - Брвеница|основно училиште “Кочо Рацин“]], парк во центарот на селото каде се наоѓа споменикот на паднатите борци за време на [[НОВ]]. Во селото има стандардно фудбалско игралиште на кое се одржуваат фудбалски средби. Постои амбуланта со постојано вработен лекар и медицински сестри. Во селото постојат повеќе авто-сервиси, дискотеки, кафе-барови, интернет кафеа, продавници. Селото Брвеница има изработено и урбанистички план со што Брвеница е едно од најурбанизираните села во Република Македонија.
==Самоуправа и политика==
=== Избирачко место ===
Во селото постојат избирачките места бр. 2033, 2034 и 2035 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместени во просториите на основното училиште.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019}}</ref>
На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на овие избирачки места биле запишани вкупно 2.539 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019}}</ref>
== Редовни настани ==
[[Податотека:Sv. Atanasij in Brvenica 09.JPG|мини|200п|ддесно|Црква „Св. Атанасиј“.]]
Во Брвеница постои повеќедецениска традиција во одржувањето на следните настани:
* Одбележување на [[Божиќ]] (6 јануари)
* [[Водици]] (19 јануари)
* Празникот св. Атанасиј (31 јануари) посветен на црквата [[Црква св. „Атанасиј“ - Брвеница|св. Атанасиј]] во Брвеница
* Прославување на празникот [[Илинден]] (втори август)
== Култура и спорт ==
[[Податотека:Vardar brvenica.gif|thumb|150px|Амблемот на ФК Вардар]]
* [[Тумба (Брвеница)|Тумба]] - археолошко наоѓалиште од неолитот<ref>{{наведена книга|last=Коцо|first=Димче|title=Археолошка карта на Република Македонија|publisher=МАНУ|location=Скопје|date=1996|isbn=9789989101069}}</ref>
Последниве години поради немањето финансиски средства, згасна познатиот [[ФК Вардар (Брвеница)|ФК Вардар]] од Брвеница.
== Селски маала и други топоними ==
Во селото Брвеница и неговата околина се употребуваат следниве топоними: Дубрава · Бара · Бел мост · Бент · Брегови · Гробишта · Игралиште · Јурија · Корија · Коњобара · Ладнача · Пржоа бавча · Седралечки мост · Седралечки пат · Фонтана · Стадион · Центар · Црквино · Шаторица · Школско • Вочњак
== Галерија ==
<center>
<gallery>
File:Sv. Atanasij in Brvenica 01.JPG|Црква „Св. Атанасиј“
File:OU Brvenica.JPG|ОУ „Кочо Рацин“
File:Sv. Atanasij in Brvenica.JPG|Црквата
File:Brvenica 01.JPG|Главна улица во Брвеница
File:Brvenica Park.JPG|Парк во Брвеница
File:The local hospital in Brvenica, Macedonia.JPG|Амбулантата во Брвеница
</gallery></center>
== Поврзано ==
* [[Полог]]
* [[Општина Брвеница]]
* [[Тетово]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рв|Brvenica}}
* [http://www.brvenica.cjb.net Неофицијален портал на селото Брвеница]
* [https://maps.google.com/maps?q=%D0%91%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0,+%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=mk&ie=UTF8&ll=41.967181,20.979767&spn=0.017326,0.042272&sll=41.89616,21.022317&sspn=0.008673,0.021136&t=h&hnear=Brvenica,+Macedonia+(FYROM)&z=15 Сателитска снимка на Брвеница] на Карти на Гугл
{{Брвеница, селски мала}}
{{Општина Брвеница}}
[[Категорија:Брвеница| ]]
[[Категорија:Тетовски села]]
[[Категорија:Села во Општина Брвеница]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
nr51jx4745tke2xov8law5mx5riiqh6
Весна Ацевска
0
7767
4796800
4592945
2022-07-26T06:39:21Z
P.Nedelkovski
47736
додадена/изменета предлошка
wikitext
text/x-wiki
'''Весна Ацевска''' — [[поет]], [[раскажувач]] и [[преведувач]]. Родена е на [[10 ноември]] [[1952]] година во [[Скопје]]. Завршила Филолошки факултет во Скопје. Работела во весникот „Република“, а од [[1992]] година работи во [[Институт за национална историја- Скопје|Институтот за национална историја во Скопје]]. Член е на [[Друштво на писателите на Македонија|Друштвото на писателите на Македонија]] од [[1991]] година и на меѓународното друштво „Калеваласеура“ од [[Финска]]. Го препеала финскиот спев [[Калевала]] и за него ја добила наградата за препев „[[Григор Прличев]]“ за [[2000]] година, а во посебна книга се објавени препеви од персискиот еп „[[Шахнаме (еп)|Шахнаме]]“ на [[Фирдоуси]] (2007). Ацевска објавила избор од руските бајки, книги препеви од руските поетеси [[Ана Ахматова]] и [[Марина Цветаева]], од српските поети [[Симон Симоновиќ]] и [[Александар Рашиќ]], од бугарскиот поет [[Петко Братинов]] (заедно со С. Стојчевски), како и антологија на албанската народна лирика (заедно со С. Стојчевски и Џ. Ахмети). Избори од нејзината поезија како книги се објавени на [[албански]], [[бугарски]], [[романски]], [[српски]] и [[турски јазик]]. Списанието за литература, уметност и култура „Стремеж“ - [[Прилеп]], објави специјален број (5-6, 2008) посветен на творештвото на Ацевска.
Весна Ацевска е член е на Македонскиот ПЕН-центар (2009)<ref>Македонски писатели, Друштво на писатели на Македонија, 2004, стр. 33.</ref>
== Книжевно творештво ==
* Подготовки за претстава (поезија, 1985)
* Карпа за скок (поезија, 1991)
* Лавиринт (роман, 1992)
* Рок видри (роман, 1993)
* Скалила во зеленото (роман, 1994)
* Котва за Ное (поезија, 1994)
* Неред во огледалото (поезија, 1996)
* Кула во зборот (поезија, 2005)
* Столисник (поезија, 2008)
* Мартинки (поетски избор, 2009)
== Награди ==
* [http://svp.org.mk/miladinov-brothers/?lang=mk Браќа Миладиновци] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160916152954/http://svp.org.mk/miladinov-brothers/?lang=mk |date=2016-09-16 }} (за Столисник, поезија, 2009) на [http://svp.org.mk/?lang=mk Струшките вечери на поезијата]
* 2000 [[Григор Прличев (награда за препев)]] на [[''Калевала'']]
* 2009 [[Григор Прличев (награда за препев)]]на [[''Стара Еда'']]
* 2012 [[Ацо Шопов (награда)]] за ''Будност. Лотос''
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ацевска, Весна}}
[[Категорија:Македонски поети|Ацевска Весна]]
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
[[Категорија:Добитници на наградата „Браќа Миладиновци“]]
[[Категорија:Добитници на наградата „Ацо Шопов“]]
[[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]]
rwo3btmplxxyoq2p2mecpbd78y6pywd
Ненад Стојановски
0
11038
4796574
4787767
2022-07-25T14:43:12Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Ненад Стојановски
| портрет = Nenad-Stojanovski.jpg
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|19|август|1952}}
| роден-место = {{роден во|Скопје}} {{МКД}}
| починал-дата = {{починат на|14|јули|1998}}
| починал-место = [[Скопје]], {{МКД}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Време, живот (филм)|Време, живот]] <br> [[Среќна Нова ’49]]<br>[[Диво месо (филм)|Диво месо]]<br>[[Болва в' уво]]<br>[[Трговецот од Солун]]<br>[[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]]<br>[[Трст виа Скопје]]<br>[[До-ре-ми]]<br>[[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]]
| занимање = глумец
| сопружник = [[Силвија Стојановска]]
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца = [[Ана Стојановска]]<br>[[Јана Стојановска]]
}}
'''Ненад Стојановски''' ({{роден во|Скопје}}, {{роден на|19|август|1952}} — {{починат во|Скопје}}, {{починат на|14|јули|1998}}) — македонски [[театар]]ски, [[филм]]ски и [[телевизија|телевизиски]] [[актер]]. Бил оженет со глумицата [[Силвија Стојановска]] и имале две ќерки Ана и Јана<ref>{{наведена книга|last=Risto Stefanovski|title=Letopis na makedonskata drama i na teatarot vo Makedonija|publisher=Direkcija za kultura i umetnost|date=1998}}</ref>, кои денес се познати глумици во Македонија.
==Животопис==
По членувањето во Детската [[радио-драма]] и во експерименталните [[аматер]]ски драмски состави „[[Кактус]]“ и „[[Кај Св. Никита Голтарот]]“, а по завршувањето на Факултетот за драмски уметности, Ненад Стојановски настапувал на сцената на [[Драмски театар Скопје|Драмскиот театар во Скопје]], а гостувал и на повеќе други сцени.
Повеќе пати настапувал на [[Дубровник|Дубровничките]] и [[Сплит]]ските летни игри, а учествувал и во повеќе проекти при Драмата на [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]].
Добитник е на голем број високи сојузни и републички награди и признанија: две Стериини награди, највисокото општествено признание на Македонија, Наградата „[[11 Октомври]]“, Наградата на „[[Млад борец]]“, на ревијата „[[Екран]]“ за најпопуларно филмско и ТВ лице и на Театарските игри „[[Војдан Чернодрински]]“ во [[Прилеп]].
Во [[1985]] година е прогласен за глумец на годината според ревијата „Екран“, добитник е на Наградата на весникот „[[Дневник]]“ од [[Нови Сад]], добитник на „Златен медал“ на Театарските свечености во [[Шабац]], за улогата во претставата „[[Вавилонска кула|Кула Вавилонска]]“.
Починал ненадејно на [[14 јули]] [[1998]] година во [[Скопје]].
==Филмографија==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога
|-
| 1975 || [[Илинка]] ТВ-филм || Дејан
|-
| 1976 || [[Цимерите од соба 306]] ТВ-филм ||
|-
| 1977 || [[Пресуда (македонски филм)|Пресуда]] ТВ-филм ||
|-
| 1977 || [[Сослушувањето на железничарот (филм)|Сослушувањето на железничарот]] ТВ-филм ||
|-
| 1981 || [[Лет во место (филм)|Лет во место]] ТВ-филм || Михајло
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија ||
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Јуначко колено (телевизиска серија)|Јуначко колено]] ТВ-серија ||
|-
| 1984 || [[Лет во место (филм)|Лет во место]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Диво месо (филм)|Диво месо]] ТВ-филм || Андреја
|-
| 1984 || [[Дупло дно]] ТВ-филм || Јаков 3
|-
| 1984 || [[Камчевци]] ТВ-серија ||
|-
| 1985 || [[На наш начин (телевизиска серија)|На наш начин]] ТВ-филм ||
|-
| 1985 || [[Од зад грб (ТВ-филм)|Од зад грб]] ТВ-филм ||
|-
| 1985 || [[Тетовирани души (филм)|Тетовирани души]] ТВ-филм || Војдан
|-
| 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм || Гоце Делчев
|-
| 1985 || [[Бушава азбука (телевизиска серија)|Бушава азбука]] ТВ-серија ||
|-
| 1986 || [[Состојба на инфаркт (филм)|Состојба на инфаркт]] ТВ-филм || Огнен Георгиевски
|-
| 1986 || [[Среќна нова '49]] ТВ-филм ||
|-
| 1987 || [[Трета доба (филм)|Трета доба]] ТВ-филм ||
|-
| 1987 || [[Смртта на Дантон (филм)|Смртта на Дантон]] ТВ-филм || Дантон
|-
| 1987 || [[Хај-фај (филм) |Хај-фај]] ТВ-филм || Матеј
|-
| 1988 || [[Скопски сновиденија]] ТВ-филм || Ликовен уметник
|-
| 1988 || [[Мојсие од моето масло]] ТВ-филм || Градоначалник
|-
| 1988 || [[Црна дупка (филм)|Црна дупка]] ТВ-филм || Силјан
|-
| 1989 || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија ||
|-
| 1989 || [[Еурека]] ТВ-серија ||
|-
| 1990 || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Кирил
|-
| 1990 || [[До, ре, ми (телевизиска серија)|До, ре, ми]] ТВ-серија ||
|-
| 1990 || [[Кула вавилонска (филм)|Кула вавилонска]] ТВ-филм || Манјан
|-
| 1991 || [[Опстанок (телевизиска серија)|Опстанок]] ТВ-серија || Учител
|-
| 1991 || [[Болва в' уво]] ТВ-филм ||
|-
| 1991 || [[Царуга]] ТВ-филм || Лајтнант
|-
| 1992 || [[Заминување од Пасквелија (филм)|Заминување од Пасквелија]] ТВ-филм || Растаков
|-
| 1992 || [[Време, живот (филм)|Време, живот]] ТВ-филм ||
|-
| 1992 || [[Сили во воздухот (филм)|Сили во воздухот]] ТВ-филм || Миле
|-
| 1992 || [[Чернодрински се враќа дома]] ТВ-филм ||
|-
| 1993 || [[Грев или сприцер]] ТВ-филм || Крсте Сприцер
|-
| 1994 || [[Прекалени]] ТВ-серија || Марко Цепенков
|-
| 1997 || [[Ojdipus Tiranos Sofocleus]] ТВ-филм || Тајресија
|-
| 1997 || [[Добредојдовте во Сарајево]] ТВ-филм ||
|-
| 1998 || [[ТВ Театар]] ТВ-серија ||
|-
| 1998 || [[Збогум на 20-тиот век]] ТВ-филм ||
|-
| 1998 || [[Бегство]] ТВ-филм || Роман Валеријановиќ Хлудов
|-
| 1999 || [[Време, живот (филм)|Време, живот]] ТВ-филм ||
|}
==Награди==
* Награда на Фестивалот Стериино позорје за улогата на Андреја во претставата Диво месо (Нови Сад, 1980);
* Награда за најдобар млад глумец на Македонскиот театарски фестивал (МТФ) Војдан Чернодрински за улогата на Козаков во претставата Бркотница, (Прилеп, 1981);
* Награда за најдобра епизодна улога на МТФ Војдан Чернодрински за улогата на Козаков во претставата Бркотница (Прилеп, 1981);
* Награда за глумечко остварување на МТФ Војдан Чернодрински за улогата на Пиги во претставата Среќна Нова '49 (Прилеп, 1985);
* Награда 11 Октомври за улогата на Јаков III во претставата Дупло дно (1985);
* Награда за најдобро глумечко остварување на ревијата Екран за улогата на Пиги во претставата Среќна Нова '49 (1986);
* Награда од списанието Дневник од Нови Сад за најдобро глумечко остварување на Фестивалот Стериино позорје за улогата на Миле во претставата Сили во воздухот (Нови Сад, 1989);
* Златен медал на Театарските свечености Љубиша Јовановиќ, за улогата на Дамјан во претставата Кула вавилонска (Шабац, 1990).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mactheatre.edu.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=49&str=25|title=Личности, Македонски автори: Сеќавања|publisher=Институт за театрологија|accessdate=2010-12-03|archive-date=2011-10-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20111002003257/http://www.mactheatre.edu.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=49&str=25|url-status=dead}}</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|0831240}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Стојановски, Ненад}}
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
[[Категорија:Македонски уметници]]
[[Категорија:Македонски глумци]]
[[Категорија:Добитници на наградата „11 Октомври“]]
cw8p9myh6wj89sdih9fxbpvd1te5l2m
Илија Џувалековски
0
11699
4796568
4783418
2022-07-25T14:35:18Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Илија Џувалековски
| портрет = idzuvalekovski.jpg
| px =
| опис = Илија Џувалековски
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|20|декември|1915}}
| роден-место ={{роден во|Прилеп}}
| починал-дата = {{починал на|18|октомври|2004}}
| починал-место = {{починал во|Скопје}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Фросина (филм)|Фросина]]<br> [[Мис Стон (филм)|Мис Стон]]<br>[[Волчја ноќ (филм)|Волчја ноќ]]<br>[[Кота 905 (филм)|Кота 905]]<br>[[Денови на искушение (филм)|Денови на искушение]]<br>[[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]]<br>[[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]]<br>[[Републиката во пламен (филм) |Републиката во пламен]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Илија Џувалековски''' (роден на {{роден на|20|декември|1915}} во {{роден во|Прилеп}} - починал на {{починал на|18|октомври|2004}} во {{починал во|Скопје}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец, режисер и педагог.
== Животопис ==
Пред [[Втора светска војна|Втората светска војна]] студирал Музичка академија во [[Белград]]. Во август [[1944]] година заминал на [[Вис]] каде под раководство на [[Вјекослав Африќ]] настапувал во Театарот на Народното ослободување. По кратко време заминал во [[Москва]] каде што станал член на уредувачкиот одбор на [[радио-станица]]та „[[Слободна Југославија]]“.
Во [[1945]] година се вратил во [[Македонија]] и се решил за [[глумец|актерска]] кариера. Првите успеси ги постигнал во [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]] во [[Скопје]].
Во [[1964]] година заминал во [[Загреб]] каде настапувал за Хрватскиот народен театар, а од [[1967]] ја водел катедрата за глума на [[македонски јазик]] при Академијата за [[драмска уметност|театар]], [[филм]] и [[телевизија]].
Во Скопје се вратил во [[1972]] година и продолжил со својата педагошка работа на Факултетот за драмски уметности, а истовремено и со својата актерска кариера, како на домашната, така и на меѓународната сцена.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1949 || [[Мајка Катина]] ТВ-филм || Дендрамис
|-
| 1952 || [[Фросина (филм) |Фросина]] ТВ-филм || Крсте
|-
| 1952 || [[Деца]] ТВ-филм || Петар
|-
| 1955 || [[Есалон доктор М]] ТВ-филм || Куртес
|-
| 1955 || [[Волча ноќ (филм) |Волча ноќ]] ТВ-филм || Божин
|-
| 1956 || [[Клисура]] ТВ-филм || Рамадан
|-
| 1957 || [[Туѓа земја]] ТВ-филм ||
|-
| 1957 || [[Мал човек]] ТВ-филм || Иследник
|-
| 1957 || [[Ќе се вратам]] ТВ-филм || Адвокат на Бранко
|-
| 1958 || [[Мис стоне]] ТВ-филм || Четнопеев
|-
| 1959 || [[Ил Вендикатор]] ТВ-филм || Иван Ивановиќ
|-
| 1959 || [[Виза за злото]] ТВ-филм || Калпак
|-
| 1959 || [[Цампо мамула]] ТВ-филм ||
|-
| 1960 || [[Кота 905]] ТВ-филм || Мајор Момир
|-
| 1961 || [[Мирно лето]] ТВ-филм || Каралампие
|-
| 1961 || [[Узаврели град]] ТВ-филм || Сиба
|-
| 1962 || [[Крст ракоч]] ТВ-филм ||
|-
| 1963 || [[Лице и лице]] ТВ-филм || Војо
|-
| 1964 || [[Службен полозај]] ТВ-филм ||
|-
| 1964 || [[Сваниш]] ТВ-филм || Стројовоѓа
|-
| 1965 || [[Четвртта димензија]] ТВ-филм ||
|-
| 1965 || [[Работна ноќ во музејот]] ТВ-филм ||
|-
| 1965 || [[Денови на искушение (филм) |Денови на искушение]] ТВ-филм || Луков
|-
| 1965 || [[Чиркус рех]] ТВ-филм ||
|-
| 1966 || [[Морган]] ТВ-филм ||
|-
| 1966 || [[Винето и Мелозот]] ТВ-филм ||
|-
| 1966 || [[Каде по дождот (филм) |Каде по дождот]] ТВ-филм || Таткото на Леа
|-
| 1967 || [[Летови кои се памтат]] ТВ-филм || Пациент пушач
|-
| 1967 || [[Протест]] ТВ-филм || Јозо
|-
| 1967 || [[Четвртта супотник]] ТВ-филм || Нико
|-
| 1967 || [[Пављон број 6]] ТВ-филм || Андреј
|-
| 1969 || [[Маљва]] ТВ-филм || Василие
|-
| 1969 || [[Светски сибиче]] ТВ-филм ||
|-
| 1969 || [[Републиката во пламен]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Та добра душа]] ТВ-филм ||
|-
| 1971 || [[Понасање Ивана Лучича]] ТВ-филм ||
|-
| 1971 || [[Каде идат диви свињи]] ТВ-серија || Професор
|-
| 1972 || [[Либерту]] ТВ-филм || Нунзио
|-
| 1973 || [[Залрз над езерска земја]] ТВ-серија ||
|-
| 1973 || [[ТВ ребус]] ТВ-серија ||
|-
| 1975 || [[Јад (филм) |Јад]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија || Тале
|-
| 1975 || [[Светецот од Слатина]] ТВ-филм ||
|-
| 1975-1976 || [[Патот кон иднината]] ТВ-серија ||
|-
| 1976 || [[Сослушување на железничарот]] ТВ-филм || Мајстор Момир
|-
| 1976 || [[Војвода Спиро Црне]] ТВ-филм ||
|-
| 1979 || [[Томе од бензинската пумпа]] ТВ-филм ||
|-
| 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија || Боро
|-
| 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм || Љубен
|-
| 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || Никофор
|-
| 1982 || [[Непокорен град]] ТВ-филм || др. Иван Рибар
|-
| 1982 || [[Јужна патека]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || Мудорот
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Белото циганче]] ТВ-серија || Баба Мулон
|-
| 1984 || [[Шта се згоди кад се љубав роди]] ТВ-филм ||
|-
| 1985 || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм ||
|-
| 1987 || [[Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Арабаба
|-
| 1987 || [[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]] ТВ-филм || Поцко
|-
| 1988 || [[Завера и издаја]] ТВ-серија || Ѓорѓи Димитров
|-
| 1990 || [[Позитивна нула]] ТВ-серија ||
|-
| 1990-1991 || [[До, Ре, Ми]] ТВ-серија || Дедото
|-
| 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Поличајскиот началник
|-
| 1995 || [[Ангели на отпад (филм) |Ангели на отпад]] ТВ-филм ||
|}
== Награди ==
Во [[1977]] година е добитник на наградата „АВНОЈ“, а во [[1983]] година ја доби и наградата „11 Октомври“ за животно дело.
== Надворешни врски ==
* [http://www.maccinema.com/avtor_detali.asp?IDSORABOTNIK=93 Биографија на Македонскиот информациски филмски центар] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070318022559/http://www.maccinema.com/avtor_detali.asp?IDSORABOTNIK=93 |date=2007-03-18 }}
* {{IMDb name|0246251}}
{{Нормативна контрола}}
{{DEFAULTSORT:Џувалековски, Илија}}
[[Категорија:Македонски глумци]]
[[Категорија:Македонски режисери]]
[[Категорија:Луѓе од Прилеп]]
0lsdtg74sr8l5j08t76j2sbqynkewwx
Бон
0
13338
4796798
4616275
2022-07-26T06:27:36Z
Gerd Eichmann
69692
gallery added
wikitext
text/x-wiki
'''Бон''' ([[Германски јазик|германски]]: '''Bonn''') — [[град]] во [[Германија]] (19-ти по големина), во [[Сојузни покраини во Германија|сојузната држава]] [[Северна Рајна-Вестфалија]], кој се наоѓа на околу 20 km јужно од [[Келн]], на реката [[Рајна]] на север од [[Зибенгебирге]]. Бон беше [[главен град]] на [[Западна Германија]] од [[1949]] до [[1990]]. Од [[1288]] до [[1803]], пак, тој беше резиденција на [[Келнски архиепископ|келнските архиепископи]].
[[Податотека:Flagge der kreisfreien Stadt Bonn.svg|мини|Знаме на Бон]]
Во [[1969]] година, независните градови [[Бад Годесберг]] и [[Беуел]], како и неколку села, беа вклучени во Бон, со што градот двојно се зголеми. Бад Годесберг и Беуел постанаа области (''Stadtbezirke'') на Бон со одредена независност и население од околу 70.000 жители.
<br><gallery class=center caption="Бон - Bonn">
Bonn-120-Rathaus-1985-gje.jpg
Bonn-130-Rathausplatz-1992-gje.jpg
Bonn-110-Jahrmarkt-Orgel-1975-gje.jpg
Bonn-202-Bundeskunsthalle-2007-gje.jpg
Bonn-208-Postamt-2007-gje.jpg
Bonn-210-Muensterbasilika-2007-gje.jpg
Bonn-212-Muensterbasilika-2007-gje.jpg
</gallery>
== Надворешни врски ==
* [http://www.bonn.de/index.html?lang=en Официјално мрежно место ] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20060830170725/http://www.bonn.de/index.html?lang=en |date=2006-08-30 }} (Англиски)
* [http://kunstmuseum.bonn.de/start_e.htm Музеј за уметност во Бон]
* [http://www.museumkoenig.uni-bonn.de/ Природонаучен музеј во Бон]
* [http://www.hdg.de/indexeng.html Музеј за германска историја до 1949] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20051214035803/http://www.hdg.de/indexeng.html |date=2005-12-14 }}
* [http://www.rheindrache.de Рајнландски змеј]
{{рв|Bonn}}
{{Гер-никулец}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Бон| ]]
[[Категорија:Градови во Северна Рајна-Вестфалија]]
[[Категорија:Универзитетски градови во Германија]]
[[Категорија:Безокружни градови во Северна Рајна-Вестфалија]]
6yy7p2se546w4qh3zeonpmvthhky4f4
Галаксија
0
14310
4796816
4664795
2022-07-26T08:53:38Z
P.Nedelkovski
47736
изменета категоризација
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека: NGC_4414_(NASA-med).jpg|right|thumb|280px|'''[[NGC 4414]]''', Типична спирална галаксија во соѕвездието [[Береникина Коса]]]]
'''Галаксија''' или '''млечнина''' — гравитациски спој од [[ѕвезда|ѕвездени]] системи, [[меѓуѕвездена прашина]], [[плазма]] и [[темна материја]]. По големина, галаксиите можат да бидат од [[џуџеста галаксија|џуџиња]] со неколку стотини милиони (10<sup>8</sup>) ѕвезди до џинови со по стотина милијарди (10<sup>14</sup>) ѕвезди кои кружат околу тежиштето. Поголемиот дел од галаксиите се протегаат и до повеќе од неколку илјадници [[светлосна година|светлосни години]] во пречник.
Просторот помеѓу галаксиите е исполнет со [[плазма]] која не достига поголема [[вискозност]] од еден [[атом]] на [[метар кубен]]. Проценето е дека во [[метагалаксија]]та (видливата вселена) постојат преку 2 [[билион]]и (10<sup>12</sup>) галаксии,<ref name="Conselice">{{наведено списание|title=The Evolution of Galaxy Number Density at z < 8 and its Implications|author=Christopher J. Conselice|display-authors=etal|journal=The Astrophysical Journal|volume=830|issue=2|year=2016|arxiv=1607.03909v2|bibcode= 2016ApJ...830...83C|doi=10.3847/0004-637X/830/2/83|page=83}}</ref> кои заедно имаат повеќе ѕвезди отколку зрна песок на нашата планета.
Галаксиите содржат различен број на [[ѕвезден систем|ѕвездени системи]], [[Ѕвездено јато|јата ѕвезди]] и различни типови на меѓуѕвездени облаци. Помеѓу овие објекти има ретка меѓуѕвездна средина од гасови, прашина и [[космичко зрачење|космички зраци]]. Податоците од набљудувањата укажуваат дека [[супермасивна црна дупка|супермасивните црни дупки]] може да постојат во средиштето на многу галаксии, иако ако не во сите. Се смета дека тие се главен двигател на активни галактички никулци кои се наоѓаат во јадрото на некои галаксии. Млечниот Пат има барем еден таков објект.<ref>Finley, D.; Aguilar, D. (2005-11-02). [http://www.nrao.edu/pr/2005/sagastar/ "Astronomers Get Closest Look Yet At Milky Way's Mysterious Core"]. National Radio Astronomy Observatory. Retrieved 2006-08-10.</ref>
Историски гледано, галексиите се категоризираат според нивниот очигледен облик, што вообичаено се однесува на нивната видлива морфологија. [[Елиптична галаксија|Елиптичната галаксија]]<ref>Hoover, A. (2003-06-16). [http://news.ufl.edu/2003/06/16/galaxies/ "UF Astronomers: Universe Slightly Simpler Than Expected"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110720083835/http://news.ufl.edu/2003/06/16/galaxies/ |date=2011-07-20 }}. Hubble News Desk. Retrieved 2011-03-04. Based upon: Graham, A. W.; Guzmán, R. (2003). "HST Photometry of Dwarf Elliptical Galaxies in Coma, and an Explanation for the Alleged Structural Dichotomy between Dwarf and Bright Elliptical Galaxies". Astronomical Journal 125 (6): 2936–2950. arXiv:astro-ph/0303391. Bibcode 2003AJ....125.2936G. doi:10.1086/374992.</ref> е честа облик, која што има светлосен профил во вид на [[елипса]]. [[Спирална галаксија|Спиралните галаксии]] имаат облик на диск со искривени краци составени од прав. Оние галаксии кои имаат неправилни или невообичаени облици се познати како [[Неправилна галаксија|неправилни галаксии]] и типично се последица од нарушувањата од гравитациското влечење на соседните галаксии. Таквите заемодејства меѓу галаксиите кои можат да доведат до спојување, понекогаш предизвикуваат значајно зголемување на [[ѕвезден развој|образувањето на ѕвезди]], што пак, води кон настанок на [[Активна галаксија|активни галаксии]]. Помалите галаксии кои немаат кохерентна структура се нарекуваат [[Неправилна галаксија|неправилни галаксии]].<ref name="ipac.caltech.edu">Jarrett, T. H.. [http://www.ipac.caltech.edu/2mass/gallery/galmorph/ "Near-Infrared Galaxy Morphology Atlas"]. California Institute of Technology. Retrieved 2007-01-09.</ref>
Постојат повеќе од 170 (1,7 × 10<sup>11</sup>) милјарди галаксии во [[метагалаксија]]та.<ref>Deutsch, David (12011). [http://books.google.mk/books?id=Z7uFxViR19oC&pg=PT234&redir_esc=y The Fabric of Reality]. Penguin Books Limited. pp. 234–. ISBN 978-0-14-196961-9.</ref> Повеќето се со пречник од 1000 до 100 000 [[Парсек|парсеци]] и вообичаено се раздвоени меѓу себе со растојание од милиони парасеци (или мегапарасек). [[Меѓугалактичка средина|Меѓугалактичката средина]] (просторот меѓу галаксиите) е исполнет со редок гас со просечна густина која е помала од еден [[атом]] на кубен метар. Поголемиот број галаксии се организирани во хиерархија на здруженија познати како групи и јата, кои пак заедно образуваат големи суперјата. Во најголем размер овие здруженија генерално се организирани во нишки, кои се опкружени со огромна празнина.<ref>"[http://www.damtp.cam.ac.uk/research/gr/public/gal_lss.html Galaxy Clusters and Large-Scale Structure"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150307142214/http://www.damtp.cam.ac.uk/research/gr/public/gal_lss.html |date=2015-03-07 }}. University of Cambridge. Retrieved 2007-01-15.</ref>
Најстарата и најоддалечената утврдена галаксија е [[GN-z11]], откриена во март 2016 г. Се наоѓа на растојание од 32 милијарди [[светлосна година|светлосни години]] од Земјата, и видена е како што изгледала само 400 милиони години по [[Голема експлозија|Големата експлозија]].<ref>{{наведена мрежна страница|url=https://www.nasa.gov/feature/goddard/2016/hubble-team-breaks-cosmic-distance-record|title=Екипата на „Хабл“ го проби рекордот за вселенско растојание|date=3 март 2016|publisher=[[НАСА]]|accessdate=11 септември 2016}}</ref>
==Видови и морфологија==
{{Главна статија|Морфолошка класификација на галаксиите}}
[[File:Hubble sequence photo.png|thumb|360px|Типови на галаксии според Хабловата класификациска шема. ''E'' означува тип на елиптична галаксија; ''S'' е спирална; и ''SB'' е лентовидна спирална галаксија.<ref group=note>Галаксиите од левата страна на Хабловата класификациска шема понекогаш се нарекуваат од "ран вид", додека оние од десна страна се од "скорешен вид".</ref>]]
Галаксиите се јавуваат во три основни типови: елиптични, спирални и неправилни. Малку пообемен опис на типовите на галаксии врз основа на нивната појава е дадена во [[Хаблова низа|Хабловата низа]]. Бидејќи Хабловата низа во целост се заснова на визуелниот морфолошки тип, истата може да превиди важни карактеристики на галаксиите како стапката на образување на ѕвезди (во ѕвездородните галаксии) и активност во јадрото (во [[Активна галаксија|активните галаксии]]).<ref name="ipac.caltech.edu"/>
===Елиптична галаксија===
{{Главна статија|Елиптична галаксија}}
Според Хабловиот систем на класификација, елиптичните галаксии се оценуваат според нивната елиптичност започнувајќи од Е0 која е речиси сферична, до Е7 која е многу издолжена. Овие галаксии имаат елипсовиден профил, што им дава елиптичен изглед без оглед на аголот на гледање. Нивната појава покажува мала структура и тие вообичаено имаат мала [[меѓуѕвездена материја]]. Следствено, овие галаксии имаат мал број на [[расеано ѕвездено јато|расеани јата]] и намалена стапка на образување на ѕвезди. Наместо, кај нив доминираат генерално постари, поеволуирани ѕвезди кои орбитираат во заедничкото тежиште во произволни насоки. Ѕвездите содржат мало изобилство на тешки елементи бидејќи образувањето на ѕвезди престанува по првичната експлозија. Во таа смисла, тие имаат некои сличности со многу помали [[Збиено ѕвездено јато|збиени јата]].<ref name="Elliptical Galaxies">Barstow, M. A. (2005). [http://www.star.le.ac.uk/edu/Elliptical.shtml "Elliptical Galaxies"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120729081504/http://www.star.le.ac.uk/edu/Elliptical.shtml |date=2012-07-29 }}. Leicester University Physics Department. Retrieved 2006-06-08.</ref>
Најголемите галаксии се џиновски елиптични галаксии. За многу елиптични галаксии се верува дека се образувани како последица од [[заемоделувачки галаксии|заемодејството на галаксиите]], односно преку судир и спојување. Тие растат во огромна големина (на пример споредено со спиралните галаксии) и џиновските елиптични галаксии често се наоѓаат близу јадрото на големи јата на галаксии.<ref>[http://curious.astro.cornell.edu/galaxies.php "Galaxies"]. Cornell University. 2005-10-20. Retrieved 2006-08-10.</ref> [[Ѕвездородна галаксиja|ѕвездородните галаксии]] се исход на таков галатички судар кој може да предизвика образување на елипична галаксија.<ref name="Elliptical Galaxies"/>
===Спирална галаксија===
{{Главна статија|Спирална галаксија|Пречкеста спирална галаксија}}
Спиралните галаксии се состојат од вртечки диск од ѕвезди и меѓуѕвездена средина, заедно со централна [[испакнатина]] од постари ѕвезди. Од испакнатината кон нанадвор се протегаат релативно светли краци. Според Хабловата класификациска шема, спиралните галаксии се наведени како тип S, проследено со буква (a, b или c) која што го означува степенот на затегнатост на спиралните краци и големината на централната испакнатина. Sa галаксијата има тесни засеци, слабо дефинирани краци и има релативно големо јадро. Во друга крајност, Sc галаксијата има расеани, добро дефинирани краци и мало јадро.<ref>Smith, G. (2000-03-06). [http://casswww.ucsd.edu/archive/public/tutorial/Galaxies.html "Galaxies — The Spiral Nebulae"]. University of California, San Diego Center for Astrophysics & Space Sciences. Retrieved 2006-11-30.</ref> Галаксија со слабо дефинирани краци понекогаш се нарекува [[флокулентна спирална галаксија]], како спротивност на грандиозно дизајнирана спирална галаксија која има истакнати и добро дефинирани спирални краци.<ref>Van den Bergh 1998, p. 17</ref>
Во спиралните галаксии, спиралните краци имаат облик на приближна [[логаритамска спирала]], образец кој теоретски се прикажува како последица од нарушувањето во рамномерно вртечката маса на ѕвезди. Како и кај ѕвездите, спиралните краци се вртат околу средиштето, но со постојана [[аголна брзина]]. За спиралните краци се смета дека се подрачја на материја со голема густина или "густински бранови".<ref>Bertin & Lin 1996, pp. 65–85</ref> Како што ѕвездите се движат низ краците, просторната брзина на секој ѕвезден систем се менува од страна на гравитациската сила со поголема густина. (Брзината се враќа во нормала откако ѕвездите ќе заминат на другата страна на краците.) Овој ефект е сличен на „бран“ од забавување при поминување покрај автопат полн со возила во движење. Краците се видливи бидејќи високата густина го олеснува образувањето на ѕвезди и следствено таму се засолнуваат многу млади и светли ѕвезди. Многу лентовидни спирални галаксии се активни, можно како последица на гас кој се канализира во јадрото по краците.<ref>Belkora 2003, p. 355</ref>
Поголемиот број на спирални галаксии имаат линеарна група на ѕвезди во облик на лента која се шири нанадвор од било која страна на јадрото и потоа се спојува во структура на спирални краци.<ref>Eskridge, P. B.; Frogel, J. A. (1999). "What is the True Fraction of Barred Spiral Galaxies?". Astrophysics and Space Science 269/270: 427–430. Bibcode 1999Ap&SS.269..427E. doi:10.1023/A:1017025820201.</ref> Според Хабловата класификациска шема, овие галаксии се означени со SB, проследено со мала буква (а, b или c) која што ја означува обликот на спиралните краци (во ист смисол како и кај категоризацијата на нормалните спирални галаксии). Се смета дека лентите се привремени структури кои се случуваат како последица на густински бран кој зрачи надвор од јадрото или пак, како последица на [[галактичка плима]] од заемодејство со друга галаксија.<ref>Bournaud, F.; Combes, F. (2002). "Gas accretion on spiral galaxies: Bar formation and renewal". Astronomy and Astrophysics 392 (1): 83–102. arXiv:astro-ph/0206273. Bibcode 2002A&A...392...83B. doi:10.1051/0004-6361:20020920.</ref>
Нашата галаксија [[Млечен Пат|Млечниот Пат]] е голема [[пречкеста спирална галаксија]] во облик на диск<ref>Alard, C. (2001). "Another bar in the Bulge". Astronomy and Astrophysics Letters 379 (2): L44–L47. arXiv:astro-ph/0110491. Bibcode 2001A&A...379L..44A. doi:10.1051/0004-6361:20011487.</ref> со околу 30 килопарсеци во пречник и килопарсек дебелина. Содржи околу две илјади милјарди (2×10<sup>11</sup>)<ref>Sanders, R. (2006-01-09). [http://www.berkeley.edu/news/media/releases/2006/01/09_warp.shtml "Milky Way galaxy is warped and vibrating like a drum"]. UCBerkeley News. Retrieved 2006-05-24.</ref> ѕвезди и има вкупна маса која е околу шест илјади милјарди пати повеќе маса од Сонцето.<ref>Bell, G. R.; Levine, S. E. (1997). "Mass of the Milky Way and Dwarf Spheroidal Stream Membership". Bulletin of the American Astronomical Society 29 (2): 1384. Bibcode 1997AAS...19110806B.</ref>
== Поврзано ==
* [[Морфолошка класификација на галаксиите]]
==Белешки==
<div class="references-small">
<references group=note/>
</div>
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Галаксија}}
{{ѕвезден систем}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Галаксии| ]]
[[Категорија:Грцизми| ]]
anjrkh3abx1he8ihghh89z2oq82nu5k
Бошко Буха
0
16302
4796778
4316254
2022-07-26T00:06:29Z
ГП
23995
ситна поправка
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Бошко Буха
| портрет = Bosko Buha spomenik Jabuka.jpg
| px =
| опис = Бошко Буха
| родено-име =
| роден-дата = 1926
| роден-место = [[Градина (село)|Градина]], кај [[Вировитица]]
| починал-дата = {{починал на|27|9|1943||}}
| починал-место = Јабука, кај [[Пријепоље]]
| починал-причина =
| наставка =
| познат =
| занимање =
| сопружник =
| родители =
| деца =
}}
'''Бошко Буха''' ([[1926]] - [[1943]]) бил млад [[Југословенски партизани|партизан]], еден од најголемите симболи на [[Втора светска војна|Втората светска војна]] во [[Југославија]], и народен херој на Југославија.
== Животопис ==
Буха е роден во [[Славонија|славонското]] село [[Градина (село)|Градина]] (близу [[Вировитица]]) во семејство на [[Храватски Срби|етнички Срби]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=124}} Потекнувал од сиромашно земјоделско семејство. Татко му, Раде Буха, бил затворен во [[Билеќа]] по [[Атентат врз Франц Фердинанд|Сараевскиот атентат]], во јуни [[1914]] година, а потоа бил мобилизиран во [[Австроунгарска војска|Австроунгарската војска]] и испратен на [[Италијански фронт (Прва светска војна)|фронтот во Италија]]. Заедно со група војници, Раде избегал од таму и заминал на [[Македонски фронт|Македонскиот фронт]], каде се приклучил како доброволец на Српската војска. По завршување на [[Прва светска војна|Првата светска војна]], Раде и неговата сопруга Мара биле колонизирани во [[Подравина]], каде добил имот како воен доброволец.{{sfn|Радовановиќ|1981|p=7—10}}
Бошко бил најстаро од седумте деца, и како дете бил многу немирен, но помагал при работата на нива и во водењето на домаќинството.{{sfn|Радовановиќ|1981|p=7—10}}
Во [[1941]] година, по окупацијата на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од [[Сили на Оската|Оската]] и создавањето на [[Независна Хрватска]], неговото семејство станало мета на [[усташи]]те и морало да пребегне во [[Србија]].{{sfn|Радовановиќ|1981|p=7—10}} Семејството Буха се сместиле во селото [[Јадранска Лешница]], кај [[Лозница]] во еден магацин. Бошко заедно со татко му Раде работел за надница по други куќи за да заработат за живот.
== Партизанска активност ==
[[Податотека:Jadranska Lešnica 006.jpg|десно|мини|270px|Спомен-плоча во [[Јадранска Лешница]], кај [[Лозница]] во знак на сеќавање на Бошко Буха и неговото стапување во партизани]]
Во летото 1941 година започнало востанието во Србија против фашистите, а веќе во октомври истата година, Бошко Буха, на петнаесет годишна возраст, станал [[Партизан|партизан]] во [[Мачвански партизански одред|Мачванскиот партизански одред]]. Како едан од најмладите борци, брзо станал познат меѓу партизаните, од кои учел како се ракува со пушка и со бомби. Не покажал страв во првите борби во кои учествувал.{{sfn|Радовановиќ|1981|p=7—10}} Но, по октомврискиот снег, Бошко Буха се разболел, па командатот на одредот го упатил на лечење на слободната територија т.н „[[Ужичка република]]”. Во партизанската болница во [[Севојно]], на 6 километри од [[Ужице]] го однел татко му Раде, каде Бошко останал десет дена. Откако оздравел, Бошко останал во Ужице, а татко му се вратил во Лешница по вестите дека окупаторот ги пали селата. Тоа била нивна последна средба.
Кон крајот на октомври, четата на Бошко Буха била испратена во [[Пожега]], каде Бошко со неколкумина борци имал задача да го чува мостот на реката Скрапеж. [[Југословенска војска во татковината|Четниците]] ги заробиле и го однеле в затвор во Пожега. На 3 ноември 1941 година, четите на Ужичкиот и [[Чачански партизански одред|Чачанскиот партизански одред]] ја зазеле Пожега и ги ослободиле заробените партизани, меѓу кои и Бошко и неговите другари.{{sfn|Радовановиќ|1981|p=10—13}}
=== Во Ужичкиот одред ===
Во текот на ноември 1941 година, Бошко бил дел од [[Ужички партизански одред|Ужичкиот партизански одред]], кој водел постојани борби против Германците и четниците во [[Операција Ужице|Операцијата Ужице]]. По [[Битката на Кадињача]] и падот на Ужице, на 29 ноември 1941 година, Бошко со Ужичкиот одред се повлекол кон [[Златибор]]. Операцијата Ужице завршила така што партизанските сили од западна Србија се повлекле од териториите кои биле под окупација на германските сили.{{sfn|Радовановиќ|1981|p=10—13}}
Кон крајот на декември, по наредба на [[Врховен штаб на НОВ и ПОЈ|Врховниот штаб на НОВ и ПОЈ]], била извршена реорганизација на партизанските одреди. Од Ужичкиот партизански одред биле формирани два батаљона — Прв и Втор ужички батаљон, а било решени дел од помалку способните борци да се вратат дома. Во Ужичкиот одред имало многу деца-борци. Меѓу најпознатите деца-борци на [[Ужички партизански одред|Ужичкиот партизански одред]], а подоцна на [[Втора пролетерска ударна бригада|Втората пролетерска ударна бригада]], биле: Божо и Олга Којадиновиќ, Бошко Матиќ, Живорад Бакочевиќ, Драгољуб Весиќ Фаса, Милена Ситерица, Ленка Николиќ, Десанка Петронијевиќ, Нешо Михаиловиќ, Перо Вишњиќ, Жарко Јовановиќ и други, како и [[Орден на народен херој|народните херои]] — [[Нада Матиќ]] (1924), [[Даница Милосављевиќ]] (1925), [[Саво Јовановиќ Сирогојно]] (1926) и Бошко Буха, од кои многу не биле вооружени. Во меѓувреме, родителите на децата-борци доаѓале да ги повикаат да се вратат дома, но повеќето одбивале. Сепак била донесена одлука децата-борци да се вратат дома, и тие ја напуштиле единицата, а некои од нив биле распоредени во куќи на партизанските симпатизери. Една партизанска група на чело со [[Јеврем Поповиќ]] добила задача да ги префрли децата-борци во ужичкиот крај. Во текот на една ноќ, четниците ја нападнале групата, стражарите биле совладани, но децата се вклучиле во борбата и успеале да го одбијат четничкиот напад. По оваа борба, Јеврем Поповиќ решил да не ги носи децата во Ужице, туку ги однел во штабот на Првиот ужички батаљон, каде повторно биле распоредени во чети.{{sfn|Радовановиќ|1981|p=13—18}}
Ноќта меѓу 7 и 8 февруари 1942 година партизанските единици во близина на [[Пријепоље]] морале да преминат преку реката Лим. Повеќето деца-борци, меѓу кои Бошко Буха и [[Саво Јовановиќ Сирогојно]], не знаеле да пливаат, па ја минале реката заедно со командантот на Првиот ужички батаљон, [[Миодраг Миловановиќ Луне]].{{sfn|Радовановиќ|1981|p=13—18}} На патот кон [[Босна]], партизаните биле нападнати од четниците во селото Крњача кај [[Прибој]]. Во оваа борба, Бошко Буха со бомба убил двајца четници, а потоа со заробениот пушкомитролез пукал кон четничките позиции.{{sfn|Радовановиќ|1981|p=18—24}}
Кон крајот на февруари 1942 година, партизанските сили стигнале во ослободеното [[Чајниче]], каде борците се одмориле, а штабовите вршеле подготовки за формирање на нова пролетерска бригада. На денот на формирањето на [[Втора пролетерска ударна бригада|Втората пролетерска ударна бригада]], на 1 март 1942 година, во Чајниче од [[Фоча]] дошле членови на [[Врховен штаб на НОВ и ПОЈ|Врховниот штаб на НОВ и ПОЈ]] и врховниот командант [[Јосип Броз Тито]], кој им се обратил на борците од балконот на хотелот. Првиот ужички батаљон станал дел од бригадата како Четврт ужички батаљон, а командантот Луне Миловановиќ останал да командува. По одржаниот говор, Тито се сретнал со раководителите на бригадата, и на командантот Луне Миловановиќ му советувал децата-борци да ги испрати на ослободена територија. На 1 март 1942 година, за време на формирањето на Втората пролетерска бригада, во неа имало околу 50 деца-борци помлади од 16 години. Командантот Луне издвоил околу 30 од најмладите борци, меѓу кои и Бошко Буха. Иако биле издвоени, истата вечер, децата тргнале по батаљонот, и пред него стигнале на местото за одмор, по што било решено да останат во единицата.{{sfn|Радовановиќ|1981|p=18—24}}
=== Втора пролетерска бригада ===
По формирањето, Втората пролетерска бригада била упатена на својата прва задача, уништување на четничките сили во Борике, кај [[Рогатица]], ноќта меѓу 7 и 8 март 1942 година. Бригадата водела борби околу Рогатица и Братунац, а кон крајот на април 1942 годона се вратила кон [[Чајниче]], каде влегле италијански единици.{{sfn|Радовановиќ|1981|p=18—24}} Во нападите на Рогатица, многу од децата-борци, меѓу кои Буха и Чикало, се истакнале како добри бомбаши. Во текот на нападот на Чајниче, ноќта пред 1 мај 1942 година, командантот на Четвртиот ужички батаљон Миодраг Миловановиќ Луне побарал доброволци-бомбаши, а Бошко се пријавил меѓу првите. Како добар бомбаш се покажал и при уништувањето на италијанските сили на патот Горажде—Чајниче, на 6 мај 1942 година, кога учествувал во уништување на непријателските [[бункер]]и.{{sfn|Радовановиќ|1981|p=18—24}} Бошко Буха развил талент на прикрадување на бункерите и нивно уништување со рачни гранати и бомби. Поради ова, како и поради тоа што во неговата единица имало и други деца-бомбаши, единицата го добила прекарот „Партизанска артилерија“.{{sfn|Народни херои|1982|p=124}}
Во јуни, Втората пролетерска бригада се нашла во [[Херцеговина]], каде од 11 до 13 јуни 1942 година биле водени тешки борби против италијанско-четничките сили на Гат. Во оваа борба, Бошко успеал со ползење да стигне до четничката позиција, од каде дејствувал митралез, и фрлил две бомби, а останатите партизански бомбаши влегле во ровот и ги ликвидирале четниците. По овој напад, Бошко на сличен начин со ползење успеал да стигне до друга четничка позиција, каде исто така фрлил две бомби. Но, италијанско-четничките сили биле силни, па партизаните морале да се повлечат, а во текот на повлекувањето Бошко Буха бил ранет, со куршум во ногата. Болничарката Милена Ситерица успеала да дојде до него, и почнала да го влече кон партизанските позиции, кога го погодил уште еден куршум. Четвртиот ужички батаљон во овие борби претрпел тешки загуби: 32 загинати борци, меѓу кои [[Анѓа Ранковиќ]], народен херој, и 26 ранети борци, меѓу кои Бошко Буха и командантот на батаљонот Луне Миловановиќ.{{sfn|Радовановиќ|1981|pp=24—27}}
Во јуни 1942 година биле формрани [[Трета пролетерска санџачка ударна бригада|Третата]], [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четвртата]] и [[Петта пролетерска црногорска ударна бригада|Петтата пролетерска бригада]], кои заедно со [[Прва пролетерска ударна бригада|Првата]] и Втората пролетерска бригада, под команда на [[Врховен штаб на НОВ и ПОЈ|Врховниот штаб на НОВ и ПОЈ]] тргнале на голем марш во Босанска краина. По еден месец, кон крајот на јули 1942 година главнината на партизанските сили стигнала до Купрешкото поле, каде се воделе борбите за [[Бугојно]] и [[Купрес]]. Посебно тешки биле [[Битка за Купрес (1942)|борбите за Купрес]], кои траеле цел месец. [[Усташи|Усташките сили]] помогнати од [[Црна легија|Црната легија]] се бранеле во добро утврдени бункери. Во овие борби учествувале децата-борци, меѓу кои и Бошко Буха, [[Саво Јовановиќ Сирогојно]], Бошко Матиќ, и други. По неколку неуспешни напади, партизаните се откажале од заземање на Купрес, и продолжиле кон [[Мркоњиќ Град]] и [[Јајце (град)|Јајце]], кои ги ослободиле кон крајот на септември 1942 година.{{sfn|Радовановиќ|1981|pp=30—34}}
Во текот на борбите за Јајце, Првиот и Четвртиот ужички батаљон од Втората пролетерска бригада напаѓале на рид каде имало многу усташки бункери, кои биле опремени со рефлектори, што го осветлувале просторот пред бункерот, каде дополнително имало ископани ровови и била поставена бодликава жица. Во текот на ноќта меѓу 24 и 25 септември 1942 година, група бомбаши-доброволци, меѓу кои и Бошко Буха, во тишина се провлекле до бункерите. Групата во која бил Бошко имала задача да го уништи најголемиот бункер кој се наоѓал пред позицијата на Четвртиот ужички батаљон. Заедно со тројца борци, Бошко успеал да ги изненади усташите и да ги совлада, а во текот на освојувањето на вториот бункер, дошло до пукање, но Бошко успеал да фрли неколку бомби и да го уништи бункерот. Откако и другите бомбаши успеале да ги совладаат другите бункери, бил извршен јуриш, и позицијата била освоена.{{sfn|Радовановиќ|1981|pp=34—38}}{{sfn|Втора пролетерска|1992|p=77}}
Во првата половина на октомври 1942 година, Втората пролетерска бригада водела тешки борби против германско-усташки и четнички сили, а на 17 октомври со воз борците биле префрлени во [[Дрвар]], каде [[Јосип Броз Тито]] извршил смотра на бригадата. Истиот ден, бригадата била префрлена во Мало Тичево, каде водела тешки борби против четниците.{{sfn|Радовановиќ|1981|pp=38—44}} Бригадата влегла во состав на [[Втора пролетерска дивизија на НОВЈ|Втората пролетерска дивизија]], и на 25 ноември била упатена кон [[Ливно]]. Борбите за ослободување на Ливно се одвивале на 14 и 15 декември 1942 година, и во нив учествувал Бошко Буха како бомбаш.{{sfn|Радовановиќ|1981|pp=48—52}}
=== Делегат на Конгресот во Бихаќ ===
[[Податотека:Peko Dapčević sa omladinskom delegacijim Druge proleterske brigade, 1942.jpg|320px|мини|лево|Младинската делегација на [[Втора пролетерска ударна бригада|Втората пролетерска бригада]] со [[Пеко Дапчевиќ]], командантот на Втората пролетерска дивизија. Стојат од лево на десно: [[Петар Ивановиќ Перица]], Драгослав Митровиќ Уча, Зага Стојиловиќ, Младомир Радојевиќ, [[Пеко Дапчевиќ]], Милорад Крга, Бошко Матиќ, Бошко Буха и [[Гроздана Белиќ-Пенезиќ]]. Седат од лево на десно: Љубомир Павловиќ Коча, Драгутин Милошевиќ Чикало и Радослав Илиќ Мика. Фотографијата била направена во [[Ливно]], на 21 декември 1942 година пред заминување на делегацијата во [[Бихаќ]] на [[Обединет сојуз на Антифашистичката младина на Југославија|Првиот конгрес на младите]].{{sfn|Втора пролетерска|1992|p=99}}{{sfn|Миловановиќ|1979|p=68}}]]
Во декември 1942 година, Централниот комитет на [[Сојуз на комунистичката младина на Југославија|Сојузот на комунистичката младина на Југославија]] (СКМЈ) донел одлука за одржување на конгрес на [[Обединет сојуз на Антифашистичката младина на Југославија|Обединетиот сојуз на Антифашистичката младина на Југославија]] (ОСАМЈ), кој бил замислен како масовна [[Антифашизам|антифашистичка]] организација на југословенската младина. Конгресот бил закажан за крајот на декември, а во текот на декември биле свикувани младински конференции на кои биле бирани делегати за конгресот. Во Четвртиот ужички батаљон на Втората пролетерска ударна бригадана борците-младинци им се обратил [[политички комесар|политичкиот комесар]] на батаљонот [[Јеврем Поповиќ]], а потоа се расправало за изборот на делегатите. Било решено да се изберат најдобрите и најверните борци, меѓу кои бил избран и Бошко Буха.{{sfn|Втора пролетерска|1992|p=99}}{{sfn|Миловановиќ|1979|p=68}} Пред поаѓање во Ливно се собирале делегатите и се фотографирале, кога се направени и најпознатите зачувани фотографии на Бошко Буха, кои послужиле при изработка на неговите спомен-бисти.{{sfn|Радовановиќ|1981|p=51}}
Конгресот започнал на 27 декември 1942 година и го отворил секретарот на ЦК на СКОЈ, [[Иво Лола Рибар]], во присуство на 365 делегати. Како гости на конгресот присуствувале членови на Централниот комитет на КПЈ, на Врховниот штаб на НОВ и ПОЈ, на Извршниот одбор на АВНОЈ, како и врховниот командант [[Јосип Броз Тито]], кој се обратил на присутните делегати. Вториот ден од конгресот, на 28 декември, на говорницата настапувале делегатите од разни краишта на Југославија, а еден од нив бил и Бошко Буха,{{sfn|Народни херои|1982|p=124}} кој тогаш имал шеснаесет години.{{sfn|Радовановиќ|1981|pp=52—60}} По завршувањето на конгресот, Јосип Броз Тито ја примил делегацијата на Втората пролетерска бригада, а на крајот, на Бошко Буха му подарил рачен часовник и наливперо.{{sfn|Радовановиќ|1981|pp=52—60}}
=== На Неретва и Сутјеска ===
[[Податотека:Deo delegacije Druge proleterske brigade u Bihaću, 1942.jpg|320px|мини|лево|Дел од младинската делегација на Втората пролетерска бригада во Бихаћ за време на одржаување на конгресот. Прв и втор од лево: Бошко Матиќ и Драгутин Милошевиќ Чикало, а во средина Драгица Ѓурошевиќ и Бошко Буха (најнискиот).]]
По конгресот, делегацијата се вратила во [[Ливно]] и на позицијата на бригадата кај Шуица. На патот кон бригадата, во една барака во подножјето на [[Динара]] ја дочекале новата 1943 година. По враќањето, делегатите на состаноци ги пренесувале своите импресии од конгресот.
Бошко Буха учествувал во [[Битката на Неретва]] во февруари 1943 година. Партизаните го разбиле италијанскиот батаљон, кој дошол со 23 камиони, по што Италијанците побарале преговори. На преговорите бил и Бошко Буха. На средбата, италијанските офицери на командантот Луне му забележале дека очекувале да дојде со партизански офицери, а не со деца. Преговорите завршиле успешно, а Италијанците со 286 војници се предале на Втората пролетерска бригада.{{sfn|Радовановиќ|1981|pp=63—67}}{{sfn|Втора пролетерска|1992|p=112}}
Откако успешно ја освоиле долината на [[Неретва]], започнал нападот на Коњиц. Втората пролетерска бригада била префрлена да изврши противудар на правецот [[Прозор (БиХ)|Прозор]] — [[Горњи Вакуф-Ускопље]] — [[Бугојно]] за да го запре непријателското напредување. Во март 1943 година биле водени посебно тешки борби, потоа бригадата учествувала во разбивање на четничките сили, а потоа во тешки борби кај Улог и Калиновик. Кон крајот на март, Втората пролетерска бригада влегла во составот на [[Втора пролетерска дивизија на НОВЈ|Втората пролетерска дивизија]] и била упатена кон [[Дрина]] со задача да ја нападне [[Фоча]]. Тука биле водени тешки борби против четничките сили, а по преминувањето на Дрина, биле водени борби против Италијанците и четниците. Во април Бошко се разболел, па морал да премине во Централната партизанска болница, каде останал до мај 1943 година.{{sfn|Радовановиќ|1981|pp=68—73}}
Откако се вратил во батаљонот, започнала најголемата офанзива [[Битка на Сутјеска|Битката на Сутјеска]]. До крајот на мај 1943 година непријателот успеал да ги потисне партизанските единици во долината на реката [[Сутјеска]]. Тогаш се водени тешки борби со цел да се премине Сутјеска и да се изврши пробој преку Зеленгора. Бошко Буха со Четвртиот ужички батаљон бил на падините на ридот Кошур, на чиј врв биле утврдени Германците. Десет дена овде траеле нападите на партизаните.{{sfn|Радовановиќ|1981|pp=73—77}}{{sfn|Радовановиќ|1981|pp=77—81}}
Во јуни 1943 година сите единици на Главната оперативна група преминале во противофанзива кон источна Босна, а Втората пролетерска дивизија се пробивала кон северниот дел на источна Босна преку [[Романија (регион)|Романија]] кон Олово, Кладањ и [[Тузла]]. На ова подрачје биле водени борби против усташите, муслиманската милиција и четниците.{{sfn|Радовановиќ|1981|pp=77—81}}
==Загинување==
[[Податотека:Sahrana Boška Buhe.jpg|300px|мини|десно|Закопот на Бошко Буха во Пљевља, септември 1943 г.]]
На 20 август 1943 година, Втората пролетерска дивизија по наредба на Врховниот штаб на НОВ и ПОЈ се префрлила во долината на [[Дрина]], од каде продолжила кон [[Санџак (област)|Санџак]] и Црна Гора. На овој пат, бригадата најпрво ја ослободила [[Фоча]] на 4 септември, а потоа заедно со Третата ударна бригада на 22 септтември 1943 година го ослободила градот [[Пљевља]].{{sfn|Миловановиќ|1979|p=143}}{{sfn|Радовановиќ|1981|pp=86—88}} Додека штабот на бригадата се подготвувал за напад на Пријепоље, многу од борците на Втората пролетерска бригада станале политички работници на ослободената територија, меѓу кои и Бошко Буха, кој бил добар говорник, и раскажувал за своите бомбашки искуства. На 26 септември, батаљонот на Бошко учествувал во борбите за ослободување на Пријепоље, кое по заминувањето на Италијанците се нашло во рацете на четниците.{{sfn|Миловановиќ|1979|p=143}}{{sfn|Радовановиќ|1981|pp=86—88}}
[[Податотека:Krcun Penezić govori na sahrani Boška Buhe, 1943.jpg|250px|мини|лево|[[Слободан Пенезиќ Крцун]] зборува на погребот на Бошко Буха.]]
По ослобоувањето на Пријепоље, на 27 септември 1943 година, Бошко Буха заедно со докторката [[Саша Божовиќ]] и командирот на бригадната болница Богдан Радан, тргнал со камион од [[Плевља|Пљевља]] за Пријепоље по санитетски материјал.{{sfn|Радовановиќ|1981|pp=88—90}} Во близина на селото Јабука, кое се наоѓа на половина пат меѓу Пљевља и Пријепоље, камионот наишол на четничка заседа. Бошко и Богдан Радан пружиле отпор, но брзо биле совладани, а докторката Саша Божовиќ била ранета и заробена.{{sfn|Радовановиќ|1981|pp=88—90}}
Наредното утро, Четвртиот ужички батаљон откако добил информација за заседата, тргнал во напад на четниците, кои се повлекле кон [[Бијело Поље]]. Во една куќа ја нашле докторката, а телата на Бошко Буха и Богдан Радан ги пренесле во Пљевља, каде наредниот ден биле погребани. На погребот на Бошко присуствувале голем број граѓани на Пљевља, посебно млади, а на гробот говор одржал [[Слободан Пенезиќ Крцун]], [[политички комесар]] на Втората пролетерска дивизија.{{sfn|Радовановиќ|1981|pp=86—88}}{{sfn|Радовановиќ|1981|pp=88—90}}
==Народен херој==
По повод десетгодишнината на [[Југословенска народна армија|Југословенската народна армија]], на 20 декември 1951 година, со Указ на Президиумот на Народното собрание на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративната Народна Република Југославија]], Бошко Буха бил прогласен за [[Народен херој на Југославија]].{{sfn|Народни херои|1982|p=124}}
== Спомен на Бошко Буха ==
На иницијатива на пионерите на [[Пријепоље]] и [[Пљевља]] во 1959 година била покрената акција за изградба на спомен дом „Бошко Буха” во селото Јабука. Спомен-домот бил изграден во 1964 година, а на 17 октомври 1966 година била одржана средба на младите од цела Југославија, како и голем историски час.{{sfn|Зејак|1986|pp=10—12}} Истиот ден, на местото каде загинал Бошко Буха била поставена камена плоча со натпис: ''Овде во 1943 година погина пионерот, борецот и народниот херој Бошко Буха'', а крај неа биле посадени 17 [[Бор (дрво)|борови]] како знак на бројот на годините на Бошко во моментот на смртта. На откривањето на ова спомен-обележје присуствувал Раде Буха, таткото на Бошко.{{sfn|Зејак|1986|p=18}}
Во [[Белград]] постои [[театар]] со неговото име. Во [[1979]] година, хрватскиот режисер [[Бранко Бауер]] режирал [[Бошко Буха (филм)|филм]] за неговиот живот.
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-врска|Boško Buha}}
* [http://www.yugopapir.com/2014/04/bosko-buha-1-deo-uskoro-pocinje.html „Наскоро филм Бошко Буха”, Југопапир 1977 г.]
* [http://www.yugopapir.com/2014/04/bosko-buha-2-deo-dr-sasa-bozovic-mastao.html Д-р Саша Божовиќ: „Така загина Бошко”, Југопапир 1978 г.]
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Буха, Бошко}}
[[Категорија:Партизани]]
[[Категорија:Народни херои на Југославија]]
[[Категорија:Срби во Хрватска]]
bh0l1n6z665krm8feelw5gptnxcqoh5
Ристо Шишков
0
16336
4796615
4773970
2022-07-25T15:33:29Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Ристо Шишков
| портрет = Risto siskov.jpg
| px =
| опис = Ристо Шишков во филмот „Црно семе“ (1971)
| родено-име =
| роден-дата = 23 март 1940
| роден-место = [[Мрсна]], [[Серско]], [[Егејска Македонија]]
| починал-дата = {{починал на и возраст|df=yes|1986|06|17|1940|03|23}}
| починал-место = [[Скопје]], [[СР Македонија]]
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>„[[Републиката во пламен (филм)|Републиката во пламен]]“ <br> „[[Македонска крвава свадба (филм)|Македонска крвава свадба]]“<br>„[[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]]“<br>„[[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]]“
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца = [[Васил Шишков|Васил]]<br>Јоана
}}
'''Ристо Шишков''' ([[23 март]] [[1940]] - [[17 јули|17 јуни]] [[1986]]) — истакнат македонски [[филм]]ски и [[театар]]ски [[глумец]].
== Животопис ==
Ристо Шишков е роден во 1940 г, во селото [[Мрсна]], [[Сер (округ)|Серско]], [[Егејска Македонија]], во ситуирано трговско семејство. Татко му Васил и најстариот вујко лежеле 4 години затвор на [[Крит]]. Во [[1942]] година Ристо ја доживува трагичната судбина на [[децата-бегалци]]. Преку [[Бугарија]] во [[1945]] година неговото семејство доаѓа во [[Струмица]], каде тој се школува.
Првите негови актерски искуства ги започнал 1957 година, глумејќи во Народниот театар "Антон Панов" во [[Струмица]]. Таму ги одиграл улогите во претставите: "Ноќи на гневот", "Лажливец" како и "Круг со креда". Приемен испит полагал во 1958 година на Академијата за театар во Белград.<ref name=":0">{{Наведено списание|last=Балкански|first=А.|date=јуни 2006|title=Правдољубив, пргав бунтовник, чии остварувања оставија неизбришива трага|url=|journal=Глас на Егејците|volume=|pages=24-26}}</ref> Имал првична намера да студира [[атомска физика]], но наеднаш се премислува, па во [[1962]] година дипломира на Театарската академија во [[Белград]], на отсекот за глума. Една од ретките награди која ја добил за време на неговиот престој во [[Белград]], е наградата за улогата во пиесата ''"Време, огин и човек"'' од [[Мирослав Беловиќ]], во [[Крагуевац]], 1962 година.<ref name=":0" /> По двегодишната работа во Југословенскиот драмски театар во [[Белград]], Шишков доаѓа во [[Скопје]] и од [[1 октомври]] [[1964]] година станува член на Драмата на [[Македонскиот народен театар]]. Играл во 54 театарски претстави, снимил 11 филма (во дванаесеттиот, „Води“, неговата ролја е преснимена), пет телевизиски драми и три телевизиски серии, повеќе радиодрами.
== Фестивал ==
Во негова чест, од [[1992]] година во [[Струмица]] се одржува [[Фестивал на камерен театар „Ристо Шишков“|Фестивалот на камерен театар „Ристо Шишков“]]. Син на Шишков е познатиот македонски глумец [[Васил Шишков]].
== Како лик ==
Шишков се игра како еден од ликовите во драмата „[[Вечната куќа]]“ на [[Јордан Плевнеш]] во режија на [[Дејан Пројковски]]. Во првата сезона, улогата ја толкувал син му [[Васил Шишков|Васил]].
=== Театарски улоги ===
Некои од улогите кои ги одиграл се: Спасе во "''[[Македонска крвава свадба]]"'', Луков во "''[[Црнила (драма)|Црнила]]"'', Павел Протасов во "''[[Децата на сонцето]]"'', Андреј Прозоров во "''Три сестри"'', Леоне во "''[[Господа Глембаеви]]"'', Дон Цезар во "''[[Дон Цезар од Балзан]]''", Креонт во "''[[Антигона (драма од Софокле)|Антигона]]",'' Мендељ Крик во "''Зајдисонце"'', Фјодор Протасов во "''Живиот труп"'', како и улогата на Чами во "''Кенгурски скок"'', режирана од [[Бранко Ставрев]].<ref name=":0" />
=== Филмски улоги ===
Покрај неговиот главен ангажман во театарските претстави има оставено и силен впечаток и во филмските улоги. Прва и тоа главна улога ја игра во филмот ''"Заседа"'', во режија на [[Анте Заниновиќ]]. Потоа следи неговата дебитантска улога во македонски филм ''"[[До победата и по неа (филм)|До победата и по неа]]"'', во режија на [[Жика Митровиќ]], по сценарио на [[Симон Дракул]], каде го глуми митралезецот Трајко. Негов следен ангажман е филмот ''[[Македонска крвава свадба (филм)|"Македонска крвава свадба"]]'' (1967), во режија на [[Трајче Попов]]. Истата година добива епизодна улога во филмот ''[[Каде по дождот|"Каде по дождот"]]'', во режија на [[Владан Слиепчевиќ]]. Потоа, следат две негови маркантни улоги и тоа во [[Планината на гневот (филм)|''"Планината на гневот"'']] (1968) и ''[[Републиката во пламен (филм)|"Републиката во пламен"]]'' (1969), двете во режија на [[Љубиша Георгиевски]]. Соживеан со голготата на Егејските Македонци, тој ја игра улогата на Парис во филмот ''[[Црно семе (филм)|"Црно Семе"]]'', работен по истоимениот роман на [[Ташко Георгиевски]], а во режија на [[Кирил Ценевски]]. Забележан е еден мал инцидент, после премиерата на овој филм, во која Шишков чул коментар, дека ваков филм може да ги влоши односите со Грција, на што тој бурно изреагирал, во присуство на тогашниот политички врв. ''[[Црвениот коњ (филм)|"Црвениот Коњ"]]'' исто така снимен по романот на [[Ташко Георгиевски]], е неговата следна улога, каде го игра ликот на Ставропулос. По ова се враќа, во еден од највисоко буџетни филмови, снимен во тоа време ''"Битката на Неретва"'', во кој учество земаа [[Ричард Бартон]], [[Јул Бринер]] како и [[Силва Кошчина]].
Во својство на секретар на Друштвото на драмски уметници, јавно го изразил своето незадоволство од тоа што се ангажираат не само Југословенски глумци, туку и од надворешни земји како [[Полска]], [[Советски Сојуз|СССР]] и [[Романија]]. Ова се случило непосредно, пред неговиот филмски ангажман во [[Вода (филм)|''„Води“'']], филм во кој цела негова улога била преснимена за да се исфрли неговот учество во филмот.<ref name=":0" />
== Награди ==
* 1962, [[Крагуевац]] — Награда за улогата во пиесата ''„Време, огин и човек''“
*1967 ФФАО, [[Ниш]] — Специјална награда за улогата во „Планината на гневот“
* 1976 ФФАО, [[Ниш]] — Повелба за машка улога во „Најдолгиот пат“
*1977 МТФ „Војдан Чернодрински“ [[Прилеп]] — Добитник на една театарска награда за улогата во претставата „Крчма под зеленото дрво“.
* 1979 Стериина Награда [[Нови Сад]] за претставата "Кенгурски скок" во режија на "[[Бранко Ставрев]]"
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1965 || [[Сакурица и субара]] ТВ-филм ||
|-
| 1966 || [[До победата и по неа (филм) |До победата и по неа]] ТВ-филм || Трајко
|-
| 1967 || [[Каде по дождот (филм)|Каде по дождот]] ТВ-филм || Инженер
|-
| 1967 || [[Македонска крвава свадба (филм)|Македонска крвава свадба]] ТВ-филм || Осман бег
|-
| 1968 || [[Планината на гневот (филм)|Планината на гневот]] ТВ-филм || Стамат
|-
| 1969 || [[Републиката во пламен (филм)|Републиката во пламен]] ТВ-филм || Питу Гули
|-
| 1969 || [[Битка на Неретви]] ТВ-филм || Ранетиот
|-
| 1970 || [[Слика на дрво]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Балада за орканата]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Крепост]] ТВ-филм ||
|-
| 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм ||
|-
| 1971 || [[Црно семе (филм)|Црно семе]] ТВ-филм || Студент Парис
|-
| 1972 || [[Истрел (филм)|Истрел]] ТВ-филм || Никола Петков
|-
| 1972 || [[Табакерата]] ТВ-филм || Гоце Делчев
|-
| 1973 || [[Залез зад езерска земја]] ТВ-филм || Фрузин
|-
| 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија)|Волшебното самарче]] ТВ-серија ||
|-
| 1975-1976 || [[Патот кон иднината]] ТВ-серија || Силе
|-
| 1975 || [[Парадоксот на Диоген]] ТВ-серија || Драшко Каровски
|-
| 1975 || [[Јад (филм)|Јад]] ТВ-филм || Свештеникот Кирил
|-
| 1976 || [[Цимерите од соба 306]] ТВ-филм ||
|-
| 1976 || [[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]] ТВ-филм || Чауш
|-
| 1977 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм || Александар Турунџев
|-
| 1977 || [[Дождливото сонце]] ТВ-филм || Леденик
|-
| 1977 || [[Итар Пејо (серија) |Итар Пејо]] ТВ-серија ||
|-
| 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм ||
|-
| 1980 || [[Време води (филм) |Време води]] ТВ-филм ||
|-
| 1981 || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм || Ставрополус
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија ||
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]] ТВ-филм || Александар Турунџев
|-
| 1985 || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм ||
|}
== Политичка хајка и смрт ==
Неговата судбина, која ја преживеал како дете, прогонето од Егејот, во него всадила инстинкт за праведност и вистина. Не можел да ги премолчи неправдите кон обичниот човек, на сметка на политичките и економските моќници.<ref name=":0" /> Во [[1979]] е обвинет во навреда на српски и хрватски артисти, исто како и на [[Тито]]. Обвинет како националист, сепаратист и хегемонист на [[15 јануари]] [[1980]] заминува во затвор. По боледување умира на 17 јуни [[1986]] година во [[Скопје]].<ref name=":0" /><ref name=":1">{{Наведена книга|title=За Македонските човечки права|first=Коле Мангов|publisher=Македонски Радио|year=1995|isbn=9989-9721-1-7|location=Скопје|pages=96-98}}</ref>
Погребот на Ристо Шишков е извршен на 19 јуни 1986 и на истиот ден е погребан поглаварот на [[Македонска православна црква - Охридска архиепископија|Македонската православна црква]]-[[Ангелариј]].<ref name=":1" />
== Шишков како инспирација ==
Ристо Шишков, остави силен впечаток врз многу личности од различни провиниенции (поети, глумци, уметници, режисери итн.). Еден од првите кој му посветува песна на Шишков, е и големиот борец за човекови права на Македонците, публицист и поет, неговиот личен пријател, [[Коле Мангов]]. Песната за прв пат е објавена во весникот "Македонија" од [[Торонто]], [[Канада]], на 16<sup>ти</sup> јули 1986, месец дена по неговата смрт. Песната, била игнорирана и на еден начин, дневните весници не пројавувале интерес да ја објават. Повторно е објавена во неделникот "Старт", во 2001 година.<ref name=":1" /><ref name=":2">{{Наведено списание|last=Мангов|first=Коле|date=02.II.2001|title=Молчењето на Ристо Шишков|url=|journal=Старт|volume=|pages=}}</ref> <blockquote>'''''Молчењето на Ристо Шишков''''' <ref name=":1" /><ref name=":2" />
''За Ристо Шишков треба да се молчи.''
''И пак да се молчи.''
''Но, белината на хартијата чека запис.''
''И народот очекува запис за Ристо Шишков.''
''Ристо знаеше да каже: во него има молчење. Многу молчење.''
''Ристо не молчеше. Зборуваше за сите.''
''Во него се славеше молчењето на народот.''
''Огромниот товар на молчењето.''
''Потоа молчењето избиваше од него.''
''Како вулкан. Како незапирлив вулкан.''
''Тој вулкан го однесе Ристо Шишков во вечно молчење.''
''Сега другите доаѓаат за него. Цела една вечност.''
''Слава му!''</blockquote>
==Галерија==
<center>
<gallery>
File:Црно семе (сцена).jpg|Ристо Шишков во сцена од филмот „[[Црно семе]]“
File:Печалбари (сцена).jpg|Ристо Шишков во сцена од театарската претставата „[[Печалбари]]“
</gallery>
</center>
== Наводи ==
<references />
== Надворешни врски ==
*[http://www.mtv.com.mk/mk/emisii/mtv_produkcija/74502/risto_shishkov.aspx Документарен филм „Големиот македонски глумец Ристо Шишков“] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130817214711/http://mtv.com.mk/mk/emisii/mtv_produkcija/74502/risto_shishkov.aspx |date=2013-08-17 }} — [[МРТ]]
*[https://www.youtube.com/watch?v=fzeeFUDbVqc Филм: Најдолгиот пат]
*[https://www.youtube.com/watch?v=csdDX_zCkOc Филм: Републиката во пламен]
*[https://www.youtube.com/watch?v=avJtG5lZWt4 Филм: Македонска крвава свадба]
*[https://www.youtube.com/watch?v=lnSMI1aiNaA Филм: До победата и по неа]
*[https://www.youtube.com/watch?v=rbMjj1CNiC0 Филм: Планината на гневот]
*[https://www.youtube.com/watch?v=28l-jY6TSoM Филм: Црно семе]
*[https://www.youtube.com/watch?v=oUmSkrhhaO0 Филм: Истрел]
*[https://www.youtube.com/watch?v=gZbBiGdbx4I Филм: Јад]
*[https://www.youtube.com/watch?v=Ub7ERxtplNE Филм: Црвениот коњ]
*[https://www.youtube.com/watch?v=zzCjOq5BHME Филм: Нели ти реков]
*[https://www.youtube.com/watch?v=iS2K9WpsCLo Филм: Битката на Неретва]
*[https://www.youtube.com/watch?v=0IpFmF1FaRw ТВ Драма: Табакерата]
* [http://www.maccinema.com/avtor_detali.asp?IDSORABOTNIK=198 Ристо Шишков на maccinema.com] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070402034820/http://www.maccinema.com/avtor_detali.asp?IDSORABOTNIK=198 |date=2007-04-02 }}
* [http://www.kinoeye.org/01/03/trajkov03.php Ристо Шишков на kinoeye.org] {{en}} .
* [http://www.makedonskosonce.com/broevis/2002/sonce435/Tekst28.htm Напис за Ристо Шишков] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080829152912/http://www.makedonskosonce.com/broevis/2002/sonce435/Tekst28.htm |date=2008-08-29 }} — „Македонско Сонце“
* {{IMDb name|0803033}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Шишков, Ристо}}
[[Категорија:Македонски глумци]]
[[Категорија:Луѓе од Егејска Македонија]]
[[Категорија:Родени во 1940 година]]
[[Категорија:Починати во 1986 година]]
[[Категорија:Починати во Скопје]]
98h98ln1kjgc7c5p6pr6rhjxnkfbfcq
Петре Прличко
0
20792
4796571
4727339
2022-07-25T14:39:52Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Петре Прличко
| портрет = PetrePrlicko.jpg
| px =
| опис = Петре Прличко
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|13|март|1907}}
| роден-место ={{роден во|Велес}}
| починал-дата = {{починал на|16|ноември|1995}}
| починал-место = {{починал во|Скопје}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Фросина (филм)|Фросина]]<br> [[Волчја ноќ (филм)|Волчја ноќ]]<br>[[Денови на искушение (филм)|Денови на искушение]]<br>[[Републиката во пламен (филм)|Републиката во пламен]]<br>[[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]]<br>[[До победата и по неа (филм) |До победата и по неа]]<br>[[Македонска крвава свадба (филм) |Македонска крвава свадба]]<br>[[Време, води (филм) |Време, води]]<br>[[До-ре-ми]]<br>[[Црно семе (филм) |Црно семе]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини = [[Игор Џамбазов]] (внук)
| деца = [[Анче Џамбазова]]
}}
[[Податотека:Петре Прличко.jpg|thumb|десно|220п|Прличко во улога на Мандана во филмот Мис Стон]]
[[Податотека:Петре Прличко во Велес од Томе Серафимовски (3).JPG|thumb|десно|220п|Споменик на Петре Прличко во Велес]]
[[Податотека:Petre Prličko na Mostot na umetnosta (1).JPG|thumb|десно|220п|Споменик на Петре Прличко во Скопје]]
'''Петре Прличко''' ([[Велес]], [[13 март]] [[1907]] - [[Скопје]], [[16 ноември]] [[1995]]) — истакнат македонски [[глумец]] во повеќе [[филм]]ови, театарски претстави и телевизиски екранизации. Сам по себе претставува вистинска легенда и зазема голем удел во македонското глумиште во XX век.
И покрај тоа што бил запишан во гимназија, Петре Прличко не останал долго време таму. Во [[1923]] година ја напушта гимназијата и се приклучува кон патувачката група на [[Михајло Лазиќ]]. Откако прошетал низ неколку театарски дружини, во [[1931]] година, охрабрен од начинот на кој го примила публиката, тој основа свој сопствен театар „Боем“.
Од [[1939]] г. членувал во Народниот театар во [[Скопје]], па од [[1944]] г. во партизанскиот театар „Кочо Рацин“ кој подоцна прераснува во [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]]. Токму тука неговиот талент блеснува во полн сјај и тој станува најзначајната личност на македонската сцена во тоа време. Во меѓувреме го испробува својот талент и како театарски режисер.
Со филмот „[[Фросина]]“ (1952) тој го доживува своето филмско деби. Со своите импресивни комични трансформации и изведби на улоги на „човек од народот“ го истакнува својот посебен уметнички сензибилитет, на ниво на кое може да му завидат многу други наши глумци.
Добитник е на многу награди и признанија, меѓу кои наградите: АВНОЈ, „11 Октомври“, „Бранко Гавела“, Орден за заслуга (доделен од [[Георги Димитров]]) и други.
Во една прилика Петре Прличко изјави дека сепак ако мора да избере една улога како најдрага тоа секако ќе биде „Манданата“ т.е. неговиот лик во филмот „[[Мис Стон]]“, за која ја доби и наградата „Златна арена“.
Од неодамна востановена е награда за животно дело „Петре Прличко“ која се доделува на глумец од средната генерација и таа се состои од плакета со ликот на Петре Прличко и соодветна парична награда.
Во [[2004]] година [[Јелена Лужина]] објавила [[монографија]] за Петре Прличко, во издание на „Магор“.
=== Награди ===
* 1959 Пула — „Златна арена“ за главна машка улога во филмот „Мис Стон“
* 1991 Ниш — награда „Славица“ за животно дело.
== Филмографија ==
{| class="wikitable sortable"
! Година
! Филм
! Улога
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1940.-те
|-
| 1949
| [[Мајка Катина (филм)|Мајка Катина]] ТВ-филм
| Ловет
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1950.-те
|-
| 1952
| [[Фросина (филм)|Фросина]] ТВ-филм
| Кузман
|-
| 1953
| [[Циганка]] ТВ-филм
|
|-
| 1955
| [[Волчја ноќ (филм)|Волчја ноќ]] ТВ-филм
| Паун
|-
| 1958
| [[Мис Стон (филм)|Мис Стон]] ТВ-филм
| Мандана
|-
| 1959
| [[Виза на злото (филм)|Виза на злото]] ТВ-филм
| Кузман
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4' |1960.-те
|-
| 1960
| [[Капетанот Леши (филм)|Капетанот Леши]] ТВ-филм
| Сок
|-
| 1961
| [[Мирно лето (филм)|Мирно лето]] ТВ-серија
| Стрико Тале
|-
| 1961
| [[Парче плаво небо (филм)|Парче плаво небо]] ТВ-филм
| Дедо Филип
|-
| 1961
| [[Солунските атентатори (филм)|Солунските атентатори]] ТВ-филм
| Никола Попов
|-
| 1961
| [[Твојот роденден (филм)|Твојот роденден]] ТВ-филм
| Домарот
|-
| 1962
| [[Пресметка (филм)|Пресметка]] ТВ-филм
|
|-
| 1962
| [[Обрачун]] ТВ-филм
| Сок
|-
| 1962
| [[Ла степпа]] ТВ-филм
| Слиопка
|-
| 1963
| [[Невестинска пушка]] ТВ-филм
| Петар
|-
| 1964
| [[Народен пратеник (филм)|Народен пратеник]] ТВ-филм
| Јеврем Прокиќ
|-
| 1964
| [[Марш на Дрину (филм)|Марш на Дрину]] ТВ-филм
| Трајко
|-
| 1965
| [[Не се враќај по истиот пат (филм)|Не се враќај по истиот пат]] ТВ-филм
| Кирил
|-
| 1965
| [[Денови на искушение (филм)|Денови на искушение]] ТВ-филм
| Фезлиев
|-
| 1966
| [[Кога бев мал]] ТВ-серија
|
|-
| 1966
| [[До победата и по неа (филм)|До победата и по неа]] ТВ-филм
| Диме
|-
| 1966
| [[Крчмите]] ТВ-филм
|
|-
| 1967
| [[Згодба ки је ни]] ТВ-филм
| Циган
|-
| 1967
| [[Каде по дождот (филм)|Каде по дождот]] ТВ-филм
|
|-
| 1967
| [[Македонска крвава свадба (филм)|Македонска крвава свадба]] ТВ-филм
| Мојсо
|-
| 1967
| [[Мементо (филм од 1967 година)|Мементо]] ТВ-филм
| Коле
|-
| 1967
| [[Латови кој се памети]] ТВ-филм
| Старец
|-
| 1968
| [[Планината на гневот (филм)|Планината на гневот]] ТВ-филм
| Моне
|-
| 1968
| [[Нешто темно и тешко]] ТВ-филм
|
|-
| 1968
| [[Братот на доктор Хомер (филм)|Братот на доктор Хомер]] ТВ-филм
| Лекарот
|-
| 1969
| [[Антица]] ТВ-филм
|
|-
| 1969
| [[Волшебниот воз]] ТВ-филм
|
|-
| 1969
| [[Свекник]] ТВ-филм
|
|-
| 1969
| [[Републиката во пламен (филм)|Републиката во пламен]] ТВ-филм
| Дојчин
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1970.-те
|-
| 1970
| [[Мртва стража]] ТВ-филм
|
|-
| 1970
| [[Џорц Дандем]] ТВ-филм
|
|-
| 1970
| [[Балада за орканата]] ТВ-филм
|
|-
| 1970
| [[Слики на дрво]] ТВ-филм
|
|-
| 1971
| [[Жед (филм)|Жед]] ТВ-филм
| Дедото
|-
| 1971
| [[Македонскиот дел од пеколот (филм)|Македонски дел од пеколот]] ТВ-филм
| Лоце
|-
| 1971
| [[Црно семе (филм) |Црно семе]] ТВ-филм ||
|-
| 1971
| [[Балада о свирепом]] ТВ-филм
| Милун
|-
| 1972
| [[Палтото]] ТВ-филм
|
|-
| 1973
| [[Новогодишен карусел]] ТВ-филм
| Врапче
|-
| 1973
| [[Бела кошула]] ТВ-филм
| Тале
|-
| 1973
| [[Залез над езерска земја]] ТВ-филм
| Глигориј
|-
| 1975
| [[Бел памук, црвено предило]] ТВ-филм
|
|-
| 1975
| [[Шути и рогати]] ТВ-серија
|
|-
| 1975
| [[Вошебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија
|
|-
| 1976
| [[Капетанот Микула Мали (филм)|Капетанот Микула Мали]] ТВ-филм
| Дида
|-
| 1976
| [[Ужичка Република (филм)|Ужичка Република]] ТВ-филм
| Пекарот
|-
| 1976
| [[Сослушување на железничарот]] ТВ-филм
| Стариот железничар
|-
| 1978
| [[Златни години]] ТВ-серија
| Берберот
|-
| 1978
| [[Курирот на Гоце (телевизиска серија)|Курирот на Гоце]] ТВ-серија
|
|-
| 1979
| [[Хихирику]] Радио-емисија
|
|-
| 1979
| [[Наши години]] ТВ-серија
|
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4' |1980.-те
|-
| 1980
| [[Време, води (филм)|Време, води]] ТВ-филм
| Ламбе Футак
|-
| 1980
| [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм
|
|-
| 1981
| [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм
|
|-
| 1981
| [[Булки крај шините]] ТВ-серија
| Чичко Ставре
|-
| 1981
| [[Милион маченици]] ТВ-филм
|
|-
| 1981
| [[Стијче]] ТВ-филм
|
|-
| 1982
| [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија
|
|-
| 1982
| [[Едно лето]] ТВ-серија
| Дедото на Владимир
|-
| 1983
| [[Дани Авноја]] ТВ-серија
| Стар Македонец
|-
| 1983
| [[Ликвидатор]] ТВ-филм
|
|-
| 1984
| [[Комедијанти]] ТВ-серија
| Суфлерот Војо
|-
| 1984
| [[Јуначко колено (телевизиска серија) |Јуначко колено]] ТВ-серија
|
|-
| 1984
| [[Хихирику - 5 години (филм) |Хихирику - 5 години]] ТВ-филм
|
|-
| 1985
| [[Сомнително лице]] ТВ-филм
| Јеротије Панчич
|-
| 1986
| [[Роза мајка на бисер]] ТВ-серија
|
|-
| 1986
| [[Среќна нова '49]] ТВ-филм
|
|-
| 1987
| [[Трета доба]] ТВ-филм
| Војо
|-
| 1987
| [[Ѕвездите на 42-та (телевизиска серија)|Ѕвездите на 42-та]] ТВ-филм
| Дедото
|-
| 1987
| [[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]] ТВ-филм
| Арсо
|-
| 1988
| [[Вечерна ѕвона]] ТВ-серија
| Росин Дедо
|-
| 1988
| [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија
|
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990.-те
|-
| 1990
| [[До, ре, ми (телевизиска серија)|До, ре, ми]] ТВ-серија
|
|-
| 1990-1992
| [[Еурека]] ТВ-серија
|
|-
| 1992
| [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм ||
|
|-
| 1993
| [[Бог да ги убие шпионите (филм)|Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм
|
|-
| 1994
| [[Пред дождот]] ТВ-филм
|
|}
== Надворешни врски ==
* [http://www.blesok.com.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=365 Осврт кон глумецството на Прличко од Билјана Црвенковска] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070928030655/http://www.blesok.com.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=365 |date=2007-09-28 }}
* [http://www.mactheatre.edu.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=79 Соња Гулевска: Глумец кој беше и остана легенда] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20071217183750/http://www.mactheatre.edu.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=79 |date=2007-12-17 }}
* {{Imdb име|0698200}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Прличко, Петре}}
[[Категорија:Македонски глумци]]
[[Категорија:Луѓе од Велес]]
[[Категорија:Починати во Скопје]]
h0gzi26b5bcsutoslw8c9gw5v36v3a2
Есма Реџепова
0
21282
4796820
4789339
2022-07-26T09:09:33Z
Ehrlich91
24281
Одбиена последната промена (од [[Специјална:Придонеси/77.28.121.190|77.28.121.190]]) и ја поврати преработката 4788803 на Ehrlich91
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox musical artist
|name = Есма Реџепова
|image = Esma.jpg
|caption =
|image_size =
|background = solo_singer
|birth_name =
|alias = Есма Реџепова Теодосиевска
|birth_date = 8 август 1943
|birth_place = [[Скопје]], [[Царство Бугарија]] (денес [[Македонија]])
|death_date = {{починал на и возраст|df=yes|2016|12|11|1943|08|08}}
|death_place = Скопје, Македонија
|origin =
|instrument = [[пеење]]
|occupation = [[пејачка]], [[кантавтор]], [[хуманитарец]]
|years_active = 1956–2016
|label = разни
|associated_acts = [[Стево Теодосиевски]] <br/>Ансамбл „Теодосиевски“
|website = [http://www.esma.com.mk esma.com.mk]
|current_members =
|past_members =
|notable_instruments =
}}
'''Есма Реџепова''' ([[ромски јазик|ромски]]: ''Esma Rejepova''; {{роден во|Скопје}}, {{роден на|8|август|1943}} - {{починат во|Скопје}}, {{починат на|11|декември|2016}}) — позната македонска пејачка и хуманитарка. Нарекувана е '''Кралица на Ромската музика''' во светски рамки.<ref name='Extract from "Princes Amongst Men: Journeys with Gypsy Musicians"'>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.passiondiscs.co.uk/articles/journeys_extract.htm|title=Extract from "Princes Amongst Men: Journeys with Gypsy Musicians"|accessdate=2006-08-02|publisher=Serpent's Tail|year=2005|author=Garth Cartwright|format=Book}}</ref> Во 2013 г. ја доби престижната титула [[Национален уметник на Република Македонија]].
==Животопис==
Реџепова е петто од шесте деца на Чанија и Ибраим Реџепови, во мала куќичка во центарот на [[Скопје]]. Таткото Ибраим во бомбардирањето на Скопје во април 1941 година ја изгубил едната нога. Се обидел да ги прехрани четирите ќерки и двата сина како чистач на [[чевли]], но бидејќи останал инвалид, некој постојано морал да му ја носи кутијата со бои и четки. Покрај другите браќа и сестри, и малечката Есма станала помошник на татка си. Но, наскоро го проширила „бизнисот“, па им помагала и на другите чистачи на чевли во Скопје. Таа била нивниот главен снабдувач со „репроматеријал“. Трчала до тогаш единствената работилница за производство на боја за чевли „ималин“ и набавувала за сите. Парите што чистачите и ги давале за автобуска карта, таа ги штедела за кино билет, а најчесто во набавки одела пеш. Постарите скопјанки можеби не се сеќаваат дека денешната ромска кралица е она истото девојче што пред педесетина години чекала во ред за да им купи млеко, а тие и давале по некоја паричка што исто така завршувала во билетарницата на скопското кино. Ученичката Есма имала бунтовна природа и никогаш не им останувала должна на оние што сакале да ја понижат нарекувајќи ја „Циганка“. Никогаш не се срамела од работата, ниту кога сиромаштијата го принудила деветгодишното девојче да чисти скали и да брише прозорци во домовите на имотните скопјани. Имала прекрасен глас секогаш широка насмевка и ведра природа. Нејзината мајка никогаш не запеала. Татко и Ибраим пеел, но само за своја душа, зашто пеењето по кафеани го сметал за недостоинствена работа. Неговата 13-годишна ќерка Есма била вљубена во песната, но тој всушност и не знаел дека таа веќе ја пленила публиката со својот глас, пеејќи песна во една театарска претстава и дека добила покана да учествува на меѓучилиштен натпревар во пеење во [[Сарај]].
Таткото тоа го дознал еден ден, кога на вратата на Реџепови чукнал познатиот естраден уметник [[Стево Теодосиевски]]. Тој дошол да го убеди да и дозволи на Есма да настапува со неговиот ансамбл. Таа [[есен]] 1957 година, Есма победила на натпреварот и добила покани за соработка од [[Радио Скопје]]. Во 13-годишната црномуреста девојка, облечена во скромно фустанче, музичките критичари откриле вонсериски талент. Тој момент животот на Есма добил поинаков тек. Таа се вклучила во ансамблот на [[Стево Теодосиевски|Теодосиевски]], а татко и добил ветување од [[Стево Теодосиевски|Стево]] дека тој ќе се грижи за неа, за нејзиниот настап, за кариерата и оти нема да дозволи таа да стане кафеанска пејачка. Дом и станал стариот автомобил на [[Стево Теодосиевски]], патиштата, новите градови и хотелите. Есма денес речиси и не може да се сети на првите официјални настапи. Прво почнале со скромни турнеи во [[Македонија]], потоа во републиките на бивша [[Југославија]]. Првиот настап на Есма надвор од СФРЈ бил во 1961 година во [[Бугарија]]. На двомесечната турнеја таа била вистинска атракција, затоа што во тоа време не било „природно“ Ромите да се вклучат во естрадниот живот. Заради контактите и поразвиениот музички пазар, скопјанката Есма од 1960 година станува жител на [[Белград]].
Нејзин дом биле две соби на [[Дедиње]], во кои живеел целиот ансамбл „Теодосиевски”, вклучувајќи ја мајката на Стево, која на Есма и била како втора мајка. Музиката и заедничкото живеење со [[Стево Теодосиевски]] ги крунисала во брак во 1968 година. Драчевци и денес се сеќаваат на големата и весела ромска свадба, а седум дена подоцна бракот го регистрирале во Белград. Од белградскиот аеродром почнуваат многу патувања на ромската музичка кралица. Есма станала популарна и поради тоа влегла во протоколот на претседателот на [[Југославија]]. Првпат пеела пред [[Јосип Броз - Тито|Тито]] во 1961 година, кога гостин на маршалот му бил [[Индонезија|индонезискиот]] претседател [[Сукарно]]. Со нејзините песни се расположил и [[Либија|либискиот]] водач [[Муамер Гадафи]], кога летувал во резиденцијата на [[Бриони]]. По 30 години брак, смртта на Стево ги раздели Кралот и Кралицата. Но, таа вели дека тој останал присутен во нејзиниот живот.
Кралицата на ромската музика, Есма Реџепова починала на 1[[1 декември]] [[2016]] година во [[Скопје]]<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://tvnova.mk/vesti/makedonija/pochina-esma-redzepova/ |title=''Почина Есма Реџепова'' |accessdate=2016-12-11 |archive-date=2016-12-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161214075057/http://tvnova.mk/vesti/makedonija/pochina-esma-redzepova |url-status=dead }}</ref>.
== Уметноста и хуманоста ==
[[Податотека:Есма Реџепова.jpg|мини]]
Есма досега „излажала“ многу народи. Кога пеела во [[Шпанија]] мислеле дека е шпанска Ромка. Во [[Русија]] „малку го згрешила акцентот“, па публиката помислила дека е од [[Узбекистан]]. Во [[Келн]] публика од 20.000 гледачи занемела пред нејзиниот глас. Во концертната сала завладеала апсолутна тишина како никогаш дотогаш. Таа е среќна што по вторпат е номинирана за [[Нобелова награда]]<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ipak.org/esma/abstract.html |title=архивска копија |accessdate=2009-10-05 |archive-date=2004-03-16 |archive-url=https://web.archive.org/web/20040316113320/http://www.ipak.org/esma/abstract.html |url-status=dead }}</ref> за мир. Првпат во 1987 година, како кандидат на [[Црвен Крст и Црвена Полумесечина|Црвениот крст]] на [[Југославија]]. а сега како адут на Светската организација на Ромите, со поддршка на 76 невладини организации и лајонс-клубовите во земјава. Есма никогаш не родила свои деца, но посвоила и одгледала 47. Сите тие растеле и се школувале во ансамблот „Теодосиевски“. Мајката на најмногу деца во [[Македонија]] денес има повеќе од 100 внуци и правнуци. И покрај настапите, и покрај грижата за големото семејство, таа успеа да даде и свој придонес во политиката. Беше и сѐ уште е активна членка на [[Демократска алтернатива]] на [[Васил Тупурковски]]. Но, како и во животот, така и во политиката таа настапува со своето космополитско кредо:
Есма е најмаркантното музичко име на македонската, балканската и светската музичка фолк-сцена, таа е жена која животот го посвети на хуманоста, човекољубието и добрината. Жената со божествениот глас почнувајќи од првото музичко откривање на 11 март, благодарение на ангелскиот глас стана светски прифатена и призната, таа со песната, темпераментот и ромскиот музички ритам го освои светот. Есма стана лесно препознатлив македонски бренд во светот со својата оригиналност и музичка виртуозност.
== Филмска кариера ==
Освен бројните видео клипови, Есма Реџепова се појави во неколку филмови, и измислени и документарни. Дебитираше како глумица во „Крст Ракоц“, југословенски филм објавен во 1962 година, а во главната улога ја играше Бата Живоиновиќ. Таа снимила четири песни вклучени во саундтракот. Во 1968 година, таа се појави како пејач во Зајеј Македониј, филм за кој сними песни. Таа последен пат се појави во југословенски филм во 1971 година, за Југовизија, во којашто ја одигра својата улога.
Во 2000-тите Реџепова ја продолжи својата филмска кариера. Таа се појави во четири документарни филмови во текот на деценијата, почнувајќи од германската Им Герцен де Лихтс - Die Nacht der Primadonnen во 2002 година. Потоа беше проследено со „Кога патот се наведнува ...“ Приказни за цигански караван во 2006 година, документарен филм за пет роми музиката дејствува на нивната турнеја низ САД. Таа сепак беше многу несреќна поради овој филм и сликата што ја дава за нејзината заедница. Мислеше дека публиката ќе замисли дека сите Роми живеат во неволји, игнорирајќи дека има Роми од средна класа, исто како и самата. Филмот „Rromani Soul“, објавен една година по и во режија на Луј Муше, го карактеризира Есма како водич за вистинското потекло на Ромите што се наоѓа во Каннај, Утар Прадеш од ромскиот јазичар Марсел Куртијад. Во 2009 година таа се појави во вториот германски документарен филм, Балкан душа и цигански блуз.
== Уметност ==
===Репертоар===
Есма Реџепова сними и објави повеќе од 580 песни, меѓу кои и две платина и осум златни дискови. Изврши повеќе од 22.000 концерти, од кои една третина се одржаа за добротворни цели. Со Ансамблот Теодосиевски сними 108 синглови, 32 компактни касети, 15 дискови, шест видеокасети и бројни телевизиски емисии.
Реџепова најмногу пееше на ромски и македонски, но исто така сними песни на српскохрватски, турски, хебрејски, грчки и хинди. Реџеповите песни често зборуваат за љубов, тага и брак. Една од нејзините најпознати песни наречена Чаје Шукарие стана химна за сите Роми насекаде низ светот.
Есма често пееше традиционални песни, и ромски и македонски, но многу од нив се и композиции. Теодосиевски вообичаено составува и уредува песни, но Есма составува и некои песни, вклучувајќи ги и Чае Чукарије. Таа, исто така, ги кореографираше настапите.
===Музички стил и инспирации===
Ансамблот Теодосиевски, со кој Есма Реџепова најмногу настапи, е составен од традиционални инструменти, кои ги користат и Ромите и Македонците, како што се обоа, хармоника, зурна и давул. Повеќето песни на Есма се или во линијата на ромската или македонската народна традиција, со различни влијанија кои се движат од турска, средна источна и Средна Европа. Сепак, современите влијанија се видливи на нејзината подоцнежна работа, која може да се окарактеризира како поп-музика под влијание на светот. Во текот на 2000-тите години, кога почна да пее дуети со помлади уметници, таа придонела за поп, етно-поп и RnB песни. Понатаму, некои од нејзините претходни песни, исто така, покажуваат силни влијанија од Запад, меѓу кои и Код, кодак (1966), Девојка и песна (1966), Макодо (1966), Песна Шефер Сарајеву (1970) и Ѓурѓовден, Ѓурѓовден (1972).
Гласот на Реџепова длабоко се променил со текот на годините. Кога почна да пее, нејзиниот глас беше светла и речиси детска. Стево Теодосиевски го спореди со звукот на сребрено ѕвонче.
Есма Реџепова бранеше дека ромската музика е инвентивна, се развива и е предмет на многу влијанија. Сепак, таа беше многу критична за хибридната ромска музика, како што се оние од Шпанија и Унгарија. Таа вели дека ромските музичари од овие земји играат повеќе или помалку локални неромски музика. Таа го смета својот стил на пеење како многу древно и традиционално.
Есма Реџепова не наведува ниту еден инспиративен уметник и наведува дека ѝ должи на својот покоен сопруг. Нејзини омилени уметници се бугарската Недјалка Керанова и иранскиот Гогош. Таа исто така ужива во класичната музика и го цитира Лучано Павароти.
===Видеа и сцена===
Есма Реџепова и Ансамблот Теодосиевски изведуваа „Романо Хоро“ за австриската телевизија во 1965 година
На сцената и во нејзините музички спотови, Есма Реџепова игра со стереотипи поврзани со цигански жени и користи традиционални атирес и танчери. Блиско-источниот карактер на нејзините изведби често се зголемуваше за да ги задоволи не-ромските публики. На ист начин, костумите што ги носи Есма или нејзините танчари може да бидат неточни за македонската ромска култура. На пример, некои видеа покажуваат унгарски или руски носии, со цел да одговараат на очекувањата на не-ромски за ромската култура и традиционалните фустани. Иако Есма користела сензуалност и заведување во многу нејзини рани песни, како што е нејзиниот многуброен чечек, таа става ограничување со тоа што не носела нескромни танцови облеки. Наместо тоа, таа најчесто ги носела ромските димије, кои таа ги персонализирала со користење на модерни ткаенини.
Претставите може да бидат многу театарски, во зависност од песната и емоциите што растат од него. На пример, кога пее Хајри Ма Те Дајк, Реџепова обично носи црн превез и се преправа дека плаче.
Бидејќи интензивно работела со истиот музички ансамбл, Реџепова има одредена врска со своите музичари. На сцената, тие стојат и учествуваат во кореографијата и мими интеракциите со пејачот во согласност со текстот на песните. Во раните изведби, музичарите ги користеа своите инструменти лево и десно на ритамот, како и западните поп групи во тој период.
== Извори ==
{{reflist}}
==Поврзано==
* [[Стево Теодосиевски]]
* [[Уснија Реџепова]]
* [[Македонски Роми]]
== Надворешни врски ==
* [http://www.esma.com.mk/mk/default.htm Официјална страница на Есма Реџепова] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130511060629/http://www.esma.com.mk/mk/default.htm |date=2013-05-11 }}
* [http://www.facebook.com/pages/Esma-Redzepova/24824513998 Есма на Фејсбук]
* [http://www.mister.com.mk/mak/izveduvac.asp?izveduvac=164 Есма]
{{рв|Esma Redžepova}}
{{Нормативна контрола}}
{{Национални уметници на Македонија}}
{{Македонија на Евровизија}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Реџепова, Есма}}
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
[[Категорија:Македонски фолк пејачи]]
[[Категорија:Македонски Роми]]
[[Категорија:Национални уметници на Македонија]]
[[Категорија:Македонски поп-фолк пејачи]]
9i009mi5tdxzo9uz23jx3zuwyk3i7b3
Коле Ангеловски
0
22649
4796612
4776970
2022-07-25T15:28:13Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Коле Ангеловски
| портрет = Коле_ангеловски.jpg
| px = 220п
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|14|март|1943}}
| роден-место = {{роден во|Скопје}}, {{МКД}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по режијата на:<br>[[Викенд на мртовци]]<br>[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]<br>[[Колнати сме, Ирина]]<br>[[Пусто турско (филм) |Пусто турско]]<br>[[Ах, љубов моја (филм) |Ах, љубов моја]]
| занимање = глумец <br>режисер<br>сценарист<br>писател
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Коле Ангеловски''' — македонски театарски и филмски [[актер]], театарски и филмски [[режисер]] и [[сценарист]], како и [[писател]] и [[раскажувач]]. Животниот и творечки опус на Коле Ангеловски е разновиден, динамичен и многу плоден. Ангеловски е режисер на повеќе драми, серии, документарци и филмови за македонските театарски куќи, телевизиски станици од кои најмногу за МРТВ. Тој е уште познат и како писател, драматург, публицист и културен работник. За својот сестран творечки опус на полето на културното живеење во [[Македонија]], добитник е на многубројни награди меѓу кои и Наградата за Животно дело “11 Октомври”.
== Биографски податоци ==
Коле Ангеловски е роден на [[14 март]] [[1943]] година во [[Скопје]]. По средното образование, дипломирал глумецство на Академијата за театар, филм, радио и телевизија во [[Белград]]. Коле Ангеловски уште во раното детство – како ученик во основното, а подоцна и во средното образование покажувал интерес и талент кон уметноста, а посебно кон драмската уметност. Поши
Како глумец, уште во првата улога во филмот “[[Саша (филм)|Саша]]”, Ангеловски го зацртил типот на јунак претпознатлив во речиси сите негови улоги – било да станува збор за теми од современиот живот – “''Lito Vilovito''” и “Да се дојде и да се остане” – или пак теми од блиската или подалечната историја – “[[До победата и по неа (филм)|До победата и по неа]]” и “[[Македонски дел од пеколот (филм)|Македонски дел од пеколот]]”
Ангеловски е еден од преживеаните сведоци на големиот [[Скопски земјотрес]] на од 1963 година. Како глумец првпат пред филмската камера застанал веднаш по земјотресот во детската драма “''Диди и Дади''” каде со децата глумци, брат му [[Владимир Ангеловски]], [[Мите Грозданов]] и повозрасните [[Стево Спасовски]] и други ја толкувале една од главните улоги во таа детска серија.
Добитник е на многу награди како глумец, режисер, истакнат културен работник, драматург, преведувач и др. Ангеловски е добитник и на Највисоката Македонска награда во Културата “Наградата за животно дело 11. Октомври”. Оваа награда се доделува на културни и други работници од [[Македонија]] кои имаат постигнато врвни резултати во својата дејност. Од [[1967]] година работи во Драмскиот Театар во [[Скопје]]. Има напишано неколку драми, филмови и ТВ скрипти. Има режирано над 80 претстави, од кои повеќето се наградени на различни фестивали. Тој има играно над 20 театарски и 40 филмски улоги. Има преведено над триесет драми на Македонски. Ангеловски има над 500 часа разна телевизиска програма, главно улоги.
На филмската сцена, како глумец, дебитирла уште како студент во 1962 година, во југословенскиот филм [[Саша (филм)|Саша]] на режисерот [[Раденко Остоиќ]] и ја добил дебитантската награда на Филмскиот фестивал во [[Пула]] (1963), а [[1965]] година на истиот фестивал и наградата најдобар млад глумец, за улогата во филмот “[[Да се дојде и да се остане]]” на режисерот [[Бранко Бауер]].
Ангеловски има режирано два играни филма. За својот режисерски првенец “Татко” (“Колнати сме Ирина” – 1973) ја добил престижната Награда “Кокањ Ракоњац” на филмскиот фестивал во [[Пула]]. Автор е и на втората филмска комедија во македонската кинематографија по “[[Мирно лето]]” на Д. Османли, “[[Викенд на мртовци]]”, за којшто ја добива Наградата “''Златна рипка''” за режија, на Фестивалот на филмска комедија во [[Голубац]], [[Република Србија]]. На истиот фестивал добива и Трета награда од публиката.
== Животопис ==
Филмската дејност на Коле Ангеловски е импозантна. Така, во 1966 година во филмот „До победата и по неа” игра споредна улога. Една година подоцна, во 1967, ја игра и главната улога во „Македонска крвава свадба”. Истата година тој е сценарист во филмот „Патека”. Во 1969 година игра споредна улога во филмот „Време без војна”. Во 1971 година игра главна улога во филмовите „Жед” и „Македонски дел од пеколот”. Во 1973 година тој е режисер и сценарист во филмот „Татко (Колнати сме, Ирина)”. Во 1979 година тој го режира филмот „Додека водата тивко шумоли”. Игра главни улоги во филмовите: „Оловна бригада” (1980), „Црвениот коњ” (1981), „Јужна патека” (1982), „Нели ти реков” (1984). Во 1988 година тој е режисер на филмот „Викенд на мртовци”.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''филм'''
| '''Улога'''
|-
Коле Ангеловски како глумец има играно во следните филмови:
| 1962 || [[Саша]] ТВ-филм || Владо Треф
|-
| 1963 || [[Диди и Дади]] ТВ-филм ||
|-
| 1964 || [[Попладне]] ТВ-филм ||
|-
| 1964 || [[Народен посланик]] ТВ-филм ||Младен
|-
| 1964 || [[Кај сидија за прекршување]] ТВ-филм ||
|-
| 1965 || [[Да се дојде и да се остане]] ТВ-филм || Гаса
|-
| 1965 || [[Седма тура]] ТВ-филм ||
|-
| 1965 || [[Три (филм) |Три]] ТВ-филм || Патник кој чека воз
|-
| 1965 || [[Човек од светот]] ТВ-филм || Никола
|-
| 1966 || [[По Коњух планина]] ТВ-филм || Пушо
|-
| 1966 || [[Време љубов]] ТВ-филм ||
|-
| 1966 || [[До победата и по неа (филм) |До победата и по неа]] ТВ-филм || Боро
|-
| 1966 || [[Среќни умираат два пати]] ТВ-филм || Радолица
|-
| 1967 || [[Македонска крвава свадба (филм) |Македонска крвава свадба]] ТВ-филм ||
|-
| 1967 || [[Патека]] ТВ-филм ||
|-
| 1967 || [[Тврдина на силеџиите]] ТВ-филм || Петар
|-
| 1969 || [[Време без војна (филм) |Време вез војна]] ТВ-филм ||
|-
| 1969 || [[Итрата вдовица]] ТВ-филм ||
|-
| 1969 || [[Крос кантри]] ТВ-филм ||
|-
| 1969 || [[Прозорци]] ТВ-филм ||
|-
| 1969 || [[Битка на Нретви]] ТВ-филм || Жика
|-
| 1969 || [[Свеќник]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Храненик]] ТВ-филм ||
|-
| 1971 || [[Жед]] ТВ-филм || Поп Ефтим
|-
| 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм || Цане
|-
| 1971 || [[Во гората расне зелен бор]] ТВ-филм || Марказа
|-
| 1972 || [[Валтер го брани Сараево]] ТВ-филм ||
|-
| 1973 || [[Сутјеска]] ТВ-филм || Станојлов помагач
|-
| 1973 || [[Пикник на фронтот]] ТВ-филм || Зепо
|-
| 1975 || [[Го познавате ли Павле Плеша]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Сребреното јаболко]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Светецот од слатина]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Волшебното самарче (телевизиска серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија ||
|-
| 1975 || [[Синови]] ТВ-филм || Слуга Трифун
|-
| 1977 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм ||
|-
| 1978 || [[Златни години]] ТВ-серија ||
|-
| 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија || Фускултурничарот
|-
| 1979 || [[Партизанска ескадрила]] ТВ-филм ||
|-
| 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм || Стево
|-
| 1980 || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм ||
|-
| 1981 || [[Брановиќ Страхиња]] ТВ-филм ||
|-
| 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || Сујде
|-
| 1982 || [[Јужна патека]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Комедијанти]] ТВ-серија ||Комичар
|-
| 1984 || [[Го мермираме мојот јастреб]] ТВ-филм ||
|-
| 1986-1989 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1987 || [[Ајде да се сакаме]] ТВ-филм || Полицаец Гага
|-
| 1988 || [[Азра]] ТВ-филм ||
|-
| 1988 || [[Сулуде године]] ТВ-серија || Максим Филиповиќ
|-
| 1988 || [[Некоја чудна земја]] ТВ-филм ||
|-
| 1989 || [[Собирен Центар]] ТВ-филм || Мачак
|-
| 1990 || [[Северна грешка]] ТВ-филм ||
|-
| 1990 || [[Станица на обични возови]] ТВ-филм ||
|-
| 1991 || [[Вонземјаните се криви за се]] ТВ-филм ||
|-
| 1991 || [[Болва в' уво]] ТВ-филм ||
|-
| 1991 || [[Тесна кожа 4]] ТВ-филм ||
|-
| 1991 || [[Во име на законот]] ТВ-серија ||Зајко Кокорајко
|-
| 1992 || [[Дама која убива]] ТВ-серија || Командир
|-
| 2002 || [[Зона Замфирова (филм) |Зона Замфирова]] ТВ-филм ||
|-
| 2003 || [[Време за плачење]] ТВ-филм ||
|-
| 2008-2009 || [[Некој чудни луѓе]] ТВ-серија ||
|-
| 2009 || [[Седумка, љубов или смрт]] ТВ-филм ||
|-
| 2011 || [[Нашата мала клиника]] ТВ-серија || Љупче
|-
| 2015 || [[Незрели цреши]] ТВ-филм ||
|-
| 2016 || [[А болката останува]] ТВ-филм ||
|-
| 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Затемнување]] ТВ-филм || Монах Живан
|-
| 2023 || [[Жикина Династија]] ТВ-филм || Максим Филиповиќ
|}
=== Режисер ===
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
|-
Коле Ангеловски како режисер ги има режирано следните филмови/серии:
| 1973 || [[Колнати сме, Ирина]] (филм)
|-
| 1986 || [[Коприварник]] (претстава)
|-
| 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ серија) |Солунски патрдии]] (серија)
|-
| 1987 || [[Училиште за кловнови]] (серија)
|-
| 1987 || [[Театарче лево ќоше]] (филм)
|-
| 1988 || [[Викенд на мртовци]] (филм)
|-
| 1990 || [[Викенд на мртовци]] (серија)
|-
| 1991 || [[Македонија може]] (серија)
|-
| 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] (серија) ||
|-
| 1996 || [[Умри машки]] (претстава)
|-
| 2003 || [[Време за плачење]] (ТВ-филм)
|-
| 2003 || [[Лото, лото (телевизиска серија) |Лото, лото]] (серија)
|-
| 2004 || [[Неверство во зимска ноќ]] (филм)
|-
| 2006 || [[ Пусто турско (филм) |Пусто турско]] (филм)
|-
| 2009 || [[Ветар низ тополите]] (серија)
|-
| 2009 || [[Балкан бенд (телевизиска серија) |Балкан бенд]] ТВ-серија ||
|-
| 2009 || [[Седумка љубов или смрт]] ТВ-филм ||
|-
| 2013 || [[Капетанот Џон Пипал]] (претстава)
|-
| 2013 || [[Од кол на кол]] (претстава)
|-
| 2015 || [[Три во едно]] (филм)
|-
| 2017 || [[Бегај еве ја жена ти]] (претстава)
|-
| 2017 || [[Ах, љубов моја (филм) |Ах, љубов моја]] (серија)
|-
| 2018 || [[Не сега драга]] (претстава)
|-
| 2019 || [[Лажговци]] (претстава)
|-
| 2021 || [[Птица со главата меѓу нозе]] (претстава)
|-
| 2022 || [[Паника во Хотел Палас]] (претстава)
|}
=== Писател ===
Коле Ангеловски ја има напишано следнава филмографија:
* 1967 - "Путељак"
* 1973 - "Колнати сме, Ирина" (филм)
* 1987 - "Училиште за кловнови" (серија)
* 2003 - "Време за плачење" (ТВ)
* 2003 - "Лото, лото" (серија)
==Награди==
* 2008 - Награда "13 Ноември"
* Награда "[[Ристо Шишков]]"
* 2011 - Награда за животно дело "[[Војдан Чернодрински]]"
* 2018 - Награда св. "Јоаким Осоговски"
* 2019 - Награда "Киненова" за особен придонес во филмската уметност
* 2020 - Награда "Златен објектив"
* 2020 - "[[награда „13 Ноември“]]" од областа на културата за 60 години творештво во областа на театарот и филмот.<ref>{{нмс| title=ИЗБРАНИ ДОБИТНИЦИТЕ НА НАГРАДАТА „13 НОЕМВРИ“ НА ГРАД СКОПЈЕ ЗА 2020 ГОДИНА | url=https://skopje.gov.mk/mk/vesti/2019/29102020_izbrani_dobitnici_13noemvriska_nagrada/ | work= | publisher=Град Скопје | date= | accessdate=3 декември 2020}}</ref>
==Наводи==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
* {{IMDb name|0029732}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ангеловски, Коле}}
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски режисери]]
[[Категорија:Македонски драмски режисери]]
[[Категорија:Македонски сценаристи]]
[[Категорија:Македонски писатели]]
[[Категорија:Југословенски глумци]]
[[Категорија:Добитници на наградата „13 Ноември“]]
68c5tfrtqb7tw6gilp6x04mq6uk0d2k
Љупка Арсова - Џундева
0
22654
4796601
4796467
2022-07-25T15:15:43Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{внимание}}
'''Љупка Арсова - Џундева''' ({{родена на|11|јули|1934}} - [[7 декември]] [[2018]], {{родена во|Скопје}}<ref name="fakulteti">[https://www.fakulteti.mk/news/07122018/pochina-ljupka-arsova-dzhundeva Почина Љупка Арсова - Џундева]</ref>) — македонска театарска, филмска и телевизиска глумица. Во ансамблот на Драмата при [[Македонскиот народен театар]] Љупка Џундева се вработува во 1951 година. Припаѓа на генерацијата глумци кои ја завршија Државната театарска школа во [[Скопје]]. Во овој театар работи до пензионирањето во [[1990]] година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maccinema.com/statija_print.asp?id=277|title=ФИЛМ НА СЕЌАВАЊА за играниот филм “Време, живот“ на Иван Митевски|publisher=Mac Cinema|language=македонски|accessdate=2010-05-17}}{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>.
==Филмографија==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1952 || [[Фросина (филм)|Фросина]] ТВ-филм || Љуба
|-
| 1961 || [[Мирно лето]] ТВ-серија || Мира Мишевска
|-
| 1967 || [[Македонска крвава свадба (филм) |Македонска крвава свадба]] ТВ-филм ||
|-
| 1967 || [[Пустина]] ТВ-филм ||
|-
| 1968 || [[Стотиот чекор]] ТВ-филм ||
|-
| 1968 || [[Лудиот и калуѓерицата]] ТВ-филм ||
|-
| 1969 || [[Свекник]] ТВ-филм ||
|-
| 1969 || [[Волшебниот воз]] ТВ-серија ||
|-
| 1969 || [[Итрата вдовица (филм)|Итрата вдовица]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Слики на дрво]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Балада за орканата]] ТВ-филм ||
|-
| 1971 || [[Пречек]] ТВ-филм || Марија
|-
| 1971 || [[Делба]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија)|Волшебното самарче]] ТВ-серија ||
|-
| 1975 || [[Шути и рогати]] ТВ-серија ||
|-
| 1977 || [[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]] ТВ-филм ||
|-
| 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм ||
|-
| 1980 || [[Двојка]] ТВ-филм ||
|-
| 1981 || [[Првите цутови]] ТВ-филм ||
|-
| 1981 || [[Милион маченици]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]] ТВ-филм ||
|-
| 1986 || [[Состојба пред инфаркт]] ТВ-филм ||
|-
| 1988 || [[Трета доба]] ТВ-серија || Цвета
|-
| 1992 || [[Време, живот (филм)|Време, живот]] ТВ-филм || Цвета
|-
| 1997 || [[Светлини и бои]] ТВ-филм ||
|-
| 1997 || [[Џипси меџик (филм)|Џипси меџик]] ТВ-филм ||
|-
| 1999 || [[Време, живот (филм)|Време живот]] ТВ-филм ||
|-
| 2000 || [[Мултилевел]] ТВ-филм || Марта
|-
| 2000-2001 || [[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]] ТВ-серија || Ката
|-
| 2000-2001 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 2002 || [[Наше маало]] ТВ-серија || Ана
|-
| 2006 || [[Мост (филм)|Мост]] ТВ-филм || Катерина
|-
| 2012 || [[Бардо]] ТВ-филм || Бабата
|-
| 2013 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм)|Ослободување на Скопје]] ТВ-филм ||
|-
| 2016 || [[Златна петорка]] ТВ-филм || Ката
|}
Добитник е на Наградата на градот Скопје „13 Ноември“, потоа на Наградата за уметничко остварување доделена од Југословенската радио-телевизија, Орден на трудот со златен венец и Орден на трудот со сребрен венец.
== Основни биографски податоци ==
Деството го поминала во близина на градскиот парк каде што и живеела. Основно образование има завршено во Скопје, во 1948 година се запишала на [[Државна средна театарска школа|Државната средна театарска школа]] во Скопје. По завршувањето на Државната средна тетарска школа во 1951 година Љупка Арсоава Џундева веднаш била примена како артистка во [[Македонскиот народен театар]]. За разлика од поголемиот број нејзини колеги и колешки му останува верна на својот театарски колектив каде работи сè до нејзиното пензионирање т.е 1990 година.
Подеднакво има настапуваново дела од домашна-македонска продукција и југословенска драматургија, во светска драмска класика и во сценски реализации од најпознати современи автори. Била член на театарскиот совет и на Уметничкиот совет на Драмата на [[МНТ]]. Играла во првиот македонски филм „[[Фросина (филм)|Фросина]]“, во првата македонска комедија „Мирно лето“ , во филмот „[[Македонска крвава свадба (филм)|Македонска крвава свадба]]“ и во многу други театарски претстави, тв драми, монодрами и радиодрами. Има отстварено голем број гостувања во поранешна [[Југославија]], [[Италија]], [[Словачка]], [[Русија]], [[Бугарија]] и други земји. Ги има добиено наградите: Награда за животно дело „11 Октомври“,награда за животно дело „Војдан Чернодрински“,награда „13 Ноември“ на град Скопје, орден на трудот со сребрен венец, орден на трудот со златен венец како и други помали награди и признанија. Иако е во пензија од 1990 година сè уште е активна на театарската сцена.
== Актерско дело ==
Уште во почетокот на својата уметничка кариера Љупка Арсова Џундева се наметнала на публиката и кај драмската критика со својата специфичност, ретко убава дикција, со својот убав глас, со својот младешки шарм и свежина. Таа подеднакво успешно настапувала и во дела од македонско-југословенска (домашна) драматургија и во светска дрмска класика. Таа своите први големи актерски резултати ги освтарила во класичниот, западноевропскиот и американскиот репертоар во кино Вардар, кои тогаш биле малку застапени. Подоцна дури во седумдесеттите години од XX век почнала да настапува во пиеси од домашни писатели каде што нејзината глума добила најсилни акценти, најсвежи пулсации и најбујни текови. Игарјќи во праизведби на текстови од македонските драматичари таа ги истакнала и своите коични акерски способности. Во секој случај Љупка Арсова Џундева била вредна и амбициозна артистка чии квалитети не биле искорстени до крај.
Првата позначајна ролја како професионална артистка ја остварила во комедијта Гоголевиот „ревизор”(реж.Димитар Ќостаров), подоцна глумела и во класичните комедии „''[[Волпоне]]''” од [[Бен Џонсон]] (реж.Д.Ѓостаров) и „Игра на љубовта и случајот” од Пјер Мариво (реж.Димитрие Османли). Во 1968година има играно во пиесата „Без вина виновни” за која Иван Мазнов(во Нова Македонија 26-IX-1968) има изјавено: „Љупка Џундева доживеа најуспешно уметничко остварување на сцената на Македонскиот народен театар”, исто така голем успех имала и нејзината творба во комедијата „Венецијанските близнаци” од Карло Голдони во режија на [[Вукан Диневски]]. Во 1970г. се појавува во драмите на Чехов „Три сестри” (реж. Илија Миличин), а веднаш потоа и во „Венецијанскиот трговец “од Шекспир(реж.Хуго Клајн од Белград). Во овие две драми ги толува улогите на Наталија, односно Порција и Нерсија во алтернатива на Вукосава Донева. Иван Мазов (во Нова Македонија 22-XI-1970г) е категоричен во тврдењето дека: „подобра Порција е онаа на Љупка Арсова Џундева која беше поуверлива како лик на жена што знае искрено да сака”. Неколку година подоцна повторно со појавила во дело на Шекспир - „Како што милувате” (реж.Д.Ќостаров), глимејки ја како Росалинда. Убави уметнички трансформации Љупка Арсова Џундева имала во драматизациите на прозните дела на Фјодор Достоевски - „Фома”(реж. Д.Ќостров) и „Бесови”(реж. Ил. Милчин). Љупка Арсова Џундева исто така се јавува во уште некои дела на Шекспир и Чехов како што се „Крал Лир”(реж. В. Диневски) каде ја имала улогата на Регана која била жедна за љубов и „Иванов” (реж. Бр. Ставрев)каде ја глумела Зинаида Славишка со акценти на дискретна игра.
Љупка Арсова Џундева во споменатите дела и во некои други од светската литература била артистка која секогаш знаела да го извлече максимумот, да биде во срцевината на збиднувањата и да биде висинско јадро на изведбите.
Како во класичниот драмски репертоар така и во текстови од соремената модерна литература Љупка Арсова Џундева се истакнува многу рано. Таа ја има улогата на Мејџ во драмата „Пикник” од Вилијам Инџ(реж. Д. Ќостатов)за која Ив. Мазов ќе забележи(во Нова Македонија) „Љупка Арсова Џундева оствари пријатен лик на девојка што ја открива својата убавина во малограѓанска средина и вистината на своите чувства”. Овој успех веднаш потоа го надминува во претставата на пиесата „Големиот нож” од Клифорд Одест(реж. Кр.Стојанов) како Бони Билс. Според критичарот Јован Костовски иснесено во списанието „Современост”бр.3 мај 1960 „Љ.А. Џундева во Одетсовата пиеса реализира ретко убаво уметничко остварување, ако не и најубавото во нејзината кариера”, Коле Чашуле пак во списанието „Разгледи”бр8, април 1960г. Отишол уште подалеку тврдејки дека „Кони Билс на Џундева е секако над она што го дал писателот како материјал и тоа може да биде успех само на артистката и режијата” и дека оаа ролја „може д се најде на врвот на досегашната уметничка работа”. Поголем артерски резултат доживеала во „Крвави Свадби” до Фредерико Гарсија каде ја имала улогата на Совршеничката, за која Благој Иванов во „Разгледи” бр.10, 1962г. констатирл дека „ова уметничко остварување е најдоброто што сме имале можност да го видиме од досегашнитенастапи на Љупка А. Џундева ” и дека „сосема успеа да ја дофати драмата на ликот што го толкуваше да го предаде со многу искрена доживеаност”. Од светските современи дела Љупка А. Џундева уште има глумено и во „Коломба” од Жан Ануј (реж. Д. Ќостаров), „Зајдисонце” од Исак Бабељ(реж. Бр. Ставрев)каде ја глуми Дарја.
Многу е подолг списокот на улоги на Љупка А. Џундева во преатави работени врз текстови од македонската и југословенската драматургија, меѓутоа во овој домен Љ.А. Џундева до повпечатливи успеси не доаѓа веднаш како во светскиот репертоар. Таа успесите од домашниот репертоар ги чекала околу една и пол деценија. Првите неколку драми во кои Љ.А.Џундева почнува да бележи позначајни резлтати се: пиесите на Томе Аросвски - „ Матурска вечер“ (реж.Д-р Ставрев) и „Чекор до есента”(реж.Д. Ќостаров), како и во „Печалбари” од Антон Панов(реж. Петре Прличко).
Покрај веќе споменатата драма „Печалбари” Љ. А. Џундева има учествувано во уште неколку битови драми настанати помеѓу двете светски војни. Последна битова драма во која има настапено е „Атина” од Ристо Крле (реж.Бр. Ставрев) што била реализирана во 1987г. Значајни улоги и остварувања Љ. А. Џундева имала во пиесите на Бранко Пендовски-„Под пирамидата”, (реж.Ил.Милчин), „Потоп” и „Студенти ” (идвете во режија на Бр. Ставрев).
Љупка Арсова Џундева со забележителен успех играла во три од четири драмски дела на Живко Чинго. Така Мирко Милорадовиќ во „Политика” од 29.0.1974 проследувајки го госувањето на драмата на МНТ на Дубровничките летни игри со „Ѕидот водата” ќе бде побуден да воочи дека ролјата на Џундева „иако пишувано еднонасочно, е игра на цврсто, безобѕирно и во таа безобѕирност-слоевито”. Се разбира и македонската театарска критика не изостануваше во пофалбите чиј настап на Џундева во „Ѕидот водата”се сметаше за еден од двата стожера во изведбата покрај оној на Кирил Кортошев. Ласкави беа оценките за Љ. А. Џундева за интерпретацијата на ликот Ана Лукова во „Кенгурски скок”. Скокот што таа го направи беше значаен по тоа што откри „повеќе бои” по гледањето на претставата на Драмата на МНТ во Нови Сад изнесен во Политиката од 20.IV.1979г. Во групата артисти од постарата генерација што се истакнува во праизведбата на Чинговите „Макавејски Празници”, Јован Киролов ја става и Џундева, што значи дека нејзината глума посебно во драмите на Чинго наидува на убав одглас не сака во македонската тековна театарска критика туку и од страна на најеминентните пера во Југославија.
Во среиштето на интересирањето на Љ. А. Џундева беа и таканаречените мали сценски форми, а нејзиниот афинитет за говорење стихови само ја дополнува смислата на разновидниот ангажман на оваа мош не љубоптна драмска уметница. Во својот репертоар таа вклучи и два монодрамски текстови од Ката руменова - „Мајка Костуричанка” и „Мирка Гингова” на кои Љ. А. Џундева знаеше да им вдахне вистински живот па пред гледачите како картијади израснуваше непокорот на страдалната македонска мајка од Егејска Македонија. Во творечката биографија на Љ. А. Џундева ќе биде забележано дека играла во првиот македонски уметнички филм - Фросина. Нејзината улога Љуба ја донесе со себе убавината на еден младешки занос, себенаоѓање и себепотврдување. Следен филмски настап имаше во првата македонска филмска комедија „Мирно лето” – 1961г., играше во филмот „Македонска крвава свадба”- во улога на Гина. И тука за жал беше ставена точка на филмската кариера на оваа артистка која можешеи требаше да биде многу повеќе ангажирана зошто на македонскиот игран филм му даде само еден мал дел од својата фотогеничност и заљубеност во филмот.
За разлика од филмот многу пообемно и поевидентно беше креативното присуство на Љ. А. Џундева во доменот на радио-телавизиското творештво. Добитник е на наградата за уметничко остварување за улога во радио-драмата „Не гледајте во ангелите” од Т.Арсовски.
Кога наградите би биле мерило за одреден квалитет на еден драмски уметник, тогаш за многу театарски творци не би имало многу што да се каже како што е и случајот со Љ. А. Џундева која едноставно немаше многу среќа со добивањето официјални признанија, која не играше за награди, туку настојуваше да и служи на целината на претставата.
Нејзе единствено градот во кој неуморно и самопрегорно создава и сѐ уште твори и оддолжи со признание на град Скопје „13 Ноември” го доби не за одделно актерско остврување туку за целокупен актерски опус и тоа дури 1983год. по тридецениско стрпливо градење на својот уметнички профил.
=== Позначајни драми во кои има настапувано Љупка Арсова-Џундева ===
* [[Валпоне]] -Коломба
* Игра на љубовта и случајот -Силвија
* Три Сестри -Наталија
* Венецијанси Трговец -Порција
* Како што миувате -Розалинда
* Фома -Настасја Еграфона
* Бесови -Лизабета Николаевна
* Крал Лир -Регана
* Иванов -Зинаида Савишка
* Пикник -Мејџ
* Големиот Нож -Бони Билс
* Крвави свадби -Совршеничката
* Зајдисонце -Дарја
* Мтурска вечер -Ирина
* Печалбари -Симка
* Чекор до есента -Балерината Маја
* Фарса за храбриот Науме -Доилката
* Атина -Саветка
* Кенгурски скок -Ана Сукова
* Габи -Магда
* Соблазна во Шентфлоријанската долина -Кметица
* Војана тајна -Ика
=== Позначајни филмови во кои има настапувано Љупка Арсова-Џундева ===
Филм -Улога
* Фросина -Љуба
* Мирно лето -Мира
* Македонска Крвава свадба -Гина
* Рдр Не гледајте во ангелите -Т. Арсовски
== Наводи ==
{{наводи}}
{{DEFAULTSORT:Џундева, Љупка Арсова -}}
[[Категорија:Македонски глумици]]
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
[[Категорија:Починати во 2018 година]]
eisf0tgoryo19i9vi09g83oxk5xkh84
Ацо Јовановски
0
22852
4796575
4787549
2022-07-25T14:44:18Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Ацо Јовановски
| портрет = Aco Jovanovski.jpg
| px =
| опис = Ацо Јовановски во филмот „Црно семе“ (1971)
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|31|декември|1930}}
| роден-место ={{роден во|Скопје}}
| починал-дата = {{починал на|18|март|2016}}
| починал-место = {{починал во|Скопје}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Фросина (филм)|Фросина]]<br> [[Мирно лето (филм)|Мирно лето]]<br>[[Црно семе (филм)|Црно семе]]<br>[[Македонскиот дел од пеколот]]<br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]]<br>[[Заборавени]]<br>[[Оловна бригада]]<br>[[Жед (филм) |Жед]]<br>[[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]]<br>[[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]]<br>[[Болва в' уво]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца = [[Силвија Стојановска]]
}}
'''Ацо Јовановски''' (роден на {{роден на|31|декември|1930}} во {{роден во|Скопје}} - починал на {{починал на|18|март|2016}} во {{починал во|Скопје}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец, еден од легендите на македонската драмска сцена. Ацо Јовановски произлегува од првата генерација на дипломирани глумци. Во неговата богата кариера има одиграно 10 до 12 врвни улоги, како во македонските така и во југословенските претстави и филмови. Како глумец учествувал во различни жанрови како [[комедии]], [[историски драми]] и филмови со современа тематика.
Филмската кариера ја започнал со улогата во првиот македонски филм [[Фросина (филм)|Фросина]] во [[1952]] година. Ацо Јовановски има добиено многу награди: за животно дело, за улоги и еден орден за труд. Тој е единствениот македонски глумец, кој заедно со [[Петре Прличко]] ја има добиено наградата „Славица“.
== Животопис ==
Ацо Јовановски е роден на [[31 декември]] [[1930]] година во [[Скопје]], во т.н. ''Циган маало''. Детството, младоста, школувањето и комплетната работа ги поминал во [[Скопје]]. Татко му бил чиновник, а мајка му домаќинка. Неговото семејство се состоело од шест браќа и сестри. Со големо залагање на неговиот татко успеал да ги одгледа сите. Како дете бил палав. Во детските години тој заедно со своите другари се криеле од родителите и оделе на плажа на [[Вардар]]. Тој многу сакал да оди на претстави но тогаш настапила [[Втора светска војна]]. Во [[1941]] година во периодот на војната, Бугарите основале ансамбал од познати бугарски артисти. Тоа било втор ансамбал по квалитет во [[Царство Бугарија]].
По војната, во 1944/45 година се формирал македонскиот театар, којш бил многу посетуван од народот како и од Ацо, бидејќи се зборувало на македонски. За тоа Ацо вели: “''Одевме со големо задоволство да гледаме претстави, конечно на својот мајчин јазик''“. Тогаш за првпат ги сретнал [[Петре Прличко]], [[Тодорче Николовски]], [[Илија Милчин]], [[Марија Бошкова]] и [[Илија Џувеликовски|Илија Џувалековски]].
Во [[1948]] година излегол конкурс за глумечка школа каде во конкуренција од околу 40-50 луѓе, бил избран Ацо Јовановски. Во овој период Јовановски го започнал своето тригодишно школување. Во последната година од глумачката школа бил ангажиран во првиот македонски филм [[Фросина (филм)|Фросина]]. По земјотресот во [[1963]] година, Ацо Јовановски заминал во [[МНТ]] каде се задржал 13 години, каде станува еден од најдобрите македонски глумци. До идењето во пензија во 1995 година има одиграно околу 100 премиери во театарот и околу 40 премиери на филм.(1)
== Глумечки дејности ==
За првпат Ацо Јовановски се појавува во филмот “Фросина” каде го игра главниот машки лик Климе, синот на Фросина. Во претставата “Долго патување во ноќта” , го игра Едмонд, во “Пепелашка” го игра главниот лик Принцот, Турчинот во “Манде”, но најважната улога за Ацо е Трепљов во атесата “Галеб” на Чехов. Оваа се само дел од глумечките дејности на Ацо Јовановски кој во својот глумечки живот има одиграно околу 100 премиери во театарот и околу 40 премиери на филм.(1)
=== Театар ===
Улоги на Ацо Јовановски:
* Долго патување во ноќта - '''Едмонд'''
* Пепелашка - '''Принцот'''
* Манде - ''' Турчинот'''
* Галеб - '''Трепљов'''
* Болва в'уво - '''Шандемис'''
== Филмографија ==
Ацо Јованосвки во својата кариера има одриграно над 40 улоги во следните филмови:
{{Филмографија-домаћи|глумца=Ацо Јовановски}}|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1950.-те[[#1|▲]]<div id="1950"/>
|-
| 1952. || [[Фросина (филм)|Фросина]] ТВ-филм || Климе
|-
| 1955. || [[Волчја ноќ (филм)|Волчја ноќ]] ТВ-филм || /
|-
| 1959. || [[Виза на злото (филм)|Виза на злото]] ТВ-филм || Цветко
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1960.-те[[#1|▲]]<div id="1960"/>
|-
| 1961. || [[Мирно лето (филм)|Мирно лето]] ТВ-филм || Крле „Снагата”
|-
| 1962. || [[Крст Ракоц (филм)|Крст Ракоц]] ТВ-филм || /
|-
| 1965. || [[Денови на искушение (филм)|Денови на искушение]] ТВ-филм || Човек на железничката станца
|-
| 1967. || [[Македонска крвава свадба (филм)|Македонска крвава свадба]] ТВ-филм || /
|-
| 1968. || [[Планина на гневот (филм)|Планина на гневот]] ТВ-филм || Владимир
|-
| 1969. || [[Време без војна (филм)|Време без војна]] ТВ-филм || Иљуш
|-
| 1969. || [[Сеништа (филм)|Сеништа]] ТВ филм || Освалд
|-
| 1969. || [[Враќање од рајот (филм)|Враќање од рајот]] ТВ филм || Ненад
|-
| 1969. || [[Бамја (филм)|Бамја]] ТВ филм || /
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1970.-те[[#1|▲]]<div id="1970"/>
|-
| 1970. || [[Цената на градот (филм)|Цената на градот]] ТВ-филм || Најдо
|-
| 1970. || [[Мојсие од малото место (филм)|Мојсие од малото место]] ТВ филм || /
|-
| 1970. || [[Коктел за четворица (филм)|Коктел за четворица]] ТВ филм || /
|-
| 1971. || [[Жед (филм)|Жед]] ТВ-филм|| Марко
|-
| 1971. || [[Црно семе (филм)|Црно семе]] ТВ-филм || Христос
|-
| 1971. || [[Македонски дел од пеколот (филм)|Македонски дел од пеколот]] ТВ-филм || Коста
|-
| 1971. || [[Понижени и навредени (филм)|Понижени и навредени]] ТВ филм || /
|-
| 1972. || [[Настан можеби последен (филм)|Настан можеби последен]] ТВ филм || /
|-
| 1973. || [[Недела (филм)|Недела]] ТВ филм || /
|-
| 1975. || [[Волшебното самарче (ТВ-серија)|Волшебното самарче]] ТВ серија || /
|-
| 1975. || [[Јад (филм)|Јад]] ТВ-филм || /
|-
| 1975. || [[Селска буна 1573 (филм)|Селска буна 1573]] ТВ-филм || Татко на Петар
|-
| 1975. || [[Светецот од Слатина (филм)|Светецот од Слатина]] ТВ филм || /
|-
| 1975. || [[Картотека (ТВ-филм)|Картотека]] ТВ филм || /
|-
| 1976. || [[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]] ТВ-филм || Трипун
|-
| 1976. || [[Војвода Спиро Црне (филм)|Војвода Спиро Црне]] ТВ филм || /
|-
| 1976. || [[Морава 76 (телевизиска серија)|Морава 76]] ТВ мини серија || /
|-
| 1977. || [[Најдолгиот пат (телевизиска серија)|Најдолгиот пат]] ТВ серија || Трипун
|-
| 1977. || [[Сослушувањето на железничарот (филм)|Сослушувањето на железничарот]] ТВ филм || Трпе
|-
| 1979. || [[Анно домини 1573]] ТВ серија || Петров отац
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1980.-те[[#1|▲]]<div id="1980"/>
|-
| 1980. || [[Учителот (филм)|Учителот]] ТВ филм || Глигор Прличев
|-
| 1980. || [[Оловна бригада (филм)|Оловна бригада]] ТВ-филм || Сило
|-
| 1981. || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм || Сабрија
|-
| 1982. || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ серија || Димо
|-
| 1982. || [[Јагне на ражен (филм)|Јагне на ражен]] ТВ филм || Војдан
|-
| 1983. || [[Записник (филм)|Записник]] ТВ филм || /
|-
| 1983. || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ серија || /
|-
| 1983. || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984. || [[Јуначко колено (телевизиска серија)|Јуначко колено]] ТВ серија || Јанаки Карев
|-
| 1985. || [[На наш начин (телевизиска серија)|На наш начин]] ТВ серија || Киро
|-
| 1985. || [[Сомнително лице (филм)|Сомнително лице]] ТВ филм || Алекса
|-
| 1985. || [[Пријатели (филм)|Пријатели]] ТВ филм || /
|-
| 1985. || [[Јазол (филм)|Јазол]] ТВ-филм || Август Рицман
|-
| 1986. || [[Обеќана земја (филм)|Обеќана земја]] ТВ-филм || Колонист (како Александар Јовановски)
|-
| 1987. || [[Трето доба (телевизиска серија)|Трето доба]] ТВ серија || /
|-
| 1987. || [[Претежно ведро (телевизиска серија)|Претежно ведро]] ТВ серија || /
|-
| 1987. || [[Хај-фај (филм)|Хај-фај]] ТВ-филм || || /
|-
| 1988. || [[Скопски сновиденија]] ТВ-филм ||
|-
| 1989. || [[Мугра (филм)|Мугра]] ТВ филм || Кино-операторот
|-
| 1989. || [[Еурека (телевизиска серија)|Еурека]] ТВ серија || проф. Кохињ
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990.-те[[#1|▲]]<div id="1990"/>
|-
| 1990. || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ серија || /
|-
| 1991. || [[Болва в' уво]] ТВ-филм || Шандемис
|-
| 1992. || [[Време, живот (филм)|Време, живот]] ТВ-филм || /
|-
| 1992. || [[Сили во воздухот (филм)|Сили во воздухот]] ТВ филм || Тошо
|-
| 1993. || [[Македонска сага (филм)|Македонска сага]] ТВ-филм || /
|-
| 1994. || [[Пред дождот]] ТВ-филм ||
|-
| 1995. || [[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] ТВ-филм || Директорот
|-
| 1995. || [[Заборавени]] ТВ филм || Претседателот
|-
| 1998. || [[Салон Хармони (телевизиска серија)|Салон Хармони]] ТВ серија || Илија
|-
| 1998. || [[На Балканот не се пие чај]] ТВ филм || /
|-
| 1999. || [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2000.-те[[#1|▲]]<div id="2000"/>
|-
| 2000. || [[Глас (филм)|Глас]] Краток филм || /
|-
| 2000 2001. || [[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]] ТВ серија || Спасе
|-
| 2006. || [[Стрмоглави (филм)|Стрмоглави]] ТВ филм || Стариот на Ико
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2010.-те [[#1|▲]]<div id="2010"/>
|-
| 2013. || [[Старо купуем]] ТВ-филм || Дедото
|}
== Награди ==
* 1971 ФФАО, Ниш, награда за епизодна улога / „Црно семе“
* 1971 ФФАО, Ниш, награда за глумечко остварување / „Жед“
* 1977 Награда "11-октомври"
* 1977 Артис на годината според анкетата не "Екран"
* 1986 ФФАО, Ниш, награда „Славица“ за животно дело
== Литература ==
* http://www.vest.com.mk/default.asp?id=479&idg=1&idb=165&rubrika=%40ivot {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20051120033748/http://www.vest.com.mk/default.asp?id=479&idg=1&idb=165&rubrika=%40ivot |date=2005-11-20 }} „[[Вест]]“ Година: 1 Број: 165 Четврток 1/25/2001”)
* [http://www.maccinema.com/avtor_detali.asp Македонски информационен филмски центар] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100925192139/http://www.maccinema.com/avtor_detali.asp |date=2010-09-25 }}
* {{IMDb name|0431316}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Јовановски, Ацо}}
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Македонски телевизиски глумци]]
[[Категорија:Југословенски глумци]]
5crsi3jehpw50td5fcmtd82wyqw98u6
Мери Бошкова
0
24124
4796586
4743348
2022-07-25T14:55:22Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Мери Бошкова
| портрет = Meri boskova.jpg
| px =
| опис = Мери Бошкова
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|2|мај|1924}}
| роден-место ={{роден во|Битола}}
| починал-дата = {{починал на|25|март|2014}}
| починал-место = {{починал во|Скопје}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонка]]
| познат = по улогата во: <br>[[Фросина (филм)|Фросина]]<br> [[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]]<br> [[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм)|Чорбаџи Теодос]]
| занимање = глумица<br>
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Мери Бошкова''' ({{роден во|Битола}}, {{роден на|2|мај|1924}} - {{починал во|Скопје}}, {{починал на|25|март|2014}}) — македонска [[театар]]ска, телевизиска и [[филм]]ска [[глумица]], доајен на македонската актерска уметност.<ref>{{наведена книга|last=Борис Вишински и Перо Коробар|title=20 години образование, култура и наука во СР Македонија|publisher=Нова Македонија|date=1966}}</ref>
==Животопис==
Бошкова е родена во [[Битола]] на [[2 мај]] [[1924]] година. Таа ја играла насловната улога во првиот македонски долгометражен игран филм „[[Фросина (филм)|Фросина]]“ (1952) на режисерот [[Воја Нановиќ]], како и во првата македонска филмска [[комедија]] „[[Мирно лето]]“ (1961)<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mactheatre.edu.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=50&str=2 |title=Мери БОШКОВА - глумица |accessdate=2011-06-08 |archive-date=2013-11-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131110145346/http://www.mactheatre.edu.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=50&str=2 |url-status=dead }}</ref>, во режија на [[Димитрие Османли]]. Добитничка е на најголемите признанија во нејзината богата актерска кариера: Стериината награда за ликот на мадам Дибоа ( "Еригон "- од Ј. Плевнеш ), како и голем број на високи сојузни и републички признанија - награда на Владата на [[ФНРЈ]] , Владата на [[НРМ]], наградите "11 октомври " и " 13 Ноември", наградата за животно дело и др.
Со своите први настапи во родната [[Битола]], го свртува вниманието на публиката и критиката. Таа е носител на главните рољи со кои се прославува и во Македонскиот народен театар во Скопје: Живка во „[[Госпоѓа Министерка]]“ од [[Бранислав Нушиќ]], Дездемона од [[шекспир]], Бароница Кастели во „[[Господа Глембаеви]]“ и „Нора“ од [[Хенрик Ибзен]].
Скоро една деценија живее и твори во Драмата на Народниот театар во [[Белград]], каде се прославува со: „[[Коштана]]“ од [[Бора Станковиќ]], „Тетовирана ружа“ од [[Тенеси Вилијамс]] и др.
По враќањето во [[Скопје]] носител е на главните рољи на македонската сцена сè до пензионирањето, но сепак не се повлече. Таа останува со својата животна улога на Живка Министерка, со која творба се вбројува меѓу најдобрите улоги на југословенската сцена.
Освен на „даските што значат живот“ ,таа е активна и во радио драма, ТВ драми, како и на филмскиот екран. Нејзина последна филмска актерска творба е на филмскиот екран во филмот на Димитрие Османли, „[[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]]“. Мери Бошкова починала на 25 март 2014 година во Скопје.<ref>[http://www.novamakedonija.com.mk/DetalNewsInstant.asp?vestInstant=32560 Почина глумицата Мери Бошкова]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, ![[Нова Македонија]]'', 26 март 2014.</ref> Погребана е на градските гробишта Бутел во Скопје.<ref>http://daily.mk/makedonija/pochina-akterkata-meri-boshkova-3</ref>
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1952. || [[Фросина (филм) |Фросина]] ТВ-филм || Фросина
|-
| 1959. || [[Човек судбина]] ТВ-филм ||
|-
| 1959. || [[Три стрели на Купидон]] ТВ-филм ||
|-
| 1961. || [[Мирно лето]] ТВ-серија || Нада
|-
| 1961. || [[Судење Мери Дуган]] ТВ-филм ||
|-
| 1962. || [[Коштана]] ТВ-филм || Ката
|-
| 1966. || [[До победата и по неа (филм) |До победата и по неа]] ТВ-филм ||
|-
| 1969. || [[Банја]] ТВ-филм ||
|-
| 1969. || [[Сеништа]] ТВ-филм || Хелена
|-
| 1970. || [[Слики на дрво]] ТВ-филм ||
|-
| 1970. || [[Вујковиот сон]] ТВ-филм ||
|-
| 1975. || [[Шути и рогати]] ТВ-филм ||
|-
| 1975. || [[Бели памук]] ТВ-филм ||
|-
| 1975. || [[Зар и ти Сотире]] ТВ-филм ||
|-
| 1976. || [[Најдолгиот пат]] ТВ-филм || Мајката
|-
| 1976. || [[Војвода Спиро црне]] ТВ-филм ||
|-
| 1982. || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија ||
|-
| 1983. || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1987. || [[Народни трибини]] ТВ-серија ||
|-
| 1987. || [[Чук чук Стојанче]] ТВ-серија ||
|-
| 1987. || [[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]] ТВ-филм || Кева
|-
| 1993. || [[Крик на немиот Индијанец]] ТВ-филм ||
|-
| 1995. || [[Ангели на отпад (филм) |Ангели на отпад]] ТВ-филм || Мими
|-
| 1995. || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1998. || [[Збогум на 20-тиот век]] ТВ-филм ||
|-
| 2006. || [[Мост (филм) |Мост]] ТВ-филм ||
|}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|0097982}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Бошкова, Мери}}
[[Категорија:Македонски глумици]]
[[Категорија:Луѓе од Битола]]
637p9ak2lo5yl06pnn9b9m9yp6t9av5
Сашо Гигов-Гиш
0
26469
4796537
4541792
2022-07-25T12:07:27Z
P.Nedelkovski
47736
P.Nedelkovski ја премести страницата [[Сашо Гигов - Гиш]] на [[Сашо Гигов-Гиш]]: правопис
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
'''Сашо Гигов - Гиш''' (роден на [[5 декември]] [[1968]] год. во [[Скопје]]) - [[Република Македонија|македонски]] [[Поезија|поет]], [[Есеј|есеист]] и естраден уметник. Студирал општа и компаративна книжевност на Филолошкиот факултет „Блаже Конески“ во Скопје. Работи во Македонската радио-телевизија како уредник во Македонското радио. Член е на [[Друштво на писателите на Македонија|Друштвото на писателите на Македонија]] од 1994 година.<ref>Македонски писатели, Друштво на писатели на Македонија, Скопје, 2004, стр. 59.</ref>
== Книжевно творештво ==
* "Чинодејанија" (поезија, 1989)
* "Ритуал и пепел" (поезија, 1992)
* "Птица и ишарет" (поезија, 1993)
* "Сенка низ прстен" (поезија, 1994)
* "Душата на градот" (поезија, 1994)
* "Проѕирно црно" (поезија, 1997)
* "Другиот тој ти" (поезија, 1999)
* "Кругот" (поезија, 2000)
* "Метахемија" (поезија, 2004)
* "Разголената црнина" (поезија, 2007)
* "Конзоламентум" (поезија, 2008)
== Наводи ==
{{наводи}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Гигов-Гиш, Сашо}}
[[Категорија:Македонски поети]]
[[Категорија:Поети]]
r9u56c5sqx4bb1vlnvdgfvue0nifrqy
Список на државни знамиња
0
27721
4796821
4786395
2022-07-26T09:11:09Z
Ehrlich91
24281
Одбиена последната промена (од [[Специјална:Придонеси/185.193.240.220|185.193.240.220]]) и ја поврати преработката 4504135 на Bjankuloski06
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
'''Списокот на државни знамиња''' ги прикажува само знамињата на [[суверена држава|суверените држави]]. За знамињата на другите земји, видете [[Список на знамиња на зависни територии]].
{{Знамиња и грбови}}
<br />
{{компактен азбучник}}
== А ==
<gallery>
Слика:Flag of Afghanistan.svg|[[Авганистан]]
Слика:Flag of Azerbaijan.svg|[[Азербејџан]]
Слика:Flag of Albania.svg|[[Албанија]]
Слика:Flag of Algeria.svg|[[Алжир]]
Слика:Flag of Angola.svg|[[Ангола]]
Слика:Flag of Andorra.svg|[[Андора]]
Слика:Flag of Antigua and Barbuda.svg|[[Антигва и Барбуда]]
Слика:Flag of Argentina.svg|[[Аргентина]]
Слика:Flag of Australia.svg|[[Австралија]]
Слика:Flag of Austria.svg|[[Австрија]]
</gallery>
== Б ==
<gallery>
Слика:Flag of Bangladesh.svg|[[Бангладеш]]
Слика:Flag of Barbados.svg|[[Барбадос]]
Слика:Flag of the Bahamas.svg|[[Бахами]]
Слика:Flag of Bahrain.svg|[[Бахреин]]
Слика:Flag of Belgium.svg|[[Белгија]]
Слика:Flag of Belize.svg|[[Белиз]]
Слика:Flag of Belarus.svg|[[Белорусија]]
Слика:Flag of Benin.svg|[[Бенин]]
Слика:Flag of Bolivia.svg|[[Боливија]]
Слика:Flag of Bosnia and Herzegovina.svg|[[Босна и Херцеговина]]
Слика:Flag of Botswana.svg|[[Боцвана]]
Слика:Flag of Brazil.svg|[[Бразил]]
Слика:Flag of Cote d'Ivoire.svg|[[Брегот на Слоновата Коска]]
Слика:Flag of Brunei.svg|[[Брунеи]]
Слика:Flag of Bulgaria.svg|[[Бугарија]]
Слика:Flag of Burkina Faso.svg|[[Буркина Фасо]]
Слика:Flag of Burundi.svg|[[Бурунди]]
Слика:Flag of Bhutan.svg|[[Бутан]]
</gallery>
== В ==
<gallery>
Слика:Flag of Vanuatu.svg|[[Вануату]]
Слика:Flag of the Vatican City.svg|[[Ватикан]]
Слика:Flag of Venezuela 1930-2006.svg|[[Венецуела]]
Слика:Flag of Vietnam.svg|[[Виетнам]]
</gallery>
== Г ==
<gallery>
Слика:Flag of Gabon.svg|[[Габон]]
Слика:Flag of The Gambia.svg|[[Гамбија]]
Слика:Flag of Ghana.svg|[[Гана]]
Слика:Flag of Guyana.svg|[[Гвајана]]
Слика:Flag of Guatemala.svg|[[Гватемала]]
Слика:Flag of Guinea.svg|[[Гвинеја]]
Слика:Flag of Guinea-Bissau.svg|[[Гвинеја-Бисао]]
Слика:Flag of Germany.svg|[[Германија]]
Слика:Flag of Grenada.svg]|[[Гренада]]
Слика:Flag of Georgia.svg|[[Грузија]]
Слика:Flag of Greece.svg|[[Грција]]
</gallery>
== Д ==
<gallery>
Слика:Flag of Denmark.svg|[[Данска]]
Слика:Flag of the Democratic Republic of the Congo.svg|[[Демократска Република Конго]]
Слика:Flag of Dominica.svg|[[Доминика]]
Слика:Flag of the Dominican Republic.svg|[[Доминиканска Република]]
</gallery>
== Ѓ ==
== Е ==
<gallery>
Слика:Flag of Egypt.svg|[[Египет]]
Слика:Flag of Ecuador.svg|[[Еквадор]]
Слика:Flag of Equatorial Guinea.svg|[[Екваторска Гвинеја]]
Слика:Flag of El Salvador.svg|[[Ел Салвадор]]
Слика:Flag of Eritrea.svg|[[Еритреја]]
Слика:Flag of Armenia.svg|[[Ерменија]]
Слика:Flag of Estonia.svg|[[Естонија]]
Слика:Flag of Ethiopia.svg|[[Етиопија]]
</gallery>
== Ж ==
== З ==
<gallery>
Слика:Flag of Western Sahara.svg|[[Западна Сахара]]
Слика:Flag of Zambia.svg|[[Замбија]]
Слика:Flag of Cape Verde.svg|[[Зелено'ртски Острови]]
Слика:Flag of Zimbabwe.svg|[[Зимбабве]]
</gallery>
== И ==
<gallery>
Слика:Flag of Israel.svg|[[Израел]]
Слика:Flag of India.svg|[[Индија]]
Слика:Flag of Indonesia.svg|[[Индонезија]]
Слика:Flag of Iraq.svg|[[Ирак]]
Слика:Flag of Iran.svg|[[Иран]]
Слика:Flag of Ireland.svg|[[Ирска]]
Слика:Flag of Iceland.svg|[[Исланд]]
Слика:Flag of East Timor.svg|[[Источен Тимор]]
Слика:Flag of Italy.svg|[[Италија]]
</gallery>
== Ј ==
<gallery>
Слика:Flag of Jamaica.svg|[[Јамајка]]
Слика:Flag of Japan.svg|[[Јапонија]]
Слика:Flag of Yemen.svg|[[Јемен]]
Слика:Flag of Jordan.svg|[[Јордан]]
Слика:Flag of South Africa.svg|[[Јужноафриканска Република]]
Слика:Flag of South Korea.svg|[[Јужна Кореја]]
</gallery>
== К ==
<gallery>
Слика:Flag of Kazakhstan.svg|[[Казахстан]]
Слика:Flag of Cambodia.svg|[[Камбоџа]]
Слика:Flag of Cameroon.svg|[[Камерун]]
Слика:Flag of Canada.svg|[[Канада]]
Слика:Flag of Qatar.svg|[[Катар]]
Слика:Flag of Kenya.svg|[[Кенија]]
Слика:Flag of the People's Republic of China.svg|[[Кина]]
Слика:Flag of Cyprus.svg|[[Кипар]]
Слика:Flag of Kyrgyzstan.svg|[[Киргистан]]
Слика:Flag of Kiribati.svg|[[Кирибати]]
Слика:Flag of Colombia.svg|[[Колумбија]]
Слика:Flag of the Comoros.svg|[[Комори]]
Слика:Flag of Costa Rica (state).svg|[[Костарика]]
Слика:Flag of Cuba.svg|[[Куба]]
Слика:Flag of Kuwait.svg|[[Кувајт]]
</gallery>
== Л ==
<gallery>
Слика:Flag of Laos.svg|[[Лаос]]
Слика:Flag of Lesotho.svg|[[Лесото]]
Слика:Flag of Latvia.svg|[[Летонија]]
Слика:Flag of Lebanon.svg|[[Либан]]
Слика:Flag of Liberia.svg|[[Либерија]]
Слика:Flag of Libya.svg|[[Либија]]
Слика:Flag of Lithuania.svg|[[Литванија]]
Слика:Flag of Liechtenstein.svg|[[Лихтенштајн]]
Слика:Flag of Luxembourg.svg|[[Луксембург]]
</gallery>
== Љ ==
== М ==
<gallery>
Слика:Flag of Madagascar.svg|[[Мадагаскар]]
Слика:Flag of Macedonia.svg|[[Знаме на Република Македонија|Македонија]]
Слика:Flag of Malawi.svg|[[Малави]]
Слика:Flag of Maldives.svg|[[Малдиви]]
Слика:Flag of Malaysia.svg|[[Малезија]]
Слика:Flag of Mali.svg|[[Мали]]
Слика:Flag of Malta.svg|[[Малта]]
Слика:Flag of Morocco.svg|[[Мароко]]
Слика:Flag of the Marshall Islands.svg|[[Маршалски Острови]]
Слика:Flag of Mauritania.svg|[[Мавританија]]
Слика:Flag of Mauritius.svg|[[Маврициус]]
Слика:Flag of Mexico.svg|[[Мексико]]
Слика:Flag_of_the_Federated_States_of_Micronesia.svg|[[Микронезија]]
Слика:Flag of Myanmar.svg|[[Мјанмар]]
Слика:Flag of Mozambique.svg|[[Мозамбик]]
Слика:Flag of Moldova.svg|[[Молдавија]]
Слика:Flag of Monaco.svg|[[Монако]]
Слика:Flag of Mongolia.svg|[[Монголија]]
</gallery>
== Н ==
<gallery>
Слика:Flag of Namibia.svg|[[Намибија]]
Слика:Flag of Nauru.svg|[[Науру]]
Слика:Flag of Nepal.svg|[[Непал]]
Слика:Flag of Niger.svg|[[Нигер]]
Слика:Flag of Nigeria.svg|[[Нигерија]]
Слика:Flag of Nicaragua.svg|[[Никарагва]]
Слика:Flag of New Zealand.svg|[[Нов Зеланд]]
Слика:Flag of Norway.svg|[[Норвешка]]
</gallery>
== Њ ==
== О ==
<gallery>
Слика:Flag of the United Arab Emirates.svg|[[Обединети Арапски Емирати]]
Слика:Flag of the United Kingdom.svg|[[Обединетото Кралство на Велика Британија и Северна Ирска]]
Слика:Flag of Oman.svg|[[Оман]]
</gallery>
== П ==
<gallery>
Слика:Flag of Pakistan.svg|[[Пакистан]]
Слика:Flag of Palau.svg|[[Палау]]
Слика:Flag of Panama.svg|[[Панама]]
Слика:Flag of Papua New Guinea.svg|[[Папуа Нова Гвинеја]]
Слика:flag of Paraguay.svg|[[Парагвај]]
Слика:Flag of Peru.svg|[[Перу]]
Слика:Flag of Poland.svg|[[Полска]]
Слика:Flag of Portugal.svg|[[Португалија]]
</gallery>
== Р ==
<gallery>
Слика:Flag of the Republic of the Congo.svg|[[Република Конго]]
Слика:Flag of Romania.svg|[[Романија]]
Слика:Flag of Rwanda.svg|[[Руанда]]
Слика:Flag of Russia.svg|[[Русија]]
</gallery>
== С ==
<gallery>
Слика:Flag of Samoa.svg|[[Самоа]]
Слика:Flag of San Marino.svg|[[Сан Марино]]
Слика:Flag of Sao Tome and Principe.svg|[[Сао Томе и Принципе]]
Слика:Flag of Saudi Arabia.svg|[[Саудиска Арабија]]
Слика:Flag of Swaziland.svg|[[Свазиленд]]
Слика:Flag of Saint Lucia.svg|[[Света Луција]]
Слика:Flag of Saint Vincent and the Grenadines.svg|[[Свети Винсент и Гренадини]]
Слика:Flag of Saint Kitts and Nevis.svg|[[Свети Китс и Невис]]
Слика:Flag of North Korea.svg|[[Северна Кореја]]
Слика:Flag of the Seychelles.svg|[[Сејшели]]
Слика:Flag of Senegal.svg|[[Сенегал]]
Слика:Flag of Sierra Leone.svg|[[Сиера Леоне]]
Слика:Flag of Singapore.svg|[[Сингапур]]
Слика:Flag of Syria.svg|[[Сирија]]
Слика:Flag of the United States.svg|[[САД]]
Слика:Flag of Slovakia.svg|[[Словачка]]
Слика:Flag of Slovenia.svg|[[Словенија]]
Слика:Flag of the Solomon Islands.svg|[[Соломонски Острови]]
Слика:Flag of Somalia.svg|[[Сомалија]]
Слика:Flag of Serbia.svg|[[Србија]]
Слика:Flag of Sudan.svg|[[Судан]]
Слика:Flag of Suriname.svg|[[Суринам]]
</gallery>
== Т ==
<gallery>
Слика:Flag of Thailand.svg|[[Тајланд]]
Слика:Flag of Tanzania.svg|[[Танзанија]]
Слика:Flag of Tajikistan.svg|[[Таџикистан]]
Слика:Flag of Togo.svg|[[Того]]
Слика:Flag of Tonga.svg|[[Тонга]]
Слика:Flag of Trinidad and Tobago.svg|[[Тринидад и Тобаго]]
Слика:Flag of Tuvalu.svg|[[Тувалу]]
Слика:Flag of Tunisia.svg|[[Тунис]]
Слика:Flag of Turkmenistan.svg|[[Туркменистан]]
Слика:Flag of Turkey.svg|[[Турција]]
</gallery>
== Ќ ==
== У ==
<gallery>
Слика:Flag of Uganda.svg|[[Уганда]]
Слика:Flag of Uzbekistan.svg|[[Узбекистан]]
Слика:Flag of Ukraine.svg|[[Украина]]
Слика:Flag of Hungary.svg|[[Унгарија]]
Слика:Flag of Uruguay.svg|[[Уругвај]]
</gallery>
== Ф ==
<gallery>
Слика:Flag of the Philippines.svg|[[Филипини]]
Слика:Flag of Finland.svg|[[Финска]]
Слика:Flag of Fiji.svg|[[Фиџи]]
Слика:Flag of France.svg|[[Франција]]
</gallery>
== Х ==
<gallery>
Слика:Flag of Haiti.svg|[[Хаити]]
Слика:Flag of the Netherlands.svg|[[Холандија]]
Слика:Flag of Honduras.svg|[[Хондурас]]
Слика:Flag of Croatia.svg|[[Хрватска]]
</gallery>
== Ц ==
<gallery>
Слика:Flag of the Central African Republic.svg|[[Централноафриканска Република]]
Слика:Flag of Montenegro.svg|[[Црна Гора]]
</gallery>
== Ч ==
<gallery>
Слика:Flag of Chad.svg|[[Чад]]
Слика:Flag of the Czech Republic.svg|[[Чешка]]
Слика:Flag of Chile.svg|[[Чиле]]
</gallery>
== Џ ==
<gallery>
Слика:Flag of Djibouti.svg|[[Џибути]]
</gallery>
== Ш ==
<gallery>
Слика:Flag of Switzerland.svg|[[Швајцарија]]
Слика:Flag of Sweden.svg|[[Шведска]]
Слика:Flag of Spain.svg|[[Шпанија]]
Слика:Flag of Sri Lanka.svg|[[Шри Ланка]]
</gallery>
== Поврзано ==
* [[Список на држави]]
* [[Знамиња на југословенските социјалистички републики]]
{{државни знамиња}}
{{Знамиња на држави}}
[[Категорија:Список на знамиња]]
[[el:Κατάλογος σημαιών]]
[[et:Maailma riikide lipud]]
[[pt:Anexo:Listas de bandeiras]]
syp397ei2ina6xry1nnxqwjywyx9dll
Јон Антонеску
0
30119
4796674
4544256
2022-07-25T20:34:23Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=октомври 2009}}
{{Инфокутија за премиер
| име = Јон Виктор Антонеску<br />''Ion Victor Antonescu''
| слика =Romanian Prime Minister Ion Antonescu.jpg
| големина = 180px
| опис = Јон Антонеску непосредно пред неговото стрелање
| маласлика =
| звање =
| ред = [[Премиер на Романија|Премиер на]] [[Романија]]
| мандат_поч = [[4 септември]] [[1940]]
| мандат_крај = [[23 август]] [[1944]]
| заменик_претседател =
| заменик_премиер =
| заменик =
| претседател =
| претходник = [[Јон Ѓигурту]]
| следбеник = [[Константин Сенетеску]]
| претходник1 =
| следбеник1 =
| роден_дата = {{роден на|15|јуни|1882}}
| роден_место = {{роден во|Питешт|Романија}}
| умрел_дата = {{починал на|1|јуни|1946}}
| умрел_место = {{починал во|Жилава|Романија}}
| изборна_единица =
| партија = нема, формално сојузник со Железната гарда
| сопружник = [[Рашела Мендел]] (разв.)<br />Марија Антонеску
| професија = војник
| религија = [[Римо-православна црква|Римо-православна]]
| потпис =
| фусноти =
}}
'''Јон Виктор Антонеску''' ({{lang-ro|Ion Victor Antonescu}}) ([[15 јуни]] [[1882]], [[Питешт]] - [[1 јуни]] [[1946]], близу [[Жилава]]) бил премиер и водач на [[Романија]] за време на [[Втора светска војна|Втората светска војна]] од [[4 септември]] [[1940]] до [[23 август]] [[1944]].
== Детство, младост и воена кариера ==
Антонеску е роден во високо-средно класно семејство со воена традиција. Посетувал воени училишта во [[Крајова]] и [[Јаш]] и матурирал на Коњичката школа како првенец во [[1904]] и во [[1911]] на воената академија.
Како поручник, Антонеску земал учество во загушувањето на селанската буна во [[1907]] во и околу градот [[Галат]]. Заради неговата суровост се здобил со името „Црвеното куче (Câinele roşu)“. Во 1913, се борел во [[Втора балканска војна|Втората балканска војна]] против [[Царство Бугарија|Бугарија]]. Бугарската армија веќе била спремена за борба против [[Србија]] и [[Грција]], а влегувањето на Романија во војната ја натерала Бугарија да бара преговори за мир. По војната (во која Романија ја добила [[Јужна Добруџа|Јужна]] [[Добруџа]]), Антонеску ги добил највисоките воени почести на Романија.
За време на [[Прва светска војна|Првата светска војна]] ([[1916]]-[[1918]]), Антонеску бил шеф на армијата на Генерал Константин Презан. Во август 1916, романски војски ги преминале [[Карпати]]те, во обид да ја преземат [[Трансилванија]] (тогаш територија на [[Австроунгарија]], но главно населена со [[Романци]]), но нивната офанзива била запрена од австроунгарските војски со германска помош. Катастрофата кај Тутракан ([[24 август]]) покажала дека романската армија не е спремна за војната. [[Нацистичка Германија|Германски]] и [[Царство Бугарија|бугарски]] војски притискале кај Добруџа, руски војски се повлекувале (нивната задача била да ја бранат линијата кај [[Дунав]]), а романската армија морала да се повлече од Трансилванија и да ја брани карпатската граница.
По преминот на непријателски трупи преку планините во Старото Кралство, Антонеску добил задача да направи одбранбен план за главниот град [[Букурешт]]. Битката за Букурешт била загубена, заради тоа што непријателот го пресретнал офицерот што го носел планот. Романскиот кралски суд, армијата и администрацијата морале да се повлечат во [[Молдавија]]. Антонеску учествувал во одбраната на Молдавија во [[1917]], кога романската армија, помагана од Француската мисија, а водена од Генерал [[Анександру Авареску]], успеала да ја запре германската војска водена од Маршал Макенсен. Тој бил и надгледувач и координатор во Битката за Марасешт.
Во доцната 1917 започнала Руската револуција. [[Сојуз на Советските Социјалистички Републики|Советска Русија]] склучила мир со [[Германија]], оставајќи ја Романија како единствен непријател на [[Централни сили|Централните сили]] на Источниот фронт. Во овие услови, во 1918 година, романската влада и парламентот го потпишале [[Букурешки договор, 1913|Букурешкиот мировен договор]] со Германија и нејзините сојузници. Истата година, Романија го прекршила договорот со објаснување дека кралот Фердинанд I Романски не го потпишал договорот. Со тоа што повторно влегла во војна со реорганизирана армија, Романија успеала да ги оствари одлуките на Националниот Романски Совет што на крај довело до враќање на Трансилванија во Романија. По стигнувањето до реката Тиса, кралот Фердинанд го земал својот медал и го дал на потполковникот Антонеску велејќи му: „Антонеску, никој во оваа земја не знае подобро од кралот колку многу ти должиме“.
Меѓу 1922 и 1926, бил дипломатски претставник на Романија во Франција и во Велика Британија. По враќањето во Романија, бил управник на „Високата Воена Школа (Şcoala Superioară de Război)“ од 1927 до 1930, шеф на армијата во 1933 и 1934 и министер за одбрана во 1937 и 1938.
== Политичка моќ ==
=== Издигнување ===
Генерал Антонеску бил назначен за Премиер од кралот Карол II на 4 септември 1940, по предавањето на [[Бесарабија]] и северна [[Буковина]] на СССР ([[28 јуни]] [[1940]]) и северната половина од [[Трансилванија]] на [[Кралство Унгарија|Унгарија]] ([[30 август]] [[1940]]) и три дена пред Јужна Добруџа да биде дадена на Бугарија ([[7 септември]] [[1940]]). На [[5 септември]], по барање на Антонеску, кралот го укинал уставот од [[1938]], го распуштил Парламентот и му дал на Антонеску целосна моќ. Таа вечер, го натерал кралот да абдицира и да ја напушти земјата, што било сторено на [[6 септември]]. Принцот Михаил бил назначен за нов крал, но неговата моќ била ограничена само на церемонијални должности, како што е главен заповедник на армијата. Антонеску се себепрогласил за водач на Романија (Conducător) и вовел [[диктатура]].
По одбивањето на традиционалните, демократски партии на Романија да пратат компетентни членови во [[влада]]та, Антонеску се свртел кон националистичката Железна гарда и им понудил места во владата ([[15 септември]] [[1940]]). Антонеску сакал да ја доведе Железната гарда под негова директна контрола, затоа што нивните паравоени активности ги газеле властите во државата. На крајот, откако Антонеску неколкупати ги одбил барањата на Железната гарда за поголеми моќи, тие бунтувале ([[21 јуни]] [[1941]]). Антонеску брзо го задушил бунтот (со дозвола од Германија, чии економски и воени интереси барале стабилност во Романија), а нејзините водачи ги затворил или избркал од земјата.
=== Сојузништво со Германија ===
Антонеску склучил сојуз со нацистичка Германија, со што ја зајакнал стабилноста и стратегискиот материјал, како што се романските нафтени резерви. Понатаму, Антонеску бил задоволен од изгледите за победа во војна против СССР заради неговата омраза спрема [[Болшевици|Болшевизмот]], и се надевал дека тоа ќе му го загарантира повторното освојување на [[Бесарабија]] и северна [[Буковина]]. Исто така, со учеството во војната на источниот фронт, Антонеску се надевал дека ќе го убеди Хитлер да му ја врати северната половина на Трансилванија откако непријателството ќе заврши. Тој бил информиран за [[Операција Барбароса|операцијата Барбароса]] лично од Хитлер 10 дена пред да започне.
Романски војски се приклучиле на германската војска во нејзиниот напад против Советскиот Сојуз ([[22 јуни]] [[1941]]) и повторно ги заземале изгубените територии Бесарабија и северна Буковина. Провинцијата [[Приднестровие]] исто така паднала под романска власт. Наскоро, по освојувањето на градот [[Одеса]], романската база била разнесена, веројатно од [[Комунизам|комунисти]] што се преправиле во цивили. Антонеску наредил одмазда, што довело до масакар во Одеса.
По освојувањето на Бесарабија и северна Буковина, Антонеску ја повел романската војска подлабоко во советската територија, одлучен да ги следи германските трупи до целосната победа против советската армија (како што рекол за време на неговото судење: „Кога една земја е во војна, нејзината армија мора да оди до крајот на светот за да ја добие војната. Тоа е еден од основните принципи на војната, што важи од времето на Римјаните до ден денес. Пребарајте во историјата на војните, за било која нација, во било кој век, и ќе видите дека никој не ја запрел армијата на границата, туку оди понатаму, целејќи да ја уништи непријателската армија. Така направил Наполеон, кој стигнал до средината на Русија, така направил Александар Руски, кој стигнал дури до Париз“).
Оваа одлука не ја оправдале ни романските политичари (од традиционалните партии) ни сојузничките сили. Иако Антонеску посветил најголем дел од своето време на воени работи, не успеал да ја припреми романската армија за долготрајната кампања. За да го задоволи Хитлер, Антонеску праќал на фронтот цели дивизии со ограничено вооружување. Германците ги вооружувале само пред битка. По губењето на Битката за [[Сталинград]], големите претрпени загуби и губењето на советските територии, популарноста на Антонеску нагло паднала.
=== Падот ===
Во 1943, претставници на Антонеску (членови на традиционалните партии) двапати се сретнале со претставници на [[САД]] и [[Велика Британија]] (во [[Каиро]] и [[Истанбул]]) барајќи мир, но [[Сојузнички сили во Втора светска војна|Сојузниците]] барале Антонеску прво да склучи мир со Русите. Антонеску одбил безусловно предавање на Русите, но продолжил да преговара со нив преку претставниците во [[Стокхолм]]. Во август [[1944]], кога Русите веќе влегле во романска територија, Антонеску примил предлог за мир од Александра Колонтаи (агент на [[Јозеф Сталин|Сталин]] во Стокхолм). Овој предлог барал повлекување на германската војска во рок од 15 дена, дозвола за преминување на Русите преку северниот дел од земјата (југот и главниот град би останале без Руси) и признавање на романските територијални претензии врз Северна Трансилванија од страна на СССР. Имајќи ја на ум огромната супериорност на советските сили, оваа навидум добронамерна понуда била разбрана или како дозволување на советските трупи да извршат притискање врз германската армија или само како блеф.
На [[22 август]] [[1944]], советски војски ја нападнале Романија, одлучени да го окупираат главниот град пред предлогот за мир да биде потпишан. Антонеску припремил 9 елитни дивизии за кои се надевал дека ќе ги држат советите неколку недели, додека договорот да биде потпишан од двете страни. Телеграмата од Стокхолм пристигнала на 22 август, но била пресретната од опозицискиот водач Јулиу Маниу, кој ковал завера заедно со кралот Михаил, други членови на опозицијата и дури со Комунистичката партија на Романија, против режимот на Антонеску.
На [[23 август]] [[1944]], Михаил го поканил Антонеску во својата кралска палата. Откако Антонеску ја објаснил ситуацијата на воениот фронт, кралот го прашал дали би потпишал безусловно предавање на Русите. Антонеску му кажал на младиот крал за договорот што требало да го потпише, иако немал доказ (како што би била телеграмата). Исто така му кажал и дека „потпишувањето на безусловно предавање на Русите е како скокање од авион без падобран“. Кралот го распуштил Антонеску и неговиот кабинет. Во истото време, војници влегле и го уапсиле Јон Антонеску и министерот за надворешни работи, Михаи Антонеску, и ги затвориле во палатата.
Во истото време, кралот Михаил прогласил прекин на огнот на романската страна. Меѓутоа, советската армија немала намера да престане да се бори. Русите земале преку 600 000 романски војници што не се бореле, како заробеници. Германците не ја признавале новата романска влада и го нападнале главниот град. Романската армија сепак успеала да ги запре. Неколку дена подоцна, Советите го окупирале [[Букурешт]]. Договорот за мир, т.е. безусловно предавање, бил потпишан само со Советите, на 12 септември 1944.
== Судење и смрт ==
По враќањето од Советскиот Сојуз на [[9 април]] [[1946]], следниот месец почнало судењето на Антонеску од страна на Букурешкиот Народен Трибунал, од влада контролирана од комунистите и осуден е за предавство на романскиот народ и за бенефиции на нацистичка Германија, економско и политичко предавство на Романија на Германија, соработка со Железната гарда, убиство на неговите политички противници, масовни убиства на цивили и злосторства против мирот, и за учество во [[Операција Барбароса|германската инвазија на СССР]]. Бил осуден на смрт и стрелан на [[1 јуни]] во затворот Жилава.
== Делумна рехабилитација ==
На [[5 декември]] [[2006]], Букурешкиот [[апелационен суд]] ја отфрлил осудата на Антонеску за злосторствата против мирот, на основа дека условите во [[1940]] биле такви што имало потреба од одбранбена војна против Советскиот Сојуз, така што третиот член од конвенцијата од [[1933]] за насилство, не важи за неговиот случај. Судот прогласил неколку делови од осудата на Народниот трибунал од [[17 мај]] [[1946]] на Антонеску, за безначајни. Како резултат од ова, Антонеску и 20 други луѓе биле прогласени за невини за злосторствата против мирот, против народите на Советска Русија и за некои воени злосторства што се јавиле како резултат на воената соработка помеѓу Романија и Германија. Судот не ги променил осудите од [[1946]] во врска со учеството во [[Холокауст]]от.
Судот одлучил дека војната против СССР за ослободување на Бесарабија и северна Буковина била неопходна за отстранување на возможната воена закана од СССР и дека воената соработка со Германија за овие цели била исто така неопходна. Меѓутоа, судот одлучил и дека Романија преку режимот на Антонеску воено соработувала со [[Оската на злото]] без воен договор, со што Романија е сама одговорна за своите постапки, покрај оние на Оската. Со учеството во планот Барбароса, Романија учествувала во освојувачката војната против СССР и [[Обединети Нации|Обединетите Нации]], со што одлуката на судот од 1946 била потврдена во овој поглед.
== Антонеску и Холокаустот ==
Антонеску и неговата влада биле директно одговорни за убиството на меѓу 280 000 и 380 000 [[Евреи]] и преку 10 000 [[Цигани]] во Романија и Советските територии што ги окупирала. Делот на Романија во [[Холокауст]]от, т.е. нејзиниот придонес како независна, неокупирана земја е втор по големина по оној на нацистичка Германија. Покрај повеќе од доволните докази, долго време овие истребувачки злосторства и одговорноста на Антонеску се одбивани од страна на ревизионистички историчари, но и на официјално ниво. Сепак, во 2004 романската влада со [[Јон Илиеску]] официјално ја признала романската одговорност и онаа на Антонеску. Воведен е ден за спомен на Холокаустот.
Веднаш по доаѓањето на власт на Антонеску, тој ги проширил антиеврејските закони. Во [[1941]] и [[1942]], биле донесени 80 антиеврејски закони. Со почеток на крајот на октомври [[1940]], Железната гарда започнала огромна [[антисемитизам|антисемитистичка]] кампања, мачејќи и претепувајќи Евреи и крадејќи ги нивните продавници. Во [[1941]] насилството против Евреите на Антонеску требало да земе посистематски карактер, стигнувајќи го својот врв кога Романија влегла во „светата војна“ против Советскиот Сојуз, војна којашто тој ја сметал, како Хитлер, за војна со метафизички и апокалиптичен карактер. Евреите биле сметани за движечка сила зад најголемиот непријател на Романија - [[Болшевици|Болшевизмот]]. Оваа [[идеологија]] ги објаснува последователните ѕверства заповедани од Антонеску. По прогресот на романската армија и јавувањата за напади од Еврејски „групи на отпорот“, Антонеску наредил депортација на Евреи од Бесарабија и Буковина во Приднестровие (помеѓу 80 000 и 150 000), кои биле сметани, лажно, за „комунистички агенти“ од романската администрација. Овие [[депортација|депортации]] се извршувале со таканаречени „возови на смртта“, коишто биле специфично дизајнирани да допуштаат само неколку преживеани да ја достигнат целта - работнички кампови во Приднестровие каде што многу повеќе Евреи требало да умрат во ужасни услови.
И покрај германскиот притисок, во [[1943]] Антонеску ја запрел депортацијата и ги откажал плановите за депортација на целата еврејска популација од останатите делови од земјата во логори на смртта во окупирана [[Полска]]. Ова не е доказ дека тој се откажал од својот [[антисемитизам]], но само дека почнал да сфаќа дека војната е загубена и дека треба да почне да бара начини да се усогласи со [[Сојузнички сили во Втора светска војна|Сојузниците]]. Во исто време, ги зголемил даноците и принудната работа во останатите еврејски заедници.
Околу 24 000 Цигани (приблжно 11 500 [[номади|номадски]] и 13 000 неномадски Цигани) биле депортирани во Приднестровие каде што се проценети 11 000 погубени. Овие депортации вклучувале и многу луѓе осудени за злосторства, што претставувало решение за задржување на сигурноста во земјата, додека повеќето мажи биле на воениот фронт.
Маќеата на Антонеску, Фрида Куперман, била Еврејка, како и неговата прва жена, Рашела Мендел, со која се оженил додека бил аташе во [[Лондон]] во триесеттите години од 20 век.
{{Нормативна контрола}}
{{DEFAULTSORT:Антонеску, Јон}}
[[Категорија:Историја на Романија]]
[[Категорија:Премиери на Романија]]
[[Категорија:Носители на Витешкиот крст на Железниот крст]]
[[Категорија:Носители на Железниот крст (1939) од I класа]]
8m9rjuswxo4jhjea7jm8r98drf4nsqv
А1-телевизија
0
31193
4796812
4795741
2022-07-26T08:23:13Z
Ehrlich91
24281
Одбиени последните 2 промени (од [[Специјална:Придонеси/Max&RubyFan|Max&RubyFan]]) и ја поврати преработката 4794638 на Bjankuloski06
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за ТВ канал
| name = А1-телевизија
| logofile = L17.jpg
| logosize =
| logoalt =
| logo2 =
| launch = [[22 јануари]] [[1993]]
| closed date = [[31 јули]] [[2011]]
| picture format = [[4:3]] ([[576i]], [[SDTV]])
| share =
| share as of =
| share source =
| network =
| owner = [[Велија Рамковски]]
| slogan =
| country = [[Скопје]], Македонија
| language = [[македонски]]
| broadcast area = [[Македонија]]
| affiliates =
| headquarters = Ул. Перо Наков бб 1000, Скопје
| former names =
| replaced names =
| replaced by names =
| sister names = [[А2-телевизија]]
| timeshift names =
| web =
| terr serv 1 =
| terr chan 1 =
| sat serv 1 =
| sat chan 1 =
| cable serv 1 =
| cable chan 1 =
| sat radio serv 1 =
| sat radio chan 1 =
| adsl serv 1 =
| adsl chan 1 =
| online serv 1 =
| online chan 1 =
| 3gmobile serv 1 =
}}
'''А1-телевизија''' или само '''А1''' — поранешен приватен електронски медиум во [[Република Македонија]]. Иако првите новинари биле дојдени главно од [[Македонско радио]], оваа телевизиска куќа создала свој кадар, кој се одликувал со препознатлив репортерски стил. Првиот сигнал во телевизијата го добила на [[22 јануари]] [[1993]] година, а национална концесија добила во [[2001]] година. А1-телевизија пред нејзиното затворање била една од најгледаните телевизии во [[Република Македонија]].
Во [[2012]] година започна со работа и интернет верзијата на А1, А1он.мк
А1, особено со информативната програма, придонесе и во промоцијата и во заштитата на човековите права, во поддршка на ненасилно разрешување на конфликтите, особено на [[Воен конфликт во Македонија, 2001|Конфликтот во Македонија во 2001]] година, во воспоставување на фер и демократски изборни процеси.
По повеќе од 18 години најстарата, приватна телевизија престана да емитува програма на [[31 јули]] [[2011]] год. поради одлука на [[Агенција за електронски комуникации на Република Македонија|АЕК]]. Директорот на АЕК донел решение на кое се повикува по член 62 став 1 алинеја 4 од Законот за радиодифузна дејност, бидејќи компанијата А1-телевизија ДООЕЛ — [[Скопје]] има отворено стечајна постапка. Дел од македонските експерти сметаат дека ова е пресметка на владејачката партија со А1-телевизија која известувала од опозициска страна. Сопственикот на А1-телевизија и уште неколку негови соработници во исто време се во притвор поради основано сомнение за кривично дело, затајување на данок.
На [[1 јули]] [[2008]] година, во рамките на А1-телевизија била оформена и нова [[А2-телевизија]].
== Награди ==
* [[2000]] година — награда за објективно информирање 2000 за А1 Информативна програма од Здружението на новинарите на Македонија;
* [[2003]] година — Наградата за граѓанско општество и демократија за долгогодишен придонес.
== Странска програма ==
[[Податотека:A1.jpg|десно|мини|150п|Лого на а1 1993-2008]]
[[Податотека:L17.jpg|десно|мини|150п|Лого на а1 2008-2011]]
=== Серии ===
* [[24 (ТВ серија)|24]] (24)
* [[Валкани секси пари (ТВ серија)|Валкани секси пари]] (Dirty Sexy Money)
* [[Виза за во иднина]] (Viza za buducnost)
* [[Вовед во анатомија]] (Grey's Anatomy)
* [[Вокер, ренџерот од Тексас]] (Walker, Texas Ranger)
* [[Волшебнички (ТВ-серија)|Волшебнички]] (Charmed)
* [[Вујко од Америка]]
* [[Два и пол мажи]] (Two and a half men)
* [[Девојките од бутикот 2]] (Commesse 2)
* [[Еџмонт]] (Edgemont)
* [[Жена како пријател]] (Una Donna per Amico)
* [[Изгубени]] (Lost)
* [[Како ќе каже Џим]] (According to Jim)
* [[Комесарот Рекс]] (Kommissar Rex)
* [[Луд, збунет, нормален]] (Lud, Zbunjen, Normalan)
* [[Луд по тебе]] (Mad about you)
* [[Лудиот град]] (Spin City)
* [[Нашата мала клиника]] (Nasa mala klinika)
* [[Не давај се, Нина]] (Ne daj se, Nina)
* [[Неш Бриџис]] (Nash Brigdes))
* [[Округот Оринџ (ТВ-серија)|Округот Оринџ]] (The OC)
* [[Оливер Бин]] (Oliver Beene)
* [[Очајни домаќинки]] (Desperate Housewives)
* [[Патот за Авонли]] (Road to Avonlea)
* [[Пријатели]] (Friends)
* [[Семејно богатство]] (Porodicno blago)
* [[Серанови]] (Los Serrano)
* [[Сопранови]] (The Sopranos)
* [[Судот на Ејми]] (Judging Amy)
* [[Терористичка ќелија]] (Sleeper Cell)
* [[Ќе се вратат штрковите]] (Vratice se rode)
* [[Ургентен центар]] (ER)
* [[Хана Монтана]] (Hannah Montana)
* [[ЦСИ Лас Вегас]] (CSI: Crime scene investigation)
* [[ЦСИ Мајами]] (CSI: Miami)
* [[ЦСИ Њујорк]] (CSI: NY)
* [[Сечи докторе]]
* [[Покемон]] (Pokémon)
* [[Куќичката на Мики Маус]] (Mickey Mouse Clubhouse)
* [[Мали Ајнштајни]] (Little Einsteins)
* [[Пингвините од Мадагаскар]] (The Penguins of Madagascar)
* [[Сунѓерот Боб Панталоновски]] (SpongeBob SquarePants)
=== Теленовели / Сапуници ===
* [[Под среќна ѕвезда]] (Pod sretnom zvijezdom)
* [[Сите мои деца]] (Butun Cocuklarim)
* [[Поинакви времиња]] (Genis Zamanlar)
* [[Од мене татко не бидува]] (Benden Baba Olmaz)
* [[Солзи на есента]] (Son Bahar)
* [[Имотот на дамата]] (Hanimin Ciftligi)
* [[ИЗА]] (Isa TKM)
* [[Долина на волците (ТВ Серија)|Долина на волците]] (Kurtlar vadisi pusu)
* [[1001 ноќ (ТВ Серија)|1001 ноќ]] (Binbir Gece)
* [[Америка (ТВ Серија)|Америка]] (América)
* [[Анастасија (ТВ Серија)|Анастасија]] (Estrambótica Anastasia)
* [[Ангели (ТВ Серија)|Ангели]] (Casi Ángeles)
* [[Антонела]] (Antonella)
* [[Барајќи го тато]] (Amarte Así)
* [[Девет месеци]] (Nueve lunas)
* [[Дивиот ангел]] (Muñeca Brava)
* [[Долина на сонцето]] (Dolina Sunca)
* [[Забранета љубов]] (Zabranjena Ljubav)
* [[Заклетва (ТВ серија)|Заклетва]] (El Juramento)
* [[Извор]] (El manantial)
* [[Јелена]] (Jelena)
* [[Качора]] (Kachorra)
* [[Клон (ТВ Серија)|Клон]] (O Clone)
* [[Кога ќе бидеш моја]] (Cuando seas mía)
* [[Кога лисјата паѓаат (ТВ Серија)]] (Yaprak Dökümü)
* [[Кралот на сточарите]] (O rei do gado)
* [[Љубов и презир]] (El desprecio)
* [[Љубов и омраза]] (Entre el amor y el odio)
* [[Магепсани]] (Incantesimo)
* [[Машка чест]] (Hombres de Honor)
* [[Млади бунтовници]] (Rebelde Way)
* [[Мојата роднина Чела]] (Mi prima Ciela)
* [[Научи ме да сакам]] (Te voy a enseñar a querer)
* [[Нескротливи срца]] (Corazones al límite)
* [[Одмаздници]] (Los Plateados)
* [[Патишта на љубовта]] (Las vías del amor)
* [[Повторно вљубени]] (Amar otra vez)
* [[Посилни од судбината]] (Contra viento y marea)
* [[Право на љубов]] (El privilegio de amar)
* [[Пристаниште на чудата]] (Porto dos milagres)
* [[Руби]] (Rubí)
* [[Саломе]] (Salomé)
* [[Сѐ ќе биде добро]] (Sve ce biti dobro)
* [[Семејни интриги]] (Laços de família)
* [[Скриени страсти]] (Pasión de gavilanes)
* [[Соледад]] (Soledad)
* [[ФМ.04]] (Frecuencia 04)
* [[Циганки (ТВ серија)|Циганки]] (Gitanas)
=== Квизови ===
* [[Кој сака да биде милионер]]
* [[50-50 (квиз шоу)|50-50]]
* [[Момент на вистината]]
* [[Тркало на среќата]]
* [[Бабабум]]
== Домашна програма ==
* [[Македонски народни приказни]]
* [[Еднооки]]
* [[К-15]]
* Цимери
* [[Штаб]]
* [[Опуштено]]
* [[Македонски идол]]
* [[А1 Ексклузив]]
* [[На рапорт со Јофе]]
{{Македонски медиуми}}
[[Категорија:Поранешни телевизиски канали во Македонија]]
[[Категорија:Телевизии во Скопје]]
[[Категорија:Појавено во 1993 година во Македонија]]
[[Категорија:Престаноци во 2011 година во Македонија]]
6922c54vo5mqr2v2jvq6cmi682t9jaw
ФК Охрид
0
31686
4796835
4673438
2022-07-26T10:16:13Z
GaniAjredini
97750
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football club
| clubname = ФК Охрид<br />FK Ohrid
| image =
| fullname = Фудбалски Клуб Охрид
| nickname = Рибари
| founded = {{Start date and age|1921}}
| ground = [[СРЦ Билјанини Извори]]
| capacity = 3,980
| chairman = Борче Малезанов
| manager = Наум Љамчевски
| league = [[Втора македонска фудбалска лига|Втора македонска лига - Запад]]
| season = [[Втора фудбалска лига на Македонија 2019/2020#Запад|2019/20]]<br />(недовршена)
| position = Втора лига - Запад, 9. од 10 места
| pattern_la1=
| pattern_b1=
| pattern_ra1=
| leftarm1=0050BC
| body1=0050BC
| rightarm1=0050BC
| shorts1=0050BC
| socks1=0050BC
| pattern_la2=_shouldersonwhite
| pattern_b2=_shouldersonwhite
| pattern_ra2=_shouldersonwhite
| leftarm2=FFFFFF
| body2=FFFFFF
| rightarm2=FFFFFF
| shorts2=FFFFFF
| socks2=0050BC
}}
'''ФК Охрид''' — [[Република Македонија|македонски]] [[фудбал]]ски клуб од [[Охрид]] кој моментално игра во [[Трета македонска фудбалска лига|Третата македонска лига - Југозапад]].
Натпреварите ги игра во бели (домашни) и сини (гостински) дресови. Стадионот на СРЦ „Билјанини извори“ каде настапува клубот е со капацитет од 3000 гледачи. Препознатливи прекари за ФК Охрид се: „Бели“ и „Рибари“
Моментално се натпреварува во Втора македонска фудбалска лига како ФК Охрид 2004.
Клубот е поддржан од навивачката група '''Рибари Охрид 1989'''
==Историја==
Фудбалскиот клуб '''Охрид''' е еден од најстарите [[фудбал]]ски клубови формирани во [[Македонија]] и воопшто на Балканот и е вистински репрезент на [[фудбал]]ската традиција во [[Охрид]]. Почетоците на клубот се од далечната [[1921]] година кога е формиран тогашниот ОСК [[Охрид]]. Под името ФК Охрид се натпреварува од [[1946]] година кога под тоа име се фузираат [[охрид]]ските [[фудбал]]ски клубови: ОСК, ФК Охридски бранови, ФК Југославија, ФК Рашанец и ФК Граѓански. Клубот за првпат во Македонската фудбалска лига, во времето на поранешна [[Југославија]], настапил во [[1948]] година кога завршил на осмото место. Еден од најзаслужните за развој на фудбалот во [[Охрид]] во тоа време бил тогашниот тренер на клубот, инженер Бошко Симоновиќ (селектор на репрезентацијата на Југославија која го освои третото место на светското фудбалско првенство во [[Уругвај]] 1930 година). Во [[1950]] година [[Охрид]] бил седми, а една година подоцна во сезоната 1951 година го освоил шестото место во Македонската лига. Клубот се натпреварувал и во купот на поранешна [[Југославија]]. Во периодот од 1992 година па навака се натпреварувал во III-та, II-та и 3 сезони [[(1994/95]] - осмо место, [[1995/6]] - тринаесетто место и [[2011/12)]] во I-та Македонска фудбалска лига. Неколкупати е освојувач на Охридскиот општински куп и има настапи во националниот куп. Во сезоната [[1993/94]] е освојувач на првенството во II-та Македонска фудбалска лига (запад). Од редовите на ФК Охрид произлегуваат неколку одлични [[фудбал]]ери кои своевремено биле репрезентативци на поранешна [[Југославија]] и [[Македонија]], како што се: Здравко Точко (младински репрезентативец на Југославија), Џевдет Шаиновски, Данчо Целевски, Мирослав Ѓокиќ (репрезентативци на [[Македонија)]].
==Играчи==
{{Fs start}}
{{Fs player|no=|name=Никола Капрически|nat=MKD|pos=GK}}
{{Fs player|no=1|name=Димитри Карамачоски|nat=MKD|pos=GK}}
{{Fs player|no=|name=Александар Мартиноски|nat=MKD|pos=DF}}
{{Fs player|no=|name=Дарко Иловски|nat=MKD|pos=DF}}
{{Fs player|no=20|name=Љубчо Митревски|nat=MKD|pos=DF}}
{{Fs player|no=|name=Ѓоко Гредоски|nat=MKD|pos=DF}}
{{Fs player|no=2|name=Александар Велески|nat=MKD|pos=DF}}
{{Fs player|no=|name=Ненад Шопоски|nat=MKD|pos=DF}}
{{Fs player|no=16|name=Кристијан Далчески|nat=MKD|pos=DF}}
{{Fs player|no=|name=Јован Китрозоски|nat=MKD|pos=MF}}
{{Fs player|no=|name=Антонио Нически|nat=MKD|pos=MF}}
{{Fs mid}}
{{Fs player|no=|name=Дарко Клечкароски|nat=MKD|pos=MF}}
{{Fs player|no=|name=Наум Вељаноски|nat=MKD|pos=MF}}
{{Fs player|no=|name=Душко Дејкоски|nat=MKD|pos=MF}}
{{Fs player|no=|name=Игор Бочески|nat=MKD|pos=MF}}
{{Fs player|no=|name=Наум Џалески|nat=MKD|pos=MF}}
{{Fs player|no=|name=Томче Речкоски|nat=MKD|pos=MF}}
{{Fs player|no=|name=Игор Бочески|nat=MKD|pos=MF}}
{{Fs player|no=|name=Христијан Димоски|nat=MKD|pos=FW}}
{{Fs player|no=|name=[[Исник Алими]]|nat=MKD|pos=FW}}
{{Fs player|no=|name=Игор Клечкароски|nat=MKD|pos=FW}}
{{Fs player|no=13|name=Antonio Kalanoski|nat=MKD|pos=FW}}
{{Fs end}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.ffm.com.mk Фудбалска федерација на Македонија] - официјална страна
* [http://www.fkohrid.weebly.com ФК Охрид]
{{ФК-никулец}}
{{Прва фудбалска лига на Македонија 2011/2012}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Охрид}}
[[Категорија:Фудбалски клубови од Македонија]]
[[Категорија:Фудбалски клубови од Охрид]]
[[Категорија:Појавено во 1921 година во Македонија]]
k4ujfxrhtcvswkbq863b54g0s1bctg4
Петре Арсовски
0
37882
4796611
4795573
2022-07-25T15:26:33Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Петре Арсовски
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|12|јуни|1945}}
| роден-место = [[Мокрени]], {{роден во|Велешко}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Среќна Нова ’49]]<br> [[Истрел (филм)|Истрел]]<br>[[Сенки над Балканот]]<br>[[Тетовирање (филм) |Тетовирање]]<br>[[Македонскиот дел од пеколот]]<br>[[Трето полувреме]]<br>[[Златна петорка]]<br>[[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Петар Арсовски''' (р. {{роден на|12|јуни|1945}} во [[Мокрени]], {{роден во|Велешко}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Животопис ==
Петар Арсовски дипломирал на Факултетот за драмски уметности во [[Скопје]].
Првата улога Петре Арсовски ја остварува во [[1968]] година во претставата „''Венецијански близнаци''“ во улога Првиот полицаец, чија премиера била одржана на [[12 декември]] [[1968]] година. Во текот на својата театарска кариера, учествувал во глумење на 52 ликови на сцената на МНТ, како и 15 ликови на други сцени од други театри.
За првпат на филм се појавил во играниот филм „[[Македонскиот дел од пеколот]]“ во [[1971]] година. Во [[1974]] година се вработил во [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]] каде се пензионирал во [[2009]] година. И покрај пензионирањето, Арсовски продолжил со играњето во претстави и филмови.
Во 2018 година по повод 50 години од својата актерска кариера, Арсовски направил изложба во фоајето на Македонскиот народен театар<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://kurir.mk/makedonija/kultura/izlozba-za-50-godini-akterska-kariera-na-petre-arsovski/|title=Изложба за 50 години актерска кариера на Петре Арсовски|last=|first=|date=18 декември 2018|work=kurir.mk|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref>.
Добитник е на повеќе награди и признанија.
Живее и работи во Скопје.
* Петре Арсовски е еден од предавниците, кодоши на [[Ристо Шишков]].
== Филмографија==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1970.-те[[#1|▲]]<div id="1970"/>
|-
| 1971 || [[Македонски дел од пеколот]] ТВ-филм || Панде Кајзеро
|-
| 1972 || [[Истрел (филм) |Истрел]] ТВ-филм || Игор
|-
| 1973 || [[Добра долина (филм) |Добра долина]] ТВ-филм ||
|-
| 1973 || [[Смилевскиот конгрес (филм) |Смилевскиот конгрес]] ТВ-филм || Петар Ацев
|-
| 1974 || [[Средба (филм) |Средба]] ТВ-филм || Јон
|-
| 1974 || [[Волшебното самарче (телевизиска серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија || Петре
|-
| 1975 || [[Јад (филм) |Јад]] ТВ-филм ||
|-
| 1976 || [[Цимерите од соба 306]] ТВ-филм ||
|-
| 1976 || [[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]] ТВ-филм || Јован
|-
| 1977 || [[Итар Пејо (телевизиска серија) |Итар Пејо]] ТВ-серија || Клисарот
|-
| 1977 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм ||
|-
| 1977 || [[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]] ТВ-филм ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1980.-те[[#1|▲]]<div id="1980"/>
|-
| 1980 || [[Време води (филм) |Време води]] ТВ-филм || Петар
|-
| 1981 || [[Булки крај шините]] ТВ-филм || Ристе
|-
| 1982 || [[Јужна патека]] ТВ-филм || Ѓорѓи
|-
| 1982 || [[Јагне на ражен (филм) |Јагне на ражен]] ТВ-филм || Кузман
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија ||
|-
| 1983 || [[Записник (филм) |Записник]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Опасни траг (филм) |Опасни траг]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Белото циганче (телевизиска серија) |Белото циганче]] ТВ-серија ||
|-
| 1984 || [[Го мемираше мојот јастраб]] ТВ-филм || Бајрам
|-
| 1985 || [[На наш начин]] ||
|-
| 1985 || [[Бушава азбука]] ТВ-серија ||
|-
| 1985 || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм || Симеон
|-
| 1986 || [[Среќна Нова ’49]] ТВ-филм || Бургер
|-
| 1989 || [[Еурека]] ТВ-серија || Човекот
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990.-те[[#1|▲]]<div id="1990"/>
|-
| 1990 || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија) |Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Геро
|-
| 1991 || [[Тетовирање (филм) |Тетовирање]] ТВ-филм || Командир
|-
| 1992 || [[Заминување од Пасквелија (филм) |Заминување од Пасквелија]] ТВ-филм || Арџо
|-
| 1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Сакир
|-
| 1993 || [[Крик на немиот Индијанец (филм) |Крик на немиот Индијанец]] ТВ-филм ||
|-
| 1995 || [[Ангели на отпад (филм) |Ангели на отпад]] ||
|-
| 1995 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1997 || [[Џипси меџик]] ТВ-филм ||
|-
| 1998 || [[Салон Хармони]] ТВ-серија ||Полицаецот
|-
| 1998 || [[Збогум на 20-тиот век]] ТВ-филм ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2000.-те[[#1|▲]]<div id=2000"/>
|-
| 2000 || [[Је ли јасно пријатељу]] ТВ-филм || Бесим
|-
| 2000-2001 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија ||
|-
| 2000-2001 || [[Досие Скопје]] ТВ-серија ||
|-
| 2001 || [[Одмазда (филм) |Одмазда]] ТВ-филм || Александар
|-
| 2002 || [[Вампирџија (филм) |Вампирџија]] ||
|-
| 2002 || [[Заведени]] ТВ-серија ||
|-
| 2003 || [[Седум приказни за љубовта и свршувањето]] ТВ-филм ||
|-
| 2003 || [[Едно од лицата на смртта]] ТВ-филм ||
|-
| 2003 || [[Волци (филм) |Волци]] ТВ-филм || Лазе
|-
| 2003 || [[Нежната прашина на заборавот]] ТВ-серија ||
|-
| 2004 || [[Големата вода (филм) |Големата вода]] ТВ-филм ||Воен доктор
|-
| 2005 || [[Обични луѓе (телевизиска серија) |Обични луѓе]] ТВ-серија || Трпе
|-
| 2005 || [[Бал-кан-кан]] ТВ-филм ||
|-
| 2006 || [[Караула]] ТВ-филм || Илиевски
|-
| 2006 || [[Стрмоглави]] ТВ-филм ||
|-
| 2006 || [[Патувања со рабробил]] ТВ-филм ||
|-
| 2006 || [[Мост (ТВ-филм) |Мост]] ТВ-филм || Славеј
|-
| 2006 || [[Американецот (филм) |Американецот]] ТВ-филм ||
|-
| 2007 || [[Стапица (филм) |Стапица]] ТВ-филм || Вељо
|-
| 2009 || [[На изгрејсонце]] ТВ-филм || Војдан
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2010.-те[[#1|▲]]<div id="2010"/>
|-
| 2011 || [[Ова не е американски филм (филм) |Ова не е американски филм]] ТВ-филм ||
|-
| 2011 || [[Мистер Рубин]] ТВ-филм || Професор
|-
| 2012 || [[Скопје Ремикс]] ТВ-филм ||
|-
| 2012 || [[Трето полувреме (филм) |Трето полувреме]] ТВ-филм || Папас
|-
| 2013 || [[Балканот не е мртов]] ТВ-филм ||
|-
| 2013 || [[Равна гора]] ТВ-серија ||
|-
| 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм || Прв трговец
|-
| 2015 || [[За кралот и татковината]] ТВ-филм ||
|-
| 2015 || [[Шишка делукс]] ||
|-
| 2016 || [[Ноќно живеење (филм) |Ноќно живеење]] ТВ-филм ||
|-
| 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм || Димчо
|-
| 2016 || [[Златна петорка (филм) |Златна петорка]] ТВ-филм || Џиџи
|-
| 2017 || [[На терапија]] ТВ-серија ||
|-
| 2017-2019 || [[Сенки над Балканот]] ТВ-серија || Газда Киро
|-
| 2019 || [[Ефектот на среќа]] ТВ-филм || Професорот
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2020.-те[[#1|▲]]<div id="2020"/>
|-
| 2020 || [[Другарот]] ТВ-филм || Димче
|-
| 2022 || [[Лена и Владимир]] ТВ-филм || Васил
|}
== Награди ==
*2018 - [[награда „11 Октомври“]] за животно дело од областа на културата и уметноста<ref>[http://www.sobranie.mk/2016-2020-soopstenija-ns_article-dodeluvanje-na-drzavnata-nagrada-11-oktomvri-2018.nspx Доделување на наградата 11 Октомври] на семрежното место на Собранието на Република Македонија</ref>
*2018 - Награда за животно дело [[Војдан Чернодрински]]
*2021 - Награда "13-ноември" на град [[Скопје]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|0037590}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Арсовски, Петар}}
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Македонски телевизиски глумци]]
[[Категорија:Југословенски глумци]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Мокрени]]
[[Категорија:Добитници на наградата „11 Октомври“]]
[[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]]
d6sra1cn3sgsr3f2te5qnolgr0ht6l8
Марин Бабиќ
0
37884
4796610
4774075
2022-07-25T15:25:34Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Марин Бабиќ
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|||1947}}
| роден-место ={{роден во|Белград}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Солунски патрдии (ТВ серија)|Солунски патрдии]]<br> [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]]<br>[[Претежно ведро (телевизиска серија)|Претежно ведро]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Викенд на мртовци (филм) |Викенд на мртовци]]<br>[[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]]<br>[[Јужна патека (филм) |Јужна патека]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Марин Бабиќ''' (роден во {{роден на|||1947}} во {{роден во|Белград}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Биографија==
Марин Бабиќ во 1971 година дипломирал на Театарската Академија во [[Софија]] и истата година се вработил во [[Драмски театар - Скопје|Драмски Театар Скопје]]. Учествувал во бројни и значајни улоги во бројни претстави не само во Драмскиот театар, туку и во други театри и проекти.
== Театарски претстави ==
*„Болен Дојчин“
* „Лиза, Лиза“
* „Свадба“
* „Учени жени“
* „Собирен центар“
* „Бура“
* „Вообразениот болен“
* „Злостори на срцето“
* “најголемиот подвиг на витезот Сукало“
* „Ивона кнегиња бургундска“
* „Солунски патрдии“
* „Рибарски караници“
* „Косанчиќев венец бр. 7“
* „Хаос зад кулиси“
* „Викенд на мртовци“
* „Ноќ спроти Водици“
* „зојкиниот стан“
* „Смртта на Дантон“
* „Стапица“
* „Сказна за времето“
* „Сили во воздухот“
* „Самоубиец“
* „Балконот“
* „Не сега драга...“
* „Прости дарови“
* „Амадеус“
* „Дедо Мраз и Феферона“
* „Заводникот од западниот свет“
* „Словенскиот ковчег“
* „Платонов“
* „Ферхад и Ширин“
* „Демонот од Дебармаало“
== Филмографија ==
{{Филмографија-домашни|глумца=Марин Бабиќ}}|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1970-те
|-
| 1973 || [[Колнати сме, Ирина]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Јад (филм)|Јад]] ТВ-филм || /
|-
| 1977 || [[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]] ТВ-филм || /
|-
| 1978 || [[Сеќерна приказни]] ТВ-филм ||
|-
| 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија || Миле
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1980-те
|-
| 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм || /
|-
| 1981 || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм || /
|-
| 1981 || [[Доротеј (филм)|Доротеј]] ТВ-филм || /
|-
| 1982 || [[Јужна патека (филм)|Јужна патека]] ТВ-филм || Данчо
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија || /
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]] ТВ-филм|| /
|-
| 1985 || [[Јазол (филм)|Јазол]] ТВ-филм || /
|-
| 1985 || [[Бушава азбука (телевизиска серија)|Бушава азбука]] ТВ-серија || /
|-
| 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ-серија)|Солунски патрдии]] ТВ-серија || Божин
|-
| 1987 || [[Претежно ведро (телевизиска серија)|Претежно ведро]] ТВ-серија || Панко Јовановски
|-
| 1987 || [[Училиште за кловнови]] ТВ-серија || /
|-
| 1988 || [[Викенд на мртовци]] ТВ-серија || Свадбар
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990-те
|-
| 1990 || [[Викенд на мртовци]] ТВ-филм || Свадбар
|-
| 1991 || [[Македонија може (телевизиска серија)|Македонија може]] ТВ-серија || /
|-
| 1991 || [[Во кафулето кај Гане]] ТВ-филм ||
|-
| 1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија || /
|-
| 1992 || [[Сили во воздухот (филм|Сили во воздухот]] ТВ-филм || /
|-
| 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-серија ||
|-
| 1998 || [[Збогум на 20-тиот век]] ТВ-серија || /
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2000-те[[#1|▲]]<div id="2000"/>
|-
| 2002 || [[Глужд во времето]] ТВ-филм ||
|-
| 2003 || [[Волци]] ТВ-филм ||
|-
| 2006 || [[Мост (филм) |Мост]] ТВ-филм ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2010-те
|-
| 2010 || [[Мисија Лондон (филм) |Мисија Лондон]] ТВ-филм ||
|-
| 2012 || [[Бардо (филм)|Бардо]] Краток филм || Приест
|-
| 2012-2016 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2020.-те
|-
| 2022 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|1274749}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Бабиќ, Марин}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Македонски телевизиски глумци]]
[[Категорија:Југословенски глумци]]
[[Категорија:Македонски Срби]]
4nzf49l2mz8mxdyl559s6dmvs3di4eu
Генерално собрание на Обединетите Нации
0
38915
4796606
4622149
2022-07-25T15:24:57Z
Vlad5250
77190
Vlad5250 ја премести страницата [[Генерално собрание на ООН]] на [[Генерално собрание на Обединетите Нации]]
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
{{Infobox United Nations
|name = Генерално собрание на ООН<small><br />{{јаз|ar|الجمعية العامة للأمم المتحدة}} {{ar icon}}<br />{{јаз|zh|联合国大会}} {{zh}}<br />{{јаз|fr|Assemblée générale des Nations unies}} {{fr}}<br />{{јаз|ru|Генера́льная Ассамбле́я ООН}} {{ru}}<br />{{јаз|es|Asamblea General de las Naciones Unidas}} {{es}}</small>
|image = UN General Assembly hall.jpg
|caption = Салата на Генералното собрание на ООН во нејзиното седиште во Њујорк
|type = Главен орган
|acronyms = GA, UNGA<br>AG
|head = {{nowrap|[[Претседател на Генералното собрание на ОН|Претседател]]: {{знамеикона|Slovakia}} [[Мирослав Лајчак]]}}
|status = Активно
|established = 1945
|website = [http://www.un.org/ga www.un.org/ga]
|parent = Обединети Нации
|subsidiaries =
|footnotes =
}}
'''Генералнотo coбраниe на Обединетите Нации''' cпаѓа во главните органи на [[Обединетите Нации]]. Тоа е единствениот орган во кој се претставени сите држави-членки. Тие уживаат еднаков статус без оглед на својата големина, развиеност или потенцијал. Во Генералното собрание доаѓа до израз принципот на правна еднаквост на државите. Генералното собрание има широки [[прерогативи]]. Тоа може да расправа прашања од делокруг на организацијата, освен за оние што се на дневен ред на [[Совет за безбедност на ОН|Советот за безбедност]]. Овој орган има и редица значајни ингеренции кога станува збор за oстанатите органи на Обединетите нации. Taкa на пример, тој ги избира привремените членови на Советот за безбедност, ги избира и членовите на [[Економски и социјален совет|Економскo-cоцијалниот совет]]. Генералното собрание го избира и [[Генерален секретар на ОН|Генералниот секретар на ОН]], но по препорака на Советот за безбедност, додекa пак, заедно co Coветот за безбедност, ги избираат cудиите на [[Меѓународен суд на правдата|Меѓународниот cуд на правдата]]. Во областа на финансиското работење на ОН Генералното собрание има првостепена надлежност. Имено тоа го разгледува и одобрува буџетот на Организацијата. Генералното собрание се состанува на редовни годишни заседанија што започнуваат во третиот вторник во септември. Исто така, по барање на Советот за безбедност или на мнозинството држави-членки, можат да се свикаат и специјални, односно специјални вонредни заседанија. Официјалните и работни јазици на Генерално coбрание се [[англиски]]от, [[арапски]]от, [[кинески јазик|кинески]]от, [[руски]]от, [[француски]]от и [[шпански]]от.
Во периодот од [[18 септември]] [[2007]] до [[16 септември]] [[2008]] година претседател на Генералното собрание беше [[Срѓан Керим]]. Претходно, во периодот 1977-1978 година претседател на Генералното собрание беше и [[Лазар Мојсов]], како претставник на [[СФРЈ|поранешна Југославија]].
== Надворешни врски ==
* [http://www.un.org/ga Официјална страница на Генералното собрание на ОН]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{никулец}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Обединети нации]]
jpc1ydxh7p7ln3zzcuj3orxhah3h3e6
Ѓорѓи Колозов
0
39301
4796572
4780738
2022-07-25T14:41:15Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Ѓорѓи Колозов
| портрет = Kolozov 1.jpg
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|26|февруари|1948}}
| роден-место = {{роден во|Богданци}}<br>{{знаменце|Flag of North Macedonia (1944–1946).svg}} [[Народна Република Македонија|Македонија]]
| починал-дата = {{починал на и возраст|df=yes|2003|10|13|1948|02|26}}
| починал-место = {{починал во|Скопје}}<br>{{знаме|Македонија}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]]<br>[[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]]<br>[[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]]<br>[[Јуначко колено (телевизиска серија) |Јуначко колено]]<br>[[Тетовирање (филм) |Тетовирање]]<br>[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]]<br>[[Каца (филм) |Каца]]<br>[[Последниот фалцер]]<br>[[Смилевскиот конгрес (филм) |Смилевскиот конгрес]]<br>[[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]]
| занимање = глумец
| сопружник = [[Шенка Колозова]]
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =[[Катерина Колозова]]
}}
'''Ѓорѓи Колозов''' ([[26 февруари]] [[1948]] во [[Богданци]] – {{починал на|13|октомври|2003}} во [[Скопје]]) — еден од најпознатите [[глумец|глумци]] во [[Македонија]], најзапаметен е по неговите извонредни толкувања на разни типски ликови од народно творештво како [[цар]], кадија, чорбаџија, селанец, па дури и како [[Господ]]. Уживал популарност и во [[македонската дијаспора]], во [[Австралија]], [[САД]], како и во соседните држави на [[Балкан]]от.
== Образование ==
Дипломирал на [[Факултет за драмски уметности|Академијата за драмска уметност]] (денес Факултет за драмски уметности), на [[Универзитет Св. Кирил и Методиј|универзитетот „Свети Кирил и Методиј“]] во [[Скопје]] во [[1973]] година.
== Кариера ==
По дипломирањето, тој е во постојан работен однос со [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]].
Неговата популарност била резултат на неговото долгогодишно искуство и мошне популарната македонска ТВ-серија „[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]]“ засновани на збирката народни преданија издадени во [[XIX век]] од собирачите на македонски народни умотворби како [[Марко Цепенков]], [[Кузман Шапкарев]], [[Ѓорѓи Пулевски]] и други. Овие приказни имаат непроценливо значење за македонската [[фолклористика]], за [[етнографија]]та, [[лингвистика]]та, [[Историја на Македонија|националната историја]] и за правото и моралот на [[Македонци]]те.
Почнувајќи од [[1984]] година, со серијата која првично била насловена како „Легенди и преданија“, па од [[1986]] до [[2003]] година како телевизиска серија „[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]]“ во продукција на [[Македонска радиотелевизија|МРТ]], имал снимено околу 300 епизоди.
Во Драмата на [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]] се вработил во [[1975]] г. На оваа сцена имал остварено позначјани улоги во претставите: „Од многу ум“, „Андрокле и лавот“, „Госпоѓа министерка“, „[[Чорбаџи Теодос]]“, „Женидба“, „Воена тајна“, „Мрестење на краповите“, „Слободни врски“, „[[Валпургиска ноќ]]“, „Рекламна бајка“ и други.<ref>Мазов, Иван (1982) Сцената и Човекот. Скопје: Книгоиздателство Култура, 1-4 том</ref>
Настапил во повеќе играни ''филм''ови како во македонска продукција така и во продукција на [[Вардар Филм]] во периодот на поранешна СФРЈ, меѓу кои: „[[Македонскиот дел од пеколот (филм)|Македонскиот дел од пеколот]]“, "[[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]]", "[[Истрел (филм) |Истрел]]", „[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]„ и други.
Во 2016 година од страна на [[Државен архив на Република Македонија|Државниот архив на Република Македонија]] биле објавени документи според кои Ѓорѓи Колозов бил следен од страна на [[УДБА|Управата за државна безбедност]] во времето кога бил студент<ref>[http://sitel.com.mk/poznatiot-akter-gjorgji-kolozov-bil-sleden-od-udba http://sitel.com.mk]</ref>.
== Филмографија==
{| class="wikitable sortable"
|-
! Година
! Филм
! Улога
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1970.-те[[#1|▲]]<div id="1970"/>
|-
| 1971
|[[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм
|
|-
| 1972
|[[Истрел (филм)|Истрел]] ТВ-филм
|
|-
| 1973
|[[Смилевскиот конгрес (филм)|Смилевскиот конгрес]] ТВ-филм
| [[Христо Узунов]]
|-
| 1975
|[[Волшебното самарче (ТВ-серија)|Волшебното самарче]] ТВ-серија
|
|-
|1975
|[[Јад (филм) |Јад]] ТВ-филм ||
|-
|1976
|[[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]] ТВ-филм ||
|-
|1977
| [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм ||
|-
| 1978
|[[Златни години (филм)|Златни години]] ТВ-серија
|-
| 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1980.-те[[#1|▲]]<div id="1980"/>
|-
| 1980
|[[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм ||
|-
| 1981
|[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм ||
|-
| 1981
|[[Милион Маченици]] ТВ-филм ||
|-
| 1982
|[[Илинден (филм)|Илинден]] ТВ-серија
|
|-
|1982
|[[Едно лето]] ТВ-серија
|
|-
| 1983
|[[Записник (филм)|Записник]]
|
|-
| 1983
|[[Кога тетин Климент шеташе над градот (филм)|Кога тетин Климент шеташе над градот]]
| Меанџијата
|-
|1983
|[[Ликвидатор]]
|
|-
|1984
|Исчекување ТВ-филм
|
|-
| 1984 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм || Учителот
|-
|1984
|Исповед на таксистот ТВ-филм
|
|-
| 1984
|[[Јуначко колено (филм)|Јуначко колено]] ТВ-серија
| Чакмак-ефенди
|-
| 1984
|[[Белото Циганче (филм)|Белото Циганче]] ТВ-серија
|
|-
|1984-1985
|[[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
|1984-1985
|[[Легенди и преданија (телевизиска серија)|Легенди и преданија]]
|
|-
| 1985
|[[Случки од животот (филм)|Случки од животот]] ТВ-серија
|
|-
| 1985-1986
|[[Крале Марко јунак стана]] ТВ-серија || Дедото
|-
| 1985
|[[Ајде да се дружиме (телевизиска серија)|Ајде да се дружиме]] ТВ-серија
| Поце Кокале
|-
| 1985
|[[На наш начин (филм)|На наш начин]] ТВ-филм
|
|-
| 1985
|[[Од зад грб (ТВ-филм)|Од зад грб]] ТВ-филм
|
|-
|1986
|[[Среќна нова '49]] ТВ-филм ||
|-
|1986-1992
|[[Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
|1987
|[[Случки од животот]] ТВ-серија
|
|-
| 1987
|[[Македонски балади]] ТВ-серија || Јанкула, Александар Турунџев
|-
| 1987-1990
|[[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ-серија
| Ристо Кабџеш
|-
|1987
|Народни трибуни
|Васил Главинов
|-
|1987-1988
|[[Чук, чук, Стојанче]] ТВ-серија
|
|-
| 1988
| [[Марика лета со авион]] ТВ-филм ||
|-
| 1988-1991
|[[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија
|
|-
|1989-1993
|[[Еурека]] ТВ-серија
|
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990.-те[[#1|▲]]<div id="1990"/>
|-
|1990
|[[Весела математика]] ТВ-серија
|
|-
|1990-1994
|[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1991
|[[Елелига Пепелига]] ТВ-серија ||
|-
| 1991
|[[Поштар (филм)|Поштар]] ТВ-филм
| Поштар 1
|-
| 1991
|[[Опстанок (филм)|Опстанок]] ТВ-серија
| Селанец
|-
| 1991
|[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм
| Лале
|-
| 1992
| [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
| 1992
| [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-серија ||
|-
| 1992
| [[Последната Македонска елегија]] ТВ-филм ||
|-
| 1992
| [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм ||
|-
| 1993
| [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм ||
|-
| 1993-1995
| [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
| 1994
|[[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм ||
|-
| 1994
| [[Прекалени]] ТВ-серија ||
|-
| 1994-1995
| [[Бумбари]] ТВ-серија ||
|-
| 1995
|[[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија
|
|-
| 1995
|[[Бус за Дус (серија) |Бус за Дус]] ТВ-серија
|
|-
| 1995-1997
| [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
| 1996
|[[Батко Гого нема Пари (филм)|Батко Гого нема Пари]] ТВ-филм || /
|-
| 1996-2000
|[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1998-2000
|[[Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
| 1999
|[[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм ||
|-
| 1999
|[[Каца (филм) |Каца]] ТВ-филм
| Трајче
|- style= "background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2000.-те[[#1|▲]]<div id="2000"/>
|-
| 2000
|[[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија ||
|-
| 2000-2001
|[[Светот има осум страни]] ТВ-серија || /
|-
|2000-2003
|[[Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
| 2001
|[[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм
|
|-
| 2003
|[[Последниот фалцер]] ТВ-филм
| Грбавиот
|}
== Награди ==
* Награда "13-ноември"
* Награда "[[Ристо Шишков]]"
* Награда за артист на годината според анкетата на "Екран"
* Награна "[[Војдан Чернодрински]]"
* Награда за најпопуларно ТВ-лице според анкетата на "Екран"
* Награда "11-октомври"
* Награда на весникот "Дневник" од "[[Нови Сад]]" за улогите во "[[Македонски народни приказни]]"
* Награда "[[Васил Иљоски]]"
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|1300377}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Колозов, Ѓорѓи}}
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Македонски телевизиски глумци]]
[[Категорија:Југословенски глумци]]
[[Категорија:Луѓе од Богданци]]
[[Категорија:Починати во Скопје]]
[[Категорија:Родени во 1948 година]]
[[Категорија:Починати во 2003 година]]
[[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]]
p9aqo6yq4aco5x89x3isxbimm7wc7ql
4796573
4796572
2022-07-25T14:41:58Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Ѓорѓи Колозов
| портрет = Kolozov 1.jpg
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|26|февруари|1948}}
| роден-место = {{роден во|Богданци}}<br>{{знаменце|Flag of North Macedonia (1944–1946).svg}} [[Народна Република Македонија|Македонија]]
| починал-дата = {{починал на и возраст|df=yes|2003|10|13|1948|02|26}}
| починал-место = {{починал во|Скопје}}<br>{{знаме|Македонија}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]]<br>[[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]]<br>[[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]]<br>[[Јуначко колено (телевизиска серија) |Јуначко колено]]<br>[[Тетовирање (филм) |Тетовирање]]<br>[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]]<br>[[Каца (филм) |Каца]]<br>[[Последниот фалцер]]<br>[[Смилевскиот конгрес (филм) |Смилевскиот конгрес]]<br>[[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]]
| занимање = глумец
| сопружник = [[Шенка Колозова]]
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =[[Катерина Колозова]]
}}
'''Ѓорѓи Колозов''' ([[26 февруари]] [[1948]] во [[Богданци]] – {{починал на|13|октомври|2003}} во [[Скопје]]) — еден од најпознатите [[глумец|глумци]] во [[Македонија]], најзапаметен е по неговите извонредни толкувања на разни типски ликови од народно творештво како [[цар]], кадија, чорбаџија, селанец, па дури и како [[Господ]]. Уживал популарност и во [[македонската дијаспора]], во [[Австралија]], [[САД]], како и во соседните држави на [[Балкан]]от.
== Образование ==
Дипломирал на [[Факултет за драмски уметности|Академијата за драмска уметност]] (денес Факултет за драмски уметности), на [[Универзитет Св. Кирил и Методиј|универзитетот „Свети Кирил и Методиј“]] во [[Скопје]] во [[1973]] година.
== Кариера ==
По дипломирањето, тој е во постојан работен однос со [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]].
Неговата популарност била резултат на неговото долгогодишно искуство и мошне популарната македонска ТВ-серија „[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]]“ засновани на збирката народни преданија издадени во [[XIX век]] од собирачите на македонски народни умотворби како [[Марко Цепенков]], [[Кузман Шапкарев]], [[Ѓорѓи Пулевски]] и други. Овие приказни имаат непроценливо значење за македонската [[фолклористика]], за [[етнографија]]та, [[лингвистика]]та, [[Историја на Македонија|националната историја]] и за правото и моралот на [[Македонци]]те.
Почнувајќи од [[1984]] година, со серијата која првично била насловена како „Легенди и преданија“, па од [[1986]] до [[2003]] година како телевизиска серија „[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]]“ во продукција на [[Македонска радиотелевизија|МРТ]], имал снимено околу 300 епизоди.
Во Драмата на [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]] се вработил во [[1975]] г. На оваа сцена имал остварено позначјани улоги во претставите: „Од многу ум“, „Андрокле и лавот“, „Госпоѓа министерка“, „[[Чорбаџи Теодос]]“, „Женидба“, „Воена тајна“, „Мрестење на краповите“, „Слободни врски“, „[[Валпургиска ноќ]]“, „Рекламна бајка“ и други.<ref>Мазов, Иван (1982) Сцената и Човекот. Скопје: Книгоиздателство Култура, 1-4 том</ref>
Настапил во повеќе играни ''филм''ови како во македонска продукција така и во продукција на [[Вардар Филм]] во периодот на поранешна СФРЈ, меѓу кои: „[[Македонскиот дел од пеколот (филм)|Македонскиот дел од пеколот]]“, "[[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]]", "[[Истрел (филм) |Истрел]]", „[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]„ и други.
Во 2016 година од страна на [[Државен архив на Република Македонија|Државниот архив на Република Македонија]] биле објавени документи според кои Ѓорѓи Колозов бил следен од страна на [[УДБА|Управата за државна безбедност]] во времето кога бил студент<ref>[http://sitel.com.mk/poznatiot-akter-gjorgji-kolozov-bil-sleden-od-udba http://sitel.com.mk]</ref>.
== Филмографија==
{| class="wikitable sortable"
|-
! Година
! Филм
! Улога
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1970.-те[[#1|▲]]<div id="1970"/>
|-
| 1971
|[[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм
|
|-
| 1972
|[[Истрел (филм)|Истрел]] ТВ-филм
|
|-
| 1973
|[[Смилевскиот конгрес (филм)|Смилевскиот конгрес]] ТВ-филм
| [[Христо Узунов]]
|-
| 1975
|[[Волшебното самарче (ТВ-серија)|Волшебното самарче]] ТВ-серија
|
|-
|1975
|[[Јад (филм) |Јад]] ТВ-филм ||
|-
|1976
|[[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]] ТВ-филм ||
|-
|1977
| [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм ||
|-
| 1978
|[[Златни години (филм)|Златни години]] ТВ-серија
|-
| 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1980.-те[[#1|▲]]<div id="1980"/>
|-
| 1980
|[[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм ||
|-
| 1981
|[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм ||
|-
| 1981
|[[Милион Маченици]] ТВ-филм ||
|-
| 1982
|[[Илинден (филм)|Илинден]] ТВ-серија
|
|-
|1982
|[[Едно лето]] ТВ-серија
|
|-
| 1983
|[[Записник (филм)|Записник]] ТВ-филм
|
|-
| 1983
|[[Кога тетин Климент шеташе над градот (филм)|Кога тетин Климент шеташе над градот]]
| Меанџијата
|-
|1983
|[[Ликвидатор]] ТВ-филм
|
|-
|1984
|Исчекување ТВ-филм
|
|-
| 1984 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм || Учителот
|-
|1984
|Исповед на таксистот ТВ-филм
|
|-
| 1984
|[[Јуначко колено (филм)|Јуначко колено]] ТВ-серија
| Чакмак-ефенди
|-
| 1984
|[[Белото Циганче (филм)|Белото Циганче]] ТВ-серија
|
|-
|1984-1985
|[[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
|1984-1985
|[[Легенди и преданија (телевизиска серија)|Легенди и преданија]]
|
|-
| 1985
|[[Случки од животот (филм)|Случки од животот]] ТВ-серија
|
|-
| 1985-1986
|[[Крале Марко јунак стана]] ТВ-серија || Дедото
|-
| 1985
|[[Ајде да се дружиме (телевизиска серија)|Ајде да се дружиме]] ТВ-серија
| Поце Кокале
|-
| 1985
|[[На наш начин (филм)|На наш начин]] ТВ-филм
|
|-
| 1985
|[[Од зад грб (ТВ-филм)|Од зад грб]] ТВ-филм
|
|-
|1986
|[[Среќна нова '49]] ТВ-филм ||
|-
|1986-1992
|[[Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
|1987
|[[Случки од животот]] ТВ-серија
|
|-
| 1987
|[[Македонски балади]] ТВ-серија || Јанкула, Александар Турунџев
|-
| 1987-1990
|[[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ-серија
| Ристо Кабџеш
|-
|1987
|Народни трибуни
|Васил Главинов
|-
|1987-1988
|[[Чук, чук, Стојанче]] ТВ-серија
|
|-
| 1988
| [[Марика лета со авион]] ТВ-филм ||
|-
| 1988-1991
|[[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија
|
|-
|1989-1993
|[[Еурека]] ТВ-серија
|
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990.-те[[#1|▲]]<div id="1990"/>
|-
|1990
|[[Весела математика]] ТВ-серија
|
|-
|1990-1994
|[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1991
|[[Елелига Пепелига]] ТВ-серија ||
|-
| 1991
|[[Поштар (филм)|Поштар]] ТВ-филм
| Поштар 1
|-
| 1991
|[[Опстанок (филм)|Опстанок]] ТВ-серија
| Селанец
|-
| 1991
|[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм
| Лале
|-
| 1992
| [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
| 1992
| [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-серија ||
|-
| 1992
| [[Последната Македонска елегија]] ТВ-филм ||
|-
| 1992
| [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм ||
|-
| 1993
| [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм ||
|-
| 1993-1995
| [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
| 1994
|[[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм ||
|-
| 1994
| [[Прекалени]] ТВ-серија ||
|-
| 1994-1995
| [[Бумбари]] ТВ-серија ||
|-
| 1995
|[[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија
|
|-
| 1995
|[[Бус за Дус (серија) |Бус за Дус]] ТВ-серија
|
|-
| 1995-1997
| [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
| 1996
|[[Батко Гого нема Пари (филм)|Батко Гого нема Пари]] ТВ-филм || /
|-
| 1996-2000
|[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1998-2000
|[[Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
| 1999
|[[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм ||
|-
| 1999
|[[Каца (филм) |Каца]] ТВ-филм
| Трајче
|- style= "background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2000.-те[[#1|▲]]<div id="2000"/>
|-
| 2000
|[[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија ||
|-
| 2000-2001
|[[Светот има осум страни]] ТВ-серија || /
|-
|2000-2003
|[[Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
| 2001
|[[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм
|
|-
| 2003
|[[Последниот фалцер]] ТВ-филм
| Грбавиот
|}
== Награди ==
* Награда "13-ноември"
* Награда "[[Ристо Шишков]]"
* Награда за артист на годината според анкетата на "Екран"
* Награна "[[Војдан Чернодрински]]"
* Награда за најпопуларно ТВ-лице според анкетата на "Екран"
* Награда "11-октомври"
* Награда на весникот "Дневник" од "[[Нови Сад]]" за улогите во "[[Македонски народни приказни]]"
* Награда "[[Васил Иљоски]]"
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|1300377}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Колозов, Ѓорѓи}}
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Македонски телевизиски глумци]]
[[Категорија:Југословенски глумци]]
[[Категорија:Луѓе од Богданци]]
[[Категорија:Починати во Скопје]]
[[Категорија:Родени во 1948 година]]
[[Категорија:Починати во 2003 година]]
[[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]]
gmq4jhnfxfu1a54f255xicfe1emos3i
ФК Караорман
0
49657
4796838
4673435
2022-07-26T10:33:20Z
GaniAjredini
97750
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football club |
| clubname = ФК Караорман|
| fullname = Фудбалски клуб Караорман Струга|
| image = [[Податотека|FK Karaorman Logo.png]]
| founded = {{Start date and age|1923}} |
nickname = Паткари |
ground = [[Градска Плажа (стадион)|Стадион Градска Плажа]]|
capacity = 500 |
league = [[Трета македонска лига|Трета македонска лига - Југозапад]] |
season = 2014-15 |
position = 8<small>ми</small> |
pattern_la1=|pattern_b1=|pattern_ra1=|
leftarm1=FF0000|body1=FF0000|rightarm1=FF0000|shorts1=FF0000|socks1=FF0000|
| pattern_la2=|pattern_b2=|pattern_ra2=
| leftarm2=FFFFFF|body2=FFFFFF|rightarm2=FFFFFF|shorts2=FFFFFF|socks2=FFFFFF
}}
'''ФК Караорман''' е [[Република Македонија|македонски]] [[фудбал]]ски клуб од [[Струга]]. Клубот настапува во [[Трета македонска фудбалска лига|Третата фудбалска лига - Југозапад]]. Своите домашни натпревари ги игра на [[Градска Плажа (стадион)|Стадионот Градска Плажа]], кој има капацитет од 500 гледачи. Клупска боја е црвената.
== Историја ==
ФК Караорман бил формиран во [[1923]] година, под името „[[Црн Дрим]]“, од напредната струшка младина. Меѓу еден од основачите на ФК Караорман бил и познатиот македонски сликар, [[Вангел Коџоман]]. По [[Втора светска војна|Втората светска војна]], клубот го добил денешното име [[Караорман]]. Во својата историја, клубот една сезона има настапувано во [[Прва македонска фудбалска лига|Првата фудбалска лига]]. Потоа се натпреварувал во [[Втора македонска фудбалска лига|Втората фудбалска лига]], освен мал период кога бил член на [[Трета македонска фудбалска лига|Третата фудбалска лига]].
==Поддржувачи==
Навивачката група на Караорман се нарекува „Паткари“.
== Надворешни врски ==
*[http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=114:karaorman&catid=27:3-liga-jugozapad-third-league-south-west&Itemid=122 Инфо за клубот на MacedonianFootball] {{en}}
*[http://www.ffm.com.mk Фудбалска федерација на Македонија] {{mk}}
[[Категорија:ФК Караорман| ]]
[[Категорија:Појавено во 1923 година во Македонија]]
hitskz9qb0j4z7hss7kzrj6huhzfz2m
4796839
4796838
2022-07-26T10:34:00Z
GaniAjredini
97750
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football club |
| clubname = ФК Караорман|
| fullname = Фудбалски клуб Караорман Струга|
| image =
| founded = {{Start date and age|1923}} |
nickname = Паткари |
ground = [[Градска Плажа (стадион)|Стадион Градска Плажа]]|
capacity = 500 |
league = [[Трета македонска лига|Трета македонска лига - Југозапад]] |
season = 2014-15 |
position = 8<small>ми</small> |
pattern_la1=|pattern_b1=|pattern_ra1=|
leftarm1=FF0000|body1=FF0000|rightarm1=FF0000|shorts1=FF0000|socks1=FF0000|
| pattern_la2=|pattern_b2=|pattern_ra2=
| leftarm2=FFFFFF|body2=FFFFFF|rightarm2=FFFFFF|shorts2=FFFFFF|socks2=FFFFFF
}}
'''ФК Караорман''' е [[Република Македонија|македонски]] [[фудбал]]ски клуб од [[Струга]]. Клубот настапува во [[Трета македонска фудбалска лига|Третата фудбалска лига - Југозапад]]. Своите домашни натпревари ги игра на [[Градска Плажа (стадион)|Стадионот Градска Плажа]], кој има капацитет од 500 гледачи. Клупска боја е црвената.
== Историја ==
ФК Караорман бил формиран во [[1923]] година, под името „[[Црн Дрим]]“, од напредната струшка младина. Меѓу еден од основачите на ФК Караорман бил и познатиот македонски сликар, [[Вангел Коџоман]]. По [[Втора светска војна|Втората светска војна]], клубот го добил денешното име [[Караорман]]. Во својата историја, клубот една сезона има настапувано во [[Прва македонска фудбалска лига|Првата фудбалска лига]]. Потоа се натпреварувал во [[Втора македонска фудбалска лига|Втората фудбалска лига]], освен мал период кога бил член на [[Трета македонска фудбалска лига|Третата фудбалска лига]].
==Поддржувачи==
Навивачката група на Караорман се нарекува „Паткари“.
== Надворешни врски ==
*[http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=114:karaorman&catid=27:3-liga-jugozapad-third-league-south-west&Itemid=122 Инфо за клубот на MacedonianFootball] {{en}}
*[http://www.ffm.com.mk Фудбалска федерација на Македонија] {{mk}}
[[Категорија:ФК Караорман| ]]
[[Категорија:Појавено во 1923 година во Македонија]]
tg489g6dfeslcij2gz47wfdiyagjvwa
Востание на Скендербег
0
50997
4796811
4796242
2022-07-26T08:22:41Z
Ehrlich91
24281
Одбиена последната промена (од [[Специјална:Придонеси/185.100.245.186|185.100.245.186]]) и ја поврати преработката 4217163 на Bjankuloski06
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
'''Востанието на Скендербег''' е востание на [[Албанци|албанскиот народ]] од XIV век против [[Османлиско Царство|Османлиското Царство]].
== Причини за востанието ==
Од [[1378]] година Османлиското Царство започнала постепено да ја наметнува својата власт и во [[Албанија]]. Таму како и во [[Македонија]] постоеле внатрешни феудални борби коишто ја слабееле државата, па Османлиите тоа без проблем го искористиле и го наметнале своето влијание.
Во периодот од [[1419]] до [[1432]] Османлиите во Албанија го воспоставиле [[Тимаро-спахиски систем|тимаро-спахискиот систем]].На населението му биле наметнати [[данок|даноци]], започнал процесот на [[исламизација]] поради што и албанските феудалци ги губеле имотите. Се земале машки деца коишто се воспитувале религиозно и биле претворани во [[јаничар]]и. Поради ова животот на населението бил тежок и неподнослив и тие се кревале на востанија коишто завршувале без успех.
== Почеток и тек на востанието ==
[[Податотека:Gjergj Kastrioti.jpg|thumb|right|[[Скендербег]].]]
[[Скендербег|Ѓерѓ Кастриоти-Скендербег]] бил испратен како заложник во [[Едрене]]. Таму тој го добил турското име [[Искендер]] и бил воспитуван во муслимански дух. Тој поседувал многу добри воени вештини и способности и многу големи познавања по што бил многу ценет и од султанот [[Мехмед II]].
Во Албанија Скендербег се вратил во [[1438]] година со титулата [[бег]]. Таму тој ја воочил лошата положба на населението и во [[1443]] година ја напуштил османлиската војска, се откажал од [[ислам]]от и го кренал албанскиот народ на востание.
[[Податотека:Kruja.jpg|thumb|right|260px|[[Кројска тврдина|Тврдината во Кроја]] од којашто Скендербег се бранел против османлиските војски]]
Скендербег ги искористил борбите коишто ги воделе унгарските војски на чело со [[Јанко од Хунедоара]], па со 300 коњаници успеал да ја заземе [[Тврдина Кроја(Круја)|тврдината Кроја(Круја)]], северно од [[Тирана]]. Турскиот гарнизон бил уништен, а востаниците го замениле османлискмото знаме со знаме со црвена основа и двоглав орел кој во тоа време бил симбол на [[Византија]] и на христијанството. По освојувањето на Кроја востаниците се упатиле кон централна Албанија каде што ослободиле уште неколку градови. Востанието било поддржано од селаните. По поразот на [[Турци]]те [[Скендербег]] во ослободените области формирал принципати, а на чело на еден од нив бил лично тој. Во [[1444]] година [[Скендербег]] го свикал народното собрание на сите главатари коишто всушност биле албанските феудалци и со нив решил да се формира Албанска лига како воено-политички сојуз.
Во [[март]] [[1444]] година во [[Леска (Албанија)|Леска]] албанските феудалци се договориле за командант на војската да биде прогласен [[Скендербег]], и да се формира [[Лига на албанските феудалци]] со цел феудалците за да ја поддржат борбата и годишно да собираат по 200.000 златни дукати. Меѓутоа и покрај договореното феудалците ја задржале својата автономија, а [[Скендербег]] од нив се разликувал само по тоа што бил прв меѓу еднаквите.
Тој околу себе собрал многу способни луѓе како што тоа бил [[Мојсеј Големиот]]. Била формирана [[Преторијанска гарда]] составена од 3.000 одбранбени војници.
[[Скендербег]] војувал цели 25 години против [[Османлиско Царство|Османлиското Царство]], а за тоа време имал и неколку славни битки. Во [[Битката кај Торвиол]] со 10.000 војници успеал да ја порази османлиската војска којашто броела дури 25.000 војници. Одбраната на тврдината Кроја против султаните [[Мехмед II]] и [[Мурат II]] широко се пренела низ цела [[Европа]], а [[Скендербег]] бил прогласен за ''генерал на векот''.
[[Податотека:Skanderseal.jpg|мини|лево|120п|Печатот на Скендербег]]
При своите војувања [[Скендербег]] сорабортувал и со [[Унгарија]] и [[Италија]], а и самиот патувал низ Западна Европа. Во [[1451]] година кралот на [[Неапол]] му испратил и воена помош на [[Скендербег]].
По смртта на [[Скендербег]] во [[1468]] година, со востанието раководеле неговиот син [[Жан Кастриот]] и неговиот внук [[Ѓерѓ Кастриот]]. Тие успеале да одолеат на османлиските напади сѐ до освојувањето на градот [[Скадар]] и [[Кројска тврдина|тврдината Кроја]] (Круја) по што брзо го задушиле востанието. Меѓутоа за да го пацифизираат албанскиот народ им требало време од десетина години,се до [[1479]] година.
== Последици од востанието ==
Востанието на [[Скендербег]] е прво посериозен активен вид на отпор на поробените балкански народи. Тоа вистински го опишува односот на османлиските власти кон балканските народи како и нивното незадоволство. По ова востание не престанало незадоволството од туѓата власт туку дополнително го зголемило револтот спрема Османлиите. На нивното уште поголемо незадоволство се надоврзало и тоа што по задушувањето на востанието во областите каде што тоа било најактивно бил извршуван огромен [[тероризам|терор]] врз населението.
[[Категорија:Албанија во средниот век]]
p88peum3v1ypiqeef14troouf82hg2r
Јонтен Ѓацо
0
51268
4796818
4794557
2022-07-26T09:04:05Z
Ehrlich91
24281
Одбиени последните 2 промени (од [[Специјална:Придонеси/Doni12345|Doni12345]]) и ја поврати преработката 4568599 на Bjankuloski06
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за филозоф
| region = Јонтен Ѓацо
| era = [[1589]] -[[1616]]<br /> [[Податотека:Flag of Tibet.svg|30px]]
| color = #E52B50
| name = Неговата светост Јонтен Ѓацо,<br />Четвртиот [[далај-лама]]
| image_name = 4Dalai.jpg
| birth = [[Тибет]]
| school_tradition = [[Гелуг]]
| main_interests =
| influences =
| influenced =
| notable_ideas =
}}
'''Јонтен Ѓацо''' ([[1589]]-[[1616]]) бил четвртиот [[далај-лама]]. Како внук на монголскиот владетел [[Алтан Кан]] тој е единствениот далај-лама шпто не бил [[Тибеќанец]], ако се смета дека честиот далај-лама [[Цангјанг Ѓацо]] кој бил [[Манпа]] (етничка група слична на Тибеќаните) се смета дека е [[Тибеќанец]].
Јонтен Ѓацо бил контроверзен бидејќи бил разочаран од [[Монголи|Монголците]] во веројатен обид за контрола над Тибет. Манастирите Гелугпа сепак го признале задалај-лама. Во [[1601]] година заедно со своите советници Монголци тој отишол во манастирот [[Дрепунг]] каде што тој учел од четвртиот [[панчен-лама]] [[Лобзанг Чоќи Ѓалцен]].
Многу Тибеќани не го признаваат и се обидуваат да ја повратат моќта, поддржани од наредбата на учењето [[Кагју]]. Ова предизвикало [[граѓанска војна]], а Јонтен Ѓацо бил принуден да ја напушти Ласа. Тој умрел во сомнителни околности на возраст од 27 години.
{{start box}}
{{succession box | before=[[Сонам Ѓацо]] | title=[[Далај-лама|Реинкарнација на далај-лама]] | after=[[Лозанг Ѓацо]] | years=}}
{{end box}}
{{Далај-лами}}
{{Нормативна контрола}}
ohr60vg9y18vl7sufve1xxs0y7xikoo
А2-телевизија
0
59483
4796813
4795740
2022-07-26T08:23:18Z
Ehrlich91
24281
Одбиена последната промена (од [[Специјална:Придонеси/Max&RubyFan|Max&RubyFan]]) и ја поврати преработката 4794704 на Bjankuloski06
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за ТВ канал
| name = А2-телевизија
| logofile = A2.jpg
| logosize =250px
| owner = {{МКД}}
| launched = 2008
| headquarters =
| country = [[Скопје]]
| broadcast area = [[Скопје]]
| web =
}}
'''А2-телевизија''' или само '''А2''' — поранешна [[Македонија|македонска]] телевизија ( нов телевизиски канал на А1 ) која започна со работа на [[1 јули]] [[2008]] година.
Оваа телевизија успешно котираше на македонскиот медумски пазар со до затворањето на сестринската [[A1 телевизија|А1]] .
А2 Телевизија успешно се ребрендираше кон крајот на [[2009]] година, со што се претстави ново лого и визуелен идентитет.
А2 Телевизија емитување голем број на забавни, политички и информативни емисии. Исто така емитуваше и добро познати серии. Од крајот на [[2010]] до почетокот на [[април]] [[2011]] година, А2 реагираше преку познатите серии. Моментално сигналот се емитува на Еутелсат 16A и Интелсат 901 до гледачите од [[Европа]], [[Соединети Американски Држави|САД]], [[Канада]] и [[Австралија]].
На 13 јуни 2012 и А2 згасна беше затворена од Советот на радио дифузија(СРД)поради непочитување на програмски формат.
Од А2 велат дека оствариле стабилен рејтинг со емитувањето на 19 Вести,Овде и Сега заедно со останатата програма која се емитуваше на А2.
И по затворањето на А2 вестите од проектот 19 се емитуваат на порталот Либертас секој ден во 19.00 часот.
== Емисии ==
* [[19 Вести]]
* [[В.И.П]]
* [[На рапорт со Јофе]]
* [[Фаци]]
* [[Во здраво тело-здрав дух]]
* [[Заборавени]]
* [[Овде и сега]]
== Серии ==
* [[Капри]]
* [[Мартин од скалите]]
{{Македонски медиуми}}
[[Категорија:Поранешни телевизиски канали во Македонија]]
[[Категорија:Телевизии во Скопје]]
[[Категорија:Појавено во 2008 година во Македонија]]
[[Категорија:Престаноци во 2011 година во Македонија]]
[[bg:А2 (телевизия)]]
4rf725xrq00xiu84cbzkqgoeye1sosx
Мите Грозданов
0
66669
4796603
4787233
2022-07-25T15:20:27Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Мите Грозданов
| портрет = Мите Грозданов.jpg
| px =
| опис = Мите Грозданов
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|14|декември|1943}}
| роден-место ={{роден во|Струмица}}
| починал-дата = {{починал на|25|ноември|2018}}
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Македонски народни приказни (ТВ-серија)|Македонски народни приказни]]<br> [[Смилевскиот конгрес (филм)|Смилевскиот конгрес]]<br>[[Солунски патрдии (ТВ-серија)|Солунски патрдии]]<br>[[Среќна нова '49]]<br>[[Колнати сме, Ирина]]<br>[[Каца (филм) |Каца]]<br>[[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]]<br>[[Црно семе (филм) |Црно семе]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Мите Грозданов''' (роден на {{роден на|14|декември|1943}} во {{роден во|Струмица}} - починал на {{починал на|25|ноември|2018}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Животопис ==
Веднаш по дипломирањето на Театарската академија во [[Белград]], станал дел од [[Драмски театар Скопје|Драмскиот театар Скопје]], а една година подоцна, во [[1968]] година го добил највисокото театарско признание во [[Југославија]] „''Златен ловоров венец''“ за главната улога во претставата „''Партитура за еден Мирон''“ од [[Коле Чашуле]].
Во својата театарска дејност се истакнал со мошне сензибилна фактура, залагајќи се секогаш со максимална лична креативност и сценска еластичност. Своевремено, своите режисерски амбиции ги остваруваше со драмските аматери на КУД „Јосиф Јосифовски“ од [[Гевгелија]].
Од декември 2008 е пензионер, после деценискиот работен век во Драмскиот театар во Скопје. Еден од неговите најзначајни проекти е режирањето на претставата "Стрниште затвор за жени", во која што главната улога ја игра глумицата Николина Василевска а во неа се појавува и доајенот на македонското глумиште Соња Каранџуловска.
==Филмографија==
{{Филмографија-домаћи|глумца=Мите Грозданов}}|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1960-те[[#1|▲]]<div id="1960"/>
|-
| 1963 || [[Диди и Дади]] ТВ-филм ||
|-
| 1967 || [[Да видам, да видам што да бидам]] ТВ мини серија || /
|-
| 1968 || [[Планината на гневот (филм)|Планината на гневот]] ТВ-филм || /
|-
| 1969 || [[Републиката во пламен (филм)|Републиката во пламен]] ТВ-филм || /
|-
| 1969 || [[Прозорци (ТВ-филм)|Прозорци]] ТВ-филм || /
|-
| 1969 || [[Време без војна (филм)|Време без војна]] ТВ-филм || Страјкац (како М. Гроздев)
|-
| 1969 || [[Книга за Јов (филм)|Книга за Јов]] ТВ-филм || /
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1970-те[[#1|▲]]<div id="1970"/>
|-
| 1971 || [[Црно семе (филм)|Црно семе]] ТВ-филм || Марко
|-
| 1972 || [[Истрел (филм)|Истрел]] ТВ-филм || /
|-
| 1973 || [[Залез зад езерската земја (телевизиска серија)|Залез зад езерската земја]] ТВ-серија || Несторица
|-
| 1973 || [[Сутјеска (филм)|Сутјеска]] ТВ-филм || Член на врховниот штаб
|-
| 1973 || [[Колнати сме, Ирина]] ТВ-филм || /
|-
| 1973 || [[Смилевскиот конгрес (филм)|Смилевскиот конгрес]] ТВ-филм || Никола Карев
|-
| 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија)|Волшебното самарче]] ТВ-серија || /
|-
| 1975 || [[Светецот од Слатина (телевизиска серија)|Светецот од Слатина]] ТВ-филм || /
|-
| 1976 || [[Најдолгиот пат]] ТВ-филм ||
|-
| 1977 || [[Итар Пејо (телевизиска серија)|Итар Пејо]] ТВ-серија || Улавиот
|-
| 1979 || [[Курирот на Гоце (телевизиска серија)|Курирот на Гоце]] ТВ-серија || Ефтим
|-
| 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија || Кјуран
|-
| 1979 || [[Жена од малтер (филм)|Жена од малтер]] ТВ-филм || /
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1980-те[[#1|▲]]<div id="1980"/>
|-
| 1980 || [[Време, води (филм) |Време, води]] ТВ-филм ||
|-
| 1980 || [[Учителот (филм)|Учителот]] ТВ-филм || /
|-
| 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Едно лето (телевизиска серија)|Едно лето]] ТВ-серија || /
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија || /
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Комедијанти (телевизиска серија)|Комедијанти]] ТВ-серија || Џандарот
|-
| 1985 || [[Ајде да се дружиме (телевизиска серија)|Ајде да се дружиме]] ТВ-серија || /
|-
| 1986 || [[Среќна Нова ’49|Среќна нова ’49]] ТВ-филм || Иследникот
|-
| 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ-серија)|Солунски патрдии]] ТВ-серија || Јоргос
|-
| 1986 || [[Климент Охридски (филм)|Климент Охридски]] ТВ-филм || /
|-
| 1984 1987 || [[Случки од животот (телевизиска серија)|Случки од животот]] ТВ-серија || Васко
|-
| 1987 || [[Театарче лево ќоше]] ТВ-филм ||
|-
| 1988 1989 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 1989-1993 || [[Еурека]] ТВ-серија || Стариот Михаил Шолохов
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990-те[[#1|▲]]<div id="1990"/>
|-
| 1990 || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Адам
|-
| 1990 || [[Северна грешка (филм)|Северна грешка]] ТВ-филм || /
|-
| 1991 || [[Опстанок (телевизиска серија)|Опстанок]] ТВ-серија || Доктор
|-
| 1991 || [[Тетовирање (филм) |Тетовирање]] ТВ-филм ||
|-
| 1991 || [[Елелига пепелига (телевизиска серија)|Елелига пепелига]] ТВ-серија || /
|-
| 1991 || [[Болва в' уво]] ТВ-филм || /
|-
| 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-серија ||
|-
| 1994 || [[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм ||
|-
| 1994-1995 || [[Бумбари]] ТВ-серија ||
|-
| 1997 || [[Џипси меџик (филм) |Џипси меџик]] ТВ-филм ||
|-
| 1998-2000 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1999 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1999 || [[Каца (филм)|Каца]] ТВ-филм || Ристе
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2000-те[[#1|▲]]<div id="2000"/>
|-
| 2000 || [[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]] ТВ-серија || Пјер
|-
| 2000-2003 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 2000 || [[Големи и мали]] ТВ-серија || Банката
|-
| 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм ||
|-
| 2002 || [[Глужд во времето (филм)|Глужд во времето]] ТВ-филм || /
|-
| 2003 || [[Волци]] ТВ-филм ||
|-
| 2006 || [[Мост (филм)|Мост]] ТВ-филм || Марко
|-
| 2008 || [[Народни приказни]] ТВ-серија ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2010-те[[#1|▲]]<div id="2010"/>
|-
| 2010 || [[Народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм ||
|-
| 2015-2017 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 2016 || [[Борба за смрт]] Краток филм || Милојко
|-
| 2016 || [[Болка на Душата]] ТВ-серија || Овчарот
|-
| 2016 || [[Чудешна средба]] ТВ-филм ||
|-
| 2018 || [[Година на мајмунот]] ТВ-филм || Хорист
|-
| 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм ||
|}
== Награди==
* 1968 година „Златен Ловорев венец“ на Фестивал на мали и експериментални сцени во Сараево (МЕСС) за насловната улога во претставата „Партитура за еден Мирон“ од Коле Чашуле
* Награда „Млад Борец“
* Награда на Театарски игри „[[Војдан Чернодрински]]“ во Прилеп за улогите Светозар во „Карамазови“ и Иљо М. во „Сенката“
* Награда за најпопуларно ТВ-лице на "Екран"
* Сребрена плакета на фестивалот на монодрамата за улогата во „Дрво на ридот“
* 1984 година бил прогласен за глумец на годината според ревијата „Екран“
* Награда "[[Ристо Шишков]]"
* 2010 Награда за животно дело "[[Војдан Чернодрински]]"
==Надворешни врски==
*[http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=7DF81CB02FCB9747AF9218F64B2699B0 Драмски го испраќа Мите Грозданов во пензија], Утрински весник, број 2869, вторник, 23 декември 2008
* {{IMDb name|0344133}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Грозданов, Мите}}
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Македонски телевизиски глумци]]
[[Категорија:Југословенски глумци]]
[[Категорија:Глумци од Струмица]]
c93bvkp5hl6rb4sow1ts3vdyaukdo2z
Глам-рок
0
68771
4796641
4774382
2022-07-25T18:50:59Z
Rose Sparkle
91548
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
{{Инфокутија музички жанр|име=глам-рок|боја=#BB0022
|позбоја=white
|стилско_потекло=[[рокенрол]], [[поп-рок]], [[арт-рок]], [[хард-рок]]
|културно_потекло=рани 60-ти, [[Велика Британија]]
|инструменти=[[Електрична гитара]] - [[Бас гитара|Бас]] - [[Тапани]] - [[Клавијатури]]
|популарност=Екстензивно следен од голем број на обожаватели низ светот
|изведени=
|поджанрлиста=
|поджанрови= [[Глам метал]] - [[Глам панк]]
|други_теми=[[Историја на хеви метал музиката|Историја]] - [[список на хеви метал групи|Групи]]}}
[[File:David-Bowie Early.jpg|thumb|upright|[[Дејвид Боуи]] како неговиот алтер-его [[Зиги Стардаст]] во текот на 1972–73 [[Турнеја на Зиги Стардас]] ]]
'''Глам-рок''' (познат како '''glitter rock''') — поджанр на [[рок]]-музиката кој настанал во [[Велика Британија]] за време на пост[[хипи]] 70-тите и е изведуван од страна на пејачи и музичари кои носат [[шминка]], тесни алишта, чизми, и долги коси.
Најпознати бендови и изведувачи од тој период се [[David Bowie]], Marc Bolan и T.Rex, [[Queen]], [[Sweet]], Slade, [[Alice Cooper]], Gary Glitter, [[Kiss]], Lou Reed, [[Roxy Music]], Mud, Mott the Hoople, The Glitter Band, The New York Dolls, Brian Eno, Suzi Quatro и многу други.
== Поврзано ==
* [[Глам метал]]
{{никулец}}
nuofbclxubqjon1qix29mobl4gx274c
Тодорче Николовски (глумец)
0
78703
4796569
4780330
2022-07-25T14:36:59Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Тодорче Николовски
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|16|јануари|1902}}
| роден-место ={{роден во|Велес}}
| починал-дата = {{починал на|29|јануари|1999}}
| починал-место = {{починал во|Скопје}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Мис Стон (филм)|Мис Стон]]<br> [[Мементо (филм)|Мементо]]<br>[[Време, живот (филм)|Време, живот]]<br>[[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]]<br>[[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]]<br>[[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]]<br>[[Македонскиот дел од пеколот]]<br>[[Јагне на ражен (ТВ-филм) |Јагне на ражен]]<br>[[Сомнително лице]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Тодор Николовски - Тодорче''' (роден на {{роден на|16|јануари|1902}} во {{роден во|Велес}} - починал на {{починал на|29|јануари|1999}} во {{починал во|Скопје}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Животопис ==
Тодор Николовски од [[1909]] година живее во Скопје. Во 1919 година станал член на [[Македонски народен театар|Народниот театар]] во Скопје. За време на војната продолжил да работи во театарот, додека во [[1944]] година заминал во [[Горно Врановци]] каде се вклучил во партизанската културно-уметничка група „Кочо Рацин“. Во [[1945]] година за првпат се пројавил и како режисер.
Во [[1947]] година настапил на свеченото отворање на Обласниот народен театар во [[Горна Џумаја]]. Член на Македонскиот народен театар бил од [[1945]] сè до пензионирањето во [[1974]] година. По повод 45 годишната континуирана уметничка дејност ја добил наградата за животно дело „11 Октомври“. На 85 годишна возраст настапил во јубилејната претстава „[[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]]“ по повод пет децении од нејзината праизведба.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1949. || [[Мајка Катина]] ТВ-филм ||
|-
| 1952. || [[Фросина (филм) |Фросина]] ТВ-филм ||
|-
| 1955. || [[Волчја ноќ (филм) |Молчја ноќ]] ТВ-филм || Поручникот
|-
| 1958. || [[Мис Стон (филм) |Мис Стон]] ТВ-филм || Иван
|-
| 1961. || [[Мирно лето (филм) |Мирно лето]] ТВ-филм ||
|-
| 1962. || [[Обрачун]] ТВ-филм ||
|-
| 1964. || [[Под исто небо (филм) |Под исто небо]] ТВ-филм ||
|-
| 1966. || [[До победата и по неа (филм) |До победата и по неа]] ТВ-филм ||
|-
| 1967. || [[Мементо (филм) |Мементо]] ТВ-филм || Таткото на Јана
|-
| 1967. || [[Македонска крвава свадба (филм) |Македонска крвава свадба]] ТВ-филм ||
|-
| 1968. || [[Брат доктор Хомер]] ТВ-филм ||
|-
| 1969. || [[Републиката во пламен (филм) |Републиката во пламен]] ТВ-филм ||
|-
| 1969. || [[Антица]] ТВ-филм ||
|-
| 1970. || [[Крепост]] ТВ-филм ||
|-
| 1970. || [[Балада за орканата]] ТВ-филм ||
|-
| 1971. || [[Понижени и навредени]] ТВ-филм ||
|-
| 1971. || [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм ||
|-
| 1971. || [[Делба]] ТВ-филм ||
|-
| 1971. || [[Црно семе (филм) |Црно семе]] ТВ-филм ||
|-
| 1972. || [[Тапакерата (филм) |Тапакерата]] ТВ-филм ||
|-
| 1972. || [[Залез зад езерска земја]] ТВ-филм || Петар
|-
| 1975. || [[Волшебното самарче (телевизиска серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија ||
|-
| 1976. || [[Најдолгиот пат]] ТВ-филм ||
|-
| 1976. || [[Денес треба нешто да се случи (филм) |Денес треба нешто да се случи]] ТВ-филм ||
|-
| 1977. || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм ||
|-
| 1978. || [[Златни години]] ТВ-серија || Доне
|-
| 1978. || [[Белиот ѕид]] ТВ-филм ||
|-
| 1979. || [[Хихирику]] ТВ-серија ||
|-
| 1979. || [[Курирот на Гоце (телевизиска серија) |Курирот на Гоце]] ТВ-серија || Бакалот Тоде
|-
| 1979. || [[Наши години]] ТВ-серија || Старецот
|-
| 1980. || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм ||
|-
| 1981. || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм ||
|-
| 1982. || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || Ставре
|-
| 1982. || [[Јагне на ражен (ТВ-филм) |Јагне на ражен]] ТВ-филм || Селанец
|-
| 1982. || [[Јавачи на ветрот (ТВ-филм) |Јавачи на ветрот]] ТВ-филм ||
|-
| 1983. || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984. || [[Јуначко колено (телевизиска серија) |Јуначко колено]] ТВ-серија ||
|-
| 1984. || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм ||
|-
| 1984. || [[Исчекување (филм) |Исчекување]] ТВ-филм || Дедото
|-
| 1985. || [[Сомнително лице]] ТВ-филм || Жика
|-
| 1985. || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм ||
|-
| 1986-1988. || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1987. || [[Случки од животот]] ТВ-серија ||
|-
| 1987. || [[Трета доба (филм) |Трета доба]] ТВ-филм || Ацо
|-
| 1987. || [[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]] ТВ-филм || Теодос
|-
| 1988. || [[Скопски сновиденија]] ТВ-филм ||
|-
| 1990-1991. || [[До, ре, ми]] ТВ-серија ||
|-
| 1992. || [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм ||
|-
| 1993. || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Гојчин Левата
|-
| 1993. || [[Македонска сага (филм) |Македонска сага]] ТВ-филм ||
|}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|0631948}}
* [http://www.mn.mk/kultura/1228 http://www.mn.mk]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Николовски, Тодорче}}
[[Категорија:Македонски глумци]]
awq7uypsiysd5x1dfx1zi9zhg7no74b
Сант Анџело а Скала
0
80080
4796618
4724337
2022-07-25T15:44:22Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Сант Анџело а Скала''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Авелино (покраина)|Авелино]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]]. Населението на 31 август 2018 година било 736 жители. <ref>[https://demo.istat.it/bilmens/index.php?anno=2021&lingua=ita Dato Istat] - Резидентно население од 31-8-2018 година (привремена бројка).</ref>
[[Податотека:Panorama Sant'Angelo a Scala.jpg|мини|Панорама на Сант Анџело а Скала]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Авелино (покраина)}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
pmwfauc0gwn2y7ikbjal0pj3xlvy5ji
Сант Анџело ал Еска
0
80081
4796619
4724338
2022-07-25T15:47:32Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Сант Анџело ал Еска''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Авелино (покраина)|Авелино]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]]. Населението на 31 август 2018 година било 782 жители. <ref>[http://demo.istat.it/bilmens/index.php?anno=2018&lingua=ita Dato Istat] - Резидентно население од 31-8-2018 година (привремена бројка).</ref>
[[Податотека:Closer up view from across the valley.JPG|мини|Поглед на Сант Анџело ал Еска]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Авелино (покраина)}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
4vun0puel6pnwv9z1z0396g1yoaydrd
Сант Анџело деи Ломбарди
0
80082
4796621
4724340
2022-07-25T16:37:55Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox CityIT
| official_name = Comune di Sant'Angelo dei Lombardi
| img_coa =
| img_coa_small =
| image_skyline =
| image_caption =
| region = [[Кампанија]]
| province = [[Авелино (покраина)|Авелино]]
| mayor =
| mayor_party =
| elevation_footnotes =
| elevation_m = 875
| area_footnotes =
| area_total_km2 = 54
| population_footnotes =
| population_as_of = 02/2007
| population_total = 4472
| pop_density_footnotes =
| population_density_km2 = 78
| coordinates = {{coord|40|56|0|N|15|11|0|E|region:IT_type:city(4472) }}
| gentilic = Сантанџолези
| telephone = 0827
| postalcode = 83054
| frazioni = Vedi [[#Frazioni|elenco]]
| saint = [[Свети Архангел Михаил]]
| day = [[29 September]]
| mapx = {{ #expr:40 + 56 / 60.0 }}
| mapy = {{ #expr:15 + 11 / 60.0 }}
| locator_position =
| native_name = Сант АНџело деи Ломбарди
| name = Сант Анџело деи Ломбарди
| website = http://www.comune.santangelodeilombardi.av.it
}}
'''Сант Анџело деи Ломбарди''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Авелино (покраина)|Авелино]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]]. Населението на 30 јуни 2021 година било 2,998 жители. <ref>[http://dati.istat.it Dato Istat] - Резидентно население од 30-06-21 година (привремена бројка).</ref>
[[Податотека:Sant'Angelo dei Lombardi - Municipio e Duomo dal castello.jpg|мини|Сант Анџело деи Ломбарди]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Авелино (покраина)}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
7mh98fly7yrrewlkgz6t44b5zsx0isl
Савињано Ирпино
0
80084
4796622
4155763
2022-07-25T16:44:26Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
{{Infobox CityIT
| official_name = Comune di Savignano Irpino
| img_coa =
| img_coa_small =
| image_skyline =File:Savignano Irpino - sporting venue (cropped).jpg
| image_caption =Спортско место во Савињано Ирпино
| region = [[Кампанија]]
| province = [[Авелино (покраина)|Авелино]]
| mayor =
| mayor_party =
| elevation_footnotes =
| elevation_m = 718
| area_footnotes =
| area_total_km2 = 38
| population_footnotes =
| population_as_of =
| population_total = 1647
| pop_density_footnotes =
| population_density_km2 = 34
| coordinates = {{coord|41|14|0|N|15|11|0|E|region:IT_type:city(1647) }}
| gentilic = Савињанези
| telephone = 0825
| postalcode = 83030
| frazioni = Савињано СКало
| saint = [[Света Ана]]; [[Свети Никола]]
| day = [[26 July]]; [[6 December]]
| mapx = {{ #expr:41 + 14 / 60.0 }}
| mapy = {{ #expr:15 + 11 / 60.0 }}
| locator_position =
| native_name = Савињано Ирпино
| name = Савињано Ирпино
| website =
}}
'''Савињано Ирпино''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Авелино (покраина)|Авелино]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]].
{{Авелино (покраина)}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
8r0htcsp5taec450jggtjsa5vegk58r
Стурно
0
80093
4796676
4724358
2022-07-25T20:35:07Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox CityIT
| official_name = Comune di Sturno
| img_coa =
| img_coa_small =
| image_skyline =File:Sturno visuale.jpg
| image_caption =Стурно
| region = [[Кампанија]]
| province = [[Авелино (покраина)|Авелино]]
| mayor =
| mayor_party =
| elevation_footnotes =
| elevation_m = 662
| area_footnotes =
| area_total_km2 = 16
| population_footnotes =
| population_as_of =
| population_total = 3250
| pop_density_footnotes =
| population_density_km2 = 204
| coordinates = {{coord|41|1|0|N|15|6|0|E|region:IT_type:city(3250) }}
| gentilic = Стурнезе
| telephone = 0825
| postalcode = 83055
| frazioni =
| saint =
| day =
| mapx = {{ #expr:41 + 1 / 60.0 }}
| mapy = {{ #expr:15 + 6 / 60.0 }}
| locator_position =
| native_name = Стурно
| name = Стурно
| website = http://www.comune.sturno.av.it
}}
'''Стурно''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Авелино (покраина)|Авелино]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]]. Населението на 31 октомври 2018 година било 3,014 жители. <ref>[http://demo.istat.it/bilmens/index.php?anno=2018&lingua=ita Dato Istat] - Резидентно население од 31-10-2018 година (привремена бројка).</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Авелино (покраина)}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
22n2bxyha1vt4qg4lwhdggu392rueu9
Сумонте
0
80094
4796683
4724359
2022-07-25T20:38:02Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Сумонте''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Авелино (покраина)|Авелино]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]]. Населението на 31 октомври 2018 година било 1,538 жители. <ref>[http://demo.istat.it/bilmens/index.php?anno=2018&lingua=ita Dato Istat] - Резидентно население од 31-10-2018 година (привремена бројка).</ref>
[[Податотека:Summonte, Via Varra.jpg|мини|Сумонте]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Авелино (покраина)}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
kmxv26qqihgw3f2dvcj8vdd2blfboem
Ториони
0
80101
4796697
4724365
2022-07-25T20:45:41Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Ториони''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Авелино (покраина)|Авелино]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]]. Населението на 30 ноември 2018 година било 530 жители. <ref>[http://demo.istat.it/bilmens/index.php?anno=2018&lingua=ita Dato Istat] - Резидентно население од 30-11-2018 година (привремена бројка).</ref>
[[Податотека:Torrioni (AV).jpg|мини|Поглед на градот Ториони]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Авелино (покраина)}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
g6s7eivi2ir6tx4u6o960t02lb7ke6t
Тревико
0
80102
4796700
4724366
2022-07-25T20:47:16Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Тревико''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Авелино (покраина)|Авелино]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]]. Населението на 31 јануари 2021 година било 878 жители. <ref>[http://demo.istat.it/bilmens/index.php?anno=2021&lingua=ita Dato Istat] - Резидентно население од 31-1-2021 година (привремена бројка).</ref>
[[Податотека:Montagna di Trevico.jpeg|мини|Тревико гледано од Ариано Ирпино]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Авелино (покраина)}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
7eon32j3vj3x0dj98tf47hdn6jpu4ub
Валесачарда
0
80105
4796704
4723850
2022-07-25T20:49:42Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Валесачарда''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Авелино (покраина)|Авелино]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]]. Населението на 31 декември 2010 година било 1,357жители.<ref name="istat">Сите демографски и други статистички податоци од италијанскиот статистички институт (Istat); [http://www.demo.istat.it/bilmens2009gen/index.html Dati - Popolazione residente all'1/5/2009]</ref>
[[Податотека:View of Vallesaccarda.jpeg|мини|Поглед на Валесачарда]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Авелино (покраина)}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
bnzbzmcj2bqn5kqxa4crkxuvxh2d7o4
Виламаина
0
80107
4796747
4723852
2022-07-25T21:24:29Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Виламаина''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Авелино (покраина)|Авелино]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]]. Населението на 31 јануари 2021 година било 914 жители. <ref>[http://demo.istat.it/bilmens/index.php?anno=2021&lingua=ita Dato Istat] - Резидентно население од 31 јануари 2021 година (привремена бројка).</ref>
[[Податотека:Torre Chiesa San Rocco - Villamaina.jpg|мини|Камбанарија на црквата Свети Роко во Виламаина]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Авелино (покраина)}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
k3gkvzappbyzfuqrdcdr5sqb4yfl515
Виланова дел Батиста
0
80108
4796748
4723853
2022-07-25T21:30:28Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Виланова дел Батиста''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Авелино (покраина)|Авелино]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]]. Населението на 31 јануари 2021 година било 1,518 жители. <ref>[http://demo.istat.it/bilmens/index.php?anno=2021&lingua=ita Dato Istat] - Резидентно население од 31 јануари 2021 година (привремена бројка).</ref>
[[Податотека:Villanova del Battista rainbow banner.jpeg|мини|Целосен поглед на Виланова дел Батиста]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Авелино (покраина)}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
hd1hlgj4zknvsjhf69zhoz8zh736noo
Цунголи
0
80110
4796749
4724374
2022-07-25T21:35:17Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox CityIT
| official_name = Zungoli
| name = Цунголи
| img_coa = <!-- Zungoli-Stemma.png -->
| region = [[Кампанија]]
| province = [[Авелино (покраина)|Авелино]]
| elevation_m =
| area_total_km2 = 19
| population_as_of =
| population_total = 1432
| population_density_km2 = 75
| coordinates = {{coord|41|7|0|N|15|12|0|E}}
| frazioni =
| telephone = 0825
| postalcode = 83030
| gentilic = Цунголези
| saint = <!-- [[Света Ана]]-->
| day = <!-- [[26 јули]] -->
| mayor =
| website = <!-- http://www.comunezungoli.it/ -->
| mapx =
| mapy =
|image_skyline=File:Zungoli Panorama.JPG|image_caption=Панорама на Цунголи}}
'''Цунголи''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Авелино (покраина)|Авелино]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]]. Населението на 31 октомври 2021 година било 977 жители. <ref>[https://demo.istat.it/bilmens/query.php?lingua=ita&Rip=S4&Reg=R15&Pro=P064&Com=120&anno=2021&submit=Tavola Dato Istat] - Резидентно население од 31-10-2021 година (привремена бројка).</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Авелино (покраина)}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
o5n1ii3zfpy9yrib7vcfu855rdtq6t6
Арпаизе
0
96387
4796750
4720289
2022-07-25T21:40:22Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox CityIT |
img_coa = |
official_name = Arpaise |
name = Арпаизе |
region = [[Кампанија]] |
province = [[Беневенто (покраина)|Беневенто]] |
elevation_m = |
area_total_km2 = 6.6 |
| population_total = 737
| population_as_of = 1 January 2020
| population_footnotes =<ref>{{cite web |url=http://demo.istat.it/pop2020/index3_e.html |title=Resident population |publisher=Istat |date=1 January 2020 |accessdate=1 March 2021}}</ref>
population_density_km2 = 134 |
timezone = [[Central European Time|CET]], [[Coordinated Universal Time|UTC]]+1 |
coordinates = {{coord|41|2|N|14|45|E|type:city(886)_region:IT}}|
frazioni = Mignolli, Terranova, Russi, Casalpreti |
telephone = 0824 |
postalcode = 82010 |
gentilic = Арпаисани |
saint = |
day = |
mayor = |
website = |
mapy = 14.7500 |
mapx = 41.0333 |
|image_skyline=File:Comune di Arpaise - Foto di Amato Iuliano.jpg|image_caption=Арпаизе}}
'''Арпаизе''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Беневенто (покраина)|Беневенто]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
{{Беневенто (покраина)}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
bmrqumefbqiddxtjw51u2j68jwjyj0h
Каутано
0
96423
4796751
4720453
2022-07-25T22:02:03Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox CityIT |
img_coa = |
official_name = Cautano |
name = Каутано |
region = [[Кампанија]] |
province = [[Беневенто (покраина)|Беневенто]] |
elevation_m = 300 |
area_total_km2 = 19.7 |
| population_total = 1985
| population_as_of = 1 јануари 2020
| population_footnotes =<ref>{{cite web |url=http://demo.istat.it/pop2020/index3_e.html |title=Resident population |publisher=Istat |date=1 January 2020 |accessdate=20 March 2021}}</ref> |
population_density_km2 = 111 |
timezone = [[Central European Time|CET]], [[Coordinated Universal Time|UTC]]+1 |
coordinates = {{coord|41|9|N|14|38|E|type:city(2,191)_region:IT}}|
Contrade = Сала, Сан Џовани, Мајоне |Прата, Лорето, Пантанеле, Форнило
telephone = 0824 |
postalcode = 82030 |
gentilic = cautanesi или caccianesi |
saint = Санта АНдреа, [[Дама на Грациите]], Сан Роко|
day =30/11- 02/07- 16/08 |
mayor = Фуџи |
website = |www.cacciano.it
mapy = 14.6333 |
mapx = 41.1500 |
|image_skyline=File:Cautano - Stemma.svg|image_caption=Грб на Каутано}}
'''Каутано''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Беневенто (покраина)|Беневенто]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
{{Беневенто (покраина)}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
0hpq0ikzwmqgpx2o6yrny433sdc69de
Фаикио
0
96432
4796753
4155838
2022-07-25T22:32:33Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
{{Infobox CityIT |
img_coa = |
official_name = Faicchio |
name = Фаикио |
region = [[Кампанија]] |
province = [[Беневенто (покраина)|Беневенто]] |
elevation_m = |
area_total_km2 = 43.9 |
population_as_of = декември 2004 |
population_total = 3867 |
population_density_km2 = 88 |
timezone = [[Central European Time|CET]], [[Coordinated Universal Time|UTC]]+1 |
coordinates = {{coord|41|17|N|14|29|E|type:city(3,867)_region:IT}}|
frazioni = |
telephone = 0824 |
postalcode = 82030 |
gentilic = |
saint = |
day = |
mayor = |
website = |
mapy = 14.4833 |
mapx = 41.2833 |
|image_skyline=File:Panorama di Faicchio.jpg|image_caption=Панорама на Фаикио}}
'''Фаикио''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Беневенто (покраина)|Беневенто]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]].
{{Беневенто (покраина)}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
l6nitfm0r107ml482ju7ipmu0dd8cdr
Панарано
0
96451
4796755
4720471
2022-07-25T23:06:53Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox CityIT |
img_coa = |
official_name = Pannarano |
name = Панарано |
region = [[Кампанија]] |
province = [[Бенвенто (покраина)|Беневенто]] |
elevation_m = |
area_total_km2 = 11.7 |
| population_total = 2077
| population_as_of = 1 јануари 2020
| population_footnotes =<ref>{{cite web |url=http://demo.istat.it/pop2020/index3_e.html |title=Resident population |publisher=Istat |date=1 January 2020 |accessdate=20 July 2021}}</ref> |
population_density_km2 = 177 |
timezone = [[Central European Time|CET]], [[Coordinated Universal Time|UTC]]+1 |
coordinates = {{coord|41|1|N|14|42|E|type:city(2,079)_region:IT}}|
frazioni = |
telephone = 0824 |
postalcode = 82017 |
gentilic = |
saint = |
day = |
mayor = |
website = |
mapy = 14.7000 |
mapx = 41.0167 |
|image_skyline=File:Chiesa Pannarano.jpg|image_caption=Црквата во Панарано}}
'''Панарано''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Беневенто (покраина)|Беневенто]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
{{Беневенто (покраина)}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
eup5vhbn44u9xm4lw7l772eh8klu15k
Сан Лупо
0
96478
4796758
4155773
2022-07-25T23:21:41Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
{{Infobox CityIT
| official_name = Comune di San Lupo
| img_coa =
| img_coa_small =
| image_skyline =File:San-Lupo-visto-da-San-Lorenzo-Maggiore.jpg
| image_caption =Сан Лупо
| region = [[Кампанија]]
| province = [[Беневенто (покраина)|Беневенто]]
| mayor =
| mayor_party =
| elevation_footnotes =
| elevation_m = 500
| area_footnotes =
| area_total_km2 = 15.2
| population_footnotes =
| population_as_of = 2005
| population_total = 870
| pop_density_footnotes =
| population_density_km2 = 57
| coordinates = {{coord|41|16|0|N|14|38|0|E|region:IT_type:city(870) }}
| gentilic = Sanlupesi
| telephone = 0824
| postalcode = 82034
| frazioni =
| saint = [[Сан Лупо ди Троа]]
| day = [[29 јули]]
| mapx = {{ #expr:41 + 16 / 60.0 }}
| mapy = {{ #expr:14 + 38 / 60.0 }}
| locator_position =
| native_name = Сан Лупо
| name = Сан Лупо
| website =
}}
'''Сан Лупо''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Беневенто (покраина)|Беневенто]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]].
{{Беневенто (покраина)}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
mz605jtmyxk8ar3zzrnfcpwbsp5r4ks
Сант Анџело а Капуло
0
96486
4796764
4155794
2022-07-25T23:26:46Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
{{Infobox CityIT |
img_coa = |
official_name = Sant'Angelo a Cupolo |
name = Сант Анџело а Куполо |
region = [[Кампанија]] |
province = [[Беневенто (покраина)|Беневенто]] |
elevation_m = |
area_total_km2 = 10.9 |
population_as_of = декември 2004 |
population_total = 4262 |
population_density_km2 = 392 |
timezone = [[Central European Time|CET]], [[Coordinated Universal Time|UTC]]+1 |
coordinates = {{coord|41|4|N|14|48|E|type:city(4,262)_region:IT}}|
frazioni = |
telephone = 0824 |
postalcode = 82010 |
gentilic = |
saint = |
day = |
mayor = |
website = |
mapy = 14.8000 |
mapx = 41.0667 |
}}
'''Сант Анџело а Капуло''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Беневенто (покраина)|Беневенто]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]].
[[Податотека:Sant'Angelo a Cupolo dal belvedere di San Marco ai Monti.jpg|мини|Сант Анџело а Капуло]]
{{Беневенто (покраина)}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
bpn0cnuuohb6jrt0kaxg5nrv1yehhcm
Телезе Терме
0
96491
4796765
4155827
2022-07-25T23:33:48Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
{{Infobox CityIT |
img_coa = |
official_name = Comune di Telese Terme|
region = [[Кампанија]] |
province = [[Беневенто (покраина)|Беневенто]] |
elevation_m = 55 |
area_total_km2 = 9 |
population_as_of = |
population_total = 5740|
population_density_km2 = 638|
timezone = [[Central European Time|CET]], [[Coordinated Universal Time|UTC]]+1 |
coordinates = {{coord|41|13|N|14|32|E}} |
frazioni =|
telephone = 0824 |
postalcode = 82037|
gentilic = |
saint = |
day = |
mayor = Џенаро Капасо|
website = [http://www.comune.teleseterme.bn.it comune.teleseterme.bn.it] |
|image_skyline=File:Telese Terme-lago.jpg|image_caption=Езерото Телезе Терме}}
'''Телезе Терме''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Беневенто (покраина)|Беневенто]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]].
{{Беневенто (покраина)}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
daktf3ejz2du97m9luprox1d00tvz1t
Кајанело
0
96718
4796766
4155664
2022-07-25T23:37:24Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
{{Infobox CityIT |
img_coa = |
official_name = Caianello |
name = Кајанело |
region = [[Кампанија]] |
province = [[Казерта (покраина)|Казерта]] |
elevation_m = 236 |
area_total_km2 = 15.6 |
population_as_of = декември 2004 |
population_total = 1791 |
population_density_km2 = 115 |
timezone = [[Central European Time|CET]], [[Coordinated Universal Time|UTC]]+1 |
coordinates = {{coord|41|18|N|14|5|E|type:city(1,791)_region:IT}}|
frazioni = |
telephone = 0823 |
postalcode = 81040 |
gentilic = |
saint = |
day = |
mayor = |
website = |
mapy = 14.0833 |
mapx = 41.3000 |
|image_skyline=File:Caianello.jpg|image_caption=Грб на Кајанело}}
'''Кајанело''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Казерта (покраина)|Казерта]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]].
{{Казерта (покраина)}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
ll4wfdaoh7ma3jwxn4xwg4aep077pl7
Каподризе
0
96727
4796776
4155641
2022-07-26T00:02:11Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
{{Infobox CityIT |
img_coa = |
official_name = Capodrise |
name = Каподризе |
region = [[Кампанија]] |
province = [[Казерта (покраина)|Казерта]] |
elevation_m = |
area_total_km2 = 3.5 |
population_as_of = декември 2004 |
population_total = 8135 |
population_density_km2 = 2331 |
timezone = [[Central European Time|CET]], [[Coordinated Universal Time|UTC]]+1 |
coordinates = {{coord|41|3|N|14|18|E|type:city(8,135)_region:IT}}|
frazioni = |
telephone = 0823 |
postalcode = 81020 |
gentilic = capodrisani |
saint = |
day = |
mayor = |
website = |
mapy = 14.3000 |
mapx = 41.0500 |
|image_skyline=File:Foto della chiesa di Sant'Andrea apostolo.jpg}}
'''Каподризе''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Казерта (покраина)|Казерта]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]].
{{Казерта (покраина)}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
3u1v43o2hyasssnmui9wz0qamtairo6
Каринола
0
96735
4796779
4155647
2022-07-26T00:07:08Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
{{Infobox CityIT |
img_coa = |
official_name = Carinola |
name = Каринола |
region = [[Кампанија]] |
province = [[Казерта (покраина)|Казерта]] |
elevation_m = 71 |
area_total_km2 = 63.7 |
population_as_of = декември 2004 |
population_total = 8164 |
population_density_km2 = 128 |
timezone = [[Central European Time|CET]], [[Coordinated Universal Time|UTC]]+1 |
coordinates = {{coord|41|11|N|13|59|E|type:city(8,164)_region:IT}}|
frazioni = Сан Руоси, Вентароли, Сан Донато, Казале, Ночелето, Сан кроке, кроке ди Казале, Казанова, Croce di Casale, Casanova |
telephone = 0823 |
postalcode = 81030 |
gentilic = carinolesi |
saint = |
day = |
mayor = |
website = |
mapy = 13.9833 |
mapx = 41.1833 |
|image_skyline=File:Stemma Comune di Carinola.jpg|image_caption=Грб на Каринола}}
'''Каринола''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Казерта (покраина)|Казерта]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]].
{{Казерта (покраина)}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
ktdsnk1t73rpsvzcsdvguilhthqf6bp
Казапула
0
96740
4796780
4155629
2022-07-26T00:19:00Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
{{Infobox CityIT |
img_coa = |
official_name = Casapulla |
name = Казапула|
region = [[Кампанија]] |
province = [[Казерта (покраина)|Казерта]] |
elevation_m = |
area_total_km2 = 2.9 |
population_as_of = декември 2004 |
population_total = 8339 |
population_density_km2 = 2896 |
timezone = [[Central European Time|CET]], [[Coordinated Universal Time|UTC]]+1 |
coordinates = {{coord|41|4|N|14|17|E|type:city(8,339)_region:IT}}|
frazioni = |
telephone = 0823 |
postalcode = 81020 |
gentilic = casapullesi |
saint = Сант Елпидио|
day = |
mayor = |
website = [http://casapulla.altervista.org Casapulla OnLine]|
mapy = 14.2833 |
mapx = 41.0667 |
|image_skyline=File:Chiesa di sant'Elpidio vescovo con campanile in Casapulla.jpg|image_caption=Епископската црква Сант Елпидио и нејзината камбанарија во Казапула}}
'''Казапула''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Казерта (покраина)|Казерта]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]].
{{Казерта (покраина)}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
8c04wcm55kjolphmwovde5q7dt250a6
Червина
0
96863
4796781
4155859
2022-07-26T00:28:18Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
{{Infobox CityIT |
img_coa = |
official_name = Cervino |
name = Червино |
region = [[Кампанија]] |
province = [[Казерта (покраина)|Казерта]] |
elevation_m = |
area_total_km2 = 8.0 |
population_as_of = декември 2004 |
population_total = 5137 |
population_density_km2 = 645 |
timezone = [[Central European Time|CET]], [[Coordinated Universal Time|UTC]]+1 |
coordinates = {{coord|41|3|N|14|25|E|type:city(5,137)_region:IT}}|
frazioni = |
telephone = 0823 |
postalcode = 81020 |
gentilic = |
saint = |
day = |
mayor = |
website = |
mapy = 14.4167 |
mapx = 41.0500 |
|image_skyline=File:Chiesa di cerv.jpg}}
'''Червина''' — [[Општини во Италија|општина]] во [[покраини во Италија|покраината]] [[Казерта (покраина)|Казерта]] од регионот [[Кампанија]], [[Италија]].
{{Казерта (покраина)}}
{{Кампанија-гео-никулец}}
[[Категорија:Општини во Кампанија]]
fmiulnu95s8v3f9np2svalbru2gw7k8
Википедија:Начела за заштитување
4
100378
4796801
4789783
2022-07-26T06:51:20Z
Vlad5250
77190
поправки, слики
wikitext
text/x-wiki
{{policy|subcategory=enforcement|ВП:ЗАШТИТА}}
{{nutshell|Уредувањето или преместувањето на некоја страница може да биде ограничено и/или забрането од страна на администраторите. Бидејќи Википедија е изградена врз принципот кој вели дека секој може да уредува, ова се прави само во определени ситуации.}}
[[Википедија:Администратори|Администраторите]] можат да заштитат страница за го заштитат уредувањето или преместувањето на таа статија и исто така да го отстранат заштитувањето. Тоа заштитување може да биде за секогаш или на одредено време. Повеќе за тоа кога и како се заштитуваат содржини ќе најдете во '''[[Википедија:Начела за заштитување|начелата за заштитување]]'''.
*'''Целосна заштита''' оневозможува уредување од страна на сите корисници освен [[Википедија:Администратори|администратори]];
*'''Делумна заштита''' оневозможува уредување од страна на кориснички сметки кои не се [[Википедија:Автопотврдени корисници|автопотврдени]];
*'''Заштита за создавање''' спречува да се создаде [[Википедија:Начела за бришење|избришана статија]];
*'''Заштита за преместување''' спречува преместување (преименување) на статии.
== Целосна заштита ==
[[File:Full-protection-shackle.svg|75px|right|link=]]
Целосно заштитена страница може да биде уредувана само од [[Википедија:Администратори|администратори]]. Заштитата може да биде со ограничено времетраење, како на пример 7 или 14 дена, или може да биде бесконечна. Кутијата за уредување за целосно заштитена страница е засенета.
Секоја модификација на целосно заштитена страница треба да биде дискутирана на нејзината [[Помош:Разговорна страница|разговорна страница]]. Кога се постигнува цензус за одредената измена, секој администратор може да ја измени дискутираната содржина.
=== Оспорување на содржина ===
Страниците кои подлегнале на уредувачко војување, привремено целосно заштитување може да ги натера корисниците да разговараат за уредувањата на разговорната страница, каде можат да постигнат [[Википедија:Консензус|консензус]].
Кога се заштитува статија поради спорови околу содржината, администраторите нормално ја заштитуваат моменталната верзија на статијата, освен ако содржината содржи текст каде се прекршуваат принципите на Википедија. Администраторите исто така можат да ја вратат статијата и не смеат да заштитуваат или отстрануваат заштита за да ги поддржат своите тези.
=== Вандализам ===
Постојано вандализирање вообичаено не се причина за целосно заштитување на статија. За вакви случаи се користи делумната заштита на статијата која е вандализирана.
== Делумна заштита ==
[[File:Semi-protection-shackle.svg|75px|right|link=]]
Делумна заштита на статија спречува уредување на анонимни корисници и кориснички сметки што не се [[Википедија:Автопотврдени корисници|автопотврдени]].
Администраторите можат да искористат делумна заштита на страница која подлегнала на големо вандализирање или кршење на принципите на Википедија.
Додатно на тоа, администраторот може да вметне привремено делумно заштитување на страници кои се:
* предмет на значаен но привремен вандализам,
* предмет на уредувачко војување каде сите вклучени страни се анонимни или од нови корисници. Ова не важи за автопотврдени корисници.
* страни за разговор кои подлегнале на постојано нарушување.
* Разговорни страници на блокирани IP-адреси кои биле подлегнати на постојано несоодветно уредување, вклучувајќи постојано нецивилно навредување или навредливи забелешки. Заштитата треба да биде лимитирана за да не го надмине времето на блокот.
Делумната заштита не смее да биде користена како мерка против вандализам кој сè уште не се случил или да се искористи против анонимни или нови корисници.
===Кориснички страници===
[[Википедија:Корисничка страница|Корисничките страници]] и потстраниците можат да бидат делумно заштитени, но не целосно заштитени, по барање на корисникот ако има доволно докази за вандализам или нарушување на содржината. Корисничките страници не вообичаено не се заштитени, освен во случај на постојано вандализирање.
== Заштита од создавање ==
[[File:Create-protection-shackle.svg|75px|right|link=]]
Страници што не постојат можат да бидат заштитени, за одреден период, ако тие постојано се создавани после бришењето според [[Википедија:Критериуми за брзо бришење|критериумите за брзо бришење]]. Администраторите можат да употребат заштита на непостоечка статија со истата постапка како и за другите страници. Таква ситуација е многу чувствителна.
Администраторите не смеат да ја користат оваа заштита за статии што воопшто не биле создадени, туку да биде користена само за вистински случаи. Корисниците кои сакаат да создадат ваква статија мора да се консултираат со [[Википедија:Администратори|администраторите]].
== Заштита за преместување ==
[[File:Move-protection-shackle.svg|75px|right|link=]]
Статија заштитена од преместување не може да биде преместена под нов наслов освен од страна на администратор. Оваа заштита се користи во случај:
* статијата да е под влијание на постојано вандализирано преместување;
* името на статијата да е оспорено;
* да станува збор за често видливи страници за кои нема потреба од преместување (на пример: [[Главна страница]], [[Помош:Содржина]] и др.).
Целосно заштитените статии се исто така и заштитени од преместување. Ако заштитена страна е преместена од страна на администратор, тогаш статијата со нов наслов ќе биде исто така заштитена од преместување. Во ваков случај, администраторите треба да избегнуваат фаворити за името.
{{Училиште за нови администратори}}
{{Принципи и напатствија}}
[[Категорија:Википедија|Заштитување, начела]]
9obpv2khqdu3tlsb5x3g3b4jjsz6zm1
Шаховска олимпијада 1952
0
101552
4796626
3936057
2022-07-25T18:04:45Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:1952 Chess Olympiad Finnish stamp.jpg|мини|1952 шаховска олимпијада Финска марка]]
Јубилејната '''10. [[шаховска олимпијада]]''' организирана од [[ФИДЕ]], која содржела натпреварувања во машка<ref> Although commonly referred to as the ''men's division'', this section is open to both male and female players. </ref> и женска конкуренција, како и неколку настани кои биле одржани со цел да се промовира [[шах|играта]] се одржала од [[9 август|9]] до [[31 август]] [[1952]] во [[Хелсинки]], [[Финска]].
== Наводи ==
{{reflist}}
== Поврзано ==
[[Шаховска олимпијада - 1924|I неофицијална шаховска Олимпијада]] (Париз 1924)<br />
[[Шаховска олимпијада - 1926|II неофицијална шаховска Олимпијада]] (Будимпешта 1926)<br />
[[Шаховска олимпијада - 1936|III неофицијална шаховска Олимпијада]] (Минхен 1936)
{{Шаховски олимпијади}}
{{Шах-никулец}}
[[Категорија:Шаховски олимпијади]]
[[Категорија:Шахот во 1952 година]]
[[Категорија:Спортот во Хелсинки]]
s7fkl8zv9j4p6u96n5l08i6pnztsthu
Радичка пастрмка
0
116463
4796823
4796237
2022-07-26T09:12:01Z
Ehrlich91
24281
Одбиена последната промена (од [[Специјална:Придонеси/Justinijano|Justinijano]]) и ја поврати преработката 4605259 на InternetArchiveBot
wikitext
text/x-wiki
{{Внимание}}
{{таксономија
| name = Радичка пастрмка
| image =
| status = NE | status_system = IUCN3.1
| regnum = [[Животни]]
| phylum = [[Хордати]]
| classis = [[Зракоперки]]
| ordo = [[Лососовидни]]
| familia = [[Лососи]]
| genus = ''[[Пастрмки]]''
| species = '''''Радичка пастрмка'''''
| binomial = ''Salmo farioides''
| binomial_authority = Karaman, 1938
| synonyms = }}
'''Радичка''' или '''мавровска пастрмка''' (''Salmo farioides'') е слатководна риба од видот [[Salmonae]]. Во Македонија распространета е во реката [[Радика]] и [[Мавровското езеро]] и во други помали [[водотеци]]. Според [[Караман]] (1937) ја има во сите води што се влеваат во [[Јадранското Море]]. Популацијата на пастрмката во Мавровската популација потекнува од популацијата на пастрмката затечена во преградениот Мавровски поток и неговите притоки при оформувањето на Мавровското Езеро во [[1953]] година.
== Морфолошки карактеристики ==
Како резултат на изменетите животни се појавила и некоја [[морфолошка]] разлика меѓу пастрмката од реката Радика и од Мавровското езеро, од кои статистички значајни се оние во однос на пречникот на окото и ширината на горната вилица. Забите на ралото се наредени цик-цак линија. Муцката е многу зашилена. Покрај црните флеки, кои се почести, има и црвени. Црните се многу густо распоредени и тие имаат различна големина. Бројот на [[пилорични]] придатоци изнесува просечно 42, а варира од 36 до 50. Единките од Мавровско Езеро имаат просечно 45,3, а тие од реката радика 48,2 пилорични израстоци. Бројот на лушпи во страничната линија кај мавровските примероци варира од 99 до 117 (средно 108,4), а кај речната форма од р. Радика од 106 до 128 (средно 118,47 – [[Сидоровски]], 1960). Достигнува должина до 61 cm.
== Полови карактеристики ==
Оваа пастрмка се мрести главно во првата половина на декември (инаку од ноември до јануари, па и февруари).
Пречникот на икрата се движи меѓу 3,70 и 4,82 mm, а во просек изнесува 4,4 mm.
Апсолутната плодност на женките од Мавровското Езеро просечно изнесува 2.731, а од реката Радика 396 зрна икра, додека релативната плодност е скоро еднаква кај обете форми: 3.396, односно 3.437 зрна икра.
Позитивна корелација помеѓу должината и масата на рибите-од една страна и апсолутната плодност-од друга страна постои кај обете форми, како што постои и негативната корелација меѓу должината и масата-од една и релативната плодност-од друга страна кај двете форми.
== Надворешни врски ==
*[http://filaman.uni-kiel.de/Summary/SpeciesSummary.php?ID=65281&genusname=Salmo&speciesname=farioides ''Salmo farioides'' Karaman, 1938]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{en}}
[[Категорија:Пастрмка]]
b2ksi2fjhndppds55387389w32dk47b
Тамариндито
0
124612
4796635
4080624
2022-07-25T18:36:55Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
[[Податотека:Maya-Maske.jpg|мини|Националниот музеј за антропологија во Мексико Сити. Маска на Маја. Штуко фриз од Плацерес, Кампече. Ран класичен период (околу 250 - 600 н.е. Џојс Кели 2001 Археолошки водич за централно и јужно Мексико, стр.105. ISBN 0-8061-3349-X]]
'''{{PAGENAME}}''' бил стар [[мајански град]], денес археолошко наоѓалиште во [[Гватемала]].
{{Маи-никулец}}
{{Мајански градови}}
[[Категорија:Археолошки наоѓалишта во Гватемала]]
[[Категорија:Мајански археолошки наоѓалишта]]
6q40q39oexyvrp5o7r5tkv572zw2w5b
Разговор:Генерално собрание на Обединетите Нации
1
138677
4796608
1781918
2022-07-25T15:24:58Z
Vlad5250
77190
Vlad5250 ја премести страницата [[Разговор:Генерално собрание на ООН]] на [[Разговор:Генерално собрание на Обединетите Нации]]
wikitext
text/x-wiki
{{Страница за разговор}}
fi9ukiti4ejqtjl9wpque6tk8asqqvm
Разговор:Сашо Гигов-Гиш
1
149622
4796539
699617
2022-07-25T12:07:27Z
P.Nedelkovski
47736
P.Nedelkovski ја премести страницата [[Разговор:Сашо Гигов - Гиш]] на [[Разговор:Сашо Гигов-Гиш]]: правопис
wikitext
text/x-wiki
{{Страница за разговор}}
fi9ukiti4ejqtjl9wpque6tk8asqqvm
Илија Милчин
0
157352
4796570
4780524
2022-07-25T14:38:06Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Илија Милчин
| портрет = Ilija-Milcin.jpg
| px =
| опис = Илија Милчин
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|19|јуни|1918}}
| роден-место ={{роден во|Прилеп}}
| починал-дата = {{починал на|11|март|2002}}
| починал-место = {{починал во|Скопје}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Мис Стон (филм) |Мис Стон]]<br> [[Македонска крвава свадба (филм)|Македонска крвава свадба]]<br>[[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]]<br>[[Јазол (филм) |Јазол]]<br>[[Републиката во пламен (филм) |Републиката во пламен]]<br>[[Курирот на Гоце (телевизиска серија) |Курирот на Гоце]]<br>[[Време, живот (филм) |Време, живот]]<br>[[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]]<br>[[Наши години]]
| занимање = глумец<br>режисер
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца = [[Владимир Милчин]]
}}
'''Илија Милчин''' (роден на {{роден на|19|јуни|1918}} во {{роден во|Прилеп}} - починал на {{починал на|11|март|2002}} во {{починал во|Скопје}}) — македонски глумец, [[режисер]], [[јазичар]] и [[преведувач]], почесен член на [[ДПМ]].
== Животопис ==
Милчин е роден во [[Прилеп]] во 1918 [[година]]. Завршил право на [[Софиски универзитет|Софискиот универзитет]] во [[1942]] година. Во периодот од 1944 до 1947 година работел како [[драматург]], а потоа како глумец и [[режисер]] во [[МНТ|Македонскиот народен театар]] во [[Скопје]]. Бил уметнички раководител и режисер на Обласниот македонски народен театар во [[Горна Џумаја]], [[Пиринска Македонија]] (1947-1948).
Од [[1965]] до [[1968]] година бил директор на Драмата на Македонскиот народен театар во Скопје. Неговиот преведувачки опус опфаќа голем број значајни дела од руски, хрватски, бугарски и француски автори. Добитник е на наградите: „11 Октомври“, „Кирил Пејчиновиќ“, „Јован Стерија Поповиќ“, „13 Ноември“, „Војдан Чернодрински“.
Негов син е режисерот [[Владимир Милчин]].
== Филмографија ==
{{Филмографија-домаћи|глумца=Илија Милчин}}|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1950.-те
|-
| 1958. || [[Мис Стон (филм) |Мис Стон]] ТВ-филм || Јане Сандански
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1960.-те
|-
| 1961. || [[Мирно лето (филм)|Мирно лето]] ТВ-филм || Професорот Нестор Гиевски
|-
| 1961. || [[Пресметка (филм)|Пресметка]] ТВ-филм || Хасан-бег
|-
| 1966. || [[До победата и по неа (филм)|До победата и по неа]] ТВ-филм || Адвокат Страсев
|-
| 1967. || [[Македонска крвава свадба (филм)|Македонска крвава свадба]] ТВ-филм || Валија
|-
| 1968. || [[Стотиот чекор (филм)|Стотиот чекор]] ТВ-филм || /
|-
| 1969. || [[Враќање од рајот (филм)|Враќање од рајот]] ТВ-филм || /
|-
| 1969. || [[Републиката во пламен (филм)|Републиката во пламен]] ТВ-филм || Јаја ефенди
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1970.-те
|-
| 1970. || [[Слики на дрво (филм)|Слики на дрво]] ТВ филм || /
|-
| 1970. || [[Човекот во црно (филм)|Човекот во црно]] Краток филм || /
|-
| 1970. || [[Александра (филм)|Александра]] ТВ филм || /
|-
| 1971. || [[Македонски дел од пеколот (филм)|Македонски дел од пеколот]] ТВ филм || Полицискиот началник
|-
| 1971. || [[Понижени и навредени (филм)|Понижени и навредени]] ТВ филм ||
|-
| 1973. || [[Залез зад езерската земја (телевизиска серија)|Залез зад езерската земја]] ТВ серија|| /
|-
| 1975. || [[Парадоксот на Диоген (филм)|Парадоксот на Диоген]] ТВ филм|| Владимир Крстин-Борски
|-
| 1975. || [[Волшебното самарче (ТВ-серија)|Волшебното самарче]] ТВ серија||
|-
| 1975. || [[Картотека (ТВ-филм)|Картотека]] ТВ-филм || /
|-
| 1976. || [[Последниот ден на Мистер Порфириј (филм)|Последниот ден на Мистер Порфириј]] ТВ-филм ||
|-
| 1977. || [[Исправи се, Делфина]] ТВ-филм ||
|-
| 1977. || [[Пресуда (филм)|Пресуда]] ТВ филм|| Германец
|-
| 1978. || [[Златни години (филм)|Златни години]] ТВ серија || /
|-
| 1978. || [[Курирот на Гоце (телевизиска серија)|Курирот на Гоце]] ТВ серија || /
|-
| 1979. || [[Наши години (телевизиска серија)|Наши години]] ТВ серија || Полковникот
|-
| 1979. || [[Хихирику]] Радио-емисија
|
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1980.-те
|-
| 1980. || [[Учителот (филм)|Учителот]] ТВ филм || /
|-
| 1981. || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || Лефтер
|-
| 1981. || [[Булки крај шините (телевизиска серија)|Булки крај шините]] ТВ серија || /
|-
| 1982. || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ серија || Омер Ружди-паша
|-
| 1983. || [[Премиера (филм)|Премиера]] ТВ филм || /
|-
| 1983. || [[Кога тетин Клименте шеташе над градот (филм)|Кога тетин Клименте шеташе над градот]] ТВ филм || /
|-
| 1983. || [[Црвениот коњ (телевизиска серија)|Црвениот коњ]] ТВ серија || /
|-
| 1983. || [[Комедијанти (телевизиска серија)|Комедијанти]] ТВ серија || /
|-
| 1983. || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984. || [[Хихирику - 5 години (филм) |Хихирику - 5 години]] ТВ-филм
|
|-
| 1984. || [[Јуначко колено (телевизиска серија)|Јуначко колено]] ТВ серија || Кајмакамот
|-
| 1984. || [[Белото Циганче (телевизиска серија)|Белото Циганче]] ТВ серија ||
|-
| 1985. || [[На наш начин (телевизиска серија)|На наш начин]] ТВ серија || /
|-
| 1985. || [[Јазол (филм)|Јазол]] ТВ серија || Стариот рабин
|-
| 1986. || [[Климент Охридски (филм)|Климент Охридски]] ТВ филм ||
|-
| 1987. || [[Трето доба (телевизиска серија)|Трето доба]] ТВ филм || /
|-
| 1987. || [[Ѕвездите на 42-та (филм)|Ѕвездите на 42-та]] || Давчев
|-
| 1988-1993. || [[Еурека]] ТВ-серија ||
|-
| 1988-1993. || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија ||
|-
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990.-те
|-
| 1992. || [[Заминување од Пасквелија (филм)|Заминување од Пасквелија]] ТВ филм || Стариот Аргил
|-
| 1992. || [[Време, живот (филм)|Време, живот]] ТВ филм|| /
|-
| 1993. || [[Бог да ги убие шпионите (филм)|Бог да ги убие шпионите]] ТВ филм|| /
|-
| 1993. || [[Крик на немиот индијанец (филм)|Крик на немиот индијанец]] ТВ филм || /
|-
| 1994. || [[Прекалени (телевизиска серија)|Прекалени]] ТВ серија||
|-
| 1995. || [[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] || /
|-
| 1999. || [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2000.-те
|-
| 2001. || [[Агенција осамени срца]] ТВ-серија ||
|}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|0586977}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Милчин, Илија}}
[[Категорија:Македонски писатели]]
[[Категорија:Македонски режисери]]
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Македонски телевизиски глумци]]
[[Категорија:Југословенски глумци]]
[[Категорија:Македонски јазичари]]
[[Категорија:Луѓе од Прилеп]]
[[Категорија:Апсолвенти на Софискиот универзитет]]
thajqbbdvc9v97xhwdxugr5izey3wxb
Благоја Чоревски
0
173712
4796577
4787235
2022-07-25T14:46:33Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Благоја Чоревски
| портрет =Благоја чоревски.jpg
| px = 220п
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|9|септември|1947}}
| роден-место = {{роден во|Велес}}, {{МКД}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улога во: <br>[[Пресуда (македонски филм)|Пресуда]] <br> [[Викенд на мртовци]]<br>[[Време, води (филм)|Време, води]]<br>[[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]]<br>[[Балкан бенд (телевизиска серија) |Балкан бенд]]<br>[[Хихирику]]<br>[[Исправи се, Делфина]]<br>[[Битолски лакрдии]]<br>[[Тетовирање (филм) |Тетовирање]]
| занимање =глумец <br>режисер
| сопружник =
| татко = [[Трајко Чоревски]]
| мајка = [[Ратка Чоревска]]
| родители =
| роднини = [[Борис Чоревски]] (брат)
| деца =
}}
'''Благоја Чоревски''' ([[Велес]], {{роден на|9|септември|1947}}) — македонски глумец и режисер, општественик и државник. Тој е син на доајенот на македонското глумиште [[Трајко Чоревски]] и глумицата [[Ратка Чоревска]]<ref name="утрински">{{наведени вести|url=http://217.16.70.245/default.aspx?pBroj=1732&stID=32427&pR=5|title=Кон 50-годишнината од смртта на истакнатиот македонски филмски и театарски глумец Трајко Чоревски (1921-1955 ) |date=2005|publisher=Утрински Весник|accessdate=2011-01-09}}</ref>. Неговиот брат [[Борис Чоревски]] е познат битолски глумец<ref name="утрински" />.
== Животопис ==
Чоревски е роден во [[Велес]] на [[9 септември]] [[1947]] година. Завршил Театарска академија во [[Софија]] во [[1971]] година. Член на [[Драмски театар (Скопје)|Драмскиот театар]] од [[1971]] година. Бил директор на Драмскиот театар од 1983 до 1998 година, заменик-министер за култура во [[Влада на Македонија од 1998|Владата на Македонија]] [[1998]] до [[2001]], како претставник на [[ДА]] и претседател на [[Советот на град Скопје]], каде бил разрешен на [[21 јануари]] [[2008]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.skopje.gov.mk/DesktopDefault.aspx?tabindex=0&tabid=80|title=Благој Чоревски -ЧЛЕН НА СОВЕТОТ НА ГРАД СКОПЈЕ|publisher=Град Скопје|accessdate=2009-11-19|archive-date=2015-09-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20150924102507/http://www.skopje.gov.mk/DesktopDefault.aspx?tabindex=0&tabid=80|url-status=dead}}</ref>. Бил член и висок функционер во [[Демократската алтернатива]], за подоцна да премине во [[Демократскиот сојуз]]<ref>{{наведени вести|url=http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=9632346DF9BD204482DB5C9A1562A068|title=Благоја Чоревски премина во Демократскиот сојуз|date= 23 април 2008 |publisher=Утрински Весник|accessdate=2009-11-19}}</ref>.
== Филмографија ==
Настапувал во неформални театарски проекти, на естрадата, на филм и на ТВ.
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|- style= "background: Lavender; text-align: center; "
| colspan="4" |1960.-те [[#1|▲]]<div id="1960"/>
|-
| 1969 || [[Волшебниот воз]] ТВ-филм ||
|-
| 1969 || [[Републиката во пламен]] ТВ-филм ||
|- style= "background: Lavender; text-align: center; "
| colspan="4" |1970.-те [[#1|▲]]<div id="1970"/>
|-
| 1972 || [[Табакерата]] ТВ-филм || Сулејман бег
|-
| 1973 || [[Новогодишен карусел]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Сребрено јаболко]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Илинка]] ТВ-филм ||
|-
| 1975-1976 || [[Патот кон иднината]] ТВ-серија ||
|-
| 1977 || [[Итар Пејо (серија) |Итар Пејо]] ТВ-серија || Толе
|-
| 1977 || [[Големата соба]] ТВ-филм ||
|-
| 1977 || [[Исправи се, Делфина]] ТВ-филм ||
|-
| 1977 || [[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]] ТВ-филм || Командант
|-
| 1979 || [[Хихирику]] Радио-емисија ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1980.-те[[#1|▲]]<div id="1980"/>
|-
| 1980 || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм ||
|-
| 1980 || [[Време, води (филм)|Време, води]] ТВ-филм ||
|-
| 1981 || [[Булки крај шините]] ТВ-серија || Владо
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија || Сулејман
|-
| 1983 || [[Кога тетин Клименте шеташе низ градот]] ТВ-филм || Клименте
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Хихирику - 5 години (филм) |Хихирику - 5 години]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Лет во место (филм) |Лет во место]] ТВ-филм || Евто
|-
| 1984 || [[Камчевци]] ТВ-серија ||
|-
| 1985 || [[Ајде да се дружиме]] ТВ-серија ||
|-
| 1986 || [[Среќна нова '49]] ТВ-филм ||
|-
| 1987 || [[Театарче лево ќоше]] ТВ-филм ||
|-
| 1987 || [[Пикасо (ТВ-филм) |Пикасо]] ТВ-филм ||
|-
| 1987 || [[Случки од животот]] ТВ-серија ||
|-
| 1988 || [[Чук чук Стојанче]] ТВ-серија ||
|-
| 1988 || [[Викенд на мртовци]] ТВ-серија || Кирца
|-
| 1988-1990 || [[Еурека]] ТВ-серија || Кардинал Балермино
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990.-те[[#|▲]]<div id="1990"/>
|-
| 1990 || [[До-ре-ми]] ТВ-серија || Васе
|-
| 1990 || [[Северна грешка]] ТВ-филм ||
|-
| 1990 || [[Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Маргус
|-
| 1990 || [[Викенд на мртовци]] ТВ-филм || Кирца
|-
| 1991 || [[Тетовирање (филм) |Тетовирање]] ТВ-филм || Батко доктор
|-
| 1991 || [[Болва в' уво]] ТВ-филм ||
|-
| 1991 || [[Женски оркестар]] ТВ-филм ||
|-
| 1991 || [[Во кафулето кај Гане]] ТВ-филм ||
|-
| 1992 || [[Чернодрински се враќа дома]] ТВ-филм
|-
| 1996 || [[Самоуништување]] || Славчо
|-
| 1998 || [[Салон Хармони]] ТВ-серија || Богдан
|-
| 1999 || [[Хихирику]] ТВ-серија ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2000.-те[[#|▲]]<div id="2000"/>
|-
| 2000-2001 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 2001 || [[Агенција осамени срца]] ТВ-серија ||
|-
| 2003 || [[Битолски лакрдии]] ТВ-серија ||
|-
| 2004 || [[Хихирику]] ТВ-серија ||
|-
| 2005 || [[Крчма на патот кон Европа]] ТВ-филм || Бержерак
|-
| 2006 || [[Пусто турско (филм) |Пусто турско]] ТВ-филм ||
|-
| 2009 || [[Ветар низ тополите]] ТВ-серија ||
|-
| 2009 || [[Балкан бенд (телевизиска серија) |Балкан бенд]] ТВ-серија ||Благојка
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2010.-те[[#|▲]]<div id ="2010"/>
|-
| 2016 || [[Вистинска љубов (филм) |Вистинска љубов]] ТВ-филм || Васо Пинго
|-
| 2016 || [[Операција Дијамант (серија) |Операција Дијамант]] ТВ-серија || Мистер Џон
|-
| 2016-2020 || [[Преспав]] ТВ-серија || Генади
|-
| 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм || Анести
|-
| 2019 || [[Фамилија Марковски (телевизиска серија) |Фамилија Марковски]] ТВ-серија || Извршителот
|-
| 2019 || [[Врба (филм од 2019)|Врба]] ТВ-филм || Манчо
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2020.-те[[#|▲]]<div id="2020"/>
|-
| 2020 || [[Дајте музика]] ТВ-серија || Дедо Баже
|-
| 2021 || [[Кино Љубов]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Лена и Владимир]] ТВ-филм || Ацо
|-
| 2022 || [[Кајмак (филм) |Кајмак]] ТВ-филм || Мишко
|-
| 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија ||
|}
== Награди ==
Чоревски е добитник е на голем број на награди, како во поранешен [[СФРЈ]], така и во [[Македонија]]:
* '''Златен ловоров венец''' на Малите и експерименталните сцени во [[Сараево]] во [[1976]] година,
* '''Стериината награда''' во [[Нови Сад]] во [[1979]] година,
* '''Награда за најдобра епизодна улога''' на Стерииното позорје,
* [[Награда за најдобро глумечко остварување]] на Игрите „Војдан Чарнодрински“,
* [[Најпопуларно ТВ лице]] според анкетата на весникот „Вечер“,
* [[Награда за најдобро глумечко остварување на филмот и телевизијата]] според анкетата на ревијата „Екран“ во [[1984]] година.
* Лауреат и на Највисокото опшстествено признание на [[Република Македонија]], [[Наградата „11 октомври“]].
* Награда [[Климент Охридски]] 2004 година
* „[[Златна маска (награда)|Златна маска]]“ што весникот „Вечер“ ја доделува во рамките на „Охридско лето“ во [[2007]]<ref>{{наведени вести|url=http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=D060DAC3AA8B664A8F60B2376418BDB4|title=„Златна маска“ за Соња Михајлова и Благоја Чоревски |date= 21 август 2007|publisher=Утрински Весник|accessdate=2009-11-19}}</ref>
* [[Награда „Петре Прличко“]] во 2009 година
* Награда за животно дело [[Војдан Чернодрински]] во 2015 година
* Награда [[Свети Јоаким Осоковски]] во 2018 година
* Награда [[Ристо Шишков]] во 2018 година
* Награда [[Васил Иљоски]] во 2022 година
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|0179764}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Чоревски, Благоја}}
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Македонски режисери]]
[[Категорија:Македонски општественици]]
[[Категорија:Македонски политичари]]
[[Категорија:Добитници на награди]]
[[Категорија:Добитници на наградата „Петре Прличко“]]
fz1d4sjvby5x8prlb3knhbjs9u06vbu
Аксу (округ во Алмати)
0
180988
4796662
4182800
2022-07-25T19:51:42Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Населено место
|name =Аксу
|settlement_type =Округ <!--For Town or Village (Leave blank for the default City)-->
|official_name = Ақсу ауданы
|other_name =
|native_name =
|nickname =
|motto =
|image_skyline =
|imagesize =
|image_caption =
|image_flag =
|flag_size =
|image_seal =Aksuaudanigerb.gif
|seal_size =
|image_shield =
|shield_size =
|image_blank_emblem =
|blank_emblem_size =
|image_map =
|mapsize = 300п
|map_caption =
|image_map1 =
|mapsize1 = 150п
|map_caption1 =
|pushpin_map =
|pushpin_label_position =
|subdivision_type = [[Држави во светот|Држава]]
|subdivision_name = {{KAZ}}
|subdivision_type1 = [[Окрузи на Казахстан|Округ]]
|subdivision_name1 = [[Алмати (покраина)|Покраина Алмати]]
|subdivision_type2 = [[Административен центар]]
|subdivision_name2 = [[Жансугиров]]
|seat_type =
|seat =
|government_type =
|leader_title =
|leader_name =
|leader_title1 = <!-- for places with, say, both a mayor and a city manager -->
|leader_name1 =
|established_title =
|established_date =
|area_magnitude =
|unit_pref =Imperial<!--Enter: Imperial, if Imperial (metric) is desired-->
|area_footnotes =
|area_total_km2 =
|area_land_km2 =
|area_water_km2 =
|area_total_sq_mi =
|area_land_sq_mi =
|area_water_sq_mi =
|area_water_percent =
|area_urban_km2 =
|area_urban_sq_mi =
|area_metro_km2 =
|area_metro_sq_mi =
|population_as_of =
|population_footnotes =
|population_note =
|population_total =
|population_density_km2 =
|population_density_sq_mi =
|population_metro =
|population_density_metro_km2 =
|population_density_metro_sq_mi =
|population_urban =
|population_density_urban_km2 =
|population_density_urban_mi2 =
| timezone = [[Бутанско време|БВ]]
| utc_offset = +6
|latd=|latm=|lats=|latNS=
|longd=|longm=|longs= |longEW=
|elevation_footnotes = <!--for references: use <ref> </ref> tags-->
|elevation_m =
|elevation_ft =
|postal_code_type = <!-- enter ZIP code, Postcode, Post code, Postal code... -->
|postal_code =
|area_code =
|website =
|footnotes =
}}
'''Аксу''' ({{lang-kz|Ақсу ауданы}}) е округ во покраината [[Алмати (покраина)|Алмати]] во [[Казахстан]]. Административен центар на овој округ е [[Жансугиров]].<ref>[http://www.geonames.de/coukz-sub.html www.geonames.de Subdivisions of Kazakhstan in local languages]</ref>
== Поврзано ==
* [[Окрузи на Казахстан]]
== Наводи ==
{{reflist}}
{{Алмати}}
{{Казахстан-никулец}}
[[Категорија:Окрузи на Казахстан]]
7utu1oeqgy049qli8l95kh3yf1wchpw
Џемаил Максут
0
195812
4796600
4756987
2022-07-25T15:14:04Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Џемаил Максут
| портрет = Djemail maksut.jpg
| px =
| опис = Џемаил Максут
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|8|мај|1933}}
| роден-место ={{роден во|Скопје}}
| починал-дата = {{починал на|28|декември|2001}}
| починал-место = {{починал во|Скопје}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонски Турци|Македонски Турчин]]
| познат = по улогата во: <br>[[До победата и по неа (филм)|До победата и по неа]]<br> [[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]]<br>[[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]]<br>[[Прашина (филм) |Прашина]]<br>[[Трст виа Скопје]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини = [[Теоман Максут]] (внук)
| деца = [[Ердоан Максут]]
}}
'''Џемаил Максут''' ({{lang-tr|Cemail Maksut}}; {{роден во|Скопје}}, {{роден на|8|мај|1933}} - {{починал во|Скопје}}, {{починал на|28|декември|2001}}) — македонски [[театар]]ски и [[филм]]ски глумец од [[Македонски Турци|турска]] народност.<ref>{{наведени вести|url=http://217.16.70.245/?pBroj=764&stID=2349&pR=5|title=Џемаил Максут 1933 - 2001 Неуморна желба за игра |publisher=Утрински весник|accessdate=22 април 2010}}</ref>
== Животопис ==
Максут е роден во [[Скопје]] на [[8 мај]] [[1933]] година. Дипломирал на [[Филозофски факултет - Скопје|Филозофскиот факултет]] во [[Скопје]], на групата за англиски јазик во [[1964]] година. Бил член на Турската драма во Театарот на народностите во Скопје од 1953 до 1991 година, кога и се пензионирал. Има забележителни постигнувања и на филмското платно, како и на сцените на други театри. Починал во Скопје на [[28 декември]] [[2001]] година.
Во јавноста, Максут е најзапаметен како [[Црна Арапина]], соперникот на јунакот [[Крали Марко]].
== Филмографија ==
{{Филмографија-домаћи|глумца=Џемаил Максут}}|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1960.-те[[#1| ▲]]<div id="1960"/>
|-
| 1962. || [[Пресметка (филм)|Пресметка]] ТВ-филм || /
|-
| 1966. || [[До победата и по неа (филм)|До победата и по неа]] ТВ-филм || /
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1970.-те[[#1| ▲]]<div id="1970"/>
|-
| 1970. || [[Александра (филм)|Александра]] ТВ-филм || /
|-
| 1975. || [[Волшебното самарче (ТВ-серија)|Волшебното самарче]] ТВ-серија || /
|-
| 1975. || [[Јад (филм)|Јад]] ТВ-филм || /
|-
| 1976. || [[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]] ТВ-филм || Јоргос
|-
| 1977. || [[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]] ТВ-серија || Јоргос
|-
| 1977. || [[Итар Пејо (телевизиска серија)|Итар Пејо]] ТВ-серија || /
|-
| 1977. || [[Дождовито сонце (филм)|Дождовито сонце]] ТВ-филм || /
|-
| 1979. || [[Курирот на Гоце (телевизиска серија)|Курирот на Гоце]] ТВ-серија || /
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1980.-те[[#1| ▲]]<div id="1980"/>
|-
| 1980. || [[Учителот (филм)|Учителот]] ТВ-филм || /
|-
| 1981. || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм || /
|-
| 1981. || [[Булки крај шините (телевизиска серија)|Булки крај шините]] ТВ-серија || /
|-
| 1981. || [[Бановиќ Страхиња (филм)|Бановиќ Страхиња]] ТВ-филм || /
|-
| 1982. || [[Вариола вера (филм)|Вариола вера]] ТВ-филм || Халил Реџепи
|-
| 1982. || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија || Чауш Ефенди
|-
| 1983. || [[Задах тела]] ТВ-филм || /
|-
| 1983. || [[Премиера (филм)|Премиера]] ТВ-филм || /
|-
| 1983. || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1983. || [[Црвениот коњ (телевизиска серија)|Црвениот коњ]] ТВ-серија || /
|-
| 1984. || [[Јуначко колено (телевизиска серија)|Јуначко колено]] ТВ-серија || Али Саит Ефенди
|-
| 1984. || -{[[Mеmеd My Hawk]]}- || Јусуф
|-
| 1984. || [[Белото циганче (телевизиска серија)|Белото циганче]] ТВ-серија || Демир / Мечкарот
|-
| 1985. || [[Од зад грб (ТВ-филм)|Од зад грб]] ТВ-филм || Џем Хас
|-
| 1985. || [[Јазол (филм)|Јазол]] ТВ-филм || /
|-
| 1985-1986. || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1985-1986. || [[Крале Марко јунак стана]] ТВ-серија || Црна Арапина
|-
| 1986. || [[Солунски патрдии (ТВ-серија)|Солунски патрдии]] ТВ-серија || Дервишот
|-
| 1986. || [[Климент Охридски (филм)|Климент Охридски]] ТВ-филм || Писарот кај цар Симеон
|-
| 1987. || [[За трошка среќа (филм)|За трошка среќа]] ТВ-филм || /
|-
| 1987. || [[Македонски балади]] ТВ-серија || /
|-
| 1987. || [[Хај-фај (филм)|Хај-фај]] ТВ-филм || /
|-
| 1988. || [[Lulеpјеshkat е dashurisë]] ТВ-филм || /
|-
| 1989. || [[Сабирни центар]] ТВ-филм || Човек во чамецот
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990.-те[[#1| ▲]]<div id="1990"/>
|-
| 1987 1990. || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Зеко
|-
| 1991. || [[Елелига пепелига (телевизиска серија)|Елелига пепелига]] ТВ-серија || /
|-
| 1988 1992. || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија || /
|-
| 1986 1992. || [[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 1992. || [[Заминување од Пасквелија (филм)|Заминување од Пасквелија]] ТВ-филм || Попот
|-
| 1993. || [[Бог да ги убие шпионите (филм)|Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Турчинот со нож
|-
| 1993. || [[Македонска сага (филм)|Македонска сага]] ТВ-филм || /
|-
| 1993. || [[Крик на немиот индијанец (филм)|Крик на немиот индијанец]] ТВ-филм || /
|-
| 1994. || [[Пред дождот]] ТВ-филм || Кузман
|-
| 1995. || [[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] ТВ-филм || Клошар
|-
| 1997. || [[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија || /
|-
| 1997. || [[Преку езерото (филм)|Преку езерото]] ТВ-филм || Сељак
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2000.-те[[#1| ▲]]<div id="2000"/>
|-
| 2001. || [[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките 2]] ТВ-серија || /
|-
| 2001. || [[Прашина (филм)|Прашина]] ТВ-филм || Комиташ
|-
| 2002. || [[ТТ Синдром (филм)|ТТ Синдром]] ТВ-филм || Мерлин
|}
== Поврзано ==
* [[Ердоган Максут]] — глумец, син на Џемаил
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.maccinema.com.mk/avtor_detali.asp?IDSORABOTNIK=258 Џемаил Максут]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} на Македонски информациски филмски центар
* {{IMDb name|0538802}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Максут, Џемаил}}
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Македонски телевизиски глумци]]
[[Категорија:Македонски гласовни глумци]]
[[Категорија:Југословенски глумци]]
[[Категорија:Македонски Турци]]
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
[[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]]
errqtl04sxdqigbhjoh197m3vwotud5
Атила Клинче
0
199147
4796809
4796502
2022-07-26T08:20:19Z
Ehrlich91
24281
Отповикани уредувањата на [[Special:Contributions/37.25.85.20|37.25.85.20]] ([[User talk:37.25.85.20|разговор]]), враќајќи на последната преработка на [[User:Ehrlich91|Ehrlich91]]
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Атила Клинче
| портрет = Атила Клинче.png
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на и возраст|1958|10|30|df=yes}}
| роден-место = {{роден во|Гостивар}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонски Турци|Македонски Турчин]]
| познат = долгогодишен директор на НУ Турски Скопје
Улоги:<br>[[Прашина (филм)|Прашина]]<br>[[Пред дождот]]
| занимање = глумец, директор
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
}}
'''Атила Клинче''' ([[турски јазик|турски]]: ''Attila Klinçe''; р. {{роден на|30|октомври|1958}} во {{роден во|Гостивар}}) — [[Македонија|македонски]] функционер, глумец, професор на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултетот за драмски уметности]] и поранешен директор на [[Турски театар - Скопје|Турскиот театар]] во [[Скопје]].
== Животопис ==
Клинче е роден во [[Гостивар]] на [[30 октомври]] [[1958]] година. Дипломирал на [[ФДУ|Факултетот за драмски уметности]] во [[Скопје]] во [[1982]] година, каде што е примен за доцент по техника на говорот. Специјализирал на државниот универзитет „Хаџет Тепе“ во [[Анкара]], а во март 2011 магистрирал на универзитетот [[Универзитет „Св. Кирил и Методиј“|„Св. Кирил и Методиј“]], со што станал магистер по културологија. Како професор работи на Факултетот за драмски уметности, каде што предава сценски говор.
Работел како глумец во НУ Турски Театар во Скопје и бил директор на истиот од 2003 до 2006 година, кога бил разрешен од функцијата<ref>{{наведени вести|url=http://star.vest.com.mk/default.asp?id=124657&idg=6&idb=1888&rubrika=Kultura|title=ВО ТУРСКИОТ ТЕАТАР ВО СКОПЈЕ Сменет Атила Клинче|publisher=Вест|accessdate=2010-05-10}}</ref>, но повторно бил назначен за директор на Тетарот во октомври 2008 година.<ref>[http://www.vecer.com.mk/default.asp?ItemID=83DC8BFE2DE37145B07DAD69DB9EA8D0 Клинче нов директор], ''[[Вечер]]'', 10 октомври 2008.</ref> 2017 поднесува оставка од функцијата директор на НУ Турски Тетар Скопје.
== Улоги ==
Има одиграно повеќе од 70 улоги во многу претстави, од кои во повеќето заземал главен лик.
= Филмови =
* 1995: „Феликс“ во режија на Б. Шпајц, во Р. Словенија,
* 2000: „Пред дождот“, режија Милчо Манчевски, 2000;
* '''„'''Ден за тетовирање„ режија С. Попов;
* '''„'''Пусто турско“ режија К. Ангеловски;
* '''„'''Прашина“, режија Милчо Манчевски;
* „Бог да ги бие шпионите“.
= Серии =
* Таткото на турското семејство мало, во режија на Е. Френкел, Р. Јазадиски, Џ. Маркс и Р. Абази, 1999-2004;
* Министер за надворешни работи во мега турската серија „Збогум Румелија“, режија С. Акар-продукција АДАМ ФИЛМ-Р. Турција, 2007-2009;
* Адвокат во турската серија „Балканска свадба“, режија С. Акар-продукција АДАМ ФИЛМ-Р. Турција, 2009; - 4 епизоди;
* Мартин во турската серија „Последно лето“, Р. Турција, 2012.
== Награди ==
* 1982 година наградата - „Млад глумец“ - на Театарскиот Фестивал Војдан Чернодрински
* 2005 година за најдобро глумечко остварување на Театарскиот Фестивалот „Војдан Чернодрински“
* 1982 година ја добив „Млад Борец„ за најдобар глумец
* 2004 година Најдобар странски глумец во Призрен Р. Косово
* 2003 година Глумец на годината прогласен од Турските медиуми.
* 2016 година, награда „11 Октомври“<ref>[http://www.utrinski.mk/default.asp?ItemID=D473D20251632244AB35ADE6D4779891 МАНЕВСКИ, ГАНИЈИ, МИСИРКОВА И КЛИНЧЕ ДОБИТНИЦИ НА НАГРАДАТА „11 ОКТОМВРИ“]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
= Стручна дејност =
* Од 1980 како стипендист на Турската драма и како студент настапував во претставите на театарот;
* Од 2005 година избран од страна на Собранието на Р. македонија за Член на Советот на Ј.П. МРТВ;
* 11.04.2011 повторно избран за Член на Советот на Ј.П. МРТВ;
* Од 20.11.2014 со одлука број 09/02-2014 на Основачкиот совет на Меѓународниот Универзитет Визион член на Советот
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|0459580}}
* [http://www.teamoderna.com.mk/ns_article-atila-klince-svoj-na-svoeto.nspx/ Атила Клинче - Свој на своето] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150801014734/http://www.teamoderna.com.mk/ns_article-atila-klince-svoj-na-svoeto.nspx |date=2015-08-01 }} на [[ТЕА МОДЕРНА]]
* [http://www.turkcebilgi.com/attila_klin%C3%A7e/ Атила Клинче] на [[turkcebilgi.com]]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Клинче, Атила}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Луѓе од Гостивар]]
[[Категорија:Македонски Турци]]
[[Категорија:Добитници на наградата „11 Октомври“]]
[[Категорија:Професори на УКИМ]]
[[Категорија:Професори на ФДУ - Скопје]]
j17cs9z94id00gjg8sevi4vv6ujp1k3
Милица Стојанова
0
201205
4796597
4751175
2022-07-25T15:10:06Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Милица Стојанова
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата ={{роден на|6|јуни|1932}}
| роден-место ={{роден во|Крива Паланка}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонка]]
| познат = по улогата во: <br>[[Јужна патека (филм)|Јужна патека]]<br> [[Среќна Нова ‘49]]<br>[[Светлосиво / Птицата Урубу и девица]]<br>[[Деца на сонцето]]<br>[[Прашина (филм) |Прашина]]<br>[[Републиката во пламен]]<br>[[Тетовирање (филм) |Тетовирање]]<br>[[Исправи се, Делфина]]<br>[[Заборавени]]
| занимање = глумица
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Милица Стојанова''' (родена на {{роден на|6|јуни|1932}} во {{роден во|Крива Паланка}}) — македонска театарска, филмска и телевизиска глумица.<ref>{{наведена книга|title=Превези лица - 55 години творештво на глумицата Милица Стојанова|publisher=Темплум|location=Скопје|date=2005|edition=прво|language=македонски}}</ref>
== Животопис ==
По завршувањето на Средната театарска школа во [[Скопје]], работела во Радиодрамата во Скопје, а потоа во Драмата на МНТ од [[1953]] до [[1964]] година. Од [[1964]] година па сè до пензионирањето била во [[Драмски театар - Скопје|Драмскиот театар]] во Скопје. Добитник е на повеќе високи признанија - на највисоката републичка награда [[Награда „11 Октомври“|„11 Октомври“]] за ролја и за животно дело, потоа на Наградата на градот Скопје „[[Награда „13 Ноември“|13 Ноември]]“, на Стериината награда на Театарските игри во [[Нови Сад]], како и на Театарските игри „Војдан Чернодрински“ во [[Прилеп]]. Двапати е прогласена за артист на годината од страна на ревијата „[[Екран (списание)|Екран]]“ од Скопје.<ref>{{наведена книга|last=Narodna i univerzitetska biblioteka "Kliment Ohridski"|title=Makedonska bibliografija: Statii i prilozi|publisher=Biblioteka|location=Skopje|date=1999}}</ref>
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1960.-те[[#1|▲]]<div id="1960">
|-
| 1961 || [[Мирно лето]] ТВ-серија ||
|-
| 1965 || [[Денови на искушение (филм) |Денови на искушение]] ТВ-филм ||
|-
| 1966 || [[До победата и по неа (филм) |До победата и по неа]] ТВ-филм ||
|-
| 1967 || [[Македонска крвава свадба (филм) |Македонска крвава свадба]] ТВ-филм ||
|-
| 1968 || [[Планината на гневот (филм) |Планината на гневот]] ТВ-филм ||
|-
| 1969 || [[Време без војна (филм) |Време без војна]] ТВ-филм ||
|-
| 1969 || [[Републиката во пламен]] ТВ-филм ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1970.-те[[#1|▲]]<div id="1970">
|-
| 1970 || [[Мојсие од малото место]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Вујковиот сон]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Жорж Данден]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Мртва стража]] ТВ-филм ||
|-
| 1971 || [[Мува (филм) |Мува]] ТВ-филм ||
|-
| 1972 || [[Настан можеби последен]] ТВ-филм ||
|-
| 1973 || [[Недела (филм) |Недела]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Зар и ти Сотире]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Шути и рогати]] ТВ-серија ||
|-
| 1976 || [[Сослушување на железничарот]] ТВ-филм ||
|-
| 1977 || [[Итар Пејо (серија) |Итар Пејо]] ТВ-серија ||
|-
| 1977 ||[[Исправи се, Делфина]] ТВ-филм ||
|-
| 1978 || [[Курирот на Гоце (телевизиска серија) |Курирот на Гоце]] ТВ-серија ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1980.-те[[#1|▲]]<div id="1980">
|-
| 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм ||
|-
| 1981 || [[Булки крај шините]] ТВ-серија ||
|-
| 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Тумба, тумба дивина]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Јужна патека]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија ||
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || Неда
|-
| 1982 || [[Слана во цутот на бадемите]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Записник (филм) |Записник]] ТВ-филм || Стефка
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Диво месо (филм)|Диво месо]] ТВ-филм || Марија
|-
| 1984 || [[Јуначко колено (телевизиска серија) |Јуначко колено]] ТВ-серија || Марија Карева
|-
| 1985 || [[На наш начин]] ТВ-серија ||
|-
| 1986 || [[Состојба пред инфаркт]] ТВ-филм ||
|-
| 1986 || [[Сонце на дланка]] ТВ-серија ||
|-
| 1986 || [[Среќна Нова ‘49]] ТВ-филм ||
|-
| 1987 || [[Трета доба]] ТВ-серија ||
|-
| 1988 || [[Скопски сновиденија]] ТВ-филм ||
|-
| 1988 || [[Втора смена]] ТВ-серија || Бабата на Николче
|-
| 1988 || [[Марка]] ТВ-филм ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990.-те[[#1|▲]]<div id+"1990">
|-
| 1990 || [[Трст виа Скопје]] ТВ-серија ||
|-
| 1990 || [[До ре ми]] ТВ-серија ||
|-
| 1990-1991 || [[Еурека]] ТВ-серија ||
|-
| 1991 || [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм || Мара
|-
| 1992 || [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм ||
|-
| 1992 || [[Сили во воздухот]] ТВ-филм || Ната
|-
| 1992 || [[Хераклеа по втор пат]] ТВ-филм ||
|-
| 1992 || [[Последната македонска елегија]] ТВ-серија ||
|-
| 1993 || [[Светлосиво]] ТВ-филм ||
|-
| 1994 || [[Пред дождот]] ТВ-филм ||
|-
| 1995 || [[Заборавени]] ТВ-филм || Параскева
|-
| 1997 || [[Добредојдовте во Сарајево]] ТВ-филм ||
|-
| 1998 || [[Вујко Вања]] ТВ-филм ||
|-
| 1998 || [[Збогум на 20 век]] ТВ-филм ||
|-
| 1998 || [[На Балканот не се пие чај]] ТВ-филм ||
|-
| 1999 || [[Време, живот (филм)|Време, живот]] ТВ-филм || Маца
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2000.-те[[#1|▲]]<div id="2000">
|-
| 2000 || [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија || Милица
|-
| 2001 || [[Прашина (филм)|Прашина]] ТВ-филм || Доста
|-
| 2002 || [[Глужд во времето]] ТВ-филм || Елена Митрева
|-
| 2002 || [[Наше маало]] ТВ-серија || Старицата
|-
| 2002 || [[Клевета]] ТВ-серија || Мајката
|-
| 2003 || [[Чекор пред времето (филм) |Чекор пред времето]] ТВ-филм ||
|-
| 2005 || [[Крчма на патот кон Европа]] ТВ-филм ||
|-
| 2007 || [[Досие-К]] ТВ=филм || Елена Митрева
|-
| 2007 || [[Сенки (филм) |Сенки]] ТВ-филм ||
|-
| 2007 || [[Елегија за тебе]] ТВ-филм || Марија Солева
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2010.-те[[#1|▲]]<div id+"2010">
|-
| 2010 || [[Мајки (филм) |Мајки]] ТВ-филм ||
|-
| 2014 || [[Деца на сонцето]] ТВ-филм || Лена
|-
| 2015 || [[Три дена во септември]] ТВ-филм ||
|-
| 2016 || [[Роденден (филм) |Роденден]] ТВ-филм ||
|-
| 2017 || [[Види ја ти неа]] ТВ-филм || Бабата
|-
| 2017 || [[Дали би ја погледнала]] ТВ-филм ||
|-
| 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" | 2020.-те[[#1|▲]]<div id="2020">
|-
| 2021-2022 || [[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]] ТВ-серија ||
|}
== Награди ==
* 1973 Артист на годината според анкетата не "Екран"
* 1981 Награда "13-ноември" за улогата во "Партија реми"
* Награда "ЈРТ" за Радио улога
* 1981 Награда за артист на годината според анкетата на "Екран"
* 1982 Награда за најдобро актерско остварување на МТФ "[[Војдан Чернодрински]]" Прилеп за улога во "Еригот" - Малина
* 1984 Стериина награда за улогата на "Параскева" во "Дупло дно"
* 1984 Награда "11-октомври"
* 2009 Награда св. "Јоаким Осоговски"
* Награда "[[Ристо Шишков]]"
* Награда за животно дело "[[Војдан Чернодрински]]"
* Награда за животно дело "11-октомври"
* 2015 Награда за животно дело "[[Петре Прличко]]"
* 2018 Награда "Голема Ѕвезда"
* 2022 Награда "Орден" на "[[Република Македонија]]"
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.maccinema.com/avtor_detali.asp?IDSORABOTNIK=156 Милица Стојанова] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080410083346/http://www.maccinema.com/avtor_detali.asp?IDSORABOTNIK=156 |date=2008-04-10 }} на [[МИФЦ]]
* {{IMDb name|0831192}}
* [http://217.16.70.245/?pBroj=1814&stID=38802&pR=5 Раскошна театарска дива]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} - [[Утрински Весник]]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Стојанова,Милица }}
[[Категорија:Луѓе од Крива Паланка]]
[[Категорија:Македонски глумици]]
[[Категорија:Добитници на наградата „13 Ноември“]]
[[Категорија:Добитници на наградата „11 Октомври“]]
pupzjznayjs2tepo1qf8bhf5jibvnn9
Норман Кемп Смит
0
207798
4796815
4794589
2022-07-26T08:25:07Z
Ehrlich91
24281
нема слика
wikitext
text/x-wiki
'''Норман Кемп Смит''' ([[англ.]] ''Norman Kemp Smith''), ([[1872]]–[[1958]]) е [[Шкотска|шкотски]] [[филозоф]], предавач на универзитетот [[Принстон (универзитет)|Принстон]] и [[професор]] по [[логика]] и [[метафизика]] на [[Единбуршки универзитет|Единбуршкиот универзитет]]. Роден е во [[Данди]], [[Шкотска]] како Норман Симит, а кога се оженил во 1910 г. кон името го додал презимето на сопругата Ејми Кемп<ref>[http://www.philosophy.ed.ac.uk/nks.html Норман Кемп Смит (1872-1958)], Философски факултет, Единбуршки универзитет. прегл. 5 ноември 2009 {{en}}</ref>
==Кариера==
Кемп Смит докторирал во [[1902]] г. на универзитетот [[Универзитет Сент Ендрјуз|Сент Ендрјуз]]. Од 1906 до 1916 г. предавал филозофија и психологија на Принстон, а од 1919 до 1945 во Единбург. Најпознат е како преведувач [[англиски јазик|англиски]] на делото „[[Критика на чистиот разум]]“ од германскиот филозоф [[Имануел Кант]] (1929) кој се смета за стандарден превод на тој јазик. Неговите коментари на делата на Кант [[Дејвид Хјум]] и други се особено високо ценети. Од 1947 до 1948 г. бил претседател на [[Аристотелово друштво|Аристотеловото друштво]].
Философите ширум светот го сметаат неговиот превод на „Критика на чистиот разум“ за дури подобар од германскиот оригинал и како таков некои германски професори го препорачуваат на студентите што добро го владеат [[англискиот јазик]].
==Дела и написи==
*''Studies in the Cartesian Philosophy'' („Осврт кон Декартовата филозофија“), (New York: Macmillan, 1902)
*"The Naturalism of Hume (I)" и "The Naturalism of Hume (II)", ''Mind,'' 14 (1905) бр. 54 и 55: 149–73 и 335–47 („Натурализмот на Хјум“ - I и II)
*"Subjectivism and Realism in Modern Philosophy", ''[[The Philosophical Review]],'' 17 (1908) бр. 2: 138–48 („Субјективизмот и реализмот во современата филозофија“)
*"How Far Is Agreement Possible in Philosophy?", ''The Journal of Philosophy, Psychology, and Scientific Methods,'' 9 (1912) бр. 26: 701–11 („До кој степен може да се постигне согласност во филозофијата?“)
*"Kant’s Relation to Hume and Leibniz", ''[[The Philosophical Review]],'' 24 (1915) бр. 3: 288–96 („Врската на Кант со Хјум и Лајбниц“)
*''A Commentary to Kant’s 'Critique of Pure Reason''' (London: Macmillan, 1918), (Коментар на Кантовата „Критика на чистиот разум“)
*''Prolegomena to an Idealist Theory of Knowledge'' (London: Macmillan, 1924), („Пролегомени за идеалистичка теорија на сознанието“)
*''The Philosophy of David Hume: A Critical Study of Its Origins and Central Doctrines'' (London: Macmillan, 1941), („Филозофијата на Дејвид Хјум: Критичен осврт кон нејзиното потеклото и основните учења“)
*''New Studies in the Philosophy of Descartes'' (1951), („Нов осврт кон филозофијата на Декарт“)
==Литература==
*Loeb, Louis E. (2009). What is Worth Preserving in the Kemp Smith Interpretation of Hume? ''British Journal for the History of Philosophy,'' 17(4), 769–797.
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
*[http://www.philosophy.ed.ac.uk/nks.html Профил на Кемп Смит на страница на Единбуршкиот универзитет] {{en}}
*[http://www.hkbu.edu.hk/~ppp/cpr/toc.html Е-издание на Кемповиот превод на „Критика на чистиот разум“ од И. Кант] {{en}}
{{Нормативна контрола}}
{{DEFAULTSORT:Кемп Смит, Норман}}
[[Категорија:Родени во 1872 година]]
[[Категорија:Починати во 1958 година]]
[[Категорија:Шкотски филозофи]]
[[Категорија:Луѓе од Данди]]
[[Категорија:Членови на Кралското друштво на Единбург]]
h7ir6cd4dxhza28nlwcou2igpyjhkx4
Робот
0
209083
4796710
4739407
2022-07-25T20:53:56Z
Andrew012p
85224
wikitext
text/x-wiki
{{внимание}}
{{викифицирање}}
[[Податотека:Atlas from boston dynamics.jpg|мини|Роботот Атлас од 2016 г.]]
'''Робот''' — автоматски управувана машина<ref>Definition of 'robot'. Oxford English Dictionary. Retrieved November 27, 2016.</ref> која е способна сама да извршува задачи, скоро секогаш преку електронски програмирани инструкции. Друга карактеристика е тоа што преку неговите движења роботот често спроведува чувство дека има своја намера.
== Потекло ==
Од почетокот на цивилизацијата човекот имал замисла за создавање на суштество кое ќе личи на самиот човек. Општествата во раниот дел на првиот милениум ангажирале робови и ги користеле за да извршуваат задачи кои биле физички тешки и валкани. Имајќи ги робовите за да ги хранат робовладетелите, за да го одржуваат нивното општество и да се концентрираат на тоа што го согледале како поважна задача како бизнисот и политиката. Човекот открил механизми како на воденицата кои подоцна преранале во роботи. Технолошкиот развиток бил бавен, имало покомплексни машини, генерално ограничени на многу мал број, кои извршувале пограндиозни функции како тие тие инвентирани од Херојот на Александрија.
Во првата половина на вториот милениум човекот почнал да развива покомплексни машини и сè повеќе да ги открива грчките инженерски методи. Луѓето како [[Леонардо да Винчи]] во 1495 преку Жак де Вокансон во 1739 направиле планови и изградиле автомата и роботи водејќи на книги од дизајни како во јапонската ''Karakuri zui'' (илустрирана машинерија) во 1796. Како што механичките техники се развивале низ индустриската ера, можеме да најдеме повеќе практични апликации како на [[Никола Тесла]] во 1898 кој дизајнирал радио-контролирано торпедо и ''Westinghouse Electric Corporation'' творба Телевокс во 1926. Одавде ние можеме да најдеме поголем развиток на андроидите како што конструкторите се обидувале да изведуваат почовечки движења кај роботите вклучувајќи ги нацртите на биологот Макото Нишимуја од 1929 г. и неговиот робот Гакутенсоку, кој плачел и ги менувал изразите на лицето и порубиот „Електро“ од ''Вестингхаус'' во 1938.<br />
Електрониката сега стана водечка сила во развитокот на механиката со откривањето на првиот аутономус робот создаден од Вилијам Греј Валтер во Бристол, Англија, 1948. Првиот дигитален и програмиран робот беше откријан од Џорџ Девол во 1954 и се викаше Унимате.
<br />
Од тогаш можеме да видиме посовремени роботи како роботите АСИМО кои можат да одат и да се движат како луѓе. Роботите ги заменија робовите во извршувањето на тешките задачи, кои човекот претпочита да не ги работи или се опасни по неговиот живот, како оние во вселената и на дното на морето каде човекот не може да ги преживее екстремните услови. <br />
Роботите се појавуваат во две форми: оние коишто можат да прават и да поместуваат предмети, како индустриските или мобилните роботи, и оние кои можат да се користат наместо луѓе, како андроидите на АСИМО и ТОПИО, и оние кои играат поспецифични улоги како Нано роботите и Рој роботите.<br />
<br />
Човекот развил страв од роботите и тоа како тие можат да реагираат во општеството, како во научно-фантастичните филмови ''Shelley's Frankenstein'' и ''EATR'', и ние сѐ уште ги користиме роботите за извршивање на разни задачи како правосмукалки, косачки за треви, машини за чистење, роботи за истражување на други планети, правење коли, за забава и за војување.
== Потекло на поимот ==
Зборот робот беше претставен на јавноста од Чешкиот писател ''Karel Čapek'' во неговата претстава ''R.U.R. (Rossum's Universal Robots)'', издадена во 1920. Претставата започнува во фабрика која прави роботи, но тие се блиску до модерната идеја за андроиди, суштества коишто можат да бидат замена за луѓето. Тие можат да мислат за себе, и да бидат среќни што му служат на човекот. <br />
<br />
Во колумна за чешкиот весник ''Lidové noviny'' во 1933, Карел Чапек то изјавил дека сакал да ги нарече тие суштества ''laboři'' (од латинскиот збор Labor што значи работник). Како и да е, нему не му се допаѓаше зборот и го прифати предлогот на неговиот брат тие суштества да се викаат ''Роботи''. Зборот robota значи работа, или работник, или некој кој многу работи во Чешкиот и многу други Словенски јазици.
[[Податотека:Capek play.jpg|thumb|right]]
Потекло на зборот од сајсн фикшн Исак Асимов. Исто така ги создал трите закони на роботика што е главна тема во неговите книги. Тоа беше искористено од многу други за да ги дефинираат законите искажани меѓу факти и фикции. Претставено во нековата расказ ''Runaround'', законите се следните:
<br />
:: # 1. Роботот не смее да повреди човечко суштество или да дозволи човекот да биде повреден.
:: # 2. Роботот мора да извршува какви било наредби испратени до него од човекот, освен наредби кои ќе дојдат во судир со првиот закон.
:: # 3. Роботот мора да се заштитува самиот себе, да се бори за својот опстанок, сè додека не ги прекршува првиот и вториот закон.
== Историја ==
Многу антички митологии вклучуваат вештачки луѓе, како на пример механичките службеници изградени од страна на грчкиот бог Хефест (Вулкан до Римјаните) од глината golems на една еврејска легенда и глина Великани на Нордиска легенда, и Galatea, митската статуа на Pygmalion дојде во живот. Во грчката драматика, Deus ex machina беше неприроден како драмски уред што обично се вклучени за намалување на божество со жици во претставата за да се решиат навидум невозможни проблеми.
Во 4 век п.н.е., на грчки математичар Archytas на Тарентум претставил механичка птица на парен погон која ја нарекол "The Pigeon". Херон Александриски (10-70 н.е.), грчки математичар и пронаоѓач, создал многубројнии автоматизирани кориснички-конфигуративни уреди, и опишал машини напојувани со воздух под притисок, пареа и вода. Су Сонг изградил Саат кула во Кина во 1088 со механички фигурини кои божем потврдуваа часа.
Ал-Jazari (1136-1206), еден пронаоѓач муслиман за време на династијата Artuqid, дизајнирал и конструирал голем број на автоматизирани машини, вклучувајќи кујнски апарати, музички автомати напојувани со вода, и програмабилни автомати. Роботите се појавиле како четири музичари на брод во езеро, забавни гости на кралските drinking забави. Нивниот механизам имаше програмабилни тапан-машини со штипки (камери), кои удираа на ударни инструменти. Тапанарот може да се направи да играа различни ритми и различни тапан обрасци со поместување на штипки на различни локации.
=== Рани модерни случувања ===
Леонардо да Винчи (1452-1519) скицирал планови за humanoid робот околу 1495. Бележниците на Да винчи, разоткриени во 1950 година, содржат детални цртежи на механички витез сега познат како робот на Леонардо, можност да седне, да ги движи рацете и да се движи со главата и вилицата. Дизајнот беше веројатно заснован на анатомски истражувања снимени во неговиот Виртуелен човек. Не е познато дали тој се обиде да го изгради.
Во 1738 и 1739, Жак де Вокансон изложил неколку животно-големински автомати : флејта плеер, луле плеер и патка. Механичката патка може да размавта со крилја, да движи со вратот, и да проголтува храна од страна на излагачот. Комплекс механички играчки и животни изградени во Јапонија во 1700-тите биле опишани во Karakuri zui (Ѕ машини, 1796).
=== Современи случувања ===
Јапонскиот сликар Hisashige TANAKA (1799-1881), познат како "Јапонскиот Едисон" или "Karakuri Giemon", создаде низа на крајно комплексни механички играчки, од кои некои служеле чај, фрлале запалени стрели составени од треперат, па дури и насликани со јапонски Канџи знак. Во 1898 Никола Тесла јавно демонстрирал радио-контролирано торпедо. Врз основа на патенти за "teleautomation", Тесла се надевал да го развие во оружје систем за морнарицата на САД.
Првите електронски автономни роботи беа создадени од страна на Вилијам Греј Волтер од невролошкиот институт во Бристол, Англија во 1948 и 1949 година. Тие беа именувани Elmer и Elsie. Овие роботи можат да почувствуваат светлината и контакт со надворешни објекти, и ги користат овие стимули за навигација.
== Модерни роботи ==
'''Мобилни роботи'''
Мобилните роботи имаат способност за движење во околината, односно не с ефиксирани на едно место.Пример на мобилни роботи кои денес се употребуваат се automatic guided vehicle (AGV). Тоа се роботи кои следат исцртани линии или жици по подот, или користат ласерски сензор за движење.
За овие роботи ќе збруваме подоцна во статијата.
Мобилните роботи исто така се употребуваат во индустријата, како борбени машини и за безбедносни причини.
Мобилните роботи сè уште се истражуваат и надоградуваат во многу светски универзитети за роботика.
Модерните роботи се користат во посебни услови во лаборатории бидејќи тие не се сè уште развиени до ниво кога ќе можат сами да се движат без никакви тешкотии.
'''Индустриски роботи (манипулaтори)'''
Индустриските роботи најчесто се немобилни и составени од една подвижна рака прикачена на фиксна основа која може да извршува само неколку команди.
Меѓународната организација за стандардизирање (International Organization for Standardization) дава дефиниција за манипулирање со индустриски роботи во ISO 8373:
-Автоматски контролиран,способен за репрограмирање, повеќенаменски манипулатор, прогамибилен во три или повеќе оски, кој може да биде или фиксен или мобилен, за користење во индустриски апликации за автоматизација.
Оваа дефиниција е искористена од “Интернационалната Федерација на робитите” (International Federation of Robotics), “Европската организација за истражување на роботите “
(EURON) и голем број други националцни стандардни комисии.
'''Услужни роботи'''
Најголем број од индустриските роботи се фиксирани роботски раце и манипулатори кои главно се користат за производство и дистрибуција на стоки.вIFR, предложи пробна дефиниција за услужен робот, "Услужен робот е робот кој работи полуили целосно автономно и врши услуги од корист на благосостојбата на луѓето и опремата, со исклучок на производствени операции."вВо Јужна Африка зборот “Робот” најчесто с екористи за уличните семафори.
== Современи Користи ==
Роботите можат да се класифицираат според нивната специфична намена. Еден робот може да биде дизајниран да извршува една задача екстремно добро, или спектар на задачи многу подобро. Се разбира секој робот може да се репрограмира и да извршува различна работа од претходната, но спеак има роботи кои се ограничени од нивната физичка форма. На пример фабричката Рака робот може да извршува неколку задачи како сечење, заварување, лепење и друго.
Општа намена на автономните роботи: Тоа се роботи кои можат да извршуваат повеќе задачи независно. Можат да се движат независно во просторот и самостојно да ги задоволува своите обврски.
== Дефиниции ==
Зборот робот може да се однесува на на физички и виртуелни софтверски агенди, но поимот обично се однесува на двата вида. Нема концензус во кој машините се квалификуваат како роботи, но има општа согласност помеѓу експертите, и публиката, дека роботите имаат тенденција да прават нешто или с`е од следното: да се движат, да работат со механичките екстремитети, да ја осетат и манипулираат нивната животна средина, и да стекнат интерегентно однесување-посебно однесување со кое се емитираат луѓе или некои животни.
Не постои дефиниција за робот која ги задоволува сите и многу луѓе имаат своја дефиниција. На пример Џозеф Енгелбергер, пионер во индустриската роборика, еднаш забележа:
“Не можам да дефинирам што е робот, но можам да препознаам кога ќе видам.”
Според ‘Енциклопедија Британика’ робот е ‘било која автоматски управувана машина која го заменува човечкиот напор, иако во изгледот не можи да личи на човечко суштество или да извршува некои функции на човечки начин.
‘Merriam-Webster’ го опишува роботот како ‘машина која изгледа како човек и врши разни сложени дела (како одење или зборување) како човекот, или ‘уред кој автоматски врши комплицирани и често повторливи задачи’, или ‘механизам воден од автоматска контрола’.
=== Дефинирање на карактеристики ===
Иако нема ни една точна дефиниција за робот, еден робот ќе ги има неколку или сите од следните карактеристики.
Тоа е електрична машина која има способност да комуницира со физички објекти и да биде дадено електронско програмирање да работи одредена задача или да прави цела низа од задачи или акции. Таа исто така може да има способност да согледува и собира податоци од физички објекти, или на нејзината локална физичка средина, или да обработува податоци, или да одговара на различни стимули.
Ова е во контраст со едноставен механички уред како опрема или хирдауличен прес или било која друга точка која нема обработлива способност и која извршува задачи преку чисто механички процеси и движења.
=== Ментална агенција ===
За роботските инженери, физичкиот изглед на машината е помалку важен од начинот на кој неговите акции се контролирани. Колку повеќе системот за контрола се чини дека има своја агенција, толку поголема е веројатноста машината да биде наречена робот.
Важна карактеристика на агенцијата е способноста да направи избор. Когнитивни функции на повисоко ниво сепак не се потребни, како што е прикажано на мравка-роботите.
*Механизираниот автомобил никогаш не се смета за робот.
*Далечински управувано возило понекогаш се смета за робот (или телеробот).
* Автомобил со вграден компјутерм како Бигтрак, кој може да вози во програмибилна низа, може да се нарече робот.
* Автомобил со само-контрола кој може да ја насети животната средина и да прави одлуки при возењето засновани на оваа информација, како автомобилите без возачи на Ернст Дикманс во 1990година или записите во ‘DARPA Grand Challenge’, е доста веројатно да биде наречен робот.
* Свесен автомобил, како измислениот KITT, кој може да донесува одлуки, слободно да се ориентира и да конверзира течно со човекот, обично се смета за робот.
=== Физичка агенција ===
Сепак, за многу лаици, ако се гледа дека машината е способна да ги контролира своите раце или екстремитети, а посебно ако тоа појавува како антропоморфно или зооморфно (пример ASIMO или Aibo), таа ќе биде наречена робот.
* Пианолата ретко се карактеризира како робот
*CNC машина понекогаш се карактеризира како робот.
*Фабричката автоматизирана рака скоро секогаш се карактеризира како робот.
* Зооморфна механичка играчка како Робораптор, е обично карактеризирана како робот.
* Механички хуманоид како АСИМО е скоро секогаш карактеризиран како робот, обично како услужен робот.
Дури и за триоскината CNC машина за мелење, користејќи го истиот контролен систем како роботска рака, тоа е рака која скоро секогаш се нарекува робот, додека CNC машината е обично само машина. Имањето на очи може исто така да направи разлика во тоа дали машината е наречена робот, бидејќи луѓето инстинктивно ги поврзуваат очите со чувствителност.
Сепак, да се биде антропоморфен не е доволен критериум за нешто да биде наречено робот. Роботот мора да стори нешто, безживотен објект обликуван како ASIMO не би се сметал за робот.
==Роботот како тема во уметноста и во популарната култура==
* „Саем за роботика“ — кус расказ на македонската писателка [[Калина Малеска]].<ref>''Летаат приказни''. Скопје: Темплум, 2019, стр. 28.</ref>
* „Роботи“ ([[германски]]: ''Die Roboter'') — песна на германската група „[[Крафтверк]]“ (''Kraftwerk'') од 1978 година.<ref>[https://www.discogs.com/Kraftwerk-The-ManMachine/master/4010 DISCOGS, Kraftwerk – Die Mensch·Maschine (пристапено на 28.12.2020)]</ref>
* „Светите наредби на г-н Робот“ ([[англиски]]: ''Mr. Robot's Holy Orders'') — песна на американската [[Рок-музика|рок]]-група „[[Минитмен (рок-група)|Минитмен]]“ (''Minutemen'') од 1984 година.<ref>[https://www.discogs.com/Minutemen-Double-Nickels-On-The-Dime/release/421057 Discogs, Minutemen – Double Nickels On The Dime (пристапено на 22.1.2021)]</ref>
* „Марш на роботите на Чиконе“ (англиски: ''March Of The Ciccone Robots'') — песна на американската рок-група [[Чиконе јут]] (''Ciccone Youth'') од 1989 година.<ref>[https://www.discogs.com/Ciccone-Youth-The-Whitey-Album/master/46489 Ciccone Youth – The Whitey Album (пристапено на 1.9.2021)]</ref>
== Надворешни врски ==
{{wikibooks|Robotics}}
{{рв|Robots}}
{{Wiktionary|robot}}
; General news and developments
* [http://robots.net/ robots.net] general robot-related news and technological developments.
* [http://www.robotshop.com/blog/ RobotShop Blog] general robot-related news and technological developments.
;Research
* [http://www.ifrr.org International Foundation of Robotics Research (IFRR)]
* [http://www.ijrr.org International Journal of Robotics Research (IJRR)].
* [http://www.ieee-ras.org Robotics and Automation Society (RAS)] at [[Institute of Electrical and Electronics Engineers|IEEE]]
* [http://kn.theiet.org/communities/robotics/index.cfm Robotics Network] at [[Institution of Engineering and Technology|IET]]
* [http://robotics.nasa.gov Robotics Division] at [[NASA]]
* [http://robotics.eas.asu.edu/ Human Machine Integration Laboratory] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100609065021/http://robotics.eas.asu.edu/ |date=2010-06-09 }} at [[Arizona State University]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
osc9fz2s76wq44i0cw173owh7iajk4c
Македонски црковно-училишни општини
0
641232
4796794
4764983
2022-07-26T06:18:01Z
Vlad5250
77190
Vlad5250 ја премести страницата [[Македонски црковно - училишни општини]] на [[Македонски црковно-училишни општини]]
wikitext
text/x-wiki
'''Македонските црковно - училишни општини''' се формирале уште во почетокот на [[Османлиско Царство|османлиската власт]], а нивната дејност може да се следи од почетокот на [[XIX век]]. Нивна задача била да се грижат за црковно-училишниот живот. По основањето, црковно - училишни општини биле под јурисдикција на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]] и како такви биле центар за ширење на грчката култура и јазик <ref>''Славко Димевски, За развојот на македонската национална мисла до создавањето на ТМОРО, Култура - Скопје, 1980''</ref>. Но во среднината на [[XIX век]] македонското граѓанство ја започнало [[Борба против Цариградската патријаршија|антифанариотската борба]], во текот на овие борби голем дел од црковно - училишните општини во [[Македонија]] се откажале од [[Цариградска патријаршија|Патријаршијата]] и почнале да се приклонуваат кон [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]]. Меѓутоа [[Македонците]] бегајќи од погрчувањето наишле на егзархиска стапица која била поставена врз словенска основа но со тенденција да бугаризира и затоа во втората половина на [[XIX век]] Македонците започнале борба против [[Бугарска егзархија|Егзархијата]], борба која своја кулминација ја достигнува со појавата на [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] <ref name="VG">''[[Ванчо Ѓорѓиев]], Слобода или Смрт, Македонското националноослободително дело во Солунскиот вилает 1893-1903 година, Скопје, Институт за Историја-Филозофски факултет''</ref>. Црковно - училишните општини биле од особено значајни за развојот на културата и просвета на [[македонскиот народ]], а долго време биле единствени институции во кои се зачувал и закрепнал националниот дух на [[Македонците]] <ref name="Вардарски">''Вардарски (Петар Поп Арсов), „Стамболовштината во Македонија и нејзините претставници“, превод, редакција, коментар и предговор д-р Ванчо Ѓорѓиев, Табернакул, Скопје 2006''</ref>. Црковно-училишните општини егзистирале со до поделбата на [[Македонија]], по што биле укинати и во зависност од поделбата бил воведен воспитно-образовниот сиситем на некоја од балканските држави.
== Создавање на македонските општини ==
Во текот на владеењето на [[султан]]от [[Махмуд II]] се создале услови за развој на градовите на целата територија на [[Отоманското Царство]], вклучетелно и во [[Македонија]].
[[Махмуд II]] започнува со спроведување на низа реформи во разни општествени области. Со реформи дошло до развој на занаетчиството и градскиот живот. Во текот на 30-те и 40 -те годин на [[XIX век]] во градовите почнало да се подигаат голем број на [[Црква (градба)|цркви]] и [[Училиште|училишта]].
Во [[1839]] година наследникот на Махмуд, [[Абдул Меџит I]] ги продолжил реформите и во тој дух го издал [[Ѓилхански хатишерив|Ѓилханскиот хатишерив]] со кој биле ветени голем број на права за сите поданици на [[Отоманско Царство|Империја]], а меѓу другото биле создадени услови за развој на црковно-училишниот живот. Во [[1856]] година бил донесен [[Хатихумајун]]от <ref name="DZBMN">''Документи за борбата на македонскиот народ за самостојност и за национална држава, том еден, Униврзитет Кирил и Методиј - Факултет за филозофско - историски науки, Скопје, 1981''</ref>, а врз основа на него во [[1869]] година бил донесен законот за подаништвото и народното образование.
Во духот на овие реформи како и од практични потреби најпрво се организирале граѓаните кој биле задолжени за подигање на црквите и училиштата, за развојот на црковно-училишниот живот, изноаѓање на учители и нивна издршка.
Во почетокот со црковно-училиштата раководеле богатите чорбаџии и владиците, овие пак биле или прогрчки настроени или [[Грци]]. Тоа пак влијаело во црковно-просветната дејност на општините и тие станале спроводници на [[Грчка пропаганда во Македонија|грчката пропаганда]], односно на грчкиот јазик и култура.
Навлегувањето на македонското граѓанство во општините бил долг процес и зависел од економската сила на секој град во [[Македонија]]. Оваа навлегување се одвивало во две релации:
:''1) Со изградба на нови цркви од страна на македонското граѓанство''
:''2) Со економски притисок врз конзервативните елински настроени чорбаџии и со нивно сменување''
Во првиот случај, при изградба на нова [[Црква (градба)|црква]] се формирал градежен одбор во кој влегувале претставници на македонските еснафи, а по изградбата на [[Црква (градба)|црква]]та тие станувале општина. Во вториот случај дошло до борба во која постепено биле истиснати старите чорбаџии и биле заменети со претставниците на македонското граѓанство <ref>''Славко Димевски, Црковна историја на македонскиот народ, с. 92-102''</ref>.
Честопати се случувало двата процеса да се преплетуваат меѓу себе во зависност од економската сила на двата табор и степенот на влијание на грцизмот. Меѓутоа во текот на неколку децении во [[XIX век]] дошло до остра диференцијација на двата табора и до преземање на општините од макеоднското граѓанство или до создавање на две општини во еден град, македонска или грчка <ref>''Жан Натан, Българското възраждане, второ изд. София''</ref>.
Првите црковно-училишни општини се формирале во [[Велес]], [[Прилеп]] и [[Горна Џумаја]], а со текот на времето дошло до создавање и во другите градови.
==Структура==
Новите општини, македонските во кои не било доминантно влијанието на грцизмот, се разликувале од старите чорбаџиски. Овие општини станувале институции со претставнички карактер, односно со оформен општински апарат. Се органнизирале избори за претставници на општината, а во овие избори учествувале еснафите и трговците, тие давале свои претставнци за членови на општината.
Општините донесувале правилници по кои се раководеле членовите. Општината се сосотоела од 8 до 12 члена, а раководството се сосотоело од претседател, благајник и црковен епитроп, а подоцна од редовите на членовите биле бирани и учителски ''настојатели''.
Општините кои во подоцнежната фаза го носта името ''црковно-училишни општини'' имале свои приходи главно од завешатанијата на подвижен или неподвижен имот, доброволни прилози, подароци во пари и натура и др.
Црковно-училишните општини и покрај потиснувањето на елинскот елемент, официјално ја признавале [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]], поради недостаток на автохтона црква.
Тоа пак овозможувало да имаат свои претставници во турските меџлиси (совети), каде што можеле да ги застапуваат интересите на христијанското население <ref>''Во Османлиското Царство немуслиманските народи „народи од книга“ имале внатрешна религиозна самоуправа. Тие биле групирани според верските заедници кон кои припаѓале. Така, сето православно население се сметало за †Рум милет#, а негов духовен поглавар бил Цариградскиот патријарх. Под терминот „Рум милет“ првобитно се подразбирало сето православно население без разлика на неговата етничка припадност. Подоцна овој терминот стал синоним за †Грк# во етничка смисла на зборот без оглед на националнаната припадност. Оттука терминот †Рум милет# треба да се сфати само како верска конотација за припадност кон Цариградската патријаршија, а не во етничка смисла. Со формирањето на Бугарската егзархија во 1870 година, аналогно на милет системот се појавил терминот †Булгар милет#, што станало синоним за Бугарин, меѓутоа тоа повторно означува припадност кон одредена црква, а не национална припадност''</ref>.
== Компетенции ==
Во прво време општините имале потесни компетенции во областите на граѓанскиот живпот. Меѓутоа со развојот ја ширеле и својата компетенција и речиси целата активност на граѓанскиот живот го прерзеле врз себе, освен оние кој биле во надлежност на државата. Општините главно имале четири области на компетенција од граѓанскиот живот:
:''црковна''
:''просветна''
:''судска''
:''социјална''
Во однос ма просветата некој од општините успеале уште многу рано да го преземат школството. Тие отворале училишта по градовите и селата, ангажирале и плаќале учители, се грижеле за набваката на учебните помагла и учебниците.
Меѓутоа таквите компетенции на општините биле резултат на една [[борба против Цариградската патријаршија]], односно против нејзините претсавници и органи во [[Македонија]]. Овие права општините честопати ги извојувале сукцесивно, најчесто без согласност на [[Цариградска патријаршија|Патријаршијата]], оваа борба траела сè до 70-те години на [[XIX век]], меѓутоа и до крајот на османлиското владеење во [[Македонија]].
== Поврзување на македонските општини ==
Општините и покрај тоа што успеале да издејствуваат голем број на права за себе, сепак тие претставувале институции од локален карактер, бидејќи немале своја заедничка институција, автохтона, односно афтокефална црква, која би ги обединувала интерeсите на македонските општини и би ја кординирала нивната дејност.
Поврзувањето на општините во 60-те години на [[XIX век]] било многу ретко, а поради тоа се чувствувала потреба, особено поради решвање на проблемите во школството, од создавање на една повисока институција.
Општините не можеле да се надеваат на помош при отворањето на учлиштата на македонски народен јазик од страна на грчките владици и затоа секоја општина засебно се грижела за училиштатата и учителскиот кадар. Меѓутоа помалите и економско послабите општини не биле во состојба сами да ги решаваат тие прашања, затоа тие се обраќале до соседните општини кој понекогаш економски ги помагале.
Во процесот на поврзување на општините постојат две фази.
=== Манастир Зограф ===
{{Главна статија|Манастир Зограф}}
''Првата фаза'' била поврзувањето со словенските манастирите во [[Света Гора]], првенствено со манастирот Зограф. Овој манастир како и манастирот Хилендар главно се пополнувал од [[Македонци]], поради врската на [[Атон]] со [[Македонија]].
{{Цитатник|''Овие два манастира за сето време на своето постоење биле расадници на словенската писменост, а (во текот на б.н) на народносното будење на македонскиот народ станале извор на учителски кадар''}}
Зографските монаси благодарение на приходите од бројните [[метоси]] во [[Македонија]] и [[Романија]] почнале да испраќаат од својата средина луѓе да се образуваат на повисоките школи во [[Москва]] и [[Атина]], а подоцна при самиот манстир Зограф било отворено училиште на црковно-словенски јазик каде што се подготвувале учители за келијните училишта низ [[Македонија]].
Зографските монаси почнале материјално да ги помагаат македонските црковно-училишни општини во поблиските градови како [[Кукуш]], [[Дојран]] и др. за да отворат училишта на македонски народен јазик.
Монасите од овој манстир служеле и како посредници меѓу оделните општини во решавањето на проблемот околу распоредувањето на малубројниот учителски кадар по училиштата.
Најголема заслуга на манстирот Зограф е што тој претставувал еден вид на замена за организирана црква, која духовно би го поврзувала [[македонскиот народ]]. Преродбеникот [[Димитар Миладинов]] истакнал дека:
{{Цитатник|''Зограф за Макеоднците е она што за Грците е Цариградската патријаршија''}}
===Обид за создавање на еднинствен црковно - просветен центар за Македонија===
{{Главна|Обид за создавање на еднинствен црковно - просветен центар за Македонија}}
''Втората фаза'' на поврзување е преку поголемите црковно-училишни оптини во [[Македонија]], [[Солун]], [[Битола]] и [[Скопје]]. Во [[1882]] година се датира еден обид за создавање на црковно - просветен центар за [[Македонија]]. Солунското граѓанство се обратило кон останатите македонските општини советувајќи ги во иднина да не кореспондираат дирекно со [[Бугарска егзархија|Егзархијата]] туку преку Солунската црковно - училишна општина, а со тоа требало да се создаде едниствен центар кој би требало сите македонски општини да ги претставува пред [[Бугарска егзархија|Егзархијата]].
Во меѓувреме биле спроведени избори за црковно - училишната општина во [[Солун]] и новото раководство побарало да се измени уставот од [[1871]] година и да се донесе нов во кој би требало да се гарантира општинската самоуправа. Самата солунска општина пристапила кон изработка на еден заеднички устав за сите црковно - училишни општини во [[Македонија]].
Обидот за создавање на на единствен црковно - просветен центар за [[Македонија]] преку уставот за македонските општини останал нереализиран.
Оваа фаза не била реализирана до крај бидејќи општините не формирале свој црковно-училиштен центар, во црковен поглед општините биле подчинети на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], а со училиштата во [[Македонија]] раководел ''Училишниот одел'' од [[Цариград]] кој добивал пари дирекно од бугарската држава.
== Македонските општини и Егзархијата ==
Егазрхијата била формирана на 28.02.[[1870]] година со посебен [[султан]]ов [[ферман]] и прва епархија во [[Македонија]] која била под јурисдикција на Егзархијата е [[Велес|Велешката епархија]].
За прв претставник на Егзархијата во [[Македонија]] бил поставен архимандритот Дамаскин кој стапил на должност во [[1872]] година <ref>''Александар Трајановски, Бугарска егзархија и македонското националноослободително движење (1893 - 1908), Скопје, 1982, 35.''</ref>.
Според ''член 10'' од султановиот ферман со кои била основана Егзархијата, било дозволено доколку во рамките на една Црковно - училишна општина во Македонија со 2/3 мнозинство нејзините општинари одлучаат да се приклучаат кон Егархијата, да можаат тоа да го направаат.
На тој начин во [[1874]] година под јурисдикција на Егзархијата се нашле [[Скопје|Скопската]] и [[Охрид]]ската епархија.
Meѓутоа во текот на [[Руско-турска војна (1877-1878)|Руско - Турската војна]] егзархиските претставници биле отстранети од [[Македонија]].
Егзархијата своите позиции ќе ги зацврсти дури во [[1890]] година кога од [[Висока Порта|Високата порта]] ќе добие 2 владички берати за [[Скопје|Скопската]] и [[Охрид]]ската епархија и доплнително уште два владички берати за [[Велес|Велешката]] и [[Неврокоп]]ската епархија во [[1894]] година.
На егзархијата во [[1897]] година и се доделени уште три владички берати за [[Битола|Битолската]], [[Струмица|Струмичката]] и [[Дебар]]ската егзархија.
Во [[1883]]/[[1884]] година, при Егзархијата во [[Цариград]] бил формиран ''Училиштен оддел'' кој требало да раководи со просветната дејност во [[Македонија]] и да го надгледува трошењето на финансиските средства испратени од [[Бугарија]], а наменети за веќе зацртаниот план<ref>''Бугарската егзархија и македонското национално-ослободително движење (1893-1908), Александар Трајановски, Скопје, 1982''</ref>. И затоа [[Петар Поп Арсов]] ќе истакне дека:
{{Цитатник|''(Егзархијата се претворила во б.н) чисто бирократско одделение на софиското надворешно министерство '' <ref>''П.п.Арсов, Потеклото на револуционерното движење во Македонија... No. 8, Софија, 19.07.1919,3''</ref>}}
Со тоа биле поставени основите за идната просветна дејност во [[Македонија]]. Бугарската држава за да се осигура успешно делување на овој црковно-просветен ситем почнала да дава големи суми на пари од својот сопстевн буџет.
Со текот на годините овие средства постојано се зголемувале. Во [[1881]] година сумата која била одвоена за пропагнадата во [[Македонија]] изнесувала 100 000 лева, а во [[1885]] година за [[Македонија]] и [[Одринско]] заедно биле одвоени 574 874 лева, а за [[1890]] година според еден српски извештај биле одвоени 5 500 000 франци.
Во [[1890]] година, по иницијатива на бугарската влада била изработена специјална програма за просветната егзархиска политика во Македонија, која била прифатена од Народното собрание на [[Бугарија]]. Меѓу другото, во седмата точка од оваа програма стои:
{{Цитатник|''за учители во Македонија да се назначат само родени Бугари, а за учители по турски јазик да се назначат само влијателни лица кај турските власти. На учениците што ќе завршат гимназија во Македонија, ако не сакаат да добијат повисоко образование да им се даде служба во Бугарија. Ако некои од учениците сакаат да прифатат учителски позив, откако ќе поминат четири години на практика во Бугарија да се назначуваат за учители по нивните родни места'' <ref>''Просветната политика на егзархијата у училишните бунтови во Македонија, Славко Димевски, Скопје, 1960, 12 ''</ref>}}
Со ваквата политика [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]] успеала да завладее со црковно-училишните општини во [[Македонија]] и да го воведе [[бугарскиот јазик]] во училиштата.
:види: [[Бугарска пропаганда во Македонија]]
== Борба за контрола на црковно-училишните општини ==
Црковно-просветната политика на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]] придонела да дојде до појава на едно движење кое биле насочено против [[Бугарска егзархија|Егзархијата]] и нејзината дејност.
Во контекст на ова движење [[Ѓорче Петров]] истакнува дека се јавило едно настроение на:
{{Цитатник|''младите против владиците, општините, егзархиските учители и службеници, и една струја против посегањата на Егзархијата бесконтролно да господарува во црковните и училишните работи во земјата. Еснафите, што во македонските градови сочинуваа моќен сталеж, скоро минаа во оваа борба на страна на младите. . . Ова движење се паѓа паралелно со појавата на таканаречениот од некои македонски сепаратизам, изразен преку списанието Лоза, во Софија, раководено од Арсов, Баласчев, Хаџи Николов и други. . . Во Солун се пројави меѓу учителите во гиманазијата исто ова сепаратистичко движење. Реченото раздвижување . . . го сметам како прв чекор на самодејност во земјата. . . Тоа неосетно се прероди во револуционерно движење'' <ref>''Ѓ. Петров, Спомени, Скопје, 1950''</ref>}}
Антиегзархиското движење со појавата на [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] ја доживува кулминацијата.
Каков бил ставот на [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] кон [[Бугарската егзархија|Бугарската егзархије]] се гледа од брошурата [[Стамболовштината во Македонија и нејзините претставници|Стамболовштината во Македонија]] напишана од [[Петар Поп Арсов]] во која меѓу другото се вели дека [[Бугарската егзархија]]:
{{Цитатник|''сомневајќи се во најново време во некаков сепаратизам, а првин - се гледа во нашата народност. (се стреми б.н) да го убие секое посамостојно движење во нас, да ја одземе секоја можност Македонците да се занимаваат со повозвишени општествени прашања, и на тој начин... да го стави народниот македонски дух во полна зависност од неа, да го огради како птица во кафез... да не окова во синџири за да не разигрува како мечка, и да не води таму, од каде добива голем бакшиш'' <ref name="Вардарски">''Вардарски (Петар Поп Арсов), „Стамболовштината во Македонија и нејзините претставници“, превод, редакција, коментар и предговор д-р Ванчо Ѓорѓиев, Табернакул, Скопје 2006''</ref>}}
Егзархот Јосиф во однос на борбата за општините истакнал:
{{Цитатник|''Некои запалени глави сметаат дека Св. Егзархија е единствената пречка Македонија да остане и понатаму под Османлиското Царство и се нафрлија врз неа како волци. . . Во сегашниот момент се нафрлија врз општините со цел да ги направат инструмент за своите бунтовнички цели. . . Секакво нивно политизирање и служење на нечисти цели ќе ја оневозможи Св. Егзархија во нејзината висока мисија да го зачува бугаризмот за идните поколенија. Ние. . . сме свесни какви се последици. . . ќе има политизирањето со општините денес, а да не зборуваме за утре, при евентуално создавање на автономна Македонија. Св. Егзархија. . . при две оделни држави не ќе може да ја врши својата бугарска мисија. Или ќе стане исклучиво македонска, или исклучиво бугарска. Каде тоа би не одвело, посебно не треба да се потцртува. . . Подобро е да сметаме дека делови од единствената бугарската територијата се сè уште под ропство, отколку за сметка на некаква слобода, бугарското население во Македонија за секогаш ќе биде загубено за Бугарија'' <ref>''С. Димевски, Присуството на Теодосиј Гологанов во развојот на македонската национална мисла во епохата на национално - револуционерното движење, ГИНИ, XX/2, Скопје, 1976.''</ref> }}
[[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] со една упорна борба успеала да воспостави контрола врз црковно-училишните општини и за еден подолг период да застане на патот на надворешните посегања.
== Извори ==
<references/>
{{Македонско национално движење}}
[[Категорија:Македонско национално движење]]
baky361x3u2y9ejydc6lfsm1ayb3rre
Разговор:Македонски црковно-училишни општини
1
643402
4796796
1748698
2022-07-26T06:18:02Z
Vlad5250
77190
Vlad5250 ја премести страницата [[Разговор:Македонски црковно - училишни општини]] на [[Разговор:Македонски црковно-училишни општини]]
wikitext
text/x-wiki
{{Страница за разговор}}
{{ВПМ}}
== Прашање ==
{{quote|"Македонската револуционерна организација со една упорна борба успеала да воспостави контрола врз црковно-училишните општини и за еден подолг период да застане на патот на надворешните посегања."}}
Како точно Организацијата се борила против Егзархијата, кога и тримата водачи на Организацијата Даме Груев, Гоце Делчев и Пере Тошев биле ученици во училиштата на Егзархијата, биле учители во училиштата на Егзархијата односно биле вработни во Егзархијата, а Даме Груев дури бил инспектор на бугарските училишта во Солун. Кога била таа борба помегу Егзархијата и Организацијата? :) --[[User:StanProg|Стан]] <small>([[User talk:StanProg|разговор]])</small> 01:54, 25 октомври 2010 (CEST)
hokflvcufnr37v8coo7667h73seeumd
Крон
0
733745
4796752
4759472
2022-07-25T22:12:06Z
Ahti-Saku
102970
File
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Greek deity
| Name = Крон / Хрон
| Image = Cronos armé de la faucille (harpè) contre son père et divers médaillons pierre gravée crop.jpg
| Abode = [[Земја]]
| Symbol = [[срп]]
| Consort = [[Реја (митологија)|Реја]]
| Parents = [[Уран (митологија)|Уран]] и [[Геја (митологија)|Геја]]
| Siblings =
| Roman_equivalent = [[Сатурн (митологија)|Сатурн]]
}}
[[File:Rubens saturn.jpg|thumb]]
'''Крон''' или '''Хрон''' ([[старогрчки]]: ''Κρόνος'') — [[Титани|титан]], [[бог]] од првото поколение во [[старогрчка митологија|старогрчката митологија]] и единствен син на [[Геја (митологија)|Геја]] и [[Уран (митологија)|Уран]] небо. На татко му Уран му се осветил така што го кастрирал и се оженил со својата сестра [[Реја (митологија)|Реја]].
Во почетокот тој бил бог на земјоделството, а подоцна се идентифицира како бог на времето ([[старогрчки]]: ''Χρόνος'' — време), симболизирајќи го времето кое води кон смртта. [[Реја (митологија)|Реја]] дала дозвола на сите титани, со исклучок на Океан, да го нападнат [[Уран (митологија)|Уран]].
== Мит за крвавото владеење и паѓање на титаните ==
Мајката Земја (Геја) на Крон му ја прорекла дека ќе биде убиен од еден од неговите синови, а истото тоа му го потврдил и татко му при умирањето. Поради тоа тој ги голтал своите деца што [[Реја (митологија)|Реја]] му ги раѓала.<ref>Robert Grevs,Grčki mitovi, Nolit, Beograd, 1992, str. 39.</ref>
Со соединувањето на Реја и Крон, се родиле идните олимписки богови: [[Деметра]], [[Хестија]], [[Хера]], [[Ад]], [[Посејдон]] и [[Зевс]], богови кои подоцна ја поделиле власта помеѓу себеси и завладеале со светот. По раѓањето на [[Зевс]], Реја своето дете го доверила на Океанида, која го однела во тајност во една пештера на [[Крит]]<ref>[[Аполодор]], [[Митолошка библиотека]], I, 1, 4</ref>, додека пак, на својот сопруг му подметнала камен завиен во пелена. На тој начин Зевс бил спасен.
Кога Крон разбрал за измамата на Реја, тој започнал да го бара [[Зевс]] по целата земја<ref>Хигин, Митови 139</ref>, но безуспешно. Кога Зевс пораснал, започнал војна со својот татко, позната во старогрчката митологија како [[Титаномахија]]. По десет години, Крон бил симнат од власт од страна на Зевс и неговите сојузници и однесен и заточен на [[Тартар (митологија)|Тартар]].
„Кога Зевс беше веќе сосема голем, тој го натера Крон да ги изблуе неговите браќа и сестри — Посејдон, Ад, Хера, Хестија и Деметра, како и да ги ослободи неговите чичковци и тетки, кои Крон по свргнување на Уран ги оставил во синџири<ref>[[Arthur Cotterell|Artur Koterel]], Rečnik svetske mitologije, Nolit, Beograd, 1998, стр. 236</ref>.
Негов истоветник во [[римската митологија]] е [[Сатурн (митологија)|Сатурн]].
==Крон како тема во уметноста==
Крон се јавува како тема во уметничките дела, како:
* „На Пријам Крон“ — песна на германскиот поет [[Гете]].<ref>Johan Volfgang Gete, ''Pesme''. Beograd: Rad, 1964, стр. 24-25.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Старогрчка митологија}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Старогрчки богови]]
[[Категорија:Старогрчка митологија]]
[[Категорија:Титани]]
[[Категорија:Потомство на Геја]]
jdjwgxz9dky74qt8mmrocc0sljtgseb
Мајда Тушар
0
734921
4796616
4778830
2022-07-25T15:34:26Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Мајда Тушар
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|24|јуни|1950}}
| роден-место = {{роден во|Скопје}}
| починал-дата = {{починал на |14|април|2022}}
| починал-место = {{починал во |Скопје}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонци|Македонка]]<ref>[http://star.utrinski.com.mk/?pBroj=2020&stID=63429&pR=5 Книгите ме учат како да ја исцелувам душата]; преземено од Утрински весник (16.10.2006)</ref>
| познат = по улогата во: <br>[[Истрел (филм)|Истрел]] <br> [[Исправи се, Делфина]]<br>[[Оловна бригада]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Мајда Тушар''' ({{роден во|Скопје}}, {{роден на|24|јуни|1950}} — Скопје, {{починат на|14|април|2022}}) — македонска театарска и филмска глумица.<ref>{{наведена книга|last=Кузманов|first=Тодор|title=Театарот низ збор и мисла|publisher=Студио Маска|date=2004|isbn=9989226113|language=македонски}}</ref> Дипломира на Високата музичка школа во [[Скопје]]– Отсек за драмски глумци. Од 1972 до 2015 година работела во [[Драмски театар - Скопје]].
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1972 || [[Истрел (филм)|Истрел]] ТВ-филм || Анѓа
|-
| 1974 || [[Како се сакаа Перфет и Леонида]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Парадоксот на Диоген]] ТВ-филм || Даница
|-
| 1975 || [[Сребрено јаболко]] ТВ-филм ||
|-
| 1977 || [[Исправи се, Делфина]] ТВ-филм ||
|-
| 1977 || [[Итар Пејо (серија) |Итар Пејо]] ТВ-серија ||
|-
| 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија || Босилка
|-
| 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм || Маре
|-
| 1982 || [[Јужна патека]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || Коца
|-
| 1982 || [[Слана во цутот на бадемите]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984-1985 || [[Случки од животот]] ТВ-серија ||
|-
| 1987 || [[Трета доба]] ТВ-серија ||
|-
| 1987 || [[Претежно ведро]] ТВ-серија || Милка
|-
| 1987 || [[За трошка среќа]] ТВ-филм || Проститутката
|-
| 1989-1993 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1992 || [[Сили во воздухот]] ТВ-филм || Кристина
|-
| 1992-1993 || [[Еурека]] ТВ-серија || Фани
|-
| 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1997 || [[Добредојдовте во Сарајево]] ТВ-филм || Жена пекар
|-
| 2000 || [[Хофманова 13]] ТВ-филм ||
|-
| 2000-2001 || [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија ||
|-
| 2002 || [[Наше маало]] ТВ-серија || Кони
|-
| 2006 || [[Нави]] ТВ-филм || Баба Доста
|-
| 2011 || [[Турни ме да Кинисам]] ТВ-серија ||
|-
| 2012 || [[Бардо]] ТВ-филм ||
|-
| 2016 || [[Исклучиво жолти лалиња]] ТВ-филм ||
|-
| 2017 || [[Вистински приказни (телевизиска серија) |Вистински приказни]] ТВ-серија ||
|}
== Награди ==
* 1994г. Наградата „[[Климент Охридски (награда)|Климент Охридски]]“ за остварување во областа на театарот.
* 1978г. Глумец на годината за главна улога за улогата на Ленче во претставата „Ослободувањето на Скопје“
* 1978г. Наградата „[[Војдан Чернодрински (награда)|Војдан Чернодрински]]“за главна улога за улогата на Ленче во претставата „Ослободувањето на Скопје“
* 1999г. Награда за најдобра спореднаа улога за ликовите на мајките во претставата „Роберто Зуко“
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
*[http://www.dramskiteatar.com.mk/?lang=mak&menu=akter&podmenu=26 Целосна биографија и филмографија на мрежното место на Драмскиот Теаатар во Скопје]
*[http://www.maccinema.com/Person.aspx?p=140 Глумечки профил на МИФЦ]
*[http://www.imdb.com/name/nm0878207/ Глумечки профил на IMDb]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Тушар, Мајда}}
[[Категорија:Македонски Хрвати]]
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
[[Категорија:Македонски глумици]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
duu5ymjaiovl4yaxo3wnjg4nezdjn66
Кирил Ќортошев
0
738033
4796587
4779100
2022-07-25T14:56:35Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Кирил Ќортошев
| портрет = KKortosev.jpg
| px =
| опис = Кирил Ќортошев
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|14|февруари|1922}}
| роден-место ={{роден во|Ќустендил}}, [[Бугарија]]
| починал-дата = {{починал на|11|мај|2003}}
| починал-место = {{починал во|Скопје}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Фросина (филм)|Фросина]]<br> [[Македонска крвава свадба (филм)|Македонска крвава свадба]]<br>[[Денови на искушение (филм)|Денови на искушение]]<br>[[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]]<br>[[Трст виа Скопје]]<br>[[Републиката во пламен (филм) |Републиката во пламен]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Кирил Ќортошев''' ({{роден во|Ќустендил|Бугарија}}, {{роден на|14|февруари|1922}} - {{починат во|Скопје}}, {{починат на|11|мај|2003}}) — македонски [[филм]]ски, [[театар]]ски и [[телевизија|телевизиски]] [[актер]] и [[режисер]].<ref>{{наведена книга|last=Стефановски|first=Ристо |title=Летопис на македонската драма и на театарот во Македонија|publisher=Дирекција за култура и уметност|date=1998}}</ref>
==Животопис==
Ќортошев е роден 14 февруари [[1922]] година во [[Ќустендил]], [[Бугарија]]. Од октомври [[1945]] година станал член на [[Македонскиот народен театар]], каде што, со прекини, поминал 32 години професионален ангажман. Дел од уметничката кариера ја поминал и во [[Драмски театар - Скопје|Драмскиот театар]]. Во [[1965]] година ја добил [[награда „13 Ноември“|наградата „13 Ноември“]] што ја доделува градот [[Скопје]]. Потоа следувале награда за најдобро глумечко остварување на Македонскиот театарски фестивал (МТФ) Војдан Чернодрински за улогата на Тате во претставата Макавејските празници ([[Прилеп]], [[1983]]); Награда за животно дело на МТФ Војдан Чернодрински (Прилеп, [[1996]])
==Филмографија==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1952 || [[Фросина (филм) |Фросина]] ТВ-филм || Каравил
|-
| 1960 || [[Давид, Голабиј и петел]] ТВ-филм ||
|-
| 1964 || [[Под исто небо]] ТВ-филм ||
|-
| 1965 || [[Денови на искушение (филм) |Денови на искушение]] ТВ-филм || Крсто
|-
| 1965 || [[Крчмите]] ТВ-филм ||
|-
| 1967 || [[Мементо]] ТВ-филм || Пијаница
|-
| 1967 || [[Македонска крвава свадба (филм) |Македонска крвава свадба]] ТВ-филм ||
|-
| 1979 || [[Бамја]] ТВ-филм ||
|-
| 1969 || [[Малјва]] ТВ-филм || Сергеј
|-
| 1969 || [[Време без војна (филм) |Време без војна]] ТВ-филм || Фрне
|-
| 1969 || [[Сеништа]] ТВ-филм ||
|-
| 1969 || [[Враќање од рајот]] ТВ-филм ||
|-
| 1969 || [[Републиката во пламен]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Мијсие од малото место]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Вујковиот сон]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Мртва стража]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Коктел за четворица]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Цената на градот]] ТВ-филм || Заложник 3
|-
| 1971 || [[Некаде морам да те чекам]] ТВ-филм ||
|-
| 1971 || [[Делба]] ТВ-филм ||
|-
| 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм ||
|-
| 1972 || [[Истрел (филм) |Истрел]] ТВ-филм ||
|-
| 1973 || [[Луѓе и птици]] ТВ-филм ||
|-
| 1973 || [[Добра долина]] ТВ-филм ||
|-
| 1974 || [[Како се сакаа Петфет и Леонида]] ТВ-филм || Леонида
|-
| 1975 || [[Прва вечер]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Парадоксот на Диоген]] ТВ-филм || Судијата
|-
| 1975 || [[Јад (филм) |Јад]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија ||
|-
| 1975 || [[Светецот од Слатина]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Шути и рогати]] ТВ-серија ||
|-
| 1977 || [[Итар Пејо]] ТВ-серија ||
|-
| 1977 || [[Дожливото сонце]] ТВ-филм ||
|-
| 1978 || [[Белиот ѕид]] ТВ-филм ||
|-
| 1978 || [[Златни години]] ТВ-серија || Никола
|-
| 1979 || [[Хихирику]] Радио-емисија ||
|-
| 1980 || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм ||
|-
| 1981 || [[Милион маченици]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Јужна патека]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија ||
|-
| 1982 || [[Јагне на ражен (ТВ-филм) |Јагне на ражен]] ТВ-филм || Стојан
|-
| 1983 || [[Премиера]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Кога тетин Клименте сеташе над градот]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Исчекување]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Комедијанти]] ТВ-серија ||
|-
| 1984 || [[Камчевци]] ТВ-серија ||
|-
| 1984 || [[Хихирику - 5 години (филм) |Хихирику - 5 години]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Слички од животот]] ТВ-серија ||
|-
| 1985 || [[На наш начин]] ТВ-серија ||
|-
| 1985 || [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм ||
|-
| 1985 || [[Сомнително лице]] ТВ-филм ||
|-
| 1986 || [[Состојба пред инфаркт]] ТВ-филм ||
|-
| 1986 || [[Климент Охридски (филм) |Климент Охридски]] ТВ-филм || Стариот селанец
|-
| 1987 || [[Трета доба]] ТВ-филм || Тошо
|-
| 1987 || [[Претежно ведро]] ТВ-филм || Дедо Фидан
|-
| 1987 || [[Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Дедото на Арио
|-
| 1987 || [[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]] ТВ-филм || Селанецот
|-
| 1988 || [[За сега без добар наслов]] ТВ-филм || Пекар
|-
| 1989-1993 || [[Еурека]] ТВ-серија || Управникот
|-
| 1991 || [[Опстанок]] ТВ-серија || Овччар
|-
| 1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македониски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија ||
|-
| 1992 || [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм || Тошо
|-
| 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Кафеанџијата
|-
| 1994 || [[Прекалени]] ТВ-серија || Попот Рабуж
|-
| 1994 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приакзни]] ТВ-серија ||
|-
| 1994-1995 || [[Бумбари]] ТВ-серија ||
|-
| 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1995 || [[Ангели на отпад (филм) |Ангели на отпад]] ТВ-филм || Рензионер 5
|-
| 1998 || [[Збогум на 20-тиот век]] ТВ-филм ||
|}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|0181487}}
*[http://www.maccinema.com/avtor_detali.asp?IDSORABOTNIK=117 Кирил Ќортошев на МИФЦ] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070319184824/http://www.maccinema.com/avtor_detali.asp?IDSORABOTNIK=117 |date=2007-03-19 }}
*[http://www.mactheatre.edu.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=49&str=26 Кирил Ќортошев на Институтот за театрологија] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120214101840/http://www.mactheatre.edu.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=49&str=26 |date=2012-02-14 }}
*[http://star.utrinski.com.mk/?pBroj=1164&stID=7293&pR=5 Ин мемориам - Кирил Ќортошев (1922 - 2003) Заминување на доајенот на македонскиот театар]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ќортошев, Кирил}}
[[Категорија:Македонски глумци]]
[[Категорија:Македонски режисери]]
[[Категорија:Добитници на наградата „13 Ноември“]]
qt1h6qbztomqnwy4ys6sisvt34j7fdb
Главна автобуска станица (Софија)
0
747106
4796629
3712205
2022-07-25T18:19:30Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{coord|42|42|37|N|23|19|24|E|region:BG|display=title}}
'''Главната автобуска станица''' или централната се наоѓа во [[Софија]], [[Бугарија]].
[[Податотека:Central Bus Station Sofia 2012 PD 08 04.jpg|мини|Централна аутобуска станица Софија 2012]]
Објектот бил изграден во [[2004]] година и зафаќа површина од 7.173 км. Автобуската станица има капацитет да во исто време тргнат 50 автобуси од 50 сектори во земјата и странство.
Автобуската станица се наоѓа во близина на [[Лвов мост (Софија)|Лавовиот мост]], и минува низ булеварот Марија Лујза.
==Надворешни врски==
* [http://www.centralnaavtogara.bg/ Официјална страна]
* [http://www.pbase.com/ngruev/busstation Фотографии]
[[Категорија:Архитектурата во 2004 година]]
[[Категорија:Згради и градби во Софија]]
[[Категорија:Сообраќај во Софија]]
{{Бугарија-никулец}}
e2by7yolbrrwvz8ivamgimiha26q24c
Уараз
0
751424
4796644
4184844
2022-07-25T19:02:20Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:HuarazyHuascaran.jpg|мини|Поглед на планината Хуаскаран од Соледад баја]]
{{Инфокутија Населено место
|official_name = Уараз
|other_name = Huaraz<br>Waras
|type = град
|native_name = <!-- for cities whose native name is not in English -->
|nickname =
|motto = La muy noble y generosa ciudad
|image_skyline = Huaraz plaza.jpg
|image_caption = Главен плоштад во Уараз.
|image_flag = sin bandera.svg
|image_shield = sin escudo.svg
|image_map =
|map_caption = Местоположба во Перу
|pushpin_map = Peru<!-- the name of a location map as per http://en.wikipedia.org/wiki/Template:Location_map -->
|pushpin_label_position = <!-- the position of the pushpin label: left, right, top, bottom, none -->
|coordinates_region = PE
|subdivision_type = Држава
|subdivision_name = {{PER}}
|subdivision_type1 = Регион
|subdivision_name1 = [[Анкаш (регион)|Анкаш]]
|subdivision_type2 = Покраина
|subdivision_name2 = [[Уараз (покраина)|Уараз]]
|government_type =
|leader_title = Градоначалник
|leader_name = Владимир Меза Алтамирано
|established_title = Основан
|established_date = 20 јануари 1574
|area_magnitude =
|area_footnotes =
|area_total_km2 = 370.03
|population_as_of = 2007 пресметка
|population_footnotes =
|population_note =
|population_total = 120000
|population_density_km2 = auto
|timezone = PET
|utc_offset = -5
|timezone_DST = PET
|utc_offset_DST = -5
|latd = 9 <!-- degrees -->
|latm = 32 <!-- minutes -->
|latNS = S <!-- South -->
|longd = 77 <!-- degrees -->
|longm = 32 <!-- minutes -->
|longEW = W <!-- West -->
|elevation_footnotes = <!--for references: use<ref> tags-->
|elevation_m = 3052
|postal_code_type = <!-- enter ZIP code, Postcode, Post code, Postal code... -->
|postal_code =
|area_code = 43
|website = [http://www.munihuaraz.gob.pe www.munihuaraz.gob.pe]
|footnotes =
}}
'''Уараз''' или '''Хуараз''' ({{lang-es|Huaraz}}) е град во [[Перу]] и главен град на [[Анкаш (регион)|регионот Анкаш]]. Градот е англометриски поделен на два дела, ''Уараз'' и ''Индепенденсија''. Според проценките од [[2007]] година, градот имал население од над 120,000. Уараз е седиште на католичката бискупија и во градот се наоѓа официјалната катедрала.
==Местоположба==
Уараз се наоѓа во централниот дел на Перу, на околу 420 километри оддалеченост од [[Лима]] на надморска височина од 3052 метри. Градот е најголем центар во земјоделската долина Калехон де Уајлас.
== Поврзано ==
* [[Градови во Перу]]
* [[Перу]]
*[[Анкаш (регион)|Регион Анкаш]]
==Надворешни врски==
* [http://www.munihuaraz.gob.pe/ Официјално мрежно место]
{{Перу-никулец}}
{{Најголеми градови во Перу}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Градови во Перу]]
av2tg82ighturhkx60rz3xe5m6tm5bj
Шенка Колозова
0
759392
4796565
4786082
2022-07-25T14:30:44Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Шенка Колозова
| портрет =Шенка Колозова.jpg
| px =
| опис = Шенка Колозова на отварање на фестивалот „Денови на комедија“
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|1|февруари|1947}}
| роден-место =[[Добрево]], {{роден во|Пробиштипско}}<br>{{знаменце|Flag of North Macedonia (1944–1946).svg}} [[Народна Република Македонија|Македонија]]
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонка]]
| познат = по улогата во: <br>[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]]<br>[[Простодушна љубов (ТВ-филм) |Простодушна љубов]]<br>[[Опстанок]]<br>[[Трст виа Скопје]]<br>[[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]]<br>[[Каца (филм) |Каца]]<br>[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]]<br>[[Време, води]]
| занимање = глумец
| сопружник = [[Ѓорѓи Колозов]]
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =[[Катерина Колозова]]
}}
'''Шенка Колозова''' ([[Добрево]], {{роден во|Пробиштипско}}, {{роден на|1|февруари|1947}}) — македонска глумица, најпозната по улогите во [[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонските народни приказни]].<ref>{{наведена книга|last=Ivan Ivanovski|title=Plodovi na vremeto: teatarski kritiki za dela od makedonski avtori|publisher=Kultura|date=1988}}</ref>
== Животопис ==
Колозова е ќерка на Стоица и Катерина Димитрови (подоцна, Станојкови). Родена е на [[1 февруари]] [[1947]] во [[Добрево]], [[Пробиштипско]]). Дипломирала на Катедрата за [[Јужнословенски јазици|јужнословенска]] [[книжевност]] при Филозофскиот факултет во [[Скопје]]. Целиот работен век го поминала како професионална глумица во народните театри во [[Штип]] и [[Куманово]], а подоцна и во [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]] од [[Скопје]], каде се пензионирала. Во кариерата одиграла над 100 премиери во трите народни театри, и уште 16 премиери со приватниот театар „Колозов“. Таа има одиграно повеќе од 6 000 претстави во овие три театри, не вклучувајќи ги и гостувањата во [[Народен театар „Јордан Хаџи Константинов – Џинот“|Велешкиот театар]] и други [[Театар|театри]] во [[Македонија]]. Најзначајни театарски ролји на Колозова се во претставите „Свирачот на покрив“, „За сите мои синови“, „Електра“ на [[Еврипид]] (во улогата на Клитемнестра), „Сè за градината“, „[[Печалбари]]“ и други. Покрај актерството, таа е автор на бројни [[Сценарио|сценарија]] и [[Драматург|драматизации]], меѓу кои и [[Марко Цепенков|Цепенковите]] народни приказни.<ref>Шенка Колозова, ''Народни приказни: драматизации'', Фос, Скопје, 1994.</ref>
== Филмографија==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1971 || [[Жед (филм) |Жед]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија ||
|-
| 1975 || [[Простодушна љубов (ТВ-филм)|Простодушна љубов]] ТВ-филм ||
|-
| 1976 || [[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]] ТВ-филм ||
|-
| 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија ||
|-
| 1980 || [[Време, води (филм) |Време, води]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија ||
|-
| 1982 || [[Време на летала (филм) |Време на летала]] ||
|-
| 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија ||
|-
| 1984|| [[Јуначко колено (телевизиска серија) |Јуначко колено]] ТВ-серија ||
|-
| 1984 || [[Белото циганче (телевизиска серија) |Белото циганче]] ТВ-серија ||
|-
| 1984-1985 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1984-1985 || [[Легенди и преданија (телевизиска серија) |Легенди и преданија]] ТВ-серија ||
|-
| 1985-1986 || [[Крале Марко јунак стана]] ТВ-серија ||
|-
| 1986 || [[Среќна нова '49]] ТВ-филм ||
|-
| 1986-1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1987 || [[Случки од животот (телевизиска серија) |Случки од животот]] ТВ-серија ||
|-
| 1987 || [[Македонски балади]] ТВ-серија || Мајката
|-
| 1987 || [[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]] ТВ-филм ||
|-
| 1989-1991 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија ||
|-
| 1989 || [[Цвеќе на карпата]] ||
|-
| 1989-1993 || [[Еурека]] ТВ-серија ||
|-
| 1989-1991 || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија) |Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Мајката на Дино
|-
| 1991 || [[Опстанок (телевизиска серија) |Опстанок]] ТВ-серија || Трајанка
|-
| 1991 || [[Елелига пепелига (телевизиска серија) |Елелига пепелига]] ТВ-серија ||
|-
| 1991 || [[Поштар (филм) |Поштар]] ТВ-филм ||
|-
| 1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1992 || [[Последната Македонска елегија]] ТВ-филм ||
|-
| 1993-1997 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1994 || [[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм ||
|-
| 1994 || [[Прекалени]] ТВ-серија ||
|-
| 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1995 || [[Бус за Дус]] ||
|-
| 1996 || [[Батко Гого нема пари]] ТВ-филм ||
|-
| 1996-2001 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1998-2003 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1999 || [[Каца (филм)|Каца]] ТВ-филм || Жената
|-
| 2000 || [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија ||
|-
| 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија ||
|-
| 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм ||
|-
| 2002 || [[Наше маало]] ТВ-серија ||
|-
| 2006-2009 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2007 || [[Досие-К]] ТВ-филм || Тетка Мара
|-
| 2010 || [[Царската е последна]] ТВ-филм || Царицата
|-
| 2010-2017 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2012 || [[Трето полувреме]] ТВ-филм ||
|-
| 2014 || [[Женски итроштини]] ТВ-филм ||
|-
| 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм ||
|-
| 2017 || [[Детето ќе дојде]] ТВ-филм || Велика
|-
| 2020 || [[Горчлива цреша]] ТВ-филм ||
|-
| 2020 || [[Зоки Поки]] ТВ-серија || Бабата
|-
| 2021-2022 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2022 || [[Нема да бидеш сам]] ТВ-филм || Билјана
|-
| 2022 || [[Кајмак (филм) |Кајмак]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија ||
|}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|1300378}}
{{рв|Šenka Kolozova}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Колозова, Шенка}}
[[Категорија:Македонски глумици]]
[[Категорија:Луѓе од Пробиштип]]
[[Категорија:Добрево]]
664u09bwbmeahcyddiryr530c35eefo
4796566
4796565
2022-07-25T14:31:37Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Шенка Колозова
| портрет =Шенка Колозова.jpg
| px =
| опис = Шенка Колозова на отварање на фестивалот „Денови на комедија“
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|1|февруари|1947}}
| роден-место =[[Добрево]], {{роден во|Пробиштипско}}<br>{{знаменце|Flag of North Macedonia (1944–1946).svg}} [[Народна Република Македонија|Македонија]]
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонка]]
| познат = по улогата во: <br>[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]]<br>[[Простодушна љубов (ТВ-филм) |Простодушна љубов]]<br>[[Опстанок]]<br>[[Трст виа Скопје]]<br>[[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]]<br>[[Каца (филм) |Каца]]<br>[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]]<br>[[Време, води]]
| занимање = глумец
| сопружник = [[Ѓорѓи Колозов]]
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =[[Катерина Колозова]]
}}
'''Шенка Колозова''' ([[Добрево]], {{роден во|Пробиштипско}}, {{роден на|1|февруари|1947}}) — македонска глумица, најпозната по улогите во [[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонските народни приказни]].<ref>{{наведена книга|last=Ivan Ivanovski|title=Plodovi na vremeto: teatarski kritiki za dela od makedonski avtori|publisher=Kultura|date=1988}}</ref>
== Животопис ==
Колозова е ќерка на Стоица и Катерина Димитрови (подоцна, Станојкови). Родена е на [[1 февруари]] [[1947]] во [[Добрево]], [[Пробиштипско]]). Дипломирала на Катедрата за [[Јужнословенски јазици|јужнословенска]] [[книжевност]] при Филозофскиот факултет во [[Скопје]]. Целиот работен век го поминала како професионална глумица во народните театри во [[Штип]] и [[Куманово]], а подоцна и во [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]] од [[Скопје]], каде се пензионирала. Во кариерата одиграла над 100 премиери во трите народни театри, и уште 16 премиери со приватниот театар „Колозов“. Таа има одиграно повеќе од 6 000 претстави во овие три театри, не вклучувајќи ги и гостувањата во [[Народен театар „Јордан Хаџи Константинов – Џинот“|Велешкиот театар]] и други [[Театар|театри]] во [[Македонија]]. Најзначајни театарски ролји на Колозова се во претставите „Свирачот на покрив“, „За сите мои синови“, „Електра“ на [[Еврипид]] (во улогата на Клитемнестра), „Сè за градината“, „[[Печалбари]]“ и други. Покрај актерството, таа е автор на бројни [[Сценарио|сценарија]] и [[Драматург|драматизации]], меѓу кои и [[Марко Цепенков|Цепенковите]] народни приказни.<ref>Шенка Колозова, ''Народни приказни: драматизации'', Фос, Скопје, 1994.</ref>
== Филмографија==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1971 || [[Жед (филм) |Жед]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија ||
|-
| 1975 || [[Простодушна љубов (ТВ-филм)|Простодушна љубов]] ТВ-филм ||
|-
| 1976 || [[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]] ТВ-филм ||
|-
| 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија ||
|-
| 1980 || [[Време, води (филм) |Време, води]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија ||
|-
| 1982 || [[Време на летала (филм) |Време на летала]] ||
|-
| 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија ||
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984|| [[Јуначко колено (телевизиска серија) |Јуначко колено]] ТВ-серија ||
|-
| 1984 || [[Белото циганче (телевизиска серија) |Белото циганче]] ТВ-серија ||
|-
| 1984-1985 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1984-1985 || [[Легенди и преданија (телевизиска серија) |Легенди и преданија]] ТВ-серија ||
|-
| 1985-1986 || [[Крале Марко јунак стана]] ТВ-серија ||
|-
| 1986 || [[Среќна нова '49]] ТВ-филм ||
|-
| 1986-1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1987 || [[Случки од животот (телевизиска серија) |Случки од животот]] ТВ-серија ||
|-
| 1987 || [[Македонски балади]] ТВ-серија || Мајката
|-
| 1987 || [[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]] ТВ-филм ||
|-
| 1989-1991 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија ||
|-
| 1989 || [[Цвеќе на карпата]] ||
|-
| 1989-1993 || [[Еурека]] ТВ-серија ||
|-
| 1989-1991 || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија) |Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Мајката на Дино
|-
| 1991 || [[Опстанок (телевизиска серија) |Опстанок]] ТВ-серија || Трајанка
|-
| 1991 || [[Елелига пепелига (телевизиска серија) |Елелига пепелига]] ТВ-серија ||
|-
| 1991 || [[Поштар (филм) |Поштар]] ТВ-филм ||
|-
| 1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1992 || [[Последната Македонска елегија]] ТВ-филм ||
|-
| 1993-1997 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1994 || [[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм ||
|-
| 1994 || [[Прекалени]] ТВ-серија ||
|-
| 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1995 || [[Бус за Дус]] ||
|-
| 1996 || [[Батко Гого нема пари]] ТВ-филм ||
|-
| 1996-2001 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1998-2003 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1999 || [[Каца (филм)|Каца]] ТВ-филм || Жената
|-
| 2000 || [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија ||
|-
| 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија ||
|-
| 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм ||
|-
| 2002 || [[Наше маало]] ТВ-серија ||
|-
| 2006-2009 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2007 || [[Досие-К]] ТВ-филм || Тетка Мара
|-
| 2010 || [[Царската е последна]] ТВ-филм || Царицата
|-
| 2010-2017 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2012 || [[Трето полувреме]] ТВ-филм ||
|-
| 2014 || [[Женски итроштини]] ТВ-филм ||
|-
| 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм ||
|-
| 2017 || [[Детето ќе дојде]] ТВ-филм || Велика
|-
| 2020 || [[Горчлива цреша]] ТВ-филм ||
|-
| 2020 || [[Зоки Поки]] ТВ-серија || Бабата
|-
| 2021-2022 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2022 || [[Нема да бидеш сам]] ТВ-филм || Билјана
|-
| 2022 || [[Кајмак (филм) |Кајмак]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија ||
|}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|1300378}}
{{рв|Šenka Kolozova}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Колозова, Шенка}}
[[Категорија:Македонски глумици]]
[[Категорија:Луѓе од Пробиштип]]
[[Категорија:Добрево]]
565z0pbptgwmwrhflhdm7xzrv7bpahh
Димитар Гешоски
0
759413
4796596
4722974
2022-07-25T15:09:02Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Димитар Гешоски
| портрет = Dimitar-Gesoski1.jpg
| px =
| опис = Димитар Гешоски
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|14|септември|1928}}
| роден-место = [[Прилеп]], [[Македонија]]
| починал-дата = {{починал на|28|октомври|1989}})
| починал-место = {{починал во|Скопје}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Денови на искушение (филм)|Денови на искушение]]<br> [[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Димитар Гешоски''' (роден на {{роден на|14|септември|1928}} во {{роден во|Прилеп}} - починал на {{починал на|28|октомври|1989}} во {{починал во|Скопје}}) — театарски, филмски и телевизиски артист. Во својата богата уметничка дејност остварил над стотина театарски, телевизиски и филмски ликови.
== Животопис ==
Димитар Гешоски учествувал во формирањето на првиот професионален драмски ансамбл во [[Прилеп]] во [[1950]] година. Професионалната кариера ја продолжил во [[Скопје]] како член на Драмата при Македонскиот народен театар од [[1958]] до [[1964]] година кога станал член на [[Драмски театар - Скопје]].
Димитар Гешоски бил член на првиот изведувачки состав на [[Народен театар „Војдан Чернодрински“|Градскиот народен театар]] во [[Прилеп]] и бил еден од неговите најангажирани, најамбициозни и најталентирани глумци. На сцената на професионалната театарска куќа во родниот град играл скоро една деценија, по кое својата кариера ја продолжил во [[Скопје]] (Македонски Народен театар, Драмски театар и Естрада-59).
Гешоски учествувал во поголем број на театарски претстави, како: '' “Кралот на Бретањова’’'' од Иван Цанкар, '' “Без вина виновник’’'' од Островски, '' “Ружа на ветровите’’'' од Шпак, '' “Вујко Вања’’'' од Чехов, '' “Вејка на ветрот’’'' од Коле Чашуле, '' “Како Џими’’'', '' “Случајот форестер’’'' од Брикли, '' “Заеднички стан’’'' од Добричанин и многу други.
Како еден од водечките глумци на Народниот театар во Прилеп во првата негова деценија, Гешовски повремено се занимал и со режија. Ја постави комедијата '' „Роднини од Америка“'', реализира и една куклена претстава. Освен тоа, тој бил активно вклучен и во некои други медиуми (филмот, радиото, телевизијата).
Димитар Гешоски е добитник на неколку признанија, меѓу кои и на наградата „13 Ноември“.
== Филмографија ==
{{Филмографија-домаћи|глумца=Димитар Гешоски}}|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1960.-те
|-
| 1965. || [[Денови на искушение]] || Тодор Иванов
|-
| 1967. || [[Каде по дождот (филм) |Каде по дождот]] ТВ-филм || Службеник
|-
| 1967. || [[Мементо (филм од 1967 година)|Мементо]] || /
|-
| 1967. || [[Македонска крвава свадба (филм)|Македонска крвава свадба]] || /
|-
| 1968. || [[Планината на гневот (филм)|Планината на гневот]] || /
|-
| 1969. || [[Враќање од рајот]] ТВ-филм ||
|-
| 1969. || [[Време без војна (филм)|Време без војна]] || /
|-
| 1969. || [[Сеништа (филм)|Сеништа]] ТВ филм || /
|-
| 1969. || [[Итрата вдовица (филм)|Итрата вдовица]] ТВ филм || /
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1970.-те
|-
| 1970. || [[Мртва стража (филм)|Мртва стража]] ТВ филм || /
|-
| 1970. || [[Вујковиот сон]] ТВ филм || /
|-
| 1971. || [[Веселиот Иван Гулабин]] ТВ-филм ||
|-
| 1972. || [[Истрел (филм)|Истрел]] || /
|-
| 1972. || [[Настан можеби последен]] ТВ филм || /
|-
| 1972. || [[Пријатели]] ТВ-филм ||
|-
| 1973. || [[Смилевскиот конгрес (филм)|Смилевскиот конгрес]] ТВ филм || Анастас Лозанчев
|-
| 1974. || [[Како се сакаа Пертеф и Леонида]] ТВ-филм ||
|-
| 1975. || [[Сребрено јаболко]] ТВ-филм ||
|-
| 1975. || [[Волшебното самарче (ТВ-серија)|Волшебното самарче]] ТВ серија || /
|-
| 1975. || [[Светецот од Слатина (филм)|Светецот од Слатина]] ТВ филм || /
|-
| 1975. || [[Последниот ден на Мистер Порфириј (филм)|Последниот ден на Мистер Порфириј]] ТВ филм || /
|-
| 1975 1976. || [[Патот кон иднината (телевизиска серија)|Патот кон иднината]] ТВ серија || /
|-
| 1976. || [[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]] ТВ-филм ||
|-
| 1977. || [[Сакате ли уште едно парче торта]] ТВ-филм ||
|-
| 1977. || [[Итар Пејо (телевизиска серија)|Итар Пејо]] ТВ серија || Трајко
|-
| 1977. || [[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]] ТВ филм || /
|-
| 1979. || [[Курирот на Гоце (телевизиска серија)|Курирот на Гоце]] ТВ серија || Томе
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1980.-те
|-
| 1980. || [[Учителот (филм)|Учителот]] ТВ филм || /
|-
| 1980. || [[Оловна бригада (филм)|Оловна бригада]] || /
|-
| 1981. || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] || Пени
|-
| 1981. || [[Булки крај шините (телевизиска серија)|Булки крај шините]] ТВ серија || /
|-
| 1982. || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ серија || /
|-
| 1982. || [[Тумба, тумба, дивина (ТВ-филм)|Тумба, тумба, дивина]] ТВ филм || /
|-
| 1982. || [[Едно лето (телевизиска серија)|Едно лето]] ТВ серија || /
|-
| 1983. || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984. || [[Јуначко колено (телевизиска серија)|Јуначко колено]] ТВ серија || /
|-
| 1984. || [[Нели ти реков (телевизиска серија)|Нели ти реков]] || /
|-
| 1984. || [[Комедијанти]] ТВ серија || Татко на наивката
|-
| 1985. || [[Трговецот од Солун]] ТВ филм || /
|-
| 1987. || [[Трето доба (телевизиска серија)|Трето доба]] ТВ серија || /
|-
| 1988. || [[Еурека]] ТВ-серија ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990.-те
|-
| 1992. || [[Време, живот (филм)|Време, живот]] || /
|}
== Награди ==
* 1966 - 13 Ноемвриска награда за камерата во филмот за Киро Билбиловски [http://www.maccinema.com/filmovi_detali.asp?IDSORABOTNIK=62&IDMAKFILM=75 Нели ти реков] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070928081946/http://www.maccinema.com/filmovi_detali.asp?IDSORABOTNIK=62&IDMAKFILM=75 |date=2007-09-28 }}
* 1984 - ФЈИФ, Пула, Награда за најдобар плакат за Владимир Боројевиќ
* 1984 - МФФ, Лос Ангелес, Трета награда за филмскиот плакат за Владимир Боројевиќ
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|1227629}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Гешоски, Димитар}}
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Македонски телевизиски глумци]]
[[Категорија:Југословенски глумци]]
gdvp96p8d2uywv5no51zg7bjkcuur1z
Музички инструмент
0
760494
4796670
3364141
2022-07-25T20:32:10Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{внимание}}
[[Податотека:Attributes of Music.jpg|мини|Ана Валаер-Костер, Атрибути на музиката, 1770 година]]
1 инструментариум:
(лат. Instrumentarium) збирка разни инструменти што се употребуваат при некоја работа или што служат за иста цел.
2 инструменталист:
(лат. instrumentum) 1. свирач на некој инструмент; 2. приврзаник на инструментализмот.
3 инструментација:
(лат. instrumentatio) 1. дотерување на музичка композиција за изведување на повеќе инструменти или во оркестар; 2. дотерување на пијанистичка или на некоја друга композиција за други инструменти; 3. оркестрација; 4. наука за опсегот, карактерот и техничките особини на одделни музички инструменти; 5. употреба, примена на инструменти воопшто.
4 инструментална музика:
музика што се изведува со музички инструменти (за разлика од вокалната музика пеењето).
{{Нормативна контрола}}
9sv0ophaswz67wgsyr4h7pfszzh1y32
Димче Мешковски
0
963714
4796576
4789941
2022-07-25T14:45:25Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Димче Мешковски
| портрет =Димче Мешковски 1.jpg
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|31|октомври|1945}}
| роден-место ={{роден во|Скопје}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Хихирику]]<br> [[Викенд на мртовци (филм)|Викенд на мртовци]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br> [[Солунски патрдии (ТВ серија)|Солунски патрдии]]<br> [[Балкан бенд (телевизиска серија)|Балкан бенд]]<br>[[Среќна нова '49]]<br>[[Големи и мали]]<br>[[Трето полувреме]]<br>[[Учителот (филм)|Учителот]]<br>[[Трст виа Скопје]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца = [[Наташа Мешковска]]
}}
'''Димче Мешковски''' (роден на {{роден на|31|октомври|1945}} во {{роден во|Скопје}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец и хуморист.
== Награди ==
* Награда за најдобра машка улога во претставата "Солунски патрдии" за ликот на "Секула" во режија на [[Коле Ангеловски]]
* 1988 Награда [[Војдан Чернодрински]] за претставата [[Викенд на мртовци]]
* Награда за најпопуларно ТВ лице според анкетата на "Екран"
* Награда за претставата "Болва в'уво" за најдобра машка улога
* Награда "13-ноември"
* Награда "[[Ристо Шишков]]"
* 2008 Награда за животно дело "[[Војдан Чернодрински]]"
==Животопис==
Мешковски е роден е на [[31 октомври]] [[1945]] година во [[Скопје]]<ref>http://www.imdb.com/name/nm1272535/bio</ref>. Глумец е во [[Драмски театар - Скопје]].Остварил улоги во многу театарски претстави („Диво месо“, „Солунски патрдии“, „Хамлет од Долно Гаштани“), телевизиски серии („Македонски народни приказни“), радио-драми и хумористични серии („Хихирику“) и играни филмови („Викенд на мртовци“). Својот глас го позајмувал и при натсинхронизацијата на цртани филмови (Гаргамел во „Штрумпфови“), а познат е и по улогата на Дедо Мраз во новогодишните претстави за деца. Добитник е на повеќе награди, меѓу кои и наградата „Војдан Чернодрински“ за животно дело<ref>http://www.mtf.com.mk/2007/mk/z_delo.php</ref>. Тој е татко на познатата македонска пливачка, [[Наташа Мешковска]].
== Филмографија ==
{{Филмографија-домаћи|глумца=Димче Мешковски }}|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1960.-те[[#1|▲]]<div id="1960"/>
|-
| 1967. || [[Да видам, да видам што да бидам]] ТВ-серија ||
|-
| 1969. || [[Републиката во пламен (филм)|Републиката во пламен]] ТВ-филм ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1970.-те[[#1|▲]]<div id="1970"/>
|-
| 1971. || [[Македонски дел од пеколот (филм)|Македонски дел од пеколот]] ТВ-филм ||
|-
| 1973. || [[ТВ ребус (телевизиска серија)|ТВ ребус]] ТВ мини серија || /
|-
| 1973. || [[Смилевскиот конгрес (филм)|Смилевскиот конгрес]] ТВ филм || Никола Петров Русински
|-
| 1973. || [[Колнати сме, Ирина]] ТВ-филм ||
|-
| 1973. || [[Новогодишен карусел]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 1976. || [[Патот кон иднината (телевизиска серија)|Патот кон иднината]] ТВ серија || /
|-
| 1976. || [[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]] ТВ-филм ||
|-
| 1977. || [[Итар Пејо (телевизиска серија)|Итар Пејо]] ТВ серија || /
|-
| 1977. || [[Големата соба (филм)|Големата соба]] ТВ филм || /
|-
| 1977. || [[Дождовито сонце (филм)|Дождовито сонце]] ТВ филм || /
|-
| 1978. || [[Сеќерна приказна]] ТВ-филм ||
|-
| 1979. || [[Наши години]] ТВ серија || Јане
|-
| 1979. || [[Хихирику]] Радио-емисија ||
|-
| 1979. || [[Жена од малтер (филм)|Жена од малтер]] ТВ филм || /
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1980.-те[[#1|▲]]<div id="1980"/>
|-
| 1980. || [[Учителот (филм)|Учителот]] ТВ филм || /
|-
| 1981. || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм ||
|-
| 1981. || [[Булки крај шините (телевизиска серија)|Булки крај шините]] ТВ серија || /
|-
| 1982. || [[Црвено, жолто, зелено (телевизиска серија)|Црвено, жолто, зелено]] ТВ серија || /
|-
| 1982. || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ серија || /
|-
| 1982. || [[Слана во цутот на бадемите]] ТВ-филм ||
|-
| 1983. || [[Виновник (филм)|Виновник]] Краток филм || /
|-
| 1983. || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984. || [[Камчевци]] ТВ-серија ||
|-
| 1984. || [[Хихирику - 5 години (филм)|Хихирику - 5 години]] ТВ филм || /
|-
| 1984. || [[Диво месо (филм)|Диво месо]] ТВ филм || Сивиќ
|-
| 1985. || [[На наш начин (телевизиска серија)|На наш начин]] ТВ серија || /
|-
| 1985. || [[Од зад грб (ТВ-филм)|Од зад грб]] ТВ-филм ||
|-
| 1986. || [[Солунски патрдии (ТВ-серија)|Солунски патрдии]] ТВ серија || Секула
|-
| 1986-1990. || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 1986. || [[Среќна нова '49]] ТВ-филм ||
|-
| 1987. || [[Училиште за кловнови (телевизиска серија)|Училиште за кловнови]] ТВ серија || /
|-
| 1987. || [[Театарче лево ќоше]] ТВ-филм || /
|-
| 1988. || [[Чук Чук Стојанче (ТВ-серија)|Чук Чук Стојанче]] ТВ-серија ||
|-
| 1988. || [[Викенд на мртовци]] ТВ-серија || Тасе Стопарески
|-
| 1989-1992. || [[Еурека]] ТВ-серија ||
|-
| 1989-1992. || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990.-те[[#1|▲]]<div id="1990"/>
|-
| 1990. || [[Алф од Ново Лисиче]] ТВ-серија ||
|-
| 1990. || [[Викенд на мртовци (филм)|Викенд на мртовци]] ТВ-филм || Тасе
|-
| 1990-1991. || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ серија || Инспекторот
|-
| 1990-1994. || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1991. || [[Македонија може (телевизиска серија)|Македонија може]] ТВ серија || /
|-
| 1991. || [[Болва в' уво]] ТВ филм || /
|-
| 1991. || [[Во кафулето кај Гане]] ТВ-филм ||
|-
| 1991. || [[Женски оркестар]] ТВ-филм ||
|-
| 1991. || [[Во име на законот]] ТВ-серија ||
|-
| 1992. || [[Чернодрински се враќа дома]] ТВ-филм ||
|-
| 1992. || [[Чудовишта во нашиот град (телевизиска серија)|Чудовишта во нашиот град]] ТВ серија || /
|-
| 1993. || [[Бог да ги убие шпионите (филм)|Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм ||
|-
| 1993. || [[Црно бело во боја (ТВ-филм)|Црно бело во боја]] ТВ-филм || /
|-
| 1994. || [[Пред дождот (филм)|Пред дождот]] ТВ-филм ||
|-
| 1994. || [[Прекалени]] ТВ-серија ||
|-
| 1995. || [[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]] ТВ серија || /
|-
| 1995-2000. || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 1996-2000. || [[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1997. || [[Калигула (филм)|Калигула]] ТВ филм || /
|-
| 1997. || [[Вујко Вања]] ТВ-филм || Серебрјаков
|-
| 1999. || [[Време, живот (филм)|Време, живот]] ТВ-филм ||
|-
| 1999. || [[Хихирику]] ТВ филм || /
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2000.-те[[#1|▲]]<div id="2000"/>
|-
| 2000. || [[Големи и мали]] ТВ серија || Судијата
|-
| 2000. || [[Глас (филм)|Глас]] Кратки филм || /
|-
| 2000 2001. || [[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]] ТВ серија || Мешко / Полицаец
|-
| 2000-2001. || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || Советникот
|-
| 2000-2003. || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 2001. || [[Агенција осамени срца (телевизиска серија)|Агенција осамени срца]] ТВ серија || /
|-
| 2002. || [[Глужд во времето]] ТВ-филм ||
|-
| 2003. || [[Лото, лото (телевизиска серија)|Лото, лото]] ТВ-серија ||
|-
| 2004. || [[Хихирику]] ТВ филм || /
|-
| 2007-2010 || [[Народни Приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2008. || [[Кукен совет]] ТВ-филм ||
|-
| 2009. || [[Седумка, љубов или смрт]] ТВ-филм || Матичарот
|-
| 2009. || [[Балкан бенд (телевизиска серија)|Балкан бенд]] ТВ серија || Маца
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2010.-те[[#1|▲]]<div id="2010"/>
|-
| 2010. || [[Мајки (филм)|Мајки]] ТВ-филм ||
|-
| 2010-2011. || [[Македонски народни приказни]] ТВ серија || /
|-
| 2011-2012. || [[Македонски стари приказни]] ТВ серија || /
|-
| 2011-2013. || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 2012. || [[Трето полувреме (филм)|Трето полувреме]] ТВ-филм|| Хоусе Оwнер
|-
| 2014. || [[До балчак]] ТВ-филм ||
|-style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2020.-те
|-
| 2022. || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2022. || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија ||
|}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|1272535}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Мешковски}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Македонски телевизиски глумци]]
[[Категорија:Македонски гласовни глумци]]
[[Категорија:Југословенски глумци]]
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
[[Категорија:Македонски хумористи]]
h1g2ylxvqer4bmkgsx63hrdhxt5p3of
Благоја Спиркоски-Џумерко
0
963716
4796593
4781603
2022-07-25T15:03:59Z
188.117.212.92
/* Филмографијa */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Благоја Спиркоски - Џумерко
| портрет = Џумерко.jpg
| px =
| опис = Благоја Спиркоски - Џумерко како [[Итар Пејо]]
| родено-име =
| роден-дата = {{датум на раѓање|1946|02|06|df=yes}}
| роден-место = {{роден во|Прилеп}}
| починал-дата = {{починал на и возраст|2015|06|11|1946|02|06|df=yes}}
| починал-место = {{починал во|Прилеп}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]]<br> [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]<br>[[Викенд на мртовци (филм)|Викенд на мртовци]]<br>[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]<br>[[Оловна бригада]]<br>[[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]]<br>[[Прашина (филм) |Прашина]]<br>[[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца = [[Марија Спиркоска Илијеска]]
}}
'''Благоја Спиркоски-Џумерко''' ({{роден во|Прилеп}}, {{роден на|6|февруари|1946}}— {{починат во|Прилеп}}, {{починал на|11|јуни|2015}}) — познат [[Македонци|македонски]] [[театар]]ски и [[филм]]ски [[глумец]]<ref>{{наведена мрежна страница|url=http://www.oldprilep.com/teatar/blagoja-spirkoski-djumerk.html|title=Биографија и галерија на Благоја Спиркоски - Џумерко|publisher=Стар Прилеп|accessdate=4 јули 2015}}</ref>.
==Животопис==
'''Спиркоски''' е роден на [[6 февруари]] во [[1946]] година во [[Прилеп]]<ref>{{МакЕнц|1404-5|Спиркоски-Џумерко, Благоја|II}}</ref> од татко Киро и мајка Марија. Бил член на [[Народен театар „Војдан Чернодрински“|Народниот театар]] во [[Прилеп]] од [[1966]] година сè до неговото пензионирање. Остварил голем број на улоги, меѓу кои најзапаметен ќе остане по улогата на [[Итар Пејо]] во ТВ-драмата „[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]“. Одиграл улоги и во македонските играни филмови: „[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]“, „[[Викенд на мртовци (филм)|Викенд на мртовци]]“, „[[Како убив светец (филм)|Како убив светец]]“, ТВ-сериите: „Бумбари“, „[[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]]“ и „Наше маало“. Носител е на [[Војдан Чернодрински (награда)|наградата за животно дело „Војдан Чернодрински“]] од [[2011]] година. Починал во Прилеп на [[11 јуни]] [[2015]] година.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.kurir.mk/makedonija/vesti/203447-TAZNA-VEST-Pocina-slavniot-akter-Blagoja-Spirkoski-Dzumerko |title=''ТАЖНА ВЕСТ: Почина славниот глумец Благоја Спиркоски-Џумерко'' |accessdate=2015-06-11 |archive-date=2015-06-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150612212915/http://www.kurir.mk/makedonija/vesti/203447-TAZNA-VEST-Pocina-slavniot-akter-Blagoja-Spirkoski-Dzumerko |url-status=dead }}</ref>
==Филмографијa==
[[Податотека:Џумерко-Оловна бригада.jpg|мини|десно|250п|Сцена од филмот „[[Оловна бригада (филм)|Оловна бригада]]“ со Благоја Спиркоски - Џумерко во улога на Коста]]
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1969 || [[Републиката во пламен]] ТВ-филм ||
|-
| 1971 || [[Македонски дел од пеколот]] ТВ-филм || Бугарски полицаец
|-
| 1972 || [[Истрел (филм)|Истрел]] ТВ-филм ||
|-
| 1973 || [[Добра долина (филм)|Добра долина]] ТВ-филм ||
|-
| 1977 || [[Пресуда (македонски филм)|Пресуда]] ТВ-филм ||
|-
| 1977 || [[Итар Пејо (телевизиска серија)|Итар Пејо]] ТВ-серија ||
|-
| 1979 || [[Жена од малтер (филм) |Жена од малтер]] ТВ-филм ||Киро
|-
| 1980 || [[Оловна бригада (филм)|Оловна бригада]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || Ангеле
|-
| 1982 || [[Слана во цутот на бадемите]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 ||[[Белото Циганче (телевизиска серија)|Белото Циганче]] ТВ-серија ||
|-
| 1985 || [[На наш начин]] ТВ-филм ||
|-
| 1985 || [[Јазол (филм)|Јазол]] ТВ-филм ||
|-
| 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм ||
|-
| 1985-1986 || [[Крале Марко јунак стана]] ТВ-серија ||
|-
| 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ серија)|Солунски патрдии]] ТВ-серија || Итар Пејо
|-
| 1986 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1986 || [[Климент Охридски (филм)|Климент Охридски]] ТВ-филм || Васил
|-
| 1987 || [[Хај-фај (филм)|Хај-фај]] ТВ-филм ||
|-
| 1987 || [[Трето доба (телевизиска серија)|Трето доба]] ТВ-серија ||
|-
| 1987 ||[[Ѕвездите од 42-та]] ТВ-филм ||
|-
| 1988 || [[Некоја чудна земја]] ТВ-филм ||
|-
| 1988 || [[Викенд на мртовци]] ТВ-серија || Агент 1
|-
| 1988 || [[Марка (филм)|Марка]] ТВ-филм ||
|-
| 1990 || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ-серија ||
|-
| 1991 || [[Опстанок (телевизиска серија)|Опстанок]] ТВ-серија ||
|-
| 1991 ||[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм || Стражар
|-
| 1991 || [[Македонија може]] ТВ-филм ||
|-
| 1991 || [[Поштар (филм) |Поштар]] ТВ-филм || Ловец
|-
| 1991 || [[Елелига Пепелига (телевизиска серија)|Елелига Пепелига]] ТВ-серија|| Раскажувачот
|-
| 1992 || [[Заминување од Пасквелија (филм)|Заминување од Пасквелија]] ТВ-филм ||
|-
| 1992 || [[Време, живот (филм)|Време, живот]] ТВ-филм ||
|-
| 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-серија ||
|-
| 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм)|Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Питачот
|-
| 1994 || [[Прекалени]] ТВ-филм || Коста
|-
| 1994 || [[Пред дождот]] ТВ-филм ||
|-
| 1994 || [[Проколнати]] ТВ-филм || Арслан
|-
| 1994-1995 || [[Бумбари]] ТВ-серија || Блажо
|-
| 1995 || [[Заборавени]] ТВ-филм || Претседателот
|-
| 1998 || [[Салон Хармони (телевизиска серија)|Салон Хармони]] ТВ-серија || Сватот
|-
| 1998 || [[На Балканот не се пие чај]] ТВ-филм || Јоше
|-
| 1999 || [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм || Блаже
|-
| 2000 || [[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]] ТВ-серија || Наум
|-
| 2001 || [[Одмазда (филм)|Одмазда]] ТВ-филм || Кајмакам
|-
| 2001 || [[Прашина (филм)|Прашина]] ТВ-филм || Перух
|-
| 2001 || [[Ноќ спроти Свети Василиј (филм)|Ноќ спроти Свети Василиј]] ТВ-филм || Гатачот
|-
| 2002 || [[Глужд во времето]] ТВ-филм ||
|-
| 2002 || [[Наше маало]] ТВ-серија || Спасе
|-
| 2003 || [[Последниот фалцер]] ТВ-филм || Полицаецот
|-
| 2003 || [[Лото, лото (телевизиска серија)|Лото, лото]] ТВ-серија ||
|-
| 2003 || [[Едно од лицата на смртта]] ТВ-филм ||
|-
| 2004 || [[Како убив светец (филм)|Како убив светец]] ТВ-филм || Богдан
|-
| 2005 || [[Крчма на патот кон Европа]] ТВ-филм || Попот
|-
| 2006 || [[Тајната книга (филм)|Тајната книга]] ТВ-филм || Човек од болница
|-
| 2007 || [[Сенки (филм) |Сенки]] ТВ-филм ||
|-
| 2007-2009 || [[Збогум Румелија (ТВ-серија) |Збогум Румелија]] ТВ-серија ||
|-
| 2008 || [[Абсурдистан]] ТВ-филм || Цобблер
|-
| 2009 || [[Седумка, љубов или смрт]] ТВ-филм || Миле
|-
| 2009 || [[Народни приказни]] ТВ-серија || Итар Пејо
|-
| 2010 || [[Мајки (филм)|Мајки]] ТВ-филм || Лазе
|-
| 2012 || [[Минатото лето на Балканот]] ТВ-серија ||
|-
| 2013 || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија ||
|-
| 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм || Сотир
|-
| 2015 || [[Последниот Македонец]] ТВ-филм ||
|}
==Награди и признанија==
* Награда "[[Ристо Шишков]]"
* Награда за најпопуларно ТВ-лице на "Екран" за улогата на "Пејо" во "[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]"
*2006 - [[Награда „Петре Прличко“]]
*2011 - Награда за животно дело "[[Војдан Чернодрински]]"
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{наведена мрежна страница|url=http://www.teamoderna.com.mk/kultura-ns_article-radosta-i-tagata-na-mariovecot.nspx|title=Радоста и тагата на Мариовецот — Опширен напис за животот на Благоја Спиркоски - Џумерко низ очите на неговата ќерка|last=Синадинов|first=Стојан|date=18 март 2015|publisher=Теа Модерна|accessdate=4 јули 2015}}
* {{IMDb name|0819068}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Спиркоски, Благоја}}
[[Категорија:Македонски глумци]]
[[Категорија:Луѓе од Прилеп]]
[[Категорија:Починати во Прилеп]]
[[Категорија:Добитници на наградата „Петре Прличко“]]
b8lpdxv2fu3hqgn21nq6p8i48bhwuvv
Невена Георгиева-Дуња
0
964801
4796663
4680228
2022-07-25T20:19:52Z
89.205.126.232
Вистинската дата на загинување е 06.12
wikitext
text/x-wiki
:''Ова е статија на партизанката. За училиштата кои го носат нејзиното име видете го [[ОУ „Невена Георгиева - Дуња“|списокот]]''.
{{Инфокутија за личност
| име = Невена Георгиева-Дуња
| портрет = Невена Георгиева - Дуња.jpg
| px = 180п
| занимање = партизанка
| опис =
| наставка1 = а
| роден-дата = {{родена на|25|јули|1925}}
| роден-место = {{родена во|Скопје}}
| наставка2 = а
| починал-дата = {{починала на и возраст|df=yes|1942|12|06|1925|07|25}}
| починал-место = [[Нежилово (Велешко)|Нежилово]], {{починала во|Велешко}}
| наставка =
}}
'''Невена Николова Георгиева-Дуња''' ({{родена на|25|јули|1925}} во {{родена во|Скопје}} — {{починала на|06|декември|1942}} во [[Нежилово (Велешко)|Нежилово]])<ref>„Македонска енциклопедија“, МАНУ, Скопје, 2009, 347-348 стр.</ref> — македонска комунистка, припадничка на младинското, синдикалното и работничкото движење меѓу двете светски војни, учесник во [[НОВ]] од [[1941]] година.<ref>„Велешки партизански одред 1942“, Скопје, 1999.</ref> Со своите 16 години била најмладата партизанка во [[Прв скопски партизански одред|Првиот скопски партизански одред]] и прва жена партизан во партизанските одреди на Македонија.
== Животопис ==
Многу мала остана без мајка и со тоа од најраните години ги осознала сите тешкотии на животот. Напоредно со учењето се занимавала и со шиење. Уште 1941 година била примена во [[СКОЈ]]. Растурањето на летоците го изведувала со нивно криење меѓу шиените фустани, па така не можела да биде откриена од окупаторската полиција. Одела од куќа до куќа и пренесувала разновиден материјал и пораки. Важела за бистра, пргава и една од навиталните скоевки во извршувањето на курирските задачи. Поради својата голема активност непријателот ја забележал. Затоа поминала во илегалство.
Георгиева станува борец на Скопскиот партизански одред при неговото создавање на [[22 август]] [[1941]] година. По расформирањето на Одредот во ноември 1941, таа заминала во [[Велес]], а потоа во [[Струмица]]. Помагала во подготовките за излегувањето на [[Струмички партизански одред|Струмичкиот партизански одред]] од летото во [[1942]] година. Во меѓувреме, во мај 1942, во отсуство, била осудена на 7 години строг затвор.
Во септември 1942 година станала борец на [[Велешки партизански одред „Димитар Влахов“|Велешкиот партизански одред „Димитар Влахов“]]. Зимата 1942 година одредот бил нападнат кај селото [[Папрадиште (Велешко)|Папрадишта]]. Се развила жестока нерамноправна битка во која непријателот бил далеку поброен. Неколку партизани на чело со Дуња ја бранеле нивната позиција. Нејзината смела борба ги бодрела и нејзините соборци да издржат до крај. Меѓутоа, по неколкучасовна огорчена борба, херојски загинала од фашистички рафал. Така на седумнаесетгодишна возраст згасна животот на оваа смела партизанка, која останала како светол пример на идните генерации.
Загинала во судир со бугарската полиција и [[Михајловистички контрачети во Вардарска Македонија|велешката контрачета]] на [[16 декември]] [[1942]] година во велешко [[Нежилово (Велешко)|Нежилово]]. Откако тешко ја раниле, го масакрирале нејзиното мртво тело, ѝ ја отсекле главата и ја набиле на кол и така ја шетале низ [[велешко|велешките села]] за да се заплаши востанатиот македонски народ. За да предизвикува страв на граѓаните на Велес, нејзината глава ја ставиле во еден централен излог.<ref>„Велес и Велешко во НОВ 1941–1945“, Спомен книга, Т. Велес, 1985.</ref><ref>[http://star.utrinski.com.mk/?pbroj=1841&pr=9&stID=40573 Писма, Утрински весник, 29.07.2005 г.]</ref><ref>{{Наведена книга|title=Беа, загинаа, останаа|first=Боро Кралевски и др.|publisher=Историски Архив-Скопје|year=1969|isbn=|location=Скопје|pages=44}}</ref>
Во чест на Невена Георгиева се испеани неколку песни од НОВ, меѓу кои се и песните „[[s:По поле одат аргати|По поле одат аргати]]“ и „[[s:Пуста останала таја контра чета|Пуста останала таја контра чета]]“.<ref>Лазо Каровски и Ѓорѓи М. Ѓорѓиев (ур.) „Македонски песни за народноослободителната борба“, Институт за фолклор „Марко Цепенков“, Скопје, 1980, 237-243 стр.</ref>
Во нејзина чест, две основни училишта, во [[ОУ „Невена Георгиева - Дуња“ - Кисела Вода|Кисела Вода]] и [[ОУ „Невена Георгиева - Дуња“ - Нежилово|Нежилово]], го носат нејзиното име. Исто така, еден од студентските домови во Скопје го носи нејзиното име.
Во Жена-парк постои спомен-обележје посветено на Невена Георгиева-Дуња. Во [[1969]] година била поставена нејзина биста во основното училиште што го носи нејзиното име во Кисела Вода, а во [[1978]] година и во Студентскиот дом во Скопје што го носи нејзиното име.<ref>Крсто Здравковски „Да не се заборави“ - Скопје, 1982, 145 стр.</ref> Во [[2014]] година нејзината биста во дворот на студентскиот дом е уништена,<ref>[http://slobodna.mk/2016/08/22/saveski-6/ „И буквите од бистата на Дуња ги отстранија“] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20190322140415/http://slobodna.mk/2016/08/22/saveski-6/ |date=2019-03-22 }}, „Слободна Македонија“, 22 август 2016.</ref><ref>[http://centarnews.net/mk/index.php/vesti/makedonija/item/18570-%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%9C%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D1%82-%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D0%B5%D0%B2%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D1%9A%D0%B0 „ФОТО: Положено цвеќе пред споменикот на Невена Георгиева - Дуња“], „CentarNews“, 16 декември 2013.</ref> а во [[2016]] била украдена и нејзината биста во основното училиште во Кисела Вода.<ref>„Украдени две бисти на народни херои во Скопје“, „Дневник“, 27.05.2016.</ref> Во [[2013]] година била откриена нејзина спомен-плоча во Нежилово.<ref>[http://www.2ecarta.com/caska/novosti/463-2013-12-17-11-15-38.html „Откриена спомен-плоча на Невена Георгиева - Дуња“]{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Општина Чашка</ref>
== Галерија ==
<gallery mode=packed heights=180px>
Податотека:Спомен обележја за Невена Георгиева-Дуња во Жена Парк.jpg|Спомен обележје на Невена Георгиева-Дуња во Жена-парк во Скопје
Податотека:Nevena Georgieva - Dunja - bista.JPG|Поранешна биста на Невена Георгиева-Дуња во Студентскиот дом „Медицинар“ во Скопје
Податотека:Спомен-плоча за Невена Георгиева-Дуња во Нежилово.jpg|Спомен-плоча на Невена Георгиева-Дуња поставена во 2013 година во селото [[Нежилово (Велешко)|Нежилово]]
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи|2}}
=== Литература ===
* Стоилко Иваноски-Планински, „Невена Георгиева Дуња“, Скопје, 1998.
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Nevena Georgieva - Dunja}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Георгиева, Невена}}
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
[[Категорија:Македонски комунисти]]
[[Категорија:Учесници во НОБ]]
[[Категорија:Жртви на бугарските фашисти]]
71ab2ly4exwfxt5d6q9u117qjyl3dko
4796664
4796663
2022-07-25T20:20:59Z
89.205.126.232
wikitext
text/x-wiki
:''Ова е статија на партизанката. За училиштата кои го носат нејзиното име видете го [[ОУ „Невена Георгиева - Дуња“|списокот]]''.
{{Инфокутија за личност
| име = Невена Георгиева-Дуња
| портрет = Невена Георгиева - Дуња.jpg
| px = 180п
| занимање = партизанка
| опис =
| наставка1 = а
| роден-дата = {{родена на|25|јули|1925}}
| роден-место = {{родена во|Скопје}}
| наставка2 = а
| починал-дата = {{починала на и возраст|df=yes|1942|12|06|1925|07|25}}
| починал-место = [[Нежилово (Велешко)|Нежилово]], {{починала во|Велешко}}
| наставка =
}}
'''Невена Николова Георгиева-Дуња''' ({{родена на|25|јули|1925}} во {{родена во|Скопје}} — {{починала на|06|декември|1942}} во [[Нежилово (Велешко)|Нежилово]])<ref>„Македонска енциклопедија“, МАНУ, Скопје, 2009, 347-348 стр.</ref> — македонска комунистка, припадничка на младинското, синдикалното и работничкото движење меѓу двете светски војни, учесник во [[НОВ]] од [[1941]] година.<ref>„Велешки партизански одред 1942“, Скопје, 1999.</ref> Со своите 16 години била најмладата партизанка во [[Прв скопски партизански одред|Првиот скопски партизански одред]] и прва жена партизан во партизанските одреди на Македонија.
== Животопис ==
Многу мала остана без мајка и со тоа од најраните години ги осознала сите тешкотии на животот. Напоредно со учењето се занимавала и со шиење. Уште 1941 година била примена во [[СКОЈ]]. Растурањето на летоците го изведувала со нивно криење меѓу шиените фустани, па така не можела да биде откриена од окупаторската полиција. Одела од куќа до куќа и пренесувала разновиден материјал и пораки. Важела за бистра, пргава и една од навиталните скоевки во извршувањето на курирските задачи. Поради својата голема активност непријателот ја забележал. Затоа поминала во илегалство.
Георгиева станува борец на Скопскиот партизански одред при неговото создавање на [[22 август]] [[1941]] година. По расформирањето на Одредот во ноември 1941, таа заминала во [[Велес]], а потоа во [[Струмица]]. Помагала во подготовките за излегувањето на [[Струмички партизански одред|Струмичкиот партизански одред]] од летото во [[1942]] година. Во меѓувреме, во мај 1942, во отсуство, била осудена на 7 години строг затвор.
Во септември 1942 година станала борец на [[Велешки партизански одред „Димитар Влахов“|Велешкиот партизански одред „Димитар Влахов“]]. Зимата 1942 година одредот бил нападнат кај селото [[Папрадиште (Велешко)|Папрадишта]]. Се развила жестока нерамноправна битка во која непријателот бил далеку поброен. Неколку партизани на чело со Дуња ја бранеле нивната позиција. Нејзината смела борба ги бодрела и нејзините соборци да издржат до крај. Меѓутоа, по неколкучасовна огорчена борба, херојски загинала од фашистички рафал. Така на седумнаесетгодишна возраст згасна животот на оваа смела партизанка, која останала како светол пример на идните генерации.
Загинала во судир со бугарската полиција и [[Михајловистички контрачети во Вардарска Македонија|велешката контрачета]] на [[16 декември]] [[1942]] година во велешко [[Нежилово (Велешко)|Нежилово]]. Откако тешко ја раниле, го масакрирале нејзиното мртво тело, ѝ ја отсекле главата и ја набиле на кол и така ја шетале низ [[велешко|велешките села]] за да се заплаши востанатиот македонски народ. За да предизвикува страв на граѓаните на Велес, нејзината глава ја ставиле во еден централен излог.<ref>„Велес и Велешко во НОВ 1941–1945“, Спомен книга, Т. Велес, 1985.</ref><ref>[http://star.utrinski.com.mk/?pbroj=1841&pr=9&stID=40573 Писма, Утрински весник, 29.07.2005 г.]</ref><ref>{{Наведена книга|title=Беа, загинаа, останаа|first=Боро Кралевски и др.|publisher=Историски Архив-Скопје|year=1969|isbn=|location=Скопје|pages=44}}</ref>
Во чест на Невена Георгиева се испеани неколку песни од НОВ, меѓу кои се и песните „[[s:По поле одат аргати|По поле одат аргати]]“ и „[[s:Пуста останала таја контра чета|Пуста останала таја контра чета]]“.<ref>Лазо Каровски и Ѓорѓи М. Ѓорѓиев (ур.) „Македонски песни за народноослободителната борба“, Институт за фолклор „Марко Цепенков“, Скопје, 1980, 237-243 стр.</ref>
Во нејзина чест, две основни училишта, во [[ОУ „Невена Георгиева - Дуња“ - Кисела Вода|Кисела Вода]] и [[ОУ „Невена Георгиева - Дуња“ - Нежилово|Нежилово]], го носат нејзиното име. Исто така, еден од студентските домови во Скопје го носи нејзиното име.
Во Жена-парк постои спомен-обележје посветено на Невена Георгиева-Дуња. Во [[1969]] година била поставена нејзина биста во основното училиште што го носи нејзиното име во Кисела Вода, а во [[1978]] година и во Студентскиот дом во Скопје што го носи нејзиното име.<ref>Крсто Здравковски „Да не се заборави“ - Скопје, 1982, 145 стр.</ref> Во [[2014]] година нејзината биста во дворот на студентскиот дом е уништена,<ref>[http://slobodna.mk/2016/08/22/saveski-6/ „И буквите од бистата на Дуња ги отстранија“] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20190322140415/http://slobodna.mk/2016/08/22/saveski-6/ |date=2019-03-22 }}, „Слободна Македонија“, 22 август 2016.</ref><ref>[http://centarnews.net/mk/index.php/vesti/makedonija/item/18570-%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%9C%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D1%82-%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D0%B5%D0%B2%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D1%9A%D0%B0 „ФОТО: Положено цвеќе пред споменикот на Невена Георгиева - Дуња“], „CentarNews“, 16 декември 2013.</ref> а во [[2016]] била украдена и нејзината биста во основното училиште во Кисела Вода.<ref>„Украдени две бисти на народни херои во Скопје“, „Дневник“, 27.05.2016.</ref> Во [[2013]] година била откриена нејзина спомен-плоча во Нежилово.<ref>[http://www.2ecarta.com/caska/novosti/463-2013-12-17-11-15-38.html „Откриена спомен-плоча на Невена Георгиева - Дуња“]{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Општина Чашка</ref>
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="180px">
Податотека:Спомен обележја за Невена Георгиева-Дуња во Жена Парк.jpg|Спомен обележје на Невена Георгиева-Дуња во Жена-парк во Скопје
Податотека:Nevena Georgieva - Dunja - bista.JPG|Поранешна биста на Невена Георгиева-Дуња во Студентскиот дом „Медицинар“ во Скопје
Податотека:Спомен-плоча за Невена Георгиева-Дуња во Нежилово.jpg|Спомен-плоча на Невена Георгиева-Дуња поставена во 2013 година во селото [[Нежилово (Велешко)|Нежилово]]
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи|2}}
=== Литература ===
* Стоилко Иваноски-Планински, „Невена Георгиева Дуња“, Скопје, 1998.
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Nevena Georgieva - Dunja}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Георгиева, Невена}}
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
[[Категорија:Македонски комунисти]]
[[Категорија:Учесници во НОБ]]
[[Категорија:Жртви на бугарските фашисти]]
7cr3obky0dhnazctlwrpu7l7o7jo03p
4796807
4796664
2022-07-26T08:14:18Z
Ehrlich91
24281
Одбиени последните 2 промени (од [[Специјална:Придонеси/89.205.126.232|89.205.126.232]]) и ја поврати преработката 4680228 на Zdravko
wikitext
text/x-wiki
:''Ова е статија на партизанката. За училиштата кои го носат нејзиното име видете го [[ОУ „Невена Георгиева - Дуња“|списокот]]''.
{{Инфокутија за личност
| име = Невена Георгиева-Дуња
| портрет = Невена Георгиева - Дуња.jpg
| px = 180п
| занимање = партизанка
| опис =
| наставка1 = а
| роден-дата = {{родена на|25|јули|1925}}
| роден-место = {{родена во|Скопје}}
| наставка2 = а
| починал-дата = {{починала на и возраст|df=yes|1942|12|16|1925|07|25}}
| починал-место = [[Нежилово (Велешко)|Нежилово]], {{починала во|Велешко}}
| наставка =
}}
'''Невена Николова Георгиева-Дуња''' ({{родена на|25|јули|1925}} во {{родена во|Скопје}} — {{починала на|16|декември|1942}} во [[Нежилово (Велешко)|Нежилово]])<ref>„Македонска енциклопедија“, МАНУ, Скопје, 2009, 347-348 стр.</ref> — македонска комунистка, припадничка на младинското, синдикалното и работничкото движење меѓу двете светски војни, учесник во [[НОВ]] од [[1941]] година.<ref>„Велешки партизански одред 1942“, Скопје, 1999.</ref> Со своите 16 години била најмладата партизанка во [[Прв скопски партизански одред|Првиот скопски партизански одред]] и прва жена партизан во партизанските одреди на Македонија.
== Животопис ==
Многу мала остана без мајка и со тоа од најраните години ги осознала сите тешкотии на животот. Напоредно со учењето се занимавала и со шиење. Уште 1941 година била примена во [[СКОЈ]]. Растурањето на летоците го изведувала со нивно криење меѓу шиените фустани, па така не можела да биде откриена од окупаторската полиција. Одела од куќа до куќа и пренесувала разновиден материјал и пораки. Важела за бистра, пргава и една од навиталните скоевки во извршувањето на курирските задачи. Поради својата голема активност непријателот ја забележал. Затоа поминала во илегалство.
Георгиева станува борец на Скопскиот партизански одред при неговото создавање на [[22 август]] [[1941]] година. По расформирањето на Одредот во ноември 1941, таа заминала во [[Велес]], а потоа во [[Струмица]]. Помагала во подготовките за излегувањето на [[Струмички партизански одред|Струмичкиот партизански одред]] од летото во [[1942]] година. Во меѓувреме, во мај 1942, во отсуство, била осудена на 7 години строг затвор.
Во септември 1942 година станала борец на [[Велешки партизански одред „Димитар Влахов“|Велешкиот партизански одред „Димитар Влахов“]]. Зимата 1942 година одредот бил нападнат кај селото [[Папрадиште (Велешко)|Папрадишта]]. Се развила жестока нерамноправна битка во која непријателот бил далеку поброен. Неколку партизани на чело со Дуња ја бранеле нивната позиција. Нејзината смела борба ги бодрела и нејзините соборци да издржат до крај. Меѓутоа, по неколкучасовна огорчена борба, херојски загинала од фашистички рафал. Така на седумнаесетгодишна возраст згасна животот на оваа смела партизанка, која останала како светол пример на идните генерации.
Загинала во судир со бугарската полиција и [[Михајловистички контрачети во Вардарска Македонија|велешката контрачета]] на [[16 декември]] [[1942]] година во велешко [[Нежилово (Велешко)|Нежилово]]. Откако тешко ја раниле, го масакрирале нејзиното мртво тело, ѝ ја отсекле главата и ја набиле на кол и така ја шетале низ [[велешко|велешките села]] за да се заплаши востанатиот македонски народ. За да предизвикува страв на граѓаните на Велес, нејзината глава ја ставиле во еден централен излог.<ref>„Велес и Велешко во НОВ 1941–1945“, Спомен книга, Т. Велес, 1985.</ref><ref>[http://star.utrinski.com.mk/?pbroj=1841&pr=9&stID=40573 Писма, Утрински весник, 29.07.2005 г.]</ref><ref>{{Наведена книга|title=Беа, загинаа, останаа|first=Боро Кралевски и др.|publisher=Историски Архив-Скопје|year=1969|isbn=|location=Скопје|pages=44}}</ref>
Во чест на Невена Георгиева се испеани неколку песни од НОВ, меѓу кои се и песните „[[s:По поле одат аргати|По поле одат аргати]]“ и „[[s:Пуста останала таја контра чета|Пуста останала таја контра чета]]“.<ref>Лазо Каровски и Ѓорѓи М. Ѓорѓиев (ур.) „Македонски песни за народноослободителната борба“, Институт за фолклор „Марко Цепенков“, Скопје, 1980, 237-243 стр.</ref>
Во нејзина чест, две основни училишта, во [[ОУ „Невена Георгиева - Дуња“ - Кисела Вода|Кисела Вода]] и [[ОУ „Невена Георгиева - Дуња“ - Нежилово|Нежилово]], го носат нејзиното име. Исто така, еден од студентските домови во Скопје го носи нејзиното име.
Во Жена-парк постои спомен-обележје посветено на Невена Георгиева-Дуња. Во [[1969]] година била поставена нејзина биста во основното училиште што го носи нејзиното име во Кисела Вода, а во [[1978]] година и во Студентскиот дом во Скопје што го носи нејзиното име.<ref>Крсто Здравковски „Да не се заборави“ - Скопје, 1982, 145 стр.</ref> Во [[2014]] година нејзината биста во дворот на студентскиот дом е уништена,<ref>[http://slobodna.mk/2016/08/22/saveski-6/ „И буквите од бистата на Дуња ги отстранија“] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20190322140415/http://slobodna.mk/2016/08/22/saveski-6/ |date=2019-03-22 }}, „Слободна Македонија“, 22 август 2016.</ref><ref>[http://centarnews.net/mk/index.php/vesti/makedonija/item/18570-%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%9C%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D1%82-%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D0%B5%D0%B2%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D1%9A%D0%B0 „ФОТО: Положено цвеќе пред споменикот на Невена Георгиева - Дуња“], „CentarNews“, 16 декември 2013.</ref> а во [[2016]] била украдена и нејзината биста во основното училиште во Кисела Вода.<ref>„Украдени две бисти на народни херои во Скопје“, „Дневник“, 27.05.2016.</ref> Во [[2013]] година била откриена нејзина спомен-плоча во Нежилово.<ref>[http://www.2ecarta.com/caska/novosti/463-2013-12-17-11-15-38.html „Откриена спомен-плоча на Невена Георгиева - Дуња“]{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Општина Чашка</ref>
== Галерија ==
<gallery mode=packed heights=180px>
Податотека:Спомен обележја за Невена Георгиева-Дуња во Жена Парк.jpg|Спомен обележје на Невена Георгиева-Дуња во Жена-парк во Скопје
Податотека:Nevena Georgieva - Dunja - bista.JPG|Поранешна биста на Невена Георгиева-Дуња во Студентскиот дом „Медицинар“ во Скопје
Податотека:Спомен-плоча за Невена Георгиева-Дуња во Нежилово.jpg|Спомен-плоча на Невена Георгиева-Дуња поставена во 2013 година во селото [[Нежилово (Велешко)|Нежилово]]
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи|2}}
=== Литература ===
* Стоилко Иваноски-Планински, „Невена Георгиева Дуња“, Скопје, 1998.
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Nevena Georgieva - Dunja}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Георгиева, Невена}}
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
[[Категорија:Македонски комунисти]]
[[Категорија:Учесници во НОБ]]
[[Категорија:Жртви на бугарските фашисти]]
ffppa0zkqt97ni7wi9vczf1ahkte97f
Мариупол
0
965303
4796620
4769404
2022-07-25T16:26:51Z
37.29.41.183
wikitext
text/x-wiki
{{превод}}
{{Infobox settlement
| name =
| official_name = Мариупол
| native_name = {{native name|uk|Маріу́поль|italics=no}}<br />{{native name|ru|Мариу́поль|italics=no}}<br />{{native name|el|Μαριούπολη|italics=no}}
| settlement_type =
| image_skyline = {{Photomontage|position=center
| photo1a = Mariupol downtown street destroyed by the Russian siege.jpg
| photo2a = Вежа взимку.jpg
| photo2b = Вежа влітку.jpg
| photo3a = Будинки зі шпилем (Маріуполь).jpg
| photo3b = Вул. Італійська (Апатова), 115.jpg
| photo4a = Драмтеатр Маріуполь.jpg
| photo4b = Панорама спорткомплекса Ильичевец - panoramio.jpg
| size = 265
| spacing = 2
| color =
| border = 0
| foot_montage =
}}
| image_caption =
| image_flag = Mariupol WIKI.svg
| image_shield = Mariupol coat.svg
| image_blank_emblem =
| blank_emblem_type =
| nickname =
| motto =
| subdivision_type = [[Список на држави во светот|Држава]]
| subdivision_name = {{UKR}}
| subdivision_type2 = [[Области во Украина|Област]]
| subdivision_name2 = [[Донечка Област|Донечка]]
| subdivision_type3 =
| subdivision_name3 =
| established_title = Основан
| established_date = 1778
| area_total_km2 = 244
| population_as_of = 2021
| population_note =
| population_total = 431859 (est.) <ref name="2021Census">{{cite web|url=http://database.ukrcensus.gov.ua/PXWEB2007/ukr/publ_new1/2021/zb_chuselnist%202021.pdf|title=Чисельність наявного населення України (Actual population of Ukraine)|publisher=[[State Statistics Service of Ukraine]]|language=uk|access-date=10 April 2022}}</ref>
| population_density_km2 = auto
| pushpin_map = Украина
| pushpin_map_caption = Mariupol shown within Ukraine
| pushpin_relief = 1
| coordinates = {{coord|47|5|45|N|37|32|58|E|region:UA|display=inline,title}}
| elevation_m =
| postal_code_type = [[Поштенски број]]
| postal_code = 87500—87590
| area_code = +380 629
| blank_name = [[Кепенова класификација на климата|Клима]]
| blank_info = [[Humid continental climate#Hot/warm summer subtype|Dfa]]
| website = {{url|mariupolrada.gov.ua/en}}
| footnotes =
| leader_party =
| leader_title = Градоначалник ''де јуре''
| leader_name = [[Вадим Бојченко]]<ref name="pravdaUA7272113">{{in lang|uk}} [https://www.pravda.com.ua/news/2020/11/2/7272113/ Boychenko was re-elected mayor of Mariupol], [[Ukrayinska Pravda]] (2 November 2020)</ref>
| leader_title1 = Градоначалник ''де факто''
| leader_name1 = [[Константин Ивашченко]]<ref>{{Cite web |date=13 April 2022 |title=The siege of Mariupol |url=https://www.france24.com/en/live-news/20220413-the-siege-of-mariupol |access-date=17 April 2022 |website=France 24 |language=en}}</ref>
}}
'''Мариупол''' (Украина — Маріуполь, англиски — Mariupol) — град во југоисточниот дел на [[Украина]], пристаниште на море на [[Азовско]]. Мариупол се наоѓа во област [[Донецк]]. Историскиот центарот на градот се наоѓа на сливот на реките и Kalmius Kalchik во морето на Азовско.
== Потекло на поимот ==
Во модерните името на «Мариупол» доаѓа од зборот «Поли» (на грчки «Πόλη» — «град») и значи «Град на Марија» (во чест на наследничка на престолот Марија Федоровна).
== Историја ==
Мариупол е основана во шеснаесеттиот век како козачки стража пост («зимовник») се нарекува «Домаха», а подоцна како тврдина козачки наречен «Калмиус» (по името тука се наоѓа реката), со 1611 станува административен центар на «Калмиускаjа Паланка»- административна единица на украинските козаци. Во 1774 година територијата на модерен град стана дел од руската империја, според мировен договор Кучук-Каjнарджи. Во 1778 тука е основана првиот град на Донбасс — Павловск, се појави на првата црква. Една година подоцна царска руската влада одлучи да ги префрли тука 18.408 Грци од Крим, затоа што биле угнетувани од татари таму. Кримската преселување на Грците беше предводена од митрополитот Игнатиј, кој беше на чело на градот за долго време после. Од 29 септември 1779 година во градот има сегашното име — Мариупол.
За долго време градот беше ексклузивно место на живеење Грците, и се развива како главен центар за трговија и риболов. Во XIX век градот станал центар на Мариупол уjезд— административна единица на Руската Империја. Во доцниот XIX век биле изградени пристаниште (29 Август 1889) и железнички пат (1882), кој ги поврзувал Мариупол со главните региони на земјата, почна да се развива [[тешка индустрија]] (погоните на друштвото „Никопол-Мариупол“ се изградени во 1 февруари 1897, и на железо и челик погон «Руски Провиданс» е изградена во 1899 година, сега овие две фабрики се дел од Илич железо и челик Автор е на книгите). Од 1920 година градот станал еден од најголемите металуршки центри на државата. Советската власт е основана во 30 Декември 1917 година во вооружено востание, но речиси и да нема жртви. Од 7 март 1923 да 27 февруари, 1932 година градот станал центар на Мариупол округ — административна единица на Украинската ССР и од 17 јули, 1932 стана дел од област Донецк (пред војната бил повикан од «Сталинска област») . За време на советскиот период во историјата на Мариупол градот е значително зголемена, исто така, населението во градот е зголемен повеќе од десет пати, се појави првиот облакодери, внатрешниот градски превоз (трамваи и колички), нови индустрии, вклучувајќи металуршки погон «Азовстал» (11 август 1933 година), кокс и хемиската фабрика «Маркохим» (27 септември 1935) и машина за градење фабрика «Азовмаш» (Април 28, 1958). Градот бил многу загуби како резултат на 1921—1922 гладомор, 1932—1933, 1946—1947, репресии на Сталин во 1933 и 1937 година, геноцидот на грчкиот народ од страна на NKVD во 1937 година, а во текот на Втората светска војна и нацистичкиот окупација на градот 1941—1943. Сепак, луѓето од Мариупол брзо повторно уништени за време на војната фабрики и конак на градот. Од 22 Октомври 1948 да 13 јануари 1989 градот имал ново име — Жданов(во чест на Советскиот политички водач).
Сега Мариупол — најголемиот индустриски центар во Donets басен, градот е најголемиот производител на леано железо и челик во земјата, тука работи од најголемите машина градење фабрика во Украина. Постои драматичен театар, три музеи, два универзитети, весници и ТВ пренос. Мариупол во последните децении постојано се соочува со еколошки и економски проблеми.
Значително погодени од руската инвазија 2022 година<ref> https://www.reuters.com/world/europe/it-was-massacre-mariupol-residents-recall-battle-ukrainian-city-2022-04-29/</ref>.
== Население ==
Бројот на населението во Мариупол е 486.856 луѓе (2011), земајќи ги предвид предградија. Етнички групи: Украинците — околу 48 %, Руски — 43 %, Грци — 7 %, Беларуски, Евреи, Ерменци, Бугарите и другите народи. Максималниот број на население — околу 550.000 луѓе е забележана во 1992 година. Да обезбеди апсолутно мнозинство (87 %) зборува руски, украински јазик користи помалку од 10 % од населението (скоро сите од нив зборуваат «Суржик» — мешавина од руски и украински јазик). Посебни карактеристики на градот се на локалните грчки јазик («Азовско Грци»): румеики јазик (грчки Хеленик) и урумски јазик (грчки-татарски). Околу 2 % од населението зборува на локалната Грците јазици.
== Индустрија ==
Во градот има голем број на големи индустриски претпријатија, вклучувајќи ги и најголемите компании во Донбасс — Илич железо и челик Автор е на книгите и металуршкиот Автор е на книгите «Азовстал», гигант машина градење погон «Азовмаш», бродоградилиште, хемиски, кокс, храна и текстилната индустрија. Најголемата транспортните компании се трговски морско пристаниште, аеродромот, железничката станица, автобуски станици и меѓуградски превоз (трамвај, тролејбус, автобус, минибуси).
== Административна поделба ==
Мариупол е поделена на четири административни «раjони» (региони) со популација од над 100.000 луѓе, «Жовтневи» (централниот регион, најголемата од населението), «Иличевски» (наречен по Илич), «Орджоникидзевски» (наречен по Орджоникидзе) «Приморски». Исто така локалните населби се подредени на градските власти: Сартана, Стари Крим и Талаковка.
== Град управување ==
Животот на Мариупол управувани од страна на градскиот совет — локални парламентот, кој се состои од 76 пратеници. Шефот на Мариупол градскиот совет е градоначалникот («Градски Раководител»). Од 1998 година Мариупол градоначалникот Јури Хотлубеj. На апсолутните бројки на заменици се од политички Партијата на регионите, исто така има и членови на Комунистичката, Социјалистичка и други партии на Украина.
== Архитектура ==
Во центарот на градот се состои главно од пет-приказна згради, нови станбени единици, кои се изградени со куќи од десет или дванаесет ката, се наоѓа на периферијата и далеку од оваа индустрија. Половина од домување претстави една приказна куќи. Голем територија се зафаќа од страна на индустриски претпријатија.
== Екологија ==
Мариупол е еден од најзагадените градови во Украина поради големиот број на отфрлените индустриски гасови и прашина. Најголемите извори на загадување на животната средина се металуршки и кокс растенија. Во центарот на градот се наоѓа во начинот на ветрот од металуршкиот дела «Азовстал», што изградена во 1933 година во срцето на градот на брегот на Азовското Море. Во прилог важен извор на загадување е преоптоварување на опасни материи во пристаниште.
== Образование ==
Мариупол има два државни универзитети (Мариупол Државниот универзитет и Азовско Технички Државниот универзитет), Азовско морнарица Институтот, околу шеесет училишта, неколку колеџи и технички училишта.
== Култура ==
Градот има руски драмски театар, голем број на кината, центри за забава, исто така, три музеи и изложбени сали. Се произведени десетици весници, постојат четири телевизија компании. Мариупол е спортски центар во регионот: силна училиште на бокс, борење грчко-римската, постојат фудбал, ватерполо и кошарка тимови кои учествуваат во националните првенства.
== Одредишта ==
Главните атракции на градот: Мариупол локалната историја музеј и Мариупол музеј на уметноста (адреса: ул Георгиевска), паркот «Градски градина» Луна парк «Екстремни Парк» (адреса: просп. Металургов), базен «Нептун» (адреса: просп. Металургов), мраз комплекс «Ледениот брег» (адреса: Петровскиот парк), вештачки ски патеките «Алјаска», урбана плажи, стариот вода кула (адреса: ул Варганов), домови со кубиња и театарот (адреса: Театарска пл.), палатата култура «Молодожни» (адреса: ул Харлампиевска), зградата на индустриската техничко училиште (адреса: ул Георгиевска), стадиони «Иличевски», «Азовстал» и други, споменици на Владимир Висоцки, Архип Куинджи (роден во Мариупол), Митрополитот Игнатиј, Тарас Шевченко, а исто така православна и муслиманска храмови. Природни резервати «Камени Могили» и Хомутовска степски со единствена локалната флора и фауна се во близина на градот.
Телефон повикувачкиот број 380.629
Полицијата телефон — 102, медицинска грижа телефон — 103, спасувачка служба телефон — 101, градската администрација телефон — 332.240, грчкиот конзулат телефон — 345.384, железничката станица телефон — 334.217, автобуска станица телефон — 331.168, хотел «Спартак» телефон — 331.088, хотел «европски» телефон — 530.373.
== Поврзано ==
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Градови во Украина]]
la49s2nnnobyqmh82hwnborkwdudlse
4796808
4796620
2022-07-26T08:18:07Z
Ehrlich91
24281
Отповикани уредувањата на [[Special:Contributions/37.29.41.183|37.29.41.183]] ([[User talk:37.29.41.183|разговор]]), враќајќи на последната преработка на [[User:Vyacheslav1921|Vyacheslav1921]]
wikitext
text/x-wiki
{{превод}}
{{Infobox settlement
| name =
| official_name = Мариупол
| native_name = {{native name|uk|Маріу́поль|italics=no}}<br />{{native name|ru|Мариу́поль|italics=no}}<br />{{native name|el|Μαριούπολη|italics=no}}
| settlement_type =
| image_skyline = {{Photomontage|position=center
| photo1a = Mariupol downtown street destroyed by the Russian siege.jpg
| photo2a = Вежа взимку.jpg
| photo2b = Вежа влітку.jpg
| photo3a = Будинки зі шпилем (Маріуполь).jpg
| photo3b = Вул. Італійська (Апатова), 115.jpg
| photo4a = Драмтеатр Маріуполь.jpg
| photo4b = Панорама спорткомплекса Ильичевец - panoramio.jpg
| size = 265
| spacing = 2
| color =
| border = 0
| foot_montage =
}}
| image_caption =
| image_flag = Mariupol WIKI.svg
| image_shield = Mariupol coat.svg
| image_blank_emblem =
| blank_emblem_type =
| nickname =
| motto =
| subdivision_type = [[Список на држави во светот|Држава]]
| subdivision_name = {{UKR}}
| subdivision_type1 = Контролиран од
|subdivision_name1 = {{RUS}}<br>{{DPR}}<ref>https://www.reuters.com/world/middle-east/leading-putin-ally-predicts-mariupol-victory-thursday-2022-04-20/</ref>
<br>{{UKR}}(Азовстал)<ref>https://www.bbc.com/news/world-europe-61362557.amp</ref>
| subdivision_type2 = [[Области во Украина|Област]]
| subdivision_name2 = [[Донечка Област|Донечка]]
| subdivision_type3 =
| subdivision_name3 =
| established_title = Основан
| established_date = 1778
| area_total_km2 = 244
| population_as_of = 2021
| population_note =
| population_total = 431859 (est.) <ref name="2021Census">{{cite web|url=http://database.ukrcensus.gov.ua/PXWEB2007/ukr/publ_new1/2021/zb_chuselnist%202021.pdf|title=Чисельність наявного населення України (Actual population of Ukraine)|publisher=[[State Statistics Service of Ukraine]]|language=uk|access-date=10 April 2022}}</ref>
| population_density_km2 = auto
| pushpin_map = Украина
| pushpin_map_caption = Mariupol shown within Ukraine
| pushpin_relief = 1
| coordinates = {{coord|47|5|45|N|37|32|58|E|region:UA|display=inline,title}}
| elevation_m =
| postal_code_type = [[Поштенски број]]
| postal_code = 87500—87590
| area_code = +380 629
| blank_name = [[Кепенова класификација на климата|Клима]]
| blank_info = [[Humid continental climate#Hot/warm summer subtype|Dfa]]
| website = {{url|mariupolrada.gov.ua/en}}
| footnotes =
| leader_party =
| leader_title = Градоначалник ''де јуре''
| leader_name = [[Вадим Бојченко]]<ref name="pravdaUA7272113">{{in lang|uk}} [https://www.pravda.com.ua/news/2020/11/2/7272113/ Boychenko was re-elected mayor of Mariupol], [[Ukrayinska Pravda]] (2 November 2020)</ref>
| leader_title1 = Градоначалник ''де факто''
| leader_name1 = [[Константин Ивашченко]]<ref>{{Cite web |date=13 April 2022 |title=The siege of Mariupol |url=https://www.france24.com/en/live-news/20220413-the-siege-of-mariupol |access-date=17 April 2022 |website=France 24 |language=en}}</ref>
}}
'''Мариупол''' (Украина — Маріуполь, англиски — Mariupol) — град во југоисточниот дел на [[Украина]], пристаниште на море на [[Азовско]]. Мариупол се наоѓа во област [[Донецк]]. Историскиот центарот на градот се наоѓа на сливот на реките и Kalmius Kalchik во морето на Азовско.
== Потекло на поимот ==
Во модерните името на «Мариупол» доаѓа од зборот «Поли» (на грчки «Πόλη» — «град») и значи «Град на Марија» (во чест на наследничка на престолот Марија Федоровна).
== Историја ==
Мариупол е основана во шеснаесеттиот век како козачки стража пост («зимовник») се нарекува «Домаха», а подоцна како тврдина козачки наречен «Калмиус» (по името тука се наоѓа реката), со 1611 станува административен центар на «Калмиускаjа Паланка»- административна единица на украинските козаци. Во 1774 година територијата на модерен град стана дел од руската империја, според мировен договор Кучук-Каjнарджи. Во 1778 тука е основана првиот град на Донбасс — Павловск, се појави на првата црква. Една година подоцна царска руската влада одлучи да ги префрли тука 18.408 Грци од Крим, затоа што биле угнетувани од татари таму. Кримската преселување на Грците беше предводена од митрополитот Игнатиј, кој беше на чело на градот за долго време после. Од 29 септември 1779 година во градот има сегашното име — Мариупол.
За долго време градот беше ексклузивно место на живеење Грците, и се развива како главен центар за трговија и риболов. Во XIX век градот станал центар на Мариупол уjезд— административна единица на Руската Империја. Во доцниот XIX век биле изградени пристаниште (29 Август 1889) и железнички пат (1882), кој ги поврзувал Мариупол со главните региони на земјата, почна да се развива [[тешка индустрија]] (погоните на друштвото „Никопол-Мариупол“ се изградени во 1 февруари 1897, и на железо и челик погон «Руски Провиданс» е изградена во 1899 година, сега овие две фабрики се дел од Илич железо и челик Автор е на книгите). Од 1920 година градот станал еден од најголемите металуршки центри на државата. Советската власт е основана во 30 Декември 1917 година во вооружено востание, но речиси и да нема жртви. Од 7 март 1923 да 27 февруари, 1932 година градот станал центар на Мариупол округ — административна единица на Украинската ССР и од 17 јули, 1932 стана дел од област Донецк (пред војната бил повикан од «Сталинска област») . За време на советскиот период во историјата на Мариупол градот е значително зголемена, исто така, населението во градот е зголемен повеќе од десет пати, се појави првиот облакодери, внатрешниот градски превоз (трамваи и колички), нови индустрии, вклучувајќи металуршки погон «Азовстал» (11 август 1933 година), кокс и хемиската фабрика «Маркохим» (27 септември 1935) и машина за градење фабрика «Азовмаш» (Април 28, 1958). Градот бил многу загуби како резултат на 1921—1922 гладомор, 1932—1933, 1946—1947, репресии на Сталин во 1933 и 1937 година, геноцидот на грчкиот народ од страна на NKVD во 1937 година, а во текот на Втората светска војна и нацистичкиот окупација на градот 1941—1943. Сепак, луѓето од Мариупол брзо повторно уништени за време на војната фабрики и конак на градот. Од 22 Октомври 1948 да 13 јануари 1989 градот имал ново име — Жданов(во чест на Советскиот политички водач).
Сега Мариупол — најголемиот индустриски центар во Donets басен, градот е најголемиот производител на леано железо и челик во земјата, тука работи од најголемите машина градење фабрика во Украина. Постои драматичен театар, три музеи, два универзитети, весници и ТВ пренос. Мариупол во последните децении постојано се соочува со еколошки и економски проблеми.
Значително погодени од руската инвазија 2022 година<ref> https://www.reuters.com/world/europe/it-was-massacre-mariupol-residents-recall-battle-ukrainian-city-2022-04-29/</ref>.
== Население ==
Бројот на населението во Мариупол е 486.856 луѓе (2011), земајќи ги предвид предградија. Етнички групи: Украинците — околу 48 %, Руски — 43 %, Грци — 7 %, Беларуски, Евреи, Ерменци, Бугарите и другите народи. Максималниот број на население — околу 550.000 луѓе е забележана во 1992 година. Да обезбеди апсолутно мнозинство (87 %) зборува руски, украински јазик користи помалку од 10 % од населението (скоро сите од нив зборуваат «Суржик» — мешавина од руски и украински јазик). Посебни карактеристики на градот се на локалните грчки јазик («Азовско Грци»): румеики јазик (грчки Хеленик) и урумски јазик (грчки-татарски). Околу 2 % од населението зборува на локалната Грците јазици.
== Индустрија ==
Во градот има голем број на големи индустриски претпријатија, вклучувајќи ги и најголемите компании во Донбасс — Илич железо и челик Автор е на книгите и металуршкиот Автор е на книгите «Азовстал», гигант машина градење погон «Азовмаш», бродоградилиште, хемиски, кокс, храна и текстилната индустрија. Најголемата транспортните компании се трговски морско пристаниште, аеродромот, железничката станица, автобуски станици и меѓуградски превоз (трамвај, тролејбус, автобус, минибуси).
== Административна поделба ==
Мариупол е поделена на четири административни «раjони» (региони) со популација од над 100.000 луѓе, «Жовтневи» (централниот регион, најголемата од населението), «Иличевски» (наречен по Илич), «Орджоникидзевски» (наречен по Орджоникидзе) «Приморски». Исто така локалните населби се подредени на градските власти: Сартана, Стари Крим и Талаковка.
== Град управување ==
Животот на Мариупол управувани од страна на градскиот совет — локални парламентот, кој се состои од 76 пратеници. Шефот на Мариупол градскиот совет е градоначалникот («Градски Раководител»). Од 1998 година Мариупол градоначалникот Јури Хотлубеj. На апсолутните бројки на заменици се од политички Партијата на регионите, исто така има и членови на Комунистичката, Социјалистичка и други партии на Украина.
== Архитектура ==
Во центарот на градот се состои главно од пет-приказна згради, нови станбени единици, кои се изградени со куќи од десет или дванаесет ката, се наоѓа на периферијата и далеку од оваа индустрија. Половина од домување претстави една приказна куќи. Голем територија се зафаќа од страна на индустриски претпријатија.
== Екологија ==
Мариупол е еден од најзагадените градови во Украина поради големиот број на отфрлените индустриски гасови и прашина. Најголемите извори на загадување на животната средина се металуршки и кокс растенија. Во центарот на градот се наоѓа во начинот на ветрот од металуршкиот дела «Азовстал», што изградена во 1933 година во срцето на градот на брегот на Азовското Море. Во прилог важен извор на загадување е преоптоварување на опасни материи во пристаниште.
== Образование ==
Мариупол има два државни универзитети (Мариупол Државниот универзитет и Азовско Технички Државниот универзитет), Азовско морнарица Институтот, околу шеесет училишта, неколку колеџи и технички училишта.
== Култура ==
Градот има руски драмски театар, голем број на кината, центри за забава, исто така, три музеи и изложбени сали. Се произведени десетици весници, постојат четири телевизија компании. Мариупол е спортски центар во регионот: силна училиште на бокс, борење грчко-римската, постојат фудбал, ватерполо и кошарка тимови кои учествуваат во националните првенства.
== Одредишта ==
Главните атракции на градот: Мариупол локалната историја музеј и Мариупол музеј на уметноста (адреса: ул Георгиевска), паркот «Градски градина» Луна парк «Екстремни Парк» (адреса: просп. Металургов), базен «Нептун» (адреса: просп. Металургов), мраз комплекс «Ледениот брег» (адреса: Петровскиот парк), вештачки ски патеките «Алјаска», урбана плажи, стариот вода кула (адреса: ул Варганов), домови со кубиња и театарот (адреса: Театарска пл.), палатата култура «Молодожни» (адреса: ул Харлампиевска), зградата на индустриската техничко училиште (адреса: ул Георгиевска), стадиони «Иличевски», «Азовстал» и други, споменици на Владимир Висоцки, Архип Куинджи (роден во Мариупол), Митрополитот Игнатиј, Тарас Шевченко, а исто така православна и муслиманска храмови. Природни резервати «Камени Могили» и Хомутовска степски со единствена локалната флора и фауна се во близина на градот.
Телефон повикувачкиот број 380.629
Полицијата телефон — 102, медицинска грижа телефон — 103, спасувачка служба телефон — 101, градската администрација телефон — 332.240, грчкиот конзулат телефон — 345.384, железничката станица телефон — 334.217, автобуска станица телефон — 331.168, хотел «Спартак» телефон — 331.088, хотел «европски» телефон — 530.373.
== Поврзано ==
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Градови во Украина]]
8fkwcsizhmgp4sdtph0htjg4yhafxo8
Гоце Тодоровски
0
967293
4796590
4787234
2022-07-25T15:00:21Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Гоце Тодоровски
| портрет = Гоце Тодоровски.jpg
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{birth date and age|df=yes|1951|7|6}}
| роден-место = {{роден во|Кичево}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = По улогата во: <br>[[Македонски народни приказни]] <br> [[Бушава азбука (телевизиска серија)|Бушава азбука]]<br>[[Балкан бенд (телевизиска серија)|Балкан бенд]]<br>[[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]]<br>[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]<br>[[Хихирику]]<br>[[Викенд на мртовци]]<br>[[Среќна нова '49]]<br>[[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]]<br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]]
| занимање = Глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Гоце Тодоровски''' (р. {{роден на|6|јули|1951}} во {{роден во|Кичево}}) — македонски глумец.
По завршувањето на Факултетот за Драмски уметности при Универзитет [[Универзитет „Св. Кирил и Методиј“|„Св. Кирил и Методиј“]] се вработува во [[Драмски театар - Скопје|Драмскиот театар]] во [[Скопје]] и веднаш се истакнува како мошне надарен и суптилен комичар. Покрај ангажманите во матичниот театар, тој е често присутен на програмите на радиото и телевизијата учествувајќи во скоро сите хумористично – сатирични емисии, драми, серии и друго. Чест гостин е и во другите театарски куќи во [[Македонија]].
== Награди==
* 1980 - Награда за најдобра улога за ликот Цанде во претставата „Солунски патрдии“ на фестивалот за Театарски игри „Војдан Чернодрински“ – Прилеп
* 1986 – најпопуларно ТВ лице според ревијата анкета на весникот „Вечер“
* 2011 - Награда за животно дело "[[Војдан Чернодрински]]"
* 2020 - Награда св. "[[Јоаким Осоговски]]"
== Филмографија ==
{| class="wikitable sortable"
!Година
!Филм
!Улога
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1970.-те[[#1|▲]]<div id="1970"/>
|-
|1976
|[[Цимерите од соба 306]] ТВ-филм
| /
|-
|1977
|[[Итар Пејо (телевизиска серија)|Итар Пејо]] ТВ-серија
|
|-
|1978
|[[Сеќерна приказна]] ТВ-филм ||
|-
|1979
|[[Наши години]] ТВ-серија
|Цуне
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1980.-те[[#1|▲]]<div id="1980"/>
|-
|1980
|[[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм ||
|-
|1981
|[[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм
|
|-
|1981
|[[Седум секретари на небото]] ТВ-серија ||
|-
|1981
|[[Булки крај шините]] ТВ-серија ||
|-
|1983
|[[Записник (филм)|Записник]] ТВ-филм
|
|-
|1983
|[[Ликвидатор]] ТВ-филм
|
|-
|1984
|[[Хихирику - 5 години (филм) |Хихирику - 5 години]] ТВ-серија ||
|-
|1984
|[[Камчевци]] ТВ-серија ||
|-
|1984
|[[Јуначко колено (телевизиска серија)|Јуначко колено]] ТВ-серија
|Кирче
|-
|1984
|[[Лет во место (филм)|Лет во место]] ТВ-филм
|Ангеле
|-
|1984
|[[Другарувања]] ТВ-серија ||
|-
|1984-1985
|[[Легенди и преданија (телевизиска серија)|Легенди и преданија]] ТВ-филм
|
|-
|1984-1985
|[[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
|1985
|[[Ајде да се дружиме (телевизиска серија)|Ајде да се дружиме]] ТВ-серија
|
|-
|1985
|[[На наш начин]] ТВ-филм
|Бимбо
|-
|1985
|[[Бушава азбука (телевизиска серија)|Бушава азбука]] ТВ-серија
|
|-
|1985-1986
|[[Крале Марко јунак стана]] ТВ-серија || Крали Марко
|-
|1986
|[[Солунски патрдии (ТВ-серија)|Солунски патрдии]] ТВ-серија
|Цанде
|-
|1986
|[[Трето доба (телевизиска серија)|Трето доба]] ТВ-серија
|
|-
|1986 - 1992
|[[Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
|1986
|[[Среќна Нова ’49|Среќна Нова '49]] ТВ-филм
|Тодор
|-
|1987
|[[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ-серија
|Лаки Селимовски
|-
|1987
|[[Театарче лево ќоше]] ТВ-филм
|
|-
|1987
|[[Училиште на кловнови (телевизиска серија)|Училиште на кловнови]] ТВ-серија
|
|-
|1988
|[[Викенд на мртовци]] ТВ-серија ||Ацко
|-
|1988
|[[Чук, чук, Стојанче]] ТВ-серија
|
|-
|1988
|[[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија
|
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990.-те[[#1|▲]]<div id="1990"/>
|-
|1990
|[[Викенд на мртовци (филм)|Викенд на мртовци]] ТВ-филм
|Ацко
|-
|1991
|[[Елелига Пепелига]] ТВ-филм
|
|-
|1991
|[[Болва в' уво]] ТВ-филм ||
|-
|1991
|[[Поштар (филм)|Поштар]] ТВ-филм
| Ловец 2
|-
|1991
|[[Женски оркестар]] ТВ-филм
|
|-
|1992
|[[Чудовишта во нашиот град]] ТВ-серија
|
|-
|1993
|[[Црно бело во боја]] ТВ-филм || /
|-
|1993 - 2000
|[[Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
|1993
|[[Грев или шприцер]] ТВ-филм
|
|-
|1994
|[[Пред дождот]] ТВ-филм ||
|-
| 1994
| [[Прекалени]] ТВ-серија ||
|-
|1995
|[[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] ТВ-филм
|
|-
|1995
|[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
|1998
|[[Салон „Хармони“]] ТВ-серија
|Фидан
|-
|1999
|[[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм ||
|-
|1999
|[[Хихирику - 20 години]] ТВ-серија ||
|-
|1999
|[[Каца (филм)|Каца]] ТВ-филм
|Митре
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2000.-те[[#1|▲]]<div id="2000"/>
|-
|2000
|[[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]] ТВ-серија
|
|-
| 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија ||
|-
|2000-2003
|[[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
|2001
|[[Ноќ спроти Свети Василиј]] ТВ-филм || Докторот
|-
|2002
|[[Наше маало]] ТВ-серија || Ефтим
|-
|2003
|[[Битолски лакрдии]] ТВ-серија
|
|-
|2004
|[[Хихирику]] ТВ-серија
|
|-
|2006
|[[Пусто турско (филм) |Пусто турско]] ТВ-филм ||
|-
|2006-2009
|[[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
|2007
|[[Превртено (филм) |Превртено]] ТВ-филм || Царински службеник
|-
|2007-2010
|[[Народни Приказни]] ТВ-серија ||
|-
|2009
|[[Балкан бенд (телевизиска серија)|Балкан бенд]] ТВ-серија || Гоца
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2010.-те[[#1|▲]]<div id="2010"/>
|-
|2010
|[[Азиланти (ТВ-серија) | Азиланти]] ТВ-серија
|
|-
| 2010 || [[Царската е последна]] ТВ-филм || Советник
|-
|2010 - 2012
|[[Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
|2012-2014
|[[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија
|
|-
|2013-2015
|[[Македонски народни приказни (ТВ-серија) | Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
|2014
|[[До балчак]] ТВ-филм
|
|-
|2015
|[[Збор]] ТВ-филм || Трговецот
|-
|2016-2017
|[[Македонски народни приказни (ТВ-серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
|2016
|[[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм ||
|-
|2018
|[[Ругање со Христос]] ТВ-филм ||
|-
|2019
|[[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]] ТВ-серија || Гостин
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2020.-те[[#1|▲]]<div id="2020"/>
|-
|2020
|[[Зоки Поки]] ТВ-серија || Дедото
|-
|2021-2022
|[[Македонски народни приказни (ТВ-серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
|2022
|[[Ручек]] ТВ-филм ||
|-
|2022
|[[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија ||
|}
==Поважни театарски улоги==
*Лука Лукиќ – Ревозор од Гогољ, ДТС
*Докторот – Веселата смрт од Евреинов, ДТС
*Цанде – Солунски патрдии од [[Коле Ангеловски]] ДТС
*Пантагруел – Пангуриј од Р. Богдановски
*Царчето – Чудото на Свети Ѓорѓија од Р. Богдановски
*Леле мале – Јадигар од В. Манчев
*Питу – Сара Бернар од Џ. Марел
*Генералот – Балконот од Ж. Жене
*Ринго – Чија си од С. Насев
*Ќорле – Кумови од К. Ангеловски
*Кирца – Викенд на мртовци, од [[Коле Ангеловски]] ДТС
*Полицаецот – Клаустрофоб, ДТС
*Ангеле – Лет во место од Г. Стефановски, ДТС
*Докторот – Болва во уво, ДТС
*Ангеле – Лет во место, МКЦ
*Пријателот - Буре барут, ДТС
*Таткото - Како да се ограби банка, ДТС
== Надворешни врски ==
* [http://www.dramskiteatar.com.mk/?lang=mak&menu=akter&podmenu=52 Гоце Тодоровски на dramskiteatar.com.mk]
* {{IMDb name|1229797}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Тодоровски, Гоце }}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски глумци]]
[[Категорија:Луѓе од Кичево]]
5rm35oqcmp7ijuva5x2gbjq6tw92ujd
Хернхут
0
970290
4796841
4331897
2022-07-26T11:14:30Z
CommonsDelinker
746
Замена на [[Image:Herrnhut_Sachsen_-_altes_Bahnhofsgebäude_als_Kustbahnhof_Foto_2007_Wolfgang_Pehlemann_Wiesbaden_DSCN4658.jpg]] со [[Image:Herrnhut_Sachsen_-_altes_Bahnhofsgebäude_als_Kunstbahnhof_Foto_2007_Wolfgang_Pehlemann_Wiesbaden_DSCN4658.jpg]] (од
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|Art = Stadt
|Wappen = Wappen_herrnhut.PNG
|lat_deg = 51 |lat_min = 01 |lat_sec = 00
|lon_deg = 14 |lon_min = 44 |lon_sec = 30
|Lageplan = Herrnhut in GR.svg
|Bundesland = Sachsen
|Landkreis = Герлиц
|Höhe = 344
|Fläche = 73.94
|Einwohner = 6554
|Stand = 2011-12-31
|PLZ = 02747
|Vorwahl = 035873
|Kfz = GR
|Gemeindeschlüssel = 14626180
|Gliederung = 11
|Straße = Лебауер Штрасе 18
|Adresse-Verband = Лебауер Штрасе 18
|Website = [http://www.herrnhut.de/ www.herrnhut.de]
|Bürgermeister = Рајнер Фишер
}}
'''Хернхут''' ({{lang-de|Herrnhut}}, {{lang-hsb|Ochranow}}; {{lang-cs|Ochranov}}) — [[град]] во округот [[Герлиц (округ)|Герлиц]], во сојузната покраина [[Саксонија]], [[Германија]].
Има пристап на сојузниот автопат 178 и на железничката линија помеѓу [[Лебау]] и [[Цитау]]. Хернхут се наоѓа 10 километри југоисточно од [[Лебау]], 15 километри северозападно од [[Цитау]] и 25 километри југозападно од [[Герлиц]].
== Градски единици ==
Од 1 јануари 2013, кога е припоен [[Бертелсдорф]], градот брои 11 единици:
* Хернхут (самиот град)
* Ниниве
* Руперсдорф
* Шван
* Фриденстал
* [[Штравалде]]
* Ојлдорф
* [[Гросхенерсдорф]]
* Хојшојне
* Нојндорф на Ајген
* Шенбрун
* [[Бертелсдорф]]
* Ренерсдорф
== Население ==
{| class="wikitable" width=500
|- bgcolor="#fffccc" align=center
|align=left | '''Година''' || 1834 || 1871 || 1890 || 1910 || 1925 || 1939 || 1946 || 1950 || 1964 || 1990 || 2000 || 2010
|-align=center
|align=left | '''Население''' || 899 || 1.092 || 1.139 || 1.364 || 1.664 || 1.627 || 2.024 || 2.025 ||1.808 || 1.754 || 2.842 || 4.963
|}
Во средината на 19 век, населението се искачило на над 1.000 жители и по [[Втора светска војна|Втората светска војна]] достигнало 2.000. Од 1950-тите се забележува постојано опаѓање на населението, кое е ублажено со припојувањето на соседните општини.<ref>[http://hov.isgv.de/Herrnhut ''Digitales Historisches Ortsverzeichnis von Sachsen] 14 април 2012</ref>
== Грб ==
Неговите бои се сина и бела, покажувајќи ја кулата „Altan“ (стражарска кула) на ридот Хутберг над градот. Името на ридот (''Стражарски рид'') посочува на моравската населба основана од бегалците на имот на Цинцендорф во 1722. ''Herrn Hut'' означувало ''Будна грижа на грофот''; жителите биле на стража за грофот, како и дека биле под негова заштита.
== Култура ==
Хернхут има црква и два музеи, вклучувајќи го музејот за локална историја. Градот е центар на познатата [[Моравска црква]] и [[Unitas Fratrum]], на германски ''Brüder-Unität'' или ''Brüdergemeine''. Поранешната железничка станица во Хернхут на укинатата железничка линија [[Цитау]]-[[Лебау]] била претворена во уметничка галерија.
== Стопанство ==
Економијата е заснована на црковната администрација, образованието, туризмот и производството, вклучувајќи го и производството на 26-краката ѕвезда, која често виси на прозорците и тремовите пред и по Божиќ, која се произведува повеќе од 150 години.
== Галерија ==
<gallery>
Податотека:Fotothek df rp-a 0010032 Herrnhut. Ortsansicht mit Windmühle, Zeichnung von Joh. Gottfried Schultz, 27.8..jpg|Хернхут во 1765
Податотека:Kirchsaal Herrnhut.jpg|Црква во Хернхут
Податотека:Vogtshof Herrnhut.jpg|''Vogtshof Herrnhut'' - седиште на [[Моравска црква|Моравската црква]]
Податотека:Herrnhut Sachsen - altes Bahnhofsgebäude als Kunstbahnhof Foto 2007 Wolfgang Pehlemann Wiesbaden DSCN4658.jpg|Железничката станица Хернхут во функција на уметничка галерија
Податотека:Graf Nikolaus Ludwig von Zinzendorf Denkmal Herrnhut.jpg|Скулптура на Николаус Лудвиг фон Цинцендорф во Хернхут
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Herrnhut}}
* {{wikivoyage|Herrnhut|Хернхут}}
* [http://www.herrnhuter-sterne.de Herrnhuter Sterne]
* [http://www.ebu.de Evangelische Brüder Unität]
{{Градови во Герлиц (округ)}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Герлиц (округ)]]
[[Категорија:Населени места во Горна Лужица]]
2cajsheg8rl2tpkiqj7qd9xy5bj62vn
Кирил Псалтиров
0
1037814
4796604
4755732
2022-07-25T15:21:54Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Кирил Псалтиров
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|11|октомври|1941}}
| роден-место ={{роден во|Кочани}}
| починал-дата = {{починал на|8|мај|2021}}
| починал-место ={{починал во|Скопје}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Пред дождот (филм)|Пред дождот]]<br> [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]]<br>[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]]<br>[[Чекор пред времето (филм) |Чекор пред времето]]<br>[[Мисија Лондон (филм) |Мисија Лондон]]<br>[[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]]<br>[[Време, води (филм) |Време, води]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Кирил Псалтиров''' (роден на {{роден на|11|октомври|1941}} во {{роден во|Кочани}} - починал на {{починал на|8|мај|2021}} во {{починал во|Скопје}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец, како и поранешен советник во [[Општина Гази Баба]] од [[ВМРО-ДПМНЕ]]. Кирил Псалтиров во 1974 година се вработува во [[Македонски народен театар]] во [[Скопје]] и останува се до неговото пензионирање.
Завршил Академија за драмски уметности во [[Скопје]]. Од [[1974]] година работи како глумец при Драмата на [[Македонскиот народен театар]] и глумел во повеќе филмови.
Во 2012 година, Комисијата за лустрација на Република Македонија го објавил Псалтиров дека бил соработник на тајните служби во времето на СФРЈ<ref>{{наведена мрежна страница|url=http://grid.mk/read/news/65724297/776993/objaveni-dosiejata-na-kiril-psaltirov-i-isak-ajruli-kako-komunistite-vrbuvale-kodoshi|title= Објавени досиејата на Кирил Псалтиров и Исак Ајрули: Како комунистите врбувале кодоши!|accessdate=2012-08-16}}</ref>, на кое тој изјавил дека не бил кодош туку жртва на комунистичкиот режим<ref>{{наведена мрежна страница|url=http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=C31619A91DD6664D957B3465E3CD19A5|title=Псалтиров: Не сум кодош, туку жртва на тогашниот систем|first=Утрински весник|date=16 август 2012|accessdate=2012-08-16}}</ref>.
==Филмографија==
{| class="wikitable sortable"
|-
! Година
! Филм
! Улога
|-
| 1971
| [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм ||
|-
| 1973
| [[Смилевскиот конгрес (филм)|Смилевскиот конгрес]] ТВ-филм
| ?
|-
| 1975
| [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија
|
|-
| 1975
| [[Јад (филм)|Јад]] ТВ-филм
|
|-
| 1976
| [[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]] ТВ-филм
| Бегалецот
|-
| 1977
| [[Пресуда (македонски филм)|Пресуда]] ТВ-филм
| ?
|-
| 1979
| [[Партизанска ескадрила]] ТВ-филм
|
|-
| 1980
| [[Време, води (филм)|Време, води]] ТВ-филм
| Величко
|-
| 1981
| [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм ||
|-
| 1982
| [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија
|
|-
| 1982
| [[Едно лето]] ТВ-серија ||
|-
| 1982
| ''[[Мистериозниот предмет (филм)|Мистериозниот предмет]] ТВ-филм
|
|-
| 1982
| [[Тоа е мојот живот (филм)|Тоа е мојот живот]] ТВ-филм
|
|-
| 1982
| [[Слана во цутот на бадемите]] ТВ-филм ||
|-
| 1983
| [[Потера (филм)|Потера]] ТВ-филм
|
|-
| 1983
| [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984
| [[Јуначко колено (телевизиска серија) |Јуначко колено]] ТВ-серија ||
|-
| 1985
| [[На наш начин]] ТВ-серија ||
|-
| 1985
| [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм ||
|-
| 1985
| [[Ајде да се дружиме]] ТВ-серија ||
|-
| 1986
| [[Климент Охридски (филм) |Климент Охридски]] ТВ-филм
|
|-
| 1986
| [[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]] ТВ-серија ||
|-
| 1986-1989
| [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1987
| [[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм)|Чорбаџи Теодос]] ТВ-филм
| Панко
|-
| 1987
| [[Народни трубадури]] ТВ-серија ||
|-
| 1987
| [[Чук чук Стојанче]] ТВ-серија ||
|-
| 1988-1992
| [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија
| [[Христо Узунов]]
|-
| 1989
| [[Мугра (филм) |Мугра]] ТВ-филм ||
|-
| 1990
| [[Македонски народни приказни (ТВ серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 1990
| [[Еурека]] ТВ-серија ||
|-
| 1992
| [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм ||
|-
| 1993
| [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм ||
|-
| 1994
| [[Пред дождот (филм)|Пред дождот]] ТВ-филм
| Моме
|-
| 1994
| [[Прекалени]] ТВ-серија ||
|-
| 1995
| [[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] ТВ-филм
|
|-
| 1995-1997
| [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1999
| [[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија
|
|-
| 1999
| [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм ||
|-
| 2000
| [[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]] ТВ-серија
| келнерот Стево
|-
| 2000-2001
| [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || /
|-
| 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм ||
|-
| 2003
| [[Чекор пред времето (филм)|Чекор пред времето]] ТВ-филм
|
|-
| 2004
| [[Under (филм)|Under]] ТВ-филм
|
|-
| 2004 || [[Како убив светец (филм) |Како убив светец]] ТВ-филм ||
|-
| 2007
| [[Превртено (филм) |Превртено]] ТВ-филм ||
|-
| 2010
| [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
| 2010
| [[Мисија Лондон (филм)|Мисија Лондон]] ТВ-филм
| Мома Димич
|-
| 2010
| [[Мајки (филм) |Мајки]] ТВ-филм ||
|-
| 2012
| [[Бардо (филм)|Бардо]] ТВ-филм
| Дедото
|-
| 2012-2015
| [[Македонски народни приказни (ТВ серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 2013 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија ||
|-
| 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм ||
|}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|0699610}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Псалтиров, Кирил }}
[[Категорија:Македонски глумци]]
[[Категорија:Луѓе од Кочани]]
[[Категорија:Соработници на Службата за државна безбедност]]
[[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]]
de4a7d9ck4p2ux78muutrb3b1a0enpz
Данчо Чевревски
0
1044314
4796613
4733694
2022-07-25T15:29:44Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Данчо Чевревски
| портрет = Jordancho_Chevrevski_(Partizanska_Eskadrila).png
| px =
| опис = Исечок од Партизанска ескадрила
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|17|мај|1951}}
| роден-место = {{роден во|Скопје}}
| починал-дата = {{починал на|29|октомври|2020}}
| починал-место = {{починал во|Скопје}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]] <br> [[Трст виа Скопје]]<br>[[Курирот на Гоце (филм)|Курирот на Гоце]]<br>[[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]]<br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]]<br>[[Деца на сонцето (филм) |Деца на сонцето]]<br>[[Тетовирање (филм) |Тетовирање]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Данчо Чевревски''' ([[Скопје]], [[17 мај]] [[1951]] — Скопје, [[29 октомври]] [[2020]]) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец и продуцент.
== Животопис ==
Дипломирал на Факултетот за драмски уметности во [[Скопје]] на отсекот за драмски глумци. Специјализација, односно филмско усовршување има добиено на УКЛА во [[Лос Анџелес]]. Тој е еден е од основачите на приватното претпријатие за производство на филмови [[ТРИАНГЛ]]. Работел професор на ФДУ во Скопје, а бил и декан на факултетот. Во 2012 година, Комисијата за лустрација на Република Македонија објавила дека Чевревски бил соработник на тајните служби во времето на [[СФРЈ]].
Починал по долго боледување на 69-годишна возраст на 29 октомври 2020 година во Скопје.<ref>„[https://www.slobodnaevropa.mk/a/30920829.html Почина актерот Данчо Чевревски]“. ''Радио Слободна Европа''. 30 октомври 2020.</ref>
== Филмографија ==
{| class="wikitable sortable"
|-
! Година
! Филм
! Улога
|-
| 1975
| [[Атентатот во Сарајево]] ТВ-филм
| Сава
|-
| 1975
| [[Прва вечер]] ТВ-филм
|
|-
| 1976
| [[Цимерите од соба 306]] ТВ-филм
| /
|-
| 1976
| [[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]] ТВ-филм
| Стефан
|-
| 1977
| [[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]] ТВ-филм
|
|-
| 1978
| ''[[Златни години]] ТВ-серија
| Чирак
|-
| 1978
| [[Белиот ѕид (филм)|Белиот ѕид]] ТВ-филм
|
|-
| 1979
| [[Партизанска ескадрила]] ТВ-филм
|
|-
| 1979
| [[Курирот на Гоце (филм)|Курирот на Гоце]] ТВ-серија
| Динко
|-
| 1980
| [[Оловна бригада (филм)|Оловна бригада]] ТВ-филм
| Диме
|-
| 1981
| [[Пикник и тополи (филм)|Пикник и тополи]] ТВ-филм
| Крака
|-
| 1981
| [[Партизанска ескадрива]] ТВ-серија || Зеко
|-
| 1981
| [[Доротеј]] ТВ-филм || Матија
|-
| 1981
| [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм ||
|-
| 1981
| [[Козе (телевизиска серија) |Козе]] ТВ-серија
|
|-
| 1982
| [[Време на летала (филм)|Време на летала]] ТВ-филм
|
|-
| 1982
| [[Јагне на ражен (ТВ-филм) |Јагне на ражен]] ТВ-филм ||
|-
| 1982
| [[Јужна патека (филм)|Јужна патека]] ТВ-филм
|
|-
| 1983
| [[Игмански марс]] ТВ-филм ||
|-
| 1983
| [[Велики транспорт]] ТВ-филм || Заробеник
|-
| 1983
| [[Дани авноја]] ТВ-серија || Партизан
|-
| 1983
| [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984
| [[Јуначко колено (филм)|Јуначко колено]] ТВ-серија
| Иџко
|-
| 1984
| ''[[Исчекување (филм)|Исчекување]] ТВ-филм
| Диме
|-
| 1984
| [[Опасен траг]] ТВ-филм || Рецепционер
|-
| 1984
| [[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]] ТВ-филм
|
|-
| 1984
| [[Песок во автомобилот (филм)|Песок во автомобилот]] ТВ-филм
|
|-
| 1985
| [[Слободен пад]] ТВ-филм ||
|-
| 1986
| [[Климент Охридски (филм)|Климент Охридски]] ТВ-филм
| Наум
|-
| 1986
| [[Доброволци]] ТВ-филм ||
|-
| 1987
| [[Хај-фај (филм)|Хај-фај]] ТВ-филм
| Матеј Бојановски
|-
| 1987
| [[Народни трубадури]] ТВ-серија ||
|-
| 1987
| [[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ-серија
| Бранко
|-
| 1988
| [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија
| [[Ѓорѓи Сугарев]]
|-
| 1988
| [[Облаци (филм)|Облаци]] ТВ-филм
| Бранко
|-
| 1988
| [[Скопски сновиденија]] ТВ-серија ||
|-
| 1990
| [[Станица обични возови]] ТВ-филм || Миле
|-
| 1990
| [[Иза зида]] ТВ-филм || Зеко
|-
| 1991
| [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм
| Кифла
|-
| 1992
| [[Заминување од Пасквелија]] ТВ-филм ||
|-
| 1995-1996
| [[Среќни луѓе]] ТВ-серија ||
|-
| 1997
| [[Џипси меџик (филм)|Џипси меџик]] ТВ-филм
| Кенеди
|-
| 2000
| [[Мултилевел]] ТВ-филм
|
|-
| 2003
| [[Последниот фалцер]] ТВ-филм
| Дамјан
|-
| 2004
| [[Илузија (филм) |Илузија]] ТВ-филм
|
|-
| 2005
| [[Крчма на патот кон Европа]] ТВ-филм
| Прокоп
|-
| 2007
| [[Стапица (филм)|Стапица]] ТВ-филм
| Докторот
|-
| 2009
| [[Бунило (филм)|Бунило]] ТВ-филм
| Арсо
|-
| 2011
| [[Панкот не е мртов (филм)|Панкот не е мртов]] ТВ-филм
|
|-
| 2011
| [[Ова не е Американски филм]] ТВ-филм || Доктор
|-
| 2012
| [[Бардо]] ТВ-филм
|
|-
| 2014
| [[Деца на сонцето (филм)|Деца на сонцето]] ТВ-филм
|
|-
| 2014
| [[До балчак]] ТВ-филм ||
|-
| 2016
| [[Операција Дијамант (серија) |Операција Дијамант]] ТВ-серија
| Џани
|-
| 2017
| [[Пси лају, ветар носи (серија)|Пси лају, ветар носи]] ТВ-серија
| Трајче
|-
| 2019
| [[Втора шанса]] ТВ-филм
|Петре
|-
| 2019
| [[Бегство во морето]] ТВ-филм
|Наставникот
|}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|0149188}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Чевревски, Данчо}}
[[Категорија:Македонски глумци]]
[[Категорија:Соработници на Службата за државна безбедност]]
[[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]]
[[Категорија:Професори на ФДУ]]
3mcdj0swll6il0drhyfwspevm9xpdu5
Мето Јовановски (глумец)
0
1044386
4796567
4791429
2022-07-25T14:34:02Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Поврзано|Мето Јовановски (појаснување)}}
{{Инфокутија за личност
| име = Мето Јовановски
| портрет = Мето Јовановски.jpg
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|17|јануари|1946}}
| роден-место = [[Панчарево]], {{СФРЈ}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]] <br> [[Среќна Нова ’49]]<br>[[Опстанок]]<br>[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]<br>[[Ругање со Христос]]<br>[[Колнати сме, Ирина]]<br>[[Оловна бригада]]<br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]]<br>[[Деца на сонцето (филм) |Деца на сонцето]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Мето Јовановски''' (роден во {{роден на|||1946}} во с. [[Панчарево]], {{роден во|Пехчевско}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец.
Во [[1971]] година завршил Театарска академија во [[Софија]], [[Бугарија]] и истата година се вработил во [[Драмски театар - Скопје|Драмскиот театар во Скопје]]. Неговата глумечка кариера започнала на сцената на Народниот театар во [[Штип]], каде настапувал уште пред да се запише на студиите. Оттогаш, за многу кратко време, Мето Јовановски се истакнал како еден од водечките драмски уметници во Македонија.<ref>{{наведена мрежна страница|url=http://www.dramskiteatar.com.mk/?lang=mak&menu=akter&podmenu=45|title=Мето Јовановски|accessdate=2012-09-09}}</ref>
== Филмографија==
[[Податотека:Filmski susreti u Nisu, 1984 - 3.jpg|250px|мини|Мето Јовановски на Филмските средби во Ниш, 1984 г. (прв од лево)]]
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1960.-те[[#1|▲]]<div id="1960"/>
|-
| 1969 || [[Републиката во пламен (филм) |Републиката во пламен]] ТВ-филм ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1970.-те[[#1|▲]]<div id="1970"/>
|-
| 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм || Партизан
|-
| 1973 || [[Смилевскиот конгрес (филм) |Смилевскиот конгрес]] ТВ-филм ||
|-
| 1973 || [[Колнати сме, Ирина]] ТВ-филм || Дамјан
|-
| 1973 || [[Новогодишен карусел]] ТВ-филм ||
|-
| 1973 || [[Кукла (филм) |Кукла]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Илинка]] ТВ-филм ||
|-
| 1976 || [[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]] ТВ-филм ||
|-
| 1977 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм ||
|-
| 1977 || [[Сослушувањето на железничарот]] ТВ-филм ||
|-
| 1977 || [[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]] ТВ-филм ||
|-
| 1977 || [[Итар Пејо (серија) |Итар Пејо]] ТВ-серија || Кадијата
|-
| 1978 || [[Белиот ѕид (филм) |Белиот ѕид]] ТВ-филм ||
|-
| 1979 || [[Курирот на Гоце (телевизиска серија) |Курирот на Гоце]] ТВ-серија || Јонче
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1980.-те[[#1|▲]]<div id="1980"/>
|-
| 1980 || [[Време води (филм) |Време води]] ТВ-филм ||
|-
| 1980 || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм ||
|-
| 1980 || [[Оловна бригада (филм) |Оловна бригада]] ТВ-филм || Петре
|-
| 1981 || [[Доротеј]] ТВ-филм ||
|-
| 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || Вани Урумов
|-
| 1982 || [[Јавачи на ветрот]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Тумба, тумба, дивина (ТВ-филм) |Тумба, тумба, дивина]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || Чавче
|-
| 1982 || [[Настојување (филм) |Настојување]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Веренирајска раја]] ТВ-филм || Професор
|-
| 1982 || [[Полноќно сонце]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Кратка средба (филм) |Кратка средба]] ТВ-филм || Иван
|-
| 1984 || [[Комедијанти]] ТВ-серија || Љубовникот
|-
| 1984 || [[Диво месо (филм) |Диво месо]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Опасен траг]] ТВ-филм || Нафијев Брат
|-
| 1984 || [[Го мемираше мојот јастреб]] ТВ-филм ||
|-
| 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм || Муса
|-
| 1985 || [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм ||
|-
| 1986 || [[Среќна нова '49]] ТВ-филм ||
|-
| 1986 || [[Сонце на дланка]] ТВ-филм ||
|-
| 1987 || [[На пат за Катанга]] ТВ-филм ||
|-
| 1987 || [[Хај-фај (филм) |Хај-фај]] ТВ-филм ||
|-
| 1987 || [[Чекај]] ТВ-филм || Професор филозофија
|-
| 1987 || [[Резервисти]] ТВ-филм ||
|-
| 1987-1990 || [[Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Штуц
|-
| 1988 || [[За сега без добар наслов]] ТВ-филм ||
|-
| 1988 || [[Куќа покрај пругите]] ТВ-филм ||
|-
| 1989-1990 || [[Еурека]] ТВ-серија ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990.-те[[#+|▲]]<div id="1990"/>
|-
| 1990 || [[Опстанок (серија) |Опстанок]] ТВ-серија || Осамениот
|-
| 1990 || [[Станица обични возови]] ТВ-филм || Нијеми
|-
| 1991 || [[Тетовирање (филм) |Тетовирање]] ТВ-филм || Илко
|-
| 1991 || [[Во име на законот]] ТВ-серија ||
|-
| 1992 || [[Јевреји долазе]] ТВ-филм ||
|-
| 1992 || [[Заминување од Пасквелија]] ТВ-филм ||
|-
| 1993 || [[Македонска сага (филм) |Македонска сага]] ТВ-филм || Оџа
|-
| 1994 || [[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм || др. Сашо
|-
| 1994 || [[Прекалени]] ТВ-серија ||
|-
| 1995 || [[Ангели на отпад (филм) |Ангели на отпад]] ТВ-филм || Атанасије
|-
| 1996 || [[Нечиста крв (филм) |Нечиста крв]] ТВ-филм ||
|-
| 1996 || [[Бошо шпрајц]] ТВ-филм ||
|-
| 1996 || [[Феликс]] ТВ-филм ||
|-
| 1997 || [[Добредојдовте во Сарајево]] ТВ-филм ||
|-
| 1998 || [[Вујко Вања]] ТВ-филм || Иван Петровиќ
|-
| 1998 || [[Ливада]] ТВ-филм ||
|-
| 1998 || [[Стршлен (филм) |Стршлен]] ТВ-филм ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2000.-те[[#1|▲]]<div id="2000"/>
|-
| 2000 || [[Је ли јасно пријатељу]] ТВ-филм ||
|-
| 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм ||
|-
| 2001 || [[Одмазда]] ТВ-филм ||
|-
| 2002 || [[Зона Замфирова (филм) |Зона Замфирова]] ТВ-филм ||
|-
| 2004 || [[Големата вода (филм) |Големата вода]] ТВ-филм || Лем Никодиноски
|-
| 2006 || [[Тајната книга (филм) |Тајната книга]] ТВ-филм || Отец Андреј
|-
| 2006 || [[Ужасот на Косово]] ТВ-филм || Стар србин
|-
| 2008-2011 || [[Село гори, а баба се чешла]] ТВ-серија || Димче
|-
| 2009 || [[Нормално]] ТВ-филм || Судија
|-
| 2009 || [[Бели, бели свет (филм) |Бели, бели свет]] ТВ-филм || Црни
|-
| 2009 || [[Село гори и така]] ТВ-филм ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2010.-те[[#1|▲]]<div id"2010"/>
|-
| 2010 || [[Напуштените]] ТВ-филм || Гаго
|-
| 2010 || [[Мисија Лондон (филм) |Мисија Лондон]] ТВ-филм ||
|-
| 2010 || [[Ран мраз]] ТВ-филм || Видрин Отач
|-
| 2010 || [[Шесто чуло]] ТВ-серија ||
|-
| 2010 || [[Мајки (филм) |Мајки]] ТВ-филм ||
|-
| 2010 || [[Крајот на светот]] Краток филм ||
|-
| 2012 || [[Тајната на нечистата крв]] ТВ-филм || Агим
|-
| 2012 || [[Трето полувреме (филм) |Трето полувреме]] ТВ-филм || Расси
|-
| 2012 || [[Кога ќе осамне денот]] ТВ-филм || Митар
|-
| 2013 || [[Цефурџи раус]] ТВ-филм ||
|-
| 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм ||
|-
| 2014 || [[Пресудата]] ТВ-филм || Доктор
|-
| 2014 || [[Кум (серија) |Кум]] ТВ-серија || Владика
|-
| 2014 || [[Деца на сонцето]] ТВ-филм || Крал
|-
| 2014 || [[Index Zero]] ТВ-филм ||
|-
| 2015 || [[Енклава (филм) |Енклава]] ТВ-филм || Милутин Арсич
|-
| 2016 || [[Златна петорка (филм) |Златна петорка]] ТВ-филм ||
|-
| 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм ||
|-
| 2017 || [[Последните камбани на црквата]] ТВ-филм ||
|-
| 2018 || [[Династијата на раѓањето на царството]] ТВ-филм ||
|-
| 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм || Лазар
|-
| 2019 || [[Крал Петар први]] ТВ-серија || Монахот
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2020.-те[[#1|▲]]<div id="2020">
|-
| 2021-2022 || [[Црна свадба]] ТВ-серија ||
|-
| 2022 || [[Државен службеник]] ТВ-серија ||
|-
| 2022 || [[Моето име е Горан Стефановски]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија ||
|}
== Награди ==
* Пет пати прогласен за Глумец на годината според списанието „[[Екран (списание)|Екран]]“;
* Седум пати наградуван на Театарските игри „[[Војдан Чернодрински]]“ во [[Прилеп]];
* Четири пати Лауреат на наградата „[[Милтон Манаки]]“
* Награда на градот Скопје „[[Награда "13 Ноември"|13 Ноември]]“
* Републичка [[Награда „11 Октомври“|награда „11 Октомври]]“ за поединечно глумечко остварување (1980)
* Републичка награда „11 Октомври“ за долгогодишни, особено значајни остварувања од интерес на државата (1982);
* Државна награда на [[Република Македонија]] [[награда „Св. Климент Охридски“]]
* Златен венец на Фестивалот на Малите и експериментални сцени во [[Сараево]] ([[МЕСС]]), двапати за улогите во „Еригон“ и „Карамазови“;
* Златна маска од весникот „[[Вечер (дневен весник)|Вечер]]“ за улогата на Порфирие во „[[Злосторство и казна]]“ ([[Охридско лето]])
* Две Гран-при награди на [[Филмски фестивал во Ниш|Филмскиот фестивал во Ниш]] за остварувања во филмовите „[[Среќна Нова `49 (филм)|Среќна нова `49]]“ и „[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]“
* Награда за најдобра машка епизодна улога во филмот „[[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]]“, на Филмскиот фестивал во [[Ниш]];
* Златна значка во Филмскиот фестивал во [[Врњачка Бања]]
* Златна клапа во [[Белград]], за придонес во филмската уметност
* Награда за најдобра машка улога на Меѓународниот фестивал на експериментални сцени во [[Риека]], за улогата на Бесемјонов во „Малограѓани“ од [[Максим Горки|Горки]], во режија на [[Паоло Маџели]], работена во Црногорско народно позориште;
* Награда [[11 октомври]] за особено за особено сначајни остварувања од областа на уметноста 2001 година
* Награда за најдобра машка улога за улогата на Момо во претставата „Комшилук наопаку“, на меѓународен театарскиот фестивал „Маруличеви денови“ – [[Сплит]], 2008
* Мето Јовановски е почесен член на [[Црногорско народно позориште]];
* Награда на театарскиот фестивал „[[Ристо Шишков]]“ - [[2008]], за најдобро глумечко остварување во претставата „Коза, или која е Силвија“ од [[Едвард Олби]], во режија на [[Дино Мустафиќ]], Драмски театар.
* [[Награда „Петре Прличко“]] - 2010
* Награда за животно дело [[Војдан Чернодрински]] 2015
* Награда "Омаж" 2019
* Награда Киненова за особен придонес во филмската уметност 2021
* Награда за животно дело на осмиот Балкан панорама филм фестивал во [[Измир]] "Златен чадор" 2022
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|0431317}}
{{рв|Meto Jovanovski}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Јовановски, Мето}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Панчарево]]
[[Категорија:Добитници на наградата „11 Октомври“]]
[[Категорија:Добитници на наградата „Петре Прличко“]]
g4ot581i9m2saa8cv4tsszedpwabv9r
Ванчо Петрушевски
0
1045625
4796588
4790064
2022-07-25T14:58:07Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Ванчо Петрушевски
| портрет =Ванчо Петрушевски.jpg
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|19|април|1951}}
| роден-место = [[Скопје]]<br>{{знаменце|Flag of North Macedonia (1944–1946).svg}} [[Народна Република Македонија|Македонија]]
| починал-дата = {{починат на|25|август|2018}}
| починал-место = с. [[Орешани]], {{МКД}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]] <br> [[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]]<br>[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]<br>[[Наши години]]<br>[[Хихирику]]<br>[[Каца (филм) |Каца]]<br>[[Тетовирање (филм) |Тетовирање]]<br>[[Среќна нова '49]]<br>[[Досие-К]]<br>[[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Ванчо Петрушевски''' ({{роден во|Скопје}}, {{роден на|19|април|1951}} — с. {{починал во|Орешани}}, [[Скопско]], {{починат на|25|август|2018}}<ref>[https://kurir.mk/makedonija/vesti/tazna-vest-pochina-vancho-petrushevski/ Тажна вест]</ref><ref>[http://www.dramskiteatar.com.mk/?lang=mak&menu=akter&podmenu=50 Официјална страница на Драмски театар Скопје]</ref>) — македонски глумец.
==Животопис==
Веднаш по завршувањето на Високата музичка школа во [[Скопје]], отсек за актерски кадри, во [[1975]] година се вработил во [[Драмски театар (Скопје)|Драмскиот театар]] во Скопје, каде неговиот талент дошол до израз веќе во првата претстава „Ослободување на Скопје“ од [[Душан Јовановиќ]]. Исто така, учествувал во голем број [[радио]]-драмски проекти, [[Телевизија|телевизиски]] драми, серии итн.
== Награди ==
* Награда „Димче Трајковски“ за епизодна улога на Тетарските игри „Војдан Чернодрински“ – [[Прилеп]] за ликот на Јаков во претставата „[[Дупло дно]]“ од [[Горан Стефановски]]
* Најпопуларно ТВ-лице според веснокот „[[Вечер (дневен весник)|Вечер]]“ за 1987 година
* Награда за најдобро актерско остварување на [[филм]]от и телевизијата според анкета на ревијата „Екран“
* Награда за најдобро актерско остварување на Театарските игри „Војдан Чернодрински“ — Прилеп за улогата на Јанко во „Собирен центар“ од Душан Ковачевиќ
* [[23 Октомври (награда)|Државна награда 23 Октомври]] за остварување во областа на културата и уметноста во 2016 година <ref>[http://mrt.com.mk/node/35182 Објава за државна награда]</ref>
* Награда "11-октомври" 2016 година
== Филмографија ==
{| class="wikitable sortable"
|-
! Година
! Филм
! Улога
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1970.-те[[#1|▲]]<div id="1970"/>
|-
| 1975
| [[Прва вечер]] ТВ-филм ||
|-
| 1977
| [[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]] ТВ-филм ||
|-
| 1977
| [[Итар Пејо (телевизиска серија)|Итар Пејо]] ТВ-серија
|
|-
| 1978
| [[Сеќерна приказна]] ТВ-филм ||
|-
| 1979
| [[Наши години (телевизиска серија)|Наши години]] ТВ-серија
| Машиновозачот
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1980.-те[[#1|▲]]<div id="1980/>
|-
| 1982
| [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија
|
|-
| 1983
| [[Записник (филм)|Записник]] ТВ-филм
|
|-
| 1983
| [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984
| [[Лет во место (филм)|Лет во место]] ТВ-филм
| Зографот
|-
| 1984
| [[Диво месо (филм)|Диво месо]] ТВ-филм
| Ацо
|-
| 1984
| [[Го мемираше мојот јастреб]] ТВ-филм ||
|-
| 1984
| [[Хихирику - 5 години (филм) |Хихирику - 5 години]] ТВ-серија ||
|-
| 1984
| [[Камчевци]] ТВ-серија ||
|-
| 1984-1985
| [[Легенди и преданија (филм) |Легенди и преданија]] ТВ-филм ||
|-
| 1984-1985
| [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1985
| [[На наш начин (телевизиска серија)|На наш начин]] ТВ-серија
|
|-
| 1985
| [[Дупло дно (филм)|Дупло дно]] ТВ-филм
| Јаков
|-
| 1985
| [[Ајде да се дружиме (телевизиска серија)|Ајде да се дружиме]] ТВ-серија
|
|-
|1985-1986
|[[Крале Марко јунак стана]] ТВ-серија || Суљо
|-
|1985
|[[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм
|Селим
|-
| 1986
| [[Среќна Нова ’49]] ТВ-филм
| Шофер
|-
| 1986
| [[Солунски патрдии (ТВ серија)|Солунски патрдии]] ТВ-серија
| Сотка
|-
| 1986
| [[Климент Охридски (филм)|Климент Охридски]] ТВ-филм
| Ангелариј
|-
| 1986-1992
| [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
|1987
|[[Театарче лево ќоше]] ТВ-серија
|
|-
| 1987
| [[Трето доба (телевизиска серија)|Трето доба]] ТВ-серија
|
|-
| 1987
| [[За трошка среќа (филм)|За трошка среќа]] ТВ-филм
| Милиционер
|-
| 1987-1990
| [[Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Цаци
|-
|1988
|[[Чук, чук, Стојанче]] ТВ-серија
|
|-
| 1988-1990
| [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија
|
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990.-те[[#1|▲]]<div id="1990"/>
|-
| 1990
| [[Еурека (филм)|Еурека]] ТВ-серија
| Цаци
|-
| 1991
| [[Опстанок (телевизиска серија)|Опстанок]] ТВ-серија
| Шумарот Миле
|-
| 1991
| [[Женски оркестар]] ТВ-филм
|
|-
| 1991
| [[Тетовирање (филм) |Тетовирање]] ТВ-филм || Жика
|-
| 1991
| [[Поштар (филм)|Поштар]] ТВ-филм
| Иван
|-
| 1991
| [[Елелига пепелига]] ТВ-серија ||
|-
| 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-серија ||
|-
| 1993
| [[Грев или шприцер (филм)|Грев или шприцер]] ТВ-филм
| Поштарот Миле
|-
| 1993-1995
| [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 1993
| [[Црно бело во боја (ТВ-филм) |Црно бело во боја]] ТВ-филм || /
|-
| 1994
| [[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм ||
|-
| 1994
| [[Прекалени]] ТВ-серија ||
|-
| 1995
| [[Бус за дус]] ТВ-серија ||
|-
| 1995
| [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1995
| [[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] ТВ-филм
| Матеј
|-
| 1995-2000
| [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 1997
| [[Вујко Вања (филм)|Вујко Вања]] ТВ-филм
| Телегин
|-
| 1998
| [[Салон хармони (телевизиска серија)|Салон хармони]] ТВ-серија
| Панајот
|-
| 1999
| [[Хихирику]] ТВ-серија ||
|-
| 1999
| [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм || Иван
|-
| 1999
| [[Каца (филм)|Каца]] ТВ-филм || Полицаец 2
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2000.-те[[#1|▲]]<div id="2000"/>
|-
| 2000-2001
| [[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]] ТВ-серија
| Ристе
|-
| 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија ||
|-
| 2000-2003
| [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 2001
| [[Ноќ спроти Свети Василиј (филм)|Ноќ спроти Свети Василиј]] ТВ-филм
| Попот
|-
| 2002
| [[Заведени (телевизиска серија)|Заведени]] ТВ-серија
| Попот
|-
| 2003
| [[Битолски лакрдии]] ТВ-серија
| Попот
|-
| 2004
| [[Хихирику]] ТВ-серија ||
|-
| 2006
| [[Пусто турско (филм) |Пусто турско]] ТВ-филм ||
|-
| 2006-2009
|[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
| 2007
| [[Досие-К]] ТВ-филм
| Инспектор Ацо
|-
| 2007
|[[Патување со рабробил]] ТВ-филм
|Чичко Прохор
|-
| 2007-2010
| [[Народни Приказни (серија) |Народни Приказни]] ТВ-серија
|
|-
| 2009
| [[Балкан бенд (телевизиска серија)|Балкан бенд]] ТВ-серија
| Венеса
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2010.-те[[#1|▲]]<div id="2010"/>
|-
| 2010-2012
|[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
| 2010 || [[Царската е последна]] ТВ-филм || Советник
|-
| 2012
| [[Минатото лето на Балканот]] ТВ-серија ||
|-
| 2012-2014
| [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни 2]] ТВ-серија
|
|-
|2012-2015
|[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
|2014
|[[Приказни од животот]] ||
|-
|2015
|[[Збор (филм)|Збор]] ТВ-филм || Прв човек
|-
| 2015-2017
| [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 2016
| [[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]] ТВ-серија || Мајсторот
|-
| 2016
| [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм ||
|-
| 2017
| [[Вистински приказни (телевизиска серија)|Вистински приказни]] ТВ-серија
| Павле
|-
| 2017
| [[Македонија (серија) |Македонија]] ТВ-серија
|
|-
| 2018
| [[Соблекување]] ТВ-филм ||
|}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.dramskiteatar.com.mk/?lang=mak&menu=akter&podmenu=50 Драмски театар]
* {{IMDb name|0678415}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Петрушевски, Ванчо}}
[[Категорија:Македонски глумци]]
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
[[Категорија:Родени во 1951 година]]
[[Категорија:Починати во 2018 година]]
n7eb0sbnj2z4eifx8sakend8m8013u5
4796589
4796588
2022-07-25T14:58:57Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Ванчо Петрушевски
| портрет =Ванчо Петрушевски.jpg
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|19|април|1951}}
| роден-место = [[Скопје]]<br>{{знаменце|Flag of North Macedonia (1944–1946).svg}} [[Народна Република Македонија|Македонија]]
| починал-дата = {{починат на|25|август|2018}}
| починал-место = с. [[Орешани]], {{МКД}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]] <br> [[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]]<br>[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]<br>[[Наши години]]<br>[[Хихирику]]<br>[[Каца (филм) |Каца]]<br>[[Тетовирање (филм) |Тетовирање]]<br>[[Среќна нова '49]]<br>[[Досие-К]]<br>[[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Ванчо Петрушевски''' ({{роден во|Скопје}}, {{роден на|19|април|1951}} — с. {{починал во|Орешани}}, [[Скопско]], {{починат на|25|август|2018}}<ref>[https://kurir.mk/makedonija/vesti/tazna-vest-pochina-vancho-petrushevski/ Тажна вест]</ref><ref>[http://www.dramskiteatar.com.mk/?lang=mak&menu=akter&podmenu=50 Официјална страница на Драмски театар Скопје]</ref>) — македонски глумец.
==Животопис==
Веднаш по завршувањето на Високата музичка школа во [[Скопје]], отсек за актерски кадри, во [[1975]] година се вработил во [[Драмски театар (Скопје)|Драмскиот театар]] во Скопје, каде неговиот талент дошол до израз веќе во првата претстава „Ослободување на Скопје“ од [[Душан Јовановиќ]]. Исто така, учествувал во голем број [[радио]]-драмски проекти, [[Телевизија|телевизиски]] драми, серии итн.
== Награди ==
* Награда „Димче Трајковски“ за епизодна улога на Тетарските игри „Војдан Чернодрински“ – [[Прилеп]] за ликот на Јаков во претставата „[[Дупло дно]]“ од [[Горан Стефановски]]
* Најпопуларно ТВ-лице според веснокот „[[Вечер (дневен весник)|Вечер]]“ за 1987 година
* Награда за најдобро актерско остварување на [[филм]]от и телевизијата според анкета на ревијата „Екран“
* Награда за најдобро актерско остварување на Театарските игри „Војдан Чернодрински“ — Прилеп за улогата на Јанко во „Собирен центар“ од Душан Ковачевиќ
* [[23 Октомври (награда)|Државна награда 23 Октомври]] за остварување во областа на културата и уметноста во 2016 година <ref>[http://mrt.com.mk/node/35182 Објава за државна награда]</ref>
* Награда "11-октомври" 2016 година
== Филмографија ==
{| class="wikitable sortable"
|-
! Година
! Филм
! Улога
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1970.-те[[#1|▲]]<div id="1970"/>
|-
| 1975
| [[Прва вечер]] ТВ-филм ||
|-
| 1977
| [[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]] ТВ-филм ||
|-
| 1977
| [[Итар Пејо (телевизиска серија)|Итар Пејо]] ТВ-серија
|
|-
| 1978
| [[Сеќерна приказна]] ТВ-филм ||
|-
| 1979
| [[Наши години]] ТВ-серија
| Машиновозачот
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1980.-те[[#1|▲]]<div id="1980/>
|-
| 1982
| [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија
|
|-
| 1983
| [[Записник (филм)|Записник]] ТВ-филм
|
|-
| 1983
| [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984
| [[Лет во место (филм)|Лет во место]] ТВ-филм
| Зографот
|-
| 1984
| [[Диво месо (филм)|Диво месо]] ТВ-филм
| Ацо
|-
| 1984
| [[Го мемираше мојот јастреб]] ТВ-филм ||
|-
| 1984
| [[Хихирику - 5 години (филм) |Хихирику - 5 години]] ТВ-серија ||
|-
| 1984
| [[Камчевци]] ТВ-серија ||
|-
| 1984-1985
| [[Легенди и преданија (филм) |Легенди и преданија]] ТВ-филм ||
|-
| 1984-1985
| [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1985
| [[На наш начин (телевизиска серија)|На наш начин]] ТВ-серија
|
|-
| 1985
| [[Дупло дно (филм)|Дупло дно]] ТВ-филм
| Јаков
|-
| 1985
| [[Ајде да се дружиме (телевизиска серија)|Ајде да се дружиме]] ТВ-серија
|
|-
|1985-1986
|[[Крале Марко јунак стана]] ТВ-серија || Суљо
|-
|1985
|[[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм
|Селим
|-
| 1986
| [[Среќна Нова ’49]] ТВ-филм
| Шофер
|-
| 1986
| [[Солунски патрдии (ТВ серија)|Солунски патрдии]] ТВ-серија
| Сотка
|-
| 1986
| [[Климент Охридски (филм)|Климент Охридски]] ТВ-филм
| Ангелариј
|-
| 1986-1992
| [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
|1987
|[[Театарче лево ќоше]] ТВ-серија
|
|-
| 1987
| [[Трето доба (телевизиска серија)|Трето доба]] ТВ-серија
|
|-
| 1987
| [[За трошка среќа (филм)|За трошка среќа]] ТВ-филм
| Милиционер
|-
| 1987-1990
| [[Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Цаци
|-
|1988
|[[Чук, чук, Стојанче]] ТВ-серија
|
|-
| 1988-1990
| [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија
|
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990.-те[[#1|▲]]<div id="1990"/>
|-
| 1990
| [[Еурека (филм)|Еурека]] ТВ-серија
| Цаци
|-
| 1991
| [[Опстанок (телевизиска серија)|Опстанок]] ТВ-серија
| Шумарот Миле
|-
| 1991
| [[Женски оркестар]] ТВ-филм
|
|-
| 1991
| [[Тетовирање (филм) |Тетовирање]] ТВ-филм || Жика
|-
| 1991
| [[Поштар (филм)|Поштар]] ТВ-филм
| Иван
|-
| 1991
| [[Елелига пепелига]] ТВ-серија ||
|-
| 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-серија ||
|-
| 1993
| [[Грев или шприцер (филм)|Грев или шприцер]] ТВ-филм
| Поштарот Миле
|-
| 1993-1995
| [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 1993
| [[Црно бело во боја (ТВ-филм) |Црно бело во боја]] ТВ-филм || /
|-
| 1994
| [[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм ||
|-
| 1994
| [[Прекалени]] ТВ-серија ||
|-
| 1995
| [[Бус за дус]] ТВ-серија ||
|-
| 1995
| [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1995
| [[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] ТВ-филм
| Матеј
|-
| 1995-2000
| [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 1997
| [[Вујко Вања (филм)|Вујко Вања]] ТВ-филм
| Телегин
|-
| 1998
| [[Салон хармони (телевизиска серија)|Салон хармони]] ТВ-серија
| Панајот
|-
| 1999
| [[Хихирику]] ТВ-серија ||
|-
| 1999
| [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм || Иван
|-
| 1999
| [[Каца (филм)|Каца]] ТВ-филм || Полицаец 2
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2000.-те[[#1|▲]]<div id="2000"/>
|-
| 2000-2001
| [[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]] ТВ-серија
| Ристе
|-
| 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија ||
|-
| 2000-2003
| [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 2001
| [[Ноќ спроти Свети Василиј (филм)|Ноќ спроти Свети Василиј]] ТВ-филм
| Попот
|-
| 2002
| [[Заведени (телевизиска серија)|Заведени]] ТВ-серија
| Попот
|-
| 2003
| [[Битолски лакрдии]] ТВ-серија
| Попот
|-
| 2004
| [[Хихирику]] ТВ-серија ||
|-
| 2006
| [[Пусто турско (филм) |Пусто турско]] ТВ-филм ||
|-
| 2006-2009
|[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
| 2007
| [[Досие-К]] ТВ-филм
| Инспектор Ацо
|-
| 2007
|[[Патување со рабробил]] ТВ-филм
|Чичко Прохор
|-
| 2007-2010
| [[Народни Приказни (серија) |Народни Приказни]] ТВ-серија
|
|-
| 2009
| [[Балкан бенд (телевизиска серија)|Балкан бенд]] ТВ-серија
| Венеса
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2010.-те[[#1|▲]]<div id="2010"/>
|-
| 2010-2012
|[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
| 2010 || [[Царската е последна]] ТВ-филм || Советник
|-
| 2012
| [[Минатото лето на Балканот]] ТВ-серија ||
|-
| 2012-2014
| [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни 2]] ТВ-серија
|
|-
|2012-2015
|[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|
|-
|2014
|[[Приказни од животот]] ||
|-
|2015
|[[Збор (филм)|Збор]] ТВ-филм || Прв човек
|-
| 2015-2017
| [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 2016
| [[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]] ТВ-серија || Мајсторот
|-
| 2016
| [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм ||
|-
| 2017
| [[Вистински приказни (телевизиска серија)|Вистински приказни]] ТВ-серија
| Павле
|-
| 2017
| [[Македонија (серија) |Македонија]] ТВ-серија
|
|-
| 2018
| [[Соблекување]] ТВ-филм ||
|}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.dramskiteatar.com.mk/?lang=mak&menu=akter&podmenu=50 Драмски театар]
* {{IMDb name|0678415}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Петрушевски, Ванчо}}
[[Категорија:Македонски глумци]]
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
[[Категорија:Родени во 1951 година]]
[[Категорија:Починати во 2018 година]]
d920nz538g8d2k6hb22bmkxpmzi09o6
Гоце Влахов
0
1045720
4796592
4789371
2022-07-25T15:02:46Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Гоце Влахов
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|12|мај|1949}}
| роден-место = {{роден во|Скопје}}
| починал-дата = {{починал на|28|јули|2019}}
| починал-место = {{починал во|Скопје}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогите во: <br>[[Чекор пред времето (филм)|Чекор пред времето]] <br> [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]]<br>[[Андер (филм)|Андер]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Македонскиот дел од пеколот]]<br>[[Сенки (филм) |Сенки]]<br>[[Оловна бригада]]<br>[[Среќна нова '49]]<br>[[Мајки (филм) |Мајки]]<br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Гоце Влахов''' ([[Скопје]], [[12 мај]] [[1949]] - Скопје, [[28 јули]] [[2019]]) — македонски глумец. Од 1980 година до неговото пензионирање работел во [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]].
== Театарски претстави ==
* 1972 "Крал Лир" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1973 "Хелдерлин" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1975 "Сезона на шампионите" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1975 "Славата и смртта на Хоаким Муриета" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1980 "Милион маченици" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1981 "Војна и мир во груда" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1981 "Остен" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1981 "По претставата" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1982 "Габи" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1983 "Макевејските празници" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1983 "Свирач на покрив" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1984 "Погрижи се за Амелија" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1985 "Среќна нова ,49' [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1985 "Рамна земја" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1986 "Тартиф" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1986 "Гуштерица" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1987 "Мрестење на краповите" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1987 "Дон Кихот" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1989 "Рави" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1990 "Галеб" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1990 "Посета на старата дама" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1991 "Зора на истокот" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 1995 "МКС" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 2001 "Гроф Миливој" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 2007 "Болва в 'уво'" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 2010 "Троил и Кресида" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
* 2015 "Вујко Вања" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]
== Биографија==
Гоце Влахов бил студент на првата генерација глумци на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултетот за драмска уметност]] (ФДУ) во Скопје во 1971, заедно со Перо Арсовски, Мајда Тушар, Снежана Киселички, Соња Каранџуловска, Ѓорги Колозов, Кирил Псалтиров.
Од 1980 до пензионирањето Влахов е дел од [[Македонскиот народен театар]], иако на оваа сцена играл бројни улоги од 1972.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот (филм)|Македонски дел од пеколот]] ТВ-филм ||
|-
| 1972 || [[Истрел (филм) |Истрел]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Јад]] ТВ-филм ||
|-
| 1976 || [[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]] ТВ-филм ||
|-
| 1976 || [[Цимерите од соба 306]] ТВ-филм ||
|-
| 1977 || [[Итар Пејо]] ТВ-серија ||
|-
| 1977 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм ||
|-
| 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм ||
|-
| 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм
|-
| 1981 || [[Милион Маченици]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија ||
|-
| 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија ||
|-
| 1983 || [[Записник (филм) |Записник]] ТВ-филм
|-
| 1983 || [[Кога тетин Клименте шеташе низ градот]] ТВ-филм || Климент
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Јуначко колено (филм)|Јуначко колено]] ТВ-серија ||
|-
| 1984 || [[Исповед на таксистот]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Случки од животот]] ТВ-серија ||
|-
| 1984-1985 || [[Легенди и преданија]] ТВ-серија ||
|-
| 1984-1985 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1985 || [[Ајде да се дружиме]] ТВ-серија ||
|-
| 1985 || [[На наш начин]] ТВ-филм ||
|-
| 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм ||
|-
| 1985-1986 || [[Крале Марко јунак стана]] ТВ-серија ||
|-
| 1986 || [[Среќна нова '49]] ТВ-филм ||
|-
| 1986 || [[Климент Охридски (филм)|Климент Охридски]] ТВ-филм || Младиот Селанец
|-
| 1986-1992 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1987-1990 || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ-серија ||
|-
| 1987 || [[Македонски балади]] ТВ-серија ||
|-
| 1988 || [[Викенд на мртовци]] ТВ-серија ||
|-
| 1988-1990 || [[Чук Чук Стојанче (ТВ-серија) |Чук Чук Стојанче]] ТВ-серија ||
|-
| 1988-1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија || Јордан Пиперката
|-
| 1989-1993 || [[Еурека]] ТВ-серија || Записничар
|-
| 1990 || [[Весела математика]] ТВ-серија ||
|-
| 1990 || [[До-Ре-Ми]] ТВ-серија ||Сценаристот
|-
| 1991 || [[Опстанок (телевизиска серија)|Опстанок]] ТВ-серија || Милиционер
|-
| 1991 || [[Поштар (филм) |Поштар]] ТВ-филм ||
|-
| 1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1992 || [[Азбука на Природата]] ТВ-серија || Презентер
|-
| 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-серија ||
|-
| 1992-1995 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм ||
|-
| 1994 || [[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм ||
|-
| 1994 || [[Прекалени]] ТВ-серија ||
|-
| 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1996 || [[Батко Гого нема Пари]] ТВ-филм ||
|-
| 1996-2000 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1996-2000 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1998 || [[На Балканот не се пие чај]] ТВ-филм ||
|-
| 2000|| [[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]] ТВ-серија ||
|-
| 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија ||
|-
| 2000-2003 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм ||
|-
| 2002 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија ||
|-
| 2002 || [[Заведени]] ТВ-серија ||
|-
| 2003 || [[Чекор пред времето (филм)|Чекор пред времето]] ТВ-филм ||
|-
| 2004 || [[Андер (филм)|Андер]] ТВ-филм ||
|-
| 2004 || [[Под]] ТВ-филм || Ковач
|-
| 2004 || [[Како убив светец (филм) |Како убив светец]] ТВ-филм ||
|-
| 2007 || [[Сенки (филм)|Сенки]] ТВ-филм || проф. Кокале
|-
| 2009 || [[Бунило (филм)|Бунило]] ТВ-филм || Полицаец
|-
| 2010-2014 || [[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2010 || [[Мајки (филм)|Мајки]] ТВ-филм || Таксистот
|-
| 2010 || [[Царската е последна]] ТВ-филм ||
|-
| 2011-2012 || [[Македонски Стари Приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2012-2014 || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија ||
|-
| 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм ||
|-
| 2014-2017 || [[Македонски народни приказни (ТВ серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2015 || [[Цимери]] ТВ-серија || Страхил
|-
| 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм ||
|-
| 2019 || [[Врба (филм од 2019) |Врба]] ТВ-филм ||
|}
== Награди ==
* Награда "11-октомври"
* Награда за најпопуларно ТВ-лице на "Екран"
* Награда за најдобро актерско отсварување во претставата "Среќна нова '49"
* Награда за животно дело "[[Војдан Чернодрински]]"
* Награда за животно дело "[[Петре Прличко]]"
== Надворешни врски==
* {{IMDb name|1717386}}
* [http://www.maccinema.com/Person.aspx?p=82 Гоце Влахов на http://www.maccinema.com]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Влахов, Гоце }}
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Македонски телевизиски глумци]]
[[Категорија:Југословенски глумци]]
1av0nhakpvwe6tjwrcc40u4yqnwel8p
NGC 7620
0
1052226
4796563
4518392
2022-07-25T13:58:41Z
Ina pet
63656
#WPWP #WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=23 ч 20 м 5,6 с
|деклинација=+24° 13' 15""
|положбен агол=
|вид на објект= [[спирална галаксија]]
|морфолошки вид=Sc
|привиден сјај В=13,1
|привиден сјај Ч=13,6
|површински сјај=13,2
|привидни димензии=1,1' x 1,1'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Алберт Март]]
|датум на откривање=[[5 септември]] [[1864]]
|алтернативни ознаки=UGC 12520, MK 321, CGCG 476-8, KUG 2317+239, IRAS 23176+2356
|слика=NGC7620 - SDSS DR14.jpg}}
'''NGC 7620''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо.
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7620 се споменува и како UGC 12520, MK 321, CGCG 476-8, KUG 2317+239, IRAS 23176+2356.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[5 септември]] [[1864]] година од страна на [[Алберт Март]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 48 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7620 е од видот Sc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,1 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,6 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,2 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7620 има привидни димензии од 1,1' х 1,1'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 23 ч 20 м 5,6 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +24° 13' 15"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 7620 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 71106. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 169; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 2237. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 843.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (7501-7840)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Пегаз (соѕвездие)]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Користена литература ==
* Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238)
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7620 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7620]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7620 Поправени информации за NGC 7620]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207620 NGC 7620] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207620 NGC 7620] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Пегаз (соѕвездие)]]
c2ceccg0p8rrt8941codf2nt02ufn0r
NGC 7621
0
1052227
4796564
4518393
2022-07-25T13:59:17Z
Ina pet
63656
#WPWP #WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=23 ч 20 м 24,7 с
|деклинација=+8° 22' 0""
|положбен агол=177
|вид на објект= [[спирална галаксија]]
|морфолошки вид=S
|привиден сјај В=14,9
|привиден сјај Ч=15,7
|површински сјај=12,6
|привидни димензии=0,7' x 0,2'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Алберт Март]]
|датум на откривање=[[25 ноември]] [[1864]]
|алтернативни ознаки=MCG 1-59-55, CGCG 406-74
|слика=NGC7621 - SDSS DR14.jpg}}
'''NGC 7621''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо.
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7621 се споменува и како MCG 1-59-55, CGCG 406-74.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[25 ноември]] [[1864]] година од страна на [[Алберт Март]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 48 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7621 е од видот S.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,9 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 15,7 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,6 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7621 има привидни димензии од 0,7' х 0,2'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 23 ч 20 м 24,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +8° 22' 0"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 177°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 7621 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 71129. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 214; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 1162. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 316.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (7501-7840)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Пегаз (соѕвездие)]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Користена литература ==
* Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0).
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7621 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7621]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7621 Поправени информации за NGC 7621]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207621 NGC 7621] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207621 NGC 7621] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Пегаз (соѕвездие)]]
bfzjh505ss403e6hpw7c0nd6ivemghg
NGC 7624
0
1052230
4796562
4513586
2022-07-25T13:58:03Z
Ina pet
63656
#WPWP #WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=23 ч 20 м 22,6 с
|деклинација=+27° 18' 53""
|положбен агол=30
|вид на објект= [[спирална галаксија]]
|морфолошки вид=SBc
|привиден сјај В=13,1
|привиден сјај Ч=13,8
|површински сјај=12,6
|привидни димензии=1' x 0,7'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Едуар Жан Мари Стефан]]
|датум на откривање=[[2 октомври]] [[1878]]
|алтернативни ознаки=UGC 12527, MCG 4-55-4, MK 323, IRAS 23179+2702, CGCG 476-12, KUG 2317+270
|слика=NGC7624 - SDSS DR14.jpg}}
'''NGC 7624''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо.
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7624 се споменува и како UGC 12527, MCG 4-55-4, MK 323, IRAS 23179+2702, CGCG 476-12, KUG 2317+270.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[2 октомври]] [[1878]] година од страна на [[Едуар Жан Мари Стефан]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 31,5 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7624 е од видот SBc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,1 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,8 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,6 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7624 има привидни димензии од 1' х 0,7'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 23 ч 20 м 22,6 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +27° 18' 53"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 30°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 7624 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 71126. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 169; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 2245. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 843.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (7501-7840)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Пегаз (соѕвездие)]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Користена литература ==
* Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238)
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7624 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7624]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7624 Поправени информации за NGC 7624]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207624 NGC 7624] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207624 NGC 7624] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Пегаз (соѕвездие)]]
c7pd046tkavietcm4oxckzudvo9c1qs
NGC 7625
0
1052231
4796561
4518394
2022-07-25T13:53:57Z
Ina pet
63656
#WPWP #WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=23 ч 20 м 30,2 с
|деклинација=+17° 13' 36""
|положбен агол=60
|вид на објект= [[спирална галаксија]]
|морфолошки вид=Sa
|привиден сјај В=12,1
|привиден сјај Ч=12,8
|површински сјај=12,8
|привидни димензии=1,6' x 1,4'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Вилијам Хершел]]
|датум на откривање=[[15 октомври]] [[1784]]
|алтернативни ознаки=UGC 12529, MCG 3-59-38, CGCG 454-43, IRAS 23179+1657, 3ZW 102, VV 280, Arp 212, KUG 2317+169, PRC D-45
|слика=NGC7625 - SDSS DR14.jpg}}
'''NGC 7625''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо.
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7625 се споменува и како UGC 12529, MCG 3-59-38, CGCG 454-43, IRAS 23179+1657, 3ZW 102, VV 280, Arp 212, KUG 2317+169, PRC D-45.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[15 октомври]] [[1784]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7625 е од видот Sa.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,1 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 12,8 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,8 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7625 има привидни димензии од 1,6' х 1,4'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 23 ч 20 м 30,2 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +17° 13' 36"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 60°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 7625 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 71133. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 169; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 1713. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 320.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (7501-7840)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Пегаз (соѕвездие)]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Користена литература ==
* Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238)
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7625 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7625]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7625 Поправени информации за NGC 7625]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207625 NGC 7625] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207625 NGC 7625] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Пегаз (соѕвездие)]]
[[Категорија:Арпови објекти]]
kor4lrnk2i52xcuns0vy0ztrqevkuav
NGC 7628
0
1052234
4796560
4513493
2022-07-25T13:53:14Z
Ina pet
63656
#WPWP #WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=23 ч 20 м 55 с
|деклинација=+25° 53' 55""
|положбен агол=117
|вид на објект= [[елиптична галаксија]]
|морфолошки вид=E2
|привиден сјај В=12,7
|привиден сјај Ч=13,7
|површински сјај=12,7
|привидни димензии=1,1' x 0,9'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Едуар Жан Мари Стефан]]
|датум на откривање=[[4 октомври]] [[1878]]
|алтернативни ознаки=UGC 12534, MCG 4-55-5, CGCG 476-14
|слика=NGC7628 - SDSS DR14.jpg}}
'''NGC 7628''' — [[елиптична галаксија]] во соѕвездието [[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо.
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7628 се споменува и како UGC 12534, MCG 4-55-5, CGCG 476-14.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[4 октомври]] [[1878]] година од страна на [[Едуар Жан Мари Стефан]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 31,5 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7628 е од видот E2.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,7 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,7 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,7 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7628 има привидни димензии од 1,1' х 0,9'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 23 ч 20 м 55 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +25° 53' 55"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 117°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 7628 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 71153. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 169; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 2241. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 843.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (7501-7840)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Пегаз (соѕвездие)]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Користена литература ==
* Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0).
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7628 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7628]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7628 Поправени информации за NGC 7628]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207628 NGC 7628] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207628 NGC 7628] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Пегаз (соѕвездие)]]
dg3gbzk5qj364nfsc2ts5jklo0ua4f2
NGC 7630
0
1052236
4796559
4513657
2022-07-25T13:52:18Z
Ina pet
63656
#WPWP #WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=23 ч 21 м 16,3 с
|деклинација=+11° 23' 51""
|положбен агол=162
|вид на објект= [[спирална галаксија]]
|морфолошки вид=S?
|привиден сјај В=14,3
|привиден сјај Ч=15,2
|површински сјај=13,3
|привидни димензии=1,1' x 0,4'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Ендрју Ејнсли Комон]]
|датум на откривање= [[1880]]
|алтернативни ознаки=UGC 12540, MCG 2-59-27, CGCG 431-44, KAZ 551
|слика=NGC7630 - SDSS DR14.jpg}}
'''NGC 7630''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо.
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7630 се споменува и како UGC 12540, MCG 2-59-27, CGCG 431-44, KAZ 551.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[1880]] година од страна на [[Ендрју Ејнсли Комон]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 36 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7630 е од видот S?.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,3 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 15,2 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,3 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7630 има привидни димензии од 1,1' х 0,4'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 23 ч 21 м 16,3 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +11° 23' 51"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 162°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 7630 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 71176. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 214; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 1165. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 313.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (7501-7840)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Пегаз (соѕвездие)]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Користена литература ==
* Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0).
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7630 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7630]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7630 Поправени информации за NGC 7630]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207630 NGC 7630] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207630 NGC 7630] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Пегаз (соѕвездие)]]
9w5ewni3effsgosbh2t8cumwo5k1rm1
NGC 7631
0
1052237
4796558
4513476
2022-07-25T13:50:50Z
Ina pet
63656
#WPWP #WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=23 ч 21 м 26,7 с
|деклинација=+8° 13' 3""
|положбен агол=79
|вид на објект= [[спирална галаксија]]
|морфолошки вид=Sb
|привиден сјај В=13,1
|привиден сјај Ч=13,9
|површински сјај=13,2
|привидни димензии=1,7' x 0,7'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Вилијам Парсонс]]
|датум на откривање=[[30 август]] [[1851]]
|алтернативни ознаки=UGC 12539, MCG 1-59-60, CGCG 406-83
|слика=NGC7631 - SDSS DR14.jpg}}
'''NGC 7631''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо.
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7631 се споменува и како UGC 12539, MCG 1-59-60, CGCG 406-83.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[30 август]] [[1851]] година од страна на [[Вилијам Парсонс]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 72 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7631 е од видот Sb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,1 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,9 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,2 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7631 има привидни димензии од 1,7' х 0,7'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 23 ч 21 м 26,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +8° 13' 3"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 79°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 7631 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 71181. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 214; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 1162. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 316.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (7501-7840)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Пегаз (соѕвездие)]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Користена литература ==
* Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238)
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7631 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7631]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7631 Поправени информации за NGC 7631]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207631 NGC 7631] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207631 NGC 7631] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Пегаз (соѕвездие)]]
ghr4jzdv54dxvhhwv4ozzobijbz832h
NGC 7634
0
1052240
4796557
4513772
2022-07-25T13:49:55Z
Ina pet
63656
#WPWP #WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=23 ч 21 м 41,7 с
|деклинација=+8° 53' 15""
|положбен агол=95
|вид на објект= [[спирална галаксија]]
|морфолошки вид=SB0
|привиден сјај В=12,6
|привиден сјај Ч=13,6
|површински сјај=12,5
|привидни димензии=1,2' x 0,9'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Вилијам Хершел]]
|датум на откривање=[[26 септември]] [[1785]]
|алтернативни ознаки=UGC 12542, MCG 1-59-62, CGCG 406-85
|слика=NGC7634 - SDSS DR14.jpg}}
'''NGC 7634''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо.
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7634 се споменува и како UGC 12542, MCG 1-59-62, CGCG 406-85.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[26 септември]] [[1785]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7634 е од видот SB0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,6 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,6 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,5 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7634 има привидни димензии од 1,2' х 0,9'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 23 ч 21 м 41,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +8° 53' 15"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 95°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 7634 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 71192. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 214; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 1162. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 316.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (7501-7840)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Пегаз (соѕвездие)]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Користена литература ==
* Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238)
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7634 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7634]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7634 Поправени информации за NGC 7634]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207634 NGC 7634] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207634 NGC 7634] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Пегаз (соѕвездие)]]
9rexugzeizm7ijz0frlk7na13rv1hfg
NGC 7644
0
1052250
4796556
4518401
2022-07-25T13:43:40Z
Ina pet
63656
#WPWP #WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=23 ч 22 м 50,4 с
|деклинација=+11° 59' 19""
|положбен агол=45
|вид на објект= [[спирална галаксија]]
|морфолошки вид=S?
|привиден сјај В=13,2
|привиден сјај Ч=14,1
|површински сјај=13,1
|привидни димензии=1,4' x 0,7'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Луис Свифт]]
|датум на откривање=[[29 септември]] [[1886]]
|алтернативни ознаки=NGC 7643, UGC 12563, MCG 2-59-33, CGCG 431-51
|слика=NGC7643 - SDSS DR14.jpg}}
'''NGC 7644''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо.
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7644 се споменува и како NGC 7643, UGC 12563, MCG 2-59-33, CGCG 431-51.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[29 септември]] [[1886]] година од страна на [[Луис Свифт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 16 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7644 е од видот S?.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,2 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,1 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,1 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7644 има привидни димензии од 1,4' х 0,7'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 23 ч 22 м 50,4 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +11° 59' 19"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 45°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 7644 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 71261. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 214; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 1165. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 313.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (7501-7840)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Пегаз (соѕвездие)]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Користена литература ==
* Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0).
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7644 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7644]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7644 Поправени информации за NGC 7644]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207644 NGC 7644] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207644 NGC 7644] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Пегаз (соѕвездие)]]
[[sr:NGC 7644]]
n29no12v9jljz0h5w573hp47nu564nc
NGC 7647
0
1052253
4796555
4513871
2022-07-25T13:42:19Z
Ina pet
63656
#WPWP #WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=23 ч 23 м 57,4 с
|деклинација=+16° 46' 40""
|положбен агол=14
|вид на објект= [[елиптична галаксија]]
|морфолошки вид=E3
|привиден сјај В=13,6
|привиден сјај Ч=14,6
|површински сјај=13,9
|привидни димензии=1,4' x 1'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Вилијам Хершел]]
|датум на откривање=[[29 ноември]] [[1785]]
|алтернативни ознаки=UGC 12576, MCG 3-59-55, CGCG 454-63, PGC 71335, DRCG 36-34
|слика=NGC7647 - SDSS DR14.jpg}}
'''NGC 7647''' — [[елиптична галаксија]] во соѕвездието [[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо.
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7647 се споменува и како UGC 12576, MCG 3-59-55, CGCG 454-63, PGC 71335, DRCG 36-34.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[29 ноември]] [[1785]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7647 е од видот E3.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,6 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,6 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,9 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7647 има привидни димензии од 1,4' х 1'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 23 ч 23 м 57,4 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +16° 46' 40"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 14°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 7647 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 71325. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 214; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 1713. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 320.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (7501-7840)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Пегаз (соѕвездие)]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Користена литература ==
* Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0).
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7647 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7647]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7647 Поправени информации за NGC 7647]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207647 NGC 7647] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207647 NGC 7647] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Пегаз (соѕвездие)]]
8a6crcnhnwtz1lyarhjsvb8atck0bjn
NGC 7648
0
1052254
4796554
4513820
2022-07-25T13:41:38Z
Ina pet
63656
#WPWP #WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=23 ч 23 м 54,2 с
|деклинација=+9° 40' 6""
|положбен агол=85
|вид на објект= [[леќеста галаксија]]
|морфолошки вид=S0
|привиден сјај В=13
|привиден сјај Ч=13,8
|површински сјај=13,4
|привидни димензии=1,6' x 1'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Вилијам Хершел]]
|датум на откривање=[[18 октомври]] [[1784]]
|алтернативни ознаки=IC 1486, UGC 12575, MCG 1-59-72, IRAS 23213+0923, CGCG 406-96, MK 531
|слика=NGC7648 - SDSS DR14.jpg}}
'''NGC 7648''' — [[леќеста галаксија]] во соѕвездието [[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо.
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7648 се споменува и како IC 1486, UGC 12575, MCG 1-59-72, IRAS 23213+0923, CGCG 406-96, MK 531.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[18 октомври]] [[1784]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7648 е од видот S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,8 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,4 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7648 има привидни димензии од 1,6' х 1'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 23 ч 23 м 54,2 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +9° 40' 6"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 85°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 7648 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 71321. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 214; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 1162. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 316.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (7501-7840)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Пегаз (соѕвездие)]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Користена литература ==
* Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238)
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7648 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7648]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7648 Поправени информации за NGC 7648]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207648 NGC 7648] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207648 NGC 7648] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Пегаз (соѕвездие)]]
q3w4ru6pgi64s35o2djwhj9s5mdnzuw
NGC 7678
0
1052287
4796550
4518410
2022-07-25T13:37:42Z
Ina pet
63656
#WPWP #WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=23 ч 28 м 27,8 с
|деклинација=+22° 25' 16""
|положбен агол=5
|вид на објект= [[спирална галаксија]]
|морфолошки вид=SBc
|привиден сјај В=11,8
|привиден сјај Ч=12,4
|површински сјај=13,2
|привидни димензии=2,5' x 1,7'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Вилијам Хершел]]
|датум на откривање=[[15 септември]] [[1784]]
|алтернативни ознаки=UGC 12614, MCG 4-55-17, CGCG 476-45, IRAS 23259+2208, VV 359, Arp 28, KAZ 336, KUG 2325+221
|слика=NGC7678 - HST - Potw2112a.tif}}
'''NGC 7678''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо.
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7678 се споменува и како UGC 12614, MCG 4-55-17, CGCG 476-45, IRAS 23259+2208, VV 359, Arp 28, KAZ 336, KUG 2325+221.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[15 септември]] [[1784]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7678 е од видот SBc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 11,8 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 12,4 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,2 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7678 има привидни димензии од 2,5' х 1,7'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 23 ч 28 м 27,8 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +22° 25' 16"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 5°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 7678 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 71534. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 169; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 1726. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 843.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (7501-7840)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Пегаз (соѕвездие)]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Користена литература ==
* Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238)
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7678 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7678]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7678 Поправени информации за NGC 7678]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207678 NGC 7678] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207678 NGC 7678] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Пегаз (соѕвездие)]]
[[Категорија:Арпови објекти]]
ka960sjabf0cxaxwcf720ya37xftngq
NGC 7714
0
1052325
4796547
4526980
2022-07-25T13:34:23Z
Ina pet
63656
#WPWP #WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Риби (соѕвездие)|Риби]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=23 ч 36 м 14,1 с
|деклинација=+2° 9' 17""
|положбен агол=79
|вид на објект= [[спирална галаксија]]
|морфолошки вид=SBb/P
|привиден сјај В=12,5
|привиден сјај Ч=13
|површински сјај=13,4
|привидни димензии=1,9' x 1,4'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Џон Хершел]]
|датум на откривање=[[18 септември]] [[1830]]
|алтернативни ознаки=UGC 12699, MCG 0-60-17, MK 538, IRAS 23336+0152, KCPG 587A, CGCG 381-11, VV 51, Arp 284, UM 167, near 16 Psc
|слика=Ngc7714-hst-R814G555B380.jpg}}
'''NGC 7714''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Риби (соѕвездие)|Риби]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо.
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7714 се споменува и како UGC 12699, MCG 0-60-17, MK 538, IRAS 23336+0152, KCPG 587A, CGCG 381-11, VV 51, Arp 284, UM 167, near 16 Psc.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[18 септември]] [[1830]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7714 е од видот SBb/P.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,5 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,4 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7714 има привидни димензии од 1,9' х 1,4'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 23 ч 36 м 14,1 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +2° 9' 17"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 79°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 7714 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 71868. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 259; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 585. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 431.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (7501-7840)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Риби (соѕвездие)]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Користена литература ==
* Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238)
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7714 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7714]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7714 Поправени информации за NGC 7714]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207714 NGC 7714] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207714 NGC 7714] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Риби (соѕвездие)]]
[[Категорија:Арпови објекти]]
[[Категорија:UGC-објекти]]
[[Категорија:Пречкести спирални галаксии]]
[[Категорија:Заемоделувачки галаксии]]
[[Категорија:PGC-објекти]]
k5xaovhsem6uxiigf3ehgh31u8knvw9
NGC 7732
0
1052345
4796546
4518424
2022-07-25T13:33:05Z
Ina pet
63656
#WPWP #WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Риби (соѕвездие)|Риби]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=23 ч 41 м 34 с
|деклинација=+3° 43' 30""
|положбен агол=96
|вид на објект= [[спирална галаксија]]
|морфолошки вид=Scd
|привиден сјај В=13,8
|привиден сјај Ч=14,3
|површински сјај=13,8
|привидни димензии=2' x 0,6'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Алберт Март]]
|датум на откривање=[[27 октомври]] [[1864]]
|алтернативни ознаки=UGC 12738, MCG 0-60-35, CGCG 381-26, Z 2339.1+0327, KCPG 590B, ""pierced"" galaxy
|слика=NGC7732 - SDSS DR14.jpg}}
'''NGC 7732''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Риби (соѕвездие)|Риби]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо.
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7732 се споменува и како UGC 12738, MCG 0-60-35, CGCG 381-26, Z 2339.1+0327, KCPG 590B, ""pierced"" galaxy.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[27 октомври]] [[1864]] година од страна на [[Алберт Март]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 48 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7732 е од видот Scd.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,8 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,3 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,8 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7732 има привидни димензии од 2' х 0,6'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 23 ч 41 м 34 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +3° 43' 30"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 96°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 7732 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 72131. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 259; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 589. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 431.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (7501-7840)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Риби (соѕвездие)]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Користена литература ==
* Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238)
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7732 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7732]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7732 Поправени информации за NGC 7732]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207732 NGC 7732] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207732 NGC 7732] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Риби (соѕвездие)]]
orutjyd9nebm55eugiueaemo9zvfvxq
NGC 7740
0
1052353
4796545
4512871
2022-07-25T13:31:37Z
Ina pet
63656
#WPWP #WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=23 ч 43 м 32,2 с
|деклинација=+27° 18' 45""
|положбен агол=140
|вид на објект= [[леќеста галаксија]]
|морфолошки вид=S0
|привиден сјај В=14
|привиден сјај Ч=15
|површински сјај=13,1
|привидни димензии=0,8' x 0,5'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Гијом Бигурдан]]
|датум на откривање=[[27 октомври]] [[1886]]
|алтернативни ознаки=CGCG 476-123
|слика=NGC7740 - SDSS DR14.jpg}}
'''NGC 7740''' — [[леќеста галаксија]] во соѕвездието [[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо.
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7740 се споменува и како CGCG 476-123.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[27 октомври]] [[1886]] година од страна на [[Гијом Бигурдан]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 12 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7740 е од видот S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 15 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,1 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7740 има привидни димензии од 0,8' х 0,5'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 23 ч 43 м 32,2 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +27° 18' 45"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 140°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 7740 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 72216. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 169; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 2254. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 779.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (7501-7840)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Пегаз (соѕвездие)]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Користена литература ==
* Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0).
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7740 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7740]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7740 Поправени информации за NGC 7740]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207740 NGC 7740] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207740 NGC 7740] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Пегаз (соѕвездие)]]
cu9gz7rt732p6apytoaqjt8bu2pplg0
Аума-Вајдатал
0
1056557
4796707
4234326
2022-07-25T20:52:19Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|Art = Stadt
|image_photo = Rathaus in Auma.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Административна зграда во Аума-Вајдатал
|Wappen =
|lat_deg = 50 |lat_min = 42 |lat_sec =
|lon_deg = 11 |lon_min = 54 |lon_sec =
|Lageplan = Auma-Weidatal in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Höhe = 394
|Fläche = 56
|Einwohner = 3943
|Stand = 2010-12-31
|PLZ = 07955
|Vorwahl = 036626
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 092
|Straße = Марктберг 9
|Website =
|Bürgermeister =
|Partei =
}}
'''Аума-Вајдатал''' ({{lang-de|Auma-Weidatal}}) — град во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]]. Бил именуван по градот [[Аума]] и реката [[Вајда (река)|Вајда]], која тече низ градот. Бил создаден на 1 декември 2011 со спојување на поранешните општини Аума, [[Браунсдорф]], [[Герен-Делен]], [[Штајц]] и [[Вибелсдорф]]. Од јануари 1996, овие и три други општини кои соработувале во [[Општинска заедница|општинската заедница]] [[Аума-Вајдатал (општинска заедница)|Аума-Вајдатал]]. Оваа општинска заедница била распуштена на 1 декември 2011. Седиштето на градот и поранешната општинска заедница е во Аума.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
4pyyq8frd7vdn6drcriy38lpquiyuft
Бад Кестриц
0
1056893
4796708
4621386
2022-07-25T20:52:57Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|Art = Stadt
|image_photo = KöstritzKirche4.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Бад Кестриц
|Wappen = Wappen Bad Köstritz.png
|lat_deg = 50 |lat_min = 55 |lat_sec = 50
|lon_deg = 12 |lon_min = 0 |lon_sec = 35
|Lageplan = Bad Köstritz in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Höhe = 203
|Fläche = 17
|Einwohner = 3916
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07586
|Vorwahl = 036605
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 003
|Straße = Хајнрих-Шиц-Штрасе 4
|Website = [http://www.stadt-bad-koestritz.de/ www.stadt-bad-koestritz.de]
|Bürgermeister = Дитрих Хајланд
|Partei = CDU
}}
'''Бад Кестриц''' ({{lang-de|Bad Köstritz}}) — град во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]]. Се наоѓа на реката [[Вајсе Елстер]], 7 километри северозападно од [[Гера]]. Бад Кестриц е познат по пиварницата ''Köstritzer'' и нејзиното црно пиво (''Schwarzbier'').
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.landkreis-greiz.de/ Округ Грајц] {{en}} {{de}} {{fr}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
[[Категорија:Бањски градови во Германија]]
5iekvimrakxjhekf6u9tat0u37rm29q
Берга (Тирингија)
0
1056895
4796709
4629425
2022-07-25T20:53:41Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|Art = Stadt
|Name = Берга
|image_photo = Rathaus Berga.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Административна зграда во Берга
|Wappen = Wappen Berga-Elster.png
|lat_deg = 50 |lat_min = 45
|lon_deg = 12 |lon_min = 10
|Lageplan = Berga-Elster in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Höhe = 229
|Fläche = 43
|Einwohner = 3766
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07980
|Vorwahl = 036623
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 004
|Gliederung = 14
|Adresse = Ам Маркт 2<br />07980 Берга
|Website = [http://www.stadt-berga.de/ Stadt-Berga.de]
|Bürgermeister = Штефан Битнер
}}
'''Берга''' или '''Берга/Елстер''' ({{lang-de|Berga/Elster}}) — град во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]]. Се наоѓа на реката [[Вајсе Елстер]], 14 километри југоисточно од [[Гера]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.stadt-berga.de/ Официјална страница]
* [http://www.landkreis-greiz.de/en/index.html Округ Грајц] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20061214210619/http://www.landkreis-greiz.de/en/index.html |date=2006-12-14 }}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
mekrk0qp25kpjg3hsctpuygfppxayq7
Вајда (Тирингија)
0
1056899
4796717
4621387
2022-07-25T20:57:06Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|Name = Вајда
|Art = Stadt
|image_photo = Weida, Luftaufnahme 2011.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Авионски поглед кон Вајда
|Wappen = Wappen_Weida.png
|lat_deg = 50 |lat_min = 46 |lat_sec = 0
|lon_deg = 12 |lon_min = 4 |lon_sec = 0
|Lageplan = Weida in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Грајц
|Höhe = 231
|Fläche = 36.48
|Einwohner = 8724
|Stand = 2012-12-31
|PLZ = 07565–07570
|Vorwahl = 036603
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 079
|Gliederung = 2
|Adresse = Маркт 1<br />07570 Вајда
|Website = [http://www.weida.de/ www.weida.de]
|Bürgermeister = Вернер Бајер
|Partei =
}}
'''Вајда''' ({{lang-de|Weida}}) — град во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]]. Се наоѓа 12 километри јужно од [[Гера]] на [[Вајда (река)|истоимената]] река.
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-врска|Weida}}
* [http://www.landkreis-greiz.de/ Округ Грајц] {{en}} {{de}} {{fr}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
7ucnn4ztuhpn9e6qimvk657394jik4q
Молсдорф-Тајхволфрамсдорф
0
1056973
4796736
4222398
2022-07-25T21:06:58Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Teichwolframsdorf Kirche.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Тајхволфрамсдорф
|Wappen =
|lat_deg = 50 |lat_min = 40 |lat_sec =
|lon_deg = 12 |lon_min = 16 |lon_sec =
|Lageplan = Mohlsdorf-Teichwolframsdorf in GRZ.PNG
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Höhe = 340
|Fläche = 50
|Einwohner = 5293
|Stand = 2010-12-31
|PLZ = 07987, 07989
|Vorwahl = 03661, 036624
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 093
|Gliederung = 11
|Website =
|Bürgermeister =
}}
'''Молсдорф-Тајхволфрамсдорф''' ({{lang-de|Mohlsdorf-Teichwolframsdorf}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]]. Била создадена на 1 јануари 2012 со спојување на поранешните општини [[Молсдорф]] и [[Тајхволфрамсдорф]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
7k8m3zilkfyto3cflxvbzhhmrbhhj4v
Кашвиц
0
1056981
4796728
4222401
2022-07-25T21:02:34Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Caaschwitz, Kirche.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Кашвиц
|Wappen = Wappen Caaschwitz.png
|lat_deg = 50 |lat_min = 57 |lat_sec = 0
|lon_deg = 12 |lon_min = 0 |lon_sec = 0
|Lageplan = Caaschwitz in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Höhe = 176
|Fläche = 4
|Einwohner = 709
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07586
|PLZ-alt = O-6501
|Vorwahl = 036605
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 012
|Adresse = Хајнрих-Шиц-Штрасе 4<br />07586 Бад Кестриц
|Website = [http://www.caaschwitz.info www.caaschwitz.info]
|Bürgermeister = Дитер Дрезе
|Partei =
}}
'''Кашвиц''' ({{lang-de|Caaschwitz}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
rd5rvfig1qskih6g8ucgri8aqfj7m4u
Кримла
0
1057019
4796733
4222402
2022-07-25T21:05:22Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Crimla Ortsmitte.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Кримла
|Wappen = Wappen Crimla.png
|Wappengröße = 117
|lat_deg = 50 |lat_min = 48 |lat_sec = 10
|lon_deg = 12 |lon_min = 2 |lon_sec = 40
|Lageplan = Crimla in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Höhe = 280
|Fläche = 2
|Einwohner = 314
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07557
|Vorwahl = 03 66 03
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 014
|Adresse = Маркт 1<br />07570 Вајда
|Website = [http://www.crimla.de/ www.crimla.de]
|Bürgermeister = Норберт Оргел
}}
'''Кримла''' ({{lang-de|Crimla}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
mhhqm5g68zv43jpuaol90uv2z5a3iw6
Харт-Пелниц
0
1057021
4796743
4222403
2022-07-25T21:10:41Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Burkersdorf (Harth-Pöllnitz), the village church.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Харт-Пелниц
|Wappen =
|lat_deg = 50 |lat_min = 46 |lat_sec = 0
|lon_deg = 11 |lon_min = 59 |lon_sec = 24
|Lageplan = Harth-Pöllnitz in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Höhe = 320
|Fläche = 55
|Einwohner = 3284
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07570
|Vorwahl = 036607
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 088
|Straße = Ам Постендорфер Вег 1br />(Нидерпелниц)
|Website = [http://www.harth-poellnitz.de/ www.harth-poellnitz.de]
|Bürgermeister = Бернхард Валдерт
|Partei = CDU
}}
'''Харт-Пелниц''' ({{lang-de|Harth-Pöllnitz}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
g0ha8k884d07ucdd7aq60e2ehya8ped
Лангенволшендорф
0
1057029
4796734
4222407
2022-07-25T21:05:49Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Church Langenwolschendorf 6.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Лангенволшендорф
|Wappen = Wappen Langenwolschendorf.png
|lat_deg = 50 |lat_min = 38 |lat_sec = 0
|lon_deg = 11 |lon_min = 58 |lon_sec = 0
|Lageplan = Langenwolschendorf in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Höhe = 440
|Fläche = 7
|Einwohner = 913
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07937
|Vorwahl = 036628
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 041
|Straße = Хауптштрасе 81
|Website = [http://www.langenwolschendorf.de/ www.langenwolschendorf.de]
|Bürgermeister = Гизберт Фојгт
|Partei = CDU
}}
'''Лангенволшендорф''' ({{lang-de|Langenwolschendorf}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
nzjewdj1yhcxy8wd086e1h0zqpg5wtt
Бока
0
1057083
4796712
4795816
2022-07-25T20:55:04Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Kleinbocka, the village church.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Бока
|Wappen =
|lat_deg = 50 |lat_min = 49 |lat_sec = 0
|lon_deg = 11 |lon_min = 58 |lon_sec = 0
|Lageplan = Bocka in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Verwaltungsgemeinschaft = [[Минхенбернсдорф (општинска заедница)|Минхенбернсдорф]]
|Höhe = 330
|Fläche = 6.05
|Einwohner = 545
|Stand = 2006-06-30
|PLZ = 07589
|Vorwahl = 036604
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 007
|Gliederung = 2
|Adresse-Verband = Карл-Маркс-Плац 13<br />07589 Минхенбернсдорф
|Website = [http://www.rathaus-muenchenbernsdorf.de/htm_seiten/f_bock.htm www.rathaus-muenchenbernsdorf.de]
|Bürgermeister = Ервин Шифнер
}}
'''Бока''' ({{lang-de|Bocka}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
qhe3fltmq1a81e2afe4pbtiyc9mz3tr
Бетенхаузен
0
1057141
4796711
4222416
2022-07-25T20:54:06Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Kirche Bethenhausen.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Бетенхаузен
|Wappen = Wappen Bethenhausen.png
|lat_deg = 50 |lat_min = 55 |lat_sec = 44
|lon_deg = 12 |lon_min = 11 |lon_sec = 50
|Lageplan = Bethenhausen in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Verwaltungsgemeinschaft = Ам Браметал
|Höhe = 255-292
|Fläche = 3.08
|Einwohner = 264
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07554
|Vorwahl = 036695
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 006
|Gliederung = 2
|Adresse-Verband = Дорфштрасе 17<br />07580 Гросенштајн
|Website = [http://www.vg-brahmetal.de/ www.vg-brahmetal.de]
|Bürgermeister = Моника Шнајдер
}}
'''Бетенхаузен''' ({{lang-de|Bethenhausen}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
ntwlz1ralufk1ivug6u626utbyqecgb
Браменау
0
1057143
4796713
4222417
2022-07-25T20:55:36Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Kirche Groitschen 2.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Браменау
|Wappen =
|lat_deg = 50 |lat_min = 55 |lat_sec = 0
|lon_deg = 12 |lon_min = 10 |lon_sec = 0
|Lageplan = Brahmenau in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Verwaltungsgemeinschaft = Ам Браметал
|Höhe = 220-290
|Fläche = 6.88
|Einwohner = 1058
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07554
|Vorwahl = 036695
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 008
|Gliederung = 3
|Straße = Браменау 41
|Website = [http://www.vg-brahmetal.de/bra.htm www.vg-brahmetal.de/bra.htm]
|Bürgermeister = Бернд Блуме
|Partei = SPD
}}
'''Браменау''' ({{lang-de|Brahmenau}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
9a1cr2nxffg1rdme4n3e85iraka9gyo
Гросенштајн
0
1057145
4796723
4222418
2022-07-25T21:00:18Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = GroßensteinKirche2.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Гросенштајн
|Wappen = Wappen Großenstein.png
|lat_deg = 50 |lat_min = 54 |lat_sec = 0
|lon_deg = 12 |lon_min = 12 |lon_sec = 0
|Lageplan = Großenstein in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Verwaltungsgemeinschaft = Ам Браметал
|Höhe = 288
|Fläche = 14.47
|Einwohner = 1395
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07580
|Vorwahl = 036602
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 023
|Gliederung = 4
|Straße = Дорфштрасе 17
|Website = [http://www.vg-brahmetal.de/ www.vg-brahmetal.de]
|Bürgermeister = Улрих Трегер
}}
'''Гросенштајн''' ({{lang-de|Großenstein}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
6o781v0hnrhbfsvclu1kyjp18ag4e06
Хиршфелд (Тирингија)
0
1057147
4796744
4222419
2022-07-25T21:11:18Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{другиместа3|Хиршфелд}}
{{Инфокутија Место во Германија
|Name = Хиршфелд
|image_photo = Kirche Hirschfeld.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Хиршфелд
|Wappen =
|lat_deg = 50 |lat_min = 56 |lat_sec = 29
|lon_deg = 12 |lon_min = 11 |lon_sec = 19
|Lageplan = Hirschfeld in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Грајц
|Verwaltungsgemeinschaft = Ам Браметал
|Höhe = 265-292
|Fläche = 3.74
|Einwohner = 135
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07554
|Vorwahl = 036695
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 028
|Adresse-Verband = Дорфштрасе 17<br />07580 Гросенштајн
|Website = [http://www.vg-brahmetal.de/ www.vg-brahmetal.de]
|Bürgermeister = Инго Гибнер
|Partei =
}}
'''Хиршфелд''' ({{lang-de|Hirschfeld}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
7uvrwej1mv6ps8u715w5xf9ad1p7e2s
Корбусен
0
1057149
4796732
4222420
2022-07-25T21:04:35Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Korbußen, Kirche 2.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Корбусен
|Wappen = Wappen Korbussen.png
|lat_deg = 50 |lat_min = 53 |lat_sec = 29
|lon_deg = 12 |lon_min = 10 |lon_sec = 16
|Lageplan = Korbußen in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Verwaltungsgemeinschaft = Ам Браметал
|Höhe = 291
|Fläche = 7.22
|Einwohner = 498
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07554
|Vorwahl = 036602
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 036
|Adresse-Verband = Дорфштрасе 17<br />07580 Гросенштајн
|Website = [http://www.vg-brahmetal.de/ www.vg-brahmetal.de]
|Bürgermeister = Рајнер Кеплер
}}
'''Корбусен''' ({{lang-de|Korbußen}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
a5e37wssnoizs35sq9ru8q7lks4lmi0
Пелциг
0
1057151
4796740
4222421
2022-07-25T21:08:49Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Kirche Pölzig.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Пелциг
|Wappen = Wappen Poelzig.png
|Wappengröße = 132
|lat_deg = 50 |lat_min = 57 |lat_sec = 9
|lon_deg = 12 |lon_min = 11 |lon_sec = 52
|Lageplan = Pölzig in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Verwaltungsgemeinschaft = Ам Браметал
|Höhe = 240-295
|Fläche = 7.76
|Einwohner = 1293
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07554
|Vorwahl = 036695
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 058
|Gliederung = 4
|Straße = Вег дер Југенд 13
|Website = [http://www.gemeinde-poelzig.de www.gemeinde-poelzig.de]
|Bürgermeister = Клаус-Фридер Хојцерот
}}
'''Пелциг''' ({{lang-de|Pölzig}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
lj8gcenbl8hy2ejl1akrndm6hs7t02u
Рајхштет
0
1057153
4796741
4222422
2022-07-25T21:09:17Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = ReichstädtSO.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Поглед кон Рајхштет
|Wappen = Wappen Reichstaedt.png
|Wappengröße = 115
|lat_deg = 50 |lat_min = 55 |lat_sec = 30
|lon_deg = 12 |lon_min = 14 |lon_sec = 6
|Lageplan = Reichstädt in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Verwaltungsgemeinschaft = Ам Браметал
|Höhe = 245-287
|Fläche = 5.03
|Einwohner = 395
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07580
|Vorwahl = 036602
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 059
|Gliederung = 2
|Adresse-Verband = Дорфштрасе 17<br />07580 Гросенштајн
|Website = [http://www.vg-brahmetal.de/ www.vg-brahmetal.de]
|Bürgermeister = Петра Кирмсе
|Partei =
}}
'''Рајхштет''' ({{lang-de|Reichstädt}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
pq3qk4nca106mlze3m33ompu4m4umzr
Швара
0
1057155
4796746
4222423
2022-07-25T21:12:23Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Kirche Schwaara.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Швара
|Wappen =
|lat_deg = 50 |lat_min = 54 |lat_sec = 11
|lon_deg = 12 |lon_min = 8 |lon_sec = 34
|Lageplan = Schwaara in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Verwaltungsgemeinschaft = Ам Браметал
|Höhe = 240-286
|Fläche = 3.56
|Einwohner = 154
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07554
|Vorwahl = 0365
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 067
|Adresse-Verband = Дорфштрасе 17<br />07580 Гросенштајн
|Website = [http://www.elektro-matthes.de/vg/sch.htm www.elektro-matthes.de/vg/sch.htm]
|Bürgermeister = Јирген Матес
}}
'''Швара''' ({{lang-de|Schwaara}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
bcq3z2dn1z2usi8dkgic5p9urf7zsue
Браунихсвалде
0
1057227
4796715
4222424
2022-07-25T20:56:08Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Ev.-luth. Kirche Braunichswalde.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Браунихсвалде
|Wappen = Wappen Braunichswalde.png
|lat_deg = 50 |lat_min = 48 |lat_sec = 0
|lon_deg = 12 |lon_min = 13 |lon_sec = 0
|Lageplan = Braunichswalde in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Verwaltungsgemeinschaft = Лендерек
|Höhe = 325
|Fläche = 5.18
|Einwohner = 676
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07580
|Vorwahl = 036608
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 009
|Straße = Хауптштрасе 35 A
|Bürgermeister = Хајнц Клигел
|Partei = CDU
}}
'''Браунихсвалде''' ({{lang-de|Braunichswalde}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
rbm5v45ku0n2r7bpftlpa48bfm987i4
Ендшиц
0
1057229
4796724
4222425
2022-07-25T21:01:00Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Endschütz-village church.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Ендшиц
|Wappen =
|lat_deg = 50 |lat_min = 47 |lat_sec = 0
|lon_deg = 12 |lon_min = 8 |lon_sec = 0
|Lageplan = Endschütz in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Verwaltungsgemeinschaft = Лендерек
|Höhe = 279
|Fläche = 5.28
|Einwohner = 376
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07570
|Vorwahl = 036603
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 017
|Straße = Ендшиц 30
|Bürgermeister = Силвио Ничке
|Partei =
}}
'''Ендшиц''' ({{lang-de|Endschütz}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Географија ==
=== Соседни општини ===
Општини близу Ендшиц се градот [[Берга (Елстер)]], [[Линда кај Вајда]] и [[Виншендорф (Елстер)|Виншендорф]]; како и слободниот град [[Гера]].
=== Општински единици ===
Во склоп на Ендшиц се наоѓа и единицата Лецендорф.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
pllhebf254jcpyompp4wdrtf6m0oimu
Гауерн
0
1057231
4796722
4222426
2022-07-25T20:59:51Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Kirche Gauern.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Гауерн
|Wappen =
|lat_deg = 50 |lat_min = 47 |lat_sec = 0
|lon_deg = 12 |lon_min = 12 |lon_sec = 0
|Lageplan = Gauern in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Verwaltungsgemeinschaft = Лендерек
|Höhe = 303
|Fläche = 3.66
|Einwohner = 145
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07580
|Vorwahl = 036608
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 019
|Adresse-Verband = Ронебургер Штрасе 68a<br />07580 Зелингштет
|Bürgermeister = Торстен Херолд
}}
'''Гауерн''' ({{lang-de|Gauern}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
6fx7jaicuvb9hhpal1lfsez2devy83k
Кауерн
0
1057237
4796727
4222428
2022-07-25T21:02:02Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Church Kauern 1.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Кауерн
|Wappen = Wappen Kauern.png
|lat_deg = 50 |lat_min = 43 |lat_sec = 0
|lon_deg = 12 |lon_min = 5 |lon_sec = 0
|Lageplan = Kauern in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Verwaltungsgemeinschaft = Лендерек
|Höhe = 285
|Fläche = 8.32
|Einwohner = 443
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07554
|Vorwahl = 036602
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 034
|Gliederung = 3
|Adresse-Verband = Ронебургер Штрасе 68a<br />07580 Зелингштет
|Website = [http://www.kauern.de/ www.kauern.de]
|Bürgermeister = Ингрид Ам
}}
'''Кауерн''' ({{lang-de|Kauern}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Географија ==
=== Соседни општини ===
Општини близу Кауерн се [[Хилберсдорф]] и [[Ронебург (Тирингија)|Ронебург]] во округот Грајц, како и слободниот град [[Гера]].
=== Општински единици ===
Кауерн има две единици: Лихтенберг и Лојч.
== Историја ==
Кауерн е првпат споменат во документите во 1465, кога владетелот на Рудениц започнал да го гради дворецот кај Кауерн. Селото Кауерн припаѓала на војводството Саксо-Алтенбург и одржувало тесна врска со блискиот град Ронебург, кој се развил во текот на годините.
Во 1958, советско-германската компанија ''SDAG Wismut'' ја започнала изградбата на отворен коп за [[ураниум]] во Лихтенберг. До 1976 била создадена дупка од 240 метри. Потоа, ископувањето на ураниум во рудникот престанало, бидејќи продолжувањето било невозможно поради близината на Ронебург и рудникот Шмирхау. Во 1990, рудникот бил делумно пополнет со материјал од соседните копови. Кога ''Сојузната изложба на градини'' се одржала во близина во 2007, дупката требала да биде целосно пополнета и вклопена во новиот пејзаж на Ронебург.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
pnf1sk4mdq9frnqhafwewcgbmx6mncs
Линда кај Вајда
0
1057239
4796735
4222429
2022-07-25T21:06:27Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = KircheLinda.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Линда кај Вајда
|Wappen = Wappen Linda b. Weida.png
|lat_deg = 50 |lat_min = 48 |lat_sec = 0
|lon_deg = 12 |lon_min = 12 |lon_sec = 0
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Lageplan = Linda b. Weida in GRZ.png
|Verwaltungsgemeinschaft = Лендерек
|Höhe = 318
|Fläche = 8.81
|Einwohner = 471
|Stand = 2005-06-30
|PLZ = 07580
|Vorwahl = 036608
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 043
|Adresse = Кирхвег 4<br />07580 Линда кај Вајда
|Website = [http://www.gemeinde-linda.de/ www.gemeinde-linda.de]
|Bürgermeister = Рајнер Меркел
|Partei = CDU
}}
'''Линда кај Вајда''' ({{lang-de|Linda bei Weida}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], во [[Германија]].
== Географија ==
=== Соседни општини ===
Општини близу Линда се [[Берга (Елстер)]], [[Браунихсвалде]], [[Ендшиц]], [[Гауерн]], [[Хилберсдорф]] и [[Рикерсдорф (Тирингија)|Рикерсдорф]] во округот Грајц, како и слободниот град [[Гера]].
=== Општински единици ===
Општината се состои од селата Линда и Полен.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
73eua49rersla4l1ma96jycqc2835nh
Виншендорф (Елстер)
0
1057241
4796720
4222430
2022-07-25T20:58:37Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Wuenschendorf kirche.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Виншендорф
|Wappen = Wappen Wuenschendorf-Elster.png
|lat_deg = 50 |lat_min = 47 |lat_sec = 44
|lon_deg = 12 |lon_min = 5 |lon_sec = 51
|Lageplan = Wünschendorf-Elster in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Verwaltungsgemeinschaft = Лендерек
|Höhe = 216
|Fläche = 19.45
|Einwohner = 3192
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07570
|Vorwahl = 036603
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 084
|Straße = Постштрасе 8
|Website = [http://www.wuenschendorf.de/ www.wuenschendorf.de]
|Bürgermeister = Јенс Ауер
|Partei =
}}
'''Виншендорф (Елстер)''' ({{lang-de|Wünschendorf/Elster}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
f65vts37u1o6svtnkmd145qeebgvtlu
Зелингштет
0
1057243
4796726
4222431
2022-07-25T21:01:34Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Liesel 24-09-2011 Kirche Chursdorf.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Зелингштет
|Wappen = Wappen Seelingstaedt.svg
|lat_deg = 50 |lat_min = 47 |lat_sec = 28
|lon_deg = 12 |lon_min = 14 |lon_sec = 33
|Lageplan = Seelingstädt in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Verwaltungsgemeinschaft = Лендерек
|Höhe = 295-345
|Fläche = 17.97
|Einwohner = 1491
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07580
|Vorwahl = 036608
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 069
|Gliederung = 5
|Straße = Ронебургер Штрасе 68a
|Bürgermeister = Регина Хилберт
}}
'''Зелингштет''' ({{lang-de|Seelingstädt}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
itruusbxgpr1skdjxmc4i4p22zdn58x
Пајцдорф
0
1057245
4796739
4222432
2022-07-25T21:08:04Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Paitzdorf - church 2009 (aka).jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Пајцдорф
|lat_deg = 50 |lat_min = 51 |lat_sec = 0
|lon_deg = 12 |lon_min = 13 |lon_sec = 0
|Lageplan = Paitzdorf in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Verwaltungsgemeinschaft = Лендерек
|Höhe = 275
|Fläche = 8.68
|Einwohner = 431
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07580
|Vorwahl = 036602
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 055
|Straße = Пајцдорф 60
|Website = [http://www.paitzdorf.de/ paitzdorf.de]
|Bürgermeister = Јерг Трилич
}}
'''Пајцдорф''' ({{lang-de|Paitzdorf}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Географија ==
=== Соседни општини ===
Општини близу Пајцдорф се градот [[Ронебург (Тирингија)|Ронебург]] и [[Рикерсдорф (Тирингија)|Рикерсдорф]] во округот Грајц, како и [[Хојкевалде (Тирингија)|Хојкевалде]] и [[Постерштајн]] во округот [[Алтенбург (округ)|Алтенбург]].
=== Општински единици ===
Менсдорф е единствената административна единица во Пајцдорф.
== Историја ==
Пајцдорф бил првпат споменат во списите во 1290.
Во 1837, околу 140 жители на Пајцдорф заминале во Америка, барајќи религиозна слобода. Заедно со имигранти од Саксонија, ги основале заедниците Алтенбург, Фрона, Витенберг, Дрезден и Пајцдорф на реката [[Мисисипи]] во [[Мисури]].
Во 1963, ветерницата во Пајцдорф, подигната во 1792, била срушена.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
kmlxh2duh28xy1s7516r3p4r03z1zfg
Хоенлојбен
0
1057306
4796745
4222435
2022-07-25T21:11:48Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|Art = Stadt
|image_photo = Markt Hohenleuben.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Хоенлојбен
|Wappen = Wappen Hohenleuben.png
|lat_deg = 50 |lat_min = 43 |lat_sec = 0
|lon_deg = 12 |lon_min = 3 |lon_sec = 0
|Lageplan = Hohenleuben in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Грајц
|Höhe = 395
|Fläche = 9.52
|Einwohner = 1784
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07958
|Vorwahl = 036622
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 029
|Straße = Маркт 5a
|Website = [http://www.leubatal.de/ www.leubatal.de]
|Bürgermeister = Клаус Келер
|Partei =
}}
'''Хоенлојбен''' ({{lang-de|Hohenleuben}}) — град во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]]. Се наоѓа 12 километри северозападно од [[Грајц]] и 19 километри јужно од [[Гера]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
ir690vfipluvt025wz4sybgpggxqrot
Кидорф
0
1057310
4796731
4222437
2022-07-25T21:04:08Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Kirche Kühdorf.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Кидорф
|Wappen =
|lat_deg = 50 |lat_min = 42 |lat_sec = 26
|lon_deg = 12 |lon_min = 6 |lon_sec = 37
|Lageplan = Kühdorf in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Грајц
|Höhe = 365
|Fläche = 2.20
|Einwohner = 75
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07980
|Vorwahl = 03 66 25
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 038
|Adresse-Verband = Маркт 5a<br />07958 Хоенлојбен
|Website = [http://www.leubatal.de www.leubatal.de]
|Bürgermeister = Ангелика Кин фон Хинценстерн
|Partei =
}}
'''Кидорф''' ({{lang-de|Kühdorf}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
c1w2bvn3ooixpna61psfc0hcr2mt9el
Тајхвиц
0
1057323
4796742
4222443
2022-07-25T21:09:52Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = TeichwitzS.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Поглед кон Тајхвиц
|Wappen =
|lat_deg = 50 |lat_min = 45 |lat_sec = 28
|lon_deg = 12 |lon_min = 5 |lon_sec = 5
|Lageplan = Teichwitz in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Грајц
|Verwaltungsgemeinschaft = Виншендорф/Екстер
|Höhe = 331
|Fläche = 3.06
|Einwohner = 119
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07570
|Vorwahl = 03 66 03
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 074
|Straße = Тајхвиц 15
|Website = [http://www.leubatal.de www.leubatal.de]
|Bürgermeister = Ерика Шалер
|Partei =
}}
'''Тајхвиц''' ({{lang-de|Teichwitz}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
7s4v9rnygbkxqk8mqolwa6yoc3yohmc
Вајсендорф
0
1057356
4796718
4222444
2022-07-25T20:57:36Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Herrenhaus Weißendorf.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Замок во Вајсендорф
|Wappen =
|lat_deg = 50 |lat_min = 41 |lat_sec = 0
|lon_deg = 12 |lon_min = 0 |lon_sec = 0
|Lageplan = Weißendorf in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Höhe = 387
|Fläche = 3.60
|Einwohner = 351
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07950
|Vorwahl = 036622
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 081
|Straße = Ортсштрасе 51
|Website = [http://www.weissendorf.de/ www.weissendorf.de]
|Bürgermeister = Елвира Михел
|Partei =
}}
'''Вајсендорф''' ({{lang-de|Weißendorf}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
g5rw3h6yk38q2nat4r5olf4n5t09a6j
Нојмиле (Елстер)
0
1057358
4796737
4222445
2022-07-25T21:07:40Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Neue Mühle (Neumühle (Elster)) (1).jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Нојмиле
|Wappen = Wappen Neumuehle-Elster.png
|Wappengröße = 91
|lat_deg = 50 |lat_min = 42 |lat_sec = 0
|lon_deg = 12 |lon_min = 10 |lon_sec = 0
|Lageplan = Neumühle-Elster in GRZ.png
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = [[Грајц (округ)|Грајц]]
|Höhe = 250
|Fläche = 8.38
|Einwohner = 442
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 07980
|Vorwahl = 03661
|Kfz = GRZ
|Gemeindeschlüssel = 16 0 76 052
|Adresse = Грајцер Штрасе 1<br />07980 Нојмиле
|Website = [http://www.neumuehle-elster.de/ www.neumuehle-elster.de]
|Bürgermeister = Педра Хофмајстер
|Partei =
}}
'''Нојмиле/Елстер''' ({{lang-de|Neumühle/Elster}}) — општина во округот [[Грајц (округ)|Грајц]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Грајц (округ)}}
{{Грајц-никулец}}
[[Категорија:Грајц (округ)]]
49zr4hs5r10a92gj5kwxzyjk0okd7fi
Отоманско-персиска војна (1722–1727)
0
1062751
4796678
4419063
2022-07-25T20:35:54Z
Lili Arsova
86688
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox military conflict
|conflict=Отоманско-персиска војна 1722–1727
|partof=[[Отоманско-персиски војни]]
|date=1722–1727
|place=[[Хамадан]], [[Азербејџан]], [[северен Кавказ]]
|result=[[Династија Хотаки]] победила но Османлиите дипломатски обезбедиле територии<br>[[Договор од Хамедан]]
|territory= [[Османлии]]те го приклучиле цел западен и северен Иран.
|combatant1=[[Династија Хотаки]]
|combatant2={{знаме|Ottoman Empire|1453}}
|commander1=[[Ашраф Хотаки]]
|commander2={{Flag icon|Ottoman Empire|1453}} [[Ахмед III]]<br />{{Flag icon|Ottoman Empire|1453}} Хасан Паша
|strength1=
|strength2=
|casualties1=
|casualties2=
}}
{{Османлиско-персисиски војни}}
[[Податотека:Distribution of Presents for the New Year by Shah Sultan Husayn.png|мини|Распределба на подароци за Нова година од страна на Шах Султан Хусеин]]
'''Отоманско-персиската војна''' во периодот од [[1722]] до [[1727]] година претставува воен конфликт меѓу [[Отоманското Царство]] и [[династија Хотаки]] која управувала со [[Персија]]. Војната избила за контрола на западните и северозападните делови на [[Иран]].
Династијата Хотаки го зазела управувањето на Персија по победата над [[Сефевиди]]те. По падот на Сефевидите, Руската и Отоманското Царство започнале да зазимаат делови од Персија. Претставувајќи се како легитимен наследник на иранскиот престол, [[Ашраф Хотаки]] побарал враќање на сите територии од страна на Османлиите.
Во 1723, турските трупи извршиле инвазија на [[Кавказ]]от и ги окупирале [[Ереван]] и [[Тбилиси]]. Во 1724 година меѓу Руската Имерија и Османлиската бил [[Цариградски договор (1724)|потпишан договор]] во Цариград за условите според кој требало да се заземат териториите во северозападна Персија. Османлиите овој поход го оправдувале како акција против шиитите бидејќи погрешно го толкувале исламот.
Според договорот од 1727 година, Ашраф го признал поразот и станал вазал на Османлиите, а кон територијата на Османлиите биле приклучени цел западен и северен Иран.
[[Категорија:Османлиско-персиски војни]]
[[Категорија:Војни на Авганистан]]
[[Категорија:Судири во 18 век]]
[[Категорија:Отоманското Царство во 18 век]]
sctno28ctyardu2li68t61yi5d3yaw1
4796680
4796678
2022-07-25T20:36:57Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox military conflict
|conflict=Отоманско-персиска војна 1722–1727
|partof=[[Отоманско-персиски војни]]
|date=1722–1727
|place=[[Хамадан]], [[Азербејџан]], [[северен Кавказ]]
|result=[[Династија Хотаки]] победила но Османлиите дипломатски обезбедиле територии<br>[[Договор од Хамедан]]
|territory= [[Османлии]]те го приклучиле цел западен и северен Иран.
|combatant1=[[Династија Хотаки]]
|combatant2={{знаме|Ottoman Empire|1453}}
|commander1=[[Ашраф Хотаки]]
|commander2={{Flag icon|Ottoman Empire|1453}} [[Ахмед III]]<br />{{Flag icon|Ottoman Empire|1453}} Хасан Паша
|strength1=
|strength2=
|casualties1=
|casualties2=
}}
{{Османлиско-персисиски војни}}
[[Податотека:Distribution of Presents for the New Year by Shah Sultan Husayn.png|мини|Распределба на подароци за Нова година од страна на Шах Султан Хусеин]]
[[Податотека:Roubaud-Peter-in-Tarki.jpg|мини|Влегување на рускиот цар Петар во Тарки (1722)]]
'''Отоманско-персиската војна''' во периодот од [[1722]] до [[1727]] година претставува воен конфликт меѓу [[Отоманското Царство]] и [[династија Хотаки]] која управувала со [[Персија]]. Војната избила за контрола на западните и северозападните делови на [[Иран]].
Династијата Хотаки го зазела управувањето на Персија по победата над [[Сефевиди]]те. По падот на Сефевидите, Руската и Отоманското Царство започнале да зазимаат делови од Персија. Претставувајќи се како легитимен наследник на иранскиот престол, [[Ашраф Хотаки]] побарал враќање на сите територии од страна на Османлиите.
Во 1723, турските трупи извршиле инвазија на [[Кавказ]]от и ги окупирале [[Ереван]] и [[Тбилиси]]. Во 1724 година меѓу Руската Имерија и Османлиската бил [[Цариградски договор (1724)|потпишан договор]] во Цариград за условите според кој требало да се заземат териториите во северозападна Персија. Османлиите овој поход го оправдувале како акција против шиитите бидејќи погрешно го толкувале исламот.
Според договорот од 1727 година, Ашраф го признал поразот и станал вазал на Османлиите, а кон територијата на Османлиите биле приклучени цел западен и северен Иран.
[[Категорија:Османлиско-персиски војни]]
[[Категорија:Војни на Авганистан]]
[[Категорија:Судири во 18 век]]
[[Категорија:Отоманското Царство во 18 век]]
muckihthzywwrnrt37uvfqz05izyx3q
Грегори Хаус
0
1062779
4796656
4660568
2022-07-25T19:35:21Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{без извори}}
{{внимание}}
{{викифицирање}}
{{Infobox character
| color = #d6d6ff
| series = [[House (TV series)|House]]
| name = д-р Грегори Хаус
| image = [[File:HouseGregoryHouse.png|250px]]
| occupation = Поранешен раководител на одделот за дијагностичка медицина
| first = "[[Pilot (House)|Pilot]]" (1.01)
| last = "[[Everybody Dies (House)|Everybody Dies]]" (8.22)
| family = [[List of House characters#Џон и Блит Хаус|Џон Хаус]] (татко; ''починат'')<br />[[List of House characters#Џон и Блит Хаус|Блит Хаус]] (мајка)
| significantother = [[Стејси Ворнер]] (пред серијата)<br>[[Лиса Кади]] (6.22–7.15)
| portrayer = [[Хју Лори]]
| creator = [[Дејвид Шор]]
}}
[[Податотека:Hugh Laurie.jpg|мини|Хју Лори]]
'''Грегори Хаус''' [[доктор на медицина|M.D.]] често нарекуван и само '''Хаус ''' — е [[името на ликот]] и главниот учесник во американската телевизиска серија ''[[Хаус (TV series)|House]]'' (2004-2012). Улогата ја игра [[Хју Лори]]. Хаус е раководител на одделот за дијагностичка медицина во измислената болница Princeton-Plainsboro во [[Њу Џерси]], каде тој води тимот на дијагностичари. Ликот на Хаус се опишува како [[misanthropy|мизантроп]], [[Cynicism (contemporary)|циник]], [[Narcissism|нарцис]], и [[wikt:curmudgeon|скаперник]]. <!--(He's most commonly described as "an ass".)-->Тој е единствениот лик кој се појавува во сите 177 епизоди. Премиерата на шестата сеозна е единсвената епизода во кој Хаус е единствениот постоја лик кој се појавува, освен Вилсон (накратко).
Во серијата, необичните дијагностички пристапи, радикални терапевтски мотиви и смелата рационалност на карактерот, резултираат со многу конфликти помеѓу него и неговите колеги.<ref>{{наведени вести| last=Kristine| first=Diane| publication-date=2005-04-23| title=Ending Season Three With a Bang? An Interview with House Writer Lawrence Kaplow| periodical=[[Blog Critics]]| url=http://blogcritics.org/archives/2007/04/23/073606.php| accessdate=2007-10-13}}</ref> Хаус често е прикажан како личност со недостаток на сочувство за неговите пациенти и поседување пракса која му обезбедува време да ги разјасни патолошките мистерии. Неговиот лик е делумно инспириран од [[Шелок Холмс]].<ref name="Holmes">{{наведени вести| last=O'Hare| first=Kate| publication-date=2005-01-05| title=Building 'House' Is Hard Work| periodical=Zap2It| url=http://tv.zap2it.com/tveditorial/tve_main/1,1002,271%7C92770%7C1%7C,00.html| accessdate=2007-06-30}}</ref><ref name="House-Holmes"/> Дел од дејствието на серијата се концетрира на честата употреба на викодин кој му помага на Хаус да се справи со болката. Тој има повреда на ногата која го принудува да оди со бастун. Оваа [[Substance dependence|зависност]] од викодин е една од сличностите со Холмс, кој е чест корисник на [[кокаин]].<ref name="Season5predictwithHolmes">{{наведени вести|url=http://holmes.spontaneousderivation.com/2008/05/31/a-house-md-and-sherlock-holmes-special-predicting-house-season-five-based-on-the-sherlock-holmes-canon/|title=A House, MD and Sherlock Holmes Special: Predicting House Season Five Based On the Sherlock Holmes Canon|first=Arachne|last=Jericho|date=2008-05-31|publisher=Holmesian Derivations, ''A 21st century look at Sherlock Holmes.''|accessdate=2008-09-27|archiveurl=http://web.archive.org/web/20080913205215/http://holmes.spontaneousderivation.com/2008/05/31/a-house-md-and-sherlock-holmes-special-predicting-house-season-five-based-on-the-sherlock-holmes-canon/ <!--Added by H3llBot-->|archivedate=September 13, 2008}}</ref>
Низ текот на серијата, ликот прими позитивни критики.<ref name="dailytelegraph-postrev">{{наведени вести|author=Davies, Hugh|date=2004-11-20|title=Dr Laurie has viewers of US TV in stitches|work=The Daily Telegraph|page=N9}}</ref><ref name="usatoday-review">{{наведени вести|author=Bianco, Robert|date=2004-11-16| url = http://www.usatoday.com/life/television/reviews/2004-11-15-house_x.htm| title = There's a doctor worth watching in 'House'| work=USA Today| accessdate = 2006-12-30|page=D1}}</ref> Том Шејлс of ''The Washington Post'' го нарече Хаус „единствениот лик кој успеал да ја „запали“ телевизијата со години“.<ref name="washingtonpost-review">{{наведени вести| author=Shales, Tom|date=2004-11-16| title = 'House': Watching Is the Best Medicine| work = The Washington Post|url = http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/articles/A53025-2004Nov15.html| accessdate = 2006-12-30}}</ref> Во 2008 година, [[BuddyTV]] го прогласи Хаус за вториот најсекси доктор, по д-р Даг Рос ([[Џорџ Клуни]]) од ''[[ER (TV series)|ER]]''.<ref name="BTV3">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.buddytv.com/articles/house/move-over-clooney-house-is-her-21907.aspx|title=Move over Clooney, 'House' is Here|author=Diaz, Glen L.|work=[[BuddyTV]]|date=2008-08-11|accessdate=2008-10-04|archive-date=2014-05-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20140503193439/http://www.buddytv.com/articles/house/move-over-clooney-house-is-her-21907.aspx|url-status=dead}}</ref> TV Overmind го прогласи Хаус за најдобриот телевизиски лик во последната деценија.<ref name="tvovermind">{{наведени вести| author=TV Overmind|date=2010-07-01| title = The Top 10 TV Characters of the Decade| work = TV Overmind|url = http://www.tvovermind.com/tv-news/the-top-10-tv-characters-of-the-decade/16097| accessdate = 2010-07-01}}</ref> Во јуни 2010 година, ''[[Entertainment Weekly]]'', исто така, го прогласи Хаус за еден од 100те Најдобри Ликови во последните 20 години.<ref>{{Наведена мрежна страница|title=The 100 Greatest Characters of the Last 20 Years: Here's our full list!|url=http://popwatch.ew.com/2010/06/01/100-greatest-characters-of-last-20-years-full-list/|work=[[Entertainment Weekly]]|publisher=[[Time Inc.]]|accessdate=July 7, 2012|author=Adam B. Vary|date=June 1, 2010}}</ref> Во анкета направена од ''[[Zap2it]]'' Хаус беше одбран за доктор во кој најмногу се заљубуваат, дури и повеќе од Даг Рос од ER.<ref>{{Наведена мрежна страница|title=TV's Most Crushworthy Doctor (Male)|url=http://www.zap2it.com/news/pictures/zap-tv-most-crushworthy-awards-pics,0,2089692.photogallery?index=22|work=[[Zap2it]]|accessdate=June 9, 2012|author=Carina Adly MacKenzie|archive-date=2013-01-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20130106055600/http://www.zap2it.com/news/pictures/zap-tv-most-crushworthy-awards-pics,0,2089692.photogallery?index=22|url-status=dead}}</ref> За неговата улога, Лори има освоено разни награди вклучувајќи ди два златни глобуса за најдобар глумец во телевизиска драма серија и награда за најдобар глумец во драма серија од [[Screen Actors Guild Award]].<ref>{{наведени вести|url=http://abcnews.go.com/GMA/Entertainment/story?id=1512758|title=Loose Lips Backstage at Golden Globes|first=David|last=Blaustein|date=2006-01-17|publisher=[[American Broadcasting Company|ABC News]]|accessdate=2008-09-29}}</ref> Laurie also earned [[Primetime Emmy Award]] nominations in 2005, 2007, 2008, 2009, 2010 and 2011.<ref name=08emmynoms>{{Наведена мрежна страница|work=[[Academy of Television Arts & Sciences]]|date=2008-07-17|url=http://cdn.emmys.tv/awards/2008pte/60thpte_noms.php|title=60th Primetime Emmy Awards|accessdate=2008-07-25}}</ref><ref name="07emmynoms">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.emmys.org/awards/2007pt/59thnominations.php|title=59th Primetime Emmy Awards|accessdate=2008-03-02|work=[[Academy of Television Arts & Sciences]]}}</ref><ref name="09noms">{{Наведена мрежна страница |url=http://cdn.emmys.tv/awards/2009ptemmys/61stemmys_noms.php |title=61st Primetime Emmy Awards |accessdate=2009-07-16|date=2009-07-16 |work=[[Academy of Television Arts & Sciences]]}}</ref>
== Историја на ликот ==
Хаус е роден на 15 мај 1959 година и е син на [[List of House characters#Џон и Блит Хаус|Џон и Блит Хаус]] ([[Р. Ли Ерни]] и [[Диан Бејкер]]) <ref name="birthmarks">{{cite episode| title = Birthmarks| episodelink = Birthmarks| series = [[House (TV series)|House, M.D.]]|airdate = 2008-10-14| season = 5| number = 4}}</ref> <!--His NJ driver's licence in "Two Stories" seems to trump any other claim...--> Хаус е „дете на војската“, татко му бил воздухопловец на [[United States Marine Corps|Marine Corps]] и во текот на детството на Хаус, тој често бил префрлан од една во друга база.<ref name="daddy's boy">{{cite episode| title = Daddy's Boy| episodelink = Daddy's Boy (House episode)| series = House, M.D.|airdate = 2005-11-08| season = 2| number = 5}}</ref> [[Египет]] бил едно од местата каде татко му бил стациониран и таму Хаус го развил својот восхит кон [[археологијата]] и ловење богатства.<ref name="clueless">{{cite episode| title = Clueless| episodelink = Clueless (House episode)| series = House, M.D.|airdate = 2006-03-28| season = 2| number = 15}}</ref> стациониран и таму Хаус го развил својот восхит кон археологијата и ловење богатства. Друго место била Јапонија, каде, на 14 години, по еден инцидент при качување карпи со пријател, Хаус го открива своето идно занимање. Тој бил сведок на почитта дадена на [[Burakumin|''buraku'']] доктор кој успеал да го реши случајот кој ниту еден доктор не можел.<ref name="comaguy">{{cite episode| title = Son of Coma Guy| episodelink = Son of Coma Guy| series = House, M.D.|airdate = 2006-11-14| season = 3| number = 7}}</ref> Тој, исто така поминал некое време на Филипинити каде му била извршена дентална операција. Хаус ја сака мајка му но го мрази татко му и намерно ги одбегнува двајцата родители.<ref name="daddy's boy" /> Во еден момент, Хаус раскажува како неговите родители го оставале кај баба му, чии казни претставувале злоупотреба.<ref name="oneday" /> Сепак, тој, подоцна признава дека татко му бил тој кој го злоупотребувал. {{cite episode| title = One Day, One Room| episodelink = One Day, One Room| series = House, M.D.|airdate = 2007-01-30| season = 3| number = 12}}</ref> Поради злоупотребата, Хаус никогаш не поверувал дека Џон Хаус му е билошки татко и на 12 години, приметил дека пријател на семеството има ист вроден белег како него и заклучил дека тој е неговиот татко.<ref name="birthmarks" /> Во епизодата „Birthmarks“ од петатта сезона, Хаус нарачува [[DNA profiling|ДНК тест]] за да ја спореди неговата со таа на Џон и резулатите покажуваат дека тој не му е татко.<ref name="birthmarks" /> Во епизодата „Love is Blind“ од осмата сезона, откако Хаус ќе направи втор ДНК тест да ја спореди неговата со ДНК-та на човекот кој го смета за неговиот билошки татко, Томас Бел тој дознава дека и тој не му е татко. Идентитетот на неговиот вистински татко е непознат.
Хаус прво се запишал на додипломски студии на Универзитетот Џонс Хопкинс. Пред целосно да се посвети на неговата дисциплина, тој размислува да прави [[докторат]] од [[физика]].<ref name="vicodin" /> Тој бил примен на Медицинскиот факултет на Џонс Хопкинс и бил одличен за време на неговиот престој овде. Тој бил меѓу првите кои се натпреварувале за престижното и конкурентско место за стажирање во Клиниката Мејо, но, за време на неговите студии тој е фатен дека препишува и како резултат на ова тој е избркан од Џонс Хопкинс.<ref name="distractions" /> Додека се жалел за неговото исклучување од Џонс Хопкинс, тој се запишал на Медицински факулет на Универзитетот во Мичиген, каде, додека работел во книжара, тој ја запознал [[Лиса Кади]] ([[Лиса Еделстајн]]).<ref name="humpty">{{cite episode| title = Humpty Dumpty| episodelink = Humpty Dumpty (House episode)| series = House, M.D.|airdate = 2005-09-27| season = 2| number = 3}}</ref> Лиса ќе биде идната работодавачка на Хаус и девојка и со која, според неговите зборови, ќе помине со неа и ќе и даде сè што побарала.<ref name="Top Secret">{{cite episode| title = Top Secret | episodelink = Top Secret (House episode)| series = House, M.D.| airdate = 2007-03-27| season = 3| number = 16}}</ref> . По процесот на жалба, тој е одбиен и не може да се врати во Џон Хопкинс. За време на една медицинска конференција во [[Њу Орлеанс]], на која тој ќе присуствува кратко откако ќе дипломира, Хаус го запознава својот најдобар другар [[James Wilson (House)|д-р Џејмс Вилсон]]. Вилсон, кој во тоа време поминувал низ развод,<ref name="birthmarks" /> ќе скрши огледало и ќе започне тепачка во бар откако еден човек постојано ќе ја пушта "[[Leave a Tender Moment Alone]]" на џубокс.<ref name="birthmarks" /> Хаус ќе плати за штетата, ќе му плати кауција и ќе најми адвокат да му го исчисти името на Вилсон (кој нема да успее во тоа), со што ќе започне нивната професионален и приватен однос.<ref name="birthmarks">{{cite episode | title = Birthmarks| episodelink = Birthmarks | series = House, M.D. | airdate = 2008-10-14 |credits=[[Doris Egan|Egan, Doris]]; [[David Foster|Foster, David]]| season = 5| number = 4}}</ref> Хаус, со тек на време ќе стане лиценциран diagnostician со двојна специјализација - [[заразни болести]] и [[нефрологија]].<ref name="razor">{{cite episode| title = Occam's Razor| episodelink = Occam's Razor| series = House, M.D.|airdate = 2004-11-30| season = 1| number = 2}}</ref>
Отприлика десет години подоцна, пред почетокот на серијата, Хаус започнува врска со Стејси Ворнер ([[Села Вард]]),адвокат, откако таа ќе го погоди за време на еден пејнтбол меч помеѓу адвокати и доктори.<ref name="comaguy" /> Пет години подоцна, за време на една голф игра, Хаус ќе има несреќа која ќе резултира со изумирање на мускулот на неговата десна нога.Неговата повреда, три дена ќе биде погрешно дијагнозирана поради тоа што лекарите сметаат дека тој покажува знаци на зависник од лекови. Најпосле, Хаус сам ќе постави дијагноза за неговата повреда.<ref name="threestories" /> [[Аневризма]] во неговиот бут ќе се згрутчи и ќе предизвика неговиот мускул да стане [[necrosis|некротично]].<ref name="threestories" /> Хаус ќе побара анализа на мртвиот мускул со цел да се врати циркулацијата во останатиот дел на ногата со што ризикува да му откажат органите и да добие срцев удар.<ref name="threestories" /> Тој е спремен да издржи ужасни пост-оперативно болки само за да ја задржи функцијата на ногата.<ref name="threestories" />
Сепак, откако ќе биде подложен на хемиски индуцирана [[кома]] за да ги преспие најголемите болки, Ворнер, заменикот на Хаус ќе се спротистави на желбите на Хаус и ќе одобри побезбедна хируршка интервенција со која ќе му се отстрани само мртвото ткиво.<ref name="threestories" /> Ова ќе резултира со делумно губење на функцијата на ногата и го остава Хаус со помали, но сериозни болки до крајот на животот.<ref name="threestories" /> Хаус не може да и прости на Стејси за донесување на оваа одлука која подоцна ќе биде причината поради која таа ќе го напушти.<ref name="threestories">{{cite episode| title = Three Stories| episodelink = Three Stories (House episode)| series = House, M.D.|airdate = 2005-05-17| season = 1| number = 21}}</ref> Хаус сега пати од [[хронични болки]] во неговиот бут и користи [[бастун (tool)|бастун]] да му помогне при одењето. Исто така, тој често користи викодин за да ги олесни болките.<ref name="pilot" /> Откако ќе претрпи нервен слом, со помош на психијатриска помош, Хаус ќе успее да ја прекине својата зависност. Кога Ворнер ќе се појави во првата сезона, таа е омажена со Марк Ворнер, советник од средно школо.<ref name="honeymoon">{{cite episode| title = Honeymoon| episodelink = Honeymoon (House episode)| series = House, M.D.|airdate = 2005-05-24| season = 1| number = 22}}</ref> Иако таа и Хаус ќе имаат кратка афера во втората сезона, тој најпосле ќе и каже да се врати кај нејзиниот сопруг со што ќе ја уништи.
На почетокот на третата сезона, откако ќе се подложи на [[кетамин]] третман, Хаус привремено ќе му се врати целосна функција на ногата и тој ќе може да оди и трча.<ref name="meaning">{{cite episode| title = Meaning | episodelink = Meaning (House)| series = House, M.D.| airdate = 2006-09-05| season = 2| number = 1}}</ref> Сепак, хроничните болки ќе му се вратат и тој продожува да зема лекарства и да го користи бастунот.<ref name="consent">{{cite episode| title = Informed Consent | episodelink = Informed Consent (House)| series = House, M.D.|airdate = 2006-09-19| season = 3| number = 3}}</ref>
На една рутинска посета на клиниката, еден полициски детектив, Мајк Тритер е примен од Хаус. Тритер го набљудува Хаус како зема викодин за болките и тврди дека тоа е причината поради која тој е непристоен и насилник. Тритер верувајќи дека докторите би требало да бидат поодговорни додека работат со медицина, тој решава да започне правна постапка против Хаус за сомневање за злоупотреба на лекови. Во истрагата полека ги вмешуваат Кади, Вилсон и тимот на Хаус и се користат ектремни мерки за да добијат информации од нив. Хаус, за да може да ја прифати понудата да ја задржи својата лиценца, е принуден на одвикнување од викодин. Но Хаус не може да ја поднесе болката па затоа оди предалеку кога краде оксикодон од еден пациент на Вилсон кој умрел, со што Тритер го добива она што му е потребно за да го испрати Хаус на суд. На сослушувањето, судијата одлучува дека Хаус не е опасен за општеството и начинот на кој тој се справува со болката на ногата не е толку сериозен како што го прикажал Тритер. Оваа пресуда се донесува откако Кади ќе произведе доказ со што извршува кривоклетство само за да го спаси Хаус од затвор.
За време на петатта сезона, Хаус откако ќе почне да зема [[метадон]], повторно ја враќа функцијата на ногата но наскоро престанува откако за малку ќе убие пациент поради некарактеристична медицинска грешка. На крајот на петатта сезона, употребата на викодин достигнува ниво каде тој започнува да халуцинира за поранешен кандидат за работа и за врска со Кади. Кога Хаус ќе сфати дека викодинот му предизвикува халуцинации и му го презема животот тој се пријавува во Психијатриската болница Mayfield. На почетокот на шестата сезона, по некое време поминато во болницата, со помош на д-р Дерил Нолан, Хаус наожа други начини да се справи со болката и со други аспекти од неговиот живот. Тринаеска и Вилсон откриваат дека Хаус е одличен готвач, припишувајќи го ова на тоа дека Хаус ги смета состојките во готвењето како хемиски состојки.
Хаус, евентуално открива дека медицината е единственото нешто кое му помага против болките. Откако ќе дијагностицира пациент преку интернет за неговиот тим (без нивно знаење) и ќе и покаже на докторката Нолан дека така му се намалува болката, Нолан предлага тој да се врати на работа.<ref>[TV Guide House recaps|http://www.tv.com/house/epic-fail/episode/1296797/recap.html?tag=episode_recap;recap {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20091003020339/http://www.tv.com/house/epic-fail/episode/1296797/recap.html?tag=episode_recap%3Brecap |date=2009-10-03 }}] episode 5,15</ref>
Во седмата сезона, Кади, која во овој момент му е девојка на Хаус, има средба со смртта што го враќа Хаус на употребата на викодин за да може да се справи со стравот дека ќе ја изгуби. При крајот на седмата сезона, дознава дека експерименталниот лек кој го користел предизвикач фатален канцероген тумор кај сите лабораториски стаорци. Тој си прави [[томографија]] и наоѓа три тумори близу површината на кожата на ногата. Оди дома, ја чисти бањата и си прави операција на себе да ги извади туморите.<ref name="hours">{{cite episode| title = After Hours | episodelink = After Hours (House)| series = House, M.D.|airdate = 2011-05-16| season = 7| number = 22}}</ref>
Во осмата сезона, откако Хаус ќе удри со неговата кола во куќата на Кади, тој оди во затвор. Откако еден затвореник ќе го натера да украде 20 пилули викодин или че го убие, Хаус сфаќа дека потребата за викодин му е слабост. Низ текот на осмата сезона, употребата на викодин станува почеста од пред петатта сезона.
Првата епизода од последната сезона, делумно открива што би правел затворениот Хаус наместо медицина, откривајќи ја [[физиката]] како неговата друга способност.<ref name="vicodin">{{cite episode| title = Twenty Vicodin| episodelink = Twenty Vicodin| series = House, M.D.|airdate = 2011-10-3| season = 8| number = 1}}</ref> Епизодата „Body & Soul“ го потврдува ова со повикување на текст за [[честична физика]] помеѓу неговите книги, како што кажала неговата тогашна жена Доминика Петрова ([[Каролина Видра]]).<ref name="body&soul">{{cite episode| title = Body & Soul| episodelink =| series = House, M.D.|airdate = 2012-04-23| season = 8| number = 18}}</ref> Во финалето на сезоната, Хаус ја лажира својата смрт со што повторно се откажува од работењето со медицина, само за да ги помине со [[James Wilson (House)|д-р Џејмс Вилсон]] ([[Роберт Шон Ленард]])последните пет месеци од неговиот живот. Тој го прави ова и за да избегне повторно враќање во затвор бидејќи тој уништил[[апарат за магнетна резонанца]] во шега кој не успеала. Серијата завршува со Хаус и Вилсон на мотори како возат накај селото додека [[Robert Chase|д-р Роберт Чејс]] ([[Jesse Spencer]]) го презема одделот на Хаус.<ref name="everybody dies">{{cite episode| title = Everybody Dies| episodelink = Everybody Dies (House)| series = House, M.D.|airdate = 2012-05-21| season = 8| number = 22}}</ref>
== Карактер ==
Хаус често го покажува својот зајадлив карактер и желбата да ги задева луѓето и да им ги исмева слабостите.<ref name="scorn"/> Хаус прецизно ги дознава мотивите и историјата на луѓето од аспект на нивниот карактер, изглед и однесување.<ref>{{Наведена мрежна страница| last =Holland| first =Roger| title =House: Season Four Premiere| publisher =PopMatters| date =2006-05-01| url =http://www.popmatters.com/pm/tv/reviews/48955/house/| accessdate =2007-09-27| archive-date =2008-07-24| archive-url =https://web.archive.org/web/20080724065009/http://www.popmatters.com/pm/tv/reviews/48955/house/| url-status =dead}}</ref> Неговиот пријател и колега Вилсон вели дека иако некои доктри имаат "[[месија комплекс]]" т.е. чувствуваат потреба да го „спасат светот“, Хаус има „рубиков комплекс“,односно тој чувствува потреба да ја „реши загатката“.<ref name="romantic">{{Наведена мрежна страница|url= http://blogcritics.org/archives/2007/10/30/114407.php|title= Dr. Gregory House: Romantic Hero|accessdate= 2008-02-09|author= Burnett, Barbara|date= 2007-10-30|publisher= [[Blogcritics]]|archive-date= 2009-01-31|archive-url= https://web.archive.org/web/20090131231324/http://blogcritics.org/archives/2007/10/30/114407.php|url-status= dead}}</ref> Хаус најчесто чека колку е можно повеќе додека да ги запознаа своите пациенти.<ref name="scorn" /> Но кога го прави тоа тој покажува нетипичен[[Doctor-patient relationship|однос кон пациентите]] и користи невообичаени третмани.<ref>{{наведени вести|url=http://blogs.usatoday.com/betterlife/2008/09/find-better-bed.html|title=Find better bedside manner|work=USA Today|author=Kelley, Sue|date=2008-09-18|accessdate=2009-04-04|archiveurl=http://web.archive.org/web/20080921044302/http://blogs.usatoday.com/betterlife/2008/09/find-better-bed.html|archivedate=2008-09-21}} {{Dead link|date=April 2012|bot=H3llBot}}</ref> Сепак, тој ги импресионира со брзото и прецизно дијагностицирање иако наизглед тој не им обраќа внимание.<ref name="consent" /> Оваа вештина е демонстрирана во сцената кога Хаус, на пат кон болничката клиника, ги дијагностицира сите пациенти во чекалната за нешто повеќе од една минута.<ref name="sports">{{cite episode| title = Sports Medicine| episodelink = Sports Medicine (House episode)| series = House, M.D.|airdate = 2005-02-22| season = 1| number = 12}}</ref> Критичарите го објаснуваат ликот со зборовите: „лесно менува расположение“, „огорчен“, „непријателски настроен“, мизантроп“, „циничен“, „намќор“, „недицсиплиниран“, „анархист“, „социопат“ и „скаперник“. Според The Global Language Monitor, скаперник е најдобриот начин за да се опише овој лик.
Лори го опишува Хаус како лик кој одбива да ја „почитува класичната побожност на модерниот живот“ и очекува да открие ретка дијагноза кога лекува пациент.<ref name="fullhouse" /><ref name="badmood" /> Како главен лик, многу аспекти од неговиот карактер се спротивни од она што се очекува од еден [[physician|доктор]].<ref name="scorn">{{Наведено списание| last=Poniewozik| first=James| date=2004-11-22| title=Scorn is the Best Medicine| magazine=Time| publisher=Time Inc.| url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,995688,00.html| issn=0040-781X| accessdate=2007-09-28| journal=| archive-date=2013-08-17| archive-url=https://web.archive.org/web/20130817042515/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,995688,00.html| url-status=dead}}</ref> Извршниот продуцент Кејти Џејкобс гледа на Хаус како статичен карактер кој е навикнат да живее во мизерија. Џејкобс вели дека и Вилсон, неговиот единствен пријател, и Хаус одбегнуваат сериозни и зрели врски, што ги зближува уште повеќе. Ленард вели дека д-р Вилсон е еден од малкуте кои своеволно се дружат со Хаус бидејќи тој може слободно да го критикува.
Иако, ексцентричното однесување на Хаус често погрешно се припишува на хроничните болки во неговата нога, и Стејси и Кади велат дека тој бил истиот и пред повредата.<ref name="honeymoon" /><ref name="needtoknow">{{cite episode| title = Need to Know| episodelink = Need to Know (House episode)| series = House, M.D.|airdate = 2005-02-07| season = 2| number = 11}}</ref> За да се справи со хроничните болки во ногата, Хаус зема викодин секој ден и како последица на ова тој станува зависен од лекот.<ref>{{наведени вести| last=Kristine| first=Diane| publication-date=2005-10-24| title=Constructing House: An Interview With House, M.D. Writer Lawrence Kaplow| periodical=Blog Critics| url=http://blogcritics.org/archives/2005/10/24/213107.php| accessdate=2007-10-12}}</ref> H. Тој одбива да прифати дека е зависен („јас немам проблем со спраување со болката туку имам проблем со болката“).<ref name="razor">{{cite episode| title= Occam's Razor| episodelink= Occam's Razor (House episode)| series= House, M.D.| serieslink= House (TV series)| airdate = 2004-11-30| season = 1| number = 3}}</ref> Сепак, откако за да победи на облог со Кади тој поминува цела недела без да се напие лек, сфаќа дека е зависен но вели дека тоа не е проблем бидејќи не му влијае на работата и животот.<ref name="Detox">{{cite episode| title = Detox| episodelink = Detox (House episode)| series = House, M.D.|airdate = 2005-02-15| season = 1| number = 11}}</ref> Во сезоната од 2009 година, Хаус е подлегнат на детоскицкација и овде може да се каже дека неговата зависност се намалува.<ref name="WAD">{{cite episode|title=Words and Deeds|episodelink=Words and Deeds|series=House, M.D.|network=[[Fox Broadcasting Company|Fox]]|airdate=2007-01-01|season=3|number=10}}</ref> Сепак, во осмата сезона изгледа дека Хаус сепак ја надминал зависноста.<ref name="Addiction">{{cite episode|title=Broken|episodelink=Broken (House)|series=House, M.D.|network=[[Fox Broadcasting Company|Fox]]|airdate=2009-09-21|season=6|number=01}}</ref> творецот на ''Хаус'', [[Дејвид Шор]] во 2006 година за ''[[Seattle Times]]'' iизјавил дека викодинот „станува помалку корисна алатка за борбата против болката а тоа нешто со кое мора да се справат и да продолжат да истражуваат“.<ref>{{наведени вести|title=Doctors find little humor in TV's handling of painkillers|url=http://seattletimes.nwsource.com/html/television/2002820070_tvdrugs22.html|author=Holston, Noel|publisher=The Seattle Times|accessdate=2008-12-18 | date=February 22, 2006}}</ref>
Хаус отворено зборува за порнографија.<ref name="Babies">{{cite episode| title = Babies & Bathwater| episodelink = Babies & Bathwater| series = House, M.D.|airdate = 2005-04-19| season = 1| number = 18}}</ref> Во епизодата „Lines in the Sand“ тој одговара на флертувањето од женски малолетен пациент.<ref name="lines">{{cite episode| title = Lines in the Sand| episodelink = Lines in the Sand (House)| series = House, M.D.|airdate = 2006-09-26| season = 3| number = 4}}</ref> Тој често ги користи услугите на проститутките.<ref name="distractions" /><ref name="playboy">{{наведени вести|title=Playboy Interview: Hugh Laurie|work=[[Playboy (magazine)|Playboy]]|pages=31–36 + 105|author=Hochman, David|date=February 2009}}</ref><ref name="quesera">{{cite episode| title = Que Sera Sera| episodelink = Que Sera Sera (House)| series = House, M.D.}}</ref> Тој исто така сака да се коцка, често правејќи облози.
Хаус е [[Multilingualism|полиглот]],зборува [[English language|англиски]], [[Spanish language|шпанси]],<ref name="humpty" /> [[Russian language|руски]],<ref name="FallFromGrace">{{cite episode| title = Fall From Grace | episodelink = Fall from Grace (House)| series = House, M.D.|season = 7| number = 17}}</ref> [[Portuguese language|португалски]],<ref name="fidelity">{{cite episode| title = Fidelity| episodelink = Fidelity (House)| series = House, M.D.| season = 1| number = 7}}</ref> [[Standard Hindi|хинди]],<ref name="distractions"/> and [[Standard Mandarin|мандарински]].<ref name="SleepingDogsLie">{{cite episode| title = Sleeping Dogs Lie | episodelink = Sleeping Dogs Lie (House)| series = House, M.D.|season = 2| number = 18}}</ref> Слуша [[џез]], свири [[пијано]] како и Хју Лори и има интерес за стари електрични гитари. Игра [[видео игри]] и гледа [[сапунска опера]]. Тој е навивач на [[Philadelphia Phillies]] и [[Philadelphia Flyers]]. Хаус (како и Лори) е мотоциклист. Вози Honda CBR1000RR Fireblade, со регистарски таблички Y91 како што е прикажано во епизодите „Swan Song“, „Help Me“ и „Post Mortem“ и непознати американски седани. Заедно со Вилсон посетуваат [[monster truck]] трки.
Хаус е [[атеист]].{{citation needed|date=October 2012}}Тој отворено и неуморно им се потсмева на колегите и пациентите кои покажуваат каква било верба во религијата, тврдејќи дека тие верувања се нелогични. Тој не верува во живот по смрт бидејќи смета дека е подобро да верува дека животот „не е само тест“.<ref name="threestories" /> “. Сепак во епизодата „97 Seconds“ тој покажува доволен интерес за можноста за живот по смртта и за да дознае тој прави да го удри струја. Тој не е задоволен од резултатите и ја негира можноста за живот по смрт.<ref>{{cite episode| title = 97 Seconds | episodelink = 97 Seconds (House)|series = House, M.D.|airdate = 2007-10-09| season = 4| number = 3}}</ref> Ова е еден од примерите кои покажува дека тој е спремен да се подлегне на разни експерименти и ризични медицински процедури во име на вистината. Во текот на серијата тој го оспорува ефектот на лекот за [[мигрена]] со тоа што тој ќе си предизвика мигрена и ќе ги контролира ефектите со лекови,<ref name="distractions" /> ќе подлегне на трансфузија на крв за да помогне со дијагнозата и ќе се предозира со [[physostigmine]] за да си ја подобри меморијата откако ќе добие повреди на главата со што срцето ќе престане да му чука па накај ќе подлегне на големи симулации на мозокот.<ref name="YDWTK">{{cite episode| title = You Don't Want To Know| episodelink = You Don't Want To Know (House episode)|credits=[[David Shore|Shore, David]]; Hass, Sara|series = House, M.D.|airdate = 2008-11-20| season = 4| number = 8|accessdate=2008-11-01}}</ref><ref name="HH">{{cite episode| title = House's Head| episodelink = House's Head|credits=[[David Shore|Shore, David]]; [[Peter Blake (writer)|Blake, Peter]]; [[Doris Egan|Egan, Doris]]; Friend, Russel; Lerner, Garett; [[David Foster|Foster, David]]|series = House, M.D.|airdate = 2008-05-12| season = 4| number = 15|accessdate=2008-11-16}}</ref><ref name="WH">{{cite episode| title = Wilson's Heart| episodelink = Wilson's Heart|series = House, M.D.|airdate = 2008-05-19| season = 4| number = 16|accessdate=2008-11-16}}</ref>
Хаус често вели „Секој лаже“ но на шега кажува дека лажел кога го кажал тоа во финалето на првата сезона. Иако оваа изјава може да се смеши си „лажго парадоксот“, Хаус не направи парадокс изјавувајќи го ова. .<ref name="fullhouse">{{наведени вести| last = Jensen| first = Jeff| date = 2007-04-06| title = Full 'House'|newspaper = [[Entertainment Weekly]]| pages=44–47| url =http://www.ew.com/ew/article/0,,20016394,00.html| accessdate = 2007-09-12}}</ref> Тој ја критикува социјалната етикета за недостаток на рационална цел и полезност.<ref name="lines" /> Во првата епизода од првата сезона д-р Камерон вели дека „Хаус не верува во преправање.. па затоа го кажува она што го мисли“. .<ref>{{наведени вести|url=http://www.variety.com/review/VE1117925545.html?categoryid=32&cs=1&p=0|title=House Review|author=Lowry, Brian|date=2004-11-15|publisher=''Variety''|accessdate=2008-12-23}}</ref> Во епизодата „Lines in the Sand“ од третата сезона, тој објаснува дека им завидува на аутистичните пациенти бидејќи тие можат да се откажат од ситниците кои мора да ги претрпат.<ref name="lines" /> Во истата епизода, д-р Вилсон вели дека Хаус можеби има [[Аспергеров синдром]], кој се карактеризира со неколку одлики кои ги има Хаус како потешкотии при прифаќање на целта на социјалните правила, недостаток на грижа за надворешниот изглед и отпор да се промени, иако подоцна тој му открива на Хаус дека не верува во ова и тврди дека оваа изјава била дел од тактиката за да го омекне мислењето на Кади за Хаус.<ref name="lines" /> Хаус е голем неконформист и не му е гајле како другите го гледаат.<ref name="badmood">{{наведени вести| last=Winters| first=Rebecca| publication-date=2005-09-04| title=Doctor Is in ... a Bad Mood| periodical=Time (magazine)| url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,1101308,00.html| issn=0040-781X| accessdate=2007-10-09}}</ref>. Низ серијата, тој покажува подбивен презир за авторитети.<ref name="Control">{{cite episode| title = Control | episodelink = Control (House)|series = House, M.D.| airdate = 2005-03-15| season = 1| number = 14}}</ref> Хаус покажува скоро постојана безобзирност за сопствениот изглед. Се облекува неформално во фармерки, маици и патики и одбегнува да го носи стандардниот бел мантил за пациентите да не можат да го препознаат дека е доктор.<ref name="pilot">{{cite episode| title = Pilot| episodelink = Pilot (House)| series = House, M.D.|airdate = 2004-11-16| season = 1| number = 1}}</ref><ref name="Control"/><ref name="p38" />
=== Социјално однесување ===
Хаус баш и нема социјален живот и неговиот единствен вистински пријател е д-р Џејмс Вилсон.<ref name="romantic" /><ref name="badmood" /> Вилсон го познавал Хаус пред повредата и тој се грижел за него кога неговата вркса со Стејси завршила<ref name="needtoknow">{{cite episode| title = Need to Know| episodelink = Need to Know (House)| series = House, M.D.|airdate = 2006-02-07| season = 2| number = 11}}</ref> Вселувањето на д-р Вилсон во станот на Хаус откако ќе завршил бракот во епизодата “Sex Kills“ покажува дека тој бара емоцијално прибежиште кај неговиот пријател.<ref name="Katie">{{наведени вести| last =Ryan| first =Maureen| title ='House'-a-palooze, Part 3: Katie Jacobs|newspaper = [[Chicago Tribune]]| date =2006-05-01| url =http://featuresblogs.chicagotribune.com/entertainment_tv/2006/05/houseapalooze_p.html| accessdate =2007-10-12}}</ref> Иако тие често ги критикуваат и анализираат своите мотиви, Вилсон ја ризикува својата кариера за да го заштити Хаус. Овде спаѓа прекинување на неговиот работен однос во првата сезона поради трудот на Едвард Волгер да го отпушти Хаус и нарушување на рабтата од детективот Мајкл Тритер во истрагата за користењето наркотици на Хаус.<ref name="Babies" /><ref>"Whac-a-Mole". House, M.D.. 2006-11-21. No. 8, season 3.</ref> На неколку наврати, нарекувајќи го најдобар пријател, тој тивко признава дека му е благодарен на Вилсон за неговото присуство. Кога Вилсон ќе даде отказ и ќе се отсели од Њу Џерси и ќе се откаже од пријателството со Хаус во премиерата на петатта сезона, Хаус е очаен за неговиот пријател па затоа најмува приватен детектив да го шпионира.<ref name="notcancer">{{cite episode| title = Not Cancer| episodelink = Not Cancer| series = House, M.D.|airdate = 2008-09-23| season = 5| number = 2}}</ref> TТие двајцата се смируваат на погребот на таткото на Хаус во сцена слична на нивната прва средба само што сега Вилсон, во момент на бес, ќе скрши стакло со шише алкохол. Во финалето на серијата, Хаус ја лажира своја смрт за да избегне одење во затвор и за да ги помине преостанатите пет месеци од животот на Вилсон кој е болен од рак.
Еделстајн вели дека и покрај зајадливиот карактер на Хаус, тој е лик кој е сигурен во луѓето околу себе. Еделстајн вели дека оваа особина е прикажана на неколку прилики во третата сезона во кои кариерата на Хаус е во опаснст поради истрагата на детективот Мајкл Тритер (Дејвид Морс), кој го апси за поседување наркотици.<ref name="FFL">{{cite episode|title=Fools for Love|episodelink=Fools for Love|series=House, M.D.|serieslink=House (TV series)|network=[[Fox Broadcasting Company|Fox]]|airdate=October 31, 2006|season=3|number=5}}</ref> Правните проблеми на Хаус завршуваат кога ликот на Еделстајн, Лиса Кади [[лажно сведочи]] на неговото сослушување.<ref name="WAD">{{cite episode|title=Words and Deeds|episodelink=Words and Deeds|series=House, M.D.|serieslink=House (TV series)|network=[[Fox Broadcasting Company|Fox]]|airdate=January 1, 2007|season=3|number=10}}</ref> Во петтата сезона, врската со Кади започнува да света кога тие не можат да ги скријат чувствата кои ги имаат еден за друг. Тие се бакнуваат во шестата епизода „Joy“ која е зачинета со романтична тензија помеѓу нив двајцата.<ref name="Joy" /> Вилсон смета дека, преселувањето на Кади во канцеларијата на Хаус, откако нејзината се реновира бидејќи е уништена од вооружен човек, е обид да се зближи со него. Тие двајцата се обидуваат да се оддалечат еден од друг со тоа што им прават штети на нивните канцеларии но ова ќе престане кога Хаус ќе направи невообичаено добар потег и ќе ја замоли мајката на Кади да и го испрати нејзиното биро од медицинското школо за нејзината нова канцеларија како изненадување. Кади е трогната од овој потег но се разочарува кога ќе го види со проститука која ја најмил тој само за да се шегува со Катнер и Тауб. Во последната епизода "[[Both Sides Now (House)|Both Sides Now]]" се дознава дека Хаус сака да има врска со Кади. Во истата епизода, тој е сигурен дека ја поминал ноќта со Кади и му го кажува тоа на д-р Вилсон следното утро. Сепак се дознава дека ова е психоза, предизвикана од прекумерното користење на викодин. Приказната за Хаус и Кади кулминира во последната епизода од шестата сезона „Help Me“ кога Кади ја откажува свршувачката со Лукас за да се соочи со неизбежното сознание дека таа цело време била вљубена во Хаус. Тие се бакнуваат откако ќе решат дека сакаат да се обидат да започнат вистинска врска. Сепак, во седмата сезона, оваа врска завршува кога Хаус повторно започнува да користи викодин кога ќе се соочи со можната неизлечива болест на Кади.
Хаус исто така е познат и како гребатор бидејќи често краде храна од Вилсон. Во епизодата „You Don’t Know What to Know“ додека тој се обидува да дознае зошто Тринаеска има грчеви, тој тврди дека и украл пари од новчаникот. Во истата епизода, Вилсон дознава дека крвната група на Хаус е АБ, универзалниот примател, покажувајќи ја неговата желба да земе сè што може. Во друга епзида, тој му откива на Вилсон дека некое време позајмува сè поголеми суми на пари од него без да му врати, за да дознае во кој момент тој ќе одбие да му позајми.
=== Сличности со Шелок Холмс ===
[[File:Paget holmes.png|thumb|right|House and Wilson's relationship mirrors Holmes and Watson's (pictured) relationship.]]
Низ серијата се појавуваат сличности помеѓу Хаус и познатиот измислен детектив [[Шерлок Холмс]].<ref name="EmmysHousecall">{{наведени вести|url=http://www.emmys.tv/events/2006/house-wrap.php|title=Hugh Laurie and Cast Make a House Call |last=Slate |first=Libby|work=[[Academy of Television Arts & Sciences]]|date=2006-04-17|accessdate=2008-12-23}}</ref> SШор објаснува дека тој отсекогаш бил обожавател на Шерлок Холмс и сметал дека индиферентноста која тој ја покажува кон своите клиенти е исклучителна.<ref name="hulu-developing the concept">{{Наведена мрежна страница|author=Shore, David|year=2006|url=http://www.hulu.com/watch/21606/house-house---developing-the-concept#s-p2-st-i1|title=Developing The Concept|work=[[Hulu.com]]|publisher=[[The Paley Center for Media]]|accessdate=2008-09-16|archive-date=2008-09-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20080913031621/http://www.hulu.com/watch/21606/house-house---developing-the-concept#s-p2-st-i1|url-status=dead}}</ref> Сличност е очигледна во различни елементи на сценариото на серијата како што е потпирањето на психологијата за да реши некој случај, неговото двоумење да прифати случај кој не му е интересен и истата адреса на Хаус и Холмс - [[221B Baker Street]].<ref name="fullhouse" /><ref>"[[Remorse (House)|Remorse]]". [[House (TV series)|House, M.D]]. 2010-01-25. No. 12, season 6.</ref> Друга сличност е што и двајцата лика се корисници на дрога (Хаус со години се бори со зависност од викодин, а Холмс рекреативно користи кокаин), успешна детоксикација, свирењето на музички инструмент (Холмс свири на виолина а Хаус свири на гитара, пијано, оргули и хармоника) and a talent for accurately deducing people's motives and histories from aspects of their personality and appearance.<ref name="HousewithoutHolmes">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tvsquad.com/2006/10/31/you-cant-have-house-without-a-holmes/|title=You can't have House without a Holmes|last=Ward|first=Julia|work=[[TV Squad]]|date=2006-10-31|accessdate=2009-04-05|archive-date=2018-09-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20180926135146/http://www.tvsquad.com/2006/10/31/you-cant-have-house-without-a-holmes/|url-status=dead}}</ref>
Шор исто така објаснува дека името House е игра од името Holmes преку фонетска сличност со зборот homes. Како Хаус така и Холмс имаат по еден вистински пријател, д-р Џејмс Вилсон односно д-р Џон Вотсон.<ref name="House-Holmes">{{наведени вести|title=House and Holmes parallels|date=January 2006|work=[[Radio Times]]|publisher=[[BBC Magazines]]|page=57|url=http://www.radiotimes.com/content/show-features/house/house-and-holmes-parallels/}}</ref> Ленард вели дека Хаус и неговиот лик биле првично наменети да ја играт улогата на Холмс и Вотсон во серијата иако тој верува дека тимот на Хаус ја презеле улогата на Вотсон.<ref name="RSL">{{Наведена мрежна страница| last =Ryan| first =Maureen| title ='House'-a-palooza, part 2: Robert Sean Leonard|work=[[Chicago Tribune]]| date =2006-05-01| url =http://featuresblogs.chicagotribune.com/entertainment_tv/2006/05/houseapalooza_p.html| accessdate =2007-10-12}}</ref> Шор, исто така вели дека д-р Хаус црпи инспирација од д-р Марк Шамберлен, професор на неврологија од Вашингтон Универзитетот во Сиетл и др. Џозеф Бел (кој бил учител на Артур Конан Дојл и на тој начин главна инспирација за создавањето на Холмс), кој имал способност, кога ќе влезе во чекална да ги дијагностицира сите што чекаат на ред без да им прозбори.<ref name="House-Holmes" /> Во последната епизода од втората сезона „No Reason“, Хаус е ранет од човек кој се вика Џек Мориари, има кое е слично со она на противникот на Шерлок Холмс, професорот Џејмс Мориарти. [[Professor Moriarty|Professor James Moriarty]];<ref name="HousewithoutHolmes" /><ref>{{Наведена мрежна страница| last=Kristine| first=Diane| date=2006-05-24| title=TV Review: House Season Finale - "No Reason"| work=Blog Critics| url=http://blogcritics.org/archives/2006/05/24/011244.php| accessdate=2007-10-09| archive-date=2008-09-11| archive-url=https://web.archive.org/web/20080911051928/http://blogcritics.org/archives/2006/05/24/011244.php| url-status=dead}}</ref> lИсто така, во петатта сезона, Вилсон го користи името Ирен Адлер за измислената љубовница на Хаус, кое е исто како и името на единствениот женски противник кој Холмс го сретнал.<ref>{{cite episode|title=Joy to the World|episodelink=Joy to the World (House)|series=House|network=[[Fox Broadcasting Company|Fox]]|airdate=2008-11-09|season=5|number=11}}</ref> the same name as the only female adversary Holmes ever encountered.<ref name="HousewithoutHolmes" />
344bz7zkk4wx9fmr7wfxz32s2vechpt
Велфис
0
1068964
4796671
4222911
2022-07-25T20:32:44Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Woelfis Dorfkirche.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Велфис
|Wappen = Wappen Woelfis.png
|lat_deg = 50 |lat_min = 48 |lat_sec = 33
|lon_deg = 10 |lon_min = 46 |lon_sec = 46
|Lageplan = Wölfis in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Höhe = 405
|Fläche = 29.36
|Einwohner = 1618
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99885
|Vorwahl = 03624
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 081
|Adresse = Марктплац 1<br />99885 Ордруф
|Website = [http://www.ohrdruf.de/woelfis.htm/ www.ohrdruf.de/woelfis.htm]
|Bürgermeister = Томас Рајнхарт
}}
'''Велфис''' ({{lang-de|Wölfis}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
ormmmmncqe5sq3tzw5j8no0qwjzk9k1
Грефенхајн
0
1068966
4796679
4222912
2022-07-25T20:36:29Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Kirche Gräfenhain.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Грефенхајн
|Wappen = Wappen_Graefenhain.png
|lat_deg = 50 |lat_min = 49 |lat_sec = 11
|lon_deg = 10 |lon_min = 42 |lon_sec = 7
|Lageplan = Gräfenhain in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Höhe = 420
|Fläche = 19.39
|Einwohner = 1449
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99887
|Vorwahl = 03624
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 032
|Adresse-Verband = Марктплац 1 <br />99885 Ордруф
|Bürgermeister = Ингрид Мелер
|Partei = SPD
}}
'''Грефенхајн''' ({{lang-de|Gräfenhain}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
cdadi0z7r8q83dpmegk7nkoxs854nh8
Луизентал
0
1068970
4796690
4222914
2022-07-25T20:42:18Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = GTH LUISENTHL KIRCHE.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Луизентал
|Wappen = Luisenthal Wappen.png
|lat_deg = 50 |lat_min = 47 |lat_sec = 5
|lon_deg = 10 |lon_min = 43 |lon_sec = 18
|Lageplan = Luisenthal in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Höhe = 450
|Fläche = 30.59
|Einwohner = 1388
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99885
|Vorwahl = 036257
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 044
|Adresse = Марктплац 1<br />99885 Ордруф
|Website = [http://www.luisenthal.de/ www.luisenthal.de]
|Bürgermeister = Гинтер Јобст
|Partei = SPD
}}
'''Луизентал''' ({{lang-de|Luisenthal}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
a3k784ey3devws7ufmxz1s19eonx30l
Табарц
0
1068974
4796698
4619641
2022-07-25T20:45:56Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Kirche Tabarz.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Табарц
|Wappen = Wappen Tabarz.svg
|lat_deg = 50 |lat_min = 52 |lat_sec = 57
|lon_deg = 10 |lon_min = 30 |lon_sec = 48
|Lageplan = Bad Tabarz in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Höhe = 400-440
|Fläche = 21.15
|PLZ = 99891
|PLZ-alt = 5808
|Vorwahl = 036259
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 064
|Straße = Теодор-Нојбауер-Парк 1
|Website = [http://www.tabarz.de/ www.tabarz.de]
|Bürgermeister = Матијас Клем
|Partei = SPD
}}
'''Табарц''' ({{lang-de|Tabarz}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]]. Претставува зимски туристички центар и терминал на руралниот трамвај низ [[Тириншка Шума|Тириншката Шума]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
[[Категорија:Бањски градови во Германија]]
efnnlhglwflsu0p56mr97zzo2iiyznr
Драј Глајхен
0
1068979
4796684
4675761
2022-07-25T20:38:50Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Mühlburg1.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Замок во Драј Глајхен
|Art = Gemeinde
|Wappen =
|lat_deg = 50 |lat_min = 52 |lat_sec =
|lon_deg = 10 |lon_min = 49 |lon_sec =
|Lageplan = Drei Gleichen in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Gotha
|Höhe =
|Fläche = 57.82
|Einwohner = 5375<!-- Bitte nicht per Hand aktualisieren: [[Wikipedia:WikiProjekt_Kommunen_und_Landkreise_in_Deutschland/Einwohnerzahlen]] -->
|Stand = 2007-12-31
|PLZ = 99869
|Vorwahl = 036202 + 036256
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 086
|Adresse = Hauptstraße 38<br />99869 Wandersleben
|Website = [http://www.drei-gleichen.de/ www.drei-gleichen.de]
|Bürgermeister =
}}
'''Драј Глајхен''' ({{lang-de|Drei Gleichen}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]]. Била создадена на 1 јануари 2009 со спојување на поранешните општини [[Грабслебен]], [[Милберг (Тирингија)|Милберг]], [[Зеберген]] и [[Вандерслебен]]. Од мај 1992, овие општини соработувале во [[Општинска заедница|општинската заедница]] ''Драј Глајхен''. Оваа општинска заедница била распуштена на 1 јануари 2009. Општината е именувана по трите слични замоци помеѓу [[Гота]] и [[Ерфурт]], кои се наречени „drei Gleichen“.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
35ti6b3yhy0yq86rptfycg8hy5wc5j3
Кравинкел
0
1069072
4796689
4222922
2022-07-25T20:41:14Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Crawinkel-Kirche-2.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Кравинкел
|Wappen = Wappen_Crawinkel.png
|lat_deg = 50 |lat_min = 47 |lat_sec = 0
|lon_deg = 10 |lon_min = 47 |lon_sec = 0
|Lageplan = Crawinkel in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Höhe = 469
|Fläche = 25.27
|Einwohner = 1633
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99330
|Vorwahl = 03624
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 008
|Adresse = Марктплац 1<br />99885 Ордруф
|Website = [http://www.crawinkel.de/ www.crawinkel.de]
|Bürgermeister = Штефан Шамбах
}}
'''Кравинкел''' ({{lang-de|Crawinkel}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
f50i5oz9ohxrces4iyzdjoh6dfsm9aa
Несе-Апфелштет
0
1069079
4796692
4222924
2022-07-25T20:43:38Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|Name =
|image_photo = Apfelstädt-von-Süd-2.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Несе-Апфелштет
|Wappen =
|lat_deg = 50 |lat_min = 55 |lat_sec = 0
|lon_deg = 10 |lon_min = 55 |lon_sec = 0
|Lageplan = Nesse-Apfelstädt_in_GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Höhe = 265
|Fläche = 39.47
|Einwohner = 6112
|Stand = 2008-12-31
|PLZ = 99192
|Vorwahl = 036202, 036208
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16067087
|Adresse-Verband = Цинцендорфштрасе 1<br />99192 Нојдитендорф
|Website =
|Bürgermeister =
|Partei =
}}
'''Несе-Апфелштет''' ({{lang-de|Nesse-Apfelstädt}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]]. Била создадена на 1 декември 2009 преку спојување на претходните независни општини [[Апфелштет]], [[Гамштет]], [[Ингерслебен (Тирингија)|Ингерслебен]] и [[Нојдитендорф]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
hgi0vqu4wgn84d5s2k4l3ycncbbwbly
Петрирода
0
1069158
4796694
4222929
2022-07-25T20:44:06Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Petriroda-Kirche-1.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Петрирода
|Wappen = Wappen Petriroda.png
|lat_deg = 50 |lat_min = 52 |lat_sec = 4
|lon_deg = 10 |lon_min = 42 |lon_sec = 05
|Lageplan = Petriroda in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Апфелштетауе
|Höhe = 365
|Fläche = 3.15
|Einwohner = 350
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99887
|Vorwahl = 036253
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 054
|Adresse = Тамбахер Штрасе 2<br />99887 Георгентал
|Website = [http://www.vg-apfelstaedtaue.de/ www.vg-apfelstaedtaue.de]
|Bürgermeister = Марсел Шенау
}}
'''Петрирода''' ({{lang-de|Petriroda}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
lneourmsc1yxxcttu7nndtrjorik4fa
Емлебен
0
1069160
4796685
4222930
2022-07-25T20:39:18Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Emleben-Kirche-2.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Емлебен
|Wappen = Wappen_Emleben.png
|lat_deg = 50 |lat_min = 54 |lat_sec = 0
|lon_deg = 10 |lon_min = 42 |lon_sec = 0
|Lageplan = Emleben in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Апфелштетауе
|Höhe = 340
|Fläche = 10.98
|Einwohner = 814
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99869
|Vorwahl = 03621
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 013
|Adresse-Verband = Тамбахер Штрасе 2 <br />99887 Георгентал
|Website = [http://www.vg-apfelstaedtaue.de/ www.vg-apfelstaedtaue.de]
|Bürgermeister = Норберт Штецер
}}
'''Емлебен''' ({{lang-de|Emleben}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
poy1m018rwtmd25fugt8rguxls1hkr3
Георгентал
0
1069162
4796673
4222931
2022-07-25T20:33:55Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Georgenthal Klosterkirche.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Георгентал
|Wappen = Wappen Georgenthal.png
|lat_deg = 50 |lat_min = 49 |lat_sec = 0
|lon_deg = 10 |lon_min = 40 |lon_sec = 0
|Lageplan = Georgenthal in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Апфелштетауе
|Höhe = 390
|Fläche = 28.81
|Einwohner = 2656
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99887
|Vorwahl = 036253
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 025
|Adresse = Тамбахер Штрасе 2
|Website = [http://www.georgenthal.de/ www.georgenthal.de]
|Bürgermeister = Петер Шнајдер
}}
'''Георгентал''' ({{lang-de|Georgenthal}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
9hng5beix8t8910q2qy14czb16irl2s
Херенхоф
0
1069164
4796703
4222932
2022-07-25T20:48:37Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Herrenhof-Kirche-3.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Херенхоф
|Wappen =
|lat_deg = 50 |lat_min = 50 |lat_sec = 35
|lon_deg = 10 |lon_min = 41 |lon_sec = 13
|Lageplan = Herrenhof in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Апфелштетауе
|Höhe = 363
|Fläche = 4.40
|Einwohner = 819
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99887
|Vorwahl = 036253
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 036
|Adresse = Тамбахер Штрасе 2 <br />99887 Георгентал
|Bürgermeister = Аксел Нагел
|Partei = CDU
}}
'''Херенхоф''' ({{lang-de|Herrenhof}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
chsv4zqiapxkac43faxuaa9xarfb2k7
Хоенкирхен (Тирингија)
0
1069166
4796705
4222933
2022-07-25T20:49:58Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{другиместа3|Хоенкирхен}}
{{Инфокутија Место во Германија
|Name = Хоенкирхен
|image_photo = Hohenkirchen-Kirche-6.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Хоенкирхен
|Wappen = Wappen Hohenkirchen (Thueringen).png
|lat_deg = 50 |lat_min = 50 |lat_sec = 55
|lon_deg = 10 |lon_min = 42 |lon_sec = 4
|Lageplan = Hohenkirchen in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Апфелштетауе
|Höhe = 350
|Fläche = 6.80
|Einwohner = 742
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99887
|Vorwahl = 036253
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 039
|Adresse-Verband = Тамбахер Штрасе 2 <br />99887 Георгентал
|Website = [http://www.hk.apfelstaedtaue.de/scripts/angebote/2403?ortsfilter=31130 www.hk.apfelstaedtaue.de]
|Bürgermeister = Јирген Безе
|Partei = CDU
}}
'''Хоенкирхен''' ({{lang-de|Hohenkirchen}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
64eolo9vv09zowixaawxz82fchra11y
Тона (Германија)
0
1069257
4796699
4222934
2022-07-25T20:47:07Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Schloss Tonna 02.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Градби во Тона
|Name = Тона
|Wappen = Wappen Tonna.png
|lat_deg = 51 |lat_min = 4 |lat_sec = 30
|lon_deg = 10 |lon_min = 43 |lon_sec = 59
|Lageplan = Tonna in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Фанер Хее
|Höhe = 180
|Fläche = 30.45
|Einwohner = 2915
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99958
|Vorwahl = 036042
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 067
|Gliederung = 2
|Straße = Маркт 7
|Website = [http://www.vg-fahner-hoehe.de/ www.vg-fahner-hoehe.de]
|Bürgermeister = Франк Фатер
|Partei = SPD
}}
'''Тона''' ({{lang-de|Tonna}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
gt521tyez2xxeg1ppttd1dobpx2ez6b
Делштет (Гота)
0
1069261
4796682
4222936
2022-07-25T20:37:36Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{другиместа3|Делштет}}
{{Инфокутија Место во Германија
|Name = Делштет
|image_photo = Döllstädt - Kirche.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Делштет
|Wappen =
|lat_deg = 51 |lat_min = 4 |lat_sec = 55
|lon_deg = 10 |lon_min = 48 |lon_sec = 47
|Lageplan = Döllstädt in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Фанер Хее
|Höhe = 200
|Fläche = 13.37
|Einwohner = 1212
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99100
|PLZ-alt = 5101
|Vorwahl = 036206
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 011
|Adresse-Verband = Маркт 7<br />99958 Тона
|Website = [http://www.doellstaedt.de/ www.doellstaedt.de]
|Bürgermeister = Кристина Кемпф
|Partei = BID
}}
'''Делштет''' ({{lang-de|Döllstädt}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
edz7g9vo7a2j8n0uechot3dyjxd7dm2
Гирштет
0
1069263
4796675
4222937
2022-07-25T20:35:02Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Gierstädt-Kirche-1.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Гирштет
|Wappen =
|lat_deg = 51 |lat_min = 2 |lat_sec = 35
|lon_deg = 10 |lon_min = 49 |lon_sec = 38
|Lageplan = Gierstädt in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Фанер Хее
|Höhe = 245
|Fläche = 10.62
|Einwohner = 881
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99100
|Vorwahl = 036206
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 026
|Adresse = Маркт 7 <br />99958 Тона
|Website = [http://www.vg-fahner-hoehe.de/ www.vg-fahner-hoehe.de]
|Bürgermeister = Улф Хенигер
|Partei = CDU
}}
'''Гирштет''' ({{lang-de|Gierstädt}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
hb82i9mbtgukid9poemlw13bkp6xmhj
Гросфанер
0
1069265
4796681
4222938
2022-07-25T20:37:01Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Großfahner St. Petrus und Paulus 01.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Гросфанер
|Wappen = Wappen_Grossfahner.png
|lat_deg = 51 |lat_min = 4 |lat_sec = 0
|lon_deg = 10 |lon_min = 49 |lon_sec = 0
|Lageplan = Großfahner in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Фанер Хее
|Höhe = 200
|Fläche = 11.41
|Einwohner = 888
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99100
|Vorwahl = 036206
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 033
|Adresse-Verband = Маркт 7<br />99958 Тона
|Website = [http://www.vg-fahner-hoehe.de/ www.vg-fahner-hoehe.de]
|Bürgermeister = Карин Шнајдер
}}
'''Гросфанер''' ({{lang-de|Großfahner}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
pq3grewxg6oq042itnjki58y90k8blr
Бинштет
0
1069778
4796666
4222939
2022-07-25T20:30:31Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Bienstädt-Kirche-3.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Бинштет
|Wappen =
|lat_deg = 51 |lat_min = 1 |lat_sec = 2
|lon_deg = 10 |lon_min = 50 |lon_sec = 52
|Lageplan = Bienstädt in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Несеауе
|Höhe = 350
|Fläche = 8.17
|Einwohner = 748
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99100
|Vorwahl = 036208
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 004
|Adresse = Д-р-Килц-Штрасе 4 <br />99869 Фримар
|Website = [http://www.vg-nesseaue.de/ www.vg-nesseaue.de]
|Bürgermeister = Ралф Кинхаузен
|Partei = CDU
}}
'''Бинштет''' ({{lang-de|Bienstädt}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
mvtgnrxnkikn42bvgyntp24xjsirj0k
Ешенберген
0
1069780
4796686
4222940
2022-07-25T20:40:04Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Eschenbergen-Kirche-1.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Ешенберген
|Wappen = Wappen_Eschenbergen.png
|lat_deg = 51 |lat_min = 1 |lat_sec = 37
|lon_deg = 10 |lon_min = 45 |lon_sec = 36
|Lageplan = Eschenbergen in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Несеауе
|Höhe = 300
|Fläche = 12.66
|Einwohner = 762
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99869
|Vorwahl = 036258
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 016
|Adresse-Verband = Д-р-Килц-Штрасе 4 <br />99869 Фримар
|Website = [http://www.vg-nesseaue.de/ www.vg-nesseaue.de]
|Bürgermeister = Карл-Хајнц Лерп
|Partei = FDP
}}
'''Ешенберген''' ({{lang-de|Eschenbergen}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
oqhchctjwaw9l4q2y16fy8983vu9usl
Фримар
0
1069782
4796701
4222941
2022-07-25T20:47:43Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Friemar-Kirche-1.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Фримар
|Wappen =
|lat_deg = 50 |lat_min = 59 |lat_sec = 0
|lon_deg = 10 |lon_min = 47 |lon_sec = 0
|Lageplan = Friemar in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Несеауе
|Höhe = 285
|Fläche = 9.37
|Einwohner = 1152
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99869
|Vorwahl = 036258
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 022
}}
'''Фримар''' ({{lang-de|Friemar}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
s0yzau7wdzkv6z87n15yhli1s46twt6
Молшлебен
0
1069784
4796691
4222942
2022-07-25T20:42:57Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Molschleben-Kirche-1.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Молшлебен
|Wappen = Wappen Molschleben.png
|Wappengröße = 90
|lat_deg = 51 |lat_min = 0 |lat_sec = 16
|lon_deg = 10 |lon_min = 46 |lon_sec = 47
|Lageplan = Molschleben in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Несеауе
|Höhe = 290
|Fläche = 15.24
|Einwohner = 1128
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99869
|Vorwahl = 036258
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 047
|Adresse = Д-р-Килц-Штрасе 4 <br />99869 Фримар
|Website = [http://www.molschleben.de/ www.molschleben.de]
|Bürgermeister = Ролф Берволф
|Partei = CDU
}}
'''Молшлебен''' ({{lang-de|Molschleben}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
nwmtb9xwsbvfagpcr9osqfwpdag9v06
Пфердингслебен
0
1069791
4796695
4222944
2022-07-25T20:44:53Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Kirche in Pferdingsleben.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Пфердингслебен
|Wappen = Wappen Pferdingsleben.png
|lat_deg = 50 |lat_min = 58 |lat_sec = 12
|lon_deg = 10 |lon_min = 49 |lon_sec = 11
|Lageplan = Pferdingsleben in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Несеауе
|Höhe = 290
|Fläche = 6.61
|Einwohner = 403
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99869
|Vorwahl = 036258
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 055
|Adresse = Dr.-Külz-Str. 4 <br />99869 Фримар
|Website = [http://www.vg-nesseaue.de/ www.vg-nesseaue.de]
|Bürgermeister = Дитер Хојман
}}
'''Пфердингслебен''' ({{lang-de|Pferdingsleben}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
beyjj3xg1z53kfs9rp73rbau9tb9wd3
Балштет (Гота)
0
1070363
4796665
4222951
2022-07-25T20:29:54Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Ballstädt-Kirche-1.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Балштет
|Wappen = Wappen_Ballstaedt.png
|lat_deg = 51 |lat_min = 2 |lat_sec = 1
|lon_deg = 10 |lon_min = 43 |lon_sec = 1
|Lageplan = Ballstädt in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Митлерес Несетал
|Höhe = 270
|Fläche = 11.86
|Einwohner = 732
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99869
|Vorwahl = 036255
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 003
|Adresse-Verband = Хауптштрасе 15 <br />99869 Голдбах
|Website = [http://www.mittleres-nessetal.de/ www.mittleres-nessetal.de]
|Bürgermeister = Ерика Рајсер
}}
'''Балштет''' ({{lang-de|Ballstädt}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
52xa55s526avczkmh5d7pdmudik8vyd
Брихајм
0
1070365
4796667
4222952
2022-07-25T20:31:00Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Kirche Brüheim.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Брихајм
|Wappen =
|lat_deg = 51 |lat_min = 0 |lat_sec = 3
|lon_deg = 10 |lon_min = 35 |lon_sec = 4
|Lageplan = Brüheim in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Митлерес Несетал
|Höhe = 260
|Fläche = 7.45
|Einwohner = 525
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99869
|PLZ-alt = 5801
|Vorwahl = 036254
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 005
|Adresse-Verband = Хауптштрасе 15<br />99869 Голдбах
|Website = [http://www.mittleres-nessetal.de/ www.mittleres-nessetal.de]
|Bürgermeister = Ханс-Еберхард Мелер
}}
'''Брихајм''' ({{lang-de|Brüheim}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
qdvk9be7hfbp79t8c1iyegftubbbfgk
Голдбах (Тирингија)
0
1070371
4796677
4222955
2022-07-25T20:35:43Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|Name = Голдбах
|image_photo = Goldbach-Kirche-1.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Голдбах
|Wappen = Wappen Goldbach (Th.).png
|lat_deg = 50 |lat_min = 59 |lat_sec = 35
|lon_deg = 10 |lon_min = 39 |lon_sec = 30
|Lageplan = Goldbach in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Митлерес Несетал
|Höhe = 270
|Fläche = 12.15
|Einwohner = 1780
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99869
|Vorwahl = 036255
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 027
|Adresse = Хауптштрасе 15<br />99869 Голдбах
|Website = [http://www.mittleres-nessetal.de/ www.mittleres-nessetal.de]
|Bürgermeister = Дорис Кестнер
}}
'''Голдбах''' ({{lang-de|Goldbach}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
6dxlvjxuzv22yj1s5f0a173acycouf2
Хајна (Гота)
0
1070373
4796702
4222956
2022-07-25T20:48:10Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|Name = Хајна
|image_photo = Haina-Kirche-1.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Хајна
|Wappen =
|lat_deg = 50 |lat_min = 59 |lat_sec = 22
|lon_deg = 10 |lon_min = 31 |lon_sec = 4
|Lageplan = Haina in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Митлерес Несетал
|Höhe = 280
|Fläche = 6.73
|Einwohner = 510
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99869
|Vorwahl = 036254
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 035
|Adresse = Хауптштрасе 15 <br />99869 Голдбах
|Website = [http://www.mittleres-nessetal.de/ www.mittleres-nessetal.de]
|Bürgermeister = Лотар Рауш
}}
'''Хајна''' ({{lang-de|Haina}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
edy43z2qbb67ei63f5foez1yi1bc69s
Хохајм (Тирингија)
0
1070375
4796706
4222957
2022-07-25T20:50:26Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|Name = Хохајм
|image_photo = Kirchenplatz.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Хохајм
|Wappen =
|lat_deg = 51 |lat_min = 1 |lat_sec = 1
|lon_deg = 10 |lon_min = 39 |lon_sec = 33
|Lageplan = Hochheim in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Митлерес Несетал
|Höhe = 277
|Fläche = 7.68
|Einwohner = 503
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99869
|Vorwahl = 036255
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 037
|Adresse = Хауптштрасе 15<br />99869 Голдбах
|Bürgermeister = Ролф Јансон
}}
'''Хохајм''' ({{lang-de|Hochheim}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
4n1q89utsurtjb3j5bajwiwrs4p8sv5
Ремштет (Тирингија)
0
1070377
4796696
4222958
2022-07-25T20:45:20Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{другиместа3|Ремштет}}
{{Инфокутија Место во Германија
|Name = Ремштет
|image_photo = Remstädt-Kirche-3-CTH.jpg
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Ремштет
|Wappen =
|lat_deg = 50 |lat_min = 58 |lat_sec = 43
|lon_deg = 10 |lon_min = 41 |lon_sec = 16
|Lageplan = Remstädt in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Митлерес Несетал
|Höhe = 375
|Fläche = 6.48
|Einwohner = 976
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99869
|Vorwahl = 03621
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 056
|Adresse = Хауптштрасе 15<br />99869 Голдбах
|Website = [http://www.mittleres-nessetal.de/ www.mittleres-nessetal.de]
|Bürgermeister = Ева-Мари Шухарт
}}
'''Ремштет''' ({{lang-de|Remstädt}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
g7a32ehr2ivun4w1sy1xifstq5ywgdn
Зонеборн
0
1070379
4796688
4222959
2022-07-25T20:40:35Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Sonneborn-Kirche-1.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Зонеборн
|Wappen = Wappen Sonneborn.png
|lat_deg = 51 |lat_min = 0 |lat_sec = 0
|lon_deg = 10 |lon_min = 35 |lon_sec = 0
|Lageplan = Sonneborn in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Митлерес Несетал
|Höhe = 260
|Fläche = 16.48
|Einwohner = 1286
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 32683
|Vorwahl = 05263
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 063
|Adresse-Verband = Хауптштрасе 15 <br />99869 Голдбах
|Website = [http://www.mittleres-nessetal.de/ www.mittleres-nessetal.de]
|Bürgermeister = Гинтер Дитмар
}}
'''Зонеборн''' ({{lang-de|Sonneborn}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
s8qh0o9gi0a3vgkju4aupanw37fdb4t
Вангенхајм
0
1070382
4796668
4222960
2022-07-25T20:31:38Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Wangenheim-Kirche-1.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Вангенхајм
|Wappen = Wappen Wangenheim.png
|lat_deg = 51 |lat_min = 1 |lat_sec = 0
|lon_deg = 10 |lon_min = 37 |lon_sec = 0
|Lageplan = Wangenheim in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Митлерес Несетал
|Höhe = 260
|Fläche = 9.99
|Einwohner = 711
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99869
|Vorwahl = 036255
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 074
|Straße = Хауптштрасе 33
|Website = [http://www.mittleres-nessetal.de/wangenheim.htm www.mittleres-nessetal.de/<br>wangenheim.htm]
|Bürgermeister = Дитер Јакоб
|Partei =
}}
'''Вангенхајм''' ({{lang-de|Wangenheim}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
mcwvnevmgfgi3n3nhobrnhmbpsw20x7
Варца
0
1070384
4796669
4222961
2022-07-25T20:32:08Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Warza-CTH.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Варца
|Wappen =
|lat_deg = 50 |lat_min = 59 |lat_sec = 49
|lon_deg = 10 |lon_min = 41 |lon_sec = 20
|Lageplan = Warza in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Митлерес Несетал
|Höhe = 278
|Fläche = 6.49
|Einwohner = 754
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 99869
|Vorwahl = 036255
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 075
|Adresse = Хауптштрасе 15<br />99869 Голдбах
|Website = [http://www.warza.de www.warza.de]
|Bürgermeister = Мартина Каспар
|Partei =
}}
'''Варца''' ({{lang-de|Warza}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
3gt5c21n91vfn9digmwlzi5jo7zzqrb
Вестхаузен (Гота)
0
1070386
4796672
4222962
2022-07-25T20:33:12Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|Name = Вестхаузен
|image_photo = Westhausen-Kirche-1.JPG
|imagesize = 250п
|image_caption = Црква во Вестхаузен
|Wappen = Wappen Westhausen (bei Gotha).png
|lat_deg = 51 |lat_min = 0 |lat_sec = 56
|lon_deg = 10 |lon_min = 41 |lon_sec = 12
|Lageplan = Westhausen in GTH.svg
|Bundesland = Thüringen
|Landkreis = Гота
|Verwaltungsgemeinschaft = Митлерес Несетал
|Höhe = 270
|Fläche = 4.68
|Einwohner = 541
|Stand = 2006-06-30
|PLZ = 99869
|Vorwahl = 036255
|Kfz = GTH
|Gemeindeschlüssel = 16 0 67 078
|Adresse = Хауптштрасе 15<br />99869 Голдбах
|Website = [http://www.mittleres-nessetal.de/ www.mittleres-nessetal.de]
|Bürgermeister = Мајнхард Елмрих
}}
'''Вестхаузен''' ({{lang-de|Westhausen}}) — општина во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Гота (округ)}}
{{Гота-никулец}}
[[Категорија:Гота (округ)]]
p6c31ju0p32laccflg9f70mxp7ajayr
IC 1264
0
1074033
4796687
4514921
2022-07-25T20:40:35Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Рак (соѕвездие)|Рак]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=8 ч 23 м 1 с
|деклинација=+19° 4' 54""
|положбен агол=
|вид на објект= [[галаксија]]
|морфолошки вид=*
|привиден сјај В=
|привиден сјај Ч=
|површински сјај=
|привидни димензии=
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Макс Волф]]
|датум на откривање=[[13 февруари]] [[1901]]
|алтернативни ознаки=
|слика=IC1264 - SDSS DR14.jpg}}
'''IC 1264''' — [[галаксија]] во соѕвездието [[Рак (соѕвездие)|Рак]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[13 февруари]] [[1901]] година од страна на [[Макс Волф]].
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], IC 1264 е од видот *.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 8 ч 23 м 1 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +19° 4' 54"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=IC+{{{n}}} IC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref>
== Други поделби ==
Проучување на IC 1264 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката .
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на IC објекти (1-500)]];
* [[Индекс-каталог]];
* [[Рак (соѕвездие)]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Користена литература ==
* Nilson P.N., Uppsala Ceneral Catalogue of Galaxies. Uppsala: Uppsala Astronomical Observatory, 1973. (15,543) (Catalog)
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=IC1264 Прегледувач на длабокото небо — IC 1264]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?IC1264 Поправени информации за IC 1264]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?IC%201264 IC 1264] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=IC%201264 IC 1264] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:IC-објекти]]
[[Категорија:Рак (соѕвездие)]]
92pvww4stkrqaua8n9z43rrxxmm2i4s
Диме Илиев
0
1080674
4796602
4774065
2022-07-25T15:17:24Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Диме Илиев
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|19|септември|1952}}
| роден-место ={{роден во|Кавадарци}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Исправи се Делфина]]<br> [[Викенд на мртовци (филм)|Викенд на мртовци]]<br>[[Сенки (филм)|Сенки]]<br>[[Неверство во зимска ноќ]]<br>[[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Мајки (филм) |Мајки]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Диме Илиев''' (роден на {{роден на|19|септември|1952}} во {{роден во|Кавадарци}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски [[глумец]] и [[режисер]].
==Животопис==
Илиев дипломирал на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултет за драмски уметности]] во [[Скопје]] во [[1975]] година и истата година се вработил како глумец во [[Драмски театар - Скопје|Драмски театар-Скопје]].
==Кариера==
Во текот на кариерата, Илиев одиграл над 100 улоги, и тоа не само на репертоарот на Драмскиот театар, туку на сцените на другите театри во [[Македонија]]. Исто така, Илиев настапувал и во телевизиски и [[радио]] [[Драма|драми]], во играни филмови, а имал и неколку режисерски ангажмани.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1970.-те
|-
| 1975. || [[Прва вечер]] ТВ-филм ||
|-
| 1977. || [[Исправи се, Делфина]] ТВ-филм || Петко
|-
| 1977. || [[Итар Пејо (телевизиска серија)|Итар Пејо]] ТВ-серија || /
|-
| 1977. || [[Сослушувањето на железничарот (филм)|Сослушувањето на железничарот]] ТВ филм || Методија Стрезовски
|-
| 1979. || [[Наши години]] ТВ-серија || Диме
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1980.-те
|-
| 1980. || [[Време, води (филм) |Време води]] ТВ-филм ||
|-
| 1980. || [[Двојка (филм)|Двојка]] ТВ филм || Филип
|-
| 1981. || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм ||
|-
| 1983. || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1986. || [[Климент Охридски (филм)|Климент Охридски]] ТВ филм || Арсениј
|-
| 1987. || [[Театарче лево ќоше]] ТВ-филм ||
|-
| 1988. || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија || Доне Стојанов-Стипјанчето
|-
| 1988. || [[Викенд на мртовци (филм)|Викенд на мртовци]] ТВ-серија || Келнерот
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990.-те
|-
| 1990. || [[Викенд на мртовци (филм) |Викенд на мртовци]] ТВ-филм ||
|-
| 1990. || [[Северна грешка (филм)|Северна грешка]] ТВ филм || /
|-
| 1991. || [[Македонија може (телевизиска серија)|Македонија може]] ТВ-серија || /
|-
| 1992. || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 1992. || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдкорни]] ТВ-серија ||
|-
| 1993. || [[Еурека (телевизиска серија)|Еурека]] ТВ-серија || [[Томас Едисон]] - возрасен
|-
| 1994. || [[Прекалени (телевизиска серија)|Прекалени]] ТВ-серија || Димитар Миладинов
|-
| 1995 1999. || [[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија || /
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2000.-те
|-
| 2000. || [[Мајка Тереза]] ТВ-филм ||
|-
| 2000. || [[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]] ТВ-серија || Никој и ништо
|-
| 2000-2001. || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || /
|-
| 2001. || [[Агенција осамени срца]] ТВ-серија ||
|-
| 2002. || [[Заведени (телевизиска серија)|Заведени]] ТВ-серија || /
|-
| 2004. || [[Големата вода (филм)|Големата вода]] ТВ-филм || Хоспитал Менаџер
|-
| 2004. || [[Неверство во зимска ноќ]] ТВ филм || /
|-
| 2005. || [[Контакт (филм од 2005)|Контакт]] ТВ-филм || Неигхбоур
|-
| 2006. || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 2007. || [[Сенки (филм)|Сенки]] ТВ-филм || Игњат Перков
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2010.-те
|-
| 2010. || [[Мајки (филм)|Мајки]] ТВ-филм || Сергеант Јанески
|-
| 2010 2011. || [[Од денес за утре (телевизиска серија)|Од денес за утре]] ТВ-серија || Боге
|-
| 2012. || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2013 2014. || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни 2]] ТВ-серија || Поштар емигрант / Игуменот Козма
|-
| 2014. || [[Приказни од животот]] ТВ-серија ||
|-
| 2014. || [[Македонски народни приказни]] 3 ТВ-серија || Крсте
|-
| 2015. || [[Медена ноќ (филм)|Медена ноќ]] ТВ-филм || Симонов
|-
| 2015. || [[Збор (филм од 2015)|Збор]] ТВ-филм || /
|-
| 2016. || [[Чевли (филм)|Чевли]] Краток филм || Павле
|-
| 2016. || [[Црвената соба]] ТВ-филм || Никола
|-
| 2017. || [[Исцелител (филм)|Исцелител]] ТВ-филм || Тоде
|-
| 2017. || [[5 плус фамилија]] ТВ-серија ||
|-
| 2018. || [[Преспав (телевизиска серија)|Преспав]] ТВ-серија || Иво
|-
| 2018. || [[Година на мајмунот]] ТВ-филм || Политичар
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2020.-те
|-
| 2022. || [[Кајмак (филм) |Кајмак]] ТВ-филм ||
|-
| 2022. || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|}
===Тетарски претстави===
{{hidden|Тетарски претстави|* „Достига на самиот врв на највисоката власт“, од [[Коле Чашуле]], Драмски театар, Скопје, [[1975]]
*„Чук, чук Стојанче“, од [[Оливера Николова]], Драмски театар, Скопје, 1975
* „И бол и бес“, од [[Славко Јаневски]], Драмски театар, Скопје, 1975
* „Џинот“, од [[Глигор Поповски]], Драмски театар, Скопје, [[1976]]
* „[[Цар Едип (драма)|Цар Едип]]“, од [[Софокле]], Драмски театар, Скопје, 1976
* „Бегалка“, од [[Васил Иљоски]], Драмски театар, Скопје, 1976
* „[[Хамлет]]“, Од [[Вилијам Шекспир]], Драмски театар, Скопје, [[1977]]
* „Баш челик“, од Д. Бабиќ, Драмски театар, Скопје, 1977
* „[[Црнила (драма)|Црнила]]“, од [[Коле Чашуле]], Драмски театар, Скопје, 1977
* „[[Рибарски караници (драма)|Рибарски караници]]“, од [[Карло Голдони]], Драмски театар, Скопје, [[1979]]
* „Дракула“, од Хамилтон, Драмски театар, Скопје, 1979
* „[[Солунски патрдии (драма)|Солунски патрдии]]“, од [[Миле Поповски]], Драмски театар, Скопје, 1979
* „[[Трамвајот наречен желба (драма)|Трамвајот наречен желба]]“, од [[Тенеси Вилијамс]], Драмски театар, Скопје, 1979
* „Процес“, од Андонов, Драмски театар, Скопје, 1979
* „Бркотница“, од Л. Биринскиј, Драмски театар, Скопје, [[1980]]
* „[[Дон Жуан (Молиер)|Дон Жуан]]“, од [[Молиер]], Драмски театар, Скопје, 1980
* „[[Џон Пиплфокс (драма)|Џон Пиплфокс]]“, од Радовиќ, Драмски театар, Скопје, [[1981]]
* „Косанчичев венец“, од [[Слободан Селениќ]], Драмски театар, Скопје, [[1982]]
* „Умна глава“, од Оливера Николова, Драмски театар, Скопје, 1982
* „Јадигар“, од [[Васе Манчев]], Драмски театар, Скопје, [[1983]]
* „Препански круг“, од [[Миле Неделковски]], Драмски театар, Скопје, 1983
* „Крал Иби“, Драмски театар, Скопје, [[1984]]
* „Ивона кнегиња бурундска“, Драмски театар, Скопје, 1984
* „Карамазови“, од Достоевски, Драмски театар, Скопје, 1984
* „[[Викенд на мртовци]]“, Драмски театар, Скопје, [[1985]]
* „Коприварник“, Драмски театар, Скопје, [[1986]]
* „Свадба“, Драмски театар, Скопје, 1986
* „Керубин 2096“, Драмски театар, Скопје, 1986
* „[[Ноќ спроти Водици (драма)|Ноќ спроти Водици]]“, Драмски театар, Скопје, 1986
* „[[Р (драма)|Р]]“, Драмски театар, Скопје, [[1987]]
* „Смртта на Дантон“, Драмски театар, Скопје, 1987
* „Слободен лов“, Драмски театар, Скопје, [[1988]]
* „[[Собирен центар (драма)|Собирен центар]]“, Драмски театар, Скопје, [[1989]]
* „Лице и опачина“, Драмски театар, Скопје, 1989
* „Медеја“, Драмски театар, Скопје, 1989
* „Црна“, Кумановски театар, [[Куманово]], 1990
* „Самоубиец“, Драмски театар, Скопје, [[1990]]
* „Нажалена фамилија“, [[Народен театар „Јордан Хаџи Константинов – Џинот“|Велешки театар]], [[Велес]],[[1991]]
* „Балконот“, Драмски театар, Скопје, 1991
* „Бисери и свињи“, Кумановски театар, [[1992]]
* „Бура“, Драмски театар, Скопје, 1992
* „Вообразениот болен“, од Молиер, Драмски театар, Скопје, [[1993]]
* „Калигула“, Драмски театар, Скопје, 1993
* „Дон Жуан“, Драмски театар, Скопје, [[1994]]
* „Од првиот здив“, Драмски театар, Скопје, [[1995]]
* „Арсеник и стара тантела“, Драмски театар, Скопје, 1995
* „[[Ревизор (комедија)|Ревизор]]“, од [[Николај Гогољ]], Драмски театар, Скопје, 1995
* „Кумови“, Драмски театар, Скопје, 1995
* „Вазна од порцелан“, Драмски театар, Скопје, [[1996]]
* „Заводникот од западната страна“, Драмски театар, Скопје, [[1997]]
* „[[Свадбата на Фигаро (драма)|Свадбата на Фигаро]]“, Драмски театар, Скопје, [[1998]]
* „Европа“, Драмски театар, Скопје, [[1999]]
* „Мефисто“, Драмски театар, Скопје, [[2000]]
* „[[Сон на летната ноќ]]“, од Вилијам Шекспир, Драмски театар, Скопје, [[2001]]
* „Падот на невиноста“, Драмски театар, Скопје, [[2002]]
* „Собрани дела од [[Вилијам Шекспир]]“, Драмски театар, Скопје, 2002
* „Евперанца“, Драмски театар, Скопје, 2002
* „Кротка“, од [[Достоевски]], 2003
* „Нема да верувате....“, Драмски театар, Скопје, [[2003]]
* „Како се станува цар“, Драмски театар, Скопје, 2003
* „Што е тоа што ги тера жените да трчаат по улиците на Мадрид“, [[Драмски театар - Скопје]], [[2004]]
* „[[Три сестри]]“, од [[Антон Чехов]], Драмски театар, Скопје, 2004
* „Дон Жуан“, Драмски театар, Скопје, [[2005]]
* „Ладало“, Драмски театар, Скопје, [[2006]]
* „[[Демонот од Дебармаало]]“, од [[Горан Стефановски]], Драмски театар, Скопје, 2006
* „Македонски рулет“, Драмски театар, Скопје, [[2007]]
* „Кино Љубов“, [[Драмски театар - Скопје]], 2007
* „[[Сон на летната ноќ]]“, од Вилијам Шекспир, [[Драмски театар - Скопје]], [[2008]]
* „Црна птица“, Драмски театар, Скопје, [[2009]]
* „[[Ждрело (драма)|Ждрело]]“, Драмски театар, Скопје, [[2014]]
* „[[Човекот што го изеде светот (драма)|Човекот што го изеде светот]]“, [[Драмски театар - Скопје]], 2014.<br/> }}
* Лет над кукавичјото гнездо, [[Драмски театар - Скопје]] 2017.
* Фестен, [[Драмски театар - Скопје]] 2018.
==Награди и признанија==
* „Најдобар млад глумец“, 1976 (за претставата „Црнила“)
* „Ристо Шишков“, 1995 (за претставата „Од првиот здив“)
* Награда за главна улога, ТВ фестивал [[Порторож]], 1976 (за ТВ-драмата „Сослушувањето на железничарот“)
* „Најпопуларно ТВ лице“, 1979“ (за серијата „Наши години“)
* Награда за најдобра машка улога на Ифад з улогата на таткото во Евродика (2013)
* [[Награда „Петре Прличко“]], 2019<ref>[https://sdk.mk/index.php/kultura/teshko-mi-paga-penzijata-ako-me-trebaat-rezhiseri-tuka-sum-kazha-dime-iliev-po-dobivaneto-na-nagradata-petre-prlichko/ ТЕШКО МИ ПАЃА ПЕНЗИЈАТА, АКО МЕ БАРААТ РЕЖИСЕРИ, ТУКА СУМ, КАЖА ДИМЕ ИЛИЕВ ПО ДОБИВАЊЕТО НА НАГРАДАТА „ПЕТРЕ ПРЛИЧКО“] на семрежното место на „Сакам да кажам“</ref>
На [[25 март]] [[2015]] година, по завршувањето на претставата „[[Човекот што го изеде светот (драма)|Човекот што го изеде светот]]“, поставена од страна на Драмскиот театар во Скопје, на Илиев му била врачена наградата „Глумец на годината“ што ја доделува дневниот весник „[[Дневник]]“. Притоа, на Илиев му била врачена статуетка (дело на вајарот [[Сашо Саздовски]]) на која било запишано неговото име. Во таа прилика, Илиев изјавил: „Не постои глумец на кој наградите не му значат. Ние работиме за публиката, за аплаузи, но наградите се потврда за тоа што сме го сработиле“.<ref>„Овации и аплаузи од публиката на нозе за Диме Илиев“, ''Дневник'', година XIX, број 5727, петок, 27 март 2015, стр. 32.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|0407721}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Илиев, Диме}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Македонски телевизиски глумци]]
[[Категорија:Добитници на наградата „Петре Прличко“]]
d2wrwhivff9uls9uaefyfrlpze4eew7
Корчула
0
1082920
4796784
4653602
2022-07-26T01:20:25Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Корчула''' е [[остров]] во [[Јадранско Море]] покрај [[Далмација|далматинскиот]] брег и припаѓа на [[Дубровничко-неретванска жупанија]].
[[Податотека:South coast of Korčula.jpg|мини|Јужниот брег на Корчула]]
==Географија==
Корчула зафаќа површина од 279 км<sup>2</sup> и има 16 000 жители. [[Главен град]] e ''Корчула''. Други градови на островот Корчула се: Блато, Вела Лука, места во внатрешноста: Жрново, Пупнат, Смоквица, Чара и други. Највисоките врвови се Клупца (568m) и Ком (510m). [[Клима]]та е блага [[средоземна клима|средоземна]]. Просечна температура во [[јануари]] е 9.8 °C, а просечна температура во [[јули]] е 26.9 °C.
==Корчулански Барокен Фестивал==
''Корчулански Барокен Фестивал'' е нов годишен меѓународен музички фестивал, чие прво изведување било од 7 до [[16 септември]] [[2012]] година. На фестивалот настапиле светски и домашни ансамбли и солисти како што се ''The Academy of Ancient Music'' и ''Red Priest'' ([[Велика Британија]]), ''Le Parlament de Musique'' ([[Франција]]), ''Currende'' и ''Erik Van Nevel'' ([[Белгија]]), ''La Venexiana'' ([[Италија]]), ''Хрватски Барокен Ансамбл'' ([[Хрватска]]).
==Поврзано==
*[[Хрватска]]
*[[Јадранско Море]]
*[[Далмација]]
*[[Дубровник]]
==Извори==
*[http://en.wikipedia.org/wiki/Kor%C4%8Dula/ Korčula] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130602153304/http://en.wikipedia.org/wiki/Kor%C4%8Dula |date=2013-06-02 }}
*[http://hr.wikipedia.org/wiki/Kor%C4%8Dula/ Korčula] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130526071804/http://hr.wikipedia.org/wiki/Kor%C4%8Dula |date=2013-05-26 }}
{{Острови во Хрватска}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Острови во Хрватска]]
[[Категорија:Списоци на острови|Хрватска]]
qs4lzpxy872hstq0fvrx53z23rbkwaw
Снежана Конеска Руси
0
1086383
4796581
4792181
2022-07-25T14:50:31Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Снежана Конеска Руси
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|8|декември|1952}}
| роден-место ={{роден во|Ниш}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонка]]
| познат = по улогата во: [[Македонски народни приказни]]<br>[[Премиера (филм)|Премиера]]<br> [[Големи и мали]]<br>[[Вистинска љубов (филм) |Вистинска љубов]]<br>[[Трето па машко (телевизиска серија) |Трето па машко]]<br>[[Звукот на светлината]]
| занимање = глумица<br>режисер
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Снежана Конеска Руси''' (родена на {{роден на|8|декември|1952}} во {{роден во|Ниш}}) — македонска театарска, филмска и телевизиска глумица и режисер. Снежана Конеска во својата кариера има одиграно поголем број театарски претстави и филмски улоги.
==Животопис==
Снежана Конеска Руси е родена во [[Ниш]], [[СР Србија]], [[СФР Југославија]] на [[8 декември]] [[1952]]. Конеска се преселила во [[Скопје]], каде завршила своето основно и средно образование. Таа дипломирала на [[Факултет за драмски уметности|Факултетот за драмски уметности]] (1975/ 1976) во класата на [[Владимир Милчин]] и [[Љубиша Георгиевски]]. Таа била успешен студент и била прогласена за најдобар студент за 1976 година.<ref name="био">[http://www.mnt.com.mk/mk_clen_pregled.php?clen=208 Биографија на Снежана Конеска - Руси] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100630182859/http://www.mnt.com.mk/mk_clen_pregled.php?clen=208 |date=2010-06-30 }} на mnt.com.mk</ref>
Македонската јавност ја запаметува Конеска по своите први улоги и придонеси на Детската радио драма во [[МРТ]], каде била член од 1963 до 1973 година. Од 1972 до 1978 година била водител на [[Македонско радио|Македонското радио]]. Своите први улоги ги одиграла во 1973 година, а во 1975 година ја добила и наградата за најдобар млад глумец од списанието „[[Млад борец]]“. Од 1978 година станала редовен член на [[Македонскиот народен театар]], каде работи до денес. Директор на [[Македонски народен театар]] во периот од 2000 до 2004 година. <ref name="био"/> Мајка е на едно дете, ќерка.
==Награди==
Некои од наградите на Снежана Конеска се<ref name="био"/>:
* 1978 награда за епизода за улогата на Слепата девојка во Крчма под зеленото дрво на ТИ Војдан Чернодрински
* 1991 најдобро глумечко остварување за Маргарита во Ричард трети на ТИ Војдан Чернодрински
* 1992 добитник на 13-то ноемвриската награда на град Скопје
* 2019 Награда за животно дело "11-октомври"
==Филмографија==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1973 || [[Залез зад езерската земја]] ТВ-серија || Аскина сестра
|-
| 1975 || [[Прва вечер]] ТВ-филм ||
|-
| 1980 || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Премиера]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1985 || [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм ||
|-
| 1986 || [[Климент Охридски (филм) |Климент Охридски]] ТВ-филм ||
|-
| 1989-1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија ||
|-
| 1990-1991 || [[Еурека]] ТВ-серија ||
|-
| 1991-1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ||
|-
| 1993 || [[Дајте музика]] ТВ-серија || Снешка
|-
| 1997 || [[Џипси меџик (филм) |Џипси меџик]] ТВ-филм ||
|-
| 2000 || [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија || Лимба
|-
| 2000 || [[Големи и мали]] ТВ-серија || Директорката
|-
| 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија ||
|-
| 2000-2001 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 2002 || [[Звукот на светлината]] ТВ-филм || Невена
|-
| 2007-2010 || [[Народни Приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2011 || [[Трето па машко (телевизиска серија) |Трето па машко]] ТВ-серија || Рајнето
|-
| 2015 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2016 || [[Вистинска љубов (филм) |Вистинска љубов]] ТВ-филм || Рајна
|-
| 2016 || [[Операција дијамант (серија) |Операција дијамант]] ТВ-серија ||
|-
| 2016 || [[Болка на душата]] ТВ-серија ||
|-
| 2016-2017 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм ||
|-
| 2019-2021 || [[Дајте музика]] ТВ-серија || Снешка
|-
| 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија ||
|}
==Надворешни врски==
* [http://www.mnt.com.mk/mk_clen_pregled.php?clen=208 Биографија на Снежана Конеска - Руси: кариера, улоги, награди] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100630182859/http://www.mnt.com.mk/mk_clen_pregled.php?clen=208 |date=2010-06-30 }} на mnt.com.mk
* [http://www.makdenes.org/content/article/25033320.html Снежана Конеска Руси: Мојот сон и јаве – театарот!]
* {{IMDb name|2756724}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Конеска Руси, Снежана}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
[[Категорија:Македонски глумици]]
[[Категорија:Македонски режисери]]
[[Категорија:Глумци во Македонскиот народен театар]]
[[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]]
hoyl5g9rf4ru28slfa312mec1ggzmn9
СРЦ Билјанини Извори
0
1089219
4796828
4493575
2022-07-26T10:06:57Z
GaniAjredini
97750
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox stadium
| stadium_name = SRC Biljanini Izvori<br>СРЦ Билјанини Извори
| imagе = [[Податотека:SRCBiljaniniIzvori stadium.png|210px]]||
| име = Спортски и рекреативен центар Билјанини Извори|
| отворен = 1978 |
| место = [[Охрид]], [[Македонија]]
| гледачи = 2.500 <ref>http://www.biljaniniizvori.mk/pages/sportski-objekti/gradski-stadion.php</ref>
| сопственик = [[Општина Охрид]]
| surface = трева
| димензија = 100 x 68 метри|
| tenants = [[ФК Охрид]] <br> [[ЖФК Билјанини Извори]]
}}
'''СРЦ Билјанини Извори''' е стадион во [[Охрид]]. Стадионот има сместивост од 2.500 седишта и е домашен терен на [[ФК Охрид]] и [[ЖФК Билјанини Извори]]. Исто така се користи за тренинзи на [[Македонска репрезентација во фудбал|Македонската репрезентација во фудбал]].<ref>http://www.time.mk/read/55bd4d1c6c/a6ca2f0d4c/index.html</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
*[http://www.biljaniniizvori.mk/pages/sportski-objekti/gradski-stadion.php Официјално мрежно место]
*[http://www.europlan-online.de/stadion-biljanini-izvori/verein/4632 Стадион Билјанини Извори - Охрид] {{de}}
{{спорт-никулец}}
[[Категорија:Фудбалски стадиони во Македонија|Билјанини Извори]]
l5aidbqr2bgafako50btdsk1nvw6wsf
4796829
4796828
2022-07-26T10:08:10Z
GaniAjredini
97750
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox stadium
| stadium_name = SRC Biljanini Izvori<br>СРЦ Билјанини Извори
| слика = [[Податотека:SRCBiljaniniIzvori stadium.png|210px]]||
| име = Спортски и рекреативен центар Билјанини Извори|
| отворен = 1978 |
| место = [[Охрид]], [[Македонија]]
| гледачи = 2.500 <ref>http://www.biljaniniizvori.mk/pages/sportski-objekti/gradski-stadion.php</ref>
| сопственик = [[Општина Охрид]]
| подлога = трева
| димензија = 100 x 68 метри|
| играат = [[ФК Охрид]] <br> [[ЖФК Билјанини Извори]]
}}
'''СРЦ Билјанини Извори''' е стадион во [[Охрид]]. Стадионот има сместивост од 2.500 седишта и е домашен терен на [[ФК Охрид]] и [[ЖФК Билјанини Извори]]. Исто така се користи за тренинзи на [[Македонска репрезентација во фудбал|Македонската репрезентација во фудбал]].<ref>http://www.time.mk/read/55bd4d1c6c/a6ca2f0d4c/index.html</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
*[http://www.biljaniniizvori.mk/pages/sportski-objekti/gradski-stadion.php Официјално мрежно место]
*[http://www.europlan-online.de/stadion-biljanini-izvori/verein/4632 Стадион Билјанини Извори - Охрид] {{de}}
{{спорт-никулец}}
[[Категорија:Фудбалски стадиони во Македонија|Билјанини Извори]]
hhiuvjxw2ysc9xprq0fcopc2g7l0wos
4796834
4796829
2022-07-26T10:15:44Z
GaniAjredini
97750
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox stadium
| stadium_name = SRC Biljanini Izvori<br>СРЦ Билјанини Извори
| слика = [[Податотека:SRCBiljaniniIzvori stadium.png|210px]]||
| име = Спортски и рекреативен центар Билјанини Извори|
| отворен = 1978
| проширен = 2021
| место = [[Охрид]], [[Македонија]]
| гледачи = 3,980 <ref>http://www.biljaniniizvori.mk/pages/sportski-objekti/gradski-stadion.php</ref>
| сопственик = [[Општина Охрид]]
| подлога = трева
| димензија = 100 x 68 метри|
| играат = [[ФК Охрид]] <br> [[ЖФК Билјанини Извори]]
}}
'''СРЦ Билјанини Извори''' е стадион во [[Охрид]]. Стадионот има сместивост од 2.500 седишта и е домашен терен на [[ФК Охрид]] и [[ЖФК Билјанини Извори]]. Исто така се користи за тренинзи на [[Македонска репрезентација во фудбал|Македонската репрезентација во фудбал]].<ref>http://www.time.mk/read/55bd4d1c6c/a6ca2f0d4c/index.html</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
*[http://www.biljaniniizvori.mk/pages/sportski-objekti/gradski-stadion.php Официјално мрежно место]
*[http://www.europlan-online.de/stadion-biljanini-izvori/verein/4632 Стадион Билјанини Извори - Охрид] {{de}}
{{спорт-никулец}}
[[Категорија:Фудбалски стадиони во Македонија|Билјанини Извори]]
nzr7hikrksydnqktfmkp84jef9mxr1t
4796836
4796834
2022-07-26T10:24:58Z
GaniAjredini
97750
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox stadium
| stadium_name = SRC Biljanini Izvori<br>СРЦ Билјанини Извори
| слика = [[Податотека:SRCBiljaniniIzvori stadium.png|210px]]||
| име = Спортски и рекреативен центар Билјанини Извори|
| отворен = 1978
| проширен = 2021
| место = [[Охрид]], [[Македонија]]
| гледачи = 3,980 <ref>http://www.biljaniniizvori.mk/pages/sportski-objekti/gradski-stadion.php</ref>
| сопственик = [[Општина Охрид]]
| подлога = трева
| димензија = 100 x 68 метри|
| играат = [[ФК Охрид]]<br>[[ФК Воска Спорт]]<br>[[ЖФК Билјанини Извори]]
}}
'''СРЦ Билјанини Извори''' е стадион во [[Охрид]]. Стадионот има сместивост од 2.500 седишта и е домашен терен на [[ФК Охрид]] и [[ЖФК Билјанини Извори]]. Исто така се користи за тренинзи на [[Македонска репрезентација во фудбал|Македонската репрезентација во фудбал]].<ref>http://www.time.mk/read/55bd4d1c6c/a6ca2f0d4c/index.html</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
*[http://www.biljaniniizvori.mk/pages/sportski-objekti/gradski-stadion.php Официјално мрежно место]
*[http://www.europlan-online.de/stadion-biljanini-izvori/verein/4632 Стадион Билјанини Извори - Охрид] {{de}}
{{спорт-никулец}}
[[Категорија:Фудбалски стадиони во Македонија|Билјанини Извори]]
swpvjowqy2hkwlsog6hs1mqh21hhmwa
4796837
4796836
2022-07-26T10:26:12Z
GaniAjredini
97750
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox stadium
| stadium_name = SRC Biljanini Izvori<br>СРЦ Билјанини Извори
| слика = [[Податотека:SRCBiljaniniIzvori stadium.png|210px]]||
| име = Спортски и рекреативен центар Билјанини Извори|
| отворен = 1978
| проширен = 2021
| место = [[Охрид]], [[Македонија]]
| гледачи = 3,980 <ref>http://www.biljaniniizvori.mk/pages/sportski-objekti/gradski-stadion.php</ref>
| сопственик = [[Општина Охрид]]
| подлога = трева
| димензија = 100 x 68 метри|
| играат = [[ФК Охрид]]<br>[[ФК Воска Спорт]]<br>[[ЖФК Билјанини Извори]]
}}
'''СРЦ Билјанини Извори''' е стадион во [[Охрид]]. Стадионот има сместивост од 2.500 седишта и е домашен терен на [[ФК Охрид]],[[ФК Воска Спорт]] и [[ЖФК Билјанини Извори]]. Исто така се користи за тренинзи на [[Македонска репрезентација во фудбал|Македонската репрезентација во фудбал]].<ref>http://www.time.mk/read/55bd4d1c6c/a6ca2f0d4c/index.html</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
*[http://www.biljaniniizvori.mk/pages/sportski-objekti/gradski-stadion.php Официјално мрежно место]
*[http://www.europlan-online.de/stadion-biljanini-izvori/verein/4632 Стадион Билјанини Извори - Охрид] {{de}}
{{спорт-никулец}}
[[Категорија:Фудбалски стадиони во Македонија|Билјанини Извори]]
sidab27rc7jdksnk0sforuubt4mk7qv
Чернигов
0
1101529
4796824
4796241
2022-07-26T09:12:07Z
Ehrlich91
24281
Одбиена последната промена (од [[Специјална:Придонеси/2003:D2:5720:CE00:C1D8:C66C:DFFF:E127|2003:D2:5720:CE00:C1D8:C66C:DFFF:E127]]) и ја поврати преработката 4792844 на A09090091
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Населено место
|name = Чернигов
|native_name = Чернігів / Чернигов
| settlement_type = [[град]]
|image_skyline = Chernihiv Panorama.jpg
|imagesize = 250px
|image_caption = Панорама на Чернигов
|image_flag = Alex K Chernihiv prapor 1992.svg
|image_shield = Coat of Arms of Chernihiv.svg
|image_blank_emblem = Chernigov Logo.jpg
|nickname = Град на легендите
|motto =
|image_map =
|mapsize =
|map_caption =
|coordinates_display =inline,title
|coordinates_region =UA
|subdivision_type = Земја
|subdivision_type1 = [[Области во Украина|Област]]
|subdivision_type2 = [[Административна поделба на Украина|Општина]]
|subdivision_name = {{знаме|Украина}}
|subdivision_name1 = [[Черниговска област]]
|subdivision_name2 = Чернигов
|established_title = Основан
|established_date = 907
|established_title1 = City Status
|established_date1 = 907
|leader_title = [[Mayor]]
|leader_name = Oleksandr Sokolov
|area_magnitude =
|area_total_km2 = 79|area_land_km2 =
|area_water_km2 =
|population_as_of = 2013
|population_note =
|population_total = 296008|population_footnotes=
|population_metro =|
population_density_km2 = 1547
|pushpin_map = Украина
|pushpin_label_position =
|pushpin_map_caption = Местоположба во Украина
|pushpin_mapsize =
|pushpin_map1 = Украина Черниговска област
|pushpin_label_position1 =
|pushpin_map_caption1 = Местоположба во Черниговската област
|pushpin_mapsize1 =
|latd=51 |latm=30 |lats=0 |latNS=N
|longd=31 |longm=18 |longs=0 |longEW=E
|elevation_m = 136
||postal_code_type=[[Поштенски број|Пошт. бр.]]
|postal_code = 14000
|area_code = (+380) 462
|registration_plate = CB / 25
|blank_info =
|blank1_info =
|website = [http://www.chernigiv-rada.gov.ua/ chernigiv-rada.gov.ua]
|footnotes =
}}
'''Чернигов''' ({{lang-uk|Чернігів}}, {{lang-ru|Чернигов}}) — град на реката [[Десна]] во северна [[Украина]] и административен центар на [[Черниговска област|Черниговската област]] и административен центар на околниот Чернигавски реон, во рамките на област. Основан е уште во X век, и одиграл важна културно-општествена улога во [[историја на Украина|историјата на Украина]].
==Историја==
Во [[11 век|11]] и [[12 век]], Чернигов бил голем [[Трговија|трговски]] центар: низ него поминувале патиштата што ја поврзувале Северската (Черниговската) земја со [[Полска]], [[Византија]] и [[Литва]], а подоцна и со [[Московско Кнежевство|Московска Русија]]. Во 1024 година, Чернигов станал престолнина на големото [[Черниговско кнежевство]], кое го уништиле [[Татари]]те во 1239 година. Владетели на Чернигов биле кнезовите: [[Свјатослав Олегович]] (умрел во 1164 година), [[Јарослав Всеволодович]] (умрел во 1198 година), [[Игор Свјатославич]], итн.<ref>„Коментари“, во: ''Слово за походор Игорев''. Скопје: Наша книга, 2002, стр. 56 и 61.</ref>
== Демографија ==
== Религија ==
[[Податотека:Троїцький монастир.jpg|мини|250п|Манастирот „Св. Троица“ и реката Десна во позадина]]
=== Храмови ===
== Култура ==
== Спорт ==
== Сообраќај ==
=== Автобус ===
=== Тролејбус ===
=== Железнички сообраќај ===
== Туризам ==
=== Музеи ===
== Стопанство ==
== Образование ==
* [[Черниговски национален педагошки универзитет]]
== Збратимени градови ==
== Галерија ==
<center>
<gallery>
Image:AX Chernihiv Pyatnytska Church.jpg|1201
Податотека:Spasopreobrazh-cathedral-chernihiv.JPG|1030
Чернигов. Елецкий монастырь.jpg|
2014 Чернігів Україна Адміністративний будинок.jpg
Чернігів. Обласна філармонія.JPG
Дзвіниця, 5 ярусів,висота 58 метрів, Троїцький монастир.jpg
Chernigiv Desna hotel IMG 8722 74-101-0076.JPG
NSH Chernigiv Spaso-Preobrazhenskiy Sobor 001.JPG
Чернигов, храм Михаила и Федора.JPG
Драматичний театр ім.Т.Г.Шевченка - Teatro Dramático Shevchenko.jpg
Введенська церква. Чернігів.jpg
74-101-0020 Troyckiy Sobor 3.jpg
BudArhiepiskop.JPG
Чернігівський вокзал.JPG
</gallery>
</center>
== Поврзано ==
{{Портал|Украина}}
* [[Черниговска област]]
* [[Градови во Украина]]
== Надворешни врски ==
{{ризница|Chernihiv}}
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Области во Украина}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Чернигов| ]]
[[Категорија:Градови во Черниговската област]]
[[Категорија:Градови во Украина]]
4c0rq592fhdm7tvdbkhg6q0b12corg0
Офицерот со роза (филм)
0
1102779
4796770
3622349
2022-07-25T23:55:57Z
ГП
23995
ситна поправка
wikitext
text/x-wiki
'''„Офицерот со роза“''' е игран [[филм]] на режисерот [[Дејан Шорак]]. Главните улоги ги толкуваат: [[Жарко Лаушевиќ]], [[Ксенија Пајиќ|Ксенија Паиќ]], и Драгана Мркиќ.<ref>Антена, број 814, 31.1.2014, стр. 14.</ref>
== Содржина ==
Во [[Загреб]], по [[Втора светска војна|Втората светска војна]], [[Партизан|партизаните]] започнуваат да воспоставуваат цивилна власт. Во станот на една вдовица од високата класа, убавата Матилда, се вселуваат младата партизанка, Лилјана и нејзиното момче, поручникот Петар Хорват. Наското Петар се вљубува во Матилда...<ref>Антена, број 814, 31.1.2014, стр. 14.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Југословенски филмови]]
[[Категорија:Хрватски филмови]]
[[Категорија:Филмови на Дејан Шорак]]
[[Категорија:Филмови на српскохрватски јазик]]
[[Категорија:Филмови со Жарко Лаушевиќ]]
[[Категорија:Филмови со Ксенија Пајиќ]]
[[Категорија:Филмови со Драгана Мркиќ]]
[[Категорија:Филмови чие дејствие се одвива во Загреб]]
fnmmu0gkvwdot9novxkkswan6dzk56z
4796773
4796770
2022-07-25T23:57:24Z
ГП
23995
ситна поправка
wikitext
text/x-wiki
'''„Офицерот со роза“''' е игран [[филм]] на режисерот [[Дејан Шорак]] од 1987 година. Главните улоги ги толкуваат: [[Жарко Лаушевиќ]], [[Ксенија Пајиќ|Ксенија Паиќ]], и Драгана Мркиќ.<ref>Антена, број 814, 31.1.2014, стр. 14.</ref>
== Содржина ==
Во [[Загреб]], по [[Втора светска војна|Втората светска војна]], [[Партизан|партизаните]] започнуваат да воспоставуваат цивилна власт. Во станот на една вдовица од високата класа, убавата Матилда, се вселуваат младата партизанка, Лилјана и нејзиното момче, поручникот Петар Хорват. Наското Петар се вљубува во Матилда...<ref>Антена, број 814, 31.1.2014, стр. 14.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Југословенски филмови]]
[[Категорија:Хрватски филмови]]
[[Категорија:Филмови на Дејан Шорак]]
[[Категорија:Филмови на српскохрватски јазик]]
[[Категорија:Филмови со Жарко Лаушевиќ]]
[[Категорија:Филмови со Ксенија Пајиќ]]
[[Категорија:Филмови со Драгана Мркиќ]]
[[Категорија:Филмови чие дејствие се одвива во Загреб]]
[[Категорија:Филмови од 1987 година]]
m7etqrlwds9xwk2v8mrhfx2rk9ojvs6
4796774
4796773
2022-07-25T23:58:48Z
ГП
23995
ситна поправка
wikitext
text/x-wiki
'''„Офицерот со роза“''' ([[Српскохрватски јазик|српскохрватски]]: [[Oficir sa ružom]]) е игран [[филм]] на режисерот [[Дејан Шорак]] од 1987 година. Главните улоги ги толкуваат: [[Жарко Лаушевиќ]], [[Ксенија Пајиќ|Ксенија Паиќ]], и [[Драгана Мркиќ]].<ref>Антена, број 814, 31.1.2014, стр. 14.</ref>
== Содржина ==
Во [[Загреб]], по [[Втора светска војна|Втората светска војна]], [[Партизан|партизаните]] започнуваат да воспоставуваат цивилна власт. Во станот на една вдовица од високата класа, убавата Матилда, се вселуваат младата партизанка, Лилјана и нејзиното момче, поручникот Петар Хорват. Наското Петар се вљубува во Матилда...<ref>Антена, број 814, 31.1.2014, стр. 14.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Југословенски филмови]]
[[Категорија:Хрватски филмови]]
[[Категорија:Филмови на Дејан Шорак]]
[[Категорија:Филмови на српскохрватски јазик]]
[[Категорија:Филмови со Жарко Лаушевиќ]]
[[Категорија:Филмови со Ксенија Пајиќ]]
[[Категорија:Филмови со Драгана Мркиќ]]
[[Категорија:Филмови чие дејствие се одвива во Загреб]]
[[Категорија:Филмови од 1987 година]]
88qkiyok6c39yjpzdb1xu72fiyce0az
4796775
4796774
2022-07-25T23:59:10Z
ГП
23995
wikitext
text/x-wiki
'''„Офицерот со роза“''' ([[Српскохрватски јазик|српскохрватски]]: ''Oficir sa ružom'') е игран [[филм]] на режисерот [[Дејан Шорак]] од 1987 година. Главните улоги ги толкуваат: [[Жарко Лаушевиќ]], [[Ксенија Пајиќ|Ксенија Паиќ]], и [[Драгана Мркиќ]].<ref>Антена, број 814, 31.1.2014, стр. 14.</ref>
== Содржина ==
Во [[Загреб]], по [[Втора светска војна|Втората светска војна]], [[Партизан|партизаните]] започнуваат да воспоставуваат цивилна власт. Во станот на една вдовица од високата класа, убавата Матилда, се вселуваат младата партизанка, Лилјана и нејзиното момче, поручникот Петар Хорват. Наското Петар се вљубува во Матилда...<ref>Антена, број 814, 31.1.2014, стр. 14.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Југословенски филмови]]
[[Категорија:Хрватски филмови]]
[[Категорија:Филмови на Дејан Шорак]]
[[Категорија:Филмови на српскохрватски јазик]]
[[Категорија:Филмови со Жарко Лаушевиќ]]
[[Категорија:Филмови со Ксенија Пајиќ]]
[[Категорија:Филмови со Драгана Мркиќ]]
[[Категорија:Филмови чие дејствие се одвива во Загреб]]
[[Категорија:Филмови од 1987 година]]
1wcksowoxdazq27ztmtcuz7dsfv4w0y
Стево Пендаровски
0
1105175
4796549
4796482
2022-07-25T13:36:49Z
M4r51n
36047
Отповикани уредувањата на [[Special:Contributions/89.205.126.240|89.205.126.240]] ([[User talk:89.205.126.240|разговор]]), враќајќи на последната преработка на [[User:46.123.252.191|46.123.252.191]]
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за претседател
| име= [[Податотека:Coat of arms of the President of Macedonia.svg|40px]] Стево ПРЕДАВНИК Пендаровски [[Податотека:Coat of arms of the President of Macedonia.svg|40px]]
| слика= President Pendarovski (48314466596).jpg
| големина= 250п
| опис=
| звање= [[V Претседател на Македонија]]
| ред= [[Претседател на Македонија|5. Претседател на Македонија]]
| мандат_поч= [[12 мај]] [[2019]]
| мандат_крај=
| претседател=
| претходник= [[Ѓорге Иванов]]
| следбеник=
| роден_дата= {{роден на и возраст|1963|4|3|df=yes}}
| роден_место= [[Скопје]], [[Народна Република Македонија|Македонија]], [[Федеративна Народна Република Југославија|Југославија]]
| умрел_дата=
| умрел_место=
| сопружник= [[Елизабета Ѓоргиевска]]
| професија=
| партија=
| религија=
| потпис=
| фусноти= [[Претседатели на Македонија]]
}}
'''Стево Пендаровски''' ({{роден на|3|април|1963}} во {{роден во|Скопје}}) — македонски политичар. Тој е петти [[претседател на Македонија]] од 12 мај 2019 година.
Поголемиот дел од професионалната кариера го поминал во Министерството за внатрешни работи како безбедносен аналитичар. Во 2000-тите бил советник за национална безбедност и за надворешна политика на двајца македонски претседатели, [[Борис Трајковски|Борис Трајковси]] и [[Бранко Црвенковски]]. Пендаровски е универзитетски професор и предава на Универзитетот Американ колеџ во Скопје.
Пендаровски првпат бил кандидат за претседател на државата во 2014 година, кога бил кандидат на коалицијата предводена од [[СДСМ]], но не успеал да го победи тогашниот претседател Ѓорге Иванов. Во 2019 година вторпат бил кандидат на претседателски избори, овојпат како консензуален кандидат на СДСМ, ДУИ и десетици други политички партии. Пендаровски успеал да го победи кандидатот на опозициската ВМРО-ДПМНЕ, универзитетската професорка [[Гордана Силјановска-Давкова]].
== Рани години и образование ==
Стево Пендаровски е роден на 3 април 1963 година во [[Скопје]]. Неговото семејство потекнува од [[Мијаци|мијачкото]] село [[Галичник]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pretsedatel.mk/претседателот-пендаровски-присуству/|title=Претседателот Пендаровски присуствуваше и се обрати на традиционалната манифестација „Галичка свадба“|date=14 јули 2019|work=Претседател на Република Северна Македонија|language=mk-MK|accessdate=2 август 2021}}</ref> Пораснал во [[Скопски земјотрес (1963)|постземјотресно]] Скопје. Неговите родители биле учители.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://emagazin.mk/galeri-a-stevo-pendarovski-privatno-blagoroden-i-neobichno-duhovit-i-prekrasen-tatko/|title=Стево Пендаровски приватно: Благороден и необично духовит татко|date=6 април 2019|work=emagazin.mk|accessdate=2 август 2021}}</ref> Средното образование го завршил во [[СУГС „Цветан Димов“ - Скопје|скопското училиште „Цветан Димов“]].<ref name="360bio">{{Наведена мрежна страница|url=https://360stepeni.mk/pendarovski-niz-ochite-na-sorabotnicite-nesuden-advokat-tvrdoglav-galichanec-pragmatichen-politichar/|title=Пендаровски низ очите на соработниците: Несуден адвокат, тврдоглав галичанец, прагматичен политичар|date=14 мај 2019|work=360 степени|language=mk-MK|accessdate=2 август 2021}}</ref>
Пендаровски дипломирал на [[Правниот факултет во Скопје|Правниот факултет]] на [[Универзитетот „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје]] во 1987 година.<ref name="ofc-bio">{{Наведена мрежна страница|url=https://pretsedatel.mk/biografija-na-pretsedatelot/|title=Биографија на претседателот|work=Претседател на Република Северна Македонија|language=mk-MK|accessdate=2 август 2021}}</ref> Подоцна магистрирал и докторирал на [[Институт за социолошки и политичко-правни истражувања (ИСППИ)|Институтот за социолошки и политичко-правни истражувања]] на Универзитетот „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје.<ref name="vistinomer-bio">{{Наведена мрежна страница|url=https://vistinomer.mk/stevo-pendarovski-preku-dva-pretsedatelski-kabineta-do-biroto-na-shefot-na-drzhavata-so-svoe-ime/|title=Стево Пендаровски: Преку два претседателски кабинета до бирото на шефот на државата со свое име|date=4 март 2019|work=Вистиномер|language=mk-MK|accessdate=2 август 2021}}</ref>
== Професионална кариера ==
По дипломирањето во 1987 година, Пендаровски работел во адвокатска канцеларија во Скопје како приправник.<ref name="360bio" /> Потоа се вработил во [[Министерство за внатрешни работи на Македонија|Министерството за внатрешни работи]], каде што работел во оддел за аналитика.<ref name="360bio" /> Во 1998 година бил назначен за началник на управата за аналитика и истражување на Министерството за внатрешни работи, а паралелно бил назначен и за портпарол на министерството, како помошник министер за односи со јавност.<ref name="ofc-bio" />
Во 2001 година го напуштил министерството и се приклучил на кабинетот на претседателот [[Борис Трајковски]], каде што работел како советник за национална безбедност. Веста за [[Борис Трајковски#Смрт|падот на македонскиот претседателски авион во Босна и Херцеговина]] на 26 февруари 2004 година ја дознал во [[Даблин]], каде што бил претставник на претседателот во државната делегација која тој ден требало да ја поднесе апликацијата на Македонија за [[Приклучување на Македонија кон ЕУ|членство во Европската унија]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://faktor.mk/intervju-pendarovski-so-niedna-partija-ne-sum-razgovaral-za-kandidatura-za-pretsedatel-1|title=Пендаровски: Со ниедна партија не сум разговарал за кандидатура за претседател!|work=Фактор|accessdate=6 август 2021}}</ref>
По ненадејната смрт на претседателот Трајковски, Пендаровски бил назначен за претседател на [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]] (ДИК) од страна на вршителот на должноста претседател на Републиката [[Љупчо Јордановски]], како „непартиско решение“,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://time.mk/arhiva/?d1=01&m1=01&y1=2004&d2=31&m2=03&y2=2004&all=1&fulltext=1&timeup=2&show=1&q=%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8&read=766f981b7baf33f|title=Утрински: Именувањето за Пендаровски конечно, за бојкотот без коментар (од 10 март 2004)|work=time.mk|accessdate=17 август 2021|quote=„Стево Пендаровски го именував за претседател на ДИК затоа што со својот личен интегритет и она што го покажал досега е вистинската личност. Тој е непартиско решение и сметам дека направив добар избор поради одгласот кој постои меѓу политичките партии, јавните личности и меѓу граѓаните“, истакна Љупчо Јордановски, истакнувајќи дека неговото решение е конечно.}}</ref> а во пресрет на вонредните [[Македонски претседателски избори (2004)|претседателски избори во 2004 година]], но останал да раководи со ДИК до [[Локални избори во Македонија (2005)|локалните избори во 2005 година]] и во исто својство учествувал и во спроведувањето на [[Референдум во Македонија (2004)|референдумот за територијална реорганизација]].<ref name="ofc-bio" /><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://time.mk/arhiva/?d1=01&m1=01&y1=2005&d2=31&m2=12&y2=2005&all=1&fulltext=1&timeup=2&show=1&q=%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8&read=91058c878030689|title=Дневник: Пендаровски повторно советник на претседателот (од 6 јуни 2005)|work=time.mk|publication-date=|accessdate=4 август 2021}}</ref>
Откако се повлекол од функцијата претседател на Државната изборна комисија, во 2005 година Пендаровски се вратил во претседателскиот кабинет, овојпат како советник на претседателот [[Бранко Црвенковски]] за национална безбедност, а понатаму за надворешна политика.<ref name="360bio" /> Пендаровски го напуштил претседателскиот кабинет во 2009 година, кога завршил претседателскиот мандат на Црвенковски.
Од 2008 година Пендаровски предава на Факултетот за политички науки при Универзитетот Американ колеџ во Скопје. Некои од областите за кои предава и истражува се: меѓународни односи, разузнавање и национална безбедност, геополитика, глобализација, надворешна политика на САД, надворешна и безбедносна политика на ЕУ, малите држави во меѓународните односи и други.<ref name="vistinomer-bio" />
== Во политиката ==
Иако не бил член на политичка партија,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/25321933.html|title=Пендаровски - Не сум продукт од ничиј партиски инкубатор|date=6 април 2014|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref> на почетокот на 2010-тите години Пендаровски бил политички активен во [[СДСМ|Социјалдемократскиот сојуз на Македонија]]. Во тогашната главна опозициона партија тој членувал во Дипломатскиот совет и Советот за ЕУ интеграција на СДСМ, а подоцна бил назначен и за претседател на Советот за безбедност и НАТО интеграција на партијата, како надворешен соработник.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://arhiva.sdsm.org.mk/default.aspx?mId=55&agId=5&articleId=5548|title=СДСМ ги формира советите на партијата|date=29 октомври 2011|work=arhiva.sdsm.org.mk|accessdate=6 август 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://arhiva.sdsm.org.mk/default.aspx?mId=55&agId=4&articleId=10138|title=Пендаровски: Ништо не смее да се прави зад грбот на граѓаните|date=15 март 2014|work=arhiva.sdsm.org.mk|accessdate=6 август 2021}}</ref>
=== Претседателските избори во 2014 година ===
Пендаровски бил предложен за кандидат на СДСМ на [[Македонски претседателски избори (2014)|претседателските избори во 2014 година]] од сите 76 општински организации на партијата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/25279498.html|title=Стево Пендаровски ќе биде претседателски кандидат на СДСМ|date=27 февруари 2014|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref> Тој бил официјално избран за претседателски кандидат на коалицијата предводена од СДСМ на 16-тиот конгрес на партијата на 4 март.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/25285814.html|title=Пендаровски официјално избран за претседателски кандидат на СДСМ|date=5 март 2014|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref>
Слоганот на кампањата на Пендаровски на овие избори бил „Македонија заслужува претседател“, а неговата програма се состоела од десет начела.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mojotizbor.mk/arhiva/izbori-2014/114-kandidati/2014/641-stevo-pendarovski.html|title=Стево Пендаровски|last=|first=|work=mojotizbor.mk|accessdate=8 август 2021}}</ref>
Првиот круг од овие претседателски избори се одржал на 13 април. Во овој круг Пендаровски добил 326 илјади гласови, 37% од вкупните гласови, и со тоа бил второпласиран, зад тогашниот претседател на државата [[Ѓорге Иванов]], кандидат на владејачката [[Внатрешна македонска револуционерна организација - Демократска партија за македонско национално единство|ВМРО-ДПМНЕ]]. Во првиот круг учествувале и [[Илјаз Халими]] од [[Демократска партија на Албанците|Демократската партија на Албанците]] (ДПА) кој освоил 38 илјади гласови (4%) и Зоран Поповски од [[Граѓанска опција за Македонија|Граѓанската опција за Македонија]] (ГРОМ) кој освоил 31 илјада гласови (3%). [[ДУИ]] не учествувала на овие избори и ги повикала Албанците да ги бојкотираат истите, откако со владејачката ВМРО-ДПМНЕ не успеале да се договорат за консензуален претседателски кандидат.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/25279717.html|title=ДУИ - бојкот на претседателските и предвремени парламентарни избори|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=22 август 2021}}</ref> Вториот круг од овие претседателски избори се одржал на 27 април, заедно со предвремени [[Македонски парламентарни избори (2014)|парламентарни избори]] на кои победила ВМРО-ДПМНЕ. Пендаровски влегол во вториот круг со Ѓорге Иванов. Во овој круг Пендаровски добил речиси 400 илјади гласови, 41% од вкупните гласови, наспроти 534 илјади гласови за Иванов. На овие претседателски избори тогашниот претседател на државата Ѓорге Иванов го освоил вториот претседателски мандат.
Овие избори ги влошиле веќе затегнатите односи меѓу владејачката ВМРО-ДПМНЕ и опозиционата СДСМ. Социјалдемократскиот сојуз на Македонија не ги признал претседателските и парламентарните избори. Лидерот на партијата [[Зоран Заев]] посочил дека [[Никола Груевски]] и ВМРО-ДПМНЕ го злоупотребиле целиот државен систем исклучиво за партиски интерес, обвинувајќи за низа нерегуларности на изборите, и побарал техничка влада.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D1%81%D0%B4%D1%81%D0%BC-%D0%BD%D0%B5-%D0%B3%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B8-%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8/a-17594858|title=СДСМ не ги признава изборите и бара техничка влада да спроведе нови|last=|first=|date=27 април 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=7 август 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB-%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0/a-17594931|title=Скандал во Македонија|last=|first=|date=27 април 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=7 август 2021}}</ref> Како резултат на негодувањето за изборите, СДСМ, како главна опозициона партија, преминал кон неучество во Собранието, со тоа што одлучил да ги врати пратеничките мандати освоени на парламентарните избори, со образложение дека прифаќањето на пратеничките мандати би ѝ дале легитимитет на власта, која според СДСМ била добиена преку кражба на гласови.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D1%81%D0%B4%D1%81%D0%BC-%D0%B3%D0%B8-%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%9C%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%9C%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%80/a-17605285|title=СДСМ ги враќа мандатите и се враќа на политиката на „отпор“|last=|first=|date=1 мај 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=7 август 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%82-%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BD%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D0%B6%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D1%82%D1%83%D0%BA%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8/a-17660947|title=Спорот за мандатите не може да се реши правнички, туку политички|last=|first=|date=25 мај 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=7 август 2021}}</ref>.
Кратко по одржувањето на изборите, Бранко Црвенковски, лидер на СДСМ до 2013 година, кога на чело на партијата застанал Зоран Заев, говорејќи дека СДСМ е во сериозна криза, една од најтешките од формирањето на партијата, и дека за консолидација на партијата е потребно лидерство со голем кредибилитет и уште поголем обединувачки капацитет, „авторитет кој ги надминува рамките на партијата“, дал спорна изјава, велејќи „не сме решение ни јас, ни Заев“ и го посочил Стево Пендаровски како таков, потсетувајќи дека Пендаровски освоил 400 илјади гласови „под еднакво нерегуларни изборни услови“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D0%B4%D1%81%D0%BC-%D0%B2%D0%BE-%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D0%BC%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82-%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5-%D0%BD%D0%B8-%D1%98%D0%B0%D1%81-%D0%BD%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%B5%D0%B2/a-17617226|title=Црвенковски: За СДСМ, во овој момент, не сме решение ни јас, ни Заев!|last=|first=|date=7 мај 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=6 август 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B2%D0%BE-%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D1%87-%D0%BC%D0%B5%D1%93%D1%83-%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%B5%D0%B2/a-17618710|title=Пендаровски во сендвич меѓу Црвенковски и Заев|last=|first=|date=8 мај 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=6 август 2021}}</ref>
=== Политичката криза и потоа ===
Лидерот на СДСМ Зоран Заев подолго време посочувал дека поседува материјали од телефонски разговори кои незаконски биле прислушувани од тогашната власт. Разговорите кои биле доказ за незаконски дејствија извршени од тогашната власт биле јавно објавувани во рамките на проектот „Вистината за Македонија“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://fokus.mk/zaev-ja-frli-prvata-bomba-denovive-sleduvaat-novi/|title=Заев ја фрли првата „бомба“, деновиве следуваат нови|date=9 февруари 2015|work=Фокус|language=mk-MK|accessdate=6 август 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/26892287.html|title=Осма „бомба“ на СДСМ - Во Македонија немало избори, имало изборни кражби|date=10 март 2015|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref> Пендаровски го поддржал проектот, велејќи дека и тој бил прислушуван три години пред да стане претседателски кандидат и дека мотивите за тоа биле политички, со знаење на првите луѓе на Министерството за внатрешни работи и Дирекцијата за разузнавање.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/26883928.html|title=Опозицијата ја прошири кривичната пријава за прислушување|date=5 март 2015|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref>
Аферата околу незаконски прислушуваните телефонски разговори заедно со други причини за незадоволство од тогашната власт довела до длабока политичка криза во Македонија, која се развивала подолго време, а се интензивирала на крајот на 2014 и почетокот на 2015 година. За решавање на кризата започнале преговори помеѓу политичките партии во Македонија, со посредство на меѓународната заедница, кои во средината на 2015 година резултирале во потпишувањето на [[Договорот од Пржино]]. Овој договор, меѓу другото, предвидувал одржување предвремени парламентарни избори, оставка на тогашната влада на Никола Груевски и формирање нова влада која ќе има мандат до изборите.
На предвремените [[Македонски парламентарни избори (2016)|парламентарни избори во 2016 година]] Пендаровски бил носител на СДСМ во првата изборна единица која го опфаќа регионот на Скопје. По изборите Пендаровски бил пратеник во Собранието.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/28099955.html|title=Објавени пратеничките листи на СДСМ за изборите на 11 декември|date=6 ноември 2016|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref>
[[Податотека:Стево Пендаровский (16-10-2018).jpg|мини|250п|Пендаровски во својство на национален координатор за НАТО]]
Во 2017 година Пендаровски бил назначен за национален координатор за подготовка на Македонија за членство во НАТО и поради тоа се повлекол од пратеничката функција.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.pravdiko.mk/stevo-pendarovski-ke-bide-natsionalen-koordinator-na-makedonija-za-nato/|title=Стево Пендаровски ќе биде национален координатор на Македонија за НАТО|last=|date=29 ноември 2017|work=Правдико|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref> Како национален координатор за НАТО, Пендаровски бил дел од државната делегација која присуствувала на самитот на НАТО во Брисел во 2018 година, каде што Македонија добила покана за почеток на преговорите за членство во НАТО, откако во јуни 2018 година бил постигнат [[Преспански договор|договор за конечно решавање на разликите со Грција]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/29357114.html|title=Македонија поканета да стане 30-та членка на НАТО|date=11 јули 2018|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref>
=== Претседателските избори во 2019 година ===
== Претседателствување ==
== Приватен живот ==
== Наводи ==
{{наводи}}
{{рв|Stevo Pendarovski}}
{{start box}}
{{s-off}}
{{Succession box
|title = [[Претседател на Македонија]]
|before = [[Ѓорге Иванов]]
|years = 2019 –
|after = Во служба
}}
{{end box}}
{{ПретМак}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Пендаровски, Стево}}
[[Категорија:Македонски политичари]]
[[Категорија:Пратенички состав 2016-2020]]
[[Категорија:Претседатели на Македонија]]
[[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
lqsq3a2t08ymdkb6jylfugebkv1uhgy
4796551
4796549
2022-07-25T13:38:25Z
M4r51n
36047
Отповикани уредувањата на [[Special:Contributions/M4r51n|M4r51n]] ([[User talk:M4r51n|разговор]]), враќајќи на последната преработка на [[User:89.205.126.240|89.205.126.240]]
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за претседател
| име= [[Податотека:Coat of arms of the President of Macedonia.svg|40px]] Стево ПРЕДАВНИК Пендаровски [[Податотека:Coat of arms of the President of Macedonia.svg|40px]]
| слика= President Pendarovski (48314466596).jpg
| големина= 250п
| опис=
| звање= [[V Претседател на Македонија]]
| ред= [[Претседател на Македонија|5. Претседател на Македонија]]
| мандат_поч= [[12 мај]] [[2019]]
| мандат_крај=
| претседател=
| претходник= [[Ѓорге Иванов]]
| следбеник=
| роден_дата= {{роден на и возраст|1963|4|3|df=yes}}
| роден_место= [[Скопје]], [[Народна Република Македонија|Македонија]], [[Федеративна Народна Република Југославија|Југославија]]
| умрел_дата=
| умрел_место=
| сопружник= [[Елизабета Ѓоргиевска]]
| професија=
| партија=
| религија=
| потпис=
| фусноти= [[Претседатели на Македонија]]
}}
'''Стево Пендаровски''' ({{роден на|3|април|1963}} во {{роден во|Скопје}}) — македонски политичар. Тој е петти [[претседател на Македонија]] од 12 мај 2019 година.
Поголемиот дел од професионалната кариера го поминал во Министерството за внатрешни работи како безбедносен аналитичар. Во 2000-тите бил советник за национална безбедност и за надворешна политика на двајца македонски претседатели, [[Борис Трајковски|Борис Трајковси]] и [[Бранко Црвенковски]]. Пендаровски е универзитетски професор и предава на Универзитетот Американ колеџ во Скопје.
Пендаровски првпат бил кандидат за претседател на државата во 2014 година, кога бил кандидат на коалицијата предводена од [[СДСМ]], но не успеал да го победи тогашниот претседател Ѓорге Иванов. Во 2019 година вторпат бил кандидат на претседателски избори, овојпат како консензуален кандидат на СДСМ, ДУИ и десетици други политички партии. Пендаровски успеал да го победи кандидатот на опозициската ВМРО-ДПМНЕ, универзитетската професорка [[Гордана Силјановска-Давкова]].
== Рани години и образование ==
Стево Пендаровски е роден на 3 април 1963 година во [[Скопје]]. Неговото семејство потекнува од [[Мијаци|мијачкото]] село [[Галичник]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pretsedatel.mk/претседателот-пендаровски-присуству/|title=Претседателот Пендаровски присуствуваше и се обрати на традиционалната манифестација „Галичка свадба“|date=14 јули 2019|work=Претседател на Република Северна Македонија|language=mk-MK|accessdate=2 август 2021}}</ref> Пораснал во [[Скопски земјотрес (1963)|постземјотресно]] Скопје. Неговите родители биле учители.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://emagazin.mk/galeri-a-stevo-pendarovski-privatno-blagoroden-i-neobichno-duhovit-i-prekrasen-tatko/|title=Стево Пендаровски приватно: Благороден и необично духовит татко|date=6 април 2019|work=emagazin.mk|accessdate=2 август 2021}}</ref> Средното образование го завршил во [[СУГС „Цветан Димов“ - Скопје|скопското училиште „Цветан Димов“]].<ref name="360bio">{{Наведена мрежна страница|url=https://360stepeni.mk/pendarovski-niz-ochite-na-sorabotnicite-nesuden-advokat-tvrdoglav-galichanec-pragmatichen-politichar/|title=Пендаровски низ очите на соработниците: Несуден адвокат, тврдоглав галичанец, прагматичен политичар|date=14 мај 2019|work=360 степени|language=mk-MK|accessdate=2 август 2021}}</ref>
Пендаровски дипломирал на [[Правниот факултет во Скопје|Правниот факултет]] на [[Универзитетот „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје]] во 1987 година.<ref name="ofc-bio">{{Наведена мрежна страница|url=https://pretsedatel.mk/biografija-na-pretsedatelot/|title=Биографија на претседателот|work=Претседател на Република Северна Македонија|language=mk-MK|accessdate=2 август 2021}}</ref> Подоцна магистрирал и докторирал на [[Институт за социолошки и политичко-правни истражувања (ИСППИ)|Институтот за социолошки и политичко-правни истражувања]] на Универзитетот „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје.<ref name="vistinomer-bio">{{Наведена мрежна страница|url=https://vistinomer.mk/stevo-pendarovski-preku-dva-pretsedatelski-kabineta-do-biroto-na-shefot-na-drzhavata-so-svoe-ime/|title=Стево Пендаровски: Преку два претседателски кабинета до бирото на шефот на државата со свое име|date=4 март 2019|work=Вистиномер|language=mk-MK|accessdate=2 август 2021}}</ref>
== Професионална кариера ==
По дипломирањето во 1987 година, Пендаровски работел во адвокатска канцеларија во Скопје како приправник.<ref name="360bio" /> Потоа се вработил во [[Министерство за внатрешни работи на Македонија|Министерството за внатрешни работи]], каде што работел во оддел за аналитика.<ref name="360bio" /> Во 1998 година бил назначен за началник на управата за аналитика и истражување на Министерството за внатрешни работи, а паралелно бил назначен и за портпарол на министерството, како помошник министер за односи со јавност.<ref name="ofc-bio" />
Во 2001 година го напуштил министерството и се приклучил на кабинетот на претседателот [[Борис Трајковски]], каде што работел како советник за национална безбедност. Веста за [[Борис Трајковски#Смрт|падот на македонскиот претседателски авион во Босна и Херцеговина]] на 26 февруари 2004 година ја дознал во [[Даблин]], каде што бил претставник на претседателот во државната делегација која тој ден требало да ја поднесе апликацијата на Македонија за [[Приклучување на Македонија кон ЕУ|членство во Европската унија]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://faktor.mk/intervju-pendarovski-so-niedna-partija-ne-sum-razgovaral-za-kandidatura-za-pretsedatel-1|title=Пендаровски: Со ниедна партија не сум разговарал за кандидатура за претседател!|work=Фактор|accessdate=6 август 2021}}</ref>
По ненадејната смрт на претседателот Трајковски, Пендаровски бил назначен за претседател на [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]] (ДИК) од страна на вршителот на должноста претседател на Републиката [[Љупчо Јордановски]], како „непартиско решение“,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://time.mk/arhiva/?d1=01&m1=01&y1=2004&d2=31&m2=03&y2=2004&all=1&fulltext=1&timeup=2&show=1&q=%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8&read=766f981b7baf33f|title=Утрински: Именувањето за Пендаровски конечно, за бојкотот без коментар (од 10 март 2004)|work=time.mk|accessdate=17 август 2021|quote=„Стево Пендаровски го именував за претседател на ДИК затоа што со својот личен интегритет и она што го покажал досега е вистинската личност. Тој е непартиско решение и сметам дека направив добар избор поради одгласот кој постои меѓу политичките партии, јавните личности и меѓу граѓаните“, истакна Љупчо Јордановски, истакнувајќи дека неговото решение е конечно.}}</ref> а во пресрет на вонредните [[Македонски претседателски избори (2004)|претседателски избори во 2004 година]], но останал да раководи со ДИК до [[Локални избори во Македонија (2005)|локалните избори во 2005 година]] и во исто својство учествувал и во спроведувањето на [[Референдум во Македонија (2004)|референдумот за територијална реорганизација]].<ref name="ofc-bio" /><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://time.mk/arhiva/?d1=01&m1=01&y1=2005&d2=31&m2=12&y2=2005&all=1&fulltext=1&timeup=2&show=1&q=%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8&read=91058c878030689|title=Дневник: Пендаровски повторно советник на претседателот (од 6 јуни 2005)|work=time.mk|publication-date=|accessdate=4 август 2021}}</ref>
Откако се повлекол од функцијата претседател на Државната изборна комисија, во 2005 година Пендаровски се вратил во претседателскиот кабинет, овојпат како советник на претседателот [[Бранко Црвенковски]] за национална безбедност, а понатаму за надворешна политика.<ref name="360bio" /> Пендаровски го напуштил претседателскиот кабинет во 2009 година, кога завршил претседателскиот мандат на Црвенковски.
Од 2008 година Пендаровски предава на Факултетот за политички науки при Универзитетот Американ колеџ во Скопје. Некои од областите за кои предава и истражува се: меѓународни односи, разузнавање и национална безбедност, геополитика, глобализација, надворешна политика на САД, надворешна и безбедносна политика на ЕУ, малите држави во меѓународните односи и други.<ref name="vistinomer-bio" />
== Во политиката ==
Иако не бил член на политичка партија,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/25321933.html|title=Пендаровски - Не сум продукт од ничиј партиски инкубатор|date=6 април 2014|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref> на почетокот на 2010-тите години Пендаровски бил политички активен во [[СДСМ|Социјалдемократскиот сојуз на Македонија]]. Во тогашната главна опозициона партија тој членувал во Дипломатскиот совет и Советот за ЕУ интеграција на СДСМ, а подоцна бил назначен и за претседател на Советот за безбедност и НАТО интеграција на партијата, како надворешен соработник.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://arhiva.sdsm.org.mk/default.aspx?mId=55&agId=5&articleId=5548|title=СДСМ ги формира советите на партијата|date=29 октомври 2011|work=arhiva.sdsm.org.mk|accessdate=6 август 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://arhiva.sdsm.org.mk/default.aspx?mId=55&agId=4&articleId=10138|title=Пендаровски: Ништо не смее да се прави зад грбот на граѓаните|date=15 март 2014|work=arhiva.sdsm.org.mk|accessdate=6 август 2021}}</ref>
=== Претседателските избори во 2014 година ===
Пендаровски бил предложен за кандидат на СДСМ на [[Македонски претседателски избори (2014)|претседателските избори во 2014 година]] од сите 76 општински организации на партијата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/25279498.html|title=Стево Пендаровски ќе биде претседателски кандидат на СДСМ|date=27 февруари 2014|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref> Тој бил официјално избран за претседателски кандидат на коалицијата предводена од СДСМ на 16-тиот конгрес на партијата на 4 март.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/25285814.html|title=Пендаровски официјално избран за претседателски кандидат на СДСМ|date=5 март 2014|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref>
Слоганот на кампањата на Пендаровски на овие избори бил „Македонија заслужува претседател“, а неговата програма се состоела од десет начела.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mojotizbor.mk/arhiva/izbori-2014/114-kandidati/2014/641-stevo-pendarovski.html|title=Стево Пендаровски|last=|first=|work=mojotizbor.mk|accessdate=8 август 2021}}</ref>
Првиот круг од овие претседателски избори се одржал на 13 април. Во овој круг Пендаровски добил 326 илјади гласови, 37% од вкупните гласови, и со тоа бил второпласиран, зад тогашниот претседател на државата [[Ѓорге Иванов]], кандидат на владејачката [[Внатрешна македонска револуционерна организација - Демократска партија за македонско национално единство|ВМРО-ДПМНЕ]]. Во првиот круг учествувале и [[Илјаз Халими]] од [[Демократска партија на Албанците|Демократската партија на Албанците]] (ДПА) кој освоил 38 илјади гласови (4%) и Зоран Поповски од [[Граѓанска опција за Македонија|Граѓанската опција за Македонија]] (ГРОМ) кој освоил 31 илјада гласови (3%). [[ДУИ]] не учествувала на овие избори и ги повикала Албанците да ги бојкотираат истите, откако со владејачката ВМРО-ДПМНЕ не успеале да се договорат за консензуален претседателски кандидат.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/25279717.html|title=ДУИ - бојкот на претседателските и предвремени парламентарни избори|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=22 август 2021}}</ref> Вториот круг од овие претседателски избори се одржал на 27 април, заедно со предвремени [[Македонски парламентарни избори (2014)|парламентарни избори]] на кои победила ВМРО-ДПМНЕ. Пендаровски влегол во вториот круг со Ѓорге Иванов. Во овој круг Пендаровски добил речиси 400 илјади гласови, 41% од вкупните гласови, наспроти 534 илјади гласови за Иванов. На овие претседателски избори тогашниот претседател на државата Ѓорге Иванов го освоил вториот претседателски мандат.
Овие избори ги влошиле веќе затегнатите односи меѓу владејачката ВМРО-ДПМНЕ и опозиционата СДСМ. Социјалдемократскиот сојуз на Македонија не ги признал претседателските и парламентарните избори. Лидерот на партијата [[Зоран Заев]] посочил дека [[Никола Груевски]] и ВМРО-ДПМНЕ го злоупотребиле целиот државен систем исклучиво за партиски интерес, обвинувајќи за низа нерегуларности на изборите, и побарал техничка влада.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D1%81%D0%B4%D1%81%D0%BC-%D0%BD%D0%B5-%D0%B3%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B8-%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8/a-17594858|title=СДСМ не ги признава изборите и бара техничка влада да спроведе нови|last=|first=|date=27 април 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=7 август 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB-%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0/a-17594931|title=Скандал во Македонија|last=|first=|date=27 април 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=7 август 2021}}</ref> Како резултат на негодувањето за изборите, СДСМ, како главна опозициона партија, преминал кон неучество во Собранието, со тоа што одлучил да ги врати пратеничките мандати освоени на парламентарните избори, со образложение дека прифаќањето на пратеничките мандати би ѝ дале легитимитет на власта, која според СДСМ била добиена преку кражба на гласови.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D1%81%D0%B4%D1%81%D0%BC-%D0%B3%D0%B8-%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%9C%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%9C%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%80/a-17605285|title=СДСМ ги враќа мандатите и се враќа на политиката на „отпор“|last=|first=|date=1 мај 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=7 август 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%82-%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BD%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D0%B6%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D1%82%D1%83%D0%BA%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8/a-17660947|title=Спорот за мандатите не може да се реши правнички, туку политички|last=|first=|date=25 мај 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=7 август 2021}}</ref>.
Кратко по одржувањето на изборите, Бранко Црвенковски, лидер на СДСМ до 2013 година, кога на чело на партијата застанал Зоран Заев, говорејќи дека СДСМ е во сериозна криза, една од најтешките од формирањето на партијата, и дека за консолидација на партијата е потребно лидерство со голем кредибилитет и уште поголем обединувачки капацитет, „авторитет кој ги надминува рамките на партијата“, дал спорна изјава, велејќи „не сме решение ни јас, ни Заев“ и го посочил Стево Пендаровски како таков, потсетувајќи дека Пендаровски освоил 400 илјади гласови „под еднакво нерегуларни изборни услови“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D0%B4%D1%81%D0%BC-%D0%B2%D0%BE-%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D0%BC%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82-%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5-%D0%BD%D0%B8-%D1%98%D0%B0%D1%81-%D0%BD%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%B5%D0%B2/a-17617226|title=Црвенковски: За СДСМ, во овој момент, не сме решение ни јас, ни Заев!|last=|first=|date=7 мај 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=6 август 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B2%D0%BE-%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D1%87-%D0%BC%D0%B5%D1%93%D1%83-%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%B5%D0%B2/a-17618710|title=Пендаровски во сендвич меѓу Црвенковски и Заев|last=|first=|date=8 мај 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=6 август 2021}}</ref>
=== Политичката криза и потоа ===
Лидерот на СДСМ Зоран Заев подолго време посочувал дека поседува материјали од телефонски разговори кои незаконски биле прислушувани од тогашната власт. Разговорите кои биле доказ за незаконски дејствија извршени од тогашната власт биле јавно објавувани во рамките на проектот „Вистината за Македонија“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://fokus.mk/zaev-ja-frli-prvata-bomba-denovive-sleduvaat-novi/|title=Заев ја фрли првата „бомба“, деновиве следуваат нови|date=9 февруари 2015|work=Фокус|language=mk-MK|accessdate=6 август 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/26892287.html|title=Осма „бомба“ на СДСМ - Во Македонија немало избори, имало изборни кражби|date=10 март 2015|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref> Пендаровски го поддржал проектот, велејќи дека и тој бил прислушуван три години пред да стане претседателски кандидат и дека мотивите за тоа биле политички, со знаење на првите луѓе на Министерството за внатрешни работи и Дирекцијата за разузнавање.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/26883928.html|title=Опозицијата ја прошири кривичната пријава за прислушување|date=5 март 2015|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref>
Аферата околу незаконски прислушуваните телефонски разговори заедно со други причини за незадоволство од тогашната власт довела до длабока политичка криза во Македонија, која се развивала подолго време, а се интензивирала на крајот на 2014 и почетокот на 2015 година. За решавање на кризата започнале преговори помеѓу политичките партии во Македонија, со посредство на меѓународната заедница, кои во средината на 2015 година резултирале во потпишувањето на [[Договорот од Пржино]]. Овој договор, меѓу другото, предвидувал одржување предвремени парламентарни избори, оставка на тогашната влада на Никола Груевски и формирање нова влада која ќе има мандат до изборите.
На предвремените [[Македонски парламентарни избори (2016)|парламентарни избори во 2016 година]] Пендаровски бил носител на СДСМ во првата изборна единица која го опфаќа регионот на Скопје. По изборите Пендаровски бил пратеник во Собранието.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/28099955.html|title=Објавени пратеничките листи на СДСМ за изборите на 11 декември|date=6 ноември 2016|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref>
[[Податотека:Стево Пендаровский (16-10-2018).jpg|мини|250п|Пендаровски во својство на национален координатор за НАТО]]
Во 2017 година Пендаровски бил назначен за национален координатор за подготовка на Македонија за членство во НАТО и поради тоа се повлекол од пратеничката функција.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.pravdiko.mk/stevo-pendarovski-ke-bide-natsionalen-koordinator-na-makedonija-za-nato/|title=Стево Пендаровски ќе биде национален координатор на Македонија за НАТО|last=|date=29 ноември 2017|work=Правдико|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref> Како национален координатор за НАТО, Пендаровски бил дел од државната делегација која присуствувала на самитот на НАТО во Брисел во 2018 година, каде што Македонија добила покана за почеток на преговорите за членство во НАТО, откако во јуни 2018 година бил постигнат [[Преспански договор|договор за конечно решавање на разликите со Грција]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/29357114.html|title=Македонија поканета да стане 30-та членка на НАТО|date=11 јули 2018|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref>
=== Претседателските избори во 2019 година ===
== Претседателствување ==
== Приватен живот ==
mmmm
== Наводи ==
{{наводи}}
{{рв|Stevo Pendarovski}}
{{start box}}
{{s-off}}
{{Succession box
|title = [[Претседател на Македонија]]
|before = [[Ѓорге Иванов]]
|years = 2019 –
|after = Во служба
}}
{{end box}}
{{ПретМак}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Пендаровски, Стево}}
[[Категорија:Македонски политичари]]
[[Категорија:Пратенички состав 2016-2020]]
[[Категорија:Претседатели на Македонија]]
[[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
fwolywdv3t7frnc1wpx9k691ukhgxym
4796552
4796551
2022-07-25T13:39:32Z
M4r51n
36047
Одбиени последните 4 промени (од [[Специјална:Придонеси/46.123.252.191|46.123.252.191]], [[Специјална:Придонеси/89.205.126.240|89.205.126.240]] и [[Специјална:Придонеси/M4r51n|M4r51n]]) и ја поврати преработката 4796069 на KrisGeo
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за претседател
| име= [[Податотека:Coat of arms of the President of Macedonia.svg|40px]] Стево Пендаровски [[Податотека:Coat of arms of the President of Macedonia.svg|40px]]
| слика= President Pendarovski (48314466596).jpg
| големина= 250п
| опис=
| звање= [[V Претседател на Македонија]]
| ред= [[Претседател на Македонија|5. Претседател на Македонија]]
| мандат_поч= [[12 мај]] [[2019]]
| мандат_крај=
| претседател=
| претходник= [[Ѓорге Иванов]]
| следбеник=
| роден_дата= {{роден на и возраст|1963|4|3|df=yes}}
| роден_место= [[Скопје]], [[Народна Република Македонија|Македонија]], [[Федеративна Народна Република Југославија|Југославија]]
| умрел_дата=
| умрел_место=
| сопружник= [[Елизабета Ѓоргиевска]]
| професија=
| партија=
| религија=
| потпис=
| фусноти= [[Претседатели на Македонија]]
}}
'''Стево Пендаровски''' ({{роден на|3|април|1963}} во {{роден во|Скопје}}) — македонски политичар. Тој е петти [[претседател на Македонија]] од 12 мај 2019 година.
Поголемиот дел од професионалната кариера го поминал во Министерството за внатрешни работи како безбедносен аналитичар. Во 2000-тите бил советник за национална безбедност и за надворешна политика на двајца македонски претседатели, [[Борис Трајковски|Борис Трајковси]] и [[Бранко Црвенковски]]. Пендаровски е универзитетски професор и предава на Универзитетот Американ колеџ во Скопје.
Пендаровски првпат бил кандидат за претседател на државата во 2014 година, кога бил кандидат на коалицијата предводена од [[СДСМ]], но не успеал да го победи тогашниот претседател Ѓорге Иванов. Во 2019 година вторпат бил кандидат на претседателски избори, овојпат како консензуален кандидат на СДСМ, ДУИ и десетици други политички партии. Пендаровски успеал да го победи кандидатот на опозициската ВМРО-ДПМНЕ, универзитетската професорка [[Гордана Силјановска-Давкова]].
== Рани години и образование ==
Стево Пендаровски е роден на 3 април 1963 година во [[Скопје]]. Неговото семејство потекнува од [[Мијаци|мијачкото]] село [[Галичник]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pretsedatel.mk/претседателот-пендаровски-присуству/|title=Претседателот Пендаровски присуствуваше и се обрати на традиционалната манифестација „Галичка свадба“|date=14 јули 2019|work=Претседател на Република Северна Македонија|language=mk-MK|accessdate=2 август 2021}}</ref> Пораснал во [[Скопски земјотрес (1963)|постземјотресно]] Скопје. Неговите родители биле учители.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://emagazin.mk/galeri-a-stevo-pendarovski-privatno-blagoroden-i-neobichno-duhovit-i-prekrasen-tatko/|title=Стево Пендаровски приватно: Благороден и необично духовит татко|date=6 април 2019|work=emagazin.mk|accessdate=2 август 2021}}</ref> Средното образование го завршил во [[СУГС „Цветан Димов“ - Скопје|скопското училиште „Цветан Димов“]].<ref name="360bio">{{Наведена мрежна страница|url=https://360stepeni.mk/pendarovski-niz-ochite-na-sorabotnicite-nesuden-advokat-tvrdoglav-galichanec-pragmatichen-politichar/|title=Пендаровски низ очите на соработниците: Несуден адвокат, тврдоглав галичанец, прагматичен политичар|date=14 мај 2019|work=360 степени|language=mk-MK|accessdate=2 август 2021}}</ref>
Пендаровски дипломирал на [[Правниот факултет во Скопје|Правниот факултет]] на [[Универзитетот „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје]] во 1987 година.<ref name="ofc-bio">{{Наведена мрежна страница|url=https://pretsedatel.mk/biografija-na-pretsedatelot/|title=Биографија на претседателот|work=Претседател на Република Северна Македонија|language=mk-MK|accessdate=2 август 2021}}</ref> Подоцна магистрирал и докторирал на [[Институт за социолошки и политичко-правни истражувања (ИСППИ)|Институтот за социолошки и политичко-правни истражувања]] на Универзитетот „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје.<ref name="vistinomer-bio">{{Наведена мрежна страница|url=https://vistinomer.mk/stevo-pendarovski-preku-dva-pretsedatelski-kabineta-do-biroto-na-shefot-na-drzhavata-so-svoe-ime/|title=Стево Пендаровски: Преку два претседателски кабинета до бирото на шефот на државата со свое име|date=4 март 2019|work=Вистиномер|language=mk-MK|accessdate=2 август 2021}}</ref>
== Професионална кариера ==
По дипломирањето во 1987 година, Пендаровски работел во адвокатска канцеларија во Скопје како приправник.<ref name="360bio" /> Потоа се вработил во [[Министерство за внатрешни работи на Македонија|Министерството за внатрешни работи]], каде што работел во оддел за аналитика.<ref name="360bio" /> Во 1998 година бил назначен за началник на управата за аналитика и истражување на Министерството за внатрешни работи, а паралелно бил назначен и за портпарол на министерството, како помошник министер за односи со јавност.<ref name="ofc-bio" />
Во 2001 година го напуштил министерството и се приклучил на кабинетот на претседателот [[Борис Трајковски]], каде што работел како советник за национална безбедност. Веста за [[Борис Трајковски#Смрт|падот на македонскиот претседателски авион во Босна и Херцеговина]] на 26 февруари 2004 година ја дознал во [[Даблин]], каде што бил претставник на претседателот во државната делегација која тој ден требало да ја поднесе апликацијата на Македонија за [[Приклучување на Македонија кон ЕУ|членство во Европската унија]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://faktor.mk/intervju-pendarovski-so-niedna-partija-ne-sum-razgovaral-za-kandidatura-za-pretsedatel-1|title=Пендаровски: Со ниедна партија не сум разговарал за кандидатура за претседател!|work=Фактор|accessdate=6 август 2021}}</ref>
По ненадејната смрт на претседателот Трајковски, Пендаровски бил назначен за претседател на [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]] (ДИК) од страна на вршителот на должноста претседател на Републиката [[Љупчо Јордановски]], како „непартиско решение“,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://time.mk/arhiva/?d1=01&m1=01&y1=2004&d2=31&m2=03&y2=2004&all=1&fulltext=1&timeup=2&show=1&q=%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8&read=766f981b7baf33f|title=Утрински: Именувањето за Пендаровски конечно, за бојкотот без коментар (од 10 март 2004)|work=time.mk|accessdate=17 август 2021|quote=„Стево Пендаровски го именував за претседател на ДИК затоа што со својот личен интегритет и она што го покажал досега е вистинската личност. Тој е непартиско решение и сметам дека направив добар избор поради одгласот кој постои меѓу политичките партии, јавните личности и меѓу граѓаните“, истакна Љупчо Јордановски, истакнувајќи дека неговото решение е конечно.}}</ref> а во пресрет на вонредните [[Македонски претседателски избори (2004)|претседателски избори во 2004 година]], но останал да раководи со ДИК до [[Локални избори во Македонија (2005)|локалните избори во 2005 година]] и во исто својство учествувал и во спроведувањето на [[Референдум во Македонија (2004)|референдумот за територијална реорганизација]].<ref name="ofc-bio" /><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://time.mk/arhiva/?d1=01&m1=01&y1=2005&d2=31&m2=12&y2=2005&all=1&fulltext=1&timeup=2&show=1&q=%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8&read=91058c878030689|title=Дневник: Пендаровски повторно советник на претседателот (од 6 јуни 2005)|work=time.mk|publication-date=|accessdate=4 август 2021}}</ref>
Откако се повлекол од функцијата претседател на Државната изборна комисија, во 2005 година Пендаровски се вратил во претседателскиот кабинет, овојпат како советник на претседателот [[Бранко Црвенковски]] за национална безбедност, а понатаму за надворешна политика.<ref name="360bio" /> Пендаровски го напуштил претседателскиот кабинет во 2009 година, кога завршил претседателскиот мандат на Црвенковски.
Од 2008 година Пендаровски предава на Факултетот за политички науки при Универзитетот Американ колеџ во Скопје. Некои од областите за кои предава и истражува се: меѓународни односи, разузнавање и национална безбедност, геополитика, глобализација, надворешна политика на САД, надворешна и безбедносна политика на ЕУ, малите држави во меѓународните односи и други.<ref name="vistinomer-bio" />
== Во политиката ==
Иако не бил член на политичка партија,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/25321933.html|title=Пендаровски - Не сум продукт од ничиј партиски инкубатор|date=6 април 2014|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref> на почетокот на 2010-тите години Пендаровски бил политички активен во [[СДСМ|Социјалдемократскиот сојуз на Македонија]]. Во тогашната главна опозициона партија тој членувал во Дипломатскиот совет и Советот за ЕУ интеграција на СДСМ, а подоцна бил назначен и за претседател на Советот за безбедност и НАТО интеграција на партијата, како надворешен соработник.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://arhiva.sdsm.org.mk/default.aspx?mId=55&agId=5&articleId=5548|title=СДСМ ги формира советите на партијата|date=29 октомври 2011|work=arhiva.sdsm.org.mk|accessdate=6 август 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://arhiva.sdsm.org.mk/default.aspx?mId=55&agId=4&articleId=10138|title=Пендаровски: Ништо не смее да се прави зад грбот на граѓаните|date=15 март 2014|work=arhiva.sdsm.org.mk|accessdate=6 август 2021}}</ref>
=== Претседателските избори во 2014 година ===
Пендаровски бил предложен за кандидат на СДСМ на [[Македонски претседателски избори (2014)|претседателските избори во 2014 година]] од сите 76 општински организации на партијата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/25279498.html|title=Стево Пендаровски ќе биде претседателски кандидат на СДСМ|date=27 февруари 2014|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref> Тој бил официјално избран за претседателски кандидат на коалицијата предводена од СДСМ на 16-тиот конгрес на партијата на 4 март.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/25285814.html|title=Пендаровски официјално избран за претседателски кандидат на СДСМ|date=5 март 2014|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref>
Слоганот на кампањата на Пендаровски на овие избори бил „Македонија заслужува претседател“, а неговата програма се состоела од десет начела.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mojotizbor.mk/arhiva/izbori-2014/114-kandidati/2014/641-stevo-pendarovski.html|title=Стево Пендаровски|last=|first=|work=mojotizbor.mk|accessdate=8 август 2021}}</ref>
Првиот круг од овие претседателски избори се одржал на 13 април. Во овој круг Пендаровски добил 326 илјади гласови, 37% од вкупните гласови, и со тоа бил второпласиран, зад тогашниот претседател на државата [[Ѓорге Иванов]], кандидат на владејачката [[Внатрешна македонска револуционерна организација - Демократска партија за македонско национално единство|ВМРО-ДПМНЕ]]. Во првиот круг учествувале и [[Илјаз Халими]] од [[Демократска партија на Албанците|Демократската партија на Албанците]] (ДПА) кој освоил 38 илјади гласови (4%) и Зоран Поповски од [[Граѓанска опција за Македонија|Граѓанската опција за Македонија]] (ГРОМ) кој освоил 31 илјада гласови (3%). [[ДУИ]] не учествувала на овие избори и ги повикала Албанците да ги бојкотираат истите, откако со владејачката ВМРО-ДПМНЕ не успеале да се договорат за консензуален претседателски кандидат.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/25279717.html|title=ДУИ - бојкот на претседателските и предвремени парламентарни избори|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=22 август 2021}}</ref> Вториот круг од овие претседателски избори се одржал на 27 април, заедно со предвремени [[Македонски парламентарни избори (2014)|парламентарни избори]] на кои победила ВМРО-ДПМНЕ. Пендаровски влегол во вториот круг со Ѓорге Иванов. Во овој круг Пендаровски добил речиси 400 илјади гласови, 41% од вкупните гласови, наспроти 534 илјади гласови за Иванов. На овие претседателски избори тогашниот претседател на државата Ѓорге Иванов го освоил вториот претседателски мандат.
Овие избори ги влошиле веќе затегнатите односи меѓу владејачката ВМРО-ДПМНЕ и опозиционата СДСМ. Социјалдемократскиот сојуз на Македонија не ги признал претседателските и парламентарните избори. Лидерот на партијата [[Зоран Заев]] посочил дека [[Никола Груевски]] и ВМРО-ДПМНЕ го злоупотребиле целиот државен систем исклучиво за партиски интерес, обвинувајќи за низа нерегуларности на изборите, и побарал техничка влада.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D1%81%D0%B4%D1%81%D0%BC-%D0%BD%D0%B5-%D0%B3%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B8-%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8/a-17594858|title=СДСМ не ги признава изборите и бара техничка влада да спроведе нови|last=|first=|date=27 април 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=7 август 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB-%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0/a-17594931|title=Скандал во Македонија|last=|first=|date=27 април 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=7 август 2021}}</ref> Како резултат на негодувањето за изборите, СДСМ, како главна опозициона партија, преминал кон неучество во Собранието, со тоа што одлучил да ги врати пратеничките мандати освоени на парламентарните избори, со образложение дека прифаќањето на пратеничките мандати би ѝ дале легитимитет на власта, која според СДСМ била добиена преку кражба на гласови.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D1%81%D0%B4%D1%81%D0%BC-%D0%B3%D0%B8-%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%9C%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%9C%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%80/a-17605285|title=СДСМ ги враќа мандатите и се враќа на политиката на „отпор“|last=|first=|date=1 мај 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=7 август 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%82-%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BD%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D0%B6%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D1%82%D1%83%D0%BA%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8/a-17660947|title=Спорот за мандатите не може да се реши правнички, туку политички|last=|first=|date=25 мај 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=7 август 2021}}</ref>.
Кратко по одржувањето на изборите, Бранко Црвенковски, лидер на СДСМ до 2013 година, кога на чело на партијата застанал Зоран Заев, говорејќи дека СДСМ е во сериозна криза, една од најтешките од формирањето на партијата, и дека за консолидација на партијата е потребно лидерство со голем кредибилитет и уште поголем обединувачки капацитет, „авторитет кој ги надминува рамките на партијата“, дал спорна изјава, велејќи „не сме решение ни јас, ни Заев“ и го посочил Стево Пендаровски како таков, потсетувајќи дека Пендаровски освоил 400 илјади гласови „под еднакво нерегуларни изборни услови“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D0%B4%D1%81%D0%BC-%D0%B2%D0%BE-%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D0%BC%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82-%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5-%D0%BD%D0%B8-%D1%98%D0%B0%D1%81-%D0%BD%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%B5%D0%B2/a-17617226|title=Црвенковски: За СДСМ, во овој момент, не сме решение ни јас, ни Заев!|last=|first=|date=7 мај 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=6 август 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B2%D0%BE-%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D1%87-%D0%BC%D0%B5%D1%93%D1%83-%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%B5%D0%B2/a-17618710|title=Пендаровски во сендвич меѓу Црвенковски и Заев|last=|first=|date=8 мај 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=6 август 2021}}</ref>
=== Политичката криза и потоа ===
Лидерот на СДСМ Зоран Заев подолго време посочувал дека поседува материјали од телефонски разговори кои незаконски биле прислушувани од тогашната власт. Разговорите кои биле доказ за незаконски дејствија извршени од тогашната власт биле јавно објавувани во рамките на проектот „Вистината за Македонија“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://fokus.mk/zaev-ja-frli-prvata-bomba-denovive-sleduvaat-novi/|title=Заев ја фрли првата „бомба“, деновиве следуваат нови|date=9 февруари 2015|work=Фокус|language=mk-MK|accessdate=6 август 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/26892287.html|title=Осма „бомба“ на СДСМ - Во Македонија немало избори, имало изборни кражби|date=10 март 2015|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref> Пендаровски го поддржал проектот, велејќи дека и тој бил прислушуван три години пред да стане претседателски кандидат и дека мотивите за тоа биле политички, со знаење на првите луѓе на Министерството за внатрешни работи и Дирекцијата за разузнавање.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/26883928.html|title=Опозицијата ја прошири кривичната пријава за прислушување|date=5 март 2015|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref>
Аферата околу незаконски прислушуваните телефонски разговори заедно со други причини за незадоволство од тогашната власт довела до длабока политичка криза во Македонија, која се развивала подолго време, а се интензивирала на крајот на 2014 и почетокот на 2015 година. За решавање на кризата започнале преговори помеѓу политичките партии во Македонија, со посредство на меѓународната заедница, кои во средината на 2015 година резултирале во потпишувањето на [[Договорот од Пржино]]. Овој договор, меѓу другото, предвидувал одржување предвремени парламентарни избори, оставка на тогашната влада на Никола Груевски и формирање нова влада која ќе има мандат до изборите.
На предвремените [[Македонски парламентарни избори (2016)|парламентарни избори во 2016 година]] Пендаровски бил носител на СДСМ во првата изборна единица која го опфаќа регионот на Скопје. По изборите Пендаровски бил пратеник во Собранието.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/28099955.html|title=Објавени пратеничките листи на СДСМ за изборите на 11 декември|date=6 ноември 2016|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref>
[[Податотека:Стево Пендаровский (16-10-2018).jpg|мини|250п|Пендаровски во својство на национален координатор за НАТО]]
Во 2017 година Пендаровски бил назначен за национален координатор за подготовка на Македонија за членство во НАТО и поради тоа се повлекол од пратеничката функција.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.pravdiko.mk/stevo-pendarovski-ke-bide-natsionalen-koordinator-na-makedonija-za-nato/|title=Стево Пендаровски ќе биде национален координатор на Македонија за НАТО|last=|date=29 ноември 2017|work=Правдико|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref> Како национален координатор за НАТО, Пендаровски бил дел од државната делегација која присуствувала на самитот на НАТО во Брисел во 2018 година, каде што Македонија добила покана за почеток на преговорите за членство во НАТО, откако во јуни 2018 година бил постигнат [[Преспански договор|договор за конечно решавање на разликите со Грција]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/29357114.html|title=Македонија поканета да стане 30-та членка на НАТО|date=11 јули 2018|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref>
=== Претседателските избори во 2019 година ===
== Претседателствување ==
== Приватен живот ==
== Наводи ==
{{наводи}}
{{рв|Stevo Pendarovski}}
{{start box}}
{{s-off}}
{{Succession box
|title = [[Претседател на Македонија]]
|before = [[Ѓорге Иванов]]
|years = 2019 –
|after = Во служба
}}
{{end box}}
{{ПретМак}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Пендаровски, Стево}}
[[Категорија:Македонски политичари]]
[[Категорија:Пратенички состав 2016-2020]]
[[Категорија:Претседатели на Македонија]]
[[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
4tde86rspe37g3q8erbknn8lr5olbs0
4796553
4796552
2022-07-25T13:39:57Z
M4r51n
36047
Заштитена „[[Стево Пендаровски]]“: Зачестен вандализам ([Уредување=Допуштај само автопотврдени корисници] (истекува на 1 август 2022 во 13:39 ч. (UTC)) [Преместување=Допуштај само автопотврдени корисници] (истекува на 1 август 2022 во 13:39 ч. (UTC)))
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за претседател
| име= [[Податотека:Coat of arms of the President of Macedonia.svg|40px]] Стево Пендаровски [[Податотека:Coat of arms of the President of Macedonia.svg|40px]]
| слика= President Pendarovski (48314466596).jpg
| големина= 250п
| опис=
| звање= [[V Претседател на Македонија]]
| ред= [[Претседател на Македонија|5. Претседател на Македонија]]
| мандат_поч= [[12 мај]] [[2019]]
| мандат_крај=
| претседател=
| претходник= [[Ѓорге Иванов]]
| следбеник=
| роден_дата= {{роден на и возраст|1963|4|3|df=yes}}
| роден_место= [[Скопје]], [[Народна Република Македонија|Македонија]], [[Федеративна Народна Република Југославија|Југославија]]
| умрел_дата=
| умрел_место=
| сопружник= [[Елизабета Ѓоргиевска]]
| професија=
| партија=
| религија=
| потпис=
| фусноти= [[Претседатели на Македонија]]
}}
'''Стево Пендаровски''' ({{роден на|3|април|1963}} во {{роден во|Скопје}}) — македонски политичар. Тој е петти [[претседател на Македонија]] од 12 мај 2019 година.
Поголемиот дел од професионалната кариера го поминал во Министерството за внатрешни работи како безбедносен аналитичар. Во 2000-тите бил советник за национална безбедност и за надворешна политика на двајца македонски претседатели, [[Борис Трајковски|Борис Трајковси]] и [[Бранко Црвенковски]]. Пендаровски е универзитетски професор и предава на Универзитетот Американ колеџ во Скопје.
Пендаровски првпат бил кандидат за претседател на државата во 2014 година, кога бил кандидат на коалицијата предводена од [[СДСМ]], но не успеал да го победи тогашниот претседател Ѓорге Иванов. Во 2019 година вторпат бил кандидат на претседателски избори, овојпат како консензуален кандидат на СДСМ, ДУИ и десетици други политички партии. Пендаровски успеал да го победи кандидатот на опозициската ВМРО-ДПМНЕ, универзитетската професорка [[Гордана Силјановска-Давкова]].
== Рани години и образование ==
Стево Пендаровски е роден на 3 април 1963 година во [[Скопје]]. Неговото семејство потекнува од [[Мијаци|мијачкото]] село [[Галичник]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pretsedatel.mk/претседателот-пендаровски-присуству/|title=Претседателот Пендаровски присуствуваше и се обрати на традиционалната манифестација „Галичка свадба“|date=14 јули 2019|work=Претседател на Република Северна Македонија|language=mk-MK|accessdate=2 август 2021}}</ref> Пораснал во [[Скопски земјотрес (1963)|постземјотресно]] Скопје. Неговите родители биле учители.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://emagazin.mk/galeri-a-stevo-pendarovski-privatno-blagoroden-i-neobichno-duhovit-i-prekrasen-tatko/|title=Стево Пендаровски приватно: Благороден и необично духовит татко|date=6 април 2019|work=emagazin.mk|accessdate=2 август 2021}}</ref> Средното образование го завршил во [[СУГС „Цветан Димов“ - Скопје|скопското училиште „Цветан Димов“]].<ref name="360bio">{{Наведена мрежна страница|url=https://360stepeni.mk/pendarovski-niz-ochite-na-sorabotnicite-nesuden-advokat-tvrdoglav-galichanec-pragmatichen-politichar/|title=Пендаровски низ очите на соработниците: Несуден адвокат, тврдоглав галичанец, прагматичен политичар|date=14 мај 2019|work=360 степени|language=mk-MK|accessdate=2 август 2021}}</ref>
Пендаровски дипломирал на [[Правниот факултет во Скопје|Правниот факултет]] на [[Универзитетот „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје]] во 1987 година.<ref name="ofc-bio">{{Наведена мрежна страница|url=https://pretsedatel.mk/biografija-na-pretsedatelot/|title=Биографија на претседателот|work=Претседател на Република Северна Македонија|language=mk-MK|accessdate=2 август 2021}}</ref> Подоцна магистрирал и докторирал на [[Институт за социолошки и политичко-правни истражувања (ИСППИ)|Институтот за социолошки и политичко-правни истражувања]] на Универзитетот „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје.<ref name="vistinomer-bio">{{Наведена мрежна страница|url=https://vistinomer.mk/stevo-pendarovski-preku-dva-pretsedatelski-kabineta-do-biroto-na-shefot-na-drzhavata-so-svoe-ime/|title=Стево Пендаровски: Преку два претседателски кабинета до бирото на шефот на државата со свое име|date=4 март 2019|work=Вистиномер|language=mk-MK|accessdate=2 август 2021}}</ref>
== Професионална кариера ==
По дипломирањето во 1987 година, Пендаровски работел во адвокатска канцеларија во Скопје како приправник.<ref name="360bio" /> Потоа се вработил во [[Министерство за внатрешни работи на Македонија|Министерството за внатрешни работи]], каде што работел во оддел за аналитика.<ref name="360bio" /> Во 1998 година бил назначен за началник на управата за аналитика и истражување на Министерството за внатрешни работи, а паралелно бил назначен и за портпарол на министерството, како помошник министер за односи со јавност.<ref name="ofc-bio" />
Во 2001 година го напуштил министерството и се приклучил на кабинетот на претседателот [[Борис Трајковски]], каде што работел како советник за национална безбедност. Веста за [[Борис Трајковски#Смрт|падот на македонскиот претседателски авион во Босна и Херцеговина]] на 26 февруари 2004 година ја дознал во [[Даблин]], каде што бил претставник на претседателот во државната делегација која тој ден требало да ја поднесе апликацијата на Македонија за [[Приклучување на Македонија кон ЕУ|членство во Европската унија]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://faktor.mk/intervju-pendarovski-so-niedna-partija-ne-sum-razgovaral-za-kandidatura-za-pretsedatel-1|title=Пендаровски: Со ниедна партија не сум разговарал за кандидатура за претседател!|work=Фактор|accessdate=6 август 2021}}</ref>
По ненадејната смрт на претседателот Трајковски, Пендаровски бил назначен за претседател на [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]] (ДИК) од страна на вршителот на должноста претседател на Републиката [[Љупчо Јордановски]], како „непартиско решение“,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://time.mk/arhiva/?d1=01&m1=01&y1=2004&d2=31&m2=03&y2=2004&all=1&fulltext=1&timeup=2&show=1&q=%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8&read=766f981b7baf33f|title=Утрински: Именувањето за Пендаровски конечно, за бојкотот без коментар (од 10 март 2004)|work=time.mk|accessdate=17 август 2021|quote=„Стево Пендаровски го именував за претседател на ДИК затоа што со својот личен интегритет и она што го покажал досега е вистинската личност. Тој е непартиско решение и сметам дека направив добар избор поради одгласот кој постои меѓу политичките партии, јавните личности и меѓу граѓаните“, истакна Љупчо Јордановски, истакнувајќи дека неговото решение е конечно.}}</ref> а во пресрет на вонредните [[Македонски претседателски избори (2004)|претседателски избори во 2004 година]], но останал да раководи со ДИК до [[Локални избори во Македонија (2005)|локалните избори во 2005 година]] и во исто својство учествувал и во спроведувањето на [[Референдум во Македонија (2004)|референдумот за територијална реорганизација]].<ref name="ofc-bio" /><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://time.mk/arhiva/?d1=01&m1=01&y1=2005&d2=31&m2=12&y2=2005&all=1&fulltext=1&timeup=2&show=1&q=%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8&read=91058c878030689|title=Дневник: Пендаровски повторно советник на претседателот (од 6 јуни 2005)|work=time.mk|publication-date=|accessdate=4 август 2021}}</ref>
Откако се повлекол од функцијата претседател на Државната изборна комисија, во 2005 година Пендаровски се вратил во претседателскиот кабинет, овојпат како советник на претседателот [[Бранко Црвенковски]] за национална безбедност, а понатаму за надворешна политика.<ref name="360bio" /> Пендаровски го напуштил претседателскиот кабинет во 2009 година, кога завршил претседателскиот мандат на Црвенковски.
Од 2008 година Пендаровски предава на Факултетот за политички науки при Универзитетот Американ колеџ во Скопје. Некои од областите за кои предава и истражува се: меѓународни односи, разузнавање и национална безбедност, геополитика, глобализација, надворешна политика на САД, надворешна и безбедносна политика на ЕУ, малите држави во меѓународните односи и други.<ref name="vistinomer-bio" />
== Во политиката ==
Иако не бил член на политичка партија,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/25321933.html|title=Пендаровски - Не сум продукт од ничиј партиски инкубатор|date=6 април 2014|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref> на почетокот на 2010-тите години Пендаровски бил политички активен во [[СДСМ|Социјалдемократскиот сојуз на Македонија]]. Во тогашната главна опозициона партија тој членувал во Дипломатскиот совет и Советот за ЕУ интеграција на СДСМ, а подоцна бил назначен и за претседател на Советот за безбедност и НАТО интеграција на партијата, како надворешен соработник.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://arhiva.sdsm.org.mk/default.aspx?mId=55&agId=5&articleId=5548|title=СДСМ ги формира советите на партијата|date=29 октомври 2011|work=arhiva.sdsm.org.mk|accessdate=6 август 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://arhiva.sdsm.org.mk/default.aspx?mId=55&agId=4&articleId=10138|title=Пендаровски: Ништо не смее да се прави зад грбот на граѓаните|date=15 март 2014|work=arhiva.sdsm.org.mk|accessdate=6 август 2021}}</ref>
=== Претседателските избори во 2014 година ===
Пендаровски бил предложен за кандидат на СДСМ на [[Македонски претседателски избори (2014)|претседателските избори во 2014 година]] од сите 76 општински организации на партијата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/25279498.html|title=Стево Пендаровски ќе биде претседателски кандидат на СДСМ|date=27 февруари 2014|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref> Тој бил официјално избран за претседателски кандидат на коалицијата предводена од СДСМ на 16-тиот конгрес на партијата на 4 март.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/25285814.html|title=Пендаровски официјално избран за претседателски кандидат на СДСМ|date=5 март 2014|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref>
Слоганот на кампањата на Пендаровски на овие избори бил „Македонија заслужува претседател“, а неговата програма се состоела од десет начела.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mojotizbor.mk/arhiva/izbori-2014/114-kandidati/2014/641-stevo-pendarovski.html|title=Стево Пендаровски|last=|first=|work=mojotizbor.mk|accessdate=8 август 2021}}</ref>
Првиот круг од овие претседателски избори се одржал на 13 април. Во овој круг Пендаровски добил 326 илјади гласови, 37% од вкупните гласови, и со тоа бил второпласиран, зад тогашниот претседател на државата [[Ѓорге Иванов]], кандидат на владејачката [[Внатрешна македонска револуционерна организација - Демократска партија за македонско национално единство|ВМРО-ДПМНЕ]]. Во првиот круг учествувале и [[Илјаз Халими]] од [[Демократска партија на Албанците|Демократската партија на Албанците]] (ДПА) кој освоил 38 илјади гласови (4%) и Зоран Поповски од [[Граѓанска опција за Македонија|Граѓанската опција за Македонија]] (ГРОМ) кој освоил 31 илјада гласови (3%). [[ДУИ]] не учествувала на овие избори и ги повикала Албанците да ги бојкотираат истите, откако со владејачката ВМРО-ДПМНЕ не успеале да се договорат за консензуален претседателски кандидат.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/25279717.html|title=ДУИ - бојкот на претседателските и предвремени парламентарни избори|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=22 август 2021}}</ref> Вториот круг од овие претседателски избори се одржал на 27 април, заедно со предвремени [[Македонски парламентарни избори (2014)|парламентарни избори]] на кои победила ВМРО-ДПМНЕ. Пендаровски влегол во вториот круг со Ѓорге Иванов. Во овој круг Пендаровски добил речиси 400 илјади гласови, 41% од вкупните гласови, наспроти 534 илјади гласови за Иванов. На овие претседателски избори тогашниот претседател на државата Ѓорге Иванов го освоил вториот претседателски мандат.
Овие избори ги влошиле веќе затегнатите односи меѓу владејачката ВМРО-ДПМНЕ и опозиционата СДСМ. Социјалдемократскиот сојуз на Македонија не ги признал претседателските и парламентарните избори. Лидерот на партијата [[Зоран Заев]] посочил дека [[Никола Груевски]] и ВМРО-ДПМНЕ го злоупотребиле целиот државен систем исклучиво за партиски интерес, обвинувајќи за низа нерегуларности на изборите, и побарал техничка влада.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D1%81%D0%B4%D1%81%D0%BC-%D0%BD%D0%B5-%D0%B3%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B8-%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8/a-17594858|title=СДСМ не ги признава изборите и бара техничка влада да спроведе нови|last=|first=|date=27 април 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=7 август 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB-%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0/a-17594931|title=Скандал во Македонија|last=|first=|date=27 април 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=7 август 2021}}</ref> Како резултат на негодувањето за изборите, СДСМ, како главна опозициона партија, преминал кон неучество во Собранието, со тоа што одлучил да ги врати пратеничките мандати освоени на парламентарните избори, со образложение дека прифаќањето на пратеничките мандати би ѝ дале легитимитет на власта, која според СДСМ била добиена преку кражба на гласови.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D1%81%D0%B4%D1%81%D0%BC-%D0%B3%D0%B8-%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%9C%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%9C%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%80/a-17605285|title=СДСМ ги враќа мандатите и се враќа на политиката на „отпор“|last=|first=|date=1 мај 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=7 август 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%82-%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BD%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D0%B6%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D1%82%D1%83%D0%BA%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8/a-17660947|title=Спорот за мандатите не може да се реши правнички, туку политички|last=|first=|date=25 мај 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=7 август 2021}}</ref>.
Кратко по одржувањето на изборите, Бранко Црвенковски, лидер на СДСМ до 2013 година, кога на чело на партијата застанал Зоран Заев, говорејќи дека СДСМ е во сериозна криза, една од најтешките од формирањето на партијата, и дека за консолидација на партијата е потребно лидерство со голем кредибилитет и уште поголем обединувачки капацитет, „авторитет кој ги надминува рамките на партијата“, дал спорна изјава, велејќи „не сме решение ни јас, ни Заев“ и го посочил Стево Пендаровски како таков, потсетувајќи дека Пендаровски освоил 400 илјади гласови „под еднакво нерегуларни изборни услови“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D0%B4%D1%81%D0%BC-%D0%B2%D0%BE-%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D0%BC%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82-%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5-%D0%BD%D0%B8-%D1%98%D0%B0%D1%81-%D0%BD%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%B5%D0%B2/a-17617226|title=Црвенковски: За СДСМ, во овој момент, не сме решение ни јас, ни Заев!|last=|first=|date=7 мај 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=6 август 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dw.com/mk/%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B2%D0%BE-%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D1%87-%D0%BC%D0%B5%D1%93%D1%83-%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%B5%D0%B2/a-17618710|title=Пендаровски во сендвич меѓу Црвенковски и Заев|last=|first=|date=8 мај 2014|work=Дојче Веле|language=mk-MK|accessdate=6 август 2021}}</ref>
=== Политичката криза и потоа ===
Лидерот на СДСМ Зоран Заев подолго време посочувал дека поседува материјали од телефонски разговори кои незаконски биле прислушувани од тогашната власт. Разговорите кои биле доказ за незаконски дејствија извршени од тогашната власт биле јавно објавувани во рамките на проектот „Вистината за Македонија“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://fokus.mk/zaev-ja-frli-prvata-bomba-denovive-sleduvaat-novi/|title=Заев ја фрли првата „бомба“, деновиве следуваат нови|date=9 февруари 2015|work=Фокус|language=mk-MK|accessdate=6 август 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/26892287.html|title=Осма „бомба“ на СДСМ - Во Македонија немало избори, имало изборни кражби|date=10 март 2015|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref> Пендаровски го поддржал проектот, велејќи дека и тој бил прислушуван три години пред да стане претседателски кандидат и дека мотивите за тоа биле политички, со знаење на првите луѓе на Министерството за внатрешни работи и Дирекцијата за разузнавање.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/26883928.html|title=Опозицијата ја прошири кривичната пријава за прислушување|date=5 март 2015|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref>
Аферата околу незаконски прислушуваните телефонски разговори заедно со други причини за незадоволство од тогашната власт довела до длабока политичка криза во Македонија, која се развивала подолго време, а се интензивирала на крајот на 2014 и почетокот на 2015 година. За решавање на кризата започнале преговори помеѓу политичките партии во Македонија, со посредство на меѓународната заедница, кои во средината на 2015 година резултирале во потпишувањето на [[Договорот од Пржино]]. Овој договор, меѓу другото, предвидувал одржување предвремени парламентарни избори, оставка на тогашната влада на Никола Груевски и формирање нова влада која ќе има мандат до изборите.
На предвремените [[Македонски парламентарни избори (2016)|парламентарни избори во 2016 година]] Пендаровски бил носител на СДСМ во првата изборна единица која го опфаќа регионот на Скопје. По изборите Пендаровски бил пратеник во Собранието.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/28099955.html|title=Објавени пратеничките листи на СДСМ за изборите на 11 декември|date=6 ноември 2016|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref>
[[Податотека:Стево Пендаровский (16-10-2018).jpg|мини|250п|Пендаровски во својство на национален координатор за НАТО]]
Во 2017 година Пендаровски бил назначен за национален координатор за подготовка на Македонија за членство во НАТО и поради тоа се повлекол од пратеничката функција.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.pravdiko.mk/stevo-pendarovski-ke-bide-natsionalen-koordinator-na-makedonija-za-nato/|title=Стево Пендаровски ќе биде национален координатор на Македонија за НАТО|last=|date=29 ноември 2017|work=Правдико|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref> Како национален координатор за НАТО, Пендаровски бил дел од државната делегација која присуствувала на самитот на НАТО во Брисел во 2018 година, каде што Македонија добила покана за почеток на преговорите за членство во НАТО, откако во јуни 2018 година бил постигнат [[Преспански договор|договор за конечно решавање на разликите со Грција]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/29357114.html|title=Македонија поканета да стане 30-та членка на НАТО|date=11 јули 2018|work=Радио Слободна Европа|language=mk|accessdate=6 август 2021}}</ref>
=== Претседателските избори во 2019 година ===
== Претседателствување ==
== Приватен живот ==
== Наводи ==
{{наводи}}
{{рв|Stevo Pendarovski}}
{{start box}}
{{s-off}}
{{Succession box
|title = [[Претседател на Македонија]]
|before = [[Ѓорге Иванов]]
|years = 2019 –
|after = Во служба
}}
{{end box}}
{{ПретМак}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Пендаровски, Стево}}
[[Категорија:Македонски политичари]]
[[Категорија:Пратенички состав 2016-2020]]
[[Категорија:Претседатели на Македонија]]
[[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
4tde86rspe37g3q8erbknn8lr5olbs0
Леб, љубов и...
0
1115009
4796643
4501723
2022-07-25T18:59:58Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:PaneamoreESofiaeVittorioMambo.JPG|мини|'''Леб, љубов и..филм од 1955 година на Дино Риси. Сцена''']]
'''Леб, љубов и...''' e италијански [[филм]] од [[1955]] година, во [[режија]] на Дино Рици. Главните улоги ги толкуваат: [[Софија Лорен]] и [[Виторио де Сика]].
== Содржина ==
Еден поранешен [[маршал]] се враќа дома и открива дека во неговиот дом се вселила една млада и убава продавачка на [[риби]].<ref>''Антена'', број 841, 8.8.2014, стр. 18.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Филмски комедии]]
[[Категорија:Италијански филмови]]
[[Категорија:Филмови со Софија Лорен]]
[[Категорија:Филмови на италијански јазик]]
e11ygpn85ju3dez8xdqboc556scm6tn
Банка на Латвија
0
1119416
4796789
4303033
2022-07-26T02:25:19Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Банката на Латвија''' ([[латвиски јазик|латвиски]]: ''Latvijas Banka'') е [[централна банка]] на [[Латвија]] ([[Летонија]]). Таа е членка на [[Европски систем на централни банки|Европскиот систем на централни банки]], надлежна за [[Монетарна политика|монетарната политика]] и банкарскиот систем на [[Летонија]] ([[Латвија]]).
[[Податотека:Latvijas Banka logo.png|мини|Лого на Банката на Латвија]]
== Монетарна политика ==
Во периодот кога Банката на Латвија самостојно ја водела [[Монетарна политика|монетарната политика]] (до влезот во [[Евро|евро]]-зоната), доминантен монетарен инструмент бил расположливиот [[депозит]] со рок на достасување од 7 дена. Овој инструмент бил воведен во [[март]] [[2010]] година, како одговор на потребите на [[Банка|банките]], кои биле особено претпазливи при [[Кредит|кредитирањето]] на приватниот сектор и имале преференции за пласирање на вишокот средства кај [[Централна банка|централната банка]]. Ваквото однесување на банките следувало по кредитниот бум во периодот [[2001]]-[[2007]] година, кој доведол до прегревање на [[Економија|економијата]] и надворешна нерамнотежа. На банките им стоел на располагање и стандардниот расположлив депозит преку ноќ, а [[Каматна стапка|каматните стапки]] биле утврдени на ниво од 0,05% и 0,075%, за депозитот преку ноќ и за депозитот на 7 дена.<ref>НБРМ, „Споредбена анализа и предлози за промена кај монетарните инструменти на НБРМ“, Скопје, декември, 2011.</ref>
Расположливиот кредит се одобрувал преку ноќ, а каматната стапка варирала во зависност од тоа колку пати банката ја користела оваа можност во текот на последните 30 дена, и тоа: 7,5% доколку банката го користела овој инструмент до 5 работни дена, 15% за користење од 6 до 10 работни дена, и 30% во случај кога банката го има користено инструментот повеќе од 10 работни дена.<ref>НБРМ, „Споредбена анализа и предлози за промена кај монетарните инструменти на НБРМ“, Скопје, декември, 2011.</ref>
Стапката на [[Задолжителна резерва|задолжителната резерва]] била утврдена на ниво од 5%, со исклучок на примената на 0% за [[репо-трансакции]] и 3% за обврски со рок од над 2 години, за обврски кои може да бидат исплатени предвреме со отказен рок од две години и за неотповикливи должнички [[хартии од вредност]]. Периодот на исполнување бил од 24-ти во месецот до 23-ти наредниот месец, при што задолжителната резерва се исполнувала на просечна основа. Надоместот на задолжителната резерва бил утврден во висина на каматната стапка на расположливиот депозит преку ноќ.
==Официјално мрежно место==
* [http://www.bank.lv/en/ Банка на Латвија]
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија: Централни банки]]
[[Категорија:Монетарна политика]]
[[Категорија:Латвија]]
[[Категорија:Економија на Латвија]]
[[Категорија:Европски систем на централни банки]]
phirl1e914o4ymkod2mryczldxu2e9j
Музика на срцето
0
1121508
4796725
4640970
2022-07-25T21:01:23Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Music from the Heart.jpg|мини|'''Музика на срцето''']]
'''Музика на срцето''' ([[англиски]]: ''Music of the Heart'') — американски [[филм]] од [[1999]] година, во [[режија]] на Вес Крејвен. Главните улоги ги играат: [[Мерил Стрип]], [[Глориа Естефан]] и Анџела Басет.
==Содржина==
Роберта (ја игра Стрип) е наставничка во основно [[училиште]] во [[Харлем]], каде дисциплината е поважна од [[Уметност|уметноста]]. Но, Роберта верува дека [[Музика|музиката]] ќе им ја даде на децата смислата која ќе има непроценлива вредност во нивниот [[живот]]. И покрај незаинтересираноста на училишната управа и малиот [[буџет]], таа се бори да ја оствари својата цел.<ref>''Антена'', број 862, 2.1.2015, стр. 16.</ref> <ref>''Антена'', број 866, 30.1.2015, стр. 16.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Американски филмови]]
[[Категорија:Филмови на англиски јазик]]
[[Категорија:Филмови со Мерил Стрип]]
[[Категорија:Филмови со Анџела Басет]]
[[Категорија:Филмови со Глориа Естефан]]
[[Категорија:Филмови од 1999 година]]
fks9s6wazf61vjuot4ikf2s1m4rkro7
Ведингштет (амт)
0
1123352
4796659
3306094
2022-07-25T19:43:32Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Weddingstedt Amt Wappen.png|мини|Грб на Ведингштет]]
'''Црковна парохиска општина Ведингштет''' ({{lang-de|Kirchspielslandgemeinde Weddingstedt}}) — поранешна [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Дитмаршен]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Нејзиното седиште било во Ведингштет. Во јануари 2008 година била споена со општинската заедница [[Хајде-Ланд|Црковната парохиска општина Хајде-Ланд]] и општината [[Нордерверден]] за да ја создадат општинската заедница [[Хајдер Умланд|Црковната парохиска општина Хајдер Умланд]].
Црковната парохиска општина Ведингштет се состоела од следниве општини:
# [[Нојенкирхен (Дитмаршен)|Нојенкирхен]]
# [[Острое]]
# [[Штеле-Витенвурт]]
# [[Ведингштет]]
# [[Веселн]]
{{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}}
{{coord|54.233|N|9.100|E|display=title|source:dewiki}}
[[Категорија:Поранешни општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
i787gog7kiw4djht4zixt86be4gc4p9
Демократска партија на Србите во Македонија
0
1130782
4796793
4563460
2022-07-26T05:31:30Z
109.237.2.66
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Political_Party
| state = Република Македонија
| party_name = Демократска Партија на Србите во Македонија <br />(ДПСМ)
| party_logo = [[Податотека:Dpsm.jpg|150п|]]
| party_articletitle = ДПСМ
| leader = [[Иван Стоилковиќ]]
| secretary_general =
| colorcode = blue
| foundation = [[16 март]] [[1992]]
| ideology =
| international =
| european =
|youth_wing = Младински Форум на ДПСМ
|wing1_title = Жена
|wing1 = Женска Предност на ДПСМ
| colours = Црвена, бела, сина
| headquarters = [[Скопје]]
| seats1_title = [[Собрание на Република Македонија|Собрание]]
| seats1 = {{Infobox political party/seats|1|120|hex=red}}
| seats2_title = [[Општини во Македонија|Општини]]
| seats2 = {{Infobox political party/seats|0|80|hex=red}}
| website = [http://dpsm.info/ http://www.dpsm.info]
}}
'''Демократска партија на Србите во Македонија''' или скратено '''ДПСМ''' — политичка партија во [[Македонија]] која ги застапува интересите на [[Македонски Срби|Србите во Македонија]].
== Историја ==
Демократска Партија на Србите во Македонија е формирана на [[16 март]] [[1992]] година.
Прв претседател на партијата бил Бора Ристиќ, а по неговата смена на таа функција доаѓа Драгиша Милетиќ. На Третиот конгрес на партијата на [[15 декември]] [[2001]] година за претседател е избран [[Иван Стоилковиќ]].
На [[Македонски парламентарни избори, 2002|парламентарните избори во 2002 година]] во коалиција со [[СДСМ]], Демократска партија на Србите во Македонија станува парламентарна партија.
На 5 ноември 2005 година на III-от Конгрес на Демократската партија на Србите во Македонија за претседател на партијата повторно е избран Иван Стоилковиќ.
На [[Македонски парламентарни избори, 2006|Парламентарните избори во 2006 година]] ДПСМ останува парламентарна партија во опозиција, но заради [[Бадинтеровото мнозинство]] останува важен политички фактор во политичкиот живот во [[Република Македонија]].
На [[Македонски парламентарни избори, 2008|вонредните парламентарни избори во 2008 година]] во коалиција со [[ВМРО-ДПМНЕ]], повторно освојува пратеничко место во парламентот.
15. 11. 2009. на IV-от Конгрес на Демократската партија на Србите во Македонија за претседател на партијата повторно е избран Иван Стоилковиќ. На последниот V-ти Конгрес на Партијата одржан на 9 ноември 2013 година, Иван Стоилковиќ по третпат е избран за претседател на Демократската партија на Србите во Македонија.
Партијата останала во коалицијата предводена од ВМРО-ДПМНЕ и на [[Македонски парламентарни избори (2011)|парламентарните избори во 2011]], [[Македонски парламентарни избори (2014)|2014]] и [[Македонски парламентарни избори (2016)|2016]]. На сите избори освоила еден пратенички мандат.
== Остварени цели ==
ДПСМ има постигнато голем успех во остварувањето на правата за зачувување на националниот, јазичниот, културниот, верскиот и традиционалниот идентитет на Србите во Македонија.
* 27 јануари – Денот на Свети Сава е прогласен за национален празник на Србите во Македонија.
* Донесен е закон за национални малцинства и отворена Агенција за остварување на правата на малцинствата.
* ДПСМ е иницијатор за промена на изборниот закон кој на српскиот народ во РМ ќе му обезбеди 2 загарантирани места во парламентот.
* ДПСМ ги поддржува активностите на српските невладини организации во Македонија, овозможувајќи амбиент за нивно несметано дејствување.
== Надворешни врски ==
{{Македонски политички партии}}
[[Категорија:ДПСМ| ]]
[[Категорија:Политички партии во Македонија]]
[[Категорија:Појавено во 1992 година во Македонија]]
h6rpyqlbzkrmw356d4rd6241cotk94u
Ненад Милосављевиќ
0
1130817
4796617
4733572
2022-07-25T15:37:00Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Ненад Милосављевиќ
| портрет =
| рх =
| опис =
| роден-дата = {{роден на |||1941}}
| роден-место = {{роден во |Прилеп}}
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогите во: <br>[[Време, води]]<br>[[Колнати сме, Ирина]]<br>[[Златна петорка]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Црно семе (филм) |Црно семе]]<br>[[Досие-К]]<br>[[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]]
| занимање = глумец
}}
'''Ненад Милосављевиќ''' (роден во.{{роден на |||1941}} во [[Прилеп]]) — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец. Дипломирал на театарска академија во [[Белград]] во [[1967]]. Член на [[Драмски театар - Скопје]] од [[1968]] година. Добитник е на наградата за епизодна улога на театарските игри "[[Војдан Чернодрински]]" во [[Прилеп]], ауерар е исто така на наградата за најдобра епизодна улога на Стериионото Позорје.
== Животопис ==
Милосављевиќ е роден во 1941 година во [[Прилеп]], - [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец. Дипломира на театарска академија во [[Белград]] во [[1967]] година. Член на [[Драмски театар - Скопје]] од [[1968]] година. Добитник е на Наградата за епизодна улога на Театарските игри "[[Војдан Чернодрински]]" [[Прилеп]]. Аурерат на исто така и на Наградата за најдобра епизодна улога на Стерииното позорје.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1960.-те[[#1|▲]]<div id="1960"/>
|-
| 1969. || [[Време без војна (филм) |Време без војна]] ТВ-филм ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1970.-те[[#1|▲]]<div id="1970"/>
|-
| 1970. || [[Детективи]] ТВ-серија ||
|-
| 1971. || [[Црно семе (филм) |Црно семе]] ТВ-филм || Нико
|-
| 1972. || [[Истрел (филм) |Истрел]] ТВ-филм ||
|-
| 1973. || [[Колнати сме, Ирина]] ТВ-филм || Мече
|-
| 1975. || [[Илинка (ТВ-филм) |Илинка]] ТВ-филм ||
|-
| 1975. || [[Јад (филм) |Јад]] ТВ-филм ||
|-
| 1975. || [[Патот кон иднината]] ТВ-серија ||
|-
| 1975. || [[Парадоксот на Диоген]] ТВ-филм || Бранителот
|-
| 1976. || [[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]] ТВ-филм || Крсте
|-
| 1977. || [[Исправи се, Делфина]] ТВ-филм ||
|-
| 1977. || [[Итар Пејо]] ТВ-серија ||
|-
| 1977. || [[Големата соба]] ТВ-филм ||
|-
| 1977. || [[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]] ТВ-филм ||
|-
| 1977. || [[Дождоливото сонце]] ТВ-филм ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1980.-те[[#1|▲]]<div id="1980"/>
|-
| 1980. || [[Време, води (филм) |Време, води]] ТВ-филм || Поп
|-
| 1980. || [[Двојка (ТВ-филм) |Двојка]] ТВ-филм || Симон
|-
| 1981. || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм ||
|-
| 1981. || [[Булки крај шините]] ТВ-серија ||
|-
| 1982. || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || Питу Гули
|-
| 1982. || [[Тумба, тумба, дивина (ТВ-филм) |Тумба, тумба, дивина]] ТВ-филм ||
|-
| 1983. || [[Записник (ТВ-филм) |Записник]] ТВ-филм ||
|-
| 1983. || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1983. || [[Караѓорѓева смрт]] ТВ-филм ||
|-
| 1985. || [[На наш начин]] ТВ-филм ||
|-
| 1985. || [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм ||
|-
| 1985. || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм ||
|-
| 1986. || [[Климент Охридски (филм) |Климент Охридски]] ТВ-филм ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; Lavender; "
| colspan="4" |1990.-те[[#1|▲]]<div id="1990"/>
|-
| 1990-1991. || [[До-ре-ми]] ТВ-серија ||
|-
| 1992. || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1993. || [[Македонска сага (филм) |Македонска сага]] ТВ-филм ||
|-
| 1994-1997. || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2000.-те[[#1|▲]]<div id="2000"/>
|-
| 2000. || [[Глас]] ТВ-филм ||
|-
| 2006. || [[Нави]] ТВ-филм || Дедо Марко
|-
| 2007. || [[Црна зора]] ТВ-филм ||
|-
| 2007. || [[Досие-К]] ТВ-филм || Кодошот Столе
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2010.-те[[#1|▲]]<div id="2010"/>
|-
| 2010. || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2012. || [[Човекот со чудна навика да ме удира со чадор по глава]] ТВ-филм ||
|-
| 2016. || [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм || Свештеник
|-
| 2016. || [[Златна петорка (филм) |Златна петорка]] ТВ-филм || Алавантие
|}
== Надворешни врски ==
* [http://www.galija.rs/ Официјална веб-страница на Галија]
* [http://www.discogs.com/artist/Nenad+Milosavljević Ненад Милосављевиќ во Discogs]
[[Категорија:Југословенски музичари]]
[[Категорија:Српски музички продуценти]]
[[Категорија:Српски рок-гитаристи]]
[[Категорија:Српски рок-пејачи]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1954 година]]
[[Категорија:Страници со непрегледан превод]]
kjyse9bnpnwhuc7ez91osqvkgcqg19d
Вработена девојка (филм)
0
1142250
4796630
3702431
2022-07-25T18:21:39Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Die Waffen der Frauen Logo.jpg|мини|Лого]]
'''Вработена девојка''' - ([[англиски]]: ''Working Girl'') - американски [[филм]] од [[1988]] година, во [[режија]] на [[Мајк Николс]]. Главните улоги ги играат: [[Харисон Форд]], [[Мелани Грифит]], [[Сигурни Вивер]] и [[Џон Кузак]]. Во [[1989]] година, филмот освоил еден „Оскар“ во категоријата „најдобра музичка нумера“, а имал уште пет номинации. Истата година, филмот освоил четири награди „Златен глобус“, и тоа за: најдобар филм - комедија/музички филм, најдобра глумица (Грифит), најдобра споредна глумица (Вивер) и најдобра музичка нумера. Најпосле, филмот се закитил и со наградата „Греми“ за најдобра филмска песна.<ref>[http://www.imdb.com/title/tt0096463/awards?ref_=tt_awd IMDb, Working Girl (1988), Awards (пристапено на 2.9.2015)]</ref>
==Содржина==
Тес Мекгил (ја игра Грифит) е млада жена која е поинаква од другите убави жени во [[Менхетен]]. За разлика од нив, таа се однесува отворено и ги одбива љубовните понуди на своите шефови. Кога ќе остане без работа, Тес се вработува како секретарка на моќната деловна жена Кетрин Паркер (ја игра Вивер).<ref>„Вработена девојка“, ''Антена'', број 893, 7.8.2015, стр. 15.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија: Филмови на англиски јазик]]
[[Категорија:Филмови од 1988 година]]
[[Категорија: Американски филмови]]
[[Категорија: Филмови на Мајк Николс]]
[[Категорија: Филмови со Харисон Форд]]
[[Категорија: Филмови со Џон Кузак]]
[[Категорија: Филмови со Сигурни Вивер]]
[[Категорија: Филмови со Мелани Грифит]]
d8e6asb7w2816i9hhjtbokm8i73gf7o
Горноамамски мост
0
1144042
4796804
4290108
2022-07-26T07:06:18Z
P.Nedelkovski
47736
додадена/изменета предлошка
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Мост
| bridge_name = Горноамамски мост
| native_name =
| native_name_lang =
| image = Еден од мостовите во Кратово.JPG
| image_size =
| alt =
| caption = Поглед на Горноамамски мост
| official_name = Горноамамски мост
| other_name =
| carries =
| crosses = [[Кратовска Река]]
| locale = [[Кратово]]
| owner =
| maint =
| id =
| architect =
| designer =
| engineering =
| design =
| material = камен
| length =
| width =
| height =
| mainspan =
| spans =
| pierswater =
| load =
| clearance =
| below =
| life =
| builder =
| fabricator =
| begin =
| complete =
| cost =
| open =
| inaugurated =
| toll =
| traffic =
| preceded =
| followed =
| heritage =
| collapsed =
| closed =
| replaces =
| map_cue =
| map_image =
| map_alt =
| map_text =
| map_width =
| coordinates = {{Coord|42|4|48|N|22|11|2|E|type:landmark_region:MK|display=title, inline}}
| lat =
| long =
| references =
| extra =
}}
'''Горноамамски мост''' или '''Горен мост''' — еден од средновековните мостови во градот [[Кратово]], [[Македонија]]. Горноамамскиот мост е еден од четирите останати камени мостови во градот, каде денес постојат четири камени, еден дрвен и еден бетонски мост на [[Кратовска Река]] и нејзините притоки.
== Галерија ==
<gallery>
Податотека:Горноамамски мост 2.JPG|Поглед на мостот
Податотека:Плоча на Горноамамски мост.JPG|Плоча за мостот
</gallery>
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Gornoamamski Bridge}}
{{КНМ-Кратово}}
[[Категорија:Знаменитости во Кратово]]
[[Категорија:Мостови во Кратово]]
3vrfe3vkv8l9044fsh8iz0mpzcri4qh
СВИФТ
0
1151467
4796693
4746460
2022-07-25T20:44:03Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:SWIFT.svg|мини|Логото на SWIFT]]
'''СВИФТ''' ([[англиски]]: ''SWIFT, Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication'') претставува здружение за меѓународни меѓубанкарски финансиски [[телекомуникации]]. Тоа е [[банка]]рска мрежа и [[софтвер]] за размена на пораки кој го употребуваат повеќе од 10.800 [[Финансиски посредници|финансиски институции]] и корпорации во повеќе од 200 земји. SWIFT овозможува размена на стандардизирани пораки меѓу меѓународните финансиски институции кои се однесуваат на плаќања, тргување со [[хартии од вредност]] итн. Седиштето на SWIFT е во [[Белгија]], но има канцеларии во светските најголеми финансиски центри.<ref>[http://www.swift.com/about_swift/company_information/company_information SWIFT - официјално мрежно место (посетена на 3.1.2016)]</ref>
==Историја==
* [[1973]] – основање на SWIFT. Во канцеларија со површина од 40 [[Квадратен метар|квадратни метри]], во центарот на Брисел, како амбициозна идеја била основана фирмата SWIFT. Идејата била прифатена од 239 банки во 15 земји, со што SWIFT ја започнала својата мисија за создавање меѓународна врска за обработка на податоци и комуникација и заеднички [[јазик]] за интернационални финансиски трансакции. ''Carl Reuterskiöld'' бил првиот извршен директор на SWIFT.
* [[1974]] – основање и започнување на партнерствата. Бројот на членки пораснал на 503 во 17 земји но сè уште ниту една порака не била разменета.
* [[1975]] – нагласок врз сигурноста и доверливоста, поради што се воспоставиле правила кои ги дефинираат одговорноста и обврските, како и оперативните практики. Бројот на членки изнесувал 515 од 17 земји, но сè уште без ниту една разменета порака.
* [[1976]] - отворен првиот оперативен центар. Секој оперативен центар има свои објекти и е способен да ги надополнува останатите со цел да обезбеди високо функционирање и достапност на системот.
* [[1977]]- SWIFT е пуштен во [[етер]]от. Првата порака ја испратил Алберт, Принцот на Белгија. Почетната група на членови пораснала на 518 комерцијални банки во 22 земји, а во оваа година биле испратени 3.400.000 пораки.
* [[1978]] - остварени првите 10 милиони испратени пораки. Дополнително, во оваа година биле испратени 21.600.000 пораки, а бројот на членови пораснал на 586 членки во 25 земји.
* [[1979]] – Отворањето на оперативниот центар во [[Северна Америк]]а. Бројот на членови изнесувал 683 од 30 земји, а бројот на разменети пораки достигнал 34.500.000.
* [[1980]] - прво приклучување на земјите од [[Азија]]. [[Хонгконг]] и [[Сингапур]] ги започнале своите први операции, а бројот на членови достигнал 786 во 36 земји, со 46.900.000 разменети пораки.
* [[1981]] - претставена програмата „ST 100“. Овозможувањето на програмата и софтверот биле во рацете на целосно поседуваната подружница „SWIFT Terminal Services“. Веќе се остварени 900 членови од 40 земји и 62.500.000 пораки.
* [[1982]] - Финансиската стабилност е постигната. [[Приход]]ите од членство се зголемиле, а приходите за првпат ги надминале оперативните [[трошоци]].
* [[1983]] - Илјадитиот член - ''Banque Nationale de Belgique''. Членството на [[Централна банка|централните банки]] само уште повеќе го зголемиле успехот на SWIFT.
* [[1984]] - Знаење за во иднината. SWIFT ја надградил услугата на своите клиенти преку зголемување на информираноста за услугите.
* [[1985]] – Сателитска комуникација за овозможување на услугите.
* [[1986]] - Лансирање дополнителни услуги, како „Ecu Netting system“ за потребите на „Ecu Banking Association“. Оваа услуга била обебедена од новата подружница SWIFT, „Service Partners“. Бројот на членкитепораснал на 2.161 од 61 земја, со 192.010.000 пораки.
* [[1987]] – SWIFT навлегува и кај [[Обврзница|обврзниците]]. Членките изгласале одлука за проширување на корисниците, вклучувајќи [[брокер]]и и [[дилер]]и, менувачници, централни депозитари и [[клиринг]]-институции. Истовремено, во оваа година бил издаден првиот „BIC directory“.
* [[1988]] – разрешување на [[телефон]]ските проблеми и комуникации.
* [[1989]] - Зголен бројот на членови на 2.814 во 78 земји и 296.070.000 разменети пораки.
* [[1990]] - Нови достигнувања и напредувања, како „Electronic Data Interchange and Interbank File Transfer“ и автоматизирање на операциите со обврзници.
* [[1991]] - Признавање на SWIFT од страна на „Smithsonian“. Број на членови достигнал 3.243 во 87 земји и 365.159.000 пораки.
* [[1992]] - Надминување на поставените цели. Бројот на членови изнесувал 3.582 во 94 земји и 405.541.000 пораки.
* [[1993]] – Зголемување на бројот на членови за нови 404 во нови 12 земји.
* [[1994]] – Додадена вредност за купувачите преку зголемување на услугите.
* [[1995]] - Навлегување во нова област: птворена нова канцеларија во [[Франкфурт]] и ширење во Азија и [[Тихиот Океан]].
* [[1996]] - Намалување на [[трошоци]]те, [[Ризик|управување со ризикот]] и подобрување на автоматизацијата. Вкупно 5.632 корисници во 151 земја и 688.000.000 пораки.
* [[1997]] – Зголемување на работењето: 6.176 корисници во 164 земји и 812.000.000 пораки.
* [[1998]] – Обновување на сегментите во SWIFT.
* [[1999]] - Остварени 6.797 корисници во 189 земји и 1.059.000.000 пораки.
* [[2001]] - Пуштен во употреба „SWIFTnet“. Остварени 7.457 корисници во 196 земји и 1.534.000.000 пораки.
* [[2002]] - Испратена првата „SWIFTNet FIN“ порака. На [[15 август]] [[2002]] година бил пуштен во употреба „SWIFTNet 4.0“. Достигнати 7.601 корисник во 198 земји и 1.817.000.000 пораки.
* [[2003]] - Прославени 30 години од основањето. [[Австралија]] го прифатила „SWIFTNet“, а подоцна тоа го направила и [[Италија]]. Системот „SWIFTNet“ достигнал 200 земји-кориснички.
* [[2004]] - SWIFT-заедницата преминалацелонсо кон „SWIFTNet IP Platform“, со што префрлањето кон „SWIFTNet“ било целосно завршено. На SWIFT му била доделена награда за “Dream Team”. Вкупно 7.667 корисници од 202 земји и 2.299.000.000 пораки.
* [[2005]] - Објавено намалување на цените на услугите од 8%. Достигнати 7.863 корисници во 204 земји и разменети 2.518.000.000 пораки.
* [[2006]] - Починал ''Carl Reuterskiöld'', првиот генерален директор на SWIFT. „SWIFTNet“ услужните трговски услуги влегле во пробната фаза. Вкупно 8.105 корисници во 207 земји и 2.865.000.000 пораки.
* [[2007]] - Најавен новиот генерален директор, ''Lázaro Campos''. Веќе достигнати 8.332 корисници од 208 земји и 3.501.000.000 пораки.
* [[2008]] - Попаметен и поедноставен SWIFT. [[Архитектура]]та на дистрибутивната програма успешно ја завршиал првата фаза. Лансирањето на „Alliance Lite“ им обезбедил побрз пристап на корисниците до SWIFT, а бил воведен и „Alliance Integrator“. Бројот на членови достигнал 8.830 од 209 земји и 3.855.000.000 пораки.
* [[2009]] - Ефикасноста е предност. Отворена канцаларијата во [[Сеул]] и лансирање на „Innotrible“. Веќе 400 организации ја порачале платформата „Alliance Lite“. Раст на 9.281 корисник од 209 земји и 3.760.000.000 пораки.
* [[2010]] - Прва аквизација на SWIFT во историјата. SWIFT ја купила „Arkelis“, со што било зголемено портфолиото на услугите.
* [[2011]] - Појак и поиновативен SWIFT. Лансирањето на „SWIFTRemit“, првата вистински глобална платформа за плаќање од физичко лице на физичко лице. Остварени 10.118 корисници од 210 земји и 4.431.099.899 пораки.
* [[2012]] - Промени. На [[1 јули]], ''Gottfried Leibbrandt'' го наследил ''Lázaro Campos'' како генерален директор на SWIFT. SWIFT го прифатил и првиот член во одборот кој потекнува од [[Кина]]. Достигнати 10.279 корисници во 212 земји и 4.589.109.272 пораки.
* [[2013]] - Година на годишнини. SWIFT наполнил 40 години од основањето, форумот за стандарди - 10 години, а „Innotrible“ наполнил пет години. Бил отворен нов оперативен центар во [[Швајцарија]] и нов корпоративен центар за услуги во [[Куала Лумпур]]. Повеќе од 10 500 корисници од повеќе од 200 земји и повеќе од 5 милијарди пораки.
* [[2014]] - SWIFT ја завршил архитектурната програма за дистрибуции. Успешно била намалена [[цена]]та на услугите на SWIFT за 50% во споредба со 2010 година. Повеќе од 10.800 корисници од повеќе од 200 земји и повеќе од 5,6 милијарди пораки.<ref>[http://www.swift.com/about_swift/company_information/swift_history?lang= SWIFT - официјално мрежно место (посетена на 3.1.2016)]</ref>
* [[2016]] - на неколку банки од [[Иран]] повторно им било дозволено да се поврзат во мрежата на СВИФТ, откако во [[март]] 2012 година на иранските банки им бил забранет пристапот до СВИФТ, во согласност со санкциите кон Иран.<ref>„Иранските банки постепено се враќаат во глобалниот платен систем СВИФТ“, ''Дневник'', година XX, број 5993 петок, 19 февруари 2016, стр. 10.</ref>
== Структура на пораките преку СВИФТ==
SWIFT пораките се структурни пораки коишто се типски класифицирани. За секоја порака, одредените типови на полиња се различно дефинирани. По правило, SWIFT пораките се состојат од пет дела, a секој дел има свое име:<ref name="swift.com">[http://www.swift.com/products_services/by_type/messaging/index?rdct=t SWIFT - официјално мрежно место (посетена на 3.1.2016)]</ref>
* Основен дел ;
* Апликативен дел;
* Кориснички дел;
* Текстуални пораки;
* Крај на пораките;
Првите три дела го сочинуваат оној дел којшто се однесува на пораките. Секоја порака мора да го има овој основен дел, додека останатите два дела се опционални. Типот на пораката (''Message Type-MT'') претставува основа за идентификувањето на соджината на пораката. Притоа, можни се следниве видови пораки:<ref name="swift.com"/>
* MT0xx Системски пораки (''System Messages)
* MT1xx Плаќања на клиенти и [[чек]]ови (''Customer Payments and Cheques)
* MT2xx Трансфери на финансиски институции(''Financial Institution Transfers)
* MT3xx Пазари на државни [[Државен запис|записи]] (''Treasury Markets)
* MT4xx Инкасо и кеш работи (''Collection and Cash Letters'')
* MT5xx Пазар на [[хартии од вредност]] (''Securities Markets'')
* MT6xx Пазари на записи – Метали и синдикати (''Treasury Markets - Metals and Syndications'')
* MT7xx [[Акредитив]]и и [[Гаранција|гаранции]] (''Documentary Credits and Guarantees'')
* MT8xx Патнички чекови (''Travellers Cheques'')
* MT9xx Кеш менаџмент и статус на клиентите (''Cash Management and Customer Status'')
==Стандарди==
Стандардите на СВИФТ се строго дефинирани правила и формати кои ја дефинираат стандардизираната SWIFT-порака, односно описи коишто се однесуваат на процедурата кои мораат да бидат спроведени за да би можело да се обезбеди нормално функционирање на SWIFT-системот и размената на пораки во рамката на оваа мрежа. Со почитувањето на стандардната порака може да се создава, меморира и емитува пораки со правилно вреднување и овласување. Тие стандарди се:<ref name="ReferenceA">[https://www.swift.com/products_services/by_type/standards/standards_what_s_new?rdct=t SWIFT - официјално мрежно место (посетена на 3.1.2016)]</ref>
* ISO 3166- Меѓународен стандард за обележување на државата.
* ISO 15924- Меѓународен стандард за обележување на писмата.
* ISO 4217- Меѓународен стандард кој ги дефинира ознаките на валутите кои се важечки према стандардите на ISO.
* ISO 639- Дефиницијата на кодовите кои се однесуваат за името на јазикот.
Стандардите над пораката значат единствена интерпретација на пораката, односно сите членови на SWIFT-системот на ист начин ги формулираат пораките со кои се разменуваат со целта да се извршат уплати/исплати внатре во земјата и во странство. SWIFT-стандардите за коминикација се сочинети од:<ref name="ReferenceA"/>
* Приоритетни кодови: 00-Системски пораки; 01-Итни пораки, со известување, ако не успее да се испорача во 15 [[Минута|минути]]; 02-Нормален приоритет на пораки; 03-Нормален приоритет, со известување за испорака.
* Банкарски кодови – Се доделуваат на секоја банка, а има четири поединечни кодови: 1) Банка, 2) Држава, 3) Место, 4) Име на филијалата.
* Валутни кодови- Усогласени се со меѓународната организација за стандарди (Првите две букви ја означуваат државата, а третата буква името на валутата)
* Текстуалните кодови - Се подготвуваат однапред или од страна на SWIFT.
==Корисници на СВИФТ==
Постојат три вида на корисници на СВИФТ:<ref>[https://www.swift.com/products_services/by_customer/index SWIFT - официјално мрежно место (посетена на 3.1.2016)]</ref>
* Членови, односно акционери со квалификувани организации, кои поседуваат сопственост над акциите на СВИФТ, вклучувајќи банки, овластени [[брокер]]и-дилери со хартии од вредност и инвестициони институции.
* Подчленови кои се организации со повеќе од 50% во директна или 100% во индиректна сопственост на членовите-акционери, кои ги исполнуваат критериумите со статутот на SWIFT. Подчленот мора да биде во потполна контрола на членот.
* Учесници: на учесниците им е дозволено да користат „Specifies Service“ на компанијата доколку ги исполнуваат критериумите кои се дефинирани од генералното собрание, т.е одборот на директори. Тоа се следните институции:
** Брокери и дилери на хартии од вредност и сродни [[Финансиски посредници|финансиски институции]]
** Централни депозитарни и [[клиринг]]-институции
** Административен фонд
** [[Инвестициски фонд|Инвестициони институции]]
** Брокерски пазар на финансии
** Финансиски институции коишто не поседуваат акции во SWIFT
** Учесници во [[Платни системи|системот на плаќања]]
** [[Берза]] на хартии од вредност и други соодветни финансиски инструменти.
** Регистар и трансфер на агенти
** Берзи
** Издавачи на патнички чекови
==Предности==
Користењето на услугите на СВИФТ нуди повеќе предности, како:<ref>[https://www.swift.com/about_swift/company_information/company_information SWIFT - официјално мрежно место (посетена на 3.1.2016)]</ref>
* SWIFT овозможува пристап до различни финансиски институции и системи.
* Временскиот рок на примањето – испраќањето е максимално скратен.
* Платформата за креираење пораки е повеќекратно употреблива
* Широка лепеза на пристапни [[Цена|цени]].
* Стандарди кои се користат поддржуваат автоматско и брзо обравотување на пораките.
* Смалени [[трошоци]] за пренос на пораки во однос на пошта.
* Подобрен кеш менаџмент, поради [[информации]]те коишто се тековни и овозможуваат подобро искористување на средствата.
==Корпоративно управување, организација и менаџмент==
SWIFT е кооперативна заедница што потпаѓа под белгискиот законски систем. Акционерите го гласаат одборот од 25 независни директори кои ја предводат компанијата и го надгледуваат менаџментот. Извршниот комитет има полно работно време, предводен од главниот извршен директор.<ref name="ReferenceB">[https://www.swift.com/about_swift/company_information/governance_at_swift?lang= SWIFT - официјално мрежно место (посетена на 3.1.2016)]</ref>
===Менаџмент===
Учесниците на SWIFT избираат одбор од 25 независни директори, кои ја водат компанијата и го надгледуваат менаџментот на компанијата. Директорите се бираат на од годишното генерално собрание на акционери, со мандат од три години и со можен реизбор.<ref name="ReferenceB"/> На чело на пооделните извршни комитети се наоѓаат:<ref>[https://www.swift.com/about_swift/company_information/management?lang= SWIFT - официјално мрежно место (посетена на 3.1.2016)]</ref>
* Gottfried Leibbrandt, Главен извршен директор<ref>[https://www.swift.com/about_swift/company_information/management?lang=#leibbrandt SWIFT - официјално мрежно место (посетена на 3.1.2016)]</ref>
* Marcel Bronmans, Главен оперативен директор<ref>[https://www.swift.com/about_swift/company_information/management?lang=#bronmans SWIFT - официјално мрежно место (посетена на 3.1.2016)]</ref>
* Javier Pérez-Tasso, Главен извршен на [[Америка]], [[Англија]], [[Ирска]], и нордиските земји<ref>[https://www.swift.com/about_swift/company_information/management?lang=#pereztasso SWIFT - официјално мрежно место (посетена на 3.1.2016])</ref>
* Alain Raes, Главен извршен на ЕМЕА и на Азискиот [[Тихи Океан]]<ref>[https://www.swift.com/about_swift/company_information/management?lang=#raes SWIFT - официјално мрежно место (посетена на 3.1.2016)]</ref>
* Christian Sarafidis, Главен извршен директор на [[маркетинг]]-секторот<ref>[https://www.swift.com/about_swift/company_information/management?lang=#sarafidis SWIFT - официјално мрежно место (посетена на 3.1.2016)]</ref>
* Francis Vanbever, Главен извршен финансиски директор<ref>[https://www.swift.com/about_swift/company_information/management?lang=#vanbever SWIFT - официјално мрежно место (посетена на 3.1.2016)]</ref>
* Craig Young, Главен извршен директор на технолошкиот сектор<ref>[https://www.swift.com/about_swift/company_information/management?lang=#young SWIFT - официјално мрежно место (посетена на 3.1.2016)]</ref>
===Извршни комитети===
СВИФТ има шест извршни комитети. Ревизорскиот финансиски комитет (РФК) е надзорен орган за [[ревизија]]та на SWIFT-операциите и ја извршува [[Внатрешна контрола|внатрешната контрола]]. Тој ги покрива следниве области: [[Сметководство]], [[Финансиски извештаи]] и контрола, Легална и регулаторен надзор, Безбедност, [[Буџет]], финансии и финснсиски планови на долг рок, [[Етика|Етички]] програми, Комитет за ризик на франшизи, и Ревизорски надзор. РФК се среќава најмалку четирипати годишно со извршните директори, генералниот совет и генералниот директор на секторот за ревизија, или со делегатите коишто се одобрени од нив.Комитетот за човечки ресурси го оценува перформансот на компанијата и одлучува за нивото на надоместокот којшто ќе го добијат генералните директори и другите клучни извршни директори и вработените. Исто така, СВИФТ има два надворешни ревизори:<ref name="ReferenceB"/>
* ''Ernst & Young'', во [[Брисел]]. Оваа ревизорска куќа била ангажирана во 2000 година, а мандатот бил обновен во [[јуни]] 2005 година, со важност до јуни 2018 година.
* ''PwC'', во [[Лондон]]. Оваа куќа била ангажирана во [[септември]] 2003 година, а мандатот бил обновен во 2013 година.
===Надзор===
SWIFT се придржува кон отворени и конструктивни дијалози со институциите што вршат надзор. SWIFT е надгледуван поради важноста на функционирањето на светскиот банкарски систем, поради неговата улога како доставувач на пораки. Со договор со централните банки на земјите од Г-10, [[Национална банка на Белгија|Националната банка на Белгија]] ја врши улогата на главен [[Супервизија|супервизор]] на SWIFT. Во 2012 година, оваа рамка била ревидирана така што бил поставен форум за надгледување на SWIFT.<ref name="ReferenceB"/>
==Стратегија==
По одобрувањето на [[стратегија]]та „SWIFT 2020“ на почетокот на [[2015]] година, SWIFT соопштил дека новата стратегија се концентрира на зголемен раст со задржана совршеност на функционирање. Стратегијата идентификува три главни димензии за раст:<ref>[https://www.swift.com/about_swift/company_information/SWIFT2020?lang= SWIFT - официјално мрежно место (посетена на 3.1.2016)]</ref>
# Пораст во „core messaging“ услугите за плакање и безбедност
# Ангажман со пазарната инфраструктура
# Рапидна експанзија во поглед на справување со финансискиот криминал.
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Банкарски работи]]
[[Категорија:Платни системи]]
r8lukjus0i3stwy86dsdjawboab0ryc
Тојота
0
1166294
4796822
4787336
2022-07-26T09:11:38Z
Ehrlich91
24281
Одбиена последната промена (од [[Специјална:Придонеси/86.120.190.41|86.120.190.41]]) и ја поврати преработката 3948304 на Bjankuloski06
wikitext
text/x-wiki
'''Тојота''' ([[англиски]]: ''Toyota Motor Corporation'') - јапонски производител на [[Моторно возило|моторни возила]].
==Историја==
==Производство==
Кон крајот на [[1997]] година, „Тојота“ го претставила првиот сериски хибриден [[автомобил]] во светот, „Приус“, којшто во првата година од производството се продал во само 300 примероци (сите продадени на јапонскито пазар), додека во 2016 година продажбата на „Приус“ достигнала дури 1,406 милиони примероци. На почетокот на [[2017]] година, „Тојота“ објавила дека вкупната продажба на хибридни возила на оваа фирма надминала 10 милиони примероци.<ref>„Продаден 10-милионскиот хибриден модел“, ''Слободен печат'', година V, број 996, понеделник, 20 февруари 2017, стр. 22.</ref>
<br />
[[Есен]]та [[2016]] година, „Тојота“ најавила повлекување на 340.000 хибридни возила од марката „Приус“ (''Prius''), поради проблеми со сопирачките. Од нив, 212.000 возила биле продадени во [[Јапонија]], 94.000 во [[Северна Америка]] и 17.000 во [[Европа]]. Претходно, фирмата добила извештаи за сообраќајни несреќи и [[смрт]]ни случаи предизвикани од дефект на рачната сопирачка. Проблематичните автомобили биле произведени меѓу [[август]] [[2015]] и [[октомври]] [[2016]] година.<ref>Мирослав Саздовски, „Тојота повлекува 340 илјади хибридни возила Приус“, ''Економија и бизнис'', година 18, број 221, ноември 2016, стр. 66.</ref>
==Организација и менаџмент==
==Финансиски показатели==
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Тојота| ]]
[[Категорија:Производители на електрични возила од Јапонија]]
[[Категорија:Марки на шивачки машини]]
d5aeq8q87anakakw8y7zvj7c43g5c8y
Оскар за најдобар анимиран филм
0
1172195
4796633
4624557
2022-07-25T18:34:43Z
Lili Arsova
86688
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox award
| name = Оскар за најдобар анимиран филм
| description = Најдобар анимиран филм кој трае подолго од 40 минути, значаен број на главни ликови се анимирани и најмалку 75% од времетраењето на филмот вклучува анимација.
| presenter = [[Академија за филмски уметности и науки]]
| country = {{САД}}
| year = [[Седумдесет и четврто доделување на наградите Оскар|2001]]
| holder = ''[[Зоотропола]]'' ([[Осумдесет и деветто доделување на наградите Оскар|2016]])
| website = {{url|oscars.org}}
}}
'''Оскарот за најдобар анимиран филм''' е награда која ја доделува [[Академијата за филмски уметности и науки]] (АМПАС) годишно за најдобриот анимиран филм, кој од Академијата е дефиниран како филм кој трае подолго од 40 минути, ликовите се создадени со помош на технниката кадар-по-кадар, содржи значаен број на анимирани ликови и најмалку 75 проценти од времетраењето на филмот вклучува анимација. Наградата првпат била доделена за филмови направени во 2001 година.
Номинираните филмови за Оскар и победниците се избираат од страна на членовите на АМПАС. Доколку има шеснаесет или повеќе поднесени филмови, победникот се изгласува од потесен избор од пет филмови, во спротивно во потесен избор влегуваат три филмови.<ref name=rule07>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/awards/academyawards/rules/rule07.html |title=Rule Seven: Special Rules for the Animated Feature Film Award |publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]] |accessdate=April 26, 2011 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110605174517/http://www.oscars.org/awards/academyawards/rules/rule07.html |archivedate=June 5, 2011 |df= }}</ref> Дополнително, осум подобни анимирани филмови мораат да бидат издадени во округот Лос Анџелес во рамките на календарската година за оваа категорија да биде активирана.
Анимираните филмови можат да бидат номинирани и во други категории, но тоа е ретко; ''[[Убавицата и ѕверот (цртан филм)|Убавицата и ѕверот]]'' (1991) бил прв филм номиниран за [[Оскар за најдобар филм]]. ''[[Нагоре (филм)|Нагоре]]'' (2009) и ''[[Приказна за играчките 3]]'' (2010) исто така добиле номинации за најдобар филм откако Академијата го зголемила бројот на номинирани филмови.
''[[Валцер со Башир]]'' (2008) е единствениот анимиран филм воопшто номиниран за [[Оскар за најдобар странски филм]] (и покрај тоа што не успеал да заработи номинација во категорија за најдобар анимиран филм). ''[[Ноќта пред Божиќ]]'' (1993) и ''[[Кубо и двете жици]]'' (2016) се единствените анимирани филмови номинирани за [[Оскар за најдобри визуелни ефекти]].
==Победници и номинации==
[[Податотека:Hayao Miyazaki.jpg|мини|Хајао Мијазаки победи во 2002 година за Spirited Away]]
===2000.===
{|class="wikitable"
|-
!width="50"|Година
!style="width:400px;"|Победник
!style="width:500px;"|Номинирани
!style="width:35px;" class="unsortable"|{{Abbr|Нав.|Навод}}
|-
|style="text-align:center;"|[[Седумдесет и четврто доделување на наградите Оскар|2001]]
|'''''[[Шрек]]''''' <br /> – [[Арон Варнер]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Џими Неутрон: Дете гениј (филм)|Џими Неутрон: Дете гениј]]'' – [[Стив Одекерк]] и [[Џон А. Дејвис]]
* ''[[Чудовишта (филм)|Чудовишта]]'' – [[Пит Доктер]] и [[Џон Ласетер]]
|style="text-align:center;"|<ref name="74th">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2002|title=74th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Седумдесет и петто доделување на наградите Оскар|2002]]
|'''''[[Авантурите на малечката Чихиро]]''''' <br /> – [[Хајао Мијазаки]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Ледено доба (филм од 2002)|Ледено доба]]'' – [[Крис Веџ]]
* ''[[Лило и Стич]]'' – [[Крис Сандерс (режисер)|Крис Сандерс]]
* ''[[Бестрашниот Спирит]]'' – [[Џефри Каценберг]]
* ''[[Планетата со богатство]]'' – [[Рон Клементс]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2003|title=75th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Седумдесет и шесто доделување на наградите Оскар|2003]]
|'''''[[Барајќи го Немо]]''''' <br /> – [[Ендру Стентон]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Братот мечок]]'' – Арон Блајс и Роберт Вокер
* ''[[Белвил Рандеву]]'' – [[Силвен Шоме]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2004|title=76th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Седумдесет и седмо доделување на наградите Оскар|2004]]
|'''''[[Спасители (филм од 2004)|Спасители]]''''' <br /> – [[Бред Бирд]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Приказна за ајкулата]]'' – [[Бил Дамаш]]
* ''[[Шрек 2]]'' – [[Ендру Адамсон]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2005|title=77th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Седумдесет и осмо доделување на наградите Оскар|2005]]
|'''''[[Валас и Громит: Големата завера на зајците]]''''' <br /> – [[Ник Парк]] и [[Стив Бокс]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Мртвата невеста]]'' – Мајк Џонсон и [[Тим Бартон]]
* ''[[Подвижниот замок на Хоул]]'' – [[Хајао Мијазаки]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2006|title=78th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Седумдесет и деветто доделување на наградите Оскар|2006]]
|'''''[[Танцот на пингвините]]''''' <br /> – [[Џорџ Милер (режисер)|Џорџ Милер]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Автомобили (филм)|Автомобили]]'' – [[Џон Ласетер]]
* ''[[Куќа на чудовишта]]'' – [[Гил Кенан]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2007|title=79th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Осумдесто доделување на наградите Оскар|2007]]
|'''''[[Рататуи (филм)|Рататуи]]''''' <br /> – [[Бред Бирд]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Персеполис (филм)|Персеполис]]'' – [[Маржан Сатрапи]] и [[Венсан Пароно]]
* ''[[Диви бранови (филм)|Диви бранови]]'' – [[Еш Бренон]] и [[Крис Бак]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2008|title=80th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Осумдесет и прво доделување на наградите Оскар|2008]]
|'''''[[Воли]]''''' <br /> – [[Ендру Стентон]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Гром (филм од 2008)|Гром]]'' – [[Крис Вилијамс (режисер)|Крис Вилијамс]] и [[Бајрон Хауард]]
* ''[[Кунг фу панда]]'' – [[Џон Стивенсон (режисер)|Џон Стивенсон]] и Марк Озборн
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2009|title=81st Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Осумдесет и второ доделување на наградите Оскар|2009]]
|'''''[[Нагоре (филм)|Нагоре]]''''' <br /> – [[Пит Доктер]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Коралина (филм)|Коралина]]'' – [[Хенри Селик]]
* ''[[Фантастичниот Лисец (филм)|Фантастичниот Лисец]]'' – [[Вес Андерсон]]
* ''[[Принцезата и жабецот]]'' – [[Џон Маскер]] и [[Рон Клементс]]
* ''[[Тајната на Келс]]'' – [[Том Мур]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2010|title=82nd Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|}
===2010.===
{|class="wikitable"
|-
!width="50"|Година
!style="width:400px;"|Победник
!style="width:500px;"|Номинирани
!style="width:35px;" class="unsortable"|{{Abbr|Нав.|Навод}}
|-
|style="text-align:center;"|[[Осумдесет и трето доделување на наградите Оскар|2010]]
|'''''[[Приказна за играчките 3]]'''''<br/>– [[Ли Ункрих]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Како да го дресирате вашиот змеј (филм)|Како да го дресирате вашиот змеј]]'' – [[Крис Сандерс (режисер)|Крис Сандерс]] и [[Дин Деблуа]]
* ''[[Илузионист (филм од 2010)|Илузионист]]'' – [[Силвен Шоме]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2011|title=83rd Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Осумдесет и четврто доделување на наградите Оскар|2011]]
|'''''[[Ранго]]''''' <br /> – [[Гор Вербински]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Мачка во Париз]]'' – [[Анел Гањол]] и [[Жан-Луп Фелисиоли]]
* ''[[Чико и Рита]]'' – [[Фернандо Труеба]] и [[Хавиер Марискал]]
* ''[[Кунг фу панда 2]]'' – [[Џенифер Ју Нелсон]]
* ''[[Мачорот во чизми (филм од 2011)|Мачорот во чизми]]'' – [[Крис Милер (аниматор)|Крис Милер]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2012|title=84th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Осумдесет и петто доделување на наградите оскар|2012]]
|'''''[[Храбрата Мерида]]''''' <br /> – [[Марк Ендрус]] и [[Бренда Чапман]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Моето најмило чудовиште]]'' – [[Тим Бартон]]
* ''[[Паранорман]]'' – [[Сем Фел]] и [[Крис Батлер]]
* ''[[Пирати! Банда смотаници]]'' – [[Питер Лорд]]
* ''[[Разбивачот Ралф]]'' – [[Рич Мур]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2013|title=85th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=January 16, 2014}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Осумдесет и шесто доделување на наградите Оскар|2013]]
|'''''[[Снежно кралство (филм)|Снежно кралство]]''''' <br /> – [[Крис Бак]], [[Џенифер Ли]] и [[Питер Дел Вечо]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Крудс]]'' – [[Крис Сандерс (режисер)|Крис Сандерс]], [[Кирк Демико]] и [[Кристина Белсон]]
* ''[[Подлиот јас 2]]'' – [[Пјер Кофин]], [[Крис Рено]] и [[Крис Меледандри]]
* ''[[Ернест и Селестин]]'' – [[Бенжамин Ренер]] и [[Дидје Бринер]]
* ''[[Ветрот се засилува]]'' – [[Хајао Мијазаки]] и [[Тошио Сузуки]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2014|title=86th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=January 16, 2014}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Осумдесети и седмо доделување на наградите Оскар|2014]]
|'''''[[Екипа за 6]]''''' <br /> – [[Дон Хол]], [[Крис Вилијамс (режисер)|Крис Вилијамс]] и [[Рој Конли]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Бокстролови]]'' – [[Ентони Стачи]], [[Греам Енабл]] и Тревис Најт
* ''[[Како да го дресирате вашиот змеј 2]]'' – [[Дин Деблуа]] и [[Бони Арнолд]]
* ''[[Песна за морето (филм од 2014)|Песна за морето]]'' – [[Том Мур]] и Пол Јанг
* ''[[Приказната за принцезата Кагуја]]'' – [[Исао Такахата]] и [[Јошиаки Нишимура]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2015|title=87th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=January 15, 2015}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Осумдесет и осмо доделување на наградите Оскар|2015]]
|'''''[[Опаку наопаку (филм од 2015)|Опаку наопаку]]''''' <br /> – [[Пит Доктер]] и [[Џонас Ривера]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Аномалиса]]'' – [[Чарли Кауфман]], [[Дук Џонсон]] и [[Роза Трен]]
* ''[[Момче и светот]]'' – [[Але Абреу]]
* ''[[Овцата Шон (филм)|Овцата Шон]]'' – Марк Бартон и [[Ричард Старзак]]
* ''[[Кога Марни беше таму]]'' – [[Хиромаса Јонебајаши]] и [[Јошиаки Нишимура]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2016|title=88th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=January 14, 2016}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Осумдесет и деветто доделување на наградите Оскар|2016]]
|'''''[[Зоотропола]]''''' <br /> – [[Бајрон Хауард]], [[Рич Мур]] и Кларк Спенсер
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Кубо и двете жици]]'' – Тревис Најт и [[Ариан Сутнер]]
* ''[[Ваијана - Потрага по митскиот остров|Ваијана]]'' – [[Џон Маскер]], [[Рон Клементс]] и [[Оснат Шурер]]
* ''[[Мојот живот како тиквичка]]'' – Клод Барас и Макс Карли
* ''[[Црвената желка]]'' – [[Михаел Дудок де Вит]] и [[Тошио Сузуки]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2017|title=89th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=January 24, 2017}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Деведесетто доделување на наградите Оскар|2017]]
|'''''[[Коко и големата тајна]]''''' <br /> – [[Ли Анкрич]] и [[Дарла К. Андерсон]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Малиот директор]]'' – [[Том Мекграт]] и [[Ремзи Ен Наито]]
* ''[[Хранителка (филм)|Хранителка]]'' – [[Нора Туми]] и [[Ентони Лео]]
* ''[[Фердинанд (филм)|Фердинанд]]'' – [[Карлос Салдана]]
* ''[[Со љубов, Винсент]]'' – [[Дорота Кобела]], [[Хју Велхман]] и [[Ајван Мактагарт]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2018|title=90th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=January 23, 2018}}</ref>
|}
==Наводи==
{{reflist|2}}
==Надворешни врски==
* [http://www.oscars.org/awardsdatabase/index.html Academy Awards Database – AMPAS] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080913120840/http://www.oscars.org/awardsdatabase/index.html |date=2008-09-13 }}
* [http://blog.bcdb.com/animated-feature-academy-award/ Academy Award WInning Feature Films] {{Семарх|url=https://archive.is/20140602023741/http://blog.bcdb.com/animated-feature-academy-award/ |date=2014-06-02 }} на BCDB
{{Оскар}}
[[Категорија:Оскари|Анимиран филм]]
47qe5zyasyo33wyf4bgntqvag0vgtje
4796634
4796633
2022-07-25T18:35:29Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox award
| name = Оскар за најдобар анимиран филм
| description = Најдобар анимиран филм кој трае подолго од 40 минути, значаен број на главни ликови се анимирани и најмалку 75% од времетраењето на филмот вклучува анимација.
| presenter = [[Академија за филмски уметности и науки]]
| country = {{САД}}
| year = [[Седумдесет и четврто доделување на наградите Оскар|2001]]
| holder = ''[[Зоотропола]]'' ([[Осумдесет и деветто доделување на наградите Оскар|2016]])
| website = {{url|oscars.org}}
}}
'''Оскарот за најдобар анимиран филм''' е награда која ја доделува [[Академијата за филмски уметности и науки]] (АМПАС) годишно за најдобриот анимиран филм, кој од Академијата е дефиниран како филм кој трае подолго од 40 минути, ликовите се создадени со помош на технниката кадар-по-кадар, содржи значаен број на анимирани ликови и најмалку 75 проценти од времетраењето на филмот вклучува анимација. Наградата првпат била доделена за филмови направени во 2001 година.
Номинираните филмови за Оскар и победниците се избираат од страна на членовите на АМПАС. Доколку има шеснаесет или повеќе поднесени филмови, победникот се изгласува од потесен избор од пет филмови, во спротивно во потесен избор влегуваат три филмови.<ref name=rule07>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/awards/academyawards/rules/rule07.html |title=Rule Seven: Special Rules for the Animated Feature Film Award |publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]] |accessdate=April 26, 2011 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110605174517/http://www.oscars.org/awards/academyawards/rules/rule07.html |archivedate=June 5, 2011 |df= }}</ref> Дополнително, осум подобни анимирани филмови мораат да бидат издадени во округот Лос Анџелес во рамките на календарската година за оваа категорија да биде активирана.
Анимираните филмови можат да бидат номинирани и во други категории, но тоа е ретко; ''[[Убавицата и ѕверот (цртан филм)|Убавицата и ѕверот]]'' (1991) бил прв филм номиниран за [[Оскар за најдобар филм]]. ''[[Нагоре (филм)|Нагоре]]'' (2009) и ''[[Приказна за играчките 3]]'' (2010) исто така добиле номинации за најдобар филм откако Академијата го зголемила бројот на номинирани филмови.
''[[Валцер со Башир]]'' (2008) е единствениот анимиран филм воопшто номиниран за [[Оскар за најдобар странски филм]] (и покрај тоа што не успеал да заработи номинација во категорија за најдобар анимиран филм). ''[[Ноќта пред Божиќ]]'' (1993) и ''[[Кубо и двете жици]]'' (2016) се единствените анимирани филмови номинирани за [[Оскар за најдобри визуелни ефекти]].
==Победници и номинации==
[[Податотека:Hayao Miyazaki.jpg|мини|Хајао Мијазаки победи во 2002 година за Spirited Away]]
[[Податотека:Andrew Stanton cropped 2009.jpg|мини|Ендрју Стентон]]
===2000.===
{|class="wikitable"
|-
!width="50"|Година
!style="width:400px;"|Победник
!style="width:500px;"|Номинирани
!style="width:35px;" class="unsortable"|{{Abbr|Нав.|Навод}}
|-
|style="text-align:center;"|[[Седумдесет и четврто доделување на наградите Оскар|2001]]
|'''''[[Шрек]]''''' <br /> – [[Арон Варнер]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Џими Неутрон: Дете гениј (филм)|Џими Неутрон: Дете гениј]]'' – [[Стив Одекерк]] и [[Џон А. Дејвис]]
* ''[[Чудовишта (филм)|Чудовишта]]'' – [[Пит Доктер]] и [[Џон Ласетер]]
|style="text-align:center;"|<ref name="74th">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2002|title=74th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Седумдесет и петто доделување на наградите Оскар|2002]]
|'''''[[Авантурите на малечката Чихиро]]''''' <br /> – [[Хајао Мијазаки]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Ледено доба (филм од 2002)|Ледено доба]]'' – [[Крис Веџ]]
* ''[[Лило и Стич]]'' – [[Крис Сандерс (режисер)|Крис Сандерс]]
* ''[[Бестрашниот Спирит]]'' – [[Џефри Каценберг]]
* ''[[Планетата со богатство]]'' – [[Рон Клементс]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2003|title=75th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Седумдесет и шесто доделување на наградите Оскар|2003]]
|'''''[[Барајќи го Немо]]''''' <br /> – [[Ендру Стентон]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Братот мечок]]'' – Арон Блајс и Роберт Вокер
* ''[[Белвил Рандеву]]'' – [[Силвен Шоме]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2004|title=76th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Седумдесет и седмо доделување на наградите Оскар|2004]]
|'''''[[Спасители (филм од 2004)|Спасители]]''''' <br /> – [[Бред Бирд]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Приказна за ајкулата]]'' – [[Бил Дамаш]]
* ''[[Шрек 2]]'' – [[Ендру Адамсон]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2005|title=77th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Седумдесет и осмо доделување на наградите Оскар|2005]]
|'''''[[Валас и Громит: Големата завера на зајците]]''''' <br /> – [[Ник Парк]] и [[Стив Бокс]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Мртвата невеста]]'' – Мајк Џонсон и [[Тим Бартон]]
* ''[[Подвижниот замок на Хоул]]'' – [[Хајао Мијазаки]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2006|title=78th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Седумдесет и деветто доделување на наградите Оскар|2006]]
|'''''[[Танцот на пингвините]]''''' <br /> – [[Џорџ Милер (режисер)|Џорџ Милер]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Автомобили (филм)|Автомобили]]'' – [[Џон Ласетер]]
* ''[[Куќа на чудовишта]]'' – [[Гил Кенан]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2007|title=79th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Осумдесто доделување на наградите Оскар|2007]]
|'''''[[Рататуи (филм)|Рататуи]]''''' <br /> – [[Бред Бирд]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Персеполис (филм)|Персеполис]]'' – [[Маржан Сатрапи]] и [[Венсан Пароно]]
* ''[[Диви бранови (филм)|Диви бранови]]'' – [[Еш Бренон]] и [[Крис Бак]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2008|title=80th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Осумдесет и прво доделување на наградите Оскар|2008]]
|'''''[[Воли]]''''' <br /> – [[Ендру Стентон]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Гром (филм од 2008)|Гром]]'' – [[Крис Вилијамс (режисер)|Крис Вилијамс]] и [[Бајрон Хауард]]
* ''[[Кунг фу панда]]'' – [[Џон Стивенсон (режисер)|Џон Стивенсон]] и Марк Озборн
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2009|title=81st Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Осумдесет и второ доделување на наградите Оскар|2009]]
|'''''[[Нагоре (филм)|Нагоре]]''''' <br /> – [[Пит Доктер]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Коралина (филм)|Коралина]]'' – [[Хенри Селик]]
* ''[[Фантастичниот Лисец (филм)|Фантастичниот Лисец]]'' – [[Вес Андерсон]]
* ''[[Принцезата и жабецот]]'' – [[Џон Маскер]] и [[Рон Клементс]]
* ''[[Тајната на Келс]]'' – [[Том Мур]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2010|title=82nd Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|}
===2010.===
{|class="wikitable"
|-
!width="50"|Година
!style="width:400px;"|Победник
!style="width:500px;"|Номинирани
!style="width:35px;" class="unsortable"|{{Abbr|Нав.|Навод}}
|-
|style="text-align:center;"|[[Осумдесет и трето доделување на наградите Оскар|2010]]
|'''''[[Приказна за играчките 3]]'''''<br/>– [[Ли Ункрих]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Како да го дресирате вашиот змеј (филм)|Како да го дресирате вашиот змеј]]'' – [[Крис Сандерс (режисер)|Крис Сандерс]] и [[Дин Деблуа]]
* ''[[Илузионист (филм од 2010)|Илузионист]]'' – [[Силвен Шоме]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2011|title=83rd Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Осумдесет и четврто доделување на наградите Оскар|2011]]
|'''''[[Ранго]]''''' <br /> – [[Гор Вербински]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Мачка во Париз]]'' – [[Анел Гањол]] и [[Жан-Луп Фелисиоли]]
* ''[[Чико и Рита]]'' – [[Фернандо Труеба]] и [[Хавиер Марискал]]
* ''[[Кунг фу панда 2]]'' – [[Џенифер Ју Нелсон]]
* ''[[Мачорот во чизми (филм од 2011)|Мачорот во чизми]]'' – [[Крис Милер (аниматор)|Крис Милер]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2012|title=84th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=November 28, 2012}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Осумдесет и петто доделување на наградите оскар|2012]]
|'''''[[Храбрата Мерида]]''''' <br /> – [[Марк Ендрус]] и [[Бренда Чапман]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Моето најмило чудовиште]]'' – [[Тим Бартон]]
* ''[[Паранорман]]'' – [[Сем Фел]] и [[Крис Батлер]]
* ''[[Пирати! Банда смотаници]]'' – [[Питер Лорд]]
* ''[[Разбивачот Ралф]]'' – [[Рич Мур]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2013|title=85th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=January 16, 2014}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Осумдесет и шесто доделување на наградите Оскар|2013]]
|'''''[[Снежно кралство (филм)|Снежно кралство]]''''' <br /> – [[Крис Бак]], [[Џенифер Ли]] и [[Питер Дел Вечо]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Крудс]]'' – [[Крис Сандерс (режисер)|Крис Сандерс]], [[Кирк Демико]] и [[Кристина Белсон]]
* ''[[Подлиот јас 2]]'' – [[Пјер Кофин]], [[Крис Рено]] и [[Крис Меледандри]]
* ''[[Ернест и Селестин]]'' – [[Бенжамин Ренер]] и [[Дидје Бринер]]
* ''[[Ветрот се засилува]]'' – [[Хајао Мијазаки]] и [[Тошио Сузуки]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2014|title=86th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=January 16, 2014}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Осумдесети и седмо доделување на наградите Оскар|2014]]
|'''''[[Екипа за 6]]''''' <br /> – [[Дон Хол]], [[Крис Вилијамс (режисер)|Крис Вилијамс]] и [[Рој Конли]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Бокстролови]]'' – [[Ентони Стачи]], [[Греам Енабл]] и Тревис Најт
* ''[[Како да го дресирате вашиот змеј 2]]'' – [[Дин Деблуа]] и [[Бони Арнолд]]
* ''[[Песна за морето (филм од 2014)|Песна за морето]]'' – [[Том Мур]] и Пол Јанг
* ''[[Приказната за принцезата Кагуја]]'' – [[Исао Такахата]] и [[Јошиаки Нишимура]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2015|title=87th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=January 15, 2015}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Осумдесет и осмо доделување на наградите Оскар|2015]]
|'''''[[Опаку наопаку (филм од 2015)|Опаку наопаку]]''''' <br /> – [[Пит Доктер]] и [[Џонас Ривера]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Аномалиса]]'' – [[Чарли Кауфман]], [[Дук Џонсон]] и [[Роза Трен]]
* ''[[Момче и светот]]'' – [[Але Абреу]]
* ''[[Овцата Шон (филм)|Овцата Шон]]'' – Марк Бартон и [[Ричард Старзак]]
* ''[[Кога Марни беше таму]]'' – [[Хиромаса Јонебајаши]] и [[Јошиаки Нишимура]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2016|title=88th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=January 14, 2016}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Осумдесет и деветто доделување на наградите Оскар|2016]]
|'''''[[Зоотропола]]''''' <br /> – [[Бајрон Хауард]], [[Рич Мур]] и Кларк Спенсер
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Кубо и двете жици]]'' – Тревис Најт и [[Ариан Сутнер]]
* ''[[Ваијана - Потрага по митскиот остров|Ваијана]]'' – [[Џон Маскер]], [[Рон Клементс]] и [[Оснат Шурер]]
* ''[[Мојот живот како тиквичка]]'' – Клод Барас и Макс Карли
* ''[[Црвената желка]]'' – [[Михаел Дудок де Вит]] и [[Тошио Сузуки]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2017|title=89th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=January 24, 2017}}</ref>
|-
|style="text-align:center;"|[[Деведесетто доделување на наградите Оскар|2017]]
|'''''[[Коко и големата тајна]]''''' <br /> – [[Ли Анкрич]] и [[Дарла К. Андерсон]]
|style="font-size:smaller"|
* ''[[Малиот директор]]'' – [[Том Мекграт]] и [[Ремзи Ен Наито]]
* ''[[Хранителка (филм)|Хранителка]]'' – [[Нора Туми]] и [[Ентони Лео]]
* ''[[Фердинанд (филм)|Фердинанд]]'' – [[Карлос Салдана]]
* ''[[Со љубов, Винсент]]'' – [[Дорота Кобела]], [[Хју Велхман]] и [[Ајван Мактагарт]]
|style="text-align:center;"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/2018|title=90th Academy Awards Nominees|publisher=[[Академија за филмски уметности и науки]]|accessdate=January 23, 2018}}</ref>
|}
==Наводи==
{{reflist|2}}
==Надворешни врски==
* [http://www.oscars.org/awardsdatabase/index.html Academy Awards Database – AMPAS] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080913120840/http://www.oscars.org/awardsdatabase/index.html |date=2008-09-13 }}
* [http://blog.bcdb.com/animated-feature-academy-award/ Academy Award WInning Feature Films] {{Семарх|url=https://archive.is/20140602023741/http://blog.bcdb.com/animated-feature-academy-award/ |date=2014-06-02 }} на BCDB
{{Оскар}}
[[Категорија:Оскари|Анимиран филм]]
2s0vrlpj39ahcka3oqwp1nt1o94azv0
Мултимедија
0
1173199
4796738
4601941
2022-07-25T21:07:46Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Ejemplo de Mensaje Multimedia.jpg|мини|мултимедија]]
'''Мултимедија''' е начин на прикажување на одредена содржина со истовремено користење на текстови, звуци, видео клипови и музика. Содржините прикажани мултимедијално најдобро и најинтересно може да бидат пренесени и разбрани од луѓето за кои се наменети. Мултимедијалните компјутерски програми имаат содржина која е комбинација од текстови, слики, фотографии, звуци, анимации, видео клипови и врски. Второспоменатите овозоможуваат со едноставно кликање на нив корисникот да се "шета" низ содржините на мултимедијалната програма. Мултимедијални програми се на пример: образовниот софтвер, компјуерски игри, мрежните места, компјутерските симулации, енциклопедиите, програмите за презентација итн.
== Терминологија ==
Терминот мултимедија е првпат употребен од пејачот и уметник Боб Голдстеин на промоција на неговото шоу во Саутхемптон, Лонг Ајленд, во јули 1966 година. Најверојатно Голдстеин знаел дека американскиот уметник Дик Хигинс две години претходно го употребил терминот „интермедија“.<ref>{{citation|url=http://www.switched.com/2010/06/03/tech-art-history-part-2/|title=Tech Art History, Part|author=Matthew Zuras|publisher=Switched|date=June 3, 2010|accessdate=2017-03-01|archive-date=2018-09-30|archive-url=https://web.archive.org/web/20180930191814/http://www.switched.com/2010/06/03/tech-art-history-part-2/|url-status=dead}}</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Мултимедија]]
p3t094l3bf5ylyyw7v58fqc4cqxbgk6
Автокамп „Ливадишта“
0
1202564
4796810
4796246
2022-07-26T08:22:36Z
Ehrlich91
24281
Одбиена последната промена (од [[Специјална:Придонеси/185.100.245.26|185.100.245.26]]) и ја поврати преработката 3758398 на 77.29.197.202
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Автокамп Ливадишта 1.jpg|250п|мини|десно|Автокампот Ливадиштa]]
[[Податотека:Охридско езеро на Автокамп Ливадишта.jpg|250п|мини|десно|Поглед кон Охридското Езеро од кампот]]
[[Податотека:Признаница Ливадишта 1.jpg|250п|мини|десно|Признаница за Златен Камп]]
'''Автокамп Ливадишта''' е автокамп на западниот брег на [[Охридско Езеро|Охридското Езеро]]. Автокампот се наоѓа во близина на градот [[Струга]]. Тој е помеѓу селата [[Калишта]] и [[Радожда]]. Автокампот е основан 4 јули 1978 година. Автокампот има 14 бунгалови со капацитет за 60 гости и 146 приколки со капацитет за 438 гости. Исто така има 150 места за шатори.<ref>{{Наведени вести|url=https://elemturs.mk/avtokamp-livadista/|title=Автокамп Ливадишта {{!}} ЕЛЕМ Турс|date=2018-03-17|work=ELEM Turs ДООЕЛ Скопје|access-date=2018-06-18|language=mk-MK}}</ref> Автокампот Ливадиште во 1979 година бил прогласен за „Златен Камп“ на [[СФР Југославија|Југославија]], како и за посебен придонес за туризмот во Струга во 1987 година.
== Наводи ==
<references />
[[Категорија:Туризам во Македонија]]
rypcqqnbbe786qk88w4xpvo6dulcqg9
Нада Гешоска
0
1202683
4796580
4780977
2022-07-25T14:49:38Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Нада Гешоска
| портрет =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|24|мај|1930}}
| роден-место = [[Прилеп]], [[Кралство Југославија]]
| починал-дата = {{починал на и возраст|df=yes|2003|1|6|1930|5|24}}
| починал-место = [[Скопје]], {{МКД}}
| починал-причина =
| националност = Македонка
| познат =
| наставка = а
| занимање = драмска и филмска глумица
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Нада Гешоска''' ({{родена на|24|мај|1930}} во {{родена во|Прилеп}} — {{почината на|6|јануари|2003}} во {{почината во|Скопје}}) — [[Македонија|македонска]] драмска и филмска [[Глумец|глумица]].<ref>{{МакЕнц|355|Гиева|I}}</ref>
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1964 || [[Под исто небо]] ТВ-филм || Крстевица
|-
| 1966 || [[До победата и по неа (филм) |До победата и по неа]] ТВ-филм ||
|-
| 1967 || [[Домот на татко ти]] ТВ-филм ||
|-
| 1967 || [[Мементо]] ТВ-филм || Мајката на Јана
|-
| 1968 || [[Планината на гневот (филм) |Планината на гневот]] ТВ-филм || Невена
|-
| 1969 || [[Време без војна (филм) |Време без војна]] ТВ-филм || Фронецица
|-
| 1970 || [[Вујковиот сон]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Цената на градот]] ТВ-филм || Стапица 1
|-
| 1971 || [[Жед (филм) |Жед]] ТВ-филм ||
|-
| 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм || Паца
|-
| 1971 || [[Пречек]] ТВ-филм || Мајката
|-
| 1972 || [[Тапакерата]] ТВ-филм ||
|-
| 1974 || [[Средба]] ТВ-филм || Дафина
|-
| 1975 || [[Јад (филм) |Јад]] ТВ-филм || Хрисија
|-
| 1975-1976 || [[Патот кон иднината]] ТВ-серија ||
|-
| 1977 || [[Вапчаров]] ТВ-филм ||
|-
| 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм ||
|-
| 1981 || [[Самотија]] ТВ-филм || Трпана
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || Баба Мара
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Белото циганче]] ТВ-серија ||
|-
| 1984 || [[Камчевци]] ТВ-серија ||
|-
| 1984 || [[Лет во место]] ТВ-филм || Султана
|-
| 1986 || [[Состојба пред инфаркт]] ТВ-филм ||
|-
| 1987 || [[Трета доба]] ТВ-филм ||
|-
| 1988 || [[За сега без добар наслов]] ТВ-филм || Пекарка
|-
| 1990 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1992 || [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм || Вера
|-
| 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1997 || [[Преку езерото]] ТВ-филм || Евдокија
|-
| 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија ||
|-
| 2000-2001 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || Бабата
|-
| 2002 || [[Наше маало]] ТВ-серија ||
|}
== Животопис ==
Кариерата ја започнала во [[Прилепски театар|Народниот театар]] во [[Прилеп]] во 1951 година. Била член на Драмата на [[Македонски народен театар|МНТ]] во период од 1958 до 1964 година, а потоа се приклучува на [[Драмски театар - Скопје|Драмскиот театар]] во Скопје (1964-1984). Реализира повеќе значајни улоги во дела од домашни и странски автори.
Позната е по нејзините улоги како Магда во „Пат во злостор“, Елена Андреевна во „Вујко Вања“, Маша во „Галеб“, Мајката во „Крвава свадба“, Хекуба во „Тројанки“, Меланија во „Егор Буличов“ и други.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Гешоска, Нада}}
[[Категорија:Луѓе од Прилеп]]
[[Категорија:Македонски глумици]]
fd0zn3e2jnv4pnoftgr55eduhxje4d4
Тодорка Кондова-Зафировска
0
1202710
4796614
4787197
2022-07-25T15:32:28Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Тодорка Кондова-Зафировска
| портрет =
| опис =
| родено-име = Тодорка Кондова
| роден-дата = {{родена на|1|февруари|1926}}
| роден-место = [[Прилеп]], [[Кралство Југославија]]
| починал-дата = {{починала на и возраст|df=yes|2003|5|29|1926|2|1}}
| починал-место = [[Скопје]], {{МКД}}
| починал-причина =
| националност =
| познат = Улоги: Донка („Бегалка“), Фјокла Ивановна („Женидба“), Лаура („Во агонија“), Емилија („Отело“), Царицата („Јане Задрогаз“), Керон („Партитура на еден Мирон“), Андромаха („Тројанки“), Лисистрата (во истоименото дело), Мартина („Учени жени“) и др. Режии: „Вејка на ветрот“, „Сид“, „Бегалка“, „Кројач за дами“, „Сојуз на лажни светци“, „Пигмалион“, „Владимир и Косара“ и др.
| наставка = а
| занимање = глумица, режисерка
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Тодорка Кондова-Зафировска''' ({{родена на|1|февруари|1926}} во {{родена во|Прилеп}} — {{починат на|29|мај|2003}} во {{почината во|Скопје}}) — [[Македонија|македонска]] глумица и режисерка.<ref>{{МакЕнц|724|Кондарко|II}}</ref>
== Животопис ==
Тодорка завршила Театарска академија во [[Белград]], на Отсекот за режија (1952). Член на драмата во [[Македонски народен театар|МНТ]] (1945-1964) и во [[Драмски театар - Скопје|Драмскиот театар]] од 1964 година до пензионирањето. Нејзиниот творечки опус е обемен, раскошен според карактерот и димензиите и се вбројува во редот на остварувањата на избраните великани на македонското глумиште. Таа се искажува како драмска, филмска, радио и телевизиска глумица, режисерка и професорка по актерско мајсторство на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултетот за драмски уметности]] во [[Скопје]], коешто и го потврди со објавениот учебник „Актерско мајсторство“.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1967 || [[Да видам, да видам што да бидам]] ТВ-серија ||
|-
| 1968 || [[Лудион и калугерицата (филм) |Лудиот и калугеррицата]] ТВ-филм ||
|-
| 1971 || [[Земјаци (филм) |Земјаци]] ТВ-филм ||
|-
| 1972 || [[Пријатели]] ТВ-филм ||
|-
| 1973 || [[ТВ ребус]] ТВ Мини серија ||
|-
| 1973 || [[Колнати сме, Ирина]] ТВ-филм ||
|-
| 1973 || [[Недела (филм) |Недела]] ТВ-филм || Ангелина
|-
| 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија ||
|-
| 1977 || [[Дожливото Сонце]] ТВ-филм ||
|-
| 1977 || [[Итар Пејо]] || Василика
|-
| 1980 || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм ||
|-
| 1981 || [[Самотија (филм) |Самотија]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија ||
|-
| 1982 || [[Јагне на ражен (ТВ-филм) |Јагне на ражен]] ТВ-филм || Лена
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм ||
|-
| 1984-1987 || [[Случки од животот (телевизиска серија) |Случки од животот]] ТВ-серија || Ана
|-
| 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]] ТВ-серија || Евдокија
|-
| 1988 || [[Викенд на мртовци]] ТВ-серија || Атина
|-
| 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-серија ||
|}
== Награди ==
* Награда "11-октомври" (1960) и (1983)
* Награда Артис на годината според анкетата на "Екран" (1980)
* Награда на весникот "Дневник" од "[[Нови Сад]]" за улогата на царицата во претставата "Јане Задрогаз" (1975)
* Награда "13-ноември" (1984)
* Награда за животно дело "[[Војдан Чернодрински]]" (1992)
== Наводи ==
{{наводи}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Кондова-Зафировска, Тодорка}}
[[Категорија:Македонски глумици]]
3n3k3im3l7tkr9epcp06f3d9hwgti9m
Сабина Ајрула-Тозија
0
1202734
4796598
4787238
2022-07-25T15:12:03Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Сабина Ајрула-Тозија
| портрет = Сабина Ајрула - Тозија.jpg
| опис =
| родено-име = Сабина Ајрула
| роден-дата = {{роден на|17|април|1946}}
| роден-место = [[Скопје]], {{СФРЈ}} (денес [[Македонија]])
| починал-дата = {{починал на|10|август|2021}}
| починал-место = Скопје, {{МКД}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонски Турци|Турчинка]]
| познат = по улогите во:<br>[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]<br>[[Величествениот султан (ТВ-серија) |Величествениот султан]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Фамилија Марковски (телевизиска серија) |Фамилија Марковски]]<br>[[Болва в' уво]]<br>[[Зоки Поки]]<br>[[Разбојниците не го владеат светот]]<br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]]<br>[[Исправи се, Делфина]]<br>[[Тетовирање (филм) |Тетовирање]]<br>[[На Балканот не се пие чај]]
| наставка = а
| занимање = глумица
| сопружник = [[Љупчо Тозија]]
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца = [[Вардан Тозија]]
}}
'''Сабина Ајрула-Тозија''' ({{родена во|Скопје}}, {{родена на|17|април|1946}} – Скопје, [[10 август]] [[2021]]) — [[Македонија|македонска]] глумица која работела во [[Драмски театар - Скопје|Драмскиот театар]] во [[Скопје]].<ref>{{МакЕнц|27|Академско|I}}</ref>
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1969 || [[Време без војна (филм)|Време без војна]] ТВ-филм ||
|-
| 1969 || [[Итрата вдовица (филм)|Итрата вдовица]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Ветер во кутиче кибрит (филм)|Ветер во кутиче кибрит]] ТВ-филм ||
|-
| 1971 || [[Пречек (филм)|Пречек]] ТВ-филм ||
|-
| 1971 || [[Жед (филм)|Жед]] ТВ-филм ||
|-
| 1973 || [[Добра долина]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Јад (филм)|Јад]] ТВ-филм ||
|-
| 1977 || [[Исправи се, Делфина (филм)|Исправи се, Делфина]] ТВ-филм ||
|-
| 1978 || [[Белиот ѕис]] ТВ-филм ||
|-
| 1980 || [[Оловна бригада (филм)|Оловна бригада]] ТВ-филм ||
|-
| 1981 || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Јужна Патека]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Јагне на ражен (филм)|Јагне на ражен]] ТВ-филм || Софија
|-
| 1982 || [[Време на летала]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Полноќно Сонце]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Записник (филм)|Записник]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Опасен траг]] ТВ-филм ||
|-
| 1985 || [[Јазол]] ТВ-филм ||
|-
| 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ-серија)|Солунски патрдии]] ТВ-серија || Фатиме
|-
| 1987 || [[Случки од животот]] ТВ-серија ||
|-
| 1991 || [[Болва в' уво]] ТВ-филм ||
|-
| 1991 || [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм ||
|-
| 1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|-
| 1994 || [[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм ||
|-
| 1995 || [[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] ТВ-филм ||
|-
| 1997 || [[Преку езерото (филм)|Преку езерото]] ТВ-филм ||
|-
| 1998 || [[Денес утре]] ТВ-филм ||
|-
| 1998 || [[На Балканот не се пие чај]] ТВ-филм ||
|-
| 1998 || [[Салон Хармони]] ТВ-серија || Грозда
|-
| 1999 || [[Време, живот (филм)|Време' живот]] ТВ-филм ||
|-
| 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм ||
|-
| 2002 || [[Наше маало]] ТВ-серија || Вештерка 1
|-
| 2005 || [[Крчма на патот кон Европа]] ТВ-филм || Султан
|-
| 2005 || [[Контакт (филм)|Контакт]] ТВ-филм ||
|-
| 2007 || [[Сенки (филм)|Сенки]] ТВ-филм || д-рВера Перкова
|-
| 2011 || [[Малото циганче]] ТВ-филм || Баба Илонка
|-
| 2011-2014 || [[Величествениот султан (ТВ-серија) |Величествениот султан]] ТВ-серија || Афифе Хатун
|-
| 2012-2015 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2013 || [[Материјал за аудиција]] ТВ-филм || Силва
|-
| 2015 || [[Медена ноќ (филм)|Медела ноќ]] ТВ-филм ||
|-
| 2015-2021 || [[Разбојниците не го владеат светот]] ТВ-серија || Хајрије
|-
| 2016 || [[Раната на мајка ми]] ТВ-филм || Мевлиде
|-
| 2016 || [[Џган]] ТВ-филм ||
|-
| 2018 || [[Мед, крем]] ТВ-филм || Хавва
|-
| 2017-2019 || [[Фамилија Марковски (телевизиска серија)|Фамилија Марковски]] ТВ-серија || Милица
|-
| 2019 || [[Вера]] ТВ-филм || Вера
|-
| 2019 || [[Те молам не дозволувај, шефот да чуе]] ТВ-филм ||
|-
| 2020 || [[Зоки Поки]] ТВ-серија || Бабата
|-
| 2021 || [[М (филм) |М]] ТВ-филм ||
|-
| 2021 || [[Бегство во морето]] ТВ-филм || Анка
|}
Како гостин учествувала во проекти на турската драма и на драмата на МНТ.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ајрула-Тозија, Сабина}}
[[Категорија:Македонски глумици]]
[[Категорија:Македонски Турци]]
mj8v8vafxeyonlcfi24k6cttqe1k7oi
4796599
4796598
2022-07-25T15:12:37Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Сабина Ајрула-Тозија
| портрет = Сабина Ајрула - Тозија.jpg
| опис =
| родено-име = Сабина Ајрула
| роден-дата = {{роден на|17|април|1946}}
| роден-место = [[Скопје]], {{СФРЈ}} (денес [[Македонија]])
| починал-дата = {{починал на|10|август|2021}}
| починал-место = Скопје, {{МКД}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонски Турци|Турчинка]]
| познат = по улогите во:<br>[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]<br>[[Величествениот султан (ТВ-серија) |Величествениот султан]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Фамилија Марковски (телевизиска серија) |Фамилија Марковски]]<br>[[Болва в' уво]]<br>[[Зоки Поки]]<br>[[Разбојниците не го владеат светот]]<br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]]<br>[[Исправи се, Делфина]]<br>[[Тетовирање (филм) |Тетовирање]]<br>[[На Балканот не се пие чај]]
| наставка = а
| занимање = глумица
| сопружник = [[Љупчо Тозија]]
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца = [[Вардан Тозија]]
}}
'''Сабина Ајрула-Тозија''' ({{родена во|Скопје}}, {{родена на|17|април|1946}} – Скопје, [[10 август]] [[2021]]) — [[Македонија|македонска]] глумица која работела во [[Драмски театар - Скопје|Драмскиот театар]] во [[Скопје]].<ref>{{МакЕнц|27|Академско|I}}</ref>
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1969 || [[Време без војна (филм)|Време без војна]] ТВ-филм ||
|-
| 1969 || [[Итрата вдовица (филм)|Итрата вдовица]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Ветер во кутиче кибрит (филм)|Ветер во кутиче кибрит]] ТВ-филм ||
|-
| 1971 || [[Пречек (филм)|Пречек]] ТВ-филм ||
|-
| 1971 || [[Жед (филм)|Жед]] ТВ-филм ||
|-
| 1973 || [[Добра долина]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Јад (филм)|Јад]] ТВ-филм ||
|-
| 1977 || [[Исправи се, Делфина (филм)|Исправи се, Делфина]] ТВ-филм ||
|-
| 1978 || [[Белиот ѕис]] ТВ-филм ||
|-
| 1980 || [[Оловна бригада (филм)|Оловна бригада]] ТВ-филм ||
|-
| 1981 || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Јужна Патека]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Јагне на ражен (филм)|Јагне на ражен]] ТВ-филм || Софија
|-
| 1982 || [[Време на летала]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Полноќно Сонце]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Записник (филм)|Записник]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Опасен траг]] ТВ-филм ||
|-
| 1985 || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм ||
|-
| 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ-серија)|Солунски патрдии]] ТВ-серија || Фатиме
|-
| 1987 || [[Случки од животот]] ТВ-серија ||
|-
| 1991 || [[Болва в' уво]] ТВ-филм ||
|-
| 1991 || [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм ||
|-
| 1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|-
| 1994 || [[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм ||
|-
| 1995 || [[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] ТВ-филм ||
|-
| 1997 || [[Преку езерото (филм)|Преку езерото]] ТВ-филм ||
|-
| 1998 || [[Денес утре]] ТВ-филм ||
|-
| 1998 || [[На Балканот не се пие чај]] ТВ-филм ||
|-
| 1998 || [[Салон Хармони]] ТВ-серија || Грозда
|-
| 1999 || [[Време, живот (филм)|Време' живот]] ТВ-филм ||
|-
| 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм ||
|-
| 2002 || [[Наше маало]] ТВ-серија || Вештерка 1
|-
| 2005 || [[Крчма на патот кон Европа]] ТВ-филм || Султан
|-
| 2005 || [[Контакт (филм)|Контакт]] ТВ-филм ||
|-
| 2007 || [[Сенки (филм)|Сенки]] ТВ-филм || д-рВера Перкова
|-
| 2011 || [[Малото циганче]] ТВ-филм || Баба Илонка
|-
| 2011-2014 || [[Величествениот султан (ТВ-серија) |Величествениот султан]] ТВ-серија || Афифе Хатун
|-
| 2012-2015 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2013 || [[Материјал за аудиција]] ТВ-филм || Силва
|-
| 2015 || [[Медена ноќ (филм)|Медела ноќ]] ТВ-филм ||
|-
| 2015-2021 || [[Разбојниците не го владеат светот]] ТВ-серија || Хајрије
|-
| 2016 || [[Раната на мајка ми]] ТВ-филм || Мевлиде
|-
| 2016 || [[Џган]] ТВ-филм ||
|-
| 2018 || [[Мед, крем]] ТВ-филм || Хавва
|-
| 2017-2019 || [[Фамилија Марковски (телевизиска серија)|Фамилија Марковски]] ТВ-серија || Милица
|-
| 2019 || [[Вера]] ТВ-филм || Вера
|-
| 2019 || [[Те молам не дозволувај, шефот да чуе]] ТВ-филм ||
|-
| 2020 || [[Зоки Поки]] ТВ-серија || Бабата
|-
| 2021 || [[М (филм) |М]] ТВ-филм ||
|-
| 2021 || [[Бегство во морето]] ТВ-филм || Анка
|}
Како гостин учествувала во проекти на турската драма и на драмата на МНТ.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ајрула-Тозија, Сабина}}
[[Категорија:Македонски глумици]]
[[Категорија:Македонски Турци]]
qdtkgjjd91kmliti14c8nkre3we5zmj
Гордана Силјановска-Давкова
0
1217864
4796782
4564440
2022-07-26T01:12:56Z
Informacii2021
96129
/* Животопис */Пратеник
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија функционер
|name = Гордана Силјановска-Давкова
|image =
| office = Пратеничка во [[Собрание на Македонија|Собранието на Македонија]]
|term_start = [[2020]]
|term_end = во служба
|birth_date = {{Birth date and age|1955|5|11|df=yes}}
|birth_place = [[Охрид]], [[НР Македонија]]
|death_date =
|death_place =
|party =
|spouse =
|children = 2
|alma_mater = [[Правен факултет „Јустинијан I“ - Скопје]]
|religion =[[Македонска православна црква|Православен христијанин]]
|profession = [[Право|правник]], [[професор]]
|nickname =
}}
'''Гордана Силјановска-Давкова''' (родена на {{роден на|11|мај|1955}} година во {{роден во|Охрид}}) — македонски универзитетски професор, правник и пратеник во [[Собрание на Македонија|Собранието на Македонија]].
== Животопис ==
Гордана Силјановска-Давкова е родена на [[11 мај]] [[1955]] во [[Охрид]]. Основно и средно образование завршила во Скопје (1973). Дипломирала на [[Правен факултет „Јустинијан I“ - Скопје|Правниот факултет во Скопје]] (1978), каде што и магистрирала. Докторирала пред комисија предводена од проф. Франц Град со „''Cum laude''“ на Правниот факултет во [[Љубљана]], на тема „''Local Selfgovernment - between Norms and Reality''“ во [[1994]].
Била избрана за асистент по предметот политички систем на Правниот факултет во Скопје (1989), за доцент по уставно право и политички систем (1994), а потоа и за редовен професор во 2004. Била член на Уставната комисија на Собранието на РМ (1990-1992) и министер во [[Влада на Македонија од 1992|Владата на РМ (1992-1994)]]. Експерт за избори на ООН и потпретседател на групата Независни експерти за локална самоуправа при Советот на Европа. Член на Венецијанската комисија. Автор е на стотина научни трудови за уставното право и политичкиот систем.<ref>[http://pf.ukim.edu.mk/wp-content/uploads/2018/02/C.V.-GORDANA-SILJANOVSKA-DAVKOVA-2c-2016.pdf Биографија на проф. д-р Гордана Силјановска-Давкова, официјален портал на [[Правен факултет „Јустинијан I“ - Скопје]]]</ref>
На конвенцијата на [[ВМРО-ДПМНЕ]] која се одржала во [[Струга]], Гордана Силјановска-Давкова била избрана за [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателски кандидат]].<ref>[https://www.novamakedonija.com.mk/makedonija/politika/%D0%B2%D0%BC%D1%80%D0%BE-%D0%B4%D0%BF%D0%BC%D0%BD%D0%B5-%D1%9C%D0%B5-%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%B8%D0%BB%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA/ ВМРО-ДПМНЕ ќе ја кандидира Силјановска-Давкова на претседателските избори, [[Нова Македонија]], 16.02.2019]</ref><br>
На парламентарните избори во 2020 година, Силјановска е носител на кандидатска листа за пратеници на ВМРО-ДПМНЕ и Коалицијата во Изборна единица 1. Од август, 2020 год. таа е пратеник во македонското Собрание.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Влада на Македонија (1992-1994)}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Силјановска-Давкова, Гордана}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски правници]]
[[Категорија:Професори од Македонија]]
[[Категорија:Состав на Владата на Република Македонија од 1992]]
[[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]]
5evt82okxutuc6hup9rkh3tw1lbxkg4
4796786
4796782
2022-07-26T02:14:04Z
Informacii2021
96129
Илустрација на она коешто го обработува статијата.
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија функционер
|name = Гордана Силјановска-Давкова
|image = [[File:Гордана_Силјановска_Давкова.jpg|thumb|]]
| office = Пратеничка во [[Собрание на Македонија|Собранието на Македонија]]
|term_start = [[2020]]
|term_end = во служба
|birth_date = {{Birth date and age|1955|5|11|df=yes}}
|birth_place = [[Охрид]], [[НР Македонија]]
|death_date =
|death_place =
|party =
|spouse =
|children = 2
|alma_mater = [[Правен факултет „Јустинијан I“ - Скопје]]
|religion =[[Македонска православна црква|Православен христијанин]]
|profession = [[Право|правник]], [[професор]]
|nickname =
}}
'''Гордана Силјановска-Давкова''' (родена на {{роден на|11|мај|1955}} година во {{роден во|Охрид}}) — македонски универзитетски професор, правник и пратеник во [[Собрание на Македонија|Собранието на Македонија]].
== Животопис ==
Гордана Силјановска-Давкова е родена на [[11 мај]] [[1955]] во [[Охрид]]. Основно и средно образование завршила во Скопје (1973). Дипломирала на [[Правен факултет „Јустинијан I“ - Скопје|Правниот факултет во Скопје]] (1978), каде што и магистрирала. Докторирала пред комисија предводена од проф. Франц Град со „''Cum laude''“ на Правниот факултет во [[Љубљана]], на тема „''Local Selfgovernment - between Norms and Reality''“ во [[1994]].
Била избрана за асистент по предметот политички систем на Правниот факултет во Скопје (1989), за доцент по уставно право и политички систем (1994), а потоа и за редовен професор во 2004. Била член на Уставната комисија на Собранието на РМ (1990-1992) и министер во [[Влада на Македонија од 1992|Владата на РМ (1992-1994)]]. Експерт за избори на ООН и потпретседател на групата Независни експерти за локална самоуправа при Советот на Европа. Член на Венецијанската комисија. Автор е на стотина научни трудови за уставното право и политичкиот систем.<ref>[http://pf.ukim.edu.mk/wp-content/uploads/2018/02/C.V.-GORDANA-SILJANOVSKA-DAVKOVA-2c-2016.pdf Биографија на проф. д-р Гордана Силјановска-Давкова, официјален портал на [[Правен факултет „Јустинијан I“ - Скопје]]]</ref>
На конвенцијата на [[ВМРО-ДПМНЕ]] која се одржала во [[Струга]], Гордана Силјановска-Давкова била избрана за [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателски кандидат]].<ref>[https://www.novamakedonija.com.mk/makedonija/politika/%D0%B2%D0%BC%D1%80%D0%BE-%D0%B4%D0%BF%D0%BC%D0%BD%D0%B5-%D1%9C%D0%B5-%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%B8%D0%BB%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA/ ВМРО-ДПМНЕ ќе ја кандидира Силјановска-Давкова на претседателските избори, [[Нова Македонија]], 16.02.2019]</ref><br>
На парламентарните избори во 2020 година, Силјановска е носител на кандидатска листа за пратеници на ВМРО-ДПМНЕ и Коалицијата во Изборна единица 1. Од август, 2020 год. таа е пратеник во македонското Собрание.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Влада на Македонија (1992-1994)}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Силјановска-Давкова, Гордана}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски правници]]
[[Категорија:Професори од Македонија]]
[[Категорија:Состав на Владата на Република Македонија од 1992]]
[[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]]
gzv090fo6bd2hfuhhnaqb18bn8716t8
4796787
4796786
2022-07-26T02:16:50Z
Informacii2021
96129
Илустрација на она коешто го обработува статијата.
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија функционер
|name = Гордана Силјановска-Давкова
|image = [[File:Gordana Siljanovska Davkova.jpg|thumb|]]
| office = Пратеничка во [[Собрание на Македонија|Собранието на Македонија]]
|term_start = [[2020]]
|term_end = во служба
|birth_date = {{Birth date and age|1955|5|11|df=yes}}
|birth_place = [[Охрид]], [[НР Македонија]]
|death_date =
|death_place =
|party =
|spouse =
|children = 2
|alma_mater = [[Правен факултет „Јустинијан I“ - Скопје]]
|religion =[[Македонска православна црква|Православен христијанин]]
|profession = [[Право|правник]], [[професор]]
|nickname =
}}
'''Гордана Силјановска-Давкова''' (родена на {{роден на|11|мај|1955}} година во {{роден во|Охрид}}) — македонски универзитетски професор, правник и пратеник во [[Собрание на Македонија|Собранието на Македонија]].
== Животопис ==
Гордана Силјановска-Давкова е родена на [[11 мај]] [[1955]] во [[Охрид]]. Основно и средно образование завршила во Скопје (1973). Дипломирала на [[Правен факултет „Јустинијан I“ - Скопје|Правниот факултет во Скопје]] (1978), каде што и магистрирала. Докторирала пред комисија предводена од проф. Франц Град со „''Cum laude''“ на Правниот факултет во [[Љубљана]], на тема „''Local Selfgovernment - between Norms and Reality''“ во [[1994]].
Била избрана за асистент по предметот политички систем на Правниот факултет во Скопје (1989), за доцент по уставно право и политички систем (1994), а потоа и за редовен професор во 2004. Била член на Уставната комисија на Собранието на РМ (1990-1992) и министер во [[Влада на Македонија од 1992|Владата на РМ (1992-1994)]]. Експерт за избори на ООН и потпретседател на групата Независни експерти за локална самоуправа при Советот на Европа. Член на Венецијанската комисија. Автор е на стотина научни трудови за уставното право и политичкиот систем.<ref>[http://pf.ukim.edu.mk/wp-content/uploads/2018/02/C.V.-GORDANA-SILJANOVSKA-DAVKOVA-2c-2016.pdf Биографија на проф. д-р Гордана Силјановска-Давкова, официјален портал на [[Правен факултет „Јустинијан I“ - Скопје]]]</ref>
На конвенцијата на [[ВМРО-ДПМНЕ]] која се одржала во [[Струга]], Гордана Силјановска-Давкова била избрана за [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателски кандидат]].<ref>[https://www.novamakedonija.com.mk/makedonija/politika/%D0%B2%D0%BC%D1%80%D0%BE-%D0%B4%D0%BF%D0%BC%D0%BD%D0%B5-%D1%9C%D0%B5-%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%B8%D0%BB%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA/ ВМРО-ДПМНЕ ќе ја кандидира Силјановска-Давкова на претседателските избори, [[Нова Македонија]], 16.02.2019]</ref><br>
На парламентарните избори во 2020 година, Силјановска е носител на кандидатска листа за пратеници на ВМРО-ДПМНЕ и Коалицијата во Изборна единица 1. Од август, 2020 год. таа е пратеник во македонското Собрание.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Влада на Македонија (1992-1994)}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Силјановска-Давкова, Гордана}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски правници]]
[[Категорија:Професори од Македонија]]
[[Категорија:Состав на Владата на Република Македонија од 1992]]
[[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]]
3nf8i8ukmee4tyf7pmkfypzttm9bxfi
Душко Костовски
0
1223745
4796591
4780505
2022-07-25T15:01:33Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Душко Костовски
| портрет =
| рх =
| опис =
| роден-дата = {{роден на |23|мај|1939}}
| роден-место = {{роден во |Дебар}}
| починал-дата = {{починал на |21|јануари|1995}}
| починал-место = {{починал во |Скопје}}
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогите во: <br>[[Јагне на ражен (ТВ-филм) |Јагне на ражен]]<br>[[Среќна нова '49]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Време, живот (филм) |Време, живот]]<br>[[Жена од малтер (ТВ-филм) |Жена од малтер]]<br>[[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]]<br>[[Трст виа Скопје]]<br>[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]]<br>[[Оловна бригада (филм) |Оловна бригада]]<br>[[Театарче лево ќоше]]
| занимање = глумец
}}
'''Душко Костовски''' ([[Дебар]], {{рн|28|мај|1939}} - [[Скопје]], {{пн|21|јануари|1995}}) — театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Професионална кариера ==
Костовски се школувал во [[Скопје]]. За време на студиите членува во Драмската секција при Културно-уметничкото друштво „Кочо Рацин“. Од 1963 година е член на театарот „Антон Панов“ во [[Струмица]]. Во 1970 година доаѓа во [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]] во [[Скопје]]. За својот глумечки ангажман има добиено повеќе награди меѓу кои се и Наградата на град Скопје „13 Ноември“ во 1985 како и Републичката награда „11 Октомври“ во 1986. На Театарските игри „Војдан Чернодрински“ во [[Прилеп]] во 1968 г. ја доби истоимената награда за глумечко остварување. Во 1986 година на Филмскиот фестивал во [[Пула]] ја доби „Златната арена“ за најдобра споредна машка улога.<ref name="maccinema.com">http://www.maccinema.com/Person.aspx?p=73</ref>
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1970 || [[Човекот во црно]] ТВ-филм ||
|-
| 1971 || [[Веселиот Иван Гулабин]] ТВ-филм ||
|-
| 1973 || [[Залез зад езерската земја]] ТВ-филм || Гаврес
|-
| 1973 || [[Смилевскиот конгрес (филм) |Смилевскиот конгрес]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија ||
|-
| 1975 || [[Шути и рогати]] ТВ-серија ||
|-
| 1975 || [[Јад (филм)|Јад]] ТВ-филм ||
|-
| 1976 || [[Сослушувањето на железничарот (филм) |Сослушувањето на железничарот]] ТВ-филм || Вториот агент
|-
| 1977 || [[Дожливото Сонце (филм) |Дожливото Сонце]] ТВ-филм ||
|-
| 1977 || [[Сакаш уште едно парче торта]] ТВ-филм ||
|-
| 1979 || [[Томе од бензинската пумпа]] ТВ-филм ||
|-
| 1979 || [[Жена од малтер (филм) |Жена од малтер]] ТВ-филм ||
|-
| 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија || Наредникот
|-
| 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм ||
|-
| 1980 || [[Време, води (филм)|Време, води]] ТВ-филм || Корун
|-
| 1980 || [[Двојка (филм) |Двојка]] ТВ-филм || Цветко
|-
| 1980 || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм ||
|-
| 1981 || [[Милион маченици]] ТВ-филм ||
|-
| 1981 || [[Првите цутови]] ТВ-серија ||
|-
| 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Јагне на ражен (ТВ-филм) |Јагне на ражен]] ТВ-филм || Бојан
|-
| 1982 || [[Слана во цутот на бадемите]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || Кусу Гогу
|-
| 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија ||
|-
| 1983 || [[Записник (филм) |Записник]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Кога тетин Клименте шеташе над светот (филм) |Кога тетин Клименте шеташе над градот]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Премиера (филм) |Премиера]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Лет во место (филм) |Лет во место]] ТВ-филм || Поп Велков
|-
| 1984 || [[Белото циганче]] ТВ-серија ||
|-
| 1984 || [[Комедијанти]] ТВ-серија || Управникот
|-
| 1984 || [[Го мемираше мојот јастреб]] ТВ-филм ||
|-
| 1985 || [[Слободен пат (филм) |Слободен Пат]] ТВ-филм ||
|-
| 1985 || [[На наш начин]] ТВ-серија ||
|-
| 1985 || [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм ||
|-
| 1985 || [[Сомнително лице]] ТВ-филм || Милисав
|-
| 1986 || [[Состојба пред инфаркт (филм) |Состојба пред инфаркт]] ТВ-филм ||
|-
| 1986 || [[Среќна Нова ’49|Среќна Нова ‘49]] ТВ-филм || Диле Јоргачев
|-
| 1987 || [[Ѕвездите од 42-та (филм) |Ѕвездите од 42-та]] ТВ-филм || Богданов
|-
| 1987 || [[Веќе видено (филм) |Веќе видено]] ТВ-филм ||
|-
| 1987 || [[Хај-фај (филм)|Хај-фај]] ТВ-филм ||
|-
| 1987 || [[Театарче лево ќоше]] ТВ-филм ||
|-
| 1987 || [[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]] ТВ-филм || Спиро
|-
| 1987 || [[Трст виа Скопје]] ТВ-серија ||
|-
| 1988 || [[Скопски сновиденија]] ТВ-филм ||
|-
| 1989 || [[Соба 2]] ТВ-филм ||
|-
| 1989 || [[Собирен центар (филм) |Собирен центар]] ТВ-филм || Марко
|-
| 1989 || [[Мугра]] ТВ-филм ||
|-
| 1989-1990 || [[Еурека]] ТВ-серија || Јакоб Фројт
|-
| 1989-1993 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || Стражар
|-
| 1991 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1991 || [[Во кафулето кај Гане]] ТВ-филм ||
|-
| 1991 || [[Македонија може (филм) |Македонија може]] ТВ-филм ||
|-
| 1992-1995 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1992 || [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм || Боко
|-
| 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Орхан
|-
| 1994 || [[Прекалени]] ТВ-серија ||Даскалот Потоле
|-
| 1995 || [[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] ТВ-филм ||
|-
| 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb име|id=0467503|name=Душан Костовски}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Костовски, Душко}}
[[Категорија:Луѓе од Дебар]]
[[Категорија:Починати во Скопје]]
3d19qbpqgoiwa2v3dkh1m3i0hm8cb43
Борис Чоревски
0
1225988
4796584
4781604
2022-07-25T14:53:47Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Борис Чоревски
| портрет =Борис Чоревски.jpg
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата ={{роден на|15| септември|1949}}
| роден-место ={{роден во|Скопје}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогите во: <br>[[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]]<br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]]<br>[[Прашина (филм) |Прашина]]<br>[[Мајки (филм) |Мајки]]<br>[[Трето па машко (телевизиска серија) |Трето па машко]]<br>[[Големи и мали]]<br>[[Среќна нова '49]]<br>[[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]]<br>[[Битолски лакрдии]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко = [[Трајко Чоревски]]
| мајка = [[Ратка Чоревска]]
| родители =
| роднини = [[Благоја Чоревски]] (брат)
| деца =
}}
'''Борис Чоревски''' (роден во {{роден во|Скопје}}, {{роден на|15|септември|1949}})<ref name=IMDB>[http://www.imdb.com/name/nm1177022/ Борис Чоревски на мрежното место на ИМДб]</ref> – македонски [[филм]]ски и [[театар]]ски [[глумец]], член на [[Народен театар (Битола)|Битолскиот народен театар]] од 1975 година.<ref name=ZLB2007>[http://www.nuub.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=375:2009-11-25-09-35-37&catid=68:2009-10-25-07-54-14&Itemid=94 Значајни личности за Битола, 2007]</ref>
==Животопис==
Борис Чоревски е роден во [[Скопје]] на 15 септември 1949 година. Основно и средно образование завршил во Битола, а дипломирал на [[ФДУ|Факултетот за драмски уметности]] во Скопје на отсекот за актерска игра. На сцената на Народниот театар од Битола настапувал од раната младост, статирајќи и играјќи епизодни улоги. Како младинец ја освоил наградата за најдобра машка улога за ликот на Хенри во претставата „Незакопани мртовци“ од [[Жан Пол Сартр]] на Сојузниот натпревар на аматерите од поранешна СФР Југославија во [[Хвар]]. По дипломирањето во 1975 година се вработил во Народниот театар во Битола каде остварил преку 100 улоги. Како гостин настапувал во театрите во [[Прилеп]], [[Штип]], и [[Струмица]].
==Творештво==
Во својот актерски живот остварил повеќе од 100 театарски улоги, како и редица филмски улоги.
===Поважни театарски улоги<ref name=ZLB2007/>===
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=4
| '''Година'''
| '''Улога'''
| '''Претстава'''
| '''Автор'''
|-
| 1976|| Вук||[[Јелена Ќетковиќ]]||[[Александар Поповиќ]]
|-
| 1978|| Ѓока||[[Сомнително лице]]||[[Бранислав Нушиќ]]
|-
| 1978|| Никола Карев||[[Окрвавен камен]]||[[Васил Иљоски]]
|-
| 1978|| Даскалот||[[Суд]]||[[Коле Чашуле]]
|-
| 1983|| Малвоилио||[[Ноќ спроти Водици]]||[[Вилијам Шекспир]]
|-
| 1984|| Киро||[[Лет во место]]||[[Горан Стефановски]]
|-
| 1986||Версилов ||[[Младич]]||[[Достоевски]]
|-
| 1986|| Осман-бег||[[Македонска крвава свадба]]||[[Војдан Чернодрински]]
|-
| 1997|| Ајгеј||[[Медеја]]||[[Еврипид]]
|-
| 1997|| Дон Жуан||[[Дон Жуан се враќа дома]]||[[Еден фон Хорват]]
|-
| 1998|| Владимир||[[Чекајќи го Годо]]||[[Семјуел Бекет]]
|-
| 1998|| Таткото||[[Мачка на вжештениот покрив]]||[[Тенеси Вилијамс]]
|-
| 2001|| Трајко попот||[[Црквичето 40 маченици]]||[[Владимир Костов]]
|-
| 2003|| Капулети||[[Ромео и Јулија]]||[[Вилијам Шекспир]]
|-
| 2019|| Детето || Детето сонува || Ханох Левин
|}
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм ||
|-
| 1972 || [[Тапакерата]] ТВ-филм || Сулејман бег
|-
| 1973 || [[Смилевскиот конгрес (филм)|Смилевскиот конгрес]] ТВ-филм || /
|-
| 1975 || [[Јад (филм)|Јад]] ТВ-филм || /
|-
| 1975 || [[Прва вечер]] ТВ-филм || Климе
|-
| 1976 || [[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]] ТВ-филм || Сеиз
|-
| 1977 || [[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]] ТВ-филм ||
|-
| 1979 || [[Жена од малтер (филм)|Жена од малтер]] ТВ-филм || /
|-
| 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм ||
|-
| 1980 || [[Учителот (филм)|Учителот]] ТВ-филм || /
|-
| 1981 || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм || /
|-
| 1982 || [[Илинден (ТВ-серија)|Илинден]] ТВ-серија || Миле
|-
| 1982 || [[Јавачи на ветрот (ТВ-филм)|Јавачи на ветрот]] ТВ-филм || /
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм || /
|-
| 1984 || [[Хихирику - 5 години (филм) |Хихирику - 5 години]] Радио емисија ||
|-
| 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм || Сулејман-бег
|-
| 1986 || [[Среќна нова '49]] ТВ-филм ||
|-
| 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]] ТВ-серија || Трговецот
|-
| 1987 || [[Ѕвездите на 42-та (ТВ-филм)|Ѕвездите на 42-та]] ТВ-филм || /
|-
| 1987 || [[Девојките на Марко (ТВ-серија)|Девојките на Марко]] ТВ-серија || /
|-
| 1988 || [[Втора смена (ТВ-серија)|Втора смена]] ТВ-серија || Милиционерот
|-
| 1988 || [[Некоја чудна земја]] ТВ-филм ||
|-
| 1990 || [[До-Ре-Ми]] ТВ-серија ||
|-
| 1991 || [[Поштар (филм) |Поштар]] ТВ-филм ||
|-
| 1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија ||
|-
| 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-серија ||
|-
| 1994 || [[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм ||
|-
| 1994 || [[Прекалени (ТВ-серија)|Прекалени]] ТВ-серија || Григор Прличев - возрасен
|-
| 1995 || [[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] ТВ-филм || Мино Маткалиев
|-
| 1999 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1999 || [[Хихирику]] Радио емисија ||
|-
| 1999-2001 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 2000 || [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија ||
|-
| 2000 || [[Големи и мали]] ТВ-серија || Милан
|-
| 2001 || [[Македонска емиграција (ТВ-филм)|Македонска емиграција]] ТВ-филм || /
|-
| 2001 || [[Прашина (филм)|Прашина]] ТВ-филм || /
|-
| 2002 || [[Наше маало]] ТВ-серија || Петар
|-
| 2003 || [[Битолски лакрдии]] ТВ-серија || /
|-
| 2007 || [[Сенки (филм)|Сенки]] ТВ-филм || Стамат
|-
| 2007-2009 || [[Збогум Румелија (ТВ-серија) |Збогум Румелија]] ТВ-серија ||
|-
| 2008-2009 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2010 || [[Мајки (филм)|Мајки]] ТВ-филм || Батерија
|-
| 2011 || [[Трето па машко (телевизиска серија)|Трето па машко]] ТВ-серија || Тихомир Цветко
|-
| 2012 || [[Трето полувреме]] ТВ-филм ||
|-
| 2012 || [[Минатото лето на Балканот]] ТВ-серија || Командирот
|-
| 2013 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || /
|-
| 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм ||
|-
| 2015-2016 || [[Големото прогонство од Кавкасија]] ||
|-
| 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм)|Ослободување на Скопје]] ТВ-филм || Златарот
|-
| 2017-2019 || [[Сенки над Балканот]] ТВ-серија ||
|-
| 2018 || [[Година на мајмунот]] ТВ-филм || Комшија 1
|-
| 2019 || [[Врба (филм од 2019) |Врба]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Лена и Владимир]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Кајмак (филм) |Кајмак]] ТВ-филм ||
|}
==Награди и признанија==
* [[Награда „4 Ноември“|„4 Ноември“]] на градот Битола<ref name=ZLB2007/>
* најдобро актерско остварување на [[МТФ „Војдан Чернодрински“]] (двапати)<ref name=ZLB2007/>
* Екран (двапати)<ref name=ZLB2007/>
* 2011 - [[награда „Петре Прличко“]]
* Награда "11 Октомври"
* Награда "[[Ристо Шишков]]"
* 2021 - награда за животно дело на 55. [[МТФ „Војдан Чернодрински“|Македонски театарски Фестивал „Војдан Чернодрински“]]<ref>{{нмс| title=БОРИС ЧОРЕВСКИ, РУБЕН И ЏИДРОВ ДОБИТНИЦИ НА НАГРАДИТЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО НА ТЕАТАРСКИОТ ФЕСТИВАЛ „ВОЈДАН ЧЕРНОДРИНСКИ“ | url=https://sdk.mk/index.php/kultura/boris-chorevski-ruben-i-dhidrov-dobitnitsi-na-nagradite-za-zhivotno-delo-na-teatarskiot-festival-vojdan-chernodrinski/ | work= | publisher= | date=23 септември 2021 | accessdate=4 декември 2021}}</ref>
==Наводи==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb име|id= 1177022|name=Борис Чоревски}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Чоревски, Борис}}
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Добитници на наградата „4 Ноември“]]
[[Категорија:Добитници на наградата „Петре Прличко“]]
ea0ftmqn89i8bdaeaxqlpv15nw2i68n
4796585
4796584
2022-07-25T14:54:12Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Борис Чоревски
| портрет =Борис Чоревски.jpg
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата ={{роден на|15| септември|1949}}
| роден-место ={{роден во|Скопје}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогите во: <br>[[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]]<br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]]<br>[[Прашина (филм) |Прашина]]<br>[[Мајки (филм) |Мајки]]<br>[[Трето па машко (телевизиска серија) |Трето па машко]]<br>[[Големи и мали]]<br>[[Среќна нова '49]]<br>[[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]]<br>[[Битолски лакрдии]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко = [[Трајко Чоревски]]
| мајка = [[Ратка Чоревска]]
| родители =
| роднини = [[Благоја Чоревски]] (брат)
| деца =
}}
'''Борис Чоревски''' (роден во {{роден во|Скопје}}, {{роден на|15|септември|1949}})<ref name=IMDB>[http://www.imdb.com/name/nm1177022/ Борис Чоревски на мрежното место на ИМДб]</ref> – македонски [[филм]]ски и [[театар]]ски [[глумец]], член на [[Народен театар (Битола)|Битолскиот народен театар]] од 1975 година.<ref name=ZLB2007>[http://www.nuub.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=375:2009-11-25-09-35-37&catid=68:2009-10-25-07-54-14&Itemid=94 Значајни личности за Битола, 2007]</ref>
==Животопис==
Борис Чоревски е роден во [[Скопје]] на 15 септември 1949 година. Основно и средно образование завршил во Битола, а дипломирал на [[ФДУ|Факултетот за драмски уметности]] во Скопје на отсекот за актерска игра. На сцената на Народниот театар од Битола настапувал од раната младост, статирајќи и играјќи епизодни улоги. Како младинец ја освоил наградата за најдобра машка улога за ликот на Хенри во претставата „Незакопани мртовци“ од [[Жан Пол Сартр]] на Сојузниот натпревар на аматерите од поранешна СФР Југославија во [[Хвар]]. По дипломирањето во 1975 година се вработил во Народниот театар во Битола каде остварил преку 100 улоги. Како гостин настапувал во театрите во [[Прилеп]], [[Штип]], и [[Струмица]].
==Творештво==
Во својот актерски живот остварил повеќе од 100 театарски улоги, како и редица филмски улоги.
===Поважни театарски улоги<ref name=ZLB2007/>===
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=4
| '''Година'''
| '''Улога'''
| '''Претстава'''
| '''Автор'''
|-
| 1976|| Вук||[[Јелена Ќетковиќ]]||[[Александар Поповиќ]]
|-
| 1978|| Ѓока||[[Сомнително лице]]||[[Бранислав Нушиќ]]
|-
| 1978|| Никола Карев||[[Окрвавен камен]]||[[Васил Иљоски]]
|-
| 1978|| Даскалот||[[Суд]]||[[Коле Чашуле]]
|-
| 1983|| Малвоилио||[[Ноќ спроти Водици]]||[[Вилијам Шекспир]]
|-
| 1984|| Киро||[[Лет во место]]||[[Горан Стефановски]]
|-
| 1986||Версилов ||[[Младич]]||[[Достоевски]]
|-
| 1986|| Осман-бег||[[Македонска крвава свадба]]||[[Војдан Чернодрински]]
|-
| 1997|| Ајгеј||[[Медеја]]||[[Еврипид]]
|-
| 1997|| Дон Жуан||[[Дон Жуан се враќа дома]]||[[Еден фон Хорват]]
|-
| 1998|| Владимир||[[Чекајќи го Годо]]||[[Семјуел Бекет]]
|-
| 1998|| Таткото||[[Мачка на вжештениот покрив]]||[[Тенеси Вилијамс]]
|-
| 2001|| Трајко попот||[[Црквичето 40 маченици]]||[[Владимир Костов]]
|-
| 2003|| Капулети||[[Ромео и Јулија]]||[[Вилијам Шекспир]]
|-
| 2019|| Детето || Детето сонува || Ханох Левин
|}
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм ||
|-
| 1972 || [[Тапакерата]] ТВ-филм || Сулејман бег
|-
| 1973 || [[Смилевскиот конгрес (филм)|Смилевскиот конгрес]] ТВ-филм || /
|-
| 1975 || [[Јад (филм)|Јад]] ТВ-филм || /
|-
| 1975 || [[Прва вечер]] ТВ-филм || Климе
|-
| 1976 || [[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]] ТВ-филм || Сеиз
|-
| 1977 || [[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]] ТВ-филм ||
|-
| 1979 || [[Жена од малтер (филм)|Жена од малтер]] ТВ-филм || /
|-
| 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм ||
|-
| 1980 || [[Учителот (филм)|Учителот]] ТВ-филм || /
|-
| 1981 || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм || /
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија || Миле
|-
| 1982 || [[Јавачи на ветрот (ТВ-филм)|Јавачи на ветрот]] ТВ-филм || /
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм || /
|-
| 1984 || [[Хихирику - 5 години (филм) |Хихирику - 5 години]] Радио емисија ||
|-
| 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм || Сулејман-бег
|-
| 1986 || [[Среќна нова '49]] ТВ-филм ||
|-
| 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]] ТВ-серија || Трговецот
|-
| 1987 || [[Ѕвездите на 42-та (ТВ-филм)|Ѕвездите на 42-та]] ТВ-филм || /
|-
| 1987 || [[Девојките на Марко (ТВ-серија)|Девојките на Марко]] ТВ-серија || /
|-
| 1988 || [[Втора смена (ТВ-серија)|Втора смена]] ТВ-серија || Милиционерот
|-
| 1988 || [[Некоја чудна земја]] ТВ-филм ||
|-
| 1990 || [[До-Ре-Ми]] ТВ-серија ||
|-
| 1991 || [[Поштар (филм) |Поштар]] ТВ-филм ||
|-
| 1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија ||
|-
| 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-серија ||
|-
| 1994 || [[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм ||
|-
| 1994 || [[Прекалени (ТВ-серија)|Прекалени]] ТВ-серија || Григор Прличев - возрасен
|-
| 1995 || [[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] ТВ-филм || Мино Маткалиев
|-
| 1999 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1999 || [[Хихирику]] Радио емисија ||
|-
| 1999-2001 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 2000 || [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија ||
|-
| 2000 || [[Големи и мали]] ТВ-серија || Милан
|-
| 2001 || [[Македонска емиграција (ТВ-филм)|Македонска емиграција]] ТВ-филм || /
|-
| 2001 || [[Прашина (филм)|Прашина]] ТВ-филм || /
|-
| 2002 || [[Наше маало]] ТВ-серија || Петар
|-
| 2003 || [[Битолски лакрдии]] ТВ-серија || /
|-
| 2007 || [[Сенки (филм)|Сенки]] ТВ-филм || Стамат
|-
| 2007-2009 || [[Збогум Румелија (ТВ-серија) |Збогум Румелија]] ТВ-серија ||
|-
| 2008-2009 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2010 || [[Мајки (филм)|Мајки]] ТВ-филм || Батерија
|-
| 2011 || [[Трето па машко (телевизиска серија)|Трето па машко]] ТВ-серија || Тихомир Цветко
|-
| 2012 || [[Трето полувреме]] ТВ-филм ||
|-
| 2012 || [[Минатото лето на Балканот]] ТВ-серија || Командирот
|-
| 2013 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || /
|-
| 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм ||
|-
| 2015-2016 || [[Големото прогонство од Кавкасија]] ||
|-
| 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм)|Ослободување на Скопје]] ТВ-филм || Златарот
|-
| 2017-2019 || [[Сенки над Балканот]] ТВ-серија ||
|-
| 2018 || [[Година на мајмунот]] ТВ-филм || Комшија 1
|-
| 2019 || [[Врба (филм од 2019) |Врба]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Лена и Владимир]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Кајмак (филм) |Кајмак]] ТВ-филм ||
|}
==Награди и признанија==
* [[Награда „4 Ноември“|„4 Ноември“]] на градот Битола<ref name=ZLB2007/>
* најдобро актерско остварување на [[МТФ „Војдан Чернодрински“]] (двапати)<ref name=ZLB2007/>
* Екран (двапати)<ref name=ZLB2007/>
* 2011 - [[награда „Петре Прличко“]]
* Награда "11 Октомври"
* Награда "[[Ристо Шишков]]"
* 2021 - награда за животно дело на 55. [[МТФ „Војдан Чернодрински“|Македонски театарски Фестивал „Војдан Чернодрински“]]<ref>{{нмс| title=БОРИС ЧОРЕВСКИ, РУБЕН И ЏИДРОВ ДОБИТНИЦИ НА НАГРАДИТЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО НА ТЕАТАРСКИОТ ФЕСТИВАЛ „ВОЈДАН ЧЕРНОДРИНСКИ“ | url=https://sdk.mk/index.php/kultura/boris-chorevski-ruben-i-dhidrov-dobitnitsi-na-nagradite-za-zhivotno-delo-na-teatarskiot-festival-vojdan-chernodrinski/ | work= | publisher= | date=23 септември 2021 | accessdate=4 декември 2021}}</ref>
==Наводи==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb име|id= 1177022|name=Борис Чоревски}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Чоревски, Борис}}
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Добитници на наградата „4 Ноември“]]
[[Категорија:Добитници на наградата „Петре Прличко“]]
p59kjjeff0qvuqsbeelf8tunxm3n7zd
Александар Шехтански
0
1230089
4796578
4793174
2022-07-25T14:47:42Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Александар Шехтански
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата ={{роден на|23|мај|1948}}
| роден-место ={{роден во |Скопје}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Оловна бригада]]<br>[[Среќна Нова ’49]]<br> [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]<br>[[Време, води (филм)|Време, води]]<br>[[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]]<br>[[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]]<br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]]
| занимање = глумец<br>
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Александар Шехтански''' — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец.
Роден е во 1948 година. Станува член на Драмата при [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]] во 1978 година.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1977 || [[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]] ТВ-филм ||
|-
| 1979 || [[Глава (филм)|Глава]] ТВ-филм || /
|-
| 1980 || [[Време, води (филм)|Време, води]] ТВ-филм || /
|-
| 1980 || [[Учителот (ТВ-филм)|Учителот]] ТВ-филм || /
|-
| 1980 || [[Оловна бригада (филм)|Оловна бригада]] ТВ-филм || /
|-
| 1981 || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм || /
|-
| 1981 || [[Булки крај шините (ТВ-серија)|Булки крај шините]] ТВ-серија|| /
|-
| 1981 || [[Милион маченици (ТВ-филм)|Милион маченици]] ТВ-филм || /
|-
| 1982 || [[Илинден (ТВ-серија)|Илинден]] ТВ-серија || /
|-
| 1982 || [[Едно лето (ТВ-серија)|Едно лето]] ТВ-серија || /
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Другарувања (ТВ-серија)|Другарувања]] ТВ-серија || Таткото на Жаре
|-
| 1985 || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм ||
|-
| 1986-1988 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1986 || [[Среќна Нова ’49]] ТВ-филм || /
|-
| 1987 || [[Македонски балади]] ТВ-серија || /
|-
| 1987 || [[За трошка среќа (ТВ-филм)|За трошка среќа]] ТВ-филм || Втор милиционер
|-
| 1987 || [[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм)|Чорбаџи Теодос]] ТВ-филм || Коле
|-
| 1987 || [[Пикасо (филм) |Пикасо]] ТВ-филм ||
|-
| 1989-1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1989-1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија ||
|-
| 1990 || [[До, ре, ми (ТВ-серија)|До, ре, ми]] ТВ-серија || /
|-
| 1991 || [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм || /
|-
| 1992 || [[Последната Македонска елегија]] ТВ-серија ||
|-
| 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм)|Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Адам Валевски
|-
| 1994 || [[Пред дождот]] ТВ-филм ||
|-
| 1994-1995 || [[Бумбари]] ТВ-серија ||
|-
| 1994-2000 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1997 || [[Преку езерото (филм) |Преку езерото]] ТВ-филм ||
|-
| 1998 || [[На Балканот не се пие чај]] ТВ-филм ||
|-
| 1999 || [[Во светот на бајките (ТВ-серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија || /
|-
| 2000 || [[Глас (краток филм)|Глас]] ТВ-филм || /
|-
| 2000 || [[Погрешно време]] ТВ-серија ||
|-
| 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија ||
|-
| 2000-2003 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2001 || [[Во светот на бајките (ТВ-серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија, 2. сезона || /
|-
| 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм ||
|-
| 2002 || [[Наше маало]] ТВ-серија || Јово
|-
| 2003 || [[Нежната прашина на заборавот]] ТВ-серија ||
|-
| 2006 || [[Мост (ТВ-филм)|Мост]] ТВ-филм || Поп
|-
| 2007 || [[Досие-К]] ТВ-филм || Овчарот
|-
| 2007-2010 || [[Народни Приказни (ТВ-серија)|Народни Приказни]] ТВ-серија || Трзо, Павле меанџи
|-
| 2011 || [[Турни ме да Кинисам (серија) |Турни ме да Кинисам]] ТВ-серија || Петар
|-
| 2012 || [[Бардо]] ТВ-филм ||
|-
| 2013 || [[Старо купувам]] ТВ-филм || Господинот
|-
| 2012-2014 || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија || Шех Исмаил, грнчарот Христо, онбашијата
|-
| 2012-2016 || [[Македонски народни приказни (ТВ серија) | Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|-
| 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм ||
|-
| 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм ||
|-
| 2016 || [[Преспав (телевизиска серија)|Преспав]] ТВ-серија || Прв гостин
|-
| 2017 || [[Среќа во Вреќа (серија)|Среќа во вреќа]] ТВ-серија || Страхил
|-
| 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм ||
|-
| 2019-2020 || [[Дајте музика]] ТВ-серија ||
|-
| 2020 || [[Еко Скоп (филм) |Еко Скоп]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Лена и Владимир]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2022 || [[Ручек]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија ||
|}
== Наводи ==
[[Категорија:Македонски глумци]]
qq0gy73ud7e7l1uuxwphq1dn63cgjb3
4796579
4796578
2022-07-25T14:48:06Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Александар Шехтански
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата ={{роден на|23|мај|1948}}
| роден-место ={{роден во |Скопје}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Оловна бригада]]<br>[[Среќна Нова ’49]]<br> [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]<br>[[Време, води (филм)|Време, води]]<br>[[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]]<br>[[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]]<br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]]
| занимање = глумец<br>
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Александар Шехтански''' — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец.
Роден е во 1948 година. Станува член на Драмата при [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]] во 1978 година.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1977 || [[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]] ТВ-филм ||
|-
| 1979 || [[Глава (филм)|Глава]] ТВ-филм || /
|-
| 1980 || [[Време, води (филм)|Време, води]] ТВ-филм || /
|-
| 1980 || [[Учителот (ТВ-филм)|Учителот]] ТВ-филм || /
|-
| 1980 || [[Оловна бригада (филм)|Оловна бригада]] ТВ-филм || /
|-
| 1981 || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм || /
|-
| 1981 || [[Булки крај шините (ТВ-серија)|Булки крај шините]] ТВ-серија|| /
|-
| 1981 || [[Милион маченици (ТВ-филм)|Милион маченици]] ТВ-филм || /
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија || /
|-
| 1982 || [[Едно лето (ТВ-серија)|Едно лето]] ТВ-серија || /
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Другарувања (ТВ-серија)|Другарувања]] ТВ-серија || Таткото на Жаре
|-
| 1985 || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм ||
|-
| 1986-1988 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1986 || [[Среќна Нова ’49]] ТВ-филм || /
|-
| 1987 || [[Македонски балади]] ТВ-серија || /
|-
| 1987 || [[За трошка среќа (ТВ-филм)|За трошка среќа]] ТВ-филм || Втор милиционер
|-
| 1987 || [[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм)|Чорбаџи Теодос]] ТВ-филм || Коле
|-
| 1987 || [[Пикасо (филм) |Пикасо]] ТВ-филм ||
|-
| 1989-1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1989-1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија ||
|-
| 1990 || [[До, ре, ми (ТВ-серија)|До, ре, ми]] ТВ-серија || /
|-
| 1991 || [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм || /
|-
| 1992 || [[Последната Македонска елегија]] ТВ-серија ||
|-
| 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм)|Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Адам Валевски
|-
| 1994 || [[Пред дождот]] ТВ-филм ||
|-
| 1994-1995 || [[Бумбари]] ТВ-серија ||
|-
| 1994-2000 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1997 || [[Преку езерото (филм) |Преку езерото]] ТВ-филм ||
|-
| 1998 || [[На Балканот не се пие чај]] ТВ-филм ||
|-
| 1999 || [[Во светот на бајките (ТВ-серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија || /
|-
| 2000 || [[Глас (краток филм)|Глас]] ТВ-филм || /
|-
| 2000 || [[Погрешно време]] ТВ-серија ||
|-
| 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија ||
|-
| 2000-2003 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2001 || [[Во светот на бајките (ТВ-серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија, 2. сезона || /
|-
| 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм ||
|-
| 2002 || [[Наше маало]] ТВ-серија || Јово
|-
| 2003 || [[Нежната прашина на заборавот]] ТВ-серија ||
|-
| 2006 || [[Мост (ТВ-филм)|Мост]] ТВ-филм || Поп
|-
| 2007 || [[Досие-К]] ТВ-филм || Овчарот
|-
| 2007-2010 || [[Народни Приказни (ТВ-серија)|Народни Приказни]] ТВ-серија || Трзо, Павле меанџи
|-
| 2011 || [[Турни ме да Кинисам (серија) |Турни ме да Кинисам]] ТВ-серија || Петар
|-
| 2012 || [[Бардо]] ТВ-филм ||
|-
| 2013 || [[Старо купувам]] ТВ-филм || Господинот
|-
| 2012-2014 || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија || Шех Исмаил, грнчарот Христо, онбашијата
|-
| 2012-2016 || [[Македонски народни приказни (ТВ серија) | Македонски народни приказни]] ТВ-серија
|-
| 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм ||
|-
| 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм ||
|-
| 2016 || [[Преспав (телевизиска серија)|Преспав]] ТВ-серија || Прв гостин
|-
| 2017 || [[Среќа во Вреќа (серија)|Среќа во вреќа]] ТВ-серија || Страхил
|-
| 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм ||
|-
| 2019-2020 || [[Дајте музика]] ТВ-серија ||
|-
| 2020 || [[Еко Скоп (филм) |Еко Скоп]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Лена и Владимир]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2022 || [[Ручек]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија ||
|}
== Наводи ==
[[Категорија:Македонски глумци]]
s2l2zq9tfc3qi9ydxrmga93r3qyo363
Душан Влаховиќ
0
1234756
4796541
4796535
2022-07-25T12:09:04Z
Carshalton
30527
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
| playername = Душан Влаховиќ
| image = [[Податотека:Dusan Vlahovic.jpg|200px]]
| height = {{height|m=1.90}}
| dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|2000|1|28}}
| cityofbirth = {{роден во|Белград|}}
| countryofbirth = [[Србија]]
| nationality = {{flagsport|SRB}} [[Србија]]
| position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]]
| currentclub = {{Fb team Juventus}}
| clubnumber = 9
| youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team OFK Belgrad}}
| youthyears2 = | youthclubs2 = {{Fb team Partizan}}
| years1 = 2016–2018 | caps1 = 21 | goals1 = 1 | clubs1 = {{Fb team Partizan}}
| years2 = 2018–2022 | caps2 = 98 | goals2 = 44 | clubs2 = {{Fb team Fiorentina}}
| years3 = 2022– | caps3 = 14 | goals3 = 7 | clubs3 = {{Fb team Juventus}}
| nationalyears1 = 2015 | nationalcaps1 = 5 | nationalgoals1 = 3 | nationalteam1 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 15 години|Србија 15]]
| nationalyears2 = 2015 | nationalcaps2 = 3 | nationalgoals2 = 1 | nationalteam2 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 16 години|Србија 16]]
| nationalyears3 = 2016-2019 | nationalcaps3 = 11 | nationalgoals3 = 6 | nationalteam3 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 19 години|Србија 19]]
| nationalyears4 = 2019 | nationalcaps4 = 4 | nationalgoals4 = 1 | nationalteam4 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 21 година|Србија 21]]
| nationalyears5 = 2019- | nationalcaps5 = 14 | nationalgoals5 = 7 | nationalteam5 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија|Србија]]
| pcupdate = 6 јануари 2011
| ntupdate = 17 ноември 2010
}}
'''Душан Влаховиќ''' (роден на [[28 јануари]] [[2000]], во [[Белград]]) — [[Срби|српски]] [[фудбалер]], [[Напад (фудбал)|напаѓач]] на [[ФК Јувентус|Јувентус]] и на [[Фудбалска репрезентација на Србија|српската репрезентацијата]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/130072-vlahovic-dusan|title=Vlahović Dušan|website=FK Partizan official website|language=sr|date=21 February 2016|accessdate=21 February 2016|archive-date=2017-07-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20170716003346/http://www.sr.partizan.rs/130072-vlahovic-dusan/|url-status=dead}}</ref
==Технички карактеристики==
Сметан за еден од најперспективните играчи на неговата генерација,<ref>{{Cite web|url=https://www.espn.com/soccer/blog-espn-fc-united/story/4340555/haalandsanchofodenfati-lead-the-39-best-players-age-21-or-under|title=Haaland, Sancho, Foden, Fati lead the 39 best male players age 21 or under|author=Tor-Kristian Karlsen|date=29 април 2021|access-date=22 февруари 2022|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fourfourtwo.com/features/best-young-players-in-the-world-2022-under-22-haaland-foden-bellingham-greenwood|title=Best young players in the world 2022: 22 players under 22 who will dominate this year|author=Conor Pope|date=14 јануари 2022|access-date=22 февруари 2022|language=en}}</ref> тој е [[Напад (фудбал)|напаѓач]] со моќна фигура, надарен со извонредна техника, кој може да игра и како [[Напад (фудбал)#Прв напаѓач|прв]] и како [[Напад (фудбал)#Втор напаѓач|втор напаѓач]].<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.dazn.com/it-IT/news/serie-a/vlahovic-storia-ruolo-caratteristiche-tecniche/3o9jhn8a6ghy1p156nrxn0k7j|title=Dusan Vlahovic: storia, ruolo e caratteristiche tecniche|access-date=2022-01-28}}</ref> Има моќен и прецизен шут со неговата "левица" што му овозможува да постигнува многу голови во и надвор од шеснаесеттникот, но тој исто така е одличен изведувач на [[Пенал (фудбал)|пенали]] и [[Слободен удар (фудбал)|слободни удари]].<ref name=":2" />
== Клупска кариера ==
===Партизан===
Влаховиќ започнал да игра фудбал во фудбалската школа Алтина од [[Земун]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/upoznajte-novog-ibrahimovica-dusan-vlahovic-partizanova-haubica-iz-zemuna-video/106254|title=Upoznajte novog Ibrahimovića: Dušan Vlahović – Partizanova haubica iz Zemuna! (VIDEO)|website=mozzartsport.com |date=23 мај 2015|accessdate= 5 декември 2019}}</ref> Потоа тој поминал три месеци во [[ОФК Белград]], а одиграл и еден натпревар за јуниорите на [[ФК Црвена Ѕвезда|Црвена ѕвезда]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/ofk-beograd-i-dinamo-u-finalu-turnira-prijateljstva/78940|title=OFK Beograd i Dinamo u finalu Turnira prijateljstva|website=mozzartsport.com |date=20 јуни 2014|accessdate=5 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.zurnal.rs/fudbal/partizan/34482/partizanov-biser-vlahovic-tata-je-odlucio-da-odigram-jednu-utakmicu-za-zvezdu|script-title=sr:Партизанов бисер Влаховић: Тата је одлучио да одиграм једну утакмицу за Звезду|website=[[Sportski žurnal]]|date=21 мај 2016|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Во летото 2014 година дошол во [[ФК Партизан|Партизан]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://web.archive.org/web/20160208094827/https://www.butasport.rs/fudbal/dusan-vlahovic-za-butasport-rs-ponosno-nosim-partizanov-grb-na-srcu/|title=Dušan Vlahović za BUTASPORT.RS: Ponosno nosim Partizanov grb na srcu|website=butasport.rs |date=3 февруари 2016|accessdate= 5 декември 2019}}</ref>
Својот прв професионален договор со Партизан го потпишал во февруари 2015, на само 15 години.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/jedinstven-slucaj-u-istoriji-partizana-dusan-vlahovic-najmladji-profesionalac-u-humskoj-1/97160|title=Jedinstven slučaj u istoriji Partizana: Dušan Vlahović najmlađi profesionalac u Humskoj 1|website=mozzartsport.com|date=14 February 2015|accessdate=21 February 2016}}</ref> На почетокот на 2016 година, Влаховиќ бил приклучен во првиот тим на Партизан под водство на тренерот [[Иван Томиќ]] и го зел дресот со број 9.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://mondo.rs/a874851/Sport/Fudbal/Dusan-Vlahovic-najmladja-devetka-Partizana-Veljko-Birmancevic-prvi-ugovor.html|title=Nova "devetka" Partizana - najmlađa do sada!|website=mondo.rs|date=12 February 2016|accessdate=21 February 2016}}</ref> Своето деби во првиот тим на Партизан го имал на 21 февруари 2016, во првенствениот натпревар против ОФК Белград. Тој се појавил во игра во 70-тата минута на местото на [[Исмаел Беко Фофана|Исмаел Фофана]], и така со 16 години и 24 дена станал најмладиот дебитант во историјата на клубот.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.sportske.net/vest/domaci-fudbal/vlahovic-usao-u-istoriju-partizana-254037.html|title=Vlahović ušao u istoriju Partizana!|website=sportske.net|date=21 February 2016|accessdate=21 February 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/vlahovic-za-istoriju/128430|title=Vlahović za istoriju|website=mozzartsport.com|date=21 февруари 2016|accessdate=21 февруари 2016}}</ref> Во следното коло, Влаховиќ добил шанса да заигра и во [[Вечно дерби (Србија)|вечното дерби]], влегувајќи од клупата во 53-тата минута на местото на [[Валери Божинов]] па така станал најмладиот дебитант во натпреварите од вечното дерби, престигнувајќи го рекордот кој претходно го држел [[Лука Јовиќ]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/nikad-niko-mladji-u-vecitom-derbiju/128950|title=Nikad niko mlađi u večitom derbiju...|website=mozzartsport.com|language=sr|date=27 февруари 2016|accessdate=27 февруари 2016}}</ref> Својот прв гол во дресот на Партизан го постигнал на 2 априла 2016, во првенствената победа на домашен терен над [[ФК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] со што станал најмладиот стрелец на гол во историјата на клубот (со 16 години, два месеци и пет дена).<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/decak-je-postao-muskarac-video/131781|title=Dečak je postao muškarac! (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=2 април 2016|accessdate=2 април 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/135487-135487/|title=Partizan – Radnik 3:2 (0:2)|website=partizan.rs|date=2 април 2016|accessdate=5 декември 2019|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035104/http://www.sr.partizan.rs/135487-135487/|url-status=dead}}</ref> Исто така постигнал гол и во полуфиналето на [[Фудбалски куп на Србија|Купот на Србија]], на гостувањето против [[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] кога Партизан победил со 0-3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/136850-spartak-partizan-3/|title=Spartak – Partizan 0:3 (0:1)|website=partizan.rs|date=20 април 2016|accessdate=22 април 2016|archive-date=2019-04-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20190413122454/http://www.sr.partizan.rs/136850-spartak-partizan-3/|url-status=dead}}</ref> Во финалето на купот против [[ФК Јавор Ивањица|Јавор Ивањица]], во кое Партизан победил со 2-0, Влаховиќ повторно бил стрелец и го освоил својот прв трофеј во кариерата.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/uzivo-ilic-od-prvog-minuta-u-borbi-za-trofej-drazic-sam-u-napadu-javora/135208|title=KRAJ: Partizan - Javor 2:0, Vlahović zagrlio trofej (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=11 мај 2016|accessdate=12 мај 2016}}</ref>
Дебито во европските натпреварувања, Влаховиќ го имал на 21 јули 2016, во реванш натпреварот од 2. коло на квалификациите за [[УЕФА Лига Европа 2016-2017|Лигата на Европа]] против [[ФК Заглебје Лубин|Заглебје]] во Полска.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/143421-partizan-zaglebie-lubin-00|title=Zaglebie Lubin – Partizan 0:0|website=partizan.rs|date=21 July 2016|accessdate=2 August 2016|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035239/http://www.sr.partizan.rs/143421-partizan-zaglebie-lubin-00/|url-status=dead}}</ref> Партизан бил елиминиран по изведување на пенали, па во остатокот од сезоната Влаховиќ играл само во домашните натпреварувања. Во второто коло од [[Суперлига на Србија 2016-2017|српското првенство]], во натпреварот против [[ФК Напредак Крушевац|Напредак]] на гости, Влаховиќ за првпат заиграл за Партизан као стартер.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.zurnal.rs/fudbal/partizan/37570/vlahovic-starter-za-partizan-prvi-put-u-karijeri-u-20-mecu| title= Влаховић стартер за Партизан први пут у каријери у 20. мечу|website=[[Sportski žurnal]]|date=4 август 2016|accessdate=2 септември 2016}}</ref> Вкупно во сезоната 2016-2017 одиграл девет натпревари (без постигнат гол), помагајќи им на црно-белите да ја освојат двојната круна.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.transfermarkt.com/dusan-vlahovic/profil/spieler/357498| title= Dusan Vlahovic |website=transfermarkt.com |accessdate=5 декември 2019}}</ref>
===Фјорентина===
Во јуни 2017 година, италијанската [[ФК Фјорентина|Фјорентина]] официјално објавила дека го купила Влаховиќ од Партизан. Сепак, клубот од [[Фиренца]] навел во соопштението дека Влаховиќ нема да се приклучи веднаш во клубот, туку после 28 јануари 2018 кога ќе наполни 18 години.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/posle-milenkovica-i-dusan-vlahovic-u-firenci/263759| title= Posle Milenkovića i Dušan Vlahović u Firenci! |website=mozzartsport.com|date=23 јуни 2017|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Официјалната промоција во Фјорентина, Влаховиќ ја имал на 22 февруари 2018 година, а право на настап за клубот од 1 јули 2018.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/vlahovic-dobio-broj-18-u-firenci-navijaci-ocekuju-kombinaciju-batistute-i-tonija/287782| title= Vlahović dobio broj 18 u Firenci: Navijači očekuju kombinaciju Batistute i Tonija! |website=mozzartsport.com|date=22 февруари 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref>
Во летото 2018, Влаховиќ и официјално и се приклучил на Фјорентина. Своето деби за ''виола'' го имал на 25 септември 2018, во 6. коло од [[Серија А 2018-2019|Серија А]], кога влегол во игра од клупата за резерви на местото на [[Марко Бенаси]] во 84-тата минута од натпреварот во кој неговиот тим бил поразен со 2-1 на гостувањето кај [[ФК Интер|Интер]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a1134640/Inter-Fiorentina-2-1-debi-prvi-mec-Dusana-Vlahovica.html| title= VAR na strani Intera, Vlahović debitovao na "Meaci" |website=mondo.rs|date=25 септември 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.telegraf.rs/sport/2994328-vlahovic-debitovao-na-meaci-inter-po-navici-pobeda-u-samoj-zavrsnici| title= Vlahović debitovao na "Meaci", Inter po navici - pobeda u završnici! |website=telegraf.rs|date=26 септември 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Така тој станал првиот играч роден во 2000 година или подоцна кој заиграл за Фјорентина во историјата на тосканците.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.calciomercato.com/news/l-esordio-quasi-da-sogno-di-vlahovic-con-la-fiorentina-e-il-prim-22053|title=L'esordio (quasi) da sogno di Vlahovic con la Fiorentina: è il primo '00 viola|date=26 септември 2018|accessdate=7 април 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.canteraviola.com/vlahovic-il-primo-classe-2000-della-fiorentina-un-esordio-alla-mlakar/|title=Vlahovic, il primo classe 2000 della Fiorentina. Un esordio... alla Mlakar|date=2018-09-26|accessdate=2019-04-07}}</ref> Сезоната 2018-2019 ја завршил со вкупно 10 настапи за Фјорентина (сите во Серија А), а во текот на сезоната покрај за првиот тим играл и за примавера тимот на Фјорентина каде имал неколку блескави настапи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kad-igra-sa-vrsnjacima-radi-sta-hoce-vlahovicevih-19-na-19-video/329190|title=Kad igra sa vršnjacima radi šta hoće – Vlahovićevih 19 na 19 (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=6 јуни 2019|accessdate=5 декември 2019|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035623/https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kad-igra-sa-vrsnjacima-radi-sta-hoce-vlahovicevih-19-na-19-video/329190|url-status=dead}}</ref>
На почетокот на [[ФК Фјорентина сезона 2019-2020|сезоната 2019-2020]], Влаховиќ ги постигнал својте први голови (два) во дресот на Фјорентина на 18 август 2019 во победата со 3-1 над [[ФК Монца|Монца]] во [[Фудбалски куп на Италија 2019-2020|Купот на Италија]]. Тој влегол во игра во 74-тата минута при водство на Монца од 1-0 и со два гола во 80-тата и 86-тата минута и асистенција за третиот кој го постигнал [[Федерико Кјеза]] го свртел резултатот и и овозможил на Фјорентина да мине во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kakav-mec-dusana-vlahovica-berluskoni-i-galijani-ce-ga-sanjati-veceras-video/335312| title= Kakav meč Dušana Vlahovića! Berluskoni i Galijani će ga sanjati večeras... (VIDEO) |website=mozzartsport.com|date=18 август 2019|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Својте први голови во [[Серија А]] ги постигнал на 10 ноември 2019 во поразот со 5-2 на гостувањето кај {{Fb team (N) Cagliari}}.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.espreso.rs/sport/fudbal/465293/italija-upoznala-vlahovica-srbin-postigao-prva-2-gola-u-seriji-a-u-teskom-porazu-fiorentine| title= ITALIJA UPOZNALA VLAHOVIĆA: Srbin postigao prva 2 gola u Seriji A u teškom porazu Fiorentine! |website=espreso.rs|date=10 ноември 2019|accessdate=5 декември 2019}}</ref> На 15 декември 2019, Влаховиќ повторно бил стрелец влегувајќи од клупата, постигнувајќи го изедначувачкиот гол за Фјорентина по една соло акција во 92-рата минута од натпреварот против Интер на [[Стадион Артемио Франки|Артемио Франки]] што завршил 1-1.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/golcina-vlahovica-u-92-minutu-ostavila-inter-u-neverici-i-vratila-juve-na-celo-video/345230 | title= Golčina Vlahovića u 92. minutu ostavila Inter u neverici i vratila Juve na čelo! (VIDEO) |website=mozzartsport.com|date=15 декември 2019|accessdate=17 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.telegraf.rs/sport/fudbal/3132490-vlahovic-oteo-interu-pobedu-u-nadoknadi-bivsi-igrac-partizana-bombom-pocepao-mrezu | title= Vlahović oteo Interu pobedu u nadoknadi: Bivši igrač Partizana "bombom" pocepao mrežu |website=telegraf.rs |date=15 декември 2019|accessdate=17 декември 2019}}</ref> Сезоната ја завршил со 6 гола во 30 настапи во првенството.
Во сезоната 2020-2021, Влаховиќ го зел дресот со број девет, и нашол се повеќе простор играјќи како стартер, особено по доаѓањето на [[Чезаре Прандели]] на кормилото на клубот од Фиренца.<ref>{{Cite web|url=https://corrieredellosport.it/news/calcio/serie-a/fiorentina/2021/02/19-79300990/fiorentina_prandelli_vlahovic_crescera_ancora_bene_castrovilli-eysseric_|title=Fiorentina, Prandelli: "Vlahovic crescerà ancora. Bene Castrovilli-Eysseric"|access-date=13 март 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.ansa.it/sito/notizie/sport/calcio/2021/01/12/prandelli-vlahovic-pochi-hanno-bruciato-le-tappe-cosi_5da4d3ca-bc9d-471a-bcc6-ff9817afb9f3.html|title=Prandelli, Vlahovic? Pochi hanno bruciato le tappe così|date=12 јануари 2021|access-date=13 март 2021}}</ref> На 22 декември 2020, тој го постигнал првиот гол по само три минути игра придонесувајќи за убедливиот успех во [[Торино]] против {{Fb team (N) Juventus}} (0-3), што значело прва победа на „виолетовите“ во домот на нивниот голем ривал после 12 години од последниот ваков успех.<ref>{{Cite web|url=https://tuttosport.com/news/calcio/serie-a/juventus/2020/12/22-77570925/la_juve_crolla_in_casa_con_la_fiorentina|title=Juve-Fiorentina 0-3: Pirlo crolla allo Stadium|access-date=13 март 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://sport.sky.it/calcio/serie-a/2020/12/23/fiorentina-vittoria-juventus-2008-giocatori|title=La Fiorentina batte la Juve a Torino come nel 2008: che fine hanno fatto quei giocatori?|date=23 декември 2020|access-date=13 март 2021}}</ref> На 13 март 2021, тој го постигнал својот прв [[хет-трик]] во кариерата (станувајќи петти српски играч кој успеал тоа да го направи во Серија А), во првенствениот натпревар против {{Fb team (N) Benevento}} (1-4).<ref>{{cite web|url=https://www.gazzetta.it/Calcio/Serie-A/Benevento/13-03-2021/benevento-fiorentina-vlahovic-tripletta-show-prandelli-respira-4001451759450.shtml|title=Vlahovic, tripletta da urlo: la Fiorentina respira, il Benevento si sveglia tardi|date=13 март 2021}}</ref><ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.sportmediaset.mediaset.it/calcio/benevento/serie-a-benevento-fiorentina-1-4-vlahovic-fa-respirare-la-viola_29764882-202102k.shtml|title=Serie A: Benevento-Fiorentina 1-4, Vlahovic fa respirare la Viola|access-date=14 март 2021}}</ref> Како сезоната се ближела кон самиот крај така растела формата на Влаховиќ; на 11 април напаѓачот постигнал два гола во поразот на неговата екипа на домашен терен од {{Fb team (N) Atalanta}} (2-3), а на 25 истиот месец повторно бил стрелец против Јувентус реализирајќи пенал со паненка.<ref>{{cite web|url=https://sportski.mk/%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B0-%D0%B3%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B0%D1%82-%D0%B3%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BD/|title=Затоа го сакаат гигантите: Неверојатна „паненка“ на Влаховиќ🎥|date=25 април 2021|access-date=23 јули 2022}}</ref> Во мај, последниот месец од сезоната, Влаховиќ постигнал два гола во ремито 3-3 на гостувањето кај {{Fb team (N) Bologna}} и уште два гола во победата со 2-0 на домашен терен против {{Fb team (N) Lazio}}. Сепак и покрај одличната сезона на србинот кој постигнал 21 гол во првенството,<ref name=":1"/> Фјорентина имала уште една во низа разочарувачки сезони завршувајќи на 13-тото место. По завршувањето на првенството, Влаховиќ ја добил наградата за [[Серија А награди#Најдобар млад фудбалер во Серија А|Најдобар млад фудбалер во Серија А]].<ref>{{Cite web|url=https://www.legaseriea.it/it/sala-stampa/notizie/info/mvp-stagione-2020-2021-dusan-vlahovic-miglior-under-23|title=MVP stagione 2021/2021: Dusan Vlahovic miglior Under-23|access-date=2021-09-12}}</ref>
Неговата добра форма продолжила и во [[ФК Фјорентина 2021-2022|сезоната 2021-2022]], постигнувајќи гол во натпреварот од првото коло на [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|Купот на Италија]] против [[Козенца Калчо|Козенца]] (4-0).<ref>{{Cite web|url=https://corrierefiorentino.corriere.it/firenze/notizie/sport/21_agosto_13/fiorentina-cosenza-4-0-tutto-facile-ma-si-vede-gia-l-intesa-vlahovic-doppietta-gonzalez-53a03796-fc77-11eb-97d1-0a7aff4d18c0.shtml|title=Fiorentina-Cosenza 4-0, è tutto facile ma si vede già l’intesa tra Vlahovic (doppietta) e Gonzalez|author=Michela Lanza|date=13 август 2021|access-date=2022-01-29}}</ref> Својот прв гол во [[Серија А 2021-2022|првенството]] го постигнал на 28 август 2021 против {{Fb team (N) Torino}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.repubblica.it/sport/dirette/calcio/serie-a-2021/diretta-fiorentina-torino-g2228915/|title=Fiorentina - Torino (2-1) Serie A 2021|access-date=2022-01-28}}</ref> На 12 септември, тој постигнал два гола од пенал за Фјорентина во гостинската победа над {{Fb team (N) Atalanta}} (1-2),<ref>{{Cite web|url=https://sport.sky.it/calcio/serie-a/partite/2021/giornata-3/atalanta-fiorentina/video-highlights|title=Atalanta-Fiorentina 1-2. HIGHLIGHTS|author=Sky Sport|access-date=2022-01-28}}</ref> додека, на 30 октомври, тој го постигнал својот втор хет-трик во италијанската најсилна дивизија против {{Fb team (N) Spezia}} (3-0).<ref>{{Cite web|url=https://www.ilmessaggero.it/sport/calcio/fiorentina_spezia_3_0_vlahovic_serie_a-6292931.html|title=Fiorentina-Spezia 3-0, a Italiano basta Vlahovic per battere il suo passato|date=2021-10-31|language=it|access-date=2022-01-28}}</ref> На 20 ноември, тој постигнал два гола во победата со 4-3 на домашен терен над лидерот на табелата {{Fb team (N) Milan}} нанесувајќи им го првиот пораз во првенството.<ref>{{cite web|url=https://www.tuttosport.com/news/calcio/serie-a/2021/11/20-87235225/fiorentina-milan_4-3_doppiette_di_vlahovic_e_ibra_primo_ko_per_pioli|title=Fiorentina - Milan 4-3; doppiette di Vlahovic e Ibra, primo ko per pioli|publisher=tuttosport}}</ref> Под водството на новиот тренер [[Винченцо Италијано]], Влаховиќ играл подобра сезона од претходната постигнувајќи 20 голови само во првиот дел од сеозната во 24 настапи во првенството и купот, што довело до огромен интерес за него од неколку големи европски клубови меѓу кои најзаинтересирани биле {{Fb team (N) Arsenal}} и {{Fb team (N) Juventus}}.<ref>{{cite web|url=https://forzaitalianfootball.com/2021/12/juventus-will-have-to-see-off-arsenal-to-win-race-for-vlahovic/|title=Juventus will have to see off Arsenal to win race for Vlahovic|publisher=forzaitalianfootball.com|date=3 декември 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.espn.com/soccer/soccer-transfers/story/4578654/juventus-beat-arsenal-to-sign-dusan-vlahovic-from-fiorentina|title=Juventus beat Arsenal to sign Dusan Vlahovic from Fiorentina|publisher=ESPN|date=28 јануари 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref>
===Јувентус===
На 28 јануари 2022, на својот 22-ри роденден, Влаховиќ потпишал за {{Fb team (N) Juventus}} за 70 милиони евра (плус 10 милиони евра во бонуси),<ref>{{cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/vlahovic-e-bianconero|title=Vlahovic è bianconero!|date=28 јануари 2022|access-date=28 јануари 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.acffiorentina.com/it/news/tutte/prima-squadra-maschile/2022-01-28/vlahovic-ceduto-alla-juventus|title=Vlahovic ceduto alla Juventus||date=28 јануари 2022|access-date=28 јануари 2022}}</ref> откако го одбрал клубот од [[Торино]] пред Арсенал,<ref>{{cite web|url=https://dailypost.ng/2022/06/13/serie-a-real-reason-i-rejected-arsenal-joined-juventus-dusan-vlahovic/|title=Serie A: Real reason I rejected Arsenal, joined Juventus – Dusan Vlahovic|publisher=Daily Post|date=13 јуни 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref> кои исто така доставиле официјална понуда до Фјорентина и играчот. На 6 февруари, тој постигнал гол на своето деби во црно-белиот дрес, отворајќи го резултатот во првенствениот натпревар на домашен терен против [[ФК Хелас Верона|Верона]] добиен со 2-0;<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/subito-dv7-e-zak-2-0-al-verona|title=Subito DV7 e ZAK! 2-0 al Verona|date=6 февруари 2022|access-date=7 февруари 2022}}</ref> четири дена подоцна, во првиот натпревар од Купот на Италија во дресот на Јувентус, во самата завршница по неговиот удар топката го погодила [[Руан Тресолди]] и завршила во мрежата, автогол кој им донел победа на ''бјанконерите'' од 2-1 над {{Fb team (N) Sassuolo}} и пласман во полуфиналето.<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/dv7-all-ultimo-respiro-juve-in-semifinale|title=DV7 all'ultimo respiro! Juve in semifinale!|date=10 февруари 2022|access-date=12 февруари 2022}}</ref>
==Репрезентативна кариера==
==Статистика==
===Клупска статистика===
''Статистиката е ажурирана на 15 декември 2019''.
{| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;"
|-
! rowspan="2" | Сезона
! rowspan="2" | Клуб
! colspan="3" | Првенство
! colspan="3" | Национален куп
! colspan="3" | Континентален куп
! colspan="3" | Останати купови
! colspan="2" | Вкупно
|-
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Наст
! Гол
|-
|| 2015-2016 || rowspan=2|{{flagsport|SRB}} {{Fb team (N) Partizan}} || [[Суперлига на Србија 2015-2016|СЛ]] || 14 || 1 || [[Фудбалски куп на Србија 2015-2016|КС]] || 4 || 2 || - || - || - || - || - || - || 18 || 3
|-
|| 2016-2017 || [[Суперлига на Србија 2016-2017|СЛ]] || 7 || 0 || [[Фудбалски куп на Србија 2016-2017|КС]] || 1 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2016-2017|ЛЕ]] || 1 || 0 || - || - || - || 9 || 0
|-
!colspan="3"|Вкупно Партизан || 21 || 1 || || 5 || 2 || || 1 || 0 || || - || - || 27 || 3
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2018-2019|2018-2019]] || rowspan=4|{{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Fiorentina}} || [[Серија А 2018-2019|А]] || 10 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2018-2019|КИ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 10 || 0
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2019-2020|2019-2020]] || [[Серија А 2019-2020|А]] || 30 || 6 || [[Фудбалски куп на Италија 2019-2020|КИ]] || 4 || 2 || - || - || - || - || - || - || 34 || 8
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2020-2021|2020-2021]] || [[Серија А 2020-2021|А]] || 37 || 21 || [[Фудбалски куп на Италија 2020-2021|КИ]] || 3 || 0 || - || - || - || - || - || - || 40 || 21
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2021-2022|2021-јан. 2022]] || [[Серија А 2021-2022|А]] || 21 || 17 || [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|КИ]] || 3 || 3 || - || - || - || - || - || - || 24 || 20
|-
! colspan="3" |Вкупно Фјорентина || 98 || 44 || || 10 || 5 || || - || - || || - || - || 108 || 49
|-
|| [[ФК Јувентус сезона 2021-2022|јан.-јун. 2022]] || {{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Juventus}} || [[Серија А 2021-2022|А]] || 0 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|КИ]] || 0 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2021-2022|ЛШ]] || 0 || 0 || [[Суперкуп на Италија 2021|СИ]] || - || - || 0 || 0
|-
! colspan="3" |Вкупно во кариерата || 119 || 45 || || 15 || 7 || || 1 || 0 || || - || - || 135 || 52
|}
==Титули==
===={{flagsport|SRB}} Партизан====
* '''[[Суперлига на Србија]]''' : 1
: 2016–2017
* '''[[Фудбалски куп на Србија|Куп на Србија]]''' : 2
: 2015–2016, 2016-2017
== Наводи ==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
{{Порталкутија
|right=yes
|boxwidth=200px
|marign=0px
|name1=Биографија
|image1=P vip.svg
|name2=Фудбал
|image2=Soccer ball.svg
|name3=Србија
|image3=Flag of Serbia.svg
}}
* [https://us.soccerway.com/players/duan-vlahovi/436316/ Душан Влаховиќ на soccerway]
* [https://www.transfermarkt.com/dusan-vlahovic/profil/spieler/357498 Душан Влаховиќ на transfermakt]
* [https://www.whoscored.com/Players/315369/Show/Dusan-Vlahovic Душан Влаховиќ на whoscored]
* [https://www.espn.com/soccer/player/_/id/235677/dusan-vlahovic Душан Влаховиќ на espn]
{{Состав на ФК Јувентус}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Влаховиќ, Душан}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Српски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Партизан]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Фјорентина]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Јувентус]]
[[Категорија:Фудбалери во Серија А]]
nedjqoonmktp9qplyd0a0dvc2467p6e
4796542
4796541
2022-07-25T12:09:46Z
Carshalton
30527
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
| playername = Душан Влаховиќ
| image = [[Податотека:Dusan Vlahovic.jpg|200px]]
| height = {{height|m=1.90}}
| dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|2000|1|28}}
| cityofbirth = {{роден во|Белград|}}
| countryofbirth = [[Србија]]
| nationality = {{flagsport|SRB}} [[Србија]]
| position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]]
| currentclub = {{Fb team Juventus}}
| clubnumber = 9
| youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team OFK Belgrad}}
| youthyears2 = | youthclubs2 = {{Fb team Partizan}}
| years1 = 2016–2018 | caps1 = 21 | goals1 = 1 | clubs1 = {{Fb team Partizan}}
| years2 = 2018–2022 | caps2 = 98 | goals2 = 44 | clubs2 = {{Fb team Fiorentina}}
| years3 = 2022– | caps3 = 14 | goals3 = 7 | clubs3 = {{Fb team Juventus}}
| nationalyears1 = 2015 | nationalcaps1 = 5 | nationalgoals1 = 3 | nationalteam1 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 15 години|Србија 15]]
| nationalyears2 = 2015 | nationalcaps2 = 3 | nationalgoals2 = 1 | nationalteam2 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 16 години|Србија 16]]
| nationalyears3 = 2016-2019 | nationalcaps3 = 11 | nationalgoals3 = 6 | nationalteam3 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 19 години|Србија 19]]
| nationalyears4 = 2019 | nationalcaps4 = 4 | nationalgoals4 = 1 | nationalteam4 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 21 година|Србија 21]]
| nationalyears5 = 2019- | nationalcaps5 = 14 | nationalgoals5 = 7 | nationalteam5 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија|Србија]]
| pcupdate = 6 јануари 2011
| ntupdate = 17 ноември 2010
}}
'''Душан Влаховиќ''' (роден на [[28 јануари]] [[2000]], во [[Белград]]) — [[Срби|српски]] [[фудбалер]], [[Напад (фудбал)|напаѓач]] на [[ФК Јувентус|Јувентус]] и на [[Фудбалска репрезентација на Србија|српската репрезентацијата]].
==Технички карактеристики==
Сметан за еден од најперспективните играчи на неговата генерација,<ref>{{Cite web|url=https://www.espn.com/soccer/blog-espn-fc-united/story/4340555/haalandsanchofodenfati-lead-the-39-best-players-age-21-or-under|title=Haaland, Sancho, Foden, Fati lead the 39 best male players age 21 or under|author=Tor-Kristian Karlsen|date=29 април 2021|access-date=22 февруари 2022|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fourfourtwo.com/features/best-young-players-in-the-world-2022-under-22-haaland-foden-bellingham-greenwood|title=Best young players in the world 2022: 22 players under 22 who will dominate this year|author=Conor Pope|date=14 јануари 2022|access-date=22 февруари 2022|language=en}}</ref> тој е [[Напад (фудбал)|напаѓач]] со моќна фигура, надарен со извонредна техника, кој може да игра и како [[Напад (фудбал)#Прв напаѓач|прв]] и како [[Напад (фудбал)#Втор напаѓач|втор напаѓач]].<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.dazn.com/it-IT/news/serie-a/vlahovic-storia-ruolo-caratteristiche-tecniche/3o9jhn8a6ghy1p156nrxn0k7j|title=Dusan Vlahovic: storia, ruolo e caratteristiche tecniche|access-date=2022-01-28}}</ref> Има моќен и прецизен шут со неговата "левица" што му овозможува да постигнува многу голови во и надвор од шеснаесеттникот, но тој исто така е одличен изведувач на [[Пенал (фудбал)|пенали]] и [[Слободен удар (фудбал)|слободни удари]].<ref name=":2" />
== Клупска кариера ==
===Партизан===
Влаховиќ започнал да игра фудбал во фудбалската школа Алтина од [[Земун]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/upoznajte-novog-ibrahimovica-dusan-vlahovic-partizanova-haubica-iz-zemuna-video/106254|title=Upoznajte novog Ibrahimovića: Dušan Vlahović – Partizanova haubica iz Zemuna! (VIDEO)|website=mozzartsport.com |date=23 мај 2015|accessdate= 5 декември 2019}}</ref> Потоа тој поминал три месеци во [[ОФК Белград]], а одиграл и еден натпревар за јуниорите на [[ФК Црвена Ѕвезда|Црвена ѕвезда]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/ofk-beograd-i-dinamo-u-finalu-turnira-prijateljstva/78940|title=OFK Beograd i Dinamo u finalu Turnira prijateljstva|website=mozzartsport.com |date=20 јуни 2014|accessdate=5 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.zurnal.rs/fudbal/partizan/34482/partizanov-biser-vlahovic-tata-je-odlucio-da-odigram-jednu-utakmicu-za-zvezdu|script-title=sr:Партизанов бисер Влаховић: Тата је одлучио да одиграм једну утакмицу за Звезду|website=[[Sportski žurnal]]|date=21 мај 2016|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Во летото 2014 година дошол во [[ФК Партизан|Партизан]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://web.archive.org/web/20160208094827/https://www.butasport.rs/fudbal/dusan-vlahovic-za-butasport-rs-ponosno-nosim-partizanov-grb-na-srcu/|title=Dušan Vlahović za BUTASPORT.RS: Ponosno nosim Partizanov grb na srcu|website=butasport.rs |date=3 февруари 2016|accessdate= 5 декември 2019}}</ref>
Својот прв професионален договор со Партизан го потпишал во февруари 2015, на само 15 години.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/jedinstven-slucaj-u-istoriji-partizana-dusan-vlahovic-najmladji-profesionalac-u-humskoj-1/97160|title=Jedinstven slučaj u istoriji Partizana: Dušan Vlahović najmlađi profesionalac u Humskoj 1|website=mozzartsport.com|date=14 February 2015|accessdate=21 February 2016}}</ref> На почетокот на 2016 година, Влаховиќ бил приклучен во првиот тим на Партизан под водство на тренерот [[Иван Томиќ]] и го зел дресот со број 9.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://mondo.rs/a874851/Sport/Fudbal/Dusan-Vlahovic-najmladja-devetka-Partizana-Veljko-Birmancevic-prvi-ugovor.html|title=Nova "devetka" Partizana - najmlađa do sada!|website=mondo.rs|date=12 February 2016|accessdate=21 February 2016}}</ref> Своето деби во првиот тим на Партизан го имал на 21 февруари 2016, во првенствениот натпревар против ОФК Белград. Тој се појавил во игра во 70-тата минута на местото на [[Исмаел Беко Фофана|Исмаел Фофана]], и така со 16 години и 24 дена станал најмладиот дебитант во историјата на клубот.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.sportske.net/vest/domaci-fudbal/vlahovic-usao-u-istoriju-partizana-254037.html|title=Vlahović ušao u istoriju Partizana!|website=sportske.net|date=21 February 2016|accessdate=21 February 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/vlahovic-za-istoriju/128430|title=Vlahović za istoriju|website=mozzartsport.com|date=21 февруари 2016|accessdate=21 февруари 2016}}</ref> Во следното коло, Влаховиќ добил шанса да заигра и во [[Вечно дерби (Србија)|вечното дерби]], влегувајќи од клупата во 53-тата минута на местото на [[Валери Божинов]] па така станал најмладиот дебитант во натпреварите од вечното дерби, престигнувајќи го рекордот кој претходно го држел [[Лука Јовиќ]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/nikad-niko-mladji-u-vecitom-derbiju/128950|title=Nikad niko mlađi u večitom derbiju...|website=mozzartsport.com|language=sr|date=27 февруари 2016|accessdate=27 февруари 2016}}</ref> Својот прв гол во дресот на Партизан го постигнал на 2 априла 2016, во првенствената победа на домашен терен над [[ФК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] со што станал најмладиот стрелец на гол во историјата на клубот (со 16 години, два месеци и пет дена).<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/decak-je-postao-muskarac-video/131781|title=Dečak je postao muškarac! (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=2 април 2016|accessdate=2 април 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/135487-135487/|title=Partizan – Radnik 3:2 (0:2)|website=partizan.rs|date=2 април 2016|accessdate=5 декември 2019|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035104/http://www.sr.partizan.rs/135487-135487/|url-status=dead}}</ref> Исто така постигнал гол и во полуфиналето на [[Фудбалски куп на Србија|Купот на Србија]], на гостувањето против [[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] кога Партизан победил со 0-3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/136850-spartak-partizan-3/|title=Spartak – Partizan 0:3 (0:1)|website=partizan.rs|date=20 април 2016|accessdate=22 април 2016|archive-date=2019-04-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20190413122454/http://www.sr.partizan.rs/136850-spartak-partizan-3/|url-status=dead}}</ref> Во финалето на купот против [[ФК Јавор Ивањица|Јавор Ивањица]], во кое Партизан победил со 2-0, Влаховиќ повторно бил стрелец и го освоил својот прв трофеј во кариерата.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/uzivo-ilic-od-prvog-minuta-u-borbi-za-trofej-drazic-sam-u-napadu-javora/135208|title=KRAJ: Partizan - Javor 2:0, Vlahović zagrlio trofej (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=11 мај 2016|accessdate=12 мај 2016}}</ref>
Дебито во европските натпреварувања, Влаховиќ го имал на 21 јули 2016, во реванш натпреварот од 2. коло на квалификациите за [[УЕФА Лига Европа 2016-2017|Лигата на Европа]] против [[ФК Заглебје Лубин|Заглебје]] во Полска.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/143421-partizan-zaglebie-lubin-00|title=Zaglebie Lubin – Partizan 0:0|website=partizan.rs|date=21 July 2016|accessdate=2 August 2016|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035239/http://www.sr.partizan.rs/143421-partizan-zaglebie-lubin-00/|url-status=dead}}</ref> Партизан бил елиминиран по изведување на пенали, па во остатокот од сезоната Влаховиќ играл само во домашните натпреварувања. Во второто коло од [[Суперлига на Србија 2016-2017|српското првенство]], во натпреварот против [[ФК Напредак Крушевац|Напредак]] на гости, Влаховиќ за првпат заиграл за Партизан као стартер.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.zurnal.rs/fudbal/partizan/37570/vlahovic-starter-za-partizan-prvi-put-u-karijeri-u-20-mecu| title= Влаховић стартер за Партизан први пут у каријери у 20. мечу|website=[[Sportski žurnal]]|date=4 август 2016|accessdate=2 септември 2016}}</ref> Вкупно во сезоната 2016-2017 одиграл девет натпревари (без постигнат гол), помагајќи им на црно-белите да ја освојат двојната круна.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.transfermarkt.com/dusan-vlahovic/profil/spieler/357498| title= Dusan Vlahovic |website=transfermarkt.com |accessdate=5 декември 2019}}</ref>
===Фјорентина===
Во јуни 2017 година, италијанската [[ФК Фјорентина|Фјорентина]] официјално објавила дека го купила Влаховиќ од Партизан. Сепак, клубот од [[Фиренца]] навел во соопштението дека Влаховиќ нема да се приклучи веднаш во клубот, туку после 28 јануари 2018 кога ќе наполни 18 години.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/posle-milenkovica-i-dusan-vlahovic-u-firenci/263759| title= Posle Milenkovića i Dušan Vlahović u Firenci! |website=mozzartsport.com|date=23 јуни 2017|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Официјалната промоција во Фјорентина, Влаховиќ ја имал на 22 февруари 2018 година, а право на настап за клубот од 1 јули 2018.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/vlahovic-dobio-broj-18-u-firenci-navijaci-ocekuju-kombinaciju-batistute-i-tonija/287782| title= Vlahović dobio broj 18 u Firenci: Navijači očekuju kombinaciju Batistute i Tonija! |website=mozzartsport.com|date=22 февруари 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref>
Во летото 2018, Влаховиќ и официјално и се приклучил на Фјорентина. Своето деби за ''виола'' го имал на 25 септември 2018, во 6. коло од [[Серија А 2018-2019|Серија А]], кога влегол во игра од клупата за резерви на местото на [[Марко Бенаси]] во 84-тата минута од натпреварот во кој неговиот тим бил поразен со 2-1 на гостувањето кај [[ФК Интер|Интер]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a1134640/Inter-Fiorentina-2-1-debi-prvi-mec-Dusana-Vlahovica.html| title= VAR na strani Intera, Vlahović debitovao na "Meaci" |website=mondo.rs|date=25 септември 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.telegraf.rs/sport/2994328-vlahovic-debitovao-na-meaci-inter-po-navici-pobeda-u-samoj-zavrsnici| title= Vlahović debitovao na "Meaci", Inter po navici - pobeda u završnici! |website=telegraf.rs|date=26 септември 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Така тој станал првиот играч роден во 2000 година или подоцна кој заиграл за Фјорентина во историјата на тосканците.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.calciomercato.com/news/l-esordio-quasi-da-sogno-di-vlahovic-con-la-fiorentina-e-il-prim-22053|title=L'esordio (quasi) da sogno di Vlahovic con la Fiorentina: è il primo '00 viola|date=26 септември 2018|accessdate=7 април 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.canteraviola.com/vlahovic-il-primo-classe-2000-della-fiorentina-un-esordio-alla-mlakar/|title=Vlahovic, il primo classe 2000 della Fiorentina. Un esordio... alla Mlakar|date=2018-09-26|accessdate=2019-04-07}}</ref> Сезоната 2018-2019 ја завршил со вкупно 10 настапи за Фјорентина (сите во Серија А), а во текот на сезоната покрај за првиот тим играл и за примавера тимот на Фјорентина каде имал неколку блескави настапи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kad-igra-sa-vrsnjacima-radi-sta-hoce-vlahovicevih-19-na-19-video/329190|title=Kad igra sa vršnjacima radi šta hoće – Vlahovićevih 19 na 19 (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=6 јуни 2019|accessdate=5 декември 2019|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035623/https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kad-igra-sa-vrsnjacima-radi-sta-hoce-vlahovicevih-19-na-19-video/329190|url-status=dead}}</ref>
На почетокот на [[ФК Фјорентина сезона 2019-2020|сезоната 2019-2020]], Влаховиќ ги постигнал својте први голови (два) во дресот на Фјорентина на 18 август 2019 во победата со 3-1 над [[ФК Монца|Монца]] во [[Фудбалски куп на Италија 2019-2020|Купот на Италија]]. Тој влегол во игра во 74-тата минута при водство на Монца од 1-0 и со два гола во 80-тата и 86-тата минута и асистенција за третиот кој го постигнал [[Федерико Кјеза]] го свртел резултатот и и овозможил на Фјорентина да мине во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kakav-mec-dusana-vlahovica-berluskoni-i-galijani-ce-ga-sanjati-veceras-video/335312| title= Kakav meč Dušana Vlahovića! Berluskoni i Galijani će ga sanjati večeras... (VIDEO) |website=mozzartsport.com|date=18 август 2019|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Својте први голови во [[Серија А]] ги постигнал на 10 ноември 2019 во поразот со 5-2 на гостувањето кај {{Fb team (N) Cagliari}}.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.espreso.rs/sport/fudbal/465293/italija-upoznala-vlahovica-srbin-postigao-prva-2-gola-u-seriji-a-u-teskom-porazu-fiorentine| title= ITALIJA UPOZNALA VLAHOVIĆA: Srbin postigao prva 2 gola u Seriji A u teškom porazu Fiorentine! |website=espreso.rs|date=10 ноември 2019|accessdate=5 декември 2019}}</ref> На 15 декември 2019, Влаховиќ повторно бил стрелец влегувајќи од клупата, постигнувајќи го изедначувачкиот гол за Фјорентина по една соло акција во 92-рата минута од натпреварот против Интер на [[Стадион Артемио Франки|Артемио Франки]] што завршил 1-1.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/golcina-vlahovica-u-92-minutu-ostavila-inter-u-neverici-i-vratila-juve-na-celo-video/345230 | title= Golčina Vlahovića u 92. minutu ostavila Inter u neverici i vratila Juve na čelo! (VIDEO) |website=mozzartsport.com|date=15 декември 2019|accessdate=17 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.telegraf.rs/sport/fudbal/3132490-vlahovic-oteo-interu-pobedu-u-nadoknadi-bivsi-igrac-partizana-bombom-pocepao-mrezu | title= Vlahović oteo Interu pobedu u nadoknadi: Bivši igrač Partizana "bombom" pocepao mrežu |website=telegraf.rs |date=15 декември 2019|accessdate=17 декември 2019}}</ref> Сезоната ја завршил со 6 гола во 30 настапи во првенството.
Во сезоната 2020-2021, Влаховиќ го зел дресот со број девет, и нашол се повеќе простор играјќи како стартер, особено по доаѓањето на [[Чезаре Прандели]] на кормилото на клубот од Фиренца.<ref>{{Cite web|url=https://corrieredellosport.it/news/calcio/serie-a/fiorentina/2021/02/19-79300990/fiorentina_prandelli_vlahovic_crescera_ancora_bene_castrovilli-eysseric_|title=Fiorentina, Prandelli: "Vlahovic crescerà ancora. Bene Castrovilli-Eysseric"|access-date=13 март 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.ansa.it/sito/notizie/sport/calcio/2021/01/12/prandelli-vlahovic-pochi-hanno-bruciato-le-tappe-cosi_5da4d3ca-bc9d-471a-bcc6-ff9817afb9f3.html|title=Prandelli, Vlahovic? Pochi hanno bruciato le tappe così|date=12 јануари 2021|access-date=13 март 2021}}</ref> На 22 декември 2020, тој го постигнал првиот гол по само три минути игра придонесувајќи за убедливиот успех во [[Торино]] против {{Fb team (N) Juventus}} (0-3), што значело прва победа на „виолетовите“ во домот на нивниот голем ривал после 12 години од последниот ваков успех.<ref>{{Cite web|url=https://tuttosport.com/news/calcio/serie-a/juventus/2020/12/22-77570925/la_juve_crolla_in_casa_con_la_fiorentina|title=Juve-Fiorentina 0-3: Pirlo crolla allo Stadium|access-date=13 март 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://sport.sky.it/calcio/serie-a/2020/12/23/fiorentina-vittoria-juventus-2008-giocatori|title=La Fiorentina batte la Juve a Torino come nel 2008: che fine hanno fatto quei giocatori?|date=23 декември 2020|access-date=13 март 2021}}</ref> На 13 март 2021, тој го постигнал својот прв [[хет-трик]] во кариерата (станувајќи петти српски играч кој успеал тоа да го направи во Серија А), во првенствениот натпревар против {{Fb team (N) Benevento}} (1-4).<ref>{{cite web|url=https://www.gazzetta.it/Calcio/Serie-A/Benevento/13-03-2021/benevento-fiorentina-vlahovic-tripletta-show-prandelli-respira-4001451759450.shtml|title=Vlahovic, tripletta da urlo: la Fiorentina respira, il Benevento si sveglia tardi|date=13 март 2021}}</ref><ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.sportmediaset.mediaset.it/calcio/benevento/serie-a-benevento-fiorentina-1-4-vlahovic-fa-respirare-la-viola_29764882-202102k.shtml|title=Serie A: Benevento-Fiorentina 1-4, Vlahovic fa respirare la Viola|access-date=14 март 2021}}</ref> Како сезоната се ближела кон самиот крај така растела формата на Влаховиќ; на 11 април напаѓачот постигнал два гола во поразот на неговата екипа на домашен терен од {{Fb team (N) Atalanta}} (2-3), а на 25 истиот месец повторно бил стрелец против Јувентус реализирајќи пенал со паненка.<ref>{{cite web|url=https://sportski.mk/%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B0-%D0%B3%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B0%D1%82-%D0%B3%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BD/|title=Затоа го сакаат гигантите: Неверојатна „паненка“ на Влаховиќ🎥|date=25 април 2021|access-date=23 јули 2022}}</ref> Во мај, последниот месец од сезоната, Влаховиќ постигнал два гола во ремито 3-3 на гостувањето кај {{Fb team (N) Bologna}} и уште два гола во победата со 2-0 на домашен терен против {{Fb team (N) Lazio}}. Сепак и покрај одличната сезона на србинот кој постигнал 21 гол во првенството,<ref name=":1"/> Фјорентина имала уште една во низа разочарувачки сезони завршувајќи на 13-тото место. По завршувањето на првенството, Влаховиќ ја добил наградата за [[Серија А награди#Најдобар млад фудбалер во Серија А|Најдобар млад фудбалер во Серија А]].<ref>{{Cite web|url=https://www.legaseriea.it/it/sala-stampa/notizie/info/mvp-stagione-2020-2021-dusan-vlahovic-miglior-under-23|title=MVP stagione 2021/2021: Dusan Vlahovic miglior Under-23|access-date=2021-09-12}}</ref>
Неговата добра форма продолжила и во [[ФК Фјорентина 2021-2022|сезоната 2021-2022]], постигнувајќи гол во натпреварот од првото коло на [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|Купот на Италија]] против [[Козенца Калчо|Козенца]] (4-0).<ref>{{Cite web|url=https://corrierefiorentino.corriere.it/firenze/notizie/sport/21_agosto_13/fiorentina-cosenza-4-0-tutto-facile-ma-si-vede-gia-l-intesa-vlahovic-doppietta-gonzalez-53a03796-fc77-11eb-97d1-0a7aff4d18c0.shtml|title=Fiorentina-Cosenza 4-0, è tutto facile ma si vede già l’intesa tra Vlahovic (doppietta) e Gonzalez|author=Michela Lanza|date=13 август 2021|access-date=2022-01-29}}</ref> Својот прв гол во [[Серија А 2021-2022|првенството]] го постигнал на 28 август 2021 против {{Fb team (N) Torino}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.repubblica.it/sport/dirette/calcio/serie-a-2021/diretta-fiorentina-torino-g2228915/|title=Fiorentina - Torino (2-1) Serie A 2021|access-date=2022-01-28}}</ref> На 12 септември, тој постигнал два гола од пенал за Фјорентина во гостинската победа над {{Fb team (N) Atalanta}} (1-2),<ref>{{Cite web|url=https://sport.sky.it/calcio/serie-a/partite/2021/giornata-3/atalanta-fiorentina/video-highlights|title=Atalanta-Fiorentina 1-2. HIGHLIGHTS|author=Sky Sport|access-date=2022-01-28}}</ref> додека, на 30 октомври, тој го постигнал својот втор хет-трик во италијанската најсилна дивизија против {{Fb team (N) Spezia}} (3-0).<ref>{{Cite web|url=https://www.ilmessaggero.it/sport/calcio/fiorentina_spezia_3_0_vlahovic_serie_a-6292931.html|title=Fiorentina-Spezia 3-0, a Italiano basta Vlahovic per battere il suo passato|date=2021-10-31|language=it|access-date=2022-01-28}}</ref> На 20 ноември, тој постигнал два гола во победата со 4-3 на домашен терен над лидерот на табелата {{Fb team (N) Milan}} нанесувајќи им го првиот пораз во првенството.<ref>{{cite web|url=https://www.tuttosport.com/news/calcio/serie-a/2021/11/20-87235225/fiorentina-milan_4-3_doppiette_di_vlahovic_e_ibra_primo_ko_per_pioli|title=Fiorentina - Milan 4-3; doppiette di Vlahovic e Ibra, primo ko per pioli|publisher=tuttosport}}</ref> Под водството на новиот тренер [[Винченцо Италијано]], Влаховиќ играл подобра сезона од претходната постигнувајќи 20 голови само во првиот дел од сеозната во 24 настапи во првенството и купот, што довело до огромен интерес за него од неколку големи европски клубови меѓу кои најзаинтересирани биле {{Fb team (N) Arsenal}} и {{Fb team (N) Juventus}}.<ref>{{cite web|url=https://forzaitalianfootball.com/2021/12/juventus-will-have-to-see-off-arsenal-to-win-race-for-vlahovic/|title=Juventus will have to see off Arsenal to win race for Vlahovic|publisher=forzaitalianfootball.com|date=3 декември 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.espn.com/soccer/soccer-transfers/story/4578654/juventus-beat-arsenal-to-sign-dusan-vlahovic-from-fiorentina|title=Juventus beat Arsenal to sign Dusan Vlahovic from Fiorentina|publisher=ESPN|date=28 јануари 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref>
===Јувентус===
На 28 јануари 2022, на својот 22-ри роденден, Влаховиќ потпишал за {{Fb team (N) Juventus}} за 70 милиони евра (плус 10 милиони евра во бонуси),<ref>{{cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/vlahovic-e-bianconero|title=Vlahovic è bianconero!|date=28 јануари 2022|access-date=28 јануари 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.acffiorentina.com/it/news/tutte/prima-squadra-maschile/2022-01-28/vlahovic-ceduto-alla-juventus|title=Vlahovic ceduto alla Juventus||date=28 јануари 2022|access-date=28 јануари 2022}}</ref> откако го одбрал клубот од [[Торино]] пред Арсенал,<ref>{{cite web|url=https://dailypost.ng/2022/06/13/serie-a-real-reason-i-rejected-arsenal-joined-juventus-dusan-vlahovic/|title=Serie A: Real reason I rejected Arsenal, joined Juventus – Dusan Vlahovic|publisher=Daily Post|date=13 јуни 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref> кои исто така доставиле официјална понуда до Фјорентина и играчот. На 6 февруари, тој постигнал гол на своето деби во црно-белиот дрес, отворајќи го резултатот во првенствениот натпревар на домашен терен против [[ФК Хелас Верона|Верона]] добиен со 2-0;<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/subito-dv7-e-zak-2-0-al-verona|title=Subito DV7 e ZAK! 2-0 al Verona|date=6 февруари 2022|access-date=7 февруари 2022}}</ref> четири дена подоцна, во првиот натпревар од Купот на Италија во дресот на Јувентус, во самата завршница по неговиот удар топката го погодила [[Руан Тресолди]] и завршила во мрежата, автогол кој им донел победа на ''бјанконерите'' од 2-1 над {{Fb team (N) Sassuolo}} и пласман во полуфиналето.<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/dv7-all-ultimo-respiro-juve-in-semifinale|title=DV7 all'ultimo respiro! Juve in semifinale!|date=10 февруари 2022|access-date=12 февруари 2022}}</ref>
==Репрезентативна кариера==
==Статистика==
===Клупска статистика===
''Статистиката е ажурирана на 15 декември 2019''.
{| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;"
|-
! rowspan="2" | Сезона
! rowspan="2" | Клуб
! colspan="3" | Првенство
! colspan="3" | Национален куп
! colspan="3" | Континентален куп
! colspan="3" | Останати купови
! colspan="2" | Вкупно
|-
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Наст
! Гол
|-
|| 2015-2016 || rowspan=2|{{flagsport|SRB}} {{Fb team (N) Partizan}} || [[Суперлига на Србија 2015-2016|СЛ]] || 14 || 1 || [[Фудбалски куп на Србија 2015-2016|КС]] || 4 || 2 || - || - || - || - || - || - || 18 || 3
|-
|| 2016-2017 || [[Суперлига на Србија 2016-2017|СЛ]] || 7 || 0 || [[Фудбалски куп на Србија 2016-2017|КС]] || 1 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2016-2017|ЛЕ]] || 1 || 0 || - || - || - || 9 || 0
|-
!colspan="3"|Вкупно Партизан || 21 || 1 || || 5 || 2 || || 1 || 0 || || - || - || 27 || 3
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2018-2019|2018-2019]] || rowspan=4|{{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Fiorentina}} || [[Серија А 2018-2019|А]] || 10 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2018-2019|КИ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 10 || 0
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2019-2020|2019-2020]] || [[Серија А 2019-2020|А]] || 30 || 6 || [[Фудбалски куп на Италија 2019-2020|КИ]] || 4 || 2 || - || - || - || - || - || - || 34 || 8
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2020-2021|2020-2021]] || [[Серија А 2020-2021|А]] || 37 || 21 || [[Фудбалски куп на Италија 2020-2021|КИ]] || 3 || 0 || - || - || - || - || - || - || 40 || 21
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2021-2022|2021-јан. 2022]] || [[Серија А 2021-2022|А]] || 21 || 17 || [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|КИ]] || 3 || 3 || - || - || - || - || - || - || 24 || 20
|-
! colspan="3" |Вкупно Фјорентина || 98 || 44 || || 10 || 5 || || - || - || || - || - || 108 || 49
|-
|| [[ФК Јувентус сезона 2021-2022|јан.-јун. 2022]] || {{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Juventus}} || [[Серија А 2021-2022|А]] || 0 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|КИ]] || 0 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2021-2022|ЛШ]] || 0 || 0 || [[Суперкуп на Италија 2021|СИ]] || - || - || 0 || 0
|-
! colspan="3" |Вкупно во кариерата || 119 || 45 || || 15 || 7 || || 1 || 0 || || - || - || 135 || 52
|}
==Титули==
===={{flagsport|SRB}} Партизан====
* '''[[Суперлига на Србија]]''' : 1
: 2016–2017
* '''[[Фудбалски куп на Србија|Куп на Србија]]''' : 2
: 2015–2016, 2016-2017
== Наводи ==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
{{Порталкутија
|right=yes
|boxwidth=200px
|marign=0px
|name1=Биографија
|image1=P vip.svg
|name2=Фудбал
|image2=Soccer ball.svg
|name3=Србија
|image3=Flag of Serbia.svg
}}
* [https://us.soccerway.com/players/duan-vlahovi/436316/ Душан Влаховиќ на soccerway]
* [https://www.transfermarkt.com/dusan-vlahovic/profil/spieler/357498 Душан Влаховиќ на transfermakt]
* [https://www.whoscored.com/Players/315369/Show/Dusan-Vlahovic Душан Влаховиќ на whoscored]
* [https://www.espn.com/soccer/player/_/id/235677/dusan-vlahovic Душан Влаховиќ на espn]
{{Состав на ФК Јувентус}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Влаховиќ, Душан}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Српски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Партизан]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Фјорентина]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Јувентус]]
[[Категорија:Фудбалери во Серија А]]
tvrfyqbmt2jnj5vnoqyinsganxjpzi4
4796544
4796542
2022-07-25T12:15:32Z
Carshalton
30527
/* Клупска кариера */
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
| playername = Душан Влаховиќ
| image = [[Податотека:Dusan Vlahovic.jpg|200px]]
| height = {{height|m=1.90}}
| dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|2000|1|28}}
| cityofbirth = {{роден во|Белград|}}
| countryofbirth = [[Србија]]
| nationality = {{flagsport|SRB}} [[Србија]]
| position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]]
| currentclub = {{Fb team Juventus}}
| clubnumber = 9
| youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team OFK Belgrad}}
| youthyears2 = | youthclubs2 = {{Fb team Partizan}}
| years1 = 2016–2018 | caps1 = 21 | goals1 = 1 | clubs1 = {{Fb team Partizan}}
| years2 = 2018–2022 | caps2 = 98 | goals2 = 44 | clubs2 = {{Fb team Fiorentina}}
| years3 = 2022– | caps3 = 14 | goals3 = 7 | clubs3 = {{Fb team Juventus}}
| nationalyears1 = 2015 | nationalcaps1 = 5 | nationalgoals1 = 3 | nationalteam1 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 15 години|Србија 15]]
| nationalyears2 = 2015 | nationalcaps2 = 3 | nationalgoals2 = 1 | nationalteam2 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 16 години|Србија 16]]
| nationalyears3 = 2016-2019 | nationalcaps3 = 11 | nationalgoals3 = 6 | nationalteam3 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 19 години|Србија 19]]
| nationalyears4 = 2019 | nationalcaps4 = 4 | nationalgoals4 = 1 | nationalteam4 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 21 година|Србија 21]]
| nationalyears5 = 2019- | nationalcaps5 = 14 | nationalgoals5 = 7 | nationalteam5 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија|Србија]]
| pcupdate = 6 јануари 2011
| ntupdate = 17 ноември 2010
}}
'''Душан Влаховиќ''' (роден на [[28 јануари]] [[2000]], во [[Белград]]) — [[Срби|српски]] [[фудбалер]], [[Напад (фудбал)|напаѓач]] на [[ФК Јувентус|Јувентус]] и на [[Фудбалска репрезентација на Србија|српската репрезентацијата]].
==Технички карактеристики==
Сметан за еден од најперспективните играчи на неговата генерација,<ref>{{Cite web|url=https://www.espn.com/soccer/blog-espn-fc-united/story/4340555/haalandsanchofodenfati-lead-the-39-best-players-age-21-or-under|title=Haaland, Sancho, Foden, Fati lead the 39 best male players age 21 or under|author=Tor-Kristian Karlsen|date=29 април 2021|access-date=22 февруари 2022|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fourfourtwo.com/features/best-young-players-in-the-world-2022-under-22-haaland-foden-bellingham-greenwood|title=Best young players in the world 2022: 22 players under 22 who will dominate this year|author=Conor Pope|date=14 јануари 2022|access-date=22 февруари 2022|language=en}}</ref> тој е [[Напад (фудбал)|напаѓач]] со моќна фигура, надарен со извонредна техника, кој може да игра и како [[Напад (фудбал)#Прв напаѓач|прв]] и како [[Напад (фудбал)#Втор напаѓач|втор напаѓач]].<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.dazn.com/it-IT/news/serie-a/vlahovic-storia-ruolo-caratteristiche-tecniche/3o9jhn8a6ghy1p156nrxn0k7j|title=Dusan Vlahovic: storia, ruolo e caratteristiche tecniche|access-date=2022-01-28}}</ref> Има моќен и прецизен шут со неговата "левица" што му овозможува да постигнува многу голови во и надвор од шеснаесеттникот, но тој исто така е одличен изведувач на [[Пенал (фудбал)|пенали]] и [[Слободен удар (фудбал)|слободни удари]].<ref name=":2" />
== Клупска кариера ==
===Партизан===
Влаховиќ започнал да игра фудбал во фудбалската школа Алтина од [[Земун]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/upoznajte-novog-ibrahimovica-dusan-vlahovic-partizanova-haubica-iz-zemuna-video/106254|title=Upoznajte novog Ibrahimovića: Dušan Vlahović – Partizanova haubica iz Zemuna! (VIDEO)|website=mozzartsport.com |date=23 мај 2015|accessdate= 5 декември 2019}}</ref> Потоа тој поминал три месеци во [[ОФК Белград]], а одиграл и еден натпревар за јуниорите на [[ФК Црвена Ѕвезда|Црвена ѕвезда]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/ofk-beograd-i-dinamo-u-finalu-turnira-prijateljstva/78940|title=OFK Beograd i Dinamo u finalu Turnira prijateljstva|website=mozzartsport.com |date=20 јуни 2014|accessdate=5 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.zurnal.rs/fudbal/partizan/34482/partizanov-biser-vlahovic-tata-je-odlucio-da-odigram-jednu-utakmicu-za-zvezdu|script-title=sr:Партизанов бисер Влаховић: Тата је одлучио да одиграм једну утакмицу за Звезду|website=[[Sportski žurnal]]|date=21 мај 2016|accessdate=5 декември 2019}}</ref>
Во летото 2014 година дошол во [[ФК Партизан|Партизан]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://web.archive.org/web/20160208094827/https://www.butasport.rs/fudbal/dusan-vlahovic-za-butasport-rs-ponosno-nosim-partizanov-grb-na-srcu/|title=Dušan Vlahović za BUTASPORT.RS: Ponosno nosim Partizanov grb na srcu|website=butasport.rs |date=3 февруари 2016|accessdate= 5 декември 2019}}</ref>
Својот прв професионален договор со Партизан го потпишал во февруари 2015, на само 15 години.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/jedinstven-slucaj-u-istoriji-partizana-dusan-vlahovic-najmladji-profesionalac-u-humskoj-1/97160|title=Jedinstven slučaj u istoriji Partizana: Dušan Vlahović najmlađi profesionalac u Humskoj 1|website=mozzartsport.com|date=14 February 2015|accessdate=21 February 2016}}</ref> На почетокот на 2016 година, Влаховиќ бил приклучен во првиот тим на Партизан под водство на тренерот [[Иван Томиќ]] и го зел дресот со број 9.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://mondo.rs/a874851/Sport/Fudbal/Dusan-Vlahovic-najmladja-devetka-Partizana-Veljko-Birmancevic-prvi-ugovor.html|title=Nova "devetka" Partizana - najmlađa do sada!|website=mondo.rs|date=12 February 2016|accessdate=21 February 2016}}</ref> Своето деби во првиот тим на Партизан го имал на 21 февруари 2016, во првенствениот натпревар против ОФК Белград. Тој се појавил во игра во 70-тата минута на местото на [[Исмаел Беко Фофана|Исмаел Фофана]], и така со 16 години и 24 дена станал најмладиот дебитант во историјата на клубот.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.sportske.net/vest/domaci-fudbal/vlahovic-usao-u-istoriju-partizana-254037.html|title=Vlahović ušao u istoriju Partizana!|website=sportske.net|date=21 February 2016|accessdate=21 February 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/vlahovic-za-istoriju/128430|title=Vlahović za istoriju|website=mozzartsport.com|date=21 февруари 2016|accessdate=21 февруари 2016}}</ref> Во следното коло, Влаховиќ добил шанса да заигра и во [[Вечно дерби (Србија)|вечното дерби]], влегувајќи од клупата во 53-тата минута на местото на [[Валери Божинов]] па така станал најмладиот дебитант во натпреварите од вечното дерби, престигнувајќи го рекордот кој претходно го држел [[Лука Јовиќ]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/nikad-niko-mladji-u-vecitom-derbiju/128950|title=Nikad niko mlađi u večitom derbiju...|website=mozzartsport.com|language=sr|date=27 февруари 2016|accessdate=27 февруари 2016}}</ref> Својот прв гол во дресот на Партизан го постигнал на 2 априла 2016, во првенствената победа на домашен терен над [[ФК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] со што станал најмладиот стрелец на гол во историјата на клубот (со 16 години, два месеци и пет дена).<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/decak-je-postao-muskarac-video/131781|title=Dečak je postao muškarac! (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=2 април 2016|accessdate=2 април 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/135487-135487/|title=Partizan – Radnik 3:2 (0:2)|website=partizan.rs|date=2 април 2016|accessdate=5 декември 2019|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035104/http://www.sr.partizan.rs/135487-135487/|url-status=dead}}</ref> Исто така постигнал гол и во полуфиналето на [[Фудбалски куп на Србија|Купот на Србија]], на гостувањето против [[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] кога Партизан победил со 0-3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/136850-spartak-partizan-3/|title=Spartak – Partizan 0:3 (0:1)|website=partizan.rs|date=20 април 2016|accessdate=22 април 2016|archive-date=2019-04-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20190413122454/http://www.sr.partizan.rs/136850-spartak-partizan-3/|url-status=dead}}</ref> Во финалето на купот против [[ФК Јавор Ивањица|Јавор Ивањица]], во кое Партизан победил со 2-0, Влаховиќ повторно бил стрелец и го освоил својот прв трофеј во кариерата.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/uzivo-ilic-od-prvog-minuta-u-borbi-za-trofej-drazic-sam-u-napadu-javora/135208|title=KRAJ: Partizan - Javor 2:0, Vlahović zagrlio trofej (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=11 мај 2016|accessdate=12 мај 2016}}</ref>
Дебито во европските натпреварувања, Влаховиќ го имал на 21 јули 2016, во реванш натпреварот од 2. коло на квалификациите за [[УЕФА Лига Европа 2016-2017|Лигата на Европа]] против [[ФК Заглебје Лубин|Заглебје]] во Полска.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/143421-partizan-zaglebie-lubin-00|title=Zaglebie Lubin – Partizan 0:0|website=partizan.rs|date=21 July 2016|accessdate=2 August 2016|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035239/http://www.sr.partizan.rs/143421-partizan-zaglebie-lubin-00/|url-status=dead}}</ref> Партизан бил елиминиран по изведување на пенали, па во остатокот од сезоната Влаховиќ играл само во домашните натпреварувања. Во второто коло од [[Суперлига на Србија 2016-2017|српското првенство]], во натпреварот против [[ФК Напредак Крушевац|Напредак]] на гости, Влаховиќ за првпат заиграл за Партизан као стартер.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.zurnal.rs/fudbal/partizan/37570/vlahovic-starter-za-partizan-prvi-put-u-karijeri-u-20-mecu| title= Влаховић стартер за Партизан први пут у каријери у 20. мечу|website=[[Sportski žurnal]]|date=4 август 2016|accessdate=2 септември 2016}}</ref> Вкупно во сезоната 2016-2017 одиграл девет натпревари (без постигнат гол), помагајќи им на црно-белите да ја освојат двојната круна.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.transfermarkt.com/dusan-vlahovic/profil/spieler/357498| title= Dusan Vlahovic |website=transfermarkt.com |accessdate=5 декември 2019}}</ref>
===Фјорентина===
Во јуни 2017 година, италијанската [[ФК Фјорентина|Фјорентина]] официјално објавила дека го купила Влаховиќ од Партизан. Сепак, клубот од [[Фиренца]] навел во соопштението дека Влаховиќ нема да се приклучи веднаш во клубот, туку после 28 јануари 2018 кога ќе наполни 18 години.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/posle-milenkovica-i-dusan-vlahovic-u-firenci/263759| title= Posle Milenkovića i Dušan Vlahović u Firenci! |website=mozzartsport.com|date=23 јуни 2017|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Официјалната промоција во Фјорентина, Влаховиќ ја имал на 22 февруари 2018 година, а право на настап за клубот од 1 јули 2018.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/vlahovic-dobio-broj-18-u-firenci-navijaci-ocekuju-kombinaciju-batistute-i-tonija/287782| title= Vlahović dobio broj 18 u Firenci: Navijači očekuju kombinaciju Batistute i Tonija! |website=mozzartsport.com|date=22 февруари 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref>
Во летото 2018, Влаховиќ и официјално и се приклучил на Фјорентина. Своето деби за ''виола'' го имал на 25 септември 2018, во 6. коло од [[Серија А 2018-2019|Серија А]], кога влегол во игра од клупата за резерви на местото на [[Марко Бенаси]] во 84-тата минута од натпреварот во кој неговиот тим бил поразен со 2-1 на гостувањето кај [[ФК Интер|Интер]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a1134640/Inter-Fiorentina-2-1-debi-prvi-mec-Dusana-Vlahovica.html| title= VAR na strani Intera, Vlahović debitovao na "Meaci" |website=mondo.rs|date=25 септември 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.telegraf.rs/sport/2994328-vlahovic-debitovao-na-meaci-inter-po-navici-pobeda-u-samoj-zavrsnici| title= Vlahović debitovao na "Meaci", Inter po navici - pobeda u završnici! |website=telegraf.rs|date=26 септември 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Така тој станал првиот играч роден во 2000 година или подоцна кој заиграл за Фјорентина во историјата на тосканците.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.calciomercato.com/news/l-esordio-quasi-da-sogno-di-vlahovic-con-la-fiorentina-e-il-prim-22053|title=L'esordio (quasi) da sogno di Vlahovic con la Fiorentina: è il primo '00 viola|date=26 септември 2018|accessdate=7 април 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.canteraviola.com/vlahovic-il-primo-classe-2000-della-fiorentina-un-esordio-alla-mlakar/|title=Vlahovic, il primo classe 2000 della Fiorentina. Un esordio... alla Mlakar|date=2018-09-26|accessdate=2019-04-07}}</ref> Сезоната 2018-2019 ја завршил со вкупно 10 настапи за Фјорентина (сите во Серија А), а во текот на сезоната покрај за првиот тим играл и за примавера тимот на Фјорентина каде имал неколку блескави настапи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kad-igra-sa-vrsnjacima-radi-sta-hoce-vlahovicevih-19-na-19-video/329190|title=Kad igra sa vršnjacima radi šta hoće – Vlahovićevih 19 na 19 (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=6 јуни 2019|accessdate=5 декември 2019|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035623/https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kad-igra-sa-vrsnjacima-radi-sta-hoce-vlahovicevih-19-na-19-video/329190|url-status=dead}}</ref>
На почетокот на [[ФК Фјорентина сезона 2019-2020|сезоната 2019-2020]], Влаховиќ ги постигнал својте први голови (два) во дресот на Фјорентина на 18 август 2019 во победата со 3-1 над [[ФК Монца|Монца]] во [[Фудбалски куп на Италија 2019-2020|Купот на Италија]]. Тој влегол во игра во 74-тата минута при водство на Монца од 1-0 и со два гола во 80-тата и 86-тата минута и асистенција за третиот кој го постигнал [[Федерико Кјеза]] го свртел резултатот и и овозможил на Фјорентина да мине во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kakav-mec-dusana-vlahovica-berluskoni-i-galijani-ce-ga-sanjati-veceras-video/335312| title= Kakav meč Dušana Vlahovića! Berluskoni i Galijani će ga sanjati večeras... (VIDEO) |website=mozzartsport.com|date=18 август 2019|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Својте први голови во [[Серија А]] ги постигнал на 10 ноември 2019 во поразот со 5-2 на гостувањето кај {{Fb team (N) Cagliari}}.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.espreso.rs/sport/fudbal/465293/italija-upoznala-vlahovica-srbin-postigao-prva-2-gola-u-seriji-a-u-teskom-porazu-fiorentine| title= ITALIJA UPOZNALA VLAHOVIĆA: Srbin postigao prva 2 gola u Seriji A u teškom porazu Fiorentine! |website=espreso.rs|date=10 ноември 2019|accessdate=5 декември 2019}}</ref> На 15 декември 2019, Влаховиќ повторно бил стрелец влегувајќи од клупата, постигнувајќи го изедначувачкиот гол за Фјорентина по една соло акција во 92-рата минута од натпреварот против Интер на [[Стадион Артемио Франки|Артемио Франки]] што завршил 1-1.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/golcina-vlahovica-u-92-minutu-ostavila-inter-u-neverici-i-vratila-juve-na-celo-video/345230 | title= Golčina Vlahovića u 92. minutu ostavila Inter u neverici i vratila Juve na čelo! (VIDEO) |website=mozzartsport.com|date=15 декември 2019|accessdate=17 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.telegraf.rs/sport/fudbal/3132490-vlahovic-oteo-interu-pobedu-u-nadoknadi-bivsi-igrac-partizana-bombom-pocepao-mrezu | title= Vlahović oteo Interu pobedu u nadoknadi: Bivši igrač Partizana "bombom" pocepao mrežu |website=telegraf.rs |date=15 декември 2019|accessdate=17 декември 2019}}</ref> Сезоната ја завршил со 6 гола во 30 настапи во првенството.
Во сезоната 2020-2021, Влаховиќ го зел дресот со број девет, и нашол се повеќе простор играјќи како стартер, особено по доаѓањето на [[Чезаре Прандели]] на кормилото на клубот од Фиренца.<ref>{{Cite web|url=https://corrieredellosport.it/news/calcio/serie-a/fiorentina/2021/02/19-79300990/fiorentina_prandelli_vlahovic_crescera_ancora_bene_castrovilli-eysseric_|title=Fiorentina, Prandelli: "Vlahovic crescerà ancora. Bene Castrovilli-Eysseric"|access-date=13 март 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.ansa.it/sito/notizie/sport/calcio/2021/01/12/prandelli-vlahovic-pochi-hanno-bruciato-le-tappe-cosi_5da4d3ca-bc9d-471a-bcc6-ff9817afb9f3.html|title=Prandelli, Vlahovic? Pochi hanno bruciato le tappe così|date=12 јануари 2021|access-date=13 март 2021}}</ref> На 22 декември 2020, тој го постигнал првиот гол по само три минути игра придонесувајќи за убедливиот успех во [[Торино]] против {{Fb team (N) Juventus}} (0-3), што значело прва победа на „виолетовите“ во домот на нивниот голем ривал после 12 години од последниот ваков успех.<ref>{{Cite web|url=https://tuttosport.com/news/calcio/serie-a/juventus/2020/12/22-77570925/la_juve_crolla_in_casa_con_la_fiorentina|title=Juve-Fiorentina 0-3: Pirlo crolla allo Stadium|access-date=13 март 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://sport.sky.it/calcio/serie-a/2020/12/23/fiorentina-vittoria-juventus-2008-giocatori|title=La Fiorentina batte la Juve a Torino come nel 2008: che fine hanno fatto quei giocatori?|date=23 декември 2020|access-date=13 март 2021}}</ref> На 13 март 2021, тој го постигнал својот прв [[хет-трик]] во кариерата (станувајќи петти српски играч кој успеал тоа да го направи во Серија А), во првенствениот натпревар против {{Fb team (N) Benevento}} (1-4).<ref>{{cite web|url=https://www.gazzetta.it/Calcio/Serie-A/Benevento/13-03-2021/benevento-fiorentina-vlahovic-tripletta-show-prandelli-respira-4001451759450.shtml|title=Vlahovic, tripletta da urlo: la Fiorentina respira, il Benevento si sveglia tardi|date=13 март 2021}}</ref><ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.sportmediaset.mediaset.it/calcio/benevento/serie-a-benevento-fiorentina-1-4-vlahovic-fa-respirare-la-viola_29764882-202102k.shtml|title=Serie A: Benevento-Fiorentina 1-4, Vlahovic fa respirare la Viola|access-date=14 март 2021}}</ref> Како сезоната се ближела кон самиот крај така растела формата на Влаховиќ; на 11 април напаѓачот постигнал два гола во поразот на неговата екипа на домашен терен од {{Fb team (N) Atalanta}} (2-3), а на 25 истиот месец повторно бил стрелец против Јувентус реализирајќи пенал со паненка.<ref>{{cite web|url=https://sportski.mk/%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B0-%D0%B3%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B0%D1%82-%D0%B3%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BD/|title=Затоа го сакаат гигантите: Неверојатна „паненка“ на Влаховиќ🎥|date=25 април 2021|access-date=23 јули 2022}}</ref> Во мај, последниот месец од сезоната, Влаховиќ постигнал два гола во ремито 3-3 на гостувањето кај {{Fb team (N) Bologna}} и уште два гола во победата со 2-0 на домашен терен против {{Fb team (N) Lazio}}. Сепак и покрај одличната сезона на србинот кој постигнал 21 гол во првенството,<ref name=":1"/> Фјорентина имала уште една во низа разочарувачки сезони завршувајќи на 13-тото место. По завршувањето на првенството, Влаховиќ ја добил наградата за [[Серија А награди#Најдобар млад фудбалер во Серија А|Најдобар млад фудбалер во Серија А]].<ref>{{Cite web|url=https://www.legaseriea.it/it/sala-stampa/notizie/info/mvp-stagione-2020-2021-dusan-vlahovic-miglior-under-23|title=MVP stagione 2021/2021: Dusan Vlahovic miglior Under-23|access-date=2021-09-12}}</ref>
Неговата добра форма продолжила и во [[ФК Фјорентина 2021-2022|сезоната 2021-2022]], постигнувајќи гол во натпреварот од првото коло на [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|Купот на Италија]] против [[Козенца Калчо|Козенца]] (4-0).<ref>{{Cite web|url=https://corrierefiorentino.corriere.it/firenze/notizie/sport/21_agosto_13/fiorentina-cosenza-4-0-tutto-facile-ma-si-vede-gia-l-intesa-vlahovic-doppietta-gonzalez-53a03796-fc77-11eb-97d1-0a7aff4d18c0.shtml|title=Fiorentina-Cosenza 4-0, è tutto facile ma si vede già l’intesa tra Vlahovic (doppietta) e Gonzalez|author=Michela Lanza|date=13 август 2021|access-date=2022-01-29}}</ref> Својот прв гол во [[Серија А 2021-2022|првенството]] го постигнал на 28 август 2021 против {{Fb team (N) Torino}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.repubblica.it/sport/dirette/calcio/serie-a-2021/diretta-fiorentina-torino-g2228915/|title=Fiorentina - Torino (2-1) Serie A 2021|access-date=2022-01-28}}</ref> На 12 септември, тој постигнал два гола од пенал за Фјорентина во гостинската победа над {{Fb team (N) Atalanta}} (1-2),<ref>{{Cite web|url=https://sport.sky.it/calcio/serie-a/partite/2021/giornata-3/atalanta-fiorentina/video-highlights|title=Atalanta-Fiorentina 1-2. HIGHLIGHTS|author=Sky Sport|access-date=2022-01-28}}</ref> додека, на 30 октомври, тој го постигнал својот втор хет-трик во италијанската најсилна дивизија против {{Fb team (N) Spezia}} (3-0).<ref>{{Cite web|url=https://www.ilmessaggero.it/sport/calcio/fiorentina_spezia_3_0_vlahovic_serie_a-6292931.html|title=Fiorentina-Spezia 3-0, a Italiano basta Vlahovic per battere il suo passato|date=2021-10-31|language=it|access-date=2022-01-28}}</ref> На 20 ноември, тој постигнал два гола во победата со 4-3 на домашен терен над лидерот на табелата {{Fb team (N) Milan}} нанесувајќи им го првиот пораз во првенството.<ref>{{cite web|url=https://www.tuttosport.com/news/calcio/serie-a/2021/11/20-87235225/fiorentina-milan_4-3_doppiette_di_vlahovic_e_ibra_primo_ko_per_pioli|title=Fiorentina - Milan 4-3; doppiette di Vlahovic e Ibra, primo ko per pioli|publisher=tuttosport}}</ref> Под водството на новиот тренер [[Винченцо Италијано]], Влаховиќ играл подобра сезона од претходната постигнувајќи 20 голови само во првиот дел од сеозната во 24 настапи во првенството и купот, што довело до огромен интерес за него од неколку големи европски клубови меѓу кои најзаинтересирани биле {{Fb team (N) Arsenal}} и {{Fb team (N) Juventus}}.<ref>{{cite web|url=https://forzaitalianfootball.com/2021/12/juventus-will-have-to-see-off-arsenal-to-win-race-for-vlahovic/|title=Juventus will have to see off Arsenal to win race for Vlahovic|publisher=forzaitalianfootball.com|date=3 декември 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.espn.com/soccer/soccer-transfers/story/4578654/juventus-beat-arsenal-to-sign-dusan-vlahovic-from-fiorentina|title=Juventus beat Arsenal to sign Dusan Vlahovic from Fiorentina|publisher=ESPN|date=28 јануари 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref>
===Јувентус===
На 28 јануари 2022, на својот 22-ри роденден, Влаховиќ потпишал за {{Fb team (N) Juventus}} за 70 милиони евра (плус 10 милиони евра во бонуси),<ref>{{cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/vlahovic-e-bianconero|title=Vlahovic è bianconero!|date=28 јануари 2022|access-date=28 јануари 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.acffiorentina.com/it/news/tutte/prima-squadra-maschile/2022-01-28/vlahovic-ceduto-alla-juventus|title=Vlahovic ceduto alla Juventus||date=28 јануари 2022|access-date=28 јануари 2022}}</ref> откако го одбрал клубот од [[Торино]] пред Арсенал,<ref>{{cite web|url=https://dailypost.ng/2022/06/13/serie-a-real-reason-i-rejected-arsenal-joined-juventus-dusan-vlahovic/|title=Serie A: Real reason I rejected Arsenal, joined Juventus – Dusan Vlahovic|publisher=Daily Post|date=13 јуни 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref> кои исто така доставиле официјална понуда до Фјорентина и играчот. На 6 февруари, тој постигнал гол на своето деби во црно-белиот дрес, отворајќи го резултатот во првенствениот натпревар на домашен терен против [[ФК Хелас Верона|Верона]] добиен со 2-0;<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/subito-dv7-e-zak-2-0-al-verona|title=Subito DV7 e ZAK! 2-0 al Verona|date=6 февруари 2022|access-date=7 февруари 2022}}</ref> четири дена подоцна, во првиот натпревар од Купот на Италија во дресот на Јувентус, во самата завршница по неговиот удар топката го погодила [[Руан Тресолди]] и завршила во мрежата, автогол кој им донел победа на ''бјанконерите'' од 2-1 над {{Fb team (N) Sassuolo}} и пласман во полуфиналето.<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/dv7-all-ultimo-respiro-juve-in-semifinale|title=DV7 all'ultimo respiro! Juve in semifinale!|date=10 февруари 2022|access-date=12 февруари 2022}}</ref>
==Репрезентативна кариера==
==Статистика==
===Клупска статистика===
''Статистиката е ажурирана на 15 декември 2019''.
{| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;"
|-
! rowspan="2" | Сезона
! rowspan="2" | Клуб
! colspan="3" | Првенство
! colspan="3" | Национален куп
! colspan="3" | Континентален куп
! colspan="3" | Останати купови
! colspan="2" | Вкупно
|-
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Наст
! Гол
|-
|| 2015-2016 || rowspan=2|{{flagsport|SRB}} {{Fb team (N) Partizan}} || [[Суперлига на Србија 2015-2016|СЛ]] || 14 || 1 || [[Фудбалски куп на Србија 2015-2016|КС]] || 4 || 2 || - || - || - || - || - || - || 18 || 3
|-
|| 2016-2017 || [[Суперлига на Србија 2016-2017|СЛ]] || 7 || 0 || [[Фудбалски куп на Србија 2016-2017|КС]] || 1 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2016-2017|ЛЕ]] || 1 || 0 || - || - || - || 9 || 0
|-
!colspan="3"|Вкупно Партизан || 21 || 1 || || 5 || 2 || || 1 || 0 || || - || - || 27 || 3
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2018-2019|2018-2019]] || rowspan=4|{{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Fiorentina}} || [[Серија А 2018-2019|А]] || 10 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2018-2019|КИ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 10 || 0
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2019-2020|2019-2020]] || [[Серија А 2019-2020|А]] || 30 || 6 || [[Фудбалски куп на Италија 2019-2020|КИ]] || 4 || 2 || - || - || - || - || - || - || 34 || 8
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2020-2021|2020-2021]] || [[Серија А 2020-2021|А]] || 37 || 21 || [[Фудбалски куп на Италија 2020-2021|КИ]] || 3 || 0 || - || - || - || - || - || - || 40 || 21
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2021-2022|2021-јан. 2022]] || [[Серија А 2021-2022|А]] || 21 || 17 || [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|КИ]] || 3 || 3 || - || - || - || - || - || - || 24 || 20
|-
! colspan="3" |Вкупно Фјорентина || 98 || 44 || || 10 || 5 || || - || - || || - || - || 108 || 49
|-
|| [[ФК Јувентус сезона 2021-2022|јан.-јун. 2022]] || {{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Juventus}} || [[Серија А 2021-2022|А]] || 0 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|КИ]] || 0 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2021-2022|ЛШ]] || 0 || 0 || [[Суперкуп на Италија 2021|СИ]] || - || - || 0 || 0
|-
! colspan="3" |Вкупно во кариерата || 119 || 45 || || 15 || 7 || || 1 || 0 || || - || - || 135 || 52
|}
==Титули==
===={{flagsport|SRB}} Партизан====
* '''[[Суперлига на Србија]]''' : 1
: 2016–2017
* '''[[Фудбалски куп на Србија|Куп на Србија]]''' : 2
: 2015–2016, 2016-2017
== Наводи ==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
{{Порталкутија
|right=yes
|boxwidth=200px
|marign=0px
|name1=Биографија
|image1=P vip.svg
|name2=Фудбал
|image2=Soccer ball.svg
|name3=Србија
|image3=Flag of Serbia.svg
}}
* [https://us.soccerway.com/players/duan-vlahovi/436316/ Душан Влаховиќ на soccerway]
* [https://www.transfermarkt.com/dusan-vlahovic/profil/spieler/357498 Душан Влаховиќ на transfermakt]
* [https://www.whoscored.com/Players/315369/Show/Dusan-Vlahovic Душан Влаховиќ на whoscored]
* [https://www.espn.com/soccer/player/_/id/235677/dusan-vlahovic Душан Влаховиќ на espn]
{{Состав на ФК Јувентус}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Влаховиќ, Душан}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Српски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Партизан]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Фјорентина]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Јувентус]]
[[Категорија:Фудбалери во Серија А]]
qyb2k11jxy0pjwnm5vtczm4rqj54hi5
Господ постои, името ѝ е Петрунија
0
1241355
4796754
4737887
2022-07-25T22:52:32Z
188.117.212.92
/* Улоги */
wikitext
text/x-wiki
{{Italic title}}
{{Инфокутија за филм
| name = Господ постои, името ѝ е Петрунија
| image =
| image_size = 220п
| caption =
| director = [[Теона Стругар Митевска]]
| producer =
| writer = [[Теона Стругар Митевска]], [[Елма Татарагиќ]]
| narrator =
| starring = [[Зорица Нушева]]<br />[[Лабина Митевска]]<br />[[Стефан Вујисиќ]]<br>[[Петар Мирчевски]]<br>[[Владимир Тулиев]]
| genre = драма
| music =
| cinematography =
| editing =
| scenography =
| distributor =
| released = [[2019]]
| runtime = 100 мин.
| country = {{МКД}}
| language = [[Македонски јазик|македонски]]
| budget =
| gross =
| preceded_by =
| followed_by =
| website =
| amg_id =
| imdb_id = 8054608
| MIFC =
}}
'''Господ постои, името ѝ е Петрунија''' — македонски филм од 2019 година, работен по вистинит настан што се случил на [[Водици]] во Штип во 2014 година.
Режисер на филмот е искусната и легендарна [[Теона Стругар Митевска]], која се јавува како косценарист заедно со [[Елма Татарагиќ]].
Овој филм е првиот македонски филм кој влегол во официјална конкуренција на [[Берлински филмски фестивал]] и во борба за Златна мечка, а освен тоа има учество на неколку други и значајни меѓународни филмски фестивали. Најголемата награда која ја има добиено е ЛУКС наградата на [[Европски парламент]].
Филмот трае 100 минути и е во македонско, хрватско, француско, белгиска копродукција.
== Содржина ==
Петрунија е 32-годишна девојка која сè уште живее со своите родители и не е вработена.
Одејќи на интервју за работа за време на [[Водици]] ќе се вмеша во група мажи кои ќе скокаат по крстот и ќе го фати по што ќе настане голема збрка.
== Улоги ==
{| class="wikitable"
|+
!Глумец
!Улога
|-
|[[Зорица Нушева]]
|Петрунија
|-
|[[Лабина Митевска]]
|Славица
|-
|[[Стефан Вујисиќ]]
|Дарко
|-
|[[Суад Беговски]]
|Попот
|-
|[[Симеон Мони Дамевски]]
|Милан
|-
|[[Петар Мирчевски]]
|Стојан
|-
|[[Страшо Милошевски]]
|Офицер
|-
|[[Владимир Тулиев]]
|Шанкер Стефан
|}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb title|id=8054608|title=Господ постои, името ѝ е Петрунија}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Македонски филмови]]
[[Категорија:Филмови на Теона Стругар Митевска]]
[[Категорија:Филмови со Зорица Нушева]]
[[Категорија:Филмови со Лабина Митевска]]
[[Категорија:Филмови со Стефан Вујисиќ]]
[[Категорија:Филмови со Петар Мирчевски]]
olxw7houomabn1ry1pu83vd3tg20juk
4796756
4796754
2022-07-25T23:18:11Z
Kiril Simeonovski
3243
Отповикани уредувањата на [[Special:Contributions/188.117.212.92|188.117.212.92]] ([[User talk:188.117.212.92|разговор]]), враќајќи на последната преработка на [[User:Bjankuloski06|Bjankuloski06]]
wikitext
text/x-wiki
{{Italic title}}
{{Инфокутија за филм
| name = Господ постои, името ѝ е Петрунија
| image =
| image_size = 220п
| caption =
| director = [[Теона Стругар Митевска]]
| producer =
| writer = [[Теона Стругар Митевска]], [[Елма Татарагиќ]]
| narrator =
| starring = [[Зорица Нушева]]<br />[[Лабина Митевска]]<br />[[Стефан Вујисиќ]]
| genre = драма
| music =
| cinematography =
| editing =
| scenography =
| distributor =
| released = [[2019]]
| runtime = 100 мин.
| country = {{МКД}}
| language = [[Македонски јазик|македонски]]
| budget =
| gross =
| preceded_by =
| followed_by =
| website =
| amg_id =
| imdb_id = 8054608
| MIFC =
}}
'''Господ постои, името ѝ е Петрунија''' — македонски филм од 2019 година, работен по вистинит настан што се случил на [[Водици]] во Штип во 2014 година.
Режисер на филмот е искусната и легендарна [[Теона Стругар Митевска]], која се јавува како косценарист заедно со [[Елма Татарагиќ]].
Овој филм е првиот македонски филм кој влегол во официјална конкуренција на [[Берлински филмски фестивал]] и во борба за Златна мечка, а освен тоа има учество на неколку други и значајни меѓународни филмски фестивали. Најголемата награда која ја има добиено е ЛУКС наградата на [[Европски парламент]].
Филмот трае 100 минути и е во македонско, хрватско, француско, белгиска копродукција.
== Содржина ==
Петрунија е 32-годишна девојка која сè уште живее со своите родители и не е вработена.
Одејќи на интервју за работа за време на [[Водици]] ќе се вмеша во група мажи кои ќе скокаат по крстот и ќе го фати по што ќе настане голема збрка.
== Улоги ==
{| class="wikitable"
|+
!Глумец
!Улога
|-
|[[Зорица Нушева]]
|Петрунија
|-
|[[Лабина Митевска]]
|Славица
|-
|[[Стефан Вујисиќ]]
|Дарко
|-
|[[Суад Беговски]]
|Попот
|-
|[[Симеон Дамевски|Мони Дамевски]]
|Милан
|-
|[[Петар Мирчевски]]
|Стојан
|}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb title|id=8054608|title=Господ постои, името ѝ е Петрунија}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Македонски филмови]]
[[Категорија:Филмови на Теона Стругар Митевска]]
[[Категорија:Филмови со Зорица Нушева]]
[[Категорија:Филмови со Лабина Митевска]]
[[Категорија:Филмови со Стефан Вујисиќ]]
[[Категорија:Филмови со Петар Мирчевски]]
ihfiu211y913xwlltmefh7nloc1ppvr
4796757
4796756
2022-07-25T23:18:32Z
Kiril Simeonovski
3243
Отповикани уредувањата на [[Special:Contributions/Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] ([[User talk:Kiril Simeonovski|разговор]]), враќајќи на последната преработка на [[User:188.117.212.92|188.117.212.92]]
wikitext
text/x-wiki
{{Italic title}}
{{Инфокутија за филм
| name = Господ постои, името ѝ е Петрунија
| image =
| image_size = 220п
| caption =
| director = [[Теона Стругар Митевска]]
| producer =
| writer = [[Теона Стругар Митевска]], [[Елма Татарагиќ]]
| narrator =
| starring = [[Зорица Нушева]]<br />[[Лабина Митевска]]<br />[[Стефан Вујисиќ]]<br>[[Петар Мирчевски]]<br>[[Владимир Тулиев]]
| genre = драма
| music =
| cinematography =
| editing =
| scenography =
| distributor =
| released = [[2019]]
| runtime = 100 мин.
| country = {{МКД}}
| language = [[Македонски јазик|македонски]]
| budget =
| gross =
| preceded_by =
| followed_by =
| website =
| amg_id =
| imdb_id = 8054608
| MIFC =
}}
'''Господ постои, името ѝ е Петрунија''' — македонски филм од 2019 година, работен по вистинит настан што се случил на [[Водици]] во Штип во 2014 година.
Режисер на филмот е искусната и легендарна [[Теона Стругар Митевска]], која се јавува како косценарист заедно со [[Елма Татарагиќ]].
Овој филм е првиот македонски филм кој влегол во официјална конкуренција на [[Берлински филмски фестивал]] и во борба за Златна мечка, а освен тоа има учество на неколку други и значајни меѓународни филмски фестивали. Најголемата награда која ја има добиено е ЛУКС наградата на [[Европски парламент]].
Филмот трае 100 минути и е во македонско, хрватско, француско, белгиска копродукција.
== Содржина ==
Петрунија е 32-годишна девојка која сè уште живее со своите родители и не е вработена.
Одејќи на интервју за работа за време на [[Водици]] ќе се вмеша во група мажи кои ќе скокаат по крстот и ќе го фати по што ќе настане голема збрка.
== Улоги ==
{| class="wikitable"
|+
!Глумец
!Улога
|-
|[[Зорица Нушева]]
|Петрунија
|-
|[[Лабина Митевска]]
|Славица
|-
|[[Стефан Вујисиќ]]
|Дарко
|-
|[[Суад Беговски]]
|Попот
|-
|[[Симеон Мони Дамевски]]
|Милан
|-
|[[Петар Мирчевски]]
|Стојан
|-
|[[Страшо Милошевски]]
|Офицер
|-
|[[Владимир Тулиев]]
|Шанкер Стефан
|}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb title|id=8054608|title=Господ постои, името ѝ е Петрунија}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Македонски филмови]]
[[Категорија:Филмови на Теона Стругар Митевска]]
[[Категорија:Филмови со Зорица Нушева]]
[[Категорија:Филмови со Лабина Митевска]]
[[Категорија:Филмови со Стефан Вујисиќ]]
[[Категорија:Филмови со Петар Мирчевски]]
olxw7houomabn1ry1pu83vd3tg20juk
Потполни странци (филм од 2016)
0
1241599
4796639
3949223
2022-07-25T18:46:00Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Perfetti-sconosciuti.png|мини|логото на филмот]]
'''Потполни странци''' ([[италијански]]: ''Perfetti sconosciuti'') - италијански [[филм]] од 2016 година, во [[режија]] на [[Паоло Џеновезе]] (Paolo Genovese) кој е и автор на [[сценарио]]то, заедно со Филипо Болоња (Filippo Bologna), Паоло Костеља (Paolo Costella), Паола Мамини (Paola Mammini) и Роландо Равело (Rolando Ravello). Главните улоги ги играат: Џузепе Батистон (Giuseppe Battiston), Ана Фољета (Anna Foglietta), Марко Џалини (Marco Giallini), Едоардо Лео (Edoardo Leo), Валерио Мастандреа (Valerio Mastandrea), Алба Рорвахер (Alba Rohrwacher) и Касја Смутњак (Kasia Smutniak).
==Синопсис==
Седум долгогодишни пријатели се собираат на вечера. Разговарајќи за [[развод]]от на нивниот познаник, предизвикан од една [[телефон]]ска порака, една од присутните жени предлага да играат необична игра во која сите присутни ќе ги стават [[Мобилни телефони|мобилните телефони]] на масата и јавно ќе одговорат на секој повик и ќе ја покажат секоја примена порака. Меѓутоа, со текот на времето, пристигнатите повици и пораки почнуваат да ги откриваат тајните на присутните, особено за нивните вонбрачни љубовни авантури. Притоа, еден од нив се обидува да го заштити својот пријател така што прифаќа да биде разоткриен како [[Хомосексуалец|хомосексуалец]]. На крајот, вистинскиот хомосексуалец го соопштува својот идентитет на изненадување на неговата сопруга, а еден од неговите пријатели не сака да ја прифати неговата [[сексуална ориентација]].<ref>[https://raspored.hrt.hr/?raspored=1&mreza=4&datum=2020-04-25 HRT, Potpuni stranci, talijanski film (пристапено на 26.4.2020)]</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Филмски комедии]]
[[Категорија:Филмови на Паоло Џеновезе]]
[[Категорија:Филмови со Џузепе Батистон]]
[[Категорија:Филмови со Ана Фољета]]
[[Категорија:Филмови со Алба Рорвахер]]
[[Категорија:Филмови со Касја Смутњак]]
[[Категорија:Филмови со Едоардо Лео]]
[[Категорија:Филмови со Валерио Мастандреа]]
[[Категорија:Филмови со Марко Џалини]]
[[Категорија:Филмови на италијански јазик]]
[[Категорија:Филмови од 2016 година]]
[[Категорија:Италијански филмови]]
dmgb6g267yecuxt9ydz6wu96373f16e
Лабораторија
0
1241869
4796624
4625279
2022-07-25T18:01:41Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:CICB's Laboratory.jpg|мини|Лабораторијата Дипломиран институт за биологија на рак на Медицинскиот универзитет во Кина]]
'''Лабораторија''' — место што овозможува контролирани услови за [[Наука|научни]] и [[Технологија|технолошки]] [[Научен метод|истражувања]], [[Опит|опити]] и [[Мерење|мерења]]. Лабораториски услуги може да бидат понудени во многу ситуации: [[Медицина|медицински]] испитувања, регионални и национални центри за [[Стандард|стандардизација]] итн.
==Лабораторијата како мотив во уметноста и во популарната култура==
* „Вселенска лабораторија“ (''Spacelab'') - песна на германската група „[[Крафтверк]]“ (''Kraftwerk'') од 1978 година.<ref>[https://www.discogs.com/Kraftwerk-The-ManMachine/master/4010 DISCOGS, Kraftwerk – Die Mensch·Maschine (пристапено на 28.12.2020)]</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Лаборатории]]
[[Категорија:Опити]]
1r3f9gkfa1ey6rx9knjr5zmayznnpcq
Јонас Вингегор
0
1244092
4796648
4590283
2022-07-25T19:12:22Z
Jonnmann
38941
New image.
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за велосипедист
| name = Јонас Вингегор
| image = Jonas Vingegaard - 2022.jpg
| caption = Јонас Вингегор 2022.
| fullname = Јонас Вингегор Расмусен
| nickname =
| birth_date = {{bda|1996|12|10|df=y}}
| birth_place = [[Хилерслев]], {{ДАН}}
| height =
| weight =
| currentteam = {{ct|TLJ}}
| discipline = друмски велосипедизам
| role = возач
| ridertype =
| amateuryears = 2015–2016
| amateurteams = Одер СК
| proyears = 2016–2018<br/>2019-
| proteams = {{ct|TCQ|2016}}<br/>{{ct|TLJ|2019}}
| majorwins =
| medaltemplates =
| show-medals =
| updated = 9 септември 2020
}}
'''Јонас Вингегор Расмусен''' ({{lang-da|Jonas Vingegaard Rasmussen}}; р. {{роден|10|декември|1996}} во {{роден во|Хилерслев}}) — [[Данска|дански]] професионален [[друмски велосипедист]], кој вози за [[Светска турнеја на UCI|UCI World Tour]] екипата {{ct|TLJ}}.<ref>{{наведени вести|url= https://www.bianchi.com/team-jumbo-visma-2020-roster-presented-in-amsterdam/|title=Team Jumbo-Visma 2020 roster presented in Amsterdam|work=[[Бјанки]] |publisher=F.I.V. Edoardo Bianchi S.p.A.|date=20 декември 2019|accessdate=2 јануари 2020}}</ref>
== Достигнувања ==
{{palmares start}}
;2016
: 2. Краен пласман [[Трка околу Кина]] I
;2017
: 2. [[ГП Виборг]]
: 4. Краен пласман [[Тур ди Лоар ет Шер]]
::1. [[Податотека:Jersey white.svg|20п]] Пласман за млад возач
: 5. [[Сундволден ГП]]
: 7. [[Рингерике ГП]]
;2018
: 1. Пролог [[Џиро дела Вале д’Аоста]]
: 1. Етапа 4 ([[Екипен хронометар|ТТТ]]) [[Тур де Л’Авенир]]
: 4. [[Сундволден ГП]]
: 5. Краен пласман [[Тур ди Лоар ет Шер]]
::1. [[Податотека:Jersey white.svg|20п]] Пласман за млад возач
: 5. Краен пласман Гран при Присниц Спа
: 5. [[Рингерике ГП]]
: 9. Краен пласман [[Триптих на планините и замоците]]
;2019
: 1. Етапа 6 [[Трка околу Полска 2019|Трка околу Полска]]
: 2. Краен пласман [[Трка околу Данска]]
: 9. Краен пласман [[Трка околу Германија]]
;2020
: 8. Краен пласман [[Трка околу Полска 2020|Трка околу Полска]]
{{palmares end}}
== Наводи ==
{{наводи|2}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Jonas Vingegaard}}
* {{cycling archives}}
* {{CQ ranking}}
* {{ProCyclingStats}}
{{Возачи во Џамбо-Висма}}
{{Данска-велосипедист-никулец}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Вингегор, Јонас}}
[[Категорија:Родени во 1996 година]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Дански велосипедисти]]
flqpn6int59powz8kr9c4son91eghhs
Курба Вела
0
1247104
4796783
4643564
2022-07-26T01:14:49Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Остров|name=Курба Вела|elevation_m=117|ethnic_groups=|density_km2=|population_as_of=|population=0|country_largest_city=|country_admin_divisions=|country_admin_divisions_title=|country=Хрватска|highest_mount=Јужна Глава|image_name=File:Croatia - Kurba Vela and Oključ.png|area_km2=1.74|archipelago=[[Корнати]]|coordinates={{coord|43|42|1|N|15|29|22|E|region:HR_type:isle|display=title,inline}}|location=[[Јадранско Море]]|nickname=|native_name_link=Хрватски јазик|native_name=|image_size=|image_caption=|additional_info=}}
'''Курба Вела''' е ненаселен [[Хрватска|хрватски]] остров во [[Јадранско Море|Јадранското Море]] кој се наоѓа југоисточно од [[ Корнат |Корнат]]. Неговата површина е 1,74 км<sup>2</sup>.<ref name="Duplancic-Cala-Ujevic">
{{Наведено списание|last=Duplančić Leder|first=Tea|last2=Ujević|first2=Tin|last3=Čala|first3=Mendi|date=јуни 2004|title=Coastline lengths and areas of islands in the Croatian part of the Adriatic Sea determined from the topographic maps at the scale of 1 : 25 000|url=https://hrcak.srce.hr/9636|format=PDF|journal=Geoadria|location=[[Задар]]|volume=9|issue=1|pages=5–32|doi=10.15291/geoadria.127|access-date=18 јули 2020|doi-access=free}}</ref>
== Наводи ==
{{Наводи|1}}
{{Острови во Хрватска}}
[[Категорија:Острови во Хрватска]]
[[Категорија:Острови во Јадранското Море]]
[[Категорија:Координати на Википодатоците]]
cg9n8xn3kaf2p1p4s3eb4fukklqxwbh
Баудолино
0
1247498
4796642
4295993
2022-07-25T18:52:08Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Walls of Constantinople.JPG|мини|Обновен дел од ѕидините на Константинопол]]
{{Italic title}}
{{Infobox book <!-- See Wikipedia:WikiProject_Novels or Wikipedia:WikiProject_Books -->
| name = Баудолино
| title_orig = Baudolino
| translator =
| image =
| caption = Корица на првото издание на италијански
| author = [[Умберто Еко]]
| cover_artist =
| country = [[Италија]]
| language = [[италијански јазик|италијански]]
| series =
| genre = [[Историски роман]], [[speculative fiction]]
| publisher = [[Бомпјани]] (Италија)<br>[[Секер и Варбург]] (ОК)<br>[[Харкур]] (САД) <br>Арс ЛИБРИС (Македонија)
| pub_date = 2000
| macedonian_pub_date = 2017
| media_type = печатен (мек повез)
| pages = 616 (издание на Арс ЛИБРИС)
| isbn = 978-608-247-791-6
| isbn_note = (издание на Арс ЛИБРИС)
| dewey=
| congress=
| oclc=
| preceded_by =
| followed_by =
}}
'''Баудолино''' ({{lang-it|Baudolino}}) – роман на италијанскиот писател [[Умберто Еко]] оригинално објавен во 2000 година. Во романто Еко го опишал главниот јунак Баудолино, кој раскажуа за своите авантури во [[среден век|средниот век]] во христијанска [[Европа]], како и малку познатиот митологиски свет опишан во средновековната книжевност.<ref name="panorama">{{нмс|url=http://rcslibri.corriere.it/bompiani/_minisiti/eco/html/framesets/c_lib.htm|title=Intervista all'Autore|last=Barbolini|first=Roberto|date=20 ноември 2012|data=|editor=Panorama|access-date=10 јули 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304080815/http://rcslibri.corriere.it/bompiani/_minisiti/eco/html/framesets/c_lib.htm|archive-date=4 март 2016|url-status=dead}}</ref> Како и во претходните романи, Еко го искористил своето познавање на средновековната книжевноста за да напише епска приказна полна со комични ситуации, истовремено опишувајќи важни прашања на тоа време.
Романот бил објавен на македонски јазик во 2017 година во издание на Арс ЛИБРИС.<ref>[https://literatura.mk/BookDetails.aspx?Pr=13043 Баудолино] на семрежното место на literature.mk</ref>
== Синопсис ==
{{Разоткривање}}
Во 1204 година Баудолино пристигнува во [[Цариград]] точно кога поборниците на [[Четврта крстоносна војана|Четвртата крстоносна војна]] се обидуваат да го соборат византискиот цар. Во тој хаос кој на крајот ќе придонесе за пропаѓање на градот, Баудолино го среќава Никетас Конијатос, историчар на кралскиот двор и му го спасува животот во [[Аја Софија]], додека крстоносците ја пљачкале. Никетас бил воодушевен со јазичката надареност на Баудолино, бидејќи овој не само што добро зборувал грчки, туку и сите јазици за кои Никетас чул, па се чудел кој бил Баудолино.
Приказната почнува во 1155 година кога Баудолино како тринаесетгодишник го усвојува римско-германскиот цар [[Фридрих I Барбароса]]. На дворот, но и на бојното поле, Баудолино бил подучуван на латинскиот јазик и на сè што било поврзано со борбата за превласт во северна Италија. Подоцна бил испратен во Париз да стане учена личност.
Во [[Париз]] сретнува интересни луѓе кои влијаат врз него и заради кои добива желба за патувања и авантури. Почнува да сањари за патување во мистичната држава „На свештеникот Иван“ за која начул во Париз.
Баудолино го пронаоѓа [[Свет грал|Светиот грал]] иго уверава царот Барбароса да го препушти "На свештеникот Иван". Царот тогаш ја започнува [[Трета крстоносна војна|Третата крстоносна војна]], но погинува под сомнителни околности. Историјата кажува дека Барбароса се удавил во [[Мала Азија]], но Еко одлучил да уфрли уште поединости во оваа приказна. Откако Баудолино останал сам, на своја рака одлучил да го продолжи патувањето.
Иако во почетокот романот изгледа доста реалистичен, подоцна читателот станува изненаден со описите на шумата во [[Абхазија]] која не пропушта сончева светлина, митски битија како [[еднорог]], описите на [[евнух|евнуси]] и човечки битија налик на животни опишани во средновековната книжевност.
[[Сан Баудолино]] е заштитник на италијанскиот град [[Алесандрија]], во кој е роден Умберто Еко, како и останатите ликови од романот. На Сан Баудолино во 1189 година му била посветена една црква во градот. Во црквата се наоѓа кип на селанецот Аулариј кој го спасил градот за време на опсадата на градот од страна на Барбароса.
== Наводи ==
{{reflist}}
== Надворешни врски ==
{{портал|Книжевност}}
* [https://web.archive.org/web/20060906080208/http://www.themodernword.com/eco/eco_repubblica_00_baud.html An interview with Umberto Eco for ''La Repubblica'', September 11, 2000] {{ен}}
* [https://web.archive.org/web/20160927091813/https://www.bookbrowse.com/excerpts/index.cfm?book_number=1137&page_number=1 An excerpt from the book] {{ен}}
* [https://web.archive.org/web/20160420061350/http://eco.ids-mannheim.de/wiki/Baudolino_(English) Umberto Eco Wiki: Baudolino] - wiki annotations of Baudolino
{{Умберто Еко}}
[[Категорија:Историски романи]]
[[Категорија:Италијански романи]]
[[Категорија:Умберто Еко]]
[[Категорија:Романи 2000]]
pb8yr70lj8n9v9mok9deqai1wq9be9z
Младен Крстевски
0
1248668
4796583
4787191
2022-07-25T14:52:27Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Младен Крстевски
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|25|август|1953}}
| роден-место = {{роден во|Кратово}}, [[СФРЈ]]
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогите во: <br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]]<br>[[Викенд на мртовци]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Болка на душата]]<br>[[Среќна нова '49]]<br>[[На Балканот не се пие чај]]<br>[[Заборавени]]<br>[[Пред дождот]]<br>[[Ругање со Христос]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Младен Крстевски''' (роден на {{роден на|25|август|1953}} година во {{роден во|Кратово}}) — македонски филмски и театарски глумец и режисер.<ref name="МакЕнц">{{МакЕнц|764|Крстевски|I}}</ref>
==Животопис==
Младен Крстевски дипломирал на отсекот за драмски глумци на Високата музичка школа во Скопје (1978). Во периодот 1978-1979 година бил член на [[Народен театар - Штип|Народниот театар]] во [[Штип]]. Од крајот на [[1981]] година работел во [[Народен театар „Јордан Хаџи Константинов – Џинот“|Народниот театар „Јордан Хаџи Константинов-Џинот”]] во [[Велес]], каде што бил и директор (2002–2006) и (2017-2020). Снимил неколку филмови во сопствена продукција.
Наградуван е на Театарските игри „Војдан Чернодрински“ во Прилеп во 1979 и 1990 година. Градот Велес му ја доделил својата „Ноемвриска награда“<ref>{{нмс| title= Крстевски Младен | url= http://www.maccinema.com/Person.aspx?p=162| work=| publisher= http://www.maccinema.com| date= | accessdate=2020-08-16}}</ref> .
==Филмографија==
{| class="wikitable" style="text-align:center;"
!
!1970[[#1970|▼]]
!1980[[#1980|▼]]
!1990[[#1990|▼]]
!2000[[#2000|▼]]
!2010[[#2010|▼]]
!Вкупно
|-
! style="text-align:left;" | Долгометражен филм
|1
|9
|4
|2
|2
|18
|-
! style="text-align:left;" | ТВ филм
|1
|4
|4
|3
|0
|12
|-
! style="text-align:left;" | ТВ серија
|2
|0
|4
|0
|1
|7
|-
! style="text-align:left;" | Вкупно
|4
|13
|12
|5
|3
|37
|}
{{Филмографија-домаћи|глумца=Младен Крстевски }}|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1970-ти[[#1|▲]]<div id="1970"/>
|-
| 1973 || [[Добра долина]] ТВ филм || /
|-
| 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија)|Волшебното самарче]] ТВ серија || /
|-
| 1975 || [[Патот кон иднината]] ТВ серија || /
|-
| 1977 || [[Пресуда (македонски филм)|Пресуда]] ТВ-филм || /
|-
| 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1980-ти[[#1|▲]]<div id="1980"/>
|-
| 1980 || [[Време, води (филм)|Време, води]] ТВ-филм || /
|-
| 1980 || [[Учителот (филм)|Учителот]] ТВ филм || /
|-
| 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || Иле
|-
| 1982 || [[Јужна патека (филм)|Јужна патека]] ТВ-филм || /
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Го мемираше мојот јастреб]] ТВ-филм || Солдиер
|-
| 1985 || [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ филм || /
|-
| 1985 || [[Јазол (филм)|Јазол]] ТВ-филм || /
|-
| 1986 || [[Среќна нова ’49]] ТВ-филм || Градимир
|-
| 1986 || [[Климент Охридски (филм)|Климент Охридски]] ТВ-филм || /
|-
| 1987 || [[Хај-Фај (филм)|Хај-Фај]] ТВ-филм || /
|-
| 1988 || [[Викенд на мртовци]] ТВ-серија || Цуре
|-
| 1988 || [[Скопски сновиденија]] ТВ филм || /
|-
| 1988-1990 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија ||
|-
| 1989 || [[Сеобе]] ТВ-филм || /
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990-ти[[#1|▲]]<div id="1990"/>
|-
| 1990 || [[Викенд на мртовци]] ТВ серија || Цуре
|-
| 1990 || [[Северна грешка]] ТВ филм || /
|-
| 1990-1993 || [[Еурека]] ТВ-серија ||
|-
| 1991 || [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм || Шиптар
|-
| 1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ серија || Скршениот / Емисин
|-
| 1993 || [[Светлосиво]] ТВ-филм || Крстозборџијата
|-
| 1994 || [[Прекалени (телевизиска серија)|Прекалени]] ТВ серија || Јордан Хаџи Константинов Дзинот
|-
| 1994 || [[Пред дождот]] ТВ-филм || Трифун
|-
| 1994 || [[Проколнати]] ТВ филм || Калински
|-
| 1995 || [[Заборавени]] ТВ филм || Ангеле
|-
| 1997 || [[Џипси меџик (филм) |Џипси меџик]] ТВ-филм ||
|-
| 1998 || [[Збогум на 20-тиот век]] ТВ-филм || /
|-
| 1998 || [[На Балканот не се пие чај]] ТВ филм || Музафер
|-
| 1999 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]] ТВ серија || /
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2000-ти[[#1|▲]]<div id="2000"/>
|-
| 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија ||
|-
| 2001 || [[Одмазда]] ТВ-филм || /
|-
| 2001 || [[Прах]] ТВ-филм || Мирко
|-
| 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм ||
|-
| 2002 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија ||
|-
| 2003 || [[Последниот фалцер]] ТВ-филм || Панцир
|-
| 2004 || [[Под]] ТВ филм || Бојан
|-
| 2005 || [[Крчма на патот кон Европа]] ТВ филм || Содо
|-
| 2007 || [[Јас сум од Титов Велес]] ТВ-филм ||
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2010-ти[[#1|▲]]<div id="2010"/>
|-
| 2010 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2011 || [[Македонски стари приказни]] ТВ серија || /
|-
| 2013 || [[Старо купуем]] ТВ-филм || Тацо
|-
| 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм || Орацот
|-
| 2014 || [[Последниот Македонски Пророк]] ТВ-филм ||
|-
| 2014-2017 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2015 || [[Бела ноќ (филм) |Бела ноќ]] ТВ-филм || Чорбаџи Димо
|-
| 2016 || [[Болка на Душата]] ТВ-серија || Докторот
|-
| 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм || Вани
|-style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2020-ти[[#1|▲]]<div id="2020/>
|-
| 2019-2022 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2021 || [[Кино „Љубов“]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Кајмак (филм) |Кајмак]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија ||
|}
== Награди и признанија ==
* Награда "[[Војдан Чернодрински]]" два пати во (1979) и (1990)
* "Ноемвриска" награда на градот "Велес"
* Награда "[[Ристо Шишков]]"
* Награда "[[Петре Прличко]]" (2018)
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|0472416}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Крстевски, Младен}}
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски телевизиски глумци]]
[[Категорија:Македонски режисери]]
[[Категорија:Југословенски глумци]]
592gco1d0gs04bwhb3f3ls4v13elw42
Бери Линдон
0
1250586
4796631
4682020
2022-07-25T18:24:57Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Barry Lyndon movie logo.png|мини|Лого]]
'''Бери Линдон''' ([[англиски]]: ''Barry Lyndon'') — британско-американски [[филм]] од 1975 година, во [[режија]] на [[Стенли Кјубрик]] кој е автор и на [[сценарио]]то, засновано врз романот на [[Вилијам Мејкпис Текери]]. Главните улоги ги играат: [[Рајан О'Нил]], [[Геј Хамилтон]], Леонард Роситер, [[Дијана Кернер]], [[Харди Кригер]], Патрик Меги, [[Мариса Беренсон]], Мари Кин, Леон Витали и Мареј Мелвин.<ref>[https://www.imdb.com/title/tt0072684/ IMDb, Barry Lyndon (1975) (пристапено на 18.9.2020)]</ref> Филмот освоил вкупно 17 награди, меѓу кои и четири „[[Оскар]]и“ и две награди на [[БАФТА]].<ref>[https://www.imdb.com/title/tt0072684/awards?ref_=tt_awd IMDb, Barry Lyndon (1975) (пристапено на 18.9.2020)]</ref>
==Содржина==
===Прв дел: На кој начин Редмонд Бери го стекна стилот и титулата на Бери Линдон===
Во средината на [[XVIII век]], во [[Ирска]], таткото на Редмонд Бери е убиен во двобој и него го одгледува мајка му. Бери (го игра О'Нил) се вљубува во неговата братучетка Нора (ја игра Хамилтон), која одлучува да се омажи за британскиот [[офицер]] Џон Квин (го игра Роситер). Бери се чувствува изигран и го предизвикува Квин на [[двобој]] и го убива. Поради тоа, тој мора да побегне во [[Даблин]], но патем е ограбен од друмски разбојници. Бидејќи останува без пари, Бери е принуден да се пријави како доброволец во [[Британска армија|британската армија]] каде набргу дознава дека не го убил офицерот Квин, туку семејството на Нора исценирало лажен двобој. Бери заминува во [[Германија]], како учесник во [[Седумгодишната војна]], но веднаш почнува да кова планови за бегство. Наскоро, тој дезертира, облечен како британски офицер кој треба да однесе важна порака. Патем, тој среќава една Германка (ја игра Кернер) и кратко време живее со неа, а потоа го продолжува патот кон [[Холандија]]. Тогаш, него го пресретнува [[Прусија|прускиот]] офицер Поцдорф (го игра Кригер), кој открива дека Бери е измамник и го принудува да служи во пруската армија. Во една борба, Бери се истакнува така што го спасува капетанот Поцдорф и така е одликуван од прускиот цар. По завршувањето на војната, Поцдорф го наговара Бери да се вработи како личен слуга на Шевалје де Балибари (го игра Меги) при што треба да биде [[шпион]] на пруската полиција. Меѓутоа, Бери веднаш му се исповеда на Шевалје и така станува двоен шпион. Така, Бери му станува помошник на Шевалје во комарот и заедно ги ограбуваат пруските [[Благородништво|благородници]]. Кога пруската власт го прогонува Шевалје, заедно со него бега и Бери и во следните неколку години двајцата патуваат низ [[Европа]], занимавајќи се со комар. Во една прилика, Бери ја среќава [[гроф]]ицата Линдон (ја игра , која веднаш се вљубува во него, а по смртта на нејзиниот стар сопруг се мажи за Бери.
===Втор дел: Кој содржи приказ на несреќите и катастрофата кои паѓаат врз Бери Линдон===
Во 1773 година, Бери станува грофот Линдон и живее во богатство и удобност, благодарение на богатството на неговата сопруга. Синот на грофицата Линдон од нејзиниот прв брак не го поднесува Бери, кој поради тоа постојано го измачува. Набргу, грофицата му раѓа син на Бери, но нивниот [[брак]] е несреќен, зашто Бери постојано ја изневерува и безмилосно го троши нејзиното богатство, а таа живее во изолација, придружувана од свештеникот Рунт). Неколку години подоцна, на Бери му се придружува мајка му (ја игра Кин), која го предупредува дека при евентуалната смрт на грофицата Линдон, целото богатство ќе го наследи нејзиниот син од првиот брак, лордот Булингдон (го игра Витали). Поттикнат од неа, Бери по секоја цена се обидува да добие благородничка титула и за таа цел троши многу пари, поткупувајќи разни влијателни луѓе. Меѓутоа, за време на [[роденден]]ската забава во чест на грофицата Линдон, лордот Булингдон јавно го изразува својот презир кон Бери, кој не може да се воздржи и крвнички го претепува лордот. По тој инцидент, Бери ја губи поддршката на неговите влијателни пријатели, а лордот Булингдон го напушта дворецот. По некое време, Бери му купува коњ на својот малолетен син, кој за време на јавањето паѓа од коњот и набргу умира како последица на повредите. Од тага, Бери почнува да се опива, неговата жена запаѓа во верски занос, а бројните кредитори настојуваат да си наплатат своите побарувања од Бери, така што неговата мајка станува управничка на имотот. Грофицата Линдон се обидува да изврши [[самоубиство]], а кога за тоа дознава лордот Булингдон, тој доаѓа на имотот и го предизвикува Бери на двобој. За време на двобојот, лордот Булингдон е преплашен и неспретно пука со [[пиштол]]от, а Бери нема намера да го убие лордот и намерно пука во празно. Во вториот обид, лордот Булингдон го ранува Бери во ногата. За да му го спаси животот, лекарот мора да му ја [[Ампутација|ампутира]] ногата на Бери, а лордот Булингдон ја презема контролата врз семејниот имот и му обезбедува годишен приход на Бери под услов засекогаш да ја напушти [[Англија]]. На крајот од филмот, раскажувачот соопштува дека Бери најпрвин се вратил во [[Ирска]], а оттаму отпатувал во Европа, каде продолжил да се занимава со комар, но без голем успех. Тој никогаш не се вратил во Англија и повеќе не ја видел својата сопруга.
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Филмови од 1975 година]]
[[Категорија:Британски филмови]]
[[Категорија:Американски филмови]]
[[Категорија:Филмови на англиски јазик]]
[[Категорија:Филмови на Стенли Кјубрик]]
[[Категорија:Филмови засновани на романи]]
[[Категорија:Филмови со Рајан О'Нил]]
[[Категорија:Филмови со Геј Хамилтон]]
[[Категорија:Филмови со Леонард Роситер]]
[[Категорија:Филмови со Дијана Кернер]]
[[Категорија:Филмови со Харди Кригер]]
[[Категорија:Филмови со Патрик Меги]]
[[Категорија:Филмови со Мариса Беренсон]]
[[Категорија:Филмови со Мари Кин]]
[[Категорија:Филмови со Леон Витали]]
[[Категорија:Филмови со Мареј Мелвин]]
[[Категорија:Историски филмови]]
[[Категорија:Филмови чие дејствие се одвива во Англија]]
[[Категорија:Филмови чие дејствие се одвива во Ирска]]
[[Категорија:Филмови чие дејствие се одвива во Германија]]
[[Категорија:Филмови чие дејствие се одвива во Прусија]]
dmw1p1i1lbi47huvgele94go2u4muxa
Културно наследство на Македонија во Општина Кратово
0
1251757
4796802
4654008
2022-07-26T06:55:55Z
P.Nedelkovski
47736
wikitext
text/x-wiki
Ова е '''список на објекти прогласени за [[културно наследство на Македонија]]''' на подрачјето на [[Општина Кратово]] според евиденцијата во Регистарот на културно наследство на [[Управа за заштита на културното наследство на Македонија|Управата за заштита на културното наследство на Македонија]] (УЗКН).
{| class="wikitable sortable" width="auto"
|+
! Број
! Општина
! Населено место
! Објект
! Фотографија
|-
|| 1 || [[Општина Кратово]] || [[Коњух]] || [[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Коњух|Црква „Св. Ѓорѓи“]] || [[Податотека:Св. Ѓорѓи-Коњух (Транупара) 11.jpg|200п]]
|-
|| 2 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Симиќева кула]] || [[Податотека:Симиќева кула Кратово.jpg|150п]]
|-
|| 3 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] ||[[Саат-кула (Кратово)|Саат-кула]] || [[Податотека:Саат кула во Кратово.JPG|150п]]
|-
|| 4 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Хаџи-Костова кула]] || [[Податотека:Kratovo vo 2010 (67).JPG|200п]]
|-
|| 5 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Крстева кула]] || [[Податотека:Една од кулите во Кратово.JPG|200п]]
|-
|| 6 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Еминбегова кула]] || [[Податотека:Емин-бегова кула.jpg|200п]]
|-
|| 7 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Златкова кула]] || [[Податотека:Златкова Кула Кратово.jpg|150п]]
|-
|| 8 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Коце Харалампиев“ бр. 1, ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 58 (Кратово)|Куќа на ул. „Коце Харалампиев“ бр. 1, ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 58]] || [[Податотека:Стара Куќа на ул Јосиф Даскалов бр. 58, Кратово.jpg|150п]]
|-
|| 9 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Христијан Тодоровски – Карпош“ бр. 1 (Кратово)|Куќа на ул. „Христијан Тодоровски – Карпош“ бр. 1]] || [[Податотека:20201010-IMG 2835.jpg|200п]]
|-
|| 10 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 5 (Кратово)|Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 5]] ||
|-
|| 11 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 56 (Кратово)|Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 56]] || [[Податотека:Стара Куќа на ул Јосиф Даскалов бр. 56, Кратово.jpg|150п]]
|-
|| 12 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 80 (Кратово)|Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 80]] ||
|-
|| 13 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 61 (Кратово)|Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 61]] ||
|-
|| 14 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 59 (Кратово)|Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 59]] || [[Податотека:Реставрирана куќа на ул. Јосиф Даскалов бр 59. Кратово.jpg|200п]]
|-
|| 15 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 66 (Кратово)|Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 66]] || [[Податотека:Стара Куќа на ул Јосиф Даскалов бр. 66, Кратово.jpg|200п]]
|-
|| 16 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Планинска“ бр. 17 (Кратово)|Куќа на ул. „Планинска“ бр. 17]] || [[Податотека:Стара куќа на улица Планинска бр. 17, Кратово, Македонија.jpg|200п]]
|-
|| 17 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Глигор Пазавански“ бр. 17 (Кратово)|Куќа на ул. „Глигор Пазавански“ бр. 17]] || [[Податотека:Реставрирана куќа на улица Глигор Пазавански бр. 17, Кратово, Македонија.jpg|150п]]
|-
|| 18 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Глигор Пазавански“ бр. 22 (Кратово)|Куќа на ул. „Глигор Пазавански“ бр. 22]] || [[Податотека:Стара куќа на улица Глигор Пазавански бр. 22, Кратово.jpg|150п]]
|-
|| 19 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 4 (Кратово)|Куќа на ул. „Гоце Делчев“ (или „Ѓуро Салај“) бр. 4]] || [[Податотека:Куќа на ул. Гоце Делчев бр.4, Кратово.jpg|200п]]
|-
|| 20 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Цветко Танев“ (Кратово)|Куќа на ул. „Цветко Танев“]] || [[Податотека:Стара Куќа на ул. Цветко Тонев бб, Кратово.jpg|200п]]
|-
|| 21 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Гровчански мост]] || [[Податотека:Гровчански Мост Кратово.jpg|150п]]
|-
|| 22 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Чаршиски мост]] || [[Податотека:Чаршиски Мост Кратово.jpg|150п]]
|-
|| 23 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Јокширски мост]] || [[Податотека:Јокширски мост и куќа со традиционална градба во Кратово.JPG|200п]]
|-
|| 24 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Радин мост]] || [[Податотека:Радин Мост во Кратово 1.JPG|200п]]
|-
|| 25 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Горен мост]] || [[Податотека:Горен мост, Кратово, Македонија.jpg|200п]]
|-
|| 26 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Аргулички мост]] || [[Податотека:Аргулички мост.JPG|200п]]
|-
|| 27 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Ајдучка чаршија]] || [[Податотека:Ајдучка Чаршија Кратово.jpg|150п]]
|-
|| 28 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Стар ан (Кратово)|Стар ан]] ||
|-
|| 29 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Црква „Св. Јован Крстител“ - Кратово|Црква „Св. Јован Крстител“]] || [[Податотека:Задната страна на црквата „Св. Јован Крстител“ - Кратово.jpg|200п]]
|-
|| 30 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Соколова куќа (Кратово)|Соколова куќа]] || [[Податотека:Соколова_куќа,_Кратово,_Македонија.jpg|150п]]
|-
|| 31 || [[Општина Кратово]] || [[Шлегово]] || [[Црква „Св. Никола“ - Шлегово|Камени споменици околу гробјанската црква „Свети Никола“]] || [[Податотека:Шлегово (6).JPG|200п]]
|-
|| 32 || [[Општина Кратово]] ||[[Шопско Рударе]] || [[Црква „Св. Никола“ - Шопско Рударе|Црква „Св. Никола“]] || [[Податотека:Црква „Св. Никола“ - Шопско Рударе.jpg|180п]]
|-
|}
{{КНМ-Кратово}}
{{КНМ-Општини}}
[[Категорија:{{СТРАНИЦА}}| ]]
k3j86n0tov5coifurhl4q78m4l40kx8
4796803
4796802
2022-07-26T07:04:33Z
P.Nedelkovski
47736
wikitext
text/x-wiki
Ова е '''список на објекти прогласени за [[културно наследство на Македонија]]''' на подрачјето на [[Општина Кратово]] според евиденцијата во Регистарот на културно наследство на [[Управа за заштита на културното наследство на Македонија|Управата за заштита на културното наследство на Македонија]] (УЗКН).
{| class="wikitable sortable" width="auto"
|+
! Број
! Општина
! Населено место
! Објект
! Фотографија
|-
|| 1 || [[Општина Кратово]] || [[Коњух]] || [[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Коњух|Црква „Св. Ѓорѓи“]] || [[Податотека:Св. Ѓорѓи-Коњух (Транупара) 11.jpg|200п]]
|-
|| 2 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Симиќева кула]] || [[Податотека:Симиќева кула Кратово.jpg|150п]]
|-
|| 3 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] ||[[Саат-кула (Кратово)|Саат-кула]] || [[Податотека:Саат кула во Кратово.JPG|150п]]
|-
|| 4 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Хаџи-Костова кула]] || [[Податотека:Kratovo vo 2010 (67).JPG|200п]]
|-
|| 5 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Крстева кула]] || [[Податотека:Една од кулите во Кратово.JPG|200п]]
|-
|| 6 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Еминбегова кула]] || [[Податотека:Емин-бегова кула.jpg|200п]]
|-
|| 7 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Златкова кула]] || [[Податотека:Златкова Кула Кратово.jpg|150п]]
|-
|| 8 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Коце Харалампиев“ бр. 1, ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 58 (Кратово)|Куќа на ул. „Коце Харалампиев“ бр. 1, ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 58]] || [[Податотека:Стара Куќа на ул Јосиф Даскалов бр. 58, Кратово.jpg|150п]]
|-
|| 9 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Христијан Тодоровски – Карпош“ бр. 1 (Кратово)|Куќа на ул. „Христијан Тодоровски – Карпош“ бр. 1]] || [[Податотека:20201010-IMG 2835.jpg|200п]]
|-
|| 10 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 5 (Кратово)|Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 5]] ||
|-
|| 11 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 56 (Кратово)|Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 56]] || [[Податотека:Стара Куќа на ул Јосиф Даскалов бр. 56, Кратово.jpg|150п]]
|-
|| 12 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 80 (Кратово)|Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 80]] ||
|-
|| 13 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 61 (Кратово)|Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 61]] ||
|-
|| 14 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 59 (Кратово)|Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 59]] || [[Податотека:Реставрирана куќа на ул. Јосиф Даскалов бр 59. Кратово.jpg|200п]]
|-
|| 15 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 66 (Кратово)|Куќа на ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 66]] || [[Податотека:Стара Куќа на ул Јосиф Даскалов бр. 66, Кратово.jpg|200п]]
|-
|| 16 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Планинска“ бр. 17 (Кратово)|Куќа на ул. „Планинска“ бр. 17]] || [[Податотека:Стара куќа на улица Планинска бр. 17, Кратово, Македонија.jpg|200п]]
|-
|| 17 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Глигор Пазавански“ бр. 17 (Кратово)|Куќа на ул. „Глигор Пазавански“ бр. 17]] || [[Податотека:Реставрирана куќа на улица Глигор Пазавански бр. 17, Кратово, Македонија.jpg|150п]]
|-
|| 18 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Глигор Пазавански“ бр. 22 (Кратово)|Куќа на ул. „Глигор Пазавански“ бр. 22]] || [[Податотека:Стара куќа на улица Глигор Пазавански бр. 22, Кратово.jpg|150п]]
|-
|| 19 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 4 (Кратово)|Куќа на ул. „Гоце Делчев“ (или „Ѓуро Салај“) бр. 4]] || [[Податотека:Куќа на ул. Гоце Делчев бр.4, Кратово.jpg|200п]]
|-
|| 20 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Куќа на ул. „Цветко Танев“ (Кратово)|Куќа на ул. „Цветко Танев“]] || [[Податотека:Стара Куќа на ул. Цветко Тонев бб, Кратово.jpg|200п]]
|-
|| 21 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Гровчански мост]] || [[Податотека:Гровчански Мост Кратово.jpg|150п]]
|-
|| 22 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Чаршиски мост]] || [[Податотека:Чаршиски Мост Кратово.jpg|150п]]
|-
|| 23 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Јокширски мост]] || [[Податотека:Јокширски мост и куќа со традиционална градба во Кратово.JPG|200п]]
|-
|| 24 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Радин мост]] || [[Податотека:Радин Мост во Кратово 1.JPG|200п]]
|-
|| 25 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Горноамамски мост|Горен мост]] || [[Податотека:Горен мост, Кратово, Македонија.jpg|200п]]
|-
|| 26 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Аргулички мост]] || [[Податотека:Аргулички мост.JPG|200п]]
|-
|| 27 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Ајдучка чаршија]] || [[Податотека:Ајдучка Чаршија Кратово.jpg|150п]]
|-
|| 28 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Стар ан (Кратово)|Стар ан]] ||
|-
|| 29 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Црква „Св. Јован Крстител“ - Кратово|Црква „Св. Јован Крстител“]] || [[Податотека:Задната страна на црквата „Св. Јован Крстител“ - Кратово.jpg|200п]]
|-
|| 30 || [[Општина Кратово]] || [[Кратово]] || [[Соколова куќа (Кратово)|Соколова куќа]] || [[Податотека:Соколова_куќа,_Кратово,_Македонија.jpg|150п]]
|-
|| 31 || [[Општина Кратово]] || [[Шлегово]] || [[Црква „Св. Никола“ - Шлегово|Камени споменици околу гробјанската црква „Свети Никола“]] || [[Податотека:Шлегово (6).JPG|200п]]
|-
|| 32 || [[Општина Кратово]] ||[[Шопско Рударе]] || [[Црква „Св. Никола“ - Шопско Рударе|Црква „Св. Никола“]] || [[Податотека:Црква „Св. Никола“ - Шопско Рударе.jpg|180п]]
|-
|}
{{КНМ-Кратово}}
{{КНМ-Општини}}
[[Категорија:{{СТРАНИЦА}}| ]]
3dgbfkqi4wt3naij4gd6wk7z2zgmpl7
Резервна банка на Австралија
0
1253042
4796788
4345475
2022-07-26T02:22:01Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Резервна банка на Австралија''' ([[англиски]]: ''Reserve Bank of Australia'') е [[централна банка]] на [[Австралија]].
[[Податотека:RBA Building.jpg|мини|Резервна банка на Австралија, Сиднеј]]
==Монетарна политика==
Резервната банка е одговорна за [[Монетарна политика|монетарната политика]] на Австралија. Монетарната политика вклучува утврдување на [[Каматна стапка|каматната стапка]] на заемите преку ноќ на [[Пазар на пари|пазарот на пари]], која е наречена „стапка на готовина“ (cash rate). Овие каматни стапки влијаат врз другите каматни стапки во [[економија]]та, врз однесувањето на заемопримачите и заемодавателите, врз економската активност и на крајот, врз стапката на [[инфлација]].<ref>[https://www.rba.gov.au/monetary-policy/about.html Официјална страница на Резервната банка на Австралија (пристапено на 10.10.2019)]</ref>
===Цели на монетарната политика===
Одборот на резервната банка настојува да ги постигне целите утврдени со Законот за банката на резервите од 1959 година:<ref>[https://www.rba.gov.au/monetary-policy/about.html Официјална страница на Резервната банка на Австралија (пристапено на 10.10.2019)]</ref>
* стабилноста на валутата на Австралија;
* одржување на целосна вработеност во Австралија;
* економскиот просперитет и благосостојбата на луѓето во Австралија.
Од раните 1990-ти години, целта на банката е да ја одржува [[инфлација]]та на нивото од 2-3%, на годишно ниво. Монетарната политика има за цел да ја постигне оваа цел на среден рок а, на долг рок, тоа е главниот начин на кој монетарната политика може да помогне да се формира цврста основа за долгорочен раст во економијата. Обидувајќи се да ја постигне оваа стапка на инфлација, централната банка обезбедува дисциплина за донесување одлуки за монетарната политика и служи како сидро за очекувањата за инфлацијата во приватниот сектор. Целта на инфлацијата е дефинирана како среднорочен просек отколку како стапка што мора да се одржува во секое време. Оваа формулација овозможува неутрализирање на неизбежната неизвесност во предвидувањата и води сметка за [[Временски задоцнувања во монетарната политика|временските заостанувања]] во ефектите од монетарната политика врз [[економија]]та. Овој пристап овозможува монетарната политика да придонесе за намалување на флуктуациите на [[производство]]то во текот на [[Бизнис циклус|деловниот циклус]].<ref>[https://www.rba.gov.au/monetary-policy/about.html Официјална страница на Резервната банка на Австралија (пристапено на 15.10.2019)]</ref>
===Процес на одлучување за монетарната политика===
Формулацијата на монетарната политика е примарна одговорност на Одборот на резервни банка. Одборот обично се состанува единаесет пати секоја година, на првиот вторник во месецот, освен во [[јануари]]. Оттука, датумите на состаноците се добро познати однапред. За секоја средба, вработените во банката подготвуваат детален извештај за развојот на настаните во австралиската и меѓународната економија и домашните и меѓународните [[финансиски пазари]]. Трудовите содржат препорака за соодветна одлука за монетарната политика. Одлуките за монетарната политика од Одборот на Резервната банка се соопштуваат јавно веднаш по завршувањето на состанокот.<ref>[https://www.rba.gov.au/monetary-policy/about.html Официјална страница на Резервната банка на Австралија (пристапено на 15.10.2019)]</ref>
===Оперативна имплементација на монетарната политика===
Секојдневно, Секторот за домашни пазари има за задача да ги одржува условите на [[Пазар на пари|пазарот на пари]], со цел да ја задржи стапката на готовина на или близу оперативната цел, донесена од Одборот. Објаснувањата на Одборот на Резервната банка за своите одлуки за монетарната политика се објавуваат во соопштението за медиуми, кое се дистрибуира преку електронски услуги за вести и се објавуваат на [[интернет]]-страницата на Резервната банка во 14:30 часот, на денот на секоја средба на Одборот. Секоја промена на целната стапка на готовината стапува на сила од следниот ден. Резервната банка ги користи своите операции на домашниот пазар (операции на отворен пазар) за да ја задржи стапката на готовина колку што е можно поблиску до целта поставена од Одборот. Способноста на Резервната банка да успее да ја оствари успешно целната стапка на готовина произлегува од нејзината контрола врз снабдувањето со средства што банките ги користат за да ги подмират трансакциите меѓу себе. Тие се нарекуваат средства за порамнување на размената, според сметките во Резервната банка во кои банките ги чуваат овие средства. Доколку Резервната банка обезбеди повеќе средства за порамнување на размената отколку што сакаат трговските [[Банка|банки]], банките ќе се обидат да префрлат средства на пазарот на готовина, што резултира во тенденција за паѓање на готовината. Спротивно на тоа, доколку Резервната банка снабди помалку од она што банките сакаат да го задржат, тие ќе одговорат обидувајќи се да позајмат повеќе на пазарот на готовина и ќе понудат повисока [[каматна стапка]].<ref>[https://www.rba.gov.au/monetary-policy/about.html Официјална страница на Резервната банка на Австралија (пристапено на 15.10.2019)]</ref>
==Управување со банката==
Одборот на Резервната банка има вкупно девет члена. Овие членови вклучуваат тројца службени службеници на одборот, составени од гувернерот на резервната банка, кој е претседател на Управниот одбор, заменик-гувернерот на резервната банка, кој е заменик претседател на одборот и секретарот на министерство за финансии. Покрај тоа, одборот е составен од шест надворешни членови кои ги именува Министерството за финансии за период од пет години. Според законот за резерви банка, на членовите на одборот не им е дозволено да бидат директор, службеник или вработен во институција која е овластена да зема [[Депозит|депозити]].
==Отчетност==
Спроведувањето на монетарната политика на Резервната банка е објаснето јавно преку неколку канали. Банката објавува јавна објава за секоја одлука за [[Монетарна политика|монетарната политика]], давајќи детално образложение за тоа. Записникот од состаноците на Одборот на Резервната банка се објавува две недели по секоја средба. Исто така, таа објавува четири извештаи за монетарната политика секоја година, кои содржат детална анализа на економијата и финансиските пазари, како и размислувањата за насоката на политиката донесена од банката. Гувернерот се појавува двапати секоја година пред Постојаниот комитет за економија на Претставничкиот дом за да одговори на прашањата за водењето политика на банката.<ref>[https://www.rba.gov.au/monetary-policy/about.html Официјална страница на Резервната банка на Австралија (пристапено на 15.10.2019)]</ref>
==Односот меѓу банката и владата==
Одборот на Резервната банка донесува одлуки за [[Каматна стапка|каматните стапки]] независно од политичкиот процес и не прифаќа инструкции од владата. Овој принцип на [[Независност на централна банка|независност на централната банка]] во работењето на монетарната политика е меѓународна норма која спречува манипулација со каматните стапки за политички цели и ја задржува монетарната политика фокусирана на нејзините долгорочни цели. Односот на Резервната банка со владата може да се опише како независност со консултации.<ref>[https://www.rba.gov.au/about-rba/boards/rba-board.html Официјална страница на Резервната банка на Австралија (пристапено на 10.10.2019)]</ref>
За да се надмине неусогласеноста помеѓу дневното трошење и финансирањето, министерството за финансии одржува парични салда кај Резервната банка. Резервната банка, исто така, обезбедува средства за дозволено пречекорување на владата што се користат за покривање на периодите кога неочекувано големата неусогласеност ги исцрпува готовинските средства. Договорот меѓу министерството за финансии и Резервната банка поставува строги контроли за пристап до пречекорувањете, како и обврска за плаќање на пазарна [[каматна стапка]]. Пречекорувањето се користи ретко, главно за да се покријат непредвидените недостатоци во готовина, и се елиминира на следниот тендер за [[Државни записи|трезорски записи]]. Во Австралија постои договор помеѓу министерството за финансии и Резервната банка кој значи поделба помеѓу монетарната политика и управувањето со долговите на владата. Од октомври 2006 година, банката повеќе не дејствува како агент на австралиската влада во спроведувањето на понудите на австралиските државни [[хартии од вредност]].<ref>[https://www.rba.gov.au/monetary-policy/about.html Официјална страница на Резервната банка на Австралија (пристапено на 10.10.2019)]</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Централни банки]]
[[Категорија:Економија на Австралија]]
nviazsosny9b8g4lf8p4dxxw356n7jc
Бојан Маричиќ
0
1254342
4796548
4796266
2022-07-25T13:36:46Z
M4r51n
36047
Отповикани уредувањата на [[Special:Contributions/14.200.185.17|14.200.185.17]] ([[User talk:14.200.185.17|разговор]]), враќајќи на последната преработка на [[User:M4r51n|M4r51n]]
wikitext
text/x-wiki
{{внимание}}
'''Бојан Маричиќ''' (роден на [[7 јануари]] 1983 година во [[Скопје]]) — македонски политичар и заменик на претседателот на Владата за европски прашања.
Во 2006 година, дипломирал на [[Правен факултет „Јустинијан I“ - Скопје]], отсек меѓународни односи. Како стипендист на МТЕК програмата на [[Кралство Холандија|Кралството Холандија]], во 2009 година, Маричиќ магистрирал по Меѓународно и европско право на [[:en:University of Amsterdam|Универзитетот во Амстердам]], додека пак во 2011 година, како стипендист на [[:en:Chevening Scholarship|Чивнинг програмата]] на Министерството за надворешни работи на [[Обединетото кралство]], Маричиќ магистрирал по Современи европски студии на [[Универзитетски колеџ (Оксфорд)]].
Маричиќ бил демонстратор на [[Правен факултет „Јустинијан I“ - Скопје]] речиси две години, од ноември 2006 година до септември 2008 година.
Во меѓувреме, од февруари 2007 година до август 2008 година, Маричиќ работел во Секторот за правни и кадровски работи на [[Министерство за внатрешни работи на Македонија|Министерството за внатрешни работи]] на [[Македонија]], како проектен асистент на проект за приближување на европското законодавство.
Во периодот септември 2009 - септември 2010 година, Маричиќ бил проектен координатор и аналитичар во правната програма, програмата за јавна администрација и ЕУ програмите во Фондацијата отворено општество – Македонија.
Од септември 2011 до ноември 2013 година, Маричиќ ја продолжува својата кариера во [http://www.mcet.org.mk/ Евротинк] - Центар за европски стратегии, најпрвин како Виш истражувач за правни и политички прашања, а од номври 2013 година до јуни 2017 година, како извршен директор на оваа невладина организација.
Од јуни 2017 година до јануари 2020 година, Маричиќ работел како Посебен советник за евроатлантски интеграции на Претседателот на Владата на
Македонија, [[Зоран Заев]]. Паралелно, Маричиќ е назначен и за Национален шерпас за Берлинскиот процес, а од јули 2018 година, тој е именуван и за Заменик на главниот технички преговарач, Главен технички преговарач и Шеф на техничкиот преговарачки тим за пристапување на [[Македонија]] кон [[Европската унија]].
Од јануари 2020 година до септември 2020 година, во Владата на Македонија, Маричиќ е назначен за Национален координатор за интеграција во Европската Унија, Берлински процес и регионална соработка.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://vlada.mk/minister/BojanMarichikj|title=Бојан Маричиќ|date=2020-08-31|work=Влада на Македонија|language=mk|accessdate=2022-07-24}}</ref>
Маричиќ претходно ја вршел функцијата министер за правда.
== Наводи ==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
* [http://justice.gov.mk/minister/minister/1 Биографија]
{{Влада на Македонија (2022-2024)}}
{{Влада на Македонија (2020-2022)}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Маричиќ, Бојан}}
[[Категорија:Македонски политичари]]
[[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]]
[[Категорија:Министри за правда на Република Македонија]]
53pcmxi705k30ehszj9p6exuyih1ozk
Снежана Стамеска
0
1257415
4796605
4790045
2022-07-25T15:24:06Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Снежана Стамеска
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата ={{роден на|1|јануари|1946}}
| роден-место ={{роден во|Скопје}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонец|Македонка]]
| познат = по улогата во: <br>[[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]]<br> [[Залез над езерската земја (филм)|Залез над езерската земја]]<br>[[На наш начин (ТВ-серија)|На наш начин]]<br>[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]]
| занимање = глумица<br>
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
| имдб = 0821830
}}
'''Снежана Стамеска''' ({{роден во|Скопје}}, {{роден на|1|јануари|1946}})<ref name=IMDB>{{нмс | author= | title=Снежана Стамеска | url=https://www.imdb.com/name/nm0821830/ | work= | publisher=IMDb | date= | accessdate=4 јануари 2021}}</ref> – македонска [[филм]]ска и [[театар]]ска [[глумец|глумица]], член на [[Драмски театар – Скопје]].
==Животопис==
Снежана Стамеска е родена во Скопје на 1 јануари 1946 година. Дипломирала на Театарската академија во Белград (1970) и веднаш по дипломирањето е вработена во Драмски театар – Скопје, каде одиграла 50-тина улоги.<ref>{{нмс | last= | first= | author= | title=Снежана Стамеска | url=http://www.maccinema.com/Person.aspx?p=216 | date= | work= | publisher=Кинотека на Македонија | accessdate= 4 јануари 2021}}</ref>
==Творештво==
Во својот глумечки живот остварила бројни и забележителни театарски и филмски улоги.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1968 || [[Сопствениците на клучеви (ТВ-филм)|Сопствениците на клучеви]] ТВ-филм || Ќерка на полковникот
|-
| 1968 || [[Нешто темно и тешко (ТВ-филм)|Нешто темно и тешко]] ТВ-филм || /
|-
| 1969 || [[Враќање од рајот ( ТВ-филм)|Враќање од рајот]] ТВ-филм || Ванда
|-
| 1969 || [[Волшебниот воз (ТВ-серија)|Волшебниот воз]] ТВ мини серија || /
|-
| 1969 || [[Малва (ТВ-филм)|Малва]] ТВ-филм || /
|-
| 1970 || [[Коктел за четворица]] ТВ-филм || /
|-
| 1970 || [[Александра (ТВ-филм)|Александра]] ТВ-филм || /
|-
| 1971 || [[Жед (филм)|Жед]] || Емица
|-
| 1973 || [[Залез зад езерската земја (ТВ-серија)|Залез зад езерската земја]] ТВ-серија || Аска
|-
| 1973 || [[Кукла (ТВ-филм)|Кукла]] ТВ-филм || /
|-
| 1975 || [[Парадоксот на Диоген (ТВ-филм)|Парадоксот на Диоген]] ТВ-филм || Инж. Борика Корда
|-
| 1975 || [[Картотека (ТВ-филм)|Картотека]] ТВ-филм || /
|-
| 1977 || [[Итар Пејо (ТВ-серија)|Итар Пејо]] ТВ-серија || Митра
|-
| 1977 || [[Нели ти реков (ТВ-филм)|Нели ти реков]] ТВ-филм || /
|-
| 1979 || [[Жена од малтер (ТВ-филм)|Жена од малтер]] ТВ-филм || Стојна
|-
| 1980 || [[Учителот (ТВ-филм)|Учителот]] ТВ-филм || /
|-
| 1980 || [[Двојка (ТВ-филм)|Двојка]] ТВ-филм || Цвета
|-
| 1983 || [[Кога тетин Клименте шеташе над градот (ТВ-филм)|Кога тетин Клименте шеташе над градот]] ТВ-филм || Ленка
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]] || /
|-
| 1984 || [[Комедијанти (ТВ-серија)|Комедијанти]] ТВ-серија || Примадоната
|-
| 1984 || [[Белото Циганче (ТВ-серија)|Белото Циганче]] ТВ-серија || Аза
|-
| 1984 || [[Диво месо (филм)|Диво месо]] филм || /
|-
| 1985 || [[На наш начин (ТВ-серија)|На наш начин]] ТВ-серија || /
|-
| 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм || Сара
|-
| 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ-серија)|Солунски патрдии]] ТВ серија || Пандора
|-
| 1987 || [[За трошка среќа (ТВ-филм)|За трошка среќа]] ТВ-филм || Рајна
|-
| 1987 || [[Пикасо (ТВ-филм)|Пикасо]] ТВ-филм || /
|-
| 1987 1990 || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ-серија ||
|-
| 1992 || [[Сили во воздухот]] ТВ-филм || Мица
|-
| 1992 || [[Чернодрински се враќа дома (ТВ-филм|Чернодрински се враќа дома]] ТВ-филм || Мица
|-
| 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија || /
|-
| 2000 || [[Големи и мали (ТВ-серија)|Големи и мали]] ТВ-серија || Марта
|-
| 2000 || [[Глас (краток филм)|Глас]] Краток филм || /
|-
| 2005 || [[Бајколенд (ТВ-серија)|Бајколенд]] ТВ-серија || Бабата
|-
| 2005 || [[Сашо и Сашка]] ТВ-серија ||
|-
| 2006 || [[Нави ( ТВ-филм)|Нави]] ТВ-филм || Нави
|-
| 2011 || [[Турни ме да Кинисам (серија) |Турни ме да Кинисам]] ТВ-серија || Милица
|-
| 2011-2013 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2013 || [[Балканот не е мртов (филм)|Балканот не е мртов]] ТВ-филм || Помошник-продавачка во продавница за капи
|-
| 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм || Селанка на станица
|-
| 2014-2015 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм || Лица
|}
== Награди ==
* 1979 Златен венец за најдобра улога на МЕСС за ''Лица'' во "Ослободување на Скопје"
* 1980 Артст на годината според анкетата на "Екран" за улогата '''Пандора''' во претставата "Солунски патрдии"
* 1986 Артист на годината според анкетата не "Екран" за улогата '''Зоја'''
* 1989 Стериина награда за улогата на '''Мица''' во "Сили во воздухот"
* 2000 Прогласена за актер на годината според списанието "Екран" за улогата за '''Војницива''' во "Платонов"
* 2002 Награда "11-октомври" за 30 годишна плодна актерска дејност и особено сначајни остварување на полето на уметноста од особен интерес на Република Македонија
* 2005 Награда [[Климент Охридски]] за повеќе годишна успешна творечка работа
* 2014 Награда за животно дело [[Војдан Чернодрински]]
==Наводи==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb име|id=1413625|name=Снежана Стамеска}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Стамеска, Снежана}}
[[Категорија:Македонски филмски глумици]]
[[Категорија:Македонски театарски глумици]]
acvl4xssvow1vbt7780hzf2ckf0xlgz
Тројцата јунаци (цртан циклус)
0
1259461
4796636
4520692
2022-07-25T18:40:22Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:RR5111-0373R.png|мини|Монета на Банката на Русија - руска (советска) анимација: '''Тројцата јунаци'''. 3 рубли, сребро, рикверц, доказ.]]
'''Тројцата јунаци''' — руска франшиза со целосни анимирани филмови што раскажуваат за авантурите на трите најпознати јунаци - Алјоша Попович, Добриња Никитич и Иљја Муромец. Цртаните филмови се создадени од студиото за анимација Мелница и филмската компанија СТВ. Есента 2008 година, била објавена збирка од првите три дела од концернот Сојуз. Од 2010 година, филмовите од оваа серија се објавени како дел од колекциите.
== Создавање на циклусот ==
По успехот на цртаните филмови „Авантури во смарагдниот град" (1999 г.) и „Џуџест нос" (2003 г.), Александар Бојарски добил писмо од студент од Днепропетровск со фрагмент од сценарио за авантурите на Алјоша Попович на современ начин, го покажува добиениот пасус до Сергеј Селјанов. На двајцата им се допаднала идејата и тие одлучиле да се префрлат на рускиот фолклор. Цртаниот филм „Алјоша Попович и змејот Тугарин“ биле снимени од Константин Бронзит за околу една година и бил објавен во декември 2004 година, кога рускиот филмски пазар веќе растел. Дури и студиото Сојузмултфилм не го сториле тоа пред него.
После тоа, филмот „Алјоша Попович и змејот Тугарин“ станал еден од цртаните филмови со најголема заработка во Русија, и тој често се прикажувал на ТВ-каналите РЕН (на празници) и СТС (до 2015 година). По „Алјоша Попович“ Бронзит одбил да снимаат продолжение, но режисерот Иљја Максимов изјавил дека ќе има нов „блокбастер“ за јунакот. Кога публиката го слушнала ова, побарала да го врати коњот на Гај Јулиј Цезар, но Максимов цврсто одлучил дека нема место во овој цртан филм за него. Но, тие ветиле дека нема да биде застапен ликот на принцот од Киев. Тој исто така не се исплател на благајните, со буџет од 3 милиони долари, собирајќи само нешто поголема сума.
На 13 февруари 2006 година, прво во програмата „ Добра ноќ, деца “ на ТВ каналот „Русија“, а потоа и во кината на 16 март бил прикажан цртаниот филм „Добриња Никитич и змејот Горнич“. На 27 декември 2007 година се одржала премиерата на новиот цртан филм за Иљја Муромец, во режија на Владимир Торопчин, а [[4 ноември|на 4 ноември]] следната година бил прикажан на Првиот канал.
По успехот на три цртани филмови за јунаците, било одлучено да се снимат уште неколку цртани филмови, со спин-оф, каде што ќе се обединат сите тројца јунаци и други ликови кои некогаш се појавиле во првите три филма. Тоа биле Јулиј, принцот од Киев, жените на јунаците (Љубава, Настасија Филиповна и Алјонушка), бабата, Тихон, Змејот Горнич и коњите на јунаците (Бурушка, Мојсеј и Васја). Новите цртани филмови започнале да прикажуваат настани што не биле во епика. Првиот од нив бил цртаниот филм „Три јунаци и кралицата Шамахан“ (2010), во режија на Сергеј Глезин .
Почнувајќи со цртаниот филм „Тројца јунаци на далечните брегови“ (2012), режисер на проектот бил Константин Феоктистов .
== Циклус на цртаните филмови ==
Дејството се одвива во средниот век на територијата на Киевска Русија конвенционално во X-XII век. Секој од цртаните филмови има посебен заговор, но е поврзан со главните ликови. Единствениот вкрстен лик од сите цртани филмови е принцот од Киев, на кој гласот му го позајмил глумецот Сергеј Маковецки .
=== Алјоша Попович и змејот Тугарин (2004) ===
Цртаниот филм е создаден од режисерот Константин Бронзит. Ова е прва руска адаптација на епот за Алјоша Попович.
* Буџет: 4.000.000 УСД
* Приход од благајни: 2.000.000 УСД
* Снимање: од 11 јуни до 22 јули 2004 година
=== Добриња Никитич и Змеј Горинич (2006) ===
Премиерата на цртаниот филм била најавена во 2005 година, а се снимало една година подоцна.
* Буџет: 4 500 000 УСД
* Приход од благајни: 3.642.382 УСД
* Снимање: од 13 декември 2005 година до 4 февруари 2006 година.
=== Иљја Муромец и Славејот Арамија (2007) ===
Премиерата на филмот била на 27 декември 2007 година. Цртаниот филм требало да биде крај на трилогијата за тројцата јунаци, но било одлучено да се продолжи серијата - билетарите не само што наплатиле за цртаниот филм, туку направиле и повеќе ги покриле загубите од претходните два дела. Телевизиската премиера се одржала на Првиот Канал на 4 ноември 2008 година.
* Буџет: 2.000.000 УСД
* Приход од благајни: 10.000.000 УСД
* Снимање: од 15 август до 24 септември 2007 година
=== Тројца јунаци и кралицата Шамахан (2010) ===
Премиерата се одржала на 30 декември 2010 година.
* Буџет: 3.000.000 УСД
* Приход од благајни: 19 000 000 000 УСД
* Снимање: од 23 октомври до 27 ноември 2010 година.
=== Тројца јунаци на далечните брегови (2012) ===
Премиерата на цртаниот филм се одржала на 27 декември 2012 година.
* Буџет: 3.500.012 УСД
* Приход од благајни: 31 505 876 УСД
* Снимање: 25.05 - 4.07.2012 година.
=== Тројца јунаци. Чекор на коњот (2014) ===
Премиерата се одржала на 1 јануари 2015 година.
* Буџет: 3.500.000 УСД
* Приход од благајни: 17 123 281 УСД
* Снимање: 24 август - 4 октомври 2014 година.
=== Тројца јунаци и кралот на морето (2016) ===
Премиерата се одржала во Русија на 1 јануари 2017 година.
* Буџет: 4.000.000 УСД
* Приход од благајни: 13.456.359 УСД
* Снимање: од 20 јуни до 25 јули 2016 година.
=== Тројца јунаци и принцезата на Египет (2017) ===
Премиерата се одржала на 28 декември 2017 година.
* Буџет: 2.000.000 УСД
* Приход од благајни: 13.722.267 УСД
* Снимање: 22.05 - 30.06.2017 година.
=== Тројца јунаци и наследничката на престолот (2018) ===
Премиерата се одржала на 27 декември 2018 година.
* Буџет: 2.557.000 УСД
* Приход од благајни: 9.195.443 УСД
* Награда за најдобар игран филм во 2019 година „Тројца јунаци и наследничката на престолот“ во режија на Константин Бронзит .
* 2019 година Икар (награда за филм) во категоријата „Филм на бокс-офисот“.<ref>[http://animaprize.ru/laureati-2/ Лауреаты премии Икар, 2019 г.]</ref>
=== Коњот Јулиј и големите трки (2020) ===
Премиерата се одржала на 31 декември 2020 година.
=== Тројца јунаци и принцот Јулиј (2021) ===
== Филмска екипа ==
''Бројот на филмот е во заграда''
* Писатели на сценарија - Константин Бронзит (1,9), Максим Свешников (1-3, 9), Александар Бојарски (1-9), Иљја Максимов (1-2), Олга Никифорова (4), Светлана Саченко (6-8), Алена Табунова (7)
* Режисери - Константин Бронзит (1.9), Иљја Максимов (2), Владимир Торопчин (3.10), Сергеј Глезин (4), Константин Феоктистов (5-8)
* Сценограф - Олга Овиникова (1-5), Олег Маркелов (3-4), Елена Лаврентјева (4), Лидија Савина (5), Светлана Дегтјарева (6), Андреј Јакобчук (7-9)
* Ликовни уметници:
** Марина Микеева (1-5)
** Светлана Варфоломеева (2-5)
** Људмила Стеблјанко, Иљја Максимов (1-2)
** Екатерина Смирнова (4-5)
** Олег Маркелов (2-3)
** Ана Попко, Олга Лизо, Маја Нинбург, Елена Кокулина (4)
* Артисти за распоред:
** Марина Микеева (1-5)
** Светлана Мардаголимова, Олег Пожидаев (1-3)
** Екатерина Салабај (3), Артјом Мјасников (3)
** Јулија Бајгулова (3-5)
** Елена Терлецкаја, Екатерина Смирнова, Екатерина Комелина, Наталија Ковалевскаја (4-5)
** Албина Кунцевич, Евгенија Банди, Алевина Шабунина (5)
* Раководители на одделенија за отпуштање - Марина Микеева (1-4), Елена Терлецкаја (5)
* Водечки аниматори:
** Олга Образцова, Екатерина Шрага (1-2)
** Елена Кокулина (2-3)
** Александра Шоха (2-4)
** Антон Рудин (2)
** Олга Казанова, Екатерина Салабај (3)
** Екатерина Рјабкова (4)
** Наталија Ковалевскаја, Евгенија Троинајаткова, Татјана Румјанцева, Олга Пермјакова, Вера Шиганова (5)
== Романизација ==
Во 2017 година, Наталија Каменских создава новелизација "Тројца јунаци и принцезата на Египет". Заплетот на книгата ги следи настаните од цртаниот филм со иста хронологија, но со некои појаснувања (на пример, дадени се имињата на разбојниците). Сликите од цртаниот филм ја формирале основата на илустрациите.<ref>
{{Наведена книга|url=https://books.google.ru/books?id=SVBSDwAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=три+богатыря+и+принцесса+египта&hl=ru&sa=X&ved=2ahUKEwi4g73E0pHsAhXRl4sKHZc6Ag8Q6AEwAHoECAIQAQ#v=onepage&q=три%20богатыря%20и%20принцесса%20египта&f=false|title=Три богатыря и принцесса Египта|last=Наталья Каменских|date=2017|publisher=ИД Комсомольская правда|isbn=462-0-0162-9553-3|page=1-176|quote=|access-date=2020-09-30}}</ref>
== Признанија ==
[[Податотека:RR5111-0373R.png|алт=Комеморативна монета 3 рубли на Банката на Русија, 2017 година|мини|Комеморативна монета 3 рубли на Банката на Русија, 2017 година]]
На 28 декември 2017 година, [[Банка на Русија|Банката на Русија]] пуштила во оптек комеморативни монети од руската (советска) серија анимација посветена на цртани филмови за тројца јунаци <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.rbc.ru/finances/28/12/2017/5a44b0b99a7947ede397ecc6|title=ЦБ выпустил монеты в честь Винни-Пуха и Следственного комитета|last=Евгений Калюков|date=2017-12-28|work=|publisher=[[РБК]]|accessdate=2018-04-24}}</ref> : еден сребен со апоен од 3 рубли и два основни метални со апоени од 25 рубли во редовна и специјална верзија, соодветно.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cbr.ru/press/PR/?file=28122017_100000coins.htm|title=О выпуске в обращение памятных монет из драгоценного и недрагоценных металлов|last=|date=2017-12-28|work=|publisher=Пресс-служба Банка России|accessdate=2018-04-24}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cbr.ru/Bank-notes_coins/coins_base/ShowCoins/?cat_num=5015-0021|title=Три богатыря (в специальном исполнении)|last=|date=|work=|publisher=[[Банк России]]|accessdate=2018-04-24}}</ref>
== Анализа ==
Појавата на циклусот цртани филмови за тројца јунаци се карактеризира со нова рунда интереси за јуначката тема, која се одржала во раните 2000-ти {{Sfn|Бреева|2013}}. Цртаните филмови парадоксно ја комбинираат употребата на западниот формат и модерната масовна култура {{Sfn|Бреева|2013}} .
Во цртаните филмови, широко се користат [[Интертекстуалност|интертекстуални]] маркери, кои создаваат стрип-ефект и воспоставуваат врска помеѓу ликовите и публиката. Ликовите користат деловен стил и професионални жаргони („Јас го прогласувам вечерта за затворена“), фрази од секојдневната сфера („Само се плашиш од сериозна врска“), цитираат филмови („ А ти, Добриња, ќе те замолам да останеш“, „ А сега грбав. Реков грбав! “), Фантастика и фолклор („Имаше Руски дух, но сите излегоа", „[[Тарас Буљба|Јас те родив, ќе те убијам]]"), направиле и упатувања на историски факти (настани од [[Прва светска војна|Првата светска војна]] и [[Француска инвазија на Русија (1812)|Патриотската војна од 1812 година]])
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Литература ==
* Бриева Т.Н. Стратегии на репрезентација и специфичност на функционирањето на јуначкиот заговор во руската култура на крајот на XX-XXI век // Детски читања. - 2013. - Т. 4, број 2. - С. 83-105.
* Федотова И.П. Вербални интертекстуални маркери во серијата цртани филмови за тројца јунаци // Билтен на Државниот универзитет во Брјанск. - 2016. - Бр. 4. - П. 233-240.
== Врски ==
[[Категорија:Руски цртани филмови]]
ktozq2onfrsfxfpg9jxqgt651bze0jo
Сламката, јагленчето и гравчето
0
1269003
4796655
4538876
2022-07-25T19:24:00Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Straw Coal And Bean 2 By Walter Crane.jpg|мини|илустрација на бајката на браќата Грим „Сламата, јагленот и гравот“]]
'''„Сламката, јагленчето и гравчето“''' ([[германски]]: ''Strohhalm, Kohle und Bohne'') — [[сказна]] на [[браќата Грим]].
==Содржина==
Една старица посакала да свари грав и запалила [[оган]], а под печката паднале едно [[грав]]че, една сламка и [[јаглен]]че. Тие се договориле да отпатуваат заедно, а кога пристигнале до еден поток, сламката се префрлила од едната до другата страна, правејќи [[мост]]. Јагленчето тргнало преку мостот, но кога стигнало до средината, се исплашило од водата, застанало в место, ја запалило сламката и така сламката и јагленчето паднале во потокот. Гравчето, кога го видело тоа, почнало да се смее и пукнало од смеа. Меѓутоа, тука имало некој шивач, кој го сошил гравчето и оттогаш, сите гравчиња имаат црна шара по средината.<ref> Браќа Грим, ''Сказни''. Наша книга, Скопје, 1972, стр. 3-4.</ref>
==Изданија на македонски јазик==
* „Сламката, јагленчето и гравчето“, во: Браќа Грим, ''[[Сказни (книга од 1972)|Сказни]]''. Наша книга, Скопје, 1972.
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Сказни од браќата Грим]]
[[Категорија:Дела од браќата Грим]]
8y9eu4exvh5uqo6ejq5uyp7yikhs06p
Младиот великан
0
1269004
4796654
4669100
2022-07-25T19:22:39Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Otto Ubbelohde - Der junge Riese.jpg|мини|Илустрација 1909 година]]
'''„Младиот великан“''' ([[германски]]: ''Der junge Riese'') — [[сказна]] на [[браќата Грим]].
==Содржина==
Еден човек имал син, малечок колку најмалото прсте на раката. Додека човекот ја орал нивата, наеднаш се појавил еден џин, кој го грабнал детето и го однел кај себе дома. Таму, неколку години, тој го хранел детето со [[ореви]] и тоа станало [[џин]]. Тогаш, детето се вратило на истата нива каде го сретнало својот татко, кој не можел да поверува дека тоа е неговиот син. Детето го испратило таткото дома, а тој самиот лесно ја изорал нивата. Кога отишло дома, неговите родители не можеле да му обезбедат доволно храна и синот решил да замине во светот. Притоа, тој го замолил татко му да оди кај ковачот и да му направи силен железен стап. Неколкупати, ковачот правел стап, но скеогаш синот лесно го кршел, па така заминал од дома. Најпрвин, тој се вработил кај еден ковач, но поради својата голема сила му ја упропастил работата и веднаш си заминал, притоа удирајќи му клоци на ковачот. Потоа, тој стигнал на еден чифлиг и се договорил со сопственикот да работи бесплатно, а наместо плата, да му удри три клоци. Кога поминала една година, детето-џин сакало да си замине, но сопственикот на [[чифлиг]]от го молел да остане, зашто видел дека е силен работник. Бидејќи детето не сакало да остане, сопственикот му рекол да слезе во [[бунар]]от, а потоа се обидел да го убие, фрлајќи му голем камен. Меѓутоа, детето излегло од бунарот неповредено. Тогаш, детето-џин му удрило клоца и сопственикот полетал во облаците. Потоа, тоа ѝ удрило клоца на жената на сопственикот и таа полетала в [[облаци]]. Таму, мажот и жената се карале, а детето-џин продолжило да скита низ светот.<ref>Браќа Грим, ''Сказни''. Наша книга, Скопје, 1972, стр. 4-11.</ref>
==Изданија на македонски јазик==
* „Младиот великан“, во: Браќа Грим, ''[[Сказни (книга од 1972)|Сказни]]''. Наша книга, Скопје, 1972.
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Сказни од браќата Грим]]
[[Категорија:Дела од браќата Грим]]
byisajysh30f4ksplrrjwik9paal1wt
Седумте јунаци (сказна на браќата Грим)
0
1269045
4796653
4539128
2022-07-25T19:21:17Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Sieben Schwaben in Schlachtordung.jpg|мини|'''„Седумте јунаци“''' ]]
'''„Седумте јунаци“''' ([[германски]]: ''Die Sieben Schwaben'') — [[сказна]] на [[браќата Грим]], првпат објавена во второто издание на нивните приказни од 1857 година под бројот 119.
==Содржина==
Се сретнале седум јунаци и решиле заедно да патуваат по светот, а за целата група си направиле само едно [[копје]]. Кога пристигнале на една [[ливада]], тие виделе [[пчела]] и многу се исплашиле, а потоа помислиле дека ги нападнало едно гребло и се предале, но потем сфатиле дека тука нема никој за да ги зароби. Подоцна, поминувале преку една нива на која виделе [[зајак]] и, мислејќи дека е чудовиште, сите го нападнале, но дури кога тој почнал да бега, сфатиле дека се работи само за зајак. Најпосле, тие пристигнале на една [[река]]. Еден од нив се обидел да ја премине реката, но заглавил во тињата. На неговата капа се искачила [[жаба]] која почнала да крека, а останатите помислиле дека нивниот водач ги повикува да влезат во водата. Така, сите јуанци заглавиле во тињата и почнале да бараат помош. Тогаш ги спасил еден рибар, а потоа јунаците се согласиле дека е подобро да се вратат дома.<ref> Браќа Грим, ''Сказни''. Наша книга, Скопје, 1972, стр. 21-23.</ref>
==Изданија на македонски јазик==
* „Седумте јунаци“, во: Браќа Грим, ''[[Сказни (книга од 1972)|Сказни]]''. Наша книга, Скопје, 1972.
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Сказни од браќата Грим]]
[[Категорија:Дела од браќата Грим]]
2sdugh20vxs3ilbup1kqavngp7chnr3
Сказна за мртвата царска ќерка и за седумте јунаци
0
1269346
4796646
4669114
2022-07-25T19:09:07Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Сказка о мертвой царевне и семи богатырях 01 crop.png|мини|Приказната за мртвата принцеза и седумте јунаци]]
'''„Сказна за мртвата царска ќерка и за седумте јунаци“''' ({{Lang-ru|Сказка о мёртвой царевне и о семи богатырях}}) — [[бајка]] во стихови на [[Александар Сергеевич Пушкин|Александар Пушкин]], напишана во 1833 година.
==Содржина==
Еден [[цар]] заминал на далечен пат, а жена му во меѓувреме родила ќерка. Таа нестрпливо го чекала враќањето на царот, а кога тој дошол дома, од преголема возбуда, таа умрела. По една година, царот се оженил со преубава жена, која имала волшебно [[огледало]]. Одвреме-навреме, таа го прашувала огледалото која е најубавата [[жена]] на светот, а тоа секогаш одговарало дека таа била најубава на светот. Царската ќерка пораснала и еден принц ја побарал за жена, па царот ги почнал подготовките за [[свадба]]та. Еден ден, сопругата на царот повторно го прашала огледалцето, но тоа ѝ одговорило дека царската ќерка била најубава на светот. Тогаш, царицата се налутила и ѝ наредила на слугинката да ја однесе девојката во шумата и да ја врзе на некое дрво за да ја изедат ѕверовите. Меѓутоа, слугинката се смилувала на молбите на девојката и ја ослободила, а на царицата ѝ кажала дека ја извршила наредбата. Царската ќерка скитала низ шумата и дошла до една куќа. Кога влегла внатре, таа забележала дека куќата е неуредна и почнала да ја чисти и уредува, а потоа, уморна, таа заспала. По некое време, во куќата дошле седум браќа, кои забележале дека некој бил во куќата, а кога се појавила царската ќерка, тие ѝ дозволиле да живее со нив. Така минувале деновите, а царската ќерка вредно се грижела за домаќинството, додека браќата оделе на [[лов]]. Еден ден, тие ѝ признале дека сите биле вљубени во неа, нудејќи ѝ да се омажи за еден од нив, но таа им кажала дека веќе била омажена. Еден ден, царицата повторно го прашала своето огледало, а тоа ѝ кажало дека царската ќерка била најубава на светот. Потоа, слугинката ѝ ја признала на царицата својата измама, а таа ѝ наредила да ја најде царската ќерка и да ја убие. Така, слугинката се претворила во старица и дошла до куќата на седумте браќа. Нивното [[куче]] го насетило злото и силно лаело на неа, но царската ќерка се смилувала на старицата, давајќи ѝ [[леб]], додека таа ѝ дала [[јаболко]] и си заминала. Подоцна, девојката каснала од јаболкото, кое било [[отров]]но, и веднаш умрела. Кога се вратиле дома, браќата ја пронашле девојката мртва, а кучето го изело јаболкото и веднаш умрело, а така тие сфатиле дека јаболкото било отровно. Браќата ја жалеле царската ќерка три дена, а потоа ја закопале во планината, во [[кристал]]ен ковчег. Кога царицата го прашала волшебното огледало, тоа ѝ кажало дека таа била најубавата жена на светот. Во меѓувреме, принцот Елисеј шетал низ светот, барајќи ја своата невеста од која никаде немало ни трага. Очаен, тој се обратил до [[сонце]]то и [[месечина]]та за помош, а тие го упатиле на [[Ветар|ветрот]], кој му кажал дека неговата сакана лежи мртва во планината. Елисеј го нашол местото каде била закопана царската ќерка, го отворил ковчегот, ја бакнал и таа наеднаш оживеала. Потоа, принцот ја однел невестата дома. Царицата, пак, дознала од огледалото дека царската ќерка била жива и умрела од мака. Штом ја закопале злобната царица, принцот и царската ќерка се венчале и приредиле голема гозба.<ref>А. С. Пушкин, ''Рибарот и рипката и други сказни'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 81-104.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Сказни на Александар Пушкин]]
63albjzvf2a0vxss7y1a177011hbqmq
Сказна за попот и за неговиот момок Балда
0
1269347
4796645
4779144
2022-07-25T19:07:56Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{закосен наслов}}
[[Податотека:Сказка о купце Кузьме Остолопе и работнике его Балде 19 crop.png|мини|'''Сказна за попот и за неговиот момок Балда''']]
'''„Сказна за попот и за неговиот момок Балда“''' ({{Lang-ru|Сказка о попе и о работнике его Балде}}) — [[Бајка|бајка]] во стихови на [[Александар Сергеевич Пушкин|Александар Пушкин]], напишана на 13 септември 1830 година на неговиот имот во Болдино.
==Содржина==
Еден [[Свештенство|поп]] заминал на [[пазар]] и таму го сретнал момчето Балда кое барало работа. Балда се понудил да му служи на попот бесплатно, а како надомест барал само да му удри три ѕврчки. Балда работел вредно, а попот размислувал само за тоа како да го избегне плаќањето. Неговата сопруга го наговорила да му даде тешка задача на Балда и така да се ослободи од него. Попот ја послушал сопругата и му рекол на Балда да оди кај [[ѓавол]]от за да го собере [[данок]]от што божем тој му го должел нему. Балда го сретнал ѓаволот крај морето и му се заканил, барајќи да му го даде данокот. Тогаш, ѓаволот повикал мало ѓаволче, кое му предложило на Балда да се тркаат, а победникот да го земе данокот. Балда заминал во шумата и уловил два [[зајак]]а, кои ги пуштил да се тркаат со ѓаволчето и така, служејќи се со итрина, победил во трката. Потоа, ѓаволчето го предизвикало Балда да фрлаат стап во висина, а кога Балда се пофалил дека може да фрли дури до [[облаци]]те, ѓаволчето се исплашило. Тогаш, Балда му поставил услов на ѓаволчето да крене една [[Коњ|кобила]] и да ја носи на растојание од една [[Врста (должина)|врста]]. Ѓаволот успеал да ја крене кобилата, но откако ја носел неколку чекори, се уморил и се откажал. Балда, пак, ја јавнал кобилата и лесно го поминал пропишаното растојание. Така, тој ги победил ѓаволите во сите натпревари и тие биле принудени да му го исплатат данокот. Потоа, тој се вратил кај попот, му удрил три ѕврчки и го поучил повеќе да не биде алчен.<ref> А. С. Пушкин, ''Рибарот и рипката и други сказни'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 69-79.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Александар Пушкин}}
[[Категорија:Сказни на Александар Пушкин]]
[[Категорија:Дела од 1830 година]]
84m29qkmdinq6pd58k8341f132a761n
Сказна за златното петле
0
1269353
4796647
4581304
2022-07-25T19:11:46Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Dadon shemakha.jpg|мини|[[цар]]от Дадон]]
'''„Сказна за златното петле“''' ({{Lang-ru|Сказка о золотом петушке}}) — [[Бајка|бајка]] во стихови на [[Александар Сергеевич Пушкин|Александар Пушкин]] од 1834 година.
==Содржина==
Во некоја земја живеел [[цар]]от Дадон кој во младоста постојано војувал со соседите. Во староста, тој се смирил, но тогаш неговите непријатели почнале да го напаѓаат од сите страни така што тој бил принуден да одржува голема [[војска]] за да ја одбрани земјата. Бидејќи му здодеале постојаните [[Војна|војни]], царот побарал совет од еден [[Мудрост|мудрец]], а тој му подарил златен [[Кокошка|петел]] кој постојано стражарел и навреме го предупредувал царот за сите опасности. Царот Дадон му ветил на мудрецот дека ќе му даде богат подарок. Така, во царството се живеело мирно две години, но еднаш петелот прогласил узбуна. Тогаш, царот го испратил својот постар син на исток, а една недела по заминувањето на војската немало никаков глас од неа. петелот повторно повикал на узбуна и царот испратил втора војска, предводена од помалиот син, но ниту таа не се вратила. Кога петелот се огласил по третпат, царот тргнал со трета војска. По осум дена, тој пристигнал до еден [[Свила|свилен]] шатор во кој ги видел мртви неговите двајца сина. Царот почнал да ги оплакува, но тогаш во шаторот се појавила преубава девојка и тој веднаш се вљубил во неа и ги заборавил синовите. Откако поминал една недела во шаторот со девојката, царот Дадон се вратил дома, а таму го пречекал сиот народ, воодушевувајќи ѝ се на убавицата. Меѓу толпата се наоѓал и мудрецот, кој од царот го побарал ветениот подарок за златниот петел - да му ја даде девојката на еден ден. Царот се разлутил на таквата желба на мудрецот, го удрил по главата и го убил. Тогаш долетал петелот, со клунот го удрил царот по главата и тој умрел, а девојката веднаш исчезнала.<ref> А. С. Пушкин, ''Рибарот и рипката и други сказни'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 57-68.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Александар Пушкин}}
[[Категорија:Сказни на Александар Пушкин]]
kf6fve2vd6cx9uwop9i35cydvo5rxjk
4796826
4796647
2022-07-26T09:52:18Z
P.Nedelkovski
47736
додадена/изменета предлошка
wikitext
text/x-wiki
{{закосен наслов}}
[[Податотека:Dadon shemakha.jpg|мини|[[Цар]]от Дадон]]
'''„Сказна за златното петле“''' ({{Lang-ru|Сказка о золотом петушке}}) — [[Бајка|бајка]] во стихови на [[Александар Сергеевич Пушкин|Александар Пушкин]] од 1834 година.
==Содржина==
Во некоја земја живеел [[цар]]от Дадон кој во младоста постојано војувал со соседите. Во староста, тој се смирил, но тогаш неговите непријатели почнале да го напаѓаат од сите страни така што тој бил принуден да одржува голема [[војска]] за да ја одбрани земјата. Бидејќи му здодеале постојаните [[Војна|војни]], царот побарал совет од еден [[Мудрост|мудрец]], а тој му подарил златен [[Кокошка|петел]] кој постојано стражарел и навреме го предупредувал царот за сите опасности. Царот Дадон му ветил на мудрецот дека ќе му даде богат подарок. Така, во царството се живеело мирно две години, но еднаш петелот прогласил узбуна. Тогаш, царот го испратил својот постар син на исток, а една недела по заминувањето на војската немало никаков глас од неа. петелот повторно повикал на узбуна и царот испратил втора војска, предводена од помалиот син, но ниту таа не се вратила. Кога петелот се огласил по третпат, царот тргнал со трета војска. По осум дена, тој пристигнал до еден [[Свила|свилен]] шатор во кој ги видел мртви неговите двајца сина. Царот почнал да ги оплакува, но тогаш во шаторот се појавила преубава девојка и тој веднаш се вљубил во неа и ги заборавил синовите. Откако поминал една недела во шаторот со девојката, царот Дадон се вратил дома, а таму го пречекал сиот народ, воодушевувајќи ѝ се на убавицата. Меѓу толпата се наоѓал и мудрецот, кој од царот го побарал ветениот подарок за златниот петел - да му ја даде девојката на еден ден. Царот се разлутил на таквата желба на мудрецот, го удрил по главата и го убил. Тогаш долетал петелот, со клунот го удрил царот по главата и тој умрел, а девојката веднаш исчезнала.<ref> А. С. Пушкин, ''Рибарот и рипката и други сказни'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 57-68.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Александар Пушкин}}
[[Категорија:Сказни на Александар Пушкин]]
coh1eok0gvssopyskc0pbtvltcs1jvu
Палешка
0
1269903
4796651
4546105
2022-07-25T19:16:34Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Calineczka VP ubt.jpeg|мини|Палешка]]
'''„Палешка“''' ([[дански]]: ''Tommelise'') — сказна на [[Ханс Кристијан Андерсен]] од 1835 година.
==Содржина==
Некоја жена сакала да добие бебе и затоа се обратила до една [[вештерка]]. Вештерката ѝ дала зрно јачмен кое жената го посадила и од него изникнало [[цвеќе]], а во цветот имале [[Девојка|девојче]]. Бидејќи девојчето било малечко колку палецот на раката, жената го нарекла Палешка. Меѓутоа, една ноќ, додека Палешка спиела во својата постела во ореова лушпа, низ скршениот прозорец во собата влегла крастава [[жаба]] на која девојчето ѝ се допаднало и таа го грабнала со намера да му стане жена на нејзиниот син. Додека жабата ја подготвувала брачната соба, Палешка ја ставила на еден лист на средината на реката. Тогаш, [[риби]]те слушнале за судбината на Палешка и ја ослободиле, па таа запловила на листот по течениеот на [[река]]та. Додека пловела, неа ја грабнал [[бумбар]], кој бил привлечен од нејзината убавина. Меѓутоа, другите бумбари изјавиле дека девојчето е многу грдо, па бумбарот се поколебал и ја ослободил Палешка, оставајќи ја во [[шума]]та каде таа продолжила да живее некое време. Но, кога стегнал зимскиот студ, Палешка била принудена да влезе во дупката во која живеела една [[Глувци|глувчица]]. Таму, Палешка го запознала богатиот [[крт]], кој веднаш се вљубил во неа. Додека кртот ги водел Палешка и глувчицата низ ходникот до неговиот дом, тие забележале замрзната [[ластовица]]. Потоа, Палешка се вратила на местото и ја стоплила птицата, која набргу оживеала. Така, Палешка ја негувала птицата во текот на [[зима]]та, а [[пролет]]та, таа одлетала на слобода, додека Палешка останала да живее со глувчицата. Во меѓувреме, кртот ја закажал [[свадба]]та и во текот на летото Палешка подготвувала дарови. На денот на свадбата, таа била многу тажна и излегла надвор за да се прости од надворешниот свет, а тогаш се појавила ластовицата, Палешка ѝ се качила на грбот и тие одлетале на [[југ]]. Кога пристигнале до домот на ластовицата, Палешка отишла да набере цвеќе и тогаш видела малечок човек со крила. Тој бил кралот на свеќињата, кој веднаш ја побарал за жена. Во таа земја живееле и други малечки луѓе, кои на Палешка ѝ ставиле крилја и ја нарекле Маја. Потоа, таа одлетала со нив, а ластовицата повторно заминала во северните краишта.<ref>Ханс Кристијан Андерсен, ''Бајки''. Скопје: Македонска книга и Детска радост, 1967, стр. 3-15.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Сказни на Ханс Кристијан Андерсен]]
tiafki845f4hjqjewez2em4uxrf8tfx
Јовче будалчето
0
1269932
4796649
4546654
2022-07-25T19:14:25Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP#
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Page 259 of Fairy tales and stories (Andersen, Tegner).png|мини|Илустрација од 1900 година на Ханс Тегнер]]
'''„Јовче будалчето“''' ([[дански]]: ''Klods-Hans'') — сказна на [[Ханс Кристијан Андерсен]] од 1855 година.
==Содржина==
Во едно село си живеел стар благородник кој три сина - двајцата биле многу учени, додека најмалиот бил будалче. Кога кралската ќерка објавила дека ќе се омажи за оној кој знае паметно да разговара со неа, двајцата синови почнале да се подготвуваат со намера да го прифатат предизвикот. По осумдневни подготовки, тие тргнале кон кралскиот дворец, но тогаш за повикот разбрал и будалестиот Јовче кој, исто така, посакал да добие можност да се покаже пред принцезата. Бидејќи татко му одбил да му даде коњ, Јовче го јавнал [[Јарец|јарецот]] и заминал кон кралскито дворец. Патем, тој нашол мртва [[чавка]] и стар, искршен дрвен [[чевел]], па ги зел со себе, а џебовите ги наполнил со брбушките на јарецот. Кога гордо им ги покажал своите работи, неговите браќа го исмеале. Набргу, браќата стигнале пред дворецот каде веќе чекале многу кандидати за женидба со принцезата, но таа ги одбила сите. Кога браќата дошле на ред да разговараат со кралската ќерка, тие се збуниле и не знаеле да кажат ништо паметно, па таа била незадоволна од нив. Тогаш се појавил Јовче, кој ѝ ги покажал на принцезата своите работи и така ја орасположил и таа решила да се омажи со него.<ref>Ханс Кристијан Андерсен, ''Бајки''. Скопје: Македонска книга и Детска радост, 1967, стр. 16-20.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Сказни на Ханс Кристијан Андерсен]]
88mvwm3jp1jxn4v0yguyh4diyb0py4q
Принцезата на едно зрно грашок
0
1269933
4796652
4669144
2022-07-25T19:18:19Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Page 190 illustration b in fairy tales of Andersen (Stratton).png|мини|Илустрација во збирка бајки на Андерсен.]]
'''„Принцезата на едно зрно грашок“''' ([[дански]]: ''Prinsessen paa Ærten'') — сказна на [[Ханс Кристијан Андерсен]] од 1835 година.
==Содржина==
Еден принц сакал да се ожени, но барал вистинска принцеза. Тој го обиколил целито свет, но никако не можел да најде соодветна невеста, зашто на сите принцези им недостасувало по нешто. Една вечер, додека надвор беснеел пороен дожд, некој почнал да тропа на портата на дворецот. [[Крал]]от отворил и здогледал девојка која побарала преноќиште, но тврдела дека е вистинска принцеза. Тогаш, умната [[кралица]] ја наместила постелата со 20 душеци и 20 перници, а најдолу ставила едно зрно [[грашок]]. Утредента, кога ја прашале принцезата како спиела, таа се пожалила дека не ѝ било удобно, зашто под постелата имало нешто. Така, сите се убедиле дека таа е вистинска принцеза и принцот се оженил со неа, а зрното грашок го однеле во [[музеј]]от.<ref>Ханс Кристијан Андерсен, ''Бајки''. Скопје: Македонска книга и Детска радост, 1967, стр. 26-27.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Сказни на Ханс Кристијан Андерсен]]
d5s2dvcm9jsmdo2ocbzqbb5t9ed3qf5
Огнилото
0
1269934
4796650
4669171
2022-07-25T19:15:27Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:The Tinderbox - Painting by Elena Ringo.jpg|мини|Слика од Елена Ринго]]
'''„Огнилото''' ([[дански]]: ''Fyrtøjet)'') — сказна на [[Ханс Кристијан Андерсен]] од 1835 година.
==Содржина==
Додека се враќал од војната, еден војник сретнал [[вештерка]] на патот, која му кажала да влезе во едно шупливо дрво каде се крие големо богатство. Тој влегол во дрвото и видел три соби при што во секоја од нив имало по еден ковчег полн со бакарни, сребрени и златни [[пари]], а пред секок ковчег седело по едно страшно [[куче]]. Со помош на шамијата на вештерката, војникот ги скротил кучињата и зел многу пари, како и едно старо огнило кое го барала вештерката. Бидејќи таа не сакала да му каже зошто служи огнилото, тој ја убил, а потоа заминал во еден град. Таму, војникот разбрал за принцезата која била затворена во дворецот, зашто ѝ било претскажано дека ќе се омажи за обичен [[војник]]. Војникот живеел раскошен живот и набргу ги потрошил сите пари, па бил принуден да се пресели во мала мансарда. Таму, тој се сетил на огнилото и кога го запалил, пред него се појавило едно од трите кучиња, кое му донело многу пари. Така, војникот сфатил дека огнилото е волшебно, па повторно станал богат. Една ноќ, тој ја посакал принцезата и го испратил кучето да му ја донесе, а тој ја бакнал. Утредента, принцезата им раскажала на родителите дека сонувала чуден [[сон]]. Следната ноќ, војникот ја повторил истата работа, но овојпат една дворјанка го следела кучето и открила каде оди принцезата. Таа ставила крст на портата од куќата, но кучето ставило таков знак на сите куќи, па утредента кралот и кралицата не можеле да ја најдат куќата каде преноќила принцезата. Сепак, крлаицата направила кесе и го наполнила со прав, па кога следниот пат кучето ја грабнало принцезата, на патот до куќата се истурала правта и така го откриле војникот. Поради тоа, тој бил [[затвор]]ен и осуден на [[смртна казна]]. Додека го чекал извршувањето на пресудата, крај затворот поминал еден чевларски момок, кој на војникот му го донел огнилото. Пред да го обесат, војникот побарал да му ја исполнат последната желба - да испуши една [[цигара]]. Кралот се согласил, но тогаш војникот го запалил огнилото и веднаш се појавиле трите кучиња. Тие ги нападнале кралот и војниците така што војникот го поставиле за [[крал]], а тој ја зел принцезата за жена.<ref>Ханс Кристијан Андерсен, ''Бајки''. Скопје: Македонска книга и Детска радост, 1967, стр. 30-38.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Сказни на Ханс Кристијан Андерсен]]
hfx90xrbgldj18ub7rfmu1hfchld5s4
Патничка (филм од 1963)
0
1272057
4796632
4567604
2022-07-25T18:27:17Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Auschwitz Birkenau - panoramio.jpg|мини|Државен музеј Аушвиц-Биркенау]]
'''„Патничка“''' ([[полски]]: ''Pasażerka'') — полски [[филм]] од 1963 година, во [[режија]] на [[Анджеј Мунк]] (''Andrzej Munk''), кој е автор на [[сценарио]]то, заедно со [[Витолд Лесјевич]] (''Witold Lesiewicz''), а засновано врз [[роман]]от на [[Зофија Посмиш-Пјасецка]] (''Zofija Posmysz-Piasecka''). Главните улоги ги играат: Александра Сласка (''Aleksandra Slaska''), Ана Цјепјелевска (Anna Ciepielewska) и Јан Кречмар (Jan Kreczmar). На [[Кански филмски фестивал|Канскиот филмски фестивал]], филмот ја освоил наградата FIPRESCI, а Мунк бил номиниран за „[[Златна палма|Златната палма]]“. Ова е последниот филм на Мунк, кој загинал во сообраќајна несреќа за време на продукцијата така што филмот го довршиле Витолд Лесјевиќ и Анджеј Бжозовски (''Andrzej Brzozowski'').<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2021-06-22 HRT, Putnica, poljski film (R) (пристапено на 22.6.2021)]</ref>
==Содржина==
Додека патува на прекуокеански брод, [[Германци|Германката]] Лиза (поранешна припадничка на [[СС]]-единиците) забележува жена која личи на Марта, затвореничка во [[Аушвиц]] каде Лиза била чуварка...
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Полски филмови]]
[[Категорија:Филмови од 1963 година]]
[[Категорија:Филмови на Анджеј Мунк]]
[[Категорија:Филмови за Втората светска војна]]
[[Категорија:Филмови засновани на романи]]
[[Категорија:Филмови на полски јазик]]
[[Категорија:Филмови за холокаустот]]
[[Категорија:Филмови со Александра Сласка]]
[[Категорија:Филмови со Јан Кречмар]]
[[Категорија:Филмови со Ана Цјепјелевска]]
fffqq6vchwwjt2oqh6hf6cdysbbe6ol
Васо Ангелов
0
1278223
4796594
4778087
2022-07-25T15:05:09Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Васо Ангелов
| портрет =
| рх =
| опис =
| роден-дата = {{роден|||1938}}
| роден-место = {{роден во|Ваташа}}
| починал-дата = {{починал на|16|септември|2019}}
| починал-место = {{починал во |Кавадарци}}
| националност [[Македонец]]
| познат = по улогите во: <br>[[Наши години]]<br>[[Јуначко колено (телевизиска серија) |Јуначко колено]]<br>[[Каца (филм) |Каца]].
| занимање = глумец
}}
'''Васо Ангелов''' (р.{{роден на |||1938}} во [[Ваташа]] — {{починал на|16|септември|2019}}) — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец.
Последни негови настапи се во "Седумка љубов или смрт" во режија на Александар Малинков и "Госпоѓа Министерка" во режија на Душко Наумовски.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1977. || [[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]] ТВ-филм ||
|-
| 1977. || [[Малиот одред]] ТВ-филм ||
|-
| 1979. || [[Жена од малтер]] ТВ-филм ||
|-
| 1979. || [[Наши години]] ТВ-серија || Железничарот
|-
| 1979. || [[Курирот на Гоце (телевизиска серија) |Курирот на Гоце]] ТВ-серија ||
|-
| 1982. || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || Непокор
|-
| 1982. || [[Време на летала]] ТВ-филм ||
|-
| 1982. || [[Слана во цутот на бадемите]] ТВ-филм ||
|-
| 1983. || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984. || [[Јуначко колено (телевизиска серија) |Јуначко колено]] ТВ-серија ||
|-
| 1985. || [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм ||
|-
| 1986. || [[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]] ТВ-серија || Заптија
|-
| 1986. || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм ||
|-
| 1988. || [[Викенд на мртовци]] ТВ-серија || Доктор
|-
| 1989-1990. || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија ||
|-
| 1989-1990. || [[Трст виа Скопје]] ТВ-серија ||
|-
| 1991. || [[Еурека]] ТВ-серија ||
|-
| 1992. || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1993. || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм ||
|-
| 1995. || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1999. || [[Каца (филм) |Каца]] ТВ-филм || Падарот
|-
| 2000. || [[Погрешно време]] ТВ-серија ||
|-
| 2001. || [[Агенција осамени срца]] ТВ-серија ||
|-
| 2002. || [[Заведени]] ТВ-серија ||
|-
| 2003. || [[Лото, лото (телевизиска серија) |Лото, лото]] ТВ-серија ||
|-
| 2005. || [[Обични луѓе]] ТВ-серија ||
|-
| 2012 || [[Душан]] ТВ-филм ||
|-
| 2012 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2014. || [[Женски итроштини]] ТВ-филм ||
|}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ангелов, Васо}}
[[Категорија:Македонски глумци]]
ptj60927vmfk37g1v2hsdtkzztumu3e
Трајче Иваноски
0
1278284
4796595
4781606
2022-07-25T15:06:18Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Трајче Иваноски
| портрет =
| рх =
| опис =
| роден-дата = {{роден на |11|март|1945}}
| роден-место = {{роден во|Прилеп}}
| починал-дата = {{починал на |19|декември|2021}}
| починал-место = {{починал во |Прилеп}}
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогите во: <br>[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]<br>[[Авантурите на Итар Пејо]]<br>[[Втора смена]]<br>[[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги ибие шпионите]]<br>[[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]]<br>[[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]]<br>[[Неверство во зимска ноќ]]
| занимање = глумец
}}
'''Трајче Иваноски''' (р. {{роден во|Прилеп}}, {{роден на |11|март|1945}}) - [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец. Од 1965 година сè до пензионирањето работел во [[Народен театар „Војдан Чернодрински“|Народниот театар „Војдан Чернодрински“]] во [[Прилеп]].
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
|-
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија ||
|-
| 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија || Железничарот
|-
| 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија || Економот
|-
| 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија
|-
| 1982 || [[Слана во цутот на бадемите]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Белото Циганче (телевизиска серија) |Белото Циганче]] ТВ-серија ||
|-
| 1984 || [[Јуначко колено (телевизиска серија) |Јуначко колено]] ТВ-серија ||
|-
| 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм ||
|-
| 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]] ТВ-серија || Аџи Јанкула
|-
| 1986 || [[Среќна нова '49]] ТВ-филм ||
|-
| 1988 || [[Втора смена]] ТВ-серија ||
|-
| 1989 || [[Собирен центар]] ТВ-филм ||
|-
| 1989-1991 || [[Еурека]] ТВ-серија ||
|-
| 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-филм ||
|-
| 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Затвореник
|-
| 1994 || [[Прекалени]] ТВ-серија || Дедото Марко
|-
| 1994 || [[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм ||
|-
| 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1998 || [[На Балканот не се пие чај]] ТВ-филм ||
|-
| 2001 || [[Одмазда]] ТВ-филм ||
|-
| 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм || Овчар
|-
| 2003 || [[Лото, лото (телевизиска серија) |Лото, лото]] ТВ-серија ||
|-
| 2004 || [[Неверство во зимска ноќ]] ТВ-филм ||
|-
| 2006 || [[Тајната книга]] ТВ-филм || Прв гостин
|-
| 2006 || [[Пусто турско (филм) |Пусто турско]] ТВ-филм ||
|-
| 2007-2009 || [[Збогум Румелија (ТВ-серија) |Збогум Румелија]] ТВ-серија ||
|-
| 2012-2014 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || Мајстор Јонче
|-
| 2013-2014 || [[Авантурите на Итар Пејо]] ТВ-серија || Кметот
|-
| 2014 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2014 || [[Деца на сонцето]] ТВ-филм ||
|-
| 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм ||
|-
| 2015 || [[Три во едно]] ТВ-филм ||
|-
| 2015 || [[Големиот егзил Кавказ]] ТВ-серија ||
|-
| 2015 || [[Последниот Македонец]] ТВ-филм || Таткото
|-
| 2018 || [[Година на мајмунот]] ТВ-филм ||
|}
== Награди ==
* Прва награда на фестивалот [[Војдан Чернодрински]] за млад актер во улогата на Златан во претставата "Робот и Агата".
* Награда за најдобра машка главна улога за ликот на Горчин во претставата "Скок преку кожа" во режија на [[Бранко Гало]] на театарскиот фестивал [[Војдан Чернодрински]].
* Во 2003 година на меѓународниот фестивал на комедија во Корча,Р.Албанија ја добива главната наградата за најдобро актерско остбарување за улогата на професор Павлович во претставата "Собирен Центар".
* Во 2011 година ја добиваа наградата за животно дело на фестивалот [[Војдан Чернодрински]] - [[Прилеп]].
* Добитник е и на наградата "3-Ноември" што ја доделува Собранието на град [[Прилеп]].
* Награда за главна машка улога за ликот Протасов во претставата "Деца на сонцето" во решија на [[Илија Милчин]].
* Во 2016 година повторно на фестивалот Корча добива награда за монодрамата "Јас Илија Шаторот".
==Наводи==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb име|id=1175741|name=Трајче Иваноски}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Иваноски, Трајче}}
[[Категорија:Македонски глумци]]
bpschw67ztlu0ytjysosj3nyp0zbgg9
Владимир Тулиев
0
1278380
4796827
4796469
2022-07-26T10:06:38Z
P.Nedelkovski
47736
надворешни врски
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Владимир Тулиев
| портрет =
| рх =
| опис
| роден-дата = {{роден на|18|август|}}
| роден-место = {{роден во|Штип}}
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогите во: <br>[[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Среќна Нова 1903 (филм) |Среќна Нова 1903]]<br>[[Панкот не е мртов (филм) |Панкот не е мртов]]
| занимање = глумец
}}
'''Владимир Тулиев''' — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 2001 || [[Македонија Емигранти]] ТВ-филм ||
|-
| 2008 || [[Автобиографија]] ТВ-филм ||
|-
| 2008-2010 || [[Народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2011 || [[Панкот не е мртов (филм) |Панкот не е мртов]] || Жути
|-
| 2012 || [[Трето полувреме]] ТВ-филм || Бугарски наредник
|-
| 2014 || [[Приказни од животот]] ТВ-серија ||
|-
| 2014 || [[Среќна Нова 1903 (филм) |Среќна Нова 1903]] ТВ-филм || Комита Гоце
|-
| 2014-2015 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2015 || [[Лазар (филм) |Лазар]] ТВ-филм || Здравко
|-
| 2017-2022 || [[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]] ТВ-серија || Дончо
|-
| 2017 || [[Амби]] ТВ-филм ||
|-
| 2017 || [[Фамилија Марковски (телевизиска серија) |Фамилија Марковски]] ТВ-серија || Зубац
|-
| 2017 || [[Инсајдер (телевизиска серија) |Инсајдер]] ТВ-серија || Гоце
|-
| 2018 || [[Болното место на Мара и Жарко]] ТВ-филм || Игор
|-
| 2018 || [[Сонуваат за крв и душа]] ТВ-филм || Рафаело
|-
| 2018 || [[Година на мајмунот]] ТВ-филм || Пијаница
|-
| 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм ||
|-
| 2019 || [[Господ постои, името и е Петрунија]] ТВ-филм || Шанкет Стефан
|-
| 2020 || [[Хомо]] ТВ-филм || Службеник
|-
| 2020 || [[М (филм) |М]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија ||
|}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb име|id=4040450|name=Владимир Тулиев}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Тулиев, Владимир}}
[[Категорија:Македонски глумци]]
b5yj68qd0u4ydb4wulhalsh6cozmoyr
Светски ден на храната
0
1279294
4796790
4783517
2022-07-26T03:36:41Z
CommonsDelinker
746
Бришење на "[[Слика:URY023.JPG|URY023.JPG]]", беше избришана од [[commons:Главна страница|Заедничката ризница]] од страна на [[commons:User:Fitindia|Fitindia]] поради: per [[:c:Commons:Deletion requests/Files in Category:Coins of Uruguay|]].
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox holiday
|holiday_name = Светски ден на храната
|type = интернационален
|longtype =
|image = File:Worldfoodday2009logo.gif
|caption = Светски ден на храната 2009
|official_name =
|nickname =
|observedby = Сите [[Земји-членки на Обединетите нации|Земји-членки на ОН]]
|duration = 1 ден
|frequency =
|scheduling = истиот ден секоја година
|date = 16 Октомври
|celebrations =
|relatedto =
}}[[Податотека:One Future ZeroHunger.jpg|мини|Слика направена како дел од [[Светска програма за храна|кампањата на друштвените медиуми на Светската програма]] за храна за Светскиот ден на храната во 2015 година.]]
'''Светскиот ден на храната''' е [[Меѓународни празници|меѓународен ден кој се]] слави секоја година во светот на 16 октомври за да го одбележи датумот на основањето на [[Обединети нации|Организацијата за]] [[Организација за храна и земјоделство на ООН|храна и земјоделство]] на Обединетите нации во 1945 година. Денот нашироко го слават многу други организации кои се занимаваат со глад и [[безбедност на храна]]та, вклучувајќи ги и [[Светска програма за храна|Светската програма за храна]], [[Светска здравствена организација|Светската здравствена организација]] и [[Меѓународен фонд за развој на земјоделството|Меѓународниот фонд за развој на земјоделството]]. Светската програма за храна ја доби [[Нобелова награда за мир|Нобеловата награда за мир]] за 2020 година за нивните напори за борба против гладот, придонес за мир во конфликтните области и за играње водечка улога во запирање на употребата на гладот во форма на оружје за војна и конфликт.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pendulumedu.com/current-affairs/daily-current-affairs-10-october-2020|title=Current Affairs|date=10 October 2020|work=PendulumEdu|publisher=PendulumEdu|accessdate=16 October 2020}}</ref>
Темата на Светскиот ден на храната за 2014 година била Семејно земјоделство: „Хранење на светот, грижа за земјата“; во 2015 година била „Социјална заштита и земјоделство: кршење на циклусот на рурална сиромаштија“; во 2016 година е Климатски промени: „Климата се менува. Храната и земјоделството мора исто така“,<ref name="autogenerated1">[http://www.fao.org/world-food-day/2016/theme/en/ UN's World Food Day website, accessed 15 September 2016]</ref> што ја повторува темата од 2008 година, и од 2002 и 1989 година пред тоа. Темата на 2020 година била „Расти, храни се, одржувај се. Заедно. Нашите постапки се нашата иднина.“<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fao.org/in-action/forest-landscape-restoration-mechanism/news-and-events/news-detail/en/c/1287458/|title=World Food Day: Grow, nourish, sustain. Together. Our actions are our future. {{!}} The Forest and Landscape Restoration Mechanism|publisher=Food and Agriculture Organization of the United Nations|accessdate=2021-04-22}}</ref>
== Потекло ==
[[Податотека:Washington Park Building.JPG|мини|Канцелариите на Националниот комитет на САД за Светскиот ден на храната во [[Вашингтон]]]]
'''Светскиот ден на храната''' бил воспоставен од страна на земјите-членки на ФАО на 20-тата Генерална конференција на Организацијата во ноември 1979 година. Делегацијата на Унгарија, предводена од поранешниот унгарски министер за земјоделство и храна д-р [[Пал Романски|Пал Ромски]], одигра активна улога на 20 сесија на Конференцијата на ФАО и предложи идејата за одбележување на РДВ во светот. Оттогаш, тоа се забележува секоја година во повеќе од 150 земји, [[Подигнување на свеста|подигајќи ја свеста]] за прашањата зад сиромаштијата и гладот.
== Теми ==
[[Податотека:FAO World Food Day 1981 3pc Set Silver.jpg|мини|Светски ден на храната на ФАО 1981 година 3 парчиња сребрен комплет]]
Од 1981 година, Светскиот ден на храната усвојува различна тема секоја година со цел да се потенцираат областите потребни за акција и да се обезбеди заеднички фокус. ФАО секоја година издава медали за Светскиот ден на храната за да ја одбележи и промовира годишнината.
Повеќето од темите се вртат околу земјоделството бидејќи само инвестициите во земјоделството – заедно со поддршката за образованието и здравството – ќе ја свртат оваа ситуација. Поголемиот дел од таа инвестиција ќе треба да дојде од [[приватниот сектор]], при што [[Јавни инвестиции|јавните инвестиции]] играат клучна улога, особено во поглед на нивниот олеснувачки и стимулирачки ефект врз приватните инвестиции.
И покрај важноста на земјоделството како движечка сила во економиите на многу земји во развој, овој витален сектор често е гладен од инвестиции. Конкретно, странската помош за земјоделството покажа значително опаѓање во текот на изминатите 20 години.
* 1981: Храната е на прво место
* 1982: Храната е на прво место
* 1983: [[Безбедност на храна]]
* 1984: Жените во земјоделството
* 1985: Рурална сиромаштија
* 1986: Рибари и риболовни заедници
* 1987: [[Мала фарма|Мали земјоделци]]
* 1988: Рурална младина
* 1989: Храна и животна средина
* 1990: Храна за иднината
* 1991: Дрвја за живот
* 1992: Храна и [[исхрана]]
* 1993: Собирање на разновидност на природата
* 1994: Вода за живот
* 1995: Храна за сите
* 1996: Борба против гладот и [[неисхранетост]]а
* 1997: Инвестирање во безбедноста на храната
* 1998: Жените го хранат светот
* 1999: Младите против гладот
* 2000: Милениум ослободен од [[глад]]
* 2001: Борба против гладот за да се [[Намалување на сиромаштијата|намали сиромаштијата]]
* 2002: Вода: извор на безбедност на храната
* 2003: Работејќи заедно за [[Организација за храна и земјоделство на ООН|меѓународна алијанса против гладот]]
* 2004: [[Биоразновидност]] за безбедност на храната
* 2005: Земјоделство и [[Интеркултурна комуникација|меѓукултурен дијалог]]
* 2006: Инвестирање во земјоделството за безбедност на храната
* 2007: [[Право на храна]]
* 2008: Светска безбедност на храната: предизвиците на [[Глобално затоплување|климатските промени]] и [[биоенергија]]та
* 2009: Постигнување на безбедност на храната [[Криза со храна|во време на криза]]
* 2010: Обединети против гладот
* 2011: Цените на храната - од криза до стабилност
* 2012: [[Земјоделска задруга|Земјоделски задруги]] – клуч за хранење на светот
* 2013: Одржливи системи за храна за безбедност и исхрана на храната
* 2014: [[Семејно земјоделство]]: „Хранење на светот, грижа за земјата“
* 2015: „Социјална заштита и земјоделство: кршење на [[Циклус на сиромаштија|циклусот]] на рурална сиромаштија“
* 2016: [[Глобално затоплување|Климатски промени]]: „Климата се менува. Храната и земјоделството мора исто така“
* 2017: Променете ја иднината на [[Преселба на населението|миграцијата]]. Инвестирајте во [[Безбедност на храна|безбедноста на храната]] и [[Рурален развој|руралниот развој]].
* 2018: „Нашите акции се наша иднина, можно е да се стави крај на гладот во светот до 2030 година“
* 2019: „Нашите акции се нашата иднина, здрави диети за [[тарабна ознака|#]]Свет со [[Цели за одржлив развој|нула глад“]]
* 2020: „Расте, храни, одржи. Заедно"
* 2021: „Безбедна храна сега за здраво утре“.
== Настани ==
Во над 150 земји, настани го одбележуваат Светскиот ден на храната. Наведени се примери на настани низ светот одржани во последните години.
=== Индија ===
''Светскиот ден на храната'' се слави во чест на датумот на основање на ФАО на Обединетите нации во 1945 година. Се следи и во Индија.
=== Соединети Држави ===
Светскиот ден на храната е традиција во САД уште една година по првиот Светски ден на храната во 1981 година. Во Соединетите Држави потфатот е спонзориран од 450 национални, приватни доброволни организации.<ref name="world">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.worldfooddayusa.org/|title=Directory of Organizations|publisher=World Food Day USA}}</ref> Еден пример за настаните за Светскиот ден на храната се неделните вечери на Светскиот ден на храната што [[Оксфам Америка|Оксфам Америка ги]] спонзорира во соработка со неколку други непрофитни организации.<ref name="oxfam">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oxfamamerica.org/worldfoodday|title=World Food Day Sunday Dinner|publisher=Oxfam America}}</ref> Почесниот [[Архиепископот Дезмонд Туту|надбискуп Дезмонд Туту]]<ref name="tutu">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.youtube.com/watch?v=BUXedatvrmA|title=Video from Archbishop Desmond Tutu on World Food Day|publisher=YouTube}}</ref> и авторот [[Френсис Мур Лапе]]<ref name="lappe">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.youtube.com/watch?v=Wt5tmVtdE90|title=Video from Francis Moore Lappe on World Food Day|publisher=YouTube}}</ref> се здружија со Оксфам Америка за да ги промовираат неделните вечери на Светскиот ден на храната. Самитот за глад во се одржува во близина на Ајова за Светскиот ден на храната од 2007 година, а е организиран од [[Светска награда за храна|Светската награда за храна]] во врска со нивниот годишен симпозиум во Де Моин, Ајова.<ref name="iowa">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.worldfoodprize.org/en/events/iowa_hunger_summit/|title=Iowa Hunger Summit|publisher=World Food Prize|archive-url=https://web.archive.org/web/20110519053319/http://www.worldfoodprize.org/en/events/iowa_hunger_summit/|archive-date=19 May 2011}}</ref>
=== Европа ===
Во [[Италија]], министерствата, универзитетите, истражувачките агенции, меѓународните агенции и [[невладина организација|невладините организации]] организираа многу конференции, како и изложби и симпозиуми. Италијанското Министерство за политики за земјоделство и шумарство организирал состанок кој се фокусирал на правата на жените во руралните области во 2005 година.
Во [[Германија]], Сојузното Министерство за заштита на потрошувачите, храна и земјоделство се вклучило преку конференции за печат.
Шпанската телевизија била активна во емитувањето на настани. Амбасадорот на добра волја на ФАО - шпанската фудбалска ѕвезда [[Раул]] - учествувал на настани и помогнал да се истакнат прашањата за безбедноста на храната низ неговата земја.
[[Обединето Кралство|Групацијата за храна на Велика Британија]] исто така била активна преку конференции и медиумски преноси.
Во растечките економии на [[Источна Европа]] – т.е [[Албанија]], [[Ерменија]], [[Хрватска]], [[Чешка]], [[Грузија]], [[Унгарија]], [[Молдавија]], [[Македонија|Северна Македонија]], [[Србија и Црна Гора]] и [[Словачка]] - одржани се различни активности.
Во [[Унгарија]], реномирани експерти одржале презентации во Унгарскиот земјоделски музеј и ФАО, а медалите им биле доделени на познати унгарски експерти од страна на подрегионалниот претставник на ФАО.
Во име на [[Света Столица|Светата столица]], папите [[Јован Павле II|Јован Павле Втори]] и [[Папа Бенедикт XVI|Бенедикт Шеснаесетти]] испратиле годишна порака до производителите и потрошувачите на храна по повод Светскиот ден на храната.<ref name="vatican XIV">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.vatican.va/holy_father/john_paul_ii/messages/food/documents/hf_jp-ii_mes_10101994_xiv-world-food-day_en.html|title=Message to the XIV World Food Day|publisher=Vatican}}</ref><ref name="vatican XII">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.vatican.va/holy_father/john_paul_ii/messages/food/documents/hf_jp-ii_mes_16101992_xii-world-food-day_en.html|title=Message to the XII World Food Day|publisher=Vatican}}</ref><ref name="fao 150">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fao.org/english/newsroom/news/2002/10120-en.html|title=World Food Day observed in some 150 countries|publisher=Food and Agriculture Organization of the United Nations}}</ref><ref name="fao 2004">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fao.org/newsroom/en/news/2004/51140/|title=World Food Day 2004 highlights the importance of biodiversity to global food security|publisher=Food and Agriculture Organization of the United Nations}}</ref><ref name="catholic">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.catholic.org/international/international_story.php?id=25685|title=Feeding the hungry is moral obligation, pope says for World Food Day|publisher=Catholic.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20080201063904/http://www.catholic.org/international/international_story.php?id=25685|archive-date=1 February 2008}}</ref><ref name="cathnews">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.catholicnews.com/data/stories/cns/0805262.htm|title=Global food crisis caused by selfishness, speculation, says pope|publisher=Catholic News|archive-url=https://web.archive.org/web/20081024031633/http://www.catholicnews.com/data/stories/cns/0805262.htm|archive-date=24 October 2008}}</ref><ref name="radio">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.radiovaticana.org/english/Articolo.asp?c=326705|title=Pope Benedict Sends Message to Mark World Food Day|publisher=Vatican Radio|archive-url=https://archive.today/20120912073655/http://www.radiovaticana.org/english/Articolo.asp?c=326705|archive-date=12 September 2012}}</ref>
=== Африка ===
[[Ангола|Ангола ја]] прославила Фондацијата за демократија во 2005 година преку 4. Форум за рурални жени, додека во [[Бурунди]] вториот потпретседател засадил компири за да даде симболичен пример за производството на храна.
Во [[Централноафриканска Република|Централноафриканската Република]], претседателот на Републиката инаугурирал мост кај Бода што се совпаѓа со Светскиот ден на храната, со што областа за земјоделско производство станала попристапна.
Во [[Чад]], илјадници луѓе присуствувале на дебати, конференции и активности, вклучувајќи театар, филмови, народни танци, посети на проектни локации и посети на земјоделски компании.
Во [[Гана]], Министерството за храна и земјоделство било домаќин на конференција за безбедност на храната, додека [[Намибија]] спроведе кампања за подигање на свеста преку националните медиуми.
Во [[Боцвана]], Националниот центар за истражување на технологијата за храна неодамна ги изложил своите производи и услуги на комеморацијата на Светскиот ден на храната што се одржал во фармата Калакамати на 19 октомври 2017 година.
[[Египет]] бил домаќин на Форум за прашања поврзани со исхраната. [[Мароко]] и [[Тунис]] одржале семинари и изложби.
Во [[Нигерија]], организациите и поединците вклучени во програмите за хранење (на пример Foodbank Nigeria) се поврзале со други заинтересирани страни во производството на храна, агро-сојузничките индустрии, трговците на големо и организациите во заедницата за да се справат со предизвиците за безбедноста на храната. На пример, од 2009 година, Северна Нигерија е нестабилна. Според хуманитарната организација Акција против гладот, тековната и продлабочена хуманитарна криза во североисточна Нигерија довела до раселување на над 1,5 милиони луѓе, предизвикувајќи четири милиони луѓе да доживеат акутна несигурност во храната и да имаат потреба од хуманитарна помош (Акција Против гладот). Од 2010 година, таа работи и со „националните агенции“ и со „локалните заедници“ за да изгради капацитет за лекување на смртоносната неисхранетост предизвикана од несигурност во храната (Акција против гладот).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.actionagainsthunger.org/countries/africa/nigeria|title=Action Against Hunger Logo Nigeria|date=7 July 2011|publisher=Action Against Hunger|accessdate=3 May 2016}}</ref>
=== Азија ===
[[Податотека:World Food Day 2017 Botswana 7.jpg|мини|Прослава на Светскиот ден на храната во Калакамати, Боцвана]]
[[Податотека:Philippines 25 Piso 1981 back.jpg|мини|Монета од 25 [[Филипинско пезо|Филипински пезос]] за Светскиот ден на храната]]
Владата на [[Бангладеш]] била вклучена преку организирање фестивал на храна.
Во [[Народна Република Кина|Кина]] во 2005 година, биле организирани прослави во [[градот Кујинг]], каде што живеат бројни етнички малцинства, од страна на [[Министерство за земјоделство|Министерството за земјоделство]] и Владата на градот Кујинг, со учество на голем број високи претставници на Владата.
Во [[Северна Кореја|Демократска Народна Република Кореја]] се одржале семинари и биле направени посети на различни локации на проектот.
Министерството за земјоделство на [[Индонезија]] во минатото организирало голема изложба на храна во Бандунг, Западна Јава, додека работилницата за фармери и рибари на невладини организации се одржала во [[Бали]].
Во [[Ерменија]], персонал од Министерството за земјоделство, невладините организации, Ерменскиот државен земјоделски универзитет, донаторската заедница, меѓународните организации и масовните медиуми учествувале на церемонијата на Светскиот ден на храната.
Во [[Авганистан]], претставници на министерствата, амбасадите, агенциите на ОН, меѓународните финансиски организации, националните и меѓународните невладини организации и персоналот на ФАО присуствувале на церемонијата на Светскиот ден на храната.
Во [[Кипар]], во основните и средните училишта биле организирани посебни церемонии, каде што наставниците го објасниле значењето на Светскиот ден на храната.
Во [[Пакистан]], друштвото именувано како MAPS (Mentor Amiable Professional Society) го слави светскиот ден на храната обезбедувајќи пакети со храна за сиромашните и младенците и ја кажува важноста на храната за луѓето преку организирање работилници.
На [[Филипини]]те на 16 октомври 2015 година, писателот и претприемач за недвижности [[Вилсон Ли Флорес]] започнал да го слави „Светскиот ден на пандесалот“ на непартискиот форум Пандесал на неговото кафуле „Камунинг Бекери“ во Кезон Сити. Тој и познати личности какко Претседавачот [[Фелипе Гозон]], сенаторот [[Сони Ангара]] и актерот [[Дингдонг Дантес]] им подариле 30.000 лебови од печка од тули и други подароци на урбаните сиромашни семејства. Во 2016 година, тој го повторил овој граѓански проект со познати личности како заменик-градоначалникот на градот Кезон [[Џој Белмонте]] и бизнис лидерот Џејмс Ди од Филипинското кинеско добротворно здружение, плус преземање бесплатни медицински, стоматолошки и оптички мисии за урбаните сиромашни семејства. Во 2017 година, прославата вклучувала 50.000 лебови, сардини, шунки, тестенини и сокови од различни компании, плус два датуми за бесплатни медицински, стоматолошки и оптички клиники на 8 и 29 октомври. Специјалните гости на овој трет „Светски ден на пандесалот“ биле предводени од главниот судија на Врховниот суд [[Марија Лурд Серено|Марија Лурдес Серено]], заменик-претседателката [[Лени Робредо]] и началникот на националната полиција на Филипините (ПНП), генералот [[Роналд Дела Роза]], придружуван од постариот началник на градот Кезон, Гиљермо Елеазар.
Во [[Монголија]], за прославата на Светскиот ден на храната во земјата, стана традиција истражувачката конференција „Безбедност на храната“ да се организира секоја година од страна на Министерството за храна, земјоделство и лесна индустрија и претставништвото на ОН на ФАО во Монголија во соработка со монголското Здружение на прехранбената индустрија. Овој настан дава можност да се промовира истражувачката работа, да се истакнат придонесите на научниците и истражувачите за безбедноста на храната на земјата, да се зајакне соработката помеѓу истражувачките институции, невладините организации и јавните организации поврзани со храната, да се пренесе технолошкото истражување во индустријата, и да се развие политика и регулатива заснована на истражување.
=== Латинска Америка ===
ска монета (1981)]]
Во [[Чиле]], локалните заедници подготвиле изложби на автохтони прехранбени производи.{{Се бара извор|date=July 2020}}
Во [[Аргентина]], високи претставници на Владата, академици, меѓународни организации и печатот учествувале на главната церемонија.
Во [[Мексико]] во 2005 година се одржала Национална кампања за „Мексико без глад“, со вклученост и поддршка на граѓанското општество и студентите.{{Се бара извор|date=July 2020}}
Во [[Куба]], производителите можеле да разменат мислења и искуства на земјоделски саем. Медиумите силно ги поддржуваат кампањите за подигање на свеста на Светскиот ден на храната.{{Се бара извор|date=July 2020}}
Во [[Перу]], во текот на 2017 година, Министерството за земјоделство и наводнување (Минагри) започнало кампања за промовирање на потрошувачката на домашна, високо-протеинска храна, како што се киноа, кивича и мешунки, меѓу другите.
Во [[Венецуела]] имало национално покривање на настаните.{{Се бара извор|date=July 2020}}
== Исто така види ==
* [[Криза на цените на храната]]
* [[Безбедност на храна]]
* [[Светска награда за храна]]
* [[Список на денови за исхрана]]
== Наводи ==
<references />
== Надворешни врски ==
[http://www.fao.org/world-food-day/en/ Светски ден на храната]
[[Категорија:Земјоделска политика]]
[[Категорија:Меѓународни денови на Обединетите нации]]
[[Категорија:Прехранбена политика]]
9qmn4fnar11yk59bchm35zljol6yq1i
Снежана Киселичка
0
1279693
4796582
4778836
2022-07-25T14:51:28Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Снежана Киселичка
| портрет =
| рх =
| опис =
| роден-дата = {{роден на|||1950}}
| роден-место = {{роден во|Скопје}}
| националност = [[Македонец|Македонка]]
| познат = по улогите во: <br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Цимери]]<br>[[Едно лето]]<br>[[До-ре-ми]]
| занимање = глумец
}}
'''Снежана Киселичка''' — [[Македонија|македонска]] театарска, филмска и телевизиска глумица.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија ||
|-
| 1982 || [[Јужна патека (филм) |Јужна патека]] ТВ-филм ||
|-
| 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм ||
|-
| 1985-1986 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1986 || [[Среќна нова '49]] ТВ-филм ||
|-
| 1987-1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1990 || [[До-Ре-Ми]] ТВ-серија ||
|-
| 1990-1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдкорни]] ТВ-серија ||
|-
| 1993-1997 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2000 || [[Погрешно време]] ТВ-серија ||
|-
| 2002 || [[Наше маало]] ТВ-серија ||
|-
| 2006-2009 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2010-2013 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2015 || [[Цимери]] ТВ-серија || Бабата
|-
| 2015 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2016 || [[Исклучиво жолти лалиња]] ТВ-филм ||
|-
| 2017 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2017 || [[Вистински приказни (телевизиска серија) |Вистински приказни]] ТВ-серија ||
|}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Киселичка, Снежана}}
[[Категорија:Македонски глумици]]
hm0a9e03ohnfthyttpescgxd2yucby5
Фрида Боисен
0
1281249
4796628
4785286
2022-07-25T18:10:27Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Frida Boisen at Göteborg Book Fair 2013.JPG|мини|Фрида Бојсен на Саемот на книгата во Гетеборг 2013 година]]
'''Фрида Марија Боизен''', (родена на 25 септември 1974 година) е [[шведска]] новинарка и авторка.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.svt.se/kultur/hon-tar-over-efter-frida-boisen|title=Hon tar över efter Frida Boisen|last=Nyheter|first=SVT|publisher=|accessdate=8 October 2017}}</ref>
== Ран живот ==
На 25 септември 1974 година, Боизен е роден во Сабра, Шведска.
Боизен студирала новинарство на Универзитетот во Гетеборг.
== Кариера ==
Бојзен е колумнист за весникот „ Експресен“. Таа претходно била главен уредник на ''Гетеборгс-Тиднинген'' .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://gt.expressen.se/nyheter/1.2700631/frida-boisen-blir-ny-chefredaktor-for-gt|title=Frida Boisen är GT:s nya chefredaktör|publisher=|accessdate=8 October 2017}}</ref> Таа исто така била стратег за друштвени медиуми за Dagens Industri.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dagensmedia.se/medier/digitalt/frida-boisen-gar-till-dagens-industri-6088904|title=Frida Boisen går till Dagens Industri|publisher=|accessdate=8 October 2017}}</ref>
Во октомври 2015 година, Боизен станала главен дигитален уредник за Bonnier Tidskrifer.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dagensmedia.se/medier/tidskrifter/frida-boisen-blir-digitalchef-pa-bonnier-tidskrifter-i-sex-manader-6087323|title=Frida Boisen blir digitalchef på Bonnier Tidskrifter – i sex månader|publisher=|accessdate=8 October 2017}}</ref>
Кон крајот на 2015 година, нејзината книга ''Digital succé - så lyckas du med sociala medier'' била објавена од Bokförlaget Forum.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.dagensmedia.se/medier/pr/frida-boisen-sa-gor-du-digital-succe-6088387|title=Frida Boisen: "Så gör du digital succé"|publisher=|accessdate=8 October 2017}}</ref> Во 2014 година ја освоила наградата ''Најдобра употреба на друштвените медиуми'' на наградите INMA.
Боизен работела во Гетеборгс-Постен помеѓу 1997 и 2001 година. Во 2001 година таа била дебатен гостин, и колумнист во Nyhetsmorgon на TV4, панелот на СВТ morningshow Gomorron Sverige и TV3s Tillsammans.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://blogg.amelia.se/jessicafrej/2017/08/27/supergott-supersnabbt-i-nyhetsmorgon/|title=Supergott & Supersnabbt i Nyhetsmorgon|last=Frej|first=Jessica|publisher=|accessdate=8 October 2017}}</ref>
Во 2006 година, таа станала главен уредник на модното списание Плаза Квина.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.st.nu/noje/frida-boisen-ny-chefredaktor-for-plaza-kvinna|title=Frida Boisen ny chefredaktör för Plaza Kvinna|publisher=|accessdate=8 October 2017}}</ref>
Во 2018 година, Боизен е автор на Digital Passion.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://gothenburg-400.com/tips-from-frida-boisen-how-to-use-social-media-effectively-video-video-video/|title=Tips from Friday Boisen: How to Use Social Media Effectively? Video, Video, Video|date=November 21, 2018|publisher=gothenburg-400.com|accessdate=January 26, 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.goodreads.com/book/show/40517335-digital-passion|title=Digital Passion|date=September 7, 2018|publisher=good reads.com|accessdate=January 26, 2019}}</ref>
== Наводи ==
<references />
== Надворешни врски ==
* {{Commons category inline|Frida Boisen}}
[[Категорија:Статии со hCards]]
[[Категорија:Родени во 1974 година]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
d15dt1rn9nv6iy9sl994fivlssa83yj
Ида Гранквист
0
1281295
4796640
4686251
2022-07-25T18:47:50Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Ida Granqvist.png|мини|Ида Гранквист]]
'''Ида Гранквист''' (12 ноември 1872 – 10 март 1949) била [[шведска]] мисионерка. Таа напишала 26 книги поезија и превела стотици текстови на [[Зулу|isiZulu]] додека беше мисионер во Јужна Африка. Таа била критикувана затоа што зборувала од говорница (како маж) додека била во Шведска.
== Животот ==
Гранквист е родена во 1872 година во црковната парохија Ракеби. Нејзини родители биле Ајда и Јоханес Гранквист кој бил свештеник. Таа го добила второто место од Шведската академија за нејзиниот циклус песни ''Гранзус'' во 1899 година и ја објавила првата од нејзините 26 книги поезија ''<nowiki>„Дром“</nowiki>'' во 1900 година. <ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.skbl.se/en/article/IdaGranqvist|title=skbl.se - Ida Granqvist|work=www.skbl.se|accessdate=2020-01-31}}</ref> Таа била посветена на нејзиниот татко и напишала една од нејзините збирки песни во почит во 1907 година. Тие зборуваат за мисијата и по неговата смрт таа била прифатена како мисионерка. Во тоа време, ова било најблиску до тоа да бидат свештеници бидејќи не им било дозволено да проповедаат, но како мисионерки, жените можеле да раскажуваат „приказни“.<ref name=":0" />
Таа се вратила во Шведска во 1915 година и повторно се посветила на мисионерската работа во 1921 година. <ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=https://sok.riksarkivet.se/Sbl/Presentation.aspx?id=13153|title=Ida Granqvist - Svenskt Biografiskt Lexikon|work=sok.riksarkivet.se|accessdate=2020-01-31}}</ref>
Таа била критикувана затоа што зборувала од говорница (како маж) додека била во Шведска.
Нејзиното здравје нареди да се врати во Упсала во 1928 година, каде што отиде да работи во мисионерската канцеларија на Шведската црква. Во 1936 година била објавена книга со химни на isiZulu, ''Trospsalmer'' (на шведски), а химните биле речиси целото создавање или превод на Granqvist. Таа продолжи во мисионерската канцеларија до 1941 година. Таа се преселила во Гетеборг каде што умрела во 1949 година.
== Наводи ==
== Дополнително читање ==
* Ida Granqvist at Svenskt kvinnobiografiskt lexikon
[[Категорија:Починати во 1949 година]]
[[Категорија:Родени во 1872 година]]
ljg7hc6k7k64ksd67nh6z384idj7f1g
Ева Сетерберј
0
1281554
4796657
4785070
2022-07-25T19:37:39Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Category:Pages using infobox person with unknown empty parameters|home_townEva Zetterberg]]
[[Category:Pages using infobox person with unknown empty parameters|influencedEva Zetterberg]]
[[Category:Pages using infobox person with unknown empty parameters|religionEva Zetterberg]]
[[Category:Pages using infobox person with unknown empty parameters|influencesEva Zetterberg]]
[[Category:Pages using infobox person with unknown empty parameters|residenceEva Zetterberg]]
[[Категорија:Статии со hCards]]
[[Податотека:Embajadora de Suecia en Chile visita el congreso (6780881966).jpg|мини|'''Ева Зетерберг''']]
'''Ева Зетерберг''' (родена 1947 година) е политичар и дипломат од шведската лева партија. Таа служела како член на [[Риксдаг|Риксдагот]] од 1991 до 2002 година. <ref name="ssd">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.riksdagen.se/sv/ledamoter-partier/ledamot/eva-zetterberg_d7c31ab0-83e4-11d4-ae60-0050040c9b55|title=Eva Zetterberg (V)|last=|first=|authorlink=|publisher=Sveriges Riksdag|location=|language=Swedish|accessdate=12 August 2018}}</ref> Таа подоцна била шведски амбасадор во Никарагва и во Чиле. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.svd.se/nyheter/utrikes/ortega-moter-hard-kritik-i-nicaragua_1682029.svd|title=Ortega möter hård kritik i Nicaragua|date=9 September 2008|work=svd.se|language=Swedish|archive-url=https://web.archive.org/web/20141019051621/http://www.svd.se/nyheter/utrikes/ortega-moter-hard-kritik-i-nicaragua_1682029.svd|archive-date=19 October 2014|accessdate=12 August 2018}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.regeringen.se/sb/d/119/a/118535|title=Ny ambassadör till Santiago de Chile|date=15 January 2009|work=regeringen.se|language=Swedish|archive-url=https://web.archive.org/web/20141006131022/http://www.regeringen.se/sb/d/119/a/118535|archive-date=6 October 2014|accessdate=12 August 2018}}</ref>
== Наводи ==
{{Reflist}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1947 година]]
6bcyq19htimezs7apfukycm16vlamzq
4796658
4796657
2022-07-25T19:38:32Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Category:Pages using infobox person with unknown empty parameters|home_townEva Zetterberg]]
[[Category:Pages using infobox person with unknown empty parameters|influencedEva Zetterberg]]
[[Category:Pages using infobox person with unknown empty parameters|religionEva Zetterberg]]
[[Category:Pages using infobox person with unknown empty parameters|influencesEva Zetterberg]]
[[Category:Pages using infobox person with unknown empty parameters|residenceEva Zetterberg]]
[[Категорија:Статии со hCards]]
[[Податотека:Embajadora de Suecia en Chile visita el congreso (6780881966).jpg|мини|'''Ева Сетерберј''']]
'''Ева Сетерберј''' (родена 1947 година) е политичар и дипломат од шведската лева партија. Таа служела како член на [[Риксдаг|Риксдагот]] од 1991 до 2002 година. <ref name="ssd">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.riksdagen.se/sv/ledamoter-partier/ledamot/eva-zetterberg_d7c31ab0-83e4-11d4-ae60-0050040c9b55|title=Eva Zetterberg (V)|last=|first=|authorlink=|publisher=Sveriges Riksdag|location=|language=Swedish|accessdate=12 August 2018}}</ref> Таа подоцна била шведски амбасадор во Никарагва и во Чиле. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.svd.se/nyheter/utrikes/ortega-moter-hard-kritik-i-nicaragua_1682029.svd|title=Ortega möter hård kritik i Nicaragua|date=9 September 2008|work=svd.se|language=Swedish|archive-url=https://web.archive.org/web/20141019051621/http://www.svd.se/nyheter/utrikes/ortega-moter-hard-kritik-i-nicaragua_1682029.svd|archive-date=19 October 2014|accessdate=12 August 2018}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.regeringen.se/sb/d/119/a/118535|title=Ny ambassadör till Santiago de Chile|date=15 January 2009|work=regeringen.se|language=Swedish|archive-url=https://web.archive.org/web/20141006131022/http://www.regeringen.se/sb/d/119/a/118535|archive-date=6 October 2014|accessdate=12 August 2018}}</ref>
== Наводи ==
{{Reflist}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1947 година]]
5nfglbubpjxv16xlqhvt412xv49vqqn
Не гледај нагоре (2021 филм)
0
1287847
4796660
4715187
2022-07-25T19:45:55Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Don't Look Up logo.png|мини|лого]]
'''''Не Гледај Нагоре''''' е американски сатиричен филм со научна фантастика. Филмот е снимен во 2021 година, во режија на Адам MекKеј. Главните улоги ги играат [[Леонардо ди Каприо|Леонардо Ди Каприо]] и [[Џенифер Лоренс]] како двајца [[Астроном|астрономи]] кои се обидуваат да го предупредат човештвото за комета која се приближува да ја уништи човековата цивилизација. Останатите улоги во филмот ги играат: Роб Морган, Јона Хил, Марк Риланс, Тајлер Пери, Рон Перлман, [[Аријана Гранде|Aриана Гранде]], Скот Мескуди, Химеш Пател, Меланија Линскеј, [[Кејт Бланчет|Кејт Бланшет]] и Мерли Стрип.
Филмот беше најавен во ноември 2019 и купен од страна на на Нетфликс неколку месеци подоцна. Снимањето требало да започне во април 2020 во Америка - [[Масачусетс]] но бил одложен поради [[Пандемија на КОВИД-19|COVID-19 пандемија]]; Тој конечно почнал да се снима во ноември 2020 и завршен е во февруари 2021.
''Не Гледај Нагоре'' почна со лимитирани прикажувања во кината сè до започнувањето на стриминг на платформата Нетфликс на 24 декември. Тој доби мешани критики од критичарите, но со големи пофалби за актерите. Филмот доби четири номинации на 79тиот Златен Глобус Награди, вклучувајќи и за Најдобар филм – Мјузикл или Комедија и шест номинации во 27 Критичари' Choice Awards, вклучувајќи и за најдобра фотографија. На 5 јануари 2022, бил поставен нов рекорд за најмногу гледања во часови за само една недела и го направи третиот најгледан филм на Нетфликс од неговото постоење.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.wsj.com/articles/dont-look-up-breaks-netflix-record-for-weekly-viewership-11641484627|title='Don't Look Up' Breaks Netflix Record for Weekly Viewership|last=Prang|first=Allison|date=January 5, 2022|work=The Wall Street Journal|access-date=January 6, 2022}}</ref>
== Актерска екипа ==
[[Category:Pages using multiple image with auto scaled images]]
* [[Леонардо ди Каприо]] како д-р Рандал Минди, професор по астрономија на Државниот универзитет во Мичиген (MSU)
* [[Џенифер Лоренс]] како Кејт Дибијаски, доктор на МСУ по астрономија. Лоренс. <ref>{{Наведени вести|url=https://www.vanityfair.com/hollywood/2021/11/jennifer-lawrence-on-love-fame-boundaries-and-dont-look-up|title=Jennifer Lawrence: "I Didn't Have a Life. I Thought I Should Go Get One"|last=Valby|first=Karen|date=November 22, 2021|work=Vanity Fair|access-date=December 29, 2021}}</ref>
* Роб Морган како д-р Теди Оглеторп, шеф на Канцеларијата за координација на планетарна одбрана
* [[Кејт Бланчет|Кејт Бланшет]] како Бри Еванти, ко-водител на ''The Daily Rip''
* [[Мерил Стрип]] како Џени Орлеан, претседател на САД
* Џона Хил како Џејсон Орлеан, началник на персоналот и син на Џени.
* Марк Рајленс како Питер Ишервел, технолошки милијардер извршен директор на БАШ
* Тајлер Пери како Џек Бремер, уште еден ко-водител на ''The Daily Rip''
* [[Тимоти Шаламе]] како Јул, млад крадец
* Рон Перлман како полковник Бенедикт Драск, добитник на претседателски медал на слободата
* [[Аријана Гранде]] како Рајли Бина, популарна меѓународна музичка ѕвезда и свршеница на диџеј Чело
* Скот Мескуди како диџеј Чело, исто така популарна меѓународна музичка ѕвезда и свршеница на Рајли
* Химеш Пател како Филип Кај, новинар во ''Аутопсијата'' и момчето на Кејт
* Мелани Лински како Џун Минди, сопругата на Рандал
* Мајкл Чиклис како Ден Павкети, водител на конзервативната ''Патриот News Network''
* Томер Сисли како Адул Грелио, виш уредник во ''Њујорк Хералд''
* Пол Гилфојл како генерал-полковник на американските воздухопловни сили Стјуарт Темс, врска [[Пентагон|на Пентагон]] со Белата куќа
* Роберт Џој како Конгресмен станар
== Продукција ==
[[Податотека:Adam_McKay_(cropped).jpg|алт=Adam McKay at the world premiere of Marvel's "Ant-Man".|мини|Писател, режисер и продуцент Адам McKay]]
MсКај го опишува филмот како "мешавина од комедија" со елементи на катастрофа и хорор филмови.<ref>{{Наведени вести|url=https://variety.com/2021/film/news/adam-mckay-dont-look-up-ending-spoilers-1235142363/|title=Adam McKay on the Ending(s) of 'Don't Look Up': DiCaprio's Last-Minute Line, Streep's Improv and Brontarocs|last=Aurthur|first=Kate|date=January 3, 2022|work=Variety|access-date=January 3, 2022}}</ref>
== Наводи ==
* Don't Look Up на Netflix
* Don't Look Up во IMDb
* [https://dibiasky.com Dibiasky Официјален веб-сајт]
[[Категорија:Филмови чие дејствие се одвива во Њујорк]]
[[Категорија:Филмови чие дејствие се одвива во Мичиген]]
[[Категорија:Филмови чие дејствие се одвива во Илиноис]]
[[Категорија:Американски филмови]]
[[Категорија:Филмови на англиски јазик]]
0wpozkten03urkvynci244r8vg9b45v
Владимир М. Арсенијевиќ - Мушки
0
1289393
4796625
4741100
2022-07-25T18:03:00Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Vladimir M. Arsenijevic Muski.jpg|мини|Владимир М. Арсенијевиќ ]]
'''Владимир М. Арсенијевиќ - Мушки''' ( [[Ниш]], [[20 јуни]] [[1935]] - [[Ниш]], [[9 јуни]] [[2016]] ) бил ракометар, судија, ракометен работник.
== Кариера ==
Со ракомет започнал да се занимава во [[1949|1949 година]] во Ракометниот клуб Металац од Ниш. Во август [[1950]] година, на [[Плавско Езеро|езерото Плав]], во кампот на ДИФ и Гимназијата за физичка култура во [[Земун]] се стекнува со титулата ракометен тренер. Како активен играч го тренирал тимот на Металац сè додека во [[1952]] не се преселил во [[РК Железничар Ниш (1945—2009)|РК Железничар]], каде играл одличен ракомет до неговото укинување. Покрај Металац, кој го тренирал тој бил ракометен тренер и во тимот на Браник од Марибор, за кој играл голем ракомет и во тимот на Младост од Ниш, кој заедно со Дубочица и Железничар, еден од најдобрите тимови на јужна Србија во шеесетите. На [[Филозофски факултет, Универзитет во Ниш|Филозофскиот факултет во Ниш во]] [[1988]]<nowiki/>ја одбранил дисертацијата за тренер од прво одделение. Со години работел на организирање екипи од помлади категории, а особено успешен бил во ракометната школа на СД Горан, чија екипа била трета на [[Заечар|ОИ 2004 година во Заечар.]]
=== Сениорска кариера ===
* РК Металац
* РК Дубочица
* РК Браник
=== Тренерска кариера ===
* РК Металац
* РК Дубочица
* РК Браник
=== Судиска кариера ===
Како судија почнал да работи во [[1955|1955 година]] во Ниш како судија на големиот и на малиот ракомет. Судел на националната лига во мал ракомет, групата [[Марибор]] . Како член на Здружението на судии од Ниш ги извршуваше сите функции во организацијата на судиите, од секретар и претседател на Собранието, до претседател на Судската организација на [[Србија]] и член на Судската комисија на РСЈ. Судел на 1.120 натпревари во голем и мал ракомет, од општинската до Првата сојузна лига, во периодот од [[1955]] до [[1980]] година, кога стана сојузен конгрол. Од 1980 година до пензионирањето во [[2000]] година извршил 1.200 контроли. Остварил вкупно 45 години непрекинато искуство во организација на судии. Како претставник на играчите е член на првата Општинска ракометна федерација на [[Ниш]] (1950 г.), во која подоцна бил секретар и претседател. Носител е на сите награди на ракометната организација, од значката до повелбата на Ракометната федерација на Југославија (денес Ракометна федерација на Србија ). Како претставник на градската организација бил член на сите форуми во [[Србија]] и член на конференцијата на РСЈ, а посебна улога имал во работата на Железничар како долгогодишен член на управниот одбор. Тој особено се истакна во организирање натпревари на сите нивоа, од училишни до лигашки натпревари и како директен организатор на судиски и тренерски семинари во [[јужна Србија]] . Тој е еден од ретките пионери на ракометот кој спортувал повеќе од 55 години. Неговата специјалност е статистиката, со која се занимава долго време и им помага на заинтересираните тренери преку податоци да ги следат нивните напори во тренажниот процес.<ref>{{Наведена книга|title=Енциклопедија Ниша - спорт|publisher=Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитет у Нишу, Факултет спорта и физичког васпитања Ниш, Филозофски факултет Ниш|isbn=978-86-7025-583-8|pages=22-23}}</ref>
== Наводи ==
{{Наводи}}
[[Категорија:Ракометни тренери]]
[[Категорија:Српски ракометари]]
[[Категорија:Починати во 2016 година]]
[[Категорија:Родени во 1935 година]]
kkbocbmlv48mnnzplfoxouawnepych8
Михајло Келбли
0
1289799
4796637
4724880
2022-07-25T18:42:48Z
Lili Arsova
86688
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Kelbli MIhajlo.jpg|мини|Келбли МИхајло]]
'''Михајло Келбли''' ( [[21 февруари|21]] февруари [[1930]] година[[1930|)]]. во [[Зрењанин]] ) бил [[Србија|српски]] и [[Југославија|југословенски]] кларинетист инструменталист со високо ниво на изведувачка техника и индивидуален изведувачки профил, признат југословенски педагог.
== Биографија ==
Михајло Келбли е роден во [[Зрењанин]] на [[21 февруари]] [[1930]] година од татко Фрањо и мајка Милисава, родена Петровиќ. Во Зрењанин завршил основно училиште и гимназија пониски класови. По ослободувањето се преселил во [[Нови Сад]] во [[1948]] година и таму дипломирал ''Трговска академија''.
Прво свирел музика како аматер, свирејќи гитара и саксофон, а своето професионално образование по кларинет го започнал во класата на професорот Антон Еберст во музичкото училиште Исидор Бајиќ во Нови Сад во [[1949]] година. Покрај ''Одделот за кларинет'', [[1953]] г. Дипломирал и на ''Наставно-теоретски'' отсек со висока оценка.
На студиите за кларинет се запишал во [[1953]] година - [[1957]] година ''на Музичката академија''.<ref>[http://www.fmu.bg.ac.rs/ ''Музичка академија у Београду''], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> во [[Белград]] во класата на професорот Бруно Бруна. Како студент во втора година, учествувал на првиот Југословенски ''натпревар на млади уметници на Југославија'' во [[Љубљана]] во [[1956]] година (II награда). Постдипломските студии ги завршил на [[26 септември]] [[1975]] година на ''Факултетот за музичка уметност'' во Белград, во класата на професорот Бруно Бруна.
По дипломирањето станал првиот кларинетист во ''Камерниот оркестар'' на Радио Нови Сад, а набргу потоа и првиот кларинетист во оркестарот на [[Српски народен театар|''Операта на Српскиот народен театар'']] во [[Нови Сад]]. По завршувањето на воениот рок, [[1959]] г. година засновал редовен работен однос како прв кларинетист на оркестарот на Операта на Српскиот народен театар ''во Нови Сад.''
Континуирано предавал од [[1960]] година до пензионирањето во [[1995]] година. Бил професор по кларинет во Високата музичка школа ''Исидор Бајиќ'' во Нови Сад и раководител на ''Одделот за дувачки инструменти на училиштето'' од [[1973]] до [[1975]] година.
На 10 јануари [[1975]] година е избран за професор по кларинет со звање доцент [http://www.akademija.uns.ac.rs/ ''на Академијата за уметности''] во Нови Сад (како единствен и прв дувачки инструмент на Академијата). Станува вонреден професор на [[25 јануари|25]] јануари [[1985]] година.
== Награди и награди ==
# За неговото уметничко творештво, градот Нови Сад му го доделило највисокото признание Октомвриската награда [[1972]] година.
# За ''Концертот за кларинет и оркестар'', | Рудолф Бручи [[1978]] година, ''Здружението на музички уметници на Војводина'' му ја доделува наградата ''Исидор Бајиќ.''
# За траен придонес во развојот на музичкиот живот во САП Војводина, [[1979]] г. ''Здружението на музичките просветители на Југославија'' му доделило ''Диплома за почесно членство'' .
== Изведувачки дејности ==
Својата концертна дејност ја започнува во [[1960]] година како соло кларинетист во оркестарот на Српскиот народен театар-Опера со балет и ''Симфонискиот оркестар на Новосадската филхармонија''. Настапувал со ''Новосадската филхармонија'', ''Новосадскиот камерен ансамбл'',[http://www.saph.ba/ ''Сараевската филхармонија''], ''Прашкиот радио оркестар'' и ''симфонискиот оркестар'' МАВ од [[Будимпешта]].
Гостин бил во сите поголеми градови на [[Војводина]] и [[Југославија]]: [[Белград]], [[Загреб]], [[Љубљана]], [[Сараево]], [[Скопје]], Опатија, [[Приштина]].... Надвор од границите на Југославија: во [[Унгарија]], [[Италија]], [[Чехословачка]], [[Романија]] и [[Египет]].
КомпозиторотРудолф Бручи му го посветил ''Концертот за кларинет и оркестар'' (22: 35). Г-дин Мајкл Келбли го извел за прв пат на [[17 февруари]] [[1971]] година во Нови Сад. Истата година концертот бил изведен со голем успех на [https://web.archive.org/web/20121002145134/http://www.hds.hr/events/category_hr__4s4ji3o3j3jh4s5ji3g__.htm ''Југословенската музичка трибина''] во Опатија. Проследено со настапи во [[1973]] г. на ''Музичката трибина Опатија'' и на фестивалот ''Денови на музиката'' во Будва ( [[1974]] ), во Херцег Нови во [[1983]] година.
Јавните настапи на овој угледен уметник биле забележани од музичката критика, високо оценети и придружени со многу пофални коментари.
== Плочи и снимки ==
* Друштвото за производство на грамофонски плочи ''[[Југотон]]'' е основано во [[1973]] година. Снимие ЛП на која кларинетистот Михајло Келбли го свирел ''Концертот за кларинет и оркестар од'' Рудолф Бручи<ref>[http://www.discogs.com/artist/Mihajlo+Kelbli/%7C Рудолф Бручи, ''Концерт за кларинет и оркестар''], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>, придружуван од ''камерниот оркестар од Нови Сад''. Диригент е Маријан Фајдига.
* Истата куќа ''[[Југотон]]'' ја снимила и композицијата ''Соната-Торсо''<ref>[http://www.discogs.com/artist/Mihajlo+Kelbli/ Иван Ковач, ''Соната-Торсо''], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> за кларинет и пијано (9).: 30) од композиторот Иван Ковач, на кој Михајло Келбли свирел кларинет со пијано придружба на ''Маријан Фајдига''.
* Снимал за многу радио станици во: [[Нови Сад]], [[Белград]] и [[Љубљана]], како и за ТВ: [[Нови Сад]], [[Белград]], [[Љубљана]], [[Приштина]] и [[Рим]].
== Педагошка работа и признанија ==
Михајло Келбли во текот на својот работен век континуирано работел како еден од најистакнатите југословенски педагози за кларинет.
На почетокот на својата педагошка дејност, најпрвин ученици, а потоа студенти, освоиле бројни дипломи и награди на ''Војводинските'', ''Сојузните натпревари'' и ''Конкурсите на југословенски уметници''.
Во периодот [[1975]] г. - [[1979]] година, тој бил член на жирито на ''покраинските'' и ''сојузните натпревари на музички училишта'' [[1977]], [[1979]], [[1980]], [[1983]] година. Бил претседател на жирито на ''Конкурсот на ученици и студенти на музички училишта и академици'', а во [[1981]] година и [[1983]] година член на жирито на ''Сојузните натпревари'', член на жирито на ''Конкурсот на југословенски уметници'' во Загреб во [[1980]] година.
== Социјални и јавни активности ==
* Член ''на Комисијата за концертни активности'' при Покраинското ''здружение на музички уметници на Војводина''.
* Потпретседател ''на Здружението на музички уметници на Војводина''.
* Член ''на Комисијата на Здружението на композитори на Војводина за поттикнување на уметничкото творештво''.
* Член на работната група на ''Уметничката комисија на Покраинскиот совет на Интересната заедница на културата на Војводина''.
* Претседател на ''Наставно-научниот совет'' на Академијата за уметности - Нови Сад.
* Член ''на Наставно-научниот совет на Универзитетот'' .
* Член на комисијата за прием на нови кандидати ''во Здружението на музички уметници на Војводина'' .
* Член на комисијата ''на Здружението на музички друштва на Војводина''.
* Член ''на Рецензентската група за наградување изведби на домашни дела од класична музика'' .
* Претседател ''на Комисијата за полагање стручни испити'' за наставници по ''Дрвени дувачки инструменти'' во САП Војводина.
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Написи и литература ==
* ''Лексикон на југословенската музика'', Загреб, 1984 година, кн. Јас, 414.
* ''40 години Факултет за музичка уметност (Музичка академија) 1937-1977'' година, Универзитет за уметности во Белград, Белград, 1977 година, 93 стр., постдипломски студии 112 стр.
* ''50 години Факултет за музичка уметност (Музичка академија)'', Универзитет за уметности, Белград, 1988 година, 146 стр., постдипломски студии 174 стр.
== Поврзано ==
* Бруно Бруна
== Надворешни врски ==
{{Портал|Биографија}}
* [https://sites.google.com/site/klarinetnote/home Сè за кларинетот]
* [http://klarinetisti.wordpress.com/ Кларинетист]
[[Категорија:Професори од Србија]]
[[Категорија:Српски џез музичари]]
[[Категорија:Српски просветари]]
[[Категорија:Луѓе од Нови Сад]]
[[Категорија:Српски музичари]]
[[Категорија:Југословенски музичари]]
[[Категорија:Починати во 2018 година]]
[[Категорија:Родени во 1930 година]]
k0vpxhb8na6ktvqol3cgw947nfvkn5q
4796638
4796637
2022-07-25T18:43:14Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Kelbli MIhajlo.jpg|мини|'''Михајло Келбли''']]
'''Михајло Келбли''' ( [[21 февруари|21]] февруари [[1930]] година[[1930|)]]. во [[Зрењанин]] ) бил [[Србија|српски]] и [[Југославија|југословенски]] кларинетист инструменталист со високо ниво на изведувачка техника и индивидуален изведувачки профил, признат југословенски педагог.
== Биографија ==
Михајло Келбли е роден во [[Зрењанин]] на [[21 февруари]] [[1930]] година од татко Фрањо и мајка Милисава, родена Петровиќ. Во Зрењанин завршил основно училиште и гимназија пониски класови. По ослободувањето се преселил во [[Нови Сад]] во [[1948]] година и таму дипломирал ''Трговска академија''.
Прво свирел музика како аматер, свирејќи гитара и саксофон, а своето професионално образование по кларинет го започнал во класата на професорот Антон Еберст во музичкото училиште Исидор Бајиќ во Нови Сад во [[1949]] година. Покрај ''Одделот за кларинет'', [[1953]] г. Дипломирал и на ''Наставно-теоретски'' отсек со висока оценка.
На студиите за кларинет се запишал во [[1953]] година - [[1957]] година ''на Музичката академија''.<ref>[http://www.fmu.bg.ac.rs/ ''Музичка академија у Београду''], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> во [[Белград]] во класата на професорот Бруно Бруна. Како студент во втора година, учествувал на првиот Југословенски ''натпревар на млади уметници на Југославија'' во [[Љубљана]] во [[1956]] година (II награда). Постдипломските студии ги завршил на [[26 септември]] [[1975]] година на ''Факултетот за музичка уметност'' во Белград, во класата на професорот Бруно Бруна.
По дипломирањето станал првиот кларинетист во ''Камерниот оркестар'' на Радио Нови Сад, а набргу потоа и првиот кларинетист во оркестарот на [[Српски народен театар|''Операта на Српскиот народен театар'']] во [[Нови Сад]]. По завршувањето на воениот рок, [[1959]] г. година засновал редовен работен однос како прв кларинетист на оркестарот на Операта на Српскиот народен театар ''во Нови Сад.''
Континуирано предавал од [[1960]] година до пензионирањето во [[1995]] година. Бил професор по кларинет во Високата музичка школа ''Исидор Бајиќ'' во Нови Сад и раководител на ''Одделот за дувачки инструменти на училиштето'' од [[1973]] до [[1975]] година.
На 10 јануари [[1975]] година е избран за професор по кларинет со звање доцент [http://www.akademija.uns.ac.rs/ ''на Академијата за уметности''] во Нови Сад (како единствен и прв дувачки инструмент на Академијата). Станува вонреден професор на [[25 јануари|25]] јануари [[1985]] година.
== Награди и награди ==
# За неговото уметничко творештво, градот Нови Сад му го доделило највисокото признание Октомвриската награда [[1972]] година.
# За ''Концертот за кларинет и оркестар'', | Рудолф Бручи [[1978]] година, ''Здружението на музички уметници на Војводина'' му ја доделува наградата ''Исидор Бајиќ.''
# За траен придонес во развојот на музичкиот живот во САП Војводина, [[1979]] г. ''Здружението на музичките просветители на Југославија'' му доделило ''Диплома за почесно членство'' .
== Изведувачки дејности ==
Својата концертна дејност ја започнува во [[1960]] година како соло кларинетист во оркестарот на Српскиот народен театар-Опера со балет и ''Симфонискиот оркестар на Новосадската филхармонија''. Настапувал со ''Новосадската филхармонија'', ''Новосадскиот камерен ансамбл'',[http://www.saph.ba/ ''Сараевската филхармонија''], ''Прашкиот радио оркестар'' и ''симфонискиот оркестар'' МАВ од [[Будимпешта]].
Гостин бил во сите поголеми градови на [[Војводина]] и [[Југославија]]: [[Белград]], [[Загреб]], [[Љубљана]], [[Сараево]], [[Скопје]], Опатија, [[Приштина]].... Надвор од границите на Југославија: во [[Унгарија]], [[Италија]], [[Чехословачка]], [[Романија]] и [[Египет]].
КомпозиторотРудолф Бручи му го посветил ''Концертот за кларинет и оркестар'' (22: 35). Г-дин Мајкл Келбли го извел за прв пат на [[17 февруари]] [[1971]] година во Нови Сад. Истата година концертот бил изведен со голем успех на [https://web.archive.org/web/20121002145134/http://www.hds.hr/events/category_hr__4s4ji3o3j3jh4s5ji3g__.htm ''Југословенската музичка трибина''] во Опатија. Проследено со настапи во [[1973]] г. на ''Музичката трибина Опатија'' и на фестивалот ''Денови на музиката'' во Будва ( [[1974]] ), во Херцег Нови во [[1983]] година.
Јавните настапи на овој угледен уметник биле забележани од музичката критика, високо оценети и придружени со многу пофални коментари.
== Плочи и снимки ==
* Друштвото за производство на грамофонски плочи ''[[Југотон]]'' е основано во [[1973]] година. Снимие ЛП на која кларинетистот Михајло Келбли го свирел ''Концертот за кларинет и оркестар од'' Рудолф Бручи<ref>[http://www.discogs.com/artist/Mihajlo+Kelbli/%7C Рудолф Бручи, ''Концерт за кларинет и оркестар''], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>, придружуван од ''камерниот оркестар од Нови Сад''. Диригент е Маријан Фајдига.
* Истата куќа ''[[Југотон]]'' ја снимила и композицијата ''Соната-Торсо''<ref>[http://www.discogs.com/artist/Mihajlo+Kelbli/ Иван Ковач, ''Соната-Торсо''], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> за кларинет и пијано (9).: 30) од композиторот Иван Ковач, на кој Михајло Келбли свирел кларинет со пијано придружба на ''Маријан Фајдига''.
* Снимал за многу радио станици во: [[Нови Сад]], [[Белград]] и [[Љубљана]], како и за ТВ: [[Нови Сад]], [[Белград]], [[Љубљана]], [[Приштина]] и [[Рим]].
== Педагошка работа и признанија ==
Михајло Келбли во текот на својот работен век континуирано работел како еден од најистакнатите југословенски педагози за кларинет.
На почетокот на својата педагошка дејност, најпрвин ученици, а потоа студенти, освоиле бројни дипломи и награди на ''Војводинските'', ''Сојузните натпревари'' и ''Конкурсите на југословенски уметници''.
Во периодот [[1975]] г. - [[1979]] година, тој бил член на жирито на ''покраинските'' и ''сојузните натпревари на музички училишта'' [[1977]], [[1979]], [[1980]], [[1983]] година. Бил претседател на жирито на ''Конкурсот на ученици и студенти на музички училишта и академици'', а во [[1981]] година и [[1983]] година член на жирито на ''Сојузните натпревари'', член на жирито на ''Конкурсот на југословенски уметници'' во Загреб во [[1980]] година.
== Социјални и јавни активности ==
* Член ''на Комисијата за концертни активности'' при Покраинското ''здружение на музички уметници на Војводина''.
* Потпретседател ''на Здружението на музички уметници на Војводина''.
* Член ''на Комисијата на Здружението на композитори на Војводина за поттикнување на уметничкото творештво''.
* Член на работната група на ''Уметничката комисија на Покраинскиот совет на Интересната заедница на културата на Војводина''.
* Претседател на ''Наставно-научниот совет'' на Академијата за уметности - Нови Сад.
* Член ''на Наставно-научниот совет на Универзитетот'' .
* Член на комисијата за прием на нови кандидати ''во Здружението на музички уметници на Војводина'' .
* Член на комисијата ''на Здружението на музички друштва на Војводина''.
* Член ''на Рецензентската група за наградување изведби на домашни дела од класична музика'' .
* Претседател ''на Комисијата за полагање стручни испити'' за наставници по ''Дрвени дувачки инструменти'' во САП Војводина.
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Написи и литература ==
* ''Лексикон на југословенската музика'', Загреб, 1984 година, кн. Јас, 414.
* ''40 години Факултет за музичка уметност (Музичка академија) 1937-1977'' година, Универзитет за уметности во Белград, Белград, 1977 година, 93 стр., постдипломски студии 112 стр.
* ''50 години Факултет за музичка уметност (Музичка академија)'', Универзитет за уметности, Белград, 1988 година, 146 стр., постдипломски студии 174 стр.
== Поврзано ==
* Бруно Бруна
== Надворешни врски ==
{{Портал|Биографија}}
* [https://sites.google.com/site/klarinetnote/home Сè за кларинетот]
* [http://klarinetisti.wordpress.com/ Кларинетист]
[[Категорија:Професори од Србија]]
[[Категорија:Српски џез музичари]]
[[Категорија:Српски просветари]]
[[Категорија:Луѓе од Нови Сад]]
[[Категорија:Српски музичари]]
[[Категорија:Југословенски музичари]]
[[Категорија:Починати во 2018 година]]
[[Категорија:Родени во 1930 година]]
550mr4k51l8oggfiask1952aubwcesb
Ејва Макс
0
1297965
4796767
4756756
2022-07-25T23:39:00Z
Idunnobrooo
103323
real photo
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| name = Ејва Макс
| image = Ava Max 2022.png
| birth_name = Аманда Коци<!--Do not change birth name to full name; stated in the article she changed it when she was 13-->
| birth_date = {{Birth date and age|df=yes|1994|2|16}}<!--Sourced in early life section-->
| birth_place = [[Милвоки]], [[Висконсин]], [[Соединетите Држави]]
| occupation = Пејачка
| years_active = 2013–до сега
| awards =
| website = {{URL|avamax.com}}
| module = {{Infobox musical artist|embed=yes
| genre = {{hlist|[[Поп музика|Поп]]|[[денс-поп]]}}<!--Sourced under Musical style and influences section. Do not change without seeking consensus on the talk page or finding a reliable source-->
| instrument = [[Вокал]]
| label = [[Atlantic Records|Atlantic]]
| associated_acts = [[Cirkut]]
}}
}}
'''Аманда Ава Коци''' (родена '''Аманда Коци'''; 16 февруари 1994 година), професионално позната како '''Ејва Макс''' (Ava Max), ― [[пејач]]ка и [[текстописец]] од [[Соединетите Држави]]. Откако се селела од неколку сојузни држави во Соединетите Држави за да продолжи со музичката кариера уште од нејзиното детство, Макс потпишала договор со Atlantic Records во 2016 година, каде што ја издала песната „''Sweet but Psycho''“ во август 2018 година. Овој сингл станал нејзиниот пробив откако се искачила на број еден во 22 земји, вклучувајќи ги [[Обединетото Кралство]], [[Германија]], [[Австрија]], [[Швајцарија]], [[Шведска]] и [[Нов Зеланд]]. Песната, исто така, се искачила на второто место во [[Австралија]] и на 10-тото место на [[Билборд Хот 100|''Billboard'' Hot 100]] во Соединетите Држави. Во март 2020 година, Макс ја објавила песната „''Kings & Queens''“, која се искачила на 13-тото место на ''Billboard'' Hot 100 и на 19-тото место на [[UK Singles Chart|врвната листа за синглови]] во Обединетото Кралство. Потоа следело објавувањето на нејзиниот деби студиски албум, ''Heaven & Hell'', во септември 2020 година, која се нашла на второто место на топ-листата за албуми во Обединетото кралство и на 27-то место на [[Билборд 200|''Билборд'' 200]] во САД. Во ноември 2020 година, била објавена песната „ My Head & My Heart “, која се искачила на 45-то место на ''Billboard'' Hot 100 и на 18-то место на топ-листата за синглови во Обединетото Кралство.
== Личен живот ==
Макс се опишала себеси како „100% [[Албанци|Албанка]]“ и изјавила дека сака да и врати на заедницата.<ref name="BelfastTelegraph">{{cite news|url=https://www.belfasttelegraph.co.uk/life/features/ava-max-my-parents-left-albania-in-1990-and-lived-in-a-church-in-paris-for-a-whole-year-37700264.html|title=Ava Max: My parents left Albania in 1990 and lived in a church in Paris for a whole year|date=11 јануари 2019|website=[[Belfast Telegraph]]|access-date=9 април 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20190111133412/https://www.belfasttelegraph.co.uk/life/features/ava-max-my-parents-left-albania-in-1990-and-lived-in-a-church-in-paris-for-a-whole-year-37700264.html|archive-date=11 јануари 2019|url-status=live}}</ref> Таа знае да го зборува [[Албански јазик|јазикот]], но не може да го чита.<ref name="RollingStone">{{cite web|url=https://www.rollingstone.com/music/music-features/ava-max-cirkut-sweet-but-psycho-831019/|title=Ava Max Wants to Bring Dance-Pop Back|last=Spanos|first=Brittany|website=[[Rolling Stone]]|date=16 мај 2019|access-date=9 април 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20200219015356/https://www.rollingstone.com/music/music-features/ava-max-cirkut-sweet-but-psycho-831019/|archive-date=19 февруари 2020|url-status=live}}</ref> Во интервјуто за Attitude во 2019 година, Макс откри дека во минатото ја привлекувале жени, но избрала да не ја етикетира својата сексуалност, објаснувајќи дека ценела „кога се работи за тоа кој си ти како личност. Не ми се допаѓаат луѓето што ставаат јас, или некој друг што го познавам во кутија“.<ref>{{cite web|url=http://attitude.co.uk/article/ava-max-wont-label-her-sexuality/22000/|title=Ava Max won't 'label' her sexuality|last=Stichbury|first=Thomas|date=11 октомври 2019|website=[[Attitude (списание)|Attitude]]|access-date=9 април 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20191012141616/http://attitude.co.uk/article/ava-max-wont-label-her-sexuality/22000/|archive-date=12 октомври 2019|url-status=live}}</ref> Макс е отворена за женското зајакнување, кое е вклучено во нејзината музика.<ref>{{cite web|url=https://www.audacy.com/mix1041/news/zara-larsson-and-ava-max-on-supporting-the-lgbtq-community|title=Zara Larsson and Ava Max share how they are influenced by the queer community|last=Zipper|first=Marni|website=[[WWBX|Mix 104.1]]|date=16 јуни 2021|access-date=9 апирл 2022|via=Audacy|archive-date=29 септември 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210929204238/https://www.audacy.com/mix1041/news/zara-larsson-and-ava-max-on-supporting-the-lgbtq-community|url-status=live}}</ref> Таа, исто така, го изразила своето воодушевување кон дрег кралиците.
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
*{{Commonscat-inline}}
* {{Official website|1=http://www.avamax.com}}
*{{Discogs artist}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1994 година]]
[[Категорија:Соединетодржавци со албанско потекло]]
[[Категорија:Уметници од Atlantic Records]]
[[Категорија:Музичари од Милвоки]]
[[Категорија:Пејачи од Вирџинија]]
[[Категорија:Статии со hCards]]
tdwn2s5hbw1km18hqgvzx3wpz8sx4ak
Алијанса од осум нации
0
1299302
4796627
4795043
2022-07-25T18:05:57Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:BoxerTroops.jpg|мини|Боксерскиот протокол]]
'''Алијансата од осум нации''' бил воен сојуз од осум држави [[Германско Царство|Германија]], [[Јапонско Царство|Јапонија]], [[Руска Империја|Русија]], [[Британска Империја|Велика Британија]], [[Трета Француска Република|Франција]], [[Соединети Американски Држави|САД]], [[Кралство Италија|Италија]] и [[Австроунгарија]] кој во 1900 година ја нападнал северна Кина за да го задуши [[Боксерско востание|Боксерското востание]] и да ослободи странските мисионери кои тогаш биле опколени од востаниците во [[Пекинг]]. Сојузничките сили од осумте нации броеле околу 45.000 војници.
Со успехот на инвазијата, подоцнежните фази се развија во казнена експедиција, која ги ограбуваше Пекинг и Северна Кина повеќе од една година. Борбите завршиле во 1901 година со потпишување на [[Боксер протокол|Боксерскиот протокол]].<ref name="loot">Hevia, James L. 'Looting and its discontents: Moral discourse and the plunder of Beijing, 1900–1901' in R. Bickers and R.G. Tiedemann (eds.), ''The Boxers, China, and the world'' Lanham, Maryland:Rowman & Littlefield Publishers, 2009</ref>
== Историја ==
=== Позадина ===
По избувнувањето на Боксерското востание во ноември 1899, започнал нападот врз бизнисите и индустриите на странците кои живееле во северна Кина. Боксерите, селанско движење кое било против секакво странско влијание, во 1899 и 1900 година ги напаѓале и ги убивале странските верски мисионери, странските државјани и кинеските христијани низ северна Кина. Владата на [[Ќинг (династија)|Ќинг]] и Кинеската царска армија ги поддржале боксерите и, под команда на генералот [[Ронглу]], ги опколиле странските дипломати и цивилите кои се засолниле во Легацискиот кварт во Пекинг.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=sNPFc7kkjwAC&pg=PA88|title=Imperial masquerade: the legend of Princess Der Ling|last=Grant Hayter-Menzies, [[Pamela Kyle Crossley]]|publisher=Hong Kong University Press|year=2008|isbn=978-962-209-881-7|page=89|access-date=2010-10-31}}</ref>
Дипломатскиот кор бил под опсада 55 дена, од 20 јуни до 14 август 1900 година.
Под опсада во Пекинг била и католичката катедрала бранета од 43 француски и италијански војници, 33 странски католички свештеници и калуѓерки и околу 3.200 [[кинески католици]].<ref>Thompson, 85, 170–171</ref>
На 14 август 1900 година, сојузниците тргнале од [[Тјенѓин|Тијанџин]] кон Пекинг за да го ослободат Легацискиот кварт од опсадата.<ref>O'Conner, David ''The Boxer Rebellion'' London:Robert Hale & Company, 1973, Chap. 16. {{ISBN|0-7091-4780-5}}</ref>
=== Воен ангажман, казнени експедиции и грабежи ===
За да се задуши Боксерското востание (а не само за да се спасат странците во Пекинг), било одлучено да се формира голема мултинационална сила, и на тој начин се создала Алијансата. Трупите на Алијансата биле составени од контингенти на пешадија, коњица и артилериски трупи, поддржани од маринци, како и од воени бродови, кои припаѓале на осум различни држави и приближно броеле околу 55.000 војници.
Сојузничките трупи на 14 август 1900 го нападнале и го окупирале Пекинг. Брзо ја поразиле Царската армија и ставиле крај на опсадата, а исто така и на бунтот на боксерите. Царицата [[Циси|Довагер Циси]], царот и високи владини претставници побегнале од [[Забранет Град|Царската палата]] и се засолниле во [[Сиан]]. Го пратиле [[Ли Хонгжанг]] на мировни преговори со Алијансата.<ref name="Dillon2016">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=2UAlDwAAQBAJ&pg=PA124|title=Encyclopedia of Chinese History|last=Michael Dillon|date=December 2016|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-1-317-81716-1|page=124}}</ref>
Додека сојузничките трупи се движеле од Пекинг кон Северна Кина егзекутирале луѓе обвинети или осомничени дека се или дека личат на боксерските бунтовници.<ref>[[imdbtitle:0344913|Beheading a Chinese Boxer]] at IMDB</ref> Додека сојузниците биле во Пекинг, тие ги ограбиле палатите и владините згради нанесувајќи непроценлива штета на кинеското културно наследство (вклучувајќи ги [[Забранет Град|Забранетиот град]], [[Летна палата|Летната палата]], Ксишан и [[Стара летна палата|Старата летна палата]]). Повеќе од 3.000 позлатени бронзени Буди, 1.400 уметнички дела и 4.300 бронзени дела во [[:zh:嵩祝寺|храмот Сонгжу]] (嵩祝寺) биле ограбени.<ref name="loot"/><ref>{{Наведена книга|title=剑桥中国晚清史|publisher=中国社会科学出版社|year=1985|isbn=9787500407669|edition=1985}}</ref>
== Поврзано ==
* [[Боксерска револуција]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.hinhanhlichsu.org/2018/03/bat-quoc-lien-quan-1899-1901_2.html Слики од Алијансата од осум нации]
[[Категорија:Воена историја на Австроунгарија]]
[[Категорија:Статии со текст на кинески]]
[[Категорија:Меѓународни единици и формации]]
[[Категорија:Експедициски единици и формации]]
[[Категорија:Боксерско востание]]
[[Категорија:Воени сојузи во 20 век]]
p7ajkj578caf0ioi81n2xbc570tlji5
Одиме понатаму
0
1300334
4796769
4767631
2022-07-25T23:44:52Z
ГП
23995
wikitext
text/x-wiki
'''„Одиме понатаму“''' ([[Српски јазик|српски]]: ''Идемо даље'') — југословенски [[Филм|филм]] од 1982 година, во [[Режисер|режија]] на [[Здравко Шотра]]. Главните улоги ги играат: [[Велимир Бата Живоиновиќ|Велимир Бата Живојиновиќ]], [[Драган Николиќ]], [[Данило Стојковиќ|Данило Бата Стојковиќ]] и [[Ена Беговиќ]].<ref>[https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/4783831/idemo-dalje.html РТС, Идемо даље (пристапено на 25.4.2022)]</ref>
==Синопсис==
Непосредно по ослободувањето, во еден мал град во [[Србија]] доаѓа млад [[Наставник|учител]], поранешен [[Партизан|партизан]] (го игра Николиќ). Неговата партизанска „[[Педагогија|педагогија]]“ доаѓа до судир со старите наставни методи во [[Училиште|училиштето]]. Децата секогаш се на страната на својот учител кого го прифаќаат како искрен другар. Меѓутоа, за време на наставата, во детските души длабоко се врежани немилите настани од војната.
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Југословенски филмови]]
[[Категорија:Српски филмови]]
[[Категорија:Филмови од 1982 година]]
[[Категорија:Филмови на Здравко Шотра]]
[[Категорија:Филмови на српски јазик]]
[[Категорија:Филмови на српскохрватски јазик]]
[[Категорија:Филмови чие дејствие се одвива во Србија]]
[[Категорија:Филмови со Драган Николиќ]]
[[Категорија:Филмови со Данило Бата Стојковиќ]]
[[Категорија:Филмови со Бата Живоиновиќ]]
[[Категорија:Филмови со Ена Беговиќ]]
[[Категорија:Филмови за училишта]]
sk7kfcm5ijafe5bv5vkfvwyj0sae88y
Вози ја мојата кола (филм од 2021)
0
1301611
4796661
4773502
2022-07-25T19:48:47Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Drive My Car (2021 film logo - en & ja, dark-on-light).svg|мини|'''„Вози ја мојата кола“''' (Лого на филмот 2021 година ]]
'''„Вози ја мојата кола“''' (јапонски: ドライブ・マイ・カ) — [[филм]] на режисерот [[Рјусуке Хамагучи]] од 2021 година. Хамагучи е автор и на [[сценарио]]то, заедно со Такамаса Ое, а кое е засновано врз истоимениот расказ на [[Харуки Мураками]]. Главните улоги ги играат: Хидетоши Нишиџима, Токо Миура и Масаки Окада.
==Синопсис==
Познатиот [[театар]]ски [[Режисер|режисер]] Јусуке Кафуку (го игра Хамагучи) е оженет за убавата сценаристка Ото. Таа добива идеи за сценаријата само за време на [[Полов однос|половите односи]] и го изневерува со други мажи. Еднаш, тој се враќа дома и ја затекнува Ото во љубовна сцена со младиот глумец Коџи (го игра Окада), но тивко ја напушта куќата без да ги прекине љубовниците. Еден ден, кога се враќа дома, Кафуку ја затекнува сопругата во бесознание и набргу таа умира. По некое време, Кафуку е повикан во [[Хирошима]] за да ја режира претставата „[[Вујко Вања]]“. Тој е потиштен поради неодамнешната смртта на Ото, па ја прифаќа работата за да заборави на тагата. Таму, нему му доделуваат личен возач — девојката Мисаки (ја игра Миура) и постепено со неа се спријателува. И таа претрпела лична трагедија кога нејзината родна куќа била уништена поради лизгање на земјиштето при што погинала мајка ѝ. На аудицијата за претставата, Кафуку го ангажира Коџи, иако знае дека тој е поранешниот љубовник на Ото. Во текот на пробите, Коџи му признава дека бил вљубен во Ото. Меѓутоа, подоцна, Коџи е уапсен поради тоа што истепал еден човек кој потоа починал. Така, Кафуку е принуден да ја игра улогата на вујкото Вања. Мисаки го вози Кафуку до нејзиното родно место и му ја покажува разурнатата куќа. Во меѓусебниот разговор, тој се обвинува за смртта на Ото, а Мисаки му кажува дека таа не ѝ помогнала на мајка си за време на несреќата. Така, Кафуку го игра ликот на вујкото Вања при што ги изговара зборовите на Мисаки, која седи во публиката. На крајот од филмот, Мисаки го вози [[автомобил]]от на Кафуку, кој ѝ го поклонил поради проблемите со очите.
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Јапонски филмови]]
[[Категорија:Филмови на јапонски јазик]]
[[Категорија:Филмови од 2021 година]]
[[Категорија:Филмови на Рјусуке Хамагучи]]
[[Категорија:Филмови со Хидетоши Нишиџима]]
[[Категорија:Филмови со Токо Миура]]
[[Категорија:Филмови со Масаки Окада]]
[[Категорија:Филмови засновани на раскази]]
[[Категорија:Филмови чие дејствие се одвива во Хирошима]]
2t93xgkeu0itg1r0dxo7k0giwydv21p
Солунска епархија
0
1304303
4796844
4796520
2022-07-26T11:48:02Z
Bjankuloski06
332
/* Митрополити */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Епархија
| titleoverride =
| archbishopric =
| bishopric =
| border =
| jurisdiction =
| name = Солунска епархија
| latin = <!-- Latin name of the diocese (or archdiocese) -->
| local = Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης
| image = Thessaloniki Saint Gregory Palamas.jpg
| image_size =
| image_alt =
| caption = Митрополитскиот храм „[[Црква „Св. Григориј Палама“ - Солун|Св. Григориј Палама]]“
| coat = <!-- Coat of arms file name (excluding File: prefix) -->
| coat_size =
| coat_alt =
| coat_caption =
| flag = <!-- Flag file name (excluding File: prefix) -->
| flag_size =
| flag_alt =
| incumbent =
| incumbent_note =
| style =
<!---- Locations ---->
| country = [[Егејска Македонија]], [[Грција]]
| territory =
| province = <!-- Ecclesiastical province -->
| residence =
| metropolitan = Антим
| archdeaconries =
| deaneries =
| subdivisions =
| headquarters = [[Солун]]
| coordinates = <!-- Use {{coord}} -->
<!---- Statistics ---->
| area_km2 = <!-- Area in square kilometers, automatically converted -->
| area_sqmi = <!-- Area in square miles, automatically converted -->
| area_footnotes =
| population =
| population_as_of =
| catholics = <!-- Number of Catholics in the diocese -->
| catholics_percent =
| parishes = <!-- Number of parishes in the diocese -->
| churches = <!-- Number of churches in the diocese -->
| congregations = <!-- Number of congregations in the diocese -->
| schools = <!-- Number of church supported schools in the diocese -->
| members = <!-- Number of members in the diocese -->
<!---- Information ---->
| first_incumbent =
| date =
| denomination =
| sui_iuris_church = <!-- sui iuris Church, e.g., [[Latin Church]] or [[Ukrainian Greek Catholic Church]] or | particular_church = -->
| rite = <!-- e.g., [[Roman Rite]] -->
| established =
| dissolved =
| archdiocese =
| diocese =
| cathedral = „[[Црква „Св. Софија“ - Солун|Св. Софија]]“ (катедрална)<br>„[[Црква „Св. Григориј Палама“ - Солун|Св. Григориј Палама]]“ (митрополска)
| cocathedral =
| patron = <!-- Patron saint(s) of the diocese (or archdiocese) -->
| patron_title = <!-- Use to override the default label "Patron saint" -->
| priests = <!-- Number of secular priests in the diocese -->
| language =
| calendar =
| music =
<!---- Current leadership ---->
| parent_church = [[Цариградска патријаршија]]<br>(под управа на [[Грчка православна црква|Грчката православна црква]])
| governance =
| pope =
| patriarch =
| major_archbishop =
| bishop = <!-- Name and title of the current ordinary of the diocese -->
| bishop_title = <!-- Type of ordinary: i.e. Bishop or Archbishop. Default is Bishop -->
| metro_archbishop = <!-- Name of the Metropolitan Archbishop of the Ecclesiastical Province -->
| coadjutor =
| suffragans = <!-- List most senior first (usually reckoned by date of consecration); use | suffragan = for one -->
| assistant_bishops = <!-- Mutually exclusive with | suffragans = ; use | assistant_bishop = for one -->
| auxiliary_bishops = <!-- List most senior first (usually reckoned by date of consecration) -->
| apostolic_admin =
| vicar_general =
| episcopal_vicar =
| judicial_vicar =
| dean =
| archdeacons = <!-- List most senior first (usually reckoned by date of first collation); use | archdeacon = for one-->
| emeritus_bishops = <!-- List most senior first (usually reckoned by date of consecration) -->
<!---- Map ---->
| map =
| map_size =
| map_alt =
| map_caption =
<!---- Website ---->
| website = [http://www.imth.gr/ imth.gr]
| footnotes =
}}
[[Податотека:Thessaloniki Orthodox Bishop Bairam.jpg|мини|250п|Посета на солунскиот митрополит за време на бајрам (пред 28 ноември 1904 г).]]
'''Солунска епархија''' ({{lang-el|Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης}}) — [[епархија]] на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]], управувана од [[Грчка православна црква|Грчката православна црква]], со седиште во градот [[Солун]], [[Егејска Македонија]]. Титулата на челникот е ''митрополит солунски, ипертим и егзарх на цела Тесалија''.<ref>{{нмс | url = http://www.ecclesia.gr/greek/dioceses/Thessaloniki/Thessaloniki.html | title = Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης| access-date = 21 мај 2014 | publisher = Εκκλησία της Ελλάδος }}</ref>
== Митрополити ==
[[Податотека:Bishop Yoassaf Thessaloniki-letter.jpg|мини|250п|Писмо на солунскиот митрополит Јоасаф, XVI век]]
[[Податотека:Ioakim of Thessaloniki Letter 1730.png|мини|250п|Писмо на солунскиот митрополит Јоаким, во кое му дозволува на манастирот [[Каракал (манастир)|Каракал]] собирање на помош во Солунската епархија, 1730 г.]]
[[Податотека:Ανώνυμος, Ευαγγελισμός, 1825, Εκκλησιαστικό Μουσείο Ιεράς Μητρόπολης Θεσσαλονίκης.jpg|мини|250п|„Благовещение“, икона на анонимен зограф от Црковниот музеј на Солунската митрополија, 1825 г.]]
[[Податотека:Birth Certificate from Nativity of Mary Parish in Thessaloniki Metropoly 1887.jpg|десно|мини|250п|Крштелница од парохијата „[[Црква „Рождество на Пресвета Богородица“ - Солун|Рождество на Пресв. Богородица]]“, 1887 г.]]
[[Податотека:Baptism Certificate from Doyran Exarchate eparchy.jpg|десно|мини|250п|Крштелница свидетелство на Ташо, син на [[Никола Стојанов]], потпишана од свештеникот Константин Хаџинаков и архијерејскиот намесник, иконом [[Григориј Попдимитров]], од егзархиската црковна општина во Полјанин, Солунска епархија, 17 јануари 1910 г.]]
[[Податотека:Document of the Thessaloniki Metropoly 1910.jpg|десно|мини|250п|Документ на Солунската митрополија за грчкото училиште во Епаноми со потпис на митрополитот Александар]]
[[Податотека:Thessaloniki Bulgarian Eparchy Baptism Certificate of Panche Panov 1912.JPG|десно|мини|250п|Крштелно свидетелство на Панче Панов од Солунската егзархиска епархија, 19 август 1912 г., потпишано од свештеникотХристо Шумаров]]
Епархијата/митрополијата ја возглавувале следниве владици:<ref>{{нмс | url = http://www.imth.gr/default.aspx?lang=el-GR&loc=1&page=157 | title = ΚΑΤΑΛΟΓΟΣ ΕΠΙΣΚΟΠΩΝ ΤΗΣ ΑΠΟΣΤΟΛΙΚΗΣ ΕΚΚΛΗΣΙΑΣ ΤΗΣ ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗΣ | access-date = 12 ноември 2013 | publisher = Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης }}</ref><ref>{{нмс | url = http://www.saint.gr/8/ierarxes.aspx | title = Κατάλογος Προκαθήμενων Θεσσαλονίκης | access-date = 12 ноември 2013 | publisher = Ορθόδοξος Συναξαριστής }}</ref>
{| class="wikitable sortable" width="auto"
|+
! Име !! Грчки !! Белешка !! Години
|-
|| Гај || Γάιος || светец ||
|-
|| Никола I || Νικόλαος Α΄ || светец || 160
|-
|| Артемиј || Ἀρτέμιος || светец ||
|-
|| Александар I || Ἀλέξανδρος Α΄ || светец || 305 – 335
|-
|| Јован I || Ἰωάννης Α΄ || ||
|-
|| Аециј || Ἀέτιος || || 342 – 347
|-
|| Ириниј || Εἰρήνιος || || 355
|-
|| Павлин || Παυλῖνος || ||
|-
|| Ахолиј или Асхолиј || Ἀχόλιος, Ἀσχόλιος || светец || 379 – 384
|-
|| Анисиј || Ἀνύσιος || светец || 384 – 407
|-
|| Руф || Ῥοῦφος || светец || 407 – 434
|-
|| Анастасиј I || Ἀναστάσιος Α΄ || светец || 434 – 451
|-
|| Евкситеј, Авкситеј, Евдоксиј || Ευξιθεος, Αὐξίθεος, Εὐδόξιος || светец || 451 – ?
|-
|| Андреј || Ἀνδρέας || светец || по 474 – по 497
|-
|| Доротеј I || Δωρόθεος Α΄ || светец || по 497 – 520
|-
|| Аристид || Ἀριστείδης || || 520 – 535
|-
|| Илија || Ἠλίας || светец || 553
|-
|| Талалеј || Θαλαλεὺς || ||
|-
|| Теодосиј I || Θεοδόσιος Α΄ || || 585
|-
|| Евсевиј || Εὐσέβιος || || 585 – 603
|-
|| Јован II || Ἰωάννης Β΄ || светец || 603 – 610
|-
|| Плотин || Πλωτῖνος || || 616
|-
|| Јоан II || Ἰωάννης Β΄ || светец || 617 – 626
|-
|| Павел I || Παῦλος Α΄ || || 649
|-
|| Јоан III || Ἰωάννης Γ΄ || || 680
|-
|| Сергиј || Σέργιος || || 690
|-
|| Константин I || Κωνσταντῖνος Α΄ || ||
|-
|| Василиј I || Βασίλειος Α΄ || || 772
|-
|| Теофил || Θεόφιλος || светец || 787
|-
|| Тома || Θωμᾶς || светец ||
|-
|| Јосиф I Студит || Ἰωσὴφ Α΄, ὁ στουδίτης || светец || 807 – 809
|-
|| ''Непознат'' || || || 809 – 811
|-
|| Јосиф I Студит || Ἰωσὴφ Α΄, ὁ στουδίτης || светец || 811 – 821
|-
|| Лав Математик || Λέων, ὁ φιλόσοφος || || 839 – 840
|-
|| Антониј Омологит || Ἀντώνιος, ὁ ὁμολογητὴς || светец || 843
|-
|| Василиј II || Βασίλειος Β΄ || || 843 – 865
|-
|| Теодор || Θεόδωρος || || 866 – 869
|-
|| Павел II || Παῦλος Β΄ || || 880 – 882
|-
|| Григориј I || Γρηγόριος Α΄ || || 882
|-
|| Методиј || Μεθόδιος || || 889
|-
|| Јован IV Тесалиец || Ἰωάννης Δ΄, ὁ Θεσσαλὸς || || 892 – 904
|-
|| Василиј III Омологит || Βασίλειος Γ΄, ὁ ὁμολογητὴς || светец || 904 – ?
|-
|| Анатолиј || Ἀνατόλιος || ||
|-
|| Исидор I || Ἰσίδωρος Α΄ || || 1016
|-
|| Никита I || Νικήτας Α΄ || || околу 1020
|-
|| Георгиј || Γεώργιος<ref name="Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης">{{нмс| url= http://www.imth.gr/default.aspx?lang=el-GR&loc=1&&page=147&saintid=45 | title= Γεώργιος |access-date = 10 јануари 2018 |publisher= Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης }}</ref> || ||
|-
|| Теофан I || Θεοφάνης Α΄ || || 1031 – 1038
|-
|| Прометеј || Προμηθεὺς || || 1038
|-
|| ''Непознат'' || || || 1063
|-
|| Теодул || Θεόδουλος || || 1086 – 1107
|-
|| Константин II || Κωνσταντῖνος Β΄ || || 1110
|-
|| Михаил I Хумн || Μιχαὴλ Α΄ Χούμνος || || 1122
|-
|| Никита II || Νικήτας Β΄ || || 1133
|-
|| [[Василиј Охридски|Василиј IV Охридски]] || Βασίλειος Δ΄, ὁ Ἀχρίδος || || 1145 – 1168
|-
|| Евстатиј Катафлор || Εὐστάθιος, ὁ Κατάφλωρος || светец || 1175 – 1197 или 1198
|-
|| Константин III Месопотамит || Κωνσταντῖνος Γ΄,ὁ Μεσοποταμίτης || || 1198 – 1199
|-
|| Јоан Хрисант || Χρύσανθος || || 1199 – 1202
|-
|| Константин III Месопотамит || Κωνσταντῖνος Γ΄,ὁ Μεσοποταμίτης || || 1204 – 1227
|-
|| Никита III || Νικήτας Γ΄ || ||
|-
|| Јосиф II || Ἰωσὴφ Β΄ || || 1232 – 1235
|-
|| Михаил II Палатан || Μιχαὴλ Β΄, ὁ Παλατάνος || || 1235
|-
|| Мануил Опсарас Дисипатос || Μανουὴλ || || 1235 – 1261<ref>Според некои извори, Мануил е наследен на солунската катедра од Василиј Гликис. Погл. {{нмс| url= http://www.imth.gr/default.aspx?lang=el-GR&loc=1&&page=147&saintid=37 | title= ΒΑΣΙΛΕΙΟΣ ὁ ΓΛΥΚΥΣ, ἀρχιεπίσκοπος Θεσσαλονίκης (μέσα 13ου αἰ.) |access-date = 16 август 2017 |publisher= Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης }}</ref>
|-
|| Јоаникиј Кидонски || Ἰωαννίκιος, ὁ Κυδώνης || || 1261
|-
|| Димитриј || Δημήτριος || || 1282 – 1285
|-
|| Игнатиј I || Ἰγνάτιος Α΄ || || 1285 – ?
|-
|| Јаков I || Ἰάκωβος Α΄ || || 1295 – 1305/1306<ref name="Μακεδονικά 129-130">{{нмс| last = Νταγιούκλας | first = Σταύρος | authorlink = | coauthors = | year = 1995-96| month = | title = Πολιτική και εκκλησιαστική διοίκηση της Βυζαντινής Θεσσαλονίκης από το 1300 έως το 1341. Θεσμοί και πρόσωπα | journal = Μακεδονικά | volume = XXX | issue = | pages = 129-130 | doi = | location = Θεσσαλονίκη | url = http://media.ems.gr/ekdoseis/makedonika/makedonika_30/ekd_pemk_30_Dagiouklas.pdf | publisher = Εταιρεία Μακεδονικών Σπουδών | accessdate = }}</ref>
|-
|| Малахија || Μαλαχία || || 1305/1306<ref name="Μακεδονικά 129-130"/> – 1310<ref>{{cite book |title= Η ελληνική γραφή των εντοίχιων ψηφιδωτών της ύστερης βυζαντινής περιόδου |last= Τρούπκου |first= Νικολέτα |authorlink= |coauthors= |year= 2016 |publisher= Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης (ΑΠΘ). Σχολή Φιλοσοφική. Τμήμα Ιστορίας και Αρχαιολογίας. Τομέας Αρχαιολογίας και Ιστορίας της Αρχαίας και Βυζαντινής Τέχνης και Πολιτισμού |location= Θεσσαλονίκη |isbn= |pages= 56 |url= https://ikee.lib.auth.gr/record/284689/files/GRI-2016-17232.pdf |accessdate= }}</ref>
|-
|| Јеремија || Ἱερεμίας || || 1315 – 1322
|-
|| Евфимијан || Εὐφημιανὸς || || 1322
|-
|| Јован V Калека || Ἰωάννης Ε΄, ὁ Καλέκας || || 1322 – 1334
|-
|| Григориј II || Γρηγόριος Β’ || || 1334
|-
|| Игнатиј Глава || Ἰγνάτιος Γλαβᾶς || || 1339 – 1340
|-
|| Макариј I || Μακάριος Α΄ || || 1342 – 1345
|-
|| Хијацинт || Υάκινθος || || 1345 – 1346<ref>{{нмс| url= http://users.auth.gr/martzelo/index.files/docs/114.doc. | title= ΤΟ ΘΕΟΛΟΓΙΚΟ ΚΑΙ ΕΚΚΛΗΣΙΑΣΤΙΚΟ ΚΛΙΜΑ ΤΗΣ ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗΣ ΚΑΤΑ ΤΟΝ 14Ο ΑΙΩΝΑ ΚΑΙ ΤΟ ΚΙΝΗΜΑ ΤΩΝ ΖΗΛΩΤΩΝ |access-date = 5 октомври 2016|last= ΜΑΡΤΖΕΛΟΥ |first= ΓΕΩΡΓΙΟΥ Δ }}</ref>
|-
|| [[Григориј Палама|Григориј IV Палама]] || Γρηγόριος Γ΄, ὁ Παλαμᾶς || светец || 1347 – 1359
|-
|| Нил Кавасила || Νεῖλος, ὁ Καβάσιλας || светец || 1360 – 1361
|-
|| [[Никола Кавасила|Никола II Кавасила]] || Νικόλαος Β΄, ὁ Καβάσιλας || светец || 1361 – 1363
|-
|| Непознат || || || 1363 – 1371
|-
|| Доротеј II || Δωρόθεος Β΄ || || 1371 – 1379
|-
|| Исидор II Солунски || Ἰσίδωρος Β΄, ὁ Γλαβᾶς || светец || 1380 – 1396
|-
|| Гавриил I || Γαβριὴλ Α΄ || светец || 1396 – 1416
|-
|| Симеон Мистагог || Συμεών, ὁ μυσταγωγός || светец || 1410 – 1429
|-
|| Григориј III || Γρηγόριος Γ΄ || || 1430
|-
|| [[Нифонт II Цариградски|Нифонт]] || Νήφων || светец || 1482 – 1484
|-
|| Максим || Μάξιμος || || 1486/7 – 1515<ref name="Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης2">{{нмс | url = http://www.imth.gr/default.aspx?lang=el-GR&loc=1&&page=147&saintid=113 | title = Νικάνωρ, ὅσιος| access-date = 5 март 2017 | publisher = Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης }}</ref>
|-
|| Макарих II || Μακάριος Β΄ || || 1517 – 1536
|-
|| Теона || Θεωνᾶς, ὁ ἀπὸ Ἡγουμένων || светец || 1539 - 1565
|-
|| Теофан II || Θεοφάνης Β΄ || || 1544
|-
|| Григориј-Давид || Γρηγόριος-Δαβὶδ || ||
|-
|| Јоасаф I || Ἰωάσαφ Α΄, ὁ Ἀργυρόπουλο || || 1565 – 1578
|-
|| Митрофан || Μητροφάνης || || 1585
|-
|| [[Гаврил I Цариградски|Гаврил II]] || Γαβριὴλ Β΄ || || 1594
|-
|| Матеј I || Ματθαῖος Α΄ || || 1596
|-
|| Јоасаф II || Ἰωάσαφ Β΄ς || || 1596
|-
|| Софрониј I || Σωφρόνιος Α΄ || || 1606
|-
|| Зосим || Ζωσιμᾶς || || 1607
|-
|| Партениј || Παρθένιος || || 1611
|-
|| Атанасиј || Ἀθανάσιος Α΄ || светец || 1622 – 1634
|-
|| Дамаскин I || Δαμασκηνὸς Α΄ || || 1634 – 1636
|-
|| Калиник I || Καλλίνικος Α΄ || || 1636 – 1639
|-
|| Теоклит || Θεόκλητος || || 1645 – 1651
|-
|| Јоаким I || Ἰωακεὶμ Α΄ || || 1651 – 1666
|-
|| [[Дионисиј III Цариградски|Дионисиј]] || Διονύσιος || || 1666 – 1671
|-
|| Анастасиј II || Ἀναστάσιος Β || || 1671
|-
|| Мелетиј I || Μελέτιος Α΄ || || 1672 – 1680
|-
|| Неофит I || Νεόφυτος Α΄ || || 1680 – 1686
|-
|| Методиј II || Μεθόδιος || || 1686 – 1687
|-
|| Неофит I || Νεόφυτος Α΄ || || 1687 – 1688
|-
|| Методиј II || Μεθόδιος || || 1688 – 1696
|-
|| Игнатиј Лезбоски || Ἰγνάτιος Β΄ || || 1696 – 1712
|-
|| Јаков II || Ἰάκωβος Β΄ || || 1712
|-
|| Игнатиј Лезбоски || Ἰγνάτιος Β΄ || || 1723
|-
|| Ананиј || Ἀνανίας || || 1728
|-
|| Јоаким II || Ἰωακεὶμ Β΄ || || 1730 – 1744
|-
|| Гаврил III || Γαβριὴλ Γ΄ || || 1745 – 1752
|-
|| Спиридон || Σπυρίδων || || 1760 – 1761
|-
|| Неофит II || Νεόφυτος || || 1767
|-
|| [[Теодосиј II Цариградски|Теодосиј II]] || Θεοδόσιος Β΄ || || 1767 – 1769
|-
|| Дамаскин II || Δαμασκηνὸς Β΄ || || 1769 – 1780
|-
|| Јаков IV || Ἰάκωβος Γ΄ || || 1780
|-
|| Герасим || Γεράσιμος || || 1788 – 1810
|-
|| Јосиф III || Ἰωσὴφ Γ΄, ὁ Ἱερομάρτυς || светец || 1810 – 1821
|-
|| Матеј II || Ματθαῖος Β΄ || || 1821 – 1824
|-
|| Макариј III || Μακάριος Γ΄ || || 1824 – 1830
|-
|| [[Мелетиј III Цариградски|Мелетиј II]] || Μελέτιος Β΄ || || 1830 – 1841
|-
|| Јероним || Ἱερώνυμος || || 1841 – 1853
|-
|| Калиник II || Καλλίνικος Β΄ || || 1853 – 1858
|-
|| Неофит III ||Νεόφυτος Β΄ || || 1858 – 1874
|-
|| [[Јоаким III Цариградски|Јоаким III]] || Ἰωακεὶμ Γ΄ || || 1874 – 1878
|-
|| Калиник III || Καλλίνικος Γ΄, ὁ Φωτιάδης || || 1878 – 1884
|-
|| Григориј IV || Γρηγόριος Δ΄, ὁ Καλλίδης || светец || 1885 – 1889
|-
|| Софрониј II || Σωφρόνιος Β΄ || || 1889 – 1893
|-
|| Атанасиј II || Ἀθανάσιος Β΄, ὁ Μεγακλῆς || || 1893 – 1903
|-
|| Александар II || Ἀλέξανδρος Β΄, ὁ Ῥηγόπουλος || || 1903 – 1910
|-
|| Јоаким IV || Ἰωακεὶμ Δ΄, ὁ Σγουρὸς || || 1910 – 1912
|-
|| Генадиј || Γεννάδιος, ὁ Ἀλεξιάδης || || 1912 – 1951
|-
|| Пантелејмон I || Παντελεήμων Α΄, ὁ Παπαγεωργίου || || 1951 – 1968
|-
|| Леонид|| Λεωνίδας, ὁ Παρασκευόπουλος || || 1968 – 1974
|-
|| Пантелејмон II || Παντελεήμων Β΄, ὁ Χρυσοφάκης || || 1974 – 2003
|-
|| Антим || Ἄνθιμος, ὁ Ῥούσας || || 2004 -
|-
|}
== Храмови и манастири ==
; Парохиски храмови
{| class="wikitable sortable" width="auto"
|+
! Црква !! Грчки
|-
|| „[[Црква „Св. Катерина“ - Солун|Св. Катерина]]“ || Αγία Αικατερίνα
|-
|| „[[Црква „Св. Анастасија“ - Солун|Св. Анастасија]]“ || Αγία Αναστασία
|-
|| „[[Црква „Св. Варвара“ - Солун|Св. Варвара]]“ || Αγία Βαρβάρα
|-
|| „[[Црква „Св. Недела“ - Солун|Св. Недела]]“ || Αγία Κυριακή
|-
|| „[[Црква „Св. Марина“ - Солун|Св. Марина]]“ || Αγία Μαρίνα
|-
|| „[[Црква „Св. Троица“ - Солун|Св. Троица]]“ || Αγία Τριάς
|-
|| „[[Црква „Св. Бессребреници“ - Солун|Св. Бессребреници]]“ || Άγιοι Ανάργυροι
|-
|| „[[Црква „Св. Апостоли“ - Солун|Св. Апостоли]]“ || Άγιοι Απόστολοι
|-
|| „[[Црква „Св. Константин и Елена“ - Солун|Св. Константин и Елена]]“ || Άγιοι Κωνσταντίνος & Ελένη
|-
|| „[[Црква „Св. Никола и Св. Димитриј“ - Солун|Св. Никола и Св. Димитриј]]“ || Άγιοι Νικόλαος & Δημήτριος
|-
|| „[[Црква „Св. Атанасиј“ - Солун|Св. Атанасиј]]“ || Άγιος Αθανάσιος
|-
|| „[[Црква „Св. Василиј“ - Солун|Св. Василиј]]“ || Άγιος Βασίλειος
|-
|| „[[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Арсакли|Св. Ѓорѓи]]“ || Άγιος Γεώργιος Πανοράματος
|-
|| „[[Црква „Св. Григориј Палама“ - Солун|Св. Григориј Палама]]“ || Άγιος Γρηγόριος Παλαμάς
|-
|| „[[Црква „Св. Елевтериј“ - Пирги|Св. Елевтериј]]“ || Άγιος Ελευθέριος
|-
|| „[[Црква „Св. Терапонт“ - Солун|Св Терапонт]]“ || Άγιος Θεράπων
|-
|| „[[Црква „Св. Јован Златоуст“ - Солун|Св. Јован Златоуст]]“ || Άγιος Ιωάννης Χρυσόστομος
|-
|| „[[Црква „Св. Мина“ - Солун|Св. Мина]]“ || Άγιος Μηνάς
|-
|| „[[Црква „Св. Пантелејмон“ - Арсакли|Св. Пантелејмон]]“ || Άγιος Παντελεήμων Πανοράματος
|-
|| „[[Црква „Св. Павле“ - Свети Павле (2013)|Св. Павле]]“ || Άγιος Παύλος
|-
|| „[[Црква „Св. Илија“ - Солун|Св. Илија]]“ || Άγιος Προφήτης Ηλίας Πόλεως
|-
|| „[[Црква „Св. Илија“ - Капуџилар|Св. Илија]]“ || Άγιος Προφήτης Ηλίας Πυλαίας
|-
|| „[[Црква „Св. Спиридон“ - Триандрија|Св. Спиридон]]“ || Άγιος Σπυρίδων Τριανδρίας
|-
|| „[[Црква „Св. Фануриј и Св. Јован Претеча“ - Солун|Св. Фануриј и Св. Јован Претеча]]“ || Άγιος Φανούριος – Τίμιος Πρόδρομος
|-
|| „[[Црква „Св. Фотиј“ - Солун|Св. Фотиј]]“ || Άγιος Φώτιος
|-
|| „[[Црква „Св. Христофор“ - Солун|Св. Христофор]]“ || Άγιος Χριστοφόρος
|-
|| „[[Црква „Вознесение Христово“ - Солун|Вознесение Христово]]“ || Ανάληψις του Κυρίου
|-
|| „[[Црква „Св. Три Јерарси“ - Солун|Св. Три Јерарси]]“ || Ἀγιοι Τρεις Ιεράρχαι
|-
|| „[[Црква „Св. Благовештение“ - Солун|Св. Благовештение]]“ || Ευαγγελίστρια
|-
|| „[[Црква „Успение на Пресвета Богородица“ - Солун|Успение на Пресв. Богородица]]“ || Κοίμησις της Θεοτόκου
|-
|| „[[Црква „Преображение Христово“ - Солун (XX век)|Преображение Христово]]“ || Μεταμόρφωσις του Σωτήρος
|-
|| „[[Црква „Пресвета Богородица Нова“ - Солун|Пресв. Богородица Нова]]“ || Νέα Παναγία
|-
|| „[[Црква „Св. Ксенија“ - Солун|Св. Ксенија]]“ || Οσία Ξένη
|-
|| „[[Црква „Св. Архангели“ - Солун|Св. Архангели]]“ || Παμμέγιστοι Ταξιάρχαι Ακροπόλεως
|-
|| „[[Црква „Пресвета Богородица Неракотворна“ - Солун|Пресв. Богородица Неракотворна]]“ || Παναγία Αχειροποίητος
|-
|| „[[Црква „Пресвета Богородица Десна“ - Солун|Пресв. Богородица Десна]]“ || Παναγία Δεξιά
|-
|| „[[Црква „Пресвета Богородица Лагудјани“|Пресв. Богородица Народоводителка]]“ || Παναγία Λαοδηγήτρια
|-
|| „[[Црква „Пресв. Богородица Пројавена“ - Солун|Пресв. Богородица Пројавена]]“ || Παναγία Φανερωμένη
|-
|| „[[Црква „Пресвета Богородица Казанџиска“|Пресв. Богородица Казанџиска]]“ || Παναγία των Χαλκέων
|-
|| „[[Црква „Рождество на Пресвета Богородица“ - Солун|Рождество на Пресв. Богородица]]“ || Παναγούδα
|-
|| „[[Црква „Св. Јован Претеча“ - Солун|Св. Јован Претеча]]“ || Τίμιος Πρόδρομος
|-
|| „[[Црква „Сретение Господово“ - Солун|Сретение Господово]]“ || Υπαπαντή του Χριστού<ref>{{нмс| url=http://www.imth.gr/default.aspx?lang=el-GR&loc=1&page=177 | title= Ενοριακοί Ναοί |access-date = 21 август 2016 |publisher=Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης }}</ref>
|-
|}
; Поклонички храмови
{| class="wikitable sortable" width="auto"
|+
! Црква !! Грчки
|-
|| „[[Црква „Св. Кирил и Методиј“ - Солун (1981)|Св. Кирил и Методиј]]“ || Άγιοι Κύριλλος & Μεθόδιος
|-
|| „[[Ротонда (Солун)|Св. Ѓорѓи]]“ (Ротонда) || Άγιος Γεώργιος
|-
|| „[[Црква „Св. Димитрија“ - Солун|Св. Димитрија]]“ || Άγιος Δημήτριος
|-
|| „[[Црква „Св. Софија“ - Солун|Св. Софија]]“ || Η του Θεού Σοφία<ref>{{нмс| url=http://www.imth.gr/default.aspx?lang=el-GR&loc=1&page=178 | title= Προσκυνηματικοί Ι.Ν. |access-date = 21 август 2016 |publisher=Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης }}</ref>
|-
|}
; Параклиси на парохиските храмови
{| class="wikitable sortable" width="auto"
|+
! Црква !! Грчки
|-
|| „Св. Анисија“ || Αγία Ανυσία
|-
|| „Св. Гликерија“ || Αγία Γλυκερία
|-
|| „Св. Ефросина“ || Αγία Ευφροσύνη
|-
|| „Св. Соломонија“ || Αγία Σολομονή
|-
|| „Св. Фотина“ || Αγία Φωτεινή
|-
|| „[[Црква „Сите Солунски Светители“ - Солун|Сите Солунски Светители]]“ || Άγιοι Πάντες οι εν Θεσσαλονίκη
|-
|| „Св. Сила и Тимотеј“ || Άγιοι Σίλας & Τιμόθεος
|-
|| „Св. Василиј“ || Άγιος Βασίλειος
|-
|| „Св. Елевтериј“ || Άγιος Ελευθέριος
|-
|| „Св. Јован Претеча“ || Άγιος Ιωάννης Πρόδρομος
|-
|| „Св. Нестор“ || Άγιος Νέστωρ
|-
|| „Св. Никола“ || Άγιος Νικόλαος
|-
|| „Св. Агапија, Ирина и Хионија“ || Ἀγιαι Αγάπη, Ειρήνη, Χιονία
|-
|| „[[Црква „Св. Спас“ - Солун|Св. Спас]]“ ||Μεταμόρφωσις του Σωτήρος
|-
|| „[[Црква „Св. Ксенија и Св. Нектариј“ - Солун|Св. Ксенија и Св. Нектариј]]“ || Οσία Ξένη – Άγιος Νεκτάριος
|-
|| „Пресв. Богородица Вратарница“ || Παναγία η Πορταΐτισσα
|-
|| „Воздвижение на Чесниот Крст“ || Τίμιος Σταυρός<ref>{{нмс| url=http://www.imth.gr/default.aspx?lang=el-GR&loc=1&page=179 | title= Παρεκκλήσια Ενοριακών Ναών |access-date = 21 август 2016 |publisher=Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης }}</ref>
|-
|| „[[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Солун (XVI век)|Св. Ѓорѓи]]“ || Άγιος Γεώργιος
|-
|}
; Гробишни храмови
{| class="wikitable sortable" width="auto"
|+
! Име !! Грчки !! Гробишта
|-
|| „Св. Теодор Тирон и Теодор Стратилат“ || Άγιοι Θεόδωροι Κοιμητηρίων Πυλαίας || Капуџиларски гробишта
|-
|| „Св. Павле“ || Άγιος Παύλος Κοιμητηρίων Μαλακοπής || Малакопски гробишта
|-
|| „Воскресение Христово“ || Ανάστασις του Κυρίου Νέων Κοιμητηρίων || Нови гробишта<ref>{{нмс| url=http://www.imth.gr/default.aspx?lang=el-GR&loc=1&page=313 | title= Παρεκκλήσια Κοιμητηρίων |access-date = 21 август 2016 |publisher=Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης }}</ref>
|-
|}
; Параклиси во установи
[[Податотека:Transfiguration Church in Thessaloniki School for the Blind.jpg|десно|мини|250п|„Преображение Христово“ во Училиштето за слепи]]
{| class="wikitable sortable" width="auto"
|+
! Име !! Грчки !! Установа
|-
|| „Покров на Пресв. Богородица“ || Αγία Σκέπη Νοσοκομείου Γεώργιος Γεννηματάς || Општа болница „Георгиос Гениматас“
|-
|| „Св. Димитриј“ || Άγιος Δημήτριος Νοσοκομείου Άγιος Δημήτριος || Општа болница „Св. Димитриј“
|-
|| „Св. Лука“ || Άγιος Ευαγγελιστής Λουκάς Νοσοκομείου Α.Χ.Ε.Π.Α. || Универзитетска болница АХЕПА
|-
|| „Св. Пантелејмон“ || Άγιος Παντελεήμων Θεαγενείου Αντικαρκινικού Νοσοκομείου || Онколошка болница „Теагениос“
|-
|| „Св. Пантелејмон“ || Άγιος Παντελεήμων Ιπποκρατείου Νοσοκομείου || Општа болница „Хипократ“<ref>{{нмс| url=http://www.imth.gr/default.aspx?lang=el-GR&loc=1&page=299 | title= Παρεκκλήσια Νοσοκομείων |access-date = 21 август 2016 |publisher=Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης }}</ref>
|-
|| „Св. Три Светители“ || Τρείς Ιεράρχες || [[Универзитет „Аристотел“ – Солун|Солунски универзитет]]<ref>{{нмс| url=http://www.imth.gr/default.aspx?lang=el-GR&loc=1&page=183 | title= Πανεπιστημιακοί Ναοί |access-date = 21 август 2016 |publisher=Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης }}</ref>
|-
|| „Св. Нектариј“ || Άγιος Νεκτάριος Χαρισείου Γηροκομείου || Старечки дом „Харисиос“
|-
|| „[[Црква „Св. Стилијан“ - Солун|Св. Стилијан]]“ || Άγιος Στυλιανός βρεφοκομείου Άσυλο του Παιδιού || Јасли „Закрила на детето“
|-
|| „Преображение Христово“ || Μεταμόρφωσις του Σωτήρος Σχολής Τυφλών || Училиште за слепи<ref>{{нмс| url=http://www.imth.gr/default.aspx?lang=el-GR&loc=1&page=312 | title= Παρεκκλήσια Ιδρυμάτων |access-date = 21 август 2016 |publisher=Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης }}</ref>
|-
|}
; Манастири
{| class="wikitable sortable" width="auto"
|+
! Име !! Грчки !! Нас. место !! Грчки !!
|-
|| „[[Манастир „Св. Теодора“ - Солун|Св. Теодора]]“ || Ιερά Μονή Αγίας Θεοδώρας || [[Солун]] || Θεσσαλονίκη || машки
|-
|| „[[Манастир „Успение на Пресвета Богородица“ - Арсакли|Успение на Пресв. Богородица]]“ || Ιερά Μονή Κοιμήσεως της Θεοτόκου || [[Арсакли]] || Πανόραμα || женски
|-
|}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.imth.gr/ Портал на Солунската епархија] {{el}}
[[Категорија:Берско-негушко-камбаниска епархија| ]]
ozfv62cf8jadhg25r8vggwufnp4wl3z
Список на скелетни мускули во човечкото тело
0
1304364
4796623
4795951
2022-07-25T17:33:19Z
Uvtarex
71861
wikitext
text/x-wiki
== Глава ==
=== Чело/очен капак ===
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|''occipitofrontalis''
|2 occipital bellies and 2 frontal bellies
| rowspan="3" |epicranial aponeurosis
|
|facial nerve [CNVII]
|raises eyebrows
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}occipitalis
|superior nuchal line of occipital bone, mastoid part of temporal bone
|occipital artery
|posterior auricular nerve (facial nerve [CNVII])
|retracts scalp
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}frontalis
|skin of eyebrow and glabella
|ophthalmic artery
|temporal branch of facial nerve [CNVII]
|wrinkles eyebrow
|
|- valign="top"
|orbicularis oculi
|'''orbital part''': frontal bone
'''palpebral part''': medial palpebral ligament
'''lacrimal part''': posterior crest of lacrimal bone
|'''orbital part''': lateral palpebral raphe
'''palpebral part''': lateral palpebral raphe
'''lacrimal part''': Edges of eyelids
|ophthalmic artery, zygomatico-orbital artery, angular artery
|zygomatic branch of facial nerve [CNVII]
|closes eyelids
|levator palpebrae superioris
|- valign="top"
|corrugator supercilii
|nasal part of frontal bone
|intermediate third of skin of eyebrow
|ophthalmic artery
| rowspan="2" |zygomatic branch of facial nerve [CNVII]
|moves skin of forehead medially and inferiorly (towards root of nose)
|
|- valign="top"
|depressor supercilii
|nasal part of frontal bone, medial rim of orbit
|medial third of skin of eyebrow
|
|moves skin of eyebrows inferiorly
|
|}
=== Екстраокуларни мускули ===
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|levator palpebrae superioris
|sphenoid bone
|tarsal plate, upper eyelid
| rowspan="2" |ophthalmic artery
|oculomotor nerve [CNIII]
|retracts and elevates eyelid
|orbicularis oculi
|- valign="top"
|superior tarsal
|underside of levator palpebrae superioris
|superior tarsal plate of eyelid
|sympathetic nervous system
|raises upper eyelid
|
|-
| colspan="7" |''Rectus muscles''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}superior
| rowspan="4" |annulus of Zinn at orbital apex
|7.5 mm superior to corneal limbus
| rowspan="4" |ophthalmic artery
|superior branch of oculomotor nerve<nowiki> [CNIII]</nowiki>
|elevates, adducts, and medially rotates eye
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}inferior
|6.5 mm inferior to corneal limbus
|inferior branch of oculomotor nerve<nowiki> [CNIII]</nowiki>
|depresses and adducts eye
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}medial
|5.5 mm medial to corneal limbus
|inferior branch of oculomotor nerve<nowiki> [CNIII]</nowiki>
|adducts eye
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}lateral
|7 mm temporal to corneal limbus
|abducens nerve<nowiki> [CNVI]</nowiki>
|abducts eye
|
|-
| colspan="7" |''Oblique muscles''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}superior
|annulus of Zinn at orbital apex, medial to optic canal
|outer posterior quadrant of eyeball
|lateral muscular branch of ophthalmic artery
|trochlear nerve [CNIV]
|intorts, abducts, and depress eye
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}inferior
|orbital surface of maxilla, lateral to lacrimal groove
|laterally onto eyeball, deep to lateral rectus, by a short flat tendon
|
|oculomotor nerve [CNIII]
|extorts, elevates, and abducts eye
|
|}
=== Уво ===
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|temporoparietalis
|auriculares muscles
|epicranial aponeurosis
|
|facial nerve [CNVII]
|
|
|- valign="top"
| colspan="7" |''Auriculares''
|-
|auricularis anterior
|temporal fascia
|front of helix of ear
| rowspan="3" |posterior auricular artery
| rowspan="3" |facial nerve [CNVII]
|pulls auricle forwards
|
|- valign="top"
|auricularis superior
|epicranial aponeurosis
|dorsocranial surface of auricle
|pulls auricle upwards
|
|- valign="top"
|auricularis posterior
|mastoid process of temporal bone, tendon of sternocleidomastoid
|dorsal part of auricle
|pulls auricle backwards
|
|- valign="top"
| colspan="7" |''Muscles of inner ear''
|- valign="top"
|stapedius
|tip of pyramid of middle ear
|neck of stapes
|stapedial branch of posterior auricular artery
|facial nerve [CNVII]
|reduces movement of stapes, controls amplitude of sound waves to inner ear
|
|- valign="top"
|tensor tympani
|Eustachian tube
|handle of malleus
|superior tympanic artery
|medial pterygoid nerve from mandibular nerve [CNV<sub>3</sub>]
|tenses tympanic membrane, controls amplitude of sound waves to inner ear
|
|}
=== Нос ===
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
!Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|procerus muscle
|fascia over lower part of nasal bone
|skin of lower part of forehead between eyebrows
|facial artery
| rowspan="3" |buccal branch of facial nerve [CNVII]
|draws down medial angle of eyebrow (giving expressions of frowning)
|
|- valign="top"
|depressor septi nasi
|incisive fossa of maxilla
|nasal septum and back part of alar part of nasalis
|superior labial artery
|depresses nasal septum
|
|- valign="top"
|levator labii superioris alaeque nasi
|frontal process of maxilla
|nostril and upper lip
|superior labial artery
|dilates nostril, elevates upper lip, elevates wing of nose
|
|- valign="top"
| colspan="7" |''nasalis''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}transverse part
{{spaces|5}}(compressor naris)
|alveolar yoke of canine tooth
|lateral nasal cartilage
| rowspan="2" |superior labial artery
| rowspan="2" |buccal branch of facial nerve [CNVII]
|compresses nostrils
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}alar part
{{spaces|5}}(dilator naris)
|alveolar yoke of lateral incisor tooth, greater and lesser alar cartilages
|skin near margin of nostril
|dilates nostrils
|
|}
=== Уста ===
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|levator anguli oris<br /><small>(caninus)</small>
|maxilla
| rowspan="2" |modiolus of mouth
| rowspan="2" |facial artery
|facial nerve [CNVII]
|elevates angle of mouth (smile)
|
|- valign="top"
|depressor anguli oris<br /><small>(triangularis)</small>
|tubercle of mandible
|mandibular branch of facial nerve [CNVII]
|depresses angle of mouth (frown)
|
|- valign="top"
|levator labii superioris
|medial part of infra-orbital margin of maxilla
|skin and muscle of upper lip (labii superioris)
|superior labial artery
|buccal branch of facial nerve [CNVII]
|elevates upper lip
|
|- valign="top"
|depressor labii inferioris
|oblique line of mandible, between symphysis and mental foramen
|integument of lower lip, orbicularis oris fibers, its fellow of opposite side
| rowspan="2" |inferior labial artery
| rowspan="2" |mandibular branch of facial nerve [CNVII]
|depresses lower lip
|
|- valign="top"
|mentalis
|alveolar yoke of lower, lateral incisor tooth, found on anterior mandible
|skin of chin
|elevates and wrinkles skin of chin, protrudes lower lip
|
|- valign="top"
|buccinator
|alveolar processes of maxilla and mandible, pterygomandibular raphe
|fibres of orbicularis oris
|buccal artery
| rowspan="3" |buccal branch of facial nerve [CNVII]
|compress cheeks against teeth (blowing), mastication
|
|- valign="top"
|orbicularis oris
|maxilla and mandible
|skin around lips
|superior labial artery, inferior labial artery
|puckers lips
|
|- valign="top"
|risorius
|parotid fascia
|modiolus of mouth
|facial artery
|draw back angle of mouth
|
|- valign="top"
| colspan="7" |''Zygomatic muscles''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}major
| rowspan="2" |zygomatic bone in region of zygomaticomaxillary suture
|modiolus of mouth
| rowspan="2" |facial artery
| rowspan="2" |buccal branch of facial nerve<nowiki> [CNVII]</nowiki>
|draws angle of mouth upward and laterally
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}minor
|skin of upper lip
|elevates upper lip
|
|}
=== Мастикација ===
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|masseter
|anterior two-thirds of inferior margin of zygomatic arch and maxilla
|angle of mandible, masseteric tuberosity of mandible
|masseteric artery
|masseteric nerve from mandibular nerve [CNV<sub>3</sub>]
| rowspan="2" |elevates and retracts mandible (closes of mouth)
| rowspan="2" |platysma
|- valign="top"
|temporalis
|temporal lines on parietal bone of skull
|coronoid process of mandible
|deep temporal arteries
|deep temporal nerves from mandibular nerve [CNV<sub>3</sub>]
|- valign="top"
| colspan="7" |''Pterygoid muscles''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}lateral
|greater wing of sphenoid and lateral pterygoid process
|condyloid process of mandible
| rowspan="2" |pterygoid branches of maxillary artery
|external pterygoid nerve from mandibular nerve [CNV<sub>3</sub><nowiki>]</nowiki>
|depresses mandible
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}medial
|'''deep head''''':'' medial side of lateral pterygoid plate behind upper teeth<br />'''superficial head''''':'' pyramidal process of palatine bone and maxillary tuberosity
|medial angle of mandible
|medial pterygoid nerve from mandibular nerve [CNV<sub>3</sub><nowiki>]</nowiki>
|elevates mandible, closes jaw, helps lateral pterygoid in moving jaw from side to side
|
|}
=== Јазик ===
==== Надворешни мускули ====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|genioglossus
|superior part of mental spine of mandible (symphysis menti)
|dorsum of tongue, body of hyoid
|lingual artery
| rowspan="4" |hypoglossal nerve [CNXII]
|'''inferior fibers''': protrudes tongue
'''middle fibers''': depresses tongue
'''superior fibers''': draws tip of tongue back and down
|
|- valign="top"
|hyoglossus
|hyoid
|side of tongue
|
|depresses tongue
|
|- valign="top"
|chondroglossus
|lesser cornu and body of hyoid bone
|intrinsic muscular fibers of tongue
|
|depresses tongue (some consider this muscle to be part of hyoglossus)
|
|- valign="top"
|styloglossus
|styloid process of temporal bone
| rowspan="2" |tongue
|sublingual branch of lingual artery
|elevates and retracts tongue
|inferior and middle fibers of genioglossus
|- valign="top"
|palatoglossus
|palatine aponeurosis
|
|vagus nerve [CNX], accessory nerve [CNXI]
|raising back part of tongue
|
|}
==== Внатрешни мускули ====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|superior longitudinal
|close to epiglottis, from median fibrous septum
|edges of tongue
|
| rowspan="4" |hypoglossal nerve [CNXII]
|shortens tongue, turns tip upward, turns lateral margins upward
|
|- valign="top"
|transversus
|median fibrous septum
|sides of tongue
|
|narrows tongue with no elongation
|
|- valign="top"
|inferior longitudinal
|root of tongue
|apex of tongue
|
|shortens tongue, retracts, pulls tip downward
|
|- valign="top"
|verticalis
|dorsum of tongue
|inferior surface borders of tongue
|
|
|
|}
=== Меко непце ===
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|tensor veli palatini
|medial pterygoid plate of sphenoid bone
| rowspan="2" |palatine aponeurosis
|
|medial pterygoid nerve from mandibular nerve [CNV<sub>3</sub><nowiki>]</nowiki>
|tenses soft palate, aids in swallowing
|-
|levator veli palatini
|temporal bone, Eustachian tube
|facial artery
| rowspan="2" |pharyngeal plexus of vagus nerve [CNX]
|elevates soft palate
|- valign="top"
|palatoglossus
|palatine aponeurosis
|tongue
|
|aids in breathing by raising back part of tongue
|
|- valign="top"
|palatopharyngeus
|palatine aponeurosis and hard palate
|upper border of thyroid cartilage (blends with constrictor fibers)
|facial artery
| rowspan="2" |pharyngeal branch of vagus nerve [CNX]
|aids in breathing by pulling pharynx and larynx
|
|- valign="top"
|palatine uvula
|hard palate
|soft tissue of uvula
|
|moves and changes shape of uvula
|
|}
=== Голтник ===
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|stylopharyngeus
|styloid process of temporal bone
|thyroid cartilage (pharynx)
|pharyngeal branches of ascending pharyngeal artery
|glossopharyngeal nerve [CNIX]
|elevates larynx, elevates pharynx, swallowing
|
|- valign="top"
|salpingopharyngeus
|cartilage of Eustachian tube
|posterior fasciculus of pharyngopalatinus
|
|vagus nerve [CNX], accessory nerve [CNXI]
|raises nasopharynx
|
|- valign="top"
| colspan="7" |''Pharyngeal muscles''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}inferior
|cricoid cartilage, thyroid cartilage
| rowspan="2" |pharyngeal raphe
| rowspan="2" |pharyngeal branches of ascending pharyngeal artery
|external laryngeal branch of superior laryngeal nerve from vagus nerve [CNX]
| rowspan="3" |swallowing
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}middle
|hyoid bone
| rowspan="2" |pharyngeal plexus of vagus nerve [CNX]
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}superior
|medial pterygoid plate, pterygomandibular raphé, alveolar process
|pharyngeal raphe, pharyngeal tubercle
|
|
|}
=== Грклан ===
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|cricothyroid
|anterior and lateral cricoid cartilage
|inferior cornu and lamina of thyroid cartilage
|cricothyroid branch of superior thyroid artery
|external laryngeal branch of superior laryngeal nerve from vagus nerve [CNX]
|tenses and elongates vocal folds (has minor adductory effect)
|
|- valign="top"
|arytenoid(transverse and oblique)
|arytenoid cartilage on one side
|arytenoid cartilage on opposite side
|superior laryngeal branch of superior thyroid artery
| rowspan="2" |recurrent laryngeal nerve from vagus nerve [CNX]
|approximates arytenoid cartilages (closes rima glottidis)
|
|- valign="top"
|thyroarytenoid
|inner (anterior) surface of thyroid cartilage
|anterior surface of arytenoid cartilage
|
|thickens and decreases length of vocal folds, adducts during speech
|
|- valign="top"
| colspan="7" |''Cricoarytenoid muscles''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}posterior
|posterior part of cricoid cartilage
| rowspan="2" |muscular process of arytenoid cartilage
|
| rowspan="2" |recurrent laryngeal nerve from vagus nerve [CNX]
|abducts and laterally rotates cartilage, pulling vocal ligaments away from midline and forward and so opening rima glottidis
|lateral cricoarytenoid
|- valign="top"
|{{spaces|5}}lateral
|lateral part of arch of cricoid cartilage
|
|adducts and medially rotates cartilage, pulling vocal ligaments towards midline and backwards and so closing rima glottidis
|posterior cricoarytenoid
|}
== Врат ==
=== Клучни ===
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|platysma
|base of mandible
|inferior clavicle and fascia of chest
|branches of submental artery, branches of suprascapular artery
|cervical branch of facial nerve [CNVII]
|tenses skin of neck
|masseter, temporalis
|- valign="top"
|sternocleidomastoid
|'''sternal head''''':'' manubrium sterni
'''clavicular head''''':'' medial portion of clavicle
|mastoid process of temporal bone, superior nuchal line
|occipital artery, superior thyroid artery
|'''motor''': accessory nerve<br />'''sensory''': cervical plexus
|'''acting alone''': tilts head to its own side, rotates head so face is turned towards opposite side
'''acting together''': flexes neck, raises sternum, assists in forced inspiration
|
|}
=== Супрахиоидни ===
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|digastric
|'''anterior belly''': digastric fossa (mandible)
'''posterior belly''''':'' mastoid process of temporal bone
|intermediate tendon (lesser horn of hyoid bone)
|'''anterior belly''': submental branch of facial artery
'''posterior belly''': occipital artery
|'''anterior belly''': mandibular nerve [CNV<sub>3</sub>] via mylohyoid nerve
'''posterior belly''': facial nerve [CNVII]
|opens jaw when masseter and temporalis are relaxed
|
|- valign="top"
|stylohyoid
|styloid process of temporal bone
|greater horn of hyoid bone
|occipital artery
|facial nerve [CNVII]
|elevates hyoid during swallowing
|
|- valign="top"
|mylohyoid
|mylohyoid line of mandible
|pharyngeal raphe
|mylohyoid branch of inferior alveolar artery
|mylohyoid nerve, from inferior alveolar branch of mandibular nerve [CNV<sub>3</sub>]
|raises oral cavity floor, elevates hyoid, depresses mandible
|
|- valign="top"
|geniohyoid
|mandibular symphysis
|anterior surface of body of hyoid bone
|
|C1 via hypoglossal nerve
|elevates hyoid and tongue upward during deglutition
|
|}
=== Инфрахиодни ===
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|sternohyoid
| rowspan="2" |manubrium of sternum
|hyoid bone
| rowspan="3" |superior thyroid artery
| rowspan="2" |ansa cervicalis
|depresses hyoid
|
|- valign="top"
|sternothyroid
|thyroid cartilage
|depresses larynx, may slightly depress hyoid
|
|- valign="top"
|thyrohyoid
|thyroid cartilage
| rowspan="2" |hyoid bone
|C1
|depress hyoid
|
|- valign="top"
|omohyoid
|upper border of scapula
|inferior thyroid artery
|ansa cervicalis
|depresses larynx, depresses and moves to side hyoid
|
|}
=== Врат ===
==== Преден дел ====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|longus colli
|transverse processes of vertebrae C3, C4, C5, and C6
|anterior arch of atlas
|
|C2, C3, C4, C5, C6
|flexes neck and head
|
|- valign="top"
|longus capitis
|anterior tubercles of transverse processes of vertebrae C3, C4, C5, and C6
|basilar part of occipital bone
|
|C1, C2, C3/C4
| rowspan="2" |flexes neck at atlanto-occipital joint
|
|- valign="top"
|rectus capitis anterior
|atlas
|occipital bone
|
| rowspan="2" |C1
|
|- valign="top"
|rectus capitis lateralis
|upper surface of transverse process of atlas
|under surface of jugular process of occipital bone
|
|sidebens at atlanto-occipital joint
|
|}
==== Латерален дел ====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|''scalene''
|cervical vertebrae
|first and second ribs
| rowspan="3" |ascending cervical artery (branch of inferior thyroid artery)
|cervical nerves (C3, C4, C5, C6, C7)
|elevates 1st and 2nd rib
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}anterior
|C3-C6
| rowspan="2" |first rib
|ventral ramus of C5, C6
|when neck is fixed, elevates first rib to aid in breathing or when rib is fixed, bends neck forward and sideways and rotates it to opposite side
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}medius
|C2-C6
|ventral rami of third to eighth cervical spinal nerves
|elevates 1st rib, rotate neck to opposite side
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}posterior
|transverse processes of C4 – C6
|second rib
|ascending cervical artery, superficial cervical artery
|C6, C7, C8
|elevates 2nd rib, tilts neck to same side
|
|- valign="top"
|levator scapulae
|posterior tubercles of transverse processes of C1 – C4
|superior part of medial border of scapula
|dorsal scapular artery
|cervical nerve (C3, C4) and dorsal scapular nerve (C5)
|elevates scapula, tilts glenoid cavity inferiorly by rotating scapula
|serratus anterior
|- valign="top"
|rectus capitis lateralis
|upper surface of transverse process of atlas (C1)
|under surface of jugular process of occipital bone
|
|C1
|
|
|- valign="top"
|obliquus capitis superior
|lateral mass of atlas
|lateral half of inferior nuchal line
|
|suboccipital nerve
|
|
|- valign="top"
|obliquus capitis inferior
|spinous process of axis
|lateral mass of atlas
|
|suboccipital nerve
|
|
|}
==== Заден дел ====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|rectus capitis posterior minor
|tubercle on posterior arch of atlas (C1)
|medial part of inferior nuchal line of occipital bone and surface between it and foramen magnum
|
|a branch of dorsal primary division of suboccipital nerve
|extends head at neck, but is now considered to be more of a sensory organ than a muscle
|
|- valign="top"
|rectus capitis posterior major
|spinous process of axis (C2)
|inferior nucheal line of occipital bone
|
|dorsal ramus of C1 (suboccipital nerve)
|
|
|- valign="top"
|semispinalis capitis
|articular processes of C4-C6; transverse processes of C7 and T1-T7
|occipital bone between superior and inferior nuchal lines
|
|greater occipital nerve
|extends head
|
|- valign="top"
|longissimus capitis
|articular processes of C4-C7; transverse processes of T1-T5
|posterior margin of mastoid process
|lateral sacral artery
|posterior branch of spinal nerve
|'''laterally''': Flexes head and neck to same side.
'''bilaterally''': Extend vertebral column
|
|- valign="top"
|splenius capitis
|ligamentum nuchae, spinous processes of C7-T6
|mastoid process
|
|C3, C4
|extends, rotates, and laterally flex head
|
|- valign="top"
|obliquus capitis superior
|lateral mass of atlas
|lateral half of inferior nuchal line
|
| rowspan="2" |suboccipital nerve
|
|
|- valign="top"
|obliquus capitis inferior
|spinous process of axis
|lateral mass of atlas
|
|
|
|}
== Труп ==
=== Грб ===
{| class="wikitable" style="width:100%;"
! style="width:12%;" |Мускул
! style="width:16%;" |Поаѓа од
! style="width:16%;" |Завршува на
! style="width:12%;" |Артерија
! style="width:12%;" |Живец
! style="width:20%;" |Дејство
! style="width:12%;" |Антагонист
|- valign="top"
|''erector spinae''
|spines of last four thoracic vertebrae
|both spines of most cranial thoracic vertebrae and cervical vertebrae
| rowspan="4" |lateral sacral artery
| rowspan="4" |posterior branch of spinal nerve
|extends vertebral column
| rowspan="4" |rectus abdominis
|- valign="top"
|{{spaces|5}}iliocostalis
|
|
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}longissimus
|transverse process
|transverse process
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}spinalis
|spinous process
|spinous process
|
|- valign="top"
|latissimus dorsi
|spinous processes of thoracic T6-T12, thoracolumbar fascia, iliac crest and inferior 3 or 4 ribs
|floor of intertubercular groove of humerus
|subscapular artery, dorsal scapular artery
|thoracodorsal nerve
|pulls forelimb dorsally and caudally
|deltoid, trapezius
|- valign="top"
|''transversospinales''
|transverse process
|spinous process
|
|posterior branches of spinal nerve
|
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}semispinalis thoracis<br /><small>(dorsi)</small>
|transverse processes of sixth to tenth thoracic vertebrae
|spinous processes of upper four thoracic vertebrae and lower two cervical vertebrae
|
|
|
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}semispinalis cervicis<br /><small>(colli)</small>
|transverse processes of upper five or six thoracic vertebrae
|cervical spinous processes, from axis to fifth
|
|
|
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}semispinalis capitis<br /><small>(complexus)</small>
|transversal process of lower cervical and higher thoracal columna
|area between superior and inferior nuchal line
|
|greater occipital nerve
|extends head
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}multifidus
|sacrum, erector spinae aponeurosis, PSIS, and iliac crest
| rowspan="3" |spinous process
|
|posterior branch of spinal nerve
|stabilizes vertebrae in local movements of vertebral column
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}rotatores
|transverse process
|
|posterior branch
|
|
|- valign="top"
|interspinales
|spinous process
|
| rowspan="2" |posterior rami of spinal nerves
|extends, flexes, and rotates vertebral column
|
|- valign="top"
|intertransversarii
|transverse process
|transverse process above
|
|laterally flexes trunk
|
|-
| colspan="7" |''splenius''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}capitis
|nuchal ligament, spinous process of C7-T6
|mastoid process of temporal bone, occipital bone
|
|C3, C4
|extends, rotates, and laterally flexes head
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}cervicis
|spinous processes of T3-T6
|transverse processes of C1, C2, C3
|
|C5, C6
|
|
|}
=== Гради ===
{| class="wikitable" style="width:100%;"
! style="width:12%;" |Мускул
! style="width:16%;" |Поаѓа од
! style="width:16%;" |Завршува на
! style="width:12%;" |Артерија
! style="width:12%;" |Живец
! style="width:20%;" |Дејство
! style="width:12%;" |Антагонист
|- valign="top"
|''intercostals''
|ribs 1–11
|ribs 2–12
| rowspan="6" |intercostal arteries
| rowspan="6" |intercostal nerves
|
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}external
|
|
|inhalation
|internal
|- valign="top"
|{{spaces|5}}internal
|rib – inferior border
|rib – superior border
|holds ribs steady
|external
|- valign="top"
|{{spaces|5}}innermost
|
|
|elevates ribs
|
|- valign="top"
|subcostales
|inner surface of one rib
|inner surface of second or third rib above, near its angle
|
|
|- valign="top"
|transversus thoracis
|costal cartilages of last 3–4 ribs, body of sternum, xiphoid process
|ribs/costal cartilages 2–6
|depresses ribs
|
|- valign="top"
|levatores costarum
|transverse processes of C7 to T12 vertebrae
|superior surfaces of ribs immediately inferior to preceding vertebrae
|
|dorsal rami – C8, T1, T2, T3, T4, T5, T6, T7, T8, T9, T10, T11
|assists in elevation of thoracic rib cage
|
|- valign="top"
| colspan="7" |''Serratus posterior muscles''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}inferior
|vertebrae T11 – L3
|inferior borders of 9th through 12th ribs
| rowspan="2" |intercostal arteries
|intercostal nerves
|depresses lower ribs, aiding in expiration
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}superior
|nuchal ligament (or ligamentum nuchae) and spinous processes of vertebrae C7 through T3
|upper borders of 2nd through 5th ribs
|2nd through 5th intercostal nerves
|elevates ribs, aiding in inspiration
|
|- valign="top"
|diaphragm
|
|
|pericardiacophrenic artery, musculophrenic artery, inferior phrenic arteries
|phrenic and lower intercostal nerves
|breathing
|
|}
=== Карлица ===
{| class="wikitable" style="width:100%;"
! style="width:12%;" |Мускул
! style="width:16%;" |Поаѓа од
! style="width:16%;" |Завршува на
! style="width:12%;" |Артерија
! style="width:12%;" |Живец
! style="width:20%;" |Дејство
! style="width:12%;" |Антагонист
|- valign="top"
|coccygeus
|sacrospinous ligament
|coccyx
|
|sacral nerves: S4, S5 or S3-S4
|closes back part of pelvic outlet
|
|- valign="top"
| colspan="7" |Levator ani
|- valign="top"
|{{spaces|5}}iliococcygeus
|ischial spine, posterior part of tendinous arch of pelvic fascia
|coccyx and anococcygeal raphe
| rowspan="3" |inferior gluteal artery
| rowspan="2" |levator ani nerve (S4)
* inferior rectal nerve from pudendal nerve (S3, S4)
* coccygeal plexus
|supports organs in pelvic cavity
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}pubococcygeus
|back surface of pubis, anterior part of obturator fascia
|coccyx and sacrum
|controls urine flow, contracts during orgasm
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}puborectalis
|lower part of pubic symphysis
| -
|S3, S4. levator ani nerve
|inhibits defecation
|
|}
=== Перинеум ===
{| class="wikitable" style="width:100%;"
! style="width:12%;" |Мускул
! style="width:16%;" |Поаѓа од
! style="width:16%;" |Завршува на
! style="width:12%;" |Артерија
! style="width:12%;" |Живец
! style="width:20%;" |Дејство
! style="width:12%;" |Антагонист
|- valign="top"
| colspan="7" |''Sphincter ani''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}externus
| -
| -
| rowspan="2" |inferior rectal artery
|S4 and twigs from inferior anal nerves of pudendal nerve
| rowspan="2" |keeps anal canal and anus closed, aids in expulsion of feces
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}internus
| -
| -
|pudendal nerve
|
|- valign="top"
| colspan="7" |''Superficial perineal pouch''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}transversus perinei superficialis
|anterior surface of ischial tuberosity
|central point of perineum
| rowspan="3" |perineal artery
| rowspan="3" |pudendal nerve
|
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}bulbospongiosus
|perineal raphe
| -
|empties urethra (men)
clenches vagina (women)
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}ischiocavernosus
|ischial tuberosity
|crus of penis (men)
crus of clitoris (women)
|assists bulbospongiosus
|
|- valign="top"
| colspan="7" |''Deep perineal pouch''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}transversus perinei profundus
|inferior ramus of ischium
| rowspan="2" |its fellow of opposite side
|
|pudendal nerve
|
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}sphincter urethrae membranaceae
|junction of inferior rami of pubis and ischium about 1.25 – 2 cm, and from neighboring fascia
|
|perineal branch of pudendal nerve (S2, S3, S4)
|constricts urethra, maintains urinary continence
|
|}
== Горен екстремитет ==
=== ‘Рбетен столб ===
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|trapezius
|down midline, external occipital protuberance, nuchal ligament, ''medial'' part of superior nuchal line, spinous processes of vertebrae C7-T12
|at shoulders, ''lateral'' third of clavicle, acromion of scapula, spine of scapula
|transverse cervical artery
|'''motor''': accessory nerve [CNXI]
'''sensory''': cervical nerves C3 and C4
|retracts and elevates scapula
|serratus anterior
|- valign="top"
|latissimus dorsi
|spinous processes of thoracic T6-T12, thoracolumbar fascia, iliac crest and inferior 3 or 4 ribs
|floor of intertubercular groove of humerus
|subscapular artery, dorsal scapular artery
|thoracodorsal nerve
|pulls forelimb dorsally and caudally
|deltoid, trapezius
|- valign="top"
|''rhomboids''
|nuchal ligaments, spinous processes of C7-T5 vertebrae
|medial border of scapula
| rowspan="4" |dorsal scapular artery
| rowspan="3" |dorsal scapular nerve (C4 and C5)
| rowspan="3" |retracts scapula and rotates it to depress glenoid cavity, fixes scapula to thoracic wall
| rowspan="4" |serratus anterior
|- valign="top"
|{{spaces|5}}rhomboid major
|spinous processes of T2 to T5 vertebrae
|medial border of scapula, inferior to insertion of rhomboid minor
|- valign="top"
|{{spaces|5}}rhomboid minor
|nuchal ligaments and spinous processes of C7- to T1 vertebrae
|medial border of scapula, superior to insertion of rhomboid major
|- valign="top"
|levator scapulae
|posterior tubercles of transverse processes of C1 – C4 vertebrae
|superior part of medial border of scapula
|cervical nerve (C3, C4) and dorsal scapular nerve (C5)
|elevates scapula, tilts glenoid cavity inferiorly by rotating scapula
|}
=== Ѕидови на градниот кош ===
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|pectoralis major
|'''clavicular head:''' anterior surface of medial half of clavicle '''sternocostal head''': anterior surface of sternum, superior six costal cartilages
|intertubercular groove of humerus
| rowspan="2" |pectoral branch of thoracoacromial artery
|lateral pectoral nerve, medial pectoral nerve '''clavicular head''': C5 and C6 '''sternocostal head''': C7, C8 and T1
|adducts and medially rotates humerus, draws scapula anteriorly and inferiorly '''clavicular head''': flexes humerus '''sternocostal head''': extends humerus
|
|- valign="top"
|pectoralis minor
|3rd to 5th ribs, near their costal cartilages
|medial border and superior surface of coracoid process of scapula
|medial pectoral nerve (C8, T1)
|stabilizes scapula by drawing it inferiorly and anteriorly against thoracic wall
|
|- valign="top"
|subclavius
|first rib
|subclavian groove of clavicle
|thoracoacromial artery, clavicular branch
|subclavian nerve
|depresses clavicle
|
|- valign="top"
|serratus anterior
|fleshy slips from outer surface of upper 8 or 9 ribs
|costal surface of medial margin of scapula
|'''upper part''': lateral thoracic artery
'''lower part:'''thoracodorsal artery
|long thoracic nerve (from roots of brachial plexus C5, C6, C7)
|protracts and stabilises scapula, assists in upward rotation
|rhomboid major, rhomboid minor, trapezius
|}
=== Рамо ===
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|deltoid
|clavicle, acromion, spine of scapula
|deltoid tuberosity of humerus
|primarily posterior circumflex humeral artery
|axillary nerve
|abducts, flexes, and extends shoulder
|latissimus dorsi
|- valign="top"
|teres major
|posterior surface of inferior angle of scapula
|medial lip of intertubercular sulcus of humerus
|subscapular artery, circumflex scapular artery
|lower subscapular nerve (segmental levels C5 and C6)
|internally rotates humerus
|
|- valign="top"
| colspan="7" |''Rotator cuff''
|- valign="top"
|supraspinatus
|supraspinous fossa of scapula
|superior facet of greater tubercle of humerus
|suprascapular artery
| rowspan="2" |suprascapular nerve
|abducts and stabilises humerus
|infraspinatus, teres minor, pectoralis major, latissimus dorsi
|- valign="top"
|infraspinatus
|infraspinous fossa of scapula
|middle facet of greater tubercle of humerus
|suprascapular artery, circumflex scapular artery
|laterally rotates, adducts, and stabilises humerus
|subscapularis, pectoralis major, latissimus dorsi
|- valign="top"
|teres minor
|lateral border of scapula
|inferior facet of greater tubercle of humerus
|posterior circumflex humeral artery, circumflex scapular artery
|axillary nerve
|laterally rotates and adducts humerus
|subscapularis, pectoralis major, latissimus dorsi
|- valign="top"
|subscapularis
|subscapular fossa of scapula
|lesser tubercle of humerus
|subscapular artery
|upper subscapular nerve, lower subscapular nerve (C5, C6)
|medially rotates humerus, stabilizes shoulder
|infraspinatus, teres minor
|}
=== Рака ===
==== Преден дел ====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|coracobrachialis
|coracoid process of scapula
|medial surface of humerus
| rowspan="2" |brachial artery
|musculocutaneous nerve
|flexes and adducts shoulder
|
|- valign="top"
|biceps brachii
|'''short head:''' coracoid process of scapula<br />'''long head:''' supraglenoid tubercle
|radial tuberosity, bicipital aponeurosis
|musculocutaneous nerve (lateral cord: C5, C6, C7)
|flexes elbow, supinates forearm
| rowspan="2" |triceps brachii
|- valign="top"
|brachialis
|anterior surface of humerus (mainly distal half)
|coronoid process of ulna, tuberosity of ulna
|radial recurrent artery
|musculocutaneous nerve
|flexes elbow
|}
==== Заден дел ====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|triceps brachii
|'''long head:''' infraglenoid tubercle of scapula <br />'''lateral head:''' posterior humerus (above radial sulcus)<br />'''medial head:''' posterior humerus - (below radial sulcus)
|olecranon of ulna
|deep artery of arm
|radial nerve
|extends forearm
'''long head''': adducts shoulder
'''medial head''': does not function at shoulder
|biceps brachii, brachialis
|- valign="top"
|anconeus
|lateral epicondyle of humerus
|lateral surface of olecranon, superior part of posterior ulna
|deep artery of arm, interosseous recurrent artery
|radial nerve (C7, C8, and T1)
|partly blended with triceps, extends forearm, stabilises elbow, abducts ulna during pronation
|
|}
=== Подлактица ===
==== Преден дел ====
===== Површни =====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|pronator teres
|'''humeral head''': medial epicondyle of humerus (common flexor tendon) <br />'''ulnar head''': coronoid process of ulna
|pronator tuberosity of radius
|ulnar artery, radial artery
| rowspan="3" |median nerve
|pronates forearm, flexes elbow
|supinator
|- valign="top"
|flexor carpi radialis
| rowspan="3" |medial epicondyle of humerus (common flexor tendon)
|bases of second metacarpal, base of third metacarpal
|radial artery
|flexes and abducts wrist
|extensor carpi radialis brevis, extensor carpi radialis longus
|- valign="top"
|palmaris longus
|palmar aponeurosis
| rowspan="3" |ulnar artery
|flexes wrist
|extensor carpi radialis brevis, extensor carpi radialis longus, extensor carpi ulnaris
|- valign="top"
|flexor carpi ulnaris
|pisiform, hook of hamate, base of fifth metacarpal
|muscular branches of ulnar nerve
|flexes and adducts wrist
|extensor carpi ulnaris
|- valign="top"
|flexor digitorum superficialis
|medial epicondyle of humerus (common flexor tendon), parts of radius and ulna
|bases of middle phalanges 2, 3, 4, and 5
|median nerve
|flexes fingers (primarily at proximal interphalangeal joints)
|extensor digitorum
|}
===== Длабоки =====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|pronator quadratus
|medial anterior surface of ulna
|lateral anterior surface of radius
| rowspan="3" |anterior interosseous artery
|anterior interosseous nerve (median nerve)
|weakly pronates forearm
|supinator
|- valign="top"
|flexor digitorum profundus
|ulna
|distal phalanges
|'''lateral belly''': anterior interosseous nerve (median nerve)
'''medial belly''': muscular branches of ulnar nerve
|flexes wrist, flexes interphalangeal joints
|extensor digitorum
|- valign="top"
|flexor pollicis longus
|middle half of volar surface of radius, interosseus membrane
|base of distal phalanx of thumb
|anterior interosseous nerve (median nerve) (C8, T1)
|flexes thumb
|extensor pollicis longus, extensor pollicis brevis
|}
==== Заден дел ====
===== Површни =====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|extensor digitorum
|lateral epicondyle of humerus (common extensor tendon)
|2nd–5th phalanges
| rowspan="2" |posterior interosseous artery
| rowspan="3" |posterior interosseous nerve (C7, C8)
|extends hand, extends fingers
|flexor digitorum superficialis, flexor digitorum profundus
|- valign="top"
|extensor digiti minimi
|anterior surface of lateral epicondyle of humerus (common extensor tendon)
|extensor expansion, located at base of proximal phalanx on dorsal side
|extends little finger at all joints
|flexor digiti minimi brevis
|- valign="top"
|extensor carpi ulnaris
|lateral epicondyle of humerus (common extensor tendon), ulna
|5th metacarpal
|ulnar artery
|extends and adducts wrist
|flexor carpi ulnaris
|- valign="top"
| colspan="7" |''Mobile wad''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}brachioradialis
| rowspan="2" |lateral supracondylar ridge of humerus
|radial styloid process (distal radius)
|radial recurrent artery
| rowspan="2" |radial nerve
|flexes forearm, pronates forearm when supine, supinates forearm when prone
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}extensor carpi radialis longus
|2nd metacarpal
| rowspan="2" |radial artery
| rowspan="2" |extends wrist joint, abducts hand at wrist
| rowspan="2" |flexor carpi radialis
|- valign="top"
|{{spaces|5}}extensor carpi radialis brevis
|anterior surface of lateral epicondyle of humerus (common extensor tendon)
|base of 3rd metacarpal
|posterior interosseus nerve
|}
===== Длабоки =====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|supinator
|lateral epicondyle of humerus, supinator crest of ulna, radial collateral ligament, annular ligament
|lateral proximal shaft of radius
|radial recurrent artery
| rowspan="2" |posterior interosseus nerve (C7, C8)
|supinates forearm
|pronator teres, pronator quadratus
|- valign="top"
|extensor indicis
|ulna
|index finger (extensor hood)
|
|extends index finger, wrist
|
|- valign="top"
| colspan="7" |''Anatomical snuff box''
|- valign="top"
|abductor pollicis longus
|ulna
|first metacarpal
| rowspan="3" |posterior interosseous artery
| rowspan="3" |posterior interosseous nerve (C7, C8)
|abducts and extends thumb
|adductor pollicis
|- valign="top"
|extensor pollicis brevis
|radius, interosseous membrane of forearm
|proximal phalanx of thumb
|extends thumb at metacarpophalangeal joint
| rowspan="2" |flexor pollicis longus, flexor pollicis brevis
|- valign="top"
|{{spaces|5}}extensor pollicis longus
|ulna, interosseous membrane of forearm
|distal phalanx of thumb
|extends thumb (metacarpophalangeal and interphalangeal)
|}
=== Рака ===
==== Латерална дланка ====
===== Палец =====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|opponens pollicis
|trapezium, transverse carpal ligament
|metacarpal bone of thumb on its radial side
| rowspan="3" |superficial palmar arch
|median nerve
|opposes thumb
|
|- valign="top"
|flexor pollicis brevis
|trapezoid, flexor retinaculum
|thumb, proximal phalanx
|median nerve, deep branch of ulnar nerve (medial head)
|flexes thumb
|extensor pollicis longus, extensor pollicis brevis
|- valign="top"
|abductor pollicis brevis
|flexor retinaculum of hand, scaphoid and trapezium
|radial base of proximal phalanx of thumb and thumb extensors
|median nerve
|abducts thumb
|adductor pollicis
|- valign="top"
|adductor pollicis
|'''transverse head:''' anterior body of third metacarpal<br />'''oblique head:''' bases of second and third metacarpals and adjacent trapezoid and capitate bones
|medial side of base of proximal phalanx of thumb and ulnar sesamoid
|deep palmar arch
|deep branch of ulnar nerve (T1)
|adducts thumb at carpometacarpal joint
|abductor pollicis longus, abductor pollicis brevis
|- valign="top"
|}
==== Медијална дланка ====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|palmaris brevis
|flexor retinaculum (medial), palmar aponeurosis
|palm
|palmar metacarpal artery
|superficial branch of ulnar nerve
|wrinkle skin of palm
|
|- valign="top"
| colspan="7" |''hypothenar''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}abductor digiti minimi
|pisiform
|base of proximal phalanx of 5th digit on ulnar or medial side
| rowspan="3" |ulnar artery
|deep branch of ulnar nerve
|abducts little finger
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}flexor digiti minimi brevis
|hamate bone
|little finger
|deep branch of ulnar nerve
|flexes little finger
|extensor digiti minimi
|- valign="top"
|{{spaces|5}}opponens digiti minimi
|hook of hamate, flexor retinaculum
|medial border of 5th metacarpal
|deep branch of ulnar nerve (C8 and T1)
|draws 5th metacarpal anteriorly and rotates it, bringing little finger (5th digit) into opposition with thumb
|
|}
==== Средна ====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|lumbrical
|flexor digitorum profundus
|extensor expansion
|superficial palmar arch, common palmar digital arteries, deep palmar arch, dorsal digital artery
|deep branch of ulnar nerve, median nerve
|flex metacarpophalangeal joints, extend interphalangeal joints
|
|- valign="top"
|dorsal interossei
| rowspan="2" |metacarpals
| rowspan="2" |proximal phalanges
|dorsal metacarpal artery, palmar metacarpal artery
| rowspan="2" |deep branch of ulnar nerve
|abduct fingers
|palmar interossei
|- valign="top"
|palmar interossei
|palmar metacarpal artery
|adduct fingers
|dorsal interossei
|}
== Долен екстремитет ==
=== Бедрен регион ===
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|'''''iliopsoas''''' - бедрено-слабински мускул
|''fossa iliaca'' (''iliacus''), крсна коска ''os sacrum'' (''iliacus''), ‘рбетен столб (T12, L1, слабински прешлени, ''psoas major'', ''psoas minor'')
|''trochanter minor'' на бутна коска ''os femoris'' (''psoas major''), вратило под ''trochanter minor'' (''iliacus''), тетива на ''psoas major'' и бутна коска (''iliacus'')
|''arteria circumflexa femoris medialis'', ''arteria iliolumbalis''
|''nervus femoralis'', слабински нерви L1, L2
|флексија на колкот (''psoas major/minor, iliacus''), ротација на ‘рбетниот столб (''psoas major/minor'')
|''gluteus maximus'', заден дел на бутот
|- valign="top"
|{{spaces|5}}◇''psoas major'' - голем слабински мускул
|трансверзни процеси, тела и интервертебрални дискови на T12-L5 пршлени
|''trochanter minor'' на бутна коска
|''arteria iliolumbalis''
|слабински сплет (''plexus lumbalis'') преку предните гранки на L1, L2, L3
|флексија и латерална ротација на бутот
| rowspan="3" |''gluteus maximus''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}◇''psoas minor'' - мал слабински мускул
|страна на T11+L1 и IV интервертебрален диск
|Пектинеална линија (''linea pectinea ossis pubis)'' и илиопектинеална еминенција (''eminentia iliopubica'')
|''arteria iliolumbalis'', ''arteriae lumbares''
|L1
|слаба флексија на трупот
|- valign="top"
|{{spaces|5}}◇''iliacus'' - бочен мускул
|бедрена јама (''fossa iliaca'')
|''trochanter minor'' на бутна коска (''os femoris)''
|''arteria circumflexa femoris medialis'', ''arteria iliolumbalis''
|''nervus femoralis'' (L2, L3)
|флексија на колкот
|}
=== Седален регион ===
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|''tensor fasciae latae'' - мускул затегнувач на широката фасција
|карличен гребен (''crista iliaca'')
|''tractus iliotibialis''
|главно ''arteria circumflexa femoris lateralis'', ''arteria glutaea superior''
|''nervus gluteus superior'' (L4, L5)
|флексија на бутот, медијална ротација на бутот, стабилизација на торзото
|
|- valign="top"
| colspan="7" |''седални мускули''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}''gluteus maximus'' - голем седален мускул
|глутеална површина на бедрена коска (''ilium''), лумбална фасција, крсна коска (''sacrum''), ''ligamentum sacrotuberale''
|''tuberositas glutaea femoris'', ''tractus iliotibialis''
|''arteria glutaea superior'', ''arteria glutaea inferior''
|''nervus gluteus inferior'' (L5, S1, S2 нервни корени)
|надворешно го ротира и врши екстензија на зглобот на колкот, го поддржува издолженото колено преку ''tractus iliotibialis'', главен антигравитациски мускул при седење
|''Iliacus'', ''psoas major'', ''psoas minor''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}''gluteus medius'' - среден седален мускул
|глутеална површина на бедрена коска (''ilium''), под ''gluteus maximus''
| rowspan="2" |''trochanter major'' на бутна коска
| rowspan="2" |''arteria glutaea superior''
| rowspan="2" |''nervus gluteus'' ''superior'' (L4, L5, S1 нервни корени)
| rowspan="2" |абдукција на колкот; спречува адукција на колкот, медијална ротација на бутот
| rowspan="2" |групата на латерални ротатори
|- valign="top"
|{{spaces|5}}''gluteus minimus'' - мал седален мускул
|глутеална површина на бедрена коска (''ilium''), под ''gluteus medius''
|- valign="top"
|''група на латерални ротатори''
|на или под зглобната чашка (''acetabulum'') на бедрената коска (''ilium'')
|на или блиску до ''trochanter major'' на бутна коска
| rowspan="2" |''arteria glutaea inferior'', ''arteriae sacrales laterales'', ''arteria glutaea superior''
|''nervus obturatorius'', ''nervus musculi piriformis'', ''nervus musculi quadrati femoris''
|латерална ротација на колкот
|''gluteus minimus'', ''gluteus medius''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}''piriformis'' - крушколик мускул
|крсна коска (''sacrum'')
|''trochanter major'' на бутна коска
|''nervus musculi piriformis'' (S1 и S2 нервни корени)
|латерална ротација (нанадвор) на бутот
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}''obturatorius externus'' - надворешен запечатувачки мускул
|голем затворен отвор (''foramen obturatum)'' и ''membrana obturatoria''
|медијална површина на ''trochanter major'' на бутна коска
|''arteria obturatoria''
|задна гранка на ''nervus obturatorius'' (L3, L4)
|адукција на бутот, латерална ротација на бутот
|
|- valign="top"
|''gemellus'' ''superior'' - супериорен мускул близнак
|седална боцка (''spina ischiadica'')
|
|
| rowspan="2" |''nervus musculi obturatorii interni'' (L5, S1, S2)
|
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}''obturatorius internus'' - внатрешен запечатувачки мускул
|''ramus ischiopubicus'', ''membrana obturatoria''
|медијална површина на ''trochanter major'' на бутна коска
|
|абдукција и латерална ротација на бутот, го стабилизаира бутот при одење
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}''gemellus inferior'' - инфериорен мускул близнак
| rowspan="2" |''tuberositas ischiadica''
|тетива на ''obturatorius internus''
|
| rowspan="2" |''nervus musculi quadrati femoris'' (L4, L5, S1)
|латерална ротација на бутот
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}''quadratus femoris'' - четвороаголен бедрен мускул
|''crista intertrochanterica''
|''arteria glutaea inferior''
|
|
|}
=== Бут ===
==== Преден дел ====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|''articularis genus'' -
|бутна коска (''оs femoris'')
|супрапателарна бурса
| rowspan="7" |''аrteria femoralis''
| rowspan="7" |''nervus femoralis''
|ја повлекува супрапателарната бурса при екстензија на коленото
|
|- valign="top"
|''sartorius'' - шивачки мускул
|бедрена боцка ''(spina iliaca anterior superior)''
|медијална страна на горната ''tibia'' во ''pes anserinus''
|флексија, латерална ротација и абдукција на бутот, флексија и медијална ротација на потколеницата
|
|- valign="top"
|'''''quadriceps femoris''' -'' четириглав бутен мускул
|заедничко име за ''rectus femoris'' и ''vastus'' мускули
| rowspan="5" |чашка (''patella'') и ''tuberositas tibiae'' преку ''ligamentum patellae''
|екстензија на коленото, флексија на колкот (само ''rectus femoris'')
| rowspan="5" |''hamstring'' - заден бутен мускул
|- valign="top"
|{{spaces|5}}■''rectus femoris'' - прав бутен мускул
|бедрена боцка (''spina iliaca anterior inferior)'' и надворешна површина на коскениот гребен што го формира илијачниот дел од зглобната чашка (''acetabulum'')
|екстензија на коленото, флексија на колкот
|- valign="top"
|{{spaces|5}}■''vastus lateralis'' - широк страничен бутен мускул
|голема џумка ''(trochanter major)'', ''linea intertrochanterica'' и ''linea aspera'' на бутната коска
| rowspan="3" |екстензија на коленото
|- valign="top"
|{{spaces|5}}■''vastus intermedius'' - широк средишен бутен мускул
|предна површина на бутна коска
|- valign="top"
|{{spaces|5}}■''vastus medialis'' - широк внатрешен бутен мускул
|антеромедијална површина на бутна коска
|}
==== Заден дел ====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|-
|'''''hamstring''''' - заден бутен мускул
|
|
|
|
|
| rowspan="4" |''quadriceps femoris -'' четириглав бутен мускул
|- valign="top"
|♠''biceps femoris'' - двоглав бутен мускул
|'''долга глава''': седално испакнување (''tuber ischiadicum'')
'''кратка глава''': ''linea aspera'' на бутната коска
|глава на ''fibula'' што се зглобува со задниот дел на латералниот тибијален кондил
|''arteria glutaea inferior'', ''arteriae perforantes'', ''arteria poplitea''
|'''долга глава''': медијален (тибијален) дел на ишијадичниот живец (''n.ischiadicus'')
'''кратка глава''': латерален (општ фибуларен) дел на ишијадичниот живец
|флексија на коленото, латерална ротација на коленото (кога коленото е свиткано), го испружува зглобот на колкот (само долгата глава)
|- valign="top"
|♠''semitendinosus'' - полутетивен мускул
| rowspan="2" |седално испакнување (''tuber ischiadicum'')
|''pes anserinus''
|''arteria glutaea inferior'', ''arteriae perforantes''
|ишијадичен живец (тибијален, L5, S1, S2)
| rowspan="2" |флексија на коленото, екстензија на колкот, медијална ротација на коленото
|- valign="top"
|♠''semimembranosus'' - полумембрански мускул
|медијална површина на голема писка (''tibia'')
|''arteria profunda femoris'', ''arteria glutaea''
|ишијадичен живец (''n.ischiadicus'')
|}
==== Медијален дел ====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|'''Адуктори на колкот'''
|препонска коска (''os pubis'')
|бутна коска (''femur''), голема писка (''tibia'')
| rowspan="6" |''arteria obturatoria''
|''nervus obturatorius''
|адукција на колкот
| rowspan="6" |''gluteus medius'', ''gluteus minimus''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}◇''gracilis'' - виток мускул
|долна гранка на препонска коска
|голема писка (''pes anserinus'')
|предна гранка на ''nervus obturatorius''
|адукција на колкот, флексија на колкот, медијална ротација на коленото
|- valign="top"
|{{spaces|5}}◇''pectineus'' - гребенски мускул
|горна гранка на препонска коска
|''trochanter minor'', ''linea aspera'' на бутна коска
|''nervus femoralis'' и ''nervus obturatorius'' (медијален дел)
|флексија и адукција на колкот
|- valign="top"
|{{spaces|5}}◇''adductor brevis'' - краток адуктор
|предна површина на долна гранка на препонска коска
|''trochanter minor'', ''linea aspera'' на бутна коска
| rowspan="2" |предна гранка на ''nervus obturatorius''
|адукција на колкот
|- valign="top"
|{{spaces|5}}◇''adductor longus'' - долг адуктор
|тело на препонска коска под ''crista pubica''
|средна третина на ''linea aspera'' на бутна коска
|адукција и медијална ротација на колкот
|- valign="top"
|{{spaces|5}}◇''adductor magnus'' - голем адуктор
|
|''tuberculum adductorium femoris''
|задна гранка на ''nervus obturatorius'' (адуктор) и тибијален дел на ишијадичен живец (вертикална глава)
|адукција на колкот
|}
=== Потколеница ===
==== Преден дел ====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|''tibialis anterior'' - преден коленичен мускул
|тело на голема писка (''tibia'')
|внатрешна клинеста коска (''os cuneiforme mediale'') и прва доножна коска (''os metatarsale I'')
| rowspan="4" |''arteria tibialis anterior''
| rowspan="4" |''nervus fibularis profundus''
|дорзифлексија и инверзија на стапалото
|''fibularis longus'', ''gastrocnemius'', ''soleus'', ''plantaris'', ''tibialis posterior''
|- valign="top"
|''extensor hallucis longus'' - долг испружувач на палецот на стапалото
|средина на предната површина на малата писка (''fibula''), предна површина на меѓукоскената опна на потколеницата (''membrana interossea cruris'')
|дорзална страна на базата на дисталната фаланга на палецот на стапалото (''hallux'')
|екстензија на палецот на стапалото, помага во дорзифлексија на стапалото кај глуждот и врши слаба инверзија на стапалото
|''flexor hallucis longus'', ''flexor hallucis brevis''
|- valign="top"
|''extensor digitorum longus'' - долг испружувач на прстите на стапалото
|''condylus lateralis tibiae'', горни ¾ од меѓукоскената опна на потколеницата
|средни и дистални фаланги на четирите латерални прсти на стапалото
|екстензија на прстите на стапалото и глуждот
|''flexor digitorum longus'', ''flexor digitorum brevis''
|- valign="top"
|''fibularis tertius'' - трет листен мускул
|дистална предна површина на малата писка
|дорзална површина на петата доножна коска (''os metatarsale V'')
|дорзифлексија и еверзија на стапалото
|
|}
==== Заден дел ====
===== Површни =====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|'''''triceps surae''' -'' триглав мускул на листот
|
|Ахилова тетива (''tendo Achillis''), петна коска (''calcaneus'')
|''arteria tibialis posterior''
|''nervus tibialis''
|плантарфлексија на глуждот
|
|- valign="top"
|{{spaces|5}}▲''gastrocnemius'' - двоглав мускул на листот
|''condylus medialis femoris'' ''condylus lateralis femoris''
|петна коска (''calcaneus'')
| rowspan="3" |''arteriae surales''
|''nervus tibialis'' од ''nervus ischiadicus'', поточно, нервни корени S1, S2
|плантарфлексија на глуждот, флексија на коленото (минорно дејство)
| rowspan="3" |''tibialis anterior''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}▲''soleus'' - листен мускул
|мала писка (''fibula''), медијална граница на голема писка (''linea musculi solei'')
|Ахилова тетива (''tendo Achillis'')
|''nervus tibialis'', поточно, нервни корени L<sub>5</sub>–S<sub>2</sub>
|плантарфлексија на глуждот
|- valign="top"
|''plantaris'' - табански мускул
|латерален супракондиларен гребен на бутната коска (''os femoris'') над латералната глава на ''gastrocnemius''
|Ахилова тетива (медијална страна, подлабоко од тетивата на ''gastrocnemius'')
|''nervus tibialis''
|плантарфлексија на глуждот, флексија на коленото
|}
===== Длабоки =====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|''popliteus'' - подколеничен мускул
|среден аспект на страничната површина на ''condylus lateralis femoris''
|задна голема писка (''tibia'') под тибијални кондили
|''arteria poplitea''
|''nervus tibialis''
|медијална ротација и флексија на коленото
|
|- valign="top"
| colspan="7" |'''''Canalis tarsi'''''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}□''flexor hallucis longus'' - долг свиткувач на палецот на стапалото
|задна површина на горната 1/3 од малата писка (''fibula'')
|основа на дисталната фаланга на палецот (''hallux'')
|''arteria fibularis'' (гранка на ''arteria tibialis posterior)''
|''nervus tibialis'', нервни корени S1, S2
|флексија на сите зглобови на палецот, плантарфлексија на глуждот
|''extensor hallucis longus''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}□''flexor digitorum longus'' - долг свиткувач на прстите на стапалото
|медијална голема писка (''tibia'')
|дистални фаланги на четирите латерални прсти на стапалото
| rowspan="2" |''arteria tibialis posterior''
| rowspan="2" |''nervus tibialis''
|флексија на прстите на стапалото
|''extensor digitorum longus'', ''extensor digitorum brevis''
|- valign="top"
|{{spaces|5}}□''tibialis posterior'' - заден коленичен мускул
|голема писка (''tibia''), мала писка (''fibula'')
|чунеста коска (''os naviculare''), внатрешна клинеста коска (''os cuneiforme mediale'')
|инверзија на стапалото, плантарфлексија на стапалото кај глуждот
|''tibialis anterior''
|}
==== Латерален дел ====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|''fibularis longus'' - долг листен мускул
|мала писка (''fibula'')
|прва доножна коска (''os metatarsale I''), внатрешна клинеста коска (''os cuneiforme mediale'')
|''arteria fibularis''
|''nervus fibularis superficialis''
|плантарфлексија и еверзија на глуждот
|''tibialis anterior''
|- valign="top"
|''fibularis brevis'' - краток листен мускул
|мала писка (''fibula'')
|петта доножна коска (''os metatarsale V'')
|''arteria fibularis''
|''nervus fibularis superficialis''
|плантарфлексија и еверзија на глуждот
|''tibialis posterior''
|}
=== Стапало ===
==== Дорзална страна ====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|''extensor digitorum brevis'' - краток испружувач на прстите на стапалото
| rowspan="2" |петна коска (''calcaneus'')
|прсти на стапалото
|
|''nervus fibularis profundus''
|екстензија на прстите 2, 3 и 4
|''flexor digitorum longus'', ''flexor digitorum brevis''
|- valign="top"
|''extensor hallucis brevis'' - краток испружувач на палецот на стапалото
|основа на проксималната фаланга на палецот на стапалото
|
|''nervus fibularis profundus''
|екстензија на палецот на стапалото
|''flexor hallucis brevis''
|- valign="top"
|''musculi interossei dorsales pedis'' - дорзални меѓукоскени мускули на стапалото
|доножни коски (''ossa metatarsi'')
|проксимални фаланги
|
|''nervus plantaris lateralis'' (четврти меѓукоскен простор: површна гранка други: длабока гранка), прв и втор меѓукоскен простор: латерална гранка на ''nervus fibularis profundus''
|абдукција на прстите на стапалото
|''musculi interossei plantares''
|}
==== Плантарна (табанска) страна ====
===== Прв слој =====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|''abductor hallucis'' - мускул абдуктор на палецот на стапалото
|медијален процес на петна коска (''calcaneus''), ''ligamentum laciniatum'', ''aponeurosis plantaris''
|медијална страна на основата на проксималната фаланга на палецот
|
| rowspan="2" |''nervus plantaris medialis''
|абдукција на палецот на стапалото
|''adductor hallucis''
|- valign="top"
|''flexor digitorum brevis'' - краток свиткувач на прстите на стапалото
|медијален процес на петна коска (''calcaneus''), ''aponeurosis plantaris'', меѓумускулни септи
|средни фаланги на прстите 2–5
|
|флексија на латералните четири прсти на стапалото
|''extensor digitorum longus'', ''extensor digitorum brevis''
|- valign="top"
|''abductor digiti minimi'' - абдуктор на малиот прст на стапалото
|''aponeurosis plantaris''
|фаланги на малиот прст
|''Arteria plantaris lateralis''
|''nervus plantaris lateralis'' (S1, S2)
|флексија и абдукција на малиот прст
|''flexor digiti minimi brevis''
|}
===== Втор слој =====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Аннтагонист
|- valign="top"
|''quadratus plantae'' - четириаголен табански мускул
|петна коска (''calcaneus'')
|тетиви на ''flexor digitorum longus''
|
|''nervus plantaris lateralis'' (S1, S2)
|флексија на дисталните интерфалангеални зглобови (помага на ''flexor digitorum longus'')
|
|- valign="top"
|''musculus lumbricalis pedis -'' црволики мускули на стапалото
|тетиви на ''flexor digitorum longus''
|медијална површина на екстензорна експанзија на проксималните фаланги на латералните четири прсти
|''Arteria plantaris lateralis'', ''arcus plantaris profundus'', ''arteriae metatarsales plantares''
|''nervus plantaris lateralis'' (три латерални мускули) и ''nervus plantaris medialis'' (прв мускул)
|одржување на екстензија на прстите на интерфалангеалните зглобови
|
|}
===== Трет слој =====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|''flexor hallucis brevis'' - краток свиткувач на палецот на стапалото
|табанска површина на клинести коски (''ossa cuneiformia)'', табански ''ligamentum calcaneocuboideum'', ''ligamentum plantare longum''
|медијална глава: медијална сесамовидна коска на ''articulationes metatarsophalangeae'', проксимална фаланга на палецот
латерална глава: латерална сесамовидна коска на ''articulationes metatarsophalangeae'', проксимална фаланга на палецот
|
|''nervus plantaris medialis''
|флексија на палецот на стапалото
|''extensor hallucis longus''
|- valign="top"
|''adductor hallucis'' - адуктор на палецот на стапалото
|коса глава: проксимални краеви на средните 3 доножни коски (''ossa metatarsi'')
попречна глава: ''articulationes metatarsophalangeae'', лигаменти на латерални три прста
|латерална страна од основата на проксималната фаланга на палецот, сесамоидна коска
|
|''nervus plantaris lateralis''
|адукција на палецот
|''abductor hallucis''
|- valign="top"
|''flexor digiti minimi brevis'' - краток свиткувач на малиот прст на стапалото
|петта доножна коска
|фаланга на малиот прст
|
|''nervus plantaris lateralis'' (површна гранка)
|екстензија и адукција на малиот прст на стапалото
|''abductor digiti minimi''
|}
===== Четврт слој =====
{| class="wikitable" width="100%"
! width="12%" |Мускул
! width="16%" |Поаѓа од
! width="16%" |Завршува на
! width="12%" |Артерија
! width="12%" |Живец
! width="20%" |Дејство
! width="12%" |Антагонист
|- valign="top"
|''musculi interossei plantares -'' табански меѓукоскени мускули на стапалото
|тетиви на табански меѓукоскени мускули на стапалото
|проксимални фаланги III-V - мускулите го преминуваат метатарсофалангеалниот зглоб на прстите III-V, така да инсерциите одговараат на потеклото и нема вкрстување помеѓу прстите
|''arcus plantaris profundus'', ''arteriae metatarsales dorsales''
|''Nervus plantaris lateralis''
|адукција на прстите 3 - 5, го зајакнува попречниот лак
|''musculi interossei dorsales pedis''
|- valign="top"
|''musculi interossei dorsales pedis'' - дорзални меѓукоскени мускули на стапалото
|доножни коски (''ossa metatarsi'')
|проксимални фаланги
|
|''nervus plantaris lateralis''
|абдукција на прстите на стапалото
|''musculi interossei plantares''
|}
== Преглед на инервација ==
{{wide image|Upper LimbMuscleinnervationcorrected.gif|800px|[[Mind Map]] showing a summary of Upper Limb Muscle Innervation}}
{{wide image|LowerLimbMuscleinnervationCorrected.gif|800px|[[Mind Map]] Showing a summary of Lower Limb [[Muscle]] innervation}}
cbq1uc0jpihpp9yhpiak8jijrda8gz7
Василе Димески
0
1304454
4796536
2022-07-25T12:03:14Z
P.Nedelkovski
47736
нова страница
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| bgcolour = #EEDD82
| name = Василе Димески
| image =
| caption =
| birth_date = {{роден на|| |1946}}
| birth_place = {{роден во|Прилеп}}, Македонија
| death_date = {{починат на|19|септември|2021}}
| death_place = {{починат во|Прилеп}}
| nationality = [[Македонец]]
| known_for = [[поезија]]
}}
'''Василе Димески''' ({{роден во|Прилеп}}, {{роден на|| |1946}} – {{починат во|Прилеп}}, {{починат на|19|септември|2021}}) — [[Македонци|македонски]] [[поет]], драмски писател, критичар, есеист. <ref name=VD/><ref name=SMP582>{{наведена книга |title= Современа македонска поезија |last= |first= |authorlink= |author= |year=2008 |publisher=НИД „Микена“ - Битола |location= |isbn=978-9989-55-155-0|page=582 |pages=589 |url= |accessdate=}}</ref>
==Животопис==
Василе Димески е роден во 1946 година во [[Прилеп]], каде што завршил средно образование, а Филозофски факултет, група Историја на југословенските книжевности завршил во [[Скопје]]. Паралелно со студиите работел прво како соработник, а потоа и како уредник на културната страница во весникот „Студентски збор“. Кога се вратил во Прилеп се вработил како професор по македонски јазик во електромашинскиот училиштен центар „Ристе Ристески-Ричко“, каде што го поминал поголемиот дел од работниот век.<ref name=VD>{{нмс| title=Почина писателот Василе Димески| url=https://www.vecer.press/почина-писателот-василе-димески/| work= | publisher=Вечер | date= | accessdate=25 јули 2022}}</ref>
== Книжевно творештво ==
Василе Димески е автор на поетските книги.<ref name=SMP582/><ref name=VD/>:
* ''Бакарни ѕвона'', 1982
* ''Изместена земја'', 1999
* ''Сеопшта песна'', 1999
* ''Тука запира сè'', 2001
* ''Аксиј сè уште тече'', 2003
* ''Градови паѓаат за тебе'', 2007
*''Немаше град'',
*''Дрво што оди'',
*''Не е ноќ дури те памтам'',
*''Татко мој, татко мој'',
*''Прикрепи ми ја ракава мајко'',
*''Седмиот ден'',
*''Ноќва душава си ја изедов''
Ги има објавено и драмските книги<ref name=VD/>:
*''Квадратура на кругот'',
*''Војводата од пусто турско'',
*''Условен рефлекс'',
*''Крвавиот ангел“ (со драмите ''Страданијата за За-Зо Кулибан'', ''Да, Госпоѓо Фирер'' и ''Враќањето на За-Зо Кулибан“''),
како и книгата полемики
*''Мојата пресметка со нив''.
==Награди==
*Награда „Державин“, 2017, за стихозбирката „Ноќва душава си ја изедов“
*Награда „3 Ноември“ на Град Прилеп, 2017, за достигнувања во областа на книжевноста.
== Наводи ==
{{Наводи}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Димески, Василе}}
[[Категорија:Македонски поети]]
[[Категорија:Македонски писатели]]
[[Категорија:Членови на ДПМ]]
c1s3t20tcfos97jioj5ls5kc4n4roil
Сашо Гигов - Гиш
0
1304455
4796538
2022-07-25T12:07:27Z
P.Nedelkovski
47736
P.Nedelkovski ја премести страницата [[Сашо Гигов - Гиш]] на [[Сашо Гигов-Гиш]]: правопис
wikitext
text/x-wiki
#пренасочување [[Сашо Гигов-Гиш]]
a8wjtiubqtp7hb7r7wwucjqjh4h39ah
Разговор:Сашо Гигов - Гиш
1
1304456
4796540
2022-07-25T12:07:27Z
P.Nedelkovski
47736
P.Nedelkovski ја премести страницата [[Разговор:Сашо Гигов - Гиш]] на [[Разговор:Сашо Гигов-Гиш]]: правопис
wikitext
text/x-wiki
#пренасочување [[Разговор:Сашо Гигов-Гиш]]
8d6ld4l1qip0vybncagcv594zurv9zk
Корисник:Vanjaclawthorne/common.css
2
1304457
4796543
2022-07-25T12:12:53Z
Vanjaclawthorne
103311
Создадена страница со: @import url('https://fonts.googleapis.com/css2family=Noto+Sans+Mono:wght@600&display=swap'); html, body { font-family: 'Noto Sans Mono', monospace; font-weight: 600; } .mw-body-content { font-size: 1.04em; line-height: 1.6em; letter-spacing: 0.025em; word-spacing: 0.04em; } h1, h2, h3, h4, h5, .mw-body h1, .mw-body h2, .mw-body h3, .mw-body h4 { font-family: 'Noto Sans Mono', monospace; font-weight: 800; border-bo...
css
text/css
@import url('https://fonts.googleapis.com/css2family=Noto+Sans+Mono:wght@600&display=swap');
html, body {
font-family: 'Noto Sans Mono', monospace;
font-weight: 600;
}
.mw-body-content {
font-size: 1.04em;
line-height: 1.6em;
letter-spacing: 0.025em;
word-spacing: 0.04em;
}
h1, h2, h3, h4, h5, .mw-body h1, .mw-body h2, .mw-body h3, .mw-body h4 {
font-family: 'Noto Sans Mono', monospace;
font-weight: 800;
border-bottom: none;
}
n8ow4d4sghbrktn1netvha3tkf1qv22
Генерално собрание на ООН
0
1304458
4796607
2022-07-25T15:24:57Z
Vlad5250
77190
Vlad5250 ја премести страницата [[Генерално собрание на ООН]] на [[Генерално собрание на Обединетите Нации]]
wikitext
text/x-wiki
#пренасочување [[Генерално собрание на Обединетите Нации]]
6zzl7cm8ytf3ot1lmthhzhiu8xto0kt
Разговор:Генерално собрание на ООН
1
1304459
4796609
2022-07-25T15:24:58Z
Vlad5250
77190
Vlad5250 ја премести страницата [[Разговор:Генерално собрание на ООН]] на [[Разговор:Генерално собрание на Обединетите Нации]]
wikitext
text/x-wiki
#пренасочување [[Разговор:Генерално собрание на Обединетите Нации]]
k4tvb1g1i92m5jrn16ix2pusmnoqmyi
Симеон Мони Дамевски
0
1304460
4796714
2022-07-25T20:55:44Z
188.117.212.92
Создадена страница со: {{Инфокутија за личност | име = Симеон Мони Дамевски | портрет = | рх = | опис = | роден-дата = {{роден на |6|септември|1958}} | роден-место = {{роден во |Скопје}} | националност = [[Македонец]] | познат = по улогите во: <br>[[Пред дождот]]<br>[[Зоки Поки]]<br>Исцелите (филм) |Ис...
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Симеон Мони Дамевски
| портрет =
| рх =
| опис =
| роден-дата = {{роден на |6|септември|1958}}
| роден-место = {{роден во |Скопје}}
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогите во: <br>[[Пред дождот]]<br>[[Зоки Поки]]<br>[[Исцелите (филм) |Исцелител]]<br>[[Јазол (филм) |Јазол]]
| занимање = глумец
}}
'''Симеон Мони Дамевски''' (р. {{роден на |6|септември|1958}} во [[Скопје]]) - [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Филмографија ==
{| bprder=1 celspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1984 || [[Лед во место (филм) |Лет во место]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Го мемираше мојот јастреб]] ТВ-филм || Војник
|-
| 1985 || [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм || Гаврил
|-
| 1985 || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм ||
|-
| 1994 || [[Пред дождот]] ТВ-филм || Ѓеорги
|-
| 1996 || [[5 мртви на темноцрвеното платно]] ТВ-филм || Ричард Стриб
|-
| 2005 || [[Остани исправен]] ТВ-филм ||
|-
| 2010 || [[Пилот]] ТВ-филм ||
|-
| 2013 || [[409]] ТВ-филм || Мажот
|-
| 2016 || [[Болка на Душата]] ТВ-серија ||
|-
| 2016 || [[Црвената соба]] ТВ-филм || Милорад
|-
| 2017 || [[Сечи тука]] ТВ-филм || Пластичен хирург
|-
| 2017 || [[Исцелител (филм) |Исцекител]] ТВ-филм || Доктор Златко
|-
| 2018 || [[Сведокот]] ТВ-филм ||
|-
| 2018 || [[Еј]] ТВ-филм ||
|-
| 2019 || [[Господ постои, името и е Петрунија]] ТВ-филм || Инспектор Милан
|-
| 2019 || [[Неонски срца]] ТВ-филм || Детектив
|-
| 2019 || [[Налепница]] ТВ-филм ||
|-
| 2020 || [[Стела]] ТВ-филм || Тошо
|-
| 2020 || [[Зоки Поки]] ТВ-серија || Стоматолог
|-
| 2020 || [[Хомо]] ТВ-филм || Вујко
|-
| 2020 || [[Преспав]] ТВ-серија || Аљоша
|-
| 2022 || [[Скриптата]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || Александар
tbgtoaqyoriuuu1rcgibfshkxcheeew
4796716
4796714
2022-07-25T20:56:27Z
188.117.212.92
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Симеон Мони Дамевски
| портрет =
| рх =
| опис =
| роден-дата = {{роден на |6|септември|1958}}
| роден-место = {{роден во |Скопје}}
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогите во: <br>[[Пред дождот]]<br>[[Зоки Поки]]<br>[[Исцелите (филм) |Исцелител]]<br>[[Јазол (филм) |Јазол]]
| занимање = глумец
}}
'''Симеон Мони Дамевски''' (р. {{роден на |6|септември|1958}} во [[Скопје]]) - [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Филмографија ==
{| border=1 celspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1984 || [[Лед во место (филм) |Лет во место]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Го мемираше мојот јастреб]] ТВ-филм || Војник
|-
| 1985 || [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм || Гаврил
|-
| 1985 || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм ||
|-
| 1994 || [[Пред дождот]] ТВ-филм || Ѓеорги
|-
| 1996 || [[5 мртви на темноцрвеното платно]] ТВ-филм || Ричард Стриб
|-
| 2005 || [[Остани исправен]] ТВ-филм ||
|-
| 2010 || [[Пилот]] ТВ-филм ||
|-
| 2013 || [[409]] ТВ-филм || Мажот
|-
| 2016 || [[Болка на Душата]] ТВ-серија ||
|-
| 2016 || [[Црвената соба]] ТВ-филм || Милорад
|-
| 2017 || [[Сечи тука]] ТВ-филм || Пластичен хирург
|-
| 2017 || [[Исцелител (филм) |Исцекител]] ТВ-филм || Доктор Златко
|-
| 2018 || [[Сведокот]] ТВ-филм ||
|-
| 2018 || [[Еј]] ТВ-филм ||
|-
| 2019 || [[Господ постои, името и е Петрунија]] ТВ-филм || Инспектор Милан
|-
| 2019 || [[Неонски срца]] ТВ-филм || Детектив
|-
| 2019 || [[Налепница]] ТВ-филм ||
|-
| 2020 || [[Стела]] ТВ-филм || Тошо
|-
| 2020 || [[Зоки Поки]] ТВ-серија || Стоматолог
|-
| 2020 || [[Хомо]] ТВ-филм || Вујко
|-
| 2020 || [[Преспав]] ТВ-серија || Аљоша
|-
| 2022 || [[Скриптата]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || Александар
|}
11v01f7k39gp0lx5a2qflfufkm9xs69
4796719
4796716
2022-07-25T20:57:42Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Симеон Мони Дамевски
| портрет =
| рх =
| опис =
| роден-дата = {{роден на |6|септември|1958}}
| роден-место = {{роден во |Скопје}}
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогите во: <br>[[Пред дождот]]<br>[[Зоки Поки]]<br>[[Исцелите (филм) |Исцелител]]<br>[[Јазол (филм) |Јазол]]
| занимање = глумец
}}
'''Симеон Мони Дамевски''' (р. {{роден на |6|септември|1958}} во [[Скопје]]) - [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1984 || [[Лед во место (филм) |Лет во место]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Го мемираше мојот јастреб]] ТВ-филм || Војник
|-
| 1985 || [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм || Гаврил
|-
| 1985 || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм ||
|-
| 1994 || [[Пред дождот]] ТВ-филм || Ѓеорги
|-
| 1996 || [[5 мртви на темноцрвеното платно]] ТВ-филм || Ричард Стриб
|-
| 2005 || [[Остани исправен]] ТВ-филм ||
|-
| 2010 || [[Пилот]] ТВ-филм ||
|-
| 2013 || [[409]] ТВ-филм || Мажот
|-
| 2016 || [[Болка на Душата]] ТВ-серија ||
|-
| 2016 || [[Црвената соба]] ТВ-филм || Милорад
|-
| 2017 || [[Сечи тука]] ТВ-филм || Пластичен хирург
|-
| 2017 || [[Исцелител (филм) |Исцекител]] ТВ-филм || Доктор Златко
|-
| 2018 || [[Сведокот]] ТВ-филм ||
|-
| 2018 || [[Еј]] ТВ-филм ||
|-
| 2019 || [[Господ постои, името и е Петрунија]] ТВ-филм || Инспектор Милан
|-
| 2019 || [[Неонски срца]] ТВ-филм || Детектив
|-
| 2019 || [[Налепница]] ТВ-филм ||
|-
| 2020 || [[Стела]] ТВ-филм || Тошо
|-
| 2020 || [[Зоки Поки]] ТВ-серија || Стоматолог
|-
| 2020 || [[Хомо]] ТВ-филм || Вујко
|-
| 2020 || [[Преспав]] ТВ-серија || Аљоша
|-
| 2022 || [[Скриптата]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || Александар
|}
jvs4nwj6bfcwt5g06q1g7xbjeu713kt
4796721
4796719
2022-07-25T20:59:09Z
188.117.212.92
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Симеон Мони Дамевски
| портрет =
| рх =
| опис =
| роден-дата = {{роден на |6|септември|1958}}
| роден-место = {{роден во |Скопје}}
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогите во: <br>[[Пред дождот]]<br>[[Зоки Поки]]<br>[[Исцелител (филм) |Исцелител]]<br>[[Јазол (филм) |Јазол]]
| занимање = глумец
}}
'''Симеон Мони Дамевски''' (р. {{роден на |6|септември|1958}} во [[Скопје]]) - [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1984 || [[Лед во место (филм) |Лет во место]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Го мемираше мојот јастреб]] ТВ-филм || Војник
|-
| 1985 || [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм || Гаврил
|-
| 1985 || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм ||
|-
| 1994 || [[Пред дождот]] ТВ-филм || Ѓеорги
|-
| 1996 || [[5 мртви на темноцрвеното платно]] ТВ-филм || Ричард Стриб
|-
| 2005 || [[Остани исправен]] ТВ-филм ||
|-
| 2010 || [[Пилот]] ТВ-филм ||
|-
| 2013 || [[409]] ТВ-филм || Мажот
|-
| 2016 || [[Болка на Душата]] ТВ-серија ||
|-
| 2016 || [[Црвената соба]] ТВ-филм || Милорад
|-
| 2017 || [[Сечи тука]] ТВ-филм || Пластичен хирург
|-
| 2017 || [[Исцелител (филм) |Исцекител]] ТВ-филм || Доктор Златко
|-
| 2018 || [[Сведокот]] ТВ-филм ||
|-
| 2018 || [[Еј]] ТВ-филм ||
|-
| 2019 || [[Господ постои, името и е Петрунија]] ТВ-филм || Инспектор Милан
|-
| 2019 || [[Неонски срца]] ТВ-филм || Детектив
|-
| 2019 || [[Налепница]] ТВ-филм ||
|-
| 2020 || [[Стела]] ТВ-филм || Тошо
|-
| 2020 || [[Зоки Поки]] ТВ-серија || Стоматолог
|-
| 2020 || [[Хомо]] ТВ-филм || Вујко
|-
| 2020 || [[Преспав]] ТВ-серија || Аљоша
|-
| 2022 || [[Скриптата]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || Александар
|}
isy424vf99u8ugwd16t43i5a58jsm4m
4796806
4796721
2022-07-26T08:10:53Z
Ehrlich91
24281
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Симеон Мони Дамевски
| портрет =
| рх =
| опис =
| роден-дата = {{роден на|6|септември|1958}}
| роден-место = {{роден во|Скопје}}
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогите во: <br>[[Пред дождот]]<br>[[Зоки Поки]]<br>[[Исцелител (филм) |Исцелител]]<br>[[Јазол (филм) |Јазол]]
| занимање = глумец
}}
'''Симеон Мони Дамевски''' (р. {{роден на |6|септември|1958}} во [[Скопје]]) - [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1984 || [[Лед во место (филм) |Лет во место]] ТВ-филм ||
|-
| 1984 || [[Го мемираше мојот јастреб]] ТВ-филм || Војник
|-
| 1985 || [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм || Гаврил
|-
| 1985 || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм ||
|-
| 1994 || [[Пред дождот]] ТВ-филм || Ѓеорги
|-
| 1996 || [[5 мртви на темноцрвеното платно]] ТВ-филм || Ричард Стриб
|-
| 2005 || [[Остани исправен]] ТВ-филм ||
|-
| 2010 || [[Пилот]] ТВ-филм ||
|-
| 2013 || [[409]] ТВ-филм || Мажот
|-
| 2016 || [[Болка на Душата]] ТВ-серија ||
|-
| 2016 || [[Црвената соба]] ТВ-филм || Милорад
|-
| 2017 || [[Сечи тука]] ТВ-филм || Пластичен хирург
|-
| 2017 || [[Исцелител (филм) |Исцекител]] ТВ-филм || Доктор Златко
|-
| 2018 || [[Сведокот]] ТВ-филм ||
|-
| 2018 || [[Еј]] ТВ-филм ||
|-
| 2019 || [[Господ постои, името и е Петрунија]] ТВ-филм || Инспектор Милан
|-
| 2019 || [[Неонски срца]] ТВ-филм || Детектив
|-
| 2019 || [[Налепница]] ТВ-филм ||
|-
| 2020 || [[Стела]] ТВ-филм || Тошо
|-
| 2020 || [[Зоки Поки]] ТВ-серија || Стоматолог
|-
| 2020 || [[Хомо]] ТВ-филм || Вујко
|-
| 2020 || [[Преспав]] ТВ-серија || Аљоша
|-
| 2022 || [[Скриптата]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || Александар
|}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Дамевски, Симеон}}
[[Категорија:Македонски глумци]]
ef9v2qmqvv98h8lzl18f1qu8n8aey9r
Невини (филм од 1961)
0
1304461
4796759
2022-07-25T23:24:12Z
ГП
23995
нова страница
wikitext
text/x-wiki
'''„Невини“''' (англиски: ''The Innocents'') – [[филм]] на [[режисер]]от [[Џек Клејтон]] (Jack Clayton) од 1961 година, снимен по [[сценарио]]то на Вилијам Арчибалд (William Archibald) и [[Труман Капоти]] (Truman Capote). Филмот е заснован врз романот „[[Вртење на завртката|Вртењето на завртката]]“ на американскиот писател [[Хенри Џејмс]]. Главните улоги ги играат: [[Дебора Кер]] (Deborah Kerr), [[Мајкл Редгрејв]] (Michael Redgrave) и Мегс Џенкинс (Megs Jenkins). На Канскиот филмски фестивал, филмот бил номиниран за „[[Златна палма|Златната палма]]“.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2022-04-28 Nedužni, američki film - Treća strava (пристапено на 28.4.2022)]</ref>
==Синопсис==
Во една куќа пристига млада гувернанта која треба да се грижи за две деца – брат и сестра. Таа се сомнева дека куќата е опседната од [[Дух (призрак)|духови]], кои владеат со децата...
==Наводи==
[[Категорија: Американски филмови]]
[[Категорија: Филмови од 1961 година]]
[[Категорија: Филмови на англиски јазик]]
[[Категорија: Црно-бели филмови]]
[[Категорија: Филмови засновани на романи]]
[[Категорија: Хорор филмови]]
[[Категорија: Филмови за духови]]
[[Категорија: Филмови чие дејствие се одвива во Англија]]
[[Категорија:Филмови на Џек Клејтон]]
[[Категорија:Филмови со Дебора Кер]]
[[Категорија:Филмови со Мегс Џенкинс]]
[[Категорија:Филмови со Мајкл Редгрејв]]
ht4asil8yy8g2erom5064nua02fr9fg
4796760
4796759
2022-07-25T23:24:33Z
ГП
23995
wikitext
text/x-wiki
'''„Невини“''' (англиски: ''The Innocents'') – [[филм]] на [[режисер]]от [[Џек Клејтон]] (Jack Clayton) од 1961 година, снимен по [[сценарио]]то на Вилијам Арчибалд (William Archibald) и [[Труман Капоти]] (Truman Capote). Филмот е заснован врз романот „[[Вртење на завртката|Вртењето на завртката]]“ на американскиот писател [[Хенри Џејмс]]. Главните улоги ги играат: [[Дебора Кер]] (Deborah Kerr), [[Мајкл Редгрејв]] (Michael Redgrave) и Мегс Џенкинс (Megs Jenkins). На Канскиот филмски фестивал, филмот бил номиниран за „[[Златна палма|Златната палма]]“.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2022-04-28 Nedužni, američki film - Treća strava (пристапено на 28.4.2022)]</ref>
==Синопсис==
Во една куќа пристига млада гувернанта која треба да се грижи за две деца – брат и сестра. Таа се сомнева дека куќата е опседната од [[Дух (призрак)|духови]], кои владеат со децата...
==Наводи==
[[Категорија: Американски филмови]]
[[Категорија: Филмови од 1961 година]]
[[Категорија: Филмови на англиски јазик]]
[[Категорија: Црно-бели филмови]]
[[Категорија: Филмови засновани на романи]]
[[Категорија: Хорор филмови]]
[[Категорија: Филмови со духови]]
[[Категорија: Филмови чие дејствие се одвива во Англија]]
[[Категорија:Филмови на Џек Клејтон]]
[[Категорија:Филмови со Дебора Кер]]
[[Категорија:Филмови со Мегс Џенкинс]]
[[Категорија:Филмови со Мајкл Редгрејв]]
ts6me6s2tc3a9n98dl60fpb63ulnpjc
4796761
4796760
2022-07-25T23:25:10Z
ГП
23995
ситна поправка
wikitext
text/x-wiki
'''„Невини“''' (англиски: ''The Innocents'') – [[филм]] на [[режисер]]от [[Џек Клејтон]] (Jack Clayton) од 1961 година, снимен по [[сценарио]]то на Вилијам Арчибалд (William Archibald) и [[Труман Капоти]] (Truman Capote). Филмот е заснован врз романот „[[Вртење на завртката|Вртењето на завртката]]“ на американскиот писател [[Хенри Џејмс]]. Главните улоги ги играат: [[Дебора Кер]] (Deborah Kerr), [[Мајкл Редгрејв]] (Michael Redgrave) и Мегс Џенкинс (Megs Jenkins). На Канскиот филмски фестивал, филмот бил номиниран за „[[Златна палма|Златната палма]]“.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2022-04-28 Nedužni, američki film - Treća strava (пристапено на 28.4.2022)]</ref>
==Синопсис==
Во една куќа пристига млада гувернанта која треба да се грижи за две деца – брат и сестра. Таа се сомнева дека куќата е опседната од [[Дух (призрак)|духови]], кои владеат со децата...
==Наводи==
[[Категорија: Американски филмови]]
[[Категорија: Филмови од 1961 година]]
[[Категорија: Филмови на англиски јазик]]
[[Категорија: Црно-бели филмови]]
[[Категорија: Филмови засновани на романи]]
[[Категорија: Филмови за духови]]
[[Категорија: Филмови чие дејствие се одвива во Англија]]
[[Категорија:Филмови на Џек Клејтон]]
[[Категорија:Филмови со Дебора Кер]]
[[Категорија:Филмови со Мегс Џенкинс]]
[[Категорија:Филмови со Мајкл Редгрејв]]
7g7v8xx15twx6ieorjo8o5vwt02jin1
4796763
4796761
2022-07-25T23:26:20Z
ГП
23995
wikitext
text/x-wiki
'''„Невини“''' (англиски: ''The Innocents'') – [[филм]] на [[режисер]]от [[Џек Клејтон]] (Jack Clayton) од 1961 година, снимен по [[сценарио]]то на Вилијам Арчибалд (William Archibald) и [[Труман Капоти]] (Truman Capote). Филмот е заснован врз романот „[[Вртење на завртката|Вртењето на завртката]]“ на американскиот писател [[Хенри Џејмс]]. Главните улоги ги играат: [[Дебора Кер]] (Deborah Kerr), [[Мајкл Редгрејв]] (Michael Redgrave) и Мегс Џенкинс (Megs Jenkins). На [[Кански филмски фестивал|Канскиот филмски фестивал]], филмот бил номиниран за „[[Златна палма|Златната палма]]“.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2022-04-28 Nedužni, američki film - Treća strava (пристапено на 28.4.2022)]</ref>
==Синопсис==
Во една куќа пристига млада гувернанта која треба да се грижи за две деца – брат и сестра. Таа се сомнева дека куќата е опседната од [[Дух (призрак)|духови]], кои владеат со децата...
==Наводи==
[[Категорија: Американски филмови]]
[[Категорија: Филмови од 1961 година]]
[[Категорија: Филмови на англиски јазик]]
[[Категорија: Црно-бели филмови]]
[[Категорија: Филмови засновани на романи]]
[[Категорија: Филмови за духови]]
[[Категорија: Филмови чие дејствие се одвива во Англија]]
[[Категорија:Филмови на Џек Клејтон]]
[[Категорија:Филмови со Дебора Кер]]
[[Категорија:Филмови со Мегс Џенкинс]]
[[Категорија:Филмови со Мајкл Редгрејв]]
pnmrfuneavp7bpzpg2o9lb1apn347eo
Категорија:Филмови за духови
14
1304462
4796762
2022-07-25T23:25:25Z
ГП
23995
нова страница
wikitext
text/x-wiki
[[Категорија:Хорор филмови]]
42ffm1iqo53tuz4l72vppa4o119q2k1
Венера во крзно (филм од 2013)
0
1304463
4796768
2022-07-25T23:43:23Z
ГП
23995
нова страница
wikitext
text/x-wiki
'''„Венера во крзно“''' (англиски: ''La Vénus à la fourrure'') – [[филм]] на [[режисер]]от [[Роман Полански]] од 2013 година, снимен по [[сценарио]]то на Дејвид Ив (David Ives) и Полански, засновано врз истоимената [[Драма|драма]] на Ив. Главните улоги ги играат: Емануел Сење (Emmanuelle Seigner) и Матје Алмарик (Mathieu Amalric). Во 2013 година, на [[Кански филмски фестивал|Канскиот филмски фестивал]], филмот бил номиниран за „[[Златна палма|Златната палма]]“, а следната година Полански ја освоил наградата „[[Цезар (награда)|Цезар]]“ за најдобар режисер.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2022-04-25 Venera u krznu, francusko-poljski film (пристапено на 25.4.2022)]</ref>
==Синопсис==
Откако по целодневната аудиција, останува сам во еден париски [[театар]], Тома се јавува на телефон и некому му се жали дека не може да најде главна глумица за претставата која сака да ја режира, зашто ниедна од кандидатките не е доволно добра. Штотуку се подготвува да си оди дома, во театарот се појавува Ванда, бесрамна и дрска, но многу одлучна [[Жена|жена]]. Таа е олицетворение на сето она што го мрази Тома: таа е примитивна, глупава и не бира средства за да ја добие улогата. Бидејќи нема избор, Тома решава да ѝ ја додели улогата, а потоа е воодушевен од нејзината преобразба...
==Наводи==
[[Категорија: Француски филмови]]
[[Категорија: Полски филмови]]
[[Категорија: Филмови од 2013 година]]
[[Категорија: Филмови на француски јазик]]
[[Категорија: Филмови засновани на драми]]
[[Категорија: Филмови чие дејствие се одвива во Париз]]
[[Категорија:Филмови на Роман Полански]]
[[Категорија:Филмови со Емануел Сење]]
[[Категорија:Филмови со Матје Алмарик]]
0bgtfu457b8ka3pbap00cxfty3hrrvy
Категорија:Филмови со Ксенија Пајиќ
14
1304464
4796771
2022-07-25T23:56:17Z
ГП
23995
нова страница
wikitext
text/x-wiki
[[Категорија:Филмови по глумец]]
9z6646vkkx4867ech26lqrfwtu7t4kb
Категорија:Филмови со Драгана Мркиќ
14
1304465
4796772
2022-07-25T23:56:39Z
ГП
23995
нова страница
wikitext
text/x-wiki
[[Категорија:Филмови по глумец]]
9z6646vkkx4867ech26lqrfwtu7t4kb
Македонски црковно - училишни општини
0
1304466
4796795
2022-07-26T06:18:01Z
Vlad5250
77190
Vlad5250 ја премести страницата [[Македонски црковно - училишни општини]] на [[Македонски црковно-училишни општини]]
wikitext
text/x-wiki
#пренасочување [[Македонски црковно-училишни општини]]
99mtok5dp6t9l9s1nzm5kkt5trqc5ge
Разговор:Македонски црковно - училишни општини
1
1304467
4796797
2022-07-26T06:18:02Z
Vlad5250
77190
Vlad5250 ја премести страницата [[Разговор:Македонски црковно - училишни општини]] на [[Разговор:Македонски црковно-училишни општини]]
wikitext
text/x-wiki
#пренасочување [[Разговор:Македонски црковно-училишни општини]]
n7pyl5zqyxwj8zmaa80nqzj7ocnwgyn
Википедија:Оваа страница е заштитена
4
1304468
4796799
2022-07-26T06:34:28Z
Vlad5250
77190
Пренасочување кон [[Википедија:Начела за заштитување]]
wikitext
text/x-wiki
#ПРЕНАСОЧУВАЊЕ [[Википедија:Начела за заштитување]]
ahojllpow7sahyt06xcya4ublzyzinp
Горен мост
0
1304469
4796805
2022-07-26T07:06:59Z
P.Nedelkovski
47736
Пренасочување кон [[Горноамамски мост]]
wikitext
text/x-wiki
#пренасочување [[Горноамамски мост]]
m4yahhua6jiup26bonxlw9fnwlmm7jd
Црква „Сите Солунски Светители“ - Солун
0
1304470
4796817
2022-07-26T09:03:06Z
Bjankuloski06
332
Создадена страница со: {{Инфокутија Црква | icon = | icon_width = | icon_alt = | name = Сите Солунски Светители | fullname = | other name = | native_name = Αγίων Πάντων εν Θεσσαλονίκη | native_name_lang = el | image = | image_size = | alt = | caption...
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Црква
| icon =
| icon_width =
| icon_alt =
| name = Сите Солунски Светители
| fullname =
| other name =
| native_name = Αγίων Πάντων εν Θεσσαλονίκη
| native_name_lang = el
| image =
| image_size =
| alt =
| caption =
| pushpin map =
| pushpin label position =
| pushpin map alt =
| pushpin mapsize =
| relief =
| map caption =
| coordinates = {{coord|40|36|8|N|22|58|46|E|type:landmark_region:GR|display=inline,title}}
| osgraw = <!-- TEXT -->
| osgridref = <!-- {{gbmappingsmall| TEXT}} -->
| location = [[Солун]]
| country = [[Егејска Македонија]], [[Грција]]
| denomination = [[Цариградска патријаршија]]
| previous denomination =
| tradition =
| religious institute = <!-- Can be substituted with 'religious order'-->
| churchmanship =
| membership =
| attendance =
| website =
| former name =
| bull date =
| founded date = <!-- {{start date|YYYY|MM|DD|df=y}} - but see note below -->
| founder =
| dedication =
| dedicated date =
| consecrated date =
| cult =
| relics =
| events =
| past bishop =
| people =
| status =
| functional status =
| heritage designation =
| designated date =
| architect =
| architectural type = крстокуполна базилика
| style =
| years built = 1994 – 2005
| groundbreaking =
| completed date =
| construction cost =
| closed date =
| demolished date =
| capacity =
| length = <!-- {{convert| }} -->
| width = <!-- {{convert| }} -->
| width nave = <!-- {{convert| }} -->
| height = <!-- {{convert| }} -->
| diameter = <!-- {{convert| }} -->
| other dimensions =
| floor count =
| floor area = <!-- {{convert| }} -->
| dome quantity =
| dome height outer = <!-- {{convert| }} -->
| dome height inner = <!-- {{convert| }} -->
| dome dia outer = <!-- {{convert| }} -->
| dome dia inner = <!-- {{convert| }} -->
| spire quantity =
| spire height = <!-- {{convert| }} -->
| materials =
| bells =
| bells hung =
| bell weight = <!-- {{long ton|0| }} -->
| parish =
| benefice =
| deanery =
| archdeaconry =
| episcopalarea =
| archdiocese =
| metropolis =
| diocese = [[Солунска епархија|Солунска]]
| province =
| presbytery =
| synod =
| circuit =
| district =
| division =
| subdivision =
| archbishop =
| bishop =
| auxiliary bishop =
| cardinal protector =
| abbot =
| prior =
| subprior =
| exarch =
| provost-rector =
| provost =
| viceprovost =
| rector =
| vicar =
| dean =
| subdean =
| archpriest =
| precentor =
| succentor =
| chancellor =
| canonchancellor =
| canon =
| canonpastor =
| canonmissioner =
| canontreasurer =
| prebendary =
| priestincharge =
| priest =
| asstpriest =
| honpriest =
| curate =
| asstcurate =
| nonstipendiaryminister =
| minister =
| assistant =
| seniorpastor =
| pastor =
| chaplain =
| archdeacon =
| deacon =
| deaconess =
| reader =
| student intern =
| organistdom =
| director =
| organist =
| organscholar =
| chapterclerk =
| laychapter =
| warden =
| verger =
| businessmgr =
| liturgycoord =
| reledu =
| rcia =
| youthmin =
| flowerguild =
| musicgroup =
| parishadmin =
| serversguild =
| sacristan =
| logo =
| logosize =
| logolink =
| logoalt =
| embedded =
}}
'''Сите Солунски Светители''' ({{lang-el|Αγίων Πάντων εν Θεσσαλονίκη}}) — [[црква (градба)|црква]] во градот [[Солун]], [[Егејска Македонија]]. Влегува во составот на [[Солунска епархија|Солунската епархија]] на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]].
Црквата се наоѓа во населбата Харилау, во дворот на Вишата духовна акадмеија. Сместена е на улица „Николаос Пластирас“ бр. 65.<ref name="Τερμεντζόγλου 24">{{наведена книга |title= Εγκαίνια νεότερων ναών της Θεσσαλονίκης (1912-2011) |last=Τερμεντζόγλου |first= Γεώργιος Κ |authorlink= |coauthors= |year=2013 |publisher=Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης, Θεολογική Σχολή, Τμήμα Ποιμαντικής και Κοινωνικής Θεολογίας |location=Θεσσαλονίκη |isbn= |pages=24 |url= http://ikee.lib.auth.gr/record/133958/files/GRI-2014-11988.pdf |accessdate= }}</ref><ref name="Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης">{{нмс | url =http://www.imth.gr/default.aspx?lang=el-GR&loc=1&&page=179&item=1298 | title = Άγιοι Πάντες οι εν Θεσσαλονίκη | access-date = 16 октомври 2016 | publisher = Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης }}</ref>
Храмот е дел од парохијата на „[[Црква „Св. Никола и Св. Димитриј“ - Солун|Св. Никола и Св. Димитриј]]“. Каменот-темелник е поставен во 1994 г. од митрополитот Пантелејмон II Солунски. Црквата е свечено отворена во 2005 г. од митрополитот Антим Солунски. Градбата претставува крстовидна базилика со [[купола]]. Проектирана е од архитектот Константинос Хаѕикостас.<ref name="Τερμεντζόγλου 24"/>
== Поврзано ==
* [[Солунска епархија]]
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Цркви во Солун|Сите Солунски Светители]]
[[Категорија:Цркви во Солунската епархија|Сите Солунски Светители, Солун]]
[[Категорија:Појавено во 2005 година]]
7ohr4n3ubgykt7kf01atbzw2yk3c2gr
Црква „Св. Ксенија и Св. Нектариј“ - Солун
0
1304471
4796825
2022-07-26T09:42:22Z
Bjankuloski06
332
Создадена страница со: {{Инфокутија Црква | icon = | icon_width = | icon_alt = | name = Света Ксенија и Свети Нектариј | fullname = | other name = | native_name = Οσία Ξένη – Άγιος Νεκτάριος | native_name_lang = el | image = | image_size = | alt = | cap...
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Црква
| icon =
| icon_width =
| icon_alt =
| name = Света Ксенија и Свети Нектариј
| fullname =
| other name =
| native_name = Οσία Ξένη – Άγιος Νεκτάριος
| native_name_lang = el
| image =
| image_size =
| alt =
| caption =
| pushpin map =
| pushpin label position =
| pushpin map alt =
| pushpin mapsize =
| relief =
| map caption =
| coordinates = {{coord|40|36|15|N|22|58|8|E|type:landmark_region:GR|display=inline,title}}
| osgraw = <!-- TEXT -->
| osgridref = <!-- {{gbmappingsmall| TEXT}} -->
| location = [[Солун]]
| country = [[Егејска Македонија]], [[Грција]]
| denomination = [[Цариградска патријаршија]]
| previous denomination =
| tradition =
| religious institute = <!-- Can be substituted with 'religious order'-->
| churchmanship =
| membership =
| attendance =
| website =
| former name =
| bull date =
| founded date = <!-- {{start date|YYYY|MM|DD|df=y}} - but see note below -->
| founder =
| dedication =
| dedicated date =
| consecrated date =
| cult =
| relics =
| events =
| past bishop =
| people =
| status =
| functional status =
| heritage designation =
| designated date =
| architect =
| architectural type = трикорабна базилика
| style =
| years built = 1922 – 1924
| groundbreaking =
| completed date =
| construction cost =
| closed date =
| demolished date =
| capacity =
| length = <!-- {{convert| }} -->
| width = <!-- {{convert| }} -->
| width nave = <!-- {{convert| }} -->
| height = <!-- {{convert| }} -->
| diameter = <!-- {{convert| }} -->
| other dimensions =
| floor count =
| floor area = <!-- {{convert| }} -->
| dome quantity =
| dome height outer = <!-- {{convert| }} -->
| dome height inner = <!-- {{convert| }} -->
| dome dia outer = <!-- {{convert| }} -->
| dome dia inner = <!-- {{convert| }} -->
| spire quantity =
| spire height = <!-- {{convert| }} -->
| materials =
| bells =
| bells hung =
| bell weight = <!-- {{long ton|0| }} -->
| parish =
| benefice =
| deanery =
| archdeaconry =
| episcopalarea =
| archdiocese =
| metropolis =
| diocese = [[Солунска епархија|Солунска]]
| province =
| presbytery =
| synod =
| circuit =
| district =
| division =
| subdivision =
| archbishop =
| bishop =
| auxiliary bishop =
| cardinal protector =
| abbot =
| prior =
| subprior =
| exarch =
| provost-rector =
| provost =
| viceprovost =
| rector =
| vicar =
| dean =
| subdean =
| archpriest =
| precentor =
| succentor =
| chancellor =
| canonchancellor =
| canon =
| canonpastor =
| canonmissioner =
| canontreasurer =
| prebendary =
| priestincharge =
| priest =
| asstpriest =
| honpriest =
| curate =
| asstcurate =
| nonstipendiaryminister =
| minister =
| assistant =
| seniorpastor =
| pastor =
| chaplain =
| archdeacon =
| deacon =
| deaconess =
| reader =
| student intern =
| organistdom =
| director =
| organist =
| organscholar =
| chapterclerk =
| laychapter =
| warden =
| verger =
| businessmgr =
| liturgycoord =
| reledu =
| rcia =
| youthmin =
| flowerguild =
| musicgroup =
| parishadmin =
| serversguild =
| sacristan =
| logo =
| logosize =
| logolink =
| logoalt =
| embedded =
}}
'''Света Ксенија и Свети Нектариј''' ({{lang-el|Οσία Ξένη - Άγιος Νεκτάριος}}) — [[црква (градба)|црква]] во градот [[Солун]], [[Егејска Македонија]]. Влегува во составот на [[Солунска епархија|Солунската епархија]] на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]].<ref name="Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης">{{нмс | url = http://www.imth.gr/default.aspx?lang=el-GR&loc=1&&page=179&item=1295 | title = Οσία Ξένη - Άγιος Νεκτάριος | access-date = 10 октомври 2016 | publisher = Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης }}</ref><ref name="Τερμεντζόγλου 57">{{наведена книга |title= Εγκαίνια νεότερων ναών της Θεσσαλονίκης (1912-2011) |last=Τερμεντζόγλου |first= Γεώργιος Κ |authorlink= |coauthors= |year=2013 |publisher=Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης, Θεολογική Σχολή, Τμήμα Ποιμαντικής και Κοινωνικής Θεολογίας |location=Θεσσαλονίκη |isbn= |pages=57 |url= http://ikee.lib.auth.gr/record/133958/files/GRI-2014-11988.pdf |accessdate= }}</ref>
Храмот се наоѓа во населбата Харилау, на улица „„Папанастасиос“ бр 127. Изградена е од 1922 до 1924 г. од грчките доселеници од Мала Азија и претставува нивен парохиски храм. Нејзината изградба ја овозможил претседателот на Првото градежно друштво Епаминондас Харилаос и храмот го нарекол по мајка му Поликсена.<ref name="Τερμεντζόγλου 57"/>
По завршувањето на новиот парохиски храм „[[Црква „Св. Ксенија“ - Солун|Св. Ксенија]]“ (1967), сместен на улицата „Мараслис“, црквата го добила името „Св. Ксенија и Св. Нектариј“ и станала негов параклис, но продолжила да работи како редовна парохиска црква. Свети Нектари е додаден како покровител бидејќи на ова подрачје живееле многу старостилци, и за да се истакне дека црквата е потчинета на Солунската митрополија. Во 1979 г. црквата е целосно обновена, вклучувајќи ги ѕидовите, покривот и фасадата. Во 1993 г. е изработен резбан [[иконостас]] по цена од 5.800.000 драхми, на кој има [[икона]] на [[Света Ксенија Римска|Света Ксенија]] од 1945 г. Во 2013 г. се извршени нови подновителни зафати.<ref name="Τερμεντζόγλου 57"/>
== Поврзано ==
* [[Солунска епархија]]
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Цркви во Солун|Ксенија Нектариј]]
[[Категорија:Цркви во Солунската епархија|Ксенија Нектариј, Солун]]
[[Категорија:Појавено во 1924 година]]
4l9jubjbb9tuow6f5yp04tn3c5yprqx
Црква „Св. Ѓорѓи“ - Солун (XVI век)
0
1304472
4796830
2022-07-26T10:09:45Z
Bjankuloski06
332
Создадена страница со: {{Инфокутија Црква | icon = | icon_width = | icon_alt = | name = Свети Ѓорѓи | fullname = | other name = | native_name = Αγίου Γεωργίου | native_name_lang = el | image = 01 Saint George Church Thessaloniki 2022.jpg | image_size = | alt = | caption...
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Црква
| icon =
| icon_width =
| icon_alt =
| name = Свети Ѓорѓи
| fullname =
| other name =
| native_name = Αγίου Γεωργίου
| native_name_lang = el
| image = 01 Saint George Church Thessaloniki 2022.jpg
| image_size =
| alt =
| caption = Поглед на црквата
| pushpin map =
| pushpin label position =
| pushpin map alt =
| pushpin mapsize =
| relief =
| map caption =
| coordinates = {{coord|40|38|1|N|22|57|9|E|type:landmark_region:GR|display=inline,title}}
| osgraw = <!-- TEXT -->
| osgridref = <!-- {{gbmappingsmall| TEXT}} -->
| location = [[Солун]]
| country = [[Егејска Македонија]], [[Грција]]
| denomination = [[Цариградска патријаршија]]
| previous denomination =
| tradition =
| religious institute = <!-- Can be substituted with 'religious order'-->
| churchmanship =
| membership =
| attendance =
| website =
| former name =
| bull date =
| founded date = <!-- {{start date|YYYY|MM|DD|df=y}} - but see note below -->
| founder =
| dedication =
| dedicated date =
| consecrated date =
| cult =
| relics =
| events =
| past bishop =
| people =
| status =
| functional status =
| heritage designation =
| designated date =
| architect =
| architectural type =
| style =
| years built =
| groundbreaking =
| completed date = 1591
| construction cost =
| closed date =
| demolished date =
| capacity =
| length = <!-- {{convert| }} -->
| width = <!-- {{convert| }} -->
| width nave = <!-- {{convert| }} -->
| height = <!-- {{convert| }} -->
| diameter = <!-- {{convert| }} -->
| other dimensions =
| floor count =
| floor area = <!-- {{convert| }} -->
| dome quantity =
| dome height outer = <!-- {{convert| }} -->
| dome height inner = <!-- {{convert| }} -->
| dome dia outer = <!-- {{convert| }} -->
| dome dia inner = <!-- {{convert| }} -->
| spire quantity =
| spire height = <!-- {{convert| }} -->
| materials =
| bells =
| bells hung =
| bell weight = <!-- {{long ton|0| }} -->
| parish =
| benefice =
| deanery =
| archdeaconry =
| episcopalarea =
| archdiocese =
| metropolis =
| diocese =
| province =
| presbytery =
| synod =
| circuit =
| district =
| division =
| subdivision =
| archbishop =
| bishop =
| auxiliary bishop =
| cardinal protector =
| abbot =
| prior =
| subprior =
| exarch =
| provost-rector =
| provost =
| viceprovost =
| rector =
| vicar =
| dean =
| subdean =
| archpriest =
| precentor =
| succentor =
| chancellor =
| canonchancellor =
| canon =
| canonpastor =
| canonmissioner =
| canontreasurer =
| prebendary =
| priestincharge =
| priest =
| asstpriest =
| honpriest =
| curate =
| asstcurate =
| nonstipendiaryminister =
| minister =
| assistant =
| seniorpastor =
| pastor =
| chaplain =
| archdeacon =
| deacon =
| deaconess =
| reader =
| student intern =
| organistdom =
| director =
| organist =
| organscholar =
| chapterclerk =
| laychapter =
| warden =
| verger =
| businessmgr =
| liturgycoord =
| reledu =
| rcia =
| youthmin =
| flowerguild =
| musicgroup =
| parishadmin =
| serversguild =
| sacristan =
| logo =
| logosize =
| logolink =
| logoalt =
| embedded =
}}
'''Свети Ѓорѓи''' ({{lang-el|Αγίου Γεωργίου}}) — [[црква (градба)|црква]] во градот [[Солун]], [[Егејска Македонија]], метох на [[Света Гора|светогорскиот]] манастир [[Григоријат]].
== Местоположба ==
Разположена е на запад и близо до [[Свети Георги (ротонда в Солун)|Ротондата]] в града, на улица „Апостолос Павлос“.<ref name="Οδηγός Κεντρικής Μακεδονίας">{{нмс |url= http://cultour.damt.gov.gr/article.php?article_id=206&topic_id=12&level=&belongs=&area_id=5&lang=gr |title= Άγιος Γεώργιος |access-date= 6 јануари 2018 |date= 20 февруари 2008 |publisher= Οδηγός Κεντρικής Μακεδονίας }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180107061044/http://cultour.damt.gov.gr/article.php?article_id=206&topic_id=12&level=&belongs=&area_id=5&lang=gr |date=2018-01-07 }}</ref><ref name="Άγιος Γεώργιος">{{нмс| url= http://www.it.uom.gr/project/monuments/s_george.htm | title= Άγιος Γεώργιος |access-date = 6 јануари 2018 |publisher= Parallel and Distributed Processing Laboratory, University of Macedonia }}</ref>
== Историја ==
[[Податотека:Iconography St. George, Thessaloniki.jpg|мини|лево|Иконографија од црквата]]
Откако османлиите завладеале со градот, тие го претвориле храмот [[Ротонда (Солун)|„Св. Архангели“ (Ротонда)]] во џамија. „Св. Ѓорѓи“ е изградена во [[1591]] г. и во неа се пренесени сите свети работи и иконите од „Св. Архангели“. Првично била под управа на Солунската епархија и му припаѓала на мал манастир. Во 1700 г. преминала под манастирот [[Григоријат]] на Сета Гора, станувајќи негов [[метох]]. Во 1758 г. солунскиот митрополит Гаврил III го потврдил правото на сопственост на Григоријат врз „Св. Ѓорѓи“, но црквата постепено пропаднала поради негрижа. Во 1815 г е направена основна обнова. Денес црквата е наполно обновена градба без архитектонски забележителности.<ref name="Οδηγός Κεντρικής Μακεδονίας"/>
== Поврзано ==
* [[Солунска епархија]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рвр|Saint George Church, XVI Century Thessaloniki}}
[[Категорија:Цркви во Солун|Ѓорѓи 16]]
[[Категорија:Појавено во 1591 година]]
qn3stmmu8fqox6d06ilzg15v6pzmdop
4796831
4796830
2022-07-26T10:10:56Z
Bjankuloski06
332
/* Местоположба */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Црква
| icon =
| icon_width =
| icon_alt =
| name = Свети Ѓорѓи
| fullname =
| other name =
| native_name = Αγίου Γεωργίου
| native_name_lang = el
| image = 01 Saint George Church Thessaloniki 2022.jpg
| image_size =
| alt =
| caption = Поглед на црквата
| pushpin map =
| pushpin label position =
| pushpin map alt =
| pushpin mapsize =
| relief =
| map caption =
| coordinates = {{coord|40|38|1|N|22|57|9|E|type:landmark_region:GR|display=inline,title}}
| osgraw = <!-- TEXT -->
| osgridref = <!-- {{gbmappingsmall| TEXT}} -->
| location = [[Солун]]
| country = [[Егејска Македонија]], [[Грција]]
| denomination = [[Цариградска патријаршија]]
| previous denomination =
| tradition =
| religious institute = <!-- Can be substituted with 'religious order'-->
| churchmanship =
| membership =
| attendance =
| website =
| former name =
| bull date =
| founded date = <!-- {{start date|YYYY|MM|DD|df=y}} - but see note below -->
| founder =
| dedication =
| dedicated date =
| consecrated date =
| cult =
| relics =
| events =
| past bishop =
| people =
| status =
| functional status =
| heritage designation =
| designated date =
| architect =
| architectural type =
| style =
| years built =
| groundbreaking =
| completed date = 1591
| construction cost =
| closed date =
| demolished date =
| capacity =
| length = <!-- {{convert| }} -->
| width = <!-- {{convert| }} -->
| width nave = <!-- {{convert| }} -->
| height = <!-- {{convert| }} -->
| diameter = <!-- {{convert| }} -->
| other dimensions =
| floor count =
| floor area = <!-- {{convert| }} -->
| dome quantity =
| dome height outer = <!-- {{convert| }} -->
| dome height inner = <!-- {{convert| }} -->
| dome dia outer = <!-- {{convert| }} -->
| dome dia inner = <!-- {{convert| }} -->
| spire quantity =
| spire height = <!-- {{convert| }} -->
| materials =
| bells =
| bells hung =
| bell weight = <!-- {{long ton|0| }} -->
| parish =
| benefice =
| deanery =
| archdeaconry =
| episcopalarea =
| archdiocese =
| metropolis =
| diocese =
| province =
| presbytery =
| synod =
| circuit =
| district =
| division =
| subdivision =
| archbishop =
| bishop =
| auxiliary bishop =
| cardinal protector =
| abbot =
| prior =
| subprior =
| exarch =
| provost-rector =
| provost =
| viceprovost =
| rector =
| vicar =
| dean =
| subdean =
| archpriest =
| precentor =
| succentor =
| chancellor =
| canonchancellor =
| canon =
| canonpastor =
| canonmissioner =
| canontreasurer =
| prebendary =
| priestincharge =
| priest =
| asstpriest =
| honpriest =
| curate =
| asstcurate =
| nonstipendiaryminister =
| minister =
| assistant =
| seniorpastor =
| pastor =
| chaplain =
| archdeacon =
| deacon =
| deaconess =
| reader =
| student intern =
| organistdom =
| director =
| organist =
| organscholar =
| chapterclerk =
| laychapter =
| warden =
| verger =
| businessmgr =
| liturgycoord =
| reledu =
| rcia =
| youthmin =
| flowerguild =
| musicgroup =
| parishadmin =
| serversguild =
| sacristan =
| logo =
| logosize =
| logolink =
| logoalt =
| embedded =
}}
'''Свети Ѓорѓи''' ({{lang-el|Αγίου Γεωργίου}}) — [[црква (градба)|црква]] во градот [[Солун]], [[Егејска Македонија]], метох на [[Света Гора|светогорскиот]] манастир [[Григоријат]].
== Местоположба ==
Црквата се наоѓа недалеку на запад од [[Ротонда (Солун)|Ротондата]], на улица „Апостолос Павлос“.<ref name="Οδηγός Κεντρικής Μακεδονίας">{{нмс |url= http://cultour.damt.gov.gr/article.php?article_id=206&topic_id=12&level=&belongs=&area_id=5&lang=gr |title= Άγιος Γεώργιος |access-date= 6 јануари 2018 |date= 20 февруари 2008 |publisher= Οδηγός Κεντρικής Μακεδονίας }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180107061044/http://cultour.damt.gov.gr/article.php?article_id=206&topic_id=12&level=&belongs=&area_id=5&lang=gr |date=2018-01-07 }}</ref><ref name="Άγιος Γεώργιος">{{нмс| url= http://www.it.uom.gr/project/monuments/s_george.htm | title= Άγιος Γεώργιος |access-date = 6 јануари 2018 |publisher= Parallel and Distributed Processing Laboratory, University of Macedonia }}</ref>
== Историја ==
[[Податотека:Iconography St. George, Thessaloniki.jpg|мини|лево|Иконографија од црквата]]
Откако османлиите завладеале со градот, тие го претвориле храмот [[Ротонда (Солун)|„Св. Архангели“ (Ротонда)]] во џамија. „Св. Ѓорѓи“ е изградена во [[1591]] г. и во неа се пренесени сите свети работи и иконите од „Св. Архангели“. Првично била под управа на Солунската епархија и му припаѓала на мал манастир. Во 1700 г. преминала под манастирот [[Григоријат]] на Сета Гора, станувајќи негов [[метох]]. Во 1758 г. солунскиот митрополит Гаврил III го потврдил правото на сопственост на Григоријат врз „Св. Ѓорѓи“, но црквата постепено пропаднала поради негрижа. Во 1815 г е направена основна обнова. Денес црквата е наполно обновена градба без архитектонски забележителности.<ref name="Οδηγός Κεντρικής Μακεδονίας"/>
== Поврзано ==
* [[Солунска епархија]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рвр|Saint George Church, XVI Century Thessaloniki}}
[[Категорија:Цркви во Солун|Ѓорѓи 16]]
[[Категорија:Појавено во 1591 година]]
3e7qs36eib13z8whzxs4ea2imq9y2ua
4796832
4796831
2022-07-26T10:12:32Z
Bjankuloski06
332
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Црква
| icon =
| icon_width =
| icon_alt =
| name = Свети Ѓорѓи
| fullname =
| other name =
| native_name = Αγίου Γεωργίου
| native_name_lang = el
| image = 01 Saint George Church Thessaloniki 2022.jpg
| image_size =
| alt =
| caption = Поглед на црквата
| pushpin map =
| pushpin label position =
| pushpin map alt =
| pushpin mapsize =
| relief =
| map caption =
| coordinates = {{coord|40|38|1|N|22|57|9|E|type:landmark_region:GR|display=inline,title}}
| osgraw = <!-- TEXT -->
| osgridref = <!-- {{gbmappingsmall| TEXT}} -->
| location = [[Солун]]
| country = [[Егејска Македонија]], [[Грција]]
| denomination = [[Цариградска патријаршија]]
| previous denomination =
| tradition =
| religious institute = <!-- Can be substituted with 'religious order'-->
| churchmanship =
| membership =
| attendance =
| website =
| former name =
| bull date =
| founded date = <!-- {{start date|YYYY|MM|DD|df=y}} - but see note below -->
| founder =
| dedication =
| dedicated date =
| consecrated date =
| cult =
| relics =
| events =
| past bishop =
| people =
| status =
| functional status =
| heritage designation =
| designated date =
| architect =
| architectural type =
| style =
| years built =
| groundbreaking =
| completed date = 1591
| construction cost =
| closed date =
| demolished date =
| capacity =
| length = <!-- {{convert| }} -->
| width = <!-- {{convert| }} -->
| width nave = <!-- {{convert| }} -->
| height = <!-- {{convert| }} -->
| diameter = <!-- {{convert| }} -->
| other dimensions =
| floor count =
| floor area = <!-- {{convert| }} -->
| dome quantity =
| dome height outer = <!-- {{convert| }} -->
| dome height inner = <!-- {{convert| }} -->
| dome dia outer = <!-- {{convert| }} -->
| dome dia inner = <!-- {{convert| }} -->
| spire quantity =
| spire height = <!-- {{convert| }} -->
| materials =
| bells =
| bells hung =
| bell weight = <!-- {{long ton|0| }} -->
| parish =
| benefice =
| deanery =
| archdeaconry =
| episcopalarea =
| archdiocese =
| metropolis =
| diocese =
| province =
| presbytery =
| synod =
| circuit =
| district =
| division =
| subdivision =
| archbishop =
| bishop =
| auxiliary bishop =
| cardinal protector =
| abbot =
| prior =
| subprior =
| exarch =
| provost-rector =
| provost =
| viceprovost =
| rector =
| vicar =
| dean =
| subdean =
| archpriest =
| precentor =
| succentor =
| chancellor =
| canonchancellor =
| canon =
| canonpastor =
| canonmissioner =
| canontreasurer =
| prebendary =
| priestincharge =
| priest =
| asstpriest =
| honpriest =
| curate =
| asstcurate =
| nonstipendiaryminister =
| minister =
| assistant =
| seniorpastor =
| pastor =
| chaplain =
| archdeacon =
| deacon =
| deaconess =
| reader =
| student intern =
| organistdom =
| director =
| organist =
| organscholar =
| chapterclerk =
| laychapter =
| warden =
| verger =
| businessmgr =
| liturgycoord =
| reledu =
| rcia =
| youthmin =
| flowerguild =
| musicgroup =
| parishadmin =
| serversguild =
| sacristan =
| logo =
| logosize =
| logolink =
| logoalt =
| embedded =
}}
[[Податотека:Iconography St. George, Thessaloniki.jpg|мини|десно|Иконографија од црквата]]
'''Свети Ѓорѓи''' ({{lang-el|Αγίου Γεωργίου}}) — [[црква (градба)|црква]] во градот [[Солун]], [[Егејска Македонија]], метох на [[Света Гора|светогорскиот]] манастир [[Григоријат]].
== Местоположба ==
Црквата се наоѓа недалеку на запад од [[Ротонда (Солун)|Ротондата]], на улица „Апостолос Павлос“.<ref name="Οδηγός Κεντρικής Μακεδονίας">{{нмс |url= http://cultour.damt.gov.gr/article.php?article_id=206&topic_id=12&level=&belongs=&area_id=5&lang=gr |title= Άγιος Γεώργιος |access-date= 6 јануари 2018 |date= 20 февруари 2008 |publisher= Οδηγός Κεντρικής Μακεδονίας }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180107061044/http://cultour.damt.gov.gr/article.php?article_id=206&topic_id=12&level=&belongs=&area_id=5&lang=gr |date=2018-01-07 }}</ref><ref name="Άγιος Γεώργιος">{{нмс| url= http://www.it.uom.gr/project/monuments/s_george.htm | title= Άγιος Γεώργιος |access-date = 6 јануари 2018 |publisher= Parallel and Distributed Processing Laboratory, University of Macedonia }}</ref>
== Историја ==
Откако османлиите завладеале со градот, тие го претвориле храмот [[Ротонда (Солун)|„Св. Архангели“ (Ротонда)]] во џамија. „Св. Ѓорѓи“ е изградена во [[1591]] г. и во неа се пренесени сите свети работи и иконите од „Св. Архангели“. Првично била под управа на Солунската епархија и му припаѓала на мал манастир. Во 1700 г. преминала под манастирот [[Григоријат]] на Сета Гора, станувајќи негов [[метох]]. Во 1758 г. солунскиот митрополит Гаврил III го потврдил правото на сопственост на Григоријат врз „Св. Ѓорѓи“, но црквата постепено пропаднала поради негрижа. Во 1815 г е направена основна обнова. Денес црквата е наполно обновена градба без архитектонски забележителности.<ref name="Οδηγός Κεντρικής Μακεδονίας"/>
== Поврзано ==
* [[Солунска епархија]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рвр|Saint George Church, XVI Century Thessaloniki}}
[[Категорија:Цркви во Солун|Ѓорѓи 16]]
[[Категорија:Појавено во 1591 година]]
ecpp542c9kl4mtpikffpg05236j993x
4796833
4796832
2022-07-26T10:13:48Z
Bjankuloski06
332
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Црква
| icon =
| icon_width =
| icon_alt =
| name = Свети Ѓорѓи
| fullname =
| other name =
| native_name = Αγίου Γεωργίου
| native_name_lang = el
| image = 01 Saint George Church Thessaloniki 2022.jpg
| image_size =
| alt =
| caption = Поглед на црквата
| pushpin map =
| pushpin label position =
| pushpin map alt =
| pushpin mapsize =
| relief =
| map caption =
| coordinates = {{coord|40|38|1|N|22|57|9|E|type:landmark_region:GR|display=inline,title}}
| osgraw = <!-- TEXT -->
| osgridref = <!-- {{gbmappingsmall| TEXT}} -->
| location = [[Солун]]
| country = [[Егејска Македонија]], [[Грција]]
| denomination = [[Цариградска патријаршија]]
| previous denomination =
| tradition =
| religious institute = <!-- Can be substituted with 'religious order'-->
| churchmanship =
| membership =
| attendance =
| website =
| former name =
| bull date =
| founded date = <!-- {{start date|YYYY|MM|DD|df=y}} - but see note below -->
| founder =
| dedication =
| dedicated date =
| consecrated date =
| cult =
| relics =
| events =
| past bishop =
| people =
| status =
| functional status =
| heritage designation =
| designated date =
| architect =
| architectural type =
| style =
| years built =
| groundbreaking =
| completed date = 1591
| construction cost =
| closed date =
| demolished date =
| capacity =
| length = <!-- {{convert| }} -->
| width = <!-- {{convert| }} -->
| width nave = <!-- {{convert| }} -->
| height = <!-- {{convert| }} -->
| diameter = <!-- {{convert| }} -->
| other dimensions =
| floor count =
| floor area = <!-- {{convert| }} -->
| dome quantity =
| dome height outer = <!-- {{convert| }} -->
| dome height inner = <!-- {{convert| }} -->
| dome dia outer = <!-- {{convert| }} -->
| dome dia inner = <!-- {{convert| }} -->
| spire quantity =
| spire height = <!-- {{convert| }} -->
| materials =
| bells =
| bells hung =
| bell weight = <!-- {{long ton|0| }} -->
| parish =
| benefice =
| deanery =
| archdeaconry =
| episcopalarea =
| archdiocese =
| metropolis =
| diocese =
| province =
| presbytery =
| synod =
| circuit =
| district =
| division =
| subdivision =
| archbishop =
| bishop =
| auxiliary bishop =
| cardinal protector =
| abbot =
| prior =
| subprior =
| exarch =
| provost-rector =
| provost =
| viceprovost =
| rector =
| vicar =
| dean =
| subdean =
| archpriest =
| precentor =
| succentor =
| chancellor =
| canonchancellor =
| canon =
| canonpastor =
| canonmissioner =
| canontreasurer =
| prebendary =
| priestincharge =
| priest =
| asstpriest =
| honpriest =
| curate =
| asstcurate =
| nonstipendiaryminister =
| minister =
| assistant =
| seniorpastor =
| pastor =
| chaplain =
| archdeacon =
| deacon =
| deaconess =
| reader =
| student intern =
| organistdom =
| director =
| organist =
| organscholar =
| chapterclerk =
| laychapter =
| warden =
| verger =
| businessmgr =
| liturgycoord =
| reledu =
| rcia =
| youthmin =
| flowerguild =
| musicgroup =
| parishadmin =
| serversguild =
| sacristan =
| logo =
| logosize =
| logolink =
| logoalt =
| embedded =
}}
'''Свети Ѓорѓи''' ({{lang-el|Αγίου Γεωργίου}}) — [[црква (градба)|црква]] во градот [[Солун]], [[Егејска Македонија]], метох на [[Света Гора|светогорскиот]] манастир [[Григоријат]].
== Местоположба ==
Црквата се наоѓа недалеку на запад од [[Ротонда (Солун)|Ротондата]], на улица „Апостолос Павлос“.<ref name="Οδηγός Κεντρικής Μακεδονίας">{{нмс |url= http://cultour.damt.gov.gr/article.php?article_id=206&topic_id=12&level=&belongs=&area_id=5&lang=gr |title= Άγιος Γεώργιος |access-date= 6 јануари 2018 |date= 20 февруари 2008 |publisher= Οδηγός Κεντρικής Μακεδονίας }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180107061044/http://cultour.damt.gov.gr/article.php?article_id=206&topic_id=12&level=&belongs=&area_id=5&lang=gr |date=2018-01-07 }}</ref><ref name="Άγιος Γεώργιος">{{нмс| url= http://www.it.uom.gr/project/monuments/s_george.htm | title= Άγιος Γεώργιος |access-date = 6 јануари 2018 |publisher= Parallel and Distributed Processing Laboratory, University of Macedonia }}</ref>
== Историја ==
[[Податотека:Iconography St. George, Thessaloniki.jpg|мини|лево|200п|Иконографија од црквата]]
Откако османлиите завладеале со градот, тие го претвориле храмот [[Ротонда (Солун)|„Св. Архангели“ (Ротонда)]] во џамија. „Св. Ѓорѓи“ е изградена во [[1591]] г. и во неа се пренесени сите свети работи и иконите од „Св. Архангели“. Првично била под управа на Солунската епархија и му припаѓала на мал манастир. Во 1700 г. преминала под манастирот [[Григоријат]] на Сета Гора, станувајќи негов [[метох]]. Во 1758 г. солунскиот митрополит Гаврил III го потврдил правото на сопственост на Григоријат врз „Св. Ѓорѓи“, но црквата постепено пропаднала поради негрижа. Во 1815 г е направена основна обнова. Денес црквата е наполно обновена градба без архитектонски забележителности.<ref name="Οδηγός Κεντρικής Μακεδονίας"/>
== Поврзано ==
* [[Солунска епархија]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рвр|Saint George Church, XVI Century Thessaloniki}}
[[Категорија:Цркви во Солун|Ѓорѓи 16]]
[[Категорија:Појавено во 1591 година]]
074yqg5gvvia487d0ch2sndd0scnqlc
Црква „Св. Стилијан“ - Солун
0
1304473
4796840
2022-07-26T11:03:11Z
Bjankuloski06
332
Создадена страница со: {{Инфокутија Црква | icon = | icon_width = | icon_alt = | name = Свети Стилијан | fullname = | other name = | native_name = Αγίου Στυλιανού | native_name_lang = el | image = Ιερός Ναός Αγίου Στυλιανού - panoramio.jpg | image_size = | alt...
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Црква
| icon =
| icon_width =
| icon_alt =
| name = Свети Стилијан
| fullname =
| other name =
| native_name = Αγίου Στυλιανού
| native_name_lang = el
| image = Ιερός Ναός Αγίου Στυλιανού - panoramio.jpg
| image_size =
| alt =
| caption = Поглед на црквата
| pushpin map =
| pushpin label position =
| pushpin map alt =
| pushpin mapsize =
| relief =
| map caption =
| coordinates = {{coord|40|37|53|N|22|57|14|E|type:landmark_region:GR|display=inline,title}}
| osgraw = <!-- TEXT -->
| osgridref = <!-- {{gbmappingsmall| TEXT}} -->
| location = [[Солун]]
| country = [[Егејска Македонија]], [[Грција]]
| denomination = [[Цариградска патријаршија]]
| previous denomination =
| tradition =
| religious institute = <!-- Can be substituted with 'religious order'-->
| churchmanship =
| membership =
| attendance =
| website =
| former name =
| bull date =
| founded date = <!-- {{start date|YYYY|MM|DD|df=y}} - but see note below -->
| founder =
| dedication =
| dedicated date =
| consecrated date =
| cult =
| relics =
| events =
| past bishop =
| people =
| status =
| functional status =
| heritage designation =
| designated date =
| architect =
| architectural type = крстокуполен храм
| style =
| years built =
| groundbreaking =
| completed date = 1946
| construction cost =
| closed date =
| demolished date =
| capacity =
| length = <!-- {{convert| }} -->
| width = <!-- {{convert| }} -->
| width nave = <!-- {{convert| }} -->
| height = <!-- {{convert| }} -->
| diameter = <!-- {{convert| }} -->
| other dimensions =
| floor count =
| floor area = <!-- {{convert| }} -->
| dome quantity =
| dome height outer = <!-- {{convert| }} -->
| dome height inner = <!-- {{convert| }} -->
| dome dia outer = <!-- {{convert| }} -->
| dome dia inner = <!-- {{convert| }} -->
| spire quantity =
| spire height = <!-- {{convert| }} -->
| materials =
| bells =
| bells hung =
| bell weight = <!-- {{long ton|0| }} -->
| parish =
| benefice =
| deanery =
| archdeaconry =
| episcopalarea =
| archdiocese =
| metropolis =
| diocese = [[Солунска епархија|Солунска]]
| province =
| presbytery =
| synod =
| circuit =
| district =
| division =
| subdivision =
| archbishop =
| bishop =
| auxiliary bishop =
| cardinal protector =
| abbot =
| prior =
| subprior =
| exarch =
| provost-rector =
| provost =
| viceprovost =
| rector =
| vicar =
| dean =
| subdean =
| archpriest =
| precentor =
| succentor =
| chancellor =
| canonchancellor =
| canon =
| canonpastor =
| canonmissioner =
| canontreasurer =
| prebendary =
| priestincharge =
| priest =
| asstpriest =
| honpriest =
| curate =
| asstcurate =
| nonstipendiaryminister =
| minister =
| assistant =
| seniorpastor =
| pastor =
| chaplain =
| archdeacon =
| deacon =
| deaconess =
| reader =
| student intern =
| organistdom =
| director =
| organist =
| organscholar =
| chapterclerk =
| laychapter =
| warden =
| verger =
| businessmgr =
| liturgycoord =
| reledu =
| rcia =
| youthmin =
| flowerguild =
| musicgroup =
| parishadmin =
| serversguild =
| sacristan =
| logo =
| logosize =
| logolink =
| logoalt =
| embedded =
}}
'''Свети Стилијан Пафлагонски Детепазител''' ({{lang-el|Αγίου Στυλιανού}}) — [[црква (градба)|црква]] во градот [[Солун]], [[Егејска Македонија]]. Влегува во составот на [[Солунска епархија|Солунската епархија]] на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]].<ref name="Τερμεντζόγλου 32">{{наведена книга |title= Εγκαίνια νεότερων ναών της Θεσσαλονίκης (1912-2011) |last=Τερμεντζόγλου |first= Γεώργιος Κ |authorlink= |coauthors= |year=2013 |publisher=Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης, Θεολογική Σχολή, Τμήμα Ποιμαντικής και Κοινωνικής Θεολογίας |location=Θεσσαλονίκη |isbn= |pages=32 |url= http://ikee.lib.auth.gr/record/133958/files/GRI-2014-11988.pdf |accessdate= }}</ref><ref name="Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης">{{нмс | url =http://www.imth.gr/default.aspx?lang=el-GR&loc=1&&page=312&item=7820 | title = Άγιος Στυλιανός βρεφοκομείου Άσυλο του Παιδιού | access-date = 16 октомври 2016 | publisher = Ιερά Μητρόπολη Θεσσαλονίκης }}</ref>
Црквата се наоѓа на територијата на [[Универзитет „Аристотел“ – Солун|Солунскиот универзитет]], меѓу улиците „Егнатија“ и „Етники Амина“.<ref name="Τερμεντζόγλου 32"/> Камен-темелникот е поставен на 27 февруари 1938 г. Градежните работи се забавиле поради избувнувањето на [[Грчко-италијанска војна|Грчко-италијанската војна]] во 1940 г. На 27 декември 1943 г. е одржана првата свечена литургија.<ref name="The Festival.gr">{{нмс| url=http://www.thestival.gr/society/item/138976 | title=Γιορτάζει αύριο ο "Άγιος Στυλιανός"- Διήμερο bazaar "Οι Θησαυροί του Μπαούλου" για το "Άσυλο του παιδιού" |access-date = 16 октомври 2016 |date= 25 ноември 2013 |publisher=The Festival.gr }}</ref> Храмот е отворен на 26 ноември 1946 г. (денот на Свети Стилијан Пафлагонски) од митрополитот Генадиј Солунски.<ref name="Τερμεντζόγλου 32"/>
Храмот е дело на истакнатиот архитект Аристотелис Захос, а со изведбата раководел архитектот Орестис Хаѕиангелу. Црквата е крстокуполен храм во [[византиска архитектура|византиски стил]]. [[Живопис]]ан е од познатиот зограф Поликлитос Ренгос.<ref name="The Festival.gr"/> Главен покровител бил солунскиот адвокат Григориос Карипис, кој дал со 40.000 драхми и [[Света Гора|светогорските]] манастири, кои подариле 5.000 драхми.<ref name="Τερμεντζόγλου 32"/>
== Поврзано ==
* [[Солунска епархија]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рвр|Saint Stylianos Church, Thessaloniki}}
[[Категорија:Цркви во Солун|Стилијан]]
[[Категорија:Цркви во Солунската епархија|Стилијан, Солун]]
[[Категорија:Појавено во 1946 година]]
tafhns1vq0hr6hiti94v841s0gkhvhh
Манастир „Успение на Пресвета Богородица“ - Арсакли
0
1304474
4796842
2022-07-26T11:21:38Z
Bjankuloski06
332
Создадена страница со: {{Инфокутија Црква | icon = | icon_width = | icon_alt = | name = Успение на Пресвета Богородица | fullname = | other name = | native_name = Κοίμηση της Θεοτόκου | native_name_lang = el | image = | image_size = | alt = | caption...
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Црква
| icon =
| icon_width =
| icon_alt =
| name = Успение на Пресвета Богородица
| fullname =
| other name =
| native_name = Κοίμηση της Θεοτόκου
| native_name_lang = el
| image =
| image_size =
| alt =
| caption = Поглед на црквата
| pushpin map =
| pushpin label position =
| pushpin map alt =
| pushpin mapsize =
| relief =
| map caption =
| coordinates = {{coord|40|36|29|N|23|3|2|E|type:landmark_region:GR|display=inline,title}}
| osgraw = <!-- TEXT -->
| osgridref = <!-- {{gbmappingsmall| TEXT}} -->
| location = [[Арсакли]], [[Солун]]
| country = [[Егејска Македонија]], [[Грција]]
| denomination = [[Цариградска патријаршија]]
| previous denomination =
| tradition =
| religious institute = <!-- Can be substituted with 'religious order'-->
| churchmanship =
| membership =
| attendance =
| website =
| former name =
| bull date =
| founded date = <!-- {{start date|YYYY|MM|DD|df=y}} - but see note below -->
| founder =
| dedication =
| dedicated date =
| consecrated date =
| cult =
| relics =
| events =
| past bishop =
| people =
| status =
| functional status =
| heritage designation =
| designated date =
| architect =
| architectural type =
| style =
| years built =
| groundbreaking =
| completed date = 1957
| construction cost =
| closed date =
| demolished date =
| capacity =
| length = <!-- {{convert| }} -->
| width = <!-- {{convert| }} -->
| width nave = <!-- {{convert| }} -->
| height = <!-- {{convert| }} -->
| diameter = <!-- {{convert| }} -->
| other dimensions =
| floor count =
| floor area = <!-- {{convert| }} -->
| dome quantity =
| dome height outer = <!-- {{convert| }} -->
| dome height inner = <!-- {{convert| }} -->
| dome dia outer = <!-- {{convert| }} -->
| dome dia inner = <!-- {{convert| }} -->
| spire quantity =
| spire height = <!-- {{convert| }} -->
| materials =
| bells =
| bells hung =
| bell weight = <!-- {{long ton|0| }} -->
| parish =
| benefice =
| deanery =
| archdeaconry =
| episcopalarea =
| archdiocese =
| metropolis =
| diocese = [[Солунска епархија|Солунска]]
| province =
| presbytery =
| synod =
| circuit =
| district =
| division =
| subdivision =
| archbishop =
| bishop =
| auxiliary bishop =
| cardinal protector =
| abbot =
| prior =
| subprior =
| exarch =
| provost-rector =
| provost =
| viceprovost =
| rector =
| vicar =
| dean =
| subdean =
| archpriest =
| precentor =
| succentor =
| chancellor =
| canonchancellor =
| canon =
| canonpastor =
| canonmissioner =
| canontreasurer =
| prebendary =
| priestincharge =
| priest =
| asstpriest =
| honpriest =
| curate =
| asstcurate =
| nonstipendiaryminister =
| minister =
| assistant =
| seniorpastor =
| pastor =
| chaplain =
| archdeacon =
| deacon =
| deaconess =
| reader =
| student intern =
| organistdom =
| director =
| organist =
| organscholar =
| chapterclerk =
| laychapter =
| warden =
| verger =
| businessmgr =
| liturgycoord =
| reledu =
| rcia =
| youthmin =
| flowerguild =
| musicgroup =
| parishadmin =
| serversguild =
| sacristan =
| logo =
| logosize =
| logolink =
| logoalt =
| embedded =
}}
'''Успение на Пресвета Богородица''' ({{lang-el|Ιερά Μονή Κοιμήσεως της Θεοτόκου Πανοράματος}}) — женски [[манастир]] кај [[солун]]ското предградие [[Арсакли]], во составот на [[Солунска епархија|Солунската епархија]] на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]].
Манастирот е основан во [[1957]] г. На почетокот на XXI век имал околу 60 монахињи. Главната манастирска црква е посветена на Богородица Ослободителка (Панагија Елевтеротрија)<ref name="Μοναστήρια της Ελλάδας">{{нмс | url = http://www.monastiria.gr/index.php?option=com_content&view=article&id=1007&lang=el&Itemid=0 | title = Ιερά Μονή Κοιμήσεως της Θεοτόκου Πανοράματος | access-date = 16 ноември 2014 | publisher = Μοναστήρια της Ελλάδας }}</ref>
== Поврзано ==
* [[Солунска епархија]]
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Манастири во Капуџилар-Хортач|Богородица Успение, Арсакли]]
[[Категорија:Цркви во Солун|Богородица Успение, Арсакли]]
[[Категорија:Манастири во Солунската епархија|Богородица Успение, Арсакли]]
[[Категорија:Цркви во Солунската епархија|Богородица Успение, Арсакли]]
[[Категорија:Капуџилар-Хортач]]
[[Категорија:Појавено во 1957 година]]
tu7s4hiajcz1uojzkclv0xs68be2drp
4796843
4796842
2022-07-26T11:25:23Z
Bjankuloski06
332
/* Наводи */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Црква
| icon =
| icon_width =
| icon_alt =
| name = Успение на Пресвета Богородица
| fullname =
| other name =
| native_name = Κοίμηση της Θεοτόκου
| native_name_lang = el
| image =
| image_size =
| alt =
| caption = Поглед на црквата
| pushpin map =
| pushpin label position =
| pushpin map alt =
| pushpin mapsize =
| relief =
| map caption =
| coordinates = {{coord|40|36|29|N|23|3|2|E|type:landmark_region:GR|display=inline,title}}
| osgraw = <!-- TEXT -->
| osgridref = <!-- {{gbmappingsmall| TEXT}} -->
| location = [[Арсакли]], [[Солун]]
| country = [[Егејска Македонија]], [[Грција]]
| denomination = [[Цариградска патријаршија]]
| previous denomination =
| tradition =
| religious institute = <!-- Can be substituted with 'religious order'-->
| churchmanship =
| membership =
| attendance =
| website =
| former name =
| bull date =
| founded date = <!-- {{start date|YYYY|MM|DD|df=y}} - but see note below -->
| founder =
| dedication =
| dedicated date =
| consecrated date =
| cult =
| relics =
| events =
| past bishop =
| people =
| status =
| functional status =
| heritage designation =
| designated date =
| architect =
| architectural type =
| style =
| years built =
| groundbreaking =
| completed date = 1957
| construction cost =
| closed date =
| demolished date =
| capacity =
| length = <!-- {{convert| }} -->
| width = <!-- {{convert| }} -->
| width nave = <!-- {{convert| }} -->
| height = <!-- {{convert| }} -->
| diameter = <!-- {{convert| }} -->
| other dimensions =
| floor count =
| floor area = <!-- {{convert| }} -->
| dome quantity =
| dome height outer = <!-- {{convert| }} -->
| dome height inner = <!-- {{convert| }} -->
| dome dia outer = <!-- {{convert| }} -->
| dome dia inner = <!-- {{convert| }} -->
| spire quantity =
| spire height = <!-- {{convert| }} -->
| materials =
| bells =
| bells hung =
| bell weight = <!-- {{long ton|0| }} -->
| parish =
| benefice =
| deanery =
| archdeaconry =
| episcopalarea =
| archdiocese =
| metropolis =
| diocese = [[Солунска епархија|Солунска]]
| province =
| presbytery =
| synod =
| circuit =
| district =
| division =
| subdivision =
| archbishop =
| bishop =
| auxiliary bishop =
| cardinal protector =
| abbot =
| prior =
| subprior =
| exarch =
| provost-rector =
| provost =
| viceprovost =
| rector =
| vicar =
| dean =
| subdean =
| archpriest =
| precentor =
| succentor =
| chancellor =
| canonchancellor =
| canon =
| canonpastor =
| canonmissioner =
| canontreasurer =
| prebendary =
| priestincharge =
| priest =
| asstpriest =
| honpriest =
| curate =
| asstcurate =
| nonstipendiaryminister =
| minister =
| assistant =
| seniorpastor =
| pastor =
| chaplain =
| archdeacon =
| deacon =
| deaconess =
| reader =
| student intern =
| organistdom =
| director =
| organist =
| organscholar =
| chapterclerk =
| laychapter =
| warden =
| verger =
| businessmgr =
| liturgycoord =
| reledu =
| rcia =
| youthmin =
| flowerguild =
| musicgroup =
| parishadmin =
| serversguild =
| sacristan =
| logo =
| logosize =
| logolink =
| logoalt =
| embedded =
}}
'''Успение на Пресвета Богородица''' ({{lang-el|Ιερά Μονή Κοιμήσεως της Θεοτόκου Πανοράματος}}) — женски [[манастир]] кај [[солун]]ското предградие [[Арсакли]], во составот на [[Солунска епархија|Солунската епархија]] на [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]].
Манастирот е основан во [[1957]] г. На почетокот на XXI век имал околу 60 монахињи. Главната манастирска црква е посветена на Богородица Ослободителка (Панагија Елевтеротрија)<ref name="Μοναστήρια της Ελλάδας">{{нмс | url = http://www.monastiria.gr/index.php?option=com_content&view=article&id=1007&lang=el&Itemid=0 | title = Ιερά Μονή Κοιμήσεως της Θεοτόκου Πανοράματος | access-date = 16 ноември 2014 | publisher = Μοναστήρια της Ελλάδας }}</ref>
== Поврзано ==
* [[Солунска епархија]]
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Манастири во Солунската епархија|Богородица Успение, Арсакли]]
[[Категорија:Цркви во Солун|Богородица Успение, Арсакли]]
[[Категорија:Цркви во Солунската епархија|Богородица Успение, Арсакли]]
[[Категорија:Капуџилар-Хортач]]
[[Категорија:Појавено во 1957 година]]
4brp6utfn5j9z4v5grbdayfyyjcaesl
H II области
0
1304475
4796845
2022-07-26T11:48:55Z
Инокентиј
47954
Пренасочување кон [[H II подрачје]]
wikitext
text/x-wiki
#ПРЕНАСОЧУВАЊЕ [[H II подрачје]]
n6m2xkiwbh9qfl8au977k89rzlokp3d