Википедија
mkwiki
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0
MediaWiki 1.39.0-wmf.22
first-letter
Медиум
Специјална
Разговор
Корисник
Разговор со корисник
Википедија
Разговор за Википедија
Податотека
Разговор за податотека
МедијаВики
Разговор за МедијаВики
Предлошка
Разговор за предлошка
Помош
Разговор за помош
Категорија
Разговор за категорија
Портал
Разговор за Портал
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор за модул
Gadget
Gadget talk
Gadget definition
Gadget definition talk
Бранко Црвенковски
0
1352
4799258
4798665
2022-08-03T11:58:02Z
Ehrlich91
24281
Одбиена последната промена (од [[Специјална:Придонеси/Ceko Ceki|Ceko Ceki]]) и ја поврати преработката 4763501 на Ehrlich91
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Функционер
|name= [[Податотека:Coat of arms of the President of Macedonia.svg|30п]] Бранко Црвенковски [[Податотека:Coat of arms of the President of Macedonia.svg|30п]]
|honorific-suffix =
|nickname= БЦ, Бране, Папата
|image= Branko-Crvenkovski.JPG
|imagesize= 250px
|office1= [[Претседател на Македонија|3. Претседател на Македонија]]
|term_start1= [[12 мај]] [[2004]]
|term_end1= [[12 мај]] [[2009]]
|predecessor1= [[Борис Трајковски]]
|successor1= [[Ѓорге Иванов]]
|office2= [[Премиери на Република Македонија|Премиер на Македонија]]
|term_start2= [[1 ноември]] [[2002]]
|term_end2= [[12 мај]] [[2004]]
|predecessor2= [[Љубчо Георгиевски]]
|successor2= [[Хари Костов]]
|president2= [[Борис Трајковски]]
|deputy3=
|term_start3= [[4 септември]] [[1992]]
|term_end3= [[30 ноември]] [[1998]]
|predecessor3= [[Никола Кљусев]]
|successor3= [[Љубчо Георгиевски]]
|president3= [[Киро Глигоров]]
|birth_date= {{роден на и возраст|1962|10|12|df=yes}}
|birth_place= {{роден во|Сараево|}}, [[Федеративна Народна Република Југославија|Југославија]]
|death_date=
|death_place=
|nationality= [[Македонци|Македонец]]
|party= [[СДСМ]]
|spouse=
|children=
|alma_mater=
|profession=
|religion=
|website=
}}
'''Бранко Црвенковски''' ({{роден на|12|октомври|1962}} во {{роден во|Сараево}}, [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР БиХ]]) — македонски политичар од [[Социјалдемократски сојуз на Македонија|Социјалдемократскиот сојуз на Македонија]] и поранешен [[претседател на Македонија|претседател]] и [[премиер на Македонија|премиер]] на државата. Во текот на својата политичка кариера бил [[премиер на Македонија]] во периодот од 1992 до 1998 и од 2002 до 2004 година, како и [[претседател на Македонија]] од 2004 до 2009 година.
==Млади години==
Роден е на [[12 октомври]] [[1962]] во [[Сараево]], [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босна и Херцеговина]]. Во 1963 година неговото семејство се вратило да живее во [[Скопје]]. Основно и средно образование завршил во Скопје. Во [[1980]] година се запишал на [[Електротехнички факултет Скопје|Електротехничкиот факултет]] во Скопје, отсек за информатичка технологија и автоматика. Факултетот го завршил во [[1985]] година.<ref>{{cite web |url=http://www.expresident.gov.mk/Default.aspx?mId=44&lId=1 |title=Бранко Црвенковски - Биографија |website=expresident.gov.mk |access-date=25 јануари 2021}}</ref>
==Политичка кариера==
Активната политичка кариера на Бранко Црвенковски започнала во [[1990]] година, кога станал член на Претседателството на Социјалдемократскиот сојуз на Македонија (СДСМ).
===Премиер на Македонија===
Во [[1990]] година, на првите повеќепартиски избори во Македонија, која сè уште се наоѓала во рамките на [[СФРЈ|СФР Југославија]], избран бил за шеф на Изборниот штаб на [[СДСМ]], а по ова и за [[пратеник]] во првиот состав на [[Собрание на Република Македонија|Собранието]]. Како пратеник во првиот состав на македонскиот парламент Црвенковски бил потписник на иницијативата за распишување [[Референдум во Македонија, 1991|референдум за независна Македонија]]. Претходно, Црвенковски бил Директор на ''Семос''.
Во [[април]] [[1991]] година Црвенковски бил избран за претседател на [[СДСМ|Социјалдемократскиот Сојуз на Македонија]]. На [[5 септември]] [[1992]], тој станал вториот [[премиер на Република Македонија]] по нејзиното осамостојување од [[Југославија]]. Со 29 години, тој бил најмладиот [[премиер]] во [[Европа]] во тој период. Како премиер и политичар, Бранко Црвенковски ја промовирал идејата за учество на партиите на [[Македонски Албанци|Албанци]]те во [[Влада на Република Македонија|Владата на Република Македонија]]. Тој успеал да формира широка коалиција со [[Либерална партија на Македонија|Либералната партија]], [[Социјалистичка партија на Македонија|Социјалистичката партија]] и [[ПДП|Партијата за демократски просперитет]], во која членувале само Албанци.
Вториот премиерски мандат (за уште 4 години) го добил по [[Македонски парламентарни избори, 1994|изборите во декември]] во 1994 година. Во периодот [[1994]]-[[1998]] [[Македонија]] успеала да стане член на повеќе меѓународни организации, како што се: [[ООН|Организацијата на Обединетите нации]] (ООН), [[ОБСЕ]] и [[Совет на Европа|Советот на Европа]]. Црвенковски исто така е потписник на првиот договор со [[ММФ]] и [[Светска Банка]].
[[Податотека:crvenkovski-papa.jpg|thumb|десно|250px|Претседателот Бранко Црвенковски со папата [[Бенедикт XVI]]]]
===Водач на опозиција===
По поразот на [[Македонски парламентарни избори, 1998|парламентарните избори во 1998]] година, од [[1998]] до [[2002]] година бил водач на опозицијата во [[Собрание на Република Македонија|македонското собрание]]. Поради започнувањето на [[Воен конфликт во Македонија, 2001|воениот конфликт во 2001]] година, Социјалдемократскиот сојуз се приклучил кон ''Владата на политичко единство'', која била формирана со цел да запре кризата во земјата.
Црвенковски, заедно со тогашниот премиер и водач на [[ВМРО-ДПМНЕ]], [[Љубчо Георгиевски]] и со водачите на [[ПДП|Партијата за демократски просперитет]], [[Имер Имери]], и на [[ДПА|Демократската партија на Албанците]], [[Арбен Џафери]], како и со претседателот [[Борис Трајковски]], се потписници на [[Охридски рамковен договор|Рамковниот договор]] од [[Охрид]].
===Премиер на Македонија===
На [[Македонски парламентарни избори, 2002|парламентарните избори во 2002]] година [[СДСМ]] повторно ја освоил власта заедно со партнерите од коалицијата „[[За Македонија заедно]]“, при што со политичките сојузници од коалицијата освоиле 60 од вкупно 120 пратенички места во парламентот. Така по крајот на изборите, во [[2002]] година повторно застанал на премиерската позиција.
===Претседател на Македонија===
{{Главна|Македонски претседателски избори, 2004}}
[[Податотека:Dmitry Medvedev 7 June 2008-7.jpg|мини|лево|Средба на претседателот Бранко Црвенковски со претседателот на Русија, [[Дмитриј Медведев]] во [[Санкт Петербург]], 7 јуни 2008]]
На [[Македонски претседателски избори, 2004|третите вонредни Претседателски избори во Република Македонија]], во вториот круг одржан на [[28 април]] [[2004]], Бранко Црвенковски бил избран за претседател на државата. Црвенковски, кандидат на [[СДСМ]] и тогашен премиер на Република Македонија освоил 553.520 гласови, или 62,70% од гласовите, додека неговиот противкандидат [[Сашко Кедев]], кандидат на [[ВМРО-ДПМНЕ]], освоил 329.271 гласови, или 37,30%.
На [[12 мај]] [[2004]] ја презел функцијата претседател и се повлекол од премиерската положба и претседателската функција во партијата. За време на претседателскиот мандат на Црвенковски, Република Македонија станала земја-кандидат за прием во [[ЕУ|Европската унија]]. На функцијата Претседател на Македонија се задржал до [[12 мај]] [[2009]] година.
===Водач на опозицијата===
На [[24 мај]] [[2009]] г. Бранко Црвенковски повторно застанал на чело на Социјалдемократскиот Сојуз.<ref name="избори">{{Наведена мрежна страница|title=Учество на избори|url=http://www.sdsm.org.mk/Default.aspx?mId=45&lId=1|accessdate=2010-01-30|archive-date=2010-01-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20100128205232/http://www.sdsm.org.mk/Default.aspx?mId=45&lId=1|url-status=dead}}</ref> По јунскиот конгрес на СДСМ (2 јуни 2013), Бранко Црвенковски бил заменет со Зоран Заев како претседател на СДСМ.
==Наводи==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
{{рв|Branko Crvenkovski}}
*[http://www.expresident.gov.mk/ Поранешен претседател на РМ - Бранко Црвенковски]
{{S-start}}
{{S-off}}
{{S-bef|before=[[Никола Кљусев]]}}
{{s-ttl|title={{nowrap|[[Премиер на Република Македонија]]}}|years=1992–1998}}
{{S-aft|after=[[Љубчо Георгиевски]]}}
|-
{{S-bef|before=[[Љубчо Георгиевски]]}}
{{s-ttl|title={{nowrap|[[Премиер на Република Македонија]]}}|years=2002–2004}}
{{S-aft|after=[[Хари Костов]]}}
|-
{{S-bef|before=[[Борис Трајковски]]}}
{{s-ttl|title=[[Претседател на Република Македонија]]|years=2004–2009}}
{{S-aft|after=[[Ѓорге Иванов]]}}
|-
{{s-ppo}}
{{s-bef|before=—}}
{{s-ttl|title=Претседател на [[СДСМ]]|years=1991–2004}}
{{s-aft|after=[[Владо Бучковски]]}}
|-
{{s-bef|before=[[Зоран Заев]]<br>{{small|Вршител на должност}}}}
{{s-ttl|title=Претседател на [[СДСМ]]|years=2009–2013}}
{{s-aft|after=[[Зоран Заев]]}}
{{S-end}}
{{ПретМак}}
{{PremMak}}
{{Состав на Владата на Македонија (2002)}}
{{Состав на Владата на Македонија (1994)}}
{{Влада на Македонија (1992-1994)}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Црвенковски, Бранко}}
[[Категорија:Претседатели на Македонија]]
[[Категорија:Премиери на Македонија]]
[[Категорија:Состав на Владата на Република Македонија од 1992| ]]
[[Категорија:Состав на Владата на Република Македонија од 1994| ]]
[[Категорија:Состав на Владата на Република Македонија од 2002| ]]
[[Категорија:Пратенички состав 1991-1994]]
[[Категорија:Пратенички состав 1998-2002]]
[[Категорија:Политичари од СДСМ]]
[[Категорија:Родени во Сараево]]
[[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
88iu670a0sp28w88yptz0dw6i2nvlqs
Франц Кафка
0
1609
4799209
4659082
2022-08-02T22:02:41Z
ГП
23995
/* Критички толкувања и влијание */ дополнување
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за писател
| name = Франц Кафка<br />''Franz Kafka''
| image = Kafka1906.jpg
| caption = Фотографија на Франц Кафка од 1906
| bgcolour = silver
| birth_date = {{роден на|3|јули||1883}}
| birth_place = {{роден во|Прага|Австроунгарија}}
| death_date = {{починал на|3|јуни|1924}}
| death_place = {{починал во |Кирлинг, Виена||Австрија}}
| occupation = агент за осигурување, управник на фабрика, писател на [[роман]]и и [[расказ]]и
| nationality = [[Чешка (област)|Чешки]] [[Евреин]]
| genre = [[роман]], [[расказ]]
| movement = [[модернизам]], [[егзистенцијализам]], [[надреализам]], претходник на [[магичен реализам|магичниот реализам]]
| notableworks = [[Процес (роман)|Процес]]<br />[[Замок (роман)|Замок]]<br />[[Преобразба]]
| influences = [[Артур Шопенхауер]], [[Серен Кјеркегор]], [[Фјодор Достоевски]], [[Чарлс Дикенс]], [[Фридрих Ниче]]
| influenced = [[Албер Ками]], [[Федерико Фелини]], [[Исак Башевис Сингер]], [[Хорхе Луис Борхес]], [[Габриел Гарсија Маркез]], [[Карлос Фуентес]], [[Салман Ружди]], [[Харуки Мураками]], [[Гинтер Грас]], [[Чан-Ук Пак]], [[Јонен Васкез]]
| signature = Franz Kafka's signature.svg}}
'''Франц Кафка'''<ref>{{IPA-de|fʁants ˈkafkaː}}; {{IPA-cs|ˈfrants ˈkafka}}; на чешки некојпат го нарекувале '''František Kafka''' ({{IPA-cs|ˈfrancɪʃɛk ˈkafka}}); англиски изговор: {{IPAc-en|ˈ|k|ɑː|f|k|ɑː|,_|-|k|ə}} (''Random House Webster's Unabridged Dictionary'': [http://dictionary.reference.com/browse/kafka "Kafka"]).</ref> ({{lang-de|Franz Kafka}}; {{роден на|3|јули|1883}} во {{роден во|Прага|}} – {{починал на|3|јуни|1924}} во {{починал во|Виена|}}) — еден од водечките писатели на [[германски јазик]] од [[XX век|20 век]]. Најголемиот дел од неговите дела се објавени посмртно. Во неговите најпознати дела, [[роман]]ите „[[Процес (роман)|Процес]]“ ([[германски јазик|германски]]: ''Der Process'') и „Замок“ ([[германски јазик|германски]]: ''Das Schloss''), како и [[новела]]та „[[Преобразба (расказ)|Преобразба]]“, пишува за [[бирократија]]та, за [[алиенациј]]ата и за немоќта на поединецот да влијае врз општествените случувања.<ref name="Britannica">{{Britannica|309545}}</ref>
== Кратка биографија ==
=== Семејство ===
Таткото на Кафка, Херман Кафка (1854–1931) бил трговец. Тој имал двајца браќа Георг и Хајнрих кои умреле уште како деца, пред Кафка да наполни седум години. Имал и три сестри: Габриела (''Ели'') (1889–1944), Валерија (''Вали'') (1890–1942) и Отилија Кафка (Отла) (1892–1943). Сите сестри умреле за време на [[холокауст]]от во Втората светска војна. Вали била депортирана во Полска во 1942, и тоа е последната документација за неа. Отилија му била најомилена сестра.<ref>{{Наведена книга|title=The Metamorphosis|last=Kafka|first=Franz|publisher=Simon and Schuster Paperbacks|year=2009|isbn=978-1-4165-9968-5|location=Avenue of Americas|pages=ix}}</ref>
Иако неговиот мајчин јазик е [[Германски јазик|германски]], Кафка одлично знаел и [[Чешки јазик|чешки]] бидејќи неговиот татко бил чешки Евреин коj потекнувал од [[Прага]] и сакал неговиот син одлично да ги зборува и двата јазика. Кафка имал познавање и од францускиот јазик и култура, а еден од неговите омилените автори му бил [[Гистав Флобер|Флобер]].
=== Образование ===
Од 1889 до 1893, Кафка одел во основно училиште во Прага. По основното училиште се запишал во гимназија каде учел 8 години, на германски јазик. Матурирал во 1901, со високи оценки<ref>Kempf 2005, pp. 159–160</ref>. Истата година се запишал на студии на [[Карлов универзитет|Карловиот универзитет]] во Прага<ref>Diamant 2003, pp. 36–38</ref>. Отпрвин бил запишан да студира [[хемија]] но по две недели се префрлил на право. На крајот на првата година се запознал со Макс Брод со кого ќе остане близок пријател до крајот на својот живот<ref>Gray 2005, p. 179.</ref>. Кафка многу читал и заедно со [[Макс Брод|Брод]] го читале [[Платон]] на оригинален грчки и делата на Флобер на [[Француски јазик|француски]]<ref>Брод, 1966, стр.53-54</ref>. Ги сметал [[Фјодор Михајлович Достоевски|Фјодор Достоевски]], Флобер, [[Николај Гогољ|Никојал Гогољ]] за свои „браќа по крв“<ref>Gray 2005, стр. 74, 273</ref>. Освен тоа, го интересирала и [[Чешка книжевност|чешката книжевност]] и го сакал делото на [[Јохан Волфганг фон Гете|Гете]]<ref>Brod 1960, стр 51, 122–124.</ref>. Кафка станал доктор по право на 18 јули 1906 а потоа една година неплатено работел како приправник во граѓанскиот и кривичниот суд.
=== Професија ===
После приправничкиот стаж работел како службеник во осигурителна компанија. Тогаш започнала неговата писателска кариера. Тој ја опишува работата во оваа компанија како нешто што го прави само за да заработи пари.
Во 1917 година се разболел од [[Туберкулоза|туберколоза]]<ref>Corngold 2011, стр. 339–343.</ref> а неговото семејство му помагало да се опорави. Најчесто била присутна сестра му Отла со која имал одлична комуникација.
Уште додека учел тој активно организира литературни и социјални случувања, промовирајќи ги во Еврејскиот театар и покрај негодувањата на неговиот најблизок пријател [[Макс Брод]] кој вообичаено го поддржувал во работите кои ги правел. Откако ја видел театарската изведба на еврејската театарска дружина во октомври 1911, Кафка "се посветил целосно на [[јидиш]]от и на еврејската книжевност"<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/680017863|title=Kafka : a guide for the perplexed|last=Clayton|first=Koelb|date=2010|publisher=Continuum|year=|isbn=9780826495792|location=London|pages=|oclc=680017863}}</ref>. Овој интерес бил појдовна точка за тој длабоко да го истражува [[Јудаизам|јудаизмот]]<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/60419722|title=Kafka the decisive years|last=Reiner|first=Stach|date=2005|publisher=Harcourt|year=|isbn=9780151007523|edition=1st U.S.|location=Orlando|pages=|oclc=60419722}}</ref>. Наспроти стравот дека е физички и ментално антипатичен, луѓето биле импресионирани од него, од неговиот момчешки, чист и аскетски надворешен изглед, неговата интелигенција и чуден смисол за хумор<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/61848572|title=Conversations with Kafka.|last=Gustav|first=Janouch|date=1971|publisher=New Directions|year=|isbn=9780811200714|edition=2-ро|location=New York|pages=|oclc=61848572}}</ref>.
[[Податотека:Franz_Kafka_1910.jpg|мини|Кафка во 1910]]
=== Приватен живот ===
Врската со неговиот доминантен татко е честа тема во она што го пишува. Во 1920 доживеал многу интензивна љубовна врска со чешката новинарка и писателка [[Милена Јасенска]] и во 1923. Писмата што ѝ ги пишувал подоцна биле објавени како [[Писма до Милена]].<ref>Brod 1966, p. 389</ref> Во [[Берлин]] ја сретнал Дора Диамант, 25-годишна учителка во градинка која потекнувала од ортодоксно Еврејско семејство. Тој се преселил во Берлин обидувајќи се да се оддалечи од влијанието на неговото семејство и да се фокусира на пишувањето. Дора станала негова љубовница и поради неа Кафка пројавил интерес за [[Талмуд]]от<ref>Hempel, 2002.</ref>.
Општо е прифатено мислењето дека Кафка страдал од клиничка [[Депресија (расположение)|депресија]] и социјална анксиозност целиот свој живот. Страдал од мигрена, несоница, цревни заболувања, напади на бес и други оболувања создадени од прекумерен стрес и напор. Тој се обидувал да ги контролира овие заболувања преку природни методи држејќи [[Вегетаријанство|вегетеријанска диета]] и конзумирајќи големи количини непастеризирано млеко (кое се смета за главниот причинител на туберкулозата). [[Туберкулоза]]та се влошила и тој се вратил во Прага, а оттаму заминал во [[санаториум]]от Кирлинг во Клостернојбург, во близината на [[Виена]],<ref name="ReferenceA">Ј. А., „О рукопису процеса и његовом преводу“, во: Франц Кафка, ''Процес''. Београд: Службени гласник, 2011, стр. 221.</ref> со надеж дека ќе се излечи. Таму, тој умрел на 3 јуни 1924 година, а причината за неговата [[смрт]] најверојатно е изгладнувањето. Болките во грлото му оневозможувале да јаде, а бидејќи интравенозното хранење во тоа време не било развиено не постоел начин за негово хранење.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/12397232|title=Franz Kafka : a biography|last=Max|first=Brod|date=1975|publisher=Schocken Books|year=|isbn=9780805200478|edition=1st Schocken pbk.|location=New York|pages=|oclc=12397232}}</ref> Исто така се претпоставува дека Кафка страдал од некој вид атипична [[анорекс]]ија.<ref>{{Наведено списание|last=Fichter|first=Manfred M.|date=1987-05-01|title=The anorexia nervosa of Franz Kafka|url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/1098-108X(198705)6:33.0.CO;2-W/abstract|journal=International Journal of Eating Disorders|language=en|volume=6|issue=3|pages=367–377|doi=10.1002/1098-108x(198705)6:3%3C367::aid-eat2260060306%3E3.0.co;2-w|issn=1098-108X}}</ref> По смртта, неговото тело било донесено во Прага, каде на 11 јуни бил закопан на Новите еврејски [[гробишта]] во Страшница, Жижиков (кој две години претходно бил припоен кон Прага).<ref name="ReferenceA"/>
=== Наследство ===
[[Податотека:De_Kafka_Brief_an_den_Vater_001.jpg|алт=an old letter with text written in German|мини|Првата страница од ''Писмата до неговиот татко'', на германски јазик]]
Кафка во својот живот објавил само неколку [[расказ]]и, само мал дел од неговото творештво и поради тоа неговото творештво не привлекува значајно внимание додека бил жив. Пред да почине му рекол на својот пријател Макс Брод да ги уништи сите ракописи. Неговата љубовница Дора Диамант делумно ги извршила неговите претсмртни барања. Голем дел од неговите последни ракописи, вклучувајќи 20 тетратки и 35 писма таа тајно ги задржува сè додека не се конфискувани од [[Гестапо]] во 1933. Сè уште се во тек неколку меѓународни барања кои се спроведени за да се пронајдат овие изгубени текстови на Кафка<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.kafkaproject.com/|title=Kafka Project|last=|first=|date=|work=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref>. Брод ги прекршува упатствата на Кафка и ги прегледува публикациите на поголемиот дел од текстовите што ги поседувал, и наскоро овие текстови започнуваат да привлекуваат внимание и високи критички оценки.
Сите објавени дела на Франц Кафка, со исклучок на неколку писма што ѝ ги упатил на Милена Јасенска се напишани на [[Германски јазик|германски]] јазик.
== Творештвото ==
Книжевното дело на Кафка му припаѓа на германското [[експресионизам|експресионистичко]] движење. Врз него делувале делата на [[Сигмунд Фројд]], а [[егзистенционализам|егзистенционалистите]] го сметаат за свој претходник. Пишувал со едноставна, речиси фактографска техника, изобилно употребувајќи ја филозофската и религиозната симболика, често на граница на [[алегорија]]. Неговиот логичен, збиен стил му овозможувал совршено природно да ги изнесува своите фантастични визии.
Во своите дела ја изложува идејата за бесплодноста и немоќта на човекот да ги сфати принципите и механизмот на светот. Малите луѓе кои се покоруваат без прашање, секогаш се во милост на „власта“, додека оние кои се бунат, се осудени.
[[Податотека:Kafka_Der_Prozess_1925.jpg|алт=A simple book cover in green displays the name of the author and the book|мини|Првото издание на романот ''Процес'' 1925]]
=== Процес ===
Јозеф К., банкарски службеник во некој германски град, е уапсен од непознати причини. Никој не му кажува за што е обвинет, а тој не може да открие ни каков е тој суд што тајно заседава во некоја зграда во градот, и каква моќ има. Тој се обидува да се брани, и бара помош од било којшто има врска со мистериозниот апарат што е против него. Малата слугинка му советува да признае сè што се бара од него, и да се стави на милост и немилост на судот.
Неговата вина е утврдена, и тој дознава дека има само две можности: или случајот да се одложи на некое време, или да биде привремено пуштен на слобода, но да може да биде затворен кога судот ќе нареди. Јозеф К. му се спротивставува на судот, сака да дознае за што и пред кого е виновен, повикувајќи се на принципите на разум и правда. Најпосле, доаѓаат двајца таинствени агенти и го убиваат.
Романот бил предмет на бројни интерпретации. Тиранскиот, брутален и ирационален судски систем кој го прогонува Јозеф К., се толкува како човечка злоупотреба на божествените закони. Како и да е, Кафка во романот креира атмосфера на безизлезност.
== Критички толкувања и влијание==
Денес, Кафка се смета за еден од најзначајните и највлијателните писатели на [[XX век]].<ref name="ReferenceA"/> Така, [[Томас Ман]] вели дека творештвото на Кафка спаѓа меѓу најдлабокото и најзначајното нешто што во прозен облик го создала светската книжевност.<ref>О. Бихаљи-Мерин, „Натурализам и грађански дух“, во: Томас Ман, ''Чаробни брег''. Београд: Просвета, 1956, стр. XXVIII.</ref>
Постојат повеќе критики кои се обиделе да го објаснат и да ги толкуваат делата на Кафка толкувајќи ги преку одредени школи на литературната критика - како што се [[модернизам|модернистите]], магичните [[реализам|реалисти]] итн. Очигледната безнадежност и апсурноста кои се врежани во неговите дела се сметаат за симболичен егзистенцијализам. Други пак се обидуваа да лоцираат [[маркс]]истичко влијание во неговата сатиризација на бирократијата во делата како „[[Процес (роман)|Процес]]“, „Замок“, итн., а некои критичари пак сметаа дека главната инспирација на Кафка е анархизмот и антибирократскиот индивидуализам. Дури и денес постојат интерпретации на неговите дела преку [[јудаизам|јудаизмот]] (поради фактот што бил [[Евреин]] и пројавувал интерес за еврејската култура).
[[Борхес]] прави неколку перцептивни забелешки во однос на ова стојалиште за [[јудаизам|јудаизмот]]: преку [[Фројд]] (поради семејните несогласувања) или како алегорија на метафизичко барање на Бога ([[Томас Ман]] се согласувал со оваа теорија).
Темите на оттуѓеноста и прогонувањето се повеќепати нагласени, и посебен акцент е ставен во делото на Марти Робер - кое делумно е инспирирано од делото на [[Жил Делез]] и [[Феликс Гуатари]] кои расправаат дека кај Кафка нема стереотипи на осамени фигури напишани од мака, туку неговото дело е многу повеќе промислено, субверзивно и на крајот на краиштата повеќе „весело“ отколку тоа се чини. Биографите рекоа дека често Кафка им ги читал поглавјата од книгите на кои работел на своите најблиски пријатели, и овие читања биле концентрирани на самите себе, со константна, но честопати игнорирана, хумористична линија во неговата проза. [[Милан Кундера]] упатува на есенцијалниот [[Надреализам|надреалистичен]] хумор на Кафка<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.jstor.org/stable/40257735?seq=1#page_scan_tab_contents|title=Светот на Кафка (Kafka's World)|last=Кундера|first=Милан|date=|work=JSTOR|publisher=The Wilson Quarterly (1976-) © 1988|page=88-89|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref> како главен претходник на идните уметнички дела на [[Федерико Фелини]], [[Габриел Гарсија Маркес]], [[Карлос Фуентес]] и [[Салман Ружди]]. Во есејот „Отворени дела“ од 1962 година, италијанскиот писател [[Еуџенио Монтале]] ги карактеризира делата на Кафка како отворени, поради нивните многубројни значења.<ref>Euđenio Montale, ''Leptir iz Dinara i ostali prozni spisi''. Beograd: Rad, 1979, стр. 122.</ref>
Во поговорот кон полскиот превод на „Процес“, [[Бруно Шулц]] го опишува Кафка како писател со „неверојатно чувство за одговорност“ и „религизона умереност“ и „творец од голем формат, кој посегнува по највисоките задачи, кој се бори за разрешување на најдлабоките битови прашања“, истакнувајќи дека „творештвото на Кафка е богато и интензивно, од самиот почеток готово и зрело“. Притоа, според Шулц, Кафка е воспевач на божествениот поредок, но тоа го прави со карикатурална деформација, во навидум компромитирачки и апсурдни форми. На тој начин, Кафка ги исмејува проблематичноста и безнадежноста на човековите дела во однос на божествениот поредок. Во продолжение, Шулц го определува методот на Кафка како создавање паралелна, двојничка ралност којашто ја постигнува со помош на псевдо[[реализам]], т.е. Кафка ја гледа реалноста изострено и ја познава нејзината гестикулација. Неговиот однос кон реалноста е ироничен и префиден како односот на магионичарот кон својата апаратура и тој само ја симулира точноста и прецизноста на реалноста за да може подетаљно да ја искомпромитира. Книгите на Кафка не се алегорична слика или интерпретација на некоја доктрина, туку претставуваат самостојна поетска реалност што се мотивира и пронаоѓа во самата себе. Неговото дело живее со сопствен поетски живот - многузначно, бескрајно длабоко, неисцрпено од ниедна интерпретација.<ref>„Поговор кон полскиот превод на ''Процес'' од Франц Кафка“, во: Бруно Шулц, ''Митизација на реалноста''. Скопје: Бегемот, 2015, стр. 111-117.</ref>
Според сопственото признание, [[Петер Хандке]] повеќепати ги читал делата на Кафка за кого вели дека му значи многу. Според него, со својата чистота на [[јазик]]от Кафка секогаш ќе значи многу<ref>Žarko Radaković, „Umesto pogovora“, во: Peter Handke, ''Spori povratak kući''. Gornju Milanovac: Dečje novine, 1990, стр. 161-162.</ref> и тој го нарекува Кафка пример за писател од [[XX век]]. Хандке смета дека, во однос на јазикот, не може ништо да му се префрли на Кафка, но неговите [[Реченица|реченици]] се „панично назапчени“, т.е. во нив нема празнина, нема мир ниту тивок опис на природата, што е карактеристика на големата книжевност. Напротив, во делата на Кафка постои само [[Клаустрофобија|клаустрофобичен]] внатрешен свет што тој го создава со најголема сугестивност, а можеби и во воодушевување за очајот. Оттука, Хандке вели дека не го прифаќа Кафка како писател на овој век, а еднаш во младоста напишал: „Го мразам Франц Кафка, вечното дете!“<ref>Žarko Radaković, „Umesto pogovora“, во: Peter Handke, ''Spori povratak kući''. Gornju Milanovac: Dečje novine, 1990, стр. 163-164.</ref> Исто така, тој вели дека за Кафка чувствува презир, љубов, пријателство и сè можно, нарекувајќи го „пријател-непријател“. Меѓутоа, според Хандке, пропаст е Кафка да се нарече најсветла појава во книжевноста на 20 век, велејќи дека Кафка ќе биде проголтан и потрошен од 20 век.<ref>Žarko Radaković, „Umesto pogovora“, во: Peter Handke, ''Spori povratak kući''. Gornju Milanovac: Dečje novine, 1990, стр. 171-172.</ref> Во 2000 година, руската поетеса [[Новела Матвеева]] ја напишала песната „На речниот полуостров“, посветена во спомен на Франц Кафка.<ref>Антологија руске лирике – X-XXI век. Књига III: Средина XX века – поч. XXI века (неомодернизам, неоавангарда, постмодернизам и нова трагања). Београд: Paidea, 2007, стр. 60-61.</ref> Францускиот писател [[Албер Ками]] во младоста бил голем љубител на творештвото на Кафка.<ref>Nada Marinković, „Alber Kami“, во: ''Stranac'', Rad, Beograd, 89.</ref>
== Кафка на филм ==
Делата на Кафка се пренесени и на [[филм]].
Во [[1962]] година, [[Орсон Велс]] го напишал и го режирал [[сценарио]]то кое всушност е адаптација на романот “Процес” од Франц Кафка, (Тhe Trial, 1962). Во филмот на Велс, Ентони Перкинс го толкува ликот на Јозеф К, а се појавуваат а други улоги толкуваат [[Жана Моро]] и [[Роми Шнајдер]]. Велс ова остварување го сметал за свое најдобро, после [[Граѓанинот Кејн]]<ref>[http://www.wellesnet.com/trial%20bbc%20interview.htm "Orson Welles on ''The Trial'' (BBC Interview)"]. Welles Net. 1962.</ref>.
[[Стивен Содерберг]] во 1991 го режирал полубиографскиот филм Кафка во кој се меша неговиот живот и фикцијата од неговите [[роман]]и. Сценариото претставува комбинација на многу негови дела, вклучително и делата “Процес” и “Замок”<ref>[http://www.albany.edu/writers-inst/webpages4/filmnotes/fnf01n6.html Kafka"]. ''New York State Writer's Institute''. State University of New York.</ref>. Во филмот глуми [[Џереми Ајронс]].
“Прекрасниот живот” на Франц Кафка е краток филм од [[1993]] година во којшто се меша и делото “Преобразба”.
Во 1993 снимен е филм на [[Би-би-си]] (Процес) во режија на Дејвид Џонс каде ликот на Јозеф К. го толкува [[Кајл Меклахлан]], сценариото е на нобеловецот [[Харолд Пинтер]].
== Библиографија ==
==== Раскази ====
* Опис на борба ([[1904]]-[[1905]])
* Подготовки за венчавка на село ([[1907]]-[[1908]])
* Судење ([[1912]])
* Огнарот ([[1914]])
* Во Казнената колонија ([[1914]])
* Селото Шломастер (1914-1915)
* Блумфелд, постариот ерген ([[1915]])
* Управникот на гробницата
* Селскиот доктор (1917)
* Ловецот Грахус([[1917]])
* Извештај за Академијата (1922)
* Истрага за куче ([[1922]])
* Мала жена (1923)
* Дувло ([[1923]]-1924)
* Пејачката Жозефина ([[1924]])
==== Новели ====
* Преобразба ([[1915]])
==== Романи ====
* [[Процес (роман)|Процес]] ([[1925]])
* Замок ([[1926]])
* Америка ([[1927]])<ref>{{Наведена книга|title=Америка|last=Кафка|first=Франц|publisher=Темплум|year=2011|isbn= 978-9989-189-97-5|location=Скопје|pages=|language=македонски}}</ref>
==== Дневници ====
* Дневникот на Франц Кафка
* Сина осмина ракопис
==== Писма ====
* Писма за Фелис
* Писма за Отла
* Писма за Милена
* Франц Кафка: Писма за семејството, пријателите и уредниците
== Поврзано ==
* [[Награда „Франц Кафка“]]
* [http://franz-kafka.redorb.co.uk/ Франц Кафка] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070927051314/http://franz-kafka.redorb.co.uk/ |date=2007-09-27 }}
{{Франц Кафка}}
{{Нормативна контрола}}
== Наводи ==
{{наводи|3}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Кафка, Франц}}
[[Категорија:Австриски писатели|Кафка]]
[[Категорија:Германски писатели]]
[[Категорија:Евреи]]
[[Категорија:Починати од туберкулоза]]
[[Категорија:Чешки Евреи]]
mdmiy4pdnmoa0yitwcyb1g899c98mtj
Ѓорче Петров
0
3081
4799165
4797971
2022-08-02T13:14:27Z
Tazzmania91
103474
wikitext
text/x-wiki
{{краток опис|Български револуционер, професор, публицист, историчар, идеолог на МРО}}
{{Инфокутија за личност
|име = Ѓорче Петров
|портрет = Ѓорче Петров.jpg
|px = 180px
|опис = български револуционер
|наставка =
|роден-дата = {{роден на|2|април|1865}}
|роден-место = [[Варош]], {{роден во|Прилепско}}, [[Османска империя]]
|починал-дата = {{починал на|28|јуни|1921}}
|починал-место = {{починал во|Софија|Царство Бугарија}}
}}
'''Ѓорче Петров''', целосно име '''Георги Петров Николов''' ([[2 април]] [[1865]], с. [[Варош]], [[Прилеп]]ско - [[28 јуни]] [[1921]], [[Софија]], [[Бугарија]])<ref name=datum>[http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=4411725249&id=9&setIzdanie=22248 Нови откритија за Ѓорче Петров] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110407100019/http://novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=4411725249&id=9&setIzdanie=22248 |date=2011-04-07 }} [[Нова Македонија]]. ''Д.Ј.; 04-04-2011''<br>"Денес, како точен датум на раѓањето и смртта на Ѓорче Петров се земаат 2 април 1865 година и 28 јуни 1921 година“, заклучува д-р Трајановски."</ref> — македонски професор, публицист, историчар, идеолог на [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]].
Се школувал во [[Прилеп]], [[Битола]], [[Солун]] и во [[Пловдив]]. Бил учител во Штип (1886-1887). Како учител во [[Скопје]] (1888–1891) соработувал со митрополитот [[Теодосиј Гологанов]] и ја поддржувал неговата идеја за возобновување на [[Охридската архиепископија]]. Бил професор во Битола (1891–1895) и во [[Солунска машка гимназија „Св. Кирил и Методиј“|Егзархиската гимназија во Солун]] (1895–1897).
Основал повеќе револуционерни групи и кружоци на [[МРО]] ([[Штип]], [[Битола]], [[Прилеп]], [[Охрид]], [[Крушево]], [[Кичево]], [[Ресен]], [[Леринско]] и [[Костурско]]). Член на [[Централен комитет на МРО|Централен комитет]] на МРО. Учествувал на [[Солунски конгрес од 1896 година|Солунскиот конгрес (1896)]] и бил еден од составувачите на [[Устав на ТМОРО|Устав]]от и на [[Правилник на ТМОРО|Правилникот на ТМОРО]]. Ја објавил книгата ''[[Материјали по изучувањето на Македонија]]'' (Софија, 1896).
[[File:Материјали по изучувањето на Македонија - корица.jpg|thumb|мини|десно|Корицата на книгата „[[Материјали по изучувањето на Македонија]]“ напишана и издадена од Ѓорче Петров во 1896]]
Бил [[Задгранично претставништво|задграничен претставник]] на ТМОРО, заедно со [[Гоце Делчев]], во [[Софија]] (1897–1901). Учествувал во уредувањето на револуционерниот хектографиран весник [[На оружје (весник)|На оружје]]. Во [[Илинденското востание]] предводел чета во [[Прилепско]] и во [[Мариово|Мариовско]]. По востанието останал во Македонија и работел на обновувањето на организационата мрежа, учествувал на [[Прилепски конгрес|Прилепски]]от, [[Струмички конгрес од 1905|Струмички]]от и [[Рилскиот конгрес|Рилскиот општ конгрес]]. На Рилскиот конгрес бил повторно избран за задграничен претставник на Организацијата во Софија.
Го уредувал списанието ''[[Културно единство]]'' (Солун, 1908–1909). Во времето на [[Балканските војни]] и на [[Првата светска војна]] бил на служба во [[Сер]], [[Битола]] и [[Драма]]. Член на [[Привремено претставништво на „поранешната Внатрешна организација“|Привременото претставништво на бившата ВМРО]], противник на [[Врховизам|врховизмот]] и на делбите на Македонија на [[Версајски договор|Версајската конференција]]. Убиен по наредба на [[Тодор Александров]].
== Животопис ==
[[Податотека:Ѓорче Петров како ученик, последниот во првиот ред - десно.JPG|лево|мини|300п|Ѓорче Петров како ученик, последниот во првиот ред - десно.]]
[[Податотека:Giorche petrov svidetelstvo.jpg|мини|десно|200п|Гимназијално свидетелство на Ѓорче Петров от [[Пловдив]].]]
[[Податотека:Од лево на десно, прв Ѓорче Петров, четврт Тодор Александров, шести Андреј Љапчев, седми Симеон Радев, осми Војвода Стаматов.jpg|лево|мини|300п|Од лево на десно, прв Ѓорче Петров, четврт Тодор Александров, шести Андреј Љапчев, седми Симеон Радев, осми Војвода Стаматов]][[Податотека:Споменик на Ѓорче Петров 3.jpg|десно|мини|300п|[[Споменик на Ѓорче Петров (Скопје-Ѓорче Петров)|Споменик на Ѓорче Петров]]]]
Тој е роден во ситно трговско семејство. Се школувал во [[Прилеп]], [[Битола]] и [[Солун]]. Во солунската гимназија останал до [[1885]] година кога поради учество во ученичкиот бунт бил исклучен со група од 12 македонски ученици меѓу кои и еден друг иден револуционер, [[Пере Тошев]].
Престојувал во [[Источна Румелија]] каде собирал финансиски средства за набавка на оружје за идните востанички акции во [[Македонија]]. Во 1885 година завршува 6-ти клас во обласната гимназија во [[Пловдив]]. Поради слабото здравје се вратил во татковината како [[Бугарска егзархија|егзархиски]] учител во [[Штип]], [[1885]] година.
Во [[1888]] година заминал во [[Солун]] како коректор во основаната печатница на [[Коне Самарџиев]]. Во [[1889]] година станал учител во скопската бугарска гимназија сè до [[1890]] каде се запознал со владиката Теодосиј, заговорник за обновување на охридската архиепископија. Потоа заминал во Бугарија, време кое се покажува решавачко за создавање на [[ВМРО]]. Тој учествувал во испраќањето на ќирџијата Доне со пратки бомби од [[Штип]] до [[Битола]].
Во март [[1895]] година во [[Солун]] бил кооптиран за член на ЦК на [[ВМРО]] каде на [[Солунски конгрес|Солунскиот конгрес]] [[1896]] година заедно со [[Гоце Делчев]] добиле задача да го изготват уставот на организацијата. Подоцна со налог на организацијата занимал како задграничен претставник во [[Софија]] каде имал средби со [[Ризо Ризов|Ризов]] и [[Андреј Лапчев|Лапчев]] кои го уверувале дека населението во [[Македонија]] не била подготвено само да се бори, да крева востание и дека им била потребна помош од врховниот комитет и од бугарските власти. Единствено тој и [[Гоце Делчев]] се спротиставиле за кревање на [[Илинденско востание|Илинденското востание]] поради неговата неподготвеност и избрзаност.
Своите погледи ги образложувал во својот весник ''„Бунтовник“'' каде во средиштето на неговата идеологија лежеле паролата ''„Македонија на Македонците“''. Иако не го поддржувал, тој сепак учествувал во [[Илинденско востание|Илинденското востание]] и тоа со чета во борбите кај прилепско-мариовскиот крај. На [[Рилски конгрес|Рилскиот конгрес]] бил избран повторно како задграничен претставник на [[ВМРО]] во [[Софија]]. Во [[1896]] година кога во [[Македонија]] пристигнале претставници од македонскиот врховен комитет на чело со Луков и [[Борис Сарафов|Сарафов]] тој рекол: ''„Ги пречекавме како Господ, за да потоа заклучиме дека не заслужуваат никакви почести. Станува збор за сосема друга спротивна политика кои ја воделе отцепените претставници, наречени врховисти.“''
=== Смрт ===
Заради своите чисто македонски позиции станал најнапаѓаниот член на ВМРО од страна на врховистите. Конечно, како цел на братоубиствената политика во [[Бугарија]] на 28 јуни [[1921]] година бил [[Атентат врз Ѓорче Петров|извршен атентат]] од платениците на [[Тодор Александров]] среде градот [[Софија]].
==Мисли==
За природните убавини со кои е надарена [[Македонија]]:
{{Quotation|... Благословена земја е Македонија со своите полиња и езера, особено со првите! Заградени со гори и планини, богато напојувани со реки и потоци од окружувачките им водести планини, тие полиња претставуваат места каде што се излеал сиот Божји благослов на земјата. Покриени со бујна, шарена растителност, тие се цветници многу пријатни за гледање, грижливо обработени од густото и трудољубиво население тие се вистински градини! Јас сум уверен, дека и швајцарските полиња би позавиделе на некои од нејзините полиња за плодноста, красотата и нивната свежина<ref name="Ѓорче Петров">{{наведена книга|last=Петров|first=Ѓорче|authorlink=Ѓорче Петров|editor=превод: Марио Шаревски|title=Материјали по изучувањето на Македонија|edition=2016|year=1896|pages = 146|publisher=Единствена Македонија|location=Скопје|isbn=978-608-245-113-8}}</ref>.|Ѓорче Петров|„[[Материјали по изучувањето на Македонија]]“, 1896}}
За српските и бугарските тврдења во однос на народноста на [[Македонци]]те:
{{Quotation|... Денешните историски докажувања и расправии водат кон тоа дека тука владеела Србија, дека српскиот дух е силен и други такви со кои се служат „браќата“ за да докажат дека сме [[Срби]] и обратно, тврдењата на „Новини“ врз основа на некои факти од „Бугарската историја“ и врз мислењата на разни историчари и патописци, дури врз историските спомени на населението за српските владетели на кои спомени многу се силат „браќата“ или големото влијание на мизиските и тракиските [[Бугари]] врз [[Македонци]]те и нивното заемно учество во разни движења, нивната нова заедничка историја, најпосле „славата“ на Милоевиќ и „курбанот“ на г.Шопов, сето тоа се бессодржински докажувања и аргументи кои можат да даваат материјал на секојдневните весници и списанија наменети за масата, но за науката не вредат ни луле тутун<ref name="Оригинално издание">{{наведена книга|last=Петров|first=Гьорче|authorlink=Ѓорче Петров|title=Материали по изучванието на Македония|year=1896|pages=711-712|publisher=Печатница Вълков|location=София|language=бугарски}}</ref>.|Ѓорче Петров|„[[Материјали по изучувањето на Македонија]]“, 1896}}
== Галерија ==
<center>
<gallery>
Податотека:Ѓорче со сопругата.jpg|Ѓорче Петров со сопругата Јорданка
Податотека:Georche petrov2.JPG|Четата на Ѓорче Петров
Податотека:Gyorche Petrov Arseni Yovkov Georgi Pophristov.jpg|Ѓорче Петров, [[Арсениј Јовков]] и [[Георги Поп Христов]]
Податотека:Gjorce Petrov-Spomenik.jpg|Споменикот на Ѓорче Петров во истоимената населба во Скопје
Податотека:Мислителот Ѓорче Петров - свечен собир.pdf|„Мислителот Ѓорче Петров“ научно излагање на акад.Димитар Митрев со воведен говор на [[Блаже Конески]] на свечениот собир во чест на Ѓорче Петров одржан во [[МАНУ]] во 1971 (на 15 страници)
Податотека:Gjorce-Petrov-321.jpg
</gallery>
</center>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рв|Georche Petrov}}
*[http://www.musmk.org.mk/mk/oddeli/istorija/134-nacionalno-revolucionerno-dvizenje.html Национално-револуционерно движење]
*[http://star.vest.com.mk/default.asp?id=127508&idg=6&idb=1933&rubrika=Skopje Коските на Ѓорче Петров од Бугарија да се донесат во Скопје] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160304200411/http://star.vest.com.mk/default.asp?id=127508&idg=6&idb=1933&rubrika=Skopje |date=2016-03-04 }}
*[http://www.angelfire.com/super2/vmro-istorija/Knigi/spomgp04.html Спомени - Ѓорче Петров]
* [http://strumski.com/biblioteka/?id=788 "Гоце Делчев и неговото значение во македонската револуционерна организациjа"]
{{Дејци на МРО}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Петров, Ѓорче}}
[[Категорија:Дејци на ВМОРО]]
[[Категорија:Лозарското движење]]
[[Категорија:Македонски борци]]
[[Категорија:Македонски револуционери]]
[[Категорија:Учители во Солунската бугарска машка гимназија]]
[[Категорија:Погребани на Централните софиски гробишта]]
[[Категорија:Луѓе од Прилеп]]
[[Категорија:Варош]]
[[Категорија:Убиени по наредба на Тодор Александров]]
o5bso6htvxc19m2n2i7q6bffs725zg3
4799257
4799165
2022-08-03T11:57:43Z
Ehrlich91
24281
Одбиени последните 4 промени (од [[Специјална:Придонеси/51.174.249.227|51.174.249.227]], [[Специјална:Придонеси/46.249.82.58|46.249.82.58]], [[Специјална:Придонеси/149.62.207.168|149.62.207.168]] и [[Специјална:Придонеси/Tazzmania91|Tazzmania91]]) и ја поврати преработката 4788618 на Bjankuloski06
wikitext
text/x-wiki
{{краток опис|Македонски револуционер, професор, публицист, историчар, идеолог на МРО}}
{{Инфокутија за личност
|име = Ѓорче Петров
|портрет = Ѓорче Петров.jpg
|px = 180px
|опис = македонски револуционер
|наставка =
|роден-дата = {{роден на|2|април|1865}}
|роден-место = [[Варош]], {{роден во|Прилепско}}, [[Македонија]]
|починал-дата = {{починал на|28|јуни|1921}}
|починал-место = {{починал во|Софија|Царство Бугарија}}
}}
'''Ѓорче Петров''', целосно име '''Георги Петров Николов''' ([[2 април]] [[1865]], с. [[Варош]], [[Прилеп]]ско - [[28 јуни]] [[1921]], [[Софија]], [[Бугарија]])<ref name=datum>[http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=4411725249&id=9&setIzdanie=22248 Нови откритија за Ѓорче Петров] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110407100019/http://novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=4411725249&id=9&setIzdanie=22248 |date=2011-04-07 }} [[Нова Македонија]]. ''Д.Ј.; 04-04-2011''<br>"Денес, како точен датум на раѓањето и смртта на Ѓорче Петров се земаат 2 април 1865 година и 28 јуни 1921 година“, заклучува д-р Трајановски."</ref> — македонски професор, публицист, историчар, идеолог на [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]].
Се школувал во [[Прилеп]], [[Битола]], [[Солун]] и во [[Пловдив]]. Бил учител во Штип (1886-1887). Како учител во [[Скопје]] (1888–1891) соработувал со митрополитот [[Теодосиј Гологанов]] и ја поддржувал неговата идеја за возобновување на [[Охридската архиепископија]]. Бил професор во Битола (1891–1895) и во [[Солунска машка гимназија „Св. Кирил и Методиј“|Егзархиската гимназија во Солун]] (1895–1897).
Основал повеќе револуционерни групи и кружоци на [[МРО]] ([[Штип]], [[Битола]], [[Прилеп]], [[Охрид]], [[Крушево]], [[Кичево]], [[Ресен]], [[Леринско]] и [[Костурско]]). Член на [[Централен комитет на МРО|Централен комитет]] на МРО. Учествувал на [[Солунски конгрес од 1896 година|Солунскиот конгрес (1896)]] и бил еден од составувачите на [[Устав на ТМОРО|Устав]]от и на [[Правилник на ТМОРО|Правилникот на ТМОРО]]. Ја објавил книгата ''[[Материјали по изучувањето на Македонија]]'' (Софија, 1896).
[[File:Материјали по изучувањето на Македонија - корица.jpg|thumb|мини|десно|Корицата на книгата „[[Материјали по изучувањето на Македонија]]“ напишана и издадена од Ѓорче Петров во 1896]]
Бил [[Задгранично претставништво|задграничен претставник]] на ТМОРО, заедно со [[Гоце Делчев]], во [[Софија]] (1897–1901). Учествувал во уредувањето на револуционерниот хектографиран весник [[На оружје (весник)|На оружје]]. Во [[Илинденското востание]] предводел чета во [[Прилепско]] и во [[Мариово|Мариовско]]. По востанието останал во Македонија и работел на обновувањето на организационата мрежа, учествувал на [[Прилепски конгрес|Прилепски]]от, [[Струмички конгрес од 1905|Струмички]]от и [[Рилскиот конгрес|Рилскиот општ конгрес]]. На Рилскиот конгрес бил повторно избран за задграничен претставник на Организацијата во Софија.
Го уредувал списанието ''[[Културно единство]]'' (Солун, 1908–1909). Во времето на [[Балканските војни]] и на [[Првата светска војна]] бил на служба во [[Сер]], [[Битола]] и [[Драма]]. Член на [[Привремено претставништво на „поранешната Внатрешна организација“|Привременото претставништво на бившата ВМРО]], противник на [[Врховизам|врховизмот]] и на делбите на Македонија на [[Версајски договор|Версајската конференција]]. Убиен по наредба на [[Тодор Александров]].
== Животопис ==
[[Податотека:Ѓорче Петров како ученик, последниот во првиот ред - десно.JPG|лево|мини|300п|Ѓорче Петров како ученик, последниот во првиот ред - десно.]]
[[Податотека:Giorche petrov svidetelstvo.jpg|мини|десно|200п|Гимназијално свидетелство на Ѓорче Петров от [[Пловдив]].]]
[[Податотека:Од лево на десно, прв Ѓорче Петров, четврт Тодор Александров, шести Андреј Љапчев, седми Симеон Радев, осми Војвода Стаматов.jpg|лево|мини|300п|Од лево на десно, прв Ѓорче Петров, четврт Тодор Александров, шести Андреј Љапчев, седми Симеон Радев, осми Војвода Стаматов]][[Податотека:Споменик на Ѓорче Петров 3.jpg|десно|мини|300п|[[Споменик на Ѓорче Петров (Скопје-Ѓорче Петров)|Споменик на Ѓорче Петров]]]]
Тој е роден во ситно трговско семејство. Се школувал во [[Прилеп]], [[Битола]] и [[Солун]]. Во солунската гимназија останал до [[1885]] година кога поради учество во ученичкиот бунт бил исклучен со група од 12 македонски ученици меѓу кои и еден друг иден револуционер, [[Пере Тошев]].
Престојувал во [[Источна Румелија]] каде собирал финансиски средства за набавка на оружје за идните востанички акции во [[Македонија]]. Во 1885 година завршува 6-ти клас во обласната гимназија во [[Пловдив]]. Поради слабото здравје се вратил во татковината како [[Бугарска егзархија|егзархиски]] учител во [[Штип]], [[1885]] година.
Во [[1888]] година заминал во [[Солун]] како коректор во основаната печатница на [[Коне Самарџиев]]. Во [[1889]] година станал учител во скопската бугарска гимназија сè до [[1890]] каде се запознал со владиката Теодосиј, заговорник за обновување на охридската архиепископија. Потоа заминал во Бугарија, време кое се покажува решавачко за создавање на [[ВМРО]]. Тој учествувал во испраќањето на ќирџијата Доне со пратки бомби од [[Штип]] до [[Битола]].
Во март [[1895]] година во [[Солун]] бил кооптиран за член на ЦК на [[ВМРО]] каде на [[Солунски конгрес|Солунскиот конгрес]] [[1896]] година заедно со [[Гоце Делчев]] добиле задача да го изготват уставот на организацијата. Подоцна со налог на организацијата занимал како задграничен претставник во [[Софија]] каде имал средби со [[Ризо Ризов|Ризов]] и [[Андреј Лапчев|Лапчев]] кои го уверувале дека населението во [[Македонија]] не била подготвено само да се бори, да крева востание и дека им била потребна помош од врховниот комитет и од бугарските власти. Единствено тој и [[Гоце Делчев]] се спротиставиле за кревање на [[Илинденско востание|Илинденското востание]] поради неговата неподготвеност и избрзаност.
Своите погледи ги образложувал во својот весник ''„Бунтовник“'' каде во средиштето на неговата идеологија лежеле паролата ''„Македонија на Македонците“''. Иако не го поддржувал, тој сепак учествувал во [[Илинденско востание|Илинденското востание]] и тоа со чета во борбите кај прилепско-мариовскиот крај. На [[Рилски конгрес|Рилскиот конгрес]] бил избран повторно како задграничен претставник на [[ВМРО]] во [[Софија]]. Во [[1896]] година кога во [[Македонија]] пристигнале претставници од македонскиот врховен комитет на чело со Луков и [[Борис Сарафов|Сарафов]] тој рекол: ''„Ги пречекавме како Господ, за да потоа заклучиме дека не заслужуваат никакви почести. Станува збор за сосема друга спротивна политика кои ја воделе отцепените претставници, наречени врховисти.“''
=== Смрт ===
Заради своите чисто македонски позиции станал најнапаѓаниот член на ВМРО од страна на врховистите. Конечно, како цел на братоубиствената политика во [[Бугарија]] на 28 јуни [[1921]] година бил [[Атентат врз Ѓорче Петров|извршен атентат]] од платениците на [[Тодор Александров]] среде градот [[Софија]].
==Мисли==
За природните убавини со кои е надарена [[Македонија]]:
{{Quotation|... Благословена земја е Македонија со своите полиња и езера, особено со првите! Заградени со гори и планини, богато напојувани со реки и потоци од окружувачките им водести планини, тие полиња претставуваат места каде што се излеал сиот Божји благослов на земјата. Покриени со бујна, шарена растителност, тие се цветници многу пријатни за гледање, грижливо обработени од густото и трудољубиво население тие се вистински градини! Јас сум уверен, дека и швајцарските полиња би позавиделе на некои од нејзините полиња за плодноста, красотата и нивната свежина<ref name="Ѓорче Петров">{{наведена книга|last=Петров|first=Ѓорче|authorlink=Ѓорче Петров|editor=превод: Марио Шаревски|title=Материјали по изучувањето на Македонија|edition=2016|year=1896|pages = 146|publisher=Единствена Македонија|location=Скопје|isbn=978-608-245-113-8}}</ref>.|Ѓорче Петров|„[[Материјали по изучувањето на Македонија]]“, 1896}}
За српските и бугарските тврдења во однос на народноста на [[Македонци]]те:
{{Quotation|... Денешните историски докажувања и расправии водат кон тоа дека тука владеела Србија, дека српскиот дух е силен и други такви со кои се служат „браќата“ за да докажат дека сме [[Срби]] и обратно, тврдењата на „Новини“ врз основа на некои факти од „Бугарската историја“ и врз мислењата на разни историчари и патописци, дури врз историските спомени на населението за српските владетели на кои спомени многу се силат „браќата“ или големото влијание на мизиските и тракиските [[Бугари]] врз [[Македонци]]те и нивното заемно учество во разни движења, нивната нова заедничка историја, најпосле „славата“ на Милоевиќ и „курбанот“ на г.Шопов, сето тоа се бессодржински докажувања и аргументи кои можат да даваат материјал на секојдневните весници и списанија наменети за масата, но за науката не вредат ни луле тутун<ref name="Оригинално издание">{{наведена книга|last=Петров|first=Гьорче|authorlink=Ѓорче Петров|title=Материали по изучванието на Македония|year=1896|pages=711-712|publisher=Печатница Вълков|location=София|language=бугарски}}</ref>.|Ѓорче Петров|„[[Материјали по изучувањето на Македонија]]“, 1896}}
== Галерија ==
<center>
<gallery>
Податотека:Ѓорче со сопругата.jpg|Ѓорче Петров со сопругата Јорданка
Податотека:Georche petrov2.JPG|Четата на Ѓорче Петров
Податотека:Gyorche Petrov Arseni Yovkov Georgi Pophristov.jpg|Ѓорче Петров, [[Арсениј Јовков]] и [[Георги Поп Христов]]
Податотека:Gjorce Petrov-Spomenik.jpg|Споменикот на Ѓорче Петров во истоимената населба во Скопје
Податотека:Мислителот Ѓорче Петров - свечен собир.pdf|„Мислителот Ѓорче Петров“ научно излагање на акад.Димитар Митрев со воведен говор на [[Блаже Конески]] на свечениот собир во чест на Ѓорче Петров одржан во [[МАНУ]] во 1971 (на 15 страници)
Податотека:Gjorce-Petrov-321.jpg
</gallery>
</center>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рв|Georche Petrov}}
*[http://www.musmk.org.mk/mk/oddeli/istorija/134-nacionalno-revolucionerno-dvizenje.html Национално-револуционерно движење]
*[http://star.vest.com.mk/default.asp?id=127508&idg=6&idb=1933&rubrika=Skopje Коските на Ѓорче Петров од Бугарија да се донесат во Скопје] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160304200411/http://star.vest.com.mk/default.asp?id=127508&idg=6&idb=1933&rubrika=Skopje |date=2016-03-04 }}
*[http://www.angelfire.com/super2/vmro-istorija/Knigi/spomgp04.html Спомени - Ѓорче Петров]
* [http://strumski.com/biblioteka/?id=788 "Гоце Делчев и неговото значение во македонската револуционерна организациjа"]
{{Дејци на МРО}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Петров, Ѓорче}}
[[Категорија:Дејци на ВМОРО]]
[[Категорија:Лозарското движење]]
[[Категорија:Македонски борци]]
[[Категорија:Македонски револуционери]]
[[Категорија:Учители во Солунската бугарска машка гимназија]]
[[Категорија:Погребани на Централните софиски гробишта]]
[[Категорија:Луѓе од Прилеп]]
[[Категорија:Варош]]
[[Категорија:Убиени по наредба на Тодор Александров]]
82hisfz35s2dsfgq8eq6doxamliwfxl
Окситоцин
0
5028
4799210
4603239
2022-08-02T22:05:39Z
77.28.109.207
секретира -> лачи
wikitext
text/x-wiki
{{drugbox
| IUPAC_name =
| image = Oxytocin with labels.png
| width = 250px
| image2 = OxitocinaCPK3D.png
| CAS_number = 50-56-6
| ChemSpiderID = 388434
| ATC_prefix = H01
| ATC_suffix = BB02
| PubChem = 439302
| DrugBank = BTD00016
| C = 43 | H = 66 | N = 12 | O = 12 | S = 2
| molecular_weight = 1007,19 g/mol
| bioavailability = nil
| protein_bound = 30%
| metabolism = hepatic oxytocinases
| elimination_half-life = 1–6 min
| excretion = ренално
| pregnancy_AU = A
| legal_UK = POM
| legal_US = само со рецепт
| routes_of_administration = интранасално, интравенозно, интрамускуларно
}}
'''Окситоцинот''' е хормон кој се лачи од [[неврохипофиза]]та. Тој учествува при [[породување]]то и [[доење]]то на [[новороденче]]то. При породувањето, окситоцинот предизвикува контракција на мазната мускулатура на [[Плодница|матката]], со што го потпомага породувањето, додека во периодот на [[лактација]] предизвикува контракција на каналите од [[Млечни жлезди|млечните жлезди]], со што се овозможува лесна секреција на [[млеко]]то.
Окситоцинот претставува прв пептиден хормон кој бил секвенциониран и синтетизиран во лабораторија.<ref name="Vigneaud"/>
== Литература ==
{{наводи|refs=
<ref name="Vigneaud">{{наведено списание | author = du Vigneaud V, Ressler C, Swan JM, Roberts CW, Katsoyannis PG, Gordon S | title = The synthesis of an octapeptide amide with the hormonal activity of oxytocin | journal = J. Am. Chem. Soc. | volume = 75 | issue = 19 | pages = 4879–80 | year = 1953 | pmid = | doi = 10.1021/ja01115a553 | url = http://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/ja01115a553 | issn = }}</ref>
}}
== Надворешни врски ==
* [http://kuchinskas.typepad.com/hug_the_monkey/ Hug the Monkey] - A weblog devoted entirely to oxytocin
* [http://www.rkliedtke.de/oxytocin2_us.html A Neurophysiologic Model of the Circuitry of Oxytocin in Arousal, Female Distress and Depression - Rainer K. Liedtke, MD] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110719080028/http://www.rkliedtke.de/oxytocin2_us.html |date=2011-07-19 }} (2004)
* [http://www.oxytocin.org/oxytoc/love-science.html Oxytocin.org] - 'I get a kick out of you: Scientists are finding that, after all, love really is down to a chemical addiction between people', ''The Economist'' (12 февруари 2004)
* [http://www.newscientist.com/channel/sex/mg18925365.500 NewScientist.com] - 'Release of Oxytocin due to penetrative sex reduces stress and neurotic tendencies', ''New Scientist'' (26 јануари 2006)
* [http://smh.com.au/news/mind-matters/to-sniff-at-danger/2006/01/12/1136956247384.html SMH.com.au] - 'To sniff at danger: Inhalable oxytocin could become a cure for social fears', ''[[Boston Globe]]'' (12 јануари 2006)
* [http://www.newscientist.com/channel/being-human/mg19826561.900-cuddle-chemical-could-treat-mental-illness.html New Scientist] -'Cuddle chemical' could treat mental illness (14 мај 2008)
* [http://videocast.nih.gov/Summary.asp?File=15521 Molecular neurobiology of social bonding: Implications for autism spectrum disorders] a lecture by Prof. Larry Young, Jan. 4, 2010.
{{Хормони}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Хормони]]
[[Категорија:Гени на хромозомот 20]]
491dh0oosmc7yqjkftkfiuu1xgjy1it
Тануше
0
11332
4799215
4540784
2022-08-02T22:17:33Z
2.247.250.252
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| име=Тануше
| слика=Тануше 03.jpg
| опис=Поглед на селото Тануше
| регион= {{грбови|Полошки Регион}}
| општина={{Општинскигрб|Општина Маврово и Ростуше}}
| област=[[Горна Река]]
| население=6
| година=2002
| поштенски број=1256
| повикувачки број=042
| надморска височина=1260
| lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=43 | lat_sec=19
| lon_dir=E | lon_deg=20 | lon_min=34 | lon_sec=22
| мрежно место=
| карта = Тануше во Општина Маврово и Ростуша.svg
}}
'''Тануше''' — село во [[Општина Маврово и Ростуше]], [[западна Македонија]].
== Географија и местоположба ==
Селото е сместено во областа [[Горна Река]], под планината [[Кораб]]. Атарот зафќа {{км2|16,7}} и се протега сè до врвот на планината.<ref name="ЕнцСела">{{ЕнцСела|1=293}}</ref> Целата западна страна на атарот се граничи со [[Албанија]].
Западно од селото, во повисоките делови на атарот, течат Бабин Поток (Прои и Бабес) и Изворски Поток, кои потоа се спојуваат, образувајќи ја [[Рибничка Река]]. Таа во свиок го заобиколува селото од север и исток, и продолжува на југоисток крај селата Грекање и Рибница.
Во XIX век Тануше било албанско село во Реканската каза на Отоманското Царство. Во „[[Етнографија на вилаетите Адријанопол, Монастир и Салоника]]“ се вели дека во 1873 г. ''Тапушани'' (Tapouchani) е село со 50 домаќинства сочинети од 126 жители; од нив 51 биле [[Македонски Албанци|Албанци]] [[муслимани]] и 75 Албанци [[православие|православни]].<ref>„Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, 1995. стр. 174-175.</ref>
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во 1900 г. ''Танушане'' веќе било наполно муслиманско село и имало 350 жители [[Арнаути]].<ref>{{МЕС|264}}</ref> Се поставува прашањето колкав дел од нив биле вистински Албанци доселени од Албанија, а колку биле албанизирани (или неалбанизирани) Македонци.
== Стопанство ==
Тануше има [[сточарство|сточарско]]-[[шумарство|шумарско]] стопанство. Според податок од 1998 г. атарот опфаќа 1.204 ха [[пасиште|пасишта]], 402 ха [[шума|шуми]] и само 51 ха [[обработливо земјиште]].<ref name="ЕнцСела" />
== Население ==
{{Пописи|350|—|215|257|288|330|345|—<ref>Населението на селото го бојкотирало пописот од 1991 г. и во него учествувале (и се попишани) само тројца жители.</ref>|89|16}}
Населението на Тануше опаднало во првиот период на XX век, но по Втората светска војна тоа почнало да се опоравува. Селото се зголемувало во текот на наредните децении за да опадне на само 89 жители во првата половина на 1990-тите, а потоа да се намали за 5,5 пати во наредните години. Интересно е да се забележи дека во 1953 г. се заведени 17 лица кои се изјасниле како Македонци,<ref>[http://makstat.stat.gov.mk/PXWeb/pxweb/mk/MakStat/MakStat__Popisi__PopisNaNaselenie__PopisiNaseleniMesta/Popis_nm_1948_2002_NasPoEtnPrip_mk.px/table/tableViewLayout2/?rxid=b1a7be79-92a7-4ac6-90aa-3ecb02cca1ff Тануше — Население на Република Македонија според изјаснувањето за етничката припадност, по населени места, според пописите на население 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 1994 и 2002 година (согласно територијалната организација од 1996 година)]</ref> што значи дека сè уште имало жители со македонска свест.
Според последниот попис на населението на Македонија од 2002 година, селото има 16 жители. Следува табела на националната структура на населението<ref>[http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002 - Книга X]</ref>
{| class="wikitable sortable" border="1" cellspacing="0" cellpadding="2"
| '''Националност'''
| '''Вкупно'''
|-
| [[Македонци]]
| 0
|-
| [[Македонски Турци|Турци]]
| 0
|-
| [[Македонски Роми|Роми]]
| 0
|-
| [[Македонски Албанци|Албанци]]
| 16
|-
| [[Македонски Власи|Власи]]
| 0
|-
| [[Македонски Срби|Срби]]
| 0
|-
| [[Македонски Бошњаци|Бошњаци]]
| 0
|-
| останати
| 0
|-
|}
== Општествени установи ==
* Танушка џамија
* Основно училиште
<!--== Самоуправа и политика ==
== Културни и природни знаменитости ==
== Редовни настани ==-->
== Личности ==
* [[Малиќ Тануша]] — просветен деец
* [[Џезаир Реџепи]] (р. 1983) — вајар
== Галерија ==
<gallery mode=packed heights=150px>
File:Тануше 02.jpg|Поглед на Тануше
File:Ribnica-i-Tanushe-Korabska-Vrata-MK.JPG|Тануше и [[Рибница]] на планината [[Кораб]]
File:Тануше 03.jpg|Поглед на Тануше
</gallery>
<!--
== Култура и спорт ==
== Иселеништво ==
-->
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рвр-авто}}
{{Општина Маврово и Ростуше}}
[[Категорија:Тануше| ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Мавровско-ростушки села]]
[[Категорија:Села во Општина Маврово и Ростуше]]
oug4ia8kmb7f28as91g45t38wgdm00j
4799228
4799215
2022-08-03T08:06:16Z
Ehrlich91
24281
Одбиена последната промена (од [[Специјална:Придонеси/2.247.250.252|2.247.250.252]]) и ја поврати преработката 4540784 на Македонец
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| име=Тануше
| слика=Тануше 03.jpg
| опис=Поглед на селото Тануше
| регион= {{грбови|Полошки Регион}}
| општина={{Општинскигрб|Општина Маврово и Ростуше}}
| област=[[Горна Река]]
| население=6
| година=2002
| поштенски број=1256
| повикувачки број=042
| надморска височина=1260
| lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=43 | lat_sec=19
| lon_dir=E | lon_deg=20 | lon_min=34 | lon_sec=22
| мрежно место=
| карта = Тануше во Општина Маврово и Ростуша.svg
}}
'''Тануше''' — село во [[Општина Маврово и Ростуше]], [[западна Македонија]].
== Географија и местоположба ==
Селото е сместено во областа [[Горна Река]], под планината [[Кораб]]. Атарот зафќа {{км2|16,7}} и се протега сè до врвот на планината.<ref name="ЕнцСела">{{ЕнцСела|1=293}}</ref> Целата западна страна на атарот се граничи со [[Албанија]].
Западно од селото, во повисоките делови на атарот, течат Бабин Поток (Прои и Бабес) и Изворски Поток, кои потоа се спојуваат, образувајќи ја [[Рибничка Река]]. Таа во свиок го заобиколува селото од север и исток, и продолжува на југоисток крај селата Грекање и Рибница.
== Историја ==
Сите села во Горна Река порано биле [[Македонци|македонски]]. Во XIX век, Тануше како и останатите села во областа биле во процес на албанизација. Во XIX век Тануше било албанско село во Реканската каза на Отоманското Царство. Во „[[Етнографија на вилаетите Адријанопол, Монастир и Салоника]]“ се вели дека во 1873 г. ''Тапушани'' (Tapouchani) е село со 50 домаќинства сочинети од 126 жители; од нив 51 биле [[Македонски Албанци|Албанци]] [[муслимани]] и 75 Албанци [[православие|православни]].<ref>„Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, 1995. стр. 174-175.</ref>
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во 1900 г. ''Танушане'' веќе било наполно муслиманско село и имало 350 жители [[Арнаути]].<ref>{{МЕС|264}}</ref> Се поставува прашањето колкав дел од нив биле вистински Албанци доселени од Албанија, а колку биле албанизирани (или неалбанизирани) Македонци.
== Стопанство ==
Тануше има [[сточарство|сточарско]]-[[шумарство|шумарско]] стопанство. Според податок од 1998 г. атарот опфаќа 1.204 ха [[пасиште|пасишта]], 402 ха [[шума|шуми]] и само 51 ха [[обработливо земјиште]].<ref name="ЕнцСела" />
== Население ==
{{Пописи|350|—|215|257|288|330|345|—<ref>Населението на селото го бојкотирало пописот од 1991 г. и во него учествувале (и се попишани) само тројца жители.</ref>|89|16}}
Населението на Тануше опаднало во првиот период на XX век, но по Втората светска војна тоа почнало да се опоравува. Селото се зголемувало во текот на наредните децении за да опадне на само 89 жители во првата половина на 1990-тите, а потоа да се намали за 5,5 пати во наредните години. Интересно е да се забележи дека во 1953 г. се заведени 17 лица кои се изјасниле како Македонци,<ref>[http://makstat.stat.gov.mk/PXWeb/pxweb/mk/MakStat/MakStat__Popisi__PopisNaNaselenie__PopisiNaseleniMesta/Popis_nm_1948_2002_NasPoEtnPrip_mk.px/table/tableViewLayout2/?rxid=b1a7be79-92a7-4ac6-90aa-3ecb02cca1ff Тануше — Население на Република Македонија според изјаснувањето за етничката припадност, по населени места, според пописите на население 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 1994 и 2002 година (согласно територијалната организација од 1996 година)]</ref> што значи дека сè уште имало жители со македонска свест.
Според последниот попис на населението на Македонија од 2002 година, селото има 16 жители. Следува табела на националната структура на населението<ref>[http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002 - Книга X]</ref>
{| class="wikitable sortable" border="1" cellspacing="0" cellpadding="2"
| '''Националност'''
| '''Вкупно'''
|-
| [[Македонци]]
| 0
|-
| [[Македонски Турци|Турци]]
| 0
|-
| [[Македонски Роми|Роми]]
| 0
|-
| [[Македонски Албанци|Албанци]]
| 16
|-
| [[Македонски Власи|Власи]]
| 0
|-
| [[Македонски Срби|Срби]]
| 0
|-
| [[Македонски Бошњаци|Бошњаци]]
| 0
|-
| останати
| 0
|-
|}
== Општествени установи ==
* Танушка џамија
* Основно училиште
<!--== Самоуправа и политика ==
== Културни и природни знаменитости ==
== Редовни настани ==-->
== Личности ==
* [[Малиќ Тануша]] — просветен деец
* [[Џезаир Реџепи]] (р. 1983) — вајар
== Галерија ==
<gallery mode=packed heights=150px>
File:Тануше 02.jpg|Поглед на Тануше
File:Ribnica-i-Tanushe-Korabska-Vrata-MK.JPG|Тануше и [[Рибница]] на планината [[Кораб]]
File:Тануше 03.jpg|Поглед на Тануше
</gallery>
<!--
== Култура и спорт ==
== Иселеништво ==
-->
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рвр-авто}}
{{Општина Маврово и Ростуше}}
[[Категорија:Тануше| ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Мавровско-ростушки села]]
[[Категорија:Села во Општина Маврово и Ростуше]]
0egvv3ur7njqmjf6sb6o08vrk0ow3e7
Конакри
0
14763
4799171
4540468
2022-08-02T13:51:59Z
Aboubacarkhoraa
90434
#WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:GN-Conakry.png|right|250px|Местоположбата на Конакри во Гвинеја.]]'''Конакри''' ([[сусу (јазик)|сусу]]: ''Kɔnakiri'') е [[главен град]] на [[Гвинеја]]. Според податоци од [[2002]] година, Конакри има 2.000.000 жители. Градот е [[пристаниште]] на [[Атлантски Океан|Атлантскиот Океан]]. Се наоѓа на 9°30' северно и 13°40' западно.
Конакри се развил на [[остров]]от [[Тумбо]], близу [[полуостров]]от [[Калоум]], со кој е поврзан преку [[теснец]] на кој е расположен градот. Конакри бил основан откако [[Обединетото Кралство|Британците]] го предале островот на [[Франција]] во [[1887]] година. Тој станал главен град на [[Француска Гвинеја]] во [[1904]] и се развивал како пристаниште за извоз на разни продукти.
Денес Конакри образува пет области. На југозапад се наоѓа градскиот центар. Знаменитости во градот се [[Гвинејски национален музеј|Гвинејскиот национален музеј]], неколку [[пазар]]и, [[Голема џамија во Конакри|Големата џамија]] итн.
Конакри е познат и по својата ботаничка градина. Овој град е најголемиот во Гвинеја и е нејзин административен, комуникациски и економски центар. Градската економија зависи главно од пристаништето, преку кое се транспортираат [[алуминиум]] и [[Банана|банани]]. [[Индустрија]]та на градот вклучува преработка на [[храна]] и [[автомобил]]и.
[[Податотека:Stade Général Lansana Conté de Nongo 08.jpg|лево|мини]]
[[Податотека:Conakry-palaisdupeuple.JPG|thumb|Народната палата.]]
{{Главни градови во Африка}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Главни градови во Африка]]
[[Категорија:Населени места во Гвинеја]]
[[Категорија:Региони во Гвинеја]]
b7sd5afguowdveznoaf36uutqctsylh
Глобално затоплување
0
24438
4799227
4783338
2022-08-03T07:06:24Z
01x07x2022000
103387
/* Стакленички гасови */ The Rodney & Otamatea - AUGUST 14, 1912.jpg
wikitext
text/x-wiki
{{Внимание}}
[[Податотека:Greenhouse Effect mk.svg|мини|десно|300п|Дијаграм на настанокот на [[стакленички ефект|стакленичкиот ефект]]]]
'''Глобалното затоплување''', кое се должи на [[ефект на стаклена градина|ефектот на стаклена градина]] е проблем поврзан со глобални [[климатски промени]] предизвикани од зголеменото ниво на таканаречените [[стакленички гасови]] во [[атмосфера]]та. Научниците излегоа со тврдење дека зголеменото присуство на овие гасови ќе резултира со глобално покачување на температурата кое би имало бројни негативни па дури и непоправливи ефекти врз животната средина.
[[Планета Земја|Планетата Земја]] е опкружена од атмосфера која е составена од различни гасови. Некои од нив, како на пример [[јаглерод диоксид]], имаат исти својства како стаклените панели на една стаклена градина и не ѝ дозволуваат на [[топлина]]та да ја напушти планетата. Затоа тие гасови се нарекуваат стакленички гасови. Понатаму, енергијата од Сонцето ја апсорбираат водите, почвите и живите суштества на планетата. Таа енергија постепено се враќа во атмосферата. Колку повеќе има стакленички гасови, толку повеќе топлина е заробена. Тоа се нарекува ефект на стаклена градина. Ефектот на стаклената градина го открил [[Жозеф Фурје]] во 1824 година, а прв кој квантитативно го истражил е [[Сванте Арениус]] во 1896 г.
== Стакленички гасови ==
[[File:The Rodney & Otamatea - AUGUST 14, 1912.jpg|thumb|Напис во весникот во Нов Зеланд (објавен на 14 август 1912 година) кој ги опишува принципите на глобалното затоплување]]
Стакленичките гасови се природни и кога се во соодветна количина тие се од голема корист за Земјата. Стакленичките гасови го овозможуваат животот на Земјата. Тие ја зголемуваат температурата на нашата планета и без нив би било премногу студено за да се преживее. Ако не се тие, [[Сончева енергија|сончевата енергија]] која доаѓа до Земјината површина би била оддавана назад во вселената, и температурите на нашата планета би биле толку ниски што воопшто не би бил возможен живот на неа. Отсуство на стакленичките гасови би ја намалило температурата за околу 33 °C, претворајќи ја Земјата во уште една безживотна планета на [[Сончев Систем|Сончевиот Систем]]. Стакленичките гасови апсорбираат дел од таа сончева енергија која се рефлектира од површината на Земјата и оддаваат назад во [[атмосфера]]та. На тој начин тие овозможуваат сончевата енергија да дојде до Земјината површина како видлива [[светлина]], за потоа да биде заробена од атмосферата како инфрацрвена топлина.
Овој феномен ја одржува топлината на нашата планета, загревајќи ја до тој степен кој нејзе ѝ овозможува живот со што ќе се обезбеди нормално одвивање на физиолошките функции на сите живи организми. Но, кога ефектот на стаклената градина е премногу силен, тогаш температурите растат пребрзо и превисоко. Дури и најмалите зголемувања на температурата може да имаат сериозно влијание врз животите на луѓето, животните и растенијата.
Гасови кои во најголема мерка придонесуваат за ефект на стаклена градина се следните:
* [[озон]] (O<sub>3</sub>)
* [[метан]] (CH<sub>4</sub>)
* [[водена пареа]] (H<sub>2</sub>O)
* [[јаглерод моноксид]] (CO)
* [[јаглерод диоксид]] (CO<sub>2</sub>)
* [[азотсубоксид]] (N<sub>2</sub>O)
* [[сулфур хексафлуорид]] (SF<sub>6</sub>)
Покрај ова, се оддаваат и нови синтетички гасови како што се хлорофлуоројаглероди (CFC) или накусо халони и утврдено е дека и тие влијаат врз ефектот на стаклената градина.
Со [[индустријализација]]та и пораст на населението, емисијата на стакленичките гасови, од согорување на [[фосилни горива]], сечење на шумите и чистење на земјиште за употреба во земјоделството, постојано се зголемува. Се предвидува дека емисијата на стакленичките гасови ќе продолжи уште да се зголемува паралелно со порастот на глобалната економија.
=== Озон O<sub>3</sub> ===
За заштита од штетните влијанија од Сонцето (поретко од други извори на зрачење) постои [[озон]]от, алотропска модификација на [[кислород]] каде се сврзани три атоми на кислород во една [[молекула]]. Озонот предизвикува 3–7% од вкупниот ефект на стаклена градина.
[[Озонска обвивка|Озонската обвивка]] се наоѓа на 10–35 км од Земјината површина со дебелина од само 3 mm. Тој претставува „природен филтер” за заштита од штетното УВ зрачење. Озонот во [[стратосфера]]та се формира од дејство на [[ултравиолетови зраци]] (200-250 nm) од [[Сонце]]то на молекула на обичен кислород.
* О<sub>2</sub> + енергија = О + О - над стратосферата
* О<sub>2</sub> + О = О<sub>3</sub> - во стратосферата
Самиот озон ги апсорбира УВ зраците меѓу 250-300 nm. што доведува до негово делумно разградување па се воспоставува рамнотежа со горната реакција:
* О<sub>3</sub> + енергија = О<sub>2</sub> + О
* О<sub>3</sub> + О = О<sub>2</sub> + О<sub>2</sub>
Крајниот ефект на овие реакции е предизвикување на ефектот на стаклена градина така што озонот ги апсорбира УВ зраците, ги конвертира во топлина, со што се зголемува т.е. придонесува за зголемување на глобалното затоплување.
Озонската обвивка го апсорбира УВ зрачењето така што тоа не стигнува до површината на Земјата. Меѓутоа, одредени индустриски соединенија предизвикуваат озонот да се разложува во поголема мерка, отворајќи дупка во озонската обвивка над [[Антарктикот]], а со тоа живиот свет се изложува на штетни влијанија од УВ зрачење. Еден единствен атом на хлор, на пример, може да уништи стотици или илјадници молекули на озон. Најзначајни катализатори за разложување на озонот се халогените елементи ([[хлор]], [[бром]]).
Озонската дупка, некогаш се смета за појава поврзана со глобалното затоплување. Иако постојат неколку допирни точки, овие две појави не се многу поврзани. Намалување на стратосферскиот озон влијае на заладување, но значајно намалување на количина на озонот се нема случено од 1970-тите години.
Озон се појавува и во [[тропосфера]]та (најдолниот дел од атмосферата на Земјата) и тука претставува загадувач кој придонесува во формирањето на фотохемискиот смог. Озон во тропосферата придонесува за загревање на површината.
=== Метан CH<sub>4</sub> ===
[[Метан]]от предизвикува 4–9 % од вкупниот ефект на стаклена градина.
Најпростиот јаглеводород - метан е гас без боја, мирис и вкус чиешто ослободување оди многу брзо. Незапаллив е но експлозивен. Метанот е продукт на [[земјоделие]]то, а се ослободува и од депониите за смет. Негови природни извори се исто така влажни предели (бари). Големи количини на метан се емитуваат во [[атмосфера]]та преку [[вулкани]]те кои се поврзани со подлабоките слоеви на Земјата или се создаваат по пат на анаеробното дишење. Метанот се создава со разградување на мртвите органски материи во мочуриштата и со разложување на органскиот отпад во безкислородни услови. Како извори на емисии на метан се сметаат покрај другите и [[индустрија]]та за рециклирање на отпад, агроиндустријата, како и истекувањата и емисиите кои се јавуваат во самата нафтена и гасна индустрија.
При согорувањето се ослободува молекул на јаглерод диоксид и две молекули на вода:
*CH<sub>4</sub> + 2CO<sub>2</sub> → CO<sub>2</sub> + 2H<sub>2</sub>O
Емисиите на метан можат да се разликуваат значително од една земја или регион до друг/а, во зависност од многу фактори како што се [[клима]]та, карактеристики на индустриското и земјоделско производство, видови на енергија и користење, управување со отпад. На пример, температурата и влагата имаат значително влијание врз процесот на анаеробна дигестија, кој е еден од клучните биолошки процеси кои предизвикуваат емисиите на метан.
Едно од прашањата кое се наметна околу продуктите при согорување на природниот гас и испуштање на таканаречените стакленички гасови беше фактот што метанот, главната состојка на природниот гас, е во основа многу моќен стакленички гас. Имено, еден тон на метан го има истиот ефект врз глобалните климатски промени, како 21 тон на СО<sub>2</sub>. Toa значи дека способноста на метанот да ја заробува топлината е речиси 21 пат поефикасна од онаа на јаглеродниот диоксид.
Метаногени се бактерии кои произведуваат гас-метан. Тие се многу анаеробни (кислородот е отровен за нив) и чувствителни на [[pH вредност]]. Тие ја комбинираат [[оцетна киселина|оцетната киселина]], направена од страна на ацетогени, со водороден гас и јаглерод диоксид за да произведат метан, [[вода]] и јаглерод диоксид, според следнава равенка:
*CH<sub>3</sub>COOH + CO<sub>2</sub> + 4H<sub>2</sub> → 2CH<sub>4</sub> + 2H<sub>2</sub>O + CO<sub>2</sub>
==== Метан во Сибир ====
Меурчиња од метан заробени се во езерскиот мраз во текот на првите денови на создавањето на мразот во [[Сибир]]. Иако, неверојатениот студ во Сибир претставува закана, таму се ослободува метан од стопениот мраз кој претставува уште поголема закана. Во следните десет години тоа би можело да стане сè позначаен фактор кој ќе влијае врз глобалното затоплување.
Метанот е виновникот за појава на оган во Сибир среде зима. Научниците тврдат дека тој претставува сериозна закана за климата затоа што е 23 пати посилен стакленички гас од јаглерод диоксид.
Концентрација на CH<sub>4</sub> во атмосферата се зголемува за околу 0,6 % годишно.
===Водена пареа H<sub>2</sub>O===
Со својата висока концентрација таа игра значајна улога во природниот ефект на стаклена градина, иако молекулите на водата апсорбираат само определена бранова област од топлината што зрачи од Земјата. Водената пареа во најголем процент е одговорна за ефектот на стаклена градина, помеѓу 36 % и 66 % при ведро небо и помеѓу 66 % и 85 % кога е облачно. Концентрација на водената пареа варира регионално, но човечките активности не влијаат значително врз нејзината концентрација, освен во локални размери. Водената пареа има релативно кратка се задржува во атмосферата и преку врнежите се враќа назад на Земјата.
Според Environmental Health Center of the National Security, водената пареа чини дури 2% од атмосферата.
Со Clausius-Clapeyron-овата равенка може да се покаже дека воздухот може да содржи повеќе водена пареа во единица [[волумен]], доколку тој се загрева. Овој и други основни принципи укажуваат на тоа дека затоплувањето поврзано со зголемени концентрации на други стакленички гасови, исто така ќе ја зголеми концентрацијата на водената пареа.
=== Јаглерод моноксид CO ===
[[јаглерод моноксид]] настанува со согорување на разни видови на горива, дрво, масло, парфеми.
Тој се добива при непотполна оксидација (горење) на јаглеродот во услови на недоволно присуство на кислород.
*2C + O<sub>2</sub> → 2CO
Тој понатаму може да се оксидира до јаглерод диоксид.
*2CO + O<sub>2</sub> → 2CO<sub>2</sub>
Издувните гасови од мотори со внатрешно согорување се еден од најголемите загадувачи на атмосферата со овој гас, потоа следат издувните гасови кои настануваат во текот на производството на [[железо]], како и гасови при согорување на масла во термоелектрани, во процесот на производување на нафта во рафинерии и во хемиската индустрија.
Во природата овој гас е многу редок. Во воздухот се наоѓа во траги, нешто повеќе во вулкански гасовино, го има и во метеори.
Многу повеќе се создава поради човеково влијание, најчесто како резултат на антропогеното загадување. како и во гасови од фабричките оџаци, печки и мотори со внатрешно согорување. Важен е и составен дел на гасот за осветлување, како и генераторскиот и водениот гас.
=== Јаглерод диоксид CO<sub>2</sub> ===
Јаглерод диоксидот (CO<sub>2</sub>) e [[хемиско соединение]] составено од два кислородни атоми и еден атом на јаглерод. Тоа е гас без боја и мирис. Потежок е од воздухот и не гори.
[[Растенија]]та го користат јаглерод диоксидот од воздухот, трансформирајќи го во органски материи, а при тоа ослободувајќи кислород. Тоа се случува при процесот [[фотосинтеза]]та при што се синтетизираат јаглехидрати. Животните и луѓето го користат кислородот во процесот на [[дишење]], при што ослободуваат јаглерод диоксид. Овој процес се одвива постојано и е основа за животот на Земјата.
[[Јаглерод диоксид]] се создава од различни извори, меѓу кои и вулкански ерупции и разградување на органската материја. Исто така, тој се произведува и од [[ферментација]]та на некои [[микроорганизми]] и од [[клеточно дишење|клеточното дишење]] јаглеродниот диоксид го има во мали концентрации во атмосферата. Тој е главна состојка на јаглеродниот циклус.
Започнувајќи од 1750 г. човечките активности значително ја зголемиле концентрацијата на CO<sub>2</sub> во атмосферата. Измерено е дека атмосферската концентрација на CO<sub>2</sub> е за 100 ppm повисока од пре-индустрискиот период. Јаглерод диоксид е главниот стакленички гас кој е одговорен за повеќе од половина затоплување на Земјата. Постојат многу антропогени извори на CO<sub>2</sub>. Некои од нив ќе бидат наведени и дискутирани во текстот што следи.
[[Фосилни горива]] – најголем дел на јаглерод диоксид се добива од согорување на фосилните горива. Фосилните горива (јаглен и нафта) содржат големо количество на јаглерод. Кога се запалени, тој јаглерод се ослободува во атмосферата во вид на CO<sub>2</sub>, што доведува до зголемување на неговата концентрација во атмосферата. Износ на CO<sub>2</sub> зависи од видот на фосилното гориво.
Главни извори на CO<sub>2</sub> при согорување на фосилни горива со застапеност во период од 2000-2004 г. се:
* течни горива (бензин, нафта) 36%,
* цврсти (јаглен) 35%,
* гасни (природен гас) 20%,
* производство на цемент 3%,
* согорување на индустриски гасови со помалку од 1% итн.
Примарни извори на фосилни горива се електрични искористувања (33%), [[транспорт]] (31%), индустриски процеси (24%) и загревање и ладење на објекти (12%). Емисиите на јаглерод диоксид се зголемени на глобално ниво за 25% од времето на [[Индустриската револуција]], пред 200 години, од кои 10% зголемување е во последните 30 години.
Промени при користење на земјиште – како резултат на сечење на шуми има големо влијание на количината на CO<sub>2</sub> оддадена во атмосферата. Дрвја и растенија апсорбираат CO<sub>2</sub> во процес на фотосинтеза, а јаглерод се чува во ткива и влакна од дрвото.
Производство на цимент – при производство на цемент се користат големи количини на варовник, кој ослободува CO<sub>2</sub> во атмосферата за време на производниот процес.
Природниот гас е најчисто користено фосилно гориво. Согорување на масло испушта помеѓу 38 и 43% повеќе CO<sub>2</sub> отколку природниот гас, додека согорување на јаглен 72-95% повеќе CO<sub>2</sub> по единица ослободена енергија отколку природен гас.
Зголемување на количината на стакленичките гасови ја зголемува количината на зрачењето апсорбирано од страна на атмосферата и на тој начин се намалува количината на зрачењето кое го оддава Земјата кое може да помине во вселената. Ова предизвикува затоплување на планетата Земја.
==== Улога на јаглерод диоксидот во ефектот на стаклена градина ====
За еден од главните стакленички гасови се смета јаглеродниот диоксид. Иако јаглеродниот диоксид не ја “заробува” топлината толку ефикасно како другите гасови од оваа група (со други зборови е “помалку моќен" стакленички гас), сепак, поради самиот факт што количините емисии на јаглероден диоксид во атмосферата се извонредно високи, особено како резултат на согорувањето на [[фосилни горива|фосилните горива]], му го даваат токму на овој гас приматот како стакленички.
Намалувањето на емисиите на јаглероден диоксид секако може да има огромно влијание врз ефектот на стаклена градина, а со тоа и на глобалното затоплување. Концентрација на CO<sub>2</sub> сега е зголемена за околу 0,4 % годишно.
Кога северната полутопка е свртена кон Сонцето, кога кај нас е [[пролет]] и [[лето]], тогаш лисјата вдишуваат CO<sub>2</sub> и неговото количество во атмосферата опаѓа. Но, кога јужната полутопка е свртена кон Сонцето, кога кај нас е [[есен]] и [[зима]], листовите опаѓаат со што се зголемува количината на CO<sub>2</sub> во [[атмосфера]]та.
=== Диазот монооксид N<sub>2</sub>O ===
[[Диазот монооксид]] создава 300 пати поголем ефект на стаклена градина од CO<sub>2</sub>.
Диазот монооксид главно се создава преку микробска промена на азотот содржан во [[почва]]та. Зголеменото создавање на N<sub>2</sub>O од човечко влијание може да се сведе на зголемениот влез на азот во почвите, пред сè, преку земјоделството, индустријата и сообраќајот. Концентрација на N2O сега е зголемена за околу 0,2% годишно.
Азотен монооксид (N<sub>2</sub>O) е продуциран од бактерии во природен денитрификациски процес. Тој е хемиски инертен во [[тропосфера]]та, но во стратосферата е деградиран фотохемиски. Просечната концентрација на N<sub>2</sub>O во тропосферата е околу 300 ppb и има време на престој 10 години.
=== Сулфурен хексафлуорид SF<sub>6</sub> ===
Сулфурен хексафлуорид е гас со многу инертна реакција, кој се употребува, пред сè, во опрема со висок напон во [[тешка индустрија|тешката индустрија]] и како гас за полнење прозорци за звучна заштита и автомобилски гуми. SF<sub>6</sub> е гас со највисок потенцијал за стаклена градина. Еден тон SF<sub>6</sub> ја оптоварува атмосферата во големина што соодветствува на околу 23.900 тони CO<sub>2</sub>.
== Последици од глобално затоплување ==
Последици од глобално затоплување се следниве:
* пораст на температура за 1,5-4,5 °C на 100-150 години
* топење на мразот на поларните делови од планетата Земја
* пораст на нивото на [[море]]то (топење на мразот предизвикува покачување на морското ниво при што доаѓа до поплавување на некои [[остров]]и и брегови)
* временски непогоди: зголемен број на суши и пожари, зголемување на облачноста,[[поплави]],урагани
* влијание врз здравјето на луѓето: смртоносни топлотни бранови, лош воздух, алергии и астма
* изумирање на животински видови
Покрај ова, следните статистички податоци се разочарувачки:
Земјата станува се потопла. Во 1995 година светската научна заедница извести дека промената е веќе присутна и дека планетата Земја во минатото столетие се затоплила за 0,5 °C. Уште во 1896 година големиот шведски хемичар Свенте Арениус предвидувал дека со удвојување на концентрацијата на CO2 во атмосферата преку согорување на фосилните горива, можно е глобалната температура да порасне за 5,5 °C. Ова не е далеку од вредностите 1,5 °C до 4,5 °C кои сега се добиваат од компјутерските симулации на климата за двојно зголемување на CO<sub>2</sub> во атмосферата. Сите четири најжешки години откако почнале да се регистрираат овие податоци се во 1990-тите.
Прва жртва на климатските промени – [[Тувалу]], мала островска земја во Пацификот со десет илјади жители. Се наоѓа на средина помеѓу Хаваи и Австралиа. Островите полека ги голта морето чие ниво се покачува заради глобалното затоплување.
Доколку не се преземат мерки за решавање на глобалното затоплување:
* Нивото на CO<sub>2</sub> се зголемува постојано. Во текот на последниот век тоа се зголемило за цели 30 %. Ако не се редуцира порастот на популацијата и употребата на фосилни горива нивото на СО<sub>2</sub> ќе се дуплира некаде во средината на [[21 век]].
* Најважно, дел од поларните санти мраз може да се стопи и тоа да доведе до покачување на нивото на водата во морињата, кое што веќе е покачено помеѓу 10 и 25 cm во последните 100 години, а до 2050 може да стане и тродупло со што огромни крајбрежни површини, кои се многу густо населени, областите коишто се наоѓаат на помала [[надморска височина]], па дури и цели држави, како [[Бангладеш]], можат да бидат потопени и да исчезнат под морето. Toa делумно настанува поради ширењето на водата кога таа се загрева.
Топењето на ледниците во последното столетие, исто така, придонесува за пораст на морското ниво. Најзагрозени се: [[Индија]], [[Пакистан]], [[Бангладеш]], [[Малдиви]], [[Тајланд]], [[Мозамбик]], [[Египет]], [[Суринам]] итн.
* Ако дозволиме температурата да порасне за 4 степени, тогаш ќе настане еден општ хаос на целата Земја. Климатскиот систем веќе трпи промени поради топењето на сантите на [[Арктик]]от, но со пораст за 4 степени целосно топењето на поларниот мраз ќе биде неизбежно, што ќе предизвика зголемување на нивото на морето за 70–80 m. Сите светски крајбрежја ќе бидат потопени, заедно со пристаништата, градовите, инфраструктурата и плодната почва. [[Релјеф]]от на Земјата ќе биде како оној после Леденото доба, кога нивото на морето пораснало за 120 m.
Порано замрзнатото земјиште (вечен мраз) во арктичкиот предел на [[Алјаска]] и [[Сибир]] веќе почнале да се топaт, нарушувајќи ги екосистемите и инфраструктурата.
* Зголемување на глобалната температура ќе предизвика пораст на нивото на морето и ќе го промени износот и шемата на врнежите, веројатно, вклучувајќи ги и проширување на територијата на пустините. Најверојатните ефекти вклучуваат зголемување на интензитетот на екстремни временски појави, како и промени во земјоделските приноси.
* Потопла планета ќе го забрзува глобалниот циклус на водата: размената на вода помеѓу океаните, атмосферата и земјиштето. Повисоки температури ќе предизвикуваат поголемо испарување и побрзо сушење на почвите. Зголемено количество вода во атмосферата значи повеќе [[дожд]] и [[снег]]. Првите знаци на промени на циклусот на вода предизвикуваат поплави, урагани, ерозија на земјиштето па дури и губење на некои видови живи организми.
Веќе е крајно време да сфатиме: „Климатските промени ... не се ништо друго, туку една форма на бавно умирање".
== Што треба да се направи за да се спречи затоплувањето? ==
Човековото влијание на глобалното затоплување денес, за првпат во историјата на Земјата, луѓето ја имаат, можеби, одлучувачката улога за иднината на климатските промени. Потоплата иднина може да беде резултат на денешните активности на луѓето во кои се ослободуваат големи количини на гасови кои ја задржуваат топлината. Овие гасови се дел од причините за зголемување на темп. за 0,5 степени за последните 100 г.
Денес за секој од над 6 милијарди луѓе на планетата скоро 6 тони СО<sub>2</sub> се исфрла во атм годишно. Како резултат на нашите активности конц. на СО<sub>2</sub> е покачено за 30 % во последните 250 г.Индустриски развиените земји денес најмногу ослободуваат СО<sub>2</sub>, додека емисијата на СО<sub>2</sub> во земјите во развој е во подем.
Јасно се гледа дека најголемата одговорност им припаѓа на развиените земји (главно [[САД]], [[Европа]] и [[Јапонија]]). Овие земји би требало да вложат најголеми напори за редуцирање на емисиите. Бидејќи најголема последица од климатските промени ќе биде [[суша]]та и недостигот од вода, треба да се обединиме кон решавање на овој проблем.
Кјото протокол (KP) претставува мошне важен чекор во органичувањето на емисијата на стакленичките гасови (CO<sub>2</sub>, CH<sub>4</sub>, N<sub>2</sub>O, HFCs, PFCs, SF<sub>6</sub>) бидејќи за првпат се специфицирани правни обврски. Согласно со KP развиените земји имаат специфични обврски: во првиот период (2008-2012), тие треба да ги намалат вкупните емисии на стакленичките гасови за најмалку 5 % во споредба со емисиите на 1990година. Договорените цели се разликуваат помеќу развиените земји (САД се обврзале да ги намалат емисиите за 7 %, Европската унија (EU) како целина за 8 %, Јапонија и Канада за 6 %. Неодамна, САД ја повлекле својата овбрска во рамките на KP, предизвикувајќи вознемирување од светски рамки.
=== Што може владата да направи? ===
[[Влада]]та може да покрене акција за пошумување. Исто така би можела да обезбеди масовен транспорт. Владата може да постави стандарди за чистота на воздухот и филтри на оџаците. За да помогне кон спречување на глобалното затоплување владата може да забрани сечење на природата, а исто така може да инвестира во флуоресцентното осветлување и користење на сончева енергија наместо нуклеарни и термоцентрали.
=== Што можат луѓето да направат? ===
Секогаш кога е можно луѓето треба да пешачат, да возат велосипед или да го користат јавниот превоз. Доколку користат автомобил треба да изберат таков кој нема многу да троши. Дома, треба да ги исклучуваат светлата кои непотребно горат и да го исклучуваат телевизорот кога не го гледаат. Светилките треба често да ги менуваат бидејќи нови произведуваат помалку CO<sub>2</sub>. Доколку ги заменуваат електричните уреди треба да земат такви кои се енергетски најефективни. При миење на садови треба да користат ладна или топла вода, а не жешка. При греење на водата не треба да ја загреваат над 70 степени. Што се однесува до отпадоците, тие треба да се рециклираат. Луѓето исто така треба да посадуваат дрвја во близина на својот дом.
Како што е познато, животот на планетата Земја е можен поради природниот ефект на стаклена градина. Природното појавување на гасовите кои го предизвикуваат ефектот на стаклена градина (стакленички гасови), пред се водена пареа (H<sub>2</sub>O), јаглерод диоксид (СО<sub>2</sub>), како и метан (CH<sub>4</sub>), азотен оксид (N<sub>2</sub>O) и тропосферски озон (О<sub>3</sub>), овозможува сончевата енергија да дојде до Земјината површина како видлива светлина, за потоа да биде заробена од атмосферата како инфрацрвена топлина. Земјината површина апсорбира најголем дел од зрачењето и се загрева. Инфрацрвеното зрачење се оддава од Земјината површина. Овој феномен ја одржува топлината на нашата планета, со што се обезбедува нормално одвивање на физиолошките функции на сите живи организми. Отсуството на стакленичките гасови би ја намалило температурата на нашата планета за околу 33 C, претворајќи ја Земјата во уште една безживотна планета во сончевиот Систем.
==Ефект на стаклена градина==
Ефектот на стаклена градина е израз за загревање на планетата [[Земја (планета)|Земја]] кое настанало со пореметување на енергетската рамнотежа помеѓу количина на зрачење кое од Сонцето го прима и во вселената го зрачи Земјината површина. Ефектот на стаклена градина, кој во минатото беше благослов за Земјата, во последното столетие, засилен од човечките активности, се чини дека се претвора во сериозна закана.
Овој ефект се јавува како резултат на зголемување на количината на зрачењето кое од површината на Земјата не може да биде оддадено во вселената, туку атмосферата го апсорбира и станува потопла. Земјата мора да испушта енергија во вселената исто онолку колку што таа апсорбира енергија од Сонцето. Сончевата енергија пристигнува во форма на зрачење со помала бранова должина. Атмосферата на Земјата одбива дел (37-39%) од оваа [[енергија]], додека остаток (поголем дел) паѓа на површина на Земјата и ја загрева. Земјата се ослободува од оваа енергија, така што ја праќа назад во вселената во облик на инфрацрвени зраци (зраци со поголеми бранови должини). Поголем дел од [[инфрацрвено зрачење|инфрацрвеното зрачење]], оддадено од Земјината површина, се рефлектира од гасови што постојат во природата. Овие гасови спречуваат енергијата да помине кон вселената, така да зраците се враќаат назад кон Земјата и ја зголемуваат атмосферската температура. Оние гасови кои го задржуваат зрачењето се познати под назив [[стакленички гасови]], а проблеми кои настануваат се познати под име глобално затоплување. Тоа се случува со атмосферата на Земјата во последниот век.
Ефектот на стаклена градина, кој во минатото беше благослов за Земјата, се чини дека во последното столетие се претвора во сериозна закана, засилен од човечките активности.
Со индустријализација, емисијата на стакленички гасови од согорување на фосилни горива, сечење на шуми и чистење на земјиште за употреба во земјоделството, постојано се зголемува. Во последните 100 години стакленичките гасови се оддавале во атмосферата побрзо од колку што природните процеси можеа да ги отстранат. Дополнително, оддавани се нови синтетички гасови како што се хлорофлуоројаглероди и халони (CFC) и утврдено е дека и тие го поддржуваат ефектот на стаклената градина. Во овој период концентрацијата на овие гасови во атмосферата постојано се зголемува, со предвидувања дека ќе продолжи да расте паралелно со порастот на глобалната економија. Овие дополнителни емисии почнуваат да ја нарушуваат деликатната рамнотежа, значително зголемувајќи го количеството на стакленички гасови во атмосферата и нивниот изолационен ефект. Податоците за климата пред 160 години укажуваат на тесна поврзаност меѓу концентрацијата на стакленички гасови во атмосферата и глобалните температури. Уште во 1896 година големиот шведски хемичар Свенте Архениус предвидувал дека со удвојување на концентрацијата на CO<sub>2</sub> во атмосферата преку согорување на фосилно гориво, можно е глобалната температура да порасне за 5,5 C. Ова не е далеку од вредностите 1,5 C до 4,5 C кои сега се добиваат од компјутерските симулации на климата за двојно зголемување на CO2 во атмосферата. Во 1995 година светската научна заедница извести дека промената е веќе присутна и дека планетата Земја во минатото столетие се затоплила за 0,5 C. Во јануари 2001 година UNIPCC (Меѓувладиното тело за климатски промени при Обединетите нации), официјално изјави дека човековото влијание претставува главен фактор за денешното глобално затоплување. Оваа изјава беше од големо знаење, бидејќи до тогаш постоеја мислења според кои глобалното затоплување е поврзано со сончевата активност, природните климатски флуктуации, или е резултат на грешки во компјутерските модели. Квантитативните предвидувања за идната состојба сè уште се неизвесни. Во 1995 година IPCC направи проценка дека глобалната температура на воздухот на Земјата ќе се зголеми за дополнителни 1 C -3,5 C до 2100 година, додека во 2001 година за истиот период беше предвиден пораст на температурата од 1,4 C - 5,8 C. Во најдобар случај, ќе се соочиме со затоплување за 2 C до 2100 година, што би било најбрзо менување на климата во последните неколку милениуми, период кога се развивала модерната цивилизација. Затоплувањето во овие размери ќе влијае врз многу аспекти на нашите животи, бидејќи ќе предизвика промени на температурите и врнежите, пораст на морското ниво и промени во распределбата на свежа вода. Најверојатно значајни ќе бидат влијанијата врз здравјето на луѓето, виталноста на шумите и други природни подрачја, како и продуктивноста во земјоделството.
ГОДИШНИ ВРНЕЖИ, 1901-1995 (Американска истражувачка програма за глобални промени: Климатски промени / тековни сознанија) Во последните 100 години глобалното средно морско ниво порасна за 10 до 25 cm, делумно поради ширењето на водата кога таа се загрева. Топењето на ледниците во последното столетие, исто така, придонесува за пораст на морското ниво. Порано замрзнатото земјиште (вечен мраз) во арктичкиот предел на Алјаска и Сибир исто така почна да се топи, нарушувајќи ги екосистемите и инфраструктурата. Споменатото топење и затоплувањето на тундрите ќе доведе до распаѓање на органска материја и ослободување на заробениот јаглерод и метан, создавајќи дополнителен извор на стакленички гасови. Како што ризиците од глобалните климатски промени стануваат сè повеќе очигледни, се јавува вистинска потреба од фокусирање на акции за намалување на емисиите на стакленичките гасови и минимизирање на штетните влијанија од климатските промени. Општо земено, луѓето во земјите во развој се почувствителни на климатските промени заради недоволно развиената инфраструктура и ограничениот капитал, како и поголемата зависност од природните ресурси.
== Меѓународни иницијативи во врска со климатските промени ==
Во текот на 1980-те години, заради научните докази за глобалните климатски промени и последиците од нив, се појави зголемена загриженост помеѓу научниците, политичарите и јавноста. Во 1992 година, во [[Рио де Жанеиро]] беше усвоена [[Рамковна конвенција за климатски промени|Рамковната конвенција за климатски промени]] (UNFCCC). Согласно со Рамковната конвенција, се поставија бројни обврски за сите земји, главно во врска со изготвувањето и имплементацијата на политики за намалување на емисиите на стакленички гасови. Сепак, одзивот на развиените земји (кои се главните “произведувачи” на стакленички гасови), се покажа недоволен и заради тоа во 1995 година воведен е Берлинскиот мандат, кој воспостави преговарачки процес за поголем ангажман во рамките на Конвенцијата во периодот по 2000 година. Овој процес, конечно, доведе до потпишување на Кјото протоколот (КП) во 1997 година.
На оваа карта (направена од Американскиот институт за светски ресурси, USA World Resources Institute) се претставени разлини региони, не според нивната географска положба туку според емисиите на стакленики гасови. Јасно се гледа дека најголемата одговорност им припаѓа на развиените земји (главно САД, Европа и Јапонија). Овие земји би требало да вложат најголеми напори за редуцирање на емисиите.
[[протокол од Кјото|Кјото протоколот]] (КП) претставува мошне важен чекор во ограничувањето на емисиите на шесте стакленички гасови (CO2, CH4, N2O, HFCs, PFCs и SF6), бидејќи за првпат се специфицирани правни обврски. Согласно со КП развиените земји имаат специфични обврски: во првиот период (2008-2012), тие треба да ги намалат вкупните емисии на стакленики гасови за најмалку 5% во споредба со емисиите од 1990 година. Договорените цели се разликуваат помеѓу развиените земји (САД се обврзале да ги намалат емисиите за 7%, Европската унија (ЕУ) како целина за 8%, Јапонија и Канада за 6%), а истиот принцип важи и за државите-членки на ЕУ во согласност со интерниот договор за распределба на обврските. Неодамна, САД ја повлекоа својата обврска во рамките на КП, предизвикувајќи вознемирување од светски размери.
Во 1998 година, за време на Четвртата UNFCCC конференција на страните воспоставен е Акциониот план од Буенос Аирес, со кој е специфициран временскиот распоред за имплементацијата на КП. Согласно со овој план, во Хаг, во ноември 2000 година се одржа Шестата конференција на страните со главна задача да се постигне договор за најважните оперативни прашања од КП. Бидејќи земјите потписники се разидуваа по клучните прашања, до крајот на состанокот не беше постигнат договор. За време на продолжението во Бон, во јули 2001 година (Шеста конференција на страните, продолжение) министрите постигнаа политика согласност за суштинските основи врз кои се темелат оперативните прашања од КП. Овој политички договор веќе е преведен во правен текст за сите флексибилни механизми и за леновите 5, 7 и 8 од КП (известување, мониторинг и преглед). Работата се предвидува да биде завршена на состанокот во октомври 2001 година во Маракеш (Седма конференција на страните). Рамковната конвенција за климатски промени постави низа обврски кон потписниките сметајќи на нивните заедники, но и поединечни одговорности. На својата петта и шеста сесија Конференцијата на страните ги охрабри земјите вклуени во Анекс II на Конвенцијата (т.е. најразвиените земји) во давањето помош на државите чии економии се во транзиција, како и на земјите во развој, при зголемувањето на нивните можности за постигнување на целите на Конвенцијата и нивната подготовка за ефикасно учество во процесот на КП. Интегрираното планирање и имплементацијата на релевантни активности содржат низа акции, како што се развој на национални системи за проценка на емисиите и абсорбциите на стакленички гасови, проекции за еволуција на емисиите и определување / проценка на можни мерки за редукција на емисиите од различни сектори (енергија, индустрија, резиденцијален / терцијален сектор).
Земјите со економија во транзиција, како и земјите во развој при преземањето на такви активности се соочуваат со големи тешкотии, главно заради ограниченото користење на околинско-прифатливи технологии, недостаток на финансиски и човечки ресурси со соодветна експертиза, како и поради отсуство на ефикасни административни структури. Поради тоа итно е потребно создавање капацитети (capacity building) во овие земји.
Како што е познато, животот на планетата Земја е можен поради природниот ефект на стаклена градина. Природното појавување на гасовите кои го предизвикуваат ефектот на стаклена градина (стакленички гасови), пред се водена пареа (H2O), јаглерод диоксид (СО2), како и метан (CH4), азотен оксид (N2O) и тропосферски озон (О3), овозможува сончевата енергија да дојде до Земјината површина како видлива светлина, за потоа да биде заробена од атмосферата како инфрацрвена топлина. Земјината површина апсорбира најголем дел од зрачењето и се загрева. Инфрацрвеното зрачење се оддава од Земјината површина. Овој феномен ја одржува топлината на нашата планета, со што се обезбедува нормално одвивање на физиолошките функции на сите живи организми. Отсуството на стакленичките гасови би ја намалило температурата на нашата планета за околу 33 C, претворајќи ја Земјата во уште една безживотна планета во сончевиот Систем.
== Создавање капацитети и климатски промени ==
Договорени приоритетни акции во создавањето капацитети откако земјите со економии во транзиција и земјите во развој ги презентираа своите погледи. Овие акции подразбираат:
* Национални катастри на емисии на стакленички гасови
* Идни проекции за емисиите на стакленички гасови
* Идентификација и проценка на политичките и мерките за ограничување на емисиите на стакленички гасови
* Проценка на можните влијанија на климатските промени и идентификација/проценка на можното прилагодување
* Истражување и систематско набљудување
* Образование, обучување и подигање на јавната свест
* Размена на научни работници
* Трансфер на околинско прифатливи технологии
* Национални комуникации за прогресот на политичките и мерките за намалување на емисиите на стакленички гасови, како и развој на релевантни национални планови
* Национални системи за проценка на емисиите на стакленички гасови
* Национални регистри
* Развој на релевантни структури за имплементација на Флексибилни механизми од КП, имено Здружена имплементација (JI), Тргување со емисии (ET), Механизам на ист развој (CDM)
== Програма за создавање капацитети за балканските земји ==
Програмата за создавање капацитети за балканските земји е иницирана од страна на Министерството за околина, просторно планирање и јавни работи на Грција. Програмата има вкупен буџет од приближно еден милион евра и времетраење 18 месеци. Во оваа програма вклучени се следните балкански земји: Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарија, Македонија, Романија и Југославија. Сите овие земји ја ратификуваа Рамковната конвенција за климатски промени, а две од нив (Бугарија и Романија) го потпишаа и Кјото протоколот. Овие две земји припаѓаат на Анекс I од Конвенцијата, додека останатите во моментов не се вклуени во Анекс I. Со оваа програма, Грција, како земја од Анекс II од Конвенцијата (UNFCCC), обезбедува финансиска и техника поддршка за гореспомнатите земји со цел да им помогне во подобрувањето на можностите за остварување на целите од Конвенцијата. Ова може да биде спроведено преку имплементирање на одредбите од Конвенцијата и подготвување на овие земји за активно учество во процесот на КП. Националната опсерваторија од Атина (НОА) ја координира програмата. НОА е јавен истражуваки центар задолжен за изработка на годишен катастар на емисиите на стакленички гасови во Грција, по барање на Министерството за околина, просторно планирање и јавни работи на Грција. Таа исто така е национален фокусен центар на Меѓувладиното тело за климатски промени. Понатаму, НОА беше задолжена за изработка на втората национална комуникација и работи како технички консултант за министерствата кои се компетентни по прашања од климатските промени, политиките и мерките за намалување на емисиите на стакленики гасови, заштеда на енергија и користење на обновливи енергетски извори. Во последно време, НОА им помагаше на соседните земји во остварувањето на нивните техники и извештајни обврски зацртани со Рамковната конвенција за климатски промени. Четири партнери од Грција се вклу-чени во оваа програма: две приватни консултантски компании - EPEM S.A. и SPEED S.A., Националниот технички универзитет од Атина (Лабораторија за економија во индустријата и енергетиката) и една невладина организација, Интердисциплинарен институт за околински истражувања (ИНИЕР). Програмата започна во почетокот на 2001 година, додека првичниот состанок беше одржан во Атина во март 2001 година.
Главните цели на програмата се:
* Помош на балканските земји во изработка и имплементација на квалитетни национални катастри на антропогени емисии и абсорбции на стакленики гасови, придружена со неопходни системи за поддршка при собирање и управување со податоците. Тоа се елементи кои овозможуваат да се направи проценка на тековната ситуација и воочените трендови
* Помош на балканските земји при идентификација, проценка и избор на соодветни мерки за намалување на емисиите на стакленички гасови, земајќи ги предвид националните приоритети, постоечките ограничувања и инфраструктурните барања, како и можните поддржувачки политички и мерки за надминување на овие тешкотии.
* Идентификација на приоритетни подраја за дејствување во балканските земји во рамките на флексибилните механизми од КП
* Проценка на ранливоста на овие земји од климатските промени
* Подобрување на општата состојба на околината во балканските земји
* Понатамошен развој на финансиска и научна соработка помеѓу Грција и другите балкански земји
За да се постигнат овие цели, програмата ги содржи следните задачи:
# Изработка / оценка на катастрите на емисиите на стакленички гасови
# Проекции на емисиите на стакленички гасови
# Идентификација и евалуација на политиките и мерките за намалување на емисиите на стакленички гасови
# Формулација на Национален акционен план за намалување на емисиите на стакленички гасови
# Бази на податоци - обука на кадри
# Евалуација на постоечките административни структури
# Олеснување на трансферот на енергетско-штедливи технологии и на околинско-прифатливи технологии
# Проценка на потребите за прилагодување на постоечките национални правни рамки во врска со користењето на флексибилни механизми
# Дефиниција на приоритетни подрачја за флексибилни механизми
# Подигање на јавната свест за успешна имплементација на оваа програма
потребно е активно учество на сите владини и невладини организации во земјите вклучени во проектот. На овој начин ќе бидат собрани квалитетни податоци, а резултатите од секоја задача ќе ги задоволат потребите на вклучените земји во врска со климатските промени. Понатаму, активното учество на сите членки ќе обезбеди продолжување на активностите во областа на климатските промени на локално ниво и ќе ја промовира соработката помеѓу земјите во оваа значајна меѓународна иницијатива посветена на околината.
== Поврзано ==
* [[Стакленички гасови]]
* [[Климатски промени]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.igeografija.mk/Portal/?p=737 Глобално затоплување – промени и последици] портал „ИГЕО“ {{mk}}
* [http://www.klimatskipromeni.mk/ Климатски промени] — портал на [[Министерство за животна средина и просторно планирање|МЖСПП]] {{mk}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Глобално затоплување| ]]
[[Категорија:Климатски промени]]
[[Категорија:Историја на климата]]
[[Категорија:Економски проблеми]]
[[Категорија:Екологија]]
dqdaanressjgxu4blpety9efg3r00vn
Томас Ман
0
38251
4799218
4799045
2022-08-02T22:46:44Z
ГП
23995
/* Осврт кон творештвото */ дополнување
wikitext
text/x-wiki
{{Нобеловец}}
{{Инфокутија Писател
| name = Томас Ман<br />Paul Thomas Mann
| image = Thomas Mann 1937.jpg
| caption = Ман во 1937 г.
| birthname = Паул Томас Ман
| birthdate = {{Birth date|df=yes|1875|6|6}}
| birthplace = [[Либек]], [[Германија]]
| deathdate = {{Death date and age|df=yes|1955|8|12|1875|6|6|}}
| deathplace = [[Цирих]], [[Швајцарија]]
| occupation = Романописец, раскажувач, есеист
| genre = Роман, новела, историски раскази, [[пикарски роман]]
| period = 1896 — 1954
| notableworks = ''[[Буденброкови]]'', ''[[Волшебниот рид]]'', ''[[Смрт во Венеција]]''
| influences = [[Фјодор Достоевски|Достоевски]], [[Max Stirner|Stirner]], [[Theodor Fontane|Fontane]], [[Сигмунд Фројд|Фројд]], [[Ј.П. Јакобсен]], [[Јохан Волфганг Гете|Гете]], [[Херман Хесе|Хесе]], [[Е.Т.А. Хофман|Хофман]], [[Карл Јунг|Јунг]], [[Gotthold Ephraim Lessing|Лесинг]], [[Мартин Лутер|Лутер]], [[Фридрих Ниче|Ниче]], [[Едгар Алан По|По]], [[Friedrich Schlegel|Schlegel]], [[Артур Шопенхауер|Шопенхауер]], [[Рихард Вагнер|Вагнер]], [[Arnold Schoenberg|Schoenberg]], [[August von Platen-Hallermünde]], [[Гримелхаузен]], [[Хајнрих Ман]], [[Херман Мелвил|Мелвил]]
| influenced = [[Херман Хесе|Хесе]], [[Сузан Сонтаг|Сонтаг]], [[Џорџ Лукаш|Лукаш]], [[Теодор Адорно|Адорно]], [[Франц Кафка|Кафка]], [[Хајнрих Ман]], [[Клаус Ман]], [[Фредерик Тутен|Тутен]], [[Орхан Памук|Памук]], [[Јозеф Кембел|Кембел]], [[Микел Хулбек|Хулбек]], [[Хенрих Бел|Бел]], [[К.Ј. Стивенс|Стивенс]]
| signature = Thomas Mann signature.svg
| awards = {{awd|[[Нобеловата награда за литература]]|1929}}
}}
'''Паул Томас Ман''' ({{lang-de|Paul Thomas Mann}}; {{роден|6|јуни|1875}} во {{роден во|Либек}} — {{починал|12|август|1955}} во {{починал во|Цирих}}) — [[Германија|германски]] [[есеист]], [[роман]]описец и [[критичар]]. Негови најзначајни дела се: „[[Буденброкови]]“, „[[Доктор Фаустус]]“ и „[[Волшебниот рид]]“. Во 1929 година, Ман ја добил [[Нобеловата награда за литература]], а во [[1949]] година, [[Гетеова награда|Гетеовата награда]].
==Животопис==
[[File:Buddenbrookhaus Luebeck (Germany) by night.jpg|thumb|Куќа на [[семејството Ман]] во Либек („Буденбрукхаус“), каде пораснал Томас Ман; сега семеен музеј]]
Томас Ман потекнувал од патрициско семејство на трговци од [[Либек]], коешто во минатото било моќно. Татко му бил сопственик на голема фирма која се бавела со [[Трговија|трговија]] со жито, а истовремено и сенатор на Либек. Омразен од своите учители кои му предвидувале сигурна пропаст, Томас Ман не успеал да ја положи матурата. По смртта на татко му и преселбата во [[Минхен]], Ман станал службеник во едно друштво за [[осигурување]], а потоа се вработил во редакцијата на [[Сатира|сатиричното]] списание ''Simplicisimus''.<ref>Miloš Đorđević, „Novele Tomasa Mana“, во: Tomas Man, ''Tonio Kreger - Smrt u Veneciji''. Beograd: Rad, 1963, стр. 134.</ref> <ref>О. Бихаљи-Мерин, „Натурализам и грађански дух“, во. Томас Ман, ''Чаробни брег''. Београд: Просвета, 1956, стр. VIII.</ref>
Откако на 10 февруари 1933 година, на [[Универзитет во Минхен|Универзитетот во Минхен]] јавно читал делови од есејот „[[Страдањето и големината на Рихадр Вагнер]]“, Ман утредента отпатувал во [[Амстердам]], а оттаму продолжил во [[Брисел]] и во [[Париз]] каде, исто така, го читал есејот. Поради неговото толкување на ликот на [[Рихард Вагнер|Вагнер]], [[Националсоцијализам|нацистичкиот]] режим му го забранил враќањето во Германија, a потоа му бил одземен и почесниот докторат на [[Универзитет во Бон|Универзитетот во Бон]].<ref>О. Бихаљи-Мерин, „Натурализам и грађански дух“, во. Томас Ман, ''Чаробни брег''. Београд: Просвета, 1956, стр. XXVI.</ref>
Ман бил воздржан, дисциплиниран и педантен човек, а секој ден му бил уреден до најситините детали: наутро работел, а потоа имал одредени часови за посети и разговори и за дружење во кругот на семејството. Сопругата Катја постојано била насочена кон неговото творештво. Постариот брат [[Хајнрих Ман]] бил познат писател, а со книжевност се бавел и најстариот син Клаус (кој извршил [[самоубиство]]). Освен него, Ман имал уште две деца: синот Голо и ќерката Ерика.<ref>О. Бихаљи-Мерин, „Натурализам и грађански дух“, во. Томас Ман, ''Чаробни брег''. Београд: Просвета, 1956, стр. XXI.</ref>
== Творештво ==
[[File:Thomas Mann early.jpg|thumb|Ман во раниот период од својата писателска кариера]]
Пред да се прослави со [[роман]]от „Буденброкови“, Ман пишувал само кратки раскази во [[Импресионизам|импресионистички]] стил. Според неговите зборови: „Сметав дека токму [[Психологија|психолошкиот]] ''short story'' беше конечно мојот жанр и не верував дека кога и да било ќе можам и ќе смеам да се зафатам со некаква поголема композиција.“ По преселбата во Минхен, на возраст од 19 години, Ман го напишал својот прв расказ, напишан под големо влијание на [[Ги де Мопасан|Мопасан]], а објавен во 1894 година во [[Натурализам|натуралистичкото]] списание ''Gesellschaft''. По тој повод, [[Рихард Демел]], еден од тогашните најппознати германски [[Поезија|поети]], му напишал на Ман писмо полно со воодушевување, повикувајќи го на соработка. Потоа, Ман продолжил да објавува во [[Сатира|сатиричното]] списание ''Simplicisimus'', како и во други списанија, а во 1898 година ја објавил првата збирка раскази, со наслов „[[Малиот господин Фридеман]]“, насловена по истоимениот расказ. Притоа, главните јунаци во неговите први новели обично се отуѓени, осамени луѓе, со искривена природа. Во нив јасно се гледа дарбата на Ман: прецизен стил, смисла за [[иронија]] и [[хумор]] и способност за впечатливо обликување и на споредните ликови. Во овој период, Ман ја продолжува традицијата на Шторм и Фонтане, но исто така се забележува и влијанието на [[Гете]], како и на француските романописци и на скандинавските и руските раскажувачи. Најпосле, според сопственото признание на Ман, во неговите рани дела се забележува влијанието на стилот на [[Ниче]] во кого тој гледал не [[философ]], туку уметник, велејќи дека „кој Ниче го сфаќа буквално, кој му верува, тој е изгубен“.<ref>Miloš Đorđević, „Novele Tomasa Mana“, во: Tomas Man, ''Tonio Kreger - Smrt u Veneciji''. Beograd: Rad, 1963, стр. 134-135.</ref>
[[File:Mann, Thomas – Buddenbrooks, 1909 – BEIC 3277013.jpg|thumb|„Буденброкови“ (1909)]]
Пресвртот во неговиот развој како писател настапил за време на патувањето во [[Рим]], каде дошол во допир со романот „[[Рене Допрен]]“ на [[Браќата Гонкур|браќата Гонкур]], кој го охрабрил да почне да пишува подолги прозни дела, исполнети со економско-историски и политички материјал. Така настанал романот „Буденброкови“ на кој работел три години со бројни прекини, а откако го завршил, му го испратил на издавачот С. Фишер. По долго чекање, најпосле пристигнал одговорот од издавачот, кој прифатил да го објави делото, но под услов да неговиот обем да се намали барем на половината од првобитниот текст. Ман го одбил предлогот и успеал да го убеди издавачот така што романот се појавил во 1901 година во два тома. Опишувајќи го пропаѓањето на граѓанското [[семејство]], Ман употребил автентични податоци од животот во својот град, но и некои автобиографски моменти. Во тој поглед, Ман напишал: „Личните семејни искуства јас ги стилизирав во роман, додуша со чувството дека во тоа има нешто литерарно, т.е. духовно, оопштоважечко, но без вистинските вести за тоа дека раскажувајќи за гаснењето на една граѓанска куќа, раскажувава за гаснењето и крајот на еден далеку поголем културен и социјално-историски прелом.<ref>О. Бихаљи-Мерин, „Натурализам и грађански дух“, во. Томас Ман, ''Чаробни брег''. Београд: Просвета, 1956, стр. X-XI.</ref>
Набргу, романот станал светска сензација и го прославил младиот автор, а потоа Ман ја објавил втората збирка новели „[[Тристан (книга на Томас Ман)|Тристан]]“ (1903) во која се наоѓа и новелата „[[Тонио Крегер]]“ која, според неговите зборови, од сè што напишал, му била „најблиска до срцето“. Во тој период се појавило и единственото драмско дело на Ман, „[[Фиренца (драма на Томас Ман)|Фиренца]]“, кое повеќе може да се опише како како новела во облик на дијалог отколку како [[драма]].<ref>Miloš Đorđević, „Novele Tomasa Mana“, во: Tomas Man, ''Tonio Kreger - Smrt u Veneciji''. Beograd: Rad, 1963, стр. 135.</ref> Во 1905 година, по повод стогодишнината од смртта на [[Шилер]], Ман ја напишал новелата „[[Тежок час]]“ - мало ремек-дело кое претставува многу субјективна студија за Шилер. Во 1909 година се појавил оптимистичко-шеговитиот роман „[[Кралско височество]]“ во кое на симболичен начин е прикажана кризата на индивидуализмот, а во 1912 година била објавена новелата „[[Смрт во Венеција]]“ која го означува крајот на првиот период од творештвото на Ман. Во меѓувреме, во 1911 година бил објавен фрагмент од „[[Исповедот на измамникот Феликс Крул]]“, т.е. почетокот на романот на којшто Ман се навратил половина век подоцна, иако и тогаш останал недовршен.<ref>Miloš Đorđević, „Novele Tomasa Mana“, во: Tomas Man, ''Tonio Kreger - Smrt u Veneciji''. Beograd: Rad, 1963, стр. 136-138.</ref>
Во 1924 година, Ман го објавил романот „[[Волшебниот рид]]“ со кој почнува втората фаза од неговото творештво. Всушност, Ман почнал да работи на овој роман уште во 1912 година, но прекинал кога избувнала [[Првата светска војна]]. Почетокот на втората етапа била одбележана и со една идила во [[стих]]ови, како и со расказот „Господарот и кучето“ (1919). Во 1925 година, Ман ја објавил [[Автобиографија|автобиографскат]]а новела „[[Неред и рана болка]]“, а потоа го заинтересирала [[Стар завет|старозаветната]] приказна за Јосиф за која уште Гете сметал дека може да се раскаже поопширно, а благодарение на „епската педантерија“ на Ман, од првобитно замислената новела се родил романот „[[Јозеф и неговите браќа|Јосиф и неговите браќа]]“. Ман продолжил да го развива овој роман и во следните 16 години, така што тој прераснал во тетралогија чии делови се појавиле во периодот од 1933 до 1943 година. За време на еден прекин од работата на романот, Ман ја напишал новелата „[[Марио и магионичарот]]“ (1929), а во 1940 година, за време на неговата [[Миграција на луѓе|емиграција]] во [[Швајцарија]], бил објавен романот за Гете, „[[Лота во Вајмар]]“. Следната година, додека предавал на [[Универзитет Принстон|Универзитетот Принстон]], Ман ја напишал „индиската легенда“, новелата „[[Заменетите глави]]“ која авторот ја опишал како „метафизичка шега“. Исто така, во [[САД]] Ман ја објавил и следната новела, „[[Закон (книга на Томас Ман)|Закон]]“ (1943), додека својата осуда на нацизмот најостро ја изразил во последниот завршен роман „[[Доктор Фаустус]]“ (1947) со кој сакал да даде „роман на својата епоха“, а слична тема обработува и краткиот роман „[[Избраниот]]“ (1949). Последната преокупација на Ман била навраќањето кон романот „Исповедот на измамникот Феликс Крул“ во кој „уметноста со помош на травестија се пренесува на граѓанско-криминалното“. Додека работел на овој роман, во една пауза, Ман ја објавил новелата „[[Измамена (новела)|Измамена]]“ (1953), која од тематска гледна точка означува враќање назад во сферата на болеста, но од [[Естетика|естетска]] гледна точка е тешко прифатлива. Самиот Ман признал дека ова дело е „проблематичен производ“, но во оваа скандалозна парабола е раскажана во стилот на класичната новела.<ref>Miloš Đorđević, „Novele Tomasa Mana“, во: Tomas Man, ''Tonio Kreger - Smrt u Veneciji''. Beograd: Rad, 1963, стр. 138-141.</ref>
Ман е автор и на бројни [[Есеј|есеи]], како што се: „За Германија и Германците“, „Страдањето и големината на Рихард Вагнер“, „Размислувањата на еден неполитичен“, „Германската Република“ итн.<ref>О. Бихаљи-Мерин, „Натурализам и грађански дух“, во. Томас Ман, ''Чаробни брег''. Београд: Просвета, 1956, стр. XV-XVI.</ref>
===Осврт кон творештвото===
Во уметничкиот развоен пат на Ман не постојат постојат скокови и неочекувани пресврти. Сепак, во секое свое дело тој е поинаков, зашто не може да се повторува, иако неговата преобразба се случува тивко, непрекинато и се случуваат од внатрешната нужност. Врз неговото творештво е очигледно големото влијание на Гете. Според сведоштвото на самиот Ман, додека го пишувал делото „Смрт во Венеција“, секојдневно го читал [[Јохан Волфганг фон Гете|Гете]] за да го потврди својот стил во развојната линија на германската епика, а јазикот и формата во „Волшебниот рид“ по својата класичнохармонична одмереност се сродни на Гете. Притоа, сродноста со Гете е намерна, грижливо негувана, како наследување на Гете, еден вид на повторување на внатрешниот душевен став. Ман го достигнал совршенството на Гетеовиот [[Јазик|јазик]] кој е подвижен, сензуален, отсечен, полн со одговорност и крајно артифициран. Но, исто така, во согласност со модерната епоха, неговиот јазик е истовремено нервозен, префинет и ироничен. Неговиот јазик е верен на традицијата и истовремено творечки, јасен и парадостичен, врза и воедно слободен. Меѓутоа, тој никогаш не е премногу обилен и патетичен, туку е полн со мерка и потполно личен. Од Гете наваму, во германската книжевност немало толку нови зборови и кованици како што има во творештвото на Ман. И токму тие низи од зборови поврзани со цртички со својата прецизност даваат богатство од нијанси и ново одредувања на поимите кои дотогаш не било можно да се формулираат. Исто така, [[Иронија (стилистика)|иронијата]] и персифлажата се карактеристични за неговиот стил. За него, иронијата е средство кое му овозможило да се воздигне од граѓанството и критички да се оддалечи од него. Неговите книжевни јунаци се надвор од пиететот, зашто се подложни на пороците, страстите и безбожните мисли. Понатаму, темел на Мановата епика е она што тој го нарекува кај [[Рихард Вагнер|Вагнер]] „тематско-мотивска техника на ткаење“. Сите важни мотиви кои еднаш се појавиле во некое од неговите дела, често само попатно и подземно, подоцна постојано се враќаат, видоизменети, во нови хармониски комбинации. Ритмичко-дисонантното и трагично-ироничното ковање на зборовите се непознати тонски односи на современата инструментација на [[Епика|епиката]].<ref>О. Бихаљи-Мерин, „Натурализам и грађански дух“, во. Томас Ман, ''Чаробни брег''. Београд: Просвета, 1956, стр. XXII-XXIV.</ref>
Иако е најпознат по неговите романи, Ман почнал и завршил како новелист. Притоа, освен индиската [[легенда]] и [[Библија|библиската]] приказна, сите негови новели обработуваат современи теми кои се случуваат во рамките на граѓанското [[општество]]. Според неговите зборови, „јас сум дете на германското граѓанство и никогаш не ја одрекував традицијата поврзана со таквото потекло.“ Основната тема во неговите новели е односот на [[дух]]от кон животот и проблемот на уметникот и, оттука, главните ликови во повеќето негови новели се уметници или писатели, наклонети кон анализа. Поради тоа, во новелите нема многу дејство, туку преовладуваат разговорот и [[медитација]]та. Ман ги сака сложените [[Психологија|психолошки]] проблеми во кои доаѓа до израз неговата вештина за длабока анализа, а во романите и новелите ги внел „[[етика]]та, [[музика]]та и [[хумор]]от“. Неговите дела секогаш имаат подлабоко значење, ликовите добиваат [[симбол]]ичка смисла, на етичко-социјалната позадина се истакнуваат хуманоста и [[љубов]]та кон човекот. Во уметничката постапка, Ман се држи до стварноста, т.е. аналитичкиот [[реализам]] во неговите дела е заснован врз стварните детаљи. Ман не сакал да измислува, сметајќи дека „човекот не е поет со тоа што ќе измисли нешто, туку со тоа што предметите ќе му значат нешто“. Најпосле, новелите на Ман се одликуваат со извонреден стил и со совршена форма, откривајќи ја вистинската [[уметност]] на [[јазик]]от.<ref>Miloš Đorđević, „Novele Tomasa Mana“, во: Tomas Man, ''Tonio Kreger - Smrt u Veneciji''. Beograd: Rad, 1963, стр. 141-142.</ref>
Ман е последниот писател од епохата која го означува залезот на една голема и болна култура. Во тој поглед, самиот тој напишал: „... малку имам против тоа д абидам доцен и последен, оној кој заклучува...“ Но, истовремено, тој ги отвора новите идни простори на уметноста. Целиот негов живот претставува чекорење од едно до друго дело, секогаш од копнежот кон исполнувањето. Оттука, неговото творештво е една од малубројните судбини на современата западна [[Уметност|уметност]] која успеала да се доврши самата себе.<ref>О. Бихаљи-Мерин, „Натурализам и грађански дух“, во: Томас Ман, ''Чаробни брег''. Београд: Просвета, 1956, стр. XXXII.</ref>
==Значење и влијание==
Една песна на полската поетеса [[Вислава Шимборска]] носи наслов „Томас Ман“.<ref>Vislava Šimborska, ''Izabrane pesme''. Beograd: Treći trg, 2014, стр. 119-120.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
{{Ризница-врска|Thomas Mann Sammlung Dr. Haack Leipzig}}
* {{gutenberg author|id=Thomas_Mann|name=Thomas Mann}}
* [http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/literature/laureates/1929/mann-autobio.html The Nobel Prize — autobiography]
* [https://web.archive.org/web/20040810031859/http://foia.fbi.gov/foiaindex/thommann.htm FBI File on Thomas Mann (archived 2004)]
* [http://www.the-ledge.com/flash/ledge.php?book=96&lan=UK Thomas Mann 'Bookweb' on literary website The Ledge, with suggestions for further reading] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070313004237/http://www.the-ledge.com/flash/ledge.php?book=96&lan=UK |date=2007-03-13 }}
* [http://de.wikiversity.org/wiki/Erstausgaben_Thomas_Manns._Ein_bibliographischer_Atlas._%C3%9Cbersicht. First prints of Thomas Mann. Collection Dr. Haack, Leipzig (Germany)]
{{Биографија-никулец}}
{{Нобелова награда за литература}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ман, Томас}}
[[Категорија:Германски писатели]]
[[Категорија:Германски романописци]]
[[Категорија:Германски книжевни критичари]]
[[Категорија:Добитници на Нобеловата награда за литература]]
[[Категорија:Германски нобеловци]]
[[Категорија:Луѓе од Либек]]
[[Категорија:ЛГБТ-писатели]]
[[Категорија:Носители на прускиот Орден за заслуги (граѓански)]]
bmqsqihd3ccu5611249g9wdusyl44oq
Ѓокица Лукаревски
0
41859
4799223
4776626
2022-08-03T00:26:43Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Ѓокица Лукаревски
| портрет = Lukarevski 1.jpg
| px =
| опис = Ѓокица Лукаревски
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|29|април|1951}}
| роден-место ={{роден во|Скопје}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Пресуда (македонски филм)|Пресуда]]<br> [[Хихирику]]<br>[[Исправи се, Делфина]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Пусто турско (филм) |Пусто турско]]<br>[[Тетовирање (филм) |Тетовирање]]<br>[[Балкан бенд (телевизиска серија) |Балкан бенд]]<br>[[Жена од малтер (ТВ-филм) |Жена од малтер]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Ѓокица Лукаревски''' ({{роден во|Скопје}}, {{роден на|29|април|1951}}) — [[македонски]] глумец, познат по бројните улоги во филмови, театарски претстави и телевизиски екранизации.<ref>{{наведена книга|last=Републичка заедница на културата|title=Современост: литература, уметност, општествени прашања|publisher=Книгоиздаваштво „Кочо Рацин“|date=1995|edition=1-6|volume=45}}</ref>
==Животопис==
Лукаревски е роден [[1951]] година во [[Скопје]]. Една година по завршувањето на Факултетот за Драмски уметности во Скопје, во [[1977]] година се вработил во [[Драмски театар – Скопје]]. Со својата длабока доживувана актерска интерпретација Лукаревски посебно се истакнува во неколку претстави каде толкува главни и споредни улоги.
== Награди ==
* Главната актерска награда на Меѓународниот театарски фестивал на детски претстрави во [[Котор]] - [[Црна Гора]]<ref>{{нмс|url=http://www.idividi.com.mk/vesti/svet/354585/index.htm|title=ЃОКИЦА ЛУКАРЕВСКИ НАГРАДЕН НА ФЕСТИВАЛ ВО КОТОР|last=|first=|date=10 јули 2010|work=|publisher=Idividi.com.mk|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=2 јануари 2011}}</ref>.
* Награда за најдобро актерско остварување [[Војдан Чернодрински]] 1984
* Прв добитник е на Наградата за најдобра епизодна улога „Димче Трајковски“ што се доделува на традиционалната смотра на професионалните театри во Прилеп.
* Награда за животно дело [[Анче Џамбазова]] 2020
* Награда за животно дело на фестивалот "Гола месечина" 2020
== Филмографија ==
{{Филмографија-домаћи|глумца=Ѓокица Лукаревски }}|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1970.-те
|-
| 1976. || [[Сослушувањето на железничарот (филм)|Сослушувањето на железничарот]] ТВ-филм || Владо
|-
| 1976. || [[Цимерите од соба 306]] ТВ-филм ||
|-
| 1977. || [[Исправи се, Делфина]] ТВ-филм || Фотограф
|-
| 1977. || [[Големата соба (филм)|Големата соба]] ТВ филм || /
|-
| 1977. || [[Пресуда (македонски филм)|Пресуда]] ТВ-филм || Ване
|-
| 1979. || [[Жена од малтер (филм)|Жена од малтер]] ТВ филм || /
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1980.-те
|-
| 1980. || [[Оловна бригада (филм)|Оловна бригада]] ТВ-филм || /
|-
| 1982. || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ серија || /
|-
| 1983. || [[Записник (филм)|Записник]] ТВ филм || /
|-
| 1984. || [[Комедијанти (телевизиска серија)|Комедијанти]] ТВ серија || Поручникот
|-
| 1984. || [[Исповед на таксистот (филм)|Исповед на таксистот]] ТВ филм || Викентие
|-
| 1984. || [[Хихирику (телевизиска серија)|Хихирику - 5 години]] ТВ филм || /
|-
| 1985. || [[На наш начин (телевизиска серија)|На наш начин]] ТВ серија || /
|-
| 1985. || [[Трговецот од Солун (филм)|Трговецот од Солун]] ТВ филм || Караспиро
|-
| 1985. || [[Јазол (филм)|Јазол]] ТВ-филм || Ром цевлочистач
|-
| 1985. || [[Ајде да се дружиме (телевизиска серија)|Ајде да се дружиме]] ТВ серија || /
|-
| 1986. || [[Среќна нова '49]] ТВ-филм ||
|-
| 1986. || [[Климент Охридски (филм)|Климент Охридски]] ТВ филм || Богдан
|-
| 1986-1992. || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1987. || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ серија || /
|-
| 1987. || [[Македонски балади]] ТВ-серија || /
|-
| 1987. || [[Театарче лево ќоше]] ТВ-филм || /
|-
| 1987. || [[Хај-фај (филм)|Хај-Фај]] ТВ-филм || /
|-
| 1988. || [[Втора смена (телевизиска серија)|Втора смена]] ТВ серија || Таткото на Симона
|-
| 1988. || [[Чук Чук Стојанче (ТВ-серија) |Чук Чук Стојанче]] ТВ-серија ||
|-
| 1988-1992. || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || Биолчето
|-
| 1988. || [[Марка (филм од 1988 година)|Марка]] ТВ филм || /
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990.-те
|-
| 1990. || [[До, ре, ми (телевизиска серија)|До, ре, ми]] ТВ серија || /
|-
| 1991. || [[Опстанок (телевизиска серија)|Опстанок]] ТВ серија || Шоферот
|-
| 1991. || [[Женски оркестар]] ТВ-филм ||
|-
| 1991. || [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм || Полицаецот 2
|-
| 1991. || [[Во кафулето кај Гане]] ТВ-филм ||
|-
| 1991. || [[Македонија може (телевизиска серија)|Македонија може]] ТВ серија || Кирил
|-
| 1992. || [[Чудовишта во нашиот град (телевизиска серија)|Чудовишта во нашиот град]] ТВ серија || /
|-
| 1993. || [[Крик на немиот индијанец (филм)|Крик на немиот индијанец]] ТВ филм || /
|-
| 1994 || [[Прекалени]] ТВ-серија ||
|-
| 1994-2000. || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 1995. || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија ||
|-
| 1999. || [[Хихирику (телевизиска серија)|Хихирику - 20 години]] ТВ филм || /
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2000.-те
|-
| 2000. || [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија || /
|-
| 2000-2001. || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија ||
|-
| 2000-2003. || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2001. || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм || /
|-
| 2002. || [[Удоле високо угоре длабоко]] ТВ-филм ||
|-
| 2003. || [[Битолски лакрдии]] ТВ серија || /
|-
| 2004. || [[Хихирику]] Радио-емисија ||
|-
| 2006. || [[Пусто турско (филм)|Пусто турско]] ТВ филм || Велизар
|-
| 2009. || [[Ветар низ тополите]] ТВ-серија || /
|-
| 2009. || [[Балкан бенд (телевизиска серија)|Балкан бенд]] ТВ серија || Џоконда
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2010.-те
|-
| 2010. || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни 3]] ТВ серија || /
|-
| 2010. || [[Азиланти (телевизиска серија)|Азиланти]] ТВ серија || Мирко Пендрек
|-
| 2012-2014. || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ серија ||
|-
| 2013 2014. || [[Во кафулето кај Гене (филм)|Во кафулето кај Гене]] ТВ филм|| Италијанецот
|-
| 2012-2015. || [[Македонски народни приказни (ТВ-серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || /
|-
| 2016. || [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм ||
|- style= "background: Lavender; text-align: center; "
| colspan="4" |2020.-те
|-
| 2019-2022. || [[Дајте музика]] ТВ-серија || Мајсторот Ѓоко
|-
|-
| 2022. || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија ||
|-
| 2022. || [[Ручек]] ТВ-филм ||
|-
| 2022. || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија ||
|}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|1300750}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Лукаревски, Ѓокица}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Македонски телевизиски глумци]]
[[Категорија:Македонски гласовни глумци]]
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
sxjs1fcl5l2mb4gclcsh5taqw4c2w31
Роман
0
46959
4799206
4605866
2022-08-02T21:55:53Z
ГП
23995
ситна поправка
wikitext
text/x-wiki
{{литература}}
'''Роман''' е долго раскажувачко книжевно дело во проза или понекогаш во стихови (на пример, „[[Евгениј Онегин|Евениј Онегин]]“ од [[Александар Сергеевич Пушкин|Пушкин]]), засновано на замислена приказна, односно кое не се потпира целосно на факти. За првпат, романот како литературна форма се појавил во [[11 век]], но поради широките можности останал во употреба и во современата литература.
Романот е литературен вид од епскиот род на литературата. Изразот „роман“ потекнува од 12 и [[13 век]], кога во западната европска литература се појавиле дела напишани на [[Романски јазици|романските јазици]]. Романот ги има следниве карактеристики: во него има многу ликови чии карактеристики се опишани преку постапките и преку настаните кои опфаќаат обично подолг временски период. Меѓутоа, современата литературна практика покажува дека оваа дефиниција е тешко применлива; на пример, делото на американскиот писател [[Џон Стајнбек]], „[[Глувци и луѓе]]“, се смета за роман, иако настаните не се случуваат во подолг временски период, а книгата нема ни 100 страници.
Некои од карактеристичните жанрови во кои се користи романот како форма се:
* [[Научна фантастика]]
* Фантастика
* Крими-романи
* Романси
* Шпионски романи
* Социјални романи, итн.
Иако речиси сите писатели во некоја фаза од својот креативен живот пишувале романи, некои попознати романописци се: [[Венко Андоновски]], [[Петре М. Андреевски]], [[Фјодор Михајлович Достоевски]], [[Чарлс Дикенс]], [[Лав Николаевич Толстој]], [[Оноре де Балзак]], [[Џемс Џојс]], [[Франц Кафка]], [[Џорџ Орвел]], [[Стале Попов]], [[Едгар Алан По]], [[Иво Андриќ]], [[Жан Жак Русо]], [[Агата Кристи]], и др.
== Надворешни врски ==
* {{en}} [http://www.peacecorpswriters.org/pages/depts/resources/resour_writers/100daysbook/bk100da.html Како да напишете роман во 100 дена или помалку] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20091014214338/http://www.peacecorpswriters.org/pages/depts/resources/resour_writers/100daysbook/bk100da.html |date=2009-10-14 }}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Книжевност]]
6ny6tp5lrhgh5j147iuskafx69lufdt
4799208
4799206
2022-08-02T21:59:49Z
ГП
23995
дополнување
wikitext
text/x-wiki
{{литература}}
'''Роман''' е долго раскажувачко книжевно дело во проза или понекогаш во стихови (на пример, „[[Евгениј Онегин|Евениј Онегин]]“ од [[Александар Сергеевич Пушкин|Пушкин]]), засновано на замислена приказна, односно кое не се потпира целосно на факти. За првпат, романот како литературна форма се појавил во [[11 век]], но поради широките можности останал во употреба и во современата литература.
Романот е литературен вид од епскиот род на литературата. Изразот „роман“ потекнува од 12 и [[13 век]], кога во западната европска литература се појавиле дела напишани на [[Романски јазици|романските јазици]]. Романот ги има следниве карактеристики: во него има многу ликови чии карактеристики се опишани преку постапките и преку настаните кои опфаќаат обично подолг временски период. Меѓутоа, современата литературна практика покажува дека оваа дефиниција е тешко применлива; на пример, делото на американскиот писател [[Џон Стајнбек]], „[[Глувци и луѓе]]“, се смета за роман, иако настаните не се случуваат во подолг временски период, а книгата нема ни 100 страници.
Некои од карактеристичните жанрови во кои се користи романот како форма се:
* [[Научна фантастика]]
* Фантастика
* Крими-романи
* Романси
* Шпионски романи
* Социјални романи, итн.
Иако речиси сите писатели во некоја фаза од својот креативен живот пишувале романи, некои попознати романописци се: [[Венко Андоновски]], [[Петре М. Андреевски]], [[Фјодор Михајлович Достоевски]], [[Чарлс Дикенс]], [[Лав Николаевич Толстој]], [[Оноре де Балзак]], [[Џемс Џојс]], [[Франц Кафка]], [[Џорџ Орвел]], [[Стале Попов]], [[Едгар Алан По]], [[Иво Андриќ]], [[Жан Жак Русо]], [[Агата Кристи]], и др. Во едно предавање, одржано на Универзитетот Принстон, германскиот писател Томас Ман изјавил: „Големата социјална поезија во романите на Дикенс, Текери, Толстој, Достоевски, Балзак, [[Емил Зола|Зола]], [[Марсел Пруст|Пруст]] ја претставува монументалната уметност на [[19 век]].“<ref>О. Бихаљи-Мерин, „Натурализам и грађански дух“, во: Томас Ман, ''Чаробни брег''. Београд: Просвета, 1956, стр. XXVIII.</ref>
== Надворешни врски ==
* {{en}} [http://www.peacecorpswriters.org/pages/depts/resources/resour_writers/100daysbook/bk100da.html Како да напишете роман во 100 дена или помалку] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20091014214338/http://www.peacecorpswriters.org/pages/depts/resources/resour_writers/100daysbook/bk100da.html |date=2009-10-14 }}
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Книжевност]]
4bd4eedgx8saep5xtbvx0cj0sb9wcgo
4799211
4799208
2022-08-02T22:07:47Z
ГП
23995
дополнување
wikitext
text/x-wiki
{{литература}}
'''Роман''' е долго раскажувачко книжевно дело во проза или понекогаш во стихови (на пример, „[[Евгениј Онегин|Евениј Онегин]]“ од [[Александар Сергеевич Пушкин|Пушкин]]), засновано на замислена приказна, односно кое не се потпира целосно на факти. За првпат, романот како литературна форма се појавил во [[11 век]], но поради широките можности останал во употреба и во современата литература.
Романот е литературен вид од епскиот род на литературата. Изразот „роман“ потекнува од 12 и [[13 век]], кога во западната европска литература се појавиле дела напишани на [[Романски јазици|романските јазици]]. Романот ги има следниве карактеристики: во него има многу ликови чии карактеристики се опишани преку постапките и преку настаните кои опфаќаат обично подолг временски период. Меѓутоа, современата литературна практика покажува дека оваа дефиниција е тешко применлива; на пример, делото на американскиот писател [[Џон Стајнбек]], „[[Глувци и луѓе]]“, се смета за роман, иако настаните не се случуваат во подолг временски период, а книгата нема ни 100 страници.
Некои од карактеристичните жанрови во кои се користи романот како форма се:
* [[Научна фантастика]]
* Фантастика
* Крими-романи
* Романси
* Шпионски романи
* Социјални романи, итн.
Иако речиси сите писатели во некоја фаза од својот креативен живот пишувале романи, некои попознати романописци се: [[Венко Андоновски]], [[Петре М. Андреевски]], [[Фјодор Михајлович Достоевски]], [[Чарлс Дикенс]], [[Лав Николаевич Толстој]], [[Оноре де Балзак]], [[Џемс Џојс]], [[Франц Кафка]], [[Џорџ Орвел]], [[Стале Попов]], [[Едгар Алан По]], [[Иво Андриќ]], [[Жан Жак Русо]], [[Агата Кристи]], и др.
==Теорија на романот==
Во едно предавање, одржано на [[Универзитет Принстон|Универзитетот Принстон]], германскиот писател Томас Ман изјавил: „Големата социјална поезија во романите на Дикенс, Текери, Толстој, Достоевски, Балзак, [[Емил Зола|Зола]], [[Марсел Пруст|Пруст]] ја претставува монументалната уметност на [[19 век]].“ Според критичарот Левин, романот на [[Џејмс Џојс]], „[[Улис (роман)|Улис]]“ претставува крај на сите романи, а [[Т. С. Елиот]] го поставил прашањето: дали по [[Гистав Флобер|Флобер]] и Џојс, романот не се надживеал себеси?<ref>О. Бихаљи-Мерин, „Натурализам и грађански дух“, во: Томас Ман, ''Чаробни брег''. Београд: Просвета, 1956, стр. XXIX.</ref>
== Надворешни врски ==
* {{en}} [http://www.peacecorpswriters.org/pages/depts/resources/resour_writers/100daysbook/bk100da.html Како да напишете роман во 100 дена или помалку] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20091014214338/http://www.peacecorpswriters.org/pages/depts/resources/resour_writers/100daysbook/bk100da.html |date=2009-10-14 }}
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Книжевност]]
ni1z9n088kyse3schucbqm38o1mfvl5
4799214
4799211
2022-08-02T22:11:33Z
ГП
23995
/* Теорија на романот */ дополнување
wikitext
text/x-wiki
{{литература}}
'''Роман''' е долго раскажувачко книжевно дело во проза или понекогаш во стихови (на пример, „[[Евгениј Онегин|Евениј Онегин]]“ од [[Александар Сергеевич Пушкин|Пушкин]]), засновано на замислена приказна, односно кое не се потпира целосно на факти. За првпат, романот како литературна форма се појавил во [[11 век]], но поради широките можности останал во употреба и во современата литература.
Романот е литературен вид од епскиот род на литературата. Изразот „роман“ потекнува од 12 и [[13 век]], кога во западната европска литература се појавиле дела напишани на [[Романски јазици|романските јазици]]. Романот ги има следниве карактеристики: во него има многу ликови чии карактеристики се опишани преку постапките и преку настаните кои опфаќаат обично подолг временски период. Меѓутоа, современата литературна практика покажува дека оваа дефиниција е тешко применлива; на пример, делото на американскиот писател [[Џон Стајнбек]], „[[Глувци и луѓе]]“, се смета за роман, иако настаните не се случуваат во подолг временски период, а книгата нема ни 100 страници.
Некои од карактеристичните жанрови во кои се користи романот како форма се:
* [[Научна фантастика]]
* Фантастика
* Крими-романи
* Романси
* Шпионски романи
* Социјални романи, итн.
Иако речиси сите писатели во некоја фаза од својот креативен живот пишувале романи, некои попознати романописци се: [[Венко Андоновски]], [[Петре М. Андреевски]], [[Фјодор Михајлович Достоевски]], [[Чарлс Дикенс]], [[Лав Николаевич Толстој]], [[Оноре де Балзак]], [[Џемс Џојс]], [[Франц Кафка]], [[Џорџ Орвел]], [[Стале Попов]], [[Едгар Алан По]], [[Иво Андриќ]], [[Жан Жак Русо]], [[Агата Кристи]], и др.
==Теорија на романот==
Во едно предавање, одржано на [[Универзитет Принстон|Универзитетот Принстон]], германскиот писател [[Томас Ман]] изјавил: „Големата социјална поезија во романите на Дикенс, Текери, Толстој, Достоевски, Балзак, [[Емил Зола|Зола]], [[Марсел Пруст|Пруст]] ја претставува монументалната уметност на [[19 век]].“ Според критичарот Левин, романот на [[Џејмс Џојс]], „[[Улис (роман)|Улис]]“ претставува крај на сите романи, а [[Т. С. Елиот]] го поставил прашањето: дали по [[Гистав Флобер|Флобер]] и Џојс, романот не се надживеал себеси? Слично на тоа, Томас Ман го поставил прашањето: не изгледа ли дека денес во областа на романот може да дојде предвид само она што не е роман?<ref>О. Бихаљи-Мерин, „Натурализам и грађански дух“, во: Томас Ман, ''Чаробни брег''. Београд: Просвета, 1956, стр. XXIX.</ref>
== Надворешни врски ==
* {{en}} [http://www.peacecorpswriters.org/pages/depts/resources/resour_writers/100daysbook/bk100da.html Како да напишете роман во 100 дена или помалку] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20091014214338/http://www.peacecorpswriters.org/pages/depts/resources/resour_writers/100daysbook/bk100da.html |date=2009-10-14 }}
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Книжевност]]
lx9bhl7s39x6bfxjheogtrjo4tcc5zl
ФК Работнички
0
53935
4799172
4673442
2022-08-02T14:00:17Z
SimplyFreddie
77795
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football club
| clubname = ФК Работнички
| image = [[File:FC Rabotnicki.jpg|200px]]
| caption =
| fullname = Фудбалски клуб Работнички
| nickname = „Романтичари“<br>„Железничари“<br> „Црвени“<br>„Дебармаалци“<br>„Херојот“
| shortname =
| founded = {{Start date and age|df=yes|1937|10|4}}
| dissolved =
| ground = [[Национална арена „Филип II Македонски“|Филип II арена]]
| capacity = 33.460
| owntitle =
| owner =
| chrtitle = Претседател
| chairman = Драган Поповски
| mgrtitle = Тренер
| manager = Ратко Достаниќ
| league = [[Прва македонска фудбалска лига]]
| season = [[Прва фудбалска лига на Македонија 2021/2022|2021/22]]
| position = 8. од 12 места
| website = http://www.rabotnicki.com|
|pattern_la1=_whiteflareatshoulder|pattern_b1=_whitecollar|pattern_ra1=_whiteflareatshoulder|
|leftarm1=FF0000|body1=FF0000|rightarm1=FF0000|shorts1=FF0000|socks1=FF0000|
|pattern_la2=_whiteflareatshoulder|pattern_b2=_whitecollar|pattern_ra2=_whiteflareatshoulder|
|leftarm2=89CFF0|body2=89CFF0|rightarm2=89CFF0|shorts2=89CFF0|socks2=89CFF0|
}}
{| class="infobox" style="font-size: 88%; width: 22em; text-align: center"
! colspan=3 style="font-size: 125%; background-color: #00529F; color: #FFFFFF" | <center>Активни оддели на [[Железничко спортско друштво Работнички|ЖСД Работнички]]</center>
|-
! [[Image:Football pictogram.svg|30px]]
! [[Image:Basketball pictogram.svg|30px]]
! [[Image:Handball pictogram.svg|30px]]
|-
! Фудбал
! [[КК Работнички|Кошарка]]
! [[РК Работнички|Ракомет]]
|}
'''ФК Работнички''' е [[Република Македонија|македонски]] [[фудбал]]ски клуб од [[Скопје]]. Клубот моментално се натпреварува во [[Прва македонска фудбалска лига|Првата македонска фудбалска лига]].
== Историја ==
===Фудбалскиот интерес на Дебармаалци===
[[Дебар Маало]] е населба на десниот брег на реката [[Вардар]] веднаш до [[Градски парк (Скопје)|Градскиот Парк]]. Насте Дуковски, еден од првите активисти на Работнички вели дека Дебар Маало имало само четири-пет куќи кога неговото семејство во 1922 година се населило доаѓајќи од Дебарско. Главно се населувале семејства кои доаѓале од [[Дебар]], [[Галичник]] и [[Тетово]] и тоа најповеќе оние кои се занимавале со ѕидарскиот занает.
Дебар Маало спаѓа меѓу шестте [[Скопје|скопски]] населби кои се граделе од 1923 до 1928 година. Покрај [[Македонци]]те, го населиле и [[Срби]] и нешто [[Црногорци]] главно дојдени по [[Прва светска војна|Првата светска војна]]. Во правец на [[Тафталиџе]] и селото [[Долно Нерези]] се протегале широки полјани на кои младите од Дебар Маало по цел ден играле фудбал. Младинците кои биле вработени едвај чекале да помине долгиот работен ден или да дојде неделата за да се соберат тука и да заиграат топка на две голчиња, а помладите како да не ги познавале другите детски игри – и ним фудбалот им бил најомилен. Неделите и неработните денови биле празник на фудбалот и на сите полјани во Дебар Маало се играло фудбал. Оние со поголемо фудбалско знаење, пак, ги користеле игралиштата на познатите скопски екипи [[ФК Граѓански|Граѓански]] и [[ССК (Фудбалски клуб)|ССК]] во Градскиот Парк.
Во Дебар Маало постоеле две кафеани: едната се викала „Нада“ и била сопственост на Трајко Георгиевски – Ќорот, а другата „Јавор“ на Радомир Вукичевиќ. Овие две кафани биле главно сврталиште на младите дебармаалци кои тука навраќале секојдневно. Кога не биле на фудбал или во кафеана, младите крстосувале по околните овоштарници или ја посетувале Руската плажа на Вардар.
Во периодот меѓу двете светски војни Дебар Маало се истакнало како една од најпознатите револуционерни населби во Скопје. Дебармаалци речиси исклучиво и припаѓале на работничката класа и секојдневно на своја кожа ја чувствувале репресијата на тогашниот српски режим. Со своите напредни револуционерни идеи се истакнувале многу личности кои подоцна ќе останат запишани како херои во историјата на македонскиот народ, а меѓу нив предничел [[Дане Крапчев]] кој најмногу се истакнал во формирањето и организацијата на Фудбалскиот клуб Работнички.
Сфаќајќи ја важноста на фудбалот и моќта која тој ја има и увидувајќи го ентузијазмот за оваа игра како и револуционерната свест на младината, Дане Крапчев ја добил идејата за формирање на клуб кој би имал централно место во животот на Дебар Маало и сите случувања (спортски и револуционерни) во тој дел на градот.
И многу пред формирањето на ФК Работнички младите посакувале и се обидувале да формираат и регистрираат свој фудбалски клуб. Постоеле повеќе обиди за вакво нешто но сите завршувале неуспешно. Ваквите желби биле особено актуелни во 1935 и 1936 година кога постоел голем број на локални екипи кои играле меѓусебно, но ниту една од нив не го прераснала маалскиот, локален карактер. Во ова време ниту тогашната власт не била расположена да разговара за ваквите предлози бидејќи во Дебар Маало имала свое здружение наречено „Хумано-културно друштво Дебар Маало“ преку кое режимот сакал да ја истакне својата „грижа“ за сиромашната работничка класа, но неговата активност згаснала при крајот на 1936 година.
Пролетта 1937 кулминирало прашањето за постоење на организиран фудбалски клуб преку кој оваа средина би се претставила во градот и пошироко. Младите загреано дискутирале дека во маалото може да се состави солидна фудбалска екипа која би била подобра од половина постоечки клубови во Скопје, која би имала најверна публика и слично. Прашањето се поставило во најсериозна форма и постарите повеќе не можеле да молчат и морале да се вклучат во оваа акција. Во меаните кај Трајко и Радомир кои биле сврталиште на младите, во овој период започнало да се расправа за основањето на фудбалскиот клуб и неговото егзистирање.<ref>[http://www.fkrabotnicki.com/istorija/%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%82-%D0%BD%D0%B8%D0%B7-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5/%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4-1937/ Како започна се (пред 1937)] fkrabotnicki.com</ref>
===Формирање===
Во судбинската 1937 неколку настани биле клучни за формирањето на клубот. Најважниот момент се случил на собирот на повлијателните младинци во собата на Дане Крапчев. Тој внимателно ги сослушал сите мислења, а со неговите особини, трпеливост и почитување веќе ги освојувал луѓето, а поради широките познавања се здобил со голем авторитет. Со избрани и убави зборови дал образложение за предлогот да се формира фудбалски клуб, проширувајќи ја концепцијата дека во неговите рамки треба да се формира и библиотека, како и шаховска секција што ќе овозможи масовно опфаќање на младината од Дебар Маало. Неговиот предлог бил едногласно прифатен.
Името Работнички го предложил Дане Крапчев на споменатиот собир, иако според кажувањата на повеќе сведоци, сите потсвесно посакувале такво име. Жителите на овој крај произлегувале од работнички семејства, од работничка средина и кога го слушнале името веднаш го прифатиле. Тоа име ги освоило, се впило во нивните срца и во него гледале нешто возвишено. Тоа име ги исполнило со гордост, фудбалскиот клуб ќе го носи името на класата на која и припаѓаат, се почувствувале среќни дека и на ова поле ќе имаат свој достоен претставник. Активистите на клубот од овој период се сеќаваат дека името Работнички и предложената црвена боја на дресовите биле настан кој ги воодушевил и возбудил сите дебармаалци.
За основањето на клубот и неговото официјално регистрирање требало да се совладаат доста пречки и потешкотии. За клубот да биде регистриран пред надлежниот орган требало да се спроведе постапка која се предвидувала со повеќе правила. Надлежниот орган било Министерството за физичко воспитување на народот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од [[Белград]], а пак претходна согласност требало да се добие од Кралската банска управа на [[Вардарска Бановина]] во Скопје и управата на Скопскиот фудбалски потсојуз. Последниов всушност бил фудбалското раководство на целата Вардарска Бановина.
Основачкото собрание на клубот било одржано во втората половина на 1937 година (точната дата не може да се пронајде во документите), во кафеаната „Нада“ на Трајко Георгиевски – Ќорот едно неделно претпладне во бавчата на кафеаната во сенката под лозницата. На собранието биле присутни 30-40 лица меѓу кои биле играчите, а имало и некои видни граѓани, како и претставници на други фудбалски клубови од градот. Плановите за иднината на клубот ги претставил кандидатот за претседател Александар Танев. Во неговото обраќање бил изнесен и предлогот клубот да го носи името '''Спортски Клуб Работнички Скопје''' со седиште во Скопје, во Дебар Маало, а адреса на просториите на клубот немало потреба да се назначи, бидејќи било доволно да се каже Дебар Маало.
Правилата на клубот биле подготвувани неколку месеци. Клучно прашање во тој момент било кои лица ќе се јават како основачи, т.е. кои лица ќе одговараат за исправноста на клубот пред власта. Имено, требало да се предложат лица кои од една страна ќе се борат за интересите на клубот, но пред органите на власта би биле политички чисти. Тоа требало да бидат личности со одреден авторитет, позиција во општеството, сериозни и почитувани, во кои власта би имала доверба. Заради својата револуционерна дејност, Дане Крапчев не смеел да фигурира во официјалните документи на клубот ниту да се наоѓа на каква било клупска позиција. По долгите договарања и широките консултации, како предлагачи биле назначени Александар Танев, Благоја Јовановски и Дамјан Жантев – авторитетни граѓани од Дебар Маало кои ги потпишале правилата на клубот.
Велешанецот Ацо Танев бил предложен за претседател на клубот заради својата револуционерна дејност, но и политички чиста личност пред власта на тогашната Вардарска Бановина заради која вршел функција во градската општина. Подоцна, првиот претседател на Работнички во една интервју на прашањето што го привлекло кон овој клуб ќе одговори: „Ме привлекоа луѓето. Живеев меѓу нив, во таа сиромашна работничка средина. Луѓето беа добри, посебно младинците. Во таа сиромаштија го сакаа спортот и веќе играа фудбал во некои маалски екипи кои имаа свои имиња. Ги обединивме сите во еден клуб на кого му дадовме име Работнички, односно тогаш Раднички. Името беше класна определба. Кога баравме дозвола на претставниците на власта требаше да им објаснуваме зошто го бараме тоа име и црвената боја. Мене скоро пет часа ме сослушуваа во Управата. Јас давав аргументи кои ги сметав за убедливи. Власта го прифати името но црвената боја не. На власта многу добро и беше познато што значи црвената боја за револуционерното движење, дека тоа е познат симбол и заради тоа не ја прифатија и енергично бараа тој став во правилникот во однос на бојата да се измени.“
Членовите на иницијативниот одбор поради ова барање на власта по многу разговори и договарања се договориле да ја предложат црната боја за боја на клубот. Немале избор, морале да тактизираат, неприфаќањето на овој услов можело да го оневозможи основањето на клубот.
Во официјално одобрената боја на дресовите – црна, екипата ги одиграла само двата квалификациони натпревари, за потоа дресовите да бидат заменети со традиционалните црвени кои Работнички ги носи до ден денес. На натпреварот во Тетово со [[ФК Љуботен|Љуботен]] во 1938. година полицијата барала играчите да настапат во дресовите кои се предвидени со правилникот бидејќи во спротивно воопшто нема да може да настапат. Играчите и управата ја надмудриле полицијата излегувајќи на теренот со дресови во темноцрвени дресови. Знаејќи го ова, навивачите при влегувањето на играчите на теренот и во текот на целиот натпревар екипата ја поздравувале со скандирање „црвени, црвени“.
Имињата на активистите полицијата на Вардарската Бановина долго и детално ги проверувала. Дебармаалци и тука ја надиграле полицијата одбирајќи личности кои не биле компромитирани, а во исто време биле револуционерни дејци. Љубо Ѓурашковиќ, Александар Санде Мицковски, Борис Мисајловски, Киро Ангеловски – Шапкарот, како и синовите на Трајко Георгиевски – Ќорот: Димко Георгиевски и Никола Георгиевски биле првите активисти на новоформираниот Работнички, а кафеаната „Нада“ долго време била економат и соблекувална на клубот.
Покрај сите проблеми, на клубот му се заканувало и нерегистрирање и поради дејностите на „жолтите синдикати“ односно Југорас (Југословенска радничка странка) која всушност претставувал предавнички синдикат организиран од буржоаската влада која сакала да ги отстрани работниците од суштината на класната борба. Југорас бил собир на разни отпадници кои ја имале улогата на штрајк-брејкери и дејствувале против единството и револуционерноста на работничката класа во тоа време. Во исто време кога дебармаалци поднеле барање за формирање клуб со име Работнички, Југорас поднел исто такво барање за формирање на клуб со истото име. Меѓутоа вистинскиот Работнички покрај љубовта и ентузијазмот на дебармаалци, веќе ги освојувал и симпатиите на целиот град и тоа бил главен фактор кој придонел барањето на Југорас да биде одбиено. Подоцна Југорас најпрво правел напори да го стави Работнички под своја контрола со ветувања за материјална помош, а откако оваа понуда била одбиена се обиделе и со закани да ги заплашат дебармаалци. Сепак, со обемна акција организирана и предводена од Дане Крапчев клубот успеал да им одолее на овие напади.
После сите неволји, проблеми и премрежја со актот број 8666 од 4 октомври 1937 година, одн. сл. бр. 6697/37, правниот назив на оваа новооснована спортска организација бил:
'''Спорт Клуб „Раднички“'''
Анализирајќи ги натаму одредбите од правилникот, може да се заклучи дека терминот „Спорт клуб“ се однесува на сегашната организациска форма „Спортско друштво“, што самото по себе го зголемува значењето на Работнички. Тоа значи дека ФК Работнички не е формиран како фудбалски клуб, туку неговата организациска форма отсекогаш била спортско друштво.<ref>[http://www.fkrabotnicki.com/istorija/%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%82-%D0%BD%D0%B8%D0%B7-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5/%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5-1937/ Формирање (1937)] fkrabotnicki.com</ref>
===Херојот е роден===
По регистрацијата на СК Работнички во Белград и одобрувањето на неговите правила, екипата нестрпливо ги чекала првите натпревари. Скопскиот фудбалски потсојуз ги одредил екипите на [[ФК Вардар Топаана]] и [[ФК Олимпија]] да бидат првите противници на Работнички во квалификационите натпревари поради тоа што секоја новоформирана екипа морала да одигра два приемни натпревари за да се оцени нејзиното фудбалско знаење. ФК Вардар Топаана бил еден од најстарите клубови во [[Скопје]] кој во натпреварувачката 1937/38 настапувал во Првиот разред во првенството на Град Скопје. ФК Олимпија е формирана подоцна и учествувала во првенството на Вториот разред. Со голем полет и желба за самодокажување Работнички ги одиграл овие два натпревари во висок стил. Вардар го поразил високо со 6:1, додека Олимпија ја победил со 2:1. Натпреварите биле одиграни пролетта 1938 година, по кои Потсојузот го вклучува Работнички во Вториот разред.
Натпреварувачката 1938/39 е првата официјална сезона на ФК Работнички. Од петте екипи го освоил четвртото место со само еден бод помалку од второпласираната Слога и третопласираниот Рапид. Одиграл осум натпревари од кои победил на четири, а исто толку изгубил. Освоил вкупно осум бодови со гол-разлика 14:11 која всушност била подобра од двете екипи пласирани пред него. Таа сезона победник на Вториот разред била екипата на Олимпија која преминала во повисок ранг.
Веќе во втората своја сезона (1939/40), полетноста и фудбалското знаење Работнички ги докажал во голем стил освојувајќи го Вториот разред во конкуренција на шест екипи. Во десетте натпревари екипата немала ниту еден пораз, само еден нерешен резултат и убедлива гол-разлика 45:6. Освоени биле деветнаесет бодови, шест повеќе од второпласираната екипа. Како првак на Вториот разред, Работнички преминал во најсилната градска лига.
Првенството во сезоната 1940/41 не го доживеало својот крај, а во оние малку натпревари кои ги одиграл Работнички забележал една победа, две нерешени и еден пораз. Дел од првотимците на клубот во тоа време меѓу кои Благоја Мисајловски, Михе Ивановски, Стефан Стефановиќ – Треф, Василие Терзиќ – Кореја, Никола Таневски и други се приклучиле кон активностите на партизанското движење во Македонија па во такви околности за нив фудбалот станал второстепена активност и често отсуствувале од тренинзите и натпреварите.
Покрај гореспоменатите револуционери, за првата екипа во тој период настапувале: Станко Сенковски – Караман, Илија Кокиновски, Коста Ангеловски – Шапкарот, Трајко Николовски, Насте Дуковски, Борис Богоевски – Будо, Крсто Георгиевски, Тошо Венинов, Роман Лечевски, Бошко Димовски – Џамџија, Санде Богоевски, Димче Русјаковски, Бошко Тонев, Милан Качаревиќ, Ване Петровски, Душко Атанасовски, Киро Николовски, Васко Кокиновски, Васе Богоевски, Стевче Попчевски, Мазлам Карабиш, голманот Мумла, Трајче Василевски – Шипош, Анте Андоновски – Кула и секако човекот чие име вечно ќе биде запишано во аналите на клубот, Митко Каварџик кој со сопствени средства ги купил првите дресови на ФК Работнички.
Во овој период Работнички немал изградено игралиште, па тренинзите ги одржувал на полјаните во Дебар Маало. Првото игралиште на клубот се наоѓало кај сегашната барака на Јавното претпријатие за стопанисување со станбен и деловен простор на плацот на големопоседникот Владан Поповиќ. Овие игралишта биле нермани тревнати терени на кои биле поставени стативи, а натпреварите Работнички ги играл на терените на ССК и Граѓански.
Носејќи ја во себе чесноста како одраз на домашното воспитување и сиромаштијата како белег на тогашните социјално-политички прилики, овие младинци делеле и добро и зло и растејќи заедно се вклопиле во организираниот живот на спортскиот колектив Работнички. Овие оценки биле дадени во написот во весникот „Глас Југа“ (бројот од 1 јануари 1941 година) кој излегувал пред војната во Скопје. Авторот кој се потпишал со иницијалите Б.К. дава позитивна оценка за клубот, велејќи дека младата екипа основана пред само неколку години веќе избила во редот на најдобрите скопски фудбалски екипи. „Во него играат сосема млади играчи, никој не постар од 20 години, работници и пред сè добри другари кои извонредно се сложуваат и меѓусебно почитуваат како на теренот, така и вон него.“
За љубовта кон Работнички и симпатиите кои клубот набрзо ги освоил низ целиот град зборува и податокот дека пред секој натпревар во продажба биле пуштани преку 1000 влезни билети кои најчесто биле премалку за сите оние кои сакале да го гледаат Работнички. Билетите ги продавале главно во Чаршијата, по дуќаните, кај службениците и работниците кои со тоа директно го помагале клубот. Работнички најмногу приврзаници имал во [[Дебар Маало]] кои редовно давале доброволен прилог и плаќале чланарина. Од овој крај редовно доаѓале по неколку стотини верни навивачи. Во тие први години се создавала традицијата за верност кон клубот, љубовта кон клубот растела од ден во ден, а се воздигнувало се што Работнички претставувал за народот. Оваа љубов продолжила со несмален интензитет и во тешките години кои следувале, а својата кулминација ја доживеала по ослободувањето. Скопјани се радувале, тагувале, често биле разочарани, но никогаш не го напуштиле својот клуб и неговите спортисти.
Во последните денови на 1939 година било одржано второто годишно собрание на Работнички. На ова собрание во Управниот одбор биле избрани Дамјан Жантев за претседател, Александар Ѓерѓановиќ за прв секретар, Љубо Ѓурашковиќ за втор секретар, Димко Георгиевски за благајник и Димитар Таневски за економ. Жантев бил долгогодишен функционер во клубот, имал своја приватна месарница во Дебар Маало и преку неа клубот го помагал сесрдно. Секретарите Ѓерѓановиќ и Ѓурашковиќ кои биле Црногорци по потекло, живееле во Дебар Маало и биле блиски соработници на Дане Крапчев.
Во овој период Работнички преку Дане Крапчев и секретарите на клубот воспоставил контакти со работничките спортски клубови Раднички Крагујевац, Вележ Мостар, Борац Бања Лука и Солин Сплит меѓутоа до официјални пријателски натпревари не дошло поради тоа што активистите на Работнички биле под постојана присмотра од полицијата на Вардарската Бановина. Со цел клубот да не се најде под репресија на режимот, средбите постојано се одложувале.<ref>[http://www.fkrabotnicki.com/istorija/%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%82-%D0%BD%D0%B8%D0%B7-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5/%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%82-%D0%B5-%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD-1938-1941/ Херојот е роден (1938-1941)] www.fkrabotnicki.com</ref>
===Спортска активност во периодот 1941-1944===
Во месец јуни 1941 година бугарската национална спортска федерација решила за свои членови да ги прими клубовите од „ослободените земји“. Со ова решение се формирале две нови спортски области со седиште во [[Скопје]] и [[Битола]]. Работнички, односно сега веќе ''Свобода'', станал член на Скопската спортска област и бил примен во „Прва дивизија“ (прва градска лига) во која уште настапувале [[ФК Ботев|Ботев]], [[ЖСК (Фудбалски клуб)|ЖСК]] и Вардар Топаана. [[ФК Македонија]] станала член на „Елитната дивизија“ (национална лига на Бугарија).
Првенството на Скопската спортска област започнало во април 1942 година. Се играло во еднокружен систем, а Работнички ги загубила првите два натпревари и тоа со Вардар Топаана 0:2 и со ЖСК 1:3. Бидејќи ги освоиле првите две места, овие екипи имале право да учествуваат во квалификациите за Елитната дивизија. Работнички го освоил третото место.
Во слободните термини се одигрувале многу пријателски натпревари, а еден од нив бил забележан и од „Скопски весник“. Работнички и ЖСК одиграле пријателски натпревар во кој ЖСК бил голем фаворит и се очекувала негова лесна и брза победа, меѓутоа Работнички се прикажал во добро издание и стигнал до нерешен резултат 2:2. Понатаму весникот забележува: „Важно и радосно е за Скопје што се формираат екипи кои со малку повеќе труд и време ќе и бидат рамноправни противници на ФК Македонија на спортското поле.“
Новото првенство започнало во месец септември 1942 година. Клубовите од Скопската спортска област биле поделени во три групи: Скопска, Кумановска и Велешка. Во првото коло Работнички го победил Ботев со 4:1, што било оценето како големо изненадување бидејќи претходно Ботев го победил Вардар Топаана – првакот од претходното првенство. Другите два натпревари со ЖСК и Вардар ги загубил со 0:4 и одново се пласирал на третото место.
По завршувањето на есенскиот дел на лигата во Скопје се одиграл Зимскиот фудбалски Куп. Работнички во првото коло го победил Ботев со 2:1, а во второто се сретнал со Македонија. Овој натпревар се одиграл на 21 декември 1942 година. Македонија победила со 5:0, а на полувреме било 2:0. За овој натпревар „Скопски весник“ ќе забележи: „ФК Македонија настапи со подмладен состав и само тројца првотимци. Се сретна со екипата на скопските работници. Иако Македонија цело време ја држеше играта во свои нозе, Свобода прикажа упорна игра.“ Интересно во овој текст е тоа што името „Свобода“ се споменува само еднаш, а инаку Работнички постојано е ословуван како „клуб на скопските работници“ што јасно става до знаење дека јавноста во градот добро знаела за кој клуб станува збор и кој е неговиот вистински идентитет.
Во овој период под стручното раководство на тренерот Илеш Шпиц, ФК Македонија изградила многу квалитетен состав кој поради војната не успеал да ги докаже своите предности. Бидејќи во 1942 година Работнички се префрлил на фудбалското игралиште во Градскиот Парк каде и денес се наоѓа, честопати биле одигрувани тренинг-натпревари со екипата на соседот – ФК Македонија.
Интересно е да се напомене дека бугарската културно-просветна организација „Труд и радост“ се обидувала да ги врбува СК Вардар Топаана и СК Ботев да работат и опстојуваат под нејзин патронат. Во „Скопски весник“ било објавено дека била постигната согласност меѓу околиското работничко здружение и управниот одбор на СК Ботев „кој е клуб составен исклучиво од работници“ истиот да стане „Работнички Спортски Клуб“ на ова здружение, со ветување дека бугарскиот работнички сојуз овој нов клуб ќе го снабдува со сета неопходна опрема, а како прва помош му пратил 50.000 лева.
Својата асимилаторска политика бугарскиот окупатор се обидувал да ја спроведе и во спортот. На овој начин се обидел да врбува и спортски екипи. Интересно е дека во таа програма не го предвидувале Работнички, т.е. Свобода.
Во месец август 1943 година се одржал пријателски турнир на кој учествувале четири скопски екипи: Македонија, Вардар, Балкан и Работнички. Во полуфиналето Македонија го победила Работнички со 4:1 (2:1).
Новото првенство започнало во месец септември 1943 година и предизвикало голем интерес поради вклучувањето на ФК Македонија во Скопската лига. Имено, незадоволни од тоа како екипата била третирана во националната лига на Бугарија, ФК Македонија решила да се приклучи во натпреварите од Скопската лига. Во ова првенство Работнички забележал четири победи и два порази. Шар бил победен со 4:0, Ботев со 5:1, Балкан 2:1, од Македонија бил забележан висок пораз од 1:10, Вардар бил победен со резултат 5:3, а бил забележан и пораз од ЖСК но резултатот од натпреварот не е познат. Со завршувањето на третото место на табелата зад Македонија и ЖСК, оваа сезона е оценета како солидна за ФК Работнички.
Покрај солидните резултати на теренот, оваа сезона ќе биде забележана и како трагична заради судбината на еден од фудбалерите на клубот – Томо Кокиновски кој на натпреварот со Шар добил силен удар во ногата и скршеница на потколеницата. Поради ненавремената интервенција на ногата се јавила гангрена и истата морала да биде ампутирана. По повод овој настан, во месец декември 1943 на семејството на Кокиновски од страна на бугарскиот Спортски клуб Левски од Софија му биле донирани 6.000 лева. Имено, бил закажан пријателски меч меѓу ФК Македонија и Левски Софија. Во најавата за оваа средба „Скопски весник“ ќе напише: „Целиот приход од овој натпревар е за помош на настраданиот играч на СК Работнички, Томо Кокиновски, кој од пред извесно време остана без едната нога. На вчерашниот состанок на софискиот СК Левски спроведена е акција за собирање помош меѓу членовите на управниот совет на клубот за настраданиот Кокинов. Уште веднаш била собрана сума од 6000 лева која во недела треба да биде доставена во Скопје и предадена на Кокиновски.“
Во месец март 1944 година започнале натпреварите од новото првенство. Во првото коло Работнички катастрофално го поразил Ботев со 12:1 (4:0). Во екипата на победникот најдобар во одбраната бил Таневски, а во нападот Димитровски и Атанасовски кој постигнал шест голови. Работнички одиграл 2:2 против екипата на Вардар Топаана, а бил поразен од ЖСК и повторно завршил на третото место.
Како што претходно беше изнесено, спортската активност на Работнички во 1944 година била сериозно намалена, а во летото истата година и престанала. Речиси сите членови на екипата и управата на клубот биле вклучени во завршните операции за конечното ослободување на градот и земјата, а активноста на Работнички продолжила во слободна Македонија.
Во периодот за време на војната (1941-1944) за ФК Работнички односно Свобода настапувале следните спортисти: Стојан Видински, Атанас Геџо Јанакиевски (голмани), Душко Миркуловски, Киро Николовски, Трајка Николовски, Васко Кокиновски, Никола Таневски – Јанде, Благоја Мисајловски, Михе Ивановски, Александар Сандре Богоевски, Бошко Димитровски – Џамџија, Благоја Маневски – Жапче, Тошо Венинов, Миле Јовановиќ, Толе Кокиновски, Стојче Костовски – Толчи, Димитар Димитровски – Циц, Славко Матовски, Душко Атанасовски, Игнат Матеев, Митко Танев – Каварџик, Трајко Василевски – Шипош, Богоев, Кула и Зија.<ref>[http://www.fkrabotnicki.com/istorija/%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%82-%D0%BD%D0%B8%D0%B7-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5/%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B0-1941-1944/%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%B2%D0%BE-%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%82-1941-1944/ Спортска активност во периодот 1941-1944] fkrabotnicki.com</ref>
===Возобновување (1945-1949)===
Уште во првите месеци по ослободувањето на [[Скопје]], поранешните членови на ФК Работнички кои се наоѓале во градот, а сега на различни функции во народната власт, на разни воени должности, во претпријатијата што се обновувале и формирале, започнале со подготовките за обновување на дејноста на клубот. Подготовките се вршеле во текот на зимата 1944 година, за со доаѓањето на пролетта 1945 година активните членови на клубот да излезат на зелениот терен на своите први тренинзи во ослободениот град.
Ова бил малуброен состав бидејќи половина и повеќе од играчите се наоѓале надвор од градот во воените единици кои се бореле на [[Сремски фронт|Сремскиот фронт]] или во единиците кои ги гонеле остатоците на [[балисти]]те и други банди. Некои од нив биле во Првата ударна младинска чета на акција во [[Скопска Црна Гора]].
Меѓу иницијаторите за обновување на работата на клубот како посебно активен се истакнал Трајан Ивановски кој во клубот од 1940 до 1944 година се наоѓал на функцијата секретар. Во прво време својата активност фудбалскиот клуб ја обновил во скромни размери.
Десетгодишната традиција на Работнички ги поттикнала функционерите во општеството на размислување за формирање на масовно спортско друштво кое ќе ја развива спортската активност меѓу скопските работници и ќе ги претставува на полето на спортот. Оваа идеја набрзо била прифатена од активистите на Работнички и бидејќи се вклопувала во поставките за новата организација на физичката култура, по кратки подготовки било одржано основачкото собрание.
На 1 јули 1945 година во просториите на Работничкиот дом во Скопје, во присуство на голем број активисти, спортисти и симпатизери и важни личности од градскиот живот формирано е '''Фискултурно Синдикално Друштво Работнички'''. На истиот состанок бил донесен и статутот на друштвото и бил избран управен одбор. За претседател бил избран Александар Цанко Христов, а за секретар Манас Спасовски.
Дневниот ред на основачкото собрание бил следниот:
1. Читање на решението за пристапување на клубот кон Месниот синдикален совет
2. Поздравен збор од делегатот на Месниот синдикален совет
3. Извештај на секретарот за досегашната работа на клубот
4. Читање и примање на правилникот на клубот
5. Давање разрешница на досегашната управа и избор на нова управа
6. Реферат од Трајан Ивановски под наслов „Организација на работничките фискултурни друштва“
7. Разно
Една од основните задачи кои собранието ги поставило пред новото спортско друштво била развивањето и омасовувањето на активностите на физичката култура меѓу работничката младина и работниците воопшто. Речиси сите градски работнички фискултурни секции продолжиле преку дејноста на ФСД Работнички. Фискултурните секции како на пример „Градител“, „Треска“, „Графичар“, „Металец“ и други во 1946 година организационо се поврзале за ФСД Работнички.
Активностите за формирање и организација на екипи во различни спортови биле раководени од управниот одбор на друштвото и синдикалниот совет на градот. Во овој период (1945-1948) активноста на Работнички дала значаен придонес во опоравувањето на штотуку ослободеното Скопје.
Паролата „Преку масовноста кон повисоки спортски резултати“ всушност била поставена задача за издигнување на спортскиот квалитет во постојните спортови. Истовремено оваа парола значела и прифаќање на нови спортови за кои во Македонија постоеле услови за развој. Во овој период покрај фудбалот како споредни активности се развивале одбојката, неколку атлетски дисциплини, велосипедизмот, пливањето и сосема малку ракометот. Од сите овие спортови, фудбалот имал најголема традиција и неговото обновување било приоритет. Пролетта 1945 година пред еден натпревар на ФК Работнички се одиграл и првиот одбојкарски натпревар по ослободувањето. Во месец јуни 1945 година во Скопје бил организиран и првиот фискултурен слет во Македонија на кој се одржале натпревари во атлетика. На ова републичко првенство се појавиле и настапиле спортисти од Работнички, а со тоа се поставиле и основите на Атлетскиот клуб Работнички. Ова говори дека Работнички веќе во 1945 година имал три спортски клуба кои играле значајна улога во развојот на македонскиот спорт. Во почетокот на 1946 година бил формиран Скијачкиот клуб Работнички, а неколку месеци подоцна и Кошаркарскиот клуб [[КК Работнички|Работнички]] кој ќе стане еден од највлијателните и најуспешните претставници на Друштвото.
Поради реорганизацијата во синдикалната организација под чиј патронат се наоѓал ФСД Работнички во 1949 година било предложено Работнички да биде преземен од поголема работна организација која понатаму ќе се грижи за развојот и напредокот на клубот. Изборот паднал на работниот колектив на Македонската железница. Членството на синдикалниот одбор на железничарските работници со воодушевување ја прифатило опцијата за преземање на Спортското друштво Работнички за кое, пак, работата под овој патронат донела уште поголем елан и ентузијазам за постигнување нови успеси на сите спортски борилишта.
===Поствоен период===
Првото фудбалско првенство на Македонија било одржано во пролетта 1946 година со само шест екипи: [[ФК Победа Скопје|Победа]], [[ФК Македонија|Македонија]] и Работнички од [[Скопје]], [[ФК Победа|Гоце Делчев]] од [[Прилеп]], [[ФК 11 Октомври Куманово|11 Октомври]] од [[Куманово]] и [[Пелистер]] од [[Битола]]. Се играло двокружно, секој со секого. Во таа конкуренција на шест екипи првото место во тогашната Македонска лига, го освоила Победа од Скопје со 17 бодови пред Македонија со 16 и Пелистер со 8 бодови, Работнички бил четврти со 7, 11 Октомври и Гоце Делчев со по 6. Во сезоната 1952, Работнички учествувал во Првата југословенска фудбалска лига, но само една сезона бидејќи завршил на претпоследното место и се вратил во Втората југословенска лига. По вторпат во друштвото на најдобрите клубови во поранешна Југославија Работнички се најде во сезоната 1953/54 но беше последен и повторно испадна. Во оваа сезона се сретна со Вардар во прволигашка конкуренција и двапати играше нерешено со него – 2:2, 1:1.<ref>[http://www.fkrabotnicki.com/istorija/%D1%81%D0%B5%D1%9C%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%BE%D0%B4-%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%88/ Работнички од Скопје на двапати играше во Првата лига на Југославија] fkrabotnicki.com</ref>
===Во независна Македонија===
Во периодот од осамостојувањето на [[Македонија]], Работнички е постојан член на Првата македонска фудбалска лига. Врвот на својот успех Работнички го достигнува во периодот од 1999 година до 2008 година кога спонзор на клубот била реномираната компанија „[[Кометал]]“, така што тој го носел името „Работнички Кометал“. Во овој период, „Работнички Кометал“ станал силен и стабилен фудбалски клуб, којшто полека но сигурно почнал да доминира во македонскиот фудбал, а паралелно со тоа и достојно да се претставува на европската сцена.
<br />
Со преземање на клубот од страна на компанијата „Кометал“ (1999 г.), Работнички бележел постојан напредок: еднаш се натпреварувал во [[Лига Европа|УЕФА Купот]] ([[2000/01]]), а во сезоната [[2004/05]] убедливо го освоил првото место во [[Прва македонска фудбалска лига|Националното првенство]] во Македонија со што изборил учество во „[[Лига на шампиони|Лигата на Шампионите]]“. Во своето прво излегување на меѓународната сцена, во [[Лига Европа|Купот на УЕФА]], „Работнички Кометал“ се сретнал со екипата на „[[ФК Ворскла]]“ од [[Полтава]], [[Полска]] при што бил елиминиран во првото коло.
На [[16 јули]] [[2010]] година, „Работнички Кометал“ го добил за противник славниот „[[ФК Ливерпул|Ливерпул]]“ во третото квалификациско коло на „[[Лига Европа]]“. Во првиот натпревар, одигран на [[29 јули]] [[2010]] година, „Работнички“ загубил со 2:0, а поразот од 2-0 се повторил и на реваншот една недела подоцна. Следната година, „Работнички“ играл против „[[СС Лацио|Лацио]]“ во плејоф натпревар за „Лига Европа“ во кој бил поразен.
Во сезоната [[2009]]-[[2010]], „Работнички“ играл во финалето на [[Куп на Македонија (фудбал)|Купот на Македонија]], каде загубил од ФК „[[ФК Тетекс|Тетекс]]“ со 2:3, а натпреварот останал во сеќавање по тоа што фудбалерите на „Работнички“ не ги примиле медалите за освоеното второ место.
<br />
Во сезоната [[2013]]-[[2014]], „Работнички“ ја освоил двојната круна, освојувајќи ги шампионската титула во македонското првенство и Купот на Македонија.
<br />
Во сезоната 2014-[[2015]], во полуфиналето на Купот на Македонија, „Работнички“ ја елиминирал екипата на „[[ФК Ренова|Ренова]]“, со победа на домашен терен од 2:1 и нерешен резултат во вториот натпревар (1:1). На тој начин, по петти пат, „Работнички“ обезбедил пласман во финалето на Купот, каде се сретнал со ФК „Тетекс“.<ref>„Работнички ќе ја брани куп-титулата против Тетекс“, ''Дневник'', година XIX, број 5743, петок, 17 април 2015, стр. 25.</ref> Во финалето, одиграно на стадионот „Филип Втори“ во Скопје, „Работнички“ го победил „Тетекс“ со 2:1 и така, по четврти пат го освоил Купот на Македонија. Головите за „Работнички“ ги постигнале капитенот [[Баже Илијоски]] и [[Марјан Алтипармаковски]].<ref>„Илијоски: Му се радувам на убавиот гол“, ''Дневник'', година XIX, број 5772, петок, 22 мај 2015, стр. 26-27.</ref>
== Ветерани ==
Здружението на ветераните неформално функционира уште од сознавањето на ФК Работнички во 1937 година.
Официјално, здружението на ветераните на Работнички е формално регистрирано пред надлежен суд со одобрување број 29/05 на 18.02.2005, и е забележано во регистарот на здруженија на граѓани од фондации под регистарски број 1928 под името Работнички "Ветерани" - Скопје, со седиште во Скопје. Здружението функционира во соработка со Работнички, генерално споредувајќи ги неговите политики, делегира свои членови во органите на управување на клубот, дава свои мислења, сугестии и предлози од заеднички интерес, и сето тоа со цел-постигнување на поголеми резултати и давање вистинска афирмација на клубот и во Македонија и во странство. Основни извори на финансирање на здружението се: запишување такса, спонзорство, како и стоки кои се набавуваат и продаваат од страна на клубот. Членови на здружението се: Активни членови кои имаат поминато голем број на години во водење на клубот како и спортисти кои биле активни фудбалери во клубот долги години, како и голем број граѓани кои покажаа интерес за приклучување на здружението. Во здружението има членови од сите области на општествениот живот, вклучувајќи: правници, професори, директори на познати фирми, амбасадори, тренери, познати фудбалери-претставници и многу други познати личности од спортот и јавниот живот.
Претседател на Здружението од нејзиното формирање е адвокатот Драган Поповски, генерален секретар е Ристо Поповски, а селектор е Ѓорѓи Стојановски. Со посебен интерес е да се спомене дека здружението на ветерани на ФК Работнички е првиот од таков вид во Република Македонија. Од моментот на создавањето, здружението покажа голем развој на фудбалската работа, како и создавање и проширување на пријателски врски со други фудбалски клубови во Македонија и во странство. За таа цел, здружението има воспоставено пријателски спортски односи со екипи од Бугарија, Србија, Црна Гора, Турција, Грција, Словенија, Хрватска и Шведска.
Здружението на Ветерани Работнички е и редовен учесник во традиционалниот меѓународен Варна КУП, што се одржува во Варна, Р.Бугарија секоја година. Во натпреаврувачки мечеви како со тимови од Бугарија, одигра неколку натпревари со екипи од Романија, со екипи од Турција и со екипи од Србија. Речиси со сите кои се вклучени во работата на здружението, преку напорна работа и упорност, добиени се одлични резултати и помогнаа да се освојат безброј натпреварувања и меѓународни признанија. Успешната активност на здружението продолжува понатаму сè повеќе.
Како полни и одговорен наследници на позитивни промени се Димовски, Попоски, Лазаров, Милошевски, Зефиќ, М. Андреевски, Д. Стојановски, Јаневски, Н. Богоевски, С. Богојевски, Џипунов, Јанев, Јовевски, Ингилизов, Бојчевски, Илиевски, Петковски,Ангеловски, Неделковски, Мицевски, Љушев, Нешовски, Цонев, Недељковиќ, М. Стојановски, Лазаревски, Скендеровиќ....
== Титули ==
* [[Прва македонска фудбалска лига]] (4): 2005, 2006, 2008, 2014
* [[Куп на Македонија (фудбал)|Куп на Македонија]] (4): 2008, 2009, 2014, 2015
* [[Втора македонска фудбалска лига]] (1): 1998
* Македонска републичка лига (10): 1952, 1954, 1955, 1957, 1958, 1966, 1968, 1973, 1977, 1980
* Македонски републички куп (5): 1954, 1957, 1974, 1983, 1988
== Доскорешни сезони ==
{{Главна|Список на сезони на ФК Работнички}}
{| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align: center;"
|-
!rowspan=2|Сезона
!colspan=9|Лига
!rowspan=2 width="30"|[[Куп на Македонија (фудбал)|Куп]]
!rowspan=2 colspan=2 width="200"|Други Натпреварувања
|-
!Дивизија
!width="25"|О
!width="25"|П
!width="25"|Н
!width="25"|З
!width="25"|Д.Г.
!width="25"|П.Г.
!width="25"|Бод
!width="40"|Поз
|-
|1992/93
|[[Втора фудбалска лига на Македонија 1992/1993|2. МФЛ]]
|38
|15
|9
|14
|48
|47
|39
|10-ти
|
|
|
|-bgcolor=#EEEEEE
|1993/94
|[[Втора фудбалска лига на Македонија 1993/1994|2. МФЛ Запад]]
|26
|9
|4
|13
|31
|38
|22
|13ти
|
|
|
|-
|1994/95
|[[Втора фудбалска лига на Македонија 1994/1995|2. МФЛ Запад]]
|32
|11
|7
|14
|47
|41
|40
|11ти
|
|
|
|-bgcolor=#EEEEEE
|1995/96
|[[Втора фудбалска лига на Македонија 1995/1996|2. МФЛ Запад]]
|30
|11
|10
|9
|45
|33
|43
|10-ти
|
|
|
|-
|1996/97
|[[Втора фудбалска лига на Македонија 1996/1997|2. МФЛ Запад]]
|29
|11
|5
|13
|28
|35
|38
|11ти
|
|
|
|-bgcolor=#EEEEEE
|1997/98
|[[Втора фудбалска лига на Македонија 1997/1998|2. МФЛ Запад]]
|30
|20
|7
|3
|62
|18
|67
|bgcolor="#DDFFDD"|1ви ↑
|
|
|
|-
|1998/99
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 1998/1999|1. МФЛ]]
|26
|9
|5
|12
|38
|46
|32
|9ти
|[[Македонски куп во фудбал 1998-99|1/4]]
|
|
|-bgcolor=#EEEEEE
|1999/00
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 1999/2000|1. МФЛ]]
|26
|16
|2
|8
|41
|26
|50
|3ти
|[[Македонски куп во фудбал 1999-00|1/2]]
|
|
|-
|2000/01
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 2000/2001|1. МФЛ]]
|26
|12
|3
|11
|43
|36
|39
|6ти
|[[Македонски куп во фудбал 2000-01|1/8]]
|[[Лига Европа|УЕФА Куп]]
|[[УЕФА Куп 2000/01|КР]]
|-bgcolor=#EEEEEE
|2001/02
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 2001/2002|1. МФЛ]]
|32
|15
|5
|12
|53
|45
|21{{Ref label|втора фаза|1|a}}
|6ти
|[[Македонски куп во фудбал 2001-02|1/8]]
|
|
|-
|2002/03
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 2002/2003|1. МФЛ]]
|33
|16
|6
|11
|41
|35
|54
|4ти
|[[Македонски куп во фудбал 2002-03|1/8]]
|
|
|-bgcolor=#EEEEEE
|2003/04
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 2003/2004|1. МФЛ]]
|33
|16
|10
|7
|58
|40
|58
|4ти
|[[Македонски куп во фудбал 2003-04|1/2]]
|
|
|-
|2004/05
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 2004/2005|1. МФЛ]]
|33
|25
|3
|5
|66
|23
|78
|bgcolor=gold|1ви
|[[Македонски куп во фудбал 2004-05|1/4]]
|
|
|-bgcolor=#EEEEEE
|2005/06
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 2005/2006|1. МФЛ]]
|33
|21
|9
|3
|64
|26
|72
|bgcolor=gold|1ви
|[[Македонски куп во фудбал 2005-06|1Р]]
|[[Лига на шампиони|Лига на Шампиони]]
|[[УЕФА Лига на шампиони 2005/06|КР2]]
|-
|2006/07
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 2006/2007|1. МФЛ]]
|33
|19
|10
|4
|75
|25
|67
|bgcolor="silver"|2ри
|[[Македонски куп во фудбал 2006-07|1/4]]
|<div>[[Лига на шампиони|Лига на Шампиони]]</div><div class="hr"><hr /><div>[[Лига Европа|УЕФА Куп]]<div>
|<div>[[УЕФА Лига на шампиони 2006/07|КР3]]</div><div class="hr"><hr /><div>[[УЕФА Куп 2006/07|1Р]]<div>
|-bgcolor=#EEEEEE
|2007/08
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 2007/2008|1. МФЛ]]
|33
|24
|7
|2
|51
|11
|79
|bgcolor=gold|1ви
|bgcolor="gold"|[[Македонски куп во фудбал 2007-08|П]]
|[[Лига Европа|УЕФА Куп]]
|[[УЕФА Куп 2007/08|1Р]]
|-
|2008/09
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 2008/2009|1. МФЛ]]
|30
|13
|8
|9
|40
|25
|47
|4ти
|bgcolor="gold"|[[Македонски куп во фудбал 2008-09|П]]
|[[Лига на шампиони|Лига на Шампиони]]
|[[УЕФА Лига на шампиони 2008/09|КР1]]
|-bgcolor=#EEEEEE
|2009/10
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 2009/2010|1. МФЛ]]
|26
|15
|5
|6
|38
|20
|50
|bgcolor="silver"|2ри
|bgcolor="silver"|[[Македонски куп во фудбал 2009-10|ВП]]
|[[Лига Европа]]
|[[Лига Европа 2009/10|КР3]]
|-
|2010/11
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 2010/2011|1. МФЛ]]
|33
|15
|10
|8
|53
|31
|55
|4ти
|[[Македонски куп во фудбал 2010-11|1Р]]
|[[Лига Европа]]
|[[Лига Европа 2010/11|КР3]]
|-bgcolor=#EEEEEE
|2011/12
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 2011/2012|1. МФЛ]]
|33
|11
|8
|14
|49
|45
|41
|8ми
|bgcolor="silver"|[[Македонски куп во фудбал 2011-12|ВП]]
|[[Лига Европа]]
|[[Лига Европа 2011/12|ПР]]
|-
|2012/13
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 2012/2013|1. МФЛ]]
|33
|16
|5
|12
|47
|42
|53
|4ти
|[[Македонски куп во фудбал 2012-13|1Р]]
|
|
|-bgcolor=#EEEEEE
|2013/14
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 2013/2014|1. МФЛ]]
|33
|18
|8
|7
|66
|35
|62
|bgcolor=gold|1ви
|bgcolor="gold"|[[Македонски куп во фудбал 2013-14|П]]
|
|
|-
|2014/15
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 2014/2015|1. МФЛ]]
|32
|20
|6
|6
|55
|30
|66
|bgcolor=silver|2ри
|bgcolor="gold"|[[Македонски куп во фудбал 2014-15|П]]
|[[Лига на шампиони|Лига на Шампиони]]
|[[УЕФА Лига на шампиони 2014/15|КР2]]
|-bgcolor=#EEEEEE
|2015/16
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 2015/2016|1. МФЛ]]
|32
|10
|13
|9
|36
|30
|43
|4ти
|bgcolor="silver"|[[Македонски куп во фудбал 2015/2016|ВП]]
|[[Лига Европа]]
|[[Лига Европа 2015/16|ПР]]
|-
|2016/17
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017|1. МФЛ]]
|36
|14
|12
|10
|49
|41
|54
|3ти
|[[Македонски куп во фудбал 2016/2017|1/2]]
|[[Лига Европа]]
|[[Лига Европа 2016/17|КР1]]
|-bgcolor=#EEEEEE
|2017/18
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 2017/2018|1. МФЛ]]
|36
|14
|10
|12
|50
|43
|52
|3ти
|[[Фудбалски куп на Македонија 2017-2018|1/8]]
|[[Лига Европа]]
|[[Лига Европа 2017/18|КР2]]
|-
|2018/19
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 2018/2019|1. МФЛ]]
|36
|13
|7
|16
|43
|49
|46
|7ми
|[[Фудбалски куп на Македонија 2018-2019|1/4]]
|[[Лига Европа]]
|[[Лига Европа 2018/19|КР1]]
|-bgcolor=#EEEEEE
|2019/20
|[[Прва фудбалска лига на Македонија 2018/2019|1. МФЛ]]
|
|
|
|
|
|
|
|
|[[Фудбалски куп на Македонија 2019-2020|1/4]]
|
|
|}
{{refbegin}}
:1. {{note label|втора фаза|A|a}}: Бодовите се согласно според втората фаза. Од двете фази, Работнички остварил вкупно 50 бода.
'''Легенда'''
{| class="wikitable" style="text-align:center"
|-
|bgcolor=gold|1ви
|bgcolor=silver|2ри
|bgcolor="#DDFFDD"| ↑
|bgcolor="#FFCCCC"| ↓
|-
|Првак
|Вицепрвак
|Унапреден
|Отпаднат
|}
{{col-begin}}
{{col-3}}
*О = Одиграни натпревари
*П = Победи
*Н = Нерешени
*З = Загубени
*Д.Г. = Дадени голови
*П.Г. = Примени голови
*Пое = Бодови
*Поз = Конечна позиција
{{col-3}}
*1. МФЛ = [[Прва македонска фудбалска лига]]
*2. МФЛ = [[Втора македонска фудбалска лига]]
{{col-3}}
*КР = Квалификациска рунда
*ПР = Плејоф рунда
*1Р = 1. Рунда
*1/8 = Осминафинале
*1/4 = Четвртфинале
*1/2 = Полуфинале
*ВП = Вицепрвак
*П = Првак
{{col-end}}
==Европски натпревари==
[[File:FCRabotnicki-Crusaders2009.JPG|thumb|250px|Квалификациски натпревар помеѓу Работнички и Крусејдерс на арената [[Арена Филип II|Филип II]] во [[Скопје]] во рамките на [[УЕФА Лига Европа 2009/10]]]]
{| class="wikitable"
! Сезона
! Натпреварување
! Фаза
! Земја
! Клуб
! Резултат
! Вкупен
! Забелешка
|-
|[[УЕФА Куп 2000-01|2000/01]]
|[[Лига Европа|УЕФА Куп]]
|Ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|Ukraine}}
|[[ФК Ворскла Полтава|Ворскла Полтава]]
|0–2, 0–2
|align=center|'''0'''-4
|
| align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]]
|-
|rowspan=2|[[УЕФА Лига на шампиони 2005/06|2005/06]]
|rowspan=2|[[УЕФА Лига на шампиони|Лига на шампиони]]
|1. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|Latvia}}
|[[ФК Сконто|Сконто]]
|6–0, 0–1
|align=center|'''6'''-1
|
| align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]]
|-
|2. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|Russia}}
|[[ФК Локомотив Москва|Локомотив Москва]]
|1–1, 0–2
|align=center|'''1'''-3
|
| align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]]
|-
|rowspan=3|[[УЕФА Лига на шампиони 2006/07|2006/07]]
|rowspan=3|[[УЕФА Лига на шампиони|Лига на шампиони]]
|1. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|Luxembourg}}
|[[Ф91 Диделанж]]
|1–0, 0–0
|align=center|'''1'''-0
|
| align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]]
|-
|2. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|Hungary}}
|[[ФК Дебрецин|Дебрецин]]
|1–1, 4–1
|align=center|'''5'''-2
|
| align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]]
|-
|3. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|France}}
|[[ФК Лил|Лил]]
|0–3, 0–1
|align=center|'''0'''-4
|
| align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]]
|-
|[[УЕФА Куп 2006-07|2006/07]]
|[[Лига Европа|УЕФА Куп]]
|1. фаза
|align=center|{{знамеикона|Switzerland}}
|[[ФК Базел|Базел]]
|2–6, 0–1
|align=center|'''2'''-7
|
| align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]]
|-
|rowspan=3|[[УЕФА Куп 2007/08|2007/08]]
|rowspan=3|[[Лига Европа|УЕФА Куп]]
|1. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|Slovenia}}
|[[ФК Горица|Горица]]
|2–1, 2–1
|align=center|'''4'''-2
|
| align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]]
|-
|2. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|Bosnia and Herzegovina}}
|[[ФК Зрињски Мостар|Зрињски Мостар]]
|0–0, 2–1
|align=center|'''2'''-1
|
| align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]]
|-
|1. фаза
|align=center|{{знамеикона|England}}
|[[ФК Болтон Вондерерс|Болтон]]
|1–1, 0–1
|align=center|'''1'''-2
|
| align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]]
|-
|[[УЕФА Лига на шампиони 2008/09|2008/09]]
|[[УЕФА Лига на шампиони|Лига на шампиони]]
|1. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|Azerbaijan}}
|[[ФК Интер Баку|Интер Баку]]
|1–1, 0–0
|align=center|'''1'''-1
|[[Гол во гости]]
| align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]]
|-
|rowspan=2|[[УЕФА Лига Европа 2009/10|2009/10]]
|rowspan=2|[[Лига Европа]]
|2. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|Northern Ireland}}
|[[ФК Крусејдерс|Крусејдерс]]
|1–1, 4–2
|align=center|'''5'''-3
|
| align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]]
|-
|3. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|Denmark}}
|[[ФК Оденсе|Оденсе]]
|3–4, 0–3
|align=center|'''3'''-7
|
| align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]]
|-
|rowspan=3|[[УЕФА Лига Европа 2010/11|2010/11]]
|rowspan=3|[[Лига Европа]]
|1. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|Andorra}}
|[[ФК Луситанос|Луситанос]]
|5–0, 6–0
|align=center|'''11'''-0
|
| align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]]
|-
|2. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|Armenia}}
|[[ФК Мика|Мика]]
|1–0, 0–0
|align=center|'''1'''-0
|
| align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]]
|-
|3. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|England}}
|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]]
|0–2, 0–2
|align=center|'''0'''-2
|
| align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]]
|-
|rowspan=4|[[УЕФА Лига Европа 2011/12|2011/12]]
|rowspan=4|[[Лига Европа]]
|1. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|Estonia}}
|[[ФК Нарва Транс|Нарва Транс]]
|4–1, 3–0
|align=center|'''7'''-1
|
| align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]]
|-
|2. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|San Marino}}
|[[ФК Јувенес Догана|Јувенес Догана]]
|1–0, 3–0
|align=center|'''4'''-0
|
| align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]]
|-
|3. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|Cyprus}}
|[[ФК Анортозис Фамагуста|Анортозис]]
|2–0, 1–2
|align=center|'''3'''-2
|
| align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]]
|-
|плеј-оф фаза
|align=center|{{знамеикона|Italy}}
|[[ФК Лацио|Лацио]]
|0–6, 1–3
|align=center|'''1'''-9
|
| align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]]
|-
|[[УЕФА Лига на шампиони 2014/15|2014/15]]
|[[УЕФА Лига на шампиони|Лига на шампиони]]
|2. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|Finland}}
|[[ФК Хелсинки|Хелсинки]]
|0–0, 1–2
|align=center|'''1'''-2
|
| align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]]
|-
|rowspan=4|[[УЕФА Лига Европа 2015/16|2015/16]]
|rowspan=4|[[Лига Европа]]
|1. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|ЕСТ}}
|[[ФК Флора Талин|Флора Талин]]
|2–0, 0–1
|align=center|'''2'''-1
|
| align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]]
|-
|2. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|ЛАТ}}
|[[ФК Јелгава|Јелгава]]
|2–0, 0–1
|align=center|'''2'''-1
|
| align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]]
|-
|3. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|ТУР}}
|[[ФК Трабзонспор|Трабзонспор]]
|1–0, 1–1
|align=center|'''2'''-1
|По [[Продолжетоци (фудбал)|продол.]]
| align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]]
|-
|плеј-оф фаза
|align=center|{{знамеикона|РУС}}
|[[ФК Рубин Казан|Рубин Казан]]
|1–1, 0–1
|align=center|'''1'''-2
|
| align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]]
|-
|rowspan=1|[[УЕФА Лига Европа 2016/17|2016/17]]
|rowspan=1|[[Лига Европа]]
|1. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|Црна Гора}}
|[[ФК Будуќност|Будуќност]]
|1–1, 0-1
|align=center|'''1'''-2
|
| align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]]
|-
|rowspan=2|[[УЕФА Лига Европа 2017/18|2017/18]]
|rowspan=2|[[Лига Европа]]
|1. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|Сан Марино}}
|[[ФК Тре Пене|Тре Пене]]
|6-0, 1-0
|align=center|'''7'''-0
|
| align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]]
|-
|2. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|БЛР}}
|[[ФК Динамо Минск|Динамо Минск]]
|1–1, 0-3
|align=center|'''1'''-4
|align=center|
| align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]]
|-
|[[УЕФА Лига Европа 2018/19|2018/19]]
|[[Лига Европа]]
|1. ква. фаза
|align=center|{{знамеикона|УНГ}}
|[[ФК Хонвед|Хонвед]]
|2–1, 0-4
|align=center|'''2'''-5
|align=center|
| align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]]
|}
Во сезоната 2014/15, ФК Работнички играл против [[Финска|финскиот]] првак ХЈК Хелсинки во второто квалификационо коло на [[Лига на шампиони|Лигата на шампионите]]. Во првиот натпревар, одигран во [[Скопје]], резултатот бил нерешен (0:0), додека на гостувањето ФК Работнички претрпел пораз од 1:2. Притоа, двата гола ФК Работнички ги примил во периодот од 22. до 26. минута од првото полувреме, додека единствениот гол го постигнал во вториот дел, а стрелец бил Стефан Вујчиќ.<ref>"Работнички постигна гол, ама прими два и се збогува од ЛШ", ''Дневник'', година XVIII, број 5525, петок, 25 јули 2014, стр. 25.</ref>
Во сезоната 2015/16, ФК Работнички играл против [[Естонија|естонска]] Флора Талин во првото квалификационо коло на [[Лига Европа]]. Во првиот натпревар, Работнички гостувал во [[Талин]] каде загубил со резултат 1:0.<ref>[http://sport365.mk/liga-evropa-flora-talin-ja-dobi-prvata-bitka-rabotnicki-minimalno-porazen-vo-estonija/ Лига Европа: Флора Талин ја доби првата битка, Работнички минимално поразен во Естонија] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150820193343/http://sport365.mk/liga-evropa-flora-talin-ja-dobi-prvata-bitka-rabotnicki-minimalno-porazen-vo-estonija/ |date=2015-08-20 }} sport365.mk 2 јули 2015</ref><ref>[http://www.telegraf.mk/sport/287015-liga-na-evropa-rabotnicki-zagubi-vo-talin ЛИГА НА ЕВРОПА: Работнички загуби во Талин] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150706184806/http://www.telegraf.mk/sport/287015-liga-na-evropa-rabotnicki-zagubi-vo-talin |date=2015-07-06 }} telegraf.mk 2 јули 2015</ref> Работнички ја анулирал негативата, победувајќи го противникот со 2:0 на [[Национална Арена „Филип II Македонски“|Арената Филип Втори]]. Стрелци на головите биле [[Чума Анене]] и [[Марјан Алтипармаковски]].<ref>[http://www.telegraf.mk/sport/288982-rabotnicki-ja-mina-flora-i-odi-na-jelgava Работнички ја мина Флора и оди на Јелгава] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150717112809/http://www.telegraf.mk/sport/288982-rabotnicki-ja-mina-flora-i-odi-na-jelgava |date=2015-07-17 }} telegraf.mk 9 јули 2015</ref><ref>[http://www.sitel.com.mk/le-rabotnichki-ja-sovlada-flora-so-20-jelgava-sleden-rival ЛЕ: Работнички ја совлада Флора со 2:0, Јелгава следен соперник] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150719192311/http://www.sitel.com.mk/le-rabotnichki-ja-sovlada-flora-so-20-jelgava-sleden-rival |date=2015-07-19 }} sitel.com.mk 10 јули 2015</ref> Во второто квалификационо коло, Работнички се сретнал со [[Латвија|летонска]] Јелгава. Првиот натревар Работнички гостувал каде загубил со резултат 1:0.<ref>[http://supersport.com.mk/fudbal/liga-evropa/item/4099-neiskoristenite-shansi-na-rabotnichki-jelgava-gi-kazni-vo-87-minuta?R1=http%3A%2F%2Fvesti.mk%2Fread%2Fnews%2F6010844%2F2259652%2Fneiskoristenite-shansi-na-rabotnichki-jelgava-gi-kazni-vo-87-minuta Неискористените шанси на Работнички, Јелгава ги казни во 87 минута]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} supersport.com.mk 16 јули 2015</ref><ref>[http://vesti.mk/read/news/6010844/2259521/koga-ne-se-koristat-shansite-jelgava-go-kazni-rabotnichki-vo-87-minuta Кога не се користат шансите: Јелгава го казни Работнички во 87. минута!]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} ekipa.mk 16 јули 2015</ref><ref>[http://vesti.mk/read/news/6010844/2259548/shansite-za-rabotnichki-pobedata-za-jelgava Шансите за Работнички, победата за Јелгава]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} 24fudbal.com.mk 16 јули 2015</ref> Вториот натревар, на домашен терен Работнички го добил со 2:0. Стрелци на головите биле Баже Илијоски и Суад Сахити.<ref>[http://sportmedia.mk/fudbal/domashno-prvenstvo/rabotnichki-fotogalerija Работнички е класа за Јелгава: Илијоски и Сахити обезбедија двомеч со Трабзонспор] sportmedia.mk 23 јули 2015</ref><ref>[http://24fudbal.com.mk/vesti/12830/rabotnicki-so-triumf-od-2-0-ja-eliminirase-jelgava Работнички со триумф од 2-0 ја елиминираше Јелгава] 24fudbal.com.mk 23 јули 2015</ref><ref>[http://www.plusinfo.mk/vest/34488/angelovski-ja-ostvarivme-celta Ангеловски: Ја остваривме целта] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150726044608/http://www.plusinfo.mk/vest/34488/angelovski-ja-ostvarivme-celta |date=2015-07-26 }} plusinfo.mk 24 јули 2015</ref> Во третото квалификациско коло Работнички играл против фаворитот од [[Турција]] - Трабзонспор. Првиот натпревар бил одигран со Скопје и резултатот гласел 1:0 за Работнички. Стрелец на голот бил Баже Илијоски.<ref>[http://www.fkrabotnicki.com/?p=1886 ФК Работнички – 1 : 0 – Трабзонспор]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} fkrabotnicki.com 30 јули 2015</ref><ref>[http://ekipa.mk/aferim-be-rabotnichki-trabzon-padna-na-romantika-1-0/ Аферим бе Работнички: Трабзон падна на „романтика“ (1-0)] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150801214340/http://ekipa.mk/aferim-be-rabotnichki-trabzon-padna-na-romantika-1-0/ |date=2015-08-01 }} ekipa.mk 30 јули 2015</ref><ref>[http://republika.mk/?p=461550 Работнички не ферма никого, Баже Илијоски погоди за 1-0 против Трабзонспор] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150801110640/http://republika.mk/?p=461550 |date=2015-08-01 }} republika.mk 30 јули 2015</ref> Во вториот натпревар на гости, резултатот бил 1:1 по продолженија. Голот го постигнал Кире Маркоски.<ref>[http://ekipa.mk/gol-za-istorija-kire-markoski-glava-ti-se-pozlatila/ ГОЛ ЗА ИСТОРИЈА: Кире Маркоски, глава ти се позлатила] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150808060735/http://ekipa.mk/gol-za-istorija-kire-markoski-glava-ti-se-pozlatila/ |date=2015-08-08 }} ekipa.mk 6 август 2015</ref><ref>[http://sport365.mk/lele-lele-romanticno-rabotnicki-odi-vo-plej-of-markovski-go-zamolci-trabzon-video/ Леле, леле „романтично“: Работнички оди во плеј-оф, Марковски го замолчи Трабзон] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150810000727/http://sport365.mk/lele-lele-romanticno-rabotnicki-odi-vo-plej-of-markovski-go-zamolci-trabzon-video/ |date=2015-08-10 }} sport365.mk 6 август 2015</ref><ref>[http://24fudbal.com.mk/vesti/12899/romanticna-prikazna-vo-trabzon-rabotnicki-go-srusi-golemiot-protivnik-video Романтична приказна во Трабзон, Работнички го сруши големиот противник!] 24fudbal.com.mk 6 август 2015</ref><ref>[http://sportclub.mk/index.php/foodball/5169-rab-pobedaaa Херојско издание на Работнички, златното момче Кире Маркоски го носи Работнички понатаму ] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150810032904/http://sportclub.mk/index.php/foodball/5169-rab-pobedaaa |date=2015-08-10 }} sportclub.mk 6 август 2015</ref> Во плејоф фазата Работнички играл проти [[Русија|рускиот]] Рубин Казан. Првиот натпревар одигран на Арената Филип Втори завршил 1:1, а голот го постигнал Кире Маркоски.<ref>[http://ekipa.mk/video-romanticharite-ne-potkleknaa-ni-pred-rubin/ Видео: „Романтичарите“ не потклекнаа ни пред Рубин] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150822034805/http://ekipa.mk/video-romanticharite-ne-potkleknaa-ni-pred-rubin/ |date=2015-08-22 }} ekipa.mk 20 август 2015</ref><ref>[http://sport365.mk/liga-evropa-sansite-ostanuvaat-rabotnicki-remizirase-so-rubin-kazan/ Лига Европа: Шансите остануваат, Работнички ремизираше со Рубин Казан] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150821132600/http://sport365.mk/liga-evropa-sansite-ostanuvaat-rabotnicki-remizirase-so-rubin-kazan/ |date=2015-08-21 }} sport365.mk 20 август 2015</ref><ref>[http://sportmedia.mk/fudbal/domashno-prvenstvo/koga-gostuva-ruski-tim-vo-makedonija-neizbezhno-e-remi-1-1 Кога гостува руски тим во Македонија неизбежно е реми - 1-1!] sportmedia.mk 21 август 2015</ref> Вториот натревар бил поразен со 1:0 и со тоа бил елиминиран.<ref>[http://ekipa.mk/kazan-ot-ostana-shansa-shto-ke-se-preraskazhuva-rabotnichki-eliminiran-od-rubin/ Казан-от остана шанса што ќе се прераскажува: Работнички елиминиран од Рубин] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150829224342/http://ekipa.mk/kazan-ot-ostana-shansa-shto-ke-se-preraskazhuva-rabotnichki-eliminiran-od-rubin/ |date=2015-08-29 }} ekipa.mk 27 август 2015</ref><ref>[http://sportmedia.mk/fudbal/domashno-prvenstvo/romanticharite-eliminirani-so-krenati-glavi-karlos-eduardo-go-srushi-sonot „Романтичарите“ елиминирани со кренати глави: Карлос Едуардо го сруши сонот за Лига на Европа - See more at: http://sportmedia.mk/fudbal/domashno-prvenstvo/romanticharite-eliminirani-so-krenati-glavi-karlos-eduardo-go-srushi-sonot#sthash.CRDFU5kA.dpuf] sportmedia.mk 27 август 2015</ref><ref>[http://sport365.mk/liga-evropa-fenomenot-rabotnicki-ja-zavrsi-evropskata-bajka-vo-kazanj/ Лига Европа: Феноменот Работнички ја заврши европската бајка во Казањ] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160304223300/http://sport365.mk/liga-evropa-fenomenot-rabotnicki-ja-zavrsi-evropskata-bajka-vo-kazanj/ |date=2016-03-04 }} sport365.mk 27 август 2015</ref>
Во сезоната 2016/17, ФК Работнички играл против [[Црна Гора|црногорска]] Будуќност во првото квалификационо коло на [[Лига Европа]]. Во првиот натпревар Работнички бил домаќин кога натпреварот завршил со 1:1. Голот за Работнички го постигнал [[Елиф Елмас]].<ref>[http://ekipa.mk/rabotnichki-se-iznapromashuva-pa-buduknost-so-remi-si-zamina-foto/ Работнички се изнапромашува, па Будуќност со реми си замина] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160629175021/http://ekipa.mk/rabotnichki-se-iznapromashuva-pa-buduknost-so-remi-si-zamina-foto/ |date=2016-06-29 }} ekipa.mk 28 јуни 2016</ref><ref>[http://sportmedia.mk/fudbal/domashno-prvenstvo/prechkata-sojuznik-na-budukjnost-rabotnichki-nemashe-srekja-da-pobedi-vo Пречката сојузник на Будуќност: Работнички немаше среќа да победи во Скопје] sportmedia.mk 28 јуни 2016</ref><ref>[http://sport365.mk/rezervite-mu-donesoa-remi-na-rabotnicki-protiv-buducnost/ Резервите му донесоа реми на Работнички против Будуќност]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} sport365.mk 28 јуни 2016</ref> На вториот натпревар бил поразен со 1:0 и бил елиминиран.<ref>[http://sportmedia.mk/fudbal/domashno-prvenstvo/rabotnichki-padna-vo-podgorica Работнички „падна“ во Подгорица] sportmedia.mk 7 јули 2016</ref><ref>[http://ekipa.mk/kratko-romantichno-leto-rabotnichki-sezonava-stigna-samo-do-podgoritsa-foto/ Кратко „романтично“ лето: Работнички сезонава стигна само до Подгорица] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160711081902/http://ekipa.mk/kratko-romantichno-leto-rabotnichki-sezonava-stigna-samo-do-podgoritsa-foto/ |date=2016-07-11 }} ekipa.mk 7 јули 2016</ref>
Во сезоната 2017/18, ФК Работнички играл против Тре Пене од [[Сан Марино]] во првото квалификационо коло на [[Лига Европа]]. Во првиот натпревар Работнички на гости победил со 0:1. Стрелец на голот бил Дејан Митрев.<ref>{{наведени вести |title=Работнички со минимален триумф се враќа од Сан Марино |url=http://ekipa.mk/rabotnichki-so-minimalen-triumf-se-vraka-od-san-marino/ |accessdate=1 јули 2017 |publisher=ekipa.mk |date=29 јуни 2017}}</ref><ref>{{наведени вести |title=Минимална победа за Работнички на навидум лесното гостување во Сан Марино |url=http://www.gol.mk/fudbal/minimalna-pobeda-za-rabotnichki-na-navidum-lesnoto-gostuvanje-vo-san-marino |accessdate=1 јули 2017 |publisher=gol.mk |date=30 јуни 2017}}</ref> Во вториот натпревар Работнички на домашен терен победил со 6:0. Стрелците за Работнички биле Суад Сахити и Кире Маркоски, додека двојци стрелци биле Бојан Најденов и Стојанче Велинов.<ref>{{наведени вести |title=Работнички му даде „шестка“ на Тре Пене и чека на Динамо Минск и Рунавик! |url=http://www.gol.mk/fudbal/rabotnichki-mu-dade-shestka-na-tre-pene-i-cheka-na-dinamo-minsk-i-runavik |accessdate=15 јули 2017 |publisher=gol.mk |date=6 јули 2017}}</ref><ref>{{наведени вести |title=Нема романса за Тре Пене, Работнички со 6:0 го декласира клубот од Сан Марино |url=http://sportmedia.mk/fudbal/nema-romansa-za-tre-pene-rabotnichki-so-60-go-deklasira-klubot-od-san-marino |accessdate=15 јули 2017 |publisher=sportmedia.mk |date=6 јули 2017}}</ref> Во второто квалификационо коло Работнички играл против [[Белорусија|белоруски]] [[ФК Динамо Минск|Динамо Минск]]. На домашен терен Работнички ремизирал со 1:1. Голот за Работнички го постигнал Бојан Најденов од пенал.<ref>{{наведени вести |title=Не е „романтично“, ама е надежно: Работнички ремизираше (1-1) со Динамо Минск |url=http://ekipa.mk/ne-e-romantichno-ama-e-nadezhno-rabotnichki-remizirashe-1-1-so-dinamo-minsk/ |accessdate=16 јули 2017 |publisher=ekipa.mk |date=13 јули 2017}}</ref><ref>{{наведени вести |title=Најденов го фати Динамо на „спиење“, Работнички со оптимизам ќе патува за Белорусија |url=http://www.gol.mk/fotogalerii/najdenov-go-fati-dinamo-na-spienje-rabotnichki-so-optimizam-kje-patuva-za-belorusija |accessdate=16 јули 2017 |publisher=gol.mk |date=13 јули 2017}}</ref> Во вториот натпревар, Работнички на гости загубил од Динамо со 3:0.<ref>{{наведени вести |title=Динамо Минск - Работнички |url=https://www.gol.mk/fudbal/rezultat/11956646/dinamo-minsk-rabotnichki |accessdate=25 јуни 2018 |publisher=gol.mk |date=20 јули 2017}}</ref> Во сезоната 2018/19, ФК Работнички играл против Хонвед од [[Унгарија]] во првото квалификационо коло на [[Лига Европа]]. Во првиот натпревар Работнички дома победил со 2:1. Стрелци на головите биле Петар Петковски и Николче Шаркоски.<ref>{{наведени вести |title=„Романтичарите“ го добија Хонвед со 2-1, стрелаа Петар Петковски и Шаркоски |url=https://ekipa.mk/romanticharite-go-dobija-honved-so-2-1-strelaa-petar-petkovski-i-sharkoski/ |accessdate=28 јули 2018 |publisher=ekipa.mk |date=11 јули 2018}}</ref> Во вториот натпревар, Работнички на гости убедливо загубил со 4:0.<ref>{{наведени вести |title=Толку од европското лето на Работнички – Убедлив пораз од Хонвед |url=https://ekipa.mk/tolku-od-evropskoto-leto-na-rabotnichki-ubedliv-poraz-od-honved-video-foto/ |accessdate=28 јули 2018 |publisher=ekipa.mk |date=17 јули 2018}}</ref>
===Натреварувањата на Работнички во Европа===
{{col-begin}}
{{col-2}}
Заклучно до 17 јули 2018 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=69601/profile/history/index.html|title=Club record in UEFA competitions|work=UEFA.com|first=|last=}}</ref>
{| class="wikitable sortable" style="text-align: center;"
|-
! Натпреварување
! Нат.
! Поб.
! Нер.
! Пор.
! Д.Г.
! П.Г.
|-
| align=left|[[УЕФА Лига на шампиони]]||14||5||5||4||14||10
|-
| align=left|[[Лига Европа|УЕФА Лига Европа]]||34||15||6||13||53||42
|-
| align=left|''[[Лига Европа|УЕФА Куп]]''||10||3||2||5||9||16
|- class="unsortable"
| '''Вкупно''' || '''58''' || '''23''' || '''13''' || '''22''' || '''75''' || '''68'''
|}
{{col-2}}
*'''Најголема победа'''
** 13/07/2017, Работнички 6-0 [[ФК Тре Пене|Тре Пене]], [[Скопје]]
** 08/07/2010, [[ФК Луситанос|Луситанос]] 0-6 Работнички, [[Андора ла Велја]]
** 12/07/2005, Работнички 6-0 [[ФК Сконто|Сконто]], [[Скопје]]
*'''Најголем пораз'''
** 18/08/2011, [[СС Лацио|Лацио]] 6-0 Работнички, [[Рим]]
*'''Настапи во Лигата на Шампионите'''
** 4
*'''Настапи во Лига Европа'''
**9
*'''Играч со најмногу УЕФА натпревари'''
** 22 - [[Крсте Велкоски]] ([[Македонија|МКД]])
*'''Играч со најмногу постигнати голови во УЕФА натпреварите'''
** 6 - Крсте Велкоски ([[Македонија|МКД]])
{{col-end}}
== Актуелен Состав==
Согласно од 12 февруари 2020
{{Fs start}}
{{Fs player|no= 1|nat=MKD|pos=GK|name=Дамјан Шишковски}}
{{Fs player|no= 4|nat=MKD|pos=DF|name=Виктор Велкоски}}
{{Fs player|no= 5|nat=BFA|pos=DF|name=Јаник Дао}}
{{Fs player|no= 6|nat=COL|pos=DF|name=Себастијан Ерера Кардона}}
{{Fs player|no= 7|nat=MKD|pos=DF|name=Дин Аломеровиќ}}
{{Fs player|no= 7|nat=MKD|pos=MF|name=Петар Петковски}}
{{Fs player|no= 8|nat=MKD|pos=MF|name=Милош Тошевски}}
{{Fs player|no= 9|nat=MKD|pos=FW|name=Давид Тошевски}}
{{Fs player|no=11|nat=MKD|pos=DF|name=Горан Силјановски}}
{{Fs player|no=14|nat=MKD|pos=MF|name=[[Драган Стојков]]}}
{{Fs player|no=17|nat=BEL|pos=MF|name=Жордан Ломба Мпијанди}}
{{Fs mid}}
{{Fs player|no=17|nat=MKD|pos=MF|name=Христијан Вецески}}
{{Fs player|no=18|nat=MKD|pos=MF|name=Димитар Тодоровски}}
{{Fs player|no=20|nat=MKD|pos=MF|name=Николче Шаркоски}}
{{Fs player|no=21|nat=MKD|pos=FW|name=Марио Крстовски}}
{{Fs player|no=23|nat=MKD|pos=MF|name=Стефан Јевтоски}}
{{Fs player|no=26|nat=MKD|pos=FW|name=Методи Максимов}}
{{Fs player|no=27|nat=SRB|pos=DF|name=Драшко Ѓорѓевиќ}}
{{Fs player|no=27|nat=MKD|pos=MF|name=Лука Станковски}}
{{Fs player|no=29|nat=MKD|pos=GK|name=Ристо Јанков}}
{{Fs player|no=55|nat=MKD|pos=DF|name=Христијан Пецов}}
{{Fs player|no=55|nat=SRB|pos=DF|name=Бранислав Трајковиќ}}
{{Fs end}}
== Управа==
Седиштето на управата на ФК Работнички е: ''Кошаркарска сала Градски Парк бб, Скопје''; ''телефон/факс:'' +389 2 3246-516.
{{col-begin}}
{{col-2}}
;Челници
* Драган Попоски - ''претседател''
* Илија Попосски - ''потпретседател''
* Иван Поповски - ''спортски управник''
* Ненад Монев - ''генерален секретар''
* Ѓоко Стојановски - ''технички секретар''
* Ристо Поповски - ''финансиски управник''
{{col-2}}
;Стручен штаб
* Виктор Треневски - ''шеф на стручен штаб''
* Марјанчо Андревски - ''прв помошник''
* Драги Атанасовски - ''тренер на голмани''
* Владимир Вуксановиќ - ''фитнес тренер''
* Јане Јаневски - ''лекар''
* Ангеле Милевски - ''физиотерапевт''
* Стојан Вучков - ''економ''
* Весна Димчевска - ''економ''
* Кирил Колеќески - ''ИТ''
{{col-end}}
== Поврзано ==
* [[Фудбалска федерација на Македонија]]
* [[Прва македонска фудбалска лига]]
* [[Куп на Македонија (фудбал)|Куп на Македонија]]
* [[КК Работнички]]
* [[РК Работнички]]
==Наводи==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
*[https://www.fkrabotnicki.com Официјално мрежно место] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20210505152442/http://www.fkrabotnicki.com/ |date=2021-05-05 }}
*[https://www.facebook.com/fcrabotnicki ФК Работнички на Facebook]
*{{Twitter|FKRabotnicki}}
*[http://macedonianfootball.com/team/rabotnichki/ Инфо за клубот на MacedonianFootball] {{en}}
*[http://ffm.mk/ Фудбалска федерација на Македонија] {{mk}}
{{Прва фудбалска лига на Македонија 2019/2020}}
{{Шаблонска група
|title=Домашни титули
|list={{Шампиони на Првата фудбалска лига на Македонија}}{{Македонски фудбалски куп}}
}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Работнички}}
[[Категорија:Фудбалски клубови од Прва фудбалска лига на Македонија]]
[[Категорија:ФК Работнички (Скопје)]]
[[Категорија:Учесници во лига Европа во сезона 2011-2012]]
[[Категорија:Појавено во 1937 година во Македонија]]
0atf7ifouaak99f54jywlmrktiw8g35
Кристијано Роналдо
0
70430
4799175
4770065
2022-08-02T14:10:36Z
Carshalton
30527
/* Надворешни врски */
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
| name = Кристијано Роналдо
| image = [[File:Cristiano Ronaldo 2018.jpg|200px]]
| image_size = 250
| fullname = Кристијано Роналдо дос Сантос Авеиро
| birth_date = {{Birth date and age|1985|2|5|df=y}}
| birth_place = [[Фуншал]], [[Мадеира]], [[Португалија]]
| nationality = {{flagsport|POR}} [[Португалија]]
| height = 1,85 м<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Cristiano Ronaldo Real Madrid Profile |url=http://www.realmadrid.com/en/football/squad/cristiano-ronaldo-dos-santos |publisher=Real Madrid |accessdate=22 March 2014 }}</ref>
| position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]]
| currentclub = {{Fb team Manchester United}}
| clubnumber = 7
| agent = {{flagsport|POR}} [[Жорже Мендеш]]
| youthyears1 = 1993–1995 |youthclubs1 = [[File:Bianco e Blu.svg|20px]] Андориња
| youthyears2 = 1995–1997 |youthclubs2 = {{Fb team CD Nacional}}
| youthyears3 = 1997–2002 |youthclubs3 = {{Fb team Sporting Lisboa}}
| years1 = 2002–2003 |caps1 = 25 |goals1 = 3 |clubs1 = {{Fb team Sporting Lisboa}}
| years2 = 2003–2009 |caps2 = 196 |goals2 = 84 |clubs2 = {{Fb team Manchester United}}
| years3 = 2009–2018 |caps3 = 292 |goals3 = 311 |clubs3 = {{Fb team Real Madrid}}
| years4 = 2018–2021 |caps4 = 98 |goals4 = 81 |clubs4 = {{Fb team Juventus}}
| years5 = 2021– |caps5 = 8 |goals5 = 9 |clubs5 = {{Fb team Manchester United}}
| nationalyears1 = 2001–2002 |nationalcaps1 = 7 |nationalgoals1 = 5 | nationalteam1 = {{знамеикона|Португалија}} [[Фудбалска репрезентација на Португалија под 17 години|Португалија 17]]
| nationalyears2 = 2003 |nationalcaps2 = 5 |nationalgoals2 = 1 | nationalteam2 = {{знамеикона|Португалија}} [[Фудбалска репрезентација на Португалија под 20 година|Португалија 20]]
| nationalyears3 = 2002–2003 |nationalcaps3 = 10 |nationalgoals3 = 3 | nationalteam3 = {{знамеикона|Португалија}} [[Фудбалска репрезентација на Португалија под 21 година|Португалија 21]]
| nationalyears4 = 2004 |nationalcaps4 = 3 |nationalgoals4 = 2 | nationalteam4 = {{знамеикона|Португалија}} [[Олимписка фудбалска репрезентација на Португалија|Португалија 23]]
| nationalyears5 = 2003– |nationalcaps5 = 180 |nationalgoals5 = 111 | nationalteam5 = {{знамеикона|Португалија}} [[Фудбалска репрезентација на Португалија|Португалија]]
}}
'''Kристијано Роналдо Дос Сантос Авеиро''' ({{lang-pt|Cristiano Ronaldo dos Santos Aveiro}}, р. {{роден на|5|февруари|1985}} во [[Фуншал]]) — [[Португалија|португалски]] [[фудбалер]], [[Напад (фудбал)|напаѓач]] на [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] и на [[Фудбалска репрезентација на Португалија|португалската репрезентација]].
== Животопис ==
Роналдо е роден во [[Сан Педро (Фуншал)|Сан Педро]], [[Фуншал]] на португалскиот остров [[Мадеира]]. Пораснал во палатата Фуншал во Санто Антонио,<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.dn.pt/dossiers/desporto/cristiano-ronaldo/perfil/interior/pelos-caminhos-de-ronaldo-1298338.html |publisher=Diário de Notícias |title=Desporto – Pelos caminhos de Ronaldo |date=6 July 2009 |accessdate=22 July 2017}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.marca.com/en/football/real-madrid/2017/02/05/5896528d22601db9458b4599.html |title=Cristiano turns 32 |work=Marca|location=Spain |date=5 February 2017 |accessdate=22 July 2017}}</ref> со мајка му Марија Долореш дош Сантош Авеиро и татко му Жозе Диниш Авеиро (починал во 2005 поради проблеми со алкохолизмот).<ref>{{cite video |date=22 April 2008 |title=Fiebre Maldini: Los inicios de Cristiano Ronaldo |url=https://www.youtube.com/watch?v=b3bxhH16EJ4 |format=flv |medium=Television production |language=es |publisher=[[Canal+ (Spanish satellite broadcasting company)|Canal+]] (a division of [[PRISA TV]]) |location=Madrid}}</ref> Името [[Кристијано (име)|Кристијано]] се должи на [[Христијанство|христијанската вера]] на мајката, додека второто име, Роналдо, го добил во чест на [[Роналд Реган]], омилен [[Глумец|актер]] на таткото и [[Список на претседатели на САД|претседател на САД]] во тоа време.<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Secret Family Agony behind £31M Ronaldo|author=Gerard Couzens|url=http://www.dailyrecord.co.uk/news/uk-world-news/secret-family-agony-behind-31m-950807|editor=Sunday Mirror|date=23 април 2007|accessdate=22 март 2014|language=en}}</ref><ref>{{Наведена книга |last1=Fitzpatrick |first1=Richard |title=El Clasico: Barcelona V Real Madrid: Football's Greatest Rivalry |date=1 October 2012 |publisher=A&C Black |page=122}}</ref> Кристијано има еден постар брат Уго (роден 1975), и две сестри, Елма (родена 1974) и Лилијана Катија (родена 1976).<ref name=AtFeet>{{наведени вести |last=Lewis |first=Tim |url=https://www.theguardian.com/football/2008/jun/08/manchesterunited.portugal |title=He's got the world at his feet |work=The Guardian |location=London |date=8 June 2008 |accessdate=5 November 2008}}</ref>
Во јули 2010 година Роналдо станал татко на своето прво дете, но одлучил да не го открие името на мајката и да го преземе ексклузивниот надзор врз детето.<ref>{{наведени вести |url=http://edition.cnn.com/2014/07/14/world/europe/cristiano-ronaldo-fast-facts/ |title=Cristiano Ronaldo Fast Facts |date=14 July 2014 |accessdate=17 September 2014 |publisher=CNN}}</ref><ref name="tel_child">{{наведени вести |title=Cristiano Ronaldo names son Cristiano Ronaldo |url=https://www.telegraph.co.uk/news/celebritynews/7878410/Cristiano-Ronaldo-names-son-Cristiano-Ronaldo.html |newspaper=The Daily Telegraph |location=London |date=8 July 2010 |accessdate=8 July 2010}}</ref><ref name="bbc_child">{{наведени вести |title=Baby 'joy' for Cristiano Ronaldo |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/8786871.stm |publisher=BBC Sport |date=4 July 2010 |accessdate=4 July 2010}}</ref><ref>{{наведени вести |last1=Bergin |first1=Olivia |title=Cristiano Ronaldo and Irina Shayk: a very modern family |url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG10570686/Cristiano-Ronaldo-and-Irina-Shayk-a-very-modern-family.html |accessdate=20 July 2014 |work=The Daily Telegraph |location=London |date=14 January 2014}}</ref> Во јануари 2015 година, Роналдо објавил дека неговата петгодишни врска со рускиот модел [[Ирина Шајк]] завршила.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.usatoday.com/story/sports/soccer/2015/01/20/apnewsbreak-ronaldo-breaks-up-with-girlfriend-irina-shayk/22035547/|title=Cristiano Ronaldo breaks up with girlfriend Irina Shayk}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.espn.com/soccer/blog/name/65/post/2254685/headline|title=Ronaldo breaks up with Irina Shayk}}</ref> На 8 јуни 2017 година, тој станал татко на близнаци, момче и девојче, родени од сурогат мајка.<ref>{{наведени вести|url=http://www.foxsports.it/2017/06/11/cristiano-ronaldo-gemelli-madre-surrogata-mateo-eva|title=Cristiano Ronaldo, la famiglia si allarga: due gemelli da madre surrogata|editor=[[Fox Sports]]|date=29 јуни 2017}}</ref> На 12 ноември 2017 година, се родила и ќерката Алана Мартина,<ref>{{Наведена мрежна страница|http://www.gazzetta.it/Calcio/12-11-2017/real-madrid-cristiano-ronaldo-nuovo-papa-nata-alena-martina-230571138299.shtml|title=Real Madrid, Cristiano Ronaldo di nuovo papà: è nata Alana Martina|date=12 ноември 2017|accessdate=13 ноември 2017}}</ref> од страна на [[Георгина Родригес]], неговата партнерка од 2016 година.
Во 2016 година, во неговиот роден град Фуншал бил отворен [[Музеј КР7|музеј]] кој целосно е посветен на неговата кариера.
Тој е заштитно лице на различни компании, вклучувајќи ги и [[Clear (шампон)|Clear]], [[Армани|Џорџо Армани]] и [[Најк]]. Тој, исто така, се појавил и на насловната страна на неколку видео-игри како ''[[PES 2008]]'', ''[[PES 2012]]'', ''[[PES 2013]]'' и ''[[FIFA 18]]''. Во септември 2015 го претставил својот парфем наречен ''Cristiano Ronaldo Legacy''.
==Кариера==
===Спортинг===
На возраст од 16 години, Роналдо бил промовиран од младинскиот тим на Спортинг во првиот од страна на тренерот [[Лашло Болони]], кој бил импресиониран од неговиот дриблинг.<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Boloni își amintește de debutul lui Ronaldo la Sporting: "Nu reușeam să îl opresc să facă driblinguri" |url=http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Fotbal+International/Boloni+isi+aminteste+de+debutul+lui+Ronaldo+la+Sporting |publisher=DigiSport |accessdate=24 February 2016 |date=13 January 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160303123806/http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Fotbal+International/Boloni+isi+aminteste+de+debutul+lui+Ronaldo+la+Sporting |archive-date=3 March 2016 }}</ref> Тој станал првиот играч на клубот кој заиграл за тимот под 16 години, под 17 години, под 18 години, Б тимот и првиот тим, сите во рамките на една иста сезона.<ref name="Clash of the Titans">{{наведени вести |url=http://www.manchestereveningnews.co.uk/sport/football/football-news/clash-of-the-titans-989542 |title=Clash of the Titans |date=18 April 2010 |accessdate=30 August 2014 |work=Manchester Evening News |archive-url=https://web.archive.org/web/20140903060451/http://www.manchestereveningnews.co.uk/sport/football/football-news/clash-of-the-titans-989542 |archive-date=3 September 2014 }}</ref> Една година подоцна, на 7 октомври 2002, Роналдо го направил своето деби во [[Примеира лига]]та, против [[ФК Мореиренсе|Мореиренсе]] и постигнал два гола во победата со 3-0.<ref name="u17">{{наведени вести |url=http://www.uefau17.com/history/index.htm |title=Famous players featured in U17 c'ships |publisher=uefau17.com |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090602071706/http://www.uefau17.com/history/index.htm |archivedate=2 June 2009}}</ref>
===Манчестер Јунајтед и Реал Мадрид===
Роналдо ја започнал својата кариера како младински играч за Андориња, каде што тој играл две години, пред да се пресели на Национал. Во 1997 година, тој направил трансфер во португалскиот гигант [[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг]]. Во 2003 година тој го привлекол вниманието на Манчестер јунајтед, односно на менаџерот [[Алекс Фергусон]], кој го довел за £ 12.200.000 (15.000.000 €). Во 2004 година, тој го освоил својот прв трофеј, [[ФА Куп]]от.
Во 2007 година, Роналдо бил првиот играч во Англија кој ги освоил сите четири главни PFA награди. Во 2008 и 2013 година, тој ја освоил ФИФА / Ballon d'Or наградата за најдобар фудбалер во светот, и со тоа станал првиот португалски играч кој ја добил наградата двапати по ред. Тој бил награден со Европската Златна копачка во 2008 година, додека во 2008 година, тој ги освоил 3 од 4 главни PFA награди и бил прогласен за ФИФА играч на годината, ФИФА Про играч на годината, фудбалер на годината, и Onze d'Or. Во 2007 и 2008 година, Роналдо бил прогласен за РС, фудбалер на годината. Тој бил на инаугуриран за победник на ФИФА Пушкаш награда за гол на годината во 2009 година, според УЕФА анкета во 2014 година, тој бил прогласен за најдобар стрелец во [[Лига на шампиони во фудбал|Лигата на шампионите]].
Роналдо станал најскапиот играч на светот, кога тој се преселил од [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер јунајтед]] во [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] во 2009 во трансфер вреден £ 80.000.000 (94.000.000 € / $ 132.000.000). Договорот на Роналдо со Реал Мадрид, бил под условите на кои тој требал да заработува 21.000.000 € годишно (по оданочување), во тоа време највисоко платен фудбалер во светот, со откупна клаузула во вредност од € 100.000.000. Тој се сметал за најдобриот играч во светот, и еден од најголемите на сите времиња.
Со 68 гола од септември 2014 година, тој станал втор стрелец на сите времиња, и заостанувал зад [[Раул Гонзалез|Раул Гонзалес]] само три гола. Тој, исто така, го држи рекордот за најмногу постигнати голови во една сезона во Лигата на шампионите, постигнувајќи 17 гола во сезоната 2013-14.
Роналдо е првиот играч во Европската лига кој стигнал до 40 гола во една сезона во две последователни години, најбрз играч на Реал Мадрид кој постигнал 100 лигашки голови, како и првиот играч кој постигнал гол против секој тим во една сезона во [[Ла лига|Ла Лига]]. Тој го држи рекордот за најмногу постигнати голови во една сезона за Реал Мадрид. Во јануари 2014 година, Роналдо го постигнал својот 400-ти гол во кариерата. Во јули 2018 по 9 години во Реал Мадрид, и по 15 освоени титули, направи трансфер во [[ФК Јувентус|Јувентус]] за сума од 100 милиони евра плус бонуси.
===Јувентус===
По една недела шпекулации за трансфер, на 10 јули 2018 година, Роналдо потпишал четиригодишен договор со италијанскиот клуб [[ФК Јувентус|Јувентус]] по завршувањето на трансферот од 100 милиони евра, плус придонеси за солидарност на младите клубови на Роналдо и дополнителни 12 милиони евра во други такси.<ref>{{наведена изјава за печат |title=Cristiano Ronaldo signs for Juventus!|url=http://www.juventus.com/en/news/news/2018/cristiano-ronaldo-signs-for-juventus.php |website=juventus.com |date=10 July 2018}}</ref> Трансферот бил највисок дотогаш за играч над 30 години,<ref>{{наведени вести |title=Cristiano Ronaldo to Juventus: Is £99m signing a good deal for Italian champions? |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/44785738 |accessdate=10 July 2018 |agency=BBC}}</ref> и [[Список на најскапи трансфери во Серија А|највисоко платен од еден италијански клуб]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.football-italia.net/124278/ronaldo-breaks-transfer-record|title=Ronaldo breaks transfer record|publisher=Football Italia|date=10 July 2018}}</ref> По потпишувањето, Роналдо ја цитирал неговата потреба за нов предизвик како негово образложение за заминување од [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]].<ref>{{наведени вести |title=Cristiano Ronaldo: Juventus sign Real Madrid forward for £99.2m |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/44785173 |accessdate=10 July 2018 |agency=BBC |date=10 July 2018}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|title=Cristiano Ronaldo's farewell letter|url=https://www.realmadrid.com/en/news/2018/07/cristiano-ronaldos-farewell-letter|accessdate=11 July 2018|website=Realmadrid.com|date=10 July 2018}}</ref> Роналдо го направил своето официјално деби за Јувентус на отворањето на [[Серија А]] на 18 август, со победата од 3-2 над [[ФК Кјево Верона|Кјево]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.football-italia.net/126430/chievo-thriller-cr7-debut|title=Chievo thriller on CR7 debut|publisher=Football Italia|date=18 August 2018|accessdate=2018-09-02|archive-date=2018-08-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20180818214657/https://www.football-italia.net/126430/chievo-thriller-cr7-debut|url-status=dead}}</ref>
== Репрезентативна кариера ==
[[File:Euro 2016 Cristiano Ronaldo.jpg|thumb|upright|right|135px|Роналдо играјќи на [[УЕФА Евро 2016|Евро 2016]] во полуфиналето против [[Фудбалска репрезентација на Полска|Полска]]]]
Роналдо го направил своето деби за Португалија во август 2003 година, на возраст од 18 години Тој оттогаш настапил на повеќе од 100 натпревари и има учествуванонао 6 големи турнири: три УЕФА Европски првенства ([[Европско првенство во фудбал 2004|2004]], [[Европско првенство во фудбал 2008|2008]] и [[Европско првенство во фудбал 2012|2012]]) и три ФИФА [[Светско првенство во фудбал|Светски првенства]] ([[Светско првенство во фудбал 2006|2006]], [[Светско првенство во фудбал 2010|2010]] и [[Светско првенство во фудбал 2014|2014]]). Роналдо е првиот португалски играч кој постигнал повеќе од 50 голови за репрезентацијата, што го прави топ стрелец на Португалија на сите времиња. Тој го постигнал својот прв меѓународен гол во првиот натпревар на [[Европско првенство во фудбал 2004|Евро 2004]] против [[Фудбалска репрезентација на Грција|Грција]], и помогнал на Португалија да стигне до финалето. Тој ја презел функцијата капитен во јули 2008 година, а на [[Европско првенство во фудбал 2012|Евро 2012]] тој ја предводел Португалија до полуфиналето, завршувајќи на конкуренцијата како заеднички најдобар стрелец на турнирот. На Евро 2016 година, Роналдо го забележал најголемиот успех со репрезентацијата на Португалија, освојувајќи го златниот медал, победувајќи ја во финалето, репрезентацијата на домаќинот [[Фудбалска репрезентација на Франција|Франција]] со резултат 1-0.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.espnfc.us/portugal/story/2910804/portugal-striker-cristiano-ronaldo-forced-off-injured-in-euro-2016-final|title=Portugal striker Cristiano Ronaldo forced off injured in Euro 2016 final|publisher=ESPN FC|accessdate=10 July 2016|date=10 July 2016}}</ref> На [[Светско првенство во фудбал 2018|Светското првенство 2018 година]] во Русија, Роналдо со својата репрезентација бил елиминиран во осминафиналето од Уругвај.
==Занимливости==
Роналдо пет пати ја има освоено наградата на ФИФА „''FIFA Ballon d'Or'' “ за најдобар играч на годината, последната во 2017 година<ref>{{Наведени вести|url=http://www.skysports.com/football/news/11095/11095789/fifpro-world-xi-cristiano-ronaldo-lionel-messi-and-neymar-included|title=FIFPro World XI: Cristiano Ronaldo, Lionel Messi and Neymar included|work=Sky Sports|access-date=2017-10-24|language=en}}</ref>. Тој има освоено 24 трофеи во својата кариера, вклучувајќи пет лига титули, четири титули на [[Лига на шампиони во фудбал|УЕФА Лигата на шампионите]] и една титула на [[Европско првенство во фудбал 2016|Европско првенство во фудбал во 2016 година]]. Роналдо ги држи рекордите за најмногу официјални постигнати голови во првите пет европски лиги (372), Лигата на шампионите (110) и УЕФА Европските првенства (29), како и најмногу постигнати голови во една сезона во Лигата на шампионите (17). Тој има постигнато повеќе од 600 голови во неговата клупска и репрезентативната кариера.
==Титули==
===Клупски===
{{Updated|22 април 2019}}
==== {{знамеикона|Португалија}} Спортинг Лисабон ====
*'''{{Трофеј-Суперкуп на Португалија}} [[Суперкуп на Португалија]]''' (1) : 2002
==== {{знамеикона|Англија}} Манчестер Јунајтед<ref name=PremProfile>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.premierleague.com/players/2522/Cristiano-Ronaldo/overview |title=Cristiano Ronaldo: Overview |publisher=Premier League |accessdate=28 September 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180417224152/https://www.premierleague.com/players/2522/Cristiano-Ronaldo/overview |archive-date=17 April 2018 |df= }}</ref><ref name="honours">{{Наведена мрежна страница |title=Cristiano Ronaldo (CR7) |url=http://www.realmadrid.com/en/football/squad/cristiano-ronaldo-dos-santos |publisher=Real Madrid C.F. |location=Madrid |accessdate=21 February 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170128164827/http://www.realmadrid.com/en/football/squad/cristiano-ronaldo-dos-santos |archive-date=28 January 2017 |df= }}</ref> ====
*'''{{Трофеј-Англија (Премиер лига)}} [[Премиер лига на Англија|Премиер лига]]''' (3) : 2006-2007, 2007-2008, [[Премиер лига на Англија 2008–2009|2008–2009]]
*'''{{Трофеј-ФА куп}} [[ФА Куп]]''' (1) : 2003–2004
*'''{{Трофеј-Англија (Лига куп)}} [[Лига куп на Англија|Лига куп]]''' (1) : 2005-2006, 2008-2009
*'''{{Трофеј-Комјунити Шилд}} [[ФА Комјунити Шилд]]''' (1) : 2007
*'''{{Трофеј-Лига на шампиони}} [[УЕФА Лига на шампиони]]''' (1) : [[2007–08 UEFA Champions League|2007–08]]
*'''{{Трофеј-Светско клупско првенство}} [[Светско клупско првенство во фудбал|Светско клупско првенство]]''' (1) : [[Светско клупско првенство во фудбал 2008|2008]]
==== {{знамеикона|Шпанија}} Реал Мадрид<ref name="honours"/> ====
*'''{{Трофеј-Шпанија (Примера Дивисион)}} [[Примера Дивисион (Шпанија)|Примера Дивисон]]''' (2) : 2011-2012, 2016-2017
*'''{{Трофеј-Куп на Шпанија}} [[Фудбалски куп на Шпанија|Куп на Шпанија]]''' (2) : 2010-2011, 2013-2014
*'''{{Трофеј-Суперкуп на Шпанија}} [[Суперкуп на Шпанија]]''' (2) : 2012, 2017
*'''{{Трофеј-Лига на шампиони}} [[УЕФА Лига на шампиони]]''' (4) : [[УЕФА Лига на шампиони 2013/14|2013–2014]], [[УЕФА Лига на шампиони 2015/16|2015–2016]], [[УЕФА Лига на шампиони 2016/17|2016–2017]], [[УЕФА Лига на шампиони 2017/18|2017–2018]]
*'''{{Трофеј-Суперкуп на Европа}} [[Суперкуп на УЕФА]]''' (2): [[Суперкуп на УЕФА 2014|2014]], [[Суперкуп на УЕФА 2017|2017]]
*'''{{Трофеј-Светско клупско првенство}} [[Светско клупско првенство во фудбал|Светско клупско првенство]]''' (3) : [[Светско клупско првенство во фудбал 2014|2014]], [[Светско клупско првенство во фудбал 2016|2016]], [[Светско клупско првенство во фудбал 2017|2017]]
==== {{знамеикона|Италија}} Јувентус<ref name="honours"/> ====
*'''{{Трофеј-Скудето}} [[Серија А]]''' (2) : [[Серија А 2018-2019|2018-2019]], [[Серија А 2019-2020|2019-2020]]
*'''{{Трофеј-Куп на Италија}} [[Фудбалски куп на Италија|Куп на Италија]]''' (1) : [[Фудбалски куп на Италија 2020-2021|2020-2021]]
*'''{{Трофеј-Суперкуп на Италија}} [[Суперкуп на Италија]]''' (2) : [[Суперкуп на Италија 2018|2018]], [[Суперкуп на Италија 2020|2020]]
===Репрезентација===
'''{{знамеикона|Португалија}} Португалија'''
*'''{{Трофеј-Европско првенство во фудбал}} [[Европско првенство во фудбал|Европско првенство]]''' (1) : [[Европско првенство во фудбал 2016|2016]]
*'''[[УЕФА Лига на нации]]''' (1) : [[УЕФА Лига на нации 2018–2019|2018–2019]]
== Наводи ==
{{наводи|4}}
==Надворешни врски==
{{Порталкутија
|right=yes
|boxwidth=200px
|marign=0px
|name1=Биографија
|image1=P vip.svg
|name2=Фудбал
|image2=Soccer ball.svg
|name3=Португалија
|image3=Flag of Portugal.svg
}}
{{Ризница-врска|Cristiano Ronaldo}}
*[https://int.soccerway.com/players/cristiano-ronaldo-dos-santos-aveiro/382/ Кристијано Роналдо на soccerway]
*[https://www.transfermarkt.co.uk/cristiano-ronaldo/profil/spieler/8198 Кристијано Роналдо на transfermarkt]
*[http://www.espnfc.com/player/22774/cristiano-ronaldo Кристијано Роналдо на espn]
*[https://www.tuttocalciatori.net/Cristiano_Ronaldo_Dos_Santos_Aveiro Кристијано Роналдо на tuttocalciatori]
*[https://www.whoscored.com/Players/5583/Show/Cristiano-Ronaldo Кристијано Роналдо на whosocred]
{{Состав на ФК Манчестер Јунајтед}}
{{Navboxes
|bg = gold
|fg = black
|bordercolor = solid 1px #000;
|title = Награди
|list1 =
{{Играч на сезоната во Премиер лигата на Англија}}
{{Златна топка (France Football)}}
{{Фудбалер на годината во Серија А}}
{{Серија А Тим на годината 2019}}
{{Серија А Тим на годината 2020}}
{{Серија А награди 2020-2021}}
}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Роналдо, Кристијано}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Римокатолички христијани од Португалија]]
[[Категорија:Португалски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери од Премиер лига]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Спортинг Лисабон]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Манчестер Јунајтед]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Реал Мадрид]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Јувентус]]
[[Категорија:Фудбалери на Светско првенство 2006]]
[[Категорија:Фудбалери на Светско првенство 2010]]
[[Категорија:Фудбалери на Светско првенство 2014]]
[[Категорија:Фудбалери на Светско првенство 2018]]
lv8n42qocjqpstjgo4vay8eczgy6itg
Привидна ѕвездена величина
0
77269
4799162
4613692
2022-08-02T12:58:02Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right
|+'''Скала на привидни ѕвездени величини'''
|-
!width="60" style="background:#efefef;" | Привидна ѕвездена величини'''
!style="background:#ffdead;" | Небесно тело
|-
| −26,8 || [[Сонце]]
|-
| −12,6 || Полна [[Месечина]]
|-
| −4,4
| Максимална сјајност [[Венера]]
|-
| −2,8
| Максимална сјајност [[Марс]]
|-
| −1,5 || Најсјајна ѕвезда во видливиот спектар: [[Сириус]]
|-
| −0,7 || Втора најсјасна ѕвезда: [[Канопи]]
|-
| +0,0
| Дефинирана нулта точка: порано [[Вега]]
|-
| +3,0
| Најтемни ѕвезди видливи од град (осветлени подрачја ноќе)
|-
| +6,5
| Најтемни ѕвезди видливи со голо око<br /> (зависи од набљудувачот)
|-
| +12,6 || Најсветол [[квазар]]
|-
| +27
| Најтемен објект видлив со 8m телескоп
|-
| +30
| Најтемен објект кој е во видливиот спектар<br /> може да го детектира [[вселенскиот телескоп Хабл]]
|-
|-
| +38
| Најтемни објекти кои во видливиот спектар<br /> кои би можел да ги утврди идниот [[Извонредно голем телескоп|OWL]] (2020)
|-
|}
'''Привидна ѕвездена величина''' ('''магнитуда''', '''''m''''') на [[ѕвезда]], [[планета]] или друго [[небесно тело]] е мерка за неговиот привиден сјај, т.е. количина на светлина која до нас допира од самиот објект. Во овој случај, за разлика од [[апсолутна ѕвездена величина|апсолутната величина]], оддалеченоста на небесните тела од нас, како и нивната вистинска големина и сјајност имаат битна улога.
[[File:65Cyb-LB3-apmag.jpg|thumb|upright 1.2|Астероид [[65 Кибела]] и две ѕвезди, со означени нивните величини]]
== Поврзано ==
* [[Величина]]
* [[Апсолутна ѕвездена величина]]
* [[Список на најсјајни ѕвезди]]
[[Категорија:Набљудувачка астрономија]]
[[Категорија:Астрофизика]]
[[Категорија:Ѕвездена астрономија]]
[[Категорија:Логаритамски скали]]
tfawbtaznvs846fvlspn66rpuq3vu5r
Список на најсјајни ѕвезди
0
77550
4799163
4534607
2022-08-02T13:08:38Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
'''Сјајна ѕвезда''' е онаа која испушта висока светлина и/или се наоѓа блиску до [[Земја]]та. Овој список содржи 91 сјајна ѕвезда со [[привидна ѕвездена величина|привидна величина]] помала или еднаква на +2,50. Бројот на видливи ѕвезди многу се зголемува доколку ја зголемиме величината. Ѕвездената карта содржи небесни тела до величина од +11, и натаму се забележуваат послабо видливите објекти.
За споредба, објектите од нашиот [[Сончев Систем]] кои не се ѕвезди имаат максимална видлива величина помала или еднаква на +2,50, а тоа се [[Месечина]]та (−12,9), [[Венера]] (−4,6), [[Јупитер]] (−2,9), [[Марс]] (−2,9), [[Меркур]] (−1,9), и [[Сатурн]] (−0,2).
Точниот редослед на ѕвездите во овој список не е целосно утврден поради следниве причини:
* Повеќеѕвездените системи овде се заведени како поединечни ѕвезди доколку величината се разликува меѓу нив за помалку од пет.
* Постојат статистички разлики во измерените вредности.
* Некои од ѕвездите се всушност [[променлива ѕвезда|променливи ѕвезди]] (обележани со <small>пром.</small>).
{| class="wikitable sortable"
!
! [[Привидна ѕвездена величина|Прв. вел.]]<br /> (m)
! [[Бајерова ознака]]
! Име
! <abbr title="Оддаллеченост">Оддал.</abbr> ([[светлосна година|сг]])
! [[Спектрална класа]]
! [[SIMBAD]]
|-
| 0
| <span style="display:none">0.000</span>−26.74
|
| ([[Сонце]])
| 0,000 016
| style="background: {{star-color|G}};" | G2 V
|
|-
| 1
| <span style="display:none">0,001</span>−1,46
| α CMa
| [[Сириус]]
| <span style="display:none">000</span>8,6
| style="background: {{star-color|B}};" | A1 V, DA2
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Sirius&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Сириус]
|-
| 2
| <span style="display:none">0.003</span>−0,72
| α Car
| [[Канопус]]
| <span style="display:none">0</span>310
| style="background: {{star-color|F}};" | A9 II
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Canopus&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Канопус]
|-
| 3
| <span style="display:none">0,004</span>−0,01
| [[Алфа Кентаур|α Cen A (α<sup>1</sup> Cen)]]
| Ригил Кентаур, Толиман
| <span style="display:none">000</span>4,4
| style="background: {{star-color|G}};" | G2 V, K1 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=HD+128620&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алфа Кентаур А]
|-
| 4
| <span style="display:none">0,003</span>−0,04 <small>пром.</small>
| α Boo
| [[Арктур]]
| <span style="display:none">00</span>37
| style="background: {{star-color|K}};" | K0 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Arcturus&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Арктур]
|-
| 5
| 0,03
| α Lyr
| [[Вега]]
| <span style="display:none">00</span>25
| style="background: {{star-color|A}};" | A0 Va
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Vega&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Вега]
|-
| 6
| 0,12
| β Ori
| [[Ригел]]
| <span style="display:none">0</span>770
| B8 Iab
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Rigel&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Ригел]
|-
| 7
| 0,34
| α CMi
| [[Прокион]]
| <span style="display:none">00</span>11
| F5 IV-V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Procyon&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Прокион]
|-
| 8
| 0,42 <small>пром.</small>
| α Ori
| [[Бетелгез]]
| <span style="display:none">0</span>640 <ref name="HARPER">{{наведено списание|author=Graham M. Harper, Alexander Brown and Edward F. Guinan|first=|date=|year=април 2008|title=A New VLA-Hipparcos Distance to Betelgeuse and its Implications|url=http://iopscience.iop.org/1538-3881/135/4/1430/pdf/aj_135_4_1430.pdf|format=PDF|journal=The Astronomical Journal|volume=135|issue=4|pages=1430–1440|bibcode=2008AJ....135.1430H|doi=10.1088/0004-6256/135/4/1430|accessdate=2010-07-10}}</ref>
| M2 Iab
| [http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=betelgeuse&NbIdent=1&Radius=2&Radius.unit=arcmin&submit=submit+id Бетелгез]
|-
| 9
| 0,50
| α Eri
| [[Ахернар]]
| <span style="display:none">0</span>140
| B3 Vpe
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Achernar&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Ахернар]
|-
| 10
| 0,60
| [[Хадар|β Cen]]
| Бета Кентаур, Агена
| <span style="display:none">0</span>530
| B1 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Agena&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Хадар (Агена)]
|-
| 11
| 0,71
| α<sub>1</sub> Aur
| [[Капела (ѕвезда)|Капела]] А
| <span style="display:none">00</span>42
| G8 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Capella+A&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Капела А]
|-
| 12
| 0,77
| α Aql
| [[Алтаир]]
| <span style="display:none">00</span>17
| A7 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Altair&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алтаир]
|-
| 13
| 0,85 <small>пром.</small>
| α Tau
| [[Алдебаран]]
| <span style="display:none">00</span>65
| K5 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Aldebaran&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алдебаран]
|-
| 14
| 0,96
| α<sub>2</sub> Aur
| [[Капела (ѕвезда)|Капела]] Б
| <span style="display:none">00</span>42
| G1 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Capella+B&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Капела Б]
|-
| 15
| 1,04
| α Vir
| [[Спика]]
| <span style="display:none">0</span>260
| B1 III-IV, B2 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Spica&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Спика]
|-
| 16
| 1,09 <small>пром.</small>
| α Sco
| [[Антарес]]
| <span style="display:none">0</span>600
| M1.5 Iab-b
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Antares&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Антарес]
|-
| 17
| 1,15
| β Gem
| [[Полукс (ѕвезда)|Полукс]]
| <span style="display:none">00</span>34
| K0 IIIb
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Pollux&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Полукс]
|-
| 18
| 1,16
| α PsA
| [[Фомалхаут]]
| <span style="display:none">00</span>25
| A3 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Fomalhaut&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Фомалхаут]
|-
| 19
| 1,25
| α Cyg
| [[Денеб]]
| 1.550
| A2 Ia
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Deneb&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Денеб]
|-
| 20
| 1,30
| [[Мимоза (ѕвезда)|β Cru]]
| Бекрукс
| <span style="display:none">0</span>350
| B0.5 IV
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Beta%20Crucis&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Мимоза]
|-
| 21
| 1,33
| [[Алфа Кентаур|α Cen]] B (α<sup>2</sup> Cen)
| Ригил Кентаур, Толиман
| <span style="display:none">000</span>4,4
| K1 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=HD+128621&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алфа Кентаур Б]
|-
| 22
| 1,35
| α Leo
| [[Регул]]
| <span style="display:none">00</span>77
| B7 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Regulus&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Регул]
|-
| 23
| 1,40
| [[Акрукс|α Cru]] A (α<sup>1</sup> Cru)
| Акрукс
| <span style="display:none">0</span>320
| B1 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=*+Alf01+Cru&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Акрукс А]
|-
| 24
| 1,51
| [[Адара|ε CMa]]
| Адара
| <span style="display:none">0</span>430
| B2 Iab
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Adara&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Адара]
|-
| 25
| 1,62
| [[Шаула|λ Sco]]
| Шаула
| <span style="display:none">0</span>700
| B1.5-2 IV+
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Shaula&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Шаула]
|-
| 26
| 1,63
| [[Гакрукс|γ Cru]]
| Гакрукс
| <span style="display:none">00</span>88
| M4III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Gamma%20Crucis&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Гакрукс]
|-
| 27
| 1,64
| [[Белатрикс|γ Ori]]
| Белатрикс
| <span style="display:none">0</span>240
| B2 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Bellatrix&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Белатрикс]
|-
| 28
| 1,68
| [[Нат|β Tau]]
| Нат
| <span style="display:none">0</span>130
| B7 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=bet+Tau&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Нат]
|-
| 29
| 1,68
| [[Бета Каринае|β Car]]
| Мијаплакид
| <span style="display:none">0</span>110
| A2 IV
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Beta%20Car&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Мијаплакид]
|-
| 30
| 1,70
| [[Алнилам|ε Ori]]
| Алнилам
| 1.300
| B0 Iab
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alnilam&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алнилам]
|-
| 31
| 1,70
| [[Алнитак|ζ Ori]] A
| Алнитак
| <span style="display:none">0</span>820
| O9 Iab
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=HD+37742&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алнитак А]
|-
| 32
| 1,74
| [[Алнаир|α Gru]]
| Алнаир
| <span style="display:none">0</span>100
| B7 IV
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=alp+Gru&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алнаир]
|-
| 33
| 1,76
| [[Алиот|ε UMa]]
| Алиот
| <span style="display:none">00</span>81
| A0pCr
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alioth&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алиот]
|-
| 34
| 1,78
| [[Сухаил|γ<sup>2</sup> Vel]]
| Сухаил
| <span style="display:none">0</span>840
|
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Gamma+Velorum&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Сухаил]
|-
| 35
| 1,80
| [[Каус Аустралис|ε Sgr]]
| Каус Аустралис
| <span style="display:none">0</span>140
| B9.5 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=eps+Sgr&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Каус Аустралис]
|-
| 36
| 1,82
| [[Мирфак|α Per]]
| Мирфак
| <span style="display:none">0</span>590
| F5 Ib
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Mirfak&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Мирфак]
|-
| 37
| 1,84
| [[Везен (ѕвезда)|Везен|δ CMa]]
| Везен
| 1.800
| F8 Ia
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Wezen&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Везен]
|-
| 38
| 1,85
| [[Бенетнаш|η UMa]]
| Бенетнаш, Алкаид
| <span style="display:none">0</span>100
| B3 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alkaid&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Бенетнаш (Алкаид)]
|-
| 39
| 1,86
| [[Саргас|θ Sco]]
| Саргас
| <span style="display:none">0</span>270
| F1 II
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Theta%20Sco&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Саргас]
|-
| 40
| 1,87
| [[Дубхе|α UMa]] A
| Дубхе
| <span style="display:none">0</span>120
| K0 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Dubhe&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Дубхе]
|-
| 41
| 1,90
| [[Алхена|γ Gem]]
| Алхена
| <span style="display:none">0</span>100
| A0 IV
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alhena&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алхена]
|-
| 42
| 1,91
| [[Паун (ѕвезда)|α Pav]]
| Паун
| <span style="display:none">0</span>180
| B2 IV
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Peacock&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Паун]
|-
| 43
| 1,92
| [[Атрија|α TrA]]
| Атрија
| <span style="display:none">0</span>420
| K2 IIb-IIIa
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alpha%20Tra&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Атрија]
|-
| 44
| 1,96
| α Gem A
| [[Кастор (ѕвезда)|Кастор]] А
| <span style="display:none">00</span>52
| A1 V, A2 Vm
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=HD+60179&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Кастор А]
|-
| 45
| 1,97 <small>пром.</small>
| α UMi
| [[Северница]], Поларис
| <span style="display:none">0</span>430
| F7 Ib-II
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Polaris&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Северница]
|-
| 46
| 1,98
| [[Мирзам|β CMa]]
| Мирзам
| <span style="display:none">0</span>500
| B1 II-III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Beta%20CMa&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Мирзам]
|-
| 47
| 1,98
| α Hya
| [[Алфард]]
| <span style="display:none">0</span>180
| K3 II-III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alphard&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алфард]
|-
| 48
| 2,00
| [[Хамал|α Ari]]
| Хамал
| <span style="display:none">00</span>66
| K2IIICa-1
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Hamal&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Хамал]
|-
| 49
| 2,03
| [[Делта Велорум|δ Vel]] A
| Ку-ше
| <span style="display:none">00</span>80
| A1 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Delta+Velorum&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Ку-ше]
|-
| 50
| 2,04
| [[Денеб Кајтос|β Cet]]
| Денеб Кајтос, Дифда
| <span style="display:none">00</span>96
| K0 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Beta%20Ceti&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Денеб Кајтос]
|-
| 51
| 2,05
| [[Саиф|κ Ori]]
| Саиф
| <span style="display:none">0</span>720
| B0.5Iavar
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Saiph&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Саиф]
|-
| 52
| 2,06
| [[Нунки|σ Sgr]]
| Нунки, Садира
| <span style="display:none">0</span>220
| B2.5 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Nunki&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Нунки]
|-
| 53
| 2,06
| [[Менкент|θ Cen]]
| Менкент
| <span style="display:none">00</span>61
| K0IIIb
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Theta%20Cen&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Менкент]
|-
| 54
| 2,06
| [[Алферац|α And]]
| Алферац, Сирах
| <span style="display:none">00</span>97
| B8IV
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alpheratz&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алферац]
|-
| 55
| 2,06
| [[Мирах|β And]]
| Мирах
| <span style="display:none">0</span>200
| M0III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Mirach&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Мирах]
|-
| 56
| 2,08
| [[Кохаб|β UMi]]
| Кохаб
| <span style="display:none">0</span>130
| K4 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Kochab&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Кохаб]
|-
| 57
| 2,09
| α<sup>2</sup> Cru
| Акрукс
| <span style="display:none">0</span>320
|
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=*+Alf02+Cru&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Акрукс Б]
|-
| 58
| 2,10
| [[Расалхаг|α Oph]]
| Расалхаг
| <span style="display:none">00</span>47
| A5V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=alp+Oph&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Расалхаг]
|-
| 59
| 2,12 <small>пром.</small>
| β Per
| [[Алгол]] А
| <span style="display:none">00</span>93
| B8V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Algol&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алгол]
|-
| 60
| 2,13
| [[Бета Груис|β Gru]]
| Груид
| <span style="display:none">0</span>170
| M5 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=bet+Gru&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Бета Груис]
|-
| 61
| 2,14
| β Leo
| [[Денебола]]
| <span style="display:none">00</span>36
| A3 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Denebola&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Денебола]
|-
| 62
| 2,21
| [[Наос (ѕвезда)|ζ Pup]]
| Наос
| 1.400
| O5 Ia
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Naos&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Наос]
|-
| 63
| 2,23
| [[Сухаил|λ Vel]]
| Сухаил
| <span style="display:none">0</span>570
| K4.5 Ib-II
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=lam+Vel&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Сухаил]
|-
| 64
| 2,23
| [[Елтанин|γ Dra]]
| Елтанин
| <span style="display:none">0</span>150
| K5 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Etamin&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Елтанин]
|-
| 65
| 2,24
| [[Алфека|α CrB]] A
| Алфека, Гема
| <span style="display:none">00</span>75
| A0V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alphecca&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алфека]
|-
| 66
| 2,24
| [[Садр|γ Cyg]]
| Садр
| 1.500
| F8 Ib
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Gamma+Cyg&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Садр]
|-
| 67
| 2,25
| [[Шедар|α Cas]]
| Шедар
| <span style="display:none">0</span>230
| K0 IIIa
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Schedar&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Шедар]
|-
| 68
| 2,25
| [[Аспидиске|ι Car]]
| Аспидиске
| <span style="display:none">0</span>690
| A8 Ib
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Iota+Car&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Аспидиске]
|-
| 69
| 2,26
| [[Алмах|γ<sup>1</sup> And]]
| Алмах
| <span style="display:none">0</span>350
| K3IIb
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Almach&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алмах]
|-
| 70
| 2,27
| ζ<sub>1</sub> UMa
| [[Мизар (ѕвезда)|Мизар]] А
| <span style="display:none">00</span>78
| A2 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Mizar+A&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Мизар А]
|-
| 71
| 2,27
| [[Каф (ѕвезда)|β Cas]]
| Caph
| <span style="display:none">00</span>54
| F2 III-IV
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Caph&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Каф]
|-
| 72
| 2,27
| [[Бирдун|ε Cen]]
| Бирдун, Ипсилон Кентаур
| <span style="display:none">0</span>380
| B1III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=eps+Cen&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Бирдун]
|-
| 73
| 2,28
| [[Алгиеба|γ<sup>1</sup> Leo]]
| Алгиеба
| <span style="display:none">0</span>130
| K0 IIIb
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Algieba&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алгиеба]
|-
| 74
| 2,28
| [[Мен (ѕвезда)|α Lup]]
| Мен, Какаб
| <span style="display:none">0</span>550
| B1.5 II
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alpha+Lupi&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Мен]
|-
| 75
| 2,29
| [[Џуба|δ Sco]]
| Џуба
| <span style="display:none">0</span>400
| B0.2 IV
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Delta+Sco&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Џуба]
|-
| 76
| 2,29
| [[Веј (ѕвезда)|ε Sco]]
| Веј
| <span style="display:none">00</span>65
| K2 IIIb
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Eps+Sco&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Веј]
|-
| 77
| 2,32
| [[Марфикент|η Cen]]
| Марфикент
| <span style="display:none">0</span>310
| B1.5Vne
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=eta+Cen&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Марфикент]
|-
| 78
| 2,35
| [[Мерак (ѕвезда)|β UMa]]
| Мерак
| <span style="display:none">00</span>79
| A1V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Merak&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Мерак]
|-
| 79
| 2,37
| [[Анка (ѕвезда)|α Phe]]
| Анка, Наир ел-Заурак
| <span style="display:none">00</span>77
| K0 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alpha+Phe&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Анка]
|-
| 80
| 2,38
| [[Гиртаб|κ Sco]]
| Гиртаб
| <span style="display:none">0</span>460
| B1.5 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Kappa+Sco&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Гиртаб]
|-
| 81
| 2,39
| [[Ци (ѕвезда)|γ Cas]]
| Ци, Нави
| <span style="display:none">0</span>610
| B0.5 IVe
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Gamma+Cassiopeiae&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Ци]
|-
| 82
| 2,40
| [[Ениф|ε Peg]]
| Ениф
| <span style="display:none">0</span>670
| K2 Ib
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Enif&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Ениф]
|-
| 83
| 2,40
| [[Алдура|η CMa]]
| Алдура
| 3.200
| B5 Ia
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Eta+CMa&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алдура]
|-
| 84
| 2,4
| [[Авиор|ε Car]] A
| Авиор
| <span style="display:none">0</span>630
| K3 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Eps%20Car&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Авиор]
|-
| 85
| 2,42
| [[Шеат|β Peg]]
| Шеат
| <span style="display:none">0</span>200
| M2.3 II-III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Scheat&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Шеат]
|-
| 86
| 2,43
| [[Фекда|γ UMa]]
| Фекда, Гама Урасае Мајорис
| <span style="display:none">00</span>84
| A0Ve SB
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Phecda&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Фекда]
|-
| 87
| 2,44
| [[Алдерамин|α Cep]]
| Алдерамин
| <span style="display:none">00</span>49
| A7 IV
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alderamin&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алдерамин]
|-
| 88
| 2,46
| [[Маркеб|κ Vel]]
| Маркеб
| <span style="display:none">0</span>540
| B2 IV-V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Kappa+Velorum&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Маркеб]
|-
| 89
| 2,49
| [[Маркаб|α Peg]]
| Маркаб
| <span style="display:none">0</span>140
| B9 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Markab&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Маркаб]
|-
| 90
| 2,50
| [[Гиена|ε Cyg]]
| Гиена
| <span style="display:none">00</span>72
| K0 II
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Eps+Cyg&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Гиена]
|}
== Поврзано ==
* [[Список на ѕвезди по соѕвездија]]
* [[Список на најблиски ѕвезди]]
[[File:Major asterisms.png|thumb|upright 1.2|Некои големи [[астрономии]], во кои има многу од најсветлите ѕвезди при[[ноќно небо]].]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.ianridpath.com/brightest.htm 25 најсјајни ѕвезди гледани од Земјата] {{en}}
* [http://www.astronomynotes.com/starprop/s4.htm Систем на величини] {{en}}
* [http://csep10.phys.utk.edu/astr162/lect/stars/magnitudes.html За ѕвездените величини] {{en}}
{{ѕвезда}}
[[Категорија:Списоци на ѕвезди|Најсјајни]]
[[Категорија:Извори на светлина]]
tgq8qiufrre9zt2f0uquy8pmwghom3c
4799164
4799163
2022-08-02T13:11:08Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
'''Сјајна ѕвезда''' е онаа која испушта висока светлина и/или се наоѓа блиску до [[Земја]]та. Овој список содржи 91 сјајна ѕвезда со [[привидна ѕвездена величина|привидна величина]] помала или еднаква на +2,50. Бројот на видливи ѕвезди многу се зголемува доколку ја зголемиме величината. Ѕвездената карта содржи небесни тела до величина од +11, и натаму се забележуваат послабо видливите објекти.
За споредба, објектите од нашиот [[Сончев Систем]] кои не се ѕвезди имаат максимална видлива величина помала или еднаква на +2,50, а тоа се [[Месечина]]та (−12,9), [[Венера]] (−4,6), [[Јупитер]] (−2,9), [[Марс]] (−2,9), [[Меркур]] (−1,9), и [[Сатурн]] (−0,2).
Точниот редослед на ѕвездите во овој список не е целосно утврден поради следниве причини:
* Повеќеѕвездените системи овде се заведени како поединечни ѕвезди доколку величината се разликува меѓу нив за помалку од пет.
* Постојат статистички разлики во измерените вредности.
* Некои од ѕвездите се всушност [[променлива ѕвезда|променливи ѕвезди]] (обележани со <small>пром.</small>).
{| class="wikitable sortable"
!
! [[Привидна ѕвездена величина|Прв. вел.]]<br /> (m)
! [[Бајерова ознака]]
! Име
! <abbr title="Оддаллеченост">Оддал.</abbr> ([[светлосна година|сг]])
! [[Спектрална класа]]
! [[SIMBAD]]
|-
| 0
| <span style="display:none">0.000</span>−26.74
|
| ([[Сонце]])
| 0,000 016
| style="background: {{star-color|G}};" | G2 V
|
|-
| 1
| <span style="display:none">0,001</span>−1,46
| α CMa
| [[Сириус]]
| <span style="display:none">000</span>8,6
| style="background: {{star-color|B}};" | A1 V, DA2
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Sirius&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Сириус]
|-
| 2
| <span style="display:none">0.003</span>−0,72
| α Car
| [[Канопус]]
| <span style="display:none">0</span>310
| style="background: {{star-color|F}};" | A9 II
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Canopus&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Канопус]
|-
| 3
| <span style="display:none">0,004</span>−0,01
| [[Алфа Кентаур|α Cen A (α<sup>1</sup> Cen)]]
| Ригил Кентаур, Толиман
| <span style="display:none">000</span>4,4
| style="background: {{star-color|G}};" | G2 V, K1 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=HD+128620&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алфа Кентаур А]
|-
| 4
| <span style="display:none">0,003</span>−0,04 <small>пром.</small>
| α Boo
| [[Арктур]]
| <span style="display:none">00</span>37
| style="background: {{star-color|K}};" | K0 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Arcturus&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Арктур]
|-
| 5
| 0,03
| α Lyr
| [[Вега]]
| <span style="display:none">00</span>25
| style="background: {{star-color|A}};" | A0 Va
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Vega&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Вега]
|-
| 6
| 0,12
| β Ori
| [[Ригел]]
| <span style="display:none">0</span>770
| B8 Iab
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Rigel&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Ригел]
|-
| 7
| 0,34
| α CMi
| [[Прокион]]
| <span style="display:none">00</span>11
| F5 IV-V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Procyon&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Прокион]
|-
| 8
| 0,42 <small>пром.</small>
| α Ori
| [[Бетелгез]]
| <span style="display:none">0</span>640 <ref name="HARPER">{{наведено списание|author=Graham M. Harper, Alexander Brown and Edward F. Guinan|first=|date=|year=април 2008|title=A New VLA-Hipparcos Distance to Betelgeuse and its Implications|url=http://iopscience.iop.org/1538-3881/135/4/1430/pdf/aj_135_4_1430.pdf|format=PDF|journal=The Astronomical Journal|volume=135|issue=4|pages=1430–1440|bibcode=2008AJ....135.1430H|doi=10.1088/0004-6256/135/4/1430|accessdate=2010-07-10}}</ref>
| M2 Iab
| [http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=betelgeuse&NbIdent=1&Radius=2&Radius.unit=arcmin&submit=submit+id Бетелгез]
|-
| 9
| 0,50
| α Eri
| [[Ахернар]]
| <span style="display:none">0</span>140
| B3 Vpe
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Achernar&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Ахернар]
|-
| 10
| 0,60
| [[Хадар|β Cen]]
| Бета Кентаур, Агена
| <span style="display:none">0</span>530
| B1 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Agena&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Хадар (Агена)]
|-
| 11
| 0,71
| α<sub>1</sub> Aur
| [[Капела (ѕвезда)|Капела]] А
| <span style="display:none">00</span>42
| G8 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Capella+A&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Капела А]
|-
| 12
| 0,77
| α Aql
| [[Алтаир]]
| <span style="display:none">00</span>17
| A7 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Altair&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алтаир]
|-
| 13
| 0,85 <small>пром.</small>
| α Tau
| [[Алдебаран]]
| <span style="display:none">00</span>65
| K5 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Aldebaran&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алдебаран]
|-
| 14
| 0,96
| α<sub>2</sub> Aur
| [[Капела (ѕвезда)|Капела]] Б
| <span style="display:none">00</span>42
| G1 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Capella+B&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Капела Б]
|-
| 15
| 1,04
| α Vir
| [[Спика]]
| <span style="display:none">0</span>260
| B1 III-IV, B2 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Spica&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Спика]
|-
| 16
| 1,09 <small>пром.</small>
| α Sco
| [[Антарес]]
| <span style="display:none">0</span>600
| M1.5 Iab-b
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Antares&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Антарес]
|-
| 17
| 1,15
| β Gem
| [[Полукс (ѕвезда)|Полукс]]
| <span style="display:none">00</span>34
| K0 IIIb
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Pollux&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Полукс]
|-
| 18
| 1,16
| α PsA
| [[Фомалхаут]]
| <span style="display:none">00</span>25
| A3 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Fomalhaut&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Фомалхаут]
|-
| 19
| 1,25
| α Cyg
| [[Денеб]]
| 1.550
| A2 Ia
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Deneb&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Денеб]
|-
| 20
| 1,30
| [[Мимоза (ѕвезда)|β Cru]]
| Бекрукс
| <span style="display:none">0</span>350
| B0.5 IV
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Beta%20Crucis&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Мимоза]
|-
| 21
| 1,33
| [[Алфа Кентаур|α Cen]] B (α<sup>2</sup> Cen)
| Ригил Кентаур, Толиман
| <span style="display:none">000</span>4,4
| K1 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=HD+128621&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алфа Кентаур Б]
|-
| 22
| 1,35
| α Leo
| [[Регул]]
| <span style="display:none">00</span>77
| B7 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Regulus&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Регул]
|-
| 23
| 1,40
| [[Акрукс|α Cru]] A (α<sup>1</sup> Cru)
| Акрукс
| <span style="display:none">0</span>320
| B1 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=*+Alf01+Cru&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Акрукс А]
|-
| 24
| 1,51
| [[Адара|ε CMa]]
| Адара
| <span style="display:none">0</span>430
| B2 Iab
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Adara&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Адара]
|-
| 25
| 1,62
| [[Шаула|λ Sco]]
| Шаула
| <span style="display:none">0</span>700
| B1.5-2 IV+
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Shaula&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Шаула]
|-
| 26
| 1,63
| [[Гакрукс|γ Cru]]
| Гакрукс
| <span style="display:none">00</span>88
| M4III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Gamma%20Crucis&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Гакрукс]
|-
| 27
| 1,64
| [[Белатрикс|γ Ori]]
| Белатрикс
| <span style="display:none">0</span>240
| B2 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Bellatrix&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Белатрикс]
|-
| 28
| 1,68
| [[Нат|β Tau]]
| Нат
| <span style="display:none">0</span>130
| B7 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=bet+Tau&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Нат]
|-
| 29
| 1,68
| [[Бета Каринае|β Car]]
| Мијаплакид
| <span style="display:none">0</span>110
| A2 IV
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Beta%20Car&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Мијаплакид]
|-
| 30
| 1,70
| [[Алнилам|ε Ori]]
| Алнилам
| 1.300
| B0 Iab
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alnilam&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алнилам]
|-
| 31
| 1,70
| [[Алнитак|ζ Ori]] A
| Алнитак
| <span style="display:none">0</span>820
| O9 Iab
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=HD+37742&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алнитак А]
|-
| 32
| 1,74
| [[Алнаир|α Gru]]
| Алнаир
| <span style="display:none">0</span>100
| B7 IV
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=alp+Gru&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алнаир]
|-
| 33
| 1,76
| [[Алиот|ε UMa]]
| Алиот
| <span style="display:none">00</span>81
| A0pCr
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alioth&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алиот]
|-
| 34
| 1,78
| [[Сухаил|γ<sup>2</sup> Vel]]
| Сухаил
| <span style="display:none">0</span>840
|
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Gamma+Velorum&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Сухаил]
|-
| 35
| 1,80
| [[Каус Аустралис|ε Sgr]]
| Каус Аустралис
| <span style="display:none">0</span>140
| B9.5 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=eps+Sgr&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Каус Аустралис]
|-
| 36
| 1,82
| [[Мирфак|α Per]]
| Мирфак
| <span style="display:none">0</span>590
| F5 Ib
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Mirfak&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Мирфак]
|-
| 37
| 1,84
| [[Везен (ѕвезда)|Везен|δ CMa]]
| Везен
| 1.800
| F8 Ia
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Wezen&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Везен]
|-
| 38
| 1,85
| [[Бенетнаш|η UMa]]
| Бенетнаш, Алкаид
| <span style="display:none">0</span>100
| B3 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alkaid&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Бенетнаш (Алкаид)]
|-
| 39
| 1,86
| [[Саргас|θ Sco]]
| Саргас
| <span style="display:none">0</span>270
| F1 II
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Theta%20Sco&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Саргас]
|-
| 40
| 1,87
| [[Дубхе|α UMa]] A
| Дубхе
| <span style="display:none">0</span>120
| K0 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Dubhe&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Дубхе]
|-
| 41
| 1,90
| [[Алхена|γ Gem]]
| Алхена
| <span style="display:none">0</span>100
| A0 IV
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alhena&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алхена]
|-
| 42
| 1,91
| [[Паун (ѕвезда)|α Pav]]
| Паун
| <span style="display:none">0</span>180
| B2 IV
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Peacock&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Паун]
|-
| 43
| 1,92
| [[Атрија|α TrA]]
| Атрија
| <span style="display:none">0</span>420
| K2 IIb-IIIa
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alpha%20Tra&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Атрија]
|-
| 44
| 1,96
| α Gem A
| [[Кастор (ѕвезда)|Кастор]] А
| <span style="display:none">00</span>52
| A1 V, A2 Vm
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=HD+60179&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Кастор А]
|-
| 45
| 1,97 <small>пром.</small>
| α UMi
| [[Северница]], Поларис
| <span style="display:none">0</span>430
| F7 Ib-II
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Polaris&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Северница]
|-
| 46
| 1,98
| [[Мирзам|β CMa]]
| Мирзам
| <span style="display:none">0</span>500
| B1 II-III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Beta%20CMa&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Мирзам]
|-
| 47
| 1,98
| α Hya
| [[Алфард]]
| <span style="display:none">0</span>180
| K3 II-III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alphard&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алфард]
|-
| 48
| 2,00
| [[Хамал|α Ari]]
| Хамал
| <span style="display:none">00</span>66
| K2IIICa-1
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Hamal&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Хамал]
|-
| 49
| 2,03
| [[Делта Велорум|δ Vel]] A
| Ку-ше
| <span style="display:none">00</span>80
| A1 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Delta+Velorum&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Ку-ше]
|-
| 50
| 2,04
| [[Денеб Кајтос|β Cet]]
| Денеб Кајтос, Дифда
| <span style="display:none">00</span>96
| K0 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Beta%20Ceti&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Денеб Кајтос]
|-
| 51
| 2,05
| [[Саиф|κ Ori]]
| Саиф
| <span style="display:none">0</span>720
| B0.5Iavar
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Saiph&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Саиф]
|-
| 52
| 2,06
| [[Нунки|σ Sgr]]
| Нунки, Садира
| <span style="display:none">0</span>220
| B2.5 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Nunki&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Нунки]
|-
| 53
| 2,06
| [[Менкент|θ Cen]]
| Менкент
| <span style="display:none">00</span>61
| K0IIIb
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Theta%20Cen&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Менкент]
|-
| 54
| 2,06
| [[Алферац|α And]]
| Алферац, Сирах
| <span style="display:none">00</span>97
| B8IV
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alpheratz&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алферац]
|-
| 55
| 2,06
| [[Мирах|β And]]
| Мирах
| <span style="display:none">0</span>200
| M0III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Mirach&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Мирах]
|-
| 56
| 2,08
| [[Кохаб|β UMi]]
| Кохаб
| <span style="display:none">0</span>130
| K4 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Kochab&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Кохаб]
|-
| 57
| 2,09
| α<sup>2</sup> Cru
| Акрукс
| <span style="display:none">0</span>320
|
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=*+Alf02+Cru&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Акрукс Б]
|-
| 58
| 2,10
| [[Расалхаг|α Oph]]
| Расалхаг
| <span style="display:none">00</span>47
| A5V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=alp+Oph&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Расалхаг]
|-
| 59
| 2,12 <small>пром.</small>
| β Per
| [[Алгол]] А
| <span style="display:none">00</span>93
| B8V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Algol&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алгол]
|-
| 60
| 2,13
| [[Бета Груис|β Gru]]
| Груид
| <span style="display:none">0</span>170
| M5 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=bet+Gru&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Бета Груис]
|-
| 61
| 2,14
| β Leo
| [[Денебола]]
| <span style="display:none">00</span>36
| A3 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Denebola&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Денебола]
|-
| 62
| 2,21
| [[Наос (ѕвезда)|ζ Pup]]
| Наос
| 1.400
| O5 Ia
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Naos&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Наос]
|-
| 63
| 2,23
| [[Сухаил|λ Vel]]
| Сухаил
| <span style="display:none">0</span>570
| K4.5 Ib-II
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=lam+Vel&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Сухаил]
|-
| 64
| 2,23
| [[Елтанин|γ Dra]]
| Елтанин
| <span style="display:none">0</span>150
| K5 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Etamin&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Елтанин]
|-
| 65
| 2,24
| [[Алфека|α CrB]] A
| Алфека, Гема
| <span style="display:none">00</span>75
| A0V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alphecca&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алфека]
|-
| 66
| 2,24
| [[Садр|γ Cyg]]
| Садр
| 1.500
| F8 Ib
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Gamma+Cyg&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Садр]
|-
| 67
| 2,25
| [[Шедар|α Cas]]
| Шедар
| <span style="display:none">0</span>230
| K0 IIIa
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Schedar&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Шедар]
|-
| 68
| 2,25
| [[Аспидиске|ι Car]]
| Аспидиске
| <span style="display:none">0</span>690
| A8 Ib
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Iota+Car&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Аспидиске]
|-
| 69
| 2,26
| [[Алмах|γ<sup>1</sup> And]]
| Алмах
| <span style="display:none">0</span>350
| K3IIb
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Almach&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алмах]
|-
| 70
| 2,27
| ζ<sub>1</sub> UMa
| [[Мизар (ѕвезда)|Мизар]] А
| <span style="display:none">00</span>78
| A2 V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Mizar+A&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Мизар А]
|-
| 71
| 2,27
| [[Каф (ѕвезда)|β Cas]]
| Caph
| <span style="display:none">00</span>54
| F2 III-IV
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Caph&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Каф]
|-
| 72
| 2,27
| [[Бирдун|ε Cen]]
| Бирдун, Ипсилон Кентаур
| <span style="display:none">0</span>380
| B1III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=eps+Cen&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Бирдун]
|-
| 73
| 2,28
| [[Алгиеба|γ<sup>1</sup> Leo]]
| Алгиеба
| <span style="display:none">0</span>130
| K0 IIIb
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Algieba&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алгиеба]
|-
| 74
| 2,28
| [[Мен (ѕвезда)|α Lup]]
| Мен, Какаб
| <span style="display:none">0</span>550
| B1.5 II
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alpha+Lupi&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Мен]
|-
| 75
| 2,29
| [[Џуба|δ Sco]]
| Џуба
| <span style="display:none">0</span>400
| B0.2 IV
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Delta+Sco&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Џуба]
|-
| 76
| 2,29
| [[Веј (ѕвезда)|ε Sco]]
| Веј
| <span style="display:none">00</span>65
| K2 IIIb
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Eps+Sco&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Веј]
|-
| 77
| 2,32
| [[Марфикент|η Cen]]
| Марфикент
| <span style="display:none">0</span>310
| B1.5Vne
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=eta+Cen&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Марфикент]
|-
| 78
| 2,35
| [[Мерак (ѕвезда)|β UMa]]
| Мерак
| <span style="display:none">00</span>79
| A1V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Merak&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Мерак]
|-
| 79
| 2,37
| [[Анка (ѕвезда)|α Phe]]
| Анка, Наир ел-Заурак
| <span style="display:none">00</span>77
| K0 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alpha+Phe&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Анка]
|-
| 80
| 2,38
| [[Гиртаб|κ Sco]]
| Гиртаб
| <span style="display:none">0</span>460
| B1.5 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Kappa+Sco&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Гиртаб]
|-
| 81
| 2,39
| [[Ци (ѕвезда)|γ Cas]]
| Ци, Нави
| <span style="display:none">0</span>610
| B0.5 IVe
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Gamma+Cassiopeiae&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Ци]
|-
| 82
| 2,40
| [[Ениф|ε Peg]]
| Ениф
| <span style="display:none">0</span>670
| K2 Ib
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Enif&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Ениф]
|-
| 83
| 2,40
| [[Алдура|η CMa]]
| Алдура
| 3.200
| B5 Ia
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Eta+CMa&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алдура]
|-
| 84
| 2,4
| [[Авиор|ε Car]] A
| Авиор
| <span style="display:none">0</span>630
| K3 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Eps%20Car&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Авиор]
|-
| 85
| 2,42
| [[Шеат|β Peg]]
| Шеат
| <span style="display:none">0</span>200
| M2.3 II-III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Scheat&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Шеат]
|-
| 86
| 2,43
| [[Фекда|γ UMa]]
| Фекда, Гама Урасае Мајорис
| <span style="display:none">00</span>84
| A0Ve SB
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Phecda&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Фекда]
|-
| 87
| 2,44
| [[Алдерамин|α Cep]]
| Алдерамин
| <span style="display:none">00</span>49
| A7 IV
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Alderamin&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Алдерамин]
|-
| 88
| 2,46
| [[Маркеб|κ Vel]]
| Маркеб
| <span style="display:none">0</span>540
| B2 IV-V
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Kappa+Velorum&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Маркеб]
|-
| 89
| 2,49
| [[Маркаб|α Peg]]
| Маркаб
| <span style="display:none">0</span>140
| B9 III
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Markab&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Маркаб]
|-
| 90
| 2,50
| [[Гиена|ε Cyg]]
| Гиена
| <span style="display:none">00</span>72
| K0 II
| [http://simbad.u-strasbg.fr/sim-id.pl?protocol=html&Ident=Eps+Cyg&NbIdent=1&Radius=10&Radius.unit=arcmin&CooFrame=FK5&CooEpoch=2000&CooEqui=2000&output.max=all&o.catall=on&output.mesdisp=N&Bibyear1=1983&Bibyear2=2005&Frame1=FK5&Frame2=FK4&Frame3=G&Equi1=2000.0&Equi2=1950.0&Equi3=2000.0&Epoch1=2000.0&Epoch2=1950.0&Epoch3=2000.0 Гиена]
|}
== Поврзано ==
* [[Список на ѕвезди по соѕвездија]]
* [[Список на најблиски ѕвезди]]
[[File:Major asterisms.png|thumb|upright 1.2|Некои големи [[астеризми]], во кои има многу од најсветлите ѕвезди во ноќно небо.]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.ianridpath.com/brightest.htm 25 најсјајни ѕвезди гледани од Земјата] {{en}}
* [http://www.astronomynotes.com/starprop/s4.htm Систем на величини] {{en}}
* [http://csep10.phys.utk.edu/astr162/lect/stars/magnitudes.html За ѕвездените величини] {{en}}
{{ѕвезда}}
[[Категорија:Списоци на ѕвезди|Најсјајни]]
[[Категорија:Извори на светлина]]
po9stbzzx63dvxft4e58p9azefvl3ig
Список на астероиди/1–100
0
80152
4799240
4798576
2022-08-03T11:01:55Z
Ehrlich91
24281
Одбиена последната промена (од [[Специјална:Придонеси/Doni12345|Doni12345]]) и ја поврати преработката 4557346 на Bjankuloski06
wikitext
text/x-wiki
<noinclude>{{List of asteroids/header1}}</noinclude>
|-1 to 100
| [[1 Церера]]</small> || — || 1 јануари 1801 || [[Палермо]] || [[Џузепе Пјаци]]
|-
| [[2 Палада]] || — || 28 март 1802|| [[Бремен]] || [[Хајнрих Вилхелм Матаус Оберс]]
|-
| [[3 Јунона]] || — || 1 септември 1804 || [[Лилиентал]] || [[Карл Лудвиг Хардинг]]
|-
| [[4 Веста]] || — || 29 март 1807 || [[Бремен]] || [[Хајнрих Вилхелм Матаус Оберс]]
|-
| [[5 Астреја]] || — || 8 декември 1845 || [[Дрезден]] || [[Карл Лудвиг Хенке]]
|-
| [[6 Хеба]] || — || 1 јули 1847 || Дрезден || [[Карл Лудвиг Хенке]]
|-
| [[7 Ирида]] || — || 13 август 1847 || [[Лондон]] || [[Џон Расел Хајнд]]
|-
| [[8 Флора]] || — || 18 октомври 1847 || Лондон || [[Џон АРсел Хајнд]]
|-
| [[9 Метис]] || — || 25 април 1848 || [[Маркри]] || [[Ендрју Греам]]
|-
| [[10 Хигија]] || — || 12 април 1849 || [[Неапол]] || [[Анибале де Гаспарис]]
|-
| [[11 Партеноп]] || — || 11 мај 1850 || Неапол || [[Анибале де Гаспарис]]
|-
| [[12 Викторија]] || — || 13 септември 1850 || [[Лондон]] || [[Џон Расел Хајнд]]
|-
| [[13 Егерија]] || — || 2 ноември 1850 || [[Неапол]] || [[Анибале де Гаспарис]]
|-
| [[14 Ирена]] || — || 19 мај 1851 || [[Лондон]] || [[Џон Расел Хајнд]]
|-
| [[15 Евномија]] || — || 29 јули 1851 || [[Неапол]] || [[Анибале де Гаспарис]]
|-
| [[16 Психа]] || — || 17 март 1852 || Неапол || [[Анибале де Гаспарис]]
|-
| [[17 Тетида]] || — || 17 април 1852 || [[Диселдорф]] || [[Карл Теодор Роберт Лутер]]
|-
| [[18 Мелпомена]] || — || 24 јуни 1852 || [[Лондон]] || [[Џон Расел Хајнд]]
|-
| [[19 Фортуна]] || — || 22 август 1852 || Лондон || [[Џон Расел Хајнд]]
|-
| [[20 Масалија]] || — || 19 септември 1852 || [[Неапол]] || [[Анибале де Гаспшарис]]
|-
| [[21 Лутеција]] || — || 15 ноември 1852 || [[Париз]] || [[Херман Маер Саломон Голдшмит]]
|-
| [[22 Калиопа]] || — || 16 ноември 1852 || [[Лондон]] || [[Џон Расел Хајнд]]
|-
| [[23 Талија]] || — || 15 декември 1852 || Лондон || [[Џон Расел Хајнд]]
|-
| [[24 Темис]] || — || 5 април 1853 || [[Неапол]] || [[Анибале де Гаспарис]]
|-
| [[25 Фокеја]] || — || 6 април 1853 || [[Марсеј]] || [[Жан Шакорнак]]
|-
| [[26 Просерпина]] || — || 5 мај 1853 || [[Диселдорф]] || [[Карл Теодор Роберт Лутер]]
|-
| [[27 Евтерпе]] || — || 8 ноември 1853 || [[Лондон]] || [[Џон Расел Хајнд]]
|-
| [[28 Белона]] || — || 1 март 1854 || [[Диселдорф]] || [[Карл Теодор Роберт Лутер]]
|-
| [[29 Амфитрите]] || — || 1 март 1854 || [[Лондон]] || [[Алберт Март]]
|-
| [[30 Уранија]] || — || 22 јули 1854 || Лондон || [[Џон Расел Хајнд]]
|-
| [[31 Авфросина]] || — || 1 септември 1854 || [[Вашингтон]] || [[Џејмс Фергусон]]
|-
| [[32 Помона]] || — || 26 октомври 1854 || [[Париз]] || [[Херман Маер Саломон Голдшмит]]
|-
| [[33 Полихимнија]] || — || 28 октомври 1854 || Париз || [[Жан Шакорнак]]
|-
| [[34 Кирка]] || — || 6 април 1855 || Париз || [[Жан Шакорнак]]
|-
| [[35 Левкотеја]] || — || 19 април 1855 || [[Диселдорф]] || [[Карл Теодор Роберт Лутер]]
|-
| [[36 Аталанта]] || — || 5 октомври 1855 || [[Париз]] || [[Херман Маер Саломон Голдшмит]]
|-
| [[37 Фидес]] || — || 5 октомври 1855 || [[Диселдорф]] || [[Карл Теодор Роберт Лутер]]
|-
| [[38 Леда]] || — || 12 јануари 1856 || [[Париз]] || [[Жан Шакорнак]]
|-
| [[39 Летиција]] || — || 8 февруари 1856 || Париз || [[Жан Шакорнак]]
|-
| [[40 Хармонија]] || — || 31 март 1856 || Париз || [[Херман Маер Саломон Голдшмит]]
|-
| [[41 Дафине]] || — || 22 мај 1856 || Париз || [[Херман Маер Саломон Голдшмит]]
|-
| [[42 Изис]] || — || 23 мај 1856 || [[Оксфорд]] || [[Норман Роберт Погсон]]
|-
| [[43 Аријадна]] || — || 15 април 1857 || Оксфорд || [[НорманРоберт Погсон]]
|-
| [[44 Низа]] || — || 27 мај 1857 || [[Париз]] || [[Херман Маер Салоон Голдшмит]]
|-
| [[45 Евгенија]] || — || 27 јуни 1857 || Париз || [[Херман Маер Саломон Голдшмит]]
|-
| [[46 Хестеја]] || — || 16 август 1857 || [[Оксфорд]] || [[Норман Роберт Погсон]]
|-
| [[47 Аглаја]] || — || 15 септември 1857 || [[Диселдорф]] || [[Карл Теодор Роберт Лутер]]
|-
| [[48 Дорида]] || — || 19 септември 1857 || [[Париз]] || [[Херман Маер Саломон Голдшмит]]
|-
| [[49 Палес]] || — || 19 септември 1857 || Париз || [[Херман Маер Саломон Голдшмит]]
|-
| [[50 Виргинија]] || — || 4 октомври 1857 || [[Вашингтон]] || [[Џејмс Фергусон]]
|-
| [[51 Немауза]] || — || 22 јануари 1858 || [[Ним]] || [[А. Лорен]]
|-
| [[52 Европа]] || — || 4 февруари 1858 || [[Париз]] || [[Херман Маер Саломон Голдшмит]]
|-
| [[53 Калипсо]] || — || 4 април 1858 || [[Диселдорф]] || [[Карл Теодор Роберт Лутер]]
|-
| [[54 Александра]] || — || 10 септември 1858 || [[Париз]] || [[Херман Маер Саломон Голдшмит]]
|-
| [[55 Пандора]] || — || 10 септември 1858 || [[Албани]] || [[Жорж Мари Серл]]
|-
| [[56 Милет]] || — || 9 септември 1857 || [[Париз]] || [[Херман Маер Саломон Голдшмит]]
|-
| [[57 Мнемозина]] || — || 22 септември 1859 || [[Диселдорф]] || [[Карл Теодор Роберт Лутер]]
|-
| [[58 Конкордија]] || — || 24 март 1860 || Диселдорф || [[Карл Теодор Роберт Лутер]]
|-
| [[59 Елпис]] || — || 12 септември 1860 || [[Париз]] || [[Жан Шакорнак]]
|-
| [[60 Еџо]] || — || 14 септември 1860 || [[Вашингтон]] || [[Џејмс Фергусон]]
|-
| [[61 Дане]] || — || 9 септември 1860 || [[Париз]] || [[Херман Маер Саломон Голдшмит]]
|-
| [[62 Ерато]] || — || 14 септември 1860 || [[Берлин]] || [[Оскар Лесер]], [[Вилхелм Јулиус Форстер]]
|-
| [[63 Авзонија]] || — || 10 февруари 1861 || [[Неапол]] || [[Анибале де Гаспарис]]
|-
| [[64 Ангелина]] || — || 4 март 1861 || [[Марсеј]] || [[Ернст Вилхелм Темпел]]
|-
| [[65 Сибел]] || — || 8 март 1861 || Марсеј || [[Ернст Вилхелм Темпел]]
|-
| [[66 Маја]] || — || 9 април 1861 || [[Кембриџ]] || [[Хорас Парнел Татл]]
|-
| [[67 Азија]] || — || 17 април 1861 || [[Мадрас]] || [[Норман Роберт Погсон]]
|-
| [[68 Лето]] || — || 29 април 1861 || [[Диселдорф]] || [[Карл Теодор Роберт Лутер]]
|-
| [[69 Хесперија]] || — || 26 април 1861 || [[Милано]] || [[Џовани Скијапарели]]
|-
| [[70 Панопеја]] || — || 5 мај 1861 || [[Париз]] || [[Херман Маер Саломон Голдшмит]]
|-
| [[71 Ниобе]] || — || 13 август 1861 || [[Диселдорф]] || [[Карл Теодор Роберт Лутер]]
|-
| [[72 Феронија]] || — || 29 мај 1861 || [[Клинтон]] || [[Кристијан Хајнрих Фридрих Питерс]]
|-
| [[73 Клитија]] || — || 7 април 1862 || [[Кембриџ]] || [[Хорас Парнел Татл]]
|-
| [[74 Галатеја]] || — || 29 август 1862 || [[Марсеј]] || [[Ернст Вилхелм Темпел]]
|-
| [[75 Евридика]] || — || 22 септември 1862 || [[Клинтон]] || [[Кристијан Хајнрих Фридрих Питерс]]
|-
| [[76 Фреја]] || — || 21 октомври 1862 || [[Копенхаген]] || [[Хајнрих Луис Д'Арест]]
|-
| [[77 Фрига]] || — || 12 ноември 1862 || [[Клинтон]] || [[Кристијан Хајнрих Фридрих Питерс]]
|-
| [[78 Дијана]] || — || 15 март 1863 || [[Диселдорф]] || [[Карл Теодор Роберт Лутер]]
|-
| [[79 Еврином]] || — || 14 септември 1863 || [[Ен Арбор]] || [[Џејмс Крег Вотсон]]
|-
| [[80 Сапфо]] || — || 2 мај 1864 || [[Мадрас]] || [[Норман Роберт Погсон]]
|-
| [[81 Терпсихор]] || — || 30 септември 1864 || [[Марсеј]] || [[Ернст Вилхелм Погсон]]
|-
| [[82 Алкмена]] || — || 27 ноември 1864 || [[Диселдорф]] || [[Карл Теодор Роберт Лутер]]
|-
| [[83 Беатрис]] || — || 26 април 1865 || [[Неапол]] || [[Анибале де Гаспарис]]
|-
| [[84 Клио]] || — || 25 август 1865 || [[Диселдорф]] || [[Карл Теодор Роберт Лутер]]
|-
| [[85 Ија]] || — || 19 септември 1865 || [[Клинтон]] || [[Кристијан Хајнрих Фридрих питерс]]
|-
| [[86 Семел]] || — || 4 јануари 1866 || [[Берлин]] || [[Фридрих Тиетјен]]
|-
| [[87 Силвија]] || — || 16 мај 1866 || [[Мадрас]] || [[Норман Роберт Погсон]]
|-
| [[88 Тизба]] || — || 15 јуни 1866 || [[Клинтон]] || [[Кристијан Хајнрих Фридрих Питерс]]
|-
| [[89 Јулија]] || — || 6 август 1866 || [[Марсеј]] || [[Едвард Жан-Мари Стефан]]
|-
| [[90 Антиопа]] || — || 1 октомври 1866 || [[Диселдорф]] || [[Карл Теодор Роберт Лутер]]
|-
| [[91 Егина]] || — || 4 ноември 1866 || [[Марсеј]] || [[Едвард Жан-Мари Стефан]]
|-
| [[92 Ундина]] || — || 7 јули 1867 || [[Клинтон]] || [[Кристијан Хајнрих Фридрих Питерс]]
|-
| [[93 Минерва]] || — || 24 август 1867 || [[Ен Арбор]] || [[Џејмс Крег Вотсон]]
|-
| [[94 Аврора]] || — || 6 септември 1867 || [[Ен Арбор]] || [[Џејмс Крег Вотсон]]
|-
| [[95 Аретуза]] || — || 23 ноември 1867 || [[Диселдорф]] || [[Карл Теодор Роберт Лутер]]
|-
| [[96 Егла]] || — || 17 февруари 1868 || [[Марсеј]] || [[Жером Еуген Коџиа]]
|-
| [[97 Клото]] || — || 17 февруари 1868 || Марсеј || [[Ернст Вилхелм Темпел]]
|-
| [[98 Јанте]] || — || 18 април 1868 || [[Клинтон]] || [[Кристијан Хајнрих Фридрих Питерс]]
|-
| [[99 Дика]] || — || 28 мај 1868 || [[Марсеј]] || [[Алфонс Луј Никола Борели]]
|-
| [[100 Хеката]] || — || 11 јули 1868 || [[Ен Арбор]] || [[Џејмс Крег Вотсон]]
|-
<noinclude>{{List of asteroids/footer}}
[[Категорија:Списоци на астероиди по број|Список на астероиди (000001-000100)]]
mzkgjyjg8tjg2na2jshq6jnbpelcylx
1616 во уметноста
0
108719
4799250
3713133
2022-08-03T11:37:09Z
EliT13
100435
/* Настани */
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=октомври 2009}}
{{Year nav topic|1616|уметноста}}
'''[[1616]] година во [[уметност]]а''' содржи некои значајни настани.
[[Податотека:Jordaens Adoration of the Shepherds.jpg|мини|Jordaens - Обожување на овчарите, Mauritshuis]]
== Настани ==
[[Категорија:1616 во уметноста| ]]
[[Категорија:Години во книжевноста-исправка]]
sbk6ibd3r1vu9gufxa6os087vqob6dm
4799252
4799250
2022-08-03T11:39:23Z
EliT13
100435
/* Настани */
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=октомври 2009}}
{{Year nav topic|1616|уметноста}}
'''[[1616]] година во [[уметност]]а''' содржи некои значајни настани.
[[Податотека:Jordaens Adoration of the Shepherds.jpg|мини|Jordaens - Обожување на овчарите, Mauritshuis]]
[[Податотека:Bacchanal- A Faun Teased by Children MET DP248148.jpg|мини|Bacchanal- Фаун што го задеваат децата]]
== Настани ==
[[Категорија:1616 во уметноста| ]]
[[Категорија:Години во книжевноста-исправка]]
d3rm7941o0thlkru9g7d1xdzo6kv3n0
Димитар Зози
0
563536
4799221
4787780
2022-08-03T00:04:38Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Димитар Зози
| портрет = Dimitar zozi.jpg
| px =
| опис = Димитар Зози
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|||1952}}
| роден-место ={{роден во|Битола}}
| починал-дата = {{починал на|26|септември|2010}}
| починал-место = {{починал во|Скопје}}
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Македонски дел од пеколот]]<br> [[Смилевскиот конгрес (филм)|Смилевскиот конгрес]]<br>[[Тајната книга]]
| занимање = глумец
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Димитар Зози''' (роден на {{роден на|||1952}} во {{роден во|Битола}} - починал на {{починал на|26|септември|2010}} во {{починал во|Скопје}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.maccinema.com/avtor_detali.asp?IDSORABOTNIK=63|title=Зози, Димитар|publisher=МИФЦ|accessdate=2010-09-29}}{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>.
== Животопис ==
Во [[1976]] година Димитар Зози ја завршил Високата музичка школа на отсек за драмски глумци и во [[1977]] година се вработил во [[Драмски театар (Скопје)|Драмски театар]] во [[Скопје]], каде на самиот почеток се пројавува во остварувања наменети за деца, толкувајќи во неколку од нив главни улоги. Меѓу најдобрите негови остварувања била улогата во монодрамата „[[Дневникот на лудиот]]“ и за својата креативност тој бил награден со ''Републичката награда на аматерските драмски смотри''<ref name="утрински">{{наведени вести|url=http://www.utrinski.com.mk/default-mk.asp?ItemID=40928ACA98BA004CA114550C2C6907F0|title=ПОСЛЕДЕН ЗБОР Димитар Зози|date= 28 септември 2010|publisher=Утрински Весник|accessdate=2010-09-29}}</ref>. Починал во [[Скопје]] на [[26 септември]] [[2010]] година<ref name="утрински" />.
==Филмографија==
{{Филмографија-домаћи|глумца=Димитар Зози }}|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1970.-те
|-
| 1971. || [[Македонски дел од пеколот]] ТВ филм || /
|-
| 1973. || [[Смилевскиот конгрес (филм)|Смилевскиот конгрес]] ТВ филм || /
|-
| 1975. || [[Јад (филм)|Јад]] ТВ филм || /
|-
| 1977. || [[Итар Пејо (телевизиска серија)|Итар Пејо]] ТВ серија || /
|-
| 1977. || [[Големата соба (филм)|Големата соба]] ТВ филм || /
|-
| 1977. || [[Сослушувањето на железничарот (филм)|Сослушувањето на железничарот]] ТВ филм || Предавникот
|-
| 1977. || [[Пресуда (македонски филм)|Пресуда]] ТВ филм || /
|-
| 1979. || [[Наши години]] ТВ серија || Гиге
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1980.-те
|-
| 1980. || [[Учителот (филм)|Учителот]] ТВ филм || /
|-
| 1982. || [[Слана во цутот на бадемите]] ТВ-филм ||
|-
| 1983. || [[Виновник (филм)|Виновник]] Краток филм || /
|-
| 1984. || [[Кратка средба (филм)|Кратка средба]] ТВ филм || /
|-
| 1985. || [[На наш начин (телевизиска серија)|На наш начин]] ТВ серија || /
|-
| 1985. || [[Трговецот од Солун (филм)|Трговецот од Солун]] ТВ филм || /
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |1990.-те
|-
| 1990. || [[Северна грешка (филм)|Северна грешка]] ТВ филм || /
|-
| 1991. || [[До, ре, ми (телевизиска серија)|До, ре, ми]] ТВ серија || /
|-
| 1994-1995. || [[Бумбари]] ТВ-серија ||
|-
| 1997. || [[Калигула (филм)|Калигула]] ТВ филм || /
|- style="background: Lavender; text-align:center; "
| colspan="4" |2000.-те
|-
| 2000. || [[Големи и мали]] ТВ серија || Сосед И
|-
| 2002. || [[Вампирџија (филм) |Вампирџија]] ТВ-филм ||
|-
| 2006. || [[Тајната книга (филм)|Тајната книга]] ТВ филм || Гуардиан
|-style="background: Lavender; text-align:center;"
| colspan="4"|2010.-те
|-
| 2011. || [[Панкот не е мртов (филм) |Панкот не е мртов]] ТВ-филм ||
|}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
*[http://www.dramskiteatar.com.mk/?lang=mak&menu=akter&podmenu=53 Зози на мрежното место на Драмски]
* {{IMDb name|1717447}}
{{DEFAULTSORT:Зози, Димитар}}
[[Категорија:Луѓе од Битола]]
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
[[Категорија:Македонски телевизиски глумци]]
p26c7x3vpivaxsxdhfdlvjhdcsm2bek
Улис (роман)
0
761862
4799212
4662752
2022-08-02T22:10:00Z
ГП
23995
/* За романот */ дополнување
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Книга
| name = Улис
| title_orig = Ulysses
| image = [[File:ulyssesCover.jpg|200px]]
| caption = 1922 first edition cover
| author = [[Џејмс Џојс]]
| language = англиски
| genre = [[модернизам|модернистички]] роман
| publisher = Силвија Бич
| release_date = 2 февруари 1922
| media_type = печатена книга (твр. и мек. подв.)
| pages = 632–1.000, зависно од изданието
| isbn = 0-679-72276-9
| dewey = 823/.912 20
| congress = PR6019.O9 U4 1990
| oclc = 20827511
| preceded_by = „[[Портрет на уметникот во младоста]]“<br>(1916)
| followed_by = [[Бдеењето на Финеган]] <br>(1939)
}}
'''Улис''' ({{lang-en|Ulysses}}) — роман на ирскиот писател [[Џејмс Џојс]] и едно од капиталните дела на [[модернизам|модернистичката]] книжевност.
==Содржина==
Дејствието се случува во [[Даблин]], во четвртокот на [[16 април]] [[1904]] г, од зората до три часот по полноќ. Главни јунаци се Леополд Блум, 38 годишен добавувач на огласи во весници, неговата жена, 33-годишната пејачка Моли Блум и синот на неговиот пријател младиот професор Стефан Дедалус (22 годишен). Дејствието е исполнето со разни настани низ кои поминуваат овие тројца во текот на денот.
Романот започнува со описот на будењето на Дедалус, и појадокот во еден од историските замоци некаде на брегот на [[Ирска]], во провинција, каде Дедалус работи како професор, а живее со пријателите во замокот. Директорот на колеџот каде што предава го моли да му помогне да објави во весниците текст, бидејќи слушнал дека овој има врски.
Потоа следува опис на настаните кои му се случиле тоа утро на Леополд Блум. Тој појадува, прима писмо од љубовницата, оди во јавна бања, и на закоп на еден свој пријател каде присуствува и таткото на Стефан. Потоа се прикажува редакцијата на весникот во кој работи Блум, каде доаѓа таткото на Стефан да ја предаде статијата на директорот, а Блум работи на еден оглас за еден богат трговец. Потоа излегува надвор, среќава многу познаници, руча кај еден пријател. Следи неговата посета на музејот и народната библиотека, каде група студенти дискутираат со младиот Дедалус. Потоа Блум оди низ книжарници, и во една ја купува книгата „Сластите на гревот“.
Следи делот во кој се прикажува друштвото во хотелот Ормонд, каде Блум и неговите пријатели слушаат еден од нив како свири. Подоцна во некоја кафана, Блум за малку ќе добиел ќотек од некој антисемитист. После тоа, на морскиот брег среќава една девојка која се вљубува во него, па следи посета на породилиште, каде се зборува за една негова познаничка.
Блум и Стефан Дедалус се среќаваат во бордел, излегуваат заедно, а некои војници го претепуваат Стефан. Блум се грижи за него, одат во [[крчма]] на кафе, а оттаму кај Блум дома. Стефан се одмара малку и си оди. На последните 60 страници од книгата се наоѓа детален приказ на мислите и чувствата кои течат низ свеста на жената на Блум додека лежејќи во постела се обидува да заспие.
==За романот==
Улис не е роман „за читање“, секако не е дело „за гледање“ или „за слушање“. Во Улис нема многу филозофија, нема непознати термини, нема ништо што не би можело да се сфати во контекст на секојдневието. Единствено бројните алузии го отежнуваат разбирањето, но дури ни тие не се најглавната причина поради која е тешк ода се чита. „Улис“ содржи фрагменти, различни по тема, поврзани со тенки нишки. Со ова дело, во современата [[проза]] влегува и една нова техника, а тоа е таканаречениот „внатрешен монолог“, во кој писателот буквално ја следи струјата на непосредното забележување и сеќавање на својот лик, не почитувајќи ги при тоа ни граматичките правила. Таа техника станала важно обележје на еден нов тип на роман - „романот на струјата на свеста“. Вистински внатрешен [[монолог]] е само последниот дел од делото. Оваа техника ја наоѓаме и пред [[Џемс Џојс|Џојс]], на пример, во деловите на „[[Ана Каренина]]“, кога Ана се решава на самоубиство.
Улис е латинското име на [[Одисеј]], а романот на Џојс не го носи само насловот на [[Хомер]]овиот [[еп]], туку се развива и низ постојаната аналогија меѓу „митските“ скитања на Одисеј и „вистинските“ скитања на нововековниот Одисеј - Леополд Блум. Строго земено, Леополд Блум и не патува никаде во [[простор]]от, туку со сеќавањата „патува“ низ [[време]]то. И сите други ликови и нивните меѓусебни односи се некоја [[пародија]] или деградација на ликовите и односите опишани во [[Одисејa]]. На пример, [[Пенелопа]] е претставена во ликот на Моли Блум која е [[нимфоманија|нимфоманка]], па нејзината невера е пародија на верноста на Пенелопа.
Секој дел од „Улис“ е обликуван според поинаков стил, а секогаш во некој вид пародија на познатите и признати стилови од минатото. Така со ред, се менуваат стилот на средновековната хроника, [[реализам|реалистичното]] раскажување, [[натурализам|натуралистичкото]] нафрлање на податоци, како и некои видови на драмски дијалози, за на крајот да се појави внатрешниот монолог, кој повторно може да се сфати како еден вид пародија на стилот на т.н. „[[психолошки роман]]“. Меѓутоа, треба посебно да се истакне Џојсовата виртуозна вештина на меѓусебно поврзување на мноштвото наизглед потполно безначајни податоци, на таков начин што целината составена од безброј баналности и бесмислици веќе не е банална бесмислица.
„Улис“ може да се набљудува и како еден вид продолжение на претходниот роман на Џојс, „[[Портрет на уметникот во младоста]]“, т.е. претставува продолжение на приказната започната во „Портретот“. Исто така, двата романа содржат [[Автобиографија|автобиографски]] елементи. Притоа, сите проблеми што Џојс ги започнал во „Портретот“ во „Улис“ се наметнуваат со сета сила, а авторот целосно ја развива својата постапка на текот на свеста. За да ги издиференцира ликовите Џојс ја применува музичката постапка следејќи ги главните ликови преку [[лајтмотив]]и. На прмиер, Стивен се сеќава на неправдата што му се случила во колеџот Клонгоус, каде што бил неправедно казнет (истата случка е опишана и во „Портрет на уметникот во младоста“), а исто така го прогонува и визијата на мајка му на умирање, која му префрла поради неговото одбивање да ѝ се врати на [[црква]]та. Леополд го прогонува сеќавањето на смртта на синот Руди, а вториот лајтмотив е неверството на Моли која се споменува на почетокот на романот за да се појави на крајот од делото. Притоа, нејзиниот грандиозен монолог од над 60 страници без ниту еден [[Интерпункциски знаци|интерпункциски]] знак претставува најчист пример на [[Психоанализа|психоаналитичка]] исповед. Преку овие три текови, Џојс ја опфаќа целокупната човечка личност, т.е. сите три текови може да се сфатат како видови на една иста сложена личност.<ref>Vida E. Marković, „Džems Džojs“, во: Džems Džojs, ''Portret umetnika u mladosti''. Beograd: Rad, 1964, стр. 272-273.</ref>
Доследно спроведувајќи ја внатрешната постапка на „текот на свеста“, Џојс отстапува од нормативната [[граматика]] и си зема слобода во поглед на [[синтакса]]та: без никакво предупредување преминува од едно на друго лице, од една на друга епизода. Сето тоа го прави делото тешко за читање. Педантеријата го тера авторот да прави прецизна паралела со „[[Одисеја]]та“ од која ја презел само рамката, да натрупува во делото паметни дигресии и бесконечни дискусии, а фактот дека авторот подобро слушал отколку што гледал го прави делото да биде повпечатливо [[Акустика|акустички]] отколку визуелно.<ref>Vida E. Marković, „Džems Džojs“, во: Džems Džojs, ''Portret umetnika u mladosti''. Beograd: Rad, 1964, стр. 274.</ref>
Романот „Улис“ извршил огрмоно влијание врз развојот на романот како жанр. Според критичарот Левин, „Улис“ претставува крај на сите романи, а [[Т. С. Елиот]] го поставил прашањето: дали по [[Гистав Флобер|Флобер]] и Џојс, романот не се надживеал себеси и не е ли подобро „Улис“ да го сметаме за епос?<ref>О. Бихаљи-Мерин, „Натурализам и грађански дух“, во: Томас Ман, ''Чаробни брег''. Београд: Просвета, 1956, стр. XXIX.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
*{{gutenberg|no=4300|name=Ulysses}}
*[http://www.archive.org/details/Ulysses-Audiobook ''Ulysses''] — аудиокнига на англиски.
* [http://www.modjourn.org/render.php?view=mjp_object&id=LittleReviewCollection ''The Little Review''] at The [[Modernist Journals Project]] includes all 23 serialized installments of ''Ulysses'' (in issues 4.11-12, 5.1-3, 5.5-6, 5.9-12, 6.1-5, 6.7-11, 7.1-3)
*[http://www.archive.org/details/littlereview04mcke ''The Little Review'', March 1918], contains original publication of ''Ulysses'', via [[Семрежен архив]] (scanned books)
*[http://www.ulysses-art.demon.co.uk/scheme.html Schemata of ''Ulysses''] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130731050733/http://www.ulysses-art.demon.co.uk/scheme.html |date=2013-07-31 }}
*[http://www.saltana.org/1/ist/71.html The text of Joseph Collins's 1922 ''New York Times'' review of ''Ulysses'']
*[http://www.uwm.edu/Library/special/exhibits/clastext/clspg158.htm Publication history of ''Ulysses'']
*[http://www.irishtimes.com/newspaper/weekend/2010/0612/1224272321446.html Ulysses in real life] by Bridget Hourican, historian
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Романи од Џејмс Џојс]]
[[Категорија:Книги од 1922 година]]
[[Категорија:Модернизам]]
[[Категорија:Даблин]]
tbguwx5azdx01xmqvc1o9crbqrevd6q
Долна Франконија
0
763077
4799231
4595082
2022-08-03T09:43:21Z
Beclievski
9277
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox German Regierungsbezirk
|name = Долна Франконија
|gname = Unterfranken
|map = Bavaria unterfranken.png
|state = Bavaria
|capital = [[Вирцбург]]
|area = 8531.59
|key = 096
|population = 1331500
|population_as_of = 30 јуни 2008
|dissolved =
|url = [http://www.regierung.unterfranken.bayern.de regierung.unterfranken.bayern.de]
}}
'''Долна Франконија''' ({{lang-de|Unterfranken}}) — еден од трите [[Административно подрачје (Германија)|владини окрузи]] на [[Франконија]] во [[Баварија]] (седум владини окрузи), [[Германија]] (22 владини окрузи во пет сојузни држави, 11 сојузни држави не се поделени во вакви региони).
Округот бил основана во 1817 под името ''Untermainkreis'' (Округ Долна Мајна) и преименуван во 1837 како ''Unterfranken und Aschaffenburg'' (Долна Франконија и Ашафенбург). Во 1933 регионалниот нацистички [[Гаулајтер]] [[Ото Хелмут]] инсистирал на преименување на округот во ''Mainfranken'', но по 1945 името ''Unterfranken'' било вратено.
Долна Франконија е на североисточниот дел на Франконија и сочинува три слободна града („Kreisfreie Städte“) и девет окрузи („Landkreise“).
Главниот дел од [[Франконија (вински регион)|франконскиот вински регион]] се наоѓа во Долна Франконија.
== Грб ==
[[Image:Unterfranken Wappen.svg|thumb|right|Грб на Долна Франконија]]
Грбот ги вклучува краците на Војводството Франконија во горниот дел<ref>http://en.wikipedia.org/wiki/Duchy_of_Franconia#Early_middle_Ages</ref> „Rennfähnlein“, знаме со четвртести сребрено-црвени делови, копјето во златна боја, на сина позадина, поврзани со Вирцбург во долниот лев квадрант,<ref>http://en.wikipedia.org/wiki/Bishopric_of_W%C3%BCrzburg</ref> и бело-сребрено тркало на црвено поле, симболизирајќи ја свештеничката состојба во Мајнц, во долниот десен квадрант.<ref>http://en.wikipedia.org/wiki/Main-Spessart</ref><ref>http://en.wikipedia.org/wiki/Archbishopric_of_Mainz</ref>
== Површина и население ==
{|class="wikitable"
!Град или округ
!colspan=2|Население (2010)
!colspan=2|Површина (км²)
!colspan=2|Заедници
|-
|[[Ашафенбург|Град Ашафенбург]]
|align=right|68.648
|align=right|5,21%
|align=right|62
|align=right|0,7%
|align=right|1
|align=right|0,3%
|-
|[[Швајнфурт|Град Швајнфурт]]
|align=right|53.433
|align=right|4,05%
|align=right|36
|align=right|0,4%
|align=right|1
|align=right|0,3%
|-
|[[Вирцбург|Град Вирцбург]]
|align=right|132.690
|align=right|10,06%
|align=right|88
|align=right|1,0%
|align=right|1
|align=right|0,3%
|-
|[[Ашафенбург (округ)|Ашафенбург]]
|align=right|172.891
|align=right|13,11%
|align=right|699
|align=right|8,2%
|align=right|32
|align=right|10,4%
|-
|[[Бад Кисинген (округ)|Бад Кисинген]]
|align=right|104.628
|align=right|7,93%
|align=right|1.137
|align=right|13,3%
|align=right|26
|align=right|8,4%
|-
|[[Хасберге (округ)|Хасберге]]
|align=right|85.163
|align=right|6,46%
|align=right|956
|align=right|11,2%
|align=right|26
|align=right|8,4%
|-
|[[Кицинген (округ)|Кицинген]]
|align=right|88.607
|align=right|6,72%
|align=right|684
|align=right|8,0%
|align=right|31
|align=right|10,1%
|-
|[[Мајн-Шпесарт]]
|align=right|128.077
|align=right|9,71%
|align=right|1.322
|align=right|15,5%
|align=right|40
|align=right|13,0%
|-
|[[Милтенберг]]
|align=right|128.665
|align=right|9,76%
|align=right|716
|align=right|8,4%
|align=right|32
|align=right|10,4%
|-
|[[Рен-Грабфелд]]
|align=right|83.085
|align=right|6,30%
|align=right|1.022
|align=right|12,0%
|align=right|37
|align=right|12,0%
|-
|[[Швајнфурт (округ)|Швајнфурт]]
|align=right|113.167
|align=right|8,58%
|align=right|842
|align=right|9,9%
|align=right|29
|align=right|9,4%
|-
|[[Вирцбург (округ)|Вирцбург]]
|align=right|159.641
|align=right|12,11%
|align=right|968
|align=right|11,3%
|align=right|52
|align=right|16,9%
|-
|align=right|''Вкупно''
|align=right|1.318.695
|align=right|100.0%
|align=right|8.531
|align=right|100.0%
|align=right|308
|align=right|100.0%
|}
{|class="wikitable"
|colspan="2"|'''Историско население'''
|-
|align=right|1910
|align=right|710.943
|-
|align=right|1939'''
|align=right|844.732
|-
|align=right|1950'''
|align=right|1.038.930
|-
|align=right|1961'''
|align=right|1.089.983
|-
|align=right|1970'''
|align=right|1.181.309
|-
|align=right|1987'''
|align=right|1.202.711
|-
|align=right|2002'''
|align=right|1.344.300
|-
|align=right|2004'''
|align=right|1.344.629
|-
|align=right|2005'''
|align=right|1.341.481
|-
|align=right|2006'''
|align=right|1.337.876
|-
|align=right|2008'''
|align=right|1.331.500
|-
|align=right|2009'''
|align=right|1.323.273
|-
|align=right|2010'''
|align=right|1.318.695
|}
== Историски окрузи ==
До општинската реформа („Kreisreform“) во јуни 1972, Долна Франконија имала 22 окрузи, 15 од нив биле припоени кон шест други постоечки окрузи Ашафенбург, Бад Кисинген, Кицинген, Милтенберг, Швајнфурт, Вирцбург или обединети во еден од трите нови окрузи: Хасберге, Мајн-Шпесарт и Рен-Грабфелд.
{|class="wikitable"
!Стар округ ||Моментален округ(/зи)
|-
|Алценау ||Ашафенбург
|-
| Бад Брикенау ||Бад Кисинген
|-
| Бад Нојштат/Зале||Рен-Грабфелд
|-
| Еберн ||Хасберге
|-
| Геминден ||Мајн-Шпесарт
|-
|Геролцхофен ||Швајнфурт, Кицинген, <BR>Хасберге, Вирцбург
|-
| Хамелбург ||Бад Кисинген
|-
| Хасфурт ||Хасберге
|-
| Хофхајм/Унтерфранкен ||Хасберге
|-
| Карлштат ||Мајн-Шпесарт
|-
| Кенигсхофен ||Рен-Грабфелд
|-
| Лор ||Мајн-Шпесарт
|-
| Марктхајденфелд ||Мајн-Шпесарт, Милтенберг,<BR> Вирцбург
|-
| Мелрихшат ||Рен-Грабфелд
|-
| Обернбург ||Милтенберг
|-
| Оксенфурт ||Вирцбург
|}
== Познати личности ==
* [[Флоријан Гајер]]
* [[Тилман Рименшнајдер]]
* [[Балтазар Нојман]]
* [[Фридрих Рикерт]]
* [[Вилхелм Конрад Рентген]]
* [[Леонард Франк]]
* [[Карл Дим]]
* [[Дирк Новицки]]
== Институции за високо образование ==
* [[Универзитет Вирцбург|Универзитет Јулиус-Максимилијанс Вирцбург]]
* [http://www.fh-aschaffenburg.de/index.php?id=222 Висока стручна школа Ашафенбург] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110719005930/http://www.fh-aschaffenburg.de/index.php?id=222 |date=2011-07-19 }}
* [http://www.fh-wuerzburg.de/ Висока стручна школа Вирцбург-Швајнфурт]
== Поврзано ==
* [[Средна Франконија]]
* [[Горна Франконија]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
*[http://www.unterfranken.de Службена страна]
*[http://www.regierung.unterfranken.bayern.de/englisch/17861/index.html Службена страна на англиски] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080110193225/http://www.regierung.unterfranken.bayern.de/englisch/17861/index.html |date=2008-01-10 }}
*[http://www.bezirk-unterfranken.de Службена страна]
*[http://flagspot.net/flags/de-by-uf.html Знамето] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130510172520/http://flagspot.net/flags/de-by-uf.html |date=2013-05-10 }}
*[http://www.gemeindeverzeichnis.de/gem1900//gem1900.htm?unterfranken/unterfranken1900.htm Долна Франконија 1910]
*[http://www.unterfranken-in-zahlen.de/ Статистики]
*[http://mein-franken.eu/towns-and-municipalities/lower-franconia.html?L=1 Долна Франконија, опишана од домашен жител] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120206012206/http://mein-franken.eu/towns-and-municipalities/lower-franconia.html?L=1 |date=2012-02-06 }}
{{Владин округ (Баварија)}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Долна Франконија| ]]
[[Категорија:Управни области во Германија]]
[[Категорија:Вински региони во Германија]]
fbdxv1xvs6xmhw4m0rdov0dbmq2xzu1
Кефеида
0
767421
4799234
4541441
2022-08-03T10:45:25Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{внимание}}
'''Кефеида''' — член на класата на многу сјајни [[променливи ѕвезди]]. Силната директна врска меѓу променливоста на [[сјајност]]а на кефеидите и [[периодот на пулсирање]]<ref name=udalski99>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/9908317 |bibcode=1999AcA....49..223U |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. Cepheids in the Magellanic Clouds. IV. Catalog of Cepheids from the Large Magellanic Cloud |author1=Udalski, A. |author2=Soszynski, I. |author3=Szymanski, M. |author4=Kubiak, M. |author5=Pietrzynski, G. |author6=Wozniak, P. |author7=Zebrun, K. |volume=49 |year=1999 |pages=223 |journal=Acta Astronomica}}</ref><ref name=sos08>{{Наведено списание |arxiv=0808.2210 |bibcode=2008AcA....58..163S |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. The OGLE-III Catalog of Variable Stars. I. Classical Cepheids in the Large Magellanic Cloud |author1=Soszynski, I. |author2=Poleski, R. |author3=Udalski, A. |author4=Szymanski, M. K. |author5=Kubiak, M. |author6=Pietrzynski, G. |author7=Wyrzykowski, L. |author8=Szewczyk, O. |author9=Ulaczyk, K. |volume=58 |year=2008 |pages=163 |journal=Acta Astronomica}}</ref> , на кефеидите им го обезбедува статусот како важни индикатори за одредување на галктички и екстрагалактички [[физички растојанија]].<ref name=freedman2001/><ref name=tammannsandage2008/><ref name=majaess2009/><ref name=freedman2010>{{Наведено списание |arxiv=1004.1856 |bibcode=2010ARA%26A..48..673F |title=The Hubble Constant |author1=Freedman, Wendy L. |author2=Madore, Barry F. |volume=48 |year=2010 |pages=673 |journal=Annual Review of Astronomy and Astrophysics |doi=10.1146/annurev-astro-082708-цеф101829}}</ref>
Променливите кефеиди се поделени на неколку поткласи кои имаат значително различни маси, години и истории на еволуции: '''[[класични кефеиди]]''', '''[[кефеиди од типот II]]''', '''неправилни кефеиди''', и '''џуџести кефеиди'''. Неуспехот да се разликуваат овие различни поткласи од почетокот до средината на 20 век резултираа со значителни проблеми кај астрономските скали за одредување растојанија.
Терминот ''Кефеид'' потекнува од [[Делта Кефеј]] во соѕвездието Кефеус, првата идентификувана ѕвезда од тој вид, од страна на [[Џон Гудрик]] во 1784 година.
== Класи ==
==== Класични кефеиди ====
{{Главна|Класична кефеида}}
Класичните кефеиди (исто така познати како кефеиди од I население, кефеиди од типот I или променливи делта-кефеиди) подлежат на пулсации со многу симетрични периоди во денови и месеци. Класичните кефеиди се [[променливи ѕвезди]] со 4-20 пати поголема Сончева маса,<ref name=turner96>{{Наведено списание |bibcode=1996JRASC..90...82T |title=The Progenitors of Classical Cepheid Variables |author1=Turner, David G. |volume=90 |year=1996 |pages=82 |journal=Journal of the Royal Astronomical Society of Canada}}</ref> и се дури 100 000 пати полимунозни од Сонцето.<ref name=turner10>{{Наведено списание |arxiv=0912.4864 |bibcode=2010Ap&SS.326..219T |doi=10.1007/s10509-009-0258-5 |title=The PL calibration for Milky Way Cepheids and its implications for the distance scale |year=2010 |last1=Turner |first1=David G. |journal=Astrophysics and Space Science |volume=326 |issue=2 |pages=219–231}}</ref>
Кефеидите се жолти суперџинови од [[спектралната класа]] F6 – K2, чиј полупречник се менува за милиони километри за еден пулсирачки круг.<ref>{{Наведено списание |bibcode=1957MNRAS.117...85R |title=Radius variation and population type of cepheid variables |author1=Rodgers, A. W. |volume=117 |year=1957 |pages=85 |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society}}</ref><ref name="strohmeier1972">W. Strohmeier, ''Variable Stars'', Pergamon (1972){{Page needed|date=August 2011}}</ref>
Класичните Кефеиди се користат за одредување на растојанија во рамките на [[Месната група]] и подалеку, и се средства со кои [[Хабловата константа]] може да се утврди.<ref name=freedman2001>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0012376 |bibcode=2001ApJ...553...47F |doi=10.1086/320638 |title=Final Results from the ''Hubble Space Telescope'' Key Project to Measure the Hubble Constant |year=2001 |last1=Freedman |first1=Wendy L. |last2=Madore |first2=Barry F. |last3=Gibson |first3=Brad K. |last4=Ferrarese |first4=Laura |last5=Kelson |first5=Daniel D. |last6=Sakai |first6=Shoko |last7=Mould |first7=Jeremy R. |last8=Kennicutt, Jr. |first8=Robert C. |last9=Ford |first9=Holland C. |journal=The Astrophysical Journal |volume=553 |pages=47–72}}</ref><ref name=tammannsandage2008/><ref name=freedman2010/><ref name=ngeow2006/><ref name=macririess2009/> Класичните кефеиди се користат за да станат појасни многу карактеристики на нашата галаксија, како висината на Сонцето над галактичката рамнина и Галактичката локална спирална структура.<ref name=majaess2009>{{Наведено списание |arxiv=0903.4206 |bibcode=2009MNRAS.398..263M |doi=10.1111/j.1365-2966.2009.15096.x |title=Characteristics of the Galaxy according to Cepheids |year=2009 |last1=Majaess |first1=D. J. |last2=Turner |first2=D. G. |last3=Lane |first3=D. J. |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=398 |pages=263–270}}</ref>
==== Кефеиди од типот II ====
'''Кефеиди од типот II''' (исто така наречени кефеиди од II население) се дел [[променливи ѕвезди|променливите ѕвезди]] од II население кои пулсираат со период типично помеѓу 1 и 50 дена.<ref name=wallerstein02>{{Наведено списание |bibcode=2002PASP..114..689W |doi=10.1086/341698 |title=The Cepheids of Population II and Related Stars |year=2002 |last1=Wallerstein |first1=George |journal=Publications of the Astronomical Society of the Pacific |volume=114 |issue=797 |pages=689–699}}</ref><ref name=so08>{{Наведено списание |arxiv=0811.3636 |bibcode=2008AcA....58..293S |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. The OGLE-III Catalog of Variable Stars. II.Type II Cepheids and Anomalous Cepheids in the Large Magellanic Cloud |author1=Soszyński, I. |author2=Udalski, A. |author3=Szymański, M. K. |author4=Kubiak, M. |author5=Pietrzyński, G. |author6=Wyrzykowski, Ł. |author7=Szewczyk, O. |author8=Ulaczyk, K. |author9=Poleski, R. |volume=58 |year=2008 |pages=293 |journal=Acta Astronomica}}</ref> Овие кефеиди се особено сиромашни со метал, стари (~10 билиони години), имаат мала маса (~половина од масата на Сонцето). Поделени се на неколку подгрупи во зависност колку трае нивниот период. Ѕвездите со период од 1 и 4 дена се дел од подкласата „BL Her“, 10-20 дена припаѓаат на подкласата „W Virginis“, и ѕвездите со периоди поголеми од 20 дена се дел од „[[RV Tauri]]“ подкласата.<ref name=wallerstein02/><ref name=so08/>
Кефеидите од типот II се користат за утврдување на растојанието до [[галактички центар|галактичкиот центар]], [[глобуларните јата]], и [[галаксии]]те.<ref name=majaess2009/><ref name=ku02>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0306567 |bibcode=2003AcA....53..117K |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. Population II Cepheids in the Galactic Bulge |author1=Kubiak, M. |author2=Udalski, A. |volume=53 |year=2003 |pages=117 |journal=Acta Astronomica}}</ref><ref name=mat06>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0606609 |bibcode=2006MNRAS.370.1979M |doi=10.1111/j.1365-2966.2006.10620.x |title=The period-luminosity relation for type II Cepheids in globular clusters |year=2006 |last1=Matsunaga |first1=Noriyuki |last2=Fukushi |first2=Hinako |last3=Nakada |first3=Yoshikazu |last4=Tanabé |first4=Toshihiko |last5=Feast |first5=Michael W. |last6=Menzies |first6=John W. |last7=Ita |first7=Yoshifusa |last8=Nishiyama |first8=Shogo |last9=Baba |first9=Daisuke |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=370 |issue=4 |pages=1979–1990}}</ref><ref name=feast08>{{Наведено списание |arxiv=0803.0466 |bibcode=2008MNRAS.386.2115F |doi=10.1111/j.1365-2966.2008.13181.x |title=The luminosities and distance scales of type II Cepheid and RR Lyrae variables |year=2008 |last1=Feast |first1=Michael W. |last2=Laney |first2=Clifton D. |last3=Kinman |first3=Thomas D. |last4=Van Leeuwen |first4=Floor |last5=Whitelock |first5=Patricia A. |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=386 |issue=4 |pages=2115–2134}}</ref><ref name=majaess2009b/><ref name=majaess09c>{{Наведено списание |arxiv=0912.2928 |bibcode=2010JAVSO..38..100M |title=RR Lyrae and Type II Cepheid Variables Adhere to a Common Distance Relation |author1=Majaess, D. J. |volume=38 |year=2010 |pages=100 |journal=The Journal of the American Association of Variable Star Observers}}</ref><ref name=mat09>{{Наведено списание |arxiv=0904.4701 |bibcode=2009MNRAS.397..933M |doi=10.1111/j.1365-2966.2009.14992.x |title=Period-luminosity relations for type II Cepheids and their application |year=2009 |last1=Matsunaga |first1=Noriyuki |last2=Feast |first2=Michael W. |last3=Menzies |first3=John W. |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=397 |issue=2 |pages=933–942}}</ref>
== Историја ==
На 10 септември, 1784 година [[Едвард Пигот]] ја забележал променливоста на [[Ета Орел]], првиот познат претставник од класата на класични кефеиди. Меѓутоа, ѕвездата според која класичните кефеиди го добиле името е [[Делта Кефеј]], чија променливост е откриена од страна на Џон Гудрик неколку месеци подоцна.
Врската помеѓу периодот и сјајноста за класичните кефеиди беше откриена во 1908 година од страна на [[Хенриета Сван Ливит]] при истрага на илјадници променливи ѕвезди во [[Магелановите Облаци]].<ref>{{Наведено списание |bibcode=1908AnHar..60...87L |title=1777 variables in the Magellanic Clouds |author1=Leavitt, Henrietta S. |volume=60 |year=1908 |pages=87 |journal=Annals of Harvard College Observatory}}</ref> Таа го објавила нејзиниот труд во 1912<ref>{{Наведено списание |bibcode=1912HarCi.173....1L |title=Periods of 25 Variable Stars in the Small Magellanic Cloud |author1=Leavitt, Henrietta S. |author2=Pickering, Edward C. |volume=173 |year=1912 |pages=1 |journal=Harvard College Observatory Circular}}</ref> со повеќе докази.
Во 1915 [[Харло Шаплеј]] ги употребил кефеидите за да постави првични ограничувања во однос на големината и обликот на [[Млечниот Пат]], и местото на нашето Сонце во него.
Во 1924 [[Едвин Хабл]] ја установил оддалеченоста до класичните кефеиди во галаксијата [[Андромеда]], и покажал дека променливите не се дел од Млечниот Пат. Тоа било повод за дебатата “Island Universe” на која требало да се заклучи дали Млечниот Пат и Универзумот се синоними, или Млечниот Пат е само една галаксија во синџир од [[галаксии]] кои го сочинуваат Универзумот.<ref name=hubble1925>{{Наведено списание |bibcode=1925Obs....48..139H |title=Cepheids in spiral nebulae |author1=Hubble, E. P. |volume=48 |year=1925 |pages=139 |journal=The Observatory}}</ref>
Во 1929 Хабл и [[Милтон Л. Хумасон]] го формулирале она што денес е познато како [[Хаблов закон]] преку комбинирање на оддалеченоста на Кефеидите од одредени галаксии со [[Весто Слајфер]]овите мерки на брзина со која тие галаксии се оддалечуваат од нас. Тие откриле дека Универзумот се шири.
Во 40-тите години од 20 век, [[Валтер Баде]] препознал дека кефеидите всушност се делат на барем две посебни популации (класични кефеиди и кефеиди од типот II). Класичните кефеиди се помлади и со поголема маса популација I ѕвезди, кадешто кефеидите од типот II се постари, побледи популација II ѕвезди.<ref name="wallerstein02" /> Класичните кефеиди и кефеидите кефеидите од типот II имаат различни период – сјајност врски. Сјајноста на кефеидите од типот II е, во просек, помала од класичните кефеиди за околу 1.5 магнитуди ( но посветли од [[RR Лира]] ѕвездите). Првичните истражувања за оддалеченоста на кефеидите биле искомплицирани со ненамерно мешање на класичните кефеиди од типот II.<ref name="A_HISTORY">{{Наведена мрежна страница |last=Allen |first=Nick |url=http://www.institute-of-brilliant-failures.com |title=The Cepheid Distance Scale: A History}}{{Self-published inline|date=August 2011}}</ref> Валтер Бадеовото значајно откритие довело до четирикратно зголемување на растојанието до [[М31]], и на екстраглактичката скала за растојанија. RR Lyeae ѕвездите биле препознавани прилично порано (од 1930-тите) бидејќи се различна класа од променливите, поради нивниот краток период.
== Несигурност во определените растојанија на кефеидите ==
Главни причини за несигурностите врзани за скалите на растојание кај класичните и оние од типот II се: природата на врската период-сјајност во различни низи на фреквенции кои поминуваат низ филтер без да претрпат ослабување; влијанието на Популацијата I на двете - нулта точката и врската на тие релации; и влијанијата на фотометричната контаминација и променливиот (често непознат) закон за екстинција на растојанијата меѓу кефеидите. Сите овие теми се активно дебатирани во литературата.<ref name=tammannsandage2008>{{Наведено списание |arxiv=0806.3018 |bibcode=2008A&ARv..15..289T |doi=10.1007/s00159-008-0012-y |title=The expansion field: the value of H 0 |year=2008 |last1=Tammann |first1=G. A. |last2=Sandage |first2=A. |last3=Reindl |first3=B. |journal=The Astronomy and Astrophysics Review |volume=15 |issue=4 |pages=289–331}}</ref><ref name=turner10/><ref name=ngeow2006>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0603643 |bibcode=2006ApJ...642L..29N |doi=10.1086/504478 |title=The Hubble Constant from Type Ia Supernovae Calibrated with the Linear and Nonlinear Cepheid Period-Luminosity Relations |year=2006 |last1=Ngeow |first1=C. |last2=Kanbur |first2=S. M. |journal=The Astrophysical Journal |volume=642 |pages=L29–L32}}</ref><ref name=majaess2009b>{{Наведено списание |arxiv=0909.0181 |bibcode=2009AcA....59..403M |title=Type II Cepheids as Extragalactic Distance Candles |author1=Majaess, D. |author2=Turner, D. |author3=Lane, D. |volume=59 |year=2009 |pages=403 |journal=Acta Astronomica}}</ref><ref name=stanekudalski1999>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/9909346 |bibcode=1999astro.ph..9346S |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. Investigating the Influence of Blending on the Cepheid Distance Scale with Cepheids in the Large Magellanic Cloud |author1=Stanek, K. Z. |author2=Udalski, A. |year=1999 |pages=9346}}</ref><ref name=udalski2001>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0109446 |bibcode=2001AcA....51..221U |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. Cepheids in the Galaxy IC1613: No Dependence of the Period-Luminosity Relation on Metallicity |author1=Udalski, A. |author2=Wyrzykowski, L. |author3=Pietrzynski, G. |author4=Szewczyk, O. |author5=Szymanski, M. |author6=Kubiak, M. |author7=Soszynski, I. |author8=Zebrun, K. |volume=51 |year=2001 |pages=221 |journal=Acta Astronomica}}</ref><ref name=macri2006>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0608211 |bibcode=2006ApJ...652.1133M |doi=10.1086/508530 |title=A New Cepheid Distance to the Maser‐Host Galaxy NGC 4258 and Its Implications for the Hubble Constant |year=2006 |last1=Macri |first1=L. M. |last2=Stanek |first2=K. Z. |last3=Bersier |first3=D. |last4=Greenhill |first4=L. J. |last5=Reid |first5=M. J. |journal=The Astrophysical Journal |volume=652 |issue=2 |pages=1133–1149}}</ref><ref name=bono2008>{{Наведено списание |arxiv=0805.1592 |bibcode=2008ApJ...684..102B |doi=10.1086/589965 |title=Cepheids in External Galaxies. I. The Maser‐Host Galaxy NGC 4258 and the Metallicity Dependence of Period‐Luminosity and Period‐Wesenheit Relations |year=2008 |last1=Bono |first1=G. |last2=Caputo |first2=F. |last3=Fiorentino |first3=G. |last4=Marconi |first4=M. |last5=Musella |first5=I. |journal=The Astrophysical Journal |volume=684 |pages=102–117}}</ref><ref name=madore2009>{{Наведено списание |arxiv=0902.3747 |bibcode=2009ApJ...696.1498M |doi=10.1088/0004-637X/696/2/1498 |title=Concerning the Slope of the Cepheid Period-Luminosity Relation |year=2009 |last1=Madore |first1=Barry F. |last2=Freedman |first2=Wendy L. |journal=The Astrophysical Journal |volume=696 |issue=2 |pages=1498–1501}}</ref><ref name=scowcroft2009>{{Наведено списание |bibcode=2009MNRAS.396.1287S |doi=10.1111/j.1365-2966.2009.14822.x |title=The effect of metallicity on Cepheid magnitudes and the distance to M33 |year=2009 |last1=Scowcroft |first1=V. |last2=Bersier |first2=D. |last3=Mould |first3=J. R. |last4=Wood |first4=P. R. |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=396 |issue=3 |pages=1287–1296}}</ref><ref name=majaess2010>{{Наведено списание |arxiv=1006.2458 |bibcode=2010AcA....60..121M |title=The Cepheids of Centaurus A (NGC 5128) and Implications for H0 |author1=Majaess, D. |volume=60 |year=2010 |pages=121 |journal=Acta Astronomica}}</ref>
Овие нерешени прашања резултирале во добиените вредности на [[Хабловата константа]]<ref name=freedman2001/><ref name=tammannsandage2008/><ref name=freedman2010/><ref name=ngeow2006/><ref name=macririess2009/> (отврдена од класичните кефеиди) кои се движат помеѓу вредностите 60 km/s/Mpc и 80 km/s/Mpc. Решавањето на ова несовпаѓање е едно од основните проблеми во астрономијата откако космолошката константа на универзумот може да се определи со додавање на прецизни вредности на Хабловата константа.<ref name="freedman2010"/><ref name=macririess2009>{{Наведено списание |bibcode=2009AIPC.1170...23M |doi=10.1063/1.3246452 |department=The SH0ES Project: Observations of Cepheids in NGC 4258 and Type Ia SN Hosts |title=AIP Conference Proceedings |year=2009 |last1=Macri |first1=Lucas M. |last2=Riess |first2=Adam G. |last3=Guzik |first3=Joyce Ann |last4=Bradley |first4=Paul A. |pages=23–25}}</ref>
== Динамичност на пулсациите ==
Прифатеното објаснување за пулсирањето на кефеидите е наречено '''к-механизам''',<ref name="webb1999">Webb, Stephen, ''Measuring the Universe: The Cosmological Distance Ladder'', Springer, (1999){{Page needed|date=August 2011}}</ref> каде што грчката буква к (капа) ја означува непроѕирноста на гас.
[[Хелиум]]от е гас кој се смета дека е најактивен во текот на процесот. Двојно [[јонизиран]]иот хелиум (хелиум кој има атоми без 2 електрони) е понепроѕирен од единечниот јонизиран хелиум. Колку повеќе хелиумот е загреан, толку повеќе се јонизира. На најтемниот дел од циклусот на Кефеидот, јонизираниот гас во надврешните слоеви на ѕвездата е непроѕирен, и така е загреан од зрачењето на ѕвездата, а поради зголемената температура, почнува да се шири. Како што се проширува, се лади, и така станува помалку јонизиран и подвижен, дозволувајќи му на зрачењето да избега. Потоа ширењето престанува, волуменот се намалува поради ѕвезденото гравитационо влијание. Потоа процесот се повторува.
Механизмот на пулсациите како „машина за загревање“ бил предложен во 1912 г. од [[Артур Стенли Едингтон]]<ref>{{Наведено списание |bibcode=1917Obs....40..290E |title=The pulsation theory of Cepheid variables |author1=Eddington, A. S. |volume=40 |year=1917 |pages=290 |journal=The Observatory}}</ref> (кој го создал во целост врз основа на динамичноста на кефеидите), но не бил прифатен сѐ до 1953 г. кога [[С. А. Жевакин]] го идентификувал хелиумот<ref>Zhevakin, S. A., "К Теории Кефеид. I", ''Астрономический журнал'', 30 161–179 (1953)</ref> како можен вентил за машината
[[File:Heic1323a -1243686232.jpg|thumb|upright 1.2|<центар>[[RS Puppis]], една од најсветлите познати променливи ѕвезди на Кефеидите во [[Млечниот пат]] галаксија<br/>(<мала>[[Хабл вселенски телескоп]]</мала>)</центар>]]
==Извори==
{{наводи|2}}
{{Нормативна контрола}}
{{Променливи ѕвезди}}
[[Категорија:Кефеиди| ]]
[[Категорија:Пулсирачки променливи ѕвезди]]
[[Категорија:Астрометрија]]
fvvrmhsauhyu7gj95ns87n9ua4b6af7
4799235
4799234
2022-08-03T10:47:18Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{внимание}}
'''Кефеида''' — член на класата на многу сјајни [[променливи ѕвезди]]. Силната директна врска меѓу променливоста на [[сјајност]]а на кефеидите и [[периодот на пулсирање]]<ref name=udalski99>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/9908317 |bibcode=1999AcA....49..223U |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. Cepheids in the Magellanic Clouds. IV. Catalog of Cepheids from the Large Magellanic Cloud |author1=Udalski, A. |author2=Soszynski, I. |author3=Szymanski, M. |author4=Kubiak, M. |author5=Pietrzynski, G. |author6=Wozniak, P. |author7=Zebrun, K. |volume=49 |year=1999 |pages=223 |journal=Acta Astronomica}}</ref><ref name=sos08>{{Наведено списание |arxiv=0808.2210 |bibcode=2008AcA....58..163S |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. The OGLE-III Catalog of Variable Stars. I. Classical Cepheids in the Large Magellanic Cloud |author1=Soszynski, I. |author2=Poleski, R. |author3=Udalski, A. |author4=Szymanski, M. K. |author5=Kubiak, M. |author6=Pietrzynski, G. |author7=Wyrzykowski, L. |author8=Szewczyk, O. |author9=Ulaczyk, K. |volume=58 |year=2008 |pages=163 |journal=Acta Astronomica}}</ref> , на кефеидите им го обезбедува статусот како важни индикатори за одредување на галктички и екстрагалактички [[физички растојанија]].<ref name=freedman2001/><ref name=tammannsandage2008/><ref name=majaess2009/><ref name=freedman2010>{{Наведено списание |arxiv=1004.1856 |bibcode=2010ARA%26A..48..673F |title=The Hubble Constant |author1=Freedman, Wendy L. |author2=Madore, Barry F. |volume=48 |year=2010 |pages=673 |journal=Annual Review of Astronomy and Astrophysics |doi=10.1146/annurev-astro-082708-цеф101829}}</ref>
Променливите кефеиди се поделени на неколку поткласи кои имаат значително различни маси, години и истории на еволуции: '''[[класични кефеиди]]''', '''[[кефеиди од типот II]]''', '''неправилни кефеиди''', и '''џуџести кефеиди'''. Неуспехот да се разликуваат овие различни поткласи од почетокот до средината на 20 век резултираа со значителни проблеми кај астрономските скали за одредување растојанија.
Терминот ''Кефеид'' потекнува од [[Делта Кефеј]] во соѕвездието Кефеус, првата идентификувана ѕвезда од тој вид, од страна на [[Џон Гудрик]] во 1784 година.
== Класи ==
==== Класични кефеиди ====
{{Главна|Класична кефеида}}
Класичните кефеиди (исто така познати како кефеиди од I население, кефеиди од типот I или променливи делта-кефеиди) подлежат на пулсации со многу симетрични периоди во денови и месеци. Класичните кефеиди се [[променливи ѕвезди]] со 4-20 пати поголема Сончева маса,<ref name=turner96>{{Наведено списание |bibcode=1996JRASC..90...82T |title=The Progenitors of Classical Cepheid Variables |author1=Turner, David G. |volume=90 |year=1996 |pages=82 |journal=Journal of the Royal Astronomical Society of Canada}}</ref> и се дури 100 000 пати полимунозни од Сонцето.<ref name=turner10>{{Наведено списание |arxiv=0912.4864 |bibcode=2010Ap&SS.326..219T |doi=10.1007/s10509-009-0258-5 |title=The PL calibration for Milky Way Cepheids and its implications for the distance scale |year=2010 |last1=Turner |first1=David G. |journal=Astrophysics and Space Science |volume=326 |issue=2 |pages=219–231}}</ref>
Кефеидите се жолти суперџинови од [[спектралната класа]] F6 – K2, чиј полупречник се менува за милиони километри за еден пулсирачки круг.<ref>{{Наведено списание |bibcode=1957MNRAS.117...85R |title=Radius variation and population type of cepheid variables |author1=Rodgers, A. W. |volume=117 |year=1957 |pages=85 |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society}}</ref><ref name="strohmeier1972">W. Strohmeier, ''Variable Stars'', Pergamon (1972){{Page needed|date=August 2011}}</ref>
Класичните Кефеиди се користат за одредување на растојанија во рамките на [[Месната група]] и подалеку, и се средства со кои [[Хабловата константа]] може да се утврди.<ref name=freedman2001>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0012376 |bibcode=2001ApJ...553...47F |doi=10.1086/320638 |title=Final Results from the ''Hubble Space Telescope'' Key Project to Measure the Hubble Constant |year=2001 |last1=Freedman |first1=Wendy L. |last2=Madore |first2=Barry F. |last3=Gibson |first3=Brad K. |last4=Ferrarese |first4=Laura |last5=Kelson |first5=Daniel D. |last6=Sakai |first6=Shoko |last7=Mould |first7=Jeremy R. |last8=Kennicutt, Jr. |first8=Robert C. |last9=Ford |first9=Holland C. |journal=The Astrophysical Journal |volume=553 |pages=47–72}}</ref><ref name=tammannsandage2008/><ref name=freedman2010/><ref name=ngeow2006/><ref name=macririess2009/> Класичните кефеиди се користат за да станат појасни многу карактеристики на нашата галаксија, како висината на Сонцето над галактичката рамнина и Галактичката локална спирална структура.<ref name=majaess2009>{{Наведено списание |arxiv=0903.4206 |bibcode=2009MNRAS.398..263M |doi=10.1111/j.1365-2966.2009.15096.x |title=Characteristics of the Galaxy according to Cepheids |year=2009 |last1=Majaess |first1=D. J. |last2=Turner |first2=D. G. |last3=Lane |first3=D. J. |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=398 |pages=263–270}}</ref>
==== Кефеиди од типот II ====
'''Кефеиди од типот II''' (исто така наречени кефеиди од II население) се дел [[променливи ѕвезди|променливите ѕвезди]] од II население кои пулсираат со период типично помеѓу 1 и 50 дена.<ref name=wallerstein02>{{Наведено списание |bibcode=2002PASP..114..689W |doi=10.1086/341698 |title=The Cepheids of Population II and Related Stars |year=2002 |last1=Wallerstein |first1=George |journal=Publications of the Astronomical Society of the Pacific |volume=114 |issue=797 |pages=689–699}}</ref><ref name=so08>{{Наведено списание |arxiv=0811.3636 |bibcode=2008AcA....58..293S |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. The OGLE-III Catalog of Variable Stars. II.Type II Cepheids and Anomalous Cepheids in the Large Magellanic Cloud |author1=Soszyński, I. |author2=Udalski, A. |author3=Szymański, M. K. |author4=Kubiak, M. |author5=Pietrzyński, G. |author6=Wyrzykowski, Ł. |author7=Szewczyk, O. |author8=Ulaczyk, K. |author9=Poleski, R. |volume=58 |year=2008 |pages=293 |journal=Acta Astronomica}}</ref> Овие кефеиди се особено сиромашни со метал, стари (~10 билиони години), имаат мала маса (~половина од масата на Сонцето). Поделени се на неколку подгрупи во зависност колку трае нивниот период. Ѕвездите со период од 1 и 4 дена се дел од подкласата „BL Her“, 10-20 дена припаѓаат на подкласата „W Virginis“, и ѕвездите со периоди поголеми од 20 дена се дел од „[[RV Tauri]]“ подкласата.<ref name=wallerstein02/><ref name=so08/>
Кефеидите од типот II се користат за утврдување на растојанието до [[галактички центар|галактичкиот центар]], [[глобуларните јата]], и [[галаксии]]те.<ref name=majaess2009/><ref name=ku02>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0306567 |bibcode=2003AcA....53..117K |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. Population II Cepheids in the Galactic Bulge |author1=Kubiak, M. |author2=Udalski, A. |volume=53 |year=2003 |pages=117 |journal=Acta Astronomica}}</ref><ref name=mat06>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0606609 |bibcode=2006MNRAS.370.1979M |doi=10.1111/j.1365-2966.2006.10620.x |title=The period-luminosity relation for type II Cepheids in globular clusters |year=2006 |last1=Matsunaga |first1=Noriyuki |last2=Fukushi |first2=Hinako |last3=Nakada |first3=Yoshikazu |last4=Tanabé |first4=Toshihiko |last5=Feast |first5=Michael W. |last6=Menzies |first6=John W. |last7=Ita |first7=Yoshifusa |last8=Nishiyama |first8=Shogo |last9=Baba |first9=Daisuke |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=370 |issue=4 |pages=1979–1990}}</ref><ref name=feast08>{{Наведено списание |arxiv=0803.0466 |bibcode=2008MNRAS.386.2115F |doi=10.1111/j.1365-2966.2008.13181.x |title=The luminosities and distance scales of type II Cepheid and RR Lyrae variables |year=2008 |last1=Feast |first1=Michael W. |last2=Laney |first2=Clifton D. |last3=Kinman |first3=Thomas D. |last4=Van Leeuwen |first4=Floor |last5=Whitelock |first5=Patricia A. |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=386 |issue=4 |pages=2115–2134}}</ref><ref name=majaess2009b/><ref name=majaess09c>{{Наведено списание |arxiv=0912.2928 |bibcode=2010JAVSO..38..100M |title=RR Lyrae and Type II Cepheid Variables Adhere to a Common Distance Relation |author1=Majaess, D. J. |volume=38 |year=2010 |pages=100 |journal=The Journal of the American Association of Variable Star Observers}}</ref><ref name=mat09>{{Наведено списание |arxiv=0904.4701 |bibcode=2009MNRAS.397..933M |doi=10.1111/j.1365-2966.2009.14992.x |title=Period-luminosity relations for type II Cepheids and their application |year=2009 |last1=Matsunaga |first1=Noriyuki |last2=Feast |first2=Michael W. |last3=Menzies |first3=John W. |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=397 |issue=2 |pages=933–942}}</ref>
== Историја ==
На 10 септември, 1784 година [[Едвард Пигот]] ја забележал променливоста на [[Ета Орел]], првиот познат претставник од класата на класични кефеиди. Меѓутоа, ѕвездата според која класичните кефеиди го добиле името е [[Делта Кефеј]], чија променливост е откриена од страна на Џон Гудрик неколку месеци подоцна.
Врската помеѓу периодот и сјајноста за класичните кефеиди беше откриена во 1908 година од страна на [[Хенриета Сван Ливит]] при истрага на илјадници променливи ѕвезди во [[Магелановите Облаци]].<ref>{{Наведено списание |bibcode=1908AnHar..60...87L |title=1777 variables in the Magellanic Clouds |author1=Leavitt, Henrietta S. |volume=60 |year=1908 |pages=87 |journal=Annals of Harvard College Observatory}}</ref> Таа го објавила нејзиниот труд во 1912<ref>{{Наведено списание |bibcode=1912HarCi.173....1L |title=Periods of 25 Variable Stars in the Small Magellanic Cloud |author1=Leavitt, Henrietta S. |author2=Pickering, Edward C. |volume=173 |year=1912 |pages=1 |journal=Harvard College Observatory Circular}}</ref> со повеќе докази.
Во 1915 [[Харло Шаплеј]] ги употребил кефеидите за да постави првични ограничувања во однос на големината и обликот на [[Млечниот Пат]], и местото на нашето Сонце во него.
Во 1924 [[Едвин Хабл]] ја установил оддалеченоста до класичните кефеиди во галаксијата [[Андромеда]], и покажал дека променливите не се дел од Млечниот Пат. Тоа било повод за дебатата “Island Universe” на која требало да се заклучи дали Млечниот Пат и Универзумот се синоними, или Млечниот Пат е само една галаксија во синџир од [[галаксии]] кои го сочинуваат Универзумот.<ref name=hubble1925>{{Наведено списание |bibcode=1925Obs....48..139H |title=Cepheids in spiral nebulae |author1=Hubble, E. P. |volume=48 |year=1925 |pages=139 |journal=The Observatory}}</ref>
Во 1929 Хабл и [[Милтон Л. Хумасон]] го формулирале она што денес е познато како [[Хаблов закон]] преку комбинирање на оддалеченоста на Кефеидите од одредени галаксии со [[Весто Слајфер]]овите мерки на брзина со која тие галаксии се оддалечуваат од нас. Тие откриле дека Универзумот се шири.
Во 40-тите години од 20 век, [[Валтер Баде]] препознал дека кефеидите всушност се делат на барем две посебни популации (класични кефеиди и кефеиди од типот II). Класичните кефеиди се помлади и со поголема маса популација I ѕвезди, кадешто кефеидите од типот II се постари, побледи популација II ѕвезди.<ref name="wallerstein02" /> Класичните кефеиди и кефеидите кефеидите од типот II имаат различни период – сјајност врски. Сјајноста на кефеидите од типот II е, во просек, помала од класичните кефеиди за околу 1.5 магнитуди ( но посветли од [[RR Лира]] ѕвездите). Првичните истражувања за оддалеченоста на кефеидите биле искомплицирани со ненамерно мешање на класичните кефеиди од типот II.<ref name="A_HISTORY">{{Наведена мрежна страница |last=Allen |first=Nick |url=http://www.institute-of-brilliant-failures.com |title=The Cepheid Distance Scale: A History}}{{Self-published inline|date=August 2011}}</ref> Валтер Бадеовото значајно откритие довело до четирикратно зголемување на растојанието до [[М31]], и на екстраглактичката скала за растојанија. RR Lyeae ѕвездите биле препознавани прилично порано (од 1930-тите) бидејќи се различна класа од променливите, поради нивниот краток период.
== Несигурност во определените растојанија на кефеидите ==
Главни причини за несигурностите врзани за скалите на растојание кај класичните и оние од типот II се: природата на врската период-сјајност во различни низи на фреквенции кои поминуваат низ филтер без да претрпат ослабување; влијанието на Популацијата I на двете - нулта точката и врската на тие релации; и влијанијата на фотометричната контаминација и променливиот (често непознат) закон за екстинција на растојанијата меѓу кефеидите. Сите овие теми се активно дебатирани во литературата.<ref name=tammannsandage2008>{{Наведено списание |arxiv=0806.3018 |bibcode=2008A&ARv..15..289T |doi=10.1007/s00159-008-0012-y |title=The expansion field: the value of H 0 |year=2008 |last1=Tammann |first1=G. A. |last2=Sandage |first2=A. |last3=Reindl |first3=B. |journal=The Astronomy and Astrophysics Review |volume=15 |issue=4 |pages=289–331}}</ref><ref name=turner10/><ref name=ngeow2006>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0603643 |bibcode=2006ApJ...642L..29N |doi=10.1086/504478 |title=The Hubble Constant from Type Ia Supernovae Calibrated with the Linear and Nonlinear Cepheid Period-Luminosity Relations |year=2006 |last1=Ngeow |first1=C. |last2=Kanbur |first2=S. M. |journal=The Astrophysical Journal |volume=642 |pages=L29–L32}}</ref><ref name=majaess2009b>{{Наведено списание |arxiv=0909.0181 |bibcode=2009AcA....59..403M |title=Type II Cepheids as Extragalactic Distance Candles |author1=Majaess, D. |author2=Turner, D. |author3=Lane, D. |volume=59 |year=2009 |pages=403 |journal=Acta Astronomica}}</ref><ref name=stanekudalski1999>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/9909346 |bibcode=1999astro.ph..9346S |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. Investigating the Influence of Blending on the Cepheid Distance Scale with Cepheids in the Large Magellanic Cloud |author1=Stanek, K. Z. |author2=Udalski, A. |year=1999 |pages=9346}}</ref><ref name=udalski2001>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0109446 |bibcode=2001AcA....51..221U |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. Cepheids in the Galaxy IC1613: No Dependence of the Period-Luminosity Relation on Metallicity |author1=Udalski, A. |author2=Wyrzykowski, L. |author3=Pietrzynski, G. |author4=Szewczyk, O. |author5=Szymanski, M. |author6=Kubiak, M. |author7=Soszynski, I. |author8=Zebrun, K. |volume=51 |year=2001 |pages=221 |journal=Acta Astronomica}}</ref><ref name=macri2006>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0608211 |bibcode=2006ApJ...652.1133M |doi=10.1086/508530 |title=A New Cepheid Distance to the Maser‐Host Galaxy NGC 4258 and Its Implications for the Hubble Constant |year=2006 |last1=Macri |first1=L. M. |last2=Stanek |first2=K. Z. |last3=Bersier |first3=D. |last4=Greenhill |first4=L. J. |last5=Reid |first5=M. J. |journal=The Astrophysical Journal |volume=652 |issue=2 |pages=1133–1149}}</ref><ref name=bono2008>{{Наведено списание |arxiv=0805.1592 |bibcode=2008ApJ...684..102B |doi=10.1086/589965 |title=Cepheids in External Galaxies. I. The Maser‐Host Galaxy NGC 4258 and the Metallicity Dependence of Period‐Luminosity and Period‐Wesenheit Relations |year=2008 |last1=Bono |first1=G. |last2=Caputo |first2=F. |last3=Fiorentino |first3=G. |last4=Marconi |first4=M. |last5=Musella |first5=I. |journal=The Astrophysical Journal |volume=684 |pages=102–117}}</ref><ref name=madore2009>{{Наведено списание |arxiv=0902.3747 |bibcode=2009ApJ...696.1498M |doi=10.1088/0004-637X/696/2/1498 |title=Concerning the Slope of the Cepheid Period-Luminosity Relation |year=2009 |last1=Madore |first1=Barry F. |last2=Freedman |first2=Wendy L. |journal=The Astrophysical Journal |volume=696 |issue=2 |pages=1498–1501}}</ref><ref name=scowcroft2009>{{Наведено списание |bibcode=2009MNRAS.396.1287S |doi=10.1111/j.1365-2966.2009.14822.x |title=The effect of metallicity on Cepheid magnitudes and the distance to M33 |year=2009 |last1=Scowcroft |first1=V. |last2=Bersier |first2=D. |last3=Mould |first3=J. R. |last4=Wood |first4=P. R. |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=396 |issue=3 |pages=1287–1296}}</ref><ref name=majaess2010>{{Наведено списание |arxiv=1006.2458 |bibcode=2010AcA....60..121M |title=The Cepheids of Centaurus A (NGC 5128) and Implications for H0 |author1=Majaess, D. |volume=60 |year=2010 |pages=121 |journal=Acta Astronomica}}</ref>
Овие нерешени прашања резултирале во добиените вредности на [[Хабловата константа]]<ref name=freedman2001/><ref name=tammannsandage2008/><ref name=freedman2010/><ref name=ngeow2006/><ref name=macririess2009/> (отврдена од класичните кефеиди) кои се движат помеѓу вредностите 60 km/s/Mpc и 80 km/s/Mpc. Решавањето на ова несовпаѓање е едно од основните проблеми во астрономијата откако космолошката константа на универзумот може да се определи со додавање на прецизни вредности на Хабловата константа.<ref name="freedman2010"/><ref name=macririess2009>{{Наведено списание |bibcode=2009AIPC.1170...23M |doi=10.1063/1.3246452 |department=The SH0ES Project: Observations of Cepheids in NGC 4258 and Type Ia SN Hosts |title=AIP Conference Proceedings |year=2009 |last1=Macri |first1=Lucas M. |last2=Riess |first2=Adam G. |last3=Guzik |first3=Joyce Ann |last4=Bradley |first4=Paul A. |pages=23–25}}</ref>
== Динамичност на пулсациите ==
Прифатеното објаснување за пулсирањето на кефеидите е наречено '''к-механизам''',<ref name="webb1999">Webb, Stephen, ''Measuring the Universe: The Cosmological Distance Ladder'', Springer, (1999){{Page needed|date=August 2011}}</ref> каде што грчката буква к (капа) ја означува непроѕирноста на гас.
[[Хелиум]]от е гас кој се смета дека е најактивен во текот на процесот. Двојно [[јонизиран]]иот хелиум (хелиум кој има атоми без 2 електрони) е понепроѕирен од единечниот јонизиран хелиум. Колку повеќе хелиумот е загреан, толку повеќе се јонизира. На најтемниот дел од циклусот на Кефеидот, јонизираниот гас во надврешните слоеви на ѕвездата е непроѕирен, и така е загреан од зрачењето на ѕвездата, а поради зголемената температура, почнува да се шири. Како што се проширува, се лади, и така станува помалку јонизиран и подвижен, дозволувајќи му на зрачењето да избега. Потоа ширењето престанува, волуменот се намалува поради ѕвезденото гравитационо влијание. Потоа процесот се повторува.
Механизмот на пулсациите како „машина за загревање“ бил предложен во 1912 г. од [[Артур Стенли Едингтон]]<ref>{{Наведено списание |bibcode=1917Obs....40..290E |title=The pulsation theory of Cepheid variables |author1=Eddington, A. S. |volume=40 |year=1917 |pages=290 |journal=The Observatory}}</ref> (кој го создал во целост врз основа на динамичноста на кефеидите), но не бил прифатен сѐ до 1953 г. кога [[С. А. Жевакин]] го идентификувал хелиумот<ref>Zhevakin, S. A., "К Теории Кефеид. I", ''Астрономический журнал'', 30 161–179 (1953)</ref> како можен вентил за машината
[[File:Heic1323a -1243686232.jpg|thumb|upright 1.2|RS Puppis, една од најсветлите познати променливи ѕвезди на Кефеидите во [[Млечниот пат]] галаксија[[Хабл вселенски телескоп]]]]
==Извори==
{{наводи|2}}
{{Нормативна контрола}}
{{Променливи ѕвезди}}
[[Категорија:Кефеиди| ]]
[[Категорија:Пулсирачки променливи ѕвезди]]
[[Категорија:Астрометрија]]
962ec2f3g147xp6imub3bwmbdr2njw5
4799236
4799235
2022-08-03T10:47:56Z
Doni12345
77134
wikitext
text/x-wiki
{{внимание}}
'''Кефеида''' — член на класата на многу сјајни [[променливи ѕвезди]]. Силната директна врска меѓу променливоста на [[сјајност]]а на кефеидите и [[периодот на пулсирање]]<ref name=udalski99>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/9908317 |bibcode=1999AcA....49..223U |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. Cepheids in the Magellanic Clouds. IV. Catalog of Cepheids from the Large Magellanic Cloud |author1=Udalski, A. |author2=Soszynski, I. |author3=Szymanski, M. |author4=Kubiak, M. |author5=Pietrzynski, G. |author6=Wozniak, P. |author7=Zebrun, K. |volume=49 |year=1999 |pages=223 |journal=Acta Astronomica}}</ref><ref name=sos08>{{Наведено списание |arxiv=0808.2210 |bibcode=2008AcA....58..163S |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. The OGLE-III Catalog of Variable Stars. I. Classical Cepheids in the Large Magellanic Cloud |author1=Soszynski, I. |author2=Poleski, R. |author3=Udalski, A. |author4=Szymanski, M. K. |author5=Kubiak, M. |author6=Pietrzynski, G. |author7=Wyrzykowski, L. |author8=Szewczyk, O. |author9=Ulaczyk, K. |volume=58 |year=2008 |pages=163 |journal=Acta Astronomica}}</ref> , на кефеидите им го обезбедува статусот како важни индикатори за одредување на галктички и екстрагалактички [[физички растојанија]].<ref name=freedman2001/><ref name=tammannsandage2008/><ref name=majaess2009/><ref name=freedman2010>{{Наведено списание |arxiv=1004.1856 |bibcode=2010ARA%26A..48..673F |title=The Hubble Constant |author1=Freedman, Wendy L. |author2=Madore, Barry F. |volume=48 |year=2010 |pages=673 |journal=Annual Review of Astronomy and Astrophysics |doi=10.1146/annurev-astro-082708-цеф101829}}</ref>
Променливите кефеиди се поделени на неколку поткласи кои имаат значително различни маси, години и истории на еволуции: '''[[класични кефеиди]]''', '''[[кефеиди од типот II]]''', '''неправилни кефеиди''', и '''џуџести кефеиди'''. Неуспехот да се разликуваат овие различни поткласи од почетокот до средината на 20 век резултираа со значителни проблеми кај астрономските скали за одредување растојанија.
Терминот ''Кефеид'' потекнува од [[Делта Кефеј]] во соѕвездието Кефеус, првата идентификувана ѕвезда од тој вид, од страна на [[Џон Гудрик]] во 1784 година.
== Класи ==
==== Класични кефеиди ====
{{Главна|Класична кефеида}}
Класичните кефеиди (исто така познати како кефеиди од I население, кефеиди од типот I или променливи делта-кефеиди) подлежат на пулсации со многу симетрични периоди во денови и месеци. Класичните кефеиди се [[променливи ѕвезди]] со 4-20 пати поголема Сончева маса,<ref name=turner96>{{Наведено списание |bibcode=1996JRASC..90...82T |title=The Progenitors of Classical Cepheid Variables |author1=Turner, David G. |volume=90 |year=1996 |pages=82 |journal=Journal of the Royal Astronomical Society of Canada}}</ref> и се дури 100 000 пати полимунозни од Сонцето.<ref name=turner10>{{Наведено списание |arxiv=0912.4864 |bibcode=2010Ap&SS.326..219T |doi=10.1007/s10509-009-0258-5 |title=The PL calibration for Milky Way Cepheids and its implications for the distance scale |year=2010 |last1=Turner |first1=David G. |journal=Astrophysics and Space Science |volume=326 |issue=2 |pages=219–231}}</ref>
Кефеидите се жолти суперџинови од [[спектралната класа]] F6 – K2, чиј полупречник се менува за милиони километри за еден пулсирачки круг.<ref>{{Наведено списание |bibcode=1957MNRAS.117...85R |title=Radius variation and population type of cepheid variables |author1=Rodgers, A. W. |volume=117 |year=1957 |pages=85 |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society}}</ref><ref name="strohmeier1972">W. Strohmeier, ''Variable Stars'', Pergamon (1972){{Page needed|date=August 2011}}</ref>
Класичните Кефеиди се користат за одредување на растојанија во рамките на [[Месната група]] и подалеку, и се средства со кои [[Хабловата константа]] може да се утврди.<ref name=freedman2001>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0012376 |bibcode=2001ApJ...553...47F |doi=10.1086/320638 |title=Final Results from the ''Hubble Space Telescope'' Key Project to Measure the Hubble Constant |year=2001 |last1=Freedman |first1=Wendy L. |last2=Madore |first2=Barry F. |last3=Gibson |first3=Brad K. |last4=Ferrarese |first4=Laura |last5=Kelson |first5=Daniel D. |last6=Sakai |first6=Shoko |last7=Mould |first7=Jeremy R. |last8=Kennicutt, Jr. |first8=Robert C. |last9=Ford |first9=Holland C. |journal=The Astrophysical Journal |volume=553 |pages=47–72}}</ref><ref name=tammannsandage2008/><ref name=freedman2010/><ref name=ngeow2006/><ref name=macririess2009/> Класичните кефеиди се користат за да станат појасни многу карактеристики на нашата галаксија, како висината на Сонцето над галактичката рамнина и Галактичката локална спирална структура.<ref name=majaess2009>{{Наведено списание |arxiv=0903.4206 |bibcode=2009MNRAS.398..263M |doi=10.1111/j.1365-2966.2009.15096.x |title=Characteristics of the Galaxy according to Cepheids |year=2009 |last1=Majaess |first1=D. J. |last2=Turner |first2=D. G. |last3=Lane |first3=D. J. |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=398 |pages=263–270}}</ref>
==== Кефеиди од типот II ====
'''Кефеиди од типот II''' (исто така наречени кефеиди од II население) се дел [[променливи ѕвезди|променливите ѕвезди]] од II население кои пулсираат со период типично помеѓу 1 и 50 дена.<ref name=wallerstein02>{{Наведено списание |bibcode=2002PASP..114..689W |doi=10.1086/341698 |title=The Cepheids of Population II and Related Stars |year=2002 |last1=Wallerstein |first1=George |journal=Publications of the Astronomical Society of the Pacific |volume=114 |issue=797 |pages=689–699}}</ref><ref name=so08>{{Наведено списание |arxiv=0811.3636 |bibcode=2008AcA....58..293S |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. The OGLE-III Catalog of Variable Stars. II.Type II Cepheids and Anomalous Cepheids in the Large Magellanic Cloud |author1=Soszyński, I. |author2=Udalski, A. |author3=Szymański, M. K. |author4=Kubiak, M. |author5=Pietrzyński, G. |author6=Wyrzykowski, Ł. |author7=Szewczyk, O. |author8=Ulaczyk, K. |author9=Poleski, R. |volume=58 |year=2008 |pages=293 |journal=Acta Astronomica}}</ref> Овие кефеиди се особено сиромашни со метал, стари (~10 билиони години), имаат мала маса (~половина од масата на Сонцето). Поделени се на неколку подгрупи во зависност колку трае нивниот период. Ѕвездите со период од 1 и 4 дена се дел од подкласата „BL Her“, 10-20 дена припаѓаат на подкласата „W Virginis“, и ѕвездите со периоди поголеми од 20 дена се дел од „[[RV Tauri]]“ подкласата.<ref name=wallerstein02/><ref name=so08/>
Кефеидите од типот II се користат за утврдување на растојанието до [[галактички центар|галактичкиот центар]], [[глобуларните јата]], и [[галаксии]]те.<ref name=majaess2009/><ref name=ku02>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0306567 |bibcode=2003AcA....53..117K |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. Population II Cepheids in the Galactic Bulge |author1=Kubiak, M. |author2=Udalski, A. |volume=53 |year=2003 |pages=117 |journal=Acta Astronomica}}</ref><ref name=mat06>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0606609 |bibcode=2006MNRAS.370.1979M |doi=10.1111/j.1365-2966.2006.10620.x |title=The period-luminosity relation for type II Cepheids in globular clusters |year=2006 |last1=Matsunaga |first1=Noriyuki |last2=Fukushi |first2=Hinako |last3=Nakada |first3=Yoshikazu |last4=Tanabé |first4=Toshihiko |last5=Feast |first5=Michael W. |last6=Menzies |first6=John W. |last7=Ita |first7=Yoshifusa |last8=Nishiyama |first8=Shogo |last9=Baba |first9=Daisuke |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=370 |issue=4 |pages=1979–1990}}</ref><ref name=feast08>{{Наведено списание |arxiv=0803.0466 |bibcode=2008MNRAS.386.2115F |doi=10.1111/j.1365-2966.2008.13181.x |title=The luminosities and distance scales of type II Cepheid and RR Lyrae variables |year=2008 |last1=Feast |first1=Michael W. |last2=Laney |first2=Clifton D. |last3=Kinman |first3=Thomas D. |last4=Van Leeuwen |first4=Floor |last5=Whitelock |first5=Patricia A. |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=386 |issue=4 |pages=2115–2134}}</ref><ref name=majaess2009b/><ref name=majaess09c>{{Наведено списание |arxiv=0912.2928 |bibcode=2010JAVSO..38..100M |title=RR Lyrae and Type II Cepheid Variables Adhere to a Common Distance Relation |author1=Majaess, D. J. |volume=38 |year=2010 |pages=100 |journal=The Journal of the American Association of Variable Star Observers}}</ref><ref name=mat09>{{Наведено списание |arxiv=0904.4701 |bibcode=2009MNRAS.397..933M |doi=10.1111/j.1365-2966.2009.14992.x |title=Period-luminosity relations for type II Cepheids and their application |year=2009 |last1=Matsunaga |first1=Noriyuki |last2=Feast |first2=Michael W. |last3=Menzies |first3=John W. |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=397 |issue=2 |pages=933–942}}</ref>
== Историја ==
На 10 септември, 1784 година [[Едвард Пигот]] ја забележал променливоста на [[Ета Орел]], првиот познат претставник од класата на класични кефеиди. Меѓутоа, ѕвездата според која класичните кефеиди го добиле името е [[Делта Кефеј]], чија променливост е откриена од страна на Џон Гудрик неколку месеци подоцна.
Врската помеѓу периодот и сјајноста за класичните кефеиди беше откриена во 1908 година од страна на [[Хенриета Сван Ливит]] при истрага на илјадници променливи ѕвезди во [[Магелановите Облаци]].<ref>{{Наведено списание |bibcode=1908AnHar..60...87L |title=1777 variables in the Magellanic Clouds |author1=Leavitt, Henrietta S. |volume=60 |year=1908 |pages=87 |journal=Annals of Harvard College Observatory}}</ref> Таа го објавила нејзиниот труд во 1912<ref>{{Наведено списание |bibcode=1912HarCi.173....1L |title=Periods of 25 Variable Stars in the Small Magellanic Cloud |author1=Leavitt, Henrietta S. |author2=Pickering, Edward C. |volume=173 |year=1912 |pages=1 |journal=Harvard College Observatory Circular}}</ref> со повеќе докази.
Во 1915 [[Харло Шаплеј]] ги употребил кефеидите за да постави првични ограничувања во однос на големината и обликот на [[Млечниот Пат]], и местото на нашето Сонце во него.
Во 1924 [[Едвин Хабл]] ја установил оддалеченоста до класичните кефеиди во галаксијата [[Андромеда]], и покажал дека променливите не се дел од Млечниот Пат. Тоа било повод за дебатата “Island Universe” на која требало да се заклучи дали Млечниот Пат и Универзумот се синоними, или Млечниот Пат е само една галаксија во синџир од [[галаксии]] кои го сочинуваат Универзумот.<ref name=hubble1925>{{Наведено списание |bibcode=1925Obs....48..139H |title=Cepheids in spiral nebulae |author1=Hubble, E. P. |volume=48 |year=1925 |pages=139 |journal=The Observatory}}</ref>
Во 1929 Хабл и [[Милтон Л. Хумасон]] го формулирале она што денес е познато како [[Хаблов закон]] преку комбинирање на оддалеченоста на Кефеидите од одредени галаксии со [[Весто Слајфер]]овите мерки на брзина со која тие галаксии се оддалечуваат од нас. Тие откриле дека Универзумот се шири.
Во 40-тите години од 20 век, [[Валтер Баде]] препознал дека кефеидите всушност се делат на барем две посебни популации (класични кефеиди и кефеиди од типот II). Класичните кефеиди се помлади и со поголема маса популација I ѕвезди, кадешто кефеидите од типот II се постари, побледи популација II ѕвезди.<ref name="wallerstein02" /> Класичните кефеиди и кефеидите кефеидите од типот II имаат различни период – сјајност врски. Сјајноста на кефеидите од типот II е, во просек, помала од класичните кефеиди за околу 1.5 магнитуди ( но посветли од [[RR Лира]] ѕвездите). Првичните истражувања за оддалеченоста на кефеидите биле искомплицирани со ненамерно мешање на класичните кефеиди од типот II.<ref name="A_HISTORY">{{Наведена мрежна страница |last=Allen |first=Nick |url=http://www.institute-of-brilliant-failures.com |title=The Cepheid Distance Scale: A History}}{{Self-published inline|date=August 2011}}</ref> Валтер Бадеовото значајно откритие довело до четирикратно зголемување на растојанието до [[М31]], и на екстраглактичката скала за растојанија. RR Lyeae ѕвездите биле препознавани прилично порано (од 1930-тите) бидејќи се различна класа од променливите, поради нивниот краток период.
== Несигурност во определените растојанија на кефеидите ==
Главни причини за несигурностите врзани за скалите на растојание кај класичните и оние од типот II се: природата на врската период-сјајност во различни низи на фреквенции кои поминуваат низ филтер без да претрпат ослабување; влијанието на Популацијата I на двете - нулта точката и врската на тие релации; и влијанијата на фотометричната контаминација и променливиот (често непознат) закон за екстинција на растојанијата меѓу кефеидите. Сите овие теми се активно дебатирани во литературата.<ref name=tammannsandage2008>{{Наведено списание |arxiv=0806.3018 |bibcode=2008A&ARv..15..289T |doi=10.1007/s00159-008-0012-y |title=The expansion field: the value of H 0 |year=2008 |last1=Tammann |first1=G. A. |last2=Sandage |first2=A. |last3=Reindl |first3=B. |journal=The Astronomy and Astrophysics Review |volume=15 |issue=4 |pages=289–331}}</ref><ref name=turner10/><ref name=ngeow2006>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0603643 |bibcode=2006ApJ...642L..29N |doi=10.1086/504478 |title=The Hubble Constant from Type Ia Supernovae Calibrated with the Linear and Nonlinear Cepheid Period-Luminosity Relations |year=2006 |last1=Ngeow |first1=C. |last2=Kanbur |first2=S. M. |journal=The Astrophysical Journal |volume=642 |pages=L29–L32}}</ref><ref name=majaess2009b>{{Наведено списание |arxiv=0909.0181 |bibcode=2009AcA....59..403M |title=Type II Cepheids as Extragalactic Distance Candles |author1=Majaess, D. |author2=Turner, D. |author3=Lane, D. |volume=59 |year=2009 |pages=403 |journal=Acta Astronomica}}</ref><ref name=stanekudalski1999>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/9909346 |bibcode=1999astro.ph..9346S |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. Investigating the Influence of Blending on the Cepheid Distance Scale with Cepheids in the Large Magellanic Cloud |author1=Stanek, K. Z. |author2=Udalski, A. |year=1999 |pages=9346}}</ref><ref name=udalski2001>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0109446 |bibcode=2001AcA....51..221U |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. Cepheids in the Galaxy IC1613: No Dependence of the Period-Luminosity Relation on Metallicity |author1=Udalski, A. |author2=Wyrzykowski, L. |author3=Pietrzynski, G. |author4=Szewczyk, O. |author5=Szymanski, M. |author6=Kubiak, M. |author7=Soszynski, I. |author8=Zebrun, K. |volume=51 |year=2001 |pages=221 |journal=Acta Astronomica}}</ref><ref name=macri2006>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0608211 |bibcode=2006ApJ...652.1133M |doi=10.1086/508530 |title=A New Cepheid Distance to the Maser‐Host Galaxy NGC 4258 and Its Implications for the Hubble Constant |year=2006 |last1=Macri |first1=L. M. |last2=Stanek |first2=K. Z. |last3=Bersier |first3=D. |last4=Greenhill |first4=L. J. |last5=Reid |first5=M. J. |journal=The Astrophysical Journal |volume=652 |issue=2 |pages=1133–1149}}</ref><ref name=bono2008>{{Наведено списание |arxiv=0805.1592 |bibcode=2008ApJ...684..102B |doi=10.1086/589965 |title=Cepheids in External Galaxies. I. The Maser‐Host Galaxy NGC 4258 and the Metallicity Dependence of Period‐Luminosity and Period‐Wesenheit Relations |year=2008 |last1=Bono |first1=G. |last2=Caputo |first2=F. |last3=Fiorentino |first3=G. |last4=Marconi |first4=M. |last5=Musella |first5=I. |journal=The Astrophysical Journal |volume=684 |pages=102–117}}</ref><ref name=madore2009>{{Наведено списание |arxiv=0902.3747 |bibcode=2009ApJ...696.1498M |doi=10.1088/0004-637X/696/2/1498 |title=Concerning the Slope of the Cepheid Period-Luminosity Relation |year=2009 |last1=Madore |first1=Barry F. |last2=Freedman |first2=Wendy L. |journal=The Astrophysical Journal |volume=696 |issue=2 |pages=1498–1501}}</ref><ref name=scowcroft2009>{{Наведено списание |bibcode=2009MNRAS.396.1287S |doi=10.1111/j.1365-2966.2009.14822.x |title=The effect of metallicity on Cepheid magnitudes and the distance to M33 |year=2009 |last1=Scowcroft |first1=V. |last2=Bersier |first2=D. |last3=Mould |first3=J. R. |last4=Wood |first4=P. R. |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=396 |issue=3 |pages=1287–1296}}</ref><ref name=majaess2010>{{Наведено списание |arxiv=1006.2458 |bibcode=2010AcA....60..121M |title=The Cepheids of Centaurus A (NGC 5128) and Implications for H0 |author1=Majaess, D. |volume=60 |year=2010 |pages=121 |journal=Acta Astronomica}}</ref>
Овие нерешени прашања резултирале во добиените вредности на [[Хабловата константа]]<ref name=freedman2001/><ref name=tammannsandage2008/><ref name=freedman2010/><ref name=ngeow2006/><ref name=macririess2009/> (отврдена од класичните кефеиди) кои се движат помеѓу вредностите 60 km/s/Mpc и 80 km/s/Mpc. Решавањето на ова несовпаѓање е едно од основните проблеми во астрономијата откако космолошката константа на универзумот може да се определи со додавање на прецизни вредности на Хабловата константа.<ref name="freedman2010"/><ref name=macririess2009>{{Наведено списание |bibcode=2009AIPC.1170...23M |doi=10.1063/1.3246452 |department=The SH0ES Project: Observations of Cepheids in NGC 4258 and Type Ia SN Hosts |title=AIP Conference Proceedings |year=2009 |last1=Macri |first1=Lucas M. |last2=Riess |first2=Adam G. |last3=Guzik |first3=Joyce Ann |last4=Bradley |first4=Paul A. |pages=23–25}}</ref>
== Динамичност на пулсациите ==
Прифатеното објаснување за пулсирањето на кефеидите е наречено '''к-механизам''',<ref name="webb1999">Webb, Stephen, ''Measuring the Universe: The Cosmological Distance Ladder'', Springer, (1999){{Page needed|date=August 2011}}</ref> каде што грчката буква к (капа) ја означува непроѕирноста на гас.
[[Хелиум]]от е гас кој се смета дека е најактивен во текот на процесот. Двојно [[јонизиран]]иот хелиум (хелиум кој има атоми без 2 електрони) е понепроѕирен од единечниот јонизиран хелиум. Колку повеќе хелиумот е загреан, толку повеќе се јонизира. На најтемниот дел од циклусот на Кефеидот, јонизираниот гас во надврешните слоеви на ѕвездата е непроѕирен, и така е загреан од зрачењето на ѕвездата, а поради зголемената температура, почнува да се шири. Како што се проширува, се лади, и така станува помалку јонизиран и подвижен, дозволувајќи му на зрачењето да избега. Потоа ширењето престанува, волуменот се намалува поради ѕвезденото гравитационо влијание. Потоа процесот се повторува.
Механизмот на пулсациите како „машина за загревање“ бил предложен во 1912 г. од [[Артур Стенли Едингтон]]<ref>{{Наведено списание |bibcode=1917Obs....40..290E |title=The pulsation theory of Cepheid variables |author1=Eddington, A. S. |volume=40 |year=1917 |pages=290 |journal=The Observatory}}</ref> (кој го создал во целост врз основа на динамичноста на кефеидите), но не бил прифатен сѐ до 1953 г. кога [[С. А. Жевакин]] го идентификувал хелиумот<ref>Zhevakin, S. A., "К Теории Кефеид. I", ''Астрономический журнал'', 30 161–179 (1953)</ref> како можен вентил за машината
[[File:Heic1323a -1243686232.jpg|thumb|upright 1.2|RS Puppis, една од најсветлите познати променливи ѕвезди на Кефеидите во [[Млечниот пат]] галаксија [[Хабл вселенски телескоп]]]]
==Извори==
{{наводи|2}}
{{Нормативна контрола}}
{{Променливи ѕвезди}}
[[Категорија:Кефеиди| ]]
[[Категорија:Пулсирачки променливи ѕвезди]]
[[Категорија:Астрометрија]]
ol06to3m9v3vsa1xjtjbxcxucpj2507
4799249
4799236
2022-08-03T11:35:22Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{внимание}}
'''Кефеида''' — член на класата на многу сјајни [[променливи ѕвезди]]. Силната директна врска меѓу променливоста на [[сјајност]]а на кефеидите и [[периодот на пулсирање]]<ref name=udalski99>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/9908317 |bibcode=1999AcA....49..223U |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. Cepheids in the Magellanic Clouds. IV. Catalog of Cepheids from the Large Magellanic Cloud |author1=Udalski, A. |author2=Soszynski, I. |author3=Szymanski, M. |author4=Kubiak, M. |author5=Pietrzynski, G. |author6=Wozniak, P. |author7=Zebrun, K. |volume=49 |year=1999 |pages=223 |journal=Acta Astronomica}}</ref><ref name=sos08>{{Наведено списание |arxiv=0808.2210 |bibcode=2008AcA....58..163S |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. The OGLE-III Catalog of Variable Stars. I. Classical Cepheids in the Large Magellanic Cloud |author1=Soszynski, I. |author2=Poleski, R. |author3=Udalski, A. |author4=Szymanski, M. K. |author5=Kubiak, M. |author6=Pietrzynski, G. |author7=Wyrzykowski, L. |author8=Szewczyk, O. |author9=Ulaczyk, K. |volume=58 |year=2008 |pages=163 |journal=Acta Astronomica}}</ref> , на кефеидите им го обезбедува статусот како важни индикатори за одредување на галктички и екстрагалактички [[физички растојанија]].<ref name=freedman2001/><ref name=tammannsandage2008/><ref name=majaess2009/><ref name=freedman2010>{{Наведено списание |arxiv=1004.1856 |bibcode=2010ARA%26A..48..673F |title=The Hubble Constant |author1=Freedman, Wendy L. |author2=Madore, Barry F. |volume=48 |year=2010 |pages=673 |journal=Annual Review of Astronomy and Astrophysics |doi=10.1146/annurev-astro-082708-цеф101829}}</ref>
Променливите кефеиди се поделени на неколку поткласи кои имаат значително различни маси, години и истории на еволуции: '''[[класични кефеиди]]''', '''[[кефеиди од типот II]]''', '''неправилни кефеиди''', и '''џуџести кефеиди'''. Неуспехот да се разликуваат овие различни поткласи од почетокот до средината на 20 век резултираа со значителни проблеми кај астрономските скали за одредување растојанија.
Терминот ''Кефеид'' потекнува од [[Делта Кефеј]] во соѕвездието Кефеус, првата идентификувана ѕвезда од тој вид, од страна на [[Џон Гудрик]] во 1784 година.
== Класи ==
==== Класични кефеиди ====
{{Главна|Класична кефеида}}
Класичните кефеиди (исто така познати како кефеиди од I население, кефеиди од типот I или променливи делта-кефеиди) подлежат на пулсации со многу симетрични периоди во денови и месеци. Класичните кефеиди се [[променливи ѕвезди]] со 4-20 пати поголема Сончева маса,<ref name=turner96>{{Наведено списание |bibcode=1996JRASC..90...82T |title=The Progenitors of Classical Cepheid Variables |author1=Turner, David G. |volume=90 |year=1996 |pages=82 |journal=Journal of the Royal Astronomical Society of Canada}}</ref> и се дури 100 000 пати полимунозни од Сонцето.<ref name=turner10>{{Наведено списание |arxiv=0912.4864 |bibcode=2010Ap&SS.326..219T |doi=10.1007/s10509-009-0258-5 |title=The PL calibration for Milky Way Cepheids and its implications for the distance scale |year=2010 |last1=Turner |first1=David G. |journal=Astrophysics and Space Science |volume=326 |issue=2 |pages=219–231}}</ref>
Кефеидите се жолти суперџинови од [[спектралната класа]] F6 – K2, чиј полупречник се менува за милиони километри за еден пулсирачки круг.<ref>{{Наведено списание |bibcode=1957MNRAS.117...85R |title=Radius variation and population type of cepheid variables |author1=Rodgers, A. W. |volume=117 |year=1957 |pages=85 |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society}}</ref><ref name="strohmeier1972">W. Strohmeier, ''Variable Stars'', Pergamon (1972){{Page needed|date=August 2011}}</ref>
Класичните Кефеиди се користат за одредување на растојанија во рамките на [[Месната група]] и подалеку, и се средства со кои [[Хабловата константа]] може да се утврди.<ref name=freedman2001>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0012376 |bibcode=2001ApJ...553...47F |doi=10.1086/320638 |title=Final Results from the ''Hubble Space Telescope'' Key Project to Measure the Hubble Constant |year=2001 |last1=Freedman |first1=Wendy L. |last2=Madore |first2=Barry F. |last3=Gibson |first3=Brad K. |last4=Ferrarese |first4=Laura |last5=Kelson |first5=Daniel D. |last6=Sakai |first6=Shoko |last7=Mould |first7=Jeremy R. |last8=Kennicutt, Jr. |first8=Robert C. |last9=Ford |first9=Holland C. |journal=The Astrophysical Journal |volume=553 |pages=47–72}}</ref><ref name=tammannsandage2008/><ref name=freedman2010/><ref name=ngeow2006/><ref name=macririess2009/> Класичните кефеиди се користат за да станат појасни многу карактеристики на нашата галаксија, како висината на Сонцето над галактичката рамнина и Галактичката локална спирална структура.<ref name=majaess2009>{{Наведено списание |arxiv=0903.4206 |bibcode=2009MNRAS.398..263M |doi=10.1111/j.1365-2966.2009.15096.x |title=Characteristics of the Galaxy according to Cepheids |year=2009 |last1=Majaess |first1=D. J. |last2=Turner |first2=D. G. |last3=Lane |first3=D. J. |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=398 |pages=263–270}}</ref>
==== Кефеиди од типот II ====
'''Кефеиди од типот II''' (исто така наречени кефеиди од II население) се дел [[променливи ѕвезди|променливите ѕвезди]] од II население кои пулсираат со период типично помеѓу 1 и 50 дена.<ref name=wallerstein02>{{Наведено списание |bibcode=2002PASP..114..689W |doi=10.1086/341698 |title=The Cepheids of Population II and Related Stars |year=2002 |last1=Wallerstein |first1=George |journal=Publications of the Astronomical Society of the Pacific |volume=114 |issue=797 |pages=689–699}}</ref><ref name=so08>{{Наведено списание |arxiv=0811.3636 |bibcode=2008AcA....58..293S |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. The OGLE-III Catalog of Variable Stars. II.Type II Cepheids and Anomalous Cepheids in the Large Magellanic Cloud |author1=Soszyński, I. |author2=Udalski, A. |author3=Szymański, M. K. |author4=Kubiak, M. |author5=Pietrzyński, G. |author6=Wyrzykowski, Ł. |author7=Szewczyk, O. |author8=Ulaczyk, K. |author9=Poleski, R. |volume=58 |year=2008 |pages=293 |journal=Acta Astronomica}}</ref> Овие кефеиди се особено сиромашни со метал, стари (~10 билиони години), имаат мала маса (~половина од масата на Сонцето). Поделени се на неколку подгрупи во зависност колку трае нивниот период. Ѕвездите со период од 1 и 4 дена се дел од подкласата „BL Her“, 10-20 дена припаѓаат на подкласата „W Virginis“, и ѕвездите со периоди поголеми од 20 дена се дел од „[[RV Tauri]]“ подкласата.<ref name=wallerstein02/><ref name=so08/>
Кефеидите од типот II се користат за утврдување на растојанието до [[галактички центар|галактичкиот центар]], [[глобуларните јата]], и [[галаксии]]те.<ref name=majaess2009/><ref name=ku02>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0306567 |bibcode=2003AcA....53..117K |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. Population II Cepheids in the Galactic Bulge |author1=Kubiak, M. |author2=Udalski, A. |volume=53 |year=2003 |pages=117 |journal=Acta Astronomica}}</ref><ref name=mat06>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0606609 |bibcode=2006MNRAS.370.1979M |doi=10.1111/j.1365-2966.2006.10620.x |title=The period-luminosity relation for type II Cepheids in globular clusters |year=2006 |last1=Matsunaga |first1=Noriyuki |last2=Fukushi |first2=Hinako |last3=Nakada |first3=Yoshikazu |last4=Tanabé |first4=Toshihiko |last5=Feast |first5=Michael W. |last6=Menzies |first6=John W. |last7=Ita |first7=Yoshifusa |last8=Nishiyama |first8=Shogo |last9=Baba |first9=Daisuke |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=370 |issue=4 |pages=1979–1990}}</ref><ref name=feast08>{{Наведено списание |arxiv=0803.0466 |bibcode=2008MNRAS.386.2115F |doi=10.1111/j.1365-2966.2008.13181.x |title=The luminosities and distance scales of type II Cepheid and RR Lyrae variables |year=2008 |last1=Feast |first1=Michael W. |last2=Laney |first2=Clifton D. |last3=Kinman |first3=Thomas D. |last4=Van Leeuwen |first4=Floor |last5=Whitelock |first5=Patricia A. |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=386 |issue=4 |pages=2115–2134}}</ref><ref name=majaess2009b/><ref name=majaess09c>{{Наведено списание |arxiv=0912.2928 |bibcode=2010JAVSO..38..100M |title=RR Lyrae and Type II Cepheid Variables Adhere to a Common Distance Relation |author1=Majaess, D. J. |volume=38 |year=2010 |pages=100 |journal=The Journal of the American Association of Variable Star Observers}}</ref><ref name=mat09>{{Наведено списание |arxiv=0904.4701 |bibcode=2009MNRAS.397..933M |doi=10.1111/j.1365-2966.2009.14992.x |title=Period-luminosity relations for type II Cepheids and their application |year=2009 |last1=Matsunaga |first1=Noriyuki |last2=Feast |first2=Michael W. |last3=Menzies |first3=John W. |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=397 |issue=2 |pages=933–942}}</ref>
== Историја ==
На 10 септември, 1784 година [[Едвард Пигот]] ја забележал променливоста на [[Ета Орел]], првиот познат претставник од класата на класични кефеиди. Меѓутоа, ѕвездата според која класичните кефеиди го добиле името е [[Делта Кефеј]], чија променливост е откриена од страна на Џон Гудрик неколку месеци подоцна.
Врската помеѓу периодот и сјајноста за класичните кефеиди беше откриена во 1908 година од страна на [[Хенриета Сван Ливит]] при истрага на илјадници променливи ѕвезди во [[Магелановите Облаци]].<ref>{{Наведено списание |bibcode=1908AnHar..60...87L |title=1777 variables in the Magellanic Clouds |author1=Leavitt, Henrietta S. |volume=60 |year=1908 |pages=87 |journal=Annals of Harvard College Observatory}}</ref> Таа го објавила нејзиниот труд во 1912<ref>{{Наведено списание |bibcode=1912HarCi.173....1L |title=Periods of 25 Variable Stars in the Small Magellanic Cloud |author1=Leavitt, Henrietta S. |author2=Pickering, Edward C. |volume=173 |year=1912 |pages=1 |journal=Harvard College Observatory Circular}}</ref> со повеќе докази.
Во 1915 [[Харло Шаплеј]] ги употребил кефеидите за да постави првични ограничувања во однос на големината и обликот на [[Млечниот Пат]], и местото на нашето Сонце во него.
Во 1924 [[Едвин Хабл]] ја установил оддалеченоста до класичните кефеиди во галаксијата [[Андромеда]], и покажал дека променливите не се дел од Млечниот Пат. Тоа било повод за дебатата “Island Universe” на која требало да се заклучи дали Млечниот Пат и Универзумот се синоними, или Млечниот Пат е само една галаксија во синџир од [[галаксии]] кои го сочинуваат Универзумот.<ref name=hubble1925>{{Наведено списание |bibcode=1925Obs....48..139H |title=Cepheids in spiral nebulae |author1=Hubble, E. P. |volume=48 |year=1925 |pages=139 |journal=The Observatory}}</ref>
Во 1929 Хабл и [[Милтон Л. Хумасон]] го формулирале она што денес е познато како [[Хаблов закон]] преку комбинирање на оддалеченоста на Кефеидите од одредени галаксии со [[Весто Слајфер]]овите мерки на брзина со која тие галаксии се оддалечуваат од нас. Тие откриле дека Универзумот се шири.
Во 40-тите години од 20 век, [[Валтер Баде]] препознал дека кефеидите всушност се делат на барем две посебни популации (класични кефеиди и кефеиди од типот II). Класичните кефеиди се помлади и со поголема маса популација I ѕвезди, кадешто кефеидите од типот II се постари, побледи популација II ѕвезди.<ref name="wallerstein02" /> Класичните кефеиди и кефеидите кефеидите од типот II имаат различни период – сјајност врски. Сјајноста на кефеидите од типот II е, во просек, помала од класичните кефеиди за околу 1.5 магнитуди ( но посветли од [[RR Лира]] ѕвездите). Првичните истражувања за оддалеченоста на кефеидите биле искомплицирани со ненамерно мешање на класичните кефеиди од типот II.<ref name="A_HISTORY">{{Наведена мрежна страница |last=Allen |first=Nick |url=http://www.institute-of-brilliant-failures.com |title=The Cepheid Distance Scale: A History}}{{Self-published inline|date=August 2011}}</ref> Валтер Бадеовото значајно откритие довело до четирикратно зголемување на растојанието до [[М31]], и на екстраглактичката скала за растојанија. RR Lyeae ѕвездите биле препознавани прилично порано (од 1930-тите) бидејќи се различна класа од променливите, поради нивниот краток период.
== Несигурност во определените растојанија на кефеидите ==
Главни причини за несигурностите врзани за скалите на растојание кај класичните и оние од типот II се: природата на врската период-сјајност во различни низи на фреквенции кои поминуваат низ филтер без да претрпат ослабување; влијанието на Популацијата I на двете - нулта точката и врската на тие релации; и влијанијата на фотометричната контаминација и променливиот (често непознат) закон за екстинција на растојанијата меѓу кефеидите. Сите овие теми се активно дебатирани во литературата.<ref name=tammannsandage2008>{{Наведено списание |arxiv=0806.3018 |bibcode=2008A&ARv..15..289T |doi=10.1007/s00159-008-0012-y |title=The expansion field: the value of H 0 |year=2008 |last1=Tammann |first1=G. A. |last2=Sandage |first2=A. |last3=Reindl |first3=B. |journal=The Astronomy and Astrophysics Review |volume=15 |issue=4 |pages=289–331}}</ref><ref name=turner10/><ref name=ngeow2006>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0603643 |bibcode=2006ApJ...642L..29N |doi=10.1086/504478 |title=The Hubble Constant from Type Ia Supernovae Calibrated with the Linear and Nonlinear Cepheid Period-Luminosity Relations |year=2006 |last1=Ngeow |first1=C. |last2=Kanbur |first2=S. M. |journal=The Astrophysical Journal |volume=642 |pages=L29–L32}}</ref><ref name=majaess2009b>{{Наведено списание |arxiv=0909.0181 |bibcode=2009AcA....59..403M |title=Type II Cepheids as Extragalactic Distance Candles |author1=Majaess, D. |author2=Turner, D. |author3=Lane, D. |volume=59 |year=2009 |pages=403 |journal=Acta Astronomica}}</ref><ref name=stanekudalski1999>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/9909346 |bibcode=1999astro.ph..9346S |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. Investigating the Influence of Blending on the Cepheid Distance Scale with Cepheids in the Large Magellanic Cloud |author1=Stanek, K. Z. |author2=Udalski, A. |year=1999 |pages=9346}}</ref><ref name=udalski2001>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0109446 |bibcode=2001AcA....51..221U |title=The Optical Gravitational Lensing Experiment. Cepheids in the Galaxy IC1613: No Dependence of the Period-Luminosity Relation on Metallicity |author1=Udalski, A. |author2=Wyrzykowski, L. |author3=Pietrzynski, G. |author4=Szewczyk, O. |author5=Szymanski, M. |author6=Kubiak, M. |author7=Soszynski, I. |author8=Zebrun, K. |volume=51 |year=2001 |pages=221 |journal=Acta Astronomica}}</ref><ref name=macri2006>{{Наведено списание |arxiv=astro-ph/0608211 |bibcode=2006ApJ...652.1133M |doi=10.1086/508530 |title=A New Cepheid Distance to the Maser‐Host Galaxy NGC 4258 and Its Implications for the Hubble Constant |year=2006 |last1=Macri |first1=L. M. |last2=Stanek |first2=K. Z. |last3=Bersier |first3=D. |last4=Greenhill |first4=L. J. |last5=Reid |first5=M. J. |journal=The Astrophysical Journal |volume=652 |issue=2 |pages=1133–1149}}</ref><ref name=bono2008>{{Наведено списание |arxiv=0805.1592 |bibcode=2008ApJ...684..102B |doi=10.1086/589965 |title=Cepheids in External Galaxies. I. The Maser‐Host Galaxy NGC 4258 and the Metallicity Dependence of Period‐Luminosity and Period‐Wesenheit Relations |year=2008 |last1=Bono |first1=G. |last2=Caputo |first2=F. |last3=Fiorentino |first3=G. |last4=Marconi |first4=M. |last5=Musella |first5=I. |journal=The Astrophysical Journal |volume=684 |pages=102–117}}</ref><ref name=madore2009>{{Наведено списание |arxiv=0902.3747 |bibcode=2009ApJ...696.1498M |doi=10.1088/0004-637X/696/2/1498 |title=Concerning the Slope of the Cepheid Period-Luminosity Relation |year=2009 |last1=Madore |first1=Barry F. |last2=Freedman |first2=Wendy L. |journal=The Astrophysical Journal |volume=696 |issue=2 |pages=1498–1501}}</ref><ref name=scowcroft2009>{{Наведено списание |bibcode=2009MNRAS.396.1287S |doi=10.1111/j.1365-2966.2009.14822.x |title=The effect of metallicity on Cepheid magnitudes and the distance to M33 |year=2009 |last1=Scowcroft |first1=V. |last2=Bersier |first2=D. |last3=Mould |first3=J. R. |last4=Wood |first4=P. R. |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=396 |issue=3 |pages=1287–1296}}</ref><ref name=majaess2010>{{Наведено списание |arxiv=1006.2458 |bibcode=2010AcA....60..121M |title=The Cepheids of Centaurus A (NGC 5128) and Implications for H0 |author1=Majaess, D. |volume=60 |year=2010 |pages=121 |journal=Acta Astronomica}}</ref>
Овие нерешени прашања резултирале во добиените вредности на [[Хабловата константа]]<ref name=freedman2001/><ref name=tammannsandage2008/><ref name=freedman2010/><ref name=ngeow2006/><ref name=macririess2009/> (отврдена од класичните кефеиди) кои се движат помеѓу вредностите 60 km/s/Mpc и 80 km/s/Mpc. Решавањето на ова несовпаѓање е едно од основните проблеми во астрономијата откако космолошката константа на универзумот може да се определи со додавање на прецизни вредности на Хабловата константа.<ref name="freedman2010"/><ref name=macririess2009>{{Наведено списание |bibcode=2009AIPC.1170...23M |doi=10.1063/1.3246452 |department=The SH0ES Project: Observations of Cepheids in NGC 4258 and Type Ia SN Hosts |title=AIP Conference Proceedings |year=2009 |last1=Macri |first1=Lucas M. |last2=Riess |first2=Adam G. |last3=Guzik |first3=Joyce Ann |last4=Bradley |first4=Paul A. |pages=23–25}}</ref>
== Динамичност на пулсациите ==
Прифатеното објаснување за пулсирањето на кефеидите е наречено '''к-механизам''',<ref name="webb1999">Webb, Stephen, ''Measuring the Universe: The Cosmological Distance Ladder'', Springer, (1999){{Page needed|date=August 2011}}</ref> каде што грчката буква к (капа) ја означува непроѕирноста на гас.
[[Хелиум]]от е гас кој се смета дека е најактивен во текот на процесот. Двојно [[јонизиран]]иот хелиум (хелиум кој има атоми без 2 електрони) е понепроѕирен од единечниот јонизиран хелиум. Колку повеќе хелиумот е загреан, толку повеќе се јонизира. На најтемниот дел од циклусот на Кефеидот, јонизираниот гас во надврешните слоеви на ѕвездата е непроѕирен, и така е загреан од зрачењето на ѕвездата, а поради зголемената температура, почнува да се шири. Како што се проширува, се лади, и така станува помалку јонизиран и подвижен, дозволувајќи му на зрачењето да избега. Потоа ширењето престанува, волуменот се намалува поради ѕвезденото гравитационо влијание. Потоа процесот се повторува.
Механизмот на пулсациите како „машина за загревање“ бил предложен во 1912 г. од [[Артур Стенли Едингтон]]<ref>{{Наведено списание |bibcode=1917Obs....40..290E |title=The pulsation theory of Cepheid variables |author1=Eddington, A. S. |volume=40 |year=1917 |pages=290 |journal=The Observatory}}</ref> (кој го создал во целост врз основа на динамичноста на кефеидите), но не бил прифатен сѐ до 1953 г. кога [[С. А. Жевакин]] го идентификувал хелиумот<ref>Zhevakin, S. A., "К Теории Кефеид. I", ''Астрономический журнал'', 30 161–179 (1953)</ref> како можен вентил за машината
[[File:Heic1323a -1243686232.jpg|thumb|upright 1.2|RS Puppis, една од најсветлите познати променливи ѕвезди на Кефеидите во [[Млечниот пат]] галаксија Вселенски телескоп „Хабл“]]
==Извори==
{{наводи|2}}
{{Нормативна контрола}}
{{Променливи ѕвезди}}
[[Категорија:Кефеиди| ]]
[[Категорија:Пулсирачки променливи ѕвезди]]
[[Категорија:Астрометрија]]
6z4sdarbhytnabytt1qilutqbffxtt7
Венера-9
0
778663
4799161
4393212
2022-08-02T12:39:19Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
'''Венера-9''' била [[СССР|советска]] автоматска научно-истражувачка станица ([[вештачки сателит]]) наменета за истражување на планетата [[Венера]]. Била лансирана на [[8 јуни]] [[1975]] година.
==Текот на мисијата==
Одсек за слетување се одвоил на [[20 октомври]] [[1975]] и влегол [[атмосфера]]та на Венера. Орбиталниот дел бил користен како комуникационо реле за капсулата за слетување и нејзината врска со Земјата.
Капсулата за слетување покрај вообичаените инструменти имала и ултравиолетов [[фотометар]] од 3500 ангстроми, француско производство, 4000-7000 ангстроми фото-полариметар, инфрацрвен [[спектрометар]] 1500-3000 нанометри, и инфрацрвен [[радиометар]] со опсег од 3-30 микрометри. Орбиталниот дел го носел [[магнетометар]]от и делот за наелектризираните честички.
За време на слетувањето, отстранувањето на топлината и запирањето било било вршени по степени, прво со заштитна метална школка за исфрлање, потоа со 3 падобрани, со аеродинамична кочница во облик на диск и на крајот со комресиран дел за приземјување во облик на прстен на дното на одсекот.
Делот за слетување ги потврдил претходните мерења на апаратот од Венера-8, и направил првите црно-бели снимки од површината на Венера. Биле детектиране хидрохлорична и хидрофлуорична киселина, [[бром]] и [[јод]]. Облаците биле измерени со дебелина од 30–40 km, со дно на околу 30–35 km висина.
==Основни подацтои за летот==
*Датум на лансирање: [[8 јуни]] [[1975]] година.
*Ракета носач:
*Место на лансирање: Тјуратам, Бајконур
*Маса на сателитот (kg): 2300
==Галерија==
<gallery>
|Орбиталниот дел на Венера-9.
|Капсулата за слетување на Венера-9.
</gallery>
[[File:Foto de Venera 9.png|440px|thumb|upright 1.2|Фотографија од површината на Венера направена од лендерот Венера 9 на 22 октомври, 1975]]
== Поврзано ==
* [[Венера-8]]
* [[Венера-10]]
* [[Венера (програма)]]
==Надворешни врски==
{{Ризница-врска|Venera 1}}
* [http://www.mentallandscape.com/V_Venus.htm Советското истражување на Венера]
==Кориштена литература==
* [http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftDisplay.do?id=1975-050A NASA каталог на космички летала, орбиталниот дел]
* [http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftDisplay.do?id=1975-050D NASA каталог на космички летала, делот за слетување]
{{Сателити Венера}}
[[Категорија:Венера (програма)]]
bj35uiabgz0bw424m0dvj4yu7v1u771
Космос-782
0
779378
4799160
4559087
2022-08-02T12:36:34Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Вештачки сателит|центар|
|име=Космос-782
|производител=
|тип на мисија=сателит наменет за електронско извидување, јавување и наведување
|датум на лансирање=[[21 ноември]] [[1975]]
|носечка ракета=[[Р-7 Семјорка]] со додатен степен
|место на лансирање=[[Плесецк]], [[СССР]]
|крај на мисијата=
|Маса=4000
|Вид на орбита=ниска орбита околу Земјата
|инклинација на орбитата=62,8
|орбитален период=90,5
|апоапсида=405
|периапсида=226
|меѓународна ознака=1975-110A
}}
'''Космос-782''', познат и како '''Бион-3''' и '''Биокосмос-3''', е еден од над 2.400 [[Сојуз на Советските Социјалистички Републики|советски]] [[вештачки сателит]]и лансирани во рамките на програмата „[[Космос (програма)|Космос]]“.
== Податоци ==
=== Општи податоци ===
Сателитот е лансиран од космодромот [[Плесецк]], [[СССР]] на [[25 ноември]] [[1975]] г. Во орбитата околу планетата [[Земја (планета)|Земја]] бил исфрлен од повеќестепенета [[носечка ракета]] [[Р-7 Семјорка]]. Масата на сателитот при лансирањето изнесувала 4000 килограми. Космос-782 бил сателит наменет за биолошко истражување. На него први вршеле истражување СССР и [[САД]]. Извршени се 14 експерименти, а во нивното спроведување биле вклучени 7 земји. Најчесто се експериментирало со [[Глушец|глувци]] и [[Желка|желки]], а со сателитот биле носени и билни ткива и овошни мушички.
=== Орбитални податоци ===
Исфрлувањето на сателитот било на ниска орбита околу Земјата. Периодот на обиколување на сателитот околу Земјата изнесувал 90,5 минути, додека аголот на наклонетост на [[Орбитална рамнина|орбиталната рамнина]] во однос на рамнината на [[екватор]]от изнесувала 62,8°. Најголемото растојание од Земјата го достигнал на 405 км, а најмалото на 226.
[[File:Bion spacecraft original.jpg|thumb|upright 1.2|Оригиналното вселенско летало Бион]]
== Поврзано ==
* [[Космос (програма)]]
== Литература ==
* [http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftDisplay.do?id=1975-110A Податоци за сателитот] — [[НАСА]]
== Надворешни врски ==
* [http://www.planet4589.org/space/log/satcat.txt Податоци за сателитите во табеларен облик]
{{Сателити Космос-7}}
[[Категорија:Сателити „Космос“]]
c0vb5ikfiaptxa37nr0n2ynupxh07nr
Космос-936
0
779383
4799159
4559241
2022-08-02T12:34:04Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Вештачки сателит|центар|
|име=Космос-936
|производител=
|тип на мисија=биолошко истражување
|датум на лансирање=[[3 август]] [[1977]]
|носечка ракета=[[Р-7 Семјорка]] ({{lang-ru|Семёрка}}) (8К71, НАТО ознака SS-6 Sapwood), кој претставува повеќестепена ракета
|место на лансирање=[[Плесецк]], [[СССР]]
|крај на мисијата=
|Маса=4000
|Вид на орбита=ниска орбита околу Земјата
|инклинација на орбитата=62,8
|орбитален период=90,7
|апоапсида=419
|периапсида=224
|меѓународна ознака=1977-074A
}}
'''Космос-936''', познат и како '''Бион-4''' и '''Биокосмос-4''', е еден од над 2.400 [[Сојуз на Советските Социјалистички Републики|советски]] [[вештачки сателит]]и лансирани во рамките на програмата „[[Космос (програма)|Космос]]“.
== Податоци ==
=== Општи податоци ===
Сателитот е лансиран од космодромот [[Плесецк]], [[СССР]] на [[3 август]] [[1977]] г. Во орбитата околу планетата [[Земја (планета)|Земја]] бил исфрлен од повеќестепената [[носечка ракета]] [[Р-7 Семјорка]]. Масата на сателитот при лансирањето изнесувала 4000 килограми. Космос-936 бил сателит наменет за биолошко истражување, чии експерименти биле продолжение на истражувачката мисија на сателитот [[Космос-782|Бион-3]]. Мисијата на сателитот завршила по 19,5 дена.
=== Орбитални податоци ===
Исфрлувањето на сателитот било на ниска орбита околу Земјата. Периодот на обиколување на сателитот околу Земјата изнесувал 90,7 минути, додека аголот на наклонетост на [[Орбитална рамнина|орбиталната рамнина]] во однос на рамнината на [[екватор]]от изнесувала 62,8°. Најголемото растојание од Земјата го достигнал на 419 км, а најмалото на 224.
[[File:Bion 4 - Artificial Gravity Experiment.JPG|thumb|upright 1.2|[[Вештачка гравитација]] експеримент што беше спроведен на Бион 4.]]
== Поврзано ==
* [[Космос (програма)]]
== Литература ==
* [http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftDisplay.do?id=1977-074A Податоци за сателитот] — [[НАСА]]
== Надворешни врски ==
* [http://www.planet4589.org/space/log/satcat.txt Податоци за сателитите во табеларен облик]
{{Сателити Космос-9}}
[[Категорија:Сателити „Космос“]]
dyb5npa2bfz254fouxj0bhx20qfqg6h
4799242
4799159
2022-08-03T11:02:56Z
Ehrlich91
24281
Одбиена последната промена (од [[Специјална:Придонеси/Doni12345|Doni12345]]) и ја поврати преработката 4559241 на Bjankuloski06
wikitext
text/x-wiki
{{Вештачки сателит|центар|
|име=Космос-936
|производител=
|тип на мисија=биолошко истражување
|датум на лансирање=[[3 август]] [[1977]]
|носечка ракета=[[Р-7 Семјорка]] ({{lang-ru|Семёрка}}) (8К71, НАТО ознака SS-6 Sapwood), кој претставува повеќестепена ракета
|место на лансирање=[[Плесецк]], [[СССР]]
|крај на мисијата=
|Маса=4000
|Вид на орбита=ниска орбита околу Земјата
|инклинација на орбитата=62,8
|орбитален период=90,7
|апоапсида=419
|периапсида=224
|меѓународна ознака=1977-074A
}}
'''Космос-936''', познат и како '''Бион-4''' и '''Биокосмос-4''', е еден од над 2.400 [[Сојуз на Советските Социјалистички Републики|советски]] [[вештачки сателит]]и лансирани во рамките на програмата „[[Космос (програма)|Космос]]“.
== Податоци ==
=== Општи податоци ===
Сателитот е лансиран од космодромот [[Плесецк]], [[СССР]] на [[3 август]] [[1977]] г. Во орбитата околу планетата [[Земја (планета)|Земја]] бил исфрлен од повеќестепената [[носечка ракета]] [[Р-7 Семјорка]]. Масата на сателитот при лансирањето изнесувала 4000 килограми. Космос-936 бил сателит наменет за биолошко истражување, чии експерименти биле продолжение на истражувачката мисија на сателитот [[Космос-782|Бион-3]]. Мисијата на сателитот завршила по 19,5 дена.
=== Орбитални податоци ===
Исфрлувањето на сателитот било на ниска орбита околу Земјата. Периодот на обиколување на сателитот околу Земјата изнесувал 90,7 минути, додека аголот на наклонетост на [[Орбитална рамнина|орбиталната рамнина]] во однос на рамнината на [[екватор]]от изнесувала 62,8°. Најголемото растојание од Земјата го достигнал на 419 км, а најмалото на 224.
== Поврзано ==
* [[Космос (програма)]]
== Литература ==
* [http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftDisplay.do?id=1977-074A Податоци за сателитот] — [[НАСА]]
== Надворешни врски ==
* [http://www.planet4589.org/space/log/satcat.txt Податоци за сателитите во табеларен облик]
{{Сателити Космос-9}}
[[Категорија:Сателити „Космос“]]
mgys2ef5xru8x360rzxp05aq3r4vmu7
Космос-1129
0
779397
4799158
4559435
2022-08-02T12:31:37Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Вештачки сателит|центар|
|име=Космос-1129
|производител=
|тип на мисија=биолошко истражување
|датум на лансирање=[[25 септември]] [[1979]]
|носечка ракета=[[Р-7 Семјорка]] ({{lang-ru|Семёрка}}) (8К71, НАТО ознака SS-6 Sapwood), кој претставува повеќестепена ракета
|место на лансирање=[[Плесецк]], [[СССР]]
|крај на мисијата=
|Маса=6000
|Вид на орбита=ниска орбита околу Земјата
|инклинација на орбитата=62,8
|орбитален период=90,5
|апоапсида=406
|периапсида=226
|меѓународна ознака=1979-083A
}}
'''Космос-1129''', познат и како '''Бион-5''' и '''Биокосмос-5''', е еден од над 2.400 [[Сојуз на Советските Социјалистички Републики|советски]] [[вештачки сателит]]и лансирани во рамките на програмата „[[Космос (програма)|Космос]]“.
== Податоци ==
=== Општи податоци ===
Сателитот е лансиран од космодромот [[Плесецк]], [[СССР]] на [[25 септември]] [[1979]] г. Во орбитата околу планетата [[Земја (планета)|Земја]] бил исфрлен од повеќестепената [[носечка ракета]] [[Р-7 Семјорка]]. Масата на сателитот при лансирањето изнесувала 6000 килограми. Космос-1129 бил сателит наменет за биолошко истражување. Во експериментите кои биле спроведени на него учествувале 9 земји, а направени се обиди за создавање на нови видови [[цицачи]] во вселената, што се покажало неуспешно.
=== Орбитални податоци ===
Исфрлувањето на сателитот било на ниска орбита околу Земјата. Периодот на обиколување на сателитот околу Земјата изнесувал 90,5 минути, додека аголот на наклонетост на [[Орбитална рамнина|орбиталната рамнина]] во однос на рамнината на [[екватор]]от изнесувала 62,8°. Најголемото растојание од Земјата го достигнал на 406 км, а најмалото на 226.
[[File:Biocosmos.jpg|thumb|upright 1.2|Биокосмос]]
== Поврзано ==
* [[Космос (програма)]]
== Литература ==
* [http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftDisplay.do?id=1979-083A Податоци за сателитот] — [[НАСА]]
== Надворешни врски ==
* [http://www.planet4589.org/space/log/satcat.txt Податоци за сателитите во табеларен облик]
{{Сателити Космос-11}}
[[Категорија:Сателити „Космос“]]
8g70l4qlowvzsvtjzles8p4bsdt6dvc
Космос-1514
0
779408
4799157
4797113
2022-08-02T12:28:03Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Вештачки сателит|центар|
|име=Космос-1514
|производител=
|тип на мисија=биолошко истражување
|датум на лансирање=[[14 декември]] [[1983]]
|носечка ракета=[[Космос (ракета)|Космос]]
|место на лансирање=[[Плесецк]], [[СССР]]
|крај на мисијата=[[19 декември]] [[1983]]
|Маса=5700
|Вид на орбита=ниска орбита околу Земјата
|инклинација на орбитата=
|орбитален период=
|апоапсида=
|периапсида=
|меѓународна ознака=1983-121A
}}
'''Космос-1514''', познат и како '''Бион-6''' и '''Биокосмос-6''' — еден од над 2.400 [[Сојуз на Советските Социјалистички Републики|советски]] [[вештачки сателит]]и лансирани во рамките на програмата „[[Космос (програма)|Космос]]“.
== Податоци ==
=== Општи податоци ===
Сателитот е лансиран од космодромот [[Плесецк]], [[СССР]] на [[8 декември]] [[1983]] г. Во орбитата околу планетата [[Земја (планета)|Земја]] бил исфрлен од [[носечка ракета]]. Масата на сателитот при лансирањето изнесувала 5700 килограми. Космос-1514 бил сателит наменет за биолошко истражување. Бил спроведен експеримент, при што два [[мајмун]]а се наоѓале во сателитот и на нив бил вграден систем на сензори за следење на протокот на [[крв]]та низ каротидната артерија. Покрај тоа, бил спроведен и експеримент со испраќање на 18 [[Глушец|глувци]], со цел да се испитаат ефектите на [[микрогравитација]] и [[зрачење]]. По завршувањето на експериментот, глувците донеле на свет здрави младенчиња. Мисијата на сателитот траела 5 дена.
=== Орбитални податоци ===
Исфрлувањето на сателитот било на ниска орбита околу Земјата.
[[File:Искусственный спутник Земли «Космос-1514» («Бион-6») (14748760935).jpg|thumb|upright 1.2|Вештачки земјен сателит Космос-1514 («Бион-6»)]]
== Поврзано ==
* [[Космос (програма)]]
== Литература ==
* [http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftDisplay.do?id=1983-121A Податоци за сателитот] — [[НАСА]]
== Надворешни врски ==
* [http://www.planet4589.org/space/log/satcat.txt Податоци за сателитите во табеларен облик]
{{Сателити Космос-15}}
[[Категорија:Сателити „Космос“]]
3eyh8wnxddbqecroebpqtwy3k7yrkd7
Космос-1667
0
963252
4799155
4559982
2022-08-02T12:22:30Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Вештачки сателит|центар|
|име=Космос-1667
|производител=
|тип на мисија=сателит наменет за биолошко истражување
|датум на лансирање=[[10 јули]] [[1985]]
|носечка ракета=[[Сојуз (ракета)|Сојуз]]
|место на лансирање=[[Плесецк]], [[СССР]]
|крај на мисијата= [[17 јули]] [[1985]]
|Маса=5700
|Вид на орбита=ниска орбита околу Земјата
|инклинација на орбитата=82,3
|орбитален период=90
|апоапсида=
|периапсида=
|меѓународна ознака=1985-059A
}}
'''Космос-1667''', познат и како '''Бион-7''' и '''Биокосмос-7''', е еден од над 2.400 [[Сојуз на Советските Социјалистички Републики|советски]] [[вештачки сателит]]и лансирани во рамките на програмата „[[Космос (програма)|Космос]]“.
== Податоци ==
=== Општи податоци ===
Сателитот е лансиран од космодромот [[Плесецк]], [[СССР]] на [[10 јули]] [[1985]] г. Во орбитата околу планетата [[Земја (планета)|Земја]] бил исфрлен од [[носечка ракета]]. Масата на сателитот при лансирањето изнесувала 5700 килограми. Космос-1667 бил сателит наменет за биолошки истражувања. Во нивното спроведување учествувале 9 земји, а за потребите на истражувањето биле понесени 2 [[мајмун]]а, 10 машки [[глушец|глувци]] и 10 [[дождовници]]. Мајмуните биле испитувани во врска со протокот на [[крв]], [[воздух]]от и радијациските ефекти. Предните екстремитети на дождовниците биле отсечени и во Вселената била набљудувана нивната обнова. Биле набљудувани и околу 1500 овошни мушички, како и [[риби]] во аквариум. Испитувања се вршени и на билки, вклучувајќи и [[пченка]]. Мисијата била завршена 7 дена по нејзиното започнување.
=== Орбитални податоци ===
Исфрлувањето на сателитот било на ниска орбита околу Земјата. Периодот на обиколување на сателитот околу Земјата изнесувал 90 минути, додека аголот на наклонетост на [[Орбитална рамнина|орбиталната рамнина]] во однос на рамнината на [[екватор]]от изнесувала 82,3°.
[[Image:Pleurodeles waltl BUD.jpg|thumb|upright 1.2|''[[Ибериски ребрести тритон|Pleurodeles waltl]]'', видот тритон кој орбитирал околу [[Земјата]] во Франција 1667.]]
== Поврзано ==
* [[Космос (програма)]]
== Литература ==
* [http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftDisplay.do?id=1985-059A Податоци за сателитот] — [[НАСА]]
== Надворешни врски ==
* [http://www.planet4589.org/space/log/satcat.txt Податоци за сателитите во табеларен облик]
{{Сателити Космос-16}}
[[Категорија:Сателити „Космос“]]
gbnzwiv4t3uzbp6n3ys8kdocfnhtcnn
4799156
4799155
2022-08-02T12:24:01Z
Doni12345
77134
wikitext
text/x-wiki
{{Вештачки сателит|центар|
|име=Космос-1667
|производител=
|тип на мисија=сателит наменет за биолошко истражување
|датум на лансирање=[[10 јули]] [[1985]]
|носечка ракета=[[Сојуз (ракета)|Сојуз]]
|место на лансирање=[[Плесецк]], [[СССР]]
|крај на мисијата= [[17 јули]] [[1985]]
|Маса=5700
|Вид на орбита=ниска орбита околу Земјата
|инклинација на орбитата=82,3
|орбитален период=90
|апоапсида=
|периапсида=
|меѓународна ознака=1985-059A
}}
'''Космос-1667''', познат и како '''Бион-7''' и '''Биокосмос-7''', е еден од над 2.400 [[Сојуз на Советските Социјалистички Републики|советски]] [[вештачки сателит]]и лансирани во рамките на програмата „[[Космос (програма)|Космос]]“.
== Податоци ==
=== Општи податоци ===
Сателитот е лансиран од космодромот [[Плесецк]], [[СССР]] на [[10 јули]] [[1985]] г. Во орбитата околу планетата [[Земја (планета)|Земја]] бил исфрлен од [[носечка ракета]]. Масата на сателитот при лансирањето изнесувала 5700 килограми. Космос-1667 бил сателит наменет за биолошки истражувања. Во нивното спроведување учествувале 9 земји, а за потребите на истражувањето биле понесени 2 [[мајмун]]а, 10 машки [[глушец|глувци]] и 10 [[дождовници]]. Мајмуните биле испитувани во врска со протокот на [[крв]], [[воздух]]от и радијациските ефекти. Предните екстремитети на дождовниците биле отсечени и во Вселената била набљудувана нивната обнова. Биле набљудувани и околу 1500 овошни мушички, како и [[риби]] во аквариум. Испитувања се вршени и на билки, вклучувајќи и [[пченка]]. Мисијата била завршена 7 дена по нејзиното започнување.
=== Орбитални податоци ===
Исфрлувањето на сателитот било на ниска орбита околу Земјата. Периодот на обиколување на сателитот околу Земјата изнесувал 90 минути, додека аголот на наклонетост на [[Орбитална рамнина|орбиталната рамнина]] во однос на рамнината на [[екватор]]от изнесувала 82,3°.
[[Image:Pleurodeles waltl BUD.jpg|thumb|upright 1.2|''[[Ибериски ребрести тритон|Pleurodeles waltl]]'', видот тритон кој орбитирал околу [[Земјата]] во Космос-1667.]]
== Поврзано ==
* [[Космос (програма)]]
== Литература ==
* [http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftDisplay.do?id=1985-059A Податоци за сателитот] — [[НАСА]]
== Надворешни врски ==
* [http://www.planet4589.org/space/log/satcat.txt Податоци за сателитите во табеларен облик]
{{Сателити Космос-16}}
[[Категорија:Сателити „Космос“]]
nilivh8i13kjm2j68rmmkuuwavijyk5
NGC 337A
0
1008794
4799233
4510736
2022-08-03T10:34:53Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Кит (соѕвездие)|Кит]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=1 ч 1 м 33,7 с
|деклинација=- 7° 35' 18"
|положбен агол=10
|вид на објект= [[спирална галаксија]]
|морфолошки вид=SBdm
|привиден сјај В=12,2
|привиден сјај Ч=12,7
|површински сјај=15,6
|привидни димензии=6,6' х 5'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Вилијам Хершел]]
|датум на откривање=[[10 септември]] [[1785]]
|алтернативни ознаки=MCG -1-3-65, IRAS 00589-0751
}}
'''NGC 337A''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Кит (соѕвездие)|Кит]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот не претставува [[Дрееров објект]].
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 337A се споменува и како MCG -1-3-65, IRAS 00589-0751 .
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[10 септември]] [[1785]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 337A е од видот SBdm.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,2 ''m'', оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 12,7 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 15,6 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 337A има привидни димензии од 6,6' х 5'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 1 ч 1 м 33,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, - 7° 35' 18".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 10°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 337A е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 3671. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 262; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 5270. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1206.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (1-500)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Кит (соѕвездие)]].
[[File:NGC 0337 SDSS.jpg|thumb|upright 1.2|NGC 0337 SDSS]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC337A Прегледувач на длабокото небо — NGC 337A]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC337A Поправени информации за NGC 337A]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%20337A NGC 337A] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%20337A NGC 337A] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Кит (соѕвездие)]]
bew542m08wi5ewv5wru8to4w3kv5exu
Балиски јазик
0
1027636
4799152
4591595
2022-08-02T11:59:58Z
Mashkawat.ahsan
50904
Видео #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox language
|name=Балиски
|image=Aksara Bali1.png
|nativename= {{script|Bali|ᬪᬵᬱᬩᬮᬶ}}, {{script|Bali|ᬩᬲᬩᬮᬶ}}<br>Bhāṣa Bali, Basa Bali
|states=Индонезија
|region=[[Бали]], [[Пенида]], [[Ломбок]] и [[Јава]]
|ethnicity=[[Балијци]], Балиаги
|speakers=3,3 милиони
|date=2000
|familycolor=Austronesian
|fam2=[[малајско-полинезиски јазици|малајско-полинезиско]]
|fam3=[[јадрени малајско-полинезиски јазици|јадрено малајско-полинезиско]]
|fam4=[[малајско-сумбавски јазици|малајско-сумбавско]]
|fam5=[[балиско-сасачки јазици|балиско–сасачки]]
|ancestor=старобалиски
|script=[[латиница]], [[балиско писмо|балиско]]
|iso2=ban
|iso3=ban
|glotto=bali1278
|glottorefname=Balinese
}}
'''Балиски јазик''' (''Basa Bali'') — јазик од поширокото [[малајско-полинезиски јазици|малајско-полинезиски семејство]] кој го говорат 3,3 милиони луѓе<ref>Податок од 2000 г.</ref> на [[Индонезија|индонезискиот]] остров [[Бали]], на северот на [[Пенида]], западниот дел на [[Ломбок]] и источна [[Јава]].<ref>[[Ethnologue]]</ref> Највеќето говорници на балискиот го владеат и [[индонезиски јазик|индонезискиот јазик]].
Во 2011, Културната агенција на Бали објавила дека на островот [[Бали]] нема повеќе од 1 милион жители што го користат балискиот јазик во секојдневниот живот бидејќи во градовите родителите говорат само на индонезиски (па дури и англиски), а истиот има исчезнато од установите и медиумите. Најголемиот дел од населението не го владее и користи балиското писмо, а во секојдневието, јазикот се употребува смешан со индонезиски. Меѓутоа, иселениците во други подрачја вон Бали го користат јазикот во изворен облик и затоа тие играат важна улога во неговото зачувување.<ref>{{нмс |url=http://www.thejakartapost.com/news/2012/03/30/balinese-language-will-never-die.html |title=Балискиот јазик никогаш нема да умре |publisher=The Jakarta Post |date=30 март 2012}} {{en}}</ref>
Повисоките регистри на јазикот имаат многу заемки од [[јавански јазик|јаванскиот]]. На Бали се користи и [[кави]] (стар облик на класичниот јавански) во [[литургиски јазик|богослужби]], обреди и свечености.
[[File:WIKITONGUES - Ni Luh speaking Balinese.webm|thumb|250px|Балиски јазик]]
==Фонологија==
===Самогласки===
{| class="wikitable IPA" style="text-align: center"
!
! [[Предна самогласка|Предни]]
! [[Самогласка од среден ред|Средни]]
! [[Задна самогласка|Задни]]
|-
! [[Затворена самогласка|Затворени]]
| i
|
| u
|-
! [[Средна самогласка|Средни]]
| e
| ə
| o
|-
! [[Отворена самогласка|Отворени]]
|
| a
|
|}
Литературниот правопис ги означува обата гласа {{МФА|/a/}} и {{МФА|/ə/}} со ''a''. Меѓутоа, ''a'' обично се изговара како {{МФА|[ə]}} кога стои на крајот на зборот, а {{МФА|[ə]}} се јавува и во претставките ''ma-'', ''pa-'' и ''da-''.<ref name=Spitzing>{{наведена книга |title=Practical Balinese: Phrasebook and Dictionary|last=Spitzing |first=Günter |year=2002|publisher=Tuttle Publishing|location=Rutland VT|page=22}}</ref>
===Согласки===
{| class="wikitable IPA" style="text-align: center"
|-
!
!colspan=2 align=center|[[Уснена согласка|Уснени]]
!colspan=2 align=center|[[Забна согласка|Забни]]
!colspan=2 align=center|[[Преднонепчена согласка|Предно-<br />непчени]]
!colspan=2 align=center|[[Заднонепчена согласка|Задно-<br />непчени]]
!colspan=2 align=center|[[Гласилна согласка|Гласилни]]
|-
![[Избувна согласка|Избувни]]
|align=center|p
|align=center|b
|align=center|t
|align=center|d
|align=center|c
|align=center|ɟ
|align=center|k
|align=center|ɡ
|
|-
![[Носна согласка|Носни]]
|colspan=2 align=center| m
|colspan=2 align=center| n
|colspan=2 align=center| ɲ
|colspan=2 align=center| ŋ
|
|-
![[Струјна согласка|Струјни]]
|colspan=2 align=center|
|colspan=2 align=center| s
|colspan=2|
|colspan=2|
|align=center|h
|-
![[Трепетна согласка|Трепетни]]
|colspan=2|
|colspan=2 align=center| r
|colspan=2|
|colspan=2|
|
|-
![[Странична согласка|Странични]]
|colspan=2|
|colspan=2 align=center| l
|colspan=2|
|colspan=2|
|
|-
![[Приближна согласка|Приближни]]
|colspan=2 align=center| w
|colspan=2|
|colspan=2 align=center| j
|colspan=2|
|
|-
|}
===Акцент===
Акцентот во балискиот паѓа на последниот слог.<ref name=Spitzing />
==Граматика==
Зборовниот ред е сличен на [[индонезиски јазик|индонезискиот]], а глаголите и имениките исто така минимално се [[збороизмена|менуваат]]. Меѓутоа, [[зборообразба|изведувањето]] игра значајна улога и се користат наставки за определен и неопределен член, како и [[генитив|присвојност]] (по избор).<ref name="Spitzing" />
===Регистри===
Балискиот има разни [[регистар (лингвистика)|регистри]] зависно од односот кон и статусот на соговорникот: низок (''basa ketah''), среден (''basa madia'') и висок (''basa singgih''). Високиот се карактеризира со многу [[заемка|заемки]] од [[санскрит]] и [[јавански јазик|јавански]].
==Бројки==
Јазикот користи декаден броен систем, но има и голем број на зборови за поединечни бројки како 45, 175 и 1600.
==Писмо==
Балискиот денес се пишува на [[латиница]], но порано се користело [[балиско писмо|балиското писмо]].
===Балиско писмо===
[[Податотека:Hanacaraka-bali.svg|мини|400п|сновни знаци од балиското писмо]]
{{Главна|Балиско писмо}}
Балиското писмо („чаракан“) е [[азбучнослоговно писмо]] (абугида) и води изворно потекло од индиското писмо [[брами]] и е речиси исто како [[јаванско писмо|јаванското]]. Најстариот пронајден запис на ова писмо датира од [[XI век]], но денес само малку луѓе имаат познавања од него.<ref>Omniglot</ref>
===Латиница===
Денес во улилиштата на Бали се изучува само латиницата, локално наречена ''Tulisan Bali''.<ref>[http://www.balivision.com/Article_Resources/TheBaliniseLanguage.asp Јазиците на Бали] {{Семарх|url=https://www.webcitation.org/66jAyRvtI?url=http://balibagusholiday.com/ |date=2012-04-06 }} – Bali Vision {{en}}</ref>
== Поврзано ==
* [[Јавански јазик]]
* [[Балиско-сасачки јазици]]
* [[Јазици во Индонезија]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{Инкубатор|code= ban}}
*{{нмс |url=http://www.omniglot.com/writing/balinese.htm |title=Балиски јазик |accessdate=7 март 2007 |last=Агер |first=Сајмон |work=Omniglot}}
* [http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=ban Балиски јазик] - [[Ethnologue]] {{en}}
* [http://www.archive.org/details/Bali Балиска дигитална библиотека]
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Балиско-сасачки јазици]]
[[Категорија:Јазици во Индонезија]]
[[Категорија:Бали|Јазик]]
960md0znoy92sw0e5x2min9rrkhndqg
NGC 986A
0
1028939
4799237
4518485
2022-08-03T10:52:11Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Печка (соѕвездие)|Печка]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=2 ч 32 м 42 с
|деклинација=- 39° 17' 43"
|положбен агол=75
|вид на објект= [[галаксија]]
|морфолошки вид=IBm
|привиден сјај В=14
|привиден сјај Ч=14,6
|површински сјај=14,1
|привидни димензии=1,8' x 0,7'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Џејмс Данлоп]]
|датум на откривање=[[5 август]] [[1826]]
|алтернативни ознаки=MCG -7-6-14A, ESO 299-6A, AM 0230-393, PGC 9686
}}
'''NGC 986A''' — [[галаксија]] во соѕвездието [[Печка (соѕвездие)|Печка]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот не претставува [[Дрееров објект]].
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 986A се споменува и како MCG -7-6-14A, ESO 299-6A, AM 0230-393, PGC 9686.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[5 август]] [[1826]] година од страна на [[Џејмс Данлоп]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 9 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 986A е од видот IBm.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,6 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 14,1 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 986A има привидни димензии од 1,8' х 0,7'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 2 ч 32 м 42 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, - 39° 17' 43".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 75°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 986A е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 9685. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 389; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 7552.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (501-1000)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Печка (соѕвездие)]].
[[File:ОFornax_constellation_map-bs.svg|thumb|upright 1.2|Карта на соѕвездието Fornax bs]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC986A Прегледувач на длабокото небо — NGC 986A]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC986A Поправени информации за NGC 986A]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%20986A NGC 986A] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%20986A NGC 986A] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Печка (соѕвездие)]]
f4je77ucy7k0q92b4wvb1d2t0qutn93
4799238
4799237
2022-08-03T10:52:50Z
Doni12345
77134
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Печка (соѕвездие)|Печка]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=2 ч 32 м 42 с
|деклинација=- 39° 17' 43"
|положбен агол=75
|вид на објект= [[галаксија]]
|морфолошки вид=IBm
|привиден сјај В=14
|привиден сјај Ч=14,6
|површински сјај=14,1
|привидни димензии=1,8' x 0,7'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Џејмс Данлоп]]
|датум на откривање=[[5 август]] [[1826]]
|алтернативни ознаки=MCG -7-6-14A, ESO 299-6A, AM 0230-393, PGC 9686
}}
'''NGC 986A''' — [[галаксија]] во соѕвездието [[Печка (соѕвездие)|Печка]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот не претставува [[Дрееров објект]].
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 986A се споменува и како MCG -7-6-14A, ESO 299-6A, AM 0230-393, PGC 9686.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[5 август]] [[1826]] година од страна на [[Џејмс Данлоп]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 9 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 986A е од видот IBm.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,6 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 14,1 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 986A има привидни димензии од 1,8' х 0,7'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 2 ч 32 м 42 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, - 39° 17' 43".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 75°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 986A е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 9685. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 389; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 7552.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (501-1000)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Печка (соѕвездие)]].
[[File: Fornax_constellation_map-bs.svg|thumb|upright 1.2|Карта на соѕвездието Fornax bs]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC986A Прегледувач на длабокото небо — NGC 986A]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC986A Поправени информации за NGC 986A]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%20986A NGC 986A] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%20986A NGC 986A] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Печка (соѕвездие)]]
18k51u9dqrde85fy513u13dr0mdvvxn
NGC 1316A
0
1031026
4799245
4515923
2022-08-03T11:19:35Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Печка (соѕвездие)|Печка]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=3 ч 23 м 37,9 с
|деклинација=- 36° 54' 14"
|положбен агол=60
|вид на објект= [[леќеста галаксија]]
|морфолошки вид=S0-a
|привиден сјај В=14
|привиден сјај Ч=14,9
|површински сјај=12,2
|привидни димензии=1,6' x 0,3'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Џејмс Данлоп]]
|датум на откривање=[[2 септември]] [[1826]]
|алтернативни ознаки=MCG -6-8-8, FCC 192, IRAS 03217-3704
}}
'''NGC 1316A''' — [[леќеста галаксија]] во соѕвездието [[Печка (соѕвездие)|Печка]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот не претставува [[Дрееров објект]].
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 1316A се споменува и како MCG -6-8-8, FCC 192, IRAS 03217-3704.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[2 септември]] [[1826]] година од страна на [[Џејмс Данлоп]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 9 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 1316A е од видот S0-a.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,9 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,2 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 1316A има привидни димензии од 1,6' х 0,3'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 3 ч 23 м 37,9 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, - 36° 54' 14".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 60°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 1316A е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 12688. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 355; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 7026.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (1001-1500)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Печка (соѕвездие)]].
[[File:Fornax_constellation_map-bs.svg|thumb|upright 1.2|Карта на соѕвездија на соѕвездието печка]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC1316A Прегледувач на длабокото небо — NGC 1316A]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC1316A Поправени информации за NGC 1316A]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%201316A NGC 1316A] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%201316A NGC 1316A] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Печка (соѕвездие)]]
7hn37xe9so6k00s91q6zxc4lmj91nlo
4799246
4799245
2022-08-03T11:21:42Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Печка (соѕвездие)|Печка]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=3 ч 23 м 37,9 с
|деклинација=- 36° 54' 14"
|положбен агол=60
|вид на објект= [[леќеста галаксија]]
|морфолошки вид=S0-a
|привиден сјај В=14
|привиден сјај Ч=14,9
|површински сјај=12,2
|привидни димензии=1,6' x 0,3'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Џејмс Данлоп]]
|датум на откривање=[[2 септември]] [[1826]]
|алтернативни ознаки=MCG -6-8-8, FCC 192, IRAS 03217-3704
}}
'''NGC 1316A''' — [[леќеста галаксија]] во соѕвездието [[Печка (соѕвездие)|Печка]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот не претставува [[Дрееров објект]].
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 1316A се споменува и како MCG -6-8-8, FCC 192, IRAS 03217-3704.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[2 септември]] [[1826]] година од страна на [[Џејмс Данлоп]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 9 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 1316A е од видот S0-a.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,9 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,2 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 1316A има привидни димензии од 1,6' х 0,3'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 3 ч 23 м 37,9 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, - 36° 54' 14".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 60°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 1316A е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 12688. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 355; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 7026.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (1001-1500)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Печка (соѕвездие)]].
[[File:Fornax_constellation_map-bs.svg|thumb|upright 1.2|Карта на соѕвездија на соѕвездието [[Печка (соѕвездие)|Печка]]]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC1316A Прегледувач на длабокото небо — NGC 1316A]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC1316A Поправени информации за NGC 1316A]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%201316A NGC 1316A] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%201316A NGC 1316A] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Печка (соѕвездие)]]
4syia5r5dprpqra3yjow1kgciwfbgr1
4799247
4799246
2022-08-03T11:26:38Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Печка (соѕвездие)|Печка]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=3 ч 23 м 37,9 с
|деклинација=- 36° 54' 14"
|положбен агол=60
|вид на објект= [[леќеста галаксија]]
|морфолошки вид=S0-a
|привиден сјај В=14
|привиден сјај Ч=14,9
|површински сјај=12,2
|привидни димензии=1,6' x 0,3'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Џејмс Данлоп]]
|датум на откривање=[[2 септември]] [[1826]]
|алтернативни ознаки=MCG -6-8-8, FCC 192, IRAS 03217-3704
}}
'''NGC 1316A''' — [[леќеста галаксија]] во соѕвездието [[Печка (соѕвездие)|Печка]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот не претставува [[Дрееров објект]].
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 1316A се споменува и како MCG -6-8-8, FCC 192, IRAS 03217-3704.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[2 септември]] [[1826]] година од страна на [[Џејмс Данлоп]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 9 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 1316A е од видот S0-a.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,9 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,2 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 1316A има привидни димензии од 1,6' х 0,3'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 3 ч 23 м 37,9 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, - 36° 54' 14".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 60°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 1316A е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 12688. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 355; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 7026.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (1001-1500)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Печка (соѕвездие)]].
[[File:Fornax_constellation_map-bs.svg|thumb|upright 1.2|Констелациска карта на соѕвездието [[Печка (соѕвездие)|Печка]]]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC1316A Прегледувач на длабокото небо — NGC 1316A]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC1316A Поправени информации за NGC 1316A]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%201316A NGC 1316A] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%201316A NGC 1316A] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Печка (соѕвездие)]]
l2sauvmilmlsm0d3tdtq4so4ifzi5dc
NGC 1316B
0
1031028
4799254
4515924
2022-08-03T11:46:24Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Печка (соѕвездие)|Печка]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=3 ч 23 м 39,5 с
|деклинација=- 36° 54' 31"
|положбен агол=5
|вид на објект= [[спирална галаксија]]
|морфолошки вид=Sab
|привиден сјај В=14,3
|привиден сјај Ч=15,1
|површински сјај=11,8
|привидни димензии=0,7' x 0,3'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Џејмс Данлоп]]
|датум на откривање=[[2 септември]] [[1826]]
|алтернативни ознаки=MCG -6-8-9
}}
'''NGC 1316B''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Печка (соѕвездие)|Печка]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот не претставува [[Дрееров објект]].
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 1316B се споменува и како MCG -6-8-9.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[2 септември]] [[1826]] година од страна на [[Џејмс Данлоп]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 9 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 1316B е од видот Sab.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,3 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 15,1 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 11,8 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 1316B има привидни димензии од 0,7' х 0,3'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 3 ч 23 м 39,5 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, - 36° 54' 31".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 5°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 1316B е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 95472. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 355; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 7026.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (1001-1500)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Печка (соѕвездие)]].
[[File:Fornax_constellation_map-bs.svg|thumb|upright 1.2|Констелациска карта на соѕвездието [[Печка (соѕвездие)|Печка]]]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC1316B Прегледувач на длабокото небо — NGC 1316B]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC1316B Поправени информации за NGC 1316B]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%201316B NGC 1316B] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%201316B NGC 1316B] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Печка (соѕвездие)]]
2z8u52somnp3zltymqhxyplh84evcfe
NGC 1316C
0
1031029
4799255
4515925
2022-08-03T11:48:31Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Печка (соѕвездие)|Печка]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=3 ч 24 м 58,4 с
|деклинација=- 37° 0' 33"
|положбен агол=85
|вид на објект= [[леќеста галаксија]]
|морфолошки вид=S0
|привиден сјај В=13,4
|привиден сјај Ч=14,4
|површински сјај=13,4
|привидни димензии=0,4' x 0,7'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Џејмс Данлоп]]
|датум на откривање=[[2 септември]] [[1826]]
|алтернативни ознаки=ESO 357-27, MCG -6-8-12, FCC 33
}}
'''NGC 1316C''' — [[леќеста галаксија]] во соѕвездието [[Печка (соѕвездие)|Печка]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот не претставува [[Дрееров објект]].
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 1316C се споменува и како ESO 357-27, MCG -6-8-12, FCC 33.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[2 септември]] [[1826]] година од страна на [[Џејмс Данлоп]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 9 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 1316C е од видот S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,4 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,4 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,4 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 1316C има привидни димензии од 0,4' х 0,7'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 3 ч 24 м 58,4 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, - 37° 0' 33".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 85°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 1316C е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 12769. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 355; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 7026.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (1001-1500)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Печка (соѕвездие)]].
[[File:Fornax_constellation_map-bs.svg|thumb|upright 1.2|Констелациска карта на соѕвездието [[Печка (соѕвездие)|Печка]]]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC1316C Прегледувач на длабокото небо — NGC 1316C]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC1316C Поправени информации за NGC 1316C]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%201316C NGC 1316C] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%201316C NGC 1316C] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Печка (соѕвездие)]]
1t5uqgxbvahafr8su4mhj9ojhutgg54
NGC 1325A
0
1031042
4799239
4515934
2022-08-03T10:56:21Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Еридан (соѕвездие)|Еридан]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=3 ч 24 м 48,4 с
|деклинација=- 21° 20' 11"
|положбен агол=144
|вид на објект= [[спирална галаксија]]
|морфолошки вид=SBb
|привиден сјај В=12,7
|привиден сјај Ч=13,3
|површински сјај=14,1
|привидни димензии=2,1' x 1,9'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Вилијам Хершел]]
|датум на откривање=[[19 декември]] [[1798]]
|алтернативни ознаки=ESO 548-10, MCG -4-9-6, Holmberg VI
|Карта= Eridanus_constellation_map-bs.svg
}}
'''NGC 1325A''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Еридан (соѕвездие)|Еридан]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот не претставува [[Дрееров објект]].
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 1325A се споменува и како ESO 548-10, MCG -4-9-6, Holmberg VI.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[19 декември]] [[1798]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 1325A е од видот SBb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,7 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,3 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 14,1 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 1325A има привидни димензии од 2,1' х 1,9'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 3 ч 24 м 48,4 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, - 21° 20' 11".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 144°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 1325A е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 12754. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 311; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 5879. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 908.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (1001-1500)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Еридан (соѕвездие)]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC1325A Прегледувач на длабокото небо — NGC 1325A]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC1325A Поправени информации за NGC 1325A]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%201325A NGC 1325A] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%201325A NGC 1325A] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Еридан (соѕвездие)]]
mppz262akn8qa5yjinu55q0y6jao62p
4799241
4799239
2022-08-03T11:02:39Z
Ehrlich91
24281
нема слика
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Еридан (соѕвездие)|Еридан]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=3 ч 24 м 48,4 с
|деклинација=- 21° 20' 11"
|положбен агол=144
|вид на објект= [[спирална галаксија]]
|морфолошки вид=SBb
|привиден сјај В=12,7
|привиден сјај Ч=13,3
|површински сјај=14,1
|привидни димензии=2,1' x 1,9'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Вилијам Хершел]]
|датум на откривање=[[19 декември]] [[1798]]
|алтернативни ознаки=ESO 548-10, MCG -4-9-6, Holmberg VI
}}
'''NGC 1325A''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Еридан (соѕвездие)|Еридан]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот не претставува [[Дрееров објект]].
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 1325A се споменува и како ESO 548-10, MCG -4-9-6, Holmberg VI.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[19 декември]] [[1798]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 1325A е од видот SBb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,7 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,3 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 14,1 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 1325A има привидни димензии од 2,1' х 1,9'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 3 ч 24 м 48,4 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, - 21° 20' 11".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 144°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 1325A е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 12754. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 311; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 5879. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 908.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (1001-1500)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Еридан (соѕвездие)]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC1325A Прегледувач на длабокото небо — NGC 1325A]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC1325A Поправени информации за NGC 1325A]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%201325A NGC 1325A] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%201325A NGC 1325A] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Еридан (соѕвездие)]]
dkfso1ok7zyxbiept1bzicb4m2kzors
4799243
4799241
2022-08-03T11:03:38Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Еридан (соѕвездие)|Еридан]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=3 ч 24 м 48,4 с
|деклинација=- 21° 20' 11"
|положбен агол=144
|вид на објект= [[спирална галаксија]]
|морфолошки вид=SBb
|привиден сјај В=12,7
|привиден сјај Ч=13,3
|површински сјај=14,1
|привидни димензии=2,1' x 1,9'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Вилијам Хершел]]
|датум на откривање=[[19 декември]] [[1798]]
|алтернативни ознаки=ESO 548-10, MCG -4-9-6, Holmberg VI
}}
'''NGC 1325A''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Еридан (соѕвездие)|Еридан]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот не претставува [[Дрееров објект]].
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 1325A се споменува и како ESO 548-10, MCG -4-9-6, Holmberg VI.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[19 декември]] [[1798]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 1325A е од видот SBb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,7 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,3 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 14,1 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 1325A има привидни димензии од 2,1' х 1,9'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 3 ч 24 м 48,4 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, - 21° 20' 11".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 144°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 1325A е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 12754. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 311; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 5879. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 908.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (1001-1500)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Еридан (соѕвездие)]].
[[File:Eridanus_constellation_map-bs.svg|thumb|upright 1.2|Карта на соѕвездието Еридан]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC1325A Прегледувач на длабокото небо — NGC 1325A]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC1325A Поправени информации за NGC 1325A]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%201325A NGC 1325A] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%201325A NGC 1325A] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Еридан (соѕвездие)]]
ewnrtuopwiwyek5o65o5ih8oihh8nuz
4799248
4799243
2022-08-03T11:27:51Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Еридан (соѕвездие)|Еридан]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=3 ч 24 м 48,4 с
|деклинација=- 21° 20' 11"
|положбен агол=144
|вид на објект= [[спирална галаксија]]
|морфолошки вид=SBb
|привиден сјај В=12,7
|привиден сјај Ч=13,3
|површински сјај=14,1
|привидни димензии=2,1' x 1,9'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Вилијам Хершел]]
|датум на откривање=[[19 декември]] [[1798]]
|алтернативни ознаки=ESO 548-10, MCG -4-9-6, Holmberg VI
}}
'''NGC 1325A''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Еридан (соѕвездие)|Еридан]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот не претставува [[Дрееров објект]].
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 1325A се споменува и како ESO 548-10, MCG -4-9-6, Holmberg VI.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[19 декември]] [[1798]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 1325A е од видот SBb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,7 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,3 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 14,1 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 1325A има привидни димензии од 2,1' х 1,9'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 3 ч 24 м 48,4 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, - 21° 20' 11".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 144°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 1325A е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 12754. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 311; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 5879. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 908.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (1001-1500)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Еридан (соѕвездие)]].
[[File:Eridanus_constellation_map-bs.svg|thumb|upright 1.2|Карта на соѕвездието [[Еридан (соѕвездие)|Еридан]]]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC1325A Прегледувач на длабокото небо — NGC 1325A]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC1325A Поправени информации за NGC 1325A]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%201325A NGC 1325A] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%201325A NGC 1325A] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Еридан (соѕвездие)]]
t6q2aiytsqj518denvliamtj187rg9n
NGC 3861B
0
1041627
4799232
4516986
2022-08-03T10:29:16Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Лав (соѕвездие)|Лав]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=
|деклинација=
|положбен агол=100
|вид на објект= [[спирална галаксија]]
|морфолошки вид=Sbc
|привиден сјај В=14,7
|привиден сјај Ч=15,5
|површински сјај=12,2
|привидни димензии=0,6' x 0,2'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Џон Хершел]]
|датум на откривање=[[23 март]] [[1827]]
|алтернативни ознаки=MCG 3-30-94, CGCG 97-129, KCPG 299B
}}
'''NGC 3861B''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Лав (соѕвездие)|Лав]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот не претставува [[Дрееров објект]].
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 3861B се споменува и како MCG 3-30-94, CGCG 97-129, KCPG 299B.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[23 март]] [[1827]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 3861B е од видот Sbc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,7 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 15,5 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,2 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 3861B има привидни димензии од 0,6' х 0,2'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 100°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 3861B е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 36610. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 147; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 1443. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1406.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (3501-4000)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Лав (соѕвездие)]].
[[File:NGC3861 - SDSS DR14.jpg|thumb|upright 1.2|NGC3861 - SDSS DR14]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC3861B Прегледувач на длабокото небо — NGC 3861B]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC3861B Поправени информации за NGC 3861B]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%203861B NGC 3861B] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%203861B NGC 3861B] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Лав (соѕвездие)]]
66vnq8mx71wvf6pd59oof4olb9asl5j
NGC 5472
0
1046582
4799198
4509573
2022-08-02T20:19:49Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Девица (соѕвездие)|Девица]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=14 ч 6 м 54,9 с
|деклинација=-5° 27' 36""
|положбен агол=38
|вид на објект= [[спирална галаксија]]
|морфолошки вид=Sab
|привиден сјај В=14
|привиден сјај Ч=14,8
|површински сјај=12,7
|привидни димензии=1,2' x 0,3'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Вилијам Парсонс]]
|датум на откривање=[[19 април]] [[1855]]
|алтернативни ознаки=MCG -1-36-8, IRAS 14042-0513
|слика=NGC 5472 PanS.jpg}}
'''NGC 5472''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Девица (соѕвездие)|Девица]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо.
Телото било предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5472 се споменува и како MCG -1-36-8, IRAS 14042-0513.
== Откривање ==
Телото е откриено на [[19 април]] [[1855]] година од страна на [[Вилијам Парсонс]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 72 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5472 е од видот Sab.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,8 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,7 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5472 има привидни димензии од 1,2' х 0,3'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Телото е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 6 м 54,9 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -5° 27' 36"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 38°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 5472 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 50345. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 241; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 4981. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1616.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (5001-5500)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Девица (соѕвездие)]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Користена литература ==
* Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238)
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5472 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5472]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5472 Поправени информации за NGC 5472]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205472 NGC 5472] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205472 NGC 5472] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Девица (соѕвездие)]]
75svumv3jz901rcn2cvccg6kfflwswr
NGC 5901
0
1048372
4799196
4512719
2022-08-02T20:13:01Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Воловар (соѕвездие)|Воловар]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=15 ч 15 м 2,3 с
|деклинација=+42° 13' 44""
|положбен агол=
|вид на објект= [[ѕвезда]]
|морфолошки вид=*
|привиден сјај В=
|привиден сјај Ч=
|површински сјај=
|привидни димензии=
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Вилијам Парсонс]]
|датум на откривање=[[23 мај]] [[1854]]
|алтернативни ознаки=
|слика=NGC 5901 SDSS2.jpg}}
'''NGC 5901''' — [[ѕвезда]] во соѕвездието [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[23 мај]] [[1854]] година од страна на [[Вилијам Парсонс]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 72 см.
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5901 е од видот *.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 15 ч 15 м 2,3 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +42° 13' 44"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref>
== Други поделби ==
Проучување на NGC 5901 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 78; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3048. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1371.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на NGC објекти (5501-6000)]];
* [[Нов општ каталог]];
* [[Воловар (соѕвездие)]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Користена литература ==
* Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0).
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5901 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5901]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5901 Поправени информации за NGC 5901]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205901 NGC 5901] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205901 NGC 5901] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]]
[[Категорија:Воловар (соѕвездие)]]
texq2mncsqm10g1qdoc9q8j3uevwyjf
Харков
0
1066109
4799199
4714932
2022-08-02T20:22:39Z
CommonsDelinker
746
Бришење на "[[Слика:Kharkiv_montage_(2015).png|Kharkiv_montage_(2015).png]]", беше избришана од [[commons:Главна страница|Заедничката ризница]] од страна на [[commons:User:Rosenzweig|Rosenzweig]] поради: per [[:c:Commons:Deletion requests/File:Kharkiv mon
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Населено место
|name = Харков
|native_name = Харків<br />Харьков
|image_skyline =
|imagesize =
|image_caption =
|image_flag = Kharkiv-town-flag.svg
|image_shield = Coat of arms of Kharkiv.svg
|shield_size = 75п
|coordinates_region = UA
|subdivision_type = Земја
|subdivision_name = {{UKR}}
|subdivision_type1 = [[Административна поделба на Украина|Општина]]
|subdivision_name1 = Харков
|established_title = основан
|established_date = 1655-56<ref name="GSE">{{Наведена книга|title=Харьков|url=http://bse.sci-lib.com/article118553.html|publisher=Great Soviet Encyclopedia}}</ref>
|seat_type =
|seat =
|parts_type = [[Административна поделба на Украина|Реон]]
|parts_style =
|parts = Список на 9 реони
|p1 = Ѕержински реон
|p2 = Жовтнев реон
|p3 = Киевски реон
|p4 = Коминернивски реон
|p5 = Ленински реон
|p6 = Московски реон
|p7 = Фрунезенски реон
|p8 = Орџоникиѕевски реон
|p9 = Черновозаводски реон
|leader_title = Градоначалник
|leader_name = [[Генадиј Кернес]]<ref>[http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/125763/ Kharkiv mayor declares over Hr 6 million income for 2011], Kyiv Post, 10 април 2012.</ref>
|unit_pref = Metric
|area_total_km2 = 350
|population_as_of = 1 декември 2012
|population_total = 1.449.358<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://uprstat.ic.kharkov.ua/download/express/2013/Express_01_04.zip|title=Чисельність населення на 1 грудня 2012 року|archiveurl=https://www.webcitation.org/6D71iK0NR?url=http://uprstat.kharkov.ukrtel.net/user_files/express/2012/12/Express_12_10.zip|archivedate=2012-12-22|accessdate=2013-02-07|url-status=live}}</ref>
|population_metro = 1.730.000<ref>Denografia. Urban world area. 7th Annaul edition. April 2011</ref>
|population_density_km2 = 4141
|timezone = EET
|utc_offset = +2
|timezone_DST = EEST
|utc_offset_DST = +3
|latd=50 |latm=00 |lats=00 |latNS=N
|longd=36 |longm=13 |longs=45 |longEW=E
|coordinates_display = inline,title
|elevation_m = од 94 до 205
|postal_code_type = поштенски број
|postal_code = 61001 — 61204
|area_code = +380 57
|blank_name = [[Автомобилски регистарски таблички во Украина|Авто. рег. таб.]]
|blank_info = AX / 21
|website = [http://www.city.kharkov.ua www.city.kharkov.ua]
}}
'''Харков''' ({{lang-uk|Ха́рків}}; {{lang-ru|Харьков}}) — најголем град во источна [[Украина]] и втор по големина град во земјата. Градот е административен центар на [[Харковска област|истоимената област]] и претставува главен научен, индустриски и студентски центар во Украина.<ref name="Харьков: Архитектура">Харьков: Архитектура, памятники, новостройки: Путеводитель. Сост. А. Лейбфрейд, В. Реусов, А. Тиц. — Х.: Прапор, 1987</ref>. Во време на [[СССР]], градот бил најголем центар за производство на [[тенк]]ови, [[трактор]]и и [[турбина|турбини]]<ref name="У края грозы">{{книга|title=Харьков, 1941-й. Часть первая: У края грозы|first=В. К. Вохмянин, А. И. Подопригора|publisher=Райдер|year=2008|isbn=978-966-8246-92-0|location=Харьков|page=100|pages=|ответственный=}}</ref> и трет најголем индустриски, научен и превозен центар после [[Москва]] и [[Санкт Петербург]]<ref name="Харьков: Архитектура"/> Во втората половина на [[XX век]], Харков бил главен превозен јазол во [[Југоисточна Европа]].<ref name="Харьков, 1941-й. Часть вторая">{{книга|title=Харьков, 1941-й. Часть вторая: Город в огне|first=В. К. Вохмянин, А. И. Подопригора|publisher=Райдер|year=2009|isbn=978-966-96896-7-2|location=Харьков|page=148|pages=|ответственный=}}</ref>
Современиот град е основан во внатрешноста на ѕидините од древнорускиот град-тврдина „Харков“ околу 1654 година{{ref label|А|а|а}}, а понекогаш се поистоветува со половецкиот град од XI век „Шарукан“ или со [[Хуни|хунскиот]] град од V век „Харка“. Градот се стекнал со [[Магдебуршко право]] во 1787 година. Во периодот од февруари до мај 1918, Харков бил главен град на [[Доњецко-Криворошка Советска Република|Доњецко-Криворошката Советска Република]], од март до апрел истата година на [[Украинска Советска Република|Украинската Советска Република]], а од март до јуни 1919 и од декември 1919 до јуни 1934 година и прв главен град на [[Украинска Советска Социјалистичка Република|Украинска ССР]]. Денес, градот зазема централно место во истоимената област и во него живеат 1.449.358 жители.
Во Харков се сместени 142 научно-истражувачки институти<ref>[http://www.kharkov.ua/industry/industry.phtml?prom=23 Перечень научно-исследовательских институтов Харькова]</ref><ref>[http://www.kharkov.ua/industry/industry.phtml?&prom=23&showfrom=120 Перечень научно-исследовательских институтов Харькова: конец списка]</ref>; 45 високообразовни институции, вклучувајќи го и [[Харковски универизтет|Харковскиот универзитет]] (основан во 1805 година како шести најстар универзитет во [[Руска Империја|Руската Империја]]) и Харковскиот политехнички институт (основан во 1885 година како втора најстара политехничка високообразовна инситутција во Руската Империја), во коишто се образуваат 230 илјади студенти;<ref name=autogenerated1>[http://tourlib.net/statti_otdyh/harkov.htm Всё о туризме. Гостиницы Харькова]</ref>; 16 музеи<ref>[http://all.kharkov.ua/rest/reference/status/6 Справочник «Весь Харьков». Музеи]</ref>; градска ликовна галерија<ref name=autogenerated1 />; 6 државни театри<ref name=autogenerated1 /> и 80 библиотеки<ref name=autogenerated1 />.
Низ својата историја, градот бил одликуван со [[Ленинов орден|Лениновиот орден]] ([[4 декември]] [[1970]]) и [[Орден на Октомвриската револуција|Орденот на Октомвриската револуција]] ([[23 август]] [[1983]]), а исто така и со награда доделана од [[Совет на Европа|Советот на Европа]] ([[29 април]] [[2010]]).<ref>[http://dozor.kharkov.ua/zhizn/obwestvo/1066251.html Срочно! Харьков получил Премию Совета Европы, Общественные новости в Харькове, Украине и Мире]</ref>
Како орган на локалната самоуправа се јавува Харковскиот градски совет.
Во 2012 година, градот бил еден од четирите украински градови во коишто се одиграле натпревари во рамки на [[Европско првенство во фудбал 2012|Европското првенство во фудбал 2012]].
== Личности ==
* Проф. д-р [[Виктор Скумин]]
== Поврзано ==
* [[Градови во Украина]]
== Белешки ==
* {{note label|А|а|а}} Во 1905 година биле одбележани 250, во 1956 година 300, а во 2004 година 350 години од постоењето на современиот град Харков.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Области во Украина}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Градови во Харковската област]]
[[Категорија:Градови во Украина]]
[[Категорија:Харков| ]]
ss30uigvfuwxdoiq12o7ybf0ncqvyf1
Фанер Хее
0
1069254
4799253
4213778
2022-08-03T11:43:41Z
EliT13
100435
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Verwaltungsgemeinschaft Fahner Höhe in GTH.svg|мини|Административна заедница на Fahner Höhe во GTH]]
'''Фанер Хее''' ({{lang-de|Fahner Höhe}}) — [[општинска заедница]] во округот [[Гота (округ)|Гота]], во [[Тирингија]], [[Германија]]. Седиштето на општинската заедница е во Тона.
Општинската заедница Фанер Хее се состои од следниве општини:
# [[Дахвиг]]
# [[Делштет (Гота)|Делштет]]
# [[Гирштет]]
# [[Гросфанер]]
# [[Тона (Германија)|Тона]]
{{Општински заедници (Тирингија)}}
{{Гота-никулец}}
{{coord|51.067|N|10.850|E|display=title|source:dewiki}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Општински заедници во Тирингија]]
5vkjsl1o5gljvujr91pug2m2nmn0754
IC 442
0
1073083
4799201
4513235
2022-08-02T20:31:10Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Галаксија
|соѕвездие=[[Телескоп (соѕвездие)|Телескоп]]
|епоха=Ј2000.0
|ректасцензија=20 ч 17 м 11,4 с
|деклинација=-55° 2' 9"
|положбен агол=20
|вид на објект= [[галаксија]]
|морфолошки вид=SBd
|привиден сјај В=13,6
|привиден сјај Ч=14,2
|површински сјај=14,1
|привидни димензии=2' x 0,9'
|црвено поместување=
|оддалеченост=
|откривач=[[Делајл Стјуарт]]
|датум на откривање=[[3 октомври]] [[1901]]
|алтернативни ознаки=ESO 186-26
|слика=IC442 - SDSS DR14.jpg}}
'''IC 442''' — [[галаксија]] во соѕвездието [[Телескоп (соѕвездие)|Телескоп]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо.
Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како IC 442 се споменува и како ESO 186-26.
== Откривање ==
Објектот е откриен на [[3 октомври]] [[1901]] година од страна на [[Делајл Стјуарт]].
== Податоци ==
=== Податоци од набљудување ===
Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], IC 442 е од видот SBd.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,6 mag, а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,2 mag, додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 14,1 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?IC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за IC {{{n}}}</ref> IC 442 има привидни димензии од 2' х 0,9'.<ref name="SEDS"/>
=== Астрономски податоци ===
Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 17 м 11,4 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -55° 2' 9".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=IC+{{{n}}} IC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 20°.<ref name="SEDS"/>
== Други поделби ==
Проучување на IC 442 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 64423.
== Поврзано ==
{{portalpar|Астрономија}}
* [[Список на IC објекти (1-500)]];
* [[Индекс-каталог]];
* [[Телескоп (соѕвездие)]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Користена литература ==
* Nilson P.N., Uppsala Ceneral Catalogue of Galaxies. Uppsala: Uppsala Astronomical Observatory, 1973. (15,543) (Catalog)
== Надворешни врски ==
* [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=IC442 Прегледувач на длабокото небо — IC 442]
* [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?IC442 Поправени информации за IC 442]
* [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?IC%20442 IC 442] — VizieR.
* [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=IC%20442 IC 442] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]]
[[Категорија:IC-објекти]]
[[Категорија:Телескоп (соѕвездие)]]
t5jfwz2s5l8a9r5gwnmwzafl1wadtqm
Статистичко расејување
0
1079006
4799200
4757661
2022-08-02T20:30:06Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Comparison standard deviations.svg|мини|Пример на примероци од две популации со иста средна но различна дисперзија. Сината популација е многу повеќе дисперзирана од црвената популација]]
'''Расејување''' или '''дисперзија''' (наречено и „раширеност/стеснетост“ или „варијабилитет“) — мерка во [[статистика]]та која изразува колку е раширена или стеснета [[Статистичка распределба|распределбата]] (теоретски или во [[статистички примерок]]). Средната вредност на [[Статистички белези|белегот]] ја изразува тенденцијата на групирањето на вредностите на белегот околу една вредност на белегот. Разликите помеѓу единиците на некоја маса во нивото на белегот претставуваат варијабилитет.
Овој поим се сопоставува наспроти положбата или средишната тенденција, а заедно тие се најчесто користени својства на распределба.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.princeton.edu/~achaney/tmve/wiki100k/docs/Statistical_dispersion.html |title=архивска копија |accessdate=2013-04-29 |archive-date=2013-02-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130209214925/http://www.princeton.edu/~achaney/tmve/wiki100k/docs/Statistical_dispersion.html |url-status=dead }}</ref>
__TOC__
== Мерки на расејување ==
Мерката на статистичкото расејување е исклучиво позитивен [[реален број]] кој е нула ако податоците се исти и се зголемува како што податоците се менуваат. Повеќето мерки на расејување ги имаат истите единици кога се мери квантитетот. Варијабилитетот може да се измери на различни начини, а сите мерки на варијација се делат на апсолутни и релативни.
=== Апсолутни мерки на расејување ===
Апсолутните мерки на расејување го изразуваат варијабилитетот во апсолутни износи во оние [[единици мерки]], во кои се дадени модалитетите на [[Статистички белези|белегот]]. Со други зборови, ако мерките се во метри или секунди, такви ќе бидат и мерките на расејување <ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.statistics.com/index.php?page=glossary&term_id=748 |title=архивска копија |accessdate=2013-04-29 |archive-date=2013-03-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130301152213/http://www.statistics.com/index.php?page=glossary&term_id=748 |url-status=dead }}</ref>.
'''Апсолутни мерки на расејување''' се:
:* [[Интервал на варијација]]
:* [[Интерквартилна разлика]]
:* [[Средно апсолутно отстапување]]
:* [[Варијанса]]
:* [[Стандардно отстапување]]<ref>[http://statistika.com.mk/?page_id=89 Портал за статистика] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130811185020/http://statistika.com.mk/?page_id=89 |date=2013-08-11 }} {{mk}}</ref>
Овие мерки често се користат како проценители или параметри на расејување. Попрецизни и поадекватни мерки на расејување се тие на кои невлијаат малите цифри или заокружени бројки. Тука спаѓаат [[Стандардно отстапување|стандардното отстапување]] и [[Интерквартилна разлика|интерквартилната разлика]].
Сите горенаведени мерки на статистичко расејување имаат корисни особености, бидејќи се со непроменлива положба, како и линеарни по градација. Така што, ако произволна променлива '' X '' има расејување'' SX '', тогаш линеарната трансформација '' Y = aX + b'' за реални a и b треба да има расејување '' SY = |a|SX ''.
Претходно споменатите показатели на варијациите претставуваат мерки на апсолутниот варијабилитет, бидејќи се изразени во [[единици мерки]] на набљудуваниот [[Статистички белези|белег]]. Оттука не е можна компарација помеѓу варијабилитетот на белезите со различни [[Единици мерки|единични мерки]]. Во ваквите случаи се наложува потребата апсолутното варирање да се сведе на некоја друга мерка, добиена од односот на апсолутното варирање и некоја мерка на тенденција кон средината <ref>Џорџ К. Канавос, Дон М. Милер. Вовед во современата деловна статистика. (1993).</ref>.
=== Релативни мерки на расејување ===
Релативните мерки на расејување се користат за споредување на варијабилитетот на сериите кои се искажуваат во различни мерни единици.
'''Релативни мерки на расејување''' се:
:* [[Коефициент на варијација]]
:* [[Коефициент на интерквартилна разлика]]
:* [[Стандардизирано отстапување]]
Тие се без димензија. Со други зборови, тие немаат единици дури и ако самите променливи имаат единици. Се јавуваат поради тоа што [[апсолутните мерки на расејување]] не овозможуваат компарирање на варијабилитетот на белезите со различни единични мерки. Така на пример: не би можело да се споредат варирањата на еден белег чии вредности се изразуваат во метри, со друг белег чии вредности се изразуваат во секунди, врз основа на стандардното отстапување на овие белези, бидејќи таа се искажува во различни единични мерки.
Сите споменати мерки на расејување се разликуваат меѓусебно, со оглед на нивната пресметка. Нивниот избор зависи од тоа за што се користат, односно бараната точност при изразување на варијабилитетот. Како адекватна и прецизна мерка на расејување се смета онаа која ги исполнува следните услови:
# Мерката на расејување да е пресметана врз основа на сите вредности на [[Статистички серии|серијата]].
# Мерката на расејување да не се менува при промена на сите вредности на [[Статистички белези|белегот]] за ист износ.
# Мерката на расејување се зголемува или намалува онолку пати колку ќе се зголемат или намалат сите вредности на [[Статистички белези|белегот]] во дадената серија.<ref>Ристески Славе, Тевдовски Драган (2010): „Статистика за бизнис и економија“, четврто издание, Скопје: Економски факултет - Скопје</ref> .
== Поврзано ==
* [[Статистички примерок]]
* [[Статистичка единица]]
* [[Анализа на варијанса]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.statistics.com/ Сè за статистиката] {{en}}
[[Категорија:Математичка статистика]]
dn9tos5kvsir1kgobjytohy1r7qahwi
Деца на сонцето (филм)
0
1116110
4799222
4778804
2022-08-03T00:21:16Z
188.117.212.92
wikitext
text/x-wiki
{{Закосен наслов}}'''Деца на сонцето''' — македонски [[филм]] од [[2014]] година, во [[режија]] на [[Антонио Митриќески]]. Во главните улоги настапуваат: Ивана Павлаковиќ, [[Мето Јовановски (глумец) |Мето Јовановски]], [[Владо Јовановски]], [[Билјана Танески]], [[Камка Тоциновски]], [[Александар Микиќ]], [[Милица Стојанова]], [[Данчо Чевревски]] итн. Директор на [[фотографија]]та е Јарек Шода, а [[продуцент]] е Дејан Милошевски.
Македонската премиера на филмот се одржала на [[18 септември]] [[2014]] година во [[Битола]], на последната вечер на [[Меѓународен фестивал за филмска камера „Браќа Манаки“|Меѓународниот фестивал за филмска камера „Браќа Манаки“]]. Светската премиера на филмот се одржала на [[25 септември]] [[2014]] година, на меѓународниот фестивал „Реинденс“ во [[Лондон]], каде што филмот се натпреварувал во официјалната конкуренција.<ref>„Македонска премиера на „Деца на сонцето“ на „Манаки“, ''Дневник'', година XVIII, број 5570, петок, 19 септември 2014, стр. 23.</ref> Во [[декември]] [[2014]] година, филмот бил прикажан на филмскиот фестивал „Фест“ во [[Белград]].<ref>„Деца на сонцето на „Фест“ во Белград“, ''Дневник'', година XVIII, број 5638, среда, 10 декември 2014, стр. 20.</ref>
== Улоги ==
{| class="wikitable sortable"
! Глумец
! Улога
|-
| [[Мето Јовановски (глумец) |Мето Јовановски]]
| Крал
|-
| [[Милица Стојанова]]
| Лена
|-
| [[Владо Јовановски]]
| Кале
|-
| [[Ивана Павлаковиќ]]
| Ангела
|-
| [[Билјана Таневска]]
| Мира
|-
| [[Данчо Чевревски]]
| Сони
|-
| [[Кире Горевски]]
| Марко
|-
| [[Камка Тоциновски]]
| Жирафа
|-
| [[Александар Микиќ]]
| Цуцла
|-
| [[Емир Хаџихафизбеговиќ]]
| Фурда
|-
| [[Мартин Мирчевски]]
| Дупли
|-
| [[Трајче Иваноски]]
| /
|}
==Содржина==
Приказна за семејството и верноста, љубовта и загубата, предавството и покајанието. Додека мафијата уништува едно големо семејство кое се соочува со тежок живот, љубовта цвета меѓу Марк (гангстер) и Ангела, кои се заљубени уште од училишните денови. Сепак, иако судбината конечно се насмевнува и семејството го наоѓа одамна изгубеното богатство, Ангела го издава семејството во име на љубовта и го краде богатството, за да го спаси Марко од мафијата. Секој го добива она што го заслужува, а љубовта има несреќен крај.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://2015.fest.rs/Filmovi/1491/Deca-sunca.shtml|title=Filmovi, Deca sunca|work=2015.fest.rs|language=sr|accessdate=2022-04-19}}</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|2846008}}
[[Категорија:Македонски филмови]]
[[Категорија:Филмови од 2014 година]]
[[Категорија:Филмови на Антонио Митриќески]]
[[Категорија:Филмови со Мето Јовановски]]
[[Категорија:Филмови со Владо Јовановски]]
[[Категорија:Филмови со Александар Микиќ]]
[[Категорија:Филмови со Камка Тоциновски]]
[[Категорија:Филмови со Билјана Танески]]
[[Категорија:Филмови со Ивана Павлаковиќ]]
[[Категорија:Филмови со Милица Стојанова]]
[[Категорија:Македонски дела од 2014 година]]
dq53gtgmb51shyiem8xqn6xy71kobm6
Паскал Акерман
0
1175665
4799189
4591018
2022-08-02T17:43:56Z
Future-Trunks
76007
/* Достигнувања */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за велосипедист
| name = Паскал Акерман
| image = Deutschland Tour 2018 Bonn 084.jpg
| caption = Акерман на Трката околу Германија 2018
| fullname = Паскал Акерман
| nickname =
| birth_date = {{bda|1994|1|17|df=y}}
| birth_place = [[Кандел]], {{ГЕР}}
| height = 1,80 м<ref name="BORA - hansgrohe">{{нмс|title=BORA - hansgrohe|url=https://bora-hansgrohe.com/en/rider/pascal-ackermann/3045983 |accessdate=18 јули 2019}}</ref>
| weight = 78 кг<ref name="BORA - hansgrohe"/>
| currentteam = {{ct|BOH}}
| discipline = друмски и велодромски велосипедизам
| role = возач
| ridertype = спринтер
| proyears = 2013–2016<br />2017-
| proteams = Рад-Нет Роус Тим<br />{{ct|BOH|2017}}
| majorwins = '''[[Голема трка (велосипедизам)|Големи трки]]'''
:'''[[Џиро д’Италија]]'''
::[[Бодовен пласман на Џиро д’Италија|Бодовен пласман]] ([[Џиро д’Италија 2019|2019]])
::2 поединечни етапи ([[Џиро д’Италија 2019|2019]])
'''[[Класични велосипедски трки|Еднодневни трки и класици]]'''
:[[Податотека:MaillotAllemania.svg|20п]] Национален друмски првак (2018)
:[[Трка околу Франкфурт]] ([[Трка околу Франкфурт 2019|2019]])
:[[Класик Лондон-Сари]] ([[Класик Лондон-Сари 2018|2018]])
:[[Бриселски велосипедски класик]] (2018)
:[[Гран при де Фурмје]] (2018, 2019)
:[[Класика де Алмерија]] (2019, 2020)
:Класик Хандзаме (2019)
| medaltemplates ={{MedalCountry | {{ГЕР}} }}
{{MedalSport|[[Друмски велосипедизам]]}}
{{MedalCompetition|[[Светски првенства во друмски велосипедизам|Светски првенства]]}}
{{MedalSilver|[[Светско првенство во друмски велосипедизам 2016|Доха 2016]]|друмска трка под 23 г.}}
{{MedalCompetition|[[Европски првенства во друмски велосипедизам|Европски првенства]]}}
{{MedalBronze|[[Европско првенство во друмски велосипедизам 2019|Алкмар 2019]]|друмска трка}}
| show-medals =
| updated = 7 март 2020
}}
'''Паскал Акерман''' ({{lang-de|Pascal Ackermann}}; р. {{роден|17|јануари|1994}}) — [[Германија|германски]] професионален [[друмски велосипедист]], кој вози за [[Светска турнеја на UCI|UCI World Tour]] екипата {{ct|BOH}}.<ref>{{наведени вести|url=https://www.cyclingnews.com/features/team-preview-bora-hansgrohe/ |title=2020 Team Preview: Bora-Hansgrohe|first=Бери|last=Рајан|work=Cyclingnews.com|publisher=Future plc|date=28 декември 2019|accessdate=1 јануари 2020}}</ref>
Во август 2016 година, {{ct|BOH|2017}} објавиле дека Акерман ќе им се приклучи за сезоната 2017.<ref name=bora>{{нмс|url= http://www.cyclingnews.com/news/marcus-burghardt-signs-for-bora-hansgrohe/|title=Marcus Burghardt signs for Bora-Hansgrohe|date=19 август 2016|website= cyclingnews.com|accessdate=15 октомври 2016}}</ref>
Во мај 2019 година бил именуван во почетниот состав за [[Џиро д’Италија 2019]], каде ги освоил втората и петтата етапа<ref>{{нмс|url= https://www.procyclingstats.com/race/giro-d-italia/2019/startlist|title=2019: 102nd Giro d'Italia: Start List|accessdate=8 мај 2019|work= ProCyclingStats}}</ref><ref>{{нмс|url=https://www.procyclingstats.com/race/giro-d-italia/2019/gc/stages|title=Giro d'Italia 2019 {{!}} Winners and leaders|website=www.procyclingstats.com|accessdate=2019-05-13}}</ref> и станал прв германски возач кој го освоил [[Бодовен пласман на Џиро д’Италија|бодовниот пласман]].
== Достигнувања ==
{{пст|3}}
;2015
: 1. Етапа 2 Шлакјем Гродув Пјастовскич
: 2. Класик Нојзен
: 8. [[Минстерланд Џиро]]
: 8. Европско друмско првенство под 23 години
;2016
: 1. Етапа 4 [[Тур де Берлин]]
: 2. [[Податотека:Silver medal blank.svg|15п]] Светско друмско првенство под 23 години
: 3. [[Минстерланд Џиро]]
: Национални друмски првенства
::1. [[File:MaillotAllemania.svg|20п]] Под 23 години
::4. Сениорска
: 6. Катекурс
: 7. Трка околу Келн
;2017
: 1. [[Податотека:Jersey red.svg|20п]] Спринтерски пласман [[Трка на Алпите]]
: 4. Европско друмско првенство
: 5. [[Схелдепрејс]]
;2018
: 1. [[Податотека:MaillotAllemania.svg|20п]] Национално друмско првенство
: 1. [[Класик Лондон-Сари 2018|Класик Лондон-Сари]]
: 1. [[Бриселски велосипедски класик]]
: 1. [[Гран при де Фурмје]]
: [[Трка околу Полска 2018|Трка околу Полска]]
::1. Етапа 1
::1. Етапа 2
: 1. Етапа 2 [[Критериум ди Дофине 2018|Критериум ди Дофине]]
: 1. Етапа 5 [[Тур де Романди 2018|Тур де Романди]]
: 1. Етапа 2 [[Трка околу Гуангси 2018|Трка околу Гуангси]]
: 2. [[Три дена Де Пане]]
: 2. [[Схелдепрејс]]
: 3. Класик Нојзен
: 5. Минстерланд Џиро
;2019
: [[Џиро д’Италија 2019|Џиро д’Италија]]
::1. [[Податотека:Jersey violet.svg|20п]] [[Бодовен пласман на Џиро д’Италија|Бодовен пласман]]
::1. Етапа 2
::1. Етапа 5
: 1. [[Трка околу Франкфурт 2019|Трка околу Франкфурт]]
: 1. [[Класика де Алмерија]]
: 1. [[Класик Бредене-Коксејде]]
: 1. [[Гран при де Фурмје]]
: 1. [[Гојксе Пејл]]
: [[Трка околу Гуангси 2019|Трка околу Гуангси]]
::1. [[Податотека:Jersey blue.svg|20п]] Бодовен пласман
::1. Етапа 3
::1. Етапа 6
: [[Трка околу Полска 2019|Трка околу Полска]]
::1. Етапа 1
::1. Етапа 3
: 1. Етапа 1 [[Трка околу Германија]]
: 1. Етапа 1 [[Трка околу Словенија]]
: 1. [[Податотека:Jersey red.svg|20п]] Бодовен пласман [[Волта ао Алгарве]]
: 2. [[Бриселски велосипедски класик]]
: 2. [[Минстерланд Џиро]]
: 2. [[Нокере Курсе]]
: 2. [[Класик Примус]]
: 3. [[Податотека:Bronze medal europe.svg|15п]] Европско друмско првенство
;2020
: 1. [[Класика де Алмерија]]
: 1. Етапа 1 [[Трка ОАЕ 2020|Трка ОАЕ]]
: 2. Трофео Кампос, Поререс, Феланит, Сес Салинес
;2022
: [[Трка околу Полска 2022|Трка околу Полска]]
::1. Етапа 4
{{пстк}}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-ред|Pascal Ackermann}}
* {{Cycling archives}}
* {{CQ ranking}}
* {{ProCyclingStats}}
{{Возачи во Бора}}
{{Бодовен пласман на Џиро д’Италија}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Акерман, Паскал}}
[[Категорија:Родени во 1992 година]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Германски велосипедисти]]
[[Категорија:Луѓе од Гермерсхајм]]
[[Категорија:Германски етапни победници на Џиро д’Италија]]
9e4s5yraki5bsnmwflux3gbsedfvpsj
Рејер Венеција Местре
0
1177485
4799188
4621609
2022-08-02T17:19:42Z
62.18.0.203
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Basketball club
|боја1 = white
|боја2 = #700017
|боја3 = #9E8A55
|име = <center>Рејер Венеција</center>
|цело_име =
|лого = Logo-REYER-UMANA2022.png
|imagesize = 150px
|прекар= Орограната
|лига = [[Лега Баскет Серија А|Серија А]]
|основан = [[1872]]
|историја =
|сала = [[Паласпорт Џузепе Талиерчо]]
|капацитет = 3,509
|локација = [[Венеција]], [[Италија]]
|бои = {{color box|#800000}} {{color box|#9E8A55}} {{Color box|white}}
|претседател = [[Лујџи Бруњаро]]
|тренер = [[Валтер Де Рафаеле]]
|титули = '''3''' [[Лега Баскет Серија|Италијанско првенство]] <br>[[Податотека:Scudetto.svg|20px]][[Податотека:Scudetto.svg|20px]][[Податотека:Scudetto.svg|20px]]
|веб-страница = [http://www.reyer.it reyer.it]
|Дресови
| h_body = 800000
| h_pattern_b = _vegasgoldsides
| h_shorts = 800000
| h_pattern_s = _vegasgoldsides
| a_body = FFFFFF
| a_pattern_b = _vegasgoldsides
| a_shorts = FFFFFF
| a_pattern_s = _vegasgoldsides
}}
'''Рејер Венеција Местре''' е [[италија]]нски [[кошарка]]рски клуб од градот [[Венеција]], [[Венето|провинцијата Венето]].
Основан во 1872 година како гимнастички клуб '''Социета Спортива Костантино Рејер''', започнува со спонзорирање кошарка во 1907 година, со формирање на клубот познат како '''Палаканестро Венеција'''. Клубот досега има освоено две скудета (шампионски титули на Италија) : во сезоните 1941-1942 и 1942-1943.
Рејер Венеција својте домашни натпревари ги игра во салата [[Паласпорт Џузепе Талиерчо]] која се наоѓа во месноста Каверњано и собира околу 3.500 гледачи. Боите на клубот се [[Бордо боја|бордо црвена]], [[Златна боја|златна]] и [[Бела боја|бела]], а најчесто играат во бордо дресови и бордо шорцеви со златна боја од страните.
==Играчи==
===Моментален ростер===
{| style="border:5px solid #9E8A55;" cellspacing=3
|- align="center" bgcolor="#700017 "
|colspan=5| <font color="white"><big>'''Рејер Венеција Местре состав'''</big></font>
|-
|П
|align="right" |'''0'''
|{{знамеикона|GEO}}
|[[Маркиз Хајнс]]
|-
|КЦ
|align="right" |'''2'''
|{{знамеикона|CRO}}
|[[Хрвоје Периќ]]
|-
|Б
| align="right" |'''3'''
|{{знамеикона|USA}}
|[[Доминик Џонсон]]
|-
|Б/К
|align="right" |'''6'''
|{{знамеикона|GRE}}
|[[Мајкл Брамос]]
|-
|Б
|align="right" |'''7'''
|{{знамеикона|ITA}}
|[[Стефано Тонут]]
|-
|П
| align="right" |'''10'''
|{{знамеикона|ITA}}
|[[Андреа Де Николао]]
|-
|Б
| align="right" |'''11'''
|{{знамеикона|USA}}
|[[Мајкл Џенкинс]]
|-
|К
| align="right" |'''12'''
|{{знамеикона|LTU}}
|[[Гедиминас Орелик]]
|-
|КЦ
| align="right" |'''14'''
|{{знамеикона|ITA}}
|[[Томас Рес]] {{Капитен}}
|-
|К
| align="right" |'''17'''
|{{знамеикона|CZE}}
|[[Томаш Кизлинк]]
|-
|Ц
|align="right" |'''19'''
|{{знамеикона|ITA}}
|[[Пол Билига]]
|-
|К/Б
|align="right" |'''30'''
|{{знамеикона|ITA}}
|[[Бруно Черела]]
|-
|Ц
|align="right" |'''50'''
|{{знамеикона|USA}}
|[[Мичел Ват]]
|-
|-
|colspan=4| '''Главен тренер''': {{знамеикона|ITA}} [[Валтер Де Рафаеле]]
| align="right" |
|-
|colspan=4|(К.) - [[Капитен]] <br> Ц - Центар / КЦ - Крилен центар / К - Крило / <br> Б - Бек / П - Плејмејкер
|}
==Титули==
=== Домашни натпреварувања ===
* '''[[Податотека:Scudetto.svg|20px]] [[Лега Баскет Серија А|Италијанско првенство]]''' : 3
:1941-1942, 1942-1943, 2016-2017
==Спонзори==
{| class="wikitable" style="text-align bgcolor=": center"
|-
! style="background:#800000; color:white; width=150px| <font color="white"><big>'''Период'''</big></font>
! style="background:#800000; color:white; width=150px| <font color="white"><big>'''Спонзор'''</big></font>
|-
|1966-1970
||Noalex
|-
|1970-1973
|| Splügen
|-
|1973-1980
||[[Canon]]
|-
|1980-1984
||[[Carrera]]
|-
|1984-1987
||Giomo
|-
|1987-1990
||[[Hitachi]]
|-
|1991-1993
||Scalini
|-
|1993-1994
||Acqua Lora
|-
|1994-1995
||[[San Benedetto]]
|-
|1998-2001
||Panto
|-
|2005-2006
||Acqua Pia Antica Marcia
|-
|2006-
||Umana
|}
== Надворешни врски ==
{{Порталкутија
|right=yes
|boxwidth=200px
|marign=0px
|name1=Кошарка
|image1=Basketball ball.svg
|name2=Венеција
|image2=Flag of the Republic of Venice.svg
|name3=Италија
|image3=Flag of Italy.svg
}}
*[http://www.reyer.it Official site] {{it}}
*[http://195.56.77.208/team/1272/umana_reyer_venezia Serie A profile] {{it}}
[[Категорија:Кошаркарски клубови од Италија|Рејер Венеција]]
0hh17my0qqwlaly4n1g7y8nl8o0xjrp
Доктор Фаустус
0
1186566
4799217
4726451
2022-08-02T22:41:23Z
ГП
23995
дополнување
wikitext
text/x-wiki
{{Italic title}}
'''Доктор Фаустус''' ([[германски]]: ''Doktor Faustus'') — [[роман]] на германскиот писател [[Томас Ман]] од 1947 година.
==Осврт кон делото==
„Доктор Фаустус“ е последниот завршен роман на Ман. Во него, тој ја прикажал својата најостра осуда на [[Нацизам|нацизмот]]. Во ликот на еден болен, генијален [[Музика|музичар]] и во неговиот трагичен живот, Ман симболично ја опишал современата [[историја]] на [[Германија]]. Според зборовите на авторот, тој сакал да напише „роман на својата епоха“.<ref>Miloš Đorđević, „Novele Tomasa Mana“, во: Tomas Man, ''Tonio Kreger - Smrt u Veneciji''. Beograd: Rad, 1963, стр. 140.</ref> Во својот [[Есеј|есеј]] „[[Германија и Германците]]“, кој го напишал непосредно пред завршувањето на романот „Доктор Фаустус“ икој претставува еден вид предговор кон романот, Ман пишува за романтиката како волшебен израз на германската чувствителност, за патинираноста на душата која опасно се сродила со [[Демон|демонските]], ирационални животни сили. Тој вели дека Германците се народ на романтичната контрареволуција против филозофскиот интелектуализам и рационализам од времето на просветеноста. Притоа, романтизмот на високата техника се претворил под [[Адолф Хитлер|Хитлер]] во хистерично варварство, инспирирано од идејата за поробување на светот. Токму тоа е суштината и духовната насока на „Доктор Фаустус“. [[Фауст]], кој по [[Класицизам|класицистичкото]] сфаќање го претставува идеалниот лик на истражувачкото и двојното германско битие, подоцна се преобратил низ призмата на романтиката, за најпосле во епохата на Хитлер да се претвори во трагична [[Пародија|пародија]]. Така, [[Композитор|композиторот]] Адријан-Фауст се одрекува од љубовта и од хуманистичкото сфаќање и за да го создаде делото тој запаѓа во апокалипсата и пропаста, а уметноста се претвора во [[ѓавол]]ско дело, во споулавена пропаст, а тој се одвојува од човечката заеница. По појавата на „Доктор Фаустус“ се почувствувала погодена не само Хитлеровата Германија, туку Германија воопшто, така што дури многу подоцна во германската [[Книжевна критика|книжевна критика]] било присутно решителното негирање на ова дело. Сепак, оваа мрачна книга не е само прекор, туку самоанализа и критика на германската душа. Во таа смисла, пред појавувањето на делото во јавноста, Ман напишал: „Далеку е од нас помислата дека сега [[Германија]] конечно ја зел ѓаволот. Милоста е повисока од секое крваво писмо. Јас верувам во неа и верувам во иднианата на Германија, независно од тоа колку нејзината стварност изгледа очајно.“<ref>О. Бихаљи-Мерин, „Натурализам и грађански дух“, во: Томас Ман, ''Чаробни брег''. Београд: Просвета, 1956, стр. XXIX-XXX.</ref>
Интересно, по објавувањето на романот, познатиот [[композитор]] [[Арнолд Шенберг]] го напднал Ман поради тоа што во романот го премолчил неговото име, а ги споменал Клемперер, [[Бруно Валтер]] и некои други музичари, така што некое идно поколени би можело да помисли дека творецот на дванаесеттонскиот систем е Адријан Леверкин, а не Шенберг. Исто така, Шенберг бил навреден и поради тоа што главниот лик во романот запаѓа во лудило, а неговото дело пропаѓа. На јавното обвинение кое Шенберг го поднесол во весниците, Ман одговорил скромно и помирливо: „Јас искрено се надевам дека Шенберг ќе го напушти чувството на сомнеж и огорченост, и дека тој ќе го најде душевниот мир во нашето сфаќање на неговата големина и слава.“<ref>О. Бихаљи-Мерин, „Натурализам и грађански дух“, во: Томас Ман, ''Чаробни брег''. Београд: Просвета, 1956, стр. XXX-XXXI.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Томас Ман}}
[[Категорија:Дела на Томас Ман]]
[[Категорија:Книги од 1947 година]]
[[Категорија:Романи од Томас Ман]]
786ujftiy6u5no7g8ut2xdw4x7jiel5
Лебедово Окно
0
1198908
4799195
4599974
2022-08-02T20:10:11Z
Lili Arsova
86688
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Заштитено подрачје|name=Специјален резерват на природата Лебедово Окно|iucn_category=IV|location=[[Србија]]|nearest_city=[[Бела Црква]]|area=37,33|established=[[2006]]. година|governing_body=[[Србија]]}}'''Лебедово Окно''' е [[специјален резерват на природата]] кој се наоѓа во [[Србија]], во општина Бела Црква, во [[Банат|Јужнобанатското подрачје]].
[[Податотека:Labudovo okno.jpg|мини]]
== Особености ==
Лебедово Окно го опфаќа подрачјето на [[Дунав]] и неговите поплавени делови во јужниот дел од [[Панонска Низина|Панонската низина]]. Сместено е меѓу [[Делиблатско Песочиште|Делиблатското Песочиште]] на север и [[Рамско Езеро|Рамското Езеро]] на југ. Подрачјето го опфаќа текот и бреговите на Дунав, речниот остров Жилава и Чибуклија, потопените [[Меандра|меандри]] на [[Караш]], устието на [[Нера]], [[Ада Завојска]], Дунавче и тесниот дел од десниот брег на Дунав.
Резерватот настанал со забавување на текот на Дунав по изградбата на акумулациското езеро [[Ѓердап]]. Името го добило затоа што дел од Големото блато секоја година го населуваат лебеди. На брегот на песокливите делови нема ни извори ни водени текови, додека во [[Алувијална почва|алувијалните]] рамнини на Дунав постојат подземни води кои формираат бари кои на повисоки водостои од реката, и при поплави, се спојуваат и меѓусебно и со коритото на реката.
Водените живеалишта се [[екосистем]]и на реките, речните плитоци, поплавените шуми и слатководните [[Мочуриште|мочуришта]], па затоа и покажуваат голема разновидност на живиот свет. Од [[флора]]та се менуваат различни растителни заедници: водни, мочуришни, хидрофилно-ливадски, шумски, до степски пасишта. Од загрозените растителни [[Вид (биологија)|видови]] се среќаваат белиот и жолтиот лотус, а во влажните шуми има [[врби]], [[Топола|тополи]], [[црн глог]], [[даб]] и разни видови на [[Габа|габи]].
[[Податотека:Plegadis_falcinellus_(aka).jpg|лево|мини|Црн ибис (''Plegadis falcinellus'')|224x224пкс]]
Ова подрачје е најзначајно место за гнездење, зимување, и е миграциска станица на барски [[птици]] во Србија. Тука се гнездат 55 вида на водни птици од кои голем дел се на списокот на [[Загрозен вид|загрозени видови]]. Резерватот е најважно зимувалиште на [[Балкански Полуостров|Балканот]] за [[Обична белочелна гуска|обичната белочелна гуска]], [[Сива гуска|сивата гуска]], [[Белоопашест орел|белоопашестиот орел]], [[гусковидна патка|гусковидната патка]] и [[Црн орел|црниот орел]]. Местото е најважно гнездилиште на [[Мал вранец|малиот вранец]] во Србија и единствено место за гнездење на [[Црн ибис|црниот ибис]]. Секоја година во овој резерват живеат околу 20,000 мочуришни птици, а во текот на преселбите при гнездење или зимување се собираат и преку 40,000 единки од [[Мала чапја|малата чапја]], [[Кокаљка|белата кокаљка]] и [[Црвеноглава шатка|црвеноглавата шатка]]. Во песочниот дел на Дунав се наоѓа најголемото јато на [[Брегова ластовичка|брегови ластовички]] со околу 15,000 парови.
Плитките води и блатото на Дунав се идеално место за мрестење на многу видови на [[риби]]. Има околу 50 вида на риби, од кои најзначајни се: [[крап]]от, [[штука]]та, [[Бела риба|белата риба]], [[кечигови риби]] и други.
[[Фауна]]та се карактеризира и со богатство на [[мекотели]] и [[прстенести црви]], како што се [[Школки|речни школки]], [[полжави]] и [[пијавици]].
Има околу 15,000 видови на [[инсекти]]. Голем дел од инсектите се врзани за песокливите живеалишта на бреговите од реката. Тука спаѓаат [[Оса-копач|осата-копачка]], [[Стеница|стеници]], [[тврдокрилци]], меѓу кои има бројни [[Ендемизам|ендеми]].
Во степските заедници живее [[Пајак-крстач|пајакот крстач]]. Во водените [[биотоп]]и се среќаваат: [[Комарец|комарците]], [[Вилинско коњче|вилинските коњчиња]], [[Воден пајак|водениот пајак]] и [[Речен рак|речниот рак]].
Подрачјето е богато и со голем број на видови на [[водоземци]] и [[влекачи]], како на пример: [[Степски гуштер|степскиот гуштер]], [[Степски смок|степскиот смок]], жабата црвеномешеста бумка (''Bombina bombina''), [[зелен гуштер]] (''Lacerta viridis'') и други.
Од 39 видови на [[цицачи]] најзначајно е [[Слепо куче|слепото куче]], кое е на [[Црвен список на загрозени видови|Црвениот список на загрозени видови]] во светот. Ова подрачје е нивната најзначајна репродуктивна оаза во Панонската низина.
На ова подрачје живеат и неколку загрозени видови на [[лилјаци]] кои со својата исхрана се врзани за водените и мочуришните живеалишта. Во барско-мочуришните екосистеми живее и микропопулација на [[Видра|видри]].
== Поврзано ==
* [[Резервати на природата во Србија]]
== Литература ==
* Мала енциклопедија, Просвета (3 изд.), Белград: Просвета. 1985 г.
* Марковиќ, Ј. (1990) Енциклопедиски географски лексикон на Југославија. Сараево: Свјетлост.
== Надворешни врски ==
* [http://www.pzzp.rs/sr/zastita-prirode/podrucja-od-medunarodnog-znacaja/srp-labudovo-okno.html СРП Лабудово окно] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150713062256/http://pzzp.rs/sr/zastita-prirode/podrucja-od-medunarodnog-znacaja/srp-labudovo-okno.html |date=2015-07-13 }} (српски)
[[Категорија:Банат]]
[[Категорија:Географија на Војводина]]
[[Категорија:Природни резервати во Србија]]
[[Категорија:Заштитени подрачја во Србија]]
dix5nodovrh8h1dwqkg4b473omydiu1
Волонтер (ботаника)
0
1208851
4799190
3784339
2022-08-02T19:02:30Z
Audriusa
103480
wikitext
text/x-wiki
Во [[Градинарство|градинарството]] и [[Агрономија|агрономската терминологија]], '''волонтер''' е растение кое расте самостојно, наместо да биде намерно засадено од земјоделец или градинар. Волонтерите често растат од семиња што лебдат на ветерот, паѓаат од птици или ненамерно се мешаат во компост. За разлика од [[Плевел|плевелите]], кои се несакани растенија, растенијата волонтери може да бидат одгледувани од градинарите кога ќе се појават, се наводнуваат, оплодуваат или на друг начин се грижат. Акцијата на ваквите растенија - да никне или да расте на овој начин - исто така може да се опише како волонтерство..<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://plantsliteraturelife.tripod.com/v.html|title=Plant Literature - V|accessdate=18 October 2017}}</ref>
Волонтерите кои растат од семето на специфични сорти не се сигурно идентични или слични на нивниот родител, и често се разликуваат значително од него. Таквите отворени опколени растенија, доколку покажат пожелни карактеристики, можат да бидат избрани за да станат нови сорти.
== Земјоделство ==
[[Податотека:Maize_in_soybean_field,_Monroe_Township cropped.jpg|десно|мини|250x250пкс|Пченка што расте во соја област во централниот дел на Соединетите Американски Држави]]
Во земјоделските ротации, растенијата со само-постави од културата од претходната година може да се утврдат како плевел во сегашната култура. На пример, волонтерската зимска пченица може да 'рти на доста високи нивоа во следната култура на маслодајна репка, која обично бара мерки за хемиска контрола. Во земјоделските истражувања, обично е пожелно висока чистота на жетвата. За да се постигне ова, вообичаено, група привремени работници одат по редовите за култури кои бараат волонтерски растенија или „непријателски“ растенија во вежба која често се нарекува „превртување“.
== Наводи ==
{{Reflist}}
[[Категорија:Никулци за земјоделство]]
[[Категорија:Ботаника]]
[[Категорија:Земјоделски култури]]
amd1ukpaqme3z4o7786mnwd0pizq2so
Сунчица Чаниќ
0
1212554
4799191
3799287
2022-08-02T19:51:26Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Suncica Canic 2018.jpg|мини|Сунчица Чаниќ 2018]]
'''Сунчица Чаниќ''' ({{lang-hr|Sunčica Čanić}}) е [[Хрватска|хрватско]]-[[Соединети Американски Држави|американска]] математичарка, авторитативен професор по математика на Хју Рој и Лили Кранз Кален, директорка на Центарот за математички науки на [[Универзитетот во Хјустон]], и професорка по математика на [[Универзитетот во Калифорнија]], [[Беркли]]. Таа е позната по својата работа во математичкото моделирање на човечкиот [[кардиоваскуларен систем]] и медицинските помагала за него.
Чаниќ дипломирала, а потоа и магистрирала по математика во 1984 и 1986 година на [[Универзитет во Загреб|Универзитетот во Загреб]]. Таа го завршила својот докторат во 1992 година, во [[применета математика]] за Универзитетот Стони Брук, под заеднички надзор од страна на Бредли Ј. Плор и [[Џејмс Глим]]. Станала асистент професор на Државниот Универзитет во Ајова во 1992 година, а се преселила на Универзитетот во Хјустон во 1998 година. Станала познат авторитативен професор на Кален во 2008 година и професор по математика во У.Ц. Беркли во 2018 година. Таа е, исто така, и член на одборот на гувернери на [[Институтот за математика и неговите апликации]].
Истражувањето на Чаниќ вклучувало компјутерска симулација на [[Стент|стентовите]], кои се користат за лекување на артериските затнувања. Со изнаоѓање на начини за поедноставување на компјутерските модели на стентовите, од стотици илјади јазли на само 400 јазли, таа можела овие симулации да ги направи многу поефикасни и да ги искористи за да се дизајнираат подобрените стентови, кои го намалуваат формирањето на згрутчување и лузни. Таа, исто така, предводела и во развојот на процедурата за операција на замена на срцевите залистоци, која е помалку трауматична од операцијата на отворено срце.
Во 2014 година била избрана како соработник на Друштвото за индустриска и применета математика „за придонеси во моделирањето и анализата на [[Парцијална диференцијална равенка|парцијалните диференцијални равенки]], инспирирани од апликациите во науката за животот“.
== Надворешни врски ==
* {{Official website|http://www.math.uh.edu/~canic/}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Чаниќ, Сунчица}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Американски математичари]]
[[Категорија:Хрватски математичари]]
[[Категорија:Математичарки]]
shvxxihvlij2ybaah1shmc4r1x58rec
Руска партија (Грција)
0
1220589
4799194
4453973
2022-08-02T20:05:25Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox political party
| colorcode = {{Russian Party/meta/color}}
| name = Руска партија
| native_name = {{јаз|el|κόμμα των Ναπαίων}}
| logo =
| leader1_title = Водач
| leader1_name = [[Андреас Метаксас]]<br>[[Кицос Цавелас]]<br>[[Теодорос Колокотронис]]<br>[[Константин Канарис]]<br>[[Александрос Кумундурос]]
| foundation = {{Start date|1827}}
| dissolution = {{End date|1865}}
| merged = [[Националистичка Партија (Грција)|Националистичка Партија]]
| headquarters = [[Атина]]
| ideology = [[популиџам]]<ref name="Petmezas"/><br>[[централизација]]<ref name="Petmezas"/><br>[[монархизам]]<ref name="Petmezas"/><br>[[конзервативизам]]<ref name="Petmezas">{{Наведена книга |first=Socrates D. |last=Petmezas |title=From privileged outcasts to power players: the 'Romantic' redefinition of the Hellenic nation in the mid-nineteenth century |work=The Making of Modern Greece |publisher=Ashgate |year=2009 |page=126}}</ref><ref name="HisModernGreece">{{Наведена книга |first1=John S. |last1=Koliopoulos |first2=Thanos M. |last2=Veremis |title=Modern Greece: A History since 1821 |publisher=Wiley-Blackwell |year=2010 |page=30}}</ref><br>[[русофилија]] (дипломатски)<ref name="Petmezas"/>
| position = десно
| religion = [[Грчка православна црква]]<ref name="Petmezas"/><ref name="HisModernGreece"/>
| country = Грција
}}
[[Податотека:Kolokotronis01.jpg|мини|Теодорос Колокотронис, клучен политички лидер во Руската партија во 1830-тите]]
'''Руската партија''' ([[грчки]]: ''Ρωσικό Κομμα''))<ref name="HisModGreece35">{{Наведена книга |first1=John S. |last1=Koliopoulos |first2=Thanos M. |last2=Veremis |title=Modern Greece: A History since 1821 |publisher=Wiley-Blackwell |year=2010 |page=35}}</ref> — една од првите грчки партии, која претставувала неформална групација на грчки политички водачи која била основаана во текот на [[Прва Грчка Република|Првата Грчка Република]] (1828-1831) и дејствувала во времето на кралот [[Отон I (Грција)|Отон]]. Партиите од тоа време биле именувани по една од трите [[Големи Сили]] кои заедно помагале во текот на [[Грчка војна за независност|Грчката војна за независност]] во [[Договор од Цариград (1832)|Цариградскиот договор]] (1832). Трите сопернички сили, [[Русија]], [[Обединетото Кралство]] и [[Франција]] се обединувале со цел да ја проверат моќта на другите две нации.
Руската Партија имала голема моќ, уживајќи привилегиран пристап до [[Грчка православна црква|Православната Црква]], државната администрација, воените водачи и пелопонеските политички семејства, но исто така била популарна со значителен дел кај обичните луѓе кои сакале силна централизирана влада да ја скрши моќта на грчките превознички магнати и остатокот од бизнис-класата што ја следела англиската партија.
==Историја и партиски развој==
Руската партија била повеќе филозофски основана од другите две партии. Таа претставувала повеќе конзервативни елементи во грчкото општество и давала целосна поддршка на приматот на православната црква. Партијата добивала голема поддршка од цррквата и од неколку воени команданти; но нејзината најголема сила биле пелопонеските семејства, кои уживале привилегиран пристап до државната администација. [[Јоанис Каподистријас]], кој служел како министер за надворешни работи во руската влада, беше избран за гувернер на новата независна грчка држава во 1827 година. Неговата поддршка беше од руските претставници во Грција и оние Грци кои сакаа поблиски односи со нивната сестра православна земја и ова групацијата беше првата модерна партија во Грција, наречена Руска партија. Во меѓувреме, владеењето на Каподистријците и обидите за централизација на владата отуѓиле голем број свои грчки водачи, од кои повеќето се родени во [[Грција]] и се бореле да ја ослободат Грција од [[Отоманска Грција|отоманската контрола]]. Тие започнале да се формираат во соперничка француска и англиска партија. На крајот, соперништвата довеле до атентат на Каподистријас. По периодот на обновената граѓанска војна, кралот Отон бил избран од трите големи сили за крал на Грција во [[1833]] година. Во раниот период на монархијата, трите партии останале активни, иако Отон бил апсолутен монарх.
Кога Отон пристигнал во Грција, бил малолетен и затоа Регентскиот совет составен од тројца Баварци владеел во негово име. Шефот на Советот, Јозеф Лудвиг фон Амансперг бил баварски либерал и тој се сметал дека е непријателски настроен кон Руската партија.
Во 1833 година, водачите на Руската партија, вклучувајќи ги и [[Теодорос Колокотронис]], неговиот син Јоанис и [[Кицос Цавелас]], биле вмешани во заговор бранејќи го руското влијание за да го отстранат фон Арманспер и да му дозволат на Отон да владее без регент. Тие биле уапсени и затворени. Иако на крајот биле ослободени, водачите на Руската партија останале без моќ и влијание во споредба со другите партии до [[1837]] година.
По овој период на опаѓање, раководството било ставено на Колокотронис, [[Андреас Метаксас]] и [[Константинос Иконому]]. Помладиот Колокотронис служел како доверлив помошник на кралот Отон и почнал да ја рехабилитира Руската партија. Откако Отон бил ослободен од влијанието на неговите регенти, тој почнал да ги фаворизира и Колокотронис и Цавелас, а периодот 1838-1839 година се сметал за период на засилување на влијанието на партијата.
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Политички партии во Грција]]
[[Категорија:Грција во новиот век]]
[[Категорија:Руско-грчки односи]]
d0dfofgzcyxs9vwucv1fh6j7lrzaxll
Хелене Фишер
0
1223831
4799202
4645351
2022-08-02T20:38:06Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Helene-Fischer-Schleyerhalle.jpg|мини|'''Хелене Фишер''']]
'''Хелене Фишер''' (родена на [[5 август]] [[1984]] година)<ref name="topnews24">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.topnews24.ru/press/aif/12510-khelena-fisher-ja-rodilas-v-sibiri.html|title=Хелена Фишер: "Я родилась в Сибири" /Helene Fischer: "I was born in Siberia"|last=|first=|date=25 февруари 2009|work=|publisher=TopNews24.ru (Poslednie Novosti)|language=ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20151005073208/http://gazeta.aif.ru/_/online/enisei/585/03_01|archive-date=5 октомври 2015|dead-url=|accessdate=June 2, 2017|quote=}}</ref> е германска [[пејачка]], телевизиски презентер и [[глумица]]. Од нејзиното деби, првото појавување во јавноста, во [[2005]] година има освоено бројни награди, меѓу кои седумнаесет Ехо награди, четири награди „Круни на народната музика“ и три награди „Бамби“. Според рекордните сертификати таа продала најмалку 15 милиони записи.<ref name="certifications">Music certifications: [http://www.ifpi.at/?section=goldplatin AT] [http://swisscharts.com/search_certifications.asp?search=helene+fischer CH] [http://www.musikindustrie.de/gold_platin_datenbank/#topSearch DE] [http://www.ifpi.dk/index.php?pk_menu=284 DK]</ref> Во јуни [[2014]] година, нејзиниот албум од [[2013]] година ''Фарбеншпил'' станал и официјално најпревземан албум на еден германски уметник на сите времиња.<ref name="downlo">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.rp-online.de/kultur/musik/helene-fischer-bricht-alltime-download-rekord-aid-1.4288647|title=Helene Fischer bricht Alltime-Download-Rekord|last=|first=|date=|work=|language=германски|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=9 јуни 2014}}</ref>
== Надворешни врски ==
* [http://www.helene-fischer.de Официјално мрежно место] (на германски јазик)
* [https://www.youtube.com/results?search_query=helene+fischer&oq=helene&gs_l=youtube-reduced.1.0.0l4.4526.11838.0.47644.10.9.1.0.0.0.1425.3591.0j2j4-1j1j1j1.6.0...0.0...1ac.1.7_Y-ZKSA3cg Хелен Фишер на YouTube]
* {{Imdb име|2399261}}
== Наводи ==
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Фишер, Хелене}}
[[Категорија:Германски пејачки]]
[[Категорија:Германски глумици]]
[[Категорија:Германска музика]]
[[Категорија:Поволшки Германци]]
[[Категорија:Родени во 1984 година]]
[[Категорија:Луѓе од Краснојарск]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
dncpqe01l1m0lvckivqkscttokqkb31
Анета Мицевска
0
1224567
4799251
4799151
2022-08-03T11:37:15Z
188.117.212.92
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox musical artist
|name = Анета Мицевска
|background = solo_singer
|image =
|caption =
|birth_name =
|alias =
|birth_date = {{роден на|25|јули|1984}}
|birth_place =[[Битола]], [[СФР Југославија]]
|origin = [[Македонија]]
|occupation = [[пејачка]]
|genre = [[фолк музика|фолк]], [[популарна музика|поп-фолк]], [[македонска музика]]
|years_active = 1995 –сѐ уште
|instrument = вокал
|First_album =
|Latest_album =
|Notable_albums =
|Notable_songs =
|label =
|associated_acts =
|website =
}}
''' Анета Мицевска '''е македонска поп-фолк пејачка и е дел од групата Молика.
== Дискографија ==
=== Албуми ===
=== Спотови ===
{| class="wikitable"
|-
! Спот !! Година !! Режисер
|-
| ''Добар знак'' || 2008. ||—
|-
| ''Ништо ново'' || 2008. || —
|-
| ''Добра журка'' || 2009. || —
|-
| ''Имаш друга'' || 2009. || —
|-
| ''Ајше'' || 2009. || —
|-
| ''Лично Наде'' || 2011. || —
|-
| ''Слушни ме мајко стара'' || 2011. || —
|-
| ''Звезда водилка'' || 2011. || —
|-
| ''Ој девојче девојче'' || 2014. || In production
|-
| ''Скопска Црна Гора'' || 2018. || —
|-
| '' Љубовта е сила,моќ'' || 2019. || —
|-
| ''Дари ми љубов'' || 2022. || –
|}
== Филмографија ==
* Патот до Кенгурите ([[2012]]) - Анета Молика
* Солза и смеа ([[2013]]) - Наставничката
* Непријател ([[2020]]) - Анета
==Надворешни врски ==
{{reflist}}
== Наводи ==
*
[[Категорија:Македонски пејачи]]
[[Категорија:Македонски поп-фолк пејачи]]
ds8cxmo58qsby21t5tndq396qhz98t1
63 Лебед
0
1228351
4799197
4561646
2022-08-02T20:17:35Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Starbox begin
| name = 63 Лебед
}}
{{Starbox observe
| epoch = J2000
| constell = [[Лебед (соѕвездие)|Лебед]]
| ra = {{RA|21|06|36.09382}}<ref name=vanLeeuwen2007/>
| dec = {{DEC|+47|38|54.2490}}<ref name=vanLeeuwen2007/>
| appmag_v = 4.56<ref name=Lee2014/>
}}
{{Starbox character
| type =
| class = K4 Ib–IIa<ref name=perkins1989/>
| b-v = {{вред|1.569|0.012}}<ref name=Lee2014/>
| u-b =
| variable =
}}
{{Starbox astrometry
| radial_v = {{вред|−26.32|0.23}}<ref name=Lee2014/>
| prop_mo_ra = +6.53<ref name=vanLeeuwen2007/>
| prop_mo_dec = −1.41<ref name=vanLeeuwen2007/>
| parallax = 3.16
| p_error = 0.23
| parallax_footnote = <ref name=vanLeeuwen2007/>
| absmag_v = −2.93<ref name=Anderson2012/>
}}
{{Starbox detail
| source =
| mass =
| radius = 35<ref name=Lee2014/>
| luminosity = 4,396.65<ref name=Anderson2012/>
| temperature = 4,204<ref name=Luck2014/>
| gravity = 1.27<ref name=Luck2014/>
| metal_fe = 0.12<ref name=Luck2014/>
| rotational_velocity = 6.3<ref name=Lèbre2006/>
| age_myr =
}}
{{Starbox catalog
| names = {{odlist | B=f<sup>2</sup> Cyg | F=63 Cyg | BD=+47°3292 | FK5=3688 | HD=201251 | HIP=104194 | HR=8089 | SAO=50456 | WDS=J21066+4739 }}<ref name=SIMBAD/>
}}
{{Starbox reference
| Simbad=63+Cyg
}}
{{Starbox end}}
'''63 Лебед''' — единечна<ref name=Eggleton2008/> [[ѕвезда]] во северното [[соѕвездие]] [[Лебед (соѕвездие)|Лебед]], на растојание од 1.030 [[светлосна година|светлосни години]] од Сонцето. За човековото око е видлива како портокалова ѕвезда со [[привидна ѕвездена величина|привидна величина]] од 4,56.<ref name=Lee2014/> 63 Лебед се приближува кон Земјата со околусончева [[радијална брзина]] од −26 км/с.<ref name=Lee2014/>
Станува збор за [[ѕвезден развој|развиена]] ѕвезда која во својот [[ѕвезден спектар]] има карактеристики својствени за [[сјаен џин|сјајни џинови]] и [[суперџин]]ови. Одбрана е за спектрален стандард за класата ѕвезди со ознака [[ѕвездена класификација|K4 Ib–IIa]].<ref name=perkins1989/>
[[Податотека:Cygnus IAU.svg|мини|Табела на IAU Cygnus]]
Од причини кои сè уште се непознати, 63 Лебед има долга периодичност од (982 денови) и мали амплитудни промени во [[радијална брзина|радијалната брзина]] од (742 м/с).<ref name=Lee2014/> Ѕвездата се проширила до 35<ref name=Lee2014/> пати од [[сончев полупречник|Сончевиот полупречник]] и зрачи за 4,397<ref name=Anderson2012/> пати повеќе од [[Сончева сјајност|Сончевата сјајност]] од [[фотосфера]]та при [[делотворна температура]] од 4.204 K.<ref name=Luck2014/>
==Наводи==
{{reflist|refs=
<ref name=SIMBAD>{{cite simbad | title=63 Cyg | access-date=2019-01-18 }}</ref>
<ref name=vanLeeuwen2007>{{citation
| title=Validation of the new Hipparcos reduction
| last1=van Leeuwen | first1=F.
| journal=Astronomy and Astrophysics
| volume=474 | issue=2 | pages=653–664 | date=2007
| arxiv=0708.1752 | bibcode=2007A&A...474..653V
| doi=10.1051/0004-6361:20078357 | postscript=. }}</ref>
<ref name=Anderson2012>{{citation
| title=XHIP: An extended hipparcos compilation
| last1=Anderson | first1=E. | last2=Francis | first2=Ch.
| journal=Astronomy Letters
| volume=38 | issue=5 | pages=331 | year=2012
| bibcode=2012AstL...38..331A | doi=10.1134/S1063773712050015
| arxiv=1108.4971 | postscript=. }}</ref>
<ref name=Luck2014>{{citation
| last1=Earle Luck | first1=R.
| title=Parameters and Abundances in Luminous Stars
| journal=The Astronomical Journal | postscript=.
| volume=147 | issue=6 | pages=137 | year=2014
| bibcode=2014AJ....147..137L | doi=10.1088/0004-6256/147/6/137 }}</ref>
<ref name=Eggleton2008>{{citation
| last1=Eggleton | first1=P. P. | last2=Tokovinin | first2=A. A.
| title=A catalogue of multiplicity among bright stellar systems
| journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society
| volume=389 | issue=2 | pages=869–879 | date=September 2008
| doi=10.1111/j.1365-2966.2008.13596.x | bibcode=2008MNRAS.389..869E
| arxiv=0806.2878 | postscript=. }}</ref>
<ref name=Lee2014>{{citation
| title=Low-amplitude and long-period radial velocity variations in giants HD 3574, 63 Cygni, and HD 216946
| display-authors=1 | last1=Lee | first1=B. -C.
| last2=Han | first2=I. | last3=Park | first3=M. -G.
| last4=Hatzes | first4=A. P. | last5=Kim | first5=K. -M.
| journal=Astronomy & Astrophysics
| volume=566 | id=A124 | pages=6 | date=June 2014
| doi=10.1051/0004-6361/201321863 | postscript=.
| bibcode=2014A&A...566A.124L | arxiv=1405.5955 }}</ref>
<ref name=Lèbre2006>{{citation | postscript=.
| last1=Lèbre | first1=A. | last2=de Laverny | first2=P.
| last3=Do Nascimento | first3=J. D., Jr. | last4=de Medeiros | first4=J. R.
| title=Lithium abundances and rotational behavior for bright giant stars
| display-authors=1 | journal=Astronomy and Astrophysics
| volume=450 | issue=3 | pages=1173–1179 | date=May 2006
| doi=10.1051/0004-6361:20053485 | bibcode=2006A&A...450.1173L }}</ref>
<ref name=perkins1989>{{citation
| last1=Keenan | first1=Philip C. | last2=McNeil | first2=Raymond C.
| title=The Perkins catalog of revised MK types for the cooler stars
| journal=Astrophysical Journal Supplement Series
| volume=71 | pages=245 | year=1989 | postscript=.
| bibcode=1989ApJS...71..245K | doi=10.1086/191373 }}</ref>
}}
{{Ѕвезди во Лебед}}
[[Категорија:Портокалови суперџинови]]
[[Категорија:Портокалови сјајни џинови]]
[[Категорија:Лебед (соѕвездие)]]
[[Категорија:Бајерови објекти|Лебед, f02]]
[[Категорија:Тела од Бонскиот преглед]]
[[Категорија:Флемстидови објекти|Лебед, 63]]
[[Категорија:HD-објекти|201251]]
[[Категорија:HIP-објекти|104194]]
[[Категорија:HR-објекти|8089]]
ncej5jkwwog0p66r3vcrpv9cf89br81
Космос-2044
0
1230028
4799154
4337398
2022-08-02T12:16:55Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Вештачки сателит|центар|
|име=Космос-2044
|производител=
|тип на мисија=биоекспериментален сателит
|датум на лансирање=[[15 септември]] [[1989]]
|носечка ракета=Сојуз
|место на лансирање=[[Плесецк]], [[СССР]]
|крај на мисијата=
|Маса=6000
|Вид на орбита=ниска орбита околу Земјата
|инклинација на орбитата=82,3
|орбитален период=114,0
|апоапсида=294
|периапсида=216
|меѓународна ознака=1989-075A
}}
'''Космос-2044''',('''Бион-9''' и '''Биокосмос-9''') — еден од преку 2.400-те [[Советски Сојуз|советски]] [[вештачки сателит]] лансиран како дел од [[Космос (програма)|програмата Космос]].
Сателитот имал намена за биолошки истражувања. Заедно учествувале 9 земји и европската вселенска агенција (ЕСА). Направени се вкупно 80 експерименти, меѓу кои се и испитување на мачнината при летање, [[репродукција]]та, [[регенерација]]та, [[имунологија]]та, и реадаптацијата при нормална [[гравитација]]. Експериментите биле изведени на [[глодари]], [[дождовник|дождовници]], [[риби]], овошни мушички, [[мравки]], [[црв]]и, клетки и семиња. Исто така како патници биле вклучени и два мајмуни [[макаки-резус]].
Капсулата за слетување се вратила на земјата после 14 дена, но некои од организмите погинале поради грешка на контролата на температурата во кабината.
[[File:Bion spacecraft.jpg|thumb|upright 1.2|Вселенско летало Бион]]
== Поврзано ==
* [[Космос (програма)]]
== Литература ==
* [https://web.archive.org/web/20120402131640/http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftDisplay.do?id=1989-075A НАСА подаци о сателиту]
== Надворешни врски ==
* [http://www.planet4589.org/space/log/satcat.txt Подаци о сателитима у облику табеле]
{{Сателити Космос-20}}
[[Категорија:Сателити „Космос“]]
84tt7apinot73ikhjsqfhbe74y690h8
Космос-2229
0
1230029
4799153
4337399
2022-08-02T12:14:01Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Вештачки сателит|центар|
|име=Космос-2229
|производител=
|тип на мисија=Биоекспериментален сателит
|датум на лансирање=[[29 декември]] [[1992]]
|носечка ракета=Сојуз
|место на лансирање=[[Плесецк]], [[Русија]]
|крај на мисијата=
|Маса=6000
|Вид на орбита=ниска орбита околу Земјата
|инклинација на орбитата=62,8
|орбитален период=
|апоапсида=393
|периапсида=225
|меѓународна ознака=1992-095A
}}
'''Космос-2229''', ('''Бион-10''' и '''Биокосмос-10''') — еден од преку 2400-на [[Советски Сојуз|советски]] [[вештачки сателит]] лансиран како дел од [[Космос (програма)|програмата Космос]].
Сателитот бил наменет за биолошки истражувања. Во проектот учествувале 9 земји и ЕСА. Било експериментирано на: 2 [[мајмун]]и, [[инсекти]], [[водоземци]], билки и клетки.
[[File:Bion spacecraft.jpg|thumb|upright 1.2|Вселенско летало Бион]]
== Поврзано ==
* [[Космос (програма)]]
== Литература ==
* [https://web.archive.org/web/20120402034924/http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftDisplay.do?id=1992-095A НАСА подаци о сателиту]
== Надворешни врски ==
* [http://www.planet4589.org/space/log/satcat.txt Подаци о сателитима у облику табеле]
{{Сателити Космос-22}}
[[Категорија:Сателити „Космос“]]
jlk3623w7iw54ykyymfz3cibtsb9z5c
Душан Влаховиќ
0
1234756
4799166
4798260
2022-08-02T13:18:29Z
Carshalton
30527
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
| playername = Душан Влаховиќ
| image = [[Податотека:Dusan Vlahovic.jpg|200px]]
| height = {{height|m=1.90}}
| dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|2000|1|28}}
| cityofbirth = {{роден во|Белград|}}
| countryofbirth = [[Србија]]
| nationality = {{flagsport|SRB}} [[Србија]]
| position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]]
| currentclub = {{Fb team Juventus}}
| clubnumber = 9
| youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team OFK Belgrad}}
| youthyears2 = | youthclubs2 = {{Fb team Partizan}}
| years1 = 2016–2018 | caps1 = 21 | goals1 = 1 | clubs1 = {{Fb team Partizan}}
| years2 = 2018–2022 | caps2 = 98 | goals2 = 44 | clubs2 = {{Fb team Fiorentina}}
| years3 = 2022– | caps3 = 15 | goals3 = 7 | clubs3 = {{Fb team Juventus}}
| nationalyears1 = 2015 | nationalcaps1 = 5 | nationalgoals1 = 3 | nationalteam1 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 15 години|Србија 15]]
| nationalyears2 = 2015 | nationalcaps2 = 3 | nationalgoals2 = 1 | nationalteam2 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 16 години|Србија 16]]
| nationalyears3 = 2016-2019 | nationalcaps3 = 11 | nationalgoals3 = 6 | nationalteam3 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 19 години|Србија 19]]
| nationalyears4 = 2019 | nationalcaps4 = 4 | nationalgoals4 = 1 | nationalteam4 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 21 година|Србија 21]]
| nationalyears5 = 2019- | nationalcaps5 = 14 | nationalgoals5 = 7 | nationalteam5 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија|Србија]]
| pcupdate = 6 јануари 2011
| ntupdate = 17 ноември 2010
}}
'''Душан Влаховиќ''' (роден на [[28 јануари]] [[2000]], во [[Белград]]) — [[Срби|српски]] [[фудбалер]], [[Напад (фудбал)|напаѓач]] на [[ФК Јувентус|Јувентус]] и на [[Фудбалска репрезентација на Србија|српската репрезентацијата]].
==Технички карактеристики==
Сметан за еден од најперспективните играчи на неговата генерација,<ref>{{Cite web|url=https://www.espn.com/soccer/blog-espn-fc-united/story/4340555/haalandsanchofodenfati-lead-the-39-best-players-age-21-or-under|title=Haaland, Sancho, Foden, Fati lead the 39 best male players age 21 or under|author=Tor-Kristian Karlsen|date=29 април 2021|access-date=22 февруари 2022|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fourfourtwo.com/features/best-young-players-in-the-world-2022-under-22-haaland-foden-bellingham-greenwood|title=Best young players in the world 2022: 22 players under 22 who will dominate this year|author=Conor Pope|date=14 јануари 2022|access-date=22 февруари 2022|language=en}}</ref> тој е [[Напад (фудбал)|напаѓач]] со моќна фигура, надарен со извонредна техника, кој може да игра и како [[Напад (фудбал)#Прв напаѓач|прв]] и како [[Напад (фудбал)#Втор напаѓач|втор напаѓач]].<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.dazn.com/it-IT/news/serie-a/vlahovic-storia-ruolo-caratteristiche-tecniche/3o9jhn8a6ghy1p156nrxn0k7j|title=Dusan Vlahovic: storia, ruolo e caratteristiche tecniche|access-date=2022-01-28}}</ref> Има моќен и прецизен шут со неговата "левица" што му овозможува да постигнува многу голови во и надвор од шеснаесеттникот, но тој исто така е одличен изведувач на [[Пенал (фудбал)|пенали]] и [[Слободен удар (фудбал)|слободни удари]].<ref name=":2" />
== Клупска кариера ==
===Партизан===
Влаховиќ започнал да игра фудбал во фудбалската школа Алтина од [[Земун]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/upoznajte-novog-ibrahimovica-dusan-vlahovic-partizanova-haubica-iz-zemuna-video/106254|title=Upoznajte novog Ibrahimovića: Dušan Vlahović – Partizanova haubica iz Zemuna! (VIDEO)|website=mozzartsport.com |date=23 мај 2015|accessdate= 5 декември 2019}}</ref> Потоа тој поминал три месеци во [[ОФК Белград]], а одиграл и еден натпревар за јуниорите на [[ФК Црвена Ѕвезда|Црвена ѕвезда]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/ofk-beograd-i-dinamo-u-finalu-turnira-prijateljstva/78940|title=OFK Beograd i Dinamo u finalu Turnira prijateljstva|website=mozzartsport.com |date=20 јуни 2014|accessdate=5 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.zurnal.rs/fudbal/partizan/34482/partizanov-biser-vlahovic-tata-je-odlucio-da-odigram-jednu-utakmicu-za-zvezdu|script-title=sr:Партизанов бисер Влаховић: Тата је одлучио да одиграм једну утакмицу за Звезду|website=[[Sportski žurnal]]|date=21 мај 2016|accessdate=5 декември 2019}}</ref>
Во летото 2014 година дошол во [[ФК Партизан|Партизан]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://web.archive.org/web/20160208094827/https://www.butasport.rs/fudbal/dusan-vlahovic-za-butasport-rs-ponosno-nosim-partizanov-grb-na-srcu/|title=Dušan Vlahović za BUTASPORT.RS: Ponosno nosim Partizanov grb na srcu|website=butasport.rs |date=3 февруари 2016|accessdate= 5 декември 2019}}</ref>
Својот прв професионален договор со Партизан го потпишал во февруари 2015, на само 15 години.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/jedinstven-slucaj-u-istoriji-partizana-dusan-vlahovic-najmladji-profesionalac-u-humskoj-1/97160|title=Jedinstven slučaj u istoriji Partizana: Dušan Vlahović najmlađi profesionalac u Humskoj 1|website=mozzartsport.com|date=14 February 2015|accessdate=21 February 2016}}</ref> На почетокот на 2016 година, Влаховиќ бил приклучен во првиот тим на Партизан под водство на тренерот [[Иван Томиќ]] и го зел дресот со број 9.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://mondo.rs/a874851/Sport/Fudbal/Dusan-Vlahovic-najmladja-devetka-Partizana-Veljko-Birmancevic-prvi-ugovor.html|title=Nova "devetka" Partizana - najmlađa do sada!|website=mondo.rs|date=12 February 2016|accessdate=21 February 2016}}</ref> Своето деби во првиот тим на Партизан го имал на 21 февруари 2016, во првенствениот натпревар против ОФК Белград. Тој се појавил во игра во 70-тата минута на местото на [[Исмаел Беко Фофана|Исмаел Фофана]], и така со 16 години и 24 дена станал најмладиот дебитант во историјата на клубот.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.sportske.net/vest/domaci-fudbal/vlahovic-usao-u-istoriju-partizana-254037.html|title=Vlahović ušao u istoriju Partizana!|website=sportske.net|date=21 February 2016|accessdate=21 February 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/vlahovic-za-istoriju/128430|title=Vlahović za istoriju|website=mozzartsport.com|date=21 февруари 2016|accessdate=21 февруари 2016}}</ref> Во следното коло, Влаховиќ добил шанса да заигра и во [[Вечно дерби (Србија)|вечното дерби]], влегувајќи од клупата во 53-тата минута на местото на [[Валери Божинов]] па така станал најмладиот дебитант во натпреварите од вечното дерби, престигнувајќи го рекордот кој претходно го држел [[Лука Јовиќ]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/nikad-niko-mladji-u-vecitom-derbiju/128950|title=Nikad niko mlađi u večitom derbiju...|website=mozzartsport.com|language=sr|date=27 февруари 2016|accessdate=27 февруари 2016}}</ref> Својот прв гол во дресот на Партизан го постигнал на 2 априла 2016, во првенствената победа на домашен терен над [[ФК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] со што станал најмладиот стрелец на гол во историјата на клубот (со 16 години, два месеци и пет дена).<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/decak-je-postao-muskarac-video/131781|title=Dečak je postao muškarac! (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=2 април 2016|accessdate=2 април 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/135487-135487/|title=Partizan – Radnik 3:2 (0:2)|website=partizan.rs|date=2 април 2016|accessdate=5 декември 2019|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035104/http://www.sr.partizan.rs/135487-135487/|url-status=dead}}</ref> Исто така постигнал гол и во полуфиналето на [[Фудбалски куп на Србија|Купот на Србија]], на гостувањето против [[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] кога Партизан победил со 0-3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/136850-spartak-partizan-3/|title=Spartak – Partizan 0:3 (0:1)|website=partizan.rs|date=20 април 2016|accessdate=22 април 2016|archive-date=2019-04-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20190413122454/http://www.sr.partizan.rs/136850-spartak-partizan-3/|url-status=dead}}</ref> Во финалето на купот против [[ФК Јавор Ивањица|Јавор Ивањица]], во кое Партизан победил со 2-0, Влаховиќ повторно бил стрелец и го освоил својот прв трофеј во кариерата.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/uzivo-ilic-od-prvog-minuta-u-borbi-za-trofej-drazic-sam-u-napadu-javora/135208|title=KRAJ: Partizan - Javor 2:0, Vlahović zagrlio trofej (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=11 мај 2016|accessdate=12 мај 2016}}</ref>
Дебито во европските натпреварувања, Влаховиќ го имал на 21 јули 2016, во реванш натпреварот од 2. коло на квалификациите за [[УЕФА Лига Европа 2016-2017|Лигата на Европа]] против [[ФК Заглебје Лубин|Заглебје]] во Полска.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/143421-partizan-zaglebie-lubin-00|title=Zaglebie Lubin – Partizan 0:0|website=partizan.rs|date=21 July 2016|accessdate=2 August 2016|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035239/http://www.sr.partizan.rs/143421-partizan-zaglebie-lubin-00/|url-status=dead}}</ref> Партизан бил елиминиран по изведување на пенали, па во остатокот од сезоната Влаховиќ играл само во домашните натпреварувања. Во второто коло од [[Суперлига на Србија 2016-2017|српското првенство]], во натпреварот против [[ФК Напредак Крушевац|Напредак]] на гости, Влаховиќ за првпат заиграл за Партизан као стартер.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.zurnal.rs/fudbal/partizan/37570/vlahovic-starter-za-partizan-prvi-put-u-karijeri-u-20-mecu| title= Влаховић стартер за Партизан први пут у каријери у 20. мечу|website=[[Sportski žurnal]]|date=4 август 2016|accessdate=2 септември 2016}}</ref> Вкупно во сезоната 2016-2017 одиграл девет натпревари (без постигнат гол), помагајќи им на црно-белите да ја освојат двојната круна.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.transfermarkt.com/dusan-vlahovic/profil/spieler/357498| title= Dusan Vlahovic |website=transfermarkt.com |accessdate=5 декември 2019}}</ref>
===Фјорентина===
Во јуни 2017 година, италијанската [[ФК Фјорентина|Фјорентина]] официјално објавила дека го купила Влаховиќ од Партизан. Сепак, клубот од [[Фиренца]] навел во соопштението дека Влаховиќ нема да се приклучи веднаш во клубот, туку после 28 јануари 2018 кога ќе наполни 18 години.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/posle-milenkovica-i-dusan-vlahovic-u-firenci/263759| title= Posle Milenkovića i Dušan Vlahović u Firenci! |website=mozzartsport.com|date=23 јуни 2017|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Официјалната промоција во Фјорентина, Влаховиќ ја имал на 22 февруари 2018 година, а право на настап за клубот од 1 јули 2018.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/vlahovic-dobio-broj-18-u-firenci-navijaci-ocekuju-kombinaciju-batistute-i-tonija/287782| title= Vlahović dobio broj 18 u Firenci: Navijači očekuju kombinaciju Batistute i Tonija! |website=mozzartsport.com|date=22 февруари 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref>
Во летото 2018, Влаховиќ и официјално и се приклучил на Фјорентина. Своето деби за ''виола'' го имал на 25 септември 2018, во 6. коло од [[Серија А 2018-2019|Серија А]], кога влегол во игра од клупата за резерви на местото на [[Марко Бенаси]] во 84-тата минута од натпреварот во кој неговиот тим бил поразен со 2-1 на гостувањето кај [[ФК Интер|Интер]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a1134640/Inter-Fiorentina-2-1-debi-prvi-mec-Dusana-Vlahovica.html| title= VAR na strani Intera, Vlahović debitovao na "Meaci" |website=mondo.rs|date=25 септември 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.telegraf.rs/sport/2994328-vlahovic-debitovao-na-meaci-inter-po-navici-pobeda-u-samoj-zavrsnici| title= Vlahović debitovao na "Meaci", Inter po navici - pobeda u završnici! |website=telegraf.rs|date=26 септември 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Така тој станал првиот играч роден во 2000 година или подоцна кој заиграл за Фјорентина во историјата на тосканците.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.calciomercato.com/news/l-esordio-quasi-da-sogno-di-vlahovic-con-la-fiorentina-e-il-prim-22053|title=L'esordio (quasi) da sogno di Vlahovic con la Fiorentina: è il primo '00 viola|date=26 септември 2018|accessdate=7 април 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.canteraviola.com/vlahovic-il-primo-classe-2000-della-fiorentina-un-esordio-alla-mlakar/|title=Vlahovic, il primo classe 2000 della Fiorentina. Un esordio... alla Mlakar|date=2018-09-26|accessdate=2019-04-07}}</ref> Сезоната 2018-2019 ја завршил со вкупно 10 настапи за Фјорентина (сите во Серија А), а во текот на сезоната покрај за првиот тим играл и за примавера тимот на Фјорентина каде имал неколку блескави настапи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kad-igra-sa-vrsnjacima-radi-sta-hoce-vlahovicevih-19-na-19-video/329190|title=Kad igra sa vršnjacima radi šta hoće – Vlahovićevih 19 na 19 (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=6 јуни 2019|accessdate=5 декември 2019|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035623/https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kad-igra-sa-vrsnjacima-radi-sta-hoce-vlahovicevih-19-na-19-video/329190|url-status=dead}}</ref>
На почетокот на [[ФК Фјорентина сезона 2019-2020|сезоната 2019-2020]], Влаховиќ ги постигнал својте први голови (два) во дресот на Фјорентина на 18 август 2019 во победата со 3-1 над [[ФК Монца|Монца]] во [[Фудбалски куп на Италија 2019-2020|Купот на Италија]]. Тој влегол во игра во 74-тата минута при водство на Монца од 1-0 и со два гола во 80-тата и 86-тата минута и асистенција за третиот кој го постигнал [[Федерико Кјеза]] го свртел резултатот и и овозможил на Фјорентина да мине во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kakav-mec-dusana-vlahovica-berluskoni-i-galijani-ce-ga-sanjati-veceras-video/335312| title= Kakav meč Dušana Vlahovića! Berluskoni i Galijani će ga sanjati večeras... (VIDEO) |website=mozzartsport.com|date=18 август 2019|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Својте први голови во [[Серија А]] ги постигнал на 10 ноември 2019 во поразот со 5-2 на гостувањето кај {{Fb team (N) Cagliari}}.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.espreso.rs/sport/fudbal/465293/italija-upoznala-vlahovica-srbin-postigao-prva-2-gola-u-seriji-a-u-teskom-porazu-fiorentine| title= ITALIJA UPOZNALA VLAHOVIĆA: Srbin postigao prva 2 gola u Seriji A u teškom porazu Fiorentine! |website=espreso.rs|date=10 ноември 2019|accessdate=5 декември 2019}}</ref> На 15 декември 2019, Влаховиќ повторно бил стрелец влегувајќи од клупата, постигнувајќи го изедначувачкиот гол за Фјорентина по една соло акција во 92-рата минута од натпреварот против Интер на [[Стадион Артемио Франки|Артемио Франки]] што завршил 1-1.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/golcina-vlahovica-u-92-minutu-ostavila-inter-u-neverici-i-vratila-juve-na-celo-video/345230 | title= Golčina Vlahovića u 92. minutu ostavila Inter u neverici i vratila Juve na čelo! (VIDEO) |website=mozzartsport.com|date=15 декември 2019|accessdate=17 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.telegraf.rs/sport/fudbal/3132490-vlahovic-oteo-interu-pobedu-u-nadoknadi-bivsi-igrac-partizana-bombom-pocepao-mrezu | title= Vlahović oteo Interu pobedu u nadoknadi: Bivši igrač Partizana "bombom" pocepao mrežu |website=telegraf.rs |date=15 декември 2019|accessdate=17 декември 2019}}</ref> Сезоната ја завршил со 6 гола во 30 настапи во првенството.
Во сезоната 2020-2021, Влаховиќ го зел дресот со број девет, и нашол се повеќе простор играјќи како стартер, особено по доаѓањето на [[Чезаре Прандели]] на кормилото на клубот од Фиренца.<ref>{{Cite web|url=https://corrieredellosport.it/news/calcio/serie-a/fiorentina/2021/02/19-79300990/fiorentina_prandelli_vlahovic_crescera_ancora_bene_castrovilli-eysseric_|title=Fiorentina, Prandelli: "Vlahovic crescerà ancora. Bene Castrovilli-Eysseric"|access-date=13 март 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.ansa.it/sito/notizie/sport/calcio/2021/01/12/prandelli-vlahovic-pochi-hanno-bruciato-le-tappe-cosi_5da4d3ca-bc9d-471a-bcc6-ff9817afb9f3.html|title=Prandelli, Vlahovic? Pochi hanno bruciato le tappe così|date=12 јануари 2021|access-date=13 март 2021}}</ref> На 22 декември 2020, тој го постигнал првиот гол по само три минути игра придонесувајќи за убедливиот успех во [[Торино]] против {{Fb team (N) Juventus}} (0-3), што значело прва победа на „виолетовите“ во домот на нивниот голем ривал после 12 години од последниот ваков успех.<ref>{{Cite web|url=https://tuttosport.com/news/calcio/serie-a/juventus/2020/12/22-77570925/la_juve_crolla_in_casa_con_la_fiorentina|title=Juve-Fiorentina 0-3: Pirlo crolla allo Stadium|access-date=13 март 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://sport.sky.it/calcio/serie-a/2020/12/23/fiorentina-vittoria-juventus-2008-giocatori|title=La Fiorentina batte la Juve a Torino come nel 2008: che fine hanno fatto quei giocatori?|date=23 декември 2020|access-date=13 март 2021}}</ref> На 13 март 2021, тој го постигнал својот прв [[хет-трик]] во кариерата (станувајќи петти српски играч кој успеал тоа да го направи во Серија А), во првенствениот натпревар против {{Fb team (N) Benevento}} (1-4).<ref>{{cite web|url=https://www.gazzetta.it/Calcio/Serie-A/Benevento/13-03-2021/benevento-fiorentina-vlahovic-tripletta-show-prandelli-respira-4001451759450.shtml|title=Vlahovic, tripletta da urlo: la Fiorentina respira, il Benevento si sveglia tardi|date=13 март 2021}}</ref><ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.sportmediaset.mediaset.it/calcio/benevento/serie-a-benevento-fiorentina-1-4-vlahovic-fa-respirare-la-viola_29764882-202102k.shtml|title=Serie A: Benevento-Fiorentina 1-4, Vlahovic fa respirare la Viola|access-date=14 март 2021}}</ref> Како сезоната се ближела кон самиот крај така растела формата на Влаховиќ; на 11 април напаѓачот постигнал два гола во поразот на неговата екипа на домашен терен од {{Fb team (N) Atalanta}} (2-3), а на 25 истиот месец повторно бил стрелец против Јувентус реализирајќи пенал со паненка.<ref>{{cite web|url=https://sportski.mk/%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B0-%D0%B3%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B0%D1%82-%D0%B3%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BD/|title=Затоа го сакаат гигантите: Неверојатна „паненка“ на Влаховиќ🎥|date=25 април 2021|access-date=23 јули 2022}}</ref> Во мај, последниот месец од сезоната, Влаховиќ постигнал два гола во ремито 3-3 на гостувањето кај {{Fb team (N) Bologna}} и уште два гола во победата со 2-0 на домашен терен против {{Fb team (N) Lazio}}. Сепак и покрај одличната сезона на србинот кој постигнал 21 гол во првенството,<ref name=":1"/> Фјорентина имала уште една во низа разочарувачки сезони завршувајќи на 13-тото место. По завршувањето на првенството, Влаховиќ ја добил наградата за [[Серија А награди#Најдобар млад фудбалер во Серија А|Најдобар млад фудбалер во Серија А]].<ref>{{Cite web|url=https://www.legaseriea.it/it/sala-stampa/notizie/info/mvp-stagione-2020-2021-dusan-vlahovic-miglior-under-23|title=MVP stagione 2021/2021: Dusan Vlahovic miglior Under-23|access-date=2021-09-12}}</ref>
Неговата добра форма продолжила и во [[ФК Фјорентина 2021-2022|сезоната 2021-2022]], постигнувајќи гол во натпреварот од првото коло на [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|Купот на Италија]] против [[Козенца Калчо|Козенца]] (4-0).<ref>{{Cite web|url=https://corrierefiorentino.corriere.it/firenze/notizie/sport/21_agosto_13/fiorentina-cosenza-4-0-tutto-facile-ma-si-vede-gia-l-intesa-vlahovic-doppietta-gonzalez-53a03796-fc77-11eb-97d1-0a7aff4d18c0.shtml|title=Fiorentina-Cosenza 4-0, è tutto facile ma si vede già l’intesa tra Vlahovic (doppietta) e Gonzalez|author=Michela Lanza|date=13 август 2021|access-date=2022-01-29}}</ref> Својот прв гол во [[Серија А 2021-2022|првенството]] го постигнал на 28 август 2021 против {{Fb team (N) Torino}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.repubblica.it/sport/dirette/calcio/serie-a-2021/diretta-fiorentina-torino-g2228915/|title=Fiorentina - Torino (2-1) Serie A 2021|access-date=2022-01-28}}</ref> На 12 септември, тој постигнал два гола од пенал за Фјорентина во гостинската победа над {{Fb team (N) Atalanta}} (1-2),<ref>{{Cite web|url=https://sport.sky.it/calcio/serie-a/partite/2021/giornata-3/atalanta-fiorentina/video-highlights|title=Atalanta-Fiorentina 1-2. HIGHLIGHTS|author=Sky Sport|access-date=2022-01-28}}</ref> додека, на 30 октомври, тој го постигнал својот втор хет-трик во италијанската најсилна дивизија против {{Fb team (N) Spezia}} (3-0).<ref>{{Cite web|url=https://www.ilmessaggero.it/sport/calcio/fiorentina_spezia_3_0_vlahovic_serie_a-6292931.html|title=Fiorentina-Spezia 3-0, a Italiano basta Vlahovic per battere il suo passato|date=2021-10-31|language=it|access-date=2022-01-28}}</ref> На 20 ноември, тој постигнал два гола во победата со 4-3 на домашен терен над лидерот на табелата {{Fb team (N) Milan}} нанесувајќи им го првиот пораз во првенството.<ref>{{cite web|url=https://www.tuttosport.com/news/calcio/serie-a/2021/11/20-87235225/fiorentina-milan_4-3_doppiette_di_vlahovic_e_ibra_primo_ko_per_pioli|title=Fiorentina - Milan 4-3; doppiette di Vlahovic e Ibra, primo ko per pioli|publisher=tuttosport}}</ref> Под водството на новиот тренер [[Винченцо Италијано]], Влаховиќ играл подобра сезона од претходната постигнувајќи 20 голови само во првиот дел од сеозната во 24 настапи во првенството и купот, што довело до огромен интерес за него од неколку големи европски клубови меѓу кои најзаинтересирани биле {{Fb team (N) Arsenal}} и {{Fb team (N) Juventus}}.<ref>{{cite web|url=https://forzaitalianfootball.com/2021/12/juventus-will-have-to-see-off-arsenal-to-win-race-for-vlahovic/|title=Juventus will have to see off Arsenal to win race for Vlahovic|publisher=forzaitalianfootball.com|date=3 декември 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.espn.com/soccer/soccer-transfers/story/4578654/juventus-beat-arsenal-to-sign-dusan-vlahovic-from-fiorentina|title=Juventus beat Arsenal to sign Dusan Vlahovic from Fiorentina|publisher=ESPN|date=28 јануари 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref>
===Јувентус===
На 28 јануари 2022, на својот 22-ри роденден, Влаховиќ потпишал за {{Fb team (N) Juventus}} за 70 милиони евра (плус 10 милиони евра во бонуси),<ref>{{cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/vlahovic-e-bianconero|title=Vlahovic è bianconero!|date=28 јануари 2022|access-date=28 јануари 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.acffiorentina.com/it/news/tutte/prima-squadra-maschile/2022-01-28/vlahovic-ceduto-alla-juventus|title=Vlahovic ceduto alla Juventus||date=28 јануари 2022|access-date=28 јануари 2022}}</ref> откако го одбрал клубот од [[Торино]] пред Арсенал,<ref>{{cite web|url=https://dailypost.ng/2022/06/13/serie-a-real-reason-i-rejected-arsenal-joined-juventus-dusan-vlahovic/|title=Serie A: Real reason I rejected Arsenal, joined Juventus – Dusan Vlahovic|publisher=Daily Post|date=13 јуни 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref> кои исто така доставиле официјална понуда до Фјорентина и играчот. На 6 февруари, тој постигнал гол на своето деби во црно-белиот дрес, отворајќи го резултатот во првенствениот натпревар на домашен терен против [[ФК Хелас Верона|Верона]] добиен со 2-0;<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/subito-dv7-e-zak-2-0-al-verona|title=Subito DV7 e ZAK! 2-0 al Verona|date=6 февруари 2022|access-date=7 февруари 2022}}</ref> четири дена подоцна, во првиот натпревар од Купот на Италија во дресот на Јувентус, во самата завршница по неговиот удар топката го погодила [[Руан Тресолди]] и завршила во мрежата, автогол кој им донел победа на ''бјанконерите'' од 2-1 над {{Fb team (N) Sassuolo}} и пласман во полуфиналето.<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/dv7-all-ultimo-respiro-juve-in-semifinale|title=DV7 all'ultimo respiro! Juve in semifinale!|date=10 февруари 2022|access-date=12 февруари 2022}}</ref> На 22 февруари, тој го имал своето деби во [[УЕФА Лига на шампиони 2021/22|Лигата на шампионите]], во првиот натпревар од осминафиналето на гостински терен против [[ФК Виљареал|Виљареал]] (1-1):<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/subito-vlahovic-poi-parejo-a-vila-real-e-1-1|title=Subito Vlahovic, poi Parejo. A Vila-real è 1-1|date=22 февруари 2022|access-date=22 февруари 2022}}</ref> откако постигнал гол за 0-1 по само 32 секунди од почетокот на натпреварот, тој станал првиот играч на Јувентус кој постигнал гол на своето деби во нокаут фазата од Лигата на шампионите и втор најбрз, по [[Алесандро Дел Пјеро]] (20"), а исто така и втор најбрз стрелец на своето деби во ова натпреварување, заостанувајќи само зад [[Евгениј Конопљанка]] (19").<ref>{{Cite web|author=Luca Stamerra|url=https://www.eurosport.it/calcio/champions-league/2021-2022/champions-league-villarreal-juventus-vlahovic-esordio-da-record-31-e-gol-al-primo-tocco-in-champions_sto8812924/story.shtml|title=Champions League, Villarreal-Juventus - Vlahovic esordio da record: 33" e gol al primo tocco in Champions|date=22 февруари 2022|access-date=22 февруари 2022}}</ref> Четири дена подоцна, тој постигнал два гола во победата на гости против {{Fb team (N) Empoli}} (2-3).<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/kean-e-doppio-vlahovic-3-2-all-empoli|title=Kean e doppio Vlahovic, 3-2 all'Empoli|date=26 февруари 2022|access-date=26 февруари 2022}}</ref>
==Репрезентативна кариера==
Откако ги претставуваше селекциите на Србија под 15, под 16 и под 19 години, на 6 септември 2019 година, тој дебитирал за [[Фудбалска репрезентација на Србија под 21 година|српската репрезентација под 21 година]] во поразот со 1-0 на гости против врсниците од [[Фудбалска репрезентација на Русија под 21 година|Русија]].<ref>{{Cite web|url=http://www.fiorentina.it/under-21-vlahovic-e-terzic-titolari-nella-sconfitta-della-serbia/|title=Under 21: Vlahovic e Terzic titolari nella sconfitta della Serbia|date=6 септември 2019|access-date=10 ноември 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20191012103720/http://www.fiorentina.it/under-21-vlahovic-e-terzic-titolari-nella-sconfitta-della-serbia/}}</ref>
Своето деби во [[Фудбалската репрезентација на Србија|сениорската репрезентација]] го имал на 11 октомври 2020 година, на 20-годишна возраст, во поразот со 0-1 од {{NazNB|FUrep|HUN}} во [[Белград]] во [[УЕФА Лига на нации 2020-2021|УЕФА Лигата на нации на УЕФА]].<ref>{{Cite web|url=https://www.corrieredellosport.it/news/stadio/fiorentina/2020/10/13-74853117/fiorentina_vlahovic_valore_aggiunto/|title=Fiorentina, Vlahovic valore aggiunto|access-date=16 october 2020}}</ref>
==Статистика==
===Клупска статистика===
''Статистиката е ажурирана на 15 декември 2019''.
{| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;"
|-
! rowspan="2" | Сезона
! rowspan="2" | Клуб
! colspan="3" | Првенство
! colspan="3" | Национален куп
! colspan="3" | Континентален куп
! colspan="3" | Останати купови
! colspan="2" | Вкупно
|-
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Наст
! Гол
|-
|| 2015-2016 || rowspan=2|{{flagsport|SRB}} {{Fb team (N) Partizan}} || [[Суперлига на Србија 2015-2016|СЛ]] || 14 || 1 || [[Фудбалски куп на Србија 2015-2016|КС]] || 4 || 2 || - || - || - || - || - || - || 18 || 3
|-
|| 2016-2017 || [[Суперлига на Србија 2016-2017|СЛ]] || 7 || 0 || [[Фудбалски куп на Србија 2016-2017|КС]] || 1 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2016-2017|ЛЕ]] || 1 || 0 || - || - || - || 9 || 0
|-
!colspan="3"|Вкупно Партизан || 21 || 1 || || 5 || 2 || || 1 || 0 || || - || - || 27 || 3
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2018-2019|2018-2019]] || rowspan=4|{{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Fiorentina}} || [[Серија А 2018-2019|А]] || 10 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2018-2019|КИ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 10 || 0
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2019-2020|2019-2020]] || [[Серија А 2019-2020|А]] || 30 || 6 || [[Фудбалски куп на Италија 2019-2020|КИ]] || 4 || 2 || - || - || - || - || - || - || 34 || 8
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2020-2021|2020-2021]] || [[Серија А 2020-2021|А]] || 37 || 21 || [[Фудбалски куп на Италија 2020-2021|КИ]] || 3 || 0 || - || - || - || - || - || - || 40 || 21
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2021-2022|2021-јан. 2022]] || [[Серија А 2021-2022|А]] || 21 || 17 || [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|КИ]] || 3 || 3 || - || - || - || - || - || - || 24 || 20
|-
! colspan="3" |Вкупно Фјорентина || 98 || 44 || || 10 || 5 || || - || - || || - || - || 108 || 49
|-
|| [[ФК Јувентус сезона 2021-2022|јан.-јун. 2022]] || {{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Juventus}} || [[Серија А 2021-2022|А]] || 0 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|КИ]] || 0 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2021-2022|ЛШ]] || 0 || 0 || [[Суперкуп на Италија 2021|СИ]] || - || - || 0 || 0
|-
! colspan="3" |Вкупно во кариерата || 119 || 45 || || 15 || 7 || || 1 || 0 || || - || - || 135 || 52
|}
==Титули==
===={{flagsport|SRB}} Партизан====
* '''[[Суперлига на Србија]]''' : 1
: 2016–2017
* '''[[Фудбалски куп на Србија|Куп на Србија]]''' : 2
: 2015–2016, 2016-2017
== Наводи ==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
{{Порталкутија
|right=yes
|boxwidth=200px
|marign=0px
|name1=Биографија
|image1=P vip.svg
|name2=Фудбал
|image2=Soccer ball.svg
|name3=Србија
|image3=Flag of Serbia.svg
}}
* [https://us.soccerway.com/players/duan-vlahovi/436316/ Душан Влаховиќ на soccerway]
* [https://www.transfermarkt.com/dusan-vlahovic/profil/spieler/357498 Душан Влаховиќ на transfermakt]
* [https://www.whoscored.com/Players/315369/Show/Dusan-Vlahovic Душан Влаховиќ на whoscored]
* [https://www.espn.com/soccer/player/_/id/235677/dusan-vlahovic Душан Влаховиќ на espn]
{{Состав на ФК Јувентус}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Влаховиќ, Душан}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Српски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Партизан]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Фјорентина]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Јувентус]]
[[Категорија:Фудбалери во Серија А]]
prouw87art54b6s6lkp868jt02mhxax
4799167
4799166
2022-08-02T13:27:35Z
Carshalton
30527
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
| playername = Душан Влаховиќ
| image = [[Податотека:Dusan Vlahovic.jpg|200px]]
| height = {{height|m=1.90}}
| dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|2000|1|28}}
| cityofbirth = {{роден во|Белград|}}
| countryofbirth = [[Србија]]
| nationality = {{flagsport|SRB}} [[Србија]]
| position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]]
| currentclub = {{Fb team Juventus}}
| clubnumber = 9
| youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team OFK Belgrad}}
| youthyears2 = | youthclubs2 = {{Fb team Partizan}}
| years1 = 2016–2018 | caps1 = 21 | goals1 = 1 | clubs1 = {{Fb team Partizan}}
| years2 = 2018–2022 | caps2 = 98 | goals2 = 44 | clubs2 = {{Fb team Fiorentina}}
| years3 = 2022– | caps3 = 15 | goals3 = 7 | clubs3 = {{Fb team Juventus}}
| nationalyears1 = 2015 | nationalcaps1 = 5 | nationalgoals1 = 3 | nationalteam1 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 15 години|Србија 15]]
| nationalyears2 = 2015 | nationalcaps2 = 3 | nationalgoals2 = 1 | nationalteam2 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 16 години|Србија 16]]
| nationalyears3 = 2016-2019 | nationalcaps3 = 11 | nationalgoals3 = 6 | nationalteam3 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 19 години|Србија 19]]
| nationalyears4 = 2019 | nationalcaps4 = 4 | nationalgoals4 = 1 | nationalteam4 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 21 година|Србија 21]]
| nationalyears5 = 2019- | nationalcaps5 = 14 | nationalgoals5 = 7 | nationalteam5 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија|Србија]]
| pcupdate = 6 јануари 2011
| ntupdate = 17 ноември 2010
}}
'''Душан Влаховиќ''' (роден на [[28 јануари]] [[2000]], во [[Белград]]) — [[Срби|српски]] [[фудбалер]], [[Напад (фудбал)|напаѓач]] на [[ФК Јувентус|Јувентус]] и на [[Фудбалска репрезентација на Србија|српската репрезентацијата]].
==Технички карактеристики==
Сметан за еден од најперспективните играчи на неговата генерација,<ref>{{Cite web|url=https://www.espn.com/soccer/blog-espn-fc-united/story/4340555/haalandsanchofodenfati-lead-the-39-best-players-age-21-or-under|title=Haaland, Sancho, Foden, Fati lead the 39 best male players age 21 or under|author=Tor-Kristian Karlsen|date=29 април 2021|access-date=22 февруари 2022|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fourfourtwo.com/features/best-young-players-in-the-world-2022-under-22-haaland-foden-bellingham-greenwood|title=Best young players in the world 2022: 22 players under 22 who will dominate this year|author=Conor Pope|date=14 јануари 2022|access-date=22 февруари 2022|language=en}}</ref> тој е [[Напад (фудбал)|напаѓач]] со моќна фигура, надарен со извонредна техника, кој може да игра и како [[Напад (фудбал)#Прв напаѓач|прв]] и како [[Напад (фудбал)#Втор напаѓач|втор напаѓач]].<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.dazn.com/it-IT/news/serie-a/vlahovic-storia-ruolo-caratteristiche-tecniche/3o9jhn8a6ghy1p156nrxn0k7j|title=Dusan Vlahovic: storia, ruolo e caratteristiche tecniche|access-date=2022-01-28}}</ref> Има моќен и прецизен шут со неговата "левица" што му овозможува да постигнува многу голови во и надвор од шеснаесеттникот, но тој исто така е одличен изведувач на [[Пенал (фудбал)|пенали]] и [[Слободен удар (фудбал)|слободни удари]].<ref name=":2" />
== Клупска кариера ==
===Партизан===
Влаховиќ започнал да игра фудбал во фудбалската школа Алтина од [[Земун]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/upoznajte-novog-ibrahimovica-dusan-vlahovic-partizanova-haubica-iz-zemuna-video/106254|title=Upoznajte novog Ibrahimovića: Dušan Vlahović – Partizanova haubica iz Zemuna! (VIDEO)|website=mozzartsport.com |date=23 мај 2015|accessdate= 5 декември 2019}}</ref> Потоа тој поминал три месеци во [[ОФК Белград]], а одиграл и еден натпревар за јуниорите на [[ФК Црвена Ѕвезда|Црвена ѕвезда]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/ofk-beograd-i-dinamo-u-finalu-turnira-prijateljstva/78940|title=OFK Beograd i Dinamo u finalu Turnira prijateljstva|website=mozzartsport.com |date=20 јуни 2014|accessdate=5 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.zurnal.rs/fudbal/partizan/34482/partizanov-biser-vlahovic-tata-je-odlucio-da-odigram-jednu-utakmicu-za-zvezdu|script-title=sr:Партизанов бисер Влаховић: Тата је одлучио да одиграм једну утакмицу за Звезду|website=[[Sportski žurnal]]|date=21 мај 2016|accessdate=5 декември 2019}}</ref>
Во летото 2014 година дошол во [[ФК Партизан|Партизан]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://web.archive.org/web/20160208094827/https://www.butasport.rs/fudbal/dusan-vlahovic-za-butasport-rs-ponosno-nosim-partizanov-grb-na-srcu/|title=Dušan Vlahović za BUTASPORT.RS: Ponosno nosim Partizanov grb na srcu|website=butasport.rs |date=3 февруари 2016|accessdate= 5 декември 2019}}</ref>
Својот прв професионален договор со Партизан го потпишал во февруари 2015, на само 15 години.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/jedinstven-slucaj-u-istoriji-partizana-dusan-vlahovic-najmladji-profesionalac-u-humskoj-1/97160|title=Jedinstven slučaj u istoriji Partizana: Dušan Vlahović najmlađi profesionalac u Humskoj 1|website=mozzartsport.com|date=14 February 2015|accessdate=21 February 2016}}</ref> На почетокот на 2016 година, Влаховиќ бил приклучен во првиот тим на Партизан под водство на тренерот [[Иван Томиќ]] и го зел дресот со број 9.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://mondo.rs/a874851/Sport/Fudbal/Dusan-Vlahovic-najmladja-devetka-Partizana-Veljko-Birmancevic-prvi-ugovor.html|title=Nova "devetka" Partizana - najmlađa do sada!|website=mondo.rs|date=12 February 2016|accessdate=21 February 2016}}</ref> Своето деби во првиот тим на Партизан го имал на 21 февруари 2016, во првенствениот натпревар против ОФК Белград. Тој се појавил во игра во 70-тата минута на местото на [[Исмаел Беко Фофана|Исмаел Фофана]], и така со 16 години и 24 дена станал најмладиот дебитант во историјата на клубот.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.sportske.net/vest/domaci-fudbal/vlahovic-usao-u-istoriju-partizana-254037.html|title=Vlahović ušao u istoriju Partizana!|website=sportske.net|date=21 February 2016|accessdate=21 February 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/vlahovic-za-istoriju/128430|title=Vlahović za istoriju|website=mozzartsport.com|date=21 февруари 2016|accessdate=21 февруари 2016}}</ref> Во следното коло, Влаховиќ добил шанса да заигра и во [[Вечно дерби (Србија)|вечното дерби]], влегувајќи од клупата во 53-тата минута на местото на [[Валери Божинов]] па така станал најмладиот дебитант во натпреварите од вечното дерби, престигнувајќи го рекордот кој претходно го држел [[Лука Јовиќ]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/nikad-niko-mladji-u-vecitom-derbiju/128950|title=Nikad niko mlađi u večitom derbiju...|website=mozzartsport.com|language=sr|date=27 февруари 2016|accessdate=27 февруари 2016}}</ref> Својот прв гол во дресот на Партизан го постигнал на 2 априла 2016, во првенствената победа на домашен терен над [[ФК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] со што станал најмладиот стрелец на гол во историјата на клубот (со 16 години, два месеци и пет дена).<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/decak-je-postao-muskarac-video/131781|title=Dečak je postao muškarac! (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=2 април 2016|accessdate=2 април 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/135487-135487/|title=Partizan – Radnik 3:2 (0:2)|website=partizan.rs|date=2 април 2016|accessdate=5 декември 2019|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035104/http://www.sr.partizan.rs/135487-135487/|url-status=dead}}</ref> Исто така постигнал гол и во полуфиналето на [[Фудбалски куп на Србија|Купот на Србија]], на гостувањето против [[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] кога Партизан победил со 0-3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/136850-spartak-partizan-3/|title=Spartak – Partizan 0:3 (0:1)|website=partizan.rs|date=20 април 2016|accessdate=22 април 2016|archive-date=2019-04-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20190413122454/http://www.sr.partizan.rs/136850-spartak-partizan-3/|url-status=dead}}</ref> Во финалето на купот против [[ФК Јавор Ивањица|Јавор Ивањица]], во кое Партизан победил со 2-0, Влаховиќ повторно бил стрелец и го освоил својот прв трофеј во кариерата.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/uzivo-ilic-od-prvog-minuta-u-borbi-za-trofej-drazic-sam-u-napadu-javora/135208|title=KRAJ: Partizan - Javor 2:0, Vlahović zagrlio trofej (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=11 мај 2016|accessdate=12 мај 2016}}</ref>
Дебито во европските натпреварувања, Влаховиќ го имал на 21 јули 2016, во реванш натпреварот од 2. коло на квалификациите за [[УЕФА Лига Европа 2016-2017|Лигата на Европа]] против [[ФК Заглебје Лубин|Заглебје]] во Полска.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/143421-partizan-zaglebie-lubin-00|title=Zaglebie Lubin – Partizan 0:0|website=partizan.rs|date=21 July 2016|accessdate=2 August 2016|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035239/http://www.sr.partizan.rs/143421-partizan-zaglebie-lubin-00/|url-status=dead}}</ref> Партизан бил елиминиран по изведување на пенали, па во остатокот од сезоната Влаховиќ играл само во домашните натпреварувања. Во второто коло од [[Суперлига на Србија 2016-2017|српското првенство]], во натпреварот против [[ФК Напредак Крушевац|Напредак]] на гости, Влаховиќ за првпат заиграл за Партизан као стартер.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.zurnal.rs/fudbal/partizan/37570/vlahovic-starter-za-partizan-prvi-put-u-karijeri-u-20-mecu| title= Влаховић стартер за Партизан први пут у каријери у 20. мечу|website=[[Sportski žurnal]]|date=4 август 2016|accessdate=2 септември 2016}}</ref> Вкупно во сезоната 2016-2017 одиграл девет натпревари (без постигнат гол), помагајќи им на црно-белите да ја освојат двојната круна.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.transfermarkt.com/dusan-vlahovic/profil/spieler/357498| title= Dusan Vlahovic |website=transfermarkt.com |accessdate=5 декември 2019}}</ref>
===Фјорентина===
Во јуни 2017 година, италијанската [[ФК Фјорентина|Фјорентина]] официјално објавила дека го купила Влаховиќ од Партизан. Сепак, клубот од [[Фиренца]] навел во соопштението дека Влаховиќ нема да се приклучи веднаш во клубот, туку после 28 јануари 2018 кога ќе наполни 18 години.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/posle-milenkovica-i-dusan-vlahovic-u-firenci/263759| title= Posle Milenkovića i Dušan Vlahović u Firenci! |website=mozzartsport.com|date=23 јуни 2017|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Официјалната промоција во Фјорентина, Влаховиќ ја имал на 22 февруари 2018 година, а право на настап за клубот од 1 јули 2018.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/vlahovic-dobio-broj-18-u-firenci-navijaci-ocekuju-kombinaciju-batistute-i-tonija/287782| title= Vlahović dobio broj 18 u Firenci: Navijači očekuju kombinaciju Batistute i Tonija! |website=mozzartsport.com|date=22 февруари 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref>
Во летото 2018, Влаховиќ и официјално и се приклучил на Фјорентина. Своето деби за ''виола'' го имал на 25 септември 2018, во 6. коло од [[Серија А 2018-2019|Серија А]], кога влегол во игра од клупата за резерви на местото на [[Марко Бенаси]] во 84-тата минута од натпреварот во кој неговиот тим бил поразен со 2-1 на гостувањето кај [[ФК Интер|Интер]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a1134640/Inter-Fiorentina-2-1-debi-prvi-mec-Dusana-Vlahovica.html| title= VAR na strani Intera, Vlahović debitovao na "Meaci" |website=mondo.rs|date=25 септември 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.telegraf.rs/sport/2994328-vlahovic-debitovao-na-meaci-inter-po-navici-pobeda-u-samoj-zavrsnici| title= Vlahović debitovao na "Meaci", Inter po navici - pobeda u završnici! |website=telegraf.rs|date=26 септември 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Така тој станал првиот играч роден во 2000 година или подоцна кој заиграл за Фјорентина во историјата на тосканците.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.calciomercato.com/news/l-esordio-quasi-da-sogno-di-vlahovic-con-la-fiorentina-e-il-prim-22053|title=L'esordio (quasi) da sogno di Vlahovic con la Fiorentina: è il primo '00 viola|date=26 септември 2018|accessdate=7 април 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.canteraviola.com/vlahovic-il-primo-classe-2000-della-fiorentina-un-esordio-alla-mlakar/|title=Vlahovic, il primo classe 2000 della Fiorentina. Un esordio... alla Mlakar|date=2018-09-26|accessdate=2019-04-07}}</ref> Сезоната 2018-2019 ја завршил со вкупно 10 настапи за Фјорентина (сите во Серија А), а во текот на сезоната покрај за првиот тим играл и за примавера тимот на Фјорентина каде имал неколку блескави настапи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kad-igra-sa-vrsnjacima-radi-sta-hoce-vlahovicevih-19-na-19-video/329190|title=Kad igra sa vršnjacima radi šta hoće – Vlahovićevih 19 na 19 (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=6 јуни 2019|accessdate=5 декември 2019|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035623/https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kad-igra-sa-vrsnjacima-radi-sta-hoce-vlahovicevih-19-na-19-video/329190|url-status=dead}}</ref>
На почетокот на [[ФК Фјорентина сезона 2019-2020|сезоната 2019-2020]], Влаховиќ ги постигнал својте први голови (два) во дресот на Фјорентина на 18 август 2019 во победата со 3-1 над [[ФК Монца|Монца]] во [[Фудбалски куп на Италија 2019-2020|Купот на Италија]]. Тој влегол во игра во 74-тата минута при водство на Монца од 1-0 и со два гола во 80-тата и 86-тата минута и асистенција за третиот кој го постигнал [[Федерико Кјеза]] го свртел резултатот и и овозможил на Фјорентина да мине во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kakav-mec-dusana-vlahovica-berluskoni-i-galijani-ce-ga-sanjati-veceras-video/335312| title= Kakav meč Dušana Vlahovića! Berluskoni i Galijani će ga sanjati večeras... (VIDEO) |website=mozzartsport.com|date=18 август 2019|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Својте први голови во [[Серија А]] ги постигнал на 10 ноември 2019 во поразот со 5-2 на гостувањето кај {{Fb team (N) Cagliari}}.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.espreso.rs/sport/fudbal/465293/italija-upoznala-vlahovica-srbin-postigao-prva-2-gola-u-seriji-a-u-teskom-porazu-fiorentine| title= ITALIJA UPOZNALA VLAHOVIĆA: Srbin postigao prva 2 gola u Seriji A u teškom porazu Fiorentine! |website=espreso.rs|date=10 ноември 2019|accessdate=5 декември 2019}}</ref> На 15 декември 2019, Влаховиќ повторно бил стрелец влегувајќи од клупата, постигнувајќи го изедначувачкиот гол за Фјорентина по една соло акција во 92-рата минута од натпреварот против Интер на [[Стадион Артемио Франки|Артемио Франки]] што завршил 1-1.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/golcina-vlahovica-u-92-minutu-ostavila-inter-u-neverici-i-vratila-juve-na-celo-video/345230 | title= Golčina Vlahovića u 92. minutu ostavila Inter u neverici i vratila Juve na čelo! (VIDEO) |website=mozzartsport.com|date=15 декември 2019|accessdate=17 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.telegraf.rs/sport/fudbal/3132490-vlahovic-oteo-interu-pobedu-u-nadoknadi-bivsi-igrac-partizana-bombom-pocepao-mrezu | title= Vlahović oteo Interu pobedu u nadoknadi: Bivši igrač Partizana "bombom" pocepao mrežu |website=telegraf.rs |date=15 декември 2019|accessdate=17 декември 2019}}</ref> Сезоната ја завршил со 6 гола во 30 настапи во првенството.
Во сезоната 2020-2021, Влаховиќ го зел дресот со број девет, и нашол се повеќе простор играјќи како стартер, особено по доаѓањето на [[Чезаре Прандели]] на кормилото на клубот од Фиренца.<ref>{{Cite web|url=https://corrieredellosport.it/news/calcio/serie-a/fiorentina/2021/02/19-79300990/fiorentina_prandelli_vlahovic_crescera_ancora_bene_castrovilli-eysseric_|title=Fiorentina, Prandelli: "Vlahovic crescerà ancora. Bene Castrovilli-Eysseric"|access-date=13 март 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.ansa.it/sito/notizie/sport/calcio/2021/01/12/prandelli-vlahovic-pochi-hanno-bruciato-le-tappe-cosi_5da4d3ca-bc9d-471a-bcc6-ff9817afb9f3.html|title=Prandelli, Vlahovic? Pochi hanno bruciato le tappe così|date=12 јануари 2021|access-date=13 март 2021}}</ref> На 22 декември 2020, тој го постигнал првиот гол по само три минути игра придонесувајќи за убедливиот успех во [[Торино]] против {{Fb team (N) Juventus}} (0-3), што значело прва победа на „виолетовите“ во домот на нивниот голем ривал после 12 години од последниот ваков успех.<ref>{{Cite web|url=https://tuttosport.com/news/calcio/serie-a/juventus/2020/12/22-77570925/la_juve_crolla_in_casa_con_la_fiorentina|title=Juve-Fiorentina 0-3: Pirlo crolla allo Stadium|access-date=13 март 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://sport.sky.it/calcio/serie-a/2020/12/23/fiorentina-vittoria-juventus-2008-giocatori|title=La Fiorentina batte la Juve a Torino come nel 2008: che fine hanno fatto quei giocatori?|date=23 декември 2020|access-date=13 март 2021}}</ref> На 13 март 2021, тој го постигнал својот прв [[хет-трик]] во кариерата (станувајќи петти српски играч кој успеал тоа да го направи во Серија А), во првенствениот натпревар против {{Fb team (N) Benevento}} (1-4).<ref>{{cite web|url=https://www.gazzetta.it/Calcio/Serie-A/Benevento/13-03-2021/benevento-fiorentina-vlahovic-tripletta-show-prandelli-respira-4001451759450.shtml|title=Vlahovic, tripletta da urlo: la Fiorentina respira, il Benevento si sveglia tardi|date=13 март 2021}}</ref><ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.sportmediaset.mediaset.it/calcio/benevento/serie-a-benevento-fiorentina-1-4-vlahovic-fa-respirare-la-viola_29764882-202102k.shtml|title=Serie A: Benevento-Fiorentina 1-4, Vlahovic fa respirare la Viola|access-date=14 март 2021}}</ref> Како сезоната се ближела кон самиот крај така растела формата на Влаховиќ; на 11 април напаѓачот постигнал два гола во поразот на неговата екипа на домашен терен од {{Fb team (N) Atalanta}} (2-3), а на 25 истиот месец повторно бил стрелец против Јувентус реализирајќи пенал со паненка.<ref>{{cite web|url=https://sportski.mk/%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B0-%D0%B3%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B0%D1%82-%D0%B3%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BD/|title=Затоа го сакаат гигантите: Неверојатна „паненка“ на Влаховиќ🎥|date=25 април 2021|access-date=23 јули 2022}}</ref> Во мај, последниот месец од сезоната, Влаховиќ постигнал два гола во ремито 3-3 на гостувањето кај {{Fb team (N) Bologna}} и уште два гола во победата со 2-0 на домашен терен против {{Fb team (N) Lazio}}. Сепак и покрај одличната сезона на србинот кој постигнал 21 гол во првенството,<ref name=":1"/> Фјорентина имала уште една во низа разочарувачки сезони завршувајќи на 13-тото место. По завршувањето на првенството, Влаховиќ ја добил наградата за [[Серија А награди#Најдобар млад фудбалер во Серија А|Најдобар млад фудбалер во Серија А]].<ref>{{Cite web|url=https://www.legaseriea.it/it/sala-stampa/notizie/info/mvp-stagione-2020-2021-dusan-vlahovic-miglior-under-23|title=MVP stagione 2021/2021: Dusan Vlahovic miglior Under-23|access-date=2021-09-12}}</ref>
Неговата добра форма продолжила и во [[ФК Фјорентина 2021-2022|сезоната 2021-2022]], постигнувајќи гол во натпреварот од првото коло на [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|Купот на Италија]] против [[Козенца Калчо|Козенца]] (4-0).<ref>{{Cite web|url=https://corrierefiorentino.corriere.it/firenze/notizie/sport/21_agosto_13/fiorentina-cosenza-4-0-tutto-facile-ma-si-vede-gia-l-intesa-vlahovic-doppietta-gonzalez-53a03796-fc77-11eb-97d1-0a7aff4d18c0.shtml|title=Fiorentina-Cosenza 4-0, è tutto facile ma si vede già l’intesa tra Vlahovic (doppietta) e Gonzalez|author=Michela Lanza|date=13 август 2021|access-date=2022-01-29}}</ref> Својот прв гол во [[Серија А 2021-2022|првенството]] го постигнал на 28 август 2021 против {{Fb team (N) Torino}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.repubblica.it/sport/dirette/calcio/serie-a-2021/diretta-fiorentina-torino-g2228915/|title=Fiorentina - Torino (2-1) Serie A 2021|access-date=2022-01-28}}</ref> На 12 септември, тој постигнал два гола од пенал за Фјорентина во гостинската победа над {{Fb team (N) Atalanta}} (1-2),<ref>{{Cite web|url=https://sport.sky.it/calcio/serie-a/partite/2021/giornata-3/atalanta-fiorentina/video-highlights|title=Atalanta-Fiorentina 1-2. HIGHLIGHTS|author=Sky Sport|access-date=2022-01-28}}</ref> додека, на 30 октомври, тој го постигнал својот втор хет-трик во италијанската најсилна дивизија против {{Fb team (N) Spezia}} (3-0).<ref>{{Cite web|url=https://www.ilmessaggero.it/sport/calcio/fiorentina_spezia_3_0_vlahovic_serie_a-6292931.html|title=Fiorentina-Spezia 3-0, a Italiano basta Vlahovic per battere il suo passato|date=2021-10-31|language=it|access-date=2022-01-28}}</ref> На 20 ноември, тој постигнал два гола во победата со 4-3 на домашен терен над лидерот на табелата {{Fb team (N) Milan}} нанесувајќи им го првиот пораз во првенството.<ref>{{cite web|url=https://www.tuttosport.com/news/calcio/serie-a/2021/11/20-87235225/fiorentina-milan_4-3_doppiette_di_vlahovic_e_ibra_primo_ko_per_pioli|title=Fiorentina - Milan 4-3; doppiette di Vlahovic e Ibra, primo ko per pioli|publisher=tuttosport}}</ref> Под водството на новиот тренер [[Винченцо Италијано]], Влаховиќ играл подобра сезона од претходната постигнувајќи 20 голови само во првиот дел од сеозната во 24 настапи во првенството и купот, што довело до огромен интерес за него од неколку големи европски клубови меѓу кои најзаинтересирани биле {{Fb team (N) Arsenal}} и {{Fb team (N) Juventus}}.<ref>{{cite web|url=https://forzaitalianfootball.com/2021/12/juventus-will-have-to-see-off-arsenal-to-win-race-for-vlahovic/|title=Juventus will have to see off Arsenal to win race for Vlahovic|publisher=forzaitalianfootball.com|date=3 декември 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.espn.com/soccer/soccer-transfers/story/4578654/juventus-beat-arsenal-to-sign-dusan-vlahovic-from-fiorentina|title=Juventus beat Arsenal to sign Dusan Vlahovic from Fiorentina|publisher=ESPN|date=28 јануари 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref>
===Јувентус===
На 28 јануари 2022, на својот 22-ри роденден, Влаховиќ потпишал за {{Fb team (N) Juventus}} за 70 милиони евра (плус 10 милиони евра во бонуси),<ref>{{cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/vlahovic-e-bianconero|title=Vlahovic è bianconero!|date=28 јануари 2022|access-date=28 јануари 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.acffiorentina.com/it/news/tutte/prima-squadra-maschile/2022-01-28/vlahovic-ceduto-alla-juventus|title=Vlahovic ceduto alla Juventus||date=28 јануари 2022|access-date=28 јануари 2022}}</ref> откако го одбрал клубот од [[Торино]] пред Арсенал,<ref>{{cite web|url=https://dailypost.ng/2022/06/13/serie-a-real-reason-i-rejected-arsenal-joined-juventus-dusan-vlahovic/|title=Serie A: Real reason I rejected Arsenal, joined Juventus – Dusan Vlahovic|publisher=Daily Post|date=13 јуни 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref> кои исто така доставиле официјална понуда до Фјорентина и играчот. На 6 февруари, тој постигнал гол на своето деби во црно-белиот дрес, отворајќи го резултатот во првенствениот натпревар на домашен терен против [[ФК Хелас Верона|Верона]] добиен со 2-0;<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/subito-dv7-e-zak-2-0-al-verona|title=Subito DV7 e ZAK! 2-0 al Verona|date=6 февруари 2022|access-date=7 февруари 2022}}</ref> четири дена подоцна, во првиот натпревар од Купот на Италија во дресот на Јувентус, во самата завршница по неговиот удар топката го погодила [[Руан Тресолди]] и завршила во мрежата, автогол кој им донел победа на ''бјанконерите'' од 2-1 над {{Fb team (N) Sassuolo}} и пласман во полуфиналето.<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/dv7-all-ultimo-respiro-juve-in-semifinale|title=DV7 all'ultimo respiro! Juve in semifinale!|date=10 февруари 2022|access-date=12 февруари 2022}}</ref> На 22 февруари, тој го имал своето деби во [[УЕФА Лига на шампиони 2021/22|Лигата на шампионите]], во првиот натпревар од осминафиналето на гостински терен против [[ФК Виљареал|Виљареал]] (1-1):<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/subito-vlahovic-poi-parejo-a-vila-real-e-1-1|title=Subito Vlahovic, poi Parejo. A Vila-real è 1-1|date=22 февруари 2022|access-date=22 февруари 2022}}</ref> откако постигнал гол за 0-1 по само 32 секунди од почетокот на натпреварот, тој станал првиот играч на Јувентус кој постигнал гол на своето деби во нокаут фазата од Лигата на шампионите и втор најбрз, по [[Алесандро Дел Пјеро]] (20"), а исто така и втор најбрз стрелец на своето деби во ова натпреварување, заостанувајќи само зад [[Евгениј Конопљанка]] (19").<ref>{{Cite web|author=Luca Stamerra|url=https://www.eurosport.it/calcio/champions-league/2021-2022/champions-league-villarreal-juventus-vlahovic-esordio-da-record-31-e-gol-al-primo-tocco-in-champions_sto8812924/story.shtml|title=Champions League, Villarreal-Juventus - Vlahovic esordio da record: 33" e gol al primo tocco in Champions|date=22 февруари 2022|access-date=22 февруари 2022}}</ref> Четири дена подоцна, тој постигнал два гола во победата на гости против {{Fb team (N) Empoli}} (2-3).<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/kean-e-doppio-vlahovic-3-2-all-empoli|title=Kean e doppio Vlahovic, 3-2 all'Empoli|date=26 февруари 2022|access-date=26 февруари 2022}}</ref>
==Репрезентативна кариера==
Откако ги претставуваше селекциите на Србија под 15, под 16 и под 19 години, на 6 септември 2019 година, тој дебитирал за [[Фудбалска репрезентација на Србија под 21 година|српската репрезентација под 21 година]] во поразот со 1-0 на гости против врсниците од [[Фудбалска репрезентација на Русија под 21 година|Русија]].<ref>{{Cite web|url=http://www.fiorentina.it/under-21-vlahovic-e-terzic-titolari-nella-sconfitta-della-serbia/|title=Under 21: Vlahovic e Terzic titolari nella sconfitta della Serbia|date=6 септември 2019|access-date=10 ноември 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20191012103720/http://www.fiorentina.it/under-21-vlahovic-e-terzic-titolari-nella-sconfitta-della-serbia/}}</ref>
Своето деби во [[Фудбалската репрезентација на Србија|сениорската репрезентација]] го имал на 11 октомври 2020 година, на 20-годишна возраст, во поразот со 0-1 од {{NazNB|FUrep|HUN}} во [[Белград]] во [[УЕФА Лига на нации 2020-2021|УЕФА Лигата на нации]].<ref>{{Cite web|url=https://www.corrieredellosport.it/news/stadio/fiorentina/2020/10/13-74853117/fiorentina_vlahovic_valore_aggiunto/|title=Fiorentina, Vlahovic valore aggiunto|access-date=16 october 2020}}</ref> Последователно во истото натпреварување, на 18 ноември, играјќи за прв пат како стартер, тој го постигнал својот прв гол за националниот тим, во победата со 5-0 на домашен терен против {{NazNB|FUrep|RUS}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.violanews.com/altre-news/vlahovic-scalda-il-sinistro-primo-gol-con-la-serbia-per-il-centravanti-gigliato/|title=Vlahovic scalda il sinistro: primo gol con la Serbia per il centravanti gigliato|access-date=13 март 2021}}</ref>
==Статистика==
===Клупска статистика===
''Статистиката е ажурирана на 15 декември 2019''.
{| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;"
|-
! rowspan="2" | Сезона
! rowspan="2" | Клуб
! colspan="3" | Првенство
! colspan="3" | Национален куп
! colspan="3" | Континентален куп
! colspan="3" | Останати купови
! colspan="2" | Вкупно
|-
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Наст
! Гол
|-
|| 2015-2016 || rowspan=2|{{flagsport|SRB}} {{Fb team (N) Partizan}} || [[Суперлига на Србија 2015-2016|СЛ]] || 14 || 1 || [[Фудбалски куп на Србија 2015-2016|КС]] || 4 || 2 || - || - || - || - || - || - || 18 || 3
|-
|| 2016-2017 || [[Суперлига на Србија 2016-2017|СЛ]] || 7 || 0 || [[Фудбалски куп на Србија 2016-2017|КС]] || 1 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2016-2017|ЛЕ]] || 1 || 0 || - || - || - || 9 || 0
|-
!colspan="3"|Вкупно Партизан || 21 || 1 || || 5 || 2 || || 1 || 0 || || - || - || 27 || 3
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2018-2019|2018-2019]] || rowspan=4|{{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Fiorentina}} || [[Серија А 2018-2019|А]] || 10 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2018-2019|КИ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 10 || 0
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2019-2020|2019-2020]] || [[Серија А 2019-2020|А]] || 30 || 6 || [[Фудбалски куп на Италија 2019-2020|КИ]] || 4 || 2 || - || - || - || - || - || - || 34 || 8
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2020-2021|2020-2021]] || [[Серија А 2020-2021|А]] || 37 || 21 || [[Фудбалски куп на Италија 2020-2021|КИ]] || 3 || 0 || - || - || - || - || - || - || 40 || 21
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2021-2022|2021-јан. 2022]] || [[Серија А 2021-2022|А]] || 21 || 17 || [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|КИ]] || 3 || 3 || - || - || - || - || - || - || 24 || 20
|-
! colspan="3" |Вкупно Фјорентина || 98 || 44 || || 10 || 5 || || - || - || || - || - || 108 || 49
|-
|| [[ФК Јувентус сезона 2021-2022|јан.-јун. 2022]] || {{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Juventus}} || [[Серија А 2021-2022|А]] || 0 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|КИ]] || 0 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2021-2022|ЛШ]] || 0 || 0 || [[Суперкуп на Италија 2021|СИ]] || - || - || 0 || 0
|-
! colspan="3" |Вкупно во кариерата || 119 || 45 || || 15 || 7 || || 1 || 0 || || - || - || 135 || 52
|}
==Титули==
===={{flagsport|SRB}} Партизан====
* '''[[Суперлига на Србија]]''' : 1
: 2016–2017
* '''[[Фудбалски куп на Србија|Куп на Србија]]''' : 2
: 2015–2016, 2016-2017
== Наводи ==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
{{Порталкутија
|right=yes
|boxwidth=200px
|marign=0px
|name1=Биографија
|image1=P vip.svg
|name2=Фудбал
|image2=Soccer ball.svg
|name3=Србија
|image3=Flag of Serbia.svg
}}
* [https://us.soccerway.com/players/duan-vlahovi/436316/ Душан Влаховиќ на soccerway]
* [https://www.transfermarkt.com/dusan-vlahovic/profil/spieler/357498 Душан Влаховиќ на transfermakt]
* [https://www.whoscored.com/Players/315369/Show/Dusan-Vlahovic Душан Влаховиќ на whoscored]
* [https://www.espn.com/soccer/player/_/id/235677/dusan-vlahovic Душан Влаховиќ на espn]
{{Состав на ФК Јувентус}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Влаховиќ, Душан}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Српски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Партизан]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Фјорентина]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Јувентус]]
[[Категорија:Фудбалери во Серија А]]
6aa4t8lqqwajri3kf6t4rst8xg9uncu
4799168
4799167
2022-08-02T13:34:06Z
Carshalton
30527
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
| playername = Душан Влаховиќ
| image = [[Податотека:Dusan Vlahovic.jpg|200px]]
| height = {{height|m=1.90}}
| dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|2000|1|28}}
| cityofbirth = {{роден во|Белград|}}
| countryofbirth = [[Србија]]
| nationality = {{flagsport|SRB}} [[Србија]]
| position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]]
| currentclub = {{Fb team Juventus}}
| clubnumber = 9
| youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team OFK Belgrad}}
| youthyears2 = | youthclubs2 = {{Fb team Partizan}}
| years1 = 2016–2018 | caps1 = 21 | goals1 = 1 | clubs1 = {{Fb team Partizan}}
| years2 = 2018–2022 | caps2 = 98 | goals2 = 44 | clubs2 = {{Fb team Fiorentina}}
| years3 = 2022– | caps3 = 15 | goals3 = 7 | clubs3 = {{Fb team Juventus}}
| nationalyears1 = 2015 | nationalcaps1 = 5 | nationalgoals1 = 3 | nationalteam1 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 15 години|Србија 15]]
| nationalyears2 = 2015 | nationalcaps2 = 3 | nationalgoals2 = 1 | nationalteam2 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 16 години|Србија 16]]
| nationalyears3 = 2016-2019 | nationalcaps3 = 11 | nationalgoals3 = 6 | nationalteam3 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 19 години|Србија 19]]
| nationalyears4 = 2019 | nationalcaps4 = 4 | nationalgoals4 = 1 | nationalteam4 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 21 година|Србија 21]]
| nationalyears5 = 2019- | nationalcaps5 = 14 | nationalgoals5 = 7 | nationalteam5 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија|Србија]]
| pcupdate = 6 јануари 2011
| ntupdate = 17 ноември 2010
}}
'''Душан Влаховиќ''' (роден на [[28 јануари]] [[2000]], во [[Белград]]) — [[Срби|српски]] [[фудбалер]], [[Напад (фудбал)|напаѓач]] на [[ФК Јувентус|Јувентус]] и на [[Фудбалска репрезентација на Србија|српската репрезентацијата]].
==Технички карактеристики==
Сметан за еден од најперспективните играчи на неговата генерација,<ref>{{Cite web|url=https://www.espn.com/soccer/blog-espn-fc-united/story/4340555/haalandsanchofodenfati-lead-the-39-best-players-age-21-or-under|title=Haaland, Sancho, Foden, Fati lead the 39 best male players age 21 or under|author=Tor-Kristian Karlsen|date=29 април 2021|access-date=22 февруари 2022|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fourfourtwo.com/features/best-young-players-in-the-world-2022-under-22-haaland-foden-bellingham-greenwood|title=Best young players in the world 2022: 22 players under 22 who will dominate this year|author=Conor Pope|date=14 јануари 2022|access-date=22 февруари 2022|language=en}}</ref> тој е [[Напад (фудбал)|напаѓач]] со моќна фигура, надарен со извонредна техника, кој може да игра и како [[Напад (фудбал)#Прв напаѓач|прв]] и како [[Напад (фудбал)#Втор напаѓач|втор напаѓач]].<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.dazn.com/it-IT/news/serie-a/vlahovic-storia-ruolo-caratteristiche-tecniche/3o9jhn8a6ghy1p156nrxn0k7j|title=Dusan Vlahovic: storia, ruolo e caratteristiche tecniche|access-date=2022-01-28}}</ref> Има моќен и прецизен шут со неговата "левица" што му овозможува да постигнува многу голови во и надвор од шеснаесеттникот, но тој исто така е одличен изведувач на [[Пенал (фудбал)|пенали]] и [[Слободен удар (фудбал)|слободни удари]].<ref name=":2" />
== Клупска кариера ==
===Партизан===
Влаховиќ започнал да игра фудбал во фудбалската школа Алтина од [[Земун]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/upoznajte-novog-ibrahimovica-dusan-vlahovic-partizanova-haubica-iz-zemuna-video/106254|title=Upoznajte novog Ibrahimovića: Dušan Vlahović – Partizanova haubica iz Zemuna! (VIDEO)|website=mozzartsport.com |date=23 мај 2015|accessdate= 5 декември 2019}}</ref> Потоа тој поминал три месеци во [[ОФК Белград]], а одиграл и еден натпревар за јуниорите на [[ФК Црвена Ѕвезда|Црвена ѕвезда]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/ofk-beograd-i-dinamo-u-finalu-turnira-prijateljstva/78940|title=OFK Beograd i Dinamo u finalu Turnira prijateljstva|website=mozzartsport.com |date=20 јуни 2014|accessdate=5 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.zurnal.rs/fudbal/partizan/34482/partizanov-biser-vlahovic-tata-je-odlucio-da-odigram-jednu-utakmicu-za-zvezdu|script-title=sr:Партизанов бисер Влаховић: Тата је одлучио да одиграм једну утакмицу за Звезду|website=[[Sportski žurnal]]|date=21 мај 2016|accessdate=5 декември 2019}}</ref>
Во летото 2014 година дошол во [[ФК Партизан|Партизан]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://web.archive.org/web/20160208094827/https://www.butasport.rs/fudbal/dusan-vlahovic-za-butasport-rs-ponosno-nosim-partizanov-grb-na-srcu/|title=Dušan Vlahović za BUTASPORT.RS: Ponosno nosim Partizanov grb na srcu|website=butasport.rs |date=3 февруари 2016|accessdate= 5 декември 2019}}</ref>
Својот прв професионален договор со Партизан го потпишал во февруари 2015, на само 15 години.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/jedinstven-slucaj-u-istoriji-partizana-dusan-vlahovic-najmladji-profesionalac-u-humskoj-1/97160|title=Jedinstven slučaj u istoriji Partizana: Dušan Vlahović najmlađi profesionalac u Humskoj 1|website=mozzartsport.com|date=14 February 2015|accessdate=21 February 2016}}</ref> На почетокот на 2016 година, Влаховиќ бил приклучен во првиот тим на Партизан под водство на тренерот [[Иван Томиќ]] и го зел дресот со број 9.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://mondo.rs/a874851/Sport/Fudbal/Dusan-Vlahovic-najmladja-devetka-Partizana-Veljko-Birmancevic-prvi-ugovor.html|title=Nova "devetka" Partizana - najmlađa do sada!|website=mondo.rs|date=12 February 2016|accessdate=21 February 2016}}</ref> Своето деби во првиот тим на Партизан го имал на 21 февруари 2016, во првенствениот натпревар против ОФК Белград. Тој се појавил во игра во 70-тата минута на местото на [[Исмаел Беко Фофана|Исмаел Фофана]], и така со 16 години и 24 дена станал најмладиот дебитант во историјата на клубот.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.sportske.net/vest/domaci-fudbal/vlahovic-usao-u-istoriju-partizana-254037.html|title=Vlahović ušao u istoriju Partizana!|website=sportske.net|date=21 February 2016|accessdate=21 February 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/vlahovic-za-istoriju/128430|title=Vlahović za istoriju|website=mozzartsport.com|date=21 февруари 2016|accessdate=21 февруари 2016}}</ref> Во следното коло, Влаховиќ добил шанса да заигра и во [[Вечно дерби (Србија)|вечното дерби]], влегувајќи од клупата во 53-тата минута на местото на [[Валери Божинов]] па така станал најмладиот дебитант во натпреварите од вечното дерби, престигнувајќи го рекордот кој претходно го држел [[Лука Јовиќ]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/nikad-niko-mladji-u-vecitom-derbiju/128950|title=Nikad niko mlađi u večitom derbiju...|website=mozzartsport.com|language=sr|date=27 февруари 2016|accessdate=27 февруари 2016}}</ref> Својот прв гол во дресот на Партизан го постигнал на 2 априла 2016, во првенствената победа на домашен терен над [[ФК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] со што станал најмладиот стрелец на гол во историјата на клубот (со 16 години, два месеци и пет дена).<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/decak-je-postao-muskarac-video/131781|title=Dečak je postao muškarac! (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=2 април 2016|accessdate=2 април 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/135487-135487/|title=Partizan – Radnik 3:2 (0:2)|website=partizan.rs|date=2 април 2016|accessdate=5 декември 2019|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035104/http://www.sr.partizan.rs/135487-135487/|url-status=dead}}</ref> Исто така постигнал гол и во полуфиналето на [[Фудбалски куп на Србија|Купот на Србија]], на гостувањето против [[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] кога Партизан победил со 0-3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/136850-spartak-partizan-3/|title=Spartak – Partizan 0:3 (0:1)|website=partizan.rs|date=20 април 2016|accessdate=22 април 2016|archive-date=2019-04-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20190413122454/http://www.sr.partizan.rs/136850-spartak-partizan-3/|url-status=dead}}</ref> Во финалето на купот против [[ФК Јавор Ивањица|Јавор Ивањица]], во кое Партизан победил со 2-0, Влаховиќ повторно бил стрелец и го освоил својот прв трофеј во кариерата.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/uzivo-ilic-od-prvog-minuta-u-borbi-za-trofej-drazic-sam-u-napadu-javora/135208|title=KRAJ: Partizan - Javor 2:0, Vlahović zagrlio trofej (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=11 мај 2016|accessdate=12 мај 2016}}</ref>
Дебито во европските натпреварувања, Влаховиќ го имал на 21 јули 2016, во реванш натпреварот од 2. коло на квалификациите за [[УЕФА Лига Европа 2016-2017|Лигата на Европа]] против [[ФК Заглебје Лубин|Заглебје]] во Полска.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/143421-partizan-zaglebie-lubin-00|title=Zaglebie Lubin – Partizan 0:0|website=partizan.rs|date=21 July 2016|accessdate=2 August 2016|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035239/http://www.sr.partizan.rs/143421-partizan-zaglebie-lubin-00/|url-status=dead}}</ref> Партизан бил елиминиран по изведување на пенали, па во остатокот од сезоната Влаховиќ играл само во домашните натпреварувања. Во второто коло од [[Суперлига на Србија 2016-2017|српското првенство]], во натпреварот против [[ФК Напредак Крушевац|Напредак]] на гости, Влаховиќ за првпат заиграл за Партизан као стартер.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.zurnal.rs/fudbal/partizan/37570/vlahovic-starter-za-partizan-prvi-put-u-karijeri-u-20-mecu| title= Влаховић стартер за Партизан први пут у каријери у 20. мечу|website=[[Sportski žurnal]]|date=4 август 2016|accessdate=2 септември 2016}}</ref> Вкупно во сезоната 2016-2017 одиграл девет натпревари (без постигнат гол), помагајќи им на црно-белите да ја освојат двојната круна.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.transfermarkt.com/dusan-vlahovic/profil/spieler/357498| title= Dusan Vlahovic |website=transfermarkt.com |accessdate=5 декември 2019}}</ref>
===Фјорентина===
Во јуни 2017 година, италијанската [[ФК Фјорентина|Фјорентина]] официјално објавила дека го купила Влаховиќ од Партизан. Сепак, клубот од [[Фиренца]] навел во соопштението дека Влаховиќ нема да се приклучи веднаш во клубот, туку после 28 јануари 2018 кога ќе наполни 18 години.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/posle-milenkovica-i-dusan-vlahovic-u-firenci/263759| title= Posle Milenkovića i Dušan Vlahović u Firenci! |website=mozzartsport.com|date=23 јуни 2017|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Официјалната промоција во Фјорентина, Влаховиќ ја имал на 22 февруари 2018 година, а право на настап за клубот од 1 јули 2018.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/vlahovic-dobio-broj-18-u-firenci-navijaci-ocekuju-kombinaciju-batistute-i-tonija/287782| title= Vlahović dobio broj 18 u Firenci: Navijači očekuju kombinaciju Batistute i Tonija! |website=mozzartsport.com|date=22 февруари 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref>
Во летото 2018, Влаховиќ и официјално и се приклучил на Фјорентина. Своето деби за ''виола'' го имал на 25 септември 2018, во 6. коло од [[Серија А 2018-2019|Серија А]], кога влегол во игра од клупата за резерви на местото на [[Марко Бенаси]] во 84-тата минута од натпреварот во кој неговиот тим бил поразен со 2-1 на гостувањето кај [[ФК Интер|Интер]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a1134640/Inter-Fiorentina-2-1-debi-prvi-mec-Dusana-Vlahovica.html| title= VAR na strani Intera, Vlahović debitovao na "Meaci" |website=mondo.rs|date=25 септември 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.telegraf.rs/sport/2994328-vlahovic-debitovao-na-meaci-inter-po-navici-pobeda-u-samoj-zavrsnici| title= Vlahović debitovao na "Meaci", Inter po navici - pobeda u završnici! |website=telegraf.rs|date=26 септември 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Така тој станал првиот играч роден во 2000 година или подоцна кој заиграл за Фјорентина во историјата на тосканците.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.calciomercato.com/news/l-esordio-quasi-da-sogno-di-vlahovic-con-la-fiorentina-e-il-prim-22053|title=L'esordio (quasi) da sogno di Vlahovic con la Fiorentina: è il primo '00 viola|date=26 септември 2018|accessdate=7 април 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.canteraviola.com/vlahovic-il-primo-classe-2000-della-fiorentina-un-esordio-alla-mlakar/|title=Vlahovic, il primo classe 2000 della Fiorentina. Un esordio... alla Mlakar|date=2018-09-26|accessdate=2019-04-07}}</ref> Сезоната 2018-2019 ја завршил со вкупно 10 настапи за Фјорентина (сите во Серија А), а во текот на сезоната покрај за првиот тим играл и за примавера тимот на Фјорентина каде имал неколку блескави настапи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kad-igra-sa-vrsnjacima-radi-sta-hoce-vlahovicevih-19-na-19-video/329190|title=Kad igra sa vršnjacima radi šta hoće – Vlahovićevih 19 na 19 (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=6 јуни 2019|accessdate=5 декември 2019|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035623/https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kad-igra-sa-vrsnjacima-radi-sta-hoce-vlahovicevih-19-na-19-video/329190|url-status=dead}}</ref>
На почетокот на [[ФК Фјорентина сезона 2019-2020|сезоната 2019-2020]], Влаховиќ ги постигнал својте први голови (два) во дресот на Фјорентина на 18 август 2019 во победата со 3-1 над [[ФК Монца|Монца]] во [[Фудбалски куп на Италија 2019-2020|Купот на Италија]]. Тој влегол во игра во 74-тата минута при водство на Монца од 1-0 и со два гола во 80-тата и 86-тата минута и асистенција за третиот кој го постигнал [[Федерико Кјеза]] го свртел резултатот и и овозможил на Фјорентина да мине во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kakav-mec-dusana-vlahovica-berluskoni-i-galijani-ce-ga-sanjati-veceras-video/335312| title= Kakav meč Dušana Vlahovića! Berluskoni i Galijani će ga sanjati večeras... (VIDEO) |website=mozzartsport.com|date=18 август 2019|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Својте први голови во [[Серија А]] ги постигнал на 10 ноември 2019 во поразот со 5-2 на гостувањето кај {{Fb team (N) Cagliari}}.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.espreso.rs/sport/fudbal/465293/italija-upoznala-vlahovica-srbin-postigao-prva-2-gola-u-seriji-a-u-teskom-porazu-fiorentine| title= ITALIJA UPOZNALA VLAHOVIĆA: Srbin postigao prva 2 gola u Seriji A u teškom porazu Fiorentine! |website=espreso.rs|date=10 ноември 2019|accessdate=5 декември 2019}}</ref> На 15 декември 2019, Влаховиќ повторно бил стрелец влегувајќи од клупата, постигнувајќи го изедначувачкиот гол за Фјорентина по една соло акција во 92-рата минута од натпреварот против Интер на [[Стадион Артемио Франки|Артемио Франки]] што завршил 1-1.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/golcina-vlahovica-u-92-minutu-ostavila-inter-u-neverici-i-vratila-juve-na-celo-video/345230 | title= Golčina Vlahovića u 92. minutu ostavila Inter u neverici i vratila Juve na čelo! (VIDEO) |website=mozzartsport.com|date=15 декември 2019|accessdate=17 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.telegraf.rs/sport/fudbal/3132490-vlahovic-oteo-interu-pobedu-u-nadoknadi-bivsi-igrac-partizana-bombom-pocepao-mrezu | title= Vlahović oteo Interu pobedu u nadoknadi: Bivši igrač Partizana "bombom" pocepao mrežu |website=telegraf.rs |date=15 декември 2019|accessdate=17 декември 2019}}</ref> Сезоната ја завршил со 6 гола во 30 настапи во првенството.
Во сезоната 2020-2021, Влаховиќ го зел дресот со број девет, и нашол се повеќе простор играјќи како стартер, особено по доаѓањето на [[Чезаре Прандели]] на кормилото на клубот од Фиренца.<ref>{{Cite web|url=https://corrieredellosport.it/news/calcio/serie-a/fiorentina/2021/02/19-79300990/fiorentina_prandelli_vlahovic_crescera_ancora_bene_castrovilli-eysseric_|title=Fiorentina, Prandelli: "Vlahovic crescerà ancora. Bene Castrovilli-Eysseric"|access-date=13 март 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.ansa.it/sito/notizie/sport/calcio/2021/01/12/prandelli-vlahovic-pochi-hanno-bruciato-le-tappe-cosi_5da4d3ca-bc9d-471a-bcc6-ff9817afb9f3.html|title=Prandelli, Vlahovic? Pochi hanno bruciato le tappe così|date=12 јануари 2021|access-date=13 март 2021}}</ref> На 22 декември 2020, тој го постигнал првиот гол по само три минути игра придонесувајќи за убедливиот успех во [[Торино]] против {{Fb team (N) Juventus}} (0-3), што значело прва победа на „виолетовите“ во домот на нивниот голем ривал после 12 години од последниот ваков успех.<ref>{{Cite web|url=https://tuttosport.com/news/calcio/serie-a/juventus/2020/12/22-77570925/la_juve_crolla_in_casa_con_la_fiorentina|title=Juve-Fiorentina 0-3: Pirlo crolla allo Stadium|access-date=13 март 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://sport.sky.it/calcio/serie-a/2020/12/23/fiorentina-vittoria-juventus-2008-giocatori|title=La Fiorentina batte la Juve a Torino come nel 2008: che fine hanno fatto quei giocatori?|date=23 декември 2020|access-date=13 март 2021}}</ref> На 13 март 2021, тој го постигнал својот прв [[хет-трик]] во кариерата (станувајќи петти српски играч кој успеал тоа да го направи во Серија А), во првенствениот натпревар против {{Fb team (N) Benevento}} (1-4).<ref>{{cite web|url=https://www.gazzetta.it/Calcio/Serie-A/Benevento/13-03-2021/benevento-fiorentina-vlahovic-tripletta-show-prandelli-respira-4001451759450.shtml|title=Vlahovic, tripletta da urlo: la Fiorentina respira, il Benevento si sveglia tardi|date=13 март 2021}}</ref><ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.sportmediaset.mediaset.it/calcio/benevento/serie-a-benevento-fiorentina-1-4-vlahovic-fa-respirare-la-viola_29764882-202102k.shtml|title=Serie A: Benevento-Fiorentina 1-4, Vlahovic fa respirare la Viola|access-date=14 март 2021}}</ref> Како сезоната се ближела кон самиот крај така растела формата на Влаховиќ; на 11 април напаѓачот постигнал два гола во поразот на неговата екипа на домашен терен од {{Fb team (N) Atalanta}} (2-3), а на 25 истиот месец повторно бил стрелец против Јувентус реализирајќи пенал со паненка.<ref>{{cite web|url=https://sportski.mk/%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B0-%D0%B3%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B0%D1%82-%D0%B3%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BD/|title=Затоа го сакаат гигантите: Неверојатна „паненка“ на Влаховиќ🎥|date=25 април 2021|access-date=23 јули 2022}}</ref> Во мај, последниот месец од сезоната, Влаховиќ постигнал два гола во ремито 3-3 на гостувањето кај {{Fb team (N) Bologna}} и уште два гола во победата со 2-0 на домашен терен против {{Fb team (N) Lazio}}. Сепак и покрај одличната сезона на србинот кој постигнал 21 гол во првенството,<ref name=":1"/> Фјорентина имала уште една во низа разочарувачки сезони завршувајќи на 13-тото место. По завршувањето на првенството, Влаховиќ ја добил наградата за [[Серија А награди#Најдобар млад фудбалер во Серија А|Најдобар млад фудбалер во Серија А]].<ref>{{Cite web|url=https://www.legaseriea.it/it/sala-stampa/notizie/info/mvp-stagione-2020-2021-dusan-vlahovic-miglior-under-23|title=MVP stagione 2021/2021: Dusan Vlahovic miglior Under-23|access-date=2021-09-12}}</ref>
Неговата добра форма продолжила и во [[ФК Фјорентина 2021-2022|сезоната 2021-2022]], постигнувајќи гол во натпреварот од првото коло на [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|Купот на Италија]] против [[Козенца Калчо|Козенца]] (4-0).<ref>{{Cite web|url=https://corrierefiorentino.corriere.it/firenze/notizie/sport/21_agosto_13/fiorentina-cosenza-4-0-tutto-facile-ma-si-vede-gia-l-intesa-vlahovic-doppietta-gonzalez-53a03796-fc77-11eb-97d1-0a7aff4d18c0.shtml|title=Fiorentina-Cosenza 4-0, è tutto facile ma si vede già l’intesa tra Vlahovic (doppietta) e Gonzalez|author=Michela Lanza|date=13 август 2021|access-date=2022-01-29}}</ref> Својот прв гол во [[Серија А 2021-2022|првенството]] го постигнал на 28 август 2021 против {{Fb team (N) Torino}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.repubblica.it/sport/dirette/calcio/serie-a-2021/diretta-fiorentina-torino-g2228915/|title=Fiorentina - Torino (2-1) Serie A 2021|access-date=2022-01-28}}</ref> На 12 септември, тој постигнал два гола од пенал за Фјорентина во гостинската победа над {{Fb team (N) Atalanta}} (1-2),<ref>{{Cite web|url=https://sport.sky.it/calcio/serie-a/partite/2021/giornata-3/atalanta-fiorentina/video-highlights|title=Atalanta-Fiorentina 1-2. HIGHLIGHTS|author=Sky Sport|access-date=2022-01-28}}</ref> додека, на 30 октомври, тој го постигнал својот втор хет-трик во италијанската најсилна дивизија против {{Fb team (N) Spezia}} (3-0).<ref>{{Cite web|url=https://www.ilmessaggero.it/sport/calcio/fiorentina_spezia_3_0_vlahovic_serie_a-6292931.html|title=Fiorentina-Spezia 3-0, a Italiano basta Vlahovic per battere il suo passato|date=2021-10-31|language=it|access-date=2022-01-28}}</ref> На 20 ноември, тој постигнал два гола во победата со 4-3 на домашен терен над лидерот на табелата {{Fb team (N) Milan}} нанесувајќи им го првиот пораз во првенството.<ref>{{cite web|url=https://www.tuttosport.com/news/calcio/serie-a/2021/11/20-87235225/fiorentina-milan_4-3_doppiette_di_vlahovic_e_ibra_primo_ko_per_pioli|title=Fiorentina - Milan 4-3; doppiette di Vlahovic e Ibra, primo ko per pioli|publisher=tuttosport}}</ref> Под водството на новиот тренер [[Винченцо Италијано]], Влаховиќ играл подобра сезона од претходната постигнувајќи 20 голови само во првиот дел од сеозната во 24 настапи во првенството и купот, што довело до огромен интерес за него од неколку големи европски клубови меѓу кои најзаинтересирани биле {{Fb team (N) Arsenal}} и {{Fb team (N) Juventus}}.<ref>{{cite web|url=https://forzaitalianfootball.com/2021/12/juventus-will-have-to-see-off-arsenal-to-win-race-for-vlahovic/|title=Juventus will have to see off Arsenal to win race for Vlahovic|publisher=forzaitalianfootball.com|date=3 декември 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.espn.com/soccer/soccer-transfers/story/4578654/juventus-beat-arsenal-to-sign-dusan-vlahovic-from-fiorentina|title=Juventus beat Arsenal to sign Dusan Vlahovic from Fiorentina|publisher=ESPN|date=28 јануари 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref>
===Јувентус===
На 28 јануари 2022, на својот 22-ри роденден, Влаховиќ потпишал за {{Fb team (N) Juventus}} за 70 милиони евра (плус 10 милиони евра во бонуси),<ref>{{cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/vlahovic-e-bianconero|title=Vlahovic è bianconero!|date=28 јануари 2022|access-date=28 јануари 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.acffiorentina.com/it/news/tutte/prima-squadra-maschile/2022-01-28/vlahovic-ceduto-alla-juventus|title=Vlahovic ceduto alla Juventus||date=28 јануари 2022|access-date=28 јануари 2022}}</ref> откако го одбрал клубот од [[Торино]] пред Арсенал,<ref>{{cite web|url=https://dailypost.ng/2022/06/13/serie-a-real-reason-i-rejected-arsenal-joined-juventus-dusan-vlahovic/|title=Serie A: Real reason I rejected Arsenal, joined Juventus – Dusan Vlahovic|publisher=Daily Post|date=13 јуни 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref> кои исто така доставиле официјална понуда до Фјорентина и играчот. На 6 февруари, тој постигнал гол на своето деби во црно-белиот дрес, отворајќи го резултатот во првенствениот натпревар на домашен терен против [[ФК Хелас Верона|Верона]] добиен со 2-0;<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/subito-dv7-e-zak-2-0-al-verona|title=Subito DV7 e ZAK! 2-0 al Verona|date=6 февруари 2022|access-date=7 февруари 2022}}</ref> четири дена подоцна, во првиот натпревар од Купот на Италија во дресот на Јувентус, во самата завршница по неговиот удар топката го погодила [[Руан Тресолди]] и завршила во мрежата, автогол кој им донел победа на ''бјанконерите'' од 2-1 над {{Fb team (N) Sassuolo}} и пласман во полуфиналето.<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/dv7-all-ultimo-respiro-juve-in-semifinale|title=DV7 all'ultimo respiro! Juve in semifinale!|date=10 февруари 2022|access-date=12 февруари 2022}}</ref> На 22 февруари, тој го имал своето деби во [[УЕФА Лига на шампиони 2021/22|Лигата на шампионите]], во првиот натпревар од осминафиналето на гостински терен против [[ФК Виљареал|Виљареал]] (1-1):<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/subito-vlahovic-poi-parejo-a-vila-real-e-1-1|title=Subito Vlahovic, poi Parejo. A Vila-real è 1-1|date=22 февруари 2022|access-date=22 февруари 2022}}</ref> откако постигнал гол за 0-1 по само 32 секунди од почетокот на натпреварот, тој станал првиот играч на Јувентус кој постигнал гол на своето деби во нокаут фазата од Лигата на шампионите и втор најбрз, по [[Алесандро Дел Пјеро]] (20"), а исто така и втор најбрз стрелец на своето деби во ова натпреварување, заостанувајќи само зад [[Евгениј Конопљанка]] (19").<ref>{{Cite web|author=Luca Stamerra|url=https://www.eurosport.it/calcio/champions-league/2021-2022/champions-league-villarreal-juventus-vlahovic-esordio-da-record-31-e-gol-al-primo-tocco-in-champions_sto8812924/story.shtml|title=Champions League, Villarreal-Juventus - Vlahovic esordio da record: 33" e gol al primo tocco in Champions|date=22 февруари 2022|access-date=22 февруари 2022}}</ref> Четири дена подоцна, тој постигнал два гола во победата на гости против {{Fb team (N) Empoli}} (2-3).<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/kean-e-doppio-vlahovic-3-2-all-empoli|title=Kean e doppio Vlahovic, 3-2 all'Empoli|date=26 февруари 2022|access-date=26 февруари 2022}}</ref>
==Репрезентативна кариера==
Откако ги претставуваше селекциите на Србија под 15, под 16 и под 19 години, на 6 септември 2019 година, тој дебитирал за [[Фудбалска репрезентација на Србија под 21 година|српската репрезентација под 21 година]] во поразот со 1-0 на гости против врсниците од [[Фудбалска репрезентација на Русија под 21 година|Русија]].<ref>{{Cite web|url=http://www.fiorentina.it/under-21-vlahovic-e-terzic-titolari-nella-sconfitta-della-serbia/|title=Under 21: Vlahovic e Terzic titolari nella sconfitta della Serbia|date=6 септември 2019|access-date=10 ноември 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20191012103720/http://www.fiorentina.it/under-21-vlahovic-e-terzic-titolari-nella-sconfitta-della-serbia/}}</ref>
Своето деби во [[Фудбалската репрезентација на Србија|сениорската репрезентација]] го имал на 11 октомври 2020 година, на 20-годишна возраст, во поразот со 0-1 од {{NazNB|FUrep|HUN}} во [[Белград]] во [[УЕФА Лига на нации 2020-2021|УЕФА Лигата на нации]].<ref>{{Cite web|url=https://www.corrieredellosport.it/news/stadio/fiorentina/2020/10/13-74853117/fiorentina_vlahovic_valore_aggiunto/|title=Fiorentina, Vlahovic valore aggiunto|access-date=16 october 2020}}</ref> Последователно во истото натпреварување, на 18 ноември, играјќи за прв пат како стартер, тој го постигнал својот прв гол за националниот тим, во победата со 5-0 на домашен терен против {{NazNB|FUrep|RUS}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.violanews.com/altre-news/vlahovic-scalda-il-sinistro-primo-gol-con-la-serbia-per-il-centravanti-gigliato/|title=Vlahovic scalda il sinistro: primo gol con la Serbia per il centravanti gigliato|access-date=13 март 2021}}</ref>
=== Хронологија на репрезентативните настапи ===
{{Репрезентативни настапи|SRB}}
{{Cronopar|11-10-2020|Белград|SRB|0|1|HUN|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{subon|66}}}}
{{Cronopar|14-10-2020|Истанбул|TUR|2|2|SRB|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{subon|75}}}}
{{Cronopar|15-11-2020|Будимпешта|HUN|1|1|SRB|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{subon|79}}}}
{{Cronopar|18-11-2020|Белград|SRB|5|0|RUS|1|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|60}}}}
{{Cronopar|24-3-2021|Белград|SRB|3|2|IRL|1|Квал. за СП|2022|13={{suboff|82}}}}
{{Cronopar|27-3-2021|Белград|SRB|2|2|POR|-|Квал. за СП|2022|13={{suboff|46}}}}
{{Cronopar|30-3-2021|Баку|AZE|1|2|SRB|-|Квал. за СП|2022|13={{subon|86}}}}
{{Cronopar|1-9-2021|Дебрецин|QAT|0|4|SRB|1|Пријателска}}
{{Cronopar|4-9-2021|Белград|SRB|4|1|LUX|-|Квал. за СП|2022|13={{subon|70}}}}
{{Cronopar|7-9-2021|Даблин|IRL|1|1|SRB|-|Квал. за СП|2022|13={{suboff|70}}}}
{{Cronopar|9-10-2021|Луксембург|LUX|0|1|SRB|1|Квал. за СП|2022}}
{{Cronopar|12-10-2021|Белград|SRB|3|1|AZE|2|Квал. за СП|2022|13={{suboff|88}}}}
{{Cronopar|11-11-2021|Белград|SRB|4|0|QAT|1|Amichevole|13={{subon|46}}}}
{{Cronopar|14-11-2021|Лисабон|POR|1|2|SRB|-|Квал. за СП|2022}}
{{Cronofin|14|7}}
==Статистика==
===Клупска статистика===
''Статистиката е ажурирана на 15 декември 2019''.
{| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;"
|-
! rowspan="2" | Сезона
! rowspan="2" | Клуб
! colspan="3" | Првенство
! colspan="3" | Национален куп
! colspan="3" | Континентален куп
! colspan="3" | Останати купови
! colspan="2" | Вкупно
|-
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Наст
! Гол
|-
|| 2015-2016 || rowspan=2|{{flagsport|SRB}} {{Fb team (N) Partizan}} || [[Суперлига на Србија 2015-2016|СЛ]] || 14 || 1 || [[Фудбалски куп на Србија 2015-2016|КС]] || 4 || 2 || - || - || - || - || - || - || 18 || 3
|-
|| 2016-2017 || [[Суперлига на Србија 2016-2017|СЛ]] || 7 || 0 || [[Фудбалски куп на Србија 2016-2017|КС]] || 1 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2016-2017|ЛЕ]] || 1 || 0 || - || - || - || 9 || 0
|-
!colspan="3"|Вкупно Партизан || 21 || 1 || || 5 || 2 || || 1 || 0 || || - || - || 27 || 3
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2018-2019|2018-2019]] || rowspan=4|{{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Fiorentina}} || [[Серија А 2018-2019|А]] || 10 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2018-2019|КИ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 10 || 0
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2019-2020|2019-2020]] || [[Серија А 2019-2020|А]] || 30 || 6 || [[Фудбалски куп на Италија 2019-2020|КИ]] || 4 || 2 || - || - || - || - || - || - || 34 || 8
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2020-2021|2020-2021]] || [[Серија А 2020-2021|А]] || 37 || 21 || [[Фудбалски куп на Италија 2020-2021|КИ]] || 3 || 0 || - || - || - || - || - || - || 40 || 21
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2021-2022|2021-јан. 2022]] || [[Серија А 2021-2022|А]] || 21 || 17 || [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|КИ]] || 3 || 3 || - || - || - || - || - || - || 24 || 20
|-
! colspan="3" |Вкупно Фјорентина || 98 || 44 || || 10 || 5 || || - || - || || - || - || 108 || 49
|-
|| [[ФК Јувентус сезона 2021-2022|јан.-јун. 2022]] || {{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Juventus}} || [[Серија А 2021-2022|А]] || 0 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|КИ]] || 0 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2021-2022|ЛШ]] || 0 || 0 || [[Суперкуп на Италија 2021|СИ]] || - || - || 0 || 0
|-
! colspan="3" |Вкупно во кариерата || 119 || 45 || || 15 || 7 || || 1 || 0 || || - || - || 135 || 52
|}
==Титули==
===={{flagsport|SRB}} Партизан====
* '''[[Суперлига на Србија]]''' : 1
: 2016–2017
* '''[[Фудбалски куп на Србија|Куп на Србија]]''' : 2
: 2015–2016, 2016-2017
== Наводи ==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
{{Порталкутија
|right=yes
|boxwidth=200px
|marign=0px
|name1=Биографија
|image1=P vip.svg
|name2=Фудбал
|image2=Soccer ball.svg
|name3=Србија
|image3=Flag of Serbia.svg
}}
* [https://us.soccerway.com/players/duan-vlahovi/436316/ Душан Влаховиќ на soccerway]
* [https://www.transfermarkt.com/dusan-vlahovic/profil/spieler/357498 Душан Влаховиќ на transfermakt]
* [https://www.whoscored.com/Players/315369/Show/Dusan-Vlahovic Душан Влаховиќ на whoscored]
* [https://www.espn.com/soccer/player/_/id/235677/dusan-vlahovic Душан Влаховиќ на espn]
{{Состав на ФК Јувентус}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Влаховиќ, Душан}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Српски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Партизан]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Фјорентина]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Јувентус]]
[[Категорија:Фудбалери во Серија А]]
so1n21btwkopiu7td8xrd6wr75ktxi1
4799169
4799168
2022-08-02T13:34:44Z
Carshalton
30527
/* Хронологија на репрезентативните настапи */
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
| playername = Душан Влаховиќ
| image = [[Податотека:Dusan Vlahovic.jpg|200px]]
| height = {{height|m=1.90}}
| dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|2000|1|28}}
| cityofbirth = {{роден во|Белград|}}
| countryofbirth = [[Србија]]
| nationality = {{flagsport|SRB}} [[Србија]]
| position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]]
| currentclub = {{Fb team Juventus}}
| clubnumber = 9
| youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team OFK Belgrad}}
| youthyears2 = | youthclubs2 = {{Fb team Partizan}}
| years1 = 2016–2018 | caps1 = 21 | goals1 = 1 | clubs1 = {{Fb team Partizan}}
| years2 = 2018–2022 | caps2 = 98 | goals2 = 44 | clubs2 = {{Fb team Fiorentina}}
| years3 = 2022– | caps3 = 15 | goals3 = 7 | clubs3 = {{Fb team Juventus}}
| nationalyears1 = 2015 | nationalcaps1 = 5 | nationalgoals1 = 3 | nationalteam1 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 15 години|Србија 15]]
| nationalyears2 = 2015 | nationalcaps2 = 3 | nationalgoals2 = 1 | nationalteam2 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 16 години|Србија 16]]
| nationalyears3 = 2016-2019 | nationalcaps3 = 11 | nationalgoals3 = 6 | nationalteam3 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 19 години|Србија 19]]
| nationalyears4 = 2019 | nationalcaps4 = 4 | nationalgoals4 = 1 | nationalteam4 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 21 година|Србија 21]]
| nationalyears5 = 2019- | nationalcaps5 = 14 | nationalgoals5 = 7 | nationalteam5 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија|Србија]]
| pcupdate = 6 јануари 2011
| ntupdate = 17 ноември 2010
}}
'''Душан Влаховиќ''' (роден на [[28 јануари]] [[2000]], во [[Белград]]) — [[Срби|српски]] [[фудбалер]], [[Напад (фудбал)|напаѓач]] на [[ФК Јувентус|Јувентус]] и на [[Фудбалска репрезентација на Србија|српската репрезентацијата]].
==Технички карактеристики==
Сметан за еден од најперспективните играчи на неговата генерација,<ref>{{Cite web|url=https://www.espn.com/soccer/blog-espn-fc-united/story/4340555/haalandsanchofodenfati-lead-the-39-best-players-age-21-or-under|title=Haaland, Sancho, Foden, Fati lead the 39 best male players age 21 or under|author=Tor-Kristian Karlsen|date=29 април 2021|access-date=22 февруари 2022|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fourfourtwo.com/features/best-young-players-in-the-world-2022-under-22-haaland-foden-bellingham-greenwood|title=Best young players in the world 2022: 22 players under 22 who will dominate this year|author=Conor Pope|date=14 јануари 2022|access-date=22 февруари 2022|language=en}}</ref> тој е [[Напад (фудбал)|напаѓач]] со моќна фигура, надарен со извонредна техника, кој може да игра и како [[Напад (фудбал)#Прв напаѓач|прв]] и како [[Напад (фудбал)#Втор напаѓач|втор напаѓач]].<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.dazn.com/it-IT/news/serie-a/vlahovic-storia-ruolo-caratteristiche-tecniche/3o9jhn8a6ghy1p156nrxn0k7j|title=Dusan Vlahovic: storia, ruolo e caratteristiche tecniche|access-date=2022-01-28}}</ref> Има моќен и прецизен шут со неговата "левица" што му овозможува да постигнува многу голови во и надвор од шеснаесеттникот, но тој исто така е одличен изведувач на [[Пенал (фудбал)|пенали]] и [[Слободен удар (фудбал)|слободни удари]].<ref name=":2" />
== Клупска кариера ==
===Партизан===
Влаховиќ започнал да игра фудбал во фудбалската школа Алтина од [[Земун]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/upoznajte-novog-ibrahimovica-dusan-vlahovic-partizanova-haubica-iz-zemuna-video/106254|title=Upoznajte novog Ibrahimovića: Dušan Vlahović – Partizanova haubica iz Zemuna! (VIDEO)|website=mozzartsport.com |date=23 мај 2015|accessdate= 5 декември 2019}}</ref> Потоа тој поминал три месеци во [[ОФК Белград]], а одиграл и еден натпревар за јуниорите на [[ФК Црвена Ѕвезда|Црвена ѕвезда]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/ofk-beograd-i-dinamo-u-finalu-turnira-prijateljstva/78940|title=OFK Beograd i Dinamo u finalu Turnira prijateljstva|website=mozzartsport.com |date=20 јуни 2014|accessdate=5 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.zurnal.rs/fudbal/partizan/34482/partizanov-biser-vlahovic-tata-je-odlucio-da-odigram-jednu-utakmicu-za-zvezdu|script-title=sr:Партизанов бисер Влаховић: Тата је одлучио да одиграм једну утакмицу за Звезду|website=[[Sportski žurnal]]|date=21 мај 2016|accessdate=5 декември 2019}}</ref>
Во летото 2014 година дошол во [[ФК Партизан|Партизан]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://web.archive.org/web/20160208094827/https://www.butasport.rs/fudbal/dusan-vlahovic-za-butasport-rs-ponosno-nosim-partizanov-grb-na-srcu/|title=Dušan Vlahović za BUTASPORT.RS: Ponosno nosim Partizanov grb na srcu|website=butasport.rs |date=3 февруари 2016|accessdate= 5 декември 2019}}</ref>
Својот прв професионален договор со Партизан го потпишал во февруари 2015, на само 15 години.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/jedinstven-slucaj-u-istoriji-partizana-dusan-vlahovic-najmladji-profesionalac-u-humskoj-1/97160|title=Jedinstven slučaj u istoriji Partizana: Dušan Vlahović najmlađi profesionalac u Humskoj 1|website=mozzartsport.com|date=14 February 2015|accessdate=21 February 2016}}</ref> На почетокот на 2016 година, Влаховиќ бил приклучен во првиот тим на Партизан под водство на тренерот [[Иван Томиќ]] и го зел дресот со број 9.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://mondo.rs/a874851/Sport/Fudbal/Dusan-Vlahovic-najmladja-devetka-Partizana-Veljko-Birmancevic-prvi-ugovor.html|title=Nova "devetka" Partizana - najmlađa do sada!|website=mondo.rs|date=12 February 2016|accessdate=21 February 2016}}</ref> Своето деби во првиот тим на Партизан го имал на 21 февруари 2016, во првенствениот натпревар против ОФК Белград. Тој се појавил во игра во 70-тата минута на местото на [[Исмаел Беко Фофана|Исмаел Фофана]], и така со 16 години и 24 дена станал најмладиот дебитант во историјата на клубот.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.sportske.net/vest/domaci-fudbal/vlahovic-usao-u-istoriju-partizana-254037.html|title=Vlahović ušao u istoriju Partizana!|website=sportske.net|date=21 February 2016|accessdate=21 February 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/vlahovic-za-istoriju/128430|title=Vlahović za istoriju|website=mozzartsport.com|date=21 февруари 2016|accessdate=21 февруари 2016}}</ref> Во следното коло, Влаховиќ добил шанса да заигра и во [[Вечно дерби (Србија)|вечното дерби]], влегувајќи од клупата во 53-тата минута на местото на [[Валери Божинов]] па така станал најмладиот дебитант во натпреварите од вечното дерби, престигнувајќи го рекордот кој претходно го држел [[Лука Јовиќ]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/nikad-niko-mladji-u-vecitom-derbiju/128950|title=Nikad niko mlađi u večitom derbiju...|website=mozzartsport.com|language=sr|date=27 февруари 2016|accessdate=27 февруари 2016}}</ref> Својот прв гол во дресот на Партизан го постигнал на 2 априла 2016, во првенствената победа на домашен терен над [[ФК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] со што станал најмладиот стрелец на гол во историјата на клубот (со 16 години, два месеци и пет дена).<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/decak-je-postao-muskarac-video/131781|title=Dečak je postao muškarac! (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=2 април 2016|accessdate=2 април 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/135487-135487/|title=Partizan – Radnik 3:2 (0:2)|website=partizan.rs|date=2 април 2016|accessdate=5 декември 2019|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035104/http://www.sr.partizan.rs/135487-135487/|url-status=dead}}</ref> Исто така постигнал гол и во полуфиналето на [[Фудбалски куп на Србија|Купот на Србија]], на гостувањето против [[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] кога Партизан победил со 0-3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/136850-spartak-partizan-3/|title=Spartak – Partizan 0:3 (0:1)|website=partizan.rs|date=20 април 2016|accessdate=22 април 2016|archive-date=2019-04-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20190413122454/http://www.sr.partizan.rs/136850-spartak-partizan-3/|url-status=dead}}</ref> Во финалето на купот против [[ФК Јавор Ивањица|Јавор Ивањица]], во кое Партизан победил со 2-0, Влаховиќ повторно бил стрелец и го освоил својот прв трофеј во кариерата.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/uzivo-ilic-od-prvog-minuta-u-borbi-za-trofej-drazic-sam-u-napadu-javora/135208|title=KRAJ: Partizan - Javor 2:0, Vlahović zagrlio trofej (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=11 мај 2016|accessdate=12 мај 2016}}</ref>
Дебито во европските натпреварувања, Влаховиќ го имал на 21 јули 2016, во реванш натпреварот од 2. коло на квалификациите за [[УЕФА Лига Европа 2016-2017|Лигата на Европа]] против [[ФК Заглебје Лубин|Заглебје]] во Полска.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/143421-partizan-zaglebie-lubin-00|title=Zaglebie Lubin – Partizan 0:0|website=partizan.rs|date=21 July 2016|accessdate=2 August 2016|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035239/http://www.sr.partizan.rs/143421-partizan-zaglebie-lubin-00/|url-status=dead}}</ref> Партизан бил елиминиран по изведување на пенали, па во остатокот од сезоната Влаховиќ играл само во домашните натпреварувања. Во второто коло од [[Суперлига на Србија 2016-2017|српското првенство]], во натпреварот против [[ФК Напредак Крушевац|Напредак]] на гости, Влаховиќ за првпат заиграл за Партизан као стартер.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.zurnal.rs/fudbal/partizan/37570/vlahovic-starter-za-partizan-prvi-put-u-karijeri-u-20-mecu| title= Влаховић стартер за Партизан први пут у каријери у 20. мечу|website=[[Sportski žurnal]]|date=4 август 2016|accessdate=2 септември 2016}}</ref> Вкупно во сезоната 2016-2017 одиграл девет натпревари (без постигнат гол), помагајќи им на црно-белите да ја освојат двојната круна.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.transfermarkt.com/dusan-vlahovic/profil/spieler/357498| title= Dusan Vlahovic |website=transfermarkt.com |accessdate=5 декември 2019}}</ref>
===Фјорентина===
Во јуни 2017 година, италијанската [[ФК Фјорентина|Фјорентина]] официјално објавила дека го купила Влаховиќ од Партизан. Сепак, клубот од [[Фиренца]] навел во соопштението дека Влаховиќ нема да се приклучи веднаш во клубот, туку после 28 јануари 2018 кога ќе наполни 18 години.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/posle-milenkovica-i-dusan-vlahovic-u-firenci/263759| title= Posle Milenkovića i Dušan Vlahović u Firenci! |website=mozzartsport.com|date=23 јуни 2017|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Официјалната промоција во Фјорентина, Влаховиќ ја имал на 22 февруари 2018 година, а право на настап за клубот од 1 јули 2018.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/vlahovic-dobio-broj-18-u-firenci-navijaci-ocekuju-kombinaciju-batistute-i-tonija/287782| title= Vlahović dobio broj 18 u Firenci: Navijači očekuju kombinaciju Batistute i Tonija! |website=mozzartsport.com|date=22 февруари 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref>
Во летото 2018, Влаховиќ и официјално и се приклучил на Фјорентина. Своето деби за ''виола'' го имал на 25 септември 2018, во 6. коло од [[Серија А 2018-2019|Серија А]], кога влегол во игра од клупата за резерви на местото на [[Марко Бенаси]] во 84-тата минута од натпреварот во кој неговиот тим бил поразен со 2-1 на гостувањето кај [[ФК Интер|Интер]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a1134640/Inter-Fiorentina-2-1-debi-prvi-mec-Dusana-Vlahovica.html| title= VAR na strani Intera, Vlahović debitovao na "Meaci" |website=mondo.rs|date=25 септември 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.telegraf.rs/sport/2994328-vlahovic-debitovao-na-meaci-inter-po-navici-pobeda-u-samoj-zavrsnici| title= Vlahović debitovao na "Meaci", Inter po navici - pobeda u završnici! |website=telegraf.rs|date=26 септември 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Така тој станал првиот играч роден во 2000 година или подоцна кој заиграл за Фјорентина во историјата на тосканците.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.calciomercato.com/news/l-esordio-quasi-da-sogno-di-vlahovic-con-la-fiorentina-e-il-prim-22053|title=L'esordio (quasi) da sogno di Vlahovic con la Fiorentina: è il primo '00 viola|date=26 септември 2018|accessdate=7 април 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.canteraviola.com/vlahovic-il-primo-classe-2000-della-fiorentina-un-esordio-alla-mlakar/|title=Vlahovic, il primo classe 2000 della Fiorentina. Un esordio... alla Mlakar|date=2018-09-26|accessdate=2019-04-07}}</ref> Сезоната 2018-2019 ја завршил со вкупно 10 настапи за Фјорентина (сите во Серија А), а во текот на сезоната покрај за првиот тим играл и за примавера тимот на Фјорентина каде имал неколку блескави настапи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kad-igra-sa-vrsnjacima-radi-sta-hoce-vlahovicevih-19-na-19-video/329190|title=Kad igra sa vršnjacima radi šta hoće – Vlahovićevih 19 na 19 (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=6 јуни 2019|accessdate=5 декември 2019|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035623/https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kad-igra-sa-vrsnjacima-radi-sta-hoce-vlahovicevih-19-na-19-video/329190|url-status=dead}}</ref>
На почетокот на [[ФК Фјорентина сезона 2019-2020|сезоната 2019-2020]], Влаховиќ ги постигнал својте први голови (два) во дресот на Фјорентина на 18 август 2019 во победата со 3-1 над [[ФК Монца|Монца]] во [[Фудбалски куп на Италија 2019-2020|Купот на Италија]]. Тој влегол во игра во 74-тата минута при водство на Монца од 1-0 и со два гола во 80-тата и 86-тата минута и асистенција за третиот кој го постигнал [[Федерико Кјеза]] го свртел резултатот и и овозможил на Фјорентина да мине во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kakav-mec-dusana-vlahovica-berluskoni-i-galijani-ce-ga-sanjati-veceras-video/335312| title= Kakav meč Dušana Vlahovića! Berluskoni i Galijani će ga sanjati večeras... (VIDEO) |website=mozzartsport.com|date=18 август 2019|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Својте први голови во [[Серија А]] ги постигнал на 10 ноември 2019 во поразот со 5-2 на гостувањето кај {{Fb team (N) Cagliari}}.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.espreso.rs/sport/fudbal/465293/italija-upoznala-vlahovica-srbin-postigao-prva-2-gola-u-seriji-a-u-teskom-porazu-fiorentine| title= ITALIJA UPOZNALA VLAHOVIĆA: Srbin postigao prva 2 gola u Seriji A u teškom porazu Fiorentine! |website=espreso.rs|date=10 ноември 2019|accessdate=5 декември 2019}}</ref> На 15 декември 2019, Влаховиќ повторно бил стрелец влегувајќи од клупата, постигнувајќи го изедначувачкиот гол за Фјорентина по една соло акција во 92-рата минута од натпреварот против Интер на [[Стадион Артемио Франки|Артемио Франки]] што завршил 1-1.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/golcina-vlahovica-u-92-minutu-ostavila-inter-u-neverici-i-vratila-juve-na-celo-video/345230 | title= Golčina Vlahovića u 92. minutu ostavila Inter u neverici i vratila Juve na čelo! (VIDEO) |website=mozzartsport.com|date=15 декември 2019|accessdate=17 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.telegraf.rs/sport/fudbal/3132490-vlahovic-oteo-interu-pobedu-u-nadoknadi-bivsi-igrac-partizana-bombom-pocepao-mrezu | title= Vlahović oteo Interu pobedu u nadoknadi: Bivši igrač Partizana "bombom" pocepao mrežu |website=telegraf.rs |date=15 декември 2019|accessdate=17 декември 2019}}</ref> Сезоната ја завршил со 6 гола во 30 настапи во првенството.
Во сезоната 2020-2021, Влаховиќ го зел дресот со број девет, и нашол се повеќе простор играјќи како стартер, особено по доаѓањето на [[Чезаре Прандели]] на кормилото на клубот од Фиренца.<ref>{{Cite web|url=https://corrieredellosport.it/news/calcio/serie-a/fiorentina/2021/02/19-79300990/fiorentina_prandelli_vlahovic_crescera_ancora_bene_castrovilli-eysseric_|title=Fiorentina, Prandelli: "Vlahovic crescerà ancora. Bene Castrovilli-Eysseric"|access-date=13 март 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.ansa.it/sito/notizie/sport/calcio/2021/01/12/prandelli-vlahovic-pochi-hanno-bruciato-le-tappe-cosi_5da4d3ca-bc9d-471a-bcc6-ff9817afb9f3.html|title=Prandelli, Vlahovic? Pochi hanno bruciato le tappe così|date=12 јануари 2021|access-date=13 март 2021}}</ref> На 22 декември 2020, тој го постигнал првиот гол по само три минути игра придонесувајќи за убедливиот успех во [[Торино]] против {{Fb team (N) Juventus}} (0-3), што значело прва победа на „виолетовите“ во домот на нивниот голем ривал после 12 години од последниот ваков успех.<ref>{{Cite web|url=https://tuttosport.com/news/calcio/serie-a/juventus/2020/12/22-77570925/la_juve_crolla_in_casa_con_la_fiorentina|title=Juve-Fiorentina 0-3: Pirlo crolla allo Stadium|access-date=13 март 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://sport.sky.it/calcio/serie-a/2020/12/23/fiorentina-vittoria-juventus-2008-giocatori|title=La Fiorentina batte la Juve a Torino come nel 2008: che fine hanno fatto quei giocatori?|date=23 декември 2020|access-date=13 март 2021}}</ref> На 13 март 2021, тој го постигнал својот прв [[хет-трик]] во кариерата (станувајќи петти српски играч кој успеал тоа да го направи во Серија А), во првенствениот натпревар против {{Fb team (N) Benevento}} (1-4).<ref>{{cite web|url=https://www.gazzetta.it/Calcio/Serie-A/Benevento/13-03-2021/benevento-fiorentina-vlahovic-tripletta-show-prandelli-respira-4001451759450.shtml|title=Vlahovic, tripletta da urlo: la Fiorentina respira, il Benevento si sveglia tardi|date=13 март 2021}}</ref><ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.sportmediaset.mediaset.it/calcio/benevento/serie-a-benevento-fiorentina-1-4-vlahovic-fa-respirare-la-viola_29764882-202102k.shtml|title=Serie A: Benevento-Fiorentina 1-4, Vlahovic fa respirare la Viola|access-date=14 март 2021}}</ref> Како сезоната се ближела кон самиот крај така растела формата на Влаховиќ; на 11 април напаѓачот постигнал два гола во поразот на неговата екипа на домашен терен од {{Fb team (N) Atalanta}} (2-3), а на 25 истиот месец повторно бил стрелец против Јувентус реализирајќи пенал со паненка.<ref>{{cite web|url=https://sportski.mk/%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B0-%D0%B3%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B0%D1%82-%D0%B3%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BD/|title=Затоа го сакаат гигантите: Неверојатна „паненка“ на Влаховиќ🎥|date=25 април 2021|access-date=23 јули 2022}}</ref> Во мај, последниот месец од сезоната, Влаховиќ постигнал два гола во ремито 3-3 на гостувањето кај {{Fb team (N) Bologna}} и уште два гола во победата со 2-0 на домашен терен против {{Fb team (N) Lazio}}. Сепак и покрај одличната сезона на србинот кој постигнал 21 гол во првенството,<ref name=":1"/> Фјорентина имала уште една во низа разочарувачки сезони завршувајќи на 13-тото место. По завршувањето на првенството, Влаховиќ ја добил наградата за [[Серија А награди#Најдобар млад фудбалер во Серија А|Најдобар млад фудбалер во Серија А]].<ref>{{Cite web|url=https://www.legaseriea.it/it/sala-stampa/notizie/info/mvp-stagione-2020-2021-dusan-vlahovic-miglior-under-23|title=MVP stagione 2021/2021: Dusan Vlahovic miglior Under-23|access-date=2021-09-12}}</ref>
Неговата добра форма продолжила и во [[ФК Фјорентина 2021-2022|сезоната 2021-2022]], постигнувајќи гол во натпреварот од првото коло на [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|Купот на Италија]] против [[Козенца Калчо|Козенца]] (4-0).<ref>{{Cite web|url=https://corrierefiorentino.corriere.it/firenze/notizie/sport/21_agosto_13/fiorentina-cosenza-4-0-tutto-facile-ma-si-vede-gia-l-intesa-vlahovic-doppietta-gonzalez-53a03796-fc77-11eb-97d1-0a7aff4d18c0.shtml|title=Fiorentina-Cosenza 4-0, è tutto facile ma si vede già l’intesa tra Vlahovic (doppietta) e Gonzalez|author=Michela Lanza|date=13 август 2021|access-date=2022-01-29}}</ref> Својот прв гол во [[Серија А 2021-2022|првенството]] го постигнал на 28 август 2021 против {{Fb team (N) Torino}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.repubblica.it/sport/dirette/calcio/serie-a-2021/diretta-fiorentina-torino-g2228915/|title=Fiorentina - Torino (2-1) Serie A 2021|access-date=2022-01-28}}</ref> На 12 септември, тој постигнал два гола од пенал за Фјорентина во гостинската победа над {{Fb team (N) Atalanta}} (1-2),<ref>{{Cite web|url=https://sport.sky.it/calcio/serie-a/partite/2021/giornata-3/atalanta-fiorentina/video-highlights|title=Atalanta-Fiorentina 1-2. HIGHLIGHTS|author=Sky Sport|access-date=2022-01-28}}</ref> додека, на 30 октомври, тој го постигнал својот втор хет-трик во италијанската најсилна дивизија против {{Fb team (N) Spezia}} (3-0).<ref>{{Cite web|url=https://www.ilmessaggero.it/sport/calcio/fiorentina_spezia_3_0_vlahovic_serie_a-6292931.html|title=Fiorentina-Spezia 3-0, a Italiano basta Vlahovic per battere il suo passato|date=2021-10-31|language=it|access-date=2022-01-28}}</ref> На 20 ноември, тој постигнал два гола во победата со 4-3 на домашен терен над лидерот на табелата {{Fb team (N) Milan}} нанесувајќи им го првиот пораз во првенството.<ref>{{cite web|url=https://www.tuttosport.com/news/calcio/serie-a/2021/11/20-87235225/fiorentina-milan_4-3_doppiette_di_vlahovic_e_ibra_primo_ko_per_pioli|title=Fiorentina - Milan 4-3; doppiette di Vlahovic e Ibra, primo ko per pioli|publisher=tuttosport}}</ref> Под водството на новиот тренер [[Винченцо Италијано]], Влаховиќ играл подобра сезона од претходната постигнувајќи 20 голови само во првиот дел од сеозната во 24 настапи во првенството и купот, што довело до огромен интерес за него од неколку големи европски клубови меѓу кои најзаинтересирани биле {{Fb team (N) Arsenal}} и {{Fb team (N) Juventus}}.<ref>{{cite web|url=https://forzaitalianfootball.com/2021/12/juventus-will-have-to-see-off-arsenal-to-win-race-for-vlahovic/|title=Juventus will have to see off Arsenal to win race for Vlahovic|publisher=forzaitalianfootball.com|date=3 декември 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.espn.com/soccer/soccer-transfers/story/4578654/juventus-beat-arsenal-to-sign-dusan-vlahovic-from-fiorentina|title=Juventus beat Arsenal to sign Dusan Vlahovic from Fiorentina|publisher=ESPN|date=28 јануари 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref>
===Јувентус===
На 28 јануари 2022, на својот 22-ри роденден, Влаховиќ потпишал за {{Fb team (N) Juventus}} за 70 милиони евра (плус 10 милиони евра во бонуси),<ref>{{cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/vlahovic-e-bianconero|title=Vlahovic è bianconero!|date=28 јануари 2022|access-date=28 јануари 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.acffiorentina.com/it/news/tutte/prima-squadra-maschile/2022-01-28/vlahovic-ceduto-alla-juventus|title=Vlahovic ceduto alla Juventus||date=28 јануари 2022|access-date=28 јануари 2022}}</ref> откако го одбрал клубот од [[Торино]] пред Арсенал,<ref>{{cite web|url=https://dailypost.ng/2022/06/13/serie-a-real-reason-i-rejected-arsenal-joined-juventus-dusan-vlahovic/|title=Serie A: Real reason I rejected Arsenal, joined Juventus – Dusan Vlahovic|publisher=Daily Post|date=13 јуни 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref> кои исто така доставиле официјална понуда до Фјорентина и играчот. На 6 февруари, тој постигнал гол на своето деби во црно-белиот дрес, отворајќи го резултатот во првенствениот натпревар на домашен терен против [[ФК Хелас Верона|Верона]] добиен со 2-0;<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/subito-dv7-e-zak-2-0-al-verona|title=Subito DV7 e ZAK! 2-0 al Verona|date=6 февруари 2022|access-date=7 февруари 2022}}</ref> четири дена подоцна, во првиот натпревар од Купот на Италија во дресот на Јувентус, во самата завршница по неговиот удар топката го погодила [[Руан Тресолди]] и завршила во мрежата, автогол кој им донел победа на ''бјанконерите'' од 2-1 над {{Fb team (N) Sassuolo}} и пласман во полуфиналето.<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/dv7-all-ultimo-respiro-juve-in-semifinale|title=DV7 all'ultimo respiro! Juve in semifinale!|date=10 февруари 2022|access-date=12 февруари 2022}}</ref> На 22 февруари, тој го имал своето деби во [[УЕФА Лига на шампиони 2021/22|Лигата на шампионите]], во првиот натпревар од осминафиналето на гостински терен против [[ФК Виљареал|Виљареал]] (1-1):<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/subito-vlahovic-poi-parejo-a-vila-real-e-1-1|title=Subito Vlahovic, poi Parejo. A Vila-real è 1-1|date=22 февруари 2022|access-date=22 февруари 2022}}</ref> откако постигнал гол за 0-1 по само 32 секунди од почетокот на натпреварот, тој станал првиот играч на Јувентус кој постигнал гол на своето деби во нокаут фазата од Лигата на шампионите и втор најбрз, по [[Алесандро Дел Пјеро]] (20"), а исто така и втор најбрз стрелец на своето деби во ова натпреварување, заостанувајќи само зад [[Евгениј Конопљанка]] (19").<ref>{{Cite web|author=Luca Stamerra|url=https://www.eurosport.it/calcio/champions-league/2021-2022/champions-league-villarreal-juventus-vlahovic-esordio-da-record-31-e-gol-al-primo-tocco-in-champions_sto8812924/story.shtml|title=Champions League, Villarreal-Juventus - Vlahovic esordio da record: 33" e gol al primo tocco in Champions|date=22 февруари 2022|access-date=22 февруари 2022}}</ref> Четири дена подоцна, тој постигнал два гола во победата на гости против {{Fb team (N) Empoli}} (2-3).<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/kean-e-doppio-vlahovic-3-2-all-empoli|title=Kean e doppio Vlahovic, 3-2 all'Empoli|date=26 февруари 2022|access-date=26 февруари 2022}}</ref>
==Репрезентативна кариера==
Откако ги претставуваше селекциите на Србија под 15, под 16 и под 19 години, на 6 септември 2019 година, тој дебитирал за [[Фудбалска репрезентација на Србија под 21 година|српската репрезентација под 21 година]] во поразот со 1-0 на гости против врсниците од [[Фудбалска репрезентација на Русија под 21 година|Русија]].<ref>{{Cite web|url=http://www.fiorentina.it/under-21-vlahovic-e-terzic-titolari-nella-sconfitta-della-serbia/|title=Under 21: Vlahovic e Terzic titolari nella sconfitta della Serbia|date=6 септември 2019|access-date=10 ноември 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20191012103720/http://www.fiorentina.it/under-21-vlahovic-e-terzic-titolari-nella-sconfitta-della-serbia/}}</ref>
Своето деби во [[Фудбалската репрезентација на Србија|сениорската репрезентација]] го имал на 11 октомври 2020 година, на 20-годишна возраст, во поразот со 0-1 од {{NazNB|FUrep|HUN}} во [[Белград]] во [[УЕФА Лига на нации 2020-2021|УЕФА Лигата на нации]].<ref>{{Cite web|url=https://www.corrieredellosport.it/news/stadio/fiorentina/2020/10/13-74853117/fiorentina_vlahovic_valore_aggiunto/|title=Fiorentina, Vlahovic valore aggiunto|access-date=16 october 2020}}</ref> Последователно во истото натпреварување, на 18 ноември, играјќи за прв пат како стартер, тој го постигнал својот прв гол за националниот тим, во победата со 5-0 на домашен терен против {{NazNB|FUrep|RUS}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.violanews.com/altre-news/vlahovic-scalda-il-sinistro-primo-gol-con-la-serbia-per-il-centravanti-gigliato/|title=Vlahovic scalda il sinistro: primo gol con la Serbia per il centravanti gigliato|access-date=13 март 2021}}</ref>
=== Хронологија на репрезентативните настапи ===
{{Репрезентативни настапи|SRB}}
{{Cronopar|11-10-2020|Белград|SRB|0|1|HUN|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{subon|66}}}}
{{Cronopar|14-10-2020|Истанбул|TUR|2|2|SRB|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{subon|75}}}}
{{Cronopar|15-11-2020|Будимпешта|HUN|1|1|SRB|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{subon|79}}}}
{{Cronopar|18-11-2020|Белград|SRB|5|0|RUS|1|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|60}}}}
{{Cronopar|24-3-2021|Белград|SRB|3|2|IRL|1|Квал. за СП|2022|13={{suboff|82}}}}
{{Cronopar|27-3-2021|Белград|SRB|2|2|POR|-|Квал. за СП|2022|13={{suboff|46}}}}
{{Cronopar|30-3-2021|Баку|AZE|1|2|SRB|-|Квал. за СП|2022|13={{subon|86}}}}
{{Cronopar|1-9-2021|Дебрецин|QAT|0|4|SRB|1|Пријателска}}
{{Cronopar|4-9-2021|Белград|SRB|4|1|LUX|-|Квал. за СП|2022|13={{subon|70}}}}
{{Cronopar|7-9-2021|Даблин|IRL|1|1|SRB|-|Квал. за СП|2022|13={{suboff|70}}}}
{{Cronopar|9-10-2021|Луксембург|LUX|0|1|SRB|1|Квал. за СП|2022}}
{{Cronopar|12-10-2021|Белград|SRB|3|1|AZE|2|Квал. за СП|2022|13={{suboff|88}}}}
{{Cronopar|11-11-2021|Белград|SRB|4|0|QAT|1|Пријателска|13={{subon|46}}}}
{{Cronopar|14-11-2021|Лисабон|POR|1|2|SRB|-|Квал. за СП|2022}}
{{Cronofin|14|7}}
==Статистика==
===Клупска статистика===
''Статистиката е ажурирана на 15 декември 2019''.
{| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;"
|-
! rowspan="2" | Сезона
! rowspan="2" | Клуб
! colspan="3" | Првенство
! colspan="3" | Национален куп
! colspan="3" | Континентален куп
! colspan="3" | Останати купови
! colspan="2" | Вкупно
|-
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Наст
! Гол
|-
|| 2015-2016 || rowspan=2|{{flagsport|SRB}} {{Fb team (N) Partizan}} || [[Суперлига на Србија 2015-2016|СЛ]] || 14 || 1 || [[Фудбалски куп на Србија 2015-2016|КС]] || 4 || 2 || - || - || - || - || - || - || 18 || 3
|-
|| 2016-2017 || [[Суперлига на Србија 2016-2017|СЛ]] || 7 || 0 || [[Фудбалски куп на Србија 2016-2017|КС]] || 1 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2016-2017|ЛЕ]] || 1 || 0 || - || - || - || 9 || 0
|-
!colspan="3"|Вкупно Партизан || 21 || 1 || || 5 || 2 || || 1 || 0 || || - || - || 27 || 3
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2018-2019|2018-2019]] || rowspan=4|{{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Fiorentina}} || [[Серија А 2018-2019|А]] || 10 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2018-2019|КИ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 10 || 0
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2019-2020|2019-2020]] || [[Серија А 2019-2020|А]] || 30 || 6 || [[Фудбалски куп на Италија 2019-2020|КИ]] || 4 || 2 || - || - || - || - || - || - || 34 || 8
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2020-2021|2020-2021]] || [[Серија А 2020-2021|А]] || 37 || 21 || [[Фудбалски куп на Италија 2020-2021|КИ]] || 3 || 0 || - || - || - || - || - || - || 40 || 21
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2021-2022|2021-јан. 2022]] || [[Серија А 2021-2022|А]] || 21 || 17 || [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|КИ]] || 3 || 3 || - || - || - || - || - || - || 24 || 20
|-
! colspan="3" |Вкупно Фјорентина || 98 || 44 || || 10 || 5 || || - || - || || - || - || 108 || 49
|-
|| [[ФК Јувентус сезона 2021-2022|јан.-јун. 2022]] || {{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Juventus}} || [[Серија А 2021-2022|А]] || 0 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|КИ]] || 0 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2021-2022|ЛШ]] || 0 || 0 || [[Суперкуп на Италија 2021|СИ]] || - || - || 0 || 0
|-
! colspan="3" |Вкупно во кариерата || 119 || 45 || || 15 || 7 || || 1 || 0 || || - || - || 135 || 52
|}
==Титули==
===={{flagsport|SRB}} Партизан====
* '''[[Суперлига на Србија]]''' : 1
: 2016–2017
* '''[[Фудбалски куп на Србија|Куп на Србија]]''' : 2
: 2015–2016, 2016-2017
== Наводи ==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
{{Порталкутија
|right=yes
|boxwidth=200px
|marign=0px
|name1=Биографија
|image1=P vip.svg
|name2=Фудбал
|image2=Soccer ball.svg
|name3=Србија
|image3=Flag of Serbia.svg
}}
* [https://us.soccerway.com/players/duan-vlahovi/436316/ Душан Влаховиќ на soccerway]
* [https://www.transfermarkt.com/dusan-vlahovic/profil/spieler/357498 Душан Влаховиќ на transfermakt]
* [https://www.whoscored.com/Players/315369/Show/Dusan-Vlahovic Душан Влаховиќ на whoscored]
* [https://www.espn.com/soccer/player/_/id/235677/dusan-vlahovic Душан Влаховиќ на espn]
{{Состав на ФК Јувентус}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Влаховиќ, Душан}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Српски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Партизан]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Фјорентина]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Јувентус]]
[[Категорија:Фудбалери во Серија А]]
9z9aldmrk6rn4edtzr5wjckzunmztwt
4799170
4799169
2022-08-02T13:48:51Z
Carshalton
30527
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
| playername = Душан Влаховиќ
| image = [[Податотека:Dusan Vlahovic.jpg|200px]]
| height = {{height|m=1.90}}
| dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|2000|1|28}}
| cityofbirth = {{роден во|Белград|}}
| countryofbirth = [[Србија]]
| nationality = {{flagsport|SRB}} [[Србија]]
| position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]]
| currentclub = {{Fb team Juventus}}
| clubnumber = 9
| youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team OFK Belgrad}}
| youthyears2 = | youthclubs2 = {{Fb team Partizan}}
| years1 = 2016–2018 | caps1 = 21 | goals1 = 1 | clubs1 = {{Fb team Partizan}}
| years2 = 2018–2022 | caps2 = 98 | goals2 = 44 | clubs2 = {{Fb team Fiorentina}}
| years3 = 2022– | caps3 = 15 | goals3 = 7 | clubs3 = {{Fb team Juventus}}
| nationalyears1 = 2015 | nationalcaps1 = 5 | nationalgoals1 = 3 | nationalteam1 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 15 години|Србија 15]]
| nationalyears2 = 2015 | nationalcaps2 = 3 | nationalgoals2 = 1 | nationalteam2 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 16 години|Србија 16]]
| nationalyears3 = 2016-2019 | nationalcaps3 = 11 | nationalgoals3 = 6 | nationalteam3 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 19 години|Србија 19]]
| nationalyears4 = 2019 | nationalcaps4 = 4 | nationalgoals4 = 1 | nationalteam4 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 21 година|Србија 21]]
| nationalyears5 = 2020- | nationalcaps5 = 14 | nationalgoals5 = 7 | nationalteam5 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија|Србија]]
| pcupdate = 6 јануари 2011
| ntupdate = 17 ноември 2010
}}
'''Душан Влаховиќ''' (роден на [[28 јануари]] [[2000]], во [[Белград]]) — [[Срби|српски]] [[фудбалер]], [[Напад (фудбал)|напаѓач]] на [[ФК Јувентус|Јувентус]] и на [[Фудбалска репрезентација на Србија|српската репрезентацијата]].
==Технички карактеристики==
Сметан за еден од најперспективните играчи на неговата генерација,<ref>{{Cite web|url=https://www.espn.com/soccer/blog-espn-fc-united/story/4340555/haalandsanchofodenfati-lead-the-39-best-players-age-21-or-under|title=Haaland, Sancho, Foden, Fati lead the 39 best male players age 21 or under|author=Tor-Kristian Karlsen|date=29 април 2021|access-date=22 февруари 2022|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fourfourtwo.com/features/best-young-players-in-the-world-2022-under-22-haaland-foden-bellingham-greenwood|title=Best young players in the world 2022: 22 players under 22 who will dominate this year|author=Conor Pope|date=14 јануари 2022|access-date=22 февруари 2022|language=en}}</ref> тој е [[Напад (фудбал)|напаѓач]] со моќна фигура, надарен со извонредна техника, кој може да игра и како [[Напад (фудбал)#Прв напаѓач|прв]] и како [[Напад (фудбал)#Втор напаѓач|втор напаѓач]].<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.dazn.com/it-IT/news/serie-a/vlahovic-storia-ruolo-caratteristiche-tecniche/3o9jhn8a6ghy1p156nrxn0k7j|title=Dusan Vlahovic: storia, ruolo e caratteristiche tecniche|access-date=2022-01-28}}</ref> Има моќен и прецизен шут со неговата "левица" што му овозможува да постигнува многу голови во и надвор од шеснаесеттникот, но тој исто така е одличен изведувач на [[Пенал (фудбал)|пенали]] и [[Слободен удар (фудбал)|слободни удари]].<ref name=":2" />
== Клупска кариера ==
===Партизан===
Влаховиќ започнал да игра фудбал во фудбалската школа Алтина од [[Земун]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/upoznajte-novog-ibrahimovica-dusan-vlahovic-partizanova-haubica-iz-zemuna-video/106254|title=Upoznajte novog Ibrahimovića: Dušan Vlahović – Partizanova haubica iz Zemuna! (VIDEO)|website=mozzartsport.com |date=23 мај 2015|accessdate= 5 декември 2019}}</ref> Потоа тој поминал три месеци во [[ОФК Белград]], а одиграл и еден натпревар за јуниорите на [[ФК Црвена Ѕвезда|Црвена ѕвезда]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/ofk-beograd-i-dinamo-u-finalu-turnira-prijateljstva/78940|title=OFK Beograd i Dinamo u finalu Turnira prijateljstva|website=mozzartsport.com |date=20 јуни 2014|accessdate=5 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.zurnal.rs/fudbal/partizan/34482/partizanov-biser-vlahovic-tata-je-odlucio-da-odigram-jednu-utakmicu-za-zvezdu|script-title=sr:Партизанов бисер Влаховић: Тата је одлучио да одиграм једну утакмицу за Звезду|website=[[Sportski žurnal]]|date=21 мај 2016|accessdate=5 декември 2019}}</ref>
Во летото 2014 година дошол во [[ФК Партизан|Партизан]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://web.archive.org/web/20160208094827/https://www.butasport.rs/fudbal/dusan-vlahovic-za-butasport-rs-ponosno-nosim-partizanov-grb-na-srcu/|title=Dušan Vlahović za BUTASPORT.RS: Ponosno nosim Partizanov grb na srcu|website=butasport.rs |date=3 февруари 2016|accessdate= 5 декември 2019}}</ref>
Својот прв професионален договор со Партизан го потпишал во февруари 2015, на само 15 години.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/jedinstven-slucaj-u-istoriji-partizana-dusan-vlahovic-najmladji-profesionalac-u-humskoj-1/97160|title=Jedinstven slučaj u istoriji Partizana: Dušan Vlahović najmlađi profesionalac u Humskoj 1|website=mozzartsport.com|date=14 February 2015|accessdate=21 February 2016}}</ref> На почетокот на 2016 година, Влаховиќ бил приклучен во првиот тим на Партизан под водство на тренерот [[Иван Томиќ]] и го зел дресот со број 9.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://mondo.rs/a874851/Sport/Fudbal/Dusan-Vlahovic-najmladja-devetka-Partizana-Veljko-Birmancevic-prvi-ugovor.html|title=Nova "devetka" Partizana - najmlađa do sada!|website=mondo.rs|date=12 February 2016|accessdate=21 February 2016}}</ref> Своето деби во првиот тим на Партизан го имал на 21 февруари 2016, во првенствениот натпревар против ОФК Белград. Тој се појавил во игра во 70-тата минута на местото на [[Исмаел Беко Фофана|Исмаел Фофана]], и така со 16 години и 24 дена станал најмладиот дебитант во историјата на клубот.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.sportske.net/vest/domaci-fudbal/vlahovic-usao-u-istoriju-partizana-254037.html|title=Vlahović ušao u istoriju Partizana!|website=sportske.net|date=21 February 2016|accessdate=21 February 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/vlahovic-za-istoriju/128430|title=Vlahović za istoriju|website=mozzartsport.com|date=21 февруари 2016|accessdate=21 февруари 2016}}</ref> Во следното коло, Влаховиќ добил шанса да заигра и во [[Вечно дерби (Србија)|вечното дерби]], влегувајќи од клупата во 53-тата минута на местото на [[Валери Божинов]] па така станал најмладиот дебитант во натпреварите од вечното дерби, престигнувајќи го рекордот кој претходно го држел [[Лука Јовиќ]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/nikad-niko-mladji-u-vecitom-derbiju/128950|title=Nikad niko mlađi u večitom derbiju...|website=mozzartsport.com|language=sr|date=27 февруари 2016|accessdate=27 февруари 2016}}</ref> Својот прв гол во дресот на Партизан го постигнал на 2 априла 2016, во првенствената победа на домашен терен над [[ФК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] со што станал најмладиот стрелец на гол во историјата на клубот (со 16 години, два месеци и пет дена).<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/decak-je-postao-muskarac-video/131781|title=Dečak je postao muškarac! (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=2 април 2016|accessdate=2 април 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/135487-135487/|title=Partizan – Radnik 3:2 (0:2)|website=partizan.rs|date=2 април 2016|accessdate=5 декември 2019|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035104/http://www.sr.partizan.rs/135487-135487/|url-status=dead}}</ref> Исто така постигнал гол и во полуфиналето на [[Фудбалски куп на Србија|Купот на Србија]], на гостувањето против [[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] кога Партизан победил со 0-3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/136850-spartak-partizan-3/|title=Spartak – Partizan 0:3 (0:1)|website=partizan.rs|date=20 април 2016|accessdate=22 април 2016|archive-date=2019-04-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20190413122454/http://www.sr.partizan.rs/136850-spartak-partizan-3/|url-status=dead}}</ref> Во финалето на купот против [[ФК Јавор Ивањица|Јавор Ивањица]], во кое Партизан победил со 2-0, Влаховиќ повторно бил стрелец и го освоил својот прв трофеј во кариерата.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/uzivo-ilic-od-prvog-minuta-u-borbi-za-trofej-drazic-sam-u-napadu-javora/135208|title=KRAJ: Partizan - Javor 2:0, Vlahović zagrlio trofej (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=11 мај 2016|accessdate=12 мај 2016}}</ref>
Дебито во европските натпреварувања, Влаховиќ го имал на 21 јули 2016, во реванш натпреварот од 2. коло на квалификациите за [[УЕФА Лига Европа 2016-2017|Лигата на Европа]] против [[ФК Заглебје Лубин|Заглебје]] во Полска.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/143421-partizan-zaglebie-lubin-00|title=Zaglebie Lubin – Partizan 0:0|website=partizan.rs|date=21 July 2016|accessdate=2 August 2016|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035239/http://www.sr.partizan.rs/143421-partizan-zaglebie-lubin-00/|url-status=dead}}</ref> Партизан бил елиминиран по изведување на пенали, па во остатокот од сезоната Влаховиќ играл само во домашните натпреварувања. Во второто коло од [[Суперлига на Србија 2016-2017|српското првенство]], во натпреварот против [[ФК Напредак Крушевац|Напредак]] на гости, Влаховиќ за првпат заиграл за Партизан као стартер.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.zurnal.rs/fudbal/partizan/37570/vlahovic-starter-za-partizan-prvi-put-u-karijeri-u-20-mecu| title= Влаховић стартер за Партизан први пут у каријери у 20. мечу|website=[[Sportski žurnal]]|date=4 август 2016|accessdate=2 септември 2016}}</ref> Вкупно во сезоната 2016-2017 одиграл девет натпревари (без постигнат гол), помагајќи им на црно-белите да ја освојат двојната круна.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.transfermarkt.com/dusan-vlahovic/profil/spieler/357498| title= Dusan Vlahovic |website=transfermarkt.com |accessdate=5 декември 2019}}</ref>
===Фјорентина===
Во јуни 2017 година, италијанската [[ФК Фјорентина|Фјорентина]] официјално објавила дека го купила Влаховиќ од Партизан. Сепак, клубот од [[Фиренца]] навел во соопштението дека Влаховиќ нема да се приклучи веднаш во клубот, туку после 28 јануари 2018 кога ќе наполни 18 години.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/posle-milenkovica-i-dusan-vlahovic-u-firenci/263759| title= Posle Milenkovića i Dušan Vlahović u Firenci! |website=mozzartsport.com|date=23 јуни 2017|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Официјалната промоција во Фјорентина, Влаховиќ ја имал на 22 февруари 2018 година, а право на настап за клубот од 1 јули 2018.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/vlahovic-dobio-broj-18-u-firenci-navijaci-ocekuju-kombinaciju-batistute-i-tonija/287782| title= Vlahović dobio broj 18 u Firenci: Navijači očekuju kombinaciju Batistute i Tonija! |website=mozzartsport.com|date=22 февруари 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref>
Во летото 2018, Влаховиќ и официјално и се приклучил на Фјорентина. Своето деби за ''виола'' го имал на 25 септември 2018, во 6. коло од [[Серија А 2018-2019|Серија А]], кога влегол во игра од клупата за резерви на местото на [[Марко Бенаси]] во 84-тата минута од натпреварот во кој неговиот тим бил поразен со 2-1 на гостувањето кај [[ФК Интер|Интер]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a1134640/Inter-Fiorentina-2-1-debi-prvi-mec-Dusana-Vlahovica.html| title= VAR na strani Intera, Vlahović debitovao na "Meaci" |website=mondo.rs|date=25 септември 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.telegraf.rs/sport/2994328-vlahovic-debitovao-na-meaci-inter-po-navici-pobeda-u-samoj-zavrsnici| title= Vlahović debitovao na "Meaci", Inter po navici - pobeda u završnici! |website=telegraf.rs|date=26 септември 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Така тој станал првиот играч роден во 2000 година или подоцна кој заиграл за Фјорентина во историјата на тосканците.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.calciomercato.com/news/l-esordio-quasi-da-sogno-di-vlahovic-con-la-fiorentina-e-il-prim-22053|title=L'esordio (quasi) da sogno di Vlahovic con la Fiorentina: è il primo '00 viola|date=26 септември 2018|accessdate=7 април 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.canteraviola.com/vlahovic-il-primo-classe-2000-della-fiorentina-un-esordio-alla-mlakar/|title=Vlahovic, il primo classe 2000 della Fiorentina. Un esordio... alla Mlakar|date=2018-09-26|accessdate=2019-04-07}}</ref> Сезоната 2018-2019 ја завршил со вкупно 10 настапи за Фјорентина (сите во Серија А), а во текот на сезоната покрај за првиот тим играл и за примавера тимот на Фјорентина каде имал неколку блескави настапи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kad-igra-sa-vrsnjacima-radi-sta-hoce-vlahovicevih-19-na-19-video/329190|title=Kad igra sa vršnjacima radi šta hoće – Vlahovićevih 19 na 19 (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=6 јуни 2019|accessdate=5 декември 2019|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035623/https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kad-igra-sa-vrsnjacima-radi-sta-hoce-vlahovicevih-19-na-19-video/329190|url-status=dead}}</ref>
На почетокот на [[ФК Фјорентина сезона 2019-2020|сезоната 2019-2020]], Влаховиќ ги постигнал својте први голови (два) во дресот на Фјорентина на 18 август 2019 во победата со 3-1 над [[ФК Монца|Монца]] во [[Фудбалски куп на Италија 2019-2020|Купот на Италија]]. Тој влегол во игра во 74-тата минута при водство на Монца од 1-0 и со два гола во 80-тата и 86-тата минута и асистенција за третиот кој го постигнал [[Федерико Кјеза]] го свртел резултатот и и овозможил на Фјорентина да мине во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kakav-mec-dusana-vlahovica-berluskoni-i-galijani-ce-ga-sanjati-veceras-video/335312| title= Kakav meč Dušana Vlahovića! Berluskoni i Galijani će ga sanjati večeras... (VIDEO) |website=mozzartsport.com|date=18 август 2019|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Својте први голови во [[Серија А]] ги постигнал на 10 ноември 2019 во поразот со 5-2 на гостувањето кај {{Fb team (N) Cagliari}}.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.espreso.rs/sport/fudbal/465293/italija-upoznala-vlahovica-srbin-postigao-prva-2-gola-u-seriji-a-u-teskom-porazu-fiorentine| title= ITALIJA UPOZNALA VLAHOVIĆA: Srbin postigao prva 2 gola u Seriji A u teškom porazu Fiorentine! |website=espreso.rs|date=10 ноември 2019|accessdate=5 декември 2019}}</ref> На 15 декември 2019, Влаховиќ повторно бил стрелец влегувајќи од клупата, постигнувајќи го изедначувачкиот гол за Фјорентина по една соло акција во 92-рата минута од натпреварот против Интер на [[Стадион Артемио Франки|Артемио Франки]] што завршил 1-1.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/golcina-vlahovica-u-92-minutu-ostavila-inter-u-neverici-i-vratila-juve-na-celo-video/345230 | title= Golčina Vlahovića u 92. minutu ostavila Inter u neverici i vratila Juve na čelo! (VIDEO) |website=mozzartsport.com|date=15 декември 2019|accessdate=17 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.telegraf.rs/sport/fudbal/3132490-vlahovic-oteo-interu-pobedu-u-nadoknadi-bivsi-igrac-partizana-bombom-pocepao-mrezu | title= Vlahović oteo Interu pobedu u nadoknadi: Bivši igrač Partizana "bombom" pocepao mrežu |website=telegraf.rs |date=15 декември 2019|accessdate=17 декември 2019}}</ref> Сезоната ја завршил со 6 гола во 30 настапи во првенството.
Во сезоната 2020-2021, Влаховиќ го зел дресот со број девет, и нашол се повеќе простор играјќи како стартер, особено по доаѓањето на [[Чезаре Прандели]] на кормилото на клубот од Фиренца.<ref>{{Cite web|url=https://corrieredellosport.it/news/calcio/serie-a/fiorentina/2021/02/19-79300990/fiorentina_prandelli_vlahovic_crescera_ancora_bene_castrovilli-eysseric_|title=Fiorentina, Prandelli: "Vlahovic crescerà ancora. Bene Castrovilli-Eysseric"|access-date=13 март 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.ansa.it/sito/notizie/sport/calcio/2021/01/12/prandelli-vlahovic-pochi-hanno-bruciato-le-tappe-cosi_5da4d3ca-bc9d-471a-bcc6-ff9817afb9f3.html|title=Prandelli, Vlahovic? Pochi hanno bruciato le tappe così|date=12 јануари 2021|access-date=13 март 2021}}</ref> На 22 декември 2020, тој го постигнал првиот гол по само три минути игра придонесувајќи за убедливиот успех во [[Торино]] против {{Fb team (N) Juventus}} (0-3), што значело прва победа на „виолетовите“ во домот на нивниот голем ривал после 12 години од последниот ваков успех.<ref>{{Cite web|url=https://tuttosport.com/news/calcio/serie-a/juventus/2020/12/22-77570925/la_juve_crolla_in_casa_con_la_fiorentina|title=Juve-Fiorentina 0-3: Pirlo crolla allo Stadium|access-date=13 март 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://sport.sky.it/calcio/serie-a/2020/12/23/fiorentina-vittoria-juventus-2008-giocatori|title=La Fiorentina batte la Juve a Torino come nel 2008: che fine hanno fatto quei giocatori?|date=23 декември 2020|access-date=13 март 2021}}</ref> На 13 март 2021, тој го постигнал својот прв [[хет-трик]] во кариерата (станувајќи петти српски играч кој успеал тоа да го направи во Серија А), во првенствениот натпревар против {{Fb team (N) Benevento}} (1-4).<ref>{{cite web|url=https://www.gazzetta.it/Calcio/Serie-A/Benevento/13-03-2021/benevento-fiorentina-vlahovic-tripletta-show-prandelli-respira-4001451759450.shtml|title=Vlahovic, tripletta da urlo: la Fiorentina respira, il Benevento si sveglia tardi|date=13 март 2021}}</ref><ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.sportmediaset.mediaset.it/calcio/benevento/serie-a-benevento-fiorentina-1-4-vlahovic-fa-respirare-la-viola_29764882-202102k.shtml|title=Serie A: Benevento-Fiorentina 1-4, Vlahovic fa respirare la Viola|access-date=14 март 2021}}</ref> Како сезоната се ближела кон самиот крај така растела формата на Влаховиќ; на 11 април напаѓачот постигнал два гола во поразот на неговата екипа на домашен терен од {{Fb team (N) Atalanta}} (2-3), а на 25 истиот месец повторно бил стрелец против Јувентус реализирајќи пенал со паненка.<ref>{{cite web|url=https://sportski.mk/%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B0-%D0%B3%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B0%D1%82-%D0%B3%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BD/|title=Затоа го сакаат гигантите: Неверојатна „паненка“ на Влаховиќ🎥|date=25 април 2021|access-date=23 јули 2022}}</ref> Во мај, последниот месец од сезоната, Влаховиќ постигнал два гола во ремито 3-3 на гостувањето кај {{Fb team (N) Bologna}} и уште два гола во победата со 2-0 на домашен терен против {{Fb team (N) Lazio}}. Сепак и покрај одличната сезона на србинот кој постигнал 21 гол во првенството,<ref name=":1"/> Фјорентина имала уште една во низа разочарувачки сезони завршувајќи на 13-тото место. По завршувањето на првенството, Влаховиќ ја добил наградата за [[Серија А награди#Најдобар млад фудбалер во Серија А|Најдобар млад фудбалер во Серија А]].<ref>{{Cite web|url=https://www.legaseriea.it/it/sala-stampa/notizie/info/mvp-stagione-2020-2021-dusan-vlahovic-miglior-under-23|title=MVP stagione 2021/2021: Dusan Vlahovic miglior Under-23|access-date=2021-09-12}}</ref>
Неговата добра форма продолжила и во [[ФК Фјорентина 2021-2022|сезоната 2021-2022]], постигнувајќи гол во натпреварот од првото коло на [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|Купот на Италија]] против [[Козенца Калчо|Козенца]] (4-0).<ref>{{Cite web|url=https://corrierefiorentino.corriere.it/firenze/notizie/sport/21_agosto_13/fiorentina-cosenza-4-0-tutto-facile-ma-si-vede-gia-l-intesa-vlahovic-doppietta-gonzalez-53a03796-fc77-11eb-97d1-0a7aff4d18c0.shtml|title=Fiorentina-Cosenza 4-0, è tutto facile ma si vede già l’intesa tra Vlahovic (doppietta) e Gonzalez|author=Michela Lanza|date=13 август 2021|access-date=2022-01-29}}</ref> Својот прв гол во [[Серија А 2021-2022|првенството]] го постигнал на 28 август 2021 против {{Fb team (N) Torino}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.repubblica.it/sport/dirette/calcio/serie-a-2021/diretta-fiorentina-torino-g2228915/|title=Fiorentina - Torino (2-1) Serie A 2021|access-date=2022-01-28}}</ref> На 12 септември, тој постигнал два гола од пенал за Фјорентина во гостинската победа над {{Fb team (N) Atalanta}} (1-2),<ref>{{Cite web|url=https://sport.sky.it/calcio/serie-a/partite/2021/giornata-3/atalanta-fiorentina/video-highlights|title=Atalanta-Fiorentina 1-2. HIGHLIGHTS|author=Sky Sport|access-date=2022-01-28}}</ref> додека, на 30 октомври, тој го постигнал својот втор хет-трик во италијанската најсилна дивизија против {{Fb team (N) Spezia}} (3-0).<ref>{{Cite web|url=https://www.ilmessaggero.it/sport/calcio/fiorentina_spezia_3_0_vlahovic_serie_a-6292931.html|title=Fiorentina-Spezia 3-0, a Italiano basta Vlahovic per battere il suo passato|date=2021-10-31|language=it|access-date=2022-01-28}}</ref> На 20 ноември, тој постигнал два гола во победата со 4-3 на домашен терен над лидерот на табелата {{Fb team (N) Milan}} нанесувајќи им го првиот пораз во првенството.<ref>{{cite web|url=https://www.tuttosport.com/news/calcio/serie-a/2021/11/20-87235225/fiorentina-milan_4-3_doppiette_di_vlahovic_e_ibra_primo_ko_per_pioli|title=Fiorentina - Milan 4-3; doppiette di Vlahovic e Ibra, primo ko per pioli|publisher=tuttosport}}</ref> Под водството на новиот тренер [[Винченцо Италијано]], Влаховиќ играл подобра сезона од претходната постигнувајќи 20 голови само во првиот дел од сеозната во 24 настапи во првенството и купот, што довело до огромен интерес за него од неколку големи европски клубови меѓу кои најзаинтересирани биле {{Fb team (N) Arsenal}} и {{Fb team (N) Juventus}}.<ref>{{cite web|url=https://forzaitalianfootball.com/2021/12/juventus-will-have-to-see-off-arsenal-to-win-race-for-vlahovic/|title=Juventus will have to see off Arsenal to win race for Vlahovic|publisher=forzaitalianfootball.com|date=3 декември 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.espn.com/soccer/soccer-transfers/story/4578654/juventus-beat-arsenal-to-sign-dusan-vlahovic-from-fiorentina|title=Juventus beat Arsenal to sign Dusan Vlahovic from Fiorentina|publisher=ESPN|date=28 јануари 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref>
===Јувентус===
На 28 јануари 2022, на својот 22-ри роденден, Влаховиќ потпишал за {{Fb team (N) Juventus}} за 70 милиони евра (плус 10 милиони евра во бонуси),<ref>{{cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/vlahovic-e-bianconero|title=Vlahovic è bianconero!|date=28 јануари 2022|access-date=28 јануари 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.acffiorentina.com/it/news/tutte/prima-squadra-maschile/2022-01-28/vlahovic-ceduto-alla-juventus|title=Vlahovic ceduto alla Juventus||date=28 јануари 2022|access-date=28 јануари 2022}}</ref> откако го одбрал клубот од [[Торино]] пред Арсенал,<ref>{{cite web|url=https://dailypost.ng/2022/06/13/serie-a-real-reason-i-rejected-arsenal-joined-juventus-dusan-vlahovic/|title=Serie A: Real reason I rejected Arsenal, joined Juventus – Dusan Vlahovic|publisher=Daily Post|date=13 јуни 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref> кои исто така доставиле официјална понуда до Фјорентина и играчот. На 6 февруари, тој постигнал гол на своето деби во црно-белиот дрес, отворајќи го резултатот во првенствениот натпревар на домашен терен против [[ФК Хелас Верона|Верона]] добиен со 2-0;<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/subito-dv7-e-zak-2-0-al-verona|title=Subito DV7 e ZAK! 2-0 al Verona|date=6 февруари 2022|access-date=7 февруари 2022}}</ref> четири дена подоцна, во првиот натпревар од Купот на Италија во дресот на Јувентус, во самата завршница по неговиот удар топката го погодила [[Руан Тресолди]] и завршила во мрежата, автогол кој им донел победа на ''бјанконерите'' од 2-1 над {{Fb team (N) Sassuolo}} и пласман во полуфиналето.<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/dv7-all-ultimo-respiro-juve-in-semifinale|title=DV7 all'ultimo respiro! Juve in semifinale!|date=10 февруари 2022|access-date=12 февруари 2022}}</ref> На 22 февруари, тој го имал своето деби во [[УЕФА Лига на шампиони 2021/22|Лигата на шампионите]], во првиот натпревар од осминафиналето на гостински терен против [[ФК Виљареал|Виљареал]] (1-1):<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/subito-vlahovic-poi-parejo-a-vila-real-e-1-1|title=Subito Vlahovic, poi Parejo. A Vila-real è 1-1|date=22 февруари 2022|access-date=22 февруари 2022}}</ref> откако постигнал гол за 0-1 по само 32 секунди од почетокот на натпреварот, тој станал првиот играч на Јувентус кој постигнал гол на своето деби во нокаут фазата од Лигата на шампионите и втор најбрз, по [[Алесандро Дел Пјеро]] (20"), а исто така и втор најбрз стрелец на своето деби во ова натпреварување, заостанувајќи само зад [[Евгениј Конопљанка]] (19").<ref>{{Cite web|author=Luca Stamerra|url=https://www.eurosport.it/calcio/champions-league/2021-2022/champions-league-villarreal-juventus-vlahovic-esordio-da-record-31-e-gol-al-primo-tocco-in-champions_sto8812924/story.shtml|title=Champions League, Villarreal-Juventus - Vlahovic esordio da record: 33" e gol al primo tocco in Champions|date=22 февруари 2022|access-date=22 февруари 2022}}</ref> Четири дена подоцна, тој постигнал два гола во победата на гости против {{Fb team (N) Empoli}} (2-3).<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/kean-e-doppio-vlahovic-3-2-all-empoli|title=Kean e doppio Vlahovic, 3-2 all'Empoli|date=26 февруари 2022|access-date=26 февруари 2022}}</ref>
==Репрезентативна кариера==
Откако ги претставуваше селекциите на Србија под 15, под 16 и под 19 години, на 6 септември 2019 година, тој дебитирал за [[Фудбалска репрезентација на Србија под 21 година|српската репрезентација под 21 година]] во поразот со 1-0 на гости против врсниците од [[Фудбалска репрезентација на Русија под 21 година|Русија]].<ref>{{Cite web|url=http://www.fiorentina.it/under-21-vlahovic-e-terzic-titolari-nella-sconfitta-della-serbia/|title=Under 21: Vlahovic e Terzic titolari nella sconfitta della Serbia|date=6 септември 2019|access-date=10 ноември 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20191012103720/http://www.fiorentina.it/under-21-vlahovic-e-terzic-titolari-nella-sconfitta-della-serbia/}}</ref>
Своето деби во [[Фудбалската репрезентација на Србија|сениорската репрезентација]] го имал на 11 октомври 2020 година, на 20-годишна возраст, во поразот со 0-1 од {{NazNB|FUrep|HUN}} во [[Белград]] во [[УЕФА Лига на нации 2020-2021|УЕФА Лигата на нации]].<ref>{{Cite web|url=https://www.corrieredellosport.it/news/stadio/fiorentina/2020/10/13-74853117/fiorentina_vlahovic_valore_aggiunto/|title=Fiorentina, Vlahovic valore aggiunto|access-date=16 october 2020}}</ref> Последователно во истото натпреварување, на 18 ноември, играјќи за прв пат како стартер, тој го постигнал својот прв гол за националниот тим, во победата со 5-0 на домашен терен против {{NazNB|FUrep|RUS}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.violanews.com/altre-news/vlahovic-scalda-il-sinistro-primo-gol-con-la-serbia-per-il-centravanti-gigliato/|title=Vlahovic scalda il sinistro: primo gol con la Serbia per il centravanti gigliato|access-date=13 март 2021}}</ref>
=== Хронологија на репрезентативните настапи ===
{{Репрезентативни настапи|SRB}}
{{Cronopar|11-10-2020|Белград|SRB|0|1|HUN|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{subon|66}}}}
{{Cronopar|14-10-2020|Истанбул|TUR|2|2|SRB|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{subon|75}}}}
{{Cronopar|15-11-2020|Будимпешта|HUN|1|1|SRB|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{subon|79}}}}
{{Cronopar|18-11-2020|Белград|SRB|5|0|RUS|1|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|60}}}}
{{Cronopar|24-3-2021|Белград|SRB|3|2|IRL|1|Квал. за СП|2022|13={{suboff|82}}}}
{{Cronopar|27-3-2021|Белград|SRB|2|2|POR|-|Квал. за СП|2022|13={{suboff|46}}}}
{{Cronopar|30-3-2021|Баку|AZE|1|2|SRB|-|Квал. за СП|2022|13={{subon|86}}}}
{{Cronopar|1-9-2021|Дебрецин|QAT|0|4|SRB|1|Пријателска}}
{{Cronopar|4-9-2021|Белград|SRB|4|1|LUX|-|Квал. за СП|2022|13={{subon|70}}}}
{{Cronopar|7-9-2021|Даблин|IRL|1|1|SRB|-|Квал. за СП|2022|13={{suboff|70}}}}
{{Cronopar|9-10-2021|Луксембург|LUX|0|1|SRB|1|Квал. за СП|2022}}
{{Cronopar|12-10-2021|Белград|SRB|3|1|AZE|2|Квал. за СП|2022|13={{suboff|88}}}}
{{Cronopar|11-11-2021|Белград|SRB|4|0|QAT|1|Пријателска|13={{subon|46}}}}
{{Cronopar|14-11-2021|Лисабон|POR|1|2|SRB|-|Квал. за СП|2022}}
{{Cronofin|14|7}}
==Статистика==
===Клупска статистика===
''Статистиката е ажурирана на 15 декември 2019''.
{| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;"
|-
! rowspan="2" | Сезона
! rowspan="2" | Клуб
! colspan="3" | Првенство
! colspan="3" | Национален куп
! colspan="3" | Континентален куп
! colspan="3" | Останати купови
! colspan="2" | Вкупно
|-
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Наст
! Гол
|-
|| 2015-2016 || rowspan=2|{{flagsport|SRB}} {{Fb team (N) Partizan}} || [[Суперлига на Србија 2015-2016|СЛ]] || 14 || 1 || [[Фудбалски куп на Србија 2015-2016|КС]] || 4 || 2 || - || - || - || - || - || - || 18 || 3
|-
|| 2016-2017 || [[Суперлига на Србија 2016-2017|СЛ]] || 7 || 0 || [[Фудбалски куп на Србија 2016-2017|КС]] || 1 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2016-2017|ЛЕ]] || 1 || 0 || - || - || - || 9 || 0
|-
!colspan="3"|Вкупно Партизан || 21 || 1 || || 5 || 2 || || 1 || 0 || || - || - || 27 || 3
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2018-2019|2018-2019]] || rowspan=4|{{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Fiorentina}} || [[Серија А 2018-2019|А]] || 10 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2018-2019|КИ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 10 || 0
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2019-2020|2019-2020]] || [[Серија А 2019-2020|А]] || 30 || 6 || [[Фудбалски куп на Италија 2019-2020|КИ]] || 4 || 2 || - || - || - || - || - || - || 34 || 8
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2020-2021|2020-2021]] || [[Серија А 2020-2021|А]] || 37 || 21 || [[Фудбалски куп на Италија 2020-2021|КИ]] || 3 || 0 || - || - || - || - || - || - || 40 || 21
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2021-2022|2021-јан. 2022]] || [[Серија А 2021-2022|А]] || 21 || 17 || [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|КИ]] || 3 || 3 || - || - || - || - || - || - || 24 || 20
|-
! colspan="3" |Вкупно Фјорентина || 98 || 44 || || 10 || 5 || || - || - || || - || - || 108 || 49
|-
|| [[ФК Јувентус сезона 2021-2022|јан.-јун. 2022]] || {{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Juventus}} || [[Серија А 2021-2022|А]] || 0 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|КИ]] || 0 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2021-2022|ЛШ]] || 0 || 0 || [[Суперкуп на Италија 2021|СИ]] || - || - || 0 || 0
|-
! colspan="3" |Вкупно во кариерата || 119 || 45 || || 15 || 7 || || 1 || 0 || || - || - || 135 || 52
|}
==Титули==
===Клупски===
===={{flagsport|SRB}} Партизан====
* '''[[Суперлига на Србија]]''' : 1
: 2016–2017
* '''[[Фудбалски куп на Србија|Куп на Србија]]''' : 2
: 2015–2016, 2016-2017
===Индивидуални===
* [[Серија А награди]]: 1
:Најдобар млад играч: [[Серија А 2020-2021|2020-2021]]
* Најдобар стрелец во [[Фудбалски куп на Италија|Купот на Италија]]: 1
:[[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|2021-2022]] <small>(4 гола)</small>
== Наводи ==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
{{Порталкутија
|right=yes
|boxwidth=200px
|marign=0px
|name1=Биографија
|image1=P vip.svg
|name2=Фудбал
|image2=Soccer ball.svg
|name3=Србија
|image3=Flag of Serbia.svg
}}
* [https://us.soccerway.com/players/duan-vlahovi/436316/ Душан Влаховиќ на soccerway]
* [https://www.transfermarkt.com/dusan-vlahovic/profil/spieler/357498 Душан Влаховиќ на transfermakt]
* [https://www.whoscored.com/Players/315369/Show/Dusan-Vlahovic Душан Влаховиќ на whoscored]
* [https://www.espn.com/soccer/player/_/id/235677/dusan-vlahovic Душан Влаховиќ на espn]
{{Состав на ФК Јувентус}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Влаховиќ, Душан}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Српски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Партизан]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Фјорентина]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Јувентус]]
[[Категорија:Фудбалери во Серија А]]
oqowhwnyxeumiqp5yl2na69q313a3or
4799174
4799170
2022-08-02T14:03:59Z
Carshalton
30527
/* Надворешни врски */
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox football biography 3
| playername = Душан Влаховиќ
| image = [[Податотека:Dusan Vlahovic.jpg|200px]]
| height = {{height|m=1.90}}
| dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|2000|1|28}}
| cityofbirth = {{роден во|Белград|}}
| countryofbirth = [[Србија]]
| nationality = {{flagsport|SRB}} [[Србија]]
| position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]]
| currentclub = {{Fb team Juventus}}
| clubnumber = 9
| youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team OFK Belgrad}}
| youthyears2 = | youthclubs2 = {{Fb team Partizan}}
| years1 = 2016–2018 | caps1 = 21 | goals1 = 1 | clubs1 = {{Fb team Partizan}}
| years2 = 2018–2022 | caps2 = 98 | goals2 = 44 | clubs2 = {{Fb team Fiorentina}}
| years3 = 2022– | caps3 = 15 | goals3 = 7 | clubs3 = {{Fb team Juventus}}
| nationalyears1 = 2015 | nationalcaps1 = 5 | nationalgoals1 = 3 | nationalteam1 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 15 години|Србија 15]]
| nationalyears2 = 2015 | nationalcaps2 = 3 | nationalgoals2 = 1 | nationalteam2 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 16 години|Србија 16]]
| nationalyears3 = 2016-2019 | nationalcaps3 = 11 | nationalgoals3 = 6 | nationalteam3 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 19 години|Србија 19]]
| nationalyears4 = 2019 | nationalcaps4 = 4 | nationalgoals4 = 1 | nationalteam4 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија под 21 година|Србија 21]]
| nationalyears5 = 2020- | nationalcaps5 = 14 | nationalgoals5 = 7 | nationalteam5 = {{flagsport|SRB}} [[Фудбалска репрезентација на Србија|Србија]]
| pcupdate = 6 јануари 2011
| ntupdate = 17 ноември 2010
}}
'''Душан Влаховиќ''' (роден на [[28 јануари]] [[2000]], во [[Белград]]) — [[Срби|српски]] [[фудбалер]], [[Напад (фудбал)|напаѓач]] на [[ФК Јувентус|Јувентус]] и на [[Фудбалска репрезентација на Србија|српската репрезентацијата]].
==Технички карактеристики==
Сметан за еден од најперспективните играчи на неговата генерација,<ref>{{Cite web|url=https://www.espn.com/soccer/blog-espn-fc-united/story/4340555/haalandsanchofodenfati-lead-the-39-best-players-age-21-or-under|title=Haaland, Sancho, Foden, Fati lead the 39 best male players age 21 or under|author=Tor-Kristian Karlsen|date=29 април 2021|access-date=22 февруари 2022|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fourfourtwo.com/features/best-young-players-in-the-world-2022-under-22-haaland-foden-bellingham-greenwood|title=Best young players in the world 2022: 22 players under 22 who will dominate this year|author=Conor Pope|date=14 јануари 2022|access-date=22 февруари 2022|language=en}}</ref> тој е [[Напад (фудбал)|напаѓач]] со моќна фигура, надарен со извонредна техника, кој може да игра и како [[Напад (фудбал)#Прв напаѓач|прв]] и како [[Напад (фудбал)#Втор напаѓач|втор напаѓач]].<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.dazn.com/it-IT/news/serie-a/vlahovic-storia-ruolo-caratteristiche-tecniche/3o9jhn8a6ghy1p156nrxn0k7j|title=Dusan Vlahovic: storia, ruolo e caratteristiche tecniche|access-date=2022-01-28}}</ref> Има моќен и прецизен шут со неговата "левица" што му овозможува да постигнува многу голови во и надвор од шеснаесеттникот, но тој исто така е одличен изведувач на [[Пенал (фудбал)|пенали]] и [[Слободен удар (фудбал)|слободни удари]].<ref name=":2" />
== Клупска кариера ==
===Партизан===
Влаховиќ започнал да игра фудбал во фудбалската школа Алтина од [[Земун]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/upoznajte-novog-ibrahimovica-dusan-vlahovic-partizanova-haubica-iz-zemuna-video/106254|title=Upoznajte novog Ibrahimovića: Dušan Vlahović – Partizanova haubica iz Zemuna! (VIDEO)|website=mozzartsport.com |date=23 мај 2015|accessdate= 5 декември 2019}}</ref> Потоа тој поминал три месеци во [[ОФК Белград]], а одиграл и еден натпревар за јуниорите на [[ФК Црвена Ѕвезда|Црвена ѕвезда]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/ofk-beograd-i-dinamo-u-finalu-turnira-prijateljstva/78940|title=OFK Beograd i Dinamo u finalu Turnira prijateljstva|website=mozzartsport.com |date=20 јуни 2014|accessdate=5 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.zurnal.rs/fudbal/partizan/34482/partizanov-biser-vlahovic-tata-je-odlucio-da-odigram-jednu-utakmicu-za-zvezdu|script-title=sr:Партизанов бисер Влаховић: Тата је одлучио да одиграм једну утакмицу за Звезду|website=[[Sportski žurnal]]|date=21 мај 2016|accessdate=5 декември 2019}}</ref>
Во летото 2014 година дошол во [[ФК Партизан|Партизан]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://web.archive.org/web/20160208094827/https://www.butasport.rs/fudbal/dusan-vlahovic-za-butasport-rs-ponosno-nosim-partizanov-grb-na-srcu/|title=Dušan Vlahović za BUTASPORT.RS: Ponosno nosim Partizanov grb na srcu|website=butasport.rs |date=3 февруари 2016|accessdate= 5 декември 2019}}</ref>
Својот прв професионален договор со Партизан го потпишал во февруари 2015, на само 15 години.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/jedinstven-slucaj-u-istoriji-partizana-dusan-vlahovic-najmladji-profesionalac-u-humskoj-1/97160|title=Jedinstven slučaj u istoriji Partizana: Dušan Vlahović najmlađi profesionalac u Humskoj 1|website=mozzartsport.com|date=14 February 2015|accessdate=21 February 2016}}</ref> На почетокот на 2016 година, Влаховиќ бил приклучен во првиот тим на Партизан под водство на тренерот [[Иван Томиќ]] и го зел дресот со број 9.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://mondo.rs/a874851/Sport/Fudbal/Dusan-Vlahovic-najmladja-devetka-Partizana-Veljko-Birmancevic-prvi-ugovor.html|title=Nova "devetka" Partizana - najmlađa do sada!|website=mondo.rs|date=12 February 2016|accessdate=21 February 2016}}</ref> Своето деби во првиот тим на Партизан го имал на 21 февруари 2016, во првенствениот натпревар против ОФК Белград. Тој се појавил во игра во 70-тата минута на местото на [[Исмаел Беко Фофана|Исмаел Фофана]], и така со 16 години и 24 дена станал најмладиот дебитант во историјата на клубот.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.sportske.net/vest/domaci-fudbal/vlahovic-usao-u-istoriju-partizana-254037.html|title=Vlahović ušao u istoriju Partizana!|website=sportske.net|date=21 February 2016|accessdate=21 February 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/vlahovic-za-istoriju/128430|title=Vlahović za istoriju|website=mozzartsport.com|date=21 февруари 2016|accessdate=21 февруари 2016}}</ref> Во следното коло, Влаховиќ добил шанса да заигра и во [[Вечно дерби (Србија)|вечното дерби]], влегувајќи од клупата во 53-тата минута на местото на [[Валери Божинов]] па така станал најмладиот дебитант во натпреварите од вечното дерби, престигнувајќи го рекордот кој претходно го држел [[Лука Јовиќ]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/nikad-niko-mladji-u-vecitom-derbiju/128950|title=Nikad niko mlađi u večitom derbiju...|website=mozzartsport.com|language=sr|date=27 февруари 2016|accessdate=27 февруари 2016}}</ref> Својот прв гол во дресот на Партизан го постигнал на 2 априла 2016, во првенствената победа на домашен терен над [[ФК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] со што станал најмладиот стрелец на гол во историјата на клубот (со 16 години, два месеци и пет дена).<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/decak-je-postao-muskarac-video/131781|title=Dečak je postao muškarac! (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=2 април 2016|accessdate=2 април 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/135487-135487/|title=Partizan – Radnik 3:2 (0:2)|website=partizan.rs|date=2 април 2016|accessdate=5 декември 2019|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035104/http://www.sr.partizan.rs/135487-135487/|url-status=dead}}</ref> Исто така постигнал гол и во полуфиналето на [[Фудбалски куп на Србија|Купот на Србија]], на гостувањето против [[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] кога Партизан победил со 0-3.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/136850-spartak-partizan-3/|title=Spartak – Partizan 0:3 (0:1)|website=partizan.rs|date=20 април 2016|accessdate=22 април 2016|archive-date=2019-04-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20190413122454/http://www.sr.partizan.rs/136850-spartak-partizan-3/|url-status=dead}}</ref> Во финалето на купот против [[ФК Јавор Ивањица|Јавор Ивањица]], во кое Партизан победил со 2-0, Влаховиќ повторно бил стрелец и го освоил својот прв трофеј во кариерата.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/uzivo-ilic-od-prvog-minuta-u-borbi-za-trofej-drazic-sam-u-napadu-javora/135208|title=KRAJ: Partizan - Javor 2:0, Vlahović zagrlio trofej (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=11 мај 2016|accessdate=12 мај 2016}}</ref>
Дебито во европските натпреварувања, Влаховиќ го имал на 21 јули 2016, во реванш натпреварот од 2. коло на квалификациите за [[УЕФА Лига Европа 2016-2017|Лигата на Европа]] против [[ФК Заглебје Лубин|Заглебје]] во Полска.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sr.partizan.rs/143421-partizan-zaglebie-lubin-00|title=Zaglebie Lubin – Partizan 0:0|website=partizan.rs|date=21 July 2016|accessdate=2 August 2016|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035239/http://www.sr.partizan.rs/143421-partizan-zaglebie-lubin-00/|url-status=dead}}</ref> Партизан бил елиминиран по изведување на пенали, па во остатокот од сезоната Влаховиќ играл само во домашните натпреварувања. Во второто коло од [[Суперлига на Србија 2016-2017|српското првенство]], во натпреварот против [[ФК Напредак Крушевац|Напредак]] на гости, Влаховиќ за првпат заиграл за Партизан као стартер.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.zurnal.rs/fudbal/partizan/37570/vlahovic-starter-za-partizan-prvi-put-u-karijeri-u-20-mecu| title= Влаховић стартер за Партизан први пут у каријери у 20. мечу|website=[[Sportski žurnal]]|date=4 август 2016|accessdate=2 септември 2016}}</ref> Вкупно во сезоната 2016-2017 одиграл девет натпревари (без постигнат гол), помагајќи им на црно-белите да ја освојат двојната круна.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.transfermarkt.com/dusan-vlahovic/profil/spieler/357498| title= Dusan Vlahovic |website=transfermarkt.com |accessdate=5 декември 2019}}</ref>
===Фјорентина===
Во јуни 2017 година, италијанската [[ФК Фјорентина|Фјорентина]] официјално објавила дека го купила Влаховиќ од Партизан. Сепак, клубот од [[Фиренца]] навел во соопштението дека Влаховиќ нема да се приклучи веднаш во клубот, туку после 28 јануари 2018 кога ќе наполни 18 години.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/posle-milenkovica-i-dusan-vlahovic-u-firenci/263759| title= Posle Milenkovića i Dušan Vlahović u Firenci! |website=mozzartsport.com|date=23 јуни 2017|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Официјалната промоција во Фјорентина, Влаховиќ ја имал на 22 февруари 2018 година, а право на настап за клубот од 1 јули 2018.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/vlahovic-dobio-broj-18-u-firenci-navijaci-ocekuju-kombinaciju-batistute-i-tonija/287782| title= Vlahović dobio broj 18 u Firenci: Navijači očekuju kombinaciju Batistute i Tonija! |website=mozzartsport.com|date=22 февруари 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref>
Во летото 2018, Влаховиќ и официјално и се приклучил на Фјорентина. Своето деби за ''виола'' го имал на 25 септември 2018, во 6. коло од [[Серија А 2018-2019|Серија А]], кога влегол во игра од клупата за резерви на местото на [[Марко Бенаси]] во 84-тата минута од натпреварот во кој неговиот тим бил поразен со 2-1 на гостувањето кај [[ФК Интер|Интер]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a1134640/Inter-Fiorentina-2-1-debi-prvi-mec-Dusana-Vlahovica.html| title= VAR na strani Intera, Vlahović debitovao na "Meaci" |website=mondo.rs|date=25 септември 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.telegraf.rs/sport/2994328-vlahovic-debitovao-na-meaci-inter-po-navici-pobeda-u-samoj-zavrsnici| title= Vlahović debitovao na "Meaci", Inter po navici - pobeda u završnici! |website=telegraf.rs|date=26 септември 2018|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Така тој станал првиот играч роден во 2000 година или подоцна кој заиграл за Фјорентина во историјата на тосканците.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.calciomercato.com/news/l-esordio-quasi-da-sogno-di-vlahovic-con-la-fiorentina-e-il-prim-22053|title=L'esordio (quasi) da sogno di Vlahovic con la Fiorentina: è il primo '00 viola|date=26 септември 2018|accessdate=7 април 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.canteraviola.com/vlahovic-il-primo-classe-2000-della-fiorentina-un-esordio-alla-mlakar/|title=Vlahovic, il primo classe 2000 della Fiorentina. Un esordio... alla Mlakar|date=2018-09-26|accessdate=2019-04-07}}</ref> Сезоната 2018-2019 ја завршил со вкупно 10 настапи за Фјорентина (сите во Серија А), а во текот на сезоната покрај за првиот тим играл и за примавера тимот на Фјорентина каде имал неколку блескави настапи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kad-igra-sa-vrsnjacima-radi-sta-hoce-vlahovicevih-19-na-19-video/329190|title=Kad igra sa vršnjacima radi šta hoće – Vlahovićevih 19 na 19 (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=6 јуни 2019|accessdate=5 декември 2019|archive-date=2019-12-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20191205035623/https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kad-igra-sa-vrsnjacima-radi-sta-hoce-vlahovicevih-19-na-19-video/329190|url-status=dead}}</ref>
На почетокот на [[ФК Фјорентина сезона 2019-2020|сезоната 2019-2020]], Влаховиќ ги постигнал својте први голови (два) во дресот на Фјорентина на 18 август 2019 во победата со 3-1 над [[ФК Монца|Монца]] во [[Фудбалски куп на Италија 2019-2020|Купот на Италија]]. Тој влегол во игра во 74-тата минута при водство на Монца од 1-0 и со два гола во 80-тата и 86-тата минута и асистенција за третиот кој го постигнал [[Федерико Кјеза]] го свртел резултатот и и овозможил на Фјорентина да мине во следната рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/kakav-mec-dusana-vlahovica-berluskoni-i-galijani-ce-ga-sanjati-veceras-video/335312| title= Kakav meč Dušana Vlahovića! Berluskoni i Galijani će ga sanjati večeras... (VIDEO) |website=mozzartsport.com|date=18 август 2019|accessdate=5 декември 2019}}</ref> Својте први голови во [[Серија А]] ги постигнал на 10 ноември 2019 во поразот со 5-2 на гостувањето кај {{Fb team (N) Cagliari}}.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.espreso.rs/sport/fudbal/465293/italija-upoznala-vlahovica-srbin-postigao-prva-2-gola-u-seriji-a-u-teskom-porazu-fiorentine| title= ITALIJA UPOZNALA VLAHOVIĆA: Srbin postigao prva 2 gola u Seriji A u teškom porazu Fiorentine! |website=espreso.rs|date=10 ноември 2019|accessdate=5 декември 2019}}</ref> На 15 декември 2019, Влаховиќ повторно бил стрелец влегувајќи од клупата, постигнувајќи го изедначувачкиот гол за Фјорентина по една соло акција во 92-рата минута од натпреварот против Интер на [[Стадион Артемио Франки|Артемио Франки]] што завршил 1-1.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/golcina-vlahovica-u-92-minutu-ostavila-inter-u-neverici-i-vratila-juve-na-celo-video/345230 | title= Golčina Vlahovića u 92. minutu ostavila Inter u neverici i vratila Juve na čelo! (VIDEO) |website=mozzartsport.com|date=15 декември 2019|accessdate=17 декември 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.telegraf.rs/sport/fudbal/3132490-vlahovic-oteo-interu-pobedu-u-nadoknadi-bivsi-igrac-partizana-bombom-pocepao-mrezu | title= Vlahović oteo Interu pobedu u nadoknadi: Bivši igrač Partizana "bombom" pocepao mrežu |website=telegraf.rs |date=15 декември 2019|accessdate=17 декември 2019}}</ref> Сезоната ја завршил со 6 гола во 30 настапи во првенството.
Во сезоната 2020-2021, Влаховиќ го зел дресот со број девет, и нашол се повеќе простор играјќи како стартер, особено по доаѓањето на [[Чезаре Прандели]] на кормилото на клубот од Фиренца.<ref>{{Cite web|url=https://corrieredellosport.it/news/calcio/serie-a/fiorentina/2021/02/19-79300990/fiorentina_prandelli_vlahovic_crescera_ancora_bene_castrovilli-eysseric_|title=Fiorentina, Prandelli: "Vlahovic crescerà ancora. Bene Castrovilli-Eysseric"|access-date=13 март 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.ansa.it/sito/notizie/sport/calcio/2021/01/12/prandelli-vlahovic-pochi-hanno-bruciato-le-tappe-cosi_5da4d3ca-bc9d-471a-bcc6-ff9817afb9f3.html|title=Prandelli, Vlahovic? Pochi hanno bruciato le tappe così|date=12 јануари 2021|access-date=13 март 2021}}</ref> На 22 декември 2020, тој го постигнал првиот гол по само три минути игра придонесувајќи за убедливиот успех во [[Торино]] против {{Fb team (N) Juventus}} (0-3), што значело прва победа на „виолетовите“ во домот на нивниот голем ривал после 12 години од последниот ваков успех.<ref>{{Cite web|url=https://tuttosport.com/news/calcio/serie-a/juventus/2020/12/22-77570925/la_juve_crolla_in_casa_con_la_fiorentina|title=Juve-Fiorentina 0-3: Pirlo crolla allo Stadium|access-date=13 март 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://sport.sky.it/calcio/serie-a/2020/12/23/fiorentina-vittoria-juventus-2008-giocatori|title=La Fiorentina batte la Juve a Torino come nel 2008: che fine hanno fatto quei giocatori?|date=23 декември 2020|access-date=13 март 2021}}</ref> На 13 март 2021, тој го постигнал својот прв [[хет-трик]] во кариерата (станувајќи петти српски играч кој успеал тоа да го направи во Серија А), во првенствениот натпревар против {{Fb team (N) Benevento}} (1-4).<ref>{{cite web|url=https://www.gazzetta.it/Calcio/Serie-A/Benevento/13-03-2021/benevento-fiorentina-vlahovic-tripletta-show-prandelli-respira-4001451759450.shtml|title=Vlahovic, tripletta da urlo: la Fiorentina respira, il Benevento si sveglia tardi|date=13 март 2021}}</ref><ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.sportmediaset.mediaset.it/calcio/benevento/serie-a-benevento-fiorentina-1-4-vlahovic-fa-respirare-la-viola_29764882-202102k.shtml|title=Serie A: Benevento-Fiorentina 1-4, Vlahovic fa respirare la Viola|access-date=14 март 2021}}</ref> Како сезоната се ближела кон самиот крај така растела формата на Влаховиќ; на 11 април напаѓачот постигнал два гола во поразот на неговата екипа на домашен терен од {{Fb team (N) Atalanta}} (2-3), а на 25 истиот месец повторно бил стрелец против Јувентус реализирајќи пенал со паненка.<ref>{{cite web|url=https://sportski.mk/%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B0-%D0%B3%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B0%D1%82-%D0%B3%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BD/|title=Затоа го сакаат гигантите: Неверојатна „паненка“ на Влаховиќ🎥|date=25 април 2021|access-date=23 јули 2022}}</ref> Во мај, последниот месец од сезоната, Влаховиќ постигнал два гола во ремито 3-3 на гостувањето кај {{Fb team (N) Bologna}} и уште два гола во победата со 2-0 на домашен терен против {{Fb team (N) Lazio}}. Сепак и покрај одличната сезона на србинот кој постигнал 21 гол во првенството,<ref name=":1"/> Фјорентина имала уште една во низа разочарувачки сезони завршувајќи на 13-тото место. По завршувањето на првенството, Влаховиќ ја добил наградата за [[Серија А награди#Најдобар млад фудбалер во Серија А|Најдобар млад фудбалер во Серија А]].<ref>{{Cite web|url=https://www.legaseriea.it/it/sala-stampa/notizie/info/mvp-stagione-2020-2021-dusan-vlahovic-miglior-under-23|title=MVP stagione 2021/2021: Dusan Vlahovic miglior Under-23|access-date=2021-09-12}}</ref>
Неговата добра форма продолжила и во [[ФК Фјорентина 2021-2022|сезоната 2021-2022]], постигнувајќи гол во натпреварот од првото коло на [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|Купот на Италија]] против [[Козенца Калчо|Козенца]] (4-0).<ref>{{Cite web|url=https://corrierefiorentino.corriere.it/firenze/notizie/sport/21_agosto_13/fiorentina-cosenza-4-0-tutto-facile-ma-si-vede-gia-l-intesa-vlahovic-doppietta-gonzalez-53a03796-fc77-11eb-97d1-0a7aff4d18c0.shtml|title=Fiorentina-Cosenza 4-0, è tutto facile ma si vede già l’intesa tra Vlahovic (doppietta) e Gonzalez|author=Michela Lanza|date=13 август 2021|access-date=2022-01-29}}</ref> Својот прв гол во [[Серија А 2021-2022|првенството]] го постигнал на 28 август 2021 против {{Fb team (N) Torino}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.repubblica.it/sport/dirette/calcio/serie-a-2021/diretta-fiorentina-torino-g2228915/|title=Fiorentina - Torino (2-1) Serie A 2021|access-date=2022-01-28}}</ref> На 12 септември, тој постигнал два гола од пенал за Фјорентина во гостинската победа над {{Fb team (N) Atalanta}} (1-2),<ref>{{Cite web|url=https://sport.sky.it/calcio/serie-a/partite/2021/giornata-3/atalanta-fiorentina/video-highlights|title=Atalanta-Fiorentina 1-2. HIGHLIGHTS|author=Sky Sport|access-date=2022-01-28}}</ref> додека, на 30 октомври, тој го постигнал својот втор хет-трик во италијанската најсилна дивизија против {{Fb team (N) Spezia}} (3-0).<ref>{{Cite web|url=https://www.ilmessaggero.it/sport/calcio/fiorentina_spezia_3_0_vlahovic_serie_a-6292931.html|title=Fiorentina-Spezia 3-0, a Italiano basta Vlahovic per battere il suo passato|date=2021-10-31|language=it|access-date=2022-01-28}}</ref> На 20 ноември, тој постигнал два гола во победата со 4-3 на домашен терен над лидерот на табелата {{Fb team (N) Milan}} нанесувајќи им го првиот пораз во првенството.<ref>{{cite web|url=https://www.tuttosport.com/news/calcio/serie-a/2021/11/20-87235225/fiorentina-milan_4-3_doppiette_di_vlahovic_e_ibra_primo_ko_per_pioli|title=Fiorentina - Milan 4-3; doppiette di Vlahovic e Ibra, primo ko per pioli|publisher=tuttosport}}</ref> Под водството на новиот тренер [[Винченцо Италијано]], Влаховиќ играл подобра сезона од претходната постигнувајќи 20 голови само во првиот дел од сеозната во 24 настапи во првенството и купот, што довело до огромен интерес за него од неколку големи европски клубови меѓу кои најзаинтересирани биле {{Fb team (N) Arsenal}} и {{Fb team (N) Juventus}}.<ref>{{cite web|url=https://forzaitalianfootball.com/2021/12/juventus-will-have-to-see-off-arsenal-to-win-race-for-vlahovic/|title=Juventus will have to see off Arsenal to win race for Vlahovic|publisher=forzaitalianfootball.com|date=3 декември 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.espn.com/soccer/soccer-transfers/story/4578654/juventus-beat-arsenal-to-sign-dusan-vlahovic-from-fiorentina|title=Juventus beat Arsenal to sign Dusan Vlahovic from Fiorentina|publisher=ESPN|date=28 јануари 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref>
===Јувентус===
На 28 јануари 2022, на својот 22-ри роденден, Влаховиќ потпишал за {{Fb team (N) Juventus}} за 70 милиони евра (плус 10 милиони евра во бонуси),<ref>{{cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/vlahovic-e-bianconero|title=Vlahovic è bianconero!|date=28 јануари 2022|access-date=28 јануари 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.acffiorentina.com/it/news/tutte/prima-squadra-maschile/2022-01-28/vlahovic-ceduto-alla-juventus|title=Vlahovic ceduto alla Juventus||date=28 јануари 2022|access-date=28 јануари 2022}}</ref> откако го одбрал клубот од [[Торино]] пред Арсенал,<ref>{{cite web|url=https://dailypost.ng/2022/06/13/serie-a-real-reason-i-rejected-arsenal-joined-juventus-dusan-vlahovic/|title=Serie A: Real reason I rejected Arsenal, joined Juventus – Dusan Vlahovic|publisher=Daily Post|date=13 јуни 2022|access-date=25 јули 2022}}</ref> кои исто така доставиле официјална понуда до Фјорентина и играчот. На 6 февруари, тој постигнал гол на своето деби во црно-белиот дрес, отворајќи го резултатот во првенствениот натпревар на домашен терен против [[ФК Хелас Верона|Верона]] добиен со 2-0;<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/subito-dv7-e-zak-2-0-al-verona|title=Subito DV7 e ZAK! 2-0 al Verona|date=6 февруари 2022|access-date=7 февруари 2022}}</ref> четири дена подоцна, во првиот натпревар од Купот на Италија во дресот на Јувентус, во самата завршница по неговиот удар топката го погодила [[Руан Тресолди]] и завршила во мрежата, автогол кој им донел победа на ''бјанконерите'' од 2-1 над {{Fb team (N) Sassuolo}} и пласман во полуфиналето.<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/dv7-all-ultimo-respiro-juve-in-semifinale|title=DV7 all'ultimo respiro! Juve in semifinale!|date=10 февруари 2022|access-date=12 февруари 2022}}</ref> На 22 февруари, тој го имал своето деби во [[УЕФА Лига на шампиони 2021/22|Лигата на шампионите]], во првиот натпревар од осминафиналето на гостински терен против [[ФК Виљареал|Виљареал]] (1-1):<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/subito-vlahovic-poi-parejo-a-vila-real-e-1-1|title=Subito Vlahovic, poi Parejo. A Vila-real è 1-1|date=22 февруари 2022|access-date=22 февруари 2022}}</ref> откако постигнал гол за 0-1 по само 32 секунди од почетокот на натпреварот, тој станал првиот играч на Јувентус кој постигнал гол на своето деби во нокаут фазата од Лигата на шампионите и втор најбрз, по [[Алесандро Дел Пјеро]] (20"), а исто така и втор најбрз стрелец на своето деби во ова натпреварување, заостанувајќи само зад [[Евгениј Конопљанка]] (19").<ref>{{Cite web|author=Luca Stamerra|url=https://www.eurosport.it/calcio/champions-league/2021-2022/champions-league-villarreal-juventus-vlahovic-esordio-da-record-31-e-gol-al-primo-tocco-in-champions_sto8812924/story.shtml|title=Champions League, Villarreal-Juventus - Vlahovic esordio da record: 33" e gol al primo tocco in Champions|date=22 февруари 2022|access-date=22 февруари 2022}}</ref> Четири дена подоцна, тој постигнал два гола во победата на гости против {{Fb team (N) Empoli}} (2-3).<ref>{{Cite web|url=https://www.juventus.com/it/news/articoli/kean-e-doppio-vlahovic-3-2-all-empoli|title=Kean e doppio Vlahovic, 3-2 all'Empoli|date=26 февруари 2022|access-date=26 февруари 2022}}</ref>
==Репрезентативна кариера==
Откако ги претставуваше селекциите на Србија под 15, под 16 и под 19 години, на 6 септември 2019 година, тој дебитирал за [[Фудбалска репрезентација на Србија под 21 година|српската репрезентација под 21 година]] во поразот со 1-0 на гости против врсниците од [[Фудбалска репрезентација на Русија под 21 година|Русија]].<ref>{{Cite web|url=http://www.fiorentina.it/under-21-vlahovic-e-terzic-titolari-nella-sconfitta-della-serbia/|title=Under 21: Vlahovic e Terzic titolari nella sconfitta della Serbia|date=6 септември 2019|access-date=10 ноември 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20191012103720/http://www.fiorentina.it/under-21-vlahovic-e-terzic-titolari-nella-sconfitta-della-serbia/}}</ref>
Своето деби во [[Фудбалската репрезентација на Србија|сениорската репрезентација]] го имал на 11 октомври 2020 година, на 20-годишна возраст, во поразот со 0-1 од {{NazNB|FUrep|HUN}} во [[Белград]] во [[УЕФА Лига на нации 2020-2021|УЕФА Лигата на нации]].<ref>{{Cite web|url=https://www.corrieredellosport.it/news/stadio/fiorentina/2020/10/13-74853117/fiorentina_vlahovic_valore_aggiunto/|title=Fiorentina, Vlahovic valore aggiunto|access-date=16 october 2020}}</ref> Последователно во истото натпреварување, на 18 ноември, играјќи за прв пат како стартер, тој го постигнал својот прв гол за националниот тим, во победата со 5-0 на домашен терен против {{NazNB|FUrep|RUS}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.violanews.com/altre-news/vlahovic-scalda-il-sinistro-primo-gol-con-la-serbia-per-il-centravanti-gigliato/|title=Vlahovic scalda il sinistro: primo gol con la Serbia per il centravanti gigliato|access-date=13 март 2021}}</ref>
=== Хронологија на репрезентативните настапи ===
{{Репрезентативни настапи|SRB}}
{{Cronopar|11-10-2020|Белград|SRB|0|1|HUN|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{subon|66}}}}
{{Cronopar|14-10-2020|Истанбул|TUR|2|2|SRB|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{subon|75}}}}
{{Cronopar|15-11-2020|Будимпешта|HUN|1|1|SRB|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{subon|79}}}}
{{Cronopar|18-11-2020|Белград|SRB|5|0|RUS|1|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|60}}}}
{{Cronopar|24-3-2021|Белград|SRB|3|2|IRL|1|Квал. за СП|2022|13={{suboff|82}}}}
{{Cronopar|27-3-2021|Белград|SRB|2|2|POR|-|Квал. за СП|2022|13={{suboff|46}}}}
{{Cronopar|30-3-2021|Баку|AZE|1|2|SRB|-|Квал. за СП|2022|13={{subon|86}}}}
{{Cronopar|1-9-2021|Дебрецин|QAT|0|4|SRB|1|Пријателска}}
{{Cronopar|4-9-2021|Белград|SRB|4|1|LUX|-|Квал. за СП|2022|13={{subon|70}}}}
{{Cronopar|7-9-2021|Даблин|IRL|1|1|SRB|-|Квал. за СП|2022|13={{suboff|70}}}}
{{Cronopar|9-10-2021|Луксембург|LUX|0|1|SRB|1|Квал. за СП|2022}}
{{Cronopar|12-10-2021|Белград|SRB|3|1|AZE|2|Квал. за СП|2022|13={{suboff|88}}}}
{{Cronopar|11-11-2021|Белград|SRB|4|0|QAT|1|Пријателска|13={{subon|46}}}}
{{Cronopar|14-11-2021|Лисабон|POR|1|2|SRB|-|Квал. за СП|2022}}
{{Cronofin|14|7}}
==Статистика==
===Клупска статистика===
''Статистиката е ажурирана на 15 декември 2019''.
{| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;"
|-
! rowspan="2" | Сезона
! rowspan="2" | Клуб
! colspan="3" | Првенство
! colspan="3" | Национален куп
! colspan="3" | Континентален куп
! colspan="3" | Останати купови
! colspan="2" | Вкупно
|-
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Лига
! Наст
! Гол
! Наст
! Гол
|-
|| 2015-2016 || rowspan=2|{{flagsport|SRB}} {{Fb team (N) Partizan}} || [[Суперлига на Србија 2015-2016|СЛ]] || 14 || 1 || [[Фудбалски куп на Србија 2015-2016|КС]] || 4 || 2 || - || - || - || - || - || - || 18 || 3
|-
|| 2016-2017 || [[Суперлига на Србија 2016-2017|СЛ]] || 7 || 0 || [[Фудбалски куп на Србија 2016-2017|КС]] || 1 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2016-2017|ЛЕ]] || 1 || 0 || - || - || - || 9 || 0
|-
!colspan="3"|Вкупно Партизан || 21 || 1 || || 5 || 2 || || 1 || 0 || || - || - || 27 || 3
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2018-2019|2018-2019]] || rowspan=4|{{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Fiorentina}} || [[Серија А 2018-2019|А]] || 10 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2018-2019|КИ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 10 || 0
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2019-2020|2019-2020]] || [[Серија А 2019-2020|А]] || 30 || 6 || [[Фудбалски куп на Италија 2019-2020|КИ]] || 4 || 2 || - || - || - || - || - || - || 34 || 8
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2020-2021|2020-2021]] || [[Серија А 2020-2021|А]] || 37 || 21 || [[Фудбалски куп на Италија 2020-2021|КИ]] || 3 || 0 || - || - || - || - || - || - || 40 || 21
|-
|| [[ФК Фјорентина сезона 2021-2022|2021-јан. 2022]] || [[Серија А 2021-2022|А]] || 21 || 17 || [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|КИ]] || 3 || 3 || - || - || - || - || - || - || 24 || 20
|-
! colspan="3" |Вкупно Фјорентина || 98 || 44 || || 10 || 5 || || - || - || || - || - || 108 || 49
|-
|| [[ФК Јувентус сезона 2021-2022|јан.-јун. 2022]] || {{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Juventus}} || [[Серија А 2021-2022|А]] || 0 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|КИ]] || 0 || 0 || [[УЕФА Лига на шампиони 2021-2022|ЛШ]] || 0 || 0 || [[Суперкуп на Италија 2021|СИ]] || - || - || 0 || 0
|-
! colspan="3" |Вкупно во кариерата || 119 || 45 || || 15 || 7 || || 1 || 0 || || - || - || 135 || 52
|}
==Титули==
===Клупски===
===={{flagsport|SRB}} Партизан====
* '''[[Суперлига на Србија]]''' : 1
: 2016–2017
* '''[[Фудбалски куп на Србија|Куп на Србија]]''' : 2
: 2015–2016, 2016-2017
===Индивидуални===
* [[Серија А награди]]: 1
:Најдобар млад играч: [[Серија А 2020-2021|2020-2021]]
* Најдобар стрелец во [[Фудбалски куп на Италија|Купот на Италија]]: 1
:[[Фудбалски куп на Италија 2021-2022|2021-2022]] <small>(4 гола)</small>
== Наводи ==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
{{Порталкутија
|right=yes
|boxwidth=200px
|marign=0px
|name1=Биографија
|image1=P vip.svg
|name2=Фудбал
|image2=Soccer ball.svg
|name3=Србија
|image3=Flag of Serbia.svg
}}
* [https://us.soccerway.com/players/duan-vlahovi/436316/ Душан Влаховиќ на soccerway]
* [https://www.transfermarkt.com/dusan-vlahovic/profil/spieler/357498 Душан Влаховиќ на transfermakt]
* [https://www.whoscored.com/Players/315369/Show/Dusan-Vlahovic Душан Влаховиќ на whoscored]
* [https://www.espn.com/soccer/player/_/id/235677/dusan-vlahovic Душан Влаховиќ на espn]
{{Состав на ФК Јувентус}}
{{Navboxes
|bg = gold
|fg = black
|bordercolor = solid 1px #000;
|title = Награди
|list1 =
{{Серија А награди 2020-2021}}
}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Влаховиќ, Душан}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Српски фудбалери]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Партизан]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Фјорентина]]
[[Категорија:Фудбалери на ФК Јувентус]]
[[Категорија:Фудбалери во Серија А]]
6vstsav1uxr9l9nl9kcaijbsl12nbcs
Фикрет Амиров
0
1240347
4799225
4743468
2022-08-03T04:55:10Z
CommonsDelinker
746
Бришење на "[[Слика:Fikret_Emirov.jpg|Fikret_Emirov.jpg]]", беше избришана од [[commons:Главна страница|Заедничката ризница]] од страна на [[commons:User:Materialscientist|Materialscientist]] поради: Copyright violation, see [[:c:Commons:Licensing|]].
wikitext
text/x-wiki
''' Фикрет Машади Јамил оглу Амиров''' ({{lang-az|Fikrət Məşədi Cəmil oğlu Əmirov}}; 22 ноември, 1922, [[Гања]] – 20 февруари, 1984, [[Баку]] ) [[Азербејџан]], [[композитор]] од [[Советски]]от период.
Фикрет Амиров, истакнат композитор на Советскиот [[Азербејџан]], Народен уметник на [[СССР]] и добитник на наградата [[Ленин]] и [[Сталин]]. Неговите дела биле под силно влијание од азербејџанскиот фолклор, особено од азербејџанските народни песни и арапски мелодии. Тој компонирал претежно симфониски дела и дела за пијано<ref>[http://www.ganca.net/eng/famiroven.html/ Fikrat Mashadi Jamil oglu Amirov]</ref>.
Започнал да компонира мошне рано, на деветнаесетгодишна возраст отишол на бојното поле и бил ранет кај [[Вороњеж]], по што се вратил во [[Баку]] каде што дипломирал на Академијата за музичка уметност.
Неговото најпознато дело е балетот „ [[Илјада и една ноќ]] “ со изразена арапско-азербејџанска мелодија, за мотивски истражувања, околу балетот, патувал, истражувајќи ја музиката и на [[Египет, [[Јемен]], [[Ирак]] и остатокот на [[Арабија]].<ref>[https://www.morebooks.de/store/gb/book/fikret-amirov/isbn/978-613-5-94392-4/ Fikret Amirov]</ref>
Многу негови дела имале праизведба од страна на симфонискиот оркестра на на Хјустон, под диригентство на славниот [[Леополд Стоковски]].
Карактеристики на арапскиот и азербејџанскиот фолклор се присутни и во „Арапскиот концерт за пијано и оркестар“ и „Песни на слепиот арап“ со присутни влијанија од [[Римски-Корсаков]] и [[Арам Хачатурјан]] <ref>[http://www.arkivmusic.com/classical/Name/Fikret-Amirov/Composer/258-1/ Biography]</ref>.
==Наводи==
{{наводи}}
==Надворешни врски==
* [https://web.archive.org/web/20050830132225/http://home.wanadoo.nl/ovar/amirov.htm Список на композиции на Амиров]
{{DEFAULTSORT:Амиров, Фикрет}}
[[Категорија:Азербејџански оперски композитори]]
[[Категорија:Азербејџански филмски композитори]]
[[Категорија:Херои на социјалистичкиот труд]]
[[Категорија:Добитници на Сталиновата награда]]
[[Категорија:Носители на Орденот на Црвеното знаме на трудот]]
[[Категорија:Носители на Орденот на Ленин]]
[[Категорија:Добитници на Државната награда на СССР]]
[[Категорија:Народни уметници на СССР]]
4rho9yr71k7krzvw25k54zvydok7hln
Азем Зулфиќари
0
1247910
4799187
4297801
2022-08-02T16:54:17Z
79.125.232.1
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Азем Зулфиќари
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|6|dekemvri|1925}}
| роден-место = [[s. Raven Gostivar}}
| починал-дата = {{починал на|23 septemvri|1991}}
| починал-место = {{починал во|Скопје}}, Македонија
| починал-причина =
| националност =
| познат =
| занимање = политичар
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Азем Зулфиќари''' (роден на {{роден на|6|декември|1925}} година во [[Равен]], {{роден во|Гостиварско}}) — македонски политичар и општественик од албанско потекло. Бил член на [[СКМ]] (од 1948). Ја завршил Високата школа за политички науки во [[Белград]] (1962). Бил учител, просветен инспектор, шеф на Отсекот за просвета на Собранието на [[Општина Гостивар]], потпретседател на Околиското собрание во [[Тетово]], претседател на Собранието на Општина Гостивар и претседател на Републичката конференција на ССРНМ (1967-1969). Исто така, бил и на разни раководни должности во СКМ: член на Секретаријатот на Општинскиот и на Околискиот комитет на СКМ во [[Гостивар]] и во [[Тетово]], член на ЦК на СКМ, член на ЦК на [[СКЈ]] и на Претседателството на ЦК на СКЈ. Освен тоа, во два мандата бил и републички пратеник, потпретседател на Извршниот совет на СРМ, член на Сојузната конференција на ССРНЈ, член на Претседателството (од март 1980) и претседател на Републичката конференција на ССРНМ (1981), амбасадор на СФРЈ во Бурманската Унија, член на Советот на Федерацијата, член на Претседателството на ЦК на СКМ, член на Комисијата за кадровска политика на Претседателството на ЦК на СКМ и член на Комисијата за соработка со комунистичките и работничките партии и други прогресивни движења, член на Републичкиот општествен совет за односи со странство (1981)<ref name="МакЕнц">{{МакЕнц|579|Зулфиќари|I}}</ref>.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Зулфиќари, Азем }}
[[Категорија:Македонски Албанци]]
[[Категорија:Југословенски политичари]]
[[Категорија:Македонски политичари]]
[[Категорија:Македонски комунисти]]
bs885hpwfw2t2yfyi3p9hoz55xogt3y
4799229
4799187
2022-08-03T09:30:19Z
Ehrlich91
24281
Отповикани уредувањата на [[Special:Contributions/79.125.232.1|79.125.232.1]] ([[User talk:79.125.232.1|разговор]]), враќајќи на последната преработка на [[User:Тиверополник|Тиверополник]]
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Азем Зулфиќари
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|12|мај|1944}}
| роден-место = [[Јосифово]], {{роден во|Валандовско}}
| починал-дата = {{починал на|6|август|1996}}
| починал-место = {{починал во|Скопје}}, Македонија
| починал-причина =
| националност =
| познат =
| занимање = политичар
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Азем Зулфиќари''' (роден на {{роден на|6|декември|1925}} година во [[Равен]], {{роден во|Гостиварско}}) — македонски политичар и општественик од албанско потекло. Бил член на [[СКМ]] (од 1948). Ја завршил Високата школа за политички науки во [[Белград]] (1962). Бил учител, просветен инспектор, шеф на Отсекот за просвета на Собранието на [[Општина Гостивар]], потпретседател на Околиското собрание во [[Тетово]], претседател на Собранието на Општина Гостивар и претседател на Републичката конференција на ССРНМ (1967-1969). Исто така, бил и на разни раководни должности во СКМ: член на Секретаријатот на Општинскиот и на Околискиот комитет на СКМ во [[Гостивар]] и во [[Тетово]], член на ЦК на СКМ, член на ЦК на [[СКЈ]] и на Претседателството на ЦК на СКЈ. Освен тоа, во два мандата бил и републички пратеник, потпретседател на Извршниот совет на СРМ, член на Сојузната конференција на ССРНЈ, член на Претседателството (од март 1980) и претседател на Републичката конференција на ССРНМ (1981), амбасадор на СФРЈ во Бурманската Унија, член на Советот на Федерацијата, член на Претседателството на ЦК на СКМ, член на Комисијата за кадровска политика на Претседателството на ЦК на СКМ и член на Комисијата за соработка со комунистичките и работничките партии и други прогресивни движења, член на Републичкиот општествен совет за односи со странство (1981)<ref name="МакЕнц">{{МакЕнц|579|Зулфиќари|I}}</ref>.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Зулфиќари, Азем }}
[[Категорија:Македонски Албанци]]
[[Категорија:Југословенски политичари]]
[[Категорија:Македонски политичари]]
[[Категорија:Македонски комунисти]]
gqi9evsgact1u79snneyrnufj7521g8
4799230
4799229
2022-08-03T09:31:01Z
Ehrlich91
24281
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Азем Зулфиќари
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата = {{роден на|6|декември|1925}}
| роден-место = [[Равен]], {{роден во|Гостиварско}}
| починал-дата = {{починал на|6|август|1996}}
| починал-место = {{починал во|Скопје}}, Македонија
| починал-причина =
| националност =
| познат =
| занимање = политичар
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Азем Зулфиќари''' (роден на {{роден на|6|декември|1925}} година во [[Равен]], {{роден во|Гостиварско}}) — македонски политичар и општественик од албанско потекло. Бил член на [[СКМ]] (од 1948). Ја завршил Високата школа за политички науки во [[Белград]] (1962). Бил учител, просветен инспектор, шеф на Отсекот за просвета на Собранието на [[Општина Гостивар]], потпретседател на Околиското собрание во [[Тетово]], претседател на Собранието на Општина Гостивар и претседател на Републичката конференција на ССРНМ (1967-1969). Исто така, бил и на разни раководни должности во СКМ: член на Секретаријатот на Општинскиот и на Околискиот комитет на СКМ во [[Гостивар]] и во [[Тетово]], член на ЦК на СКМ, член на ЦК на [[СКЈ]] и на Претседателството на ЦК на СКЈ. Освен тоа, во два мандата бил и републички пратеник, потпретседател на Извршниот совет на СРМ, член на Сојузната конференција на ССРНЈ, член на Претседателството (од март 1980) и претседател на Републичката конференција на ССРНМ (1981), амбасадор на СФРЈ во Бурманската Унија, член на Советот на Федерацијата, член на Претседателството на ЦК на СКМ, член на Комисијата за кадровска политика на Претседателството на ЦК на СКМ и член на Комисијата за соработка со комунистичките и работничките партии и други прогресивни движења, член на Републичкиот општествен совет за односи со странство (1981)<ref name="МакЕнц">{{МакЕнц|579|Зулфиќари|I}}</ref>.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Зулфиќари, Азем }}
[[Категорија:Македонски Албанци]]
[[Категорија:Југословенски политичари]]
[[Категорија:Македонски политичари]]
[[Категорија:Македонски комунисти]]
7shrkjanuq5dothfg99phg5suaxu4p9
Флорика Багдасар
0
1251311
4799193
4671788
2022-08-02T20:03:52Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Florica Bagdasar.jpg|мини|Флорика Багдасар, романски комунистички лидер]]
'''Флорика Багдасар''' (моминско: '''Цијумети'''; {{родена на|24|јануари|1901}} во {{родена во|Битола}}, [[Отоманско Царство]] - {{почината на|19|декември|1978}} во {{почината во|Букурешт}}) била романски невропсихијатар и прва жена министер во [[Романија]] во Министерството за здравство помеѓу 1946 и 1948 година.
== Биографски податоци и образование ==
Флорика Цијумети потекнувала од [[Власи|влашко]] семејство. Нејзиниот татко беше [[:ro:Sterie Ciumetti (inginer)|Стери Цјумети]] - инженер за мостови и патишта, како и професор по математика во средно училиште. Нејзината мајка била Анастасија Цијемети (родениот Папахаги); нејзиниот брат, Перикле Папахаги, бил признат авторитет за животот и јазиците на народите што зборуваат романти од југот на Дунав, Ароманците.<ref name="ref 1">Alexandra Bellow (2004), Asclepios versus Hades în România (I), Revista 22 - Revista Grupului pentru Dialog Social, 24 August 2004.</ref><ref name="ref 2">Alexandra Bellow (2004), Asclepios versus Hades în România (II), Revista 22 - Revista Grupului pentru Dialog Social, 31 August 2004.</ref><ref name="ref 3">Laurențiu Ungureanu (2014), Interviu Alexandra Bellow, matematician, fiica soților Dumitru și Florica Bagdasar, Adevarul.ro/Cultura/Istorie - 25 October 2014.</ref> Флорика започнала средно училиште во приватниот интернат во Помпилијан (Пенсинул Помпилијан), но поради [[Прва светска војна|Првата светска војна]], таа морала да го продолжи средното училиште во Молдавија, во градот Роман, каде се засолнило семејството.
Завршила во гимназијата „Роман Вода“ (модерен дел) во 1920 година. Таа е примена на Медицинскиот факултет во Букурешт, на која дипломира во 1925 година. По повеќегодишна пракса и практикантска работа во букурешката болница „Așez "mintele Brâncovenești“, таа се стекнала со докторска диплома по медицина и хирургија и право на практикување медицина. Во 1927 година се омажила за [[:ro:Dumitru Bagdasar|д-р Думитру Багдасар]] . Новопечените Багдасари заминале во [[Бостон]], [[Масачусетс]] да продолжат со професионална обука; Флорика со цел да посетува курсеви за јавно здравје на [[Харвард|Универзитетот Харвард]], Думитру за да стекне знаење за новите техники на неврохирургија од пионерот на модерната неврохирургија, д-р Харви Кушинг, на неговата Клиника, Питер Бент Бригам.<ref name="ref 1"/><ref name="ref 4">Paul Cortez (1979), Dr. Florica Bagdasar (1901-1978), Rev. Med. Internă Neurol. Psihiatr. Neurochir. 2 (24): 149-50, {{PMID|388575}}</ref> Додека била во Бостон, Флорика Багдасар добила стипендија за Рокфелер. По враќањето во својата земја во 1929 година, парот поминал неколку години во Јимболиа и Цернчуши (Болница за нервни болести), по што пристигнале во Букурешт каде што се населиле и каде останале до крајот на животот.
== Професионална активност ==
Откако ја поминала целата низа потребни испити и натпревари, Флорика Багдасар се здоби со титулата „Примарен психијатар“, со специјалност за ментална хигиена. Таа се посветила на полето на невропсихијатриска и образовна педијатриска нега. Флорика Багдасар и нејзината соработничка, Флорика Николеску (Стафиску), успешно развиле сопствен учебник по азбука („Книгата за сите деца“) во бројни основни училишта и свој аритметички прирачник, двете засновани на идејата за глобално групирање и поедноставено вертикално пишување [8] Овие наставни материјали имале за цел да го привлечат интересот на децата и да ги натераат да учат со задоволство. Во 1946 година д-р Флорика Багдасар го создала Центарот за ментална хигиена во Букурешт, на ул. Василе Ласкир бр. 14, чија мисија било лекување на деца со ментални недостатоци и нарушувања во однесувањето. Овој центар е дизајниран од Флорика Багдасар следејќи ги најсовремените научни методи што се користеле во САД. Како директор на оваа институција, Флорика Багдасар регрутирала и водела одличен тим од експерти за справување со детски проблеми, психолози, педагози, логопеди и кинезиотерапевти . Флорика Багдасар служела како директор на Центарот за ментална хигиена до јануари 1953 година.<ref name="ref 2"/><ref name="ref 4"/>
Во 1946 година, по смртта на нејзиниот сопруг, кој во тоа време бил министер за здравство во владата на Петру Гроза, од Флорика Багдасар било побарано да стане министер за здравство, како наследник на нејзиниот сопруг. Таа ја зазела оваа позиција од 26 септември 1946 до 28 август 1948 година.<ref name="ref 4"/><ref name="ref 9">Fondul Dumitru și Florica Bagdasar, 4 volumes, material selected and organized by Ștefan I. Niculescu, assisted by Ana Păunescu, [[National Archives of Romania]]. (The CV and autobiografy of Florica Bagdasar can be found in vol. I, p. 166 and vol. III, p. 900 and p. 910.)</ref>
Д-р Флорика Багдасар станала првата жена што раководела министерски кабинет во романската влада. Во годините непосредно по [[Втора светска војна|Втората светска војна]], и двајцата министри за здравство од Багдасар, нејзиниот сопруг прво, а потоа и таа, се соочиле со сериозни кризи кои итно требало да се решат: санитарни мрежи уништени од војната, сиромаштија, страшен глад - особено во регионот на Молдавија каде што пустошела сушата и жестоката зима - а тоа пак придонело за разорните епидемии на ендемичен тифус во Молдавија и маларијата во [[Добруџа|Добруја]] .<ref>Ileana, (1951, 1952), I live again (Trăiesc din nou), Rinehart & Company, Inc., New York, Toronto</ref><ref>Annie Bentoiu (2009), Timpul ce ni s-a dat, Memorii Vol 2, 1947 – 1959, Editura Humanitas, București</ref> [https://www.ziarulevenimentul.ro/stiri/cultura/medicul-paul-cortez--89916.html Д-р Пол Кортез], познатиот романски психијатар, заедно со епидемиологот Михаи Сиучи работеле директно со министерката за здравство - Флорика Багдасар - во кампањите за борба против овие епидемии.<ref name="ref 7">Alice Țuculescu (2004), Generozitatea care schimbă fața lumii, Viața Medicală nr. 23/2004.</ref><ref>Paul Cortez (1987), Înainte de a uita, Editura Eminescu, București.</ref>
Во 1949 година, Флорика Багдасар била назначена за вонреден професор на Медицинско-фармацевтскиот институт (ММФ) Букурешт), каде ја вовела специјалноста детската невропсихијатрија (типична и патолошка детска психологија).<ref name="ref 4"/> Таа станала промотор на инфантилна невропсихијатрија, теоретска и практична, притоа создавајќи вредни специјалисти.<ref>Constantin Lupu (2010), 20 Years since the foundation of the Romanian Society of Child and Adolescent Neurology and Psychiatry and allied professions, Journ. of Romanian Child. Adol. Neur. Psych. Vol. 13/1 (110-113)</ref><ref>Constantin Lupu, Sanda Măgureanu, Ana Murguleț (2011), [snpcar.ro/revista.php?level=articole&an=toti&id=449 Dr. Florica Bagdasar la Anniversarea 110 ani de la naștere], Rev. Neur. Pish. a Copilului și Adolescentului din România, Vol., 14/ 3 (7– 16)</ref><ref>Sanda Măgureanu (1989), Florica Bagdasar promotor al neuropsihiatriei infantile în țara noastră, Rev. Neur. Pish. Neurochir. 3(232-233)</ref>
== Политичка активност ==
По ударот на кралот Михаил од 23 август 1944 година, Флорика Багдасар станала член на Романската комунистичка партија . Од 1944 до 1948 година работела во разни масовни организации, како што биле Патриотската одбрана, Сојузот на патриоти и во Унијата на демократски жени во Романија (УФДР). Помеѓу 1946–1951 година, таа била член на Големото национално собрание како претставник на округот Тулцеа. Во август – септември 1946 година, таа била единствената жена од официјалната делегација на Романија на Париската мировна конференција . Од [[Париз]], таа отишла на официјална мисија во [[Стокхолм]] да побара помош од [[Шведска]] (храна и лекови) за Романија. По враќањето во нејзината земја на 26 септември 1946 година, таа била назначена за министер за здравство и ја извршувала оваа функција до 28 август 1948 година.<ref name="ref 4"/><ref name="ref 7"/><ref>Revista 22 (2010), Arestarea Abecedarului – amintirile Floricăi Nicolescu - extrase din articolele nepublicate scrise de Florica Nicolescu în 2010:</ref> Во 1948 година била одликувана со Орден на Ѕвездата на Романската народна република.
== Отпуштање и рехабилитација ==
Фактот дека во 1949 година била назначена за вонреден професор на Медицинскиот и фармацевтски институт Букурешт, а во октомври 1957 година заменик-претседател на организацијата Црвен крст во Романија може да сугерира дека Флорика Багдасар има кариера на непрекинато вознесение. Меѓутоа, меѓу 1953–1956 година таа паднала во немилост, на само еден чекор од погубувањето.
Кампањата против Флорика Багдасар започнала во август 1948 година. Таа била на инспекциска задача во [[Добруџа|Добруја за]] време на антималаричната кампања кога било објавено дека е ослободена од функцијата министер за здравство. Одлуката била донесена без претходно образложение.<ref name="ref 2"/> Следувале години на контрадикторни гласини, заплашувања, појава на провокативни агенти. Во 1951 година, нејзиниот најблизок соработник во Центарот за ментална хигиена, Флорика Николеску, бил уапсен, без налог за апсење; таа била ослободена по две години затвор, без судење, без да знае какви се обвинувањата.<ref>Ileana Costea, Doina Țetcu (2010), Secretul longevității: Florica Nicolescu la 100 ani, Revista 22/21 dec. 2010</ref><ref name="ref 8">Revista 22 (2010), Arestarea Abecedarului – amintirile Floricăi Nicolescu - extrase din articolele nepublicate scrise de Florica Nicolescu în 2010: Campania de denigrare, Revista Grupului pentru Dialog Social, December 21, 2010.</ref> Кампањата против д-р Флорика Багдасар кулминирала на 18 јануари 1953 година, со напис во весникот Scînteia под наслов „Да се исчисти педагогијата на анти-научните деформации“.<ref>Scînteia (1953), Articol de fond: Pentru lichidarea deformărilor antiștiințifice în domeniul pedagogiei, 18 ianuarie 1953, p. 2–3</ref> Веднаш по објавувањето на написот, официјална делегација се впуштила во Центарот за ментална хигиена и Флорика Багдасар била отстранета од позицијата директор и принудена да ги предаде досиејата и клучевите на Институтот. Шокот бил толку голем што таа сериозно се разболела, долго време била хоспитализирана во болницата во Филарет и морала да помине многу сериозна операција на белите дробови со минимални шанси за преживување. Но, за чудо, таа успеала да се опорави. Во меѓувреме, како што партијата декларирала, написот за неа во Скинтеја била „дискутиран“ на посебни долги сесии во сите училишта и болници во земјата. Комплетниот напис во Scînteia ја обвинувала Флорика Багдасар за „космополитизам“, за слаб грабеж пред скапаната буржоаска идеологија, за перверзија на инфантилната психијатрија со воведување на опкруантистички пристапи слични на Фројд, итн. Неколкупати била истражувана. Останала без приходи, бидејќи пензијата на нејзиниот сопруг била запрена од Академијата, а „Одделот за домување / Spatiul Locativ“ ја принудил да го сподели својот стан со друго семејство. Острацизацијата била целосна: тоа било период на жестока политичка срамота, прогонства, материјален недостиг, болест.<ref name="ref 1"/><ref name="ref 3"/><ref name="ref 7"/><ref name="ref 5">Valeriu Negru (2004), Text sub un portret anonym, Dilema Veche nr. 7/2004.</ref>
Кон крајот на 1956 година, бранот на сталинистички терор поминал и Флорика Багдасар започнала да се „рехабилитира“ (заедно со програмата за десталинизација иницирана од [[Никита Хрушчов]] во [[Советски Сојуз|Советскиот Сојуз]] ).<ref name="ref 1"/><ref name="ref 3"/> Од неа било побарано повторно да се приклучи на партијата, но таа го одбила. Во октомври 1957 година била назначена за потпретседател на Црвениот крст во Романија, позиција на која работела неколку години. Таа исто така добила дозвола да патува во странство и имала можност да ја посети својата ќерка во САД неколку пати. Таа продолжила да живее во Романија до крајот на нејзините денови во 1978 година, третирана од владата на „квази-посебен“ начин како што наведува Валериу Негру во една статија: „таа беше толерирана политички, но не и се допаѓаше“.<ref name="ref 5"/>
Драматичниот крај на Флорика Багдасар го опиша американскиот писател [[Сол Белоу|Саул Белоу]] во неговиот роман Деканскиот декември .<ref>Saul Bellow (1982), The Dean's December, Harper and Row, New York (Iarna Decanului, POLIROM, 2005, România)</ref> Саул Белоу ја придружувал неговата сопруга Александра Белоу (поранешна Александра Јонеску Тулчеа) во Романија кога нејзината мајка, Флорика Багдасар, била тешко болна и умирала. Флорика Багдасар е еден од главните ликови во тој роман.
== Во сеќавање ==
Спомен-плоча беше поставена на зградата на улицата Сперанчеи бр. 13, Букурешт, Сектор 2, потсетувајќи го минувачот дека таму живееле д-р Думитру Багдасар и др. Флорика Багдасар.<ref>Placa memorială dr. Dumitru Bagdasar și dr. Florica Bagdasar, Strada Speranței 13, Sector 2, București, urbo.ro</ref>
== Користена литература ==
{{Наводи|30em}}
== Понатамошно читање ==
* Ро Инсајдер „ [https://www.romania-insider.com/romanias-first-woman-minister-florica-bagdasar/ Првата жена министер во Романија - образован лекар од Харвард] “, Романија-Insider.com, 18 јануари 2018 година
* Дијана Кондреа, [https://www.uncover-romania.com/about-romania/romanian-people/romanian-women/ „Откријте 15 исклучителни романски жени кои] создадоа [https://www.uncover-romania.com/about-romania/romanian-people/romanian-women/ историја“], ја откриваат Романија
* Дејвид Микикс, [https://books.google.com/books?id=5hqZCgAAQBAJ&pg=PT74&lpg=PT74&dq=Florica+Bagdasar&source=bl&ots=lpQkHL0r7Y&sig=mT_bAYk4regvS5x879qpZsGGlJc&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwiBtIKrsNrfAhWpIDQIHSFCDcM4ChDoATAEegQIBhAB#v=onepage&q=Florica%20Bagdasar&f=false „Луѓето на Белоу, Како Саул Белоу го направи животот во уметност“], WW Norton & Company, 24.05.2016
* Мариус Ротар, Адријана Теодореску, Корина Ротар (уредници). [https://books.google.com/books?id=bmwxBwAAQBAJ&pg=PA219&lpg=PA219&dq=Florica+Bagdasar&source=bl&ots=YiJw9FQFo1&sig=Q9VAhV6Q9k260j6_at9aZ2CNxog&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwiBtIKrsNrfAhWpIDQIHSFCDcM4ChDoATAFegQIBRAB#v=onepage&q=Florica%20Bagdasar&f=false „Умирање и смрт во Европа од 18-21 век: том 2“], Издаваштво на научници од Кембриџ, 3014 година.
* Ден Д. Думитраску, д-р (Клуж, Романија), Марк А. Шампо, д-р, Роберт А. Кајл, д-р [https://www.mayoclinicproceedings.org/article/S0025-6196(11)64918-5/pdf „Думитру Багдасар - татко на романската неврохирургија“], Зборник на клиники Мајо, јануари 1996 година, том 71, број 1, страница 31
* Дан Воинеску, Ричард Константинеску и Александру Влад Сиуреа, [http://www.acad.ro/sectii2002/proceedingsChemistry/doc2017-1/art08.pdf „Думитру Багдасар и американската неврохирургија“], Издавачката куќа на Романската академија, 28 февруари 2017 година.
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Багдасар, Флорика}}
[[Категорија:Луѓе од Битола]]
[[Категорија:Починати во 1978 година]]
[[Категорија:Родени во 1901 година]]
[[Категорија:Романски лекари]]
ga6md6t9c60ny1gchhznr0bkrwd1nyb
Бугарија во Втората светска војна
0
1255562
4799213
4783487
2022-08-02T22:10:26Z
95.180.223.96
/* Окупација во Тракија и Македонија */ (Nerada za podantstvo v osvobodenite prez 1941 godina zemi) беше испишано со измешани карактери.
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Адолф Хитлер и Борис III.jpg|мини|288px|Пријателската средба меѓу [[Адолф Хитлер]] и [[Борис III]].]]
[[Податотека:Map of Bulgaria during WWII-mk.svg|мини|289px| [[Бугарија]] за време на [[Втората светска војна]].]]
[[Податотека:BASA-3K-15-474-1-World War II military people of Germany.jpg|мини|289px| Германски офицери на [[Вермахт]] во [[Бугарија]] во 1939 година.]]
[[Податотека:Dobrudzha 1940.jpg|мини|289px| [[Бугари]]те кои влегле во [[Добруџа|Јужна Добруџа]] во [[Романија]] според [[Договорот од Крајова]] (1940).]]
[[Податотека:Bulgarian army 1941.jpg|десно|мини|289px| Бугарска окупација на јужна [[Југославија]] ([[Вардарска Македонија]], април 1941 година).]]
[[Податотека:Bulgarians 1941.jpg|алт=|десно|мини|289px| Бугарските трупи окупираат село во [[Егејска Македонија]] во април 1941 година.]]
'''Историјата на Бугарија за време на Втората светска војна''' опфаќа почетен период на [[неутралност]] до 1 март 1941 година, период на сојуз со [[Сили на Оската|Силите на Оската]] до 8 септември 1944 година и период на усогласување со [[Сојузници во Втората светска војна|сојузниците]] во последната година од војната. Бугарските воени сили окупирале со германска согласност делови од кралствата на [[Кралство Грција|Грција]] и [[Југославија]] кои [[Голема Бугарија|бугарскиот иредентизам]] ги барала врз основа на [[Санстефански договор|Санстефанскиот договор]] од 1878 година.<ref name=":0">{{Наведена книга|url=http://oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780199211869.001.0001/oxfordhb-9780199211869-e-22|title=The Oxford Handbook of Holocaust Studies|last=Ioanid|first=Radu|date=2010|publisher=Oxford University Press|editor-last=Hayes|editor-first=Peter|chapter=Occupied and Satellite States|doi=10.1093/oxfordhb/9780199211869.003.0022|editor-last2=Roth|editor-first2=John K.}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://muse.jhu.edu/chapter/2098065|title=The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, vol. III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany|last=Megargee|first=Geoffrey P.|last2=White|first2=Joseph R.|date=2018|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-02386-5|language=en}}</ref> Бугарија се спротивставила на притисокот на Оската да се вклучи во војната против [[Советскиот Сојуз]], која започнала на 22 јуни 1941 година, но им објавила војна на [[Обединето Кралство|Обединетото Кралство]] и [[Соединети Американски Држави|Соединетите Држави]] на 13 декември 1941 година. [[Црвена армија|Црвената армија]] влегла во Бугарија на 8 септември 1944 година; Бугарија и објавила војна на [[Германија]] следниот ден.
Како сојузник на [[Нацистичка Германија|Германија]], [[Бугарија]] учествувала во [[холокауст]]от, предизвикувајќи смрт на 11,343 [[Евреи]], и иако 48,000 Евреи ја преживеале војната, тие биле предмет на присилна внатрешна депортација, одземање и дискриминација.<ref name=":13">{{наведена енциклопедија|url=https://books.google.com/books?id=nPbr0XzlTzcC&dq|title=The Holocaust Encyclopedia|date=2001|publisher=Yale University Press}}</ref> Бугарија функционирала како [[Авторитаризам|авторитарна држава]] во поголемиот дел од [[Втора светска војна|Втората светска војна]]. [[Цар]]от [[Борис III]] (владеел 1918–1943) владеел преку [[Народно собрание на Бугарија|парламент]] и како премиер. Воената влада на Бугарија била прогерманска под водство на [[Георги Ќосеиванов]], [[Богдан Филов]], [[Добри Божилов]] и [[Иван Иванов Багријанов|Иван Багријанов]]. Таа им се придружила на сојузниците под водство на [[Константин Муравиев]] на почетокот на септември 1944 година, а потоа претрпела [[Бугарски државен удар од 1944 година|државен удар]] една недела подоцна, а под водство на [[Кимон Георгиев]] била про-советска потоа.
== Почетна неутралност (септември 1939–1 март 1941) ==
Владата на [[Царство Бугарија|Царството Бугарија]] под [[Список на премиери на Бугарија|премиерот]] [[Георги Ќосеиванов]] прогласила положба на [[неутралност]] по почетокот на [[Втора светска војна|Втората светска војна]]. Бугарија била решена да набљудува до крајот на војната; но се надевала на бескрвни територијални придобивки со цел да ги поврати изгубените територии во [[Втора балканска војна|Втората балканска војна]] и [[Прва светска војна|Првата светска војна]], како и да добие други земји со значително бугарско население во соседните земји. Бугарија била единствената поразена моќ од 1918 година што не добила одредена територијална награда до 1939 година.<ref name=":9">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780198604464.001.0001/acref-9780198604464|title=The Oxford Companion to World War II (online)|last=Crampton|first=Richard J.|date=2014|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-860446-4|editor-last=Dear|editor-first=I. C. B.|edition=1|language=en|chapter=Bulgaria|doi=10.1093/acref/9780198604464.001.0001|editor-last2=Foot|editor-first2=M. R. D.}}</ref> Сепак, било јасно дека централната геополитичка позиција на Бугарија на [[Балканот]] неизбежно ќе довела до силен надворешен притисок од страна на двете фракции од Втората светска војна. [[Турција]] имала [[пакт за ненапаѓање]] со Бугарија. Ова обновување на територијата ги зајакнало бугарските надежи за решавање на други територијални проблеми без директно вклучување во војната.
Бугарија, како потенцијален корисник од [[Пакт Рибентроп-Молотов|Пактот Молотов-Рибентроп]] во август 1939 година, се натпреварувала со други такви нации за да и се спротивстави на нацистичка Германија со гестови на антисемитистичко законодавство. Бугарија била економски зависна од Германија, со 65% од трговската размена на Бугарија во 1939 година ја чинела Германија и била воено врзана со [[договор за оружје]].<ref name=":410">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sciencespo.fr/mass-violence-war-massacre-resistance/en/document/contrasting-destinies-plight-bulgarian-jews-and-jews-bulgarian-occupied-greek-and-yugoslav-.html#title2|title=Contrasting Destinies: The Plight of Bulgarian Jews and the Jews in Bulgarian-occupied Greek and Yugoslav Territories during World War Two|last=Ragaru|first=Nadège|date=2017-03-19|work=Online Encyclopedia of Mass Violence|language=en|accessdate=2020-03-08}}</ref><ref name=":12">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=Zzci446GLakC&dq|title=The Bulgarian Jews and the final solution, 1940-1944|last=Chary|first=Frederick B.|publisher=University of Pittsburgh Press|year=1972|isbn=978-0-8229-7601-1|location=Pittsburgh|oclc=878136358}}</ref> Бугарските екстремни националисти лобирале за враќање на проширените граници на [[Санстефански договор|Договорот од Сан Стефано]] од 1878 [[Санстефански договор|година]].<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=y3A3AAAAIAAJ|title=Eastern Europe Between the Wars, 1918-1941|last=Seton-Watson|first=Hugh|date=1945|publisher=CUP Archive|isbn=978-1-001-28478-1|language=en}}</ref> Бугарската класа на офицери главно била прогерманска, додека населението на големо било претежно русофилско.<ref name=":9">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780198604464.001.0001/acref-9780198604464|title=The Oxford Companion to World War II (online)|last=Crampton|first=Richard J.|date=2014|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-860446-4|editor-last=Dear|editor-first=I. C. B.|edition=1|language=en|chapter=Bulgaria|doi=10.1093/acref/9780198604464.001.0001|editor-last2=Foot|editor-first2=M. R. D.}}</ref> На 7 септември 1940 година, по [[Втора награда во Виена|Втората награда]] во [[Виена]] во август, [[Добруџа|Јужна Добруџа]], загубена од [[Романија]] според [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]] од 1913 година, била вратен во контрола на Бугарија со [[Договор од Крајова|Договорот од Крајова]], формулиран под германски притисок. Следел закон за државјанство на 21 ноември 1940 година, со кој се пренесувало бугарско државјанство на жителите на припоената територија, вклучително и на околу 500 Евреи, заедно со [[Роми]]те, [[Грци]]те, [[Турци]]те и [[Романци]]те на територијата.<ref>''Zakon za ureždane na podanstvoto v Dobrudža,'' D.V., n° 263, 21.11.1940.</ref> Бугарија претходно накратко ја имала купено Јужна Добруџа помеѓу 1916 и 1918 година.
Во октомври 1940 година, ''[[Закон за заштита на нацијата|Законот за заштита на нацијата]]'' бил воведен во парламентот. Предлог-законот направил законодавен напредок преку зимата на крајот на 1940 година, со парламентот да го разгледа на 15, 19 и 20 ноември. Неделата пред дебатите за нацрт-законот да продолжат на второ читање на 20 декември 1940 година, брод со 326 бугарски еврејски и други еврејски бегалци кои се движеле кон [[Британски мандат во Палестина|Палестина]], управувана од британците, ''Салвадор'', бил уништен во [[Мраморно Море|Мраморното Море]] на 14 декември со 230 животи изгубени.<ref name=":410">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sciencespo.fr/mass-violence-war-massacre-resistance/en/document/contrasting-destinies-plight-bulgarian-jews-and-jews-bulgarian-occupied-greek-and-yugoslav-.html#title2|title=Contrasting Destinies: The Plight of Bulgarian Jews and the Jews in Bulgarian-occupied Greek and Yugoslav Territories during World War Two|last=Ragaru|first=Nadège|date=2017-03-19|work=Online Encyclopedia of Mass Violence|language=en|accessdate=2020-03-08}}</ref> Од 160 места во Националното собрание, мнозинството меѓу 115 и 121 члена гласале со владата. Парламентот го ратификувал предлог-законот на [[Бадник]], 1940 година. Добил кралска согласност од цар [[Борис III]] на 15 јануари следната година, објавена во државниот весник на 23 јануари 1941 година.<ref name=":04">''Dăržaven vestnik'' [State gazette], D.V., 16, 23.01.1941.</ref> Законот забранувал доделување бугарско државјанство на Евреите, како што е дефинирано со ''Законот.''<ref name=":410">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sciencespo.fr/mass-violence-war-massacre-resistance/en/document/contrasting-destinies-plight-bulgarian-jews-and-jews-bulgarian-occupied-greek-and-yugoslav-.html#title2|title=Contrasting Destinies: The Plight of Bulgarian Jews and the Jews in Bulgarian-occupied Greek and Yugoslav Territories during World War Two|last=Ragaru|first=Nadège|date=2017-03-19|work=Online Encyclopedia of Mass Violence|language=en|accessdate=2020-03-08}}</ref><ref name=":04">''Dăržaven vestnik'' [State gazette], D.V., 16, 23.01.1941.</ref> Второто поглавје на ''Законот'' наредило мерки за дефинирање, идентификување, сегрегација и економска и социјална маргинализација на Евреите. Законот бил предложен до парламентот од [[Петар Габровски]], министер за внатрешни работи и поранешен лидер на [[Ратници|''Ратник'']] во октомври 1940 година. Неговото протеже'','' владин адвокат и колега од ''Ратник'', [[Александар Белев]], бил испратен да ги проучува [[Нирнбершки закони|Нирнбершките закони]] од 1933 година во Германија и бил тесно вклучен во неговото изготвување. Моделирани според овој преседан, законот бил насочен кон Евреите, заедно со [[Слободно ѕидарство|масонеријата]] и другите намерни организации кои се сметалр за „закани“ за бугарската национална безбедност.<ref name=":410">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sciencespo.fr/mass-violence-war-massacre-resistance/en/document/contrasting-destinies-plight-bulgarian-jews-and-jews-bulgarian-occupied-greek-and-yugoslav-.html#title2|title=Contrasting Destinies: The Plight of Bulgarian Jews and the Jews in Bulgarian-occupied Greek and Yugoslav Territories during World War Two|last=Ragaru|first=Nadège|date=2017-03-19|work=Online Encyclopedia of Mass Violence|language=en|accessdate=2020-03-08}}</ref>
''Законот'' вовел ограничувања и за странските Евреи. Кон крајот на 1938 година и почетокот на 1939 година, бугарските полициски службеници и Министерството за внатрешни работи веќе се повеќе се спротивставувале на приемот на еврејските бегалци од прогонства во [[Средна Европа]].<ref name=":410">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sciencespo.fr/mass-violence-war-massacre-resistance/en/document/contrasting-destinies-plight-bulgarian-jews-and-jews-bulgarian-occupied-greek-and-yugoslav-.html#title2|title=Contrasting Destinies: The Plight of Bulgarian Jews and the Jews in Bulgarian-occupied Greek and Yugoslav Territories during World War Two|last=Ragaru|first=Nadège|date=2017-03-19|work=Online Encyclopedia of Mass Violence|language=en|accessdate=2020-03-08}}</ref><ref name="CDA F 176K, o 11, ae 1775, l.10">CDA F 176K, o 11, ae 1775, l.10</ref><ref>CDA, F 370K, o 6, ae 928, l 75 r/v.</ref> Како одговор на барањето на британските дипломати во [[Софија]], Министерството за надворешни работи ја потврдило политиката дека од април 1939 година, од Евреите од Германија, [[Романија]], [[Полска]], [[Италија]] и што останувало од [[Чехословачка]] (а подоцна и од [[Унгарија]]) ќе се барало да добијат согласност министерството да обезбеди визи за влез, транзит или премин.<ref name="CDA F 176K, o 11, ae 1775, l.10"/><ref>CDA F 176K, o 11, ae 1775, l.9</ref> Како и да е, најмалку 430 визи (и веројатно околу 1,000) биле издадени од бугарски дипломати на странски Евреи, од кои во Бугарија имало дури 4,000 во 1941 година.<ref name=":14">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=Zzci446GLakC&dq|title=The Bulgarian Jews and the final solution, 1940-1944|last=Chary|first=Frederick B.|publisher=University of Pittsburgh Press|year=1972|isbn=978-0-8229-7601-1|location=Pittsburgh|oclc=878136358}}</ref><ref>[http://archives.bg/jews/SEARCH Search in State Agency "Archives"] (6984 documents in Bulgarian)</ref> На 1 април 1941 година, Полициската управа дозволила заминување на 302 еврејски бегалци, претежно малолетни, од Средна Европа за експресната цел Бугарија „да се ослободи од странскиот елемент“.<ref>CDA, F 176 K, o 11, ae 2165, l. 10-25.</ref><ref>CDA, F 176K, o 11, ae 1779, l. 10.</ref> По април 1941 година, надлежноста на ''Законот'' била проширена надвор од предвоените граници на Бугарија, на територии во [[Кралство Грција|Грција]] и [[Кралство Југославија|Југославија]] окупирана од страна на бугарската војска и твутврдени и администрирани од страна на Бугарија.<ref name=":410">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sciencespo.fr/mass-violence-war-massacre-resistance/en/document/contrasting-destinies-plight-bulgarian-jews-and-jews-bulgarian-occupied-greek-and-yugoslav-.html#title2|title=Contrasting Destinies: The Plight of Bulgarian Jews and the Jews in Bulgarian-occupied Greek and Yugoslav Territories during World War Two|last=Ragaru|first=Nadège|date=2017-03-19|work=Online Encyclopedia of Mass Violence|language=en|accessdate=2020-03-08}}</ref>
Бугарија била покрената како можна членка на советската сфера во дискусиите за Молотов-Рибентроп во ноември 1939 година; значењето на позицијата на Бугарија се зголемило откако [[Британска Империја|Британската Империја]] интервенирала во [[Поход на Балканот|походот на Балканот]] и напредувале плановите на [[Хитлер]] да го нападне [[Советскиот Сојуз]].<ref name=":9">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780198604464.001.0001/acref-9780198604464|title=The Oxford Companion to World War II (online)|last=Crampton|first=Richard J.|date=2014|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-860446-4|editor-last=Dear|editor-first=I. C. B.|edition=1|language=en|chapter=Bulgaria|doi=10.1093/acref/9780198604464.001.0001|editor-last2=Foot|editor-first2=M. R. D.}}</ref> Борис решил да се приклучи на Оската и владата се обврзала да се приклучи - но на неодреден датум. При планирањето на [[Битка на Грција|операцијата Марита]], Германците се обиделе да ја преминат Бугарија за да ја нападнат [[Грција]]. [[Богдан Филов]] отпатувал за Виена за да го потпише [[Троен пакт|Тројниот пакт]] на почетокот на март.
== Овластувања на Оската (1 март 1941–8 септември 1944) ==
По неуспехот на [[Грчко-италијанска војна|италијанската инвазија на Грција]], [[Трет Рајх|Германија]] побарала од [[Бугарија]] да се приклучи на [[Троен пакт|Тројниот пакт]] и да им дозволи на германските сили да поминат низ Бугарија за да ја нападнат [[Грција]] со цел да и помогнат на [[Италија]]. Бугарскиот премиер го потпишал пактот на 1 март 1941 година; Германските сили истиот ден го преминале [[Дунав]] кон Бугарија. Ветувањето за грчки и [[Југославија|југословенски]] територии, ги натерало [[Борис III|Царот]] и неговата влада да го потпишат Тројниот пакт на 1 март 1941 година. Со [[Советски Сојуз|Советскиот Сојуз]] во [[Пакт Рибентроп-Молотов|пактот за не-агресија со Германија]], имало малку популарно спротивставување на одлуката, и таа била признаена со аплауз во Парламентот неколку дена подоцна.
=== Окупација во Тракија и Македонија ===
[[Податотека:Boris III de Bulgarie en compagnie d'Hitler.jpg|мини|289px|[[Борис III]] и [[Хитлер]], на 14 август 1943.]]
На 6 април 1941 година, и покрај приклучувањето кон [[Силите на оската|Силите на Оската]], бугарската војска не учествувала во [[Априлска војна|инвазијата на Југославија]] или во [[Битка на Грција|инвазијата на Грција]], но била подготвена да ги окупира своите претходно договорени територијални придобивки, веднаш по капитулацијата на секоја земја.<ref>Jozo Tomasevich, War and Revolution in Yugoslavia: 1941 - 1945, Volume 2, Stanford University Press, 2002, {{ISBN|0804779244}}, p. 196.</ref><ref>Featherstone, K., et al., The Last Ottomans: The Muslim Minority of Greece 1940-1949, Springer, 2011, {{ISBN|0230294650}}, p. 83.</ref> Југословенската влада се предала на 17 април; на 19 април, [[Бугарски копнени сили|бугарските копнени сили]] влегле во [[Југославија]]. Грчката влада се предала на 30 април; бугарската окупација започнала истиот ден. Придонесот на Бугарија во [[Операција Марита|операцијата Марита]] и освојувањето на Грција од оската бил релативно мал; Бугарите и една дивизија ''[[Вермахт]]'' го чувале левото крило на инвазијата.<ref name=":9">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780198604464.001.0001/acref-9780198604464|title=The Oxford Companion to World War II (online)|last=Crampton|first=Richard J.|date=2014|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-860446-4|editor-last=Dear|editor-first=I. C. B.|edition=1|language=en|chapter=Bulgaria|doi=10.1093/acref/9780198604464.001.0001|editor-last2=Foot|editor-first2=M. R. D.}}</ref> По капитулацијата на [[Грција]] и Југославија, трите бугарски дивизии од Втората и Петтата армија биле распоредени во [[Тракија]] и [[Македонија]]. Со зборови избрани од цар Борис, Бугарија објавила окупација на Македонија и Тракија „''за зачувување на редот и стабилноста на териториите преземени од Германија''“, иако нивните потанамошни акции не го утврдуваат овој исказ.<ref name=":5">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordscholarship.com/view/10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001/acprof-9780199541584|title=Bulgaria|last=Crampton|first=R. J.|publisher=Oxford University Press|year=2008|isbn=978-0-19-954158-4|pages=259|chapter=Bulgaria and the Second World War, 1941–1944|doi=10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001}}</ref> Бугарите, воодушевени од ''де факто'' обединувањето на изгубената национална иредента, го именувале Борис „Крал обединувач“.
Бугарија го окупирала поголемиот дел од [[Вардарска Македонија]], [[Поморавје]], источна [[Егејска Македонија]] и речиси цела грчка [[Тракија]], кои веќе биле заробени од силите на Германците и нивните сојузници и биле загубени од Бугарија во 1918 година.<ref name=":5">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordscholarship.com/view/10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001/acprof-9780199541584|title=Bulgaria|last=Crampton|first=R. J.|publisher=Oxford University Press|year=2008|isbn=978-0-19-954158-4|pages=259|chapter=Bulgaria and the Second World War, 1941–1944|doi=10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001}}</ref> Бугарите ја окупирале територијата помеѓу реката [[Струма]] и линија на разграничување што минува низ [[Дедеагач]] и [[Свиленград]] западно од реката [[Марица]]. Вклучени во областа окупирана биле градовите Александрополи ({{Lang-bg|Дедеагач}}), [[Ѓумурџина]], [[Сер]], [[Скеча]], [[Драма (град)|Драма]] и [[Кавала]] и островите [[Тасос]] и [[Самотракија]] во Грција, како и скоро сето она што денес е [[Македонија|Република Македонија]] и голем дел од Југоисточна [[Србија]], потоа во Југославија.
Според бугарската историографија, во [[Македонија (регион)|регионот Македонија]], мнозинството го поздравило соединувањето со Бугарија како ослободување од југословенската [[србизација]], каде што сè уште преовладувале [[Бугарофили|пробугарските]] чувства таму.<ref>''In Macedonia, eyewitnesses recall and newsreel footage shows that the local Macedonian population went out to greet the Bulgarian troops who had helped remove the Yugoslav yoke, and that they waved Bulgarian flags''. Keith Brown, The Past in Question: Modern Macedonia and the Uncertainties of Nation, Keith Brown; Princeton University Press, 2018; {{ISBN|0691188432}}, p. 134.</ref><ref>''Initially welcomed as liberators by the local Slavic population, the Bulgarian military and civil authorities soon became unpopular, as they pursued an authoritarian policy of centralization. ''Raymond Detrez, The A to Z of Bulgaria, G - Reference, SCARECROW PRESS INC, 2010, {{ISBN|0810872021}}, p. 485.</ref><ref>''At first, many Macedonians greeted the Bulgarians with enthusiasm.'' Hilde Katrine Haug, Creating a Socialist Yugoslavia: Tito, Communist Leadership and the National Question, Bloomsbury Publishing, 2012, {{ISBN|0857721216}}, p. 105.</ref><ref>''Many Slavs in Macedonia, perhaps the majority, still harboured Bulgarian consciousness... The initial reaction among the population was to greet the Bulgarians as liberators.'' Dejan Djokić, Yugoslavism: Histories of a Failed Idea, 1918-1992, C. Hurst & Co. Publishers, 2003, {{ISBN|1850656630}}, p. 119.</ref><ref>''Although a pro-Bulgarian inclination, fed by the Serbian assimilationist policy, has been always strong among the Macedonians, it reached its peak in 1941, at a time when the Bulgarian troops were welcomed as 'liberators''. Dimitris Livanios, The Macedonian Question: Britain and the Southern Balkans 1939-1949, OUP Oxford, 2008, {{ISBN|0191528722}}, p. 179.</ref><ref>...'' indeed, the incoming Bulgarian troops were hailed as liberators from Serb rule. (Miller 1975; Svolopoulos 1987a; Kotzageorgi-Zymari 2002; Crampton 2008, 258–62; Livanios 2008, 102– 27).'' Evanthis Hatzivassiliou and Dimitrios Triantaphyllou as ed. NATO’s First Enlargement: A Reassessment, Routledge, 2017, {{ISBN|113479844X}}, p. 51.</ref><ref>"''Most of the Slavophone inhabitants in all parts of divided Macedonia – perhaps a million and a half in all – felt themselves to be Bulgarians at the beginning of the Occupation; and most Bulgarians, whether they supported the Communists, IMRO, or the collaborating government, assumed that all Macedonia would fall to Bulgaria after the war''." The struggle for Greece, 1941-1949, Christopher Montague Woodhouse, C. Hurst & Co. Publishers, 2002, {{ISBN|1-85065-492-1}}, p. 67.</ref> По 1918 година, повеќе од 1,700 бугарски цркви и манастири биле претворени во српско или грчко православие, а околу 1,450 бугарски егзархиски училишта биле затворени.<ref name=":5">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordscholarship.com/view/10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001/acprof-9780199541584|title=Bulgaria|last=Crampton|first=R. J.|publisher=Oxford University Press|year=2008|isbn=978-0-19-954158-4|pages=259|chapter=Bulgaria and the Second World War, 1941–1944|doi=10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001}}</ref> [[Бугаризација]]та се сметала за неопходна за зајакнување на тврдењата на Бугарија на територијата по предвидената победа на Оската, бидејќи Германија дефинитивно не посочила дека Бугарија ќе го задржи тоа и ниту еден меѓународен договор не ги признавал тврдењата на Бугарија; „бугарската природа на териториите мораше да биде неспорна до крајот на војната“. Како резултат на тоа, универзитет - прв во Македонија - кој го носел името на Борис Трети, бил основан во Скопје, биле изградени повеќе од 800 нови училишта помеѓу 1941 и 1944 година, македонските училишта биле интегрирани во бугарскиот образовен систем, а [[Македонски јазик|македонските]] наставници биле преквалификувани на [[бугарски јазик]].
[[Бугарска православна црква|Бугарската православна црква]] барала интеграција на бугарско управуваната Македонија со [[Бугарска егзархија|егзархијата на Бугарија]]. Се надевала дека „националното обединување“ можело да доведе до обновен претставник на Бугарската патријаршија од сите бугарски заедници, но Цар Борис, претпазлив за каква било нова база на моќ во неговата држава, се спротивставил на планот.<ref name=":5">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordscholarship.com/view/10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001/acprof-9780199541584|title=Bulgaria|last=Crampton|first=R. J.|publisher=Oxford University Press|year=2008|isbn=978-0-19-954158-4|pages=259|chapter=Bulgaria and the Second World War, 1941–1944|doi=10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001}}</ref> На [[Велигден]] во [[Црква „Рождество на Пресвета Богородица“ - Скопје|катедралата]] во [[Црква „Рождество на Пресвета Богородица“ - Скопје|Скопје]] со службата чиноначалствувал бугарски свештеник. Свештениците биле охрабрени надвор да проповедаат и да се интегрираат во македонските парохии. Владата во [[Софија]] претпочиталае да назначи бугарски бискупи лојални на Егзархијата да гледаат во Македонија отколку локални кандидати, политика што ги разочарлаа и Македонците и Бугарите. До 1944 година, владата на Софија била непопуларна во Македонија како и [[Белград]] пред окупацијата, секоја влада ги отуѓувала Македонците со прецентрализација.
Во [[Тракија]] наишле на поголемо спротивставување. Пред јуни 1941 година и [[Германско-турски договор за пријателство|германско-турскиот договор за пријателство]], Германците не дозволиле ја бугарска цивилна администрација од страв да ја антагонизираат [[Турција]] со бугарската експанзија; одделни грчки, германски и бугарски окупациони зони преовладувале до август 1941 година.<ref name=":5">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordscholarship.com/view/10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001/acprof-9780199541584|title=Bulgaria|last=Crampton|first=R. J.|publisher=Oxford University Press|year=2008|isbn=978-0-19-954158-4|pages=259|chapter=Bulgaria and the Second World War, 1941–1944|doi=10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001}}</ref> Потоа, бил извршен притисок врз турските жители од регионот да емигрираат.<ref name=":6">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordscholarship.com/view/10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001/acprof-9780199541584|title=Bulgaria|last=Crampton|first=R. J.|publisher=Oxford University Press|year=2008|isbn=978-0-19-954158-4|pages=260|chapter=Bulgaria and the Second World War, 1941–1944|doi=10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001}}</ref> Демографијата на западна Тракија била променета со [[Размена на население меѓу Грција и Турција|размената на население меѓу Грција и Турција]] во [[Размена на население меѓу Грција и Турција|1921 година]], со доаѓањето на многу Грци од [[Источна Тракија]] во Турската Република и заминувањето на многу Турци. Повеќето села биле распоредени во [[Неврокоп]]ската епархија на Бугарската црква, како дел од пошироката политика за бугаризација во образованието и религијата. Бугарскиот училишен систем бил воведен во септември 1941 година и до крајот на 1942 година имало 200 нови основни училишта и 34 [[гимназија]] основани само за етнички Бугари; Турците и Грците имале одделни училишта и покрај протестите на муслиманските учители, децата од [[Помаци]]те биле испраќани во бугарските училишта организирани по православните христијански линии. Исто така, во септември 1941 година, сузбивањето на [[Драмско востание|Драмското востание]] против бугарското владеење ноќта на 28-ти и 9 септември резултирало во смрт на околу 1,600 луѓе.
Бугарската влада се надевала дека во Тракија ќе ги отстрани етничките Грци кои пристигнале на територијата и се отстапиле на Грција по 1918 година, во тоа време Бугарите биле демографско мнозинство.<ref name=":7">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordscholarship.com/view/10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001/acprof-9780199541584|title=Bulgaria|last=Crampton|first=R. J.|publisher=Oxford University Press|year=2008|isbn=978-0-19-954158-4|pages=261|chapter=Bulgaria and the Second World War, 1941–1944|doi=10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001}}</ref> Бугаризацијата била охрабрена со новиот закон за внатрешна миграција и консолидација во јуни 1941 година, од новиот директорат за земјиште за да им се олесни на бугарските доселеници, основани во февруари 1942 година, со парцели распределени на службени лица и за стимулација за етничките Бугари од јужна Македонија да се преселат во замена за Грците кои заминувале во Тракија. Имало и пристрасност кон Бугарите во кооперативната банка основана за да им помага на земјоделците таму.<ref name=":8">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordscholarship.com/view/10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001/acprof-9780199541584|title=Bulgaria|last=Crampton|first=R. J.|publisher=Oxford University Press|year=2008|isbn=978-0-19-954158-4|pages=162|chapter=Bulgaria and the Second World War, 1941–1944|doi=10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001}}</ref> До март 1942 година, издадените дозволи за преселување на Бугарите во Тракија броеле 18,925. По 1942 година, сојузничките победи и грчките и турските закани за одмазда предизвикале намалување на стапките на Бугарите кои емигрирале во Тракија.<ref>{{Наведена книга|url=http://www.oxfordscholarship.com/view/10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001/acprof-9780199541584|title=Bulgaria|last=Crampton|first=R. J.|publisher=Oxford University Press|year=2008|isbn=978-0-19-954158-4|pages=161–162|chapter=Bulgaria and the Second World War, 1941–1944|doi=10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001}}</ref> Бидејќи храната се внесувала од метрополитетот Бугарија, западна Тракија, окупирана од Бугарија, била поштедена од гладот што ги зафатил германските и италијанските зони на окупација во Грција, иако Тракија била помалку развиена од Бугарија или од остатокот на Грција.
Иако бугарското државјанство било добиено самостојно за жителите на новоповрзаната Јужна [[Добруџа]], ''Законот за заштита на нацијата'' забранувал давање државјанство на [[Евреи]]те на подоцнежните окупирани територии и не било преземено ништо за утврдување на статусот на жители воопшто до 1942 година. На Евреите им биле издадени само лични карти во друга боја од оние што не биле Евреи.<ref name=":410">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sciencespo.fr/mass-violence-war-massacre-resistance/en/document/contrasting-destinies-plight-bulgarian-jews-and-jews-bulgarian-occupied-greek-and-yugoslav-.html#title2|title=Contrasting Destinies: The Plight of Bulgarian Jews and the Jews in Bulgarian-occupied Greek and Yugoslav Territories during World War Two|last=Ragaru|first=Nadège|date=2017-03-19|work=Online Encyclopedia of Mass Violence|language=en|accessdate=2020-03-08}}</ref> Закон со декрет издаден на 10 јуни 1942 година (''Nerada za podantstvo v osvobodenite prez 1941 godina zemi'') потврдил дека еврејските жители на „ослободените“ територии немале право на бугарско државјанство.<ref>CDA, F 242K, o 4, ae 897, l.8-10</ref> Ова ефективно ги оставило без државјанство.
=== Меѓународна состојба ===
[[Податотека:BASA-45K-1-18-3-Graf-Ignatiev-Ferdinand-Blvd-crossing-Sofia-WW2.jpg|десно|мини|289px| Штета во [[Софија]] од англо-американските бомбардирања во 1944 година.]]
Бугарија не се приклучила на [[Операција Барбароса|германската инвазија на Советскиот Сојуз,]] која започнала на 22 јуни 1941 година, ниту пак му објави војна на [[Советскиот Сојуз]]. Бугарската пропаганда се воздржувала од критики кон [[Јосиф Сталин|Сталин]].<ref name=":0">{{Наведена книга|url=http://oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780199211869.001.0001/oxfordhb-9780199211869-e-22|title=The Oxford Handbook of Holocaust Studies|last=Ioanid|first=Radu|date=2010|publisher=Oxford University Press|editor-last=Hayes|editor-first=Peter|chapter=Occupied and Satellite States|doi=10.1093/oxfordhb/9780199211869.003.0022|editor-last2=Roth|editor-first2=John K.}}</ref> Позицијата на [[Борис III|цар Борис]] била дека бугарската армија не била соодветно опремена или модернизирана доволно за да се соочи со [[Црвената армија]], со воени регрути кои не би се бореле ефикасно далеку од дома против поранешните руски сојузници на Бугарија.<ref name=":9">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780198604464.001.0001/acref-9780198604464|title=The Oxford Companion to World War II (online)|last=Crampton|first=Richard J.|date=2014|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-860446-4|editor-last=Dear|editor-first=I. C. B.|edition=1|language=en|chapter=Bulgaria|doi=10.1093/acref/9780198604464.001.0001|editor-last2=Foot|editor-first2=M. R. D.}}</ref> Покрај тоа, бугарската војска била позиционирана да спречи каква било потенцијална закана за [[Сили на Оската|Оската]] од [[Турција]] или сојузничко слетување во [[Грција]]. Борис се спротивставил на германскиот притисок да им се дозволи на бугарските војници или доброволци да се вклучат во борбата против Советите. Вклучувањето од морнарицата било ограничено на придружба на [[Конвој|конвоите]] на Оската во [[Црно Море|Црното Море]]. Сепак, и покрај недостатокот на официјално објавување на војна од двете страни, бугарската морнарица била вклучена во голем број препукувања со советската [[Црноморска флота]], која ги нападнала бугарските бродови. Покрај ова, бугарските вооружени сили гарнизони на Балканот се бореле со разни групи на отпор анти-оска и [[партизан]]ски движења.
На 5 март 1941 година, по почетокот на операцијата Марита, Обединетото Кралство ги прекинало дипломатските односи со Бугарија, но војната не била објавена од ниту една од страните.<ref name=":9">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780198604464.001.0001/acref-9780198604464|title=The Oxford Companion to World War II (online)|last=Crampton|first=Richard J.|date=2014|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-860446-4|editor-last=Dear|editor-first=I. C. B.|edition=1|language=en|chapter=Bulgaria|doi=10.1093/acref/9780198604464.001.0001|editor-last2=Foot|editor-first2=M. R. D.}}</ref> За да покаже поддршка на Оската, бугарската влада им објавила знак на војна на [[Обединето Кралство|Обединетото Кралство]] и [[Соединети Американски Држави|Соединетите Држави]] на 13 декември 1941 година, чин што резултирал со [[Бомбардирање на Софија во Втората светска војна|бомбардирање на Софија]] и другите бугарски градови од сојузничките авиони од 1941 година. Бугарската војска успеала да уништи некои сојузнички авиони што минувале низ бугарскиот воздушен простор за да ги нападнат нафтените полиња на [[Романија]].<ref name=":0">{{Наведена книга|url=http://oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780199211869.001.0001/oxfordhb-9780199211869-e-22|title=The Oxford Handbook of Holocaust Studies|last=Ioanid|first=Radu|date=2010|publisher=Oxford University Press|editor-last=Hayes|editor-first=Peter|chapter=Occupied and Satellite States|doi=10.1093/oxfordhb/9780199211869.003.0022|editor-last2=Roth|editor-first2=John K.}}</ref> Првите биле на повратниот лет на воздушната напад на [[Операција Бран|операцијата „Бран“]] на [[Плоешт]] на 1 август 1943 година, дел од [[Нафтена кампања од Втора светска војна|нафтената кампања]]; бомбардерите кои летале назад кон воздушните бази во [[Северна Африка]] над Бугарија, биле пресретнати од борци на бугарското воено воздухопловство и авионскиот персонал кој жив стигнал до земјата биле интернирани како воени заробеници според Женевската конвенција од 1929 година.<ref name=":62">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=8nBTDwAAQBAJ|title=The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany|last=Sage|first=Steven F.|publisher=Indiana University Press|year=2018|isbn=978-0-253-02386-5|editor-last=Megargee|editor-first=Geoffrey P.|location=Bloomington|pages=30–31|language=en|chapter=Bulgaria|editor-last2=White|editor-first2=Joseph R.|editor-last3=Hecker|editor-first3=Mel}}</ref> Повеќето воени заробени лица биле од [[Воздушните сили на армијата на Соединетите држави|Военото воздухопловство на Армијата]] на Соединетите Држави и од [[Кралско воено воздухопловство|Кралското воено воздухопловство]], со американски, британски, канадски, австралиски, холандски, грчки и југословенски авиони, сите биле интернирани во [[Логор воен затвореник|воен камп]] отворен на 25 ноември 1943 година под контрола на гарнизонот на бугарската армија во [[Шумен]] и пофалена од офицер од поручник. Соборениот авион обично бил фатен и затворен локално, испрашуван во затворот во Софија, а потоа бил префрлен во логорот на воените војници во Шумен; еден американски авион бил ослободен од локалниот затвор од страна на комунистичките партизани, со кои потоа избегнал заробување. Сојузничките воени припадници на крајот биле интернирани во Шумен за десет месеци. Неколкуте советски воени припадници биле интернирани во кампот кај Свети Кири, заедно со над стотина советски државјани, жители на Бугарија, под надлежност на одделот за државна безбедност на Полициската управа (ДПОДС).<ref name=":64">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=8nBTDwAAQBAJ|title=The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany|last=Sage|first=Steven F.|publisher=Indiana University Press|year=2018|isbn=978-0-253-02386-5|editor-last=Megargee|editor-first=Geoffrey P.|location=Bloomington|pages=3|language=en|chapter=Bulgaria|editor-last2=White|editor-first2=Joseph R.|editor-last3=Hecker|editor-first3=Mel}}</ref>
Германската инвазија на [[Советскиот Сојуз]] предизвика активирање на герилско движење на чело со подземната [[Бугарска комунистичка партија]], кое било сериозно разбиено од страна на владата. Движење на отпор наречено [[Татковински фронт (Бугарија)|Фронт Татковина]] било формирано во август 1942 година од Комунистичката партија, движењето [[Звено (движење)|Звено]] и голем број други партии за спротивставување на тогашната нацистичка влада, откако голем број сојузнички победи покажале дека [[Сили на Оската|Оската]] можела да ја изгуби војната. Партизанските одреди биле особено активни во планинските области на западна и јужна Бугарија.
Две недели по посетата на Германија во август 1943 година, бугарскиот цар [[Борис III|Борис Трети]] починал ненадејно на 28 август на 49-годишна возраст.<ref name=":9">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780198604464.001.0001/acref-9780198604464|title=The Oxford Companion to World War II (online)|last=Crampton|first=Richard J.|date=2014|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-860446-4|editor-last=Dear|editor-first=I. C. B.|edition=1|language=en|chapter=Bulgaria|doi=10.1093/acref/9780198604464.001.0001|editor-last2=Foot|editor-first2=M. R. D.}}</ref><ref name=":10">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordscholarship.com/view/10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001/acprof-9780199541584|title=Bulgaria|last=Crampton|first=R. J.|date=2008-12-04|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-954158-4|pages=270|chapter=Bulgaria and the Second World War, 1941–1944|doi=10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001}}</ref> Имало шпекулации дека тој бил отруен - неодамнешната средба со [[Хитлер]] не била срдечна - но не бил пронајден виновник. Тешко било да се утврди мотив за атентат: ќе било голем ризик за Германците, Советите и Британците; било неизвесно кој можело да го замени Борис во центарот на бугарската држава. Аутопсијата во 90-тите години од минатиот век воспоставила дека [[Срцев удар|инфаркт]] во левата страна на [[срце]]то била директна причина за смртта. Според дневникот на германскиот аташе во Софија во тоа време, полковник фон Шонебек, двајцата германски лекари кои присуствувале на царот - Саџиц и [[Ханс Епингер]] - двајцата верувале дека царот умрел од истиот отров што наводно д-р Епингер го нашол два години порано во постморталниот преглед на грчкиот премиер [[Јоанис Метаксас]].<ref>''Wily Fox: How King Boris Saved the Jews of Bulgaria from the Clutches of His Axis Ally Adolf Hitler'', [[AuthorHouse]] 2008, 213, {{ISBN|1438922833}}</ref> Неговиот шестгодишен син [[Симеон ІІ|Симеон II го]] наследил престолот; бил формиран совет на регенти заради возраста на Симеон. Новиот премиер од 14 септември 1943 година, [[Добри Божилов]], во повеќето аспекти бил прогермански како и неговиот претходник [[Богдан Филов]], кој бил назначен во советот за регенција. Борис започнал да бара бегство на Бугарија од војната, а регентството, на кое му недостасувало авторитет во странство и дома, направил слични дизајни. Божилов ги интензивирал преговорите со западните сојузници, плашејќи се од судбината на [[Бенито Мусолини|владата]] на [[Бенито Мусолини]].
На 19 ноември 1943 година се случило првото тешко бомбардирање на бугарските градови од страна на сојузниците. По понатамошните рации и уште посилниот напад врз Софија на 30 март 1944 година, многу од жителите на Софија го напуштиле градот.<ref name=":9">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780198604464.001.0001/acref-9780198604464|title=The Oxford Companion to World War II (online)|last=Crampton|first=Richard J.|date=2014|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-860446-4|editor-last=Dear|editor-first=I. C. B.|edition=1|language=en|chapter=Bulgaria|doi=10.1093/acref/9780198604464.001.0001|editor-last2=Foot|editor-first2=M. R. D.}}</ref> [[Мајор]]от [[Френк Томпсон (службеник на SOE)|Френк Томпсон]] од извршната власт за специјални операции бил фрлен со падобран за рандеву со бугарскиот отпор, но бил заробен и погубен за [[шпионажа]] во јуни 1944 година.<ref name=":62">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=8nBTDwAAQBAJ|title=The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany|last=Sage|first=Steven F.|publisher=Indiana University Press|year=2018|isbn=978-0-253-02386-5|editor-last=Megargee|editor-first=Geoffrey P.|location=Bloomington|pages=30–31|language=en|chapter=Bulgaria|editor-last2=White|editor-first2=Joseph R.|editor-last3=Hecker|editor-first3=Mel}}</ref> По април 1944 година, Советите го зголемиле притисокот врз Бугарија да се откаже од сојузот на Оската. Бугарија одржувала дипломатски односи со Советскиот Сојуз додека била членка на силите на Оската. Во летото 1944 година, откако ја уништиле нацистичката одбрана околу [[Јаш]] и [[Кишинев]], Советската армија се приближувала кон [[Балканот]] и Бугарија.
На 1 јуни 1944 година Филов го разрешил Божилов во надеж дека ќе ја смири внатрешната опозиција и ќе ги смири сојузниците - Филов неволно решил дека сојузот со Германија треба да заврши.<ref>{{Наведена книга|url=http://www.oxfordscholarship.com/view/10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001/acprof-9780199541584|title=Bulgaria|last=Crampton|first=R.J.|date=2008-12-04|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-954158-4|pages=277–278|doi=10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001}}</ref> [[Иван Иванов Багријанов|Иван Багријанов]] ја презел премиерската функција. Филов барал одложување, со надеж дека сојузничкото слетување на Балканот ќе и овозможи на Бугарија да им се придружи на сојузниците без губење на новите територии во [[Тракија]] и [[Македонија]], истовремено избегнувајќи ја германската окупација на Бугарија, што ќе следела по непосредната промена на страните. [[Операција Оверлорд|Инвазијата]] на западните сојузници врз [[Операција Оверлорд|Нормандија]] започнала таа недела сепак, со што се ставило крај на можноста за голема западна сојузничка офанзива на Балканот, додека офанзивите на Советскиот запад продолжиле со брзина.<ref name=":11">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordscholarship.com/view/10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001/acprof-9780199541584|title=Bulgaria|last=Crampton|first=R.J.|date=2008-12-04|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-954158-4|pages=278|doi=10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001}}</ref> Во меѓувреме, германските сили кои биле повлекувани од Грција и Бугарија го загубиле стратешкото значење за западните сојузници. Багријанов имал симпатии кон Западот и се надевал дека ќе ја одвои Бугарија од војната пред [[Црвената армија]] да стигне до [[Дунав]] и да избегне комунистичка окупација, но неговите планови тргнале на лошо по [[Пуч на кралот Мајкл|Пучот на кралот Мајкл]] кон крајот на август.<ref name=":9">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780198604464.001.0001/acref-9780198604464|title=The Oxford Companion to World War II (online)|last=Crampton|first=Richard J.|date=2014|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-860446-4|editor-last=Dear|editor-first=I. C. B.|edition=1|language=en|chapter=Bulgaria|doi=10.1093/acref/9780198604464.001.0001|editor-last2=Foot|editor-first2=M. R. D.}}</ref> До средината на август, американскиот дипломатски притисок и извештајот на [[Меѓународен комитет на Црвениот крст|Меѓународниот комитет на Црвениот крст,]] кој имал детални тешкотии со затворениците, предизвикало подобрување на условите во логорот на воените војници во Шумен; пред ова, на сојузничките воени војници им било дозволено само ограничена вода и страдале од неисхранетост.<ref name=":62">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=8nBTDwAAQBAJ|title=The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany|last=Sage|first=Steven F.|publisher=Indiana University Press|year=2018|isbn=978-0-253-02386-5|editor-last=Megargee|editor-first=Geoffrey P.|location=Bloomington|pages=30–31|language=en|chapter=Bulgaria|editor-last2=White|editor-first2=Joseph R.|editor-last3=Hecker|editor-first3=Mel}}</ref> Багријанов го укинал [[Антисемитизам|антисемитското]] законодавство на неговите претходници на 17 август.<ref name=":15">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordscholarship.com/view/10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001/acprof-9780199541584|title=Bulgaria|last=Crampton|first=R.J.|date=2008-12-04|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-954158-4|pages=279|doi=10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001}}</ref> На 23 август 1944 година, Романија ги напуштила Силите на Оската, и објавила војна на Германија и им дозволила на Советските сили да ја преминат нејзината територија за да стигнат до Бугарија. Багријанов имал успех во преговорите за повлекување на германските сили од [[Варна]] со образложение дека нивното присуство поканило сојузнички напад и го блокирало доаѓањето на повеќе германски трупи во Бугарија. На 27 август, бугарската влада објавила неутралност; Багријанов им предала на Германците 8,000 железнички вагони за да го забрзаат повлекувањето. Фронтот Татковина, кој барал целосна неутралност, ја осудил оваа помош. На истиот датум Фронтот Татковина донел одлука за поттикнување на вооружен бунт против владата.
До септември советскиот притисок бил доволно силен да и објави војна на Германија.<ref name=":9">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780198604464.001.0001/acref-9780198604464|title=The Oxford Companion to World War II (online)|last=Crampton|first=Richard J.|date=2014|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-860446-4|editor-last=Dear|editor-first=I. C. B.|edition=1|language=en|chapter=Bulgaria|doi=10.1093/acref/9780198604464.001.0001|editor-last2=Foot|editor-first2=M. R. D.}}</ref> Багријанов ги уверил Советите дека странските трупи во Бугарија ќе биле разоружани, им наредил на германските трупи да ја напуштат земјата и започнал да ги разоружа германските војници кои пристигнале во [[Добруџа]], но одбил да ја прекрши бугарската новопрогласена неутралност со објавување на војна на Германија.<ref name=":15">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordscholarship.com/view/10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001/acprof-9780199541584|title=Bulgaria|last=Crampton|first=R.J.|date=2008-12-04|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-954158-4|pages=279|doi=10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001}}</ref> На 30 август [[Јосиф Сталин]] изјавил дека повеќе немало да ја признава бугарската неутралност. На 2 септември Багријанов поднел оставка и неговата влада паднала, за да биде заменета со влада предводена од [[Константин Муравиев]] и составена од оние опозициски партии кои не биле членови на Фронтот Татковина. Муравиев првично се спротивставил на војната со Германија, тврдејќи дека ова ќе се искористело како изговор за советската окупација на Бугарија.<ref name=":16">{{Наведена книга|url=http://www.oxfordscholarship.com/view/10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001/acprof-9780199541584|title=Bulgaria|last=Crampton|first=R.J.|date=2008-12-04|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-954158-4|pages=279–280|doi=10.1093/acprof:oso/9780199541584.001.0001}}</ref> Поддршката за владата била задржана од Фронтот Татковина, обвинувајќи ја дека е составена од про-нацистички кругови кои се обидувале да ја задржат власта. На 4 септември Фронтот Татковина организирал народни штрајкови. На 5 септември, Муравиев решил да ги раскине дипломатските односи со Германија, но го одложил објавувањето на овој потег за два дена по налог на воениот министер [[генерал-потполковник|Лејет.]] Генерал Иван Маринов им овозможил на бугарските трупи да се повлечат од окупирана Македонија. Кога сите германски трупи ја напуштиле земјата попладнето на 7 септември, Бугарија и објавила војна на Германија, но претходно истиот ден Советскиот Сојуз и објавил војна на Бугарија, без консултации со САД или Велика Британија, „за ослободување на Бугарија“. На 8 септември Бугарија истовремено била во војна со четири најголеми воени борби: Германија, Велика Британија, САД и СССР<ref>{{Наведена книга|url=https://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780191870903.001.0001/acref-9780191870903|title=A Dictionary of Contemporary World History|last=Riches|first=Christopher|last2=Palmowski|first2=Jan|date=2019|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-187090-3|language=en-US|chapter=Bulgaria|doi=10.1093/acref/9780191870903.001.0001}}</ref> (коинцидентно, [[Ден на независноста на Македонија|денот на осамостојување на Македонија]] подоцна во 1991 година). Советите ја преминале границата на 8 септември. Црвената армија го окупирала североисточниот дел на Бугарија заедно со клучните пристанишни градови [[Варна]] и [[Бургас]] до следниот ден. Бугарската армија не дала отпор по наредба на владата.<ref>R. J. Crampton Cambridge University Press, 1997, ''A Concise History of Bulgaria'', p. 181</ref><ref>Marietta Stankova, Anthem Press, 2015, ''Bulgaria in British Foreign Policy, 1943–1949'', pp. 63-64</ref><ref>Robert Bideleux, Ian Jeffries, Routledge, 2007, ''The Balkans: A Post-Communist History'', p. 84</ref>
== Холокауст ==
[[Податотека:The law for protection of the nation (Bulgaria).jpg|алт=Law for the Protection of the Nation|мини|219px| Антисемитски бугарски „Закон за заштита на нацијата“, заснован на германските [[Нирнбершки закони|закони за раси]].]]
[[Податотека:БългарскаПринудителнаТрудоваБригада.jpg|мини|289px| Членови на еврејски баталјон за присилна работа, кои работат во [[Бугарија]] во 1941 година.]]
[[Податотека:Paratroopers Kumanovo.png|мини|289px| Бугарските падобранци влегуваат во [[Куманово]] во [[Македонија]] во ноември 1944 година.]]
[[Податотека:Strazhin.jpg|мини|289px| Бугарскиот [[Штурмгешуц III|StuG III]] и поддршка на пешадијата што напредува кон гребенот на [[Страцин]] во [[Македонија (регион)|Македонија]] во октомври 1944 година.]]
[[File:Skopje on November 13, 1944.jpg|мини|десно|289п|Бугарските војници (откако преминале од страна на сојузот) го напуштаат Скопје на 14 ноември, откако им било издадена наредба дека не смеат да парадираат бидејќи не учествувале во ниту една битка за ослободување на градот.]]
[[Податотека:Pehota preminavane.jpg|мини|289px| Бугарските трупи поминувајќи го Дунав кај [[Бездан]] во [[Војводина]] во јануари 1945 година.]]
[[Податотека:Map Nazi 1944.jpg|лево|мини|329x329px|Мапа на положбата на бугарските трупи во есента 1944 година (септември).]]
[[Податотека:9-septemvri Soviets.jpg|десно|мини|289px| Советските трупи во [[Софија]], [[Бугарија]], во септември 1944 година.]]
[[Податотека:May 1945 Hungary-Bulgarians.jpg|десно|мини|289px| Тенк „[[Панцер IV|Панзер IV“]] од германско производство на Бугарската армија во [[Унгарија]] во март 1945 година. Ознаките на ѕездите во советски стил се наменети да спречат збунетост со вистинскиот германски Панцир IV.]]
За време на сојузот на Бугарија со нацистичка Германија, бугарската влада вовела мерки и законодавство насочено кон [[Евреи]]те и другите малцинства; во септември 1939 година, сите Евреи што се сметале за странски државјани - околу 4,000 - беа протерани. Повеќето избегале на крајот во [[Палестина]], пристигналеа таму по значителни тешкотии. Министерот за внатрешни работи [[Петар Габровски]] и [[Александар Белев]], проучувајќи ги [[Нирнбершки закони|Нирнберговите закони]], вов[[Нирнбершки закони|ле]]<nowiki/>а во 1940 година [[Закон за заштита на нацијата]], на сила од јануари 1941 година.<ref name=":0">{{Наведена книга|url=http://oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780199211869.001.0001/oxfordhb-9780199211869-e-22|title=The Oxford Handbook of Holocaust Studies|last=Ioanid|first=Radu|date=2010|publisher=Oxford University Press|editor-last=Hayes|editor-first=Peter|chapter=Occupied and Satellite States|doi=10.1093/oxfordhb/9780199211869.003.0022|editor-last2=Roth|editor-first2=John K.}}</ref> Со ова средство, Евреите под бугарска контрола биле исклучени од повеќето професии, универзитети и синдикати, од сите државни служби и од одредени јавни области. Покрај тоа, од Евреите се барало да носат посебни лични карти, забрането било да носат „не-еврејски“ имиња или да стапуваат во брак со Бугари/ки.<ref name=":1">{{наведена енциклопедија|url=https://books.google.com/books?id=nPbr0XzlTzcC&dq|title=The Holocaust Encyclopedia|date=2001|language=en}}</ref>
Бугарската [[Иредентизам|иредентистичка]] заплена во 1941 година на посакуваната територија од [[Грција]] и [[Југославија]] и формирањето на новите области на [[Скопје]], [[Битола]] и Беломора го зголемило еврејското население во Бугарија на околу 60,000.<ref>{{Наведена книга|url=https://muse.jhu.edu/chapter/2098065|title=The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, vol. III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany|last=Megargee|first=Geoffrey P.|last2=White|first2=Joseph R.|date=2018|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-02386-5|language=en}}</ref> Забрането било да имаат бугарско државјанство според ''Законот за заштита на нацијата''.<ref name=":410">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sciencespo.fr/mass-violence-war-massacre-resistance/en/document/contrasting-destinies-plight-bulgarian-jews-and-jews-bulgarian-occupied-greek-and-yugoslav-.html#title2|title=Contrasting Destinies: The Plight of Bulgarian Jews and the Jews in Bulgarian-occupied Greek and Yugoslav Territories during World War Two|last=Ragaru|first=Nadège|date=2017-03-19|work=Online Encyclopedia of Mass Violence|language=en|accessdate=2020-03-08}}</ref> Од почетокот на војната, бугарските власти за окупација во Грција и Југославија ги предале еврејските бегалци кои бегале од [[Сили на Оската|Оската]] Европа на ''[[Гестапо]]''. Во октомври 1941 година бугарските власти побарале регистрација на 213 српски Евреи откриени од Гестапо во бугарско управувано [[Скопје]]; тие беа уапсени на 24 ноември и 47 од нив беа однесени во [[Концентрационен логор Бањица|концентрациониот логор Бањица]] во [[Белград]], [[Србија]] и убиени на 3 декември 1941 година.<ref name=":410">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sciencespo.fr/mass-violence-war-massacre-resistance/en/document/contrasting-destinies-plight-bulgarian-jews-and-jews-bulgarian-occupied-greek-and-yugoslav-.html#title2|title=Contrasting Destinies: The Plight of Bulgarian Jews and the Jews in Bulgarian-occupied Greek and Yugoslav Territories during World War Two|last=Ragaru|first=Nadège|date=2017-03-19|work=Online Encyclopedia of Mass Violence|language=en|accessdate=2020-03-08}}</ref><ref>''Centralen Dăržaven Arhiv'' [Central State Archives], CDA, F 2123 K, o 1, ae 22 286, l. 56-57.</ref><ref>{{Наведена книга|title=Logor Banjica: Logoraši: Knjige zatočenika koncentracionog logora Beograd-Banjica (1941-1944), Vol. I|publisher=Istorijski arhiv Beograda|year=2009|isbn=9788680481241|editor-last=Micković|editor-first=Evica|location=Belgrade|pages=163–166|editor-last2=Radojčić|editor-first2=Milena.}}</ref>
''Законот'' ''за заштита на нацијата'' бил проследен со декрет-закон (''наредби'') на 26 август 1942 година, со кој се засилиле ограничувањата за Евреите, се проширила дефиницијата за еврејството и се зголемиле товарите на докажување потребни за докажување на нееврејскиот статус и исклучоци (''привилегии''). Потоа, од Евреите се барало да носат [[Жолта значка|жолти ѕвезди]], освен само крстените што ја практикувале христијанската [[евхаристија]]. Бугарските Евреи се венчале со не-Евреи со христијански обред пред 1 септември 1940 година и се крстиле пред спроведувањето на ''Законот за заштита на нацијата'' на 23 јануари 1941 година, укинувајќи ги исклучоците дозволени за такви случаи дозволени со ''Законот''. Исклучоците за воени сирачиња, воени вдовици и ветерани со посебни потреби отсега биле применливи само „во случај на конкуренција со други Евреи“, и сите такви ''привилегии'' можело да бидат укинати или одбиени ако поединецот бил осуден за кривично дело или се сметал за „антивладин“ “или„ комунист“.<ref name=":410">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sciencespo.fr/mass-violence-war-massacre-resistance/en/document/contrasting-destinies-plight-bulgarian-jews-and-jews-bulgarian-occupied-greek-and-yugoslav-.html#title2|title=Contrasting Destinies: The Plight of Bulgarian Jews and the Jews in Bulgarian-occupied Greek and Yugoslav Territories during World War Two|last=Ragaru|first=Nadège|date=2017-03-19|work=Online Encyclopedia of Mass Violence|language=en|accessdate=2020-03-08}}</ref> Во февруари 1943 година СС- ''[[Хаупстурмфирер|Хауптстурмфирер]]'' [[Теодор Данекер]] и [[Александар Белев|Белев]] - назначени од Габровски во 1942 година за на чело на новата „Канцеларија на комесарот за еврејски работи“ во рамките на Министерството за внатрешни работи - го потпишале Договорот [[Договор Данекер-Белев|Данекер-Белев]], во кој Бугарија се согласила да ја снабди [[Германија]] со 20,000 Еврејски заробеници.<ref name=":2">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/bulgarianjewsfin0000char|title=The Bulgarian Jews and the Final Solution, 1940-1944|last=Chary|first=Frederick B.|date=1972-11-15|publisher=University of Pittsburgh Press|isbn=978-0-8229-7601-1|language=en|url-access=registration}}</ref> Бугарија била единствената нација што потпиша договор со Германија за снабдување на Евреите на овој начин; Бугарија се согласила да ги исполни трошоците за нивно протерување и во документот експлицитно било забележано дека Бугарија, знаејќи ја нивната судбина во германски раце, никогаш немала да побара повратување на Евреите.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=rR-yDwAAQBAJ&dq|title=The Holocaust: Roots, History, and Aftermath|last=Crowe|first=David M.|date=2018-05-04|publisher=Routledge|isbn=978-0-429-96498-5|pages=300|language=en}}</ref>
''Законот за заштита на нацијата'' предвидувал дека Евреите го исполнувале својот [[Регрутирање|задолжителен воен рок]] во трудовите баталјони, а не во редовната армија. [[Труд баталјон|Баталјони за присилна работа]] биле воспоставени во Бугарија во 1920 година, како начин да се заобиколи [[Нејски мировен договор|Договорот од Нојли-сур-Сена]], со кој се ограничувала големината на бугарската војска и било завршено [[регрутирање]]то во редовната војска.<ref name=":410">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sciencespo.fr/mass-violence-war-massacre-resistance/en/document/contrasting-destinies-plight-bulgarian-jews-and-jews-bulgarian-occupied-greek-and-yugoslav-.html#title2|title=Contrasting Destinies: The Plight of Bulgarian Jews and the Jews in Bulgarian-occupied Greek and Yugoslav Territories during World War Two|last=Ragaru|first=Nadège|date=2017-03-19|work=Online Encyclopedia of Mass Violence|language=en|accessdate=2020-03-08}}</ref> Службата за принудна работа (''трудовата моќ'' ) основана од владата на [[Александар Стамболијски|Александар Стамболиски]] обезбедувала евтина работна сила за владини проекти и вработување за демобилизирани војници од [[Првата светска војна]]. Во првата деценија од своето постоење, повеќе од 150,000 бугарски поданици, „пред се малцинства (особено муслимани) и други сиромашни слоеви на општеството“ биле подготвени за да служат. Во триесеттите години на минатиот век, во пресрет на [[Втора светска војна|Втората светска војна]], „''trudova povinnost“'' биле милитаризирани: приврзани за Министерството за војна во 1934 година, им биле дадени воени чинови во 1936 година. По почетокот на војната, во 1940 година „трудовите војници“ (''трудови војски'') биле основани како посебен корпус „што се користеше за спроведување на анти-еврејската политика за време на Втората светска војна“, како дел од целокупниот план за „лишување“.
Во август 1941 година, на барање на [[Адолф-Хајнц Бекерле]] - германски ополномоштен министер во [[Софија]] - Министерството за војна се откажало од контролата над целата еврејска присилна работа во Министерството за згради, патишта и јавни работи.<ref name=":410">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sciencespo.fr/mass-violence-war-massacre-resistance/en/document/contrasting-destinies-plight-bulgarian-jews-and-jews-bulgarian-occupied-greek-and-yugoslav-.html#title2|title=Contrasting Destinies: The Plight of Bulgarian Jews and the Jews in Bulgarian-occupied Greek and Yugoslav Territories during World War Two|last=Ragaru|first=Nadège|date=2017-03-19|work=Online Encyclopedia of Mass Violence|language=en|accessdate=2020-03-08}}</ref><ref>''Ruling n° 113'', Council of Ministers, protocol 132, 12.08.1941.</ref> Задолжителен регрут се применувал од август 1941 година: првично биле подготвени мажи од 20 до 44 години, а возрасната граница се искачила на 45 години во јули 1942 година и 50 години една година подоцна.<ref>{{Наведена книга|title=Zwischen grossen Erwartungen und bösem Erwachen: Juden, Politik und Antisemitismus in Ost- und Südosteuropa 1918-1945|last=Hoppe|first=Jens|publisher=Schöningh|year=2007|isbn=978-3-506-75746-3|editor-last=Dahlmann|editor-first=Dittmar|location=Paderborn|pages=217–252|chapter=Juden als Feinde Bulgarians? Zur Politik gengenüber den bulgarischen Juden in der Zwischenkriegszeit|editor-last2=Hilbrenner|editor-first2=Anke}}</ref> Бугарите ги заменувале Евреите во командите на еврејските работни единици, кои веќе немале право на униформи. На 29 јануари 1942 година, биле објавени нови баталјони за принудна работа на сите евреи; нивниот број бил удвоен на дваесет и четири до крајот на 1942 година. Еврејските единици биле одделени од другите етникуми - три четвртини од баталјоните за присилна работа биле од малцинства: [[Турци]], [[Руси]] и жители на териториите окупирани од Бугарија - останатите биле привлечени од бугарски невработени.<ref>''Dăržaven Voenno-Istoričeski Arhiv'' [State Military-Historical Archives] DVIA, F 2000, o 1, ae 57, l.57–74.</ref> Евреите кои биле на принудна работа се соочувале со дискриминаторски политики кои станувале построги како одминувало времето со зголемување на стажот и намалување на додатокот на храна, одмор и слободни денови. На 14 јули 1942 година била формирана дисциплинска единица за воведување нови казнени строги мерки: лишување од душеци или топла храна, „диета од леб и вода“ и забрана за време на посетителите со месеци.<ref>''Ruling n° 125'', Council of Ministers, protocol 94, 14.07.1942.</ref> Како што напредувала војната, и започнале обиколките на Евреите во 1943 година, Евреите направиле повеќебројни напори да избегаат и казните станувале сè поостри.<ref>''Records of the 7th Chamber of the People’s Court, March 1945'' - CDA, F 1449, o 1, ae 181.</ref><ref>{{Наведена книга|title=Принудителният труд в България (1941-1962): спомени на свидетели [Prinuditelnijat trud v Bălgarija (1941-1962). Spomeni na svideteli] [Forced Labor in Bulgaria (1941-1962). Witnesses' Memories]|last=Troeva|first=Evgenija|publisher=Академично издателство "Проф. Марин Дринов" [Akademično izdatelstvo “Marin Drinov”]|year=2012|isbn=9789543224876|editor-last=Luleva|editor-first=Ana|location=Sofia|pages=39–54|chapter=Prinuditelnijat trud prez Vtorata svetovna vojna v spomenite na bălgarskite evrei [Forced Labor during World War Two in the Memory of the Bulgarian Jews]|editor-last2=Troeva|editor-first2=Evgenija|editor-last3=Petrov|editor-first3=Petăr}}</ref>
Во март 1943 година, бугарските трупи и воената полиција ги собраа [[Историја на Евреите во Грција|Евреите]] во бугарско окупираната [[Егејска Македонија]] и [[Вардарска Македонија]] во Југославија - 7,122 од Македонија и 4,221 од Тракија и ги испратиле преку транзитни концентрациони логори до бугарското пристаниште [[Лом]] во Дунав, каде што се качиле и ги однеле возејќи во [[Виена]] и оттаму во [[Треблинка]]; скоро сите биле убиени.<ref name=":0">{{Наведена книга|url=http://oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780199211869.001.0001/oxfordhb-9780199211869-e-22|title=The Oxford Handbook of Holocaust Studies|last=Ioanid|first=Radu|date=2010|publisher=Oxford University Press|editor-last=Hayes|editor-first=Peter|chapter=Occupied and Satellite States|doi=10.1093/oxfordhb/9780199211869.003.0022|editor-last2=Roth|editor-first2=John K.}}</ref><ref>{{Наведена книга|title=Greek Jewry in the 20th Century, 1912–1983: Patterns of Jewish Survival in the Greek Provinces Before and After the Holocaust|last=Plaut|first=J. E.|publisher=[[Fairleigh Dickinson University Press]]|year=2000|isbn=978-0-8386-3911-5|pages=54–57|chapter=1. The Bulgarian Occupation Zone" in "1941–1944: The Occupation of Greece and the Deportation of the Jews}}</ref><ref name=":3">{{Наведена мрежна страница|url=https://encyclopedia.ushmm.org/content/en/article/bulgaria|title=Bulgaria|work=encyclopedia.ushmm.org|language=en|accessdate=2020-03-02}}</ref> Ова било договорено по барање на германското Министерство за надворешни работи во пролетта 1942 година да ги предадат сите Евреи под бугарска контрола на германско старателство, на што пристапила бугарската влада, создавајќи го комесаријатот „Еврејски работи“ под Белев за организирање на геноцидот повикан на [[Конференција на Ванси|Конференцијата]] во Ванзеј. До март 1943 година, еврејските Бугари биле концентрирани на училиштата и железничките станици од страна на бугарските власти во предвоените граници на земјата.<ref name=":1">{{наведена енциклопедија|url=https://books.google.com/books?id=nPbr0XzlTzcC&dq|title=The Holocaust Encyclopedia|date=2001|language=en}}</ref> Последователно, во пролетта 1943 година, протестите предводени од парламентарецот [[Димитар Пешев]] и член на [[Бугарска православна црква|Бугарската православна црква]], загрижени за благосостојбата на еврејските конвертити во христијанство, како и на „националното малцинство“ генерално, успеале први да го одложат, а потоа во мај конечно спречување на планот на Белев да ја исполни бројката од 20,000 со депортирање на околу 8,000 бугарски Евреи од Софија, [[Ќустендил]] и од други места во нацистичките логори за истребување во [[Полска]], вклучително и сите Евреи од југозападна Бугарија; наместо тоа, тие биле лишени од целиот свој имот, депортирани во провинциите и мажите на возраст од 20–40 години биле регрутирани на присилна работа, како што биле и Евреите од [[Стара Загора]] и [[Казанлак]].<ref name=":2">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/bulgarianjewsfin0000char|title=The Bulgarian Jews and the Final Solution, 1940-1944|last=Chary|first=Frederick B.|date=1972-11-15|publisher=University of Pittsburgh Press|isbn=978-0-8229-7601-1|language=en|url-access=registration}}</ref> На 21 мај 1943 година, Советот на министри изгласал дека Евреите требало да бидат протерани од Софија на село за три дена.<ref name=":23">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=rR-yDwAAQBAJ&q|title=The Holocaust: Roots, History, and Aftermath|last=Crowe|first=David M.|date=2018-05-04|publisher=Routledge|isbn=978-0-429-96498-5|language=en}}</ref> Белев наредил протерување на Евреите на 24 мај од главниот град: 19,000 Евреи од Софија биле депортирани во специфични рурални области и градови.<ref name=":23">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=rR-yDwAAQBAJ&q|title=The Holocaust: Roots, History, and Aftermath|last=Crowe|first=David M.|date=2018-05-04|publisher=Routledge|isbn=978-0-429-96498-5|language=en}}</ref> Биле распоредени специјални возови и на Евреите им биле доделени специфични поаѓања, разделувајќи ги членовите на семејството. Дозволени билр најмногу 30 килограми багаж по лице;<ref>''Ruling n° 70'', Council of Ministers, protocol 74, 21.05.1943.</ref> остатокот тие биле принудени да ги остават зад себе, да ги продаваат по „навредливо ниски“ цени, или кој инаку бил украден.<ref name=":410">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sciencespo.fr/mass-violence-war-massacre-resistance/en/document/contrasting-destinies-plight-bulgarian-jews-and-jews-bulgarian-occupied-greek-and-yugoslav-.html#title2|title=Contrasting Destinies: The Plight of Bulgarian Jews and the Jews in Bulgarian-occupied Greek and Yugoslav Territories during World War Two|last=Ragaru|first=Nadège|date=2017-03-19|work=Online Encyclopedia of Mass Violence|language=en|accessdate=2020-03-08}}</ref> Бугарските службеници имале корист од приходите.
Во април 1943 година, [[Јоаким фон Рибентроп]] се распрашувал за [[Борис III|кралот Борис]] зошто повеќе Евреи не биле испратени на истребување од Бугарија; дошол одговорот дека Борис ќе депортирал „само мал број болшевички ‐ комунистички елементи од Стара Бугарија [границите на Бугарија пред 1941 година] затоа што му биле потребни остатокот од Евреите за изградба на патишта“.<ref name=":0">{{Наведена книга|url=http://oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780199211869.001.0001/oxfordhb-9780199211869-e-22|title=The Oxford Handbook of Holocaust Studies|last=Ioanid|first=Radu|date=2010|publisher=Oxford University Press|editor-last=Hayes|editor-first=Peter|chapter=Occupied and Satellite States|doi=10.1093/oxfordhb/9780199211869.003.0022|editor-last2=Roth|editor-first2=John K.}}</ref> Во мај 1943 година, Бугарија ги затворила истакнатите еврејски водачи во концентрациониот логор [[Сомивит логор|Сомивит]], подоцна истиот месец и следниот месец повеќе од 20,000 Евреи биле протерани од Софија и нивниот имот беше запленет.<ref name=":1">{{наведена енциклопедија|url=https://books.google.com/books?id=nPbr0XzlTzcC&dq|title=The Holocaust Encyclopedia|date=2001|language=en}}</ref><ref name=":3">{{Наведена мрежна страница|url=https://encyclopedia.ushmm.org/content/en/article/bulgaria|title=Bulgaria|work=encyclopedia.ushmm.org|language=en|accessdate=2020-03-02}}</ref> Во 1934 година, Софија имала околу 25,000 еврејски жители, близу една десетина од вкупното население на градот. Германското министерство за надворешни работи разбрало дека Бугарија се плашела од сојузниците и се надевала дека ќе избегнела антагонизација со нив. Како и да е, [[гето]]изацијата и полицискиот час на еврејското население во Бугарија биле завршени во 1943 година, а антисемитските расни закони биле укинати дури на 30 август 1944 година.
== Сојузници (септември 1944– мај 1945) ==
На 8 септември, советските сили ја преминале [[бугарско-романска граница|бугарско-романската граница]] и во пресрет на гарнизонските одреди на 8 септември, предводени од офицери од Звено, ја собориле владата по преземањето стратешки точки во [[Софија]] и апсењето на владините министри. Новата влада на Фронтот Татковина била назначена на 9 септември со [[Кимон Георгиев]] за премиер. Била објавена војна на [[Германија]] и нејзините сојузници одеднаш и поделбите испратени од силите на оската за напад на Бугарија биле лесно вратени назад.
Во [[Виена]] била формирана прогонска бугарска бунтовничка влада во егзил, под раководство на [[Александар Цанков]] и додека таа била во можност да собере бугарски СС полк од бугарски антикомунистички доброволци со 600 војници веќе во Германија под германски командант, тие немале многу успех.<ref name=":2">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/bulgarianjewsfin0000char|title=The Bulgarian Jews and the Final Solution, 1940-1944|last=Chary|first=Frederick B.|date=1972-11-15|publisher=University of Pittsburgh Press|isbn=978-0-8229-7601-1|language=en|url-access=registration}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=Zkzl0BieAe0C&dq|title=Waffen-SS|last=Merriam|first=Ray|publisher=Merriam Press|year=1999|isbn=978-1-57638-168-7|pages=8|language=en}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=j43fBQAAQBAJ&dq|title=SS Hitler's Foreign Divisions: Foreign Volunteers in the Waffen-SS 1940–45|last=Bishop|first=Chris|date=2012-07-16|publisher=Amber Books Ltd|isbn=978-1-908273-99-4|language=en}}</ref> Советските воени заробеници и интернираните советски граѓани биле ослободени од логорот за притвор во Свети Кирик ДПОДС кога Фронтот Татковина ја презел власта.<ref name=":64">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=8nBTDwAAQBAJ|title=The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany|last=Sage|first=Steven F.|publisher=Indiana University Press|year=2018|isbn=978-0-253-02386-5|editor-last=Megargee|editor-first=Geoffrey P.|location=Bloomington|pages=3|language=en|chapter=Bulgaria|editor-last2=White|editor-first2=Joseph R.|editor-last3=Hecker|editor-first3=Mel}}</ref> Сојузничките воени затвореници биле пуштени на западните сојузници и вратени по пат на [[Турција]] и кампот за воени заробеници во [[Шумен]] бил затворен на 25 септември 1944 година.<ref name=":62">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=8nBTDwAAQBAJ|title=The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany|last=Sage|first=Steven F.|publisher=Indiana University Press|year=2018|isbn=978-0-253-02386-5|editor-last=Megargee|editor-first=Geoffrey P.|location=Bloomington|pages=30–31|language=en|chapter=Bulgaria|editor-last2=White|editor-first2=Joseph R.|editor-last3=Hecker|editor-first3=Mel}}</ref> Концентрациониот логор за бугарските комунисти и советски симпатизери во [[Крстополе]] ({{Lang-bg|Кръстополе}}) во Грција бил затворен бидејќи Бугарите се повлекле од окупираната територија.<ref name=":63">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=8nBTDwAAQBAJ|title=The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany|last=Sage|first=Steven F.|publisher=Indiana University Press|year=2018|isbn=978-0-253-02386-5|editor-last=Megargee|editor-first=Geoffrey P.|location=Bloomington|pages=24–25|language=en|chapter=Bulgaria|editor-last2=White|editor-first2=Joseph R.|editor-last3=Hecker|editor-first3=Mel}}</ref>
Примирјето со сојузниците било потпишано на 28 октомври 1944 година во [[Москва]]. Потписници биле[[Џорџ Кенан|Џорџ Ф. Кенан]], [[Андреј Вишински]] и [[Арчибалд Кларк Кер, 1-ви барон Инверхапел|Сер Арчибалд Кларк-Кер]] претставени од [[Фјодор Толбухин|маршалот Фјодор Толбухин]] и [[Џејмс Гамел|Генералот Џејмс Гамел]] за сојузниците и [[Обединети нации|Организацијата на Обединетите нации]] и за Бугарите, министерот за надворешни работи [[Петко Стаинов]], министерот за финансии [[Петко Стојанов]] и [[Никола Петков]] и [[Добри Терпешев]] како [[Министер без ресор|министри без ресор]].<ref>''Department of State Bulletin'', October 29 1944, Vol. XI, № 279 Washington, DC: Government Printing Office, 1944.</ref>
Во [[Македонија (регион)|Македонија]], бугарските трупи, опкружени со германски сили и предадени од високи воени команданти, се бореле назад кон старите граници на Бугарија. За разлика од комунистичкиот отпор, десничарските следбеници на [[Внатрешна македонска револуционерна организација (Автономистичка)|Внатрешната македонска револуционерна организација]] (ВМРО) решението на македонското прашање го гледале во создавање на пробугарска [[Независна Држава Македонија]]. Во тоа време, лидерот на ИМРО, [[Ванчо Михајлов|Иван Михаилов]], пристигнал во германско преокупираното [[Скопје]], каде Германците се надевале дека тој можел да создаде македонска држава врз основа на поранешните структури на [[ВМРО]] и [[Охрана]]. Откако видел дека Германија ја изгубила војната и да избегне понатамошно крвопролевање, по два дена тој одбил и тргнал на пат.<ref>[https://books.google.com/books?id=R8d2409V9tEC&pg=PA239 ''Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia''], Stevan K. Pavlowitch, Columbia University Press, 2008, {{ISBN|0-231-70050-4}}, pp. 238-240.</ref> Под раководство на новата бугарска прокомунистичка влада, три бугарски војски (вкупно околу 455,000 сили) влегле во Југославија во септември 1944 година и заедно со советските и југословенските сили, се преселиле во [[Ниш]] и [[Скопје]] со стратешка задача да ги блокираат германските сили што се повлекувале од Грција. Јужна и источна [[Србија]] и [[Македонија]] биле ослободени за еден месец, а [[Бугарска прва армија|Бугарската прва армија]] со 130,000 војници продолжила кон [[Унгарија]], возејќи ги Германците и влегувајќи во [[Австрија]] во април 1945 година. Воспоставен бил контакт со [[Осмата армија на Велика Британија|британската осма армија]] во градот [[Клагенфурт]] на 8 мај 1945 година, денот кога капитулирала нацистичката влада во Германија. Потоа генерал [[Владимир Стојчев]] потпишал договор за разграничување со командантот на британскиот V корпус [[Чарлс Китли]].
== Последици и резултати ==
[[Податотека:1BA 1945.jpg|десно|мини|289px| Луѓето од Софија ја пречекуваат [[Прва армија (Бугарија)|Првата бугарска армија]] на 17 јуни во 1945 година по нејзиното враќање од [[Австрија]] на крајот на борбите во [[Европа]].]]
Како последица на [[Втората светска војна]], [[Советскиот Сојуз]] ја нападнал [[Бугарија]] и бил инсталиран комунистички режим со [[Георги Димитров]] на чело. Монархијата била укината во 1946 година, а царот бил испратен во егзил. Воспоставена била [[Народна Република Бугарија]], која траела до 1990 година. [[Црвената армија]] останала во окупација на Бугарија до 1947 година. Бугарија подоцна се приклучила на [[Варшавски договор|Варшавскиот пакт]] во [[Инвазија на Варшавскиот пакт во Чехословачка|инвазијата на Варшавскиот пакт во Чехословачка]] во 1954 и 1968 година.
Иако бугарското примирје со Советскиот Сојуз ја предало целата територија окупирана и тврдена од Бугарија во [[Егејска Македонија|Егејска]] и југословенска Македонија и [[Тракија]], [[Париски мировни договори, 1947 година|Париските мировни договори од 1947 година]] го потврдиле инкорпорирањето на Јужна [[Добруџа]] во Бугарија за време на војната, со што Бугарија станала единствената земја од [[Сили на Оската|Оската]] тоа ја зголемило нејзината предвоена територија. Окупираните делови на Егејскиот регион и [[Вардарска Македонија]] кои останале во границите на Бугарија биле вратени, при што 150,000 Бугари биле протерани од [[Западна Тракија]].
Како резултат на нивното искушение за време на војната, повеќето од преостанатите Евреи во Бугарија, околу 50,000 во септември 1944 година емигрирале. Околу 35,000 заминале за [[Палестина]] за време на [[Британски мандат во Палестина|британскиот мандат,]] а најголемиот дел од останатите заминале во државата [[Израел]] по 1948 година; до првите години на 50-тите години на минатиот век, околу 45,000 бугарски Евреи ја напуштиле повоената комунистичка држава.<ref name=":1">{{наведена енциклопедија|url=https://books.google.com/books?id=nPbr0XzlTzcC&dq|title=The Holocaust Encyclopedia|date=2001|language=en}}</ref><ref name=":3">{{Наведена мрежна страница|url=https://encyclopedia.ushmm.org/content/en/article/bulgaria|title=Bulgaria|work=encyclopedia.ushmm.org|language=en|accessdate=2020-03-02}}</ref>
== Вооружени сили ==
До крајот на војната, Бугарија успеала да мобилизира околу 450,000 луѓе. Воената опрема била претежно од германско потекло. До 1945 година, Бугарија исто така добила залихи на советско оружје, претежно мало оружје.
== Поврзано ==
* [[Народноослободителна борба во Бугарија]]
* [[Бугарска влада во егзил]]
* [[Руско-бугарски односи]]
* [[Окупација на Македонија во Втората светска војна]]
* [[Народноослободителна борба во Вардарска Македонија|НОБ во Вардарска Македонија]]
* [[Народноослободителна борба во Егејска Македонија|НОБ во Егејска Македонија]]
* [[Народноослободителна борба во Пиринска Македонија|НОБ во Пиринска Македонија]]
* [[Охрана]]
* [[Бугарска армија]]
== Наводи ==
{{Наводи}}
[[Категорија:Македонија во Втората светска војна]]
[[Категорија:Воена историја на Бугарија во Втората светска војна]]
[[Категорија:Холокауст во Бугарија]]
[[Категорија:Геноцид]]
[[Категорија:Принуден труд во Втората светска војна]]
[[Категорија:Холокауст]]
[[Категорија:Фашизам во Бугарија]]
[[Категорија:Нацизам во Бугарија]]
[[Категорија:Иредентизам]]
[[Категорија:Втора светска војна]]
[[Категорија:Фашизам во Европа]]
[[Категорија:Фашизам по земја]]
[[Категорија:Сили на Оската]]
[[Категорија:Бугарија во 20 век]]
[[Категорија:Геноциди]]
[[Категорија:Страници со непрегледан превод]]
mumycmr1n50l4z51rv4e8f2utp9dvbv
Список на гравури од Албрехт Дирер
0
1260538
4799203
4796259
2022-08-02T20:55:47Z
Jed
6924
wikitext
text/x-wiki
Список на [[гравури]] од [[германски]]от сликар и графичар [[Албрехт Дирер]]<ref>[http://www.albrechtdurer.org/engravings/ Albrecht Durer Engravings]</ref>,<ref>[https://www.amazon.com/Complete-Engravings-Etchings-Drypoints-Albrecht/dp/0486228517/ The Complete Engravings, Etchings and Drypoints of Albrecht Dürer]</ref>
{| class="wikitable sortable"
!class="unsortable"|Слика!!Наслов!!Година!!Техника!!Димензии!![[Adam Bartsch|Бартш]]
|-
|[[File:01 Сonversion of Paul.jpg|150px]]||Обраќањето на Павле||1494||Бакрорез||295 × 217{{nbsp}}mm||
|-
|[[File:02 The Ravisher.jpg|150px]]||Млада жена нападната од смрт;или Равишер||1495–1495||Бакрорез||110 × 92{{nbsp}}mm||B92
|-
|[[File:03 The Great Courier.jpg|150px]]||Големиот курир||1494–1495||Бакрорез||100 × 115{{nbsp}}mm||
|-
|[[File:De Heilige Familie met de libelle, RP-P-OB-1204.jpg|150px]]||[[Свето семејство со вилинско коњче]]||1495||Бакрорез||151 × 140{{nbsp}}mm||B44
|-
|[[File:De ongelijke liefde een oude man met een jonge vrouw, RP-P-OB-1262.jpg|150px]]||Лошо избраната двојка; или понудата на Љубовта||1495||Бакрорез||151 × 140{{nbsp}}mm||B93
|-
|[[File:06 Five Lansquenets and an Oriental on Horseback.jpg|150px]]||Пет Ланкенети и еден ориенталец на коњ||1495||Бакрорез||133 × 147{{nbsp}}mm||B88
|-
|[[File:St Jerome Penitent in the Wilderness - Rijksmuseum.jpg|150px]]||Свети Jerером покајник во пустината||1494–1498||Бакрорез|| 316 × 225{{nbsp}}mm||B61
|-
|[[File:De Heilige Johannes Chrysostomus en de koningin met haar pasgeboren zoon, RP-P-OB-1226.jpg|150px]]||Покајувањето на Свети Јован Златоуст||1494–1498||Бакрорез||183 × 119{{nbsp}}mm||B63
|-
|[[File:Albrecht Dürer - The Monstrous Pig of Landser (NGA 1943.3.3457).jpg|150px]]||Деформираната Ландсер свиња||1494–1498||Бакрорез||118 × 126{{nbsp}}mm||B95
|-
|[[File:10 The Prodigal Son.jpg|150px]]||Блудниот син||1494–1498||Бакрорез||247 × 191{{nbsp}}mm||B28
|-
|[[File:11 The Small Fortune.jpg|150px]]||Малото богатство||1495–1496||Бакрорез||120 × 66{{nbsp}}mm||B78
|-
|[[File:12 The Small Courier.jpg|150px]]||Малиот курир |||1496||Бакрорез||110 × 78{{nbsp}}mm||B80
|-
|[[File:13 A Cook and his Wife.jpg|150px]]||Кук и неговата сопруга||1496||Бакрорез||109 × 77{{nbsp}}mm||B84
|-
|[[File:14 Three Peasants in Conversation.jpg|150px]]||Тројца селани во разговор||1496–1497||Бакрорез||108 × 77{{nbsp}}mm||B86
|-
|[[File:Dürer - Fräulein zu Pferd und Landknecht.jpg|150px]]||Дамата на коњ и Ланкенет||1496–1497||Бакрорез||106 × 77{{nbsp}}mm||B82
|-
|[[File:Albrecht Dürer, The Turkish Family, c. 1495-1496, NGA 42613.jpg|150px]]||Ориентално семејство||1496–1497||Бакрорез||111 × 79{{nbsp}}mm||B85
|-
|[[File:Albrecht Dürer - Peasant and His Wife (NGA 1943.3.3466).jpg|150px]]||Селанец и неговата сопруга||1496–1498||Бакрорез||109 × 77{{nbsp}}mm||B83
|-
|[[File:Albrecht Dürer, Four Naked Women, 1497, NGA 6580.jpg|150px]]||Четирите голи жени; [[Четирите вештерки]]||1497||Бакрорез||194 × 135{{nbsp}}mm||B75
|-
|[[File:Dürer-Spaziergang.jpg|150px]]||Млад пар загрозен од смрт;или шеталиштето||1496–1500||Бакрорез||194 × 120{{nbsp}}mm||B94
|-
|[[File:20 The Madonna with the Monkey.jpg|150px]]||Мадона со мајмун||1496–1500||Бакрорез||190 × 121{{nbsp}}mm||B42
|-
|[[File:Albrecht Dürer - Le Rêve du docteur.jpg|150px]]||Искушението на безделникот; или сонот на докторот||1496–1500||Бакрорез||190 × 121{{nbsp}}mm||B76
|-
|[[File:Ontvoering door het zeemonster, RP-P-OB-1234.jpg|150px]]||[[Морското чудовиште]]||1496–1500||Бакрорез||248 × 189{{nbsp}}mm||B71
|-
|[[File:23 Hercules at the Crossroad.jpg|150px]]||Херкулес на крстопат||1496–1500||Бакрорез||320 × 222{{nbsp}}mm||B73
|-
|[[File:24 Sol Justitiae.jpg|150px]]||Сол Јуститија;или Судијата||1498–1501||Бакрорез||105 × 76{{nbsp}}mm||B79
|-
|[[File:25 St Sebastian, Tied to a Column.jpg|150px]]||[[Свети Себастијан во колоната (Дирер) | Свети Себастијан, врзан за колоната]]||1497–1501||Бакрорез||106 × 76{{nbsp}}mm||B56
|-
|[[File:26 Virgin and Child Standing on a Crescent Moon.jpg|150px]]||Богородица и Детето кои стојат осветлени од полумесечина||1498–1500||Бакрорез||107 × 77{{nbsp}}mm||B30
|-
|[[File:27 The Man of Sorrows with Arms Outstretched.jpg|150px]]||Тажниот човек со раширени раце||1500||Бакрорез||117 × 71{{nbsp}}mm||B20
|-
|[[File:De Heilige Sebastiaan, RP-P-OB-1215.jpg|150px]]||Свети Себастијан, врзан за дрво||1499–1503||Бакрорез||115 × 71{{nbsp}}mm||B55
|-
|[[File:29 The Virgin and Child with Saint Anne.jpg|150px]]||Богородица и Детето со Света Ана||1500–1502||Бакрорез||116 × 71{{nbsp}}mm||B29
|-
|[[File:Albrecht Dürer - St Eustace - Google Art Project.jpg|150px]]||Свети Евстахиј||1499–1503||Бакрорез||359 × 261{{nbsp}}mm||B57
|-
|[[File:31 The Witch.jpg|150px]]||Вештерката||1498–1502||Бакрорез||115 × 71{{nbsp}}mm||B67
|-
|[[File:32 Three Putti with Trumpets, Shield, and Helmet.jpg|150px]]||Три Пути со труби, штит и шлем||1498–1502||Бакрорез||114 × 72{{nbsp}}mm||B66
|-
|[[File:Nemesis by Albrecht Dürer.jpg|150px]]||Немеса;или добра среќа||1501–1502||Бакрорез||330 × 230{{nbsp}}mm||B77
|-
|[[File:34 Apollo and Diana.jpg|150px]]||Аполо и Дијана||1501–1506||Бакрорез||115 × 70{{nbsp}}mm||B68
|-
|[[File:35 St George on Foot.jpg|150px]]||Свети Георги пеш пеш||1500–1505||Бакрорез||116 х 72{{nbsp}}mm||B53
|-
|[[File:36 A Standard Bearer.jpg|150px]]||Стандарден носителr||1502–1503||Бакрорез||115 х 70{{nbsp}}mm||B87
|-
|[[File:37 Coat of Arms with Lion and Rooster.jpg|150px]]||Грб со лав и петел||1500–1503||Бакрорез||182 х 118{{nbsp}}mm||B100
|-
|[[File:38 Madonna on a Grassy Bench.jpg|150px]]||Мадона на тревна клупа||1503||Бакрорез||114 × 71{{nbsp}}mm||B34
|-
|[[File:Coat of arms with a Skull by Albrecht Dürer.jpg|150px]]||Грб со череп||1503||Бакрорез||220 × 158{{nbsp}}mm||B101
|-
|[[File:40 Nativity.jpg|150px]]||Раѓање||1504||Бакрорез||186 × 120{{nbsp}}mm||B2
|-
|[[File:Albrecht Dürer - Adam and Eve (Rijksmuseum RP-P-OB-1155).jpg|150px]]||Адам и Ева||1504||Бакрорез||248 × 192{{nbsp}}mm||B1
|-
|[[File:Albrecht Dürer, Satyr Family, 1505, NGA 6680.jpg|150px]]||Семејство на Сатир||1505||Бакрорез||115 × 70{{nbsp}}mm||B69
|-
|[[File:43 Small Horse.jpg|150px]]||Мал коњ||1505||Бакрорез||165 × 108{{nbsp}}mm||B96
|-
|[[File:Large Horse by Albrecht Dürer.jpg|150px]]||Голем коњ||1505||Бакрорез||167 × 119{{nbsp}}mm||B97
|-
|[[File:Albrecht Dürer - St George on Horseback - WGA7294.jpg|150px]]||Свети Георги на коњ||1508||Бакрорез||109 × 85{{nbsp}}mm||B54
|-
|[[File:Albrecht Dürer - The Crucifixion - 1958.114 - Cleveland Museum of Art.jpg|150px]]||Распетие||1508||Бакрорез||134 × 98{{nbsp}}mm||B24
|-
|[[File:47 Virgin on a Crescent with a Starry Crown.jpg|150px]]||Богородица на полумесечина со метална круна||1508||Бакрорез||119 × 75{{nbsp}}mm||B31
|-
|[[File:Albrecht Dürer, The Holy Family, 1512-1513, NGA 6635.jpg|150px]]||Светото семејство со Свети Јован, Магдалена и Никодим||1510||Сува игла||216 × 190{{nbsp}}mm||B43
|-
|[[File:Albrecht Dürer, Madonna with the Pear, 1511 engraving, Rijksmuseum Amsterdam.jpg|150px]]||Мадона со крушата||1511||Бакрорез||160 × 107{{nbsp}}mm||B41
|-
|[[File:50 St Jerome by the Pollard Willow.jpg|150px]]||Свети Јероним покрај врба||1512||Сува игла||208 × 185{{nbsp}}mm||B59
|-
|[[File:51 Man of Sorrows with Hands Bound.jpg|150px]]||Тажниот човек со врзани раце||1512||Сува игла||118 × 74{{nbsp}}mm||B21
|-
|[[File:Albrecht Dürer, The Sudarium Held by Two Angels, 1513, NGA 6638.jpg|150px]]||Судариум прикажан од двајца ангели (Судариум на Света Вероника)||1513||Бакрорез||100 × 139{{nbsp}}mm||B25
|-
|[[File:53 Madonna by the Tree.jpg|150px]]||Мадона покрај дрвото||1513||Бакрорез||117 × 75{{nbsp}}mm||B35
|-
|[[File:Knight-Death-and-the-Devil.jpg|150px]]||[[Витез, смртта и ѓаволот]]||1513||Бакрорез||246 × 188{{nbsp}}mm||B98
|-
|[[File:Dürer Tanzendes Bauernpaar.jpg|150px]]||Танц на селска двојка||1514||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B90
|-
|[[File:56 The Bagpiper.jpg|150px]]||Гајдаџијата||1514||Бакрорез||116 × 75{{nbsp}}mm||B91
|-
|[[File:Saint Jerome in his Study.jpg|150px]]||[[Свети Jerером во својата работна соба (Дирер) | Свети Јероним во работна соба]]||1514||Бакрорез||247 × 188{{nbsp}}mm||B60
|-
|[[File:58 Madonna by the Wall.jpg|150px]]||Мадона покрај Ѕидот||1514||Бакрорез||147 × 101{{nbsp}}mm||B40
|-
|[[File:Dürer Melancholia I.jpg|150px]]||[[Меланхолија 1]]||1514||Бакрорез||239 × 188{{nbsp}}mm||B74
|-
|[[File:60 Virgin and Child on the Crescent Moon with a Diadem.jpg|150px]]||Богородица и Детето на полумесечина со дијадема||1514||Бакрорез||118 × 76{{nbsp}}mm||B33
|-
|[[File:61 The Apostle Paul.jpg|150px]]||Апостол Павле||1514||Бакрорез||118 × 74{{nbsp}}mm||B50
|-
|[[File:62 The Apostle Thomas.jpg|150px]]||Апостол Тома||1514||Бакрорез||117 × 75{{nbsp}}mm||B48
|-
|[[File:63 Man of Sorrows, Seated.jpg|150px]]||Тажниот човек, седнат||1515||Бакропис||112 × 67{{nbsp}}mm||B22
|-
|[[File:64 Agony in the Garden.jpg|150px]]||Агонија во градината||1515||Бакропис||224 × 157{{nbsp}}mm||B19
|-
|[[File:65 The Desperate Man.jpg|150px]]||Очајниот човек||1513–1517||Бакропис||186 × 135{{nbsp}}mm||B70
|-
|[[File:66 Sudarium Spread Out by an Angel.jpg|150px]]||Судариум раширен од ангел||1516||Бакропис||184 × 133{{nbsp}}mm||B26
|-
|[[File:Roof van Proserpina, RP-P-OB-1235.jpg|150px]]||Грабнувањето на Прозерпина од еднорогот||1516||Бакропис||315 × 211{{nbsp}}mm||B72
|-
|[[File:68 The Virgin on a Crescent with a Crown of Stars and a Sceptre.jpg|150px]]||Богородица на полумесечина со круна од ѕвезди и жезол||1516||Бакрорез||118 × 74{{nbsp}}mm||B32
|-
|[[File:69 Madonna Crowned by Two Angels.jpg|150px]]||Мадона крунисана од два ангели||1518||Бакрорез||155 × 101{{nbsp}}mm||B39
|-
|[[File:Landscape with a Large Cannon MET MM7867.jpg|150px]]||Пејзаж со топови||1518||Бакропис||218 × 324{{nbsp}}mm||B99
|-
|[[File:71 The Small Cardinal.jpg|150px]]||Кардиналот Албрехт од Бранденбург; или Малиот кардинал||1519||Бакрорез||146 × 96{{nbsp}}mm||B102
|-
|[[File:A72 St Anthony.jpg|150px]]||Свети Антониј||1519||Бакрорез||98 × 142{{nbsp}}mm||B58
|-
|[[File:The Peasant Couple at Market MET DP815906.jpg|150px]]||Селанецот и неговата сопруга на пазар||1519||Бакрорез|| 115 × 72{{nbsp}}mm||B89
|-
|[[File:74 Madonna Nursing.jpg|150px]]||Мадона Нурсинг||1519||Бакрорез||115 × 74{{nbsp}}mm||B36
|-
|[[File:75 Madonna Crowned by an Angel.jpg|150px]]||Мадона крунисана од ангел||1520||Бакрорез||138 × 99{{nbsp}}mm||B37
|-
|[[File:76 Madonna with the Swaddled Infant.jpg|150px]]||Madonna with the Swaddled Infant||1520||Бакрорез||141 × 96{{nbsp}}mm||B38
|-
|[[File:77 St Christopher Facing to the Right.jpg|150px]]||Свети Кристофер свртен кон десно||1521||Бакрорез||118 × 75{{nbsp}}mm||B52
|-
|[[File:78 St Christopher Facing to the Left.jpg|150px]]||Свети Кристофер Свртен кон Лево||1521||Бакрорез||118 × 75{{nbsp}}mm||B51
|-
|[[File:79 the Great Cardinal.jpg|150px]]||Кардиналот Албрехт од Бранденбург; или големиот кардинал||1523||Бакрорез||174 × 127{{nbsp}}mm||B103
|-
|[[File:80 St Bartholomew.jpg|150px]]||Свети Вартоломеј||1523||Бакрорез||121 × 75{{nbsp}}mm||B47
|-
|[[File:81 St Simon.jpg|150px]]||Свети Симон||1523||Бакрорез||118 × 75{{nbsp}}mm||B49
|-
|[[File:82 Large Crucifixion.jpg|150px]]||Големо распетие само во контури||с. 1523||Бакрорез||320 × 226{{nbsp}}mm||
|-
|[[File:83 Portrait of Frederick the Wise.jpg|150px]]||Портрет на Фредерик Мудриот||1524||Бакрорез||193 × 126{{nbsp}}mm||B104
|-
|[[File:84 Willibald Pirckheimer.jpg|150px]]||Вилибалд Пиркхајмер||1524||Бакрорез||182 × 111{{nbsp}}mm||B106
|-
|[[File:85 St Philip.jpg|150px]]||Свети Филип||1526||Бакрорез||122 × 76{{nbsp}}mm||B46
|-
|[[File:86 Philipp Melanchthon.jpg|150px]]||Филип Меланхтон||1526||Бакрорез||177 × 127{{nbsp}}mm||B105
|-
|[[File:ErasumsDurer.jpg|150px]]||Еразмо од Ротердам||1526||Бакрорез||249 × 193{{nbsp}}mm||B107
|-
|[[File:P01 Man of Sorrows by the Column.jpg|150px]]||Тажниот човек покрај колоната (Страст бр. {{nbsp}} 1)||1509||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B3
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 02, Am Ölberg.jpg|150px]]||Агонија во градината (Страст бр. {{nbsp}} 2)||1508||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B4
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 03, Gefangennahme.jpg|150px]]||Предавство на Христос (Страст бр. {{nbsp}} 3)||1508||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B5
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 04, Vor Kaiphas.jpg|150px]]||Христос пред Каiафа (Страст бр. {{nbsp}} 4)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B6
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 05, Vor Pilatus.jpg|150px]]||Христос пред Пилат (Страст бр. {{nbsp}} 5)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B7
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 06, Geißelung.jpg|150px]]||Камшикување (страст бр. {{nbsp}} 6)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B8
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 07, Dornenkrönung.jpg|150px]]||Христос крунисан со трње (Страст бр. {{nbsp}} 7)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B9
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 08, Ecce homo.jpg|150px]]||Ecce Homo (Страст бр. {{nbsp}} 8)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B10
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 09, Handwaschung.jpg|150px]]||Пилат ги мие рацете (Страст бр. {{nbsp}} 9)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B11
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 10, Kreuztragung.jpg|150px]]||Носење на крстot (страст бр. {{nbsp}} 10)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B12
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 11, Kreuzigung.jpg|150px]]||Распетие (Страст бр. {{nbsp}} 11)||1511||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B13
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 12, Kreuzabnahme.jpg|150px]]||Оплакување над Христос (Страст бр. {{nbsp}} 12)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B14
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 13, Grablegung.jpg|150px]]||Излагање (Страст бр. {{nbsp}} 13)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B15
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 14, Vorhölle.jpg|150px]]||Метеж на пеколот; или Христос во неизвесност (Страст бр. {{nbsp}} 14)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B16
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 15, Auferstehung.jpg|150px]]||Воскресение (Страст бр. {{nbsp}} 15)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B17
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 16, Goldene Pforte.jpg|150px]]||Свети Петар и Свети Јован Исцелување на осакатениот човек (Страст бр. {{nbsp}} 16)||1513||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B18
|-
|}
==Наводи==
{{наводи}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Список на гравури од Дирер}}
[[Категорија:Слики од Албрехт Дирер]]
54cvursz9dsaa1pf9ej3mjzk8crmu9d
4799216
4799203
2022-08-02T22:20:13Z
Jed
6924
wikitext
text/x-wiki
Список на [[гравури]] од [[германски]]от сликар и графичар [[Албрехт Дирер]]<ref>[http://www.albrechtdurer.org/engravings/ Albrecht Durer Engravings]</ref>,<ref>[https://www.amazon.com/Complete-Engravings-Etchings-Drypoints-Albrecht/dp/0486228517/ The Complete Engravings, Etchings and Drypoints of Albrecht Dürer]</ref>
{| class="wikitable sortable"
!class="unsortable"|Слика!!Наслов!!Година!!Техника!!Димензии!![[Adam Bartsch|Бартш]]
|-
|[[File:01 Сonversion of Paul.jpg|150px]]||Обраќањето на Павле||1494||Бакрорез||295 × 217{{nbsp}}mm||
|-
|[[File:02 The Ravisher.jpg|150px]]||Млада жена нападната од смрт;или Равишер||1495–1495||Бакрорез||110 × 92{{nbsp}}mm||B92
|-
|[[File:03 The Great Courier.jpg|150px]]||Големиот курир||1494–1495||Бакрорез||100 × 115{{nbsp}}mm||
|-
|[[File:De Heilige Familie met de libelle, RP-P-OB-1204.jpg|150px]]||[[Свето семејство со вилинско коњче]]||1495||Бакрорез||151 × 140{{nbsp}}mm||B44
|-
|[[File:De ongelijke liefde een oude man met een jonge vrouw, RP-P-OB-1262.jpg|150px]]||Лошо избраната двојка; или понудата на Љубовта||1495||Бакрорез||151 × 140{{nbsp}}mm||B93
|-
|[[File:06 Five Lansquenets and an Oriental on Horseback.jpg|150px]]||Пет Ланкенети и еден ориенталец на коњ||1495||Бакрорез||133 × 147{{nbsp}}mm||B88
|-
|[[File:St Jerome Penitent in the Wilderness - Rijksmuseum.jpg|150px]]||Свети Jerером покајник во пустината||1494–1498||Бакрорез|| 316 × 225{{nbsp}}mm||B61
|-
|[[File:De Heilige Johannes Chrysostomus en de koningin met haar pasgeboren zoon, RP-P-OB-1226.jpg|150px]]||Покајувањето на Свети Јован Златоуст||1494–1498||Бакрорез||183 × 119{{nbsp}}mm||B63
|-
|[[File:Albrecht Dürer - The Monstrous Pig of Landser (NGA 1943.3.3457).jpg|150px]]||Деформираната Ландсер свиња||1494–1498||Бакрорез||118 × 126{{nbsp}}mm||B95
|-
|[[File:10 The Prodigal Son.jpg|150px]]||Блудниот син||1494–1498||Бакрорез||247 × 191{{nbsp}}mm||B28
|-
|[[File:11 The Small Fortune.jpg|150px]]||Малото богатство||1495–1496||Бакрорез||120 × 66{{nbsp}}mm||B78
|-
|[[File:12 The Small Courier.jpg|150px]]||Малиот курир |||1496||Бакрорез||110 × 78{{nbsp}}mm||B80
|-
|[[File:13 A Cook and his Wife.jpg|150px]]||Кук и неговата сопруга||1496||Бакрорез||109 × 77{{nbsp}}mm||B84
|-
|[[File:14 Three Peasants in Conversation.jpg|150px]]||Тројца селани во разговор||1496–1497||Бакрорез||108 × 77{{nbsp}}mm||B86
|-
|[[File:Dürer - Fräulein zu Pferd und Landknecht.jpg|150px]]||Дамата на коњ и Ланкенет||1496–1497||Бакрорез||106 × 77{{nbsp}}mm||B82
|-
|[[File:Albrecht Dürer, The Turkish Family, c. 1495-1496, NGA 42613.jpg|150px]]||Ориентално семејство||1496–1497||Бакрорез||111 × 79{{nbsp}}mm||B85
|-
|[[File:Albrecht Dürer - Peasant and His Wife (NGA 1943.3.3466).jpg|150px]]||Селанец и неговата сопруга||1496–1498||Бакрорез||109 × 77{{nbsp}}mm||B83
|-
|[[File:Albrecht Dürer, Four Naked Women, 1497, NGA 6580.jpg|150px]]||Четирите голи жени; [[Четирите вештерки]]||1497||Бакрорез||194 × 135{{nbsp}}mm||B75
|-
|[[File:Dürer-Spaziergang.jpg|150px]]||Млад пар загрозен од смрт;или шеталиштето||1496–1500||Бакрорез||194 × 120{{nbsp}}mm||B94
|-
|[[File:20 The Madonna with the Monkey.jpg|150px]]||Мадона со мајмун||1496–1500||Бакрорез||190 × 121{{nbsp}}mm||B42
|-
|[[File:Albrecht Dürer - Le Rêve du docteur.jpg|150px]]||Искушението на безделникот; или сонот на докторот||1496–1500||Бакрорез||190 × 121{{nbsp}}mm||B76
|-
|[[File:Ontvoering door het zeemonster, RP-P-OB-1234.jpg|150px]]||[[Морското чудовиште]]||1496–1500||Бакрорез||248 × 189{{nbsp}}mm||B71
|-
|[[File:23 Hercules at the Crossroad.jpg|150px]]||Херкулес на крстопат||1496–1500||Бакрорез||320 × 222{{nbsp}}mm||B73
|-
|[[File:24 Sol Justitiae.jpg|150px]]||Сол Јуститија;или Судијата||1498–1501||Бакрорез||105 × 76{{nbsp}}mm||B79
|-
|[[File:25 St Sebastian, Tied to a Column.jpg|150px]]||[[Свети Себастијан во колоната (Дирер) | Свети Себастијан, врзан за колоната]]||1497–1501||Бакрорез||106 × 76{{nbsp}}mm||B56
|-
|[[File:26 Virgin and Child Standing on a Crescent Moon.jpg|150px]]||Богородица и Детето кои стојат осветлени од полумесечина||1498–1500||Бакрорез||107 × 77{{nbsp}}mm||B30
|-
|[[File:27 The Man of Sorrows with Arms Outstretched.jpg|150px]]||Тажниот човек со раширени раце||1500||Бакрорез||117 × 71{{nbsp}}mm||B20
|-
|[[File:De Heilige Sebastiaan, RP-P-OB-1215.jpg|150px]]||Свети Себастијан, врзан за дрво||1499–1503||Бакрорез||115 × 71{{nbsp}}mm||B55
|-
|[[File:29 The Virgin and Child with Saint Anne.jpg|150px]]||Богородица и Детето со Света Ана||1500–1502||Бакрорез||116 × 71{{nbsp}}mm||B29
|-
|[[File:Albrecht Dürer - St Eustace - Google Art Project.jpg|150px]]||Свети Евстахиј||1499–1503||Бакрорез||359 × 261{{nbsp}}mm||B57
|-
|[[File:31 The Witch.jpg|150px]]||Вештерката||1498–1502||Бакрорез||115 × 71{{nbsp}}mm||B67
|-
|[[File:32 Three Putti with Trumpets, Shield, and Helmet.jpg|150px]]||Три Пути со труби, штит и шлем||1498–1502||Бакрорез||114 × 72{{nbsp}}mm||B66
|-
|[[File:Nemesis by Albrecht Dürer.jpg|150px]]||Немеса;или добра среќа||1501–1502||Бакрорез||330 × 230{{nbsp}}mm||B77
|-
|[[File:34 Apollo and Diana.jpg|150px]]||Аполо и Дијана||1501–1506||Бакрорез||115 × 70{{nbsp}}mm||B68
|-
|[[File:35 St George on Foot.jpg|150px]]||Свети Георги пеш пеш||1500–1505||Бакрорез||116 х 72{{nbsp}}mm||B53
|-
|[[File:36 A Standard Bearer.jpg|150px]]||Стандарден носителr||1502–1503||Бакрорез||115 х 70{{nbsp}}mm||B87
|-
|[[File:37 Coat of Arms with Lion and Rooster.jpg|150px]]||Грб со лав и петел||1500–1503||Бакрорез||182 х 118{{nbsp}}mm||B100
|-
|[[File:Albrecht Dürer, The Virgin and Child on a Grassy Bench, 1503, NGA 6605.jpg|150px]]||Мадона на тревна клупа||1503||Бакрорез||114 × 71{{nbsp}}mm||B34
|-
|[[File:Coat of arms with a Skull by Albrecht Dürer.jpg|150px]]||Грб со череп||1503||Бакрорез||220 × 158{{nbsp}}mm||B101
|-
|[[File:40 Nativity.jpg|150px]]||Раѓање||1504||Бакрорез||186 × 120{{nbsp}}mm||B2
|-
|[[File:Albrecht Dürer - Adam and Eve (Rijksmuseum RP-P-OB-1155).jpg|150px]]||Адам и Ева||1504||Бакрорез||248 × 192{{nbsp}}mm||B1
|-
|[[File:Albrecht Dürer, Satyr Family, 1505, NGA 6680.jpg|150px]]||Семејство на Сатир||1505||Бакрорез||115 × 70{{nbsp}}mm||B69
|-
|[[File:43 Small Horse.jpg|150px]]||Мал коњ||1505||Бакрорез||165 × 108{{nbsp}}mm||B96
|-
|[[File:Large Horse by Albrecht Dürer.jpg|150px]]||Голем коњ||1505||Бакрорез||167 × 119{{nbsp}}mm||B97
|-
|[[File:Albrecht Dürer - St George on Horseback - WGA7294.jpg|150px]]||Свети Георги на коњ||1508||Бакрорез||109 × 85{{nbsp}}mm||B54
|-
|[[File:Albrecht Dürer - The Crucifixion - 1958.114 - Cleveland Museum of Art.jpg|150px]]||Распетие||1508||Бакрорез||134 × 98{{nbsp}}mm||B24
|-
|[[File:47 Virgin on a Crescent with a Starry Crown.jpg|150px]]||Богородица на полумесечина со метална круна||1508||Бакрорез||119 × 75{{nbsp}}mm||B31
|-
|[[File:Albrecht Dürer, The Holy Family, 1512-1513, NGA 6635.jpg|150px]]||Светото семејство со Свети Јован, Магдалена и Никодим||1510||Сува игла||216 × 190{{nbsp}}mm||B43
|-
|[[File:Albrecht Dürer, Madonna with the Pear, 1511 engraving, Rijksmuseum Amsterdam.jpg|150px]]||Мадона со крушата||1511||Бакрорез||160 × 107{{nbsp}}mm||B41
|-
|[[File:50 St Jerome by the Pollard Willow.jpg|150px]]||Свети Јероним покрај врба||1512||Сува игла||208 × 185{{nbsp}}mm||B59
|-
|[[File:51 Man of Sorrows with Hands Bound.jpg|150px]]||Тажниот човек со врзани раце||1512||Сува игла||118 × 74{{nbsp}}mm||B21
|-
|[[File:Albrecht Dürer, The Sudarium Held by Two Angels, 1513, NGA 6638.jpg|150px]]||Судариум прикажан од двајца ангели (Судариум на Света Вероника)||1513||Бакрорез||100 × 139{{nbsp}}mm||B25
|-
|[[File:53 Madonna by the Tree.jpg|150px]]||Мадона покрај дрвото||1513||Бакрорез||117 × 75{{nbsp}}mm||B35
|-
|[[File:Knight-Death-and-the-Devil.jpg|150px]]||[[Витез, смртта и ѓаволот]]||1513||Бакрорез||246 × 188{{nbsp}}mm||B98
|-
|[[File:Dürer Tanzendes Bauernpaar.jpg|150px]]||Танц на селска двојка||1514||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B90
|-
|[[File:56 The Bagpiper.jpg|150px]]||Гајдаџијата||1514||Бакрорез||116 × 75{{nbsp}}mm||B91
|-
|[[File:Saint Jerome in his Study.jpg|150px]]||[[Свети Jerером во својата работна соба (Дирер) | Свети Јероним во работна соба]]||1514||Бакрорез||247 × 188{{nbsp}}mm||B60
|-
|[[File:58 Madonna by the Wall.jpg|150px]]||Мадона покрај Ѕидот||1514||Бакрорез||147 × 101{{nbsp}}mm||B40
|-
|[[File:Dürer Melancholia I.jpg|150px]]||[[Меланхолија 1]]||1514||Бакрорез||239 × 188{{nbsp}}mm||B74
|-
|[[File:60 Virgin and Child on the Crescent Moon with a Diadem.jpg|150px]]||Богородица и Детето на полумесечина со дијадема||1514||Бакрорез||118 × 76{{nbsp}}mm||B33
|-
|[[File:61 The Apostle Paul.jpg|150px]]||Апостол Павле||1514||Бакрорез||118 × 74{{nbsp}}mm||B50
|-
|[[File:62 The Apostle Thomas.jpg|150px]]||Апостол Тома||1514||Бакрорез||117 × 75{{nbsp}}mm||B48
|-
|[[File:63 Man of Sorrows, Seated.jpg|150px]]||Тажниот човек, седнат||1515||Бакропис||112 × 67{{nbsp}}mm||B22
|-
|[[File:64 Agony in the Garden.jpg|150px]]||Агонија во градината||1515||Бакропис||224 × 157{{nbsp}}mm||B19
|-
|[[File:65 The Desperate Man.jpg|150px]]||Очајниот човек||1513–1517||Бакропис||186 × 135{{nbsp}}mm||B70
|-
|[[File:66 Sudarium Spread Out by an Angel.jpg|150px]]||Судариум раширен од ангел||1516||Бакропис||184 × 133{{nbsp}}mm||B26
|-
|[[File:Roof van Proserpina, RP-P-OB-1235.jpg|150px]]||Грабнувањето на Прозерпина од еднорогот||1516||Бакропис||315 × 211{{nbsp}}mm||B72
|-
|[[File:68 The Virgin on a Crescent with a Crown of Stars and a Sceptre.jpg|150px]]||Богородица на полумесечина со круна од ѕвезди и жезол||1516||Бакрорез||118 × 74{{nbsp}}mm||B32
|-
|[[File:69 Madonna Crowned by Two Angels.jpg|150px]]||Мадона крунисана од два ангели||1518||Бакрорез||155 × 101{{nbsp}}mm||B39
|-
|[[File:Landscape with a Large Cannon MET MM7867.jpg|150px]]||Пејзаж со топови||1518||Бакропис||218 × 324{{nbsp}}mm||B99
|-
|[[File:71 The Small Cardinal.jpg|150px]]||Кардиналот Албрехт од Бранденбург; или Малиот кардинал||1519||Бакрорез||146 × 96{{nbsp}}mm||B102
|-
|[[File:A72 St Anthony.jpg|150px]]||Свети Антониј||1519||Бакрорез||98 × 142{{nbsp}}mm||B58
|-
|[[File:The Peasant Couple at Market MET DP815906.jpg|150px]]||Селанецот и неговата сопруга на пазар||1519||Бакрорез|| 115 × 72{{nbsp}}mm||B89
|-
|[[File:74 Madonna Nursing.jpg|150px]]||Мадона Нурсинг||1519||Бакрорез||115 × 74{{nbsp}}mm||B36
|-
|[[File:75 Madonna Crowned by an Angel.jpg|150px]]||Мадона крунисана од ангел||1520||Бакрорез||138 × 99{{nbsp}}mm||B37
|-
|[[File:76 Madonna with the Swaddled Infant.jpg|150px]]||Madonna with the Swaddled Infant||1520||Бакрорез||141 × 96{{nbsp}}mm||B38
|-
|[[File:77 St Christopher Facing to the Right.jpg|150px]]||Свети Кристофер свртен кон десно||1521||Бакрорез||118 × 75{{nbsp}}mm||B52
|-
|[[File:78 St Christopher Facing to the Left.jpg|150px]]||Свети Кристофер Свртен кон Лево||1521||Бакрорез||118 × 75{{nbsp}}mm||B51
|-
|[[File:79 the Great Cardinal.jpg|150px]]||Кардиналот Албрехт од Бранденбург; или големиот кардинал||1523||Бакрорез||174 × 127{{nbsp}}mm||B103
|-
|[[File:80 St Bartholomew.jpg|150px]]||Свети Вартоломеј||1523||Бакрорез||121 × 75{{nbsp}}mm||B47
|-
|[[File:81 St Simon.jpg|150px]]||Свети Симон||1523||Бакрорез||118 × 75{{nbsp}}mm||B49
|-
|[[File:82 Large Crucifixion.jpg|150px]]||Големо распетие само во контури||с. 1523||Бакрорез||320 × 226{{nbsp}}mm||
|-
|[[File:83 Portrait of Frederick the Wise.jpg|150px]]||Портрет на Фредерик Мудриот||1524||Бакрорез||193 × 126{{nbsp}}mm||B104
|-
|[[File:84 Willibald Pirckheimer.jpg|150px]]||Вилибалд Пиркхајмер||1524||Бакрорез||182 × 111{{nbsp}}mm||B106
|-
|[[File:85 St Philip.jpg|150px]]||Свети Филип||1526||Бакрорез||122 × 76{{nbsp}}mm||B46
|-
|[[File:86 Philipp Melanchthon.jpg|150px]]||Филип Меланхтон||1526||Бакрорез||177 × 127{{nbsp}}mm||B105
|-
|[[File:ErasumsDurer.jpg|150px]]||Еразмо од Ротердам||1526||Бакрорез||249 × 193{{nbsp}}mm||B107
|-
|[[File:P01 Man of Sorrows by the Column.jpg|150px]]||Тажниот човек покрај колоната (Страст бр. {{nbsp}} 1)||1509||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B3
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 02, Am Ölberg.jpg|150px]]||Агонија во градината (Страст бр. {{nbsp}} 2)||1508||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B4
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 03, Gefangennahme.jpg|150px]]||Предавство на Христос (Страст бр. {{nbsp}} 3)||1508||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B5
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 04, Vor Kaiphas.jpg|150px]]||Христос пред Каiафа (Страст бр. {{nbsp}} 4)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B6
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 05, Vor Pilatus.jpg|150px]]||Христос пред Пилат (Страст бр. {{nbsp}} 5)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B7
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 06, Geißelung.jpg|150px]]||Камшикување (страст бр. {{nbsp}} 6)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B8
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 07, Dornenkrönung.jpg|150px]]||Христос крунисан со трње (Страст бр. {{nbsp}} 7)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B9
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 08, Ecce homo.jpg|150px]]||Ecce Homo (Страст бр. {{nbsp}} 8)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B10
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 09, Handwaschung.jpg|150px]]||Пилат ги мие рацете (Страст бр. {{nbsp}} 9)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B11
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 10, Kreuztragung.jpg|150px]]||Носење на крстot (страст бр. {{nbsp}} 10)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B12
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 11, Kreuzigung.jpg|150px]]||Распетие (Страст бр. {{nbsp}} 11)||1511||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B13
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 12, Kreuzabnahme.jpg|150px]]||Оплакување над Христос (Страст бр. {{nbsp}} 12)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B14
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 13, Grablegung.jpg|150px]]||Излагање (Страст бр. {{nbsp}} 13)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B15
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 14, Vorhölle.jpg|150px]]||Метеж на пеколот; или Христос во неизвесност (Страст бр. {{nbsp}} 14)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B16
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 15, Auferstehung.jpg|150px]]||Воскресение (Страст бр. {{nbsp}} 15)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B17
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 16, Goldene Pforte.jpg|150px]]||Свети Петар и Свети Јован Исцелување на осакатениот човек (Страст бр. {{nbsp}} 16)||1513||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B18
|-
|}
==Наводи==
{{наводи}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Список на гравури од Дирер}}
[[Категорија:Слики од Албрехт Дирер]]
oafvdog2f8fghr092gtdmi80p6dcghp
Јозеф и неговите браќа
0
1268016
4799207
4799073
2022-08-02T21:56:31Z
ГП
23995
/* За делото */
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox book| <!-- See [[Wikipedia:WikiProject Novels]] or [[Wikipedia:WikiProject Books]] -->
| name =Јосиф и неговите браќа <br/>Joseph and His Brothers
| title_orig = Joseph und seine Brüder
| translator =
| image = Thomas Mann Joseph, der Ernährer 1943.jpg
| caption = Корица на првото издание на дел 4 (1943)
| author = [[Томас Ман]]
| illustrator =
| cover_artist =
| country = Германија
| language = германски
| series =
| genre =
| publisher =
| release_date = 1933–1943
| english_release_date =
| media_type = Печати
| pages =
| isbn =
| preceded_by =
| followed_by =
}}
'''''„Јосиф и неговите браќа“''''' (германски: ''Joseph und seine Brüder'') — роман-[[тетралогија]] на [[Томас Ман]], објавен во периодот од 1933 до 1943 година.Во него, Ман ги прераскажува познатите теми од [[Стариот завет]], од [[Јаков]] до [[Јосиф]] (поглавјата 27 до 50), од Книгата на постанокот, поставувајќи го во историскиот контекст на [[Период на Амарна]]. Овој роман Ман го сметал за неговото најголемо дело.<ref>[https://historicalnovelsociety.org/reviews/joseph-and-his-brothers/ Joseph and his Brothers]</ref>
Тетралогијата се состои од следниве книги:
* „[[Приказните на Јаков]]“ (''Die Geschichten Jaakobs''; пишувана од декември 1926 до октомври 1930 година)
* „[[Младиот Јосиф]]“ (''Der junge Joseph''; пишувана од јануари 1931 до јуни 1932 година, Книга на постанокот 37)
* „[[Јосиф во Египет]]“ (''Joseph in Ägypten''; пишувана од јули 1932 до 23 август 1936 година, Книга на постанокот 38 - 39)
* „[[Јосиф, Хранителот]]“ (''Joseph, der Ernährer''; пишувана од 10 август 1940 до 4 јануари 1943 година, Битие 40 и 50 )
== Теми ==
[[File:Amarnamap.png|thumb|right|325px|Карта на [[античкиот близок исток]] за време на [[периодот на Амарна]], покажувајќи ги големите сили во тој период: Египет (зелена), [[Хетитска империја|Хати]] (жолто), [[Касити|Касите]] кралство Вавилон (виолетова), Асирија (сива) и Митани (црвена). Полесните области покажуваат директна контрола, потемните области претставуваат сфери на влијание. Обемот на ахајската / микенската цивилизација е прикажан со портокалова боја.]]
Инспирацијата и размислувањето кај Ман е од [[античкиот Ориент]] и [[Религиите на античкиот блиски исток|потеклото на јудаизмот]] како и влијание на [[Алфред Јеремиј]] во која се потенцира [[вавилонската митологија|Вавилонска]] и влијание врз создавањето на „Книга на постанокот“ како и со делата на [[Дмитриј Мережковски]].
Ман дејството го поставува во 14 век п.н.е. зборувајќи за [[Ахенатен]] фараонот кој го назначува Јосиф за свој заменик-регент. Јосиф има 28 години што би значело дека е роден во 1380 година п.н.е. според стандардната [[египетска хронологија]], а Јаков во средината на 1420-тите п.н.е. Другите споменати современи владетелиго вклучуваат [[Тушрата]] и [[Супилулиум I|Супилулиума]].
Доминантна тема на романот е истражувањето на Ман за статусот на [[митологијата]] и неговото презентирање на [[доцното бронзено време]] начин на размислување во однос на митските вистини и појавата на [[монотеизмот]]. Настаните од приказната на Книгата за постанокот честопати се поврзуваат и идентификуваат со други митски теми.
Централна е [[подземниот свет]] и митскиот [[потеклото во подземниот свет]]. Престојот на Јаков во Месопотамија ( гневот на [[Исав]]) е паралелен со животот на Јосиф во Египет (прогонет од љубомората на неговите браќа) и во помал обем неговото заробеништво во бунарот; тие понатаму се идентификуваат со „пеколниот плашник“ на [[Инана]] - [[Иштар]] - [[Деметра]], мезопотамскиот [[Тамуз (божество|Тамуз]]) мит, еврејскиот [[вавилонско заробеништво]] како и [[Тешкиот пекол]] на [[Исус Христос]].
[[Авраам]] постојано е претставен како човекот кој „го открил Бога“ ([[Ханиф]] или откривач на монотеизмот). Јаков како наследник на Авраам е обвинет за понатамошно разгледување на ова откритие. Јозеф е изненаден што го открива Акенатен на истиот пат (иако Акенатен не е „вистинската личност“ за патот), а успехот на Јозеф кај фараонот во голема мерка се должи на симпатијата на последниот кон „абрахамската“ теологија. Таква поврзаност на [[Потекло на јудаизмот|(прото) јудаизмот]] и [[атенизмот]] било предложена пред Ман, особено од [[Сигмунд Фројд]] во неговата „[[Мојсеј и монотеизам]]“ ', што се појави во 1939 година, непосредно пред Ман да започне да работи на четвртиот дел од тетралогијата - иако во последниот дел од делото на Ман, Акенатен е претпоставен како [[Фараонот на егзодусот]] современик на [[Мојсеј]], додека Ман во својата новела „Законот“ (1944) тоа му го препушта на [[Рамесес II]].
Бидејќи Јозеф се спасил од бунарот и бил продаден на Египет, тој прифаќа ново име, [[Осарсеф]], заменувајќи го [[YHWH|Јо-]] елементот со повикување на [[Озирис]] за да укаже дека сега е во подземјето. Оваа промена на името за сметка на промената на околностите го охрабрува Аменхотеп да го смени сопственото име во Ахенатен.
Тетралогијата се затвора со детален извештај за познатиот [[Благослов на Јаков|Благослов]] на Јаков за неговите синови и нивните племиња, неговата смрт и погребот. Ликовите на одделните браќа се одредуваат со епитети земени од текстот на Благословот на Јаков низ деталите; така, Рувим е „бурен како водите“ (и е поврзан со [[Водолија (астрологија)|Водолија]]] од Јаков). Симеон и Леви се познати како „близнаци“ (и се поврзани со [[Близнаци (астрологија)|Близнаци]])], иако имаат разлика од една година и се прикажани како насилници. Јуда е [[ари (лав)|лав]] ([[[Лав (астрологија)|Лав]])) и го наследува благословот на Авраам откако Јаков ги распушти своите постари браќа на нивното првородство. Зебулун покажува склоност за Феникијците и морепловството. Obејкоб го нарекува „коскениот“ Исахар магаре за да предизвика „Аселус“, [[Гама Канкри|γ]] и [[Делта Канкри|δ]] од [[Рак (астрологија)|Рак]]. Дан е остроумен и „прилагоден за судија“ ([[Вага (астрологија)|Вага]]). Ашер е љубител на вкусните јадења. Јосиф е благословен од Јаков во неговиот двоен аспект на мажјакот ([[Тамуз (божество)|Думузи]]), бог на семето и жетвата), со упатување на [[Бик (астрологија] | Бик]) и на жена (бидејќи за Јаков , неговата сакана Рејчел живее во Јосиф и во неговиот афинитет со хранливата Земја), во врска со [[Девица (астрологија)|Девица]]. Додека comesејкоб доаѓаше кај Бенјамин, неговата сила е скоро исчезната, и со неговиот последен здив тој прилично некохерентно го споредува својот најмлад син со волк, делумно поради [[Лупус (соsвездие)|Лупус]] во [[Шкорпија (астрологија)|Шкорпија]]<ref>[https://argumentativeoldgit.wordpress.com/2011/10/13/joseph-and-his-brothers-by-thomas-mann/ “Joseph and his Brothers” by Thomas Mann]</ref>.
== Содржина ==
[[File:La salle dAkhenaton (1356-1340 av J.C.) (Musée du Caire) (2076972086).jpg|right|325px|thumb|Фараонот [[Ахенатен]] и неговото семејство го обожаваат богот [[Атен]].]]
На романот му претходи долг пролог кој служи како увертира за операта. Дава идеја за длабочината на потопување пред нас во романот - потопување во минатото, во вечните прашања за потеклото на светот и човекот, во односот на човечката душа со Бога. Но, несомнената страна на дното на овие прашања е сознанието дека светот на Јосиф не се разликува скоро од нашиот.
„Минатото на Јаков“
Првиот дел од тетралогијата започнува со сцена кај бунарот, чии учесници се Јаков, синот на Исак и неговиот единаесетти и најсакан син Јосиф, кој наполнил седумнаесет години. Полн со скриена нежност, разговорот помеѓу таткото и синот се слева во детално прераскажување на целиот претходен живот на Јаков (поглавја 27-36 од книгата на Постанокот), допирајќи ги, за јасност, клучните настани во животот на неговите предци - Исак и неговиот татко, Божјиот Авраам (поглавја 12-26 од книгата на Постанокот)... Во него се опишува приказната за „кражбата на благословот“ на Јаков од неговиот брат близнак Исав, и бегството од братскиот гнев кон Харан, и славниот сон на Јаков со скалилото што води кон рајот, што следеше по понижувачкиот разговор со синот на Исав, кој се надоврза на Јаков
Центарот на првиот дел од романот е storyубовната приказна на Јаков за Рејчел, најмладата ќерка на неговиот чичко Лаван. За да се ожени со неа, Јаков се согласил на робовите услови за служба со Лаван и направил ужасна навреда кога, по брачната ноќ, открил дека Лаван го лизнал својот постар зет, Лиа, наместо неговата најмлада ќерка . Наскоро, Рејчел сепак стана сопруга на Јаков, но затоа Јаков мораше да му служи на Лаван уште седум години. Со текот на годините, тој се здоби со богатство, единаесет сина - најмладиот од нив беше син на Рејчел Јосиф - и на крајот избега со целото семејство во својата татковина, губејќи на патот Рејчел, кој го роди својот последен син Бенјамин.
„Младиот Јосиф“
К. Флавитски. Децата на Јаков го продадоа својот брат Јосиф.
Овој дел ги прераскажува настаните од 37. поглавје од книгата Битие и го опишува односот на Јосиф со неговите браќа: омразата кон старешините, особено поради неизмерната loveубов кон Јаков кон синот на Рахил и нежното пријателство со помладиот. Сите овие психолошки откриени односи се изградени во позадина на слики од животот на пасторалите, образованието на Јосиф, верските празници од тоа време и други детали што недостасуваат во Библијата, извлечени од ерудицијата и фантазијата на Ман. Последните сцени од вториот дел од книгата вклучуваат тепање на Јосиф, проследено со тридневен престој во сув бунар и продажба на патни трговци кои го донеле младичот во Египет.
„Јосиф во Египет“
Герцено. Јосиф и сопругата на Потифар.
Третиот роман ја опишува приказната за издигнувањето на Јосиф од безначаен роб до главниот владетел во куќата на неговиот господар Потифар и завршува со затвор, предизвикано од лажно обвинување за силување на сопругата на Потифар, убавата Мут-Енем. Оваа приказна е сумирана во 39-та глава од книгата Битие, неколку стихови од 12-та сура на Куранот се посветени на неа, а во романот се здобива со многу детали од египетскиот живот, а да не зборуваме за целосниот интензитет на страстите на loveубовна приказна за Mut-Enem за Јосиф Убавиот. Ман позајми некои од нијансите на оваа приказна од источните адаптации на митот познат како Јусуф и Зулеиха.
Во овој дел, авторот не само што им дал имиња на некои неименувани библиски ликови, туку вовел и неколку дополнителни карактери. Особено, во романот се појавуваат незгодните родители на Потифар, Гуја и Туи, кои, во присуство на тивкиот Јосиф, зборуваат за тоа како го изобличиле животот на нивниот син, лишувајќи го од можноста да носи дете во името. на нивните религиозни идеи. Пар слуги џуџе служат, според самиот автор, како смешна илустрација за врската помеѓу сексуалната сфера и оригиналното зло и се појавуваат во романот за да се објасни отпорот на Јосиф кон желбите на неговата hisубовна ressубовница.
„Јосиф носител на храна“
Непознат фламански сликар од 17 век. Јосиф им се открива на своите браќа во Египет
Четвртиот роман, напишан заснован на 40-50 поглавја од Битие, започнува со приказна за животот на Josephозеф во затвор, каде што тој успеа да ја придобие наклоноста на командантот Маи-Сам, што го направи доживотниот затвор прилично поднослив. Успешното толкување на соништата на двајца затвореници, поранешни слуги на фараонот, му го отвори патот на Јосиф на младиот фараон, кој влезе во историјата под името Ахенатон. Откако му ги објасни на фараонот соновите за претстојните плодни и гладни години и му понуди начин да се справи со несреќата што доаѓа, Јосиф со молскавична брзина се искачи на позицијата владетел на земјата. Религиозната потрага на младиот фараон, која за чудо се совпадна со потрагата на Јаков, играше важна улога во ова ненадејно искачување.
Силниот глад што го зафати целиот Блиски исток во директна согласност со пророчките соништа на фараонот, конечно доведе до состанок меѓу Јосиф и браќата што го продадоа. Според толкувањето на Ман, претпазливиот Јосиф стори сé за браќата да дојдат кај него „на состанок“, што му овозможи не само да ги спаси од глад, туку на крајот да го пренесе целото семејство во Египет, вклучувајќи го и неговиот постар татко.
Вртејќи се повторно кон семејството на Јаков, Ман направи долга дигресија, раскажувајќи ја приказната за снаата на Јуда, Тамар, која влезе во семејството по исчезнувањето на Јосиф. Оваа жена, споменувајќи<ref>[https://www.latimes.com/archives/la-xpm-2005-aug-14-bk-rubin14-story.html/ A Joseph for modern times, for all time]</ref>.
<gallery>
Image:Rembrandt Harmensz. van Rijn 062.jpg|'' Јаков прво го благослови вториот син на Јосиф. [[Рембрант]], 1656 "
Image:Friedrich_Overbeck_003.jpg|'' [[Фридрих Овербек|Ф. Овербек]], 1816/17: Јосиф го продаваат неговите браќа. "
Image:Philipp_Veit_002.jpg|'' [[Филип Веит]], 1816/17: Јосиф бега од сопругата на Потифар. "
</gallery>
==За делото==
По повод американското издание на делото, Ман го напишал есејот „Шеснаесет години“ во кој пишува дека делото се разликува од изградбата на пирамидите само по тоа што е „подогнато со трпението на еден човек во текот на долга низа години“ и дека делото му предизвикува „многу сеќавања, одредено автобиографско замислување.“ <ref>О. Бихаљи-Мерин, „Натурализам и грађански дух“, во: Томас Ман, ''Чаробни брег''. Београд: Просвета, 1956, стр. XXV.</ref> Циклусот „Јосиф и неговите браќа“ Ман го пишувал во долг период, од 1926 до 1942 година, при што работата често ја прекинувал за да се посвети на другите свои дела. Така, уште на почетокот од „Јосифовата легенда“, тој ја прекинал работата и го напишал расказот „[[Марио и магионичарот]]“. Кога бил завршен првиот дел од „Приказните на Јаков“, а биле напишани и некои делови од „Младиот Јосиф“, Ман заминал на пат во [[Египет]] и во [[Палестина (регион)|Палестина]]. Во тој период, покрај „Јосиф во Египет“, Ман работел и на есејот „[[Страдањето и големината на Рихард Вагнер]]“. Некои делови од [[есеј]]от јавно ги прочитал на 10 февруари 1933 година на [[Универзитет во Минхен|Универзитетот во Минхен]], а утредента отпатувал во [[Амстердам]], а оттаму во [[Брисел]] и [[Париз]] каде, исто така, го читал есејот. Поради неговото толкување на ликот на [[Рихард Вагнер|Вагнер]], [[Националсоцијализам|нацистичкиот]] режим му го забранил враќањето во Германија, така што „Јосиф во Египет“ било завршен во емиграција, во местото Киснахт крај [[Цирих]].<ref>О. Бихаљи-Мерин, „Натурализам и грађански дух“, во: Томас Ман, ''Чаробни брег''. Београд: Просвета, 1956, стр. XXV-XXVI.</ref>
Во „Јосифовата легенда“, Ман имал намера да напише роман во кој од индивидуално-посебното ќе се сврти кон типичното ми митското. Враќајќи се кон она што постоело отсекогаш и што постојано се враќа, тој доаѓа до отстранување на разликата меѓу зборовите „било“ и „е“. Притоа, не само Јосиф и Јаков, туку и другите незначителни ликови во делото се одликуваат со митска трајност. Иако приказните што ги опишува во романот се одамна познати, слојот на надворешните настани е само фасада, зашто ликовите од романот истовремено се жители и на денешниот свет. За да го создаде делото, Ман користел бројни египетски и месопотамиски извори, заедно со [[Хебрејска книжевност|еврејската книжевност]], „[[Златното магаре]]“ на [[Апулеј]], [[Јохан Волфганг фон Гете|Гетеовата]] расправа „Израел во пустината“ и [[Зигмунд Фројд|Фројдовата]] „Студија за Мојсеј“. Во текот на работата на романот, според зборовите на авторот, „најтешко било.. да се оттргне од она што е историски декоративно и кое толку лесно му се придружува на историското сиже.“ Иако се движи во рамката на библискито текст, авторот не се води од верското обожавање, туку од психолошката [[Иронија (стилистика)|иронија]] и визионерската критика.<ref>О. Бихаљи-Мерин, „Натурализам и грађански дух“, во: Томас Ман, ''Чаробни брег''. Београд: Просвета, 1956, стр. XXVI-XXVIII.</ref>
По завршувањето на „Јосиф во Египет“, Ман се колебал да се зафати со последниот дел од циклусот, зашто „Јосиф во Египет“ му делувал како врвно достигнување така што се плашел од попуштање, па дури и опаѓање на квалитетот, првенствено заради ликот на Потифаровата жена, плашејќи се дека не ќе може да најде друг женски лик кој би ја одржувал рамнотежата во последниот дел од циклусот. Но сепак, тој го создал ликот на Тамара, снаата на Јуда, која е полна со човечка симпатија и присебна ведрина. Приказната во последниот дел, која е толку позната, делува ново и истовремено неважно. Томас Ман се отуѓува од фабулата, се оддалечува од она „што“ и се врти кон она „како“ така што делото едвај може да се нарече роман во класичната смисла на зборот.<ref>О. Бихаљи-Мерин, „Натурализам и грађански дух“, во: Томас Ман, ''Чаробни брег''. Београд: Просвета, 1956, стр. XXVIII.</ref>
== Изданија и преводи ==
* ''Приказните за Јаков''. С. Фишер Верлаг, Франкфурт на Мајна. {{ISBN | 3-596-29435-5}}
* ''Младиот Јосиф''. С. Фишер Верлаг, Франкфурт на Мајна. {{ISBN | 3-10-048230-1}}
* ''Јосиф во Египет''. С. Фишер Верлаг, Франкфурт на Мајна. {{ISBN | 3-10-048232-8}}
* ''Јосиф носител на храна ''. С. Фишер Верлаг, Франкфурт на Мајна. {{ISBN | 3-10-048233-6}}
* Унгарски превод на Ѓерг Саркизи. Будимпешта: Атина, 1946. {{ISBN | 978-963-689984-4}}
* Фински превод на Лаури Хирвенсало. Хелсинки / Порво: ВСОЈ, 1947 година.
* Англиски превод на H. T. Lowe-Porter. Newујорк: Алфред А. Нопф, 1948. {{ISBN | 0-394-43132-4}}.
* Шпански превод на Хозе Марија Совиор и Хернан дел Солар. Сантијаго де Чиле: Уреднички Ерчила. 2 том, 1962 година.
* Руски превод на Соломон Апт. Ленинград: Khudozhestvennaya Literatura. 2 том, 1968 година.
* Англиски превод на [[Johnон Е. Вудс]]. Newујорк: Алфред А. Нопф, 2005. {{ISBN | 1-4000-4001-9}}.
* Холандски превод на Тијс Полман. Ујтгевериј Верлдбиблиотек, Амстердам, 2014 година. {{ISBN | 9789028424005}}.
== Литература ==
* Jan Assmann: ''Thomas Mann und Ägypten. Mythos und Monotheismus in den Josephsromanen.'' Beck, München 2006, ISBN 3-406-54977-2.
* [[Maurice Blanchot]]: ''Thomas Manns ‘Joseph und seine Brüder’''. In: Ders.: ''Thomas Mann. Begegnungen mit dem Dämon'', herausgegeben und aus dem Französischen übersetzt von Marco Gutjahr, Turia+Kant, Wien/Berlin 2017, S. 9–15, ISBN 978-3-85132-839-4.
* Gregor Eisenhauer: ''Ein Taschendieb der Herzen''. Zur Kunstform der witzigen Rede in Thomas Manns Josephsroman. Literaturwissenschaftliches Jahrbuch NF 32: 217-250, 1991
* Bernd-Jürgen Fischer: ''Handbuch zu Thomas Manns „Josephsromanen“.'' Francke, Basel 2002, ISBN 3-7720-2776-8.
* [[Friedemann W. Golka]]: ''Joseph – biblische Gestalt und literarische Figur: Thomas Manns Beitrag zur Bibelexegese.'' Calwer Verlag, Stuttgart 2002, ISBN 3-7668-3788-5.
* [[Käte Hamburger]]: ''Thomas Manns biblisches Werk. Der Joseph-Roman, die Moses-Erzählung „Das Gesetz“.'' Nymphenburger Verlag, München 1981, ISBN 3-485-01862-7.
* Eckhard Heftrich: ''Geträumte Taten. „Joseph und seine Brüder“'' Frankfurt 1993, ISBN 978-3-465-02542-9.
* Jürgen Hohmeyer: ''Thomas Manns Roman „Joseph und seine Brüder“ Studien zu einer gemischten Erzählsituation'' (= ''Marburger Beiträge zur Germanistik.'' Bd. 2). Elwert, Marburg 1965 & 1969 (Diss. Marburg 1964).
* Axel Hutter: ''Narrative Ontologie.'' Mohr Siebeck, Tübingen, ISBN 978-3-16-155397-4.
* [[Hermann Kurzke]]: ''Mondwanderungen. Ein Wegweiser durch Thomas Manns Josephs-Roman.'' Fischer, Frankfurt am Main 2004, ISBN 3-596-16011-1.
* Vladimir Tumanov: [https://owl.uwo.ca/access/content/group/d9c3b137-1d5d-4026-9794-2079b0d9f6a8/Stitching%20Joseph_s%20Coat.pdf “Stitching Joseph’s Coat in Thomas Mann’s Joseph und seine Brüder.”] Neophilologus 84 (2): 255-270, 2000, [[doi:10.1023/A:1004525900985]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Томас Ман}}
[[Категорија:Дела на Томас Ман]]
[[Категорија:Романи]]
h3067h8xcgocmog4bsu7apawpdyn7o6
Приказната на слугинката (филм)
0
1273836
4799192
4611070
2022-08-02T19:54:07Z
Lili Arsova
86688
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Gilead-Flag.gif|мини|Знамето на Република Гилеад во филмот, базирано на знамето на САД]]
'''„Приказната на слугинката“''' ([[англиски]]: ''The Handmaid's Tale'') - американски [[филм]] од 1990 година, во [[режија]] на [[Фолкер Шледорф]] (Volker Schlöndorff) по [[сценарио]]то на [[Харолд Пинтер]], засновано врз [[Приказната на слугинката|истоимениот роман]] на [[Маргарет Етвуд]]. Главните улоги ги толкуваат: [[Наташа Ричардсон]], [[Феј Данавеј]] и [[Ејдан Квин]]. Филмот бил номиниран за наградата „[[Златна мечка]]“ на [[Берлински филмски фестивал|Берлинскиот филмски фестивал]] во 1990 година.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2021-04-17 HRT, Sluškinjina priča, američko-njemački film (пристапено на 15.4.2021)]</ref>
==Синопсис==
Дејствието на филмот се одвива во дистописки, контаминиран свет во која владее десничарска религиозна тиранија. Една млада жена, која е една од ретките плодни жени, станува [[секс]]уална робинка...
== Наводи ==
{{наводи}}
{{филм-никулец}}
[[Категорија:Американски филмови]]
[[Категорија:Германски филмови]]
[[Категорија:Научнофантастични филмови]]
[[Категорија:Филмови на англиски јазик]]
[[Категорија:Филмови од 1990 година]]
[[Категорија:Филмови на Фолкер Шлендорф]]
[[Категорија:Филмови со Ејдан Квин]]
[[Категорија:Филмови со Наташа Ричардсон]]
[[Категорија:Филмови со Феј Данавеј]]
[[Категорија:Филмови со Роберт Дувал]]
[[Категорија:Филмови засновани на романи]]
g156ysriqxhav26dy023po5jsrli5my
Стебло за кломпи (филм)
0
1274220
4799256
4616965
2022-08-03T11:48:42Z
EliT13
100435
Вметнување слика
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Tree of the Wooden Clogs.jpg|мини|Стебло за кломпи]]
'''„Стебло за кломпи“''' ([[италијански]]: ''L'Albero degli zoccoli'') - италијански [[филм]] од 1978 година, во [[режија]] на [[Ермано Олми]]. Главните улоги ги толкуваат: Лујџи Орнаги (Luigi Ornaghi), Франческа Мориџи (Francesca Moriggi), Омар Брињоли (Omar Brignoli) и Антонио Ферари (Antonio Ferrari). Во филмот, режисерот не се фокусира толку врз дејствието, туку врз убедливоста на ликовите и оживувањето на некогашниот, денес заборавен, свет. Филмот, кој се смета за еден од најдобрите остварувања во италијанската кинематографија во 1970-тите и најдобро дело на Олми, освоил бројни награди меѓу кои најзначајни оние на [[Кански филмски фестивал|Канскиот филмски фестивал]]: „[[Златна палма|Златната палма]]“ и Наградата на екумениското жири.<ref>[https://raspored.hrt.hr/?mreza=4&datum=2021-04-14 HRT, Stablo za klompe, talijanski film (12) - Film tjedna (пристапено на 13.4.2021)]</ref>
==Синопсис==
Дејствието во филмот се одвива во [[Ломбардија]], кон крајот на [[19 век]]. На еден голем селски имот живеат пет семејства кои се принудени да се борат со секојдневните животни тешкотии. Малиот син на едно семејство треба да тргне на училиште. Еден ден, на патот до дома, нему му се крши едната кломпа. За да му направи нова, татко му сече едно дрво, но подоцна земјопоседникот го открива и поради тој прекршок, семејството мора да го напушти имотот. Во другото семејство, една самохрана мајка се труди да ги прехрани децата. Еден ден, кравата се разболува, а [[ветеринар]]от ѝ соопштува дека нема изгледи да преживее. Сепак, жената не сака да ја убие кравата, која наеднаш оздравува. Во третото семејство се прават подготовките за [[свадба]]та на ќерката. По венчавката, младоженците одат во блискиот град при што преноќуваат во еден [[манастир]]. Таму, тие се согласуваат да посвојат едно сираче за што добиваат определен паричен надомест. Во друго семејство, за време на селскиот панаѓур, таткото пронаоѓа [[Монета|златник]], кој го крие во копитото од коњот, но подоцна не може да го најде...
== Наводи ==
{{наводи}}
{{филм-никулец}}
[[Категорија:Италијански филмови]]
[[Категорија:Филмови на италијански јазик]]
[[Категорија:Филмови од 1978 година]]
[[Категорија:Филмови на Ермано Олми]]
[[Категорија:Филмови со Лујџи Орнаги]]
[[Категорија:Филмови со Франческа Мориџи]]
[[Категорија:Филмови со Омар Брињоли]]
[[Категорија:Филмови со Антонио Ферари]]
[[Категорија:Добитници на Златната палма]]
[[Категорија:Филмови чие дејствие се одвива во 19 век]]
[[Категорија:Филмови чие дејствие се одвива во Ломбардија]]
fpi2u4cm3bwi06224v18wtxvca3uxfd
Синхрона орбита
0
1286154
4799244
4797998
2022-08-03T11:04:22Z
Ehrlich91
24281
Одбиени последните 5 промени (од [[Специјална:Придонеси/Doni12345|Doni12345]]) и ја поврати преработката 4795299 на Bjankuloski06
wikitext
text/x-wiki
'''Синхрона орбита''' се јавува кога [[Орбитален период|орбиталниот период]] на телото кое орбитира (обично [[Вештачки сателит|сателит]]) е еднаков на просечниот ротационен период на телото околу кое се орбитира (обично планета), а исто имаат иста насока на ротација и орбитирање.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://earthobservatory.nasa.gov/Features/OrbitsCatalog/|title=Catalog of Earth Satellite Orbits : Feature Articles|last=Holli|first=Riebeek|date=2009-09-04|work=earthobservatory.nasa.gov|language=en|accessdate=2016-05-08}}</ref>
== Поедноставено значење ==
[[Синхронизација|Синхрона]] [[орбита]] е орбита во која едно тело (на пример, вештачки сателит или месечина) обиколува друго примарно тело (планета) за исто време кое му е потребно на примарното тело да направи една ротација околу својата оска.
== Својства ==
Ако еден сателит е во синхрона орбита која е и [[екватор]]ијална и [[Кружница|кружна]] ќе изгледа како да е неподвижен над точка на екваторот на планетата околу која орбитира. Синхроните сателити кои орбитираат околу [[Земја (планета)|Земјата]] се вика дека имаат [[геостационарна орбита]]. Меѓутоа, синхроната орбита не мора да биде екваторска; ниту кружна. Телото во неекваторска синхрона орбита ќе изгледа како да осцилира на север и југ над точка на екваторот на планетата, додека тело во [[Елипса|елипсовидна]] орбита ќе изгледа како да осцилира кон исток и кон запад. Ако се гледа од телото околу кое се орбитира, со комбинацијата на овие две движења се создава еден образец во форма на бројот 8 наречена [[аналема]].
== Номенклатура ==
Има многу специјализирани термини за синхрони орбити во зависност од телото околу кое се орбитира. Синхроната орбита околу [[Земја (планета)|Земјата]] која е кружна и лежи во екваторската рамнина се нарекува [[геостационарна орбита]]. Во поопшт случај, кога орбитата е наклонета кон екваторот на Земјата или не е кружна, се нарекува [[геосинхрона орбита]]. Соодветните термини за синхрони орбити околу [[Марс (планета)|Марс]] се [[Ареостационарна орбита|ареостационарни]] и [[Ареосинхрона орбита|ареосинхрони]] орбити.
== Формула ==
За стационарна синхрона орбита:
: <math>R_{syn} = \sqrt[3]{{G(m_2)T^2\over 4 \pi^2}}</math> <ref>{{Наведени вести|url=https://www.askwillonline.com/2012/12/calculating-radius-of-geostationary.html|title=Calculating the Radius of a Geostationary Orbit - Ask Will Online|date=2012-12-27|work=Ask Will Online|access-date=2017-11-21|language=en-GB}}</ref>
: G = [[Гравитациска константа]]
: m<sub>2</sub> = Маса на небесното тело
: Т = период на ротација на телото
Со оваа формула се добива стационарната орбита на телото во однос на дадено тело.
Орбиталната брзина (брзината со која се движи сателитот низ вселената) се пресметува со множење на аголната брзина на сателитот со орбиталниот полупречник.
== Примери ==
Астрономски пример е најголемата месечина на [[Плутон (џуџеста планета)|Плутон]] - [[Харон (месечина)|Харон]].<ref>{{Наведено списание|last=S.A. Stern|year=1992|title=The Pluto-Charon system|journal=Annual Review of Astronomy and Astrophysics|volume=30|page=190|bibcode=1992ARA&A..30..185S|doi=10.1146/annurev.aa.30.090192.001153|quote=Charon's orbit is (a) synchronous with Pluto's rotation and (b) highly inclined to the plane of the ecliptic.}}</ref> Многу почесто, синхроните орбити се користат од вештачки сателити кои се користат за комуникација, како што се [[Геосинхрони сателити|геостационарните сателити]] .
Природните сателити, кои можат да имаат синхрона орбита само преку [[плимно заклучување]] со нивното родителско тело, тоа секогаш е поврзано со [[Плимно заклучување|синхроната ротација]] на сателитот. Ова е затоа што помалото тело побрзо плимно се заклучува, и додека да постигне синхрона орбита, веќе долго време има заклучена синхрона ротација.
{| class="wikitable sortable"
!Орбита
! Маса на телото (кг)
! Период на сидерална ротација
! Голема полуоска (км)
! Висина
|-
| [[Геостационарна орбита]] ([[Земја (планета)|Земја]])
| 5,97237×10 <sup>24</sup>
| 0,99726968 г
| 42,164 км (26.199 милји)
| 35,786 км (22.236 милји)
|-
| [[ареостационарна орбита]] ([[Марс (планета)|Марс]])
| 6,4171×10 <sup>23</sup>
| 88.642 с
| 20,428 км (12.693 милји)
|
|-
| Стационарна орбита на [[Церера (џуџеста планета)|Церера]]
| 9,3835×10 <sup>20</sup>
| 9,074170 ч
| 1,192 км (741 милји)
| 722 км (449 милји)
|-
| Стационарна орбита на [[Плутон (џуџеста планета)|Плутон]]
|
|
|
|
|}
== Поврзано ==
* [[Субсинхрона орбита]]
* [[Суперсинхрона орбита]]
* [[погребална орбита|Орбита на гробишта]]
* [[Плимно заклучување]] (синхрона ротација)
* [[сончевосинхрона орбита|Синхрона орбита со Сонцето]]
* [[Список на орбити]]
== Наводи ==
{{наводи}}
* {{FS1037C}}
{{Орбити}}
[[Категорија:Орбити]]
[[Категорија:Астродинамика]]
9dk75xz07yr1iouhwriqz8pkt2r1xyd
Сара Јовановиќ
0
1298635
4799224
4759885
2022-08-03T01:59:15Z
NadyBarbieGirl
63459
/* Спотови */
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox musical artist
|name =Сара Јо
|background = solo_singer
|image =
|caption =
|birth_name =Сара Јовановиќ
|alias =
|birth_date = {{роден на|29|октомври|1993}}
|birth_place ={{роден во|Италија}}, [[Рим]]
|origin = [[Србија]]
|occupation = [[пејачка]]
|genre = [[поп-музика]], [[R&B|Р&Б]]
|years_active = 2011 –сѐ уште
|instrument = вокал
|First_album =
|Latest_album =
|Notable_albums =
|Notable_songs =
|label =
|associated_acts =[[Едита Арадиновиќ]]
|website =
}}
'''Сара Јовановиќ''' ({{роден во|Италија}},[[Рим]] {{роден на|29|октомври|1993}}) — српска поп и [[R&B|Р&Б]]-пејачка.
== Дискографија ==
=== Албуми ===
=== Спотови ===
{| class="wikitable"
|-
! Спот !! Година !! Режисер
|-
| ''Молио сам анђеле'' || 2013 || Андреј Илиќ
|-
| ''Ти и ја'' || 2013 || Раста
|-
| ''Ујутру'' || 2013 || Андреј Илиќ
|-
| ''Ко је овде ко'' || 2014|| Андреј Илиќ
|-
| ''Маховина'' || 2014 || Андреј Илиќ
|-
| ''Пробај'' || 2016 || Андреј Илиќ
|-
| ''Троје'' || 2016 ||Лазар Бодрожа
|-
| ''Немам времена за то'' || 2017 ||Rollercoaster
|-
| ''Само ти'' || 2017 || Nemanja Đerić
|-
|'' Лава'' || 2018 || Ana Žugić, Лазар Богдановиќ
|-
| ''Без сна'' || 2019 || Лазар Богдановиќ
|-
| ''Мили, мили'' || 2019 || Лазар Богдановиќ
|-
| ''Као никада пре'' || 2019 || Немања Новаковиќ
|-
| ''Кажи ми'' || 2020 || Лазар Богдановиќ
|-
| ''Неко те има'' || 2020 || Лазар Богдановиќ
|-
| ''Варалица'' || 2021 ||Кукла
|-
| ''Он'' || 2021 || Немања Новаковиќ
|-
| ''Дивља'' || 2022 || Кукла
|-
| ''Зар не'' || 2022 || Лука Сепчиќ
|}
== Наводи ==
{{наводи}}
==Надворешни врски ==
*
[[Категорија:Српски пејачи]]
k3w2fhxhuru7qmz78n3zzrtpgy0j3g7
Американска трагедија
0
1304219
4799204
4797885
2022-08-02T21:34:23Z
ГП
23995
/* Втора книга */ дополнување
wikitext
text/x-wiki
'''„Американска трагедија“''' ([[Англиски јазик|англиски]]: ''An American Tragedy'') — [[Роман|роман]] на американскиот писател [[Теодор Драјзер]] од 1925 година.
==Содржина==
Романот се состои од три книги.
===Прва книга===
* Глава 1 — 3: Во [[Канзас Сити (Мисури)|Канзас Сити]] живее семејството Грифитс кое го сочинуваат сопругот Аса, сопругата Елвира и нивните четири деца. Родителите во својата куќа и по улиците одржуваат верски проповеди. Семејството е многу сиромашно, а децата се без редовно образование. Најстариот син Клајд е незадоволен и мечтае за подобар живот, но не знае што да преземе. Еден ден, неговата постара сестра Естер го напушта домот. Клајд почнува повремено да работи, а пресвртот во неговиот живот настапува кога се вработува во најотмениот [[хотел]] во градот. На тоа работно место, тој стекнува претстава за животот на богатите луѓе и остварува заработувачка која му овозможува малку поудобен живот.<ref>Теодор Драјзер, ''Америчка трагедија''. Београд: Просвета, 1955, стр. 3-24.</ref>
* Глава 4 — 14: Клајд почнува привремено да работи, а потоа се вработува во најлуксузниот [[хотел]] во градот. Таму, тој се запознава со светот на богатите, а самиот заработува доволно за да си дозволи поудобен живот. Исто така, тој оди на забави со колегите, а посетува и една [[Бордел|јавна куќа]] каде што го има своето прво [[Полов однос|сексуално]] искуство. Во домот на еден свој колега, Клајд ја запознава убавата девојка Хортенс Бригс и веднаш се вљубува во неа, а таа го искористува, барајќи да ѝ купува ситни поклони. Во градот се враќа сестра му Естер, [[Бременост|бремена]] и напуштена од своето момче. Мајка ѝ скришно изнајмува стан за Естер, но на своето семејство не му кажува ништо за тоа. Сепак, Клајд случајно ја открива тајната.<ref>Теодор Драјзер, ''Америчка трагедија''. Београд: Просвета, 1955, стр. 24-107.</ref>
* Глава 15 — 19: Хортенс има желба да купи скапа бунда и, злоупотребувајќи ја љубовта на Клајд, го наговара да ја плати бундата. Тој се согласува, а истовремено одбива да ѝ даде пари на мајка си за потребите на претстојното породување на Естер. Во една прилика, Клајд ја кани Хортенс на излет во околината на градот каде заминуваат со [[автомобил]] што го украло неко момче. На излетот се присутни уште неколку колеги на Клајд и неколку девојки, а Хортенс постојано флертува со возачот на автомобилот поради што доаѓа до кавга меѓу неа и Клајд. На враќање, возачот прегазува едно девојче и бега од местото на несреќата, но потоа се превртува автомобилот, патниците се здобиваат со полесни повреди, но успеваат навремено да побегнат пред да дојде [[полиција]]та.<ref>Теодор Драјзер, ''Америчка трагедија''. Београд: Просвета, 1955, стр. 107-147.</ref>
===Втора книга===
* Глава 1 — 4: Семјуел Грифитс, е сопственик на [[Фабрика|фабрика]] за вратоврски во малото место Ликург, во државата [[Њујорк (сојузна држава)|Њујорк]]. Тој е еден од најугледните жители на градот и татко на три деца: ќерките Мира и Бела и синот Гилберт, кој работи во фабриката. Семјуел му е брат на Аса Грифитс, а во Ликург дошол пред околу 25 години по што ја отворил фабриката и постигнал голем финансиски успех. Тој само што пристигнал од [[Чикаго]], каде престојувал на важна конференција на фабрикантите и на членовите на своето семејство им соопштува важна вест: таму се запознал со внукот Клајд Грифитс кому му понудил работа во фабриката. Сето тоа се случува три години по бегството на Клајд од Канзас Сити. Тој има 20 години, а по напуштањето на Канзас Сити, престојувал во неколку градови, работејќи разни привремени работи, а потоа доаѓа во Чикаго, каде работи како хотелски курир. Тој е многу сиромашен, но веќе е прилично зрел и решен да успее во животот. Неговото семејство се преселило во [[Денвер]], каде се бави со мисионерска дејност и сè уште живее во голема беда. Еден ден, сосема случајно, Клајд дознава дека стрико му Семјуел Грифитс се наоѓа во хотелот во којшто работи и тој се запознава со него. Бидејќи му остава поволен впечаток, Семјуел Грифитс му нуди работа во својата фабрика и Клајд се сели во Ликург.<ref>Теодор Драјзер, ''Америчка трагедија''. Београд: Просвета, 1955, стр. 148-180.</ref>
* Глава 5 — 12: Веднаш по пристигнувањето, Клајд ја посетува фабриката каде го запознава братучедот Гилберт, кој не гледа со симпатија кон него, иако Клајд неверојатно личи на него. Клајд започнува да работи на непријатно и слабо платено работно место, а живее бедно во една изнајмена соба, сонувајќи дека стрико му ќе му даде можност да успее во животот. Клајд ја запознава девојката Рита со која има краткотрајна врска, но откако еднаш оди на гости кај стрико му, тој веднаш се повлекува од врската со Рита, плашејќи се дека со тоа ќе го наруши угледот на семејството Грифитс. По одредено време, Клајд е унапреден во работата и станува надзорник на многу девојки од кои неколку го привлекуваат, но тој е воздржан кон нив, свесен за обврската да го чува угледот на стрико му.<ref>Теодор Драјзер, ''Америчка трагедија''. Београд: Просвета, 1955, стр. 180-248.</ref>
* Глава 13 — 22: Во одделението со кое раководи Клајд се вработува нова девојка, Роберта Алден, која му се допаѓа на прв поглед, а и таа покажува симпатија кон него. Сепак, двајцата се однесуваат воздржано еден кон друг. Придржувајќи се кон забраната да се меша со сиромашните луѓе, Клајд е многу осамен и несреќен. За време на еден излет крај блиското езеро, тој случајно ја среќава Роберта и не можејќи да ги совлада своите чувства кон неа, ја кани на прошетка со чамец. Подоцна, Клајд ѝ закажува состанок и така започнува нивната тајна љубовна врска која двајцата ја кријат од околината поради разликата во нивната општествена положба. Меѓутоа, нивната врска набргу е откриена и Роберта е принудена да се пресели во друг стан. Тогаш, Клајд ја наговара да му дозволи да ја посетува, но Роберта одбива и тоа предизвикува краткотрајна кавга меѓу нив. Најпосле, Роберта попушта и целосно му се предава. Во тој период, Клајд конечно ги остварува своите љубовни стремежи, но истовремено нема никаква намера да се ожени со неа, зашто сонува да стане дел од високото општество.<ref>Теодор Драјзер, ''Америчка трагедија''. Београд: Просвета, 1955, стр. 249-309.</ref>
* Глава 23 — 33: Клајд сосема случајно ја среќава убавата и богата девојка Сондра Финчли, која уште при првата средба во домот на Семјуел Грифитс му оставила голем впечаток. Сондра покажува интерес кон Клајд, а за да му се одмазди на Гилберт Грифитс, со кого е во лоши односи, таа го воведува Клајд во друштвото на децата на богатите семејства од Ликург. Оттогаш се разгорува неговата страст кон Сондра и набргу по започнувањето на љубовната врска со Роберта и тој ја запоставува, редовно одејќи на забавите што ги организираат пријателите на Сондра. Дружејќи се со Клајд, таа постепено почнува да покажува интерес кон него. Клајд не сака да ги прослави [[Божиќ|божиќните]] празници со Роберта, која заминува во родниот дом, потиштена од сомнежот дека Клајд повеќе не ја сака. И Семјуел Грифитс дознава дека Клајд станал дел од високото општество и го кани на божиќен ручек. Во меѓувреме, Клајд сè повеќе се зближува со Сондра и станува целосно рамнодушен кон Роберта. Така, таа конечно сфаќа дека Клајд повеќе не ја сака и размислува да го напушти Ликург, но тогаш дознава дека е [[Бременост|бремена]].<ref>Теодор Драјзер, ''Америчка трагедија''. Београд: Просвета, 1955, стр. 310-383.</ref>
* Глава 34 — 44: Клајд е потресен од веста за бременоста на Роберта, зашто тој настан претставува опасност за сите негови планови. Затоа, тој набавува лек за прекинување на бременоста, но лекот не дава никакви резултати. Оттука, тој наоѓа лекар за кого се надева дека би извршил таен [[Абортус|абортус]], но тој одбива да ѝ помогне на очајната Роберта. Клајд е потполно збунет и исплашен, нема намера да се ожени со Роберта, но нема никаква идеја како би го решил проблемот. Во меѓувреме, тој продолжува да се гледа со Сондра, која целосно се вљубува во него. За да добие повеќе време за размислување, Клајд ја убедува Роберта да замине дома. За време на нејсиното отсуство, Клајд случајно чита во месниот весник за еден пар кој се удавил во некое од блиските езера. Тоа му дава идеја како би можел да се ослободи од Роберта и потоа постојано се бори со помислата да изврши [[убиство]] кое ќе му овозможи да ја освои СОндра и да стане дел од високото општество. Летото, тој ја посетува Сондра во блиското езерско летувалиште при што ѝ предлага да побегнат и тајно да се венчаат. Сондра, иако е вљубена во него, бара да почека до есента, кога ќе стане полнолетна. Во една прилика, со своето друштво, Клајд посетува едно подалечно осамено езеро кое му делува како идеално место за да се ослободи од Роберта.<ref>Теодор Драјзер, ''Америчка трагедија''. Београд: Просвета, 1955, стр. 383-473.</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Дела на Теодор Драјзер]]
[[Категорија:Американски романи]]
[[Категорија:Книги од 1925 година]]
crdvao396xh274ogpf8qcicwvjghak4
Разговор:Валас Соуза
1
1304707
4799205
4798817
2022-08-02T21:49:10Z
EmausBot
18240
Робот: Исправка на двојни пренасочувања → [[Разговор:Валас Соуса Силва]]
wikitext
text/x-wiki
#пренасочување [[Разговор:Валас Соуса Силва]]
nwo3alzhrba5ruqb0rd4vus5avgrcfw
Милтенберг
0
1304735
4799219
4799144
2022-08-02T23:04:21Z
Beclievski
9277
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|German_name = Miltenberg
|type = Stadt
|image_photo =
|imagesize = 300п
|image_caption =
|Wappen =
|image_flag =
|lat_deg = 49.5 | lat_min = 2 | lat_hem = N
|lon_deg = 9.1 | lon_min = 5 | |lon_hem = E
|Lageplan =
|Lageplanbeschreibung = Местоположба на градот Милтенберг во Баварија
|Bundesland = Bavaria
|Regierungsbezirk = Долна Франконија
|Landkreis = Урбан округ
|Höhe = 302
|Fläche = 186.38
|area_metro =
|pop_urban = 9.000
|pop_ref =
|Stand = 2011
|PLZ = 63897
|Vorwahl = 09371
|Kfz = MIL
|Gemeindeschlüssel =
|NUTS =
|LOCODE =
|Gliederung =
|Website =
|Bürgermeister =
|Partei =
}}
'''Милтенберг''' ({{lang-de|link=no|Miltenberg}}) — град во [[Германија|германската]] [[Покраини во Германија|покраина]][[Баварија]], во [[Административно подрачје (Германија)|административниот округ]] [[Долна Франконија]]. Сместен на реката [[Мајна_(река)|Мајна]]се наоѓа на околу 80 километри јужно од [[Франкфурт]] и е најголем град во [[округот Милтенберг]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Geographic location
|Centre = Нирнберг
|North = [[Ерланген]], [[Бамберг]], [[Ерфурт]]
|Northeast = [[Бајројт]], [[Хоф]], [[Кемниц]]
|East = [[Амберг]], [[П’лзењ]], [[Прага]]
|Southeast = [[Регенсбург]], [[Пасау]], [[Салцбург]]
|South = [[Инголштат]], [[Аугсбург]], [[Минхен]]
|Southwest = [[Штутгарт]], [[Улм]], [[Ален]]
|West = [[Манхајм]], [[Фирт]]
|Northwest = [[Франкфурт на Мајна|Франкфурт]], [[Вирцбург]]
}}
{{Градови во Германија}}
{{Окрузи во Баварија}}
[[Категорија:Безокружни градови во Баварија]]
kve5g6wwxxbnjh3kazvu218gnxptv9j
4799220
4799219
2022-08-02T23:05:05Z
Beclievski
9277
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|German_name = Miltenberg
|type = Stadt
|image_photo =
|imagesize = 300п
|image_caption =
|Wappen =
|image_flag =
|lat_deg = 49.5 | lat_min = 2 | lat_hem = N
|lon_deg = 9.1 | lon_min = 5 | |lon_hem = E
|Lageplan =
|Lageplanbeschreibung = Местоположба на градот Милтенберг во Баварија
|Bundesland = Bavaria
|Regierungsbezirk = Долна Франконија
|Landkreis = Урбан округ
|Höhe = 302
|Fläche = 186.38
|area_metro =
|pop_urban = 9.000
|pop_ref =
|Stand = 2011
|PLZ = 63897
|Vorwahl = 09371
|Kfz = MIL
|Gemeindeschlüssel =
|NUTS =
|LOCODE =
|Gliederung =
|Website =
|Bürgermeister =
|Partei =
}}
'''Милтенберг''' ({{lang-de|link=no|Miltenberg}}) — град во [[Германија|германската]] [[Покраини во Германија|покраина]] [[Баварија]], во [[Административно подрачје (Германија)|административниот округ]] [[Долна Франконија]]. Сместен на реката [[Мајна_(река)|Мајна ]]се наоѓа на околу 80 километри јужно од [[Франкфурт]] и е најголем град во [[округот Милтенберг]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Geographic location
|Centre = Нирнберг
|North = [[Ерланген]], [[Бамберг]], [[Ерфурт]]
|Northeast = [[Бајројт]], [[Хоф]], [[Кемниц]]
|East = [[Амберг]], [[П’лзењ]], [[Прага]]
|Southeast = [[Регенсбург]], [[Пасау]], [[Салцбург]]
|South = [[Инголштат]], [[Аугсбург]], [[Минхен]]
|Southwest = [[Штутгарт]], [[Улм]], [[Ален]]
|West = [[Манхајм]], [[Фирт]]
|Northwest = [[Франкфурт на Мајна|Франкфурт]], [[Вирцбург]]
}}
{{Градови во Германија}}
{{Окрузи во Баварија}}
[[Категорија:Безокружни градови во Баварија]]
sdsktw0psc7m81uaw2iy89pl89nqj5i
Предлошка:Серија А награди 2020-2021
10
1304736
4799173
2022-08-02T14:01:24Z
Carshalton
30527
Создадена страница со: {{Navbox | name = Серија А награди 2020-2021 | title = [[Серија А 2020-2021#Годишни награди|Серија А награди 2020-2021]] | listclass = hlist | titlestyle = background: gold; | list1 = *Најкорисен играч: [[Ромелу Лукаку|Лукаку]] *Најдобар млад играч: [[Душан Влаховиќ|Влаховиќ]] *Најдобар голман: Џ...
wikitext
text/x-wiki
{{Navbox
| name = Серија А награди 2020-2021
| title = [[Серија А 2020-2021#Годишни награди|Серија А награди 2020-2021]]
| listclass = hlist
| titlestyle = background: gold;
| list1 =
*Најкорисен играч: [[Ромелу Лукаку|Лукаку]]
*Најдобар млад играч: [[Душан Влаховиќ|Влаховиќ]]
*Најдобар голман: [[Џанлујџи Донарума|Донарума]]
*Најдобар одбранбен играч: [[Кристијан Ромеро (фудбалер 1998)|Ромеро]]
*Најдобар среден играч: [[Николо Барела|Барела]]
*Најдобар напаѓач: [[Кристијано Роналдо|Роналдо]]
}}<noinclude>
[[Категорија:Серија А награди 2020–2021|Серија А награди 2020–2021]]
[[Категорија:Навигациски предлошки за Серија А награди]]
</noinclude>
2he8v7sgqqx0y474tpflrisfhtquna0
Модул:Location map/data/Italy
828
1304737
4799176
2022-08-02T14:25:33Z
Carshalton
30527
Создадена страница со: return { name = 'Италија', top = 47.4, bottom = 35.3, left = 6.2, right = 19.0, image = 'Italy provincial location map 2016.svg', image1 = 'Italy relief location map.jpg', image2 = 'Italy location map.svg' }
Scribunto
text/plain
return {
name = 'Италија',
top = 47.4,
bottom = 35.3,
left = 6.2,
right = 19.0,
image = 'Italy provincial location map 2016.svg',
image1 = 'Italy relief location map.jpg',
image2 = 'Italy location map.svg'
}
8uybo5r9iv9h5izg4i2lj7hqdgdzfl0
Чедо Христов
0
1304738
4799177
2022-08-02T15:14:21Z
188.117.212.92
Создадена страница со: {{Инфокутија за личност | име = Чедо Христов | портрет = | рх = | опис = | роден-дата = {{роден на |11|мај|1938}} | роден-место = {{роден во |Скопје}} | починал-дата = {{починал на |31|мај|2011}} | починал-место = {{починал во |Скопје}} | националноат = [[Македонец]] | познат = по ул...
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Чедо Христов
| портрет =
| рх =
| опис =
| роден-дата = {{роден на |11|мај|1938}}
| роден-место = {{роден во |Скопје}}
| починал-дата = {{починал на |31|мај|2011}}
| починал-место = {{починал во |Скопје}}
| националноат = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Чекор пред времето]]
| занимање = глумец
}}
'''Чедо Христов''' (р. {{роден на |11|мај|1938}} година во [[Скопје]] - {{починал на |31|мај|1938}} во [[Скопје]] — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм ||
|-
| 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм ||
|-
| 2001 || [[Народен пратеник]] ТВ-филм ||
|-
| 2003 || [[Чекор пред времето]] ТВ-филм ||
|}
6gog82404kh6qmv95oni5mjhr4ukw4h
4799178
4799177
2022-08-02T15:14:38Z
188.117.212.92
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Чедо Христов
| портрет =
| рх =
| опис =
| роден-дата = {{роден на |11|мај|1938}}
| роден-место = {{роден во |Скопје}}
| починал-дата = {{починал на |31|мај|2011}}
| починал-место = {{починал во |Скопје}}
| националноат = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Чекор пред времето]]
| занимање = глумец
}}
'''Чедо Христов''' (р. {{роден на |11|мај|1938}} година во [[Скопје]] - {{починал на |31|мај|1938}} во [[Скопје]]) — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм ||
|-
| 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм ||
|-
| 2001 || [[Народен пратеник]] ТВ-филм ||
|-
| 2003 || [[Чекор пред времето]] ТВ-филм ||
|}
e8q672qo7qxsc0hl4oakg9t59engs3b
4799179
4799178
2022-08-02T15:19:49Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Чедо Христов
| портрет =
| рх =
| опис =
| роден-дата = {{роден на |11|мај|1938}}
| роден-место = {{роден во |Скопје}}
| починал-дата = {{починал на |31|мај|2011}}
| починал-место = {{починал во |Скопје}}
| националноат = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Чекор пред времето]]
| занимање = глумец
}}
'''Чедо Христов''' (р. {{роден на |11|мај|1938}} година во [[Скопје]] - {{починал на |31|мај|1938}} во [[Скопје]]) — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1969 || [[Враќање од рајот]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија ||
|-
| 1979 || [[Жена од малтер]] ТВ-филм ||
|-
| 1980 || [[Време, води]] ТВ-филм ||
|-
| 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија ||
|-
| 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм || Жан
|-
| 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм ||
|-
| 2001 || [[Народен пратеник]] ТВ-филм ||
|-
| 2003 || [[Чекор пред времето]] ТВ-филм ||
|}
d3a2yl8uyv1992iug81nmh5z7xquvuv
4799180
4799179
2022-08-02T15:23:27Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Чедо Христов
| портрет =
| рх =
| опис =
| роден-дата = {{роден на |11|мај|1938}}
| роден-место = {{роден во |Скопје}}
| починал-дата = {{починал на |31|мај|2011}}
| починал-место = {{починал во |Скопје}}
| националноат = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Чекор пред времето]]
| занимање = глумец
}}
'''Чедо Христов''' (р. {{роден на |11|мај|1938}} година во [[Скопје]] - {{починал на |31|мај|1938}} во [[Скопје]]) — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1969 || [[Враќање од рајот]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Ветар во кутиче киприт]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија ||
|-
| 1976 || [[Најдолгиот пат]] ТВ-филм ||
|-
| 1979 || [[Жена од малтер]] ТВ-филм ||
|-
| 1980 || [[Време, води]] ТВ-филм ||
|-
| 1981 || [[Булки крај шините]] ТВ-серија ||
|-
| 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија ||
|-
| 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм || Жан
|-
| 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм ||
|-
| 2001 || [[Народен пратеник]] ТВ-филм ||
|-
| 2003 || [[Чекор пред времето]] ТВ-филм ||
|}
0aidcqpjzhsk689alx1j7f163iymqda
4799181
4799180
2022-08-02T15:24:22Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Чедо Христов
| портрет =
| рх =
| опис =
| роден-дата = {{роден на |11|мај|1938}}
| роден-место = {{роден во |Скопје}}
| починал-дата = {{починал на |31|мај|2011}}
| починал-место = {{починал во |Скопје}}
| националноат = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Чекор пред времето]]
| занимање = глумец
}}
'''Чедо Христов''' (р. {{роден на |11|мај|1938}} година во [[Скопје]] - {{починал на |31|мај|1938}} во [[Скопје]]) — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1969 || [[Враќање од рајот]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Ветар во кутиче киприт]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Детективи]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија ||
|-
| 1976 || [[Најдолгиот пат]] ТВ-филм ||
|-
| 1979 || [[Жена од малтер]] ТВ-филм ||
|-
| 1980 || [[Време, води]] ТВ-филм ||
|-
| 1981 || [[Булки крај шините]] ТВ-серија ||
|-
| 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија ||
|-
| 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм || Жан
|-
| 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм ||
|-
| 2001 || [[Народен пратеник]] ТВ-филм ||
|-
| 2003 || [[Чекор пред времето]] ТВ-филм ||
|}
cp43dk0vhvonqrvecsyk9infwmb2a37
4799182
4799181
2022-08-02T15:26:50Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Чедо Христов
| портрет =
| рх =
| опис =
| роден-дата = {{роден на |11|мај|1938}}
| роден-место = {{роден во |Скопје}}
| починал-дата = {{починал на |31|мај|2011}}
| починал-место = {{починал во |Скопје}}
| националноат = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Чекор пред времето]]
| занимање = глумец
}}
'''Чедо Христов''' (р. {{роден на |11|мај|1938}} година во [[Скопје]] - {{починал на |31|мај|1938}} во [[Скопје]]) — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1969 || [[Враќање од рајот]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Ветар во кутиче киприт]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Детективи]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија ||
|-
| 1976 || [[Најдолгиот пат]] ТВ-филм || Стојан
|-
| 1979 || [[Жена од малтер]] ТВ-филм || Работник
|-
| 1980 || [[Време, води]] ТВ-филм || Митрус
|-
| 1981 || [[Булки крај шините]] ТВ-серија ||
|-
| 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија ||
|-
| 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм || Жан
|-
| 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм ||
|-
| 2001 || [[Народен пратеник]] ТВ-филм ||
|-
| 2003 || [[Чекор пред времето]] ТВ-филм ||
|}
rn1gyjgenswd3y3lzoj7oeae74bhkcn
4799183
4799182
2022-08-02T15:27:07Z
188.117.212.92
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Чедо Христов
| портрет =
| рх =
| опис =
| роден-дата = {{роден на |11|мај|1938}}
| роден-место = {{роден во |Скопје}}
| починал-дата = {{починал на |30|мај|2011}}
| починал-место = {{починал во |Скопје}}
| националноат = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Чекор пред времето]]
| занимање = глумец
}}
'''Чедо Христов''' (р. {{роден на |11|мај|1938}} година во [[Скопје]] - {{починал на |31|мај|1938}} во [[Скопје]]) — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1969 || [[Враќање од рајот]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Ветар во кутиче киприт]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Детективи]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија ||
|-
| 1976 || [[Најдолгиот пат]] ТВ-филм || Стојан
|-
| 1979 || [[Жена од малтер]] ТВ-филм || Работник
|-
| 1980 || [[Време, води]] ТВ-филм || Митрус
|-
| 1981 || [[Булки крај шините]] ТВ-серија ||
|-
| 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија ||
|-
| 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм || Жан
|-
| 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм ||
|-
| 2001 || [[Народен пратеник]] ТВ-филм ||
|-
| 2003 || [[Чекор пред времето]] ТВ-филм ||
|}
8ptsgtt1qi1f2w77nyqsn1t1hx24v0m
4799184
4799183
2022-08-02T15:29:36Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Чедо Христов
| портрет =
| рх =
| опис =
| роден-дата = {{роден на |11|мај|1938}}
| роден-место = {{роден во |Скопје}}
| починал-дата = {{починал на |30|мај|2011}}
| починал-место = {{починал во |Скопје}}
| националноат = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Чекор пред времето]]
| занимање = глумец
}}
'''Чедо Христов''' (р. {{роден на |11|мај|1938}} година во [[Скопје]] - {{починал на |31|мај|1938}} во [[Скопје]]) — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1969 || [[Враќање од рајот]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Ветар во кутиче киприт]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Детективи]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија ||
|-
| 1976 || [[Најдолгиот пат]] ТВ-филм || Стојан
|-
| 1979 || [[Жена од малтер]] ТВ-филм || Работник
|-
| 1980 || [[Време, води]] ТВ-филм || Митрус
|-
| 1981 || [[Булки крај шините]] ТВ-серија ||
|-
| 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија ||
|-
| 1984 || [[Јуначко колено (телевизиска серија) |Јуначко колено]] ТВ-серија ||
|-
| 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм || Жан
|-
| 1987 || [[Трета доба]] ТВ-филм ||
|-
| 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Затвореник
|-
| 1995 || [[Ангели на отпад (филм) |Ангели на отпад]] ТВ-филм ||
|-
| 2001 || [[Народен пратеник]] ТВ-филм ||
|-
| 2003 || [[Чекор пред времето]] ТВ-филм ||
|}
fpmfw0y1m7jwym2631in8u2ccst1o0t
4799185
4799184
2022-08-02T15:31:26Z
188.117.212.92
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Чедо Христов
| портрет =
| рх =
| опис =
| роден-дата = {{роден на |11|мај|1938}}
| роден-место = {{роден во |Скопје}}
| починал-дата = {{починал на |30|мај|2011}}
| починал-место = {{починал во |Скопје}}
| националноат = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Чекор пред времето]]<br>[[Време, води]]<br>[[Жена од малтер]]<br>[[Едно лето]]
| занимање = глумец
}}
'''Чедо Христов''' (р. {{роден на |11|мај|1938}} година во [[Скопје]] - {{починал на |31|мај|1938}} во [[Скопје]]) — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1969 || [[Враќање од рајот]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Ветар во кутиче киприт]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Детективи]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија ||
|-
| 1976 || [[Најдолгиот пат]] ТВ-филм || Стојан
|-
| 1979 || [[Жена од малтер]] ТВ-филм || Работник
|-
| 1980 || [[Време, води]] ТВ-филм || Митрус
|-
| 1981 || [[Булки крај шините]] ТВ-серија ||
|-
| 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија ||
|-
| 1984 || [[Јуначко колено (телевизиска серија) |Јуначко колено]] ТВ-серија ||
|-
| 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм || Жан
|-
| 1987 || [[Трета доба]] ТВ-филм ||
|-
| 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Затвореник
|-
| 1995 || [[Ангели на отпад (филм) |Ангели на отпад]] ТВ-филм ||
|-
| 2001 || [[Народен пратеник]] ТВ-филм ||
|-
| 2003 || [[Чекор пред времето]] ТВ-филм ||
|}
nhixydv3gqweywa51bq6l45nfmwymqm
4799186
4799185
2022-08-02T15:53:33Z
Kiril Simeonovski
3243
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Чедо Христов
| портрет =
| рх =
| опис =
| роден-дата = {{роден на |11|мај|1938}}
| роден-место = {{роден во |Скопје}}
| починал-дата = {{починал на |30|мај|2011}}
| починал-место = {{починал во |Скопје}}
| националноат = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Чекор пред времето]]<br>[[Време, води]]<br>[[Жена од малтер]]<br>[[Едно лето]]
| занимање = глумец
}}
'''Чедо Христов''' (р. {{роден на |11|мај|1938}} година во [[Скопје]] - {{починал на |310|мај|2011}} во [[Скопје]]) — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1969 || [[Враќање од рајот]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Ветар во кутиче киприт]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Детективи]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија ||
|-
| 1976 || [[Најдолгиот пат]] ТВ-филм || Стојан
|-
| 1979 || [[Жена од малтер]] ТВ-филм || Работник
|-
| 1980 || [[Време, води]] ТВ-филм || Митрус
|-
| 1981 || [[Булки крај шините]] ТВ-серија ||
|-
| 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија ||
|-
| 1984 || [[Јуначко колено (телевизиска серија) |Јуначко колено]] ТВ-серија ||
|-
| 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм || Жан
|-
| 1987 || [[Трета доба]] ТВ-филм ||
|-
| 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Затвореник
|-
| 1995 || [[Ангели на отпад (филм) |Ангели на отпад]] ТВ-филм ||
|-
| 2001 || [[Народен пратеник]] ТВ-филм ||
|-
| 2003 || [[Чекор пред времето]] ТВ-филм ||
|}
1v8hixx59pxt77ht240u4rpdb45u20b
4799226
4799186
2022-08-03T06:25:33Z
Ehrlich91
24281
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Чедо Христов
| портрет =
| рх =
| опис =
| роден-дата = {{роден на|11|мај|1938}}
| роден-место = {{роден во|Скопје}}
| починал-дата = {{починал на|30|мај|2011}}
| починал-место = {{починал во|Скопје}}
| националноат = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Чекор пред времето]]<br>[[Време, води]]<br>[[Жена од малтер]]<br>[[Едно лето]]
| занимање = глумец
}}
'''Чедо Христов''' ({{роден на|11|мај|1938}} во {{роден во|Скопје}} — {{починал на|30|мај|2011}} во {{починал во|Скопје}}) — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 1969 || [[Враќање од рајот]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Ветар во кутиче киприт]] ТВ-филм ||
|-
| 1970 || [[Детективи]] ТВ-филм ||
|-
| 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија ||
|-
| 1976 || [[Најдолгиот пат]] ТВ-филм || Стојан
|-
| 1979 || [[Жена од малтер]] ТВ-филм || Работник
|-
| 1980 || [[Време, води]] ТВ-филм || Митрус
|-
| 1981 || [[Булки крај шините]] ТВ-серија ||
|-
| 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија ||
|-
| 1984 || [[Јуначко колено (телевизиска серија) |Јуначко колено]] ТВ-серија ||
|-
| 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм || Жан
|-
| 1987 || [[Трета доба]] ТВ-филм ||
|-
| 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Затвореник
|-
| 1995 || [[Ангели на отпад (филм) |Ангели на отпад]] ТВ-филм ||
|-
| 2001 || [[Народен пратеник]] ТВ-филм ||
|-
| 2003 || [[Чекор пред времето]] ТВ-филм ||
|}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Христов, Чедо}}
[[Категорија:Македонски глумци]]
cbwhcuw3941z5y6h6p7ygtk6686gtdp