Википедија
mkwiki
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0
MediaWiki 1.39.0-wmf.23
first-letter
Медиум
Специјална
Разговор
Корисник
Разговор со корисник
Википедија
Разговор за Википедија
Податотека
Разговор за податотека
МедијаВики
Разговор за МедијаВики
Предлошка
Разговор за предлошка
Помош
Разговор за помош
Категорија
Разговор за категорија
Портал
Разговор за Портал
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор за модул
Gadget
Gadget talk
Gadget definition
Gadget definition talk
Куманово
0
1153
4800757
4790969
2022-08-09T18:32:33Z
Andrew012p
85224
/* Црква „Свети Ѓорѓи“ - Старо Нагоричане */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Населено место
| name = Куманово
| native_name =
| native_name_lang = <!-- ISO 639-2 code e.g. "fr" for French. If more than one, use {{lang}} instead -->
| settlement_type = Град
| image_skyline =
| image_alt =
| image_caption = Панорама на Куманово
| image_flag = Flag of Kumanovo Municipality.svg
| flag_alt =
| image_seal =
| seal_alt =
| image_shield = Coat of arms of Kumanovo Municipality.svg
| shield_alt =
| nickname =
| motto =
| image_map = {{Maplink|frame=yes|raw={"type": "ExternalData","service": "geoshape","ids": "Q54452"}|plain=y|frame-width=325|frame-height=325|zoom=13|frame-lat=42.133|frame-long=21.716|stroke-width=1|stroke-color=#333333|id=Q54452|title=Куманово}}
| map_alt =
| map_caption = Местоположба на Куманово во [[Македонија]]
| pushpin_map = Македонија
| pushpin_label_position =
| pushpin_map_alt =
| pushpin_map_caption =
| latd = 42 |latm = 08 |lats = 00 |latNS = N
| longd = 21 |longm = 43 |longs = 00 |longEW = E
| coor_pinpoint =
| coordinates_type =
| coordinates_display = inline,title
| coordinates_footnotes =
| subdivision_type = [[Список на држави во светот|Држава]]
| subdivision_name = [[Република Македонија]]
| subdivision_type1 = [[Региони на Македонија|Регион]]
| subdivision_name1 = [[Североисточен Регион]]
| subdivision_type2 = [[Општини во Македонија|Општина]]
| subdivision_name2 = [[Општина Куманово]]
| subdivision_type3 =
| subdivision_name3 =
<!-- established -->
| established_title = Првпат споменат во
| established_date = 1519
| founder =
| seat_type =
| seat =
| government_footnotes =
| leader_party = [[независен]]
| leader_title = Градоначалник
| leader_name = [[Максим Димитриевски]]
| unit_pref = Metric <!-- or US or UK -->
<!-- ALL fields with measurements have automatic unit conversion -->
<!-- for references: use <ref> tags -->
| area_footnotes =
| area_urban_footnotes = <!-- <ref> </ref> -->
| area_rural_footnotes = <!-- <ref> </ref> -->
| area_metro_footnotes = <!-- <ref> </ref> -->
| area_magnitude = <!-- <ref> </ref> -->
| area_note =
| area_water_percent =
| area_rank =
| area_blank1_title =
| area_blank2_title =
<!-- square kilometers -->
| area_total_km2 =
| area_land_km2 =
| area_water_km2 =
| area_urban_km2 =
| area_rural_km2 =
| area_metro_km2 =
| area_blank1_km2 =
| area_blank2_km2 =
<!-- hectares -->
| area_total_ha =
| area_land_ha =
| area_water_ha =
| area_urban_ha =
| area_rural_ha =
| area_metro_ha =
| area_blank1_ha =
| area_blank2_ha =
<!-- dunams used in Middle East articles only -->
| dunam_link = <!-- which dunam to link -->
| area_total_dunam =
| area_land_dunam =
| area_water_dunam =
| area_urban_dunam =
| area_rural_dunam =
| area_metro_dunam =
| area_blank1_dunam =
| area_blank2_dunam =
| length_km =
| width_km =
| dimensions_footnotes =
| elevation_footnotes =
| elevation_m = 330
| population_footnotes =
| population_total = 70,842
| population_as_of = 2002
| population_density_km2 = auto
| population_demonym = [[Список на луѓе од Куманово|Кумановци]] (мн.)
| population_note =
| timezone1 = [[UTC+01:00|UTC+1]]
| utc_offset1 =
| timezone1_DST = [[UTC+2]]
| utc_offset1_DST =
| postal_code_type =
| postal_code = 1300
| area_code_type =
| area_code = +389 031
| blank_name = [[Автомобилски регистарски таблички во Македонија|Рег. таб.]]
| blank_info = KU
| blank1_name =
| blank1_info =
| iso_code =
| website = [http://kumanovo.gov.mk/ www.kumanovo.gov.mk]
| footnotes =
}}
'''Куманово''' — град кој се наоѓа во североисточниот дел на [[Република Македонија]], во [[Кумановска Котлина|Кумановската Котлина]] (Жеглигово), на надморска височина од 340 метри, распространет од двете страни на реките [[Липковка]] и [[Кумановка (река)|Кумановка]]. Куманово е [[Градови во Македонија|трет град по број на жители]] во [[Македонија]] и има население од 70.842 жители, од кои 42.840 се [[Македонци]]. Градот Куманово е административно седиште на [[Општина Куманово|истоимената општина]].
== Етимологија ==
Според легендата името на населбата потекнува од името на воинственото племе [[Кумани]] кои во [[1094]] год. навлегле во овој крај и извесно време се задржале на територијата на денешната кумановска општина и пошироко. Други претпоставки за името не постојат.
== Историја ==
=== Османлиски период ===
Се претпоставува дека Куманово било основано во [[XII век]] во близина на селото Жеглигово, со цел да го чува преминот меѓу реките [[Вардар]] и Јужна Морава. Првите изворни податоци за Куманово претставуваат турските пописни дефтери од [[1519]] година, во кои населбата се споменува како село во состав на Нагоричката нахија, која пак била дел од Ќустендилскиот санџак, со 52 семејства и околу 300 жители. Како градска населба (касаба) се споменува во втората половина на XVII век.
Се претпоставува дека населбата во овој период има слабо развиено стопанство. Тоа го потврдуваат и патописните забелешки на [[Евлија Челебија]] од [[1660]] година, според кои населбата имала околу 600 куќи покриени со ќерамиди. Тој понатаму вели дека чаршијата ја сочинувале голем број на занаетчиски и трговски дуќани и дека во него има убава џамија, а самата населба била опкружена со многу бавчи, лозја и голем број воденици.<ref>Македонските градови во турско време, Зоран Сенев, Киро Герасимов, Кочани, 2004, стр.50</ref>
=== Карпошово востание 1689 ===
[[Податотека:Smrtta na Karpos.jpg|thumb|right|250px|Смртта на Карпош. На сликата му се чита пресудата, а во позадина се гледа [[Камен мост|Камениот мост]], Скопје]]
Во 1689 г. при продирањето на Австријците на Балканот, водачот на востаниците од северниот дел на Македонија, [[Карпош]] се прогласува за „крал од Куманово“ што покажува дека Куманово како населба била на добар глас. Имено како сообраќаен крстопат имал значајна економска важност каде трговијата била значително развиена. Со тоа успева да ги надмине конкурентните центри (Табановце, Нагоричане, Стрезовце и Клечевце) во својата најблиска околина. Таквиот стопански раст бил прекинат со австрискиот поход на [[Балкански Полуостров|Балканскиот Полуостров]]. Како и повеќето градови во Македонија, Куманово било во опаѓање, но не исчезнува како населба. По бурните настани ([[Карпошовото востание]] во [[1689]] год.) настанува стагнација на градот, и тој сè до крајот на XVIII век претставува типична турска касаба.
=== Куманово во XVIII и XIX век ===
Сè до крајот на XVIII век тоа имало претежно аграрна физиономија со околу 300 куќи. Ами Буе во 1836 година забележал дека во Куманово живеат околу 3.000 жители, а било познато како богато сточно пазариште. Во развојот на градот значајно влијание имале изградбата на државното џаде [[Скопје]]-Куманово-[[Врање]] во седмата деценија од XIX век и посебно пуштањето во употреба на Моравско-вардарската железница во 1888 година. Тогаш Куманово станало значајно миграциско средиште. Во него се доселувале [[Грци]] од [[Јанина]] и [[Власи]] од [[Крушево]], а еден кварт е наречен Велешки, бидејќи повеќе од семејствата овде биле дојдени од [[Велес]]. Во градот интензивно започнал да се развива занаетчиството и трговијата, така што во почетокот на XX век населението се наголемило на 14.530 жители. Во периодот меѓу двете светски војни Куманово многу не напреднало, во 1931 година неговото население броело 16.984 жители.<ref>Стојмилов, А., (2005), Социоекономска географија на Република Македонија, ПМФ, Скопје</ref>
Во текот на XVIII век се споменува двапати (1706 г. и 1792 г.) во белешките на патници кои преноќиле во градот, но без некои посебни податоци.
Во следниот, XIX, век Куманово успева да се оддели од околните населби и интензивно да напредува. Ова е период кога Куманово се споменува како важно пазариште за добиток и жито. Во исто време значително напредувало и угостителството кое воглавно било во рацете на [[Грци]] од [[Јанина]], а подоцна и башиноселци. Наспроти нив, во текот на втората половина на XIX век некои занаети воопшто не биле развиени или пак нивното производство било далеку под побарувачката на пазарот.
Според патописецот Жан, во Куманово до средината на XIX век имало „20 христијански и уште толку турски куќи“. Градот постепено почнал да расте по 1865 година (тогаш имал 3 000 жители, односно 650 куќи од кои 350 биле македонски, 300 турски и 30 ромски колиби).
Причините за ваквиот раст на градот се во неговата улога на административен центар и сообраќаен крстопат за патиштата кои одамна постоеле и оние поновите кои се граделе во седумдесеттите години на XIX век. Со изградбата на железницата во негова непосредна близина и добивајќи сопствена железничка станица, не само што ја зацврстува својата доминантна положба во однос на околните населби, туку и стопански се наметнува над нив, оневозможувајќи го нивниот поинтензивен развој.
Веќе во 1876 година, Куманово наликува на голема градска населба, со оформена и развиена градска чаршија, која ја сочинувале над 250 занаетчиски и трговски дуќани , со 34 склада за сместување и продажба на жито и 33 ана. Десетина години подоцна, во градот веќе имало 330 дуќани, како и голем број магазини и анови. Меѓутоа, вистинската преродба Куманово ја доживува дури по 1888 година, по поврзувањето на железничката линија со [[Солун]], [[Скопје]] и [[Белград]]. Во тој период градот доживува експанзија во стопанството, трговијата и занаетчиството. Се појавува и граѓанска класа, која воедно е и носител на напредокот. Градското пазариште било богато со селско-стопански производи, додека трговците тргувале во сите краеви на [[Македонија]], со [[Бугарија]] и [[Србија]], како и со некои други земји.<ref>Македонските градови во турско време, Зоран Сенев, Киро Герасимов, Кочани, 2004, стр.51</ref>
Како нормален одраз на тоа, Куманово станува привлечно имиграциско место за околното население и бележи поизразен популациски раст.
Истовремено Куманово и стопански расне и денес претставува град со развиени дејности од секундарниот и терцијарниот сектор. Водечко место има индустријата (металопреработувачка, текстилна, чевларско-кожарска, прехранбена, тутунска) потоа земјоделието и трговијата.
Со својата местоположба и сообраќајно значење, развој и обликуваните градски функции, Куманово има три контактни гравитациски зони на влијание - спрема [[Крива Паланка]], [[Кратово]] и [[Свети Николе]]. Истовремено тоа значи и функционално наметната моќност кон овие три правци што е една од причините за силен популациски и функционален раст на Куманово на сметка на растот на трите гореспоменати градски населби.
Стопански развој градот доживува дури при крајот на XIX век (земјоделство, занаетчиство и трговија), но во стопанскиот развој нема значаен подем на индустријата сè до крајот на [[Втора светска војна|Втората светска војна]].
=== Куманово во XX век ===
[[Податотека:View of Kumanovo, c. 1913.png|мини|лево|Куманово во почетокот на XX век]]
[[Податотека:Osloboduvanje na Kumanovo, 1944.jpg|мини|лево|Свечен пречек на раководители на НОВ и ПОМ по повод ослободувањето на Куманово. (11 ноември 1944)]]
[[Податотека:The square of Kumanovo (2).JPG|мини|лево|Занаетчискиот дом во Куманово]]
Во близина на Куманово на [[23 октомври]] [[1912]] година е одржана и познатата [[Кумановска битка]] во која турските сили биле поразени од српската војска и биле натерани на повлекување од оваа територија. Во близината на ова место на наоѓалиштето кој се нарекува [[Зебрњак]] е изграден споменик кој подоцна делумно ќе биде разрушен од страна на бугарската војска за време на [[Втора светска војна|Втората светска војна]].
=== Куманово во Втората светска војна ===
На [[11 октомври]] [[1941]] година во Куманово и [[Прилеп]], започнала антифашистичката борба на македонското население. По [[1945]] година Куманово доживува брз стопански, административен и културен развој.
=== Војна 2001 ===
{{Главна|Воен конфликт во Македонија, 2001}}
=== Куманово во 2015===
На 09.05.2015 беше нападнато Диво Насеље во Куманово од страна на терористи на УЧК. Акцијата траеше повеќе од 1 ден во која беа убиени 8 полицајци од македонска страна, 30 ранети полицајци и 10 терористи беа убиени во престрелката во Куманово.
== Археолошки наоѓалишта ==
На територијата на Куманово и Кумановско, постојат следните археолошки наоѓалишта:
* „Прибовце" с. Бедиње - ископувања 1978 г.
* „Дрезга" с. Лопате - 1978, 1979 и 1980 г.
* „Костоперска Карпа" - 1983 и 1987 г.
* „На брег" - 1986 г.
* „Кодра Зулфи" с. Никуштак - 1991 г.
* „Градиште" с. Пелинце - 1989, 1990, 1994 г.
[[Податотека:Kumanovo_at_night.jpg|алт=Josip Broz Tito Square at night|мини|227x227пкс|Центарот на Куманово ноќе]]
== Географија ==
Градот Куманово се наоѓа во северниот дел на Република Македонија. Сместен е во источното подножје на [[Скопска Црна Гора]], во источниот дел на Кумановското Поле на надморска височина од 330 метри. Поставен на главната сообраќајна артерија по Вардарско-моравската долина, Куманово има мошне добра сообраќајно-географска положба. Како сообраќаен јазол, освен трасираниот железнички сообраќај, низ него минуваат патишта кои на исток водат за [[Крива Паланка]] и [[Кратово]], на југоисток за [[Свети Николе]], на север за долината на Јужна Морава и на југозапад за [[Скопје]].
=== Хидрографија ===
Хидрографската мрежа во Кумановско ја сочинуваат средните и долните текови на Пчиња, [[Кумановска]] и [[Крива Река]] и некои помали водотеци кои целосно му припаѓаат на сливот на реката [[Пчиња]].
[[Пчиња (река)|Пчиња]] е најголема и најважна река во Кумановско и е втора по должина лева притока на Вардар. Извира под врвот [[Бела Вода]] на планината Дукат (Србија), на надморска височина од 1.660 метри.
На неколку места во Кумановско се регистрирани појави на минерални води. Најпознати се изворите кај населбата Проевце, а има извори во реонот на [[Липково]], како и во други делови на општината. При вршењето на истражни работи со дупчење, пронајдени се термоминерални води во околината на с. [[Старо Нагоричане]]. Најпознати и најискористени се изворите во населбата [[Проевце]], или како што уште се нарекува Кумановска Бања. Поради разните состојки, водите од овие извори се означуваат како алкална-земјоалкална хипотерма, температура на водата изнесува од 28 до 31 степени, со што спаѓаат во групата на хипотермални води.
Тука вредни за споменување се и двете вештачки езера што се наоѓаат во близина Куманово, а тоа се [[Липковското Езеро]] и [[Глажња (езеро)|езерото Глажња]].
== Населби во Куманово ==
[[Податотека:Zgrada na opštinata vo Kumanovo 1.JPG|thumb|right|200px|Зградата на општината во Куманово.]]
*[[Перо Чичо]]
*[[Гоце Делчев (Кумановска населба)|Гоце Делчев]]
*[[Зелен Рид (Кумановска населба)|Зелен Рид]]
*[[Бедиње (Кумановска населба)|Бедиње]]
*[[Карпош (Кумановска населба)|Карпош]]
*[[Ајдучка Чешма (Кумановска населба)|Ајдучка Чешма]]
*[[Пуковско(Кумановска населба)|Пуковско]]
*[[Бабин Дол(Кумановска населба)|Бабин Дол]]
*[[Железничка Станица (Кумановска населба)|Железничка Станица]][[Податотека:Kumanovo, razglednica od 1930ti godini.jpg|алт=Разгледница на Куманово од 1930-те години|мини|Разгледница на Куманово од 1930-те години]]
*[[Вера Которка (Кумановска населба)|Вера Которка]]
*Тромеѓа
=== Месни заедници во Општина Куманово ===
==== Градски месни заедници ====
*Центар
*Панче Пешев
*11 Октомври
*11 Ноември
*Христијан Тодоровски Карпош
*Благој Стефковски Гојчо
*Тоде Мендол
*Перо Чичо
*Трета Македонска Ударна Бригада
*Гоце Делчев
*Абдула Прешева
*Бајрам Шабани
*Средорек
*Зелен Рид
==== Приградски месни заедници ====
*Проевце
*Иго Тричковиќ
*Козјак (населба Карпош)
*Долно Којнаре
*Липковско Езеро
*Јане Сандански (Бабин Дол)
*Бедиње
*Черкези
*Ајдучка Чешма
* Добрашане
* Тромеѓа
==== Селски месни заедници ====
*Речица
*Горно Којнаре
*Режановце
*Лопате
*Пчиња
*Комуна
*Студена Бара
*Вак’в
*Карпош (село Винце)
*Љубодраг
*Ново Село
*Умин Дол
*Брзак
*Агино Село
*Романовце
*Биљановце
*Шупљи Камен
*Табановце
*Карабичане
*Перо Стојмановиќ (село Сушево)
*Сопот
*Четирце
*Братство Единство (село Д’лга)
== Kлима ==
[[Податотека:Sv.Troica-Kumanovo.JPG|мини|десно|Црквата „Св. Троица“ во центарот на Куманово]]
Врз климатските одлики, односно различните вредности на метеоролошките елементи во Куманово, влијание имаат неколку фактори. Според географската ширина и близина на поголемите водени површини, се смета дека во Македонија се чувствуваат топли влијанија. Но, Куманово се наоѓа во северниот дел на Македонија, така што тие влијанија помалку се чувствуваат. До израз доаѓа релативната отвореност на релјефот, што овозможува навлегување на различни воздушни влијанија, особено по Моравско-вардарската долина со меридијански правец на протегање.
Според наведените одлики може да се заклучи дека во Куманово се чувствуваат влијанија на топли и студени воздушни маси, кои условуваат во климатски поглед да се издвојат две годишни времиња, и тоа: студена и влажна зима и топло и суво лето. Од преодните годишни времиња поизразена е есента, понекогаш долга и топла што е одлика на умерено-континентална клима. На околните планини повеќе се изразени одликите на континенталната клима.
Температурата на воздухот е важен метеоролошки елемент. Нејзината средна годишна вредност изнесува 11,8<sup>о</sup>C (за Куманово), а на падините на околните планини е пониска, во зависност од надморската висина.
Просечното годишно количество на врнежи во Куманово изнесува 549,3 mm на квадратен метар, според кое спаѓа во второто подрачје во Македонија по сушност. Сушите, најчесто се карактеристични за летните месеци, а може да продолжат и во есен.
Кумановскиот регион се одликува и со изразита ветровитост, најчесто дува северен и помалку северозападен ветер.
Просечната честота на овој ветер изнесува 331%. Средната месечна брзина е различна, а годишниот просек изнесува 3,2 m во секунда.
Просечната годишна сончевина изнесува околу 2.200 часови, а во околниот планински терен таа е поголема. Годишно во Куманово просечниот број (ведри) денови изнесува 84, додека годишно има просечно 97 облачни денови.
== Население ==
Според статистиката на бугарскиот етнограф [[Васил К’нчов]] ([[Македонија. Етнографија и статистика]]) од 1900 година, во Куманово живееле околу 14.530 жители, од кои 7 700 [[Македонци]], 5 800 [[Турци]], 600 [[Албанци]], 50 [[Власи]], 30 [[Евреи]] и 350 [[Роми]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_28.htm Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 215.]</ref>
Во повоениот период, градот забележал постојан раст на населението, посебно во временски период од 1961 до 1981 година кога населението двојно се зголемува.
Пописот од 1991 година не бил целосно одржан во градот Куманово, бидејќи дел од неговото население одбило да учествува, односно го бојкотирало неговото одржување, поради што за таа пописна година, во градот нема целосни податоци.{{#tag:ref|Во Пописот од 1991 година, во населените места: Страчинци, Љуботен, Арачиново, Грушино, Мојанци, Орланци, Боговиње, Жеровјане, Пирок, Милетино, Радиовце, Теново, Челопек, Горно Јаболчиште, Велешта, Горно Татеши, Долно Татеши, Врапчиште, Топлица, Вруток, Долно Јеловце, Здуње, Речане, Балин Дол, Беловиште, Гостивар, Дебреше, Мало Турчане, Чајле, Баниште, Дебар, Кривци, Селокуќи, Хаме, Делогожди, Корошишта, Ливада, Мислодежда, Ново Село (Делогожди), Горна Бањица, Долна Бањица, Симница, Долна Лешница, Желино, Озормиште, Требош, Бачишта, Букојчани, Горно Строгомиште, Зајас, Колари, Лешница, Палиград, Смесница, Копанце, Шемшево, Горно Палчиште, Долно Палчиште, Камењане, Кичево, Долно Свиларе, Кондово, Радуша, Рудник Радуша, Бедиње, Горно Коњаре, Д`лга, Куманово, Лопате, Романовце, Сопот, Табановце, Черкези, Белановце, Матејче, Никуштак, Опае, Ропалце, Жужње, Нистрово, Сенце, Тануше, Добри Дол, Калиште, Неготино-Полошко, Сенокос, Бериково, Гарани, Јагол, Ново Село (Осломеј), Поповјани, Премка, Србица, Стрелци, Туин, Шутово, Охрид, Ќојлија, Арнакија, Буковиќ, Грчец, Крушопек, Ласкарци, Љубин, Семениште, Барово, Јаболци, Биџево, Долна Белица, Заграчани, Калишта, Радолишта, Струга, Батинци, Вртекица, Морани, Студеничани, Глоѓи, Доброште, Непроштено, Пршовце, Слатино, Теарце, Голема Речица, Лавце, Мала Речица, Сараќино, Тетово, Баланци, Форино, Чегране, Џепиште, Гајре, Лисец, Скопје дел - Гази Баба, Скопје дел Карпош, Скопје дел - Центар и Скопје дел - Чаир, дел од жителите не прифатија да земат учество (го бојкотираа) во Пописот.|group="заб"}}
Според бројот на жители во 2002 година, Куманово претставува трет град по големина во [[Македонија]] (зад [[Скопје]] и [[Битола]]), додека [[Општина Куманово]] со '''105.484''' жители претставува најголема општина во Македонија.
Во поширокиот [[Кумановско|Кумановски регион]], во 2002 година биле запишани '''137.382''' жители и со тоа претставува по [[Скопски Регион|скопската]] и [[Тетовско|тетовската]], трета најнаселена област во [[Македонија]].
;Етнички групи
Според пописот на населението од [[2002]] година, во градот имало 70.842 жители и спаѓал во групата на големи градови. Заедно со приградската населба [[Карпош (населба во Куманово)|Карпош]] (5.433 жит.), која се води посебно во официјалните пописи, градот Куманово брои 76.275 жители.<ref>{{СоцГеоМак|глава=II|страница=91}}</ref> Етнички гледано, населението (без [[Карпош (населба во Куманово)|Карпош]]) е составено од:<ref name="попис">{{Наведена мрежна страница|url= http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија |accessdate=30 мај 2012}}</ref>
{{bar box
|float=right
|title=Етнички групи<ref name="попис"/>
|barwidth=200px
|bars=
{{Столбен постоток|Македонци|red|60.47}}
{{Столбен постоток|Албанци|black|25.80}}
{{Столбен постоток|Срби|blue|6.67}}
{{Столбен постоток|Роми|cyan|5.71}}
{{Столбен постоток|други|grey|0.82}}
{{Столбен постоток|Турци|orange|0.36}}
{{Столбен постоток|Власи|yellow|0.15}}
{{Столбен постоток|Бошњаци|green|0.02}}
}}
{| class="wikitable sortable" style="font-size:95%;"
!width="100px"|Народ!!width="100px"| Вкупно!!width="100px" |Удел (%)
|-
| '''[[Македонци]]'''
| '''42.840'''
| 60,47
|-
| [[Албанци]]
| 18.277
| 25,80
|-
| [[Турци]]
| 256
| 0,36
|-
| [[Роми]]
| 4.042
| 5,71
|-
| [[Власи]]
| 108
| 0,15
|-
| [[Срби]]
| 4.727
| 6,67
|-
| [[Бошњаци]]
| 14
| 0,02
|-
|други
| 578
| 0,82
|}
;Јазик
Во градот се зборуваат следниве јазици<ref name="попис"/>:
{{bar box
|float=right
|title=Јазици<ref name="попис"/>
|barwidth=200px
|bars=
{{Столбен постоток|македонски|red|63.95}}
{{Столбен постоток|албански|black|25.81}}
{{Столбен постоток|ромски|cyan|5.66}}
{{Столбен постоток|српски|blue|3.39}}
{{Столбен постоток|други|grey|0.74}}
{{Столбен постоток|турски|orange|0.30}}
{{Столбен постоток|влашки|yellow|0.12}}
{{Столбен постоток|бошњачки|green|0.03}}
}}
{| class="wikitable sortable" style="font-size:95%;"
!width="100px"|Јазик!!width="100px"| Вкупно!!width="100px" |Удел (%)
|-
| '''[[македонски]]'''
| '''45.306'''
| 63,95
|-
| [[албански]]
| 18.283
| 25,81
|-
| [[турски]]
| 215
| 0,30
|-
| [[ромски]]
| 4.007
| 5,66
|-
| [[влашки]]
| 85
| 0,12
|-
| [[српски]]
| 2.399
| 3,39
|-
| [[бошњачки]]
| 23
| 0,03
|-
|други
| 524
| 0,74
|}
;Вероисповед
Во Куманово се застапени следните религиски групи<ref name="попис"/>:
{{bar box
|float=right
|title=Религија<ref name="попис"/>
|barwidth=200px
|bars=
{{Столбен постоток|Православие|red|66.02}}
{{Столбен постоток|Ислам|green|31.74}}
{{Столбен постоток|други|grey|2.10}}
{{Столбен постоток|Католицизам|orange|0.14}}
{{Столбен постоток|Протестантство|yellow|0.02}}
}}
{| class="wikitable sortable" style="font-size:95%;"
!width="100px"|Вероисповед!! width="100px" | Вкупно!! width="100px" |Удел (%)
|-
| '''[[МПЦ|Православни]]'''
| '''46.766'''
| 66,02
|-
| [[ИВЗ|Муслимани]]
| 22.483
| 31,74
|-
| [[Грко-католичка црква во Македонија|Католици]]
| 98
| 0,14
|-
| [[Протестантството во Македонија|Протестанти]]
| 11
| 0,02
|-
| други
| 1.484
| 2,10
|}
Низ годините ова било вкупното население и етничка припадност на населението во градот Куманово:
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
| 1948|20.242
| 1953|23.339
| 1961|30.762
| 1971|46.363
| 1981|60.842
| 1991|52.204
| 1994|65.233
| 2002|70.842
}}
{| class="wikitable"
|-
! Години
! Македонци
! Албанци
! Турци
! Роми
! Власи
! Срби
! Бошњаци
! {{крат|Ост.|Останати}}
! Вкупно
|- style="text-align:center;"
| 1948<ref>http://pop-stat.mashke.org/yugoslavia-ethnic1948.htm</ref>
|12.981
|2.370
|1.498
|1.648
|25
|1.222
| —
|498
| '''20.242'''
|- style="text-align:center;"
| 1953
| 14.351
| 951
| 3.858
| 1.861
| 12
| 1.790
| —
| 516
| '''23.339'''
|- style="text-align:center;"
| 1961
| 20.323
| 1.893
| 2.512
| —
| —
| 2.808
| —
| 3.226
| '''30.762'''
|- style="text-align:center;"
| 1971
| 28.789
| 7.827
| 1.791
| 3.013
| —
| 3.759
| —
| 1.184
| '''46.363'''
|- style="text-align:center;"
| 1981
| 36.812
| 12.997
| 936
| 4.415
| 44
| 4.252
| —
| 1.386
| '''60.842'''
|- style="text-align:center;"
| 1991
| 40.205
| 487
| 242
| 4.048
| 76
| 4.966
| —
| 2.180
| '''52.204'''
|- style="text-align:center;"
| 1994
| 40.634
| 15.612
| 241
| 2.987
| 85
| 5.097
| —
| 577
| '''65.233'''
|- style="text-align:center;"
| 2002
| 42.840
| 18.277
| 256
| 4.042
| 108
| 4.727
| 14
| 578
| '''70.842'''
|}
<small>* Извор: [[Државен завод за статистика на Република Македонија]] (1948-2002), според податоци од официјалните пописи во соодветните години</small>
== Религија ==
[[Податотека:View of St. Nikola church in Kumanovo.JPG|мини|десно|Црквата „Св. Никола“]]
Во градот доминираат православните христијани (66,02 %), а останатите се со исламска (31,74 %) и евангелистичко-методистичка вероисповед.
=== Кумановско-осоговска епархија ===
Кумановско-осоговската епархија го зафаќа североисточниот дел од Република Македонија и е дел од живиот организам на [[Македонската православна црква]]. Нејзин надлежен епархиски архијереј е митрополитот г. д-р Јосиф и тоа од септември 2013 година, па сè до денес.
Архијерејско намесништво Куманово: 60 цркви, 8 манастири, 12 параклиси и 120 крстови.
=== Цркви и манастири ===
*[[Црква „Св. Никола“ - Куманово|Црква „Св. Никола“ — Куманово]]
*[[Црква „Св. Троица“ - Куманово|Црква „Св. Троица“ — Куманово]]
* [[Црква „Воскресение Христово“ - Куманово|Црква „Воскресение Христово“]] — гробјанска црква, осветен камен темелник на [[25 април]] [[2014]] година;
* [[Црква „Св. арx. Михаил и Гаврил“ - Куманово|Црква „Св. арx. Михаил и Гаврил“]] — црква во населбата Карпош;
* [[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Куманово|Црква „Св. Ѓорѓи“]] — манастирска црква;
*[[Црква „Свето Благовештение“ - Куманово|Црква „Свето Благовештение]] — црква во населбата [[Банево Трло]]. Камен темелник удрен на [[7 април]] [[2015]] година;<ref>[http://koe.mk/lokacija-za-nov-pravoslaven-hram-vo-kumanovo/ ''Локација за нов православен храм во Куманово'']</ref>
* [[Црква „Св. Тереза од детето Исус“ - Куманово|Црква „Св. Тереза од детето Исус“]] — католичка црква;
*[[Евангелска црква - Куманово|Евангелска црква — Куманово]]
==== Црква „Свети Ѓорѓи“ — Старо Нагоричане ====
Денешната [[црква]] била подигната на oстатоците на постаp [[храм]] коj имал базиликална фоpма, од XI век, т.e. во вpеме на владеењето на византиcкиот импеpатоp Pоман IV Диоген ([[1067]]-[[1071]]). 3a овоj податок дознаваме од житието за монаxот [[Прохор Пчињски]], во чија чест импеpатоpот ja подигнал пpвобитната цpква, на местото каде Пpoxop го започнал своjот иcпоcнички живот. Oстатоци од пpвобитната цpква ce видливи во вид на големи камени блокови, во виcина од околу 4 метpи.
Обновуваjќи ja цpквата, Mилутин ja изменил стаpата базиликална фоpма, co што xpамот добил фоpма на впишан кpст co издолжен тpавеj на источниот и западниот дел и пет куполи.<ref>[http://koe.mk/kamen-temelnik-hram-na-voskresenieto-hristovo/ ''Осветување на камен темелник за нов храм на Воскресението Христово во Куманово'']</ref>
Sидана e од yбаво делкани камени блокови, a фаcадата e pазигpана co кеpамопластична декоpациja, како pеминиcценциja на византиcката гpадителcка тpадициja. Kepамопластиката e пpиcyтна и на монофоpите на центpалната купола кои cлужеле како отвоpи за осветлување на цpквата. Ha стpаничните sидови во гоpната паpтиja исто така ce наоѓаат повеќе пpозоpци од типот на бифоpи и тpифоpи.
Олтаpната апcида однатpe e полукpyжна, a од надвоpешната стpана e петоаголна. Ентеpиеpот на xpамот во своjата пpoстоpна диcпозициja има тpи коpаби кои еден од дpyг ce одделени co столбови. Kако pедок елемент cочувана e олтаpната пpегpада, изpаботена од камени столбови, паpапетни плочи и opнаментиpан apxитpав.
Црквата според својата основа е крстообразна петкуполна. Централната купола однатре е дванаесетострана. Меѓу трансептот и аглите се наоѓаат крстести сводови. Западниот крак на крстот е прекршен и на истата страна е формирана ниска припрата. Олтарната апсида однадвор е петострана и е разиграна со декоративни ниши изработени од тули. На двете страни од апсидата се наоѓаат мали капели над кои се издигаат двете источни куполи. Фасадата на црквата е украсена со пиластри и слепи аркади.
==== Црква „Света Петка“ — Младо Нагоричане ====
Цpквата „Света Петка" во Mладо Hагоpичане e изгpадена и живопиcана наjвеpojатно во 1628 година. Kтитоpите на цpквата не ce познати, a годината на неjзината изгpадба ce изведува cпоpед зачуваните oстатоци од ктитоpcкиот запиc (денеc yништен).
Околу цpквата ce наоѓаат постаpи и понови селcки гpобишта, поpади што e наpечена и гpобjанcка цpква. Ова го потвpдува и патpонството на Света Петка, чиј култ ja пpетставува како заштитник на yмpените.
Цpквата „Света Петка" пpетставува еднокоpабна засводена гpадба, гpадена co каменот тетpaxит. Cпоpед доcегашните податоци, таа наjвеpojатно настpадала во Пpвата светcка воjна, така што денеc e мошне оштетена.
Цpквата „Света Петка" cпаѓа во pамките на стилcка и xpонолошка група сакрални објекти со изразито архаични карактеристики: тробродни базиликални форми или цркви со трикратно расчленет простор, обично без купола, како и со едноставни тетрахитни фасади. Апсидните конхи се конструирани со изразита вертикална нагласеност, што не е случај и во другите делови на Македонија.
== Стопанство ==
[[Податотека:One of the main streets in Kumanovo.JPG|мини|десно|Улица во Куманово]]
Куманово има развиена [[индустрија]] и претставува центар на индустриското производство во североисточна [[Македонија]]. [[Чевларска индустрија|Чевларската индустрија]] во овој град има огромна традиција и опстанува со децении. Денес во градот функционираат повеќе од 60 фирми за производство на чевли, што го прави овој град центар за чевларската индустрија во Македонија и пошироко. Производството е наменето за Македонија, бившите југословенски држави, како и Бугарија, Грција, Албанија и Италија. Помал дел се извезува и во Чешка, Словачка и Германија.
Исто така, во градот работи ФЗЦ 11 Октомври А.Д. Куманово, Фабрика за заварени цевки и профили која вработува повеќе од 250 работници и има големо учество во економијата на градот. Од [[Прехранбена индустрија|прехранбената индустрија]] најмногу се застапени мелничката и пекарската, додека од индустрија за производство на пијалаци функционира „Кватро“.
== Образование ==
=== Факултети ===
*[[Државен универзитет во Тетово]] - Дисперзирани студии во Куманово: бизнис администрација, јавна администрација, информатика, англиски јазик и литература
*EuroCollege - American Heritage University - Високообразовна установа со студии по менаџмент, маркетинг, економија и бизнис
===Средни училишта===
*[[Гимназија „Гоце Делчев“ - Куманово|Гимназија „Гоце Делчев“]]
*[[ДСТУ „Наце Буѓони" - Куманово|ДСТУ Наце Буѓони]]
*[[СУ „Гоце Делчев" - Куманово|СУ Гоце Делчев]]
*[[СУ „Киро Бурназ" - Куманово|СУ Киро Бурназ]]
*[[УСО „Перо Наков" - Куманово|УСО Перо Наков]]
===Основни училишта===
*[[ОУ "11 Октомври" - Куманово|11 Октомври]]
*[[ОУ „Бајрам Шабани" - Куманово|Бајрам Шабани]]
*[[ОУ „Браќа Миладиновци" - Куманово|Браќа Миладиновци]]
*[[ОУ „Вук Караџиќ" - Куманово|Вук Караџиќ]]
*[[ОУ „Крсте Петков Мисирков" - Куманово|Крсте Петков Мисирков]]
*[[ОУ „Кочо Рацин" - Куманово|Кочо Рацин]]
*[[ОУ „Магдалена Антова" - Куманово|Магдалена Антова]]
*[[ОУ „Наим Фрашери" - Куманово|Наим Фрашери]]
*[[ОУ „Христијан Тодоровски Карпош" - Куманово|Христијан Тодоровски Карпош]]
*[[ОУ „Толи Зордумис“ - Куманово|Толи Зордумис]]
===Подрачни основни училишта===
*[[ОУ „Јероним Дерада" - Черкези|Јероним Дерада]] - [[Черкези]]
*[[ОУ „Браќа Рибар" - Табановце|Браќа Рибар]] - [[Табановце]]
*[[ОУ „Вера Которка" - Клечевце|Вера Которка]] - [[Клечевце]]
*[[ОУ „Карпош" - Умин Дол|Карпош]] - [[Умин Дол]]
*[[ОУ „Кирил и Методиј" - Романовце|Кирил и Методиј]] - [[Романовце]]
== Култура ==
[[Податотека:Batko Gjorgjija monument in the square of Kumanovo.JPG|мини|десно|Споменик на Батко Ѓорѓија, типична фигура и карактер од Куманово]]
Во Куманово постои голем број професионални културни институции: библиотеки, Народен музеј, Народен театар и Центар за култура. Од културните манифестации ги издвојуваме: Ликовната колонија, Џез-фестивалот „Денови на комедијата". На планот на соработката со Солун и другите балкански градови можно е:
* соработка на стручни лица кустоси-куратори, историчари на уметноста
* размена на џез-групи (гостување и учество на фестивали)
* театарска соработка со драмски претстави (трагедии, комедии, антички драми)
* [[Уметничка галерија Куманово]]
* [[Галерија на икони (Куманово)|Галерија на икони]]
== Архитектура ==
== Сообраќај ==
За сообраќајна поврзаност со соседите и други области, денес поголемо значење има Моравско-вардарската долина по која минува железничка линија и асфалтиран автомобилски пат, кој е изграден како современ автопат. Преку овој пат Куманово на југ има добра сообраќајна поврзаност со Скопје и долината на [[Вардар]], а на север со Јужноморавскиот регион. Во напореден правец се користат два патни правци. Едниот од нив оди, главно, по долината на [[Крива Река]], кон [[Крива Паланка]] и соседната [[Бугарија]]. На овој патен правец во поголем дел е изграден современ магистрален автомобилски пат, а со довршување на изградбата на железничката линија до границата со Бугарија ќе се овозможи полесно и побрзо поврзување со неа. Од овој патен правец кај с. [[Страцин]] се одделува еден крак кој овозможува сообраќајна поврзаност со Кратово. Вториот патен правец оди на југоисток и преку [[Овче Поле]] се одржуваат врски со Источна Македонија. По долината на реката [[Пчиња]] Куманово се поврзува со Трговишката област и сообраќајниците по долината на Јужна Морава.
== Спорт и рекреација ==
На полето на спортот во Куманово делуваат многубројни клубови:
* Околу четириесет фудбалски клубови: ФК Куманово, ФК Башкими, ФК Милано, ФК Гоблен и др.
* Кошаркарски клубови: КК Куманово, КК Пинк Пантери
* Ракометни клубови: РК Куманово, ЖРК Куманово
* Боксерски клубови: БК Куманово
* Шахот во Куманово датира уште од 1930 (женски и машки)
* Атлетика: атлетскиот клуб „Скок“.
* Велосипедски клубови: Вело М и Кросс Сајклинг Куманово
* Стрелечки клубови: „Куманово“ (основан во 1961 г.)
* Во градот Куманово постои голема активност во [[карате]] клубовите, аеро-клубовите, мал фудбал и други спортски активности каде што спаѓаат пливачките клубови „Аква Куманово“ и „Тумба“, кои се активни во ново отворениот затворен базен.
Куманово е член на Европската асоцијација на градовите на спортот, а во 2019 година го добил признанието „Европски град на спортот“.<ref name="ReferenceA">Максим Димитриевски, „Децентрализацијата е клучот за развој на државата“, ''Економија и бизнис'', година 22, број 267, ноември 2020, стр. 40.</ref>
== Знаменитости ==
=== Зебрњак ===
[[Податотека:Zebrnjak, Kumanovo.jpg|мини|десно|Спомен-обележјето [[Зебрњак]]]]
На брдото Зебрњак, каде се одигра еден од најжестоките судири во Првата балканска војна, подигната е спомен-костурница во која се сместени коските на загинатите српски војници. Костурницата според проектот на архитектот Момир П. Горуновиќ, е откриена во [[1937]] година. Денес постои само долниот дел широка тркалезна костурница, додека горниот пирамидален дел е урнат во [[1942]] година од бугарските фашисти.
=== Музеј на Христијан Тодоровски-Карпош ===
Спомен куќа на командантот на кумановскиот баталјон „Јордан Николов-Орце", [[Христијан Тодоровски-Карпош]], убиен од страна на бугарскиот окупатор на [[7 февруари]] [[1944]] година за време на нападот на бугарското воено и полициско упориште во с. Билјача-Прешевско.
=== Спомен костурница ===
[[Податотека:„Спомен костурница“ 06.jpg|мини|лево|Спомен-костурницата]]
Спомен костурница изградена во [[1957]] година по повод [[11 Октомври]], денот на востанието на македонскиот народ. Дело е на архитектот Зордумис и вајарот Сретен Стојановиќ. Се состои од [[обелиск]] и костурници во кои се сместени посмртните останки на загинатите во Народноослободителната војна од Куманово и Кумановско.
== Ноќен живот ==
Од дамнешно време до ден-денес во Куманово постои ноќниот живот. Отсекогаш претставувал град на убави доживувања, разни журки, концерти, фестивали, манифестации.
== Личности ==
* [[Благоја Стевковски - Гојчо]] ([[15 август]] [[1915]] - [[Скопје]], [[3 декември]] [[1965]]) — македонски комунист, учесник во [[НОВ]] и повоен воен раководител
* [[Борис Чушкаров]] ([[28 јануари]] [[1916]] - [[Скопје]], [[19 септември]] [[1982]]) - македонски комунист, основач и прв раководител на [[ОЗНА]] во [[СРМ]] и учесник на Првото заседание на [[АСНОМ]]
* [[Веселинка Малинска]] ([[4 јануари]] [[1917]] - [[Скопје]], [[12 ноември]] [[1987]]) - македонска комунистка, учесничка во [[НОВ]] и вршител на политички функции по ослободувањето
* [[Боро Менков]] ([[6 мај]] [[1919]] - кај с. [[Белановце]], Кумановско, [[14 октомври]] [[1941]]) - македонски комунист, учесник во [[НОВ]] и [[народен херој на Југославија]]
* [[Боро Петрушевски|Боро Петрушевски - Папучар]] ([[1920]] - [[21 април]] [[1943]], Горанце, [[Косово и Метохија|Косово]]) — македонски комунист, учесник во [[НОБ]] и [[народен херој на Југославија]]
* [[Вера Которка|Вера Теодосиева Трајковска - Которка]] ([[2 април]] [[1925]] - [[Лопен]], [[Осоговски планини]], [[1944]]) - македонска [[партизан]]ка, учесничка во [[НОБ]]
* [[Добрила Пуцкова]] ([[6 јуни]] [[1926]] - [[23 февруари]] [[2007]], [[Скопје]]) — македонска театарска, филмска и телевизиска глумица
* [[Драгутин Аврамовски|Драгутин Аврамовски - Гуте]] ([[11 март]] [[1931]] - [[Скопје]], [[12 септември]] [[1986]]) - истакнат македонски академски [[Сликарство|сликар]] и графичар.
* [[Александар Митевски (поет)|Александар Митевски]] ([[4 март]] [[1934]]) - [[Македонци|македонски]] [[поет]] и [[преведувач]]
* [[Данило Коцевски]] ([[1947]]) - [[Македонци|македонски]] книжевен [[критичар]], [[Расказ|раскажувач]], [[роман]]описец, [[драма]]тург и [[поет]].
* [[Ангел Миладинов]] (* [[1936]]), ликовен уметник
* [[Зоран Јакимовски]] (* [[1953]]), графичар и сликар
* [[Столе Златановски]] (* [[1960]]), познат фудбалер
* [[Вујадин Станојковиќ]] (* [[1963]]), репрезентативец на [[СФРЈ]], Р. [[Македонија]], клубови Вардар, Партизан Шведска
* [[Венко Андоновски]] (* [[1964]]), писател
* [[Јонуз Јонузи]] (* [[1965]] - † [[2010]]), Балкански шампион во атлетика
* [[Југослав Петровски]] (* [[1969]]), поет и драматург
* [[Бобан Трајковски]] (* [[1973]] – † [[2001]]), [[Список на загинати бранители на Македонија|македонски бранител]], припадник на [[Баталјон за специјални намени „Волци“|БСН Волци]], еден од загинатите во [[масакрот кај Вејце]] во [[2001]] година
* [[Дејан Јакимовски]] (* [[1975]] – † [[2001]]), [[Список на загинати бранители на Македонија|македонски бранител]], водник во [[АРМ]]
* [[Оливер Петрушевски]] (* [[1978]] – † [[2001]]), [[Список на загинати бранители на Македонија|македонски бранител]]
* [[Џељаљ Бајрами]] ([[17 ноември]] [[1973]]) — македонски политичар.
== Братски градови и меѓународна соработка ==
Градот Куманово е збратимен со градовите:<ref>{{Наведена мрежна страница| url = http://doc.kumanovo.gov.mk/obrazovanie/lista_na_gradovi.pdf| title = Список на збратимени градови со Општина Куманово| publisher = Општина Куманово}}{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
{{Div col|cols=3|small=yes}}
* {{знамеикона|Босна и Херцеговина}} [[Прозор]], [[Босна и Херцеговина]]
* {{знамеикона|Хрватска}} [[Вараждин]], [[Хрватска]]
* {{знамеикона|Србија}} [[Горен Милановац]], [[Србија]]
* {{знамеикона|Србија}} [[Лесковац]], [[Србија]]
* {{знамеикона|Србија}} [[Панчево]], [[Србија]]
* {{знамеикона|Косово}} [[Косовска Митровица]], [[Косово]]
* {{знамеикона|Србија}} [[Чукарица]], [[Србија]]
* {{знамеикона|Србија}} [[Врање]], [[Србија]]
* {{знамеикона|Црна Гора}} [[Никшиќ]], [[Црна Гора]]
* {{знамеикона|Турција}} [[Чорлу]], [[Турција]]
* {{знамеикона|Бугарија}} [[Пловдив]], [[Бугарија]]
* {{знамеикона|Босна и Херцеговина}} [[Бијељина]], [[Босна и Херцеговина]]
{{Div col end}}
Исто така, Куманово е член на Европската асоцијација на градови на спортот, Асоцијата на градови носители на пораката за мир и Мрежата на силни градови.<ref name="ReferenceA"/>
== Поврзано ==
* [[Кумановско]]
== Извори ==
* „Градовите во Република Македонија. Б. А. Тошевска, Географски лексикон, 2000
== Наводи ==
{{наводи}}
;Белешки
{{Reflist|group="заб"}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-врска|Kumanovo}}
* [http://www.kumanovo.gov.mk Официјално мрежно место на Општина Куманово]
* [http://kumanovskimuabeti.mk/ Online дневен кумановски весник]
* [http://www.radiobravo.com.mk Официјално мрежно место на радио Браво Куманово]
* [http://www.eurocollege.edu.mk/index.html EuroCollege — официјално мрежно место] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100414092523/http://www.eurocollege.edu.mk/index.html |date=2010-04-14 }}
{{Куманово}}
{{Градови во Македонија}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Куманово| ]]
[[Категорија:Градови во Македонија]]
[[Категорија:Општина Куманово]]
f2d8e5sgftphgilp7n7g5k0h9kttqx2
4800758
4800757
2022-08-09T18:32:53Z
Andrew012p
85224
/* Образование */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Населено место
| name = Куманово
| native_name =
| native_name_lang = <!-- ISO 639-2 code e.g. "fr" for French. If more than one, use {{lang}} instead -->
| settlement_type = Град
| image_skyline =
| image_alt =
| image_caption = Панорама на Куманово
| image_flag = Flag of Kumanovo Municipality.svg
| flag_alt =
| image_seal =
| seal_alt =
| image_shield = Coat of arms of Kumanovo Municipality.svg
| shield_alt =
| nickname =
| motto =
| image_map = {{Maplink|frame=yes|raw={"type": "ExternalData","service": "geoshape","ids": "Q54452"}|plain=y|frame-width=325|frame-height=325|zoom=13|frame-lat=42.133|frame-long=21.716|stroke-width=1|stroke-color=#333333|id=Q54452|title=Куманово}}
| map_alt =
| map_caption = Местоположба на Куманово во [[Македонија]]
| pushpin_map = Македонија
| pushpin_label_position =
| pushpin_map_alt =
| pushpin_map_caption =
| latd = 42 |latm = 08 |lats = 00 |latNS = N
| longd = 21 |longm = 43 |longs = 00 |longEW = E
| coor_pinpoint =
| coordinates_type =
| coordinates_display = inline,title
| coordinates_footnotes =
| subdivision_type = [[Список на држави во светот|Држава]]
| subdivision_name = [[Република Македонија]]
| subdivision_type1 = [[Региони на Македонија|Регион]]
| subdivision_name1 = [[Североисточен Регион]]
| subdivision_type2 = [[Општини во Македонија|Општина]]
| subdivision_name2 = [[Општина Куманово]]
| subdivision_type3 =
| subdivision_name3 =
<!-- established -->
| established_title = Првпат споменат во
| established_date = 1519
| founder =
| seat_type =
| seat =
| government_footnotes =
| leader_party = [[независен]]
| leader_title = Градоначалник
| leader_name = [[Максим Димитриевски]]
| unit_pref = Metric <!-- or US or UK -->
<!-- ALL fields with measurements have automatic unit conversion -->
<!-- for references: use <ref> tags -->
| area_footnotes =
| area_urban_footnotes = <!-- <ref> </ref> -->
| area_rural_footnotes = <!-- <ref> </ref> -->
| area_metro_footnotes = <!-- <ref> </ref> -->
| area_magnitude = <!-- <ref> </ref> -->
| area_note =
| area_water_percent =
| area_rank =
| area_blank1_title =
| area_blank2_title =
<!-- square kilometers -->
| area_total_km2 =
| area_land_km2 =
| area_water_km2 =
| area_urban_km2 =
| area_rural_km2 =
| area_metro_km2 =
| area_blank1_km2 =
| area_blank2_km2 =
<!-- hectares -->
| area_total_ha =
| area_land_ha =
| area_water_ha =
| area_urban_ha =
| area_rural_ha =
| area_metro_ha =
| area_blank1_ha =
| area_blank2_ha =
<!-- dunams used in Middle East articles only -->
| dunam_link = <!-- which dunam to link -->
| area_total_dunam =
| area_land_dunam =
| area_water_dunam =
| area_urban_dunam =
| area_rural_dunam =
| area_metro_dunam =
| area_blank1_dunam =
| area_blank2_dunam =
| length_km =
| width_km =
| dimensions_footnotes =
| elevation_footnotes =
| elevation_m = 330
| population_footnotes =
| population_total = 70,842
| population_as_of = 2002
| population_density_km2 = auto
| population_demonym = [[Список на луѓе од Куманово|Кумановци]] (мн.)
| population_note =
| timezone1 = [[UTC+01:00|UTC+1]]
| utc_offset1 =
| timezone1_DST = [[UTC+2]]
| utc_offset1_DST =
| postal_code_type =
| postal_code = 1300
| area_code_type =
| area_code = +389 031
| blank_name = [[Автомобилски регистарски таблички во Македонија|Рег. таб.]]
| blank_info = KU
| blank1_name =
| blank1_info =
| iso_code =
| website = [http://kumanovo.gov.mk/ www.kumanovo.gov.mk]
| footnotes =
}}
'''Куманово''' — град кој се наоѓа во североисточниот дел на [[Република Македонија]], во [[Кумановска Котлина|Кумановската Котлина]] (Жеглигово), на надморска височина од 340 метри, распространет од двете страни на реките [[Липковка]] и [[Кумановка (река)|Кумановка]]. Куманово е [[Градови во Македонија|трет град по број на жители]] во [[Македонија]] и има население од 70.842 жители, од кои 42.840 се [[Македонци]]. Градот Куманово е административно седиште на [[Општина Куманово|истоимената општина]].
== Етимологија ==
Според легендата името на населбата потекнува од името на воинственото племе [[Кумани]] кои во [[1094]] год. навлегле во овој крај и извесно време се задржале на територијата на денешната кумановска општина и пошироко. Други претпоставки за името не постојат.
== Историја ==
=== Османлиски период ===
Се претпоставува дека Куманово било основано во [[XII век]] во близина на селото Жеглигово, со цел да го чува преминот меѓу реките [[Вардар]] и Јужна Морава. Првите изворни податоци за Куманово претставуваат турските пописни дефтери од [[1519]] година, во кои населбата се споменува како село во состав на Нагоричката нахија, која пак била дел од Ќустендилскиот санџак, со 52 семејства и околу 300 жители. Како градска населба (касаба) се споменува во втората половина на XVII век.
Се претпоставува дека населбата во овој период има слабо развиено стопанство. Тоа го потврдуваат и патописните забелешки на [[Евлија Челебија]] од [[1660]] година, според кои населбата имала околу 600 куќи покриени со ќерамиди. Тој понатаму вели дека чаршијата ја сочинувале голем број на занаетчиски и трговски дуќани и дека во него има убава џамија, а самата населба била опкружена со многу бавчи, лозја и голем број воденици.<ref>Македонските градови во турско време, Зоран Сенев, Киро Герасимов, Кочани, 2004, стр.50</ref>
=== Карпошово востание 1689 ===
[[Податотека:Smrtta na Karpos.jpg|thumb|right|250px|Смртта на Карпош. На сликата му се чита пресудата, а во позадина се гледа [[Камен мост|Камениот мост]], Скопје]]
Во 1689 г. при продирањето на Австријците на Балканот, водачот на востаниците од северниот дел на Македонија, [[Карпош]] се прогласува за „крал од Куманово“ што покажува дека Куманово како населба била на добар глас. Имено како сообраќаен крстопат имал значајна економска важност каде трговијата била значително развиена. Со тоа успева да ги надмине конкурентните центри (Табановце, Нагоричане, Стрезовце и Клечевце) во својата најблиска околина. Таквиот стопански раст бил прекинат со австрискиот поход на [[Балкански Полуостров|Балканскиот Полуостров]]. Како и повеќето градови во Македонија, Куманово било во опаѓање, но не исчезнува како населба. По бурните настани ([[Карпошовото востание]] во [[1689]] год.) настанува стагнација на градот, и тој сè до крајот на XVIII век претставува типична турска касаба.
=== Куманово во XVIII и XIX век ===
Сè до крајот на XVIII век тоа имало претежно аграрна физиономија со околу 300 куќи. Ами Буе во 1836 година забележал дека во Куманово живеат околу 3.000 жители, а било познато како богато сточно пазариште. Во развојот на градот значајно влијание имале изградбата на државното џаде [[Скопје]]-Куманово-[[Врање]] во седмата деценија од XIX век и посебно пуштањето во употреба на Моравско-вардарската железница во 1888 година. Тогаш Куманово станало значајно миграциско средиште. Во него се доселувале [[Грци]] од [[Јанина]] и [[Власи]] од [[Крушево]], а еден кварт е наречен Велешки, бидејќи повеќе од семејствата овде биле дојдени од [[Велес]]. Во градот интензивно започнал да се развива занаетчиството и трговијата, така што во почетокот на XX век населението се наголемило на 14.530 жители. Во периодот меѓу двете светски војни Куманово многу не напреднало, во 1931 година неговото население броело 16.984 жители.<ref>Стојмилов, А., (2005), Социоекономска географија на Република Македонија, ПМФ, Скопје</ref>
Во текот на XVIII век се споменува двапати (1706 г. и 1792 г.) во белешките на патници кои преноќиле во градот, но без некои посебни податоци.
Во следниот, XIX, век Куманово успева да се оддели од околните населби и интензивно да напредува. Ова е период кога Куманово се споменува како важно пазариште за добиток и жито. Во исто време значително напредувало и угостителството кое воглавно било во рацете на [[Грци]] од [[Јанина]], а подоцна и башиноселци. Наспроти нив, во текот на втората половина на XIX век некои занаети воопшто не биле развиени или пак нивното производство било далеку под побарувачката на пазарот.
Според патописецот Жан, во Куманово до средината на XIX век имало „20 христијански и уште толку турски куќи“. Градот постепено почнал да расте по 1865 година (тогаш имал 3 000 жители, односно 650 куќи од кои 350 биле македонски, 300 турски и 30 ромски колиби).
Причините за ваквиот раст на градот се во неговата улога на административен центар и сообраќаен крстопат за патиштата кои одамна постоеле и оние поновите кои се граделе во седумдесеттите години на XIX век. Со изградбата на железницата во негова непосредна близина и добивајќи сопствена железничка станица, не само што ја зацврстува својата доминантна положба во однос на околните населби, туку и стопански се наметнува над нив, оневозможувајќи го нивниот поинтензивен развој.
Веќе во 1876 година, Куманово наликува на голема градска населба, со оформена и развиена градска чаршија, која ја сочинувале над 250 занаетчиски и трговски дуќани , со 34 склада за сместување и продажба на жито и 33 ана. Десетина години подоцна, во градот веќе имало 330 дуќани, како и голем број магазини и анови. Меѓутоа, вистинската преродба Куманово ја доживува дури по 1888 година, по поврзувањето на железничката линија со [[Солун]], [[Скопје]] и [[Белград]]. Во тој период градот доживува експанзија во стопанството, трговијата и занаетчиството. Се појавува и граѓанска класа, која воедно е и носител на напредокот. Градското пазариште било богато со селско-стопански производи, додека трговците тргувале во сите краеви на [[Македонија]], со [[Бугарија]] и [[Србија]], како и со некои други земји.<ref>Македонските градови во турско време, Зоран Сенев, Киро Герасимов, Кочани, 2004, стр.51</ref>
Како нормален одраз на тоа, Куманово станува привлечно имиграциско место за околното население и бележи поизразен популациски раст.
Истовремено Куманово и стопански расне и денес претставува град со развиени дејности од секундарниот и терцијарниот сектор. Водечко место има индустријата (металопреработувачка, текстилна, чевларско-кожарска, прехранбена, тутунска) потоа земјоделието и трговијата.
Со својата местоположба и сообраќајно значење, развој и обликуваните градски функции, Куманово има три контактни гравитациски зони на влијание - спрема [[Крива Паланка]], [[Кратово]] и [[Свети Николе]]. Истовремено тоа значи и функционално наметната моќност кон овие три правци што е една од причините за силен популациски и функционален раст на Куманово на сметка на растот на трите гореспоменати градски населби.
Стопански развој градот доживува дури при крајот на XIX век (земјоделство, занаетчиство и трговија), но во стопанскиот развој нема значаен подем на индустријата сè до крајот на [[Втора светска војна|Втората светска војна]].
=== Куманово во XX век ===
[[Податотека:View of Kumanovo, c. 1913.png|мини|лево|Куманово во почетокот на XX век]]
[[Податотека:Osloboduvanje na Kumanovo, 1944.jpg|мини|лево|Свечен пречек на раководители на НОВ и ПОМ по повод ослободувањето на Куманово. (11 ноември 1944)]]
[[Податотека:The square of Kumanovo (2).JPG|мини|лево|Занаетчискиот дом во Куманово]]
Во близина на Куманово на [[23 октомври]] [[1912]] година е одржана и познатата [[Кумановска битка]] во која турските сили биле поразени од српската војска и биле натерани на повлекување од оваа територија. Во близината на ова место на наоѓалиштето кој се нарекува [[Зебрњак]] е изграден споменик кој подоцна делумно ќе биде разрушен од страна на бугарската војска за време на [[Втора светска војна|Втората светска војна]].
=== Куманово во Втората светска војна ===
На [[11 октомври]] [[1941]] година во Куманово и [[Прилеп]], започнала антифашистичката борба на македонското население. По [[1945]] година Куманово доживува брз стопански, административен и културен развој.
=== Војна 2001 ===
{{Главна|Воен конфликт во Македонија, 2001}}
=== Куманово во 2015===
На 09.05.2015 беше нападнато Диво Насеље во Куманово од страна на терористи на УЧК. Акцијата траеше повеќе од 1 ден во која беа убиени 8 полицајци од македонска страна, 30 ранети полицајци и 10 терористи беа убиени во престрелката во Куманово.
== Археолошки наоѓалишта ==
На територијата на Куманово и Кумановско, постојат следните археолошки наоѓалишта:
* „Прибовце" с. Бедиње - ископувања 1978 г.
* „Дрезга" с. Лопате - 1978, 1979 и 1980 г.
* „Костоперска Карпа" - 1983 и 1987 г.
* „На брег" - 1986 г.
* „Кодра Зулфи" с. Никуштак - 1991 г.
* „Градиште" с. Пелинце - 1989, 1990, 1994 г.
[[Податотека:Kumanovo_at_night.jpg|алт=Josip Broz Tito Square at night|мини|227x227пкс|Центарот на Куманово ноќе]]
== Географија ==
Градот Куманово се наоѓа во северниот дел на Република Македонија. Сместен е во источното подножје на [[Скопска Црна Гора]], во источниот дел на Кумановското Поле на надморска височина од 330 метри. Поставен на главната сообраќајна артерија по Вардарско-моравската долина, Куманово има мошне добра сообраќајно-географска положба. Како сообраќаен јазол, освен трасираниот железнички сообраќај, низ него минуваат патишта кои на исток водат за [[Крива Паланка]] и [[Кратово]], на југоисток за [[Свети Николе]], на север за долината на Јужна Морава и на југозапад за [[Скопје]].
=== Хидрографија ===
Хидрографската мрежа во Кумановско ја сочинуваат средните и долните текови на Пчиња, [[Кумановска]] и [[Крива Река]] и некои помали водотеци кои целосно му припаѓаат на сливот на реката [[Пчиња]].
[[Пчиња (река)|Пчиња]] е најголема и најважна река во Кумановско и е втора по должина лева притока на Вардар. Извира под врвот [[Бела Вода]] на планината Дукат (Србија), на надморска височина од 1.660 метри.
На неколку места во Кумановско се регистрирани појави на минерални води. Најпознати се изворите кај населбата Проевце, а има извори во реонот на [[Липково]], како и во други делови на општината. При вршењето на истражни работи со дупчење, пронајдени се термоминерални води во околината на с. [[Старо Нагоричане]]. Најпознати и најискористени се изворите во населбата [[Проевце]], или како што уште се нарекува Кумановска Бања. Поради разните состојки, водите од овие извори се означуваат како алкална-земјоалкална хипотерма, температура на водата изнесува од 28 до 31 степени, со што спаѓаат во групата на хипотермални води.
Тука вредни за споменување се и двете вештачки езера што се наоѓаат во близина Куманово, а тоа се [[Липковското Езеро]] и [[Глажња (езеро)|езерото Глажња]].
== Населби во Куманово ==
[[Податотека:Zgrada na opštinata vo Kumanovo 1.JPG|thumb|right|200px|Зградата на општината во Куманово.]]
*[[Перо Чичо]]
*[[Гоце Делчев (Кумановска населба)|Гоце Делчев]]
*[[Зелен Рид (Кумановска населба)|Зелен Рид]]
*[[Бедиње (Кумановска населба)|Бедиње]]
*[[Карпош (Кумановска населба)|Карпош]]
*[[Ајдучка Чешма (Кумановска населба)|Ајдучка Чешма]]
*[[Пуковско(Кумановска населба)|Пуковско]]
*[[Бабин Дол(Кумановска населба)|Бабин Дол]]
*[[Железничка Станица (Кумановска населба)|Железничка Станица]][[Податотека:Kumanovo, razglednica od 1930ti godini.jpg|алт=Разгледница на Куманово од 1930-те години|мини|Разгледница на Куманово од 1930-те години]]
*[[Вера Которка (Кумановска населба)|Вера Которка]]
*Тромеѓа
=== Месни заедници во Општина Куманово ===
==== Градски месни заедници ====
*Центар
*Панче Пешев
*11 Октомври
*11 Ноември
*Христијан Тодоровски Карпош
*Благој Стефковски Гојчо
*Тоде Мендол
*Перо Чичо
*Трета Македонска Ударна Бригада
*Гоце Делчев
*Абдула Прешева
*Бајрам Шабани
*Средорек
*Зелен Рид
==== Приградски месни заедници ====
*Проевце
*Иго Тричковиќ
*Козјак (населба Карпош)
*Долно Којнаре
*Липковско Езеро
*Јане Сандански (Бабин Дол)
*Бедиње
*Черкези
*Ајдучка Чешма
* Добрашане
* Тромеѓа
==== Селски месни заедници ====
*Речица
*Горно Којнаре
*Режановце
*Лопате
*Пчиња
*Комуна
*Студена Бара
*Вак’в
*Карпош (село Винце)
*Љубодраг
*Ново Село
*Умин Дол
*Брзак
*Агино Село
*Романовце
*Биљановце
*Шупљи Камен
*Табановце
*Карабичане
*Перо Стојмановиќ (село Сушево)
*Сопот
*Четирце
*Братство Единство (село Д’лга)
== Kлима ==
[[Податотека:Sv.Troica-Kumanovo.JPG|мини|десно|Црквата „Св. Троица“ во центарот на Куманово]]
Врз климатските одлики, односно различните вредности на метеоролошките елементи во Куманово, влијание имаат неколку фактори. Според географската ширина и близина на поголемите водени површини, се смета дека во Македонија се чувствуваат топли влијанија. Но, Куманово се наоѓа во северниот дел на Македонија, така што тие влијанија помалку се чувствуваат. До израз доаѓа релативната отвореност на релјефот, што овозможува навлегување на различни воздушни влијанија, особено по Моравско-вардарската долина со меридијански правец на протегање.
Според наведените одлики може да се заклучи дека во Куманово се чувствуваат влијанија на топли и студени воздушни маси, кои условуваат во климатски поглед да се издвојат две годишни времиња, и тоа: студена и влажна зима и топло и суво лето. Од преодните годишни времиња поизразена е есента, понекогаш долга и топла што е одлика на умерено-континентална клима. На околните планини повеќе се изразени одликите на континенталната клима.
Температурата на воздухот е важен метеоролошки елемент. Нејзината средна годишна вредност изнесува 11,8<sup>о</sup>C (за Куманово), а на падините на околните планини е пониска, во зависност од надморската висина.
Просечното годишно количество на врнежи во Куманово изнесува 549,3 mm на квадратен метар, според кое спаѓа во второто подрачје во Македонија по сушност. Сушите, најчесто се карактеристични за летните месеци, а може да продолжат и во есен.
Кумановскиот регион се одликува и со изразита ветровитост, најчесто дува северен и помалку северозападен ветер.
Просечната честота на овој ветер изнесува 331%. Средната месечна брзина е различна, а годишниот просек изнесува 3,2 m во секунда.
Просечната годишна сончевина изнесува околу 2.200 часови, а во околниот планински терен таа е поголема. Годишно во Куманово просечниот број (ведри) денови изнесува 84, додека годишно има просечно 97 облачни денови.
== Население ==
Според статистиката на бугарскиот етнограф [[Васил К’нчов]] ([[Македонија. Етнографија и статистика]]) од 1900 година, во Куманово живееле околу 14.530 жители, од кои 7 700 [[Македонци]], 5 800 [[Турци]], 600 [[Албанци]], 50 [[Власи]], 30 [[Евреи]] и 350 [[Роми]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_28.htm Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 215.]</ref>
Во повоениот период, градот забележал постојан раст на населението, посебно во временски период од 1961 до 1981 година кога населението двојно се зголемува.
Пописот од 1991 година не бил целосно одржан во градот Куманово, бидејќи дел од неговото население одбило да учествува, односно го бојкотирало неговото одржување, поради што за таа пописна година, во градот нема целосни податоци.{{#tag:ref|Во Пописот од 1991 година, во населените места: Страчинци, Љуботен, Арачиново, Грушино, Мојанци, Орланци, Боговиње, Жеровјане, Пирок, Милетино, Радиовце, Теново, Челопек, Горно Јаболчиште, Велешта, Горно Татеши, Долно Татеши, Врапчиште, Топлица, Вруток, Долно Јеловце, Здуње, Речане, Балин Дол, Беловиште, Гостивар, Дебреше, Мало Турчане, Чајле, Баниште, Дебар, Кривци, Селокуќи, Хаме, Делогожди, Корошишта, Ливада, Мислодежда, Ново Село (Делогожди), Горна Бањица, Долна Бањица, Симница, Долна Лешница, Желино, Озормиште, Требош, Бачишта, Букојчани, Горно Строгомиште, Зајас, Колари, Лешница, Палиград, Смесница, Копанце, Шемшево, Горно Палчиште, Долно Палчиште, Камењане, Кичево, Долно Свиларе, Кондово, Радуша, Рудник Радуша, Бедиње, Горно Коњаре, Д`лга, Куманово, Лопате, Романовце, Сопот, Табановце, Черкези, Белановце, Матејче, Никуштак, Опае, Ропалце, Жужње, Нистрово, Сенце, Тануше, Добри Дол, Калиште, Неготино-Полошко, Сенокос, Бериково, Гарани, Јагол, Ново Село (Осломеј), Поповјани, Премка, Србица, Стрелци, Туин, Шутово, Охрид, Ќојлија, Арнакија, Буковиќ, Грчец, Крушопек, Ласкарци, Љубин, Семениште, Барово, Јаболци, Биџево, Долна Белица, Заграчани, Калишта, Радолишта, Струга, Батинци, Вртекица, Морани, Студеничани, Глоѓи, Доброште, Непроштено, Пршовце, Слатино, Теарце, Голема Речица, Лавце, Мала Речица, Сараќино, Тетово, Баланци, Форино, Чегране, Џепиште, Гајре, Лисец, Скопје дел - Гази Баба, Скопје дел Карпош, Скопје дел - Центар и Скопје дел - Чаир, дел од жителите не прифатија да земат учество (го бојкотираа) во Пописот.|group="заб"}}
Според бројот на жители во 2002 година, Куманово претставува трет град по големина во [[Македонија]] (зад [[Скопје]] и [[Битола]]), додека [[Општина Куманово]] со '''105.484''' жители претставува најголема општина во Македонија.
Во поширокиот [[Кумановско|Кумановски регион]], во 2002 година биле запишани '''137.382''' жители и со тоа претставува по [[Скопски Регион|скопската]] и [[Тетовско|тетовската]], трета најнаселена област во [[Македонија]].
;Етнички групи
Според пописот на населението од [[2002]] година, во градот имало 70.842 жители и спаѓал во групата на големи градови. Заедно со приградската населба [[Карпош (населба во Куманово)|Карпош]] (5.433 жит.), која се води посебно во официјалните пописи, градот Куманово брои 76.275 жители.<ref>{{СоцГеоМак|глава=II|страница=91}}</ref> Етнички гледано, населението (без [[Карпош (населба во Куманово)|Карпош]]) е составено од:<ref name="попис">{{Наведена мрежна страница|url= http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија |accessdate=30 мај 2012}}</ref>
{{bar box
|float=right
|title=Етнички групи<ref name="попис"/>
|barwidth=200px
|bars=
{{Столбен постоток|Македонци|red|60.47}}
{{Столбен постоток|Албанци|black|25.80}}
{{Столбен постоток|Срби|blue|6.67}}
{{Столбен постоток|Роми|cyan|5.71}}
{{Столбен постоток|други|grey|0.82}}
{{Столбен постоток|Турци|orange|0.36}}
{{Столбен постоток|Власи|yellow|0.15}}
{{Столбен постоток|Бошњаци|green|0.02}}
}}
{| class="wikitable sortable" style="font-size:95%;"
!width="100px"|Народ!!width="100px"| Вкупно!!width="100px" |Удел (%)
|-
| '''[[Македонци]]'''
| '''42.840'''
| 60,47
|-
| [[Албанци]]
| 18.277
| 25,80
|-
| [[Турци]]
| 256
| 0,36
|-
| [[Роми]]
| 4.042
| 5,71
|-
| [[Власи]]
| 108
| 0,15
|-
| [[Срби]]
| 4.727
| 6,67
|-
| [[Бошњаци]]
| 14
| 0,02
|-
|други
| 578
| 0,82
|}
;Јазик
Во градот се зборуваат следниве јазици<ref name="попис"/>:
{{bar box
|float=right
|title=Јазици<ref name="попис"/>
|barwidth=200px
|bars=
{{Столбен постоток|македонски|red|63.95}}
{{Столбен постоток|албански|black|25.81}}
{{Столбен постоток|ромски|cyan|5.66}}
{{Столбен постоток|српски|blue|3.39}}
{{Столбен постоток|други|grey|0.74}}
{{Столбен постоток|турски|orange|0.30}}
{{Столбен постоток|влашки|yellow|0.12}}
{{Столбен постоток|бошњачки|green|0.03}}
}}
{| class="wikitable sortable" style="font-size:95%;"
!width="100px"|Јазик!!width="100px"| Вкупно!!width="100px" |Удел (%)
|-
| '''[[македонски]]'''
| '''45.306'''
| 63,95
|-
| [[албански]]
| 18.283
| 25,81
|-
| [[турски]]
| 215
| 0,30
|-
| [[ромски]]
| 4.007
| 5,66
|-
| [[влашки]]
| 85
| 0,12
|-
| [[српски]]
| 2.399
| 3,39
|-
| [[бошњачки]]
| 23
| 0,03
|-
|други
| 524
| 0,74
|}
;Вероисповед
Во Куманово се застапени следните религиски групи<ref name="попис"/>:
{{bar box
|float=right
|title=Религија<ref name="попис"/>
|barwidth=200px
|bars=
{{Столбен постоток|Православие|red|66.02}}
{{Столбен постоток|Ислам|green|31.74}}
{{Столбен постоток|други|grey|2.10}}
{{Столбен постоток|Католицизам|orange|0.14}}
{{Столбен постоток|Протестантство|yellow|0.02}}
}}
{| class="wikitable sortable" style="font-size:95%;"
!width="100px"|Вероисповед!! width="100px" | Вкупно!! width="100px" |Удел (%)
|-
| '''[[МПЦ|Православни]]'''
| '''46.766'''
| 66,02
|-
| [[ИВЗ|Муслимани]]
| 22.483
| 31,74
|-
| [[Грко-католичка црква во Македонија|Католици]]
| 98
| 0,14
|-
| [[Протестантството во Македонија|Протестанти]]
| 11
| 0,02
|-
| други
| 1.484
| 2,10
|}
Низ годините ова било вкупното население и етничка припадност на населението во градот Куманово:
{{Население низ историјата
| cols = 2
| graph-pos = bottom
| 1948|20.242
| 1953|23.339
| 1961|30.762
| 1971|46.363
| 1981|60.842
| 1991|52.204
| 1994|65.233
| 2002|70.842
}}
{| class="wikitable"
|-
! Години
! Македонци
! Албанци
! Турци
! Роми
! Власи
! Срби
! Бошњаци
! {{крат|Ост.|Останати}}
! Вкупно
|- style="text-align:center;"
| 1948<ref>http://pop-stat.mashke.org/yugoslavia-ethnic1948.htm</ref>
|12.981
|2.370
|1.498
|1.648
|25
|1.222
| —
|498
| '''20.242'''
|- style="text-align:center;"
| 1953
| 14.351
| 951
| 3.858
| 1.861
| 12
| 1.790
| —
| 516
| '''23.339'''
|- style="text-align:center;"
| 1961
| 20.323
| 1.893
| 2.512
| —
| —
| 2.808
| —
| 3.226
| '''30.762'''
|- style="text-align:center;"
| 1971
| 28.789
| 7.827
| 1.791
| 3.013
| —
| 3.759
| —
| 1.184
| '''46.363'''
|- style="text-align:center;"
| 1981
| 36.812
| 12.997
| 936
| 4.415
| 44
| 4.252
| —
| 1.386
| '''60.842'''
|- style="text-align:center;"
| 1991
| 40.205
| 487
| 242
| 4.048
| 76
| 4.966
| —
| 2.180
| '''52.204'''
|- style="text-align:center;"
| 1994
| 40.634
| 15.612
| 241
| 2.987
| 85
| 5.097
| —
| 577
| '''65.233'''
|- style="text-align:center;"
| 2002
| 42.840
| 18.277
| 256
| 4.042
| 108
| 4.727
| 14
| 578
| '''70.842'''
|}
<small>* Извор: [[Државен завод за статистика на Република Македонија]] (1948-2002), според податоци од официјалните пописи во соодветните години</small>
== Религија ==
[[Податотека:View of St. Nikola church in Kumanovo.JPG|мини|десно|Црквата „Св. Никола“]]
Во градот доминираат православните христијани (66,02 %), а останатите се со исламска (31,74 %) и евангелистичко-методистичка вероисповед.
=== Кумановско-осоговска епархија ===
Кумановско-осоговската епархија го зафаќа североисточниот дел од Република Македонија и е дел од живиот организам на [[Македонската православна црква]]. Нејзин надлежен епархиски архијереј е митрополитот г. д-р Јосиф и тоа од септември 2013 година, па сè до денес.
Архијерејско намесништво Куманово: 60 цркви, 8 манастири, 12 параклиси и 120 крстови.
=== Цркви и манастири ===
*[[Црква „Св. Никола“ - Куманово|Црква „Св. Никола“ — Куманово]]
*[[Црква „Св. Троица“ - Куманово|Црква „Св. Троица“ — Куманово]]
* [[Црква „Воскресение Христово“ - Куманово|Црква „Воскресение Христово“]] — гробјанска црква, осветен камен темелник на [[25 април]] [[2014]] година;
* [[Црква „Св. арx. Михаил и Гаврил“ - Куманово|Црква „Св. арx. Михаил и Гаврил“]] — црква во населбата Карпош;
* [[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Куманово|Црква „Св. Ѓорѓи“]] — манастирска црква;
*[[Црква „Свето Благовештение“ - Куманово|Црква „Свето Благовештение]] — црква во населбата [[Банево Трло]]. Камен темелник удрен на [[7 април]] [[2015]] година;<ref>[http://koe.mk/lokacija-za-nov-pravoslaven-hram-vo-kumanovo/ ''Локација за нов православен храм во Куманово'']</ref>
* [[Црква „Св. Тереза од детето Исус“ - Куманово|Црква „Св. Тереза од детето Исус“]] — католичка црква;
*[[Евангелска црква - Куманово|Евангелска црква — Куманово]]
==== Црква „Свети Ѓорѓи“ — Старо Нагоричане ====
Денешната [[црква]] била подигната на oстатоците на постаp [[храм]] коj имал базиликална фоpма, од XI век, т.e. во вpеме на владеењето на византиcкиот импеpатоp Pоман IV Диоген ([[1067]]-[[1071]]). 3a овоj податок дознаваме од житието за монаxот [[Прохор Пчињски]], во чија чест импеpатоpот ja подигнал пpвобитната цpква, на местото каде Пpoxop го започнал своjот иcпоcнички живот. Oстатоци од пpвобитната цpква ce видливи во вид на големи камени блокови, во виcина од околу 4 метpи.
Обновуваjќи ja цpквата, Mилутин ja изменил стаpата базиликална фоpма, co што xpамот добил фоpма на впишан кpст co издолжен тpавеj на источниот и западниот дел и пет куполи.<ref>[http://koe.mk/kamen-temelnik-hram-na-voskresenieto-hristovo/ ''Осветување на камен темелник за нов храм на Воскресението Христово во Куманово'']</ref>
Sидана e од yбаво делкани камени блокови, a фаcадата e pазигpана co кеpамопластична декоpациja, како pеминиcценциja на византиcката гpадителcка тpадициja. Kepамопластиката e пpиcyтна и на монофоpите на центpалната купола кои cлужеле како отвоpи за осветлување на цpквата. Ha стpаничните sидови во гоpната паpтиja исто така ce наоѓаат повеќе пpозоpци од типот на бифоpи и тpифоpи.
Олтаpната апcида однатpe e полукpyжна, a од надвоpешната стpана e петоаголна. Ентеpиеpот на xpамот во своjата пpoстоpна диcпозициja има тpи коpаби кои еден од дpyг ce одделени co столбови. Kако pедок елемент cочувана e олтаpната пpегpада, изpаботена од камени столбови, паpапетни плочи и opнаментиpан apxитpав.
Црквата според својата основа е крстообразна петкуполна. Централната купола однатре е дванаесетострана. Меѓу трансептот и аглите се наоѓаат крстести сводови. Западниот крак на крстот е прекршен и на истата страна е формирана ниска припрата. Олтарната апсида однадвор е петострана и е разиграна со декоративни ниши изработени од тули. На двете страни од апсидата се наоѓаат мали капели над кои се издигаат двете источни куполи. Фасадата на црквата е украсена со пиластри и слепи аркади.
==== Црква „Света Петка“ — Младо Нагоричане ====
Цpквата „Света Петка" во Mладо Hагоpичане e изгpадена и живопиcана наjвеpojатно во 1628 година. Kтитоpите на цpквата не ce познати, a годината на неjзината изгpадба ce изведува cпоpед зачуваните oстатоци од ктитоpcкиот запиc (денеc yништен).
Околу цpквата ce наоѓаат постаpи и понови селcки гpобишта, поpади што e наpечена и гpобjанcка цpква. Ова го потвpдува и патpонството на Света Петка, чиј култ ja пpетставува како заштитник на yмpените.
Цpквата „Света Петка" пpетставува еднокоpабна засводена гpадба, гpадена co каменот тетpaxит. Cпоpед доcегашните податоци, таа наjвеpojатно настpадала во Пpвата светcка воjна, така што денеc e мошне оштетена.
Цpквата „Света Петка" cпаѓа во pамките на стилcка и xpонолошка група сакрални објекти со изразито архаични карактеристики: тробродни базиликални форми или цркви со трикратно расчленет простор, обично без купола, како и со едноставни тетрахитни фасади. Апсидните конхи се конструирани со изразита вертикална нагласеност, што не е случај и во другите делови на Македонија.
== Стопанство ==
[[Податотека:One of the main streets in Kumanovo.JPG|мини|десно|Улица во Куманово]]
Куманово има развиена [[индустрија]] и претставува центар на индустриското производство во североисточна [[Македонија]]. [[Чевларска индустрија|Чевларската индустрија]] во овој град има огромна традиција и опстанува со децении. Денес во градот функционираат повеќе од 60 фирми за производство на чевли, што го прави овој град центар за чевларската индустрија во Македонија и пошироко. Производството е наменето за Македонија, бившите југословенски држави, како и Бугарија, Грција, Албанија и Италија. Помал дел се извезува и во Чешка, Словачка и Германија.
Исто така, во градот работи ФЗЦ 11 Октомври А.Д. Куманово, Фабрика за заварени цевки и профили која вработува повеќе од 250 работници и има големо учество во економијата на градот. Од [[Прехранбена индустрија|прехранбената индустрија]] најмногу се застапени мелничката и пекарската, додека од индустрија за производство на пијалаци функционира „Кватро“.
== Образование ==
=== Факултети ===
*[[Државен универзитет во Тетово]] — Дисперзирани студии во Куманово: бизнис администрација, јавна администрација, информатика, англиски јазик и литература
*EuroCollege — American Heritage University — Високообразовна установа со студии по менаџмент, маркетинг, економија и бизнис
===Средни училишта===
*[[Гимназија „Гоце Делчев“ - Куманово|Гимназија „Гоце Делчев“]]
*[[ДСТУ „Наце Буѓони" - Куманово|ДСТУ Наце Буѓони]]
*[[СУ „Гоце Делчев" - Куманово|СУ Гоце Делчев]]
*[[СУ „Киро Бурназ" - Куманово|СУ Киро Бурназ]]
*[[УСО „Перо Наков" - Куманово|УСО Перо Наков]]
===Основни училишта===
*[[ОУ "11 Октомври" - Куманово|11 Октомври]]
*[[ОУ „Бајрам Шабани" - Куманово|Бајрам Шабани]]
*[[ОУ „Браќа Миладиновци" - Куманово|Браќа Миладиновци]]
*[[ОУ „Вук Караџиќ" - Куманово|Вук Караџиќ]]
*[[ОУ „Крсте Петков Мисирков" - Куманово|Крсте Петков Мисирков]]
*[[ОУ „Кочо Рацин" - Куманово|Кочо Рацин]]
*[[ОУ „Магдалена Антова" - Куманово|Магдалена Антова]]
*[[ОУ „Наим Фрашери" - Куманово|Наим Фрашери]]
*[[ОУ „Христијан Тодоровски Карпош" - Куманово|Христијан Тодоровски Карпош]]
*[[ОУ „Толи Зордумис“ - Куманово|Толи Зордумис]]
===Подрачни основни училишта===
*[[ОУ „Јероним Дерада" - Черкези|Јероним Дерада]] - [[Черкези]]
*[[ОУ „Браќа Рибар" - Табановце|Браќа Рибар]] - [[Табановце]]
*[[ОУ „Вера Которка" - Клечевце|Вера Которка]] - [[Клечевце]]
*[[ОУ „Карпош" - Умин Дол|Карпош]] - [[Умин Дол]]
*[[ОУ „Кирил и Методиј" - Романовце|Кирил и Методиј]] - [[Романовце]]
== Култура ==
[[Податотека:Batko Gjorgjija monument in the square of Kumanovo.JPG|мини|десно|Споменик на Батко Ѓорѓија, типична фигура и карактер од Куманово]]
Во Куманово постои голем број професионални културни институции: библиотеки, Народен музеј, Народен театар и Центар за култура. Од културните манифестации ги издвојуваме: Ликовната колонија, Џез-фестивалот „Денови на комедијата". На планот на соработката со Солун и другите балкански градови можно е:
* соработка на стручни лица кустоси-куратори, историчари на уметноста
* размена на џез-групи (гостување и учество на фестивали)
* театарска соработка со драмски претстави (трагедии, комедии, антички драми)
* [[Уметничка галерија Куманово]]
* [[Галерија на икони (Куманово)|Галерија на икони]]
== Архитектура ==
== Сообраќај ==
За сообраќајна поврзаност со соседите и други области, денес поголемо значење има Моравско-вардарската долина по која минува железничка линија и асфалтиран автомобилски пат, кој е изграден како современ автопат. Преку овој пат Куманово на југ има добра сообраќајна поврзаност со Скопје и долината на [[Вардар]], а на север со Јужноморавскиот регион. Во напореден правец се користат два патни правци. Едниот од нив оди, главно, по долината на [[Крива Река]], кон [[Крива Паланка]] и соседната [[Бугарија]]. На овој патен правец во поголем дел е изграден современ магистрален автомобилски пат, а со довршување на изградбата на железничката линија до границата со Бугарија ќе се овозможи полесно и побрзо поврзување со неа. Од овој патен правец кај с. [[Страцин]] се одделува еден крак кој овозможува сообраќајна поврзаност со Кратово. Вториот патен правец оди на југоисток и преку [[Овче Поле]] се одржуваат врски со Источна Македонија. По долината на реката [[Пчиња]] Куманово се поврзува со Трговишката област и сообраќајниците по долината на Јужна Морава.
== Спорт и рекреација ==
На полето на спортот во Куманово делуваат многубројни клубови:
* Околу четириесет фудбалски клубови: ФК Куманово, ФК Башкими, ФК Милано, ФК Гоблен и др.
* Кошаркарски клубови: КК Куманово, КК Пинк Пантери
* Ракометни клубови: РК Куманово, ЖРК Куманово
* Боксерски клубови: БК Куманово
* Шахот во Куманово датира уште од 1930 (женски и машки)
* Атлетика: атлетскиот клуб „Скок“.
* Велосипедски клубови: Вело М и Кросс Сајклинг Куманово
* Стрелечки клубови: „Куманово“ (основан во 1961 г.)
* Во градот Куманово постои голема активност во [[карате]] клубовите, аеро-клубовите, мал фудбал и други спортски активности каде што спаѓаат пливачките клубови „Аква Куманово“ и „Тумба“, кои се активни во ново отворениот затворен базен.
Куманово е член на Европската асоцијација на градовите на спортот, а во 2019 година го добил признанието „Европски град на спортот“.<ref name="ReferenceA">Максим Димитриевски, „Децентрализацијата е клучот за развој на државата“, ''Економија и бизнис'', година 22, број 267, ноември 2020, стр. 40.</ref>
== Знаменитости ==
=== Зебрњак ===
[[Податотека:Zebrnjak, Kumanovo.jpg|мини|десно|Спомен-обележјето [[Зебрњак]]]]
На брдото Зебрњак, каде се одигра еден од најжестоките судири во Првата балканска војна, подигната е спомен-костурница во која се сместени коските на загинатите српски војници. Костурницата според проектот на архитектот Момир П. Горуновиќ, е откриена во [[1937]] година. Денес постои само долниот дел широка тркалезна костурница, додека горниот пирамидален дел е урнат во [[1942]] година од бугарските фашисти.
=== Музеј на Христијан Тодоровски-Карпош ===
Спомен куќа на командантот на кумановскиот баталјон „Јордан Николов-Орце", [[Христијан Тодоровски-Карпош]], убиен од страна на бугарскиот окупатор на [[7 февруари]] [[1944]] година за време на нападот на бугарското воено и полициско упориште во с. Билјача-Прешевско.
=== Спомен костурница ===
[[Податотека:„Спомен костурница“ 06.jpg|мини|лево|Спомен-костурницата]]
Спомен костурница изградена во [[1957]] година по повод [[11 Октомври]], денот на востанието на македонскиот народ. Дело е на архитектот Зордумис и вајарот Сретен Стојановиќ. Се состои од [[обелиск]] и костурници во кои се сместени посмртните останки на загинатите во Народноослободителната војна од Куманово и Кумановско.
== Ноќен живот ==
Од дамнешно време до ден-денес во Куманово постои ноќниот живот. Отсекогаш претставувал град на убави доживувања, разни журки, концерти, фестивали, манифестации.
== Личности ==
* [[Благоја Стевковски - Гојчо]] ([[15 август]] [[1915]] - [[Скопје]], [[3 декември]] [[1965]]) — македонски комунист, учесник во [[НОВ]] и повоен воен раководител
* [[Борис Чушкаров]] ([[28 јануари]] [[1916]] - [[Скопје]], [[19 септември]] [[1982]]) - македонски комунист, основач и прв раководител на [[ОЗНА]] во [[СРМ]] и учесник на Првото заседание на [[АСНОМ]]
* [[Веселинка Малинска]] ([[4 јануари]] [[1917]] - [[Скопје]], [[12 ноември]] [[1987]]) - македонска комунистка, учесничка во [[НОВ]] и вршител на политички функции по ослободувањето
* [[Боро Менков]] ([[6 мај]] [[1919]] - кај с. [[Белановце]], Кумановско, [[14 октомври]] [[1941]]) - македонски комунист, учесник во [[НОВ]] и [[народен херој на Југославија]]
* [[Боро Петрушевски|Боро Петрушевски - Папучар]] ([[1920]] - [[21 април]] [[1943]], Горанце, [[Косово и Метохија|Косово]]) — македонски комунист, учесник во [[НОБ]] и [[народен херој на Југославија]]
* [[Вера Которка|Вера Теодосиева Трајковска - Которка]] ([[2 април]] [[1925]] - [[Лопен]], [[Осоговски планини]], [[1944]]) - македонска [[партизан]]ка, учесничка во [[НОБ]]
* [[Добрила Пуцкова]] ([[6 јуни]] [[1926]] - [[23 февруари]] [[2007]], [[Скопје]]) — македонска театарска, филмска и телевизиска глумица
* [[Драгутин Аврамовски|Драгутин Аврамовски - Гуте]] ([[11 март]] [[1931]] - [[Скопје]], [[12 септември]] [[1986]]) - истакнат македонски академски [[Сликарство|сликар]] и графичар.
* [[Александар Митевски (поет)|Александар Митевски]] ([[4 март]] [[1934]]) - [[Македонци|македонски]] [[поет]] и [[преведувач]]
* [[Данило Коцевски]] ([[1947]]) - [[Македонци|македонски]] книжевен [[критичар]], [[Расказ|раскажувач]], [[роман]]описец, [[драма]]тург и [[поет]].
* [[Ангел Миладинов]] (* [[1936]]), ликовен уметник
* [[Зоран Јакимовски]] (* [[1953]]), графичар и сликар
* [[Столе Златановски]] (* [[1960]]), познат фудбалер
* [[Вујадин Станојковиќ]] (* [[1963]]), репрезентативец на [[СФРЈ]], Р. [[Македонија]], клубови Вардар, Партизан Шведска
* [[Венко Андоновски]] (* [[1964]]), писател
* [[Јонуз Јонузи]] (* [[1965]] - † [[2010]]), Балкански шампион во атлетика
* [[Југослав Петровски]] (* [[1969]]), поет и драматург
* [[Бобан Трајковски]] (* [[1973]] – † [[2001]]), [[Список на загинати бранители на Македонија|македонски бранител]], припадник на [[Баталјон за специјални намени „Волци“|БСН Волци]], еден од загинатите во [[масакрот кај Вејце]] во [[2001]] година
* [[Дејан Јакимовски]] (* [[1975]] – † [[2001]]), [[Список на загинати бранители на Македонија|македонски бранител]], водник во [[АРМ]]
* [[Оливер Петрушевски]] (* [[1978]] – † [[2001]]), [[Список на загинати бранители на Македонија|македонски бранител]]
* [[Џељаљ Бајрами]] ([[17 ноември]] [[1973]]) — македонски политичар.
== Братски градови и меѓународна соработка ==
Градот Куманово е збратимен со градовите:<ref>{{Наведена мрежна страница| url = http://doc.kumanovo.gov.mk/obrazovanie/lista_na_gradovi.pdf| title = Список на збратимени градови со Општина Куманово| publisher = Општина Куманово}}{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
{{Div col|cols=3|small=yes}}
* {{знамеикона|Босна и Херцеговина}} [[Прозор]], [[Босна и Херцеговина]]
* {{знамеикона|Хрватска}} [[Вараждин]], [[Хрватска]]
* {{знамеикона|Србија}} [[Горен Милановац]], [[Србија]]
* {{знамеикона|Србија}} [[Лесковац]], [[Србија]]
* {{знамеикона|Србија}} [[Панчево]], [[Србија]]
* {{знамеикона|Косово}} [[Косовска Митровица]], [[Косово]]
* {{знамеикона|Србија}} [[Чукарица]], [[Србија]]
* {{знамеикона|Србија}} [[Врање]], [[Србија]]
* {{знамеикона|Црна Гора}} [[Никшиќ]], [[Црна Гора]]
* {{знамеикона|Турција}} [[Чорлу]], [[Турција]]
* {{знамеикона|Бугарија}} [[Пловдив]], [[Бугарија]]
* {{знамеикона|Босна и Херцеговина}} [[Бијељина]], [[Босна и Херцеговина]]
{{Div col end}}
Исто така, Куманово е член на Европската асоцијација на градови на спортот, Асоцијата на градови носители на пораката за мир и Мрежата на силни градови.<ref name="ReferenceA"/>
== Поврзано ==
* [[Кумановско]]
== Извори ==
* „Градовите во Република Македонија. Б. А. Тошевска, Географски лексикон, 2000
== Наводи ==
{{наводи}}
;Белешки
{{Reflist|group="заб"}}
== Надворешни врски ==
{{Ризница-врска|Kumanovo}}
* [http://www.kumanovo.gov.mk Официјално мрежно место на Општина Куманово]
* [http://kumanovskimuabeti.mk/ Online дневен кумановски весник]
* [http://www.radiobravo.com.mk Официјално мрежно место на радио Браво Куманово]
* [http://www.eurocollege.edu.mk/index.html EuroCollege — официјално мрежно место] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100414092523/http://www.eurocollege.edu.mk/index.html |date=2010-04-14 }}
{{Куманово}}
{{Градови во Македонија}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Куманово| ]]
[[Категорија:Градови во Македонија]]
[[Категорија:Општина Куманово]]
4c9691f55zdvx4dqidurezyz8l8kh4s
Михајло Апостолски
0
5506
4800713
4763212
2022-08-09T13:16:17Z
Dandarmkd
31127
/* Рани години */
wikitext
text/x-wiki
{{Народен херој
|дидаскалија = Михајло Апостолски
|слика = [[File:Mihailo Apostolski (WW II).JPG|200px]]
|опис слика = Михајло Апостолски во [[1945]] година
|датум на раѓање={{роден на|8|ноември|1906}}
|место на раѓање=[[Ново Село (Штипско)|Ново Село]], [[Косовски вилает]]
|држава на раѓање=<br />[[Османлиско Царство]]
|датум на смрт={{death date and age|df=yes|1987|8|7|1906|11|8}}
|место на смрт=[[Дојран]], [[СР Македонија]]
|држава на смрт= [[СФРЈ]]
|професија=воeно лице
|служба=[[Војска на Кралство Југославија]]; <br>[[Народноослободителна војска на Југославија|Народноослободителна војска]]<br>и [[Југословенска народна армија]]
|војна=[[Народноослободителна борба]]
|чин=[[генералполковник]]
|функција=Претседател на [[МАНУ]]
|мандат=[[1976]]. - [[1983]].
|претходник=[[Блаже Конески]]
|наследник=[[Јордан Поп Јорданов (академик)|Јордан Поп Јорданов]]
|КПЈ=[[април]] [[1942]]
|рат=[[НОБ]]
|НОБ=командант на [[Главен штаб на НОВ и на Партизанските одреди во Македонија|ГШ на НОВ и ПО<br />во Македонија]]
|народен херој=[[9 октомври]] [[1953]]
|одликувања=
{{{!}} style="background:transparent"
{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде}}
{{!}}-
{{!}} {{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}}
{{!}}-
{{!}} {{Орден народне армије1}} {{!}}{{!}}{{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}}
{{!}}}
}}
'''Михајло Апостолски''' ([[Ново Село (Штипско)|Ново Село]], [[8 ноември]] [[1906]] - [[Дојран]], [[7 август]] [[1987]]) — македонски [[партизан]], [[генерал]], командант на [[НОВ]] и [[ПОМ]], воен теоретичар, политичар, историчар и [[народен херој на Македонија|народен херој]].<ref name=
"NH">Народни хероји Југославије, „Младост“, Београд, 1975.</ref><ref name="ME">Блаже Ристески (уредник), Македонска енциклопедија (том I), МАНУ, 2009, Скопје.</ref><ref name=":0">{{Наведена книга|title=Македонски историски речник|first=д-р Стојан Киселиновски и др.|publisher=ИНИ|year=2000|isbn=9989-624-46-1|location=Скопје|pages=41-42}}</ref>
== Животопис ==
=== Рани години ===
[[Податотека:Куќа на Михајло Апостолски (2).jpg|мини|лево|230п|[[Куќа на Михајло Апостолски (Штип)|Родната куќа]] на Михајло Апостолски.]]
Основното и средното училиште ги завршил во [[Штип]]. Во 1927 г. ја завршил Воената академија во Белград, во 1933 Високата воена академија, а во 1938 г. ја завршил и Генералштабната академија. За време на престојот во Белград, Михајло се дружел со македонските студенти и посетувал состаноци кои забранети за офицерите.<ref name="Херои">„Народни херои од Македонија“, Скопје, Наша книга, 1973 г., стр. 25-30</ref>
=== Во текот на НОБ ===
[[Втората светска војна]] го затекнала во чинот генералштабен мајор на служба во [[Љубљана]], на должноста началник на штаб на дивизија.<ref name="Херои"/>
Во текот на кратката [[Априлска војна]] во 1941 година командувал со планинските единици на Алпите. Кога [[Германци]]те ја нападнале Југославија, тој наредил да се урнат сите [[мост]]ови за да се забави нивното напредување.<ref name="KG">Киро Глигоров, ''Македонија е сè што имаме'', Издавачки центар ТРИ, 2001, Скопје</ref> По капитулацијата на Југославија заробен е од италијанската војска и одведен е во логорот Вестоне. На [[23 јуни]] [[1941]] година неговиот татко испраќа молба до бугарскиот министер за одбрана за негово ослободување и таа е одобрена.<ref>Македония: история и политическа съдба, Том 3, Петър Христов Петров Издател Изд-во "Знание" ООД, 1998, стр. 30.</ref><ref name="m">Мите Апостолов Матовски. Молба вх. № 194 до Министра на Войната</ref> Тој потоа бил префрлен во [[Риека]], каде што бил ослободен со група [[Македонци]].<ref name="NH"/>
[[Податотека:Kičevo muzej 07.JPG|мини|лево|Работната соба на Апостолски за време на престојот на ГШ на НОВ и ПОМ во ослободено Кичево во септември 1943]]
По враќањето во Македонија окупирана од бугарска фашистичка чизма,<ref>Растислав Терзиовски, ''Михајло Апостолски. Погледи врз југословенско-бугарските односи во Втората светска војна'' "Наша книга", Скопје, 1982.</ref>, во септември [[1941]] година се поврзува со народноослободителното движење во Македонија. Во септември истата година бил назначен за член на Покраинскиот воен штаб на Македонија, а од јуни [[1942]] година за командант на Главниот штаб на народноослободителната војска и партизанските одреди на Македонија. Во мај [[1943]] година бил назначен за генерал мајор. На [[Второ заседание на АВНОЈ|Второто заседание на АВНОЈ]] бил избран за член на [[Претседателство на АВНОЈ|Претседателството на АВНОЈ]].
Од [[февруари]] [[1944]] година покрај 33 македонски оперативни бригади, под команда на Апостолски се наоѓаат и бригади од [[Косово]] и од [[јужна Србија]]. Член е на [[Иницијативен одбор за свикување на АСНОМ|Иницијативниот одбор за свикување на АСНОМ]]. Учествува на Првото заседание на [[АСНОМ]] и е избран во неговиот [[Президиум на АСНОМ|Президиум]].
=== По војната ===
{{Infobox Officeholder
|name =
|honorific-suffix =
|image = Михаило Апостолски.tif
|imagesize = 200px
|office2 = [[МАНУ|Претседател на МАНУ]]
|term_start2 = 1975
|term_end2 = 1983
|predecessor2 = [[Блаже Конески]]
|successor2 = [[Јордан Поп Јорданов (академик)|Јордан Поп Јорданов]]
}}
[[Податотека:Михајло Апостолски говори на Второ заседание на АСНОМ.jpg|мини|лево|Михајло Апостолски говори на Второ заседание на [[АСНОМ]], Скопје, 30 декември 1944]]
Во февруари [[1945]] година бил назначен за началник на [[Врховен штаб на НОВ|Врховниот штаб на НОВ]] (односно на [[Генералштаб на Југословенската армија|Генералштабoт на Југословенската армија]]). Извршувал и други одговорни функции во ЈНА. Помеѓу 1946 и 1952 година бил командант на сараевската воена област и началник на високата воената академија на ЈНА. Се пензионирал со чин генералполковник.
По престанувањето на неговата активна воена служба, започнал интензивно да се занимава со [[историја]]. Во периодот од 1965 до 1970 година бил директор на [[Институт за национална историја|Институтот за национална историја]]. Во својата научна работа напишал повеќе библиографски едници, а ја објавил и првата ''Историја на ослободителната војна на македонскиот народ 1941-1945'' (издадена во Скопје, 1967 година).<ref name=":0" />
При основањето на [[Македонската академија на науките и уметностите]] (на [[18 август]] [[1967]] година) е избран за нејзин прв редовен член. Во [[1968]] година е избран за дописен член на Српската академија на науките и уметностите. Подоцна е избран и за член на Југословенската (денес: [[Хрватска академија на науките и уметностите]]), Словенечката, на Академијата за науки и уметности на Босна и Херцеговина и на Академијата на Косово.<ref name="ME"/>
Од [[1976]] година до [[1983]] година бил претседател на [[МАНУ]]. Во периодот од [[1978]] до [[1981]] година бил претседател на Советот на академиите на науки и уметности на [[СФРЈ]]. Бил и член на и Советот на федерацијата.
На [[11 октомври]] [[1953]] година бил одликуван со орденот [[Народен херој]].<ref>„Народни херои од Македонија“, Наша книга, Скопје, 1973, стр. 29</ref> Добитник е и на наградата АВНОЈ во 1978 година - највисоката награда која ја доделувала СФРЈ, како и многу други награди и општествени признанија.<ref name=":0" />
== Укажани почести во независна Македонија==
Денес [[Воена академија Генерал Михајло Апостолски|Воената академија „Генерал Михајло Апостолски“]] во [[Скопје]] и [[Орден Михајло Апостолски|орденот „Михајло Апостолски“]] го носат неговото име.
== Публикации на Михајло Апостолски ==
* Михајло Апостолски, Благоја Симоновски, ''Пет години слободно Скопје'', Градски одбор на народен фронт, 1949, Скопје.
* Михајло Апостолски, 40 години од формирањето на крупните воени единици во Македонија, ''ИСТОРИЈА'', 19, 1 (1983), стр. 43-51.
* Михајло Апостолски, Митко Панов, ''Радовиш и Радовишко'', Општински одбор на здружението на борците од НОБ, 1984.
* Mihajlo Apostolski, Dančo Zografski, Александар Стојановски, Gligor Todorovski, Graham W. Reid (eds.), ''A history of the Macedonian people'' Macedonian Review, Skopje, 1979.
* Михајло Апостолски, Ацо Алексиевски (уредници), ''Из прошлости македонского народа'', Радио-телевизија, Skopje, 1969.
* Михајло Апостолски, Кочанско и Виничко во Февруарскиот поход, статија од монографијата: ''Кочани и Кочанско во НОВ 1941-1945'', Ванчо Андонов (уредник,), Општински одбор на Сојузот на здруженијата на борците од НОВ, 1985. стр. 347-357.
== Наводи ==
{{наводи}}
== Белешки ==
* 1.{{note|1}} Во Бугарија на окупацијата на Македонија во текот на Втората светска војна се гледа како на ослободување.
== Надворешни врски ==
{{Ризница-врска|Mihajlo Apostolski}}
* [http://macedonian.atspace.com/knigi/ma_zonom.htm Михаило Апостолски „Завршните операции на Н.О.В. за ослободувањето на Македонија“] ([http://documents-mk.blogspot.com/search/label/%D0%9E%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D1%82%D0%BE%20%D0%BD%D0%B0%20%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0 текст])
*[https://antropol.mk/2020/11/02/snimka-na-general-apostolski/ Снимка на генерал Апостолски: Се боревме со тие што тврдат дека сме Бугари] (радио емисија)
{{Народни херои на Македонија}}
{{МАНУ}}
{{Претседател на МАНУ}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Апостолски, Михајло}}
[[Категорија:Југословенски партизани]]
[[Категорија:Народни херои на Југославија од Македонија]]
[[Категорија:Народни херои на Југославија]]
[[Категорија:Македонски генерали]]
[[Категорија:Дејци на КПМ]]
[[Категорија:Делегати на Првото заседание на АСНОМ]]
[[Категорија:Членови на Врховниот штаб на НОБ]]
[[Категорија:Претседатели на МАНУ]]
[[Категорија:Луѓе од Штип]]
[[Категорија:Ново Село (штипска населба)]]
[[Категорија:Македонски академици]]
[[Категорија:Академици на МАНУ]]
[[Категорија:Добитници на наградата „АВНОЈ“]]
[[Категорија:Добитници на наградата „13 Ноември“]]
[[Категорија:Починати во Дојран]]
[[Категорија:Академици на САНУ]]
[[Категорија:Членови на Словенечката академија на науките и уметностите]]
[[Категорија:Членови на Босанската академија на науките и уметностите]]
[[Категорија:Македонски историчари]]
e8ir5l4m6tr2mumzxld4onsavrimuv9
Ново Село (штипска населба)
0
8868
4800708
4752832
2022-08-09T12:53:40Z
Dandarmkd
31127
wikitext
text/x-wiki
:''Ова е статија за населбата до градот Штип. Да не се меша со [[Ново Село (штипско село)|истоименото село]] во јужниот дел на Општина Штип''.
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| слика= Novo Selo od Isarot.JPG
| опис= Поглед на Ново Село од Исарот
| име= Ново Село
| регион=
| општина=[[Општина Штип|Штип]]
| население= 3636
| поштенски број=
| надморска височина= 300
| lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=44 | lat_sec=6
| lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=10 | lon_sec=55
| мрежно место=
| карта = Ново Село (населба) во Општина Штип.svg
}}
'''Ново Село''' — населба во градот [[Штип]] и многу познато некогашно [[село]].
== Географија и местоположба ==
[[Податотека:Ново Село, Штип - панорама (01).jpg|мини|лево|230п|Куќите од десната страна на [[Отиња]].]]
[[Податотека:Ново Село, Штип - панорама (03).jpg|мини|лево|230п|Маалото Кежовица од левата страна на [[Брегалница]].]]
Ново Село се наоѓа во општото урбано штипско подрачје и претставува [[Конурбација|конурбирано]] предградие на [[Штип]]. Приодот до Ново Село е по течението на реката [[Отиња]], која во самото село се влева во Брегалница. Селото е сместено на двете страни од [[Брегалница]] при што поголемиот дел е на левата страна. Веднаш, на североисток, над Ново Село се наоѓа ридот на којшто е изградена штипската тврдина, [[Исар (Штип)|Исарот]].<ref name="ReferenceA">Александар Матески, „Ново Село“, ''Економија и бизнис'', година 19, број 232, октомври 2017, стр. 106.</ref> Самиот рид го дели Ново Село од Штип. Селото е сместено во [[клисура]].
===Сообраќајна поврзаност===
[[Податотека:Ново Село, Штип - панорама (02).jpg|мини|лево|230п|Улицата „Васил Главинов“ (од левата) и „Димитар Влахов“ од десната страна на [[Отиња]].]]
[[Податотека:Кежовички мост (02).jpg|мини|лево|230п|Кежовичкиот мост.]]
Ново Село се состои од пет улици: „Димитар Влахов“, „Васил Главинов“, „Крсте Мисирков“, „Никола Карев“ и „Кежовица“ и од два моста за возила и еден пешачки мост (преку [[Отиња]]). Најглавната улица во Ново Село е ул. „Димитар Влахов“ која целосно минува низ местото и е долга околу 1,350 км. Крајната источна точка и е на меѓата со [[Штип]], на десната страна на Отиња и минува околу 370 м се додека не дојде до мост кој преоѓа на левата страна на реката. Бидејќи околу 90 метри после мостот, Отиња се влева во [[Брегалница]], улицата „Димитар Влахов, сега минува кон запад и напоредно со левиот брег на Брегалница. После излезот од Ново Село, улицата „Димитар Влахов“ односно самиот пат го почнува да го носи името „Рибник“ и води кон југозапад односно кон штипските гробишта и најблиското село [[Софилари]]. Најисточна улица од левиот брег на Отиња е „Васил Главинов“ која оди кон запад кон и во Штип напоредно со Отиња. Во средишниот дел на Ново Село минува улицата „Крсте Мисирков“ и е долга околу 315 метри. Угорната улица „Никола Карев“ минува во јужниот дел и се спојува со улицата „Васил Главинов“ на источниот раб на Ново Село. Улицата „Кежовица“ е во маалото Кежовица односно на десниот брег на Брегалница и почнува од мостот кој ги спојува со улиците „Димитар Влахов“ и „Крсте Мисирков“.
== Историја ==
Ново Село е една од најстарите населби во [[Штип]]. Иако нема прецизни податоци за нејзиното создавање, се претпоставува дека Ново Село постоело како посебна населба уште пред [[XIII век]], а за тоа сведочат бројните цркви од тој период, меѓу кои е и црквата „[[Црква „Вознесение Христово“ - Ново Село (Штип)|Св. Спас]]“, која е најстарата црква во околината на Штип. Во текот на XIII и [[XIV век]], Ново Село било вакаф на султанот [[Бајазит I|Бајазит]], а потоа, во времето на султанот [[Мурат II|Мурат]], Ново Село било прогласено за војничка и чуварска населба, со што добило посебни права и привилегии. Според пописот од [[1519]] година, во Ново Село живееле 21 христијански семејства. Во пописните дефтери од 1570 година, во Ново Село биле регистрирани 30 христијански семејства, и 5 неженети, христијани.
Бидејќи се попишувале само главите на семејствата, се споменуваат следниве имиња: Пејо Поп, Стојко Нове, Нове Ѓуро, Стојко Донко, Марко Сиромах, Никола Станко, Михаил Стојко, Јован поп, Мицко Крагуј, Стојко Дејан, Димитри Данчо, Младен Изломиран, Бејто Сиромах, Павле Петко, Пејо Светко, Петко Никола, Илија Васил, Велчо Говедар, Ѓорѓ(е) Јове, Павле Дојчин, Миле Петро, Јован Војо, Никола Војо, Велчо Пројко, Бејто Домазет, Никола Папуџија, Стојко Продан, неженет, Стојко Дојчин, неженет, Јован Велчо, неженет, Миле Дојчин, неженет, Томчо Папуџија, неженет.<ref>Турски документи за историјата на македонскиот народ, опширен пописен дефтер за Ќустендилскиот санџак од 1570 година, том V, книга V, Архив на Македонија, Матица Македонска, стр.75</ref>
[[Податотека:Novo Selo (Kurt Hielscher).jpg|мини|десно|Ново Село во 1926 година.]]
Во [[XIX век]], Ново Село имало важна улога во будењето на националната свест и борбата против [[Отоманска Империја|османлиската власт]], особено со доаѓањето на [[Дамјан Груев]] и [[Гоце Делчев]], кои во [[Новоселско училиште (Штип)|Новоселското училиште]] работеле како учители.<ref>''ШТИП - ТУРИСТИЧКИ ИНФОРМАТОР, Со мапа на градот''. Штип: Општина Штип, 2011, стр. 42-43.</ref>
На почетокот на XX век Ново Село било населено исклучиво со [[Македонци|македонско]] [[Христијанство|христијанско]] население кое било под удар на [[Бугарска пропаганда во Македонија|бугарската пропаганда]]. Сите негови жители потпаднале под врховенството на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]]. По податоци на егзархискиот секретар [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 г. во селото живееле 3.616 [[Македонци]] (сите под егзархијата) и работеле две бугарски училишта — едно основно и едно прогимназијално со 412 ученици.<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>Brancoff, D.M. "La Macedoine et sa Population Chretienne". Paris, 1905, рр. 134-135.</ref>
<!--== Стопанство ==-->
== Демографија ==
Според пописот во 2002 година, населбата Ново Село има над 3.636 жители, сите [[Македонци]].<ref name="ReferenceA"/>
== Општествени установи ==
[[Податотека:Школото во кое учителствувал Гоце Делчев во Штип9.jpg|мини|лево|180п|Зградата на ректоратот/Новоселското училиште.]]
Во Ново Село се наоѓа ректоратот на [[Универзитет „Гоце Делчев“|Универзитетот „Гоце Делчев“]]. Ректоратот е сместен во зградата на поранешното [[Новоселско училиште (Штип)|Новоселско училиште]].<ref name="ReferenceA"/>
<!--== Самоуправа и политика ==-->
== Културни и природни знаменитости ==
[[Податотека:Uspenie na Presveta Bogorodica - Novo Selo 01.JPG|мини|десно|180п|Црквата „Успение на Пресвета Богородица“]]
[[Податотека:Sv. Troica - Novo Selo cropp.jpg|мини|десно|180п|Црквата „Св. Троица“]]
[[Податотека:Црква „Св. Спас“ - Ново Село (2).jpg|мини|десно|180п|Црквата „Св. Спас“.]]
;Цркви<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7|language=македонски}}</ref>
* [[Црква „Успение на Пресвета Богородица“ - Ново Село|„Успение на Пресвета Богородица“]] — главната црква, завршена во [[XIX век]]. Таа е дело на [[Андреја Дамјанов]], а во неа посебно се истакнува [[балдахин]]от.<ref name="ReferenceA"/> Прогласена е за споменик на културата.
*[[Црква „Вознесение Христово“ - Ново Село (Штип)|„Вознесение Христово“]] („Св. Спас“) — изградена во 1369 година од војвода Димитрија. Прогласена е за споменик на културата.;
*[[Црква „Св. Јован Крстител“ - Ново Село|„Св. Јован Крстител“]] — мала еднокорабна [[Црква (градба)|црква]], изградена високо на карпите од десната страна на патот Штип-Ново Село. Прогласена е за споменик на културата.;
* [[Црква „Покров на Пресвета Богородица“ - Ново Село|„Покров на Пресвета Богородица“]] — камен-темелник поставен на 1 август 2012 година;<ref>[http://www.bregalnickaeparhija.org.mk/index.php/95-uncategorised/482-2012-08-01-08-32-47 ''Освет на камен темелник за изградба на црква посветена на Покровот на Пресвета Богородица во Ново Село – Штип'']</ref>
* [[Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село|„Св. Димитриј“]] — камен темелник поставен на 17 мај 2014 година;<ref>[http://www.utrinski.mk/?ItemID=050C41E7F28B6241970AA8A8F3516BD8 ''Камен-темелник на нова црква во штипско Ново Село'']{{Мртва_врска|date=август 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
*[[Црква „Св. Троица“ - Ново Село|„Св. Троица“]] — гробјанска црква изградена од 1922 до 1925 година, кога е и осветена и не е познато од кој архијереј. Црквата е ктиторско дело на Тодор Чепреганов од Штип. Прогласена е за споменик на културата.;
;Археолошки наоѓалишта<ref>{{наведена книга|last= Коцо|first=Димче|title=Археолошка карта на Република Македонија|publisher=Македонска академиjа на науките и уметностите|location=Скопје|date=1996|volume=II|isbn=9989649286}}</ref>
*[[Калимерово (Ново Село)|Калимерово]] — населба од доцноантичко време;
*[[Марков Камен (Ново Село)|Марков Камен]] — некропола од хеленистичко време;
*[[Орлов Дол (Ново Село)|Орлов Дол]] — каптажа и водовод од римско време;
*[[Паскова Чешма (Ново Село)|Паскова Чешма]] — осамен наод од римско време;
*[[Црква Св. Спас (Ново Село)|Црква Св. Спас]] — црква и некропола од средниот век;
;Споменици на културата
[[Податотека:Црква „Св. Јован Крстител“ - Ново Село (3).jpg|мини|десно|180п|Црквата „Св. Јован Крстител“.]]
[[Податотека:Stara Kukja Novo Selo.JPG|мини|десно|180п|Андоновата куќа пред да биде претворена во музеј.]]
Освен црквите [[Црква „Успение на Пресвета Богородица“ - Ново Село|„Успение на Пресвета Богородица“]], [[Црква „Св. Троица“ - Ново Село|„Св. Троица“]], [[Црква „Вознесение Христово“ - Ново Село (Штип)|„Св. Спас“]], [[Црква „Св. Јован Крстител“ - Штип|„Св. Јован Крстител“]], кои важат за споменици на културата, постојат и постојат други 14 градби/места кои се заведени како [[Список на културно наследство на Македонија|културно наследство на Македонија]]. Воедно, и самото населено место како градителска целина е заведено како културно наследство односно споменик на културата.<ref>{{наведена мрежна страница |last1= |first1= |editor1-first= |editor1-last= |editor1-link= |others= |title=Национален регистар на објекти кои се заштитно културно наследство |url=http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg |format= |accessdate=31 март 2022 |date=2012 |publisher=Министерство за култура |language= |archive-date=9 август 2021 |archive-url=http://web.archive.org/web/20210809121456/http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg}} </ref><ref>{{наведена мрежна страница |last1= |first1= |editor1-first= |editor1-last= |editor1-link= |others= |title=Ново Село - Заштитено културно наследство во Ново Село: |url=https://www.zkn.mk/stip-novo-selo/ |format= |accessdate=31 март 2022 |date= |publisher=zkn.mk |language= |archive-date=27 јануари 2022 |archive-url=http://web.archive.org/web/20220127111954/https://www.zkn.mk/stip-novo-selo/}} </ref>
Споменици на културата во Ново Село се:
* [[Новоселско училиште (Штип)|Новоселско училиште]] - училиштето во кое во периодот од 1894-1896 учителствувал [[Гоце Делчев]].
* [[Еврејски гробишта (Штип)|Еврејски гробишта]]
* [[Куќа на ул. „Никола Карев“ бр. 2 (Штип)|Куќа на ул. „Никола Карев“ бр. 2]] (урната градба)
* [[Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 6 (Штип)|Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 6]]
* [[Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 8 (Штип)|Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 8]]
* [[Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 12 (Штип)|Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 12]]
* [[Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 14 (Штип)|Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 14]]
* [[Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 26 (Штип)|Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 26]] (урната градба)
* [[Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 30 (Штип)|Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 30]]
* [[Музеј на дејците на ВМРО од Штип и Штипско|Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 34 (Музеј на дејците на ВМРО од Штип и Штипско)]] — [[музеј]] отворен на [[20 декември]] [[2014]] година кој се наоѓа во старата Андонова куќа.<ref>''Љ.Ш., „Утре во Ново Село ќе биде отворен музеј со восочни фигури на револуционери“, ''Дневник'', година XVIII, број 5646, петок, 19 декември 2014, стр. 21.''</ref>
* [[Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 45 (Штип)|Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 45]]
* [[Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 67 (Штип)|Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 67]]
* [[Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 69 (Штип)|Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 69]]
* [[Куќа на Михајло Апостолски (Штип)|Куќа на Михајло Апостолски]]
;Друго
* [[Галерија на икони (Ново Село)|Галерија на икони]], отворена во 1972 г. и сместена на катот во црквата „Успение на Пресв. Богородица“
<!--== Редовни настани ==-->
== Личности ==
[[Податотека:Куќа на Михајло Апостолски (2).jpg|мини|десно|180п|Куќата на Михајло Апостолски во Ново Село.]]
* [[Тодор Александров]]
* [[Михајло Апостолски]]
* [[Ванчо Михајлов]]
* [[Емануел Чучков]]
* [[Архиепископ Охридски и Македонски г.г. Михаил|Методи Гогов]]
<!--== Култура и спорт ==
== Иселеништво ==-->
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рвр|Novo Selo (settlement in Štip)}}
{{Населби во Штип}}
{{Општина Штип}}
{{КНМ-Штип}}
[[Категорија:Ново Село (штипска населба)| ]]
[[Категорија:Населби и маала во Штип]]
[[Категорија:Историски села во Македонија]]
[[Категорија:Штипски села|†]]
[[Категорија:Села во Општина Штип|†]]
939o2j3sh1pqonh23yv17w490e51huc
Златари
0
11578
4800828
4711277
2022-08-10T10:27:25Z
MariceskiIvanco
103213
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за село во Република Македонија
| слика=Златари (03).jpg
| опис=Куќи во северниот дел на селото
| име=Златари
| регион=
| општина=[[Општина Ресен|Ресен]]
| население= 118
| поштенски број=
| надморска височина=
| lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=7 | lat_sec=2.64
| lon_dir=E | lon_deg=21 | lon_min=3 | lon_sec=46.8
| мрежно место=
| карта= Златари во Општина Ресен.svg
}}
'''Златари''' — село во [[Општина Ресен]], во областа [[Преспа]], во околината на градот [[Ресен]].
== Географија и местоположба ==
Златари — село во областа [[Преспа]]. Од градот Ресен е оддалечено 5 км. Соседни села се [[Кривени]] од север, од североисток со [[Смилево]], од југоисток со [[Сопотско]], и од југ и југозапад со Ресен и [[Јанковец]].
== Историја ==
[[Податотека:Златари (08).jpg|мини|лево|200п|Куќата во која бил одржан состанокот на [[Партизански баталјон „Мирче Ацев“|баталјонот „Мирче Ацев“]].]]
Во XIX век селото било дел од Битолската каза, нахија Горна Преспа, во [[Отоманското Царство]]. Во 1903 година, комити од Златари имаат загинато во борби против [[Османлиска Империја|османлиската]] војска.
На 6 јули 1942 година, над Златари, на планината [[Бигла]] бил создаден [[Битолско-преспански партизански одред „Даме Груев“|партизанскиот одред „Даме Груев“]]. Жители на Златари кои учествувале во [[Народноослободителна борба во Вардарска Македонија|НОБ]] се [[Димитри Трајчески|Димитри „Мите“ Трајчески - Старејко]] (1920-1943) и [[Наум Веслиевски|Наум Веслиевски - Овчарот]]. На 2 декември 1943 година, во Златари, [[Партизански баталјон „Мирче Ацев“|баталјонот „Мирче Ацев“]] одржал политички состанок.
== Демографија ==
Според податоците на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика|Македонија, Етнографија и статистика]]“) од 1900 година, во Златари живееле 370 жители, сите [[Македонци]].<ref name=":0">[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_36.htm Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр. 241.]</ref> Според егзархискиот секретар [[Димитар Мишев]], („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 година во Златари имало 432 [[Македонци]], под врховенството на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]].<ref name=":1">{{Наведена книга|title=La Macédoine et sa Population Chrétienne|last=Brancoff|first=D. M|authorlink=|coauthors=|year=1905|publisher=|location=Paris|isbn=|pages=170-171|url=|accessdate=}}</ref>
Селото имало 290 жители во 1961 година, додека во 1994 година живееле 124 жители.
Според последниот попис од 2002 година, во селото живееле 118 жители, сите [[Македонци]].<ref>[http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002 - Книга X]</ref>
На табелата е прикажан преглед на населението низ сите пописни години:<ref>Население на Република Македонија според изјаснувањето за етничката припадност, по населени места, според пописите на население 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 1994 и 2002 година (согласно територијалната организација од 1996 година). [http://makstat.stat.gov.mk/PXWeb/pxweb/mk/MakStat/MakStat__Popisi__PopisNaNaselenie__PopisiNaseleniMesta/Popis_nm_1948_2002_NasPoEtnPrip_mk.px/?rxid=b7539b0f-f64f-46b7-b99d-a34d7ae55646 База на податоци МАКСтат]. Државен завод за статистика.</ref>
{| class="wikitable"
!Година
!1900
!1905
!1948
!1953
!1961
!1971
!1981
!1991
!1994
!2002
|-
|'''Население'''
|370<ref name=":0" />
|432<ref name=":1" />
|385
|347
|290
|210
|156
|125
|124
|118
|}
=== Родови ===
Златари е македонско село.
Родови во селото се: Видановци (Стојановци), Гајтановци, Головодовци, Митевци, Недановци, Нечовци (Нелковци), Поповци, Пупалевци, Павловци и Тозиовци.<ref>{{Наведена книга|title=Населбите во Преспа|last=Јовановски|first=Владо|publisher=Ѓурѓа|year=2005|isbn=|location=Скопје|pages=}}</ref>
Според истражувањата на Бранислав Русиќ во 1949 година, родови во селото се:
* '''Староседелци:''' ''Поповци (7 к.), Головодовци (5 к.) и Гајтановци (3 к.)''
* '''Доселеници:''' ''Митевци со Тозиовци (14 к.)'' доселени се од некое село во [[Охридско]] (некои велат од [[Лактиње]] во [[Дебрца]]); ''Недановци (11 к.)'' доселени се од селото [[Боиште]] кај [[Демир Хисар]]; ''Нечовци и Нелковци (18 к.'') исто така доселени се од селото [[Боиште]]; ''Пупачевци и Манговци (12 к.)'' доселени се од маалото [[Баир]] во [[Битола]].<ref name=":3">{{Наведена книга|title=Преспанска област|last=Русиќ|first=Бранислав|publisher=Архивски Фонд на МАНУ, к-2, АЕ 87|others=|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref>
<gallery mode="packed" heights="150px">
Златари (05).jpg|Стара куќа во северниот дел на селото
Златари (11).jpg|Куќа во северниот дел на селото
</gallery>
== Општествени установи ==
[[Податотека:ПОУ „Мите Богоевски“ - Златари (02).jpg|мини|десно|200п|Училиштето.]]
* [[ПОУ „Мите Богоевски“ - Златари|ПОУ „Мите Богоевски“]] - вонфункционално [[основно училиште]]
== Самоуправа и политика ==
=== Избирачко место ===
Во селото постои избирачкото место бр. 1629 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместени во просториите на основното училиште.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019}}</ref>
На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 79 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019}}</ref>
== Културни и природни знаменитости ==
[[Податотека:Црква „Св. Димитриј“ - Златари (02).jpg|мини|десно|200п|Црквата „Св. Димитриј“.]]
;Цркви<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7}}</ref>
*[[Црква „Св. Димитриј“ - Златари|Црква „Св. Димитриј“]] — главната селска црква;
*[[Црква „Св. Никола“ - Златари|Црква „Св. Никола“]];
*[[Црква „Св. Атанасиј“ - Златари|Црква „Св. Атанасиј“]];
;Спомен обележја
* [[Спомен куќа на Битолско-преспанскиот партизански одред „Даме Груев“]]
* Спомен плоча на состанокот на [[Партизански баталјон „Мирче Ацев“|баталјонот „Мирче Ацев“]] во Златари
* Спомен чешма во чест на [[Димитри Трајчески|Димитри „Мите“ Трајчески - Старејко]]
* [[Биста|Бисти]] на Димитри „Мите“ Трајчески - Старејко и [[Наум Веслиевски|Наум Веслиевски - Овчарот]]
* Споменик посветен на паднатите месни комити во 1903 година
<gallery mode="packed" heights="140px">
Спомен куќа на Битолско-преспанскиот партизански одред „Даме Груев“ (01).jpg|Спомен куќата на [[Битолско-преспански партизански одред „Даме Груев“|Битолско-преспанскиот партизански одред „Даме Груев“]]
Златари (09).jpg|Спомен плочата на куќата во која бил одржан состанокот на [[Партизански баталјон „Мирче Ацев“|баталјонот „Мирче Ацев“]]
Златари (01).jpg|Спомен чешмата
Златари (02).jpg|Бистите
Златари (04).jpg|Илинденскиот споменик
</gallery>
;Археолошки наоѓалишта<ref>[[Димче Коцо|Коцо, Димче]] (1996). ''Археолошка карта на Република Македонија''. Скопје: МАНУ. ISBN 9789989101069</ref>
*[[Слатина (Златари)|Слатина]] — населба од доцноантичко време;
*[[Далечна Црква (Златари)|Далечна Црква]] — црква и некропола од средниот век;
== Редовни настани ==
== Личности ==
* [[Крсте Ангеловски]] — македонски револуционер од [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2016). Илинденски сведоштва. том I, дел I. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref>
* [[Андрија Трајчев Гајтановски]] — македонски револуционер од ВМОРО.<ref name=":2">{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2016). Илинденски сведоштва. том I, дел II. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref>
* [[Никола Нонев Доковски]] — македонски револуционер од ВМОРО.<ref name=":2" />
* [[Нанчо Минцев Котев]] — македонски револуционер од ВМОРО.<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2016). Илинденски сведоштва. том II, дел II. Скопје: Државен архив на Република Македонија|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref>
* [[Георги Митрев Недановски]] — македонски револуционер од ВМОРО.<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2017). Илинденски сведоштва. том III, дел I. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref>
* [[Јован Трајчев Поповски]] — македонски револуционер од ВМОРО.<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска; Ленина Жила; Филип Петровски (2017). Илинденски сведоштва том III, дел II. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref>
* [[Димитри Трајчески|Димитри „Мите“ Трајчески - Старејко]] (1920-1943) - учесник во [[Народноослободителна борба во Вардарска Македонија|НОБ]]
* [[Наум Веслиевски|Наум Веслиевски - Овчарот]] (1921-1972) — македонски револуционер, борец за слобода на Македонија и учесник во НОВ и АСНОМ.
== Култура и спорт ==
* [[ФК Златари]]
== Иселеништво ==
До 1949 година од селото има иселеници во [[Јужна Америка|Јужна]] и [[Северна Америка|Северна]] [[Америка]] (осум семејства), [[Бугарија]] (две семејства), [[Ресен]] (четири семејства), [[Скопје]] (едно семејство), [[Битола]] (едно семејство) и во [[Турција]] (едно семејство).<ref name=":3" />
==Галерија==
<gallery mode="packed" heights="110px">
Златари (06).jpg|Улица во северниот дел на Златари
Златари (07).jpg|Улица во северниот дел на Златари
Златари (12).jpg|Улица во северниот дел на Златари
Златари (13).jpg|Улица во средишниот дел на Златари
Златари (14).jpg|Улица во јужниот дел на Златари
Златари (15).jpg|Улица во јужниот дел на Златари
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рвр-авто}}
{{Општина Ресен}}
[[Категорија:Села во Македонија]]
[[Категорија:Ресенски села]]
[[Категорија:Села во Општина Ресен]]
[[Категорија:Златари (село)| ]]
huan7wlsa1xwdf9fshwuxzyqntskhb5
Андреја Дамјанов
0
14798
4800746
4783358
2022-08-09T16:49:07Z
Bjankuloski06
332
wikitext
text/x-wiki
{{for2|архитектонската награда|[[Андреја Дамјанов (награда)]]}}
{{Infobox architect
|name = Андреј Дамјанов
|image = Андреја Дамјанов.png
|caption = Портрет на Андреја Дамјанов
|nationality =
|birth_date = 1813
|birth_place = [[Папрадиште (Велешко)|Папрадиште]], [[Македонија]]
|death_date = 1878
|death_place = [[Велес]], [[Македонија]]
|significant_buildings= [[Осоговски манастир]]
}}
'''Андреја Дамјанов''' ([[Папрадиште (Велешко)|Папрадиште]], [[Велес|Велешко]], [[1813]] – [[Велес]], [[1878]]) — еден од најголемите градители на сакрални објекти на [[Балкан]]от од периодот на [[преродба|македонската преродба]]. Со своите браќа, мајсторот Андреја градел цркви во [[Македонија]], [[Бугарија]], [[Србија]], [[Босна и Херцеговина]] и други земји на Балканот. Неговата градителска умешност била забележана и во [[Европа]], особено од патописците кои Андреј го споменуваат како вреден и ценет мајстор. Неговите [[Црква (градба)|цркви]] се сметаат за бисери на сакралната архитектура на Балканот. При изградбата на црквите кои ги решавал како трикорабни [[Базилика|базилики]] со полуцилиндречни сводови, Дамјанов особено внимавал на акустиката во ентериерот на црквата како и на декоративните елементи на столбовите што се белег на неговите градби.
За негова најубава и неповторлива градба се смета соборниот храм „[[Св. Великомаченик Пантелејмон - Велес|Св. Великомаченик Пантелејмон]]“ во Велес, изграден во [[1840]] година. Дамјанов е градител на црквата во манастирот „[[Осоговски манастир|Св. Јоким Осоговски]]“ кај [[Крива Паланка]] како и на црквите „[[Св. Богородица]]“ во [[Ново Село (Штип)|Ново Село]], [[штип]]ско и „[[Св. Архангел Михаил]]“ во [[Чичево]]. Во Србија ги изградил црквите „[[Св. Илија]]“ во [[Печењевац]], „[[Св. Ѓорги]]“ во [[Смедерево]], соборната црква во [[Ниш]] како и соборната црква во [[Сараево]]. Тој ја завршува и градбата на црквата во [[Мостар]].
== Потекло ==
[[Податотека:РЕНЗОВЦИ-ЗОГРАФОВЦИ МАЈСТОРИ НИКОЛА, АНДРЕЈ, ЃОРЃИ И КОСТА.jpg|мини|десно|Семејството [[Рензови-Зографски]]: Никола, Ѓорѓи, Андреја и Коста - [[архитект|градители]] на цркви и [[копаничарство|копаничари]].]]
Роден е во село [[Папрадиште (Велешко)|Папрадиште]], [[Велес|велешко]], во семејство на познати [[Мијачија|мијачки]] градители. Во неговото семејство мајсторскиот занает се одгледувал низа децении, пренесувајќи го од колено на колено. Тоа е родот Рензовци кои потекнуваат од мијачкото село [[Тресонче]], но со немирите, кражбите и пустошите со слабеењето на [[Османлиското Царство]] кон крајот на XVIII век биле приморани да се преселат во безбеден крај, и се упатиле кон градот Велес. Во градот Велес биле примени од Емин-ага, тогашниот владетел на градот и краток период престојувале таму, подоцна поради непријатноста на климата во градот Велес побарале од Емин-ага да им дозволи да се населат во планинско место, по што им било дозволено да се населат на територијата на тогашното село Ѕвезданово, сегашно [[Папрадиште (Велешко)|Папрадиште]] (наречено поради растението папрат што доминира во тој крај). Родот се памети од прадедото на Андреја, Силјан Рензовски кој бил познат мајстор-градител кој со својата тајфа градел најмногу во [[Тракија]], [[Едрене]], и [[Цариград]]. Синовите на Силјан, Јанкула и Стефан исто така работеле како мајстори во Солун, Драма, Кавала, Сер и Измир. Синот на Јанкула, таткото на Андреја Дамјан исто така го наследил занаетот и градел цркви околу Солун, во Бугарија, во Македонија најчесто по селата, помалку по градовите. Соборната црква „Св. Богородица“ во Скопје ја започнува со изградба, но потоа умира, со што нејзината изградба ја продолжуваат неговите синови. Со овој објект Дамјан се претставил како вешт и спремен мајстор со успешното решавање на сложените архитектонско конструктивни проблеми.
Андреја имал тројца браќа: Ѓорѓи, Коста и Никола. [[Ѓорѓи Дамјанов]] бил зограф, Никола копаничар, а Коста работел како мајстор-градител и зограф. Заедно работеле во една тајфа, но најмногу се истакнувал од нив Андреја, кој го презел раководството на тајфата и се населил во Велес околу 1850 година.
== Градителски занает ==
[[Image:Master Builder Andrey Damyanov's insignia.jpg|thumb|Масонски симболи на амблемата на првомајсторот зидар Андреја Дамјанов поместени на ѕид во црквата Свети Пантелејмон во [[Велес]]]]
Работејќи во тајфата на својот татко, го научил мајсторскиот-градителски занает и уште како млад покажува наклоност кон градежното искуство. Неговото име станало познато низ целиот Балкан и за него пишувале неговите современици, странските патописци, нагласувајќи дека бил „прочуен и добар мајстор и во околните земји". Работејќи уште во тајфата на својот татко, имал можност да се запознае со богатото архитектонско наследство во својата земја. Така ги запознал функционалните, обликовните и конструктивните елементи на старата македонска архитектура, со што ги проширил своите знаења и се инспирирал од творештвото на старите мајстори.
Во самиот почеток на неговото плодно творештво градел цркви на територијата на Македонија, додека подоцна и низ целиот Балкански Полуостров. Со оглед на политичката ситуација во времето на неговото творештво и рестрикциите за градење на цркви на територијата на Македонија, црквите на оваа територија се доста поскромни како по своите димензии, така обликувањето, додека црквите што ги гради во другите земји се поубаво обработени и со поголеми димензии. Исто така, ги истакнал и своите квалитети за фундирање на објектите, по што бил повикуван на неколку објекти да го реши тој проблем.
Неговите градби најчесто се материјализирани во мешовит конструктивен систем со масивни носечки надворешни ѕидови и внатрешност како и кровна конструкција од дрво, но сето тоа било толку вешто обликувано што изгледало совршено и многу складно. Надворешните ѕидови биле од кршен камен со надворешна обработка од убаво обликуван делкан камен, во кои можеле да се појават отвори. Внатрешната конструкција се состоела од неносиви дрвени високи столбови кои биле обработувани периметрално со помали штици врз чија маса се нанесувал малтерот и делувале доста елегантно и не се наметнувале во ентериерот со својата вита појава. Останатите елементи во внатрешноста биле исто така изведени во дрво, вклучувајќи ја и кровната конструкција, што се носеле врз главните носиви елементи и се постигнал многу хармоничен и не наметлив ефект.
== Обликување ==
Во однос на обликувањето, се работи за богато богато декоративно обликување особено во внатрешноста на објектите.Особено е важно што во внатрешноста на неговите објекти посебно значење и акцент се давало на присуството на обичниот човек (посетител на церемонијата), со што се потврдува преродбенската тенденција во тоа време. Западната влезна страна заедно со галериите кои се развивале наоколу биле раскошно обликувани, како обликовно така и сликарски, со што се нагласува значењето на обичниот народ. Олтарскиот дел исто така е богато обликуван додека бочните страни можеле да бидат осликувани или оставени во својот природен материјал, со што во двата случаи тоа делувало многу хармонично. Надворешноста на објектите, конкретно нивната фасадна обработка била поскромно обработена со што се постигнувал доста чист и смирен ефект. Декоративни елементи на фасадата можело да се појават единствено на аголните завршетоци и апсидните делови, со што аглите се обработувале со прецизно делкан и обработен камен и се разликувале од останатата ѕидна маса, додека апсидните делови се обликувани со просторни конкавни ниши со што се постигнувал добар пластичен ефект.
== Типологија ==
[[File:Andreja Damjanov - Gradezen fakultet Skopje.jpg|thumb|Биста на Андреја Дамјанов во дворот на Градежниот и Архитектонскиот факултет во Скопје]]
Плановите на објектите најчесто трикорабни базилики со високо издигнати кораби од кои најчесто најмногу е издигнат средниот и големи димензии, но постојат и објекти со поинакви планови, како впишан крст и триконхос со 5 куполи и кула камбанарија на западната страна, со повеќе куполи итн.
== Градежни предизвици ==
Во однос на темелењето и конструкциите на објектите, овој мајстор вешто се снаоѓал и успешно ги сместувал своите дела врз доста стрмни и живописни терени, поради што бил на далеку прочуен и повикуван за решавање на вакви проблеми.
== Влијанија ==
Во неговото творештво се препознаваат неколку карактеристични влијанија од други стилови, кои вешто ги применува а со тоа и ги разубавува своите градби. Влијанието од средновековната архитектура, конкретно [[ренесанса]]та и [[барок]]от, се препознаваат во декоративното обликување на објектите, особено во фасадното расчленување и надворешната декорација на прозорци, апсида итн. Исто така, се забележани источни влијанија во неговото творештво во обликувањето на влезните портали, кои раскошно се материјализирани.
Неговата најраскошно изведена градба претставува соборниот храм „Св. Великомаченик Пантелејмон", додека и останатите негови градби како што се: црквата во Осоговскиот манастир, црквата „Успение на Св. Богородица" во Штипско Ново Село, како и црквите „Св. Ѓорѓи" со Смедерево, „Св. Троица" во Ниш, „Рождество на Пресвета Богородица" се одликуваат со висок сјај.
== Цркви изградени од Андреј Дамјанов ==
<center>
<gallery perrow="6">
Податотека:Church of the Nativity of Christ - Pirot.jpg|„Рождество Христово“ во [[Пирот]], 1834
Податотека:Задната страна на црквата „Св. Јован Крстител“ - Кратово.jpg|„Св. Јован Крстител“ во [[Кратово]], 1836
Податотека:St Panteleimon Church Veles.jpg|„Св. Пантелејмон“ во [[Велес]], 1840
Податотека:Crkva Svetog Ilije, Pečenjevce, Leskovac 02.jpg|„Свети Илија“ во [[Печењевце]], 1844
Податотека:Crkva Sabor svetih apostola, Turekovac 01.JPG|„Собор на светите апостоли“ во [[Турековац]], 1845
Податотека:Uspenie na Presveta Bogorodica - Novo Selo 01.JPG|„Успение на Пресвета Богородица“ во [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], 1836-1850
Податотека:Saint Joakim Osogovski Monastery.JPG|„Св. Јоаким Осоговски“ кај [[Крива Паланка]], 1851
Податотека:Црква „Св. Никола“ 14.jpg|„Св. Никола“ во [[Куманово]], 1851
Податотека:Smederevo city church.JPG|„Св. Ѓорѓи“ во [[Смедерево]], 1854
Податотека:Саборна црква у Врању.JPG|„Св. Троица“ во [[Врање]], 1858-1860
Податотека:ЕкспедицијаГрадско50.jpg|„Св. Архангел Михаил“ во [[Горно Чичево]], 1861
Податотека:Orthodox Cathedral of the Holy Mother of God.jpg|„Рождество на Пресвета Богородица“ во [[Сараево]], 1863-1874
Податотека:Saborna crkva u Nisu1.jpg|Црквата „Св. Троица“ во [[Ниш]], 1878
</gallery>
</center>
== Надворешни врски ==
* [http://marh.mk/%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2-1813-1878/ „Андреја Дамјанов / 1813 – 1878 /“], „Македонска архитектура“
* [http://marh.mk/%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2/ „Каде почива Андреја Дамјанов?“], „Македонска архитектура“
{{Рензовци|state=collapsed}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Дамјанов, Андреја}}
[[Категорија:Македонски архитекти]]
[[Категорија:Македонски преродбеници]]
[[Категорија:Папрадиште (Велешко)]]
[[Категорија:Луѓе од Велешко]]
[[Категорија:Луѓе од Велес]]
[[Категорија:Претставници на Дебарската школа]]
8ni2h3o69snxhmwl0odfsfe43jf42za
4800748
4800746
2022-08-09T16:49:54Z
Bjankuloski06
332
wikitext
text/x-wiki
{{for2|архитектонската награда|[[Андреја Дамјанов (награда)]]}}
{{Infobox architect
|name = Андреја Дамјанов
|image = Андреја Дамјанов.png
|caption = Портрет на Андреја Дамјанов
|nationality =
|birth_date = 1813
|birth_place = [[Папрадиште (Велешко)|Папрадиште]], [[Македонија]]
|death_date = 1878
|death_place = [[Велес]], [[Македонија]]
|significant_buildings= [[Осоговски манастир]]
}}
'''Андреја Дамјанов''' ([[Папрадиште (Велешко)|Папрадиште]], [[Велес|Велешко]], [[1813]] – [[Велес]], [[1878]]) — еден од најголемите градители на сакрални објекти на [[Балкан]]от од периодот на [[преродба|македонската преродба]]. Со своите браќа, мајсторот Андреја градел цркви во [[Македонија]], [[Бугарија]], [[Србија]], [[Босна и Херцеговина]] и други земји на Балканот. Неговата градителска умешност била забележана и во [[Европа]], особено од патописците кои Андреј го споменуваат како вреден и ценет мајстор. Неговите [[Црква (градба)|цркви]] се сметаат за бисери на сакралната архитектура на Балканот. При изградбата на црквите кои ги решавал како трикорабни [[Базилика|базилики]] со полуцилиндречни сводови, Дамјанов особено внимавал на акустиката во ентериерот на црквата како и на декоративните елементи на столбовите што се белег на неговите градби.
За негова најубава и неповторлива градба се смета соборниот храм „[[Св. Великомаченик Пантелејмон - Велес|Св. Великомаченик Пантелејмон]]“ во Велес, изграден во [[1840]] година. Дамјанов е градител на црквата во манастирот „[[Осоговски манастир|Св. Јоким Осоговски]]“ кај [[Крива Паланка]] како и на црквите „[[Св. Богородица]]“ во [[Ново Село (Штип)|Ново Село]], [[штип]]ско и „[[Св. Архангел Михаил]]“ во [[Чичево]]. Во Србија ги изградил црквите „[[Св. Илија]]“ во [[Печењевац]], „[[Св. Ѓорги]]“ во [[Смедерево]], соборната црква во [[Ниш]] како и соборната црква во [[Сараево]]. Тој ја завршува и градбата на црквата во [[Мостар]].
== Потекло ==
[[Податотека:РЕНЗОВЦИ-ЗОГРАФОВЦИ МАЈСТОРИ НИКОЛА, АНДРЕЈ, ЃОРЃИ И КОСТА.jpg|мини|десно|Семејството [[Рензови-Зографски]]: Никола, Ѓорѓи, Андреја и Коста - [[архитект|градители]] на цркви и [[копаничарство|копаничари]].]]
Роден е во село [[Папрадиште (Велешко)|Папрадиште]], [[Велес|велешко]], во семејство на познати [[Мијачија|мијачки]] градители. Во неговото семејство мајсторскиот занает се одгледувал низа децении, пренесувајќи го од колено на колено. Тоа е родот Рензовци кои потекнуваат од мијачкото село [[Тресонче]], но со немирите, кражбите и пустошите со слабеењето на [[Османлиското Царство]] кон крајот на XVIII век биле приморани да се преселат во безбеден крај, и се упатиле кон градот Велес. Во градот Велес биле примени од Емин-ага, тогашниот владетел на градот и краток период престојувале таму, подоцна поради непријатноста на климата во градот Велес побарале од Емин-ага да им дозволи да се населат во планинско место, по што им било дозволено да се населат на територијата на тогашното село Ѕвезданово, сегашно [[Папрадиште (Велешко)|Папрадиште]] (наречено поради растението папрат што доминира во тој крај). Родот се памети од прадедото на Андреја, Силјан Рензовски кој бил познат мајстор-градител кој со својата тајфа градел најмногу во [[Тракија]], [[Едрене]], и [[Цариград]]. Синовите на Силјан, Јанкула и Стефан исто така работеле како мајстори во Солун, Драма, Кавала, Сер и Измир. Синот на Јанкула, таткото на Андреја Дамјан исто така го наследил занаетот и градел цркви околу Солун, во Бугарија, во Македонија најчесто по селата, помалку по градовите. Соборната црква „Св. Богородица“ во Скопје ја започнува со изградба, но потоа умира, со што нејзината изградба ја продолжуваат неговите синови. Со овој објект Дамјан се претставил како вешт и спремен мајстор со успешното решавање на сложените архитектонско конструктивни проблеми.
Андреја имал тројца браќа: Ѓорѓи, Коста и Никола. [[Ѓорѓи Дамјанов]] бил зограф, Никола копаничар, а Коста работел како мајстор-градител и зограф. Заедно работеле во една тајфа, но најмногу се истакнувал од нив Андреја, кој го презел раководството на тајфата и се населил во Велес околу 1850 година.
== Градителски занает ==
[[Image:Master Builder Andrey Damyanov's insignia.jpg|thumb|Масонски симболи на амблемата на првомајсторот зидар Андреја Дамјанов поместени на ѕид во црквата Свети Пантелејмон во [[Велес]]]]
Работејќи во тајфата на својот татко, го научил мајсторскиот-градителски занает и уште како млад покажува наклоност кон градежното искуство. Неговото име станало познато низ целиот Балкан и за него пишувале неговите современици, странските патописци, нагласувајќи дека бил „прочуен и добар мајстор и во околните земји". Работејќи уште во тајфата на својот татко, имал можност да се запознае со богатото архитектонско наследство во својата земја. Така ги запознал функционалните, обликовните и конструктивните елементи на старата македонска архитектура, со што ги проширил своите знаења и се инспирирал од творештвото на старите мајстори.
Во самиот почеток на неговото плодно творештво градел цркви на територијата на Македонија, додека подоцна и низ целиот Балкански Полуостров. Со оглед на политичката ситуација во времето на неговото творештво и рестрикциите за градење на цркви на територијата на Македонија, црквите на оваа територија се доста поскромни како по своите димензии, така обликувањето, додека црквите што ги гради во другите земји се поубаво обработени и со поголеми димензии. Исто така, ги истакнал и своите квалитети за фундирање на објектите, по што бил повикуван на неколку објекти да го реши тој проблем.
Неговите градби најчесто се материјализирани во мешовит конструктивен систем со масивни носечки надворешни ѕидови и внатрешност како и кровна конструкција од дрво, но сето тоа било толку вешто обликувано што изгледало совршено и многу складно. Надворешните ѕидови биле од кршен камен со надворешна обработка од убаво обликуван делкан камен, во кои можеле да се појават отвори. Внатрешната конструкција се состоела од неносиви дрвени високи столбови кои биле обработувани периметрално со помали штици врз чија маса се нанесувал малтерот и делувале доста елегантно и не се наметнувале во ентериерот со својата вита појава. Останатите елементи во внатрешноста биле исто така изведени во дрво, вклучувајќи ја и кровната конструкција, што се носеле врз главните носиви елементи и се постигнал многу хармоничен и не наметлив ефект.
== Обликување ==
Во однос на обликувањето, се работи за богато богато декоративно обликување особено во внатрешноста на објектите.Особено е важно што во внатрешноста на неговите објекти посебно значење и акцент се давало на присуството на обичниот човек (посетител на церемонијата), со што се потврдува преродбенската тенденција во тоа време. Западната влезна страна заедно со галериите кои се развивале наоколу биле раскошно обликувани, како обликовно така и сликарски, со што се нагласува значењето на обичниот народ. Олтарскиот дел исто така е богато обликуван додека бочните страни можеле да бидат осликувани или оставени во својот природен материјал, со што во двата случаи тоа делувало многу хармонично. Надворешноста на објектите, конкретно нивната фасадна обработка била поскромно обработена со што се постигнувал доста чист и смирен ефект. Декоративни елементи на фасадата можело да се појават единствено на аголните завршетоци и апсидните делови, со што аглите се обработувале со прецизно делкан и обработен камен и се разликувале од останатата ѕидна маса, додека апсидните делови се обликувани со просторни конкавни ниши со што се постигнувал добар пластичен ефект.
== Типологија ==
[[File:Andreja Damjanov - Gradezen fakultet Skopje.jpg|thumb|Биста на Андреја Дамјанов во дворот на Градежниот и Архитектонскиот факултет во Скопје]]
Плановите на објектите најчесто трикорабни базилики со високо издигнати кораби од кои најчесто најмногу е издигнат средниот и големи димензии, но постојат и објекти со поинакви планови, како впишан крст и триконхос со 5 куполи и кула камбанарија на западната страна, со повеќе куполи итн.
== Градежни предизвици ==
Во однос на темелењето и конструкциите на објектите, овој мајстор вешто се снаоѓал и успешно ги сместувал своите дела врз доста стрмни и живописни терени, поради што бил на далеку прочуен и повикуван за решавање на вакви проблеми.
== Влијанија ==
Во неговото творештво се препознаваат неколку карактеристични влијанија од други стилови, кои вешто ги применува а со тоа и ги разубавува своите градби. Влијанието од средновековната архитектура, конкретно [[ренесанса]]та и [[барок]]от, се препознаваат во декоративното обликување на објектите, особено во фасадното расчленување и надворешната декорација на прозорци, апсида итн. Исто така, се забележани источни влијанија во неговото творештво во обликувањето на влезните портали, кои раскошно се материјализирани.
Неговата најраскошно изведена градба претставува соборниот храм „Св. Великомаченик Пантелејмон", додека и останатите негови градби како што се: црквата во Осоговскиот манастир, црквата „Успение на Св. Богородица" во Штипско Ново Село, како и црквите „Св. Ѓорѓи" со Смедерево, „Св. Троица" во Ниш, „Рождество на Пресвета Богородица" се одликуваат со висок сјај.
== Цркви изградени од Андреј Дамјанов ==
<center>
<gallery perrow="6">
Податотека:Church of the Nativity of Christ - Pirot.jpg|„Рождество Христово“ во [[Пирот]], 1834
Податотека:Задната страна на црквата „Св. Јован Крстител“ - Кратово.jpg|„Св. Јован Крстител“ во [[Кратово]], 1836
Податотека:St Panteleimon Church Veles.jpg|„Св. Пантелејмон“ во [[Велес]], 1840
Податотека:Crkva Svetog Ilije, Pečenjevce, Leskovac 02.jpg|„Свети Илија“ во [[Печењевце]], 1844
Податотека:Crkva Sabor svetih apostola, Turekovac 01.JPG|„Собор на светите апостоли“ во [[Турековац]], 1845
Податотека:Uspenie na Presveta Bogorodica - Novo Selo 01.JPG|„Успение на Пресвета Богородица“ во [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], 1836-1850
Податотека:Saint Joakim Osogovski Monastery.JPG|„Св. Јоаким Осоговски“ кај [[Крива Паланка]], 1851
Податотека:Црква „Св. Никола“ 14.jpg|„Св. Никола“ во [[Куманово]], 1851
Податотека:Smederevo city church.JPG|„Св. Ѓорѓи“ во [[Смедерево]], 1854
Податотека:Саборна црква у Врању.JPG|„Св. Троица“ во [[Врање]], 1858-1860
Податотека:ЕкспедицијаГрадско50.jpg|„Св. Архангел Михаил“ во [[Горно Чичево]], 1861
Податотека:Orthodox Cathedral of the Holy Mother of God.jpg|„Рождество на Пресвета Богородица“ во [[Сараево]], 1863-1874
Податотека:Saborna crkva u Nisu1.jpg|Црквата „Св. Троица“ во [[Ниш]], 1878
</gallery>
</center>
== Надворешни врски ==
* [http://marh.mk/%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2-1813-1878/ „Андреја Дамјанов / 1813 – 1878 /“], „Македонска архитектура“
* [http://marh.mk/%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2/ „Каде почива Андреја Дамјанов?“], „Македонска архитектура“
{{Рензовци|state=collapsed}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Дамјанов, Андреја}}
[[Категорија:Македонски архитекти]]
[[Категорија:Македонски преродбеници]]
[[Категорија:Папрадиште (Велешко)]]
[[Категорија:Луѓе од Велешко]]
[[Категорија:Луѓе од Велес]]
[[Категорија:Претставници на Дебарската школа]]
hryoqxnbzx4j8w4xuvx0kn3sf7cfv5o
Крушевска Република
0
18564
4800722
4799555
2022-08-09T14:24:34Z
2A01:5A8:101:2786:6889:6A9E:4303:E553
По онова време е нямало нещо като македонски език в сегашната държава Северна Македония, а е било български език .
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија поранешна држава
|native_name = Крушевска Република<br>''{{lang|rup|Republica di Crushuva}}''
|conventional_long_name =
|common_name = Крушевска Република
|government_type = [[република]]
|continent = [[Европа]]
|region = [[Балкан]]
|country = [[Македонија]]
|status =
|era =
|year_start = 1903
|year_end = 1903
|date_start = 3 август
|date_end = 13 август
|event_end = Враќање под отоманска власт
|event_start = Создавање
|p1 = Отоманско Царство
|flag_p1 = Ottoman Flag.svg
|s1 = Отоманско Царство
|flag_s1 = Ottoman Flag.svg
|image_flag = Flag of Kruševo Republic.svg
|flag_alt =
|flag =
|image_coat =
|coat_alt =
|image_map =
|image_map_alt =
|image_map_caption =
|national_motto = „[[Слобода или смрт]] “
|national_anthem =
|capital = [[Крушево]]
|common_languages = [[македонски јазик|български ]]
|title_leader = Претседател
|leader1 = [[Никола Карев]]
|year_leader1 =
|title_deputy = Претседател на привремената влада
|deputy1 = [[Вангел Дину]]
|year_deputy1 =
|stat_year1 = почеток на XX век
|religion =
|stat_pop1 = 9.350
|currency = [[акче]]
|today = {{знаме|Македонија}}
|footnotes =
| title = Македонска енциклопедија
| publisher = МАНУ
| year = 2009
| place = Скопје
| isbn = 9786082030234
| page = 575
}}
{{multiple image<!-- begin stack of images, scroll down for article -->
|direction = vertical | width = 280
|image1 = Flag of Kruševo Municipality.svg|caption2 =Знаме на градот Крушево, изработено врз основа на знамето на крушевската чета<br>
}}
'''Крушевска Република''' ([[3 август (настани)|3]] — [[13 август (настани)|13 август]] [[1903]],<ref group="ˣ" name="vg_8"/> {{lang-rup|Republica di Crushuva}}<ref>[https://es.scribd.com/document/47726882/Bana-Armaneasc%C4%83-Nr39-40 Bana Armâneascâ - Nr39-40]. ''Bana Armâneascâ''</ref>) — востаничка месна власт во времето на [[Илинденското востание]]. По ослободувањето на [[Крушево]], [[3 август]] 1903, била воспоставена востаничка власт, организирана врз републиканско-демократски и револуционерни начела, под претседателство на [[Никола Карев]], началник на [[Горски штаб на Крушевската востаничка околија|Горското началство]] — воена власт на слободната територија.
Највисок орган на цивилната власт бил [[Народно собрание на Крушевската Република|Советот]] на месната револуционерна власт што се состоел од 60 членови. Советот избрал [[Привремена влада на Крушевската Република|Привремена управа]] од 6 члена: Вангел Дину (претседател и одговорен за судството), Ѓорѓи Чаче (реквизиција), Теохар Нешков (финасии), Христо Ќуркчиев (градоначалник и одговорен за редот и за безбедноста), Димитар Секулов (прехрана) и Никола Баљу (санитет).
Во текот на своето десетдневно постоење Владата организирала револуционерен суд за кривични и за граѓански предмети, поштенска служба, санитетска служба со болница, леарница за куршуми, производство на востаничка опрема, бил распишан данок и започнало собирање доброволни прилози, извршена е реквизиција на предмети и објекти за потребите на востаничката власт и за одбраната на градот, претпријатијата биле национализирани, биле изработени неколку црешови топчиња, биле преземени мерки за фортификациско утврдување на градот за одбрана.
Со декларација (позната како [[Крушевски манифест]]) било повикано муслиманското население од околните села да остане мирно.
== Подготовки за кревање на Илинденското востание ==
{{Главна|Илинденско востание}}
=== Солунски конгрес ===
{{Главна|Солунски конгрес од 1903}}
Во јануари [[1903]] година се одржал [[Солунски конгрес од 1903|Солунскиот конгрес]]. На третото заседание, на [[16 јануари]], кое траело само час и половина се прифатил и потпишал ''Протоколот'' за извршената работа и преземените решенија. Решително против востанието се изјаснил само серскиот делегат [[Лазар Димитров (Дренок)|Лазар Димитров]], но на крајот и тој се присоедини кон заедничкото мнение. Скопскиот делегат [[Димитар Ганчев]], испратен со директива да дејствува за одлагање на востанието ''бар на една година'', исто го потпишал затоа што ''и другите потпишале''. Најважниот аргумент против востанието – недостигот на доволно оружје во повеќето реони – било до извесен степен демантирано од уверувањата на [[Иван Гарванов]], дека за скоро време ќе се случат крупни доставувања, како и од надежта, дека при општо востание, четите од [[Бугарија]] ќе префрлат значително количество пушки и други материјали. По донесување на решението за востание, окружните комитети биле задолжени да ги преземат потребните мерки за забрзување на подготовките за кревање на востанието.
=== Подготовки во Битолскиот револуционерен округ ===
{{quote|''... Груев и Сарафов ги обиколија повеќето реони на Округот, започнувајќи од Охридско. Се движеа со чета од 20 души, наречена штабна и командувана од Дечев. Во посетените околии двајцата членови на Штабот заедно со реонските раководства го направија планот за најважните востанички акции, ги усогласуваа недоразбирањата, ги даваа последните упатства.''|''' Христо Силјанов'''|'''Ослободителните борби на Македонија, том еден''' <ref name="HS1">Христо Силянов, "Освободителнитѣ борби на Македония", том I Следъ Илинденското възстание, Издателство на Илинденската организация, София, 1943.</ref>}}
==== Смилевски конгрес ====
{{Главна|Смилевски конгрес}}
[[Податотека:Dame-Gruev.jpg|мини|десно|150п|Даме Груев]]
Смилевскиот конгрес, како конгрес на Битолскиот округ, според решенијата донесени во [[Солун]], требало дефинитивно да ја потврди одлуката за кревање востание. Во таа насока се развила остра дискусија, во која се јавила струја која сметала дека условите за сенароден бунт сè уште не се созреани.
На првиот ден од конгресот од излагањето на делегатите било утврдено дека [[Прилеп]]скиот, [[Битола|Битолскиот]], [[Кичево|Кичевскиот]] и некои делови на други реони не се достатно подготвени. Најдобро подготвени биле [[Ресен]]скиот реон, [[Костур]]скиот, [[Демир Хисар|Демирхисарскиот]], неколку села од [[Битола|Битолскиот]] реон, како што се [[Смилево]], [[Ѓавато (Битолско)|Ѓавато]] и [[Цапари]], додека Охридско располагало само со 1 500 пушки.
Оттука, опозицијата против востанието се јавила, а во неа биле: [[Ѓорѓи Сугарев]], [[Петар Ацев]], [[Тале Христов]], [[Никола Карев]], [[Никола Петров Русински]] и други. Меѓутоа несогласувањата ги прекинал [[Даме Груев]], кој како еден од основачите на [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] и претставник на неговиот [[Централен комитет на МРО|Централен комитет]], уживал огромен авторитет. Според сеќавањата на [[Пандо Кљашев]], тој рекол:
{{Цитатник|''А бре луѓе, не губете си го времето да го решавате прашањето - ќе, има ли востание или не, зашто тоа е решено - битти даваси! Говорете сега за востание, како да го направиме и кога, но не по ден и по време'' <ref name="PK">Спомени на П. Кљашев..., 242</ref>}}
Бидејќи групата која клонела за востание била доминантна, Конгресот уште на самиот почеток донел повеќе решенија за подготовка на востанието, а меѓу поважните биле: востанието да има партизанско-четнички карактер, да не биде масовно, односно да не востанува населението. Бил избран [[Главен штаб за II Битолски револуционерен округ]] и горски началства за секој револуционерен округ. Во [[Горски штаб на Крушевската востаничка околија|Горскиот штаб на Крушевската востаничка околија]] влегле: [[Никола Карев]], [[Тома Никлев]] и [[Тодор Христов - Офицерчето]]. Во секој реон биле определени воени лица како инструктори, а за Крушевскиот реон бил назначен потпоручникот Христов - Офицерчето.
==== Општ план за востанието ====
{{Главна|Општ план за Илинденското востание}}
{{quote|''Целта на востанието не е да ја победиме Турција, туку таа да не може да не победи... востанието треба да биде долготрајно, макар и послабо, отколку силно, но краткотрајно. На тој начин, на Турција и се одзема можноста да изјави пред Европа дека редот е воспоставен... ''|'''Општ план за востанието''' <ref name="LJL">Љубен Лапен, Нови документи за Илинденското востание, Илинденски зборник 1903-1953, Скопје, 1953</ref>}}
Во јуни по барање на [[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]] бил изработен ''Општ план за востанието'' <ref name="GViST">Георгиев Величко и Стайко Трифонов, История на българите 1878-1944 в документи, т.I, 1878-1912, част втора, София, 1996</ref>. Во овој план било истакнато дека во согласност со одлуките на [[Солунски конгрес од 1903|Солунскиот конгрес]] и советувањата во [[Софија]], треба да се води герилска борба. Четите требало да дејствуваат насекаде и во исто време, без да се крене народот. Целта не била да се победи Турција, туку таа да не може да ги победи востаниците <ref name="vgj">[[Ванчо Ѓорѓиев]] „Слобода или Смрт: македонското националноослободително дело во Солунскиот вилает 1893 - 1903 година“, Скопје, Институт за историја - Филозофски факултет, 2003.</ref>. Востанието требало да биде послабо но долготрајно и борбата требала да се води до зимата, а повторно да се прогласи идната пролет. Востанието требало да почне кога ќе созреело житото и ќе се зголемела ноќта во јули. Со општиот план [[Македонија]] била поделена на 6 востанички окрузи, а во Битолскиот востанички округ, односно во [[I востанички округ - Битолски|I востанички округ]], влегувале: [[Битолско]], [[Охридско]], [[Дебарско]], [[Кичевско]], [[Крушево|Крушевско]], [[Прилепско]], [[Велешко]], [[Мариово|Мариовско]], [[Костурско]] и [[Леринско]].
== Подготовки во Крушевската востаничка околија ==
{{quote|''Во предилинденските советувања на Главниот штаб и на месните реонски раководители, градовите на Југозападна Македонија станаа предмет на посебни и долги анализи. Сите го ценеа значењето и ефектот на крупните акции и секаде се правеа предизвикувачки планови. Голем приврзаник на таквите планови беше Сарафов. Тој од искуство знаеше дека виорниот напад и неколкучасовното владеење на Мелник во 1895 година имаше поголем ефект од сите битки на Пирин и Родопите. Мислата за напад на Битола не престана да го окупира до последен момент. Но, таа категорично се отфрлаше од сите негови другари како нереална... Така пропаднаа многу планови, а се остварија, целосно или делумно, само неколку. Меѓу нив, преземањето, владеењето и одбраната на Крушево, зазема прво место. На овој убав планински град... му падна да го поврзе своето име со најкрупниот настан во Илинденското востание. Чисто христијанскиот карактер на градот и неговата стратешка положба претставуваа исклучителна предност која реонското раководство имаше намера да ја искористи. Сите подготовки, мобилизацијата и распоредот на вооружените сили во реонот се спроведоа со оглед на одлуката за напад на Крушево''|''' Христо Силјанов'''|'''Ослободителните борби на Македонија, том еден''' <ref name="HS1" />}}
{{панорама|Крушево.jpg|900px|Крушево <ref group="ˣ" name="vg_7"/>}}
==== Активност на Горскиот штаб на Крушевската востаничка околија ====
{{quote|''Крушевчани на свој начин си го разбирале востанието. Тие не се занимавале со голема политика и не ја разбирале таквата политика. Тие не го сфаќале востанието како средство што треба да ги принуди големите сили да интервенираат и да го помогнат создавањето на автономна Македонија. Крушевското раководство востанието го сфатило како средство за директно, непосредно ослободување на Македонија, и за тоа се борело.''|'''Историја на Крушево и Крушевско''' <ref name="IKiK" /> }}
[[Податотека:Nikola Karev.jpg|мини|лево|150п|Карев во четничка униформа]][[Податотека:Стара куќа во Крушево.jpg|мини|десно|250п|Крушевска куќа]]
[[Никола Карев]], и покрај тоа што на [[Смилевскиот конгрес]] бил меѓу оние дејци кои се спротивставиле на востанието, по донесената одлука за негово кревање се вратил во Крушевската околија и заедно со останатите раководители презел засилена активност за подготовка на востанието. Реонскиот комитет издал наредба до сите месни комитети за забрзано собирање на оружје и општа подготовка за востанието. Карев заедно со својата чета започнал да ги обиколува селата и да ги запознава селаните за претстојното востание. Карев со својата агитација го подигал моралот на населението и ги запознал со предвидената тактика.
Покрај набавката на пушки, била преземена активност за правење на куршуми. Куќата на Пашка Бојаџиева во Крушево била претворена во работилница за производство на оружје и леење на куршуми. Оваа дејност ја извршувала т.н. ''интелектуална група'' во која влегувале: учителот [[Никола Киров Мајски]], [[Методи Стојчев]], [[Стерјо Блажев]], [[Ташко Поп Христов]], [[Наум Томалевски]], неколку ученици и занаетчии. Групата, една недела пред востанието, изработила 9.000 куршуми за разни видови на пушки и револвери.
По наредбата на Горскиот штаб, четите започнале со вежбање и подучување на основната воена вештина во околината на [[Крушево]]. Сите членови на Организацијата кои биле способни да носат оружје, биле повикувани во групи на повеќедневна обука во гората. Од селската милиција било побарано да биде добро екипирана и да носи храна со себе за три дена. На сила била наредбата за забрана на каква било расправија помеѓу христијаните и муслиманите, за да не дојде до раздвижување на османлиските власти. Била воспоставена редовна врска помеѓу селата и Крушево, Горскиот штаб требало да биде постојано информиран за состојбата во Крушевската околија и раздвижувањето на војската или башибозукот.
Горскиот штаб издал наредба за снабдување на населението со брашно, сол, опинци и други потреби, а таму каде што било потребно се давало и пари. За време на пазарните денови, понеделник, четврток и сабота, во Крушево биле купувани сол и брашно, а преку селаните од [[Горно Дивјаци]], [[Долно Дивјаци]], [[Арилево]] и [[Пуста Река]] ги испраќале во гората, за да се направат пексимид. За правење на овие продукти, во Осојо и Пуста Река биле направени специјални фурни, а таму биле испраќани и четничка облека, опинци и друго.
[[14 јули (настани)|14 јули]] се паднал во понеделник, пазарен ден и во Крушево се собрале голем број на пазарџии од околните и подалечните села. Меѓу нив се нашол и Никола Карев, облечен во ќумурџиска облека. Карев дошол во градот по организациска работа. Непосредно пред неговото доаѓање, Горскиот штаб решил да бидат изработени топчиња од дрво. [[Тодор Христов - Офицерчето|Тодор Христов]] изработил специјална скица, а Карев во Крушево го повикал Цветко Стојчев од [[Селце (Крушевско)|Селце]] и му ја доверил задачата за изработка на замислените топчиња. Цветко исекол две големи црешни и направил седум трупци, меѓутоа поради краткиот временски период, трупците ги оставил на сонце да се исушат и поради тоа дошло до пукање на дрвото. Од седумте трупци, само три биле запазени и од нив, сè уште незасушени, биле изработени трите [[Црешово топче|црешови топчиња]], идната артилерија на Крушевската Република.
=== План за освојување на Крушево ===
{{quote|''Било планирано денот Св. Илија да се прослави на начин кој со ништо не би предизвикал сомневање кај властите дека токму тој ден ќе се случи нешто толку значајно во историјата на овој народ. Било предвидено денот да биде свечено обележан со масовни посети на црквите, на куќите што го славеле денот, со масовни прошетки до околните места... ''|'''Историја на Крушево и Крушевско''' <ref name="IKiK">Историја на Крушево и Крушевско, Крушево, 1978</ref> }}
[[Податотека:24mart Sborna Cheta Kiustendil Todor Hristov.jpg|мини|лево|150п|Тодор Христов]] [[Податотека:Местото од каде било раководено востанието.jpg|мини|десно|350п|Гумење, местото од каде било раководено востанието во Крушевската околија]][[Податотека:Месноста Куличе, собирен пункт на четите.jpg|мини|десно|350п|Куличе, собирен пункт на четите]]
На [[1 јули (настани)|1 јули]] (стар стил) 1903 година, [[Главен штаб за II Битолски револуционерен округ|Главниот штаб за II Битолски револуционерен округ]] донел одлука востанието да започне на [[20 јули (настани)|20 јули]] <ref name="BS">[http://www.angelfire.com/super2/vmro-istorija/Knigi/spombs.html Спомени на Борис Сарафов]</ref>, односно [[2 август (настани)|2 август]] во нов стил, соопштението за денот на востанието било умножено и растурено низ околиите. По примањето на одлуката за денот на востанието, Горскиот штаб на Крушевската околија презел конкретни мерки за изработка на план за освојување на Крушево.
Крушевските раководители востанието го разбрале како непосредно ослободување на Македонија и оттука подготовките на востанието во Крушевско биле подготовки за ослободување на градот. Затоа Горскиот штаб, легалните дејци и интелектуалната група, особено [[Григор Божинов]] и [[Тодор Павлов (дипломат)|Тодор Павлов]], изработиле план за денот на востанието во Крушево и околијата. Планот предвидувал:
: ''... на 1 август (нов стил), т.е. еден ден пред востанието... преку премините Слива и Павлева Чешма, од Крушево во селото Горно Дивјаци и Пуста Река да се испратат 150 души вооружени граѓани. На 2 август вечерта уште 30 вооружени граѓани требало да излезат од градот. Со цел докрај да се запази во тајност датумот на востанието, вооружените граѓани што излегувале од Крушево требало да сметаат дека одат на вежба, поради што требало да носат храна за 1-2 дена. На денот на востанието, по вечерата, браќата Коле (Колич) и Алексо Ивановски имале должност да влезат во црквата Св. Никола, да се сокријат и, во ноќта, во определено време, да ги отворат сите црковни врати, за да можат да влезат востаниците и да зафатат позиции наспроти уќуматот. Потоа, тие требало да ги удрат камбаните, со што би ги известиле граѓаните за дигање на востанието... Организацијата имала за задача, преку посебни лица, на денот Илинден да го следи и најмалото движење во градот и во неговата околина и да презема соодветни мерки... членови на Организацијата од патријаршиската влашка средина биле задолжени да го набљудуваат делот од градот од Каменот - кафенињата до Мала Корија, од албанската патријаршиска средина - делот од Мала Корија до Мијачката Корија, од егзархиската средина - делот од Мијачката Корија до Крстот, а од влашката - романофилска средина - реонот од Крстот преку Струнга до Каменот - кафенињата. Во овој дел се наоѓала турската касарна. Групите за набљудување биле должни внимателно да ги следат сите пунктови што го поврзувале Крушево со Прилеп, Битола, Кичево и со околните села. Притоа на располагање го имале силниот коњ на Андонаки Пренда, со кој требало итно односната вест да ја пренесат до Горското началство. Пред полноќ на 2 август, Горското началство требало да ги добие последните информации од градот и да даде наредба за напад и негово ослободување '' <ref name="IKiK" />.
Врз основа на овој план, Горскиот штаб изработил конкретен воен план за освојување на Крушево. Било искористено присуството на велешанецот [[Тодор Христов - Офицерчето]], воено лице, тој со своето искуство ја олеснил работата на Горскиот штаб. Офицерчето и [[Иван Наумов Аљабакот]], облечени во цивилна облека влегле во Крушево и во придружба на учителот Ташко Поп Христов, учителката Фанија Ракиџиева и Коца Јосева ја обиколиле периферијата на градот и самиот град и откако ги собрале потребните информации се вратиле во гората. По нивното враќање, Горскиот штаб, заедно со војводите [[Питу Гули]], [[Ташко Карев]], [[Андреја Докурчев]] и [[Ѓурчин Наумов - Пљакот|Ѓурчин Наумов]], изработил план за распоредување на востаничките сили и биле дадени прецизните задачи за напад на градот.
Одредот на Иван Наумов Аљабакот добил задача да ја нападне и заземе воената турска касарна. Питу Гули и неговиот одред, претежно составен од селани, требало да се концентрира во селото [[Бирино]] со задача да ги чува патиштата што воделе кон Крушево од манастирот Свети Спас и селата [[Трстеник]], Бирино, [[Журче]] и преминот кај селото [[Острилци]]. Одредот на [[Марко Христов]] - Мирче требало да го чува Крушево откај премините ''Липа'' и ''Спилите''. Одредот на [[Ташко Карев]] требало да го чува преминот ''Којов Трн'', одредот на [[Ристо Толев]] преминот Павлева Чешма, одредот на [[Ѓурчин Наумов - Пљакот]] требало да ги обезбедува патиштата на ''Слива'', ''Дени Камен'' и ''Бушева Чешма''. Осмиот одред на [[Коста Христов]] добил задача да го чува преминот кај ''Муратова Чешма'' до местото ''Гол Рид''.
=== Број и состав на востаничките сили ===
[[Податотека:BASA 114K-1-26 Pitu Guli,1903.jpg|мини|десно|350п| Четата на Питу Гули во Бирино]]
Сите одреди биле мешани, односно составени од селските и градските милиции. Во одредот на Питу Гули кои претежно бил составен од селани имало и неколку граѓани, а меѓу нив биле [[Коста Божинов]] секретар на одредот и [[Ѓорѓи Димов]] - знаменосец. Најголемиот дел од востаниците, во одредот на Гули, биле од селата [[Бела Црква]], [[Воѓани]], [[Обршани]], [[Пашино Рувци]] и [[Бирино]]. Во овој одред, кој бил најголем, влегувале и милициите од [[Кривогаштани]] (околу 120 души на чело со Милан Ѓурлукот), дел од милицијата на селата [[Света]] и [[Журче]], како и на селата [[Ивањевци]], [[Српци]], [[Беранци]], [[Лознани]], [[Новоселани]], [[Свето Тодори]], [[Подино]] и [[Острилци]].
Во одредот на [[Иван Наумов Аљабакот]], покрај граѓаните, влегувале и селаните од [[Пуста Река]], [[Горно Дивјаци]], [[Арилево]] и [[Света]]. Во одредот на [[Андреја Докурчев]] влегувале четниците од селата [[Крушеани]] и Света.
Во одредот на [[Марко Христов]] - Мирче, покрај неколку граѓани, влегувале милициите од селата [[Единаковци]], [[Вардино]], [[Бараково]], [[Граиште]] и [[Бучин]]. Одредот на [[Коста Христов]] бил главно составен од милицијата од село [[Селце]].
Во одредот на [[Ѓурчин Наумов - Пљакот]] учествувале селските милиции од [[Долно Дивјаци]], [[Сланско]] и [[Кошино]]. Имињата на голем број од четниците им се познати, но повеќето од нив останале анонимни.
Вкупниот број на борците изнесувал 750 души.
=== Последните часови пред востанието ===
На 31 јули (нов стил) 1903 година, Никола Карев со своите помошници слегол во полските села и наредил вооружените сили да се соберат во селото [[Свето Митрани]]. Во текот на ноќта тие се префрлиле во ''Биринската курија'' каде што било извршено нивно распоредување по одредите, согласно изработениот план.
Силите од другите села на Крушевскиот реон се собрале во Пусторечкиот и Зашлечкиот Ослој. Оттука тие биле испратени со песни и цвеќиња од жените, децата и старците. Овие милиции влегле во селото [[Горно Дивјаци]], таму биле пречекани на ист начин и оттука биле испратени за Крушево. На [[Илинден]], селата биле полупразни, но Турците не сетиле ништо.
== Крушево на Св. Илија ==
{{quote|''За неупатените, т.е. за најголемиот дел од граѓаните, празникот св. Илија мина како и сите празници - со литургија во трите цркви, со визити и со подготовки за многуте свадби. Упатените во тајната беа на своите места во неколку одреди на околните планини и села. Оние кои знаеја во градот, минутите по ручекот ги минуваа во голема вознемиреност. Се сноќи. Градот постепено се смири. Се слушаа само далечни звуци на музика и песни од свадбарските куќи и ударите на часовникот на камбанаријата на големата грчка црква св. Никола. Во тоа време востаничките одреди кои броеја околу 800 вооружени луѓе, го стеснија обрачот околу Крушево, а два одреда незабележано влегоа во самиот град.''|''' Христо Силјанов'''|'''Ослободителните борби на Македонија, том еден''' <ref name="HS1" />}}
[[Податотека:Четата на Андреј Димов - Крушевско.jpg|мини|десно|350п|Четата на Докурчев]][[Податотека:Андреја Димов.jpg|мини|лево|200п|Андреја Докурчев]]
На Илинден во Крушево било мирно. Црквите биле полни со луѓе, во градот се слушало музика, песни и веселби по имендените и сл. Бил изоставен стариот обичај, на Илинден масовно да се прават свадби, меѓутоа денот сепак бил свечено обележан. Имало неколку свадби кои придонеле да изгледа дека сè е нормално. Стражите на Организацијата внимавале да не дојде до некој инцидент, да не дојде некој од селата и да ја открие тајната за востанието. Имало неколку случки кои предизвикале возбудување, а една од нив е кога Коле Чавче, пијан со врзана црвена крпа на стап, сред чаршија почнал да вика:
:''Ура! Да живее Македонија! Долу Турците!'' <ref name="IKiK" />
Меѓутоа Чавче бил познат градски пијаница и Турците не му обрнале внимание. Информациите за состојбата во Крушево на Илинден пристигнувале во куќата на Ѓоре Марков, неговата куќа се наоѓало на крајот од градот и тука било сметено легалното реонско раководство. Откако биле примени сите информации, дека турските власти се подготвуваат да се приберат во своите домови и дека градот се смирува, биле испратени четворица души до месноста ''Кукличе'' за да ги известат четите на Андреја и Аљабакот дека е дојден часот за напад на градот. Со себе носеле тенеќии со газија за потпалување на зградите. Во меѓувреме, согласно планот, на Коле и Алексо Иванови им било наредено да влезат во патријаршиската црква и да го чекаат навлегувањето на четниците. За почетокот на востанието крушевчани биле известени со прогласот издаден од Горското началство и војводите во кој било истакнато:
:''Браќа, Брзаме да ве поздравиме со востанието! Денеска цела Крушевска околија, заедно со цела Македонија, дигна востание и вика: Долу тиранијата! Да живее слободата и рамноправноста помеѓу македонските народности! Камбаните насекаде бијат. Народот со чудна радост се прибира под бајракот на слободата! Момите и невестите ги китат со цвеќиња главите и пушките на востаниците. Секој Турчин што се најде по патиштата се фати и е прибран како заробеник и заложник. Насекаде песна, радост и веселба. Гориме од нетрпение и ја чекаме ноќта да дојде и да го преземеме Крушево, та заедно со сиот народ громогласно да го извикаме македонското Ура! Бог и правото се со нас! Да живее Македонија!'' <ref name="DK">Документи за борбата на македонскиот народ за самостојност и за национална држава, том еден, Униврзитет Кирил и Методиј - Факултет за филозофско - историски науки, Скопје, 1981</ref>
[[Податотека:Иван Наумов.jpg|мини|лево|200п|Иван Наумов Аљабакот]] [[Податотека:Четата на војводата Иван Наумов.jpg |мини|десно|350п|Четата на Аљабакот]]
Пред полноќ, помеѓу Илинден и 3 август (нов стил) 1903 година четите започнале да ги заземаат предвидените позиции во градот. Меѓутоа борбата започнала порано од предвиденото време. Кога четниците на Андреја ги заземале позициите од каде требало да се нападне уќуматот, одделението предводено од Ванѓу Топуз Пуцакот налетало на едно деврие. Некои од деврието застанале да пијат вода од пазарската чешма и се сретнеле со двајца востаници по што започнала борба. Жандарите започнале да бегаат кон уќуматот викајќи:
: ''Али чауш, Москов гелди (Русите дојдоа)'' <ref name="IKiK" />
Поради оваа неочекувана средба, двајцата војводи не успеале да ги реализираат предвидените планови. Било договорено Андреја да не отвора оган пред уќуматот сè додека Аљабакот не ги заземе сите позиции околу касарната и прв не отвори оган. Меѓутоа, по првото пукање кај чешмата, четите биле принудени набрзина да го заобиколат уќуматот и да ја продолжат борбата за негово уништување. Најголемиот дел од жандарите останале во зградата и одбиле да се предадат.
Поради тоа, уќуматот бил испрскан со газија и запален. Меѓутоа жандарите не се предале живи, еден дел од нив изгореле, други рипнале од прозорците и останале мртви на чаршиската калдрма, а други се обидувале да избегаат низ вратата каде што биле сочекувани со куршуми, само мал број успеале да избегаат. Отпор дале и службениците на Даночната и шумската управа. Туку бил убиен еден крушевчанец Питу Гонда, граѓаните кои им се придружиле на востаниците, кога виделе дека Гонда е мртов, ја попрскале зградата и ја запалиле и ниту еден службеник не се спасил. Дополнително светло за првите моменти на св. Илија дава [[Никола Киров Мајски]] кој истакнува дека:
:''Веднаш по првиот востанички истрел, силно ура! го растера воздухот и камбаните од четирите градски цркви удрија лудо и продолжително. На истрелите од уќуматот одговараат истрели од касарната. И оттаму се пренесе силно ура! Градот што спиеше се стресна, се разбуди и започна да ликува! Имаше ли потреба да му се каже дека е објавено востанието? ... Нели со векови мечтаел и го чекал тој Голем ден за пресметка со поробувачот и тиранот? И, ете веќе, таа со векови чекана желба се реализира, многуочекуваниот голем и славен ден дојде и Крушево го пречека така како што требаше да го пречека - мажи и жени, стари и млади, од сите негови народности, братски и сестрински се бакнаа... и си ја честитаа слободата со најискрена желба таа да биде вечна. Поздравот добредојде се замени со Христос воскресе, зашто во Крушево воскресна правдата и слободата. Затоа, и по црквите се пристапи кон извршување на пасхална служба... За востанатиот народ, Турција, како сила што влева страв, веќе не постоеше. За него сега постоеше моќна и непобедлива Македонија, која ги крши ропските синџири по цели пет векови... постоеше и Крушево, чии синови - јунаци луто му одмаздуваат на непријателот - го исполнуваат светиот завет на своите дедовци и прадедовци'' <ref name="IKiK" />.
Општинската управа била заземена без борба. Секретарот се сокрил во еден долап, каде што бил откриен и при обидот да стрела бил убиен. Службениците во телеграфско-поштенската станица се предале без борба, а потоа се предале и полицискиот пристав и комесарот, кои живеле во една приватна куќа. Со [[Општ план за Илинденското востание|Општиот план за Илинденското востание]] било предвидено населението да не востанува, а борбата да ја водат четите на Организацијата, меѓутоа уште на првиот ден од востанието голем дел од крушевчани, без разлика на етничката припадност и социјалниот статус, покажале готовност да го помогнат ослободувањето на Крушево. Меѓу нив се нашол и стариот ајдутин [[Гушу Курте Фетаџока]], кој вооружен со стара пушка се борел рамо до рамо со востаниците. Останатото население, покрај активното учество во борбите, носеле патрони, храна и вода на борците, други ги прифаќале ранетите, а трети ја влечкале градската противпожарна пумпа како и тенеќии со газија за да ја запалат касарната.
[[Податотека:PitoGuli.jpg|мини|лево|200п|Питу Гули]][[Податотека:Турска касарна.jpg|мини|десно|250п|Турската касарна]]
Борбата на Ванѓу Топаз со жандармите кај чешмата, го попречила Иван Наумов да ги распореди своите четници на предвидените позиции. Групата на Таќу Костов - Ашлакот не успеала да го заземе магазинот со газија, тој се наоѓал на другиот брег од рекичката и можел да послужи како база за напаѓање.
Кога аскерот во касарната ги слушнал првите истрели, веднаш презел мерки на претпазливост, подготвувајќи се за борба. Четниците започнале да стрелаат врз главната порта од касарната не дозволувајќи им на турските војници да излезат надвор, меѓутоа и војниците започнале да стрелаат и не им дозволиле на востаниците да заземат погодни места во околните згради: складот за газија, фабриката за брашно, зградата на Оџаклиовци и други. Востаниците свесни за важноста на касарната решиле по секоја цена да ја заземат. Едни започнале да се спуштаат по скалите во позадина, други набрзина ги поминувале опасните места и влегувале во најблиските до касарната куќи, од каде што се олеснувал нападот врз аскерот. Војската, шеесет души, чувствувајќи ја опасноста, преку труба почнал да повикува на помош. Меѓутоа турските обиди за помош биле осуетени. Борбата за касарната се одолжила и постоела опасност на опсадените да им дојдат напомош поголеми сили од [[Битола]] и [[Прилеп]]. Затоа Горското началство го повикало одредот на Питу Гули кои се состоел од 300 души. По доаѓањето на Гули и неговиот одред било решено да се запали касарната. Биле наполнети шишиња и стомни со газија и памук, потоа биле запалени и фрлени врз касарната која што пламнала. Војниците биле принудени да слезат во долниот дел од касарната, дел од нив се обидела да избегаат по рекичката Долче, но биле откриени и нападнати. Повеќето од војниците биле убиени, дел изгореле, а неколкумина се спасиле. Во селото [[Алданци]] живи пристигнале само 17 војници со нивниот капетан.
На [[3 август (настани)|3 август]] во четири часот по освојувањето на касарната борбите во Кршево завршиле, а градот бил ослободен од Турците. Од тој ден започнал десетдневниот слободен живот на Крушевската Република. Додека одредот на Гули се борел кај касарната, на Гумење граѓаните се собрале пред востаничкото знаме за да му одадат почит. Во текот на борбите за ослободување на Крушево загинале десет души, од кои седум за време на нападот врз касарната. Бројот на ранетите изнесувал шест души.
== Крушевска Република ==
{{quote|''Во Крушево, под зраците на мимолетната слобода и еднаквост се стопија националните омрази и зацарува мир и братство меѓу трите христијански општини. Во десетте денови Крушево живеше како автономна, минијатурна, но со положена крв на овој идеал... во борбата против тиранијата и го доведе до Илинден.''|''' Христо Силјанов'''|'''Ослободителните борби на Македонија, том еден''' <ref name="HS1" />}}
=== Народно собрание ===
{{Главна|Народно собрание на Крушевската Република}}
{{quote|''... Штабот на востаниците - Горското началство - влезе во градот, пречекан свечено. Попладнето беа свикани на советување околу 60 души првенци од сите народности за да изберат управа за ослободената околија... ''|'''Никола Киров Мајски'''|'''Крушово и борбите му за свобода''' <ref name="KIROV">Никола Киров - Майски, Крушово и борбите му за свобода, София, 1935</ref>}}
[[Податотека:Nikola Karev Portrait.JPG|мини|лево|150п|Никола Карев]][[Податотека:Грчкото машко училиште, седиште на Привремениот извршен совет.jpg|мини|десно|300п|Патријаршиското училиште, седиште на Привремениот извршен совет]]
На 4 август (нов стил) во Крушево влегло Горското началство кое било свечено пречекано од граѓаните. Горското началство или Штабот, уште на самиот почетокот на востанието било проширено со тројца крушевски раководители: [[Антигон Хаџов]], [[Тодор Павлов (дипломат)|Тодор Павлов]] и [[Глигор Божинов]], седиштето на Штабот се наоѓало на Гумења. По ослободувањето на Крушево, началството имало две големи основни и крупни задачи: одбрана на слободната востаничка територија и формирање на нова власт.
Штабот, уште пред да се симне во градот, им наредил на првенците од етничките средини во Крушево да достават список на лица кои карактеризирале со чесност и достоинство, без разлика на нивниот социјален статус. Тие требало да се соберат во новата зграда на патријаршиското училиште, а по нивното пристигање, на патријаршиската зграда да се развее ''црвено знаме - како симбол на слободата што се родила'' <ref name="IKiK" />. Истиот ден кога Штабот влегол во градот, било свикано собрание, составаено од 60 поистакнати граѓани, по 20 од секоја народност <ref group="ˣ" name="vg_o"/><ref group="ˣ" name="vg_1"/>. Во Собранието Никола Карев најпрво им ја честитал слободата на граѓаните, а потоа одржал говор во кој истакнал:
:''За човекот нема поголемо богатство и од правото спокојно да работи и да создава. А за да располагаме со таа виша човечка придобивка, Штабот е на мислење дека ние, крушевчаните, кои на Илинден оваа година јавно ги поставивме основите на нашето народно единство - факт што сам по себе говори дека ние сме културни и сознателни чеда на Македонија, што се отргнавме од заблудите со кои ни ги оковаа мозоците... станавме причина слично обединување да се постигне насекаде во нашата Татковина и да дадеме пример на вистинско народно управување, во кое да бидат еднакво застапени правата и задолженијата на сите вери и народности'' <ref name="IKiK" />.
По говорот, Карев и штабот ја напуштил зградата на собранието само тоа да одлучи за видот на управата и да избере лица за новата извршна власт. Најпрво собранието избрало Биро во состав: претседател Теохар Нешков и секретар - Ѓорѓи Чаче. Бирото предложил дневен ред, кој бил прифатен, а тој гласел;
:1. ''Објавување на Собранието во Основачко народно собрание''
:2. ''Определување каков вида да биде управата''
:3. ''Определување на лица за Привремен извршен совет''
[[Податотека:Улица во Крушево.jpg|мини|десно|300п|Улица во Крушево]]
Првата точка била прифатена без дискусии. За втората точка се воделе дискусии, а за збор се пријавиле: Наум Велјанов, Ѓорѓи Чаче и Никола Баљу. Во дискусијата која се водела, станало збор за монархистичкото и републиканското уредување во поодделни држави, се дале оценки таквите уредувања. По дискусијата, Собранието едногласно одлучило новата управа да биде републиканска. По третата точка исто така имало дискусија. Михаил Зиси предложил наместо Привремено извршно тело да се назначи една комисија која требало да управува со градот. Наум Велјанов истакнал дека создавањето на комисијата не би била адекватна на потребите, бидејќи власта што треба да биде создадена нема да биде само градска туку и околиска. По завршувањето на дискусијата била донесени следните решенија:
:1. ''До завршувањето на Ослободителната борба на востанатиот народ, раководена од Штабот на востаниците, кој е законски избран на еден конгрес (Смилевскиот), никаков друг институт или установа не треба да се меша во функцијата на тој штаб, туку обратно, сите установи и институции треба да бидат во полна услуга на Штабот.''
:2. ''Времено, до нормализацијата на положбата, на чело со новоформираната власт ќе биде Штабот, на кој му помага Реонскиот револуционерен комитет, Војводскиот совет и Привремениот извршен совет.''
:3. ''Функциите на одделните сектори да се определат од Штабот на востаниците, во согласност со Времениот извршен совет.''
:4. ''Изборот на лица за Времениот извршен совет да се изврши преку тајно и слободно гласање.''
За членови на Времениот извршен совет биле избрани: [[Дину Вангели|Дину Вангел]], [[Николаки Баљу]], [[Ѓорѓи Чаче]], [[Теохар Нешков]], [[Димитар Секулов]] и [[Христо Ќурчиев]].
=== Привремена влада ===
{{Главна|Привремена влада на Крушевската Република}}
{{quote|''По кратко советување се реши да се создаде привремена влада и за таа цел беа избрани 6 души - претставници на трите големи народности во градот... Задачата на Привремената влада беше следнава: да ги оданочи граѓаните со привремен налог, да собира по реквизициски пат храна за исхрана на востаниците и населението во градот и околијата, да реквирира материјали за облека и опинци за востаниците и за милитаризираните граѓани, како и материјали за нивното вооружување, да се грижи за ранетите и разболените востаници, граѓани и селани, да казнува провинети граѓани, да чува ред и мир во градот и сл... Привремената влада заседаваше во грчкото централно училиште... Над неа се развиваше црвено-крвавото знаме на Револуцијата.''|'''Никола Киров Мајски'''|'''Крушово и борбите му за свобода''' <ref name="KIROV" />}}
{{панорама|Членови на Привремената влада на Крушевската република.jpg|550px|Членови на Привремената влада на Крушевската Република, од лево на десно: Дину Вангел, Димитар Секулов, Ѓорѓи Чаче, Николаќи Баљу, Теохар Нешков, Христо Ќурчиев}}
Според етникумот и конфесионалноста во владата се нашле: еден [[Влав]] - ''патријаршист'', еден [[Албанец]] - ''патријаршист'', еден [[Влав]] - ''националист'' и тројца [[Македонци]] (''егзархисти''). Затоа Димитар Секулов истакнал дека егзархистите се подготвени да отстапат две места: на еден [[Турчин]] и на еден [[Торбеши|Помак]], ако во иднина има потреба од тоа. Секој член на владата добил посебен ресор, а тие биле поделени и според следниот начин:
:Дину Вангел - ''претседател на Советот и одговорен за правосудство''.
:Ѓорѓи Чаче - ''секретар на Советот и одговорен за реквизиција''.
:Теохар Нешков - ''касиер и одговорен за финансии''.
:Христо Ќурчиев - ''градоначалник и одговорен за полиција''.
:Димитар Секулов - ''одговорен за прехрана и производство''.
:Никола Баљу - ''одговорен за санитарниот сектор'', на Баљу му биле поставени на располагање и лекарите д-р Никола Димко и др. Батал.
[[Податотека:Крушевска куќа.jpg|мини|десно|250п|Крушевски куќи]]
Седиштето на Привремената влада се наоѓала во централното грчко патријаршиско училиште. Владата имала определено работно време - претпладне и попладне. Меѓу неа и Горското началство била воспоставена специјална врска, која ја одржувале двајца вооружени поштари. Пред надворешната врата на седиштето на владата стоеле двајца милиционери, а пред канцеларијата имало едно специјално лице кое ги пријавувало странките пред членовите на владата или вршело други услуги.
Главна задача на владата, со оглед на воената состојба, била да се грижи за снабдување на востаниците со сè што било неопходно за продолжување на востанието. Меѓутоа владата, како цивилна власт, морала да води сметка за потребите на граѓаните. Таа била задолжена да собира данок од граѓаните, да врши реквизиција за исхрана на востаниците и на населението во градот и во околијата, да врши реквизиција на материјали за облека и обувки за востаниците, да врши мобилизација на граѓаните, да собира оружје и муниција, да се грижи за ранетите и за болните востаници и граѓани, да го одржува редот и мирот во градот и да исполнува судска власт.
Владата, веднаш по нејзиниот избор, во соработка со Горското началство и Реонскиот комитет на [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] ги донела решенијата:
:''1. Да се отворат опинчарски и сарачки работилници за правење на нови и поправање на старите опинци и патрондаши.'' За раководители и одговорни на овие на овие работилници биле Пацо Секуловски, Иван Поп Димитров и Коле Чачор, чии дуќани биле определени за оваа дејност.
:''2. Да се создаде арсенал со две одделенија'':
::''a) Леарна за леење на куршуми.''
:::Тука требало да се носат оловни калајни садови и предмети од целиот град, од кои се лееле куршуми за разновидните пушки и револвери. Леарната била сместена во куќите на Тира Павлев, Дику Патрикот и Веле Саатчијата. Со Леарната раководела искусна интелектуална група.
::''б) Работилница за поправање на оружје''.
:::Тука се мазнеле куршумите, се чистеле гилзи и се подготвувале патрони. Исто така, се поправале расипани и оштетени пушки. Работилницата била сместена во куќата на Илија и Коста Лапевски, а била под раководство на искусни железари и туфекчии. Ставре Борјар и Митка Манак.
:''3. Да се отвори шивачка работилница за задоволување на потребите на четниците, под раководство на Косту Петрашинку и Коле Лозанов.''
:''4. Да се испрати наредба до сите раководители во полските села од Крушевскиот реон веднаш да почнат со жетвата и вршењето, ако уште ги немаат почнато, да реквирираат жито и преку селата Свето Митрани и Бирино да го испратат за Крушево за мелење во две парни мелници.''
:''5. Да се организира брза курирско-поштенска врска со целиот реон и со Прилеп.''
:6. ''Во егзархиското училиште да се отвори болница, под управа на Илче Стојчев. Таа требало да им служи на борците и на цивилното население.''
:''7. Да се организира градска и селска милиција. Градот се дели на четири милиционерски станици и потстаници''.
Владата посветила посебно внимание на прашањето за исхрана на востаниците и населението. Било решено, [[Ѓорѓи Чаче]] кој се занимавал со реквизицијата, да му се дадат тројца помошници - Григор Божинов, Ѓорче Тренков Селчанец и Тодор Лозанов. Се дошло до заклучок дека житото треба да им се плаќа на селаните и тоа по пазарна цена, а брашното да се продава на поимотните семејства, а на најсиромашните да им се дава бесплатно. Исхраната на востаниците исто така била бесплатна.
Во однос на финансиите било решено тие да се собираат од секој граѓанин, во зависност од имотната положба граѓаните требало да дадат свој прилог во општата каса. Вложените пари требало да бидат доброволен заем за поткрепа на власта. Пари се собирало и со расписки (сметки) какви што издавала [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]], односно нејзините институции.
=== Милиција ===
{{Главна|Милиција на Крушевската Република}}
Милицијата била формирана веднаш по донесувањето на одлуката од страна на владата. Набргу пред грчкото училиште кое било седиште на владата, пред [[Христо Ќурчиев]] се собрале голем број на доброволци. Оттука се јавил проблем бидејќи не можеле да ги примат сите. Најголемиот дел од доброволците биле од влашките мала на [[Крушево]].
Затоа било донесено компромисно решение, на помладите им било препорачано да стапат во деветтиот четнички одред под команда на потпоручникот [[Тодор Христов - Офицерчето|Тодор Христов]], а од другиот дел била формирана градската милиција. За началници на милицијата биле поставени: Коле Чкарна, Гушу Јота, Љаску Пренда, Гушу Абаџија, Тега Бурек, Ванчу Моцан, Гаги Качујан, Кола Бојаџија, Тома Чолаку, Лаќу Кушора и Коста Фетаџока.
Поради недостаток од пушки, целата милиција не била вооружена со ова оружје, затоа дел од милиционерите биле снабдени со револвери и стапови. Милицијата била поделена на 18 групи од по осум до десет души на чело со посочените началници.
=== Судство ===
{{quote|''Се формира револуционерен суд пред кого беа донесени неколкумина крушевчани, четворица гркомани и еден Бугарин (Македонец-егзархист б.н), познати на целиот град како турски шпиони. Сите беа осудени на смрт и погубени.''|''' Христо Силјанов'''|'''Ослободителните борби на Македонија, том еден''' <ref name="HS1" />}}
По ослободувањето на Крушево, одреден број на турски службеници се предале на востаниците. Меѓу нив се нашле: мудурот Мехмед Али, Јаја-ефенди началник на поштенско-телеграфската станица, Шабан-ага, жандармерискиот чауш Али-ага, Сулејман-ефенди началник на јавната и тајната полиција, Хајредин-ефенди. Покрај нив биле уапсени и христијански помошници. Таќу Вале полициски агент, Абдула потурчен [[Роми|Ром]], Вани Пазванот и Гаќу В‘ Жу. Сите уапсени биле сместени во два логора, христијански и муслимански, тие се наоѓале меѓу папратите на Гумење, а таму биле чувани од одредот на Андреја Докурчев на чело со [[Христов Попето|Коста Попето]]. Семејствата на уапсените биле собрани во куќата на Сулејман-ефенди, каде што им доставувале продукти, тие биле обезбедувани од специјална востаничка стража.
За судењето на затворениците бил формиран суд на чело со Карев. Турските службеници биле судени поради сомнението дека тие како носители на турската власт ковале план за ликвидирање на поголем број на граѓани и на тој начин да се ослаби [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]]. Со доаѓањето на Хајредин-ефенди бил формиран турски комитет, огранок на битолскиот, кои имал задача да собира средства за борба против Организацијата. Според планот, требало за време на пазарниот ден да бидат ликвидирани сите повидни селани, работници на Организацијата, а полицијата да ги уапси сите егзархиски учители, свештеници, и др. Турскиот аргумент за оправданоста на таа акција лежел во фактот што Организацијата подготвувала востание.
Во текот на процесот, судот утврдил дека во четвртокот пред востанието, турскиот комитет имал таен состанок во домот на мудурот и дека таму било решено за ликвидацијата на повидните селани и граѓани. Во текот на состанокот бил определен и начинот како да се изврши. Меѓутоа востанието го осуетил таквиот план, а протоколот од овој состанок се нашол во рацете на востаниците. Меѓутоа судот не ги разгледувал делата на уапсените христијани, бидејќи се било на мнение дека нивната вина не треба да се докажува, односно сите знаеле дека тие биле платени доушници на турската власт. Сите обвинети биле осудени на смрт и стрелани.
=== Први обиди на Османлиите за преземање на градот ===
{{quote|''На Илинден во Битола имаше 5 000 војници. Но, валијата се плаши да не избувне востание и во градот, или доколку не остане доволно војска во Битола, да не се обидат да навлезат чети. Затоа, дури вториот ден, на 22 јули, се осмелија да испратат 500 души во Крушево.''|''' Христо Силјанов'''|'''Ослободителните борби на Македонија, том еден''' <ref name="HS1" />}}
[[Податотека:Turkish soldiers and military officers (1897).jpg|мини|десно|350п|Османски војници и офицери]][[File:Groupe de bachibozouks.jpg|мини|лево|250п|Башибозук]]
Првите обиди на опсадениот гарнизон во Крушево бил направен на 3 август (нов стил), уште додека траела борбата околу касарната. Првите судири настанале со пазарџиите - муслимани. Од околните муслимански села, на главниот пазарен ден - понеделник, тргнала голема маса на пазарџии, кои секогаш биле добро вооружени. [[Черкези (народ)|Черкези]] од [[Ново Село]] и [[Турци]] од [[Кочишта]], околу 50 души, се појавиле кај преминот ''Којов Трн'', меѓутоа од четата на Ташку Карев биле принудени да се вратат назад. Од другата страна откај ''Бушова Чешма'' и ''Деникамен'' исто така се појавиле пазарџии од селата [[Пласница]] и [[Дреново]], но и тие биле принудени, од страна на [[Ѓурчин Наумов - Пљакот]], да се вратат назад. Муслиманите од селата [[Белушино]], [[Борино]], [[Саждево]] и [[Норово]], се појавиле кај ''Муратова Чешма'' и биле нападнати од одредот на Коста Димитров.
На 3 август за Крушево, тргнал и еден аскер од 300 души, придружуван од башибозук од прилепските села. Тие се движеле по џадето Прилеп - Крушево, меѓутоа кај Спилите биле сочекани од востаниците и принудени да се повлечат.
Првите обиди за преземање на Републиката биле попречени од фактот што целиот [[Битолски вилает]] се кренал на востание. Османлиските гарнизони од [[Прилеп]], [[Битола]], [[Кичево]] и [[Прибилци]] не можеле да се упатат кон Крушево. Османлиите не се осмелувале да го нападнат Крушево преку премините ''Острилци'' и ''Круша'' бидејќи се плашеле да не наидат на заседа поставена од војводата [[Јордан Пиперката]]. Затоа војската и башибозукот тргнале од кај ''Кула'', ''Спилите'' и ''Муратова Чешма''. Обид за навлегување во Крушево направиле и муслиманите од селата Пласница и Дреново, но тој обид бил неуспешен.
[[Податотека:Vues iv41087.jpg|мини|десно|350п|Османлиска војска во Битола]]
На 4 август аскерот, кои бил принуден да се повлече претходниот ден од кај ''Кула'' и ''Спилите'', се обидел да го заобиколи одредот на Марко Христов - Мирче и да го уништи, но не успеал. Во исто време, аскер и башибозук се обиделе да влезат во градот од другиот крај. Муслиманските првенци од селата Пласница и Дреново, коишто претходниот ден биле принудени да се повлечат, стапиле во контакт со властите во Кичево за заеднички напад. Аскер и башибозук се упатиле кон ''Деникамен'' и ''Бушова Чешма'', од овие две села, меѓутоа стратегиските места биле празни и тие се упатиле кон Крушево. Меѓутоа кај ''Бела Вода'' наишле на заседа поставена од одредот на војводата Ѓурчин, се разврзала борба во која загинале 20 Турци по што аскерот и башибозукот се повлекле. Истиот ден кај ''Муратова Чешма'' се разврзала борба помеѓу одредот на војводата Коста Христов и башибозукот од селата Белушино и Норово. Повторно муслиманите биле принудени да се повлечат.
Дел од одредот на Мирче кој ја чувал позицијата кај ''Бела Вода'' бил известен од дрвари дека кај ''Бушова Чешма'' се собрал башибозук. Востаниците се обиделе да ги нападнат, но разбрале дека тие успеале незабележително да се спуштат кон преминот ''Слива''. Сепак башибозукот бил нападнат одзади од страна на одредот на Мирче и принуден да се повлече.
Прилепските башибозуци и покрај неуспешните обиди, во кои имале помош од редовната војска, повторно самоиницијативно решиле да го нападнат Крушево. Тие се доближиле до востаничките сили кај ''Кула'' и се устремиле да ја преземат оваа позиција, но повторно биле принудени да се повлечат.
Откако сите обиди за преземање на Крушево завршиле неуспешно, османлиските власти разбрале дека градот е бранет од силни востанички одреди кои имаат висок борбен морал и затоа решиле да го сочекаат засилувањето и повторно да тргнат кон Крушево.
=== Мирни денови на Републиката ===
{{quote|''Во леарниците се претопуваа секакви оловни и калајни предмети, подарувани од граѓаните, а во посебна куќа се полнеа чаурите, се поправаа пушките, револверите итн. Двете мелници постојано го мелеа житото донесено по планинските патишта, неопходно за исхрана на населението и востаниците. На сиромашните брашно им се даваше бесплатно.''|''' Христо Силјанов'''|'''Ослободителните борби на Македонија, том еден''' <ref name="HS1" />}}
==== Активност и мерки на институциите ====
{{quote|''Назначени се комисии за продоволствие и други услуги на четите. Една комисија се занимава со... прехранување на четници и пренесување во болниците во градот. Болницата се преместува во училиштето „Св. Кирил и Методиј“, спроти црквата „Св Богородица“... Друга комисија се грижи за испорака на прехранбени производи. Складот се наоѓа при Кузман Гарски. Трета комисија испорачува чорапи, кошули и друга потребна облека. Складот на оваа комисија е во грчкото училиште. Една специјална комисија продолжува да собира оловни садови - сахани, павурчиња за ракија и други садови, неопходни за леење на куршуми. Леарната работилница се наоѓа при Илија Бојаџија. Има комисија за испорака на брашно. Таа се грижи и за месење и печење на леб. Брашното се складира во фурните.''|'''Георги Томалевски'''|'''13-те дена на Крушовската република''' <ref name="KR" /> }}
По неуспешните обиди за освојување на Крушево од страна на аскерот и башибозукот, настапил период на мир и затишје во целиот крушевски реон. Сите институции, органи и работилници функционирале во полн ред, веднаш по нивното формирање. Одговорните лица по разните прашања поднеле извештаи за сработеното и врз основа на тие извештаи било констатирано дека работите се одвивале според очекувањата. Најголема радост предизвикала веста за пристигнувањето на првиот карван со дваесет товари на стара пченица, кој бил растоварен во складот на грчкото училиште. Пред училиштето Карев истакнал:
:''... Денешниот ден е ден на славни бојни и работни победи! Да живее Крушево'' <ref name="IKiK" />.
На 6 август била примена првата информација за текот на востанието надвор од Крушевскиот реон. Било примено писмо од демирхисарскиот војвода [[Јордан Пиперката]] и [[Петар Ацев]]. Пиперката, кои разбрал за црешовите топчиња, побарал да му испратат барем две, а за состојбата во својот реон истакнал дека:
:''Ѓавол да ги земе тие проклети Турци, се скрија во своите домови. Ќе ме принудат да влезам во селата... и да ги принудам да се борат со мене или да ми го предадат своето оружје'' <ref name="IKiK" />.
Војводата Петар Ацев, во своето писмо до крушевските востаници напишал: ''Крушевски орли! Со вашата гордост и јас се чувствувам бескрајно горд и среќен'' <ref name="IKiK" />. Селските комитети од Крушевската околија ја поздравиле новата власт и изразиле подготвеност да ја помогнат со сите сили. Тие во коресподенцијата информирале дека народот си ја гледа работата и дека во моментот ниту војската ниту башибозукот не ги обеспокојува. Полските села известиле дека ја започнале жетвата. Раководителите од мешаните села информирале дека муслиманите биле исплашени поради повлекувањето на аскерот и фактот што останале без заштита.
Под инструкциите на [[Тодор Христов - Офицерчето]], на најпогодните стратегиски места биле правени длабоки окопи и јами за одбрана на градот. Била создадена нова воена позиција, со три паралелни длабоки окопни линии кај месностите: манастирот ''Св. Спас'', ''Студена Вода'' и ''Плочи''. Оваа позицја му била доверена на војводата Андреја Димов Докурчев.
==== Место и улога на жените во револуционерната борба ====
{{quote|''Години на ред, нејзината куќа (на Пара Матева б.н) беше свртилиште на комитетите и револуционерите. Од нејзината куќа излегуваа или влегуваа цели групи на востаници, за да се пресоблечат, да земат оружје или истото да го остават... Честопати во пазувите ја криеше востаничката архива, револверот или некое друго оружје. Таа не прашуваше и не сакаше да ги знае имињата на безбројната врвица млади и стари дејци на револуцијата...''|'''Петар Ацев'''|'''Историја на Крушево и Крушевско ''' <ref name="IKiK" />}}
Широката конспиративна дејност што била развиена во Крушево била можна благодарение на позитивната улога на крушевчанките во македонското револуционерно движење. Секој граѓанин кој бил вклучен во револуционерното движење бил должен неговата куќа секогаш да биде отворена за илегалните членови, оружјето, материјалите и др. Во Крушево се случувало во цела недела во некоја од куќите да престојува нелегална чета на Организацијата, а сето тоа не можело да се реализира без активно учество на крушевчанки. Жените како Коца Негревска, баба Калја Ќуќуровска и други, биле бестрашни курирки, а Пара Матева, една од безгранично приврзаните кон револуционерното дело, го добила епитетот ''Мајка на комитите''.
==== Крушевски манифест ====
{{Главна|Крушевски манифест}}
[[Податотека:Крушево 1.jpg|мини|десно|350п|Крушево]]
На 6, 7 и 8 август, градот не бил вознемируван од Османлиите, што овозможило востаниците да здивнат и да се одмораат. За да не дојде до несакани дејствија на побујните или недоволно дисциплинираните четници или до одмазда врз муслиманите, Горското началство им наредило на војводите да испраќаат мали разузнавачки групи по околните гори или во близината на муслиманските села за да известуваат за сè што ќе забележат и да го известат раководството.
Меѓутоа и покрај таквата наредба, дошло до недоразбирање. Еден од четниците во таква патрола, Санду Докуз, му реферирал на Карев дека води цело стадо овци и кози сосе овчарите и дека добитокот ќе послужи за храна на востаниците. На таквиот акт, Карев остро реагирал со зборовите:
:''Како, си ги повел другарите да вршите кражби? Не ти е срам? Ние дигнавме востание за да го поправиме тоа што го правеа Турците спрема нас? Ние револуционери сме или зулумќари и деребеи? Јас ќе го стрелам секој несовесен и недисциплиниран четник кој го вознемирува мирното турско население и му прави штета. Како вие, востаниците, така и Турците, треба да разберете дека ние не сме арамии и потисници туку сме ослободители!'' <ref name="IKiK" />.
Веднаш потоа Санду Докуз бил испратен назад во селото [[Алдинци]] да го врати запленетиот добиток и од Турците да побара извинување за извршеното дело, а потоа да го извести Горското началство. Поради овој случај, на [[6 август (настани)|6 август]], бил испратен [[Крушевски манифест|манифест]] до муслиманските села во кои било истакнато дека востанието не е насочено против мирниот, трудољубив и чесен турски народ, туку против султановата тиранија. Воедно, се покануваат муслиманите да земат учество во борбата за добивање на прaва и човекови слободи, а која се води без разлика на верата и народноста.
За врачување на Манифестот биле избрани специјални парламентарци: еден за [[Ново Село]], со примерок за [[Кочишта]], еден за [[Пласница]], со примерок и за [[Дреново]], еден за [[Бирино]], [[Саждево]], [[Јакреново]] и [[Дебреште]], еден за [[Норово]] и еден за [[Алданци]], со примероци за селата [[Врбоец]], [[Пресил]], [[Трновци]] и [[Лажани]].
Во селото Алданци, како парламентарец бил испратен учителот Ташку Поп Христов. Тој застанал пред селото и преку едно дете го испратил Манифестот до кметот на селото, барајќи од детето да го донесе и одговорот. Ташку чекајќи го одговорот видел дека сето машко население се собрало во џамијата. По селското советување, кон учителот Ташку се упатиле тројца парламентарци, но тој побарал само детето да му го донесе одговорот. Во одговорот до учителот, имало две писма, едно од кметот на селото, а другото било од Али, избеганиот началник на крушевскиот гарнизон.
[[Податотека:Црешево топче.jpg|мини|десно|250п|Црешово топче]]
Во одговорот на кметот се велело: ''Драги соседи, од ваше писмо разбрав дека вие не сте лоши луѓе, дека ги напуштате своите домови не за да го напаѓате мирното, како нас, население, туку дека сте против лошите луѓе и уќуматот што ги заштитува. Но, тие што вие ги барате не се меѓу нас, туку избегаа по градовите. Што се однесува до нас, ви ветуваме дека ќе мируваме. Ако сакате да убивате невини луѓе, дојдете. Бог да ѝ помогне на онаа страна што ја бара правдата... Кмет Синан'' <ref name="DK" />.
Во писмото на началникот било истакнато: ''Јунаци! Вашата прокламација до моите сонародници живо ме заинтересира. Од неа, а овие два дена и од вашите дела, разбрав дека погрешно ве сметале за ешкија (разбојници б.н). Целта ви е голема и борбата смислена... Напред по тој страшен, но славен пат, по кој сите народи стигнаа до својата слобода! Молејќи го Алаха да ја заштити правата страна, дозволете ми да ви упатам две молби: 1. не ме оставајте гол туку испратете ми ја облеката што остана во заземената од вас касарна, и 2. уништете ја меѓу нас разменетата кореспонденција'' <ref name="DK" />.
Покрај од селото Алданци, пристигнал одговор и од селото [[Белушино]], но дури на 9 август, преку некои деца од [[Селце]]. Во писмото од Белушино било напишано:
:''Браќа сотатковинци! Ја добивме вашата братска прокламација, којашто нè трогна. Му ја прочитавме на сето население пред џамијата и, бидејќи ве познаваме уште од деца, сметаме дека сте доволно чесни и искрени за да стоите до вашиот збор, како борци за право и како кавалери. Ви ветуваме свеееечено дека имотот, животот и честа на вашите сонародници, наши вековни соседи, со кои, при досегашниот, како и при идниот, режим на нашата мила татковина општуваме и ќе општуваме, без да може ништо да нè раздели, ќе бидат запазени и заштитени во границата на можноста. Кој човек сака зло за себе? Вашиот пат е навистина опасен. Белким големиот Алах ќе ја излее својата благодат за торжествување на правдата, која е божествена и вечна, и белким ќе ве запази, драги соседи, од секаква напаст!'' <ref name="IKiK" />.
Писмото имало нечитлив печат, но немало потпис. Имало претпоставка дека тоа било напишано од селскиот оџа Селим, бидејќи никој друг, освен него, во селото Белушино имал смелост да напише такво писмо. Селим бил султан во своето село и бил познат по своите врски со разни злосторници од околината.
==== Црешово топче ====
{{Главна|Црешово топче}}
{{quote|''Првото црешово топче е донесено во Крушово на 23 јули. Подпоручикот Христов го монтира, го полни со барут и става во него еден топуз од кантар.''|'''Георги Томалевски'''|'''13-те дена на Крушовската република''' <ref name="KR" /> }}
По одбивањето на последните напади на башибозукот, Никола Карев наредил црешовите топчиња да се донесат на ''Гумење'' за да бидат испробани. На [[7 август (настани)|7 август]] (нов стил), едно од топчињата било наполнето со барут, а наместо граната бил ставен топуз од кантар. Кога населението разбрало за пробата, се собрала поголема маса на народ, најмногу деца кои истрчале на ''Гумење'' за да ја видат ''артилеријата''.
За да не се исплашат граѓаните, бил испратен Митко Манакот да ги предупреди дека се подготвува проба. Тој се качувал на покривите на повисоките куќи, викајќи колку што глас го држелео - населението да не се плаши ако чуе грмеж, бидејќи топот што ќе пукнел не е турски туку ''наш''.
Меѓутоа при пробата се покажало дека топчето не може да го издржи притисокот на експлозијата и се распукало. Дури и кога не би се распаѓало, топчињата немале што да исфрлуваат бидејќи востаниците немале гранати, оттука топчињата немале практична вредност, меѓутоа им дало кураж на илинденци.
==== Свечена литургија ====
{{quote|''На 27 јули, недела, целото население, на чело со свештеници од трите цркви, се упатија кон бугарските (накедонско-егзархиски б.н) гробишта каде што се отслужи заедничка свечена панихида. Гробовите на паднатите борци беа накитени со свежи цвеќиња. Тоа беше последната свеченост на ослободените.''|''' Христо Силјанов'''|'''Ослободителните борби на Македонија, том еден''' <ref name="HS1" />}}
[[Податотека:Црквата Свети Јован - Крушево.jpg|мини|десно|250п|Црквата Свети Јован]]
На [[8 август (настани)|8 август]], Горското началство добило писмо од [[Петар Ацев]], од кое рабрале дека во [[Прилеп]] пристигнал Бахтијар-паша со неколку илјадна војска и организирал башибозук за да го нападне Крушево. Војводата Ацев во писмото предупредил дека состојбата била опасна и дека треба да се преземат мерки за одбрана.
Раководителите на Републиката откако ја примиле таа информација, се труделе да не се создаде паника и продолжиле со својата работа. За да се задржи сталоженоста и ладнокрвноста, началството и Извршниот совет издале наредба според која на [[9 август (настани)|9 август]] во сите цркви да се одржи служба со која требало да им се одаде почит на жртвите паднати за слободата на градот.
На свечената литургија во секоја црква присуствувал по еден член од Штабот и по двајца од Извршниот совет. Во патријаршиската црква присуствувале Никола Карев, Теохар Нешков и Христо Ќурчиев, во влашко-романската - Тодор Христов, Димитар Секулов и Ѓорѓе Чаче, во егзархиската црква присуствувале - Дину Вангел, Николаки Баљу и Тома Никлев.
Според предвидениот план, по завршувањето на црковната служба службениците и народот од сите три цркви требало да се соберат на плоштадот кај Ќумкот, каде што биле погребани паднатите востаници. Меѓутоа патријаршиските свештеници отстапиле од планот и наместо заедно со останатите свештеници, сами заминале на предвиденото место, ја извршиле службата и си заминале. Меѓутоа и покрај таквото недоразбирање, процесијата била извршена мошне свечено. Егзархиските и влашките свештеници, облечени во велигденска носија, биле следени од официјалните личности и речиси од сето население на Крушево. Пред гробовите на паднатите востаници, Карев одржал говор во кој истакнал:
:''... Тие се жртвуваа себеси, зашто љубовта кон татковината беше посилна од смртта... На Илинден, и по илинденските први денови, ние го разбивме и го истеравме непријателот, но тоа не значи дека ние го разгромивме и го уништивме. Тој, веројатно, собира сили, за да дојде да не удри и да го поврати Крушево... Ете зошто на денешниот свечен ден, пред гробовите на нашите скапи жртви, ние, крушевчани, без разлика на вера, народност, пол, убедување и материјална положба, даваме клетва... дека со сите сили ќе се бориме за својата слобода, дека нема да изневериме нивниот идеал... ќе ја продолжиме борбата до победоносниот крај...'' <ref name="IKiK" />.
== Борба за Републиката ==
{{quote|''... Омер Ружди-паша... стар и изнемоштен генерал, доверливо лице на Илдизот, беше задолжен да го задуши востанието во Битолско. Тој најнапред издвои десетина дружини кои, пренесени од Велес со железницата, тргнаа кон Крушево, чие одземање на востаниците беше прашање на чест на империјата.''|''' Христо Силјанов'''|'''Ослободителните борби на Македонија, том еден''' <ref name="HS1" />}}
=== Број и состав на османлиската армија ===
Според турските документи и извештаите на дипломатските претставници во [[Македонија]] биле распоредени редовни воени сили од ''III орда'' (баталјон), а дополнително биле распоредени и 16 баталјони ''редифи'' и 38 баталјони ''илаве''. Освен овие сили во случај на востание, турските власти можеле да ги искористат и воените единици од [[Пеќ]], [[Ѓаковица]] и [[Призрен]] кои се состоеле од 44 баталјони, 15 ескадрони и 10 батерии со 33.000 пушки, 15.000 сабји и 60 топа. Според Битовски до [[1 јуни]] [[1903]] година во Македонија имало 175 баталјони со околу 150.000 - 160.000 војска <ref name="KB">К. Битовски, „Дипломатски одгласи по Илинденското востание“..., 144''</ref>. Во секој град, гратче и поголемо село во Македонија се наоѓале постојани гарнизони. По [[Горноџумајско востание|Горноџумајското востание]] во источна Македонија, спроти османско-бугарската граница, според некои податоци имало околу 150.000 војска. Во [[Косовски вилает|Скопскиот вилает]] била концентрирана војска од 60.000 души под команда на Омер Ружди-паша.
Во почетокот на [[Илинденското востание]], во [[Битолски вилает|Битолскиот вилает]] имало околу 20.000 војници, распоредени во повеќе гарнизони, а битолскиот гарнизон имало 5.000 војници. Овие османски сили не можеле да ја покријат сета територија и да тргнат во офанзива против востаниците. Нивна главна задача била да ги бранат местата каде што биле стационирани.
=== Настапување на Османлиите ===
[[Податотека:Turkish-Soldier-Papazoglou.jpg|мини|лево|250п|Османски војник]][[Податотека:A battalion of Turkish riflemen.jpg|мини|десно|300п|Османски баталјон]]
Неуспешните обиди за повторно освојување на Крушево од востаниците, ги принудило турските власти да го остават градот на мир сè додека не се подготват за негово покорување и казнување. Османлиите биле на мнение дека востанието во [[Битолски вилает|Битолскиот вилает]] може да се задуши само со побројни сили и затоа во почетокот на востанието османлиските сили се наоѓале во дефанзива.
[[Цариград]] му наредил на Омер Ружди-паша да тргне за [[Битола]] и да го задуши востанието. Тој одвоил десетина дружини кои биле префрлени до [[Велес]] со железницата, а од таму се упатиле пеш кон Крушево. Покрај сопствените сили, Омер-паша добил засилување од [[Солун]] и други места, така што тој располагал со околу 50.000 војска за задушување на востанието во [[Битолски вилает|Битолскиот вилает]]. Меѓутоа и покрај бројните сили, Омер-паша не тргнал фронтално против востаниците туку се ограничил само на испраќање на сили во загрозените гарнизони или на местата каде што се појавувале востанички чети. Затоа Омер-паша бил заменет со Насер-паша којшто подготвил конкретен план за задушување на востанието.
Според некои податоци, прва задача на [[Висока Порта|Високата Порта]], при задушувањето на востанието, било повторното воспоставување на турската власт во Крушево. Оваа задача му била доверена на Бахтијар-паша кој располагал со 15.000 до 18.000 души, коњица и артилерија. Според планот, Крушево требало да биде стегнато во обрач и да се принуди да се предаде.
На [[11 август (настани)|11 август]], откај [[Прилеп]], неколку илјадна војска по џадето се упатила кон Крушево и се сопрела кај [[Кривогаштани]]. На [[12 август (настани)|12 август]] 10.000 војска се упатила да фати позиции кај Крушево од кај селата [[Норово]] и [[Селце]]. Друга колона се упатила кон селата [[Врбоец]] и [[Трстеник]]. Трета колона тргнала кон манастирот св. Спас. Еден одред од околу 4.000 војници тргнал од Битола и при [[Прибилци]] се поделил на два дела, една колона настапувала по патот за селата [[Журче]] и [[Острилци]] кон Крушево, а другата по реката Жаба, кон ''Којов Трн''.
[[Податотека:Vues iv41090.jpg|мини|десно|300п|Османлиски војници во Битола]]
Од Кичево се упатил еден одред од 5.000 души, со планинска артилерија и коњица, најпрво било запалено селото Цер, по што одредот се поделил на три дела и секој дел со упатил кон една насока: [[Долно Дивјаци]] - ''Павлева Чешма'', [[Долно Дивјаци]] - ''Кокошкин Дол'' - ''Слива'' - ''Демирова Корија'' и село [[Арилево]] - ''Кулата''. Во [[Прилеп]], Бахтијар-паша организирал башибозучки одред кои бил ставен под команда на најпознатите зулумќари од овој крај. Речиси во секоја војска која што го опкружувала Крушево се наоѓал и по една башибозучка единица. Бахтијар-паша, операцијата за повторно воспоставување на османската власта во Крушево, ја раководел од село [[Кривогаштани]]. Тој на своите војници им изјавил:
:''Славата моја - пљачката ваша'' <ref name="IKiK" />.
На [[11 август (настани)|11 август]], од ''Струнга'' и ''Плочи'' востаниците гледале како Прилепското Поле било преполно од турска војска која започнала да се движи кон [[Крушево]]. На [[12 август (настани)|12 август]], кај ''Кула'', позиција на војводата [[Ѓурчин Наумов - Пљакот]] се јавил крушевчанецот Коста Њику, кои бил фатен во Кривогаштани и испратен од Бахтијар-паша во Крушево да пренесе негова порака.
Тој бил испратен на ''Гумење'' кај Горското началство да го пренесе усниот ултиматум на Бахтијар-паша за безусловно предавање на градот. Во спротивно, турскиот командант се заканил дека нема да ги поштеди животите на востаниците и обичната [[раја]], бидејќи тој бил овластен да располага со нивниот живот и имот.
=== Советување ===
[[Податотека:Штаб на востанието во Крушево.jpg|мини|десно|300п|Крушевскиот востанички штаб]]
Откако бил слушнат ултиматумот на Бахтијар-паша, било организирано советување на кое присуствувале членовите на Горското началство, Времениот извршен совет, членовите на Крушевскиот околиски комитет и војводите на востаничките одреди. Било решено, Коста да му врачи на Бахтијар-паша следниот одговор:
:''Ние не сме разбојници, како што не нарекувате, туку борци за права и слобода. Не востанавме да се предаваме, (туку б.н)... да се бориме!''
На советувањето била разгледана и општата положба во која се нашол градот, мерките и можностите да му се даде отпор на непријателот. Никола Карев, на советувањето го прочитал писмото што еден ден порано го примил од [[Главен штаб за II Битолски револуционерен округ|Главниот штаб за II Битолски револуционерен округ]].
Писмото било одговор на прашањето, испратено од крушевските раководители: Што да се прави ако Бахтијар-паша го нападне Крушево со поголеми сили! Во писмото Главниот штаб истакнал дека тој ќе преземе мерки за да се попречи војската од Битола која тргнала кон Крушево, меѓутоа Главниот штаб јасно наредил ако Крушево биде нападнато од поголема турска војска, востаничките сили да ги напуштат своите позиции и да се повлечат. Главниот штаб сакал да ги сочува востаничките сили и тоа било во согласност со [[Општ план за Илинденското востание|Општиот план]].
На крајот од советувањето било одлучено да се сочува честа на борците за правда и слобода и затоа тие најпрво требало да влезат во бој со Османлиите, а потоа да се повлечат кон реката Жаба и тука да биде принудена војската да прифати борба. Раководителите сметале дека на тој начин ќе биде одвлечена војската и ќе се спаси градот и населението. Во однос на оваа одлука, Извршниот совет добил задача: во одредено време, на населението да му препорача на куќите да истакне бели знамиња во знак на покорност, т.е. да го предадат градот.
На војводите им било наредено да ги повлечат своите одреди преку преку ''Стари Ливаѓе'', ''Везенково'' и ''Демирова Корија'' и да ги насочат кон Пусторечко - Зашленскиот Осој. За да може отстапувањето да се спроведе според планот, од војводите од северните и источните сектори: ''Липа'', ''Кале'', ''Спилите'', ''Свети Спас'', ''Студена Вода'' и ''Плочи'', било побарано да стапат во борба со војската, сè додека не биде уништено џадето при ''Средочна Вода'', низ кое главнината од аскерот се движел.
=== Напад врз градот ===
[[Податотека:Giurchin naumov.jpg|мини|лево|200п|Ѓурчин Наумов - Пљакот]][[Податотека:Atanas Tashko Karev Krushevo IMARO.JPG|мини|десно|150п|Ташку Карев]]
Планот за одвлекување на Бахтијар-паша кон реката Жаба бил добро смислен, но не бил реализиран. Бахтијар-паша откако го добил одговорот од востаниците на својата војска и наредил да се упати кон Крушево. Кај селото Алданци биле испратени четворица коњаници на извидување, меѓутоа тие наишле на заседа поставена од четниците на војводата [[Ѓурчин Наумов - Пљакот]], престрелката загинал еден коњаник, а останатите се повлекле. По оваа заседа, Бахтијар-паша издал наредба артилеријата да започне со гранатирање на Крушево, а пешадијата да тргне во напад. Пашата наредил топовите да стрелаат и врз неборечкото население кое било собрано на ''Гумење'', ''Струнка'' и ''Плочи'', а кога загрмеле турските топови се слушнале и црешовите топчиња.
Набргу по нападот, војводата Ѓурчин со своите четници бил принуден да се повлече од позицијата при ''Кула'' и да се утврди на позициите кај ''Кале'' и ''Спилите'', за да ја задржи војската, сè додека востаниците не го доразурнат џадето кај ''Средочна Вода''. Првите напади биле одбиени. Набргу Ѓурчин добил наредба од Штабот да ги напушти позициите , зашто од селото [[Пуста Река]] биле добиени информации дека многубројна војска откај [[Кичево]] го минала преминот ''Крушка'' и се на пат за Крушево. Ваква наредба добил и војводата Андреј, кој заедно со своите четници, здраво ги држел ''Свети Спас'' и ''Студена Вода''. Ѓурчин најпрво со еден удар и на нож ја принудил војската што го загрозувала да се повлече во гората кај Алданци, а потоа ја напуштил својата позиција.
Востаниците кои отстапувале кон ''Стари Ливаѓе'', ''Везенкова'' и ''Демирова Корија'', се судриле со војската што доаѓала од кај Кичево. Но оваа војска не била заинтересирана да се бори со востаниците и смислено им овозможила на востаниците да се повлечат, односно оваа војска сакала најпрво да влезе во Крушево, таа доцнела поради судирот кај селото Цер, во борбата загинал војводата [[Јордан Пиперката]].
Најголемиот дел од војводите со своите четници, преку борби и маневрирање, успеале да ја сочуваат главнината од своите сили, меѓутоа војводата [[Ташку Карев]] бил најзагрозен бидејќи од зад грб бил нападнат од 2.000 војници. Карев со своите четници дал получасовна борба кај ''Којев Трн'', по што успеал да се повлече <ref>Николов, Борис Й. Вътрешна македоно-одринска революционна организация. Войводи и ръководители (1893-1934). Биографично-библиографски справочник, София, 2001, стр. 74.</ref>.
При нападот на Крушево од страна на Бахтијар-паша, се воделе борби насекаде околу градот, меѓутоа две борби, поради храброста и самопожртвуваноста на востаниците, оставиле живо сеќавање како се брани стекнатата слобода. Тоа се борбите при ''Слива'' и ''Мечкин Камен''.
=== Битка кај Слива ===
{{Главна|Битка кај Слива}}
{{quote|''На „Слива” има делови од луѓето на Тодор Христов. Таму е и Ѓорѓи Стојанов... застанува на чело на борците... дава наредба да се штеди муниција и секој истрел да биде пропаст за поробителите. ''|'''Георги Томалевски'''|'''13-те дена на Крушовската република''' <ref name="KR">Илинденско-Преображенското въстание 1903—1968
Отг. редактори: Дино Кьосев и Ламби Данаилов</ref> }}
На преминот ''Слива'' се собрале делови од одредот на [[Тодор Христов - Офицерчето]]. Само десетарот Лаќу Горцу со своите луѓе успеал да се повлече од ''Слива'' и да се приклучил во четата на војводата Алабакот. Горцу го искористил моментот кога аскерот ја прекратил стрелбата за да заземе подобри позиции и се провлекол. Меѓутоа останатите четници не успеале да се повлечат, на чело со [[Ѓорѓи Стојанов]] и [[Диме Смургев]], решиле да се борат до последен. Четниците добиле наредба да не стрелаат на празно туку само во ''месо''.
Околу 40 четници цел час ја држеле војската на растојание и не и давале да напредува. Коњаницата неколкупати се обидела да им влезе во окопите, но не успеала. Пешадијата се обидела да ги предизвика, но четниците не ги напуштале окопите и одговарале со оган. Четниците почнале да паѓаат еден по еден, а со нивната муниција останатите востаници ја продолжувале борбата. На повикот ''предајте се'', четниците одговарале со оган. Меѓутоа, поради бројноста аскерот успеал да ги заобиколи востаниците кај ''Слива'' и да навлезе во нивните окопи, но четниците не се предале и последната нивна стрелба била упатена кон сопствените глави. Во оваа битка успеале да се спасат само неколкумина, меѓу нив биле и Халчу Јосифов од Крушево и Диме Смугрев од селото [[Обршани]] <ref name="IKiK" />.
Османските офицери биле изненадени од храброста на востаниците и затоа на своите војници им наредиле, кога минувале покрај телата на паднатите четници, да стрелаат во воздух, како знак на почит. Во оваа борба загинале крушевчаните: Ѓорѓи Стојанов, Глигор Крстев, Кицу Далавир, браќата Киру и Миту Ангелеви, Косту Лапев, Ѓорѓи Наумов Бањар, Косту Штерев Куфича и Ѓорчу Качамакот. По пет дена, Бахтијар-паша дозволил загинатите да бидат прибрани и закопани според нивните обичаи, а покрај споменатите биле пронајдени вкупно 32 тела на паднатите четници кои биле од крушевските села. Меѓу загинатите се наоѓало и телото на една девојка, Злата, којашто во општиот метеж што настанал го барала својот свршеник, дошла до ''Слива'' и загинала <ref name="IKiK" />.
=== Битка кај Мечкин Камен ===
{{Главна|Битка кај Мечкин Камен}}
{{quote|''По своите димензии и крвави последици борбата при Мечкин Камен ги надминала не само оние што се воделе околу Крушево туку и насекаде низ Македонија во оваа крвава 1903 година. Таа претставувала епопеја сама за себе и се врежала длабоко во душите на нашиот човек како симбол на јунаштво и саможртва.''|'''Историја на Крушево и Крушевско''' <ref name="IKiK" /> }}
[[Податотека:Pitu Guli with friends.jpg|мини|лево|250п|Питу Гули (во средината) со Миту Мучитанов (лево) и Петар Љавра (десно)]][[Податотека:Ѓорѓи - знаменосецот.jpg|мини|десно|150п|Ѓорѓи Димов - знаменосецот]]
На советувањето одржано во врска со ултиматумот на Бахтијар-паша, најголемиот дел од учесниците се залагале за зачувување на востаничките сили и судир со војската кај реката Жаба, противниците на оваа одлука морале да го прифатат мнението на мнозинството, меѓутоа само еден не сакал да се потчини. Тоа бил [[Питу Гули]], најголемиот противник на предлогот за отстапување и заштитник на идејата: ''Да загинеме до еден, но да загинеме на својот пост''. Според [[Никола Киров Мајски]]:
:''На идејата за слободата на Македонија... Питу потчинуваше сè: Нема ли слобода, има смрт! И на смртта тој ѝ го ветуваше, ѝ го вети целиот град, вклучувајќи го и своето семејство, целиот свој одред, заедно со себеси. Тој сакаше да биде претворено во трупови сè живо и во пепелиште секоја куќа на градот, та од обагрените со човечка крв пожари да се запали факелот од кој ќе блесне слободата и ќе ја огрее маченичката Татковина. Нажален и лут на своите другари, лут дури и на целиот свет, тој демонстративно го напушти собранието и тргна кон својот одред'' <ref name="KIROV" />.
Одредот на Питу Гули бил најброен од сите што го нападнале и бранеле Крушево, броел околу 350 до 370 души. Бидејќи Гули располагал со најголема сила, нему му паднало да го чува најголемиот регион од околината на градот. Неговите сили биле распределени на следниот начин: Милан Ѓурлуков со милицијата од [[Кривогаштани]] ја зазел позицијата во селото [[Трстеник]], Блаже Крстев - Биринчето со милицијата од селото [[Бирино]] ја држел позицијата во истото село. Нечо Трифунов во селото [[Журче]] и Нове Јанкулов во околината на селото [[Острилци]]. Главнината на чело со Питу Гули се наоѓале на [[Црн Врв (планински врв)|Црн Врв]].
Аскерот и башибозукот ги нападнале востаниците кај Трстеник и Бирино, со што ги принудиле да се повлечат кон главното јадро. Истото се случило и со деловите под команда на Нове Јанкулов и Нечо Трифунов. Сите овие делови од одредот на Гули се собрале при [[Мечкин Камен]], а набргу им се придружиле главнината, по што целата чета била распределена по каменитото плато, зафаќајќи ги најдобрите позиции за борба. Гули пред своите борци го одржал следниот говор:
:''Мили мој браќа! На Илинден ние востанавме, го нападнавме Крушево и го презедовме. Паѓањето на Крушево во наши раце беше голем срам за Турците. Тие неколкупати се обидоа да го повратат, за да го измијат својот срам, но не успеаја. Најпосле донесоа војска дури од Скопскиот вилает, насобраа и башибозук, и ете ги доаѓаат против нас, за да се одмазадат, да не казнат. Зошто? Затоа што си го побаравме правото да работиме за себе, а не за нив, и да бидеме господари на нашиот имот и на нашата сопствена слобода. Дошло време, пак, тие, и оние што ги поддржуваат, да разберат како рајата знае да го брани своето право, да живее под божјото небо и во сопствената родна земја... Ние дадовме клетва да се бориме до смрт за својата слобода и верувам дека ќе останеме верни синови на Македонија, пред чие крваво лице сме дале клетва. Слобода или смрт е напишано на нашето востаничко знаме. Под него ние се боревме и ја извојувавме слободата, под него ќе се биеме, за да ја запазиме добиената слобода! Ако не успееме, тогаш нека нашите најблиски, нашите деца, со гордост да кажат утре за нас: под развеаното востаничко знаме тие славно паднаа во нерамна борба со вековниот непријател и ни го покажаа патот на спасението. Непријателот е многуброен, но не е страшен. Ние, иако сме малубројни, сме посилни од него, зашто имаме силен дух и челична волја за борба докрај, затоа што ние се бориме за слобода и правда... Затоа, јунаци, бидете смели... Стрелајте само по потреба и само во месо. Никому да не му падне на ум дека, ако се предадеме, непријателот ќе го поштеди... За нас, што сме се дигнале против турската тиранија, нема милост. За нас нема друг излез, освен да победиме или да умреме. Ако треба да умреме, не го заборавајте нашиот долг, да ја продадеме најскапо својата крв и својот живот. Но, кој од вас се чувствува несигурен дека ќе издржи докрај, јас го ослободувам од дадената клетва, слободен е да си оди, додека има уште време да се извлече од непријателскиот кордон...'' <ref name="IKiK" />.
[[Податотека:Krushevo insurgent with flag.JPG|лево|мини|250п|Востаник од Крушево со знамето на четата на Питу Гули]][[Податотека:PituGuliSkopje10.JPG|350px|мини|десно|Споменикот на Питу Гули во Скопје]]
Бидејќи никој не сакал да ги напушти борбените позиции, Питу и сите се поздравиле меѓу себе, бидејќи тоа било опростување од другарите и животот. Потоа секој заминал на својата позиција, очекувајќи го непријателот. Аскерот започнал внимателно и систематски, од три страни, да го опколува одредот на Питу Гули, а како претходница настапувал башибозукот. Османлиите скроиле план според кој требало да се измамат востаниците, односно да се извлечат од нивните позиции и да се дезорганизираат. Офицерите знаеле дека таквата значителна востаничка сила можела да го напушти обрачот, но не го направила тоа и дека е спремна да се бори докрај, па затоа барале начин за уништување на востаниците со што помалку жртви.
Штом Османлиите го забележале востаничкото знаме, за момент подзастанале, а набргу потоа вооружени души истрчале и почнале да мавтаат со капи, крпи и пушки, извикувајќи го востаничкото ''Ура!'' и ''Долу Турција!'' Всушност тоа бил башибозукот, кој на таков начин сакал да создаде впечаток кај востаниците дека тие се четници што им доаѓаат на помош, а аскерот во тој момет се криел во гората и го чекал погодниот момент за да удри на востаниците. Меѓутоа играта не успеала. Штом башибозукот се доближил на одредено растојание, бил пречекан со силен оган и бил принуден панично да се повлече. Набргу настапила војската и почнала да се бори по правилата на стратегијата. Но востаниците вешто ги бранеле своите позиции и не и дозволиле на војската да напредува. Обидот на аскерот да се доближи до востаниците бил повторен неколкупати, но без успех.
Затоа османската команда решила да ги заобиколи востаниците. Раздвижувањето на аскерот и башибозукот создал впечаток кај востаниците и војводата дека Османлиите отстапувале. Меѓутоа набргу востаниците разбрале дека се опколени и дека положбата станала критична. Војувањето на востаниците било отежнато поради што фронтот се проширил и требало го го свртат лицето кон спротивната страна, а со тоа ги ослабнале редовите на целата позиција.
[[Податотека:Споменик - чешма на Мечкин Камен.jpg|мини|лево|250п|Споменик - чешма]][[Податотека:Питу Гули со четата, дел од споменикот Лавови на мостот Гоце Делчев во Скопје.jpg|мини|десно|350п|Питу Гули со четата, дел од споменикот ''Лавови'' на мостот ''Гоце Делчев'' во Скопје]]
Османлиите решени по секоја цена да ги ликвидираат востаниците до стемнување, започнале да напредуваат без разлика на жртвите и се доближиле до востаничките позиции на десетина метри. При чешмата каде што се наоѓало востаничкото знаме, загинал знаменосецот Ѓорѓи Димов. Знамето било преземено од Нове Смугрев, но и тој веднаш бил покосен, а и Питу Гули бил потешко ранет. Војвода во тие последни моменти уште еднаш ги окуражил своите борци, барајќи да ја продолжат борбата докрај, а неговата пушка да ја земе оној што останал без пушка. На тие зборови, Ставре Андреевски запрашал:''А кој ќе ги прибере нашите пушки?'' Гули одговорил: ''Македонија!'' а Коста Божинов запеал: ''Македонијо мајко света секој ден губиш храбри момчиња...'' <ref name="IKiK" />. По жестоката борба, аскерот се доближил до востаничките позиции и се впуштил во бој гради в гради. Настанала вистинска касапница која ја опишува Мајски:
:''Во миг на умопомрачување, сражението сопре и се преврна во ракопашен бој: удири со кундаци, со нож, и камења, удири со раници, каиши и патрондажи... ловење за гуша, гребење со нокти, касање по лица и раце, буткање и клоцање, боричкање во правот и камењаците... заимнозадушување... И таа борба помеѓу робот и господарот беше борба фанатичка, жестока и беспоштедна, борба на живот и смрт, борба каква што светот ретко гледа. На Мечкин Камен војска, башибозуци и востаници така се измешаа, што кој кого победи не можеше да се знае. На бојното поле се слушаше ‘ржење, офкање, пиштење, пцуење. Стрелбата од двете страни беше сопрела, бидејќи настанал хаос... Се смрачи. На Мечкин Камен престана грозниот вриеж на ужасната битка... Не се слушаа веќе ниту човечки стапки ниту офкањата и воздивнувањата на ранетите јунаци. Само замрачените гори го прифаќаа и предаваа некаде далеку ехото на топовските татнежи и грмежи на пушките упатени од непријателот против бунтарскиот град...''
Во текот на хаосот голем број на востаници се спасиле. Милан Ѓурлуков и Блаже Биринчето, со еден дел од своите четници, успеале да се повлечат и засолнат во горите на ''Длабока Река''. Друг дел од востаниците се упатил кон Острилскиот синор, но биле забележани од Османлиите кои отвориле оган. Востаниците не можеле повеќе да се бранат, бидејќи немале муниција и доволно исправни пушки. Познати се имињата на околу 45 борци кои паднале на Мечкин Камен.
{{Борби на МРО}}
== Пад на Републиката ==
{{quote|''Изутрината, на 31 јули, бели знамиња во знак на покорност се вееја на незапалените куќи. Први се предадоа гркоманските првенци, со нивните свештеници на чело. Но, таа ревност не ги смилостиви ниту пламењата, ниту раката на жестокиот победник. Сите, без разлика на народноста и полот требаше да се соберат во групи и да се предадат. Војниците и башибозукот ги ограбуваа и палеа дуќаните и куќите, претресуваа, одземаа, ги силуваа жените, ги тепаа и убиваа откриените мажи, ги пронаоѓаа скривниците и ги товареа повредните предмети... Крушево скапо ја плати дрскоста на своите орли: 117 души, меѓу кои 15 жени, 5 моми и 6 деца, умреа под ударите на аскерот и башибозукот и во пламењата на запалениот град. Над 150 моми и жени беа силувани, 159 куќи и 210 дуќани - поголем дел од чаршијата - изгореа. Над 80.000 златни лири беше штетата од опожарените куќи, уништената покуќнина и стока, украдените драгоцености.''|''' Христо Силјанов'''|'''Ослободителните борби на Македонија, том еден''' <ref name="HS1" />}}
[[Податотека:Крушево по востанието.jpg|мини|десно|350п|Крушево по гранатирањето]]
Кога востаничките чети започнале да се повлекуваат, населението на градот разбрало во каква опасност се наоѓа. Меѓутоа крушевчани не се обsирале на апелот за истакнување на бели знамиња како знак на покорност и започнале да го напуштат Крушево. Од разните мала на градот, населението го зел најнеопходното и се упатило кон горите на ''Длабока Река'', ''Везенково'' или ''Демирова Корија''. Аскерот бргу го опколил градот. На ''Плочи'', ''Горни'' и ''Долни Гумења'' била поставена артилерија која била насочена кон градот. Бегалците биле принудени да се враќаат назад во градот, а војниците од источниот сектор, предводени од башибозукот, преку ''Плочи'' навлегле во градот и започнале со пљачкање, убивање и обесчестување.
При повлекувањето на востаничките сили еден дел од четниците не успеале да го напуштат Крушево и се криеле најчесто во егзархиските куќи. Кога војниците и башибозукот дошле во егзархиските мала, биле пречекани со куршуми, врз нив освен четниците стрелале и граѓаните кои имале оружје. Поради тоа аскерот и башибозукот се плашел да се движи во егзархиските мала и своите пљачки и убиства ги насочиле кон другите делови на градот, коишто и онака биле побогати. Речиси сите егзархиски семејства што се криеле во влашките мала настрадале. Теохар Нешков изгорел во куќата на Тахови, а други настрадале во куќата на Ничотовци.
Откако османлиската команда била информирана за присуство на четници во градот, се решила на итрина за нивно намамување. Во градот била организирана борба помеѓу аскерот и ''четите'', улогата на четниците ја играл башибозукот од околните села. Аскерот стрелал викајќи уджум и ги пцуел четниците, а башибозукот извикувал Ура! Да живее Македонија! Борбата завршила со пораз и панично бегство на аскерот, а победниците ги поканиле своите скриени браќа да излезат и да им се приклучат. Но играта била насетена.
Откако не успеале да ги намамат четниците, Бахтијар-паша наредил да се гранатира Крушево. Меѓутоа гранатите не паднале таму каде што се мислело дека има најмногу четници туку во центарот на градот, кои веќе бил ограбен. При ова гранатирање и пожарите кои избувнале, биле уништени многу згради, а меѓу нив била и патријаршиската црква ''Свети Никола''. При горењето на оваа црква се урнала камбанаријата, а при паѓањето на камбаната врз калдрмата се слушнал силен тресок, поради кој Османлиите помислиле дека експлодирал склад со динамит. За да бидат уништени другите ''складови'', гранатирањето продолжило со што бил уништен целиот центар со чаршијата, тоа било направено најверојатно за да се прикрие пљачката на богатите дуќани.
На [[13 август (настани)|13 август]], денот кога Крушево се предало, можело да се забележи дека на многу од сочуваните куќи се веат бели знамиња, знак дека градот се покорува. Војниците го повикале населението да ги напушти своите живеалишта и да оди во собирните пунктови, кои се наоѓале на крајот од градот. По пат луѓето биле претресувани и ограбувани, а некои од нив биле и убивани. Тодор Борјар, член на Организацијата, истакнува дека:
:''Кога одевме да се предаваме јас, со брат ми Тирчу и Ташку Топуз, минувајќи покрај куќата на Копачу, го видовме трупот на доктор Батал, кој беше лекар во востаничката болница. Него го беа заклале Турците со секира, така што главата му беше пресечена надве и секирата стоеше закопана во неа. Намерно беше оставен да го гледа народот, кој беше принуден да преоѓа преку него. Покрај трупот седеше еден турски војник и на минувачите им велеше: Сите вас ова ќе ве снајде ако не мирувате. Навистина, тоа многу лошо делуваше кај луѓето. Таквите случаи и примери на повеќе места среќававме.'' <ref name="IKiK" />.
На одредени места покрај Крушево, биле создадени специјални логори, каде што биле собирани жителите на овој град. Мажите биле разделени од жените и децата, а тоа било протолкувано како последно видување на блиските и пријателите. При еден таков момент, Косту Кардула, на својот влашки мајчин јазик ја испеал песната:
:''Соц, лај соц,''
:''с‘н‘адун‘м туц''
:''с‘н‘ пл‘ндз‘им хала;''
:''н‘ с‘апринсе хоара!'' <ref group="ˣ" name="vg_6"/>
Најголемиот дел од мажите биле собрани на ''Гумења'', каде што се наоѓал штабот на Бахтијар-паша. Таму требало да се одвојат востаниците од неборечкото население, и виновните да се казнат. При селекцијата особено жестоки биле Зенин-ефенди и С‘тки-ефенди Корија. По нивно кажување, како и со посочувањата на другите турски службеници, биле одвоени речиси сите познати крушевчани. Од нив, Танче Илковски бил убиен, а Лозан Спасов бил попрскан со газија и жив запален.
[[Податотека:Црквата во Крушево по востанието.jpg|мини|десно|300п|Патријаршиската црквата св. Никола по гранатирањето]]
Граѓаните биле држени целиот ден, а приквечер биле ослободени и им било дозволено да се вратат во своите домови. По враќањето во своите живеалишта, населението констатирало дека најголемиот дел од куќите биле ограбени, а други на местата на своите домови среќавале урнатини и пепелишта.
Аскерот и башибозукот, во првиот налет врз Крушево, согласно османските наредби не правеле разлика помеѓу населението. Оттука настрадале ''грчкиот'', ''влашкиот'' и ''бугарскиот'' (македонско-егзархискиот) дел од градот. Османската команда го сметала за виновен целиот град. Меѓутоа откако градот бил заземен, а востаничките чети биле протерани, Бахтијар-паша се обидел да изврши диференција во одговорноста на градот. Таквата иницијатива била диктирана од интересите на власта, за да се остави впечаток дека сето христијанско население не востанало. За османската власт било најприфатливо, за настаните во Македонија и Крушево да се обвинат ''бугарските комитаџии'' коишто, според властите, добивале наредби од Софија да го бунтуваат населението против [[султан]]от. Затоа истрагата била насочена кон Македонците-егзархисти, а при составувањето на обвинителниот акт во Крушево, Власите во голема мера биле оставени на мира.
На 14 август, Бахтијар-паша наредил сето македонско - егзархиско население да се собере на полјаната до чешмата ''Јаноска''. Тука им биле собрани клучевите од куќите, со цел во нив да биде извршен претрес. Аскерот бил предводен од егзархиските првенци при претресот на куќите, но клучевите биле измешани и отворањето на вратите било невозможно, овој обид за претрес на сите егзархиски куќи пропаднал, а на егзархистите им било дозволено да се вратат во своите куќи.
На 15 август сето машко егзархиско население повторно било собрано на плоштадот ''Кале''. Пред собраното население, аѓутантот на Бахтијар-паша, прочитал телеграма испратена од поглаварот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]]. Егзархот ги повикал егзархиското население да се покори на султанската власт и да ги посочи комитите што се криеле во нивните домови. Во телеграмата било истакнато дека егзархот измолил милост од султанот за своите верници и дека егзархистите ќе ги послушаат неговите совети. Со согласност на егзархиските првенци, аѓутантот напишал одговор на телеграмата, во која населението ја му се заблагодарува на егзархот за неговите грижи и на султанот за неговата милост, декларативно било изјавено дека егзархиското население во Крушево е мирно, предано и верно на султанот и неговите претставници, а во нивните домови не се кријат комити. По барање на Бахтијар-паша, било додадено дека за точноста во одговорот, егзархиските првенци одговараат со своите глави. По одговорот, аскерот продолжил со претрес во куќи без да се води населението надвор од нив. На 16 август, Бахтијар-паша дозволил слободно движење во градот и погребување на убиените.
По пет дена Бахтијар-паша ја повлекол својата војска од околината на Крушево, а во градот бил оставен еден полк. По молба на граѓаните, нивниот командир им дал дозвола да ја пребараат околината за да ги пронајдат своите блиски. Биле пронајдени само остатоци, бидејќи повеќето трупови биле обезличени и оставени голи како храна за дивите sверови и мршојадни птици.
== Одглас на Крушевските настани ==
[[Податотека:Macedonian demonstration in Sofia after the Ilinden Uprising.JPG|мини|десно|250п|Македонски демонстрации во Софија по задушувањето на востанието]]
До конзулите во [[Битола]], по паѓањето на Крушевската Република, бил испратен извештај од името на ''видни Грци и Романци од Крушево''. Во него имало опис на настаните, почнувајќи од борбите за ослободување на градот па сè до враќањето на војската. Извештајот бил напишан и испратен од лица кои не биле директно вклучени во револуционерното движење, а за него информирал австроунгарскиот конзул Август Крал. Во извештајот се истакнувало:
:''Тие (востаниците б.н) ги повикаа сите жители да земат учество во некаков одбор и им зема пари во вид на данок од 5-30 турски лири, според материјалната положба на секога. Тие го зазедоа грчкото училиште и сосила го отворија. Го принудија грчкото свештенство да одржи благодарствен парастос за комитите паднати во различни борби, додека црковните камбани никако не престануваа да бијат. Тие го повикаа населението да ја отвори чаршијата и да продава по исти цени како порано. Откако собраа над 1 000 турски лири, настапи мир и повеќе не се чу никаква пукотница... Одвај што жителите излегоа од своите куќи со бели знамиња в раце, се сретнаа со бесните и свирепи војници, особено со оние од Призренскиот баталјон... Се гледаше како ја креваат само скапоцената покуќнина и ги палат зградите. Војниците ги напаѓаат кутрите жени и мажи по улиците и куќите, за да ги грабнат украсите, што тие брзаа да ги скријат. Момите што ја бранеа својата чест беа отепувани...'' <ref name="IKiK" />
Според извештајот штетите од настапувањето на Османлиите изнесувале: 500 000 лири, околу 370 до 400 куќи, 200 дуќани и др. Август Крал ја информирал својата влада дека: ''Тврдењата на турскофилските весници дека Турците го потпомогнале повлекувањето на востаниците, за да се одбегне непотребното крвопролевање, со ништо не е основано и речиси е смешно. Исто така не е вистина дека востаниците фрлиле динамитски бомби во (патријаршиската б.н) црквата и во (патријаршиското б.н) училиштето... или извршиле други насилнички дела''.
Грчките владејачки кругови биле едни од најзаинтересираните за случувањата во Македонија. Согласно своите интереси, започнале низ [[Европа]] да шират вести за пљачкање, малтретирања и убиства врз мирното грчко (патријаршиско) население во Крушево од страна на ''бугарските разбојнички востаници'' <ref group="ˣ" name="vg_4"/>, ''разбојнички чети'' и слично. Грчката влада на Ралис испратила нота до владите на големите сили, во која од нив била побарана интервенција за да се заштити грчкиот елемент од налетите на востаниците. Според грчките кругови, востанието и Крушевската Република немале ослободителен карактер, туку разбојнички и имаат за цел уништување на грцизмот во Македонија <ref>Николас Балас, Историја на Крушево, Солун, 1962</ref><ref group="ˣ" name="vg_3"/>. Меѓутоа по доаѓањето на странските претставници, кои требало да го надгледуваат спроведувањето на [[Мирцштегски реформи|Мирцштешките реформи]], таквите информации не биле потврдени.
Во [[Бугарија]], одгласот на настаните во Македонија бил силен, првенствено сред [[Македонска емиграција во Бугарија|македонската емиграција]], меѓутоа сите општествени слоеви во земјата без оглед на своите различни сфаќања сочувствувале со востаниците и понудиле морална и материјална помош.
Дел од српскиот печат искажал симпатии кон македонското движење, а како знак на протест против жестокоста на османската власт, во [[Белград]] биле организирани два митинга. Српските конзули релативно точно ја информирале својата влада за настаните во Македонија. Српскиот конзул од [[Битола]], информирајќи за Крушево истакнал:
:''Има еден момент во крушевското прашање, кој е сигурен, и јас го спомнувам со чувство на големо задоволство што го имам како Словен. Имено, се придружувам кон задоволството на овдешната словенска група дека крушевските востаници подолго време издржаа во борбите со турската војска отколку грчката војска во времето на последната Турско-грчка војна. Ова ми е дотолку помило што Грците стануваат со поодвратни со своите измеќарски услуги на Турците...'' <ref name="IKiK" />
Во Крушево по падот на Републиката се нашле грчкиот и романскиот конзул. И едниот и другиот носеле помош за настраданото население, меѓутоа тие помошта не ја делеле на сите христијани во градот, туку само на следбениците на нивната пропаганда. Поради оваа настапување на грчкиот и романскиот конзул, Михајловиќ, српски конзул во Битола, побарал од својата влада да отпушти 1 500 динари на име помош за српските приврзаници во Крушево. [[Српска пропаганда во Македонија|Српската пропаганда]] добила 1 000 динари и преку специјален одбор, биле поделени на 32 семејства.
== Историско значење ==
[[Илинденското востание]] е еден од најкрупните настани во историјата на [[Македонија]]. Иако не било општо, таму каде што било кренато се одликувало со масовност и организираност, раководено од [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]]. Востанието било народно зошто во него учествувало речиси сето христијанско население без разлика на народноста.
Во рамките на оваа востание, ослободувањето на Крушево и формирањето на новата власт го претставувало оној идеал кон кој се стремело целото население. Организирањето на власта и [[Крушевски манифест|Манифестот]], биле одраз на принципите и стремежите на Револуционерната организација, преку масовна борба на сите угнетени во [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]] да се извојува [[Самостојна македонска држава|слободна македонска држава]]. Крушевската Република пред светот ги претставила идеалите на македонските востаници за кои тие се бореле.
:''Крушевската Република со својот остварен демократизам и со прогласените слободарски принципи, ја изнесе на показ вистината и за самобитноста и за прогресивноста на македонското национално движење. За првпат и најсугестивно можеше да се утврди дека суштината на таа идеологија се градела и доградувала врз карактерологијата на своевидноста и специфичноста на условите во Македонија...''<ref>[[Димитар Митрев]], Поврзанорија на Крушево и Крушевско..., 257.</ref>.
Како идеен феномен, благодарение на [[Никола Карев]] и неговите истомисленици, Крушевската Република излегувала од рамките на своето време. Како реализација била краткотрајна, но со своја идејна и морална сила силно влијаела врз идните македонски револуционери.
==Крушевската Република како тема во уметноста и во популарната култура==
* „1903 година“ - македонска народна песна.<ref>''Антологија на македонската чалгија / Antology of Macedonian Chalgia'', Македон мјузик, 2006.</ref>
== Галерија ==
<center>
<gallery>
Податотека:Крушево.jpg|Крушево
Податотека:Крушево 1.jpg|Крушево
Податотека:Месноста Спилит.jpg|Месноста Спилите
Податотека:Местото од каде било раководено востанието.jpg|Местото од каде било раководено востанието
Податотека:Бушова чешма.jpg|Бушова чешма
Податотека:Месноста Куличе, собирен пункт на четите.jpg|Месноста Куличе, собирен пункт на четите
Податотека:Tomalevski family house in Krushevo.JPG|Куќата во која била прогласена Крушевската Република
Податотека:Бегова корија.jpg|Бегова Корија
Податотека:Крушевска куќа.jpg|Крушевска куќа
Податотека:Стара куќа во Крушево.jpg|Стара куќа во Крушево
Податотека:Грчкото машко училиште, седиште на Привремениот извршен совет.jpg|Седиште на Привремениот извршен совет
Податотека:Членови на Привремената влада на Крушевската република.jpg|Привремена влада
Податотека:Nikola Karev Portrait.JPG|Никола Карев
Податотека:Nikola Karev.jpg|Никола Карев во четничка облека
Податотека:Nikola Karev Denkmal in Krusevo, Makedonien.JPG|Споменик на Никола Карев
<center>
<gallery>
Податотека:PitoGuli.jpg|Питу Гули
Податотека:Gjur-guli-piper.jpg|Питу Гули (во средината) со Миту Мучитанов (лево) и Петар Љавра (десно)
Податотека:24mart Sborna Cheta Kiustendil.jpg|Ќустендилската зборна чета
Податотека:BASA_114K-1-26_Pitu_Guli,1903.jpg|Четата на Питу Гули во Бирино
Податотека:Питу Гули со четата, дел од споменикот Лавови на мостот Гоце Делчев во Скопје.jpg|Питу Гули со четата, дел од споменикот Лавови на мостот Гоце Делчев во Скопје
Податотека:IMARO cheta - Georgi Trenev Konstantin Kondov Pitu Guli Vancho Sarbaka.jpg|Обединетата чета на Георги Тренев, Константин Кондов, Питу Гули и други
Податотека:Ставре Андрев и Коста Божинов.jpg|Ставре Андрев и Коста Божинов
Податотека:Ѓорѓи - знаменосецот.jpg|Ѓорѓи Димов - знаменосецот
Податотека:Иван Наумов.jpg|Иван Наумов
Податотека:Андреја Димов.jpg|Андреја Докурчев
Податотека:Тома Никлев.jpg|Тома Никлев
Податотека:Kosta Hristov Popeto.jpg|Коста Христов Попето
Податотека:Atanas Tashko Karev Krushevo IMARO.JPG|Ташко Карев
Податотека:Параскева Ташкова Гордановска - мајка на комитите.jpg|Параскева Ташкова Гордановска - мајка на комитите
Податотека:Турска касарна.jpg|Турска касарна во Крушево
Податотека:Црешево топче.jpg|Црешово топче
Податотека:Четата на Андреј Димов - 8.jpg|Четата на Андреј Димов
Податотека:Четата на Андреј Димов - Крушевско.jpg|Четата на Андреј Димов - Крушевско
Податотека:Четата на војводата Иван Наумов.jpg|Четата на војводата Иван Наумов
Податотека:Четата на војводата Коста во Крушевско.jpg|Четата на војводата Коста Христов
Податотека:Штаб на востанието во Крушево.jpg|Штаб на востанието во Крушево
Податотека:Четата на Тодор Христов - Крушевски 2.jpg|Четата на Тодор Христов
Податотека:Metodi Stoychev krushevo cheta.JPG|Четата на Методи Стојчев
Податотека:Blaze Birinceto.jpg|Блаже Биринчето
Податотека:IMARO factory for granades.jpg|Бомболеарница во Крушево
Податотека:Крушево по востанието.jpg|Крушево по востанието
Податотека:Црквата во Крушево по востанието.jpg|Црквата Свети Никола во Крушево по востанието
Податотека:Turkish-Soldier-Papazoglou.jpg|Турски војник
Податотека:A battalion of Turkish riflemen.jpg|Аскер
Податотека:Албум Крушево.jpg|Насловна страна на Алманахот Крушево
Податотека:Споменик - чешма на Мечкин Камен.jpg|Споменик - чешма на Мечкин Камен
Податотека:Ilinden-spomenikot.jpg|Македониум
</gallery>
</center>
== Белешки ==
{{Reflist|group="ˣ"|refs=д
<ref name="vg_8">Датата е дадена според новиот стил. Треба да се има предвид дека датите во оваа статија се дадени според новиот и стариот стил, види [[Јулијански календар|Јулијански]] и [[Грегоријански календар]]. Пример, според старото датирање востанието започнало на 20 јули, односно на 2 август во нов стил.</ref>
<ref name="vg_7">Најголемиот дел од фотографиите кои се употребни во оваа статија се преземени од [http://www.scribd.com/doc/33490392/Album-Krushevo-1928 Алманахот Крушево] издаден во 1928 година, неговата насловна страна се наоѓа во галеријата</ref>
<ref name="vg_o">Во Османлиското Царство не постоел редовен систем за попис на населението со утврдени методи и принципи како во западноевропските држави. Осмaнските власти го евидентирале само машкото население и тоа не по национална основа туку по вероисповед.
Мажите муслимани биле запишувани поради воената обврска, а христијаните поради даноците. Меѓутоа постоеле еден вид на матични книги т.н. нуфуз дефтери во кој биле запишувани датумот на раѓање, името, името на родителите и презимето, меѓутоа од нуфузите не може да се утврди националниот состав на населението во Македонија.
Под графата ''Муслимани'' биле запишувани: Турците, Циганите, исламизираните Македонци, Арнаутите, Черкезите, Арапите и други, односно припадниците на муслиманската вероисповед.
Во графата ''Рум Милет'' (Грци) биле запишувани сите православни христијани во Отоманското Царство кој биле под духовна јуриздкција на Цариградската патријаршија, тука спаѓаат Македонците-патријаршисти кој биле нарекувани и како Грци.
Христијанското население кое било под духовна власт на Бугарската егзархија било запишувано како ''Бугар милет'', тука спаѓаат Македонците-егзархисти кој биле нерекувани како Бугари.
Од национален аспект само за Евреите постоела посебна графa како ''Јауди'', но и тука имало исклучок. Евреите муслимани биле впишувани како Турци, види: Ванчо Ѓорѓиев, Слобода или Смрт, Македонското националноослободително движење во Солунскиот вилает 1893 - 1903 година, Табернакул, Институт за историја - Филозовски факултет, Скопје, 2003</ref>
<ref name="vg_1">За тоа кои всушност биле тие народности, во литературата има различни гледишта. Едни сметаат дека во Крушево имало три народности - влашка, бугарска (Македонци - егзархисти) и албанска. Други сметале дека имало четири народности. Во тоа времето населението било поделено на три дела: патријаршисти (поголемиот дел од Власите, мала група на Албанци и помал број на Македонци), Власи - романофили или националисти како што ги нарекувале, Македонци - егзархисти. Српската партија била безначајна. Од овие три конфесионални општини било создадено Собранието на Крушевската Република.</ref>
<ref name="vg_4">Грчките националисти и пропагандисти [[Македонци]]те ги нарекуваат [[Бугари]], Бугарофони или Славофони... Додека пак самите себеси се нарекуваат како „Македономахи“ или „Македонски борци“ (Μακεδονομάχοι) види: Mαρτύρων καί Hρώων αίμα од [[Јон Драгумис]] и [http://www.promacedonia.org/bmark/gk/gk_3d.htm#25 „Македонската борба (спомени на Германос Каравангелис)“]</ref>
<ref name="vg_3">Речиси сите грчки историчари, особено оние по Втората светска војна, кои пишувале за илинденскиот период, сакаат да докажат дека современата македонска држава нема ништо со илинденскиот идеал и Крушевската Република и дека тие по својата суштина се дело на [[Бугарска пропаганда во Македонија|бугарската пропаганда во Македонија]]. Оттука, според грчкиот историчар К. Вавускос, откако аскерот го напуштил Крушево, комитите во текот на десетте дена, официјално забраниле да се зборува друг јазик, освен бугарскиот, издигнале три бугарски знамиња, итн. Таквите тврдења се неприфатливи за македонските историчари.</ref>
<ref name="vg_6">Другари, еј другари, да се собереме сите, да си ја жалиме положбата, ни се запали селото</ref>
}}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Литература ==
* Христо Силянов, "Освободителнитѣ борби на Македония", том I Следъ Илинденското възстание, Издателство на Илинденската организация, София, 1933.
* Христо Силянов, "Освободителнитѣ борби на Македония", том II Следъ Илинденското възстание, Издателство на Илинденската организация, София, 1943.
* Документи за борбата на македонскиот народ за самостојност и за национална држава, том еден, Универзитет Кирил и Методиј - Факултет за филозофско-историски науки, Скопје, 1981
== Надворешни врски ==
* [http://www.kroraina.com/knigi/ilpr1968/ilpr1968_3.html 13-ТЕ ДЕНА НА КРУШОВСКАТА РЕПУБЛИКА]
* [http://www.makedonskosonce.com/broevis/2003/sonce474/Tekst08.htm Илинден - Симбол на непокорот]
* [http://mn.mk/istorija/309-krusevska-republika-02-12-08-1903 Крушевската Република]
* [http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=5C7151E3709D1848A71F88487392D077 Славата, митот и крвта на ВМРО (5)]
* [http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=2CB589CA1B661546A35711E203C0C891 Славата, митот и крвта на ВМРО (6)]
* [http://daily.mk/cluster3/8d2377d8e7454b0ed6dd6b7ceb568bcd/765022 Славата, митот и крвта на ВМРО (7)]
* [http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=71DF396949A5CB4680303A386ACBB2A5 Славата, митот и крвта на ВМРО (8)]
* [http://www.mn.mk/istorija/309-krusevska-republika-02-12-08-1903 Крушевска Република 02-12. 08. 1903]
* [http://www.sitel.com.mk/dnevnik/makedonija/vecher-svecheno-otvoranje-na-%E2%80%9Cdeset-dena-krushevska-republika%E2%80%9C Вечер свечено отворање на „Десет дена Крушевска Република“]
{{избрана}}
{{Илинденско востание}}
[[Категорија:Крушевска Република| ]]
[[Категорија:Поранешни држави на Балканот]]
[[Категорија:Востанија против Отоманското Царство]]
[[Категорија:Поранешни републики]]
[[Категорија:Поранешни словенски држави]]
[[Категорија:Држави и територии настанати во 1903 година]]
[[Категорија:Држави и територии распаднати во 1903 година]]
[[Категорија:Битолски вилает]]
418xvpzlztx3i09k8v9kl7qoxmadwp6
4800824
4800722
2022-08-10T08:53:43Z
Ehrlich91
24281
Одбиена последната промена (од [[Специјална:Придонеси/2A01:5A8:101:2786:6889:6A9E:4303:E553|2A01:5A8:101:2786:6889:6A9E:4303:E553]]) и ја поврати преработката 4799555 на Andrew012p
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија поранешна држава
|native_name = Крушевска Република<br>''{{lang|rup|Republica di Crushuva}}''
|conventional_long_name =
|common_name = Крушевска Република
|government_type = [[република]]
|continent = [[Европа]]
|region = [[Балкан]]
|country = [[Македонија]]
|status =
|era =
|year_start = 1903
|year_end = 1903
|date_start = 3 август
|date_end = 13 август
|event_end = Враќање под отоманска власт
|event_start = Создавање
|p1 = Отоманско Царство
|flag_p1 = Ottoman Flag.svg
|s1 = Отоманско Царство
|flag_s1 = Ottoman Flag.svg
|image_flag = Flag of Kruševo Republic.svg
|flag_alt =
|flag =
|image_coat =
|coat_alt =
|image_map =
|image_map_alt =
|image_map_caption =
|national_motto = „[[Слобода или смрт]] “
|national_anthem =
|capital = [[Крушево]]
|common_languages = [[македонски јазик|македонски]]
|title_leader = Претседател
|leader1 = [[Никола Карев]]
|year_leader1 =
|title_deputy = Претседател на привремената влада
|deputy1 = [[Вангел Дину]]
|year_deputy1 =
|stat_year1 = почеток на XX век
|religion =
|stat_pop1 = 9.350
|currency = [[акче]]
|today = {{знаме|Македонија}}
|footnotes =
| title = Македонска енциклопедија
| publisher = МАНУ
| year = 2009
| place = Скопје
| isbn = 9786082030234
| page = 575
}}
{{multiple image<!-- begin stack of images, scroll down for article -->
|direction = vertical | width = 280
|image1 = Flag of Kruševo Municipality.svg|caption2 =Знаме на градот Крушево, изработено врз основа на знамето на крушевската чета<br>
}}
'''Крушевска Република''' ([[3 август (настани)|3]] — [[13 август (настани)|13 август]] [[1903]],<ref group="ˣ" name="vg_8"/> {{lang-rup|Republica di Crushuva}}<ref>[https://es.scribd.com/document/47726882/Bana-Armaneasc%C4%83-Nr39-40 Bana Armâneascâ - Nr39-40]. ''Bana Armâneascâ''</ref>) — востаничка месна власт во времето на [[Илинденското востание]]. По ослободувањето на [[Крушево]], [[3 август]] 1903, била воспоставена востаничка власт, организирана врз републиканско-демократски и револуционерни начела, под претседателство на [[Никола Карев]], началник на [[Горски штаб на Крушевската востаничка околија|Горското началство]] — воена власт на слободната територија.
Највисок орган на цивилната власт бил [[Народно собрание на Крушевската Република|Советот]] на месната револуционерна власт што се состоел од 60 членови. Советот избрал [[Привремена влада на Крушевската Република|Привремена управа]] од 6 члена: Вангел Дину (претседател и одговорен за судството), Ѓорѓи Чаче (реквизиција), Теохар Нешков (финасии), Христо Ќуркчиев (градоначалник и одговорен за редот и за безбедноста), Димитар Секулов (прехрана) и Никола Баљу (санитет).
Во текот на своето десетдневно постоење Владата организирала револуционерен суд за кривични и за граѓански предмети, поштенска служба, санитетска служба со болница, леарница за куршуми, производство на востаничка опрема, бил распишан данок и започнало собирање доброволни прилози, извршена е реквизиција на предмети и објекти за потребите на востаничката власт и за одбраната на градот, претпријатијата биле национализирани, биле изработени неколку црешови топчиња, биле преземени мерки за фортификациско утврдување на градот за одбрана.
Со декларација (позната како [[Крушевски манифест]]) било повикано муслиманското население од околните села да остане мирно.
== Подготовки за кревање на Илинденското востание ==
{{Главна|Илинденско востание}}
=== Солунски конгрес ===
{{Главна|Солунски конгрес од 1903}}
Во јануари [[1903]] година се одржал [[Солунски конгрес од 1903|Солунскиот конгрес]]. На третото заседание, на [[16 јануари]], кое траело само час и половина се прифатил и потпишал ''Протоколот'' за извршената работа и преземените решенија. Решително против востанието се изјаснил само серскиот делегат [[Лазар Димитров (Дренок)|Лазар Димитров]], но на крајот и тој се присоедини кон заедничкото мнение. Скопскиот делегат [[Димитар Ганчев]], испратен со директива да дејствува за одлагање на востанието ''бар на една година'', исто го потпишал затоа што ''и другите потпишале''. Најважниот аргумент против востанието – недостигот на доволно оружје во повеќето реони – било до извесен степен демантирано од уверувањата на [[Иван Гарванов]], дека за скоро време ќе се случат крупни доставувања, како и од надежта, дека при општо востание, четите од [[Бугарија]] ќе префрлат значително количество пушки и други материјали. По донесување на решението за востание, окружните комитети биле задолжени да ги преземат потребните мерки за забрзување на подготовките за кревање на востанието.
=== Подготовки во Битолскиот револуционерен округ ===
{{quote|''... Груев и Сарафов ги обиколија повеќето реони на Округот, започнувајќи од Охридско. Се движеа со чета од 20 души, наречена штабна и командувана од Дечев. Во посетените околии двајцата членови на Штабот заедно со реонските раководства го направија планот за најважните востанички акции, ги усогласуваа недоразбирањата, ги даваа последните упатства.''|''' Христо Силјанов'''|'''Ослободителните борби на Македонија, том еден''' <ref name="HS1">Христо Силянов, "Освободителнитѣ борби на Македония", том I Следъ Илинденското възстание, Издателство на Илинденската организация, София, 1943.</ref>}}
==== Смилевски конгрес ====
{{Главна|Смилевски конгрес}}
[[Податотека:Dame-Gruev.jpg|мини|десно|150п|Даме Груев]]
Смилевскиот конгрес, како конгрес на Битолскиот округ, според решенијата донесени во [[Солун]], требало дефинитивно да ја потврди одлуката за кревање востание. Во таа насока се развила остра дискусија, во која се јавила струја која сметала дека условите за сенароден бунт сè уште не се созреани.
На првиот ден од конгресот од излагањето на делегатите било утврдено дека [[Прилеп]]скиот, [[Битола|Битолскиот]], [[Кичево|Кичевскиот]] и некои делови на други реони не се достатно подготвени. Најдобро подготвени биле [[Ресен]]скиот реон, [[Костур]]скиот, [[Демир Хисар|Демирхисарскиот]], неколку села од [[Битола|Битолскиот]] реон, како што се [[Смилево]], [[Ѓавато (Битолско)|Ѓавато]] и [[Цапари]], додека Охридско располагало само со 1 500 пушки.
Оттука, опозицијата против востанието се јавила, а во неа биле: [[Ѓорѓи Сугарев]], [[Петар Ацев]], [[Тале Христов]], [[Никола Карев]], [[Никола Петров Русински]] и други. Меѓутоа несогласувањата ги прекинал [[Даме Груев]], кој како еден од основачите на [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] и претставник на неговиот [[Централен комитет на МРО|Централен комитет]], уживал огромен авторитет. Според сеќавањата на [[Пандо Кљашев]], тој рекол:
{{Цитатник|''А бре луѓе, не губете си го времето да го решавате прашањето - ќе, има ли востание или не, зашто тоа е решено - битти даваси! Говорете сега за востание, како да го направиме и кога, но не по ден и по време'' <ref name="PK">Спомени на П. Кљашев..., 242</ref>}}
Бидејќи групата која клонела за востание била доминантна, Конгресот уште на самиот почеток донел повеќе решенија за подготовка на востанието, а меѓу поважните биле: востанието да има партизанско-четнички карактер, да не биде масовно, односно да не востанува населението. Бил избран [[Главен штаб за II Битолски револуционерен округ]] и горски началства за секој револуционерен округ. Во [[Горски штаб на Крушевската востаничка околија|Горскиот штаб на Крушевската востаничка околија]] влегле: [[Никола Карев]], [[Тома Никлев]] и [[Тодор Христов - Офицерчето]]. Во секој реон биле определени воени лица како инструктори, а за Крушевскиот реон бил назначен потпоручникот Христов - Офицерчето.
==== Општ план за востанието ====
{{Главна|Општ план за Илинденското востание}}
{{quote|''Целта на востанието не е да ја победиме Турција, туку таа да не може да не победи... востанието треба да биде долготрајно, макар и послабо, отколку силно, но краткотрајно. На тој начин, на Турција и се одзема можноста да изјави пред Европа дека редот е воспоставен... ''|'''Општ план за востанието''' <ref name="LJL">Љубен Лапен, Нови документи за Илинденското востание, Илинденски зборник 1903-1953, Скопје, 1953</ref>}}
Во јуни по барање на [[Централен комитет на МРО|Централниот комитет]] бил изработен ''Општ план за востанието'' <ref name="GViST">Георгиев Величко и Стайко Трифонов, История на българите 1878-1944 в документи, т.I, 1878-1912, част втора, София, 1996</ref>. Во овој план било истакнато дека во согласност со одлуките на [[Солунски конгрес од 1903|Солунскиот конгрес]] и советувањата во [[Софија]], треба да се води герилска борба. Четите требало да дејствуваат насекаде и во исто време, без да се крене народот. Целта не била да се победи Турција, туку таа да не може да ги победи востаниците <ref name="vgj">[[Ванчо Ѓорѓиев]] „Слобода или Смрт: македонското националноослободително дело во Солунскиот вилает 1893 - 1903 година“, Скопје, Институт за историја - Филозофски факултет, 2003.</ref>. Востанието требало да биде послабо но долготрајно и борбата требала да се води до зимата, а повторно да се прогласи идната пролет. Востанието требало да почне кога ќе созреело житото и ќе се зголемела ноќта во јули. Со општиот план [[Македонија]] била поделена на 6 востанички окрузи, а во Битолскиот востанички округ, односно во [[I востанички округ - Битолски|I востанички округ]], влегувале: [[Битолско]], [[Охридско]], [[Дебарско]], [[Кичевско]], [[Крушево|Крушевско]], [[Прилепско]], [[Велешко]], [[Мариово|Мариовско]], [[Костурско]] и [[Леринско]].
== Подготовки во Крушевската востаничка околија ==
{{quote|''Во предилинденските советувања на Главниот штаб и на месните реонски раководители, градовите на Југозападна Македонија станаа предмет на посебни и долги анализи. Сите го ценеа значењето и ефектот на крупните акции и секаде се правеа предизвикувачки планови. Голем приврзаник на таквите планови беше Сарафов. Тој од искуство знаеше дека виорниот напад и неколкучасовното владеење на Мелник во 1895 година имаше поголем ефект од сите битки на Пирин и Родопите. Мислата за напад на Битола не престана да го окупира до последен момент. Но, таа категорично се отфрлаше од сите негови другари како нереална... Така пропаднаа многу планови, а се остварија, целосно или делумно, само неколку. Меѓу нив, преземањето, владеењето и одбраната на Крушево, зазема прво место. На овој убав планински град... му падна да го поврзе своето име со најкрупниот настан во Илинденското востание. Чисто христијанскиот карактер на градот и неговата стратешка положба претставуваа исклучителна предност која реонското раководство имаше намера да ја искористи. Сите подготовки, мобилизацијата и распоредот на вооружените сили во реонот се спроведоа со оглед на одлуката за напад на Крушево''|''' Христо Силјанов'''|'''Ослободителните борби на Македонија, том еден''' <ref name="HS1" />}}
{{панорама|Крушево.jpg|900px|Крушево <ref group="ˣ" name="vg_7"/>}}
==== Активност на Горскиот штаб на Крушевската востаничка околија ====
{{quote|''Крушевчани на свој начин си го разбирале востанието. Тие не се занимавале со голема политика и не ја разбирале таквата политика. Тие не го сфаќале востанието како средство што треба да ги принуди големите сили да интервенираат и да го помогнат создавањето на автономна Македонија. Крушевското раководство востанието го сфатило како средство за директно, непосредно ослободување на Македонија, и за тоа се борело.''|'''Историја на Крушево и Крушевско''' <ref name="IKiK" /> }}
[[Податотека:Nikola Karev.jpg|мини|лево|150п|Карев во четничка униформа]][[Податотека:Стара куќа во Крушево.jpg|мини|десно|250п|Крушевска куќа]]
[[Никола Карев]], и покрај тоа што на [[Смилевскиот конгрес]] бил меѓу оние дејци кои се спротивставиле на востанието, по донесената одлука за негово кревање се вратил во Крушевската околија и заедно со останатите раководители презел засилена активност за подготовка на востанието. Реонскиот комитет издал наредба до сите месни комитети за забрзано собирање на оружје и општа подготовка за востанието. Карев заедно со својата чета започнал да ги обиколува селата и да ги запознава селаните за претстојното востание. Карев со својата агитација го подигал моралот на населението и ги запознал со предвидената тактика.
Покрај набавката на пушки, била преземена активност за правење на куршуми. Куќата на Пашка Бојаџиева во Крушево била претворена во работилница за производство на оружје и леење на куршуми. Оваа дејност ја извршувала т.н. ''интелектуална група'' во која влегувале: учителот [[Никола Киров Мајски]], [[Методи Стојчев]], [[Стерјо Блажев]], [[Ташко Поп Христов]], [[Наум Томалевски]], неколку ученици и занаетчии. Групата, една недела пред востанието, изработила 9.000 куршуми за разни видови на пушки и револвери.
По наредбата на Горскиот штаб, четите започнале со вежбање и подучување на основната воена вештина во околината на [[Крушево]]. Сите членови на Организацијата кои биле способни да носат оружје, биле повикувани во групи на повеќедневна обука во гората. Од селската милиција било побарано да биде добро екипирана и да носи храна со себе за три дена. На сила била наредбата за забрана на каква било расправија помеѓу христијаните и муслиманите, за да не дојде до раздвижување на османлиските власти. Била воспоставена редовна врска помеѓу селата и Крушево, Горскиот штаб требало да биде постојано информиран за состојбата во Крушевската околија и раздвижувањето на војската или башибозукот.
Горскиот штаб издал наредба за снабдување на населението со брашно, сол, опинци и други потреби, а таму каде што било потребно се давало и пари. За време на пазарните денови, понеделник, четврток и сабота, во Крушево биле купувани сол и брашно, а преку селаните од [[Горно Дивјаци]], [[Долно Дивјаци]], [[Арилево]] и [[Пуста Река]] ги испраќале во гората, за да се направат пексимид. За правење на овие продукти, во Осојо и Пуста Река биле направени специјални фурни, а таму биле испраќани и четничка облека, опинци и друго.
[[14 јули (настани)|14 јули]] се паднал во понеделник, пазарен ден и во Крушево се собрале голем број на пазарџии од околните и подалечните села. Меѓу нив се нашол и Никола Карев, облечен во ќумурџиска облека. Карев дошол во градот по организациска работа. Непосредно пред неговото доаѓање, Горскиот штаб решил да бидат изработени топчиња од дрво. [[Тодор Христов - Офицерчето|Тодор Христов]] изработил специјална скица, а Карев во Крушево го повикал Цветко Стојчев од [[Селце (Крушевско)|Селце]] и му ја доверил задачата за изработка на замислените топчиња. Цветко исекол две големи црешни и направил седум трупци, меѓутоа поради краткиот временски период, трупците ги оставил на сонце да се исушат и поради тоа дошло до пукање на дрвото. Од седумте трупци, само три биле запазени и од нив, сè уште незасушени, биле изработени трите [[Црешово топче|црешови топчиња]], идната артилерија на Крушевската Република.
=== План за освојување на Крушево ===
{{quote|''Било планирано денот Св. Илија да се прослави на начин кој со ништо не би предизвикал сомневање кај властите дека токму тој ден ќе се случи нешто толку значајно во историјата на овој народ. Било предвидено денот да биде свечено обележан со масовни посети на црквите, на куќите што го славеле денот, со масовни прошетки до околните места... ''|'''Историја на Крушево и Крушевско''' <ref name="IKiK">Историја на Крушево и Крушевско, Крушево, 1978</ref> }}
[[Податотека:24mart Sborna Cheta Kiustendil Todor Hristov.jpg|мини|лево|150п|Тодор Христов]] [[Податотека:Местото од каде било раководено востанието.jpg|мини|десно|350п|Гумење, местото од каде било раководено востанието во Крушевската околија]][[Податотека:Месноста Куличе, собирен пункт на четите.jpg|мини|десно|350п|Куличе, собирен пункт на четите]]
На [[1 јули (настани)|1 јули]] (стар стил) 1903 година, [[Главен штаб за II Битолски револуционерен округ|Главниот штаб за II Битолски револуционерен округ]] донел одлука востанието да започне на [[20 јули (настани)|20 јули]] <ref name="BS">[http://www.angelfire.com/super2/vmro-istorija/Knigi/spombs.html Спомени на Борис Сарафов]</ref>, односно [[2 август (настани)|2 август]] во нов стил, соопштението за денот на востанието било умножено и растурено низ околиите. По примањето на одлуката за денот на востанието, Горскиот штаб на Крушевската околија презел конкретни мерки за изработка на план за освојување на Крушево.
Крушевските раководители востанието го разбрале како непосредно ослободување на Македонија и оттука подготовките на востанието во Крушевско биле подготовки за ослободување на градот. Затоа Горскиот штаб, легалните дејци и интелектуалната група, особено [[Григор Божинов]] и [[Тодор Павлов (дипломат)|Тодор Павлов]], изработиле план за денот на востанието во Крушево и околијата. Планот предвидувал:
: ''... на 1 август (нов стил), т.е. еден ден пред востанието... преку премините Слива и Павлева Чешма, од Крушево во селото Горно Дивјаци и Пуста Река да се испратат 150 души вооружени граѓани. На 2 август вечерта уште 30 вооружени граѓани требало да излезат од градот. Со цел докрај да се запази во тајност датумот на востанието, вооружените граѓани што излегувале од Крушево требало да сметаат дека одат на вежба, поради што требало да носат храна за 1-2 дена. На денот на востанието, по вечерата, браќата Коле (Колич) и Алексо Ивановски имале должност да влезат во црквата Св. Никола, да се сокријат и, во ноќта, во определено време, да ги отворат сите црковни врати, за да можат да влезат востаниците и да зафатат позиции наспроти уќуматот. Потоа, тие требало да ги удрат камбаните, со што би ги известиле граѓаните за дигање на востанието... Организацијата имала за задача, преку посебни лица, на денот Илинден да го следи и најмалото движење во градот и во неговата околина и да презема соодветни мерки... членови на Организацијата од патријаршиската влашка средина биле задолжени да го набљудуваат делот од градот од Каменот - кафенињата до Мала Корија, од албанската патријаршиска средина - делот од Мала Корија до Мијачката Корија, од егзархиската средина - делот од Мијачката Корија до Крстот, а од влашката - романофилска средина - реонот од Крстот преку Струнга до Каменот - кафенињата. Во овој дел се наоѓала турската касарна. Групите за набљудување биле должни внимателно да ги следат сите пунктови што го поврзувале Крушево со Прилеп, Битола, Кичево и со околните села. Притоа на располагање го имале силниот коњ на Андонаки Пренда, со кој требало итно односната вест да ја пренесат до Горското началство. Пред полноќ на 2 август, Горското началство требало да ги добие последните информации од градот и да даде наредба за напад и негово ослободување '' <ref name="IKiK" />.
Врз основа на овој план, Горскиот штаб изработил конкретен воен план за освојување на Крушево. Било искористено присуството на велешанецот [[Тодор Христов - Офицерчето]], воено лице, тој со своето искуство ја олеснил работата на Горскиот штаб. Офицерчето и [[Иван Наумов Аљабакот]], облечени во цивилна облека влегле во Крушево и во придружба на учителот Ташко Поп Христов, учителката Фанија Ракиџиева и Коца Јосева ја обиколиле периферијата на градот и самиот град и откако ги собрале потребните информации се вратиле во гората. По нивното враќање, Горскиот штаб, заедно со војводите [[Питу Гули]], [[Ташко Карев]], [[Андреја Докурчев]] и [[Ѓурчин Наумов - Пљакот|Ѓурчин Наумов]], изработил план за распоредување на востаничките сили и биле дадени прецизните задачи за напад на градот.
Одредот на Иван Наумов Аљабакот добил задача да ја нападне и заземе воената турска касарна. Питу Гули и неговиот одред, претежно составен од селани, требало да се концентрира во селото [[Бирино]] со задача да ги чува патиштата што воделе кон Крушево од манастирот Свети Спас и селата [[Трстеник]], Бирино, [[Журче]] и преминот кај селото [[Острилци]]. Одредот на [[Марко Христов]] - Мирче требало да го чува Крушево откај премините ''Липа'' и ''Спилите''. Одредот на [[Ташко Карев]] требало да го чува преминот ''Којов Трн'', одредот на [[Ристо Толев]] преминот Павлева Чешма, одредот на [[Ѓурчин Наумов - Пљакот]] требало да ги обезбедува патиштата на ''Слива'', ''Дени Камен'' и ''Бушева Чешма''. Осмиот одред на [[Коста Христов]] добил задача да го чува преминот кај ''Муратова Чешма'' до местото ''Гол Рид''.
=== Број и состав на востаничките сили ===
[[Податотека:BASA 114K-1-26 Pitu Guli,1903.jpg|мини|десно|350п| Четата на Питу Гули во Бирино]]
Сите одреди биле мешани, односно составени од селските и градските милиции. Во одредот на Питу Гули кои претежно бил составен од селани имало и неколку граѓани, а меѓу нив биле [[Коста Божинов]] секретар на одредот и [[Ѓорѓи Димов]] - знаменосец. Најголемиот дел од востаниците, во одредот на Гули, биле од селата [[Бела Црква]], [[Воѓани]], [[Обршани]], [[Пашино Рувци]] и [[Бирино]]. Во овој одред, кој бил најголем, влегувале и милициите од [[Кривогаштани]] (околу 120 души на чело со Милан Ѓурлукот), дел од милицијата на селата [[Света]] и [[Журче]], како и на селата [[Ивањевци]], [[Српци]], [[Беранци]], [[Лознани]], [[Новоселани]], [[Свето Тодори]], [[Подино]] и [[Острилци]].
Во одредот на [[Иван Наумов Аљабакот]], покрај граѓаните, влегувале и селаните од [[Пуста Река]], [[Горно Дивјаци]], [[Арилево]] и [[Света]]. Во одредот на [[Андреја Докурчев]] влегувале четниците од селата [[Крушеани]] и Света.
Во одредот на [[Марко Христов]] - Мирче, покрај неколку граѓани, влегувале милициите од селата [[Единаковци]], [[Вардино]], [[Бараково]], [[Граиште]] и [[Бучин]]. Одредот на [[Коста Христов]] бил главно составен од милицијата од село [[Селце]].
Во одредот на [[Ѓурчин Наумов - Пљакот]] учествувале селските милиции од [[Долно Дивјаци]], [[Сланско]] и [[Кошино]]. Имињата на голем број од четниците им се познати, но повеќето од нив останале анонимни.
Вкупниот број на борците изнесувал 750 души.
=== Последните часови пред востанието ===
На 31 јули (нов стил) 1903 година, Никола Карев со своите помошници слегол во полските села и наредил вооружените сили да се соберат во селото [[Свето Митрани]]. Во текот на ноќта тие се префрлиле во ''Биринската курија'' каде што било извршено нивно распоредување по одредите, согласно изработениот план.
Силите од другите села на Крушевскиот реон се собрале во Пусторечкиот и Зашлечкиот Ослој. Оттука тие биле испратени со песни и цвеќиња од жените, децата и старците. Овие милиции влегле во селото [[Горно Дивјаци]], таму биле пречекани на ист начин и оттука биле испратени за Крушево. На [[Илинден]], селата биле полупразни, но Турците не сетиле ништо.
== Крушево на Св. Илија ==
{{quote|''За неупатените, т.е. за најголемиот дел од граѓаните, празникот св. Илија мина како и сите празници - со литургија во трите цркви, со визити и со подготовки за многуте свадби. Упатените во тајната беа на своите места во неколку одреди на околните планини и села. Оние кои знаеја во градот, минутите по ручекот ги минуваа во голема вознемиреност. Се сноќи. Градот постепено се смири. Се слушаа само далечни звуци на музика и песни од свадбарските куќи и ударите на часовникот на камбанаријата на големата грчка црква св. Никола. Во тоа време востаничките одреди кои броеја околу 800 вооружени луѓе, го стеснија обрачот околу Крушево, а два одреда незабележано влегоа во самиот град.''|''' Христо Силјанов'''|'''Ослободителните борби на Македонија, том еден''' <ref name="HS1" />}}
[[Податотека:Четата на Андреј Димов - Крушевско.jpg|мини|десно|350п|Четата на Докурчев]][[Податотека:Андреја Димов.jpg|мини|лево|200п|Андреја Докурчев]]
На Илинден во Крушево било мирно. Црквите биле полни со луѓе, во градот се слушало музика, песни и веселби по имендените и сл. Бил изоставен стариот обичај, на Илинден масовно да се прават свадби, меѓутоа денот сепак бил свечено обележан. Имало неколку свадби кои придонеле да изгледа дека сè е нормално. Стражите на Организацијата внимавале да не дојде до некој инцидент, да не дојде некој од селата и да ја открие тајната за востанието. Имало неколку случки кои предизвикале возбудување, а една од нив е кога Коле Чавче, пијан со врзана црвена крпа на стап, сред чаршија почнал да вика:
:''Ура! Да живее Македонија! Долу Турците!'' <ref name="IKiK" />
Меѓутоа Чавче бил познат градски пијаница и Турците не му обрнале внимание. Информациите за состојбата во Крушево на Илинден пристигнувале во куќата на Ѓоре Марков, неговата куќа се наоѓало на крајот од градот и тука било сметено легалното реонско раководство. Откако биле примени сите информации, дека турските власти се подготвуваат да се приберат во своите домови и дека градот се смирува, биле испратени четворица души до месноста ''Кукличе'' за да ги известат четите на Андреја и Аљабакот дека е дојден часот за напад на градот. Со себе носеле тенеќии со газија за потпалување на зградите. Во меѓувреме, согласно планот, на Коле и Алексо Иванови им било наредено да влезат во патријаршиската црква и да го чекаат навлегувањето на четниците. За почетокот на востанието крушевчани биле известени со прогласот издаден од Горското началство и војводите во кој било истакнато:
:''Браќа, Брзаме да ве поздравиме со востанието! Денеска цела Крушевска околија, заедно со цела Македонија, дигна востание и вика: Долу тиранијата! Да живее слободата и рамноправноста помеѓу македонските народности! Камбаните насекаде бијат. Народот со чудна радост се прибира под бајракот на слободата! Момите и невестите ги китат со цвеќиња главите и пушките на востаниците. Секој Турчин што се најде по патиштата се фати и е прибран како заробеник и заложник. Насекаде песна, радост и веселба. Гориме од нетрпение и ја чекаме ноќта да дојде и да го преземеме Крушево, та заедно со сиот народ громогласно да го извикаме македонското Ура! Бог и правото се со нас! Да живее Македонија!'' <ref name="DK">Документи за борбата на македонскиот народ за самостојност и за национална држава, том еден, Униврзитет Кирил и Методиј - Факултет за филозофско - историски науки, Скопје, 1981</ref>
[[Податотека:Иван Наумов.jpg|мини|лево|200п|Иван Наумов Аљабакот]] [[Податотека:Четата на војводата Иван Наумов.jpg |мини|десно|350п|Четата на Аљабакот]]
Пред полноќ, помеѓу Илинден и 3 август (нов стил) 1903 година четите започнале да ги заземаат предвидените позиции во градот. Меѓутоа борбата започнала порано од предвиденото време. Кога четниците на Андреја ги заземале позициите од каде требало да се нападне уќуматот, одделението предводено од Ванѓу Топуз Пуцакот налетало на едно деврие. Некои од деврието застанале да пијат вода од пазарската чешма и се сретнеле со двајца востаници по што започнала борба. Жандарите започнале да бегаат кон уќуматот викајќи:
: ''Али чауш, Москов гелди (Русите дојдоа)'' <ref name="IKiK" />
Поради оваа неочекувана средба, двајцата војводи не успеале да ги реализираат предвидените планови. Било договорено Андреја да не отвора оган пред уќуматот сè додека Аљабакот не ги заземе сите позиции околу касарната и прв не отвори оган. Меѓутоа, по првото пукање кај чешмата, четите биле принудени набрзина да го заобиколат уќуматот и да ја продолжат борбата за негово уништување. Најголемиот дел од жандарите останале во зградата и одбиле да се предадат.
Поради тоа, уќуматот бил испрскан со газија и запален. Меѓутоа жандарите не се предале живи, еден дел од нив изгореле, други рипнале од прозорците и останале мртви на чаршиската калдрма, а други се обидувале да избегаат низ вратата каде што биле сочекувани со куршуми, само мал број успеале да избегаат. Отпор дале и службениците на Даночната и шумската управа. Туку бил убиен еден крушевчанец Питу Гонда, граѓаните кои им се придружиле на востаниците, кога виделе дека Гонда е мртов, ја попрскале зградата и ја запалиле и ниту еден службеник не се спасил. Дополнително светло за првите моменти на св. Илија дава [[Никола Киров Мајски]] кој истакнува дека:
:''Веднаш по првиот востанички истрел, силно ура! го растера воздухот и камбаните од четирите градски цркви удрија лудо и продолжително. На истрелите од уќуматот одговараат истрели од касарната. И оттаму се пренесе силно ура! Градот што спиеше се стресна, се разбуди и започна да ликува! Имаше ли потреба да му се каже дека е објавено востанието? ... Нели со векови мечтаел и го чекал тој Голем ден за пресметка со поробувачот и тиранот? И, ете веќе, таа со векови чекана желба се реализира, многуочекуваниот голем и славен ден дојде и Крушево го пречека така како што требаше да го пречека - мажи и жени, стари и млади, од сите негови народности, братски и сестрински се бакнаа... и си ја честитаа слободата со најискрена желба таа да биде вечна. Поздравот добредојде се замени со Христос воскресе, зашто во Крушево воскресна правдата и слободата. Затоа, и по црквите се пристапи кон извршување на пасхална служба... За востанатиот народ, Турција, како сила што влева страв, веќе не постоеше. За него сега постоеше моќна и непобедлива Македонија, која ги крши ропските синџири по цели пет векови... постоеше и Крушево, чии синови - јунаци луто му одмаздуваат на непријателот - го исполнуваат светиот завет на своите дедовци и прадедовци'' <ref name="IKiK" />.
Општинската управа била заземена без борба. Секретарот се сокрил во еден долап, каде што бил откриен и при обидот да стрела бил убиен. Службениците во телеграфско-поштенската станица се предале без борба, а потоа се предале и полицискиот пристав и комесарот, кои живеле во една приватна куќа. Со [[Општ план за Илинденското востание|Општиот план за Илинденското востание]] било предвидено населението да не востанува, а борбата да ја водат четите на Организацијата, меѓутоа уште на првиот ден од востанието голем дел од крушевчани, без разлика на етничката припадност и социјалниот статус, покажале готовност да го помогнат ослободувањето на Крушево. Меѓу нив се нашол и стариот ајдутин [[Гушу Курте Фетаџока]], кој вооружен со стара пушка се борел рамо до рамо со востаниците. Останатото население, покрај активното учество во борбите, носеле патрони, храна и вода на борците, други ги прифаќале ранетите, а трети ја влечкале градската противпожарна пумпа како и тенеќии со газија за да ја запалат касарната.
[[Податотека:PitoGuli.jpg|мини|лево|200п|Питу Гули]][[Податотека:Турска касарна.jpg|мини|десно|250п|Турската касарна]]
Борбата на Ванѓу Топаз со жандармите кај чешмата, го попречила Иван Наумов да ги распореди своите четници на предвидените позиции. Групата на Таќу Костов - Ашлакот не успеала да го заземе магазинот со газија, тој се наоѓал на другиот брег од рекичката и можел да послужи како база за напаѓање.
Кога аскерот во касарната ги слушнал првите истрели, веднаш презел мерки на претпазливост, подготвувајќи се за борба. Четниците започнале да стрелаат врз главната порта од касарната не дозволувајќи им на турските војници да излезат надвор, меѓутоа и војниците започнале да стрелаат и не им дозволиле на востаниците да заземат погодни места во околните згради: складот за газија, фабриката за брашно, зградата на Оџаклиовци и други. Востаниците свесни за важноста на касарната решиле по секоја цена да ја заземат. Едни започнале да се спуштаат по скалите во позадина, други набрзина ги поминувале опасните места и влегувале во најблиските до касарната куќи, од каде што се олеснувал нападот врз аскерот. Војската, шеесет души, чувствувајќи ја опасноста, преку труба почнал да повикува на помош. Меѓутоа турските обиди за помош биле осуетени. Борбата за касарната се одолжила и постоела опасност на опсадените да им дојдат напомош поголеми сили од [[Битола]] и [[Прилеп]]. Затоа Горското началство го повикало одредот на Питу Гули кои се состоел од 300 души. По доаѓањето на Гули и неговиот одред било решено да се запали касарната. Биле наполнети шишиња и стомни со газија и памук, потоа биле запалени и фрлени врз касарната која што пламнала. Војниците биле принудени да слезат во долниот дел од касарната, дел од нив се обидела да избегаат по рекичката Долче, но биле откриени и нападнати. Повеќето од војниците биле убиени, дел изгореле, а неколкумина се спасиле. Во селото [[Алданци]] живи пристигнале само 17 војници со нивниот капетан.
На [[3 август (настани)|3 август]] во четири часот по освојувањето на касарната борбите во Кршево завршиле, а градот бил ослободен од Турците. Од тој ден започнал десетдневниот слободен живот на Крушевската Република. Додека одредот на Гули се борел кај касарната, на Гумење граѓаните се собрале пред востаничкото знаме за да му одадат почит. Во текот на борбите за ослободување на Крушево загинале десет души, од кои седум за време на нападот врз касарната. Бројот на ранетите изнесувал шест души.
== Крушевска Република ==
{{quote|''Во Крушево, под зраците на мимолетната слобода и еднаквост се стопија националните омрази и зацарува мир и братство меѓу трите христијански општини. Во десетте денови Крушево живеше како автономна, минијатурна, но со положена крв на овој идеал... во борбата против тиранијата и го доведе до Илинден.''|''' Христо Силјанов'''|'''Ослободителните борби на Македонија, том еден''' <ref name="HS1" />}}
=== Народно собрание ===
{{Главна|Народно собрание на Крушевската Република}}
{{quote|''... Штабот на востаниците - Горското началство - влезе во градот, пречекан свечено. Попладнето беа свикани на советување околу 60 души првенци од сите народности за да изберат управа за ослободената околија... ''|'''Никола Киров Мајски'''|'''Крушово и борбите му за свобода''' <ref name="KIROV">Никола Киров - Майски, Крушово и борбите му за свобода, София, 1935</ref>}}
[[Податотека:Nikola Karev Portrait.JPG|мини|лево|150п|Никола Карев]][[Податотека:Грчкото машко училиште, седиште на Привремениот извршен совет.jpg|мини|десно|300п|Патријаршиското училиште, седиште на Привремениот извршен совет]]
На 4 август (нов стил) во Крушево влегло Горското началство кое било свечено пречекано од граѓаните. Горското началство или Штабот, уште на самиот почетокот на востанието било проширено со тројца крушевски раководители: [[Антигон Хаџов]], [[Тодор Павлов (дипломат)|Тодор Павлов]] и [[Глигор Божинов]], седиштето на Штабот се наоѓало на Гумења. По ослободувањето на Крушево, началството имало две големи основни и крупни задачи: одбрана на слободната востаничка територија и формирање на нова власт.
Штабот, уште пред да се симне во градот, им наредил на првенците од етничките средини во Крушево да достават список на лица кои карактеризирале со чесност и достоинство, без разлика на нивниот социјален статус. Тие требало да се соберат во новата зграда на патријаршиското училиште, а по нивното пристигање, на патријаршиската зграда да се развее ''црвено знаме - како симбол на слободата што се родила'' <ref name="IKiK" />. Истиот ден кога Штабот влегол во градот, било свикано собрание, составаено од 60 поистакнати граѓани, по 20 од секоја народност <ref group="ˣ" name="vg_o"/><ref group="ˣ" name="vg_1"/>. Во Собранието Никола Карев најпрво им ја честитал слободата на граѓаните, а потоа одржал говор во кој истакнал:
:''За човекот нема поголемо богатство и од правото спокојно да работи и да создава. А за да располагаме со таа виша човечка придобивка, Штабот е на мислење дека ние, крушевчаните, кои на Илинден оваа година јавно ги поставивме основите на нашето народно единство - факт што сам по себе говори дека ние сме културни и сознателни чеда на Македонија, што се отргнавме од заблудите со кои ни ги оковаа мозоците... станавме причина слично обединување да се постигне насекаде во нашата Татковина и да дадеме пример на вистинско народно управување, во кое да бидат еднакво застапени правата и задолженијата на сите вери и народности'' <ref name="IKiK" />.
По говорот, Карев и штабот ја напуштил зградата на собранието само тоа да одлучи за видот на управата и да избере лица за новата извршна власт. Најпрво собранието избрало Биро во состав: претседател Теохар Нешков и секретар - Ѓорѓи Чаче. Бирото предложил дневен ред, кој бил прифатен, а тој гласел;
:1. ''Објавување на Собранието во Основачко народно собрание''
:2. ''Определување каков вида да биде управата''
:3. ''Определување на лица за Привремен извршен совет''
[[Податотека:Улица во Крушево.jpg|мини|десно|300п|Улица во Крушево]]
Првата точка била прифатена без дискусии. За втората точка се воделе дискусии, а за збор се пријавиле: Наум Велјанов, Ѓорѓи Чаче и Никола Баљу. Во дискусијата која се водела, станало збор за монархистичкото и републиканското уредување во поодделни држави, се дале оценки таквите уредувања. По дискусијата, Собранието едногласно одлучило новата управа да биде републиканска. По третата точка исто така имало дискусија. Михаил Зиси предложил наместо Привремено извршно тело да се назначи една комисија која требало да управува со градот. Наум Велјанов истакнал дека создавањето на комисијата не би била адекватна на потребите, бидејќи власта што треба да биде создадена нема да биде само градска туку и околиска. По завршувањето на дискусијата била донесени следните решенија:
:1. ''До завршувањето на Ослободителната борба на востанатиот народ, раководена од Штабот на востаниците, кој е законски избран на еден конгрес (Смилевскиот), никаков друг институт или установа не треба да се меша во функцијата на тој штаб, туку обратно, сите установи и институции треба да бидат во полна услуга на Штабот.''
:2. ''Времено, до нормализацијата на положбата, на чело со новоформираната власт ќе биде Штабот, на кој му помага Реонскиот револуционерен комитет, Војводскиот совет и Привремениот извршен совет.''
:3. ''Функциите на одделните сектори да се определат од Штабот на востаниците, во согласност со Времениот извршен совет.''
:4. ''Изборот на лица за Времениот извршен совет да се изврши преку тајно и слободно гласање.''
За членови на Времениот извршен совет биле избрани: [[Дину Вангели|Дину Вангел]], [[Николаки Баљу]], [[Ѓорѓи Чаче]], [[Теохар Нешков]], [[Димитар Секулов]] и [[Христо Ќурчиев]].
=== Привремена влада ===
{{Главна|Привремена влада на Крушевската Република}}
{{quote|''По кратко советување се реши да се создаде привремена влада и за таа цел беа избрани 6 души - претставници на трите големи народности во градот... Задачата на Привремената влада беше следнава: да ги оданочи граѓаните со привремен налог, да собира по реквизициски пат храна за исхрана на востаниците и населението во градот и околијата, да реквирира материјали за облека и опинци за востаниците и за милитаризираните граѓани, како и материјали за нивното вооружување, да се грижи за ранетите и разболените востаници, граѓани и селани, да казнува провинети граѓани, да чува ред и мир во градот и сл... Привремената влада заседаваше во грчкото централно училиште... Над неа се развиваше црвено-крвавото знаме на Револуцијата.''|'''Никола Киров Мајски'''|'''Крушово и борбите му за свобода''' <ref name="KIROV" />}}
{{панорама|Членови на Привремената влада на Крушевската република.jpg|550px|Членови на Привремената влада на Крушевската Република, од лево на десно: Дину Вангел, Димитар Секулов, Ѓорѓи Чаче, Николаќи Баљу, Теохар Нешков, Христо Ќурчиев}}
Според етникумот и конфесионалноста во владата се нашле: еден [[Влав]] - ''патријаршист'', еден [[Албанец]] - ''патријаршист'', еден [[Влав]] - ''националист'' и тројца [[Македонци]] (''егзархисти''). Затоа Димитар Секулов истакнал дека егзархистите се подготвени да отстапат две места: на еден [[Турчин]] и на еден [[Торбеши|Помак]], ако во иднина има потреба од тоа. Секој член на владата добил посебен ресор, а тие биле поделени и според следниот начин:
:Дину Вангел - ''претседател на Советот и одговорен за правосудство''.
:Ѓорѓи Чаче - ''секретар на Советот и одговорен за реквизиција''.
:Теохар Нешков - ''касиер и одговорен за финансии''.
:Христо Ќурчиев - ''градоначалник и одговорен за полиција''.
:Димитар Секулов - ''одговорен за прехрана и производство''.
:Никола Баљу - ''одговорен за санитарниот сектор'', на Баљу му биле поставени на располагање и лекарите д-р Никола Димко и др. Батал.
[[Податотека:Крушевска куќа.jpg|мини|десно|250п|Крушевски куќи]]
Седиштето на Привремената влада се наоѓала во централното грчко патријаршиско училиште. Владата имала определено работно време - претпладне и попладне. Меѓу неа и Горското началство била воспоставена специјална врска, која ја одржувале двајца вооружени поштари. Пред надворешната врата на седиштето на владата стоеле двајца милиционери, а пред канцеларијата имало едно специјално лице кое ги пријавувало странките пред членовите на владата или вршело други услуги.
Главна задача на владата, со оглед на воената состојба, била да се грижи за снабдување на востаниците со сè што било неопходно за продолжување на востанието. Меѓутоа владата, како цивилна власт, морала да води сметка за потребите на граѓаните. Таа била задолжена да собира данок од граѓаните, да врши реквизиција за исхрана на востаниците и на населението во градот и во околијата, да врши реквизиција на материјали за облека и обувки за востаниците, да врши мобилизација на граѓаните, да собира оружје и муниција, да се грижи за ранетите и за болните востаници и граѓани, да го одржува редот и мирот во градот и да исполнува судска власт.
Владата, веднаш по нејзиниот избор, во соработка со Горското началство и Реонскиот комитет на [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]] ги донела решенијата:
:''1. Да се отворат опинчарски и сарачки работилници за правење на нови и поправање на старите опинци и патрондаши.'' За раководители и одговорни на овие на овие работилници биле Пацо Секуловски, Иван Поп Димитров и Коле Чачор, чии дуќани биле определени за оваа дејност.
:''2. Да се создаде арсенал со две одделенија'':
::''a) Леарна за леење на куршуми.''
:::Тука требало да се носат оловни калајни садови и предмети од целиот град, од кои се лееле куршуми за разновидните пушки и револвери. Леарната била сместена во куќите на Тира Павлев, Дику Патрикот и Веле Саатчијата. Со Леарната раководела искусна интелектуална група.
::''б) Работилница за поправање на оружје''.
:::Тука се мазнеле куршумите, се чистеле гилзи и се подготвувале патрони. Исто така, се поправале расипани и оштетени пушки. Работилницата била сместена во куќата на Илија и Коста Лапевски, а била под раководство на искусни железари и туфекчии. Ставре Борјар и Митка Манак.
:''3. Да се отвори шивачка работилница за задоволување на потребите на четниците, под раководство на Косту Петрашинку и Коле Лозанов.''
:''4. Да се испрати наредба до сите раководители во полските села од Крушевскиот реон веднаш да почнат со жетвата и вршењето, ако уште ги немаат почнато, да реквирираат жито и преку селата Свето Митрани и Бирино да го испратат за Крушево за мелење во две парни мелници.''
:''5. Да се организира брза курирско-поштенска врска со целиот реон и со Прилеп.''
:6. ''Во егзархиското училиште да се отвори болница, под управа на Илче Стојчев. Таа требало да им служи на борците и на цивилното население.''
:''7. Да се организира градска и селска милиција. Градот се дели на четири милиционерски станици и потстаници''.
Владата посветила посебно внимание на прашањето за исхрана на востаниците и населението. Било решено, [[Ѓорѓи Чаче]] кој се занимавал со реквизицијата, да му се дадат тројца помошници - Григор Божинов, Ѓорче Тренков Селчанец и Тодор Лозанов. Се дошло до заклучок дека житото треба да им се плаќа на селаните и тоа по пазарна цена, а брашното да се продава на поимотните семејства, а на најсиромашните да им се дава бесплатно. Исхраната на востаниците исто така била бесплатна.
Во однос на финансиите било решено тие да се собираат од секој граѓанин, во зависност од имотната положба граѓаните требало да дадат свој прилог во општата каса. Вложените пари требало да бидат доброволен заем за поткрепа на власта. Пари се собирало и со расписки (сметки) какви што издавала [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]], односно нејзините институции.
=== Милиција ===
{{Главна|Милиција на Крушевската Република}}
Милицијата била формирана веднаш по донесувањето на одлуката од страна на владата. Набргу пред грчкото училиште кое било седиште на владата, пред [[Христо Ќурчиев]] се собрале голем број на доброволци. Оттука се јавил проблем бидејќи не можеле да ги примат сите. Најголемиот дел од доброволците биле од влашките мала на [[Крушево]].
Затоа било донесено компромисно решение, на помладите им било препорачано да стапат во деветтиот четнички одред под команда на потпоручникот [[Тодор Христов - Офицерчето|Тодор Христов]], а од другиот дел била формирана градската милиција. За началници на милицијата биле поставени: Коле Чкарна, Гушу Јота, Љаску Пренда, Гушу Абаџија, Тега Бурек, Ванчу Моцан, Гаги Качујан, Кола Бојаџија, Тома Чолаку, Лаќу Кушора и Коста Фетаџока.
Поради недостаток од пушки, целата милиција не била вооружена со ова оружје, затоа дел од милиционерите биле снабдени со револвери и стапови. Милицијата била поделена на 18 групи од по осум до десет души на чело со посочените началници.
=== Судство ===
{{quote|''Се формира револуционерен суд пред кого беа донесени неколкумина крушевчани, четворица гркомани и еден Бугарин (Македонец-егзархист б.н), познати на целиот град како турски шпиони. Сите беа осудени на смрт и погубени.''|''' Христо Силјанов'''|'''Ослободителните борби на Македонија, том еден''' <ref name="HS1" />}}
По ослободувањето на Крушево, одреден број на турски службеници се предале на востаниците. Меѓу нив се нашле: мудурот Мехмед Али, Јаја-ефенди началник на поштенско-телеграфската станица, Шабан-ага, жандармерискиот чауш Али-ага, Сулејман-ефенди началник на јавната и тајната полиција, Хајредин-ефенди. Покрај нив биле уапсени и христијански помошници. Таќу Вале полициски агент, Абдула потурчен [[Роми|Ром]], Вани Пазванот и Гаќу В‘ Жу. Сите уапсени биле сместени во два логора, христијански и муслимански, тие се наоѓале меѓу папратите на Гумење, а таму биле чувани од одредот на Андреја Докурчев на чело со [[Христов Попето|Коста Попето]]. Семејствата на уапсените биле собрани во куќата на Сулејман-ефенди, каде што им доставувале продукти, тие биле обезбедувани од специјална востаничка стража.
За судењето на затворениците бил формиран суд на чело со Карев. Турските службеници биле судени поради сомнението дека тие како носители на турската власт ковале план за ликвидирање на поголем број на граѓани и на тој начин да се ослаби [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]]. Со доаѓањето на Хајредин-ефенди бил формиран турски комитет, огранок на битолскиот, кои имал задача да собира средства за борба против Организацијата. Според планот, требало за време на пазарниот ден да бидат ликвидирани сите повидни селани, работници на Организацијата, а полицијата да ги уапси сите егзархиски учители, свештеници, и др. Турскиот аргумент за оправданоста на таа акција лежел во фактот што Организацијата подготвувала востание.
Во текот на процесот, судот утврдил дека во четвртокот пред востанието, турскиот комитет имал таен состанок во домот на мудурот и дека таму било решено за ликвидацијата на повидните селани и граѓани. Во текот на состанокот бил определен и начинот како да се изврши. Меѓутоа востанието го осуетил таквиот план, а протоколот од овој состанок се нашол во рацете на востаниците. Меѓутоа судот не ги разгледувал делата на уапсените христијани, бидејќи се било на мнение дека нивната вина не треба да се докажува, односно сите знаеле дека тие биле платени доушници на турската власт. Сите обвинети биле осудени на смрт и стрелани.
=== Први обиди на Османлиите за преземање на градот ===
{{quote|''На Илинден во Битола имаше 5 000 војници. Но, валијата се плаши да не избувне востание и во градот, или доколку не остане доволно војска во Битола, да не се обидат да навлезат чети. Затоа, дури вториот ден, на 22 јули, се осмелија да испратат 500 души во Крушево.''|''' Христо Силјанов'''|'''Ослободителните борби на Македонија, том еден''' <ref name="HS1" />}}
[[Податотека:Turkish soldiers and military officers (1897).jpg|мини|десно|350п|Османски војници и офицери]][[File:Groupe de bachibozouks.jpg|мини|лево|250п|Башибозук]]
Првите обиди на опсадениот гарнизон во Крушево бил направен на 3 август (нов стил), уште додека траела борбата околу касарната. Првите судири настанале со пазарџиите - муслимани. Од околните муслимански села, на главниот пазарен ден - понеделник, тргнала голема маса на пазарџии, кои секогаш биле добро вооружени. [[Черкези (народ)|Черкези]] од [[Ново Село]] и [[Турци]] од [[Кочишта]], околу 50 души, се појавиле кај преминот ''Којов Трн'', меѓутоа од четата на Ташку Карев биле принудени да се вратат назад. Од другата страна откај ''Бушова Чешма'' и ''Деникамен'' исто така се појавиле пазарџии од селата [[Пласница]] и [[Дреново]], но и тие биле принудени, од страна на [[Ѓурчин Наумов - Пљакот]], да се вратат назад. Муслиманите од селата [[Белушино]], [[Борино]], [[Саждево]] и [[Норово]], се појавиле кај ''Муратова Чешма'' и биле нападнати од одредот на Коста Димитров.
На 3 август за Крушево, тргнал и еден аскер од 300 души, придружуван од башибозук од прилепските села. Тие се движеле по џадето Прилеп - Крушево, меѓутоа кај Спилите биле сочекани од востаниците и принудени да се повлечат.
Првите обиди за преземање на Републиката биле попречени од фактот што целиот [[Битолски вилает]] се кренал на востание. Османлиските гарнизони од [[Прилеп]], [[Битола]], [[Кичево]] и [[Прибилци]] не можеле да се упатат кон Крушево. Османлиите не се осмелувале да го нападнат Крушево преку премините ''Острилци'' и ''Круша'' бидејќи се плашеле да не наидат на заседа поставена од војводата [[Јордан Пиперката]]. Затоа војската и башибозукот тргнале од кај ''Кула'', ''Спилите'' и ''Муратова Чешма''. Обид за навлегување во Крушево направиле и муслиманите од селата Пласница и Дреново, но тој обид бил неуспешен.
[[Податотека:Vues iv41087.jpg|мини|десно|350п|Османлиска војска во Битола]]
На 4 август аскерот, кои бил принуден да се повлече претходниот ден од кај ''Кула'' и ''Спилите'', се обидел да го заобиколи одредот на Марко Христов - Мирче и да го уништи, но не успеал. Во исто време, аскер и башибозук се обиделе да влезат во градот од другиот крај. Муслиманските првенци од селата Пласница и Дреново, коишто претходниот ден биле принудени да се повлечат, стапиле во контакт со властите во Кичево за заеднички напад. Аскер и башибозук се упатиле кон ''Деникамен'' и ''Бушова Чешма'', од овие две села, меѓутоа стратегиските места биле празни и тие се упатиле кон Крушево. Меѓутоа кај ''Бела Вода'' наишле на заседа поставена од одредот на војводата Ѓурчин, се разврзала борба во која загинале 20 Турци по што аскерот и башибозукот се повлекле. Истиот ден кај ''Муратова Чешма'' се разврзала борба помеѓу одредот на војводата Коста Христов и башибозукот од селата Белушино и Норово. Повторно муслиманите биле принудени да се повлечат.
Дел од одредот на Мирче кој ја чувал позицијата кај ''Бела Вода'' бил известен од дрвари дека кај ''Бушова Чешма'' се собрал башибозук. Востаниците се обиделе да ги нападнат, но разбрале дека тие успеале незабележително да се спуштат кон преминот ''Слива''. Сепак башибозукот бил нападнат одзади од страна на одредот на Мирче и принуден да се повлече.
Прилепските башибозуци и покрај неуспешните обиди, во кои имале помош од редовната војска, повторно самоиницијативно решиле да го нападнат Крушево. Тие се доближиле до востаничките сили кај ''Кула'' и се устремиле да ја преземат оваа позиција, но повторно биле принудени да се повлечат.
Откако сите обиди за преземање на Крушево завршиле неуспешно, османлиските власти разбрале дека градот е бранет од силни востанички одреди кои имаат висок борбен морал и затоа решиле да го сочекаат засилувањето и повторно да тргнат кон Крушево.
=== Мирни денови на Републиката ===
{{quote|''Во леарниците се претопуваа секакви оловни и калајни предмети, подарувани од граѓаните, а во посебна куќа се полнеа чаурите, се поправаа пушките, револверите итн. Двете мелници постојано го мелеа житото донесено по планинските патишта, неопходно за исхрана на населението и востаниците. На сиромашните брашно им се даваше бесплатно.''|''' Христо Силјанов'''|'''Ослободителните борби на Македонија, том еден''' <ref name="HS1" />}}
==== Активност и мерки на институциите ====
{{quote|''Назначени се комисии за продоволствие и други услуги на четите. Една комисија се занимава со... прехранување на четници и пренесување во болниците во градот. Болницата се преместува во училиштето „Св. Кирил и Методиј“, спроти црквата „Св Богородица“... Друга комисија се грижи за испорака на прехранбени производи. Складот се наоѓа при Кузман Гарски. Трета комисија испорачува чорапи, кошули и друга потребна облека. Складот на оваа комисија е во грчкото училиште. Една специјална комисија продолжува да собира оловни садови - сахани, павурчиња за ракија и други садови, неопходни за леење на куршуми. Леарната работилница се наоѓа при Илија Бојаџија. Има комисија за испорака на брашно. Таа се грижи и за месење и печење на леб. Брашното се складира во фурните.''|'''Георги Томалевски'''|'''13-те дена на Крушовската република''' <ref name="KR" /> }}
По неуспешните обиди за освојување на Крушево од страна на аскерот и башибозукот, настапил период на мир и затишје во целиот крушевски реон. Сите институции, органи и работилници функционирале во полн ред, веднаш по нивното формирање. Одговорните лица по разните прашања поднеле извештаи за сработеното и врз основа на тие извештаи било констатирано дека работите се одвивале според очекувањата. Најголема радост предизвикала веста за пристигнувањето на првиот карван со дваесет товари на стара пченица, кој бил растоварен во складот на грчкото училиште. Пред училиштето Карев истакнал:
:''... Денешниот ден е ден на славни бојни и работни победи! Да живее Крушево'' <ref name="IKiK" />.
На 6 август била примена првата информација за текот на востанието надвор од Крушевскиот реон. Било примено писмо од демирхисарскиот војвода [[Јордан Пиперката]] и [[Петар Ацев]]. Пиперката, кои разбрал за црешовите топчиња, побарал да му испратат барем две, а за состојбата во својот реон истакнал дека:
:''Ѓавол да ги земе тие проклети Турци, се скрија во своите домови. Ќе ме принудат да влезам во селата... и да ги принудам да се борат со мене или да ми го предадат своето оружје'' <ref name="IKiK" />.
Војводата Петар Ацев, во своето писмо до крушевските востаници напишал: ''Крушевски орли! Со вашата гордост и јас се чувствувам бескрајно горд и среќен'' <ref name="IKiK" />. Селските комитети од Крушевската околија ја поздравиле новата власт и изразиле подготвеност да ја помогнат со сите сили. Тие во коресподенцијата информирале дека народот си ја гледа работата и дека во моментот ниту војската ниту башибозукот не ги обеспокојува. Полските села известиле дека ја започнале жетвата. Раководителите од мешаните села информирале дека муслиманите биле исплашени поради повлекувањето на аскерот и фактот што останале без заштита.
Под инструкциите на [[Тодор Христов - Офицерчето]], на најпогодните стратегиски места биле правени длабоки окопи и јами за одбрана на градот. Била создадена нова воена позиција, со три паралелни длабоки окопни линии кај месностите: манастирот ''Св. Спас'', ''Студена Вода'' и ''Плочи''. Оваа позицја му била доверена на војводата Андреја Димов Докурчев.
==== Место и улога на жените во револуционерната борба ====
{{quote|''Години на ред, нејзината куќа (на Пара Матева б.н) беше свртилиште на комитетите и револуционерите. Од нејзината куќа излегуваа или влегуваа цели групи на востаници, за да се пресоблечат, да земат оружје или истото да го остават... Честопати во пазувите ја криеше востаничката архива, револверот или некое друго оружје. Таа не прашуваше и не сакаше да ги знае имињата на безбројната врвица млади и стари дејци на револуцијата...''|'''Петар Ацев'''|'''Историја на Крушево и Крушевско ''' <ref name="IKiK" />}}
Широката конспиративна дејност што била развиена во Крушево била можна благодарение на позитивната улога на крушевчанките во македонското револуционерно движење. Секој граѓанин кој бил вклучен во револуционерното движење бил должен неговата куќа секогаш да биде отворена за илегалните членови, оружјето, материјалите и др. Во Крушево се случувало во цела недела во некоја од куќите да престојува нелегална чета на Организацијата, а сето тоа не можело да се реализира без активно учество на крушевчанки. Жените како Коца Негревска, баба Калја Ќуќуровска и други, биле бестрашни курирки, а Пара Матева, една од безгранично приврзаните кон револуционерното дело, го добила епитетот ''Мајка на комитите''.
==== Крушевски манифест ====
{{Главна|Крушевски манифест}}
[[Податотека:Крушево 1.jpg|мини|десно|350п|Крушево]]
На 6, 7 и 8 август, градот не бил вознемируван од Османлиите, што овозможило востаниците да здивнат и да се одмораат. За да не дојде до несакани дејствија на побујните или недоволно дисциплинираните четници или до одмазда врз муслиманите, Горското началство им наредило на војводите да испраќаат мали разузнавачки групи по околните гори или во близината на муслиманските села за да известуваат за сè што ќе забележат и да го известат раководството.
Меѓутоа и покрај таквата наредба, дошло до недоразбирање. Еден од четниците во таква патрола, Санду Докуз, му реферирал на Карев дека води цело стадо овци и кози сосе овчарите и дека добитокот ќе послужи за храна на востаниците. На таквиот акт, Карев остро реагирал со зборовите:
:''Како, си ги повел другарите да вршите кражби? Не ти е срам? Ние дигнавме востание за да го поправиме тоа што го правеа Турците спрема нас? Ние револуционери сме или зулумќари и деребеи? Јас ќе го стрелам секој несовесен и недисциплиниран четник кој го вознемирува мирното турско население и му прави штета. Како вие, востаниците, така и Турците, треба да разберете дека ние не сме арамии и потисници туку сме ослободители!'' <ref name="IKiK" />.
Веднаш потоа Санду Докуз бил испратен назад во селото [[Алдинци]] да го врати запленетиот добиток и од Турците да побара извинување за извршеното дело, а потоа да го извести Горското началство. Поради овој случај, на [[6 август (настани)|6 август]], бил испратен [[Крушевски манифест|манифест]] до муслиманските села во кои било истакнато дека востанието не е насочено против мирниот, трудољубив и чесен турски народ, туку против султановата тиранија. Воедно, се покануваат муслиманите да земат учество во борбата за добивање на прaва и човекови слободи, а која се води без разлика на верата и народноста.
За врачување на Манифестот биле избрани специјални парламентарци: еден за [[Ново Село]], со примерок за [[Кочишта]], еден за [[Пласница]], со примерок и за [[Дреново]], еден за [[Бирино]], [[Саждево]], [[Јакреново]] и [[Дебреште]], еден за [[Норово]] и еден за [[Алданци]], со примероци за селата [[Врбоец]], [[Пресил]], [[Трновци]] и [[Лажани]].
Во селото Алданци, како парламентарец бил испратен учителот Ташку Поп Христов. Тој застанал пред селото и преку едно дете го испратил Манифестот до кметот на селото, барајќи од детето да го донесе и одговорот. Ташку чекајќи го одговорот видел дека сето машко население се собрало во џамијата. По селското советување, кон учителот Ташку се упатиле тројца парламентарци, но тој побарал само детето да му го донесе одговорот. Во одговорот до учителот, имало две писма, едно од кметот на селото, а другото било од Али, избеганиот началник на крушевскиот гарнизон.
[[Податотека:Црешево топче.jpg|мини|десно|250п|Црешово топче]]
Во одговорот на кметот се велело: ''Драги соседи, од ваше писмо разбрав дека вие не сте лоши луѓе, дека ги напуштате своите домови не за да го напаѓате мирното, како нас, население, туку дека сте против лошите луѓе и уќуматот што ги заштитува. Но, тие што вие ги барате не се меѓу нас, туку избегаа по градовите. Што се однесува до нас, ви ветуваме дека ќе мируваме. Ако сакате да убивате невини луѓе, дојдете. Бог да ѝ помогне на онаа страна што ја бара правдата... Кмет Синан'' <ref name="DK" />.
Во писмото на началникот било истакнато: ''Јунаци! Вашата прокламација до моите сонародници живо ме заинтересира. Од неа, а овие два дена и од вашите дела, разбрав дека погрешно ве сметале за ешкија (разбојници б.н). Целта ви е голема и борбата смислена... Напред по тој страшен, но славен пат, по кој сите народи стигнаа до својата слобода! Молејќи го Алаха да ја заштити правата страна, дозволете ми да ви упатам две молби: 1. не ме оставајте гол туку испратете ми ја облеката што остана во заземената од вас касарна, и 2. уништете ја меѓу нас разменетата кореспонденција'' <ref name="DK" />.
Покрај од селото Алданци, пристигнал одговор и од селото [[Белушино]], но дури на 9 август, преку некои деца од [[Селце]]. Во писмото од Белушино било напишано:
:''Браќа сотатковинци! Ја добивме вашата братска прокламација, којашто нè трогна. Му ја прочитавме на сето население пред џамијата и, бидејќи ве познаваме уште од деца, сметаме дека сте доволно чесни и искрени за да стоите до вашиот збор, како борци за право и како кавалери. Ви ветуваме свеееечено дека имотот, животот и честа на вашите сонародници, наши вековни соседи, со кои, при досегашниот, како и при идниот, режим на нашата мила татковина општуваме и ќе општуваме, без да може ништо да нè раздели, ќе бидат запазени и заштитени во границата на можноста. Кој човек сака зло за себе? Вашиот пат е навистина опасен. Белким големиот Алах ќе ја излее својата благодат за торжествување на правдата, која е божествена и вечна, и белким ќе ве запази, драги соседи, од секаква напаст!'' <ref name="IKiK" />.
Писмото имало нечитлив печат, но немало потпис. Имало претпоставка дека тоа било напишано од селскиот оџа Селим, бидејќи никој друг, освен него, во селото Белушино имал смелост да напише такво писмо. Селим бил султан во своето село и бил познат по своите врски со разни злосторници од околината.
==== Црешово топче ====
{{Главна|Црешово топче}}
{{quote|''Првото црешово топче е донесено во Крушово на 23 јули. Подпоручикот Христов го монтира, го полни со барут и става во него еден топуз од кантар.''|'''Георги Томалевски'''|'''13-те дена на Крушовската република''' <ref name="KR" /> }}
По одбивањето на последните напади на башибозукот, Никола Карев наредил црешовите топчиња да се донесат на ''Гумење'' за да бидат испробани. На [[7 август (настани)|7 август]] (нов стил), едно од топчињата било наполнето со барут, а наместо граната бил ставен топуз од кантар. Кога населението разбрало за пробата, се собрала поголема маса на народ, најмногу деца кои истрчале на ''Гумење'' за да ја видат ''артилеријата''.
За да не се исплашат граѓаните, бил испратен Митко Манакот да ги предупреди дека се подготвува проба. Тој се качувал на покривите на повисоките куќи, викајќи колку што глас го држелео - населението да не се плаши ако чуе грмеж, бидејќи топот што ќе пукнел не е турски туку ''наш''.
Меѓутоа при пробата се покажало дека топчето не може да го издржи притисокот на експлозијата и се распукало. Дури и кога не би се распаѓало, топчињата немале што да исфрлуваат бидејќи востаниците немале гранати, оттука топчињата немале практична вредност, меѓутоа им дало кураж на илинденци.
==== Свечена литургија ====
{{quote|''На 27 јули, недела, целото население, на чело со свештеници од трите цркви, се упатија кон бугарските (накедонско-егзархиски б.н) гробишта каде што се отслужи заедничка свечена панихида. Гробовите на паднатите борци беа накитени со свежи цвеќиња. Тоа беше последната свеченост на ослободените.''|''' Христо Силјанов'''|'''Ослободителните борби на Македонија, том еден''' <ref name="HS1" />}}
[[Податотека:Црквата Свети Јован - Крушево.jpg|мини|десно|250п|Црквата Свети Јован]]
На [[8 август (настани)|8 август]], Горското началство добило писмо од [[Петар Ацев]], од кое рабрале дека во [[Прилеп]] пристигнал Бахтијар-паша со неколку илјадна војска и организирал башибозук за да го нападне Крушево. Војводата Ацев во писмото предупредил дека состојбата била опасна и дека треба да се преземат мерки за одбрана.
Раководителите на Републиката откако ја примиле таа информација, се труделе да не се создаде паника и продолжиле со својата работа. За да се задржи сталоженоста и ладнокрвноста, началството и Извршниот совет издале наредба според која на [[9 август (настани)|9 август]] во сите цркви да се одржи служба со која требало да им се одаде почит на жртвите паднати за слободата на градот.
На свечената литургија во секоја црква присуствувал по еден член од Штабот и по двајца од Извршниот совет. Во патријаршиската црква присуствувале Никола Карев, Теохар Нешков и Христо Ќурчиев, во влашко-романската - Тодор Христов, Димитар Секулов и Ѓорѓе Чаче, во егзархиската црква присуствувале - Дину Вангел, Николаки Баљу и Тома Никлев.
Според предвидениот план, по завршувањето на црковната служба службениците и народот од сите три цркви требало да се соберат на плоштадот кај Ќумкот, каде што биле погребани паднатите востаници. Меѓутоа патријаршиските свештеници отстапиле од планот и наместо заедно со останатите свештеници, сами заминале на предвиденото место, ја извршиле службата и си заминале. Меѓутоа и покрај таквото недоразбирање, процесијата била извршена мошне свечено. Егзархиските и влашките свештеници, облечени во велигденска носија, биле следени од официјалните личности и речиси од сето население на Крушево. Пред гробовите на паднатите востаници, Карев одржал говор во кој истакнал:
:''... Тие се жртвуваа себеси, зашто љубовта кон татковината беше посилна од смртта... На Илинден, и по илинденските први денови, ние го разбивме и го истеравме непријателот, но тоа не значи дека ние го разгромивме и го уништивме. Тој, веројатно, собира сили, за да дојде да не удри и да го поврати Крушево... Ете зошто на денешниот свечен ден, пред гробовите на нашите скапи жртви, ние, крушевчани, без разлика на вера, народност, пол, убедување и материјална положба, даваме клетва... дека со сите сили ќе се бориме за својата слобода, дека нема да изневериме нивниот идеал... ќе ја продолжиме борбата до победоносниот крај...'' <ref name="IKiK" />.
== Борба за Републиката ==
{{quote|''... Омер Ружди-паша... стар и изнемоштен генерал, доверливо лице на Илдизот, беше задолжен да го задуши востанието во Битолско. Тој најнапред издвои десетина дружини кои, пренесени од Велес со железницата, тргнаа кон Крушево, чие одземање на востаниците беше прашање на чест на империјата.''|''' Христо Силјанов'''|'''Ослободителните борби на Македонија, том еден''' <ref name="HS1" />}}
=== Број и состав на османлиската армија ===
Според турските документи и извештаите на дипломатските претставници во [[Македонија]] биле распоредени редовни воени сили од ''III орда'' (баталјон), а дополнително биле распоредени и 16 баталјони ''редифи'' и 38 баталјони ''илаве''. Освен овие сили во случај на востание, турските власти можеле да ги искористат и воените единици од [[Пеќ]], [[Ѓаковица]] и [[Призрен]] кои се состоеле од 44 баталјони, 15 ескадрони и 10 батерии со 33.000 пушки, 15.000 сабји и 60 топа. Според Битовски до [[1 јуни]] [[1903]] година во Македонија имало 175 баталјони со околу 150.000 - 160.000 војска <ref name="KB">К. Битовски, „Дипломатски одгласи по Илинденското востание“..., 144''</ref>. Во секој град, гратче и поголемо село во Македонија се наоѓале постојани гарнизони. По [[Горноџумајско востание|Горноџумајското востание]] во источна Македонија, спроти османско-бугарската граница, според некои податоци имало околу 150.000 војска. Во [[Косовски вилает|Скопскиот вилает]] била концентрирана војска од 60.000 души под команда на Омер Ружди-паша.
Во почетокот на [[Илинденското востание]], во [[Битолски вилает|Битолскиот вилает]] имало околу 20.000 војници, распоредени во повеќе гарнизони, а битолскиот гарнизон имало 5.000 војници. Овие османски сили не можеле да ја покријат сета територија и да тргнат во офанзива против востаниците. Нивна главна задача била да ги бранат местата каде што биле стационирани.
=== Настапување на Османлиите ===
[[Податотека:Turkish-Soldier-Papazoglou.jpg|мини|лево|250п|Османски војник]][[Податотека:A battalion of Turkish riflemen.jpg|мини|десно|300п|Османски баталјон]]
Неуспешните обиди за повторно освојување на Крушево од востаниците, ги принудило турските власти да го остават градот на мир сè додека не се подготват за негово покорување и казнување. Османлиите биле на мнение дека востанието во [[Битолски вилает|Битолскиот вилает]] може да се задуши само со побројни сили и затоа во почетокот на востанието османлиските сили се наоѓале во дефанзива.
[[Цариград]] му наредил на Омер Ружди-паша да тргне за [[Битола]] и да го задуши востанието. Тој одвоил десетина дружини кои биле префрлени до [[Велес]] со железницата, а од таму се упатиле пеш кон Крушево. Покрај сопствените сили, Омер-паша добил засилување од [[Солун]] и други места, така што тој располагал со околу 50.000 војска за задушување на востанието во [[Битолски вилает|Битолскиот вилает]]. Меѓутоа и покрај бројните сили, Омер-паша не тргнал фронтално против востаниците туку се ограничил само на испраќање на сили во загрозените гарнизони или на местата каде што се појавувале востанички чети. Затоа Омер-паша бил заменет со Насер-паша којшто подготвил конкретен план за задушување на востанието.
Според некои податоци, прва задача на [[Висока Порта|Високата Порта]], при задушувањето на востанието, било повторното воспоставување на турската власт во Крушево. Оваа задача му била доверена на Бахтијар-паша кој располагал со 15.000 до 18.000 души, коњица и артилерија. Според планот, Крушево требало да биде стегнато во обрач и да се принуди да се предаде.
На [[11 август (настани)|11 август]], откај [[Прилеп]], неколку илјадна војска по џадето се упатила кон Крушево и се сопрела кај [[Кривогаштани]]. На [[12 август (настани)|12 август]] 10.000 војска се упатила да фати позиции кај Крушево од кај селата [[Норово]] и [[Селце]]. Друга колона се упатила кон селата [[Врбоец]] и [[Трстеник]]. Трета колона тргнала кон манастирот св. Спас. Еден одред од околу 4.000 војници тргнал од Битола и при [[Прибилци]] се поделил на два дела, една колона настапувала по патот за селата [[Журче]] и [[Острилци]] кон Крушево, а другата по реката Жаба, кон ''Којов Трн''.
[[Податотека:Vues iv41090.jpg|мини|десно|300п|Османлиски војници во Битола]]
Од Кичево се упатил еден одред од 5.000 души, со планинска артилерија и коњица, најпрво било запалено селото Цер, по што одредот се поделил на три дела и секој дел со упатил кон една насока: [[Долно Дивјаци]] - ''Павлева Чешма'', [[Долно Дивјаци]] - ''Кокошкин Дол'' - ''Слива'' - ''Демирова Корија'' и село [[Арилево]] - ''Кулата''. Во [[Прилеп]], Бахтијар-паша организирал башибозучки одред кои бил ставен под команда на најпознатите зулумќари од овој крај. Речиси во секоја војска која што го опкружувала Крушево се наоѓал и по една башибозучка единица. Бахтијар-паша, операцијата за повторно воспоставување на османската власта во Крушево, ја раководел од село [[Кривогаштани]]. Тој на своите војници им изјавил:
:''Славата моја - пљачката ваша'' <ref name="IKiK" />.
На [[11 август (настани)|11 август]], од ''Струнга'' и ''Плочи'' востаниците гледале како Прилепското Поле било преполно од турска војска која започнала да се движи кон [[Крушево]]. На [[12 август (настани)|12 август]], кај ''Кула'', позиција на војводата [[Ѓурчин Наумов - Пљакот]] се јавил крушевчанецот Коста Њику, кои бил фатен во Кривогаштани и испратен од Бахтијар-паша во Крушево да пренесе негова порака.
Тој бил испратен на ''Гумење'' кај Горското началство да го пренесе усниот ултиматум на Бахтијар-паша за безусловно предавање на градот. Во спротивно, турскиот командант се заканил дека нема да ги поштеди животите на востаниците и обичната [[раја]], бидејќи тој бил овластен да располага со нивниот живот и имот.
=== Советување ===
[[Податотека:Штаб на востанието во Крушево.jpg|мини|десно|300п|Крушевскиот востанички штаб]]
Откако бил слушнат ултиматумот на Бахтијар-паша, било организирано советување на кое присуствувале членовите на Горското началство, Времениот извршен совет, членовите на Крушевскиот околиски комитет и војводите на востаничките одреди. Било решено, Коста да му врачи на Бахтијар-паша следниот одговор:
:''Ние не сме разбојници, како што не нарекувате, туку борци за права и слобода. Не востанавме да се предаваме, (туку б.н)... да се бориме!''
На советувањето била разгледана и општата положба во која се нашол градот, мерките и можностите да му се даде отпор на непријателот. Никола Карев, на советувањето го прочитал писмото што еден ден порано го примил од [[Главен штаб за II Битолски револуционерен округ|Главниот штаб за II Битолски револуционерен округ]].
Писмото било одговор на прашањето, испратено од крушевските раководители: Што да се прави ако Бахтијар-паша го нападне Крушево со поголеми сили! Во писмото Главниот штаб истакнал дека тој ќе преземе мерки за да се попречи војската од Битола која тргнала кон Крушево, меѓутоа Главниот штаб јасно наредил ако Крушево биде нападнато од поголема турска војска, востаничките сили да ги напуштат своите позиции и да се повлечат. Главниот штаб сакал да ги сочува востаничките сили и тоа било во согласност со [[Општ план за Илинденското востание|Општиот план]].
На крајот од советувањето било одлучено да се сочува честа на борците за правда и слобода и затоа тие најпрво требало да влезат во бој со Османлиите, а потоа да се повлечат кон реката Жаба и тука да биде принудена војската да прифати борба. Раководителите сметале дека на тој начин ќе биде одвлечена војската и ќе се спаси градот и населението. Во однос на оваа одлука, Извршниот совет добил задача: во одредено време, на населението да му препорача на куќите да истакне бели знамиња во знак на покорност, т.е. да го предадат градот.
На војводите им било наредено да ги повлечат своите одреди преку преку ''Стари Ливаѓе'', ''Везенково'' и ''Демирова Корија'' и да ги насочат кон Пусторечко - Зашленскиот Осој. За да може отстапувањето да се спроведе според планот, од војводите од северните и источните сектори: ''Липа'', ''Кале'', ''Спилите'', ''Свети Спас'', ''Студена Вода'' и ''Плочи'', било побарано да стапат во борба со војската, сè додека не биде уништено џадето при ''Средочна Вода'', низ кое главнината од аскерот се движел.
=== Напад врз градот ===
[[Податотека:Giurchin naumov.jpg|мини|лево|200п|Ѓурчин Наумов - Пљакот]][[Податотека:Atanas Tashko Karev Krushevo IMARO.JPG|мини|десно|150п|Ташку Карев]]
Планот за одвлекување на Бахтијар-паша кон реката Жаба бил добро смислен, но не бил реализиран. Бахтијар-паша откако го добил одговорот од востаниците на својата војска и наредил да се упати кон Крушево. Кај селото Алданци биле испратени четворица коњаници на извидување, меѓутоа тие наишле на заседа поставена од четниците на војводата [[Ѓурчин Наумов - Пљакот]], престрелката загинал еден коњаник, а останатите се повлекле. По оваа заседа, Бахтијар-паша издал наредба артилеријата да започне со гранатирање на Крушево, а пешадијата да тргне во напад. Пашата наредил топовите да стрелаат и врз неборечкото население кое било собрано на ''Гумење'', ''Струнка'' и ''Плочи'', а кога загрмеле турските топови се слушнале и црешовите топчиња.
Набргу по нападот, војводата Ѓурчин со своите четници бил принуден да се повлече од позицијата при ''Кула'' и да се утврди на позициите кај ''Кале'' и ''Спилите'', за да ја задржи војската, сè додека востаниците не го доразурнат џадето кај ''Средочна Вода''. Првите напади биле одбиени. Набргу Ѓурчин добил наредба од Штабот да ги напушти позициите , зашто од селото [[Пуста Река]] биле добиени информации дека многубројна војска откај [[Кичево]] го минала преминот ''Крушка'' и се на пат за Крушево. Ваква наредба добил и војводата Андреј, кој заедно со своите четници, здраво ги држел ''Свети Спас'' и ''Студена Вода''. Ѓурчин најпрво со еден удар и на нож ја принудил војската што го загрозувала да се повлече во гората кај Алданци, а потоа ја напуштил својата позиција.
Востаниците кои отстапувале кон ''Стари Ливаѓе'', ''Везенкова'' и ''Демирова Корија'', се судриле со војската што доаѓала од кај Кичево. Но оваа војска не била заинтересирана да се бори со востаниците и смислено им овозможила на востаниците да се повлечат, односно оваа војска сакала најпрво да влезе во Крушево, таа доцнела поради судирот кај селото Цер, во борбата загинал војводата [[Јордан Пиперката]].
Најголемиот дел од војводите со своите четници, преку борби и маневрирање, успеале да ја сочуваат главнината од своите сили, меѓутоа војводата [[Ташку Карев]] бил најзагрозен бидејќи од зад грб бил нападнат од 2.000 војници. Карев со своите четници дал получасовна борба кај ''Којев Трн'', по што успеал да се повлече <ref>Николов, Борис Й. Вътрешна македоно-одринска революционна организация. Войводи и ръководители (1893-1934). Биографично-библиографски справочник, София, 2001, стр. 74.</ref>.
При нападот на Крушево од страна на Бахтијар-паша, се воделе борби насекаде околу градот, меѓутоа две борби, поради храброста и самопожртвуваноста на востаниците, оставиле живо сеќавање како се брани стекнатата слобода. Тоа се борбите при ''Слива'' и ''Мечкин Камен''.
=== Битка кај Слива ===
{{Главна|Битка кај Слива}}
{{quote|''На „Слива” има делови од луѓето на Тодор Христов. Таму е и Ѓорѓи Стојанов... застанува на чело на борците... дава наредба да се штеди муниција и секој истрел да биде пропаст за поробителите. ''|'''Георги Томалевски'''|'''13-те дена на Крушовската република''' <ref name="KR">Илинденско-Преображенското въстание 1903—1968
Отг. редактори: Дино Кьосев и Ламби Данаилов</ref> }}
На преминот ''Слива'' се собрале делови од одредот на [[Тодор Христов - Офицерчето]]. Само десетарот Лаќу Горцу со своите луѓе успеал да се повлече од ''Слива'' и да се приклучил во четата на војводата Алабакот. Горцу го искористил моментот кога аскерот ја прекратил стрелбата за да заземе подобри позиции и се провлекол. Меѓутоа останатите четници не успеале да се повлечат, на чело со [[Ѓорѓи Стојанов]] и [[Диме Смургев]], решиле да се борат до последен. Четниците добиле наредба да не стрелаат на празно туку само во ''месо''.
Околу 40 четници цел час ја држеле војската на растојание и не и давале да напредува. Коњаницата неколкупати се обидела да им влезе во окопите, но не успеала. Пешадијата се обидела да ги предизвика, но четниците не ги напуштале окопите и одговарале со оган. Четниците почнале да паѓаат еден по еден, а со нивната муниција останатите востаници ја продолжувале борбата. На повикот ''предајте се'', четниците одговарале со оган. Меѓутоа, поради бројноста аскерот успеал да ги заобиколи востаниците кај ''Слива'' и да навлезе во нивните окопи, но четниците не се предале и последната нивна стрелба била упатена кон сопствените глави. Во оваа битка успеале да се спасат само неколкумина, меѓу нив биле и Халчу Јосифов од Крушево и Диме Смугрев од селото [[Обршани]] <ref name="IKiK" />.
Османските офицери биле изненадени од храброста на востаниците и затоа на своите војници им наредиле, кога минувале покрај телата на паднатите четници, да стрелаат во воздух, како знак на почит. Во оваа борба загинале крушевчаните: Ѓорѓи Стојанов, Глигор Крстев, Кицу Далавир, браќата Киру и Миту Ангелеви, Косту Лапев, Ѓорѓи Наумов Бањар, Косту Штерев Куфича и Ѓорчу Качамакот. По пет дена, Бахтијар-паша дозволил загинатите да бидат прибрани и закопани според нивните обичаи, а покрај споменатите биле пронајдени вкупно 32 тела на паднатите четници кои биле од крушевските села. Меѓу загинатите се наоѓало и телото на една девојка, Злата, којашто во општиот метеж што настанал го барала својот свршеник, дошла до ''Слива'' и загинала <ref name="IKiK" />.
=== Битка кај Мечкин Камен ===
{{Главна|Битка кај Мечкин Камен}}
{{quote|''По своите димензии и крвави последици борбата при Мечкин Камен ги надминала не само оние што се воделе околу Крушево туку и насекаде низ Македонија во оваа крвава 1903 година. Таа претставувала епопеја сама за себе и се врежала длабоко во душите на нашиот човек како симбол на јунаштво и саможртва.''|'''Историја на Крушево и Крушевско''' <ref name="IKiK" /> }}
[[Податотека:Pitu Guli with friends.jpg|мини|лево|250п|Питу Гули (во средината) со Миту Мучитанов (лево) и Петар Љавра (десно)]][[Податотека:Ѓорѓи - знаменосецот.jpg|мини|десно|150п|Ѓорѓи Димов - знаменосецот]]
На советувањето одржано во врска со ултиматумот на Бахтијар-паша, најголемиот дел од учесниците се залагале за зачувување на востаничките сили и судир со војската кај реката Жаба, противниците на оваа одлука морале да го прифатат мнението на мнозинството, меѓутоа само еден не сакал да се потчини. Тоа бил [[Питу Гули]], најголемиот противник на предлогот за отстапување и заштитник на идејата: ''Да загинеме до еден, но да загинеме на својот пост''. Според [[Никола Киров Мајски]]:
:''На идејата за слободата на Македонија... Питу потчинуваше сè: Нема ли слобода, има смрт! И на смртта тој ѝ го ветуваше, ѝ го вети целиот град, вклучувајќи го и своето семејство, целиот свој одред, заедно со себеси. Тој сакаше да биде претворено во трупови сè живо и во пепелиште секоја куќа на градот, та од обагрените со човечка крв пожари да се запали факелот од кој ќе блесне слободата и ќе ја огрее маченичката Татковина. Нажален и лут на своите другари, лут дури и на целиот свет, тој демонстративно го напушти собранието и тргна кон својот одред'' <ref name="KIROV" />.
Одредот на Питу Гули бил најброен од сите што го нападнале и бранеле Крушево, броел околу 350 до 370 души. Бидејќи Гули располагал со најголема сила, нему му паднало да го чува најголемиот регион од околината на градот. Неговите сили биле распределени на следниот начин: Милан Ѓурлуков со милицијата од [[Кривогаштани]] ја зазел позицијата во селото [[Трстеник]], Блаже Крстев - Биринчето со милицијата од селото [[Бирино]] ја држел позицијата во истото село. Нечо Трифунов во селото [[Журче]] и Нове Јанкулов во околината на селото [[Острилци]]. Главнината на чело со Питу Гули се наоѓале на [[Црн Врв (планински врв)|Црн Врв]].
Аскерот и башибозукот ги нападнале востаниците кај Трстеник и Бирино, со што ги принудиле да се повлечат кон главното јадро. Истото се случило и со деловите под команда на Нове Јанкулов и Нечо Трифунов. Сите овие делови од одредот на Гули се собрале при [[Мечкин Камен]], а набргу им се придружиле главнината, по што целата чета била распределена по каменитото плато, зафаќајќи ги најдобрите позиции за борба. Гули пред своите борци го одржал следниот говор:
:''Мили мој браќа! На Илинден ние востанавме, го нападнавме Крушево и го презедовме. Паѓањето на Крушево во наши раце беше голем срам за Турците. Тие неколкупати се обидоа да го повратат, за да го измијат својот срам, но не успеаја. Најпосле донесоа војска дури од Скопскиот вилает, насобраа и башибозук, и ете ги доаѓаат против нас, за да се одмазадат, да не казнат. Зошто? Затоа што си го побаравме правото да работиме за себе, а не за нив, и да бидеме господари на нашиот имот и на нашата сопствена слобода. Дошло време, пак, тие, и оние што ги поддржуваат, да разберат како рајата знае да го брани своето право, да живее под божјото небо и во сопствената родна земја... Ние дадовме клетва да се бориме до смрт за својата слобода и верувам дека ќе останеме верни синови на Македонија, пред чие крваво лице сме дале клетва. Слобода или смрт е напишано на нашето востаничко знаме. Под него ние се боревме и ја извојувавме слободата, под него ќе се биеме, за да ја запазиме добиената слобода! Ако не успееме, тогаш нека нашите најблиски, нашите деца, со гордост да кажат утре за нас: под развеаното востаничко знаме тие славно паднаа во нерамна борба со вековниот непријател и ни го покажаа патот на спасението. Непријателот е многуброен, но не е страшен. Ние, иако сме малубројни, сме посилни од него, зашто имаме силен дух и челична волја за борба докрај, затоа што ние се бориме за слобода и правда... Затоа, јунаци, бидете смели... Стрелајте само по потреба и само во месо. Никому да не му падне на ум дека, ако се предадеме, непријателот ќе го поштеди... За нас, што сме се дигнале против турската тиранија, нема милост. За нас нема друг излез, освен да победиме или да умреме. Ако треба да умреме, не го заборавајте нашиот долг, да ја продадеме најскапо својата крв и својот живот. Но, кој од вас се чувствува несигурен дека ќе издржи докрај, јас го ослободувам од дадената клетва, слободен е да си оди, додека има уште време да се извлече од непријателскиот кордон...'' <ref name="IKiK" />.
[[Податотека:Krushevo insurgent with flag.JPG|лево|мини|250п|Востаник од Крушево со знамето на четата на Питу Гули]][[Податотека:PituGuliSkopje10.JPG|350px|мини|десно|Споменикот на Питу Гули во Скопје]]
Бидејќи никој не сакал да ги напушти борбените позиции, Питу и сите се поздравиле меѓу себе, бидејќи тоа било опростување од другарите и животот. Потоа секој заминал на својата позиција, очекувајќи го непријателот. Аскерот започнал внимателно и систематски, од три страни, да го опколува одредот на Питу Гули, а како претходница настапувал башибозукот. Османлиите скроиле план според кој требало да се измамат востаниците, односно да се извлечат од нивните позиции и да се дезорганизираат. Офицерите знаеле дека таквата значителна востаничка сила можела да го напушти обрачот, но не го направила тоа и дека е спремна да се бори докрај, па затоа барале начин за уништување на востаниците со што помалку жртви.
Штом Османлиите го забележале востаничкото знаме, за момент подзастанале, а набргу потоа вооружени души истрчале и почнале да мавтаат со капи, крпи и пушки, извикувајќи го востаничкото ''Ура!'' и ''Долу Турција!'' Всушност тоа бил башибозукот, кој на таков начин сакал да создаде впечаток кај востаниците дека тие се четници што им доаѓаат на помош, а аскерот во тој момет се криел во гората и го чекал погодниот момент за да удри на востаниците. Меѓутоа играта не успеала. Штом башибозукот се доближил на одредено растојание, бил пречекан со силен оган и бил принуден панично да се повлече. Набргу настапила војската и почнала да се бори по правилата на стратегијата. Но востаниците вешто ги бранеле своите позиции и не и дозволиле на војската да напредува. Обидот на аскерот да се доближи до востаниците бил повторен неколкупати, но без успех.
Затоа османската команда решила да ги заобиколи востаниците. Раздвижувањето на аскерот и башибозукот создал впечаток кај востаниците и војводата дека Османлиите отстапувале. Меѓутоа набргу востаниците разбрале дека се опколени и дека положбата станала критична. Војувањето на востаниците било отежнато поради што фронтот се проширил и требало го го свртат лицето кон спротивната страна, а со тоа ги ослабнале редовите на целата позиција.
[[Податотека:Споменик - чешма на Мечкин Камен.jpg|мини|лево|250п|Споменик - чешма]][[Податотека:Питу Гули со четата, дел од споменикот Лавови на мостот Гоце Делчев во Скопје.jpg|мини|десно|350п|Питу Гули со четата, дел од споменикот ''Лавови'' на мостот ''Гоце Делчев'' во Скопје]]
Османлиите решени по секоја цена да ги ликвидираат востаниците до стемнување, започнале да напредуваат без разлика на жртвите и се доближиле до востаничките позиции на десетина метри. При чешмата каде што се наоѓало востаничкото знаме, загинал знаменосецот Ѓорѓи Димов. Знамето било преземено од Нове Смугрев, но и тој веднаш бил покосен, а и Питу Гули бил потешко ранет. Војвода во тие последни моменти уште еднаш ги окуражил своите борци, барајќи да ја продолжат борбата докрај, а неговата пушка да ја земе оној што останал без пушка. На тие зборови, Ставре Андреевски запрашал:''А кој ќе ги прибере нашите пушки?'' Гули одговорил: ''Македонија!'' а Коста Божинов запеал: ''Македонијо мајко света секој ден губиш храбри момчиња...'' <ref name="IKiK" />. По жестоката борба, аскерот се доближил до востаничките позиции и се впуштил во бој гради в гради. Настанала вистинска касапница која ја опишува Мајски:
:''Во миг на умопомрачување, сражението сопре и се преврна во ракопашен бој: удири со кундаци, со нож, и камења, удири со раници, каиши и патрондажи... ловење за гуша, гребење со нокти, касање по лица и раце, буткање и клоцање, боричкање во правот и камењаците... заимнозадушување... И таа борба помеѓу робот и господарот беше борба фанатичка, жестока и беспоштедна, борба на живот и смрт, борба каква што светот ретко гледа. На Мечкин Камен војска, башибозуци и востаници така се измешаа, што кој кого победи не можеше да се знае. На бојното поле се слушаше ‘ржење, офкање, пиштење, пцуење. Стрелбата од двете страни беше сопрела, бидејќи настанал хаос... Се смрачи. На Мечкин Камен престана грозниот вриеж на ужасната битка... Не се слушаа веќе ниту човечки стапки ниту офкањата и воздивнувањата на ранетите јунаци. Само замрачените гори го прифаќаа и предаваа некаде далеку ехото на топовските татнежи и грмежи на пушките упатени од непријателот против бунтарскиот град...''
Во текот на хаосот голем број на востаници се спасиле. Милан Ѓурлуков и Блаже Биринчето, со еден дел од своите четници, успеале да се повлечат и засолнат во горите на ''Длабока Река''. Друг дел од востаниците се упатил кон Острилскиот синор, но биле забележани од Османлиите кои отвориле оган. Востаниците не можеле повеќе да се бранат, бидејќи немале муниција и доволно исправни пушки. Познати се имињата на околу 45 борци кои паднале на Мечкин Камен.
{{Борби на МРО}}
== Пад на Републиката ==
{{quote|''Изутрината, на 31 јули, бели знамиња во знак на покорност се вееја на незапалените куќи. Први се предадоа гркоманските првенци, со нивните свештеници на чело. Но, таа ревност не ги смилостиви ниту пламењата, ниту раката на жестокиот победник. Сите, без разлика на народноста и полот требаше да се соберат во групи и да се предадат. Војниците и башибозукот ги ограбуваа и палеа дуќаните и куќите, претресуваа, одземаа, ги силуваа жените, ги тепаа и убиваа откриените мажи, ги пронаоѓаа скривниците и ги товареа повредните предмети... Крушево скапо ја плати дрскоста на своите орли: 117 души, меѓу кои 15 жени, 5 моми и 6 деца, умреа под ударите на аскерот и башибозукот и во пламењата на запалениот град. Над 150 моми и жени беа силувани, 159 куќи и 210 дуќани - поголем дел од чаршијата - изгореа. Над 80.000 златни лири беше штетата од опожарените куќи, уништената покуќнина и стока, украдените драгоцености.''|''' Христо Силјанов'''|'''Ослободителните борби на Македонија, том еден''' <ref name="HS1" />}}
[[Податотека:Крушево по востанието.jpg|мини|десно|350п|Крушево по гранатирањето]]
Кога востаничките чети започнале да се повлекуваат, населението на градот разбрало во каква опасност се наоѓа. Меѓутоа крушевчани не се обsирале на апелот за истакнување на бели знамиња како знак на покорност и започнале да го напуштат Крушево. Од разните мала на градот, населението го зел најнеопходното и се упатило кон горите на ''Длабока Река'', ''Везенково'' или ''Демирова Корија''. Аскерот бргу го опколил градот. На ''Плочи'', ''Горни'' и ''Долни Гумења'' била поставена артилерија која била насочена кон градот. Бегалците биле принудени да се враќаат назад во градот, а војниците од источниот сектор, предводени од башибозукот, преку ''Плочи'' навлегле во градот и започнале со пљачкање, убивање и обесчестување.
При повлекувањето на востаничките сили еден дел од четниците не успеале да го напуштат Крушево и се криеле најчесто во егзархиските куќи. Кога војниците и башибозукот дошле во егзархиските мала, биле пречекани со куршуми, врз нив освен четниците стрелале и граѓаните кои имале оружје. Поради тоа аскерот и башибозукот се плашел да се движи во егзархиските мала и своите пљачки и убиства ги насочиле кон другите делови на градот, коишто и онака биле побогати. Речиси сите егзархиски семејства што се криеле во влашките мала настрадале. Теохар Нешков изгорел во куќата на Тахови, а други настрадале во куќата на Ничотовци.
Откако османлиската команда била информирана за присуство на четници во градот, се решила на итрина за нивно намамување. Во градот била организирана борба помеѓу аскерот и ''четите'', улогата на четниците ја играл башибозукот од околните села. Аскерот стрелал викајќи уджум и ги пцуел четниците, а башибозукот извикувал Ура! Да живее Македонија! Борбата завршила со пораз и панично бегство на аскерот, а победниците ги поканиле своите скриени браќа да излезат и да им се приклучат. Но играта била насетена.
Откако не успеале да ги намамат четниците, Бахтијар-паша наредил да се гранатира Крушево. Меѓутоа гранатите не паднале таму каде што се мислело дека има најмногу четници туку во центарот на градот, кои веќе бил ограбен. При ова гранатирање и пожарите кои избувнале, биле уништени многу згради, а меѓу нив била и патријаршиската црква ''Свети Никола''. При горењето на оваа црква се урнала камбанаријата, а при паѓањето на камбаната врз калдрмата се слушнал силен тресок, поради кој Османлиите помислиле дека експлодирал склад со динамит. За да бидат уништени другите ''складови'', гранатирањето продолжило со што бил уништен целиот центар со чаршијата, тоа било направено најверојатно за да се прикрие пљачката на богатите дуќани.
На [[13 август (настани)|13 август]], денот кога Крушево се предало, можело да се забележи дека на многу од сочуваните куќи се веат бели знамиња, знак дека градот се покорува. Војниците го повикале населението да ги напушти своите живеалишта и да оди во собирните пунктови, кои се наоѓале на крајот од градот. По пат луѓето биле претресувани и ограбувани, а некои од нив биле и убивани. Тодор Борјар, член на Организацијата, истакнува дека:
:''Кога одевме да се предаваме јас, со брат ми Тирчу и Ташку Топуз, минувајќи покрај куќата на Копачу, го видовме трупот на доктор Батал, кој беше лекар во востаничката болница. Него го беа заклале Турците со секира, така што главата му беше пресечена надве и секирата стоеше закопана во неа. Намерно беше оставен да го гледа народот, кој беше принуден да преоѓа преку него. Покрај трупот седеше еден турски војник и на минувачите им велеше: Сите вас ова ќе ве снајде ако не мирувате. Навистина, тоа многу лошо делуваше кај луѓето. Таквите случаи и примери на повеќе места среќававме.'' <ref name="IKiK" />.
На одредени места покрај Крушево, биле создадени специјални логори, каде што биле собирани жителите на овој град. Мажите биле разделени од жените и децата, а тоа било протолкувано како последно видување на блиските и пријателите. При еден таков момент, Косту Кардула, на својот влашки мајчин јазик ја испеал песната:
:''Соц, лај соц,''
:''с‘н‘адун‘м туц''
:''с‘н‘ пл‘ндз‘им хала;''
:''н‘ с‘апринсе хоара!'' <ref group="ˣ" name="vg_6"/>
Најголемиот дел од мажите биле собрани на ''Гумења'', каде што се наоѓал штабот на Бахтијар-паша. Таму требало да се одвојат востаниците од неборечкото население, и виновните да се казнат. При селекцијата особено жестоки биле Зенин-ефенди и С‘тки-ефенди Корија. По нивно кажување, како и со посочувањата на другите турски службеници, биле одвоени речиси сите познати крушевчани. Од нив, Танче Илковски бил убиен, а Лозан Спасов бил попрскан со газија и жив запален.
[[Податотека:Црквата во Крушево по востанието.jpg|мини|десно|300п|Патријаршиската црквата св. Никола по гранатирањето]]
Граѓаните биле држени целиот ден, а приквечер биле ослободени и им било дозволено да се вратат во своите домови. По враќањето во своите живеалишта, населението констатирало дека најголемиот дел од куќите биле ограбени, а други на местата на своите домови среќавале урнатини и пепелишта.
Аскерот и башибозукот, во првиот налет врз Крушево, согласно османските наредби не правеле разлика помеѓу населението. Оттука настрадале ''грчкиот'', ''влашкиот'' и ''бугарскиот'' (македонско-егзархискиот) дел од градот. Османската команда го сметала за виновен целиот град. Меѓутоа откако градот бил заземен, а востаничките чети биле протерани, Бахтијар-паша се обидел да изврши диференција во одговорноста на градот. Таквата иницијатива била диктирана од интересите на власта, за да се остави впечаток дека сето христијанско население не востанало. За османската власт било најприфатливо, за настаните во Македонија и Крушево да се обвинат ''бугарските комитаџии'' коишто, според властите, добивале наредби од Софија да го бунтуваат населението против [[султан]]от. Затоа истрагата била насочена кон Македонците-егзархисти, а при составувањето на обвинителниот акт во Крушево, Власите во голема мера биле оставени на мира.
На 14 август, Бахтијар-паша наредил сето македонско - егзархиско население да се собере на полјаната до чешмата ''Јаноска''. Тука им биле собрани клучевите од куќите, со цел во нив да биде извршен претрес. Аскерот бил предводен од егзархиските првенци при претресот на куќите, но клучевите биле измешани и отворањето на вратите било невозможно, овој обид за претрес на сите егзархиски куќи пропаднал, а на егзархистите им било дозволено да се вратат во своите куќи.
На 15 август сето машко егзархиско население повторно било собрано на плоштадот ''Кале''. Пред собраното население, аѓутантот на Бахтијар-паша, прочитал телеграма испратена од поглаварот на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]]. Егзархот ги повикал егзархиското население да се покори на султанската власт и да ги посочи комитите што се криеле во нивните домови. Во телеграмата било истакнато дека егзархот измолил милост од султанот за своите верници и дека егзархистите ќе ги послушаат неговите совети. Со согласност на егзархиските првенци, аѓутантот напишал одговор на телеграмата, во која населението ја му се заблагодарува на егзархот за неговите грижи и на султанот за неговата милост, декларативно било изјавено дека егзархиското население во Крушево е мирно, предано и верно на султанот и неговите претставници, а во нивните домови не се кријат комити. По барање на Бахтијар-паша, било додадено дека за точноста во одговорот, егзархиските првенци одговараат со своите глави. По одговорот, аскерот продолжил со претрес во куќи без да се води населението надвор од нив. На 16 август, Бахтијар-паша дозволил слободно движење во градот и погребување на убиените.
По пет дена Бахтијар-паша ја повлекол својата војска од околината на Крушево, а во градот бил оставен еден полк. По молба на граѓаните, нивниот командир им дал дозвола да ја пребараат околината за да ги пронајдат своите блиски. Биле пронајдени само остатоци, бидејќи повеќето трупови биле обезличени и оставени голи како храна за дивите sверови и мршојадни птици.
== Одглас на Крушевските настани ==
[[Податотека:Macedonian demonstration in Sofia after the Ilinden Uprising.JPG|мини|десно|250п|Македонски демонстрации во Софија по задушувањето на востанието]]
До конзулите во [[Битола]], по паѓањето на Крушевската Република, бил испратен извештај од името на ''видни Грци и Романци од Крушево''. Во него имало опис на настаните, почнувајќи од борбите за ослободување на градот па сè до враќањето на војската. Извештајот бил напишан и испратен од лица кои не биле директно вклучени во револуционерното движење, а за него информирал австроунгарскиот конзул Август Крал. Во извештајот се истакнувало:
:''Тие (востаниците б.н) ги повикаа сите жители да земат учество во некаков одбор и им зема пари во вид на данок од 5-30 турски лири, според материјалната положба на секога. Тие го зазедоа грчкото училиште и сосила го отворија. Го принудија грчкото свештенство да одржи благодарствен парастос за комитите паднати во различни борби, додека црковните камбани никако не престануваа да бијат. Тие го повикаа населението да ја отвори чаршијата и да продава по исти цени како порано. Откако собраа над 1 000 турски лири, настапи мир и повеќе не се чу никаква пукотница... Одвај што жителите излегоа од своите куќи со бели знамиња в раце, се сретнаа со бесните и свирепи војници, особено со оние од Призренскиот баталјон... Се гледаше како ја креваат само скапоцената покуќнина и ги палат зградите. Војниците ги напаѓаат кутрите жени и мажи по улиците и куќите, за да ги грабнат украсите, што тие брзаа да ги скријат. Момите што ја бранеа својата чест беа отепувани...'' <ref name="IKiK" />
Според извештајот штетите од настапувањето на Османлиите изнесувале: 500 000 лири, околу 370 до 400 куќи, 200 дуќани и др. Август Крал ја информирал својата влада дека: ''Тврдењата на турскофилските весници дека Турците го потпомогнале повлекувањето на востаниците, за да се одбегне непотребното крвопролевање, со ништо не е основано и речиси е смешно. Исто така не е вистина дека востаниците фрлиле динамитски бомби во (патријаршиската б.н) црквата и во (патријаршиското б.н) училиштето... или извршиле други насилнички дела''.
Грчките владејачки кругови биле едни од најзаинтересираните за случувањата во Македонија. Согласно своите интереси, започнале низ [[Европа]] да шират вести за пљачкање, малтретирања и убиства врз мирното грчко (патријаршиско) население во Крушево од страна на ''бугарските разбојнички востаници'' <ref group="ˣ" name="vg_4"/>, ''разбојнички чети'' и слично. Грчката влада на Ралис испратила нота до владите на големите сили, во која од нив била побарана интервенција за да се заштити грчкиот елемент од налетите на востаниците. Според грчките кругови, востанието и Крушевската Република немале ослободителен карактер, туку разбојнички и имаат за цел уништување на грцизмот во Македонија <ref>Николас Балас, Историја на Крушево, Солун, 1962</ref><ref group="ˣ" name="vg_3"/>. Меѓутоа по доаѓањето на странските претставници, кои требало да го надгледуваат спроведувањето на [[Мирцштегски реформи|Мирцштешките реформи]], таквите информации не биле потврдени.
Во [[Бугарија]], одгласот на настаните во Македонија бил силен, првенствено сред [[Македонска емиграција во Бугарија|македонската емиграција]], меѓутоа сите општествени слоеви во земјата без оглед на своите различни сфаќања сочувствувале со востаниците и понудиле морална и материјална помош.
Дел од српскиот печат искажал симпатии кон македонското движење, а како знак на протест против жестокоста на османската власт, во [[Белград]] биле организирани два митинга. Српските конзули релативно точно ја информирале својата влада за настаните во Македонија. Српскиот конзул од [[Битола]], информирајќи за Крушево истакнал:
:''Има еден момент во крушевското прашање, кој е сигурен, и јас го спомнувам со чувство на големо задоволство што го имам како Словен. Имено, се придружувам кон задоволството на овдешната словенска група дека крушевските востаници подолго време издржаа во борбите со турската војска отколку грчката војска во времето на последната Турско-грчка војна. Ова ми е дотолку помило што Грците стануваат со поодвратни со своите измеќарски услуги на Турците...'' <ref name="IKiK" />
Во Крушево по падот на Републиката се нашле грчкиот и романскиот конзул. И едниот и другиот носеле помош за настраданото население, меѓутоа тие помошта не ја делеле на сите христијани во градот, туку само на следбениците на нивната пропаганда. Поради оваа настапување на грчкиот и романскиот конзул, Михајловиќ, српски конзул во Битола, побарал од својата влада да отпушти 1 500 динари на име помош за српските приврзаници во Крушево. [[Српска пропаганда во Македонија|Српската пропаганда]] добила 1 000 динари и преку специјален одбор, биле поделени на 32 семејства.
== Историско значење ==
[[Илинденското востание]] е еден од најкрупните настани во историјата на [[Македонија]]. Иако не било општо, таму каде што било кренато се одликувало со масовност и организираност, раководено од [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]]. Востанието било народно зошто во него учествувало речиси сето христијанско население без разлика на народноста.
Во рамките на оваа востание, ослободувањето на Крушево и формирањето на новата власт го претставувало оној идеал кон кој се стремело целото население. Организирањето на власта и [[Крушевски манифест|Манифестот]], биле одраз на принципите и стремежите на Револуционерната организација, преку масовна борба на сите угнетени во [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]] да се извојува [[Самостојна македонска држава|слободна македонска држава]]. Крушевската Република пред светот ги претставила идеалите на македонските востаници за кои тие се бореле.
:''Крушевската Република со својот остварен демократизам и со прогласените слободарски принципи, ја изнесе на показ вистината и за самобитноста и за прогресивноста на македонското национално движење. За првпат и најсугестивно можеше да се утврди дека суштината на таа идеологија се градела и доградувала врз карактерологијата на своевидноста и специфичноста на условите во Македонија...''<ref>[[Димитар Митрев]], Поврзанорија на Крушево и Крушевско..., 257.</ref>.
Како идеен феномен, благодарение на [[Никола Карев]] и неговите истомисленици, Крушевската Република излегувала од рамките на своето време. Како реализација била краткотрајна, но со своја идејна и морална сила силно влијаела врз идните македонски револуционери.
==Крушевската Република како тема во уметноста и во популарната култура==
* „1903 година“ - македонска народна песна.<ref>''Антологија на македонската чалгија / Antology of Macedonian Chalgia'', Македон мјузик, 2006.</ref>
== Галерија ==
<center>
<gallery>
Податотека:Крушево.jpg|Крушево
Податотека:Крушево 1.jpg|Крушево
Податотека:Месноста Спилит.jpg|Месноста Спилите
Податотека:Местото од каде било раководено востанието.jpg|Местото од каде било раководено востанието
Податотека:Бушова чешма.jpg|Бушова чешма
Податотека:Месноста Куличе, собирен пункт на четите.jpg|Месноста Куличе, собирен пункт на четите
Податотека:Tomalevski family house in Krushevo.JPG|Куќата во која била прогласена Крушевската Република
Податотека:Бегова корија.jpg|Бегова Корија
Податотека:Крушевска куќа.jpg|Крушевска куќа
Податотека:Стара куќа во Крушево.jpg|Стара куќа во Крушево
Податотека:Грчкото машко училиште, седиште на Привремениот извршен совет.jpg|Седиште на Привремениот извршен совет
Податотека:Членови на Привремената влада на Крушевската република.jpg|Привремена влада
Податотека:Nikola Karev Portrait.JPG|Никола Карев
Податотека:Nikola Karev.jpg|Никола Карев во четничка облека
Податотека:Nikola Karev Denkmal in Krusevo, Makedonien.JPG|Споменик на Никола Карев
<center>
<gallery>
Податотека:PitoGuli.jpg|Питу Гули
Податотека:Gjur-guli-piper.jpg|Питу Гули (во средината) со Миту Мучитанов (лево) и Петар Љавра (десно)
Податотека:24mart Sborna Cheta Kiustendil.jpg|Ќустендилската зборна чета
Податотека:BASA_114K-1-26_Pitu_Guli,1903.jpg|Четата на Питу Гули во Бирино
Податотека:Питу Гули со четата, дел од споменикот Лавови на мостот Гоце Делчев во Скопје.jpg|Питу Гули со четата, дел од споменикот Лавови на мостот Гоце Делчев во Скопје
Податотека:IMARO cheta - Georgi Trenev Konstantin Kondov Pitu Guli Vancho Sarbaka.jpg|Обединетата чета на Георги Тренев, Константин Кондов, Питу Гули и други
Податотека:Ставре Андрев и Коста Божинов.jpg|Ставре Андрев и Коста Божинов
Податотека:Ѓорѓи - знаменосецот.jpg|Ѓорѓи Димов - знаменосецот
Податотека:Иван Наумов.jpg|Иван Наумов
Податотека:Андреја Димов.jpg|Андреја Докурчев
Податотека:Тома Никлев.jpg|Тома Никлев
Податотека:Kosta Hristov Popeto.jpg|Коста Христов Попето
Податотека:Atanas Tashko Karev Krushevo IMARO.JPG|Ташко Карев
Податотека:Параскева Ташкова Гордановска - мајка на комитите.jpg|Параскева Ташкова Гордановска - мајка на комитите
Податотека:Турска касарна.jpg|Турска касарна во Крушево
Податотека:Црешево топче.jpg|Црешово топче
Податотека:Четата на Андреј Димов - 8.jpg|Четата на Андреј Димов
Податотека:Четата на Андреј Димов - Крушевско.jpg|Четата на Андреј Димов - Крушевско
Податотека:Четата на војводата Иван Наумов.jpg|Четата на војводата Иван Наумов
Податотека:Четата на војводата Коста во Крушевско.jpg|Четата на војводата Коста Христов
Податотека:Штаб на востанието во Крушево.jpg|Штаб на востанието во Крушево
Податотека:Четата на Тодор Христов - Крушевски 2.jpg|Четата на Тодор Христов
Податотека:Metodi Stoychev krushevo cheta.JPG|Четата на Методи Стојчев
Податотека:Blaze Birinceto.jpg|Блаже Биринчето
Податотека:IMARO factory for granades.jpg|Бомболеарница во Крушево
Податотека:Крушево по востанието.jpg|Крушево по востанието
Податотека:Црквата во Крушево по востанието.jpg|Црквата Свети Никола во Крушево по востанието
Податотека:Turkish-Soldier-Papazoglou.jpg|Турски војник
Податотека:A battalion of Turkish riflemen.jpg|Аскер
Податотека:Албум Крушево.jpg|Насловна страна на Алманахот Крушево
Податотека:Споменик - чешма на Мечкин Камен.jpg|Споменик - чешма на Мечкин Камен
Податотека:Ilinden-spomenikot.jpg|Македониум
</gallery>
</center>
== Белешки ==
{{Reflist|group="ˣ"|refs=д
<ref name="vg_8">Датата е дадена според новиот стил. Треба да се има предвид дека датите во оваа статија се дадени според новиот и стариот стил, види [[Јулијански календар|Јулијански]] и [[Грегоријански календар]]. Пример, според старото датирање востанието започнало на 20 јули, односно на 2 август во нов стил.</ref>
<ref name="vg_7">Најголемиот дел од фотографиите кои се употребни во оваа статија се преземени од [http://www.scribd.com/doc/33490392/Album-Krushevo-1928 Алманахот Крушево] издаден во 1928 година, неговата насловна страна се наоѓа во галеријата</ref>
<ref name="vg_o">Во Османлиското Царство не постоел редовен систем за попис на населението со утврдени методи и принципи како во западноевропските држави. Осмaнските власти го евидентирале само машкото население и тоа не по национална основа туку по вероисповед.
Мажите муслимани биле запишувани поради воената обврска, а христијаните поради даноците. Меѓутоа постоеле еден вид на матични книги т.н. нуфуз дефтери во кој биле запишувани датумот на раѓање, името, името на родителите и презимето, меѓутоа од нуфузите не може да се утврди националниот состав на населението во Македонија.
Под графата ''Муслимани'' биле запишувани: Турците, Циганите, исламизираните Македонци, Арнаутите, Черкезите, Арапите и други, односно припадниците на муслиманската вероисповед.
Во графата ''Рум Милет'' (Грци) биле запишувани сите православни христијани во Отоманското Царство кој биле под духовна јуриздкција на Цариградската патријаршија, тука спаѓаат Македонците-патријаршисти кој биле нарекувани и како Грци.
Христијанското население кое било под духовна власт на Бугарската егзархија било запишувано како ''Бугар милет'', тука спаѓаат Македонците-егзархисти кој биле нерекувани како Бугари.
Од национален аспект само за Евреите постоела посебна графa како ''Јауди'', но и тука имало исклучок. Евреите муслимани биле впишувани како Турци, види: Ванчо Ѓорѓиев, Слобода или Смрт, Македонското националноослободително движење во Солунскиот вилает 1893 - 1903 година, Табернакул, Институт за историја - Филозовски факултет, Скопје, 2003</ref>
<ref name="vg_1">За тоа кои всушност биле тие народности, во литературата има различни гледишта. Едни сметаат дека во Крушево имало три народности - влашка, бугарска (Македонци - егзархисти) и албанска. Други сметале дека имало четири народности. Во тоа времето населението било поделено на три дела: патријаршисти (поголемиот дел од Власите, мала група на Албанци и помал број на Македонци), Власи - романофили или националисти како што ги нарекувале, Македонци - егзархисти. Српската партија била безначајна. Од овие три конфесионални општини било создадено Собранието на Крушевската Република.</ref>
<ref name="vg_4">Грчките националисти и пропагандисти [[Македонци]]те ги нарекуваат [[Бугари]], Бугарофони или Славофони... Додека пак самите себеси се нарекуваат како „Македономахи“ или „Македонски борци“ (Μακεδονομάχοι) види: Mαρτύρων καί Hρώων αίμα од [[Јон Драгумис]] и [http://www.promacedonia.org/bmark/gk/gk_3d.htm#25 „Македонската борба (спомени на Германос Каравангелис)“]</ref>
<ref name="vg_3">Речиси сите грчки историчари, особено оние по Втората светска војна, кои пишувале за илинденскиот период, сакаат да докажат дека современата македонска држава нема ништо со илинденскиот идеал и Крушевската Република и дека тие по својата суштина се дело на [[Бугарска пропаганда во Македонија|бугарската пропаганда во Македонија]]. Оттука, според грчкиот историчар К. Вавускос, откако аскерот го напуштил Крушево, комитите во текот на десетте дена, официјално забраниле да се зборува друг јазик, освен бугарскиот, издигнале три бугарски знамиња, итн. Таквите тврдења се неприфатливи за македонските историчари.</ref>
<ref name="vg_6">Другари, еј другари, да се собереме сите, да си ја жалиме положбата, ни се запали селото</ref>
}}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Литература ==
* Христо Силянов, "Освободителнитѣ борби на Македония", том I Следъ Илинденското възстание, Издателство на Илинденската организация, София, 1933.
* Христо Силянов, "Освободителнитѣ борби на Македония", том II Следъ Илинденското възстание, Издателство на Илинденската организация, София, 1943.
* Документи за борбата на македонскиот народ за самостојност и за национална држава, том еден, Универзитет Кирил и Методиј - Факултет за филозофско-историски науки, Скопје, 1981
== Надворешни врски ==
* [http://www.kroraina.com/knigi/ilpr1968/ilpr1968_3.html 13-ТЕ ДЕНА НА КРУШОВСКАТА РЕПУБЛИКА]
* [http://www.makedonskosonce.com/broevis/2003/sonce474/Tekst08.htm Илинден - Симбол на непокорот]
* [http://mn.mk/istorija/309-krusevska-republika-02-12-08-1903 Крушевската Република]
* [http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=5C7151E3709D1848A71F88487392D077 Славата, митот и крвта на ВМРО (5)]
* [http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=2CB589CA1B661546A35711E203C0C891 Славата, митот и крвта на ВМРО (6)]
* [http://daily.mk/cluster3/8d2377d8e7454b0ed6dd6b7ceb568bcd/765022 Славата, митот и крвта на ВМРО (7)]
* [http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=71DF396949A5CB4680303A386ACBB2A5 Славата, митот и крвта на ВМРО (8)]
* [http://www.mn.mk/istorija/309-krusevska-republika-02-12-08-1903 Крушевска Република 02-12. 08. 1903]
* [http://www.sitel.com.mk/dnevnik/makedonija/vecher-svecheno-otvoranje-na-%E2%80%9Cdeset-dena-krushevska-republika%E2%80%9C Вечер свечено отворање на „Десет дена Крушевска Република“]
{{избрана}}
{{Илинденско востание}}
[[Категорија:Крушевска Република| ]]
[[Категорија:Поранешни држави на Балканот]]
[[Категорија:Востанија против Отоманското Царство]]
[[Категорија:Поранешни републики]]
[[Категорија:Поранешни словенски држави]]
[[Категорија:Држави и територии настанати во 1903 година]]
[[Категорија:Држави и територии распаднати во 1903 година]]
[[Категорија:Битолски вилает]]
77ptd6jyapc11d3wy8vs9xlpq63nvm8
Википедија:Селска чешма
4
20515
4800705
4798948
2022-08-09T12:30:22Z
MacedonianBoy
2538
/* Избори на одборот на доверители 2022 година -- Кандидати */
wikitext
text/x-wiki
<!--------------------------------------------------------------------------------->
<!-------Вам ви благодари помошниот тим на Википедија (pro's making woners)------>
<!--------------------------------------------------------------------------------->
{{Селска чешма}}<br />
__NEWSECTIONLINK__
<div id="содржина">
__TOC__
<div id="дискусии">
[[Категорија:Википедија:Селска чешма| ]]
[[Категорија:Википедија:Заедница|Селска чешма]]
== Wiki Loves Folklore is back! ==
<div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr">
{{int:please-translate}}
[[File:Wiki Loves Folklore Logo.svg|right|150px|frameless]]
You are humbly invited to participate in the '''[[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2022|Wiki Loves Folklore 2022]]''' an international photography contest organized on Wikimedia Commons to document folklore and intangible cultural heritage from different regions, including, folk creative activities and many more. It is held every year from the '''1st till the 28th''' of February.
You can help in enriching the folklore documentation on Commons from your region by taking photos, audios, videos, and [https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:UploadWizard&campaign=wlf_2022 submitting] them in this commons contest.
You can also [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2022/Organize|organize a local contest]] in your country and support us in translating the [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2022/Translations|project pages]] to help us spread the word in your native language.
Feel free to contact us on our [[:c:Commons talk:Wiki Loves Folklore 2022|project Talk page]] if you need any assistance.
'''Kind regards,'''
'''Wiki loves Folklore International Team'''
--[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] <small>([[User talk:MediaWiki message delivery|разговор]])</small> 14:15, 9 јануари 2022 (CET)
</div>
<!-- Пораката ја испрати Корисник:Tiven2240@metawiki преку списокот на https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Tiven2240/wlf&oldid=22560402 -->
== Feminism and Folklore 2022 ==
<div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr">
{{int:please-translate}}
Greetings! You are invited to participate in '''[[:m:Feminism and Folklore 2022|Feminism and Folklore 2022]]''' writing competion. This year Feminism and Folklore will focus on feminism, women biographies and gender-focused topics for the project in league with Wiki Loves Folklore gender gap focus with folk culture theme on Wikipedia.
You can help us in enriching the folklore documentation on Wikipedia from your region by creating or improving articles focused on folklore around the world, including, but not limited to folk festivals, folk dances, folk music, women and queer personalities in folklore, folk culture (folk artists, folk dancers, folk singers, folk musicians, folk game athletes, women in mythology, women warriors in folklore, witches and witch hunting, fairy tales and more. You can contribute to new articles or translate from the list of suggested articles [[:m:Feminism and Folklore 2022/List of Articles|here]].
You can also support us in organizing the contest on your local Wikipedia by signing up your community to participate in this project and also translating the [[m:Feminism and Folklore 2022|project page]] and help us spread the word in your native language.
Learn more about the contest and prizes from our project page. Feel free to contact us on our [[:m:Talk:Feminism and Folklore 2022|talk page]] or via Email if you need any assistance...
Thank you.
'''Feminism and Folklore Team''',
[[User:Tiven2240|Tiven2240]]
--06:49, 11 јануари 2022 (CET)
</div>
<!-- Пораката ја испрати Корисник:Tiven2240@metawiki преку списокот на https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Tiven2240/wlf&oldid=22574381 -->
== Отворен повикот за мислења за изборите за Одбор на доверители ==
:''<div class="plainlinks">[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation Board of Trustees/Call for feedback: Board of Trustees elections/Call for Feedback about the Board of Trustees elections is now open/Short|{{int:interlanguage-link-mul}}]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&group=page-{{urlencode:Wikimedia Foundation Board of Trustees/Call for feedback: Board of Trustees elections/Call for Feedback about the Board of Trustees elections is now open/Short}}&language=&action=page&filter= {{int:please-translate}}]</div>''
Повик за мислења: Изборите за Одбор на доверители се отпочнати и завршуваат на 7 февруари 2022 г.
Со овој Повик за мислења, екипата „Стратегија и управување со движењето“ применува поинаков пристап. Во него се вклучени мислењата на заедницата од 2021 г. Наместо со предлози, повикот е срочен околу клучни прашања поставени од од Одборот на доверители. Тие прашања дојдоа од одѕивот за изборите за Одбор на доверители во 2021 г. Намерата е да се поттикне колективна дискусија и заедничка разработка на предлози по овие клучни прашања.
[https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_Board_of_Trustees/Call_for_feedback:_Board_of_Trustees_elections Придружете се на разговорот].
Срдечно,
Стратегија и управување со движењето
[[User:AAkhmedova (WMF)|AAkhmedova (WMF)]] <small>([[User talk:AAkhmedova (WMF)|разговор]])</small> 08:08, 13 јануари 2022 (CET)
== Subscribe to the This Month in Education newsletter - learn from others and share your stories ==
<div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr">
Dear community members,
Greetings from the EWOC Newsletter team and the education team at Wikimedia Foundation. We are very excited to share that we on tenth years of Education Newsletter ([[m:Education/News|This Month in Education]]) invite you to join us by [[m:Global message delivery/Targets/This Month in Education|subscribing to the newsletter on your talk page]] or by [[m:Education/News/Newsroom|sharing your activities in the upcoming newsletters]]. The Wikimedia Education newsletter is a monthly newsletter that collects articles written by community members using Wikimedia projects in education around the world, and it is published by the EWOC Newsletter team in collaboration with the Education team. These stories can bring you new ideas to try, valuable insights about the success and challenges of our community members in running education programs in their context.
If your affiliate/language project is developing its own education initiatives, please remember to take advantage of this newsletter to publish your stories with the wider movement that shares your passion for education. You can submit newsletter articles in your own language or submit bilingual articles for the education newsletter. For the month of January the deadline to submit articles is on the 20th January. We look forward to reading your stories.
Older versions of this newsletter can be found in the [[outreach:Education/Newsletter/Archives|complete archive]].
More information about the newsletter can be found at [[m:Education/News/Publication Guidelines|Education/Newsletter/About]].
For more information, please contact spatnaik{{@}}wikimedia.org.
------
<div style="text-align: center;"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[m:Education/Newsletter/About|About ''This Month in Education'']] · [[m:Global message delivery/Targets/This Month in Education|Subscribe/Unsubscribe]] · [[m:MassMessage|Global message delivery]] · For the team: [[User:ZI Jony|<span style="color:#8B0000">'''ZI Jony'''</span>]] [[User talk:ZI Jony|<sup><span style="color:Green"><i>(Talk)</i></span></sup>]], {{<includeonly>subst:</includeonly>#time:l G:i, d F Y|}} (UTC)</div></div>
</div>
<!-- Пораката ја испрати Корисник:ZI Jony@metawiki преку списокот на https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:ZI_Jony/MassMessage/Awareness_of_Education_Newsletter/List_of_Village_Pumps&oldid=21244129 -->
== Работното тело за развој на водство: Ве молиме за мислење ==
Почитувани членови на заедницата,
Екипата за развој на заедницата при Фондацијата Викимедија го поддржува создавањето на глобално Работно тело за развој на водството со учество на заедницата. Замислата за телото е да има советодавна улога во работата кон развојот на водството.
Екипата бара мислења за надлежностите на Работното тело за развој на водството. <br>
На страница на Мета ќе го најдете предлогот за [[m:Special:MyLanguage/Leadership Development Task Force|Работно тело за развој на водството]] и ќе дознаете [[m:Special:MyLanguage/Leadership Development Task Force/Participate|како можете да помогнете]]. <br>
Мислењата за предлогот ќе се собираат од 7 до 25 февруари 2022 г.<section end="announcement-content" />
Срдечно,<br>
<br>
Бранимир Пипал --[[User:BPipal (WMF)|BPipal (WMF)]] <small>([[User talk:BPipal (WMF)|разговор]])</small> 20:04, 8 февруари 2022 (CET)<br>
Фасилитатор за Југоисточна Европа,<br>
Стратегија и управување со движењето
== Sandbox link ==
Apologies for writing in English. Please feel free to translate my text.
I'm holding a global RFC regarding Sandbox link ([[:en:User:4nn1l2/sandbox|example]]) at Meta: [[metawiki:Requests for comment/Enable sandbox for all Wikipedias|m:Requests for comment/Enable sandbox for all Wikipedias]]. I was told by User:Lucas Werkmeister that Macedonian Wikipedia as a large project does not have Sandbox link enabled.
* Does Macedonian Wikipedia want the Sandbox link enabled?
If there is consensus for enabling that on Macedonian Wikipedia, I will do that as part of the global settings. But if Macedonian Wikipedia does not want that, I can simply omit the Macedonian Wikipedia from my proposal. No hard feelings at all :) I have personally not found Sandbox links harmful in any way, shape, or form. Thanks [[User:4nn1l2|4nn1l2]] <small>([[User talk:4nn1l2|разговор]])</small> 04:04, 19 февруари 2022 (CET)
== Искористете го своето право на глас! Не заборавајте да учествувате во разговорите и гласањето за ратификација на UCoC! ==
Почитувани членови на заедницата,<br>
* Текстот подолу е машински преведен на македонски јазик.<br>
<br>
Ова е покана да учествувате во процесот на ратификација на UCoC со вашиот глас и потсетување дека сè уште можете да ги оставите вашите коментари или да се регистрирате за еден од закажаните датуми за интервју во заедницата. <br>
Закажано е [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines/Voting|'''гласање во SecurePoll од 7. до 21. март 2022. година''']] како дел од процесот на ратификација за спроведувањето на Универзалниот кодекс на однесување (UCoC) насоки. Поканети се оние со право на глас да одговорат на прашање од анкетата и да споделат коментари. <br>
На страницата [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines/Voter_information|Информации за гласачите]] можете да најдете корисни информации, одговори на најчесто поставуваните прашања, како и алатка за проверка на правото на глас. Гласачите треба да одговорат на прашањето дали го поддржуваат спроведувањето на Универзалниот кодекс на однесување врз основа на предложените насоки.
Предвидени се настани каде што можете да учествувате во разговори и да дознаете повеќе:
* [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Conversations/Panel_Q&A|Панел на заедницата]] на 18. февруари 2022. година во 15:00 часот UTC споделува перспективи од мали и средни учесници во заедницата.
* Тимот [[m:Strategy and Governance|Movement Strategy and Governance]] (MSG) е домаќин на Часовите за разговор на 25. февруари 2022. година во 12:00 UTC и 4. март 2022. година во 15:00 UTC. Ве молиме [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Conversations|'''регистрирајте се за овие часови за разговор''']] за да комуницирате со проектниот тим и комисијата за изготвување за ажурираните упатства за спроведување и процесот на ратификација. Видете ги [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/2022_conversation_hour_summaries|Резимето на часовите за разговор]] за белешки од 4 февруари 2022 година.
** Ако не зборувате доволно добро англиски, тимот на MSG може да обезбеди превод под услов да бидат присутни најмалку тројца учесници од иста јазична група (босански/хрватски/српски).<br>
Можете да коментирате на страниците за разговор на Мета-вики на кој било јазик.<br>
Може да контактирате и со кој било тим преку е-пошта: msg[[Датотека:At sign.svg|16x16px|link=|(_AT_)]]wikimedia.org или ucocproject[[File:At sign.svg|16x16px|link=|(_AT_ )]]wikimedia.org
Со почит,<br>
--[[User:BPipal (WMF)|BPipal (WMF)]] <small>([[User talk:BPipal (WMF)|разговор]])</small> 12:24, 19 февруари 2022 (CET)<br>
Фасилитатор за Југоисточна Европа,<br>
Стратегија и управување со движењето <br />
<br /><section end="announcement-content" />
== Wiki Loves Folklore is extended till 15th March ==
<div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr">{{int:please-translate}}
[[File:Wiki Loves Folklore Logo.svg|right|frameless|180px]]
Greetings from Wiki Loves Folklore International Team,
We are pleased to inform you that [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore|Wiki Loves Folklore]] an international photographic contest on Wikimedia Commons has been extended till the '''15th of March 2022'''. The scope of the contest is focused on folk culture of different regions on categories, such as, but not limited to, folk festivals, folk dances, folk music, folk activities, etc.
We would like to have your immense participation in the photographic contest to document your local Folk culture on Wikipedia. You can also help with the [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2022/Translations|translation]] of project pages and share a word in your local language.
Best wishes,
'''International Team'''<br />
'''Wiki Loves Folklore'''
[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] <small>([[User talk:MediaWiki message delivery|разговор]])</small> 05:50, 22 февруари 2022 (CET)
</div>
<!-- Пораката ја испрати Корисник:Rockpeterson@metawiki преку списокот на https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=22754428 -->
== Coming soon ==
<div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr">
=== Several improvements around templates ===
Hello, from March 9, several improvements around templates will become available on your wiki:
* Fundamental improvements of the [[Mw:Special:MyLanguage/Help:VisualEditor/User guide#Editing templates|VisualEditor template dialog]] ([[m:WMDE Technical Wishes/VisualEditor template dialog improvements|1]], [[m:WMDE Technical Wishes/Removing a template from a page using the VisualEditor|2]]),
* Improvements to make it easier to put a template on a page ([[m:WMDE Technical Wishes/Finding and inserting templates|3]]) (for the template dialogs in [[Mw:Special:MyLanguage/Help:VisualEditor/User guide#Editing templates|VisualEditor]], [[Mw:Special:MyLanguage/Extension:WikiEditor#/media/File:VectorEditorBasic-en.png|2010 Wikitext]] and [[Mw:Special:MyLanguage/2017 wikitext editor|New Wikitext Mode]]),
* and improvements in the syntax highlighting extension [[Mw:Special:MyLanguage/Extension:CodeMirror|CodeMirror]] ([[m:WMDE Technical Wishes/Improved Color Scheme of Syntax Highlighting|4]], [[m:WMDE Technical Wishes/Bracket Matching|5]]) (which is available on wikis with writing direction left-to-right).
All these changes are part of the “[[m:WMDE Technical Wishes/Templates|Templates]]” project by [[m:WMDE Technical Wishes|WMDE Technical Wishes]]. We hope they will help you in your work, and we would love to hear your feedback on the talk pages of these projects. </div> - [[m:User:Johanna Strodt (WMDE)|Johanna Strodt (WMDE)]] 13:38, 28 февруари 2022 (CET)
<!-- Пораката ја испрати Корисник:Johanna Strodt (WMDE)@metawiki преку списокот на https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=WMDE_Technical_Wishes/Technical_Wishes_News_list_all_village_pumps&oldid=22907463 -->
== Violations of Prespa Agreement ==
The title of this article https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0 should be moved to Северна Македонија (North Macedonia)
I tried to request the move but im getting a message thats you're not allowed to post on the talk page for the article.([[Special:Contributions/194.146.157.91|194.146.157.91]] <small>([[User talk:194.146.157.91|разговор]])</small> 17:51, 3 март 2022 (CET)
:According which article from that Agreement is mentioned that article on Macedonian Wikipedia should change the name of the article? --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 17:55, 3 март 2022 (CET)
It has changed everywhere on wikipedia including the United Nations.[[Special:Contributions/194.146.157.91|194.146.157.91]] <small>([[User talk:194.146.157.91|разговор]])</small> 18:05, 3 март 2022 (CET)
The context of the agreement is very clear and it says the country must use Its compound name with a geographical qualifier to the term "North Macedonia"[[Special:Contributions/194.146.157.91|194.146.157.91]] <small>([[User talk:194.146.157.91|разговор]])</small> 18:08, 3 март 2022 (CET)
:The Prespa Agreement has no effect on Wikipedia where we use the concept of common name. Since “Македонија” is still the common name used in the Macedonian language, the article will remain titled with that name. Also, the fact that the name was changed in the UN is completely irrelevant. There are no UN member states known as “South Korea” and “North Korea”, but these two names are used to refer to these countries.--[[User:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] <small>([[User talk:Kiril Simeonovski|разговор]])</small> 18:41, 3 март 2022 (CET)
ok i understand about the common name but there is one more problem. The country is still claiming the hellenic civilization on Alexander the Greats article here https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_III_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8 The Alexander the Great article need to be rewritten and must stop using fake propaganda and make this one become a democratic wikipedia.[[Special:Contributions/194.146.157.91|194.146.157.91]] <small>([[User talk:194.146.157.91|разговор]])</small> 19:09, 3 март 2022 (CET)
There is an explicit clarification that the citizens of the country are not related to ancient Hellenic civilization that previously inhabited the northern regions of Greece.<ref>{{cite web|date=12 June 2018|title=Republic of North Macedonia with Macedonian language and identity, says Greek media|url=http://meta.mk/en/republic-of-north-macedonia-with-macedonian-language-and-identity-says-greek-media/|access-date=12 June 2018|website=Meta.mk|publisher=Meta}}</ref><ref>{{cite web|date=12 June 2018|script-title=el:Κλείδωσε το "Βόρεια Μακεδονία" - Το διάγγελμα Τσίπρα για τη συμφωνία (Agreed on "Northern Macedonia" - Tsipra's speech to the nation about the deal)|url=http://www.kathimerini.gr/969055/article/epikairothta/politikh/kleidwse-to-voreia-makedonia---to-diaggelma-tsipra-gia-th-symfwnia|access-date=12 June 2018|website=Kathimerini.gr|language=el|quote={{lang|el|Την ίδια στιγμή -και ίσως αυτό να έχει τη μεγαλύτερη ιστορική βαρύτητα και αξία για την Ελλάδα- στη Συμφωνία που καταλήξαμε, για πρώτη φορά προβλέπεται ότι οι Βόρειοι Γείτονές μας δεν έχουν και δεν μπορούν να διεκδικήσουν στο μέλλον καμία σχέση με τον αρχαίο ελληνικό πολιτισμό της Μακεδονίας. Ο όρος Μακεδόνας της ελληνικής ιστορικής κληρονομιάς, ο οποίος έλκει την καταγωγή του από τον αρχαίο ελληνικό πολιτισμό διαχωρίζεται ρητά και κατηγορηματικά από τον όρο Μακεδόνας όπως τον χρησιμοποιούν και στη βάση του οποίου αυτοπροσδιορίζονται οι πολίτες της γειτονικής μας χώρας}}.}}</ref>[[Special:Contributions/194.146.157.91|194.146.157.91]] <small>([[User talk:194.146.157.91|разговор]])</small> 19:12, 3 март 2022 (CET)
:Macedonian Wikipedia is separate body consisted with independent editors who is writing articles based on sources on Macedonian language. And please write civilized, as your tone into your comments can bring sanctions. --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 19:26, 3 март 2022 (CET)
ok but we must write his native name in Greek at least.[[Special:Contributions/194.146.157.91|194.146.157.91]] <small>([[User talk:194.146.157.91|разговор]])</small> 19:27, 3 март 2022 (CET)
{{наводи}}
::More about illegality of the Prespa Agreement see here [https://www.lap-publishing.com/catalog/details//store/gb/book/978-620-4-71741-8/prespa-agreement-and-its-effects-on-macedonian-right-to-national-identity:] (Prespa Agreement and its Effects on Macedonian Right to National Identity: An act of Ethno–genocidal termination of the national identity). This illegal act (Prespa Agreement) represent the blatant example of an Ethnocide ( see Wikipedia on Ethnocide or Cultural Genocide : https://en.wikipedia.org/wiki/Ethnocide ).[[Special:Contributions/178.148.119.189|178.148.119.189]] <small>([[User talk:178.148.119.189|разговор]])</small> 14:24, 1 мај 2022 (CEST)
== Гласањето започна! Гласањето за ратификација на упатствата за спроведување на UCoC е отворено од 7 до 21 март 2022 година ==
<section begin="announcement-content" />
:''[[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Enforcement guidelines/Vote|You can find this message translated into additional languages on Meta-wiki.]]
:''<div class="plainlinks">[[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Enforcement guidelines/Vote|{{int:interlanguage-link-mul}}]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&group=page-{{urlencode:Universal Code of Conduct/Enforcement guidelines/Vote}}&language=&action=page&filter= {{int:please-translate}}]</div>''
Оваа порака е машински преведена.<br>
Здраво на сите,
Процесот на гласање за [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Enforcement guidelines|ратификација за ревидираните упатства за спроведување]] на [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct|Универзалниот кодекс на однесување (UCoC)]] сега е отворен!<br>
'''[[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Enforcement guidelines/Voting|Гласањето започна на SecurePoll]]''' на 7 март 2022 година и ќе заврши на 21 март 2022 година. [[m:Universal Code of Conduct/Enforcement guidelines/Voter information|Прочитајте повеќе за информациите за гласачите и деталите за подобноста]].
Универзалниот кодекс на однесување (UCoC) обезбедува основа за прифатливо однесување за целото движење. Ревидираните упатства за спроведување беа објавени на 24 јануари 2022 година како предложен начин за примена на политиката низ движењето. Можете да прочитате повеќе за [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Project|проектот UCoC]].
Можете да коментирате на страниците за разговор на Мета-вики на кој било јазик.<br>
Можете исто така да го контактирате тимот преку е-пошта: ucocproject[[File:At sign.svg|16x16px|link=|(_AT_)]]wikimedia.org
Со почит,<br>
--[[User:BPipal (WMF)|BPipal (WMF)]] <small>([[User talk:BPipal (WMF)|разговор]])</small> 14:43, 9 март 2022 (CET)<br>
Movement Strategy and Governance<br>
Wikimedia Foundation<section end="announcement-content" />
== Wiki Loves Folklore 2022 ends tomorrow ==
[[File:Wiki Loves Folklore Logo.svg|right|frameless|180px]]
International photographic contest [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2022| Wiki Loves Folklore 2022]] ends on 15th March 2022 23:59:59 UTC. This is the last chance of the year to upload images about local folk culture, festival, cuisine, costume, folklore etc on Wikimedia Commons. Watch out our social media handles for regular updates and declaration of Winners.
([https://www.facebook.com/WikiLovesFolklore/ Facebook] , [https://twitter.com/WikiFolklore Twitter ] , [https://www.instagram.com/wikilovesfolklore/ Instagram])
The writing competition Feminism and Folklore will run till 31st of March 2022 23:59:59 UTC. Write about your local folk tradition, women, folk festivals, folk dances, folk music, folk activities, folk games, folk cuisine, folk wear, folklore, and tradition, including ballads, folktales, fairy tales, legends, traditional song and dance, folk plays, games, seasonal events, calendar customs, folk arts, folk religion, mythology etc. on your local Wikipedia. Check if your [[:m:Feminism and Folklore 2022/Project Page|local Wikipedia is participating]]
A special competition called '''Wiki Loves Falles''' is organised in Spain and the world during 15th March 2022 till 15th April 2022 to document local folk culture and [[:en:Falles|Falles]] in Valencia, Spain. Learn more about it on [[:ca:Viquiprojecte:Falles 2022|Catalan Wikipedia project page]].
We look forward for your immense co-operation.
Thanks
Wiki Loves Folklore international Team
[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] <small>([[User talk:MediaWiki message delivery|разговор]])</small> 15:40, 14 март 2022 (CET)
<!-- Пораката ја испрати Корисник:Rockpeterson@metawiki преку списокот на https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=22754428 -->
== Уште една недела до крајот на гласањето за Упатството за спроведување на UCoC ==
Здраво на сите,
Останува уште една недела до крајот на гласањето за ратификација на Упатството за имплементација на UCoC. Можете да гласате и да го оставите вашиот коментар до понеделник, 21 март.<br>
'''Според најновите статистички податоци, ниту еден член на македонската вики заедница досега не гласал.'''<br>
Би сакал да ве потсетам дека гласањето е ваше право како волонтер кој учествува во мисијата на Википедија да го направи целото човечко знаење бесплатно и достапно на кој било јазик.<br>
Различноста е важна. Затоа, подеднакво е од суштинско значење помалите заедници да бидат порамномерно застапени. Тоа е уште една причина да ја посетите страницата SecurePoll [[https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:SecurePoll/vote/391| и да гласате]].
Ако сметате дека треба да го освежите вашето знаење за UCoC и Упатствата за спроведување, можете да го прочитате [[https://meta.vikimedia.org/viki/Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines/Voting| резимето]] или [[https://meta.wikimedia.org/wiki/Universal_Code_of_Conduct/FAQ| Често поставуваните прашања]].
Најтопли поздрави.<br>
Бранимир Пипал,<br>
Facilitator, SEE
Movement Strategy and Governance
== Гласањето за ратификација на Упатствата за имплементација на UCoC сега е завршено ==
Здраво на сите, <br>
:: Google Translate ми помогна да ја напишам оваа порака. <br>
Процесот на гласање заврши во вторник, 22 март, во 00:00 часот UTC (01:00 во Македонија).<br>
Сакам да им се заблагодарам на сите за учеството во овој глобално важен процес на донесување одлуки.
Резултатите ќе бидат објавени [https://meta.wikimedia.org/wiki/Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines/Voting/Results на оваа страница], заедно со релевантните статистички податоци и резиме на коментарите веднаш штом ќе бидат достапни. <br>
[https://meta.wikimedia.org/wiki/Universal%20Code%20of%20Conduct/Enforcement%20guidelines/Voting/Results#Statistics Во меѓувреме, можете да погледнете некои од статистичките податоци кои се веќе објавени]. <br>
Со почит, <br>
Бранимир Пипал<br>
Facilitator, SEE<br>
Movement Strategy and Governance<br>
Wikimedia Foundation<br>
== Работна група за развој на лидерство: Аплицирај! (до 10 април) ==
Здраво на сите! <br>
И сега, еве нешто сосема друго: <br>
:: '''Ако сакате да учествувате во Работната група за развој на лидерство, можете да аплицирате [https://meta.wikimedia.org/wiki/Leadership_Development_Working_Group/Participate/#1._How_to_participate на оваа страница]. <br> Конкурсот е отворен до 10 април 2022 година.''' <br>
:: Апликациите ќе бидат разгледани анонимно и ќе се бодуваат од панел од волонтери и персонал од Фондацијата Викимедија со искуство во образование или развој на лидерство. <br>
За да дознаете зошто на движењето му е потребна заедничка дефиниција за лидерство, што е Работната група, со што ќе се занимава, на кои прашања ќе се обиде да одговори и кои се условите за приклучување, погледнете подетални објаснувања на [https://meta.wikimedia.org/wiki/Leadership_Development_Working_Group/Purpose_and_Structure Работна група за развој на лидерство - Цел и структура]. <br>
Можете да прочитате резиме на коментарите и предлозите на заедницата собрани досега за развој на лидерство (на англиски) [https://meta.wikimedia.org/wiki/Leadership_Development_Working_Group/Participate#5._Summary_of_Call_for_Feedback на оваа Mета страница]. <br>
Со почит, <br>
--[[User:BPipal (WMF)|BPipal (WMF)]] <small>([[User talk:BPipal (WMF)|разговор]])</small> 20:59, 23 март 2022 (CET)<br>
Facilitator, SEE<br>
Movement Strategy and Governance<br>
Wikimedia Foundation<br>
== Помош ==
Поздрав до сите! Ако некој сака да помогне да се направи или забрза правење статија за Љупчо Коцарев на англиската Вики.
Веке е направена една верзија [https://en.wikipedia.org/wiki/Draft:Ljup%C4%8Do_Kocarev#Curriculum_vitae]. Ако има сугестии, сите се добродојдени.
Поздрав.[[Special:Contributions/178.148.119.189|178.148.119.189]] <small>([[User talk:178.148.119.189|разговор]])</small> 00:50, 25 март 2022 (CET)
::Википедија отфрли Драфтот за Коцарев.[[Special:Contributions/178.148.119.189|178.148.119.189]] <small>([[User talk:178.148.119.189|разговор]])</small> 16:54, 1 април 2022 (CEST)
:::ok! Средено, Благодарам![[Special:Contributions/178.148.119.189|178.148.119.189]] <small>([[User talk:178.148.119.189|разговор]])</small> 14:01, 4 април 2022 (CEST)
П.С. Може ли некој на таа Вики (en.wikipedia.org) да отстрани reverting anti-vandal bot или filter за "Igor Janev", бидејки и литературата не може лесно да се додаде.[[Special:Contributions/178.148.119.189|178.148.119.189]] <small>([[User talk:178.148.119.189|разговор]])</small> 14:26, 4 април 2022 (CEST)
== Feminism and Folklore 2022 ends soon ==
[[File:Feminism and Folklore 2022 logo.svg|right|frameless|250px]]
[[:m:Feminism and Folklore 2022|Feminism and Folklore 2022]] which is an international writing contest organized at Wikipedia ends soon that is on <b>31 March 2022 11:59 UTC</b>. This is the last chance of the year to write about feminism, women biographies and gender-focused topics such as <i>folk festivals, folk dances, folk music, folk activities, folk games, folk cuisine, folk wear, fairy tales, folk plays, folk arts, folk religion, mythology, folk artists, folk dancers, folk singers, folk musicians, folk game athletes, women in mythology, women warriors in folklore, witches and witch hunting, fairy tales and more</i>
Keep an eye on the project page for declaration of Winners.
We look forward for your immense co-operation.
Thanks
Wiki Loves Folklore international Team
[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] <small>([[User talk:MediaWiki message delivery|разговор]])</small> 15:29, 26 март 2022 (CET)
<!-- Пораката ја испрати Корисник:Rockpeterson@metawiki преку списокот на https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Rockpeterson/fnf&oldid=23060054 -->
<div class="boilerplate metadata rfa" style="background-color: #F3F9FF; margin: 2em 0 0 0; padding: 0 10px 0 10px; border: 1px solid #AAAAAA;">
== Попис 2021 ==
Здраво, Дали лицата за кои податоците се превземени од административни извори, односно го бојкотирале пописот/не се попишале, да ги сметаме за Македонци или во посебна група - Не се изјасниле/Непознато. Исто така дали христијаните да ги сметаме заедно со Православните или повторно како посебна група.
Поздрав [[User:Bojan9Spasovski|Bojan9Spasovski]] <small>([[User talk:Bojan9Spasovski|разговор]])</small> 00:50, 31 март 2022 (CEST)
:@[[Корисник:Bojan9Spasovski|Bojan9Spasovski]] Бојан, според мене треба да се пристапи на истиот начин како Македонците-муслимани во западниот дел на Македонија, кои се изјаснуваат како Албанци или Турци, иако на сите пописи досега се изјаснуваат дека македонскиот јазик им е мајчин јазик. Така, што треба да има фуснота/објаснување веднаш под табелите за тоа дека тие лица всушност се Македонци кои го одбиле пописот, а во табелите да си останат официјалните податоци. За групата христијани, тука е веќе таква каша попара, што поим немам како да се реши. --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 08:46, 31 март 2022 (CEST)
::И јас сум за тоа во табели да се остават податоците од пописот каков што е. Пишале посебно христијани, а посебно православни, католици и други христијански групи, така нека биде и на Википедија, нема зошто да ги собираме ние во поинакво групирање. Поздрав - [[User:Виолетова|Виолетова]] <small>([[User talk:Виолетова|разговор]])</small> 13:00, 31 март 2022 (CEST)
:::Апсолутно треба да се групираат по религии. Под Христијанска спаѓаат сите христијани, под Ислам спаѓаат сите муслимани, како и за останатите исто. Така си е во цел свет и се знае кои фракции/гранки се дел на која религија, не е тоа нешто што треба да се толкува во 2022 година. Според мене е целосно неприродно ако не се соберат како група сите христијани (како и сите муслимани). Би биле единствени во цел свет кои не се водат според прописи и не ја гледам потребата да се правиме наудрени со сила. [[Special:Contributions/160.62.4.102|160.62.4.102]] <small>([[User talk:160.62.4.102|разговор]])</small> 08:58, 14 април 2022 (CEST)
::„''Така, што треба да има фуснота/објаснување веднаш под табелите за тоа дека тие лица всушност се Македонци кои го одбиле пописот, а во табелите да си останат официјалните податоци''“.
::Дали имаме темелни извори кои го потврдуваат тоа што го велите, дека тие лица всушност се [етнички] Македонци кои го одбиле пописот? Јас до сега не сум сретнал такви извори. Официјално, тоа се лица за кои податоците се преземени од административните извори, т.е. тие не биле теренски попишани, следствено и не дале одговор на прашања како етничка припадност, религиска припадност, итн. Можеби во таа категорија има Албанци, има Турци, итн. Но сѐ останува на „можеби“, а на Википедија треба да се користиме со темелни извори. Не верувам дека ќе најдеме такви извори. Она што може да го направиме е да се направи фуснота, но мора да бидеме многу внимателни сѐ да биде неутрално, според стандардите на Википедија. Не може да се напише дека тоа се Македонци, кога не постојат извори кои ќе потврдат дека тие сто и нешто илјади се Македонци, и тоа имено кои го одбиле пописот (за последното го кажувам затоа што постои и можноста некои граѓани да не успеале да се попишат од најразлични причини [пр. земјоделци]). [[User:Идеологист|Идеологист]] <small>([[User talk:Идеологист|разговор]])</small> 16:12, 1 април 2022 (CEST)
:::@[[Корисник:Идеологист|Идеологист]] Категоријата на Државниот завод за статистика со овие лица е глупост на векот, и можеше многу полесно да се реши со фусноти дека дел од населението во тие и тие општини го бојкотирале пописот, како што имено веќе имаме случај во 1991 година. Ова што се случува е „оригинално истражување“ како што наведе Кирил подолу токму на Државниот завод. Јас останувам на ставот дека таа фуснота треба да ги споменува Македонците, затоа што не може да го избегнеме фактот дека кампањата за бојкот на референдумот се водеше кај Македонците и за ова постојат извори. Токму кај Албанците и другите етнички заедници постоеше кампања за активно попишување. Граѓани кои не успеале да се попишат од најразлични причини не може да даде бројка од 7% од вкупното резидентно население, што само по себе е процент кој го доведува во прашање целиот попис. За крај, како што и гласав подолу, јас пописот го прифаќам, најмногу поради тоа што дава барем некаква пореална слика отколку податоците од 2002 г., но дека треба да имаме фусноти треба и може да ги дискутираме содржински отколку ќе заврши гласањето. --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 20:20, 1 април 2022 (CEST)
::::Се сложуваме. Онаму каде што се споменува категоријата за која зборуваме, на некој начин треба да се даде поширок контекст. Ова може да се направи и со фуснота (пример е фуснотата на англиската Википедија за Косово).
::::Во однос на содржината, треба да се соберат извори на таа тема. [https://www.slobodnaevropa.mk/a/%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%93%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D0%B8-%D0%B3%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BE%D1%82-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D0%B1%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82-%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B8-/31779512.html Радио Слободна Европа] го наведува следново: „На терен не беа попишани 132 260 луѓе за кои податоците се преземени од административни извори, а причините се неколку, вели директорот на Државниот завод за статистика, Апостол Симовски за РСЕ. Според него, овие луѓе не биле попишани, бидејќи процесот се спроведувал за време на годишни одмори и пандемија на ковид, потоа било период на интензивни работи во земјоделието, а се случувало и попишувачот да пропушти некој, а имало и скриен и отворен бојкот. Конкретна бројка на луѓето кои го бојкотирале пописот нема, додава тој“. Мислам дека тоа е добра основа која веќе наведува неколку причини, тие треба да се разгледаат подетално. Очекувам дискусија за содржината. Поздрав. [[User:Идеологист|Идеологист]] <small>([[User talk:Идеологист|разговор]])</small> 21:10, 1 април 2022 (CEST)
:::::Најверојатно веќе сте решиле, но сакам да оставам коментар, да посведочи како се одвивал пописот во мојата населба. Поради страв од короната попишувачот ги попишувал станарите во ходниците од зградите, му носеле само матични броеви (лични карти), носел лаптоп, но ги запишувал во тетратка, не прашувал ни за етничка припадност, ни за јазик, ни за религија. Бидејќи попишувачот бил од маалото, најверојатно за секого знаел кој што е. :) Претпоставувам истото се случувало во населбите со ромско население, каде живеат и Албанци, попишувачите најверојатно биле Албанци и го правеле истото. И претпоставувам тоа е причината што бројот на Роми опадна, а се зголеми бројот на Албанци. Во однос на религијата, треба да ги групирате како христијани (каде ќе влезат и православни и католици итн.) и муслимани, или пак да ги групирате како: православни, католици, сунити, шиити, бектеши итн., а Апостол Симовски да достави податок колку точно сунити, шиити и бектеши живеат во државата. [[User:Горец|Горец]] <small>([[User talk:Горец|разговор]])</small> 17:38, 11 април 2022 (CEST)
::::::@[[Корисник:Горец|Горец]] Имаме решено да го прифатиме пописот со неговите резултати, но со одредени белешки, за кои моментално се расправа, за што подолу се разгледува. Слободно кажи го твоето мислење и за тоа. --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 20:25, 11 април 2022 (CEST)
:МПЦ објасни, тоа е забуна на термини, ХРИСТИЈАНСТВО е религија, Православие е вероисповест (заедно со католицизам, протестанство и така натаму). БИДЕЈЌИ ИМА КОНФУЗИЈА на термини, БИДЕЈЌИ Е НЕПОЗНАНИЦА што мислеле попишувачите или респондентите кога одговарале„ христијанство,“ бидејќи има простор за нагаѓање, за погодување, за од око шпекулирање - ТОЈ ПОДАТОК, целиот, за религијата треба да се повтори: и така, и на попишувачот и на прашаниот му е се дава можност да забележи/се изјасни пошироко и попрецизно. Истото треба да се примени и за Ислам, со подкатегории Суни, Шиит, Бекташ итн. Ако не се направи ова, треба да се сметаат за ништовни податоците за религија и воопшто да не се прикажуваат - едноставно самиот прашалник е лош бидејќи допушта мешање баби и жаби и шпекулирање на јавноста што се скоро 250.000 луѓе што се изјасниле просто - христијани. КОНЕЧНО решение, можеби најбезболно е, СИТЕ вероисповести (конфесии) кои се христијански, да се додадат на оваа група Христијани (бидеќи таа е широката категорија а овие се подкатегории), и така да имаме самоЧ Хриситјанство (без подкатегории, вкупно) и Ислам (без подкатегории, вкупно) [[User:Kkolozova|Kkolozova]] <small>([[User talk:Kkolozova|разговор]])</small> 17:29, 19 април 2022 (CEST)
=== Можни решенија ===
<span style="border: 1px solid #aaa; background: #f9fcf9; margin-right: .5em; padding: 6px;">Предлогот е направен во 13:33 ч. на 31 март 2022 (CEST) и гласањето трае точно 7 дена.</span>
Со оглед на тоа што веќе втор ден во јавноста има бурни реакции во врска со објавените резултати од пописот, особено во врска со категоријата „Лица за кои податоците се преземени од административни извори“ којашто претставува [[Википедија:Без свои истражувања|оригинално истражување]] на Државниот завод за статистика и во која се попишани 132.260 лица или 7,2% од вкупниот број, мислам дека е важно како заедница да изградиме став за тоа дали и како ќе ги прифатиме резултатите. Оттука, можни се следните решенија:
* '''Предлог 1:''' да се прифатат резултатите од пописот во целост;
* '''Предлог 2:''' да се прифатат резултатите од пописот во целост со резерва, односно да се додадат белешки со појаснување за спорни категории;
* '''Предлог 3:''' да се прифатат само збирните резултати на ниво на држава, општини и населени места, а да не се прифатат поделбите по народност, религија и јазик; и
* '''Предлог 4:''' да не се прифатат резултатите од пописот.
Ве повикувам да се изјасните за некој од горенаведените предлози и да образложите зошто сметате дека е најсоодветен.--[[User:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] <small>([[User talk:Kiril Simeonovski|разговор]])</small> 13:33, 31 март 2022 (CEST)
==== Гласање и дискусија ====
'''(0/0/0); Закажано да заврши во 13:33, [[7 април]] [[2022]] (CEST)'''
#{{За}} '''Предлог 2''' , и тоа со силно истакнати белешки. Графата за 2021 г. да биде обележана и под табелата со истиот белег да биде напомена за спорноста со просто објаснување во една реченица, а притоа во него да има врска до статијата кајшто поподробно се обработува контроверзијата. Нешто од типот на тоа што го велат Ehrlich91 и Виолетова погоре. --[[Корисник:Bjankuloski06|Б. Јанкулоски]] <small>([[Разговор со корисник:Bjankuloski06|разговор]])</small> 13:44, 31 март 2022 (CEST)
# {{За}} '''Предлог 2''' [[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 15:34, 31 март 2022 (CEST) {{коментар}} Резултатите од пописот треба да се вметнат како вкупна бројка на населението, бидејќи истите бројки се многу подобра претстава отколку податоците од последниот попис спроведен дури пред 20 години. За лицата без податоци нормално ќе мора да има посебна фуснота/објаснување, а може да има дури и посебно објаснување за целокупниот попис. --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 15:34, 31 март 2022 (CEST)
# {{За}} '''Предлог 2''' и јас сум за предлог број 2, а погоре веќе пишав мислење за еден аспект од пописот. Поздрав - [[User:Виолетова|Виолетова]] <small>([[User talk:Виолетова|разговор]])</small> 15:52, 31 март 2022 (CEST)
# {{За}} '''Предлог 2''' Во статијата која треба да се создаде како контроверзија односно спорна за пописот (и истата да се води како навод) треба да биде разработена со наведување на сите позначајни субјекти во земјата (политички, научни, општествени, кои ќе заземаат некаков став или ќе имаат било каква изјава за пописот...)--[[User:Тиверополник|Тиверополник]] <small>([[User talk:Тиверополник|разговор]])</small> 21:40, 31 март 2022 (CEST).
# {{За}} '''Предлог 2''' [[User:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]] <small>([[User talk:P.Nedelkovski|разговор]])</small> 22:56, 31 март 2022 (CEST)
# {{За}} '''Предлог 2''' [[User:Bojan9Spasovski|Bojan9Spasovski]] <small>([[User talk:Bojan9Spasovski|разговор]])</small> 23:40, 31 март 2022 (CEST)
# {{За}} '''Предлог 2''' [[User:Идеологист|Идеологист]] <small>([[User talk:Идеологист|разговор]])</small> 16:31, 1 април 2022 (CEST) {{Коментар}} Остро се спротивставувам на идејата дека Википедија може да одлучи дали „да ги прифати“ резултатите од пописот, без разлика дали целосно или делумно. Википедија не е форум или група која има простор да одлучува дали да прифати резултати од попис спроведен од држава или пак нешто слично. Ние мора да останеме на правилата на Википедија. Содржините кои ќе се најдат на Википедија на македонски јазик за Попис 2021 треба да бидат создадени имајќи ги предвид правилата, особено неутралноста. Ова не е нешто ново, светот е полн со контроверзни теми и Википедија уште од своите почетоци се справува со тоа. Се знае како се прави тоа, при целиот текст се користи неутралност. Во самата статија Попис 2021 треба да има поднаслов за контроверзии. Таму и во поднаслов реакции подетално ќе се зачнат спорните прашања. Многу ми е жал што се чини дека на оваа тема преовладува мислењето дека уредниците на Википедија имаат простор да одлучат дали да ги прифатат или да не ги прифатат резултатите. Но, отворен сум за дискусија. [[User:Идеологист|Идеологист]] <small>([[User talk:Идеологист|разговор]])</small> 16:25, 1 април 2022 (CEST)
::{{одговор|Идеологист}} Веќе постои статијата [[Спор за пописот на населението во Македонија (2021)]] во којашто многу добро е објаснет спорот и наведени се ставовите на оспорувачите. Дали оваа статија воопшто треба да постои или не и дали дел од нејзината содржина може да се искористи за да се прошири [[Попис на населението во Македонија (2021)|главната статија за пописот]] се прашања за коишто треба да се дискутира на друго место, односно на соодветните страници за разговор. Тука се дискутира за тоа како да се постапи со резултатите од пописот, особено со новововедената категорија којашто за првпат се среќава на еден попис и за којашто се разви голема полемика во јавноста.--[[User:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] <small>([[User talk:Kiril Simeonovski|разговор]])</small> 20:48, 1 април 2022 (CEST)
:::Мислам дека отидов малку предалеку со мојот коментар, но @[[Корисник:Виолетова|Виолетова]] и @[[Корисник:M4r51n|M4r51n]] го срочија одлично. Одлично е штом имаме статија Спор за пописот (мислам може да се најде и некое друго име (Реакции на пописот или сл.), но тоа е за на СЗР на соодветната статија). Како што спомена @[[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]], се согласувам со вториот предлог, кој сметам и дека најдобро од сите предлози ги рефлектира стандардите на Википедија. Поздрав. [[User:Идеологист|Идеологист]] <small>([[User talk:Идеологист|разговор]])</small> 19:28, 2 април 2022 (CEST)
::@[[Корисник:Идеологист|Идеологист]] Уредниците на Википедија и те како имаат право да дискутираат и чисто како твоја информација, кога се промени името на Википедија на англиски јазик имаше повеќе месечна дискусија со која можеби најдобро на свет се утврди водич за именувањето и употребата на Македонија и македонски, нешто што никој го немаше направено. Имено, со самиов твој глас ти реално учествуваш и самиот поддржуваш дека треба да се прифатат со резерва. --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 21:01, 1 април 2022 (CEST)
:::Искрено и мене ми смета зборот „прифаќаме“, поарно да стои „користиме“ на Википедија, ама немав време вчера повеќе да коментирам околу тоа. Ионака предлогот број 2 ми е прифатлив, па ете, не сум дообјаснила, како што [[Корисник:Идеологист|Идеологист]] реагираше. Сметам дека гласањето е за користење на пописот на Википедија, така и гласав. Поздрав - [[User:Виолетова|Виолетова]] <small>([[User talk:Виолетова|разговор]])</small> 21:57, 1 април 2022 (CEST)
# {{За}} '''Предлог 2''' [[User:M4r51n|M4r51n]] <small>([[User talk:M4r51n|разговор]])</small> 15:59, 2 април 2022 (CEST) {{Коментар}} Делумно се согласувам со [[Корисник:Идеологист|Идеологист]], па оттука природно би дошло да гласам за предлогот број 2. Пописот е направен од државна институција и е официјален, а сите контроверзии може да се посочат како во главната статија, така и во посебната која е направена. Предлагам во главната статија во поднаслов да се даде вовед за спорот и да се поврзе со секундарната статија.
#{{За}} предлог број 2.--<big><font face="Monotype Corsiva">[[Корисник:MacedonianBoy|Никола]] <sup>[[Разговор со корисник:MacedonianBoy|Стоіаноски]]</sup></font></big> 17:01, 4 април 2022 (CEST)
{{коментар}} {{одговор|Bjankuloski06|Ehrlich91|Виолетова|Тиверополник|P.Nedelkovski|Bojan9Spasovski|Идеологист|M4r51n|MacedonianBoy}} Периодот за гласање заврши и едногласно е изгласан предлогот број 2, но ниеден од вас не образложи колку белешки треба да има, на што да се однесуваат, со која содржина да бидат и во кои статии да се додадат. Освен тоа, треба да се одлучи и што ќе значи усвојувањето на предлогот број 2 за демографските карти на општините на коишто се обоени селските атари со различни бои во зависност од етничката припадност на населението ([[:Податотека:Ethnic groups of Dolneni Municipality.svg|пример за Општина Долнени]]).--[[User:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] <small>([[User talk:Kiril Simeonovski|разговор]])</small> 22:03, 8 април 2022 (CEST)
:{{коментар}} {{одговор|Bjankuloski06|Виолетова|Bojan9Spasovski|M4r51n|MacedonianBoy}} Освен Тивер и Идеологист, вие останатите не дадовте ваши видувања за белешките. Исто така, добро е во дискусијата и покрај тоа што не гласале да се вклучат и {{одговор|Горец|Kiril Simeonovski}}, зашто вака напразно делува дека сме отвориле дискусија. --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 21:04, 18 април 2022 (CEST)
::{{одговор|Ehrlich91}} Јас се воздржувам од изнесување било какво мислење и како невклучен администратор ќе ја затворам дискусијата откако ќе се постигне консензус. Очигледно е дека засега го нема и потребно е повеќе корисници да се произнесат.--[[User:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] <small>([[User talk:Kiril Simeonovski|разговор]])</small> 21:24, 18 април 2022 (CEST)
:::{{одговор|Ehrlich91}}Лично имам многу забелешки за пописот, многу нешта се измешани и погрешно направени, но би оставил да решат поискусните членови на МК Википедија. Тука би го повторил само тоа што го напишав погоре, а читам и некои други искажале слично мислење − групирањето да биде: ''христијанство (христијани)'' и ''ислам (муслимани)'', или пак одделно како: ''православни, католици, протестанти, сунити, шиити, бекташи'' итн. Второто е тешко изводливо, бидејќи нема податоци. Револтиран сум од многу нешта, размислувам емотивно, и не сакам да давам мислење за останатите работи, се плашам дека ќе напишам нешто што не треба. Поздрав, [[User:Горец|Горец]] <small>([[User talk:Горец|разговор]])</small> 21:32, 19 април 2022 (CEST)
:Јас и пред да започне гласањето имам кажано дел од мојот став за белешките, но целосно си во право дека мора да се усогласат сите овие работи кои ги наведе.
:* За самата белешка јас би го посочил примеро на белешката за Косово ({{шв|Косово-белешка}}), што може да се користи насекаде и во сите статии каде се споменуваат резултатите од пописот.
:* Како друг пример за белешка, јас веќе во неколку општини пред да започне оваа дискусија почнав да ги вметнувам податоците од пописот и некоја моја белешка беше:
:**„† Овие лица учествуваат во вкупното резидентно население, но поради нивно одбивање (бојкотирање) не биле официјално попишани, туку за нив податоците биле преземени од административни извори и затоа не учествуваат во изјаснувањето за етничка припадност, вероисповед и мајчин јазик. Кампањата за бојкот на пописот во 2021 година била најмногу водена кај Македонците, поради што најмногу лица за кои нема податоци се токму етничките Македонци.“
:Картите најпрвин мораме да дознаеме дали воопшто некој може да ги поправи, но јас би се водел со истата белешка како и низ статиите. --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 22:16, 8 април 2022 (CEST)
::Јас имам замерка за делот „поради нивно одбивање (бојкотирање) не биле официјално попишани“. Мислам дека немаме извори со кои може да тврдиме со сигурност дека сите овие граѓани одбиле да се попишат (мислам дека со тоа имплицираме и дека треба да завршат по судови, затоа што колку што знам е спротивно на законот да одбиеш да бидеш опфатен од пописот.
::Мојот предлог е белешката да гласи нешто во овој стил: Прашањата за етничка припадност, религиска припадност, мајчин јазик и јазик кој вообичаено се зборува во домаќинството се однесуваат само на оние граѓани опфатени со теренскиот попис кои се изјасниле за овие прашања, а 132.260 граѓани или 7,20% од вкупното резидентно население не биле опфатени со теренскиот попис и не се изјасниле за овие прашања. И како што кажа Тиверополник, во белешката добро е да се додаде нешто како Прочитај повеќе со врска до статијата спор за пописот, каде што може да се направи поднаслов за оваа категорија граѓани.
::Во однос на картите, мислам дека тоа може да се реши на ист начин, на секоја карта да има белешка, со цел да се знае дека податоците прикажуваат колку граѓани се изјасниле, но не сите се изјасниле. На пример, во општина Струмица дури за 12% од населението не се знае етничката припадност, и мнозинската етничка група, Македонците, се околу 77.91%, а во 2002 година биле околу 91.92%. [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Ethnic_groups_of_Strumica_Municipality.svg Овој вид] на демографски карти на општини е добар за ваква прилика, без проценти. [[User:Идеологист|Идеологист]] <small>([[User talk:Идеологист|разговор]])</small> 06:23, 9 април 2022 (CEST)
:Белешката направена/предложена од Ehrlich91 е опфатна. Во мојот коментар споменувам дека треба да се создаде статија која ([[Спор за пописот на населението во Македонија (2021)|веќе е создадена, но не е целосно разработена]]) и ќе биде дел од белешката, односно ќе води кон статијата за оној кој сака да си прочита поопширно. [[User:Тиверополник|Тиверополник]] <small>([[User talk:Тиверополник|разговор]])</small> 22:46, 8 април 2022 (CEST)
::Јас погоре пишав мое мислење поврзано со религиските прашања, да не го повторувам. Инаку, за употребата на Википедија на пописот и бројките што произлегоа од него, сите што гласале, гледам гласале за предлогот број 2, не сфатив зошто засега нема консензус? --[[User:Виолетова|Виолетова]] <small>([[User talk:Виолетова|разговор]])</small> 23:04, 18 април 2022 (CEST)
:::{{одговор|Виолетова}} Консензус има за усвојување на предлогот број 2, но нема консензус за содржината на белешките коишто произлегуваат од него. Затоа, потребни се повеќе мислења.--[[User:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] <small>([[User talk:Kiril Simeonovski|разговор]])</small> 23:26, 18 април 2022 (CEST)
{{коментар}} Помина повеќе од еден месец откако гласањето и дискусијата се отворени. Едногласно е изгласан Предлог 2, според кој резултаите треба да се прифатат во целост со резерва, односно да се додадат белешки со појаснување за спорни категории, но во поглед на бројот на содржината и белешките има многу мала вклученост на заедницата.
* Во врска со категоријата „Лица за кои податоците се превземени од административни извори“, дадени се два предлога за содржината.
:[[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] предлага белешката да гласи:
<blockquote>„Овие лица учествуваат во вкупното резидентно население, но поради нивно одбивање (бојкотирање) не биле официјално попишани, туку за нив податоците биле преземени од административни извори и затоа не учествуваат во изјаснувањето за етничка припадност, вероисповед и мајчин јазик. Кампањата за бојкот на пописот во 2021 година била најмногу водена кај Македонците, поради што најмногу лица за кои нема податоци се токму етничките Македонци.“</blockquote>
:[[Корисник:Идеологист|Идеологист]] предлага белешката да гласи:
<blockquote>„Прашањата за етничка припадност, религиска припадност, мајчин јазик и јазик кој вообичаено се зборува во домаќинството се однесуваат само на оние граѓани опфатени со теренскиот попис кои се изјасниле за овие прашања, а 132.260 граѓани или 7,20 % од вкупното резидентно население не биле опфатени со теренскиот попис и не се изјасниле за овие прашања.“</blockquote>
:Дополнително, Идеологист предлага во белешката да се вметне и врска до статијата [[Спор за пописот на населението во Македонија (2021)]].
:Со оглед на тоа што Ehrlich91 во својот предлог користи неаргументирани тврдења во врска со демографските белези на категоријата „Лица за кои податоците се превземени од административни извори“, а Идологист во својот предлог дава методолошко објаснување на значењето на категоријата, сметам дека предлогот на Идеологист од [[Википедија:Неутрална гледна точка|неутрална гледна точка]] е поприфатлив, но додавањето на врската до статијата [[Спор за пописот на населението во Македонија (2021)]] не е целосно оправдано затоа што статијата се однесува на целокупните реакции во врска со пописот, а не само на оние коишто се однесуваат на спорната категорија.
* Во врска со поделбата на христијанското население на „Христијани“, „Православни“, „Католици“, „Евангелисти“, „Евангелисти-методисти“ и „Јеховини сведоци“, што не е случај кај поделбата на муслиманското население на „Муслимани“, „Сунити“, „Шиити“, „Бектеши“ и др., единствениот предлог е од [[Корисник:Kkolozova|Kkolozova]] и се однесува на тоа дека е најдобро сите христијански подгрупи (вероисповеди) да се соберат во една група (религија) и да се наведе вкупниот број на христијанското население.
:Со оглед на тоа што објавениот податок за бројот на „Христијани“ е практично нецелосен затоа што не се само христијани оние коишто така се изјасниле, туку и сите припадници на христијанските подгрупи, овој предлог мислам дека е во ред и би можел да се прифати.
{{одговор|Bjankuloski06|Ehrlich91|Виолетова|Тиверополник|P.Nedelkovski|Bojan9Spasovski|Идеологист|M4r51n|MacedonianBoy|Kkolozova}} Дали некој од вас има нешто да додаде или може да преминеме кон затворање на оваа дискусија? Ви благодарам.--[[User:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] <small>([[User talk:Kiril Simeonovski|разговор]])</small> 14:47, 3 мај 2022 (CEST)
:За врска до статијата за [[Спор за пописот на населението во Македонија (2021)|спорот за пописот]], моето мислење е дека треба да има врска каде подетално е објаснета оваа контроверзна категорија, без разлика до која статија ќе биде таа врска. Врската може да води и до поднаслов во статијата за спорот за пописот кој конкретно ќе се однесува на контроверзијата околу овие лица кои не се теренски попишани. Во однос на религијата, мислам дека може да се искористат двете опции: онаму каде што резултатите од пописот интегрално се пренесуваат да се дадат сите тие категории, без разлика дали се работи за деноминација или не; онаму каде што содржината е дескриптивна, таму бројките може да се сведат на религиозни групи. т.е. христијани (вкупно сите деноминации), муслимани итн. Тоа се моите коментари. [[User:Идеологист|Идеологист]] <small>([[User talk:Идеологист|разговор]])</small> 19:45, 3 мај 2022 (CEST)
:Не сметам дека моите тврдења се неаргументирани, бидејќи кампањата за активен бојкот имаше само и единствено само кај етничките Македонци, па тоа е мојата претпоставка и сметам дека ова треба да биде забележано, ако не во белешката, тогаш многу подробно во самата статија за Спор за пописот на населението во Македонија (2021). Останувам на ставот дека дури и втората реченица да е проблем во мојот предлог, првата реченица е далеку подобра, отколку белешката на Идеологист, бидејќи споменувањето на административни извори е битно. Доколку е проблем „одбивање (бојкотирање)“, може да се замени со ублажен облик во стилот „од најразлични причини и лично одбивање“. Врска до статијата треба да има и за тоа се согласувам со Идеологист. За религијата, мислам дека може да се применат двата начини што ги зборува Идеологист, може и групирање и одвојување, во смисла на подетални информации. --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 21:13, 3 мај 2022 (CEST)
::[[Корисник:Идеологист|Идеологист]], не е никаков проблем да се додаде врска до статијата за [[Спор за пописот на населението во Македонија (2021)|спорот за пописот]] доколку во неа се додадат резултатите и се образложат спорната категорија „Лица за кои податоците се превземени од административни извори“ и спорната поделба на христијанските верници во религиска група и подгрупи. [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]], треба да приложиш веродостојни извори како поткрепа на тврдењата за демографските белези. Освен тоа, еден корисник во дискусијата спомена дека непопишувањето е последица на тоа што попишувачите не биле темелни во својата работа или дека не можеле да ги најдат сите граѓани, а тоа може да се забележи и во написи од медиуми во коишто се пренесуваат изјави од ДЗС дека имале проблем со наоѓање на граѓание и поплаки од граѓани кај коишто попишувачите не дошле (види [https://faktor.mk/simovski-mnogu-sme-uporni-mozebi-i-zdodevni-no-ne-se-predavame---kje-gi-najdeme-i-kje-najdeme-reshenie-da-gi-popisheme-site-gragjani Фактор], [https://republika.mk/vesti/makedonija/kje-se-popishat-i-nepopishanite-no-bez-etnichka-i-verska-pripadnost/ Република] или [https://mk.tv21.tv/nekoi-gragani-zagrizheni-se-ushte-ne-se-popishale-selami-smiruva-ima-rok-ushte-tri-dena-site-ke-bidat-popishani/ ТВ21]). Јас би прифатил додавање реченица во којашто ќе бидат наведени сите причини наведени во веродостојните извори поради коишто не се попишани граѓаните во спорната категорија, но мислам дека не е неутрално да се става нагласок на бојкот (одбивање) затоа што немаме точни податоци колку граѓани од која причина не биле попишани и според тоа не можеме прецизно да измериме која причина има најголем придонес. Во врска со забележување на христијаните, од ова коешто го зборувате и двајцата можам да заклучам дека разумно решение би било да се обединат податоците за христијаните во една група (религија) и да се додаде белешка во којашто ќе се појасни колку отпаѓаат на која подгрупа (вероисповед). Дали сте согласни со ваква разрешница на ова прашање?--[[User:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] <small>([[User talk:Kiril Simeonovski|разговор]])</small> 09:38, 4 мај 2022 (CEST)
:::Добро, нека бидат наведени сите причини, меѓу кои и самиот бојкот, за кој ги имате следниве извори меѓу другото [https://republika.mk/vesti/makedonija/cenata-na-bojkotot-ja-platija-makedonicite-ostanaa-132-260-nepopishani/ 1], [https://a1on.mk/macedonia/video-simovski-mal-e-brojot-na-nepopishani-ochekuvavme-da-s-i-povekje/ 2], [https://360stepeni.mk/kaj-132-260-zhiteli-grafata-za-etnichkata-pripadnost-e-prazna-najmnogu-gi-ima-vo-skopje-kumanovo-i-strumitsa/ 3], [https://antropol.mk/2021/09/25/kako-izgleda-bojkot-na-popis/ 4] и [https://meta.mk/portalb-bojkot-na-popisot-politichki-instrument-shto-megjunarodnite-standardi-ne-go-priznavaat/ 5]. --[[User:Ehrlich91|Ehrlich91]] <small>([[User talk:Ehrlich91|разговор]])</small> 12:14, 4 мај 2022 (CEST)
Јас немам доволно време да се посветам на размислување околу овие прашања за белешките. Како ќе решите, така нека биде. Поздрав - [[User:Виолетова|Виолетова]] <small>([[User talk:Виолетова|разговор]])</small> 15:19, 3 мај 2022 (CEST)
=== Одлука ===
Се усвојува '''Предлог 2''' со додавање две белешки коишто се однесуваат на: 1) категоријата „Лица за кои податоците се превземени од административни извори“ и 2) поделбата на христијанското население на „Христијани“ и други христијански подгрупи.
* Во врска со категоријата „Лица за кои податоците се превземени од административни извори“ како компромисно решение се усвојува додавање белешка со следната содржина:
<blockquote>„Оваа категорија опфаќа лица коишто учествуваат во вкупното резидентно население, но поради нивно одбивање да бидат попишани, неможност да бидат најдени на својата адреса на живеење и непотполност во работата на попишувачите не биле официјално попишани, туку за нив податоците биле преземени од административни извори и затоа не учествуваат во изјаснувањето за етничка припадност, вероисповед и мајчин јазик ([[Спор за пописот на населението во Македонија (2021)|Прочитајте повеќе...]]).“</blockquote>
* Во врска со поделбата на христијанското население на „Христијани“, „Православни“, „Католици“, „Евангелисти“, „Евангелисти-методисти“ и „Јеховини сведоци“ се усвојува збирно прикажување на христијанското население како религиска група заради конзистентност со припадниците на останатите религии, како и додавање белешка во којашто ќе биде наведена детална поделба по определни вероисповеди со следната содржина:
<blockquote>„Христијанското население го сочинуваат:
* ? Православни;
* ? Католици;
* ? Евангелисти;
* ? Евангелисти-методисти;
* ? Јеховини сведоци; и
* ? лица кои не изразиле припадност кон определена христијанска вероисповед.“</blockquote>
:Категоријата „лица кои не изразиле припадност кон определна христијанска вероисповед“ ги вклучува оние лица коишто биле попишани како „Христијани“.
Одредбите од усвоениот предлог важат само за појаснување на категориите објаснети погоре. Во случај да се појават други прашања за коишто е потребно појаснување согласно усвоениот предлог, неопходно е да се отвори нова дискусија во којашто ќе се одлучи на кој начин да се постапи со нив.--[[User:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] <small>([[User talk:Kiril Simeonovski|разговор]])</small> 09:37, 10 мај 2022 (CEST)
</div class>
== Резултати од гласањето на Упатствата за спроведување на UCoC ==
Здраво на сите! <br>
:: **Google Translate ми помогна да ја напишам оваа порака.<br>
Би сакал да ве информирам дека мнозинството Викимедијанци гласаа за предложените Упатства за спроведување на Универзалниот кодекс на однесување.<br>
: '''Вкупно 2348 членови на заедницата учествуваа во гласањето. <br> Од тој број, 1338 гласале за и 945 против. Неопределени имало 65 гласови. ''' <br> <br>
* Што значи овој резултат?
:: Значи дека има доволно поддршка за Одборот на доверители на WMF да ги разгледа Упатствата. Тоа ''не значи'' дека процесот на ратификација е завршен.
* Што ќе се случи следно?
:: 1. Проектниот тим на UCoC ќе ги собере и сумира коментарите дадени во процесот на гласање и ќе ги објави на Мета-вики;
:: 2. Одборот на доверители ќе го разгледа текстот на Упатството и ќе ги разгледа придружните коментари за да утврди дали некој аспект треба да се ревидира.
* Кои се можните исходи?
:: 1. Доколку Одборот на доверители заклучи дека има аспекти од Упатствата кои треба дополнително да се доработат, овие коментари, како и предлозите од дискусиите во заедницата, ќе обезбедат добра почетна точка за ревизијата.
:: 2. Доколку Одборот на доверители одлучи да продолжи со ратификацијата, проектниот тим на UCoC ќе започне да поддржува конкретни предлози во Насоките.<br>
Можете да најдете повеќе детали за резултатите и придружните статистики [https://meta.wikimedia.org/wiki/Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines/Voting/Results на оваа страница]. Резимето на коментарите на гласачите ќе биде достапно на истата страница. <br>
Со почит,<br>
--[[User:BPipal (WMF)|BPipal (WMF)]] <small>([[User talk:BPipal (WMF)|разговор]])</small> 21:51, 6 април 2022 (CEST) <br>
Facilitator, SEE <br>
Movement Strategy and Governance <br>
Wikimedia Foundation
== Билтен за стратегија за движење и управување - Број 6 ==
: За жал, овој дел од нашата активност за информирање на заедницата е недостапен на вашиот јазик. Можете да помогнете со преведување на овој билтен.
<section begin="ucoc-newsletter"/>
<div style = "line-height: 1.2">
<span style="font-size:200%;">'''Movement Strategy and Governance News'''</span><br>
<span style="font-size:120%; color:#404040;">'''Issue 6, April 2022'''</span><span style="font-size:120%; float:right;">[[m:Special:MyLanguage/Movement Strategy and Governance/Newsletter/6|'''Read the full newsletter''']]</span>
----
Welcome to the sixth issue of Movement Strategy and Governance News! This revamped newsletter distributes relevant news and events about the Movement Charter, Universal Code of Conduct, Movement Strategy Implementation grants, Board of trustees elections and other relevant MSG topics.
This Newsletter will be distributed quarterly, while the more frequent Updates will also be delivered weekly. Please remember to subscribe [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/MSG Newsletter Subscription|here]] if you would like to receive future issues of this newsletter.
</div><div style="margin-top:3px; padding:10px 10px 10px 20px; background:#fffff; border:2px solid #808080; border-radius:4px; font-size:100%;">
*'''Leadership Development -''' A Working Group is Forming! - The application to join the Leadership Development Working Group closed on April 10th, 2022, and up to 12 community members will be selected to participate in the working group. ([[:m:Special:MyLanguage/Movement Strategy and Governance/Newsletter/6#A1|continue reading]])
*'''Universal Code of Conduct Ratification Results are out! -''' The global decision process on the enforcement of the UCoC via SecurePoll was held from 7 to 21 March. Over 2,300 eligible voters from at least 128 different home projects submitted their opinions and comments. ([[:m:Special:MyLanguage/Movement Strategy and Governance/Newsletter/6#A2|continue reading]])
*'''Movement Discussions on Hubs -''' The Global Conversation event on Regional and Thematic Hubs was held on Saturday, March 12, and was attended by 84 diverse Wikimedians from across the movement. ([[:m:Special:MyLanguage/Movement Strategy and Governance/Newsletter/6#A3|continue reading]])
*'''Movement Strategy Grants Remain Open! -''' Since the start of the year, six proposals with a total value of about $80,000 USD have been approved. Do you have a movement strategy project idea? Reach out to us! ([[:m:Special:MyLanguage/Movement Strategy and Governance/Newsletter/6#A4|continue reading]])
*'''The Movement Charter Drafting Committee is All Set! -''' The Committee of fifteen members which was elected in October 2021, has agreed on the essential values and methods for its work, and has started to create the outline of the Movement Charter draft. ([[:m:Special:MyLanguage/Movement Strategy and Governance/Newsletter/6#A5|continue reading]])
*'''Introducing Movement Strategy Weekly -''' Contribute and Subscribe! - The MSG team have just launched the updates portal, which is connected to the various Movement Strategy pages on Meta-wiki. Subscriber to get up-to-date news about the various ongoing projects. ([[:m:Special:MyLanguage/Movement Strategy and Governance/Newsletter/6#A6|continue reading]])
*'''Diff Blogs -''' Check out the most recent publications about Movement Strategy on Wikimedia Diff. ([[:m:Special:MyLanguage/Movement Strategy and Governance/Newsletter/6#A7|continue reading]])
</div><section end="ucoc-newsletter"/><br>
Со почит<br>
--[[User:BPipal (WMF)|BPipal (WMF)]] <small>([[User talk:BPipal (WMF)|разговор]])</small> 18:02, 13 април 2022 (CEST)
== Универзален кодекс на однесување (UCoC) и Упатства за спроведување на UCoC: Следни чекори ==
Здраво на сите!
:: Google Translate ми помогна да ја напишам оваа порака.<br>
Пред две недели, кога ги објавив резултатите, укажав на можните исходи од гласањето во UCoC.<br>
По прегледувањето на резултатите од гласањето и придружните коментари, Комитетот за прашања на заедницата одлучи да започне нова рунда консултации со заедницата. Потоа, пречистениот текст на Упатството ќе биде ставен на уште едно гласање.<br>
Коментарите покажаа дека членовите на заедницата недвосмислено го поддржуваат создавањето безбедна и добредојдена култура која го запира непријателското и токсичното однесување, ги поддржува жртвите на таквите акции и ги охрабрува луѓето со добра волја да бидат продуктивни на проектите на Викимедија.<br>
Иако резултатите покажаа дека поддршката за Упатствата за UCoC ги надмина потребните 50% + 1 глас, коментарите истакнаа дека ќе бидат потребни дополнителни ревизии за да се има силна поддршка од заедницата за да се продолжи со спроведувањето.<br>
Затоа Комитетот ја задолжи Фондацијата да:<br>
* Спроведете уште една рунда консултации со заедницата и
* ставете ги ново-рафинираните Упатства за гласање во заедницата.<br>
Тимот на WMF ќе бара повратна информација за четири теми кои се истакнаа меѓу коментарите на гласачите.<br>
Можете да дознаете повеќе за четирите теми и заклучоците на Комитетот [https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_Board_noticeboard/April_2022_-_Board_of_Trustees_on_Next_steps:_Universal_Code_of_Conduct_(UCoC)_and_UCoC_Enforcement_Guidelines на оваа страница на Мета].<br>
Со почит<br>
--[[User:BPipal (WMF)|BPipal (WMF)]] <small>([[User talk:BPipal (WMF)|разговор]])</small> 19:25, 20 април 2022 (CEST)<br>
Facilitator, SEE<br>
Movement Strategy and Governance<br>
Wikimedia Foundation
== New Wikipedia Library Collections Available Now - April 2022 ==
<div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr">
Hello Wikimedians!
[[File:Wikipedia_Library_owl.svg|thumb|upright|The TWL owl says sign up today!]]
[[m:The Wikipedia Library|The Wikipedia Library]] has free access to new paywalled reliable sources. You can these and dozens more collections at https://wikipedialibrary.wmflabs.org/:
* '''[https://wikipedialibrary.wmflabs.org/partners/128/ Wiley]''' – journals, books, and research resources, covering life, health, social, and physical sciences
* '''[https://wikipedialibrary.wmflabs.org/partners/125/ OECD]''' – OECD iLibrary, Data, and Multimedia published by the Organisation for Economic Cooperation and Development
* '''[https://wikipedialibrary.wmflabs.org/partners/129/ SPIE Digital Library]''' – journals and eBooks on optics and photonics applied research
Many other sources are freely available for experienced editors, including collections which recently became accessible to all eligible editors: Cambridge University Press, BMJ, AAAS, Érudit and more.
Do better research and help expand the use of high quality references across Wikipedia projects: log in today!
<br>--The Wikipedia Library Team 15:17, 26 април 2022 (CEST)
:<small>This message was delivered via the [https://meta.wikimedia.org/wiki/MassMessage#Global_message_delivery Global Mass Message] tool to [https://meta.wikimedia.org/wiki/Global_message_delivery/Targets/Wikipedia_Library The Wikipedia Library Global Delivery List].</small>
</div>
<!-- Пораката ја испрати Корисник:Samwalton9@metawiki преку списокот на https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikipedia_Library&oldid=23036656 -->
== Избори на одборот на доверители 2022 година: Повик за кандидати ==
Google Translate ми помогна да ја напишам оваа порака.<br>
'''Време е за избори!'''
: Оваа година заедницата и подружниците заеднички ќе одлучуваат за две места во Одборот на доверители на Фондацијата Викимедија. <br>
:::'''Доколку сакате да станете доверител, ве молиме внимателно прочитајте ги сите информации [https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections/2022/Apply_to_be_a_Candidate на оваа страница Мета] и потоа поднесете ја вашата кандидатура.'''
: Одборот на доверители го надгледува работењето на Фондацијата Викимедија. Избраните доверители од заедницата и подружниците и доверителите назначени од Одборот го сочинуваат Одборот на доверители. Секој управник има тригодишен мандат. Заедницата на Викимедија има можност да гласа за избраните доверители од заедницата и подружниците. Заедницата на Викимедија ќе гласа за пополнување две места во Одборот во 2022 година. Ова е можност да се подобри застапеноста, различноста и стручноста на Одборот како тим. ([https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections/2022/Announcement/Call_for_Candidates целосно соопштение]) <br>
--------
Местата што ќе се пополнат оваа година беа претходно избрани од подружниците [https://meta.wikimedia.org/wiki/Affiliate-selected_Board_seats/2019 во процесот во 2019 година]. <br>'''Овогодинешните избори ќе се одвиваат според следниот систем:'''
# Кандидатите ги поднесуваат своите апликации (до 9 мај; овој рок може малку да биде продолжен). <br> Секој член на заедницата може да стане кандидат доколку ги исполнува општите и посебните услови [https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections/2022/Apply_to_be_a_Candidate#Eligibility наведени овде].
#Подружниците гласаат за потесен избор на шест (6) имиња од списокот на кандидати. <br> Секоја подружница носи еден глас. Здружението гласање треба да се одржи на почетокот на јули.
# Заедницата гласа за избор на двајца од шесте кандидати во потесниот круг. <br> Гласањето во заедницата треба да започне на 15 август и да заврши на 29 август.
#Одборот ќе ги назначи двајцата новоизбрани кандидати за нови доверители. <br> Овој последен чекор, со кој ќе се заокружи изборниот процес, се очекува да се случи на почетокот на октомври 2022 година.
-------
'''Изборни волонтери:'''<br>
: Дали сакате да учествувате во изборниот процес како изборен волонтер? Се што ви треба се основни комуникациски вештини и познавање на вашата заедница. За жал, изборната документација не е достапна на македонски јазик. Како изборен волонтер, може да помогнете со преведување на важни објави и пораки поврзани со изборите на македонски јазик и споделување на каналите на заедницата. Доколку сте заинтересирани, ве молам да го додадете вашето име [https://meta.wikimedia.org/wiki/Movement_Strategy_and_Governance/Election_Volunteers/About#Become_an_Elections_Volunteer на оваа страница на Мета] или да ме контактирате директно преку е-пошта.
--------
Со почит, <br>
--[[User:BPipal (WMF)|BPipal (WMF)]] <small>([[User talk:BPipal (WMF)|разговор]])</small> 13:44, 27 април 2022 (CEST)<br>
Facilitator, SEE<br>
Movement Strategy and Governance<br>
Wikimedia Foundation<br>
== Coming soon: Improvements for templates ==
<div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr">
<!--T:11-->
[[File:Overview of changes in the VisualEditor template dialog by WMDE Technical Wishes.webm|thumb|Fundamental changes in the template dialog.]]
Hello, more changes around templates are coming to your wiki soon:
The [[mw:Special:MyLanguage/Help:VisualEditor/User guide#Editing templates|'''template dialog''' in VisualEditor]] and in the [[mw:Special:MyLanguage/2017 wikitext editor|2017 Wikitext Editor]] (beta) will be '''improved fundamentally''':
This should help users understand better what the template expects, how to navigate the template, and how to add parameters.
* [[metawiki:WMDE Technical Wishes/VisualEditor template dialog improvements|project page]], [[metawiki:Talk:WMDE Technical Wishes/VisualEditor template dialog improvements|talk page]]
In '''syntax highlighting''' ([[mw:Special:MyLanguage/Extension:CodeMirror|CodeMirror]] extension), you can activate a '''colorblind-friendly''' color scheme with a user setting.
* [[metawiki:WMDE Technical Wishes/Improved Color Scheme of Syntax Highlighting#Color-blind_mode|project page]], [[metawiki:Talk:WMDE Technical Wishes/Improved Color Scheme of Syntax Highlighting|talk page]]
Deployment is planned for May 10. This is the last set of improvements from [[m:WMDE Technical Wishes|WMDE Technical Wishes']] focus area “[[m:WMDE Technical Wishes/Templates|Templates]]”.
We would love to hear your feedback on our talk pages!
</div> -- [[m:User:Johanna Strodt (WMDE)|Johanna Strodt (WMDE)]] 13:13, 29 април 2022 (CEST)
<!-- Пораката ја испрати Корисник:Johanna Strodt (WMDE)@metawiki преку списокот на https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=WMDE_Technical_Wishes/Technical_Wishes_News_list_all_village_pumps&oldid=23222263 -->
== <span lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr">Editing news 2022 #1</span> ==
<div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr">
<section begin="message"/><i>[[metawiki:VisualEditor/Newsletter/2022/April|Read this in another language]] • [[m:VisualEditor/Newsletter|Subscription list for this multilingual newsletter]]</i>
[[File:Junior Contributor New Topic Tool Completion Rate.png|thumb|New editors were more successful with this new tool.]]
The [[mw:Special:MyLanguage/Help:DiscussionTools#New discussion tool|New topic tool]] helps editors create new ==Sections== on discussion pages. New editors are more successful with this new tool. You can [[mw:Talk pages project/New topic#21 April 2022|read the report]]. Soon, the Editing team will offer this to all editors at the 20 Wikipedias that participated in the test. You will be able to turn it off at [[Special:Preferences#mw-prefsection-editing-discussion]].<section end="message"/>
</div>
[[User:Whatamidoing (WMF)|Whatamidoing (WMF)]] 20:55, 2 мај 2022 (CEST)
<!-- Пораката ја испрати Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki преку списокот на https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/VisualEditor/Newsletter/Wikis_with_VE&oldid=22019984 -->
== Enabling Section Translation: a new mobile translation experience ==
{{int:Hello}} Macedonian Wikipedians!
Apologies as this message is not in Macedonian language, {{Int:Please-translate}}.
The [https://www.mediawiki.org/wiki/Wikimedia_Language_engineering WMF Language team] is pleased to let you know that we will like to enable the [[mw:Content_translation/Section_translation|Section translation]] tool in Macedonian Wikipedia. For this, our team will love you to read about the tool and test it so you can:
*Give us your feedback
*Ask us questions
*Tell us how to improve it.
Below is background information about Section translation, why we have chosen your community, and how to test it.
'''Background information'''
[[mw:Content_translation|Content Translation]] has been a successful tool for editors to create content in their language. More than one million articles have been created across all languages since the tool was released in 2015. The Wikimedia Foundation Language team has improved the translation experience further with the Section Translation. The WMF Language team enabled the early version of the tool in February in Bengali Wikipedia. Through their feedback, the tool was improved and ready for your community to test and help us with feedback to make it better.
[https://design.wikimedia.org/strategy/section-translation.html Section Translation] extends the capabilities of Content Translation to support mobile devices. On mobile, the tool will:
*Guide you to translate one section at a time in order to expand existing articles or create new ones.
*Make it easy to transfer knowledge across languages anytime from your mobile device.
Macedonian Wikipedia seems an ideal candidate to enjoy this new tool since data shows significant mobile editing activity.
We plan to enable the tool on Macedonian Wikipedia in the coming weeks if there are no objections from your community.
After it is enabled, we’ll monitor the content created with the tool and process all the feedback. In any case, feel free to raise any concerns or questions you may already have in any of the following formats:
*As a reply to this message
*On [[mw:Talk:Content_translation/Section_translation|the project talk page]].
'''Try the tool'''
Before the enablement, you can try the current implementation of the tool in [https://test.m.wikipedia.org/wiki/Special:ContentTranslation our testing instance]. Once it is enabled on Macedonian Wikipedia, you’ll have access to https://mk.wikipedia.org/wiki/Special:ContentTranslation with your mobile device. You can select an article to translate, and machine translation will be provided as a starting point for editors to improve.
'''Provide feedback'''
Please provide feedback about Section translation in any of the formats you are most comfortable with. We want to hear about your impressions on:
*The tool
*What you think about our plans to enable it
*Your ideas for improving the tool.
Thanks, and we look forward to your feedback and questions.
[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]] <small>([[User talk:UOzurumba (WMF)|разговор]])</small> 02:37, 3 мај 2022 (CEST) On behalf of the WMF Language team
'''PS''': Sending your feedback or questions in English is particularly appreciated. But, you can still send them in the language of your choice.
== <nowiki>{{никулец}}</nowiki> ==
Не е логичен текстот којшто автоматски го генерира кодот '''<nowiki>{{никулец}}</nowiki>''': <br /><br />"Оваа статија '''за е''' никулец. Можете да помогнете со тоа што ќе ја проширите." <br /><br />Недостасува некој параметар или има некаква ненамерна грешка во кодирањето? --[[User:Горец|Горец]] <small>([[User talk:Горец|разговор]])</small> 01:55, 24 мај 2022 (CEST)
== Invitation to participate in the #WPWPCampaign 2022 ==
Dear Wikimedians,
We are glad to inform you that the 2022 edition of Wikipedia Pages Wanting Photos campaign is coming up in July.
This is a formal invitation to invite individuals and communities to join the campaign to help improve Wikipedia articles with photos and contextual images.
The campaign will run from July 1 to August 31, 2022 and several communities and Wikimedia Affiliates have already indicated interest to organize the campaign in their localities. Please find your community or community closer to you to participate: [[:m:Wikipedia Pages Wanting Photos 2022/Participating Communities|WPWP2022 Campaign: Participating Communities]].
The campaign primarily aims to promote using images from Wikimedia Commons to enrich Wikipedia articles that are lacking them. Participants will choose among Wikipedia pages without photos, then add a suitable file from among the many thousands of photos in the Wikimedia Commons, especially those uploaded from thematic contests (Wiki Loves Africa, Wiki Loves Earth, Wiki Loves Folklore, etc.) over the years. In this third edition of the campaign, eligibility criteria have been revised based on feedback and campaign Evaluation Reports of the previous editions. Please find more [[:m:Wikipedia Pages Wanting Photos 2022/FAQ and Contest Rules|details about these changes and our FAQ here on Meta-Wiki]]
For more information, please visit the [[:m:Wikipedia Pages Wanting Photos 2022|campaign page on Meta-Wiki]].
Best,<br/>
[[User:Ammarpad|Ammar A.]]<br/>
Global Coordinator<br/>
Wikipedia Pages Wanting Photos Campaign 2022.<br />
19:39, 31 мај 2022 (CEST)
<!-- Пораката ја испрати Корисник:Martin Urbanec@metawiki преку списокот на https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Wikipedia_Pages_Wanting_Photos/Distribution_list&oldid=23230284 -->
== Вести за Упатствата за имплементација на UCoC ==
Здраво на сите!<br>
:: Google Translate ми помогна да ја напишам оваа порака.<br>
Дозволете ми да споделам вести за тема важна за секој Викимедијанец:<br>
По '''[[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines/Revision_discussions|гласањето]]''' за Упатствата за имплементација на UCoC, '''[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_Community_Affairs_Committee|Комитетот за прашања на заедницата (CAC)]]''' на Одборот на доверители побара да се разгледаат неколку области од Упатствата. <br>По анализата на коментарите на членовите на заедницата кои учествуваа во гласањето, Комитетот одлучи да започне уште една рунда консултации со заедницата. По завршувањето на овие консултации, заедницата ќе има можност да гласа за ревидираните Упатства за имплементација на UCoC.
Според анализата, коментарите истакнале три критични групи прашања:
# За (задолжителна) обука во UCoC и неговите упатства;
# За балансирање на заштитата на приватноста и правилниот процес;
# На барањето одредени групи корисници да потврдат дека ќе го признаат и ќе се придржуваат до Универзалниот кодекс на однесување.
'''[[m:Special:MyLanguage/wiki/Universal_Code_of_Conduct/Drafting_committee#Revisions_Committee|Комитетот за ревизии]]''' ве замолува да ги оставите вашите одговори и коментари на '''[[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines/Revision_discussions|оваа Мета страница]]'''. <br>
Целосниот извештај и анализа на коментари можете да го прочитате '''[[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines/Voting/Report|овде]].'''
== Регионалне консултације ==
Првите регионални консултации ќе се одржат следната недела.
: Доколку разбирате босански / хрватски / српски и ви се интересни предложените теми, аплицирајте за еден од понудените датуми за консултации во заедницата.<br>
=== Предложени термини и теми:===
''Консултациите ќе се спроведуваат на босански/хрватски/српски јазик преку платформата Google Meet..''<br>
* Изберете го терминот кој најмногу ви одговара, а потоа...
* испратете е-пошта на: bpipal-ctr@wikimedia.org за да добиете покана и код за пристап.<br>
------------
# '''Датум: четврток, 9 јуни 2022 година од 17 до 18 часот
# '''Датум: сабота, 11 јуни 2022 година. од 13-14 часот
------------
'''Теми за дискусија:'''<br>
# [[M:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines/Revision_discussions|Универзален кодекс на однесување (UCoC) и упатства за имплементација: Каде по гласањето?]]
# [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2022|Избори за Одборот на доверители (БОТ)]]
# Идеи на заедницата
::Можете да ја оставите вашата предложена тема овде или на мојата страница за разговор.
<br>
Со почит,<br>
--[[User:BPipal (WMF)|BPipal (WMF)]] <small>([[User talk:BPipal (WMF)|разговор]])</small> 11:41, 4 јуни 2022 (CEST)<br>
Facilitator, SEE<br>
Movement Strategy and Governance<br>
Wikimedia Foundation
== Results of Wiki Loves Folklore 2022 is out! ==
<div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr">
{{int:please-translate}}
[[File:Wiki Loves Folklore Logo.svg|right|150px|frameless]]
Hi, Greetings
The winners for '''[[c:Commons:Wiki Loves Folklore 2022|Wiki Loves Folklore 2022]]''' is announced!
We are happy to share with you winning images for this year's edition. This year saw over 8,584 images represented on commons in over 92 countries. Kindly see images '''[[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2022/Winners|here]]'''
Our profound gratitude to all the people who participated and organized local contests and photo walks for this project.
We hope to have you contribute to the campaign next year.
'''Thank you,'''
'''Wiki Loves Folklore International Team'''
--[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] <small>([[User talk:MediaWiki message delivery|разговор]])</small> 18:12, 4 јули 2022 (CEST)
</div>
<!-- Пораката ја испрати Корисник:Tiven2240@metawiki преку списокот на https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Non-Technical_Village_Pumps_distribution_list&oldid=23454230 -->
== Избори на одборот на доверители 2022 година -- Изборен компас ==
Здраво на сите!<br>
:: Google Translate ми помогна да ја напишам оваа порака.<br>
'''Период на гласање во заедницата за [[metawiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2022|Одбор на доверители 2022 година]]. ќе трае од 16 до 30 август.''' <br>Откако подружниците ќе направат скратен список од шест (6) кандидати, членовите на заедницата на Викимедија ќе гласаат за да изберат двајца кои ќе станат нови повереници на Фондацијата Викимедија.<br>Со цел да го направиме изборниот процес појасен и поедноставен и да им олесниме на членовите на заедницата да одлучуваат за кандидатите што сакаат да ги поддржат, подготвивме алатка наречена '''[[metawiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2022/ Community_Voting/Election_Compass|Изборниот компас]] '''.<br>
'''Како функционира Изборниот компас?''''<br>
Изборниот компас е алатка која им помага на гласачите да ги изберат кандидатите кои најдобро се усогласуваат со нивните верувања и ставови. Членовите на заедницата ќе предложат [[metawiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2022/Community_Voting/Election_Compass/Statements|изјави]] за кандидатите да одговорат со помош на Ликертова скала (се согласувам/неутрално/не се согласувам). Одговорите на кандидатите на изјавите ќе бидат вчитани во алатката Изборен компас. Гласачите ќе ја користат алатката со внесување на нивните одговори на изјавите (се согласувам/не се согласувам/неутрално). Резултатите ќе ги покажат кандидатите кои најдобро се усогласуваат со верувањата и ставовите на гласачите.
<br>
'''Процес и распоред'''<br>
*'''8.-20. Јули:''' Членовите на заедницата се поканети да предложат изјави за Изборниот компас]]
*'''21.-22. Јули:''' Изборната комисија ги разгледува изјавите за јасност и ги отстранува изјавите што не се поврзани со темата.
*'''25. Јули - 3 август:''' Покана до членовите на заедницата да гласаат за изјави.
*'''4. Август:''' Изборната комисија ги избира 15-те најдобри изјави
*'''5.-12. Август:''' Кандидатите се усогласени со изјавите
*'''16. Август:''' Изборниот компас е отворен за гласачите за да им помогне да ги донесат своите одлуки за гласање
Со почит!<br> [[User:BPipal (WMF)|BPipal (WMF)]] <small>([[User talk:BPipal (WMF)|разговор]])</small> 16:53, 13 јули 2022 (CEST)
== Избори на одборот на доверители 2022 година -- Кандидати ==
Здраво на сите,<br>
:: Google Translate ми помогна да ја напишам оваа порака на македонски јазик.<br>
Претставниците на филијалата го завршија гласањето.<br>
:'''Следните шест кандидати беа избрани да продолжат во фазата на гласање во заедницата на изборите:'''
:* Tobechukwu Precious Friday ([[metawiki:User:Tochiprecious|Tochiprecious]])
:* Farah Jack Mustaklem ([[metawiki:User:Fjmustak|Fjmustak]])
:* Shani Evenstein Sigalov ([[metawiki:User:Esh77|Esh77]])
:* Kunal Mehta ([[metawiki:User:Legoktm|Legoktm]])
:* Michał Buczyński ([[metawiki:User:Aegis Maelstrom|Aegis Maelstrom]])
:* Mike Peel ([[metawiki:User:Mike Peel|Mike Peel]])
За повеќе информации на овие избори, погледнете ги [[metawiki:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2022/Results|резултатите]] и [[metawiki:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2022/Stats|статистиката.]]
:Благодарност до членовите на заедницата кои учествуваа. Кандидатурата за Управен одбор не е мала одлука. Времето и трудољубивоста што досега ги покажаа кандидатите говорат за нивната посветеност на движењето. Честитки до избраните кандидати. Исто така, изразуваме голема почит и благодарност до оние кандидати кои не беа избрани.
----
Од овие шест кандидати, заедницата ќе избере двајца кои ќе станат нови членови на Одборот на доверители на Фондацијата Викимедија.<br>
'''Гласањето во заедницата започнува на 16 август и ќе трае до 30 август.'''
----
'''Следните чекори:'''<br>
Пред да гласате, дознајте повеќе за позициите на кандидатите. Можете да го направите ова на еден од следниве начини:
* Прочитајте ги [https://forum.movement-strategy.org/t/affiliate-questions-selected-for-the-wikimedia-foundation-board-of-trustees-election-2022/949 одговорите на кандидатот на прашања од претставниците на филијалата];
* Користете го [[metawiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2022/Community_Voting/Election_Compass|Изборниот компас]];
** Изборниот компас ќе биде достапен од 16 август.
** За изјавите кои ќе станат дел од Изборниот компас [[metawiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2022/Community_Voting/Election_Compass/Statements|можете да гласате до 3 август]].
* Погледнете ги [[metawiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2022/Campaign_Videos|видео пораките на кандидатите]];
** Видео пораките ќе бидат достапни кога ќе започне гласањето во заедницата.
* Учествувајте и читајте разговори на [https://forum.movement-strategy.org/ MS Форумот].
Со почит,<br>
--[[User:BPipal (WMF)|BPipal (WMF)]] <small>([[User talk:BPipal (WMF)|разговор]])</small> 12:47, 1 август 2022 (CEST)<br>
Movement Strategy and Governance
== Заеднично следење на Викиманија 2022 ==
Се известуваат сите корисници дека ќе има заедничко следење на Викиманија 2022 во следните градови на следните датуми:
* 11.08.2022 - заедничко следење во Охрид во период од 11:00 до 15:00 часот, лице за контакт [[Корисник:NatasaNedanoska|NatasaNedanoska]]
* 12.08.2022 - заедничко следење во Велес во период од 16:00 до 18:00 часот, лице за контакт [[Корисник:Lili Arsova|Lili Arsova]]
* 13.08.2022 - заедничко следење во Скопје во период од 09:00 до 14:00 часот, лице за контакт [[Корисник:Frosina.D|Frosina.D]]
* 14.08.2022 - заедничко следење во Skopje во период од 10:00 до 14:00 часот, лице за контакт [[Корисник:Frosina.D|Frosina.D]]
За дополнителни информации испратете електронска порака или вики-порака до соодветните корисници наведени погоре. Чаос--<big><font face="Monotype Corsiva">[[Корисник:MacedonianBoy|Никола]] <sup>[[Разговор со корисник:MacedonianBoy|Стоіаноски]]</sup></font></big> 14:30, 9 август 2022 (CEST)
f2j35qzdnbmdkbsac7zwt4wdmg0893y
Китара
0
21362
4800777
4604509
2022-08-09T21:01:39Z
Andrew012p
85224
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
[[Податотека:Apollo Musagetes Pio-Clementino Inv310.jpg|мини|right|250px|[[Аполон Китаред]] со ''китара'' во рацете]]
'''Китара''' — [[Стара Грција|антички грчки]] [[музички инструмент]] од фамилијата на [[цитра|цитри]]. На [[латински јазик|латински]] се нарекува ''cithara (цитара)'', а во модерниот [[грчки јазик]] зборот ''κιθάρα (китара)'' го добил значењето [[гитара]].
Китарата била професионална верзија на седум-жичената ''[[лира]]''. Спротивно на попростата ''лира'', која била фолклорен инструмент, китарата примарно се користела од страна на професионални музичари (видете [[китароде]], ''цитароедус''). (''[[Барбитос]]от'' бил бас верзија на китарата популарна во источниот [[Егеј]] и античка [[Мала Азија]].)
Китарата имала длабока, дрвена [[звучна кутија]] составена од две резонирачки табли, или рамни или благо заоблени, поврзани со ребра или страни со иста широчина. На врвот, нејзините жици биле врзани со јазол околу трансверзалните штимери (зугон) или со прстените околу штимерите, или паг околу дрвени цевки. Другиот дел од жиците бил поврзан со друг дрвен дел на дното откако минувал над рамна кобилица, или пак дрвениот дел и кобилицата биле комбинирани. Се свирела со [[плектрум]] кој се држел во десната рака, со лактото истегната и дланката свиткана навнатре, додека жиците биле свирено со исправените прсти на левата рака.
Китарата се свирела примарно со цел да ги придружува танците и епските рецитали, рапсодии, оди и лирски песни. Исто така се свирела самостојно на приеми, банкети, национални игри и тестови на вештина.
== Поврзано ==
* [[Авлос]]
* [[Форминкс]]
* [[Харфа]]
* [[Римска музика]]
== Надворешни врски ==
* [http://www.1911encyclopedia.org/Cithara Статија на класичната енциклопедија]
* [http://www.oeaw.ac.at/kal/agm Звучни примери од реконструирани антички инструменти]
{{1911}}
{{музички инструмент-никулец}}
[[Категорија:Музички инструменти]]
[[Категорија:Музика на стариот век]]
[[Категорија:Римски музички инструменти]]
cbd0docrmuj8owpc32wv6ihe0xzxii0
Архиепископ Охридски и Македонски г.г. Михаил
0
40928
4800712
4780551
2022-08-09T13:13:27Z
Dandarmkd
31127
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за Македонски Архиепоскоп|
English name = [[Податотека:Macedonian cross.svg|left|40px]] Михаил [[Податотека:Coat of arms of the Macedonian Orthodox Church.png|right|40px]] |
image =[[Податотека:G.g. Mihail.jpg|200px]] |
birth_name =Методи Гогов |
term_start = [[1993]]|
term_end = [[1999]]|
predecessor = [[Архиепископ Охридски и Македонски г.г. Гаврил|Гаврил II]]|
successor = [[Архиепископ Охридски и Македонски г.г. Стефан|Стефан]] |
birth_date = {{роден на|20|мај|1912}}|
birthplace = [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], [[Косовски Вилает]], [[Османлиска Империја]]|
death_date = {{Починал на и возраст|df=yes|1999|7|6|1912|5|20}}|
deathplace = [[Скопје]], [[Македонија]]|
other = Михаил
|tomb=Манастир Св. Наум Охридски, Радишани}}
'''Архиепископ Охридски и Македонски г.г. Михаил''' ({{роден во|Ново Село (Штипско)}}, {{роден на|20|мај|1912}} - {{починал на|6|јули|1999}}) бил четвртиот архиепископ на [[МПЦ|Македонската православна црква]] по нејзиното обновување. Михаил бил свештеник и вероучител, даровит црковен оратор и мудрец, и останал запаметен по прекрасните беседи. Тој е единствениот духовник на кој му било понудено местото [[претседател на Република Македонија]]. Архиепископот Михаил за поглавар на [[Македонската православна црква]] беше избран на [[4 декември]] [[1993]] година.
== Рани години ==
[[Податотека:Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 6 - Ново Село.jpg|мини|лево|230п|[[Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 6 (Штип)|Родната куќа]] на Методи Гогов.]]
Г.Г. Михаил е роден е во [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], [[Штипско]], во [[1912]] година, како Методи Гогов. Како дете бил слаб и со кревко здравје, па по желба на неговата мајка Санда, шестгодишното дете редовно ќе ги посетува богослужбите и ќе се грижи за чистотата на црквата. По завршувањето на основното образование, тој во [[1927]] година се запишал [[Битолска богословија|богословијата]] во [[Битола]]. Во [[1932]] година заминал на студии во [[Белград]] на Богословскиот факултет, каде што дипломирал во 1936 година како најдобар студент во генерацијата. Како авторитет меѓу студентите влегува во редовите на македонскиот кружок за да биде назначен за секретар на студентското здружение на Богословскиот факултет, а го подготвувал и студентското теолошко списание како главен уредник.
По дипломирањето присилно бил мобилизиран во српската војска, при што неколкупати бил осудуван од Воениот суд. Пред војната дошол во Штип и кратко време предавал веронаука во штипската гимназија, но со судска казна за дела против интересите на кралот и кралска Србија, набргу бил депортиран во [[Ужице]] за да предава српска пропагандна веронаука.
== Втора светска војна ==
Пред почетокот на [[Втората светска војна]] се вратил во родниот крај и станал парохиски свештеник во [[Црква „Св. Никола“ - Ново Село|црквата Св. Никола]] и хонорарен вероучител во гимназијата. Учествувал во [[НОВ|Народноослободителната војна]], најнапред во позадината, а при крајот на војната бил член на [[АСНОМ]] и се наоѓал во [[Горно Врановци]], при [[Главен штаб на Народноослободителната војска и партизанските одреди на Македонија|Главниот штаб]].
== Период по војната ==
По војната патува низ Македонија и ги образова духовните одбори, наместо дотогашните архиерејски намесништва. Заедно со протојереите Кирил Стојанов и Никола Апостолски, го организираат одржувањето на [[Прв македонски црковно-народен собор|Првиот црковно-народен собир]] во Скопје на почетокот од [[март]] [[1945]] година, на кој присуствувале 300 учесници, свештеници и мирски лица, на кој едногласно била донесена одлуката за обновување на Охридската архиепископија.
Михаил се залагал за самостојност на [[МПЦ]], па во два наврати одлежал над шест години затвор. Бил осуден и затворен од тогашната власт заради идеите за национална, социјална и духовна слобода на македонскиот народ. По шест месеци бил ослободен, но за кратко. Во [[1948]] година повторно бил уапсен и осуден на 5,5 години затворска казна. И покрај сите притисоци и закани да се откаже од свештеничкото служење, Михаил останал цврст во своите ставови и продолжил да служи како свештеник во [[Скопје]].
Михаил бил меѓу првите мисионери во [[Австралија]],во првата македонска православна општина „Свети Ѓорѓи“ во [[Мелбурн]]. Бил испратен во [[1966]] година, а се вратил при крајот на [[1970]] година. По неговото враќање бил назначен за ректор на Македонската православна богословија, каде предавал [[англиски јазик]], омилитика и пастирско богословие. Покрај англискиот зборувал [[француски]], [[руски]] и се служел со повеќе живи класични јазици.
Од [[1972]] година бил генерален секретар на Македонската архиепископија и одговорен уредник на службениот лист на МПЦ - „Весник“. За архијереј бил [[ракополагање|хиротонисан]] на [[25 декември]] [[1988]] година. Неговото Блажество Г.Г. Михаил е познат по тоа што не сакал да ги чита своите богослужбени слова, но е запаметен по неговото ораторство со кое ги надминувал сите архиjереји.
== Избор за Архиепископ на МПЦ ==
Изборниот Архиепископски црковно-народен собор се одржал на [[4 декември]] 1993 година, во Соборниот храм на Охридската архиепископија - [[Црква „Св. Софија“ - Охрид|Света Софија]]. На работата на соборот учествувале 92 делегати од сите епархии на МПЦ.
Соборот започнал со божествена литургија во црквата Св. Богородица - Каменско, која ја служеле тројцата митрополити: [[Тимотеј Дебарско-кичевски|Тимотеј]], [[Архиепископ Охридски и Македонски г.г. Стефан|Стефан]] и Михаил, кои го сочинувале раководното тело на МПЦ по упразнувањето на архиепископскиот трон.
Во Соборниот храм на охридските архиепископи најнапред бил извршен мал водосвет, а потоа и призив на Светиот Дух.
По првото гласање, Митрополитот Михаил добил 41 глас, Митрополитот [[Петар Преспанско-пелагониски|Петар]] 32 гласа, Митрополитот [[Горазд Европски|Горазд]] 1 глас и биле утврдени 18 неважечки ливчиња. Бидејќи никој од кандидатите не добил натполовично мнозинство, се пристапило кон второ гласање на кое Митрополитот Михаил го добил потребното мнозинство и бил избран за Поглавар на Македонската православна црква.
Востоличувањето на новиот Архиепископ Охридски и Македонски било извршено наредниот ден, во присуство на претседателот на Владата на РМ [[Бранко Црвенковски]], министерот за вера Ристо Иванов, Скопско-призренскиот бискуп [[Јоаким Хербут]], старешината на Исламската верска заедница Јакуп Селимовски и др.
Од страна на Митрополитот Петар на новоинтронизираниот архиепископ му биле предадени инсигниите на архиепископското достоинство и жезолот на Свети Климент.<ref>{{Наведена книга|title=Негово Блаженство Архиепископ Охридски и Македонски Г.Г. Михаил|first=Ратомир Гроздановски|publisher=Матица Македонска|year=1994|location=Скопје}}</ref>
== Архиепископ на МПЦ==
Архиепископот Михаил дошол на чело на МПЦ две години по осамостојувањето на [[Македонија]] како држава. Тој станал единствениот духовник кому му било понудено местото на претседател на државата. На почетокот на 90-тите години Михаил требало да биде еден вид ''македонски Макариос'', но тој се откажал од овој предизвик не сакајќи да ја замени црковната со државничка позиција,
Како надлежен за Американската епархија, Михаил успеал да ги прибере големиот број на верници, да ги надмине сите спорови, а со тоа овозможи оваа епархија да заживее со полн црковен живот. Сепак тој не успеал да отпатува за [[Австралија]], затоа што не сакал да биде пречекан од поделените, туку од сите обединети верници [[Македонци]]. Водел преговори и со претставници на [[Српска православна црква|Српската православна црква]] за воспоставување на духовно единство меѓу двете цркви.
За време на неговото архиепископување биле направени потребните измени и дополнувања на Уставот на Македонската православна црква, статутите за трите епархии во странство и други црковни закони и норми. Исто така, за негово време се зголемила издавачката дејност во МПЦ, при што биле отпечатени повеќе богослужбени изданија и книги со богословска содржина.
Починал на [[6 јули]] [[1999]] година. Неговото вечно почивалиште се наоѓа во Манастирот Св. Наум Охридски во [[Радишани]].
== Цитати ==
<blockquote>„Ние, Михаил, избран и востоличен архиепископ охридски и македонски, се заколнувам во семоќниот Бог дека на Македонската православна црква и својата татковина Република Македонија ќе им бидеме верни и предани, ќе го почитуваме и чуваме црковниот Устав, ќе ја чуваме чистотата на светото православие, црковните канони и прописи, ќе го чуваме канонското единство на сите православни автокефални цркви, а посебно ќе ја почитуваме Македонската православна црква во сè, па и во своите дела и постапки ќе се раководиме исклучително од доброто и интересите на нашата Света Црква и Татковина, и дека нема да се согласиме со никаква измена што би била спротивна на нивните интереси“.
'''<small>- Изјава по повод изборот за Архиепископ на МПЦ (4.12.1993)</small>'''</blockquote>
== Библиографија ==
* ''Почит кон Свети Кирил Солунски - Десетте поклоненија на Светикириловиот гроб во Рим'' - во коавторство со [[Кирил Полошко-кумановски|Митрополитот Кирил]] и Олга Спиркоска (Скопје,1979);
*''Нашето свето православие'' (Скопје)
==== Книги за Архиепископот Михаил: ====
* ''Михаил Архиепископ Охридски и Македонски'' - [[Ратомир Грозданоски]] (Скопје, 1994)<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.rrgrozdanoski.mk/mihail-arhiepiskop-ohridski-i-makedonski/|title=Проф. д-р Ратомир Грозданоски|work=www.rrgrozdanoski.mk|accessdate=2021-01-10}}</ref>
*''Македонскиот завет за г.г. Михаил -'' Милан Р. Дурло
== Поврзано ==
* [[МПЦ|Македонска православна црква]]
* [[Список на Археипископи Охридски и Македонски]]
== Надворешни врски ==
* [http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=ED56A90E20A9E34A93AE29C2AD720FF4 Дедо Михаил заборавен од МПЦ]
* [http://www.youtube.com/watch?v=obyU_VeRgPo Видео записи за Неговото блаженство г.г. Михаил]
*[https://www.youtube.com/watch?v=cQomo17GjVY Послание на Архиепископ Охридски и Македонски г.г. Михаил]
{{start box}}
{{succession box|title=[[Архиепископ Охридски и Македонски]]|before=[[Архиепископ Охридски и Македонски г.г. Гаврил II|Гаврил II]]|after=[[Архиепископ Охридски и Македонски г.г. Стефан|Стефан]]|years=1993–1999}}
{{end box}}
{{Архиепископи на македонската и охридската архиепископија}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Михаил}}
[[Категорија:Архиепископи на МПЦ]]
[[Категорија:Архиепископи од 20 век]]
[[Категорија:Ново Село (штипска населба)]]
[[Категорија:Луѓе од Штип]]
[[Категорија:Починати во Скопје]]
3baz9vvz1pnkc49ck7ooac5b1mq343v
Охридско лето
0
44169
4800779
4761721
2022-08-09T21:14:51Z
ГП
23995
/* 59. Охридско лето 2019 */ дополнување
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Охридско лето-Лого.svg|мини|десно|180п|Амблемот на фестивалот „Охридско лето“ употребуван до 2019 година]]
'''Охридско лето''' - меѓународен музичко-сценски фестивал којшто се одржува во [[Охрид]], под покровителство на [[Претседател на Македонија|претседателот]] на [[Република Македонија]]. Фестивалот е член на [https://www.efa-aef.eu/en/home/ Европската асоцијација на фестивали].
==Историјат==
Почетокот на фестивалот „Охридско лето“ датира од 4 август 1961 година, со настапот на оперската пејачка [[Ана Липша Тофовиќ]],<ref name="ReferenceA">59 Фестивал Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2019.</ref> придружена од пијанистот [[Ладислав Перлдик]], одржан во црквата [[Св. Софија (Охрид)|Св. Софија]]. Во првите фестивалски години во програмскиот концепт преовладувале музичките настани коишто вообичаено се одржувале во катедралната црква Св. Софија. Постепено, на фестивалот почнале да доаѓаат музички уметници со високо реноме, како: [[баритон]]от [[Владимир Ружѓак]] од [[Хрватска]], [[сопран]]от [[Мартина Аројо]] од [[САД]], Словенечкиот октет, Прашките музичари, [[Голден гејт квартет]], [[Милка Ефтимова]], [[Тодор Скаловски]] итн. Веројатно, во овој период, фестивалот го достигнал врвот со настапите на прочуените светски музичари - рускиот [[виолинист]] [[Леонид Коган]] и францускиот [[виолончелист]] [[Андре Навара]]. Со текот на времето, фестивалот станувал поинтересен, побогат и попривлечен за уметниците и ансамблите од светот. Така во 1970-те и 1980-те, на фестивалот настапиле многу реномирани имиња, како: [[Mстислав Ростропович]], [[Алдо Чиколини]], [[Гидон Кремер]], [[Руџеро Ричи]], [[Виктор Третјаков]], [[Хенрик Шеринг]], [[Салваторе Акардо]], [[Елена Обрасцова]], [[Катја Ричарели]], [[Викторија де лос Анхелес]], [[Максим Венгеро]]в, [[Вадим Репин]], [[Џулиан Рахлин]], [[Иво Погорелиќ]], Минхенскиот камерен оркестар, Камерниот [[оркестар]] „Виртуози ди Рома“, Камерниот оркестар „[[Жорж Енеску]]“, Литванскиот камерен оркестар, Симфонискиот радио-оркестар на Австриското радио, [[хор]]от „Мадригал“ од [[Букурешт]], хорот „Глинка“ од [[Санкт Петербург]], хорот на Виенските деца итн.
Во 1980-тите започнал да се развива и другиот програмски сегмент – [[театар]]от, најпрвин со гостувањето на македонските театри, за подоцна фестивалот да стане примамливо собиралиште за многу театри од светот, а особено од просторите на поранешната [[Југославија]]. Голем настан во развојот на фестивалот „Охридско лето“ било зачленувањето во Европскиот сојуз на фестивалите, во 1994 година. Подоцна, во 2001 година бил воведен нов сценски простор - [[Антички театар во Охрид|Античкиот театар]], каде бил прикажан премиерниот проект „Маседуан“ на [[Иван Поповски]]. Оттогаш, свеченото отворање на фестивалот традиционално се одвива на оваа локација (на 12 јули), а свеченото затворање е на 20 август.
==Организација и менаџмент==
Со фестивалот раководат директорот и управниот одбор, а за уметничката програма се задолжени двајцата програмски селектори.
Функцијата директор на фестивалот ја извршуваат:<ref name="ReferenceA"/>
* [[Наташа Поповиќ]] (директор)
Членови на управниот одбор на фестивалот се:<ref>59 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2019.</ref>
* Нина Момировска (претседател)
* Лилјана Ставреска
* Катарина Митреска
* Субија Изеироски
* Љупчо Кевероски
Програмски селектори на фестивалот се:<ref name="ReferenceA"/>
* [[Васо Ристов]] (музички селектор)
* [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]] (драмски селектор)
==54. Охридско лето 2014==
54. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2014 година, со настапот на [[сопран]]от [[Барбара Фритоли]] и [[баритон]]от [[Лео Нучи]], придружени од Македонската филхармонија, под [[диригент]]ската палка на [[Луис Горелик]] од [[Аргентина]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари, како: [[Елена Мисиркова]] ([[пијано]]), Елизавета Леонскаја (пијано), [[балет]]ската претстава „[[14 часа]]“ во изведба на Македонската опера и балет, гудачкиот квартет „MozART“ од [[Полска]], [[Аркадиј Володос]] (пијано), ансамблот „[[Танец]]“, Нарек Хахнзарјан ([[виолончело]]) и Оксана Шевченко (пијано), дуото Кадеша од Албанија, [[Максим Мрвица]] (пијано), [[Нинг Фенг]] ([[виолина]]) и Томас Холе (пијано), [[хор]]от од Израел „[[Вока пипл|The Voca People]]“, француската група „Devil’s Trills“, Дарко Богески ([[гитара]]), Кирил Трусов (виолина) и Александра Трусова (пијано), мешаниот камерен хор „Про Арс“, камерниот оркестар „Гудачите на св. Ѓорѓи“ од [[Србија]], пијано-дуото Иго Ле Клер и Елен Котино Коен од [[Франција]], рускиот гудачки квартет „Јанкелевич“, ансамблот „Variabile“ од [[Италија]] и други.<ref name="ReferenceB">54 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2014.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceB"/>
* „[[Отело]]“ на [[Вилијам Шекспир]], во [[режија]] на Диего де Бреа, во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народниот театар – Битола]]
* „[[Многу врева за ништо]]“ на Шекспир, во режија на [[Дејан Пројковски]], во изведба на Театар Комедија – Скопје
* „Аферата Елсинор“ по текст и режија на [[Љубиша Георгиевски]], во изведба на [[МНТ]] – Скопје
* „Ждрело“ на [[Жанина Мирчевска]], во режија на [[Зоја Бузалковска]], во изведба на [[Драмски театар – Скопје|Драмскиот театар – Скопје]]
* „[[Како што милувате]]“ на Шекспир, во режија на Брајан Мичел, во изведба на полскиот Оддел за драма и танц – Битом
* „[[Његош и јас]]“, авторски проект на [[Паоло Маџели]], во изведба на Црногорскиот народен театар – Подгорица
* „Женидба“ на [[Гогољ]], во режија на Сергеј Федотов, а во изведба на театарот „У Моста“ од [[Перм]], [[Русија]]
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceB"/>
* изложбата на [[Леополд Форстнер]], со наслов „[[Офицер]]от Форстнер. Еден уметник на виенскиот југендстил на Балканот“
* изложбата на [[Фотографија|фотографии]] на Зоран Вељаноски – Летра, со наслов „Носталгија во црно-бели рамки“
* поетското читање „Поезија Ткаења“ на [[Славе Ѓорго Димоски]] и документарниот филм „Поет на мал народ“ на Антонио Вељаноски
* изложбата на слики на [[Вангел Наумовски]]
* филмовите „[[Под исто небо]]“, „[[Планината на гневот]]“, [[Републиката во пламен]]“ и „[[Цената на градот]]“ на режисерот [[Љубиша Георгиевски]]
* [[филм]]от „Апостоли на [[Словени]]те. Двајца браќа – една животна мисија“, во режија на Петр Николаев
==55. Охридско лето 2015==
55. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2015 година, со „[[Кармина бурана]]“ во изведба на шпанскиот ансамбл „Ла фуера делс Баус“. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле: [[Андреј Коробејников]] ([[пијано]]), дуетот Коробејников и Александар Књажев ([[виолончело]]), [[Николај Лугански]] (пијано), дуетот [[Весна Гиновска-Илкова]] (сопран) и Кристина Светиева (пијано), триото Славомир Зубжицки, Рафал Жураковски и Ана Мјерник, дуото Олександра Зајцева и Дмитро Таванец (пијано), [[Иво Погорелиќ]] (пијано), триото Мојца Злобко Вајгл, Ева-Нина Козбус и Кармен Печар, дуото Нинослав Димов ([[саксофон]]) и Маја Поповиќ (пијано), триото Клаиди Сахтачи, Мерита Реџа Тершана и Пјетер Гураљуми, [[Камерен оркестар|Камерниот оркестар]] на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], групата „Танго Компас“, триото на [[Амира Медуњанин]], [[хор]]от „Howard Gospel“, [[Един Карамазов]] ([[гитара]]), дуото Марија Солозобова и Владислав Броневецки, [[Хор „Св. Злата Мегленска“|хорот „Св. Злата Мегленска“]], дуото „2 Cellos“, АГБУ Софиски камерен [[оркестар]], [[Дуке Бојаџиев]] со проектот „Сон, верба, љубов“, дуото Сихана Бадивуку-Хоџа и Маја Кастратовиќ, балетот „5 до 12“ на [[Игор Киров]] и [[Кирил Џајковски]] а во изведба на Хрватскиот народен театар од Сплит, Леонел Моралес (пијано), триото Бакалов, Мишел Летјек ([[кларинет]]) и квартетот Жирард, Максим Федотов (виолина) и Галина Петрова (пијано) и дуото [[Максим Венгеров]] (виолина) и Ваг Папијан (пијано).<ref name="ReferenceC">55 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12 July -20 August 2015.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceC"/>
* „Неопланта“ на [[Ласло Вегел]], во [[режија]] на Андраш Урбан, во изведба на Театар Нови Сад
* „[[Нашиот клас]]“ на [[Тадеуш Слобоѓанек]], во режија на Ханан Снир, во изведба на театрите „Камери“ и „Хабима“ од [[Тел Авив]]
* „Со љубовта нема шега“ на [[Алфред де Мисе]], во режија на Софија Ристевска, во изведба на Интимен театар - [[Битола]]
* „[[Многу врева за ништо]]“ на Шекспир, во режија на [[Ана Ѓорѓевиќ]], во изведба на Народниот театар од [[Сомбор]]
* „[[Антоние и Клеопатра]]“ на Шекспир, во режиај на Џон Блондел, во изведба на [[Народен театар - Битола|Народниот театар од Битола]]
* „[[Дневникот на лудиот]]“ на [[Гогољ]], во режија на [[Марјан Неќак]], а во изведба на ММТ Подвижен музички театар од Битола
* „[[Слуга на двајца господари]]“ на [[Карло Голдони]], во режија на Јуџел Ертен, а во изведба на [[НУ Турски театар - Скопје|Турскиот театар]] и [[НУ Албански театар - Скопје|Албанскиот театар од Скопје]]
* „[[Опасни врски]]“ на [[Пјер Шодерло де Лакло]], во режија на [[Дејан Пројковски]], во изведба на Театарот „Вера Комисаржевска“ од [[Санкт Петербург]]
* „Стари времиња“ на [[Харолд Пинтер]], во режија на [[Нела Витошевиќ]], во изведба на [[НУ Центар за култура „Григор Прличев“]] од [[Охрид]]
* „Јованка Орлеанка“ во режија на Петринел Гочев, во изведба на драмскиот театар „Рачо Стојанов“ од [[Габрово (Бугарија)|Габрово]]
* „[[Кирил и Методиј, Who Are You?!]]“ на Јордан Плевнеш, во режија на [[Мартин Кочовски]], а во изведба на [[НУ Театар „Војдан Чернодрински“ - Прилеп|Театарот „Војдан Чернодрински“]] од [[Прилеп]] и НЕТА од [[Љубљана]]
* „Делириум тременс“ на [[Благоја Ристески-Платнар]], во режија на Игор Трпчевски, во изведба на „Театарска работилница“ - Прилеп
* „[[Figurae Veneris Historiae]]“ на [[Горан Стефановски]], во режија на [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]], а во изведба на СНГ Драма од Љубљана
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceC"/>
* изложбата на [[Стефан Хаџи Николов]], со наслов „Светлина од минатото“
* проекцијата на [[филм]]овите „[[Малиот човек (филм од 1957)|Малиот човек]]“, „[[Истрел (филм)|Истрел]]“ и „[[Трето полувреме]]“ во чест на [[Емил Рубен]]
* изложбата на [[Фотографија|фотографии]] „Настанување - исчезнување“ на [[Боро Рудиќ]]
* ликовната изложба „Колажна приказна“ на [[Илина Арсова]]
* изложбата „Дизајнерска игра со традицијата“ на [[Кирче Стојоски]]
* ликовната изложба „Циклуси“ на [[Крунислав Стојановски]]
==56. Охридско лето 2016==
56. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2016 година, со настапот на [[сопран]]от [[Елина Гаранча]] (''Fourplay''), придружена од оркестарот на [[Македонска опера и балет|Македонската опера и балет]], под [[диригент]]ската палка на [[Јон Марин]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари, како: камерниот оркестар „Македонски виртуози“, Маријан Собула, француското трио „Вандерер“, дуото Кировски, [[Максим Венгеров]] ([[виолина]]) и камерниот [[оркестар]] „Менухин“, [[Гитара|гитарскиот]] квартет „Ајгета“, Јуриј Шишкин ([[хармоника]]), Карло Торлонтано ([[алпски рог]]) и Масимилијано Питоко ([[бајан]]), ансамблот „Sudar Percussion“, Роман Симовиќ (виолина) и Ратимир Мартиновиќ ([[пијано]]), Мојца Злобко Вајгл ([[харфа]]) и Масимо Марчели ([[флејта]]), Џафер Џафери (виолина) и Милана Черњавска (пијано), Камерниот оркестар на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], Карлес Лама и Софија Кабруха (пијано), оркестарот „Хортус Музикус“, триото на [[Дамјан Пејчиноски]], Ана Виницка (пијано), [[Артуро Сандовал]] ([[труба]]), Арета Зула (виолина) и Мерита Реџа Тершана (пијано), Македонската филхармонија, [[Ана Дурловски]] (сопран) и [[Игор Дурловски]] ([[Бас (глас)|бас]]), Фазил Сај (пијано), Нина Костова (пијано) и [[Гудачки квартет|гудачкиот квартет]] „Хеншел“, Марк Копе ([[виолончело]]) и Перт Лаул (пијано), Ајман Мусакајајева (виолина) и Државниот камерен оркестар „Академија на солисти“, Филип Маџунков (пијано), дуото Скијаво-Маркеџани (пијано), Вадим Репин (виолина) и Андреј Коробејников (пијано), [[Горан Трајкоски]], итн.
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceD">''Фестивал Охридско лето/ Ohrid Summer Festival 56''.</ref>
* „[[Нашиот клас|Мојот клас]]“ во изведба на [[театар]]от „Кармелим“ од [[Хаифа]], [[Израел]]
* „Комедија на грешки“ на [[Вилијам Шекспир]], во [[режија]] на [[Коле Ангеловски]], во изведба на [[Турски театар|Турскиот театар]] од [[Скопје]]
* „Сонот на [[Гогољ]]“, во [[режија]] на Маргарита Младенова и Иван Добчев, во изведба на театарската работилница „Сфумато“ од [[Софија]]
* „ActOrchestra“, во режија на Хорија Суру и во изведба на театарот Националниот театар „И. Л. Карагијале“ од [[Букурешт]]
* „Ш“, во режија на Јован Ристовски - Јовица и во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]]
* „[[Сонет]]и“, според сонетите на Шекспир, во режија на Ангелчо Иливески, а во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]]
* „Бар-Ремарк“, во режија на Александар Баргман, а во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]]
* „[[Магбет]]“ на [[Вилијам Шекспир]], во [[режија]] на Диана Добрева, во изведба на [[Албански театар|Албанскиот театар]] од [[Скопје]]
* „Спобудалената локомотива“ на [[Станислав Игнаси Виткиевич]], во режија на Јернеј Лоренци, а во изведба на Словенечкиот народен театар - Драма од [[Љубљана]]
Исто така, биле прикажани и следниве филмови:<ref name="ReferenceD"/>
* „[[Хај-фај (филм)|Хај-Фај]]“, во режија на [[Владимир Блажевски]]
* „[[Среќна Нова ’49|Среќна нова 49]]“, во режија на [[Столе Попов]]
* „[[Планината на гневот (филм)|Планината на гревот]]“, во режија на [[Љубиша Георгиевски]]
* „[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]“, во режија на Столе Попов
* „[[До победата и по неа (филм)|До победата и по неа]]“, во режија на [[Жика Митровиќ]]
* „[[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]]“, во режија на Столе Попов
* „[[Цената на градот]]“, во режија на Љубиша Георгиевски
* „[[Исправи се, Делфина]]“, во режија на [[Ацо Ѓурчинов]]
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceD"/>
* [[филигран]]ската изложба „Филигранска приказна“ на Мирјана Николоска
* дигиталната инсталација „Проширена апстракција“ на Јане Бакрески
* промоција на книгата „Водич за Македонија“ на [[Гоце Дртковски]]
* ликовната изложба „Мандала“ на Соња Чингарова Фотева
* промоција на книгата „Патникот“ на [[Борче Грозданов]]
* ликовната изложба „Огледало“ на Гордана Тодевска
==57. Охридско лето 2017==
57. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2017 година, со настапот на групата „[[Форплеј]]“ (''Fourplay''), придружена од [[Македонската филхармонија]], под [[диригент]]ската палка на [[Емин Џијан]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари, како: Македонската опера и балет со [[балет]]от „Ла ла ла...“, Дуња Симиќ ([[сопран]]) и Снежана Поповиќ Вулета ([[пијано]]), „Транзишн денс компани“ (Transition Dance Company) со балетот „Триптих Нушиќ“, пијано-дуото Бергман од Канада, Франческо Дорацио (пијано), ЗЏМ Биг Бенд, под диригентската палка на Емин Џијан, Доминик Џ. Маршал Бенд, „МОМБ“, Хели Сиекинен, „Т.А.О.“, „Проџект Хајдавеј“, Лери Дан и пријателите, „Сигнум“, Септетот на [[Гоце Стевковски]], Александар Синчук (пијано), камерниот оркестар „Турксој“, камерниот оркестар на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], [[барок]]ниот оркестар „Армонија Атенеа“, квартетот „Диотима“, Емануел Сејсон ([[харфа]]), Варшавскиот [[хармоника]]шки квинтет, Билјана Стафансон и Љиљана Јовановиќ (сопрани), Сандра Јакоповиќ (пијано), триото „Аура“, Дувачкиот квинтет на [[Црна Гора]], мултимедијалниот проект „Вивалдиано“, Рубен Далибалтајан (пијано), машкиот манастирски хор „Оптина Пустина“, Загрепскиот пијано-квинтет, пијано-триото „Бенџамин“, ансамблот „Маскерина“, [[кабаре]]то „Зборувај тивко“ со музика на [[Курт Вајл]], Вечер на македонски виолинисти, Лилја Зилберштајн ([[пијано]]), Завршен концерт од меѓународниот семинар по пијано и [[виолина]], [[виола]] и камерна музика, Александар Рам ([[виолончело]]) и Ана Одинцова (пијано), камерниот оркестар „ЕЛК“, [[Рок-музика|Рок]] [[симфонија]] на Камерниот оркестар – Битола и [[Влатко Стефановски]], Игнасио Родес ([[гитара]]), дуото „Алиада“, Блерим Груби (виола) и Марија Вршкова (пијано), Искандар и Норман Виџаја (виолина и пијано).<ref name="ReferenceE">„Патот до магијата“, Фестивал Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2017.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceE"/>
* „Жаба“ на [[Дубравко Михановиќ]], во [[режија]] на Елмир Јукиќ, во изведба на Камерниот театар 55
* „Име“ на Александар де ла Пателие и Метју Делапорт, во режија на Нени Делместре, во изведба на [[Театар Комедија]] – Скопје
* „Ана Комнена“ на [[Сашо Димоски]], во режија на [[Ненад Витанов]] и [[Васил Зафирчев]], во изведба на [[Народен театар „Јордан Хаџи Константинов – Џинот“|Народниот театар Јордан Хаџи Константинов – Џинот]] од [[Велес]]
* „[[Отело]]“ на [[Вилијам Шекспир]], во режија на Иван Урумов, во изведба на Театарот на [[Бугарска армија|Бугарската армија]] од [[Софија]]
* „[[Кралот Лир]]“ на Шекспир, во режија на Диего де Бреа, во изведба на [[Турски театар|Турскиот театар]] – Скопје
* „[[Сон на летната ноќ]]“ на Шекспир, во режија на Џон Блондел, во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]]
* „Меџик нешнл“ (Magic National), во режија на Јон Карамитру, во изведба на Националниот театар „И. Л. Карагиале“ од [[Букурешт]]
* „Јами дистрикт – најстарата нација на светот“ на Милена Богавац, во режија на Кокан Младеновиќ
* „[[Ничија земја (филм)|Ничија земја]]“ (според [[филм]]от на [[Данис Тановиќ]]), во режија на [[Александар Морфов]], во изведба на [[МНТ]] - Скопје
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceE"/>
* документарно-играниот [[филм]] „Бисер“
* мултимедијалниот проект на [[Драган Спасески]] Охридски, со наслов „Човек е трепет и ангелот трепет, а ти Боже мој...“
* проектната иницијатива „Детски свет“
* изложбата со наслов „[[Роберт Музил]] и [[Првата светска војна]]“
==59. Охридско лето 2019==
59. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2019 година, со настапот на вионилистката [[Ванес Меј]] (''Vanessa Mae''), придружена од [[Македонската филхармонија]], под [[диригент]]ската палка на [[Иван Кожухаров]], како и солисти од [[МОБ]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари и ансамбли, како: Симфонискиот оркестар на [[Бријанск]], [[Национална опера и балет|Националната опера и балет]], триото „Пендерецки“, Оли Мустонен, [[балет]]от „Либертанго“ во режија на [[Наташа Поплавска]], квартетот „Асасело“, камерниот [[оркестар]] „Софиски солисти“, Георги Патриков, [[Страшо Темков]], ансамблот „Дорико“, квартетот „Терем“, [[Стефан Миленковиќ]], [[Владимир Милошевиќ]], [[Денис Шаповалов]], Александар Вершин, Елена Папандреу, Сихана Бадивуку, [[Маја Кастратовиќ]], Божена Корчинска, Богдан Кожушко, камерниот оркестар на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], „[[Саша Николовски - Ѓумар|Саша Николовски Ѓумар]]“, [[Инва Мулан]], [[Дешира Ахмети]], [[Ѓорѓи Цуцковски]], Генц Тукичи, дуото „Австрија“, квартетот „Аигета“, квартетот „Дисонанс“, [[Влатко Стефановски]], [[Мирослав Тадиќ]], Јонела Големи, Мерита Реџа Тершана, Виолета Егорова, дуото Гелебешеви, [[Дуке Бојаџиев]], квинтетот „Пилекадоне“, Жо Кристоф, Вансан Мусат, квартетот „Бенсман“, квартетот „Апеирон“, октетот „[[Игњац Фукс]]“, Александар Гаџиев, [[Димчо Величков]] и концертот по повод 85 години од раѓањето на [[Томислав Зографски]].<ref>Фестивал Охридско лето 59/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2019.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceA"/>
* „Самрак на боговите“ според [[сценарио]]то на [[Лукино Висконти]], Енрико Медиоли и Никол Бадалуко, во [[режија]] на Далибор Матаниќ и во изведба на СНГ од [[Марибор]]
* „Хадерсфилд“ на Угљеша Шајтинец, во режија на Рене Медвешек и во изведба на [[Загрепски младински театар]]
* „Каде е пиштолот“ на [[Габор Ѓореј]], во режија на [[Дејана Николовска]] и [[Горан Стојаноски]], во изведба на [[Народен театар - Охрид|Народниот театар - Охрид]]
* „Бакхи: Краток преглед на распадот“ според [[Еврипид]], во режија на [[Игор Вук Торбица]], во изведба на [[Народен театар - Битола|Народниот театар - Битола]]
* „Несоодветно за на работа“ на [[Луси Керквуд]], во режија на Доналд Ворен Мофет, во изведба на [[Драмски театар – Скопје|Драмскиот театар – Скопје]]
* „[[Сон на летната ноќ]]“ на [[Шекспир]], во режија на [[Џон Блондел]], во изведба на [[Руски драмски театар „Станиславски“|Рускиот драмски театар „Станиславски“]]
* „[[Буре барут]]“ на [[Дејан Дуковски]], во режија на Јилдирај Шахинлер, во изведба на Народниот театар од [[Истанбул]]
* „[[Одисеј (Стефановски)|Одисеј]]“ на [[Горан Стефановски]], во режија на [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]] а во изведба на [[ГДК „Гавела“]] од [[Загреб]], Театарот „Улисис“ од [[Бриони]], Српскиот народен театар и Стериинот театар од [[Нови Сад]], СНГ од [[Марибор]], „[[Ателје 212]]“ од [[Белград]] и театарот „Навигатор“ од [[Скопје]]
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceA"/>
* изложбата на фотографии „Кина во моите очи“
* јубилејна изложба на [[Стефан Хаџи-Николов]]
* изложбата „Бранови и мисли“ на [[Наташа Попоска Карче]]
* мултимедијалниот проект на [[Драган Спасески]] Охридски, со наслов „Спокоен сум ко врвот... Не прашувам зошто сум се извишил“
* сценскиот приказ на [[поезија]]та на [[Блаже Конески]], со наслов „Парче душа“ и во изведба на [[Љупчо Тодоровски - Упа]]
==61. Охридско лето 2019==
61. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2021 година, со балетскиот гала-концерт „Големиот Чајковски“ во изведба на [[Македонска опера и балет|Националната опера и балет]], под [[диригент]]ската палка на [[Бисера Чадловска]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари и ансамбли, како: Александар Хаџиевски (пијано), Андреј Петрески ([[обоа]]), Виктор Рафајловски (пијано), Маја Богдановиќ (виолончело), Даниел Роланд (виолина), Мате Бекавац ([[кларинет]]), Ирина Графенауер (флејта), Стојан Димов (кларинет), [[Дино Имери]] (пијано), Кирил Родин (виолончело), Жени Захариева (пијано), мешаниот хор на Косовската филхармонија, Дарко Костовски (пијано), Владимир Марковиќ (виолина), Јулијана Шуловиќ (пијано), гудачкиот квинтет на Загребската филхармонија, Гулсин Онај (пијано), камерниот оркестар „[[Саша Николовски|Саша Николовски-Ѓумар]]“, барокниот ансамбл „Teatro alla moda“, Алесандро Фантони (тенор), Џорџо Мартано (пијано), Елоиз Карлин-Џонс (харфа), Инва Мула (сопран), Генц Тукичи (пијано), квартетот „Вихан“, Александар Штаркман (пијано), „ZZ Quartet“, Петру Југа (контрабас), Михаил Хорја (пијано), Ѓорѓи Цинциевски (контрабас), Марија Вршкова (пијано), Захаријас Тарпагос (флејта), Валерија Харитиду (пијано), гитраското дуо Булатовиќ-Никчевиќ, Надја Неволович (виолина), Калина Мрмевска (пијано), дуото „Artwork“, Драган Средојевиќ (виолина), Ненад Ивовиќ (пијано), Васко Дантас (пијано) и женскиот хор „[[Женски младински хор „Менада“|Менада]]“.<ref>Фестивал Охридско лето 61/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2021.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref>Фестивал Охридско лето 61/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2021.</ref>
* „Крик за љубов“ на [[Жозиен Беласко]], во [[режија]] на [[Љупчо Ѓоргиевски (режисер)|Љупчо Ѓоргиевски]] и во изведба на Охридскиот театар
* „History of Mother Fuckers“ според „[[Кориолан (Шекспир)|Кориолан]]“ на Шекспир, во режија на Андраш Урбан и во изведба на Народен театар-Битола
* „Кој ја уби Џенис Џоплин“ на [[Тијана Грумиќ]], во режија на Соња Петровиќ и во изведба на Српски народен театар од Нови Сад
* „Вечер за глупаци“ на Франсис Вебер, во режија на [[Ирена Стеријовска]], во изведба на „[[Театар Комедија|Театар комедија]]“ од Скопје
* „Само глас“ на Нина Плавањац, во режија на [[Марјан Неќак]], во изведба на Македонскиот народен театар
* „Мојот маж“ на [[Румена Бужаровска]], во режија на Јована Томиќ, во изведба на Југословенско драмско позориште од Белград
* „На отворено море“ на [[Бранислав Нушиќ]], во режија на [[Егон Савин]], во изведба на Југословенско драмско позориште
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref>Фестивал Охридско лето 61/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2021.</ref>
* проектот „Годови“
* балканскиот танцов проект „Сви марш на плес“
* концертот на ансамблите „[[Танец (ансамбл)|Танец]]“ и „Ладо“
* настапот на [[Иван Босиљчиќ]], „Наша вечер во Охрид“
* концертот на групата „[[Синтезис]]“
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Музички фестивали во Македонија]]
[[Категорија:Театарски фестивали во Македонија]]
[[Категорија:Појавено во 1961 година во Македонија]]
[[Категорија:Култура на Охрид]]
1wtslhdrtt42h1c1spbzgc57i385auk
4800780
4800779
2022-08-09T21:15:11Z
ГП
23995
/* 61. Охридско лето 2019 */
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Охридско лето-Лого.svg|мини|десно|180п|Амблемот на фестивалот „Охридско лето“ употребуван до 2019 година]]
'''Охридско лето''' - меѓународен музичко-сценски фестивал којшто се одржува во [[Охрид]], под покровителство на [[Претседател на Македонија|претседателот]] на [[Република Македонија]]. Фестивалот е член на [https://www.efa-aef.eu/en/home/ Европската асоцијација на фестивали].
==Историјат==
Почетокот на фестивалот „Охридско лето“ датира од 4 август 1961 година, со настапот на оперската пејачка [[Ана Липша Тофовиќ]],<ref name="ReferenceA">59 Фестивал Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2019.</ref> придружена од пијанистот [[Ладислав Перлдик]], одржан во црквата [[Св. Софија (Охрид)|Св. Софија]]. Во првите фестивалски години во програмскиот концепт преовладувале музичките настани коишто вообичаено се одржувале во катедралната црква Св. Софија. Постепено, на фестивалот почнале да доаѓаат музички уметници со високо реноме, како: [[баритон]]от [[Владимир Ружѓак]] од [[Хрватска]], [[сопран]]от [[Мартина Аројо]] од [[САД]], Словенечкиот октет, Прашките музичари, [[Голден гејт квартет]], [[Милка Ефтимова]], [[Тодор Скаловски]] итн. Веројатно, во овој период, фестивалот го достигнал врвот со настапите на прочуените светски музичари - рускиот [[виолинист]] [[Леонид Коган]] и францускиот [[виолончелист]] [[Андре Навара]]. Со текот на времето, фестивалот станувал поинтересен, побогат и попривлечен за уметниците и ансамблите од светот. Така во 1970-те и 1980-те, на фестивалот настапиле многу реномирани имиња, како: [[Mстислав Ростропович]], [[Алдо Чиколини]], [[Гидон Кремер]], [[Руџеро Ричи]], [[Виктор Третјаков]], [[Хенрик Шеринг]], [[Салваторе Акардо]], [[Елена Обрасцова]], [[Катја Ричарели]], [[Викторија де лос Анхелес]], [[Максим Венгеро]]в, [[Вадим Репин]], [[Џулиан Рахлин]], [[Иво Погорелиќ]], Минхенскиот камерен оркестар, Камерниот [[оркестар]] „Виртуози ди Рома“, Камерниот оркестар „[[Жорж Енеску]]“, Литванскиот камерен оркестар, Симфонискиот радио-оркестар на Австриското радио, [[хор]]от „Мадригал“ од [[Букурешт]], хорот „Глинка“ од [[Санкт Петербург]], хорот на Виенските деца итн.
Во 1980-тите започнал да се развива и другиот програмски сегмент – [[театар]]от, најпрвин со гостувањето на македонските театри, за подоцна фестивалот да стане примамливо собиралиште за многу театри од светот, а особено од просторите на поранешната [[Југославија]]. Голем настан во развојот на фестивалот „Охридско лето“ било зачленувањето во Европскиот сојуз на фестивалите, во 1994 година. Подоцна, во 2001 година бил воведен нов сценски простор - [[Антички театар во Охрид|Античкиот театар]], каде бил прикажан премиерниот проект „Маседуан“ на [[Иван Поповски]]. Оттогаш, свеченото отворање на фестивалот традиционално се одвива на оваа локација (на 12 јули), а свеченото затворање е на 20 август.
==Организација и менаџмент==
Со фестивалот раководат директорот и управниот одбор, а за уметничката програма се задолжени двајцата програмски селектори.
Функцијата директор на фестивалот ја извршуваат:<ref name="ReferenceA"/>
* [[Наташа Поповиќ]] (директор)
Членови на управниот одбор на фестивалот се:<ref>59 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2019.</ref>
* Нина Момировска (претседател)
* Лилјана Ставреска
* Катарина Митреска
* Субија Изеироски
* Љупчо Кевероски
Програмски селектори на фестивалот се:<ref name="ReferenceA"/>
* [[Васо Ристов]] (музички селектор)
* [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]] (драмски селектор)
==54. Охридско лето 2014==
54. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2014 година, со настапот на [[сопран]]от [[Барбара Фритоли]] и [[баритон]]от [[Лео Нучи]], придружени од Македонската филхармонија, под [[диригент]]ската палка на [[Луис Горелик]] од [[Аргентина]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари, како: [[Елена Мисиркова]] ([[пијано]]), Елизавета Леонскаја (пијано), [[балет]]ската претстава „[[14 часа]]“ во изведба на Македонската опера и балет, гудачкиот квартет „MozART“ од [[Полска]], [[Аркадиј Володос]] (пијано), ансамблот „[[Танец]]“, Нарек Хахнзарјан ([[виолончело]]) и Оксана Шевченко (пијано), дуото Кадеша од Албанија, [[Максим Мрвица]] (пијано), [[Нинг Фенг]] ([[виолина]]) и Томас Холе (пијано), [[хор]]от од Израел „[[Вока пипл|The Voca People]]“, француската група „Devil’s Trills“, Дарко Богески ([[гитара]]), Кирил Трусов (виолина) и Александра Трусова (пијано), мешаниот камерен хор „Про Арс“, камерниот оркестар „Гудачите на св. Ѓорѓи“ од [[Србија]], пијано-дуото Иго Ле Клер и Елен Котино Коен од [[Франција]], рускиот гудачки квартет „Јанкелевич“, ансамблот „Variabile“ од [[Италија]] и други.<ref name="ReferenceB">54 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2014.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceB"/>
* „[[Отело]]“ на [[Вилијам Шекспир]], во [[режија]] на Диего де Бреа, во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народниот театар – Битола]]
* „[[Многу врева за ништо]]“ на Шекспир, во режија на [[Дејан Пројковски]], во изведба на Театар Комедија – Скопје
* „Аферата Елсинор“ по текст и режија на [[Љубиша Георгиевски]], во изведба на [[МНТ]] – Скопје
* „Ждрело“ на [[Жанина Мирчевска]], во режија на [[Зоја Бузалковска]], во изведба на [[Драмски театар – Скопје|Драмскиот театар – Скопје]]
* „[[Како што милувате]]“ на Шекспир, во режија на Брајан Мичел, во изведба на полскиот Оддел за драма и танц – Битом
* „[[Његош и јас]]“, авторски проект на [[Паоло Маџели]], во изведба на Црногорскиот народен театар – Подгорица
* „Женидба“ на [[Гогољ]], во режија на Сергеј Федотов, а во изведба на театарот „У Моста“ од [[Перм]], [[Русија]]
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceB"/>
* изложбата на [[Леополд Форстнер]], со наслов „[[Офицер]]от Форстнер. Еден уметник на виенскиот југендстил на Балканот“
* изложбата на [[Фотографија|фотографии]] на Зоран Вељаноски – Летра, со наслов „Носталгија во црно-бели рамки“
* поетското читање „Поезија Ткаења“ на [[Славе Ѓорго Димоски]] и документарниот филм „Поет на мал народ“ на Антонио Вељаноски
* изложбата на слики на [[Вангел Наумовски]]
* филмовите „[[Под исто небо]]“, „[[Планината на гневот]]“, [[Републиката во пламен]]“ и „[[Цената на градот]]“ на режисерот [[Љубиша Георгиевски]]
* [[филм]]от „Апостоли на [[Словени]]те. Двајца браќа – една животна мисија“, во режија на Петр Николаев
==55. Охридско лето 2015==
55. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2015 година, со „[[Кармина бурана]]“ во изведба на шпанскиот ансамбл „Ла фуера делс Баус“. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле: [[Андреј Коробејников]] ([[пијано]]), дуетот Коробејников и Александар Књажев ([[виолончело]]), [[Николај Лугански]] (пијано), дуетот [[Весна Гиновска-Илкова]] (сопран) и Кристина Светиева (пијано), триото Славомир Зубжицки, Рафал Жураковски и Ана Мјерник, дуото Олександра Зајцева и Дмитро Таванец (пијано), [[Иво Погорелиќ]] (пијано), триото Мојца Злобко Вајгл, Ева-Нина Козбус и Кармен Печар, дуото Нинослав Димов ([[саксофон]]) и Маја Поповиќ (пијано), триото Клаиди Сахтачи, Мерита Реџа Тершана и Пјетер Гураљуми, [[Камерен оркестар|Камерниот оркестар]] на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], групата „Танго Компас“, триото на [[Амира Медуњанин]], [[хор]]от „Howard Gospel“, [[Един Карамазов]] ([[гитара]]), дуото Марија Солозобова и Владислав Броневецки, [[Хор „Св. Злата Мегленска“|хорот „Св. Злата Мегленска“]], дуото „2 Cellos“, АГБУ Софиски камерен [[оркестар]], [[Дуке Бојаџиев]] со проектот „Сон, верба, љубов“, дуото Сихана Бадивуку-Хоџа и Маја Кастратовиќ, балетот „5 до 12“ на [[Игор Киров]] и [[Кирил Џајковски]] а во изведба на Хрватскиот народен театар од Сплит, Леонел Моралес (пијано), триото Бакалов, Мишел Летјек ([[кларинет]]) и квартетот Жирард, Максим Федотов (виолина) и Галина Петрова (пијано) и дуото [[Максим Венгеров]] (виолина) и Ваг Папијан (пијано).<ref name="ReferenceC">55 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12 July -20 August 2015.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceC"/>
* „Неопланта“ на [[Ласло Вегел]], во [[режија]] на Андраш Урбан, во изведба на Театар Нови Сад
* „[[Нашиот клас]]“ на [[Тадеуш Слобоѓанек]], во режија на Ханан Снир, во изведба на театрите „Камери“ и „Хабима“ од [[Тел Авив]]
* „Со љубовта нема шега“ на [[Алфред де Мисе]], во режија на Софија Ристевска, во изведба на Интимен театар - [[Битола]]
* „[[Многу врева за ништо]]“ на Шекспир, во режија на [[Ана Ѓорѓевиќ]], во изведба на Народниот театар од [[Сомбор]]
* „[[Антоние и Клеопатра]]“ на Шекспир, во режиај на Џон Блондел, во изведба на [[Народен театар - Битола|Народниот театар од Битола]]
* „[[Дневникот на лудиот]]“ на [[Гогољ]], во режија на [[Марјан Неќак]], а во изведба на ММТ Подвижен музички театар од Битола
* „[[Слуга на двајца господари]]“ на [[Карло Голдони]], во режија на Јуџел Ертен, а во изведба на [[НУ Турски театар - Скопје|Турскиот театар]] и [[НУ Албански театар - Скопје|Албанскиот театар од Скопје]]
* „[[Опасни врски]]“ на [[Пјер Шодерло де Лакло]], во режија на [[Дејан Пројковски]], во изведба на Театарот „Вера Комисаржевска“ од [[Санкт Петербург]]
* „Стари времиња“ на [[Харолд Пинтер]], во режија на [[Нела Витошевиќ]], во изведба на [[НУ Центар за култура „Григор Прличев“]] од [[Охрид]]
* „Јованка Орлеанка“ во режија на Петринел Гочев, во изведба на драмскиот театар „Рачо Стојанов“ од [[Габрово (Бугарија)|Габрово]]
* „[[Кирил и Методиј, Who Are You?!]]“ на Јордан Плевнеш, во режија на [[Мартин Кочовски]], а во изведба на [[НУ Театар „Војдан Чернодрински“ - Прилеп|Театарот „Војдан Чернодрински“]] од [[Прилеп]] и НЕТА од [[Љубљана]]
* „Делириум тременс“ на [[Благоја Ристески-Платнар]], во режија на Игор Трпчевски, во изведба на „Театарска работилница“ - Прилеп
* „[[Figurae Veneris Historiae]]“ на [[Горан Стефановски]], во режија на [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]], а во изведба на СНГ Драма од Љубљана
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceC"/>
* изложбата на [[Стефан Хаџи Николов]], со наслов „Светлина од минатото“
* проекцијата на [[филм]]овите „[[Малиот човек (филм од 1957)|Малиот човек]]“, „[[Истрел (филм)|Истрел]]“ и „[[Трето полувреме]]“ во чест на [[Емил Рубен]]
* изложбата на [[Фотографија|фотографии]] „Настанување - исчезнување“ на [[Боро Рудиќ]]
* ликовната изложба „Колажна приказна“ на [[Илина Арсова]]
* изложбата „Дизајнерска игра со традицијата“ на [[Кирче Стојоски]]
* ликовната изложба „Циклуси“ на [[Крунислав Стојановски]]
==56. Охридско лето 2016==
56. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2016 година, со настапот на [[сопран]]от [[Елина Гаранча]] (''Fourplay''), придружена од оркестарот на [[Македонска опера и балет|Македонската опера и балет]], под [[диригент]]ската палка на [[Јон Марин]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари, како: камерниот оркестар „Македонски виртуози“, Маријан Собула, француското трио „Вандерер“, дуото Кировски, [[Максим Венгеров]] ([[виолина]]) и камерниот [[оркестар]] „Менухин“, [[Гитара|гитарскиот]] квартет „Ајгета“, Јуриј Шишкин ([[хармоника]]), Карло Торлонтано ([[алпски рог]]) и Масимилијано Питоко ([[бајан]]), ансамблот „Sudar Percussion“, Роман Симовиќ (виолина) и Ратимир Мартиновиќ ([[пијано]]), Мојца Злобко Вајгл ([[харфа]]) и Масимо Марчели ([[флејта]]), Џафер Џафери (виолина) и Милана Черњавска (пијано), Камерниот оркестар на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], Карлес Лама и Софија Кабруха (пијано), оркестарот „Хортус Музикус“, триото на [[Дамјан Пејчиноски]], Ана Виницка (пијано), [[Артуро Сандовал]] ([[труба]]), Арета Зула (виолина) и Мерита Реџа Тершана (пијано), Македонската филхармонија, [[Ана Дурловски]] (сопран) и [[Игор Дурловски]] ([[Бас (глас)|бас]]), Фазил Сај (пијано), Нина Костова (пијано) и [[Гудачки квартет|гудачкиот квартет]] „Хеншел“, Марк Копе ([[виолончело]]) и Перт Лаул (пијано), Ајман Мусакајајева (виолина) и Државниот камерен оркестар „Академија на солисти“, Филип Маџунков (пијано), дуото Скијаво-Маркеџани (пијано), Вадим Репин (виолина) и Андреј Коробејников (пијано), [[Горан Трајкоски]], итн.
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceD">''Фестивал Охридско лето/ Ohrid Summer Festival 56''.</ref>
* „[[Нашиот клас|Мојот клас]]“ во изведба на [[театар]]от „Кармелим“ од [[Хаифа]], [[Израел]]
* „Комедија на грешки“ на [[Вилијам Шекспир]], во [[режија]] на [[Коле Ангеловски]], во изведба на [[Турски театар|Турскиот театар]] од [[Скопје]]
* „Сонот на [[Гогољ]]“, во [[режија]] на Маргарита Младенова и Иван Добчев, во изведба на театарската работилница „Сфумато“ од [[Софија]]
* „ActOrchestra“, во режија на Хорија Суру и во изведба на театарот Националниот театар „И. Л. Карагијале“ од [[Букурешт]]
* „Ш“, во режија на Јован Ристовски - Јовица и во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]]
* „[[Сонет]]и“, според сонетите на Шекспир, во режија на Ангелчо Иливески, а во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]]
* „Бар-Ремарк“, во режија на Александар Баргман, а во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]]
* „[[Магбет]]“ на [[Вилијам Шекспир]], во [[режија]] на Диана Добрева, во изведба на [[Албански театар|Албанскиот театар]] од [[Скопје]]
* „Спобудалената локомотива“ на [[Станислав Игнаси Виткиевич]], во режија на Јернеј Лоренци, а во изведба на Словенечкиот народен театар - Драма од [[Љубљана]]
Исто така, биле прикажани и следниве филмови:<ref name="ReferenceD"/>
* „[[Хај-фај (филм)|Хај-Фај]]“, во режија на [[Владимир Блажевски]]
* „[[Среќна Нова ’49|Среќна нова 49]]“, во режија на [[Столе Попов]]
* „[[Планината на гневот (филм)|Планината на гревот]]“, во режија на [[Љубиша Георгиевски]]
* „[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]“, во режија на Столе Попов
* „[[До победата и по неа (филм)|До победата и по неа]]“, во режија на [[Жика Митровиќ]]
* „[[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]]“, во режија на Столе Попов
* „[[Цената на градот]]“, во режија на Љубиша Георгиевски
* „[[Исправи се, Делфина]]“, во режија на [[Ацо Ѓурчинов]]
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceD"/>
* [[филигран]]ската изложба „Филигранска приказна“ на Мирјана Николоска
* дигиталната инсталација „Проширена апстракција“ на Јане Бакрески
* промоција на книгата „Водич за Македонија“ на [[Гоце Дртковски]]
* ликовната изложба „Мандала“ на Соња Чингарова Фотева
* промоција на книгата „Патникот“ на [[Борче Грозданов]]
* ликовната изложба „Огледало“ на Гордана Тодевска
==57. Охридско лето 2017==
57. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2017 година, со настапот на групата „[[Форплеј]]“ (''Fourplay''), придружена од [[Македонската филхармонија]], под [[диригент]]ската палка на [[Емин Џијан]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари, како: Македонската опера и балет со [[балет]]от „Ла ла ла...“, Дуња Симиќ ([[сопран]]) и Снежана Поповиќ Вулета ([[пијано]]), „Транзишн денс компани“ (Transition Dance Company) со балетот „Триптих Нушиќ“, пијано-дуото Бергман од Канада, Франческо Дорацио (пијано), ЗЏМ Биг Бенд, под диригентската палка на Емин Џијан, Доминик Џ. Маршал Бенд, „МОМБ“, Хели Сиекинен, „Т.А.О.“, „Проџект Хајдавеј“, Лери Дан и пријателите, „Сигнум“, Септетот на [[Гоце Стевковски]], Александар Синчук (пијано), камерниот оркестар „Турксој“, камерниот оркестар на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], [[барок]]ниот оркестар „Армонија Атенеа“, квартетот „Диотима“, Емануел Сејсон ([[харфа]]), Варшавскиот [[хармоника]]шки квинтет, Билјана Стафансон и Љиљана Јовановиќ (сопрани), Сандра Јакоповиќ (пијано), триото „Аура“, Дувачкиот квинтет на [[Црна Гора]], мултимедијалниот проект „Вивалдиано“, Рубен Далибалтајан (пијано), машкиот манастирски хор „Оптина Пустина“, Загрепскиот пијано-квинтет, пијано-триото „Бенџамин“, ансамблот „Маскерина“, [[кабаре]]то „Зборувај тивко“ со музика на [[Курт Вајл]], Вечер на македонски виолинисти, Лилја Зилберштајн ([[пијано]]), Завршен концерт од меѓународниот семинар по пијано и [[виолина]], [[виола]] и камерна музика, Александар Рам ([[виолончело]]) и Ана Одинцова (пијано), камерниот оркестар „ЕЛК“, [[Рок-музика|Рок]] [[симфонија]] на Камерниот оркестар – Битола и [[Влатко Стефановски]], Игнасио Родес ([[гитара]]), дуото „Алиада“, Блерим Груби (виола) и Марија Вршкова (пијано), Искандар и Норман Виџаја (виолина и пијано).<ref name="ReferenceE">„Патот до магијата“, Фестивал Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2017.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceE"/>
* „Жаба“ на [[Дубравко Михановиќ]], во [[режија]] на Елмир Јукиќ, во изведба на Камерниот театар 55
* „Име“ на Александар де ла Пателие и Метју Делапорт, во режија на Нени Делместре, во изведба на [[Театар Комедија]] – Скопје
* „Ана Комнена“ на [[Сашо Димоски]], во режија на [[Ненад Витанов]] и [[Васил Зафирчев]], во изведба на [[Народен театар „Јордан Хаџи Константинов – Џинот“|Народниот театар Јордан Хаџи Константинов – Џинот]] од [[Велес]]
* „[[Отело]]“ на [[Вилијам Шекспир]], во режија на Иван Урумов, во изведба на Театарот на [[Бугарска армија|Бугарската армија]] од [[Софија]]
* „[[Кралот Лир]]“ на Шекспир, во режија на Диего де Бреа, во изведба на [[Турски театар|Турскиот театар]] – Скопје
* „[[Сон на летната ноќ]]“ на Шекспир, во режија на Џон Блондел, во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]]
* „Меџик нешнл“ (Magic National), во режија на Јон Карамитру, во изведба на Националниот театар „И. Л. Карагиале“ од [[Букурешт]]
* „Јами дистрикт – најстарата нација на светот“ на Милена Богавац, во режија на Кокан Младеновиќ
* „[[Ничија земја (филм)|Ничија земја]]“ (според [[филм]]от на [[Данис Тановиќ]]), во режија на [[Александар Морфов]], во изведба на [[МНТ]] - Скопје
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceE"/>
* документарно-играниот [[филм]] „Бисер“
* мултимедијалниот проект на [[Драган Спасески]] Охридски, со наслов „Човек е трепет и ангелот трепет, а ти Боже мој...“
* проектната иницијатива „Детски свет“
* изложбата со наслов „[[Роберт Музил]] и [[Првата светска војна]]“
==59. Охридско лето 2019==
59. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2019 година, со настапот на вионилистката [[Ванес Меј]] (''Vanessa Mae''), придружена од [[Македонската филхармонија]], под [[диригент]]ската палка на [[Иван Кожухаров]], како и солисти од [[МОБ]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари и ансамбли, како: Симфонискиот оркестар на [[Бријанск]], [[Национална опера и балет|Националната опера и балет]], триото „Пендерецки“, Оли Мустонен, [[балет]]от „Либертанго“ во режија на [[Наташа Поплавска]], квартетот „Асасело“, камерниот [[оркестар]] „Софиски солисти“, Георги Патриков, [[Страшо Темков]], ансамблот „Дорико“, квартетот „Терем“, [[Стефан Миленковиќ]], [[Владимир Милошевиќ]], [[Денис Шаповалов]], Александар Вершин, Елена Папандреу, Сихана Бадивуку, [[Маја Кастратовиќ]], Божена Корчинска, Богдан Кожушко, камерниот оркестар на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], „[[Саша Николовски - Ѓумар|Саша Николовски Ѓумар]]“, [[Инва Мулан]], [[Дешира Ахмети]], [[Ѓорѓи Цуцковски]], Генц Тукичи, дуото „Австрија“, квартетот „Аигета“, квартетот „Дисонанс“, [[Влатко Стефановски]], [[Мирослав Тадиќ]], Јонела Големи, Мерита Реџа Тершана, Виолета Егорова, дуото Гелебешеви, [[Дуке Бојаџиев]], квинтетот „Пилекадоне“, Жо Кристоф, Вансан Мусат, квартетот „Бенсман“, квартетот „Апеирон“, октетот „[[Игњац Фукс]]“, Александар Гаџиев, [[Димчо Величков]] и концертот по повод 85 години од раѓањето на [[Томислав Зографски]].<ref>Фестивал Охридско лето 59/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2019.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceA"/>
* „Самрак на боговите“ според [[сценарио]]то на [[Лукино Висконти]], Енрико Медиоли и Никол Бадалуко, во [[режија]] на Далибор Матаниќ и во изведба на СНГ од [[Марибор]]
* „Хадерсфилд“ на Угљеша Шајтинец, во режија на Рене Медвешек и во изведба на [[Загрепски младински театар]]
* „Каде е пиштолот“ на [[Габор Ѓореј]], во режија на [[Дејана Николовска]] и [[Горан Стојаноски]], во изведба на [[Народен театар - Охрид|Народниот театар - Охрид]]
* „Бакхи: Краток преглед на распадот“ според [[Еврипид]], во режија на [[Игор Вук Торбица]], во изведба на [[Народен театар - Битола|Народниот театар - Битола]]
* „Несоодветно за на работа“ на [[Луси Керквуд]], во режија на Доналд Ворен Мофет, во изведба на [[Драмски театар – Скопје|Драмскиот театар – Скопје]]
* „[[Сон на летната ноќ]]“ на [[Шекспир]], во режија на [[Џон Блондел]], во изведба на [[Руски драмски театар „Станиславски“|Рускиот драмски театар „Станиславски“]]
* „[[Буре барут]]“ на [[Дејан Дуковски]], во режија на Јилдирај Шахинлер, во изведба на Народниот театар од [[Истанбул]]
* „[[Одисеј (Стефановски)|Одисеј]]“ на [[Горан Стефановски]], во режија на [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]] а во изведба на [[ГДК „Гавела“]] од [[Загреб]], Театарот „Улисис“ од [[Бриони]], Српскиот народен театар и Стериинот театар од [[Нови Сад]], СНГ од [[Марибор]], „[[Ателје 212]]“ од [[Белград]] и театарот „Навигатор“ од [[Скопје]]
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceA"/>
* изложбата на фотографии „Кина во моите очи“
* јубилејна изложба на [[Стефан Хаџи-Николов]]
* изложбата „Бранови и мисли“ на [[Наташа Попоска Карче]]
* мултимедијалниот проект на [[Драган Спасески]] Охридски, со наслов „Спокоен сум ко врвот... Не прашувам зошто сум се извишил“
* сценскиот приказ на [[поезија]]та на [[Блаже Конески]], со наслов „Парче душа“ и во изведба на [[Љупчо Тодоровски - Упа]]
==61. Охридско лето 2021==
61. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2021 година, со балетскиот гала-концерт „Големиот Чајковски“ во изведба на [[Македонска опера и балет|Националната опера и балет]], под [[диригент]]ската палка на [[Бисера Чадловска]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари и ансамбли, како: Александар Хаџиевски (пијано), Андреј Петрески ([[обоа]]), Виктор Рафајловски (пијано), Маја Богдановиќ (виолончело), Даниел Роланд (виолина), Мате Бекавац ([[кларинет]]), Ирина Графенауер (флејта), Стојан Димов (кларинет), [[Дино Имери]] (пијано), Кирил Родин (виолончело), Жени Захариева (пијано), мешаниот хор на Косовската филхармонија, Дарко Костовски (пијано), Владимир Марковиќ (виолина), Јулијана Шуловиќ (пијано), гудачкиот квинтет на Загребската филхармонија, Гулсин Онај (пијано), камерниот оркестар „[[Саша Николовски|Саша Николовски-Ѓумар]]“, барокниот ансамбл „Teatro alla moda“, Алесандро Фантони (тенор), Џорџо Мартано (пијано), Елоиз Карлин-Џонс (харфа), Инва Мула (сопран), Генц Тукичи (пијано), квартетот „Вихан“, Александар Штаркман (пијано), „ZZ Quartet“, Петру Југа (контрабас), Михаил Хорја (пијано), Ѓорѓи Цинциевски (контрабас), Марија Вршкова (пијано), Захаријас Тарпагос (флејта), Валерија Харитиду (пијано), гитраското дуо Булатовиќ-Никчевиќ, Надја Неволович (виолина), Калина Мрмевска (пијано), дуото „Artwork“, Драган Средојевиќ (виолина), Ненад Ивовиќ (пијано), Васко Дантас (пијано) и женскиот хор „[[Женски младински хор „Менада“|Менада]]“.<ref>Фестивал Охридско лето 61/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2021.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref>Фестивал Охридско лето 61/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2021.</ref>
* „Крик за љубов“ на [[Жозиен Беласко]], во [[режија]] на [[Љупчо Ѓоргиевски (режисер)|Љупчо Ѓоргиевски]] и во изведба на Охридскиот театар
* „History of Mother Fuckers“ според „[[Кориолан (Шекспир)|Кориолан]]“ на Шекспир, во режија на Андраш Урбан и во изведба на Народен театар-Битола
* „Кој ја уби Џенис Џоплин“ на [[Тијана Грумиќ]], во режија на Соња Петровиќ и во изведба на Српски народен театар од Нови Сад
* „Вечер за глупаци“ на Франсис Вебер, во режија на [[Ирена Стеријовска]], во изведба на „[[Театар Комедија|Театар комедија]]“ од Скопје
* „Само глас“ на Нина Плавањац, во режија на [[Марјан Неќак]], во изведба на Македонскиот народен театар
* „Мојот маж“ на [[Румена Бужаровска]], во режија на Јована Томиќ, во изведба на Југословенско драмско позориште од Белград
* „На отворено море“ на [[Бранислав Нушиќ]], во режија на [[Егон Савин]], во изведба на Југословенско драмско позориште
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref>Фестивал Охридско лето 61/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2021.</ref>
* проектот „Годови“
* балканскиот танцов проект „Сви марш на плес“
* концертот на ансамблите „[[Танец (ансамбл)|Танец]]“ и „Ладо“
* настапот на [[Иван Босиљчиќ]], „Наша вечер во Охрид“
* концертот на групата „[[Синтезис]]“
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Музички фестивали во Македонија]]
[[Категорија:Театарски фестивали во Македонија]]
[[Категорија:Појавено во 1961 година во Македонија]]
[[Категорија:Култура на Охрид]]
5o04ozikm4tbxevdiytyygp35sqlg8y
4800782
4800780
2022-08-09T21:18:22Z
ГП
23995
/* 59. Охридско лето 2019 */ ситна поправка
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Охридско лето-Лого.svg|мини|десно|180п|Амблемот на фестивалот „Охридско лето“ употребуван до 2019 година]]
'''Охридско лето''' - меѓународен музичко-сценски фестивал којшто се одржува во [[Охрид]], под покровителство на [[Претседател на Македонија|претседателот]] на [[Република Македонија]]. Фестивалот е член на [https://www.efa-aef.eu/en/home/ Европската асоцијација на фестивали].
==Историјат==
Почетокот на фестивалот „Охридско лето“ датира од 4 август 1961 година, со настапот на оперската пејачка [[Ана Липша Тофовиќ]],<ref name="ReferenceA">59 Фестивал Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2019.</ref> придружена од пијанистот [[Ладислав Перлдик]], одржан во црквата [[Св. Софија (Охрид)|Св. Софија]]. Во првите фестивалски години во програмскиот концепт преовладувале музичките настани коишто вообичаено се одржувале во катедралната црква Св. Софија. Постепено, на фестивалот почнале да доаѓаат музички уметници со високо реноме, како: [[баритон]]от [[Владимир Ружѓак]] од [[Хрватска]], [[сопран]]от [[Мартина Аројо]] од [[САД]], Словенечкиот октет, Прашките музичари, [[Голден гејт квартет]], [[Милка Ефтимова]], [[Тодор Скаловски]] итн. Веројатно, во овој период, фестивалот го достигнал врвот со настапите на прочуените светски музичари - рускиот [[виолинист]] [[Леонид Коган]] и францускиот [[виолончелист]] [[Андре Навара]]. Со текот на времето, фестивалот станувал поинтересен, побогат и попривлечен за уметниците и ансамблите од светот. Така во 1970-те и 1980-те, на фестивалот настапиле многу реномирани имиња, како: [[Mстислав Ростропович]], [[Алдо Чиколини]], [[Гидон Кремер]], [[Руџеро Ричи]], [[Виктор Третјаков]], [[Хенрик Шеринг]], [[Салваторе Акардо]], [[Елена Обрасцова]], [[Катја Ричарели]], [[Викторија де лос Анхелес]], [[Максим Венгеро]]в, [[Вадим Репин]], [[Џулиан Рахлин]], [[Иво Погорелиќ]], Минхенскиот камерен оркестар, Камерниот [[оркестар]] „Виртуози ди Рома“, Камерниот оркестар „[[Жорж Енеску]]“, Литванскиот камерен оркестар, Симфонискиот радио-оркестар на Австриското радио, [[хор]]от „Мадригал“ од [[Букурешт]], хорот „Глинка“ од [[Санкт Петербург]], хорот на Виенските деца итн.
Во 1980-тите започнал да се развива и другиот програмски сегмент – [[театар]]от, најпрвин со гостувањето на македонските театри, за подоцна фестивалот да стане примамливо собиралиште за многу театри од светот, а особено од просторите на поранешната [[Југославија]]. Голем настан во развојот на фестивалот „Охридско лето“ било зачленувањето во Европскиот сојуз на фестивалите, во 1994 година. Подоцна, во 2001 година бил воведен нов сценски простор - [[Антички театар во Охрид|Античкиот театар]], каде бил прикажан премиерниот проект „Маседуан“ на [[Иван Поповски]]. Оттогаш, свеченото отворање на фестивалот традиционално се одвива на оваа локација (на 12 јули), а свеченото затворање е на 20 август.
==Организација и менаџмент==
Со фестивалот раководат директорот и управниот одбор, а за уметничката програма се задолжени двајцата програмски селектори.
Функцијата директор на фестивалот ја извршуваат:<ref name="ReferenceA"/>
* [[Наташа Поповиќ]] (директор)
Членови на управниот одбор на фестивалот се:<ref>59 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2019.</ref>
* Нина Момировска (претседател)
* Лилјана Ставреска
* Катарина Митреска
* Субија Изеироски
* Љупчо Кевероски
Програмски селектори на фестивалот се:<ref name="ReferenceA"/>
* [[Васо Ристов]] (музички селектор)
* [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]] (драмски селектор)
==54. Охридско лето 2014==
54. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2014 година, со настапот на [[сопран]]от [[Барбара Фритоли]] и [[баритон]]от [[Лео Нучи]], придружени од Македонската филхармонија, под [[диригент]]ската палка на [[Луис Горелик]] од [[Аргентина]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари, како: [[Елена Мисиркова]] ([[пијано]]), Елизавета Леонскаја (пијано), [[балет]]ската претстава „[[14 часа]]“ во изведба на Македонската опера и балет, гудачкиот квартет „MozART“ од [[Полска]], [[Аркадиј Володос]] (пијано), ансамблот „[[Танец]]“, Нарек Хахнзарјан ([[виолончело]]) и Оксана Шевченко (пијано), дуото Кадеша од Албанија, [[Максим Мрвица]] (пијано), [[Нинг Фенг]] ([[виолина]]) и Томас Холе (пијано), [[хор]]от од Израел „[[Вока пипл|The Voca People]]“, француската група „Devil’s Trills“, Дарко Богески ([[гитара]]), Кирил Трусов (виолина) и Александра Трусова (пијано), мешаниот камерен хор „Про Арс“, камерниот оркестар „Гудачите на св. Ѓорѓи“ од [[Србија]], пијано-дуото Иго Ле Клер и Елен Котино Коен од [[Франција]], рускиот гудачки квартет „Јанкелевич“, ансамблот „Variabile“ од [[Италија]] и други.<ref name="ReferenceB">54 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2014.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceB"/>
* „[[Отело]]“ на [[Вилијам Шекспир]], во [[режија]] на Диего де Бреа, во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народниот театар – Битола]]
* „[[Многу врева за ништо]]“ на Шекспир, во режија на [[Дејан Пројковски]], во изведба на Театар Комедија – Скопје
* „Аферата Елсинор“ по текст и режија на [[Љубиша Георгиевски]], во изведба на [[МНТ]] – Скопје
* „Ждрело“ на [[Жанина Мирчевска]], во режија на [[Зоја Бузалковска]], во изведба на [[Драмски театар – Скопје|Драмскиот театар – Скопје]]
* „[[Како што милувате]]“ на Шекспир, во режија на Брајан Мичел, во изведба на полскиот Оддел за драма и танц – Битом
* „[[Његош и јас]]“, авторски проект на [[Паоло Маџели]], во изведба на Црногорскиот народен театар – Подгорица
* „Женидба“ на [[Гогољ]], во режија на Сергеј Федотов, а во изведба на театарот „У Моста“ од [[Перм]], [[Русија]]
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceB"/>
* изложбата на [[Леополд Форстнер]], со наслов „[[Офицер]]от Форстнер. Еден уметник на виенскиот југендстил на Балканот“
* изложбата на [[Фотографија|фотографии]] на Зоран Вељаноски – Летра, со наслов „Носталгија во црно-бели рамки“
* поетското читање „Поезија Ткаења“ на [[Славе Ѓорго Димоски]] и документарниот филм „Поет на мал народ“ на Антонио Вељаноски
* изложбата на слики на [[Вангел Наумовски]]
* филмовите „[[Под исто небо]]“, „[[Планината на гневот]]“, [[Републиката во пламен]]“ и „[[Цената на градот]]“ на режисерот [[Љубиша Георгиевски]]
* [[филм]]от „Апостоли на [[Словени]]те. Двајца браќа – една животна мисија“, во режија на Петр Николаев
==55. Охридско лето 2015==
55. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2015 година, со „[[Кармина бурана]]“ во изведба на шпанскиот ансамбл „Ла фуера делс Баус“. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле: [[Андреј Коробејников]] ([[пијано]]), дуетот Коробејников и Александар Књажев ([[виолончело]]), [[Николај Лугански]] (пијано), дуетот [[Весна Гиновска-Илкова]] (сопран) и Кристина Светиева (пијано), триото Славомир Зубжицки, Рафал Жураковски и Ана Мјерник, дуото Олександра Зајцева и Дмитро Таванец (пијано), [[Иво Погорелиќ]] (пијано), триото Мојца Злобко Вајгл, Ева-Нина Козбус и Кармен Печар, дуото Нинослав Димов ([[саксофон]]) и Маја Поповиќ (пијано), триото Клаиди Сахтачи, Мерита Реџа Тершана и Пјетер Гураљуми, [[Камерен оркестар|Камерниот оркестар]] на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], групата „Танго Компас“, триото на [[Амира Медуњанин]], [[хор]]от „Howard Gospel“, [[Един Карамазов]] ([[гитара]]), дуото Марија Солозобова и Владислав Броневецки, [[Хор „Св. Злата Мегленска“|хорот „Св. Злата Мегленска“]], дуото „2 Cellos“, АГБУ Софиски камерен [[оркестар]], [[Дуке Бојаџиев]] со проектот „Сон, верба, љубов“, дуото Сихана Бадивуку-Хоџа и Маја Кастратовиќ, балетот „5 до 12“ на [[Игор Киров]] и [[Кирил Џајковски]] а во изведба на Хрватскиот народен театар од Сплит, Леонел Моралес (пијано), триото Бакалов, Мишел Летјек ([[кларинет]]) и квартетот Жирард, Максим Федотов (виолина) и Галина Петрова (пијано) и дуото [[Максим Венгеров]] (виолина) и Ваг Папијан (пијано).<ref name="ReferenceC">55 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12 July -20 August 2015.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceC"/>
* „Неопланта“ на [[Ласло Вегел]], во [[режија]] на Андраш Урбан, во изведба на Театар Нови Сад
* „[[Нашиот клас]]“ на [[Тадеуш Слобоѓанек]], во режија на Ханан Снир, во изведба на театрите „Камери“ и „Хабима“ од [[Тел Авив]]
* „Со љубовта нема шега“ на [[Алфред де Мисе]], во режија на Софија Ристевска, во изведба на Интимен театар - [[Битола]]
* „[[Многу врева за ништо]]“ на Шекспир, во режија на [[Ана Ѓорѓевиќ]], во изведба на Народниот театар од [[Сомбор]]
* „[[Антоние и Клеопатра]]“ на Шекспир, во режиај на Џон Блондел, во изведба на [[Народен театар - Битола|Народниот театар од Битола]]
* „[[Дневникот на лудиот]]“ на [[Гогољ]], во режија на [[Марјан Неќак]], а во изведба на ММТ Подвижен музички театар од Битола
* „[[Слуга на двајца господари]]“ на [[Карло Голдони]], во режија на Јуџел Ертен, а во изведба на [[НУ Турски театар - Скопје|Турскиот театар]] и [[НУ Албански театар - Скопје|Албанскиот театар од Скопје]]
* „[[Опасни врски]]“ на [[Пјер Шодерло де Лакло]], во режија на [[Дејан Пројковски]], во изведба на Театарот „Вера Комисаржевска“ од [[Санкт Петербург]]
* „Стари времиња“ на [[Харолд Пинтер]], во режија на [[Нела Витошевиќ]], во изведба на [[НУ Центар за култура „Григор Прличев“]] од [[Охрид]]
* „Јованка Орлеанка“ во режија на Петринел Гочев, во изведба на драмскиот театар „Рачо Стојанов“ од [[Габрово (Бугарија)|Габрово]]
* „[[Кирил и Методиј, Who Are You?!]]“ на Јордан Плевнеш, во режија на [[Мартин Кочовски]], а во изведба на [[НУ Театар „Војдан Чернодрински“ - Прилеп|Театарот „Војдан Чернодрински“]] од [[Прилеп]] и НЕТА од [[Љубљана]]
* „Делириум тременс“ на [[Благоја Ристески-Платнар]], во режија на Игор Трпчевски, во изведба на „Театарска работилница“ - Прилеп
* „[[Figurae Veneris Historiae]]“ на [[Горан Стефановски]], во режија на [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]], а во изведба на СНГ Драма од Љубљана
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceC"/>
* изложбата на [[Стефан Хаџи Николов]], со наслов „Светлина од минатото“
* проекцијата на [[филм]]овите „[[Малиот човек (филм од 1957)|Малиот човек]]“, „[[Истрел (филм)|Истрел]]“ и „[[Трето полувреме]]“ во чест на [[Емил Рубен]]
* изложбата на [[Фотографија|фотографии]] „Настанување - исчезнување“ на [[Боро Рудиќ]]
* ликовната изложба „Колажна приказна“ на [[Илина Арсова]]
* изложбата „Дизајнерска игра со традицијата“ на [[Кирче Стојоски]]
* ликовната изложба „Циклуси“ на [[Крунислав Стојановски]]
==56. Охридско лето 2016==
56. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2016 година, со настапот на [[сопран]]от [[Елина Гаранча]] (''Fourplay''), придружена од оркестарот на [[Македонска опера и балет|Македонската опера и балет]], под [[диригент]]ската палка на [[Јон Марин]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари, како: камерниот оркестар „Македонски виртуози“, Маријан Собула, француското трио „Вандерер“, дуото Кировски, [[Максим Венгеров]] ([[виолина]]) и камерниот [[оркестар]] „Менухин“, [[Гитара|гитарскиот]] квартет „Ајгета“, Јуриј Шишкин ([[хармоника]]), Карло Торлонтано ([[алпски рог]]) и Масимилијано Питоко ([[бајан]]), ансамблот „Sudar Percussion“, Роман Симовиќ (виолина) и Ратимир Мартиновиќ ([[пијано]]), Мојца Злобко Вајгл ([[харфа]]) и Масимо Марчели ([[флејта]]), Џафер Џафери (виолина) и Милана Черњавска (пијано), Камерниот оркестар на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], Карлес Лама и Софија Кабруха (пијано), оркестарот „Хортус Музикус“, триото на [[Дамјан Пејчиноски]], Ана Виницка (пијано), [[Артуро Сандовал]] ([[труба]]), Арета Зула (виолина) и Мерита Реџа Тершана (пијано), Македонската филхармонија, [[Ана Дурловски]] (сопран) и [[Игор Дурловски]] ([[Бас (глас)|бас]]), Фазил Сај (пијано), Нина Костова (пијано) и [[Гудачки квартет|гудачкиот квартет]] „Хеншел“, Марк Копе ([[виолончело]]) и Перт Лаул (пијано), Ајман Мусакајајева (виолина) и Државниот камерен оркестар „Академија на солисти“, Филип Маџунков (пијано), дуото Скијаво-Маркеџани (пијано), Вадим Репин (виолина) и Андреј Коробејников (пијано), [[Горан Трајкоски]], итн.
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceD">''Фестивал Охридско лето/ Ohrid Summer Festival 56''.</ref>
* „[[Нашиот клас|Мојот клас]]“ во изведба на [[театар]]от „Кармелим“ од [[Хаифа]], [[Израел]]
* „Комедија на грешки“ на [[Вилијам Шекспир]], во [[режија]] на [[Коле Ангеловски]], во изведба на [[Турски театар|Турскиот театар]] од [[Скопје]]
* „Сонот на [[Гогољ]]“, во [[режија]] на Маргарита Младенова и Иван Добчев, во изведба на театарската работилница „Сфумато“ од [[Софија]]
* „ActOrchestra“, во режија на Хорија Суру и во изведба на театарот Националниот театар „И. Л. Карагијале“ од [[Букурешт]]
* „Ш“, во режија на Јован Ристовски - Јовица и во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]]
* „[[Сонет]]и“, според сонетите на Шекспир, во режија на Ангелчо Иливески, а во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]]
* „Бар-Ремарк“, во режија на Александар Баргман, а во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]]
* „[[Магбет]]“ на [[Вилијам Шекспир]], во [[режија]] на Диана Добрева, во изведба на [[Албански театар|Албанскиот театар]] од [[Скопје]]
* „Спобудалената локомотива“ на [[Станислав Игнаси Виткиевич]], во режија на Јернеј Лоренци, а во изведба на Словенечкиот народен театар - Драма од [[Љубљана]]
Исто така, биле прикажани и следниве филмови:<ref name="ReferenceD"/>
* „[[Хај-фај (филм)|Хај-Фај]]“, во режија на [[Владимир Блажевски]]
* „[[Среќна Нова ’49|Среќна нова 49]]“, во режија на [[Столе Попов]]
* „[[Планината на гневот (филм)|Планината на гревот]]“, во режија на [[Љубиша Георгиевски]]
* „[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]“, во режија на Столе Попов
* „[[До победата и по неа (филм)|До победата и по неа]]“, во режија на [[Жика Митровиќ]]
* „[[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]]“, во режија на Столе Попов
* „[[Цената на градот]]“, во режија на Љубиша Георгиевски
* „[[Исправи се, Делфина]]“, во режија на [[Ацо Ѓурчинов]]
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceD"/>
* [[филигран]]ската изложба „Филигранска приказна“ на Мирјана Николоска
* дигиталната инсталација „Проширена апстракција“ на Јане Бакрески
* промоција на книгата „Водич за Македонија“ на [[Гоце Дртковски]]
* ликовната изложба „Мандала“ на Соња Чингарова Фотева
* промоција на книгата „Патникот“ на [[Борче Грозданов]]
* ликовната изложба „Огледало“ на Гордана Тодевска
==57. Охридско лето 2017==
57. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2017 година, со настапот на групата „[[Форплеј]]“ (''Fourplay''), придружена од [[Македонската филхармонија]], под [[диригент]]ската палка на [[Емин Џијан]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари, како: Македонската опера и балет со [[балет]]от „Ла ла ла...“, Дуња Симиќ ([[сопран]]) и Снежана Поповиќ Вулета ([[пијано]]), „Транзишн денс компани“ (Transition Dance Company) со балетот „Триптих Нушиќ“, пијано-дуото Бергман од Канада, Франческо Дорацио (пијано), ЗЏМ Биг Бенд, под диригентската палка на Емин Џијан, Доминик Џ. Маршал Бенд, „МОМБ“, Хели Сиекинен, „Т.А.О.“, „Проџект Хајдавеј“, Лери Дан и пријателите, „Сигнум“, Септетот на [[Гоце Стевковски]], Александар Синчук (пијано), камерниот оркестар „Турксој“, камерниот оркестар на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], [[барок]]ниот оркестар „Армонија Атенеа“, квартетот „Диотима“, Емануел Сејсон ([[харфа]]), Варшавскиот [[хармоника]]шки квинтет, Билјана Стафансон и Љиљана Јовановиќ (сопрани), Сандра Јакоповиќ (пијано), триото „Аура“, Дувачкиот квинтет на [[Црна Гора]], мултимедијалниот проект „Вивалдиано“, Рубен Далибалтајан (пијано), машкиот манастирски хор „Оптина Пустина“, Загрепскиот пијано-квинтет, пијано-триото „Бенџамин“, ансамблот „Маскерина“, [[кабаре]]то „Зборувај тивко“ со музика на [[Курт Вајл]], Вечер на македонски виолинисти, Лилја Зилберштајн ([[пијано]]), Завршен концерт од меѓународниот семинар по пијано и [[виолина]], [[виола]] и камерна музика, Александар Рам ([[виолончело]]) и Ана Одинцова (пијано), камерниот оркестар „ЕЛК“, [[Рок-музика|Рок]] [[симфонија]] на Камерниот оркестар – Битола и [[Влатко Стефановски]], Игнасио Родес ([[гитара]]), дуото „Алиада“, Блерим Груби (виола) и Марија Вршкова (пијано), Искандар и Норман Виџаја (виолина и пијано).<ref name="ReferenceE">„Патот до магијата“, Фестивал Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2017.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceE"/>
* „Жаба“ на [[Дубравко Михановиќ]], во [[режија]] на Елмир Јукиќ, во изведба на Камерниот театар 55
* „Име“ на Александар де ла Пателие и Метју Делапорт, во режија на Нени Делместре, во изведба на [[Театар Комедија]] – Скопје
* „Ана Комнена“ на [[Сашо Димоски]], во режија на [[Ненад Витанов]] и [[Васил Зафирчев]], во изведба на [[Народен театар „Јордан Хаџи Константинов – Џинот“|Народниот театар Јордан Хаџи Константинов – Џинот]] од [[Велес]]
* „[[Отело]]“ на [[Вилијам Шекспир]], во режија на Иван Урумов, во изведба на Театарот на [[Бугарска армија|Бугарската армија]] од [[Софија]]
* „[[Кралот Лир]]“ на Шекспир, во режија на Диего де Бреа, во изведба на [[Турски театар|Турскиот театар]] – Скопје
* „[[Сон на летната ноќ]]“ на Шекспир, во режија на Џон Блондел, во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]]
* „Меџик нешнл“ (Magic National), во режија на Јон Карамитру, во изведба на Националниот театар „И. Л. Карагиале“ од [[Букурешт]]
* „Јами дистрикт – најстарата нација на светот“ на Милена Богавац, во режија на Кокан Младеновиќ
* „[[Ничија земја (филм)|Ничија земја]]“ (според [[филм]]от на [[Данис Тановиќ]]), во режија на [[Александар Морфов]], во изведба на [[МНТ]] - Скопје
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceE"/>
* документарно-играниот [[филм]] „Бисер“
* мултимедијалниот проект на [[Драган Спасески]] Охридски, со наслов „Човек е трепет и ангелот трепет, а ти Боже мој...“
* проектната иницијатива „Детски свет“
* изложбата со наслов „[[Роберт Музил]] и [[Првата светска војна]]“
==59. Охридско лето 2019==
59. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2019 година, со настапот на вионилистката [[Ванес Меј]] (''Vanessa Mae''), придружена од [[Македонската филхармонија]], под [[диригент]]ската палка на [[Иван Кожухаров]], како и солисти од [[МОБ]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари и ансамбли, како: Симфонискиот оркестар на [[Бријанск]], [[Национална опера и балет|Националната опера и балет]], триото „Пендерецки“, Оли Мустонен, [[балет]]от „Либертанго“ во режија на [[Наташа Поплавска]], квартетот „Асасело“, камерниот [[оркестар]] „Софиски солисти“, Георги Патриков, [[Страшо Темков]], ансамблот „Дорико“, квартетот „Терем“, [[Стефан Миленковиќ]], [[Владимир Милошевиќ]], [[Денис Шаповалов]], Александар Вершин, Елена Папандреу, Сихана Бадивуку, [[Маја Кастратовиќ]], Божена Корчинска, Богдан Кожушко, камерниот оркестар на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], „[[Саша Николовски - Ѓумар|Саша Николовски Ѓумар]]“, [[Инва Мулан]], [[Дешира Ахмети]], [[Ѓорѓи Цуцковски]], Генц Тукичи, дуото „Австрија“, квартетот „Аигета“, квартетот „Дисонанс“, [[Влатко Стефановски]], [[Мирослав Тадиќ]], Јонела Големи, Мерита Реџа Тершана, Виолета Егорова, дуото Гелебешеви, [[Дуке Бојаџиев]], квинтетот „Пилекадоне“, Жо Кристоф, Вансан Мусат, квартетот „Бенсман“, квартетот „Апеирон“, октетот „[[Игњац Фукс]]“, Александар Гаџиев, [[Димчо Величков]] и концертот по повод 85 години од раѓањето на [[Томислав Зографски]].<ref name="ReferenceF">Фестивал Охридско лето 59/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2019.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceF"/>
* „Самрак на боговите“ според [[сценарио]]то на [[Лукино Висконти]], Енрико Медиоли и Никол Бадалуко, во [[режија]] на Далибор Матаниќ и во изведба на СНГ од [[Марибор]]
* „Хадерсфилд“ на Угљеша Шајтинец, во режија на Рене Медвешек и во изведба на [[Загрепски младински театар]]
* „Каде е пиштолот“ на [[Габор Ѓореј]], во режија на [[Дејана Николовска]] и [[Горан Стојаноски]], во изведба на [[Народен театар - Охрид|Народниот театар - Охрид]]
* „Бакхи: Краток преглед на распадот“ според [[Еврипид]], во режија на [[Игор Вук Торбица]], во изведба на [[Народен театар - Битола|Народниот театар - Битола]]
* „Несоодветно за на работа“ на [[Луси Керквуд]], во режија на Доналд Ворен Мофет, во изведба на [[Драмски театар – Скопје|Драмскиот театар – Скопје]]
* „[[Сон на летната ноќ]]“ на [[Шекспир]], во режија на [[Џон Блондел]], во изведба на [[Руски драмски театар „Станиславски“|Рускиот драмски театар „Станиславски“]]
* „[[Буре барут]]“ на [[Дејан Дуковски]], во режија на Јилдирај Шахинлер, во изведба на Народниот театар од [[Истанбул]]
* „[[Одисеј (Стефановски)|Одисеј]]“ на [[Горан Стефановски]], во режија на [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]] а во изведба на [[ГДК „Гавела“]] од [[Загреб]], Театарот „Улисис“ од [[Бриони]], Српскиот народен театар и Стериинот театар од [[Нови Сад]], СНГ од [[Марибор]], „[[Ателје 212]]“ од [[Белград]] и театарот „Навигатор“ од [[Скопје]]
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<<ref name="ReferenceF"/>
* изложбата на фотографии „Кина во моите очи“
* јубилејна изложба на [[Стефан Хаџи-Николов]]
* изложбата „Бранови и мисли“ на [[Наташа Попоска Карче]]
* мултимедијалниот проект на [[Драган Спасески]] Охридски, со наслов „Спокоен сум ко врвот... Не прашувам зошто сум се извишил“
* сценскиот приказ на [[поезија]]та на [[Блаже Конески]], со наслов „Парче душа“ и во изведба на [[Љупчо Тодоровски - Упа]]
==61. Охридско лето 2021==
61. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2021 година, со балетскиот гала-концерт „Големиот Чајковски“ во изведба на [[Македонска опера и балет|Националната опера и балет]], под [[диригент]]ската палка на [[Бисера Чадловска]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари и ансамбли, како: Александар Хаџиевски (пијано), Андреј Петрески ([[обоа]]), Виктор Рафајловски (пијано), Маја Богдановиќ (виолончело), Даниел Роланд (виолина), Мате Бекавац ([[кларинет]]), Ирина Графенауер (флејта), Стојан Димов (кларинет), [[Дино Имери]] (пијано), Кирил Родин (виолончело), Жени Захариева (пијано), мешаниот хор на Косовската филхармонија, Дарко Костовски (пијано), Владимир Марковиќ (виолина), Јулијана Шуловиќ (пијано), гудачкиот квинтет на Загребската филхармонија, Гулсин Онај (пијано), камерниот оркестар „[[Саша Николовски|Саша Николовски-Ѓумар]]“, барокниот ансамбл „Teatro alla moda“, Алесандро Фантони (тенор), Џорџо Мартано (пијано), Елоиз Карлин-Џонс (харфа), Инва Мула (сопран), Генц Тукичи (пијано), квартетот „Вихан“, Александар Штаркман (пијано), „ZZ Quartet“, Петру Југа (контрабас), Михаил Хорја (пијано), Ѓорѓи Цинциевски (контрабас), Марија Вршкова (пијано), Захаријас Тарпагос (флејта), Валерија Харитиду (пијано), гитраското дуо Булатовиќ-Никчевиќ, Надја Неволович (виолина), Калина Мрмевска (пијано), дуото „Artwork“, Драган Средојевиќ (виолина), Ненад Ивовиќ (пијано), Васко Дантас (пијано) и женскиот хор „[[Женски младински хор „Менада“|Менада]]“.<ref>Фестивал Охридско лето 61/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2021.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref>Фестивал Охридско лето 61/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2021.</ref>
* „Крик за љубов“ на [[Жозиен Беласко]], во [[режија]] на [[Љупчо Ѓоргиевски (режисер)|Љупчо Ѓоргиевски]] и во изведба на Охридскиот театар
* „History of Mother Fuckers“ според „[[Кориолан (Шекспир)|Кориолан]]“ на Шекспир, во режија на Андраш Урбан и во изведба на Народен театар-Битола
* „Кој ја уби Џенис Џоплин“ на [[Тијана Грумиќ]], во режија на Соња Петровиќ и во изведба на Српски народен театар од Нови Сад
* „Вечер за глупаци“ на Франсис Вебер, во режија на [[Ирена Стеријовска]], во изведба на „[[Театар Комедија|Театар комедија]]“ од Скопје
* „Само глас“ на Нина Плавањац, во режија на [[Марјан Неќак]], во изведба на Македонскиот народен театар
* „Мојот маж“ на [[Румена Бужаровска]], во режија на Јована Томиќ, во изведба на Југословенско драмско позориште од Белград
* „На отворено море“ на [[Бранислав Нушиќ]], во режија на [[Егон Савин]], во изведба на Југословенско драмско позориште
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref>Фестивал Охридско лето 61/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2021.</ref>
* проектот „Годови“
* балканскиот танцов проект „Сви марш на плес“
* концертот на ансамблите „[[Танец (ансамбл)|Танец]]“ и „Ладо“
* настапот на [[Иван Босиљчиќ]], „Наша вечер во Охрид“
* концертот на групата „[[Синтезис]]“
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Музички фестивали во Македонија]]
[[Категорија:Театарски фестивали во Македонија]]
[[Категорија:Појавено во 1961 година во Македонија]]
[[Категорија:Култура на Охрид]]
lbdialdyzcw4jvw7g4rojctph26ojyc
4800783
4800782
2022-08-09T21:18:40Z
ГП
23995
/* 59. Охридско лето 2019 */
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Охридско лето-Лого.svg|мини|десно|180п|Амблемот на фестивалот „Охридско лето“ употребуван до 2019 година]]
'''Охридско лето''' - меѓународен музичко-сценски фестивал којшто се одржува во [[Охрид]], под покровителство на [[Претседател на Македонија|претседателот]] на [[Република Македонија]]. Фестивалот е член на [https://www.efa-aef.eu/en/home/ Европската асоцијација на фестивали].
==Историјат==
Почетокот на фестивалот „Охридско лето“ датира од 4 август 1961 година, со настапот на оперската пејачка [[Ана Липша Тофовиќ]],<ref name="ReferenceA">59 Фестивал Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2019.</ref> придружена од пијанистот [[Ладислав Перлдик]], одржан во црквата [[Св. Софија (Охрид)|Св. Софија]]. Во првите фестивалски години во програмскиот концепт преовладувале музичките настани коишто вообичаено се одржувале во катедралната црква Св. Софија. Постепено, на фестивалот почнале да доаѓаат музички уметници со високо реноме, како: [[баритон]]от [[Владимир Ружѓак]] од [[Хрватска]], [[сопран]]от [[Мартина Аројо]] од [[САД]], Словенечкиот октет, Прашките музичари, [[Голден гејт квартет]], [[Милка Ефтимова]], [[Тодор Скаловски]] итн. Веројатно, во овој период, фестивалот го достигнал врвот со настапите на прочуените светски музичари - рускиот [[виолинист]] [[Леонид Коган]] и францускиот [[виолончелист]] [[Андре Навара]]. Со текот на времето, фестивалот станувал поинтересен, побогат и попривлечен за уметниците и ансамблите од светот. Така во 1970-те и 1980-те, на фестивалот настапиле многу реномирани имиња, како: [[Mстислав Ростропович]], [[Алдо Чиколини]], [[Гидон Кремер]], [[Руџеро Ричи]], [[Виктор Третјаков]], [[Хенрик Шеринг]], [[Салваторе Акардо]], [[Елена Обрасцова]], [[Катја Ричарели]], [[Викторија де лос Анхелес]], [[Максим Венгеро]]в, [[Вадим Репин]], [[Џулиан Рахлин]], [[Иво Погорелиќ]], Минхенскиот камерен оркестар, Камерниот [[оркестар]] „Виртуози ди Рома“, Камерниот оркестар „[[Жорж Енеску]]“, Литванскиот камерен оркестар, Симфонискиот радио-оркестар на Австриското радио, [[хор]]от „Мадригал“ од [[Букурешт]], хорот „Глинка“ од [[Санкт Петербург]], хорот на Виенските деца итн.
Во 1980-тите започнал да се развива и другиот програмски сегмент – [[театар]]от, најпрвин со гостувањето на македонските театри, за подоцна фестивалот да стане примамливо собиралиште за многу театри од светот, а особено од просторите на поранешната [[Југославија]]. Голем настан во развојот на фестивалот „Охридско лето“ било зачленувањето во Европскиот сојуз на фестивалите, во 1994 година. Подоцна, во 2001 година бил воведен нов сценски простор - [[Антички театар во Охрид|Античкиот театар]], каде бил прикажан премиерниот проект „Маседуан“ на [[Иван Поповски]]. Оттогаш, свеченото отворање на фестивалот традиционално се одвива на оваа локација (на 12 јули), а свеченото затворање е на 20 август.
==Организација и менаџмент==
Со фестивалот раководат директорот и управниот одбор, а за уметничката програма се задолжени двајцата програмски селектори.
Функцијата директор на фестивалот ја извршуваат:<ref name="ReferenceA"/>
* [[Наташа Поповиќ]] (директор)
Членови на управниот одбор на фестивалот се:<ref>59 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2019.</ref>
* Нина Момировска (претседател)
* Лилјана Ставреска
* Катарина Митреска
* Субија Изеироски
* Љупчо Кевероски
Програмски селектори на фестивалот се:<ref name="ReferenceA"/>
* [[Васо Ристов]] (музички селектор)
* [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]] (драмски селектор)
==54. Охридско лето 2014==
54. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2014 година, со настапот на [[сопран]]от [[Барбара Фритоли]] и [[баритон]]от [[Лео Нучи]], придружени од Македонската филхармонија, под [[диригент]]ската палка на [[Луис Горелик]] од [[Аргентина]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари, како: [[Елена Мисиркова]] ([[пијано]]), Елизавета Леонскаја (пијано), [[балет]]ската претстава „[[14 часа]]“ во изведба на Македонската опера и балет, гудачкиот квартет „MozART“ од [[Полска]], [[Аркадиј Володос]] (пијано), ансамблот „[[Танец]]“, Нарек Хахнзарјан ([[виолончело]]) и Оксана Шевченко (пијано), дуото Кадеша од Албанија, [[Максим Мрвица]] (пијано), [[Нинг Фенг]] ([[виолина]]) и Томас Холе (пијано), [[хор]]от од Израел „[[Вока пипл|The Voca People]]“, француската група „Devil’s Trills“, Дарко Богески ([[гитара]]), Кирил Трусов (виолина) и Александра Трусова (пијано), мешаниот камерен хор „Про Арс“, камерниот оркестар „Гудачите на св. Ѓорѓи“ од [[Србија]], пијано-дуото Иго Ле Клер и Елен Котино Коен од [[Франција]], рускиот гудачки квартет „Јанкелевич“, ансамблот „Variabile“ од [[Италија]] и други.<ref name="ReferenceB">54 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2014.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceB"/>
* „[[Отело]]“ на [[Вилијам Шекспир]], во [[режија]] на Диего де Бреа, во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народниот театар – Битола]]
* „[[Многу врева за ништо]]“ на Шекспир, во режија на [[Дејан Пројковски]], во изведба на Театар Комедија – Скопје
* „Аферата Елсинор“ по текст и режија на [[Љубиша Георгиевски]], во изведба на [[МНТ]] – Скопје
* „Ждрело“ на [[Жанина Мирчевска]], во режија на [[Зоја Бузалковска]], во изведба на [[Драмски театар – Скопје|Драмскиот театар – Скопје]]
* „[[Како што милувате]]“ на Шекспир, во режија на Брајан Мичел, во изведба на полскиот Оддел за драма и танц – Битом
* „[[Његош и јас]]“, авторски проект на [[Паоло Маџели]], во изведба на Црногорскиот народен театар – Подгорица
* „Женидба“ на [[Гогољ]], во режија на Сергеј Федотов, а во изведба на театарот „У Моста“ од [[Перм]], [[Русија]]
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceB"/>
* изложбата на [[Леополд Форстнер]], со наслов „[[Офицер]]от Форстнер. Еден уметник на виенскиот југендстил на Балканот“
* изложбата на [[Фотографија|фотографии]] на Зоран Вељаноски – Летра, со наслов „Носталгија во црно-бели рамки“
* поетското читање „Поезија Ткаења“ на [[Славе Ѓорго Димоски]] и документарниот филм „Поет на мал народ“ на Антонио Вељаноски
* изложбата на слики на [[Вангел Наумовски]]
* филмовите „[[Под исто небо]]“, „[[Планината на гневот]]“, [[Републиката во пламен]]“ и „[[Цената на градот]]“ на режисерот [[Љубиша Георгиевски]]
* [[филм]]от „Апостоли на [[Словени]]те. Двајца браќа – една животна мисија“, во режија на Петр Николаев
==55. Охридско лето 2015==
55. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2015 година, со „[[Кармина бурана]]“ во изведба на шпанскиот ансамбл „Ла фуера делс Баус“. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле: [[Андреј Коробејников]] ([[пијано]]), дуетот Коробејников и Александар Књажев ([[виолончело]]), [[Николај Лугански]] (пијано), дуетот [[Весна Гиновска-Илкова]] (сопран) и Кристина Светиева (пијано), триото Славомир Зубжицки, Рафал Жураковски и Ана Мјерник, дуото Олександра Зајцева и Дмитро Таванец (пијано), [[Иво Погорелиќ]] (пијано), триото Мојца Злобко Вајгл, Ева-Нина Козбус и Кармен Печар, дуото Нинослав Димов ([[саксофон]]) и Маја Поповиќ (пијано), триото Клаиди Сахтачи, Мерита Реџа Тершана и Пјетер Гураљуми, [[Камерен оркестар|Камерниот оркестар]] на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], групата „Танго Компас“, триото на [[Амира Медуњанин]], [[хор]]от „Howard Gospel“, [[Един Карамазов]] ([[гитара]]), дуото Марија Солозобова и Владислав Броневецки, [[Хор „Св. Злата Мегленска“|хорот „Св. Злата Мегленска“]], дуото „2 Cellos“, АГБУ Софиски камерен [[оркестар]], [[Дуке Бојаџиев]] со проектот „Сон, верба, љубов“, дуото Сихана Бадивуку-Хоџа и Маја Кастратовиќ, балетот „5 до 12“ на [[Игор Киров]] и [[Кирил Џајковски]] а во изведба на Хрватскиот народен театар од Сплит, Леонел Моралес (пијано), триото Бакалов, Мишел Летјек ([[кларинет]]) и квартетот Жирард, Максим Федотов (виолина) и Галина Петрова (пијано) и дуото [[Максим Венгеров]] (виолина) и Ваг Папијан (пијано).<ref name="ReferenceC">55 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12 July -20 August 2015.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceC"/>
* „Неопланта“ на [[Ласло Вегел]], во [[режија]] на Андраш Урбан, во изведба на Театар Нови Сад
* „[[Нашиот клас]]“ на [[Тадеуш Слобоѓанек]], во режија на Ханан Снир, во изведба на театрите „Камери“ и „Хабима“ од [[Тел Авив]]
* „Со љубовта нема шега“ на [[Алфред де Мисе]], во режија на Софија Ристевска, во изведба на Интимен театар - [[Битола]]
* „[[Многу врева за ништо]]“ на Шекспир, во режија на [[Ана Ѓорѓевиќ]], во изведба на Народниот театар од [[Сомбор]]
* „[[Антоние и Клеопатра]]“ на Шекспир, во режиај на Џон Блондел, во изведба на [[Народен театар - Битола|Народниот театар од Битола]]
* „[[Дневникот на лудиот]]“ на [[Гогољ]], во режија на [[Марјан Неќак]], а во изведба на ММТ Подвижен музички театар од Битола
* „[[Слуга на двајца господари]]“ на [[Карло Голдони]], во режија на Јуџел Ертен, а во изведба на [[НУ Турски театар - Скопје|Турскиот театар]] и [[НУ Албански театар - Скопје|Албанскиот театар од Скопје]]
* „[[Опасни врски]]“ на [[Пјер Шодерло де Лакло]], во режија на [[Дејан Пројковски]], во изведба на Театарот „Вера Комисаржевска“ од [[Санкт Петербург]]
* „Стари времиња“ на [[Харолд Пинтер]], во режија на [[Нела Витошевиќ]], во изведба на [[НУ Центар за култура „Григор Прличев“]] од [[Охрид]]
* „Јованка Орлеанка“ во режија на Петринел Гочев, во изведба на драмскиот театар „Рачо Стојанов“ од [[Габрово (Бугарија)|Габрово]]
* „[[Кирил и Методиј, Who Are You?!]]“ на Јордан Плевнеш, во режија на [[Мартин Кочовски]], а во изведба на [[НУ Театар „Војдан Чернодрински“ - Прилеп|Театарот „Војдан Чернодрински“]] од [[Прилеп]] и НЕТА од [[Љубљана]]
* „Делириум тременс“ на [[Благоја Ристески-Платнар]], во режија на Игор Трпчевски, во изведба на „Театарска работилница“ - Прилеп
* „[[Figurae Veneris Historiae]]“ на [[Горан Стефановски]], во режија на [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]], а во изведба на СНГ Драма од Љубљана
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceC"/>
* изложбата на [[Стефан Хаџи Николов]], со наслов „Светлина од минатото“
* проекцијата на [[филм]]овите „[[Малиот човек (филм од 1957)|Малиот човек]]“, „[[Истрел (филм)|Истрел]]“ и „[[Трето полувреме]]“ во чест на [[Емил Рубен]]
* изложбата на [[Фотографија|фотографии]] „Настанување - исчезнување“ на [[Боро Рудиќ]]
* ликовната изложба „Колажна приказна“ на [[Илина Арсова]]
* изложбата „Дизајнерска игра со традицијата“ на [[Кирче Стојоски]]
* ликовната изложба „Циклуси“ на [[Крунислав Стојановски]]
==56. Охридско лето 2016==
56. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2016 година, со настапот на [[сопран]]от [[Елина Гаранча]] (''Fourplay''), придружена од оркестарот на [[Македонска опера и балет|Македонската опера и балет]], под [[диригент]]ската палка на [[Јон Марин]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари, како: камерниот оркестар „Македонски виртуози“, Маријан Собула, француското трио „Вандерер“, дуото Кировски, [[Максим Венгеров]] ([[виолина]]) и камерниот [[оркестар]] „Менухин“, [[Гитара|гитарскиот]] квартет „Ајгета“, Јуриј Шишкин ([[хармоника]]), Карло Торлонтано ([[алпски рог]]) и Масимилијано Питоко ([[бајан]]), ансамблот „Sudar Percussion“, Роман Симовиќ (виолина) и Ратимир Мартиновиќ ([[пијано]]), Мојца Злобко Вајгл ([[харфа]]) и Масимо Марчели ([[флејта]]), Џафер Џафери (виолина) и Милана Черњавска (пијано), Камерниот оркестар на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], Карлес Лама и Софија Кабруха (пијано), оркестарот „Хортус Музикус“, триото на [[Дамјан Пејчиноски]], Ана Виницка (пијано), [[Артуро Сандовал]] ([[труба]]), Арета Зула (виолина) и Мерита Реџа Тершана (пијано), Македонската филхармонија, [[Ана Дурловски]] (сопран) и [[Игор Дурловски]] ([[Бас (глас)|бас]]), Фазил Сај (пијано), Нина Костова (пијано) и [[Гудачки квартет|гудачкиот квартет]] „Хеншел“, Марк Копе ([[виолончело]]) и Перт Лаул (пијано), Ајман Мусакајајева (виолина) и Државниот камерен оркестар „Академија на солисти“, Филип Маџунков (пијано), дуото Скијаво-Маркеџани (пијано), Вадим Репин (виолина) и Андреј Коробејников (пијано), [[Горан Трајкоски]], итн.
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceD">''Фестивал Охридско лето/ Ohrid Summer Festival 56''.</ref>
* „[[Нашиот клас|Мојот клас]]“ во изведба на [[театар]]от „Кармелим“ од [[Хаифа]], [[Израел]]
* „Комедија на грешки“ на [[Вилијам Шекспир]], во [[режија]] на [[Коле Ангеловски]], во изведба на [[Турски театар|Турскиот театар]] од [[Скопје]]
* „Сонот на [[Гогољ]]“, во [[режија]] на Маргарита Младенова и Иван Добчев, во изведба на театарската работилница „Сфумато“ од [[Софија]]
* „ActOrchestra“, во режија на Хорија Суру и во изведба на театарот Националниот театар „И. Л. Карагијале“ од [[Букурешт]]
* „Ш“, во режија на Јован Ристовски - Јовица и во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]]
* „[[Сонет]]и“, според сонетите на Шекспир, во режија на Ангелчо Иливески, а во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]]
* „Бар-Ремарк“, во режија на Александар Баргман, а во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]]
* „[[Магбет]]“ на [[Вилијам Шекспир]], во [[режија]] на Диана Добрева, во изведба на [[Албански театар|Албанскиот театар]] од [[Скопје]]
* „Спобудалената локомотива“ на [[Станислав Игнаси Виткиевич]], во режија на Јернеј Лоренци, а во изведба на Словенечкиот народен театар - Драма од [[Љубљана]]
Исто така, биле прикажани и следниве филмови:<ref name="ReferenceD"/>
* „[[Хај-фај (филм)|Хај-Фај]]“, во режија на [[Владимир Блажевски]]
* „[[Среќна Нова ’49|Среќна нова 49]]“, во режија на [[Столе Попов]]
* „[[Планината на гневот (филм)|Планината на гревот]]“, во режија на [[Љубиша Георгиевски]]
* „[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]“, во режија на Столе Попов
* „[[До победата и по неа (филм)|До победата и по неа]]“, во режија на [[Жика Митровиќ]]
* „[[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]]“, во режија на Столе Попов
* „[[Цената на градот]]“, во режија на Љубиша Георгиевски
* „[[Исправи се, Делфина]]“, во режија на [[Ацо Ѓурчинов]]
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceD"/>
* [[филигран]]ската изложба „Филигранска приказна“ на Мирјана Николоска
* дигиталната инсталација „Проширена апстракција“ на Јане Бакрески
* промоција на книгата „Водич за Македонија“ на [[Гоце Дртковски]]
* ликовната изложба „Мандала“ на Соња Чингарова Фотева
* промоција на книгата „Патникот“ на [[Борче Грозданов]]
* ликовната изложба „Огледало“ на Гордана Тодевска
==57. Охридско лето 2017==
57. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2017 година, со настапот на групата „[[Форплеј]]“ (''Fourplay''), придружена од [[Македонската филхармонија]], под [[диригент]]ската палка на [[Емин Џијан]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари, како: Македонската опера и балет со [[балет]]от „Ла ла ла...“, Дуња Симиќ ([[сопран]]) и Снежана Поповиќ Вулета ([[пијано]]), „Транзишн денс компани“ (Transition Dance Company) со балетот „Триптих Нушиќ“, пијано-дуото Бергман од Канада, Франческо Дорацио (пијано), ЗЏМ Биг Бенд, под диригентската палка на Емин Џијан, Доминик Џ. Маршал Бенд, „МОМБ“, Хели Сиекинен, „Т.А.О.“, „Проџект Хајдавеј“, Лери Дан и пријателите, „Сигнум“, Септетот на [[Гоце Стевковски]], Александар Синчук (пијано), камерниот оркестар „Турксој“, камерниот оркестар на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], [[барок]]ниот оркестар „Армонија Атенеа“, квартетот „Диотима“, Емануел Сејсон ([[харфа]]), Варшавскиот [[хармоника]]шки квинтет, Билјана Стафансон и Љиљана Јовановиќ (сопрани), Сандра Јакоповиќ (пијано), триото „Аура“, Дувачкиот квинтет на [[Црна Гора]], мултимедијалниот проект „Вивалдиано“, Рубен Далибалтајан (пијано), машкиот манастирски хор „Оптина Пустина“, Загрепскиот пијано-квинтет, пијано-триото „Бенџамин“, ансамблот „Маскерина“, [[кабаре]]то „Зборувај тивко“ со музика на [[Курт Вајл]], Вечер на македонски виолинисти, Лилја Зилберштајн ([[пијано]]), Завршен концерт од меѓународниот семинар по пијано и [[виолина]], [[виола]] и камерна музика, Александар Рам ([[виолончело]]) и Ана Одинцова (пијано), камерниот оркестар „ЕЛК“, [[Рок-музика|Рок]] [[симфонија]] на Камерниот оркестар – Битола и [[Влатко Стефановски]], Игнасио Родес ([[гитара]]), дуото „Алиада“, Блерим Груби (виола) и Марија Вршкова (пијано), Искандар и Норман Виџаја (виолина и пијано).<ref name="ReferenceE">„Патот до магијата“, Фестивал Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2017.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceE"/>
* „Жаба“ на [[Дубравко Михановиќ]], во [[режија]] на Елмир Јукиќ, во изведба на Камерниот театар 55
* „Име“ на Александар де ла Пателие и Метју Делапорт, во режија на Нени Делместре, во изведба на [[Театар Комедија]] – Скопје
* „Ана Комнена“ на [[Сашо Димоски]], во режија на [[Ненад Витанов]] и [[Васил Зафирчев]], во изведба на [[Народен театар „Јордан Хаџи Константинов – Џинот“|Народниот театар Јордан Хаџи Константинов – Џинот]] од [[Велес]]
* „[[Отело]]“ на [[Вилијам Шекспир]], во режија на Иван Урумов, во изведба на Театарот на [[Бугарска армија|Бугарската армија]] од [[Софија]]
* „[[Кралот Лир]]“ на Шекспир, во режија на Диего де Бреа, во изведба на [[Турски театар|Турскиот театар]] – Скопје
* „[[Сон на летната ноќ]]“ на Шекспир, во режија на Џон Блондел, во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]]
* „Меџик нешнл“ (Magic National), во режија на Јон Карамитру, во изведба на Националниот театар „И. Л. Карагиале“ од [[Букурешт]]
* „Јами дистрикт – најстарата нација на светот“ на Милена Богавац, во режија на Кокан Младеновиќ
* „[[Ничија земја (филм)|Ничија земја]]“ (според [[филм]]от на [[Данис Тановиќ]]), во режија на [[Александар Морфов]], во изведба на [[МНТ]] - Скопје
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceE"/>
* документарно-играниот [[филм]] „Бисер“
* мултимедијалниот проект на [[Драган Спасески]] Охридски, со наслов „Човек е трепет и ангелот трепет, а ти Боже мој...“
* проектната иницијатива „Детски свет“
* изложбата со наслов „[[Роберт Музил]] и [[Првата светска војна]]“
==59. Охридско лето 2019==
59. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2019 година, со настапот на вионилистката [[Ванес Меј]] (''Vanessa Mae''), придружена од [[Македонската филхармонија]], под [[диригент]]ската палка на [[Иван Кожухаров]], како и солисти од [[МОБ]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари и ансамбли, како: Симфонискиот оркестар на [[Бријанск]], [[Национална опера и балет|Националната опера и балет]], триото „Пендерецки“, Оли Мустонен, [[балет]]от „Либертанго“ во режија на [[Наташа Поплавска]], квартетот „Асасело“, камерниот [[оркестар]] „Софиски солисти“, Георги Патриков, [[Страшо Темков]], ансамблот „Дорико“, квартетот „Терем“, [[Стефан Миленковиќ]], [[Владимир Милошевиќ]], [[Денис Шаповалов]], Александар Вершин, Елена Папандреу, Сихана Бадивуку, [[Маја Кастратовиќ]], Божена Корчинска, Богдан Кожушко, камерниот оркестар на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], „[[Саша Николовски - Ѓумар|Саша Николовски Ѓумар]]“, [[Инва Мулан]], [[Дешира Ахмети]], [[Ѓорѓи Цуцковски]], Генц Тукичи, дуото „Австрија“, квартетот „Аигета“, квартетот „Дисонанс“, [[Влатко Стефановски]], [[Мирослав Тадиќ]], Јонела Големи, Мерита Реџа Тершана, Виолета Егорова, дуото Гелебешеви, [[Дуке Бојаџиев]], квинтетот „Пилекадоне“, Жо Кристоф, Вансан Мусат, квартетот „Бенсман“, квартетот „Апеирон“, октетот „[[Игњац Фукс]]“, Александар Гаџиев, [[Димчо Величков]] и концертот по повод 85 години од раѓањето на [[Томислав Зографски]].<ref name="ReferenceF">Фестивал Охридско лето 59/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2019.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceF"/>
* „Самрак на боговите“ според [[сценарио]]то на [[Лукино Висконти]], Енрико Медиоли и Никол Бадалуко, во [[режија]] на Далибор Матаниќ и во изведба на СНГ од [[Марибор]]
* „Хадерсфилд“ на Угљеша Шајтинец, во режија на Рене Медвешек и во изведба на [[Загрепски младински театар]]
* „Каде е пиштолот“ на [[Габор Ѓореј]], во режија на [[Дејана Николовска]] и [[Горан Стојаноски]], во изведба на [[Народен театар - Охрид|Народниот театар - Охрид]]
* „Бакхи: Краток преглед на распадот“ според [[Еврипид]], во режија на [[Игор Вук Торбица]], во изведба на [[Народен театар - Битола|Народниот театар - Битола]]
* „Несоодветно за на работа“ на [[Луси Керквуд]], во режија на Доналд Ворен Мофет, во изведба на [[Драмски театар – Скопје|Драмскиот театар – Скопје]]
* „[[Сон на летната ноќ]]“ на [[Шекспир]], во режија на [[Џон Блондел]], во изведба на [[Руски драмски театар „Станиславски“|Рускиот драмски театар „Станиславски“]]
* „[[Буре барут]]“ на [[Дејан Дуковски]], во режија на Јилдирај Шахинлер, во изведба на Народниот театар од [[Истанбул]]
* „[[Одисеј (Стефановски)|Одисеј]]“ на [[Горан Стефановски]], во режија на [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]] а во изведба на [[ГДК „Гавела“]] од [[Загреб]], Театарот „Улисис“ од [[Бриони]], Српскиот народен театар и Стериинот театар од [[Нови Сад]], СНГ од [[Марибор]], „[[Ателје 212]]“ од [[Белград]] и театарот „Навигатор“ од [[Скопје]]
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceF"/>
* изложбата на фотографии „Кина во моите очи“
* јубилејна изложба на [[Стефан Хаџи-Николов]]
* изложбата „Бранови и мисли“ на [[Наташа Попоска Карче]]
* мултимедијалниот проект на [[Драган Спасески]] Охридски, со наслов „Спокоен сум ко врвот... Не прашувам зошто сум се извишил“
* сценскиот приказ на [[поезија]]та на [[Блаже Конески]], со наслов „Парче душа“ и во изведба на [[Љупчо Тодоровски - Упа]]
==61. Охридско лето 2021==
61. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2021 година, со балетскиот гала-концерт „Големиот Чајковски“ во изведба на [[Македонска опера и балет|Националната опера и балет]], под [[диригент]]ската палка на [[Бисера Чадловска]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари и ансамбли, како: Александар Хаџиевски (пијано), Андреј Петрески ([[обоа]]), Виктор Рафајловски (пијано), Маја Богдановиќ (виолончело), Даниел Роланд (виолина), Мате Бекавац ([[кларинет]]), Ирина Графенауер (флејта), Стојан Димов (кларинет), [[Дино Имери]] (пијано), Кирил Родин (виолончело), Жени Захариева (пијано), мешаниот хор на Косовската филхармонија, Дарко Костовски (пијано), Владимир Марковиќ (виолина), Јулијана Шуловиќ (пијано), гудачкиот квинтет на Загребската филхармонија, Гулсин Онај (пијано), камерниот оркестар „[[Саша Николовски|Саша Николовски-Ѓумар]]“, барокниот ансамбл „Teatro alla moda“, Алесандро Фантони (тенор), Џорџо Мартано (пијано), Елоиз Карлин-Џонс (харфа), Инва Мула (сопран), Генц Тукичи (пијано), квартетот „Вихан“, Александар Штаркман (пијано), „ZZ Quartet“, Петру Југа (контрабас), Михаил Хорја (пијано), Ѓорѓи Цинциевски (контрабас), Марија Вршкова (пијано), Захаријас Тарпагос (флејта), Валерија Харитиду (пијано), гитраското дуо Булатовиќ-Никчевиќ, Надја Неволович (виолина), Калина Мрмевска (пијано), дуото „Artwork“, Драган Средојевиќ (виолина), Ненад Ивовиќ (пијано), Васко Дантас (пијано) и женскиот хор „[[Женски младински хор „Менада“|Менада]]“.<ref>Фестивал Охридско лето 61/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2021.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref>Фестивал Охридско лето 61/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2021.</ref>
* „Крик за љубов“ на [[Жозиен Беласко]], во [[режија]] на [[Љупчо Ѓоргиевски (режисер)|Љупчо Ѓоргиевски]] и во изведба на Охридскиот театар
* „History of Mother Fuckers“ според „[[Кориолан (Шекспир)|Кориолан]]“ на Шекспир, во режија на Андраш Урбан и во изведба на Народен театар-Битола
* „Кој ја уби Џенис Џоплин“ на [[Тијана Грумиќ]], во режија на Соња Петровиќ и во изведба на Српски народен театар од Нови Сад
* „Вечер за глупаци“ на Франсис Вебер, во режија на [[Ирена Стеријовска]], во изведба на „[[Театар Комедија|Театар комедија]]“ од Скопје
* „Само глас“ на Нина Плавањац, во режија на [[Марјан Неќак]], во изведба на Македонскиот народен театар
* „Мојот маж“ на [[Румена Бужаровска]], во режија на Јована Томиќ, во изведба на Југословенско драмско позориште од Белград
* „На отворено море“ на [[Бранислав Нушиќ]], во режија на [[Егон Савин]], во изведба на Југословенско драмско позориште
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref>Фестивал Охридско лето 61/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2021.</ref>
* проектот „Годови“
* балканскиот танцов проект „Сви марш на плес“
* концертот на ансамблите „[[Танец (ансамбл)|Танец]]“ и „Ладо“
* настапот на [[Иван Босиљчиќ]], „Наша вечер во Охрид“
* концертот на групата „[[Синтезис]]“
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Музички фестивали во Македонија]]
[[Категорија:Театарски фестивали во Македонија]]
[[Категорија:Појавено во 1961 година во Македонија]]
[[Категорија:Култура на Охрид]]
jcwzsg4x5rr34ncj5q5dydik6xrczyp
4800784
4800783
2022-08-09T21:19:48Z
ГП
23995
/* 61. Охридско лето 2021 */
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Охридско лето-Лого.svg|мини|десно|180п|Амблемот на фестивалот „Охридско лето“ употребуван до 2019 година]]
'''Охридско лето''' - меѓународен музичко-сценски фестивал којшто се одржува во [[Охрид]], под покровителство на [[Претседател на Македонија|претседателот]] на [[Република Македонија]]. Фестивалот е член на [https://www.efa-aef.eu/en/home/ Европската асоцијација на фестивали].
==Историјат==
Почетокот на фестивалот „Охридско лето“ датира од 4 август 1961 година, со настапот на оперската пејачка [[Ана Липша Тофовиќ]],<ref name="ReferenceA">59 Фестивал Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2019.</ref> придружена од пијанистот [[Ладислав Перлдик]], одржан во црквата [[Св. Софија (Охрид)|Св. Софија]]. Во првите фестивалски години во програмскиот концепт преовладувале музичките настани коишто вообичаено се одржувале во катедралната црква Св. Софија. Постепено, на фестивалот почнале да доаѓаат музички уметници со високо реноме, како: [[баритон]]от [[Владимир Ружѓак]] од [[Хрватска]], [[сопран]]от [[Мартина Аројо]] од [[САД]], Словенечкиот октет, Прашките музичари, [[Голден гејт квартет]], [[Милка Ефтимова]], [[Тодор Скаловски]] итн. Веројатно, во овој период, фестивалот го достигнал врвот со настапите на прочуените светски музичари - рускиот [[виолинист]] [[Леонид Коган]] и францускиот [[виолончелист]] [[Андре Навара]]. Со текот на времето, фестивалот станувал поинтересен, побогат и попривлечен за уметниците и ансамблите од светот. Така во 1970-те и 1980-те, на фестивалот настапиле многу реномирани имиња, како: [[Mстислав Ростропович]], [[Алдо Чиколини]], [[Гидон Кремер]], [[Руџеро Ричи]], [[Виктор Третјаков]], [[Хенрик Шеринг]], [[Салваторе Акардо]], [[Елена Обрасцова]], [[Катја Ричарели]], [[Викторија де лос Анхелес]], [[Максим Венгеро]]в, [[Вадим Репин]], [[Џулиан Рахлин]], [[Иво Погорелиќ]], Минхенскиот камерен оркестар, Камерниот [[оркестар]] „Виртуози ди Рома“, Камерниот оркестар „[[Жорж Енеску]]“, Литванскиот камерен оркестар, Симфонискиот радио-оркестар на Австриското радио, [[хор]]от „Мадригал“ од [[Букурешт]], хорот „Глинка“ од [[Санкт Петербург]], хорот на Виенските деца итн.
Во 1980-тите започнал да се развива и другиот програмски сегмент – [[театар]]от, најпрвин со гостувањето на македонските театри, за подоцна фестивалот да стане примамливо собиралиште за многу театри од светот, а особено од просторите на поранешната [[Југославија]]. Голем настан во развојот на фестивалот „Охридско лето“ било зачленувањето во Европскиот сојуз на фестивалите, во 1994 година. Подоцна, во 2001 година бил воведен нов сценски простор - [[Антички театар во Охрид|Античкиот театар]], каде бил прикажан премиерниот проект „Маседуан“ на [[Иван Поповски]]. Оттогаш, свеченото отворање на фестивалот традиционално се одвива на оваа локација (на 12 јули), а свеченото затворање е на 20 август.
==Организација и менаџмент==
Со фестивалот раководат директорот и управниот одбор, а за уметничката програма се задолжени двајцата програмски селектори.
Функцијата директор на фестивалот ја извршуваат:<ref name="ReferenceA"/>
* [[Наташа Поповиќ]] (директор)
Членови на управниот одбор на фестивалот се:<ref>59 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2019.</ref>
* Нина Момировска (претседател)
* Лилјана Ставреска
* Катарина Митреска
* Субија Изеироски
* Љупчо Кевероски
Програмски селектори на фестивалот се:<ref name="ReferenceA"/>
* [[Васо Ристов]] (музички селектор)
* [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]] (драмски селектор)
==54. Охридско лето 2014==
54. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2014 година, со настапот на [[сопран]]от [[Барбара Фритоли]] и [[баритон]]от [[Лео Нучи]], придружени од Македонската филхармонија, под [[диригент]]ската палка на [[Луис Горелик]] од [[Аргентина]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари, како: [[Елена Мисиркова]] ([[пијано]]), Елизавета Леонскаја (пијано), [[балет]]ската претстава „[[14 часа]]“ во изведба на Македонската опера и балет, гудачкиот квартет „MozART“ од [[Полска]], [[Аркадиј Володос]] (пијано), ансамблот „[[Танец]]“, Нарек Хахнзарјан ([[виолончело]]) и Оксана Шевченко (пијано), дуото Кадеша од Албанија, [[Максим Мрвица]] (пијано), [[Нинг Фенг]] ([[виолина]]) и Томас Холе (пијано), [[хор]]от од Израел „[[Вока пипл|The Voca People]]“, француската група „Devil’s Trills“, Дарко Богески ([[гитара]]), Кирил Трусов (виолина) и Александра Трусова (пијано), мешаниот камерен хор „Про Арс“, камерниот оркестар „Гудачите на св. Ѓорѓи“ од [[Србија]], пијано-дуото Иго Ле Клер и Елен Котино Коен од [[Франција]], рускиот гудачки квартет „Јанкелевич“, ансамблот „Variabile“ од [[Италија]] и други.<ref name="ReferenceB">54 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2014.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceB"/>
* „[[Отело]]“ на [[Вилијам Шекспир]], во [[режија]] на Диего де Бреа, во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народниот театар – Битола]]
* „[[Многу врева за ништо]]“ на Шекспир, во режија на [[Дејан Пројковски]], во изведба на Театар Комедија – Скопје
* „Аферата Елсинор“ по текст и режија на [[Љубиша Георгиевски]], во изведба на [[МНТ]] – Скопје
* „Ждрело“ на [[Жанина Мирчевска]], во режија на [[Зоја Бузалковска]], во изведба на [[Драмски театар – Скопје|Драмскиот театар – Скопје]]
* „[[Како што милувате]]“ на Шекспир, во режија на Брајан Мичел, во изведба на полскиот Оддел за драма и танц – Битом
* „[[Његош и јас]]“, авторски проект на [[Паоло Маџели]], во изведба на Црногорскиот народен театар – Подгорица
* „Женидба“ на [[Гогољ]], во режија на Сергеј Федотов, а во изведба на театарот „У Моста“ од [[Перм]], [[Русија]]
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceB"/>
* изложбата на [[Леополд Форстнер]], со наслов „[[Офицер]]от Форстнер. Еден уметник на виенскиот југендстил на Балканот“
* изложбата на [[Фотографија|фотографии]] на Зоран Вељаноски – Летра, со наслов „Носталгија во црно-бели рамки“
* поетското читање „Поезија Ткаења“ на [[Славе Ѓорго Димоски]] и документарниот филм „Поет на мал народ“ на Антонио Вељаноски
* изложбата на слики на [[Вангел Наумовски]]
* филмовите „[[Под исто небо]]“, „[[Планината на гневот]]“, [[Републиката во пламен]]“ и „[[Цената на градот]]“ на режисерот [[Љубиша Георгиевски]]
* [[филм]]от „Апостоли на [[Словени]]те. Двајца браќа – една животна мисија“, во режија на Петр Николаев
==55. Охридско лето 2015==
55. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2015 година, со „[[Кармина бурана]]“ во изведба на шпанскиот ансамбл „Ла фуера делс Баус“. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле: [[Андреј Коробејников]] ([[пијано]]), дуетот Коробејников и Александар Књажев ([[виолончело]]), [[Николај Лугански]] (пијано), дуетот [[Весна Гиновска-Илкова]] (сопран) и Кристина Светиева (пијано), триото Славомир Зубжицки, Рафал Жураковски и Ана Мјерник, дуото Олександра Зајцева и Дмитро Таванец (пијано), [[Иво Погорелиќ]] (пијано), триото Мојца Злобко Вајгл, Ева-Нина Козбус и Кармен Печар, дуото Нинослав Димов ([[саксофон]]) и Маја Поповиќ (пијано), триото Клаиди Сахтачи, Мерита Реџа Тершана и Пјетер Гураљуми, [[Камерен оркестар|Камерниот оркестар]] на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], групата „Танго Компас“, триото на [[Амира Медуњанин]], [[хор]]от „Howard Gospel“, [[Един Карамазов]] ([[гитара]]), дуото Марија Солозобова и Владислав Броневецки, [[Хор „Св. Злата Мегленска“|хорот „Св. Злата Мегленска“]], дуото „2 Cellos“, АГБУ Софиски камерен [[оркестар]], [[Дуке Бојаџиев]] со проектот „Сон, верба, љубов“, дуото Сихана Бадивуку-Хоџа и Маја Кастратовиќ, балетот „5 до 12“ на [[Игор Киров]] и [[Кирил Џајковски]] а во изведба на Хрватскиот народен театар од Сплит, Леонел Моралес (пијано), триото Бакалов, Мишел Летјек ([[кларинет]]) и квартетот Жирард, Максим Федотов (виолина) и Галина Петрова (пијано) и дуото [[Максим Венгеров]] (виолина) и Ваг Папијан (пијано).<ref name="ReferenceC">55 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12 July -20 August 2015.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceC"/>
* „Неопланта“ на [[Ласло Вегел]], во [[режија]] на Андраш Урбан, во изведба на Театар Нови Сад
* „[[Нашиот клас]]“ на [[Тадеуш Слобоѓанек]], во режија на Ханан Снир, во изведба на театрите „Камери“ и „Хабима“ од [[Тел Авив]]
* „Со љубовта нема шега“ на [[Алфред де Мисе]], во режија на Софија Ристевска, во изведба на Интимен театар - [[Битола]]
* „[[Многу врева за ништо]]“ на Шекспир, во режија на [[Ана Ѓорѓевиќ]], во изведба на Народниот театар од [[Сомбор]]
* „[[Антоние и Клеопатра]]“ на Шекспир, во режиај на Џон Блондел, во изведба на [[Народен театар - Битола|Народниот театар од Битола]]
* „[[Дневникот на лудиот]]“ на [[Гогољ]], во режија на [[Марјан Неќак]], а во изведба на ММТ Подвижен музички театар од Битола
* „[[Слуга на двајца господари]]“ на [[Карло Голдони]], во режија на Јуџел Ертен, а во изведба на [[НУ Турски театар - Скопје|Турскиот театар]] и [[НУ Албански театар - Скопје|Албанскиот театар од Скопје]]
* „[[Опасни врски]]“ на [[Пјер Шодерло де Лакло]], во режија на [[Дејан Пројковски]], во изведба на Театарот „Вера Комисаржевска“ од [[Санкт Петербург]]
* „Стари времиња“ на [[Харолд Пинтер]], во режија на [[Нела Витошевиќ]], во изведба на [[НУ Центар за култура „Григор Прличев“]] од [[Охрид]]
* „Јованка Орлеанка“ во режија на Петринел Гочев, во изведба на драмскиот театар „Рачо Стојанов“ од [[Габрово (Бугарија)|Габрово]]
* „[[Кирил и Методиј, Who Are You?!]]“ на Јордан Плевнеш, во режија на [[Мартин Кочовски]], а во изведба на [[НУ Театар „Војдан Чернодрински“ - Прилеп|Театарот „Војдан Чернодрински“]] од [[Прилеп]] и НЕТА од [[Љубљана]]
* „Делириум тременс“ на [[Благоја Ристески-Платнар]], во режија на Игор Трпчевски, во изведба на „Театарска работилница“ - Прилеп
* „[[Figurae Veneris Historiae]]“ на [[Горан Стефановски]], во режија на [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]], а во изведба на СНГ Драма од Љубљана
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceC"/>
* изложбата на [[Стефан Хаџи Николов]], со наслов „Светлина од минатото“
* проекцијата на [[филм]]овите „[[Малиот човек (филм од 1957)|Малиот човек]]“, „[[Истрел (филм)|Истрел]]“ и „[[Трето полувреме]]“ во чест на [[Емил Рубен]]
* изложбата на [[Фотографија|фотографии]] „Настанување - исчезнување“ на [[Боро Рудиќ]]
* ликовната изложба „Колажна приказна“ на [[Илина Арсова]]
* изложбата „Дизајнерска игра со традицијата“ на [[Кирче Стојоски]]
* ликовната изложба „Циклуси“ на [[Крунислав Стојановски]]
==56. Охридско лето 2016==
56. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2016 година, со настапот на [[сопран]]от [[Елина Гаранча]] (''Fourplay''), придружена од оркестарот на [[Македонска опера и балет|Македонската опера и балет]], под [[диригент]]ската палка на [[Јон Марин]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари, како: камерниот оркестар „Македонски виртуози“, Маријан Собула, француското трио „Вандерер“, дуото Кировски, [[Максим Венгеров]] ([[виолина]]) и камерниот [[оркестар]] „Менухин“, [[Гитара|гитарскиот]] квартет „Ајгета“, Јуриј Шишкин ([[хармоника]]), Карло Торлонтано ([[алпски рог]]) и Масимилијано Питоко ([[бајан]]), ансамблот „Sudar Percussion“, Роман Симовиќ (виолина) и Ратимир Мартиновиќ ([[пијано]]), Мојца Злобко Вајгл ([[харфа]]) и Масимо Марчели ([[флејта]]), Џафер Џафери (виолина) и Милана Черњавска (пијано), Камерниот оркестар на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], Карлес Лама и Софија Кабруха (пијано), оркестарот „Хортус Музикус“, триото на [[Дамјан Пејчиноски]], Ана Виницка (пијано), [[Артуро Сандовал]] ([[труба]]), Арета Зула (виолина) и Мерита Реџа Тершана (пијано), Македонската филхармонија, [[Ана Дурловски]] (сопран) и [[Игор Дурловски]] ([[Бас (глас)|бас]]), Фазил Сај (пијано), Нина Костова (пијано) и [[Гудачки квартет|гудачкиот квартет]] „Хеншел“, Марк Копе ([[виолончело]]) и Перт Лаул (пијано), Ајман Мусакајајева (виолина) и Државниот камерен оркестар „Академија на солисти“, Филип Маџунков (пијано), дуото Скијаво-Маркеџани (пијано), Вадим Репин (виолина) и Андреј Коробејников (пијано), [[Горан Трајкоски]], итн.
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceD">''Фестивал Охридско лето/ Ohrid Summer Festival 56''.</ref>
* „[[Нашиот клас|Мојот клас]]“ во изведба на [[театар]]от „Кармелим“ од [[Хаифа]], [[Израел]]
* „Комедија на грешки“ на [[Вилијам Шекспир]], во [[режија]] на [[Коле Ангеловски]], во изведба на [[Турски театар|Турскиот театар]] од [[Скопје]]
* „Сонот на [[Гогољ]]“, во [[режија]] на Маргарита Младенова и Иван Добчев, во изведба на театарската работилница „Сфумато“ од [[Софија]]
* „ActOrchestra“, во режија на Хорија Суру и во изведба на театарот Националниот театар „И. Л. Карагијале“ од [[Букурешт]]
* „Ш“, во режија на Јован Ристовски - Јовица и во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]]
* „[[Сонет]]и“, според сонетите на Шекспир, во режија на Ангелчо Иливески, а во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]]
* „Бар-Ремарк“, во режија на Александар Баргман, а во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]]
* „[[Магбет]]“ на [[Вилијам Шекспир]], во [[режија]] на Диана Добрева, во изведба на [[Албански театар|Албанскиот театар]] од [[Скопје]]
* „Спобудалената локомотива“ на [[Станислав Игнаси Виткиевич]], во режија на Јернеј Лоренци, а во изведба на Словенечкиот народен театар - Драма од [[Љубљана]]
Исто така, биле прикажани и следниве филмови:<ref name="ReferenceD"/>
* „[[Хај-фај (филм)|Хај-Фај]]“, во режија на [[Владимир Блажевски]]
* „[[Среќна Нова ’49|Среќна нова 49]]“, во режија на [[Столе Попов]]
* „[[Планината на гневот (филм)|Планината на гревот]]“, во режија на [[Љубиша Георгиевски]]
* „[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]“, во режија на Столе Попов
* „[[До победата и по неа (филм)|До победата и по неа]]“, во режија на [[Жика Митровиќ]]
* „[[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]]“, во режија на Столе Попов
* „[[Цената на градот]]“, во режија на Љубиша Георгиевски
* „[[Исправи се, Делфина]]“, во режија на [[Ацо Ѓурчинов]]
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceD"/>
* [[филигран]]ската изложба „Филигранска приказна“ на Мирјана Николоска
* дигиталната инсталација „Проширена апстракција“ на Јане Бакрески
* промоција на книгата „Водич за Македонија“ на [[Гоце Дртковски]]
* ликовната изложба „Мандала“ на Соња Чингарова Фотева
* промоција на книгата „Патникот“ на [[Борче Грозданов]]
* ликовната изложба „Огледало“ на Гордана Тодевска
==57. Охридско лето 2017==
57. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2017 година, со настапот на групата „[[Форплеј]]“ (''Fourplay''), придружена од [[Македонската филхармонија]], под [[диригент]]ската палка на [[Емин Џијан]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари, како: Македонската опера и балет со [[балет]]от „Ла ла ла...“, Дуња Симиќ ([[сопран]]) и Снежана Поповиќ Вулета ([[пијано]]), „Транзишн денс компани“ (Transition Dance Company) со балетот „Триптих Нушиќ“, пијано-дуото Бергман од Канада, Франческо Дорацио (пијано), ЗЏМ Биг Бенд, под диригентската палка на Емин Џијан, Доминик Џ. Маршал Бенд, „МОМБ“, Хели Сиекинен, „Т.А.О.“, „Проџект Хајдавеј“, Лери Дан и пријателите, „Сигнум“, Септетот на [[Гоце Стевковски]], Александар Синчук (пијано), камерниот оркестар „Турксој“, камерниот оркестар на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], [[барок]]ниот оркестар „Армонија Атенеа“, квартетот „Диотима“, Емануел Сејсон ([[харфа]]), Варшавскиот [[хармоника]]шки квинтет, Билјана Стафансон и Љиљана Јовановиќ (сопрани), Сандра Јакоповиќ (пијано), триото „Аура“, Дувачкиот квинтет на [[Црна Гора]], мултимедијалниот проект „Вивалдиано“, Рубен Далибалтајан (пијано), машкиот манастирски хор „Оптина Пустина“, Загрепскиот пијано-квинтет, пијано-триото „Бенџамин“, ансамблот „Маскерина“, [[кабаре]]то „Зборувај тивко“ со музика на [[Курт Вајл]], Вечер на македонски виолинисти, Лилја Зилберштајн ([[пијано]]), Завршен концерт од меѓународниот семинар по пијано и [[виолина]], [[виола]] и камерна музика, Александар Рам ([[виолончело]]) и Ана Одинцова (пијано), камерниот оркестар „ЕЛК“, [[Рок-музика|Рок]] [[симфонија]] на Камерниот оркестар – Битола и [[Влатко Стефановски]], Игнасио Родес ([[гитара]]), дуото „Алиада“, Блерим Груби (виола) и Марија Вршкова (пијано), Искандар и Норман Виџаја (виолина и пијано).<ref name="ReferenceE">„Патот до магијата“, Фестивал Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2017.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceE"/>
* „Жаба“ на [[Дубравко Михановиќ]], во [[режија]] на Елмир Јукиќ, во изведба на Камерниот театар 55
* „Име“ на Александар де ла Пателие и Метју Делапорт, во режија на Нени Делместре, во изведба на [[Театар Комедија]] – Скопје
* „Ана Комнена“ на [[Сашо Димоски]], во режија на [[Ненад Витанов]] и [[Васил Зафирчев]], во изведба на [[Народен театар „Јордан Хаџи Константинов – Џинот“|Народниот театар Јордан Хаџи Константинов – Џинот]] од [[Велес]]
* „[[Отело]]“ на [[Вилијам Шекспир]], во режија на Иван Урумов, во изведба на Театарот на [[Бугарска армија|Бугарската армија]] од [[Софија]]
* „[[Кралот Лир]]“ на Шекспир, во режија на Диего де Бреа, во изведба на [[Турски театар|Турскиот театар]] – Скопје
* „[[Сон на летната ноќ]]“ на Шекспир, во режија на Џон Блондел, во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]]
* „Меџик нешнл“ (Magic National), во режија на Јон Карамитру, во изведба на Националниот театар „И. Л. Карагиале“ од [[Букурешт]]
* „Јами дистрикт – најстарата нација на светот“ на Милена Богавац, во режија на Кокан Младеновиќ
* „[[Ничија земја (филм)|Ничија земја]]“ (според [[филм]]от на [[Данис Тановиќ]]), во режија на [[Александар Морфов]], во изведба на [[МНТ]] - Скопје
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceE"/>
* документарно-играниот [[филм]] „Бисер“
* мултимедијалниот проект на [[Драган Спасески]] Охридски, со наслов „Човек е трепет и ангелот трепет, а ти Боже мој...“
* проектната иницијатива „Детски свет“
* изложбата со наслов „[[Роберт Музил]] и [[Првата светска војна]]“
==59. Охридско лето 2019==
59. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2019 година, со настапот на вионилистката [[Ванес Меј]] (''Vanessa Mae''), придружена од [[Македонската филхармонија]], под [[диригент]]ската палка на [[Иван Кожухаров]], како и солисти од [[МОБ]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари и ансамбли, како: Симфонискиот оркестар на [[Бријанск]], [[Национална опера и балет|Националната опера и балет]], триото „Пендерецки“, Оли Мустонен, [[балет]]от „Либертанго“ во режија на [[Наташа Поплавска]], квартетот „Асасело“, камерниот [[оркестар]] „Софиски солисти“, Георги Патриков, [[Страшо Темков]], ансамблот „Дорико“, квартетот „Терем“, [[Стефан Миленковиќ]], [[Владимир Милошевиќ]], [[Денис Шаповалов]], Александар Вершин, Елена Папандреу, Сихана Бадивуку, [[Маја Кастратовиќ]], Божена Корчинска, Богдан Кожушко, камерниот оркестар на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], „[[Саша Николовски - Ѓумар|Саша Николовски Ѓумар]]“, [[Инва Мулан]], [[Дешира Ахмети]], [[Ѓорѓи Цуцковски]], Генц Тукичи, дуото „Австрија“, квартетот „Аигета“, квартетот „Дисонанс“, [[Влатко Стефановски]], [[Мирослав Тадиќ]], Јонела Големи, Мерита Реџа Тершана, Виолета Егорова, дуото Гелебешеви, [[Дуке Бојаџиев]], квинтетот „Пилекадоне“, Жо Кристоф, Вансан Мусат, квартетот „Бенсман“, квартетот „Апеирон“, октетот „[[Игњац Фукс]]“, Александар Гаџиев, [[Димчо Величков]] и концертот по повод 85 години од раѓањето на [[Томислав Зографски]].<ref name="ReferenceF">Фестивал Охридско лето 59/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2019.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceF"/>
* „Самрак на боговите“ според [[сценарио]]то на [[Лукино Висконти]], Енрико Медиоли и Никол Бадалуко, во [[режија]] на Далибор Матаниќ и во изведба на СНГ од [[Марибор]]
* „Хадерсфилд“ на Угљеша Шајтинец, во режија на Рене Медвешек и во изведба на [[Загрепски младински театар]]
* „Каде е пиштолот“ на [[Габор Ѓореј]], во режија на [[Дејана Николовска]] и [[Горан Стојаноски]], во изведба на [[Народен театар - Охрид|Народниот театар - Охрид]]
* „Бакхи: Краток преглед на распадот“ според [[Еврипид]], во режија на [[Игор Вук Торбица]], во изведба на [[Народен театар - Битола|Народниот театар - Битола]]
* „Несоодветно за на работа“ на [[Луси Керквуд]], во режија на Доналд Ворен Мофет, во изведба на [[Драмски театар – Скопје|Драмскиот театар – Скопје]]
* „[[Сон на летната ноќ]]“ на [[Шекспир]], во режија на [[Џон Блондел]], во изведба на [[Руски драмски театар „Станиславски“|Рускиот драмски театар „Станиславски“]]
* „[[Буре барут]]“ на [[Дејан Дуковски]], во режија на Јилдирај Шахинлер, во изведба на Народниот театар од [[Истанбул]]
* „[[Одисеј (Стефановски)|Одисеј]]“ на [[Горан Стефановски]], во режија на [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]] а во изведба на [[ГДК „Гавела“]] од [[Загреб]], Театарот „Улисис“ од [[Бриони]], Српскиот народен театар и Стериинот театар од [[Нови Сад]], СНГ од [[Марибор]], „[[Ателје 212]]“ од [[Белград]] и театарот „Навигатор“ од [[Скопје]]
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceF"/>
* изложбата на фотографии „Кина во моите очи“
* јубилејна изложба на [[Стефан Хаџи-Николов]]
* изложбата „Бранови и мисли“ на [[Наташа Попоска Карче]]
* мултимедијалниот проект на [[Драган Спасески]] Охридски, со наслов „Спокоен сум ко врвот... Не прашувам зошто сум се извишил“
* сценскиот приказ на [[поезија]]та на [[Блаже Конески]], со наслов „Парче душа“ и во изведба на [[Љупчо Тодоровски - Упа]]
==61. Охридско лето 2021==
61. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2021 година, со балетскиот гала-концерт „Големиот Чајковски“ во изведба на [[Македонска опера и балет|Националната опера и балет]], под [[диригент]]ската палка на [[Бисера Чадловска]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари и ансамбли, како: Александар Хаџиевски (пијано), Андреј Петрески ([[обоа]]), Виктор Рафајловски (пијано), Маја Богдановиќ (виолончело), Даниел Роланд (виолина), Мате Бекавац ([[кларинет]]), Ирина Графенауер (флејта), Стојан Димов (кларинет), [[Дино Имери]] (пијано), Кирил Родин (виолончело), Жени Захариева (пијано), мешаниот хор на Косовската филхармонија, Дарко Костовски (пијано), Владимир Марковиќ (виолина), Јулијана Шуловиќ (пијано), гудачкиот квинтет на Загребската филхармонија, Гулсин Онај (пијано), камерниот оркестар „[[Саша Николовски|Саша Николовски-Ѓумар]]“, барокниот ансамбл „Teatro alla moda“, Алесандро Фантони (тенор), Џорџо Мартано (пијано), Елоиз Карлин-Џонс (харфа), Инва Мула (сопран), Генц Тукичи (пијано), квартетот „Вихан“, Александар Штаркман (пијано), „ZZ Quartet“, Петру Југа (контрабас), Михаил Хорја (пијано), Ѓорѓи Цинциевски (контрабас), Марија Вршкова (пијано), Захаријас Тарпагос (флејта), Валерија Харитиду (пијано), гитраското дуо Булатовиќ-Никчевиќ, Надја Неволович (виолина), Калина Мрмевска (пијано), дуото „Artwork“, Драган Средојевиќ (виолина), Ненад Ивовиќ (пијано), Васко Дантас (пијано) и женскиот хор „[[Женски младински хор „Менада“|Менада]]“.<ref name="ReferenceG">Фестивал Охридско лето 61/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2021.</ref>
Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceG"/>
* „Крик за љубов“ на [[Жозиен Беласко]], во [[режија]] на [[Љупчо Ѓоргиевски (режисер)|Љупчо Ѓоргиевски]] и во изведба на Охридскиот театар
* „History of Mother Fuckers“ според „[[Кориолан (Шекспир)|Кориолан]]“ на Шекспир, во режија на Андраш Урбан и во изведба на Народен театар-Битола
* „Кој ја уби Џенис Џоплин“ на [[Тијана Грумиќ]], во режија на Соња Петровиќ и во изведба на Српски народен театар од Нови Сад
* „Вечер за глупаци“ на Франсис Вебер, во режија на [[Ирена Стеријовска]], во изведба на „[[Театар Комедија|Театар комедија]]“ од Скопје
* „Само глас“ на Нина Плавањац, во режија на [[Марјан Неќак]], во изведба на Македонскиот народен театар
* „Мојот маж“ на [[Румена Бужаровска]], во режија на Јована Томиќ, во изведба на Југословенско драмско позориште од Белград
* „На отворено море“ на [[Бранислав Нушиќ]], во режија на [[Егон Савин]], во изведба на Југословенско драмско позориште
Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceG"/>
* проектот „Годови“
* балканскиот танцов проект „Сви марш на плес“
* концертот на ансамблите „[[Танец (ансамбл)|Танец]]“ и „Ладо“
* настапот на [[Иван Босиљчиќ]], „Наша вечер во Охрид“
* концертот на групата „[[Синтезис]]“
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Музички фестивали во Македонија]]
[[Категорија:Театарски фестивали во Македонија]]
[[Категорија:Појавено во 1961 година во Македонија]]
[[Категорија:Култура на Охрид]]
ew883cy88p4otzlz45rai40fbvuufd1
Предлошка:Инфокутија музички уметници
10
64899
4800825
373055
2022-08-10T09:22:15Z
Abnormalcy333
82580
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија уметници
| име = Édith Piaf
| портрет = Édith Piaf.jpg
| px =
| занимање = соло пејачка
| роден_име = Едит Џована Гасион
| Други називи = La Môme Piaf<br/>(<small>''Малечкото врапче''</small>)
| роден = 19 декември 1915
| починал-дата = 10 октомври, 1963 (47-годишна ворзаст)<br/><small>[[Alpes-Maritimes|Plascassier]], France</small>
| роден-место = [[Belleville, Paris]], France
| инструмент = глас
| жанр = [[кабаре]],<br/>[[torch song]]s
| занимање = [[пејачка]], [[текстописец]], [[актерка]]
| Активни-години = 1935 – 1963
| Издавачка куќа =
}}
syt4q9edndqkonolwsg8ygcn5n8zakl
Комбајн
0
68545
4800752
4799324
2022-08-09T17:12:09Z
Sillerkiil
97386
Дрон видео на комбајн 2022
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
{{multiple image<!-- begin stack of images, scroll down for article -->
|direction = vertical | width = 225
|image1 = Комбајн-МК 02.jpg|caption1 = Современ комбајн од марката „Змај“ во с. [[Драчево]]<br>
|image2= Old Style Harvester.jpg|caption2= Стар комбајн во Хенти, [[Англија]]<br>
}}
[[Податотека:Drone video of combine harvester and tractor on a field in Jõgevamaa, Estonia (July 2022).webm|мини|Дрон видео на комбајн 2022]]
'''Комбајн''' е земјоделска машина која служи за собирање, односно жнеење на житото. Современиот комбајн, е разновидна машина дизајнирана за ефикасно жнеење (собирање) на различни [[Жито|житни култури]]. Името произлегува од неговото комбинирање на три одделни операции кои опфаќаат: [[жнеење]], [[вршење]] и [[веење (жетва)|веење]] - во еден процес, односно косење на житариците, раздвојување на [[клас (жито)|класот]] со зрната од стракот [[слама]] и [[плевел]]от, а поголемиот дел современи комбајни прават и балирање на сламата од ожнеаното и извршеното жито. Меѓу житариците коишто се собираат со комбајн се [[пченица]]та, [[овес]]от, [['рж]]та, [[јачмен]]от, [[пченка]]та, сорго, [[соја]], [[лен]], сончогледи и канола. Отпадна слама оставена на теренот се преостанатите исушени стебла и лисја на културата со ограничени хранливи материи што е или сецкани и се шират на теренот или бали за добиточна храна и постелнина за добиток.
[[File:Комбајн-МК 01.jpg|thumb|left|mini|Современ комбајн од марката „Змај“ во с. [[Драчево]]<br>]]
Со употребата на комбајните во [[земјоделство]]то значително е зголемена брзината и резултатите при жетвата. Покрај квалитетот и квантитетот на жетвата игра голема улога во развојот на модерните комбајни и земјоделската механизација. Употребата на комбајните во жетвата влијае на зголемување на квалитетот што значи минимизирање на загубите и кршење на зрната жито и, исто така, висока чистота на житото. Моќноста на моторот и на модерните комбинајни достигнува околу 400 коњски сили. Погонот за возење на комбајнот е на хидраулична основа, додека погонот на косилката и уредот за вршење и прочистување на зрната жито се остварува механички.
{{Земјоделска механизација}}
[[Категорија:Земјоделска машинерија]]
jdy4wol6somq2lsaj4a4857lqzys6sa
Тиркизна боја
0
69359
4800754
4298448
2022-08-09T17:35:50Z
95.86.45.73
дополнување на недоволен текст
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Боја|
title= Тиркизна |
hex= 40E0D0|
r= 64|g=224|b=208|
c= 71|m= 0|y= 7|k= 12|
h=174|s= 71|v= 88<ref>[http://web.forret.com/tools/color.asp?RGB=%2340E0D0 web.forret.com Алатка за претворање на бои зададен на хексадецималниот код 40E0D0 (тиркизна)] {{en}}</ref>
|source=[[Мрежни бои|X11]]}}
'''Тиркизна боја''' настанува со мешање на [[зелена боја|зелена]] и [[сина боја|сина]]. Тиркизната е [[комплементарни бои|комплементарна боја]] заедно со [[жолта боја|жолтата]] и [[магента]]. [[Небо|Небото]] има тиркизна [[боја]].
'''Тиркизната боја''' е базирана на [[Минерал|минералот]] со исто име. Зборот [[тиркиз]] датира од 17 век и е изведен од францускиот [[тиркиз]] што значи „турски“, бидејќи [[Минерал|минералот]] првпат бил донесен во [[Европа]] преку [[Турција]] од рудниците во историската Хорсанска [[провинција]] во [[Иран]] ([[Персиско Царство|Персија]]) и [[Авганистан]]. Првата забележана употреба на тиркизот како име на [[боја]] на [[Англиски јазик|англиски]] беше во [[1573]] година.
[[Податотека:Turq_mcGuin_bunker.jpg|мини|Тиркиз]]
{{боја-никулец}}
== Поврзано ==
* [[Тиркиз]] - камен
* [[Синозелена боја]] (цијан) - слична боја
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нијанси на синозелената боја}}
{{Нијанси на сината боја}}
[[Категорија:Нијанси на синозелената боја]]
[[Категорија:Нијанси на сината боја]]
[[Категорија:Нијанси на зелената боја]]
[[tr:Turkuaz]]
fb45bfp4kdv5i9tphp8h5nugxorrcqy
Јелена Розга
0
97667
4800826
4643894
2022-08-10T09:32:08Z
Abnormalcy333
82580
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Јелена Розга
| портрет = JelenaRozga-2011.jpg
| px =
| занимање = соло пејачка
| роден_име = Jelena Rozga
| Други називи = Jele, Rozga
| роден-дата = 23 август 1915
| починал-дата =
| роден-место = [[Сплит]], [[Хрватска]]
| инструмент = глас
| жанр = [[поп музика]], [[етно музика]], [[фолк музика]], [[електро музика]]
| занимање = [[пејачка]], [[актерка]], [[модел]], заштитно лице
| Активни-години = 1996 – денес
| Издавачка куќа =
}}
'''Јелена Розга''' ({{роден на|23|август|1977}} во {{роден во|Сплит|}}) е [[хрватска]] [[пејачка]] која пее [[поп музика|поп]], [[фолк музика|фолк]] и [[електропоп]] музика. Родена е и израсната во Сплит каде уште како дете почнала да настапува како балерина. Се прославила како пејачка на хрватската група [[Магазин]]. Пеелa во групата од 1996 до 2005 година, а во 2006 година ја започнува својата соло кариера откако издала 5 студиски албуми со Магазин.
Солата кариера Розга ја започнала со албумот ''Oprosti mala'' кој доживеал голем комерцијален успех кој ја воспоставил како успешна соло пејачка. Албумот се искачил на врвот на табелата за хрватски албуми и на него се нашле неколку успешни синглови како што се „Gospe moja“ („Богородице моја“), „Oprosti mala“ („Прости малечка“) и „Ne zovi me Marija“ („Не ме нарекувај Марија“). На вториот студиски албум на Розга, ''Bižuterija'' (Бижутерија) издаден во 2011, се нашле истоимената песна која е воедно најголемиот соло хит на пејачката како и сингловите „Rodit ću ti 'ćer i sina“ („Ќе ти родам ќерка и син“) и „Ona ili ja“ („Таа или јас“). Во промоција на албумот, Розга ја започнала својата прва соло турнеја која траела од 2010 до 2012; со распродадениот концерт во [[Спаладиум арена]]та, Розга станала првата хрватска пејачка која успеала да ги продаде сите карти.
Во 2012, Розга го издала својот прв ''Best of'' албум на кој се нашле нејзините хитови со Магазин како и тие од нејзината соло кариера. ''Moderna žena'' („Модерна жена“), третиот студиски албум на пејачката бил издаден во 2016 и на него се нашле некои од најголемите хитови на пејачката во нејзината кариера, вклучувајќи ги „Nirvana“ („Нирвана“), „Kraljica“ („Кралица“) и „Tsunami“ („Цунами“). Албумот бил третиот кој успеал да го достигне врвот на хрватската табела на албуми и добил златен сертификат од страна на хрватската музичка асоцијација. Воедно бил и најпродаваниот албум на годината во Хрватска.
Покрај нејзината пејачка кариера, Розга исто така кратко време работела како глумица. Денеска се смета за една од најпознатите пејачки во [[Хрватска]],<ref name="solo">{{cite video|url=https://www.youtube.com/watch?v=extijU590WY&t=1817s |archive-url=https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211221/extijU590WY |archive-date=2021-12-21 |url-status=live|title=Jelena Rozga u emisiji Studio 45|trans-title=Jelena Rozga in the talk show Studio 45|work=RTL|language=hr|publisher=Jelena Rozga's official YouTube channel|date=15 September 2012|access-date=30 July 2020}}{{cbignore}}</ref> каде што има освоено златни сертификати за сите нејзини три албуми и голем број на награди, вклучувајќи ја и наградата Grand Prix на [[сплитски фестивал|сплитскиот фестивал]]. Покрај познатоста во Хрватска, пејачката исто така има изградено успешна кариера во [[Македонија]], [[Србија]], [[Црна Гора]], [[Босна и Херцеговина]] и [[Словенија]].
== Ран живот ==
[[File:Croatian National Theatre in Zagreb in 2018.jpg|thumb|Хрватскиот народен театар во Загреб кадешто Розга почнала да учествува на часови по балет]]
Јелена Розга е родена на 23 август 1977 како ќерка на Марија Розга, кројачка во компанијата Југопластика и таткото Антонио Розга во [[Сплит]], регион во [[Далмација]], [[Хрватска]]. Розга е второ дете и има постара сестра чие име е Јулија.<ref name="dnevnik">{{cite news|url=http://dnevnik.hr/showbizz/glazba/uvijek-sam-se-tukla-s-muskima.html|title='Uvijek sam se tukla s muškima!'|trans_title=Отсекогаш сум се тепала со машките|work=Dnevnik.hr|изворен датум=6 април 2012|датум на пристап=25 јули 2020}}</ref> Како дете, Розга била многу хиперактивна и енергетична и честопати танцувала или настапувала во нејзиниот дом.<ref>{{cite video|url=https://www.youtube.com/watch?v=U82nEGqgLds&ab_channel=Elenazivotsostil |archive-url=https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211221/U82nEGqgLds |archive-date=21 декември 2021 |url-status=live|title=Zivot so stil - Jelena Rozga 01.12.2013|publisher=Јутјуб|language=mk|accessdate=12 септември 2021}}{{cbignore}}</ref> Поради нејзината упорност да биде [[балерина]], нејзините родители ја испратиле на часови по балет кога имала седум години и била ученик во прво одделение во основното училиште.<ref name="portret12">{{cite video|url=https://www.youtube.com/watch?v=_x-DEWTBlXs&t |archive-url=https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211221/_x-DEWTBlXs |archive-date=21 декември 2021 |url-status=live|title=Jelena Rozga u emisiji Portret '12|trans-title=Јелена Розга во емисијата Портрет '12|publisher=[[Хрватски музички канал]]. Официјален Јутјуб канал на Јелена Розга|date=11 декември 2012|language=hr|access-date=10 август 2022}}{{cbignore}}</ref><ref name="verecnji.hr">{{cite news|url=https://www.vecernji.hr/enciklopedija/jelena-rozga-18617|title=Jelena Rozga|trans-title=Јелена Розга|work=[[Večernji list]]|language=hr|date=1 декември 2016|access-date=10 август 2022}}</ref> Ѝ се придружила на групата КУД Мозаик кадешто била под водство на познатата хрватска кореографка Лепа Смоје.<ref>{{cite web|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/scena/mozaik/clanak/id/305075/u-97-godini-umrla-teta-lepa-sjajna-koreografkinja-muza-i-ljubav-miljenka-smoje|title=U 97. godini umrla teta Lepa, sjajna koreografkinja, muza i ljubav Miljenka Smoje|trans-title=На 97-годишна возраст починала тета Лепа, сјајна кореографка, муза и љубов на Миљенко Смоје|first=М.|last=Клариќ|work=[[Слободна Далмација]]|language=hr|date=10 март 2016|access-date=24 јули 2020}}</ref> Како балерина, учествувала на неколу југословенски напревари. На 13-годишна возраст, Розга била поканета да учествува во оперската куќа [[Ла Скала]] во [[Милан]]. Нејзините родители не можеле да ѝ го дозволат тоа поради финансиски причини.<ref name="zhare">{{cite video|url=https://www.youtube.com/watch?v=zJ1EaQ3r94k&t=1407s |archive-url=https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211221/zJ1EaQ3r94k |archive-date=2021-12-21 |url-status=live|title=Еден на Еден - Јелена Розга и Пеперминт|publisher=[[Еден на еден]]|language=mk|date=16 декември 2013|access-date=10 август 2022}}{{cbignore}}</ref>
За време на своите тинејчерски години, Розга започнала да учи во средното училиште во Сплит и одлучила да ја развива својата страст кон танцот, па така се пријавила на аудициите за балетниот ансамбл во [[Хрватски народен театар|хрватскиот народен театар]] во [[Загреб]]. Веднаш била прифатена од комисијата која се воодушевила од нејзините танцувачки способности. Заедно со групата, започнала да настапува на различни продукции на театарските претстави ''[[Лебедово езеро]]'', ''[[Заспаната убавица]]'' и ''[[Оревокршачка]]'' покрај другите.<ref name="portret12" /> Розга подоцна открила дека часовите по балет кои ги следела како дете придонеле кон тоа таа да се оформи како жена, да се здобие со ред, посветеност и дисциплина во животот.<ref name="verecnji.hr" />
За време на интервју, Розга открила дека дури и како балерина во нејзиното детство, имала голема љубов кон пеењето и нејзиниот најголем сон бил да стане пејачка на хрватскиот поп состав [[Магазин]], чиј главен вокал во тоа време, имено [[Љиљана Николовска]], служела како извор на инспирација за неа. Розгаг исто така била огромен фан на бендот чии песни ги знаела напамет.<ref name="portret12" /> Во 1992, Розга ја освоила првата награда на музички натпревар кадешто настапила со песната „Uvenut će ružmarin“ („Ќе овене рузмаринот“) на Магазин.<ref>{{cite web|url=https://net.hr/hot/zvijezde/ovako-je-jelena-rozga-izgledala-prije-19-godina/|title=Ovako je Jelena Rozga izgledala prije 19 godina!|trans-title=Вака изгледала Јелена Розга пред 19 години|work=Net.hr|language=hr|date=2 април 2011|access-date=10 август 2022}}</ref> Во 1994, зела учество на друг натпревар, Zvuci Jadrana (Звуците на Јадранот), кадешто ја добила наградата Zlatna Gospa за нејзиниот настап со песната „Ti si želja mog života“ („Ти си мојата животна желба“).<ref>{{cite web|url=https://www.dalmacijanews.hr/clanak/biv5-kako-je-mlada-jelena-rozga-zvucala-daleke-1994-godine#/clanak/biv5-kako-je-mlada-jelena-rozga-zvucala-daleke-1994-godine|title=Kako je mlada Jelena Rozga zvučala daleke 1994. godine?|trans-title=Како звучела младата Јелена Розга во далечната 1994?|language=hr|work=Dalmacija News|date=5 мај 2014|access-date=10 август 2022}}</ref>
==Музичка кариера==
Музичката кариера ја започнува во 1996, кога на [[Дора (фестивал)|Дора]] ја изведе песната [[Аха (песна)|Аха]] ({{lang-hr|Aha}}) и го освојува второто место. Во истата година Јелена станува пејачка на групата [[Магазин (група)|Магазин]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* http://www.jelenarozga.com/
* http://www.jelena-rozga.com/ {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080717100101/http://www.jelena-rozga.com/ |date=2008-07-17 }}
* http://www.facebook.com/rozga.jelena
* http://www.twitter.com/jelenarozga
[[Категорија:Хрватски пејачи]]
[[Категорија:Поп-фолк пејачи]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
e4sy6f1a7iux52p0rvjhwyjcx0uwvxl
4800827
4800826
2022-08-10T09:33:13Z
Abnormalcy333
82580
/* Ран живот */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Јелена Розга
| портрет = JelenaRozga-2011.jpg
| px =
| занимање = соло пејачка
| роден_име = Jelena Rozga
| Други називи = Jele, Rozga
| роден-дата = 23 август 1915
| починал-дата =
| роден-место = [[Сплит]], [[Хрватска]]
| инструмент = глас
| жанр = [[поп музика]], [[етно музика]], [[фолк музика]], [[електро музика]]
| занимање = [[пејачка]], [[актерка]], [[модел]], заштитно лице
| Активни-години = 1996 – денес
| Издавачка куќа =
}}
'''Јелена Розга''' ({{роден на|23|август|1977}} во {{роден во|Сплит|}}) е [[хрватска]] [[пејачка]] која пее [[поп музика|поп]], [[фолк музика|фолк]] и [[електропоп]] музика. Родена е и израсната во Сплит каде уште како дете почнала да настапува како балерина. Се прославила како пејачка на хрватската група [[Магазин]]. Пеелa во групата од 1996 до 2005 година, а во 2006 година ја започнува својата соло кариера откако издала 5 студиски албуми со Магазин.
Солата кариера Розга ја започнала со албумот ''Oprosti mala'' кој доживеал голем комерцијален успех кој ја воспоставил како успешна соло пејачка. Албумот се искачил на врвот на табелата за хрватски албуми и на него се нашле неколку успешни синглови како што се „Gospe moja“ („Богородице моја“), „Oprosti mala“ („Прости малечка“) и „Ne zovi me Marija“ („Не ме нарекувај Марија“). На вториот студиски албум на Розга, ''Bižuterija'' (Бижутерија) издаден во 2011, се нашле истоимената песна која е воедно најголемиот соло хит на пејачката како и сингловите „Rodit ću ti 'ćer i sina“ („Ќе ти родам ќерка и син“) и „Ona ili ja“ („Таа или јас“). Во промоција на албумот, Розга ја започнала својата прва соло турнеја која траела од 2010 до 2012; со распродадениот концерт во [[Спаладиум арена]]та, Розга станала првата хрватска пејачка која успеала да ги продаде сите карти.
Во 2012, Розга го издала својот прв ''Best of'' албум на кој се нашле нејзините хитови со Магазин како и тие од нејзината соло кариера. ''Moderna žena'' („Модерна жена“), третиот студиски албум на пејачката бил издаден во 2016 и на него се нашле некои од најголемите хитови на пејачката во нејзината кариера, вклучувајќи ги „Nirvana“ („Нирвана“), „Kraljica“ („Кралица“) и „Tsunami“ („Цунами“). Албумот бил третиот кој успеал да го достигне врвот на хрватската табела на албуми и добил златен сертификат од страна на хрватската музичка асоцијација. Воедно бил и најпродаваниот албум на годината во Хрватска.
Покрај нејзината пејачка кариера, Розга исто така кратко време работела како глумица. Денеска се смета за една од најпознатите пејачки во [[Хрватска]],<ref name="solo">{{cite video|url=https://www.youtube.com/watch?v=extijU590WY&t=1817s |archive-url=https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211221/extijU590WY |archive-date=2021-12-21 |url-status=live|title=Jelena Rozga u emisiji Studio 45|trans-title=Jelena Rozga in the talk show Studio 45|work=RTL|language=hr|publisher=Jelena Rozga's official YouTube channel|date=15 September 2012|access-date=30 July 2020}}{{cbignore}}</ref> каде што има освоено златни сертификати за сите нејзини три албуми и голем број на награди, вклучувајќи ја и наградата Grand Prix на [[сплитски фестивал|сплитскиот фестивал]]. Покрај познатоста во Хрватска, пејачката исто така има изградено успешна кариера во [[Македонија]], [[Србија]], [[Црна Гора]], [[Босна и Херцеговина]] и [[Словенија]].
== Ран живот ==
[[File:Croatian National Theatre in Zagreb in 2018.jpg|thumb|Хрватскиот народен театар во Загреб кадешто Розга почнала да учествува на часови по балет]]
Јелена Розга е родена на 23 август 1977 како ќерка на Марија Розга, кројачка во компанијата Југопластика и таткото Антонио Розга во [[Сплит]], регион во [[Далмација]], [[Хрватска]]. Розга е второ дете и има постара сестра чие име е Јулија.<ref name="dnevnik">{{cite news|url=http://dnevnik.hr/showbizz/glazba/uvijek-sam-se-tukla-s-muskima.html|title='Uvijek sam se tukla s muškima!'|trans_title=Отсекогаш сум се тепала со машките|work=Dnevnik.hr|изворен датум=6 април 2012|датум на пристап=25 јули 2020}}</ref> Како дете, Розга била многу хиперактивна и енергетична и честопати танцувала или настапувала во нејзиниот дом.<ref>{{cite video|url=https://www.youtube.com/watch?v=U82nEGqgLds&ab_channel=Elenazivotsostil |archive-url=https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211221/U82nEGqgLds |archive-date=21 декември 2021 |url-status=live|title=Zivot so stil - Jelena Rozga 01.12.2013|publisher=Јутјуб|language=mk|accessdate=12 септември 2021}}{{cbignore}}</ref> Поради нејзината упорност да биде [[балерина]], нејзините родители ја испратиле на часови по балет кога имала седум години и била ученик во прво одделение во основното училиште.<ref name="portret12">{{cite video|url=https://www.youtube.com/watch?v=_x-DEWTBlXs&t |archive-url=https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211221/_x-DEWTBlXs |archive-date=21 декември 2021 |url-status=live|title=Jelena Rozga u emisiji Portret '12|trans-title=Јелена Розга во емисијата Портрет '12|publisher=[[Хрватски музички канал]]. Официјален Јутјуб канал на Јелена Розга|date=11 декември 2012|language=hr|access-date=10 август 2022}}{{cbignore}}</ref><ref name="verecnji.hr">{{cite news|url=https://www.vecernji.hr/enciklopedija/jelena-rozga-18617|title=Jelena Rozga|trans-title=Јелена Розга|work=[[Večernji list]]|language=hr|date=1 декември 2016|access-date=10 август 2022}}</ref> Ѝ се придружила на групата КУД Мозаик кадешто била под водство на познатата хрватска кореографка Лепа Смоје.<ref>{{cite web|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/scena/mozaik/clanak/id/305075/u-97-godini-umrla-teta-lepa-sjajna-koreografkinja-muza-i-ljubav-miljenka-smoje|title=U 97. godini umrla teta Lepa, sjajna koreografkinja, muza i ljubav Miljenka Smoje|trans-title=На 97-годишна возраст починала тета Лепа, сјајна кореографка, муза и љубов на Миљенко Смоје|first=М.|last=Клариќ|work=[[Слободна Далмација]]|language=hr|date=10 март 2016|access-date=24 јули 2020}}</ref> Како балерина, учествувала на неколку југословенски напревари. На 13-годишна возраст, Розга била поканета да учествува во оперската куќа [[Ла Скала]] во [[Милан]]. Нејзините родители не можеле да ѝ го дозволат тоа поради финансиски причини.<ref name="zhare">{{cite video|url=https://www.youtube.com/watch?v=zJ1EaQ3r94k&t=1407s |archive-url=https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211221/zJ1EaQ3r94k |archive-date=2021-12-21 |url-status=live|title=Еден на Еден - Јелена Розга и Пеперминт|publisher=[[Еден на еден]]|language=mk|date=16 декември 2013|access-date=10 август 2022}}{{cbignore}}</ref>
За време на своите тинејчерски години, Розга започнала да учи во средното училиште во Сплит и одлучила да ја развива својата страст кон танцот, па така се пријавила на аудициите за балетниот ансамбл во [[Хрватски народен театар|хрватскиот народен театар]] во [[Загреб]]. Веднаш била прифатена од комисијата која се воодушевила од нејзините танцувачки способности. Заедно со групата, започнала да настапува на различни продукции на театарските претстави ''[[Лебедово езеро]]'', ''[[Заспаната убавица]]'' и ''[[Оревокршачка]]'' покрај другите.<ref name="portret12" /> Розга подоцна открила дека часовите по балет кои ги следела како дете придонеле кон тоа таа да се оформи како жена, да се здобие со ред, посветеност и дисциплина во животот.<ref name="verecnji.hr" />
За време на интервју, Розга открила дека дури и како балерина во нејзиното детство, имала голема љубов кон пеењето и нејзиниот најголем сон бил да стане пејачка на хрватскиот поп состав [[Магазин]], чиј главен вокал во тоа време, имено [[Љиљана Николовска]], служела како извор на инспирација за неа. Розгаг исто така била огромен фан на бендот чии песни ги знаела напамет.<ref name="portret12" /> Во 1992, Розга ја освоила првата награда на музички натпревар кадешто настапила со песната „Uvenut će ružmarin“ („Ќе овене рузмаринот“) на Магазин.<ref>{{cite web|url=https://net.hr/hot/zvijezde/ovako-je-jelena-rozga-izgledala-prije-19-godina/|title=Ovako je Jelena Rozga izgledala prije 19 godina!|trans-title=Вака изгледала Јелена Розга пред 19 години|work=Net.hr|language=hr|date=2 април 2011|access-date=10 август 2022}}</ref> Во 1994, зела учество на друг натпревар, Zvuci Jadrana (Звуците на Јадранот), кадешто ја добила наградата Zlatna Gospa за нејзиниот настап со песната „Ti si želja mog života“ („Ти си мојата животна желба“).<ref>{{cite web|url=https://www.dalmacijanews.hr/clanak/biv5-kako-je-mlada-jelena-rozga-zvucala-daleke-1994-godine#/clanak/biv5-kako-je-mlada-jelena-rozga-zvucala-daleke-1994-godine|title=Kako je mlada Jelena Rozga zvučala daleke 1994. godine?|trans-title=Како звучела младата Јелена Розга во далечната 1994?|language=hr|work=Dalmacija News|date=5 мај 2014|access-date=10 август 2022}}</ref>
==Музичка кариера==
Музичката кариера ја започнува во 1996, кога на [[Дора (фестивал)|Дора]] ја изведе песната [[Аха (песна)|Аха]] ({{lang-hr|Aha}}) и го освојува второто место. Во истата година Јелена станува пејачка на групата [[Магазин (група)|Магазин]].
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* http://www.jelenarozga.com/
* http://www.jelena-rozga.com/ {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080717100101/http://www.jelena-rozga.com/ |date=2008-07-17 }}
* http://www.facebook.com/rozga.jelena
* http://www.twitter.com/jelenarozga
[[Категорија:Хрватски пејачи]]
[[Категорија:Поп-фолк пејачи]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
5zs7p7sasw2miggk9b909jo29ehsa6j
Црвена лисица
0
114434
4800718
4583086
2022-08-09T14:05:40Z
CommonsDelinker
746
Замена на [[Image:Fox_study_6.jpg]] со [[Image:Fox_at_the_British_Wildlife_Centre,_Newchapel,_Surrey_-_geograph.org.uk_-_2221750.jpg]] (од страна на [[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] поради: [[:c:COM:Duplicate|Duplicate]]: Exact or scaled-d
wikitext
text/x-wiki
{{Таксономија
| name = Лисица
| status = LC
| status_system = iucn3.1
| status_ref =<ref name=IUCN>{{IUCN2008|assessors = Macdonald, D.W. & Reynolds, J.C. | year = 2008 | title = Vulpes vulpes | id = 23062 | downloaded = 2006-08-09}} Database entry includes justification for why this species is of least concern</ref>
| image = Fox at the British Wildlife Centre, Newchapel, Surrey - geograph.org.uk - 2221750.jpg
| regnum = [[Animalia]]
| phylum = [[Chordata]]
| classis = [[Mammalia]]
| ordo = [[Carnivora]]
| familia = [[Canidae]]
| tribus = [[Vulpini]]
| genus = ''[[Vulpes]]''
| species = '''''V. vulpes'''''
| binomial = ''Vulpes vulpes''
| binomial_authority = ([[Карл Лине|Linnaeus]], [[Систем на природата|1758]])
| subdivision_ranks =
| subdivision =
| synonyms = ''Vulpes fulva'', ''Vulpes fulvus''
| range_map = Cypron-Range Vulpes vulpes.svg
| range_map_caption = Распространетост на црвената лисица. Местата од каде потекнува во темнопортокалова, а местата каде е донесена во светлопортокалова боја.
}}
'''Црвената лисица''' е најпозната од сите видови на лисици. Taa е најраспространета не само од сите видови на лисици туку и од сите останати копнени месојадци. Како што кажува нејзиното име крзното по боја најчесто и е црвено-кафено. Постојат околу 40 подвидови на лисици.
Генерално, секоја лисица е самотник и живее на своја територија. Единствено во зима се здружува со друга лисица, додека во текот на летото самостојно се храни.
== Изглед ==
[[File:RenardCrâne.jpg|left|thumb|''Vulpes vulpes''- Черепот]]
Крзното од горната страна на црвената лисица најчесто е со црвена боја, а од долната бело, меѓутоа тоновите на бојата и се менуваат во зависност од подрачјето кое го населуваат, па според тоа, бојата на горниот дел од телото и варира од црвенкасто-жолта до темноцрвено-кафејава и може да биде ишарано со црвени, кафени, црни и бели влакна, а долниот дел од чисто бела па до сива боја. Долните делови од нозете и се црни.
Очите на лисицата и се со златно-жолта боја и имаат карактеристични вертикално издолжени зеници слични како на мачката. Имаат одличен вид и многу се вешти, а опашката им овозможува рамнотежа при изведувањато на акробатски скокови. Силните нозе им овозможуваат да трчаат со брзина од 70 км/ч така што можат успешно да ловат или да му побегнат на предаторот.
Во текот на есента и на зимата, на лисицата и расте повеќе крзно одколку вообичаено. Тоа е т.н. “зимско крзно“ кое ја штити лисицата од студот, а кое го губи на почетокот на пролетта кога тоа повторно станува кратко во летниот период.
== Исхрана ==
Се хранат претежно со разни глодари, глувци, зајци, инсекти, риби, но и со сите видови на други мали животни, билки како и со лешеви. Покрај тоа честа ловина им се и јајца од гнезда на птици кои се гнездат на земја како кокошки, еребици, фазани и др. Ретко уловуваат и младо срнче, а уште поретко прасе од дива свиња, додека некој влекач или водоземец ќе го изеде само во крајна нужда. Тиа знаат да влезат и во кокошарник и да украдат по некоја кокошка. Во зависност од годишното време лисиците се хранат и со зрели бобинки како и со равно овошје. Во потрага по храна лисиците ги јадат и животните кои настрадуваат во сообраќајот.
Црвените лисици се животни кои се активни во приквечерината, додека оние кои живеат во урбаните краеви се ноќни животни. Секоја лисица лови сама. Ако улови повеќе храна одколку што може да изеде, вишокот на храна го закопува и го јаде подоцна.
== Подвидови ==
* ''Vulpes vulpes abietorum''
* (''Vulpes vulpes aeygpticus'' – синоним на ''V v niloticus'')
* ''Vulpes vulpes alascensis''
* ''Vulpes vulpes alpherakyi''
* (''Vulpes vulpes alticola'' – синоним на ''V v kurdistanica'')
* ''Vulpes vulpes anatolica''
* ''Арапска црвена лисица Vulpes vulpes arabica''
* ''Vulpes vulpes atlantica''
* ''Vulpes vulpes bangsi''
* ''Vulpes vulpes barbara''
* ''Vulpes vulpes beringiana''
* ''Vulpes vulpes cascadensis''
* ''Vulpes vulpes caucasica''
* ''Vulpes vulpes crucigera''
* ''Vulpes vulpes daurica''
* ''Vulpes vulpes deletrix''
* (''Vulpes vulpes diluta'' – синоним на ''V v crucigera'')
* ''Vulpes vulpes dolichocrania''
* ''Vulpes vulpes dorsalis''
* ''Vulpes vulpes flavescens''
* ''Vulpes vulpes fulvus''
* ''Vulpes vulpes griffithi''
* ''Vulpes vulpes harrimani''
* ''Vulpes vulpes hoole''
* ''Vulpes vulpes ichnusae''
* ''Vulpes vulpes indutus''
* ''Vulpes vulpes jakutensis''
* ''Vulpes vulpes japonica''
* ''Vulpes vulpes karagan''
* ''Vulpes vulpes kenaiensis''
* (''Vulpes vulpes krimeamontana'' – синоним на ''V v stepensis)
* ''Vulpes vulpes kurdistanica''
* ''Vulpes vulpes macroura''
* ''Vulpes vulpes montana''
* ''Vulpes vulpes necator''
* ''Vulpes vulpes niloticus''
* ''Vulpes vulpes ochroxanta''
* ''Vulpes vulpes palaestina''
* ''Vulpes vulpes peculiosa''
* ''Vulpes vulpes pusilla''
* ''Vulpes vulpes regalis''
* ''Vulpes vulpes rubricosa''
* ''Vulpes vulpes schrencki''
* (''Vulpes vulpes septentrionalis'' – синоним на ''V v vulpes'')
* ''Vulpes vulpes silacea''
* ''Vulpes vulpes splendidissima''
* ''Vulpes vulpes stepensis''
* ''Vulpes vulpes tobolica''
* ''Vulpes vulpes tschiliensis''
* (''Vulpes vulpes vulpecula'' – синоним на ''V v nilotica'')
* ''Vulpes vulpes vulpes''
* (''Vulpes vulpes waddelli'' – синоним на ''V v montana'')
== Распространетост ==
Лисицата е распространа во Северна Америка, Европа, Азија и Северна Африка.
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Животни]]
[[Категорија:Таксони опишани од Карл Линеј]]
gv7ozutzk2yaodh4fur7o1m0z9x4i35
Знаме на Ангола
0
170996
4800821
3618128
2022-08-10T03:20:44Z
CommonsDelinker
746
Замена на [[Image:Movimento_Popular_de_Libertação_de_Angola_(bandeira).svg]] со [[Image:Flag_of_MPLA.svg]] (од страна на [[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] поради: [[:c:COM:FR|File renamed]]: [[:c:COM:FR#FR4|Criterion 4]] (harmonizing names
wikitext
text/x-wiki
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
{| align=right
|[[Податотека:Flag of Angola.svg|мини|[[Податотека:FIAV 111111.svg|23px]] Знамето на Ангола во сооднос од 2:3]]
|-
|[[Податотека:Flag of MPLA.svg|мини|Знаме на поранешното анголско движење, сега владеачка партија во Ангола.]]
|}
'''Знамето на [[Ангола]]''' е националното знаме на државата од [[11 ноември]] [[1975]]. Знамето е составено од две хоризонтални еднакви ленто во црвена и црна боја. Во средината се наоѓа илустрација на прекрстени [[тркало]] и [[мачета]].
Како и останатите африкански држави, така и Ангола, била и е предводена од една голема партија и таа го создала знамето. На почетокот, црвената боја била за социјализмот, црната боја за континентот [[Африка]]. За разлика од денешното знаме, од почетокот имало златна ѕвезда која имала социјалистичка симболика.
Денес ѕвездата е заменета со мачета и тркало, но и значењето на боите се заменети. Така, црвената боја ја симболизира крвта на народот за ослободување на Ангола, додека црната го симболизира континентот Африка. Златното тркало ги симболизира индустријата и работниците, додека мачетата селаните.
[[Податотека:Flag_of_Angola_(2003_proposal).svg|мини|Предлог знаме на Ангола од 2003, кое не е многу популарно во државата.]]
== Наводи ==
{{reflist}}
* {{FOTW|id=ao|title=Ангола}}
== Поврзано ==
* [[Грб на Ангола]]
* [[Ангола]]
{{Ангола-никулец}}
{{Африка по тема|Знаме на}}
[[Категорија:Знамиња на Ангола]]
[[Категорија:Национални симболи на Ангола]]
[[Категорија:Државни знамиња во Африка|А]]
ktwzitzwnerv9e25bljpsko0y8qjmbg
Ники Минаж
0
746623
4800820
4779420
2022-08-10T00:54:40Z
NadyBarbieGirl
63459
/* Видеографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox musical artist
| Name = Ники Минаџ
| Img = Nicki Minaj MTV VMAs 4.jpg
| Img_capt =
| Background = solo_singer
| Bith name = Оника Тања Мараџ
| Born = 8 декември 1982, [[Сент Џејм]], [[Тринидад и Тобаго]]
| Origin = [[Тринидад и Тобаго]]
| Label = Young Money Entertainment, Cash Money, Universal Motown;
| Genre = поп, хип-хоп
| Active = 2004 - денес
| Web Page = http://www.mypinkfriday.com
}}
'''Оника Тања Мараџ''' (родена на {{роден на|8|декември|1982}}) подобро позната со нејзиното сценско име '''Ники Минаж''', е рап пејачка со тринидадско-
американско потекло и Р&Б пејач- текстописец. Во август 2009 година, Минаџ потпиша договор со Young Money Entertainment со
дистрибуција на Universal Motown. Во нејзината рана кариератаа објавила три снимки, Playtime Is Over, Sucka Free , и Beam Me Upp
Scotty. Минаж беше откриена од еден млад американски рап пејач, Лил Вејн и откако објави 3 снимки таа потпиша договор со Young
Money Entertainment. Откако го потпиша договорот , Минаџ почна да работи на нејзниот прв деби албум , насловен
Pink Friday, кој беше позициониран на местото број два на US Billboard 200. Минаџ влезе во историја та како прв изведувач со дури седум песни на ''Billboard'' Hot 100. Минаџ уште еднаш влезе во историјата откако нејзиниот втор сингл “Your Love” го достигна првото место на Billboard Hot Rap Songs, така Минаџ стана првата пејачка од 2002 година, која се позиционирала на врвот на оваа топ листа непридружувана. Еден месец по објавувањето на Pink Friday, овој албум доби платинска сертификација во Соединетите држави.
== Животопис ==
Минаж е родена на 8 декември, 1984 година во Сент Џејмс, [[Тринидад и Тобаго]], нејзините родители се со индијанско и афро-тринидадско потекло. Таа живеела во [[Сент Џејмс]] до својата петта година, бидејќи нејзините родители се труделе да најдат место за живеење во [[Квинс]], административна единица на [[Њујорк]] во тоа време. Нејзината мајка, кога имала можност одела да ја посети и конечно кога Минаџ имала само пет години нејзината мајка ја земала со себе за да се преселат во [[Квинс]]. Според Минаџ, нејзиниот татко бил алкохоличар, наркоман и еднаш дури се обидел да ја убие нејзината мајка подметнувајќи пожар во куќата каде што живееле.
Таа одела во основното училиште Елизабет Блеквел каде што свирела на кларинет. Матурирала во средното училиште Ла Гвардија. Во
училиштето специализирано за музика и визуелни и сценски уметности, Минаџ била дел од драмската програма. Таа планирала и да пее
во Ла Гвардија, но го изгубила гласот на денот на аудицијата.
== Музичка кариера ==
=== 2007- 09 : Почетоци на кариера и снимки ===
Минаџ својата прва снимка ја објави во 2007 година кога го објави Playtime Is Over, со помош на една непозната музичка куќа.
Подоцна таа објави и друга снимка во јули, 2008 година насловена Sucka Free , од Be. Во април, 2009, Минаџ ја објави третата снимка и се појави во списанието XXL. Во 2008 година таа ја доби наградата за најдобра пејачка на годината на Андерграунд Музичките награди. Минаџ ја објави Beam me up Scotty, друга снимка, која беше доста емитувана на BET и на MTV.
=== 2010- денес : Pink Friday ===
После една борба меѓу големи музички куќи, Young Money Entertainment на 31 декември 2009 изјави дека Минаџ потпишала еден 360
договор со оваа музичка куќа, според кој договор таа ги задржува и ги поседува сите 360 права- вклучувајќи ги и рекламите,
спонзорствата, промотивните кампањи, турнеите и објавувањата. Во едно интервју за 95.8 Capital Fm, [[Ријана]] изјави дека откако тие две соработуваа во “Raining Mеn” од нејзиниот албум ''[[Loud]]'', можно е пак да се здружаат за уште една соработка но сега за албумот на Минаџ, Pink Friday. Исто така и хип-хоп пејачот Кање Вест ја потврди соработката за овој албум. Во август, 2010 на Ustream.tv Минаж откри за нејзините обожаватели дека албумот ќе биде насловен Pink Friday, изјавувајќи, „ За да се продолжи традицијата на Black Friday, ќе го промениме оваа година во чест на албумот на Ники Минаџ и тој ден да го именуваме Pink Friday, и да го насловам мојто албум Pink Friday.!„ После стандардното беше објавено и делукс издание на албумот. Ники Минаж ја објави обвивката за нејзиниот албум, на 15 октомври 2010 година. Деби албумот на Минаж, Pink Friday беше објавен во ноември 2010 година. Синглот “Massive Attack” беше издаден во април. Во август Минаџ го објави, “Your Love”, како прв официјален сингл од нејзиниот деби албум. Синглот се позиционраше на местото број 14 на Billboard Hot 100, на местото број седум на на Hot R&B/ Hip Hop Songs листата и на врвот на Rap Songs листата. Минаџ стана првата пејачка која била дел од MTV’s Annual Hottest MC List.
Минаџ објави ден заеднички сингл со фронтменот на [[Блек Ајд Пис]], Will. I. am, насловен “Check it out” , кој е најуспешниот сингл на Минаџ во Европа.“Right thru me”, беше објавен во септември 2010 година, песна напишана од Стивен Хакер, Џо Сатриани, Ендрју
Тилк, Б. Еванс и самата Минаџ. “Moment for life” е нејзин четврт објавен сингл. Во овој сингл таа настапува заедно со канадскиот
рап пејач Дрејк. Иако песната не беше успешна на Billboard Hot 100, во Hot Rap Songs се позиционираше на десетто место. Албумот на Минаџ доби платинска сертификација во Соединетите Држави еден месец по објавувањето.
== Музички стил и имиџ ==
=== Имиџ ===
Во едно интервју за Vibe, Минаџ зборуваше за нејзиниот сексуален имиџ, изјавувајќи, „ кога пораснав видов дека жените праваат некои работи, и мислев дека и јас треба да го направам истото. Рап пејачките од моето време многу зборуваа за секс... и мислев дека за да го имам истиот успех што го имаа тие јас морав да го направам истото. Но всушност и не морав. Во едно интервју за Interview, Минаџ уште еднаш зборуваше за нејзиниот секлуален имиџ изјавувајќи, „ Многу свесно ја однесов одлуката, да ја намалам разголеноста, сакам луќето, пред сè младите девојки да знаат дека во животот, ништо нема да се основа врз сексипилност. Морате да имате нешто друго што оди со ова.
=== Алтер Его ===
Минаџ од мала била опкружена од проблеми и караници помеѓу нејзините родители. За да избега од проблемите на реалниот живот таа
создавала лажни карактери и го живеела својот живот преку нив. Во едно интервју за New York, таа изјавила „ за да се оддалечам од
сите тие караници, си замислував дека сум некоја нова личност. “Cookie” беше мојот прв лажен идентитет - кој остана со мене
подолго време. После продолжив на “Harajuku Barbie”, па “Nicki Minaj”. Фантазијата беше моја реалност. За нејзиниот деби албум, создала еден нов алтер –его, “Roman Zolanski”. Таа вели дека во песната “Bottoms Up” не рапува таа туку Роман Золански, и тврди дека Роман е нејзината близначка Роман ја споредувале и со алтер –его-то на Еминем Слим Шејди, затоа во песната “Roman’s Revenge” од Pink Friday, Минаџ и Еминем соработуваат користејќи ги нивните алтер – ега. Во песната, рапува Ники. Минаџ кажува дека во нејзиниот деби албум, обожавателите ќе „можаат„ да ги сретнат Ники, Роман и Оника.
=== Влијанија ===
Минаџ изјавувала дека има неколку уметници што имале влијание врз нејзиниот музички стил како : Лил Вејн, Лорин Хил, Џадакис,
Наташа Бедингфилд, Фокси Браун, Лил Ким и Миси Елиот.
=== Личниот живот ===
Иако некои интервјуа и песни, укажуваат на тоа дека Минаџ е бисексуалка, таа вели дека не е во врска и нема секс со жени, но во
едно интервју исто така има додадено, “Но ниту пак сум во врска со некој маж„. Во едно интервју таа изјавила, „ Јас ги прифаќам сите луѓе, и тие кои имаат различен стил на живот и не им велам дека се лоши луѓе. И мислам дека девојките се убави, дека се сексипилни и тие имаат потреба д го слушаат ова, и ако нема некој друг кој би им го кажал ова бидејќи го мисли ова, тогаш јас ќе им го кажам. Но има чувство дека сакаат да ме дефинираат, а јас не го сакам ова. Во едно интервју во Out , tаа го повтори тоа деkа не и се допаѓа да ја етикетираат, велејќи, „ Поентата е дека, сите не се црно-бели. Има многу нијанси во средина, и морате да ги пуштите луѓето да се чувствуваат удобно да кажаат тоа што сакаат да го кажаат кога сакаат да го кажат.
== Дискографија ==
* ''Pink Friday'' (2010)
* ''Pink Friday: Roman Reloaded'' (2012)
* ''The Pinkprint '' (2014)
* ''Queen'' (2018)
=== Видеографија ===
{| class="wikitable"
|-
! Спот !! Година !!Режисер
|-
|''Up Out My Face''||2010|| Ник Канон
|-
|'' Massive Attack'' ||2010|| Хјуп Вилијамс
|-
|'' Your Love''|| 2010|| Director X
|-
|'' Check It Out ''|| 2010 ||Рич Ли
|-
|''Knockout ''|| 2010 ||Џеф Панзер,Двејн Картер
|-
|''Right Thru Me''|| 2010 || Дајан Мартел
|-
|''I Ain't Thru''|| 2010 || Бени Бум
|-
|'' Moment 4 Life'' || 2010 ||Крис Робинсон
|-
|'' Super Bass'' || 2011 ||Санаа Хамри
|-
| ''Fly'' ||2011 |||Санаа Хамри
|-
|'' Dance (A$$) (Remix)'' ||2011 |||Mike Waxx, Mike Carson
|-
| ''Y.U. Mad'' ||2011 |||Џил Грин
|-
| ''Stupid Hoe''|| 2012 || Хјуп Вилијамс
|-
| ''Turn Me On'' || 2012 ||Sanji Senaka
|-
| ''Give Me All Your Luvin '' || 2012 ||MegaForce
|-
| ''Beez in the Trap'' || 2012 ||Бени Бум
|-
|'' Starships ''||2012 || Ентони Мандлер
|-
|'' Right by My Side'' || 2012 || Бени Бум
|-
|'' Pound the Alarm ''|| 2012|| Бени Бум
|-
|'' Out of My Mind ''|| 2012|| Бени Бум
|-
|'' Get Low'' || 2012|| Бени Бум
|-
|'' Am Your Leader'' || 2012|| Колин Тили
|-
|'' Come on a Cone''|| 2012 || Гриз Ли
|-
|'' The Boys'' || 2012 ||Колин Тили
|-
|'' Va Va Voom ''|| 2012||Хјуп Вилијамс
|-
| ''Freedom'' || 2012 ||Колин Тили
|-
|'' Freaks'' || 2013 ||Еиф Ривера
|-
|'' Somebody Else ''|| 2013 ||Alexandre Moors
|-
|'' High School'' || 2013 || Бени Бум
|-
| ''Lookin Ass'' || 2014 || Набил
|-
|'' Pills n Potions'' || 2014|| Дајан Мартел
|-
|''Anaconda'' ||2014 || Колин Тили
|-
| ''Bang Bang''|| 2014 ||Хана Лукс Дејвис
|-
|'' No Love''|| 2014 ||Бени Бум
|-
| ''So Bad''|| 2014 ||Antwan Smith
|-
|''Only'' || 2014 || Хана Лукс Дејвис
|-
|'' Feeling Myself''||2015 || Алек Кешишиан
|-
|'' All Eyes On You''||2015 ||Бени Бум
|-
| ''The Night Is Still Young ''|| 2015 || Хана Лукс Дејвис
|-
| ''Make Love ''|| 2017 ||Еиф Ривера
|-
|''Light My Body Up'' || 2017|| Бени Бум
|-
|''Rake It Up'' || 2017|| Бени Бум
|-
|''You da Baddest'' || 2017|| Бени Бум
|-
|''No Frauds'' || 2017|| Бени Бум
|-
|'' Regret in Your Tears'' || 2017 || Мерт/Маркус
|-
| ''MotorSport'' || 2017 || Бредли,Пабло,Куаво
|-
|'' She For Keeps ''||2018|| Дапс,Куаво
|-
|'' Barbie Tingz ''|| 2018 ||Џовани Бианко,Ники Минаж
|-
| ''Chun-Li'' || 2018 ||Стивен Клеин
|-
|'' Big Bank'' || 2018 ||Taj Stansberr
|-
|'' Goodbye'' || 2018 ||Jason Derulo, David Strbik,Jeremy Strong
|-
|'' FEFE''|| 2018 || TrifeDrew,William Asher
|-
|'' Bed''|| 2018 || Хјуп Вилијамс
|-
| ''Dip''|| 2018 || Tyga,Arrad Rahgoshay
|-
|'' Ganja Burn'' || 2018 || Мерт/Маркус
|-
|'' Barbie Dreams'' || 2018 ||Хјуп Вилијамс
|-
|'' Good Form ''|| 2018 ||Колин Тили
|-
|''Hard White''|| 2019 || Мајк Хо
|-
|''Megatron''|| 2019 ||Мајк Хо
|-
| ''Tusa '' || 2019 || Мајк Хо
|-
|'' Trollz'' || 2020 || CanonF8,David Wept & 6ix9ine
|-
| ''What That Speed Bout?! '' || 2020 || Edgar Esteves,Austin McCraken
|-
| ''Do We Have A Problem?'' || 2022 ||Бени Бум
|-
| ''Blick Blick! '' || 2022 ||
|-
| ''We Go Up '' || 2022 ||
|-
| ''Super Freaky Girl'' || 2022 ||
|}
=== Награди и номинации ===
Минаж има добиено неколку награди и тоа: за најдобар женски изведувач на Андерграунд Музичките награди за 2008 година; најдобар
женски хип-хоп изведувач на БЕТ наградите 2010 година, најдобар нов изведувач на БЕТ наградите за 2010 година; и многу други важни награди и номинации.
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Минаж}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Американски рапери]]
j7wgx3o7gp1rodwhd5owzb7b2xyn525
Тале Огненовски
0
1027290
4800706
4784211
2022-08-09T12:37:15Z
Buli
2648
/* Турнеја во Северна Америка */
wikitext
text/x-wiki
{{внимание}}
{{Infobox musical artist
| name = Тале Огненовски
| background = non_vocal_instrumentalist
| image = Tale Ognenovski with his Buffet Crampon clarinet 2006 (35280978025).jpg
| image_size = 300п
| caption =
| birth_name =
| birth_date = {{birth date|1922|4|27}}
| birth_place = село [[Брусник (Битолско)]], [[Битола]]
| death_date = {{death date and age|2012|6|19|1922|4|27}}
| death_place = [[Скопје]]
| genre = {{ flatlist|
* [[Македонски народни ора]]
* [[Инструментална класична музика]]
* [[Македонски Џез]]
}}
| occupation = {{flatlist|
* Музичар
* Шеф на оркестар
* Композитор
}}
| instrument = [[Кларинет]], [[кавалче]], [[гајдарка]], [[зурла]], [[тапан]]
| years_active = 1937 — 2012
| label = PGP-RTB,Jugoton, [[Македонска радио-телевизија]], Independent Records
| website = {{URL| www.taleognenovski.mk }}
}}
'''Тале Огненовски''' ([[27 април]] [[1922]], село [[Брусник (Битолско)]], [[Битола]] — [[19 јуни]] [[2012]], [[Скопје]]) — [[Македонци|македонски]]{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=20-21}} музичар и композитор, најпознат како [[кларинет]]ист, но свирел и на [[гајда]], [[зурла]] и [[тапан]] <ref name="taleognenovski.mk">[http://www.taleognenovski.mk/index.html Официјална страница на Тале Огненовски]</ref>.
==Творештво ==
Тале Огненовски е еден од најзначајните ликови во македонската народна музика. Македонските ора на Огненовски се изведувани во [[Швајцарија]], [[Франција]], [[Шведска]], [[Финска]], [[Велика Британија]], [[Данска]], [[Австрија]]. Со ансамблот „[[Танец]]“ настапувал на најпознатите концертни сцени во [[Северна Америка]] и во [[Европа]] со фантастичен успех. Особено се издвојува неговиот концерт во престижната концертна сала „[[Карнеги хол]]“ во [[Њујорк]] во [[1956]] година, како прв Македонец кој настапил на таа
сцена. За тие настапи се здобил и со извонредни оценки од публиката и критиката од страна на „[[Њујорк Тајмс]]“ (New York Times), „[[Лајф]]“ (Life), „[[Л.А. Тајмс]]“ (LA Times).<ref name="utrinski.com.mk">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=010FFD94F126FF4B8E0023ECD1CD58B2 |title=„Почина виртуозот на кларинет Тале Огненовски“, ''Утрински весник'', 20.6.2012. |accessdate=2012-07-01 |archive-date=2012-10-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121018171128/http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=010FFD94F126FF4B8E0023ECD1CD58B2 |url-status=dead }}</ref>
Тале Огненовски е композитор или аранжер на 300 македонски ора, композитор на концертот за кларинет “Tale Ognenovski Concert for Clarinet No. 1” и на 12 џез композиции.<ref name="taleognenovski.mk"/>. Неговите дела се издадени на 12 носачи на звук (ЦД, плочи, касети). Во септември [[2008]] година го објавил албумот „Македонски џез-композиции за кларинет од Тале Огненовски“, во издание на американската издавачка куќа „Индепендент рекордс“ (Independent Records), кој бил одлично оценет од музичките критичари. Претходно, во [[2006]] година го издал албумот „Концерти за кларинет на Моцарт и Огненовски“, посветен на 250-годишнината од раѓањето на [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцарт]], на кој го обработил концертот на Моцарт за кларинет. Во декември [[2005]] година го издал албумот „Џез, македонски народни ора и класична музика“. Албумот е снимен во студиото „Промузика тра-ла-ла“ во [[Скопје]], а објавен е од страна на „Индепендент рекордс“.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://star.dnevnik.com.mk/default.aspx?pbroj=1764&stID=9898 |title=Соња Стоилковска, „Микс од македонски ора и светски џез од стариот мајстор“, ''Дневник'', број 1764, сабота, 18 март 2006. |accessdate=2012-07-01 |archive-date=2013-08-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130802055057/http://star.dnevnik.com.mk/default.aspx?pbroj=1764&stID=9898 |url-status=dead }}</ref>
За своите дела, Огненовски добивал блескави оцени од повеќе страни. Така, [[2008]] година, во својот осврт на третиот албум на Огненовски, познатото мрежно место „Ол абаут џез“ (All About Jazz) оценила дека „...Музиката на Огненовски е безвременска...Тале Огненовски очигледно е далеку пред своето време и тоа е класика што ќе постои засекогаш... Тој е најголемиот кларинетист, флејтист, зурлаџија и гајдаџија на сите времиња... Тале Огненовски е еден од најголемите композитори во светот на музиката“.<ref>[http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=8B4959AB284C79458FE0E47327C0174A „Новото ЦД на кларинетистот Тале Огненовски оценето како феноменално“, ''Утрински весник'', 3.10.2008.]</ref>
Познатиот македонски музичар [[Драган Даутовски]] рекол дека Огненовски „е еден од последните мохиканци, чувари на нашиот звук. Неговото значење е особено изразено во однос на чалгијата“.
По повод смртта на Огненовски, пејачката на групата „[[Љубојна]]“ истакнала дека со пребогатиот опус што го оставил зад себе, тој може да се смета за Моцарт на македонската музика: „Донесе едно сосема поинакво видување кон чалгијата и кон народната музика, еден вистински пресврт. Тој сам по себе е национална школа, стандард. Таков човек се раѓа еднаш во векови“.<ref name="utrinski.com.mk"/><ref>Андријана Андова, „Виртуозот на кларинет замина во легендите“, ''Дневник'', година XVI, број 4893, петок, 22 јуни 2012, стр. 25.</ref>. Тале Огненовски беше партизан, учесник во НОБ и носител на Партизанска споменица 1941. {{sfn| Ognenovski |1998а}}<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Commemorative_Medal_of_the_Partisans_of_1941 опис за Партизанска споменица 1941 на англиска wikipedia]</ref>.
Во својата книга, „За Наша Музика'' Душко Димитровски напиша: „Но чудото се вика Тале Огненовски ... Невозможното станува можно “иманентно анталогиските” хоризонтални звучни светови Европа – Ориент низ музицирањето на Тале Огненовски се ракуваат, препознаваат и љубат ... Македонија по сила на обата мелосни света што ги носи и содржи во својата звучна галаксија е предодредена да ја изврши улогата на тонски катализатор за утрешното универзално поврзување и природни прелевања и циркулации на творечка мисла Исток – Запад – Исток ? ''{{sfn|Ognenovski|2000|pp=217–219}}{{sfn|Dimitrovski|1994|114–116 }}{{sfn|Ognenovski|1998a}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=217–219}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
Во книгата под наслов „Основен водич за светската музика, том еден: Африка, Европа и Блискиот Исток“ (“Rough Guide to World Music Volume One: Africa, Europe & The Middle East”), уредена од Simon Broughton и Mark Ellingham на страница 203 во поднасловот: „Незгоден музички ритам во Македонија“ (“Macedonia tricky rhythms“), Ким Бартон (Kim Burton) забележа: „„ Еден од ретките кларинетисти кои успешно настапиле и со чалгија и со помодерен стил е Тале Огненовски, роден во 1922 година и еден од највлијателните музичари од повоениот ера. Тој беше член на ансамблот Танец во 1950-тите години и беше солист на кларинет на оркестарот “Чалгија“ на “Радио Скопје“.Тој е композитор на многу музички мелодии што станаа стандарди и што е основа за сопствената нова компонирана народна музика во Македонија. “{{sfn|Broughton|2000|pp=203}}{{sfn|Ognenovski|1998a}}
Тале Огненовски беше вклучен во книгата со наслов „Најголемите кларинетисти на сите времиња во светот: Топ 100“ (“The Greatest Clarinet Players of All Time: Top 100”) напишана од Alex Trost (автор) и Vadim Kravetsky (автор)” {{sfn|Trost|2013}}{{sfn|Ognenovski|1998a}}{{sfn|Music Industry News Network|2014c}}{{sfn|Top40-Charts News|2014}}{{sfn|Ognenovski|2016b}}{{sfn|Top40-Charts News|2014}}{{sfn|Dnevnik |2014}}
Музичката мрежа MI2N (Mi2n Music Industry News) објави статија со наслов, “Кларинетистот Тале Огненовски е вклучен во книгата со наслов „Најголемите кларинетисти на сите времиња во светот: Топ 100“ од Alex Trost и Vadim Kravetsky, издавач: CreateSpace” / “Clarinetist Tale Ognenovski Is Included In The Book Entitled "The Greatest Clarinet Players Of All Time: Top 100" By Alex Trost And Vadim Kravetsky, Publisher: CreateSpace”. {{sfn|Music Industry News Network|2014c}}
Американска компанија за информации од областа на уметноста “Top40-Charts” од Њујорк објави статија со наслов: “Моцарт и Огненовски се најдобрите концерти за кларинет во светот, кларинетистот Тале Огненовски е вклучен во книгата со наслов „Најголемите кларинетисти на сите времиња во светот: Топ 100“ напишана од Alex Trost (автор) и Vadim Kravetsky (автор)” (”Mozart And Ognenovski Is The Best Clarinet Concertos In The World, Clarinetist Tale Ognenovski is included in the book entitled "The Greatest Clarinet Players of All Time: Top 100" written by Alex Trost (Author) and Vadim Kravetsky (Author)”) {{sfn|Top40-Charts News|2014}}
Весникот Дневник објави статија со наслов: “ГОЛЕМО ПРИЗНАНИЕ ЗА НАШИОТ МУЗИЧАР И КОМПОЗИТОР - ТАЛЕ ОГНЕНОВСКИ МЕЃУ 100-ТЕ НАЈДОБРИ КЛАРИНЕТИСТИ НА СИТЕ ВРЕМИЊА” {{sfn|Dnevnik |2014}}
==Втора светска војна (1941–1945)==
Тале Огненовски бил [[Народноослободителна војска на Македонија|Македонски партизан]] (1941 - 1945) и учествувал во [[Народноослободителна борба во Вардарска Македонија|НОБ]] во [[Втора светска војна|Втората светска војна]] во [[Демократска Федерална Македонија|Македонија]] како член на [[Народноослободителна војска на Македонија|Народноослободителната војска и партизанските одреди на Македонија]] во многу партизански единици, вклучително и: [[Битолско-преспански партизански одред „Даме Груев“]], [[Битолски партизански одред „Гоце Делчев“]], [[Партизански баталјон „Мирче Ацев“]], [[Прва македонско-косовска бригада|„Првата македонско-косовска бригада“]], [[Народноослободителен баталјон „Страшо Пинџур“]], [[Втора македонска ударна бригада|„Втората македонска ударна бригада“]] и [[Седма македонска ударна бригада|„Седмата македонска ударна бригада“]]. Носител е на [[Партизанска споменица од 1941]]. {{sfn|Ognenovski|1998r}}
Од 11 септември 1944 до 4 ноември 1944 година, Тале Огненовски бил командант на првиот партизански затвор во [[Демократска Федерална Македонија]] со указ на [[Президиум на АСНОМ|Президиумот на АСНОМ]] ([[Антифашистичко собрание на народното ослободување на Македонија|Антифашистичкото собрание на народното ослободување на Македонија]]).{{sfn|Ognenovski|1998r}}
[[Демократска Федерална Македонија]] било името на Македонија како федерална држава во составот на новопрогласената [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Демократска Федеративна Југославија]]. Ова име се користело во периодот од 2 август 1944 до 8 март 1946 кога Президиумот на Народното Собрание на Македонија донесува закон со кое се менува во [[Народна Република Македонија]].
Бидејќи на 21 септември 1944 година во Битола, во [[Демократска Федерална Македонија]] и во нејзината околина биле концентрирани големи германски сили (Германски сили кои се повлекувале од Грција и Албанија преку Македонија) кои воделе тешки борби со македонските партизани од [[Седма македонска ударна бригада|“Седмата македонска ударна бригада”]] заради безбедност на првиот партизански затвор тој бил преместен од островот Голем Град на Преспанското Езеро на друга безбедна локација во Ресен а подоцна на друга безбедна локација во Битолa.{{sfn | Огненовски | 2014e}} {{sfn| Ognenovski|1998r}}{{sfn|Konstantinov|1962}}{{sfn|Association for Science and Arts from Bitola|1982}}{{sfn|Sterjovski|1992|pp=66-68, 137-138}}{{sfn|Tashkoski|1965|pp=65-67, 16-273}}{{sfn|Petkovski|1983|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}{{sfn|Petkovski|1983b|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}
Тале Огненовски бил носител на [[Партизанска споменица од 1941]], Бр. 25021 и Медал бр. 24198) со указ потпишан од министерот за одбрана на поранешна Југославија, армискиот генерал Иван Гошњак на 20 јуни 1961 година во Белград, [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]]. Носител бил и на „Орденот за храброст“ (бр. 97333, Указ бр. 172 од 15.07.1949 година.) кој му го доделил Президиумот на Националното собрание на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Демократска Федеративна Југославија]].
Неговата мајка Фанија (Ванка) Огненовска била учесник во [[Народноослободителна борба во Вардарска Македонија|НОБ]] од 1941 година и за нејзините големи заслуги за слободата на Македонија и била доделена национална пензија со Решение на Административната комисија на Сојузниот извршен совет на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]] број 05-4010 од 1962 година и број 58-689/65 (П.бр. 3052) од 01.01.1965 година а [[Јосип Броз - Тито]] {{sfn|Ognenovski|2014e}}, претседател на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]], и го доделил одликувањето „Орден за заслуги за народ со сребрена звезда“ со Указ бр. 197 од 7 декември 1963 година за организирање и зајакнување на националната одбрана, безбедност и независност на земјата и нејзино учество во Народноослободителната војна на Македонија и Југославија во Втората светска војна (1941 - 1945). Нејзината куќа во селото Брусник, Битола се користела за одржување состаноци и врски на комунистичката партиската организација со партизанскиот одред. {{sfn| Ognenovski |1998r}}{{sfn|Konstantinov|1962}}{{sfn|Association for Science and Arts from Bitola|1982}}{{sfn|Sterjovski|1992|pp=66-68, 137-138}}{{sfn|Tashkoski|1965|pp=65-67, 16-273}}{{sfn|Petkovski|1983|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}{{sfn|Petkovski|1983b|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}
Неговиот брат Цане (Александар) Огненовски бил [[Народноослободителна војска на Македонија|Македонски партизан]] и загинал во [[Народноослободителна борба во Вардарска Македонија|НОБ]] во април 1944 година во село [[Рудари (село)|Рудари]], Грција. Посмртно на 29 ноември 1950 година во Белград, Југославија, година Министерот за одбрана, Врховниот командант на Југословенската армија [[Јосип Броз - Тито]] {{sfn|Ognenovski|2014e}} му доделил ”Споменица за вечен спомен и слава на паднатите борци на Народноослободителна војна на Југославија” (број на Споменицата 234705). Посмртно на Цане (Александар) Огненовски на 12 септември 1982 година во Битола, Република Македонија му била доделена „Спомен плакета“ и медал (ја примил Тале Огненовски) во знак на признавање на припадност кон партизанските одреди како член на народноослободителната армија на Македонија и учество во југословенската националноослободителна војна од Одборот за одбележување на 40 годишниот јубилеј на партизанските одреди: [[Битолски партизански одред „Пелистер“]], [[Битолско-преспански партизански одред „Даме Груев“]] и [[Битолски партизански одред „Јане Сандански“]]. Цане (Александар) Огненовски бил Македонски партизан (1941 - 1945) и учествуваше во [[Втора светска војна|Втората светска војна]] во Македонија како член на [[Народноослободителна војска на Македонија|Народноослободителната војска и партизанските одреди на Македонија]] во многу партизански единици, вклучително и: [[Битолско-преспански партизански одред „Даме Груев“]], [[Битолски партизански одред „Гоце Делчев“]], [[Партизански баталјон „Мирче Ацев“]], [[Прва македонско-косовска бригада|„Првата македонско-косовска бригада“]], [[Народноослободителен баталјон „Страшо Пинџур“]] и [[Втора македонска ударна бригада|„Втората македонска ударна бригада“]]
{{sfn| Ognenovski |1998r}}{{sfn|Konstantinov|1962}}{{sfn|Association for Science and Arts from Bitola|1982}}{{sfn|Sterjovski|1992|pp=66-68, 137-138}}{{sfn|Tashkoski|1965|pp=65-67, 16-273}}{{sfn| Ognenovski |1919|pp=212}}{{sfn| Ognenovski |1919a}}{{sfn|Petkovski|1983|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}{{sfn|Petkovski|1983b|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}
Панде Ташкоски во својата книга насловена "Доследни на заветот" на страна 65 напишал: "Тале Огненовски, многу убаво свиреше на кларинет. Сам се беше научил да свири. Тој беше прочуен и популарен кларинетист во Битолско. Сите го сметаа за најдобар. Низ селото или по полето, тој постојано свиреше на кавалче. Кога подрасна ја замоли мајка си Фанија (Ванка) да му купи кларинет. Оваа желба му беше исполнета. За една година Тале стана вистински "мајстор" на кларинетот. Свиреше на сите приредби во Брусник, а и во другите села. Свиреше и на свадби и разни празнични денови. " Тале Огненовски им изјавил на своите соборци партизаните Панде Ташковски, [[Панде Кајзеро|Панде Јовчевски – Кајзеро]] и Јонче Савевски од [[Битолски партизански одред „Гоце Делчев“]] на 21 јуни 1943 година во шумата во близина на селото Лавци, Битолско: "Ако останам жив после војната, ви ветувам ќе се посветам на музиката. Ќе ги совладам и нотите и ќе свирам во некој голем оркестар". Ова е напишано на страна 67 од книгата на Панде Ташковски насловена "Доследни на заветот" . Заветот што Тале Огненовски го даде на 21 јуни 1943 година во шумата во близина на селото Лавци, Битола а кое свое ветување Тале Огненовски го исполнил после војната: "Ако останам жив после војната, ви ветувам ќе се посветам на музиката. Ќе ги совладам и нотите и ќе свирам во некој голем оркестар" беше инспирација на Панде Ташковски да го именувал насловот на својата книга "Доследни на заветот".{{sfn|Ognenovski|1998r}}
{{sfn|Ognenovski|2001}}{{sfn| Horner |2003}}{{sfn|Harris|2009}}{{sfn| All About Jazz|2009a}}{{sfn|Ognenovski|2008}}{{sfn| All About Jazz|2008}} {{sfn|Top40-Charts News|2006}}{{sfn|Ognenovski|2006}}{{sfn|Top40-Charts News|2014}} {{sfn|Ognenovski|2017a}}{{sfn|Ognenovski|1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=250-377}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2016b}}{{sfn|Ognenovski|1998r }}{{sfn|TheMusic.Today |2016}}{{sfn| Ognenovski |1998r}}{{sfn|Konstantinov|1962}}{{sfn|Association for Science and Arts from Bitola|1982}}{{sfn|Sterjovski|1992|pp=66-68, 137-138}}{{sfn|Tashkoski|1965|pp=65-67, 16-273}}{{sfn|Petkovski|1983|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}{{sfn|Petkovski|1983b|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}{{sfn| Muzoic |2016}}{{sfn|Ognenovski|2016b}}{{sfn|Ognenovski|2000}}{{sfn|All About Jazz|2008a}}{{sfn|Jazzclub Unterfahrt Munich|2004}}{{sfn|JazzTimes |1998}}{{sfn|Horner|2003}}{{sfn|Music Industry News Network|2014c}}{{sfn|All About Jazz|2010}}{{sfn|Music Industry News Network|2010}}{{sfn|Trost|2013}}{{sfn|Music Industry News Network|2006}}{{sfn|Music Industry News Network|2009}}{{sfn|Music Industry News Network|2009}}{{sfn|Music Industry News Network|2012}}{{sfn|Bubevska |2009}}{{sfn|Broughton|2000|pp=203}}{{sfn|Martin|1956a}}{{sfn|Martin|1956b}}{{sfn|Vardar Film |1955}}{{sfn|IMDb |1955}}{{sfn|Dimitrovski|1994}}{{sfn|Saudek |1956}}{{sfn|Life (magazine)|1956}}{{sfn|Dance Observer|1956}}{{sfn|Cassidy |1956}}{{sfn| Hume|1956}}{{sfn| Goldberg |1956}}{{sfn| Ognenovski |2019b}}{{sfn| Music Industry News Network|2019}}{{sfn|Ognenovski |1989}}
16 партизани, дел од борците членови на [[Битолски партизански одред „Гоце Делчев“|Битолскиот партизански одред „Гоце Делчев“]]: [[Панде Кајзеро|Панде Јовчевски – Кајзеро]] , [[Тодор Ангелевски|Тошо Даскалот - Строгов]], Панде Ташковски, [[Фана Кочовска-Цветковиќ|Фана Кочовска]], Тале Огненовски, Цане (Александар) Огненовски (брат на Тале Огненовски), Сотир Брбески - Ило, Крсте Самарковски - Веле, [[Пецо Гудовски]]-Мустаклијата, Милан Илиевски - Сашо, Јонче Савевски, Крсте Шапревски - Веле, Сотир Брбески - Ило, Јосиф Неделковски - Ноне, Тоде Дериоски - Кумо и [[Васко Карангелевски]] биле опколени од бугарската полиција и војска во селото Лавци, Битола во близина на селото и во нееднаква борба на 22 јуни 1943 година, партизанот [[Панде Кајзеро|Панде Јовчевски – Кајзеро]] во херојска борба загинал убивајќи 11 бугарски полицајци и 3 бугарски војници во близина на селото Лавци, Битола а следниот ден, на 23 јуни 1943 година, партизанот [[Тодор Ангелевски|Тошо Даскалот - Строгов]] загинал во борба со бугарската полиција и бугарската армија во селото Лавци, Битола. Другите партизани го пробиле обрачот водејќи борба со бугарската полиција и војска. Од март 1943 година, [[Тодор Ангелевски|Тошо Даскалот – Строгов]] бил командант на Штабот на Втората оперативна зона на Генералштабот на [[Народноослободителна војска на Македонија|Народноослободителната војска и партизанските одреди на Македонија]]. и во нееднаква борба на 22 јуни 1943 година, партизанот Панде Јовчевски – Кајзеро во херојска борба загинал убивајќи 11 бугарски полицајци и 3 бугарски војници во близина на селото Лавци, Битола а следниот ден, на 23 јуни 1943 година, партизанот Тошо Даскалот - Строгов загинал во борба со бугарската полиција и бугарската армија во селото Лавци, Битола. Другите партизани го пробиле обрачот водејќи борба со бугарската полиција и војска. Од март 1943 година, Тошо Даскалот – Строгов бил командант на Штабот на Втората оперативна зона на Генералштабот на Народноослободителната војска и партизанските одреди на Македонија. Настаните опишани на 22 и 23 јуни 1943 година, што се случиле во селото Лавци, Битола и во нејзина близина се опишани и во книгите насловени "Доследни на заветот", од Панде Ташкоски“ и "БОРБЕНИ АКТИВНОСТИ ВО ЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА 1941 - 1944“ од Дане Петковски и Владо Стрезовски а се прикажани и во филмот [[Македонски дел од пеколот]].{{sfn|IMDb|1971}}{{sfn|Vardar Film|1971}}{{sfn| Ognenovski |1998r}}{{sfn|Konstantinov|1962}}{{sfn|Association for Science and Arts from Bitola|1982}}{{sfn|Sterjovski|1992|pp=66-68, 137-138}}{{sfn|Tashkoski|1965|pp=65-67, 16-273}}{{sfn|Petkovski|1983|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}{{sfn|Petkovski|1983b|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}{{sfn|Ognenovski|1998r}}
Тале Огненовски бил присутен на 11.11.1943 година во селото [[Сливово ]], Република Македонија каде [[Прва македонско-косовска бригада|„Првата македонско-косовска бригада“]] била формирана а заедно со Тале Огненовски бил присутен и неговиот брат Цане (Александар) Огненовски, заедно со останатите 800 борци. Борци на „Првата македонско-косовска бригада“ биле и партизаните: [[Фана Кочовска-Цветковиќ|Фана Кочовска]], Митревски Видан - Крсте (Господ), [[Наум Веслиевски | Наум Веслиевски Овчарот]], Петар Брајовиќ - Буро , командант на „Првата македонско-косовска ударна бригада“, [[Чеде Филиповски - Даме ]], заменик командант на „Првата македонско-косовска ударна бригада“… Членот на Врховниот штаб на [[Југословенски партизани|Народноослободителната војска на Југославија]] и делегатот на Централниот комитет на [[Сојуз на комунистите на Југославија|Комунистичката партија на Југославија]], [[Светозар Вукмановиќ – Темпо]] го објавил формирањето на Првата македонско-косовска ударна бригада и одржал говор. {{sfn|Ognenovski|1998r}}
Од 14 ноември 1943 година, [[Прва македонско-косовска бригада|„Првата македонско-косовска бригада“]] водела неколку битки со германската и бугарската војска во околината на Кичево, Велес, Брод, Крушево, Дебар, Демир Хисар , Ресен ... Ноќта на 5 декември 1943 година, бригадата започнала да маршира од селото Сливово (заедно со бригадата бил и Главниот штаб на [[Народноослободителна војска на Македонија|Народноослободителната војска и партизанските одреди на Македонија]] и Централниот комитет [[Сојуз на комунистите на Македонија|Сојузот на комунистите на Македонија]]) низ планината Галичица помеѓу Преспа и Охридското Езеро, преку албанскиот дел ја преминала грчката територија и на 9 декември се одморила во селото [[Герман (Леринско)]] во Грција. Жителите на селото биле воодушевени од доаѓањето на партизаните и се одржала народна прослава на која свирел кларинетистот Тале Огненовски, кој исто така бил македонски партизан и борец на бригадата. На 17 декември 1943 година, минувајќи 300 километри за 11 дена, бригадата пристигнала во селото [[Фуштани]], Грција заедно со Главниот штаб на [[Народноослободителна војска на Македонија|Народноослободителната војска и партизанските одреди на Македонија]] и Централниот комитет [[Сојуз на комунистите на Македонија|Сојузот на комунистите на Македонија]].
На 20 декември 1943 година, во селото [[Фуштани]] во Грција била формирана [[Втора македонска ударна бригада|„Втората македонска ударна бригада“]], составена од 500 борци меѓу кои биле и [[Фана Кочовска-Цветковиќ|Фана Кочовска]], Митревски Видан - Крсте (Господ), [[Наум Веслиевски | Наум Веслиевски Овчарот]], Петар Брајовиќ - Буро , командант на „Првата македонско-косовска ударна бригада“, [[Чеде Филиповски - Даме ]], заменик командант на „Првата македонско-косовска ударна бригада“… . Тале Огненовски со неговиот брат Цане (Александар) Огненовски биле присутни на формирањето на бригадата во селото Фуштани во Грција.Командант на [[Втора македонска ударна бригада|„Втората македонска ударна бригада“]] бил [[Диме Туриманџовски]] а негов заменик бил [[Лазар Калајџиски]]. Членот на Врховниот штаб на [[Југословенски партизани|Народноослободителната војска на Југославија]] и делегат на Централниот комитет на [[Сојуз на комунистите на Југославија|Комунистичката партија на Југославија]] [[Светозар Вукмановиќ – Темпо]] и генералот [[Михајло Апостолски]] командант на Главниот штаб на [[Народноослободителна војска на Македонија|Народноослободителната војска и партизанските одреди на Македонија]] биле присутни на формирањето на [[Втора македонска ударна бригада|„Втората македонска ударна бригада“]] на 20 декември 1943 година. {{sfn|Ognenovski|1998r}}
[[Народноослободителна војска на Македонија|Народноослободителната војска и партизанските одреди на Македонија]] од 7.000 партизани кон крајот на 1943 година, до завршните воени операции во Втората светска војна во [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Демократска Федеративна Југославија]] во април 1945 година достигнала број од 100.000 редовни војници. Респектот на своите [[Сојузници во Втората светска војна|Сојузници]] Македонија го стекнала преку придонесот кон победата над фашизмот. [[Народноослободителна војска на Македонија|Народноослободителната војска и партизанските одреди на Македонија]] командувани од генерал [[Михајло Апостолски]] била дел од [[Југословенски партизани|Народноослободителнатата војска на Југославија]]
командувана од [[Јосип Броз - Тито]]. {{sfn|Ognenovski|2014e}}{{sfn|Ognenovski|2014e}}{{sfn| Ognenovski |1998r}}{{sfn|Konstantinov|1962}}{{sfn|Association for Science and Arts from Bitola|1982}}{{sfn|Sterjovski|1992|pp=66-68, 137-138}}{{sfn|Tashkoski|1965|pp=65-67, 16-273}}{{sfn|Petkovski|1983|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}{{sfn|Petkovski|1983b|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}
== Тале Огненовски во филмот „Ритам и звук“==
Тале Огненовски како солист на кларинет ги изведуваше македонските народни ора „Женско Чамче“ и „Беранче“ со ансамблот „Танец“ во филмот „Ритам и звук“ во продукција на Вардар филм од 1955 година. Орото „Женско Чамче“ почнува со технички многу комплицирани соло виртуозни импровизации на Тале Огненовски кои не егзистираат во оригиналната верзија на ова оро. {{sfn|Ognenovski|2019b|pp=28-31}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=28-31}}{{sfn|Vardar Film |1955}}{{sfn| IMDb |1955}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn| IMDb |1955}}{{sfn|Ognenovski|1955}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
==Турнеја во Северна Америка==
[[Податотека:Tale Ognenovski, clarinetist and composer with his wife Nevena, son Stevan and mother Fanija (Vanka) in Skopje, Republic of Macedonia in 1955.jpg|мини|десно|Тале Огненовски со неговата сопруга Невена, синот Стеван и мајката Фанија во Скопје, 1955]]
Тале Огненовски настапи со [[Танец (ансамбл)|„Македонскиот ансамбл за народни игри и песни „Танец““]] на концертите во Соединетите Американски Држави (65 концерти, од 22 јануари 1956 до 12 април 1956 година), Канада (Торонто, Massey Hall, 13 февруари 1956 година), Германија (74 концерти, од 15 август 1956 година до 27 октомври 1956 година и 17 и 18 септември 1959 година во Дортмунд), Франција (83 концерти, од 20 септември до 25 ноември, г. 1959), Швајцарија (Берн, 7 и 8 јули, Женева, 9 и 10 јули 1959 година), Бугарија (ноември и декември 1955 година), Романија, (9 концерти, декември 1957 и јануари 1958 година), Албанија (9 концерти, октомври 1957 година), Босна и Херцеговина, Црна Гора, Словенија, Србија и Хрватска и секаде публиката широко го отвори срцето и со аплаузи ги поздрави изведбите на Ансамблот „Танец“. Тале Огненовски свирел како виртуозен солист на кларинет и кавалче во поголемиот дел на програмата, вклучително и македонските народни ора „Невестинско оро“, „Чупурлика“, ‘Шопска подрипнувачка, „Копачка“, „Овчарско оро“, „Соборски игри“, други македонски песни, српски народни танци и песни и „Шоте“, албанска народна игра. {{sfn|Ognenovski|2019b|pp=28-29; 78-79}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=28-29; 78-79}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}
Craig Harris од музичкиот портал [[Allmusic]] напиша за „Македонскиот ансамбл за народни игри и песни „Танец““ и за кларинетист Тале Огненовски: „Ансамблот „Танец“ го достигна својот врв во доцните 50-ти години, кога влијателниот инструменталист на дувачки инструменти (кларинет, кавалче, гајдарка зурла...) Тале Огненовски беше член. {{sfn|Harris|2009}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|1998a}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}
Турнејата низ Северна Америка на ансамблот „Танец“ започна со нивното деби на CBS ТВ<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/CBS Страница на англиска википедија за Columbia Broadcasting System TV]</ref> програмата Омнибус (американска ТВ серија)<ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/Omnibus_(American_TV_program) Omnibus телевизиска серија]</ref> на 22 јануари 1956 година. Нивниот прв настап во живо на американската телевизија беше снимен на видеокасета и архивиран во Конгресната Библиотека во Вашингтон (LIBRARY OF CONGRESS) {{sfn|Library of Congress |1956}}Во каталогот е запишана содржина: „[[Социјалистичката Федеративна Република Југославија|Југославенски]] национален народен балет / режиран од Elliot Silverstein<ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/Elliot_Silverstein Страница на англиска википедија за Elliot Silverstein]</ref> со ансамблот „Танец“ од [[Народна Република Македонија|Македонија]] (20 минути.) Продуцент Robert Saudek<ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/Robert_Saudek_(television_executive) Страница на англиска википедија за Robert Saudek]</ref>.” {{sfn|Saudek|1956}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=70-71}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2014c}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=70-71}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
За секој концерт од северноамериканската турнеја на македонскиот ансамбл за народни игри и песни „Танец“ во скоро секоја критика во весниците за македонското народно оро “Шопска подрипнувачка” беше напишано: “... во случај на една игра “Шопска подрипнувачка” не беше само игра за истакнување туку беше високо ефектна ... “Шопска подрипнувачка” го креираше шоуто ... Брзината со која се играше и исклучително големата енергија и прецизност на шесте мажи во играта се единствени и бараа повторување ...” Биографот на Тале Огненовски, неговиот син м-р Стеван Огненовски{{{sfn|Ognenovski|1998a}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=404–405}}{{sfn|Ognenovski|2000c}}{{sfn|Ognenovski|2016b}}}} во неговата книга ''Tale Ognenovski Virtuoso of the Clarinet and Composer'' / ''Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор'' (2000), забележа: ”Тале Огненовски беше витуозен солист на кларинет во изведбата на “Шопска подрипнувачка”, но истовремено и аранжер на музиката бидејќи тој додаде свои сопствени импровизации во некои делови од ова оро... Ова беше случај и со другите ора каде Тале Огненовски настапил како солист на кларинет и кавалче. {{sfn|Ognenovski|2000|pp=78-79}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=78-79}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}
На 27 јануари 1956 година, Тале Огненовски настапи во [[Карнеги Хол]] (Carnegie Hall)<ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/Carnegie_Hall Страница на англиска википедија за Карнеги Хол]</ref> во Њујорк како солист на кларинет и кавалче на ансамблот „Танец“. {{sfn|Ognenovski|1998a}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=68–125}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2014}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=68-125}}
За овој концерт во Карнеги Хол музичкиот критичар на весникот „[[Њујорк Тајмс]]“ (New York Times), Џон Мартин (John Martin) <ref>[[ https://en.wikipedia.org/wiki/John_Martin_(dance_critic)Џон{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} John Martin музички критичар на весникот Њујорк Тајмс]</ref> , Страница на англиска википедија за John Martin] напиша во својот напис од 28 јануари 1956 година: “… Ансамблот „Танец“ кој е дел од националната програма за зачувување на народните уметности доаѓа од [[Народна Република Македонија|Македонија]]… ја доби нашата наклонетост со поедини брилијантно спектакуларни и прекрасни непознати игри …сите игри восхитуваат, и нивната уметничка скала навистина воодушевува ... извонредна музика на стандардни и нестандардни инструменти: рапавото и незаборавно кавалче... “{{sfn|Martin|1956a|pp=11}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=96–97}}{{sfn|Ognenovski|2014}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=96-97}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}а во написот од 5 февруари 1956 година напиша: „Спектакл… зачудувачко шоу на кое на било кој гледач ќе му биде тешко да одолее… илјадници различни нијанси на динамика… голема брзина на движење… забележителна заедничка виртуозност… правилни и неправилни ритми на ората од [[Народна Република Македонија|Македонските планини]] … необични музички инструменти кои ги придружуваат многу од ората … безвременско кавалче ... ” {{sfn|Martin|1956b|pp=114}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=96-97}}{{sfn|Ognenovski|2014}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
„И овие музички тактови, придружувани понекогаш со овчарско кавалче ... Македонската група „Танец“ со околу четириесет играорци и музичари покажаа многу од своето богато фолклорно богатство ... Во “Шопска подрипнувачка” главни беа петте млади играорци ... Публиката што Карнеги Хол го наполни до врвот радосно извикуваше и му аплаудираше на големиот ентузијазам на народните игри, како да беше сведок на изведба од класичен сценски балет во неговиот најсовршен раскош.. ” напишано од Walter Terry, наслов “Југословенски фолклорен балет” (Yugoslav Folk Ballet), New York Herald Tribune, Њујорк, 28 јануари 1956 г. {{sfn|Nachevski|1956a}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=77; 98 101}}{{sfn|Ognenovski|2014}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=77; 98 101}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
„Во последно време имавме некои интересни концерти од исток и запад, но ниеден немаше толку голем успех и толку големо прифаќање од публиката како што имаше југословенскиот фолклорен балет „Танец“. Ценетиот Карнеги Хол вистински трепереше, а почитуваната публика беше неуморна во аплаудирањето... ...” напиша Robert Coleman во весникот “New York Daily Mirror” <ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/New_York_Daily_Mirror Страница на англиска википедија за The New York Daily Mirror]</ref>{{sfn|Ognenovski|2000|pp=100-101}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=100-101}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
„Вчера вечер југословенскиот национален фолклорен балет ја започна трансконтиненталната турнеја во Карнеги Хол ... Ова е најсвеж, најжив и стручно најуспешен танцов настан што во тек на години се појавил на нашиот хоризонт ... Ние примивме многу новости од Ориентот и од Западот, но ниеден не доби поентузијастички прием од југословенскиот национален фолклорен балет.” Нпишано од William Hawkins во весникот „New York World Telegram” на 28 јануариi, 1956 г. {{sfn|Ognenovski|2000|pp=100-101}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=100-101}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
Стјепан Пуцак, поранешен дописник на Танјуг (новинска агенција на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|поранешна Југославија]]) и хрватски новинар напиша во весникот [[Нова Македонија]]: „Од седумнаесетте бурно поздравени точки на програмата навистина е многу тешко и ризично да се каже кои точки беа најуспешни ... „Шопска подрипнувачка“ дури беше повторена, а повторувањето на американските сцение навистина редок и и исклучив настан. {{sfn|Pucak|1956}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=76 ;96-99}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=76 ;96-99}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}
Наум Начевски, новинар на весникот [[Нова Македонија]], [[Скопје]], [[Народна Република Македонија]] напиша: „ Публиката мошне често со спонтано ракоплескање го прекратуваше прикажувањето на некои народни игри, во кои оставија особено силен впечаток фолклорните богаства на носиите и необичниот ритам на [[Народна Република Македонија|македонската народна музика]]. „Танец“ не наиде на вонредно убав прием само кај њујоршката публика туку и кај њујоршкиот печат.“ {{sfn|Nachevski|1956a}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=77; 98-101}}{{sfn|Ognenovski|2014}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=77; 98-101}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}
Ансамблот Танец настапуваше во поголеми аудиториуми, вклучувајќи ги, Кил Аудиториум (Kiel Auditorium ), Сент Луис, Мисури (St. Louis, Missouri) на 26 февруари 1956 година и Денвер Арена Аудиториум, Колорадо (Denver Arena Auditorium, Colorado), на 4 март 1956 година. Кил Аудиториум (Kiel Auditorium) <ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/Kiel_Auditorium опис за Kiel Auditorium на англиска wikipedia]</ref> (првично именуван во 1934 година кога беше изграден како Општински аудиториум (Municipal Auditorium)) со капацитет за седење од 9.300 и беше домаќин на најразлични рок-концерти. Аудиториумот Кил (Kiel Auditorium) беше по капацитет на посетители само зад Медисон Сквер Гарден (Madison Square Garden) како најпознатата арена за борење во Северна Америка. Денвер Арена Аудиториум (Denver Arena Auditorium) <ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Denver_Auditorium_Arena опис за Denver Arena Auditorium на англиска wikipedia]</ref> е чисто спортско место со капацитет за седење од 6.841. {{sfn|Ognenovski|2000|pp=92–93}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=92-93}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
„За концертите во ''Граѓанската оперска куќа'' (Civic Opera House) во Чикаго, Илиноис на 4 февруари и 5 февруари 1956 година, музичкиот критичар на весникот ''Chicago Daily Tribune''<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Chicago_Tribune Страница на англиска википедија за весникот Chicago Tribune]</ref> , Клаудија Касиди (Claudia Cassidy<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Claudia_Cassidy Страница на англиска википедија за (Claudia Cassidy]</ref>, истакна: „… Ансамблот наречен Танец, кој е [[Народна Република Македонија|македонски]] збор за танц, оваа група од 37 танчери, пејачи и музичари е калеидоскоп на Балканот ... Кога петмина од нив ја играат „Шопска подрипнувачка“, која очигледно само значи дека им се додворуваат на девојките. Нивните изведби би ги гледал секој ден но тоа би било неправедно кон четирите мали лебеди од балетот ”Лебедово езеро” (Swan Lake) <ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/Swan_Lake Страница на англиска википедија за балетот ”Лебедово езеро” (Swan Lake) ]</ref>{{sfn|Cassidy|1956}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=106-108}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=106-108}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
За концертот во “Академијата за музика“ (Academy of Music) <ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/Academy_of_Music_(Philadelphia) Страница на англиска википедија за Academy of Music Philadelphia, Pennsylvania ]</ref> во Филаделфија, Пенсилванија на 7 февруари 1956 година, ' музичкиот критичар Самуел Сингер (Samuel Singer) на весникот ''The Philadelphia Inquirer''<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/The_Philadelphia_Inquirer Страница на англиска википедија за весникот The Philadelphia Inquirer ]</ref> коментира, „„ Танец “ значи 'танц', но 'танц' во поголема форма од вообичаеното. Покрај танцот, тој пренесува драма, ритуал, традиција, песни, дури и воени маневри ... имаше извонредна прецизност и во танцување и во играње ... Кларинетот , контрабасот, виолината, тапанот, гитарата и флејтата обезбедија најголем дел од придружбите во разни комбинации. “{{sfn|Singer|1956}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=110-111}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=110-111}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
За концертот во “Constitution Hall“<ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/DAR_Constitution_Hall Страница на англиска википедија за DAR Constitution Hall]</ref> во Вашингтон, на 9 февруари 1956 година, Пол Хјум (Paul Hume) <ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Paul_Hume Страница на англиска википедија за Paul Hume]</ref>, музичкиот критичар на “WASHINGTON POST and TIMES HERALD“ <ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/The_Washington_Post Страница на англиска википедија за The Washington Post ]</ref> забележа, „„Шопска подрипнувачка“ е создадена да им покаже на девојkите колку се убави и прекрасни, брилијантни, возбудливи и сензационални уметничките вештини на нивните машки пријатели. Брзината со која тие играа и исклучително големата енергија и прецизноста на на шестте мажи кои играа е единствена и беше побарано да се повтори... ."{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=110-111}}{{sfn|Hume|1956}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=110-111}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
За концертот во “Massey Hall“<ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/Massey_Hall Страница на англиска википедија за Massey Hall]</ref> во Торонто, Онтарио, Канада на 13 февруари 1956 година, музички критичар од весникот “The Globe and Mail“<ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/The_Globe_and_Mail Страница на англиска википедија за весникот The Globe and Mail]</ref> John Kraglund<ref>[ https://www.thecanadianencyclopedia.ca/en/article/john-kraglund-emc Страница за John Kraglund]</ref> напиша: „Првиот впечаток, сепак е ритмичка прецизност ... Немаше изведба без спектакл ... во случајот на орото, „Шопска подрипнувачка“, не беше само пофалба, туку тоа беше многу ефектно изведено... ."{{sfn|Kraglund|1956}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=114-116}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=114-116}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
За концертот во "Воената меморијална оперска куќа" (War Memorial Opera House<ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/War_Memorial_Opera_House Страница на англиска википедија за War Memorial Opera House]</ref> во Сан Франциско, Калифорнија, на 7 март 1956 година, музичкиот критичар на весникот "San Francisco Chronicle"<ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/San_Francisco_Chronicle Страница на англиска википедија за весникот San Francisco Chronicle]</ref>, R. H. Hagan вели: „Самата музика, вклучувајќи неколку народни инструменти, е заслужна за вредноста на шоуто, и никогаш повеќе точките на програмата не треба да се насловат поинаку од [[Народна Република Македонија|"македонска музичка мелодија"]], кои во нивните заплетени ритми и тажни мелодии, најмалку што би можеле да направат е Dave Brubeck да испрати итен повик до Darius Milhaud... “{{sfn|Hagan|1956}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=114-119}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=114-119}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
За концертот во Филхармонискиот аудиториум (The Philharmonic Auditorium)<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Hazard%27s_Pavilion#Philharmonic_Auditorium Страница на англиска википедија за Philharmonic Auditorium Los Angeles]</ref> во Лос Анџелес, Калифорнија, на 12 март 1956 година, музичкиот критичар на весникот „[[Л.А. Тајмс]]“ (''Los Angeles Times'')<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Los_Angeles_Times Страница на англиска википедија за весникот Los Angeles Times]</ref> Алберт Голдберг (Albert Goldberg<ref>[ https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1990-02-06-mn-228-story.html Страница за Albert Goldberg]</ref> коментира: Со автентичното необично, а покрај тоа и слободно фолклорно играње со заплеткани теми од сопственото наследство, оваа група би рекле дека би било тешко да се победи ... Играорците се придружувани од група музичари составена од виолинист, гитарист, хармоникаш, флаутист, кларинетист, контрабасист а често се вклучени тапани од различни типови, како и овчарското кавалче... "{{sfn|Goldberg|1956}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=120-123}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=120-123}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
Музичкиот магазин ''Dance Observer'' коментира: „Публиката во салата Карнеги Хол на 27 јануари 1956 година во Њујорк на концертот на Југословенскиот народен фолк балет ''Танец'', уживаше во еден фасцинантен пресек од над 2000 години човечка историја и култура. Танец е група од [[Народна Република Македонија|Македонија]]... " Vol. 23-24, стр. 55. 1956.{{sfn|Dance Observer |1956}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}
По завршувањето на турнејата, „[[Лајф]]“ (''Life'' (magazine) <ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/Life_(magazine) Страница на англиска википедија за Life (magazine)]</ref>)коментираше: „Пред стотина години, на нерамните патишта во Македонија, банди од разбојници ги крадеа караваните на богатите трговци и како Робин Худ, дел од пленот им го даваа на сиромашните... [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југословенскиот национален фолклорен балет]] оваа пролет ја направи својата прва и и многу успешна турнеја во Соединетите американски држави... Уметничката група која е составена од извежбани експерти, 40 играорци и музичари беше формирана за да ја зачува културата на нивната земја. Сите овие игри произлегуваат од церемонијата на венчавање ... Заедно тие прават силен приказ на игри каков што Соединетите американски држави никогаш не виделе... 9 април 1956 г. Vol 40, No. 15. стр. 173-174. {{Sfn|Life (magazine)|1956}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=121-125}}{{sfn|Ognenovski|2014f}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=121-125}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
За време на 84-дневно патување низ Соединетите Држави и Канада, aнсамблот „Танец“ помина десет илјада километри и даде 66 концерти во 53 различни градови. Тие беа опишани како голем културен настан од страна на американскиот печат, со написи што се појавуваат во: The New York Times, The New York Daily Mirror, The New York Herald Tribune, The New York World Telegram, The New York Daily News, Boston Traveler, Chicago Daily News, Chicago Daily Tribune, Boston Traveler, Boston Globe, Saint Louis Globe Democrat, San Francisco Chronicle, Los Angeles Times, San Diego Union, The Milwaukee Journal, Washington News, Baltimore Sun, The Christian Science Monitor, Denver Rocky Mountain News, Life, The Philadelphia Inquirer, The Globe and Mail, The Washington Post и Times Herald... {{sfn|Ognenovski|2000|pp=90-91}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=90-11}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}
Во својата книга, „Tale Ognenovski Virtuoso of the Clarinet and Composer'' / ''Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор'' (2000)'' м-р Стеван Огненовски{{sfn|Ognenovski|2019}} напиша: „По завршување на концертите публиката ги опкружувала членовите на ансамблот „Танец“, честитајќи им за покажаните исклучително големи уметнички вештини, барајќи од нив автограми. Многу од нив му велеле на Тале Огненовски дека е тој е кларинетист број еден ... Северно американските весници во нивните коментари толку величенствено ги опишаа настапите на ансамблот „Танец“, што може да се заклучи дека Македонија е „центар на фолклорниот универзум“.{{sfn|Ognenovski|2000|pp=84–87}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=84–87}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
==Турнеја во Германија==
Тале Огненовски како солист на кларинет и кавалче со Ансамблот „Танец“, ја обиколи Германија од 15 август до 27 октомври 1956 година. Ансамблот изведе 72 концерти во многу градови, вклучувајќи ги Штутгарт, Франкфурт, Бон, Гетинген, Минхен и Висбаден, а секоја претстава била распродадена. {{Sfn | Нова Македонија | 1956e}} Како дел од нивната турнеја низ Франција во 1959 година, тие изведоа два концерти во Дортмунд, Германија на 18 и 19 септември 1959 година, пред публика од 7000 посетители. Концерт со голем успех беше изведен и во Бајројт (Bayreuth) во оперската куќа ''Бајројт Фестивал театар'' (Bayreuth Festspielhaus или Bayreuth Festival Theatre).<ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/Bayreuth_Festspielhaus Страница на англиска википедија за ''Бајројт Фестивал театар'' (Bayreuth Festspielhaus или Bayreuth Festival Theatre)]</ref> Тоа е оперска куќа посветена исклучиво на изведбата на оперите на германскиот композитор од 19 век Рихард Вагнер (Richard Wagner).{{sfn|Ognenovski|2000|pp=126-133}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=126-133}}{{sfn|Ognenovski|1998d}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}{{sfn| Nova Makedonija|1956е }}{{sfn| Nova Makedonija|1956c }}
“Веќе неколку недели нашиот фолклорен ансамбл „Танец“ гостува во Германија.
Насекаде „Танец“ наидува на воодушевен прием. Весникот “Hildesheimer Presse“ од градот Hildesheim во написот под наслов „„Танец“ - волшебен збор на Балканот“ напиша: “Се работи за национален балет, за избран прв ансамбл на земјата. Јас никогаш нема да го заборавам тешкото оро на [[Народна Република Македонија|македонските овчари]], хрватското свечено оро, гајдаџиите и човекот со кавалчето... “ Ова е напишано во написот под наслов „Голем успех на Танец во Германија“ во весникот [[Нова Македонија]] на 21 октомври 1956 година. {{sfn| Nova Makedonija|1956d }}{{sfn|Ognenovski|1998d}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=126-128}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=126-128}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
==Турнеја во Швајцарија==
Тале Огненовски настапи како солист на кларинет и кавалче со Ансамблот „Танец“ за време на нивната турнеја во Швајцарија за време на периодот 7-10 јули 1959 година. Концертите беа изведени во Берн на 7 и 8 јули 1959 година и на 9 и 10 јули 1959 година во Женева. Ансамблот „Танец“ настапи со голем успех. Тале Огненовски го имаше своето деби на специјалната програма што се емитува на Швајцарската телевизија. Свирејќи како соларист на кларинет, тој ги изведе своите лично компонирани македонски народни ора: „Битолско оро“ и „Брусничко оро.“{{sfn|Ognenovski|2000|pp=148–149}} За концертот на ансамблот „Танец“ во “Port Gitana Bellevue“ во Женева на 10 јули 1959 година, весникот ''Tribune de Geneve'' коментира: „Ние присуствувавме на значајни спектакли приредени од [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенскиот]] национален фолклорен балет „Танец“ од [[Народна Република Македонија|Македонија]]... Ретко згодна прилика да се има спектакл на отворено во Женева. За оваа прилика “Port Gitana Bellevue“ организираше игри на светлина коишто се натпреварува со вештини... Ништо што потсетува на нашите класични игри од нашиот западен свет... Тие го имаат ритмот на танците на нивните земја во нивната крв .... " Женева, 11 јули 1959 г.{{sfn|Tribune de Geneve|1959}} {{sfn|Ognenovski|1998e}}{{sfn|Mt|1959}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=148-151}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=148-151}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
==Турнеја во Франција==
Тале Огненовски беше солист на кларинет и кавалче со Ансамблот „Танец“ за време на нивната турнеја низ Франција од 20 септември до 25 ноември 1959 година. Тие изведоа 83 концерти во 58 градови и градови во Франција. Ансамблот двапати имаше претстави емитувани на Француската телевизија, на 21 и 22 септември 1959 година. 20 милиони луѓе ги виделе настапите на најпопуларната програма на Француската телевизија. Радио Париз сними 45-минутна програма на македонски народни ора и песни. Првиот концерт во Франција беше изведен на сцената на "Grand Palais" во Бурж, на 23 септември 1959 година. ."{{sfn|La nouvelle republique du Centre|1959}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=134–135}}{{sfn|Ognenovski|1998c}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
За концертот на ансамблот „Танец“ во “Grand Palais” во Бурж (Bourges), Франција на 23.09.1959 година, весникот “La nouvelle republique du Centre” коментираше на 24 септември 1959 година: „Првиот настап на Националниот балет на [[Народна Република Македонија|Македонија]] доживеа огромен успех... Салата аплаудираше воодушевено овде во “Grand Palais” во Bourges на првиот настап на Националниот балет на [[Социјалистичка Република Македонија|Македонија]] во Франција... “, {{sfn|La nouvelle republique du Centre|1959}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=138; 142–143}}{{sfn|Ognenovski|1998c}}{{sfn|Ognenovski|2000b}} а весникот “Le Berry Republicain” коментираше: „Квалитетот и талентот на оваа група е восхитувачки ... Ова е првпат што тие настапија во Франција ... На крајот на нивниот концерт, членовите на Ансамблот “Танец“ остана на сцената и аплаузот од публиката на Бурж траеше повеќе од една четвртина од час “.{{sfn|Le Berry Republicain|1959}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=136–137; 140; 142–143}}{{sfn|Ognenovski|1998c}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
Во интервјуто од 1964 година, за весникот [[Вечер (дневен весник)|Вечер]], Скопје, [[Народна Република Македонија]] Рејмон Гије (Raymond Guillier од Париз, Франција, Директор на своја компанија - “Les grands spectacles internationaux Les productions Raymond Guillier, Paris. Тој се специјализираше за управување со меѓународни ревии во Франција.), менаџер турнејата на ансамблот “Танец“ низ Франција коментира: „Сите што го виделе ансамблот “Танец“ во Париз и во другите градови во 1959 година кога вашиот ансамбл престојуваше нешто повеќе од два месеци беа фасцинирани. Да, публиката широко го отвори срцето и не ги штедеше дланките да ги поздрави успешните изведби на вашите играорци. Тоа што “Танец“ го игра, мислам на она што е ваше изворно [[Народна Република Македонија|македонско]], верувајте ниеден ансамбл на светот не може да го исполни... Вашите девојки и момчиња го инвестираат срцето во играта а пример за тоа е кларинетистот Тале Огненовски... “, 14 септември 1964. Новинар на весникот „Вечер“ беше М. Георгиевски. {{sfn|Georgievski|1964}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=136–139}}{{sfn|Ognenovski|1998c}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=134-147}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
== Награди и признанија==
За неговите заслуги во развојот на македонската народна музика, во [[2003]] година, Огненовски ја добил [[Награда „11 Октомври“|наградата „11 Октомври“]], а во март [[2012]] година му била доделена и национална пензија.<ref>[http://www.vecer.com.mk/?ItemID=EC37D78851762B49A1D7421956B1C5FF „Национална пензија за Џамбазов, Огненовски, Поповска...“, ''Вечер'', број 14931, сабота, 3 март 2012.]</ref>
* Тале Огненовски ја освои наградата „11 Октомври“, највисоката и најпрестижната национална награда во Република Македонија, бр.445/03, од 25.09.2003 година, потпишана од проф. Д-р Трајан Гоцевски, претседател на Одбор за награда „11 Октомври“. Наградата на Тале Огненовски му е врачена во Собранието на Република Македонија на 11 октомври 2003 година во присуство на [[Борис Трајковски]], Претседател на Република Македонија, [[Бранко Црвенковски]], Претседател на Владата на Република Македонија, [[Киро Глигоров]], поранешен Претседател на Република Македонија... {{sfn|Nova Makedonija|2003}}{{sfn|Nova Makedonija|2003b}}{{sfn|Macedonian Sun|2003}}{{sfn| Vecher|2003}}{{sfn|Vest|2003}}{{sfn|Ognenovski |2003}}{{sfn| Ognenovski |1998r}}
* Првата награда најдобар кларинетист ја доби на првиот регионален битолски фестивал на народни игри и песни, што се одржа во 1947 година.{{sfn|Karovski|1947}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=194-95}}{{sfn|Ognenovski|1998i}}
* Првиот државен фестивал на народни игри и песни на Народна Република Македонија се одржа во Скопје во периодот 6-10 октомври 1948 година. На фестивалот се натпреваруваа 453 групи на народни игри и песни. Тале Огненовски освои прва награда како најдобар кларинетист. Весникот „Нова Македонија” напиша, “Со награда кларинет се наградува Тале Огненовски од Битолско”. {{sfn|Nova Makedonija|1948}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=194-196}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|1998j}}
* Тале Огненовски ја доби првата награда на Југословенскиот (поранешна Југославија) народен музички фестивал во хотелот Кварнер во Опатија, Хрватска, од 8 до 14 септември 1951 година заедно со 11 играорци и пејачи и тапанарот Ламбе Петровски, сите членови на фолклорната група од Битолското село Нижеполе, Битола, Народна Република Македонија. {{sfn|Ognenovski|2000|pp=199-202}} Ова беше голем успех бидејќи на овој Фестивал учествуваа 85 различни фолклорни групи од Македонија, Хрватска, Србија, Словенија, Црна Гора и Босна и Херцеговина. Настапот на Тале Огненовски како кларинетист го привлече вниманието на уредниците на ''International Folk Music Journal'', кои за тоа напишаа: “Тешкото од Нижеполе (Битола) значи „тежок“ и укажува на тешкиот ритам што е типичен за многу стари танци. ("Teshkoto from Nizopole (Bitola) means "heavy", and indicates the heavy rhythm which is typical of very ancient dances."), во нивното списание и насловот насловен: “Извадоци од БЕЛЕШКИТЕ НА ПРОГРАМАТА ЗА ТАНЦИ И РЕГИОНИ изведени на Југословенскиот фестивал на народна музика, со поднаслов„ МАКЕДОНИЈА - претставена од 23 села“ ("Extracts from PROGRAMME NOTES ON THE DANCES AND SONGS performed at the Yugoslav Folk Music Festival", with the subtitle ‘MACEDONIA - represented by 23 villages’){{sfn|Journal of the International Folk Music Council|1952|pp=60-64}} Југословенскиот Фестивал за народна музика беше специјално организиран од страна на „Синдикатите на здруженија за култура и образование на Југославија“ за членовите на Конференцијата на Меѓународниот народен музички совет (the Conference of The International Folk Music Council) да ја проучуваат народната музичка традиција и убавината и разновидноста на југословенската народна уметност. {{ sfn|Journal of the International Folk Music Council|1952|pp=1-2}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=196-205}} “Македонската народна музика е регулирана со ритмички правила и базична ритмичка структура. Странски влијанија, онолку колку што постоеле, не влијалее и не ги промениле правилата на македонскиот народен јазик. Мелодијата е обично асиметрична...”. {{ sfn|Journal of the International Folk Music Council|1952|pp=60–64}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=197-199}} Д-р Винко Жганец напиша „Кларинетот беше многу ефикасна придружба на големиот тапан во народниот танц од Козјак, како и на малиот тапан во народниот танц„ Тешкото “од Нижеполе. Кларинетистот и тапаџијата обезбедија многу ефикасна комбинација.“ Ова е напишано во написот под наслов „ Југословенски музички фолклор на Фестивалот во Опатија“.{{sfn|Ognenovski|2000|pp=200-203}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|1998k}}{{sfn|Zganec|1951}}{{sfn|Slocombe|1952}}
* „Диплома за високо квалификуван музичар“ од Здружението на музичари на народна и забавна музика од Македонија (потпишана од композиторот Стефан Гајдов), на 3 септември 1961 година, во Скопје.
* ''Орден за храброст'' (бр. 97333, Указ бр. 172 од 15.07.1949 г. од Президиум на Народното Собрание на Федеративна Народна Република Југославија)) во 1949 г.. Ова беше признание на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративна Народна Република Југославија]], основано од [[Јосип Броз Тито]], Врховен командант на партизаните на 15 август 1943 година со указ на медалите во [[Југословенски партизани|Националната ослободителна армија на Југославија]]. Тој Орден беше доделуван на југословенските партизани кои се одликуваа со извонредна храброст за време на Втората светска војна.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Order_of_Bravery_(Yugoslavia) опис за Орден за храброст на англиска wikipedia]</ref>{{sfn|Ognenovski|1998r}}
* ''Орден на братството и единството со сребрен венец'' во 1966 година. Ова признание беше доделено со Указ број 141 од 25.11.1966 г. од [[Јосип Броз Тито]], Претседател на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]] за заслуги во економија, наука и уметност. {{sfn|Ognenovski|1998r}}
* ''Орден на заслуги за народот'' со сребрена звезда во 1966 и 1967 година. Ова беше признание на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]]. {{sfn|Ognenovski|1998r}}
* „Спомен плакета“ од Собранието на Град Скопје (потпишана од Благој Попов), во Скопје на 20 јануари 1969 година
* „Споменица“ од Македонскиот државен ансамбл за народни ора и песни „Танец“ (потпишана од Тома Леов), во Скопје на 31 јануари 1969 година.
* „Благоднарница“ од Културно уметничкото друштво „Кочо Рацин“ (потпишана од Блаже Секуловски), во Скопје на 3 јуни 1971 година.
* „Спомен плакета“ од Домот на културата на градежните работници „Кочо Рацин“ (потпишана од Петар Богатиновски и Станимир Андреевски), во Скопје на 27.11.1974 година.
* „Признание“ од Претседателството на Културно просветната заедница на Скопје (потпишано од д-р Томе Саздов), во Скопје на 5 декември 1975 година.
* „Диплома“ од Здружението на естрадни уметници на Македонија (потпишана од Борис Низамовски), во Скопје во 1977 година.
* „Естрадна награда на Југославија“) од Сојузот на работницитеод естрадните уметностиЗдружението на Југославија (поранешна Југославија) потпишана од композиторот Милјенко Прохаска, во Загреб, Хрватска на 31 октомври 1978 година.
* „Спомен плакета“ која Тале Огненовски ја доби на 20 декември 1978 година во градот Неготино, Република Македонија како комеморативен подарок за 35-годишнината од основањето на [[Втора македонска ударна бригада|Втората македонска ударна бригада]]. Тале Огненовски беше Македонски партизан, припадник на [[Народноослободителна војска на Македонија|Народноослободителната Војска на Македонија]], борец на [[Народноослободителен баталјон „Страшо Пинџур“|Народноослободителниот баталјон „Страшо Пинџур“]] и беше присутен заедно со другите 480 борци на 20 декември 1943 година во село [[Фуштани]] кога се формираше Втората македонска ударна бригада. {{sfn|Ognenovski|1998r}}
* „Благоднарница“ од Институтот за фолклор „Марко Цепенков“, во Скопје на 2 октомври 1980 година.
* ‘’Спомен плакета’’ на Тале Огненовски во знак на признание за припадноста на Партизанските одреди и учество во [[Народноослободителна борба во Вардарска Македонија|Народно ослободителната војна]] и Социјалистичката револуција на народите и народностите на Југославија доделена на 12 септември 1982 година во Битола од Одборот за одбележување на 50 годишниот јубилеј на партизанските одреди: [[Битолски партизански одред „Пелистер“]], [[Битолско-преспански партизански одред „Даме Груев“]] и [[Битолски партизански одред „Јане Сандански“]].{{sfn|Ognenovski|1998r}}
* “Плакета 4 јули” (во поранешна Југославија) за особен придонес во работата и организацијата на Сојузот на Здружение на Борците од Народно Ослободителната борба, од „Сојуз на Борци на Југославија“ (потпишана од Руди Колак), Белград, 4 јули 1983.
* „Пофалница“ од „Дом на ВВИ и Борци од НОВ-Скопје“ и Одборот на хорот „Борец“ на 10-годишнината од основањето (потпишан од Бранко Ичоќаев и Љубица Ивановска), во Скопје во 1984 г.
* „Естрадна награда на Македонија“ од Сојузот на здруженија на естрадните работници на СРМ. (потпишана од [[Драган Мијалковски]]) 15 мај 1985 г.
* „Благоднарница“ од Комисијата за одбележување на 600-годишнината од основањето на селото Брусник (потпишано од Цане Скерлевски), во Брусник, Битола, на 8-9 август 1992 година.
* „Почесна Естрадна Награда на Македонија“ од Сојузот на здруженија на естрадните работници на Република Македонија. (потпишано од Божидар Ноев), во Скопје на 27.05.1996 година. *
* „Благодарница“ за животно дело од фолк радио „Радио Рос“, (потпишано од Александар Димитров), во Скопје на 7 декември 2000 година. Беше доделена во „Универзална сала“ на фолклорниот фестивал „Рос 2000“.{{sfn|Ognenovski |2000c}}
* Награда за животно дело, „10 Фолк Бисери 2001“, спонзорирана од [[Македонска радио-телевизија]], Скопје, Република Македонија, на 19 февруари 2002 година.
* Мрежното место за џез музика All About Jazz го прослави 27 април 2009 година, роденденот на Тале Огненовски со признанието All About Jazz: Џез музичар на денот: Тале Огненовски, со објава објавена на неговото мрежно место.'' {{sfn|All About Jazz|2009}}{{sfn|Music Industry News Network|2009}}{{sfn|Ravanovska Tulbevska |2009 }}{{sfn|Bubevska |2009}}{{sfn|Ognenovski|1998a}}
* Мрежното место за џез музика All About Jazz го прослави 27 април 2010 година, роденденот на Тале Огненовски со признанието All About Jazz: Џез музичар на денот: Тале Огненовски, со објава објавена на неговото мрежно место.'' {{sfn|All About Jazz|20010}}{{sfn|Music Industry News Network|2010}}{{sfn|Ognenovski|1998a}}
* Тале Огненовски, го доби Признанието „Национална пензија“ од Никола Груевски, Премиер на Република Македонија во „Музејот на македонската борба“, Скопје, Република Македонија на 3 март 2012 година за неговите придонеси во македонската култура. {{sfn|Ognenovski|2012}}{{sfn| Music Industry News Network|2012}}{{sfn|Ognenovski|1998r}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|1998a}}
* Благодарница“ од Националната Установа Ансамбл на Народни Игри и Песни на Македонија „Танец“ (потпишана од Зоран Џорлев), во Скопје на 30 октомври 2014 година.
* Тале Огненовски беше партизан (1941 – 1945) во Народноослободителна Војска на Македонија во повеќе партизански единици, вклучително: [[Битолско-преспански партизански одред „Даме Груев“]], [[Битолски партизански одред „Гоце Делчев“]], [[Партизански баталјон „Мирче Ацев“]], [[Прва македонско-косовска бригада|„Првата македонско-косовска бригада“]], [[Народноослободителен баталјон „Страшо Пинџур“]], [[Втора македонска ударна бригада|„Втората македонска ударна бригада“]] и [[Седма македонска ударна бригада|„Седмата македонска ударна бригада“]] и носител на [[Партизанска споменица од 1941]] (Бр. 25021 и медал бр. 24198) со указ потпишан од Министерот на одбрана на поранешна Југославија министерот, генерал на армија Иван Гошњак на 20 јуни 1961 година во Белград, [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]]. {{sfn|Ognenovski|1998r}}
* Носител е и на „Орденот за храброст“ (бр. 97333, Указ бр. 172 од 15.07.1949 година.) кој му го додели Президиумот на Националното собрание на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Демократска Федеративна Југославија]]. {{sfn|Ognenovski|1998r}}
{{sfn|Ognenovski|2000|pp=206–13}}{{sfn|Ognenovski|1998r}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=206–13}}{{sfn|Ognenovski|2000c}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|1998a}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=206}}{{sfn| Ognenovski |2019а}}
==Дискографија==
* ''Makedonska Ora'' (1963, EP 14700, PGP-RTB, Serbia){{sfn| Ognenovski |1998m }}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=258-259}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Makedonska Ora'' (1964, EP 14702, PGP-RTB, Serbia){{sfn| Ognenovski |1999h }}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=68-125}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Makedonska Ora'' (1964, EP 14703, PGP-RTB, Serbia){{sfn| Ognenovski |1999i }}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=261-263}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}}
* ''Makedonska Ora'' (1964, EP 14704, PGP-RTB, Serbia){{sfn| Ognenovski |1999j }}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=262-263}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Tale Ognenovski Klarinet sa Svojim Ansamblom'' (1965, EP 14711, PGP-RTB, Serbia){{sfn| Ognenovski |1998n }}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=266-267}}
* ''Narodni Ora Tale Ognenovski so Chalgiite'' (1965, EP 14716, PGP-RTB, Serbia){{sfn| Ognenovski |1999k}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=264-267}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Makedonska Ora Svira na Klarineti Tale Ognenovski uz Svoj Ansambl'' (1967, EPY-3851, Jugoton, Croatia){{sfn| Ognenovski |1998o }}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=268-269}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Bitola, Babam Bitola, Makedonske Narodne Pjesme i Kola'' (1969, LPY-V 780, Jugoton, Croatia){{sfn| Ognenovski |1999l}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=270-271}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Plesovi Naroda Jugoslavije'' (1971, LPYV-S-806, Jugoton, Croatia){{sfn| Ognenovski |1999m}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=270-271}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Makedonska Ora Tale Ognenovski Klarinet sa Svojim Ansamblom'' (1972, EPY-34461, Jugoton, Croatia){{sfn| Ognenovski |1999n}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=268-269}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Makedonska Narodna Ora'' (1972, LPY-50985, Jugoton, Croatia){{sfn| Ognenovski |1999o}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=274-275}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Makedonska Ora Svira Ansambl Chalgija pod Vodstvom Tale Ognenovskim'' (1972, EPY-34489, Jugoton, Croatia){{sfn| Ognenovski |1999p}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=268-269}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Tale Ognenovski Klarinet Svira Ora'' (1975, LPY-61143, Jugoton, Croatia){{sfn| Ognenovski |1998p }}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=252-255}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn| iTunes|2017b}}{{sfn| Amazon.com|2017b}}
* ''Tale Ognenovski Kavadarsko Svadbarsko Oro'' (1977, EP 14758, PGP-RTB, Serbia){{sfn| Ognenovski |1999q}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=266-267}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Makedonski Narodni Ora so Chalgiite na Tale Ognenovski, Staro Kukushko Oro'' (1979, LP 1495 Stereo, PGP-RTB, Serbia){{sfn| Ognenovski |1999r}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=252-254}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Makedonski Igraorni Ora Sviri Tale Ognenovski'' (1979, LP 1439 Stereo, PGP-RTB, Serbia){{sfn| Ognenovski |1999s}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=250-251}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn| Ognenovski |1998h }}
* ''35 Godini na RTV Skopje, Narodna Muzika'' (1979, ULS-578, Macedonian Radio-Television, Republic of Macedonia){{sfn| Ognenovski |1999t}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=44-49}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Tale Ognenovski so Orkestarot Chalgii na RTS'' (1989, MP 21037 Stereo, Macedonian Radio-Television, Republic of Macedonia){{sfn| Ognenovski |1999u}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=258-260}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''50 Godini na Makedonskata Radio Televizija, Antologija na Makedonskata Narodna Muzika, Svirachi Majstori'' (1994, MP 21176 Stereo, Macedonian Radio-Television, Republic of Macedonia){{sfn| Ognenovski |1999v}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=272-273}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Muzichki Spomenar'' (1994, Video Tape MP31087 VHS PAL Colour, Macedonian Radio-Television, Republic of Macedonia){{sfn| Ognenovski |1999x}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=272-273}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Jazz, Macedonian Folk Dances and Classical Music'' (2001, IR04542, Independent Records, US){{sfn|Ognenovski|2001}}{{sfn|Ognenovski|1998f}}{{sfn|Ognenovski|2009a}}{{sfn|Ognenovski|2009b}}{{sfn|Ognenovski|2009e}}{{sfn|Ognenovski|2009d}}{{sfn|Ognenovski|2016b}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=282-283}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Horner|2003}}{{sfn|Amazon.com|2003}}{{sfn|Amazon.com|2003a}}{{sfn|iTunes|2003}}{{sfn|Ognenovski|2001}}{{sfn|Ognenovski|1998f}}{{sfn|Ognenovski|2009d}}{{sfn|Ognenovski|2016b}};
* ''Mozart and Ognenovski Clarinet Concertos'' (2006, IR37223, Independent Records, US){{sfn|Ognenovski|2006}}{{sfn|Ognenovski|2009c}}{{sfn|Ognenovski|2009h}}{{sfn|Ognenovski|2016b}}{{sfn|Music Industry News Network|2017b}}{{sfn|Ognenovski|2009d}}{{sfn|Ognenovski|1998f}}{{sfn| Top40-Charts News|2014}}{{sfn| Top40-Charts News|2006}}{{sfn| Music Industry News Network|2006}}{{sfn|Amazon.com|2006c}}{{sfn|Amazon.com|2006a}}{{sfn|iTunes|2006}}
* ''Macedonian Clarinet Jazz Composed By Tale Ognenovski'' (2008, IR38824, Independent Records, US){{sfn| Ognenovski |2008}}{{sfn| All About Jazz |2008}}{{sfn| Music Industry News Network |2009}}{{sfn| Ognenovski |2009e }}{{sfn| Ognenovski |2009f }}{{sfn| Ognenovski |2009g }}{{sfn| Ognenovski |2016b}}{{sfn|All About Jazz|2009a }}{{sfn|Shoemaker|1998}}{{sfn|All About Jazz|2008a}}{{sfn|Ognenovski|1998f}}{{sfn| About Jazz|2009a }}{{sfn|Music Industry News Network|2009}}{{sfn|All About Jazz|2008a}}{{sfn|JazzTimes |1998|pp=43}}{{sfn|Jazzclub Unterfahrt |2004}}{{sfn| Music Industry News Network|2010}}{{sfn| All About Jazz|2010}}{{sfn| Music Industry News Network|2009}}{{sfn| Amazon.com |2008}}{{sfn| Amazon.com |2008a}}{{sfn| iTunes |2008}}
* ''Mozart Clarinet Concerto in A, K. 622 Arranged for Two Clarinets by Tale Ognenovski '' (2016, IR43832, Independent Records, US){{sfn|Ognenovski|1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=250–83}}{{sfn|Ognenovski|2017a}}{{sfn|Ognenovski|2016b}}{{sfn|Music Industry News Network|2017b}}{{sfn|TheMusic.Today|2016}}{{sfn|Muzoic|2016}}{{sfn|Google Play Music |2017}}{{sfn|CD Universe |2017}}{{sfn|Ognenovski|1998f}}{{sfn| Music Industry News Network|2014c }}{{sfn| Music Industry News Network|2017b }}{{sfn| Trost |2013}}{{sfn|Amazon.com|2016e}}{{sfn|iTunes|2016a}}{{sfn| Ognenovski |1998а}}{{sfn| Ognenovski |2000}}
==Книга „Македонски ора"==
Тале Огненовски е автор на книгата „Македонски ора“ објавена од Културно просветната заедница на Скопје, Република Македонија во 1989 година. Книгата содржи музичка нотација од 68 композиции за кларинет компонирани и аранжирани од Тале Огненовски.
Во предговорот на книгата Кирил Тодевски, Етномузиколог и уредник на Редакцијата за народна музика при Радио Скопје – Скопје напиша: “Збиркава, со паралелно користење на трајните звучни записи претставува значајна литература за сегашните и идните генерации на инструменталисти, која секогаш ќе зрачи и ќе не потсетува на една исклучителна, уметнички надарена личност, како што е тоа народниот уметник Тале Огненовски”.
Во Рецензијата на оваа книга Д-р Трајко Бицевски, Етномузиколог, виш научен соработник при Институтот за фолкор “Марко Цепенков” – Скопје меѓудругото напиша: “... ни чини задоволство да го препорачаме за печат ракописот „Македонски ора“ од овој наш некогашен амбасадор за овој вид македонска музичка култура во светот.”
Во оваа книга во Биографијата на Тале Огненовски Јелица Тодорчевска, академски музичар – библиотекар при Народната и универзитетска библиотека „Климент Охридски“ – Скопје меѓудругото напиша: “... За мајсторството на Тале Огненовски неизбришив доказ се повеќето тонски снимки во Радио Скопје, неколку грамофонски плочи и касети како што може да се види од приложената Библиографија на споменатите матерјали”{{sfn| Ognenovski |1989}}{{sfn| Ognenovski |1999z}}{{sfn|Ognenovski|2019|pp=214-216}}
==Биографски книги за Тале Огненовски==
* ''TALE OGNENOVSKI VIRTUOSO OF THE CLARINET AND COMPOSER/ TАЛЕ ОГНЕНОВСКИ ВИРТУОЗ НА КЛАРИНЕТОТ И КОМПОЗИТОР'' (2000, Книгоиздателство: Матица Македонска; Книгата е издадена двојазично на англиски и македонски јазик. Автор м-р Стеван Огненовски; ISBN=9989-48-312-4) {{sfn|Ognenovski|2000}}
Стеван Огненовски во својата книга со наслов "Tale Ognenovski Virtuoso of the Clarinet and Composer" / "Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор" (2000), забележа: Бројните композиции на Тале Огненовски од различни жанрови: народна ора, класика и џез, го претставуваат кларинетот како еден инструмент кој има можност да го изрази највисокиот солистички опсег во музиката... Тале Огненовски е еден од најиновативните и најважните светски водечки инструменталисти и најголемиот кларинетист на сите времиња. Неговите композиции од различен вид музиката го прават него музички феномен.” {{sfn|Ognenovski|2000|pp=6–7, 20-21}}{{sfn|Ognenovski|2000c|pp=6–7, 20-21}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=6–7, 20-21}}{{sfn|Ognenovski|2019|pp=6–7, 20-21}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
Душко Димитровски, етномузиколог и рецензент на книгата, пишува: „Трудов се одликува со извонредна исцрпност и сеопфатност на истражувачката постапка. Огромен број богато илустрирани податоци за животниот и творечкиот пат на Тале Огненовски, овозможуваат мошне сестрано да се согледаат исклучителните вредности и димензии на уметниковата личност, како светски значаен мајстор на инструментоти неповторлив музичар - креативец..."
Кирил Тодевски, етномузиколог и рецензент на книгата, пишува: „Авторот на книгава објави написи за придонесот на Тале Огненовски во заедничката афирмација на нашите културни вредности со Ансамблот “Танец” на мамутските турнеи во САД и Канада во 1956 -тата година, потоа истата година во Германија а во 1956-тата година во Франција и Швајцарија. Најзначаен е неговиот настап со Ансамблот “Танец” во Карнеџи Хол во Њујорк во Америка на 27 јануари 1956 година. По овие значајни претставувања со Ансамблот “Танец” во светот, авторот во следното поглавје успеал во него да ги пренесе најзначајните новинарски и стручни искажувања за сенародниот гениј на кларинетот...” {{sfn|Ognenovski|2000|p=403}}{{sfn|Ognenovski|2000c|p=403}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|p=403}}{{sfn|Ognenovski|2019|p=403}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
Промоцијата на книгата беше во Националната установа Центар за култура „Глигор Прличев“ - Охрид, Република Македонија на 9 јули 2001 година. Информации за промоција на книгата со наслов: „Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор" / "Tale Ognenovski Virtuoso of the Clarinet and Composer", беше објавена во весниците: : „Нова Македонија“ (напис со наслов: „40-ти Балкански фестивал за народни песни и игри во Охрид и промоција на книгата со наслов: „ Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор” , 2 јули 2001 година. {{sfn|Nova Makedonija|2001}}), „Вечер“ (напис насловен: „Балкански фестивал на 600 играорци во Охрид и промоција на книгата со наслов: „ Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор”, 5 јули 2001 година. {{sfn|Vecer|2001}}) и „Утрински весник“ (напис со наслов: “Започна Балканскиот фестивал за народни песни и игри во Охрид и промоција на книгата со наслов: „Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор” , 7 јули 2001 година. {{sfn|Utrinski Vesnik |2001}} ).
На почетокот на промоцијата, авторот на книгата Стеван Огненовски, магистер на компјутерски науки ги прочита писмата од г -дин Борис Трајковски, претседател на Република Македонија и на г -дин Љубчо Георгиевски, претседател на Владата на Република Македонија.
Во писмото од г -дин [[Борис Трајковски]], упатено до г -дин Тале Огненовски, кларинетист и композитор пишува: „Почитуван господине Огненовски, Несекојдневно е чувството кое несомнено го буди монографското дело на Вашиот огромен музички опус, како ретко инвентивен и надарен инструменталист и композитор. Многубројните гостувања и награди кај нас и во светот говорат за Вашата виртуозност во ненадминливиот спој на ориенталната и западната музика. Непроценлива е Вашата заслуга за афирмација на македонската изворна и народна музика ширум светотВашата музика, солистичките настапи, оставија белег на ненадминлив кларинетист кој својата непресушна инспирација ја наоѓа во највредното што го има ова поднебје – македонскиот фолклор. Мислам дека со зборови не може да се искаже се она што се доживува во миговите на Вашите интерпретации... Борис Трајковски, 9 јули 2001 година”
Во писмото од г -дин [[Љупчо Георгиевски|Љубчо Георгиевски]], упатено до г -дин Тале Огненовски, кларинетист и композитор и до г -дин Стеван Огненовски, магистер на компјутерски науки пишува: “Почитувани Тале Огненовски и Стеван Огненовски, Поканата да присуствувам на промоцијата на книгата “Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор”, ми причини посебна чест и задоволство. Ме радува што промоцијата на книгата е во исто време со одржувањето на Балканскиот фолклорен фестивал што ја збогатува содржината и на оваа Манифестација. Секако значајно е и тоа што сте успеале книгата да ја издадете на македонски и англиски јазик...
Со почит, Љубчо Георгиевски, 9 јули 2001 година” {{sfn|Ognenovski|2000b}}
Промоцијата на книгата е снимена на видео, вклучително и настап во живо на Тале Огненовски на кларинет со придружба на неговиот син Стеван Огненовски на тапан. Ова видео од промоцијата на книгата беше дел од биографијата на видеото на Тале Огненовски на Јутјуб насловено како: „Тале Огненовски, Најголемиот кларинетист на сите времиња во светот, музички гениј и композитор. “ / "Tale Ognenovski, The Greatest Clarinetist of All Time, Musical Genius, Composer." . Можеби ова музичко видео на Јутјуб е најдокументираната биографија за кој било музички уметник во светот со хронолошка презентација на работата на Тале Огненовски како кларинетист и композитор. {{sfn|Ognenovski|2016b}}{{sfn|Ognenovski|2000b }}{{sfn|Ognenovski|1998a}}
* ''TALE OGNENOVSKI VIRTUOSO OF THE CLARINET AND COMPOSER, BIOGRAPHY AND MUSIC NOTATION OF 69 CLARINET COMPOSITIONS: MACEDONIAN FOLK DANCES, JAZZ AND CLASSICAL MUSIC / TАЛЕ ОГНЕНОВСКИ ВИРТУОЗ НА КЛАРИНЕТОТ И КОМПОЗИТОР, БИОГРАФИЈА И НОТОГРАФИРАНИ 69 КОМПОЗИЦИИ ЗА КЛАРИНЕТ: МАКЕДОНСКИ НАРОДНИ ОРА, ЏЕЗ И КЛАСИЧНА МУЗИКА'' (2019, Книгоиздателство: Amazon.com Kindle Direct Publishing; Книгата е издадена двојазично на англиски и македонски јазик. Автор м-р Стеван Огненовски; ISBN13=9781708334024)
Книгата во електронско и печатено издание е промовирана на Amazon.com на 15 ноември 2019 година. Музичката мрежа MI2N (Mi2n Music Industry News) објави статија со наслов, “БИОГРАФИЈА: “TАЛЕ ОГНЕНОВСКИ ВИРТУОЗ НА КЛАРИНЕТОТ И КОМПОЗИТОР, БИОГРАФИЈА И НОТОГРАФИРАНИ 69 КОМПОЗИЦИИ ЗА КЛАРИНЕТ: МАКЕДОНСКИ НАРОДНИ ОРА, ЏЕЗ И КЛАСИЧНА МУЗИКА”” / (“BIOGRAPHY, "TALE OGNENOVSKI VIRTUOSO OF THE CLARINET AND COMPOSER, BIOGRAPHY AND MUSIC NOTATION OF 69 CLARINET COMPOSITIONS: MACEDONIAN FOLK DANCES, JAZZ AND CLASSICAL MUSIC”){{sfn|Ognenovski|2019}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}{{sfn|Ognenovski|2019b}}{{sfn|Music Industry News Network|2019}}{{sfn|Ognenovski|1998a }}{{sfn|Ognenovski|1998cv}}{{sfn|Ognenovski|2016b}}
* Биографијата на Тале Огненовски беше вклучена во следните енциклопедии и книги: [[Македонска енциклопедија]] (“Encyclopaedia Macedonica”), дел 2, М-ЅН, стр. 1069-1070”, наслов: ”Тале Огненовски, кларинетист” {{sfn| MACEDONIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS |2009|pp=1069–1070}}; ''Британика Енциклопедиски Речник”, наслов:, Огненовски, Тале – кларинетист и композитор, Книга 7, стр. 66''{{sfn| Encyclopedia Britannica, Inc |2005|p=66}};”Личности од Македонија, Енциклопедиски именик”, наслов:, Огненовски Тале, виртуоз на кларинет и кавал, композитор и аранжер” стр. 233 {{sfn|Karajanov |2002|p=233}}; “ЗНАЧАЈНИ ЛИЧНОСТИ ЗА БИТОЛА, стр. 136-138”, наслов: ”Тале Огненовски, музички уметник”{{sfn|Andonovska |2007|pp=136-138}}
== Белешки ==
{{reflist}}
== Наводи ==
{{refbegin}}
* {{Наведена книга|last=Ognenovski|first=Stevan|year=2000|authorlink=Stevan Ognenovski|title=Tale Ognenovski, virtuoso of the clarinet and composer Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор|publisher=Matica Makedonska|location=Skopje, Republic of Macedonia|isbn=9989-48-312-4|work=Library of Congress|url=http://lccn.loc.gov/2003457521|accessdate=2009-12-18}}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2000b |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Biography Book: "Tale Ognenovski Virtuoso of the Clarinet and Composer Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор " - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/book.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена книга |last= Ognenovski |first= Stevan |year= 2000c |title= Tale Ognenovski, Virtuoso of the Clarinet and Composer / Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор |publisher= Matica Makedonska |location= Skopje, Republic of Macedonia |isbn= 978-9989483127 |work= Google Books |url= https://books.google.com/books?id=0PmMAAAACAAJ&dq=isbn:9789989483127&hl=com&sa=X&redir_esc=y |accessdate= 2021-08-17 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998a |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/index.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |title= CD:Jazz, Macedonian Folk Dances and Classical Music |work= iTunes |url= https://itunes.apple.com/us/album/jazz-macedonian-folk-dances/id4691673 |year= 2003 |accessdate= 2009-12-18 |ref= {{SfnRef|iTunes|2003}} }}
* {{Наведена мрежна страница |title=CD: MOZART and OGNENOVSKI Clarinet Concertos - Tale Ognenovski |work=iTunes |url=https://itunes.apple.com/us/album/mozart-ognenovski-clarinet/id192549491 |year=2006 |accessdate=2017-05-26 |ref={{SfnRef|iTunes |2006}} }}
* {{Наведена мрежна страница |title=CD: Macedonian Clarinet Jazz Composed By Tale Ognenovski - Tale Ognenovski |work=iTunes |url=https://itunes.apple.com/us/album/macedonian-clarinet-jazz-composed/id289186198 |year=2008 |accessdate=2009-12-18 |ref={{SfnRef|iTunes|2008}} }}
* {{Наведена мрежна страница |title= CD: Mozart Clarinet Concerto in A, K. 622 Arranged for Two Clarinets by Tale Ognenovski - Tale Ognenovski |work= iTunes |url= https://itunes.apple.com/us/album/mozart-clarinet-concerto-in/id1105858650 |year= 2016a |accessdate= 2016-05-23 |ref= {{SfnRef|iTunes|2016a}} }}
* {{Наведена мрежна страница |title=CD: Mozart Clarinet Concerto in A, K. 622 Arranged for Two Clarinets by Tale Ognenovski - Tale Ognenovski |work=Amazon |url=https://www.amazon.com/Clarinet-Concerto-Arranged-Clarinets-Ognenovski/dp/B01EK9367U/ref=sr_1_2?s=dmusic&ie=UTF8&qid=1476292777&sr=1-2-mp3-albums-bar-strip-0&keywords=Tale+Ognenovski |year=2016 |accessdate=2016-05-23 |ref={{SfnRef|Amazon.com|2016e}} }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2017a |authorlink=Stevan Ognenovski |title=CD: "Mozart Clarinet Concerto in A, K. 622 Arranged for Two Clarinets by Tale Ognenovsk" - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/mozart2016.html |accessdate=2016-05-24 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998f |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Discography - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/discog.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998m |authorlink=Stevan Ognenovski |title=EP 14700 PGP RTB - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/ep14700.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998n |authorlink=Stevan Ognenovski |title=EP 14711 PGP RTB - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/ep14711.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998o |authorlink=Stevan Ognenovski |title=EPY-3851 Jugoton - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/epy3851.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998p |authorlink=Stevan Ognenovski |title=LPY-61143 Jugoton - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/lpy61143.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2001 |authorlink=Stevan Ognenovski |title=CD: "Jazz, Macedonian Folk Dances and Classical Music" - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/firstcd.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2006 |authorlink=Stevan Ognenovski |title=CD: "Mozart and Ognenovski Clarinet Concertos" - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/mozartcd.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2008 |authorlink=Stevan Ognenovski |title=CD: "Macedonian Clarinet Jazz Composed By Tale Ognenovski" - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/jazzcd.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2009a |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Tale Ognenovski Clarinet Solo - Brusnichko Oro Macedonian Folk Dance |work=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=rfM97pOp23M |accessdate=2009-12-18 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2009b |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Tale Ognenovski Clarinet Solo - Bukovsko Svadbarsko Oro Macedonian Folk Dance |work=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=uZvuHuLswaI |accessdate=2009-12-18 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2009c |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Tale Ognenovski plays Mozart Clarinet Concerto in A Major, K.622: Allegro |work=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=9390xDUuPuU |accessdate=2009-12-18 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2009d |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Tale Ognenovski Concert for Clarinet No. 1 - Macedonian Classical Clarinet Solo |work=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=6hJqfSv3Jnc |accessdate=2009-12-18 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2009e |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Tale Ognenovski Jazz Composition No. 1 - Macedonian Jazz Clarinet Solo |work=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=B5v68GMLaCs |accessdate=2009-12-18 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2009f |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Tale Ognenovski Jazz Composition No. 6 - Macedonian Jazz Clarinet Solo |work=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=eJkibqVfE5I |accessdate=2009-12-18 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2009g |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Tale Ognenovski Jazz Composition No. 7 - Macedonian Jazz Clarinet Solo |work=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=eK4wLnpPlNw |accessdate=2009-12-18 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2009h |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Tale Ognenovski Mozart Clarinet Concerto in A K.622 III. Rondo Allegro (final movt) |work=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=gbUqKvpmPfU |accessdate=2009-12-18 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2016b |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Tale Ognenovski, The Greatest Clarinetist of All Time, Musical Genius, Composer... |work=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=qvqdG4eSIIA |accessdate=2017-05-26 }}
* {{Наведена мрежна страница |title= CD: MOZART and OGNENOVSKI Clarinet Concertos - Tale Ognenovski |work= Amazon.com |url= https://www.amazon.com/Mozart-Ognenovski-Clarinet-Concertos-Tale/dp/B000R00MS8/ref=sr_1_1?s=dmusic&ie=UTF8&qid=1476371311&sr=1-1-mp3-albums-bar-strip-0&keywords=Tale+Ognenovski |year= 2006c |accessdate= 2017-05-26 |ref= {{SfnRef|Amazon.com |2006c}} }}
* {{Наведена мрежна страница |title=CD: MOZART and OGNENOVSKI Clarinet Concertos - Tale Ognenovski |work=Amazon.com |url=https://www.amazon.com/MOZART-OGNENOVSKI-Clarinet-Concertos-Ognenovski/dp/B000ENV2BE/ref=sr_1_1?ie=UTF8&s=music&qid=1303097678&sr=1-1 |year=2006a |accessdate=2017-05-26 |ref={{SfnRef|Amazon.com |2006a}} }}
* {{Наведена мрежна страница |title=CD: Jazz, Macedonian Folk Dances and Classical Music |work=Amazon.com |url=https://www.amazon.com/Jazz-Macedonian-Dances-Classical-Music/dp/B000S5AJWQ/ref=sr_1_4?s=dmusic&ie=UTF8&qid=1476292777&sr=1-4-mp3-albums-bar-strip-0&keywords=Tale+Ognenovski |year=2003 |accessdate=2017-05-27 |ref={{SfnRef|Amazon.com|2003}} }}
* {{Наведена мрежна страница |title=CD: Jazz, Macedonian Folk Dances and Classical Music |work=Amazon.com |url=https://www.amazon.com/exec/obidos/tg/detail/-/B0000Y8HXS/qid=1068816978/sr=8-4/ref=sr_8_4/104-9748987-8087112?v=glance&s=music&n=507846 |year=2003 |accessdate=2017-05-27 |ref={{SfnRef|Amazon.com|2003a}} }}
* {{Наведена мрежна страница |title=CD: Macedonian Clarinet Jazz Composed By Tale Ognenovski - Tale Ognenovski |work=Amazon.com |url=https://www.amazon.com/Macedonian-Clarinet-Jazz-Composed-Ognenovski/dp/B003KZCVUE/ref=sr_1_3?s=dmusic&ie=UTF8&qid=1476362829&sr=1-3-mp3-albums-bar-strip-0&keywords=Tale+Ognenovski |year=2008 |accessdate=2017-05-27 |ref={{SfnRef|Amazon.com|2008}} }}
* {{Наведена мрежна страница |title=Macedonian Clarinet Jazz Composed By Tale Ognenovski - Tale Ognenovski |work=Amazon.com |url=https://www.amazon.com/Macedonian-Clarinet-Jazz-Composed-Ognenovski/dp/B001GNFYXS/ref=sr_1_3?ie=UTF8&qid=1303097678&sr=1-3 |year=2008a |accessdate=2017-05-27 |ref={{SfnRef|Amazon.com|2008a}} }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999h |authorlink=Stevan Ognenovski |title=EP 14702 PGP RTB - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/ep14702.html |accessdate=2017-06-02 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999i |authorlink=Stevan Ognenovski |title=EP 14703 PGP RTB - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/ep14703.html |accessdate=2017-06-02 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999j |authorlink=Stevan Ognenovski |title=EP 14704 PGP RTB - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/ep14704.html |accessdate=2017-06-02 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999k |authorlink=Stevan Ognenovski |title=EP 14716 PGP RTB - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/ep14716.html |accessdate=2017-06-02 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999l |authorlink=Stevan Ognenovski |title=LPY-V 780, Jugoton, Croatia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/lpy780.html |accessdate=2017-06-02 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999m |authorlink=Stevan Ognenovski |title=LPYV-S-806 , Jugoton, Croatia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/lpyv806.html |accessdate=2017-06-02 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999n |authorlink=Stevan Ognenovski |title=EPY-34461, Jugoton, Croatia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/epy34461.html |accessdate=2017-06-02 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999o |authorlink=Stevan Ognenovski |title=LPY-50985 , Jugoton, Croatia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/records.html |accessdate=2017-06-02 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999p |authorlink=Stevan Ognenovski |title=EPY-34489, Jugoton, Croatia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/epy34489.html |accessdate=2017-06-02 }}
* {{Наведена мрежна страница |title= CD: "TALE OGNENOVSKI Klarinet" Jugoton (Croatia Records) LPY-61143 |work= Amazon.com |url= https://www.amazon.com/dp/B01MQNRFRX/ref=sr_1_27_rd?_encoding=UTF8&child=B01N572HHO&qid=1492934545&sr=1-27%3C/a%3E |year= 1974 |accessdate= 2017-06-02 |ref= {{SfnRef|Amazon.com|2017b}} }}
* {{Наведена мрежна страница |title=CD: "TALE OGNENOVSKI Klarinet" Jugoton (Croatia Records) LPY-61143 |work=iTunes |url=https://itunes.apple.com/us/album/klarinet/id838276709 |year=1974 |accessdate=2017-06-02 |ref={{SfnRef|iTunes|2017b}} }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999q |authorlink=Stevan Ognenovski |title=EP 14758, PGP-RTB, Serbia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/ep14758.html |accessdate=2017-06-03 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999r |authorlink=Stevan Ognenovski |title=LP 1495 Stereo, PGP-RTB, Serbia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/lp1495.html |accessdate=2017-06-03 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999s |authorlink=Stevan Ognenovski |title=LP 1439 Stereo, PGP-RTB, Serbia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/uniq.html |accessdate=2017-06-03 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999t |authorlink=Stevan Ognenovski |title=ULS-578, Macedonian Radio-Television, Republic of Macedonia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/uls578.html |accessdate=2017-06-03 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999u |authorlink=Stevan Ognenovski |title=MP 21037 Stereo, Macedonian Radio-Television, Republic of Macedonia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/mp21037.html |accessdate=2017-06-03 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999v |authorlink=Stevan Ognenovski |title=MP 21176 Stereo, Macedonian Radio-Television, Republic of Macedonia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/mp21176.html |accessdate=2017-06-03 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999x |authorlink=Stevan Ognenovski |title=MP31087 VHS PAL Colour Video tape, Macedonian Radio-Television, Republic of Macedonia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/video.html |accessdate=2017-06-03 }}
* {{Наведена мрежна страница |work=All About Jazz |year=2009a |title=Jazz Musician of the Day - April 27, 2009: Tale Ognenovski |date=2009-04-27 |url=http://news.allaboutjazz.com/news.php?id=34707#.Ur2mJ_RDuHM |accessdate=2009-12-27 |ref={{SfnRef|All About Jazz|2009a}} }}
* {{ наведени вести |work=Music Industry News Network |date=2009-06-25 |title=Clarinetist Tale Ognenovski - Jazz Musician Of The Day: April 27, 2009 At AllAboutJazz.com |url=http://www.mi2n.com/press.php3?press_nb=120961 |access-date=2009-12-27 |ref={{SfnRef|Music Industry News Network|2009}} |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110927175529/http://www.mi2n.com/press.php3?press_nb=120961 |archive-date=2020-12-24}}
* {{наведени вести |work=All About Jazz Publicity |title=New CD "Macedonian Clarinet Jazz Composed by Tale Ognenovski" of Internationally Renowned Jazz, Folk Dance and Classical Clarinetist|date=2008-09-27 |url= https://news.allaboutjazz.com/new-cd-macedonian-clarinet-jazz-composed-by-tale-ognenovski-of-internationally-renowned-jazz-folk-dance-and-classical-clarinetist.php |accessdate=2009-12-27 |ref={{SfnRef|All About Jazz|2008}}}}
* {{Наведена мрежна страница|title= Music album Mozart Clarinet Concerto in A, K. 622 Arranged for Two Clarinets by Tale Ognenovski|work= TheMusic.Today|url= https://themusic.today/release/wolfgang-amadeus-mozart-mozart-clarinet-concerto-in-a-k-622-arranged-for-two-clarinets-by-tale-ognenovski/7703885|year= 2016|accessdate= 2018-01-23|ref= {{SfnRef| TheMusic.Today |2016}}}}
* {{Наведена мрежна страница |work=Muzoic |year=2016 |title=Music album Mozart Clarinet Concerto in A, K. 622 Arranged for Two Clarinets by Tale Ognenovski |url=http://muzoik.com/release/album/wolfgang-amadeus-mozart-mozart-clarinet-concerto-in-a-k-622-arranged-for-two-clarinets-by-tale-ognenovski |access-date=2018-01-23 |ref={{SfnRef|Muzoic|2016}} |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20180124005740/http://muzoik.com/release/album/wolfgang-amadeus-mozart-mozart-clarinet-concerto-in-a-k-622-arranged-for-two-clarinets-by-tale-ognenovski |archive-date=2020-12-24 }}
* {{Наведена мрежна страница |title= Play google Mozart Clarinet Concerto in A, K. 622 Arranged for Two Clarinets by Tale Ognenovski |work= Google Play Music |url= https://play.google.com/store/music/album/Tale_Ognenovski_Mozart_Clarinet_Concerto_in_A_K_62?id=B35frekz4oxb7vsfuz3ddx762je |year= 2016 |accessdate= 2018-01-23 |ref= {{SfnRef|Google Play Music |2017}} }}{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* {{Наведена мрежна страница |title= Mozart Clarinet Concerto In A, K. 622 Arranged For Two Clarinets By Tale Ognenovski MP3 Music |work= CD Universe |url= https://www.cduniverse.com/productinfo.asp?pid=10312819&style=music |year= 2017 |accessdate= 2018-01-23 |ref= {{SfnRef|CD Universe |2017}} }}
* {{наведени вести |work=All About Jazz Publicity |title= Biography of clarinetist and composer Tale Ognenovski |date=2008-09-27 |url= https://musicians.allaboutjazz.com/taleognenovski |accessdate=2017-05-27 |ref={{SfnRef|All About Jazz|2008a}}}}
* {{ наведени вести |work=Jazzclub Unterfahrt Munich |date=2004-03-23 |title=Pachora |location=Germany |url=http://www.unterfahrt.de/index.php?action=overview&mo=3&yr=2004 |access-date=2018-01-24 |ref={{SfnRef|Jazzclub Unterfahrt Munich|2004}} |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20151209080912/http://www.unterfahrt.de/index.php?action=overview&mo=3&yr=2004 |archive-date=2015-12-09}}
* {{Наведена книга |last=Shoemaker |first=Bill |title=Jazz Times, Volume 28, Issues 2-5; Dave Douglas: Parallel Worlds |location=The University of Michigan |work=JazzTimes |date=January 1998 |url=https://books.google.mk/books?id=t68JAQAAMAAJ&q=tale+ognenovski&dq=tale+ognenovski&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwi3p9qtx73cAhWLiaYKHRl6BlIQ6AEISDAH |accessdate=2018-10-10 |ref={{SfnRef|JazzTimes |1998}} }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Horner |first=Neil |title=Tale Ognenovski Musical genius: Jazz, Macedonian Folk Dances and Classical Music |work=MusicWeb International |url=http://www.musicweb-international.com/classRev/2003/Nov03/Ognenovski.htm |date=2003-11-03 |accessdate=2009-12-28 }}
* {{наведени вести |work=Top40-Charts News|title= "Tale Ognenovski, Internationally Renowned Jazz And Classical Clarinetist Released CD Album Entitled: Mozart And Ognenovski Clarinet Concertos To Celebrate The 250th Anniversary Of Mozart's Birthday" |date=2006-11-13 |url= http://top40-charts.com/news.php?nid=28463&string=Tale |accessdate=2017-05-29 |ref={{SfnRef|Top40-Charts News|2006}}}}
* {{наведени вести |work=Top40-Charts News|title= "Mozart And Ognenovski Is The Best Clarinet Concertos In The World, Clarinetist Tale Ognenovski is included in the book entitled "The Greatest Clarinet Players of All Time: Top 100" written by Alex Trost (Author) and Vadim Kravetsky (Author)" |date=2014-11-21 |url= http://top40-charts.com/news.php?nid=105450 |accessdate=2017-05-29 |ref={{SfnRef|Top40-Charts News|2014}}}}
* {{наведени вести |work=Music Industry News Network |title= New Digital Album Of Clarinetist And Composer Tale Ognenovski: "Mozart Clarinet Concerto In A, K. 622 Arranged For Two Clarinets By Tale Ognenovski" |date=2017-04-27 |url= http://www.mi2n.com/press.php3?press_nb=197557|accessdate=2017-05-26 |ref={{SfnRef|Music Industry News Network|2017b}}|url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20170809044454/http://www.mi2n.com/press.php3?press_nb=197557 |archive-date=2017-08-09}}
* {{Наведена мрежна страница |work=Music Industry News Network |date=2014-11-21 |year=2014c |title=Clarinetist Tale Ognenovski Is Included In The Book Entitled "The Greatest Clarinet Players Of All Time: Top 100" By Alex Trost And Vadim Kravetsky, Publisher: CreateSpace |url=http://www.mi2n.com/press.php3?press_nb=179441 |access-date=2017-05-28 |ref={{SfnRef|Music Industry News Network|2014c}} |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20141223140836/http://www.mi2n.com/press.php3?press_nb=179441 |archive-date=2020-12-24 }}
* {{Наведена мрежна страница |work=All About Jazz |title=Jazz Musician of the Day - April 27, 2010: Tale Ognenovski |date=2010-04-27 |url=http://news.allaboutjazz.com/news.php?id=54768#.Ur2fdvRDuHM |accessdate=2017-05-28 |ref={{SfnRef|All About Jazz|2010}} }}
* {{Наведена книга|last= Trost|first= Alex|year= 2013|title= The Greatest Clarinet Players of All Time: Top 100|publisher= CreateSpace|location= United States|isbn= 1492255270|work= Google Books|url= https://books.google.com/books?id=4tXLAwAAQBAJ&pg=PA5&lpg=PA5&dq=the+greatest+clarinetist+of+all+time+Tale+Ognenovski&source=bl&ots=tQO0HerpjK&sig=XAHE-rHiERrv739bfQtJuWiSpSE&hl=en&sa=X&ei=BR1rVOSbCeWvygPt_oLwBg&redir_esc=y#v=onepage&q=the%20greatest%20clarinetist%20of%20all%20time%20Tale%20Ognenovski&f=false|accessdate= 2017-05-25}}
* {{ наведени вести |work=Music Industry News Network |date=2006-11-12 |title=Tale Ognenovski, Internationally Renowned Jazz And Classical Clarinetist Released CD Album Entitled: Mozart And Ognenovski Clarinet Concertos |url=http://mi2n.com/press.php3?press_nb=95170 |access-date=2009-12-27 |ref={{SfnRef|Music Industry News Network|2006}} |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110714082627/http://mi2n.com/press.php3?press_nb=95170 |archive-date=2020-12-24}}
* {{наведени вести |last=Karovski |first=Lazo |title=Да ја запазиме народната песна, игра и носија - We must keep our folk songs, dances and folk costumes |date=1947-10-11 |newspaper=Nova Makedonija|location=Skopje, Republic of Macedonia}}
* {{наведени вести |title=Добитници на наградата "11 Октомври" - Winners of "11 October" Awards |date=2003-10-11 |newspaper=Nova Makedonija |location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef|Nova Makedonija|2003}}}}
* {{наведени вести |title="Добитници на наградата "11 Октомври", Тале Огненовски, кларинетист, музички виртуоз со уметнички пат низ светот" – "Winners of "11 October" Awards: Tale Ognenovski, clarinetist and musical virtuoso with artistic performances around the world" |date=2003-10-11 |newspaper==”Нова Македонија” - ”Nova Makedonija” |location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef|Nova Makedonija|2003b}}}}
* {{наведени вести |title="Македонскиот музички гениј Тале Огненовски заслужено награден со признанието "11 Октомври"" - "Macedonian musical genius Tale Ognenovski deservedly awarded with the "October 11" Award."" |date=2003-10-10 |magazine="Македонско сонце" - ”Macedonian Sun”|location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef| Macedonian Sun |2003}}}}
* {{наведени вести |title="Тале Огненовски, добитник на наградата "11 октомври", лауерат за долгогодишни значајни остварувања во областа на културата и признат национален уметник – "Tale Ognenovski, winner of the "11th October" award, for many years of significant achievements in the field of culture and a recognized national artist."|date=2003-10-11 |newspaper=”Вечер” - ”Vecher” |location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef|Vecher|2003}}}}
* {{наведени вести |title=Наградите "11 Октомври" беа доделени" - ""October 11" awards were given" |date=2003-10-13 |newspaper=”Вест” - ”Vest” |location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef|Vest|2003}}}}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2003 |title="11 October" Award, 2003 - Official Tale Ognenovski Website |url=http://www.taleognenovski.mk/aw11oct.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998i |title=Bitola Festival of Folk Dances and Songs - Official Tale Ognenovski Website |url=http://www.taleognenovski.mk/bitola1947.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998j |title=The First Macedonia Festival of Folk Dances and Songs - Official Tale Ognenovski Website |url=http://www.taleognenovski.mk/skopje1948.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{наведени вести |newspaper=Nova Makedonija |location=Skopje, Republic of Macedonia|title=Доделени награди на хоровите, играорните и пејачките групи, соло пејачите и свирачите што учествуваа на Републиканскиот октомвриски фестивал - Winners of October Republic Festival |date=1948-10-13 |ref={{SfnRef|Nova Makedonija|1948}}}}
* {{наведени вести | publisher=International Folk Music Council |title=Programme Notes on the Dances and Songs Performed at the Yugoslav Folk Music Festival - Macedonia (presented by 23 villages) |date=March 1952 |newspaper=Journal of the International Folk Music Council, Vol. IV, page 60-64|location=London, UK |ref={{SfnRef|Journal of the International Folk Music Council|1952}}}}
* {{наведени вести |last=Slocombe |first=Marie|year=1952 |title= Some Impression of the Yugoslav Conference and Festival |date=March 1952 |publisher=International Folk Music Council |newspaper=Journal of the International Folk Music Council| volume= IV| pages= 1–2 |location=London, UK }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998k |title=First Award in Opatija, Croatia, 1951 - Official Tale Ognenovski Website |url=http://www.taleognenovski.mk/opatija1951.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{наведени вести |last= Zganec |first=Vinko | authorlink=Vinko Zganec |year=1951 |title= Jugoslovenski muzicki folklor na festivalu u Opatiji, Narodna Republika Makedonija - Yugoslav Musical folklore at the Festival in Opatija, People's of Repuplic of Macedonija |date=November 1951 |newspaper="Kulturni radnik" Number 10-11 |location=Zagreb, Croatia }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2000c |title="Radio Ros" Award - Official Tale Ognenovski Website |url=http://www.taleognenovski.mk/ros2000.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998r |title=Awards - Official Tale Ognenovski Website |url=http://www.taleognenovski.mk/awards.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2003a |title=Photo of clarinetist Tale Ognenovski with Boris Trajkovski, President of Republic of Macedonia - Official Tale Ognenovski Website |url=http://www.taleognenovski.mk/trajkovski2003.html |accessdate=2017-05-28 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2012 |title=Tale Ognenovski, received Certificate for "National Pension" from Nikola Gruevski, Prime Minister of Republic of Macedonia - Official Tale Ognenovski Website |url=http://www.taleognenovski.mk/natpen.html |accessdate=2017-05-28 }}
* {{ наведени вести |work=Music Industry News Network |date=2012-07-03 |title=Composer And Clarinetist Tale Ognenovski Was Honoured With Certificate For National Pension By Prime Minister Of Republic Of Macedonia Nikola Gruevski |url=http://www.mi2n.com/press.php3?press_nb=151962 |access-date=2017-05-28 |ref={{SfnRef|Music Industry News Network|2012}} |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20130730153438/http://www.mi2n.com/press.php3?press_nb=151962 |archive-date=2020-12-24}}
* {{Наведена мрежна страница |work=All About Jazz |title=Jazz Musician of the Day - April 27, 2010: Tale Ognenovski |date=2010-04-27 |url=http://news.allaboutjazz.com/news.php?id=54768#.Ur2fdvRDuHM |accessdate=2017-05-28 |ref={{SfnRef|All About Jazz|2010}} }}
* {{ наведени вести |work=Music Industry News Network |date=2010-04-27 |title=Macedonian Clarinetist Tale Ognenovski - Jazz Musician Of The Day: April 27, 2010 At AllAboutJazz.com |url=http://mi2n.com/press.php3?press_nb=129695 |access-date=2017-05-28 |ref={{SfnRef|Music Industry News Network|2010}} |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110821213829/http://mi2n.com/press.php3?press_nb=129695 |archive-date=2020-12-24}}
* {{наведени вести |last=Ravanovska Tulbevska |first=Rumena |year=2009 |title=Светски џез музичар на денот - World Jazz Musician of the Day Tale Ognenovski |newspaper=Tea Moderna |location=Skopje, Republic of Macedonia |date=2009-07-29}}
* {{ наведени вести |last=Bubevska |first=Aleksandra |title=Тале Огненовски - џез музичар на денот на allaboutjazz.com - Tale Ognenovski - Jazz Musician of the Day AllAboutJazz.com |date=2009-07-09 |url=http://a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=111214 |work=A1 TV |location=Skopje, Republic of Macedonia |access-date=2009-12-27 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20090711153202/http://a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=111214 |archive-date=2020-12-24}}
* {{Наведена мрежна страница |work=All About Jazz |title=Jazz Musician of the Day - April 27, 2009: Tale Ognenovski |date=2009-04-27 |url=http://news.allaboutjazz.com/news.php?id=34707#.Ur2mJ_RDuHM |accessdate=2017-05-28 |ref={{SfnRef|All About Jazz|2009}} }}
* {{Наведена книга |last=Broughton |first= Simon |year= 2000|authorlink=|title= Rough Guide to World Music Volume One: Africa, Europe & The Middle East, subtitle "Kim Burton: Macedonia – Tricky Rhythms", pp 203 (Основен водич за светската музика, том еден: Африка, Европа и Блискиот Исток - Незгоден музички ритам во Македонија “)|publisher= Rough Guides |location=England | isbn= 1858286352| isbn= 1858286352https://books.google.com/?id=gyiTOcnb2yYC&pg=PA203&lpg=PA203&dq=Tale+Ognenovski#v=onepage&q=Tale%20Ognenovski&f=false|accessdate=2020-02-27}}
* {{наведени вести |last=Martin |first=John |year=1956a |title=Ballet: Yugoslav Folk Art 'Tanec' Dancers Appear at Carnegie Hall in Display of Tremendous Skill „Балет: Југословенска фолклорна уметност; Танцувачите од ансамблот „Танец“ се појавија во салата Карнеги во прикажувајќи исклучително големи уметнички вештини“ |newspaper= The New York Times |date=1956-01-28 |url=https://www.nytimes.com/1956/01/28/archives/ballet-yugoslav-folk-art-tanec-dancers-appear-at-carnegie-hall-in.html |accessdate=2020-02-22}}
* {{наведени вести |last=Martin |first=John |year=1956b |title=The Dance: Folk Art; Group From Yugoslavia In Impressive Debut Learning vs. Magic No Macedonian Monopoly The Week's Events „Танц: ФОЛКЛОРНА УМЕТНОСТ; Група од Југославија во импресивен настап ги покажа своите импресивни вештини стекнати со учење и напорна работа за свое усовршувае и нивниот успех не се заснова само на монополот на магијата на Македонската музика што ја покажа во своите настапи во претходниот викенд“|newspaper= The New York Times |date=1956-02-05|url=https://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=FA0C17F83A55177B93C7A91789D85F428585F9&scp=2&sq=Tanec&st=p|accessdate=2020-02-22 }}
* {{наведени вести |last=Pucak |first=Stjepan | year=1956 |title=Првите денови во Америка - First days in America |date=1956-02-07 |newspaper=Nova Makedonija |location=Skopje, Republic of Macedonia }}
* {{наведени вести |last=Nachevski |first=Naum |year=1956a |title="Танец" ја одушеви њујоршката публика - "Tanec" had amazed The New York Public |date=1956-01-31 |newspaper=Nova Makedonija |location=Skopje, Republic of Macedonia }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1955 |title=Ensemble Tanec performing in Vardar Film’s 1955 production of “Ritam i zvuk (Rhythm and Sound) - Official Tale Ognenovski Website - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/rhythmandsound.html |accessdate=2020-02-22 }}
* {{наведени вести |work= Vardar Film |year=1955 |title= Ritam i zvuk (Rhythm and sound) YouTube music video – Film: Ritam i zvuk (Rhythm and sound))|url= https://www.youtube.com/watch?v=VvRVpc1s5Rw
|accessdate=2020-02-22 |ref={{SfnRef|Vardar Film |1955}}}}
* {{наведени вести |work= IMDb |year=1955 |title= Film: "Ritam i zvuk" (Rhythm and sound)
|url= https://www.imdb.com/title/tt2955670/?ref_=rvi_tt |accessdate=2020-02-22 |ref={{SfnRef| IMDb |1955}}}}
* {{Наведена книга |last=Dimitrovski |first=Dushko |year=1994 |title=За Наша Музика - For Our Music, pp 114-16 |publisher=BID "Misirkov" |location=Skopje, Republic of Macedonia |isbn=9989-600-01-5 |work=World Cat |oclc=38905194 |url=https://www.worldcat.org/title/za-nasa-muzika/oclc/38905194 |access-date=2020-12-25 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998b |title=Tour of North America - Official Tale Ognenovski Website - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/usa1956.html |accessdate=2020-02-22 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Saudek |first=Robert |year=1956 |authorlink=Robert Saudek |title=Omnibus. IV, vol. 15 / TV-Radio Workshop of the Ford Foundation, CBS Television Network, 1956-01-22 |work=Library of Congress Catalog Record Страница за првиот настап на ансамблот „Танец“ во живо на американската телевизија кој беше снимен на видеокасета и архивиран во Конгресната Библиотека во Вашингтон |date=1956-01-22 |url=http://lccn.loc.gov/88705799 |accessdate=2020-02-22 }}
* {{наведени вести |title=Dance, Bouncing Brigands, Yugoslavs come to U.S , Vol 40, No. 15. pp. 173-174 “Игра, Разбојнички скокови, Југословените доаѓаат во Соединетите Американски Држави”|date=1956-04-09 |url=https://books.google.com/books?id=Qk8EAAAAMBAJ&pg=PA173&lpg=PA173&dq=bouncing+brigands&source=bl&ots=9S1IqRy_Uv&sig=VER6KlcMqDok6KqlFgHbwiGwtGY&hl=en&ei=WBePTcGHG8qhOsmbgKEC&sa=X&oi=book_result&ct=result&sqi=2&redir_esc=y#v=onepage&q=bouncing%20brigands&f=false|newspaper=Life (magazine) |accessdate=2020-02-22 |ref={{SfnRef|Life (magazine)|1956}}}}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2014f |title=Life magazine article for Tale Ognenovski performances as clarinet and reed pipe soloist with Macedonian National Ensemble for Folk Dances and Songs "Tanec" on North America tour in 1956.- Official Tale Ognenovski Website - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/life.html |accessdate=2020-02-22 }}
* {{наведени вести |title= REVIEWS OF Yugoslav National Folk Ballet Carnegie Hall January 27, 1956 "Концерт на Југословенскиот Национален Фолклорен Балет во Карнеги Хол на 27 јануари 1956 година"|date=1956|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&output=html_text&id=_t0cAQAAMAAJ&focus=searchwithinvolume&q=REVIEWS+OF+Yugoslav+National+Folk+Ballet+Carnegie+Hall |newspaper= Dance Observer, Volumes 23-24, pp. 55|location=New York City|accessdate=2020-02-22 |ref={{SfnRef|Dance Observer |1956}}}}
* {{наведени вести |last=Terry|first=Walter |year=1956 |title=Yugoslav Folk Ballet |date=1956-01-28 |newspaper= New York Herald Tribune|location=New York City, USA }}
* {{ наведени вести|last=Cassidy |first=Claudia |year=1956|author-link=Claudia Cassidy |title=On the Aisle - Yugoslav Ballet a Colorful Addition to International Dance |newspaper=Chicago Daily Tribune |date=1956-02-06 |url=https://pqasb.pqarchiver.com/chicagotribune/access/514711972.html?FMT=ABS&FMTS=ABS:AI&type=historic&date=Feb+6%2C+1956&author=CLAUDIA+CASSIDY&pub=Chicago+Daily+Tribune+%281923-1963%29&edition=&startpage=B7&desc=On+the+Aisle |access-date=2017-05-31 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20121004182335/http://pqasb.pqarchiver.com/chicagotribune/access/514711972.html?FMT=ABS&FMTS=ABS:AI&type=historic&date=Feb+6%2C+1956&author=CLAUDIA+CASSIDY&pub=Chicago+Daily+Tribune+%281923-1963%29&edition=&startpage=B7&desc=On+the+Aisle |archive-date=2020-12-24}}
* {{наведени вести |last=Singer |first=Samuel |year=1956| title=Yugoslav Ballet Visits Academy “Југословенскиот балет ја посети Академијата”|newspaper=The Philadelphia Inquirer |date=1956-02-08 }}
* {{ наведени вести |last=Hume |first=Paul |year=1956|title=Yugoslav Dancers Shoot the Works |newspaper=Washington Post and Times |date=1956-02-10 |url=https://pqasb.pqarchiver.com/washingtonpost_historical/access/121253922.html?FMT=ABS&FMTS=ABS:AI&type=historic&date=Feb+10%2C+1956&author=By+Paul+Hume&desc=Yugoslav+Dancers+Shoot+the+Works |access-date=2017-05-31 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20121004182419/https://pqasb.pqarchiver.com/washingtonpost_historical/access/121253922.html?FMT=ABS&FMTS=ABS:AI&type=historic&date=Feb+10%2C+1956&author=By+Paul+Hume&desc=Yugoslav+Dancers+Shoot+the+Works |archive-date=2020-12-24}}
* {{наведени вести |last=Hagan |first=R. H. |year=1956| title=Yugoslav Ballet Proves Folk Dancing 'Tricky' “Југословенскиот балет ги докажа своите фолклорни играорни “трикови””|date=1956-03-08 |newspaper=San Francisco Chronicle }}
* {{ наведени вести |last=Goldberg |first=Albert |year=1956 |title=Yugoslav Folk Ballet Opens Engagement |newspaper=Los Angeles Times |date=1956-03-13 |url=https://pqasb.pqarchiver.com/latimes/access/429243141.html?FMT=ABS&FMTS=ABS:AI&type=historic&date=Mar+13%2C+1956&author=ALBERT+GOLDBERG&pub=Los+Angeles+Times+%281923-Current+File%29&edition=&startpage=B7&desc=Yugoslav+Folk+Ballet+Opens+Engagement |access-date=2017-06-01 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20121004182505/https://pqasb.pqarchiver.com/latimes/access/429243141.html?FMT=ABS&FMTS=ABS:AI&type=historic&date=Mar+13%2C+1956&author=ALBERT+GOLDBERG&pub=Los+Angeles+Times+%281923-Current+File%29&edition=&startpage=B7&desc=Yugoslav+Folk+Ballet+Opens+Engagement |archive-date=2020-12-24}}
* {{наведени вести |last=Kraglund |first=John |year=1956 | title=Music in Toronto “Музика во Торонто”|newspaper=The Globe and Mail |location=Toronto, Ontario, Canada |date=1956-02-14 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2016b |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Tale Ognenovski, The Greatest Clarinetist of All Time, Musical Genius, Composer... |work=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=qvqdG4eSIIA |accessdate=2020-02-22 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Harris |first=Craig |year=2009 |authorlink=Craig Harris |title=Biography of Ensemble Tanec |work=Allmusic |url=https://www.allmusic.com/artist/tanec-ensemble-mn0001830503 |accessdate=2020-02-22 }}
* {{наведени вести |title=Dans les jardins illumines de Port Gitana Bellevue, Ballets Nationaux Folkloriques Yougoslaves: Tanetz, deux heures d'un somptueux spectacle - In the illuminated gardens of Port Gitana Bellevue, National Yugoslav Folklore Ballet Tanec, two hours of sumptuous spectacle|date=1959-07-08 |newspaper=Tribune de Geneve |location=Geneve, Switzerland |ref={{SfnRef|Tribune de Geneve|1959}}}}
* {{наведени вести |last=Mt |first=Ed |year=1959 |title=A Port-Gitana les ballets nationaux yougoslaves - In Port-Gitana, National Yugoslav Folklore Ballet |date=1959-07-11 |newspaper=Tribune de Geneve |location=Geneve, Switzerland}}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998e |title=Tour of Switzerland - Official Tale Ognenovski Website - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/switzerland.html |accessdate=2020-02-22 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998d |title=Tour of Germany - Official Tale Ognenovski Website - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/germ1956.html |accessdate=2020-02-22 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998c |title=Tour of France - Official Tale Ognenovski Website - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/france1959.html |accessdate=2020-02-22 }}
* {{наведени вести |title=Hier soir au GRAND-PALAIS BRILLANTE "PREMIERE" des Ballets de Macedoine - Yesterday evening in GRAND-PALAIS Brilliant first performance of National Ballet of Macedonia|date=1959-09-24 |newspaper= Le Berry Republicain |location= Bourges, France |ref={{SfnRef|Le Berry Republicain|1959}}}}
* {{наведени вести |title=Hier soir a Bourges, La "premiere" nationale des Ballets de Macedoine a remporte un enorme succes - Yesterday evening in Bourges, The first national Ballet of Macedonia achieved tremendous success|date=1959-09-24 |newspaper=La nouvelle republique du Centre |location= Bourges, France |ref={{SfnRef|La nouvelle republique du Centre|1959}}}}
* {{Наведена книга |last=Ognenovski |first=Stevan |title=Tale Ognenovski, virtuoso of the clarinet and composer of Macedonian folk dances, jazz and classical music : biography and music notation of compositions of Macedonian folk dances, jazz and classical music |work=WorldCat |url=https://www.worldcat.org/title/tale-ognenovski-virtuoz-na-klarinet-i-kompozitor-na-makedonski-narodni-ora-dzez-i-klasicna-muzika-biografija-i-notografirani-kompozicii-od-makedonski-narodni-ora-dzez-i-klasicna-muzika-tale-ognenovski-virtuoso-of-the-clarinet-and-composer-of-macedonian-folk-dances-jazz-and-classical-music-biography-and-music-notation-of-compositions-of-macedonian-folk-dances-jazz-and-classical-music/oclc/977992154&referer=brief_results |year=2000c |publisher=Skopje : Matica Makedonska, 2000. |isbn=9989-48-312-4 |accessdate=2020-02-22 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2019 |title=Web page of Stevan Ognenovski, Mag.Scient. - Official Tale Ognenovski Website - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/cvstevano.html |accessdate=2020-02-22 }}
* {{наведени вести |year=1956e |title=По враќањето на "Танец" од турнеја во Западна Германија, Досега најголем успех во странство - After the return of "Tanec" from their West German tour, The biggest success until now |date=1956-10-31 |newspaper=Nova Makedonija |location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef|Nova Makedonija|1956е}}}}
* {{наведени вести |last=Gavrish |first=K. |year=1959 |title="Танец" ја освои публиката - "Tanec" wins over the audience |date=1959-12-06 |newspaper=Nova Makedonija|location=Skopje, Republic of Macedonia }}
* {{наведени вести |year=1956c |title=Успех на "Танец" во Западна Германија - Success of "Tanec" in West Germany |date=1956-10-30 |newspaper=Nova Makedonija |location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef|Nova Makedonija|1956c}}}}
* {{наведени вести |year=1956d |title=Голем успех на "Танец" во Германија - Great success of Tanec in Germany |date=1956-10-21 |newspaper=Nova Makedonija |location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef|Nova Makedonija|1956d}}}}
* {{наведени вести |last=Georgievski |first=M. |year=1964 |title=Your dance fascinates me Вашата игра ме фасцинира|date=1964-09-14 |newspaper=Vecher |location=Skopje, Република Македонија]]}}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2014 |title=Articles published at The New York Times for performance of clarinetist Tale Ognenovski at Carnegie Hall, New York City on January 27, 1956 - Official Tale Ognenovski Website - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/newyorktimes1956.html |accessdate=2020-02-22 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2014c |title=Clarinetist Tale Ognenovski with Macedonian National Ensemble for Folk Dances and Songs "Tanec" performed at CBS TV, Columbia Broadcast System on January 22, 1956.- Official Tale Ognenovski Website - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/cbs1956.html |accessdate=2020-02-22 }}
* {{Наведена книга |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2019b |title=TALE OGNENOVSKI VIRTUOSO OF THE CLARINET AND COMPOSER, BIOGRAPHY AND MUSIC NOTATION OF 69 CLARINET COMPOSITIONS: MACEDONIAN FOLK DANCES, JAZZ AND CLASSICAL MUSIC / TАЛЕ ОГНЕНОВСКИ ВИРТУОЗ НА КЛАРИНЕТОТ И КОМПОЗИТОР, БИОГРАФИЈА И НОТОГРАФИРАНИ 69 КОМПОЗИЦИИ ЗА КЛАРИНЕТ: МАКЕДОНСКИ НАРОДНИ ОРА, ЏЕЗ И КЛАСИЧНА МУЗИКА” |location=Seattle, Washington, United States |publisher=Amazon.com Kindle Direct Publishing |ISBN13=9781708334024 |url=https://www.amazon.com/OGNENOVSKI-VIRTUOSO-CLARINET-BIOGRAPHY-COMPOSITIONS/dp/1708334025/ref=tmm_pap_swatch_0?_encoding=UTF8&qid=1574180376&sr=8-1 |accessdate=2019-11-27 }}
* {{Наведена книга |last= Ognenovski |first= Stevan |year= 2019 |title= Tale Ognenovski Virtuoso of the Clarinet and Composer, Biography and Music Notation of 69 Clarinet Compositions: Macedonian Folk Dances, Jazz and Classical Music / Тале Огненовски Виртуоз на кларинет и композитор, биографија и нотографирани 69 композиции за кларинет: Македонски народни ора, џез и класична музика |publisher= Kindle Direct Publishing |location= Seattle, Washington, United States |isbn= 978-1708334024 |work= Google Books |url= https://books.google.com/books?id=L72zywEACAAJ&dq=isbn:9781708334024&hl=com&sa=X&redir_esc=y |accessdate= 2021-08-17 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2019a |title=Book: "TALE OGNENOVSKI VIRTUOSO OF THE CLARINET AND COMPOSER, BIOGRAPHY AND MUSIC NOTATION OF 69 CLARINET COMPOSITIONS: MACEDONIAN FOLK DANCES, JAZZ AND CLASSICAL MUSIC " - Official Tale Ognenovski Website |url=http://www.taleognenovski.mk/amzbognen.html |accessdate=2019-11-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |work=Music Industry News Network |date=2019-11-22 |title=Biography: "Tale Ognenovski Virtuoso Of The Clarinet And Composer, Biography And Music Notation Of 69 Clarinet Compositions: Macedonian Folk Dances, Jazz And Classical Music" |url=http://mi2n.com/press.php3?press_nb=207750 |access-date=2019-11-27 |ref={{SfnRef|Music Industry News Network|2019}} |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20191127204425/http://mi2n.com/press.php3?press_nb=207750 |archive-date=2020-12-24 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2014e |title=Photo of Tale Ognenovski, clarinetist and composer with Josip Broz Tito, President of Yugoslavia, Skopje, Republic of Macedonia, June 3, 1957.-Official Tale Ognenovski Website |url=http://www.taleognenovski.mk/tito1957.html |access-date=2017-05-30 }}
* {{ наведени вести |work=Vardar Film |year=1971 |title=Film: Македонски дел од пеколот - Macedonian Part of Hell |location=Skopje, Republic of Macedonia |url=http://www.maccinema.com/Catalog.aspx?p=68 |access-date=2020-12-18 |ref={{SfnRef|Vardar Film|1971}}}}
* {{ Наведена книга |work=Association for Science and Arts from Bitola |year=1982 |title=Book: Битолските Народно ослоботителни партизански одреди - People's Liberation Partisans Units of Macedonia from Bitola |location=Bitola, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef|Association for Science and Arts from Bitola|1982}}}}
* {{Наведена книга |last=Tashkoski |first=Pande |year=1965 |title=Доследни на заветот - Consistent with the covenant |publisher=Култура Kultura and Naša kniga 1971 |location=Skopje, Republic of Macedonia |url=https://books.google.com/books?id=96o6AAAAMAAJ&q=Тале+Огненовски |access-date=2020-12-18 }}
* {{Наведена книга |last=Sterjovski |first=Aleksandar |year=1992 |title=БРУСНИК: 600 години од основањето - Brusnik : on the 600th anniversary of establishment |publisher=Odbor za odbeležuvanje na jubilejot na s. Brusnik; Bitola : Društvo za nauka i umetnost |location=Bitola, Republic of Macedonia |work=WorldCat |oclc=441004342 |url=https://www.worldcat.org/title/brusnik-600-godini-od-osnovanjeto/oclc/441004342 |access-date=2020-12-18 }}
* {{Наведена книга |last=Petkovski |first=Dane |year=1983 |title=БОРБЕНА ДЕЈСТВА У ЗАПАДНОЈ МАКЕДОНИЈИ 1941 – 1944 - COMBAT ACTIVITIES IN WESTERN MACEDONIA 1941 - 1944 |publisher=ВОЈНОИЗДАВАЧКИ ЗАВОД |location=Belgrade, Serbia, Yugoslavia |url=https://books.google.com/books?id=opCBAAAAIAAJ |access-date=2020-12-18 }}
* {{Наведена книга |last=Petkovski |first=Dane |year=1983b |title=БОРБЕНА ДЕЈСТВА У ЗАПАДНОЈ МАКЕДОНИЈИ 1941 – 1944 - COMBAT ACTIVITIES IN WESTERN MACEDONIA 1941 - 1944 |publisher=ВОЈНОИЗДАВАЧКИ ЗАВОД |location=Belgrade, Serbia, Yugoslavia |work=Znaci Net |url=http://www.znaci.net/00003/395.pdf |access-date=2020-12-18 }}
* {{Наведена книга |last=Ognenovski |first=Tale |year=1989 |title=МАКЕДОНСКИ ОРА – MACEDONIAN DANCES |publisher=Kulturno-prosvetna zaednica na Skopje |location=Skopje, Republic of Macedonia |work=WorldCat |oclc=780525762 |url=https://www.worldcat.org/title/makedonski-ora/oclc/780525762 |access-date=2020-12-18 }}
* {{Наведена книга |last=Konstantinov |first=Dushko |year=1962 |title=Хроника на Битолско Лавци - Chronicle of the Bitola Lavci |publisher=Bitola, 1962 |location=Bitola, Republic of Macedonia |work=WorldCat |oclc=15173637 |url=https://www.worldcat.org/title/hronika-na-bitolsko-lavci/oclc/15173637 |access-date=2020-12-18 }}
* {{ наведени вести |newspaper=Vecer|date=2001-07-05 |title=“Balkan Festival of 600 dancers in Ohrid and promotion of the book entitled: “Tale Ognenovski Virtuoso of the Clarinet and Composer”” / “Балкански фестивал на 600 играорци во Охрид и промоција на книгата со наслов: „ Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор” "|location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef|Vecer|2001}}}}
* {{ наведени вести |newspaper= Nova Makedonija |date=2001-07-02 |title=“The 40th Balkan Festival of Folk Songs and Dances in Ohrid and promotion of the book entitled: “Tale Ognenovski Virtuoso of the Clarinet and Composer”” / “40-ти Балкански фестивал за народни песни и игри во Охрид и промоција на книгата со наслов: „ Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор” "|location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef| Nova Makedonija |2001}}}}
* {{ наведени вести |newspaper=Utrinski Vesnik |date=2001-07-07 |title=“Started Balkan Festival of folk Songs and Dances in Ohrid and promotion of the book entitled: “Tale Ognenovski Virtuoso of the Clarinet and Composer”” / “Започна Балканскиот фестивал за народни песни и игри во Охрид и промоција на книгата со наслов: „ Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор” "|location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef| Utrinski Vesnik |2001}}}}
* {{Наведена книга |last=Mladenovski |first=Simo |encyclopedia=МАКЕДОНСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА, дел 2, М-ЅН, стр. 1069-1070 - Encyclopaedia Macedonica, , part 2, M- Š, p. 1069-1070 |year=2009 |5= |title=”Тале Огненовски, кларинетист” – “Tale Ognenovski, clarinetist” |date=2006-01-28 |url=https://books.google.com/books?id=SPbkSAAACAAJ&dq=isbn:9786082030241&hl=com&sa=X&redir_esc=y |publisher=МАКЕДОНСКА АКАДЕМИЈА НА НАУКИТЕ И УМЕТНОСТИТЕ / MACEDONIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS |isbn10=6082030249 |isbn13=978-6082030241 |location=Skopje, Republic of Macedonia |access-date=2021-08-22 |ref={{SfnRef| MACEDONIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS |2009}} }}
* {{Наведена книга|encyclopedia="Britannica Pocket Encyclopedia, Book 7, p. 66"” / "Британика Енциклопедиски Речник, Книга 7, стр. 66"|title="Ognenovski, Tale - clarinetist and composer” / “Огненовски, Тале – кларинетист и композитор"|year=2005|url=https://books.google.com/books?id=eRNyPwAACAAJ&dq=isbn:9989165122&hl=com&sa=X&redir_esc=y|location=Skopje, Republic of Macedonia|publisher=Topper, MPM|isbn10=9989-16-512-2|isbn13=978-9989165122|access-date=2021-08-22|ref={{SfnRef| Encyclopedia Britannica, Inc |2005}}}}
* {{Наведена книга |last1=Karajanov |first1=Petar |first2=Hristo |last2=Andonovski |encyclopedia=“People from Macedonia, Encyclopedic directory, p. 233” / ”Личности од Македонија, Енциклопедиски именик, стр. 233” |year=2002 |title=“Ognenovski Tale, clarinet and reed pipe virtuoso, composer and arranger” / ”Огненовски Тале, виртуоз на кларинет и кавал, композитор и аранжер” |url=https://books.google.com/books?id=g4kXAQAAIAAJ&q=isbn:9989613281&dq=isbn:9989613281&hl=com&sa=X&redir_esc=y |publisher=Mi-An |location=Скопје, Republic of Macedonia |isbn10=9989613281 |isbn13=978-9989613289 |access-date=2021-08-22 }}
* {{Наведена книга |last1=Andonovska |first1=Lenche |first2=Naume |last2=Gjorgievski |encyclopedia=“DISTINGUISHED PEOPLE FOR BITOLA, p. 136 -138” / “ЗНАЧАЈНИ ЛИЧНОСТИ ЗА БИТОЛА, стр. 136-138” |year=2010 |title=“ Tale Ognenovski, musician / ”Тале Огненовски, музички уметник” |url=https://books.google.com/books?id=ePTNXwAACAAJ&dq=isbn:9786084538165&hl=com&sa=X&redir_esc=y |publisher=“NUUB “St. Clement Ohridski” – Bitola " |location=Bitola, Republic of Macedonia |isbn=978-6084538165 |access-date=2021-08-22 }}
* {{ наведени вести |last=Lazarevska |first=Marina |title="GREAT RECOGNITION FOR OUR MUSICIAN AND COMPOSER - TALE OGNENOVSKI AMONG THE 100 BEST CLARINETISTS OF ALL TIMES" / "ГОЛЕМО ПРИЗНАНИЕ ЗА НАШИОТ МУЗИЧАР И КОМПОЗИТОР - ТАЛЕ ОГНЕНОВСКИ МЕЃУ 100-ТЕ НАЈДОБРИ КЛАРИНЕТИСТИ НА СИТЕ ВРЕМИЊА" |date=2014-11-24 |url=http://www.dnevnik.mk/?ItemID=A5EF6F5A233FD4498AF9EAD28953883C |newspaper=Dnevnik |location=Skopje, Republic of Macedonia |archive-url=https://web.archive.org/web/20141223140633/http://www.dnevnik.mk/?ItemID=A5EF6F5A233FD4498AF9EAD28953883C |access-date=2020-12-25 |archive-date=2014-12-23 |ref={{SfnRef|Dnevnik|2014}}}}
{{refend}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.taleognenovski.mk/ Официјална страница на Тале Огненовски]
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Огненовски, Тале}}
[[Категорија:Македонски кларинетисти]]
[[Категорија:Македонски композитори]]
[[Категорија:Родени во 1922 година]]
[[Категорија:Починати во 2012 година]]
[[Категорија:Добитници на наградата „11 Октомври“]]
[[Категорија:Македонски народни музичари]]
[[Категорија:Брусник (Битолско)]]
[[Категорија:Луѓе од Битола]]
[[Категорија:Македонски комунисти]]
[[Категорија:Македонски партизани]]
[[Категорија:Носители на Партизанска споменица од 1941]]
[[Категорија:Учесници во НОБ]]
3h0lmb65cgcuwb4uog4jsnj4udoarhq
4800707
4800706
2022-08-09T12:38:54Z
Buli
2648
/* Надворешни врски */
wikitext
text/x-wiki
{{внимание}}
{{Infobox musical artist
| name = Тале Огненовски
| background = non_vocal_instrumentalist
| image = Tale Ognenovski with his Buffet Crampon clarinet 2006 (35280978025).jpg
| image_size = 300п
| caption =
| birth_name =
| birth_date = {{birth date|1922|4|27}}
| birth_place = село [[Брусник (Битолско)]], [[Битола]]
| death_date = {{death date and age|2012|6|19|1922|4|27}}
| death_place = [[Скопје]]
| genre = {{ flatlist|
* [[Македонски народни ора]]
* [[Инструментална класична музика]]
* [[Македонски Џез]]
}}
| occupation = {{flatlist|
* Музичар
* Шеф на оркестар
* Композитор
}}
| instrument = [[Кларинет]], [[кавалче]], [[гајдарка]], [[зурла]], [[тапан]]
| years_active = 1937 — 2012
| label = PGP-RTB,Jugoton, [[Македонска радио-телевизија]], Independent Records
| website = {{URL| www.taleognenovski.mk }}
}}
'''Тале Огненовски''' ([[27 април]] [[1922]], село [[Брусник (Битолско)]], [[Битола]] — [[19 јуни]] [[2012]], [[Скопје]]) — [[Македонци|македонски]]{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=20-21}} музичар и композитор, најпознат како [[кларинет]]ист, но свирел и на [[гајда]], [[зурла]] и [[тапан]] <ref name="taleognenovski.mk">[http://www.taleognenovski.mk/index.html Официјална страница на Тале Огненовски]</ref>.
==Творештво ==
Тале Огненовски е еден од најзначајните ликови во македонската народна музика. Македонските ора на Огненовски се изведувани во [[Швајцарија]], [[Франција]], [[Шведска]], [[Финска]], [[Велика Британија]], [[Данска]], [[Австрија]]. Со ансамблот „[[Танец]]“ настапувал на најпознатите концертни сцени во [[Северна Америка]] и во [[Европа]] со фантастичен успех. Особено се издвојува неговиот концерт во престижната концертна сала „[[Карнеги хол]]“ во [[Њујорк]] во [[1956]] година, како прв Македонец кој настапил на таа
сцена. За тие настапи се здобил и со извонредни оценки од публиката и критиката од страна на „[[Њујорк Тајмс]]“ (New York Times), „[[Лајф]]“ (Life), „[[Л.А. Тајмс]]“ (LA Times).<ref name="utrinski.com.mk">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=010FFD94F126FF4B8E0023ECD1CD58B2 |title=„Почина виртуозот на кларинет Тале Огненовски“, ''Утрински весник'', 20.6.2012. |accessdate=2012-07-01 |archive-date=2012-10-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121018171128/http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=010FFD94F126FF4B8E0023ECD1CD58B2 |url-status=dead }}</ref>
Тале Огненовски е композитор или аранжер на 300 македонски ора, композитор на концертот за кларинет “Tale Ognenovski Concert for Clarinet No. 1” и на 12 џез композиции.<ref name="taleognenovski.mk"/>. Неговите дела се издадени на 12 носачи на звук (ЦД, плочи, касети). Во септември [[2008]] година го објавил албумот „Македонски џез-композиции за кларинет од Тале Огненовски“, во издание на американската издавачка куќа „Индепендент рекордс“ (Independent Records), кој бил одлично оценет од музичките критичари. Претходно, во [[2006]] година го издал албумот „Концерти за кларинет на Моцарт и Огненовски“, посветен на 250-годишнината од раѓањето на [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцарт]], на кој го обработил концертот на Моцарт за кларинет. Во декември [[2005]] година го издал албумот „Џез, македонски народни ора и класична музика“. Албумот е снимен во студиото „Промузика тра-ла-ла“ во [[Скопје]], а објавен е од страна на „Индепендент рекордс“.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://star.dnevnik.com.mk/default.aspx?pbroj=1764&stID=9898 |title=Соња Стоилковска, „Микс од македонски ора и светски џез од стариот мајстор“, ''Дневник'', број 1764, сабота, 18 март 2006. |accessdate=2012-07-01 |archive-date=2013-08-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130802055057/http://star.dnevnik.com.mk/default.aspx?pbroj=1764&stID=9898 |url-status=dead }}</ref>
За своите дела, Огненовски добивал блескави оцени од повеќе страни. Така, [[2008]] година, во својот осврт на третиот албум на Огненовски, познатото мрежно место „Ол абаут џез“ (All About Jazz) оценила дека „...Музиката на Огненовски е безвременска...Тале Огненовски очигледно е далеку пред своето време и тоа е класика што ќе постои засекогаш... Тој е најголемиот кларинетист, флејтист, зурлаџија и гајдаџија на сите времиња... Тале Огненовски е еден од најголемите композитори во светот на музиката“.<ref>[http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=8B4959AB284C79458FE0E47327C0174A „Новото ЦД на кларинетистот Тале Огненовски оценето како феноменално“, ''Утрински весник'', 3.10.2008.]</ref>
Познатиот македонски музичар [[Драган Даутовски]] рекол дека Огненовски „е еден од последните мохиканци, чувари на нашиот звук. Неговото значење е особено изразено во однос на чалгијата“.
По повод смртта на Огненовски, пејачката на групата „[[Љубојна]]“ истакнала дека со пребогатиот опус што го оставил зад себе, тој може да се смета за Моцарт на македонската музика: „Донесе едно сосема поинакво видување кон чалгијата и кон народната музика, еден вистински пресврт. Тој сам по себе е национална школа, стандард. Таков човек се раѓа еднаш во векови“.<ref name="utrinski.com.mk"/><ref>Андријана Андова, „Виртуозот на кларинет замина во легендите“, ''Дневник'', година XVI, број 4893, петок, 22 јуни 2012, стр. 25.</ref>. Тале Огненовски беше партизан, учесник во НОБ и носител на Партизанска споменица 1941. {{sfn| Ognenovski |1998а}}<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Commemorative_Medal_of_the_Partisans_of_1941 опис за Партизанска споменица 1941 на англиска wikipedia]</ref>.
Во својата книга, „За Наша Музика'' Душко Димитровски напиша: „Но чудото се вика Тале Огненовски ... Невозможното станува можно “иманентно анталогиските” хоризонтални звучни светови Европа – Ориент низ музицирањето на Тале Огненовски се ракуваат, препознаваат и љубат ... Македонија по сила на обата мелосни света што ги носи и содржи во својата звучна галаксија е предодредена да ја изврши улогата на тонски катализатор за утрешното универзално поврзување и природни прелевања и циркулации на творечка мисла Исток – Запад – Исток ? ''{{sfn|Ognenovski|2000|pp=217–219}}{{sfn|Dimitrovski|1994|114–116 }}{{sfn|Ognenovski|1998a}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=217–219}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
Во книгата под наслов „Основен водич за светската музика, том еден: Африка, Европа и Блискиот Исток“ (“Rough Guide to World Music Volume One: Africa, Europe & The Middle East”), уредена од Simon Broughton и Mark Ellingham на страница 203 во поднасловот: „Незгоден музички ритам во Македонија“ (“Macedonia tricky rhythms“), Ким Бартон (Kim Burton) забележа: „„ Еден од ретките кларинетисти кои успешно настапиле и со чалгија и со помодерен стил е Тале Огненовски, роден во 1922 година и еден од највлијателните музичари од повоениот ера. Тој беше член на ансамблот Танец во 1950-тите години и беше солист на кларинет на оркестарот “Чалгија“ на “Радио Скопје“.Тој е композитор на многу музички мелодии што станаа стандарди и што е основа за сопствената нова компонирана народна музика во Македонија. “{{sfn|Broughton|2000|pp=203}}{{sfn|Ognenovski|1998a}}
Тале Огненовски беше вклучен во книгата со наслов „Најголемите кларинетисти на сите времиња во светот: Топ 100“ (“The Greatest Clarinet Players of All Time: Top 100”) напишана од Alex Trost (автор) и Vadim Kravetsky (автор)” {{sfn|Trost|2013}}{{sfn|Ognenovski|1998a}}{{sfn|Music Industry News Network|2014c}}{{sfn|Top40-Charts News|2014}}{{sfn|Ognenovski|2016b}}{{sfn|Top40-Charts News|2014}}{{sfn|Dnevnik |2014}}
Музичката мрежа MI2N (Mi2n Music Industry News) објави статија со наслов, “Кларинетистот Тале Огненовски е вклучен во книгата со наслов „Најголемите кларинетисти на сите времиња во светот: Топ 100“ од Alex Trost и Vadim Kravetsky, издавач: CreateSpace” / “Clarinetist Tale Ognenovski Is Included In The Book Entitled "The Greatest Clarinet Players Of All Time: Top 100" By Alex Trost And Vadim Kravetsky, Publisher: CreateSpace”. {{sfn|Music Industry News Network|2014c}}
Американска компанија за информации од областа на уметноста “Top40-Charts” од Њујорк објави статија со наслов: “Моцарт и Огненовски се најдобрите концерти за кларинет во светот, кларинетистот Тале Огненовски е вклучен во книгата со наслов „Најголемите кларинетисти на сите времиња во светот: Топ 100“ напишана од Alex Trost (автор) и Vadim Kravetsky (автор)” (”Mozart And Ognenovski Is The Best Clarinet Concertos In The World, Clarinetist Tale Ognenovski is included in the book entitled "The Greatest Clarinet Players of All Time: Top 100" written by Alex Trost (Author) and Vadim Kravetsky (Author)”) {{sfn|Top40-Charts News|2014}}
Весникот Дневник објави статија со наслов: “ГОЛЕМО ПРИЗНАНИЕ ЗА НАШИОТ МУЗИЧАР И КОМПОЗИТОР - ТАЛЕ ОГНЕНОВСКИ МЕЃУ 100-ТЕ НАЈДОБРИ КЛАРИНЕТИСТИ НА СИТЕ ВРЕМИЊА” {{sfn|Dnevnik |2014}}
==Втора светска војна (1941–1945)==
Тале Огненовски бил [[Народноослободителна војска на Македонија|Македонски партизан]] (1941 - 1945) и учествувал во [[Народноослободителна борба во Вардарска Македонија|НОБ]] во [[Втора светска војна|Втората светска војна]] во [[Демократска Федерална Македонија|Македонија]] како член на [[Народноослободителна војска на Македонија|Народноослободителната војска и партизанските одреди на Македонија]] во многу партизански единици, вклучително и: [[Битолско-преспански партизански одред „Даме Груев“]], [[Битолски партизански одред „Гоце Делчев“]], [[Партизански баталјон „Мирче Ацев“]], [[Прва македонско-косовска бригада|„Првата македонско-косовска бригада“]], [[Народноослободителен баталјон „Страшо Пинџур“]], [[Втора македонска ударна бригада|„Втората македонска ударна бригада“]] и [[Седма македонска ударна бригада|„Седмата македонска ударна бригада“]]. Носител е на [[Партизанска споменица од 1941]]. {{sfn|Ognenovski|1998r}}
Од 11 септември 1944 до 4 ноември 1944 година, Тале Огненовски бил командант на првиот партизански затвор во [[Демократска Федерална Македонија]] со указ на [[Президиум на АСНОМ|Президиумот на АСНОМ]] ([[Антифашистичко собрание на народното ослободување на Македонија|Антифашистичкото собрание на народното ослободување на Македонија]]).{{sfn|Ognenovski|1998r}}
[[Демократска Федерална Македонија]] било името на Македонија како федерална држава во составот на новопрогласената [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Демократска Федеративна Југославија]]. Ова име се користело во периодот од 2 август 1944 до 8 март 1946 кога Президиумот на Народното Собрание на Македонија донесува закон со кое се менува во [[Народна Република Македонија]].
Бидејќи на 21 септември 1944 година во Битола, во [[Демократска Федерална Македонија]] и во нејзината околина биле концентрирани големи германски сили (Германски сили кои се повлекувале од Грција и Албанија преку Македонија) кои воделе тешки борби со македонските партизани од [[Седма македонска ударна бригада|“Седмата македонска ударна бригада”]] заради безбедност на првиот партизански затвор тој бил преместен од островот Голем Град на Преспанското Езеро на друга безбедна локација во Ресен а подоцна на друга безбедна локација во Битолa.{{sfn | Огненовски | 2014e}} {{sfn| Ognenovski|1998r}}{{sfn|Konstantinov|1962}}{{sfn|Association for Science and Arts from Bitola|1982}}{{sfn|Sterjovski|1992|pp=66-68, 137-138}}{{sfn|Tashkoski|1965|pp=65-67, 16-273}}{{sfn|Petkovski|1983|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}{{sfn|Petkovski|1983b|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}
Тале Огненовски бил носител на [[Партизанска споменица од 1941]], Бр. 25021 и Медал бр. 24198) со указ потпишан од министерот за одбрана на поранешна Југославија, армискиот генерал Иван Гошњак на 20 јуни 1961 година во Белград, [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]]. Носител бил и на „Орденот за храброст“ (бр. 97333, Указ бр. 172 од 15.07.1949 година.) кој му го доделил Президиумот на Националното собрание на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Демократска Федеративна Југославија]].
Неговата мајка Фанија (Ванка) Огненовска била учесник во [[Народноослободителна борба во Вардарска Македонија|НОБ]] од 1941 година и за нејзините големи заслуги за слободата на Македонија и била доделена национална пензија со Решение на Административната комисија на Сојузниот извршен совет на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]] број 05-4010 од 1962 година и број 58-689/65 (П.бр. 3052) од 01.01.1965 година а [[Јосип Броз - Тито]] {{sfn|Ognenovski|2014e}}, претседател на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]], и го доделил одликувањето „Орден за заслуги за народ со сребрена звезда“ со Указ бр. 197 од 7 декември 1963 година за организирање и зајакнување на националната одбрана, безбедност и независност на земјата и нејзино учество во Народноослободителната војна на Македонија и Југославија во Втората светска војна (1941 - 1945). Нејзината куќа во селото Брусник, Битола се користела за одржување состаноци и врски на комунистичката партиската организација со партизанскиот одред. {{sfn| Ognenovski |1998r}}{{sfn|Konstantinov|1962}}{{sfn|Association for Science and Arts from Bitola|1982}}{{sfn|Sterjovski|1992|pp=66-68, 137-138}}{{sfn|Tashkoski|1965|pp=65-67, 16-273}}{{sfn|Petkovski|1983|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}{{sfn|Petkovski|1983b|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}
Неговиот брат Цане (Александар) Огненовски бил [[Народноослободителна војска на Македонија|Македонски партизан]] и загинал во [[Народноослободителна борба во Вардарска Македонија|НОБ]] во април 1944 година во село [[Рудари (село)|Рудари]], Грција. Посмртно на 29 ноември 1950 година во Белград, Југославија, година Министерот за одбрана, Врховниот командант на Југословенската армија [[Јосип Броз - Тито]] {{sfn|Ognenovski|2014e}} му доделил ”Споменица за вечен спомен и слава на паднатите борци на Народноослободителна војна на Југославија” (број на Споменицата 234705). Посмртно на Цане (Александар) Огненовски на 12 септември 1982 година во Битола, Република Македонија му била доделена „Спомен плакета“ и медал (ја примил Тале Огненовски) во знак на признавање на припадност кон партизанските одреди како член на народноослободителната армија на Македонија и учество во југословенската националноослободителна војна од Одборот за одбележување на 40 годишниот јубилеј на партизанските одреди: [[Битолски партизански одред „Пелистер“]], [[Битолско-преспански партизански одред „Даме Груев“]] и [[Битолски партизански одред „Јане Сандански“]]. Цане (Александар) Огненовски бил Македонски партизан (1941 - 1945) и учествуваше во [[Втора светска војна|Втората светска војна]] во Македонија како член на [[Народноослободителна војска на Македонија|Народноослободителната војска и партизанските одреди на Македонија]] во многу партизански единици, вклучително и: [[Битолско-преспански партизански одред „Даме Груев“]], [[Битолски партизански одред „Гоце Делчев“]], [[Партизански баталјон „Мирче Ацев“]], [[Прва македонско-косовска бригада|„Првата македонско-косовска бригада“]], [[Народноослободителен баталјон „Страшо Пинџур“]] и [[Втора македонска ударна бригада|„Втората македонска ударна бригада“]]
{{sfn| Ognenovski |1998r}}{{sfn|Konstantinov|1962}}{{sfn|Association for Science and Arts from Bitola|1982}}{{sfn|Sterjovski|1992|pp=66-68, 137-138}}{{sfn|Tashkoski|1965|pp=65-67, 16-273}}{{sfn| Ognenovski |1919|pp=212}}{{sfn| Ognenovski |1919a}}{{sfn|Petkovski|1983|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}{{sfn|Petkovski|1983b|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}
Панде Ташкоски во својата книга насловена "Доследни на заветот" на страна 65 напишал: "Тале Огненовски, многу убаво свиреше на кларинет. Сам се беше научил да свири. Тој беше прочуен и популарен кларинетист во Битолско. Сите го сметаа за најдобар. Низ селото или по полето, тој постојано свиреше на кавалче. Кога подрасна ја замоли мајка си Фанија (Ванка) да му купи кларинет. Оваа желба му беше исполнета. За една година Тале стана вистински "мајстор" на кларинетот. Свиреше на сите приредби во Брусник, а и во другите села. Свиреше и на свадби и разни празнични денови. " Тале Огненовски им изјавил на своите соборци партизаните Панде Ташковски, [[Панде Кајзеро|Панде Јовчевски – Кајзеро]] и Јонче Савевски од [[Битолски партизански одред „Гоце Делчев“]] на 21 јуни 1943 година во шумата во близина на селото Лавци, Битолско: "Ако останам жив после војната, ви ветувам ќе се посветам на музиката. Ќе ги совладам и нотите и ќе свирам во некој голем оркестар". Ова е напишано на страна 67 од книгата на Панде Ташковски насловена "Доследни на заветот" . Заветот што Тале Огненовски го даде на 21 јуни 1943 година во шумата во близина на селото Лавци, Битола а кое свое ветување Тале Огненовски го исполнил после војната: "Ако останам жив после војната, ви ветувам ќе се посветам на музиката. Ќе ги совладам и нотите и ќе свирам во некој голем оркестар" беше инспирација на Панде Ташковски да го именувал насловот на својата книга "Доследни на заветот".{{sfn|Ognenovski|1998r}}
{{sfn|Ognenovski|2001}}{{sfn| Horner |2003}}{{sfn|Harris|2009}}{{sfn| All About Jazz|2009a}}{{sfn|Ognenovski|2008}}{{sfn| All About Jazz|2008}} {{sfn|Top40-Charts News|2006}}{{sfn|Ognenovski|2006}}{{sfn|Top40-Charts News|2014}} {{sfn|Ognenovski|2017a}}{{sfn|Ognenovski|1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=250-377}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2016b}}{{sfn|Ognenovski|1998r }}{{sfn|TheMusic.Today |2016}}{{sfn| Ognenovski |1998r}}{{sfn|Konstantinov|1962}}{{sfn|Association for Science and Arts from Bitola|1982}}{{sfn|Sterjovski|1992|pp=66-68, 137-138}}{{sfn|Tashkoski|1965|pp=65-67, 16-273}}{{sfn|Petkovski|1983|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}{{sfn|Petkovski|1983b|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}{{sfn| Muzoic |2016}}{{sfn|Ognenovski|2016b}}{{sfn|Ognenovski|2000}}{{sfn|All About Jazz|2008a}}{{sfn|Jazzclub Unterfahrt Munich|2004}}{{sfn|JazzTimes |1998}}{{sfn|Horner|2003}}{{sfn|Music Industry News Network|2014c}}{{sfn|All About Jazz|2010}}{{sfn|Music Industry News Network|2010}}{{sfn|Trost|2013}}{{sfn|Music Industry News Network|2006}}{{sfn|Music Industry News Network|2009}}{{sfn|Music Industry News Network|2009}}{{sfn|Music Industry News Network|2012}}{{sfn|Bubevska |2009}}{{sfn|Broughton|2000|pp=203}}{{sfn|Martin|1956a}}{{sfn|Martin|1956b}}{{sfn|Vardar Film |1955}}{{sfn|IMDb |1955}}{{sfn|Dimitrovski|1994}}{{sfn|Saudek |1956}}{{sfn|Life (magazine)|1956}}{{sfn|Dance Observer|1956}}{{sfn|Cassidy |1956}}{{sfn| Hume|1956}}{{sfn| Goldberg |1956}}{{sfn| Ognenovski |2019b}}{{sfn| Music Industry News Network|2019}}{{sfn|Ognenovski |1989}}
16 партизани, дел од борците членови на [[Битолски партизански одред „Гоце Делчев“|Битолскиот партизански одред „Гоце Делчев“]]: [[Панде Кајзеро|Панде Јовчевски – Кајзеро]] , [[Тодор Ангелевски|Тошо Даскалот - Строгов]], Панде Ташковски, [[Фана Кочовска-Цветковиќ|Фана Кочовска]], Тале Огненовски, Цане (Александар) Огненовски (брат на Тале Огненовски), Сотир Брбески - Ило, Крсте Самарковски - Веле, [[Пецо Гудовски]]-Мустаклијата, Милан Илиевски - Сашо, Јонче Савевски, Крсте Шапревски - Веле, Сотир Брбески - Ило, Јосиф Неделковски - Ноне, Тоде Дериоски - Кумо и [[Васко Карангелевски]] биле опколени од бугарската полиција и војска во селото Лавци, Битола во близина на селото и во нееднаква борба на 22 јуни 1943 година, партизанот [[Панде Кајзеро|Панде Јовчевски – Кајзеро]] во херојска борба загинал убивајќи 11 бугарски полицајци и 3 бугарски војници во близина на селото Лавци, Битола а следниот ден, на 23 јуни 1943 година, партизанот [[Тодор Ангелевски|Тошо Даскалот - Строгов]] загинал во борба со бугарската полиција и бугарската армија во селото Лавци, Битола. Другите партизани го пробиле обрачот водејќи борба со бугарската полиција и војска. Од март 1943 година, [[Тодор Ангелевски|Тошо Даскалот – Строгов]] бил командант на Штабот на Втората оперативна зона на Генералштабот на [[Народноослободителна војска на Македонија|Народноослободителната војска и партизанските одреди на Македонија]]. и во нееднаква борба на 22 јуни 1943 година, партизанот Панде Јовчевски – Кајзеро во херојска борба загинал убивајќи 11 бугарски полицајци и 3 бугарски војници во близина на селото Лавци, Битола а следниот ден, на 23 јуни 1943 година, партизанот Тошо Даскалот - Строгов загинал во борба со бугарската полиција и бугарската армија во селото Лавци, Битола. Другите партизани го пробиле обрачот водејќи борба со бугарската полиција и војска. Од март 1943 година, Тошо Даскалот – Строгов бил командант на Штабот на Втората оперативна зона на Генералштабот на Народноослободителната војска и партизанските одреди на Македонија. Настаните опишани на 22 и 23 јуни 1943 година, што се случиле во селото Лавци, Битола и во нејзина близина се опишани и во книгите насловени "Доследни на заветот", од Панде Ташкоски“ и "БОРБЕНИ АКТИВНОСТИ ВО ЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА 1941 - 1944“ од Дане Петковски и Владо Стрезовски а се прикажани и во филмот [[Македонски дел од пеколот]].{{sfn|IMDb|1971}}{{sfn|Vardar Film|1971}}{{sfn| Ognenovski |1998r}}{{sfn|Konstantinov|1962}}{{sfn|Association for Science and Arts from Bitola|1982}}{{sfn|Sterjovski|1992|pp=66-68, 137-138}}{{sfn|Tashkoski|1965|pp=65-67, 16-273}}{{sfn|Petkovski|1983|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}{{sfn|Petkovski|1983b|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}{{sfn|Ognenovski|1998r}}
Тале Огненовски бил присутен на 11.11.1943 година во селото [[Сливово ]], Република Македонија каде [[Прва македонско-косовска бригада|„Првата македонско-косовска бригада“]] била формирана а заедно со Тале Огненовски бил присутен и неговиот брат Цане (Александар) Огненовски, заедно со останатите 800 борци. Борци на „Првата македонско-косовска бригада“ биле и партизаните: [[Фана Кочовска-Цветковиќ|Фана Кочовска]], Митревски Видан - Крсте (Господ), [[Наум Веслиевски | Наум Веслиевски Овчарот]], Петар Брајовиќ - Буро , командант на „Првата македонско-косовска ударна бригада“, [[Чеде Филиповски - Даме ]], заменик командант на „Првата македонско-косовска ударна бригада“… Членот на Врховниот штаб на [[Југословенски партизани|Народноослободителната војска на Југославија]] и делегатот на Централниот комитет на [[Сојуз на комунистите на Југославија|Комунистичката партија на Југославија]], [[Светозар Вукмановиќ – Темпо]] го објавил формирањето на Првата македонско-косовска ударна бригада и одржал говор. {{sfn|Ognenovski|1998r}}
Од 14 ноември 1943 година, [[Прва македонско-косовска бригада|„Првата македонско-косовска бригада“]] водела неколку битки со германската и бугарската војска во околината на Кичево, Велес, Брод, Крушево, Дебар, Демир Хисар , Ресен ... Ноќта на 5 декември 1943 година, бригадата започнала да маршира од селото Сливово (заедно со бригадата бил и Главниот штаб на [[Народноослободителна војска на Македонија|Народноослободителната војска и партизанските одреди на Македонија]] и Централниот комитет [[Сојуз на комунистите на Македонија|Сојузот на комунистите на Македонија]]) низ планината Галичица помеѓу Преспа и Охридското Езеро, преку албанскиот дел ја преминала грчката територија и на 9 декември се одморила во селото [[Герман (Леринско)]] во Грција. Жителите на селото биле воодушевени од доаѓањето на партизаните и се одржала народна прослава на која свирел кларинетистот Тале Огненовски, кој исто така бил македонски партизан и борец на бригадата. На 17 декември 1943 година, минувајќи 300 километри за 11 дена, бригадата пристигнала во селото [[Фуштани]], Грција заедно со Главниот штаб на [[Народноослободителна војска на Македонија|Народноослободителната војска и партизанските одреди на Македонија]] и Централниот комитет [[Сојуз на комунистите на Македонија|Сојузот на комунистите на Македонија]].
На 20 декември 1943 година, во селото [[Фуштани]] во Грција била формирана [[Втора македонска ударна бригада|„Втората македонска ударна бригада“]], составена од 500 борци меѓу кои биле и [[Фана Кочовска-Цветковиќ|Фана Кочовска]], Митревски Видан - Крсте (Господ), [[Наум Веслиевски | Наум Веслиевски Овчарот]], Петар Брајовиќ - Буро , командант на „Првата македонско-косовска ударна бригада“, [[Чеде Филиповски - Даме ]], заменик командант на „Првата македонско-косовска ударна бригада“… . Тале Огненовски со неговиот брат Цане (Александар) Огненовски биле присутни на формирањето на бригадата во селото Фуштани во Грција.Командант на [[Втора македонска ударна бригада|„Втората македонска ударна бригада“]] бил [[Диме Туриманџовски]] а негов заменик бил [[Лазар Калајџиски]]. Членот на Врховниот штаб на [[Југословенски партизани|Народноослободителната војска на Југославија]] и делегат на Централниот комитет на [[Сојуз на комунистите на Југославија|Комунистичката партија на Југославија]] [[Светозар Вукмановиќ – Темпо]] и генералот [[Михајло Апостолски]] командант на Главниот штаб на [[Народноослободителна војска на Македонија|Народноослободителната војска и партизанските одреди на Македонија]] биле присутни на формирањето на [[Втора македонска ударна бригада|„Втората македонска ударна бригада“]] на 20 декември 1943 година. {{sfn|Ognenovski|1998r}}
[[Народноослободителна војска на Македонија|Народноослободителната војска и партизанските одреди на Македонија]] од 7.000 партизани кон крајот на 1943 година, до завршните воени операции во Втората светска војна во [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Демократска Федеративна Југославија]] во април 1945 година достигнала број од 100.000 редовни војници. Респектот на своите [[Сојузници во Втората светска војна|Сојузници]] Македонија го стекнала преку придонесот кон победата над фашизмот. [[Народноослободителна војска на Македонија|Народноослободителната војска и партизанските одреди на Македонија]] командувани од генерал [[Михајло Апостолски]] била дел од [[Југословенски партизани|Народноослободителнатата војска на Југославија]]
командувана од [[Јосип Броз - Тито]]. {{sfn|Ognenovski|2014e}}{{sfn|Ognenovski|2014e}}{{sfn| Ognenovski |1998r}}{{sfn|Konstantinov|1962}}{{sfn|Association for Science and Arts from Bitola|1982}}{{sfn|Sterjovski|1992|pp=66-68, 137-138}}{{sfn|Tashkoski|1965|pp=65-67, 16-273}}{{sfn|Petkovski|1983|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}{{sfn|Petkovski|1983b|pp=113, 114-122, 123-125, 126-143, 144-184, 185-187, 188-192}}
== Тале Огненовски во филмот „Ритам и звук“==
Тале Огненовски како солист на кларинет ги изведуваше македонските народни ора „Женско Чамче“ и „Беранче“ со ансамблот „Танец“ во филмот „Ритам и звук“ во продукција на Вардар филм од 1955 година. Орото „Женско Чамче“ почнува со технички многу комплицирани соло виртуозни импровизации на Тале Огненовски кои не егзистираат во оригиналната верзија на ова оро. {{sfn|Ognenovski|2019b|pp=28-31}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=28-31}}{{sfn|Vardar Film |1955}}{{sfn| IMDb |1955}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn| IMDb |1955}}{{sfn|Ognenovski|1955}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
==Турнеја во Северна Америка==
[[Податотека:Tale Ognenovski, clarinetist and composer with his wife Nevena, son Stevan and mother Fanija (Vanka) in Skopje, Republic of Macedonia in 1955.jpg|мини|десно|Тале Огненовски со неговата сопруга Невена, синот Стеван и мајката Фанија во Скопје, 1955]]
Тале Огненовски настапи со [[Танец (ансамбл)|„Македонскиот ансамбл за народни игри и песни „Танец““]] на концертите во Соединетите Американски Држави (65 концерти, од 22 јануари 1956 до 12 април 1956 година), Канада (Торонто, Massey Hall, 13 февруари 1956 година), Германија (74 концерти, од 15 август 1956 година до 27 октомври 1956 година и 17 и 18 септември 1959 година во Дортмунд), Франција (83 концерти, од 20 септември до 25 ноември, г. 1959), Швајцарија (Берн, 7 и 8 јули, Женева, 9 и 10 јули 1959 година), Бугарија (ноември и декември 1955 година), Романија, (9 концерти, декември 1957 и јануари 1958 година), Албанија (9 концерти, октомври 1957 година), Босна и Херцеговина, Црна Гора, Словенија, Србија и Хрватска и секаде публиката широко го отвори срцето и со аплаузи ги поздрави изведбите на Ансамблот „Танец“. Тале Огненовски свирел како виртуозен солист на кларинет и кавалче во поголемиот дел на програмата, вклучително и македонските народни ора „Невестинско оро“, „Чупурлика“, ‘Шопска подрипнувачка, „Копачка“, „Овчарско оро“, „Соборски игри“, други македонски песни, српски народни танци и песни и „Шоте“, албанска народна игра. {{sfn|Ognenovski|2019b|pp=28-29; 78-79}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=28-29; 78-79}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}
Craig Harris од музичкиот портал [[Allmusic]] напиша за „Македонскиот ансамбл за народни игри и песни „Танец““ и за кларинетист Тале Огненовски: „Ансамблот „Танец“ го достигна својот врв во доцните 50-ти години, кога влијателниот инструменталист на дувачки инструменти (кларинет, кавалче, гајдарка зурла...) Тале Огненовски беше член. {{sfn|Harris|2009}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|1998a}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}
Турнејата низ Северна Америка на ансамблот „Танец“ започна со нивното деби на CBS ТВ<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/CBS Страница на англиска википедија за Columbia Broadcasting System TV]</ref> програмата Омнибус (американска ТВ серија)<ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/Omnibus_(American_TV_program) Omnibus телевизиска серија]</ref> на 22 јануари 1956 година. Нивниот прв настап во живо на американската телевизија беше снимен на видеокасета и архивиран во Конгресната Библиотека во Вашингтон (LIBRARY OF CONGRESS) {{sfn|Library of Congress |1956}}Во каталогот е запишана содржина: „[[Социјалистичката Федеративна Република Југославија|Југославенски]] национален народен балет / режиран од Elliot Silverstein<ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/Elliot_Silverstein Страница на англиска википедија за Elliot Silverstein]</ref> со ансамблот „Танец“ од [[Народна Република Македонија|Македонија]] (20 минути.) Продуцент Robert Saudek<ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/Robert_Saudek_(television_executive) Страница на англиска википедија за Robert Saudek]</ref>.” {{sfn|Saudek|1956}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=70-71}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2014c}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=70-71}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
За секој концерт од северноамериканската турнеја на македонскиот ансамбл за народни игри и песни „Танец“ во скоро секоја критика во весниците за македонското народно оро “Шопска подрипнувачка” беше напишано: “... во случај на една игра “Шопска подрипнувачка” не беше само игра за истакнување туку беше високо ефектна ... “Шопска подрипнувачка” го креираше шоуто ... Брзината со која се играше и исклучително големата енергија и прецизност на шесте мажи во играта се единствени и бараа повторување ...” Биографот на Тале Огненовски, неговиот син м-р Стеван Огненовски{{{sfn|Ognenovski|1998a}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=404–405}}{{sfn|Ognenovski|2000c}}{{sfn|Ognenovski|2016b}}}} во неговата книга ''Tale Ognenovski Virtuoso of the Clarinet and Composer'' / ''Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор'' (2000), забележа: ”Тале Огненовски беше витуозен солист на кларинет во изведбата на “Шопска подрипнувачка”, но истовремено и аранжер на музиката бидејќи тој додаде свои сопствени импровизации во некои делови од ова оро... Ова беше случај и со другите ора каде Тале Огненовски настапил како солист на кларинет и кавалче. {{sfn|Ognenovski|2000|pp=78-79}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=78-79}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}
На 27 јануари 1956 година, Тале Огненовски настапи во [[Карнеги Хол]] (Carnegie Hall)<ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/Carnegie_Hall Страница на англиска википедија за Карнеги Хол]</ref> во Њујорк како солист на кларинет и кавалче на ансамблот „Танец“. {{sfn|Ognenovski|1998a}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=68–125}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2014}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=68-125}}
За овој концерт во Карнеги Хол музичкиот критичар на весникот „[[Њујорк Тајмс]]“ (New York Times), Џон Мартин (John Martin) <ref>[[ https://en.wikipedia.org/wiki/John_Martin_(dance_critic)Џон{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} John Martin музички критичар на весникот Њујорк Тајмс]</ref> , Страница на англиска википедија за John Martin] напиша во својот напис од 28 јануари 1956 година: “… Ансамблот „Танец“ кој е дел од националната програма за зачувување на народните уметности доаѓа од [[Народна Република Македонија|Македонија]]… ја доби нашата наклонетост со поедини брилијантно спектакуларни и прекрасни непознати игри …сите игри восхитуваат, и нивната уметничка скала навистина воодушевува ... извонредна музика на стандардни и нестандардни инструменти: рапавото и незаборавно кавалче... “{{sfn|Martin|1956a|pp=11}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=96–97}}{{sfn|Ognenovski|2014}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=96-97}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}а во написот од 5 февруари 1956 година напиша: „Спектакл… зачудувачко шоу на кое на било кој гледач ќе му биде тешко да одолее… илјадници различни нијанси на динамика… голема брзина на движење… забележителна заедничка виртуозност… правилни и неправилни ритми на ората од [[Народна Република Македонија|Македонските планини]] … необични музички инструменти кои ги придружуваат многу од ората … безвременско кавалче ... ” {{sfn|Martin|1956b|pp=114}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=96-97}}{{sfn|Ognenovski|2014}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
„И овие музички тактови, придружувани понекогаш со овчарско кавалче ... Македонската група „Танец“ со околу четириесет играорци и музичари покажаа многу од своето богато фолклорно богатство ... Во “Шопска подрипнувачка” главни беа петте млади играорци ... Публиката што Карнеги Хол го наполни до врвот радосно извикуваше и му аплаудираше на големиот ентузијазам на народните игри, како да беше сведок на изведба од класичен сценски балет во неговиот најсовршен раскош.. ” напишано од Walter Terry, наслов “Југословенски фолклорен балет” (Yugoslav Folk Ballet), New York Herald Tribune, Њујорк, 28 јануари 1956 г. {{sfn|Nachevski|1956a}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=77; 98 101}}{{sfn|Ognenovski|2014}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=77; 98 101}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
„Во последно време имавме некои интересни концерти од исток и запад, но ниеден немаше толку голем успех и толку големо прифаќање од публиката како што имаше југословенскиот фолклорен балет „Танец“. Ценетиот Карнеги Хол вистински трепереше, а почитуваната публика беше неуморна во аплаудирањето... ...” напиша Robert Coleman во весникот “New York Daily Mirror” <ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/New_York_Daily_Mirror Страница на англиска википедија за The New York Daily Mirror]</ref>{{sfn|Ognenovski|2000|pp=100-101}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=100-101}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
„Вчера вечер југословенскиот национален фолклорен балет ја започна трансконтиненталната турнеја во Карнеги Хол ... Ова е најсвеж, најжив и стручно најуспешен танцов настан што во тек на години се појавил на нашиот хоризонт ... Ние примивме многу новости од Ориентот и од Западот, но ниеден не доби поентузијастички прием од југословенскиот национален фолклорен балет.” Нпишано од William Hawkins во весникот „New York World Telegram” на 28 јануариi, 1956 г. {{sfn|Ognenovski|2000|pp=100-101}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=100-101}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
Стјепан Пуцак, поранешен дописник на Танјуг (новинска агенција на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|поранешна Југославија]]) и хрватски новинар напиша во весникот [[Нова Македонија]]: „Од седумнаесетте бурно поздравени точки на програмата навистина е многу тешко и ризично да се каже кои точки беа најуспешни ... „Шопска подрипнувачка“ дури беше повторена, а повторувањето на американските сцение навистина редок и и исклучив настан. {{sfn|Pucak|1956}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=76 ;96-99}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=76 ;96-99}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}
Наум Начевски, новинар на весникот [[Нова Македонија]], [[Скопје]], [[Народна Република Македонија]] напиша: „ Публиката мошне често со спонтано ракоплескање го прекратуваше прикажувањето на некои народни игри, во кои оставија особено силен впечаток фолклорните богаства на носиите и необичниот ритам на [[Народна Република Македонија|македонската народна музика]]. „Танец“ не наиде на вонредно убав прием само кај њујоршката публика туку и кај њујоршкиот печат.“ {{sfn|Nachevski|1956a}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=77; 98-101}}{{sfn|Ognenovski|2014}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=77; 98-101}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}
Ансамблот Танец настапуваше во поголеми аудиториуми, вклучувајќи ги, Кил Аудиториум (Kiel Auditorium ), Сент Луис, Мисури (St. Louis, Missouri) на 26 февруари 1956 година и Денвер Арена Аудиториум, Колорадо (Denver Arena Auditorium, Colorado), на 4 март 1956 година. Кил Аудиториум (Kiel Auditorium) <ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/Kiel_Auditorium опис за Kiel Auditorium на англиска wikipedia]</ref> (првично именуван во 1934 година кога беше изграден како Општински аудиториум (Municipal Auditorium)) со капацитет за седење од 9.300 и беше домаќин на најразлични рок-концерти. Аудиториумот Кил (Kiel Auditorium) беше по капацитет на посетители само зад Медисон Сквер Гарден (Madison Square Garden) како најпознатата арена за борење во Северна Америка. Денвер Арена Аудиториум (Denver Arena Auditorium) <ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Denver_Auditorium_Arena опис за Denver Arena Auditorium на англиска wikipedia]</ref> е чисто спортско место со капацитет за седење од 6.841. {{sfn|Ognenovski|2000|pp=92–93}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=92-93}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
„За концертите во ''Граѓанската оперска куќа'' (Civic Opera House) во Чикаго, Илиноис на 4 февруари и 5 февруари 1956 година, музичкиот критичар на весникот ''Chicago Daily Tribune''<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Chicago_Tribune Страница на англиска википедија за весникот Chicago Tribune]</ref> , Клаудија Касиди (Claudia Cassidy<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Claudia_Cassidy Страница на англиска википедија за (Claudia Cassidy]</ref>, истакна: „… Ансамблот наречен Танец, кој е [[Народна Република Македонија|македонски]] збор за танц, оваа група од 37 танчери, пејачи и музичари е калеидоскоп на Балканот ... Кога петмина од нив ја играат „Шопска подрипнувачка“, која очигледно само значи дека им се додворуваат на девојките. Нивните изведби би ги гледал секој ден но тоа би било неправедно кон четирите мали лебеди од балетот ”Лебедово езеро” (Swan Lake) <ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/Swan_Lake Страница на англиска википедија за балетот ”Лебедово езеро” (Swan Lake) ]</ref>{{sfn|Cassidy|1956}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=106-108}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=106-108}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
За концертот во “Академијата за музика“ (Academy of Music) <ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/Academy_of_Music_(Philadelphia) Страница на англиска википедија за Academy of Music Philadelphia, Pennsylvania ]</ref> во Филаделфија, Пенсилванија на 7 февруари 1956 година, ' музичкиот критичар Самуел Сингер (Samuel Singer) на весникот ''The Philadelphia Inquirer''<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/The_Philadelphia_Inquirer Страница на англиска википедија за весникот The Philadelphia Inquirer ]</ref> коментира, „„ Танец “ значи 'танц', но 'танц' во поголема форма од вообичаеното. Покрај танцот, тој пренесува драма, ритуал, традиција, песни, дури и воени маневри ... имаше извонредна прецизност и во танцување и во играње ... Кларинетот , контрабасот, виолината, тапанот, гитарата и флејтата обезбедија најголем дел од придружбите во разни комбинации. “{{sfn|Singer|1956}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=110-111}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=110-111}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
За концертот во “Constitution Hall“<ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/DAR_Constitution_Hall Страница на англиска википедија за DAR Constitution Hall]</ref> во Вашингтон, на 9 февруари 1956 година, Пол Хјум (Paul Hume) <ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Paul_Hume Страница на англиска википедија за Paul Hume]</ref>, музичкиот критичар на “WASHINGTON POST and TIMES HERALD“ <ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/The_Washington_Post Страница на англиска википедија за The Washington Post ]</ref> забележа, „„Шопска подрипнувачка“ е создадена да им покаже на девојkите колку се убави и прекрасни, брилијантни, возбудливи и сензационални уметничките вештини на нивните машки пријатели. Брзината со која тие играа и исклучително големата енергија и прецизноста на на шестте мажи кои играа е единствена и беше побарано да се повтори... ."{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=110-111}}{{sfn|Hume|1956}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=110-111}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
За концертот во “Massey Hall“<ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/Massey_Hall Страница на англиска википедија за Massey Hall]</ref> во Торонто, Онтарио, Канада на 13 февруари 1956 година, музички критичар од весникот “The Globe and Mail“<ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/The_Globe_and_Mail Страница на англиска википедија за весникот The Globe and Mail]</ref> John Kraglund<ref>[ https://www.thecanadianencyclopedia.ca/en/article/john-kraglund-emc Страница за John Kraglund]</ref> напиша: „Првиот впечаток, сепак е ритмичка прецизност ... Немаше изведба без спектакл ... во случајот на орото, „Шопска подрипнувачка“, не беше само пофалба, туку тоа беше многу ефектно изведено... ."{{sfn|Kraglund|1956}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=114-116}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=114-116}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
За концертот во "Воената меморијална оперска куќа" (War Memorial Opera House<ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/War_Memorial_Opera_House Страница на англиска википедија за War Memorial Opera House]</ref> во Сан Франциско, Калифорнија, на 7 март 1956 година, музичкиот критичар на весникот "San Francisco Chronicle"<ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/San_Francisco_Chronicle Страница на англиска википедија за весникот San Francisco Chronicle]</ref>, R. H. Hagan вели: „Самата музика, вклучувајќи неколку народни инструменти, е заслужна за вредноста на шоуто, и никогаш повеќе точките на програмата не треба да се насловат поинаку од [[Народна Република Македонија|"македонска музичка мелодија"]], кои во нивните заплетени ритми и тажни мелодии, најмалку што би можеле да направат е Dave Brubeck да испрати итен повик до Darius Milhaud... “{{sfn|Hagan|1956}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=114-119}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=114-119}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
За концертот во Филхармонискиот аудиториум (The Philharmonic Auditorium)<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Hazard%27s_Pavilion#Philharmonic_Auditorium Страница на англиска википедија за Philharmonic Auditorium Los Angeles]</ref> во Лос Анџелес, Калифорнија, на 12 март 1956 година, музичкиот критичар на весникот „[[Л.А. Тајмс]]“ (''Los Angeles Times'')<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Los_Angeles_Times Страница на англиска википедија за весникот Los Angeles Times]</ref> Алберт Голдберг (Albert Goldberg<ref>[ https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1990-02-06-mn-228-story.html Страница за Albert Goldberg]</ref> коментира: Со автентичното необично, а покрај тоа и слободно фолклорно играње со заплеткани теми од сопственото наследство, оваа група би рекле дека би било тешко да се победи ... Играорците се придружувани од група музичари составена од виолинист, гитарист, хармоникаш, флаутист, кларинетист, контрабасист а често се вклучени тапани од различни типови, како и овчарското кавалче... "{{sfn|Goldberg|1956}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=120-123}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=120-123}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
Музичкиот магазин ''Dance Observer'' коментира: „Публиката во салата Карнеги Хол на 27 јануари 1956 година во Њујорк на концертот на Југословенскиот народен фолк балет ''Танец'', уживаше во еден фасцинантен пресек од над 2000 години човечка историја и култура. Танец е група од [[Народна Република Македонија|Македонија]]... " Vol. 23-24, стр. 55. 1956.{{sfn|Dance Observer |1956}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}
По завршувањето на турнејата, „[[Лајф]]“ (''Life'' (magazine) <ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/Life_(magazine) Страница на англиска википедија за Life (magazine)]</ref>)коментираше: „Пред стотина години, на нерамните патишта во Македонија, банди од разбојници ги крадеа караваните на богатите трговци и како Робин Худ, дел од пленот им го даваа на сиромашните... [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југословенскиот национален фолклорен балет]] оваа пролет ја направи својата прва и и многу успешна турнеја во Соединетите американски држави... Уметничката група која е составена од извежбани експерти, 40 играорци и музичари беше формирана за да ја зачува културата на нивната земја. Сите овие игри произлегуваат од церемонијата на венчавање ... Заедно тие прават силен приказ на игри каков што Соединетите американски држави никогаш не виделе... 9 април 1956 г. Vol 40, No. 15. стр. 173-174. {{Sfn|Life (magazine)|1956}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=121-125}}{{sfn|Ognenovski|2014f}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=121-125}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
За време на 84-дневно патување низ Соединетите Држави и Канада, aнсамблот „Танец“ помина десет илјада километри и даде 66 концерти во 53 различни градови. Тие беа опишани како голем културен настан од страна на американскиот печат, со написи што се појавуваат во: The New York Times, The New York Daily Mirror, The New York Herald Tribune, The New York World Telegram, The New York Daily News, Boston Traveler, Chicago Daily News, Chicago Daily Tribune, Boston Traveler, Boston Globe, Saint Louis Globe Democrat, San Francisco Chronicle, Los Angeles Times, San Diego Union, The Milwaukee Journal, Washington News, Baltimore Sun, The Christian Science Monitor, Denver Rocky Mountain News, Life, The Philadelphia Inquirer, The Globe and Mail, The Washington Post и Times Herald... {{sfn|Ognenovski|2000|pp=90-91}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=90-11}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}
Во својата книга, „Tale Ognenovski Virtuoso of the Clarinet and Composer'' / ''Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор'' (2000)'' м-р Стеван Огненовски{{sfn|Ognenovski|2019}} напиша: „По завршување на концертите публиката ги опкружувала членовите на ансамблот „Танец“, честитајќи им за покажаните исклучително големи уметнички вештини, барајќи од нив автограми. Многу од нив му велеле на Тале Огненовски дека е тој е кларинетист број еден ... Северно американските весници во нивните коментари толку величенствено ги опишаа настапите на ансамблот „Танец“, што може да се заклучи дека Македонија е „центар на фолклорниот универзум“.{{sfn|Ognenovski|2000|pp=84–87}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|1998b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=84–87}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
==Турнеја во Германија==
Тале Огненовски како солист на кларинет и кавалче со Ансамблот „Танец“, ја обиколи Германија од 15 август до 27 октомври 1956 година. Ансамблот изведе 72 концерти во многу градови, вклучувајќи ги Штутгарт, Франкфурт, Бон, Гетинген, Минхен и Висбаден, а секоја претстава била распродадена. {{Sfn | Нова Македонија | 1956e}} Како дел од нивната турнеја низ Франција во 1959 година, тие изведоа два концерти во Дортмунд, Германија на 18 и 19 септември 1959 година, пред публика од 7000 посетители. Концерт со голем успех беше изведен и во Бајројт (Bayreuth) во оперската куќа ''Бајројт Фестивал театар'' (Bayreuth Festspielhaus или Bayreuth Festival Theatre).<ref>[ https://en.wikipedia.org/wiki/Bayreuth_Festspielhaus Страница на англиска википедија за ''Бајројт Фестивал театар'' (Bayreuth Festspielhaus или Bayreuth Festival Theatre)]</ref> Тоа е оперска куќа посветена исклучиво на изведбата на оперите на германскиот композитор од 19 век Рихард Вагнер (Richard Wagner).{{sfn|Ognenovski|2000|pp=126-133}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=126-133}}{{sfn|Ognenovski|1998d}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}{{sfn| Nova Makedonija|1956е }}{{sfn| Nova Makedonija|1956c }}
“Веќе неколку недели нашиот фолклорен ансамбл „Танец“ гостува во Германија.
Насекаде „Танец“ наидува на воодушевен прием. Весникот “Hildesheimer Presse“ од градот Hildesheim во написот под наслов „„Танец“ - волшебен збор на Балканот“ напиша: “Се работи за национален балет, за избран прв ансамбл на земјата. Јас никогаш нема да го заборавам тешкото оро на [[Народна Република Македонија|македонските овчари]], хрватското свечено оро, гајдаџиите и човекот со кавалчето... “ Ова е напишано во написот под наслов „Голем успех на Танец во Германија“ во весникот [[Нова Македонија]] на 21 октомври 1956 година. {{sfn| Nova Makedonija|1956d }}{{sfn|Ognenovski|1998d}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=126-128}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=126-128}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
==Турнеја во Швајцарија==
Тале Огненовски настапи како солист на кларинет и кавалче со Ансамблот „Танец“ за време на нивната турнеја во Швајцарија за време на периодот 7-10 јули 1959 година. Концертите беа изведени во Берн на 7 и 8 јули 1959 година и на 9 и 10 јули 1959 година во Женева. Ансамблот „Танец“ настапи со голем успех. Тале Огненовски го имаше своето деби на специјалната програма што се емитува на Швајцарската телевизија. Свирејќи како соларист на кларинет, тој ги изведе своите лично компонирани македонски народни ора: „Битолско оро“ и „Брусничко оро.“{{sfn|Ognenovski|2000|pp=148–149}} За концертот на ансамблот „Танец“ во “Port Gitana Bellevue“ во Женева на 10 јули 1959 година, весникот ''Tribune de Geneve'' коментира: „Ние присуствувавме на значајни спектакли приредени од [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенскиот]] национален фолклорен балет „Танец“ од [[Народна Република Македонија|Македонија]]... Ретко згодна прилика да се има спектакл на отворено во Женева. За оваа прилика “Port Gitana Bellevue“ организираше игри на светлина коишто се натпреварува со вештини... Ништо што потсетува на нашите класични игри од нашиот западен свет... Тие го имаат ритмот на танците на нивните земја во нивната крв .... " Женева, 11 јули 1959 г.{{sfn|Tribune de Geneve|1959}} {{sfn|Ognenovski|1998e}}{{sfn|Mt|1959}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=148-151}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=148-151}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
==Турнеја во Франција==
Тале Огненовски беше солист на кларинет и кавалче со Ансамблот „Танец“ за време на нивната турнеја низ Франција од 20 септември до 25 ноември 1959 година. Тие изведоа 83 концерти во 58 градови и градови во Франција. Ансамблот двапати имаше претстави емитувани на Француската телевизија, на 21 и 22 септември 1959 година. 20 милиони луѓе ги виделе настапите на најпопуларната програма на Француската телевизија. Радио Париз сними 45-минутна програма на македонски народни ора и песни. Првиот концерт во Франција беше изведен на сцената на "Grand Palais" во Бурж, на 23 септември 1959 година. ."{{sfn|La nouvelle republique du Centre|1959}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=134–135}}{{sfn|Ognenovski|1998c}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
За концертот на ансамблот „Танец“ во “Grand Palais” во Бурж (Bourges), Франција на 23.09.1959 година, весникот “La nouvelle republique du Centre” коментираше на 24 септември 1959 година: „Првиот настап на Националниот балет на [[Народна Република Македонија|Македонија]] доживеа огромен успех... Салата аплаудираше воодушевено овде во “Grand Palais” во Bourges на првиот настап на Националниот балет на [[Социјалистичка Република Македонија|Македонија]] во Франција... “, {{sfn|La nouvelle republique du Centre|1959}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=138; 142–143}}{{sfn|Ognenovski|1998c}}{{sfn|Ognenovski|2000b}} а весникот “Le Berry Republicain” коментираше: „Квалитетот и талентот на оваа група е восхитувачки ... Ова е првпат што тие настапија во Франција ... На крајот на нивниот концерт, членовите на Ансамблот “Танец“ остана на сцената и аплаузот од публиката на Бурж траеше повеќе од една четвртина од час “.{{sfn|Le Berry Republicain|1959}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=136–137; 140; 142–143}}{{sfn|Ognenovski|1998c}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
Во интервјуто од 1964 година, за весникот [[Вечер (дневен весник)|Вечер]], Скопје, [[Народна Република Македонија]] Рејмон Гије (Raymond Guillier од Париз, Франција, Директор на своја компанија - “Les grands spectacles internationaux Les productions Raymond Guillier, Paris. Тој се специјализираше за управување со меѓународни ревии во Франција.), менаџер турнејата на ансамблот “Танец“ низ Франција коментира: „Сите што го виделе ансамблот “Танец“ во Париз и во другите градови во 1959 година кога вашиот ансамбл престојуваше нешто повеќе од два месеци беа фасцинирани. Да, публиката широко го отвори срцето и не ги штедеше дланките да ги поздрави успешните изведби на вашите играорци. Тоа што “Танец“ го игра, мислам на она што е ваше изворно [[Народна Република Македонија|македонско]], верувајте ниеден ансамбл на светот не може да го исполни... Вашите девојки и момчиња го инвестираат срцето во играта а пример за тоа е кларинетистот Тале Огненовски... “, 14 септември 1964. Новинар на весникот „Вечер“ беше М. Георгиевски. {{sfn|Georgievski|1964}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=136–139}}{{sfn|Ognenovski|1998c}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=134-147}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
== Награди и признанија==
За неговите заслуги во развојот на македонската народна музика, во [[2003]] година, Огненовски ја добил [[Награда „11 Октомври“|наградата „11 Октомври“]], а во март [[2012]] година му била доделена и национална пензија.<ref>[http://www.vecer.com.mk/?ItemID=EC37D78851762B49A1D7421956B1C5FF „Национална пензија за Џамбазов, Огненовски, Поповска...“, ''Вечер'', број 14931, сабота, 3 март 2012.]</ref>
* Тале Огненовски ја освои наградата „11 Октомври“, највисоката и најпрестижната национална награда во Република Македонија, бр.445/03, од 25.09.2003 година, потпишана од проф. Д-р Трајан Гоцевски, претседател на Одбор за награда „11 Октомври“. Наградата на Тале Огненовски му е врачена во Собранието на Република Македонија на 11 октомври 2003 година во присуство на [[Борис Трајковски]], Претседател на Република Македонија, [[Бранко Црвенковски]], Претседател на Владата на Република Македонија, [[Киро Глигоров]], поранешен Претседател на Република Македонија... {{sfn|Nova Makedonija|2003}}{{sfn|Nova Makedonija|2003b}}{{sfn|Macedonian Sun|2003}}{{sfn| Vecher|2003}}{{sfn|Vest|2003}}{{sfn|Ognenovski |2003}}{{sfn| Ognenovski |1998r}}
* Првата награда најдобар кларинетист ја доби на првиот регионален битолски фестивал на народни игри и песни, што се одржа во 1947 година.{{sfn|Karovski|1947}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=194-95}}{{sfn|Ognenovski|1998i}}
* Првиот државен фестивал на народни игри и песни на Народна Република Македонија се одржа во Скопје во периодот 6-10 октомври 1948 година. На фестивалот се натпреваруваа 453 групи на народни игри и песни. Тале Огненовски освои прва награда како најдобар кларинетист. Весникот „Нова Македонија” напиша, “Со награда кларинет се наградува Тале Огненовски од Битолско”. {{sfn|Nova Makedonija|1948}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=194-196}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|1998j}}
* Тале Огненовски ја доби првата награда на Југословенскиот (поранешна Југославија) народен музички фестивал во хотелот Кварнер во Опатија, Хрватска, од 8 до 14 септември 1951 година заедно со 11 играорци и пејачи и тапанарот Ламбе Петровски, сите членови на фолклорната група од Битолското село Нижеполе, Битола, Народна Република Македонија. {{sfn|Ognenovski|2000|pp=199-202}} Ова беше голем успех бидејќи на овој Фестивал учествуваа 85 различни фолклорни групи од Македонија, Хрватска, Србија, Словенија, Црна Гора и Босна и Херцеговина. Настапот на Тале Огненовски како кларинетист го привлече вниманието на уредниците на ''International Folk Music Journal'', кои за тоа напишаа: “Тешкото од Нижеполе (Битола) значи „тежок“ и укажува на тешкиот ритам што е типичен за многу стари танци. ("Teshkoto from Nizopole (Bitola) means "heavy", and indicates the heavy rhythm which is typical of very ancient dances."), во нивното списание и насловот насловен: “Извадоци од БЕЛЕШКИТЕ НА ПРОГРАМАТА ЗА ТАНЦИ И РЕГИОНИ изведени на Југословенскиот фестивал на народна музика, со поднаслов„ МАКЕДОНИЈА - претставена од 23 села“ ("Extracts from PROGRAMME NOTES ON THE DANCES AND SONGS performed at the Yugoslav Folk Music Festival", with the subtitle ‘MACEDONIA - represented by 23 villages’){{sfn|Journal of the International Folk Music Council|1952|pp=60-64}} Југословенскиот Фестивал за народна музика беше специјално организиран од страна на „Синдикатите на здруженија за култура и образование на Југославија“ за членовите на Конференцијата на Меѓународниот народен музички совет (the Conference of The International Folk Music Council) да ја проучуваат народната музичка традиција и убавината и разновидноста на југословенската народна уметност. {{ sfn|Journal of the International Folk Music Council|1952|pp=1-2}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=196-205}} “Македонската народна музика е регулирана со ритмички правила и базична ритмичка структура. Странски влијанија, онолку колку што постоеле, не влијалее и не ги промениле правилата на македонскиот народен јазик. Мелодијата е обично асиметрична...”. {{ sfn|Journal of the International Folk Music Council|1952|pp=60–64}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=197-199}} Д-р Винко Жганец напиша „Кларинетот беше многу ефикасна придружба на големиот тапан во народниот танц од Козјак, како и на малиот тапан во народниот танц„ Тешкото “од Нижеполе. Кларинетистот и тапаџијата обезбедија многу ефикасна комбинација.“ Ова е напишано во написот под наслов „ Југословенски музички фолклор на Фестивалот во Опатија“.{{sfn|Ognenovski|2000|pp=200-203}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|1998k}}{{sfn|Zganec|1951}}{{sfn|Slocombe|1952}}
* „Диплома за високо квалификуван музичар“ од Здружението на музичари на народна и забавна музика од Македонија (потпишана од композиторот Стефан Гајдов), на 3 септември 1961 година, во Скопје.
* ''Орден за храброст'' (бр. 97333, Указ бр. 172 од 15.07.1949 г. од Президиум на Народното Собрание на Федеративна Народна Република Југославија)) во 1949 г.. Ова беше признание на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративна Народна Република Југославија]], основано од [[Јосип Броз Тито]], Врховен командант на партизаните на 15 август 1943 година со указ на медалите во [[Југословенски партизани|Националната ослободителна армија на Југославија]]. Тој Орден беше доделуван на југословенските партизани кои се одликуваа со извонредна храброст за време на Втората светска војна.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Order_of_Bravery_(Yugoslavia) опис за Орден за храброст на англиска wikipedia]</ref>{{sfn|Ognenovski|1998r}}
* ''Орден на братството и единството со сребрен венец'' во 1966 година. Ова признание беше доделено со Указ број 141 од 25.11.1966 г. од [[Јосип Броз Тито]], Претседател на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]] за заслуги во економија, наука и уметност. {{sfn|Ognenovski|1998r}}
* ''Орден на заслуги за народот'' со сребрена звезда во 1966 и 1967 година. Ова беше признание на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]]. {{sfn|Ognenovski|1998r}}
* „Спомен плакета“ од Собранието на Град Скопје (потпишана од Благој Попов), во Скопје на 20 јануари 1969 година
* „Споменица“ од Македонскиот државен ансамбл за народни ора и песни „Танец“ (потпишана од Тома Леов), во Скопје на 31 јануари 1969 година.
* „Благоднарница“ од Културно уметничкото друштво „Кочо Рацин“ (потпишана од Блаже Секуловски), во Скопје на 3 јуни 1971 година.
* „Спомен плакета“ од Домот на културата на градежните работници „Кочо Рацин“ (потпишана од Петар Богатиновски и Станимир Андреевски), во Скопје на 27.11.1974 година.
* „Признание“ од Претседателството на Културно просветната заедница на Скопје (потпишано од д-р Томе Саздов), во Скопје на 5 декември 1975 година.
* „Диплома“ од Здружението на естрадни уметници на Македонија (потпишана од Борис Низамовски), во Скопје во 1977 година.
* „Естрадна награда на Југославија“) од Сојузот на работницитеод естрадните уметностиЗдружението на Југославија (поранешна Југославија) потпишана од композиторот Милјенко Прохаска, во Загреб, Хрватска на 31 октомври 1978 година.
* „Спомен плакета“ која Тале Огненовски ја доби на 20 декември 1978 година во градот Неготино, Република Македонија како комеморативен подарок за 35-годишнината од основањето на [[Втора македонска ударна бригада|Втората македонска ударна бригада]]. Тале Огненовски беше Македонски партизан, припадник на [[Народноослободителна војска на Македонија|Народноослободителната Војска на Македонија]], борец на [[Народноослободителен баталјон „Страшо Пинџур“|Народноослободителниот баталјон „Страшо Пинџур“]] и беше присутен заедно со другите 480 борци на 20 декември 1943 година во село [[Фуштани]] кога се формираше Втората македонска ударна бригада. {{sfn|Ognenovski|1998r}}
* „Благоднарница“ од Институтот за фолклор „Марко Цепенков“, во Скопје на 2 октомври 1980 година.
* ‘’Спомен плакета’’ на Тале Огненовски во знак на признание за припадноста на Партизанските одреди и учество во [[Народноослободителна борба во Вардарска Македонија|Народно ослободителната војна]] и Социјалистичката револуција на народите и народностите на Југославија доделена на 12 септември 1982 година во Битола од Одборот за одбележување на 50 годишниот јубилеј на партизанските одреди: [[Битолски партизански одред „Пелистер“]], [[Битолско-преспански партизански одред „Даме Груев“]] и [[Битолски партизански одред „Јане Сандански“]].{{sfn|Ognenovski|1998r}}
* “Плакета 4 јули” (во поранешна Југославија) за особен придонес во работата и организацијата на Сојузот на Здружение на Борците од Народно Ослободителната борба, од „Сојуз на Борци на Југославија“ (потпишана од Руди Колак), Белград, 4 јули 1983.
* „Пофалница“ од „Дом на ВВИ и Борци од НОВ-Скопје“ и Одборот на хорот „Борец“ на 10-годишнината од основањето (потпишан од Бранко Ичоќаев и Љубица Ивановска), во Скопје во 1984 г.
* „Естрадна награда на Македонија“ од Сојузот на здруженија на естрадните работници на СРМ. (потпишана од [[Драган Мијалковски]]) 15 мај 1985 г.
* „Благоднарница“ од Комисијата за одбележување на 600-годишнината од основањето на селото Брусник (потпишано од Цане Скерлевски), во Брусник, Битола, на 8-9 август 1992 година.
* „Почесна Естрадна Награда на Македонија“ од Сојузот на здруженија на естрадните работници на Република Македонија. (потпишано од Божидар Ноев), во Скопје на 27.05.1996 година. *
* „Благодарница“ за животно дело од фолк радио „Радио Рос“, (потпишано од Александар Димитров), во Скопје на 7 декември 2000 година. Беше доделена во „Универзална сала“ на фолклорниот фестивал „Рос 2000“.{{sfn|Ognenovski |2000c}}
* Награда за животно дело, „10 Фолк Бисери 2001“, спонзорирана од [[Македонска радио-телевизија]], Скопје, Република Македонија, на 19 февруари 2002 година.
* Мрежното место за џез музика All About Jazz го прослави 27 април 2009 година, роденденот на Тале Огненовски со признанието All About Jazz: Џез музичар на денот: Тале Огненовски, со објава објавена на неговото мрежно место.'' {{sfn|All About Jazz|2009}}{{sfn|Music Industry News Network|2009}}{{sfn|Ravanovska Tulbevska |2009 }}{{sfn|Bubevska |2009}}{{sfn|Ognenovski|1998a}}
* Мрежното место за џез музика All About Jazz го прослави 27 април 2010 година, роденденот на Тале Огненовски со признанието All About Jazz: Џез музичар на денот: Тале Огненовски, со објава објавена на неговото мрежно место.'' {{sfn|All About Jazz|20010}}{{sfn|Music Industry News Network|2010}}{{sfn|Ognenovski|1998a}}
* Тале Огненовски, го доби Признанието „Национална пензија“ од Никола Груевски, Премиер на Република Македонија во „Музејот на македонската борба“, Скопје, Република Македонија на 3 март 2012 година за неговите придонеси во македонската култура. {{sfn|Ognenovski|2012}}{{sfn| Music Industry News Network|2012}}{{sfn|Ognenovski|1998r}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|1998a}}
* Благодарница“ од Националната Установа Ансамбл на Народни Игри и Песни на Македонија „Танец“ (потпишана од Зоран Џорлев), во Скопје на 30 октомври 2014 година.
* Тале Огненовски беше партизан (1941 – 1945) во Народноослободителна Војска на Македонија во повеќе партизански единици, вклучително: [[Битолско-преспански партизански одред „Даме Груев“]], [[Битолски партизански одред „Гоце Делчев“]], [[Партизански баталјон „Мирче Ацев“]], [[Прва македонско-косовска бригада|„Првата македонско-косовска бригада“]], [[Народноослободителен баталјон „Страшо Пинџур“]], [[Втора македонска ударна бригада|„Втората македонска ударна бригада“]] и [[Седма македонска ударна бригада|„Седмата македонска ударна бригада“]] и носител на [[Партизанска споменица од 1941]] (Бр. 25021 и медал бр. 24198) со указ потпишан од Министерот на одбрана на поранешна Југославија министерот, генерал на армија Иван Гошњак на 20 јуни 1961 година во Белград, [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]]. {{sfn|Ognenovski|1998r}}
* Носител е и на „Орденот за храброст“ (бр. 97333, Указ бр. 172 од 15.07.1949 година.) кој му го додели Президиумот на Националното собрание на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Демократска Федеративна Југославија]]. {{sfn|Ognenovski|1998r}}
{{sfn|Ognenovski|2000|pp=206–13}}{{sfn|Ognenovski|1998r}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=206–13}}{{sfn|Ognenovski|2000c}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|1998a}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=206}}{{sfn| Ognenovski |2019а}}
==Дискографија==
* ''Makedonska Ora'' (1963, EP 14700, PGP-RTB, Serbia){{sfn| Ognenovski |1998m }}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=258-259}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Makedonska Ora'' (1964, EP 14702, PGP-RTB, Serbia){{sfn| Ognenovski |1999h }}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=68-125}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Makedonska Ora'' (1964, EP 14703, PGP-RTB, Serbia){{sfn| Ognenovski |1999i }}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=261-263}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}}
* ''Makedonska Ora'' (1964, EP 14704, PGP-RTB, Serbia){{sfn| Ognenovski |1999j }}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=262-263}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Tale Ognenovski Klarinet sa Svojim Ansamblom'' (1965, EP 14711, PGP-RTB, Serbia){{sfn| Ognenovski |1998n }}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=266-267}}
* ''Narodni Ora Tale Ognenovski so Chalgiite'' (1965, EP 14716, PGP-RTB, Serbia){{sfn| Ognenovski |1999k}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=264-267}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Makedonska Ora Svira na Klarineti Tale Ognenovski uz Svoj Ansambl'' (1967, EPY-3851, Jugoton, Croatia){{sfn| Ognenovski |1998o }}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=268-269}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Bitola, Babam Bitola, Makedonske Narodne Pjesme i Kola'' (1969, LPY-V 780, Jugoton, Croatia){{sfn| Ognenovski |1999l}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=270-271}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Plesovi Naroda Jugoslavije'' (1971, LPYV-S-806, Jugoton, Croatia){{sfn| Ognenovski |1999m}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=270-271}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Makedonska Ora Tale Ognenovski Klarinet sa Svojim Ansamblom'' (1972, EPY-34461, Jugoton, Croatia){{sfn| Ognenovski |1999n}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=268-269}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Makedonska Narodna Ora'' (1972, LPY-50985, Jugoton, Croatia){{sfn| Ognenovski |1999o}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=274-275}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Makedonska Ora Svira Ansambl Chalgija pod Vodstvom Tale Ognenovskim'' (1972, EPY-34489, Jugoton, Croatia){{sfn| Ognenovski |1999p}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=268-269}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Tale Ognenovski Klarinet Svira Ora'' (1975, LPY-61143, Jugoton, Croatia){{sfn| Ognenovski |1998p }}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=252-255}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn| iTunes|2017b}}{{sfn| Amazon.com|2017b}}
* ''Tale Ognenovski Kavadarsko Svadbarsko Oro'' (1977, EP 14758, PGP-RTB, Serbia){{sfn| Ognenovski |1999q}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=266-267}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Makedonski Narodni Ora so Chalgiite na Tale Ognenovski, Staro Kukushko Oro'' (1979, LP 1495 Stereo, PGP-RTB, Serbia){{sfn| Ognenovski |1999r}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=252-254}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Makedonski Igraorni Ora Sviri Tale Ognenovski'' (1979, LP 1439 Stereo, PGP-RTB, Serbia){{sfn| Ognenovski |1999s}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=250-251}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn| Ognenovski |1998h }}
* ''35 Godini na RTV Skopje, Narodna Muzika'' (1979, ULS-578, Macedonian Radio-Television, Republic of Macedonia){{sfn| Ognenovski |1999t}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=44-49}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Tale Ognenovski so Orkestarot Chalgii na RTS'' (1989, MP 21037 Stereo, Macedonian Radio-Television, Republic of Macedonia){{sfn| Ognenovski |1999u}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=258-260}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''50 Godini na Makedonskata Radio Televizija, Antologija na Makedonskata Narodna Muzika, Svirachi Majstori'' (1994, MP 21176 Stereo, Macedonian Radio-Television, Republic of Macedonia){{sfn| Ognenovski |1999v}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=272-273}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Muzichki Spomenar'' (1994, Video Tape MP31087 VHS PAL Colour, Macedonian Radio-Television, Republic of Macedonia){{sfn| Ognenovski |1999x}}{{sfn| Ognenovski |1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=272-273}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}
* ''Jazz, Macedonian Folk Dances and Classical Music'' (2001, IR04542, Independent Records, US){{sfn|Ognenovski|2001}}{{sfn|Ognenovski|1998f}}{{sfn|Ognenovski|2009a}}{{sfn|Ognenovski|2009b}}{{sfn|Ognenovski|2009e}}{{sfn|Ognenovski|2009d}}{{sfn|Ognenovski|2016b}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=282-283}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Horner|2003}}{{sfn|Amazon.com|2003}}{{sfn|Amazon.com|2003a}}{{sfn|iTunes|2003}}{{sfn|Ognenovski|2001}}{{sfn|Ognenovski|1998f}}{{sfn|Ognenovski|2009d}}{{sfn|Ognenovski|2016b}};
* ''Mozart and Ognenovski Clarinet Concertos'' (2006, IR37223, Independent Records, US){{sfn|Ognenovski|2006}}{{sfn|Ognenovski|2009c}}{{sfn|Ognenovski|2009h}}{{sfn|Ognenovski|2016b}}{{sfn|Music Industry News Network|2017b}}{{sfn|Ognenovski|2009d}}{{sfn|Ognenovski|1998f}}{{sfn| Top40-Charts News|2014}}{{sfn| Top40-Charts News|2006}}{{sfn| Music Industry News Network|2006}}{{sfn|Amazon.com|2006c}}{{sfn|Amazon.com|2006a}}{{sfn|iTunes|2006}}
* ''Macedonian Clarinet Jazz Composed By Tale Ognenovski'' (2008, IR38824, Independent Records, US){{sfn| Ognenovski |2008}}{{sfn| All About Jazz |2008}}{{sfn| Music Industry News Network |2009}}{{sfn| Ognenovski |2009e }}{{sfn| Ognenovski |2009f }}{{sfn| Ognenovski |2009g }}{{sfn| Ognenovski |2016b}}{{sfn|All About Jazz|2009a }}{{sfn|Shoemaker|1998}}{{sfn|All About Jazz|2008a}}{{sfn|Ognenovski|1998f}}{{sfn| About Jazz|2009a }}{{sfn|Music Industry News Network|2009}}{{sfn|All About Jazz|2008a}}{{sfn|JazzTimes |1998|pp=43}}{{sfn|Jazzclub Unterfahrt |2004}}{{sfn| Music Industry News Network|2010}}{{sfn| All About Jazz|2010}}{{sfn| Music Industry News Network|2009}}{{sfn| Amazon.com |2008}}{{sfn| Amazon.com |2008a}}{{sfn| iTunes |2008}}
* ''Mozart Clarinet Concerto in A, K. 622 Arranged for Two Clarinets by Tale Ognenovski '' (2016, IR43832, Independent Records, US){{sfn|Ognenovski|1998f}}{{sfn|Ognenovski|2000|pp=250–83}}{{sfn|Ognenovski|2017a}}{{sfn|Ognenovski|2016b}}{{sfn|Music Industry News Network|2017b}}{{sfn|TheMusic.Today|2016}}{{sfn|Muzoic|2016}}{{sfn|Google Play Music |2017}}{{sfn|CD Universe |2017}}{{sfn|Ognenovski|1998f}}{{sfn| Music Industry News Network|2014c }}{{sfn| Music Industry News Network|2017b }}{{sfn| Trost |2013}}{{sfn|Amazon.com|2016e}}{{sfn|iTunes|2016a}}{{sfn| Ognenovski |1998а}}{{sfn| Ognenovski |2000}}
==Книга „Македонски ора"==
Тале Огненовски е автор на книгата „Македонски ора“ објавена од Културно просветната заедница на Скопје, Република Македонија во 1989 година. Книгата содржи музичка нотација од 68 композиции за кларинет компонирани и аранжирани од Тале Огненовски.
Во предговорот на книгата Кирил Тодевски, Етномузиколог и уредник на Редакцијата за народна музика при Радио Скопје – Скопје напиша: “Збиркава, со паралелно користење на трајните звучни записи претставува значајна литература за сегашните и идните генерации на инструменталисти, која секогаш ќе зрачи и ќе не потсетува на една исклучителна, уметнички надарена личност, како што е тоа народниот уметник Тале Огненовски”.
Во Рецензијата на оваа книга Д-р Трајко Бицевски, Етномузиколог, виш научен соработник при Институтот за фолкор “Марко Цепенков” – Скопје меѓудругото напиша: “... ни чини задоволство да го препорачаме за печат ракописот „Македонски ора“ од овој наш некогашен амбасадор за овој вид македонска музичка култура во светот.”
Во оваа книга во Биографијата на Тале Огненовски Јелица Тодорчевска, академски музичар – библиотекар при Народната и универзитетска библиотека „Климент Охридски“ – Скопје меѓудругото напиша: “... За мајсторството на Тале Огненовски неизбришив доказ се повеќето тонски снимки во Радио Скопје, неколку грамофонски плочи и касети како што може да се види од приложената Библиографија на споменатите матерјали”{{sfn| Ognenovski |1989}}{{sfn| Ognenovski |1999z}}{{sfn|Ognenovski|2019|pp=214-216}}
==Биографски книги за Тале Огненовски==
* ''TALE OGNENOVSKI VIRTUOSO OF THE CLARINET AND COMPOSER/ TАЛЕ ОГНЕНОВСКИ ВИРТУОЗ НА КЛАРИНЕТОТ И КОМПОЗИТОР'' (2000, Книгоиздателство: Матица Македонска; Книгата е издадена двојазично на англиски и македонски јазик. Автор м-р Стеван Огненовски; ISBN=9989-48-312-4) {{sfn|Ognenovski|2000}}
Стеван Огненовски во својата книга со наслов "Tale Ognenovski Virtuoso of the Clarinet and Composer" / "Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор" (2000), забележа: Бројните композиции на Тале Огненовски од различни жанрови: народна ора, класика и џез, го претставуваат кларинетот како еден инструмент кој има можност да го изрази највисокиот солистички опсег во музиката... Тале Огненовски е еден од најиновативните и најважните светски водечки инструменталисти и најголемиот кларинетист на сите времиња. Неговите композиции од различен вид музиката го прават него музички феномен.” {{sfn|Ognenovski|2000|pp=6–7, 20-21}}{{sfn|Ognenovski|2000c|pp=6–7, 20-21}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|pp=6–7, 20-21}}{{sfn|Ognenovski|2019|pp=6–7, 20-21}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
Душко Димитровски, етномузиколог и рецензент на книгата, пишува: „Трудов се одликува со извонредна исцрпност и сеопфатност на истражувачката постапка. Огромен број богато илустрирани податоци за животниот и творечкиот пат на Тале Огненовски, овозможуваат мошне сестрано да се согледаат исклучителните вредности и димензии на уметниковата личност, како светски значаен мајстор на инструментоти неповторлив музичар - креативец..."
Кирил Тодевски, етномузиколог и рецензент на книгата, пишува: „Авторот на книгава објави написи за придонесот на Тале Огненовски во заедничката афирмација на нашите културни вредности со Ансамблот “Танец” на мамутските турнеи во САД и Канада во 1956 -тата година, потоа истата година во Германија а во 1956-тата година во Франција и Швајцарија. Најзначаен е неговиот настап со Ансамблот “Танец” во Карнеџи Хол во Њујорк во Америка на 27 јануари 1956 година. По овие значајни претставувања со Ансамблот “Танец” во светот, авторот во следното поглавје успеал во него да ги пренесе најзначајните новинарски и стручни искажувања за сенародниот гениј на кларинетот...” {{sfn|Ognenovski|2000|p=403}}{{sfn|Ognenovski|2000c|p=403}}{{sfn|Ognenovski|2000b}}{{sfn|Ognenovski|2019b|p=403}}{{sfn|Ognenovski|2019|p=403}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}
Промоцијата на книгата беше во Националната установа Центар за култура „Глигор Прличев“ - Охрид, Република Македонија на 9 јули 2001 година. Информации за промоција на книгата со наслов: „Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор" / "Tale Ognenovski Virtuoso of the Clarinet and Composer", беше објавена во весниците: : „Нова Македонија“ (напис со наслов: „40-ти Балкански фестивал за народни песни и игри во Охрид и промоција на книгата со наслов: „ Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор” , 2 јули 2001 година. {{sfn|Nova Makedonija|2001}}), „Вечер“ (напис насловен: „Балкански фестивал на 600 играорци во Охрид и промоција на книгата со наслов: „ Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор”, 5 јули 2001 година. {{sfn|Vecer|2001}}) и „Утрински весник“ (напис со наслов: “Започна Балканскиот фестивал за народни песни и игри во Охрид и промоција на книгата со наслов: „Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор” , 7 јули 2001 година. {{sfn|Utrinski Vesnik |2001}} ).
На почетокот на промоцијата, авторот на книгата Стеван Огненовски, магистер на компјутерски науки ги прочита писмата од г -дин Борис Трајковски, претседател на Република Македонија и на г -дин Љубчо Георгиевски, претседател на Владата на Република Македонија.
Во писмото од г -дин [[Борис Трајковски]], упатено до г -дин Тале Огненовски, кларинетист и композитор пишува: „Почитуван господине Огненовски, Несекојдневно е чувството кое несомнено го буди монографското дело на Вашиот огромен музички опус, како ретко инвентивен и надарен инструменталист и композитор. Многубројните гостувања и награди кај нас и во светот говорат за Вашата виртуозност во ненадминливиот спој на ориенталната и западната музика. Непроценлива е Вашата заслуга за афирмација на македонската изворна и народна музика ширум светотВашата музика, солистичките настапи, оставија белег на ненадминлив кларинетист кој својата непресушна инспирација ја наоѓа во највредното што го има ова поднебје – македонскиот фолклор. Мислам дека со зборови не може да се искаже се она што се доживува во миговите на Вашите интерпретации... Борис Трајковски, 9 јули 2001 година”
Во писмото од г -дин [[Љупчо Георгиевски|Љубчо Георгиевски]], упатено до г -дин Тале Огненовски, кларинетист и композитор и до г -дин Стеван Огненовски, магистер на компјутерски науки пишува: “Почитувани Тале Огненовски и Стеван Огненовски, Поканата да присуствувам на промоцијата на книгата “Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор”, ми причини посебна чест и задоволство. Ме радува што промоцијата на книгата е во исто време со одржувањето на Балканскиот фолклорен фестивал што ја збогатува содржината и на оваа Манифестација. Секако значајно е и тоа што сте успеале книгата да ја издадете на македонски и англиски јазик...
Со почит, Љубчо Георгиевски, 9 јули 2001 година” {{sfn|Ognenovski|2000b}}
Промоцијата на книгата е снимена на видео, вклучително и настап во живо на Тале Огненовски на кларинет со придружба на неговиот син Стеван Огненовски на тапан. Ова видео од промоцијата на книгата беше дел од биографијата на видеото на Тале Огненовски на Јутјуб насловено како: „Тале Огненовски, Најголемиот кларинетист на сите времиња во светот, музички гениј и композитор. “ / "Tale Ognenovski, The Greatest Clarinetist of All Time, Musical Genius, Composer." . Можеби ова музичко видео на Јутјуб е најдокументираната биографија за кој било музички уметник во светот со хронолошка презентација на работата на Тале Огненовски како кларинетист и композитор. {{sfn|Ognenovski|2016b}}{{sfn|Ognenovski|2000b }}{{sfn|Ognenovski|1998a}}
* ''TALE OGNENOVSKI VIRTUOSO OF THE CLARINET AND COMPOSER, BIOGRAPHY AND MUSIC NOTATION OF 69 CLARINET COMPOSITIONS: MACEDONIAN FOLK DANCES, JAZZ AND CLASSICAL MUSIC / TАЛЕ ОГНЕНОВСКИ ВИРТУОЗ НА КЛАРИНЕТОТ И КОМПОЗИТОР, БИОГРАФИЈА И НОТОГРАФИРАНИ 69 КОМПОЗИЦИИ ЗА КЛАРИНЕТ: МАКЕДОНСКИ НАРОДНИ ОРА, ЏЕЗ И КЛАСИЧНА МУЗИКА'' (2019, Книгоиздателство: Amazon.com Kindle Direct Publishing; Книгата е издадена двојазично на англиски и македонски јазик. Автор м-р Стеван Огненовски; ISBN13=9781708334024)
Книгата во електронско и печатено издание е промовирана на Amazon.com на 15 ноември 2019 година. Музичката мрежа MI2N (Mi2n Music Industry News) објави статија со наслов, “БИОГРАФИЈА: “TАЛЕ ОГНЕНОВСКИ ВИРТУОЗ НА КЛАРИНЕТОТ И КОМПОЗИТОР, БИОГРАФИЈА И НОТОГРАФИРАНИ 69 КОМПОЗИЦИИ ЗА КЛАРИНЕТ: МАКЕДОНСКИ НАРОДНИ ОРА, ЏЕЗ И КЛАСИЧНА МУЗИКА”” / (“BIOGRAPHY, "TALE OGNENOVSKI VIRTUOSO OF THE CLARINET AND COMPOSER, BIOGRAPHY AND MUSIC NOTATION OF 69 CLARINET COMPOSITIONS: MACEDONIAN FOLK DANCES, JAZZ AND CLASSICAL MUSIC”){{sfn|Ognenovski|2019}}{{sfn|Ognenovski|2019a}}{{sfn|Ognenovski|2019b}}{{sfn|Music Industry News Network|2019}}{{sfn|Ognenovski|1998a }}{{sfn|Ognenovski|1998cv}}{{sfn|Ognenovski|2016b}}
* Биографијата на Тале Огненовски беше вклучена во следните енциклопедии и книги: [[Македонска енциклопедија]] (“Encyclopaedia Macedonica”), дел 2, М-ЅН, стр. 1069-1070”, наслов: ”Тале Огненовски, кларинетист” {{sfn| MACEDONIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS |2009|pp=1069–1070}}; ''Британика Енциклопедиски Речник”, наслов:, Огненовски, Тале – кларинетист и композитор, Книга 7, стр. 66''{{sfn| Encyclopedia Britannica, Inc |2005|p=66}};”Личности од Македонија, Енциклопедиски именик”, наслов:, Огненовски Тале, виртуоз на кларинет и кавал, композитор и аранжер” стр. 233 {{sfn|Karajanov |2002|p=233}}; “ЗНАЧАЈНИ ЛИЧНОСТИ ЗА БИТОЛА, стр. 136-138”, наслов: ”Тале Огненовски, музички уметник”{{sfn|Andonovska |2007|pp=136-138}}
== Белешки ==
{{reflist}}
== Наводи ==
{{refbegin}}
* {{Наведена книга|last=Ognenovski|first=Stevan|year=2000|authorlink=Stevan Ognenovski|title=Tale Ognenovski, virtuoso of the clarinet and composer Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор|publisher=Matica Makedonska|location=Skopje, Republic of Macedonia|isbn=9989-48-312-4|work=Library of Congress|url=http://lccn.loc.gov/2003457521|accessdate=2009-12-18}}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2000b |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Biography Book: "Tale Ognenovski Virtuoso of the Clarinet and Composer Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор " - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/book.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена книга |last= Ognenovski |first= Stevan |year= 2000c |title= Tale Ognenovski, Virtuoso of the Clarinet and Composer / Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор |publisher= Matica Makedonska |location= Skopje, Republic of Macedonia |isbn= 978-9989483127 |work= Google Books |url= https://books.google.com/books?id=0PmMAAAACAAJ&dq=isbn:9789989483127&hl=com&sa=X&redir_esc=y |accessdate= 2021-08-17 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998a |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/index.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |title= CD:Jazz, Macedonian Folk Dances and Classical Music |work= iTunes |url= https://itunes.apple.com/us/album/jazz-macedonian-folk-dances/id4691673 |year= 2003 |accessdate= 2009-12-18 |ref= {{SfnRef|iTunes|2003}} }}
* {{Наведена мрежна страница |title=CD: MOZART and OGNENOVSKI Clarinet Concertos - Tale Ognenovski |work=iTunes |url=https://itunes.apple.com/us/album/mozart-ognenovski-clarinet/id192549491 |year=2006 |accessdate=2017-05-26 |ref={{SfnRef|iTunes |2006}} }}
* {{Наведена мрежна страница |title=CD: Macedonian Clarinet Jazz Composed By Tale Ognenovski - Tale Ognenovski |work=iTunes |url=https://itunes.apple.com/us/album/macedonian-clarinet-jazz-composed/id289186198 |year=2008 |accessdate=2009-12-18 |ref={{SfnRef|iTunes|2008}} }}
* {{Наведена мрежна страница |title= CD: Mozart Clarinet Concerto in A, K. 622 Arranged for Two Clarinets by Tale Ognenovski - Tale Ognenovski |work= iTunes |url= https://itunes.apple.com/us/album/mozart-clarinet-concerto-in/id1105858650 |year= 2016a |accessdate= 2016-05-23 |ref= {{SfnRef|iTunes|2016a}} }}
* {{Наведена мрежна страница |title=CD: Mozart Clarinet Concerto in A, K. 622 Arranged for Two Clarinets by Tale Ognenovski - Tale Ognenovski |work=Amazon |url=https://www.amazon.com/Clarinet-Concerto-Arranged-Clarinets-Ognenovski/dp/B01EK9367U/ref=sr_1_2?s=dmusic&ie=UTF8&qid=1476292777&sr=1-2-mp3-albums-bar-strip-0&keywords=Tale+Ognenovski |year=2016 |accessdate=2016-05-23 |ref={{SfnRef|Amazon.com|2016e}} }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2017a |authorlink=Stevan Ognenovski |title=CD: "Mozart Clarinet Concerto in A, K. 622 Arranged for Two Clarinets by Tale Ognenovsk" - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/mozart2016.html |accessdate=2016-05-24 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998f |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Discography - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/discog.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998m |authorlink=Stevan Ognenovski |title=EP 14700 PGP RTB - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/ep14700.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998n |authorlink=Stevan Ognenovski |title=EP 14711 PGP RTB - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/ep14711.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998o |authorlink=Stevan Ognenovski |title=EPY-3851 Jugoton - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/epy3851.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998p |authorlink=Stevan Ognenovski |title=LPY-61143 Jugoton - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/lpy61143.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2001 |authorlink=Stevan Ognenovski |title=CD: "Jazz, Macedonian Folk Dances and Classical Music" - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/firstcd.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2006 |authorlink=Stevan Ognenovski |title=CD: "Mozart and Ognenovski Clarinet Concertos" - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/mozartcd.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2008 |authorlink=Stevan Ognenovski |title=CD: "Macedonian Clarinet Jazz Composed By Tale Ognenovski" - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/jazzcd.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2009a |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Tale Ognenovski Clarinet Solo - Brusnichko Oro Macedonian Folk Dance |work=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=rfM97pOp23M |accessdate=2009-12-18 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2009b |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Tale Ognenovski Clarinet Solo - Bukovsko Svadbarsko Oro Macedonian Folk Dance |work=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=uZvuHuLswaI |accessdate=2009-12-18 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2009c |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Tale Ognenovski plays Mozart Clarinet Concerto in A Major, K.622: Allegro |work=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=9390xDUuPuU |accessdate=2009-12-18 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2009d |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Tale Ognenovski Concert for Clarinet No. 1 - Macedonian Classical Clarinet Solo |work=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=6hJqfSv3Jnc |accessdate=2009-12-18 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2009e |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Tale Ognenovski Jazz Composition No. 1 - Macedonian Jazz Clarinet Solo |work=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=B5v68GMLaCs |accessdate=2009-12-18 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2009f |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Tale Ognenovski Jazz Composition No. 6 - Macedonian Jazz Clarinet Solo |work=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=eJkibqVfE5I |accessdate=2009-12-18 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2009g |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Tale Ognenovski Jazz Composition No. 7 - Macedonian Jazz Clarinet Solo |work=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=eK4wLnpPlNw |accessdate=2009-12-18 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2009h |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Tale Ognenovski Mozart Clarinet Concerto in A K.622 III. Rondo Allegro (final movt) |work=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=gbUqKvpmPfU |accessdate=2009-12-18 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2016b |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Tale Ognenovski, The Greatest Clarinetist of All Time, Musical Genius, Composer... |work=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=qvqdG4eSIIA |accessdate=2017-05-26 }}
* {{Наведена мрежна страница |title= CD: MOZART and OGNENOVSKI Clarinet Concertos - Tale Ognenovski |work= Amazon.com |url= https://www.amazon.com/Mozart-Ognenovski-Clarinet-Concertos-Tale/dp/B000R00MS8/ref=sr_1_1?s=dmusic&ie=UTF8&qid=1476371311&sr=1-1-mp3-albums-bar-strip-0&keywords=Tale+Ognenovski |year= 2006c |accessdate= 2017-05-26 |ref= {{SfnRef|Amazon.com |2006c}} }}
* {{Наведена мрежна страница |title=CD: MOZART and OGNENOVSKI Clarinet Concertos - Tale Ognenovski |work=Amazon.com |url=https://www.amazon.com/MOZART-OGNENOVSKI-Clarinet-Concertos-Ognenovski/dp/B000ENV2BE/ref=sr_1_1?ie=UTF8&s=music&qid=1303097678&sr=1-1 |year=2006a |accessdate=2017-05-26 |ref={{SfnRef|Amazon.com |2006a}} }}
* {{Наведена мрежна страница |title=CD: Jazz, Macedonian Folk Dances and Classical Music |work=Amazon.com |url=https://www.amazon.com/Jazz-Macedonian-Dances-Classical-Music/dp/B000S5AJWQ/ref=sr_1_4?s=dmusic&ie=UTF8&qid=1476292777&sr=1-4-mp3-albums-bar-strip-0&keywords=Tale+Ognenovski |year=2003 |accessdate=2017-05-27 |ref={{SfnRef|Amazon.com|2003}} }}
* {{Наведена мрежна страница |title=CD: Jazz, Macedonian Folk Dances and Classical Music |work=Amazon.com |url=https://www.amazon.com/exec/obidos/tg/detail/-/B0000Y8HXS/qid=1068816978/sr=8-4/ref=sr_8_4/104-9748987-8087112?v=glance&s=music&n=507846 |year=2003 |accessdate=2017-05-27 |ref={{SfnRef|Amazon.com|2003a}} }}
* {{Наведена мрежна страница |title=CD: Macedonian Clarinet Jazz Composed By Tale Ognenovski - Tale Ognenovski |work=Amazon.com |url=https://www.amazon.com/Macedonian-Clarinet-Jazz-Composed-Ognenovski/dp/B003KZCVUE/ref=sr_1_3?s=dmusic&ie=UTF8&qid=1476362829&sr=1-3-mp3-albums-bar-strip-0&keywords=Tale+Ognenovski |year=2008 |accessdate=2017-05-27 |ref={{SfnRef|Amazon.com|2008}} }}
* {{Наведена мрежна страница |title=Macedonian Clarinet Jazz Composed By Tale Ognenovski - Tale Ognenovski |work=Amazon.com |url=https://www.amazon.com/Macedonian-Clarinet-Jazz-Composed-Ognenovski/dp/B001GNFYXS/ref=sr_1_3?ie=UTF8&qid=1303097678&sr=1-3 |year=2008a |accessdate=2017-05-27 |ref={{SfnRef|Amazon.com|2008a}} }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999h |authorlink=Stevan Ognenovski |title=EP 14702 PGP RTB - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/ep14702.html |accessdate=2017-06-02 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999i |authorlink=Stevan Ognenovski |title=EP 14703 PGP RTB - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/ep14703.html |accessdate=2017-06-02 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999j |authorlink=Stevan Ognenovski |title=EP 14704 PGP RTB - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/ep14704.html |accessdate=2017-06-02 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999k |authorlink=Stevan Ognenovski |title=EP 14716 PGP RTB - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/ep14716.html |accessdate=2017-06-02 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999l |authorlink=Stevan Ognenovski |title=LPY-V 780, Jugoton, Croatia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/lpy780.html |accessdate=2017-06-02 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999m |authorlink=Stevan Ognenovski |title=LPYV-S-806 , Jugoton, Croatia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/lpyv806.html |accessdate=2017-06-02 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999n |authorlink=Stevan Ognenovski |title=EPY-34461, Jugoton, Croatia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/epy34461.html |accessdate=2017-06-02 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999o |authorlink=Stevan Ognenovski |title=LPY-50985 , Jugoton, Croatia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/records.html |accessdate=2017-06-02 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999p |authorlink=Stevan Ognenovski |title=EPY-34489, Jugoton, Croatia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/epy34489.html |accessdate=2017-06-02 }}
* {{Наведена мрежна страница |title= CD: "TALE OGNENOVSKI Klarinet" Jugoton (Croatia Records) LPY-61143 |work= Amazon.com |url= https://www.amazon.com/dp/B01MQNRFRX/ref=sr_1_27_rd?_encoding=UTF8&child=B01N572HHO&qid=1492934545&sr=1-27%3C/a%3E |year= 1974 |accessdate= 2017-06-02 |ref= {{SfnRef|Amazon.com|2017b}} }}
* {{Наведена мрежна страница |title=CD: "TALE OGNENOVSKI Klarinet" Jugoton (Croatia Records) LPY-61143 |work=iTunes |url=https://itunes.apple.com/us/album/klarinet/id838276709 |year=1974 |accessdate=2017-06-02 |ref={{SfnRef|iTunes|2017b}} }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999q |authorlink=Stevan Ognenovski |title=EP 14758, PGP-RTB, Serbia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/ep14758.html |accessdate=2017-06-03 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999r |authorlink=Stevan Ognenovski |title=LP 1495 Stereo, PGP-RTB, Serbia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/lp1495.html |accessdate=2017-06-03 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999s |authorlink=Stevan Ognenovski |title=LP 1439 Stereo, PGP-RTB, Serbia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/uniq.html |accessdate=2017-06-03 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999t |authorlink=Stevan Ognenovski |title=ULS-578, Macedonian Radio-Television, Republic of Macedonia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/uls578.html |accessdate=2017-06-03 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999u |authorlink=Stevan Ognenovski |title=MP 21037 Stereo, Macedonian Radio-Television, Republic of Macedonia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/mp21037.html |accessdate=2017-06-03 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999v |authorlink=Stevan Ognenovski |title=MP 21176 Stereo, Macedonian Radio-Television, Republic of Macedonia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/mp21176.html |accessdate=2017-06-03 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1999x |authorlink=Stevan Ognenovski |title=MP31087 VHS PAL Colour Video tape, Macedonian Radio-Television, Republic of Macedonia - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/video.html |accessdate=2017-06-03 }}
* {{Наведена мрежна страница |work=All About Jazz |year=2009a |title=Jazz Musician of the Day - April 27, 2009: Tale Ognenovski |date=2009-04-27 |url=http://news.allaboutjazz.com/news.php?id=34707#.Ur2mJ_RDuHM |accessdate=2009-12-27 |ref={{SfnRef|All About Jazz|2009a}} }}
* {{ наведени вести |work=Music Industry News Network |date=2009-06-25 |title=Clarinetist Tale Ognenovski - Jazz Musician Of The Day: April 27, 2009 At AllAboutJazz.com |url=http://www.mi2n.com/press.php3?press_nb=120961 |access-date=2009-12-27 |ref={{SfnRef|Music Industry News Network|2009}} |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110927175529/http://www.mi2n.com/press.php3?press_nb=120961 |archive-date=2020-12-24}}
* {{наведени вести |work=All About Jazz Publicity |title=New CD "Macedonian Clarinet Jazz Composed by Tale Ognenovski" of Internationally Renowned Jazz, Folk Dance and Classical Clarinetist|date=2008-09-27 |url= https://news.allaboutjazz.com/new-cd-macedonian-clarinet-jazz-composed-by-tale-ognenovski-of-internationally-renowned-jazz-folk-dance-and-classical-clarinetist.php |accessdate=2009-12-27 |ref={{SfnRef|All About Jazz|2008}}}}
* {{Наведена мрежна страница|title= Music album Mozart Clarinet Concerto in A, K. 622 Arranged for Two Clarinets by Tale Ognenovski|work= TheMusic.Today|url= https://themusic.today/release/wolfgang-amadeus-mozart-mozart-clarinet-concerto-in-a-k-622-arranged-for-two-clarinets-by-tale-ognenovski/7703885|year= 2016|accessdate= 2018-01-23|ref= {{SfnRef| TheMusic.Today |2016}}}}
* {{Наведена мрежна страница |work=Muzoic |year=2016 |title=Music album Mozart Clarinet Concerto in A, K. 622 Arranged for Two Clarinets by Tale Ognenovski |url=http://muzoik.com/release/album/wolfgang-amadeus-mozart-mozart-clarinet-concerto-in-a-k-622-arranged-for-two-clarinets-by-tale-ognenovski |access-date=2018-01-23 |ref={{SfnRef|Muzoic|2016}} |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20180124005740/http://muzoik.com/release/album/wolfgang-amadeus-mozart-mozart-clarinet-concerto-in-a-k-622-arranged-for-two-clarinets-by-tale-ognenovski |archive-date=2020-12-24 }}
* {{Наведена мрежна страница |title= Play google Mozart Clarinet Concerto in A, K. 622 Arranged for Two Clarinets by Tale Ognenovski |work= Google Play Music |url= https://play.google.com/store/music/album/Tale_Ognenovski_Mozart_Clarinet_Concerto_in_A_K_62?id=B35frekz4oxb7vsfuz3ddx762je |year= 2016 |accessdate= 2018-01-23 |ref= {{SfnRef|Google Play Music |2017}} }}{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* {{Наведена мрежна страница |title= Mozart Clarinet Concerto In A, K. 622 Arranged For Two Clarinets By Tale Ognenovski MP3 Music |work= CD Universe |url= https://www.cduniverse.com/productinfo.asp?pid=10312819&style=music |year= 2017 |accessdate= 2018-01-23 |ref= {{SfnRef|CD Universe |2017}} }}
* {{наведени вести |work=All About Jazz Publicity |title= Biography of clarinetist and composer Tale Ognenovski |date=2008-09-27 |url= https://musicians.allaboutjazz.com/taleognenovski |accessdate=2017-05-27 |ref={{SfnRef|All About Jazz|2008a}}}}
* {{ наведени вести |work=Jazzclub Unterfahrt Munich |date=2004-03-23 |title=Pachora |location=Germany |url=http://www.unterfahrt.de/index.php?action=overview&mo=3&yr=2004 |access-date=2018-01-24 |ref={{SfnRef|Jazzclub Unterfahrt Munich|2004}} |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20151209080912/http://www.unterfahrt.de/index.php?action=overview&mo=3&yr=2004 |archive-date=2015-12-09}}
* {{Наведена книга |last=Shoemaker |first=Bill |title=Jazz Times, Volume 28, Issues 2-5; Dave Douglas: Parallel Worlds |location=The University of Michigan |work=JazzTimes |date=January 1998 |url=https://books.google.mk/books?id=t68JAQAAMAAJ&q=tale+ognenovski&dq=tale+ognenovski&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwi3p9qtx73cAhWLiaYKHRl6BlIQ6AEISDAH |accessdate=2018-10-10 |ref={{SfnRef|JazzTimes |1998}} }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Horner |first=Neil |title=Tale Ognenovski Musical genius: Jazz, Macedonian Folk Dances and Classical Music |work=MusicWeb International |url=http://www.musicweb-international.com/classRev/2003/Nov03/Ognenovski.htm |date=2003-11-03 |accessdate=2009-12-28 }}
* {{наведени вести |work=Top40-Charts News|title= "Tale Ognenovski, Internationally Renowned Jazz And Classical Clarinetist Released CD Album Entitled: Mozart And Ognenovski Clarinet Concertos To Celebrate The 250th Anniversary Of Mozart's Birthday" |date=2006-11-13 |url= http://top40-charts.com/news.php?nid=28463&string=Tale |accessdate=2017-05-29 |ref={{SfnRef|Top40-Charts News|2006}}}}
* {{наведени вести |work=Top40-Charts News|title= "Mozart And Ognenovski Is The Best Clarinet Concertos In The World, Clarinetist Tale Ognenovski is included in the book entitled "The Greatest Clarinet Players of All Time: Top 100" written by Alex Trost (Author) and Vadim Kravetsky (Author)" |date=2014-11-21 |url= http://top40-charts.com/news.php?nid=105450 |accessdate=2017-05-29 |ref={{SfnRef|Top40-Charts News|2014}}}}
* {{наведени вести |work=Music Industry News Network |title= New Digital Album Of Clarinetist And Composer Tale Ognenovski: "Mozart Clarinet Concerto In A, K. 622 Arranged For Two Clarinets By Tale Ognenovski" |date=2017-04-27 |url= http://www.mi2n.com/press.php3?press_nb=197557|accessdate=2017-05-26 |ref={{SfnRef|Music Industry News Network|2017b}}|url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20170809044454/http://www.mi2n.com/press.php3?press_nb=197557 |archive-date=2017-08-09}}
* {{Наведена мрежна страница |work=Music Industry News Network |date=2014-11-21 |year=2014c |title=Clarinetist Tale Ognenovski Is Included In The Book Entitled "The Greatest Clarinet Players Of All Time: Top 100" By Alex Trost And Vadim Kravetsky, Publisher: CreateSpace |url=http://www.mi2n.com/press.php3?press_nb=179441 |access-date=2017-05-28 |ref={{SfnRef|Music Industry News Network|2014c}} |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20141223140836/http://www.mi2n.com/press.php3?press_nb=179441 |archive-date=2020-12-24 }}
* {{Наведена мрежна страница |work=All About Jazz |title=Jazz Musician of the Day - April 27, 2010: Tale Ognenovski |date=2010-04-27 |url=http://news.allaboutjazz.com/news.php?id=54768#.Ur2fdvRDuHM |accessdate=2017-05-28 |ref={{SfnRef|All About Jazz|2010}} }}
* {{Наведена книга|last= Trost|first= Alex|year= 2013|title= The Greatest Clarinet Players of All Time: Top 100|publisher= CreateSpace|location= United States|isbn= 1492255270|work= Google Books|url= https://books.google.com/books?id=4tXLAwAAQBAJ&pg=PA5&lpg=PA5&dq=the+greatest+clarinetist+of+all+time+Tale+Ognenovski&source=bl&ots=tQO0HerpjK&sig=XAHE-rHiERrv739bfQtJuWiSpSE&hl=en&sa=X&ei=BR1rVOSbCeWvygPt_oLwBg&redir_esc=y#v=onepage&q=the%20greatest%20clarinetist%20of%20all%20time%20Tale%20Ognenovski&f=false|accessdate= 2017-05-25}}
* {{ наведени вести |work=Music Industry News Network |date=2006-11-12 |title=Tale Ognenovski, Internationally Renowned Jazz And Classical Clarinetist Released CD Album Entitled: Mozart And Ognenovski Clarinet Concertos |url=http://mi2n.com/press.php3?press_nb=95170 |access-date=2009-12-27 |ref={{SfnRef|Music Industry News Network|2006}} |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110714082627/http://mi2n.com/press.php3?press_nb=95170 |archive-date=2020-12-24}}
* {{наведени вести |last=Karovski |first=Lazo |title=Да ја запазиме народната песна, игра и носија - We must keep our folk songs, dances and folk costumes |date=1947-10-11 |newspaper=Nova Makedonija|location=Skopje, Republic of Macedonia}}
* {{наведени вести |title=Добитници на наградата "11 Октомври" - Winners of "11 October" Awards |date=2003-10-11 |newspaper=Nova Makedonija |location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef|Nova Makedonija|2003}}}}
* {{наведени вести |title="Добитници на наградата "11 Октомври", Тале Огненовски, кларинетист, музички виртуоз со уметнички пат низ светот" – "Winners of "11 October" Awards: Tale Ognenovski, clarinetist and musical virtuoso with artistic performances around the world" |date=2003-10-11 |newspaper==”Нова Македонија” - ”Nova Makedonija” |location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef|Nova Makedonija|2003b}}}}
* {{наведени вести |title="Македонскиот музички гениј Тале Огненовски заслужено награден со признанието "11 Октомври"" - "Macedonian musical genius Tale Ognenovski deservedly awarded with the "October 11" Award."" |date=2003-10-10 |magazine="Македонско сонце" - ”Macedonian Sun”|location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef| Macedonian Sun |2003}}}}
* {{наведени вести |title="Тале Огненовски, добитник на наградата "11 октомври", лауерат за долгогодишни значајни остварувања во областа на културата и признат национален уметник – "Tale Ognenovski, winner of the "11th October" award, for many years of significant achievements in the field of culture and a recognized national artist."|date=2003-10-11 |newspaper=”Вечер” - ”Vecher” |location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef|Vecher|2003}}}}
* {{наведени вести |title=Наградите "11 Октомври" беа доделени" - ""October 11" awards were given" |date=2003-10-13 |newspaper=”Вест” - ”Vest” |location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef|Vest|2003}}}}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2003 |title="11 October" Award, 2003 - Official Tale Ognenovski Website |url=http://www.taleognenovski.mk/aw11oct.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998i |title=Bitola Festival of Folk Dances and Songs - Official Tale Ognenovski Website |url=http://www.taleognenovski.mk/bitola1947.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998j |title=The First Macedonia Festival of Folk Dances and Songs - Official Tale Ognenovski Website |url=http://www.taleognenovski.mk/skopje1948.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{наведени вести |newspaper=Nova Makedonija |location=Skopje, Republic of Macedonia|title=Доделени награди на хоровите, играорните и пејачките групи, соло пејачите и свирачите што учествуваа на Републиканскиот октомвриски фестивал - Winners of October Republic Festival |date=1948-10-13 |ref={{SfnRef|Nova Makedonija|1948}}}}
* {{наведени вести | publisher=International Folk Music Council |title=Programme Notes on the Dances and Songs Performed at the Yugoslav Folk Music Festival - Macedonia (presented by 23 villages) |date=March 1952 |newspaper=Journal of the International Folk Music Council, Vol. IV, page 60-64|location=London, UK |ref={{SfnRef|Journal of the International Folk Music Council|1952}}}}
* {{наведени вести |last=Slocombe |first=Marie|year=1952 |title= Some Impression of the Yugoslav Conference and Festival |date=March 1952 |publisher=International Folk Music Council |newspaper=Journal of the International Folk Music Council| volume= IV| pages= 1–2 |location=London, UK }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998k |title=First Award in Opatija, Croatia, 1951 - Official Tale Ognenovski Website |url=http://www.taleognenovski.mk/opatija1951.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{наведени вести |last= Zganec |first=Vinko | authorlink=Vinko Zganec |year=1951 |title= Jugoslovenski muzicki folklor na festivalu u Opatiji, Narodna Republika Makedonija - Yugoslav Musical folklore at the Festival in Opatija, People's of Repuplic of Macedonija |date=November 1951 |newspaper="Kulturni radnik" Number 10-11 |location=Zagreb, Croatia }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2000c |title="Radio Ros" Award - Official Tale Ognenovski Website |url=http://www.taleognenovski.mk/ros2000.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998r |title=Awards - Official Tale Ognenovski Website |url=http://www.taleognenovski.mk/awards.html |accessdate=2009-12-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2003a |title=Photo of clarinetist Tale Ognenovski with Boris Trajkovski, President of Republic of Macedonia - Official Tale Ognenovski Website |url=http://www.taleognenovski.mk/trajkovski2003.html |accessdate=2017-05-28 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2012 |title=Tale Ognenovski, received Certificate for "National Pension" from Nikola Gruevski, Prime Minister of Republic of Macedonia - Official Tale Ognenovski Website |url=http://www.taleognenovski.mk/natpen.html |accessdate=2017-05-28 }}
* {{ наведени вести |work=Music Industry News Network |date=2012-07-03 |title=Composer And Clarinetist Tale Ognenovski Was Honoured With Certificate For National Pension By Prime Minister Of Republic Of Macedonia Nikola Gruevski |url=http://www.mi2n.com/press.php3?press_nb=151962 |access-date=2017-05-28 |ref={{SfnRef|Music Industry News Network|2012}} |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20130730153438/http://www.mi2n.com/press.php3?press_nb=151962 |archive-date=2020-12-24}}
* {{Наведена мрежна страница |work=All About Jazz |title=Jazz Musician of the Day - April 27, 2010: Tale Ognenovski |date=2010-04-27 |url=http://news.allaboutjazz.com/news.php?id=54768#.Ur2fdvRDuHM |accessdate=2017-05-28 |ref={{SfnRef|All About Jazz|2010}} }}
* {{ наведени вести |work=Music Industry News Network |date=2010-04-27 |title=Macedonian Clarinetist Tale Ognenovski - Jazz Musician Of The Day: April 27, 2010 At AllAboutJazz.com |url=http://mi2n.com/press.php3?press_nb=129695 |access-date=2017-05-28 |ref={{SfnRef|Music Industry News Network|2010}} |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110821213829/http://mi2n.com/press.php3?press_nb=129695 |archive-date=2020-12-24}}
* {{наведени вести |last=Ravanovska Tulbevska |first=Rumena |year=2009 |title=Светски џез музичар на денот - World Jazz Musician of the Day Tale Ognenovski |newspaper=Tea Moderna |location=Skopje, Republic of Macedonia |date=2009-07-29}}
* {{ наведени вести |last=Bubevska |first=Aleksandra |title=Тале Огненовски - џез музичар на денот на allaboutjazz.com - Tale Ognenovski - Jazz Musician of the Day AllAboutJazz.com |date=2009-07-09 |url=http://a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=111214 |work=A1 TV |location=Skopje, Republic of Macedonia |access-date=2009-12-27 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20090711153202/http://a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=111214 |archive-date=2020-12-24}}
* {{Наведена мрежна страница |work=All About Jazz |title=Jazz Musician of the Day - April 27, 2009: Tale Ognenovski |date=2009-04-27 |url=http://news.allaboutjazz.com/news.php?id=34707#.Ur2mJ_RDuHM |accessdate=2017-05-28 |ref={{SfnRef|All About Jazz|2009}} }}
* {{Наведена книга |last=Broughton |first= Simon |year= 2000|authorlink=|title= Rough Guide to World Music Volume One: Africa, Europe & The Middle East, subtitle "Kim Burton: Macedonia – Tricky Rhythms", pp 203 (Основен водич за светската музика, том еден: Африка, Европа и Блискиот Исток - Незгоден музички ритам во Македонија “)|publisher= Rough Guides |location=England | isbn= 1858286352| isbn= 1858286352https://books.google.com/?id=gyiTOcnb2yYC&pg=PA203&lpg=PA203&dq=Tale+Ognenovski#v=onepage&q=Tale%20Ognenovski&f=false|accessdate=2020-02-27}}
* {{наведени вести |last=Martin |first=John |year=1956a |title=Ballet: Yugoslav Folk Art 'Tanec' Dancers Appear at Carnegie Hall in Display of Tremendous Skill „Балет: Југословенска фолклорна уметност; Танцувачите од ансамблот „Танец“ се појавија во салата Карнеги во прикажувајќи исклучително големи уметнички вештини“ |newspaper= The New York Times |date=1956-01-28 |url=https://www.nytimes.com/1956/01/28/archives/ballet-yugoslav-folk-art-tanec-dancers-appear-at-carnegie-hall-in.html |accessdate=2020-02-22}}
* {{наведени вести |last=Martin |first=John |year=1956b |title=The Dance: Folk Art; Group From Yugoslavia In Impressive Debut Learning vs. Magic No Macedonian Monopoly The Week's Events „Танц: ФОЛКЛОРНА УМЕТНОСТ; Група од Југославија во импресивен настап ги покажа своите импресивни вештини стекнати со учење и напорна работа за свое усовршувае и нивниот успех не се заснова само на монополот на магијата на Македонската музика што ја покажа во своите настапи во претходниот викенд“|newspaper= The New York Times |date=1956-02-05|url=https://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=FA0C17F83A55177B93C7A91789D85F428585F9&scp=2&sq=Tanec&st=p|accessdate=2020-02-22 }}
* {{наведени вести |last=Pucak |first=Stjepan | year=1956 |title=Првите денови во Америка - First days in America |date=1956-02-07 |newspaper=Nova Makedonija |location=Skopje, Republic of Macedonia }}
* {{наведени вести |last=Nachevski |first=Naum |year=1956a |title="Танец" ја одушеви њујоршката публика - "Tanec" had amazed The New York Public |date=1956-01-31 |newspaper=Nova Makedonija |location=Skopje, Republic of Macedonia }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1955 |title=Ensemble Tanec performing in Vardar Film’s 1955 production of “Ritam i zvuk (Rhythm and Sound) - Official Tale Ognenovski Website - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/rhythmandsound.html |accessdate=2020-02-22 }}
* {{наведени вести |work= Vardar Film |year=1955 |title= Ritam i zvuk (Rhythm and sound) YouTube music video – Film: Ritam i zvuk (Rhythm and sound))|url= https://www.youtube.com/watch?v=VvRVpc1s5Rw
|accessdate=2020-02-22 |ref={{SfnRef|Vardar Film |1955}}}}
* {{наведени вести |work= IMDb |year=1955 |title= Film: "Ritam i zvuk" (Rhythm and sound)
|url= https://www.imdb.com/title/tt2955670/?ref_=rvi_tt |accessdate=2020-02-22 |ref={{SfnRef| IMDb |1955}}}}
* {{Наведена книга |last=Dimitrovski |first=Dushko |year=1994 |title=За Наша Музика - For Our Music, pp 114-16 |publisher=BID "Misirkov" |location=Skopje, Republic of Macedonia |isbn=9989-600-01-5 |work=World Cat |oclc=38905194 |url=https://www.worldcat.org/title/za-nasa-muzika/oclc/38905194 |access-date=2020-12-25 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998b |title=Tour of North America - Official Tale Ognenovski Website - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/usa1956.html |accessdate=2020-02-22 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Saudek |first=Robert |year=1956 |authorlink=Robert Saudek |title=Omnibus. IV, vol. 15 / TV-Radio Workshop of the Ford Foundation, CBS Television Network, 1956-01-22 |work=Library of Congress Catalog Record Страница за првиот настап на ансамблот „Танец“ во живо на американската телевизија кој беше снимен на видеокасета и архивиран во Конгресната Библиотека во Вашингтон |date=1956-01-22 |url=http://lccn.loc.gov/88705799 |accessdate=2020-02-22 }}
* {{наведени вести |title=Dance, Bouncing Brigands, Yugoslavs come to U.S , Vol 40, No. 15. pp. 173-174 “Игра, Разбојнички скокови, Југословените доаѓаат во Соединетите Американски Држави”|date=1956-04-09 |url=https://books.google.com/books?id=Qk8EAAAAMBAJ&pg=PA173&lpg=PA173&dq=bouncing+brigands&source=bl&ots=9S1IqRy_Uv&sig=VER6KlcMqDok6KqlFgHbwiGwtGY&hl=en&ei=WBePTcGHG8qhOsmbgKEC&sa=X&oi=book_result&ct=result&sqi=2&redir_esc=y#v=onepage&q=bouncing%20brigands&f=false|newspaper=Life (magazine) |accessdate=2020-02-22 |ref={{SfnRef|Life (magazine)|1956}}}}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2014f |title=Life magazine article for Tale Ognenovski performances as clarinet and reed pipe soloist with Macedonian National Ensemble for Folk Dances and Songs "Tanec" on North America tour in 1956.- Official Tale Ognenovski Website - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/life.html |accessdate=2020-02-22 }}
* {{наведени вести |title= REVIEWS OF Yugoslav National Folk Ballet Carnegie Hall January 27, 1956 "Концерт на Југословенскиот Национален Фолклорен Балет во Карнеги Хол на 27 јануари 1956 година"|date=1956|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&output=html_text&id=_t0cAQAAMAAJ&focus=searchwithinvolume&q=REVIEWS+OF+Yugoslav+National+Folk+Ballet+Carnegie+Hall |newspaper= Dance Observer, Volumes 23-24, pp. 55|location=New York City|accessdate=2020-02-22 |ref={{SfnRef|Dance Observer |1956}}}}
* {{наведени вести |last=Terry|first=Walter |year=1956 |title=Yugoslav Folk Ballet |date=1956-01-28 |newspaper= New York Herald Tribune|location=New York City, USA }}
* {{ наведени вести|last=Cassidy |first=Claudia |year=1956|author-link=Claudia Cassidy |title=On the Aisle - Yugoslav Ballet a Colorful Addition to International Dance |newspaper=Chicago Daily Tribune |date=1956-02-06 |url=https://pqasb.pqarchiver.com/chicagotribune/access/514711972.html?FMT=ABS&FMTS=ABS:AI&type=historic&date=Feb+6%2C+1956&author=CLAUDIA+CASSIDY&pub=Chicago+Daily+Tribune+%281923-1963%29&edition=&startpage=B7&desc=On+the+Aisle |access-date=2017-05-31 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20121004182335/http://pqasb.pqarchiver.com/chicagotribune/access/514711972.html?FMT=ABS&FMTS=ABS:AI&type=historic&date=Feb+6%2C+1956&author=CLAUDIA+CASSIDY&pub=Chicago+Daily+Tribune+%281923-1963%29&edition=&startpage=B7&desc=On+the+Aisle |archive-date=2020-12-24}}
* {{наведени вести |last=Singer |first=Samuel |year=1956| title=Yugoslav Ballet Visits Academy “Југословенскиот балет ја посети Академијата”|newspaper=The Philadelphia Inquirer |date=1956-02-08 }}
* {{ наведени вести |last=Hume |first=Paul |year=1956|title=Yugoslav Dancers Shoot the Works |newspaper=Washington Post and Times |date=1956-02-10 |url=https://pqasb.pqarchiver.com/washingtonpost_historical/access/121253922.html?FMT=ABS&FMTS=ABS:AI&type=historic&date=Feb+10%2C+1956&author=By+Paul+Hume&desc=Yugoslav+Dancers+Shoot+the+Works |access-date=2017-05-31 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20121004182419/https://pqasb.pqarchiver.com/washingtonpost_historical/access/121253922.html?FMT=ABS&FMTS=ABS:AI&type=historic&date=Feb+10%2C+1956&author=By+Paul+Hume&desc=Yugoslav+Dancers+Shoot+the+Works |archive-date=2020-12-24}}
* {{наведени вести |last=Hagan |first=R. H. |year=1956| title=Yugoslav Ballet Proves Folk Dancing 'Tricky' “Југословенскиот балет ги докажа своите фолклорни играорни “трикови””|date=1956-03-08 |newspaper=San Francisco Chronicle }}
* {{ наведени вести |last=Goldberg |first=Albert |year=1956 |title=Yugoslav Folk Ballet Opens Engagement |newspaper=Los Angeles Times |date=1956-03-13 |url=https://pqasb.pqarchiver.com/latimes/access/429243141.html?FMT=ABS&FMTS=ABS:AI&type=historic&date=Mar+13%2C+1956&author=ALBERT+GOLDBERG&pub=Los+Angeles+Times+%281923-Current+File%29&edition=&startpage=B7&desc=Yugoslav+Folk+Ballet+Opens+Engagement |access-date=2017-06-01 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20121004182505/https://pqasb.pqarchiver.com/latimes/access/429243141.html?FMT=ABS&FMTS=ABS:AI&type=historic&date=Mar+13%2C+1956&author=ALBERT+GOLDBERG&pub=Los+Angeles+Times+%281923-Current+File%29&edition=&startpage=B7&desc=Yugoslav+Folk+Ballet+Opens+Engagement |archive-date=2020-12-24}}
* {{наведени вести |last=Kraglund |first=John |year=1956 | title=Music in Toronto “Музика во Торонто”|newspaper=The Globe and Mail |location=Toronto, Ontario, Canada |date=1956-02-14 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2016b |authorlink=Stevan Ognenovski |title=Tale Ognenovski, The Greatest Clarinetist of All Time, Musical Genius, Composer... |work=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=qvqdG4eSIIA |accessdate=2020-02-22 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Harris |first=Craig |year=2009 |authorlink=Craig Harris |title=Biography of Ensemble Tanec |work=Allmusic |url=https://www.allmusic.com/artist/tanec-ensemble-mn0001830503 |accessdate=2020-02-22 }}
* {{наведени вести |title=Dans les jardins illumines de Port Gitana Bellevue, Ballets Nationaux Folkloriques Yougoslaves: Tanetz, deux heures d'un somptueux spectacle - In the illuminated gardens of Port Gitana Bellevue, National Yugoslav Folklore Ballet Tanec, two hours of sumptuous spectacle|date=1959-07-08 |newspaper=Tribune de Geneve |location=Geneve, Switzerland |ref={{SfnRef|Tribune de Geneve|1959}}}}
* {{наведени вести |last=Mt |first=Ed |year=1959 |title=A Port-Gitana les ballets nationaux yougoslaves - In Port-Gitana, National Yugoslav Folklore Ballet |date=1959-07-11 |newspaper=Tribune de Geneve |location=Geneve, Switzerland}}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998e |title=Tour of Switzerland - Official Tale Ognenovski Website - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/switzerland.html |accessdate=2020-02-22 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998d |title=Tour of Germany - Official Tale Ognenovski Website - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/germ1956.html |accessdate=2020-02-22 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=1998c |title=Tour of France - Official Tale Ognenovski Website - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/france1959.html |accessdate=2020-02-22 }}
* {{наведени вести |title=Hier soir au GRAND-PALAIS BRILLANTE "PREMIERE" des Ballets de Macedoine - Yesterday evening in GRAND-PALAIS Brilliant first performance of National Ballet of Macedonia|date=1959-09-24 |newspaper= Le Berry Republicain |location= Bourges, France |ref={{SfnRef|Le Berry Republicain|1959}}}}
* {{наведени вести |title=Hier soir a Bourges, La "premiere" nationale des Ballets de Macedoine a remporte un enorme succes - Yesterday evening in Bourges, The first national Ballet of Macedonia achieved tremendous success|date=1959-09-24 |newspaper=La nouvelle republique du Centre |location= Bourges, France |ref={{SfnRef|La nouvelle republique du Centre|1959}}}}
* {{Наведена книга |last=Ognenovski |first=Stevan |title=Tale Ognenovski, virtuoso of the clarinet and composer of Macedonian folk dances, jazz and classical music : biography and music notation of compositions of Macedonian folk dances, jazz and classical music |work=WorldCat |url=https://www.worldcat.org/title/tale-ognenovski-virtuoz-na-klarinet-i-kompozitor-na-makedonski-narodni-ora-dzez-i-klasicna-muzika-biografija-i-notografirani-kompozicii-od-makedonski-narodni-ora-dzez-i-klasicna-muzika-tale-ognenovski-virtuoso-of-the-clarinet-and-composer-of-macedonian-folk-dances-jazz-and-classical-music-biography-and-music-notation-of-compositions-of-macedonian-folk-dances-jazz-and-classical-music/oclc/977992154&referer=brief_results |year=2000c |publisher=Skopje : Matica Makedonska, 2000. |isbn=9989-48-312-4 |accessdate=2020-02-22 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2019 |title=Web page of Stevan Ognenovski, Mag.Scient. - Official Tale Ognenovski Website - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/cvstevano.html |accessdate=2020-02-22 }}
* {{наведени вести |year=1956e |title=По враќањето на "Танец" од турнеја во Западна Германија, Досега најголем успех во странство - After the return of "Tanec" from their West German tour, The biggest success until now |date=1956-10-31 |newspaper=Nova Makedonija |location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef|Nova Makedonija|1956е}}}}
* {{наведени вести |last=Gavrish |first=K. |year=1959 |title="Танец" ја освои публиката - "Tanec" wins over the audience |date=1959-12-06 |newspaper=Nova Makedonija|location=Skopje, Republic of Macedonia }}
* {{наведени вести |year=1956c |title=Успех на "Танец" во Западна Германија - Success of "Tanec" in West Germany |date=1956-10-30 |newspaper=Nova Makedonija |location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef|Nova Makedonija|1956c}}}}
* {{наведени вести |year=1956d |title=Голем успех на "Танец" во Германија - Great success of Tanec in Germany |date=1956-10-21 |newspaper=Nova Makedonija |location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef|Nova Makedonija|1956d}}}}
* {{наведени вести |last=Georgievski |first=M. |year=1964 |title=Your dance fascinates me Вашата игра ме фасцинира|date=1964-09-14 |newspaper=Vecher |location=Skopje, Република Македонија]]}}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2014 |title=Articles published at The New York Times for performance of clarinetist Tale Ognenovski at Carnegie Hall, New York City on January 27, 1956 - Official Tale Ognenovski Website - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/newyorktimes1956.html |accessdate=2020-02-22 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2014c |title=Clarinetist Tale Ognenovski with Macedonian National Ensemble for Folk Dances and Songs "Tanec" performed at CBS TV, Columbia Broadcast System on January 22, 1956.- Official Tale Ognenovski Website - Официјална страница на Тале Огненовски |url=http://www.taleognenovski.mk/cbs1956.html |accessdate=2020-02-22 }}
* {{Наведена книга |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2019b |title=TALE OGNENOVSKI VIRTUOSO OF THE CLARINET AND COMPOSER, BIOGRAPHY AND MUSIC NOTATION OF 69 CLARINET COMPOSITIONS: MACEDONIAN FOLK DANCES, JAZZ AND CLASSICAL MUSIC / TАЛЕ ОГНЕНОВСКИ ВИРТУОЗ НА КЛАРИНЕТОТ И КОМПОЗИТОР, БИОГРАФИЈА И НОТОГРАФИРАНИ 69 КОМПОЗИЦИИ ЗА КЛАРИНЕТ: МАКЕДОНСКИ НАРОДНИ ОРА, ЏЕЗ И КЛАСИЧНА МУЗИКА” |location=Seattle, Washington, United States |publisher=Amazon.com Kindle Direct Publishing |ISBN13=9781708334024 |url=https://www.amazon.com/OGNENOVSKI-VIRTUOSO-CLARINET-BIOGRAPHY-COMPOSITIONS/dp/1708334025/ref=tmm_pap_swatch_0?_encoding=UTF8&qid=1574180376&sr=8-1 |accessdate=2019-11-27 }}
* {{Наведена книга |last= Ognenovski |first= Stevan |year= 2019 |title= Tale Ognenovski Virtuoso of the Clarinet and Composer, Biography and Music Notation of 69 Clarinet Compositions: Macedonian Folk Dances, Jazz and Classical Music / Тале Огненовски Виртуоз на кларинет и композитор, биографија и нотографирани 69 композиции за кларинет: Македонски народни ора, џез и класична музика |publisher= Kindle Direct Publishing |location= Seattle, Washington, United States |isbn= 978-1708334024 |work= Google Books |url= https://books.google.com/books?id=L72zywEACAAJ&dq=isbn:9781708334024&hl=com&sa=X&redir_esc=y |accessdate= 2021-08-17 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2019a |title=Book: "TALE OGNENOVSKI VIRTUOSO OF THE CLARINET AND COMPOSER, BIOGRAPHY AND MUSIC NOTATION OF 69 CLARINET COMPOSITIONS: MACEDONIAN FOLK DANCES, JAZZ AND CLASSICAL MUSIC " - Official Tale Ognenovski Website |url=http://www.taleognenovski.mk/amzbognen.html |accessdate=2019-11-27 }}
* {{Наведена мрежна страница |work=Music Industry News Network |date=2019-11-22 |title=Biography: "Tale Ognenovski Virtuoso Of The Clarinet And Composer, Biography And Music Notation Of 69 Clarinet Compositions: Macedonian Folk Dances, Jazz And Classical Music" |url=http://mi2n.com/press.php3?press_nb=207750 |access-date=2019-11-27 |ref={{SfnRef|Music Industry News Network|2019}} |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20191127204425/http://mi2n.com/press.php3?press_nb=207750 |archive-date=2020-12-24 }}
* {{Наведена мрежна страница |last=Ognenovski |first=Stevan |year=2014e |title=Photo of Tale Ognenovski, clarinetist and composer with Josip Broz Tito, President of Yugoslavia, Skopje, Republic of Macedonia, June 3, 1957.-Official Tale Ognenovski Website |url=http://www.taleognenovski.mk/tito1957.html |access-date=2017-05-30 }}
* {{ наведени вести |work=Vardar Film |year=1971 |title=Film: Македонски дел од пеколот - Macedonian Part of Hell |location=Skopje, Republic of Macedonia |url=http://www.maccinema.com/Catalog.aspx?p=68 |access-date=2020-12-18 |ref={{SfnRef|Vardar Film|1971}}}}
* {{ Наведена книга |work=Association for Science and Arts from Bitola |year=1982 |title=Book: Битолските Народно ослоботителни партизански одреди - People's Liberation Partisans Units of Macedonia from Bitola |location=Bitola, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef|Association for Science and Arts from Bitola|1982}}}}
* {{Наведена книга |last=Tashkoski |first=Pande |year=1965 |title=Доследни на заветот - Consistent with the covenant |publisher=Култура Kultura and Naša kniga 1971 |location=Skopje, Republic of Macedonia |url=https://books.google.com/books?id=96o6AAAAMAAJ&q=Тале+Огненовски |access-date=2020-12-18 }}
* {{Наведена книга |last=Sterjovski |first=Aleksandar |year=1992 |title=БРУСНИК: 600 години од основањето - Brusnik : on the 600th anniversary of establishment |publisher=Odbor za odbeležuvanje na jubilejot na s. Brusnik; Bitola : Društvo za nauka i umetnost |location=Bitola, Republic of Macedonia |work=WorldCat |oclc=441004342 |url=https://www.worldcat.org/title/brusnik-600-godini-od-osnovanjeto/oclc/441004342 |access-date=2020-12-18 }}
* {{Наведена книга |last=Petkovski |first=Dane |year=1983 |title=БОРБЕНА ДЕЈСТВА У ЗАПАДНОЈ МАКЕДОНИЈИ 1941 – 1944 - COMBAT ACTIVITIES IN WESTERN MACEDONIA 1941 - 1944 |publisher=ВОЈНОИЗДАВАЧКИ ЗАВОД |location=Belgrade, Serbia, Yugoslavia |url=https://books.google.com/books?id=opCBAAAAIAAJ |access-date=2020-12-18 }}
* {{Наведена книга |last=Petkovski |first=Dane |year=1983b |title=БОРБЕНА ДЕЈСТВА У ЗАПАДНОЈ МАКЕДОНИЈИ 1941 – 1944 - COMBAT ACTIVITIES IN WESTERN MACEDONIA 1941 - 1944 |publisher=ВОЈНОИЗДАВАЧКИ ЗАВОД |location=Belgrade, Serbia, Yugoslavia |work=Znaci Net |url=http://www.znaci.net/00003/395.pdf |access-date=2020-12-18 }}
* {{Наведена книга |last=Ognenovski |first=Tale |year=1989 |title=МАКЕДОНСКИ ОРА – MACEDONIAN DANCES |publisher=Kulturno-prosvetna zaednica na Skopje |location=Skopje, Republic of Macedonia |work=WorldCat |oclc=780525762 |url=https://www.worldcat.org/title/makedonski-ora/oclc/780525762 |access-date=2020-12-18 }}
* {{Наведена книга |last=Konstantinov |first=Dushko |year=1962 |title=Хроника на Битолско Лавци - Chronicle of the Bitola Lavci |publisher=Bitola, 1962 |location=Bitola, Republic of Macedonia |work=WorldCat |oclc=15173637 |url=https://www.worldcat.org/title/hronika-na-bitolsko-lavci/oclc/15173637 |access-date=2020-12-18 }}
* {{ наведени вести |newspaper=Vecer|date=2001-07-05 |title=“Balkan Festival of 600 dancers in Ohrid and promotion of the book entitled: “Tale Ognenovski Virtuoso of the Clarinet and Composer”” / “Балкански фестивал на 600 играорци во Охрид и промоција на книгата со наслов: „ Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор” "|location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef|Vecer|2001}}}}
* {{ наведени вести |newspaper= Nova Makedonija |date=2001-07-02 |title=“The 40th Balkan Festival of Folk Songs and Dances in Ohrid and promotion of the book entitled: “Tale Ognenovski Virtuoso of the Clarinet and Composer”” / “40-ти Балкански фестивал за народни песни и игри во Охрид и промоција на книгата со наслов: „ Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор” "|location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef| Nova Makedonija |2001}}}}
* {{ наведени вести |newspaper=Utrinski Vesnik |date=2001-07-07 |title=“Started Balkan Festival of folk Songs and Dances in Ohrid and promotion of the book entitled: “Tale Ognenovski Virtuoso of the Clarinet and Composer”” / “Започна Балканскиот фестивал за народни песни и игри во Охрид и промоција на книгата со наслов: „ Тале Огненовски виртуоз на кларинет и композитор” "|location=Skopje, Republic of Macedonia |ref={{SfnRef| Utrinski Vesnik |2001}}}}
* {{Наведена книга |last=Mladenovski |first=Simo |encyclopedia=МАКЕДОНСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА, дел 2, М-ЅН, стр. 1069-1070 - Encyclopaedia Macedonica, , part 2, M- Š, p. 1069-1070 |year=2009 |5= |title=”Тале Огненовски, кларинетист” – “Tale Ognenovski, clarinetist” |date=2006-01-28 |url=https://books.google.com/books?id=SPbkSAAACAAJ&dq=isbn:9786082030241&hl=com&sa=X&redir_esc=y |publisher=МАКЕДОНСКА АКАДЕМИЈА НА НАУКИТЕ И УМЕТНОСТИТЕ / MACEDONIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS |isbn10=6082030249 |isbn13=978-6082030241 |location=Skopje, Republic of Macedonia |access-date=2021-08-22 |ref={{SfnRef| MACEDONIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS |2009}} }}
* {{Наведена книга|encyclopedia="Britannica Pocket Encyclopedia, Book 7, p. 66"” / "Британика Енциклопедиски Речник, Книга 7, стр. 66"|title="Ognenovski, Tale - clarinetist and composer” / “Огненовски, Тале – кларинетист и композитор"|year=2005|url=https://books.google.com/books?id=eRNyPwAACAAJ&dq=isbn:9989165122&hl=com&sa=X&redir_esc=y|location=Skopje, Republic of Macedonia|publisher=Topper, MPM|isbn10=9989-16-512-2|isbn13=978-9989165122|access-date=2021-08-22|ref={{SfnRef| Encyclopedia Britannica, Inc |2005}}}}
* {{Наведена книга |last1=Karajanov |first1=Petar |first2=Hristo |last2=Andonovski |encyclopedia=“People from Macedonia, Encyclopedic directory, p. 233” / ”Личности од Македонија, Енциклопедиски именик, стр. 233” |year=2002 |title=“Ognenovski Tale, clarinet and reed pipe virtuoso, composer and arranger” / ”Огненовски Тале, виртуоз на кларинет и кавал, композитор и аранжер” |url=https://books.google.com/books?id=g4kXAQAAIAAJ&q=isbn:9989613281&dq=isbn:9989613281&hl=com&sa=X&redir_esc=y |publisher=Mi-An |location=Скопје, Republic of Macedonia |isbn10=9989613281 |isbn13=978-9989613289 |access-date=2021-08-22 }}
* {{Наведена книга |last1=Andonovska |first1=Lenche |first2=Naume |last2=Gjorgievski |encyclopedia=“DISTINGUISHED PEOPLE FOR BITOLA, p. 136 -138” / “ЗНАЧАЈНИ ЛИЧНОСТИ ЗА БИТОЛА, стр. 136-138” |year=2010 |title=“ Tale Ognenovski, musician / ”Тале Огненовски, музички уметник” |url=https://books.google.com/books?id=ePTNXwAACAAJ&dq=isbn:9786084538165&hl=com&sa=X&redir_esc=y |publisher=“NUUB “St. Clement Ohridski” – Bitola " |location=Bitola, Republic of Macedonia |isbn=978-6084538165 |access-date=2021-08-22 }}
* {{ наведени вести |last=Lazarevska |first=Marina |title="GREAT RECOGNITION FOR OUR MUSICIAN AND COMPOSER - TALE OGNENOVSKI AMONG THE 100 BEST CLARINETISTS OF ALL TIMES" / "ГОЛЕМО ПРИЗНАНИЕ ЗА НАШИОТ МУЗИЧАР И КОМПОЗИТОР - ТАЛЕ ОГНЕНОВСКИ МЕЃУ 100-ТЕ НАЈДОБРИ КЛАРИНЕТИСТИ НА СИТЕ ВРЕМИЊА" |date=2014-11-24 |url=http://www.dnevnik.mk/?ItemID=A5EF6F5A233FD4498AF9EAD28953883C |newspaper=Dnevnik |location=Skopje, Republic of Macedonia |archive-url=https://web.archive.org/web/20141223140633/http://www.dnevnik.mk/?ItemID=A5EF6F5A233FD4498AF9EAD28953883C |access-date=2020-12-25 |archive-date=2014-12-23 |ref={{SfnRef|Dnevnik|2014}}}}
{{refend}}
== Надворешни врски ==
{{рв|Tale Ognenovski}}
* [http://www.taleognenovski.mk/ Официјална страница на Тале Огненовски]
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Огненовски, Тале}}
[[Категорија:Македонски кларинетисти]]
[[Категорија:Македонски композитори]]
[[Категорија:Родени во 1922 година]]
[[Категорија:Починати во 2012 година]]
[[Категорија:Добитници на наградата „11 Октомври“]]
[[Категорија:Македонски народни музичари]]
[[Категорија:Брусник (Битолско)]]
[[Категорија:Луѓе од Битола]]
[[Категорија:Македонски комунисти]]
[[Категорија:Македонски партизани]]
[[Категорија:Носители на Партизанска споменица од 1941]]
[[Категорија:Учесници во НОБ]]
46zd3u7irzte393sa6htnepe7bq0icc
Ерол Ризаов
0
1066375
4800774
4673923
2022-08-09T20:18:39Z
109.182.35.56
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| name = Ерол Ризаов
| image =
| alt =
| caption =
| birth_name =
| birth_date = {{роден на|18|ноември|1950}}
| birth_place = [[Кочани]], [[Република Македонија]]
| death_date =
| death_place =
| nationality = [[Македонски Турци|Македонски Турчин]]
| citizenship = {{знамеикона|Македонија}}[[Македонија]]
| othername =
| occupation = [[Новинар]], политички аналитичар
| years_active = 1977-денес
| spouse =
| children =
| relatives =
| domestic partner =
| website =
}}
'''Ерол Ризаов''' (тур. Erol Rıza) ({{роден во|Кочани}}, {{роден на|18|ноември|1950}}) — македонски новинар и политички аналитичар со турско потекло. Дипломирал на [[Филозофскиот факултет во Скопје]] во 1975 г. на отсекот [[историја на уметност]]. Со новинарство почнал да се занимава во 1977 г. Прво работел како приправник во Градската рубрика, а потоа како соработник и коментатор во внатрешно-политичката рубрика на весникот [[Нова Македонија]]. Едно време ја вршел функцијата заменик на главниот и одговорен уредник, а во периодот 1996-1999 бил одговорниот уредник во дневниот весник [[Нова Македонија]].
Тој е еден од основачите на [[Утрински Весник]], а воедно и негов прв директор (1999), како и главен и одговорен уредник пет години подоцна.<ref>[http://star.utrinski.com.mk/?pBroj=1337&stID=11489&pR=3 Ерол Ризаов главен и одговорен уредник на „Утрински весник“]</ref> Објавувал текстови во љубљанско „Дело“.<ref>Македонска енциклопедија (втор том), [[МАНУ]], [[Скопје]], 2009, стр. 480</ref> Моментално работи како уредник-коментатор во Утрински, а неговите колумни излегуваат секој работен ден во рамките на весникот. Во 2013, Ризаов ја добил наградата „Жан Моне“ за најдобар новинарски текст на тема „Европска Унија“, награда која ја доделува делегацијата на ЕУ во Македонија.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://info.mk/News/LoadNews/1460444 |title=Ерол Ризаов ја доби наградата „Жан Моне“ |accessdate=2014-01-23 |archive-date=2016-03-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160310235812/http://info.mk/News/LoadNews/1460444 |url-status=dead }}</ref> Во февруари 2015, Ризаов ја добил наградата за животно дело „Крсте Мисирков“, која ја доделува [[Здружение на новинарите на Македонија]].<ref>[http://www.utrinski.mk/?ItemID=6E7944398C9C514591B4BDE51F08826E Наградата за животно дело на ЗНМ за Ерол Ризаов]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Во мај 2015, Ризаов промовирал четири книги кои ги содржат неговите најзначајни текстови што ги напишал во периодот 2007-2015.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.utrinski.mk/?ItemID=DFC8117EBBEE834E9B3ACFC00DE672A7 |title=Четири книги на Ерол Ризаов како цивилизациски архив |accessdate=2015-05-20 |archive-date=2016-03-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305133854/http://www.utrinski.mk/?ItemID=DFC8117EBBEE834E9B3ACFC00DE672A7 |url-status=dead }}</ref> Во текот на својата кариера, тој направил интервјуа со познати светски личности како [[Лех Валенса]], [[Герхард Шредер]], [[Тургут Озал]], [[Милан Кучан]] и други.
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.utrinski.com.mk/default.aspx?q=%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BB&yearFrom=2006&yearTo=2013 Колумните на Ерол Ризаов објавени во Утрински Весник]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=AC0F4B090C87144FAFF280547054B18C Писма - Благодарност до „Утрински весник“ и Ерол Ризаов] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20121025085758/http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=AC0F4B090C87144FAFF280547054B18C |date=2012-10-25 }}, Стефан Бошков (внук на [[Стив Наумов]]), [[Битола]]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ризаов, Ерол}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски новинари]]
[[Категорија:Македонски Турци]]
ab772gultscegb2xqx2ubin1361fv9h
4800823
4800774
2022-08-10T08:42:23Z
Ehrlich91
24281
Одбиена последната промена (од [[Специјална:Придонеси/109.182.35.56|109.182.35.56]]) и ја поврати преработката 4673923 на 77.28.76.96
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| name = Ерол Ризаов
| image =
| alt =
| caption =
| birth_name =
| birth_date = {{роден на|18|ноември|1950}}
| birth_place = [[Кочани]], [[Република Македонија]]
| death_date =
| death_place =
| nationality = {{знамеикона|Македонија}} [[Македонски Турци|Македонски Турчин]]
| citizenship = {{знамеикона|Македонија}} [[Македонија]]
| othername =
| occupation = [[Новинар]], политички аналитичар
| years_active = 1977-денес
| spouse =
| children =
| relatives =
| domestic partner =
| website =
}}
'''Ерол Ризаов''' ({{роден во|Кочани}}, {{роден на|18|ноември|1950}}) — македонски новинар и политички аналитичар. Дипломирал на [[Филозофскиот факултет во Скопје]] во 1975 г. на отсекот [[историја на уметност]]. Со новинарство почнал да се занимава во 1977 г. Прво работел како приправник во Градската рубрика, а потоа како соработник и коментатор во внатрешно-политичката рубрика на весникот [[Нова Македонија]]. Едно време ја вршел функцијата заменик на главниот и одговорен уредник, а во периодот 1996-1999 бил одговорниот уредник во дневниот весник [[Нова Македонија]].
Тој е еден од основачите на [[Утрински Весник]], а воедно и негов прв директор (1999), како и главен и одговорен уредник пет години подоцна.<ref>[http://star.utrinski.com.mk/?pBroj=1337&stID=11489&pR=3 Ерол Ризаов главен и одговорен уредник на „Утрински весник“]</ref> Објавувал текстови во љубљанско „Дело“.<ref>Македонска енциклопедија (втор том), [[МАНУ]], [[Скопје]], 2009, стр. 480</ref> Моментално работи како уредник-коментатор во Утрински, а неговите колумни излегуваат секој работен ден во рамките на весникот. Во 2013, Ризаов ја добил наградата „Жан Моне“ за најдобар новинарски текст на тема „Европска Унија“, награда која ја доделува делегацијата на ЕУ во Македонија.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://info.mk/News/LoadNews/1460444 |title=Ерол Ризаов ја доби наградата „Жан Моне“ |accessdate=2014-01-23 |archive-date=2016-03-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160310235812/http://info.mk/News/LoadNews/1460444 |url-status=dead }}</ref> Во февруари 2015, Ризаов ја добил наградата за животно дело „Крсте Мисирков“, која ја доделува [[Здружение на новинарите на Македонија]].<ref>[http://www.utrinski.mk/?ItemID=6E7944398C9C514591B4BDE51F08826E Наградата за животно дело на ЗНМ за Ерол Ризаов]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Во мај 2015, Ризаов промовирал четири книги кои ги содржат неговите најзначајни текстови што ги напишал во периодот 2007-2015.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.utrinski.mk/?ItemID=DFC8117EBBEE834E9B3ACFC00DE672A7 |title=Четири книги на Ерол Ризаов како цивилизациски архив |accessdate=2015-05-20 |archive-date=2016-03-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305133854/http://www.utrinski.mk/?ItemID=DFC8117EBBEE834E9B3ACFC00DE672A7 |url-status=dead }}</ref> Во текот на својата кариера, тој направил интервјуа со познати светски личности како [[Лех Валенса]], [[Герхард Шредер]], [[Тургут Озал]], [[Милан Кучан]] и други.
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.utrinski.com.mk/default.aspx?q=%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BB&yearFrom=2006&yearTo=2013 Колумните на Ерол Ризаов објавени во Утрински Весник]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=AC0F4B090C87144FAFF280547054B18C Писма - Благодарност до „Утрински весник“ и Ерол Ризаов] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20121025085758/http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=AC0F4B090C87144FAFF280547054B18C |date=2012-10-25 }}, Стефан Бошков (внук на [[Стив Наумов]]), [[Битола]]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ризаов, Ерол}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски новинари]]
[[Категорија:Македонски Турци]]
pjlolmzbhlt20oe04h6ubdz22qs6w93
БХРТ
0
1069504
4800767
4395563
2022-08-09T19:50:01Z
P.Nedelkovski
47736
#WPWPMK, #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Radio and Television of Bosnia and Herzegovina (BHRT) building, Sarajevo.jpg|350px|мини|десно|Главната зграда на БХРТ во Сараево. Зградата ја користат и [[Радиотелевизија на Федерацијата Босна и Херцеговина|РТВБИХ]] и [[ТВСА]].]]
'''Босанскохерцеговска радиотелевизија (БХРТ)''' (порано позната како: Javni radiotelevizijski servis Bosne i Hercegovine - PBSBiH) — државна радио и телевизија на [[Босна и Херцеговина]]. Во периодот меѓу 1992 до 1995 го носела називот РТВ Босна и Херцеговина, која настанала од РТВ Сараево. БХРТ се финансира од радиотелевизиската такса заедно со останатите јавни дифузери ([[ФТВ]] и [[РТРС]]). Во план е воспоставување на корпорација која би ја сочинувале сите јавни дифузери од [[Босна и Херцеговина]] (БХРТ, РТВФБИХ и РТРС). Управната структура на БХРТ е утврдена со Статутот на БХТ. Програмата се продуцира од главниот центар во [[Сараево]] како и преку информативно-техничкиот центар во [[Бихаќ]], [[Бања Лука]], [[Мостар]], [[Тузла]] и [[Зеница]]. Како јавен радиодифузер, БХРТ е членка на ЕБУ од [[Босна и Херцеговина]] и активно учествува во избирање на босански претставник за [[Евровизија]] секоја година.
==БХРТ (БХТ 1 и БХ Радио 1)==
На 13 август 2004 од студиото од [[Сараево]], започна со целодневно емитување на програмата на БХТ 1. Точно во 18 часот, е емитувана отворената програма по повод Летните олимписки игри во Атина во 2004. БХТ 1 ги емитуваше случувањата и натпреварите од Олимписките игри со информативна програма (сигнал кој ја покрива 90% од територијата на [[Босна и Херцеговина]]. По свечената церемонија, точно во 18 часот е емитувано првото издание на БХТ Вести на штотоку воспоставената национална мрежа. Прв водител бил Томислав Ѓуриќ<ref>http://www.ekapija.com/website/bih/page/416225</ref>
==Организација==
БХРТ моментално се состои од три посебни организациски единици:
*БХТ 1 - Босанскохергеговска телевизија
*БХ Радио 1 - Босанскохерцеговско радио
*МП БХРТ - Музичка продукција на радио телевизија БИХ
==Наводи==
{{наводи}}
[[Категорија:Босна и Херцеговина]]
svtr1y7puotr61ab1ldk8zxt7v4y4yq
Предлошка:Country data Бедфордшир
10
1088611
4800719
3408461
2022-08-09T14:07:50Z
CommonsDelinker
746
Замена на [[Image:Bedfordshire's_Flag.svg]] со [[Image:Bedfordshire_County_Flag.svg]] (од страна на [[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] поради: [[:c:COM:Duplicate|Duplicate]]: Exact or scaled-down duplicate: [[:c::File:Bedfordshire County Fla
wikitext
text/x-wiki
{{ {{{1<noinclude>|country showdata</noinclude>}}}
| alias = Бедфордшир
| flag alias = Bedfordshire County Flag.svg
| size = {{{size|}}}
| name = {{{name|}}}
}}<noinclude>
</noinclude>
8epk233of4693bxsbbwuq3kfaikirpl
Беркентин (амт)
0
1113136
4800798
3259714
2022-08-09T22:51:38Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Беркентин''' ({{lang-de|Berkenthin}}) — [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Војводство Лауенбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Нејзиното седиште е во Беркентин.
[[Податотека:Amt Berkenthin in RZ.svg|мини|Беркентин во Војводството Лауенбург, Шлезвиг-Холштајн, Германија]]
Општинската заедница Беркентин се состои од следниве општини:
# [[Белендорф]]
# [[Беркентин]]
# [[Блисторф]]
# [[Дихелсдорф]]
# [[Гелдениц]]
# [[Касторф]]
# [[Клемпау]]
# [[Крумесе]]
# [[Ниндорф кај Беркентин]]
# [[Рондесхаген]]
# [[Зирксраде]]
{{Општински заедници (Шлезвиг-Холштајн)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
{{coord|53.717|N|10.650|E|display=title|source:dewiki}}
[[Категорија:Општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
ikdonoaohzpwor71ts3918syb3ib671
Бихен (амт)
0
1113364
4800799
4613471
2022-08-09T22:53:53Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Бихен''' ({{lang-de|Büchen}}) — [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Војводство Лауенбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Нејзиното седиште е во Бихен.
[[Податотека:Buechen Amt Wappen.png|мини|Грб на Бихен]]
Општинската заедница Бихен се состои од следниве општини:
{|
|valign=top|
# [[Безентал]]
# [[Бретен (Шлезвиг-Холштајн)|Бретен]]
# [[Бихен]]
# [[Фицен]]
# [[Гетин]]
# [[Гудов]]
# [[Гистер]]
# [[Клајн Пампау]]
|valign=top|
<ol start=9>
<li> [[Лангенлестен]]
<li> [[Мисен]]
<li> [[Розебург]]
<li> [[Шулендорф]]
<li> [[Зибенајхен]]
<li> [[Трам (Лауенбург)|Трам]]
<li> [[Вицеце]]
</ol>
|}
{{Општински заедници (Шлезвиг-Холштајн)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
{{coord|53.483|N|10.567|E|display=title|source:dewiki}}
[[Категорија:Општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
09s15vh2ui2cxve868mhslj1w8posz8
Хое Елбгест
0
1113501
4800800
3261287
2022-08-09T23:00:15Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Хое Елбгест''' ({{lang-de|Hohe Elbgeest}}) — [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Војводство Лауенбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Нејзиното седиште е во Дасендорф.
[[Податотека:Flagge Amt Hohe Elbgeest.png|мини|Знаме на Хое Елбгест]]
Општинската заедница Хое Елбгест се состои од следниве општини:
# [[Аумиле]]
# [[Бернзен]]
# [[Дасендорф]]
# [[Ешебург]]
# [[Хамварде]]
# [[Хоенхорн]]
# [[Крепелсхаген-Фарендорф]]
# [[Вирсхоп]]
# [[Волторф]]
# [[Ворт]]
Кон општинската заедница исто така припаѓа слободната област [[Саксонска Шума]].
{{Coord|53|29|N|10|22|E|region:DE-SH_type:city(12583)|display=title}}
[[Категорија:Општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
{{Општински заедници (Шлезвиг-Холштајн)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
g4nqj2tv51xmr58c1mn5oto6gqu0nh5
Хамварде
0
1113520
4800770
4224498
2022-08-09T19:54:14Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Hamwarde Kirche.JPG
|imagesize =
|image_caption =Црква во Хамварде
|Wappen = Wappen_Hamwarde.png
|lat_deg = 53 |lat_min = 27
|lon_deg = 10 |lon_min = 25
|Lageplan = Hamwarde in RZ.svg
|Bundesland = Schleswig-Holstein
|Kreis = Војводство Лауенбург
|Amt = Хое Елбгест
|Höhe = 49
|Fläche = 6.68
|Einwohner = 764
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 21502
|Vorwahl = 04152
|Kfz = RZ
|Gemeindeschlüssel = 01 0 53 050
|Adresse-Verband = Falkenring 3<br />21521 Дасендорф
|Website = [http://www.amt-hohe-elbgeest.de/ www.amt-hohe-<br />elbgeest.de]
|Bürgermeister = Фридрих-Вилхелм Рихард
|Partei = SPD
}}
'''Хамварде''' ({{lang-de|Hamwarde}}) — општина во округот [[Војводство Лауенбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Војводство Лауенбург (округ)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
[[Категорија:Војводство Лауенбург]]
j2n3cxs1o0vkdb620xaj2popkmttxqy
Фредебург
0
1113655
4800768
4224511
2022-08-09T19:51:36Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Fredenkrug.JPG
|imagesize =
|image_caption =Фредебург
|Wappen =
|lat_deg = 53 |lat_min = 40
|lon_deg = 10 |lon_min = 43
|Lageplan = Fredeburg in RZ.svg
|Bundesland = Schleswig-Holstein
|Kreis = Војводство Лауенбург
|Amt = Лауенбуршки Езера
|Höhe = 33
|Fläche = 10.09
|Einwohner = 40
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 23909
|Vorwahl = 04541
|Kfz = RZ
|Gemeindeschlüssel = 01 0 53 030
|Adresse-Verband = Fünfhausen 1<br />23909 Рацебург
|Website = [http://www.amt-lauenburgische-seen.de/ www.amt-lauenburgische-seen.de]
|Bürgermeister = Лотар де Врис
}}
'''Фредебург''' ({{lang-de|Fredeburg}}) — општина во округот [[Војводство Лауенбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Градови во Војводство Лауенбург (округ)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
[[Категорија:Војводство Лауенбург]]
c8dcjcbhd0fojhpc3u9vykeb8v0viw4
Литау (амт)
0
1113850
4800801
3262925
2022-08-09T23:10:19Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Литау''' ({{lang-de|Lütau}}) — [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Војводство Лауенбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Нејзиното седиште е во градот [[Лауенбург (Елба)]], иако самиот град не е дел од заедница.
[[Податотека:Flagge Amt Lütau.png|мини|Знаме на Литау]]
Општинската заедница Литау се состои од следниве општини:
# [[Базедов (Лауенбург)|Базедов]]
# [[Бухорст]]
# [[Далдорф (Лауенбург)|Далдорф]]
# [[Јулиусбург]]
# [[Круков (Лауенбург)|Круков]]
# [[Крицен]]
# [[Ланце]]
# [[Литау]]
# [[Шнакенбек]]
# [[Вангелау]]
{{Општински заедници (Шлезвиг-Холштајн)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
{{coord|53.433|N|10.550|E|display=title|source:dewiki}}
[[Категорија:Општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
a0cfpprgdcp4tpjznoor23b39nt0i83
Зандеснебен-Нусе
0
1114056
4800802
3264033
2022-08-09T23:12:04Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Зандеснебен-Нусе''' ({{lang-de|Sandesneben-Nusse}}) — [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Војводство Лауенбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Нејзиното седиште е во Зандеснебен. Била создадена на 1 јануари 2008 година од поранешните општински заедници [[Зандеснебен (амт)|Зандеснебен]] и [[Нусе (амт)|Нусе]].
[[Податотека:Flagge Amt Sandesneben-Nusse.png|мини|Знаме на Зандеснебен-Нусе]]
Општинската заедница Зандеснебен-Нусе се состои од следниве општини:
{|
|valign=top|
# [[Дуфензе]]
# [[Гринау]]
# [[Грос Боден]]
# [[Грос Шенкенберг]]
# [[Клинкраде]]
# [[Коберг]]
# [[Кизен]]
# [[Лабенц]]
# [[Ланкау]]
|valign=top|
<ol start=10>
<li> [[Линау]]
<li> [[Лихов (Лауенбург)|Лихов]]
<li> [[Нусе]]
<li> [[Пантен]]
<li> [[Погензе]]
<li> [[Рицерау]]
<li> [[Зандеснебен]]
<li> [[Шипхорст]]
<li> [[Шенберг (Лауенбург)|Шенберг]]
</ol>
|valign=top|
<ol start=19>
<li> [[Ширензелен]]
<li> [[Зибенбојмен]]
<li> [[Зирксфелде]]
<li> [[Штајнхорст (Лауенбург)|Штајнхорст]]
<li> [[Штубен (Лауенбург)|Штубен]]
<li> [[Валксфелде]]
<li> [[Венторф (Зандеснебен)]]
</ol>
|}
{{Општински заедници (Шлезвиг-Холштајн)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
{{coord|53.683|N|10.500|E|display=title|source:dewiki}}
[[Категорија:Општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
ohvbn7ejda2cmuwhowfpkny8t7243ad
Нусе (амт)
0
1114061
4800803
3264045
2022-08-09T23:14:25Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Нусе''' ({{lang-de|Nusse}}) — поранешна [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Војводство Лауенбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Нејзиното седиште било во Нусе. Во јануари 2008 година била споена со општинската заедница [[Зандеснебен (амт)|Зандеснебен]] и ја создале општинската заедница [[Зандеснебен-Нусе]].
[[Податотека:Flagge Amt Nusse.png|мини|Знаме на Нусе]]
Општинската заедница Нусе се состоела од следниве општини:
# [[Дуфензе]]
# [[Коберг]]
# [[Кизен]]
# [[Ланкау]]
# [[Нусе]]
# [[Пантен]]
# [[Погензе]]
# [[Рицерау]]
# [[Валксфелде]]
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
{{coord|53.667|N|10.583|E|display=title|source:dewiki}}
[[Категорија:Поранешни општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
foul9jt89nc3ojpqhohp3ku7d8hobmh
Шварценбек-Ланд
0
1114182
4800804
3264758
2022-08-09T23:15:43Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Шварценбек-Ланд''' ({{lang-de|Schwarzenbek-Land}}) — [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Војводство Лауенбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Се наоѓа околу градот [[Шварценбек]]. Нејзиното седиште е во Шварценбек, иако самиот град не е дел од заедницата.
[[Податотека:Flagge Amt Schwarzenbek-Land.png|мини|Знаме на Шварценбек-Ланд]]
Општинската заедница Шварценбек-Ланд се состои од следниве општини:
{|
|valign=top|
# [[Бастхорст]]
# [[Брунсторф]]
# [[Дамкер]]
# [[Елменхорст (Лауенбург)|Елменхорст]]
# [[Фуленхаген]]
# [[Грабау (Лауенбург)|Грабау]]
# [[Грос Пампау]]
# [[Грове]]
# [[Гилцов (Лауенбург)|Гилцов]]
# [[Хамфелде (Лауенбург)|Хамфелде]]
|valign=top|
<ol start=11>
<li> [[Хафекост]]
<li> [[Канкелау]]
<li> [[Касебург]]
<li> [[Колов]]
<li> [[Кетел (Лауенбург)|Кетел]]
<li> [[Кудеверде]]
<li> [[Мензен]]
<li> [[Миленраде]]
<li> [[Замс]]
</ol>
|}
{{Coord|53|33|N|10|30|E|region:DE_type:adm2nd|display=title}}
[[Категорија:Општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
{{Општински заедници (Шлезвиг-Холштајн)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
qn2785arwdg9wsuxvr31rlv40gz1shz
Фуленхаген
0
1114192
4800769
4224573
2022-08-09T19:52:03Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Место во Германија
|image_photo = Fuhlenhagen Fachwerkkapelle St. Georg.JPG
|imagesize =
|image_caption =Црква во Фуленхаген
|Wappen = Fuhlenhagen Wappen.png
|lat_deg = 53 |lat_min = 34 |lat_sec = 25
|lon_deg = 10 |lon_min = 31 |lon_sec = 41
|Lageplan = Fuhlenhagen in RZ.svg
|Bundesland = Schleswig-Holstein
|Kreis = Војводство Лауенбург
|Amt = Шварценбек-Ланд
|Höhe = 46
|Fläche = 5.74
|Einwohner = 305
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 21493
|Vorwahl = 04156
|Kfz = RZ
|Gemeindeschlüssel = 01 0 53 031
|NUTS = DEF06
|Adresse-Verband = Gülzower Straße 1<br />21493 Шварценбек
|Website = [http://www.amt-schwarzenbek-land.de/ www.amt-schwarzenbek-land.de]
|Bürgermeister = Волфганг Кригер
}}
'''Фуленхаген''' ({{lang-de|Fuhlenhagen}}) — општина во округот [[Војводство Лауенбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Градови во Војводство Лауенбург (округ)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
[[Категорија:Војводство Лауенбург]]
4kipjtpjkd08cq91lv96qx9njc7pkgc
Хамфелде (Лауенбург)
0
1114212
4800771
4224583
2022-08-09T19:54:51Z
Тиверополник
1815
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{другиместа3|Хамфелде}}
{{Инфокутија Место во Германија
|Name = Хамфелде
|image_photo = Wim hamfelde P6180048 jm.JPG
|imagesize =
|image_caption =Ветерница во Хамфелде
|Wappen = Hamfelde (RZ) Wappen.png
|lat_deg = 53 |lat_min = 35 |lat_sec = 49
|lon_deg = 10 |lon_min = 26 |lon_sec = 53
|Lageplan = Hamfelde in RZ.svg
|Bundesland = Schleswig-Holstein
|Kreis = Војводство Лауенбург
|Amt = Шварценбек-Ланд
|Höhe = 27
|Fläche = 3.45
|Einwohner = 469
|Stand = 2006-12-31
|PLZ = 22929
|Vorwahl = 04154
|Kfz = RZ
|Gemeindeschlüssel = 01 0 53 049
|Adresse-Verband = Gülzower Straße 1<br />21493 Шварценбек
|Website = [http://www.amt-schwarzenbek-land.de/ www.amt-<br />schwarzenbek-land.de]
|Bürgermeister = Хајнц Рајмер
|Partei =
}}
'''Хамфелде''' ({{lang-de|Hamfelde}}) — општина во округот [[Војводство Лауенбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]].
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Нормативна контрола}}
{{Градови во Војводство Лауенбург (округ)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
[[Категорија:Војводство Лауенбург]]
8rve909ae0x9zinq8dv29948ilopnce
Бад Олдесло-Ланд
0
1114307
4800806
3264971
2022-08-09T23:21:52Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Бад Олдесло-Ланд''' ({{lang-de|Bad Oldesloe-Land}}) — [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Шторманр]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Се наоѓа околу градот [[Бад Олдесло]]. Нејзиното седиште е во градот Бад Олдесло, иако самиот град не е дел од заедницата.
[[Податотека:Bad Oldesloe-Land Amt Wappen.png|мини|Грб на Бад Олдесло-Ланд]]
Општинската заедница Бад Олдесло-Ланд се состои од следниве општини:
# [[Грабау (Штормарн)]]
# [[Ласбек]]
# [[Медеваде]]
# [[Нериц]]
# [[Пелиц]]
# [[Ретвиш (Штормарн)|Ретвиш]]
# [[Римпел]]
# [[Штајнбург (Штормарн)|Штајнбург]]
# [[Травенбрик]]
{{Coord|53|48|42|N|10|22|27|E|region:DE-SH_type:city(10892)|display=title}}
[[Категорија:Општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
{{Општински заедници (Шлезвиг-Холштајн)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
fz50nmh4kodsgd75bfdsatujoheh8d1
Баргтехајде-Ланд
0
1114557
4800807
3265917
2022-08-09T23:23:50Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Баргтехајде-Ланд''' ({{lang-de|Bargteheide-Land}}) — [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Штормарн]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Се наоѓа околу градот [[Баргтехајде]]. Нејзино седиште е градот Баргтехајде, иако самиот град не е член на заедницата.
[[Податотека:Bargteheide Amt Wappen.png|мини|Грб на Баргтехајде-Ланд]]
Општинската заедница Баргтехајде се состои од следниве општини:
# [[Баргфелд-Штеген]]
# [[Делингсдорф]]
# [[Елменхорст (Штормарн)|Елменхорст]]
# [[Хамор]]
# [[Јерсбек]]
# [[Нинволд]]
# [[Тодендорф]]
# [[Тремсбител]]
{{Coord|53|45|N|10|16|E|region:DE-SH_type:adm2nd|display=title}}
[[Категорија:Општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
{{Општински заедници (Шлезвиг-Холштајн)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
cfkvrq4e7hw9mgrffkfofd3lrn029mi
Северен Штормарн
0
1114674
4800805
3266581
2022-08-09T23:19:33Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Nordstormarn Amt Wappen.png|мини|Грб на Северен Штормарн]]
'''Северен Штормарн''' ({{lang-de|Nordstormarn}}) — [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Штормарн]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Се наоѓа околу градот [[Рајнфелд (Холштајн)|Рајнфелд]]. Нејзино седиште е Рајнфелд, но градот не е дел од заедницата.
Општинската заедница Северен Штормарн се состои од следниве општини:
# [[Бадендорф]]
# [[Барниц]]
# [[Фелдхорст]]
# [[Хамберге]]
# [[Хајдекамп]]
# [[Хајлсхоп]]
# [[Клајн Везенберг]]
# [[Менкхаген]]
# [[Рехорст]]
# [[Везенберг (Холштајн)|Везенберг]]
# [[Вестерау]]
# [[Царпен]]
{{Coord|53|50|N|10|31|E|region:DE-SH_type:adm2nd|display=title}}
[[Категорија:Општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
{{Општински заедници (Шлезвиг-Холштајн)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
27fnoodi69a5t7kb5sgzg0gwuq2cg33
Тритау (амт)
0
1114795
4800808
3266993
2022-08-09T23:37:42Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Тритау''' ({{lang-de|Trittau}}) — [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Штормарн]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Седиштето на општинската заедница е во Тритау.
[[Податотека:Wappen Amt Trittau.png|мини|Грб на Тритау]]
Општинската заедница се состои од следниве општини:
# [[Гранде]]
# [[Гренволд]]
# [[Гросензе (Холштајн)|Гросензе]]
# [[Хамфелде (Штормарн)|Хамфелде]]
# [[Хоенфелде (Штормарн)|Хоенфелде]]
# [[Кетел (Штормарн)|Кетел]]
# [[Литјензе]]
# [[Раусдорф (Холштајн)|Раусдорф]]
# [[Тритау]]
# [[Вицхафе]]
{{coord|53.617|N|10.400|E|display=title|source:dewiki}}
[[Категорија:Општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
{{Општински заедници (Шлезвиг-Холштајн)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
ql84v6kbhwv468dcpqgfx5c43mqdf9p
Лензан (амт)
0
1115157
4800809
3268440
2022-08-09T23:39:32Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Лензан''' ({{lang-de|Lensahn}}) — [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Источен Холштајн]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Седиштето на општинската заедница е во Лензан.
[[Податотека:Lensahn Amt Wappen.png|мини|Грб на Лензан]]
Општинската заедница Лензан се состои од следниве општини:
# [[Бешендорф]]
# [[Дамлос]]
# [[Хармсдорф (Источен Холштајн)|Хармсдорф]]
# [[Кабелхорст]]
# [[Лензан]]
# [[Манхаген]]
# [[Рипсдорф]]
{{Општински заедници (Шлезвиг-Холштајн)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
{{coord|54.233|N|10.883|E|display=title|source:dewiki}}
[[Категорија:Општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
mrml4hydrp8y67jc4zq4088px0wg26j
Деца на сонцето (филм)
0
1116110
4800776
4799222
2022-08-09T20:56:15Z
188.117.212.92
/* Улоги */
wikitext
text/x-wiki
{{Закосен наслов}}'''Деца на сонцето''' — македонски [[филм]] од [[2014]] година, во [[режија]] на [[Антонио Митриќески]]. Во главните улоги настапуваат: Ивана Павлаковиќ, [[Мето Јовановски (глумец) |Мето Јовановски]], [[Владо Јовановски]], [[Билјана Танески]], [[Камка Тоциновски]], [[Александар Микиќ]], [[Милица Стојанова]], [[Данчо Чевревски]] итн. Директор на [[фотографија]]та е Јарек Шода, а [[продуцент]] е Дејан Милошевски.
Македонската премиера на филмот се одржала на [[18 септември]] [[2014]] година во [[Битола]], на последната вечер на [[Меѓународен фестивал за филмска камера „Браќа Манаки“|Меѓународниот фестивал за филмска камера „Браќа Манаки“]]. Светската премиера на филмот се одржала на [[25 септември]] [[2014]] година, на меѓународниот фестивал „Реинденс“ во [[Лондон]], каде што филмот се натпреварувал во официјалната конкуренција.<ref>„Македонска премиера на „Деца на сонцето“ на „Манаки“, ''Дневник'', година XVIII, број 5570, петок, 19 септември 2014, стр. 23.</ref> Во [[декември]] [[2014]] година, филмот бил прикажан на филмскиот фестивал „Фест“ во [[Белград]].<ref>„Деца на сонцето на „Фест“ во Белград“, ''Дневник'', година XVIII, број 5638, среда, 10 декември 2014, стр. 20.</ref>
== Улоги ==
{| class="wikitable sortable"
! Глумец
! Улога
|-
| [[Мето Јовановски (глумец) |Мето Јовановски]]
| Крал
|-
| [[Милица Стојанова]]
| Лена
|-
| [[Владо Јовановски]]
| Кале
|-
| [[Ивана Павлаковиќ]]
| Ангела
|-
| [[Билјана Таневска]]
| Мира
|-
| [[Данчо Чевревски]]
| Сони
|-
| [[Кире Ѓоревски]]
| Марко
|-
| [[Камка Тоциновски]]
| Жирафа
|-
| [[Александар Микиќ]]
| Цуцла
|-
| [[Емир Хаџихафизбеговиќ]]
| Фурда
|-
| [[Мартин Мирчевски]]
| Дупли
|-
| [[Трајче Иваноски]]
| /
|}
==Содржина==
Приказна за семејството и верноста, љубовта и загубата, предавството и покајанието. Додека мафијата уништува едно големо семејство кое се соочува со тежок живот, љубовта цвета меѓу Марк (гангстер) и Ангела, кои се заљубени уште од училишните денови. Сепак, иако судбината конечно се насмевнува и семејството го наоѓа одамна изгубеното богатство, Ангела го издава семејството во име на љубовта и го краде богатството, за да го спаси Марко од мафијата. Секој го добива она што го заслужува, а љубовта има несреќен крај.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://2015.fest.rs/Filmovi/1491/Deca-sunca.shtml|title=Filmovi, Deca sunca|work=2015.fest.rs|language=sr|accessdate=2022-04-19}}</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|2846008}}
[[Категорија:Македонски филмови]]
[[Категорија:Филмови од 2014 година]]
[[Категорија:Филмови на Антонио Митриќески]]
[[Категорија:Филмови со Мето Јовановски]]
[[Категорија:Филмови со Владо Јовановски]]
[[Категорија:Филмови со Александар Микиќ]]
[[Категорија:Филмови со Камка Тоциновски]]
[[Категорија:Филмови со Билјана Танески]]
[[Категорија:Филмови со Ивана Павлаковиќ]]
[[Категорија:Филмови со Милица Стојанова]]
[[Категорија:Македонски дела од 2014 година]]
ge9m9n5h004e11f4mz6zknvt391ukwv
Борнхефед (амт)
0
1116165
4800810
3272302
2022-08-09T23:43:36Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Борнхефед''' ({{lang-de|Bornhöved}}) — [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Зегеберг]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Седиштето на општинската заедница е во Трапенкамп.
[[Податотека:Bornhoeved Amt WappenNeu.png|мини|Грб на Борнхефед]]
The ''Amt'' Bornhöved consists of the following municipalities:
# [[Борнхефед]]
# [[Дамсдорф]]
# [[Генебек]]
# [[Шмалензе]]
# [[Штокзе]]
# [[Тарбек]]
# [[Тенсфелд]]
# [[Трапенкамп]]
{{coord|53.883|N|10.167|E|display=title|source:dewiki}}
[[Категорија:Општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
{{Општински заедници (Шлезвиг-Холштајн)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
sn967gmwpv4eeqhzwqivwmtuedgr0ca
Калтенкирхен-Ланд
0
1116357
4800811
3272976
2022-08-09T23:44:51Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Калтенкирхен-Ланд''' ({{lang-de|Kaltenkirchen-Land}}) — [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Зегеберг]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Се наоѓа околу градот [[Калтенкирхен]], кој претставува нејзино седиште, иако не е дел од заедницата.
[[Податотека:Kaltenkirchen-Land Amt Wappen.svg|мини|Грб на Калтенкирхен-Ланд]]
Општинската заедница Калтенкирхен-Ланд се состои од следниве општини:
# [[Алфеслое]]
# [[Хартенхолм]]
# [[Хазенмор]]
# [[Лентферден]]
# [[Ницен]]
# [[Шмалфелд]]
{{coord|53|50|N|9|58|E|region:DE-SH_type:city(10378)_source:dewiki|display=title}}
[[Категорија:Општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
{{Општински заедници (Шлезвиг-Холштајн)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
kfgplfguz781sn0sdwvstk5r0m8d3fh
Кисдорф (амт)
0
1116514
4800812
3273861
2022-08-09T23:46:33Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Кисдорф''' ({{lang-de|Kisdorf}}) — [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Зегеберг]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Седиштето на општинската заедница е во Катендорф.
[[Податотека:Kisdorf Amt Wappen.svg|мини|Грб на Кисдорф]]
Општинската заедница Кисдорф се состои од следниве општини:
# [[Хитблек]]
# [[Катендорф (Шлезвиг-Холштајн)|Катендорф]]
# [[Кисдорф]]
# [[Ерсдорф]]
# [[Зиферсхитен]]
# [[Штруфенхитен]]
# [[Штуфенборн]]
# [[Вакендорф II]]
# [[Винзен (Холштајн)|Винзен]]
{{Општински заедници (Шлезвиг-Холштајн)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
{{coord|53.817|N|10.017|E|display=title|source:dewiki}}
[[Категорија:Општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
6mlpjjhceezvjqr58kvmax65gdmgrlq
Лецен (амт)
0
1116582
4800813
3277866
2022-08-09T23:47:54Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Лецен''' ({{lang-de|Leezen}}) — [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Зегеберг]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Седиштето на општинската заедница е во Лецен.
[[Податотека:Leezen Amt Wappen.png|мини|Грб на Лецен]]
Општинската заедница се состои од следниве општини:
# [[Барк (Бад Зегеберг)|Барк]]
# [[Бебензе]]
# [[Фредесдорф]]
# [[Грос Ниндорф (Холштајн)|Грос Ниндорф]]
# [[Хегерсдорф]]
# [[Кикелс]]
# [[Лецен (Холштајн)|Лецен]]
# [[Мецен (Зегеберг)|Мецен]]
# [[Неферсдорф]]
# [[Швисел]]
# [[Тодесфелде]]
# [[Витенборн]]
{{Општински заедници (Шлезвиг-Холштајн)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
{{coord|53.867|N|10.250|E|display=title|source:dewiki}}
[[Категорија:Општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
ayu515iqtplrry9ho0xkz9yoab0jjls
Траве-Ланд
0
1116648
4800814
3277865
2022-08-09T23:50:10Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Траве-Ланд''' ({{lang-de|Trave-Land}}) — [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Зегеберг]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Се наоѓа околу градот [[Бад Зегеберг]], кој претставува седиште на општинската заедница, но е дел од заедницата. Именувана е по реката [[Траве]], која тече низ општинската заедница.
[[Податотека:Trave-Land Amt Wappen.png|мини|Грб на Траве-Ланд]]
Општинската заедница Траве-Ланд се состои од следниве општини:
{|
|valign=top|
# [[Баренхоф]]
# [[Блунк]]
# [[Бинсдорф (Зегеберг)|Бинсдорф]]
# [[Дрегерс]]
# [[Фаренкруг]]
# [[Гешендорф]]
# [[Глазау]]
# [[Грос Ренау]]
# [[Клајн Гладебриге]]
# [[Клајн Ренау]]
# [[Кремс II]]
# [[Негернбетел]]
# [[Немс]]
# [[Нојенгерс]]
|valign=top|
<ol start=15>
<li> [[Пронсторф]]
<li> [[Ролсторф]]
<li> [[Шакендорф]]
<li> [[Ширен (Зегеберг)|Ширен]]
<li> [[Зедорф (Зегеберг)|Зедорф]]
<li> [[Штипсдорф]]
<li> [[Штрукдорф]]
<li> [[Травенхорст]]
<li> [[Травентал]]
<li> [[Вакендорф I]]
<li> [[Веде]]
<li> [[Вензин]]
<li> [[Вестераде]]
</ol>
|}
{{Општински заедници (Шлезвиг-Холштајн)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
[[Категорија:Општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
2m8y1hhx5wyzv0evd0fx0vqaef9es0w
Ванкендорф (амт)
0
1117027
4800815
3276015
2022-08-09T23:51:46Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Ванкендорф''' ({{lang-de|Wankendorf}}) — поранешна [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Плен (округ)|Плен]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Седиштето на општинската заедница било во Ванкендорф. Во јануари 2008 година била споена со општинската заедница [[Бокхорст (амт)|Бокхорст]] за да ја создадат општинската заедница [[Бокхорст-Ванкендорф]].
[[Податотека:Wankendorf Amt Wappen.png|мини|Грб на Ванкендорф]]
Општинската заедница Ванкендорф се состои од следниве општини:
# [[Белау (Холштајн)|Белау]]
# [[Рувинкел]]
# [[Штолпе (Холштајн)|Штолпе]]
# [[Ванкендорф]]
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
{{coord|54.117|N|10.208|E|display=title|source:dewiki}}
[[Категорија:Поранешни општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
k11u4q4i475e1vwxyhfwrdfhwtcqsax
Пробштај
0
1117455
4800816
4600400
2022-08-09T23:54:56Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Пробштај''' ({{lang-de|Probstei}}) — [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Плен (округ)|Плен]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Седиште на општинската заедница е Шенберг.
[[Податотека:Flagge Amt Probstei.png|мини|Знаме на Пробштај]]
Општинската заедница Пробштај се состои од следниве општини:
{|
|valign=top|
# [[Барсбек]]
# [[Бендфелд]]
# [[Бродерсдорф]]
# [[Фарен]]
# [[Фифберген]]
# [[Хендорф]]
# [[Кен]]
# [[Крокау]]
# [[Крумбек]]
# [[Лабо]]
|valign=top|
<ol start=11>
<li> [[Лутербек]]
<li> [[Пасаде]]
<li> [[Прасдорф]]
<li> [[Пробштајерхаген]]
<li> [[Шенберг (Холштајн)|Шенберг]]
<li> [[Штакендорф]]
<li> [[Штајн (Пробштај)|Штајн]]
<li> [[Штолтенберг]]
<li> [[Вендторф]]
<li> [[Виш (Холштајн)|Виш]]
</ol>
|}
{{Општински заедници (Шлезвиг-Холштајн)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
[[Категорија:Општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
[[Категорија:Региони во Шлезвиг-Холштајн]]
jct5jcn73yg9uwi716l6ixw1ilqu3i5
Зелент/Шлезен
0
1117574
4800817
3277636
2022-08-10T00:10:32Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Зелент/Шлезен''' ({{lang-de|Selent/Schlesen}}) — [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Плен (округ)|Плен]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Седиштето на општинската заедница е во Зелент.
[[Податотека:Flagge Amt Selent-Schlesen.png|мини|Знаме на Зелент/Шлезен]]
Општинската заедница Зелент/Шлезен се состои од следниве општини:
# [[Доберсдорф]]
# [[Фаргау-Пратјау]]
# [[Ламерсхаген]]
# [[Мартенсраде]]
# [[Мухелн]]
# [[Шлезен]]
# [[Зелент]]
[[Категорија:Општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
{{Општински заедници (Шлезвиг-Холштајн)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
r2m9943fvg9fg5thbe7dpfzg2uzt56p
Ахтервер (амт)
0
1117810
4800818
3278694
2022-08-10T00:12:48Z
Krstevska123
63848
#WPWPMK #WPWP
wikitext
text/x-wiki
'''Ахтервер''' ({{lang-de|Achterwehr}}) — [[Амт|општинска заедница]] во округот [[Рендсбург-Екернферде]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Седиштето на општинската заедница е во Ахтервер.
[[Податотека:Achterwehr armoiries officielles.svg|мини|Грб на Ахтервер]]
Општинската заедница Ахтервер се состои од следниве општини:
# [[Ахтервер]]
# [[Бреденбек]]
# [[Фелде]]
# [[Крумвиш]]
# [[Мелсдорф]]
# [[Отендорф (Кил)|Отендорф]]
# [[Кварнбек]]
# [[Вестензе]]
{{Општински заедници (Шлезвиг-Холштајн)}}
{{ШлезвигХолштајн-гео-никулец}}
[[Категорија:Општински заедници во Шлезвиг-Холштајн]]
f7gushpii03p7vmjlcphzwf81exk6o5
Софија Куновска
0
1128183
4800726
4470168
2022-08-09T14:34:36Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Софија Куновска
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата ={{роден на|31|август|1966}}
| роден-место ={{роден во|Скопје}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонка]]
| познат = по улогата во: <br>[[Збогум на 20 век]]<br> [[Одмазда (филм)|Одмазда]]<br>[[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]]
| занимање = глумица<br>политичар
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Софија Куновска''' (родена на {{роден на|31|август|1966}} во {{роден во|Скопје}}) — македонска глумица и политичар.
== Животопис ==
Софија Куновска во [[1989]] година дипломирала на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултет за драмски уметности]] во [[Скопје]], Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, класа драмски глумци. Од јануари [[1991]] има статус на слободен уметник. Во Драмски театар Скопје се вработила во [[1992]] година. Има реализирано бројни улоги во драмски, телевизиски и филмски прокети.
== Театарски улоги ==
* Евридика,р Нина Николиќ
* Тетовирани души, р. Паоло Маџели
* Кула Вавилонска, р. Слободан Унковски
* Диес Ирае, р. Слободан Унковски
* Жени во народно собрание, р. Димитал Христов
* Грев или шприцер, р. Димитар Станковски,
* Чернодрински се враќа дома, р. Слободан Унковски,
* Животот е сон, р. Слободан Унковски,
* Ојдипус Тиранос, р. Зоја Бузалковска,
* Диво месо, р. Александар Поповски,
* Домот на Бернарда Алба, р. Горчин Стојановски;
* Лет во место, р. Љупчо Ѓорѓиоски,
== Филмографија ==
* Бушава азбука, р. Слободан Унковски, образовна програма, 1985
* Македонија може, р. Коле Ангеловски, ТВ серија, 1991
* Погрешно време, р. Драги Велјановски, ТВ серија, 2000
* Мали совети, р. Сашо Павлов, образовна серија,
* Обични луѓе, р. Томи Алексов, ТВ серија, 2005
* Ѕвездите на 42-та, р. Јане Петковски, ТВ Драма, 1987
* Заминување од Пасквелија, р. Иван Митевски, ТВ драма, 1992
* Оазата на Мира, новогодишна играна програма, МРТВ
* Ноќ спроти Св. Василиј, хумористична играна програма, МРТВ, 2001
* Збогум на дваесеттиот век, р. Александар Поповски, Дарко Митревски, игран филм, 1998,
* Одмазда, р. Јан Хинтјинс, француско – белгиски – македонски игран филм, 2001
* Едно од лицата на смртта, р. Филип Чемерски, краток игран филм, 2003
* Огледало, р. Бојан Зафировски, фикција 20 мин., 2004
* Средба, р. Огнен Димитровски, краток игран филм, 2005
* Волци, р. Слободан Деспотовски, ТВ филм, 2002
* [http://www.imdb.com/title/tt1844036/?ref_=nm_flmg_dr_4 Скопје Ремиксед, Даријан Пејовски,филмски омнибус 2012]
== Политичка кариера ==
Софија Куновска е член на [[СДСМ]]. Во текот на својата политичка кариера била член на Советот на Град Скопје, додека во периодот од 2014 до 2016 година била пратеник во Собранието на Република Македонија.
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|0475244}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Куновска, Софија }}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски глумици]]
[[Категорија:Македонски политичари]]
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
cobcnnbw5e1l4wn0z5gjd7wra1s1agh
4800727
4800726
2022-08-09T14:37:57Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Софија Куновска
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата ={{роден на|31|август|1966}}
| роден-место ={{роден во|Скопје}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонка]]
| познат = по улогата во: <br>[[Збогум на 20 век]]<br> [[Одмазда (филм)|Одмазда]]<br>[[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]]
| занимање = глумица<br>политичар
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Софија Куновска''' (родена на {{роден на|31|август|1966}} во {{роден во|Скопје}}) — македонска глумица и политичар.
== Животопис ==
Софија Куновска во [[1989]] година дипломирала на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултет за драмски уметности]] во [[Скопје]], Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, класа драмски глумци. Од јануари [[1991]] има статус на слободен уметник. Во Драмски театар Скопје се вработила во [[1992]] година. Има реализирано бројни улоги во драмски, телевизиски и филмски прокети.
== Театарски улоги ==
* Евридика,р Нина Николиќ
* Тетовирани души, р. Паоло Маџели
* Кула Вавилонска, р. Слободан Унковски
* Диес Ирае, р. Слободан Унковски
* Жени во народно собрание, р. Димитал Христов
* Грев или шприцер, р. Димитар Станковски,
* Чернодрински се враќа дома, р. Слободан Унковски,
* Животот е сон, р. Слободан Унковски,
* Ојдипус Тиранос, р. Зоја Бузалковска,
* Диво месо, р. Александар Поповски,
* Домот на Бернарда Алба, р. Горчин Стојановски;
* Лет во место, р. Љупчо Ѓорѓиоски,
== Филмографија ==
* [[Бушава азбука (телевизиска серија) |Бушава азбука]], р. [[Слободан Унковски]], образовна програма, 1985
* Македонија може, р. [[Коле Ангеловски]], ТВ серија, 1991
* [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]], р. Драган Велјановски, ТВ серија, 2000
* Мали совети, р. Сашо Павлов, образовна серија,
* [[Обични луѓе]], р. Томи Алексов, ТВ серија, 2005
* Ѕвездите на 42-та, р. Јане Петковски, ТВ Драма, 1987
* Заминување од Пасквелија, р. Иван Митевски, ТВ драма, 1992
* Оазата на Мира, новогодишна играна програма, МРТВ
* Ноќ спроти Св. Василиј, хумористична играна програма, МРТВ, 2001
* Збогум на дваесеттиот век, р. Александар Поповски, Дарко Митревски, игран филм, 1998,
* Одмазда, р. Јан Хинтјинс, француско – белгиски – македонски игран филм, 2001
* Едно од лицата на смртта, р. Филип Чемерски, краток игран филм, 2003
* Огледало, р. Бојан Зафировски, фикција 20 мин., 2004
* Средба, р. Огнен Димитровски, краток игран филм, 2005
* Волци, р. Слободан Деспотовски, ТВ филм, 2002
* [http://www.imdb.com/title/tt1844036/?ref_=nm_flmg_dr_4 Скопје Ремиксед, Даријан Пејовски,филмски омнибус 2012]
== Политичка кариера ==
Софија Куновска е член на [[СДСМ]]. Во текот на својата политичка кариера била член на Советот на Град Скопје, додека во периодот од 2014 до 2016 година била пратеник во Собранието на Република Македонија.
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|0475244}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Куновска, Софија }}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски глумици]]
[[Категорија:Македонски политичари]]
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
0hq6ynrglnkkfhq9k8zefm81i0wio4w
4800728
4800727
2022-08-09T14:39:06Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Софија Куновска
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата ={{роден на|31|август|1966}}
| роден-место ={{роден во|Скопје}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонка]]
| познат = по улогата во: <br>[[Збогум на 20 век]]<br> [[Одмазда (филм)|Одмазда]]<br>[[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]]
| занимање = глумица<br>политичар
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Софија Куновска''' (родена на {{роден на|31|август|1966}} во {{роден во|Скопје}}) — македонска глумица и политичар.
== Животопис ==
Софија Куновска во [[1989]] година дипломирала на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултет за драмски уметности]] во [[Скопје]], Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, класа драмски глумци. Од јануари [[1991]] има статус на слободен уметник. Во Драмски театар Скопје се вработила во [[1992]] година. Има реализирано бројни улоги во драмски, телевизиски и филмски прокети.
== Театарски улоги ==
* Евридика,р Нина Николиќ
* Тетовирани души, р. Паоло Маџели
* Кула Вавилонска, р. Слободан Унковски
* Диес Ирае, р. Слободан Унковски
* Жени во народно собрание, р. Димитал Христов
* Грев или шприцер, р. Димитар Станковски,
* Чернодрински се враќа дома, р. Слободан Унковски,
* Животот е сон, р. Слободан Унковски,
* Ојдипус Тиранос, р. Зоја Бузалковска,
* Диво месо, р. Александар Поповски,
* Домот на Бернарда Алба, р. Горчин Стојановски;
* Лет во место, р. Љупчо Ѓорѓиоски,
== Филмографија ==
* [[Бушава азбука (телевизиска серија) |Бушава азбука]], р. [[Слободан Унковски]], образовна програма, 1985
* Македонија може, р. [[Коле Ангеловски]], ТВ серија, 1991
* [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]], р. Драган Велјановски, ТВ серија, 2000
* Мали совети, р. Сашо Павлов, образовна серија,
* [[Обични луѓе]], р. Томи Алексов, ТВ серија, 2005
* [[Дајте музика]], р Марко Ѓоковиќ, ТВ серија, 2021
* Ѕвездите на 42-та, р. Јане Петковски, ТВ Драма, 1987
* Заминување од Пасквелија, р. Иван Митевски, ТВ драма, 1992
* Оазата на Мира, новогодишна играна програма, МРТВ
* Ноќ спроти Св. Василиј, хумористична играна програма, МРТВ, 2001
* Збогум на дваесеттиот век, р. Александар Поповски, Дарко Митревски, игран филм, 1998,
* Одмазда, р. Јан Хинтјинс, француско – белгиски – македонски игран филм, 2001
* Едно од лицата на смртта, р. Филип Чемерски, краток игран филм, 2003
* Огледало, р. Бојан Зафировски, фикција 20 мин., 2004
* Средба, р. Огнен Димитровски, краток игран филм, 2005
* Волци, р. Слободан Деспотовски, ТВ филм, 2003
* [http://www.imdb.com/title/tt1844036/?ref_=nm_flmg_dr_4 Скопје Ремиксед, Даријан Пејовски,филмски омнибус 2012]
== Политичка кариера ==
Софија Куновска е член на [[СДСМ]]. Во текот на својата политичка кариера била член на Советот на Град Скопје, додека во периодот од 2014 до 2016 година била пратеник во Собранието на Република Македонија.
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|0475244}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Куновска, Софија }}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски глумици]]
[[Категорија:Македонски политичари]]
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
0cxi8mtt5cid7amuazmjc8k0abxll7c
4800729
4800728
2022-08-09T14:40:14Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Софија Куновска
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата ={{роден на|31|август|1966}}
| роден-место ={{роден во|Скопје}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонка]]
| познат = по улогата во: <br>[[Збогум на 20 век]]<br> [[Одмазда (филм)|Одмазда]]<br>[[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]]
| занимање = глумица<br>политичар
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Софија Куновска''' (родена на {{роден на|31|август|1966}} во {{роден во|Скопје}}) — македонска глумица и политичар.
== Животопис ==
Софија Куновска во [[1989]] година дипломирала на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултет за драмски уметности]] во [[Скопје]], Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, класа драмски глумци. Од јануари [[1991]] има статус на слободен уметник. Во Драмски театар Скопје се вработила во [[1992]] година. Има реализирано бројни улоги во драмски, телевизиски и филмски прокети.
== Театарски улоги ==
* Евридика,р Нина Николиќ
* Тетовирани души, р. Паоло Маџели
* Кула Вавилонска, р. Слободан Унковски
* Диес Ирае, р. Слободан Унковски
* Жени во народно собрание, р. Димитал Христов
* Грев или шприцер, р. Димитар Станковски,
* Чернодрински се враќа дома, р. Слободан Унковски,
* Животот е сон, р. Слободан Унковски,
* Ојдипус Тиранос, р. Зоја Бузалковска,
* Диво месо, р. Александар Поповски,
* Домот на Бернарда Алба, р. Горчин Стојановски;
* Лет во место, р. Љупчо Ѓорѓиоски,
== Филмографија ==
* [[Бушава азбука (телевизиска серија) |Бушава азбука]], р. [[Слободан Унковски]], образовна програма, 1985
* Македонија може, р. [[Коле Ангеловски]], ТВ серија, 1991
* [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]], р. Драган Велјановски, ТВ серија, 2000
* Мали совети, р. Сашо Павлов, образовна серија,
* [[Обични луѓе]], р. Томи Алексов, ТВ серија, 2005
* [[Дајте музика]], р. Марко Ѓоковиќ, ТВ серија, 2021
* Ѕвездите на 42-та, р. Јане Петковски, ТВ Драма, 1987
* Заминување од Пасквелија, р. Иван Митевски, ТВ драма, 1992
* Оазата на Мира, новогодишна играна програма, МРТВ
* Ноќ спроти Св. Василиј, хумористична играна програма, МРТВ, 2001
* [[Збогум на 20-тиот век]], р. Александар Поповски, Дарко Митревски, игран филм, 1998,
* Одмазда, р. Јан Хинтјинс, француско – белгиски – македонски игран филм, 2001
* Едно од лицата на смртта, р. Филип Чемерски, краток игран филм, 2003
* Огледало, р. Бојан Зафировски, фикција 20 мин., 2004
* Средба, р. Огнен Димитровски, краток игран филм, 2005
* Волци, р. Слободан Деспотовски, ТВ филм, 2003
* [http://www.imdb.com/title/tt1844036/?ref_=nm_flmg_dr_4 Скопје Ремиксед, Даријан Пејовски,филмски омнибус 2012]
== Политичка кариера ==
Софија Куновска е член на [[СДСМ]]. Во текот на својата политичка кариера била член на Советот на Град Скопје, додека во периодот од 2014 до 2016 година била пратеник во Собранието на Република Македонија.
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|0475244}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Куновска, Софија }}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски глумици]]
[[Категорија:Македонски политичари]]
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
mj7emniak3fc1l6i40vpa8kfp1eute9
4800730
4800729
2022-08-09T14:40:37Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Софија Куновска
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата ={{роден на|31|август|1966}}
| роден-место ={{роден во|Скопје}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонка]]
| познат = по улогата во: <br>[[Збогум на 20 век]]<br> [[Одмазда (филм)|Одмазда]]<br>[[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]]
| занимање = глумица<br>политичар
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Софија Куновска''' (родена на {{роден на|31|август|1966}} во {{роден во|Скопје}}) — македонска глумица и политичар.
== Животопис ==
Софија Куновска во [[1989]] година дипломирала на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултет за драмски уметности]] во [[Скопје]], Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, класа драмски глумци. Од јануари [[1991]] има статус на слободен уметник. Во Драмски театар Скопје се вработила во [[1992]] година. Има реализирано бројни улоги во драмски, телевизиски и филмски прокети.
== Театарски улоги ==
* Евридика,р Нина Николиќ
* Тетовирани души, р. Паоло Маџели
* Кула Вавилонска, р. Слободан Унковски
* Диес Ирае, р. Слободан Унковски
* Жени во народно собрание, р. Димитал Христов
* Грев или шприцер, р. Димитар Станковски,
* Чернодрински се враќа дома, р. Слободан Унковски,
* Животот е сон, р. Слободан Унковски,
* Ојдипус Тиранос, р. Зоја Бузалковска,
* Диво месо, р. Александар Поповски,
* Домот на Бернарда Алба, р. Горчин Стојановски;
* Лет во место, р. Љупчо Ѓорѓиоски,
== Филмографија ==
* [[Бушава азбука (телевизиска серија) |Бушава азбука]], р. [[Слободан Унковски]], образовна програма, 1985
* Македонија може, р. [[Коле Ангеловски]], ТВ серија, 1991
* [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]], р. Драган Велјановски, ТВ серија, 2000
* Мали совети, р. Сашо Павлов, образовна серија,
* [[Обични луѓе]], р. Томи Алексов, ТВ серија, 2005
* [[Дајте музика]], р. Марко Ѓоковиќ, ТВ серија, 2021
* Ѕвездите на 42-та, р. Јане Петковски, ТВ Драма, 1987
* Заминување од Пасквелија, р. Иван Митевски, ТВ драма, 1992
* Оазата на Мира, новогодишна играна програма, МРТВ
* Ноќ спроти Св. Василиј, хумористична играна програма, МРТВ, 2001
* [[Збогум на 20-тиот век]], р. Александар Поповски, [[Дарко Митревски]], игран филм, 1998,
* Одмазда, р. Јан Хинтјинс, француско – белгиски – македонски игран филм, 2001
* Едно од лицата на смртта, р. Филип Чемерски, краток игран филм, 2003
* Огледало, р. Бојан Зафировски, фикција 20 мин., 2004
* Средба, р. Огнен Димитровски, краток игран филм, 2005
* Волци, р. Слободан Деспотовски, ТВ филм, 2003
* [http://www.imdb.com/title/tt1844036/?ref_=nm_flmg_dr_4 Скопје Ремиксед, Даријан Пејовски,филмски омнибус 2012]
== Политичка кариера ==
Софија Куновска е член на [[СДСМ]]. Во текот на својата политичка кариера била член на Советот на Град Скопје, додека во периодот од 2014 до 2016 година била пратеник во Собранието на Република Македонија.
== Надворешни врски ==
* {{IMDb name|0475244}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Куновска, Софија }}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски глумици]]
[[Категорија:Македонски политичари]]
[[Категорија:Луѓе од Скопје]]
7umo1pcwi5y706nw5x2xexfrwmeutue
Иван Босиљчиќ
0
1128843
4800785
4364096
2022-08-09T21:27:52Z
ГП
23995
поправки
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Ivan Bosiljcic - Glorija - premijera 02.jpg|мини|десно|Иван Босиљчиќ]]
'''Иван Босиљчиќ''' ([[Ужице]], [[15 јануари]] [[1979]]) е српски глумец. Вниманието го свретел кон себе со улогите во Театарот на Теразије, Народниот театар во Белград, Звездара театар и на многу други сцени низ Србија, како и во улогите во гледаните телевизиски серии. Од 2011 година е оженет со пејачката [[Јелена Томашевиќ]] со која има ќерка Нинослава, родена 2012 година.
== Награди ==
* Награда за глумачко остваруње за улогата Мане во мјузиклот „Зона Замфирова“ (2013).
* Глумачки пар на годината 2012. Иван Босиљчиќ - Слобода Миќаловиќ, „Непобедливо срце“, на Филмски средби во Ниш
* Годишна награда на Театарот на Теразије 2010. за улогата Дон Јереа во претставата „Глорија“
* Глумачки пар на годината 2010. Иван Босиљчиќ - Ивана Јовановиќ, „Гревот на нејзината мајка“, на Филмски средби во Ниш
* Глумачки пар на годината 2009. Иван Босиљчиќ - Слобода Миќаловиќ. „Ранетиот орел“, на Филмски средби во Ниш
* Најдобриот млад глумец на Фестивалот „Денови на комедијата“ во [[Јагодина]] 2009. године за улогата Мирко Топаловиќ во претставата „[[Маратонците го трчаат почесниот круг (драма)|Маратонците го трчаат почесниот круг]]“
* Најдобриот дебитант на Филмски средби во Ниш 2008. за улогата Васил во филмот „На убавиот син Дунав“. За истата улога ги добил Наградата на публиката и Наградата на новинарите.
* Мустаќот на Зоран, Наградата за глумачка бравура во претставта „Дон Крсто“ за улогата Трип, на Деновите на [[Зоран Радмиловиќ]] во Зајечар 2007. година
* Најдобар млад глумец, Театарски средби „Јоаким Вујиќ“, Наградата за улогата Луде во претставта „Ноќ спроти Водици“, 2000. година.
== Филмографија ==
{{Филмографија-|глумцот=Иван Босиљчиќ}}
|- bgcolor="Lavender" align=center
| colspan="4" | 1990.-те
|-
| 1998-2001. || [[Семејно богатство]] || телохранител
|- bgcolor="Lavender" align=center
| colspan="4" | 2000.-те
|-
| 2002. || [[Лавиринт (филм)]] || Опушок
|-
| 2003. || [[E-snuff]] || Григор
|-
| 2003. || [[Те quiero, Радиша]] || Фернандо де Хуарес
|-
| 2004. || [[Пристигаат доларите]] || Мазниќ
|-
| 2006. || [[Каде цвета лимунот жолт]] || Пантелиј - ранет
|-
| 2006. || [[Белито брод]] || Истражен судија
|-
| 2007-2008. || [[Љубов и омраза]] || Бојан
|-
| 2009. || [[Ранетиот орел (ТВ серија)]] || Ненад Алексиќ
| 2009. || [[Петар Пан (1953 филм)]] (На српски јазик)|| Петар Пан
|- bgcolor="Lavender" align=center
| colspan="4" | 2010.-те
|-
| 2010. || [[Гревот на нејзината мајка (ТВ серија)]] || Бојан
|-
| 2010. || [[Сета таа рамнина]] || Лајко Зобар
|-
| 2011. || [[Непобедливо срце (ТВ серија)]] || Мирослав Балшиќ
|-
| 2012. || [[Шапката на професорот Коста Вујиќ (филм из 2012)]] || професор Мокрањац
|-
| 2012. || [[Јагодиќи (ТВ серија)]] || Лајко Зобар
|-
| 2013. || [[Шапката на професорот Коста Вујиќ (ТВ серија)]] || професор Мокрањац
|-
| 2014. || [[Јагодиќи: Проштален валцер]] || Лајко Зобар
|}
Иван Босиљчиќ, исто така, го позајмил гласот во многу [[Цртан филм|цртани филмови]].
== Надворешни врски ==
{{портал|Биографија}}
* {{PORT.rs-person|304589|Иван Босиљчиќ}}
* {{ИМДб име|id=1471935|name=Иван Босиљчиќ}}
{{DEFAULTSORT:Босиљчиќ, Иван}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Родени во 1979 година]]
[[Категорија:Луѓе од Ужице]]
[[Категорија:Српски филмски глумци]]
[[Категорија:Српски телевизиски глумци]]
[[Категорија:Српски театарски глумци]]
8dl3f92ls28y90s85j0083zakshiidv
Наум Веслиевски
0
1154598
4800829
4691062
2022-08-10T10:33:35Z
MariceskiIvanco
103213
wikitext
text/x-wiki
'''Наум Ташков Веслиевски - Овчарот''' ({{роден|||1921}} во {{Роден во|Златари|Ресенско|}} — {{починат|28|декември|1972}} во {{Починат во|Јанковец|Ресенско|}}) — македонски партизан, борец за слобода на [[Македонија]], учесник во [[Македонија во Втората светска војна|НОВ]], потполковник од НОВЈ и деец на [[НОВМ]]. <ref name=":0">{{Наведена книга|title=Македонски историски речник|first=|last2=д-р Стојан Киселиновски и др.|first2=|publisher=ИНИ|year=2000|isbn=9989-624-46-1|location=Скопје|pages=101}}</ref>
== Животопис ==
Роден е во 1921 година в ресенското село [[Златари]]. Во текот на [[1941]] година станал член на [[Сојузот на комунистичката младина на Југославија|СКОЈ]], а од наредната година и на [[КПЈ]]. Од [[1942]] година е заменик-командир на [[Битолско-преспански партизански одред „Даме Груев“|Битолско-преспанскиот партизански одред „Даме Груев“]], а на [[18 јуни]] [[1943]]<ref name=":1" /> година е назначен за командир на [[Партизански баталјон „Мирче Ацев“]].<ref name=":0" /> Од март до [[6 јуни]] [[1944]] година е политички комесар на [[Трета македонска ударна бригада|Третата македонска ударна бригада]], а пред тоа е нејзин заменик-командир.<ref>[http://ororm.org/backend/DataFiles/Oficer%20br.%205%20.pdf Вестник Офицер, бр. 5, 2001, стр. 3]</ref> Делегат е на [[Список на делегати на Првото заседание на АСНОМ|Првото заседание на АСНОМ]]. На [[25 септември]] [[1944]] станала командир на [[41. Дивизија на НОВЈ|Четириесет и првата македонска дивизија на НОВЈ]], а наредната година и на [[48. Дивизија на НОВЈ|48. македонска дивизија на НОВЈ]].
По Втората светска војна во периодот 1945-1947 година учел во воената академија Фрунзе во [[Москва]]. По враќањето е назначен за командир на трета ударна бригада. Осомничен во врска со [[Информбиро|резолуцијата на Информбирото]], запаѓа во криза и е примен во психијатриската клиника во [[Бардовци]].<ref name=":1">Македонска енциклопедија, МАНУ, Скопје, 2009, стр. 270</ref>
==Наследство==
[[Податотека:Златари (02).jpg|мини|десно|200п|Бистата (десната) на Наум Веслиевски, заедно со бистата на [[Димитри Трајчески]].]]
Во негова чест, подигната му е [[биста]] во родното [[Златари]].
==Наводи==
{{наводи}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Василевски, Наум}}
[[Категорија:Македонски комунисти]]
[[Категорија:Македонски партизани]]
[[Категорија:Делегати на Првото заседание на АСНОМ]]
[[Категорија:Репресирани поради Резолуцијата на Информбирото]]
[[Категорија:Учесници во НОБ]]
7otqclwaxkmrlz6u21g5lelwa8qcb6a
Унитарна Босна
0
1177259
4800766
4433840
2022-08-09T19:45:09Z
P.Nedelkovski
47736
#WPWPMK, #WPWP
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Izetbegovic.jpg|мини|десно|Бошњачкиот политичар [[Алија Изетбеговиќ]] (1925—2003), еден од главните заговорници на политичкиот унитаризам во Босна и Херцеговина]]
'''Унитарна Босна''' е националистички политички концепт кои го заговараат одредени претставници на [[Бошњаци|бошњачкиот народ]] во [[Босна и Херцеговина]]. Овој концепт се залага за рушење на постоечкиот уставен и државен поредок на Босна и Херцеговина, со кој е загарантирана рамноправноста на двата политички ентитети и трите конститутивни народи, како и создавање на држава со унитарен карактер под доминација на еден народ, Бошњаците, кои во етнички мешаната Босна и Херцеговина сочинуваат малку повеќе од половина население (50,1% според пописот од 2013. година).<ref name="попис_2013">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.popis2013.ba/popis2013/doc/Popis2013prvoIzdanje.pdf |title=Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. — коначни резултати пописа [прво издање] |publisher=Агенција за статистику Босне и Херцеговине |website=popis2013.ba |date=јуни 2016 |accessdate=30 јуни 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160630144751/http://www.popis2013.ba/popis2013/doc/Popis2013prvoIzdanje.pdf |archivedate=30 јуни 2016 |url-status=}}</ref>
== Историски контекст ==
[[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]] е формирана како една од републиките на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|социјалистичка Југославија]] по [[Втора светска војна|Втората Светска Бојна]], а нејзиното формирање беше еден вид на компромис меѓу спротиставените [[Срби|српски]] и [[Хрвати|хрватски]] државно-територијални концепти. На пописите од 1948., 1953. и 1961. година, најброен народ во Босна и Херцеговина беа [[Срби]]те, додека [[Муслиманите]] (денес познати како Бошњаци) тогаш не беа признати како народ, туку во пописите се искажуваа како "неопределени муслимани" или "[[Југословени]] неопределени". На пописот од 1971. година, Муслиманите беа признати како еден од народите во Југославија, а според истиот попис, тогаш станаа побројни од Србите во Босна и Херцеговина.
За време на распадот на СФР Југославија, 1991-1992. година, Муслиманите и [[Хрвати]]те во Босна и Херцеговина одржаа референдум за независност на Босна и Херцеговина, што беше повод за тригодишната војна. Оваа војна е завршена со потпишувањето на Дејтонскиот договор од 1995. година, со кој Босна и Херцеговина е уставно и државно-правно дефинирана како држава составена од [[Административна поделба на Босна и Херцеговина|два рамноправни ентитети]] и три рамноправни конститутивни народи.
== Политичко делување на поддржувачите на овој концепт ==
Многу бошњачки националисти кои тежеа кон претворање на повеќенационалната Босна и Херцеговина во своја национална држава не се помирија се државно-политичките решенија од Дејтонскиот договор и започнаа да ја промовираат идејата за ревизија на овој договор, укинување на [[Република Српска]] и создавање на унитарна Босна и Херцеговина под доминација на бошњачкиот народ. Промовирање на таков националистички концепт од страна на овие бошњачки националисти е главна причина за политичките борби и спорови во пост-Дејтонската БИХ.
Во [[Федерација Босна и Херцеговина|Федерацијата Босна и Херцеговина]] во почетокот на 2014. година избија немири во кои беше запалена зградата на Претседателството на Босна и Херцеговина, како и зградата на владата на кантонот [[Сараево]], [[Тузла]] и [[Зеница]]. Овие наводно "социјални немири" ги покрена таканаречената група "Удар", која своите ставови ги формулираше низ [[фејсбук]] статуси. Главно политичко барање на оваа група е враќање во сила на воениот Устав на [[Република Босна и Херцеговина|Република БИХ]] од 1993. година.<ref>[http://www.koreni.rs/udar-za-unitarnu-bosnu/ "Udar" za unitarnu Bosnu - Koreni<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
[[Категорија:Босна и Херцеговина]]
ithpoiojl81ea76842srnfs9mnh2v01
Рејер Венеција Местре
0
1177485
4800736
4799188
2022-08-09T15:06:52Z
CommonsDelinker
746
Бришење на "[[Слика:Logo-REYER-UMANA2022.png|Logo-REYER-UMANA2022.png]]", беше избришана од [[commons:Главна страница|Заедничката ризница]] од страна на [[commons:User:Yann|Yann]] поради: per [[:c:COM:SPEEDY|]].
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Basketball club
|боја1 = white
|боја2 = #700017
|боја3 = #9E8A55
|име = <center>Рејер Венеција</center>
|цело_име =
|лого =
|imagesize = 150px
|прекар= Орограната
|лига = [[Лега Баскет Серија А|Серија А]]
|основан = [[1872]]
|историја =
|сала = [[Паласпорт Џузепе Талиерчо]]
|капацитет = 3,509
|локација = [[Венеција]], [[Италија]]
|бои = {{color box|#800000}} {{color box|#9E8A55}} {{Color box|white}}
|претседател = [[Лујџи Бруњаро]]
|тренер = [[Валтер Де Рафаеле]]
|титули = '''3''' [[Лега Баскет Серија|Италијанско првенство]] <br>[[Податотека:Scudetto.svg|20px]][[Податотека:Scudetto.svg|20px]][[Податотека:Scudetto.svg|20px]]
|веб-страница = [http://www.reyer.it reyer.it]
|Дресови
| h_body = 800000
| h_pattern_b = _vegasgoldsides
| h_shorts = 800000
| h_pattern_s = _vegasgoldsides
| a_body = FFFFFF
| a_pattern_b = _vegasgoldsides
| a_shorts = FFFFFF
| a_pattern_s = _vegasgoldsides
}}
'''Рејер Венеција Местре''' е [[италија]]нски [[кошарка]]рски клуб од градот [[Венеција]], [[Венето|провинцијата Венето]].
Основан во 1872 година како гимнастички клуб '''Социета Спортива Костантино Рејер''', започнува со спонзорирање кошарка во 1907 година, со формирање на клубот познат како '''Палаканестро Венеција'''. Клубот досега има освоено две скудета (шампионски титули на Италија) : во сезоните 1941-1942 и 1942-1943.
Рејер Венеција својте домашни натпревари ги игра во салата [[Паласпорт Џузепе Талиерчо]] која се наоѓа во месноста Каверњано и собира околу 3.500 гледачи. Боите на клубот се [[Бордо боја|бордо црвена]], [[Златна боја|златна]] и [[Бела боја|бела]], а најчесто играат во бордо дресови и бордо шорцеви со златна боја од страните.
==Играчи==
===Моментален ростер===
{| style="border:5px solid #9E8A55;" cellspacing=3
|- align="center" bgcolor="#700017 "
|colspan=5| <font color="white"><big>'''Рејер Венеција Местре состав'''</big></font>
|-
|П
|align="right" |'''0'''
|{{знамеикона|GEO}}
|[[Маркиз Хајнс]]
|-
|КЦ
|align="right" |'''2'''
|{{знамеикона|CRO}}
|[[Хрвоје Периќ]]
|-
|Б
| align="right" |'''3'''
|{{знамеикона|USA}}
|[[Доминик Џонсон]]
|-
|Б/К
|align="right" |'''6'''
|{{знамеикона|GRE}}
|[[Мајкл Брамос]]
|-
|Б
|align="right" |'''7'''
|{{знамеикона|ITA}}
|[[Стефано Тонут]]
|-
|П
| align="right" |'''10'''
|{{знамеикона|ITA}}
|[[Андреа Де Николао]]
|-
|Б
| align="right" |'''11'''
|{{знамеикона|USA}}
|[[Мајкл Џенкинс]]
|-
|К
| align="right" |'''12'''
|{{знамеикона|LTU}}
|[[Гедиминас Орелик]]
|-
|КЦ
| align="right" |'''14'''
|{{знамеикона|ITA}}
|[[Томас Рес]] {{Капитен}}
|-
|К
| align="right" |'''17'''
|{{знамеикона|CZE}}
|[[Томаш Кизлинк]]
|-
|Ц
|align="right" |'''19'''
|{{знамеикона|ITA}}
|[[Пол Билига]]
|-
|К/Б
|align="right" |'''30'''
|{{знамеикона|ITA}}
|[[Бруно Черела]]
|-
|Ц
|align="right" |'''50'''
|{{знамеикона|USA}}
|[[Мичел Ват]]
|-
|-
|colspan=4| '''Главен тренер''': {{знамеикона|ITA}} [[Валтер Де Рафаеле]]
| align="right" |
|-
|colspan=4|(К.) - [[Капитен]] <br> Ц - Центар / КЦ - Крилен центар / К - Крило / <br> Б - Бек / П - Плејмејкер
|}
==Титули==
=== Домашни натпреварувања ===
* '''[[Податотека:Scudetto.svg|20px]] [[Лега Баскет Серија А|Италијанско првенство]]''' : 3
:1941-1942, 1942-1943, 2016-2017
==Спонзори==
{| class="wikitable" style="text-align bgcolor=": center"
|-
! style="background:#800000; color:white; width=150px| <font color="white"><big>'''Период'''</big></font>
! style="background:#800000; color:white; width=150px| <font color="white"><big>'''Спонзор'''</big></font>
|-
|1966-1970
||Noalex
|-
|1970-1973
|| Splügen
|-
|1973-1980
||[[Canon]]
|-
|1980-1984
||[[Carrera]]
|-
|1984-1987
||Giomo
|-
|1987-1990
||[[Hitachi]]
|-
|1991-1993
||Scalini
|-
|1993-1994
||Acqua Lora
|-
|1994-1995
||[[San Benedetto]]
|-
|1998-2001
||Panto
|-
|2005-2006
||Acqua Pia Antica Marcia
|-
|2006-
||Umana
|}
== Надворешни врски ==
{{Порталкутија
|right=yes
|boxwidth=200px
|marign=0px
|name1=Кошарка
|image1=Basketball ball.svg
|name2=Венеција
|image2=Flag of the Republic of Venice.svg
|name3=Италија
|image3=Flag of Italy.svg
}}
*[http://www.reyer.it Official site] {{it}}
*[http://195.56.77.208/team/1272/umana_reyer_venezia Serie A profile] {{it}}
[[Категорија:Кошаркарски клубови од Италија|Рејер Венеција]]
4nufhdi6m7f02e5abeh2c1ybd49208q
Усора
0
1178241
4800764
4227161
2022-08-09T19:40:16Z
P.Nedelkovski
47736
#WPWPMK, #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox settlement <!--more fields are available for this Infobox--See Template:Infobox Settlement-->
| name = Усора
| official_name =
| native_name = Usora
| settlement_type = [[Општини во Босна и Херцеговина|Општина]]
| image_map = BiH municipality location Usora.svg
| map_caption = Местоположба на Усора во Босна и Херцеговина.
| coordinates = {{Coord|44|41|59|N|18|02|52|E|region:BA|display=it}}
| subdivision_type = [[Список на држави во светот|Држава]]
| subdivision_name = {{БИХ}}
| subdivision_type1 = [[Административна поделба на Босна и Херцеговина|Ентитет]]
| subdivision_name1 = [[Федерација Босна и Херцеговина]]
| subdivision_type2 = [[Кантони во Федерацијата Босна и Херцеговина|Кантон]]
| subdivision_name2 = {{знаме|Зеница-Добој}}
| subdivision_type3 =
| parts =
| area_total_km2 = 49,8
| population_total = 6603
| population_as_of = попис 2013
| population_density_km2 = 133
| area_code = +387 32
| unemployment_rate =
| timezone = [[Централноевропско време|ЦЕТ]]
| utc_offset = +1
| timezone_DST = [[Централноевропско летно време|ЦЕЛТ]]
| utc_offset_DST = +2
| leader_title = Municipal mayor
| leader_name = Звонимир Анѓелиќ ([[Хрватска демократска заедница на Босна и Херцеговина|ХДЗ БиХ]])
| website = {{URL|www.usora.com}}
}}
'''Усора''' ([[босански]], [[српски]], [[хрватски]]: ''Usora'') — рурална општина во [[Босна и Херцеговина]] со мнозинство босански [[Хрвати]].
Административно е дел од [[Зеничко-добојски кантон|Зеничко-добојскиот кантон]] во [[Федерација на Босна и Херцеговина|Федерацијата на Босна и Херцеговина]].
== Надворешни врски ==
{{рв|Usora Municipality}}
*[http://www.usora.com/ The official web site of Usora municipality]
{{БИХ-никулец}}
{{Општини во Босна и Херцеговина}}
[[Категорија:Босна и Херцеговина]]
[[Категорија:Градови во Босна и Херцеговина]]
41985x25seauvxccup243eagznra398
Музеј на дејците на ВМРО од Штип и Штипско
0
1179301
4800710
4765700
2022-08-09T12:59:13Z
Dandarmkd
31127
/* Галерија */
wikitext
text/x-wiki
{{Музеј
|name = Музеј на дејците на ВМРО од Штип и Штипско
|native_name =
|native_name_lang =
|image = Музеј на ВМРО во Ново Село, Штип.jpg
|imagesize = 200
|caption = Музејот во 2018 година
|alt =
|map_type =
|map_caption =
|map_alt =
|latitude =
|longitude =
|established = [[20 декември]] [[2014]]
|dissolved =
|location = ул. „Крсте Мисирков“ бр. 34<br /> [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], [[Штип]], [[Македонија]]
|type = [[Историски музеј]]
|collection =
|visitors =
|director =
|president =
|curator =
|publictransit =
|network =
|website =
}}
{{Инфокутија Зграда
| name = Андонова Куќа
| native_name =
| native_name_lang =
| former_names =
| alternate_names =
| status =
| image = Stara Kukja Novo Selo.JPG
| image_alt =
| caption = Куќата во 2010 година
| map_type =
| map_alt =
| map_caption =
| web =
| altitude =
| building_type =
| architectural_style = [[Староградска македонска архитектура|Староградска архитектура]]
| structural_system =
| cost =
| ren_cost =
| client =
| owner = Семејство Андонови (порано)<br />[[Завод и музеј (Штип)|Завод и музеј - Штип]]
| current_tenants =
| landlord =
| location =
| address =
| location_town =
| location_country =
| iso_region =
| coordinates_display =
| latitude =
| longitude =
| coordinates =
| groundbreaking_date =
| start_date =
| completion_date =
| opened_date =
| architect =
| architecture_firm =
| structural_engineer =
| services_engineer =
| civil_engineer =
| other_designers =
| quantity_surveyor =
| awards =
| designations =
| references =
}}
'''Музејот на дејците на ВМРО од Штип и Штипско''', познато и како '''Андонова куќа''', — [[историски музеј]] во [[Ново Село (Штипско)|Ново Село]], [[Штип]]. Градбата, која е дел од [[Староградска македонска архитектура|староградската архитектура]], е заведена како [[Список на културно наследство на Македонија|Културно наследство на Македонија]] под називот '''Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 34'''.<ref>{{наведена мрежна страница |last1= |first1= |editor1-first= |editor1-last= |editor1-link= |others= |title=Национален регистар на објекти кои се заштитно културно наследство |url=http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg |format= |accessdate=23 март 2022 |date=2012 |publisher=Министерство за култура |language= |archive-date=9 август 2021 |archive-url=http://web.archive.org/web/20210809121456/http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg}} </ref> Музејот е посветен на дејци на [[МРО|ВМРО]] и нејзината револуционерна дејност во и околу реонот на градот Штип.
== Историја ==
=== Како куќа ===
Преродбенската куќа била во сопственост на семејството Андонови.
=== Како музеј ===
[[Градба]]та била реставрирана и откупена од [[Министерство за култура на Македонија|Министерството за култура]]. Музејот службено бил отворен од тогашниот премиерот [[Никола Груевски]], министерката за култура [[Елизабета Канческа Милевска]] и градоначалникот на [[Општина Штип]], [[Илчо Захариев]] во [[2014]] година.<ref>[http://vecer.mk/kultura/otvoren-muzejot-na-dejcite-na-vmro-od-shtip-i-shtipsko Отворен Музејот на дејците на ВМРО од Штип и Штипско] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20161002195823/http://vecer.mk/kultura/otvoren-muzejot-na-dejcite-na-vmro-od-shtip-i-shtipsko |date=2016-10-02 }} // Вечер, 2014-12-20.</ref>
Во музејот се изложени документи, оружје и предмети, како и 11 восочни фигури на учителите во [[Штип]] и водачи на [[МРО|македонската револуционерната организација]], [[Гоце Делчев]], [[Даме Груев]] и [[Ѓорче Петров]] како и на многу штипски дејци меѓу кои [[Мише Развигоров]], [[Тодор Александров]] и [[Ванчо Михајлов]].
Во музејот е опфатен периодот од основањето на ВМРО во [[1893]] година до ликвидирањето на ВМРО во [[1934]] година и е под јурисдикција на [[Завод и музеј (Штип)|Заводот и музеј - Штип]].<ref>{{наведена мрежна страница |last1= |first1= |editor1-first= |editor1-last= |editor1-link= |others= |title=За нас |url=http://www.zavodimuzejstip.mk/index.php/za-nas1 |format= |accessdate=23 март 2022 |date= |publisher=Завод и музеј - Штип |language= |archive-date=18 мај 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210518181204/http://zavodimuzejstip.mk/index.php/za-nas1}} </ref>
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="150px">
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 34 - Ново Село Штипско (1).jpg
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 34 - Ново Село Штипско (2).jpg
Куќа на улица "Крсте Мисирков" број 34, Штип (Ново Село), Македонија.jpg
Музеј на дејците на ВМРО од Штип и Штипско (01).jpg|Портата на музејот
</gallery>
==Наводи==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{рв|Museum of the activists of IMARO (Štip)}}
{{КНМ-Штип}}
[[Категорија:Музеи во Штип]]
[[Категорија:Историски музеи во Македонија]]
[[Категорија:Културно наследство на Македонија во Општина Штип]]
[[Категорија:Ново Село (штипска населба)]]
i5owjk1kwwbxjn0vtw148jcf2312xgc
Александра (ТВ-филм)
0
1179712
4800743
4800391
2022-08-09T15:38:45Z
P.Nedelkovski
47736
додадена/изменета предлошка
wikitext
text/x-wiki
{{закосен наслов}}
{{Инфокутија за филм
| name = Александра
| image =
| image_size = 220п
| caption =
| director = [[Ацо Алексов]]
| producer =
| writer = [[Томе Арсовски]]
| narrator =
| starring = [[Драги Костовски]]<br/>[[Снежана Стамеска]]<br/>[[Дарко Дамевски]]<br/>[[Илија Милчин]]
| genre = драма
| music = [[Андреј Бељан]]
| cinematography = [[Мирослав Паланахов]]<br/>[[Зоран Станковски]]
| editing =
| scenography = [[Менде Ивановски]]
| distributor = [[Телевизија Скопје]]
| released = [[1970]]
| runtime = 76 минути
| country = {{МКД}}
| language = [[Македонски јазик|македонски]]
| budget =
| gross =
| preceded_by =
| followed_by =
| website =
| amg_id =
| imdb_id = 4394672
| MIFC =
}}
'''„Антица“''' — македонски телевизиски [[филм]] од [[1970]] година. Го режирал [[Ацо Алексов]], а [[сценарио]]то го напишал [[Томе Арсовски]].
== Улоги ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=2
| '''Глумец'''
| '''Улога'''
|-
|[[Драги Костовски]] ||
|-
|[[Снежана Стамеска]] ||
|-
|[[Дарко Дамевски]] ||
|-
|[[Илија Милчин]] ||
|-
|[[Александар Ѓорчев]] ||
|-
|[[Ленче Делова]] ||
|-
|[[Момир Христовски]] ||
|-
|[[Катерина Крстева]] ||
|-
|[[Џемаил Максут]] ||
|}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb title|id= 4394672|title=Александра}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Македонски филмови]]
[[Категорија:Телевизиски филмови]]
jaq7z9u03rex2gi08x3j7oo6tnwaki8
Брачна понуда (филм)
0
1182916
4800742
4800392
2022-08-09T15:38:10Z
P.Nedelkovski
47736
додадена/изменета предлошка
wikitext
text/x-wiki
{{закосен наслов}}
{{Инфокутија за филм
| name = Брачна понуда
| image =
| image_size = 220п
| caption =
| director = [[Димитар Христов]]
| producer =
| writer = [[Антон Чехов]]
| narrator =
| starring = [[Ацо Ѓорчев]]<br/>[[Анче Џамбазова]]<br/>[[Љубиша Трајковски]]<br/>
| genre = драма
| music =
| cinematography =
| editing =
| scenography =
| distributor = [[Телевизија Скопје]]
| released = [[1974]]
| runtime =
| country = {{МКД}}
| language = [[Македонски јазик|македонски]]
| budget =
| gross =
| preceded_by =
| followed_by =
| website =
| amg_id =
| imdb_id = 1143978
| MIFC =
}}
'''„Брачна понуда “''' - македонски телевизиски [[филм]] од [[1974]] година. Го режирал [[Димитар Христов]], а [[сценарио]]то е според дело на [[Антон Чехов]].
== Улоги ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=2
| '''Глумец'''
| '''Улога'''
|-
|[[Александар Ѓорчев]] ||
|-
|[[Анче Џамбазова]] ||
|-
|[[Љубиша Трајковски]] ||
|}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb title|id=1143978|title=Брачна понуда}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Македонски филмови]]
[[Категорија:Телевизиски филмови]]
[[Категорија:Филмови со Ацо Ѓорчев]]
[[Категорија:Филмови со Љубиша Трајковски]]
[[Категорија:Филмови со Анче Џамбазова]]
[[Категорија:Филмови од 1974 година]]
[[Категорија:Филмови на Димитар Христов]]
olhx8hzyedqciiscm4bb03mjjcld2am
Минојски избув
0
1186431
4800720
3656818
2022-08-09T14:14:46Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
'''Минојски избув''' или '''минојска ерупција''' ({{lang-gr|Μινωικη εκρηξη)}} – [[вулкански избув]] на [[Санторини|Тера]], [[остров]] во [[Егејско Море|Егејското Море]], денес во рамките на [[Грција]], во 2 милениум [[п.н.е.]] Точното датирање на овој настан е предмет на спор: археолошките налази укажуваат дека истиот се случил во XVI век п.н.е., но датирањето со [[јаглерод]] -14 укажува дека истиот се случил 100 години претходно, во XVII век п.н.е. Тоа бил еден од најголемите вулкански избуви на [[Земја]]та во периодот на пишаната човечка историја,{{sfn|Sigurdsson|2006|loc=pp. 337-348}} иако не се откриени докази за човечки жртви затоа што местото било слабо населено и евакуирано непосредно пред излегувањето на [[магма]]та. Целиот процес траел четири дена.
== Фази на избувот ==
Избувот денес се дели на четири фази. Нему му претходеле потреси. Потоа жителите го напуштиле островот. Имале доволно време да ги понесат своите работи. При ископувањата на градот [[Акротири]] не се пронајдени ниту лешови, накит или алати. После потресите Акротири наизглед е повторно населен. Нестабилните ѕидови биле срушени за да се употреба за друга намена.{{sfn|Palyvou|2005|loc=pp. 11}} Под една урнатина жителите ископале 3 кревети и ги поставиле еден над друг.{{sfn|Friedrich|2000|loc=pp. 70}}
[[File:Santorini Landsat.jpg|thumb|upright 1.2|Сателитска слика од Тера, 21 ноември 2000 година. Заливот во центарот на островот е калдера создадена од Минојскиот избув.]]
== Поврзано ==
* [[Вулкански избув]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Вулкани}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Вулканологија]]
[[Категорија:Видови вулкански ерупции]]
ffppxl8zrm6015ypzygpn1z1gjv94v5
4800738
4800720
2022-08-09T15:20:01Z
P.Nedelkovski
47736
ситни поправки
wikitext
text/x-wiki
'''Минојски избув''' или '''минојска ерупција''' ({{lang-gr|Μινωικη εκρηξη)}} — [[вулкански избув]] на [[Санторини|Тера]], [[остров]] во [[Егејско Море|Егејското Море]], денес во рамките на [[Грција]], во 2 милениум [[пр.н.е.]] Точното датирање на овој настан е предмет на спор: археолошките налази укажуваат дека истиот се случил во XVI век п.н.е., но датирањето со [[јаглерод]] -14 укажува дека истиот се случил 100 години претходно, во XVII век пр.н.е. Тоа бил еден од најголемите вулкански избуви на [[Земја]]та во периодот на пишаната човечка историја,{{sfn|Sigurdsson|2006|loc=pp. 337-348}} иако не се откриени докази за човечки жртви затоа што местото било слабо населено и евакуирано непосредно пред излегувањето на [[магма]]та. Целиот процес траел четири дена.
== Фази на избувот ==
Избувот денес се дели на четири фази. Нему му претходеле потреси. Потоа жителите го напуштиле островот. Имале доволно време да ги понесат своите работи. При ископувањата на градот [[Акротири]] не се пронајдени ниту [[леш]]ови, [[накит]] или [[алат]]и. После потресите Акротири наизглед е повторно населен. Нестабилните ѕидови биле срушени за да се употребат за друга намена.{{sfn|Palyvou|2005|loc=pp. 11}} Под една урнатина жителите ископале 3 кревети и ги поставиле еден над друг.{{sfn|Friedrich|2000|loc=pp. 70}}
[[Податотека:Santorini Landsat.jpg|thumb|upright 1.2|Сателитска слика од Тера, 21 ноември 2000 година. Заливот во центарот на островот е [[калдера]] создадена од Минојскиот избув.]]
== Поврзано ==
* [[Вулкански избув]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Вулкани}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Вулканологија]]
[[Категорија:Видови вулкански ерупции]]
1pamj00w4v1wiej40lbhsvu0w5zetdm
Ана Малер
0
1193362
4800786
4678850
2022-08-09T21:57:29Z
Bjankuloski06
332
/* Надворешни врски */Додадена категорија
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Уметник
|name=Ана Ј. Малер<!-- include middle initial, if not specified in birth_name -->
|image=Broncia Koller-Pinell Bildnis Anna Mahler.jpg<!-- just the pagename, without the File:/Image: prefix or [[brackets]] -->
|caption=''Ана Малер'' од [[Бронсија Колер-Пинел]], 1921
|birth_name=<!--only use if different from name-->
|birth_date=15 јуни 1904<!-- {{Birth date and age|YYYY|MM|DD}} for living artists, {{Birth date|YYYY|MM|DD}} for dead -->
|birth_place=[[Виена]], Австрија
|death_date={{death date and age |1988|06|03|1904|06|15|df=yes}}<!-- {{Death date and age|YYYY|MM|DD|YYYY|MM|DD}} -->
|death_place=[[Лондон]], Англија, Обединето Кралство
|resting_place= [[Гробишта Хајгејт]], Лондон, Англија, Обединето Кралство
|resting_place_coordinates=<!-- {{Coord|LAT|LONG|type:landmark|display=inline}} -->
|nationality=Австријка
|spouse=[[Руперт Колер]] (1920 – 1921)<br/>[[Ернст Кренек]] (1924 – 1924)<br/>[[Пол Золнеј]] (1929 – 1934)<br/>[[Анатол Фистулари]] (1943 – 1956)<Br/>[[Албрехт Јозеф]] (ca. 1970 – )
|known_for=Вајарство
|awards=<!-- {{awd|award|year|title|role|name}} (optional) -->
|website=<!-- {{URL|Example.com}} -->}}
'''Ана Јустин Малер''' (15 јуни 1904 – 3 јуни 1988) била [[Австрија|австриска]] [[Вајарство|вајар]]ка.
== Животопис ==
[[Податотека:Alma_Mahler_with_Maria_and_Anna.jpg|десно|мини|257x257px|Ана Малер (десно) со нејзината постара сестра Марија и нејзината мајка, ''околу ''1906]]
Ана Малер се родила во [[Виена]] во 1904 година како второ дете на композиторот [[Густав Малер|Густав М]]алер<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.gustav-mahler.eu/index.php/familie/109-generation-7/360-2-anna-justine-mahler-gucki-1904-1988|title=Gustav Mahler (1860-1911) - Anna Justine Mahler (Gucki) (1904-1988)|work=www.gustav-mahler.eu|language=en-GB|accessdate=2018-03-31}}</ref> и неговата сопруга Алма Шиндлер. Нејзината мајка со гордост тогаш напишала во дневникот: <blockquote>"Ова раѓање - на пладне, на средина на неделата, на месецот и на годината - како да е симбол. Детето крстено Ана беше радост за нас од моментот кога ги отвори своите големи сини очи ".<ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.interlude.hk/front/girl-named-gucki-ernst-krenek-anna-mahler/|title=A Girl named Gucki! Ernst Krenek and Anna Mahler : Interlude.hk|work=www.interlude.hk|language=en-US|accessdate=2018-03-31}}</ref> </blockquote>Тие ја нарекувале "Гуки' поради нејзините големи сини очи (од [[Германски јазик|германскиот]] збор ''Gucken''). Родителите ја земале Ана со нив за време на нејзиното прво патување во САД во 1907 година, а Ана се збогувала со татка си на неговата смртна постела на 18 мај 1911 година.<ref name=":1" /> Две години претходно починала нејзината постара сестра Марија Малер, од жолта треска.
Ана го поминала своето детство во сенка на љубовните врски на нејзината мајка и познатиот салон и го фокусирала нејзиниот интерес во цртање на разните посетители кои доаѓале куќата. Откако Алма Малер ја родила Манон, како резултат на нејзиниот втор брак со архитектот [[Валтер Гропиус]], Ана се чувствувала осамена и запоставена.<ref name=":1" />
Ана била воспитувана од страна на тутори а воедно и го уживала вниманието на пријателите на нејзината мајка<ref name=":0" />, помеѓу кои имало многу значајни уметнички фигури од областа на музиката, визуелните уметности и литературата.
== Личен живот ==
Како ќерка на легендарниот Густав Малер, сите очекувале Ана да изгради музичка кариера. Сепак, наместо тоа, таа се вљубила во младиот диригент, Руперт Колер со кого се омажила на 2 ноември 1920 година<ref name=":0" /> кога имала шеснаесет години. Бракот завршил по само неколку месеци. Набргу потоа, Ана се преселила во [[Берлин]] за да студира уметност. Таму се вљубила во композиторот [[Ернст Кренек]], студент на [[Франц Шрекер]] на Берлинската музичка академија<ref name=":1" />, на кого подоцна Алма му побарала да ја допише недовршената ''Десетта симфонија'' на Малер. Ана се омажила за него на 15 јануари 1924 година, но бракот не успеал и таа го напуштила во ноември 1924 година. Во тек на овој период, Кренек го довршувал неговиот ''Концерт за виолина бр. 1, оп. 29''.<ref name=":1" /> Австралиската виолинистка [[Алма Муди]] му помагала на Кренек добивајќи финансиска помош од нејзиниот швајцарски покровител Вернер Рејнхарт на чија иницијатива Кренек и Малер живееле во [[Цирих]] и во знак на благодарност, тој на Муди ѝ го посветил концертот кој премиерно бил изведен на 5 јануари 1925 година, во [[Десау]]. Разводот на Кренек и на Ана Малер станал правосилен неколку дена по премиерата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.answers.com/topic/concerto-for-violin-orchestra-no-1-op-29|title=Answers - The Most Trusted Place for Answering Life's Questions|work=Answers.com|language=en|accessdate=2018-03-31}}</ref> Кренек имал љубовна врска со Муди, која била опишана како "краткотрајна и комплицирана."<ref>Kay Dreyfus, ''Alma Moodie and the Landscape of Giftedness''</ref>
Таа се омажила со издавачот Пол Золнај на 2 декември 1929 година, и тие имале една ќерка, Алма (5 ноември 1930 – 15 ноември 2010). Двојката се развела во 1934 година.
Во април 1939 Ана живеела во [[Лондон]], откако побегнала од нацистичка [[Австрија]]. На 3 март 1943 година се омажила со диригентот Анатол Фистулари со кого имала уште една ќерка, Марина (родена на 1 август 1943 година). По војната, отпатувала во [[Калифорнија]] и живеела таму неколку години. Бракот со Фистулари завршил околу 1956 година.
Околу 1970 година таа се омажила со петтиот сопруг, Албрехт Јосиф (1901-1991)<ref name=":0" />, [[холивуд]]ски филмски уредник и писател на сценарија. Откако нејзината мајка починала во 1964 година, Ана, сега финансиски независна, се вратила во Лондон одредено време, пред конечно да се одлучи да живее во Сполето во [[Италија]] во 1969 година.
Починала во 1988 година додека била во посета на нејзината ќерка Марина во Лондон. Била погребана на гробиштата Хајгејт.
== Уметничка кариера ==
[[Податотека:Grave_of_Anna_Mahler_Austrian_sculpture,_in_Highgate_East_Cemetery_in_London_2016.jpg|десно|мини|Гробот на Ана Малер |170x170пкс]]
Првиот допир на Ана Малер со визуелната уметност започнал рано, кога таа го посетила ателјето на [[Оскар Кокошка]]. Таа исто така била модел на нејзината свекрва, сликарката [[Бронсија Колер-Пинел]]. По нејзиниот развод, Ана учела уметност и сликање во Берлин, Рим и Париз во текот на 1920-тите години. На возраст од дваесет и шест, таа открила дека скулптурата е медиум во кој таа може да ја изрази својата креативност. Земајќи часови по вајарство во [[Виена]] во 1930 година кај Фриц Вотруба, таа станала признат вајар, и била добитник на Гран при во Париз во 1937 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.npg.org.uk/collections/search/person/mp141055/anna-mahler|title=Anna Mahler - Person - National Portrait Gallery|work=www.npg.org.uk|language=en|accessdate=2018-03-31}}</ref>
Како успешен вајар, Ана Малер создала и бронзени бисти на многу значајни музички фигури на XX век, вклучувајќи ги [[Арнолд Шенберг]], [[Албан Берг]], Артур Шнабел, Ото Клемперер и Елен Џојс.<ref>Richard Davis, ''Eileen Joyce: A Portrait''.</ref>
== Цитати ==
* "Вредноста во уметноста не е определена со површни карактеристики, туку со способност да ги достигнеме и допреме нашите најскриени чувства" (Ана Малер).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.alma-mahler.at/engl/almas_life/anna_mahler.html|title=ALMA : History|work=www.alma-mahler.at|accessdate=2018-03-31}}</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
=== Извори ===
* Anna Mahler. Ich bin in mir selbst zu Hause Ed. by Barbara Weidle & Ursula Seeber (Weidle Verlag, Bonn, 2004)
* [https://web.archive.org/web/20120315141337/http://www.omnibus.rs/anna/ Мрежно место посветено на Ана Малер]
* Obituary, ''[[Тајмс|The Times]]'', 6 јуни 1988
== Надворешни врски ==
* [https://www.youtube.com/watch?v=ebamhBOAuhc Ана Малер, ''Фигура од камен'', филм (Јутјуб)]
* [http://annamahler.org/ Асоцијација Ана Малер]
[[Категорија:Родени во 1904 година]]
[[Категорија:Починати во 1988 година]]
[[Категорија:Австриски Евреи]]
[[Категорија:Вајарки]]
348b2bl8zdpalk0vp6vj8yyunr59x6g
Кире Ѓоревски
0
1221894
4800775
4748580
2022-08-09T20:55:24Z
188.117.212.92
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Кире Ѓоревски
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата ={{роден на|6|мај|1982}}
| роден-место ={{роден во|Битола}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонец]]
| познат = по улогата во: <br>[[Сенки (филм)|Сенки]]<br> [[Undercover (филм)|Undercover]]<br>[[Деца на сонцето (филм)|Деца на сонцето]]
| занимање = глумец<br>
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Кире Ѓоревски''' ({{роден во|Битола}}, {{роден на|6|мај|1982}})<ref name=МНТ>{{Наведена мрежна страница |url=https://mnt.mk/mk/za-mnt/mnt/akteri/kire-gjorevski |title=Кире Ѓоревски на мрежното место на МНТ |accessdate=2019-04-23 |archive-date=2019-04-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190417090937/http://mnt.mk/mk/za-mnt/mnt/akteri/kire-gjorevski |url-status=dead }}</ref> – македонски [[филм]]ски и [[театар]]ски [[глумец]].
==Животопис==
Кире Ѓоревски е роден во Битола на 6 мај 1982 година, каде го завршил основното и средното образование. Дипломирaл на Националната академија за театар и филм „Крсто Сарафов“, Софија, отсек за пантомима и комедија Дел Арте во класата на доц. д-р Александар Илиев и Александра Хонг, во 2006 година. Во 2008 година. дипломирал на НОМАД танцова академија (Академија за современ танц), а во 2012 година и на Национална академија за театар и филм „Крсто Сарафов“, отсек за глумечко мајсторство за драмски театар, во класата на проф. Маргарита Младенова и проф. Иван Добчев.
==Творештво==
Кире Ѓоревски остварил бројни и забележителни театарски и филмски улоги.
===Поважни театарски улоги<ref name=МНТ/>===
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=4
| '''Година'''
| '''Улога'''
| '''Претстава'''
| '''Автор'''
|-
| 2004||Свињарот ||[[Свињарот и принцезата]]||[[Ханс Кристијан Андерсен]]
|-
| 2005|| Инвалид||[[Незавршен танц]]||[[Жан-Пол Сартр]]
|-
| 2005|| Сергеј Ефрон-Серјожа||[[Станица Елабуга]]||[[Марина Цветаева]]
|-
| || Волк||[[Станица Астапово]]||[[Лав Толстој]]
|-
| 2006|| ||[[Моноспектакл „Rewind or Forward“]]||
|-
| 2006|| Мањифико||[[Анима Алегра-Комедија дел Арте]]||
|-
| 2007|| ||[[Моноспектакл „Rewind or Forward 2“]]||
|-
| 2008|| ||[[Моноспектакл „Homocanis“]]||
|-
| 2008|| Тирезиј||[[Антигона]]||[[Софокле]]
|-
| 2009|| Едгар||[[Танцот на смртта]]||[[Август Стриндберг]]
|-
| 2009|| Црниот монах||[[Црниот монах]]||[[Антон Павлович Чехов]]
|-
| 2010|| ||Колаж по поезија||[[Ѓ. Господинов]]
|-
| 2010|| Учител, церемонијал мајстор и судија||[[Леонс и Лена]]||[[Георг Бјухнер]]
|-
| 2011|| Свидригајлов||[[Злосторство и казна]]||[[Фјодор Михајлович Достоевски]]
|-
| 2012|| ||[[Анданте 2012]]||[[Људмила Петрушевска]]
|-
| 2012|| Перо||[[Црна дупка]]||[[Горан Стефановски]]
|-
| 2012||Глумец Луцијан ||[[Хамлет]]||[[Вилијам Шекспир]]
|-
| 2013|| Ромео||[[Ромео и Јулија]]||[[Вилијам Шекспир]]
|-
| 2014|| Свето, Ѓоре Лудиот, Мане ||[[Буре барут]]||[[Дејан Дуковски]]
|-
| 2015||Полицаец ||[[Тероризам]]||Олег и Владимир Прешњаков
|-
| 2015||Војник, Писател, Санитарец ||[[Мајсторот и Маргарита]]||[[Михаил Булгаков]]
|-
| 2016||Полицаец ||[[Тартиф]]||[[Жан Батист Поклен Молиер]]
|-
| 2016||Олег ||[[Животот е прекрасен]]||[[Николај Ердман]]
|-
| 2016||Пијаницата, Клајк||[[Силјан штркот шанца]]||[[Дејан Дуковски]]
|-
| 2017||Сем Кармајкл ||[[Мама миа]]||по приказната на [[Џуди Крејмер]]
|-
| 2018||Димитар Општи ||[[Набљудувачите]]|| [[Константин Илиев]]
|}
== Филмографија<ref name=МНТ/> ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 2006|| [[Превртена елка (филм)|Превртена елка]] || Студент на Сократ
|-
| 2006 || [[Боли ли (филм)|Боли ли]] || Кире
|-
| 2007 || [[Зошто го направив мојот грев (филм)|Зошто го направив мојот грев]] || Патникот
|-
| 2007 || [[Сенки (филм)|Сенки]] || Мики
|-
| 2009 || [[Глуварче (филм)|Глуварче]] || /
|-
| 2010 || [[Последниот воз (краткометражен филм)|Последниот воз]] || Томи
|-
| 2011 || [[Мизантропија (филм)|Мизантропија]] || Непознатиот
|-
| 2011 || [[Undecover (ТВ-серија)|Undecover]] || Филип
|-
| 2012 || [[Трето полувреме (филм)|Трето полувреме]] || Бугарски офицер
|-
| 2013 || [[Dreamland (филм)|Dreamland]] || Давид
|-
| 2013 || [[Дрвото на животот (ТВ-серија)|Дрвото на животот]] || Српски капетан
|-
| 2014 || [[Деца на сонцето (филм)|Деца на сонцето]] || Марко
|-
| 2015 || [[Жената на мојот живот (филм)|Жената на мојот живот]] || Студент
|-
| 2016 || [[May be it's the proper thing to do (филм)|May be it's the proper thing to do]] || Антон
|-
| 2016 || [[Дома (филм)|Дома]] || Мартин
|-
| 2017 || [[На терапија (телевизиска серија)|На терапија]] || Пријателот на Владо
|-
| 2018 || [[Сонот на крвта и душата (филм)|Сонот на крвта и душата]] || Млад човек
|-
| 2019 || [[Врба (филм од 2019)|Врба]] || Никола
|-
| 2019-2021 || [[Патот на честа]] || Тарик
|}
===Кореографија===
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Претстава'''
| '''Театар''' или '''Фестивал'''
|-
| 2007|| [[Напред или назад (авторски проект -Кире Ѓореки)|Напред или назад]] || IX Интернационален фестивал на монодрама - Битола,кореографија, режија и идејна поставка 2007<ref>[http://www.idividi.com.mk/vesti/makedonija/390691/иновации во монодрамата]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>.
|-
| 2007|| [[Ромео и Јулија (театарска претстава)|Ромео и Јулија]] || Турски театар Скопје, кореографија<ref>[https://turski-teatar.webstrian.mk/Files/Write/05958/Files//MONOGRAFIJA_2015_MKD.pdf Монографија]</ref>
|-
| 2007|| [[ИМАГО (мултимедијален проект)|ИМАГО]] || Фестивал „Варненско лето“, Варна, Бугарија, колективна кореографија<ref>[http://www.moreto.net/events.php?n=985/ IMAGO]</ref>
|-
| 2012|| [[Балканска (по текст на Деан Дуковски)|Балканска]] || Драмски театар Ловеч, Бугарија, кореографија<ref>[http://theatreshumen.com/page/show/18/%D0%91%D0%90%D0%9B%D0%9A%D0%90%D0%9D%D0%A1%D0%9A%D0%90/ Хореография КИРЕ ГЬОРЕВСКИ]</ref>
|-
| 2015|| [[Лазарица (по текст на Јордан Радичков )|Лазарица]] || Родопски драмски театар „Николај Хајтов“, Смолен, Бугарија, кореографија<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://2014.theatresnight.org/350/ |title=„Лазарица”,хореография: Кире Гьоревски |accessdate=2019-04-24 |archive-date=2020-09-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200926202919/http://2014.theatresnight.org/350 |url-status=dead }}</ref>
|-
| 2017|| [[Тигарот(по текст на Мери Шизгал)|Тигарот]] || Театарска работилница „Сфумато“, Софија, Бугарија, кореографија<ref>[http://sfumato.info/%D1%82%D0%B8%D0%B3%D1%8A%D1%80%D1%8A%D1%82___2571/ Сфумато - Хореография: Кире Гьоревски]</ref>
|}
==Наводи==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{IMDb име|id= 3114196 |name=Кире Ѓоревски}}
{{Нормативна контрола}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ѓоревски, Кире}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски театарски глумци]]
[[Категорија:Македонски филмски глумци]]
6jql8e71facqdt49gpg9asqw34teq0q
HAT-P-17
0
1226939
4800721
4545448
2022-08-09T14:22:30Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Starbox begin
| name = HAT-P-17
}}
{{Starbox observe
| epoch = J2000
| ra = {{RA|21|38|08.7311}}<ref name="Gaia DR2"/>
| dec = {{DEC|+30|29|19.4456}}<ref name="Gaia DR2"/>
| constell = [[Лебед (соѕвездие)|Лебед]]<ref name="Roman1987"/>
| appmag_v = 10,38<ref name=TYC2>{{Наведено списание|title=The Tycho-2 catalogue of the 2.5 million brightest stars|author1=Høg, E.|display-authors=etal|date=2000|journal=Astronomy and Astrophysics|volume=355|pages=L27–L30|bibcode=2000A&A...355L..27H}}</ref>
}}
{{Starbox character
| class = млада K<ref name="Howard2012"/>
}}
{{Starbox astrometry
| prop_mo_ra = {{вред|−80.395|0.158}}<ref name="Gaia DR2"/>
| prop_mo_dec = {{вред|−126.972|0.148}}<ref name="Gaia DR2"/>
| parallax = 10.7960
| p_error = 0.0561
| parallax_footnote = <ref name="Gaia DR2"/>
}}
{{Starbox detail
| source =
| mass = {{вред|0.857|0.039}}
| radius = 0,837
| gravity = {{вред|4.53|0.02}}<ref name="Torres2012"/>
| luminosity = {{вред|0.48|0.04}}
| temperature = {{вред|5345|70}}<ref name="Torres2012"/>
| metal = {{вред|0.06|0.08}}<ref name="Torres2012"/>
| rotational_velocity = {{вред|0.56|0.12|0.14}}<ref name="Fulton2013"/>
| age_gyr = {{вред|7.8|3.3}}
}}
{{Starbox catalog
| names = {{odlist | 2MASS=J21380873+3029193 | GSC=02717-00417 | TYC=2717-417-1 }}<ref name="Simbad"/>
}}
{{Starbox reference
| Simbad = HAT-P-17
}}
{{Starbox end}}
[[File:Exoplanet Comparison HAT-P-17 b.png|thumb|upright 1.2|Споредба на НАТ-Р-17 со Јупитер]]
'''HAT-P-17''' — [[портокалово џуџе]] на растојание од 92,6 парсеци или 302 светлсони години од [[Земја]]та. Има маса од околу {{Solar mass|0.857 ± 0.039}}. И во нејзина орбита има две планети, HAT-P-17b и HAT-P-17c, и двете забележани во 2012 година.<ref name="Howard2012"/> Потрагата по ѕвезда сопатник користејќи ја [[адаптивна оптика|адаптивната оптика]] при [[MMT опсерваторија ММТ|опсерваторијата ММТ]] била негативна.<ref name="Adams2013"/> Кандидат придружник беше забележан со спектроскопска потрага во високоразделното К-подрачје на инфрацрвениот спектар снимен од [[Кекова оперваторија|Кековата опсерваторија]].<ref name="Piskorz2015"/>
==Планетарен систем==
Во 2012 година забележан е повеќепланетарен систем кој се состои од две планети во [[премин (астрономија)|премин]] врел Сатурн во занесена орбита и шпланета налик на Јупитер во надворешната орбита. Планаетата во премин HAT-P-17b е забележана од страна на проектот [[проект HATNet|HATNet]] користејќи телескопи од Хаваи, Аризона и од [[Вајзова опсерваторија|Вајзовата опсерваторија]] во Израел. Била потврдена со мерењата на [[радијална брзина|радијалната брзина]] при [[Кекова опсерваторија|Кековата опсерваторија]] што исто така довело и до откривање на втората планета во многу подалечна орбита.<ref name="Howard2012"/> Во 2013 година мерењата на [[радијална брзина|радијалната брзина]] на [[Роситер-Меклафлинов ефект|Роситер-Меклафлиновиот ефект]] покажале дека аголот меѓу оската на вртење на ѕвездата и орбитата на планетата b е приближно 19°.<ref name="Fulton2013"/>
{{OrbitboxPlanet begin
| table_ref = <ref name="Howard2012"/><ref name="Bonomo2017"/>
}}
{{OrbitboxPlanet
| exoplanet = b
| mass = {{вред|0.537|0.017}}
| semimajor = {{вред|0.0882|0.0013|0.0014}}
| period = {{вред|10.338523|+0.000088|-0.000089}}
| eccentricity = {{вред|0.3417|0.0036}}
| inclination = {{вред|89.20|0.20|0.10}}
| radius = {{вред|1.010|0.029}}
}}
{{OrbitboxPlanet
| exoplanet = c
| mass = > {{вред|2.88|0.10}}
| semimajor = {{вред|4.67|0.14}}
| period = {{вред|3972|185|146}}
| eccentricity = {{вред|0.295|0.021}}
}}
{{Orbitbox end}}
==Наводи==
{{Reflist|refs=
<ref name="Adams2013">{{Наведено списание | title=Adaptive Optics Images. II. 12 Kepler Objects of Interest and 15 Confirmed Transiting Planets | url=http://iopscience.iop.org/article/10.1088/0004-6256/146/1/9 | last1=Adams | first1=E. R. | last2=Dupree | first2=A. K. | last3=Kulesa | first3=C. | last4=McCarthy | first4=D. | display-authors=1 | journal=The Astronomical Journal | volume=146 | issue=1 | at=9 | year=2013 | arxiv=1305.6548 | bibcode=2013AJ....146....9A | doi=10.1088/0004-6256/146/1/9 }}</ref>
<ref name="Bonomo2017">{{Наведено списание | title=The GAPS Programme with HARPS-N at TNG . XIV. Investigating giant planet migration history via improved eccentricity and mass determination for 231 transiting planets | url=https://www.aanda.org/articles/aa/full_html/2017/06/aa29882-16/aa29882-16.html | last1=Bonomo | first1=A. S. | last2=Desidera | first2=S. | last3=Benatti | first3=S. | last4=Borsa | first4=F. | last5=Crespi | first5=S. | last6=Damasso | first6=M. | last7=Lanza | first7=A. F. | last8=Sozzetti | first8=A. | last9=Lodato | first9=G. | last10=Marzari | first10=F. | last11=Boccato | first11=C. | last12=Claudi | first12=R. U. | last13=Cosentino | first13=R. | last14=Covino | first14=E. | last15=Gratton | first15=R. | last16=Maggio | first16=A. | last17=Micela | first17=G. | last18=Molinari | first18=E. | last19=Pagano | first19=I. | last20=Piotto | first20=G. | last21=Poretti | first21=E. | last22=Smareglia | first22=R. | last23=Affer | first23=L. | last24=Biazzo | first24=K. | last25=Bignamini | first25=A. | last26=Esposito | first26=M. | last27=Giacobbe | first27=P. | last28=Hébrard | first28=G. | last29=Malavolta | first29=L. | last30=Maldonado | first30=J. | last31=Mancini | first31=L. | last32=Martinez Fiorenzano | first32=A. | last33=Masiero | first33=S. | last34=Nascimbeni | first34=V. | last35=Pedani | first35=M. | last36=Rainer | first36=M. | last37=Scandariato | first37=G. | display-authors=1 | journal=Astronomy and Astrophysics | volume=602 | at=A107 | year=2017 | arxiv=1704.00373 | bibcode=2017A&A...602A.107B | doi=10.1051/0004-6361/201629882 }}</ref>
<ref name="Fulton2013">{{Наведено списание | title=The Stellar Obliquity and the Long-period Planet in the HAT-P-17 Exoplanetary System | url=http://iopscience.iop.org/article/10.1088/0004-637X/772/2/80/meta | last1=Fulton | first1=Benjamin J. | last2=Howard | first2=Andrew W. | last3=Winn | first3=Joshua N. | last4=Albrecht | first4=Simon | last5=Marcy | first5=Geoffrey W. | last6=Crepp | first6=Justin R. | last7=Bakos | first7=Gaspar A. | last8=Johnson | first8=John Asher | last9=Hartman | first9=Joel D. | last10=Isaacson | first10=Howard | last11=Knutson | first11=Heather A. | last12=Zhao | first12=Ming | display-authors=1 | journal=The Astrophysical Journal | volume=772 | issue=2 | at=80 | year=2013 | arxiv=1301.6289 | bibcode=2013ApJ...772...80F | doi=10.1088/0004-637X/772/2/80 }}</ref>
<ref name="Gaia DR2">{{Cite Gaia DR2|893550942158776832}}</ref>
<ref name="Howard2012">{{Наведено списание | title=HAT-P-17b,c: A Transiting, Eccentric, Hot Saturn and a Long-period, Cold Jupiter | url=http://iopscience.iop.org/article/10.1088/0004-637X/749/2/134 | last1=Howard | first1=A. W. | last2=Bakos | first2=G. Á. | last3=Hartman | first3=J. | last4=Torres | first4=G. | last5=Shporer | first5=A. | last6=Mazeh | first6=T. | last7=Kovács | first7=Géza | last8=Latham | first8=D. W. | last9=Noyes | first9=R. W. | last10=Fischer | first10=D. A. | last11=Johnson | first11=J. A. | last12=Marcy | first12=G. W. | last13=Esquerdo | first13=G. A. | last14=Béky | first14=B. | last15=Butler | first15=R. P. | last16=Sasselov | first16=D. D. | last17=Stefanik | first17=R. P. | last18=Perumpilly | first18=G. | last19=Lázár | first19=J. | last20=Papp | first20=I. | last21=Sári | first21=P. | display-authors=1 | journal=The Astrophysical Journal | volume=749 | issue=2 | at=134 | year=2012 | arxiv=1008.3898 | bibcode=2012ApJ...749..134H | doi=10.1088/0004-637X/749/2/134 }}</ref>
<ref name="Piskorz2015">{{Наведено списание | title=Friends of Hot Jupiters. III. An Infrared Spectroscopic Search for Low-mass Stellar Companions | url=http://iopscience.iop.org/article/10.1088/0004-637X/814/2/148/meta | last1=Piskorz | first1=Danielle | last2=Knutson | first2=Heather A. | last3=Ngo | first3=Henry | last4=Muirhead | first4=Philip S. | last5=Batygin | first5=Konstantin | last6=Crepp | first6=Justin R. | last7=Hinkley | first7=Sasha | last8=Morton | first8=Timothy D. | display-authors=1 | journal=The Astrophysical Journal | volume=814 | issue=2 | at=148 | year=2015 | arxiv=1510.08062 | bibcode=2015ApJ...814..148P | doi=10.1088/0004-637X/814/2/148 }}</ref>
<ref name="Roman1987">{{Наведено списание | title=Identification of a Constellation From a Position | url=http://articles.adsabs.harvard.edu/full/1987PASP...99..695R | last1=Roman | first1=Nancy G. | journal=Publications of the Astronomical Society of the Pacific | volume=99 | issue=617 | pages=695–699 | year=1987 | bibcode=1987PASP...99..695R | doi=10.1086/132034 }} [http://vizier.u-strasbg.fr/vizier/VizieR/constellations.htx Vizier query form ]</ref>
<ref name="Simbad">{{cite simbad | title=HAT-P-17 | accessdate=2019-01-24 }}</ref>
<ref name="Torres2012">{{Наведено списание | title=Improved Spectroscopic Parameters for Transiting Planet Hosts | url=http://iopscience.iop.org/article/10.1088/0004-637X/757/2/161 | last1=Torres | first1=Guillermo | last2=Fischer | first2=Debra A. | last3=Sozzetti | first3=Alessandro | last4=Buchhave | first4=Lars A. | last5=Winn | first5=Joshua N. | last6=Holman | first6=Matthew J. | last7=Carter | first7=Joshua A. | display-authors=1 | journal=The Astrophysical Journal | volume=757 | issue=2 | at=161 | year=2012 | arxiv=1208.1268 | bibcode=2012ApJ...757..161T | doi=10.1088/0004-637X/757/2/161 }}</ref>
}}
{{Небо|21|38|09|+|30|29|19}}
{{Ѕвезди во Лебед}}
[[Категорија:Лебед (соѕвездие)]]
[[Категорија:Портокалови џуџиња]]
[[Категорија:Планетарни ситеми со две потврдени планети]]
[[Категорија:Променливи ѕвезди поради планетарни премини]]
[[Категорија:Вонсончеви планети откриени во 2010 година]]
g7id7ycf71nj940ocdaocyo5iqlz73s
KELT-9
0
1226941
4800723
4540242
2022-08-09T14:25:56Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Starbox begin
| name = KELT-9
}}
{{Starbox observe
| epoch = 2000
| constell = [[Лебед (соѕвездие)|Лебед]]
| ra = {{RA|20|31|26.353}}
| dec = {{DEC|+39|56|19.765}}
| appmag_v = 7,56
}}
{{Starbox character
| class = A0 D
| appmag_1_passband = B
| appmag_1 = 7,59
| appmag_2_passband = J
| appmag_2 = 7,458
| appmag_3_passband = H
| appmag_3 = 7,492
| appmag_4_passband = K
| appmag_4 = 7,482
| variable =
}}
{{Starbox astrometry
| radial_v =
| prop_mo_ra = 16,728
| prop_mo_dec = 21,478
| parallax = 4.8625
| p_error = 0.0373
| parallax_footnote =
| absmag_v =1,18
}}
{{Starbox detail
| mass = 2,51
| radius = 2,361
| density =
| gravity =
| luminosity =
| temperature = 10.140
| metal_fe = 0.03
| rotational_velocity =
| age_gyr =
}}
{{Starbox catalog
| names = HD 195689, HIC 101252, 2MASS J20312634+3956196
}}
{{Starbox reference
| Simbad = HD 195689
| KIC = 10748390
}}
{{Starbox end}}
'''KELT-9''' — ѕвезда од спектрален тип [[ѕвездена класификација|А]] во [[соѕвездие]]то [[Лебед (соѕвездие)|Лебед]]. Во орбита околу ѕведата е забележана една планета именувана како [[KELT-9b]].
<!-- Sky coordinates -->
{{Небо|19|50|50.2469|+|48|04|51.085|123}}
{{Ѕвезди во Лебед}}
[[Податотека:20170619 00 Kelt-9b.webp|alt=A estrela kelt-9 e seu planeta kelt-9b|thumb|upright 1.2|Ѕвездата KELT-9 и нејзината планета KELT-9b]]
<!-- Categories -->
[[Категорија:Лебед (соѕвездие)]]
[[Категорија:Променливи ѕвезди поради планетарни премини]]
[[Категорија:Планетарни системи]]
7esz89wkbba05docdlgnznauaxkkhvh
4800724
4800723
2022-08-09T14:26:26Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Starbox begin
| name = KELT-9
}}
{{Starbox observe
| epoch = 2000
| constell = [[Лебед (соѕвездие)|Лебед]]
| ra = {{RA|20|31|26.353}}
| dec = {{DEC|+39|56|19.765}}
| appmag_v = 7,56
}}
{{Starbox character
| class = A0 D
| appmag_1_passband = B
| appmag_1 = 7,59
| appmag_2_passband = J
| appmag_2 = 7,458
| appmag_3_passband = H
| appmag_3 = 7,492
| appmag_4_passband = K
| appmag_4 = 7,482
| variable =
}}
{{Starbox astrometry
| radial_v =
| prop_mo_ra = 16,728
| prop_mo_dec = 21,478
| parallax = 4.8625
| p_error = 0.0373
| parallax_footnote =
| absmag_v =1,18
}}
{{Starbox detail
| mass = 2,51
| radius = 2,361
| density =
| gravity =
| luminosity =
| temperature = 10.140
| metal_fe = 0.03
| rotational_velocity =
| age_gyr =
}}
{{Starbox catalog
| names = HD 195689, HIC 101252, 2MASS J20312634+3956196
}}
{{Starbox reference
| Simbad = HD 195689
| KIC = 10748390
}}
{{Starbox end}}
'''KELT-9''' — ѕвезда од спектрален тип [[ѕвездена класификација|А]] во [[соѕвездие]]то [[Лебед (соѕвездие)|Лебед]]. Во орбита околу ѕведата е забележана една планета именувана како [[KELT-9b]].
[[Податотека:20170619 00 Kelt-9b.webp|alt=A estrela kelt-9 e seu planeta kelt-9b|thumb|upright 1.2|Ѕвездата KELT-9 и нејзината планета KELT-9b]]
<!-- Sky coordinates -->
{{Небо|19|50|50.2469|+|48|04|51.085|123}}
{{Ѕвезди во Лебед}}
[[Податотека:20170619 00 Kelt-9b.webp|alt=A estrela kelt-9 e seu planeta kelt-9b|thumb|upright 1.2|Ѕвездата KELT-9 и нејзината планета KELT-9b]]
<!-- Categories -->
[[Категорија:Лебед (соѕвездие)]]
[[Категорија:Променливи ѕвезди поради планетарни премини]]
[[Категорија:Планетарни системи]]
cnf9xrymhh0uph8n5ten98eabgjmjr2
WR 140
0
1227024
4800731
4551597
2022-08-09T14:41:11Z
Doni12345
77134
#WPWPMK
wikitext
text/x-wiki
{{Starbox begin
| name = WR 140
}}
{{Starbox image
| image = [[Image:WR140.png|250px]]
| caption = Слика од WR 140 и нејзината маглина, сликана во јули 2022 година
}}
{{Starbox observe
| epoch = [[J2000.0]]
| equinox = [[J2000.0]]
| constell = [[Лебед (соѕвездие)|Лебед]]
| ra = {{RA|20|20|27.97608}}<ref name=hipparcos/>
| dec = {{DEC|+43|51|16.2802}}<ref name=hipparcos/>
| appmag_v = 6,85<ref name=ducati/>
}}
{{Starbox character
| class = [[Волф-Рајеова ѕвезда|WC7p]] + [[O-type star|O5]]<ref name=shenavrin/>
| appmag_3_passband = J
| appmag_3 = 5,547<ref name=2mass/>
| appmag_4_passband = K
| appmag_4 = 5,037<ref name=annex/>
| b-v = +0,40<ref name=ducati/>
| u-b = −0,35<ref name=ducati/>
| variable = [[Волф-Рајеова ѕвезда|WR]]<ref name=gcvs/>
}}
{{Starbox astrometry
| radial_v = 3,10<ref name=rv/>
| prop_mo_ra = −4,653<ref name=dr2/>
| prop_mo_dec = −2,047<ref name=dr2/>
| parallax = 0.5815
| p_error = 0.0286
| parallax_footnote = <ref name=dr2/>
| dist_ly =
| dist_pc =
| absmag_v = '''WR''': −6,6 - −4,8<br/>'''O''': −6,11 - −5,94<ref name=monnier/>
}}
{{Starbox orbit
| reference = <ref name=monnier/>
| period_unitless = 2.896.35 ± 0,20 days
| inclination = 119,6 ± 0,5
| eccentricity = {{вред|0.8964|0.0004|0.0007}}
| axis = 8,82 ± 0,05
| axis_unitless = 12,6 [[астрономска единица|ае]]<ref name=williams/>
}}
{{Starbox detail
| source =
| component1 = WR
| mass = 14,9<ref name=monnier/>
| luminosity = 537.000<ref name=williams/>
| temperature = 70.000<ref name=williams/>
| radius =
| gravity =
| metal_fe =
| rotational_velocity =
| component2 = O
| mass2 = 35,9<ref name=monnier/>
| luminosity2 = 1.600.000<ref name=williams/>
| temperature2 = 35.000<ref name=williams/>
| radius2 = 35<ref name=williams/>
| gravity2 =
| metal_fe2 =
| rotational_velocity2 =
| age_myr2 =
}}
{{Starbox catalog
| names= V1687 Cygni, [[BD]]+43° 3571, [[HD]] 193793, [[Хипаркос|HIP]] 100287, [[SBC9]] 1232, [[WDS]] J20205+4351
}}
{{Starbox reference
| Simbad = WR+140
}}
{{Starbox end}}
'''WR 140''' — визуелно умерено сјајна [[Волф-Рајеова ѕвезда]] дел од [[Двојна ѕвезда|спектроскопската двојна]] ѕвезда, '''SBC9 1232''',<ref name="sb9"><cite class="citation journal">Pourbaix, D.; Udry, S.; et al. (2004). "VizieR Online Data Catalog: SB9: 9th Catalogue of Spectroscopic Binary Orbits (Pourbaix+ 2004-2014)". ''VizieR On-line Data Catalog: B/sb9. Originally published in: 2004A&A...424..727P''. '''1'''. [[arXiv]]:<span class="cs1-lock-free" title="Freely accessible">[//arxiv.org/abs/astro-ph/0406573 astro-ph/0406573]</span>. [[Bibcode]]:[[bibcode:2004A&A...424..727P|2004A&A...424..727P]]. [[Digital object identifier|doi]]:[[doi:10.1051/0004-6361:20041213|10.1051/0004-6361:20041213]].</cite><templatestyles src="Module:Citation/CS1/styles.css"></templatestyles></ref> чија примарна ѕвезда е [[Ѕвезден развој|разиена]] ѕвезда од спектрална тип [[Ѕвездена класификација|O4-5]].<ref name="sb9" /> Се наоѓа во [[соѕвездие]]то [[Лебед (соѕвездие)|Лебед]], со местоположба на небото во центарот на триаголникот создаден од [[Денеб]], [[γ Лебед]] и [[δ Лебед]]
WR 140 се опишува како најсјајна Волф-Рајеова ѕвезда на [[Северна полутопка|северната полутопка]], иако WR 133, исто така, во соѕвездието Лебед е споредливо сјајна ѕвезда.<ref name="fahed"><cite class="citation journal">Fahed, R.; Moffat, A. F. J.; Zorec, J.; Eversberg, T.; Chené, A. N.; Alves, F.; Arnold, W.; Bergmann, T.; Corcoran, M. F.; Correia Viegas, N. G.; Dougherty, S. M.; Fernando, A.; Frémat, Y.; Gouveia Carreira, L. F.; Hunger, T.; Knapen, J. H.; Leadbeater, R.; Marques Dias, F.; Martayan, C.; Morel, T.; Pittard, J. M.; Pollock, A. M. T.; Rauw, G.; Reinecke, N.; Ribeiro, J.; Romeo, N.; Sánchez-Gallego, J. R.; Dos Santos, E. M.; Schanne, L.; et al. (2011). "Spectroscopy of the archetype colliding-wind binary WR 140 during the 2009 January periastron passage". ''Monthly Notices of the Royal Astronomical Society''. '''418''': 2. [[Bibcode]]:[[bibcode:2011MNRAS.418....2F|2011MNRAS.418....2F]]. [[Digital object identifier|doi]]:[[doi:10.1111/j.1365-2966.2011.19035.x|10.1111/j.1365-2966.2011.19035.x]].</cite><templatestyles src="Module:Citation/CS1/styles.css"></templatestyles></ref> Волф-Рајеовата ѕвезда е идентификувана како секундарна ѕвезда, која е помалку масивна, помалку прозрачна и веројатно помалку визуелно сјајна од примарната ѕвезда, иако доминира со спектарот во широки [[Спектрална линија|оддавни линии]].<ref name="sb9"/> Примарната ѕвезда е ѕвезда од спектрален тип О4-5,<ref name="sb9" /> најверојатно е [[Џиновска ѕвезда|џиновска]] или [[суперџин]]овска ѕвезда.<ref name="monnier"><cite class="citation journal">Monnier, J. D.; Zhao, Ming; Pedretti, E.; Millan-Gabet, R.; Berger, J.-P.; Traub, W.; Schloerb, F. P.; Ten Brummelaar, T.; McAlister, H.; Ridgway, S.; Sturmann, L.; Sturmann, J.; Turner, N.; Baron, F.; Kraus, S.; Tannirkulam, A.; Williams, P. M. (2011). "First Visual Orbit for the Prototypical Colliding-wind Binary WR 140". ''The Astrophysical Journal Letters''. '''742''': L1. [[arXiv]]:<span class="cs1-lock-free" title="Freely accessible">[//arxiv.org/abs/1111.1266 1111.1266]</span>. [[Bibcode]]:[[bibcode:2011ApJ...742L...1M|2011ApJ...742L...1M]]. [[Digital object identifier|doi]]:[[doi:10.1088/2041-8205/742/1/L1|10.1088/2041-8205/742/1/L1]].</cite><templatestyles src="Module:Citation/CS1/styles.css"></templatestyles></ref><ref name="williams"><cite class="citation journal">Williams, Peredur (2011). "Results from the 2009 campaign on WR 140". ''Société Royale des Sciences de Liège''. '''80''': 595. [[Bibcode]]:[[bibcode:2011BSRSL..80..595W|2011BSRSL..80..595W]].</cite><templatestyles src="Module:Citation/CS1/styles.css"></templatestyles></ref> Неговата тековна утврдена спектроскопска орбита е мошне занесена и има [[орбитален период]] од 7,9 ± 0,2 години, што е утврдено од промените на брзината забележана во спектралните линии на составницата, главно од Балмеровите впивни линии на О4-5 и оддавните линии C IV на 465.0 nm. за WR 140.<ref name="sb9" /> Растојанието помеѓу овие две ѕвезди се менува од 1,3 [[Астрономска единица|ае]] во периастрон до 23,9 ае во [[Апсида (астрономија)|апастрон]] .<ref name="williams" />
WR 140 е наведена како променлива Волф-Рајеова ѕвезда, и е доделена [[Означување на променливи ѕвезди|променливата ознака за ѕвезди]] '''V1687 Cyg''' во [[Општ каталог на променливи ѕвезди|општиотот каталог на променливи ѕвезди]], и чија визуелна сјајност се менува само малку.<ref name="gcvs"><cite class="citation journal">Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; et al. (2009). "VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007-2013)". ''VizieR On-line Data Catalog: B/gcvs. Originally published in: 2009yCat....102025S''. '''1'''. [[Bibcode]]:[[bibcode:2009yCat....102025S|2009yCat....102025S]].</cite><templatestyles src="Module:Citation/CS1/styles.css"></templatestyles></ref> Интересно за овој систем WR 140 е следењето на инфрацрвените промени на светлината за време на орбитирањето на составницата, и се темелито проучувани поради создавањето на обвивка од [[вселенска прашина|прашина]].<ref name="moffat"><cite class="citation journal">Moffat, A. F. J.; Shara, M. M. (1986). "Photometric variability of a complete sample of northern Wolf-Rayet stars". ''Astronomical Journal''. '''92''': 952. [[Bibcode]]:[[bibcode:1986AJ.....92..952M|1986AJ.....92..952M]]. [[Digital object identifier|doi]]:[[doi:10.1086/114227|10.1086/114227]].</cite><templatestyles src="Module:Citation/CS1/styles.css"></templatestyles></ref> Денес се смета за прототип [[судирноветерна двојна ѕвезда]].<ref name="monnier"/> Кратко по премин низ [[Апсида (астрономија)|периастронот]] на секои осум години, [[Инфрацрвено зрачење|инфрацрвената]] осветленост драматично се зголемува и потоа повторно полека се намалува во период од неколку месеци.<ref name="sb9"/> Токму овде се судираат [[ѕвезден ветер|ѕвездени ветрови]] преку создавањето на прашинест слој од страна ѕвездите.<ref name="monnier" />
== Наводи ==
{{Reflist|refs=
<ref name=2mass>{{Наведено списание|bibcode=2003yCat.2246....0C|title=VizieR Online Data Catalog: 2MASS All-Sky Catalog of Point Sources (Cutri+ 2003)|journal=VizieR On-line Data Catalog: II/246. Originally published in: 2003yCat.2246....0C|volume=2246|author1=Cutri|first1=R. M.|last2=Skrutskie|first2=M. F.|last3=Van Dyk|first3=S.|last4=Beichman|first4=C. A.|last5=Carpenter|first5=J. M.|last6=Chester|first6=T.|last7=Cambresy|first7=L.|last8=Evans|first8=T.|last9=Fowler|first9=J.|last10=Gizis|first10=J.|last11=Howard|first11=E.|last12=Huchra|first12=J.|last13=Jarrett|first13=T.|last14=Kopan|first14=E. L.|last15=Kirkpatrick|first15=J. D.|last16=Light|first16=R. M.|last17=Marsh|first17=K. A.|last18=McCallon|first18=H.|last19=Schneider|first19=S.|last20=Stiening|first20=R.|last21=Sykes|first21=M.|last22=Weinberg|first22=M.|last23=Wheaton|first23=W. A.|last24=Wheelock|first24=S.|last25=Zacarias|first25=N.|year=2003}}</ref>
<ref name=annex>{{Наведено списание|bibcode=2006A&A...458..453V|arxiv=astro-ph/0609008|title=New Galactic Wolf-Rayet stars, and candidates. An annex to the VIIth Catalogue of Galactic Wolf-Rayet Stars|journal=Astronomy and Astrophysics|volume=458|issue=2|pages=453|author1=Van Der Hucht|first1=K. A.|year=2006|doi=10.1051/0004-6361:20065819}}</ref>
<ref name=hipparcos>{{Наведено списание|bibcode=2007A&A...474..653V|title=Validation of the new Hipparcos reduction|journal=Astronomy and Astrophysics|volume=474|issue=2|pages=653|author1=Van Leeuwen|first1=F.|year=2007|doi=10.1051/0004-6361:20078357|arxiv = 0708.1752 }}</ref>
<ref name=ducati>{{Наведено списание|bibcode= 2002yCat.2237....0D |title= VizieR Online Data Catalog: Catalogue of Stellar Photometry in Johnson's 11-color system |journal= CDS/ADC Collection of Electronic Catalogues |volume= 2237 |author1= Ducati |first1= J. R. |year= 2002 }}</ref>
<ref name=shenavrin>{{Наведено списание|bibcode=2011ARep...55...31S|title=Search for and study of hot circumstellar dust envelopes|journal=Astronomy Reports|volume=55|pages=31|author1=Shenavrin|first1=V. I.|last2=Taranova|first2=O. G.|last3=Nadzhip|first3=A. E.|year=2011|doi=10.1134/S1063772911010070}}</ref>
<ref name=rv>{{Наведено списание|bibcode= 2004A&A...424..727P |title= SB9: The ninth catalogue of spectroscopic binary orbits |journal= Astronomy and Astrophysics |volume= 424 |issue= 2 |pages= 727 |author1= Pourbaix |first1= D. |last2= Tokovinin |first2= A. A. |last3= Batten |first3= A. H. |last4= Fekel |first4= F. C. |last5= Hartkopf |first5= W. I. |last6= Levato |first6= H. |last7= Morrell |first7= N. I. |last8= Torres |first8= G. |last9= Udry |first9= S. |year= 2004 |doi= 10.1051/0004-6361:20041213 |arxiv = astro-ph/0406573 }}</ref>
<ref name=dr2>{{cite DR2|2081261372633822592}}</ref>
}}
{{Ѕвезди во Лебед}}
[[Категорија:Ѕвезди од типот O]]
[[Категорија:HIP-објекти]]
[[Категорија:Тела од Бонскиот преглед]]
[[Категорија:Променливи ѕвезди со ознаки]]
[[Категорија:Спектроскопски двојни ѕвезди]]
[[Категорија:HD-објекти]]
[[Категорија:2MASS-објекти]]
[[Категорија:Волф-Рајеови ѕвезди]]
[[Категорија:Лебед (соѕвездие)]]
a55rxbkn09yver5hpv7d1741xtikwro
Шупла Стена
0
1230978
4800753
4697117
2022-08-09T17:18:01Z
Македонец
313
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Планински врв
| име = Шупла Стена
| слика = Шупла Стена (Кораб) 01.jpg
| опис = Поглед на врвот Шупла Стена
| висина = 2431
| место = [[Македонија]] {{МКД}}{{АЛБ}}
| венец = [[Кораб]]
| истакнатост =
| координати =
| прво_освојување = непознато
| без_помошен_кислород =
| самостојно_освојување =
| најлесна_патека =
}}
'''Шупла Стена''' — [[врв (планина)|врв]] во средишниот дел на главниот срт на протегање на планината [[Кораб]], во [[Република Македонија]]. Неговата височина изнесува 2.431 метар.<ref name="Маврово" />
==Местоположба==
[[File:Шупља стена.jpg|thumb|150п|left|Шуплината-кружниот процеп во карпите под сртот, според кој врвот го добил името Шупла Стена]]
Се наоѓа во средишниот дел на планината Кораб на главниот срт, во непосредна близина односно на самата гранична линија меѓу Македонија и [[Албанија]]. Според местоположбата на врвот Шупла Стена се наоѓа на координатите 41°43'29" северна географска широчина и 20°31'06" источна географска должина<ref name="Маврово">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.moepp.gov.mk/wp-content/uploads/2015/01/Study-Mavrovo-Final-7.pdf|title=Студија за ревалоризација на заштитено подрачје Маврово|last=Светозар Петковски, Драган Василевски, Владо Матевски, Claudio Orlandini и 28 други автори|first=|date=2011|work=Министерство за животна средина и просторно планирање|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=8.13.2019}}</ref>. Сместен е на главниот срт на протегање на планината Кораб, помеѓу врвовите [[Црн Камен (Кораб)|Црн Камен]] (2404 м.) и [[Дерза]] (2403 м.) веднаш непосредно на север и превојот [[Шкртец]] (2020 м.) и малото зарамнето поле Фуша е Лимует на југ. Во неговата најнепосредна близина, на истиот планински гребен определен со превоите Шкртец и Цигански Проход, со Шупла Стена се и зашилените остри врвови [[Црн Камен (Кораб)|Црн Камен]] и [[Дерза]], поради што погледнати од повеќе места од далечина тие три врвови даваат особено убава налик „алпска“ глетка. Шупла Стена се одликува со многу величествена глетка, каде источната падина е многу грамадна и огромна, прошарана со бујна трева и сипар од ситни раздробени камења, додека западната е стрмна пресечена карпа при што сртот на самиот врв е многу тесен, карпест и раздробен односно испресечен со провалии од двете страни. Веднаш под сртот непосредно под врвот, помеѓу две карпести плочи кои го сочинуваат сртот, има поголема кружна дупка, процеп која делува и му дава изглед на врвот и самата стена како да е шуплива, што впрочем и самите карпи на врвот се шупливи, поради што најверојатно врвот го добил името ''Шупла Стена''. На постарите топографски карти врвот е запишуван и како Шуплја/Шупља Стена, најверојатно под влијание на југословенското картографирање на српскохрватски, додека во некои пишани извори врвот е познат и како Шуплив Камен<ref name="Маврово" />. Искачувањето на врвот Шупла Стена е многу тешко бидејќи неговите падини се многу стрмни, при што југоисточната е повеќе тревната, а северната и западната се каменести и земјени каде има опасност од лизгање. Самата највисока точка на врвот е многу тесна, при што на нејзе има место сда застанат највеќе 3 до 4 луѓе. Врвот Шупла Стена може да се искачи по доброразгазената граничарска патека која води и го заобиколува по неговата јужна, источна и северна падина, а најдобрата можност за искачување е по тревнатата југоисточна падина низ малото зарамнето поле Фуша е Лимует, веднаш на неговото југоисточно подножје.
== Галерија ==
<gallery mode=packed heights=130px>
File:Шупла Стена (Кораб).jpg|Поглед на Шупла Стена од север-североисток
File:Шупла Стена, Црн Камен и Дерза на Кораб.jpg|Поглед на Шупла Стена (во преден план) со Црн Камен и [[Дерза]] во позадината
File:Шупла Стена (Кораб) 03.jpg|Поглед на Шупла Стена од југоисток
File:Сртот на Шупла Стена (Кораб) 04.jpg|Тесниот и раздробен-испресечен срт со провалии од двете страни, на највисоката точка на Шупла Стена
File:Бачилско Езеро (Бачилски Камен) - Кораб - МК 09.jpg|Поглед на врвовите Шупла Стена (лево), [[Црн Камен (Кораб)|Црн Камен]] (средина) и [[Дерза]] десно од брегот на [[Бачилско Езеро]]
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи}}
{{Кораб}}
[[Категорија:Врвови во Македонија]]
[[Категорија:Планини во Албанија]]
[[Категорија:Кораб]]
670437ers3p34q2ca1vlx4u651x79xy
Камка Тоциновски
0
1233166
4800740
4789686
2022-08-09T15:21:58Z
188.117.212.92
/* Филмографија */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија за личност
| име = Камка Тоциновски
| портрет =
| px =
| опис =
| родено-име =
| роден-дата ={{роден на|27|јуни|1979}}
| роден-место ={{роден во|Скопје}}
| починал-дата =
| починал-место =
| починал-причина =
| националност = [[Македонка]]
| познат = по улогата во: <br>[[Панкот не е мртов (филм)|Панкот не е мртов]]<br> [[Врба (2019)|Врба]]<br>[[Деца на сонцето]]
| занимање = глумица
| сопружник =
| татко =
| мајка =
| родители =
| роднини =
| деца =
}}
'''Камка Тоциновски''' ([[Скопје]], [[27 јуни]] [[1979]]) — театарска, филмска и телевизиска глумица.
==Животопис==
Камка Тоциновски дипломирала на [[Универзитет „Св. Кирил и Методиј“|Универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]], на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултетот за драмски уметности]], Скопје, на отсекот за актерска игра во 2001 година. Со театарот одблиску се запознава во средношколските денови во гимназијата “Орце Николов “ преку аматерската претстава “Кралот Иби” на Алфред Жари во која ја толкува улогата на Мама Иби. Во 2000 година дебатира на сцената на „Јордан Хаџи Константинов–Џинот“ – Велес со претставата “Елешник “ во режија на Димитар Станковски како и на сцената на МНТ – Скопје со “Будење на пролетта “ во режија на [[Златко Славенски]]. Добитник е на наградите “Трајко Чоревски” и “Војдан Чернодрински” за најдобра глумица на фестивалот Војдан Чернодрински во Прилеп, како и наградата “Вељко Маричич” на интернационалниот фестивал во [[Ријека]], Хрватска. Во 2013 година станува член при драмата на [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]].
Во потесниот круг на фамилијата на Камка Тоциновски има значајни имиња од филмската уметност, од НОБ на Р. Македонија како и од Илинденското востание. Нејзината тетка Марија Тоциновски ѝ е позната на јавноста по филмовите на Жика Митровиќ - “Мис Стон”, “Капетан Леши “ и “Сигнали над градот “. Нејзината баба е спомената во книгата "Жените на Македонија во НОВ", а дедо ѝ Милан Тоцинов е носител на илинденска споменица.
== Филмографија ==
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3
| '''Година'''
| '''Филм'''
| '''Улога'''
|-
| 2000 || [[1/4]] ТВ-филм ||
|-
| 2002 || [[Наше маало]] ТВ-серија || Девојка
|-
| 2003 || [[Волци (филм) |Волци]] ТВ-филм || Азита
|-
| 2004 || [[Големата вода (филм) |Големата вода]] ТВ-филм ||
|-
| 2005 || [[Порака]] ТВ-филм ||
|-
| 2006 || [[Превртено (филм) |Превртено]] ТВ-филм || Мајката
|-
| 2010 || [[Вистинската приказна за Хансел и Гретел]] ТВ-филм ||
|-
| 2011 || [[Панкот не е мртов (филм)|Панкот не е мртов]] ТВ-филм || Нина
|-
| 2012 || [[Скопје Ремикс]] ТВ-филм ||
|-
| 2012 || [[Брат на еден ден]] ТВ-филм ||
|-
| 2012 || [[Одморалиште]] ТВ-филм ||
|-
| 2013 || [[Ин Апсента]] ТВ-филм ||
|-
| 2013 || [[Изгубени Германци]] ТВ-филм || Марија
|-
| 2014 || [[Деца на сонцето (филм)|Деца на сонцето]] ТВ-филм || Жирафа
|-
| 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм || Дара
|-
| 2016 || [[Три дена во септември (филм)|Три дена во септември]] ТВ-филм || Марика
|-
| 2017 || [[Паднати ангели]] ТВ-филм ||
|-
| 2018 || [[Слаткиот терор на меморијата]] ТВ-филм ||
|-
| 2018 || [[Беса (филм) |Беса]] ТВ-филм || Ана
|-
| 2019 || [[Врба (2019)|Врба]] ТВ-филм || Катерина
|-
| 2020 || [[Хомо]] ТВ-филм || Кети
|-
| 2020 || [[M (филм) |М]] ТВ-филм ||
|-
| 2020 || [[Дајте музика]] ТВ-серија || Мајката на Иван
|-
| 2020 || [[Паднати Ангели]] ТВ-филм ||
|-
| 2021-2022 || [[Беса]] ТВ-серија ||
|-
| 2022 || [[Нема да бидеш сам]] ТВ-филм ||
|-
| 2022 || [[Кајмак (филм) |Кајмак]] ТВ-филм || Ева
|}
==Театар==
Театарски претстави во кои глуми Камка Тоциновски:
*2000 „Будење на пролетта" Златко Славенски
*2000„Тест" - Наташа Поплавска
*2000„Случајот Данил Хармс " [[Владимир Милчин]]
*2000„Елешник" - Димитар Станковски
*2001„Аудиција" - [[Владимир Милчин]]
*2001„Биле баксуз" Билјана Драгичевич
*2002 "Екстази" Кристијан Ристевски
*2002 "Синдром Чернодрински" Дејан Дамјановски
*2003 "Колку пати ќе умираме?" [[Владимир Милчин]]
* 2004 "Балада за големиот костур “ [[Владимир Милчин]]
*2004"Другата страна" Слободан Унковски
* 2005 "Сцени од животот" Филип Ле Моин
* 2005 "Поручникот од Инишмор" Зоја Бузалковска
*2005 "Поблиску" Слободан Унковски
* 2006 "Ревизор" [[Владимир Милчин]]
* 2007 "Чикашки перверзии” Нела Вотошевич
*2008"Мара Сад" Васил Христов
*2008"Дундо Марое" Драгана Милошески
*2008"Вејка на ветрот" Нела Витошевич
*2009"Лет во три глави" Никола Ристов
*2011"Норвешка денес" Оливер Мицевски
*2012“Вејка на ветрот” [[Јани Бојаџи]]
*2014“Подемот и падот на кабарето” Владимир Милчин
*2014 “Електра” Андри Жолда
*2015 “Станица Љубов” Синиша Ефтимов
*2016 “Аладин Бојан Трифуновски
*2017 “Ничија земја “ Александар Морфов
*2018 “Без галама “режија [[Тони Михајловски]]
*2019 ” Бесачи” – Алис, режија Јавор Грдев<ref>[https://republika.mk/vesti/kultura/smrtnata-kazna-kako-tema-e-sekogash-intrigantna-veli-kamka-tocinovski-pred-premierata-na-besachi-vo-mnt/ Интервју за претставата]</ref>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [https://www.imdb.com/name/nm2961216/ IMDB]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Тоциновски, Камка}}
[[Категорија:Македонски глумици]]
[[Категорија:Глумци во Македонскиот народен театар]]
359g552casenbv2mxu59wtcoq3bgg1f
Славчо Темелковски
0
1246038
4800781
4476490
2022-08-09T21:15:58Z
Zoomtf
100134
промена на клубот и додавање на клубови во кои претходно настапувал
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox basketball player
| name = Славчо Темелковски
| image =
| image_size =
| caption =
| league = [[Прва македонска кошаркарска лига|Прва македонска кошаркарска лига]]
| team = [[КК Феникс |Феникс 2010]]
| position = [[Центар (кошарка)|Центар]]
| career_start =
| number =
| height_m = 2,03
| height_in =
| weight_kg =
| high_school =
| former_teams =
| years1 = 2017–2018
| team1 = [[КК Работнички]]
| years2 = 2019–2020
| team2 = [[КК Вардар]]
| years3 = 2020-2022
| team3 = [[КК Академија ФМП|Академија ФМП]]
| nationality = [[Македонец]]
| birth_date = {{Birth date and age|2000|10|17|df=yes}}
| birth_place = [[Македонија]]
| awards =
| updated = 22.06.2020
|years4=2022|team4=КК Ангели|years5=2022-|team5=КК Феникс 2010}}
'''Славчо Темелковски''' (роден [[17 октомври]] [[2000]]) — [[Република Македонија|македонски]] [[кошарка]]р. Тој игра на позицијата [[Центар (кошарка)|центар]] во [[Феникс 2010]].
==Младинска кариера==
На 4 јуни 2018 година, Темелковски бил именуван за Најкорисен играч на завршниот турнир под 18 години во [[Спортска сала Градски Парк|Салата Градски Парк]] во [[Скопје]].<ref name="mvp">{{Наведена мрежна страница|url=https://web.archive.org/web/20200621225640/https://www.gol.mk/kosharka/dominacija-na-temelkovski-rabotnichki-preku-mzt-ja-odbrani-juniorskata-titula|title=Доминација на Темелковски, Работнички преку МЗТ ја одбрани јуниорската титула|publisher=gol.mk преку web.archive.org|accessdate=22 јуни 2020|date=3 јуни 2018}}</ref> Во финалето тој остварил 28 бода и 20 скокови, во победата од 93:69 против екипата на [[КК МЗТ Скопје|МЗТ Аеродром]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://web.archive.org/web/20200621230012/http://www.fibalivestats.com/u/MSL/880725/bs.html|title=Final-four tournament stats season 2017/2018|publisher=[[Кошаркарска федерација на Македонија|Македонска кошаркарска федерација]] преку web.archive.org|accessdate=22 јуни 2020 |date=3 јуни 2018}}</ref>
==Сениорска кариера==
Сениорската сезона ја започнал во [[КК Работнички]] во сезоната [[Прва македонска кошаркарска лига 2017/18|2017/18]]. Тогаш во првиот состав на Работнички бил вклучен до крајот на март, односно до завршувањето на [[Прва македонска кошаркарска лига 2017/18 - Прва лига|првата фаза на првенството]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://web.archive.org/web/20200621233011/http://www.fibalivestats.com/u/MSL/761003/bs.html|title=Струмица-Работнички 77:103 |publisher=[[Кошаркарска федерација на Македонија|Македонска кошаркарска федерација]] преку web.archive.org|accessdate=22 јуни 2020 |date=28 март 2018}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://web.archive.org/web/20200621233806/http://www.fibalivestats.com/u/MSL/858683/bs.html|title=АВ Охрид-Работнички 55:85 |publisher=[[Кошаркарска федерација на Македонија|Македонска кошаркарска федерација]] преку web.archive.org|accessdate=22 јуни 2020 |date=1 април 2018}}</ref> [[Прва македонска кошаркарска лига 2018/19|Следната сезона]] ја започнал во Работнички, но на полусезоната се преселил во [[КК Вардар|Вардар]].<ref>{{наведени вести |title=Темелковски, Цветковски и Тарнер нови кошаркари на Вардар |url=https://web.archive.org/web/20200621234619/https://www.gol.mk/kosharka/temelkovski-cvetkovski-i-tarner-novi-kosharkari-na-vardar |accessdate=19 јануари 2019 |publisher=gol.mk |date=18 јануари 2019}}</ref><ref name="st">{{наведени вести |title=Список на одобрени играчи и службени лица сезона 2018/19 |url=https://web.archive.org/web/20190504200748/http://mkf.mk/uploads/98241620190417.pdf |accessdate=4 мај 2019 |publisher=Македонска Кошаркарска Федерација преку web.archive.org |date=5 април 2019}}</ref> Во сезоната [[Прва македонска кошаркарска лига 2019/20|2019/20]], Славчо останал во Вардар. Таа сезона, тој затекнат со прекин на сезоната поради [[COVID-19]] пандемијата во земјата и светот.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://web.archive.org/web/20200516220343/https://ekipa.mk/antik-preseche-nema-shampion-nema-ispagane-od-kosharkarskata-prva-liga/ |title=Антиќ пресече: Нема шампион, нема испаѓање од кошаркарската Прва лига |publisher=ekipa.mk преку web.archive.org |date=14 мај 2020 |accessdate=22 јуни 2020}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://web.archive.org/web/20200516220912/https://www.gol.mk/kosharka/kfsm-donese-konechna-odluka-sezonata-e-zavrshena-shampion-nema-da-ima |title=КФМ донесе конечна одлука: Сезоната е завршена, шампион нема да има! |publisher=gol.mk преку web.archive.org |date=14 мај 2020 |accessdate=22 јуни 2020}}</ref> За сезоната [[Прва македонска кошаркарска лига 2020/21|2020/21]], во средината на јуни 2020 година, тој потпишал едногодишен договор, со можност плус една година, со [[КК Академија ФМП|Академија ФМП]].<ref>{{наведени вести |title=Славчо Темелковски второ засилување на ФМП Академија за новата сезона |url=https://web.archive.org/web/20200621230652/https://www.gol.mk/kosharka/slavchi-temelkovski-vtoro-zasiluvanje-na-fmp-akademija-za-novata-sezona |accessdate=22 јуни 2020 |publisher=gol.mk преку web.archive.org |date=20 јуни 2020}}</ref><ref>{{наведени вести |title=Славчо Темелковски е ново засилување на Академија ФМП |url=https://web.archive.org/web/20200621230906/https://ekipa.mk/slavcho-temelkovski-e-novo-zasiluvane-na-akademija-fmp/ |accessdate=22 јуни 2020 |publisher=ekipa.mk преку web.archive.org |date=20 јуни 2020}}</ref>
==Успеси==
{{col-begin}}
{{col-3}}
===Титули===
===={{знамеикона|Македонија}} Работнички (под 18 години)====
*'''Прва македонска лига''' (1) : 2017/18
{{col-3}}
===Признанија===
*Најкорисен играч на завршниот турнир на сезоната 2017/18 под 18 години<ref name="mvp" />
* Почесно споменување во сезоната 2019/20<ref name="2019/20">{{наведени вести |title=Eurobasket.com All-Macedonian League Awards 2020 |url=https://web.archive.org/web/20200527221132/https://www.eurobasket.com/North-Macedonia/news/628692/Eurobasket.com-All-North-Macedonian-League-Awards-2020 |publisher=eurobasket.com преку web.archive.org|date=24 мај 2020 |accessdate=22 јуни 2020}}</ref>
{{col-end}}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [https://www.eurobasket.com/player/Slavco-Temelkovski/North-Macedonia/Vardar-Skopje/485049 Профил на Славчо Темелковски на eurobasket.com]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Темелковски, Славчо}}
[[Категорија:Живи луѓе]]
[[Категорија:Македонски спортисти]]
[[Категорија:Македонски кошаркари]]
7dcf6gpglxbjvo1hc3geq16doyigbpk
Список на гравури од Албрехт Дирер
0
1260538
4800778
4800207
2022-08-09T21:12:43Z
Jed
6924
wikitext
text/x-wiki
Список на [[гравури]] од [[германски]]от сликар и графичар [[Албрехт Дирер]]<ref>[http://www.albrechtdurer.org/engravings/ Albrecht Durer Engravings]</ref>,<ref>[https://www.amazon.com/Complete-Engravings-Etchings-Drypoints-Albrecht/dp/0486228517/ The Complete Engravings, Etchings and Drypoints of Albrecht Dürer]</ref>
{| class="wikitable sortable"
!class="unsortable"|Слика!!Наслов!!Година!!Техника!!Димензии!![[Adam Bartsch|Бартш]]
|-
|[[File:01 Сonversion of Paul.jpg|150px]]||Обраќањето на Павле||1494||Бакрорез||295 × 217{{nbsp}}mm||
|-
|[[File:02 The Ravisher.jpg|150px]]||Млада жена нападната од смрт;или Равишер||1495–1495||Бакрорез||110 × 92{{nbsp}}mm||B92
|-
|[[File:03 The Great Courier.jpg|150px]]||Големиот курир||1494–1495||Бакрорез||100 × 115{{nbsp}}mm||
|-
|[[File:De Heilige Familie met de libelle, RP-P-OB-1204.jpg|150px]]||[[Свето семејство со вилинско коњче]]||1495||Бакрорез||151 × 140{{nbsp}}mm||B44
|-
|[[File:De ongelijke liefde een oude man met een jonge vrouw, RP-P-OB-1262.jpg|150px]]||Лошо избраната двојка; или понудата на Љубовта||1495||Бакрорез||151 × 140{{nbsp}}mm||B93
|-
|[[File:06 Five Lansquenets and an Oriental on Horseback.jpg|150px]]||Пет Ланкенети и еден ориенталец на коњ||1495||Бакрорез||133 × 147{{nbsp}}mm||B88
|-
|[[File:St Jerome Penitent in the Wilderness - Rijksmuseum.jpg|150px]]||Свети Jerером покајник во пустината||1494–1498||Бакрорез|| 316 × 225{{nbsp}}mm||B61
|-
|[[File:De Heilige Johannes Chrysostomus en de koningin met haar pasgeboren zoon, RP-P-OB-1226.jpg|150px]]||Покајувањето на Свети Јован Златоуст||1494–1498||Бакрорез||183 × 119{{nbsp}}mm||B63
|-
|[[File:Albrecht Dürer - The Monstrous Pig of Landser (NGA 1943.3.3457).jpg|150px]]||Деформираната Ландсер свиња||1494–1498||Бакрорез||118 × 126{{nbsp}}mm||B95
|-
|[[File:10 The Prodigal Son.jpg|150px]]||Блудниот син||1494–1498||Бакрорез||247 × 191{{nbsp}}mm||B28
|-
|[[File:11 The Small Fortune.jpg|150px]]||Малото богатство||1495–1496||Бакрорез||120 × 66{{nbsp}}mm||B78
|-
|[[File:12 The Small Courier.jpg|150px]]||Малиот курир |||1496||Бакрорез||110 × 78{{nbsp}}mm||B80
|-
|[[File:13 A Cook and his Wife.jpg|150px]]||Кук и неговата сопруга||1496||Бакрорез||109 × 77{{nbsp}}mm||B84
|-
|[[File:14 Three Peasants in Conversation.jpg|150px]]||Тројца селани во разговор||1496–1497||Бакрорез||108 × 77{{nbsp}}mm||B86
|-
|[[File:Dürer - Fräulein zu Pferd und Landknecht.jpg|150px]]||Дамата на коњ и Ланкенет||1496–1497||Бакрорез||106 × 77{{nbsp}}mm||B82
|-
|[[File:Albrecht Dürer, The Turkish Family, c. 1495-1496, NGA 42613.jpg|150px]]||Ориентално семејство||1496–1497||Бакрорез||111 × 79{{nbsp}}mm||B85
|-
|[[File:Albrecht Dürer - Peasant and His Wife (NGA 1943.3.3466).jpg|150px]]||Селанец и неговата сопруга||1496–1498||Бакрорез||109 × 77{{nbsp}}mm||B83
|-
|[[File:Albrecht Dürer, Four Naked Women, 1497, NGA 6580.jpg|150px]]||Четирите голи жени; [[Четирите вештерки]]||1497||Бакрорез||194 × 135{{nbsp}}mm||B75
|-
|[[File:Dürer-Spaziergang.jpg|150px]]||Млад пар загрозен од смрт;или шеталиштето||1496–1500||Бакрорез||194 × 120{{nbsp}}mm||B94
|-
|[[File:20 The Madonna with the Monkey.jpg|150px]]||Мадона со мајмун||1496–1500||Бакрорез||190 × 121{{nbsp}}mm||B42
|-
|[[File:Albrecht Dürer - Le Rêve du docteur.jpg|150px]]||Искушението на безделникот; или сонот на докторот||1496–1500||Бакрорез||190 × 121{{nbsp}}mm||B76
|-
|[[File:Ontvoering door het zeemonster, RP-P-OB-1234.jpg|150px]]||[[Морското чудовиште]]||1496–1500||Бакрорез||248 × 189{{nbsp}}mm||B71
|-
|[[File:Hercules at the Crossroad MET DP806017.jpg|150px]]||Херкулес на крстопат||1496–1500||Бакрорез||320 × 222{{nbsp}}mm||B73
|-
|[[File:24 Sol Justitiae.jpg|150px]]||Сол Јуститија;или Судијата||1498–1501||Бакрорез||105 × 76{{nbsp}}mm||B79
|-
|[[File:25 St Sebastian, Tied to a Column.jpg|150px]]||[[Свети Себастијан во колоната (Дирер) | Свети Себастијан, врзан за колоната]]||1497–1501||Бакрорез||106 × 76{{nbsp}}mm||B56
|-
|[[File:26 Virgin and Child Standing on a Crescent Moon.jpg|150px]]||Богородица и Детето кои стојат осветлени од полумесечина||1498–1500||Бакрорез||107 × 77{{nbsp}}mm||B30
|-
|[[File:27 The Man of Sorrows with Arms Outstretched.jpg|150px]]||Тажниот човек со раширени раце||1500||Бакрорез||117 × 71{{nbsp}}mm||B20
|-
|[[File:De Heilige Sebastiaan, RP-P-OB-1215.jpg|150px]]||Свети Себастијан, врзан за дрво||1499–1503||Бакрорез||115 × 71{{nbsp}}mm||B55
|-
|[[File:29 The Virgin and Child with Saint Anne.jpg|150px]]||Богородица и Детето со Света Ана||1500–1502||Бакрорез||116 × 71{{nbsp}}mm||B29
|-
|[[File:Albrecht Dürer - St Eustace - Google Art Project.jpg|150px]]||Свети Евстахиј||1499–1503||Бакрорез||359 × 261{{nbsp}}mm||B57
|-
|[[File:31 The Witch.jpg|150px]]||Вештерката||1498–1502||Бакрорез||115 × 71{{nbsp}}mm||B67
|-
|[[File:32 Three Putti with Trumpets, Shield, and Helmet.jpg|150px]]||Три Пути со труби, штит и шлем||1498–1502||Бакрорез||114 × 72{{nbsp}}mm||B66
|-
|[[File:Nemesis by Albrecht Dürer.jpg|150px]]||Немеса;или добра среќа||1501–1502||Бакрорез||330 × 230{{nbsp}}mm||B77
|-
|[[File:34 Apollo and Diana.jpg|150px]]||Аполо и Дијана||1501–1506||Бакрорез||115 × 70{{nbsp}}mm||B68
|-
|[[File:35 St George on Foot.jpg|150px]]||Свети Георги пеш пеш||1500–1505||Бакрорез||116 х 72{{nbsp}}mm||B53
|-
|[[File:36 A Standard Bearer.jpg|150px]]||Стандарден носителr||1502–1503||Бакрорез||115 х 70{{nbsp}}mm||B87
|-
|[[File:37 Coat of Arms with Lion and Rooster.jpg|150px]]||Грб со лав и петел||1500–1503||Бакрорез||182 х 118{{nbsp}}mm||B100
|-
|[[File:Albrecht Dürer, The Virgin and Child on a Grassy Bench, 1503, NGA 6605.jpg|150px]]||Мадона на тревна клупа||1503||Бакрорез||114 × 71{{nbsp}}mm||B34
|-
|[[File:Coat of arms with a Skull by Albrecht Dürer.jpg|150px]]||Грб со череп||1503||Бакрорез||220 × 158{{nbsp}}mm||B101
|-
|[[File:40 Nativity.jpg|150px]]||Раѓање||1504||Бакрорез||186 × 120{{nbsp}}mm||B2
|-
|[[File:Albrecht Dürer - Adam and Eve (Rijksmuseum RP-P-OB-1155).jpg|150px]]||Адам и Ева||1504||Бакрорез||248 × 192{{nbsp}}mm||B1
|-
|[[File:Albrecht Dürer, Satyr Family, 1505, NGA 6680.jpg|150px]]||Семејство на Сатир||1505||Бакрорез||115 × 70{{nbsp}}mm||B69
|-
|[[File:43 Small Horse.jpg|150px]]||Мал коњ||1505||Бакрорез||165 × 108{{nbsp}}mm||B96
|-
|[[File:Large Horse by Albrecht Dürer.jpg|150px]]||Голем коњ||1505||Бакрорез||167 × 119{{nbsp}}mm||B97
|-
|[[File:Albrecht Dürer - St George on Horseback - WGA7294.jpg|150px]]||Свети Георги на коњ||1508||Бакрорез||109 × 85{{nbsp}}mm||B54
|-
|[[File:Albrecht Dürer - The Crucifixion - 1958.114 - Cleveland Museum of Art.jpg|150px]]||Распетие||1508||Бакрорез||134 × 98{{nbsp}}mm||B24
|-
|[[File:47 Virgin on a Crescent with a Starry Crown.jpg|150px]]||Богородица на полумесечина со метална круна||1508||Бакрорез||119 × 75{{nbsp}}mm||B31
|-
|[[File:Albrecht Dürer, The Holy Family, 1512-1513, NGA 6635.jpg|150px]]||Светото семејство со Свети Јован, Магдалена и Никодим||1510||Сува игла||216 × 190{{nbsp}}mm||B43
|-
|[[File:Albrecht Dürer, Madonna with the Pear, 1511 engraving, Rijksmuseum Amsterdam.jpg|150px]]||Мадона со крушата||1511||Бакрорез||160 × 107{{nbsp}}mm||B41
|-
|[[File:50 St Jerome by the Pollard Willow.jpg|150px]]||Свети Јероним покрај врба||1512||Сува игла||208 × 185{{nbsp}}mm||B59
|-
|[[File:51 Man of Sorrows with Hands Bound.jpg|150px]]||Тажниот човек со врзани раце||1512||Сува игла||118 × 74{{nbsp}}mm||B21
|-
|[[File:Albrecht Dürer, The Sudarium Held by Two Angels, 1513, NGA 6638.jpg|150px]]||Судариум прикажан од двајца ангели (Судариум на Света Вероника)||1513||Бакрорез||100 × 139{{nbsp}}mm||B25
|-
|[[File:53 Madonna by the Tree.jpg|150px]]||Мадона покрај дрвото||1513||Бакрорез||117 × 75{{nbsp}}mm||B35
|-
|[[File:Knight-Death-and-the-Devil.jpg|150px]]||[[Витез, смртта и ѓаволот]]||1513||Бакрорез||246 × 188{{nbsp}}mm||B98
|-
|[[File:Dürer Tanzendes Bauernpaar.jpg|150px]]||Танц на селска двојка||1514||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B90
|-
|[[File:56 The Bagpiper.jpg|150px]]||Гајдаџијата||1514||Бакрорез||116 × 75{{nbsp}}mm||B91
|-
|[[File:Saint Jerome in his Study.jpg|150px]]||[[Свети Jerером во својата работна соба (Дирер) | Свети Јероним во работна соба]]||1514||Бакрорез||247 × 188{{nbsp}}mm||B60
|-
|[[File:58 Madonna by the Wall.jpg|150px]]||Мадона покрај Ѕидот||1514||Бакрорез||147 × 101{{nbsp}}mm||B40
|-
|[[File:Dürer Melancholia I.jpg|150px]]||[[Меланхолија 1]]||1514||Бакрорез||239 × 188{{nbsp}}mm||B74
|-
|[[File:60 Virgin and Child on the Crescent Moon with a Diadem.jpg|150px]]||Богородица и Детето на полумесечина со дијадема||1514||Бакрорез||118 × 76{{nbsp}}mm||B33
|-
|[[File:61 The Apostle Paul.jpg|150px]]||Апостол Павле||1514||Бакрорез||118 × 74{{nbsp}}mm||B50
|-
|[[File:62 The Apostle Thomas.jpg|150px]]||Апостол Тома||1514||Бакрорез||117 × 75{{nbsp}}mm||B48
|-
|[[File:63 Man of Sorrows, Seated.jpg|150px]]||Тажниот човек, седнат||1515||Бакропис||112 × 67{{nbsp}}mm||B22
|-
|[[File:64 Agony in the Garden.jpg|150px]]||Агонија во градината||1515||Бакропис||224 × 157{{nbsp}}mm||B19
|-
|[[File:65 The Desperate Man.jpg|150px]]||Очајниот човек||1513–1517||Бакропис||186 × 135{{nbsp}}mm||B70
|-
|[[File:66 Sudarium Spread Out by an Angel.jpg|150px]]||Судариум раширен од ангел||1516||Бакропис||184 × 133{{nbsp}}mm||B26
|-
|[[File:Roof van Proserpina, RP-P-OB-1235.jpg|150px]]||Грабнувањето на Прозерпина од еднорогот||1516||Бакропис||315 × 211{{nbsp}}mm||B72
|-
|[[File:68 The Virgin on a Crescent with a Crown of Stars and a Sceptre.jpg|150px]]||Богородица на полумесечина со круна од ѕвезди и жезол||1516||Бакрорез||118 × 74{{nbsp}}mm||B32
|-
|[[File:69 Madonna Crowned by Two Angels.jpg|150px]]||Мадона крунисана од два ангели||1518||Бакрорез||155 × 101{{nbsp}}mm||B39
|-
|[[File:Landscape with a Large Cannon MET MM7867.jpg|150px]]||Пејзаж со топови||1518||Бакропис||218 × 324{{nbsp}}mm||B99
|-
|[[File:71 The Small Cardinal.jpg|150px]]||Кардиналот Албрехт од Бранденбург; или Малиот кардинал||1519||Бакрорез||146 × 96{{nbsp}}mm||B102
|-
|[[File:A72 St Anthony.jpg|150px]]||Свети Антониј||1519||Бакрорез||98 × 142{{nbsp}}mm||B58
|-
|[[File:The Peasant Couple at Market MET DP815906.jpg|150px]]||Селанецот и неговата сопруга на пазар||1519||Бакрорез|| 115 × 72{{nbsp}}mm||B89
|-
|[[File:74 Madonna Nursing.jpg|150px]]||Мадона Нурсинг||1519||Бакрорез||115 × 74{{nbsp}}mm||B36
|-
|[[File:75 Madonna Crowned by an Angel.jpg|150px]]||Мадона крунисана од ангел||1520||Бакрорез||138 × 99{{nbsp}}mm||B37
|-
|[[File:76 Madonna with the Swaddled Infant.jpg|150px]]||Madonna with the Swaddled Infant||1520||Бакрорез||141 × 96{{nbsp}}mm||B38
|-
|[[File:77 St Christopher Facing to the Right.jpg|150px]]||Свети Кристофер свртен кон десно||1521||Бакрорез||118 × 75{{nbsp}}mm||B52
|-
|[[File:78 St Christopher Facing to the Left.jpg|150px]]||Свети Кристофер Свртен кон Лево||1521||Бакрорез||118 × 75{{nbsp}}mm||B51
|-
|[[File:Albrecht Dürer, Cardinal Albrecht of Brandenburg ("Large Cardinal"), 1523, NGA 6668.jpg|150px]]||Кардиналот Албрехт од Бранденбург; или големиот кардинал||1523||Бакрорез||174 × 127{{nbsp}}mm||B103
|-
|[[File:80 St Bartholomew.jpg|150px]]||Свети Вартоломеј||1523||Бакрорез||121 × 75{{nbsp}}mm||B47
|-
|[[File:81 St Simon.jpg|150px]]||Свети Симон||1523||Бакрорез||118 × 75{{nbsp}}mm||B49
|-
|[[File:82 Large Crucifixion.jpg|150px]]||Големо распетие само во контури||с. 1523||Бакрорез||320 × 226{{nbsp}}mm||
|-
|[[File:83 Portrait of Frederick the Wise.jpg|150px]]||Портрет на Фредерик Мудриот||1524||Бакрорез||193 × 126{{nbsp}}mm||B104
|-
|[[File:84 Willibald Pirckheimer.jpg|150px]]||Вилибалд Пиркхајмер||1524||Бакрорез||182 × 111{{nbsp}}mm||B106
|-
|[[File:85 St Philip.jpg|150px]]||Свети Филип||1526||Бакрорез||122 × 76{{nbsp}}mm||B46
|-
|[[File:Albrecht Dürer - Philip Melanchthon (NGA 1943.3.3552).jpg|150px]]||Филип Меланхтон||1526||Бакрорез||177 × 127{{nbsp}}mm||B105
|-
|[[File:ErasumsDurer.jpg|150px]]||Еразмо од Ротердам||1526||Бакрорез||249 × 193{{nbsp}}mm||B107
|-
|[[File:P01 Man of Sorrows by the Column.jpg|150px]]||Тажниот човек покрај колоната (Страст бр. {{nbsp}} 1)||1509||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B3
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 02, Am Ölberg.jpg|150px]]||Агонија во градината (Страст бр. {{nbsp}} 2)||1508||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B4
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 03, Gefangennahme.jpg|150px]]||Предавство на Христос (Страст бр. {{nbsp}} 3)||1508||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B5
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 04, Vor Kaiphas.jpg|150px]]||Христос пред Каiафа (Страст бр. {{nbsp}} 4)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B6
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 05, Vor Pilatus.jpg|150px]]||Христос пред Пилат (Страст бр. {{nbsp}} 5)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B7
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 06, Geißelung.jpg|150px]]||Камшикување (страст бр. {{nbsp}} 6)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B8
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 07, Dornenkrönung.jpg|150px]]||Христос крунисан со трње (Страст бр. {{nbsp}} 7)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B9
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 08, Ecce homo.jpg|150px]]||Ecce Homo (Страст бр. {{nbsp}} 8)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B10
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 09, Handwaschung.jpg|150px]]||Пилат ги мие рацете (Страст бр. {{nbsp}} 9)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B11
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 10, Kreuztragung.jpg|150px]]||Носење на крстot (страст бр. {{nbsp}} 10)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B12
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 11, Kreuzigung.jpg|150px]]||Распетие (Страст бр. {{nbsp}} 11)||1511||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B13
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 12, Kreuzabnahme.jpg|150px]]||Оплакување над Христос (Страст бр. {{nbsp}} 12)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B14
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 13, Grablegung.jpg|150px]]||Излагање (Страст бр. {{nbsp}} 13)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B15
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 14, Vorhölle.jpg|150px]]||Метеж на пеколот; или Христос во неизвесност (Страст бр. {{nbsp}} 14)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B16
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 15, Auferstehung.jpg|150px]]||Воскресение (Страст бр. {{nbsp}} 15)||1512||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B17
|-
|[[File:Dürer, Kupferstichpassion 16, Goldene Pforte.jpg|150px]]||Свети Петар и Свети Јован Исцелување на осакатениот човек (Страст бр. {{nbsp}} 16)||1513||Бакрорез||117 × 74{{nbsp}}mm||B18
|-
|}
==Наводи==
{{наводи}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Список на гравури од Дирер}}
[[Категорија:Слики од Албрехт Дирер]]
o5lfoueet0grs6re8zbei4u3hzd68ek
Хрипсиме Симоњан
0
1266471
4800792
4523105
2022-08-09T21:57:44Z
Bjankuloski06
332
/* Наводи */Додадена категорија
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Уметник|image=Stamp of Armenia b1.jpg|name=|birth_name=Хрипсиме Симоњан|birth_date={{birth date|df=y|1916|01|02}}|birth_place=[[Крас]]|death_date={{death date and age|df=y|1998|09|28|1916|01|02}}|death_place=[[Ереван]]|field=скулптури|nationality=[[Ерменци|Ерменка]]}}'''Хрипсиме Симоњан''' ({{Lang-hy|Հռիփսիմե Սիմոնյան}}, [[2 јануари]] [[1916]], [[Карс]] - [[28 септември]] [[1998]], [[Ереван]]) — [[Ерменци|ерменска]] уметница и [[Вајарство|вајарка]], кој дала непроценлив придонес во развојот на декоративната уметност и [[керамика]]. Нејзе ѝ била доделена наградата народен уметник на Ерменија во 1974.
== Кариера ==
Хрипсиме Симоњан е родена во 1916 година во Карс. Во 1945 година, таа дипломира на Академијата за уметност во Тбилиси, насока скулптура, минорна керамика. Од 1956 година ја преземала функцијата шеф на одделот за керамика на Државниот институт за уметност и театар во Ереван, а во 1977 година унапредена во професор. Во 1945 година, таа го започнала одделот за применета уметност во рамките на Здружението на ерменски сликари (уметник), што го водел до 1975 година. Кога фабриката во Ереван Кристал започнала масовно производство на кристали, Хрипсиме дизајнирала серија минијатури и садови. Нејзиниот творечки развој се одвивал од порцелански и глинени минијатури, до грнчарски садови со архитектонски форми, како и големи скулптури од глина, кои во моментов украсуваат јавни и општински згради, улици и паркови во Ереван и Москва.<ref>{{Наведена книга|title=Who is who. Armenians. Biographical encyclopedia, volume 2, Yerevan, 2007}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=eEwVAQAAIAAJ&newbks=0&printsec=frontcover&dq=hripsime+simonyan&q=hripsime+simonyan&hl=en|title=Искусство Армении: черты историко-художественного развития|last=Степанян|first=Нонна|date=2007|publisher=Изд-во "Галларт|isbn=978-5-269-01059-5|language=ru}}</ref>
Хрипсиме Симоњан е основач на ерменската [[применета уметност]]. [[Ерменија]] се изразува преку уметноста на Хрипсиме преку обликот и боењето на нејзината керамика, во карактеристиките на украсите и во сликите што ја формираат основата на нејзините дела. Во својата уметност Хрипсиме Симоњан се осврнува и на литературата во Ерменија: националните митови и легенди, поезијата на Сајат-Нова и на Хованс Туманјан, нежните и богати стихови на Аветик Исахакијан, страствениот свет на сликите на Егише Чарентс.
Симоњан ја поврзувасвојата уметност со познати уметнички фигури и создаде цела галерија со портретни статуи на Арам Хачатуријан, Константин Сараџев, Аветик Исахакијан, Степан Зорјан, Зенаида Пали, Рубен Пароњан и други од 1950 до 1958 година.
== Награди ==
Учествајќи на бројни републички, федерални и меѓународни изложби таа освоила многу дипломи (Женава 1965, Фаенца (Италија) 1969, 1971, 1972, [[Вилнус]] 1971, Валарис 1970, 1972, 1978, 1980). Во [[Прага]] во 1962 освоила сребрен медал.
== Изложби ==
Одржала број лични изложби во Ереван (1943, 1947, 1966 и 1996), во Москва (1967), во [[Киев]] (1976) и во Тбилиси (1982).
== Семејство ==
* Сопруг - Рубен Пароњан, хирург
* Син - Арцвин Григоријан, архитект<ref>[http://berkovich-zametki.com/2006/Zametki/Nomer7/Degen1.htm Ион Деген. Панегирик Александру Малинскому]</ref>
== Галерија ==
<gallery widths="200" heights="200">
Податотека:Վանեցի աղջիկ քանդակ.jpg|„Девојчето од Ван“, улица Абовјан, Ереван
Податотека:Արմենուհի.jpg|„Арменухи“, Парк на заљубените, Ереван<ref>[http://www.bravo.am/news/armenuhi/ The first statue in Lovers park]</ref>
Податотека:«Մայրություն».jpg|„Мајчинство“, Ереван, област Нор Норк
Податотека:Քանդակ «Ընկերուհիներ», ArmAg (1).JPG|„Пријатели“, Ѓумри
</gallery>
== Поврзано ==
* [[Список на ерменски уметници]]
* [[Список на Ерменци]]
* [[Култура на Ерменија]]
== Наводи ==
{{Наводи}}
[[Категорија:Народни уметници на Ерменија]]
[[Категорија:Починати во 1998 година]]
[[Категорија:Родени во 1916 година]]
[[Категорија:Носители на Орденот на пријателството меѓу народите]]
[[Категорија:Вајарки]]
3hl4uh6jgskph3u2ks2uxhjvpfbdxtw
Megan Thee Stallion
0
1270789
4800819
4777146
2022-08-10T00:49:31Z
NadyBarbieGirl
63459
/* Спотови */
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox musical artist
|name = Megan Thee Stallion
|background = solo_singer
|image =
|caption =
|birth_name =Меган Џовон Рут Пит
|alias =
|birth_date = {{роден на| | |1995 }}
|birth_place =[[Сан Антонио]],[[Тексас]]
|origin = {{ САД}}
|occupation = [[пејачка]]
|genre = [[хип-хоп]],[[рап музика]],[[популарна музика ]],[[поп-музика]]
|years_active = 2016 –сѐ уште
|instrument = вокал
|First_album =
|Latest_album =
|Notable_albums =
|Notable_songs =
|label =
|associated_acts =[[Карди Би]],[[Saweetie]],[[Doja Cat]]
|website =
}}
'''Меган Џовон Рут Пит''' позната под прекарот ''' Megan Thee Stallion''' е американска хип-хоп и рап пејачка.
== Дискографија ==
=== Албуми ===
* Good News (2020)
=== Спотови ===
{| class="wikitable"
|-
! Спот !! Година !! Режисер
|-
| ''Like A Stallion '' || 2016. ||
|-
| ''WTF I want '' || 2018. ||
|-
| ''Tina Montana'' || 2018. ||
|-
| ''Neva'' || 2018. ||
|-
| ''Make A Bag'' || 2018. ||
|-
| ''Pole Dancer'' || 2018. ||
|-
| '' Big Ole Freak'' || 2019. ||
|-
| ''Realer'' || 2019. ||
|-
| ''Hot Girl Summer'' || 2019. ||
|-
| ''Big Booty'' || 2019. ||
|-
| ''All Dat '' || 2019. ||
|-
| ''She Live'' || 2019. || Омар Џонс
|-
| ''Ride or Die'' || 2019. ||
|-
| ''Diamonds' || 2019. ||
|-
| ''B.I.T.C.H'' || 2020. ||
|-
| ''Phony Ppl '' || 2020. ||
|-
| ''Pretty Bitch Freestyle'' || 2020. ||
|-
| ''Fkn Around'' || 2020. ||
|-
| ''Pose'' || 2020. ||
|-
| ''Captain Hook'' || 2020. ||
|-
| ''Freak'' || 2020. ||
|-
| '' Don’t Stop'' || 2020. || Колин Тили
|-
| ''WAP'' || 2020. || Колин Тили
|-
| ''Body'' || 2020. || Колин Тили
|-
| ''34+35 Remix'' || 2021. ||Стефан Кохли
|-
| ''Cry Baby '' || 2021. || Колин Тили
|-
| ''Movie '' || 2021. ||
|-
| '' Pop It '' || 2021. ||
|-
| '' On Me Remix'' || 2021. ||
|-
| ''Thot Shit'' || 2021. ||
|-
| ''SG'' || 2021. ||
|-
| ''Lick'' || 2022. ||
|-
| '' Sweet Pie'' || 2022 || Дејв Мејерс
|-
| '' Plan B'' || 2022 ||
|-
| ''Traumazine'' || 2022 ||
|}
==Надворешни врски ==
{{reflist}}
== Наводи ==
*
[[Категорија:Американски пејачи]]
[[Категорија:Живи луѓе]]
68wjci87o54g1c3hyz5vbg4ko7lurh9
Википедија:Родов јаз 2021
4
1280168
4800797
4783289
2022-08-09T22:02:09Z
Bjankuloski06
332
wikitext
text/x-wiki
{| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;"
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:SKOPJE EMBASSY OF SWEDEN RGB.jpg|150п]]
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Шведска Sverige.png|150п]]
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Shared Knowledge Logo.svg|150п]]
|}
{| style="height:100%; width:80%; background:transparent; padding:0 10px 0 0; margin:0; border:0; border-spacing:0;"
| style="padding:10px 0; font-family:'DejaVu Sans Serif', sans-serif; vertical-align:top;" |
<span style="font-size:25px;"><center>'''Уредувачка седмица „Родов јаз 2021“</center>'''</span> <br>
<div align="center">
<div style="width:350px; font-size:0px; margin-top:-10px; margin-bottom:20px; -moz-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; -webkit-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9;"> </div>
<span style="font-size:16px; font-weight;">'''од 16 до 22 ноември 2021 година'''</span>
<div style="width:350px; font-size:0px; margin-bottom:20px; -moz-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; -webkit-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9;"> </div>
</div>
'''Уредувачка седмица „Родов јаз 2021“''' (целосен назив: '''Седмица на родов јаз 2021'''; '''Gender Gap 2021''') — иницијатива на шведската амбасада во Скопје, здружението на граѓани „Споделено знаење“ и Википедија на македонски јазик, која има за цел да помогне во подобрување на постоечките и создавање на нови статии на тема „Родов јаз“ со особено внимание на пишување статии за познати и влијателни '''шведски и македонски жени'''.
Седмицата започнува на '''16 ноември 2021 г. во 00:00 ч.''' (по завршувањето на виртуелното издание на [[Википедија:WikiGap Skopje 2021|WikiGap Skopje 2021]]) и завршува на '''22 ноември 2021 г. во 23:59 ч.''' по [[средноевропско време|македонско време]].
Доколку сте заинтересирани за учество, '''пријавете се подолу''' (со напатствија).
Сите статии треба да бидат напишани во склад со начелата и правилата на Википедија, па така сите статии треба да бидат напишани на енциклопедиски стил и да имаат извори. При уредување на натпреварот или по завршувањето на истиот, сите учесници треба да се запишат со кои статии учествувале.
Покрај пишувањето на нови статии, учесниците имаат прилика и значајно да дополнат постоечка статија (никулец).
Во натпреварот имаа можност да учествуваат сите регистрирани корисници на Википедија на македонски јазик, а за најдобрите учесници се обезбедени награди.
== Позадина ==
[[Податотека:Wikipedia Community cartoon - for International Women's Day.svg|мини|300п|десно|Анимирано лого за настани за надминување на родовиот јаз]]
Википедија е најголемата и најкористена светска онлајн енциклопедија, чија содржина се создава од бројни доброволци. Од нејзиното создавање во 2001 година има околу 50 милиони статии на над 300 јазици, а македонското јазично издание има над 118.000 статии и целта е да го собере целото човеково знаење на македонски јазик; знаење кое е бесплатно, слободно и лесно пристапно до секого.
Но, како и во други делови на општеството, постои родова нееднаквост на самата Википедија во однос на застапеност на статии за жени и за прашања поврзани со женските права или родовата еднаквост. Глобална статистика е дека има 4 пати повеќе статии за мажи отколку за жени и 90% од содржината е создавана од мажи. Иако овие бројки имаат регионални варијации, јасен е фактот дека информациите поврзани со жените се многу помалку застапени од тие за мажите.
Затоа, шведската амбасада со поддршка на Споделено знаење (Википедија на македонски јазик), ќе организира WikiGap уредувачки маратон и уредувачка седмица за зголемување на бројот на текстови за влијателни жени.
=== Што е WikiGap? ===
WikiGap е всушност глобална шведска иницијатива со идеја за премостување на овие разлики и родови нееднаквости кои опстојуваат во онлајн светот, која до сега генерираше околу 50.000 нови или проширени биографии на жени на Википедија.
== Методи ==
За време на уредувачката седмица, учесниците се очекувало да:
* создадат нови статии и да ги подобрат постоечките;
* додадат веродостојни надворешни врски во статиите; и
* додадат слики во статиите за да ги направат посликовити.
== Упатство за учество ==
=== Основни податоци ===
* '''Почеток:''' 16 ноември 2021 г. во 00:00 (CEST).
* '''Крај:''' 22 ноември 2021 г. во 23:59 (CEST).
* '''Место на одржување:''' секое место со пристап до интернет.
* '''Тема:''' Шведски и македонски жени.
=== Пријава ===
* '''Чекор 1:''' Создајте корисничка сметка [https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0:%D0%A1%D0%BE%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%D0%A1%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B0 тука] или најавете се доколку веќе имате.
* '''Чекор 2:''' Додека сте најавени, пријавете се со своето корисничко име на [https://outreachdashboard.wmflabs.org/courses/Shared_Knowledge/Gender_Gap_2021_editing_week_(November_2021)?enroll=hslwoqvf контролната табла на иницијативата]. Ова овозможува преглед на сите уредувања направени за време на уредувачката седмица.
=== Организатори ===
Координатор на локалната иницијатива бил [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]].
Локалната иницијатива била организирана и поддржана од страна на подружната викимедиина организација Споделено знаење и шведската амбасада.
=== Друштвени медиуми ===
Споделувањето на уредувачката седмица на друштвените медиуми било препорачано да се врши првенствено со тарабната ознака #WikiGap.
== Награди ==
Награди ќе им бидат доделени на тројцата најплодоносни учесници, и тоа:
* Прва награда: Нобелов ручек со амбасадорката (во резиденцијата на амбасадорката на Кралството Шведска) и ваучер за книги во износ од 3.000 денари;
* Втора награда: Нобелов ручек со амбасадорката (во резиденцијата на амбасадорката на Кралството Шведска) и ваучер за книги во износ од 2.000 денари; и
* Трета награда: Нобелов ручек со амбасадорката (во резиденцијата на амбасадорката на Кралството Шведска) и ваучер за книги во износ од 1.000 денари.
'''Важно:''' За да се освои било која награда, потребно било да се создадат или подобрат најмалку 15 статии!
== Содржина за уредување статии ==
[[Податотека:Content Translation Screencast (English).webm|мини|300п|десно|Кратко видео-упатство за тоа како се користи алатката за превод на статии на Википедија (видеото е на англиски јазик)]]
Во овој дел е направен преглед на корисни материјали за уредување, наведен е список со потребни статии, а прикажана е и табела за евиденција на придонесите. Додавањето нови содржини може да се врши преку превод на содржини од другите јазични изданија на Википедија, но особено се охрабрува дополнување со информации од други расположливи материјали. Препорака за новите и помалку искусни корисници е да ја користат алатката за превод на статии на Википедија (видео-упатство од десната страна).
=== Материјали за уредување ===
;Други јазични изданија на Википедија
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Category:Swedish women by occupation]]
** [[:en:Category:Macedonian women by occupation]]
;Википодатоци
* [https://w.wiki/eCG Статии што недостигаат за шведски жени]
* [[Корисник:Liridon/Missing articles/Macedonia|Статии што недостигаат за македонски жени]]
;Печатени и електронски изданија
Се охрабруваат корисници и да користат и свои печатени и електронски изданија, а притоа е потребно изворите да бидат наведени.
=== Список на учесници ===
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|[[Корисник:Katerina Ivanova 00|Katerina Ivanova 00]]
| {{подреден список|[[Елиза Отесен-Јенсен]] (Н)|[[Викиншка жена-воин Бирка]] (Н)|[[Јулија Батино]] (Н)|[[Филиз Ахмет]] (Н)|[[Јадранка Димов]] (Н)|[[Марија Николова]] (Н)|[[Канита]] (Н)|[[Елизабета Павловска]] (Н)|[[Александра Војневска]] (Н)|[[Јелена Антиќ]] (Н)|[[Славица Димовска]] (Н)|[[Ани Аџиманова]] (Н)|[[Марија Колароска]] (Н)|[[Викторија Тодоровска]] (Н)|[[Ленче Андреевска]] (Н)|[[Маја Ангеловска]] (Н)|[[Росана Кироска]] (Н)|[[Христина Арсова]] (Н)|[[Милка Арсова]] (Н)|[[Олгица Арсова]] (Н)|[[Сара Хусеин]] (Н)|[[Бојана Иванова]] (Н)|[[Христина Јошевска]] (Н)|[[Станкица Атанасова]] (Н)|[[Младена Петрова]] (Н)|[[Елена Петровска]] (Н)|[[Кристина Петрушевска]] (Н)|[[Синдис Положани]] (Н)|[[Суарта Речи]] (Н)|[[Александра Ристовска (фудбалерка)]] (Н)|[[Џејљане Сакири]] (Н)|[[Ивана Биневска]] (Н)|[[Мартина Боглева]] (Н)|[[Шќипе Бојку]] (Н)|[[Ане Бошеска]] (Н)|[[Ширета Брахими]] (Н)|[[Сашка Кокаловска]] (Н)|[[Сара Коларовска]] (Н)|[[Драгана Костова]] (Н)|[[Фроска Костова]] (Н)|[[Накшије Кривањева]] (Н)|[[Симона Крстановска]] (Н)|[[Елма Шемсовиќ]] (Н)|[[Стефани Скерлевска]] (Н)|[[Мартина Смилковска]] (Н)|[[Андреа Белеска]] (Н)|[[Зорица Десподовска]] (Н)|[[Душица Ѓорѓиевска]] (Н)|[[Симона Гроздановска]] (Н)|[[Катерина Николоска]] (Н)|[[Арбреша Реџепи]] (Н)|[[Пулексенија Јовановска]] (Н)|[[Нина Балабан]] (Н)|[[Мирјана Бошевска]] (Н)|[[Билјана Цоковиќ]] (Н)|[[Симона Маринова]] (Н)|[[Наташа Мешковска]] (Н)|[[Ева Петровска]] (Н)|[[Надица Стојанова]] (Н)|[[Магдалена Лековска]] (Н)|[[Јасмина Стојаноска]] (Н)|[[Емилија Стоиловска]] (Н)|[[Маја Станковска]] (Н)|[[Виолета Спировска]] (Н)|[[Елена Поповска]] (Н)|[[Весна Стојановска]] (Н)|[[Марина Лазаровска]] (Н)|[[Катарина Маринковиќ]] (Н)|[[Магдалена Стоилковска]] (Н)|[[Ивана Саздовски]] (Н)|[[Јована Саздовска]] (Н)|[[Драгана Петковска]] (Н)|[[Марија Папуџиева]] (Н)|[[Дијана Наумоска]] (Н)|[[Савица Мркиќ]] (Н)|[[Драгица Митрова]] (Н)|[[Ленче Илкова]] (Н)|[[Романа Трајковска]] (Н)|[[Моника Тодоровска]]|[[Симона Тасева]] (Н)|[[Хава Мустафа]] (Н)|[[Тања Митревска]] (Н)|[[Катерина Милеска]] (Н)|[[Александра Марковска]] (Н)|[[Улза Максути]] (Н)|[[Радица Дукова]] (Н)|[[Викторија Донева]] (Н)|[[Теодора Димоска]] (Н)|[[Мартина Димоска]] (Н)|[[Рабија Дервиши]] (Н)|[[Јана Чубриновска]] (Н)|[[Елена Чакмакоска]] (Н)|[[Павлина Николовска]] (Н)|[[Елена Наумоска]] (Н)|[[Наталиа Наумофф]] (Н)|[[Маја Ѓурова]] (Н)|[[Јована Ѓорѓиоска]] (Н)|[[Ангела Гиновска]] (Н)|[[Анета Георгиева]] (Н)|[[Драгана Гегова]] (Н)|[[Викторија Панчурова]] (Н)|[[Цветанка Петрова]] (Н)|[[Валерија Ваљак]] (Н)|[[Даниела Велеска]] (Н)|[[Сара Велкова]] (Н)|[[Ана Веселинова]] (Н)|[[Весна Витанова]] (Н)|[[Јулија Живиќ]] (Н)|[[Елза Алкман]] (Н)|[[Барбро Алвинг]] (Н)|[[Луиз Боије аф Генес]] (Н)|[[Агнес фон Крузенстјерна]] (Н)|[[Ана Нордгрен]] (Н)|[[Астрид Ниберг]] (Н)|[[Гурли Линдер]] (Н)|[[Хилма Борелиус]] (Н)|[[Агда Персдотер]] (Н)|[[Карин Нилсдотер]] (Н)|[[Карин Хансдотер]] (Н)|[[Карин Мансдотер]] (Н)|[[Марија Јохана Гертц]] (Н)|[[Моника Сјо]] (Н)|[[Хилма аф Клинт]] (Н)|[[Гудрун Шиман]] (Н)|[[Евин Рубар]] (Н)|[[Маргарета Винберг]] (Н)|[[Ева-Лена Лундгрен]] (Н)|[[Фарида ал-Абани]] (Н)|[[Гита Набави]] (Н)|[[Марина Хедман]] (Н)|[[Уши Дигард]] (Н)|[[Мари Форса]] (Н)|[[Пума Свед]] (Н)|[[Ласес Биргита]] (Н)|[[Брита Пипаре]] (Н)|[[Геске]] (Н)|[[Лили Цикерман]] (Н)|[[Стина Волтер]] (Н)|[[Хелена Вилис]] (Н)|[[Илон Викланд]] (Н)|[[Берит Валенберг]] (Н)|[[Беа Уусма]] (Н)|[[Ирен К:сон Улберг]] (Н)|[[Мина Сундберг]] (Н)|[[Икона Поп]] (Н)|[[Герда Хелберг]] (Н)|[[Еба Хултквист (суфражетка)]] (Н)|[[Едит Киндвал]] (Н)|[[Агда Остлунд]] (Н)|[[Софија Јарл]] (Н)|[[Сисела Нордлинг Бланко]] (Н)|[[Стина Свенсон]] (Н)|[[Кристина Борг]] (Н)|[[Ауроре Пил]] (Н)|[[Елин од Хорснас]] (Н)|[[Алфхилд Агрел]] (Н)|[[Ема Исаксон]] (Н)|[[Герда Плантинг-Гиленбага]] (Н)|[[Ана Зипел]] (Н)|[[Катерина Шарлот Де ла Гарди]] (Н)|[[Еба Спаре]] (Н)|[[Нина Бенер-Андерсон]] (Н)|[[Фани Брате]] (Н)}}
|-
| 2
|[[Корисник:ElenaSaveska|ElenaSaveska]]
| {{подреден список|[[Дијана Е. Х. Расел]] (Н)|[[Рукаја Хасан]] (Н)|[[Сема Сгајер]] (Н)|[[Нита Валенберг]] (Н)|[[Ана Венгберг]] (Н)|[[Хелена Вестермарк]] (Н)|[[Матилда Роткирх]] (Н)|[[Елин Валин]] (Н)|[[Росина Хајкел]] (Н)|[[Аделаид Ернрут]] (Н)|[[Бјанка Валин]] (Н)|[[Ула Виген]] (Н)|[[Стина Вирсен]] (Н)|[[Гунила Волде]] (Н)|[[Ида Троциг]] (Н)|[[Габи Стенберг]] (Н)|[[Елен Тротзиг]] (Н)|[[Хилдегард Торел]] (Н)|[[Хариет Сундстром]] (Н)|[[Густава Јохана Стенборг]] (Н)|[[Ула Стенберг]] (Н)|[[Сигрид Сноилски]] (Н)|[[Флоренс Рена Сабин]] (Н)|[[Вандана Шива]] (Н)|[[Катрин Шмит]] (Н)|[[Марија Долорес Гарсија Котарело]] (Н)|[[Ана Валдшмит]] (Н)|[[Сара Сали]] (Н)|[[Роза Кобо Бедија]] (Н)|[[Емили Фејтфул]] (Н)|[[Катарина Стенбек]] (Н)|[[Биргит Стал-Ниберг]] (Н)|[[Гертруд Спринхорн]] (Н)|[[Маја Сјостром]] (Н)|[[Ема Шенсон]] (Н)|[[Ана Сибила Сергел]] (Н)|[[Ана Марија Шмилау]] (Н)|[[Захара Нампево]] (Н)|[[Рита Ванионпа]] (Н)|[[Силвија Тамале]] (Н)|[[Барбара Нтамбирвеки]] (Н)|[[Самали Кијинги]] (Н)|[[Стела Нинзи]] (Н)|[[Хелен Блекбурн]] (Н)|[[Шарлот Кармајкл Стоупс]] (Н)|[[Мери Круделиус]] (Н)|[[Медлин Даниел]] (Н)|[[Сара Мајр]] (Н)|[[Барбара Бодичон]] (Н)|[[Лесли Абдела]] (Н)|[[Ана Мери Ховит]] (Н)|[[Џејн Бенхам Хеј]] (Н)|[[Џорџијана Хоутон]] (Н)|[[Ема Кунц]] (Н)|[[Џеси Бушерет]] (Н)|[[Луиза Лумсден]] (Н)|[[Мери Расел Вокер]] (Н)|[[Нора Вин]] (Н)|[[Едит Хјуз]] (Н)|[[Катарина Пирак Сику]] (Н)|[[Ида Гетилда Нилсон]] (Н)|[[Шарлот Мери Јанг]] (Н)|[[Гани Моберг]] (Н)|[[Улрика Мелин]] (Н)|[[Ранди Мараинен]] (Н)|[[Идун Ловен]] (Н)|[[Хелена Линделија]] (Н)|[[Ана Ланг]] (Н)|[[Аса Киток]] (Н)|[[Џералдин Хуарез]] (Н)|[[Кристина Јансон]] (Н)|[[Роуз-Мари Хува]] (Н)|[[Сив Холме]] (Н)|[[Амалија фон Хелвиг]] (Н)|[[Карин Хансон]] (Н)|[[Елен Русвал фон Халвил]] (Н)|[[Ида Гисико-Сперк]] (Н)|[[Елса Гибел-Ојлер]] (Н)|[[Ан-Софи Кварнштрем]] (Н)|[[Хилда Петрини]]|[[Бети Линдерот]] (Н)|[[Марта Ган]] (Н)|[[Маја Фјештад]] (Н)|[[Лиза Ерландсдотер]] (Н)|[[Катарина Ерландсдотер]] (Н)|[[Аника Екдал]] (Н)|[[Ибе Далквист]] (Н)|[[Корнелија Седерберг]] (Н)|[[Брита фон Келн]] (Н)|[[Арвида Бистром]] (Н)|[[Ева Баге]] (Н)|[[Харлота Арфведсон]] (Н)|[[Хјордис Пиува Андерсон]] (Н)|[[Аманда Пералта]] (Н)|[[Вера Оредсон]] (Н)|[[Ана Мор]] (Н)|[[Сара Мохамад]] (Н)|[[Гунила Лундгрен]] (Н)|[[Еба Ловенскиолд]] (Н)|[[Аса Ларсон Блинд]] (Н)|[[Немам Гафури]] (Н)|[[Гунила Герланд]] (Н)|[[Беатрис Диксон]] (Н)|[[Нета Хусеин]] (Н)|[[Ева Веландер]] (Н)|[[Малин Волин]] (Н)|[[Марија Вајн ]] (Н)|[[Мона Вален-Хјерпе]] (Н)|[[Карин Валберг]] (Н)|[[Моника Викстром-Јокела]] (Н)|[[Сара Варга]] (Н)|[[Гунел Валквист]] (Н)|[[Биргита Троциг]] (Н)|[[Миа Торнблом]] (Н)|[[Марта Тиканен]] (Н)|[[Керстин Торвал]] (Н)|[[Лина Томсгард]] (Н)|[[Мајор Сјовол]] (Н)|[[Анакарин Сведберг]] (Н)|[[Марија Свеланд]] (Н)|[[Аманда Свенсон]] (Н)|[[Ана Свард]] (Н)|[[Еба фон Сидов]] (Н)|[[Нина Терсман]] (Н)|[[Елизабет Торсел]] (Н)|[[Сигрид Крузе]] (Н)|[[Еми Келер]] (Н)|[[Хеле Клајн]] (Н)|[[Маре Кандре]] (Н)|[[Сигрид Кале]] (Н)|[[Аса Џиндер]] (Н)|[[Лили Хелстром]] (Н)|[[Мариета фон Хаусволф фон Баумгартен]] (Н)|[[Ида Гранквист]] (Н)|[[Александра Грипенберг]] (Н)|[[Пија Гад]] (Н)|[[Леони Фрида]] (Н)|[[Хеди Фрид]] (Н)|[[Емилија Фогелклу]] (Н)|[[Роза Фитингхоф]] (Н)|[[Хана Фал]] (Н)|[[Луиз Епштајн]] (Н)|[[Илва Егехорн]] (Н)|[[Негра Ефендиќ]] (Н)|[[Сузан Додилет]] (Н)|[[Сузана Дилбер]] (Н)|[[Ингер Братстром]] (Н)|[[Дилша Демирбаг Стен]] (Н)|[[Кајса „Екис“ Екман]] (Н)|[[Сара Бергмарк Елфгрен]] (Н)|[[Ан Мари Фалк]] (Н)|[[Лаура Фитингхоф]] (Н)|[[Хелен Свенсон Флетре]] (Н)|[[Инга-Брит Фредхолм]] (Н)|[[Ева Габриелсон]] (Н)|[[Маја Хагерман]] (Н)|[[Лидија Хедберг]] (Н)|[[Аника Хернрот-Ротштајн]] (Н)|[[Џеки Ферм]] (Н)|[[Ула Исаксон]] (Н)|[[Ан-Маргрет Холмгрен]] (Н)|[[Елизабет Хоглунд]] (Н)|[[Јосефин Адолфсон]] (Н)|[[Сесилија Викстром]] (Н)|[[Ингрид Гарде Видемар]] (Н)|[[Биргит Спанберг]] (Н)|[[Анита Бондестам]] (Н)|[[Хелена Једерблом]] (Н)|[[Ингер Јалакас]] (Н)|[[Лисет Шулман]] (Н)|[[Агнета Сјодин]] (Н)|[[Сузан Сјогрен]] (Н)|[[Аника Смедиус]] (Н)|[[Јосефин Сундстрем]] (Н)|[[Мерал Тасбас]] (Н)|[[Јохана Вестман]] (Н)|[[Хана Видел]] (Н)|[[Софија Вистам]] (Н)|[[Брита Закари]] (Н)|[[Катрин Зитомиерска]] (Н)|[[Улрика Нилсон]] (Н)|[[Керолин Норби]] (Н)|[[Тина Нордстром]] (Н)|[[Каролина Норен]] (Н)|[[Рене Ниберг]] (Н)|[[Малин Олсон]] (Н)|[[Пег Парневик]] (Н)|[[Мари Плошјо]] (Н)|[[Ребека де Руво]] (Н)|[[Ивон Ридинг]] (Н)|[[Лота Лундгрен]] (Н)|[[Ана Лундберг]] (Н)|[[Линда Линдорф]] (Н)|[[Нур Ел Рефаи]] (Н)|[[Аника Ланц]] (Н)|[[Камила Квартофт]] (Н)|[[Ана Линдман]] (Н)|[[Кристин Мелцер]] (Н)|[[Аника Јанкел]] (Н)|[[Ивет Хермундстад]] (Н)|[[Кити Јутбринг]] (Н)|[[Филомен Грандин]] (Н)|[[Малин Грамер]] (Н)|[[Каролин Јач]] (Н)|[[Јесика Једин]] (Н)|[[Ана Фалк]] (Н)|[[Улрика Ериксон]] (Н)|[[Карин Фрик]] (Н)|[[Фара Абади]] (Н)|[[Карин Аделсколд]] (Н)|[[Јесика Алменес]] (Н)|[[Аранча Алварез]] (Н)|[[Јени Алверхо]] (Н)|[[Ема Андерсон]] (Н)|[[Сузан Аксел]] (Н)|[[Сија Берг]] (Н)|[[Елса Билгрен]] (Н)|[[Ана Бук]] (Н)|[[Сана Брадинг]] (Н)|[[Ана Бролин]] (Н)|[[Гунел Карлсон]] (Н)|[[Лулу Картер]] (Н)|[[Јосефин Крафорд]] (Н)|[[Карин да Силва]] (Н)|[[Аника Дакмарк]] (Н)|[[Викторија Диринг]] (Н)|[[Елса-Карин Боестад-Нилсон]] (Н)|[[Зинат Пирзадех]] (Н)|[[Марија Молер]] (Н)|[[Рејчел Молин]] (Н)|[[Хана Дорсин]] (Н)|[[Нана Блондел]] (Н)|[[Лота Броме]] (Н)|[[Карина Берг]] (Н)|[[Изабел Адријан]] (Н)|[[Дагни Карлсон]] (Н)|[[Олинда Кастиел]] (Н)|[[Марго Диец]] (Н)|[[Сисела Бен]] (Н)|[[Ана-Лена Бергелин]] (Н)|[[Лаура Бергнер]] (Н)|[[Жули Екерман]]|[[Франсоаз-Елеонор Вилен]] (Н)|[[Мала Хоок]] (Н)|[[Гина Дирави]] (Н)|[[Јени Видегрен]] (Н)|[[Елена-Марија Смон Волеј]] (Н)|[[Линда Причард]] (Н)|[[Гун Лунд]] (Н)|[[Хана Линдблад]] (Н)|[[Ида ЛаФонтејн]] (Н)|[[Софија Карлсон]] (Н)|[[Ди Демирбаг]] (Н)|[[Сигрид Бернсон]] (Н)|[[Ева Еклунд]] (Н)|[[Жана Бјугрен]] (Н)|[[Донја Фојер]] (Н)|[[Сесилија Ерлинг]] (Н)|[[Анет ав Пол]] (Н)|[[Кристина Каприоли]] (Н)|[[Сандра Ди Роко]] (Н)|[[Гунила Крајс]] (Н)|[[Алида Росандер]] (Н)|[[Јени Росандер]] (Н)|[[Лена Ајнхорн]] (Н)|[[Грета Воксен]] (Н)|[[Ефва Атлинг]] (Н)|[[Ева Далгрен]] (Н)|[[Матилда Фогман]] (Н)|[[Елса Лаула Ренберг]] (Н)|[[Фрида Лундел]] (Н)|[[Стина Мартенсон]] (Н)|[[Лаура Своен Вреде]] (Н)|[[Мари Асберг]] (Н)|[[Ингер-Лена Хултберг]] (Н)|[[Сара Ниберг Пергамент]] (Н)|[[Рис Кларштет]] (Н)|[[Сај Лу Лу]] (Н)|[[Марина Шипченко]] (Н)|[[Карин Парк]] (Н)|[[Ида Енгберг]] (Н)|[[Моли Нилсон]] (Н)|[[Кази Опеја]] (Н)|[[Снежана Пајкиќ]] (Н)|[[Лидија Емеренсија]] (Н)|[[Нина ден Хејер]] (Н)|[[Сандра Џејмс]] (Н)|[[Мег Мајнерс]] (Н)|[[Мерилин Сиделски]] (Н)|[[Доти Сатклиф]] (Н)|[[Хилари Вилсон]] (Н)|[[Џени Вуд]] (Н)|[[Маргарет Хариман]] (Н)|[[Линет Купер]] (Н)|[[Ширли Озборн]] (Н)|[[Линдел Симпсон]] (Н)|[[Терезина Бодкин]] (Н)|[[Маргарет Роуз Келсик]] (Н)|[[Мери Роуз Туит]] (Н)|[[Тереза Фортин]] (Н)|[[Миреја Агуеро]] (Н)|[[Марија Долорес Агуеро]] (Н)|[[Џени Паласиос-Стиљо]] (Н)|[[Џени Родригез]] (Н)|[[Дора Малдонадо]] (Н)|[[Елвија Рејес]] (Н)|[[Кејла Авила]] (Н)|[[Клаудија Фахардо]] (Н)|[[Валеска Амаја]] (Н)|[[Елекса Бар]] (Н)|[[Марисела Кастељон]] (Н)|[[Али Хол]] (Н)|[[Хејди Рејес]] (Н)|[[Фани Родригез]] (Н)|[[Марија Кристина Пинеда Суазо]] (Н)|[[Марсела Сантос]] (Н)|[[Венди Уманзор]] (Н)|[[Јени Аларкон]] (Н)|[[Хулимар Авила]] (Н)|[[Шарон Фахардо]] (Н)|[[Ана Фортин]] (Н)|[[Клаудија Фортин]] (Н)|[[Ана Галиндо]] (Н)|[[Изабел Лардизабал]] (Н)|[[Марија Лардизабал]] (Н)|[[Сара Пастрана]] (Н)|[[Карен Вилорио]] (Н)|[[Памела Васкез]] (Н)|[[Јадира Бендања]] (Н)|[[Летисија де Ојуела]] (Н)|[[Валдина Паз]] (Н)|[[Марта Сузана Прието]] (Н)|[[Дамали Абрамс]] (Н)|[[Шакира Кејн]] (Н)|[[Ебоне Ноел]] (Н)|[[Голда Рошевел]] (Н)|[[Рукаја Бојер]] (Н)|[[Луиз Бленман]] (Н)|[[Катерина Рошана]] (Н)|[[Арти Камерон]] (Н)|[[Никол Нараин]] (Н)|[[Бирни Стивенсон-Брукс]] (Н)|[[Мери Елизабет Флорес]] (Н)|[[Елина Берглунд]] (Н)|[[Хулиета Кастељанос]] (Н)|[[Шарлота Фролих]] (Н)|[[Марија Монтазами]] (Н)|[[Магдалена Граф]] (Н)|[[Нел Валден]] (Н)|[[Тилда де Паула Еби]] (Н)|[[Мари Пикасо]] (Н)|[[Јулија Франзен]] (Н)}}
|-
| 3
|[[Корисник:Mukaetova|Mukaetova]]
| {{подреден список|[[Амун Абдулахи]] (Н)|[[Марија Абрахамсон]] (Н)|[[Ингела Агард]] (Н)|[[Астрид Анфелт]] (Н)|[[Ана Акерхиелм]] (Н)|[[Гали Акерхиелм]] (Н)|[[Лизбет Акерман]] (Н)|[[Ана Лиза Андерсон]] (Н)|[[Аметист Азордеган]] (Н)|[[Гунхилд Берг]] (Н)|[[Ган Бергман]] (Н)|[[Улрика Бергквист]] (Н)|[[Гунила Бергстром]] (Н)|[[Мод Бернхаген]] (Н)|[[Лиза Бјурвалд]] (Н)|[[Агнета Болме Берјефорс]] (Н)|[[Елин Брендел]] (Н)|[[Јејн Брик]] (Н)|[[Марта Брајдолф]] (Н)|[[Јун Карлсон]] (Н)|[[Стина Лундберг Дабровски]] (Н)|[[Лотен Далгрен]] (Н)|[[Еба Де ла Гарди]] (Н)|[[Уни Друге]] (Н)|[[Корнелија Едвардсон]] (Н)|[[Софи Фахрман]] (Н)|[[Сиси Елвин Френкел]] (Н)|[[Елизабет Фрерот Седергрен]] (Н)|[[Магда Гад]] (Н)|[[Ган Хаглунд]] (Н)|[[Вендела Хебе]] (Н)|[[Кристина Хедберг]] (Н)|[[Ана Хеденмо]] (Н)|[[Хана Хелквист]] (Н)|[[Надија Џебрил]] (Н)|[[Линда Олофсон (телевизиски новинар)]] (Н)|[[Ана Херденштам]] (Н)|[[Карин Хјулстром]] (Н)|[[Карин Хубинет]] (Н)|[[Гунила Персон]] (Н)|[[Катарина Хултинг]] (Н)|[[Лусет Радстром]] (Н)|[[Мариела Идивуома]] (Н)|[[Катарина Сандстром]] (Н)|[[Малу фон Сиверс]] (Н)|[[Елсе Клиен]] (Н)|[[Анја Контор]] (Н)|[[Јени Кутим]] (Н)|[[Ан-Хелен Лаестадиус]] (Н)|[[Мија Леке Лофгрен]] (Н)|[[Мари Леман (новинар)]] (Н)|[[Кристина Линдберг]] (Н)|[[Ана Линдмаркер]] (Н)|[[Марта Линдквист]] (Н)|[[Ана Линдстет]] (Н)|[[Ула Линдстром]] (Н)|[[Сана Лундел]] (Н)|[[Емели Розенквист]] (Н)|[[Ана Манхајмер]] (Н)|[[Клара Манхајмер]] (Н)|[[Герда Маркус]] (Н)|[[Ингалил Мосандер]] (Н)|[[Каролина Нурат]] (Н)|[[Фрида Нордстранд]] (Н)|[[Шарлина]] (Н)|[[Сара Сомерфелд]] (Н)|[[Нисти Стерк]] (Н)|[[Каролин Столц]] (Н)|[[Лена Стромдал]] (Н)|[[Линда Сундблад]] (Н)|[[Сири Свеглер]] (Н)|[[Кари Силван]] (Н)|[[Солвеиј Тернстрем]] (Н)|[[Естер Тексториус]] (Н)|[[Керстин Тиделиус]] (Н)|[[Алис Тимандер]] (Н)|[[Мета Веландер]] (Н)|[[Агнес фон Русен]] (Н)|[[Мег Вестергрен]] (Н)|[[Клер Викхолм]]|[[Јаија]] (Н)|[[Саша Захаријас]] (Н)|[[Ана дом Вол]] (Н)|[[Ема Бруме]] (Н)|[[Малвина Бракенхиелм]] (Н)|[[Ива Боман]] (Н)|[[Сисела Бок]] (Н)|[[Фрида Боисен]] (Н)|[[Ела Билинг]] (Н)|[[Стина Берјман]] (Н)|[[Карина Берјфелт]] (Н)|[[Осе Берј]] (Н)|[[Оса Бекман]] (Н)|[[Герда Анти]] (Н)|[[Сири Палместав]] (Н)|[[Ана фон Цвајгберјк]] (Н)|[[Александра Заци]] (Н)|[[Јана Витедова]] (Н)|[[Карин Вилхелмсон]] (Н)|[[Сив Видерберј]] (Н)|[[Риа Вагнер]] (Н)|[[Лена Сундстром]] (Н)|[[Јени Стремстет]] (Н)|[[Хана Харне]] (Н)|[[Лена Смедсос]] (Н)|[[Маримба Рони]] (Н)|[[Карин Петерсон]] (Н)|[[Шарлот Пермел]] (Н)|[[Бирјита фон Отер]] (Н)|[[Ана Олсдотер Арнмар]] (Н)|[[Маријан Арн]] (Н)|[[Тереса Траоре Далберј]] (Н)|[[Натали Џурберј]] (Н)|[[Јулија Хеде]] (Н)|[[Меј Ингрид Јанбел]] (Н)|[[Аманда Кернел]] (Н)|[[Агњешка Лукашак]] (Н)|[[Това Доротеа Магнусон]] (Н)|[[Емилија Москито]] (Н)|[[Герел Турдин]] (Н)|[[Солвеиј Рен-Кристијансон]] (Н)|[[Кристина Рибон]] (Н)|[[Лизбет Палме]] (Н)|[[Камила Одноф]] (Н)|[[Ана Стерки]] (Н)|[[Јертруд Монсон]] (Н)|[[Ана Линдхаген]] (Н)|[[Ана Брантинг]] (Н)|[[Ула Андершон (политичар)]] (Н)|[[Фија Андершон]] (Н)|[[Маријан Андершон]] (Н)|[[Магдалена Андершон (политичарка)]] (Н)|[[Жените на трудот]] (Н)|[[Шведско женско лоби]] (Н)|[[Шведско здружение за реформи во облекувањето]] (Н)|[[Национален совет на шведските жени]] (Н)|[[Национално здружение за право на глас на жените (Шведска)]] (Н)|[[Здружение за сопственички права на мажените жени]] (Н)|[[Група 8 (Шведска)]] (Н)|[[Гетеборшко здружение на жени]] (Н)|[[Здружение „Фредрика Бремер“]] (Н)|[[Ана Австриска (кралица на Полска)]] (Н)|[[Јохана Емеренција фон Биланг]] (Н)|[[Ула Адлерфелт]] (Н)|[[Лајла Фрејвалдс]] (Н)|[[Ева Сетерберј]] (Н)|[[Улрика Сундберг]] (Н)|[[Катарина Стопија]] (Н)|[[Харлота Шлитер]] (Н)|[[Хелена Сонјеланд]] (Н)|[[Агда Ресел]] (Н)|[[Хедвиг Елизабет Харлота од Холштајн-Готорп]] (Н)|[[Сесилија Јохансдотер од Шведска]] (Н)|[[Катарина Саксо-Лауенбуршка]] (Н)|[[Катарина Карлсдотер]] (Н)|[[Катарина Сунесдотер]] (Н)|[[Биргита Харалдсдотер]] (Н)|[[Кристина од Данска (кралица на Шведска)]] (Н)|[[Кристина Хвиде]] (Н)|[[Карин Олофсдотер (дипломатка)]] (Н)|[[Јени Олсон]] (Н)|[[Малена Мард]] (Н)|[[Марија Лејснер]] (Н)|[[Микаела Кумлин Гранит]] (Н)|[[Ана Јардфелт]] (Н)|[[Бленда Маргарета Хегарт]] (Н)|[[Аника Хан-Енглунд]] (Н)|[[Ана Карин Енестром]] (Н)|[[Инја Бјорк-Клевби]] (Н)|[[Карин Арланд]] (Н)|[[Кристина од Холштајн-Готорп]] (Н)|[[Кристина Саксонска]] (Н)|[[Кристина Абрахамсдотер]] (Н)|[[Лејла Али Елми]] (Н)|[[Биргита Алквист]] (Н)|[[Ан-Кристин Алберј]] (Н)|[[Аманда Агестав]] (Н)|[[Лена Аделсон Лилјерот]] (Н)|[[Тина Акетофт]] (Н)|[[Боријана Оберј]] (Н)|[[Хилдур Нигрен]] (Н)|[[Оливија Ловиса Нордгрен]] (Н)|[[Ада Нилсон]] (Н)|[[Сесилија Малмстром]] (Н)|[[Бленда Љунгберј]] (Н)|[[Ана-Грета Леијон]] (Н)|[[Онорин Хермелин]] (Н)|[[Хана Гренвал]] (Н)|[[Биргита Дал]]|[[Маргарета Андершон]] (Н)|[[Лилемор Арвидсон]] (Н)|[[Берит Анднор]] (Н)|[[Ивон Андершон]] (Н)|[[Улрика Хевал]] (Н)|[[Јени Хевал]] (Н)|[[Лена Хехолм]] (Н)|[[Сандра Репе]] (Н)|[[Кристина Першон]] (Н)|[[Кристина Першон-Нордландер]] (Н)|[[Карин Ларшон (стрелец)]] (Н)|[[Карина Јонсон]] (Н)|[[Илва Ивершон]] (Н)|[[Мај-Брит Јохансон]] (Н)|[[Петра Ериксон]] (Н)|[[Лизе-Лоте Јерф]] (Н)|[[Ина Катани]] (Н)|[[Кристин Бјерендал]] (Н)|[[Ана-Лиса Берјлунд]] (Н)|[[Криста Бекман]] (Н)|[[Јесика Нетелблат]] (Н)|[[Јесика Нилсон]] (Н)|[[Солвеиј Нордлунд]] (Н)|[[Лиса Олин]] (Н)|[[Кристина Олофсон]] (Н)|[[Габриела Катарина Пихлер]] (Н)|[[Лиса Сиве]] (Н)|[[Мими Спонг]] (Н)|[[Карин Сванстром]] (Н)|[[Сузан Таслими]] (Н)|[[Лизелоте Андершон]] (Н)|[[Луиза Улрика Пруска]] (Н)|[[Жозефин Лојхтенбершка]] (Н)|[[Изабела Австриска]] (Н)|[[Луиза Холандска]] (Н)|[[Ингејерд Бирјершдотер од Бјелбо]] (Н)|[[Ингегерд од Норвешка]] (Н)|[[Луиз Маунтбатен]] (Н)|[[Марта од Данска]] (Н)|[[Маргарета Леијонхуфвуд]] (Н)|[[Марија Елеонора од Бранденбург]] (Н)|[[Филипа Англиска]] (Н)|[[Рагнхилд од Телје]] (Н)|[[Рикардис Шверинска (кралица на Шведска)]] (Н)|[[Катарина Густавсдотер Васа]] (Н)|[[Принцеза Сесилија од Шведска (1540-1627)]] (Н)|[[Катарина Инјесдотер]] (Н)|[[Карола од Васа]] (Н)|[[Елса Беата Брае]] (Н)|[[Принцеза Биргита од Шведска]] (Н)|[[Еба Бернадот]] (Н)|[[Астрид од Шведска]] (Н)|[[Астрид Олофсдотер од Шведска]] (Н)|[[Ана Васа од Шведска]] (Н)|[[Ана од Шведска (1545–1610)]] (Н)|[[Принцеза Амалија од Шведска]] (Н)|[[Едла]] (Н)|[[Ауд Хаконсдотир од Ладе]] (Н)|[[Мор Фридеборј]] (Н)|[[Викторија Баденска]] (Н)|[[Улвхилд Хокансдотер]] (Н)|[[Улрика Елеонора од Данска]] (Н)|[[Тора Торбергсдатер]] (Н)|[[Швјетослава]] (Н)|[[Софија од Насау]] (Н)|[[Софија Магдалена од Данска]] (Н)|[[Софи Ериксдатер]] (Н)|[[Рикеза од Данска]] (Н)|[[Рикса од Полска (кралица на Шведска)]] (Н)|[[Инјамодер]] (Н)|[[Хедвиг Холштајнска]] (Н)|[[Хелен Педерсдатер Странге]] (Н)|[[Хелена (сопруга на Инје Постариот)]] (Н)|[[Хедвиг Елеонора Холштајн-Готорпска]] (Н)|[[Гунхилдр Свеинсдотир]] (Н)|[[Гунхилд Вендска]] (Н)|[[Фридерика Баденска]] (Н)|[[Естрид Оботритска]] (Н)|[[Бенедикта Ебесдотер од Хвиде]] (Н)|[[Доротеја Бранденбуршка]] (Н)|[[Дезире Клари]] (Н)|[[Принцеза Сесилија од Шведска (1807–1844)]] (Н)|[[Кристина Инјесдотер]] (Н)|[[Кристина од Данска]] (Н)|[[Принцеза Кристина, Г-ѓа Магнусон]] (Н)|[[Принцеза Дезире, Баронеса Силфвершиелд]] (Н)|[[Доротеја од Данска (електорка на Фалц)]] (Н)|[[Елеонора Катарина Фалц-Цвајбрикенска]] (Н)|[[Принцеза Елизабета од Шведска]] (Н)|[[Елизабета од Данска (електорка на Бранденбург)]] (Н)|[[Принцеза Естел, војвотка од Естерготланд]] (Н)|[[Еуфемија од Шведска]] (Н)|[[Евгенија Шведска]] (Н)|[[Хедвиг Софија Аугуста од Шведска]] (Н)|[[Хелен од Шведска (12ти век)]] (Н)|[[Хелен од Шведска (13ти век)]] (Н)|[[Инјеборг Ериксдотер од Шведска]] (Н)|[[Принцеза Инјеборг од Данска]] (Н)|[[Инјеборг од Шведска (1263–1292)]] (Н)|[[Инјеборг Магнусдотер од Шведска]] (Н)|[[Ингеборг од Норвешка]] (Н)|[[Ингеборг Ериксдотир од Норвешка]] (Н)|[[Инјејерд Олофсдотер од Шведска]] (Н)|[[Ингрид Рагнавалдсдотер]] (Н)|[[Принцеза Лилијан од Шведска, војвотка од Халанд]] (Н)|[[Елма Даниелсон]] (П)|[[Лили Енгстрем]] (П)|[[Бланш Намурска]] (П)|[[Хулда Флад]] (П)}}
|-
| 4
|[[Корисник:Visem|Visem]]
| {{подреден список|[[Елизабета Мерешко]] (Н)}}
|-
| 5
|[[Корисник:Ivka20|Ivka20]]
| {{подреден список|[[Соња Мираковска]] (Н)|[[Татјана Прентовиќ]] (Н)|[[Анја Персон]] (Н)|[[Улрика Елеонора, Кралица на Шведска]] (Н)|[[Јагнула Куновска]] (Н)|[[Благица Ласовска]] (Н)|[[Нина Зањани]] (Н)|[[Ема Виклунд]] (Н)|[[Биргита Валберг]] (Н)|[[Софи Толстој]] (Н)|[[Маја Морачанин]] (Н)|[[Ана-Карин Стремстет]] (Н)|[[Ева-Брит Свенсон]] (Н)|[[Сесилија Грубстром]] (Н)|[[Кристина Седербаум]] (Н)|[[Хана Фалк]] (Н)|[[Мис Ли]] (Н)|[[Миана Буринг]] (Н)|[[Изабел Едварсон]] (Н)}}
|-
| 6
|[[Корисник:Balmond00|Balmond00]]
| {{подреден список|[[Хоуп Мванаке]] (Н)}}
|-
| 7
|[[Корисник:Athena74|Athena74]]
| {{подреден список|[[Карен Александер (екологист)]] (Н)|[[Луис Берфит-Донс]] (Н)|[[Нганеко Минхиник]] (Н)|[[Луси Греј (активист) ]] (Н)|[[Елизабет Ватути]] (Н)|[[Букура Думбрава]] (Н)|[[Лиза Верлиндер]] (Н)|[[Анели Хултен]] (Н)|[[Гулан Авчи]] (Н)|[[Хелена Хелмерсон]] (Н)|[[Луиз Вахтмајстер]] (Н)|[[Тес Асплунд]] (Н)|[[Елизабет Бесков]] (Н)|[[Беатрис Фин]] (Н)|[[Ева Клајн]] (Н)|[[Ана-Клара Романус-Алфвен]] (Н)}}
|-
| 8
|[[Корисник:Somewhatatypicallealy|Somewhatatypicallealy]]
| {{подреден список|[[Астрид Фагреус]] (Н)|[[Албертина Карлсон]] (Н)|[[Лизбет Олсон ]] (Н)|[[Искра Гешоска]] (Н)|[[Лајла Олгрен]] (Н)|[[Ингрид Брус]] (Н)|[[Флоси Вонг-Стал]] (Н)|[[Дорис Тејлор]] (Н)|[[Кетрин Д. Силман]] (Н)|[[Вилма Субра]] (Н)|[[Џенифер Дудна]] (Н)|[[Емануел Шарпентје]] (Н)|[[Ида Валетон]] (Н)|[[Моника Шефер-Кортинг]] (Н)|[[Ерика Кремер]] (Н)|[[Марга Фаулстих]] (Н)|[[Елен Канделер ]] (Н)|[[Дороти Хоџкин]] (П)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
За да се запишете во списокот по двете точки запишете го вашето корисничко име, како и после големата црта. (пример: Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91).
За да ги запишувате вашите статии во списокот служете во секоја заграда запишувајте ја статијата која сте ја уредиле и означувајте дали се работи за нова или подобрена статија (пример: [[Ана Линд]] (Н)).
== Резултати ==
{| class="wikitable"
|-
! Број !! Корисник !! Збирен резултат<sup>1</sup>
|-
| style="background:#ddf;" | 1 || [[Корисник:Mukaetova|Mukaetova]] || '''3.017.202'''
|-
| style="background:#ddf;" | 2 || [[Корисник:ElenaSaveska|ElenaSaveska]] || '''2.252.134'''
|-
| style="background:#ddf;" | 3 || [[Корисник:Katerina Ivanova 00|Katerina Ivanova 00]] || '''841.831'''
|-
| 4 || [[Корисник:Somewhatatypicallealy|Somewhatatypicallealy]] || 218.174
|-
| 5 || [[Корисник:Ivka20|Ivka20]] || 199.484
|-
| 6 || [[Корисник:Athena74|Athena74]] || 182.409
|-
| 7 || [[Корисник:Balmond00|Balmond00]] || 4.656
|-
| 8 || [[Корисник:Visem|Visem]] || 2.494
|}
<sup>1</sup> Збирниот резултат претставува вкупен број додадени бајти во уредените статии, кој е пресметан на '''[https://outreachdashboard.wmflabs.org/courses/Shared_Knowledge/Gender_Gap_2021_editing_week_(November_2021)?enroll=hslwoqvf контролната табла на иницијативата]''' на којашто биле пријавени сите учесници.
[[Категорија:Википедија:Уредувачки седмици]]
a3nowjftf7eszkzovja5nesw76ej8ls
Хариет Сундстром
0
1280788
4800790
4684677
2022-08-09T21:57:39Z
Bjankuloski06
332
Додадена категорија
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Harriet_Sundström_-_from_Svenskt_Porträttgalleri_XX.png|десно|мини|299x299пкс| Хариет Сундстром]]
'''Хариет Сундстром''', (23{{Меѓупростори}}Декември 1872 – 28{{Меѓупростори}}април 1961) била [[Швеѓани|шведски]] пејзажен уметник.<ref name="amanda">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.lexikonettamanda.se/show.php?aid=16688|title=Harriet Sundström: Lexikonett amanda|publisher=lexikonettamanda.se|accessdate=8 October 2014}}</ref>
== Биографија ==
Таа била помлада ќерка на Карл Рудолф Сундстром (1841-1889) и Каролина Софија Хегстром (1849-1943), кои двајцата беа едукатори. Нејзиниот татко бил орнитолог и доктор по зоологија. Нејзината мајка била новинарка и странска уредничка во ''[[Стокхолмс-Тидниген|Стокхолмс-Тидинген]]'' . Таа била сестра на [[Елен Аман]] (1870–1932) која станала ко-основач на Германското здружение на католички жени .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://runeberg.org/spg/26/0719.html|title=Sundström, Carl Rudolf|work=Svenskt porträttgalleri|accessdate=May 1, 2020}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://sok.riksarkivet.se/Sbl/Presentation.aspx?id=34728|title=Harriet Sundström|work=Svenskt biografiskt lexikon|accessdate=May 1, 2020}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.women-in-history.eu/details_de/items/119.html|title=Ellen Ammann|work=Frauen verändern die Gesellschaft|archive-url=https://web.archive.org/web/20130914232457/http://www.women-in-history.eu/details_de/items/119.html|archive-date=September 14, 2013|accessdate=May 1, 2020}}</ref>
Сундстром студирала на Текниска Сколан во Стокхолм, во Париз на Академијата Колароси со уметниците Франц Рубо и Хајнрих фон Цигел и со Чарлс Туби во [[Минхен]] . Таа исто така била студентка на уметникот [[Андерс Цорн|Андерс Зорн]] .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.unt.se/kultur-noje/konst-i-miniatyr-1365619.aspx?s=844493&e=889520&p=1667883&d=2012-3&c=1702737&st=0m0s|title=Konst i miniatyr|date=7 June 2011|publisher=UNT.se|accessdate=8 October 2014}}</ref><ref name="sign">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.signaturer.se/Sverige/HarrietSundstrom.htm|title=Stämplar och Signaturer – Harriet Sundström|publisher=|accessdate=8 October 2014}}</ref>
Таа била дел од уметничката група „Де Фри“, а исто така ја создала организацијата ''Originalträsnitt'' во 1911 година.<ref name="sign">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.signaturer.se/Sverige/HarrietSundstrom.htm|title=Stämplar och Signaturer – Harriet Sundström|publisher=|accessdate=8 October 2014}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.signaturer.se/Sverige/HarrietSundstrom.htm "Stämplar och Signaturer – Harriet Sundström"]<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">8 October</span> 2014</span>.</cite></ref> Таа била потпретседател на ''Графиска Салскапет'' во 1928 до 1937 година.<ref name="amanda">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.lexikonettamanda.se/show.php?aid=16688|title=Harriet Sundström: Lexikonett amanda|publisher=lexikonettamanda.se|accessdate=8 October 2014}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.lexikonettamanda.se/show.php?aid=16688 "Harriet Sundström: Lexikonett amanda"]. lexikonettamanda.se<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">8 October</span> 2014</span>.</cite></ref> Нејзината уметност е изложена во Nationalmuseum, Модерна Museet, Zornmuseet, во музеите во [[Малме]] и [[Норшепинг|Norrköping]], а исто така на Konstakademien. Хариет Сундстром починала во Стокхолм во 1961 година. Делото на Хариет секогаш било потпишано со „HS“ или „H.Sundström“.<ref name="sign" />
== Наводи ==
== Дополнително читање ==
* Harriet Sundström at Svenskt kvinnobiografiskt lexikon
[[Категорија:Шведски сликари]]
[[Категорија:Починати во 1961 година]]
[[Категорија:Родени во 1872 година]]
[[Категорија:Вајарки]]
hd5slyk7e3sqvyn9559v5ilkyeoihr0
Гертруд Спринхорн
0
1281065
4800787
4785050
2022-08-09T21:57:32Z
Bjankuloski06
332
/* Дополнително читање */Додадена категорија
wikitext
text/x-wiki
'''Гертруд Линеа Спринхорн''' (29 април 1871 – 21 март 1951 година) била [[шведска]] вајарка и [[Керамика|керамичарка]] . Најпозната е по нејзините скулптури ''Клеопатра'' и ''Хелиг данс'', од кои првата и го донесе Кралскиот медал од [[Кралска академија на уметностите (Шведска)|Кралската шведска академија за ликовни уметности]] .
== Животот ==
Герда Спринхорн е родена на 29 април 1871 година во Лиселберга, [[Шведска]] . Таа била едно од четирите деца на Карл Лудвиг Спринхорн, сметководител, и неговата сопруга Хилдегард Јулијана Литмарк. Првично како студент на Техничкото училиште во [[Упсала]], студирала на високото уметничко индустриско училиште во [[Стокхолм]] од 1890 до 1893 година. Спринхорн последователно била студентка на [[Кралска академија на уметностите (Шведска)|Кралската шведска академија за ликовни уметности]] во Стокхолм, каде што ја подучува вајарот Џон Берјесон . Во 1899 година, таа го освоила Медалот Хертиглига од Академијата за нејзината скулптура ''Peri vid paradisets port'' . Во 1900 година, ''Клеопатра и го'' освоила Кралскиот медал на Академијата. Најпрепознатливата карактеристика на скулптурата е нејзиниот реалистичен дизајн кој ја прикажува [[Клеопатра|смртта на Клеопатра]] со змија која чека да ја удри. Прво била изложена во Föreningen Svenska Konstnärinnor, каде била дочекана со признание. ''Клеопатра'' често се смета за најпознатото дело на Спринхорн.<ref name="sv">{{Наведена мрежна страница|url=https://sok.riksarkivet.se/sbl/Presentation.aspx?id=20015|title=G (Gerda) L Sprinchorn|last=Milton|first=Lena|work=[[Svenskt biografiskt lexikon]]|language=Swedish|accessdate=11 June 2021}}</ref><ref name="skbl">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.skbl.se/sv/artikel/GerdaSprinchorn|title=Gertrud Linnéa (Gerda) Sprinchorn|last=Bergström|first=Irja|date=8 March 2018|work=[[Svenskt kvinnobiografiskt lexikon]]|language=Swedish|accessdate=11 June 2021}}</ref><ref name="nm">{{Наведена мрежна страница|url=http://emp-web-84.zetcom.ch/eMP/eMuseumPlus?service=ExternalInterface&module=artist&viewType=detailView&lang=sv&objectId=6690|title=Gerda Sprinchorn|publisher=[[Nationalmuseum]]|language=Swedish|accessdate=11 June 2021}}</ref>
По завршувањето на обуката, Спринхорн отпатувала за [[Париз]] на една година. За време на нејзините патувања во [[Даларна]] помеѓу 1904 и 1907 година, таа создала неколку етнографски статуетки, вклучувајќи ги ''Israelsfaster'' и ''Gubbe och gumma'' . Првата прикажува седечка фигура на жена која е облечена за оплакување и читање на нејзината химнистичка книга, додека втората покажува постара двојка облечена во традиционална облека. Во 1906 година, Спринхорн отпатува за [[Италија]] . За време на нејзината посета на [[Капри (остров)|Капри]], таа ги изработила фигурите ''Flickan med korg på huvudet'' и ''Nanina'' . Додека била во [[Финска]], таа ги дизајнирала скулптурите ''Finngubbe'' и ''Storebror'' . Критичарите ја идентификуваа традиционалната народна тема да преовладува на нејзините рани фигурини, како и украсни парчиња како што се светилки, столпчиња за мастило и садови.<ref name="sv"/><ref name="skbl"/><ref name="nm"/>
''Helig dans'' е едно од значајните дела на Спринхорн. Скулптурата висока половина метар прикажува дама која оди напред со раширени раце облечена во чиста облека што ве влече. Излеана во 1913 година, првично била наменета да се спои со дополнителна фигурина насловена ''Profan dans,'' но таа никогаш не била завршена. Наместо тоа, Спринхорн направи мала резба од [[теракота]] ''наречена Danse macabre'' . Според уметникот, ''Helig dans'' било „нешто чисто, силно и мирно“. Во нејзините подоцнежни години, таа експериментирала со рачно изработена уметност и имплементирала јапонска керамика на нејзините дела ''Flöjtblåsare'' и ''Japanska'' . И двете биле купени од Националниот музеј за ликовни уметности . Делата од Спринхорн се појавија во многу значајни изложби вклучувајќи го [[Норшепинг|Norrköping]] Изложба и [[Лунд]] изложба, и оние организирани од страна на шведски уметници асоцијација и на [[Гетеборг]] асоцијација чл. Учествувала и на повеќе меѓународни изложби одржани во [[Минхен]], [[Хелсинки]], [[Лондон]], [[Виена]], [[Копенхаген]], [[Сан Франциско]] и [[Филаделфија]] . Нејзиното единствено јавно уметничко дело е скулптурата на шведскиот ботаничар [[Карл Линеј|Карл Линеус]], насловена ''Linnéstaty,'' која таа ја видела откриена во 1948 година. Иако моделот бил завршен во 1907 година, по 40 години е подигнат како јавен споменик.<ref name="sv"/><ref name="skbl"/> Спринхорн починала три години подоцна во Стокхолм, на 21 март 1951 година.<ref name="sv" />
== Наводи ==
== Дополнително читање ==
* Gertrud Linnéa (Gerda) Sprinchorn at Svenskt kvinnobiografiskt lexikon
[[Категорија:Статии со hCards]]
[[Категорија:Починати во 1951 година]]
[[Категорија:Родени во 1871 година]]
[[Категорија:Вајарки]]
kf6t6fsbj5xqb0msuhrsuliumhmgv5d
Ида Гетилда Нилсон
0
1281133
4800789
4736786
2022-08-09T21:57:37Z
Bjankuloski06
332
/* Дополнително читање */Додадена категорија
wikitext
text/x-wiki
'''Ида Гетилда Нилсон''' (7 февруари 1840 – 24 декември 1920) била [[шведска]] уметница (вајар).
Ќерка на професорот и [[Зоологија|зоолог]] во [[Лунд]], Свен Нилсон, била активна како асистентка на нејзиниот татко. Нилсон била ученичка и на данскиот уметник Јакоб Јерихау . Учествувала на изложбата на [[Кралска академија на уметностите (Шведска)|Кралската шведска академија за уметност]] во 1875 година, а била претставена и во [[Кралска академија на науките (Шведска)|Кралската шведска академија на науките]] .
== Наводи ==
* Svenskt konstnärslexikon (Шведски уметнички речник), Allhems Förlag, Малме (шведски)
== Дополнително читање ==
* Ida Göthilda Nilsson at Svenskt kvinnobiografiskt lexikon
[[Категорија:Починати во 1920 година]]
[[Категорија:Родени во 1840 година]]
[[Категорија:Вајарки]]
q0k63ddj8vh5cbz6kg5mpedd63jt9el
Елен Русвал фон Халвил
0
1281151
4800788
4785074
2022-08-09T21:57:35Z
Bjankuloski06
332
/* Дополнително читање */Додадена категорија
wikitext
text/x-wiki
'''Елен Русвал фон Халвил''' (1867–1952), била шведски сликар, вајар и композитор.
Таа била ќерка на грофот Валтер и грофицата Вилхелмина фон Халвил . Била ученичка на Валинскиот сколан . Таа се омажила за дворецот и дипломат Хенрик де Маре во 1887 година и била мајка на Ролф де Маре, основач на балетите suédois .
Откако се развела од Де Маре во 1906 година, Елен се омажила за историчарот на уметност Џони Русвал една година потоа.<ref>"[http://hallwylskamuseet.se/en/explore/family The Family] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20190207015648/http://hallwylskamuseet.se/en/explore/family|date=2019-02-07}}", Hallwylska museet.</ref> Русвал бил дванаесет години помлада од неа и тутор на нејзиниот син, што се создал скандал во Шведска.
Во текот на 1920-тите, таа ги изложува своите скулптури во Театарот на Шанзелизе .
Таа добила Litteris et Artibus во 1925 година.
== Наводи ==
== Дополнително читање ==
* Ellen Roosval von Hallwyl at Svenskt kvinnobiografiskt lexikon
[[Категорија:Статии со hCards]]
[[Категорија:Починати во 1952 година]]
[[Категорија:Родени во 1867 година]]
[[Категорија:Вајарки]]
ktz25etpa9vp3gwxp7kxujc02fznovt
Евгенија Шведска
0
1282173
4800793
4736784
2022-08-09T21:59:54Z
Bjankuloski06
332
wikitext
text/x-wiki
'''Принцезата Евгенија од Шведска и Норвешка''' (Шарлота Евгенија Аугенија Аугуста Амалија Албертина; 24 април 1830 – 23 април 1889 година) била член на кралската куќа на Бернадот и филантроп и [[уметник]] [[аматер]] .
== Биографија ==
Евгениј е родена кај шведскиот крал Оскар I и [[Жозефина од Лехтенберг|Џозефина од Лехтенберг]] како нивно четврто дете и единствена ќерка. Името го добила по нејзиниот дедо по мајка, Еуген од Лехтенберг.
[[Податотека:Eugénie,_1830-1889,_prinsessa_av_Sverige_och_Norge_(Nils_Blommér)_-_Nationalmuseum_-_39366.tif|лево|мини| Евгениј од Шведска и Норвешка]]
Таа подоцна напишала за своето детство: „Во текот на годините на моето детство никогаш немав девојка на моја возраст за пријател или другар за игра. Ниту некогаш сум имал кукла, туку исклучиво играв машки игри со моите браќа.“ <ref name="sbl">[https://sok.riksarkivet.se/sbl/Presentation.aspx?id=15535 Eugénie (C. Eugénie A. A. A.)], Svenskt biografiskt lexikon (art av Bengt Hildebrand.), hämtad 2016-06-18.</ref> Таа особено уживала во летата во палатата Тулгарн . Нејзиниот најблизок пријател бил принцот Густаф, војводата од Апланд, нејзиниот омилен меѓу нејзините браќа и сестри. Подоцна требало да каже дека во детството имала желба да биде момче исто како што биле нејзините браќа. Принцезата Ежени била ставена под надзор на нејзината постара дама во чекање Карен Анкер, а со нејзините браќа и сестри била образувана од капеланот на кралскиот двор д-р Ј.Г. Лундберг <ref name="sbl" /> под надзор на кралската гувернанта грофицата Кристина Улрика Таубе.<ref>Gustaf Elgenstierna, Den introducerade svenska adelns ättartavlor. 1925-36.</ref> Анкер и Лундберг биле и доминантни личности, за кои се смета дека го формирале свесно покорниот лик на Ежени.<ref name="sbl" /> Во 1843 година, таа ги придружувала своите родители на нивното патување кај нејзината баба во Баварија. Ежени подоцнала стана позната по нејзината кревка конституција. Ова се припишувало на фактот дека еден од наставничките на браќата и сестрите некогаш бил болен од [[туберкулоза]], но му било дозволено да остане на работен однос, што можеби влијаело на здравјето на некои од децата. Во 1844 година, таа се разболела од тешка настинка.
[[Податотека:Princess_Eugénie_of_Sweden.jpg|мини|Принцезата Евгенија од Шведска]]
Принцезата Евгениј ја добила својата потврда во кралската капела во кралската палата во Стокхолм на 25 октомври 1845 година, и затоа била сметана за возрасна личност. Следните години, таа учествувала во високото друштво и балови, и се сметала за прилично убава.<ref name="sbl"/> Современиците ја опишуваат како со редовни црти, убави раце и големи, светкави темни очи: „целото нејзино битие свети од животот и добрината“, и дека таа била „на нејзина предност во црвено и златно“ во шпанска носија на маскенбал. топка.<ref name="sbl" /> Евгениј го придружувала својот брат Чарлс во [[Кралство Прусија|Прусија]] во 1846 година со мисла дека таму би можело да биде претставена како идна невеста, и ѝ биле дадени предлози од императорот [[Наполеон III|Наполеон III од Франција,]] како и од принцовите во Данска и Германија, но ниту еден не се остварил. .<ref name="sbl" /> Причината била веројатно тоа што таа немала желба да се омажи.<ref name="sbl" /> Таа самата изјавила дека го цени „слаткиот, независен живот“ што и го дал нејзиниот невенчан статус:<ref name="sbl" /> според Граѓанскиот законик од 1734 година, сите немажени жени биле под старателство на нивниот најблизок машки роднина, освен ако таа не поднела барање за законско мнозинство, и кога реформата на законот во 1858 година дозволил невенчаните жени автоматски да бидат прогласени за законско мнозинство со едноставна пријава до најблискиот суд, Ежени им припаѓала на првите жени што го искористиле ова право.<ref>Österberg, Carin et al., ''Svenska kvinnor: föregångare, nyskapare''. Lund: Signum 1990. ({{ISBN|91-87896-03-6}})</ref> На почетокот имала голем интерес за уметноста и била активна како композитор, сликар, вајар и писател.
1852 година означува голема криза во нејзиниот живот. Оваа година, на кралското семејство му се слошило за време на посетата на [[Осло]] . Нејзиниот омилен брат и најблизок пријател, принцот Густаф, војводата од Упланд, починал, што имало големо влијание врз нејзиниот емотивен живот.<ref name="sbl"/> Таа самата имала пневмонија и нејзиното здравје никогаш не се опоравило вистински од тоа. До крајот на животот, таа страдала од проблеми со градите и имала некои проблеми со одењето, а во 1861 година е опишана како прерано остарена од страдање. Во 1871 година, Фриц фон Дардел коментирал дека таа е жолта и слаба, иако нешто помалку тешка како порано.<ref name="sbl" /> Во 1860 година, нејзиниот лекар Магнус Хус ѝ препорачал дека ќе има корист од климата на [[Готланд]] .<ref name="sbl" /> Таа го посетила островот летото истата година, а од 1861 година наваму, секое лето го поминувала во сопствената вила Фридем надвор од Визби, каде што се чувствувала малку подобро.<ref name="sbl" /> Зимите, таа сè уште престојувала во своите станови во кралската палата во Стокхолм, но била принудена да се ограничи во помалите простории на палатата, кои можеле да бидат целосно загреани, за време на студената сезона: таа ја нарекувала зимската сезона како нејзина. зимски затвор“.<ref name="sbl" />
Кризата на нејзиното уништено здравје и смртта на нејзиниот брат и дале на Евгенија голем интерес за религијата. Како ќерка на протестант и католик, таа била толерантна и претежно екуменска христијанка, која се фокусирала на христијанството како целина и не сакала да се посвети на одредена гранка на христијанството и не сакала поделба и раздор меѓу различните христијански гранки.<ref name="sbl"/> Таа била инспирирана од учењата на Томас а Кемпис и го поддржала заживувачкото движење на Карл Олоф Розениус, кое било препорачано од нејзината дама во чекање Џозефин Хамилтон.<ref name="sbl" /> Во текот на зимата 1878-1879 година, проповедникот Гранвил Валдегрејв, третиот барон Редсток бил поканет да проповеда за неа.<ref name="sbl" />
Паралелно, принцезата Ежени развила зголемен интерес за добротворни цели по нејзината криза, филантропија која растела со години бидејќи нејзиното здравје ја принудувало да се откаже од своите интереси во уметноста. Таа наследила богатство по смртта на нејзината мајка во 1876 година. Сепак, таа потрошила малку пари за себе: грофот Левенхаупт забележал, на пример, дека за време на нејзиниот престој во текот на ноќта во неговиот имот, таа не јадела ништо друго освен варени моркови и малку зовриена вода.<ref name="sbl"/> Таа слободно ги давала своите пари, до тој степен што нејзиниот брат, кралот, им давал инструкции на гувернерите во градовите што ги посетувала неговата сестра да ја „заштитат“ неговата сестра од „дрски питачи“. Најголем дел од нејзините пари биле потрошени на нејзините добротворни проекти, толку многу што нејзиниот брат Оскар Втори ја замолил да му спаси на семејството нешто од наследството по нивната мајка. Таа ја почитувала неговата желба во тестаментот од 1885 година, каде што оставила две третини од своето богатство на нејзините внуци, а остатокот да се подели на нејзините добротворни цели.<ref name="sbl" /> Принцезата Евгениј починала по долго боледување.
== Уметник ==
[[Податотека:Kan-du-inte-tala.jpg|мини|Кан-ду-инте-тала]]
Принцезата Евгенија била активна во многу форми на уметност. На почетокот, таа компонирала музика со нејзиниот брат принцот Густаф, војводата од Апланд .<ref name="sbl"/> Компонирала неколку песни и композиции за пијано.<ref name="sbl" /> Како музичар, таа често била домаќин на концерти. Таа била добра пријателка со композиторот Лотен Едхолм . Нејзината химна ''О, во Јег кунде мин Исусовата награда'' е поставена на норвешка народна мелодија и е преведена како ''Моето срце копнее'' .<ref>translated by Peter Andrew Sveeggen, it is #198 in [[Association of Free Lutheran Congregations#Publications|Ambassador Hymnal: for Lutheran Worship]], #61 in [[Evangelical Lutheran Hymnary]], #326 in [[Lutheran Book of Worship]], and #364 in [[Christian Worship: A Lutheran Hymnal]], see also the [https://hymnary.org/text/my_heart_is_longing_to_praise_my_savior entry for the hymn on hymnary.org]</ref>
Студирала сликарство и цртање. Како сликарка, таа е позната по нејзините [[Акварел|акварел слики]] на животот на кралскиот двор.<ref name="sbl"/> Сликите го илустрираат секојдневниот живот на судот, како и излетите, патувањата и баловите, прикажуваат хумористичен тон и имаат сличен стил како оние на Фриц фон Дардел .<ref name="sbl" /> Се смета дека имала вистински талент како сликарка, но нејзината социјална положба и пол создале одредени потешкотии во нејзините обиди да го развие својот талент, бидејќи се сметало дека не ѝ одговарало да ја проучува човечката анатомија на возрасен маж: нејзината мајка одбила да и дозволи да учат голи модели.<ref name="sbl" /> Подоцна во животот, таа ги поддржала напорите на нејзиниот внук принцот Еуген, кој исто така станал сликар.
Била активна и како вајар и ученичка на Ј.П. Молин. Некои од нејзините дизајни биле направени во [[порцелан]]ски украси во Рорстранд и Густавсберг . Одбивањето на нејзината мајка да и дозволи да ја проучува човечката анатомија создало потешкотии да го развие и овој талент. Ова било делумно решено по инцидент опишан од Фриц фон Дардел . При посетата на принцезата, тој открил дека таа скулптирала мала статуа на војник во глина. Таа користела војничка униформа како модел, но тоа не било доволно, бидејќи нозете на војниците не изгледале реално. За да и помогне, Фриц фон Дардел ѝ ги моделирал нозете.<ref name="sbl"/> Тие биле прекинати од кралицата доверител, која не одобрувала машки модел. Меѓутоа, статуата, која прикажувало норвешки дувачки луле, излегла добро откако Дардел ја направи моделот за неа, и била направена во порцеланска статуа во Рорстранд.<ref name="sbl" /> Инцидентот со моделирањето на Дардел за Евгени, исто така, се покажал од корист за нејзиниот развој како уметник: после тоа, нејзината мајка и дозволила да ја проучува човечката анатомија на децата, на кои им било дозволено да моделираат за неа.<ref name="sbl" /> Можеби најпознатото уметничко дело кое и се припишува е порцеланска фигура на куче и дете кои седат еден спроти друг, со наслов ''Kan du inte tala?'' ("Can't You Speak?"), кој бил произведен во Густавсберг и станал популарен украс.<ref name="sbl" /> Таа, исто така, дизајнирала алегорија на верата и апостолите Петар и Павле за капелата на нејзината мајка.<ref name="sbl" /> Нејзината работа била претставена на уметничката изложба во Стокхолм во 1866 година.<ref name="sbl" /> Во ноември 1873 година, таа била примена како почесен член на [[Кралска академија на уметностите (Шведска)|Кралската шведска академија за уметности]] .<ref name="sbl" />
Како писателка, Евгенија ја објавила конвенционалната ''Свенска'' принцеза („Шведски принцези“) во 1864 година. Таа, исто така, го превела ''Корсетс Скола'' (Школата на крстот) од М.Ф. Роос од германски јазик. Една од нејзините пријатели била писателката Лина Сандел .
Јуџини ги користела приходите од нејзината уметност за да ја финансира својата добротворна организација. Таа на крајот го прекинала своето уметничко производство од здравствени причини и целосно се свртела кон добротворни цели.
== Филантропска работа ==
[[Податотека:Karolinska_Solna,_Eugeniahemmet_02.jpg|мини|Главната зграда (2017) на институцијата Eugeniahemmet која беше отворена 1886 година со принцезата како претседател]]
Принцезата Евгениј била почестена како филантроп од CD af Wirsén во неговата песна »De lidandes furstinna» („Принцезата на измачените“) од 1890 година.<ref name="sbl"/>
Нејзината филантропска работа била фокусирана на Готланд и нејзината летна вила Фридем. Во 1866 година, таа основала сиропиталиште за момчиња, а три години подоцна, сиропиталиште за девојчиња, приврзани кон нејзината вила и под нејзин личен надзор. Во нејзина корист, таа основала Заштитни друштва во Визби.<ref name="sbl"/>
Во 1869 година, таа основала ''Gotlands sjukhem'' (Готландска болница) за смртно болни, финансирана од накитот од нејзината баба Дезире Клари .<ref name="sbl"/> Во 1875 година, таа создала здружение за поддршка на рибарите од западниот брег на Готланд.<ref name="sbl" /> Во 1879 година, таа станала претседателка на здружението за помош за сиромашни, терминално болни, инвалиди и хендикепирани деца: преку ова друштво, таа отвори дом во Сандбиберг во 1882 година, завршен во ''Еугенијахеммет'' во Солна, именуван по неа (1886 година).<ref name="sbl" />
Во 1881 година, таа и бискупот ЛА Анжу го коосновале ''Visby stadsmission'' (Мисија на градот Визби).<ref name="sbl"/> Во 1885 година, таа и нејзината пријателка Адел Руденшолд основале здружение за заштита на животните, од 1888 година преименувано во ''Gotlands djurskyddsförening'' (Друштво за заштита на животните на Готланд).<ref name="sbl" />
Ги поддржувала и слепите и сиромашните студенти. Таа придонела за ''Fjellstedtska skolan'' во Упсала, како и за ''Lapplandsmissionen'' (Лапонска мисија).<ref name="sbl"/>
== Примерок од композиции ==
'''Композиции за пијано'''
* ''Drottning Josephinas polonaise,'' ( [[Жозефина од Лехтенберг|кралицата Josephines]] polonaise ) (1854)
* ''Луиза валс'' ( [[Валцер]]от на Луиза) (1858? )
* ''La priere'' (1844)
* ''Соргмарш'', (Марш на жалост), во спомен на [[Луиз од Холандија|кралицата Луиз]] (1871)
* ''Тулгарнс-галоп'' ( Галопот на Тулгарн ) (1853)
'''Песни'''
* ''Novemberkvällen'' (ноември навечер)
* ''Фискарен'' (Рибарот) (1850)
* ''Римско видео пијано'' (Романса на пијано) (1859)
* ''Sång Orden af Tibell'' (Редот на песната на Тибел) (1863)
* ''Аугуста-даген'' (Денот на Августа) (1865)
== Грб и монограм ==
{| class="wikitable" style="margin:1em auto; text-align:center;"
|[[File:Armoiries_de_la_Princesse_Eugenie_de_Suède.svg|175x175пкс]]</img><br /><br /><br /><br /><nowiki></br></nowiki> Грб на принцезата Евгениј
|[[File:Royal_Monogram_of_Princess_Eugenie_of_Sweden.svg|172x172пкс]]</img><br /><br /><br /><br /><nowiki></br></nowiki> Кралскиот монограм на принцезата Евгенија
|}
== Предци ==
{{ahnentafel|1. '''Princess Eugénie of Sweden'''|12=12. [[Alexandre de Beauharnais|Alexandre, vicomte de Beauharnais]]|boxstyle_3=background-color: #ffc;|boxstyle_2=background-color: #fb9;|boxstyle_1=background-color: #fcc;|align=center|collapsed=yes|15=15. [[Princess Augusta Wilhelmine of Hesse-Darmstadt]]|14=14. [[Maximilian I Joseph of Bavaria]]|13=13. [[Empress Joséphine|Joséphine de Tascher de La Pagerie]]|11=11. Françoise Rose Somis|2. [[Oscar I of Sweden]]|10=10. [[François Clary]]|9=9. Jeanne de Saint-Jean|8=8. Jean Henri Bernadotte|7=7. [[Princess Augusta of Bavaria]]|6=6. [[Eugène de Beauharnais|Eugène de Beauharnais, 1st Duke of Leuchtenberg]]|5=5. [[Désirée Clary]]|4=4. [[Charles XIV John of Sweden]]|3. [[Josephine of Leuchtenberg|Princess Joséphine of Leuchtenberg]]|boxstyle_4=background-color: #bfc;}}
== Наводи ==
{{Reflist}}
== Дополнително читање ==
* Princess Eugénie of Sweden
* Österberg, Carin et al., ''Svenska kvinnor: föregångare, nyskapare'' . Лунд: Сигнум 1990 г. ({{ISBN|91-87896-03-6}} )
* {{Наведена книга|title=Familjen Bernadotte, en kunglig släktkrönika|last=Lars Elgklou|publisher=Skogs boktryckeri Trelleborg|year=1995|isbn=91-7054-755-6|language=Swedish}}<bdi><cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFLars_Elgklou1995">[[Специјални: Извори на книги/91-7054-755-6|91-7054-755-6]]</cite></bdi>
* Ларс Елгклу (1978). Бернадот. Historien - или историчар - om en familj. . Стокхолм: Askild & Kärnekull Förlag AB
* Eugénie (C. Eugénie AAA), urn:sbl:15535, Svenskt biografiskt lexikon (art av Bengt Hildebrand.), hämtad 2016-06-18.
[[Категорија:Композитори од 19 век]]
[[Категорија:Шведски принцези]]
[[Категорија:Починати во 1889 година]]
[[Категорија:Родени во 1830 година]]
[[Категорија:Страници со непрегледан превод]]
23evpv8x7s59sftudnm15afr65j76ts
4800794
4800793
2022-08-09T22:00:33Z
Bjankuloski06
332
wikitext
text/x-wiki
'''Принцезата Евгенија од Шведска и Норвешка''' (Шарлота Евгенија Авгенија Августа Амалија Албертина; 24 април 1830 – 23 април 1889 година) била член на кралската куќа на Бернадот и филантроп и [[уметник]] [[аматер]] .
== Биографија ==
Евгениј е родена кај шведскиот крал Оскар I и [[Жозефина од Лехтенберг|Џозефина од Лехтенберг]] како нивно четврто дете и единствена ќерка. Името го добила по нејзиниот дедо по мајка, Евген од Лехтенберг.
[[Податотека:Eugénie,_1830-1889,_prinsessa_av_Sverige_och_Norge_(Nils_Blommér)_-_Nationalmuseum_-_39366.tif|лево|мини| Евгениј од Шведска и Норвешка]]
Таа подоцна напишала за своето детство: „Во текот на годините на моето детство никогаш немав девојка на моја возраст за пријател или другар за игра. Ниту некогаш сум имал кукла, туку исклучиво играв машки игри со моите браќа.“ <ref name="sbl">[https://sok.riksarkivet.se/sbl/Presentation.aspx?id=15535 Eugénie (C. Eugénie A. A. A.)], Svenskt biografiskt lexikon (art av Bengt Hildebrand.), hämtad 2016-06-18.</ref> Таа особено уживала во летата во палатата Тулгарн . Нејзиниот најблизок пријател бил принцот Густаф, војводата од Апланд, нејзиниот омилен меѓу нејзините браќа и сестри. Подоцна требало да каже дека во детството имала желба да биде момче исто како што биле нејзините браќа. Принцезата Ежени била ставена под надзор на нејзината постара дама во чекање Карен Анкер, а со нејзините браќа и сестри била образувана од капеланот на кралскиот двор д-р Ј.Г. Лундберг <ref name="sbl" /> под надзор на кралската гувернанта грофицата Кристина Улрика Таубе.<ref>Gustaf Elgenstierna, Den introducerade svenska adelns ättartavlor. 1925-36.</ref> Анкер и Лундберг биле и доминантни личности, за кои се смета дека го формирале свесно покорниот лик на Ежени.<ref name="sbl" /> Во 1843 година, таа ги придружувала своите родители на нивното патување кај нејзината баба во Баварија. Ежени подоцнала стана позната по нејзината кревка конституција. Ова се припишувало на фактот дека еден од наставничките на браќата и сестрите некогаш бил болен од [[туберкулоза]], но му било дозволено да остане на работен однос, што можеби влијаело на здравјето на некои од децата. Во 1844 година, таа се разболела од тешка настинка.
[[Податотека:Princess_Eugénie_of_Sweden.jpg|мини|Принцезата Евгенија од Шведска]]
Принцезата Евгениј ја добила својата потврда во кралската капела во кралската палата во Стокхолм на 25 октомври 1845 година, и затоа била сметана за возрасна личност. Следните години, таа учествувала во високото друштво и балови, и се сметала за прилично убава.<ref name="sbl"/> Современиците ја опишуваат како со редовни црти, убави раце и големи, светкави темни очи: „целото нејзино битие свети од животот и добрината“, и дека таа била „на нејзина предност во црвено и златно“ во шпанска носија на маскенбал. топка.<ref name="sbl" /> Евгениј го придружувала својот брат Чарлс во [[Кралство Прусија|Прусија]] во 1846 година со мисла дека таму би можело да биде претставена како идна невеста, и ѝ биле дадени предлози од императорот [[Наполеон III|Наполеон III од Франција,]] како и од принцовите во Данска и Германија, но ниту еден не се остварил. .<ref name="sbl" /> Причината била веројатно тоа што таа немала желба да се омажи.<ref name="sbl" /> Таа самата изјавила дека го цени „слаткиот, независен живот“ што и го дал нејзиниот невенчан статус:<ref name="sbl" /> според Граѓанскиот законик од 1734 година, сите немажени жени биле под старателство на нивниот најблизок машки роднина, освен ако таа не поднела барање за законско мнозинство, и кога реформата на законот во 1858 година дозволил невенчаните жени автоматски да бидат прогласени за законско мнозинство со едноставна пријава до најблискиот суд, Ежени им припаѓала на првите жени што го искористиле ова право.<ref>Österberg, Carin et al., ''Svenska kvinnor: föregångare, nyskapare''. Lund: Signum 1990. ({{ISBN|91-87896-03-6}})</ref> На почетокот имала голем интерес за уметноста и била активна како композитор, сликар, вајар и писател.
1852 година означува голема криза во нејзиниот живот. Оваа година, на кралското семејство му се слошило за време на посетата на [[Осло]] . Нејзиниот омилен брат и најблизок пријател, принцот Густаф, војводата од Упланд, починал, што имало големо влијание врз нејзиниот емотивен живот.<ref name="sbl"/> Таа самата имала пневмонија и нејзиното здравје никогаш не се опоравило вистински од тоа. До крајот на животот, таа страдала од проблеми со градите и имала некои проблеми со одењето, а во 1861 година е опишана како прерано остарена од страдање. Во 1871 година, Фриц фон Дардел коментирал дека таа е жолта и слаба, иако нешто помалку тешка како порано.<ref name="sbl" /> Во 1860 година, нејзиниот лекар Магнус Хус ѝ препорачал дека ќе има корист од климата на [[Готланд]] .<ref name="sbl" /> Таа го посетила островот летото истата година, а од 1861 година наваму, секое лето го поминувала во сопствената вила Фридем надвор од Визби, каде што се чувствувала малку подобро.<ref name="sbl" /> Зимите, таа сè уште престојувала во своите станови во кралската палата во Стокхолм, но била принудена да се ограничи во помалите простории на палатата, кои можеле да бидат целосно загреани, за време на студената сезона: таа ја нарекувала зимската сезона како нејзина. зимски затвор“.<ref name="sbl" />
Кризата на нејзиното уништено здравје и смртта на нејзиниот брат и дале на Евгенија голем интерес за религијата. Како ќерка на протестант и католик, таа била толерантна и претежно екуменска христијанка, која се фокусирала на христијанството како целина и не сакала да се посвети на одредена гранка на христијанството и не сакала поделба и раздор меѓу различните христијански гранки.<ref name="sbl"/> Таа била инспирирана од учењата на Томас а Кемпис и го поддржала заживувачкото движење на Карл Олоф Розениус, кое било препорачано од нејзината дама во чекање Џозефин Хамилтон.<ref name="sbl" /> Во текот на зимата 1878-1879 година, проповедникот Гранвил Валдегрејв, третиот барон Редсток бил поканет да проповеда за неа.<ref name="sbl" />
Паралелно, принцезата Ежени развила зголемен интерес за добротворни цели по нејзината криза, филантропија која растела со години бидејќи нејзиното здравје ја принудувало да се откаже од своите интереси во уметноста. Таа наследила богатство по смртта на нејзината мајка во 1876 година. Сепак, таа потрошила малку пари за себе: грофот Левенхаупт забележал, на пример, дека за време на нејзиниот престој во текот на ноќта во неговиот имот, таа не јадела ништо друго освен варени моркови и малку зовриена вода.<ref name="sbl"/> Таа слободно ги давала своите пари, до тој степен што нејзиниот брат, кралот, им давал инструкции на гувернерите во градовите што ги посетувала неговата сестра да ја „заштитат“ неговата сестра од „дрски питачи“. Најголем дел од нејзините пари биле потрошени на нејзините добротворни проекти, толку многу што нејзиниот брат Оскар Втори ја замолил да му спаси на семејството нешто од наследството по нивната мајка. Таа ја почитувала неговата желба во тестаментот од 1885 година, каде што оставила две третини од своето богатство на нејзините внуци, а остатокот да се подели на нејзините добротворни цели.<ref name="sbl" /> Принцезата Евгениј починала по долго боледување.
== Уметник ==
[[Податотека:Kan-du-inte-tala.jpg|мини|Кан-ду-инте-тала]]
Принцезата Евгенија била активна во многу форми на уметност. На почетокот, таа компонирала музика со нејзиниот брат принцот Густаф, војводата од Апланд .<ref name="sbl"/> Компонирала неколку песни и композиции за пијано.<ref name="sbl" /> Како музичар, таа често била домаќин на концерти. Таа била добра пријателка со композиторот Лотен Едхолм . Нејзината химна ''О, во Јег кунде мин Исусовата награда'' е поставена на норвешка народна мелодија и е преведена како ''Моето срце копнее'' .<ref>translated by Peter Andrew Sveeggen, it is #198 in [[Association of Free Lutheran Congregations#Publications|Ambassador Hymnal: for Lutheran Worship]], #61 in [[Evangelical Lutheran Hymnary]], #326 in [[Lutheran Book of Worship]], and #364 in [[Christian Worship: A Lutheran Hymnal]], see also the [https://hymnary.org/text/my_heart_is_longing_to_praise_my_savior entry for the hymn on hymnary.org]</ref>
Студирала сликарство и цртање. Како сликарка, таа е позната по нејзините [[Акварел|акварел слики]] на животот на кралскиот двор.<ref name="sbl"/> Сликите го илустрираат секојдневниот живот на судот, како и излетите, патувањата и баловите, прикажуваат хумористичен тон и имаат сличен стил како оние на Фриц фон Дардел .<ref name="sbl" /> Се смета дека имала вистински талент како сликарка, но нејзината социјална положба и пол создале одредени потешкотии во нејзините обиди да го развие својот талент, бидејќи се сметало дека не ѝ одговарало да ја проучува човечката анатомија на возрасен маж: нејзината мајка одбила да и дозволи да учат голи модели.<ref name="sbl" /> Подоцна во животот, таа ги поддржала напорите на нејзиниот внук принцот Еуген, кој исто така станал сликар.
Била активна и како вајар и ученичка на Ј.П. Молин. Некои од нејзините дизајни биле направени во [[порцелан]]ски украси во Рорстранд и Густавсберг . Одбивањето на нејзината мајка да и дозволи да ја проучува човечката анатомија создало потешкотии да го развие и овој талент. Ова било делумно решено по инцидент опишан од Фриц фон Дардел . При посетата на принцезата, тој открил дека таа скулптирала мала статуа на војник во глина. Таа користела војничка униформа како модел, но тоа не било доволно, бидејќи нозете на војниците не изгледале реално. За да и помогне, Фриц фон Дардел ѝ ги моделирал нозете.<ref name="sbl"/> Тие биле прекинати од кралицата доверител, која не одобрувала машки модел. Меѓутоа, статуата, која прикажувало норвешки дувачки луле, излегла добро откако Дардел ја направи моделот за неа, и била направена во порцеланска статуа во Рорстранд.<ref name="sbl" /> Инцидентот со моделирањето на Дардел за Евгени, исто така, се покажал од корист за нејзиниот развој како уметник: после тоа, нејзината мајка и дозволила да ја проучува човечката анатомија на децата, на кои им било дозволено да моделираат за неа.<ref name="sbl" /> Можеби најпознатото уметничко дело кое и се припишува е порцеланска фигура на куче и дете кои седат еден спроти друг, со наслов ''Kan du inte tala?'' ("Can't You Speak?"), кој бил произведен во Густавсберг и станал популарен украс.<ref name="sbl" /> Таа, исто така, дизајнирала алегорија на верата и апостолите Петар и Павле за капелата на нејзината мајка.<ref name="sbl" /> Нејзината работа била претставена на уметничката изложба во Стокхолм во 1866 година.<ref name="sbl" /> Во ноември 1873 година, таа била примена како почесен член на [[Кралска академија на уметностите (Шведска)|Кралската шведска академија за уметности]] .<ref name="sbl" />
Како писателка, Евгенија ја објавила конвенционалната ''Свенска'' принцеза („Шведски принцези“) во 1864 година. Таа, исто така, го превела ''Корсетс Скола'' (Школата на крстот) од М.Ф. Роос од германски јазик. Една од нејзините пријатели била писателката Лина Сандел .
Јуџини ги користела приходите од нејзината уметност за да ја финансира својата добротворна организација. Таа на крајот го прекинала своето уметничко производство од здравствени причини и целосно се свртела кон добротворни цели.
== Филантропска работа ==
[[Податотека:Karolinska_Solna,_Eugeniahemmet_02.jpg|мини|Главната зграда (2017) на институцијата Eugeniahemmet која беше отворена 1886 година со принцезата како претседател]]
Принцезата Евгениј била почестена како филантроп од CD af Wirsén во неговата песна »De lidandes furstinna» („Принцезата на измачените“) од 1890 година.<ref name="sbl"/>
Нејзината филантропска работа била фокусирана на Готланд и нејзината летна вила Фридем. Во 1866 година, таа основала сиропиталиште за момчиња, а три години подоцна, сиропиталиште за девојчиња, приврзани кон нејзината вила и под нејзин личен надзор. Во нејзина корист, таа основала Заштитни друштва во Визби.<ref name="sbl"/>
Во 1869 година, таа основала ''Gotlands sjukhem'' (Готландска болница) за смртно болни, финансирана од накитот од нејзината баба Дезире Клари .<ref name="sbl"/> Во 1875 година, таа создала здружение за поддршка на рибарите од западниот брег на Готланд.<ref name="sbl" /> Во 1879 година, таа станала претседателка на здружението за помош за сиромашни, терминално болни, инвалиди и хендикепирани деца: преку ова друштво, таа отвори дом во Сандбиберг во 1882 година, завршен во ''Еугенијахеммет'' во Солна, именуван по неа (1886 година).<ref name="sbl" />
Во 1881 година, таа и бискупот ЛА Анжу го коосновале ''Visby stadsmission'' (Мисија на градот Визби).<ref name="sbl"/> Во 1885 година, таа и нејзината пријателка Адел Руденшолд основале здружение за заштита на животните, од 1888 година преименувано во ''Gotlands djurskyddsförening'' (Друштво за заштита на животните на Готланд).<ref name="sbl" />
Ги поддржувала и слепите и сиромашните студенти. Таа придонела за ''Fjellstedtska skolan'' во Упсала, како и за ''Lapplandsmissionen'' (Лапонска мисија).<ref name="sbl"/>
== Примерок од композиции ==
'''Композиции за пијано'''
* ''Drottning Josephinas polonaise,'' ( [[Жозефина од Лехтенберг|кралицата Josephines]] polonaise ) (1854)
* ''Луиза валс'' ( [[Валцер]]от на Луиза) (1858? )
* ''La priere'' (1844)
* ''Соргмарш'', (Марш на жалост), во спомен на [[Луиз од Холандија|кралицата Луиз]] (1871)
* ''Тулгарнс-галоп'' ( Галопот на Тулгарн ) (1853)
'''Песни'''
* ''Novemberkvällen'' (ноември навечер)
* ''Фискарен'' (Рибарот) (1850)
* ''Римско видео пијано'' (Романса на пијано) (1859)
* ''Sång Orden af Tibell'' (Редот на песната на Тибел) (1863)
* ''Августа-даген'' (Денот на Августа) (1865)
== Грб и монограм ==
{| class="wikitable" style="margin:1em auto; text-align:center;"
|[[File:Armoiries_de_la_Princesse_Eugenie_de_Suède.svg|175x175пкс]]</img><br /><br /><br /><br /><nowiki></br></nowiki> Грб на принцезата Евгениј
|[[File:Royal_Monogram_of_Princess_Eugenie_of_Sweden.svg|172x172пкс]]</img><br /><br /><br /><br /><nowiki></br></nowiki> Кралскиот монограм на принцезата Евгенија
|}
== Предци ==
{{ahnentafel|1. '''Princess Eugénie of Sweden'''|12=12. [[Alexandre de Beauharnais|Alexandre, vicomte de Beauharnais]]|boxstyle_3=background-color: #ffc;|boxstyle_2=background-color: #fb9;|boxstyle_1=background-color: #fcc;|align=center|collapsed=yes|15=15. [[Princess Augusta Wilhelmine of Hesse-Darmstadt]]|14=14. [[Maximilian I Joseph of Bavaria]]|13=13. [[Empress Joséphine|Joséphine de Tascher de La Pagerie]]|11=11. Françoise Rose Somis|2. [[Oscar I of Sweden]]|10=10. [[François Clary]]|9=9. Jeanne de Saint-Jean|8=8. Jean Henri Bernadotte|7=7. [[Princess Augusta of Bavaria]]|6=6. [[Eugène de Beauharnais|Eugène de Beauharnais, 1st Duke of Leuchtenberg]]|5=5. [[Désirée Clary]]|4=4. [[Charles XIV John of Sweden]]|3. [[Josephine of Leuchtenberg|Princess Joséphine of Leuchtenberg]]|boxstyle_4=background-color: #bfc;}}
== Наводи ==
{{Reflist}}
== Дополнително читање ==
* Princess Eugénie of Sweden
* Österberg, Carin et al., ''Svenska kvinnor: föregångare, nyskapare'' . Лунд: Сигнум 1990 г. ({{ISBN|91-87896-03-6}} )
* {{Наведена книга|title=Familjen Bernadotte, en kunglig släktkrönika|last=Lars Elgklou|publisher=Skogs boktryckeri Trelleborg|year=1995|isbn=91-7054-755-6|language=Swedish}}<bdi><cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFLars_Elgklou1995">[[Специјални: Извори на книги/91-7054-755-6|91-7054-755-6]]</cite></bdi>
* Ларс Елгклу (1978). Бернадот. Historien - или историчар - om en familj. . Стокхолм: Askild & Kärnekull Förlag AB
* Eugénie (C. Eugénie AAA), urn:sbl:15535, Svenskt biografiskt lexikon (art av Bengt Hildebrand.), hämtad 2016-06-18.
[[Категорија:Композитори од 19 век]]
[[Категорија:Шведски принцези]]
[[Категорија:Починати во 1889 година]]
[[Категорија:Родени во 1830 година]]
[[Категорија:Страници со непрегледан превод]]
3aenwavrs6cy290ezccsg02gc0j5kdp
4800795
4800794
2022-08-09T22:01:02Z
Bjankuloski06
332
Bjankuloski06 ја премести страницата [[Еухенија од Шведска]] на [[Евгенија Шведска]]
wikitext
text/x-wiki
'''Принцезата Евгенија од Шведска и Норвешка''' (Шарлота Евгенија Авгенија Августа Амалија Албертина; 24 април 1830 – 23 април 1889 година) била член на кралската куќа на Бернадот и филантроп и [[уметник]] [[аматер]] .
== Биографија ==
Евгениј е родена кај шведскиот крал Оскар I и [[Жозефина од Лехтенберг|Џозефина од Лехтенберг]] како нивно четврто дете и единствена ќерка. Името го добила по нејзиниот дедо по мајка, Евген од Лехтенберг.
[[Податотека:Eugénie,_1830-1889,_prinsessa_av_Sverige_och_Norge_(Nils_Blommér)_-_Nationalmuseum_-_39366.tif|лево|мини| Евгениј од Шведска и Норвешка]]
Таа подоцна напишала за своето детство: „Во текот на годините на моето детство никогаш немав девојка на моја возраст за пријател или другар за игра. Ниту некогаш сум имал кукла, туку исклучиво играв машки игри со моите браќа.“ <ref name="sbl">[https://sok.riksarkivet.se/sbl/Presentation.aspx?id=15535 Eugénie (C. Eugénie A. A. A.)], Svenskt biografiskt lexikon (art av Bengt Hildebrand.), hämtad 2016-06-18.</ref> Таа особено уживала во летата во палатата Тулгарн . Нејзиниот најблизок пријател бил принцот Густаф, војводата од Апланд, нејзиниот омилен меѓу нејзините браќа и сестри. Подоцна требало да каже дека во детството имала желба да биде момче исто како што биле нејзините браќа. Принцезата Ежени била ставена под надзор на нејзината постара дама во чекање Карен Анкер, а со нејзините браќа и сестри била образувана од капеланот на кралскиот двор д-р Ј.Г. Лундберг <ref name="sbl" /> под надзор на кралската гувернанта грофицата Кристина Улрика Таубе.<ref>Gustaf Elgenstierna, Den introducerade svenska adelns ättartavlor. 1925-36.</ref> Анкер и Лундберг биле и доминантни личности, за кои се смета дека го формирале свесно покорниот лик на Ежени.<ref name="sbl" /> Во 1843 година, таа ги придружувала своите родители на нивното патување кај нејзината баба во Баварија. Ежени подоцнала стана позната по нејзината кревка конституција. Ова се припишувало на фактот дека еден од наставничките на браќата и сестрите некогаш бил болен од [[туберкулоза]], но му било дозволено да остане на работен однос, што можеби влијаело на здравјето на некои од децата. Во 1844 година, таа се разболела од тешка настинка.
[[Податотека:Princess_Eugénie_of_Sweden.jpg|мини|Принцезата Евгенија од Шведска]]
Принцезата Евгениј ја добила својата потврда во кралската капела во кралската палата во Стокхолм на 25 октомври 1845 година, и затоа била сметана за возрасна личност. Следните години, таа учествувала во високото друштво и балови, и се сметала за прилично убава.<ref name="sbl"/> Современиците ја опишуваат како со редовни црти, убави раце и големи, светкави темни очи: „целото нејзино битие свети од животот и добрината“, и дека таа била „на нејзина предност во црвено и златно“ во шпанска носија на маскенбал. топка.<ref name="sbl" /> Евгениј го придружувала својот брат Чарлс во [[Кралство Прусија|Прусија]] во 1846 година со мисла дека таму би можело да биде претставена како идна невеста, и ѝ биле дадени предлози од императорот [[Наполеон III|Наполеон III од Франција,]] како и од принцовите во Данска и Германија, но ниту еден не се остварил. .<ref name="sbl" /> Причината била веројатно тоа што таа немала желба да се омажи.<ref name="sbl" /> Таа самата изјавила дека го цени „слаткиот, независен живот“ што и го дал нејзиниот невенчан статус:<ref name="sbl" /> според Граѓанскиот законик од 1734 година, сите немажени жени биле под старателство на нивниот најблизок машки роднина, освен ако таа не поднела барање за законско мнозинство, и кога реформата на законот во 1858 година дозволил невенчаните жени автоматски да бидат прогласени за законско мнозинство со едноставна пријава до најблискиот суд, Ежени им припаѓала на првите жени што го искористиле ова право.<ref>Österberg, Carin et al., ''Svenska kvinnor: föregångare, nyskapare''. Lund: Signum 1990. ({{ISBN|91-87896-03-6}})</ref> На почетокот имала голем интерес за уметноста и била активна како композитор, сликар, вајар и писател.
1852 година означува голема криза во нејзиниот живот. Оваа година, на кралското семејство му се слошило за време на посетата на [[Осло]] . Нејзиниот омилен брат и најблизок пријател, принцот Густаф, војводата од Упланд, починал, што имало големо влијание врз нејзиниот емотивен живот.<ref name="sbl"/> Таа самата имала пневмонија и нејзиното здравје никогаш не се опоравило вистински од тоа. До крајот на животот, таа страдала од проблеми со градите и имала некои проблеми со одењето, а во 1861 година е опишана како прерано остарена од страдање. Во 1871 година, Фриц фон Дардел коментирал дека таа е жолта и слаба, иако нешто помалку тешка како порано.<ref name="sbl" /> Во 1860 година, нејзиниот лекар Магнус Хус ѝ препорачал дека ќе има корист од климата на [[Готланд]] .<ref name="sbl" /> Таа го посетила островот летото истата година, а од 1861 година наваму, секое лето го поминувала во сопствената вила Фридем надвор од Визби, каде што се чувствувала малку подобро.<ref name="sbl" /> Зимите, таа сè уште престојувала во своите станови во кралската палата во Стокхолм, но била принудена да се ограничи во помалите простории на палатата, кои можеле да бидат целосно загреани, за време на студената сезона: таа ја нарекувала зимската сезона како нејзина. зимски затвор“.<ref name="sbl" />
Кризата на нејзиното уништено здравје и смртта на нејзиниот брат и дале на Евгенија голем интерес за религијата. Како ќерка на протестант и католик, таа била толерантна и претежно екуменска христијанка, која се фокусирала на христијанството како целина и не сакала да се посвети на одредена гранка на христијанството и не сакала поделба и раздор меѓу различните христијански гранки.<ref name="sbl"/> Таа била инспирирана од учењата на Томас а Кемпис и го поддржала заживувачкото движење на Карл Олоф Розениус, кое било препорачано од нејзината дама во чекање Џозефин Хамилтон.<ref name="sbl" /> Во текот на зимата 1878-1879 година, проповедникот Гранвил Валдегрејв, третиот барон Редсток бил поканет да проповеда за неа.<ref name="sbl" />
Паралелно, принцезата Ежени развила зголемен интерес за добротворни цели по нејзината криза, филантропија која растела со години бидејќи нејзиното здравје ја принудувало да се откаже од своите интереси во уметноста. Таа наследила богатство по смртта на нејзината мајка во 1876 година. Сепак, таа потрошила малку пари за себе: грофот Левенхаупт забележал, на пример, дека за време на нејзиниот престој во текот на ноќта во неговиот имот, таа не јадела ништо друго освен варени моркови и малку зовриена вода.<ref name="sbl"/> Таа слободно ги давала своите пари, до тој степен што нејзиниот брат, кралот, им давал инструкции на гувернерите во градовите што ги посетувала неговата сестра да ја „заштитат“ неговата сестра од „дрски питачи“. Најголем дел од нејзините пари биле потрошени на нејзините добротворни проекти, толку многу што нејзиниот брат Оскар Втори ја замолил да му спаси на семејството нешто од наследството по нивната мајка. Таа ја почитувала неговата желба во тестаментот од 1885 година, каде што оставила две третини од своето богатство на нејзините внуци, а остатокот да се подели на нејзините добротворни цели.<ref name="sbl" /> Принцезата Евгениј починала по долго боледување.
== Уметник ==
[[Податотека:Kan-du-inte-tala.jpg|мини|Кан-ду-инте-тала]]
Принцезата Евгенија била активна во многу форми на уметност. На почетокот, таа компонирала музика со нејзиниот брат принцот Густаф, војводата од Апланд .<ref name="sbl"/> Компонирала неколку песни и композиции за пијано.<ref name="sbl" /> Како музичар, таа често била домаќин на концерти. Таа била добра пријателка со композиторот Лотен Едхолм . Нејзината химна ''О, во Јег кунде мин Исусовата награда'' е поставена на норвешка народна мелодија и е преведена како ''Моето срце копнее'' .<ref>translated by Peter Andrew Sveeggen, it is #198 in [[Association of Free Lutheran Congregations#Publications|Ambassador Hymnal: for Lutheran Worship]], #61 in [[Evangelical Lutheran Hymnary]], #326 in [[Lutheran Book of Worship]], and #364 in [[Christian Worship: A Lutheran Hymnal]], see also the [https://hymnary.org/text/my_heart_is_longing_to_praise_my_savior entry for the hymn on hymnary.org]</ref>
Студирала сликарство и цртање. Како сликарка, таа е позната по нејзините [[Акварел|акварел слики]] на животот на кралскиот двор.<ref name="sbl"/> Сликите го илустрираат секојдневниот живот на судот, како и излетите, патувањата и баловите, прикажуваат хумористичен тон и имаат сличен стил како оние на Фриц фон Дардел .<ref name="sbl" /> Се смета дека имала вистински талент како сликарка, но нејзината социјална положба и пол создале одредени потешкотии во нејзините обиди да го развие својот талент, бидејќи се сметало дека не ѝ одговарало да ја проучува човечката анатомија на возрасен маж: нејзината мајка одбила да и дозволи да учат голи модели.<ref name="sbl" /> Подоцна во животот, таа ги поддржала напорите на нејзиниот внук принцот Еуген, кој исто така станал сликар.
Била активна и како вајар и ученичка на Ј.П. Молин. Некои од нејзините дизајни биле направени во [[порцелан]]ски украси во Рорстранд и Густавсберг . Одбивањето на нејзината мајка да и дозволи да ја проучува човечката анатомија создало потешкотии да го развие и овој талент. Ова било делумно решено по инцидент опишан од Фриц фон Дардел . При посетата на принцезата, тој открил дека таа скулптирала мала статуа на војник во глина. Таа користела војничка униформа како модел, но тоа не било доволно, бидејќи нозете на војниците не изгледале реално. За да и помогне, Фриц фон Дардел ѝ ги моделирал нозете.<ref name="sbl"/> Тие биле прекинати од кралицата доверител, која не одобрувала машки модел. Меѓутоа, статуата, која прикажувало норвешки дувачки луле, излегла добро откако Дардел ја направи моделот за неа, и била направена во порцеланска статуа во Рорстранд.<ref name="sbl" /> Инцидентот со моделирањето на Дардел за Евгени, исто така, се покажал од корист за нејзиниот развој како уметник: после тоа, нејзината мајка и дозволила да ја проучува човечката анатомија на децата, на кои им било дозволено да моделираат за неа.<ref name="sbl" /> Можеби најпознатото уметничко дело кое и се припишува е порцеланска фигура на куче и дете кои седат еден спроти друг, со наслов ''Kan du inte tala?'' ("Can't You Speak?"), кој бил произведен во Густавсберг и станал популарен украс.<ref name="sbl" /> Таа, исто така, дизајнирала алегорија на верата и апостолите Петар и Павле за капелата на нејзината мајка.<ref name="sbl" /> Нејзината работа била претставена на уметничката изложба во Стокхолм во 1866 година.<ref name="sbl" /> Во ноември 1873 година, таа била примена како почесен член на [[Кралска академија на уметностите (Шведска)|Кралската шведска академија за уметности]] .<ref name="sbl" />
Како писателка, Евгенија ја објавила конвенционалната ''Свенска'' принцеза („Шведски принцези“) во 1864 година. Таа, исто така, го превела ''Корсетс Скола'' (Школата на крстот) од М.Ф. Роос од германски јазик. Една од нејзините пријатели била писателката Лина Сандел .
Јуџини ги користела приходите од нејзината уметност за да ја финансира својата добротворна организација. Таа на крајот го прекинала своето уметничко производство од здравствени причини и целосно се свртела кон добротворни цели.
== Филантропска работа ==
[[Податотека:Karolinska_Solna,_Eugeniahemmet_02.jpg|мини|Главната зграда (2017) на институцијата Eugeniahemmet која беше отворена 1886 година со принцезата како претседател]]
Принцезата Евгениј била почестена како филантроп од CD af Wirsén во неговата песна »De lidandes furstinna» („Принцезата на измачените“) од 1890 година.<ref name="sbl"/>
Нејзината филантропска работа била фокусирана на Готланд и нејзината летна вила Фридем. Во 1866 година, таа основала сиропиталиште за момчиња, а три години подоцна, сиропиталиште за девојчиња, приврзани кон нејзината вила и под нејзин личен надзор. Во нејзина корист, таа основала Заштитни друштва во Визби.<ref name="sbl"/>
Во 1869 година, таа основала ''Gotlands sjukhem'' (Готландска болница) за смртно болни, финансирана од накитот од нејзината баба Дезире Клари .<ref name="sbl"/> Во 1875 година, таа создала здружение за поддршка на рибарите од западниот брег на Готланд.<ref name="sbl" /> Во 1879 година, таа станала претседателка на здружението за помош за сиромашни, терминално болни, инвалиди и хендикепирани деца: преку ова друштво, таа отвори дом во Сандбиберг во 1882 година, завршен во ''Еугенијахеммет'' во Солна, именуван по неа (1886 година).<ref name="sbl" />
Во 1881 година, таа и бискупот ЛА Анжу го коосновале ''Visby stadsmission'' (Мисија на градот Визби).<ref name="sbl"/> Во 1885 година, таа и нејзината пријателка Адел Руденшолд основале здружение за заштита на животните, од 1888 година преименувано во ''Gotlands djurskyddsförening'' (Друштво за заштита на животните на Готланд).<ref name="sbl" />
Ги поддржувала и слепите и сиромашните студенти. Таа придонела за ''Fjellstedtska skolan'' во Упсала, како и за ''Lapplandsmissionen'' (Лапонска мисија).<ref name="sbl"/>
== Примерок од композиции ==
'''Композиции за пијано'''
* ''Drottning Josephinas polonaise,'' ( [[Жозефина од Лехтенберг|кралицата Josephines]] polonaise ) (1854)
* ''Луиза валс'' ( [[Валцер]]от на Луиза) (1858? )
* ''La priere'' (1844)
* ''Соргмарш'', (Марш на жалост), во спомен на [[Луиз од Холандија|кралицата Луиз]] (1871)
* ''Тулгарнс-галоп'' ( Галопот на Тулгарн ) (1853)
'''Песни'''
* ''Novemberkvällen'' (ноември навечер)
* ''Фискарен'' (Рибарот) (1850)
* ''Римско видео пијано'' (Романса на пијано) (1859)
* ''Sång Orden af Tibell'' (Редот на песната на Тибел) (1863)
* ''Августа-даген'' (Денот на Августа) (1865)
== Грб и монограм ==
{| class="wikitable" style="margin:1em auto; text-align:center;"
|[[File:Armoiries_de_la_Princesse_Eugenie_de_Suède.svg|175x175пкс]]</img><br /><br /><br /><br /><nowiki></br></nowiki> Грб на принцезата Евгениј
|[[File:Royal_Monogram_of_Princess_Eugenie_of_Sweden.svg|172x172пкс]]</img><br /><br /><br /><br /><nowiki></br></nowiki> Кралскиот монограм на принцезата Евгенија
|}
== Предци ==
{{ahnentafel|1. '''Princess Eugénie of Sweden'''|12=12. [[Alexandre de Beauharnais|Alexandre, vicomte de Beauharnais]]|boxstyle_3=background-color: #ffc;|boxstyle_2=background-color: #fb9;|boxstyle_1=background-color: #fcc;|align=center|collapsed=yes|15=15. [[Princess Augusta Wilhelmine of Hesse-Darmstadt]]|14=14. [[Maximilian I Joseph of Bavaria]]|13=13. [[Empress Joséphine|Joséphine de Tascher de La Pagerie]]|11=11. Françoise Rose Somis|2. [[Oscar I of Sweden]]|10=10. [[François Clary]]|9=9. Jeanne de Saint-Jean|8=8. Jean Henri Bernadotte|7=7. [[Princess Augusta of Bavaria]]|6=6. [[Eugène de Beauharnais|Eugène de Beauharnais, 1st Duke of Leuchtenberg]]|5=5. [[Désirée Clary]]|4=4. [[Charles XIV John of Sweden]]|3. [[Josephine of Leuchtenberg|Princess Joséphine of Leuchtenberg]]|boxstyle_4=background-color: #bfc;}}
== Наводи ==
{{Reflist}}
== Дополнително читање ==
* Princess Eugénie of Sweden
* Österberg, Carin et al., ''Svenska kvinnor: föregångare, nyskapare'' . Лунд: Сигнум 1990 г. ({{ISBN|91-87896-03-6}} )
* {{Наведена книга|title=Familjen Bernadotte, en kunglig släktkrönika|last=Lars Elgklou|publisher=Skogs boktryckeri Trelleborg|year=1995|isbn=91-7054-755-6|language=Swedish}}<bdi><cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFLars_Elgklou1995">[[Специјални: Извори на книги/91-7054-755-6|91-7054-755-6]]</cite></bdi>
* Ларс Елгклу (1978). Бернадот. Historien - или историчар - om en familj. . Стокхолм: Askild & Kärnekull Förlag AB
* Eugénie (C. Eugénie AAA), urn:sbl:15535, Svenskt biografiskt lexikon (art av Bengt Hildebrand.), hämtad 2016-06-18.
[[Категорија:Композитори од 19 век]]
[[Категорија:Шведски принцези]]
[[Категорија:Починати во 1889 година]]
[[Категорија:Родени во 1830 година]]
[[Категорија:Страници со непрегледан превод]]
3aenwavrs6cy290ezccsg02gc0j5kdp
Википедија:Уредувачки денови 2022
4
1286164
4800751
4799696
2022-08-09T17:10:38Z
P.Nedelkovski
47736
/* Список на учесници */
wikitext
text/x-wiki
{| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;"
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Shared Knowledge Logo.svg|150п]]
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Уредувачки денови.svg|150п]]
|}
{{Кратенка|ВП:УД}}
Во текот на 2022 година е планирано да се одржуваат '''[[Википедија:Уредувачки денови|уредувачки денови]]'''. Уредувачките денови ќе се изведуваат во текот на еден ден од 24 часа, со почеток во 00:00 ч. и крај во 23:59 ч. истиот ден. Предвид ќе бидат земени сите создадени или подобрени статии и предлошки на зададената тема од корисници на Википедија на македонски јазик кои ги пријавиле во уредувачкиот ден.
'''Напомена:''' Заради избегнување на спротивставени уредувања и пишување на иста статија од двајца или повеќе корисници на Википедија на македонски јазик, секој заинтересиран учесник е пожелно да го пријави своето учество и да избере кои статии ќе ги уредува!
== Одржани денови ==
=== Дела од Петар Илич Чајковски ===
[[Податотека:Porträt des Komponisten Pjotr I. Tschaikowski (1840-1893).jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела од Петар Илич Чајковски“]]
На 4 јануари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Петар Илич Чајковски“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Петар Илич Чајковски можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на руски јазик:
** [[:ru:Шаблон:Пётр Чайковский]]
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Pyotr Ilyich Tchaikovsky]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Петар Илич Чајковски]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Петар Илич Чајковски]] (Н)|[[Заспаната убавица (балет)]] (Н)|[[Евгениј Онегин (опера)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Симфонија бр. 6 (Чајковски)]] (Н)|[[Симфонија бр. 5 (Чајковски)]] (Н)|[[Симфонија Манфред]] (Н)|[[Симфонија бр. 4 (Чајковски)]] (Н)|[[Симфонија Манфред]] (Н)|[[Симфонија бр. 3 (Чајковски)]] (Н)|[[Симфонија бр. 2 (Чајковски)]] (Н)|[[Симфонија бр. 1 (Чајковски)]] (Н)|[[Симфонија во Е-дур (Чајковски)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Луња (Чајковски)]] (Н)|[[Војвода (симфониска балада)]] (Н)|[[Словенски марш]] (Н)|[[Свечена увертира на данската национална химна]] (Н)|[[Марш за свеченото крунисување]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Археолошки наоѓалишта во Прилепско ===
[[Податотека:Macedonian archaeology stub icon.svg|десно|120п|Уредувачки ден „Археолошки наоѓалишта во Прилепско“]]
На 6 јануари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Археолошки наоѓалишта во Прилепско“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за археолошките наоѓалишта во Прилепско било препорачано да се користи извадок од следната книга којашто е достапна на Википедија на македонски јазик:
* Коцо, Димче (1996). [https://upload.wikimedia.org/wikipedia/mk/e/ef/Материјал.pdf Археолошка карта на Република Македонија]. Скопје: МАНУ. ISBN 9789989101069.
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Список на археолошки наоѓалишта во Прилепско]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Вирои (Вепрчани)]] (Н)|[[Градиште (Вепрчани)]] (Н)|[[Завир (Вепрчани)]] (Н)|[[Селска Црква (Вепрчани)]] (Н)|[[Солишта (Вепрчани)]] (Н)|[[Св. Димитрија (Вепрчани)]] (Н)|[[Баево Трло (Дуње)]] (Н)|[[Грамаѓе (Дуње)]] (Н)|[[Дејчин Гроб (Дуње)]] (Н)|[[Малево Село (Дуње)]] (Н)|[[Прчинога (Дуње)]] (Н)|[[Во Селото (Полчиште)]] (Н)|[[Јолева Ограда (Полчиште)]] (Н)|[[Тамбурџиева Нива (Полчиште)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnnitke]]
| {{подреден список|[[Грамаѓе (Кален)]] (Н)|[[Катун (Кален)]] (Н)|[[Маркови Кули (Кален)]] (Н)|[[Темник (Кален)]] (Н)|[[Трпчева Црква (Кален)]] (Н)|[[Св. Спас (Кален)]] (Н)|[[Црквиште (Кален)]] (Н)|[[Али Чаир (Прилеп)]] (Н)|[[Баба (Прилеп)]] (Н)|[[Бакалица (Прилеп)]] (Н)|[[Болница (Прилеп)]] (Н)|[[Бончеица (Прилеп)]] (Н)|[[Долно Садово (Прилеп)]] (Н)|[[Каменица (Прилеп)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Рембрант ===
[[Податотека:The Nightwatch by Rembrandt - Rijksmuseum.jpg|десно|230п|Уредувачки ден „Слики од Рембрант“]]
На 11 јануари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Слики од Рембрант“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Рембрант можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на холандски јазик:
** [[:nl:Sjabloon:Navigatie schilderijen Rembrandt]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Рембрант]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Портрет на маж (Рембрант, Њујорк)]] (Н)|[[Еврејска невеста]] (Н)|[[Минерва (слика)]] (Н)|[[Свети Вартоломеј (Рембрант)]] (Н)|[[Предел со замок]] (Н)|[[Богородица и Младенецот со мачка]] (Н)|[[Хомер ги диктира своите стихови]] (Н)|[[Титус како монах]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Рембрант]] (Н)|[[Претставници на еснафот на трговци со ткаенини]] (Н)|[[Млада жена со куче в скут]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Смртта на Богородица (Рембрант)]] (Н)|[[Доктор Фауст (Рембрант)]] (Н)|[[Рембрант се смее]] (Н)|[[Автопортрет со горжет]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Астрономски инструменти ===
[[Податотека:Circumferentor, Table of Surveying, Cyclopaedia, Volume 2.jpg|десно|220п|Уредувачки ден „Астрономски инструменти“]]
На 13 јануари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Астрономски инструменти“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за астрономските инструменти можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:List of astronomical instruments]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Астрариум]] (Н)|[[Трепкачки споредувач]] (Н)|[[Кантерберски астролапски квадрант]] (Н)|[[Челатоне]] (Н)|[[Список на астрономски инструменти]] (Н)|[[Космолаб]] (Н)|[[Екваторски прстен]] (Н)|[[Диоптра]] (Н)|[[Трикветрум (астрономија)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:JanaBog|JanaBog]]
| {{подреден список|[[Фотометар]] (Н)|[[Астролаб]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Светско наследство во Африка ===
[[Податотека:World Heritage Logo.png|десно|180п|Уредувачки ден „Светско наследство во Африка“]]
На 18 јануари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Светско наследство во Африка“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за светското наследство во Африка можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:List of World Heritage Sites in Africa]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Национален парк Ивиндо]] (Н)|[[Типаза]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Оноре де Балзак ===
[[Податотека:Honoré de Balzac (1842) Detail.jpg|десно|200п|Уредувачки ден „Дела од Оноре де Балзак“]]
На 20 јануари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Оноре де Балзак“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Оноре де Балзак можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на француски јазик:
** [[:fr:Modèle:Palette Honoré de Balzac]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Оноре де Балзак]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Оноре де Балзак]] (Н)|[[Епизода од времето на Јакобинската диктатура]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Гобсек]] (Н)|[[Порака (Балзак)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Селски лекар ]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Народи во Русија ===
[[Податотека:Two largest ethnic minority by federal subject 2010.jpg|десно|260п|Уредувачки ден „Народи во Русија“]]
На 25 јануари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Народи во Русија“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за народите во Русија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на руски јазик:
** [[:ru:Шаблон:Народы России]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Народи во Русија]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Рутулци]] (Н)|[[Телеути]] (Н)|[[Челканци]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дрварска опрема ===
[[Податотека:Chainsaw symbol 2010-02-16.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Дрварска опрема“]]
На 27 јануари 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Дрварска опрема“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за дрварската опрема може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Forestry tools]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Реласкоп]] (Н)|[[Камион за сеча]] (Н)|[[Обележувачка секира]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Римски провинции ===
[[Податотека:Provinciaromana-Acaia-pt.svg|десно|240п|Уредувачки ден „Римски провинции“]]
На 1 февруари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Римски провинции“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за римските провинции можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на латински јазик:
** [[:la:Formula:Provinciae Romanae]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Римски провинции (117 година)]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Епир (римска провинција)]] (Н)|[[Асирија (римска провинција)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Талисмани ===
[[Податотека:Evil Eye.svg|десно|160п|Уредувачки ден „Талисмани“]]
На 3 февруари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Талисмани“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за талисманите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Amulets and talismans]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Попет]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Волфганг Амадеус Моцарт ===
[[Податотека:Wolfgang-amadeus-mozart 1.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела од Волфганг Амадеус Моцарт“]]
На 8 февруари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Волфганг Амадеус Моцарт“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Волфганг Амадеус Моцарт можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на германски јазик:
** [[:de:Liste der Werke Wolfgang Amadeus Mozarts]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Опери од Моцарт]] (Н)|[[Таму ќе си дадеме рака]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Тамос, крал на Египет]] (Н)|[[О, колку сакам да победам]] (Н)|[[Моето богатство]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
|{{подреден список|[[Список на концерти за пијано на Моцарт]] (Н)|[[Список на симфониите на Волфганг Амадеус Моцарт]] (Н)}}
|-
| 4
| [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]]
| {{подреден список|[[Грабнување од сарајот]] (Н)|}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Археолошки наоѓалишта во Кавадаречко ===
[[Податотека:Macedonian archaeology stub icon.svg|десно|120п|Уредувачки ден „Археолошки наоѓалишта во Кавадаречко“]]
На 10 февруари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Археолошки наоѓалишта во Кавадаречко“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за археолошките наоѓалишта во Кавадаречко било препорачува да се користи извадок од следната книга којашто е достапна на Википедија на македонски јазик:
* Коцо, Димче (1996). [https://upload.wikimedia.org/wikipedia/mk/e/ef/Материјал.pdf Археолошка карта на Република Македонија]. Скопје: МАНУ. ISBN 9789989101069.
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Список на археолошки наоѓалишта во Кавадаречко]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Падарница (Страгово)]] (Н)|[[Долевица (Рожден)]] (Н)|[[Дупкарови Колиби (Рожден)]] (Н)|[[Ѓоновица (Рожден)]] (Н)|[[Извор (Рожден)]] (Н)|[[Крушите (Рожден)]] (Н)|[[Манастир (Рожден)]] (Н)|[[Пештерна Црква (Рожден)]] (Н)|[[Плочите (Рожден)]] (Н)|[[Рамниште (Рожден)]] (Н)|[[Рачеви Плевни (Рожден)]] (Н)|[[Рулевец (Рожден)]] (Н)|[[Сиви Кладенец (Рожден)]] (Н)|[[Чакови Колиби (Рожден)]] (Н)|[[Арничко (Рожден)]] (П)|[[Градиште (Рожден)]] (П)|[[Св. Петар (Рожден)]] (П)|[[Дабица (Фариш)]] (Н)|[[Св. Богородица (Фариш)]] (Н)|[[Селиште (Фариш)]] (Н)|[[Стража (Фариш)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]]
| {{подреден список|[[Бела Тумба (Бегниште)]] (Н)|[[Грамаѓе (Бегниште)]] (Н)|[[Кула (Бегниште)]] (П)|[[Марково Кале (Бегниште)]] (Н)|[[Мартиница (Бегниште)]] (Н)|[[Писан Камен (Бегниште)]] (Н)|[[Почивало (Бегниште)]] (Н)|[[Рамниште (Бегниште)]] (Н)|[[Сува Гора (Бегниште)]] (Н)|[[Црвено Брдо (Бегниште)]] (П)|[[Чермец (Бегниште)]] (П)|[[Градиште (Бојанчиште)]] (Н)|[[Лозата (Бојанчиште)]] (Н)|[[Св. Атанас (Бојанчиште)]] (Н)|[[Ограѓе (Бохула)]] (Н)|[[Петрошница (Бохула)]] (Н)|[[Страната (Бохула)]] (Н)|[[Градиште (Брушани)]] (Н)|[[Овчаров Гроб (Брушани)]] (Н)|[[Старо Село (Брушани)]] (Н)|[[Тиквеш (Брушани)]] (Н)|[[Амидеја (Ваташа)]] (Н)|[[Грнеица (Ваташа)]] (Н)|[[Калница (Ваташа)]] (Н)|[[Паракелова Глава (Ваташа)]] (П)|[[Сува Чешма (Ваташа)]] (Н)|[[Чоралица (Ваташа)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Поточе (Сирково)]] (Н)|[[Сирките (Сирково)]] (Н)|[[Струплива Чешма (Сирково)]] (Н)|[[Табаница (Сирково)]] (Н)|[[Чернец (Сирково)]] (Н)|[[Големи Лозја (Ресава)]] (Н)|[[Градевица (Ресава)]] (Н)|[[Диво Бачило (Ресава)]] (Н)|[[Ежовите Падини (Ресава)]] (Н)|[[Лака (Ресава)]] (Н)|[[Манастир Тиквеш (Ресава)]] (Н)|[[Подрид (Ресава)]] (Н)|[[Разбиеница (Ресава)]] (Н)|[[Стари Лозја (Ресава)]] (Н)|[[Ушите (Ресава)]] (Н)|[[Црвениково Брдо (Ресава)]] (Н)|[[Шакалица (Ресава)]] (Н)}}
|-
| 4
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Арамиска Пештера (Гарниково)]] (Н)|[[Грамади (Гарниково)]] (Н)|[[Граѓа Нива (Гарниково) ]] (Н)|[[Дабјето (Гарниково) ]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Драми од Едвард Олби ===
[[Податотека:EdwardAlbee.jpg|десно|210п|Уредувачки ден „Драми од Едвард Олби“]]
На 15 февруари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Драми од Едвард Олби“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Едвард Олби можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Edward Albee]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Лолита (драма)]] (Н)|[[Мене, себеси и јас (драма)]] (Н)|[[Смртта на Беси Смит]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Кој се плаши од Вирџинија Вулф?]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Алфред Сисли ===
[[Податотека:Alfred Sisley - Rest along the Stream. Edge of the Wood - Google Art Project.jpg|десно|220п|Уредувачки ден „Слики од Алфред Сисли“]]
На 17 февруари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Слики од Алфред Сисли“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Алфред Сисли можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Alfred Sisley]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Селото Воазен]] (Н)|[[Сена кај Буживал]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Ливада (Алфред Сисли)]] (Н)|[[Патот на машината, Лувесјен (Алфред Сисли)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Алфред Сисли]] (Н)|[[Улица во Марли]] (Н)|[[Поплава во Пор-Марли]] (Н)|[[Каналот Лоан во зима]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Видови круни ===
[[Податотека:Crown of Saint Edward Heraldry.svg|десно|170п|Уредувачки ден „Видови круни“]]
На 22 февруари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Видови круни“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за видовите круни можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Types of crowns]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Видови круни]] (Н)|[[Античка круна]] (Н)|[[Астрална круна]] (Н)|[[Дијадема]] (Н)|[[Круна]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Lili Arsova|Lili Arsova]]
| {{подреден список|[[Лачна круна]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Крст (круна)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Вулкани во Средна Америка ===
[[Податотека:Emoji u1f30b.svg|десно|200п|Уредувачки ден „Вулкани во Средна Америка“]]
На 24 февруари 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Вулкани во Средна Америка“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за вулканите во Средна Америка можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Central American volcanoes]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Вулкани во Средна Америка]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Filip Kliment|Filip Kliment]]
| {{подреден список|[[Чинго]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Petar Kliment|Petar Kliment]]
| {{подреден список|[[Тахумулко (вулкан)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Сан Педро (вулкан)]] (Н)|[[Мојута (вулкан)]] (Н)|[[Хумај]] (Н)|[[Куилапа-Барбарена]] (Н)|[[Список на вулкани во Гватемала]] (Н)}}
|-
| 4
| [[Корисник:ZlatkoPyotr|ZlatkoPyotr]]
| {{подреден список|[[Усулутан (вулкан)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Римски патишта ===
[[Податотека:Roman Empire 125 general map (Red roads).svg|десно|240п|Уредувачки ден „Римски патишта“]]
На 1 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Римски патишта“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за римските патишта можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на латински јазик:
** [[:la:Formula:Antiquae viae Romanae]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Римски патишта]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Вија Апија]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Римски патишта]] (П)|[[Вија Марис]] (П)|[[Вија Адријана]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]]
| {{подреден список|[[Вија Агрипа]] (Н)}}
|-
| 4
| [[Корисник:Lili Arsova|Lili Arsova]]
| {{подреден список|[[Вија Корнелија]] (Н)|[[Вија Анија]] (Н)}}
|-
| 5
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Вија Гемина]] (Н)|[[Вија Трајана]] (Н)|[[Римски патишта]] (Н)}}
|-
| 6
| [[Корисник:Stojanovski04|Stojanovski04]]
| {{подреден список|[[Вија Јулија Августа]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Опери од Џузепе Верди ===
[[Податотека:Giuseppe Verdi by Giovanni Boldini.jpg|десно|170п|Уредувачки ден „Опери од Џузепе Верди“]]
На 3 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Опери од Џузепе Верди“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за оперите од Џузепе Верди можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Giuseppe Verdi]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Џузепе Верди]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Џузепе Верди]] (Н)|[[Отело (опера)]] (Н)|[[Јованка Орлеанка (опера)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]]
| {{подреден список|[[Ернани (опера)]] (Н)|[[Гусар (опера)]] (Н}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Небесна Аида]] (Н)|[[Прекрасна ќерка на љубовта]] (Н)|[[Хорот на Циганите]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Жени ===
[[Податотека:FemalePink.svg|десно|150п|Уредувачки ден „Жени“]]
На 8 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Жени“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за жени можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Category:Women]]
Дополнително било препорачано да се користи Македонската енциклопедија, односно:
* „[http://promacedonia.org/mak_enc/encyclopaedia_macedonica_1.pdf Македонска енциклопедија (том 1, А-Љ)]“. Македонска академија на науките и уметностите. Скопје. 2009. ISBN 978-608-203-023-4; 978-608-203-024-1.
* „[http://promacedonia.org/mak_enc/encyclopaedia_macedonica_2.pdf Македонска енциклопедија (том 2, М-Ш)]“. Македонска академија на науките и уметностите. Скопје. 2009. ISBN 978-608-203-023-4; 978-608-203-024-1.
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Елизабета Бахтовска]] (Н)|[[Соња Лапатанов]] (Н)|[[Магдалена Хаџи-Коста Јосифовска]] (Н)|[[Олга Наумовска]] (П)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]]
| {{подреден список|[[Сања Шојлевска]] (Н)|[[Марија Шољакова]] (Н)|[[Милица Шперовиќ-Рибарски]] (Н)|[[Анета Шукарова]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Стојна Вангеловска]] (П)|[[Штефанија Жипа]] (Н)|[[Дорина Емилија Карбуне]] (Н)|[[Викторина Бора]] (Н)|[[Јулија Куреа]] (Н)|[[Екатерина Џукева]] (Н)|[[Јана Динева]] (Н)|[[Надежда Цветковска]] (Н)|[[Бедрија Беговска]] (П)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Валути во оптек ===
[[Податотека:2002 currency exchange AIGA euro money.png|десно|190п|Уредувачки ден „Валути во оптек“]]
На 10 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Валути во оптек“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за валути во оптек можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, како и дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Category:Circulating currencies]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Justaphoto.ap|Justaphoto.ap]]
| {{подреден список|[[Јеменски ријал]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Македонски дени]] (Н)|[[Виетнамски донг]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dentedeleone|dentedeleone]]
| {{подреден список|[[Катарски ријал]] (Н) |[[Нов израелски шекел]] (Н)}}
|-
| 4
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Суринамски долар]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Леонардо да Винчи ===
[[Податотека:Leonardo da Vinci, Salvator Mundi, c.1500, oil on walnut, 45.4 × 65.6 cm.jpg|десно|160п|Уредувачки ден „Слики од Леонардо да Винчи“]]
На 15 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Слики од Леонардо да Винчи“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Леонардо да Винчи можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, како и дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на италијански јазик:
** [[:it:Dipinti di Leonardo da Vinci]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Леонардо да Винчи]] (Н)|[[Мадона со каранфил]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Лице на девојка]] (Н)|[[Христова глава (Леонардо)]] (Н)|[[Студии за фетусот во утробата]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Тиверополник|Тиверополник]]
| {{подреден список|[[Исусовото крштевање (слика)|Исусовото крштевање]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Археолошки наоѓалишта во Велешко ===
[[Податотека:Macedonian archaeology stub icon.svg|десно|120п|Уредувачки ден „Археолошки наоѓалишта во Велешко“]]
На 17 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Археолошки наоѓалишта во Велешко“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за археолошките наоѓалишта во Велешко било препорачано да се користи извадок од следната книга којашто е достапна на Википедија на македонски јазик:
* Коцо, Димче (1996). [https://upload.wikimedia.org/wikipedia/mk/e/ef/Материјал.pdf Археолошка карта на Република Македонија]. Скопје: МАНУ. ISBN 9789989101069.
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Список на археолошки наоѓалишта во Велешко]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Горна Црква (Ногаевци)]] (Н)|[[Грамади (Ногаевци)]] (Н)|[[Задружен Блок (Ногаевци)]] (Н)|[[Лисички Дупки (Ногаевци)]] (Н)|[[Ограѓе (Ногаевци)]] (Н)|[[Црвеници (Ногаевци)]] (Н)|[[Врчва (Скачинци)]] (Н)|[[Долни Дабје (Скачинци)]] (Н)|[[Кале (Скачинци)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Долно Селиште (Убого)]] (Н)|[[Ногаевски Пат (Убого)]] (Н)|[[Чукар (Убого)]] (Н)|[[Дабје (Еловец)]] (Н)|[[Мери (Еловец)]] (Н)|[[Скривница (Еловец)]] (Н)|[[Грамаѓе (Извор)]] (Н)|[[Ѕунивер (Извор)]] (Н)|[[Оџовица (Извор)]] (Н)|[[Стара Црква (Извор)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]]
| {{подреден список|[[Селиште (Подлес)]] (Н)|[[Ридот (Подлес)]] (Н)|[[Прдловец (Подлес)]] (Н)|[[Лозје (Подлес)]] (Н)|[[Грамаѓе (Долно Чичево)]] (Н)|[[Кале (Долно Чичево)]] (Н)|[[Мало Кале (Долно Чичево)]] (Н)|[[Озор (Долно Чичево)]] (Н)|}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Николај Гогољ ===
[[Податотека:N.Gogol by F.Moller (1840, Tretyakov gallery).jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела од Николај Гогољ“]]
На 22 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Николај Гогољ“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Николај Гогољ можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, како и дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на руски јазик:
** [[:ru:Шаблон:Николай Васильевич Гоголь]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Николај Гогољ]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Мајска ноќ, или задавената свршеница]] (Н)|[[Изгубеното писмо]] (Н)|[[Бадник (Гогољ)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Сорочински панаѓур (повест)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Коцкари (драма)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Скапоцени камења ===
[[Податотека:Gem.pebbles.800pix.jpg|десно|200п|Уредувачки ден „Скапоцени камења“]]
На 24 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Скапоцени камења“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за римските патишта можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Gemstones]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Скапоцени камења]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Gdimovska13|Gdimovska13]]
|{{подреден список|[[Родолит]] (Н)|[[Малахит]] (Н)|[[Родонит]] (Н)|[[Амазонит]] (Н)|[[Танзанит]] (Н)|[[Елбаит]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Чароит]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Лазурит]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Покраини во Индонезија ===
[[Податотека:National emblem of Indonesia Garuda Pancasila.svg|десно|170п|Уредувачки ден „Покраини во Индонезија“]]
На 29 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Покраини во Индонезија“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за покраините во Индонезија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на индонезиски јазик:
** [[:id:Templat:Provinsi di Indonesia]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Покраини во Индонезија]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Западен Сулавеси]] (Н)|[[Џамби (покраина)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Источна Јава]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Историски валути ===
[[Податотека:Corinth stater, 555-515 BC.jpg|десно|230п|Уредувачки ден „Историски валути“]]
На 31 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Историски валути“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за историските валути можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:List of historical currencies]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Тирски шекел]] (Н)|[[Флорин]] (Н)|[[Југословенска круна]] (Н)|[[Замбиска фунта]] (Н)|[[Мексикански реал]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Дукат]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Археолошки наоѓалишта во Кумановско ===
[[Податотека:Macedonian archaeology stub icon.svg|десно|120п|Уредувачки ден „Археолошки наоѓалишта во Кумановско“]]
На 5 април 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Археолошки наоѓалишта во Кумановско“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за археолошките наоѓалишта во Кумановско било препорачува да се користи извадок од следната книга којашто е достапна на Википедија на македонски јазик:
* Коцо, Димче (1996). [https://upload.wikimedia.org/wikipedia/mk/e/ef/Материјал.pdf Археолошка карта на Република Македонија]. Скопје: МАНУ. ISBN 9789989101069.
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Список на археолошки наоѓалишта во Кумановско]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Еленец (Бељаковце)]] (Н)|[[Мало Градиште (Бељаковце)]] (Н)|[[Св. Петка (Бељаковце)]] (Н)|[[Аниште (Доброшане)]] (Н)|[[Дервен (Доброшане)]] (Н)|[[Момина Бавча (Доброшане)]] (Н)|[[Орловац (Доброшане)]] (Н)|[[Грамади (Мургаш)]] (Н)|[[Кула (Мургаш)]] (Н)|[[Лиска (Градиште)]] (Н)|[[Св. Ѓорѓи (Градиште)]] (Н)|[[Трнци (Градиште)]] (Н)|[[Ќерамидница (Градиште)]] (Н)|[[Чукаре (Градиште)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Селиште (Коинце)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]]
| {{подреден список|[[Резина (Виштица)]] (Н)|[[Црква (Виштица)]] (Н)|[[Гури Крис (Лојане)]] (Н)|[[Лојане (археолошко наоѓалиште)]] (Н)|[[Василево Градиште (Матејче)]] (Н)|[[Селиште (Матејче)]] (Н)|[[Мало Опае (Опае)]] (Н)|[[Папушина (Опае)]] (Н)|[[Боцеви Бресја (Вак’в)]] (Н)|[[Дренче (Винце)]] (Н)|[[Јазбина (Винце)]] (Н)|[[Кале (Винце)]] (Н)|[[Леска (Винце)]] (Н)|[[Црквиште (Винце)]] (Н)|[[Островица (Живиње)]] (Н)|[[Св. Петка (Живиње)]] (Н)}}
|-
| 4
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Османов Дол (Студена Бара)]] (Н)|[[Св. Богородица (Студена Бара)]] (Н)|[[Смрковец (Стрновац)]] (Н)|[[Чуки (Стрновац)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Роми ===
[[Податотека:Emil Volkers Zigeunerlager vor Düsseldorf.jpg|десно|230п|Уредувачки ден „Роми“]]
На 7 април 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Роми“. Потфатот бил дел од иницијативата за одбележување на Меѓународниот ден на Ромите во 2022 година во повеќе земји во светот, поттикната од страна на Викимедија Србија, којашто имала за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со Ромите и ромската култура на Википедија.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за и во врска со Ромите било препорачано да се користи [[meta:International Roma Day Edit-a-thon 2021/Article lists#People|потсписокот на предложени личности]] во рамки на глобалната иницијатива „Меѓународен ден на Ромите 2022“.
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Сточлен ромски оркестар]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Срѓан Шајн]] (Н)|[[Рудолф Саркози]] (Н)|[[Антонија Ла Негра]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Антонио Вивалди ===
[[Податотека:Vivaldi.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела од Антонио Вивалди“]]
На 12 април 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Антонио Вивалди“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Антонио Вивалди можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, како и дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Antonio Vivaldi]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Скендербег (опера)]] (Н)|[[Предлошка:Infobox opera]] (Н)|[[Големиот Могулец]] (Н)|[[Тјетеберга]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Стабат Матер (Вивалди)]] (Н)|[[Магнификат (Вивалди)]] (Н)|[[Господе (Вивалди)]] (Н)|[[Верувам (Вивалди)]] (Н)|[[Глорија (Вивалди)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Семирамида (Вивалди)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Сообраќајни знаци за опасност ===
[[Податотека:Serbia road sign I-10.svg|десно|180п|Уредувачки ден „Сообраќајни знаци за опасност“]]
На 14 април 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Сообраќајни знаци за опасност“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сообраќајните знаци за опасност било препорачува да се користи поглавјето 2.1. Знаци за опасност од [https://dejure.mk/zakon/pravilnik-za-soobrakjajnite-znaci-oprema-i-signalizacija-na-patot-2 Правилникот за сообраќајните знаци, опрема и сигнализација на патот].
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Знак за работи на патот]] (Н)|[[Знак за опасност на патот]] (Н)|[[Знак за крстосување на патишта со иста важност]] (Н)|[[Знак за опасна надолнина]] (Н)|[[Знак за опасна нагорнина]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Питер Бројгел Постариот ===
[[Податотека:Pieter Brueghel the Elder - The Dutch Proverbs - Google Art Project.jpg|десно|230п|Уредувачки ден „Слики од Питер Бројгел Постариот“]]
На 19 април 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Слики од Питер Бројгел Постариот“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Питер Бројгел Постариот можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на холандски јазик:
** [[:nl:Sjabloon:Navigatie oeuvre Pieter Bruegel de Oude]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Питер Бројгел Постариот]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Питер Бројгел Постариот]] (Н)|[[Страчка на бесилка]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Човекомразец (Бројгел)]] (Н)|[[Селанец и гнездокрадец]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Ловци во снег]] (Н)|[[Парабола за слепите]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Еколошки активисти ===
{{главна|Википедија:Вики за човековите права 2022}}
[[Податотека:People's Climate Solidarity March Minnesota (34308696716).jpg|десно|230п|Уредувачки ден „Еколошки активисти“]]
На 21 април 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Еколошки активисти“. Потфатот бил дел од меѓународната иницијатива „Вики за човековите права 2022“ којашто се одржува под крилатицата „Право на здрава животна средина“ и има за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со човековите права и здравата животна средина на Википедија.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за еколошки активисти можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Category:Environmentalists]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Олга Цепилова]] (Н)|[[Јозеф Велек]] (Н)|[[Јоргос Кацадоракис]] (П)|[[Кори Џонсон]] (Н)|[[Дејвид Фиг]] (Н)|[[Марк Она]] (Н)|[[Хуан Пабло Орего]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Јохан Волфганг фон Гете ===
[[Податотека:Goethe (Stieler 1828).jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела од Јохан Волфганг фон Гете“]]
На 26 април 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Јохан Волфганг фон Гете“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Јохан Волфганг фон Гете можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Johann Wolfgang von Goethe]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:RamadanEdze|RamadanEdze]]
| [[Клавиго (драма)|Клавиго]] (Н)
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Дмитриј Шостакович ===
[[Податотека:Dmitri Shostakovich credit Deutsche Fotothek adjusted.jpg|десно|170п|Уредувачки ден „Дела од Дмитриј Шостакович“]]
На 3 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Дмитриј Шостакович“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Дмитриј Шостакович можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Dmitri Shostakovich]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Дмитриј Шостакович]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Дмитриј Шостакович]] (Н)|[[Леди Макбет од Мценскиот Округ (опера)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Симфонија бр. 7 (Шостакович)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Голема молња]] (Н)|[[Пет фрагменти (Шостакович)]] (Н)|[[Свита за џез-оркестар бр. 1 (Шостакович)]] (Н)|[[Свита за џез-оркестар бр. 2 (Шостакович)]] (Н)|[[Новоросијски ѕвончиња]] (Н)|[[Интервизија (Шостакович)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Африкански фудбалски репрезентации ===
[[Податотека:Caf llogo.png|десно|220п|Уредувачки ден „Африкански фудбалски репрезентации“]]
На 5 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Африкански фудбалски репрезентации“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за африканските фудбалски репрезентации можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:CAF teams]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:CAF teams]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Фудбалска репрезентација на Лесото]] (Н)|[[Предлошка:Африкански фудбалски репрезентации]] (П)|[[Фудбалска репрезентација на Сомалија]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]]
| {{подреден список|[[Фудбалска репрезентација на Мароко]] (П)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Професор 18+|Професор 18+]]
| {{подреден список|[[Фудбалска репрезентација на Мали]] (Н)}}
|-
| 4
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Фудбалска репрезентација на Египет]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Винсент ван Гог ===
[[Податотека:VanGogh-starry night ballance1.jpg|десно|210п|Уредувачки ден „Слики од Винсент ван Гог“]]
На 10 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Слики од Винсент ван Гог“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Винсент ван Гог можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на холандски јазик:
** [[:nl:Sjabloon:Navigatie oeuvre Vincent van Gogh]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Винсент ван Гог]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Винсент ван Гог]] (Н)|[[Сламеници во Овер]] (Н)|[[Сиеста (Ван Гог)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Портрети на Винсент ван Гог]] (Н)|[[Ноќно кафе]] (Н)|[[Житно поле со гаврани]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Водомар (Ван Гог)]] (Н)|[[Селанка откопува компири]] (Н)|[[Мртва природа со сламена шапка]] (Н)|[[Патека во есен]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Зелени политички партии ===
{{главна|Википедија:Вики за човековите права 2022}}
[[Податотека:Sunflower (Green symbol).svg|десно|190п|Уредувачки ден „Зелени политички партии“]]
На 12 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Зелени политички партии“. Потфатот бил дел од меѓународната иницијатива „Вики за човековите права 2022“ којашто се одржала под крилатицата „Право на здрава животна средина“ и имала за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со човековите права и здравата животна средина на Википедија.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за зелени политички партии можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Category:Green political parties]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Зелени на Црна Гора]] (Н)|[[Зелени на Босна и Херцеговина]] (Н)|[[Еколози на Грција]] (Н)|[[Зелена партија на Малезија]] (Н)|[[Либерали за шуми]] (Н)|[[Зелена партија на Иран]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Сообраќајни знаци за изречни наредби ===
[[Податотека:MK road sign 205.svg|десно|170п|Уредувачки ден „Сообраќајни знаци за изречни наредби“]]
На 17 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Сообраќајни знаци за изречни наредби“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сообраќајните знаци за опасност било препорачува да се користи поглавјето 2.2. Знаци за изречни наредби од [https://dejure.mk/zakon/pravilnik-za-soobrakjajnite-znaci-oprema-i-signalizacija-na-patot-2 Правилникот за сообраќајните знаци, опрема и сигнализација на патот].
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Знак за крстосување со пат со првенство на минување]] (Н)|[[Знак за првенство на минување за возила од спротивна насока]] (Н)|[[Знак за забрана за сообраќај во двете насоки]] (Н)|[[Знак за забрана за сообраќај во една насока]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Морски струи и вртлози ===
[[Податотека:Corrientes-oceanicas.png|десно|250п|Уредувачки ден „Морски струи и вртлози“]]
На 19 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Морски струи и вртлози“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за морските струи и вртлози можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Ocean]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Мадагаскарска струја]] (Н)|[[Дејвидсонова струја]] (Н)|[[Лабрадорска струја]] (Н)|[[Карипска струја]] (Н)|[[Анголска струја]] (Н)|[[Гвинејска струја]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Драми од Горан Стефановски ===
[[Податотека:Горан Стефановски.jpg|десно|210п|Уредувачки ден „Драми од Горан Стефановски“]]
На 24 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Драми од Горан Стефановски“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите поврзани со македонската книжевност можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Дела на Горан Стефановски]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Јане Задрогаз]] (Н)|[[Лет во место]] (Н)|[[Хај-фај]] (Н)|[[Дупло дно]] (Н)|[[Тетовирани души]] (Н)|[[Црна дупка (драма)]] (Н)|[[Лонг плеј]] (Н)|[[Кула вавилонска (драма)]] (Н)|[[Чернодрински се враќа дома]] (Н)|[[Сараево (драма)]] (Н)|[[Сега му е мајката]] (Н)|[[Казабалкан]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Национални паркови во Шведска ===
[[Податотека:Naturvårdsverket vapen.svg|десно|150п|Уредувачки ден „Национални паркови во Шведска“]]
На 26 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Национални паркови во Шведска“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за националните паркови во Шведска можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на шведска јазик:
** [[:sv:Mall:Sveriges nationalparker]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Национални паркови во Шведска]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Трестиклан (национален парк)]] (Н)|[[Тефсингдален (национален парк)]] (Н)|[[Пиелјекајсе (национален парк)]] (Н)|[[Нора Квил (национален парк)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]]
| {{подреден список|[[Јуре (национален парк)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Сообраќајни знаци за известување ===
[[Податотека:HR road sign C02.svg|десно|160п|Уредувачки ден „Сообраќајни знаци за известување“]]
На 31 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Сообраќајни знаци за известување“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сообраќајните знаци за опасност било препорачано да се користи поглавјето 2.3. Знаци за известување од [https://dejure.mk/zakon/pravilnik-za-soobrakjajnite-znaci-oprema-i-signalizacija-na-patot-2 Правилникот за сообраќајните знаци, опрема и сигнализација на патот].
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Знак за деца на патот]] (Н)|[[Знак за подземен пешачки премин]] (Н)|[[Знак за надземен пешачки премин]] (Н)|[[Знак за обележан пешачки премин]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Северноамерикански фудбалски репрезентации ===
[[Податотека:Concacaf logo.svg|десно|200п|Уредувачки ден „Северноамерикански фудбалски репрезентации“]]
На 2 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Северноамерикански фудбалски репрезентации“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за северноамериканските фудбалски репрезентации можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:CONCACAF teams]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Северноамерикански фудбалски репрезентации]] (Н)|[[Фудбалска репрезентација на Туркс и Кајкос]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Опери од Кристоф Вилибалд Глук ===
[[Податотека:Joseph Siffred Duplessis - Christoph Willibald Gluck - Google Art Project.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Опери од Кристоф Вилибалд Глук“]]
На 7 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Опери од Кристоф Вилибалд Глук“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за оперите од Кристоф Вилибалд Глук можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Christoph Willibald Gluck]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Ехо и Нарцис (опера)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Македонски генерали ===
[[Податотека:Logo of the Army of the Republic of North Macedonia.svg|десно|180п|Уредувачки ден „Македонски генерали“]]
На 9 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Македонски генерали“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за воените генерали од Македонија било препорачува да се користи следната монографија:
* Стојановски, Мирослав и Стојаноски, Борис (2017). „[https://www.arm.mil.mk/wp-content/uploads/2019/01/monografija-generali.pdf?fbclid=IwAR16iG9xJpPAYNgo3w4V2cbKasWdcKfTlps2S7FxdtJGoUBFewu1aLtGmT0 Воени генерали во Македонија (1943 - 2017)]“, второ издание. Скопје. Клуб на генерали на Република Македонија. ISBN 978-608-65955-2-4.
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Миле Арнаутовски]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Дане Петковски]] (Н)|[[Александар Спирковски]] (Н)|[[Миле Апостолски]] (Н)|[[Боце Перески]] (Н)|[[Јосиф Бошевски]] (Н)|[[Методија Ваневски]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Битола ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Битола“]]
На 14 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Битола“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Битола било препорачано да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Битола]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Куќа на ул. „Широк сокак“ бр. 85 (Битола)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Широк сокак“ бр. 58 (Битола)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Широк сокак“ бр. 41 (Битола)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Широк сокак“ бр. 49 (Битола)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Караорман“ бр. 9 (Битола)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Охридска“ бр. 100 (Битола)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Ежен Делакроа ===
[[Податотека:Eugène Delacroix - La liberté guidant le peuple.jpg|десно|220п|Уредувачки ден „Слики од Ежен Делакроа“]]
На 16 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Слики од Ежен Делакроа“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Ежен Делакроа можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на француски јазик:
** [[:fr:Modèle:Palette Eugène Delacroix]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Ежен Делакроа]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Ежен Делакроа]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Битка кај Тајбур, 21 јули 1242 година]] (Н)|[[Султанот на Мароко]] (Н)|[[Арапски коњи борејќи се во штала]] (Н)|[[Тигар со желка]] (Н)|[[Жена гали папагал]] (Н)|[[Грција на урнатините на Мисолонги]] (Н)|[[Влегување на крстоносците во Константинопол]] (Н)|[[Зајдисонце (Делакроа)]] (Н)|[[Лав ждере зајак]] (Н)|[[Невестата од Абидос (Делакроа)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Портрет на Фредерик Шопен и Жорж Санд]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела на Ернест Хемингвеј ===
[[Податотека:ErnestHemingway.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела на Ернест Хемингвеј“]]
На 21 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела на Ернест Хемингвеј“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Ернест Хемингвеј можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Ernest Hemingway]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Ернест Хемингвеј]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Ернест Хемингвеј]] (Н)|[[Пролетни буици]] (Н)|[[Смрт попладне]] (Н)|[[Библиографија на Ернест Хемингвеј]] (Н)|[[Еденска градина (Хемингвеј)]] (П)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Прилеп ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Прилеп“]]
На 23 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Прилеп“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Прилеп било препорачано да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Прилеп]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]]
| {{подреден список|[[Дуќан на ул. „Блаже Крсточанец“ бр. 1 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Блаже Крсточанец“ бр. 2 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Блаже Крсточанец“ бр. 3 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Блаже Крсточанец“ бр. 5 (Прилеп)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Дуќан на ул. „Цветан Димов“ бр. 2 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Цветан Димов“ бр. 6 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Цветан Димов“ бр. 6а (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 31 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 33 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 35 (Прилеп)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]]
| {{подреден список|[[Дуќан на ул. „29 Ноември“ бр. 3 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „29 Ноември“ бр. 4 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „29 Ноември“ бр. 5 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „29 Ноември“ бр. 10 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „29 Ноември“ бр. 11 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „29 Ноември“ бр. 12 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „29 Ноември“ бр. 14 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Рампе Стојаноски“ бр. 23 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Рампе Стојаноски“ бр. 25 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 5 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 7 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 9 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 11 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 13 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 15 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 17 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 19 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 21 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 23 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 23а (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 25 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 25а (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 27 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 33 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 35 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 37 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 1 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 3 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 7 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 13 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 15 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 17 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 19 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 21 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 23 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 27 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 9 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 12 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 13 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 14 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 15 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 16 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 17 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 19 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 20 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 21 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 22 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 23 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 24 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 25 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 26 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 27 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 28 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 29 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 30 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 2 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 5 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 6 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 7 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 8 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 9 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 11 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 12 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 12а (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 14 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 15 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 18 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 19 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 21 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 25 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 37 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 39 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 43 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 45 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 47 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 48 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 49 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 50 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 52 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 54 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 56 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 58 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 60 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 62 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 64 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 66 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 68 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 70 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 72 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 74 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 76 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 78 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Орце Николов“ бр. 1 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Орце Николов“ бр. 9 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Лазо Попоски“ бр. 1 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Лазо Попоски“ бр. 3 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Лазо Попоски“ бр. 4 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Лазо Попоски“ бр. 5 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Лазо Попоски“ бр. 7 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Лазо Попоски“ бр. 12 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Караорман“ бр. 32 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Караорман“ бр. 36 (Прилеп)]] (Н)|}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Химни на африкански држави ===
[[Податотека:National anthem of South Africa, p. 1.gif|десно|160п|Уредувачки ден „Химни на африкански држави“]]
На 28 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Химни на африкански држави“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за химните на африканските држaви можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:List of national anthems]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Химна на Тунис]] (Н)|[[Предлошка:Африкански химни]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Химна на Нигер]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Симфонии од Јозеф Хајдн ===
[[Податотека:Joseph Haydn.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Симфонии од Јозеф Хајдн“]]
На 30 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Симфонии од Јозеф Хајдн“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за симфониите од Јозеф Хајдн можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на германски јазик:
** [[:de:Liste der Sinfonien Joseph Haydns]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Список на симфонии од Јозеф Хајдн]] (Н)|[[Симфонија бр. 81 (Хајдн)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Симфонија бр. 88 (Хајдн)]] (Н)|[[Симфонија бр. 89 (Хајдн)]] (Н)|[[Симфонија бр. 90 (Хајдн)]] (Н)|[[Симфонија бр. 91 (Хајдн)]] (Н)|[[Симфонија бр. 95 (Хајдн)]] (Н)|[[Симфонија бр. 97 (Хајдн)]] (Н)|[[Симфонија бр. 102 (Хајдн)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Струга ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Струга“]]
На 5 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Струга“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Струга било препорачува да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Струга]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 13 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 33 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 60 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 62 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 64 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 66 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 82 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 84 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Димче Кошарко“ бр. 42 (Струга)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Азиски фудбалски репрезентации ===
[[Податотека:AFC text logo.png|десно|200п|Уредувачки ден „Азиски фудбалски репрезентации“]]
На 7 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Азиски фудбалски репрезентации“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за азиските фудбалски репрезентации можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:AFC teams]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Фудбалска репрезентација на Јужен Виетнам]] (Н)|[[Предлошка:Азиски фудбалски репрезентации]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Carshalton|Carshalton]]
| {{подреден список|[[Фудбалска репрезентација на Иран]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Филипо Липи ===
[[Податотека:Filippo Lippi - Incoronazione della Vergine - Google Art Project.jpg|десно|230п|Уредувачки ден „Слики од Филипо Липи“]]
На 12 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Слики од Филипо Липи“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Филипо Липи можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Filippo Lippi]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Сцени од животот на Дева Марија]] (Н)|[[Седум светци (Филипо Липи)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Дебар ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Дебар“]]
На 14 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Дебар“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Дебар било препорачува да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Дебар]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Куќа на ул. „ЈНА“ бр. 33 (Дебар)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Петре Поповски“ бр. 9 (Дебар)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Лиман Каба“ бр. 22 (Дебар)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Кинески соѕвездија ===
[[Податотека:Suzhou star cartography.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Кинески соѕвездија“]]
На 19 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Кинески соѕвездија“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за кинеските соѕвездија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на кинески јазик:
** [[:zh:模板:中国古代星官]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Кинески соѕвездија]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Срце (кинеско соѕвездие)]] (Н)|[[Опашка (кинеско соѕвездие)]] (Н)|[[Сито (кинеско соѕвездие)]] (Н)|[[Одаја (кинеско соѕвездие)]] (Н)|[[Жолт Змеј]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Владимир Набоков ===
[[Податотека:Vladimir Nabokov 1973.jpg|десно|160п|Уредувачки ден „Дела од Владимир Набоков“]]
На 21 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Владимир Набоков“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Владимир Набоков можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Vladimir Nabokov]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Пролет во Фијалта]] (Н)|[[Музика (расказ)]] (Н)|[[Патник (расказ)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Кратово ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Кратово“]]
На 26 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Кратово“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Кратово било препорачано да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Кратово]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Куќа на ул. „Цветко Танев“ (Кратово)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 4 (Кратово)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Глигор Пазавански“ бр. 22 (Кратово)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Глигор Пазавански“ бр. 17 (Кратово)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Планинска“ бр. 17 (Кратово)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Коце Харалампиев“ бр. 1, ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 58 (Кратово)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Христијан Тодоровски – Карпош“ бр. 1 (Кратово)]] (Н)|[[Соколова куќа (Кратово)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Политички идеологии ===
[[Податотека:Blue flag waving.svg|десно|150п|Уредувачки ден „Политички идеологии“]]
На 28 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Политички идеологии“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за политичките идеологии можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Political ideologies]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Политички идеологии]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Луната1999|Луната1999]]
| {{подреден список|[[Нихилизам]] (П)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Охрид ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Охрид“]]
На 4 август 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Охрид“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Охрид било препорачано да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Охрид]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Куќа на Чаулеви]] (П)|[[Куќа на ул. „Цар Самоил“ бр. 55 (Охрид)]] (Н)|[[Куќа на Ламбески]] (П)|[[Куќа на Ајри Доко]] (П)|[[Куќа на Патчеви]] (П)|[[Куќа на Коле Котуше]] (П)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Куќа на Иван Каневче]] (Н)|[[Куќа на ул. „Стив Наумов“ бр. 14 (Охрид)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
== Планирани денови ==
=== Композиции за пијано од Ерик Сати ===
[[Податотека:Satie Cropped.jpg|десно|170п|Уредувачки ден „Композиции за пијано од Ерик Сати“]]
На 9 август 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Композиции за пијано од Ерик Сати“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за композициите за пијано од Ерик Сати може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на француски јазик:
** [[:fr:Modèle:Palette Œuvres d'Erik Satie]]
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Erik Satie]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Je te veux]] (Н)}}
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Канцелариски материјал ===
[[Податотека:Faber-Castell Lead pencil 0.7.jpg|десно|220п|Уредувачки ден „Канцелариски материјал“]]
На 11 август 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Канцелариски материјал“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за канцеларискиот материјал може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Category:Stationery]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Струмица ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Струмица“]]
На 16 август 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Струмица“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Струмица се препорачува да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Струмица]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Каспар Давид Фридрих ===
[[Податотека:Caspar David Friedrich - Wanderer above the sea of fog.jpg|десно|170п|Уредувачки ден „Слики од Каспар Давид Фридрих“]]
На 18 август 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Слики од Каспар Давид Фридрих“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Каспар Давид Фридрих може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Caspar David Friedrich]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Жан Батист Поклен Молиер ===
[[Податотека:Pierre Mignard - Portrait de Jean-Baptiste Poquelin dit Molière (1622-1673) - Google Art Project (cropped).jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела од Жан Батист Поклен Молиер“]]
На 23 август 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Дела од Жан Батист Поклен Молиер“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Жан Батист Поклен Молиер може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на француски јазик:
** [[:fr:Modèle:Palette Molière]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Штип ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Штип“]]
На 25 август 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Штип“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Штип се препорачува да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Штип]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Апарати за домаќинство ===
[[Податотека:Breville.jpg|десно|220п|Уредувачки ден „Апарати за домаќинство“]]
На 30 август 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Апарати за домаќинство“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за апарати за домаќинство може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:List of home appliances]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Опери и арии од Џакомо Пучини ===
[[Податотека:GiacomoPuccini.jpg|десно|160п|Уредувачки ден „Опери и арии од Џакомо Пучини“]]
На 1 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Опери и арии од Џакомо Пучини“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за оперите и ариите од Џакомо Пучини може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Giacomo Puccini]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Маврово и Ростуше ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Маврово и Ростуше“]]
На 6 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Маврово и Ростуше“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Маврово и Ростуше се препорачува да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Маврово и Ростуше]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Македонски народни песни ===
[[Податотека:Macedonian folk songs logo.svg|десно|180п|Уредувачки ден „Македонски народни песни“]]
На 8 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Македонски народни песни“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за македонските народни песни се препорачува да се користат следните материјали:
* [https://pesna.org/list.php?ob=t Македонски народни песни]. ''Pesna.org''.
* [http://www.pelister.org/folklore/songs/index.php Македонски народни песни со ноти]. ''Pelister.org''. (За ставање на надворешна врска до нотите користете [[Предлошка:НародниНоти]])
'''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Список на македонски народни и староградски песни]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Жак Луј Давид ===
[[Податотека:David - Napoleon crossing the Alps - Malmaison2.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Слики од Жак Луј Давид“]]
На 13 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Слики од Жак Луј Давид“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Жак Луј Давид може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на француски јазик:
** [[:fr:Modèle:Palette Jacques-Louis David]]
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Jacques-Louis David]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Вилијам Фокнер ===
[[Податотека:Carl Van Vechten - William Faulkner (greyscale and cropped).jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела од Вилијам Фокнер“]]
На 15 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Дела од Вилијам Фокнер“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Вилијам Фокнер може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:William Faulkner]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Центар ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Центар“]]
На 20 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Центар“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Центар се препорачува да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Центар]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Интерпункциски знаци ===
[[Податотека:Exclamation mark.png|десно|200п|Уредувачки ден „Интерпункциски знаци“]]
На 22 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Интерпункциски знаци“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за интерпункциските знаци може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Navbox punctuation]]
* од други страни на интернет:
** „[http://makedonskijazik.mk/2018/10/%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8-%D0%B8-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8.html Правописни и интерпункциски знаци ]“. ''Македонски јазик и литература''.
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Европски санџаци ===
[[Податотека:Osmanli-nisani.svg|десно|180п|Уредувачки ден „Санџаци во Европа“]]
На 27 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Санџаци во Европа“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за европските санџаци може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Sanjaks of the Ottoman Empire in Europe]]
'''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Санџаци во Европа]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Кујнски прибор ===
[[Податотека:Kitchen utensils-01.jpg|десно|220п|Уредувачки ден „Кујнски прибор“]]
На 29 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Кујнски прибор“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за кујнски прибор може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:List of food preparation utensils]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Јохан Штраус Помладиот ===
[[Податотека:Johann Strauss II by Fritz Luckhardt (cropped).jpg|десно|160п|Уредувачки ден „Дела од Јохан Штраус Помладиот“]]
На 4 октомври 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Дела од Јохан Штраус Помладиот“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Јохан Штраус Помладиот може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Johann Strauss II]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Трговски патишта ===
[[Податотека:Trade Routes.jpg|десно|210п|Уредувачки ден „Трговски патишта“]]
На 6 октомври 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Трговски патишта“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за трговските патишта може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Trade route]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Единици на НОВЈ ===
[[Податотека:Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg|десно|220п|Уредувачки ден „Единици на НОВЈ“]]
На 11 октомври 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Единици на НОВЈ“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за единиците на НОВЈ може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на српски јазик:
** [[:sr:Шаблон:Јединице НОВЈ]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Клод Моне ===
[[Податотека:Claude Monet, Impression, soleil levant.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Слики од Клод Моне“]]
На 13 октомври 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Слики од Клод Моне“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Клод Моне може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на француски јазик:
** [[:fr:Modèle:Palette Claude Monet]]
'''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Клод Моне]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
== Поврзано ==
* [[Википедија:Уредувачки денови 2022/Известувања]]
* [[Википедија:Уредувачки денови 2022/Статистика]]
[[Категорија:Википедија:Уредувачки денови 2022| ]]
1w0clr5g5fla4opiw4yzfbgco2jfnxe
4800756
4800751
2022-08-09T18:28:27Z
Chnitke
80568
/* Список на учесници */
wikitext
text/x-wiki
{| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;"
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Shared Knowledge Logo.svg|150п]]
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Уредувачки денови.svg|150п]]
|}
{{Кратенка|ВП:УД}}
Во текот на 2022 година е планирано да се одржуваат '''[[Википедија:Уредувачки денови|уредувачки денови]]'''. Уредувачките денови ќе се изведуваат во текот на еден ден од 24 часа, со почеток во 00:00 ч. и крај во 23:59 ч. истиот ден. Предвид ќе бидат земени сите создадени или подобрени статии и предлошки на зададената тема од корисници на Википедија на македонски јазик кои ги пријавиле во уредувачкиот ден.
'''Напомена:''' Заради избегнување на спротивставени уредувања и пишување на иста статија од двајца или повеќе корисници на Википедија на македонски јазик, секој заинтересиран учесник е пожелно да го пријави своето учество и да избере кои статии ќе ги уредува!
== Одржани денови ==
=== Дела од Петар Илич Чајковски ===
[[Податотека:Porträt des Komponisten Pjotr I. Tschaikowski (1840-1893).jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела од Петар Илич Чајковски“]]
На 4 јануари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Петар Илич Чајковски“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Петар Илич Чајковски можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на руски јазик:
** [[:ru:Шаблон:Пётр Чайковский]]
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Pyotr Ilyich Tchaikovsky]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Петар Илич Чајковски]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Петар Илич Чајковски]] (Н)|[[Заспаната убавица (балет)]] (Н)|[[Евгениј Онегин (опера)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Симфонија бр. 6 (Чајковски)]] (Н)|[[Симфонија бр. 5 (Чајковски)]] (Н)|[[Симфонија Манфред]] (Н)|[[Симфонија бр. 4 (Чајковски)]] (Н)|[[Симфонија Манфред]] (Н)|[[Симфонија бр. 3 (Чајковски)]] (Н)|[[Симфонија бр. 2 (Чајковски)]] (Н)|[[Симфонија бр. 1 (Чајковски)]] (Н)|[[Симфонија во Е-дур (Чајковски)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Луња (Чајковски)]] (Н)|[[Војвода (симфониска балада)]] (Н)|[[Словенски марш]] (Н)|[[Свечена увертира на данската национална химна]] (Н)|[[Марш за свеченото крунисување]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Археолошки наоѓалишта во Прилепско ===
[[Податотека:Macedonian archaeology stub icon.svg|десно|120п|Уредувачки ден „Археолошки наоѓалишта во Прилепско“]]
На 6 јануари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Археолошки наоѓалишта во Прилепско“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за археолошките наоѓалишта во Прилепско било препорачано да се користи извадок од следната книга којашто е достапна на Википедија на македонски јазик:
* Коцо, Димче (1996). [https://upload.wikimedia.org/wikipedia/mk/e/ef/Материјал.pdf Археолошка карта на Република Македонија]. Скопје: МАНУ. ISBN 9789989101069.
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Список на археолошки наоѓалишта во Прилепско]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Вирои (Вепрчани)]] (Н)|[[Градиште (Вепрчани)]] (Н)|[[Завир (Вепрчани)]] (Н)|[[Селска Црква (Вепрчани)]] (Н)|[[Солишта (Вепрчани)]] (Н)|[[Св. Димитрија (Вепрчани)]] (Н)|[[Баево Трло (Дуње)]] (Н)|[[Грамаѓе (Дуње)]] (Н)|[[Дејчин Гроб (Дуње)]] (Н)|[[Малево Село (Дуње)]] (Н)|[[Прчинога (Дуње)]] (Н)|[[Во Селото (Полчиште)]] (Н)|[[Јолева Ограда (Полчиште)]] (Н)|[[Тамбурџиева Нива (Полчиште)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnnitke]]
| {{подреден список|[[Грамаѓе (Кален)]] (Н)|[[Катун (Кален)]] (Н)|[[Маркови Кули (Кален)]] (Н)|[[Темник (Кален)]] (Н)|[[Трпчева Црква (Кален)]] (Н)|[[Св. Спас (Кален)]] (Н)|[[Црквиште (Кален)]] (Н)|[[Али Чаир (Прилеп)]] (Н)|[[Баба (Прилеп)]] (Н)|[[Бакалица (Прилеп)]] (Н)|[[Болница (Прилеп)]] (Н)|[[Бончеица (Прилеп)]] (Н)|[[Долно Садово (Прилеп)]] (Н)|[[Каменица (Прилеп)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Рембрант ===
[[Податотека:The Nightwatch by Rembrandt - Rijksmuseum.jpg|десно|230п|Уредувачки ден „Слики од Рембрант“]]
На 11 јануари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Слики од Рембрант“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Рембрант можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на холандски јазик:
** [[:nl:Sjabloon:Navigatie schilderijen Rembrandt]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Рембрант]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Портрет на маж (Рембрант, Њујорк)]] (Н)|[[Еврејска невеста]] (Н)|[[Минерва (слика)]] (Н)|[[Свети Вартоломеј (Рембрант)]] (Н)|[[Предел со замок]] (Н)|[[Богородица и Младенецот со мачка]] (Н)|[[Хомер ги диктира своите стихови]] (Н)|[[Титус како монах]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Рембрант]] (Н)|[[Претставници на еснафот на трговци со ткаенини]] (Н)|[[Млада жена со куче в скут]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Смртта на Богородица (Рембрант)]] (Н)|[[Доктор Фауст (Рембрант)]] (Н)|[[Рембрант се смее]] (Н)|[[Автопортрет со горжет]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Астрономски инструменти ===
[[Податотека:Circumferentor, Table of Surveying, Cyclopaedia, Volume 2.jpg|десно|220п|Уредувачки ден „Астрономски инструменти“]]
На 13 јануари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Астрономски инструменти“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за астрономските инструменти можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:List of astronomical instruments]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Астрариум]] (Н)|[[Трепкачки споредувач]] (Н)|[[Кантерберски астролапски квадрант]] (Н)|[[Челатоне]] (Н)|[[Список на астрономски инструменти]] (Н)|[[Космолаб]] (Н)|[[Екваторски прстен]] (Н)|[[Диоптра]] (Н)|[[Трикветрум (астрономија)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:JanaBog|JanaBog]]
| {{подреден список|[[Фотометар]] (Н)|[[Астролаб]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Светско наследство во Африка ===
[[Податотека:World Heritage Logo.png|десно|180п|Уредувачки ден „Светско наследство во Африка“]]
На 18 јануари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Светско наследство во Африка“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за светското наследство во Африка можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:List of World Heritage Sites in Africa]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Национален парк Ивиндо]] (Н)|[[Типаза]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Оноре де Балзак ===
[[Податотека:Honoré de Balzac (1842) Detail.jpg|десно|200п|Уредувачки ден „Дела од Оноре де Балзак“]]
На 20 јануари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Оноре де Балзак“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Оноре де Балзак можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на француски јазик:
** [[:fr:Modèle:Palette Honoré de Balzac]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Оноре де Балзак]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Оноре де Балзак]] (Н)|[[Епизода од времето на Јакобинската диктатура]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Гобсек]] (Н)|[[Порака (Балзак)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Селски лекар ]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Народи во Русија ===
[[Податотека:Two largest ethnic minority by federal subject 2010.jpg|десно|260п|Уредувачки ден „Народи во Русија“]]
На 25 јануари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Народи во Русија“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за народите во Русија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на руски јазик:
** [[:ru:Шаблон:Народы России]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Народи во Русија]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Рутулци]] (Н)|[[Телеути]] (Н)|[[Челканци]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дрварска опрема ===
[[Податотека:Chainsaw symbol 2010-02-16.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Дрварска опрема“]]
На 27 јануари 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Дрварска опрема“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за дрварската опрема може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Forestry tools]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Реласкоп]] (Н)|[[Камион за сеча]] (Н)|[[Обележувачка секира]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Римски провинции ===
[[Податотека:Provinciaromana-Acaia-pt.svg|десно|240п|Уредувачки ден „Римски провинции“]]
На 1 февруари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Римски провинции“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за римските провинции можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на латински јазик:
** [[:la:Formula:Provinciae Romanae]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Римски провинции (117 година)]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Епир (римска провинција)]] (Н)|[[Асирија (римска провинција)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Талисмани ===
[[Податотека:Evil Eye.svg|десно|160п|Уредувачки ден „Талисмани“]]
На 3 февруари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Талисмани“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за талисманите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Amulets and talismans]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Попет]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Волфганг Амадеус Моцарт ===
[[Податотека:Wolfgang-amadeus-mozart 1.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела од Волфганг Амадеус Моцарт“]]
На 8 февруари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Волфганг Амадеус Моцарт“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Волфганг Амадеус Моцарт можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на германски јазик:
** [[:de:Liste der Werke Wolfgang Amadeus Mozarts]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Опери од Моцарт]] (Н)|[[Таму ќе си дадеме рака]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Тамос, крал на Египет]] (Н)|[[О, колку сакам да победам]] (Н)|[[Моето богатство]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
|{{подреден список|[[Список на концерти за пијано на Моцарт]] (Н)|[[Список на симфониите на Волфганг Амадеус Моцарт]] (Н)}}
|-
| 4
| [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]]
| {{подреден список|[[Грабнување од сарајот]] (Н)|}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Археолошки наоѓалишта во Кавадаречко ===
[[Податотека:Macedonian archaeology stub icon.svg|десно|120п|Уредувачки ден „Археолошки наоѓалишта во Кавадаречко“]]
На 10 февруари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Археолошки наоѓалишта во Кавадаречко“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за археолошките наоѓалишта во Кавадаречко било препорачува да се користи извадок од следната книга којашто е достапна на Википедија на македонски јазик:
* Коцо, Димче (1996). [https://upload.wikimedia.org/wikipedia/mk/e/ef/Материјал.pdf Археолошка карта на Република Македонија]. Скопје: МАНУ. ISBN 9789989101069.
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Список на археолошки наоѓалишта во Кавадаречко]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Падарница (Страгово)]] (Н)|[[Долевица (Рожден)]] (Н)|[[Дупкарови Колиби (Рожден)]] (Н)|[[Ѓоновица (Рожден)]] (Н)|[[Извор (Рожден)]] (Н)|[[Крушите (Рожден)]] (Н)|[[Манастир (Рожден)]] (Н)|[[Пештерна Црква (Рожден)]] (Н)|[[Плочите (Рожден)]] (Н)|[[Рамниште (Рожден)]] (Н)|[[Рачеви Плевни (Рожден)]] (Н)|[[Рулевец (Рожден)]] (Н)|[[Сиви Кладенец (Рожден)]] (Н)|[[Чакови Колиби (Рожден)]] (Н)|[[Арничко (Рожден)]] (П)|[[Градиште (Рожден)]] (П)|[[Св. Петар (Рожден)]] (П)|[[Дабица (Фариш)]] (Н)|[[Св. Богородица (Фариш)]] (Н)|[[Селиште (Фариш)]] (Н)|[[Стража (Фариш)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]]
| {{подреден список|[[Бела Тумба (Бегниште)]] (Н)|[[Грамаѓе (Бегниште)]] (Н)|[[Кула (Бегниште)]] (П)|[[Марково Кале (Бегниште)]] (Н)|[[Мартиница (Бегниште)]] (Н)|[[Писан Камен (Бегниште)]] (Н)|[[Почивало (Бегниште)]] (Н)|[[Рамниште (Бегниште)]] (Н)|[[Сува Гора (Бегниште)]] (Н)|[[Црвено Брдо (Бегниште)]] (П)|[[Чермец (Бегниште)]] (П)|[[Градиште (Бојанчиште)]] (Н)|[[Лозата (Бојанчиште)]] (Н)|[[Св. Атанас (Бојанчиште)]] (Н)|[[Ограѓе (Бохула)]] (Н)|[[Петрошница (Бохула)]] (Н)|[[Страната (Бохула)]] (Н)|[[Градиште (Брушани)]] (Н)|[[Овчаров Гроб (Брушани)]] (Н)|[[Старо Село (Брушани)]] (Н)|[[Тиквеш (Брушани)]] (Н)|[[Амидеја (Ваташа)]] (Н)|[[Грнеица (Ваташа)]] (Н)|[[Калница (Ваташа)]] (Н)|[[Паракелова Глава (Ваташа)]] (П)|[[Сува Чешма (Ваташа)]] (Н)|[[Чоралица (Ваташа)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Поточе (Сирково)]] (Н)|[[Сирките (Сирково)]] (Н)|[[Струплива Чешма (Сирково)]] (Н)|[[Табаница (Сирково)]] (Н)|[[Чернец (Сирково)]] (Н)|[[Големи Лозја (Ресава)]] (Н)|[[Градевица (Ресава)]] (Н)|[[Диво Бачило (Ресава)]] (Н)|[[Ежовите Падини (Ресава)]] (Н)|[[Лака (Ресава)]] (Н)|[[Манастир Тиквеш (Ресава)]] (Н)|[[Подрид (Ресава)]] (Н)|[[Разбиеница (Ресава)]] (Н)|[[Стари Лозја (Ресава)]] (Н)|[[Ушите (Ресава)]] (Н)|[[Црвениково Брдо (Ресава)]] (Н)|[[Шакалица (Ресава)]] (Н)}}
|-
| 4
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Арамиска Пештера (Гарниково)]] (Н)|[[Грамади (Гарниково)]] (Н)|[[Граѓа Нива (Гарниково) ]] (Н)|[[Дабјето (Гарниково) ]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Драми од Едвард Олби ===
[[Податотека:EdwardAlbee.jpg|десно|210п|Уредувачки ден „Драми од Едвард Олби“]]
На 15 февруари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Драми од Едвард Олби“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Едвард Олби можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Edward Albee]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Лолита (драма)]] (Н)|[[Мене, себеси и јас (драма)]] (Н)|[[Смртта на Беси Смит]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Кој се плаши од Вирџинија Вулф?]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Алфред Сисли ===
[[Податотека:Alfred Sisley - Rest along the Stream. Edge of the Wood - Google Art Project.jpg|десно|220п|Уредувачки ден „Слики од Алфред Сисли“]]
На 17 февруари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Слики од Алфред Сисли“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Алфред Сисли можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Alfred Sisley]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Селото Воазен]] (Н)|[[Сена кај Буживал]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Ливада (Алфред Сисли)]] (Н)|[[Патот на машината, Лувесјен (Алфред Сисли)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Алфред Сисли]] (Н)|[[Улица во Марли]] (Н)|[[Поплава во Пор-Марли]] (Н)|[[Каналот Лоан во зима]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Видови круни ===
[[Податотека:Crown of Saint Edward Heraldry.svg|десно|170п|Уредувачки ден „Видови круни“]]
На 22 февруари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Видови круни“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за видовите круни можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Types of crowns]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Видови круни]] (Н)|[[Античка круна]] (Н)|[[Астрална круна]] (Н)|[[Дијадема]] (Н)|[[Круна]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Lili Arsova|Lili Arsova]]
| {{подреден список|[[Лачна круна]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Крст (круна)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Вулкани во Средна Америка ===
[[Податотека:Emoji u1f30b.svg|десно|200п|Уредувачки ден „Вулкани во Средна Америка“]]
На 24 февруари 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Вулкани во Средна Америка“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за вулканите во Средна Америка можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Central American volcanoes]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Вулкани во Средна Америка]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Filip Kliment|Filip Kliment]]
| {{подреден список|[[Чинго]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Petar Kliment|Petar Kliment]]
| {{подреден список|[[Тахумулко (вулкан)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Сан Педро (вулкан)]] (Н)|[[Мојута (вулкан)]] (Н)|[[Хумај]] (Н)|[[Куилапа-Барбарена]] (Н)|[[Список на вулкани во Гватемала]] (Н)}}
|-
| 4
| [[Корисник:ZlatkoPyotr|ZlatkoPyotr]]
| {{подреден список|[[Усулутан (вулкан)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Римски патишта ===
[[Податотека:Roman Empire 125 general map (Red roads).svg|десно|240п|Уредувачки ден „Римски патишта“]]
На 1 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Римски патишта“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за римските патишта можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на латински јазик:
** [[:la:Formula:Antiquae viae Romanae]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Римски патишта]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Вија Апија]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Римски патишта]] (П)|[[Вија Марис]] (П)|[[Вија Адријана]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]]
| {{подреден список|[[Вија Агрипа]] (Н)}}
|-
| 4
| [[Корисник:Lili Arsova|Lili Arsova]]
| {{подреден список|[[Вија Корнелија]] (Н)|[[Вија Анија]] (Н)}}
|-
| 5
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Вија Гемина]] (Н)|[[Вија Трајана]] (Н)|[[Римски патишта]] (Н)}}
|-
| 6
| [[Корисник:Stojanovski04|Stojanovski04]]
| {{подреден список|[[Вија Јулија Августа]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Опери од Џузепе Верди ===
[[Податотека:Giuseppe Verdi by Giovanni Boldini.jpg|десно|170п|Уредувачки ден „Опери од Џузепе Верди“]]
На 3 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Опери од Џузепе Верди“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за оперите од Џузепе Верди можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Giuseppe Verdi]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Џузепе Верди]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Џузепе Верди]] (Н)|[[Отело (опера)]] (Н)|[[Јованка Орлеанка (опера)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]]
| {{подреден список|[[Ернани (опера)]] (Н)|[[Гусар (опера)]] (Н}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Небесна Аида]] (Н)|[[Прекрасна ќерка на љубовта]] (Н)|[[Хорот на Циганите]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Жени ===
[[Податотека:FemalePink.svg|десно|150п|Уредувачки ден „Жени“]]
На 8 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Жени“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за жени можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Category:Women]]
Дополнително било препорачано да се користи Македонската енциклопедија, односно:
* „[http://promacedonia.org/mak_enc/encyclopaedia_macedonica_1.pdf Македонска енциклопедија (том 1, А-Љ)]“. Македонска академија на науките и уметностите. Скопје. 2009. ISBN 978-608-203-023-4; 978-608-203-024-1.
* „[http://promacedonia.org/mak_enc/encyclopaedia_macedonica_2.pdf Македонска енциклопедија (том 2, М-Ш)]“. Македонска академија на науките и уметностите. Скопје. 2009. ISBN 978-608-203-023-4; 978-608-203-024-1.
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Елизабета Бахтовска]] (Н)|[[Соња Лапатанов]] (Н)|[[Магдалена Хаџи-Коста Јосифовска]] (Н)|[[Олга Наумовска]] (П)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]]
| {{подреден список|[[Сања Шојлевска]] (Н)|[[Марија Шољакова]] (Н)|[[Милица Шперовиќ-Рибарски]] (Н)|[[Анета Шукарова]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Стојна Вангеловска]] (П)|[[Штефанија Жипа]] (Н)|[[Дорина Емилија Карбуне]] (Н)|[[Викторина Бора]] (Н)|[[Јулија Куреа]] (Н)|[[Екатерина Џукева]] (Н)|[[Јана Динева]] (Н)|[[Надежда Цветковска]] (Н)|[[Бедрија Беговска]] (П)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Валути во оптек ===
[[Податотека:2002 currency exchange AIGA euro money.png|десно|190п|Уредувачки ден „Валути во оптек“]]
На 10 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Валути во оптек“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за валути во оптек можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, како и дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Category:Circulating currencies]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Justaphoto.ap|Justaphoto.ap]]
| {{подреден список|[[Јеменски ријал]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Македонски дени]] (Н)|[[Виетнамски донг]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dentedeleone|dentedeleone]]
| {{подреден список|[[Катарски ријал]] (Н) |[[Нов израелски шекел]] (Н)}}
|-
| 4
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Суринамски долар]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Леонардо да Винчи ===
[[Податотека:Leonardo da Vinci, Salvator Mundi, c.1500, oil on walnut, 45.4 × 65.6 cm.jpg|десно|160п|Уредувачки ден „Слики од Леонардо да Винчи“]]
На 15 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Слики од Леонардо да Винчи“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Леонардо да Винчи можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, како и дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на италијански јазик:
** [[:it:Dipinti di Leonardo da Vinci]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Леонардо да Винчи]] (Н)|[[Мадона со каранфил]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Лице на девојка]] (Н)|[[Христова глава (Леонардо)]] (Н)|[[Студии за фетусот во утробата]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Тиверополник|Тиверополник]]
| {{подреден список|[[Исусовото крштевање (слика)|Исусовото крштевање]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Археолошки наоѓалишта во Велешко ===
[[Податотека:Macedonian archaeology stub icon.svg|десно|120п|Уредувачки ден „Археолошки наоѓалишта во Велешко“]]
На 17 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Археолошки наоѓалишта во Велешко“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за археолошките наоѓалишта во Велешко било препорачано да се користи извадок од следната книга којашто е достапна на Википедија на македонски јазик:
* Коцо, Димче (1996). [https://upload.wikimedia.org/wikipedia/mk/e/ef/Материјал.pdf Археолошка карта на Република Македонија]. Скопје: МАНУ. ISBN 9789989101069.
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Список на археолошки наоѓалишта во Велешко]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Горна Црква (Ногаевци)]] (Н)|[[Грамади (Ногаевци)]] (Н)|[[Задружен Блок (Ногаевци)]] (Н)|[[Лисички Дупки (Ногаевци)]] (Н)|[[Ограѓе (Ногаевци)]] (Н)|[[Црвеници (Ногаевци)]] (Н)|[[Врчва (Скачинци)]] (Н)|[[Долни Дабје (Скачинци)]] (Н)|[[Кале (Скачинци)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Долно Селиште (Убого)]] (Н)|[[Ногаевски Пат (Убого)]] (Н)|[[Чукар (Убого)]] (Н)|[[Дабје (Еловец)]] (Н)|[[Мери (Еловец)]] (Н)|[[Скривница (Еловец)]] (Н)|[[Грамаѓе (Извор)]] (Н)|[[Ѕунивер (Извор)]] (Н)|[[Оџовица (Извор)]] (Н)|[[Стара Црква (Извор)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]]
| {{подреден список|[[Селиште (Подлес)]] (Н)|[[Ридот (Подлес)]] (Н)|[[Прдловец (Подлес)]] (Н)|[[Лозје (Подлес)]] (Н)|[[Грамаѓе (Долно Чичево)]] (Н)|[[Кале (Долно Чичево)]] (Н)|[[Мало Кале (Долно Чичево)]] (Н)|[[Озор (Долно Чичево)]] (Н)|}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Николај Гогољ ===
[[Податотека:N.Gogol by F.Moller (1840, Tretyakov gallery).jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела од Николај Гогољ“]]
На 22 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Николај Гогољ“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Николај Гогољ можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, како и дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на руски јазик:
** [[:ru:Шаблон:Николай Васильевич Гоголь]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Николај Гогољ]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Мајска ноќ, или задавената свршеница]] (Н)|[[Изгубеното писмо]] (Н)|[[Бадник (Гогољ)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Сорочински панаѓур (повест)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Коцкари (драма)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Скапоцени камења ===
[[Податотека:Gem.pebbles.800pix.jpg|десно|200п|Уредувачки ден „Скапоцени камења“]]
На 24 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Скапоцени камења“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за римските патишта можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Gemstones]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Скапоцени камења]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Gdimovska13|Gdimovska13]]
|{{подреден список|[[Родолит]] (Н)|[[Малахит]] (Н)|[[Родонит]] (Н)|[[Амазонит]] (Н)|[[Танзанит]] (Н)|[[Елбаит]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Чароит]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Лазурит]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Покраини во Индонезија ===
[[Податотека:National emblem of Indonesia Garuda Pancasila.svg|десно|170п|Уредувачки ден „Покраини во Индонезија“]]
На 29 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Покраини во Индонезија“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за покраините во Индонезија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на индонезиски јазик:
** [[:id:Templat:Provinsi di Indonesia]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Покраини во Индонезија]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Западен Сулавеси]] (Н)|[[Џамби (покраина)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Источна Јава]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Историски валути ===
[[Податотека:Corinth stater, 555-515 BC.jpg|десно|230п|Уредувачки ден „Историски валути“]]
На 31 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Историски валути“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за историските валути можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:List of historical currencies]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Тирски шекел]] (Н)|[[Флорин]] (Н)|[[Југословенска круна]] (Н)|[[Замбиска фунта]] (Н)|[[Мексикански реал]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Дукат]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Археолошки наоѓалишта во Кумановско ===
[[Податотека:Macedonian archaeology stub icon.svg|десно|120п|Уредувачки ден „Археолошки наоѓалишта во Кумановско“]]
На 5 април 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Археолошки наоѓалишта во Кумановско“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за археолошките наоѓалишта во Кумановско било препорачува да се користи извадок од следната книга којашто е достапна на Википедија на македонски јазик:
* Коцо, Димче (1996). [https://upload.wikimedia.org/wikipedia/mk/e/ef/Материјал.pdf Археолошка карта на Република Македонија]. Скопје: МАНУ. ISBN 9789989101069.
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Список на археолошки наоѓалишта во Кумановско]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Еленец (Бељаковце)]] (Н)|[[Мало Градиште (Бељаковце)]] (Н)|[[Св. Петка (Бељаковце)]] (Н)|[[Аниште (Доброшане)]] (Н)|[[Дервен (Доброшане)]] (Н)|[[Момина Бавча (Доброшане)]] (Н)|[[Орловац (Доброшане)]] (Н)|[[Грамади (Мургаш)]] (Н)|[[Кула (Мургаш)]] (Н)|[[Лиска (Градиште)]] (Н)|[[Св. Ѓорѓи (Градиште)]] (Н)|[[Трнци (Градиште)]] (Н)|[[Ќерамидница (Градиште)]] (Н)|[[Чукаре (Градиште)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Селиште (Коинце)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]]
| {{подреден список|[[Резина (Виштица)]] (Н)|[[Црква (Виштица)]] (Н)|[[Гури Крис (Лојане)]] (Н)|[[Лојане (археолошко наоѓалиште)]] (Н)|[[Василево Градиште (Матејче)]] (Н)|[[Селиште (Матејче)]] (Н)|[[Мало Опае (Опае)]] (Н)|[[Папушина (Опае)]] (Н)|[[Боцеви Бресја (Вак’в)]] (Н)|[[Дренче (Винце)]] (Н)|[[Јазбина (Винце)]] (Н)|[[Кале (Винце)]] (Н)|[[Леска (Винце)]] (Н)|[[Црквиште (Винце)]] (Н)|[[Островица (Живиње)]] (Н)|[[Св. Петка (Живиње)]] (Н)}}
|-
| 4
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Османов Дол (Студена Бара)]] (Н)|[[Св. Богородица (Студена Бара)]] (Н)|[[Смрковец (Стрновац)]] (Н)|[[Чуки (Стрновац)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Роми ===
[[Податотека:Emil Volkers Zigeunerlager vor Düsseldorf.jpg|десно|230п|Уредувачки ден „Роми“]]
На 7 април 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Роми“. Потфатот бил дел од иницијативата за одбележување на Меѓународниот ден на Ромите во 2022 година во повеќе земји во светот, поттикната од страна на Викимедија Србија, којашто имала за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со Ромите и ромската култура на Википедија.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за и во врска со Ромите било препорачано да се користи [[meta:International Roma Day Edit-a-thon 2021/Article lists#People|потсписокот на предложени личности]] во рамки на глобалната иницијатива „Меѓународен ден на Ромите 2022“.
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Сточлен ромски оркестар]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Срѓан Шајн]] (Н)|[[Рудолф Саркози]] (Н)|[[Антонија Ла Негра]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Антонио Вивалди ===
[[Податотека:Vivaldi.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела од Антонио Вивалди“]]
На 12 април 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Антонио Вивалди“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Антонио Вивалди можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, како и дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Antonio Vivaldi]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Скендербег (опера)]] (Н)|[[Предлошка:Infobox opera]] (Н)|[[Големиот Могулец]] (Н)|[[Тјетеберга]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Стабат Матер (Вивалди)]] (Н)|[[Магнификат (Вивалди)]] (Н)|[[Господе (Вивалди)]] (Н)|[[Верувам (Вивалди)]] (Н)|[[Глорија (Вивалди)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Семирамида (Вивалди)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Сообраќајни знаци за опасност ===
[[Податотека:Serbia road sign I-10.svg|десно|180п|Уредувачки ден „Сообраќајни знаци за опасност“]]
На 14 април 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Сообраќајни знаци за опасност“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сообраќајните знаци за опасност било препорачува да се користи поглавјето 2.1. Знаци за опасност од [https://dejure.mk/zakon/pravilnik-za-soobrakjajnite-znaci-oprema-i-signalizacija-na-patot-2 Правилникот за сообраќајните знаци, опрема и сигнализација на патот].
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Знак за работи на патот]] (Н)|[[Знак за опасност на патот]] (Н)|[[Знак за крстосување на патишта со иста важност]] (Н)|[[Знак за опасна надолнина]] (Н)|[[Знак за опасна нагорнина]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Питер Бројгел Постариот ===
[[Податотека:Pieter Brueghel the Elder - The Dutch Proverbs - Google Art Project.jpg|десно|230п|Уредувачки ден „Слики од Питер Бројгел Постариот“]]
На 19 април 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Слики од Питер Бројгел Постариот“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Питер Бројгел Постариот можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на холандски јазик:
** [[:nl:Sjabloon:Navigatie oeuvre Pieter Bruegel de Oude]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Питер Бројгел Постариот]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Питер Бројгел Постариот]] (Н)|[[Страчка на бесилка]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Човекомразец (Бројгел)]] (Н)|[[Селанец и гнездокрадец]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Ловци во снег]] (Н)|[[Парабола за слепите]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Еколошки активисти ===
{{главна|Википедија:Вики за човековите права 2022}}
[[Податотека:People's Climate Solidarity March Minnesota (34308696716).jpg|десно|230п|Уредувачки ден „Еколошки активисти“]]
На 21 април 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Еколошки активисти“. Потфатот бил дел од меѓународната иницијатива „Вики за човековите права 2022“ којашто се одржува под крилатицата „Право на здрава животна средина“ и има за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со човековите права и здравата животна средина на Википедија.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за еколошки активисти можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Category:Environmentalists]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Олга Цепилова]] (Н)|[[Јозеф Велек]] (Н)|[[Јоргос Кацадоракис]] (П)|[[Кори Џонсон]] (Н)|[[Дејвид Фиг]] (Н)|[[Марк Она]] (Н)|[[Хуан Пабло Орего]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Јохан Волфганг фон Гете ===
[[Податотека:Goethe (Stieler 1828).jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела од Јохан Волфганг фон Гете“]]
На 26 април 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Јохан Волфганг фон Гете“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Јохан Волфганг фон Гете можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Johann Wolfgang von Goethe]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:RamadanEdze|RamadanEdze]]
| [[Клавиго (драма)|Клавиго]] (Н)
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Дмитриј Шостакович ===
[[Податотека:Dmitri Shostakovich credit Deutsche Fotothek adjusted.jpg|десно|170п|Уредувачки ден „Дела од Дмитриј Шостакович“]]
На 3 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Дмитриј Шостакович“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Дмитриј Шостакович можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Dmitri Shostakovich]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Дмитриј Шостакович]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Дмитриј Шостакович]] (Н)|[[Леди Макбет од Мценскиот Округ (опера)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Симфонија бр. 7 (Шостакович)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Голема молња]] (Н)|[[Пет фрагменти (Шостакович)]] (Н)|[[Свита за џез-оркестар бр. 1 (Шостакович)]] (Н)|[[Свита за џез-оркестар бр. 2 (Шостакович)]] (Н)|[[Новоросијски ѕвончиња]] (Н)|[[Интервизија (Шостакович)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Африкански фудбалски репрезентации ===
[[Податотека:Caf llogo.png|десно|220п|Уредувачки ден „Африкански фудбалски репрезентации“]]
На 5 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Африкански фудбалски репрезентации“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за африканските фудбалски репрезентации можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:CAF teams]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:CAF teams]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Фудбалска репрезентација на Лесото]] (Н)|[[Предлошка:Африкански фудбалски репрезентации]] (П)|[[Фудбалска репрезентација на Сомалија]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]]
| {{подреден список|[[Фудбалска репрезентација на Мароко]] (П)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Професор 18+|Професор 18+]]
| {{подреден список|[[Фудбалска репрезентација на Мали]] (Н)}}
|-
| 4
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Фудбалска репрезентација на Египет]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Винсент ван Гог ===
[[Податотека:VanGogh-starry night ballance1.jpg|десно|210п|Уредувачки ден „Слики од Винсент ван Гог“]]
На 10 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Слики од Винсент ван Гог“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Винсент ван Гог можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на холандски јазик:
** [[:nl:Sjabloon:Navigatie oeuvre Vincent van Gogh]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Винсент ван Гог]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Винсент ван Гог]] (Н)|[[Сламеници во Овер]] (Н)|[[Сиеста (Ван Гог)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Портрети на Винсент ван Гог]] (Н)|[[Ноќно кафе]] (Н)|[[Житно поле со гаврани]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Водомар (Ван Гог)]] (Н)|[[Селанка откопува компири]] (Н)|[[Мртва природа со сламена шапка]] (Н)|[[Патека во есен]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Зелени политички партии ===
{{главна|Википедија:Вики за човековите права 2022}}
[[Податотека:Sunflower (Green symbol).svg|десно|190п|Уредувачки ден „Зелени политички партии“]]
На 12 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Зелени политички партии“. Потфатот бил дел од меѓународната иницијатива „Вики за човековите права 2022“ којашто се одржала под крилатицата „Право на здрава животна средина“ и имала за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со човековите права и здравата животна средина на Википедија.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за зелени политички партии можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Category:Green political parties]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Зелени на Црна Гора]] (Н)|[[Зелени на Босна и Херцеговина]] (Н)|[[Еколози на Грција]] (Н)|[[Зелена партија на Малезија]] (Н)|[[Либерали за шуми]] (Н)|[[Зелена партија на Иран]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Сообраќајни знаци за изречни наредби ===
[[Податотека:MK road sign 205.svg|десно|170п|Уредувачки ден „Сообраќајни знаци за изречни наредби“]]
На 17 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Сообраќајни знаци за изречни наредби“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сообраќајните знаци за опасност било препорачува да се користи поглавјето 2.2. Знаци за изречни наредби од [https://dejure.mk/zakon/pravilnik-za-soobrakjajnite-znaci-oprema-i-signalizacija-na-patot-2 Правилникот за сообраќајните знаци, опрема и сигнализација на патот].
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Знак за крстосување со пат со првенство на минување]] (Н)|[[Знак за првенство на минување за возила од спротивна насока]] (Н)|[[Знак за забрана за сообраќај во двете насоки]] (Н)|[[Знак за забрана за сообраќај во една насока]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Морски струи и вртлози ===
[[Податотека:Corrientes-oceanicas.png|десно|250п|Уредувачки ден „Морски струи и вртлози“]]
На 19 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Морски струи и вртлози“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за морските струи и вртлози можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Ocean]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Мадагаскарска струја]] (Н)|[[Дејвидсонова струја]] (Н)|[[Лабрадорска струја]] (Н)|[[Карипска струја]] (Н)|[[Анголска струја]] (Н)|[[Гвинејска струја]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Драми од Горан Стефановски ===
[[Податотека:Горан Стефановски.jpg|десно|210п|Уредувачки ден „Драми од Горан Стефановски“]]
На 24 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Драми од Горан Стефановски“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите поврзани со македонската книжевност можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Дела на Горан Стефановски]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Јане Задрогаз]] (Н)|[[Лет во место]] (Н)|[[Хај-фај]] (Н)|[[Дупло дно]] (Н)|[[Тетовирани души]] (Н)|[[Црна дупка (драма)]] (Н)|[[Лонг плеј]] (Н)|[[Кула вавилонска (драма)]] (Н)|[[Чернодрински се враќа дома]] (Н)|[[Сараево (драма)]] (Н)|[[Сега му е мајката]] (Н)|[[Казабалкан]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Национални паркови во Шведска ===
[[Податотека:Naturvårdsverket vapen.svg|десно|150п|Уредувачки ден „Национални паркови во Шведска“]]
На 26 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Национални паркови во Шведска“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за националните паркови во Шведска можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на шведска јазик:
** [[:sv:Mall:Sveriges nationalparker]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Национални паркови во Шведска]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Трестиклан (национален парк)]] (Н)|[[Тефсингдален (национален парк)]] (Н)|[[Пиелјекајсе (национален парк)]] (Н)|[[Нора Квил (национален парк)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]]
| {{подреден список|[[Јуре (национален парк)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Сообраќајни знаци за известување ===
[[Податотека:HR road sign C02.svg|десно|160п|Уредувачки ден „Сообраќајни знаци за известување“]]
На 31 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Сообраќајни знаци за известување“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сообраќајните знаци за опасност било препорачано да се користи поглавјето 2.3. Знаци за известување од [https://dejure.mk/zakon/pravilnik-za-soobrakjajnite-znaci-oprema-i-signalizacija-na-patot-2 Правилникот за сообраќајните знаци, опрема и сигнализација на патот].
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Знак за деца на патот]] (Н)|[[Знак за подземен пешачки премин]] (Н)|[[Знак за надземен пешачки премин]] (Н)|[[Знак за обележан пешачки премин]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Северноамерикански фудбалски репрезентации ===
[[Податотека:Concacaf logo.svg|десно|200п|Уредувачки ден „Северноамерикански фудбалски репрезентации“]]
На 2 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Северноамерикански фудбалски репрезентации“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за северноамериканските фудбалски репрезентации можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:CONCACAF teams]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Северноамерикански фудбалски репрезентации]] (Н)|[[Фудбалска репрезентација на Туркс и Кајкос]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Опери од Кристоф Вилибалд Глук ===
[[Податотека:Joseph Siffred Duplessis - Christoph Willibald Gluck - Google Art Project.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Опери од Кристоф Вилибалд Глук“]]
На 7 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Опери од Кристоф Вилибалд Глук“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за оперите од Кристоф Вилибалд Глук можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Christoph Willibald Gluck]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Ехо и Нарцис (опера)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Македонски генерали ===
[[Податотека:Logo of the Army of the Republic of North Macedonia.svg|десно|180п|Уредувачки ден „Македонски генерали“]]
На 9 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Македонски генерали“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за воените генерали од Македонија било препорачува да се користи следната монографија:
* Стојановски, Мирослав и Стојаноски, Борис (2017). „[https://www.arm.mil.mk/wp-content/uploads/2019/01/monografija-generali.pdf?fbclid=IwAR16iG9xJpPAYNgo3w4V2cbKasWdcKfTlps2S7FxdtJGoUBFewu1aLtGmT0 Воени генерали во Македонија (1943 - 2017)]“, второ издание. Скопје. Клуб на генерали на Република Македонија. ISBN 978-608-65955-2-4.
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Миле Арнаутовски]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Дане Петковски]] (Н)|[[Александар Спирковски]] (Н)|[[Миле Апостолски]] (Н)|[[Боце Перески]] (Н)|[[Јосиф Бошевски]] (Н)|[[Методија Ваневски]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Битола ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Битола“]]
На 14 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Битола“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Битола било препорачано да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Битола]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Куќа на ул. „Широк сокак“ бр. 85 (Битола)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Широк сокак“ бр. 58 (Битола)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Широк сокак“ бр. 41 (Битола)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Широк сокак“ бр. 49 (Битола)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Караорман“ бр. 9 (Битола)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Охридска“ бр. 100 (Битола)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Ежен Делакроа ===
[[Податотека:Eugène Delacroix - La liberté guidant le peuple.jpg|десно|220п|Уредувачки ден „Слики од Ежен Делакроа“]]
На 16 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Слики од Ежен Делакроа“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Ежен Делакроа можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на француски јазик:
** [[:fr:Modèle:Palette Eugène Delacroix]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Ежен Делакроа]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Ежен Делакроа]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Битка кај Тајбур, 21 јули 1242 година]] (Н)|[[Султанот на Мароко]] (Н)|[[Арапски коњи борејќи се во штала]] (Н)|[[Тигар со желка]] (Н)|[[Жена гали папагал]] (Н)|[[Грција на урнатините на Мисолонги]] (Н)|[[Влегување на крстоносците во Константинопол]] (Н)|[[Зајдисонце (Делакроа)]] (Н)|[[Лав ждере зајак]] (Н)|[[Невестата од Абидос (Делакроа)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Портрет на Фредерик Шопен и Жорж Санд]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела на Ернест Хемингвеј ===
[[Податотека:ErnestHemingway.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела на Ернест Хемингвеј“]]
На 21 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела на Ернест Хемингвеј“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Ернест Хемингвеј можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Ernest Hemingway]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Ернест Хемингвеј]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Ернест Хемингвеј]] (Н)|[[Пролетни буици]] (Н)|[[Смрт попладне]] (Н)|[[Библиографија на Ернест Хемингвеј]] (Н)|[[Еденска градина (Хемингвеј)]] (П)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Прилеп ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Прилеп“]]
На 23 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Прилеп“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Прилеп било препорачано да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Прилеп]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]]
| {{подреден список|[[Дуќан на ул. „Блаже Крсточанец“ бр. 1 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Блаже Крсточанец“ бр. 2 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Блаже Крсточанец“ бр. 3 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Блаже Крсточанец“ бр. 5 (Прилеп)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Дуќан на ул. „Цветан Димов“ бр. 2 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Цветан Димов“ бр. 6 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Цветан Димов“ бр. 6а (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 31 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 33 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 35 (Прилеп)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]]
| {{подреден список|[[Дуќан на ул. „29 Ноември“ бр. 3 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „29 Ноември“ бр. 4 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „29 Ноември“ бр. 5 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „29 Ноември“ бр. 10 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „29 Ноември“ бр. 11 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „29 Ноември“ бр. 12 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „29 Ноември“ бр. 14 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Рампе Стојаноски“ бр. 23 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Рампе Стојаноски“ бр. 25 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 5 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 7 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 9 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 11 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 13 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 15 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 17 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 19 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 21 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 23 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 23а (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 25 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 25а (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 27 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 33 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 35 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 37 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 1 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 3 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 7 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 13 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 15 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 17 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 19 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 21 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 23 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 27 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 9 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 12 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 13 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 14 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 15 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 16 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 17 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 19 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 20 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 21 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 22 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 23 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 24 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 25 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 26 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 27 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 28 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 29 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 30 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 2 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 5 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 6 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 7 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 8 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 9 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 11 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 12 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 12а (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 14 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 15 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 18 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 19 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 21 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 25 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 37 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 39 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 43 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 45 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 47 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 48 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 49 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 50 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 52 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 54 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 56 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 58 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 60 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 62 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 64 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 66 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 68 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 70 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 72 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 74 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 76 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 78 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Орце Николов“ бр. 1 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Орце Николов“ бр. 9 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Лазо Попоски“ бр. 1 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Лазо Попоски“ бр. 3 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Лазо Попоски“ бр. 4 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Лазо Попоски“ бр. 5 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Лазо Попоски“ бр. 7 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Лазо Попоски“ бр. 12 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Караорман“ бр. 32 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Караорман“ бр. 36 (Прилеп)]] (Н)|}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Химни на африкански држави ===
[[Податотека:National anthem of South Africa, p. 1.gif|десно|160п|Уредувачки ден „Химни на африкански држави“]]
На 28 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Химни на африкански држави“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за химните на африканските држaви можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:List of national anthems]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Химна на Тунис]] (Н)|[[Предлошка:Африкански химни]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Химна на Нигер]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Симфонии од Јозеф Хајдн ===
[[Податотека:Joseph Haydn.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Симфонии од Јозеф Хајдн“]]
На 30 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Симфонии од Јозеф Хајдн“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за симфониите од Јозеф Хајдн можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на германски јазик:
** [[:de:Liste der Sinfonien Joseph Haydns]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Список на симфонии од Јозеф Хајдн]] (Н)|[[Симфонија бр. 81 (Хајдн)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Симфонија бр. 88 (Хајдн)]] (Н)|[[Симфонија бр. 89 (Хајдн)]] (Н)|[[Симфонија бр. 90 (Хајдн)]] (Н)|[[Симфонија бр. 91 (Хајдн)]] (Н)|[[Симфонија бр. 95 (Хајдн)]] (Н)|[[Симфонија бр. 97 (Хајдн)]] (Н)|[[Симфонија бр. 102 (Хајдн)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Струга ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Струга“]]
На 5 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Струга“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Струга било препорачува да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Струга]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 13 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 33 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 60 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 62 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 64 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 66 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 82 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 84 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Димче Кошарко“ бр. 42 (Струга)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Азиски фудбалски репрезентации ===
[[Податотека:AFC text logo.png|десно|200п|Уредувачки ден „Азиски фудбалски репрезентации“]]
На 7 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Азиски фудбалски репрезентации“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за азиските фудбалски репрезентации можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:AFC teams]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Фудбалска репрезентација на Јужен Виетнам]] (Н)|[[Предлошка:Азиски фудбалски репрезентации]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Carshalton|Carshalton]]
| {{подреден список|[[Фудбалска репрезентација на Иран]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Филипо Липи ===
[[Податотека:Filippo Lippi - Incoronazione della Vergine - Google Art Project.jpg|десно|230п|Уредувачки ден „Слики од Филипо Липи“]]
На 12 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Слики од Филипо Липи“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Филипо Липи можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Filippo Lippi]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Сцени од животот на Дева Марија]] (Н)|[[Седум светци (Филипо Липи)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Дебар ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Дебар“]]
На 14 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Дебар“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Дебар било препорачува да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Дебар]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Куќа на ул. „ЈНА“ бр. 33 (Дебар)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Петре Поповски“ бр. 9 (Дебар)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Лиман Каба“ бр. 22 (Дебар)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Кинески соѕвездија ===
[[Податотека:Suzhou star cartography.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Кинески соѕвездија“]]
На 19 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Кинески соѕвездија“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за кинеските соѕвездија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на кинески јазик:
** [[:zh:模板:中国古代星官]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Кинески соѕвездија]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Срце (кинеско соѕвездие)]] (Н)|[[Опашка (кинеско соѕвездие)]] (Н)|[[Сито (кинеско соѕвездие)]] (Н)|[[Одаја (кинеско соѕвездие)]] (Н)|[[Жолт Змеј]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Владимир Набоков ===
[[Податотека:Vladimir Nabokov 1973.jpg|десно|160п|Уредувачки ден „Дела од Владимир Набоков“]]
На 21 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Владимир Набоков“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Владимир Набоков можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Vladimir Nabokov]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Пролет во Фијалта]] (Н)|[[Музика (расказ)]] (Н)|[[Патник (расказ)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Кратово ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Кратово“]]
На 26 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Кратово“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Кратово било препорачано да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Кратово]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Куќа на ул. „Цветко Танев“ (Кратово)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 4 (Кратово)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Глигор Пазавански“ бр. 22 (Кратово)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Глигор Пазавански“ бр. 17 (Кратово)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Планинска“ бр. 17 (Кратово)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Коце Харалампиев“ бр. 1, ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 58 (Кратово)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Христијан Тодоровски – Карпош“ бр. 1 (Кратово)]] (Н)|[[Соколова куќа (Кратово)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Политички идеологии ===
[[Податотека:Blue flag waving.svg|десно|150п|Уредувачки ден „Политички идеологии“]]
На 28 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Политички идеологии“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за политичките идеологии можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Political ideologies]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Политички идеологии]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Луната1999|Луната1999]]
| {{подреден список|[[Нихилизам]] (П)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Охрид ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Охрид“]]
На 4 август 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Охрид“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Охрид било препорачано да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Охрид]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Куќа на Чаулеви]] (П)|[[Куќа на ул. „Цар Самоил“ бр. 55 (Охрид)]] (Н)|[[Куќа на Ламбески]] (П)|[[Куќа на Ајри Доко]] (П)|[[Куќа на Патчеви]] (П)|[[Куќа на Коле Котуше]] (П)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Куќа на Иван Каневче]] (Н)|[[Куќа на ул. „Стив Наумов“ бр. 14 (Охрид)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
== Планирани денови ==
=== Композиции за пијано од Ерик Сати ===
[[Податотека:Satie Cropped.jpg|десно|170п|Уредувачки ден „Композиции за пијано од Ерик Сати“]]
На 9 август 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Композиции за пијано од Ерик Сати“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за композициите за пијано од Ерик Сати може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на француски јазик:
** [[:fr:Modèle:Palette Œuvres d'Erik Satie]]
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Erik Satie]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Je te veux]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Гносиени (Ерик Сати)]] (Н)}}
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Канцелариски материјал ===
[[Податотека:Faber-Castell Lead pencil 0.7.jpg|десно|220п|Уредувачки ден „Канцелариски материјал“]]
На 11 август 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Канцелариски материјал“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за канцеларискиот материјал може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Category:Stationery]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Струмица ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Струмица“]]
На 16 август 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Струмица“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Струмица се препорачува да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Струмица]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Каспар Давид Фридрих ===
[[Податотека:Caspar David Friedrich - Wanderer above the sea of fog.jpg|десно|170п|Уредувачки ден „Слики од Каспар Давид Фридрих“]]
На 18 август 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Слики од Каспар Давид Фридрих“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Каспар Давид Фридрих може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Caspar David Friedrich]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Жан Батист Поклен Молиер ===
[[Податотека:Pierre Mignard - Portrait de Jean-Baptiste Poquelin dit Molière (1622-1673) - Google Art Project (cropped).jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела од Жан Батист Поклен Молиер“]]
На 23 август 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Дела од Жан Батист Поклен Молиер“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Жан Батист Поклен Молиер може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на француски јазик:
** [[:fr:Modèle:Palette Molière]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Штип ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Штип“]]
На 25 август 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Штип“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Штип се препорачува да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Штип]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Апарати за домаќинство ===
[[Податотека:Breville.jpg|десно|220п|Уредувачки ден „Апарати за домаќинство“]]
На 30 август 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Апарати за домаќинство“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за апарати за домаќинство може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:List of home appliances]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Опери и арии од Џакомо Пучини ===
[[Податотека:GiacomoPuccini.jpg|десно|160п|Уредувачки ден „Опери и арии од Џакомо Пучини“]]
На 1 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Опери и арии од Џакомо Пучини“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за оперите и ариите од Џакомо Пучини може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Giacomo Puccini]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Маврово и Ростуше ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Маврово и Ростуше“]]
На 6 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Маврово и Ростуше“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Маврово и Ростуше се препорачува да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Маврово и Ростуше]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Македонски народни песни ===
[[Податотека:Macedonian folk songs logo.svg|десно|180п|Уредувачки ден „Македонски народни песни“]]
На 8 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Македонски народни песни“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за македонските народни песни се препорачува да се користат следните материјали:
* [https://pesna.org/list.php?ob=t Македонски народни песни]. ''Pesna.org''.
* [http://www.pelister.org/folklore/songs/index.php Македонски народни песни со ноти]. ''Pelister.org''. (За ставање на надворешна врска до нотите користете [[Предлошка:НародниНоти]])
'''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Список на македонски народни и староградски песни]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Жак Луј Давид ===
[[Податотека:David - Napoleon crossing the Alps - Malmaison2.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Слики од Жак Луј Давид“]]
На 13 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Слики од Жак Луј Давид“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Жак Луј Давид може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на француски јазик:
** [[:fr:Modèle:Palette Jacques-Louis David]]
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Jacques-Louis David]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Вилијам Фокнер ===
[[Податотека:Carl Van Vechten - William Faulkner (greyscale and cropped).jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела од Вилијам Фокнер“]]
На 15 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Дела од Вилијам Фокнер“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Вилијам Фокнер може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:William Faulkner]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Центар ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Центар“]]
На 20 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Центар“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Центар се препорачува да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Центар]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Интерпункциски знаци ===
[[Податотека:Exclamation mark.png|десно|200п|Уредувачки ден „Интерпункциски знаци“]]
На 22 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Интерпункциски знаци“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за интерпункциските знаци може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Navbox punctuation]]
* од други страни на интернет:
** „[http://makedonskijazik.mk/2018/10/%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8-%D0%B8-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8.html Правописни и интерпункциски знаци ]“. ''Македонски јазик и литература''.
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Европски санџаци ===
[[Податотека:Osmanli-nisani.svg|десно|180п|Уредувачки ден „Санџаци во Европа“]]
На 27 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Санџаци во Европа“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за европските санџаци може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Sanjaks of the Ottoman Empire in Europe]]
'''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Санџаци во Европа]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Кујнски прибор ===
[[Податотека:Kitchen utensils-01.jpg|десно|220п|Уредувачки ден „Кујнски прибор“]]
На 29 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Кујнски прибор“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за кујнски прибор може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:List of food preparation utensils]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Јохан Штраус Помладиот ===
[[Податотека:Johann Strauss II by Fritz Luckhardt (cropped).jpg|десно|160п|Уредувачки ден „Дела од Јохан Штраус Помладиот“]]
На 4 октомври 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Дела од Јохан Штраус Помладиот“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Јохан Штраус Помладиот може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Johann Strauss II]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Трговски патишта ===
[[Податотека:Trade Routes.jpg|десно|210п|Уредувачки ден „Трговски патишта“]]
На 6 октомври 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Трговски патишта“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за трговските патишта може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Trade route]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Единици на НОВЈ ===
[[Податотека:Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg|десно|220п|Уредувачки ден „Единици на НОВЈ“]]
На 11 октомври 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Единици на НОВЈ“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за единиците на НОВЈ може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на српски јазик:
** [[:sr:Шаблон:Јединице НОВЈ]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Клод Моне ===
[[Податотека:Claude Monet, Impression, soleil levant.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Слики од Клод Моне“]]
На 13 октомври 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Слики од Клод Моне“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Клод Моне може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на француски јазик:
** [[:fr:Modèle:Palette Claude Monet]]
'''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Клод Моне]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
== Поврзано ==
* [[Википедија:Уредувачки денови 2022/Известувања]]
* [[Википедија:Уредувачки денови 2022/Статистика]]
[[Категорија:Википедија:Уредувачки денови 2022| ]]
8lho0zcjm0bxya314dwzqgvk15x23uc
4800761
4800756
2022-08-09T19:09:58Z
Dandarmkd
31127
/* Композиции за пијано од Ерик Сати */
wikitext
text/x-wiki
{| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;"
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Shared Knowledge Logo.svg|150п]]
|- style="text-align:center;"
|[[Податотека:Уредувачки денови.svg|150п]]
|}
{{Кратенка|ВП:УД}}
Во текот на 2022 година е планирано да се одржуваат '''[[Википедија:Уредувачки денови|уредувачки денови]]'''. Уредувачките денови ќе се изведуваат во текот на еден ден од 24 часа, со почеток во 00:00 ч. и крај во 23:59 ч. истиот ден. Предвид ќе бидат земени сите создадени или подобрени статии и предлошки на зададената тема од корисници на Википедија на македонски јазик кои ги пријавиле во уредувачкиот ден.
'''Напомена:''' Заради избегнување на спротивставени уредувања и пишување на иста статија од двајца или повеќе корисници на Википедија на македонски јазик, секој заинтересиран учесник е пожелно да го пријави своето учество и да избере кои статии ќе ги уредува!
== Одржани денови ==
=== Дела од Петар Илич Чајковски ===
[[Податотека:Porträt des Komponisten Pjotr I. Tschaikowski (1840-1893).jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела од Петар Илич Чајковски“]]
На 4 јануари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Петар Илич Чајковски“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Петар Илич Чајковски можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на руски јазик:
** [[:ru:Шаблон:Пётр Чайковский]]
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Pyotr Ilyich Tchaikovsky]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Петар Илич Чајковски]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Петар Илич Чајковски]] (Н)|[[Заспаната убавица (балет)]] (Н)|[[Евгениј Онегин (опера)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Симфонија бр. 6 (Чајковски)]] (Н)|[[Симфонија бр. 5 (Чајковски)]] (Н)|[[Симфонија Манфред]] (Н)|[[Симфонија бр. 4 (Чајковски)]] (Н)|[[Симфонија Манфред]] (Н)|[[Симфонија бр. 3 (Чајковски)]] (Н)|[[Симфонија бр. 2 (Чајковски)]] (Н)|[[Симфонија бр. 1 (Чајковски)]] (Н)|[[Симфонија во Е-дур (Чајковски)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Луња (Чајковски)]] (Н)|[[Војвода (симфониска балада)]] (Н)|[[Словенски марш]] (Н)|[[Свечена увертира на данската национална химна]] (Н)|[[Марш за свеченото крунисување]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Археолошки наоѓалишта во Прилепско ===
[[Податотека:Macedonian archaeology stub icon.svg|десно|120п|Уредувачки ден „Археолошки наоѓалишта во Прилепско“]]
На 6 јануари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Археолошки наоѓалишта во Прилепско“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за археолошките наоѓалишта во Прилепско било препорачано да се користи извадок од следната книга којашто е достапна на Википедија на македонски јазик:
* Коцо, Димче (1996). [https://upload.wikimedia.org/wikipedia/mk/e/ef/Материјал.pdf Археолошка карта на Република Македонија]. Скопје: МАНУ. ISBN 9789989101069.
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Список на археолошки наоѓалишта во Прилепско]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Вирои (Вепрчани)]] (Н)|[[Градиште (Вепрчани)]] (Н)|[[Завир (Вепрчани)]] (Н)|[[Селска Црква (Вепрчани)]] (Н)|[[Солишта (Вепрчани)]] (Н)|[[Св. Димитрија (Вепрчани)]] (Н)|[[Баево Трло (Дуње)]] (Н)|[[Грамаѓе (Дуње)]] (Н)|[[Дејчин Гроб (Дуње)]] (Н)|[[Малево Село (Дуње)]] (Н)|[[Прчинога (Дуње)]] (Н)|[[Во Селото (Полчиште)]] (Н)|[[Јолева Ограда (Полчиште)]] (Н)|[[Тамбурџиева Нива (Полчиште)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnnitke]]
| {{подреден список|[[Грамаѓе (Кален)]] (Н)|[[Катун (Кален)]] (Н)|[[Маркови Кули (Кален)]] (Н)|[[Темник (Кален)]] (Н)|[[Трпчева Црква (Кален)]] (Н)|[[Св. Спас (Кален)]] (Н)|[[Црквиште (Кален)]] (Н)|[[Али Чаир (Прилеп)]] (Н)|[[Баба (Прилеп)]] (Н)|[[Бакалица (Прилеп)]] (Н)|[[Болница (Прилеп)]] (Н)|[[Бончеица (Прилеп)]] (Н)|[[Долно Садово (Прилеп)]] (Н)|[[Каменица (Прилеп)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Рембрант ===
[[Податотека:The Nightwatch by Rembrandt - Rijksmuseum.jpg|десно|230п|Уредувачки ден „Слики од Рембрант“]]
На 11 јануари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Слики од Рембрант“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Рембрант можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на холандски јазик:
** [[:nl:Sjabloon:Navigatie schilderijen Rembrandt]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Рембрант]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Портрет на маж (Рембрант, Њујорк)]] (Н)|[[Еврејска невеста]] (Н)|[[Минерва (слика)]] (Н)|[[Свети Вартоломеј (Рембрант)]] (Н)|[[Предел со замок]] (Н)|[[Богородица и Младенецот со мачка]] (Н)|[[Хомер ги диктира своите стихови]] (Н)|[[Титус како монах]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Рембрант]] (Н)|[[Претставници на еснафот на трговци со ткаенини]] (Н)|[[Млада жена со куче в скут]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Смртта на Богородица (Рембрант)]] (Н)|[[Доктор Фауст (Рембрант)]] (Н)|[[Рембрант се смее]] (Н)|[[Автопортрет со горжет]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Астрономски инструменти ===
[[Податотека:Circumferentor, Table of Surveying, Cyclopaedia, Volume 2.jpg|десно|220п|Уредувачки ден „Астрономски инструменти“]]
На 13 јануари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Астрономски инструменти“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за астрономските инструменти можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:List of astronomical instruments]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Астрариум]] (Н)|[[Трепкачки споредувач]] (Н)|[[Кантерберски астролапски квадрант]] (Н)|[[Челатоне]] (Н)|[[Список на астрономски инструменти]] (Н)|[[Космолаб]] (Н)|[[Екваторски прстен]] (Н)|[[Диоптра]] (Н)|[[Трикветрум (астрономија)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:JanaBog|JanaBog]]
| {{подреден список|[[Фотометар]] (Н)|[[Астролаб]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Светско наследство во Африка ===
[[Податотека:World Heritage Logo.png|десно|180п|Уредувачки ден „Светско наследство во Африка“]]
На 18 јануари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Светско наследство во Африка“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за светското наследство во Африка можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:List of World Heritage Sites in Africa]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Национален парк Ивиндо]] (Н)|[[Типаза]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Оноре де Балзак ===
[[Податотека:Honoré de Balzac (1842) Detail.jpg|десно|200п|Уредувачки ден „Дела од Оноре де Балзак“]]
На 20 јануари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Оноре де Балзак“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Оноре де Балзак можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на француски јазик:
** [[:fr:Modèle:Palette Honoré de Balzac]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Оноре де Балзак]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Оноре де Балзак]] (Н)|[[Епизода од времето на Јакобинската диктатура]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Гобсек]] (Н)|[[Порака (Балзак)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Селски лекар ]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Народи во Русија ===
[[Податотека:Two largest ethnic minority by federal subject 2010.jpg|десно|260п|Уредувачки ден „Народи во Русија“]]
На 25 јануари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Народи во Русија“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за народите во Русија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на руски јазик:
** [[:ru:Шаблон:Народы России]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Народи во Русија]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Рутулци]] (Н)|[[Телеути]] (Н)|[[Челканци]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дрварска опрема ===
[[Податотека:Chainsaw symbol 2010-02-16.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Дрварска опрема“]]
На 27 јануари 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Дрварска опрема“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за дрварската опрема може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Forestry tools]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Реласкоп]] (Н)|[[Камион за сеча]] (Н)|[[Обележувачка секира]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Римски провинции ===
[[Податотека:Provinciaromana-Acaia-pt.svg|десно|240п|Уредувачки ден „Римски провинции“]]
На 1 февруари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Римски провинции“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за римските провинции можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на латински јазик:
** [[:la:Formula:Provinciae Romanae]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Римски провинции (117 година)]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Епир (римска провинција)]] (Н)|[[Асирија (римска провинција)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Талисмани ===
[[Податотека:Evil Eye.svg|десно|160п|Уредувачки ден „Талисмани“]]
На 3 февруари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Талисмани“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за талисманите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Amulets and talismans]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Попет]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Волфганг Амадеус Моцарт ===
[[Податотека:Wolfgang-amadeus-mozart 1.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела од Волфганг Амадеус Моцарт“]]
На 8 февруари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Волфганг Амадеус Моцарт“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Волфганг Амадеус Моцарт можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на германски јазик:
** [[:de:Liste der Werke Wolfgang Amadeus Mozarts]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Опери од Моцарт]] (Н)|[[Таму ќе си дадеме рака]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Тамос, крал на Египет]] (Н)|[[О, колку сакам да победам]] (Н)|[[Моето богатство]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
|{{подреден список|[[Список на концерти за пијано на Моцарт]] (Н)|[[Список на симфониите на Волфганг Амадеус Моцарт]] (Н)}}
|-
| 4
| [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]]
| {{подреден список|[[Грабнување од сарајот]] (Н)|}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Археолошки наоѓалишта во Кавадаречко ===
[[Податотека:Macedonian archaeology stub icon.svg|десно|120п|Уредувачки ден „Археолошки наоѓалишта во Кавадаречко“]]
На 10 февруари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Археолошки наоѓалишта во Кавадаречко“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за археолошките наоѓалишта во Кавадаречко било препорачува да се користи извадок од следната книга којашто е достапна на Википедија на македонски јазик:
* Коцо, Димче (1996). [https://upload.wikimedia.org/wikipedia/mk/e/ef/Материјал.pdf Археолошка карта на Република Македонија]. Скопје: МАНУ. ISBN 9789989101069.
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Список на археолошки наоѓалишта во Кавадаречко]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Падарница (Страгово)]] (Н)|[[Долевица (Рожден)]] (Н)|[[Дупкарови Колиби (Рожден)]] (Н)|[[Ѓоновица (Рожден)]] (Н)|[[Извор (Рожден)]] (Н)|[[Крушите (Рожден)]] (Н)|[[Манастир (Рожден)]] (Н)|[[Пештерна Црква (Рожден)]] (Н)|[[Плочите (Рожден)]] (Н)|[[Рамниште (Рожден)]] (Н)|[[Рачеви Плевни (Рожден)]] (Н)|[[Рулевец (Рожден)]] (Н)|[[Сиви Кладенец (Рожден)]] (Н)|[[Чакови Колиби (Рожден)]] (Н)|[[Арничко (Рожден)]] (П)|[[Градиште (Рожден)]] (П)|[[Св. Петар (Рожден)]] (П)|[[Дабица (Фариш)]] (Н)|[[Св. Богородица (Фариш)]] (Н)|[[Селиште (Фариш)]] (Н)|[[Стража (Фариш)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]]
| {{подреден список|[[Бела Тумба (Бегниште)]] (Н)|[[Грамаѓе (Бегниште)]] (Н)|[[Кула (Бегниште)]] (П)|[[Марково Кале (Бегниште)]] (Н)|[[Мартиница (Бегниште)]] (Н)|[[Писан Камен (Бегниште)]] (Н)|[[Почивало (Бегниште)]] (Н)|[[Рамниште (Бегниште)]] (Н)|[[Сува Гора (Бегниште)]] (Н)|[[Црвено Брдо (Бегниште)]] (П)|[[Чермец (Бегниште)]] (П)|[[Градиште (Бојанчиште)]] (Н)|[[Лозата (Бојанчиште)]] (Н)|[[Св. Атанас (Бојанчиште)]] (Н)|[[Ограѓе (Бохула)]] (Н)|[[Петрошница (Бохула)]] (Н)|[[Страната (Бохула)]] (Н)|[[Градиште (Брушани)]] (Н)|[[Овчаров Гроб (Брушани)]] (Н)|[[Старо Село (Брушани)]] (Н)|[[Тиквеш (Брушани)]] (Н)|[[Амидеја (Ваташа)]] (Н)|[[Грнеица (Ваташа)]] (Н)|[[Калница (Ваташа)]] (Н)|[[Паракелова Глава (Ваташа)]] (П)|[[Сува Чешма (Ваташа)]] (Н)|[[Чоралица (Ваташа)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Поточе (Сирково)]] (Н)|[[Сирките (Сирково)]] (Н)|[[Струплива Чешма (Сирково)]] (Н)|[[Табаница (Сирково)]] (Н)|[[Чернец (Сирково)]] (Н)|[[Големи Лозја (Ресава)]] (Н)|[[Градевица (Ресава)]] (Н)|[[Диво Бачило (Ресава)]] (Н)|[[Ежовите Падини (Ресава)]] (Н)|[[Лака (Ресава)]] (Н)|[[Манастир Тиквеш (Ресава)]] (Н)|[[Подрид (Ресава)]] (Н)|[[Разбиеница (Ресава)]] (Н)|[[Стари Лозја (Ресава)]] (Н)|[[Ушите (Ресава)]] (Н)|[[Црвениково Брдо (Ресава)]] (Н)|[[Шакалица (Ресава)]] (Н)}}
|-
| 4
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Арамиска Пештера (Гарниково)]] (Н)|[[Грамади (Гарниково)]] (Н)|[[Граѓа Нива (Гарниково) ]] (Н)|[[Дабјето (Гарниково) ]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Драми од Едвард Олби ===
[[Податотека:EdwardAlbee.jpg|десно|210п|Уредувачки ден „Драми од Едвард Олби“]]
На 15 февруари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Драми од Едвард Олби“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Едвард Олби можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Edward Albee]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Лолита (драма)]] (Н)|[[Мене, себеси и јас (драма)]] (Н)|[[Смртта на Беси Смит]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Кој се плаши од Вирџинија Вулф?]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Алфред Сисли ===
[[Податотека:Alfred Sisley - Rest along the Stream. Edge of the Wood - Google Art Project.jpg|десно|220п|Уредувачки ден „Слики од Алфред Сисли“]]
На 17 февруари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Слики од Алфред Сисли“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Алфред Сисли можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Alfred Sisley]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Селото Воазен]] (Н)|[[Сена кај Буживал]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Ливада (Алфред Сисли)]] (Н)|[[Патот на машината, Лувесјен (Алфред Сисли)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Алфред Сисли]] (Н)|[[Улица во Марли]] (Н)|[[Поплава во Пор-Марли]] (Н)|[[Каналот Лоан во зима]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Видови круни ===
[[Податотека:Crown of Saint Edward Heraldry.svg|десно|170п|Уредувачки ден „Видови круни“]]
На 22 февруари 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Видови круни“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за видовите круни можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Types of crowns]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Видови круни]] (Н)|[[Античка круна]] (Н)|[[Астрална круна]] (Н)|[[Дијадема]] (Н)|[[Круна]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Lili Arsova|Lili Arsova]]
| {{подреден список|[[Лачна круна]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Крст (круна)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Вулкани во Средна Америка ===
[[Податотека:Emoji u1f30b.svg|десно|200п|Уредувачки ден „Вулкани во Средна Америка“]]
На 24 февруари 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Вулкани во Средна Америка“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за вулканите во Средна Америка можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Central American volcanoes]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Вулкани во Средна Америка]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Filip Kliment|Filip Kliment]]
| {{подреден список|[[Чинго]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Petar Kliment|Petar Kliment]]
| {{подреден список|[[Тахумулко (вулкан)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Сан Педро (вулкан)]] (Н)|[[Мојута (вулкан)]] (Н)|[[Хумај]] (Н)|[[Куилапа-Барбарена]] (Н)|[[Список на вулкани во Гватемала]] (Н)}}
|-
| 4
| [[Корисник:ZlatkoPyotr|ZlatkoPyotr]]
| {{подреден список|[[Усулутан (вулкан)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Римски патишта ===
[[Податотека:Roman Empire 125 general map (Red roads).svg|десно|240п|Уредувачки ден „Римски патишта“]]
На 1 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Римски патишта“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за римските патишта можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на латински јазик:
** [[:la:Formula:Antiquae viae Romanae]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Римски патишта]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Вија Апија]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Римски патишта]] (П)|[[Вија Марис]] (П)|[[Вија Адријана]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]]
| {{подреден список|[[Вија Агрипа]] (Н)}}
|-
| 4
| [[Корисник:Lili Arsova|Lili Arsova]]
| {{подреден список|[[Вија Корнелија]] (Н)|[[Вија Анија]] (Н)}}
|-
| 5
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Вија Гемина]] (Н)|[[Вија Трајана]] (Н)|[[Римски патишта]] (Н)}}
|-
| 6
| [[Корисник:Stojanovski04|Stojanovski04]]
| {{подреден список|[[Вија Јулија Августа]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Опери од Џузепе Верди ===
[[Податотека:Giuseppe Verdi by Giovanni Boldini.jpg|десно|170п|Уредувачки ден „Опери од Џузепе Верди“]]
На 3 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Опери од Џузепе Верди“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за оперите од Џузепе Верди можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Giuseppe Verdi]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Џузепе Верди]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Џузепе Верди]] (Н)|[[Отело (опера)]] (Н)|[[Јованка Орлеанка (опера)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]]
| {{подреден список|[[Ернани (опера)]] (Н)|[[Гусар (опера)]] (Н}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Небесна Аида]] (Н)|[[Прекрасна ќерка на љубовта]] (Н)|[[Хорот на Циганите]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Жени ===
[[Податотека:FemalePink.svg|десно|150п|Уредувачки ден „Жени“]]
На 8 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Жени“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за жени можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Category:Women]]
Дополнително било препорачано да се користи Македонската енциклопедија, односно:
* „[http://promacedonia.org/mak_enc/encyclopaedia_macedonica_1.pdf Македонска енциклопедија (том 1, А-Љ)]“. Македонска академија на науките и уметностите. Скопје. 2009. ISBN 978-608-203-023-4; 978-608-203-024-1.
* „[http://promacedonia.org/mak_enc/encyclopaedia_macedonica_2.pdf Македонска енциклопедија (том 2, М-Ш)]“. Македонска академија на науките и уметностите. Скопје. 2009. ISBN 978-608-203-023-4; 978-608-203-024-1.
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Елизабета Бахтовска]] (Н)|[[Соња Лапатанов]] (Н)|[[Магдалена Хаџи-Коста Јосифовска]] (Н)|[[Олга Наумовска]] (П)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]]
| {{подреден список|[[Сања Шојлевска]] (Н)|[[Марија Шољакова]] (Н)|[[Милица Шперовиќ-Рибарски]] (Н)|[[Анета Шукарова]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Стојна Вангеловска]] (П)|[[Штефанија Жипа]] (Н)|[[Дорина Емилија Карбуне]] (Н)|[[Викторина Бора]] (Н)|[[Јулија Куреа]] (Н)|[[Екатерина Џукева]] (Н)|[[Јана Динева]] (Н)|[[Надежда Цветковска]] (Н)|[[Бедрија Беговска]] (П)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Валути во оптек ===
[[Податотека:2002 currency exchange AIGA euro money.png|десно|190п|Уредувачки ден „Валути во оптек“]]
На 10 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Валути во оптек“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за валути во оптек можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, како и дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Category:Circulating currencies]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Justaphoto.ap|Justaphoto.ap]]
| {{подреден список|[[Јеменски ријал]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Македонски дени]] (Н)|[[Виетнамски донг]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dentedeleone|dentedeleone]]
| {{подреден список|[[Катарски ријал]] (Н) |[[Нов израелски шекел]] (Н)}}
|-
| 4
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Суринамски долар]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Леонардо да Винчи ===
[[Податотека:Leonardo da Vinci, Salvator Mundi, c.1500, oil on walnut, 45.4 × 65.6 cm.jpg|десно|160п|Уредувачки ден „Слики од Леонардо да Винчи“]]
На 15 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Слики од Леонардо да Винчи“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Леонардо да Винчи можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, како и дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на италијански јазик:
** [[:it:Dipinti di Leonardo da Vinci]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Леонардо да Винчи]] (Н)|[[Мадона со каранфил]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Лице на девојка]] (Н)|[[Христова глава (Леонардо)]] (Н)|[[Студии за фетусот во утробата]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Тиверополник|Тиверополник]]
| {{подреден список|[[Исусовото крштевање (слика)|Исусовото крштевање]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Археолошки наоѓалишта во Велешко ===
[[Податотека:Macedonian archaeology stub icon.svg|десно|120п|Уредувачки ден „Археолошки наоѓалишта во Велешко“]]
На 17 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Археолошки наоѓалишта во Велешко“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за археолошките наоѓалишта во Велешко било препорачано да се користи извадок од следната книга којашто е достапна на Википедија на македонски јазик:
* Коцо, Димче (1996). [https://upload.wikimedia.org/wikipedia/mk/e/ef/Материјал.pdf Археолошка карта на Република Македонија]. Скопје: МАНУ. ISBN 9789989101069.
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Список на археолошки наоѓалишта во Велешко]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Горна Црква (Ногаевци)]] (Н)|[[Грамади (Ногаевци)]] (Н)|[[Задружен Блок (Ногаевци)]] (Н)|[[Лисички Дупки (Ногаевци)]] (Н)|[[Ограѓе (Ногаевци)]] (Н)|[[Црвеници (Ногаевци)]] (Н)|[[Врчва (Скачинци)]] (Н)|[[Долни Дабје (Скачинци)]] (Н)|[[Кале (Скачинци)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Долно Селиште (Убого)]] (Н)|[[Ногаевски Пат (Убого)]] (Н)|[[Чукар (Убого)]] (Н)|[[Дабје (Еловец)]] (Н)|[[Мери (Еловец)]] (Н)|[[Скривница (Еловец)]] (Н)|[[Грамаѓе (Извор)]] (Н)|[[Ѕунивер (Извор)]] (Н)|[[Оџовица (Извор)]] (Н)|[[Стара Црква (Извор)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]]
| {{подреден список|[[Селиште (Подлес)]] (Н)|[[Ридот (Подлес)]] (Н)|[[Прдловец (Подлес)]] (Н)|[[Лозје (Подлес)]] (Н)|[[Грамаѓе (Долно Чичево)]] (Н)|[[Кале (Долно Чичево)]] (Н)|[[Мало Кале (Долно Чичево)]] (Н)|[[Озор (Долно Чичево)]] (Н)|}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Николај Гогољ ===
[[Податотека:N.Gogol by F.Moller (1840, Tretyakov gallery).jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела од Николај Гогољ“]]
На 22 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Николај Гогољ“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Николај Гогољ можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, како и дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на руски јазик:
** [[:ru:Шаблон:Николай Васильевич Гоголь]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Николај Гогољ]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Мајска ноќ, или задавената свршеница]] (Н)|[[Изгубеното писмо]] (Н)|[[Бадник (Гогољ)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Сорочински панаѓур (повест)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Коцкари (драма)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Скапоцени камења ===
[[Податотека:Gem.pebbles.800pix.jpg|десно|200п|Уредувачки ден „Скапоцени камења“]]
На 24 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Скапоцени камења“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за римските патишта можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Gemstones]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Скапоцени камења]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Gdimovska13|Gdimovska13]]
|{{подреден список|[[Родолит]] (Н)|[[Малахит]] (Н)|[[Родонит]] (Н)|[[Амазонит]] (Н)|[[Танзанит]] (Н)|[[Елбаит]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Чароит]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Лазурит]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Покраини во Индонезија ===
[[Податотека:National emblem of Indonesia Garuda Pancasila.svg|десно|170п|Уредувачки ден „Покраини во Индонезија“]]
На 29 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Покраини во Индонезија“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за покраините во Индонезија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на индонезиски јазик:
** [[:id:Templat:Provinsi di Indonesia]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Покраини во Индонезија]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Западен Сулавеси]] (Н)|[[Џамби (покраина)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Источна Јава]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Историски валути ===
[[Податотека:Corinth stater, 555-515 BC.jpg|десно|230п|Уредувачки ден „Историски валути“]]
На 31 март 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Историски валути“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за историските валути можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:List of historical currencies]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Тирски шекел]] (Н)|[[Флорин]] (Н)|[[Југословенска круна]] (Н)|[[Замбиска фунта]] (Н)|[[Мексикански реал]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Дукат]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Археолошки наоѓалишта во Кумановско ===
[[Податотека:Macedonian archaeology stub icon.svg|десно|120п|Уредувачки ден „Археолошки наоѓалишта во Кумановско“]]
На 5 април 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Археолошки наоѓалишта во Кумановско“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за археолошките наоѓалишта во Кумановско било препорачува да се користи извадок од следната книга којашто е достапна на Википедија на македонски јазик:
* Коцо, Димче (1996). [https://upload.wikimedia.org/wikipedia/mk/e/ef/Материјал.pdf Археолошка карта на Република Македонија]. Скопје: МАНУ. ISBN 9789989101069.
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Список на археолошки наоѓалишта во Кумановско]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Еленец (Бељаковце)]] (Н)|[[Мало Градиште (Бељаковце)]] (Н)|[[Св. Петка (Бељаковце)]] (Н)|[[Аниште (Доброшане)]] (Н)|[[Дервен (Доброшане)]] (Н)|[[Момина Бавча (Доброшане)]] (Н)|[[Орловац (Доброшане)]] (Н)|[[Грамади (Мургаш)]] (Н)|[[Кула (Мургаш)]] (Н)|[[Лиска (Градиште)]] (Н)|[[Св. Ѓорѓи (Градиште)]] (Н)|[[Трнци (Градиште)]] (Н)|[[Ќерамидница (Градиште)]] (Н)|[[Чукаре (Градиште)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Селиште (Коинце)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]]
| {{подреден список|[[Резина (Виштица)]] (Н)|[[Црква (Виштица)]] (Н)|[[Гури Крис (Лојане)]] (Н)|[[Лојане (археолошко наоѓалиште)]] (Н)|[[Василево Градиште (Матејче)]] (Н)|[[Селиште (Матејче)]] (Н)|[[Мало Опае (Опае)]] (Н)|[[Папушина (Опае)]] (Н)|[[Боцеви Бресја (Вак’в)]] (Н)|[[Дренче (Винце)]] (Н)|[[Јазбина (Винце)]] (Н)|[[Кале (Винце)]] (Н)|[[Леска (Винце)]] (Н)|[[Црквиште (Винце)]] (Н)|[[Островица (Живиње)]] (Н)|[[Св. Петка (Живиње)]] (Н)}}
|-
| 4
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Османов Дол (Студена Бара)]] (Н)|[[Св. Богородица (Студена Бара)]] (Н)|[[Смрковец (Стрновац)]] (Н)|[[Чуки (Стрновац)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Роми ===
[[Податотека:Emil Volkers Zigeunerlager vor Düsseldorf.jpg|десно|230п|Уредувачки ден „Роми“]]
На 7 април 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Роми“. Потфатот бил дел од иницијативата за одбележување на Меѓународниот ден на Ромите во 2022 година во повеќе земји во светот, поттикната од страна на Викимедија Србија, којашто имала за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со Ромите и ромската култура на Википедија.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за и во врска со Ромите било препорачано да се користи [[meta:International Roma Day Edit-a-thon 2021/Article lists#People|потсписокот на предложени личности]] во рамки на глобалната иницијатива „Меѓународен ден на Ромите 2022“.
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Сточлен ромски оркестар]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Срѓан Шајн]] (Н)|[[Рудолф Саркози]] (Н)|[[Антонија Ла Негра]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Антонио Вивалди ===
[[Податотека:Vivaldi.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела од Антонио Вивалди“]]
На 12 април 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Антонио Вивалди“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Антонио Вивалди можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, како и дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Antonio Vivaldi]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Скендербег (опера)]] (Н)|[[Предлошка:Infobox opera]] (Н)|[[Големиот Могулец]] (Н)|[[Тјетеберга]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Стабат Матер (Вивалди)]] (Н)|[[Магнификат (Вивалди)]] (Н)|[[Господе (Вивалди)]] (Н)|[[Верувам (Вивалди)]] (Н)|[[Глорија (Вивалди)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Семирамида (Вивалди)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Сообраќајни знаци за опасност ===
[[Податотека:Serbia road sign I-10.svg|десно|180п|Уредувачки ден „Сообраќајни знаци за опасност“]]
На 14 април 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Сообраќајни знаци за опасност“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сообраќајните знаци за опасност било препорачува да се користи поглавјето 2.1. Знаци за опасност од [https://dejure.mk/zakon/pravilnik-za-soobrakjajnite-znaci-oprema-i-signalizacija-na-patot-2 Правилникот за сообраќајните знаци, опрема и сигнализација на патот].
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Знак за работи на патот]] (Н)|[[Знак за опасност на патот]] (Н)|[[Знак за крстосување на патишта со иста важност]] (Н)|[[Знак за опасна надолнина]] (Н)|[[Знак за опасна нагорнина]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Питер Бројгел Постариот ===
[[Податотека:Pieter Brueghel the Elder - The Dutch Proverbs - Google Art Project.jpg|десно|230п|Уредувачки ден „Слики од Питер Бројгел Постариот“]]
На 19 април 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Слики од Питер Бројгел Постариот“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Питер Бројгел Постариот можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на холандски јазик:
** [[:nl:Sjabloon:Navigatie oeuvre Pieter Bruegel de Oude]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Питер Бројгел Постариот]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Питер Бројгел Постариот]] (Н)|[[Страчка на бесилка]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Човекомразец (Бројгел)]] (Н)|[[Селанец и гнездокрадец]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Ловци во снег]] (Н)|[[Парабола за слепите]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Еколошки активисти ===
{{главна|Википедија:Вики за човековите права 2022}}
[[Податотека:People's Climate Solidarity March Minnesota (34308696716).jpg|десно|230п|Уредувачки ден „Еколошки активисти“]]
На 21 април 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Еколошки активисти“. Потфатот бил дел од меѓународната иницијатива „Вики за човековите права 2022“ којашто се одржува под крилатицата „Право на здрава животна средина“ и има за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со човековите права и здравата животна средина на Википедија.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за еколошки активисти можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Category:Environmentalists]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Олга Цепилова]] (Н)|[[Јозеф Велек]] (Н)|[[Јоргос Кацадоракис]] (П)|[[Кори Џонсон]] (Н)|[[Дејвид Фиг]] (Н)|[[Марк Она]] (Н)|[[Хуан Пабло Орего]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Јохан Волфганг фон Гете ===
[[Податотека:Goethe (Stieler 1828).jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела од Јохан Волфганг фон Гете“]]
На 26 април 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Јохан Волфганг фон Гете“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Јохан Волфганг фон Гете можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Johann Wolfgang von Goethe]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:RamadanEdze|RamadanEdze]]
| [[Клавиго (драма)|Клавиго]] (Н)
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Дмитриј Шостакович ===
[[Податотека:Dmitri Shostakovich credit Deutsche Fotothek adjusted.jpg|десно|170п|Уредувачки ден „Дела од Дмитриј Шостакович“]]
На 3 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Дмитриј Шостакович“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Дмитриј Шостакович можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Dmitri Shostakovich]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Дмитриј Шостакович]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Дмитриј Шостакович]] (Н)|[[Леди Макбет од Мценскиот Округ (опера)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Симфонија бр. 7 (Шостакович)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Голема молња]] (Н)|[[Пет фрагменти (Шостакович)]] (Н)|[[Свита за џез-оркестар бр. 1 (Шостакович)]] (Н)|[[Свита за џез-оркестар бр. 2 (Шостакович)]] (Н)|[[Новоросијски ѕвончиња]] (Н)|[[Интервизија (Шостакович)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Африкански фудбалски репрезентации ===
[[Податотека:Caf llogo.png|десно|220п|Уредувачки ден „Африкански фудбалски репрезентации“]]
На 5 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Африкански фудбалски репрезентации“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за африканските фудбалски репрезентации можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:CAF teams]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:CAF teams]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Фудбалска репрезентација на Лесото]] (Н)|[[Предлошка:Африкански фудбалски репрезентации]] (П)|[[Фудбалска репрезентација на Сомалија]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]]
| {{подреден список|[[Фудбалска репрезентација на Мароко]] (П)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Професор 18+|Професор 18+]]
| {{подреден список|[[Фудбалска репрезентација на Мали]] (Н)}}
|-
| 4
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Фудбалска репрезентација на Египет]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Винсент ван Гог ===
[[Податотека:VanGogh-starry night ballance1.jpg|десно|210п|Уредувачки ден „Слики од Винсент ван Гог“]]
На 10 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Слики од Винсент ван Гог“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Винсент ван Гог можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на холандски јазик:
** [[:nl:Sjabloon:Navigatie oeuvre Vincent van Gogh]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Винсент ван Гог]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Винсент ван Гог]] (Н)|[[Сламеници во Овер]] (Н)|[[Сиеста (Ван Гог)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Портрети на Винсент ван Гог]] (Н)|[[Ноќно кафе]] (Н)|[[Житно поле со гаврани]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Водомар (Ван Гог)]] (Н)|[[Селанка откопува компири]] (Н)|[[Мртва природа со сламена шапка]] (Н)|[[Патека во есен]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Зелени политички партии ===
{{главна|Википедија:Вики за човековите права 2022}}
[[Податотека:Sunflower (Green symbol).svg|десно|190п|Уредувачки ден „Зелени политички партии“]]
На 12 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Зелени политички партии“. Потфатот бил дел од меѓународната иницијатива „Вики за човековите права 2022“ којашто се одржала под крилатицата „Право на здрава животна средина“ и имала за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со човековите права и здравата животна средина на Википедија.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за зелени политички партии можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Category:Green political parties]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Зелени на Црна Гора]] (Н)|[[Зелени на Босна и Херцеговина]] (Н)|[[Еколози на Грција]] (Н)|[[Зелена партија на Малезија]] (Н)|[[Либерали за шуми]] (Н)|[[Зелена партија на Иран]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Сообраќајни знаци за изречни наредби ===
[[Податотека:MK road sign 205.svg|десно|170п|Уредувачки ден „Сообраќајни знаци за изречни наредби“]]
На 17 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Сообраќајни знаци за изречни наредби“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сообраќајните знаци за опасност било препорачува да се користи поглавјето 2.2. Знаци за изречни наредби од [https://dejure.mk/zakon/pravilnik-za-soobrakjajnite-znaci-oprema-i-signalizacija-na-patot-2 Правилникот за сообраќајните знаци, опрема и сигнализација на патот].
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Знак за крстосување со пат со првенство на минување]] (Н)|[[Знак за првенство на минување за возила од спротивна насока]] (Н)|[[Знак за забрана за сообраќај во двете насоки]] (Н)|[[Знак за забрана за сообраќај во една насока]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Морски струи и вртлози ===
[[Податотека:Corrientes-oceanicas.png|десно|250п|Уредувачки ден „Морски струи и вртлози“]]
На 19 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Морски струи и вртлози“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за морските струи и вртлози можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Ocean]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Мадагаскарска струја]] (Н)|[[Дејвидсонова струја]] (Н)|[[Лабрадорска струја]] (Н)|[[Карипска струја]] (Н)|[[Анголска струја]] (Н)|[[Гвинејска струја]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Драми од Горан Стефановски ===
[[Податотека:Горан Стефановски.jpg|десно|210п|Уредувачки ден „Драми од Горан Стефановски“]]
На 24 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Драми од Горан Стефановски“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите поврзани со македонската книжевност можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Дела на Горан Стефановски]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Јане Задрогаз]] (Н)|[[Лет во место]] (Н)|[[Хај-фај]] (Н)|[[Дупло дно]] (Н)|[[Тетовирани души]] (Н)|[[Црна дупка (драма)]] (Н)|[[Лонг плеј]] (Н)|[[Кула вавилонска (драма)]] (Н)|[[Чернодрински се враќа дома]] (Н)|[[Сараево (драма)]] (Н)|[[Сега му е мајката]] (Н)|[[Казабалкан]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Национални паркови во Шведска ===
[[Податотека:Naturvårdsverket vapen.svg|десно|150п|Уредувачки ден „Национални паркови во Шведска“]]
На 26 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Национални паркови во Шведска“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за националните паркови во Шведска можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на шведска јазик:
** [[:sv:Mall:Sveriges nationalparker]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Национални паркови во Шведска]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Трестиклан (национален парк)]] (Н)|[[Тефсингдален (национален парк)]] (Н)|[[Пиелјекајсе (национален парк)]] (Н)|[[Нора Квил (национален парк)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]]
| {{подреден список|[[Јуре (национален парк)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Сообраќајни знаци за известување ===
[[Податотека:HR road sign C02.svg|десно|160п|Уредувачки ден „Сообраќајни знаци за известување“]]
На 31 мај 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Сообраќајни знаци за известување“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сообраќајните знаци за опасност било препорачано да се користи поглавјето 2.3. Знаци за известување од [https://dejure.mk/zakon/pravilnik-za-soobrakjajnite-znaci-oprema-i-signalizacija-na-patot-2 Правилникот за сообраќајните знаци, опрема и сигнализација на патот].
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Знак за деца на патот]] (Н)|[[Знак за подземен пешачки премин]] (Н)|[[Знак за надземен пешачки премин]] (Н)|[[Знак за обележан пешачки премин]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Северноамерикански фудбалски репрезентации ===
[[Податотека:Concacaf logo.svg|десно|200п|Уредувачки ден „Северноамерикански фудбалски репрезентации“]]
На 2 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Северноамерикански фудбалски репрезентации“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за северноамериканските фудбалски репрезентации можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:CONCACAF teams]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Северноамерикански фудбалски репрезентации]] (Н)|[[Фудбалска репрезентација на Туркс и Кајкос]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Опери од Кристоф Вилибалд Глук ===
[[Податотека:Joseph Siffred Duplessis - Christoph Willibald Gluck - Google Art Project.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Опери од Кристоф Вилибалд Глук“]]
На 7 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Опери од Кристоф Вилибалд Глук“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за оперите од Кристоф Вилибалд Глук можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Christoph Willibald Gluck]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Ехо и Нарцис (опера)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Македонски генерали ===
[[Податотека:Logo of the Army of the Republic of North Macedonia.svg|десно|180п|Уредувачки ден „Македонски генерали“]]
На 9 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Македонски генерали“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за воените генерали од Македонија било препорачува да се користи следната монографија:
* Стојановски, Мирослав и Стојаноски, Борис (2017). „[https://www.arm.mil.mk/wp-content/uploads/2019/01/monografija-generali.pdf?fbclid=IwAR16iG9xJpPAYNgo3w4V2cbKasWdcKfTlps2S7FxdtJGoUBFewu1aLtGmT0 Воени генерали во Македонија (1943 - 2017)]“, второ издание. Скопје. Клуб на генерали на Република Македонија. ISBN 978-608-65955-2-4.
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Миле Арнаутовски]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Дане Петковски]] (Н)|[[Александар Спирковски]] (Н)|[[Миле Апостолски]] (Н)|[[Боце Перески]] (Н)|[[Јосиф Бошевски]] (Н)|[[Методија Ваневски]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Битола ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Битола“]]
На 14 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Битола“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Битола било препорачано да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Битола]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Куќа на ул. „Широк сокак“ бр. 85 (Битола)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Широк сокак“ бр. 58 (Битола)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Широк сокак“ бр. 41 (Битола)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Широк сокак“ бр. 49 (Битола)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Караорман“ бр. 9 (Битола)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Охридска“ бр. 100 (Битола)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Ежен Делакроа ===
[[Податотека:Eugène Delacroix - La liberté guidant le peuple.jpg|десно|220п|Уредувачки ден „Слики од Ежен Делакроа“]]
На 16 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Слики од Ежен Делакроа“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Ежен Делакроа можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на француски јазик:
** [[:fr:Modèle:Palette Eugène Delacroix]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Ежен Делакроа]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Ежен Делакроа]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Битка кај Тајбур, 21 јули 1242 година]] (Н)|[[Султанот на Мароко]] (Н)|[[Арапски коњи борејќи се во штала]] (Н)|[[Тигар со желка]] (Н)|[[Жена гали папагал]] (Н)|[[Грција на урнатините на Мисолонги]] (Н)|[[Влегување на крстоносците во Константинопол]] (Н)|[[Зајдисонце (Делакроа)]] (Н)|[[Лав ждере зајак]] (Н)|[[Невестата од Абидос (Делакроа)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Портрет на Фредерик Шопен и Жорж Санд]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела на Ернест Хемингвеј ===
[[Податотека:ErnestHemingway.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела на Ернест Хемингвеј“]]
На 21 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела на Ернест Хемингвеј“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Ернест Хемингвеј можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Ernest Hemingway]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Ернест Хемингвеј]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Предлошка:Ернест Хемингвеј]] (Н)|[[Пролетни буици]] (Н)|[[Смрт попладне]] (Н)|[[Библиографија на Ернест Хемингвеј]] (Н)|[[Еденска градина (Хемингвеј)]] (П)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Прилеп ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Прилеп“]]
На 23 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Прилеп“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Прилеп било препорачано да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Прилеп]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]]
| {{подреден список|[[Дуќан на ул. „Блаже Крсточанец“ бр. 1 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Блаже Крсточанец“ бр. 2 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Блаже Крсточанец“ бр. 3 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Блаже Крсточанец“ бр. 5 (Прилеп)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Дуќан на ул. „Цветан Димов“ бр. 2 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Цветан Димов“ бр. 6 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Цветан Димов“ бр. 6а (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 31 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 33 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 35 (Прилеп)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]]
| {{подреден список|[[Дуќан на ул. „29 Ноември“ бр. 3 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „29 Ноември“ бр. 4 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „29 Ноември“ бр. 5 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „29 Ноември“ бр. 10 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „29 Ноември“ бр. 11 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „29 Ноември“ бр. 12 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „29 Ноември“ бр. 14 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Рампе Стојаноски“ бр. 23 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Рампе Стојаноски“ бр. 25 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 5 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 7 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 9 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 11 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 13 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 15 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 17 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 19 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 21 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 23 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 23а (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 25 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 25а (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 27 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 33 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 35 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Борка Талески“ бр. 37 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 1 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 3 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 7 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 13 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 15 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 17 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 19 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 21 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 23 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Херој Карпош“ бр. 27 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 9 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 12 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 13 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 14 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 15 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 16 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 17 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 19 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 20 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 21 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 22 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 23 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 24 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 25 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 26 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 27 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 28 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 29 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Јане Сандански“ бр. 30 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 2 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 5 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 6 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 7 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 8 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 9 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 11 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 12 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 12а (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 14 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 15 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 18 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 19 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 21 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Стив Наумов“ бр. 25 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 37 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 39 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 43 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 45 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 47 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 48 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 49 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 50 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 52 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 54 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 56 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 58 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 60 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 62 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 64 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 66 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 68 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 70 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 72 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 74 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 76 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Илинденска“ бр. 78 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Орце Николов“ бр. 1 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Орце Николов“ бр. 9 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Лазо Попоски“ бр. 1 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Лазо Попоски“ бр. 3 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Лазо Попоски“ бр. 4 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Лазо Попоски“ бр. 5 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Лазо Попоски“ бр. 7 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Лазо Попоски“ бр. 12 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Караорман“ бр. 32 (Прилеп)]] (Н)|[[Дуќан на ул. „Караорман“ бр. 36 (Прилеп)]] (Н)|}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Химни на африкански држави ===
[[Податотека:National anthem of South Africa, p. 1.gif|десно|160п|Уредувачки ден „Химни на африкански држави“]]
На 28 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Химни на африкански држави“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за химните на африканските држaви можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:List of national anthems]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Химна на Тунис]] (Н)|[[Предлошка:Африкански химни]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Химна на Нигер]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Симфонии од Јозеф Хајдн ===
[[Податотека:Joseph Haydn.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Симфонии од Јозеф Хајдн“]]
На 30 јуни 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Симфонии од Јозеф Хајдн“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за симфониите од Јозеф Хајдн можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на германски јазик:
** [[:de:Liste der Sinfonien Joseph Haydns]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Список на симфонии од Јозеф Хајдн]] (Н)|[[Симфонија бр. 81 (Хајдн)]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Симфонија бр. 88 (Хајдн)]] (Н)|[[Симфонија бр. 89 (Хајдн)]] (Н)|[[Симфонија бр. 90 (Хајдн)]] (Н)|[[Симфонија бр. 91 (Хајдн)]] (Н)|[[Симфонија бр. 95 (Хајдн)]] (Н)|[[Симфонија бр. 97 (Хајдн)]] (Н)|[[Симфонија бр. 102 (Хајдн)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Струга ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Струга“]]
На 5 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Струга“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Струга било препорачува да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Струга]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 13 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 33 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 60 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 62 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 64 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 66 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 82 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 84 (Струга)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Димче Кошарко“ бр. 42 (Струга)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Азиски фудбалски репрезентации ===
[[Податотека:AFC text logo.png|десно|200п|Уредувачки ден „Азиски фудбалски репрезентации“]]
На 7 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Азиски фудбалски репрезентации“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за азиските фудбалски репрезентации можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:AFC teams]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Фудбалска репрезентација на Јужен Виетнам]] (Н)|[[Предлошка:Азиски фудбалски репрезентации]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Carshalton|Carshalton]]
| {{подреден список|[[Фудбалска репрезентација на Иран]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Филипо Липи ===
[[Податотека:Filippo Lippi - Incoronazione della Vergine - Google Art Project.jpg|десно|230п|Уредувачки ден „Слики од Филипо Липи“]]
На 12 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Слики од Филипо Липи“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Филипо Липи можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Filippo Lippi]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Сцени од животот на Дева Марија]] (Н)|[[Седум светци (Филипо Липи)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Дебар ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Дебар“]]
На 14 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Дебар“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Дебар било препорачува да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Дебар]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Куќа на ул. „ЈНА“ бр. 33 (Дебар)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Петре Поповски“ бр. 9 (Дебар)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Лиман Каба“ бр. 22 (Дебар)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Кинески соѕвездија ===
[[Податотека:Suzhou star cartography.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Кинески соѕвездија“]]
На 19 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Кинески соѕвездија“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за кинеските соѕвездија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на кинески јазик:
** [[:zh:模板:中国古代星官]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Кинески соѕвездија]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Срце (кинеско соѕвездие)]] (Н)|[[Опашка (кинеско соѕвездие)]] (Н)|[[Сито (кинеско соѕвездие)]] (Н)|[[Одаја (кинеско соѕвездие)]] (Н)|[[Жолт Змеј]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Владимир Набоков ===
[[Податотека:Vladimir Nabokov 1973.jpg|десно|160п|Уредувачки ден „Дела од Владимир Набоков“]]
На 21 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Дела од Владимир Набоков“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Владимир Набоков можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Vladimir Nabokov]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Пролет во Фијалта]] (Н)|[[Музика (расказ)]] (Н)|[[Патник (расказ)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Кратово ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Кратово“]]
На 26 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Кратово“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Кратово било препорачано да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Кратово]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Куќа на ул. „Цветко Танев“ (Кратово)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Гоце Делчев“ бр. 4 (Кратово)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Глигор Пазавански“ бр. 22 (Кратово)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Глигор Пазавански“ бр. 17 (Кратово)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Планинска“ бр. 17 (Кратово)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Коце Харалампиев“ бр. 1, ул. „Јосиф Даскалов“ бр. 58 (Кратово)]] (Н)|[[Куќа на ул. „Христијан Тодоровски – Карпош“ бр. 1 (Кратово)]] (Н)|[[Соколова куќа (Кратово)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Политички идеологии ===
[[Податотека:Blue flag waving.svg|десно|150п|Уредувачки ден „Политички идеологии“]]
На 28 јули 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Политички идеологии“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за политичките идеологии можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Political ideologies]]
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Политички идеологии]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Луната1999|Луната1999]]
| {{подреден список|[[Нихилизам]] (П)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Охрид ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Охрид“]]
На 4 август 2022 година е одржан уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Охрид“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Охрид било препорачано да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Охрид]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Куќа на Чаулеви]] (П)|[[Куќа на ул. „Цар Самоил“ бр. 55 (Охрид)]] (Н)|[[Куќа на Ламбески]] (П)|[[Куќа на Ајри Доко]] (П)|[[Куќа на Патчеви]] (П)|[[Куќа на Коле Котуше]] (П)}}
|-
| 2
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Куќа на Иван Каневче]] (Н)|[[Куќа на ул. „Стив Наумов“ бр. 14 (Охрид)]] (Н)}}
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
== Планирани денови ==
=== Композиции за пијано од Ерик Сати ===
[[Податотека:Satie Cropped.jpg|десно|170п|Уредувачки ден „Композиции за пијано од Ерик Сати“]]
На 9 август 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Композиции за пијано од Ерик Сати“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за композициите за пијано од Ерик Сати може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на француски јазик:
** [[:fr:Modèle:Palette Œuvres d'Erik Satie]]
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Erik Satie]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
| [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]]
| {{подреден список|[[Je te veux]] (Н)}}
|-
| 2
| [[Корисник:Chnitke|Chnitke]]
| {{подреден список|[[Гносиени (Ерик Сати)]] (Н)}}
|-
| 3
| [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]]
| {{подреден список|[[Прв менует]] (Н)|[[Танц (Сати)]] (Н)}}
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Канцелариски материјал ===
[[Податотека:Faber-Castell Lead pencil 0.7.jpg|десно|220п|Уредувачки ден „Канцелариски материјал“]]
На 11 август 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Канцелариски материјал“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за канцеларискиот материјал може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Category:Stationery]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Струмица ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Струмица“]]
На 16 август 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Струмица“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Струмица се препорачува да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Струмица]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Каспар Давид Фридрих ===
[[Податотека:Caspar David Friedrich - Wanderer above the sea of fog.jpg|десно|170п|Уредувачки ден „Слики од Каспар Давид Фридрих“]]
На 18 август 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Слики од Каспар Давид Фридрих“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Каспар Давид Фридрих може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Caspar David Friedrich]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Жан Батист Поклен Молиер ===
[[Податотека:Pierre Mignard - Portrait de Jean-Baptiste Poquelin dit Molière (1622-1673) - Google Art Project (cropped).jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела од Жан Батист Поклен Молиер“]]
На 23 август 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Дела од Жан Батист Поклен Молиер“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Жан Батист Поклен Молиер може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на француски јазик:
** [[:fr:Modèle:Palette Molière]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Штип ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Штип“]]
На 25 август 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Штип“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Штип се препорачува да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Штип]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Апарати за домаќинство ===
[[Податотека:Breville.jpg|десно|220п|Уредувачки ден „Апарати за домаќинство“]]
На 30 август 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Апарати за домаќинство“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за апарати за домаќинство може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:List of home appliances]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Опери и арии од Џакомо Пучини ===
[[Податотека:GiacomoPuccini.jpg|десно|160п|Уредувачки ден „Опери и арии од Џакомо Пучини“]]
На 1 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Опери и арии од Џакомо Пучини“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за оперите и ариите од Џакомо Пучини може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Giacomo Puccini]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Маврово и Ростуше ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Маврово и Ростуше“]]
На 6 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Маврово и Ростуше“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Маврово и Ростуше се препорачува да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Маврово и Ростуше]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Македонски народни песни ===
[[Податотека:Macedonian folk songs logo.svg|десно|180п|Уредувачки ден „Македонски народни песни“]]
На 8 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Македонски народни песни“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за македонските народни песни се препорачува да се користат следните материјали:
* [https://pesna.org/list.php?ob=t Македонски народни песни]. ''Pesna.org''.
* [http://www.pelister.org/folklore/songs/index.php Македонски народни песни со ноти]. ''Pelister.org''. (За ставање на надворешна врска до нотите користете [[Предлошка:НародниНоти]])
'''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Список на македонски народни и староградски песни]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Жак Луј Давид ===
[[Податотека:David - Napoleon crossing the Alps - Malmaison2.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Слики од Жак Луј Давид“]]
На 13 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Слики од Жак Луј Давид“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Жак Луј Давид може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на француски јазик:
** [[:fr:Modèle:Palette Jacques-Louis David]]
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Jacques-Louis David]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Вилијам Фокнер ===
[[Податотека:Carl Van Vechten - William Faulkner (greyscale and cropped).jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Дела од Вилијам Фокнер“]]
На 15 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Дела од Вилијам Фокнер“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Вилијам Фокнер може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:William Faulkner]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Културно наследство на Македонија во Општина Центар ===
[[Податотека:Macedonian church stub icon.svg|десно|220п|Уредувачки ден „Културно наследство на Македонија во Општина Центар“]]
На 20 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Културно наследство на Македонија во Општина Центар“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за културното наследство на Македонија во Општина Центар се препорачува да се користи [https://web.archive.org/web/20160320044614/http://niskn.gov.mk/Search.aspx регистарот на културно наследство на Управата за заштита на културното наследство на Македонија].
'''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следниот список на Википедија на македонски јазик:
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Центар]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Интерпункциски знаци ===
[[Податотека:Exclamation mark.png|десно|200п|Уредувачки ден „Интерпункциски знаци“]]
На 22 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Интерпункциски знаци“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за интерпункциските знаци може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Navbox punctuation]]
* од други страни на интернет:
** „[http://makedonskijazik.mk/2018/10/%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8-%D0%B8-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8.html Правописни и интерпункциски знаци ]“. ''Македонски јазик и литература''.
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Европски санџаци ===
[[Податотека:Osmanli-nisani.svg|десно|180п|Уредувачки ден „Санџаци во Европа“]]
На 27 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Санџаци во Европа“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за европските санџаци може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Sanjaks of the Ottoman Empire in Europe]]
'''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Санџаци во Европа]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Кујнски прибор ===
[[Податотека:Kitchen utensils-01.jpg|десно|220п|Уредувачки ден „Кујнски прибор“]]
На 29 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Кујнски прибор“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за кујнски прибор може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:List of food preparation utensils]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Дела од Јохан Штраус Помладиот ===
[[Податотека:Johann Strauss II by Fritz Luckhardt (cropped).jpg|десно|160п|Уредувачки ден „Дела од Јохан Штраус Помладиот“]]
На 4 октомври 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Дела од Јохан Штраус Помладиот“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за делата од Јохан Штраус Помладиот може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Johann Strauss II]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Трговски патишта ===
[[Податотека:Trade Routes.jpg|десно|210п|Уредувачки ден „Трговски патишта“]]
На 6 октомври 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Трговски патишта“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за трговските патишта може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на англиски јазик:
** [[:en:Template:Trade route]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Единици на НОВЈ ===
[[Податотека:Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg|десно|220п|Уредувачки ден „Единици на НОВЈ“]]
На 11 октомври 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Единици на НОВЈ“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за единиците на НОВЈ може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на српски јазик:
** [[:sr:Шаблон:Јединице НОВЈ]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
=== Слики од Клод Моне ===
[[Податотека:Claude Monet, Impression, soleil levant.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Слики од Клод Моне“]]
На 13 октомври 2022 година ќе се одржи уредувачки ден на тема „Слики од Клод Моне“.
==== Материјали ====
За создавање или подобрување на статиите за сликите од Клод Моне може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали.
* од Википедија на француски јазик:
** [[:fr:Modèle:Palette Claude Monet]]
'''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик:
* [[Предлошка:Клод Моне]]
==== Список на учесници ====
{| class="wikitable"
|-
! Бр. !! Корисник !! Придонеси
|-
| 1
|
|
|-
| 2
|
|
|-
| 3
|
|
|-
| 4
|
|
|-
| 5
|
|
|-
| 6
|
|
|-
| 7
|
|
|-
| 8
|
|
|-
| 9
|
|
|-
| 10
|
|
|}
* (Н) — новосоздадена статија
* (П) — подобрена статија
== Поврзано ==
* [[Википедија:Уредувачки денови 2022/Известувања]]
* [[Википедија:Уредувачки денови 2022/Статистика]]
[[Категорија:Википедија:Уредувачки денови 2022| ]]
b7vvtwaabky4raktnby6l1hvvecp6nm
Арнајево
0
1289177
4800773
4737592
2022-08-09T20:03:17Z
P.Nedelkovski
47736
#WPWPMK, #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox settlement
| name = Арнајево
| native_name = Арнајево
| native_name_lang = Cyrl
| image = [[Податотека:Wiki Šumadija VI Arnajevo 0871 01.jpg|250px]]
| settlement_type =
| pushpin_map = Србија
| pushpin_label_position = bottom
| pushpin_map_caption = Местоположба на Арнајево во Србија
| coordinates = {{Coord}}
| subdivision_type = Држава
| subdivision_name = {{SRB}}
| subdivision_type1 = [[Окрузи во Србија|Град]]
| subdivision_type2 = [[Општини во Србија|Општина]]
| subdivision_name1 = [[Белград]]
| subdivision_name2 = [[Барајево]]
| population_total = 753
| population_as_of = 2011
| population_footnotes = <ref name="rs_pop2011"></ref>
| timezone1 = [[Централноевропско време|ЦЕТ]]
| area_footnotes = <ref name="area-barajevo">{{нмс |title=Насеља општине Барајево |url=http://webrzs.stat.gov.rs/axd/Registar/SlikeRegioni/Mapiranemape/BG%20i%20VOJ/ReBarajevo.pdf |website=stat.gov.rs |publisher=Statistical Office of Serbia |accessdate=22 October 2019 |language=Serbian }}</ref>
| area_total_km2 = 9.71
| utc_offset1 = +1
| timezone1_DST = [[Централноевропско летно време|ЦЕЛТ]]
| utc_offset1_DST = +2
| area_code = 011
| registration_plate = BG
| blank_name_sec1 = RZS code
| blank_info_sec1 = 703486<ref>{{нмс|title=Register of Territorial Units and GIS|url=http://www.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=321|website=Statistical Office for the Republic of Serbia}}</ref>
}}
'''Арнајево''' — една од приградските населби на Белград, главниот град на [[Србија]]. Арнајево се наоѓа во општина Бараево. Населението во 2011 година било 753.<ref name="rs_pop2011">{{Наведена мрежна страница|url=http://popis2011.stat.rs/?page_id=2162&lang=en|title=Population by age and sex, by settlements.|work=Statistical Office for the Republic of Serbia}}</ref>
Арнајево се наоѓа во северозападниот крај на општината, источно од селото Степоевац. Во 1956–57 година, Арнајево било дел од општината Бељина, која во 1957 година се споила во општина Бараево.
== Демографски податоци ==
Тоа е мала селска населба која што се населува. Во 2011 година селото имало 239 домаќинства со просечни 3,15 членови. Имало 212 семејства, при што 82% од населението се возрасни и просечна возраст од 44,4 години.<ref name="rs_pop2011" /> Имало население од 853 според пописот од 2002 година. Во 1991 година населбата броела 1.005 жители.<ref name="rs_histpop2011">{{Наведена мрежна страница|url=http://popis2011.stat.rs/?page_id=2162&lang=en|title=Comparative overview of the number of population in 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 and 2011.|work=Statistical Office for the Republic of Serbia}}</ref>{{Население низ историјата|1948|1113|1953|1144|1961|1094|1971|1032|1981|1034|1991|1005|2002|853|2011|753}}
== Наводи ==
{{Наводи}}
{{Coord|44|30|04|N|20|22|32|E|source:srwiki_region:RS}}
[[Категорија:Белград]]
9cnk98on6z2cygkau2z5qty1oksbhu1
Баќевац
0
1289179
4800772
4736969
2022-08-09T20:00:46Z
P.Nedelkovski
47736
#WPWPMK, #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox settlement
|name = Баќевац
| native_name = Баћевац
| native_name_lang = Cyrl
|other_name =
|nickname =
|settlement_type =
|motto =
|image_skyline =[[Податотека: Wiki Šumadija VI Baćevac 226.jpg|250px]]
|imagesize =
|image_caption =
|image_flag =
|flag_size =
|image_seal =
|seal_size =
|image_map =
|mapsize =
|map_caption =
|pushpin_map = Србија
|pushpin_label_position = bottom
|pushpin_mapsize=
|pushpin_map_caption = Местоположба на Баќевац во Србија
|subdivision_type = Држава
|subdivision_name = {{SRB}}
| subdivision_type1 = [[Окрузи во Србија|Град]]
| subdivision_type2 = [[Општини во Србија|Општина]]
| subdivision_name1 = [[Белград]]
| subdivision_name2 = [[Барајево]]
|subdivision_type3 =
|subdivision_name3 =
|government_footnotes =
|government_type =
|leader_title =
|leader_name =
|established_title =
|established_date =
|area_magnitude =
|coordinates = {{coord|44|35|06|N|20|22|35|E|source:srwiki_region:RS|display=inline, title}}
| area_footnotes = <ref name="area-barajevo">{{cite web |title=Насеља општине Барајево |url=http://webrzs.stat.gov.rs/axd/Registar/SlikeRegioni/Mapiranemape/BG%20i%20VOJ/ReBarajevo.pdf |website=stat.gov.rs |publisher=Statistical Office of Serbia |accessdate=22 October 2019 |language=Serbian }}</ref>
| area_total_km2 = 15.71
| population_total = 1942
| population_as_of = 2011
| population_footnotes = <ref name="rs_pop2011"/>
| timezone1 = [[Централноевропско време|ЦЕВ]]
| utc_offset1 = +1
| timezone1_DST = [[Централноевропско летно време|ЦЕЛВ]]
| utc_offset1_DST = +2
| area_code = 011
| registration_plate = BG
| blank_name_sec1 = RZS code
| blank_info_sec1 = 703508<ref>{{Cite web|title=Register of Territorial Units and GIS|url=http://www.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=321|website=Statistical Office for the Republic of Serbia}}</ref>
}}
'''Баќевац''' е една од приградските населби на [[Белград]], [[Србија]] . Баќевац се наоѓа во општина Бараево . Нејзиното население во 2011 година изнесувало 1.942.<ref name="rs_pop2011">{{Наведена мрежна страница|url=http://popis2011.stat.rs/?page_id=2162&lang=en|title=Population by age and sex, by settlements.|work=Statistical Office for the Republic of Serbia}}</ref>
Баќевац се наоѓа западно од општинскиот центар Бараево, четири километри источно од главниот пат во западна Србија, Ибарска магистрала ( автопат на Ибар ) и тоа е едната регионална раскрсница.{{Население низ историјата|1948|1067|1953|1110|1961|1031|1971|971|1981|1092|1991|1220|2002|1624|2011|1942}}Баќевац е рурална населба. Благодарение на близината на автопатот и самиот град Белград, порасна за една третина меѓу пописите од 1991 до 2002 година (1.220 и 1.624 жители, соодветно).<ref name="rs_histpop2011">{{Наведена мрежна страница|url=http://popis2011.stat.rs/?page_id=2162&lang=en|title=Comparative overview of the number of population in 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 and 2011.|work=Statistical Office for the Republic of Serbia}}</ref> Во 2011 година населбата броела 705 домаќинства со просечни 2,75 членови. Имало 584 семејства, при што 84% од населението се возрасни и просечна возраст од 44,9 години.<ref name="rs_pop2011"/>
== Место за кампување ==
Ова е еден од само трите официјално назначени [[камп]]ови во Белград до 2018 година кој се наоѓа во Баќевац. Тоа е сместено е во рамките на комплексот на етнодомаќинството „Куќа на Зорниќ“.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/409400/Kamping-turizam-neiskoriscena-sansa|title=Kamping turizam – neiskorišćena šansa|last=Ana Vuković|date=16 August 2018|work=Politika|page=14|language=Serbian|trans-title=Camping tourism - missed chance}}</ref>
== Наводи ==
{{Наводи}}
[[Категорија:Белград]]
6obrdxaremyg9lv3g6lafj14wain2gp
Корнелија Чапин
0
1295254
4800791
4745810
2022-08-09T21:57:41Z
Bjankuloski06
332
/* Надворешни врски */Додадена категорија
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox person
| name = Корнелија Ван Окен Чапин
| image =
| alt =
| caption =
| birth_name =
| birth_date = {{birth date|1893|8|7|mf=y}}
| birth_place = Вотерфорд, Конектикат
| death_date = декември 4, 1972
| death_place = Лејквил, Конектикат
| resting_place =
| nationality =
| other_names =
| occupation =
| years_active =
| known_for =
| notable_works =
| education =
| partner =
| relations =
}}
[[Податотека:Bear by Cornelia Chapin - National Zoo, Washington, D.C. - Sarah Stierch.jpg|мини|Скулптура од мечка на Чапин]]
'''Корнелија Ван Окен Чапин''' (7 август 1893 - 4 декември 1972 година)<ref name="CCObit1972">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1972/12/06/archives/gorilia-ghapin-sculptor-was-80j-king-designer-of-christ-the-at-st.html?searchResultPosition=1|title=Cornelia Chapin, Sculptor, Was 80|date=6 December 1972|work=[[The New York Times]]|access-date=30 June 2020}}</ref> [[Соединети Американски Држави|Американска]] вајарка родена во Вотерфорд, Конектикат. Таа била позната по нејзините камени модели на птици и други животни.<ref name="harvard">{{Наведена мрежна страница|url=http://oasis.lib.harvard.edu/oasis/deliver/~sch00502|title=Chapin, Cornelia, 1893-1972. Papers of Cornelia Chapin, 1822-1959: A Finding Aid|date=March 2014|work=Online Archival Search Information System|archive-url=https://web.archive.org/web/20150403053146/http://oasis.lib.harvard.edu/oasis/deliver/~sch00502|archive-date=2015-04-03|accessdate=2015-06-10}}</ref>
== Биографија ==
Корнелија Чапин е родена во [[Конектикат]] и израсната во [[Њујорк (град)|Њујорк]] како дел од истакнато социјално семејство.<ref name="Guild Travelling Exhibition p. 6">Sculptors’ Guild Travelling Exhibition, 1940-1941’’, Sculptors’ Guild, New York, New York, 1940 p. 6</ref> Ќерка на Линдли Хофман Чапин (1854-1896), адвокат на Менхетен и Корнелија Гарисон (Ван Окен) Чапин (1865-1925), актерка, Корнелија Чапин исто така била потомок на судијата на Врховниот суд Џорџ П. Ендрјус (кој претседавал со судења на поранешни трговци со робови) и Корнелиус Гарисон (трговец вклучен во изградбата на железници). Чапин исто така била сестра на поетесата Кетрин Гарисон Чапин Бидл, чиј сопруг Френсис Бидл бил 58-ми јавен обвинител на Соединетите држави.<ref name="harvard" /> Внук на Чапин бил Шујлер Чапин, генерален директор на Метрополитен опера и комесар за културни прашања за Њујорк под градоначалникот Руди Џулијани.<ref name="SCObit2009">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2009/03/08/arts/music/08chapin.html?searchResultPosition=1|title=Schuyler Chapin, Champion of Arts in New York, Dies at 86|last=Wakin|first=Daniel J.|date=7 March 2009|work=[[The New York Times]]|access-date=30 June 2020}}</ref> Нејзината постара полусестра од страна на таткото била издавачот Маргерит Каетани.
Во нејзините подоцнежни години, Чапин живеела и работела со Мерион Санфорд во Лејквил, Конектикат. Корнелија Чапин починала во Конектикат во 1972 година.<ref name="CCObit1972" />
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://nrs.harvard.edu/urn-3:RAD.SCHL:sch00502 Трудови на Корнелија Чапин, 1822-1959: Помош за наоѓање.] [http://www.radcliffe.harvard.edu/schles Библиотека Шлезингер], Институт Редклиф, Универзитетот Харвард.
[[Категорија:Починати во 1972 година]]
[[Категорија:Родени во 1893 година]]
[[Категорија:Американски вајари]]
[[Категорија:Вајарки]]
nqog4g5qwwwsc8hci52zrbacugkmjbg
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 6 (Штип)
0
1296400
4800711
4752578
2022-08-09T13:03:14Z
Dandarmkd
31127
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Historic building
|name = Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 6
|image = Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 6 - Ново Село.jpg
|caption = Куќата во 2022 година
|map_type =
|latitude =
|longitude =
|location_town = [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], [[Штип]]
|location_country = [[Македонија]]
|address = ул. „Крсте Мисирков“ бр. 6
|architect =
|client =
|engineer =
|construction_start_date =
|completion_date =
|date_demolished =
|cost =
|structural_system =
|owner = Гогови (порано)
|style =
|size =
| floor_count = 2
|status = [[Список на културно наследство на Македонија|Споменик на културата]]
}}
'''Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 6''' ― [[куќа]] во [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], [[Штип]], [[Македонија]]. Куќата е заведена како [[Список на културно наследство на Македонија|Културно наследство на Македонија]].<ref>{{наведена мрежна страница |last1= |first1= |editor1-first= |editor1-last= |editor1-link= |others= |title=Национален регистар на објекти кои се заштитно културно наследство |url=http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg |format= |accessdate=22 март 2022 |date=2012 |publisher=Министерство за култура |language= |archive-date=9 август 2021 |archive-url=http://web.archive.org/web/20210809121456/http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg}} </ref> Во оваа куќа живеел Методи Гогов, четвртиот архиепископ на [[Македонската православна црква]], познат под црковното име [[Архиепископ Охридски и Македонски г.г. Михаил|г.г. Михаил]].
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="150px">
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 6 - Ново Село Штипско (2).jpg|Куќата (десно) во 2021 година
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи}}
{{КНМ-Штип}}
[[Категорија:Културно наследство на Македонија во Општина Штип]]
[[Категорија:Ново Село (штипска населба)]]
[[Категорија:Куќи во Штип]]
f0n369axiakzkse0rw181pv1mvho8ny
4800733
4800711
2022-08-09T14:54:19Z
Dandarmkd
31127
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Historic building
|name = Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 6
|image = Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 6 - Ново Село.jpg
|caption = Куќата во 2022 година
|map_type =
|latitude =
|longitude =
|location_town = [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], [[Штип]]
|location_country = [[Македонија]]
|address = ул. „Крсте Мисирков“ бр. 6
|architect =
|client =
|engineer =
|construction_start_date =
|completion_date =
|date_demolished =
|cost =
|structural_system =
|owner = Мијалкови<br />Гогови (до 1956 година)
|style =
|size =
| floor_count = 2
|status = [[Список на културно наследство на Македонија|Споменик на културата]]
}}
'''Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 6''' ― [[куќа]] во [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], [[Штип]], [[Македонија]]. Куќата е заведена како [[Список на културно наследство на Македонија|Културно наследство на Македонија]].<ref>{{наведена мрежна страница |last1= |first1= |editor1-first= |editor1-last= |editor1-link= |others= |title=Национален регистар на објекти кои се заштитно културно наследство |url=http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg |format= |accessdate=22 март 2022 |date=2012 |publisher=Министерство за култура |language= |archive-date=9 август 2021 |archive-url=http://web.archive.org/web/20210809121456/http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg}} </ref> Во оваа куќа живеел Методи Гогов, четвртиот архиепископ на [[Македонската православна црква]], познат под црковното име [[Архиепископ Охридски и Македонски г.г. Михаил|г.г. Михаил]].
==Историја==
Гогови ја продале куќата на Мијалкови во 1956 година.<ref name="изјава">Изјава на Данче Мијалкова - сопственик, истражувал: [[Корисник:Dandarmkd|Никола Милошевски]], датум на извор: 9 август 2022, датум на пристап: 9 август 2022.</ref>
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="150px">
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 6 - Ново Село Штипско (2).jpg|Куќата (десно) во 2021 година
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи}}
{{КНМ-Штип}}
[[Категорија:Културно наследство на Македонија во Општина Штип]]
[[Категорија:Ново Село (штипска населба)]]
[[Категорија:Куќи во Штип]]
os2fg2uhjdxks8lmmo6yoy8pwn4h85b
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 8 (Штип)
0
1296401
4800737
4750443
2022-08-09T15:10:29Z
Dandarmkd
31127
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Historic building
|name = Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 8
|image = Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 8 - Ново Село.jpg
|caption = Куќата во 2022 година
|map_type =
|latitude =
|longitude =
|location_town = [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], [[Штип]]
|location_country = [[Македонија]]
|address = ул. „Крсте Мисирков“ бр. 8
|architect =
|client =
|engineer =
|construction_start_date =
|completion_date =
|date_demolished =
|cost =
|structural_system =
|owner = Богоеви
|style =
|size =
| floor_count = 2 + подрум
}}
'''Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 8''' ― [[куќа]] во [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], [[Штип]], [[Македонија]]. Куќата е заведена како [[Список на културно наследство на Македонија|Културно наследство на Македонија]].<ref>{{наведена мрежна страница |last1= |first1= |editor1-first= |editor1-last= |editor1-link= |others= |title=Национален регистар на објекти кои се заштитно културно наследство |url=http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg |format= |accessdate=22 март 2022 |date=2012 |publisher=Министерство за култура |language= |archive-date=9 август 2021 |archive-url=http://web.archive.org/web/20210809121456/http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg}} </ref>
==Историја==
Куќата била купена од страна на Богоеви од 1989 година.<ref name="изјава">Изјава на Панде Богоев - сопственик, истражувал: [[Корисник:Dandarmkd|Никола Милошевски]], датум на извор: 9 август 2022, датум на пристап: 9 август 2022.</ref>
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="150px">
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 8 - Ново Село Штипско (1).jpg
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 8 - Ново Село Штипско (2).jpg
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 8 - Ново Село Штипско (3).jpg
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи}}
{{КНМ-Штип}}
[[Категорија:Културно наследство на Македонија во Општина Штип]]
[[Категорија:Ново Село (штипска населба)]]
[[Категорија:Згради и градби во Штип]]
h2csoazmm5mbukz2dezc08lg84ry3pv
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 12 (Штип)
0
1296402
4800735
4750445
2022-08-09T15:05:21Z
Dandarmkd
31127
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Historic building
|name = Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 12
|image = Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 12 - Ново Село.jpg
|caption = Куќата во 2022 година
|map_type =
|latitude =
|longitude =
|location_town = [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], [[Штип]]
|location_country = [[Македонија]]
|address = ул. „Крсте Мисирков“ бр. 12
|architect =
|client =
|engineer =
|construction_start_date =
|completion_date =
|date_demolished =
|cost =
|structural_system =
|owner = Делипетрови
|style =
|size =
| floor_count = 2
}}
'''Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 12''' ― [[куќа]] во [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], [[Штип]], [[Македонија]]. Куќата е заведена како [[Список на културно наследство на Македонија|Културно наследство на Македонија]].<ref>{{наведена мрежна страница |last1= |first1= |editor1-first= |editor1-last= |editor1-link= |others= |title=Национален регистар на објекти кои се заштитно културно наследство |url=http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg |format= |accessdate=22 март 2022 |date=2012 |publisher=Министерство за култура |language= |archive-date=9 август 2021 |archive-url=http://web.archive.org/web/20210809121456/http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg}} </ref>
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="150px">
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 12 - Ново Село Штипско (1).jpg|Куќата во 2021
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи}}
{{КНМ-Штип}}
[[Категорија:Културно наследство на Македонија во Општина Штип]]
[[Категорија:Ново Село (штипска населба)]]
[[Категорија:Згради и градби во Штип]]
3hhmyjly128akwt7vfkl3awj2pe3mnl
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 67 (Штип)
0
1296432
4800725
4750641
2022-08-09T14:32:24Z
Dandarmkd
31127
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Historic building
|name = Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 67
|image = Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 67 - Ново Село Штипско (3).jpg
|caption = Куќата во 2021 година
|map_type =
|latitude =
|longitude =
|location_town = [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], [[Штип]]
|location_country = [[Македонија]]
|address = ул. „Крсте Мисирков“ бр. 67
|architect =
|client =
|engineer =
|construction_start_date =
|completion_date = прва половина на [[19 век]]
|date_demolished =
|cost =
|structural_system =
|owner = Ласкови и Стојанови;<br />Делипетрови (порано)
|style = [[Македонска староградска архитектура|Староградска архитектура]]
|size =
| floor_count = 3
}}
'''Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 67''' ― [[Македонска староградска архитектура|староградска]] [[куќа]] во [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], [[Штип]], [[Македонија]]. Куќата е заведена како [[Список на културно наследство на Македонија|Културно наследство на Македонија]].<ref>{{наведена мрежна страница |last1= |first1= |editor1-first= |editor1-last= |editor1-link= |others= |title=Национален регистар на објекти кои се заштитно културно наследство |url=http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg |format= |accessdate=23 март 2022 |date=2012 |publisher=Министерство за култура |language= |archive-date=9 август 2021 |archive-url=http://web.archive.org/web/20210809121456/http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg}} </ref>
==Историја==
Се вели дека во оваа куќа престојувал [[Гоце Делчев]] кога учителствувал во [[Новоселско училиште (Штип)|Новоселското училиште]].<ref name="изјава">Изјава на Зоран Ласков - сопственик, истражувал: [[Корисник:Dandarmkd|Никола Милошевски]], датум на извор: 6 август 2022, датум на пристап: 9 август 2022.</ref>
Куќата била сопственост на двајца браќа од семејството Делипетрови до 1971 година. Едниот брат, таа година го продал на семејството Ласкови вториот кат и левата половина од приземјето. Подоцна вториот брат, го продал десното приземје и првиот кат на семејството Стојанови.<ref name="изјава">Изјава на Зоран Ласков - сопственик, истражувал: [[Корисник:Dandarmkd|Никола Милошевски]], датум на извор: 6 август 2022, датум на пристап: 9 август 2022.</ref>
Надворешноста на куќата била реновирана во 2015 година во вредност од милион и двесте илјади денари, пари добиени од [[Министерство за култура на Македонија|Министерството за култура]] (милион денари) и [[Општина Штип]] (двесте илјади денари).<ref name="изјава">Изјава на Зоран Ласков - сопственик, истражувал: [[Корисник:Dandarmkd|Никола Милошевски]], датум на извор: 6 август 2022, датум на пристап: 9 август 2022.</ref>
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="150px">
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 67 - Ново Село Штипско (2).jpg
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 67 - Ново Село Штипско (5).jpg
Куќа на улица "Крсте Мисирков" број 67, Штип (Ново Село), Македонија.jpg
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 67 - Ново Село Штипско (4).jpg
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи}}
{{КНМ-Штип}}
[[Категорија:Културно наследство на Македонија во Општина Штип]]
[[Категорија:Ново Село (штипска населба)]]
[[Категорија:Згради и градби во Штип]]
6i080m4cfejiczjsznz0oyevmqi6lba
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 69 (Штип)
0
1296433
4800734
4750644
2022-08-09T15:01:55Z
Dandarmkd
31127
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Historic building
|name = Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 69
|image = Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 69 - Ново Село Штипско (3).jpg
|caption = Куќата во 2021 година
|map_type =
|latitude =
|longitude =
|location_town = [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], [[Штип]]
|location_country = [[Македонија]]
|address = ул. „Крсте Мисирков“ бр. 69
|architect =
|client =
|engineer =
|construction_start_date =
|completion_date = 1825
|date_demolished =
|cost =
|structural_system =
|owner = Станчеви
|style = [[Македонска староградска архитектура|Староградска архитектура]]
|size =
| floor_count = 3
}}
'''Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 67''' ― [[Македонска староградска архитектура|староградска]] [[куќа]] во [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], [[Штип]], [[Македонија]]. Куќата е заведена како [[Список на културно наследство на Македонија|Културно наследство на Македонија]].<ref>{{наведена мрежна страница |last1= |first1= |editor1-first= |editor1-last= |editor1-link= |others= |title=Национален регистар на објекти кои се заштитно културно наследство |url=http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg |format= |accessdate=23 март 2022 |date=2012 |publisher=Министерство за култура |language= |archive-date=9 август 2021 |archive-url=http://web.archive.org/web/20210809121456/http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg}} </ref>
==Историја==
Согласно годината наведена над влезната врата, куќата е од 1825 година.
Куќата била надворешно реновирана 2005 или 2006 година од страна на сопственикот Трајче Станчев.<ref name="изјава">Изјава на Трајче Станчев - сопственик, истражувал: [[Корисник:Dandarmkd|Никола Милошевски]], датум на извор: 9 август 2022, датум на пристап: 9 август 2022.</ref>
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="150px">
Куќа на ул. Крсте Мисирков бр.69 во Ново Село - Штип.jpg
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 69 - Ново Село Штипско (4).jpg
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 69 - Ново Село Штипско (5).jpg
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 69 - Ново Село Штипско (2).jpg
</gallery>
== Поврзано ==
* [[Завод и музеј (Штип)|Завод и музеј - Штип]]
== Надворешни врски ==
* [http://www.zavodimuzejstip.mk/ Службена мрежна страница на Завод и музеј - Штип]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{КНМ-Штип}}
[[Категорија:Културно наследство на Македонија во Општина Штип]]
[[Категорија:Ново Село (штипска населба)]]
[[Категорија:Згради и градби во Штип]]
[[Категорија:Куќи од 1825 година]]
[[Категорија:Македонска староградска архитектура]]
q86okba7iup3hoohqa8pzafwnu32zel
Куќа на Михајло Апостолски (Штип)
0
1296435
4800732
4750646
2022-08-09T14:48:08Z
Dandarmkd
31127
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Historic building
|name = Куќа на Михајло Апостолски
|image = Куќа на Михајло Апостолски (2).jpg
|caption = Куќата во 2022 година
|map_type =
|latitude =
|longitude =
|location_town = [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], [[Штип]]
|location_country = [[Македонија]]
|address = ул. „Никола Карев“ бр. 36
| coordinates = {{coord|41|44|05.4|N|22|10|55.1|E|display:inline}}
|architect =
|client =
|engineer =
|construction_start_date =
|completion_date =
|date_demolished =
|cost =
|structural_system =
|owner = Митеви<br />семејство Апостолски (до 1947)
|style =
|size =
| floor_count = 2
}}
'''Куќа на Михајло Апостолски''' ― родната [[куќа]] на генералот [[Михајло Апостолски]] во [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], [[Штип]], [[Македонија]]. Куќата е заведена како [[Список на културно наследство на Македонија|Културно наследство на Македонија]].<ref>{{наведена мрежна страница |last1= |first1= |editor1-first= |editor1-last= |editor1-link= |others= |title=Национален регистар на објекти кои се заштитно културно наследство |url=http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg |format= |accessdate=23 март 2022 |date=2012 |publisher=Министерство за култура |language= |archive-date=9 август 2021 |archive-url=http://web.archive.org/web/20210809121456/http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg}} </ref>
==Историја==
Куќата била продадена од страна на Мите Апостолски на семејството Ставреви (подоцна нарекувани Митеви) на 8 март 1947.<ref name="изјава">Документ за купопродажба во сопственост на семејство Митеви, истражувал: [[Корисник:Dandarmkd|Никола Милошевски]], датум на извор: 6 август 2022, датум на пристап: 9 август 2022.</ref>
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="150px">
Куќа на Михајло Апостолски (3).jpg
Куќа на Михајло Апостолски (1).jpg</gallery>
== Поврзано ==
* [[Завод и музеј (Штип)|Завод и музеј - Штип]]
== Надворешни врски ==
* [http://www.zavodimuzejstip.mk/ Службена мрежна страница на Завод и музеј - Штип]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{КНМ-Штип}}
[[Категорија:Културно наследство на Македонија во Општина Штип]]
[[Категорија:Ново Село (штипска населба)]]
[[Категорија:Згради и градби во Штип]]
4dp483dccnsynwhhiu5deits5iypshc
Википедија:Викисело
4
1296789
4800717
4800704
2022-08-09T13:54:45Z
Dandarmkd
31127
/* Ново Село 2022 */
wikitext
text/x-wiki
'''Викисело''' ― проект на здружението на граѓани [[:m:Shared Knowledge/mk|Споделено знаење]]. Проектот започна во 2021 година. Според особеноста и изведбата на проектот, Викисело влегува во активноста [[QRpedia]].
== Мисија и цел ==
Негова цел е да ги промовира и истакнува градбите кои се [[Список на културно наследство на Македонија|Културно наследство на Македонија]] кои се наоѓаат во [[Села во Македонија|македонските села]], со ставање на информациони таблички до нивната непосредна близина. Табличките содржат назив на градбата, два QR кодови (еден на Википедија на македонски и англиски јазик) кои преку нивно скенирање водат до соодветните статии кои содржат информации за градбата.
== Делување ==
#Барање книги и други материјали, достапни информации на семрежјето со цел создавање создавање/подобрување на статиите на избраните градби;
#Соработка со организации, здруженија, установи (национални или месни), поединци за добивање на информациска и/или логистичка подршка;
#Теренска работа со пронаоѓање на градбите и вршење на убицирање и поставување на информациските таблички
#Промоција на проектот на месното и поширокото население, како и на новинските агенции.
== Резиме ==
=== Галичник 2021 ===
[[Податотека:Куќа на Ристе и Никола Ванковски (2).jpg|220п|мини|Куќата на Ристе и Никола Ванковски.]]
Самото село [[Галичник]] е заведено како културно наследство. Според [[Културно наследство на Македонија во Општина Маврово и Ростуше|Списокот на културно наследство на Македонија]], во Галичник се заведени 60 куќи од кои 31 се преживеани. Собирањето на книжевните материјали започна во мај 2021. Како извори, беа користени делата: ''Галичка повест'' (Ристо Бужароски, 1976), ''Галичка мозаична сознајба'' (Велимир Граоркоски), ''Галичник'' (Ефтим Муратовски, 1997), ''Галичник и Мијаците'' (Риста Огњановиќ Лоноски, 2004), ''Ажиевци'' (Гапе Галев Ажиевски, 2009), ''Галичник во мојот колаж'' (Коста Граоркоски, 2015). Како извори, служеа и личните изјави од познавачи на галичката историја и сопственици на куќите, како и Месната заедница Галичник. Создавањето на статиите за градбите на Википедија на македонски јазик беше сторено во третото тримесечје, додека статиите на Википедија на англиски јазик беа создадени во четвртото тримесечје. Поставување на табличките; вкупно 31, беше изведено на 24 октомври. Во средиштето на селото беше поставено главен информатор со картата на Галичник кој ги покажува местоположбите на куќите.
; Опфатени статии
{| class="wikitable" width="auto"
|+
! Број на<br />статија
! Статија на македонски јазик
! Статија на англиски јазик
|-
|| 1 и 2 || [[Куќа на Ѓорѓија Пулевски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Gjorgji Pulevski|House of Gjorgji Pulevski]] (Н)
|-
|| 3 и 4 || [[Куќа – сопственик Иљо Панговски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Iljo Pangovski|House of Iljo Pangovski]] (Н)
|-
|| 5 и 6 || [[Куќа – сопственици Митре Ѓозински и Велимир Чанговски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Mitre Gjozinski and Velimir Čangovski|House of Mitre Gjozinski and Velimir Čangovski]] (Н)
|-
|| 7 и 8 || [[Куќа – сопственик Пејчин Томовски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Pejčin Tomovski|House of Pejčin Tomovski]] (Н)
|-
|| 9 и 10 || [[Куќа – сопственици Иљо и Стрезо Цубалевски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Iljo and Strezo Cubalevski|House of Iljo and Strezo Cubalevski]] (Н)
|-
|| 11 и 12 || [[Куќа – сопственик Велимир Ѓиновски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Velimir Gjinovski|House of Velimir Gjinovski]] (Н)
|-
|| 13 и 14 || [[Куќа – сопственици Милош и Динго Меловски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Miloš and Dingo Melovski|House of Miloš and Dingo Melovski]] (Н)
|-
|| 15 и 16 || [[Куќа – сопственик Мане Шулевски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Mane Šulevski|House of Mane Šulevski]] (Н)
|-
|| 17 и 18 || [[Куќа – сопственици Ристе и Блаже Меловски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Riste and Blaže Melovski|House of Riste and Blaže Melovski]] (Н)
|-
|| 19 и 20 || [[Куќа – сопственик Петре Лукановски (Галичник)]] (Н) || [[:en:Residence of Petre Lukanovski|House of Petre Lukanovski]] (Н)
|-
|| 21 и 22 || [[Куќа – сопственик Кузе Фрчковски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Kuze Frčkovski|House of Kuze Frčkovski]] (Н)
|-
|| 23 и 24 || [[Куќа – сопственик Ѓорѓи Чалчевски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Gjorgji Čalčevski|House of Gjorgji Čalčevski]] (Н)
|-
|| 25 и 26 || [[Куќа – сопственици Петре и Миле Желчевски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Petre and Mile Želčevski|House of Petre and Mile Želčevski]] (Н)
|-
|| 27 и 28 || [[Куќа – сопственик Јосе Плачковски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Jose Plačkovski|House of Jose Plačkovski]] (Н)
|-
|| 29 и 30 || [[Куќа – сопственици Доксим и Ефто Чадловски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Doksim and Efto Čadlovski|House of Doksim and Efto Čadlovski]] (Н)
|-
|| 31 и 32 || [[Куќа – сопственик Ѓорѓе Карановски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Gjorgje Karanovski|House of Gjorgje Karanovski]] (Н)
|-
|| 33 и 34 || [[Куќа – сопственици Борис и Томо Бундалевски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Boris and Tomo Bundalevski|House of Boris and Tomo Bundalevski]] (Н)
|-
|| 35 и 36 || [[Куќа – сопственик Иљо Филиповски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Iljo Filipovski|House of Iljo Filipovski]] (Н)
|-
|| 37 и 38 || [[Куќа – сопственици Ристе и Никола Ванковски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Riste and Nikola Vankovski|House of Riste and Nikola Vankovski]] (Н)
|-
|| 39 и 40 || [[Куќа – сопственик Кире Томовски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Kire Tomovski|House of Kire Tomovski]] (Н)
|-
|| 41 и 42 || [[Куќа – сопственик Веле Ванковски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Vele Vankovski|House of Vele Vankovski]] (Н)
|-
|| 43 и 44 || [[Куќа – сопственици Ѓорѓи и Деспот Филиповски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Gjorgji and Despot Filipovski|House of Gjorgji and Despot Filipovski]] (Н)
|-
|| 45 и 46 || [[Куќа – сопственик Никола Куковски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Nikola Kukovski|House of Nikola Kukovski]] (Н)
|-
|| 47 и 48 || [[Куќа – сопственик Доксе Лоновски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Dokse Lonovski|House of Dokse Lonovski]] (Н)
|-
|| 49 и 50 || [[Куќа – сопственик Јован Муратовски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Jovan Muratovski|House of Jovan Muratovski]] (Н)
|-
|| 51 и 52 || [[Куќа – сопственик Славко Брезовски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Slavko Brezoski|House of Slavko Brezoski]] (Н)
|-
|| 53 и 54 || [[Куќа – сопственици Тодор и Русе Мицовски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Todor and Ruse Micovski|House of Todor and Ruse Micovski]] (Н)
|-
|| 55 и 56 || [[Куќа – сопственик Павле Цинцаровски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Pavle Cincarovski|House of Pavle Cincarovski]] (Н)
|-
|| 57 и 58 || [[Куќа – сопственици Борис и Трајче Филиповски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Boris and Trajče Filipovski|House of Boris and Trajče Filipovski]] (Н)
|-
|| 59 и 60 || [[Куќа – сопственик Русе Геговски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Ruse Gegovski|House of Ruse Gegovski]] (Н)
|-
|| 61 и 62 || [[Куќа – сопственик Тофе Кецкаровски (Галичник)]] (Н) || [[:en:House of Tofe Keckarovski|House of Tofe Keckarovski]] (Н)
|}
;Галерија
<center>
<gallery mode="packed"| heights="130px">
Викисело 2021 - Галичник (13).jpg
Викисело 2021 - Галичник (14).jpg
Викисело 2021 - Галичник (15).jpg
Викисело 2021 - Галичник (16).jpg
Викисело 2021 - Галичник (17).jpg
Викисело 2021 - Галичник (18).jpg
Викисело 2021 - Галичник (19).jpg
Викисело 2021 - Галичник (20).jpg
Викисело 2021 - Галичник (21).jpg
Викисело 2021 - Галичник (22).jpg
Викисело 2021 - Галичник (23).jpg
Викисело 2021 - Галичник (24).jpg
Викисело 2021 - Галичник (25).jpg
Викисело 2021 - Галичник (26).jpg
Викисело 2021 - Галичник (27).jpg
Викисело 2021 - Галичник (28).jpg
Викисело 2021 - Галичник (1).jpg
Викисело 2021 - Галичник (2).jpg
Викисело 2021 - Галичник (3).jpg
Викисело 2021 - Галичник (4).jpg
Викисело 2021 - Галичник (5).jpg
Викисело 2021 - Галичник (6).jpg
Викисело 2021 - Галичник (7).jpg
Викисело 2021 - Галичник (8).jpg
Викисело 2021 - Галичник (9).jpg
Викисело 2021 - Галичник (10).jpg
Викисело 2021 - Галичник (11).jpg
Викисело 2021 - Галичник (12).jpg
</gallery>
</center>
=== Ново Село 2022 ===
Штипската населба [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]] е заведена културно наследство под називот Ново Село градителска целина. На територијата на Ново Село се наоѓаат 18 места/градби со статус на [[Културно наследство на Македонија во Општина Штип|споменик на културата]]. Од тие 18, за 16 се планира информатор со оглед дека за двете градби односно куќи се срушени.
На 6 август теренски го завршивме овогодишениот проект Викисело. Тој ден беа поставени и пуштени во употреба 17 информатори кои беа поставувани до градбите кои се прогласени за културно наследство на Македонија. 9 лица беа дел од активноста на тој ден, кои придонесоа со давање и прибирање информации за градбите и/или присуствување. Медиумски бевме покриени од месната телевизија [https://youtube.com/watch?v=1DPngKasfJs Телевизија M»Net HD] која ја најави активноста за на 6 август, но и од [https://reporter.mk/novo/foto-spomenitsite-na-kultura-vo-shtipsko-novo-selo-dobija-informativni-tablitsi/?fbclid=IwAR2aw4jLdsTI5EMZrtB6OJi1tlF8nJvogW_gfn7B3xlpThmwWyoWTEOZfTE Reporter.mk] кои го објавија крајниот исход на проектот. Дополнително, 14 фотографии од енциклопедиска употреба беа направени на тој ден и беа поставени на Ризницата. Исто така, беа подобрени две статии и една беше создадена.
; Опфатени статии
{| class="wikitable" width="auto"
|+
! Број на<br />статија
! Статија на македонски јазик
! Статија на англиски јазик
|-
|| 1 и 2 || [[Црква „Св. Троица“ - Ново Село]] (П) || [[:en:Holy Trinity Church, Novo Selo, Štip|Holy Trinity Church]] (Н)
|-
|| 3 и 4 || [[Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 6 (Штип)]] (Н) || [[:en:House on Krste Misirkov St. no. 6, Štip|House on Krste Misirkov St. no. 6]] (Н)
|-
|| 5 и 6 || [[Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 8 (Штип)]] (Н) || [[:en:House on Krste Misirkov St. no. 8, Štip|House on Krste Misirkov St. no. 8]] (Н)
|-
|| 7 и 8 || [[Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 12 (Штип)]] (Н) || [[:en:House on Krste Misirkov St. no. 12, Štip|House on Krste Misirkov St. no. 12]] (Н)
|-
|| 9 и 10 || [[Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 14 (Штип)]] (Н) || [[:en:House on Krste Misirkov St. no. 14, Štip|House on Krste Misirkov St. no. 14]] (Н)
|-
|| 11 и 12 || [[Музеј на дејците на ВМРО од Штип и Штипско]] (П) || [[:en:Museum of the Activists of IMRO from Štip and Štip Region|Museum of the Activists of IMRO from Štip and Štip Region]] (Н)
|-
|| 13 || [[Културно наследство на Македонија во Општина Штип]] (П) ||
|-
|| 14 и 15 || [[Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 45 (Штип)]] (Н) || [[:en:House on Krste Misirkov St. no. 45, Štip|House on Krste Misirkov St. no. 45]] (Н)
|-
|| 16 и 17 || [[Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 67 (Штип)]] (Н) || [[:en:House on Krste Misirkov St. no. 67, Štip|House on Krste Misirkov St. no. 67]] (Н)
|-
|| 18 и 19 || [[Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 69 (Штип)]] (Н) || [[:en:House on Krste Misirkov St. no. 69, Štip|House on Krste Misirkov St. no. 69]] (Н)
|-
|| 20 и 21 || [[Куќа на Михајло Апостолски (Штип)]] (Н) || [[:en:House of Mihajlo Apostolski|House of Mihajlo Apostolski]] (Н)
|-
|| 22 и 23 || [[Новоселско училиште (Штип)]] (Н) || [[:en:Novo Selo School|Novo Selo School]] (Н)
|-
|| 24 || [[Новоселска парохија]] (П) ||
|-
|| 25 и 26 || [[Црква „Успение на Пресвета Богородица“ - Ново Село]] (П) || [[:en:Dormition of the Theotokos Church, Novo Selo, Štip|Dormition of the Theotokos Church]] (Н)
|-
|| 27 и 28 || [[Еврејски гробишта (Штип)]] (П) || [[:en:Jewish Cemetery, Štip|Jewish Cemetery]] (Н)
|-
|| 29 || [[Куќа на ул. „Никола Карев“ бр. 2 (Штип)]] (Н) ||
|-
|| 30 || [[Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 26 (Штип)]] (Н) ||
|-
|| 31 и 32 || [[Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 30 (Штип)]] (Н) || [[:en:House on Krste Misirkov St. no. 30, Štip|House on Krste Misirkov St. no. 30]] (Н)
|-
|| 33 и 34 || [[Црква „Вознесение Христово“ - Ново Село (Штип)]] (П) || [[:en:Ascension of Christ Church, Novo Selo, Štip|Ascension of Christ Church]] (Н)
|-
|| 35 и 36 || [[Црква „Св. Јован Крстител“ - Штип]] (П) || [[:en:St. John the Baptist Church, Novo Selo, Štip|St. John the Baptist Church]] (Н)
|-
|| 37 и 38 || [[Ново Село (штипска населба)]] (П) || [[:en:Novo Selo (Štip suburb)|Novo Selo]] (Н)
|-
|| 39 || [[Архиепископ Охридски и Македонски г.г. Михаил]] (П)
|-
|| 40 || [[Михајло Апостолски]] (П)
|-
|| 41 || [[Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село]] (Н)
|}
;Енциклопедиска галерија
<center>
<gallery mode="packed"| heights="130px">
Еврејски гробишта - Штип (1).jpg
Еврејски гробишта - Штип (2).jpg
Еврејски гробишта - Штип (3).jpg
Еврејски гробишта - Штип (4).jpg
Куќа на Михајло Апостолски (1).jpg
Куќа на Михајло Апостолски (2).jpg
Куќа на Михајло Апостолски (3).jpg
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 12 - Ново Село.jpg
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 14 - Ново Село.jpg
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 6 - Ново Село.jpg
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 8 - Ново Село.jpg
Спомен плоча на ул. „Крсте Мисирков“, Ново Село.jpg
Црква „Св. Јован Крстител“ - Ново Село (1).jpg
Црква „Св. Јован Крстител“ - Ново Село (2).jpg
Црква „Св. Јован Крстител“ - Ново Село (3).jpg
Црква „Св. Јован Крстител“ - Ново Село (4).jpg
Црква „Св. Јован Крстител“ - Ново Село (5).jpg
Црква „Св. Јован Крстител“ - Ново Село (6).jpg
Црква „Св. Јован Крстител“ - Ново Село (7).jpg
Црква „Св. Јован Крстител“ - Ново Село (8).jpg
Црква „Св. Спас“ - Ново Село (1).jpg
Црква „Св. Спас“ - Ново Село (2).jpg
Црква „Св. Троица“ - Ново Село (2).jpg
Црква „Св. Троица“ - Ново Село (1).jpg
Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село (01).jpg
Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село (02).jpg
Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село (03).jpg
Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село (04).jpg
Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село (05).jpg
Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село (06).jpg
Музеј на дејците на ВМРО од Штип и Штипско (01).jpg
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 30, Ново Село, Штип (01).jpg
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 30, Ново Село, Штип (02).jpg
Ново Село, Штип - панорама (01).jpg
Ново Село, Штип - панорама (02).jpg
Ново Село, Штип - панорама (03).jpg
Кежовички_мост_(01).jpg
Кежовички_мост_(02).jpg
</gallery>
</center>
;Техничка галерија
<center>
<gallery mode="packed"| heights="140px">
Викисело 2022 (01).jpg
Викисело 2022 (02).jpg
Викисело 2022 (03).jpg
Викисело 2022 (05).jpg
Викисело 2022 (06).jpg
Викисело 2022 (08).jpg
Викисело 2022 (11).jpg
Викисело 2022 (12).jpg
Викисело 2022 (15).jpg
Викисело 2022 (16).jpg
Викисело 2022 (18).jpg
Викисело 2022 (19).jpg
Викисело 2022 (23).jpg
Викисело 2022 (25).jpg
Викисело 2022 (27).jpg
Викисело 2022 (28).jpg
Викисело 2022 (30).jpg
</gallery>
</center>
[[Категорија:Википедија:Проекти на Споделено знаење]]
9lk95htv795hpn86wdemliip01g01ob
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 30 (Штип)
0
1296865
4800709
4752735
2022-08-09T12:57:08Z
Dandarmkd
31127
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Historic building
|name = Куќа на Мијалкови
|image = Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 30, Ново Село, Штип (01).jpg
|caption = Куќата во 2022 година
|map_type =
|latitude =
|longitude =
|location_town = [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], [[Штип]]
|location_country = [[Македонија]]
|address = ул. „Крсте Мисирков“ бр. 30
|architect =
|client =
|engineer =
|construction_start_date =
|completion_date =
|date_demolished =
|cost =
|structural_system =
|owner = Семејство Мијалкови (порано)
|style = [[Македонска староградска архитектура|Староградска архитектура]]
|size =
| floor_count = 2
|status = [[Список на културно наследство на Македонија|Споменик на културата]]
|destruction_date =
}}
'''Куќа на Мијалкови''' ― [[Македонска староградска архитектура|староградска]] [[куќа]] во [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], [[Штип]], [[Македонија]]. Куќата е заведена како [[Список на културно наследство на Македонија|Културно наследство на Македонија]] под називот '''Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 30'''.<ref>{{наведена мрежна страница |last1= |first1= |editor1-first= |editor1-last= |editor1-link= |others= |title=Национален регистар на објекти кои се заштитно културно наследство |url=http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg |format= |accessdate=30 март 2022 |date=2012 |publisher=Министерство за култура |language= |archive-date=9 август 2021 |archive-url=http://web.archive.org/web/20210809121456/http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg}} </ref><ref>{{наведена мрежна страница |last1= |first1= |editor1-first= |editor1-last= |editor1-link= |others= |title=Куќа на ул. К. Мисирков бр.30 |url=https://www.zkn.mk/stip-ns-k-misirkov30/ |format= |accessdate=30 март 2022 |date= |publisher=zkn.mk |language= |archive-date=27 јануари 2022 |archive-url=}} </ref>
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="150px">
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 30 - Ново Село Штипско (1).jpg|Куќата гледана од југоисток (2021 година)
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 30, Ново Село, Штип (02).jpg||Куќата гледана одблизу од југоисток (2022 година)
Куќа на ул. „Крсте Мисирков“ бр. 30 - Ново Село Штипско (2).jpg|Куќата гледана од североисток (2021 година)
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи}}
{{КНМ-Штип}}
[[Категорија:Културно наследство на Македонија во Општина Штип]]
[[Категорија:Ново Село (штипска населба)]]
[[Категорија:Куќи во Штип]]
dhorbzqpx3hhykdpqatfwmuu30phoc8
Куќа на Мите Богоевски
0
1304764
4800831
4799706
2022-08-10T10:55:09Z
MariceskiIvanco
103213
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Зграда
|name = Куќа на Мите Богоевски
|alternate_name =
|image = Спомен куќа на Мите Богоевски (02).jpg
|caption = Куќата во 2022 година
|map_type =
|latitude =
|longitude =
|location_town = [[Болно]]
|location_country = {{знаме|Македонија}}
|address =
|floor_count = 2
|architect =
|client =
|engineer =
|construction_start_date =
|date_demolished =
|completion_date =
|cost =
|structural_system =
|building_type = [[куќа]]
|owner =
|style =
|size =
|status = [[Список на културно наследство на Македонија|Споменик на културата]]
}}
'''Куќа на Мите Богоевски''' ― родна [[куќа]] на [[поет]]от, [[Народноослободителна борба во Вардарска Македонија|партизанот]] и [[Список на народни херои на Југославија од Македонија|народниот херој]] [[Мите Богоевски]] во [[Болно]], [[Општина Ресен]], [[Македонија]]. Куќата е заведена како [[Список на културно наследство на Македонија|Културно наследство на Македонија]].<ref name=":1">{{наведена мрежна страница |last1= |first1= |editor1-first= |editor1-last= |editor1-link= |others= |title=Национален регистар на објекти кои се заштитно културно наследство |url=http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg |format= |accessdate=5 август 2022 |date=2012 |publisher=Министерство за култура |language= |archive-date=9 август 2021 |archive-url=http://web.archive.org/web/20210809121456/http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg}} </ref>
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="150px">
Спомен куќа на Мите Богоевски (01).jpg|Куќата гледана од улица
Спомен куќа на Мите Богоевски (05).jpg|Предниот дел на куќата
Спомен куќа на Мите Богоевски (06).jpg|Предниот дел на куќата
Спомен куќа на Мите Богоевски (03).jpg|Спомен плочата поставена на куќата
Спомен куќа на Мите Богоевски (04).jpg|Биста на Мите Богоевски во дворот
</gallery>
== Поврзано ==
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Ресен]]
== Надворешни врски ==
* [http://uzkn.gov.mk/ Управа за заштита на културното наследство]
* [https://web.archive.org/web/20160320165311/http://niskn.gov.mk/Default.aspx Управа за заштита на културното наследство] (архивирана страница)
== Наводи ==
{{наводи}}
{{КНМ-Ресен}}
[[Категорија:Мите Богоевски]]
[[Категорија:Болно]]
[[Категорија:Музеи во Општина Ресен]]
1f5slsodykauq7yrib1i21efx8iz5ui
4800832
4800831
2022-08-10T10:59:30Z
MariceskiIvanco
103213
/* Наводи */
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Зграда
|name = Куќа на Мите Богоевски
|alternate_name =
|image = Спомен куќа на Мите Богоевски (02).jpg
|caption = Куќата во 2022 година
|map_type =
|latitude =
|longitude =
|location_town = [[Болно]]
|location_country = {{знаме|Македонија}}
|address =
|floor_count = 2
|architect =
|client =
|engineer =
|construction_start_date =
|date_demolished =
|completion_date =
|cost =
|structural_system =
|building_type = [[куќа]]
|owner =
|style =
|size =
|status = [[Список на културно наследство на Македонија|Споменик на културата]]
}}
'''Куќа на Мите Богоевски''' ― родна [[куќа]] на [[поет]]от, [[Народноослободителна борба во Вардарска Македонија|партизанот]] и [[Список на народни херои на Југославија од Македонија|народниот херој]] [[Мите Богоевски]] во [[Болно]], [[Општина Ресен]], [[Македонија]]. Куќата е заведена како [[Список на културно наследство на Македонија|Културно наследство на Македонија]].<ref name=":1">{{наведена мрежна страница |last1= |first1= |editor1-first= |editor1-last= |editor1-link= |others= |title=Национален регистар на објекти кои се заштитно културно наследство |url=http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg |format= |accessdate=5 август 2022 |date=2012 |publisher=Министерство за култура |language= |archive-date=9 август 2021 |archive-url=http://web.archive.org/web/20210809121456/http://mkopen.org/entry/b4lneRwy7EHOIGvCtgc7Vg}} </ref>
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="150px">
Спомен куќа на Мите Богоевски (01).jpg|Куќата гледана од улица
Спомен куќа на Мите Богоевски (05).jpg|Предниот дел на куќата
Спомен куќа на Мите Богоевски (06).jpg|Предниот дел на куќата
Спомен куќа на Мите Богоевски (03).jpg|Спомен плочата поставена на куќата
Спомен куќа на Мите Богоевски (04).jpg|Биста на Мите Богоевски во дворот
</gallery>
== Поврзано ==
* [[Културно наследство на Македонија во Општина Ресен]]
== Надворешни врски ==
* [http://uzkn.gov.mk/ Управа за заштита на културното наследство]
* [https://web.archive.org/web/20160320165311/http://niskn.gov.mk/Default.aspx Управа за заштита на културното наследство] (архивирана страница)
== Наводи ==
{{наводи}}
{{КНМ-Ресен}}
[[Категорија:Мите Богоевски]]
[[Категорија:Болно]]
[[Категорија:Музеи во Општина Ресен]]
[[Категорија:Спомен-куќи во Македонија|Мите Богоевски]]
55wsd2forqd45283uso3hyuo4uoalqy
Јулисиз С. Грант
0
1304869
4800714
2022-08-09T13:48:46Z
Bojan9Spasovski
91316
нова статија
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Ulysses S. Grant 1870-1880.jpg|мини|Јулисиз С. Грант]]
'''Јулисиз С. Грант''' (роден како '''Хирам''' '''Јулисиз Грант'''; [[Англиски јазик|англиски]]: ''Ulysses S. Grant''; [[27 април]] [[1822]] - [[23 јули]] [[1885]] година) — американски воен офицер и политичар кој служел како [[Список на претседатели на САД|18.]] [[Претседател на Соединетите Американски Држави|Претседател на Соединетите Држави]] од 1869 до 1877 година. Како главен командант-генерал, тој ја водел [[Армија на Унијата|Армијата на Унијата]] до победа во [[Американска граѓанска војна|Американската граѓанска војна]] во 1865 година, а потоа накратко служел како воен секретар. Подоцна, како претседател, Грант го создал [[Министерство за правда на САД|Министерството за правда]] и работел со радикалните републиканци за да ги заштити [[Афроамериканци|Афроамериканците]] за време на реконструкцијата.
Израснат во [[Охајо]], Грант поседувал исклучителни способности на јавање на коњи. Примен во Вест Поинт, Грант дипломирал на 21-во место во класата во 1843 година и служел во [[Мексиканско-американска војна|Мексиканско-американската војна]]. Во 1848 година се оженил со Џулија Дент и заедно имале четири деца. Грант дал оставка од војската во 1854 година и се вратил кај своето семејство, но живеел во сиромаштија. Тој се приклучи на Армијата на Унијата по избувнувањето на [[Американската граѓанска војна]] во 1861 година и се истакнал со неколку рани победи на Унијата на Западниот театар. Во 1863 година тој ја водел [[Офанзива на Виксбург|офанзивата на Виксбург]], со која Унијата добила контрола над реката [[Мисисипи (река)|Мисисипи]], нанесувајќи и сериозен стратешки удар на [[Конфедеративни држави на Америка|Конфедерацијата]], поделувајќи ја на два дела. Претседателот [[Абрахам Линколн]] го промовирал во генерал-полковник по неговата победа во [[Офанзива на Чатануга|Чатануга]]. Тринаесет месеци Грант се борел со [[Роберт Е. Ли]] за време на [[Копнена кампања|копнената кампања]] со големи жртви и во [[Опсада на Петербург|Петербург]]. Откако Ли го напуштил Петербург, Грант го победил во [[Битка кај судската куќа Апоматтокс|Апоматтокс]]. На 9 април 1865 година, Ли формално му се предал на Грант. Една недела подоцна, [[Атентат на Абрахам Линколн|Линколн бил убиен]] и бил наследен од претседателот [[Ендру Џонсон]], кој го промовирал Грант во генерал на армијата во 1866 година. Подоцна, Грант отворено ја прекинал комуникацијата со Џонсон во врска со политиките за реконструкција; Грант ги искористил актите за реконструкција, кои биле донесени и покрај ветото на Џонсон, за да ги спроведе граѓанските права за неодамна ослободените Афроамериканци.
Воен херој, привлечен од неговото чувство за должност, Грант бил едногласно номиниран од Републиканската партија и бил [[Претседателски избори во САД (1868)|избран за претседател во 1868 година]]. Како претседател, Грант ја стабилизирал повоената национална економија, ја поддржал реконструкцијата на Конгресот, ратификацијата на 15-тиот амандман и го уништил [[Кју Клукс Клан|Кју Клукс Кланот]]. Под Грант, Унијата била целосно обновена. Тој назначил Афроамериканци и Евреи Американци на истакнати федерални канцеларии. Во 1871 година, Грант ја создал првата Комисија за државни служби, унапредувајќи ја државната служба повеќе од кој било претходен претседател. Либералните републиканци и демократи се обединиле зад противкандидатот на Грант на [[Претседателски избори во САД (1872)|претседателските избори во 1872 година]], но Грант бил реизбран. Политиката на домородните Американци на Грант била да ги [[Културолошка асимилација|асимилира]] Индијанците во белата култура; За време на неговиот мандат се водела [[Големата Сиукс војна (1876)|големата војна во Сиукс]]. Надворешната политика на Грант била главно мирна, без војна, тврдењата на ''Алабама'' против Велика Британија вешто биле решени. Сепак, неговата ценета [[Анексија на Санто Доминго|анексија на Карипската Доминиканска Република]] била отфрлена од Сенатот.
Во своето пензионирање, Грант бил првиот претседател кој го обиколи светот на својата турнеја, вечерајќи со [[Кралица Викторија|кралицата Викторија]] и запознавајќи се со многу истакнати странски лидери. Во 1880 година, Грант бил неуспешен во добивањето на републиканската претседателска номинација за трет мандат. Во последната година од својот живот, соочувајќи се со тешки финансиски загуби и болест од рак на грлото, ги напишал своите мемоари, кои се покажале како голем критички и финансиски успех. Во времето на неговата смрт, тој бил одбележан како симбол на националното единство. Грант бил модерен генерал и „вешт водач кој имал природно разбирање за тактиката и стратегијата“.
Историските проценки честопати го рангираат Грант како еден од најлошите претседатели во американската историја. Сепак, ревизионистичките предизвици на овој наратив добиле значителна поддршка во последно време. Иако ги критикувале скандалите, современите историчари ги истакнуваат достигнувањата на неговата претседателска администрација. Тие вклучуваат гонењето на Кланот, третманот на црнците и како луѓе и како Американци, иновативна политика на домородните Американци, договори со Велика Британија и контроверзните претседателски избори во 1876 година. Назначувањето на Грант на Хамилтон Фиш за државен секретар е високо рангирано од историчарите.{{Претседатели на САД}}
[[Категорија:Претседатели на САД]]
[[Категорија:Родени во 1822 година]]
[[Категорија:Починати во 1885 година]]
dhzzx6cmoq0ypvv4awayzzrki9f1zal
Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село
0
1304870
4800715
2022-08-09T13:49:06Z
Dandarmkd
31127
Создадена страница со: {{Инфокутија Македонска црква |име = Св. Димитриј |слика = Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село (06).jpg |големина на слика = 250п |опис = Црквата во 2022 година |епархија = Брегалничка |намесништво = Штипско |парохија = Новоселс...
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Македонска црква
|име = Св. Димитриј
|слика = Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село (06).jpg
|големина на слика = 250п
|опис = Црквата во 2022 година
|епархија = Брегалничка
|намесништво = Штипско
|парохија = Новоселска
|координати = {{coord|41|44|3.73|N|22|10|52.25|E|display=inline,title|type:landmark_region:MK}}
|место = Ново Село (штипска населба){{!}}Ново Село
|општина = Штип
|држава = Македонија
|патрон = [[Димитриј Солунски]]
|изградба = 2012
|завршено =
|осветување =
|живопис =
|ктитор =
|зограф =
|рушење =
|запалена =
|водство =
|мрежно место =
|архитектонски тип =
|архитектонски стил=
}}
'''Св. Димитриј''' — [[црква (градба)|црква]] во преградието [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], до градот [[Штип]]. Му припаѓа на [[Штипско архијерејско намесништво|Штипското архијерејско намесништво]] во [[Брегалничка епархија|Брегалничката епархија]] на [[МПЦ - ОА]].
==Историја==
Каменот темелник бил поставен на 1 август 2012 година.<ref>{{нмс |first= |last= |author= |authorlink= |title=Камен-темелник на нова црква во штипско Ново Село |url=http://www.utrinski.mk/?ItemID=050C41E7F28B6241970AA8A8F3516BD8 |archiveurl= |work= |publisher=[[Утрински весник]] |location= |page= |pages= |language= |format= |doi= |date= |month= |year= |archivedate= |accessdate=9 август 2022 |quote= }}{{Мртва_врска|date=август 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="150px">
Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село (01).jpg
Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село (02).jpg
Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село (05).jpg
Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село (03).jpg
Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село (04).jpg
</gallery>
== Поврзано ==
* [[Брегалничка епархија]]
* [[Штипско архијерејско намесништво]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{КНМ-Штип}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Св. Димитриј, Ново Село, Штип}}
[[Категорија:Цркви во Општина Штип]]
[[Категорија:Храмови посветени на Св. Димитриј во Македонија|Ново Село, Штип]]
9wr57zzyjwpnxnheecr04z9pvkfrgeu
4800716
4800715
2022-08-09T13:50:48Z
Dandarmkd
31127
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Македонска црква
|име = Св. Димитриј
|слика = Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село (06).jpg
|големина на слика = 250п
|опис = Црквата во 2022 година
|епархија = Брегалничка
|намесништво = Штипско
|парохија = Новоселска
|координати = {{coord|41|44|3.73|N|22|10|52.25|E|display=inline,title|type:landmark_region:MK}}
|место = Ново Село (штипска населба){{!}}Ново Село
|општина = Штип
|држава = Македонија
|патрон = [[Димитриј Солунски]]
|изградба = 2012
|завршено =
|осветување =
|живопис =
|ктитор =
|зограф =
|рушење =
|запалена =
|водство =
|мрежно место =
|архитектонски тип =
|архитектонски стил=
}}
'''Св. Димитриј''' — [[црква (градба)|црква]] во преградието [[Ново Село (штипска населба)|Ново Село]], до градот [[Штип]]. Му припаѓа на [[Штипско архијерејско намесништво|Штипското архијерејско намесништво]] во [[Брегалничка епархија|Брегалничката епархија]] на [[МПЦ - ОА]].
==Историја==
Каменот темелник бил поставен на 1 август 2012 година.<ref>{{нмс |first= |last= |author= |authorlink= |title=Камен-темелник на нова црква во штипско Ново Село |url=http://www.utrinski.mk/?ItemID=050C41E7F28B6241970AA8A8F3516BD8 |archiveurl= |work= |publisher=[[Утрински весник]] |location= |page= |pages= |language= |format= |doi= |date= |month= |year= |archivedate= |accessdate=9 август 2022 |quote= }}{{Мртва_врска|date=август 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="150px">
Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село (01).jpg
Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село (02).jpg
Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село (05).jpg
Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село (03).jpg
Црква „Св. Димитриј“ - Ново Село (04).jpg
</gallery>
== Поврзано ==
* [[Брегалничка епархија]]
* [[Штипско архијерејско намесништво]]
== Наводи ==
{{наводи}}
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Св. Димитриј, Ново Село, Штип}}
[[Категорија:Цркви во Општина Штип]]
[[Категорија:Храмови посветени на Св. Димитриј во Македонија|Ново Село, Штип]]
ig9t5q63lc3ofr693b4vooqjm57sbst
Војислав Јакиќ
0
1304871
4800739
2022-08-09T15:21:30Z
P.Nedelkovski
47736
Создадено преведувајќи ја страницата „[[:sr:Special:Redirect/revision/24439303|Војислав Јакић]]“
wikitext
text/x-wiki
'''Воислав Јакиќ''' ( [[Голем Радобил]], 1 декември 1932 – [[Ćuprija (град)|Ќуприја]], 8 март 2003 година), визуелен [[уметник]], светски класик на маргиналната уметност.
== Животопис ==
Роден е во 1932 година во селото Голем Радобил кај [[Прилеп]] како син на [[свештеник]] од [[Црна Гора]]. Во раното детство се преселил во [[Деспотовац]] (Србија), а помеѓу 1952 и 1957 година живеел во [[Белград]]. Истата година се враќа во Деспотовац, каде твори до својата смрт.
Починал во 2003 година. во Ќуприја (Србија).<ref name="MNMU">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.artbrut.ch/en/21004/1047-1/authors/jakic--vojislav|title=Art Brut|archive-url=https://web.archive.org/web/20150407060246/http://www.artbrut.ch/en/21004/1047-1/authors/jakic--vojislav|archive-date=07. 04. 2015|accessdate=03. 04. 2015}}</ref> <ref>[http://www.abcd-artbrut.net/spip.php?article1307 ABCD-Art Brut]</ref> <ref>Љ. Којић, ''10. Бијенале наивне и маргиналне уметности'', МНМУ, Јагодина, 2001</ref>
== Творештво ==
Започнува да црта во 1952 година во Белград, а две години подоцна ќе ја изработи својата прва скулптура која ќе иницира цел циклус на т.н. полици, а потоа целосно се посветува на цртање необични свитоци. Направил преку десет илјади цртежи, кои некогаш достигнувале должина и до десет метри. Кон крајот на 1970 година ќе ја заврши својата втора автобиографија, која ќе ја нарече ''Неменикуќе,'' која ги прекршува вистински доживеаните моменти со фикцијата и иронијата на уметникот. За една од неговите најдолги ролни, рекол<ref name="MNMU">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.artbrut.ch/en/21004/1047-1/authors/jakic--vojislav|title=Art Brut|archive-url=https://web.archive.org/web/20150407060246/http://www.artbrut.ch/en/21004/1047-1/authors/jakic--vojislav|archive-date=07. 04. 2015|accessdate=03. 04. 2015}}</ref> :{{Цитатник|''Ово није цртеж, није ни слика, ово је наталожена туга! Сачињени из низа мањих или већих комада хамера, најчешће су третирани у виду непрекинуте композиционе нити попут симбола чврсто увезане, нераскидиве копче свести.''}}Бил препознатлив по постојано црната боја на неговата гардероба, со што го свртувал вниманието кон себе како персонификација на прогонетите, изневерените, а неговите антропоморфни и зооморфни облици, буеле како под радијација на човечкото непријателство. Како средство за контемплација Јакиќ користел [[алегорија]], симбол, [[метафора]]. Најчесто работел со туш, фломастер, поретко користел боја, [[пастел]] или [[гваш]]. Заедно со цртежот, неретко додавал и свој заклучок, како дополнителен медиум, за да ги засили своите опсервации и со пишан збор. Еден е од најзначајните српски сликари.<ref>Н. Крстић, ''Уметност аутсајдера у Србији'', МНМУ, Јагодина, 2014; 88</ref> Излагал на индивидуални и групни изложби во земјата и странство, како и на значајни меѓународни изложби од кои најзначајни се: 1977, 2000 година; [[2001|2001 година]]. Јагодина, МНМУ; 2002 година, Белград, павилјон Цвијета Зузориќ; во 2004 година Братислава, 7. Триенале на Инситнехо Уменија; 2007 година; 2013. Париз, Centre Culturel de Serbie итн. <ref name="MNMU">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.artbrut.ch/en/21004/1047-1/authors/jakic--vojislav|title=Art Brut|archive-url=https://web.archive.org/web/20150407060246/http://www.artbrut.ch/en/21004/1047-1/authors/jakic--vojislav|archive-date=07. 04. 2015|accessdate=03. 04. 2015}}</ref> На ''10. меѓународно биенале на наивна и маргинална уметност во'' 2001 година. во МНМУ, Јагодина (Србија) добива ''Гран при'' за изложени дела.
== Галерија ==
== Наводи ==
== Литература ==
* Aleksa Čelebonović, Michel Thévoz, Vojislav Jakić, ''Vojislav Jakić'', Collection de l'Art Brut, Lausanne, 1979
* Н. Крстић, ''Уметност аутсајдера у Србији'', МНМУ, Јагодина, 2014
== Надворешни врски ==
{{Портал|Биографија}}
* [https://www.artbrut.ch/en_GB/author/jakic-vojislav Collection de l'Art Brut - Jakic, Vojislav]
* [https://abcd-artbrut.net/collection/jakic/ jakic - Abcd art brut]
* [https://www.outsiderartfair.com/artists/vojislav-jakic Vojislav Jakic - Artists - Ousider Art Fair]
* [http://www.mnmu.rs/jakic-vojislav.htm Jakić Vojislav - Muzej naivne i marginalne umetnosti u Jagodini]
[[Категорија:Македонски Срби]]
[[Категорија:Луѓе од Прилеп]]
[[Категорија:Српски сликари од 20 век]]
j86br4exl4qe3i4hla7oo4exabhuxsn
4800741
4800739
2022-08-09T15:37:10Z
P.Nedelkovski
47736
#WPWPMK, #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox artist
| name = Војислав Јакиќ<br/>Војислав Јакић
| image = Jakić Vojislav portret umetnika.jpg
| imagesize =
| alt = Војислав Јакиќ, српски сликар
| caption = Војислав Јакиќ
| birth_name =
| birth_date = {{Birth date|1932|12|1|df=y}}
| birth_place = [[Голем Радобил]], [[Кралство Југославија]]
| death_date = {{Death date and age|2003|3|8|1932|12|1|df=y}}
| death_place = [[Деспотовац]], [[Србија]]
| nationality = српска
| field = [[цртеж]], [[слика]]
| movement = [[маргинална уметност]]
| website =
}}
'''Воислав Јакиќ''' ({{роден во|Голем Радобил}}, {{роден на|1|декември|1932}} – {{починат во|Ќуприја}}, {{починат на|8|март|2003}}) — визуелен [[уметник]], светски класик на маргиналната уметност.
== Животопис ==
Роден е во 1932 година во селото Голем Радобил кај [[Прилеп]] како син на [[свештеник]] од [[Црна Гора]]. Во раното детство се преселил во [[Деспотовац]] (Србија), а помеѓу 1952 и 1957 година живеел во [[Белград]]. Истата година се враќа во Деспотовац, каде твори до својата смрт.
Починал во 2003 година. во Ќуприја (Србија).<ref name="MNMU">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.artbrut.ch/en/21004/1047-1/authors/jakic--vojislav|title=Art Brut|archive-url=https://web.archive.org/web/20150407060246/http://www.artbrut.ch/en/21004/1047-1/authors/jakic--vojislav|archive-date=07. 04. 2015|accessdate=03. 04. 2015}}</ref> <ref>[http://www.abcd-artbrut.net/spip.php?article1307 ABCD-Art Brut]</ref> <ref>Љ. Којић, ''10. Бијенале наивне и маргиналне уметности'', МНМУ, Јагодина, 2001</ref>
== Творештво ==
[[Податотека:Jakić Vojislav Bez naziva.jpg|мини|мини|лево|В. Јакић, Без назив, 1987, МНМУ, Јагодина]]
Започнува да црта во 1952 година во Белград, а две години подоцна ќе ја изработи својата прва скулптура која ќе иницира цел циклус на т.н. полици, а потоа целосно се посветува на цртање необични свитоци. Направил преку десет илјади цртежи, кои некогаш достигнувале должина и до десет метри. Кон крајот на 1970 година ќе ја заврши својата втора автобиографија, која ќе ја нарече ''Неменикуќе,'' која ги прекршува вистински доживеаните моменти со фикцијата и иронијата на уметникот. За една од неговите најдолги ролни, рекол<ref name="MNMU">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.artbrut.ch/en/21004/1047-1/authors/jakic--vojislav|title=Art Brut|archive-url=https://web.archive.org/web/20150407060246/http://www.artbrut.ch/en/21004/1047-1/authors/jakic--vojislav|archive-date=07. 04. 2015|accessdate=03. 04. 2015}}</ref>
:{{Цитатник|''Ова не е цртеж, не е ни слика, ова е наталожена тага! Сочинети од низа помали или поголеми парчиња хамер, најчесто се третирани во вид на непрекината композициона нитка како симбол на цврсто врзан, нераскинлив копец на свеста.''}}
Бил препознатлив по постојано црната боја на неговата гардероба, со што го свртувал вниманието кон себе како персонификација на прогонетите, изневерените, а неговите антропоморфни и зооморфни облици, буеле како под радијација на човечкото непријателство. Како средство за контемплација Јакиќ користел [[алегорија]], симбол, [[метафора]]. Најчесто работел со туш, фломастер, поретко користел боја, [[пастел]] или [[гваш]]. Заедно со цртежот, неретко додавал и свој заклучок, како дополнителен медиум, за да ги засили своите опсервации и со пишан збор. Еден е од најзначајните српски сликари.<ref>Н. Крстић, ''Уметност аутсајдера у Србији'', МНМУ, Јагодина, 2014; 88</ref> Излагал на индивидуални и групни изложби во земјата и странство, како и на значајни меѓународни изложби од кои најзначајни се: 1977, 2000 година; [[2001|2001 година]]. Јагодина, МНМУ; 2002 година, Белград, павилјон Цвијета Зузориќ; во 2004 година Братислава, 7. Триенале на Инситнехо Уменија; 2007 година; 2013. Париз, Centre Culturel de Serbie итн. <ref name="MNMU">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.artbrut.ch/en/21004/1047-1/authors/jakic--vojislav|title=Art Brut|archive-url=https://web.archive.org/web/20150407060246/http://www.artbrut.ch/en/21004/1047-1/authors/jakic--vojislav|archive-date=07. 04. 2015|accessdate=03. 04. 2015}}</ref> На ''10. меѓународно биенале на наивна и маргинална уметност во'' 2001 година. во МНМУ, Јагодина (Србија) добива ''Гран при'' за изложени дела.
== Галерија ==
<gallery>
Податотека:Jakić Vojislav, Višenaslovna slika.jpg|''Повеќенасловна слика'', 1975 МНМУ, Јагодина
Jakić Vojislav, Nabrani crtež.jpg|''Збрчкан цртеж'', б. г. МНМУ, Јагодина
Jakić Vojislav, Crni dani.jpg|''Црни денови'', 1997 МНМУ, Јагодина
Податотека:Jakić Vojislav, Bez naziva.jpg|Без назив, 2002 МНМУ, Јагодина
</gallery>
== Наводи ==
{{наводи}}
== Литература ==
* Aleksa Čelebonović, Michel Thévoz, Vojislav Jakić, ''Vojislav Jakić'', Collection de l'Art Brut, Lausanne, 1979
* Н. Крстић, ''Уметност аутсајдера у Србији'', МНМУ, Јагодина, 2014
== Надворешни врски ==
{{Портал|Биографија}}
* [https://www.artbrut.ch/en_GB/author/jakic-vojislav Collection de l'Art Brut - Jakic, Vojislav]
* [https://abcd-artbrut.net/collection/jakic/ jakic - Abcd art brut]
* [https://www.outsiderartfair.com/artists/vojislav-jakic Vojislav Jakic - Artists - Ousider Art Fair]
* [http://www.mnmu.rs/jakic-vojislav.htm Jakić Vojislav - Muzej naivne i marginalne umetnosti u Jagodini]
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Јакиќ, Војислав}}
[[Категорија:Македонски Срби]]
[[Категорија:Луѓе од Прилеп]]
[[Категорија:Српски сликари од 20 век]]
of7bk9fu0pfht19rwaqq7e8pc83k3wt
Прв менует
0
1304872
4800744
2022-08-09T16:20:09Z
Dandarmkd
31127
Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1051912895|Premier Menuet]]“
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Satie-erik-4ff9d0bde1749.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/77/Satie-erik-4ff9d0bde1749.jpg/220px-Satie-erik-4ff9d0bde1749.jpg|мини| [[Ерик Сати]].]]
'''''Прв менует''''' ([[француски]]: '''''Premier Menuet''''') ― неокласично дело за пијано од [[Ерик Сати]]. Напишан во јуни 1920 година, тоа било неговата последна композиција за соло пијано. Објавен е од Les Éditions de La Sirène во 1921 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://imslp.org/wiki/Premier_menuet_(Satie,_Erik)|title=Premier menuet (Satie, Erik) - IMSLP: Free Sheet Music PDF Download}}</ref>
== Опис ==
[[Податотека:Satie_Menuet_Cover.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/64/Satie_Menuet_Cover.jpg/220px-Satie_Menuet_Cover.jpg|лево|мини| Корица на првичното издание (1921) на Сатиевиот „''Прв менует''“.]]
Делото е вдахнато од [[Менует|менуетот]], величенствен танц популарен во 17 и 18 век. Во 1909 година, за време на неговиот период на студирање во Париската пејачка школа (Schola Cantorum), Сати изработил неколку необјавени вежби за менуети со извонредни наслови како што се ''Незгодниот затвореник'' (''Le burgnier maussade'') и ''Големиот говеколик мајмун'' (''Le grand singe''). Кога се вратил во стилот една деценија подоцна, ги проучувал [[Моцарт|Моцартовите]] минуети во подготовка.<ref>Olof Höjer, notes to "Erik Satie: The Complete Piano Music, Vol. 6", Swedish Society Discofil, 1996.</ref> Завршеното дело ги носи надворешните белези на неговите класични претходници - 3/4 време и АБА структура, со делот Б имитира трио - иако го избегнува традиционалниот развој и е подложен на особенитите неочекувани хармонични напредувања на Сати. За разлика од неговото претходно неокласично дело на типки „''Бирократска сонатина''“ (''Sonatine бирократија'') (1917), во „''Менует''“ нема елементи на пастиш или пародија; наместо тоа, го одразува трезвениот, апстрактен стил на неговите „''Ноктурни''“ од 1919 година.
[[Податотека:Les_Six_Tableau.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/aa/Les_Six_Tableau.jpg/220px-Les_Six_Tableau.jpg|мини| Групен портрет од 1921 година на пијанистката Марсел Мејер (во средината), [[Жан Кокто]] (горе десно) и членовите на Шесторката.]]
''Прв менует'' била премиерно изведена од Марсел Мејер во Париз на 17 јануари 1922 година, на програма во која биле ''прикажани'' и ''Гимнопедија'' ''бр. 1'', ''Бирократска сонатина'', Првиот дел од ''Сократ'', и дела од Бирд, Монтеверди, [[Бах]], Рамо, Куперан, [[Доменико Скарлати]], Перголези, Глук и Моцарт. Поводот бил првиот од трите концерти тој месец во кои Мајер ја претставил музиката на Сати во историски контекст, од раните мајстори на [[чембало]] до современата авангарда.<ref>http://www.musicalobservations.com/publications/satie.html. Paul Zukofsky, "Satie Notes", 2011, revised text of program notes for the 1991 Summergarden Concert Series of the Museum of Modern Art, New York City.</ref><ref>Meyer's concerts were held at the Salle de La Ville l'Évêque in Paris January 17–31, 1922. The second program was introduced by Georges Auric and had music by Satie, Ravel, Debussy and Chabrier; the third, introduced by Jean Cocteau, featured Satie, Stravinsky, and Les Six (except for Louis Durey, whom Satie disliked). See Zukofsky, "Satie Notes", 2011.</ref> Во својот воведен говор за првата програма Сати рецитирал список на времињата на другите композитори („Бирд и Рамо... умреа во стисок на старост. . . Имаа 81 година - секој, се разбира...“)<ref>Zukofsky, "Satie Notes", 2011.</ref> пред да забележи дека го напишал своето ''Менует'' „додека јас бев сè уште доста млад - 54 години.“<ref>Höjer, notes to "Erik Satie: The Complete Piano Music, Vol. 6".</ref>
Посветен е на Клод Дубоск (1897-1938), еден од многуте млади француски композитори кои Сати ги охрабрувал за време и по [[Првата светска војна]]. Тој бил поранешен студент на Пејачката школа и специјализирал религиозна музика.
''Прв менует'' е споменато заедно со ''Сократ'' и ''Ноктурни'' како претставување на краткотрајна фаза (1918 до 1920 година) во подоцнежната работа на Сати која воопшто не му должи на хуморот,<ref>Rollo H. Myers, "Erik Satie", Dover Publications, Inc., NY, 1968, pp. 92, 108. Originally published in 1948 by Denis Dobson Ltd., London.</ref><ref>French pianist [[Billy Eidi]] (with tenor Jean Belliard) maintained this view by recording these three works as a solo disc (Timpani, 2008).</ref> на која може да се додаде песната ''Elégie'' (во спомен на [[Клод Дебиси|Дебиси]]) од неговите ''Quatre petites мелодии'' (1920). Како што наведува неговиот наслов, нема докази дека Сати го планирал тоа како свесно збогување со музиката за пијано, негов примарен медиум во поголемиот дел од неговиот творечки живот. Неговите последни години биле опфатени главно со театарска музика во попопуларен сатиричен дух, иако тој продолжил да го следи објективниот музички јазик развиен во овие дела.
== Снимки ==
Пијанистот Алдо Чиколини го снимил ''Менует'' двапати, а има забележителни снимки од Жан-Жоел Барбие, Олоф Хојер, Штефен Шлаермахер, Жан-Ив Тибоде и Били Еиди . Во 2007 година, Мишел Рондо објавил камерен аранжман за флејта, обоа, кларинет, фагот и хорна.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://imslp.org/wiki/Premier_menuet_(Satie,_Erik)#IMSLP201294|title=Premier menuet (Satie, Erik) - IMSLP: Free Sheet Music PDF Download}}</ref>
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{YouTube|Uroh6P_xOtY|Premier Menuet}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Класична музика од 20 век]]
[[Категорија:Дела за соло пијано]]
[[Категорија:Неокласицизам (музика)]]
[[Категорија:Композиции од 1920 година]]
[[Категорија:Дела на Ерик Сати]]
sfmantg6k9toz1mrrqt2ur58v4twru6
4800745
4800744
2022-08-09T16:20:30Z
Dandarmkd
31127
wikitext
text/x-wiki
{{закосеннаслов}}
[[Податотека:Satie-erik-4ff9d0bde1749.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/77/Satie-erik-4ff9d0bde1749.jpg/220px-Satie-erik-4ff9d0bde1749.jpg|мини| [[Ерик Сати]].]]
'''''Прв менует''''' ([[француски]]: '''''Premier Menuet''''') ― неокласично дело за пијано од [[Ерик Сати]]. Напишан во јуни 1920 година, тоа било неговата последна композиција за соло пијано. Објавен е од Les Éditions de La Sirène во 1921 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://imslp.org/wiki/Premier_menuet_(Satie,_Erik)|title=Premier menuet (Satie, Erik) - IMSLP: Free Sheet Music PDF Download}}</ref>
== Опис ==
[[Податотека:Satie_Menuet_Cover.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/64/Satie_Menuet_Cover.jpg/220px-Satie_Menuet_Cover.jpg|лево|мини| Корица на првичното издание (1921) на Сатиевиот „''Прв менует''“.]]
Делото е вдахнато од [[Менует|менуетот]], величенствен танц популарен во 17 и 18 век. Во 1909 година, за време на неговиот период на студирање во Париската пејачка школа (Schola Cantorum), Сати изработил неколку необјавени вежби за менуети со извонредни наслови како што се ''Незгодниот затвореник'' (''Le burgnier maussade'') и ''Големиот говеколик мајмун'' (''Le grand singe''). Кога се вратил во стилот една деценија подоцна, ги проучувал [[Моцарт|Моцартовите]] минуети во подготовка.<ref>Olof Höjer, notes to "Erik Satie: The Complete Piano Music, Vol. 6", Swedish Society Discofil, 1996.</ref> Завршеното дело ги носи надворешните белези на неговите класични претходници - 3/4 време и АБА структура, со делот Б имитира трио - иако го избегнува традиционалниот развој и е подложен на особенитите неочекувани хармонични напредувања на Сати. За разлика од неговото претходно неокласично дело на типки „''Бирократска сонатина''“ (''Sonatine бирократија'') (1917), во „''Менует''“ нема елементи на пастиш или пародија; наместо тоа, го одразува трезвениот, апстрактен стил на неговите „''Ноктурни''“ од 1919 година.
[[Податотека:Les_Six_Tableau.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/aa/Les_Six_Tableau.jpg/220px-Les_Six_Tableau.jpg|мини| Групен портрет од 1921 година на пијанистката Марсел Мејер (во средината), [[Жан Кокто]] (горе десно) и членовите на Шесторката.]]
''Прв менует'' била премиерно изведена од Марсел Мејер во Париз на 17 јануари 1922 година, на програма во која биле ''прикажани'' и ''Гимнопедија'' ''бр. 1'', ''Бирократска сонатина'', Првиот дел од ''Сократ'', и дела од Бирд, Монтеверди, [[Бах]], Рамо, Куперан, [[Доменико Скарлати]], Перголези, Глук и Моцарт. Поводот бил првиот од трите концерти тој месец во кои Мајер ја претставил музиката на Сати во историски контекст, од раните мајстори на [[чембало]] до современата авангарда.<ref>http://www.musicalobservations.com/publications/satie.html. Paul Zukofsky, "Satie Notes", 2011, revised text of program notes for the 1991 Summergarden Concert Series of the Museum of Modern Art, New York City.</ref><ref>Meyer's concerts were held at the Salle de La Ville l'Évêque in Paris January 17–31, 1922. The second program was introduced by Georges Auric and had music by Satie, Ravel, Debussy and Chabrier; the third, introduced by Jean Cocteau, featured Satie, Stravinsky, and Les Six (except for Louis Durey, whom Satie disliked). See Zukofsky, "Satie Notes", 2011.</ref> Во својот воведен говор за првата програма Сати рецитирал список на времињата на другите композитори („Бирд и Рамо... умреа во стисок на старост. . . Имаа 81 година - секој, се разбира...“)<ref>Zukofsky, "Satie Notes", 2011.</ref> пред да забележи дека го напишал своето ''Менует'' „додека јас бев сè уште доста млад - 54 години.“<ref>Höjer, notes to "Erik Satie: The Complete Piano Music, Vol. 6".</ref>
Посветен е на Клод Дубоск (1897-1938), еден од многуте млади француски композитори кои Сати ги охрабрувал за време и по [[Првата светска војна]]. Тој бил поранешен студент на Пејачката школа и специјализирал религиозна музика.
''Прв менует'' е споменато заедно со ''Сократ'' и ''Ноктурни'' како претставување на краткотрајна фаза (1918 до 1920 година) во подоцнежната работа на Сати која воопшто не му должи на хуморот,<ref>Rollo H. Myers, "Erik Satie", Dover Publications, Inc., NY, 1968, pp. 92, 108. Originally published in 1948 by Denis Dobson Ltd., London.</ref><ref>French pianist [[Billy Eidi]] (with tenor Jean Belliard) maintained this view by recording these three works as a solo disc (Timpani, 2008).</ref> на која може да се додаде песната ''Elégie'' (во спомен на [[Клод Дебиси|Дебиси]]) од неговите ''Quatre petites мелодии'' (1920). Како што наведува неговиот наслов, нема докази дека Сати го планирал тоа како свесно збогување со музиката за пијано, негов примарен медиум во поголемиот дел од неговиот творечки живот. Неговите последни години биле опфатени главно со театарска музика во попопуларен сатиричен дух, иако тој продолжил да го следи објективниот музички јазик развиен во овие дела.
== Снимки ==
Пијанистот Алдо Чиколини го снимил ''Менует'' двапати, а има забележителни снимки од Жан-Жоел Барбие, Олоф Хојер, Штефен Шлаермахер, Жан-Ив Тибоде и Били Еиди . Во 2007 година, Мишел Рондо објавил камерен аранжман за флејта, обоа, кларинет, фагот и хорна.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://imslp.org/wiki/Premier_menuet_(Satie,_Erik)#IMSLP201294|title=Premier menuet (Satie, Erik) - IMSLP: Free Sheet Music PDF Download}}</ref>
== Наводи ==
{{Наводи}}
== Надворешни врски ==
* {{YouTube|Uroh6P_xOtY|Premier Menuet}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Класична музика од 20 век]]
[[Категорија:Дела за соло пијано]]
[[Категорија:Неокласицизам (музика)]]
[[Категорија:Композиции од 1920 година]]
[[Категорија:Дела на Ерик Сати]]
bzjzwdv42zztybmca6tsvmmiij11ijk
Je te veux
0
1304873
4800747
2022-08-09T16:49:49Z
P.Nedelkovski
47736
Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1091458177|Je te veux]]“
wikitext
text/x-wiki
„'''Je te veux'''“ („Те сакам“) - песна компонирана од [[Ерик Сати]] на текст на Aнри Пакори. Сентиментален [[валцер]] со еротски текстови, бил напишан за Полет Дарти ({{Меѓујазична врска|Paulette Darty|fr}}), чиј придружник бил Сати одреден период. Текстот се состои од два стиха и рефрен.
Дарти првпат ја извела песната во 1903 година во Скала ({{Меѓујазична врска|Scala (Paris)|fr}}), тогаш популарно кабаре во Париз. Во 1925 година, песната била снимена во изведба на [[Ивон Жорж]]. Други значајни пејачи кои ја извеле песната се [[Мате Алтери]], [[Режин Креспен]], [[Николај Геда]], а подоцна и [[Џеси Норман]], [[Мари Девелеро]] и [[Анџела Георгиу]]. Џез-вокалистката [[Сесил Меклорин Салвант]] ја извела песната на албумот ''Гваш'' на [[Џеки Терассон|Џеки Терасон]] од 2012 година. [[Џон Кејџ]] го инструира изведувачот да направи верзија за пијано и вокал како дел од неговите девет кратки песни, „Sonnekus²“ (1985).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://johncage.org/pp/John-Cage-Work-Detail.cfm?work_ID=190|title=Sonnekus²|work=johncage.org}}</ref>
Песната беше регистрирана во Здружението на музички автори, композитори и издавачи (SACEM, Société des auteurs, compositeurs et éditeurs de musique) на 20 ноември 1902 година, но [[Алексис Ролан-Мануел]] тврдел дека всушност била компонирана во 1897 година. Сати компонирал различни верзии на валцерот „Je te veux“: за пијано и вокал, за оркестар од [[лимен дувачки инструмент|дувачки инструменти]] и за целосен оркестар (вклучувајќи [[Трио (музика)|трио]]). Верзијата за пијано и вокал првпат била објавена во 1903 година <ref name="Gillmor1992p281">{{Наведена книга|title=Erik Satie|last=Gillmor, Alan M.|date=1992|publisher=Twayne Pub.|isbn=0-393-30810-3|edition=2nd|page=281}}</ref> Подоцна композиторот го преработил делото за соло пијано, додавајќи среден дел помеѓу вториот рефрен и вториот стих.{{Се бара извор|date=November 2016}}
== Текст ==
{{verse translation|''Refrain'':
J'ai compris ta détresse,
Cher amoureux,
Et je cède à tes vœux,
Fais de moi ta maîtresse.
Loin de nous la sagesse,
Plus de tristesse,
J'aspire à l'instant précieux
Où nous serons heureux;
Je te veux.
1. Je n'ai pas de regrets
Et je n'ai qu'une envie:
Près de toi là, tout près,
Vivre toute ma vie,
Que mon cœur soit le tien
Et ta lèvre soit mienne,
Que ton corps soit le mien,
Et que toute ma chair soit tienne.
''Refrain''
2. Oui je vois dans tes yeux
La divine promesse.
Que ton cœur amoureux
Vient chercher ma caresse.
Enlacés pour toujours,
Brûlés des mêmes flammes,
Dans des rêves d'amours
Nous échangerons nos deux âmes.
''Refrain''<ref>Score at IMSLP</ref>|''Refrain'':
I understand your distress
Dear lover
And I yield to your wishes
Make me your mistress
Far from us is wisdom
No more sadness
I look forward to the beautiful moment
When we will be happy.
I want you.
1. I have no regrets
And I have only one desire
Beside you there so close
To live all my life
May my heart be yours
May your lips be mine
May your body be mine
And may all my flesh be yours.
''Refrain''
2. Yes I see in your eyes
The divine promise
That your loving heart
Comes looking for my caress
Joined forever
Burning in the same flames
In a dream of love
We will swap our two souls.
''Refrain''|lang=fr|italicsoff=yes}}
== Наводи ==
== Надворешни врски ==
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Дела на Ерик Сати]]
[[Категорија:Песни од 1903 година]]
ojf17vif47h7cgpse8b7rfpbdsk02q0
4800749
4800747
2022-08-09T17:07:51Z
P.Nedelkovski
47736
#WPWPMK, #WPWP
wikitext
text/x-wiki
{{закосен наслов}}
[[Податотека:Satie je te veux.jpg|мини|Корицата на оригиналната партитура од 1903 за ''Je te veux'']]
„'''Je te veux'''“ („Те сакам“) — песна компонирана од [[Ерик Сати]] на текст на Aнри Пакори. Сентиментален [[валцер]] со еротски текстови, бил напишан за Полет Дарти ({{Меѓујазична врска|Paulette Darty|fr}}), чиј придружник бил Сати одреден период. Текстот се состои од два стиха и рефрен.
Дарти првпат ја извела песната во 1903 година во Скала ({{Меѓујазична врска|Scala (Paris)|fr}}), тогаш популарно кабаре во Париз. Во 1925 година, песната била снимена во изведба на [[Ивон Жорж]]. Други значајни пејачи кои ја извеле песната се [[Мате Алтери]], [[Режин Креспен]], [[Николај Геда]], а подоцна и [[Џеси Норман]], [[Мари Девелеро]] и [[Анџела Георгиу]]. Џез-вокалистката [[Сесил Меклорин Салвант]] ја извела песната на албумот ''Гваш'' на [[Џеки Терассон|Џеки Терасон]] од 2012 година. [[Џон Кејџ]] го инструира изведувачот да направи верзија за пијано и вокал како дел од неговите девет кратки песни, „Sonnekus²“ (1985).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://johncage.org/pp/John-Cage-Work-Detail.cfm?work_ID=190|title=Sonnekus²|work=johncage.org}}</ref>
Песната беше регистрирана во Здружението на музички автори, композитори и издавачи (SACEM, Société des auteurs, compositeurs et éditeurs de musique) на 20 ноември 1902 година, но [[Алексис Ролан-Мануел]] тврдел дека всушност била компонирана во 1897 година. Сати компонирал различни верзии на валцерот „Je te veux“: за пијано и вокал, за оркестар од [[лимен дувачки инструмент|дувачки инструменти]] и за целосен оркестар (вклучувајќи [[Трио (музика)|трио]]). Верзијата за пијано и вокал првпат била објавена во 1903 година <ref name="Gillmor1992p281">{{Наведена книга|title=Erik Satie|last=Gillmor, Alan M.|date=1992|publisher=Twayne Pub.|isbn=0-393-30810-3|edition=2nd|page=281}}</ref> Подоцна композиторот го преработил делото за соло пијано, додавајќи среден дел помеѓу вториот рефрен и вториот стих.{{Се бара извор|date=November 2016}}
== Текст ==
{| class="wikitable"
!scope=col|Француски
!scope=col|Превод на македонски
|------
|<poem>''Refrain:''
J'ai compris ta détresse,
Cher amoureux,
Et je cède à tes vœux,
Fais de moi ta maîtresse.
Loin de nous la sagesse,
Plus de tristesse,
J'aspire à l'instant précieux
Où nous serons heureux;
Je te veux.
1. Je n'ai pas de regrets
Et je n'ai qu'une envie:
Près de toi là, tout près,
Vivre toute ma vie,
Que mon cœur soit le tien
Et ta lèvre soit mienne,
Que ton corps soit le mien,
Et que toute ma chair soit tienne.
''Refrain''
2. Oui je vois dans tes yeux
La divine promesse.
Que ton cœur amoureux
Vient chercher ma caresse.
Enlacés pour toujours,
Brûlés des mêmes flammes,
Dans des rêves d'amours
Nous échangerons nos deux âmes.
''Refrain''</poem>
|<poem>''Рефрен:''
Ја разбирам маката твоја,
Љубовнику драг,
И се предавам на желбите твоите,
Направи ме твоја љубовница.
Мудроста е далеку од нас,
Нема повеќе тага
Копнеам по драгоцениот миг
Кога ќе бидеме среќни;
Те сакам.
1. Не се каам
И имам само една желба:
Блиску до тебе, многу блиску,
Да го живеам цел живот свој,
Моето срце нека биде твое
И твоите усни нека бидат мои,
Нека твоето тело биде мое
И целото мое тело нека биде твое.
''Рефрен''
2. Да, го гледам во твоите очи
Божественото ветување.
Нека твоето вљубено срце
Ги побара милувањата мои.
Испреплетени засекогаш,
Горени од истите пламени,
Во љубовните соништа
Ќе си ги размениме двете души.
''Рефрен''</poem>
|}
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Дела на Ерик Сати]]
[[Категорија:Песни од 1903 година]]
21jfj8iyd939bwapld7b1x2whl2mty5
Те сакам (Ерик Сати)
0
1304874
4800750
2022-08-09T17:09:30Z
P.Nedelkovski
47736
Пренасочување кон [[Je te veux]]
wikitext
text/x-wiki
#пренасочување [[Je te veux]]
{{закосен наслов}}
b2prl8j2s07owu417p2wi1so5qwwouj
Гносиени (Ерик Сати)
0
1304875
4800755
2022-08-09T18:26:09Z
Chnitke
80568
Создадена страница со: {{short description|Piano compositions by Erik Satie}} {{italic title}} [[File:El bohemi by Ramon Casas.jpg|upright|thumb|Ерик Сати (1891), од [[Рамон Касас]]]] ''''' Гносиени ''''' ({{IPA-fr|ɡnosjɛn}}) се неколку композиции за пијано од францускиот композитор [[Ерик Сати]] од крајот на 19 век. Делата се во најголем дел во С...
wikitext
text/x-wiki
{{short description|Piano compositions by Erik Satie}}
{{italic title}}
[[File:El bohemi by Ramon Casas.jpg|upright|thumb|Ерик Сати (1891), од [[Рамон Касас]]]]
''''' Гносиени ''''' ({{IPA-fr|ɡnosjɛn}}) се неколку композиции за пијано од францускиот композитор [[Ерик Сати]] од крајот на 19 век. Делата се во најголем дел во [[Слободно време (музика)|слободно темпо]] (недостигаат белези за темпото ) експериментални во формата, ритамот и акордалната структура. Формата како и насловот биле измислени од Сати<ref>[https://imslp.org/wiki/Gnossiennes_(Satie%2C_Erik)/ Gnossiennes (Satie, Erik) ]</ref>.
==Етимологија==
Смислата на зборот „gnossienne“ од страна на Сати била една од ретките прилики кога композиторот употребил нов термин за да означи нов „тип“ на композиција.
Сати користел многу измислени имиња за своите композиции (''[[вознемирувања]]'', ''[[Скици и нервози на голем дрвен човек|скици и нервози]]'' и така натаму). ''[[Ogive]]'', на пример, е името на архитектонскиот елемент што го користел Сати како име за композиција, ''[[боева глава]]''. „Гносиени“, сепак, бил збор што не постоел пред Сати. Изгледа дека зборот потекнува од ''[[gnosis]]''. Сати бил вклучен во [[гностицизам|гностички]] секти и движења во времето кога почнал да ги составува „Гносиените“. Сепак, некои објавени верзии тврдат дека зборот потекнува од [[критски]] „[[knossos]]“ или „gnossus“; ова толкување ја поддржува теоријата што ги поврзува „Гносиените“ со митот за [[Тезеј]], [[Аријадна]] и [[Минотаур]]. Неколку археолошки локалитети поврзани со таа тема биле познати со [[Кносос#Откритие и ископувања|ископани]] во времето кога Сати ги составил „Гносиените“.<ref>[https://www.amazon.com/Gnossiennes-Piano-1073-Erik-Satie/dp/B006H0M9TC/ Gnossiennes - Piano - (HN 1073) Sheet music – January 10, 2009]</ref>
==Карактеристики==
„Гносиените“ биле компонирани од Сати една деценијата по композицијата „[[Sarabandes (Satie)|Sarabandes]]“ (1887) и {{lang|fr|[[Gymnopédies|Trois Gymnopédies]]}} (1888).Како овие {{lang|fr|Sarabandes}} и ''Gymnopédies'', ''Gnossiennes'' често се сметаат за [[танц]]. Не е сигурно дека оваа квалификација потекнува од самиот Сати - [[сарабанде]] и [[гимнопедија]] биле барем историски познати како танци.
Музичкиот речник на „Gnossiennes“ е продолжение на оној на „Gymnopédies“ (развој што започна со „Ogives“ и „Sarabandes“ од 1886 година) подоцна тоа довело до похармонично експериментирање, во композиции како ''[[Готските танци]]'' (1893). Сите овие циклуси, композиции, се во сржта на карактеристичниот стил на Сати од крајот на 19 век, и во таа смисла се разликуваат од неговите рани салонски композиции (како композициите „Валцер“ од 1885 година објавени во 1887 година), неговите кабаре песни од почетокот на векот (''[[Те сакам]]''), и неговите пост-[[Училиште за пејачи]] соло композиции за пијано, почнувајќи со ''[[Флакцидни прелудии (за куче)]]'' во 1912 година.
Една година откако [[Гностицизмот]] бил повторно воспоставен во 1890 година, Сати бил запознаен со [[Росикројцизмот|Росекруцијанска секта]] од неговиот пријател [[Жозефин Пеладан]]. Делото е под влијание на [[окултизмот]] и [[езотеризмот ]], кој се проширил во Франција кон крајот на 19 век<ref>[https://www.alfred.com/satie-3-gymnopedies-3-gnossiennes/p/00-2501/ Satie: 3 Gymnopédies & 3 Gnossiennes]</ref>
==''{{lang|fr|Trois}} Gnossiennes''==
{{Listen|type=music
| filename = Satie - Gnossienne 1.ogg
| title = Гносијан Бр. 1
| description = Изведено на 16 ноември 2010 г
| filename2 = Gnossienne 2 (Satie).ogg
| title2 = Гносијан Бр. 2
| description2 = Изведено на 16 ноември 2010 г
| filename3 = Gnossienne 3 (Satie).ogg
| title3 = Гносијан Бр. 3
| description3 = Изведено на 16 ноември 2010 г
}}
Овие „Три Гносиени“ беа компонирани околу 1890 година и првпат објавени во 1893 година. Ревизијата пред објавувањето во 1893 година не е малку веројатна; 2-та „Гносиена“ можеби била составена во таа година (на ракописот има „Април 1893“ како датум). Соло верзии на пијано на првите три ''Гносиени'' се без назнаки за темпо или бар линии, што е познато како [[Слободно време (музика)|слободно време]].
Овие „Гносиени“ првпат биле објавени во „Музичкото Фигаро“ бр. 24 од септември 1893 година („Гносиени“ бр. 1 и 3, последниот од овие тогаш сè уште „бр. 2“) и во {{lang|en|Le Coeur}} бр. 6–7 од септември–октомври 1893 година („Гносиени“ бр. 2 отпечатено како [[факсимил]], потоа нумерирана „бр. 6“).
Првата групирана публикација, нумерирана како позната отсега, следела во 1913 година. Првата „Гносиен“ била посветена на [[Алексис Роланд-Мануел]] во препечатувањето во 1913 година. Факсимилскиот отпечаток од 1893 година на второто „Гносиен“ содржел посвета на [[Грофот Антоан де Ла Рошфуко|Антоан де Ла Рошфуко]], не повторена во печатењето од 1913 година. Овој де Ла Рошфуко беше ко-основач на [[Жозефин Пеладан]] на Орден на католичкиот и естетски розен крст на храмот и гралот во 1891 година. “.
Исто така, во однос на [[темпото]] овие ''Гносиени'' ја следат линијата ''Гимнопедии'': бавно темпо, соодветно {{lang|fr|Lent}} (French for Lento/slow), {{lang|fr|avec étonnement}} ("with astonishment"), and again {{lang|fr|Lent}}.
Скицата која содржи само две нецелосни петолинии, датирана околу 1890 година, покажува дека Сати почнал да ја оркестрира третата „Гносиен“.
Првиот и третиот Гносиен споделуваат слични акордални структури, ритам и споделуваат референца за меѓусебниот тематски материјал<ref>[https://interlude.hk/saties-gnossiennes/ Satie’s Gnossiennes]</ref>.
==''Гносиените'' Nos. 4–7==
{{Listen|type=music
| filename = Gnossienne 4 (Satie).ogg
| title = Гносијан Бр. 4
| description = Изведено на 16 ноември 2010 г
| filename2 = Gnossienne 5 (Satie).ogg
| title2 = Гносијан Бр. 5
| description2 = Изведено на 16 ноември 2010 г
| filename3 = Gnossienne 6 (Satie).ogg
| title3 = Гносијан Бр. 6
| description3 = Изведено на 16 ноември 2010 г
| filename4 = Gnossienne 7 (Satie).ogg
| title4 = Гносијан Бр. 7
| description4 = Изведено на 16 ноември 2010 г
}}
„Гносиените“ бр. 4-6 биле објавени дури во 1968 година, долго по смртта на Сати. Се чини дека ниту едно од нив не било нумерирано, ниту пак насловено како „Гносиени“ од самиот Сати. Редоследот на овие три „Гносиени“ во публикацијата од 1968 година од [[Роберт Кејби]] не соодветствува со хронолошкиот редослед на составот. Исклучително е малку веројатно дека Сати би ги видел овие композиции како три члена од еден сет.
===''Гносиените'' бр. 4===
''Пост''. Датум на составување на ракописот: 22 јануари 1891 година.
Факсимил од четирите ракописни страници од овој состав може да се види [https://web.archive.org/web/20051026203515/http://www.af.lu.se/~fogwall/gnoss4.html на оваа страница на Веб-страница на Николас Фогвол].
Составен тонски во Д-мол, иако неговиот клучен потпис е празен, делото има бас линија во центарот на неговиот минор клуч, звучи D, A, D, F, A, D, F, D, A, F, D, A, D. Бас-делот потоа се транспонира во ц-мол акорд I остинато, следејќи ја шемата C, G, C, E{{музика|b}}, G, C, E{{музика|b}}, C, G, E{{музика|б}}, C, G, C. Делот Б, кој обично се смета за многу инспириран дел, користи полуквавери за контраст на малата мелодија на делот А.
===''Гносиените'' бр. 5===
''Modéré'' (француски за [[Tempo|Moderato]]). Датирана на 8 јули 1889 година, ова била веројатно првата композиција на Сати по „Гимнопедиите“ од 1888 година: во секој случај, таа претходи на сите други познати „Гносиени“ (вклучувајќи ги и трите објавени во 1893 година). Делото е донекаде некарактеристично за другите Гносјени не само по неговиот оптимистички стил, ритми и помалку егзотични акордални структури, туку и во неговата употреба на временски потписи и поделби на баровите.
===''Гносиените'' No. 6===
{{lang|fr|Avec conviction et avec une tristesse rigoureuse}} („со убедување и со ригорозна тага“). Составен речиси 8 години по првата, во јануари 1897 година.
==={{lang|fr|Le Fils des étoiles}} – {{lang|fr|Три парчиња во облик на круша}}===
The {{lang|fr|[[Le Fils des étoiles]]}} ("Синот на ѕвездите") инцидентна музика (компонирана 1891 година) содржи „Гносиен“ во првиот чин. За оваа именувањето како „Gnossienne“ е дефинитивно од Сати (како што е очигледно од преписката со неговиот издавач). Како резултат на тоа, оваа музика понекогаш е позната како „7-ма Гносиена“. Тој дел од музиката на {{lang|fr|Le Fils des étoiles}} беше повторно употребен како {{lang|fr|Manière de commencement}} („Начин да се започне“), првото од седумте ставови на ''[[Trois morceaux en forme de poire]]'' („Три парчиња во облик на круша“)<ref>[https://classicosdosclassicos.mus.br/obras/satie-gnossiennes/ ERIK SATIE – GNOSSIENNES]</ref>.
==Наводи==
{{наводи}}
===Литература===
* [[Claude Coppens|Coppens, Claude]], program notes to the integral execution of Satie's Piano work ([[Ghent]], De Rode Pomp, 1–2 December 1995).
* Gillmor, Alan M., ''Erik Satie'' (Twayne Pub., 1988, reissued 1992; 387pp) {{ISBN|0-393-30810-3}}
* G. Hengeveld edition of ''Gnossiennes'' published by [[Broekmans & Van Poppel]] No. 1227 includes the minotaur etymology
* Todd Niquette of {{lang|fr|Le rideau se leve sur un os}}, {{lang|fr|Revue International de la Musique Française}}, Vol. 8, No. 23, 1987) – the "Gnossiennes" chapter of this publication contains the facsimile of the 2nd ''Gnossienne'' as first published in 1893.
* Gillmor, Alan M., ''Erik Satie'' (Twayne Pub., 1988, {{2e}} éd. 1992; 387pp) {{ISBN|0-393-30810-3}}
* G. Hengeveld, ''Gnossiennes'', {{éd.}} Broekmans & Van Poppel, No. 1227 (inclut l'étymologie du minotaure)
* Todd Niquette, « Le rideau se lève sur un os », In: ''Revue internationale de la musique française'', {{Vol.|8}}, {{Numéro|23}}, 1987 – le chapitre « Gnossiennes » contient une reproduction du manuscrit de la {{2e|''Gnossienne''}} telle que publiée pour la première fois en 1893.
* {{en}} O. Volta, [https://web.archive.org/web/20061206064019/http://www.af.lu.se/~fogwall/articl10.html ''Give a dog a bone: Some investigations into Erik Satie''].
==Надворешни врски==
*{{IMSLP|work=Gnossiennes (Satie, Erik)|cname=''Gnossiennes''}}
* [https://web.archive.org/web/20100904031236/http://www.classicalmidiconnection.com/cmc/midiplay/playmidi.shtml?midi%2Fi%2Fgnoss Sito] da cui è possibile ascoltare e scaricare tre ''Gnossiennes'' in formato [[MIDI]]
* Alan Gillmor, ''Erik Satie'' (Twayne Pub., 1988, wznowienie 1992) {{ISBN|0-393-30810-3}}
* Rollo H. Myers, ''Erik Satie.'' (Dover Publications, New York, 1968) {{ISBN|0-486-21903-8}}
* Robert Orledge, ''Satie Remembered'' (London: Faber and Faber, London, 1995)
* Robert Orledge, ''Satie the Composer'' Cambridge University Press: 1990 [w:] ''Music in the Twentieth Century'', Arnold Whittall {{ISBN|0-521-35037-9}}
* Pierre-Daniel Templier, ''Erik Satie'' (The MIT Press, 1969; wznowienie: 1971) {{ISBN|0-262-70005-0}} ''and'' (wznowienie: Da Capo Press, New York, 1980) {{ISBN|0-306-76039-8}}
* Ornella Volta, Simon Pleasance, ''Erik Satie'' (''The Pocket Archives Series'', Hazan, 1997) {{ISBN|2-85025-565-3}}
* Ornella Volta, ''Satie Seen Through His Letters'' (Marion Boyars, 1989) {{ISBN|0-7145-2980-X}}
* [http://www.mutopiaproject.org/cgibin/make-table.cgi?Composer=SatieE Gymnopedies & Gnossiennes Partytury w Mutopia Project]
* [https://web.archive.org/web/20080716224953/https://www.af.lu.se/~fogwall/satie.html Strona Niclasa Fogwalla poświęcona Erikowi Satie]
[[Категорија:Дела на Ерик Сати]]
[[Категорија:Композиции од Ерик Сати]]
[[Категорија:Композиции за соло пијано]]
[[Категорија:Композиции од 1890 година]]
[[Категорија:Композиции од 1891 година]]
[[Категорија:Композиции од 1893 година]]
qpzzv67vo9t1q3iygd112u375anjdoj
Танц (Сати)
0
1304876
4800759
2022-08-09T19:08:54Z
Dandarmkd
31127
Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1042527234|Danse (Satie)]]“
wikitext
text/x-wiki
[[Податотека:Russiniol-Satie.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/51/Russiniol-Satie.jpg/220px-Russiniol-Satie.jpg|мини| [[Ерик Сати]] во раните 1890-ти.]]
'''''Танц''''' ([[француски]]: '''''Dance''''') ― кратко инструментално дело на [[Ерик Сати]]. Завршено на 5 декември 1890 година, тоа е неговиот најстар познат обид за оркестарска композиција. Првичната партитура никогаш не била објавена или снимена,<ref>The first 10 bars were printed in Alan M. Gillmor's biography ''Erik Satie'', Twayne, Boston, 1988, pp. 128-129.</ref><ref>A complete transcription appeared in [[Patrick Gowers]], "Erik Satie: His Studies, Notebooks and Critics", PhD dissertation (2 volumes), University of Cambridge, 1966, but was not published.</ref> но Сати подоцна ја препишал како дополнително (En plus) движење на неговата позната свита за пијано „''Три парчиња во облик на круша''“ (''Trois morceaux en forme de poire'') (1903).<ref>Robert Orledge, ''Satie the Composer'', Cambridge University Press, 1990, pp. 55, 108-109, 271, 287, 347 note 7.</ref> Изведбата би траела околу 2 минути.
Немало курс за оркестрација на Парискиот конзерваториум додека Сати бил студент таму (1879-1886), правејќи ја „''Танц''“ со 54 такт опит со она што досега го научил со уво - првенствено во кабаре како „''Ноќна мачка''“ (''Le Chat Noir''), каде што тој тогаш работел како пијанист и повремен диригент. Партитурите за 8 свирачи (2 [[Флејта|флејти]], 1 [[обоа]], 2 [[Кларинет|кларинети]] (Б{{Музика|flat}}, А), 1 [[фагот]], [[Тимпан|тимпани]] и [[харфа]]) е стандард на стандардниот ансамбл на брасерски начин, без жични или месингови и клуч. замени во перкусиите за помек, поразновиден звучни Дрвените ветрови го носат најголемиот дел од мелодиската линија додека делот на харфата служи за практичната функција на континуо. Музички делото е опишано како вкрстување помеѓу заедничката временска благодат на „''Гимнопедија''“ и модалната двосмисленост на „''[[Гносиени (Ерик Сати)|Гносиени]]''“,<ref>Orledge, ''Satie the Composer'', pp. 108-109.</ref> и Сати можеби му го дал општото име „''Танц''“ едноставно поради неговата поистакната ритмичка шема.
За пијаното од 1903 година за редукција на четири раце на „''Танц''“ како додаток, бр. 6 на „''Три парчиња''“, композиторот го отстранил материјалот за кларинетот Б{{Музика|flat}} и му го доделил делот на харфата на делот за типките секондо. Во чуден текст напишан на задната страна на додатниот ракопис, Сати изјавил: „Се наоѓам во престижна пресвртница во историјата на мојот живот“.<ref>Mary E. Davis, ''Erik Satie'', Reaktion Books, 2007, p. 72.</ref> Можеби го спасил малиот „''Танц''“ со тоа што му пронашол ново руво во она што станало едно од неговите најпопуларни дела, но инаку неговата изјава била прерана. Од 1890 година, неговите обиди за пишување за оркестар - аранжмани ''на'' „''Гносиен'' ''бр. 3''“ и тонската поема „''Ангорски вол''“ (''Le Bœuf Angora'')<ref>Satie quoted 8 bars of ''Le Bœuf Angora'' in the ''Redite'', No. 7 of the ''Trois Morceux''.</ref> Дури откако се запишал на Пејачката школа (Schola Cantorum) во 1905 година, Сати ги стекнал вештините да ги следи своите поамбициозни цели - вклучително и учење како правилно да оркестрира.
== Белешки и наводи ==
{{Наводи}}
[[Категорија:Композиции од 1890 година]]
[[Категорија:Композиции за оркестар]]
[[Категорија:Класична музика од 19 век]]
[[Категорија:Дела на Ерик Сати]]
2scq4rchrn5hcad9nlsmeonooicuckf
4800760
4800759
2022-08-09T19:09:13Z
Dandarmkd
31127
wikitext
text/x-wiki
{{закосеннаслов}}
[[Податотека:Russiniol-Satie.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/51/Russiniol-Satie.jpg/220px-Russiniol-Satie.jpg|мини| [[Ерик Сати]] во раните 1890-ти.]]
'''''Танц''''' ([[француски]]: '''''Dance''''') ― кратко инструментално дело на [[Ерик Сати]]. Завршено на 5 декември 1890 година, тоа е неговиот најстар познат обид за оркестарска композиција. Првичната партитура никогаш не била објавена или снимена,<ref>The first 10 bars were printed in Alan M. Gillmor's biography ''Erik Satie'', Twayne, Boston, 1988, pp. 128-129.</ref><ref>A complete transcription appeared in [[Patrick Gowers]], "Erik Satie: His Studies, Notebooks and Critics", PhD dissertation (2 volumes), University of Cambridge, 1966, but was not published.</ref> но Сати подоцна ја препишал како дополнително (En plus) движење на неговата позната свита за пијано „''Три парчиња во облик на круша''“ (''Trois morceaux en forme de poire'') (1903).<ref>Robert Orledge, ''Satie the Composer'', Cambridge University Press, 1990, pp. 55, 108-109, 271, 287, 347 note 7.</ref> Изведбата би траела околу 2 минути.
Немало курс за оркестрација на Парискиот конзерваториум додека Сати бил студент таму (1879-1886), правејќи ја „''Танц''“ со 54 такт опит со она што досега го научил со уво - првенствено во кабаре како „''Ноќна мачка''“ (''Le Chat Noir''), каде што тој тогаш работел како пијанист и повремен диригент. Партитурите за 8 свирачи (2 [[Флејта|флејти]], 1 [[обоа]], 2 [[Кларинет|кларинети]] (Б{{Музика|flat}}, А), 1 [[фагот]], [[Тимпан|тимпани]] и [[харфа]]) е стандард на стандардниот ансамбл на брасерски начин, без жични или месингови и клуч. замени во перкусиите за помек, поразновиден звучни Дрвените ветрови го носат најголемиот дел од мелодиската линија додека делот на харфата служи за практичната функција на континуо. Музички делото е опишано како вкрстување помеѓу заедничката временска благодат на „''Гимнопедија''“ и модалната двосмисленост на „''[[Гносиени (Ерик Сати)|Гносиени]]''“,<ref>Orledge, ''Satie the Composer'', pp. 108-109.</ref> и Сати можеби му го дал општото име „''Танц''“ едноставно поради неговата поистакната ритмичка шема.
За пијаното од 1903 година за редукција на четири раце на „''Танц''“ како додаток, бр. 6 на „''Три парчиња''“, композиторот го отстранил материјалот за кларинетот Б{{Музика|flat}} и му го доделил делот на харфата на делот за типките секондо. Во чуден текст напишан на задната страна на додатниот ракопис, Сати изјавил: „Се наоѓам во престижна пресвртница во историјата на мојот живот“.<ref>Mary E. Davis, ''Erik Satie'', Reaktion Books, 2007, p. 72.</ref> Можеби го спасил малиот „''Танц''“ со тоа што му пронашол ново руво во она што станало едно од неговите најпопуларни дела, но инаку неговата изјава била прерана. Од 1890 година, неговите обиди за пишување за оркестар - аранжмани ''на'' „''Гносиен'' ''бр. 3''“ и тонската поема „''Ангорски вол''“ (''Le Bœuf Angora'')<ref>Satie quoted 8 bars of ''Le Bœuf Angora'' in the ''Redite'', No. 7 of the ''Trois Morceux''.</ref> Дури откако се запишал на Пејачката школа (Schola Cantorum) во 1905 година, Сати ги стекнал вештините да ги следи своите поамбициозни цели - вклучително и учење како правилно да оркестрира.
== Белешки и наводи ==
{{Наводи}}
[[Категорија:Композиции од 1890 година]]
[[Категорија:Композиции за оркестар]]
[[Категорија:Класична музика од 19 век]]
[[Категорија:Дела на Ерик Сати]]
3i6h1c13807rtxtm6uzavuyop5m60n8
Битолски новини
0
1304877
4800762
2022-08-09T19:28:45Z
P.Nedelkovski
47736
Создадено преведувајќи ја страницата „[[:bg:Special:Redirect/revision/10938164|Битолске новине]]“
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Весник}}'''„Битолски новини“''' ({{Јаз|sr|„Битољске новине“}}) - [[Србија|српски]] [[весник]] што се издавал во [[Битола]] од 1913 година, откако градот паднал во рацете на Србија по Меѓусојузничката војна.
Весникот бил првиот српски весник во областа. Уредник на весникот бил [[Јоханан Мандил]], а помошник [[Самуил Алкалај]]. Весникот престанал да излегува во 1915 година, кога Вардарска Македонија била окупирана од бугарските трупи за време на [[Првата светска војна]].<ref name="МЕ">{{МКЕ|164}}</ref> По војната, весникот бил обновен.
== Наводи ==
[[Категорија:Македонија под српска власт]]
[[Категорија:Српска пропаганда во Македонија]]
0etv2a3n8q2tan9a6k2mu11l0vcdafp
4800763
4800762
2022-08-09T19:37:52Z
P.Nedelkovski
47736
поправки
wikitext
text/x-wiki
{{Infobox Newspaper
| name = Битолски новини
| logo =
| image =
| caption =
| type =
| format =
| foundation = 1913
| language = [[српски]]
| headquarters =
| publishing_city = [[Битола]]
| publishing_country =
| editor = [[Јоханан Мандил]]
| CEO =
| editors =
| circulation =
| ISSN =
| website =
|}}
'''„Битолски новини“''' ({{Јаз|sr|„Битољске новине“}}) — [[Србија|српски]] [[весник]] што се издавал во [[Битола]] од 1913 година, откако градот паднал во рацете на Србија по Меѓусојузничката војна.
Весникот бил првиот српски весник во областа. Уредник на весникот бил [[Јоханан Мандил]], а помошник [[Самуил Алкалај]]. Весникот престанал да излегува во 1915 година, кога Вардарска Македонија била окупирана од бугарските трупи за време на [[Првата светска војна]].<ref name="МЕ">{{МКЕ|164}}</ref> По војната, весникот бил обновен.
== Наводи ==
{{наводи}}
[[Категорија:Македонија под српска власт]]
[[Категорија:Српска пропаганда во Македонија]]
[[Категорија:Историја на Битола]]
0t8jsny0izkyws0puuqo79j4t8cq9ov
Предлошка:Country data Зеница-Добој
10
1304878
4800765
2022-08-09T19:42:15Z
P.Nedelkovski
47736
нова страница
wikitext
text/x-wiki
{{ {{{1<noinclude>|country showdata</noinclude>}}}
| alias = Кантон Зеница-Добој
| flag alias = Flag of Zenica-Doboj.svg
| size = {{{size|}}}
| name = {{{name|}}}
}}<noinclude>
</noinclude>
g2xvyen3eecla16b1n600v6klnlad1n
Податотека:Map of Ethnic composition in Northern Greece - Macedonia and Thracia.jpg
6
1304880
4800822
2022-08-10T07:22:51Z
130.102.13.186
Создадена страница со: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Ethnic_Composition_of_Northern_Greece_-_Macedonia_and_Thracia.jpg
wikitext
text/x-wiki
https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Ethnic_Composition_of_Northern_Greece_-_Macedonia_and_Thracia.jpg
gwmlpdblh801bb3qxvzp8u9qf40wicn
ПОУ „Мите Богоевски“ - Златари
0
1304881
4800830
2022-08-10T10:39:34Z
MariceskiIvanco
103213
Создадена страница со: {{Инфокутија Основно училиште| |слика=ПОУ „Мите Богоевски“ - Златари (02).jpg |име=Мите Богоевски | наречено_по =[[Мите Богоевски]] | основање = |место=[[Златари]] |општина=[[Општина Ресен|Ресен]] |настава на =македонски |адреса= |актуелен директор= |веб...
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Основно училиште|
|слика=ПОУ „Мите Богоевски“ - Златари (02).jpg
|име=Мите Богоевски
| наречено_по =[[Мите Богоевски]]
| основање =
|место=[[Златари]]
|општина=[[Општина Ресен|Ресен]]
|настава на =македонски
|адреса=
|актуелен директор=
|веб=
}}
[[Податотека:ПОУ „Мите Богоевски“ - Златари (01).jpg|мини|220п|десно|Училиштето гледано од запад.]]
'''Подрачно основно училиште „Мите Богоевски“''' — нефункционално подрачно [[основно училиште]] во [[Златари]], [[Општина Ресен]]. [[Училиште]]то било огранок на [[ОУ „Мите Богоевски“ - Ресен|истоименото училиште]] во [[Ресен]].
== Поврзано ==
* [[ПОУ „Мите Богоевски“ - Болно]]
* [[ПОУ „Мите Богоевски“ - Горна Бела Црква]]
* [[ПОУ „Мите Богоевски“ - Горно Дупени]]
* [[ПОУ „Мите Богоевски“ - Дрмени]]
* [[ПОУ „Мите Богоевски“ - Јанковец]]
* [[ПОУ „Мите Богоевски“ - Козјак]]
* [[ПОУ „Мите Богоевски“ - Кривени]]
* [[ПОУ „Мите Богоевски“ - Лавци]]
* [[ПОУ „Мите Богоевски“ - Царев Двор]]
== Наводи ==
{{наводи}}
== Надворешни врски ==
* [http://www.mitebogoevski.edu.mk/ Службена страница на ОУ „Мите Богоевски“]
[[Категорија:Златари]]
[[Категорија:Основни училишта во Општина Ресен]]
qxhwax466sgmxa917diceuai21781mp
Спомен куќа на Битолско-преспанскиот партизански одред „Даме Груев“
0
1304882
4800833
2022-08-10T11:00:04Z
MariceskiIvanco
103213
Создадена страница со: {{Музеј |name = Спомен куќа на Битолско-преспанскиот партизански одред „Даме Груев“ |native_name = |native_name_lang = |image = Спомен куќа на Битолско-преспанскиот партизански одред „Даме Груев“ (01).jpg |imagesize = 200 |caption = |alt = |map_type...
wikitext
text/x-wiki
{{Музеј
|name = Спомен куќа на Битолско-преспанскиот партизански одред „Даме Груев“
|native_name =
|native_name_lang =
|image = Спомен куќа на Битолско-преспанскиот партизански одред „Даме Груев“ (01).jpg
|imagesize = 200
|caption =
|alt =
|map_type =
|map_caption =
|map_alt =
|latitude =
|longitude =
|established =
|dissolved =
|location = [[Златари]], [[Општина Ресен]], [[Македонија]]
|type = [[Историски музеј]]
|collection =
|visitors =
|director =
|president =
|curator =
|publictransit =
|network =
|website =
}}
[[Податотека:Спомен куќа на Битолско-преспанскиот партизански одред „Даме Груев“ (02).jpg|мини|220п|десно|Плочата над Спомен куќата.]]
'''Спомен куќа на Битолско-преспанскиот партизански одред „Даме Груев“''' ― [[куќа]] на посветена на создавањето на [[Битолско-преспански партизански одред „Даме Груев“|партизанскиот одред „Даме Груев“]] на 6 јули 1942 година, на планината [[Бигла]] во близина на [[Златари]].
[[Категорија:Златари]]
[[Категорија:Музеи во Општина Ресен]]
[[Категорија:Спомен-куќи во Македонија|Битолско-преспански партизански одред „Даме Груев“]]
6ak05v260jwlwcn6bgim8ulqk15w6bm
4800834
4800833
2022-08-10T11:06:28Z
MariceskiIvanco
103213
wikitext
text/x-wiki
{{Музеј
|name = Спомен куќа на Битолско-преспанскиот партизански одред „Даме Груев“
|native_name =
|native_name_lang =
|image = Спомен куќа на Битолско-преспанскиот партизански одред „Даме Груев“ (01).jpg
|imagesize = 250
|caption =
|alt =
|map_type =
|map_caption =
|map_alt =
|latitude =
|longitude =
|established =
|dissolved =
|location = [[Златари]], [[Општина Ресен]], [[Македонија]]
|type = [[Историски музеј]]
|collection =
|visitors =
|director =
|president =
|curator =
|publictransit =
|network =
|website =
}}
[[Податотека:Спомен куќа на Битолско-преспанскиот партизански одред „Даме Груев“ (02).jpg|мини|220п|десно|Плочата над Спомен куќата.]]
'''Спомен куќа на Битолско-преспанскиот партизански одред „Даме Груев“''' ― [[куќа]] на посветена на создавањето на [[Битолско-преспански партизански одред „Даме Груев“|партизанскиот одред „Даме Груев“]] на 6 јули 1942 година, на планината [[Бигла]] во близина на [[Златари]].
[[Категорија:Златари]]
[[Категорија:Музеи во Општина Ресен]]
[[Категорија:Спомен-куќи во Македонија|Битолско-преспански партизански одред „Даме Груев“]]
f95r28gwj6kudhdzxsaohz18iei20gr
Црква „Св. Димитриј“ - Златари
0
1304883
4800835
2022-08-10T11:15:29Z
MariceskiIvanco
103213
Создадена страница со: {{Инфокутија Македонска црква |име=Св. Димитриј |слика=Црква „Св. Димитриј“ - Златари (02).jpg |големина на слика= |опис= |епархија=Преспанско-пелагониска |намесништво=Ресенско |парохија=Трета ресенска |парохија-та= |место=Златари |општина=Ресен |држава=М...
wikitext
text/x-wiki
{{Инфокутија Македонска црква
|име=Св. Димитриј
|слика=Црква „Св. Димитриј“ - Златари (02).jpg
|големина на слика=
|опис=
|епархија=Преспанско-пелагониска
|намесништво=Ресенско
|парохија=Трета ресенска
|парохија-та=
|место=Златари
|општина=Ресен
|држава=Македонија
|патрон=[[Св. Димитриј]]
|изградба=
|завршено=
|осветување=
|живопис=
|ктитор=
|зограф=
|рушење=
|запалена=
|водство=
|мрежно место=
|архитектонски тип=
|архитектонски стил=
|површина=
}}
'''Црква „Св. Димитриј“''' - главната [[Црква (градба)|црква]] во [[Села во Македонија|селото]] [[Златари]], [[Општина Ресен]].
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="140px">
Црква „Св. Димитриј“ - Златари (01).jpg|Црквата гледана од југозапад
Црква „Св. Димитриј“ - Златари (03).jpg|Црквата гледана од запад
Црква „Св. Димитриј“ - Златари (04).jpg|Надворешна фреска над јужниот влез на црквата
</gallery>
== Поврзано ==
* [[Трета ресенска парохија]]
* [[Ресенско архијерејско намесништво]]
*[[Црква „Св. Никола“ - Златари|Црква „Св. Никола“]]
*[[Црква „Св. Атанасиј“ - Златари|Црква „Св. Атанасиј“]]
== Наводи ==
{{наводи}}
htl3ni7nqkngh2hfka2ixpym20rm4j8