Википедија mkwiki https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 MediaWiki 1.39.0-wmf.25 first-letter Медиум Специјална Разговор Корисник Разговор со корисник Википедија Разговор за Википедија Податотека Разговор за податотека МедијаВики Разговор за МедијаВики Предлошка Разговор за предлошка Помош Разговор за помош Категорија Разговор за категорија Портал Разговор за Портал TimedText TimedText talk Модул Разговор за модул Gadget Gadget talk Gadget definition Gadget definition talk Тифусна салмонела 0 1596 4803883 2924440 2022-08-20T17:11:26Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} [[Податотека:Salmonella enterica serovar typhimurium 01.jpg|мини|Колонии на патогени бактерии кои растат на плоча за култура на агар - Salmonella enterica]] '''Тифусната салмонела''' ([[Латински јазик|лат]]. ''Salmonella typhi''), род на инфекциски [[Бактерија|бактерии]] именувани според американскиот ветеринар [[Даниел Елмер Салмон]], којшто прв успеал да ја изолира во [[1885]]. Бактеријата се пренесува преку заразена живина, јајца и одредена друга [[храна]]. Досега се идентификувани три вида на [[салмонела]]: S. typhi, S. choleraisuis и S. enteriditis, која има повеќе од 1400 [[антиген]]ски различни серотипови. S. typhi предизвикува [[тифусна треска]]. S. typhimurim, серотип на S. enteriditis, предизвикува [[salmonella gastroenterititis]], еден вид на труење со храна кое предизвикува абдоминални болки, [[треска]], гадење, [[повраќање]] и [[дијареа]]. Периодот на инкубација е 8 до 48 часа и нападот може да трае од 3 до 7 дена. Благите случаи најчесто се третираат со [[Антидијаретик|антидијаретични]] лекарства, додека за посериозните неопходни се [[Антибиотик|антибиотици]]. Внимателно чистење и подолго готвење на храната се едни од можните начини за превенција од инфекции со salmonella. [[Категорија:Бактериологија]] ttr638iyqklngpekqskwif8j8bf6kmv Бразил 0 5425 4804082 4791119 2022-08-21T10:22:21Z 95.87.235.200 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Држава |conventional_long_name = Федеративна Република Бразил |native_name = {{native name|pt|República Federativa do Brasil}} |common_name = Бразил |image_flag = Flag of Brazil.svg |image_coat = Coat of arms of Brazil.svg |national_motto = {{native phrase|pt|Ordem e Progresso}}<br>„Ред и напредок“ |national_anthem = [[Бразилска национална химна]]<div style="display:inline-block;margin-top:0.4em;">[[File:Hino-Nacional-Brasil-instrumental-mec.ogg]]</div> |other_symbol = {{vunblist|{{lang|pt|Selo Nacional do Brasil}}<br />[[Податотека:National Seal of Brazil (color).svg|100px]]}} |other_symbol_type = Национален печат |image_map = BRA orthographic.svg |map_caption = Локација на Бразил |capital = [[Бразилија]] |latd= 15| latm= 47| latNS= S|longd= 47|longm= 52|longEW=W |largest_city = [[Сао Паоло]] |official_languages = [[Португалски јазик|португалски]]<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Demographics |publisher=Brazilian Government |url=http://www.brasil.gov.br/sobre/brazil/brazil-in-numbers/demographics |accessdate=8 October 2011 |archivedate=17 November 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111117051415/http://www.brasil.gov.br/sobre/brazil/brazil-in-numbers/demographics }}</ref> |demonym = бразилец |government_type = сојузна [[Претседателски систем|претседателска]] [[република]] |leader_title1 = [[Претседател на Бразил|Претседател]] |leader_name1 = [[Жаир Болсонаро]] |leader_title2 = [[Потпретседател на Бразил|Потпретседател]] |leader_name2 = [[Хамилтон Мурао]] |legislature = Национални конгрес |upper_house = Сојузни сенат |lower_house = Комора на пратеници |sovereignty_type = [[Независност]] |sovereignty_note = од [[Португалија]] |established_event1 = Декларирана |established_date1 = 7 септември 1822 |established_event2 = Призната |established_date2 = 29 август 1825 |established_event3 = Република |established_date3 = 15 ноември 1889 |established_event4 = Тековен устав |established_date4 = 5 октомври 1988 |area_rank = 5. |area_km2 = 8515767 |area_sq_mi = 3287597 |percent_water = 0.65 |population_estimate = 214.047.375<ref>[http://www.ibge.gov.br/apps/populacao/projecao/index.html "Brazil"]. IBGE population estimates.</ref> |population_estimate_rank = 7. |population_estimate_year = 2022 |population_census = 212.270.000 |population_census_year = 2020 |population_density_km2 = 25 |population_density_sq_mi = 63 |population_density_rank = 193. |GDP_PPP = 3,585 трилиони [[Американски долар|долари]]<ref name="GDP IMF">{{Наведена мрежна страница | url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2017/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=49&pr.y=13&sy=2017&ey=2017&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=512%2C672%2C914%2C946%2C612%2C137%2C614%2C546%2C311%2C962%2C213%2C674%2C911%2C676%2C193%2C548%2C122%2C556%2C912%2C678%2C313%2C181%2C419%2C867%2C513%2C682%2C316%2C684%2C913%2C273%2C124%2C868%2C339%2C921%2C638%2C948%2C514%2C943%2C218%2C686%2C963%2C688%2C616%2C518%2C223%2C728%2C516%2C836%2C918%2C558%2C748%2C138%2C618%2C196%2C624%2C278%2C522%2C692%2C622%2C694%2C156%2C142%2C626%2C449%2C628%2C564%2C228%2C565%2C924%2C283%2C233%2C853%2C632%2C288%2C636%2C293%2C634%2C566%2C238%2C964%2C662%2C182%2C960%2C359%2C423%2C453%2C935%2C968%2C128%2C922%2C611%2C714%2C321%2C862%2C243%2C135%2C248%2C716%2C469%2C456%2C253%2C722%2C642%2C942%2C643%2C718%2C939%2C724%2C644%2C576%2C819%2C936%2C172%2C961%2C132%2C813%2C646%2C199%2C648%2C733%2C915%2C184%2C134%2C524%2C652%2C361%2C174%2C362%2C328%2C364%2C258%2C732%2C656%2C366%2C654%2C734%2C336%2C144%2C263%2C146%2C268%2C463%2C532%2C528%2C944%2C923%2C176%2C738%2C534%2C578%2C536%2C537%2C429%2C742%2C433%2C866%2C178%2C369%2C436%2C744%2C136%2C186%2C343%2C925%2C158%2C869%2C439%2C746%2C916%2C926%2C664%2C466%2C826%2C112%2C542%2C111%2C967%2C298%2C443%2C927%2C917%2C846%2C544%2C299%2C941%2C582%2C446%2C474%2C666%2C754%2C668%2C698&s=NGDPD&grp=0&a= | title=World Economic Outlook Database | publisher=[[International Monetary Fund]] | date=19 April 2017}}</ref> |GDP_PPP_rank = 9. |GDP_PPP_year = 2022 |GDP_PPP_per_capita = 16,763 долари |GDP_PPP_per_capita_rank = 90. |GDP_nominal = 1,810 трилиони долари<ref name = "GDP N IMF">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2017/01/weodata/weorept.aspx?sy=2017&ey=2017&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=223&s=NGDPD%2CNGDPDPC&grp=0&a=&pr.x=63&pr.y=11 |title=Report for Selected Countries and Subjects |publisher=Imf.org |date=14 September 2006 |accessdate=20 September 2017}}</ref> |GDP_nominal_rank = 10. |GDP_nominal_year = 2022 |GDP_nominal_per_capita = 8464 долари |GDP_nominal_per_capita_rank = 87. |Gini = 53.4 |Gini_ref = <ref name="WBgini">{{Наведена мрежна страница |url=http://data.worldbank.org/indicator/SI.POV.GINI?locations=BR |title= GINI index (World Bank estimate) |publisher= World Bank |accessdate= 9 November 2016}}</ref> |Gini_rank = 10. |Gini_year = 2019 |HDI_year = 2019 |HDI = 0.765 |HDI_change = increase |HDI_rank = 84. |HDI_ref = <ref name="HDI">{{Наведена мрежна страница |url=http://hdr.undp.org/sites/default/files/2016_human_development_report.pdf |title=2016 Human Development Report |year=2016 |accessdate=23 March 2017 |publisher=United Nations Development Programme}}</ref> |currency = [[Бразилски реал|Реал]] |currency_code = BRL |time_zone = BRT |utc_offset = -2 до -5 |date_format = дд/мм/гггг |drives_on = десно |cctld = [[.br]] |iso3166code = BR |calling_code = +55 }} '''Бразил''' ({{lang-pt|Brasil}}), официјално '''Федеративна Република Бразил''' ({{lang-pt|República Federativa do Brasil}}), е најголема држава во [[Јужна Америка]]. Површината и е речиси повеќе од половина на целиот [[континент]]. [[Главен град]] е [[Бразилија]]. Службен јазик е [[португалски]]от. Бразил е обграден од [[Атлантски Океан|Атлантскиот Океан]] на исток со брегова линија од 7.491 км. На север се граничи со [[Венецуела]], [[Суринам]], [[Гвајана]] и со прекуморскиот департмент [[Француска Гијана]]. На северозапад се граничи со [[Колумбија]]. На запад со [[Боливија]] и [[Перу]]. На југозапад со [[Аргентина]] и [[Парагвај]] и на југ со [[Уругвај]]. Бројни архипелази припаѓаат на Бразил, како [[Фернандо де Нороња]], [[Атолски Карпи|Атолските Карпи]], [[Св. Петар и Павлеви Карпи|Св. Петар и Павлевите Карпи]] и [[Тринидад и Мартин Ваз]]. Бразил бил колонија на [[Португалија]] сè до [[1822]]-ра. Во почетокот независен како империја, во доследност Бразил е [[Република]] од [[1889]]-та, иако бикамералната легислатура сега нарекувана [[Конгрес]] датира од [[1850]]-та. Моменталниот устав ја дефинира Бразил како [[Федерална Држава]], составена од [[Федерален округ (Бразил)|федерален округ]] и [[Бразилски држави|26 држави конституенти]]. Бразил е светска десетта економија, новите економски реформи дадоа нови проекции за развојот на Бразил. Бразил е член основач на [[Обединети нации|Обединетите Нации]] и [[Сојуз на јужноамериканските нации|Сојузот на јужноамериканските нации]]. Во Бразил предоминира [[Римокатоличка црква|католицизмот]], и се говори [[Португалски јазик|португалски]]. == Историја == {{Главна|Домородни Народи во Бразил}} [[Податотека:Jean baptiste debret - caçador escravos.jpg|left|thumb|[[Домородни Народи во Бразил|Бразилски домородци]], од [[Жан-Батист Дебрет]]]] Денешната територија на '''Бразил''' била населена најмалку пред 6000 години. Повеќето домородни народи кои живееле и живеат на територијата на Бразил се верува дека се потомци од првиот бран мигранти од [[Северна Азија]], поточно [[Сибир]], коишто го преминале [[Берингов Проток|беринговиот проток]] кон крајот на ледената епоха околу 9000-та год. п.н.е. Во 1500-та год. од н.е. територијата на модерен Бразил имала население од околу 3 милиони, разделено во над 2000 нации и племиња. Во текот на наредните три века, Бразил бил непрекинато колонизиран од [[Португалија|Португалците]]. Лингвистиката открила над 188 живи [[Бразилски јазици|домородни јазици]] со над 150,000 говорници. Во 2007 Националната Индијанска Фондација (Fundação Nacional do Índio) го изнесла податокот за 67 домородни племиња кои сè уште живеат без допир со конвенционалната цивилизација. [[Педро Алварес Кабрал]] го открил ова подрачје во [[1500]] година. Во тоа време домородците биле семи-номади концентрирани околу бреговите најмногу онаму каде што се влеваат поголемите реки во океанот. === Колонизација === [[Податотека:Non-Native American Nations Control over South America 1700 and on.gif|200px|thumb|right|политичкото формирање на [[јужна америка]]]] {{Главна|Колонијален Бразил}} [[Податотека:Brazil-16-map.jpg|left|thumb|Карта на бразил издадена од [[португалци|Португалски]] [[експлоратор]]и во 1519-та]] Во почетокот, [[Португалија]] не гледала со многу интерес кон Бразил, претежно поради [[профит]]от што го остварувала при тргување со [[Индија]], [[Индокина]], [[Кина]] и [[Јапонија]]. Во текот на овој период, дрвото со црвена боја, пау-бразил бил најексплотираниот ресурс од страна на португалските освојувачи. Во 1532 година, Португалија започнала со колонизација на Бразил.<ref name="ReferenceA">Огнена Никуљски, „Вовед“, во: ''Антологија на бразилскиот расказ''. Скопје: Три, 2012, стр. 5-11.</ref> Неколку рани населби биле основани покрај брегот, заедно со колонијалната престолнина [[Салвадор]] во 1549 година во [[Залив на Сите Светци|Заливот на сите светци]], а градот [[Рио де Жанеиро]] бил основан во март 1567 година. Во [[17 век]], приватни експедиции од Капетанијата Сао Паоло, нарекувани „[[Бандеиранти]]“ ја истражувале и раширувале територијата на Бразил. Во [[XVIII век]], тие пронашле [[злато]] и [[дијаманти]] на територијата на денешната држава [[Минас Жераис]]. Профитот од Благово е искористен за издржување на Португалската империја. Начинот на владеењето со Бразил и скапиот живот на Португалската монархија довела до движење за независност на Бразил. Производството на злато почнало да стагнира кон крајот на 18 век. За разлика од соседните шпански поседи, Португалската колонија го задржала територијалниот, политичкиот и лингвистичкиот унитаритет. === Империја === {{Главна|Бразилска Империја}} [[Податотека:Fala do trono.jpg|right|thumb|[[Империјална Фамилија на Бразил|Император]] [[Педро II од Бразил|Дом II Педро од Бразил]] во 1873]] Во [[1808]] година, [[крал]]от [[Жоао VI]] од [[Португалија]], бегајќи пред [[Наполеон]], се преселил во Бразил со целото кралско семејство и со владата. Тие пребегале во [[Рио де Жанеиро]], и градот тогаш станал престолнина на Португалската Империја. Рио останал престолнина помеѓу 1808 и 1815 година. Потоа било прогласено [[Обединето Кралство на Бразил, Португалија и Алгаверите|Обединетото Кралство на Бразил, Португалија и Алгаверите]] (1815-1825), со престолнина во [[Лисабон]]. Откако во 1821 година, Жоао VI се вратил во Португалија, неговиот син-престолонаслидник станал регент на Бразил. Следејки серија политички инциденти, Бразил станал независен на [[7 септември]] [[1822]] година. На 12 октомври 1822 година, Дом Педро бил прогласен за прв император на Бразил, под името [[Педро I]], а бил крунисан на [[1 декември]] [[1822]] година.<ref name="ReferenceA"/> Португалија ја признала независноста на Бразил во 1825 година. Во 1824 година, Педро I го распуштил конститутивното собрание со образложение дека ја загрозува [[слобода]]та, и донел [[устав]] по теркот на Португалија и на [[Франција]]. Но, владеењто на Педро I било административно неадекватно и политички притисоци го натерале да му ја отстапи власта на својот петгодишен син [[Педро II]], на [[7 април]] [[1831]] година.<ref name="ReferenceA"/> Педро I заминал во Португалија, а Бразил бил управуван од регенти до 1840 година. На [[23 јули]] [[1840]] година, Педро II бил крунисан за император. Неговото владеење го одбележува бумот на [[извоз]]от на [[кафе]], [[Војна на Тројната Алијансав|војната на тројната алијанса]] и крајот на тргувањето со [[роб]]ови од [[Африка]] во [[Америка]], во 1850 година. Во Бразил, ропството било укинато во 1888 година, по што започнале да доаѓааат многу европски емигранти. Подоцна, во земјата започнало да зема сила републиканското движење и во 1889 година, Педро II абдицирал, а Бразил станал [[република]].<ref name="ReferenceA"/> === Република === Крајот на [[XIX век]] и почетокот на [[XX век]], Бразил привлекол преку 5 милиони европски и јапонски имигранти. Бразилската демократија трипати била заменувана [[диктатура]]: [[1930]] - [[1934]] и [[1937]] - [[1945]] од страна на [[Жетулио Варгас]] и [[1964]] - [[1985]] од страна на група [[генерал]]и. Дури во 1990 година, во земјата биле одржани првите демократски избори.<ref name="ReferenceA"/> == Население == [[Податотека:ARCHELLA E THERY Img 05.png|thumb|right|230px|Густина на населеност на Бразил по општина]] Во Бразил живеат беше околу 190 милиони жители, но просечната густина на населението е нерамномерна, односно 22,31 жител по квадратен километар или 57,8 / sq mi), со сооднос на мажи со жени од 0,95: 1 и 83,75% од популацијата дефинирана како урбана. Најгусто населени се градовите [[Рио де Жанеиро]] и [[Сао Пауло]], а најмала густина на население има во [[Амазонска Низина|Амазонската Низина]]. Најголем дел од населението се белците (55%) и тоа најмногу потомците на [[Португалци]], [[Германци]], [[Италијанци]], [[Шпанци]] и [[Полјаци]]. Понатаму, 38% од населението им припаѓа на [[Мулати]]те, кои се двапати побројни од Местиците и сочинуваат главен дел на селското население. [[Црнци]]те сочинуваат 6% од населението, а останатите 1% им припаѓа на [[Јапонци]]те, [[Арапи]]те и на американските [[Индијанци]].<ref>2008 PNAD, IBGE. "[http://www.sidra.ibge.gov.br/bda/tabela/protabl.asp?c=261&i=P&nome=on&notarodape=on&tab=261&unit=0&pov=1&opc1=1&poc2=1&OpcTipoNivt=1&opn1=2&nivt=0&poc1=1&sec58=0&orp=6&qtu3=27&opv=1&sec1=0&opc2=1&pop=1&opn2=2&orv=2&orc2=4&opc58=1&qtu2=5&sev=93&sec2=0&opp=1&opn3=0&orc1=3&poc58=1&qtu1=1&cabec=on&orc58=5&opn7=0&decm=99&ascendente=on&sep=43343&orn=1&qtu7=9&pon=2&OpcCara=44&proc=1 População residente por situação, sexo e grupos de idade]"</ref>.<ref>2008 PNAD, IBGE. "[http://www.sidra.ibge.gov.br/bda/tabela/protabl.asp?c=261&i=P&nome=on&notarodape=on&tab=261&unit=0&pov=3&opc1=1&poc2=1&OpcTipoNivt=1&opn1=2&nivt=0&poc1=2&sec58=0&orp=6&qtu3=27&opv=1&sec1=0&sec1=1&sec1=2&opc2=1&pop=1&opn2=2&orv=2&orc2=4&opc58=1&qtu2=5&sev=93&sev=1000093&sec2=0&opp=1&opn3=0&orc1=3&poc58=1&qtu1=1&cabec=on&orc58=5&opn7=0&decm=99&ascendente=on&sep=43343&orn=1&qtu7=9&pon=2&OpcCara=44&proc=1 População residente por situação, sexo e grupos de idade]."</ref> Населението е силно концентрирано во регионите на југоисточниот регион (79,8 милиони жители) и североисточниот регион (53,5 милиони жители), додека двата најекспонирани региони, Центар-Запад и Север, кои заедно сочинуваат 64,12% од бразилската територија, имаат вкупно само 29,1 милиони жители. ===Религија=== *[[Христијани]] - 183,310,550 *[[Муслимани]] - 40,000 *Без Религија - 15,401,050 *[[Будисти]] - 194,950 *Народна Религија - 5,458,600 *[[Евреи]] - 110,000 *Други - 389,900 {{bar box |float=right |title=Верници во Бразил<ref>[http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf Попис 2002, книга 10, 335 стр.]</ref> |barwidth=200px |bars= {{Столбен постоток|Христијани|blue|95.90}} {{Столбен постоток|Муслимани|green|0.02}} {{Столбен постоток|Без Религија|yellow|7.90}} {{Столбен постоток|Будисти|pink|0.10}} {{Столбен постоток|Народна Религија|red|2.80}} {{Столбен постоток|Евреи|red|0.06}} {{Столбен постоток|Други|black|0.20}} }} {{Најголеми градови во Бразил}} == Потекло на името == Името на Бразил е изведено од [[бразилерово дрво]], тоа е црвеникаво дрво. На [[Јазик Тупи|Тупи]] се нарекува "ибирапитанга", што во буквален превод значи црвено дрво. Дрвото е користено за боење алишта. Друга теорија околу етимологијата на Бразил е сврзана со ирскиот мит за [[Хај-Бразил]], фантом остров сличен со островот [[Свети Брендан (остров)|Свети Брендан]], ситуиран југозападно од [[Ирска]]. Легендата била толку силна што во [[XV]] век многу експедиции трагале по него, најпозната е експедицијата на [[Џон Кабот]]. Се претпоставува дека после достигнувањето на бразилските земји од страна на Педро Алварес Кабрал во 1500-та ирскиот мит влијаел врз именувањето на земјата. Дека легендата била популарна меѓу иберските народи може да се потврди преку името на островот Азорејска Терцеира, Регистриран во XIV век во Каталонски Атлас. Првите имиња на земјата биле Ilha de Vera Cruz(Остров Вера Круз) и Terra de Santa Cruz(Земја на Св. Круз). == Географија и клима == {{Главна|Географија на Бразил}} Бразил го зафаќа најголемиот дел од источниот брег на [[Јужна Америка]], исто така зафаќа и голем дел од континенталната земја,<ref name="Encarta 6">{{наведена енциклопедија | title = Land and Resources | encyclopedia = Encarta | publisher = MSN | url = http://encarta.msn.com/encyclopedia_761554342/Brazil.html#s1 | accessdate = 06.11.2008 }}</ref> делејки земни граници со [[Уругвај]] на југ, [[Аргентина]] и [[Парагвај]] на југозапад, [[Боливија]] и [[Перу]] на запад, [[Колумбија]] на северозапад, [[Венецуела]], [[Суринам]], [[Гвајана]] и [[Прекуморски Департмен|тпрекуморскиот департмент]] [[Француска Гијана]] на север. Бразил е петта по големина држава во светот по [[Русија]], [[Канада]], [[Кина]] и [[САД]] и трета по големина во [[Америка]]. Бразил се протега низ четири [[часовни појаси]]. Бразилската [[топографија]] е исто така разнолика, вклучувајќи [[рид]]ови, планини, котлини, висорамнини. Повеќето Бразил лежи меѓу 200 м и 800 метри нд<ref name="Encarta 7">{{наведена енциклопедија | title = Natural Regions | encyclopedia = Encarta | publisher = MSN | url = http://encarta.msn.com/encyclopedia_761554342/Brazil.html#s1 | accessdate = 2008-06-11 }}</ref>. Највисоката точка на Бразил е Врв Неблина со 3014 м, а најниска е Атлантскиот брег со 0 метри нв. Поголеми реки се [[Амазон]] [[Парања (река)|Парања]] [[Рио Негро]], [[Сао Франциско (река)|Сао Франциско]] и др. == Административна поделба == {| float="right" class="infobox" |{{Карта на државите на Бразил |float=right |width=450 }} |} Според [[Бразилски устав|Бразилскиот устав]] од [[1988]] година, Бразил е федерација составена од 26 [[држава|држави]], еден [[федерален округ]], и, исто така, [[општина|општини]]. Ниеден од [[конституент]]ите нема право на оттуѓување. Државите се основани на историски, конвенционални граници создавани низ времето, иако некои граници се обсудливи. Државите можат да бидат делени и соединувани со цел создавање на нови по основа на [[плебицит]]. Државите имаат нивна управа, право да собираат свои даноци и данок на ниво на федерацијата. Тие имаат [[гувернатор]] и [[легислативно тело]] избрани од нивниот народ. Поседуваат исто така и независно [[судство]]. Но сепак го немаат правото да создаваат свои закони. Општините можат да бидат делени или спојувани по основа на плебицит, следејки некои правила на федералниот устав и зачувувајки ги внатрешните државни граници, имаат нивна управа, право да собираат свои даноци и данок на ниво на федерацијата и федералната [[конституент]]ка. Имаат градоначалник и легислативно тело избирани од нивниот народ. Федералниот округ е округ на Бразилската престолнина, [[Бразилија]], како таков тој не е држава, иако има одлики, но има својства и на општина. Не може да биде делена но си има свој судски систем. Бразилскиот устав го дозволува постоењето на инкорпорирани држави. === Региони === {{Главна|Региони на Бразил}} Бразилските региони не се политички или административни дивизии. Единствено се создадени со цел за статистичка регулација. Територијата на Бразил во [[1968]] година е поделена од [[Бразилскиот Институт за Географија и Статистика (БИГС)]], со цел демогравска и статистичка регулација на Северна, Североисточна, Централно Западна, Југоисточна и Јужна статистичка дивизија. === Држави === {{Главна|Сојузни држави во Бразил}} Бразил се состои од 26 држави и еден [[Федерален округ (Бразил)|федрален округ]]. Ниеден од конституентите нема право на оттуѓување. Државите се основани на историски, конвенционални граници создавани низ времето, иако некои граници се обсудливи. Државите можат да бидат делени и соединувани со цел создавање на нови по основа на плебицит. Државите имаат нивна управа, право да собираат свои даноци и данок на ниво на федерацијата. Тие имаат гувернатор и легислативно тело избрани од нивниот народ. Поседуваат исто така и независно судство. Но сепак го немаат правото да создаваат свои закони. [[Податотека:Brazil Exclusive Economic Zones.png|thumb|220px|десно|ексклузивна економска зона на Бразил]] == Јазик == [[Португалски јазик|Потругалскиот]] е службен јазик на Бразил, којшто се говори од речиси целото население, и претставува единствен јазик на весниците, [[Радио|радијата]], [[телевизија]]та и во администрацијата. Единствениот исклучок е [[Јазик Неѐнгату|Неѐнгату]], домороден јужноамерикански јазик што е службен јазик, заедно со [[португалски јазик|португалскиот]], во општината [[Сао Габриел де Какојера]]. Бразил е единствената земја од [[Јужна Америка]] каде што се зборува португалски. == Култура == {{Главна|Културата во Бразил}} [[Податотека:Brazilian Carnival.jpg|десно|thumb|[[Бразилски карневал]] во [[Рио де Жанеиро]], се смета за една од најголемите забави на Земјата.]] Доста различни елементи го сочинуваат бразилското [[Бразилско општество|општество]] со својата мултиетничка комплексност.<ref name="Encarta">{{наведена енциклопедија | title = People and Society | encyclopedia = Encarta | publisher = MSN | url = http://encarta.msn.com/encyclopedia_761554342_3/Brazil.html | accessdate = 2008-06-10 }}</ref> Бразилската култура во главно била под влијание на европската, [[Африкански народи|африканската]], и [[Домородни народи во Бразил|домородните]] култури и традиции.<ref name="Encarta"/> Најголемото влијание доаѓало од [[Културата во Португалија|Португалската култура]], поради силните колонијални врски на Португалската империја. Покрај доста наследеното, од Поругалците е наследен [[Португалски јазик|јазикот]], [[Католичка црква|католичката вера]] и [[Мануелина|колонијалните архитектурни стилови]].<ref>{{Наведена мрежна страница | title = 15th-16th Century | work = History | publisher = Brazilian Government official website | url = http://www.brasil.gov.br/ingles/about_brazil/history/xvi_cent/ | accessdate = 2008-06-08 }}</ref> Other aspects of Brazilian culture are contributions of [[Italian Brazilian|Italian]], [[Бразилски Германци|Германци]] и други [[Бразилски Европјани|Европски имигранти]]; дошле во голем број и нивното влијание може да се забележи на југ и на југосток во Бразил.<ref name="Encarta 2">{{наведена енциклопедија | title = Population | encyclopedia = Encarta | publisher = MSN | url = http://encarta.msn.com/encyclopedia_761554342_3/Brazil.html | accessdate = 2008-06-10 }}</ref> [[Домородни народи во Бразил|Домородните народи]] влијаеле на кујната и јазикот на Бразил; додека [[Афро-Бразилци|Африканците]], донесени во Бразил како робови, влијаеле на јазикот, кујната, [[Музиката во Бразил|музиката]], танцевите и [[религија]]та.<ref name="Encarta 2"/><ref>{{наведени вести | last = Freyre | first = Gilberto | title = The Afro-Brazilian experiment - African influence on Brazilian culture | publisher = UNESCO | year = 1986 | url = http://findarticles.com/p/articles/mi_m1310/is_1986_May-June/ai_4375022 | accessdate = 2008-06-08 |archiveurl=http://archive.is/vm7Y|archivedate=2012-05-30}}</ref> [[Бразилска нижевност|Литературата]] во Бразил датира од [[16 век]], од пишувањата на првите португалски истражувачи, како [[Перо Ваз де Камиња]], писател на флотата на [[Педро Алварез Кабрал]].<ref>{{наведена енциклопедија | title = Literature | encyclopedia = Encarta | publisher = MSN | url = http://encarta.msn.com/encyclopedia_761554342_5/Brazil.html | accessdate = 2008-06-08 }}</ref> [[Кујната во Бразил|Кујната]] варира доста од регион до регион. Овој диверзитет го рефлектира миксот на доморидци и емигранти. Така е создадена национална кујна обележена со зачувување на регионалните карактеристики.<ref name="Encarta 4">{{наведена енциклопедија | title = Way of Life | encyclopedia = Encarta | publisher = MSN | url = http://encarta.msn.com/encyclopedia_761554342_4/Brazil.html | accessdate = 2008-06-08 }}</ref> Бразилските културни традиции се доста уникални во однос на музичките стилови, [[Самба (музика)|самба]], [[Боса Нова]], [[Форо]], [[Фрево]], [[Пагоде]] и многу други.<ref name="Encarta 3">{{наведена енциклопедија | title = Music and Dance | encyclopedia = Encarta | publisher = MSN | url = http://encarta.msn.com/encyclopedia_761554342_5/Brazil.html | accessdate = 2008-06-08 }}</ref> Бразил исто така придонел и во класичната музика, која може да се забележи во делата на многу композитори.<ref name="Encarta 3"/> Во уметноста, значајни модерни уметници [[Анита Малфати]] и [[Тарсила до Амарал]] се пионери на [[Бразилска Уметност|Бразилската уметност]].<ref>{{наведена енциклопедија | title = Art and Architecture | encyclopedia = Encarta | publisher = MSN | url = http://encarta.msn.com/encyclopedia_761554342_5/Brazil.html | accessdate = 2008-06-08 }}</ref> [[Бразилски карневал|Карневалот]] ({{lang-pt|Carnaval}}), со спектакуларни улични паради и музика,е една од посилните слики на Бразил;<ref name="Encarta 4"/> се одржува секоја година ден пред[[Велигден]] аи го означува почетокот на [[Велики Пости|великите пости]]. Карневалот се слави во цел Бразил, секаде обележан со своите регионални карактеристики, но најспектакуларни славења надвор од [[Рио де Жанеиро]] се одржуваат во [[Салвадор]], [[Ресифе]], и [[Олинда]].<ref name="Encarta 4"/> === Религија === {{Главна|Религија во Бразил}} [[Податотека:CorcovadofotoRJ.jpg|right|thumb|[[Статуа на Исус Христос Искупителот|Христос Искупителот]], избрана како едно од [[Нови седум светски чуда|" Новите седум светски чуда]] и симбол на Бразилското христијанство]] Религијата е многу разнолика во Бразил, при што уставот дава слобода на вероисповед, а владата генерално го почитува тоа право во практиката.<ref name="Constituição">{{Наведена мрежна страница | title = Brazilian Federal Constitution | publisher = Presidency of the Republic | year = 1988 | url = http://www.planalto.gov.br/ccivil_03/Constituicao/Constituiçao.htm | language = pt | accessdate = 2008-06-03 }} {{Наведена мрежна страница | title = Brazilian Federal Constitution | publisher = v-brazil.com | year = 2007 | url = http://www.v-brazil.com/government/laws/titleI.html | quote = Unofficial translate | accessdate = 2008-06-03 }}</ref> [[Римо Католичка црква|Римо католичката црква]] преовладува, правејќи ја Бразил најголема католичка нација во светот.<ref name="USDS">{{cite conference | title = Brazil | booktitle = International Religious Freedom Report | publisher = U.S. Department of State | date = 2005-11-08 | url = http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2005/51629.htm | accessdate = 2008-06-08 }}</ref> Формалната врзка меѓу државата и Римо-католицизмот ослабнала кон крајот на 19 век, сепак до определен степен црквата задржала влијание.<ref name="Encarta 5">{{наведена енциклопедија | title = Religion | encyclopedia = Encarta | publisher = MSN | url = http://encarta.msn.com/encyclopedia_761554342_4/Brazil.html | accessdate = 2008-06-08 }}</ref> Бројот на протестантите расте. До 1970-та, мнозинството Бразилски протестанти биле следбеници на "традиционалните цркви", повеќето Лутеранци, Пресбитеранци и Баптисти. Од тогаш навака, бројот на Пентокостал и Неопентокостал следбеници значајно нараснал.<ref name="Encarta 5"/> Традиционалните Африкански верувања, донесени робовите, се имаат смешано со Католицизмот, и така се создале Афро-Бразилските религии [[Макумба]], [[Кандомбле]] и [[Умбанда]].<ref name="USDS"/> Домородните религии варираат од група до група.<ref name="Encarta 5"/> Според пописот од 2009: 73,89% се католици; 15,41% протестанти; 0,907% други [[христијански деноминации]]; 0,309% традиционални христијански религии; 0,010% домородни религии; 7,354% агностицисти, атеисти или нерелигиозни; и 0,806% други религии. Некои од последните се 0,126% будисти; 0,051% јудаисти and 0,016% муслимани.<ref>{{cite conference | title = Religion in Brazil | booktitle = 2000 Demographic Census | publisher = Brazilian Institute of Geography and Statistics | year = 2000 | url = http://www.ibge.gov.br/home/estatistica/populacao/censo2000/populacao/religiao_Censo2000.pdf | format = PDF | accessdate = 2008-06-08 }}</ref><ref name="CIA People">{{Наведена мрежна страница | title = People of Brazil | booktitle = The World Factbook | publisher = Central Intelligence Agency | year = 2008 | url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/br.html | accessdate = 2008-06-03 }}</ref> === Спорт === {{Главна|Спорт во Бразил}} [[Податотека:Maracanã Stadium Rio.jpg|thumb|right|[[Маракана (стадион)|Маракана]], на [[Campeonato Brasileiro Série A|Бразилското првенство]].]] {{Multiple image |align = right |direction = vertical |width = 220 |image1 = Selo da Copa de 1970 3 cruzeiros.jpg |caption1 = Печат за победа на [[Фудбалска репрезентација на Бразил|бразилската репрезентација]] на [[Светско првенство во фудбал 1970]] |image2 = Ayrton Senna with toy car cropped no wm.jpg |caption2 = [[Аиртон Сена|Сена]], едно од најголемите имиња во историјата на [[Формула 1|Ф1]]. }}Најпопуларниот спорт во Бразил е [[фудбал]]о<nowiki/>т.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://justica-federal.jusbrasil.com.br/noticias/74894/futebol-o-esporte-mais-popular-do-brasil-e-destaque-no-via-legal |title=Futebol, o esporte mais popular do Brasil, é destaque no Via Legal :: Notícias|publisher=Jusbrasil.com.br |accessdate=16 April 2011}}</ref> [[Фудбалска репрезентација на Бразил|Бразилската фудбалска репрезентација]] е рангиран меѓу најдобрите во светот според [[ФИФА|ФИФА светски ранг-список]] и го има освоено [[Светско првенство во фудбал|ФИФА Светскиот куп]] рекордни пет пати.<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Football in Brazil |work=Goal Programme |publisher=International Federation of Association Football |date=15 April 2008 |url=http://www.fifa.com/associations/association=bra/goalprogramme/index.html |accessdate=6 June 2008}}</ref><ref>Zirin, 2014. Chapter 4 ''"Futebol: The Journey from Daring to Fear"''</ref> [[Одбојка]]та, [[кошарка]]<nowiki/>та, [[авто трки]]те и боречките вештини, исто така привлекуваат голема публика во бразилската спортска јавност. Бразилскиот машки национален одбојкарски тим, моментално ги држи титулите на Светската одбојкарска титула, Светско првенство во во машка конкуренција. Некои спортски дисциплини имаат свое потекло од Бразил: [[фудбал на плажа]],<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Beach Soccer |publisher=International Federation of Association Football |url=http://www.fifa.com/aboutfifa/developing/beachsoccer/index.html |accessdate=6 June 2008}}</ref> [[футсал]] (фудбал во затворен простор)<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Futsal |publisher=International Federation of Association Football |url=http://www.fifa.com/aboutfifa/developing/futsal/index.html |accessdate=6 June 2008}}</ref> и футволејот како варијација од фудбалот. Во боречките вештини, Бразилците ја развиле [[Капуера]]та,<ref>{{Наведена мрежна страница |title=The art of capoeira |publisher=BBC |date=20 September 2006 |url=http://www.bbc.co.uk/northyorkshire/content/articles/2005/09/13/capoeira_feature.shtml |accessdate=6 June 2008}}</ref> [[Валетудо]],<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Brazilian Vale Tudo |publisher=I.V.C |url=http://valetudo.com.br/ |accessdate=6 June 2008}}</ref> и бразилското Џиу Џицу.<ref>{{Наведена мрежна страница |title=International Brazilian Jiu-Jitsu Federation |publisher=[[International Brazilian Jiu-Jitsu Federation]] |url=http://www.ibjjf.org/index.htm |url-status=dead |accessdate=6 June 2008 |archivedate=20 April 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080420155232/http://www.ibjjf.org/index.htm}}</ref> Во автомобилските спортови, тројца бразилски возачи имаат освоено светско првенство во [[Формула 1]] (осум пати).<ref>{{Наведена мрежна страница |last=Donaldson |first=Gerald |title=Emerson Fittipaldi |work=Hall of Fame |publisher=The Official Formula 1 Website |url=http://www.formula1.com/teams_and_drivers/hall_of_fame/282/ |accessdate=6 June 2008}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |last=Donaldson |first=Gerald |title=Nelson Piquet |work=Hall of Fame |publisher=The Official Formula 1 Website |url=http://www.formula1.com/teams_and_drivers/hall_of_fame/181/ |accessdate=6 June 2008}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |last=Donaldson |first=Gerald |title=Ayrton Senna |work=Hall of Fame |publisher=The Official Formula 1 Website |url=http://www.formula1.com/teams_and_drivers/hall_of_fame/45/ |accessdate=6 June 2008}}</ref> Бразил бил домаќин на неколку меѓународни спортски настани од највисок профил, како [[Светско првенство во фудбал 1950|Светско Првенство во фудбал 1950 година]]<ref>{{Наведена мрежна страница |title=1950 FIFA World Cup Brazil |work=Previous FIFA World Cups |publisher=International Federation of Association Football |url=http://www.fifa.com/worldcup/archive/edition=7/index.html |accessdate=6 June 2008 |archive-date=2018-11-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181112151004/https://www.fifa.com/worldcup/archive/edition=7/index.html |url-status=dead }}</ref> и скорешното [[Светско првенство во фудбал 2014|светско првенство во фудбал во 2014 година]].<ref>{{Наведена мрежна страница|title=2014 FIFA World Cup Brazil |publisher=International Federation of Association Football |url=http://www.fifa.com/worldcup/preliminarydraw/index.html |accessdate=6 June 2008 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080609044247/http://www.fifa.com/worldcup/preliminarydraw/index.html |archivedate=9 June 2008}}</ref> На патеката [[Сао Паоло]], автодромот Хозе Карлос Пасе, е домаќин на годишната „Големата награда на Бразил“.<ref>{{Наведена мрежна страница |title=The Official Formula 1 Website |publisher=[[Formula One Administration]] |url=http://www.formula1.com/races/in_detail/brazil_804/circuit_diagram.html |url-status=dead |archivedate=4 June 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080604141640/http://www.formula1.com/races/in_detail/brazil_804/circuit_diagram.html |accessdate=6 June 2008}}</ref> Сао Паоло ги организирал [[Панамериканските игри во 1963 година]], додека, а Рио де Жанеиро бил домаќин на [[Пан Американски игри|Пан Американските игри]] во 2007 година.<ref name="LiMacIntosh2011">{{Наведена книга|author1=Ming Li|author2=Eric W. MacIntosh|author3=Gonzalo A. Bravo|title=International Sport Management|url=https://books.google.com/books?id=udBgtzFSlBIC&pg=PA129|year=2011|publisher=Human Kinetics – College of Business at Ohio University|isbn=978-1-4504-2241-3|page=129}}</ref> На 2 октомври 2009 година, Рио де Жанеиро бил избран да биде домаќин на [[Летни олимписки игри 2016|Летни олимписки игри во 2016 година]] и Параолимпијадата во истата година, што го прави првиот јужноамерикански град да биде домаќин на игрите<ref name="guardian_olympics">"[https://www.theguardian.com/sport/2009/oct/02/olympics-2016-games-rio-pele Olympics 2016: Tearful Pele and weeping Lula greet historic win for Rio]," ''[[The Guardian]]'', 2 October 2009.</ref> како и втор град во [[Латинска Америка]], после [[Град Мексико]]. Покрај тоа, земјата била домаќин на [[ФИБА Европа|ФИБА]] Светското првенство во кошарка во 1954 година и во 1963 година. На настанот од 1963 година, [[Бразилската кошаркарска репрезентација]] ја освоила еден од двете титули во светските натпреварувања.<ref name="FIBA History">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fiba.com/downloads/v3_abouFiba/mp/FIBA_world_championships_history.pdf|title=FIBA World Championship History (pdf)|publisher=[[FIBA]]|date=1 January 2007 |accessdate=24 February 2012}}</ref> ==Бразил како тема во уметноста и во популарната култура== * „[[Момчињата од Бразил]]“ ([[англиски]]: ''The Boys From Brazil'' ) — американски [[филм]] од 1978 година, во [[режија]] на [[Френклин Ј. Шафнер]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://raspored.hrt.hr/?raspored=1&mreza=3&datum=2017-11-05 |title=HRT (пристапено на 3.11.2017) |accessdate=2017-11-16 |archive-date=2017-11-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171121215937/http://raspored.hrt.hr/?raspored=1&mreza=3&datum=2017-11-05 |url-status=dead }}</ref> * „[[Чао Бразил]]“ (''Bye bye Brasil'') — [[филм]] на [[режисер]]от [[Карлос Диегуес]] од 1980 година.<ref>''Пази се! Доаѓа Cinedays 13.'' Скопје: Младински културен центар, 2014, стр. 61.</ref> * „[[Централната станица на Бразил]]“ (''Central do Brasil'') — [[филм]] на [[режисер]]от [[Валтер Салес]] од 1998 година.<ref>''Пази се! Доаѓа Cinedays 13.'' Скопје: Младински културен центар, 2014, стр. 63.</ref> * „Бразил“ ([[англиски]]: ''Brazil'') — песна на англиската [[Панк рок|панк-рок]] група ''[[Wire (панк-рок група)|Wire]]'' од 1977 година.<ref>[https://www.discogs.com/release/223354-Wire-Pink-Flag Discogs, Wire – Pink Flag (пристапено на 9.10.2021)]</ref> * „Кратово виа Бразил“ — песна на македонската група „[[Љубојна]]“ од 2017 година.<ref>Соња Алексоска Неделковска, „Со енергијата ќе ги дигнеме сите на нозе“, ''Дневник'', година XXI, број 6288, понеделник, 13 февруари 2017, стр. 19.</ref> * „Момчињата од Бразил“ ([[англиски]]: ''Boys From Brazil'') — песна на британската [[Рок-музика|рок]]-група „[[Simple Minds]]“ од 1981 година.<ref>[https://www.discogs.com/Simple-Minds-Sons-And-Fascination/release/38871 Discogs, Simple Minds – Sons And Fascination (пристапено на 15 април 2021)]</ref> == Надворешни врски == {{sisterlinks|Brazil}} {{wikisource|CIA World Fact Book, 2004/Brazil}} ; Влада и Администрација * [http://www.brasil.gov.br/ingles/ Бразилска Федерална Влада] * [http://www2.camara.gov.br/english Пратеничка Комора] * [http://www.senado.gov.br/ федерален Сенат] * [http://www.presidencia.gov.br/ingles Претседателство на Бразил] * [https://www.cia.gov/library/publications/world-leaders-1/world-leaders-b/brazil.html Глава на државата и членови на кабинетот] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110813045053/https://www.cia.gov/library/publications/world-leaders-1/world-leaders-b/brazil.html |date=2011-08-13 }} ; Општа информација * [http://www.ibge.gov.br/english/ Бразилски институт за географија и статистика] * [http://www.ipea.gov.br/default.jsp Институт за Применето Економско Истражување] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070329152116/http://www.ipea.gov.br/default.jsp |date=2007-03-29 }} * [http://www.bndes.gov.br/english/# Национална Банка за Социјален и Економски Развој] * [http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/brtoc.html Профил на земјата] од државната Конгреска Библиотека на САД (1997) ; Економија и бизнис * [http://www.bcb.gov.br/?english Бразилска Централна Банка] * [http://www.brazilcham.com/ Бразилско-Американска трговска комора] * [http://www.britcham.com.br/default.asp?idioma=1 Британска комора во Бразил] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130614053043/http://www.britcham.com.br/default.asp?idioma=1 |date=2013-06-14 }} * [http://www.bovespa.com.br/indexi.asp São Paulo трговска берсза] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070927195008/http://www.bovespa.com.br/indexi.asp |date=2007-09-27 }} ; Спорт и туризам * [http://www.brazil.org.uk/tourism/accommodation.html Сместување во Бразил] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080925042216/http://www.brazil.org.uk/tourism/accommodation.html |date=2008-09-25 }} * [http://portal.esporte.gov.br/ Спорт во Бразил] * [http://www.braziltour.com/site/en/home/index.php Tourism туризам во Бразил] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090316031118/http://www.braziltour.com/site/en/home/index.php |date=2009-03-16 }} {{-}} == Поврзано == * [[Јужна Америка]] == Наводи == {{|2}} {{Бразил}} {{Јужна Америка}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Бразил|*]] [[Категорија:Држави во Јужна Америка]] [[Категорија:Поранешни колонии на Португалија]] jdnm4wyhi8dyzacvqi5nlkvu60e8yp0 Евро 0 9271 4804077 4761620 2022-08-21T09:52:17Z 95.87.235.200 Македонски превод wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Валута | currency_name = Евро | currency_name_in_local = {{Collapsible list|title=8 други имиња|{{native name|bg|евро}}|{{native name|el|ευρώ}}|{{native name|hu|euró}}|{{native name|ga|eoró}}|{{native name|lv|eiro}}|{{native name|lt|euras}}|{{native name|mt|ewro}}|{{native name|sl|evro}}}} | image_1 = Euro Series Banknotes (2019).jpg | image_title_1 = Банкноти | image_2 = Euro 1 coin.gif | image_title_2 = €1 монета | iso_code = EUR | iso_number = 978 | iso_exponent = 2 | issuing_authority = [[Европска централна банка]] | issuing_authority_website = {{URL|www.ecb.europa.eu}} | date_of_introduction = 1 јануари 2002 | unofficial_users = {{знаме|Косово}}<ref group="б">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.unmikonline.org/regulations/admdirect/1999/089%20Final%20%20ADE%201999-02.htm |title=By UNMIK administration direction 1999/2 |accessdate=2010-04-24 |archive-date=2011-06-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110607234444/http://www.unmikonline.org/regulations/admdirect/1999/089%20Final%20%20ADE%201999-02.htm |url-status=dead }}</ref><br>{{знаме|Црна Гора}}<ref group="б">By an internal act (references missing)</ref> | using_countries = {{Collapsible list|titlestyle=font-weight:normal; background:transparent; text-align:left;|title={{знамеикона|Европска Унија}} [[Еврозона]]|{{знаме|Австрија}}|{{знаме|Белгија}}|{{знаме|Кипар}}<ref group="б">Освен [[Северен Кипар]] што користи [[турска лира]]</ref>|{{знаме|Естонија}}|{{знаме|Финска}}|{{знаме|Франција}}<ref group="б">Вклучувајќи ги [[прекуокеански оддел]]r</ref>|{{знаме|Германија}}|{{знаме|Грција}}|{{знаме|Ирска}}|{{знаме|Италија}}<ref group="б">Освен [[Кампионе]] што користи [[швајцарски франк]].</ref>|{{знаме|Латвија}}|{{знаме|Литванија}} (од 2015)|{{знаме|Луксембург}}|{{знаме|Малта}}|{{знаме|Холандија}}<ref group="б">Само митрополит. Употреба на прекуокеанските кралства се користи [[Холандски антилски гулден]].</ref>|{{знаме|Португалија}}|{{знаме|Словачка}}|{{знаме|Словенија}}|{{знаме|Шпанија}}}}{{Collapsible list|titlestyle=font-weight:normal; background:transparent; text-align:left;|title=[[Меѓународен статус на користењето на еврото|3 земји]] |{{знаме|Монако}}<ref group="б">[http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2002:142:0059:0073:EN:PDF Со паричен договор меѓу Франција (постапувајќи за ЕК) и Монако]</ref> |{{знаме|Сан Марино}}<ref group="б">[http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2001:209:0001:0004:EN:PDF Со паричен договор меѓу Италија (постапувајќи за ЕК) и Сан Марино]</ref>|{{знаме|Ватикан}}<ref group="б">[http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2001:299:0001:0004:EN:PDF Со паричен договор меѓу Италија (постапувајќи за ЕК) и градот Ватикан]</ref>}}{{Collapsible list|titlestyle=font-weight:normal; background:transparent; text-align:left;|title=5 други|{{знаме|Акротири и Декелија}} <small>(Обединето Кралство)</small><ref group="б">[http://www.sba.mod.uk/SBA%20Legislation/Ord%202007/Euro%20Ordinance%202007.pdf Со третиот протокол кон Договорот за припојување на Кипар кон локалната уредба на ЕУ и Велика Британија].</ref>|{{знаме|Клипертон}} <small>(Франција)</small>|{{знаме|Француски Јужни и Антарктички Земји}} <small>(Франција)</small>|{{знаме|Мајот}} <small>(Франција)</small><ref group="б">[http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:1999:030:0029:0030:EN:PDF Со договор на Советот на ЕУ]. Мајот ќе стане интегрален дел од Франција, а оттука и ЕУ и еврозоната, а во 2011 година ќе стане француски департман со 20-годишен преоден период.</ref>|{{знаме|Свети Пјер и Микелон}} <small>(Франција)</small><ref group="б">[http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:1999:030:0029:0030:EN:PDF Со договор на Советот на ЕУ]</ref>}} | inflation_rate = 8,6% (јуни 2022) | inflation_source_date = [http://sdw.ecb.europa.eu/quickview.do?SERIES_KEY=122.ICP.M.U2.N.000000.4.ANRSERIES_KEY=122.ICP.M.U2.N.000000.4.ANR ECB], јуни 2009 | inflation_method = [[Усогласен индекс на потрошувачки цени|УСПЦ]] | pegged_by = {{Collapsible list|titlestyle=font-weight:normal; background:transparent; text-align:left;|title=10 валути|frame_style=border:none; padding: 0;|[[Босанска конвертибилна марка|Босанска марка]]|[[Бугарски лев]]|[[Зелено'ртски ескудо]]|[[Централноафрикански франк]]|[[Пацифички франк]]|[[Коморски франк]]|[[Данска круна]] (±2.25%)|[[Западноафрикански франк]]}} | superunit_ratio_1 = 1/100 | superunit_name_1 = цент | superunit_inline_note_1 = вистинската употреба [[Лингвистички прашања во врска со еврото|варира во зависност од јазикот]] | symbol = [[€]] | nickname = Единствената валута<ref>Официјалните документи и законодавството го нарекуваат еврото како „единствена валута“.<br /> {{Наведена мрежна страница| url = http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:31997R1103:EN:HTML| title = Council Regulation (EC) No 1103/97 of 17 June 1997 on certain provisions relating to the introduction of the euro | accessdate = 2009-04-01| author = | authorlink = | date = 1997-06-19| work = Official Journal L 162, 19/06/1997 P. 0001&nbsp;– 0003| publisher = European Communities}}<br />Овој термин понекогаш го прифаќаат медиумите ([http://www.google.com/search?q=%22the+single+currency%22 Google hits for the phrase])</ref><br>{{Collapsible list|titlestyle=font-weight:normal; background:transparent; text-align:left;|title=локални имиња|Еге ([[фински јазик|фински]])|Еумелн ([[Германски јазик|германски]])|Кнаак ([[холандски јазик|холандски]])|Квид ([[ирски англиски]])|Тевро ([[Германски јазик|германски]])}} | plural = Види [[Лингвистички прашања во врска со еврото|лингвистички прашања]] | plural_subunit_1 = Видете ја статијата | frequently_used_coins = [[1 евро цент|1c]], [[2 евро цент|2c]], [[5 евро цент|5c]], [[10 евро цент|10c]], [[20 евро цент|20c]], [[50 евро цент|50c]], [[1 евро|€1]], [[2 евра|€2]]<br /><small>освен ако не е поинаку наведено како ретко користено</small> | rarely_used_coins = [[1 евро цент|1c]] и [[2 евро цент|2c]]<br><small>(се однесува на Финска и Холандија)</small> | frequently_used_banknotes = [[5 евра|€5]], [[10 евра|€10]], [[20 евра|€20]], [[50 евра|€50]] | rarely_used_banknotes = [[100 евра|€100]], [[200 евра|€200]], [[500 евра|€500]] | printer = {{Collapsible list|titlestyle = font-weight:normal; background:transparent; text-align:left;|title=Неколку|frame_style=border:none; padding: 0;|[[Полиграфски институт и Државна ковница]]|[[Португалска банка]]|[[Банка на Грција]]|[[Банка на Франција]]|[[Сојузна канцеларија за печатење]]|[[Централна банка и Управа за финансиски услуги на Ирска]]|[[Де Ла Ру]]|[[Национална фабрика за монети и поштенски марки]]|[[Франсоа-Шарл Обертур]]|[[Гизеке и Девриент]]|[[Џон Енсчеде|Кралски Џон Енсчеде]]|[[Народна банка на Белгија]]|[[Австриски банкноти и безбедносно печатење GmbH]]|[[Сетек Ои]]}} | printer_website = {{Collapsible list|titlestyle=font-weight:normal; background:transparent; text-align:left;|title =Неколку|frame_style=border:none; padding: 0;|[http://www.ipzs.it/ Полиграфски институт и Државна ковница]|[http://www.bportugal.pt/ Португалска банка]|[http://www.bankofgreece.gr/ Банка на Грција]|[http://www.banque-france.fr/ Банка на Франција]|[http://www.bundesdruckerei.de/ Сојузна канцеларија за печатење]|[http://www.centralbank.ie/ Централна банка и Управа за финансиски услуги на Ирска]|[http://www.lithuanian-mint.lt/ Литванска нане]|[http://www.delarue.com/ De La Rue]|[http://www.fnmt.es/ Национална фабрика за монети и поштенски марки]|[http://www.oberthur.com/ Франсоа-Шарл Обертур]|[http://www.gi-de.com/ Гизеке и Девриент]|[http://www.joh-enschede.nl/ Кралски Џон Енсчеде]|[http://www.nbb.be/ Народна банка на Белгија]|[http://www.oebs.at/ Австриски банкноти и безбедносно печатење GmbH]|[http://www.setec.com/ Сетек Ои] }}}} '''Еврото''' (банкарски код ''EUR'', симбол [[€]]) е официјална [[валута]] на 19 од 28 земји членки на [[Европска Унија|Европската Унија]]: [[Австрија]], [[Белгија]], [[Германија]], [[Грција]], [[Ирска]], [[Италија]], [[Кипар]], [[Луксембург]], [[Малта]], [[Португалија]], [[Финска]], [[Франција]], [[Холандија]], [[Словачка]], [[Словенија]], [[Шпанија]], [[Естонија]], [[Латвија]] и [[Литванија]] (од 1 јануари 2015 година), заеднички познати како '''Еврозона'''. Еврото исто така, со еднострана одлука е валута во [[Андора]], [[Косово]] и [[Црна Гора]], кои извршија еднострана евризација. [[Данска]] и [[Велика Британија]] го искористиле правото за останување надвор од [[Еврозона]]та, а [[Грција]] (порано) и [[Шведска]] формално не ги задоволувале критериумите од мастричката конференција. Подоцна [[Грција]] ги задоволила споменатите критериуми и во еврозоната влегла [[2001]] година а додека [[Шведска]] и понатаму е надвор од [[Еврозона]]та, во прв план затоа што нејзините граѓани двапати на референдумот се изјасниле против воведувањето на еврото како национална валута на [[Шведска]].По [[Финансиска криза 2007-2010 година|финансиската криза]] која ја зафатила Грција, во [[2010]] година се појавиле можности земјата да ја напушти [[Еврозона]]та.<ref>http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=119633</ref> == Историја == [[File:European union emu map de.png|thumb|400px|left|Euro 2015]] За воведување на европската [[валута]] биле потребни големи подготовки, но почетокот може да се каже дека е потпишувањето на [[Договорот од Рим|Римскиот договор]] во [[1957]] година, со кој се создава Европска економска општественост. Основите пак, на економскиот, валутниот и политичкиот сојуз се поставуваат со потпишувањето на ''Мастритскиот договор'' од [[1992]] година, а заедно со тоа се создава и единична европска [[валута]]. Во текот на [[1995]] година, на [[Европски совет|Европскиот совет]] кој се одржал во [[Мадрид]], државите членки го назначиле еднодушно еврото како идна европска валута. Еврото беше воведено на финансиските пазари на [[1 јануари]] [[1999]] година, а беше пуштено во оптек на [[1 јануари]] [[2002]]. Негов претходник беше екито. == Мастришки критериуми == Сите членови на [[Европска Унија|Европската Унија]] множат да го прифатат еврото како своја национална [[валута]] доколку ги исполнуваат следните критериуми: * [[стабилност на цените]] * финансиската положба на јавниот сектор (финансискиот дефицит мора да биде помал од 3% од [[БДП]]) * висока стабилност на домашната валута * конвергенција на просечната домашна [[каматна стапка]] во однос на просек три земји членки со најмали камати * правни прописи со финансиските институции кој ја гарантираат [[Независност на централна банка|независноста на националната централна банка]] и нејзината прилагоденост со условите на работа со Европските централни банки. * реална конвергенција на националната економија == Употреба и регулирање == Еврото е парична единица која е раководена од страна на [[Европска Централна банка|Европската Централна банка]]('''ECB''') која се наоѓа во [[Франкфурт]] и европскиот систем од централни банки ('''ESCB''') во која спаѓаат народните банки на сите членови на [[Европска Унија|Европската Унија]]. Како независна банка, '''ECB''' ја има власта да ја определи паричната политика на унијата. Таа учествува во печатењето на парите, нивното распространување во сите држави-членки, како и во работата на системот за плаќање во еврозоната. [[Податотека:Eurotower in Frankfurt.jpg|мини|десно|200п|Европската кула во Франкфурт]] Еврото е официјална валута на 13 од 25 земји. Еврото се користи како официјална валута и во [[Монако]], [[Сан Марино]] и [[Ватикан]], и покрај тоа што овие држави не се членови на [[Европска Унија|Европската Унија]]. Пред воведувањето на европската [[валута]], овие држави го користеле ''францускиот франк'' или ''италијанската лира'', но по нивното уништување тие го примиле еврото како национална валута. Овие држави се лицензирани од [[Европска банка|Европската банка]] да издаваат сопствени монети и покрај тоа што тие не се членови на [[Европска Унија|Европската Унија]]. Друѓи држави кои не се дел од сојузот, а го користат еврото како платржно средство се [[Андора]], [[Црна Гора]] и покраината [[Косово]]. == Банкноти и монети == [[Податотека:EuroConstLarge.jpg|мини|десно|200п|Знакот на еврото]] Еврото е разделено на 100 центи (понекогаш се нарекува ''евроценти''). Сите распространети евро-монети на својата позадина имаат своја општа големина со определена ознака, а на другата е покажана некоја слика кое обично се избира од државата која монетата ја пушта во промет. Една евромонета произвдена во една држава може да се користи во која и да е друга држава која како национална валута го користи еврото. Евро монетитекои се користат во земјите кои го користат еврото се: [[€2]](две евра), [[€1]](едно евро), [[50c]](педесет центи), [[20c]](дваесет центи), [[10c]](десет центи), [[5c]](пет центи). Монетите од 1 и 2 цента не се користат во [[Финска]] и [[Холандија]] . Сите евро банкноти имаат на своите страни некоја ценетост за секоја држава во зависност од тоа кој ја пушта во оптек. Обично украсот на банкнотата има нормална тема за европската архитектура во различни уметнички периоди. Исто така постојат банкноти и од [[500€]], [[200€]], [[100€]], [[50€]], [[20€]], [[10€]], [[5€]]. Во некои држави банкноти од [[€500]] не се издаваат, но остануваат официјално платежно средство. Еврото има еднаква форма во сите држави и не се одликуваат со различни национални симболи. На „лицето“ на банкнотите има слика на врата или прозорец, кои го симболизираат духот на заедништвото и отворот на [[Европа]] кон светот. На обратната страна е насликан мост - симбол на врските помеѓу народот во унијата, како и останатиот свет. Заедно со тоа се испишани името на еврото и на Европската банка на сите јазици на државите од [[Еврозона]]та. (''EURO'' и ''EYPΩ'' со латински и грчки букви, како и ''BCE, ECB, EZB, EKT, EKP'' - кратенка на Европската банка на 11 јазика). Карактеристично за бакнотите е, дека [[Архитектура|архитектурниот]] стил на сликите кои се изобразени врз банкнотите се променува од класичната епоха (€5), во текот на средновековието (€10, €20), [[ренесанса]]та и [[барок]]от ([[€50]], [[€100]]) до современата архитектура ([[€500]]) со зголемување на номиналната вредност. Во [[февруари]] [[2015]] година, претседателот на [[ЕЦБ]], [[Марио Драги]], ја претставил новата банкнота од 20 евра, чие пуштање во употреба било закажано за [[25 ноември]] [[2015]] година. Новата банкнота од 20 евра, со димензии од 133 на 72 [[Милиметар|милиметри]], има нов [[дизајн]] ([[Готска уметност|готски]] стил во нијанси на сина боја) и подобрени безбедносни карактеристики. Оваа банкнота била трета во серијалот „[[Европа]]“, откако претходно во [[мај]] [[2013]] година биле пуштени новите банкноти од пет евра, а во [[септември]] [[2014]] година биле пуштени новите банкноти од десет евра.<ref>„Нова банкнота од 20 евра“, ''Утрински весник'', година XVI, број 4720, четврток, 26 февруари 2015, стр. 9.</ref> Подоцна била пуштена во оптек новата банкнота од 50 евра, а во 2018 година биле претставени новите банкноти од 100 и 200 евра чие пуштање во опток било закажано за 28 мај 2019 година. На тој начин била заокружена целата серија банкноти со мотиви од старогрчката митологија. Новите банкноти имаат различни холограми на сребрената лента и „смарагден број“ што ја прикажува деноминацијата со мали симболи во внатрешноста на броевите. Притоа, тие се одликуваат со подобри безбедносни карактеристики, поголема трајност и поголем квалитет во споредба со банкнотите од првата серија.<ref>Мирослав Саздовски, „ЕЦБ ги претсави новите банкноти од 100 и 200 евра“, ''Економија и бизнис'', година 20, број 243, октомври 2018, стр. 76.</ref> Во 2017 година, во оптек циркулирале 21,4 милијарди банкноти на еврото во вредност од 1 170 милијарди евра.<ref>[https://www.banque-france.fr/sites/default/files/medias/documents/817135_fiche_billets_en_euros.pdf www.banque-france.fr (пристапено на 10.2.2020)]</ref> == Специјален знак за европска валута == Тој беше замислен со големо проучување и иследување на граѓаните на [[Европска Унија|Европската Унија]], при што од оригиналните десет биле многу бргу елиминирани осум предлози. Тогаш, Европската комисија го избра финалниот крај. Победничкиот предлoг беше избран на белгиецот Алаин Билиет. Официјалната [[историја]] на историјата за цртеж на европскиот знак не била прифатена од [[Артур Есенменг]], понарешен шеф, и графичен дизајнер за европската заедница, кој тврди дека симболот го направил четврт век претходно, сè со цел да биде општо прифатен за цела [[Европа]]. == Корисници == На крајот на [[2006]] година, 11 нови членки на [[Европска Унија|Европската Унија]] кои користат свои сопствени валути, постигнаа договор за присоединување кон еврото. Ова се нивните договори за користење на европската валута: * [[1 јануари]] [[2008]] - [[Кипар]] и [[Малта]] * [[1 јануари]] 2009 – [[Словачка]] * [[1 јануари]] [[2010]] или подоцна - [[Естонија]], [[Литванија]] и [[Бугарија]] * [[1 јануари]] [[2012]] или подоцна за [[Унгарија]], [[Латвија]], [[Полска]], [[Чешка]] и [[Романија]] Поради големата инфлација која ги зафати Литва и Естонија, тие го одложија присоединувањето кон еврото на 1 јануари 2007 година. Некои од нивните сопствени валути едноставно немале можност со урамнотежување со еврото. == Еврото и доларот == Со воведувањето на еврото, курсот спрема [[долар]]от се промени многукратно. На 1 јануари 1999 година едно евро се разменувало за 1,18 USD, но уште со воведувањето на еврото цената му цената започнала да се намалува. Некои евро-скептици гледале во оваа намалување знак за големо провалување на општата европска валута и го примале како доказ за погрешната монетарна политика на Европската Унија. На 26 октомври [[2000]] година, цената на еврото достигнала најниска вредност и се разменувала за 0,8252 USD. По оваа дата курсот на еврото започнува да се зголемува, кое било примано како знак за оптимизам на еврото. [[Податотека:USD-EUR 1999-.png|мини|десно|200|'''Курсот на доларот спрема еврото''']] Во почетокот на [[2001]] година достигнало до цена 0,96 USD. По неколку колебања курсот на еврото започнал многу да се зголемува во сооднос со [[долар]]оти на [[јули]] [[2002]] година, едно евро се разменувало за еден [[долар]]. На 23 мај [[2003]] година, европската валута ја променила својата вредност од воведувањето и на 28 декември [[2004]] година достигнала најголема вредност во историјата си до ден денес од ''1,3633 USD.'' Трајното зголемување на цената на еврото започнува брзо по појавата на евро банкноти и монети на пазарот. Нискиот курс на еврото во периодот помеѓу [[1999]] и [[2002]] година се должи на недоверието на паричната единица, која не претставувала "реална" форма, и стравот дека проектот за една општа валута може да не е и колку добра идеја . Друг фактор за намалувањето на курсот на еврото во тој период е фактот, дека многу народни банки продавале голем дел од резервите си во европска национална валута по нивните фиксирани курсеви помеѓу нив. {{Девизен курс|EUR}} == Белешки== {{reflist|group="б"}} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.bis-ans-ende-der-welt.net/Europa-B.htm Евро (Банкноти)] {{de}} {{en}} {{Европски валути}} {{Валути во Африка}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Економија на Европската Унија]] [[Категорија:Европски валути]] [[Категорија:Азиски валути]] [[Категорија:Американски валути]] [[Категорија:Симболи на Европската Унија]] q8a3mnrhuusij4995489lak1mdkkoo1 Бањане 0 11838 4803921 4782307 2022-08-20T18:56:19Z Vzeez 103775 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за село во Република Македонија | име = Бањане | име2 = Бањани | слика = Selo Banjani, skopsko.jpg | големина на слика = 300п | опис = Поглед на селото Бањане | општина = {{општинскигрб|Општина Чучер-Сандево}} | регион = {{грбови|Скопски Регион}} | област = [[Црногорија]] | население = 597<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија |date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=10 февруари 2020}}</ref> | година = 2002 | поштенски број = 1011 | повикувачки број = 02 | надморска височина = 500 | lat_dir=N | lat_deg=42 | lat_min=6 | lat_sec=29 | lon_dir=E | lon_deg=21 | lon_min=23 | lon_sec=17 | слава = [[Ѓурѓовден]]<ref>{{Наведено списание |last=Трајчева |first=Елена |authorurl= |author= |year= |month= |title=Поводи и места за играње во етничкиот предел Скопска Црна Гора |journal=Годишен зборник на Факултетот за музичка уметност при УГД|volume= |issue=3 |pages=228 |id= |url=http://eprints.ugd.edu.mk/9548/1/635-1240-2-PB.pdf |accessdate=9 април 2021|quote= }}</ref> | мрежно место = | карта = Бањане во Општина Чучер-Сандево.svg }} '''Бањане''' (се користи и '''Бањани''') — село во [[Општина Чучер-Сандево]], во областа [[Црногорија]], во околината на градот [[Скопје]]. == Потекло на името == Селото е споменато под името Бањане во 1308 година. Се верува дека неговото име доаѓа од [[бања]] и наставката -ане, со значење „луѓе дојдени од Бања“. Во минатото селото било создадено околу изворот Бања, но поради бигорливата вода народот се разболел и го преместил селото на сегашното место.<ref name="Речник-Иванова">{{Речник-Иванова|35}}</ref> == Географија и местоположба == [[Податотека:Поглед на Глуво, Бањани и Мирковци.jpg|мини|300п|лево|Поглед на селата [[Глуво]], Бањане и [[Мирковци]] <small>(селото се наоѓа во најлевиот дел од фотографијата)</small>]] Селото се наоѓа во северниот дел на [[Скопска Котлина|Скопската Котлина]], на територијата на [[Општина Чучер-Сандево]], под југозападната падина на [[Скопска Црна Гора]].<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија|url= https://commons.wikimedia.org/wiki/File:%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf|accessdate=10 февруари 2019|year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|page=19}}</ref> Селото е ридско, на надморска височина од 500 метри. Од градот [[Скопје]], селото е оддалечено 15 километри.<ref name="енциклопедија" /> Бањане има одлична местоположба и атарот изобилува со шуми и пасишта во северниот дел, а во јужниот дел се наоѓа обработливо земјиште. Низ него поминува и [[Бањанска Река]]. Мештаните со вода за пиење се снабдувале од бунари, пумпи и чешми.<ref name=":0">{{Наведена книга|url= https://www.worldcat.org/title/skopska-crna-gora-prirodna-sredina-proslost-naselja-stanovnistvo-i-privreda-sa-skicama-fotografijama-i-kartom-skopska-crna-gora-antropogeographische-forschungen/oclc/637308591&referer=brief_results|title=Скопска Црна гора : природна средина, прошлост, насеља, становништво и привреда : (са скицама, фотографијама и картом) = Skopska Crna Gora : antropogeographische Forschungen|last=Трифуноски |first=Јован Ф.|date=1971|publisher=[[Универзитет „Св. Кирил и Методиј“]]|location=Skopje|oclc=637308591}}</ref> Месностите во атарот ги носат следниве имиња: Крепје или Рид, Барница, Средни Рид, Сливовиќ, Састанци, Спас, Шупљи Камен, Доњи Забел, Свињачки Дол, Крна Глава, Јама, Појата, Брдарица, Трника, Марков Камен, Петров Камен, Мојсовац, Ѓорѓијов Гроб, Гнојине, Широка Нива, Капавац, Крс, Мавала, Рупа, Грамада, Бања, Подселац и Јаз.<ref name=":0" /> Селото има збиен тип, со што куќите една на друга се наслонуваат, а низ нив поминуваат мали сокаци. Во маалата куќите се групирани по родови.<ref name=":0" /> Бањане отсекогаш се сметало за едно од најважните села во областа на Скопска Црна Гора, веднаш зад поголемите [[Кучевиште]] и [[Љубанци]].<ref name=":0" /> Околни села се [[Горњане]] и [[Чучер-Сандево|Чучер]] од запад, [[Кучевиште]] од исток и [[Глуво]]/[[Бразда]] од југ. == Историја == [[Податотека:Banjani 1919.jpg|мини|300п|десно|Бањане во 1919 година]] Бањане се смета за стара населба во областа на [[Скопска Црна Гора]]. Првпат е споменато на почетокот на {{римски|14}} век, кога кралот [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]] го споменил во една од своите грамоти во периодот 1302-1308. Селото било сопственост на познатиот средновековен манастир [[Горњански манастир|„Св. Никита“]]. Второто споменување на селото е од {{римски|15}} век, кога на 9 февруари 1445 година [[Исхак-бег|Иса-бег]] го предал на својата [[Исхак-бегова џамија|Алаџа-џамија]] во [[Скопје]].<ref name=":0" /> Преданието наведува дека селото првин се наоѓало илјада метри источно од денешната местоположба околу карстниот извор Бања или Дуло, односно под ридот Крепје. Таму се наоѓала голема населба од 500 словенски куќи. Самото име на селото потекнува од тој извор. Сепак, од таму селаните морале да избегаат поради некој зулум, најверојатно кон крајот на {{римски|17}} век. На тоа селиште има одредени остатоци од старини, најмногу од куќи и гробови, а постои и црквиште „Св. Мина“.<ref name=":0" /> Селото не било преместено наеднаш, туку домаќинствата се селеле повеќепати. Предците на денешните староседелски родови потекнуваат од тоа селиште. Некои христијани се преселиле и во денешното албанско село [[Блаце (Чучер-Сандево)|Блаце]], каде порано имало словенско население. Од тие родови потекнува големиот исламизиран род Ковачи.<ref name=":0" /> Во близина на селото се наоѓа возвишението Тромеѓа, каде се наоѓа средновековниот манастир „Св. Никита“. Околу него се наоѓаат селата [[Горњане]], [[Чучер-Сандево|Чучер]] и Бањане, поради што бројни автори, манастирот го одредуваат на едно од селата.<ref name=":0" /> Според бугарските извори, во селото се доселиле српски доселеници во периодот 1689-1739 година.<ref>Георгиев, Величко, Стайко Трифонов, История на българите 1878 - 1944 в документи, том 1 1878 - 1912, част втора, стр. 296.</ref> Планинската падина над селото е доста блага, поради што во минатото дел од шумата бил исечен и земјиштето било наменето за ниви. На две места се наоѓале и мали населби познати како Букоо-рамна (или Букарана) и Св. Спас. Таму живееле родовите Попови, Коларови, Павчевиќи и Вуканови. Во селиштето Букоо-рамна се наоѓа црквиштето „Св. Јован“.<ref name=":0" /> Селото трпело напади за време на турскиот период од страна на муслиманските жители и не добивало заштита од страна на државата.<ref name=":0" /> Во {{римски|19}} век, Бањане било село во [[Скопска каза|Скопската каза]] на [[Отоманското Царство]]. Во 1916 година, бугарската војска сакала да го запали селото.<ref name=":0" /> Селото учествувало во [[Македонија во Втората светска војна|НОБ]] со многубројни борци.<ref>{{Наведена книга|title=Скопско Црногорие од Бразда до Брњарци|last=Стојановски|first=Бојко|publisher=|year=1999|isbn=|location=Скопје|pages=}}</ref> == Стопанство == [[Податотека:Влез на Рудници „Бањани“.jpg|мини|300п|десно|Влезот во рудникот „Бањани“]] Атарот на селото е голем и зафаќа простор од 15&nbsp;км<sup>2</sup>. На него преовладуваат шумите на површина од 1.915,1 [[хектар]], на пасиштата отпаѓаат 301,1 хектар, а на обработливото земјиште 153 хектари.<ref name="енциклопедија" /> Селото, во основа, има мешовита земјоделска функција.<ref name="енциклопедија" /> До крајот на турската власт во 1912 година, селото не било поделено на чифлици, а по [[Прва светска војна|Првата светска војна]], селаните добиле плодна земја во самата котлина, околу селото [[Бардовци]].<ref name=":0" /> Околу селото се наоѓаат четири рударски окна, од кои порано се вадела [[железна руда]].<ref name=":0" /> Денес, во селото работи рудникот „Бањане“, отворен во 1964 година, наменет за неметални минерални суровини. == Население == Според податоците на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) од [[1900]] година, во Бањане живееле 400 жители, сите [[Македонци]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_36.htm Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр. 206]</ref> Според секретарот на Бугарската егзархија [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“), во 1905 година во Бањане имало 600 жители, патријаршисти.<ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, рр. 114-115.</ref> Селото е средно по големина, со мало намалување на бројот на населението. Во 1961 година селото броело 687 жители, од кои 382 биле [[Македонци]], а 293 [[Македонски Срби|Срби]], додека во 1994 година имало 563 жители, од кои 324 се Срби, 221 Македонец и осум жители [[Роми]].<ref name="енциклопедија" /> Според последниот попис од 2002 година, во селото Бањане живееле 597 жители, од кои 294 [[Македонци]], 288 [[Македонски Срби|Срби]], 9 [[Роми]], 1 [[Македонски Албанци|Албанец]] и 5 останати.<ref name="попис" /> Низ годините ова било вкупното население и етничка припадност на населението во Бањане: {| class="wikitable" |- ! Години ! Македонци ! Албанци ! Турци ! Роми ! Срби ! {{крат|Ост.|Останати}} ! Вкупно |- style="text-align:center;" | 1948 | — | — | — | — | — | — | 800 |- style="text-align:center;" | 1953 | 119 | 0 | 0 | 8 | 670 | 1 | 798 |- style="text-align:center;" | 1961 | 382 | 0 | 5 | — | 293 | 7 | 687 |- style="text-align:center;" | 1971 | 214 | 0 | 0 | 6 | 401 | 4 | 625 |- style="text-align:center;" | 1981 | 400 | 0 | 0 | 5 | 224 | 31 | 660 |- style="text-align:center;" | 1991 | 245 | 0 | 0 | 8 | 233 | 135 | 621 |- style="text-align:center;" | 1994 | 221 | 0 | 0 | 8 | 324 | 10 | 563 |- style="text-align:center;" | 2002 | 294 | 1 | 0 | 9 | 288 | 5 | 597 |} <small>* Извор: [[Државен завод за статистика на Македонија]] (1953-2002), според податоци од официјалните пописи во соодветните години</small> === Родови === Бањане е православно македонско-српско село. Неговите родови се староседелски и доселеници. Првите најпрвин живееле на селиштето околу изворот Бања, додека доселеници потекнуваат од повеќе места.<ref name=":0" /> Родови во селото се: * '''Староседелци:''' ''Башчиќевци'' се делат на ''Рајковчевци'' (8 к.) и ''Жежовци''<ref>{{Наведена книга|title=„Слив Маркове Реке - антропогеографска проматрања“|last=Трифуноски|first=Јован|publisher=Филозофски факултет|year=1958|isbn=|location=Скопје|pages=}}</ref><ref>според друго предание доселени се од [[Драчево]]</ref> (6 к.) и ''Василковци'' (5 к.), од овој род бил Ѓоргија Башчиќевски, кој бил кмет на селото; ''Ковачевци'' (3 к.); ''Кировци'' (6 к.); ''Јазаџини'' (6 к.), ''Паунковци'' (3 к.), ''Царевци'' (3 к.) и ''Цигови'' (1 к.), порано претставувале еден род; ''Чакаловци'' (8 к.); ''Миличини'' (5 к.); ''Вујовци'' (6 к.); ''Шопкини'' (6 к.), ''Шаговци'' (5 к.) и ''Љубовчеви'' (2 к.), потекнуваат од ист предок. * '''Доселеници:''' ''Поповци'' (10 к.), доселени се од местото Букоо-рамно на планината [[Скопска Црна Гора]]; ''Павчевци'' (5 к.), и тие се доселени од местото Букоо-рамно, една нивна гранка се вика ''Вукановци'', го знаат следното родословие: Раде (жив на 64&nbsp;г. во 1969 година) Перо-Додо-Стојко, од [[Букоо-рамно]] се доселил неговиот татко; ''Коларовци'' (9 к.), доселени се од местото Св. Спас на планината Скопска Црна Гора; ''Горанчани'' (7 к.), доселени се од денешното албанско село [[Горанце]] кај [[Качаничка Клисура]]; ''Крагујевци'' (5 к.), за нив некој наведува дека се доселени од околината на [[Крагуевац]], [[Србија]]. Меѓутоа, тие имаат ниви на местото Св. Спас па најверојатно од таму се доселени; ''Бошковци'' (8 к.), доселени се од [[Велешко]]; ''Станковчевци'' (4 к.), доселени се од [[Чучер-Сандево|Чучер]]; ''Василевци'' (3 к.), доселени се од [[Горњане]], каде припаѓале на родот ''Маринковци'', чие понатамошно потекло е од денешното албанско село Ѓурѓевдол во Качаничката Клисура; ''Мутовци'' (4 к.), доселени се однекаде и ''Кајовци'' (13 к.), по потекло се од селото [[Ѓерекара]] во [[Биначка Морава]]. Во тоа село по кажување биле тројца браќа. Меѓутоа кога се вршело потурчување двајца браќа го примиле исламот, а едниот не сакал да го прими и избегал и се иселил во селото Горњане. Меѓутоа неговата куќа во Горњане изгорела и затоа се иселиле во селото Чучер. Во Чучер останале неговите два сина (денес 20 к.), додека третиот дошол во селото Бањане. Во селото живеат и ''Костиќи'' (1 к.), православни Роми, доселени во 1968 година од Могила во областа на Биначка Морава. == Општествени установи == [[Податотека:Спомен-плоча во Бањани.jpg|мини|300п|десно|Спомен-плоча за загинатите во [[Македонија во Втората светска војна|НОБ]] во селото]] * Месна заедница == Самоуправа и политика == Селото влегува во рамките на [[Општина Чучер-Сандево]] и која не била променета при новата територијална поделба на Македонија во 2004 година. Во периодот од 1996 до 2004 година, селото било дел од тогашната Општина Чучер-Сандево. Во периодот од 1962 до 1996 година, селото било сместено во големата општина Кале. Во периодот од 1955 до 1962 година, селото било дел од тогашната општина Бутељ. Потоа, оваа општината била распуштена и била префрлена во општината Кале. Во периодот 1952-1955, селото било дел од тогашната Општина Бразда, во која покрај селото Бањане, се наоѓале и селата Блаце, Бразда, Визбегово, Глуво, Горно Оризари, Горњане, Мирковци и Чучер. Во периодот 1950-1952, селото исто така било дел од некогашната општина Бразда, во која влегувале селата Бањане, Бразда, Глуво, Горњане, Мирковци, Оризари и Чучер. === Избирачко место === Во селото постои избирачкото место бр. 2462 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместено во просториите на месната заедница.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=11 февруари 2020}}</ref> На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 381 гласач.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/80/2913|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=11 февруари 2020}}</ref> == Културни и природни знаменитости == [[Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Бањани 5.jpg|мини|300п|десно|Поглед на главната селска црква „Св. Ѓорѓи“]] ;Археолошки наоѓалишта<ref>[[Димче Коцо|Коцо, Димче]] (1996). ''Археолошка карта на Република Македонија''. Скопје: МАНУ. ISBN 9789989101069</ref> * [[Бања (Бањане)|Бања]] — водовод од римско време; * [[Дуло (Бањане)|Дуло]] — вила рустика од доцноантичко време; и * [[Св. Ѓорѓи (Бањане)|Св. Ѓорѓи]] — [[осамен наод]] од римско време. ;Цркви<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7}}</ref> * [[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Бањане|Црква „Св. Ѓорѓи“]] — главна селска црква; * [[Црква „Св. Илија“ - Бањане|Црква „Св. Илија“]] — манастирска црква; * [[Црква „Св. Богородица“ - Бањане|Црква „Св. Богородица“]] — манастирска црква; * [[Црква „Св. Благовештение“ - Бањане|Црква „Св. Благовештение“]] — средновековна црква, од 1514 година; * [[Црква „Вознесение Христово“ - Бањане|Црква „Вознесение Христово“]] — средновековна црква која е од {{римски|15}} век; и * [[Црква „Св. Јован“ - Бањане|Црква „Св. Јован“]] — стара црква во месноста Букоо-рамна. ;Манастири * [[Манастир „Св. Илија“ - Бањане|Манастир „Св. Илија“]] — манастир северно од селото покрај [[Бањанска Река]]; и * [[Манастир „Св. Богородица“ - Бањане|Манастир „Св. Богородица“]] — манастир северно од Бањане, сместен над [[Горњане]]. ;Спомен-плочи * Спомен-плоча за загинатите борци од [[Македонија во Втората светска војна|НОБ]] ;Реки * [[Бањанска Река]] — планинска река, тече низ селото <!--== Редовни настани ==--> == Личности == ;Родени во Бањане * [[Стефан Василев]] — борец во Балканските војни<ref>„Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав“, Главно управление на архивите, 2006, стр. 114.</ref> * [[Благоја Вујов]] (1901-1943) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Бранислав Вујовски|Бранислав М. Вујовски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1">{{Наведена книга|title=Скопско црногорие: од Бразда до Брњарци - III Книга|last=Стојановски - Цоњче|first=Бојко|publisher="Гоце Делчев"|year=1999|isbn=9989-35-022-1|location=Скопје|pages=64-66}}</ref> * [[Бојко Василевски]] (1921-1945) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Бошко Чакалов]] (1925-1944) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Бошко Шаговиќ]] (1909-1944) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Ратко Шагов]] (1922-1946) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Краљо Шаговски|Краљо Т. Шаговски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Војчо Коларовски]] (?-1944) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Душан Бошковиќ]] (1923-1944) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Стојко Бошковиќ|Стојко Ц. Бошковиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Милан Бошковиќ|Милан П. Бошковиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Душан Василевски]] (1925-1944) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Живко Поповски (партизан)|Живко Поповски]] (1926-1945) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Краљо Поповски]] (1900-1944) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Петко Поповски|Петко Л. Поповски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Стојче Поповски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Никудин Поповиќ|Никудин К. Поповиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Стојко Поповиќ|Стојко П. Поповиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Милан Поповиќ|Милан И. Поповиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Љубе Горански]] (1924-1944) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Стојко Гораничиќ|Стојко А. Гораничиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Милош Павчев]] (1921-1944) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Младен Царевски]] (1912-1943) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Русе Рајчев]] (1923-1945) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Стојко Василевски]] (1916-1944) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Трајан Рајкочев]] (1924-1945) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] *[[Драган Шопкин]] (1923-1945) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] *[[Биљко Шопкин|Биљко Душан Шопкин]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> *[[Милан Шопиќ|Милан М. Шопиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Спасо Шопиќ|Спасо И. Шопиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Никче Павчев]] (1919-1944) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Спасо Жежовиќ]] (1914-1945) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Велко Жежовски|Велко П. Жежовски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Тодор Жежовски|Тодор Ц. Жежовски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Љубомир Ацковиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Петар Ацковиќ|Петар Б. Ацковиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Краљо Ацковиќ|Краљо В. Ацковиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Лазо Васиљковски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Душан Вујиќ|Душан А. Вујиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Јордан Вујиќ|Јордан Н. Вујиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Велко Вујиќ|Велко Б. Вујиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Живко Вујиќ|Живко П. Вујиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Јован Вуканонски|Јован В. Вуканонски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Илија Јазаџиќ|Илија Н. Јазаџиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Краљо Јазаџиќ|Краљо С. Јазаџиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Стеван Јазаџиќ|Стеван Н. Јазаџиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Русе Спасов]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Боро Каевиќ|Боро К. Каевиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Никудин Каевиќ|Никудин Т. Каевиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Живко Каевиќ|Живко С. Каевиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Александар Каевски|Александар Ј. Каевски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Душан Каевиќ|Душан П. Каевиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Русомир Каевиќ|Русомир С. Каевиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Александар Кириќ|Александар Н. Кириќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Сокол Кириќ|Сокол П. Кириќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Данко Колариќ|Данко Б. Колариќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Воислав Ковачевиќ|Воислав Н. Ковачевиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Милан Љубовчевиќ|Милан Ј. Љубовчевиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Душан Мијачиќ|Душан М. Мијачиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Стојан Мијачиќ|Стојан Н. Мијачиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Блажо Мијачиќ|Блажо М. Мијачиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Драган Мутовски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Ратко Паунковски|Ратко П. Паунковски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Александар Паунковиќ|Александар Ј. Паунковиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Александар Рајковчевски|Александар Т. Рајковчевски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Љубомир Циговиќ|Љубомир Н. Циговиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Стојко Циговиќ|Стојко Н. Циговиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Душан Горанчиќ|Душан А. Горанчиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Младен Чакалиќ|Младен С. Чакалиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Александар Чаколиќ|Александар Н. Чаколиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Димо Колариќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Љубомир Павчевиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Александар Јазаџиски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Венко Петров]] (р. 1961, најпознат како ''Отец Методиј Македонецот'') — игумен на најголемото руско светилиште [[Валаамски манастир|Валаам]] и еден од најголемите современи руски духовници<ref>[http://www.pravoslavie.ru/106484.html ''ИГУМЕН МЕФОДИЙ – ЧЕЛОВЕК С ОТКРЫТЫМ СЕРДЦЕМ'']</ref><!--== Култура и спорт ==--> == Иселеништво == И од ова село имало доста иселени домаќинства. До 1970 година, иселеници има во [[Скопје]] (10 семејства), [[Орман (Скопско)|Орман]] (3 семејства, ''Кајовци''), [[Ѓорче Петров (населба)|Ѓорче Петров]] (3 семејства), [[Бутел (населби)|Бутел]] (3 семејства), [[Волково]] (1 семејство) и во [[Бардовци]] (1 семејство).<ref name=":0" /> Три семејства од селото се иселиле во [[Глогоњ]] во [[Војводина]]: ''Чакалови'' (2 семејства) и ''Коларовиќи'' (1 семејство).<ref name=":0" /> == Галерија == <gallery mode="packed" heights="150px"> Податотека:Fresco of Alexander III of Macedon in St. George Church in Banjani.jpg|мини|лево|[[Александар Македонски]] (најдесно) и неговите соперници (налево: [[Кир Велики|Кир]], [[Пор]] и [[Дариј III|Дариј]]), прикажани на фрескоживопис во [[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Бањане|бањанската црква „Св. Ѓорѓи“]] од XVI век Податотека:Selska kukja, selo Banjani, skopsko.jpg|Вообичаена архитектура во селото Податотека:Црква „Св. Илија“ - Бањане 02.jpg|Црквата „Св. Илија“ Податотека:Црква „Св. Богородица“ - Бањане 01.jpg|Дворот на црквата „Св. Богородица“ Податотека:Brzaci na Banjanska Reka.jpg|Бањанска Река </gallery> == Наводи == {{наводи|2}} == Поврзано == * [[Општина Чучер-Сандево]] * [[Црногорија]] * [[Скопје]] == Надворешни врски == {{Ризница-ред|Banjane}} {{Општина Чучер-Сандево}} [[Категорија:Бањане| ]] [[Категорија:Села во Македонија]] [[Категорија:Скопски села]] [[Категорија:Села во Општина Чучер-Сандево]] eds55229japcxgvkaqndzz68czpi5dz 4803922 4803921 2022-08-20T18:58:47Z Vzeez 103775 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за село во Република Македонија | име = Бањане | име2 = Бањани | слика = Selo Banjani, skopsko.jpg | големина на слика = 300п | опис = Поглед на селото Бањане | општина = {{општинскигрб|Општина Чучер-Сандево}} | регион = {{грбови|Скопски Регион}} | област = [[Црногорија]] | население = 597<ref name="попис">{{нмс|url=http://www.stat.gov.mk/Publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија |date=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија|accessdate=10 февруари 2020}}</ref> | година = 2002 | поштенски број = 1011 | повикувачки број = 02 | надморска височина = 500 | lat_dir=N | lat_deg=42 | lat_min=6 | lat_sec=29 | lon_dir=E | lon_deg=21 | lon_min=23 | lon_sec=17 | слава = [[Ѓурѓовден]]<ref>{{Наведено списание |last=Трајчева |first=Елена |authorurl= |author= |year= |month= |title=Поводи и места за играње во етничкиот предел Скопска Црна Гора |journal=Годишен зборник на Факултетот за музичка уметност при УГД|volume= |issue=3 |pages=228 |id= |url=http://eprints.ugd.edu.mk/9548/1/635-1240-2-PB.pdf |accessdate=9 април 2021|quote= }}</ref> | мрежно место = | карта = Бањане во Општина Чучер-Сандево.svg }} '''Бањане''' (се користи и '''Бањани''') — село во [[Општина Чучер-Сандево]], во областа [[Црногорија]], во околината на градот [[Скопје]]. == Потекло на името == Селото е споменато под името Бањане во 1308 година. Се верува дека неговото име доаѓа од [[бања]] и наставката -ане, со значење „луѓе дојдени од Бања“. Во минатото селото било создадено околу изворот Бања, но поради бигорливата вода народот се разболел и го преместил селото на сегашното место.<ref name="Речник-Иванова">{{Речник-Иванова|35}}</ref> == Географија и местоположба == [[Податотека:Поглед на Глуво, Бањани и Мирковци.jpg|мини|300п|лево|Поглед на селата [[Глуво]], Бањане и [[Мирковци]] <small>(селото се наоѓа во најлевиот дел од фотографијата)</small>]] Селото се наоѓа во северниот дел на [[Скопска Котлина|Скопската Котлина]], на територијата на [[Општина Чучер-Сандево]], под југозападната падина на [[Скопска Црна Гора]].<ref name="енциклопедија">{{наведена книга|last=Панов|first=Митко|title=Енциклопедија на селата во Република Македонија|url= https://commons.wikimedia.org/wiki/File:%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf|accessdate=10 февруари 2019|year=1998|publisher=Патрија|location=Скопје|page=19}}</ref> Селото е ридско, на надморска височина од 500 метри. Од градот [[Скопје]], селото е оддалечено 15 километри.<ref name="енциклопедија" /> Бањане има одлична местоположба и атарот изобилува со шуми и пасишта во северниот дел, а во јужниот дел се наоѓа обработливо земјиште. Низ него поминува и [[Бањанска Река]]. Мештаните со вода за пиење се снабдувале од бунари, пумпи и чешми.<ref name=":0">{{Наведена книга|url= https://www.worldcat.org/title/skopska-crna-gora-prirodna-sredina-proslost-naselja-stanovnistvo-i-privreda-sa-skicama-fotografijama-i-kartom-skopska-crna-gora-antropogeographische-forschungen/oclc/637308591&referer=brief_results|title=Скопска Црна гора : природна средина, прошлост, насеља, становништво и привреда : (са скицама, фотографијама и картом) = Skopska Crna Gora : antropogeographische Forschungen|last=Трифуноски |first=Јован Ф.|date=1971|publisher=[[Универзитет „Св. Кирил и Методиј“]]|location=Skopje|oclc=637308591}}</ref> Месностите во атарот ги носат следниве имиња: Крепје или Рид, Барница, Средни Рид, Сливовиќ, Састанци, Спас, Шупљи Камен, Доњи Забел, Свињачки Дол, Крна Глава, Јама, Појата, Брдарица, Трника, Марков Камен, Петров Камен, Мојсовац, Ѓорѓијов Гроб, Гнојине, Широка Нива, Капавац, Крс, Мавала, Рупа, Грамада, Бања, Подселац и Јаз.<ref name=":0" /> Селото има збиен тип, со што куќите една на друга се наслонуваат, а низ нив поминуваат мали сокаци. Во маалата куќите се групирани по родови.<ref name=":0" /> Бањане отсекогаш се сметало за едно од најважните села во областа на Скопска Црна Гора, веднаш зад поголемите [[Кучевиште]] и [[Љубанци]].<ref name=":0" /> Околни села се [[Горњане]] и [[Чучер-Сандево|Чучер]] од запад, [[Кучевиште]] од исток и [[Глуво]]/[[Бразда]] од југ. == Историја == [[Податотека:Banjani 1919.jpg|мини|300п|десно|Бањане во 1919 година]] Бањане се смета за стара населба во областа на [[Скопска Црна Гора]]. Првпат е споменато на почетокот на {{римски|14}} век, кога кралот [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]] го споменил во една од своите грамоти во периодот 1302-1308. Селото било сопственост на познатиот средновековен манастир [[Горњански манастир|„Св. Никита“]]. Второто споменување на селото е од {{римски|15}} век, кога на 9 февруари 1445 година [[Исхак-бег|Иса-бег]] го предал на својата [[Исхак-бегова џамија|Алаџа-џамија]] во [[Скопје]].<ref name=":0" /> Преданието наведува дека селото првин се наоѓало илјада метри источно од денешната местоположба околу карстниот извор Бања или Дуло, односно под ридот Крепје. Таму се наоѓала голема населба од 500 словенски куќи. Самото име на селото потекнува од тој извор. Сепак, од таму селаните морале да избегаат поради некој зулум, најверојатно кон крајот на {{римски|17}} век. На тоа селиште има одредени остатоци од старини, најмногу од куќи и гробови, а постои и црквиште „Св. Мина“.<ref name=":0" /> Селото не било преместено наеднаш, туку домаќинствата се селеле повеќепати. Предците на денешните староседелски родови потекнуваат од тоа селиште. Некои христијани се преселиле и во денешното албанско село [[Блаце (Чучер-Сандево)|Блаце]], каде порано имало словенско население. Од тие родови потекнува големиот исламизиран род Ковачи.<ref name=":0" /> Во близина на селото се наоѓа возвишението Тромеѓа, каде се наоѓа средновековниот манастир „Св. Никита“. Околу него се наоѓаат селата [[Горњане]], [[Чучер-Сандево|Чучер]] и Бањане, поради што бројни автори, манастирот го одредуваат на едно од селата.<ref name=":0" /> Според бугарските извори, во селото се доселиле српски доселеници во периодот 1689-1739 година.<ref>Георгиев, Величко, Стайко Трифонов, История на българите 1878 - 1944 в документи, том 1 1878 - 1912, част втора, стр. 296.</ref> Планинската падина над селото е доста блага, поради што во минатото дел од шумата бил исечен и земјиштето било наменето за ниви. На две места се наоѓале и мали населби познати како Букоо-рамна (или Букарана) и Св. Спас. Таму живееле родовите Попови, Коларови, Павчевиќи и Вуканови. Во селиштето Букоо-рамна се наоѓа црквиштето „Св. Јован“.<ref name=":0" /> Селото трпело напади за време на турскиот период од страна на муслиманските жители и не добивало заштита од страна на државата.<ref name=":0" /> Во {{римски|19}} век, Бањане било село во [[Скопска каза|Скопската каза]] на [[Отоманското Царство]]. Во 1916 година, бугарската војска сакала да го запали селото.<ref name=":0" /> Селото учествувало во [[Македонија во Втората светска војна|НОБ]] со многубројни борци.<ref>{{Наведена книга|title=Скопско Црногорие од Бразда до Брњарци|last=Стојановски|first=Бојко|publisher=|year=1999|isbn=|location=Скопје|pages=}}</ref> == Стопанство == [[Податотека:Влез на Рудници „Бањани“.jpg|мини|300п|десно|Влезот во рудникот „Бањани“]] Атарот на селото е голем и зафаќа простор од 15&nbsp;км<sup>2</sup>. На него преовладуваат шумите на површина од 1.915,1 [[хектар]], на пасиштата отпаѓаат 301,1 хектар, а на обработливото земјиште 153 хектари.<ref name="енциклопедија" /> Селото, во основа, има мешовита земјоделска функција.<ref name="енциклопедија" /> До крајот на турската власт во 1912 година, селото не било поделено на чифлици, а по [[Прва светска војна|Првата светска војна]], селаните добиле плодна земја во самата котлина, околу селото [[Бардовци]].<ref name=":0" /> Околу селото се наоѓаат четири рударски окна, од кои порано се вадела [[железна руда]].<ref name=":0" /> Денес, во селото работи рудникот „Бањане“, отворен во 1964 година, наменет за неметални минерални суровини. == Население == Според податоците на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) од [[1900]] година, во Бањане живееле 400 жители, сите [[Македонци]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_36.htm Васил К’нчов. „Македонија. Етнографија и статистика“. Софија, 1900, стр. 206]</ref> Според секретарот на Бугарската егзархија [[Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“), во 1905 година во Бањане имало 600 жители, патријаршисти.<ref>D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, рр. 114-115.</ref> Селото е средно по големина, со мало намалување на бројот на населението. Во 1961 година селото броело 687 жители, од кои 382 биле [[Македонци]], а 293 [[Македонски Срби|Срби]], додека во 1994 година имало 563 жители, од кои 324 се Срби, 221 Македонец и осум жители [[Роми]].<ref name="енциклопедија" /> Според последниот попис од 2002 година, во селото Бањане живееле 597 жители, од кои 294 [[Македонци]], 288 [[Македонски Срби|Срби]], 9 [[Роми]], 1 [[Македонски Албанци|Албанец]] и 5 останати.<ref name="попис" /> Низ годините ова било вкупното население и етничка припадност на населението во Бањане: {| class="wikitable" |- ! Години ! Македонци ! Албанци ! Турци ! Роми ! Срби ! {{крат|Ост.|Останати}} ! Вкупно |- style="text-align:center;" | 1948 | — | — | — | — | — | — | 800 |- style="text-align:center;" | 1953 | 119 | 0 | 0 | 8 | 670 | 1 | 798 |- style="text-align:center;" | 1961 | 382 | 0 | 5 | — | 293 | 7 | 687 |- style="text-align:center;" | 1971 | 214 | 0 | 0 | 6 | 401 | 4 | 625 |- style="text-align:center;" | 1981 | 400 | 0 | 0 | 5 | 224 | 31 | 660 |- style="text-align:center;" | 1991 | 245 | 0 | 0 | 8 | 233 | 135 | 621 |- style="text-align:center;" | 1994 | 221 | 0 | 0 | 8 | 324 | 10 | 563 |- style="text-align:center;" | 2002 | 294 | 1 | 0 | 9 | 288 | 5 | 597 |} <small>* Извор: [[Државен завод за статистика на Македонија]] (1953-2002), според податоци од официјалните пописи во соодветните години</small> === Родови === Бањане е православно македонско-српско село. Неговите родови се староседелски и доселеници. Првите најпрвин живееле на селиштето околу изворот Бања, додека доселеници потекнуваат од повеќе места.<ref name=":0" /> Родови во селото се: * '''Староседелци:''' ''Башчиќевци'' се делат на ''Рајковчевци'' (8 к.) и ''Жежовци''<ref>{{Наведена книга|title=„Слив Маркове Реке - антропогеографска проматрања“|last=Трифуноски|first=Јован|publisher=Филозофски факултет|year=1958|isbn=|location=Скопје|pages=}}</ref><ref>според друго предание доселени се од [[Драчево]]</ref> (6 к.) и ''Василковци'' (5 к.), од овој род бил Ѓоргија Башчиќевски, кој бил кмет на селото; ''Ковачевци'' (3 к.); ''Кировци'' (6 к.); ''Јазаџини'' (6 к.), ''Паунковци'' (3 к.), ''Царевци'' (3 к.) и ''Цигови'' (1 к.), порано претставувале еден род; ''Чакаловци'' (8 к.); ''Миличини'' (5 к.); ''Вујовци'' (6 к.); ''Шопкини'' (6 к.), ''Шаговци'' (5 к.) и ''Љубовчеви'' (2 к.), потекнуваат од ист предок. * '''Доселеници:''' ''Поповци'' (10 к.), доселени се од местото Букоо-рамно на планината [[Скопска Црна Гора]]; ''Павчевци'' (5 к.), и тие се доселени од местото Букоо-рамно, една нивна гранка се вика ''Вукановци'', го знаат следното родословие: Раде (жив на 64&nbsp;г. во 1969 година) Перо-Додо-Стојко, од [[Букоо-рамно]] се доселил неговиот татко; ''Коларовци'' (9 к.), доселени се од местото Св. Спас на планината Скопска Црна Гора; ''Горанчани'' (7 к.), доселени се од денешното албанско село [[Горанце]] кај [[Качаничка Клисура]]; ''Крагујевци'' (5 к.), за нив некој наведува дека се доселени од околината на [[Крагуевац]], [[Србија]]. Меѓутоа, тие имаат ниви на местото Св. Спас па најверојатно од таму се доселени; ''Бошковци'' (8 к.), доселени се од [[Велешко]]; ''Станковчевци'' (4 к.), доселени се од [[Чучер-Сандево|Чучер]]; ''Василевци'' (3 к.), доселени се од [[Горњане]], каде припаѓале на родот ''Маринковци'', чие понатамошно потекло е од денешното албанско село Ѓурѓевдол во Качаничката Клисура; ''Мутовци'' (4 к.), доселени се однекаде и ''Кајовци'' (13 к.), по потекло се од селото [[Ѓерекара]] во [[Биначка Морава]]. Во тоа село по кажување биле тројца браќа. Меѓутоа кога се вршело потурчување двајца браќа го примиле исламот, а едниот не сакал да го прими и избегал и се иселил во селото Горњане. Меѓутоа неговата куќа во Горњане изгорела и затоа се иселиле во селото Чучер. Во Чучер останале неговите два сина (денес 20 к.), додека третиот дошол во селото Бањане. Во селото живеат и ''Костиќи'' (1 к.), православни Роми, доселени во 1968 година од Могила во областа на Биначка Морава. == Општествени установи == [[Податотека:Спомен-плоча во Бањани.jpg|мини|300п|десно|Спомен-плоча за загинатите во [[Македонија во Втората светска војна|НОБ]] во селото]] * Месна заедница == Самоуправа и политика == Селото влегува во рамките на [[Општина Чучер-Сандево]] и која не била променета при новата територијална поделба на Македонија во 2004 година. Во периодот од 1996 до 2004 година, селото било дел од тогашната Општина Чучер-Сандево. Во периодот од 1962 до 1996 година, селото било сместено во големата општина Кале. Во периодот од 1955 до 1962 година, селото било дел од тогашната општина Бутељ. Потоа, оваа општината била распуштена и била префрлена во општината Кале. Во периодот 1952-1955, селото било дел од тогашната Општина Бразда, во која покрај селото Бањане, се наоѓале и селата Блаце, Бразда, Визбегово, Глуво, Горно Оризари, Горњане, Мирковци и Чучер. Во периодот 1950-1952, селото исто така било дел од некогашната општина Бразда, во која влегувале селата Бањане, Бразда, Глуво, Горњане, Мирковци, Оризари и Чучер. === Избирачко место === Во селото постои избирачкото место бр. 2462 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместено во просториите на месната заедница.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=11 февруари 2020}}</ref> На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 381 гласач.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/80/2913|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=11 февруари 2020}}</ref> == Културни и природни знаменитости == [[Податотека:Црква „Св. Ѓорѓи“ - Бањани 5.jpg|мини|300п|десно|Поглед на главната селска црква „Св. Ѓорѓи“]] ;Археолошки наоѓалишта<ref>[[Димче Коцо|Коцо, Димче]] (1996). ''Археолошка карта на Република Македонија''. Скопје: МАНУ. ISBN 9789989101069</ref> * [[Бања (Бањане)|Бања]] — водовод од римско време; * [[Дуло (Бањане)|Дуло]] — вила рустика од доцноантичко време; и * [[Св. Ѓорѓи (Бањане)|Св. Ѓорѓи]] — [[осамен наод]] од римско време. ;Цркви<ref>{{наведена книга|last=Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски|title=Карта на верски објекти во Македонија|editor=Валентина Божиновска|publisher=Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи|location=Менора - Скопје|date=2011|isbn=978-608-65143-2-7}}</ref> * [[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Бањане|Црква „Св. Ѓорѓи“]] — главна селска црква; * [[Црква „Св. Илија“ - Бањане|Црква „Св. Илија“]] — манастирска црква; * [[Црква „Св. Богородица“ - Бањане|Црква „Св. Богородица“]] — манастирска црква; * [[Црква „Св. Благовештение“ - Бањане|Црква „Св. Благовештение“]] — средновековна црква, од 1514 година; * [[Црква „Вознесение Христово“ - Бањане|Црква „Вознесение Христово“]] — средновековна црква која е од {{римски|15}} век; и * [[Црква „Св. Јован“ - Бањане|Црква „Св. Јован“]] — стара црква во месноста Букоо-рамна. ;Манастири * [[Манастир „Св. Илија“ - Бањане|Манастир „Св. Илија“]] — манастир северно од селото покрај [[Бањанска Река]]; и * [[Манастир „Св. Богородица“ - Бањане|Манастир „Св. Богородица“]] — манастир северно од Бањане, сместен над [[Горњане]]. ;Спомен-плочи * Спомен-плоча за загинатите борци од [[Македонија во Втората светска војна|НОБ]] ;Реки * [[Бањанска Река]] — планинска река, тече низ селото <!--== Редовни настани ==--> == Личности == ;Родени во Бањане * [[Стефан Василев]] — борец во Балканските војни<ref>„Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. Личен състав“, Главно управление на архивите, 2006, стр. 114.</ref> * [[Благоја Вујов]] (1901-1943) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Бранислав Вујовски|Бранислав М. Вујовски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1">{{Наведена книга|title=Скопско црногорие: од Бразда до Брњарци - III Книга|last=Стојановски - Цоњче|first=Бојко|publisher="Гоце Делчев"|year=1999|isbn=9989-35-022-1|location=Скопје|pages=64-66}}</ref> * [[Бојко Василевски]] (1921-1945) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Бошко Чакалов]] (1925-1944) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Бошко Шаговиќ]] (1909-1944) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Ратко Шагов]] (1922-1946) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Краљо Шаговски|Краљо Т. Шаговски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Војчо Коларовски]] (?-1944) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Душан Бошковиќ]] (1923-1944) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Стојко Бошковиќ|Стојко Ц. Бошковиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Милан Бошковиќ|Милан П. Бошковиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Душан Василевски]] (1925-1944) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Живко Поповски (партизан)|Живко Поповски]] (1926-1945) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Краљо Поповски]] (1900-1944) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Петко Поповски|Петко Л. Поповски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Стојче Поповски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Никудин Поповиќ|Никудин К. Поповиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Стојко Поповиќ|Стојко П. Поповиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Милан Поповиќ|Милан И. Поповиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Љубе Горански]] (1924-1944) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Стојко Гораничиќ|Стојко А. Гораничиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Милош Павчев]] (1921-1944) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Младен Царевски]] (1912-1943) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Русе Рајчев]] (1923-1945) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Стојко Василевски]] (1916-1944) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Трајан Рајкочев]] (1924-1945) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] *[[Драган Шопкин]] (1923-1945) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] *[[Биљко Шопкин|Биљко Душан Шопкин]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> *[[Милан Шопиќ|Милан М. Шопиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Спасо Шопиќ|Спасо И. Шопиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Никче Павчев]] (1919-1944) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Спасо Жежовски|Спасо Жежови]] (1914-1945) — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] * [[Велко Жежовски|Велко П. Жежовски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Тодор Жежовски|Тодор Ц. Жежовски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Љубомир Ацковиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Петар Ацковиќ|Петар Б. Ацковиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Краљо Ацковиќ|Краљо В. Ацковиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Лазо Васиљковски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Душан Вујиќ|Душан А. Вујиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Јордан Вујиќ|Јордан Н. Вујиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Велко Вујиќ|Велко Б. Вујиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Живко Вујиќ|Живко П. Вујиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Јован Вуканонски|Јован В. Вуканонски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Илија Јазаџиќ|Илија Н. Јазаџиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Краљо Јазаџиќ|Краљо С. Јазаџиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Стеван Јазаџиќ|Стеван Н. Јазаџиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Русе Спасов]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Боро Каевиќ|Боро К. Каевиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Никудин Каевиќ|Никудин Т. Каевиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Живко Каевиќ|Живко С. Каевиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Александар Каевски|Александар Ј. Каевски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Душан Каевиќ|Душан П. Каевиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Русомир Каевиќ|Русомир С. Каевиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Александар Кириќ|Александар Н. Кириќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Сокол Кириќ|Сокол П. Кириќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Данко Колариќ|Данко Б. Колариќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Воислав Ковачевиќ|Воислав Н. Ковачевиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Милан Љубовчевиќ|Милан Ј. Љубовчевиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Душан Мијачиќ|Душан М. Мијачиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Стојан Мијачиќ|Стојан Н. Мијачиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Блажо Мијачиќ|Блажо М. Мијачиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Драган Мутовски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Ратко Паунковски|Ратко П. Паунковски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Александар Паунковиќ|Александар Ј. Паунковиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Александар Рајковчевски|Александар Т. Рајковчевски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Љубомир Циговиќ|Љубомир Н. Циговиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Стојко Циговиќ|Стојко Н. Циговиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Душан Горанчиќ|Душан А. Горанчиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Младен Чакалиќ|Младен С. Чакалиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Александар Чаколиќ|Александар Н. Чаколиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Димо Колариќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Љубомир Павчевиќ]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Александар Јазаџиски]] — македонски партизан, борец за слобода на Македонија и учесник во [[НОВ]] <ref name=":1" /> * [[Венко Петров]] (р. 1961, најпознат како ''Отец Методиј Македонецот'') — игумен на најголемото руско светилиште [[Валаамски манастир|Валаам]] и еден од најголемите современи руски духовници<ref>[http://www.pravoslavie.ru/106484.html ''ИГУМЕН МЕФОДИЙ – ЧЕЛОВЕК С ОТКРЫТЫМ СЕРДЦЕМ'']</ref><!--== Култура и спорт ==--> == Иселеништво == И од ова село имало доста иселени домаќинства. До 1970 година, иселеници има во [[Скопје]] (10 семејства), [[Орман (Скопско)|Орман]] (3 семејства, ''Кајовци''), [[Ѓорче Петров (населба)|Ѓорче Петров]] (3 семејства), [[Бутел (населби)|Бутел]] (3 семејства), [[Волково]] (1 семејство) и во [[Бардовци]] (1 семејство).<ref name=":0" /> Три семејства од селото се иселиле во [[Глогоњ]] во [[Војводина]]: ''Чакалови'' (2 семејства) и ''Коларовиќи'' (1 семејство).<ref name=":0" /> == Галерија == <gallery mode="packed" heights="150px"> Податотека:Fresco of Alexander III of Macedon in St. George Church in Banjani.jpg|мини|лево|[[Александар Македонски]] (најдесно) и неговите соперници (налево: [[Кир Велики|Кир]], [[Пор]] и [[Дариј III|Дариј]]), прикажани на фрескоживопис во [[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Бањане|бањанската црква „Св. Ѓорѓи“]] од XVI век Податотека:Selska kukja, selo Banjani, skopsko.jpg|Вообичаена архитектура во селото Податотека:Црква „Св. Илија“ - Бањане 02.jpg|Црквата „Св. Илија“ Податотека:Црква „Св. Богородица“ - Бањане 01.jpg|Дворот на црквата „Св. Богородица“ Податотека:Brzaci na Banjanska Reka.jpg|Бањанска Река </gallery> == Наводи == {{наводи|2}} == Поврзано == * [[Општина Чучер-Сандево]] * [[Црногорија]] * [[Скопје]] == Надворешни врски == {{Ризница-ред|Banjane}} {{Општина Чучер-Сандево}} [[Категорија:Бањане| ]] [[Категорија:Села во Македонија]] [[Категорија:Скопски села]] [[Категорија:Села во Општина Чучер-Сандево]] 7wadbx7bjeje8spa6m22mb811wg22ns Комо (езеро) 0 12392 4803873 4803806 2022-08-20T16:29:45Z P.Nedelkovski 47736 Одбиени последните 3 промени (од [[Специјална:Придонеси/176.65.112.190|176.65.112.190]]) и ја поврати преработката 4699645 на Ehrlich91 wikitext text/x-wiki {{otheruses}} {{Инфокутија за езеро |lake_name = Комо |image_lake = LagoSanPrimo.jpg |caption_lake = Поглед од планината [[Сан Примо]] |image_bathymetry = Lago di Como.png |caption_bathymetry = |coords = {{coor at dm|46|00|N|9|17|E|region:IT_type:waterbody}} |location= [[Ломбардија]], [[Италија]] |type = |inflow = [[Ада (река)|река Ада]], [[Мера (река)|река Мера]] |outflow = [[Ада (река)|река Ада]] |catchment = 4.509 км<sup>2</sup> <ref name=iii /> |basin_countries = Италија, Швајцарија |length = 46 км |width = 4.5 км |area = 146 км<sup>2</sup> |depth = 154 м <ref name=iii /> |max-depth = 410 м |volume = 22,5 км<sup>3</sup> |residence_time = 4.5 години <ref name=iii /> |shore = |elevation = 198 m <ref name=iii /> |islands = [[Изола Комачина]] |cities = [[Комо]], [[Леко]] ''(видете во [[#Крајезерски населени места|статијата]])'' |reference = <ref name=iii>{{Наведена мрежна страница | title= laghi italiani | publisher= Istituto Italiano di Idrobiologia | url= http://www.iii.to.cnr.it/limnol/cicloac/lagit.htm | accessdate= 2006-11-17 | archive-date= 2010-02-05 | archive-url= https://web.archive.org/web/20100205043503/http://www.iii.to.cnr.it/limnol/cicloac/lagit.htm | url-status= dead }}</ref> }} '''Комо''' ({{lang-it|Lago di Como}} или ''Lario'') — [[езеро]] од [[ледничко езеро|ледничко потекло]] во [[Ломбардија]], [[Италија]]. Зафаќа површина од {{км2|146}} и со тоа е трето по големина во земјата, по [[Гарда (езеро)|Гарда]] и [[Маџоре]]. Со своите 410 м ова езеро е едно од најдлабоките езера во [[Европа]] и самото дно е 200 м подморска височина. Езерото има многу интересен облик: како превртена буква „Y“. Северниот ракавец почнува од градот [[Колико]], додека градовите [[Комо]] и [[Леко]] се наоѓаат на краевите на југозападниот, односно југоисточниот ракавец. Малите гратчиња [[Белаџо]], [[Менаџо]] и [[Варена]] се наоѓаат кај крстопатот помеѓу трите ракава на езерото: ти се поврзани, меѓу другото, со тригајолна бродска превозна служба. Во голем дел езерото го полни реката [[Ада (река)|Ада]], која се влева близу градот Колико а истекува кај градот Леко. Ова значи дека југозападниот ракавец е всушност слеп завршеток бидејќи Комо, за разлика од Леко, често се поплавува. Убавината на езерото и околината привлекува многу богати луѓе и ѕвезди каде тие имаат вили. == Името на езерото == Вистинското италијанско име на езерото е ''Lario'', но ова име ретко се употребува; Обично езерото се нарекува ''Lago di Como', што значи „Езеро Комо“. == Крајезерски населени места == [[Податотека:Tremezzo, giardini pubblici (Ian Spackman 2007-007-0-).jpg|thumb|Паркот Мајер, јавна градина во [[Тремецо]]]] [[Податотека:Varenna 2004 07 09.JPG|thumb|right|Варена, на источниот брег на Комо]] <table class=wikitable> <caption>Населени места крај Комо</caption> <tr> <th>Западен брег <br /><small>од север кон југ <th>Јужен брег <br /><small>од запад кон исток <th>Источен брег <br /><small>од север кон југ <tr valign=top> <td> * [[Домазо]] * [[Граведона]] * [[Донго]] * [[Мусо]] * [[Менаџо]] * [[Каденабија]] * [[Тремецо]] * [[Мецегра]] * [[Лено]] * [[Осучо]] * [[Аргењо]] * [[Бриено]] * [[Молтрасио]] * [[Чернобио]] * [[Комо]] <td valign=bottom> ---- * ''[[Комо]]'' * [[Блевио]] * [[Белаџо]] * [[Малграте]] * ''[[Леко]]'' <td> * [[Колико]] * [[Дорио]] * [[Дервио]] * [[Белано]] * [[Варена]] * [[Леко]] </table> [[Податотека:LagoComoMemorial.jpg|500px|thumb|right|none|Поглед на езерото од градот [[Комо]]]] == Поврзано == * [[Вила дел Балбијанело]] ==Наводи== {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.bellagio.co.nz/lakecomo.html Карта на езерото] * [http://www.discovercomo.com/ Туристички информации за езерото] {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Езера во Италија|Комо]] [[Категорија:Комо (покраина)]] [[Категорија:Леко (покраина)]] apx97cyhvovmkt49ow4hq6d8zjvlxel Ристо Шишков 0 16336 4804041 4802996 2022-08-21T00:20:35Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Ристо Шишков | портрет = Risto siskov.jpg | px = | опис = Ристо Шишков во филмот „Црно семе“ (1971) | родено-име = | роден-дата = 23 март 1940 | роден-место = [[Мрсна]], [[Серско]], [[Егејска Македонија]] | починал-дата = {{починал на и возраст|df=yes|1986|06|17|1940|03|23}} | починал-место = [[Скопје]], [[СР Македонија]] | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>„[[Републиката во пламен (филм)|Републиката во пламен]]“ <br> „[[Македонска крвава свадба (филм)|Македонска крвава свадба]]“<br>„[[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]]“<br>„[[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]]“ | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = [[Васил Шишков|Васил]]<br>Јоана }} '''Ристо Шишков''' ([[23 март]] [[1940]] - [[17 јули|17 јуни]] [[1986]]) — истакнат македонски [[филм]]ски и [[театар]]ски [[глумец]]. == Животопис == Ристо Шишков е роден во 1940 г, во селото [[Мрсна]], [[Сер (округ)|Серско]], [[Егејска Македонија]], во ситуирано трговско семејство. Татко му Васил и најстариот вујко лежеле 4 години затвор на [[Крит]]. Во [[1942]] година Ристо ја доживува трагичната судбина на [[децата-бегалци]]. Преку [[Бугарија]] во [[1945]] година неговото семејство доаѓа во [[Струмица]], каде тој се школува. Првите негови актерски искуства ги започнал 1957 година, глумејќи во Народниот театар "Антон Панов" во [[Струмица]]. Таму ги одиграл улогите во претставите: "Ноќи на гневот", "Лажливец" како и "Круг со креда". Приемен испит полагал во 1958 година на Академијата за театар во Белград.<ref name=":0">{{Наведено списание|last=Балкански|first=А.|date=јуни 2006|title=Правдољубив, пргав бунтовник, чии остварувања оставија неизбришива трага|url=|journal=Глас на Егејците|volume=|pages=24-26}}</ref> Имал првична намера да студира [[атомска физика]], но наеднаш се премислува, па во [[1962]] година дипломира на Театарската академија во [[Белград]], на отсекот за глума. Една од ретките награди која ја добил за време на неговиот престој во [[Белград]], е наградата за улогата во пиесата ''"Време, огин и човек"'' од [[Мирослав Беловиќ]], во [[Крагуевац]], 1962 година.<ref name=":0" /> По двегодишната работа во Југословенскиот драмски театар во [[Белград]], Шишков доаѓа во [[Скопје]] и од [[1 октомври]] [[1964]] година станува член на Драмата на [[Македонскиот народен театар]]. Играл во 54 театарски претстави, снимил 11 филма (во дванаесеттиот, „Води“, неговата ролја е преснимена), пет телевизиски драми и три телевизиски серии, повеќе радиодрами. == Фестивал == Во негова чест, од [[1992]] година во [[Струмица]] се одржува [[Фестивал на камерен театар „Ристо Шишков“|Фестивалот на камерен театар „Ристо Шишков“]]. Син на Шишков е познатиот македонски глумец [[Васил Шишков]]. == Како лик == Шишков се игра како еден од ликовите во драмата „[[Вечната куќа]]“ на [[Јордан Плевнеш]] во режија на [[Дејан Пројковски]]. Во првата сезона, улогата ја толкувал син му [[Васил Шишков|Васил]]. === Театарски улоги === Некои од улогите кои ги одиграл се: Спасе во "''[[Македонска крвава свадба]]"'', Луков во "''[[Црнила (драма)|Црнила]]"'', Павел Протасов во "''[[Децата на сонцето]]"'', Андреј Прозоров во "''Три сестри"'', Леоне во "''[[Господа Глембаеви]]"'', Дон Цезар во "''[[Дон Цезар од Балзан]]''", Креонт во "''[[Антигона (драма од Софокле)|Антигона]]",'' Мендељ Крик во "''Зајдисонце"'', Фјодор Протасов во "''Живиот труп"'', како и улогата на Чами во "''Кенгурски скок"'', режирана од [[Бранко Ставрев]].<ref name=":0" /> === Филмски улоги === Покрај неговиот главен ангажман во театарските претстави има оставено и силен впечаток и во филмските улоги. Прва и тоа главна улога ја игра во филмот ''"Заседа"'', во режија на [[Анте Заниновиќ]]. Потоа следи неговата дебитантска улога во македонски филм ''"[[До победата и по неа (филм)|До победата и по неа]]"'', во режија на [[Жика Митровиќ]], по сценарио на [[Симон Дракул]], каде го глуми митралезецот Трајко. Негов следен ангажман е филмот ''[[Македонска крвава свадба (филм)|"Македонска крвава свадба"]]'' (1967), во режија на [[Трајче Попов]]. Истата година добива епизодна улога во филмот ''[[Каде по дождот|"Каде по дождот"]]'', во режија на [[Владан Слиепчевиќ]]. Потоа, следат две негови маркантни улоги и тоа во [[Планината на гневот (филм)|''"Планината на гневот"'']] (1968) и ''[[Републиката во пламен (филм)|"Републиката во пламен"]]'' (1969), двете во режија на [[Љубиша Георгиевски]]. Соживеан со голготата на Егејските Македонци, тој ја игра улогата на Парис во филмот ''[[Црно семе (филм)|"Црно Семе"]]'', работен по истоимениот роман на [[Ташко Георгиевски]], а во режија на [[Кирил Ценевски]]. Забележан е еден мал инцидент, после премиерата на овој филм, во која Шишков чул коментар, дека ваков филм може да ги влоши односите со Грција, на што тој бурно изреагирал, во присуство на тогашниот политички врв. ''[[Црвениот коњ (филм)|"Црвениот Коњ"]]'' исто така снимен по романот на [[Ташко Георгиевски]], е неговата следна улога, каде го игра ликот на Ставропулос. По ова се враќа, во еден од највисоко буџетни филмови, снимен во тоа време ''"Битката на Неретва"'', во кој учество земаа [[Ричард Бартон]], [[Јул Бринер]] како и [[Силва Кошчина]]. Во својство на секретар на Друштвото на драмски уметници, јавно го изразил своето незадоволство од тоа што се ангажираат не само Југословенски глумци, туку и од надворешни земји како [[Полска]], [[Советски Сојуз|СССР]] и [[Романија]]. Ова се случило непосредно, пред неговиот филмски ангажман во [[Вода (филм)|''„Води“'']], филм во кој цела негова улога била преснимена за да се исфрли неговот учество во филмот.<ref name=":0" /> == Награди == * 1962, [[Крагуевац]] — Награда за улогата во пиесата ''„Време, огин и човек''“ * 1967 ФФАО, [[Ниш]] — Награда за најдобра машка улога во филмот "[[Македонска крвава свадба (филм) |Македонска крвава свадба]]" *1968 ФФАО, [[Ниш]] — Специјална награда за улогата во „[[Планината на гневот (филм) |Планината на гневот]]“ * 1970 Стериина Награда [[Нови Сад]] за претставата "Парите се отепувачка" во режија на "[[Бранко Ставрев]]" * 1976 ФФАО, [[Ниш]] — Повелба за машка улога во „[[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]]“ *1977 МТФ „Војдан Чернодрински“ [[Прилеп]] — Добитник на една театарска награда за улогата во претставата „Крчма под зеленото дрво“. * 1979 Стериина Награда [[Нови Сад]] за претставата "Кенгурски скок" во режија на "[[Бранко Ставрев]]" * 1981 ФФАО, [[Ниш]] — Повелба за машка улога во "[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]]" == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1965 || [[Сакурица и субара]] ТВ-филм || |- | 1966 || [[До победата и по неа (филм) |До победата и по неа]] ТВ-филм || Трајко |- | 1967 || [[Каде по дождот (филм)|Каде по дождот]] ТВ-филм || Инженер |- | 1967 || [[Македонска крвава свадба (филм)|Македонска крвава свадба]] ТВ-филм || Осман бег |- | 1968 || [[Планината на гневот (филм)|Планината на гневот]] ТВ-филм || Стамат |- | 1969 || [[Републиката во пламен (филм)|Републиката во пламен]] ТВ-филм || Питу Гули |- | 1969 || [[Битка на Неретви]] ТВ-филм || Ранетиот |- | 1970 || [[Слика на дрво]] ТВ-филм || |- | 1970 || [[Балада за орканата]] ТВ-филм || |- | 1970 || [[Крепост]] ТВ-филм || |- | 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм || |- | 1971 || [[Црно семе (филм)|Црно семе]] ТВ-филм || Студент Парис |- | 1972 || [[Истрел (филм)|Истрел]] ТВ-филм || Никола Петков |- | 1972 || [[Табакерата]] ТВ-филм || Гоце Делчев |- | 1973 || [[Залез зад езерска земја]] ТВ-филм || Фрузин |- | 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија)|Волшебното самарче]] ТВ-серија || |- | 1975-1976 || [[Патот кон иднината]] ТВ-серија || Силе |- | 1975 || [[Парадоксот на Диоген]] ТВ-серија || Драшко Каровски |- | 1975 || [[Јад (филм)|Јад]] ТВ-филм || Свештеникот Кирил |- | 1976 || [[Цимерите од соба 306]] ТВ-филм || |- | 1976 || [[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]] ТВ-филм || Чауш |- | 1977 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм || Александар Турунџев |- | 1977 || [[Дождовито сонце]] ТВ-филм || Леденик |- | 1977 || [[Итар Пејо (серија) |Итар Пејо]] ТВ-серија || |- | 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм || |- | 1980 || [[Време води (филм) |Време води]] ТВ-филм || |- | 1981 || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм || Ставрополус |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]] ТВ-филм || Александар Турунџев |- | 1985 || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм || |} == Политичка хајка и смрт == Неговата судбина, која ја преживеал како дете, прогонето од Егејот, во него всадила инстинкт за праведност и вистина. Не можел да ги премолчи неправдите кон обичниот човек, на сметка на политичките и економските моќници.<ref name=":0" /> Во [[1979]] е обвинет во навреда на српски и хрватски артисти, исто како и на [[Тито]]. Обвинет како националист, сепаратист и хегемонист на [[15 јануари]] [[1980]] заминува во затвор. По боледување умира на 17 јуни [[1986]] година во [[Скопје]].<ref name=":0" /><ref name=":1">{{Наведена книга|title=За Македонските човечки права|first=Коле Мангов|publisher=Македонски Радио|year=1995|isbn=9989-9721-1-7|location=Скопје|pages=96-98}}</ref> Погребот на Ристо Шишков е извршен на 19 јуни 1986 и на истиот ден е погребан поглаварот на [[Македонска православна црква - Охридска архиепископија|Македонската православна црква]]-[[Ангелариј]].<ref name=":1" /> == Шишков како инспирација == Ристо Шишков, остави силен впечаток врз многу личности од различни провиниенции (поети, глумци, уметници, режисери итн.). Еден од првите кој му посветува песна на Шишков, е и големиот борец за човекови права на Македонците, публицист и поет, неговиот личен пријател, [[Коле Мангов]]. Песната за прв пат е објавена во весникот "Македонија" од [[Торонто]], [[Канада]], на 16<sup>ти</sup> јули 1986, месец дена по неговата смрт. Песната, била игнорирана и на еден начин, дневните весници не пројавувале интерес да ја објават. Повторно е објавена во неделникот "Старт", во 2001 година.<ref name=":1" /><ref name=":2">{{Наведено списание|last=Мангов|first=Коле|date=02.II.2001|title=Молчењето на Ристо Шишков|url=|journal=Старт|volume=|pages=}}</ref> <blockquote>'''''Молчењето на Ристо Шишков''''' <ref name=":1" /><ref name=":2" /> ''За Ристо Шишков треба да се молчи.'' ''И пак да се молчи.'' ''Но, белината на хартијата чека запис.'' ''И народот очекува запис за Ристо Шишков.'' ''Ристо знаеше да каже: во него има молчење. Многу молчење.'' ''Ристо не молчеше. Зборуваше за сите.'' ''Во него се славеше молчењето на народот.'' ''Огромниот товар на молчењето.'' ''Потоа молчењето избиваше од него.'' ''Како вулкан. Како незапирлив вулкан.'' ''Тој вулкан го однесе Ристо Шишков во вечно молчење.'' ''Сега другите доаѓаат за него. Цела една вечност.'' ''Слава му!''</blockquote> ==Галерија== <center> <gallery> File:Црно семе (сцена).jpg|Ристо Шишков во сцена од филмот „[[Црно семе]]“ File:Печалбари (сцена).jpg|Ристо Шишков во сцена од театарската претставата „[[Печалбари]]“ </gallery> </center> == Наводи == <references /> == Надворешни врски == *[http://www.mtv.com.mk/mk/emisii/mtv_produkcija/74502/risto_shishkov.aspx Документарен филм „Големиот македонски глумец Ристо Шишков“] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20130817214711/http://mtv.com.mk/mk/emisii/mtv_produkcija/74502/risto_shishkov.aspx |date=2013-08-17 }} — [[МРТ]] *[https://www.youtube.com/watch?v=fzeeFUDbVqc Филм: Најдолгиот пат] *[https://www.youtube.com/watch?v=csdDX_zCkOc Филм: Републиката во пламен] *[https://www.youtube.com/watch?v=avJtG5lZWt4 Филм: Македонска крвава свадба] *[https://www.youtube.com/watch?v=lnSMI1aiNaA Филм: До победата и по неа] *[https://www.youtube.com/watch?v=rbMjj1CNiC0 Филм: Планината на гневот] *[https://www.youtube.com/watch?v=28l-jY6TSoM Филм: Црно семе] *[https://www.youtube.com/watch?v=oUmSkrhhaO0 Филм: Истрел] *[https://www.youtube.com/watch?v=gZbBiGdbx4I Филм: Јад] *[https://www.youtube.com/watch?v=Ub7ERxtplNE Филм: Црвениот коњ] *[https://www.youtube.com/watch?v=zzCjOq5BHME Филм: Нели ти реков] *[https://www.youtube.com/watch?v=iS2K9WpsCLo Филм: Битката на Неретва] *[https://www.youtube.com/watch?v=0IpFmF1FaRw ТВ Драма: Табакерата] * [http://www.maccinema.com/avtor_detali.asp?IDSORABOTNIK=198 Ристо Шишков на maccinema.com] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070402034820/http://www.maccinema.com/avtor_detali.asp?IDSORABOTNIK=198 |date=2007-04-02 }} * [http://www.kinoeye.org/01/03/trajkov03.php Ристо Шишков на kinoeye.org] {{en}} . * [http://www.makedonskosonce.com/broevis/2002/sonce435/Tekst28.htm Напис за Ристо Шишков] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080829152912/http://www.makedonskosonce.com/broevis/2002/sonce435/Tekst28.htm |date=2008-08-29 }} — „Македонско Сонце“ * {{IMDb name|0803033}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Шишков, Ристо}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Луѓе од Егејска Македонија]] [[Категорија:Родени во 1940 година]] [[Категорија:Починати во 1986 година]] [[Категорија:Починати во Скопје]] 6o6fu96t9esjf113vbk3xvrzlxdstwk Софиja (област) 0 17360 4803836 4803603 2022-08-20T12:26:32Z Пакко 4588 wikitext text/x-wiki {{coord|42|40|N|23|40|E|region:BG|display=title}} {{Infobox Bulgarian province | native_name = Софийска област | image_map = Sofia Province location map.svg | capital = [[Софија]] | population_total = 254996 | population_as_of = 2010 | population_est = | pop_est_as_of = | area_total_km2 = 7059 | municipalities = 22 | license_plate = CO | governor = Радослав Стојчев | website = https://sofoblast.egov.bg/ }} '''Софиска област''' е една од 28-те [[област]]и на [[Бугарија]]. Наоѓа се во западниот дел на земјата. Административен центар на областа е главниот град [[Софија]], истовремено со тоа таа има статус на посебна административна област - [[Софија|Софија-град]]. Софиска Област опфаќа површина од 7&nbsp;059 км<sup>2</sup> и има население од 273&nbsp;240 луѓе. == Список на населените места во Софиска област == ''Градовите се со удебелен фонт. '' === [[Антон (општина)|Општина Антон]] === [[Антон (село)|Антон]] === [[Божуриште (општина)|Општина Божуриште]] === '''[[Божуриште]]''', Гурмазово, Делjaн, Златуша, Мала Раковица, Пожарево, Пролеша, Росоман, Хераково, Храбрско === [[Ботевград (општина)|Општина Ботевград]] === Боженица, '''[[Ботевград]]''', Врачеш, Гурково, Еловдол, Краево, Липница, Литаково, Новачене, Радотина, Рашково, Скравена, Трудовец === [[Годеч (општина)|Општина Годеч]] === Браќовци, Букоровци, Брља, Врдловци, Врбница, Гинци, '''[[Годеч]]''', Голеш, Губеш, Каленовци, Комштица, Лопушња, Мургаш, Равна, Разбоиште, Ропот, Смолча, Станинци, Туден, Шума === [[Горна Малина (општина)|Општина Горна Малина]] === Априлово, Бајлово, Белопопци, Гајтанево, [[Горна Малина]], Горно Камарци, Долна Малина, Долно Камарци, Макоцево, Негушево, Осоица, Саранци, Стргел, Чеканчево === [[Општина Долна Бања]] === '''[[Долна Бања]]''', Свети Спас === [[Драгоман (општина)|Општина Драгоман]] === Беренде, Беренде Извор, Василовци, Вишан, Владиславци, Габер, Големо Малово, Горно Село, Грлска Падина, Долна Невља, Долно Ново Село, Драгоил, '''[[Драгоман (град)|Драгоман]]''', Дреатин, Калотина, Камбелевци, Круша, Летница, Липинци, Мало Малово, Начево, Неделиште, Несла, Ново Брдо, Прекрсте, Рајановци, Табан, Цацаровци, Црклевци, Чеканец, Чепрлинци, Чорул, Чуковезер, Јалботина === [[Елин Пелин (општина)|Општина Елин Пелин]] === Богданлија, [[Габра]], Голема Раковица, Григорево, [[Елин Пелин (село)|Елин Пелин]], Доганово, '''[[Елин Пелин (град)|Елин Пелин]]''', Елешница, Караполци, Крушовица, Лесново, Мусачево, Нови Хан, Огнјаново, Петково, Потоп, Равно Поле, Столник, Чурек === [[Етрополе (општина)|Општина Етрополе]] === Бојковец, Брусен, Горунака, '''[[Етрополе]]''', Лопјан, Л'га, Малки Иск'р, Оселна, Рибарица, Јамна === [[Златица (општина)|Општина Златица]] === '''[[Златица (град)|Златица]]''', Карлиево, Петрич, Црквиште === [[Ихтиман (општина)|Општина Ихтиман]] === Баљовци, Белица Боерица, Борика, Бузјаковци, Брдо, Вакарел, Венковец, Веринско, Гроздјовци, Џамузовци, Живково, '''[[Ихтиман]]''', Костадинкино, Љубница, Мечковци, Мирово, Мухово, Пановци, Пауново, Полјанци, Поповци, Р’жана, Селjaнин, Средиштна, Стамболово, Суевци, Черњово === [[Копривштица|Општина Копривштица]] === '''[[Копривштица]]''' === [[Костенец (општина)|Општина Костенец]] === Голак, Горна Василица, '''[[Костенец (град)|Костенец]]''', Костенец (село), Очуша, Подгорие, Пчелин === [[Костинброд (општина)|Општина Костинброд]] === Безден, Беледие хан, Боѓовци, Бучин Проход, Голјановци, Градец, Драговиштица, Дреново, Дрмша, '''[[Костинброд]]''', Опицвет, Петрч, Понор, Царичина, Чибаовци === [[Мирково (општина)|Општина Мирково]] === Бенковски, Брестака, Буново, Каменица, Мирково, Смолско, Хврчил === [[Пирдоп (општина)|Општина Пирдоп]] === Душанци, '''[[Пирдоп]]''' === [[Правец (општина)|Општина Правец]] === Видраре, Џурово, Калугерово, Манаселска Река, Осиковица, Осиковска Л’кавица, '''[[Правец (град)|Правец]]''', Правешка Л’кавица, Равниште, Разлив, Своде. === [[Самоков (општина)|Општина Самоков]] === Алино, Бели Искар, Белчин, Белчински Бани, Говедарци, Горни Окол, Гуцал, Долни Окол, Доспеј, Драгушиново, Злокучене, Јаребковица, Јарлово, Клисура, Ковачевци, Лисец, Маџаре, Мала Црква, Марица, Ново Село, Поповјане, Продановци, Радуил, Рајово, Рељово, '''[[Самоков (Бугарија)|Самоков]]''', Шипочане, Широки Дол === [[Своге (општина)|Општина Своге]] === Баќово, Батулија, Бов, Брезе, Брезовдол, Буковец, Владо Тричков, Габровница, гара Бов, гара Лакатник, Губислав, Добравица, Добрчин, Дружево, Еленов Дол, Желен, Завидовци, Заноге, Заселе, Зимевица, Искрец, Лакатник, [[Лесковдол]], Луково, Миланово, Огоја, Оплетња, Осеновлаг, Реброво, Редина, Ромча, Свидња, '''[[Своге]]''', Томпс’н, Церецел, Церово, Јабланица === [[Сливница (општина)|Општина Сливница]] === Алдомировци, Бахалин, Братушково, Брложница, Гургулјат, Г’л’бовци, Драготинци, Извор, Пиштане, Повалир’ж, Радуловци, Ракита, '''[[Сливница]]''' === [[Општина Чавдар]] === Чавдар === [[Општина Челопеч]] === Челопеч == Надворешни врски == * [https://sofoblast.egov.bg/ Официјално мрежно место на Софиска област] {{Области во Бугарија}} [[Категорија:Области во Бугарија]] 0roji54xqzx9fxgn3rsz3qdixop1eak 4803846 4803836 2022-08-20T13:00:44Z Пакко 4588 [[Чавдар (Софиска област)|Чавдар]] wikitext text/x-wiki {{coord|42|40|N|23|40|E|region:BG|display=title}} {{Infobox Bulgarian province | native_name = Софийска област | image_map = Sofia Province location map.svg | capital = [[Софија]] | population_total = 254996 | population_as_of = 2010 | population_est = | pop_est_as_of = | area_total_km2 = 7059 | municipalities = 22 | license_plate = CO | governor = Радослав Стојчев | website = https://sofoblast.egov.bg/ }} '''Софиска област''' е една од 28-те [[област]]и на [[Бугарија]]. Наоѓа се во западниот дел на земјата. Административен центар на областа е главниот град [[Софија]], истовремено со тоа таа има статус на посебна административна област - [[Софија|Софија-град]]. Софиска Област опфаќа површина од 7&nbsp;059 км<sup>2</sup> и има население од 273&nbsp;240 луѓе. == Список на населените места во Софиска област == ''Градовите се со удебелен фонт. '' === [[Антон (општина)|Општина Антон]] === [[Антон (село)|Антон]] === [[Божуриште (општина)|Општина Божуриште]] === '''[[Божуриште]]''', Гурмазово, Делjaн, Златуша, Мала Раковица, Пожарево, Пролеша, Росоман, Хераково, Храбрско === [[Ботевград (општина)|Општина Ботевград]] === Боженица, '''[[Ботевград]]''', Врачеш, Гурково, Еловдол, Краево, Липница, Литаково, Новачене, Радотина, Рашково, Скравена, Трудовец === [[Годеч (општина)|Општина Годеч]] === Браќовци, Букоровци, Брља, Врдловци, Врбница, Гинци, '''[[Годеч]]''', Голеш, Губеш, Каленовци, Комштица, Лопушња, Мургаш, Равна, Разбоиште, Ропот, Смолча, Станинци, Туден, Шума === [[Горна Малина (општина)|Општина Горна Малина]] === Априлово, Бајлово, Белопопци, Гајтанево, [[Горна Малина]], Горно Камарци, Долна Малина, Долно Камарци, Макоцево, Негушево, Осоица, Саранци, Стргел, Чеканчево === [[Општина Долна Бања]] === '''[[Долна Бања]]''', Свети Спас === [[Драгоман (општина)|Општина Драгоман]] === Беренде, Беренде Извор, Василовци, Вишан, Владиславци, Габер, Големо Малово, Горно Село, Грлска Падина, Долна Невља, Долно Ново Село, Драгоил, '''[[Драгоман (град)|Драгоман]]''', Дреатин, Калотина, Камбелевци, Круша, Летница, Липинци, Мало Малово, Начево, Неделиште, Несла, Ново Брдо, Прекрсте, Рајановци, Табан, Цацаровци, Црклевци, Чеканец, Чепрлинци, Чорул, Чуковезер, Јалботина === [[Елин Пелин (општина)|Општина Елин Пелин]] === Богданлија, [[Габра]], Голема Раковица, Григорево, [[Елин Пелин (село)|Елин Пелин]], Доганово, '''[[Елин Пелин (град)|Елин Пелин]]''', Елешница, Караполци, Крушовица, Лесново, Мусачево, Нови Хан, Огнјаново, Петково, Потоп, Равно Поле, Столник, Чурек === [[Етрополе (општина)|Општина Етрополе]] === Бојковец, Брусен, Горунака, '''[[Етрополе]]''', Лопјан, Л'га, Малки Иск'р, Оселна, Рибарица, Јамна === [[Златица (општина)|Општина Златица]] === '''[[Златица (град)|Златица]]''', Карлиево, Петрич, Црквиште === [[Ихтиман (општина)|Општина Ихтиман]] === Баљовци, Белица Боерица, Борика, Бузјаковци, Брдо, Вакарел, Венковец, Веринско, Гроздјовци, Џамузовци, Живково, '''[[Ихтиман]]''', Костадинкино, Љубница, Мечковци, Мирово, Мухово, Пановци, Пауново, Полјанци, Поповци, Р’жана, Селjaнин, Средиштна, Стамболово, Суевци, Черњово === [[Копривштица|Општина Копривштица]] === '''[[Копривштица]]''' === [[Костенец (општина)|Општина Костенец]] === Голак, Горна Василица, '''[[Костенец (град)|Костенец]]''', Костенец (село), Очуша, Подгорие, Пчелин === [[Костинброд (општина)|Општина Костинброд]] === Безден, Беледие хан, Боѓовци, Бучин Проход, Голјановци, Градец, Драговиштица, Дреново, Дрмша, '''[[Костинброд]]''', Опицвет, Петрч, Понор, Царичина, Чибаовци === [[Мирково (општина)|Општина Мирково]] === Бенковски, Брестака, Буново, Каменица, Мирково, Смолско, Хврчил === [[Пирдоп (општина)|Општина Пирдоп]] === Душанци, '''[[Пирдоп]]''' === [[Правец (општина)|Општина Правец]] === Видраре, Џурово, Калугерово, Манаселска Река, Осиковица, Осиковска Л’кавица, '''[[Правец (град)|Правец]]''', Правешка Л’кавица, Равниште, Разлив, Своде. === [[Самоков (општина)|Општина Самоков]] === Алино, Бели Искар, Белчин, Белчински Бани, Говедарци, Горни Окол, Гуцал, Долни Окол, Доспеј, Драгушиново, Злокучене, Јаребковица, Јарлово, Клисура, Ковачевци, Лисец, Маџаре, Мала Црква, Марица, Ново Село, Поповјане, Продановци, Радуил, Рајово, Рељово, '''[[Самоков (Бугарија)|Самоков]]''', Шипочане, Широки Дол === [[Своге (општина)|Општина Своге]] === Баќово, Батулија, Бов, Брезе, Брезовдол, Буковец, Владо Тричков, Габровница, гара Бов, гара Лакатник, Губислав, Добравица, Добрчин, Дружево, Еленов Дол, Желен, Завидовци, Заноге, Заселе, Зимевица, Искрец, Лакатник, [[Лесковдол]], Луково, Миланово, Огоја, Оплетња, Осеновлаг, Реброво, Редина, Ромча, Свидња, '''[[Своге]]''', Томпс’н, Церецел, Церово, Јабланица === [[Сливница (општина)|Општина Сливница]] === Алдомировци, Бахалин, Братушково, Брложница, Гургулјат, Г’л’бовци, Драготинци, Извор, Пиштане, Повалир’ж, Радуловци, Ракита, '''[[Сливница]]''' === [[Чавдар (општина)|Општина Чавдар]] === [[Чавдар (Софиска област)|Чавдар]] === [[Општина Челопеч]] === Челопеч == Надворешни врски == * [https://sofoblast.egov.bg/ Официјално мрежно место на Софиска област] {{Области во Бугарија}} [[Категорија:Области во Бугарија]] l3f76r8h8oxfwoh5hzhpk9gg6h77c4u 4803867 4803846 2022-08-20T14:55:41Z P.Nedelkovski 47736 поврзница wikitext text/x-wiki {{coord|42|40|N|23|40|E|region:BG|display=title}} {{Infobox Bulgarian province | native_name = Софийска Област | image_map = Sofia Province location map.svg | capital = [[Софија]] | population_total = 254996 | population_as_of = 2010 | population_est = | pop_est_as_of = | area_total_km2 = 7059 | municipalities = 22 | license_plate = CO | governor = Радослав Стојчев | website = https://sofoblast.egov.bg/ }} '''Софиска област''' е една од 28-те [[област]]и на [[Бугарија]]. Наоѓа се во западниот дел на земјата. Административен центар на областа е главниот град [[Софија]], истовремено со тоа таа има статус на посебна административна област - [[Софија|Софија-град]]. Софиска Област опфаќа површина од 7&nbsp;059 км<sup>2</sup> и има население од 273&nbsp;240 луѓе. == Список на населените места во Софиска област == ''Градовите се со удебелен фонт. '' === [[Антон (општина)|Општина Антон]] === [[Антон (село)|Антон]] === [[Божуриште (општина)|Општина Божуриште]] === '''[[Божуриште]]''', Гурмазово, Делjaн, Златуша, Мала Раковица, Пожарево, Пролеша, Росоман, Хераково, Храбрско === [[Ботевград (општина)|Општина Ботевград]] === Боженица, '''[[Ботевград]]''', Врачеш, Гурково, Еловдол, Краево, Липница, Литаково, Новачене, Радотина, Рашково, Скравена, Трудовец === [[Годеч (општина)|Општина Годеч]] === Браќовци, Букоровци, Брља, Врдловци, Врбница, Гинци, '''[[Годеч]]''', Голеш, Губеш, Каленовци, Комштица, Лопушња, Мургаш, Равна, Разбоиште, Ропот, Смолча, Станинци, Туден, Шума === [[Горна Малина (општина)|Општина Горна Малина]] === Априлово, Бајлово, Белопопци, Гајтанево, [[Горна Малина]], Горно Камарци, Долна Малина, Долно Камарци, Макоцево, Негушево, Осоица, Саранци, Стргел, Чеканчево === [[Општина Долна Бања]] === '''[[Долна Бања]]''', Свети Спас === [[Драгоман (општина)|Општина Драгоман]] === Беренде, Беренде Извор, Василовци, Вишан, Владиславци, Габер, Големо Малово, Горно Село, Грлска Падина, Долна Невља, Долно Ново Село, Драгоил, '''[[Драгоман (град)|Драгоман]]''', Дреатин, Калотина, Камбелевци, Круша, Летница, Липинци, Мало Малово, Начево, Неделиште, Несла, Ново Брдо, Прекрсте, Рајановци, Табан, Цацаровци, Црклевци, Чеканец, Чепрлинци, Чорул, Чуковезер, Јалботина === [[Елин Пелин (општина)|Општина Елин Пелин]] === Богданлија, [[Габра]], Голема Раковица, Григорево, [[Елин Пелин (село)|Елин Пелин]], Доганово, '''[[Елин Пелин (град)|Елин Пелин]]''', Елешница, Караполци, Крушовица, Лесново, Мусачево, Нови Хан, Огнјаново, Петково, Потоп, Равно Поле, Столник, Чурек === [[Етрополе (општина)|Општина Етрополе]] === Бојковец, Брусен, Горунака, '''[[Етрополе]]''', Лопјан, Л'га, Малки Иск'р, Оселна, Рибарица, Јамна === [[Златица (општина)|Општина Златица]] === '''[[Златица (град)|Златица]]''', Карлиево, Петрич, Црквиште === [[Ихтиман (општина)|Општина Ихтиман]] === Баљовци, Белица Боерица, Борика, Бузјаковци, Брдо, Вакарел, Венковец, Веринско, Гроздјовци, Џамузовци, Живково, '''[[Ихтиман]]''', Костадинкино, Љубница, Мечковци, Мирово, Мухово, Пановци, Пауново, Полјанци, Поповци, Р’жана, Селjaнин, Средиштна, Стамболово, Суевци, Черњово === [[Копривштица|Општина Копривштица]] === '''[[Копривштица]]''' === [[Костенец (општина)|Општина Костенец]] === Голак, Горна Василица, '''[[Костенец (град)|Костенец]]''', Костенец (село), Очуша, Подгорие, Пчелин === [[Костинброд (општина)|Општина Костинброд]] === Безден, Беледие хан, Боѓовци, Бучин Проход, Голјановци, Градец, Драговиштица, Дреново, Дрмша, '''[[Костинброд]]''', Опицвет, Петрч, Понор, Царичина, Чибаовци === [[Мирково (општина)|Општина Мирково]] === Бенковски, Брестака, Буново, Каменица, Мирково, Смолско, Хврчил === [[Пирдоп (општина)|Општина Пирдоп]] === Душанци, '''[[Пирдоп]]''' === [[Правец (општина)|Општина Правец]] === Видраре, Џурово, Калугерово, Манаселска Река, Осиковица, Осиковска Л’кавица, '''[[Правец (град)|Правец]]''', Правешка Л’кавица, Равниште, Разлив, Своде. === [[Самоков (општина)|Општина Самоков]] === Алино, Бели Искар, Белчин, Белчински Бани, Говедарци, Горни Окол, Гуцал, Долни Окол, Доспеј, Драгушиново, Злокучене, Јаребковица, Јарлово, Клисура, Ковачевци, Лисец, Маџаре, Мала Црква, Марица, Ново Село, Поповјане, Продановци, Радуил, Рајово, Рељово, '''[[Самоков (Бугарија)|Самоков]]''', Шипочане, Широки Дол === [[Своге (општина)|Општина Своге]] === Баќово, Батулија, Бов, Брезе, Брезовдол, Буковец, Владо Тричков, Габровница, гара Бов, гара Лакатник, Губислав, Добравица, Добрчин, Дружево, Еленов Дол, Желен, Завидовци, Заноге, Заселе, Зимевица, Искрец, Лакатник, [[Лесковдол]], Луково, Миланово, Огоја, Оплетња, Осеновлаг, Реброво, Редина, Ромча, Свидња, '''[[Своге]]''', Томпс’н, Церецел, Церово, Јабланица === [[Сливница (општина)|Општина Сливница]] === Алдомировци, Бахалин, Братушково, Брложница, Гургулјат, Г’л’бовци, Драготинци, Извор, Пиштане, Повалир’ж, Радуловци, Ракита, '''[[Сливница]]''' === [[Чавдар (општина)|Општина Чавдар]] === [[Чавдар (Софиска Област)|Чавдар]] === [[Општина Челопеч]] === Челопеч == Надворешни врски == * [https://sofoblast.egov.bg/ Официјално мрежно место на Софиска област] {{Области во Бугарија}} [[Категорија:Области во Бугарија]] 093zb9ozcl5d4yeiq79noostqhhej5a 4803926 4803867 2022-08-20T19:05:27Z Пакко 4588 ситна поправка wikitext text/x-wiki {{coord|42|40|N|23|40|E|region:BG|display=title}} {{Infobox Bulgarian province | native_name = Софийска Област | image_map = Sofia Province location map.svg | capital = [[Софија]] | population_total = 254996 | population_as_of = 2010 | population_est = | pop_est_as_of = | area_total_km2 = 7059 | municipalities = 22 | license_plate = CO | governor = Радослав Стојчев | website = https://sofoblast.egov.bg/ }} '''Софиска област''' е една од 28-те [[област]]и на [[Бугарија]]. Наоѓа се во западниот дел на земјата. Административен центар на областа е главниот град [[Софија]], истовремено со тоа таа има статус на посебна административна област - [[Софија|Софија-град]]. Софиска Област опфаќа површина од 7&nbsp;059 км<sup>2</sup> и има население од 273&nbsp;240 луѓе. == Список на населените места во Софиска област == ''Градовите се со удебелен фонт. '' === [[Антон (општина)|Општина Антон]] === [[Антон (село)|Антон]] === [[Божуриште (општина)|Општина Божуриште]] === '''[[Божуриште]]''', Гурмазово, Делjaн, Златуша, Мала Раковица, Пожарево, Пролеша, Росоман, Хераково, Храбрско === [[Ботевград (општина)|Општина Ботевград]] === Боженица, '''[[Ботевград]]''', Врачеш, Гурково, Еловдол, Краево, Липница, Литаково, Новачене, Радотина, Рашково, Скравена, Трудовец === [[Годеч (општина)|Општина Годеч]] === Браќовци, Букоровци, Брља, Врдловци, Врбница, Гинци, '''[[Годеч]]''', Голеш, Губеш, Каленовци, Комштица, Лопушња, Мургаш, Равна, Разбоиште, Ропот, Смолча, Станинци, Туден, Шума === [[Горна Малина (општина)|Општина Горна Малина]] === Априлово, Бајлово, Белопопци, Гајтанево, [[Горна Малина]], Горно Камарци, Долна Малина, Долно Камарци, Макоцево, Негушево, Осоица, Саранци, Стргел, Чеканчево === [[Општина Долна Бања]] === '''[[Долна Бања]]''', Свети Спас === [[Драгоман (општина)|Општина Драгоман]] === Беренде, Беренде Извор, Василовци, Вишан, Владиславци, Габер, Големо Малово, Горно Село, Грлска Падина, Долна Невља, Долно Ново Село, Драгоил, '''[[Драгоман (град)|Драгоман]]''', Дреатин, Калотина, Камбелевци, Круша, Летница, Липинци, Мало Малово, Начево, Неделиште, Несла, Ново Брдо, Прекрсте, Рајановци, Табан, Цацаровци, Црклевци, Чеканец, Чепрлинци, Чорул, Чуковезер, Јалботина === [[Елин Пелин (општина)|Општина Елин Пелин]] === Богданлија, [[Габра]], Голема Раковица, Григорево, [[Елин Пелин (село)|Елин Пелин]], Доганово, '''[[Елин Пелин (град)|Елин Пелин]]''', Елешница, Караполци, Крушовица, Лесново, Мусачево, Нови Хан, Огнјаново, Петково, Потоп, Равно Поле, Столник, Чурек === [[Етрополе (општина)|Општина Етрополе]] === Бојковец, Брусен, Горунака, '''[[Етрополе]]''', Лопјан, Л'га, Малки Иск'р, Оселна, Рибарица, Јамна === [[Златица (општина)|Општина Златица]] === '''[[Златица (град)|Златица]]''', Карлиево, Петрич, Црквиште === [[Ихтиман (општина)|Општина Ихтиман]] === Баљовци, Белица Боерица, Борика, Бузјаковци, Брдо, Вакарел, Венковец, Веринско, Гроздјовци, Џамузовци, Живково, '''[[Ихтиман]]''', Костадинкино, Љубница, Мечковци, Мирово, Мухово, Пановци, Пауново, Полјанци, Поповци, Р’жана, Селjaнин, Средиштна, Стамболово, Суевци, Черњово === [[Копривштица|Општина Копривштица]] === '''[[Копривштица]]''' === [[Костенец (општина)|Општина Костенец]] === Голак, Горна Василица, '''[[Костенец (град)|Костенец]]''', Костенец (село), Очуша, Подгорие, Пчелин === [[Костинброд (општина)|Општина Костинброд]] === Безден, Беледие хан, Боѓовци, Бучин Проход, Голјановци, Градец, Драговиштица, Дреново, [[Дрмша]], '''[[Костинброд]]''', Опицвет, Петрч, Понор, Царичина, Чибаовци === [[Мирково (општина)|Општина Мирково]] === Бенковски, Брестака, Буново, Каменица, Мирково, Смолско, Хврчил === [[Пирдоп (општина)|Општина Пирдоп]] === Душанци, '''[[Пирдоп]]''' === [[Правец (општина)|Општина Правец]] === Видраре, Џурово, Калугерово, Манаселска Река, Осиковица, Осиковска Л’кавица, '''[[Правец (град)|Правец]]''', Правешка Л’кавица, Равниште, Разлив, Своде. === [[Самоков (општина)|Општина Самоков]] === Алино, Бели Искар, Белчин, Белчински Бани, Говедарци, Горни Окол, Гуцал, Долни Окол, Доспеј, Драгушиново, Злокучене, Јаребковица, Јарлово, Клисура, Ковачевци, Лисец, Маџаре, Мала Црква, Марица, Ново Село, Поповјане, Продановци, Радуил, Рајово, Рељово, '''[[Самоков (Бугарија)|Самоков]]''', Шипочане, Широки Дол === [[Своге (општина)|Општина Своге]] === Баќово, Батулија, Бов, Брезе, Брезовдол, Буковец, Владо Тричков, Габровница, гара Бов, гара Лакатник, Губислав, Добравица, Добрчин, Дружево, Еленов Дол, Желен, Завидовци, Заноге, Заселе, Зимевица, Искрец, Лакатник, [[Лесковдол]], Луково, Миланово, Огоја, Оплетња, Осеновлаг, Реброво, Редина, Ромча, Свидња, '''[[Своге]]''', Томпс’н, Церецел, Церово, Јабланица === [[Сливница (општина)|Општина Сливница]] === Алдомировци, Бахалин, Братушково, Брложница, Гургулјат, Г’л’бовци, Драготинци, Извор, Пиштане, Повалир’ж, Радуловци, Ракита, '''[[Сливница]]''' === [[Чавдар (општина)|Општина Чавдар]] === [[Чавдар (Софиска Област)|Чавдар]] === [[Општина Челопеч]] === [[Челопеч]] == Надворешни врски == * [https://sofoblast.egov.bg/ Официјално мрежно место на Софиска област] {{Области во Бугарија}} [[Категорија:Области во Бугарија]] djji0ub38vnicloat7d4m6hmszpafki Коле Ангеловски 0 22649 4804030 4799270 2022-08-21T00:03:23Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Коле Ангеловски | портрет = Коле_ангеловски.jpg | px = 220п | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|14|март|1943}} | роден-место = {{роден во|Скопје}}, {{МКД}} | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по режијата на:<br>[[Викенд на мртовци]]<br>[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]<br>[[Колнати сме, Ирина]]<br>[[Пусто турско (филм) |Пусто турско]]<br>[[Ах, љубов моја (филм) |Ах, љубов моја]] | занимање = глумец <br>режисер<br>сценарист<br>писател | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Коле Ангеловски''' — македонски театарски и филмски [[актер]], театарски и филмски [[режисер]] и [[сценарист]], како и [[писател]] и [[раскажувач]]. Животниот и творечки опус на Коле Ангеловски е разновиден, динамичен и многу плоден. Ангеловски е режисер на повеќе драми, серии, документарци и филмови за македонските театарски куќи, телевизиски станици од кои најмногу за МРТВ. Тој е уште познат и како писател, драматург, публицист и културен работник. За својот сестран творечки опус на полето на културното живеење во [[Македонија]], добитник е на многубројни награди меѓу кои и Наградата за Животно дело “11 Октомври”. == Биографски податоци == Коле Ангеловски е роден на [[14 март]] [[1943]] година во [[Скопје]]. По средното образование, дипломирал глумецство на Академијата за театар, филм, радио и телевизија во [[Белград]]. Коле Ангеловски уште во раното детство – како ученик во основното, а подоцна и во средното образование покажувал интерес и талент кон уметноста, а посебно кон драмската уметност. Поши Како глумец, уште во првата улога во филмот “[[Саша (филм)|Саша]]”, Ангеловски го зацртил типот на јунак претпознатлив во речиси сите негови улоги – било да станува збор за теми од современиот живот – “''Lito Vilovito''” и “Да се дојде и да се остане” – или пак теми од блиската или подалечната историја – “[[До победата и по неа (филм)|До победата и по неа]]” и “[[Македонски дел од пеколот (филм)|Македонски дел од пеколот]]” Ангеловски е еден од преживеаните сведоци на големиот [[Скопски земјотрес]] на од 1963 година. Како глумец првпат пред филмската камера застанал веднаш по земјотресот во детската драма “''Диди и Дади''” каде со децата глумци, брат му [[Владимир Ангеловски]], [[Мите Грозданов]] и повозрасните [[Стево Спасовски]] и други ја толкувале една од главните улоги во таа детска серија. Добитник е на многу награди како глумец, режисер, истакнат културен работник, драматург, преведувач и др. Ангеловски е добитник и на Највисоката Македонска награда во Културата “Наградата за животно дело 11. Октомври”. Оваа награда се доделува на културни и други работници од [[Македонија]] кои имаат постигнато врвни резултати во својата дејност. Од [[1967]] година работи во Драмскиот Театар во [[Скопје]]. Има напишано неколку драми, филмови и ТВ скрипти. Има режирано над 80 претстави, од кои повеќето се наградени на различни фестивали. Тој има играно над 20 театарски и 40 филмски улоги. Има преведено над триесет драми на Македонски. Ангеловски има над 500 часа разна телевизиска програма, главно улоги. На филмската сцена, како глумец, дебитирла уште како студент во 1962 година, во југословенскиот филм [[Саша (филм)|Саша]] на режисерот [[Раденко Остоиќ]] и ја добил дебитантската награда на Филмскиот фестивал во [[Пула]] (1963), а [[1965]] година на истиот фестивал и наградата најдобар млад глумец, за улогата во филмот “[[Да се дојде и да се остане]]” на режисерот [[Бранко Бауер]]. Ангеловски има режирано два играни филма. За својот режисерски првенец “Татко” (“Колнати сме Ирина” – 1973) ја добил престижната Награда “Кокањ Ракоњац” на филмскиот фестивал во [[Пула]]. Автор е и на втората филмска комедија во македонската кинематографија по “[[Мирно лето]]” на Д. Османли, “[[Викенд на мртовци]]”, за којшто ја добива Наградата “''Златна рипка''” за режија, на Фестивалот на филмска комедија во [[Голубац]], [[Република Србија]]. На истиот фестивал добива и Трета награда од публиката. == Животопис == Филмската дејност на Коле Ангеловски е импозантна. Така, во 1966 година во филмот „До победата и по неа” игра споредна улога. Една година подоцна, во 1967, ја игра и главната улога во „Македонска крвава свадба”. Истата година тој е сценарист во филмот „Патека”. Во 1969 година игра споредна улога во филмот „Време без војна”. Во 1971 година игра главна улога во филмовите „Жед” и „Македонски дел од пеколот”. Во 1973 година тој е режисер и сценарист во филмот „Татко (Колнати сме, Ирина)”. Во 1979 година тој го режира филмот „Додека водата тивко шумоли”. Игра главни улоги во филмовите: „Оловна бригада” (1980), „Црвениот коњ” (1981), „Јужна патека” (1982), „Нели ти реков” (1984). Во 1988 година тој е режисер на филмот „Викенд на мртовци”. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''филм''' | '''Улога''' |- Коле Ангеловски како глумец има играно во следните филмови: | 1962 || [[Саша]] ТВ-филм || Владо Треф |- | 1963 || [[Диди и Дади]] ТВ-филм || |- | 1964 || [[Попладне]] ТВ-филм || |- | 1964 || [[Народен посланик]] ТВ-филм ||Младен |- | 1964 || [[Кај сидија за прекршување]] ТВ-филм || |- | 1965 || [[Да се дојде и да се остане]] ТВ-филм || Гаса |- | 1965 || [[Седма тура]] ТВ-филм || |- | 1965 || [[Три (филм) |Три]] ТВ-филм || Патник кој чека воз |- | 1965 || [[Човек од светот]] ТВ-филм || Никола |- | 1966 || [[По Коњух планина]] ТВ-филм || Пушо |- | 1966 || [[Време љубов]] ТВ-филм || |- | 1966 || [[До победата и по неа (филм) |До победата и по неа]] ТВ-филм || Боро |- | 1966 || [[Среќни умираат два пати]] ТВ-филм || Радолица |- | 1967 || [[Македонска крвава свадба (филм) |Македонска крвава свадба]] ТВ-филм || |- | 1967 || [[Патека]] ТВ-филм || |- | 1967 || [[Тврдина на силеџиите]] ТВ-филм || Петар |- | 1969 || [[Време без војна (филм) |Време вез војна]] ТВ-филм || |- | 1969 || [[Итрата вдовица]] ТВ-филм || |- | 1969 || [[Крос кантри]] ТВ-филм || |- | 1969 || [[Прозорци]] ТВ-филм || |- | 1969 || [[Битка на Нретви]] ТВ-филм || Жика |- | 1969 || [[Свеќник]] ТВ-филм || |- | 1970 || [[Храненик]] ТВ-филм || |- | 1971 || [[Жед (филм) |Жед]] ТВ-филм || Поп Ефтим |- | 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм || Цане |- | 1971 || [[Во гората расне зелен бор]] ТВ-филм || Марказа |- | 1972 || [[Валтер го брани Сараево]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Сутјеска]] ТВ-филм || Станојлов помагач |- | 1973 || [[Пикник на фронтот]] ТВ-филм || Зепо |- | 1975 || [[Го познавате ли Павле Плеша]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Сребреното јаболко]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Светецот од слатина]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Волшебното самарче (телевизиска серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија || |- | 1975 || [[Синови]] ТВ-филм || Слуга Трифун |- | 1977 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм || |- | 1978 || [[Златни години]] ТВ-серија || |- | 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија || Фускултурничарот |- | 1979 || [[Партизанска ескадрила]] ТВ-филм || |- | 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм || Стево |- | 1980 || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм || |- | 1981 || [[Брановиќ Страхиња]] ТВ-филм || |- | 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || Сујде |- | 1982 || [[Јужна патека]] ТВ-филм || |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Комедијанти]] ТВ-серија ||Комичар |- | 1984 || [[Го мермираме мојот јастреб]] ТВ-филм || |- | 1986-1989 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1987 || [[Ајде да се сакаме]] ТВ-филм || Полицаец Гага |- | 1988 || [[Азра]] ТВ-филм || |- | 1988 || [[Сулуде године]] ТВ-серија || Максим Филиповиќ |- | 1988 || [[Некоја чудна земја]] ТВ-филм || |- | 1989 || [[Собирен Центар]] ТВ-филм || Мачак |- | 1990 || [[Северна грешка]] ТВ-филм || |- | 1990 || [[Станица на обични возови]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Вонземјаните се криви за се]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Болва в' уво]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Тесна кожа 4]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Во име на законот]] ТВ-серија ||Зајко Кокорајко |- | 1992 || [[Дама која убива]] ТВ-серија || Командир |- | 2002 || [[Зона Замфирова (филм) |Зона Замфирова]] ТВ-филм || |- | 2003 || [[Време за плачење]] ТВ-филм || |- | 2008-2009 || [[Некој чудни луѓе]] ТВ-серија || |- | 2009 || [[Седумка, љубов или смрт]] ТВ-филм || |- | 2011 || [[Нашата мала клиника]] ТВ-серија || Љупче |- | 2015 || [[Незрели цреши]] ТВ-филм || |- | 2016 || [[А болката останува]] ТВ-филм || |- | 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Затемнување]] ТВ-филм || Монах Живан |- | 2023 || [[Жикина Династија]] ТВ-филм || Максим Филиповиќ |} === Режисер === {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' |- Коле Ангеловски како режисер ги има режирано следните филмови/серии: | 1973 || [[Колнати сме, Ирина]] (филм) |- | 1986 || [[Коприварник]] (претстава) |- | 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ серија) |Солунски патрдии]] (серија) |- | 1987 || [[Училиште за кловнови]] (серија) |- | 1987 || [[Театарче лево ќоше]] (филм) |- | 1988 || [[Викенд на мртовци]] (филм) |- | 1990 || [[Викенд на мртовци]] (серија) |- | 1991 || [[Македонија може]] (серија) |- | 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] (серија) || |- | 1996 || [[Умри машки]] (претстава) |- | 2003 || [[Време за плачење]] (ТВ-филм) |- | 2003 || [[Лото, лото (телевизиска серија) |Лото, лото]] (серија) |- | 2004 || [[Неверство во зимска ноќ]] (филм) |- | 2006 || [[ Пусто турско (филм) |Пусто турско]] (филм) |- | 2009 || [[Ветар низ тополите]] (серија) |- | 2009 || [[Балкан бенд (телевизиска серија) |Балкан бенд]] ТВ-серија || |- | 2009 || [[Седумка љубов или смрт]] ТВ-филм || |- | 2013 || [[Капетанот Џон Пипал]] (претстава) |- | 2013 || [[Од кол на кол]] (претстава) |- | 2015 || [[Три во едно]] (филм) |- | 2017 || [[Бегај еве ја жена ти]] (претстава) |- | 2017 || [[Ах, љубов моја (филм) |Ах, љубов моја]] (серија) |- | 2018 || [[Не сега драга]] (претстава) |- | 2019 || [[Лажговци]] (претстава) |- | 2021 || [[Птица со главата меѓу нозе]] (претстава) |- | 2022 || [[Паника во Хотел Палас]] (претстава) |} === Писател === Коле Ангеловски ја има напишано следнава филмографија: * 1967 - "Путељак" * 1973 - "Колнати сме, Ирина" (филм) * 1987 - "Училиште за кловнови" (серија) * 2003 - "Време за плачење" (ТВ) * 2003 - "Лото, лото" (серија) ==Награди== * 2008 - Награда "13 Ноември" * Награда "[[Ристо Шишков]]" * 2011 - Награда за животно дело "[[Војдан Чернодрински]]" * 2018 - Награда св. "Јоаким Осоговски" * 2019 - Награда "Киненова" за особен придонес во филмската уметност * 2020 - Награда "Златен објектив" * 2020 - "[[награда „13 Ноември“]]" од областа на културата за 60 години творештво во областа на театарот и филмот.<ref>{{нмс| title=ИЗБРАНИ ДОБИТНИЦИТЕ НА НАГРАДАТА „13 НОЕМВРИ“ НА ГРАД СКОПЈЕ ЗА 2020 ГОДИНА | url=https://skopje.gov.mk/mk/vesti/2019/29102020_izbrani_dobitnici_13noemvriska_nagrada/ | work= | publisher=Град Скопје | date= | accessdate=3 декември 2020}}</ref> ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== * {{IMDb name|0029732}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ангеловски, Коле}} [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски режисери]] [[Категорија:Македонски драмски режисери]] [[Категорија:Македонски сценаристи]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски писатели]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Добитници на наградата „13 Ноември“]] nymv9sr8zxpysv750zlb81z6aovjslw Владимир Ангеловски 0 22737 4804031 4801456 2022-08-21T00:04:05Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Владимир Ангеловски - Дади | портрет = Vladimir Dadi Angelovski.jpg | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|22|мај|1946|}} | роден-место = {{роден во|Скопје}} | починал-дата = {{починал на|15|ноември|2012|}} | починал-место = {{починал во|Скопје}} | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Трст виа Скопје]] <br> [[Викенд на мртовци]]<br>[[Солунски патрдии (ТВ-серија)|Солунски патрдии]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Хихирику]]<br>[[Каца (филм) |Каца]]<br>[[Пусто турско (филм) |Пусто турско]]<br>[[Училиште за кловнови]]<br>[[Среќна нова '49]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Владимир Ангеловски''', или уште познат како '''Дади''' ([[22 мај]] [[1946]], [[Скопје]] - [[15 ноември]] [[2012]], Скопје<ref>[http://www.sitel.com.mk/node/44386 Почина глумецот Владимир Дади Ангеловски], ''[[Сител Телевизија|Сител]]'', 16 ноември 2012.</ref>), бил еден од најголемите [[Македонија|македонски]] [[глумец|актерски]] имиња. Многу добро го познаваат како постарите, така и помладите генерации. Роден глумец, но сосема нетипичен глумец. Цел живот во [[Драмски театар - Скопје]], со излети на “осмиот колосек” наречен естрада. За себе велел дека е глумец уште од своето раѓање. == Животопис == Владимир Ангеловски - Дади е роден на [[22 мај]] [[1946]] год. во [[Скопје]] како втор син во семејството на Борис и Костадинка Ангеловски. Татко му попот Борис имал свој црковен хор и прв ја направил комплетната [[црковна богослужба]] со ноти и на македонски јазик, а мајка му била учителка во основното училиште „Кирил и Методиј“. Неговиот постар брат [[Коле Ангеловски]] на македонската јавност и е познат како извонреден [[режисер]] и [[глумец|актер]] со кој В.А.-Дади има соработувано многупати. == Првите почетоци == Првите чекори кон својата идна професија Дади ги имал во [[Радио драма]]та, додека пак за првпат на сцената стапнал во 1962 година, кога го играл ''Оливер Твист'' кај режисерот [[Димитрие Османли]] во тогашниот Младинско-детски театар, денес [[Драмски театар - Скопје]]. И тука се раѓа неговата голема љубов кон театарот. Како гимназијалец во “Цветан Димов “ одел на голем број натпреварувања низ [[Југославија]] што всушност биле и неговите први естрадни почетоци. По гимназијата се подготвувал да оди на Академија во [[Белград]], но тоа не се случило. Имено на Драмскиот театар во тоа време му биле потребни глумци па така Дади бил ангажиран во претставата „Принцот и просјакот“ и истата 1966 година станува и член на драмскиот театар. == Некои позначајни улоги == Огромен е бројот на улогите во кои се појавува Дади, почнувајќи од детските серии и [[драми]], па сè до сериозните улоги во некои од најзначајните [[македонски филмови]], [[драми]] и [[серии]]. Секако дека не постои дете кое ја нема гледано познатата детска трилогија „Чук, чук Стојанче”, „Баш челик” и „Шекспир во приказни” која постигнува огромни успеси и тука и на сцените низ [[Југославија]]. Незаборавни се и ликовите Диди и Дади кои ги играат Дади и неговиот брат Коле Ангеловски во тв серијата „Да видам, да видам што да бидам”. Исто така Дади се појавува и во [[опера]]та на [[МНТ]] во оперите „Шеќерна приказна” и „Деспина и мистер Докс”. Во 1967 година игра во психолошкиот филм „Мементо” во режија на [[Османли Димитрие]], а во 1988 игра една од главните улоги во филмот „Викенд на мртовци”. Понатаму следуваат улогите во филмовите „[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]”, во режија на [[Коле Ангеловски]], „[[Калигула (филм) |Калигула]]” во режија на [[Миле Гроздановск]]и, „Рибарски караници”, серијата „Лото, лото” исто така во режија на Коле Ангеловски, во претставите „Мефисто”, и „Дунек” со кои заработува и некои од неговите награди. Тука се и сериите: „Агенција осамени срца”, „Училиште за кловнови”, „[[Трст виа Скопје]]“, „[[Битолски лакрдии]]” и многу дриги. Неизбежно е а да не се спомене [[радио]]-[[телевизија|телевизиската]] програма “[[Хихирику]]” со која што заедно со своите колеги [[Димче Мешковски]], [[Катерина Крстева]], [[Благоја Чоревски]], [[Гоце Тодоровски]] и [[Катерина Коцевска]] во 2004-тата година го прославија јубилејот од 25 години од нејзиното постоење. Со некои од своите колеги има настапувано и неколкупати во [[Австралија]] изведувајки познати македонски драми за тамошните Македонци. Значајни се секако и улогите на Дади во голем број од [[Македонски народни приказни|Македонските народни приказни]], а интересен е и фактот дека тој е единствениот глумец кој 9 години по ред настапува на манифестацијата ''[[Глумците пеат]]'', колку што и постои самата манифестација. == Филмографија == {| class="wikitable sortable" !Година !Филм !Улога |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1960.-те[[#|&#9650;]]<div id="1960"/> |- |1963 |[[Диди и Дади]] ТВ-филм || |- |1967 |[[Мементо (филм од 1967 година)|Мементо]] ТВ-филм |- |1967 |[[Да видам, да видам што да бидам (телевизиска серија)|Да видам, да видам што да бидам]] ТВ-серија |Дади |- |1969 |[[Волшебниот воз (телевизиска серија)|Волшебниот воз]] ТВ-серија | |- | 1969 |[[Републиката во пламен (филм) |Републиката во пламен]] ТВ-филм | |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1970.-те[[#|&#9650;]]<div id="1970"/> |- |1970 |[[Детективи (телевизиска серија)|Детективи]] ТВ-серија | |- | 1971 |[[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм | |- | 1972 |[[Истрел (филм) |Истрел]] ТВ-филм | |- |1973 | [[Колнати сме, Ирина]] ТВ-филм || |- |1975 | [[Сребрено јаболко]] ТВ-филм | |- |1977 |[[Итар Пејо (телевизиска серија)|Итар Пејо]] ТВ-серија |[[Итар Пејо]] |- |1978 |[[Сеќерна приказна]] ТВ-филм || |- |1979 |[[Наши години]] ТВ-серија || |- |1979 |[[Хихирику]] Радио-емисија || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1980.-те[[#|&#9650;]]<div id="1980"/> |- | 1980 || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм || |- |1982 | [[Црвено, жолто, зелено]] ТВ-серија || |- |1984 |[[Хихирику - 5 години (филм)|Хихирику - 5 години]] (1984) | |- |1984 |[[Камчевци]] ТВ-серија || |- |1985 |[[На наш начин (телевизиска серија)|На наш начин]] ТВ-филм | |- |1985 |[[Ајде да се дружиме (телевизиска серија)|Ајде да се дружиме]] ТВ-серија | |- |1986 |[[Среќна нова '49]] ТВ-филм || |- |1986 |[[Солунски патрдии (ТВ серија)|Солунски патрдии]] ТВ-серија |Цветан |- |1986-1988 |[[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- |1987 |[[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ-серија |Попот |- |1987 |[[Театарче лево ќоше]] ТВ-филм | |- |1987 |[[Училиште за кловнови (телевизиска серија)|Училиште за кловнови]] ТВ-серија | |- |1987 |[[Претежно ведро (телевизиска серија)|Претежно ведро]] ТВ-серија | |- |1988 |[[Чук, чук, Стојанче]] ТВ-серија | |- |1988 |[[Викенд на мртовци (филм)|Викенд на мртовци]] ТВ-серија |Климе Глупчев |- |1989 |[[Цвеќе на карпата]] ТВ-филм || |- |1989-1993 |[[Еурека]] ТВ-серија || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1990.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1990"/> |- |1990 |[[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- |1990 |[[Алф од Ново Лисече]] ТВ-серија || |- |1990 |[[Викенд на мртовци (филм) |Викенд на мртовци]] ТВ-филм || |- |1991 |[[Во име на законот]] ТВ-серија || |- |1991 |[[Македонија може (телевизиска серија)|Македонија може]] ТВ-филм |Владимир |- | 1991. || [[Во кафулето кај Гане]] ТВ-филм || |- | 1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-серија || |- |1992-1995 |[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- | 1994 || [[Прекалени]] ТВ-серија || |- | 1994 |[[Пред дождот]] ТВ-филм || |- |1995 |[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || | |- |1997 |[[Калигула (филм)|Калигула]] ТВ-филм | |- |1996-1999 |[[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- |1999 |[[Време, живот (филм) |Време живот]] ТВ-филм || |- |1999 |[[Хихирику - 20 години (филм)|Хихирику - 20 години]] | |- |1999 |[[Каца (филм)|Каца]] ТВ-филм |Полицаец 1 |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2000.-те[[#1|&#9650;]]<div id="2000"/> |- |2000 |[[Мајка Тереза]] ТВ-филм || |- |2000 |[[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија || |- |2000-2001 |[[Светот има осум страни]] ТВ-серија || / |- |2000-2001 |[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- |2000-2003 |[[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- |2001 |[[Агенција осамени срца (телевизиска серија)|Агенција осамени срца]] ТВ-серија | |- |2001 |[[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм || |- |2003 |[[Битолски лакрдии]] ТВ-серија | |- |2003 |[[Лото, лото (телевизиска серија)|Лото, лото]] ТВ-серија | |- | 2004 || [[Неверство во зимска ноќ]] ТВ-филм || |- |2004 |[[Хихирику]] | |- |2004 |[[Сакам да бидам кошаркар]] ТВ-филм || Судијата |- |2006 |[[Пусто турско (филм)|Пусто турско]] ТВ-филм |Димче |- | 2008 || [[Кукен совет]] ТВ-серија || |- |2009 |[[Ветар низ тополите]] ТВ-серија | |- |2009 |[[Седумка, љубов или смрт (филм) |Седумка, љубов или смрт]] ТВ-филм || Кумот |- |2009 |[[Балкан бенд (телевизиска серија)|Балкан бенд]] ТВ-серија |Дада | |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2010.-те[[#1|&#9650;]]<div id="2010"/> |- | 2010 | [[Мајки (филм) |Мајки]] ТВ-филм || |- | 2010 | [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |} === „Викенд на мртовци“ === Филмот е снимен во 1988 година, во [[стандард техника]], со звук, во боја, 35 мм и е во времетраење од 94 минути. Филмот разработува една апсурдна ситуација кога поради невнимание во една болница се заменуваат умрените пациенти, па така две семејства добиваат туѓи мртовции кои треба да ги погребаат, па доаѓа до сплет на настаните. Филмот е во режија на Никола [[Коле Ангеловски]], сценариото е на [[Миле Попоски]] а во главните улоги покрај Владимир Ангеловски се јавуваат и [[Ѓорѓи Јолевски]], [[Димче Мешковски]], [[Гоце Тодоровски]] и [[Благоја Чоревски]]. Филмот е награден на филмскиот фестивал „[[Голубац]]“ во 1988 година, и тоа прва награда „[[Златна рипка]]“ за режија и трета награда од публиката. === „Солунски патрдии“ === Оваа [[тв серија]] е снимена во 1985 година, во три епизоди со времетраење од по 55 минути. [[Жанрот]] е [[комедија]], а режисер е братот на Дади - [[Коле Ангеловски]]. Покрај Дади ,кој се јавува во улогата на Цветан, во другите улоги се јавуваат и [[Благоја Спиркоски - Џумерко]], [[Трајче Иваноски]], [[Гоце Тодоровски]], [[Димче Мешковски]], [[Ванчо Петрушевски]], [[Снежана Стамеска]], [[Билал Салаетин|Салаетин Билал]], [[Стево Спасовски]], [[Тодорка Кондова]], [[Јовица Михајловски]], [[Марин Бабиќ]], [[Мите Грозданов]] и други. === „Лото, лото” === Оваа комична тв серија е едно од поновите телевизиски остварувања. Снимена е 2003 година во режија на Никола Ангеловски. Серијата се состои од 5 епизоди со времетраење од 40 минути. Главните улоги ги толкуваат Владимир Ангеловски, [[Благоја Спиркоски Џумерко]], [[Бранко Бенинов]], [[Владимир Талески]], [[Андон Јовановски]] и др. === „Калигула” === Овиј филм е снимен 1997 година во режија на [[Миле Гроздановски]], а во главните улоги се јавуваат [[Димче Мешковски]], Владимир Ангеловски, [[Димитар Зози]], [[Ѕвезда Ангеловска]] и [[Ѓорѓи Јолевски]]. == Награди == Владимир Ангеловски-Дади е наградуван уште од самите почетоци на својата кариера уште како дете бил трикратен првак на Југославија во детска радио драма. Некои од позначајните награди: [[13-та Ноемвриска]], [[Климент Охридски]] и на фестивалот [[Ристо Шишков]], ги добива во последните 2-3 години. ==Наводи== {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|1271149}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ангеловски, Владимир }} [[Категорија:Луѓе од Скопје]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Македонски глумци]] aisez5xvjnlgrynlt5cpqzxmwrlrvw1 Шишман Ангеловски 0 34846 4803879 4802202 2022-08-20T16:51:47Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Шишман Ангеловски | портрет = Sisman-Angelovski.jpg | px = | опис = Шишман Ангеловски | родено-име = | роден-дата = {{роден на|24|април|1937}} | роден-место ={{роден во|Софија}}, [[Бугарија]] | починал-дата = {{починал на|7|февруари|1995}} | починал-место = {{починал во|Скопје}} | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Време, води (филм)|Време, води]]<br> [[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат ]]<br>[[Колнати сме, Ирина]]<br>[[Македонска сага (филм) |Македонска сага]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = [[Звездана Ангеловска]] (ќерка) }} '''Шишман Ангеловски''' (роден на {{роден на|24|април|1937}} во {{роден во|Софија}} - починал на {{починал на|7|февруари|1995}} во {{починал во|Скопје}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец. Професионалната кариера Шишман Ангеловски ја започнал во Куклениот театар во Скопје во [[1957]] година. Истата година почна да настапува и на сцената на Македонскиот народен театар. Член на Драмскиот театар станува во [[1959]] година, каде што има одиграно преку 80 улоги. Добитник е на Наградата на Здружението на драмските уметници на Македонија, како и на неколку други признанија добиени за остварувања на филмот. Бил прогласен за ''Најпопуларно ТВ лице'' во Македонија. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1969 || [[Време без војна (филм) |Време без војна]] ТВ-филм || Макре |- | 1969 || [[Враќање од рајот]] ТВ-филм || |- | 1970 || [[Мртва стража]] ТВ-филм || |- | 1971 || [[Македонски дел од пеколот]] ТВ-филм || Полицаец |- | 1972 || [[Настан можеби последен]] ТВ-филм || |- | 1972 || [[Истрел (филм) |Истрел]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Колнати сме, Ирина]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Залез над езерска земја]] ТВ-серија || Елемар |- | 1973 || [[Љуѓе и птици]] ТВ-филм || |- | 1976 || [[Последниот ден на Мистер Порфириј]] ТВ-филм || |- | 1976 || [[Најдолгиот пат]] ТВ-филм || Поп |- | 1977 || [[Итар Пејо (серија) |Итар Пејо]] ТВ-серија || |- | 1977 || [[Сакате ли уште едно парче торта]] ТВ-филм || |- | 1978 || [[Среќна приказна]] ТВ-филм || |- | 1979 || [[Курирот на Гоце (телевизиска серија) |Курирот на Гоце]] ТВ-серија || |- | 1980 || [[Време, води]] ТВ-филм || |- | 1981 || [[Самотија]] ТВ-филм || Клисар |- | 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || Јаја |- | 1982 || [[Слана во цутот на бадемите]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија || |- | 1984 || [[Диво месо (филм) |Диво месо]] ТВ-филм || Поп |- | 1986 || [[Климент Охридски (филм) |Климент Охридски]] ТВ-филм || |- | 1990 || [[Алф од Ново Лисиче]] ТВ-филм || Попот |- | 1991 || [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм || Бербер |- | 1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 1993 || [[Македонска сага]] ТВ-филм || |- | 1994 || [[Пред дождот]] ТВ-филм || |} == Надворешни врски == * {{IMDb name|0029733}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ангеловски, Шишман}} [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] j51j89ojxe597v0704ve0b98xtgqkmk 4803880 4803879 2022-08-20T17:02:12Z 188.117.212.92 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Шишман Ангеловски | портрет = Sisman-Angelovski.jpg | px = | опис = Шишман Ангеловски | родено-име = | роден-дата = {{роден на|24|април|1937}} | роден-место ={{роден во|Софија}}, [[Бугарија]] | починал-дата = {{починал на|7|февруари|1995}} | починал-место = {{починал во|Скопје}} | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Време, води (филм)|Време, води]]<br> [[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат ]]<br>[[Колнати сме, Ирина]]<br>[[Македонска сага (филм) |Македонска сага]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = [[Звездана Ангеловска]] (ќерка) }} '''Шишман Ангеловски''' (роден на {{роден на|24|април|1937}} во {{роден во|Софија}} - починал на {{починал на|7|февруари|1995}} во {{починал во|Скопје}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец. Професионалната кариера Шишман Ангеловски ја започнал во Куклениот театар во Скопје во [[1957]] година. Истата година почна да настапува и на сцената на Македонскиот народен театар. Член на Драмскиот театар станува во [[1959]] година, каде што има одиграно преку 80 улоги. Добитник е на Наградата на Здружението на драмските уметници на Македонија, како и на неколку други признанија добиени за остварувања на филмот. Бил прогласен за ''Најпопуларно ТВ лице'' во Македонија. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1969 || [[Време без војна (филм) |Време без војна]] ТВ-филм || Макре |- | 1969 || [[Враќање од рајот]] ТВ-филм || |- | 1970 || [[Мртва стража]] ТВ-филм || |- | 1971 || [[Македонски дел од пеколот]] ТВ-филм || Полицаец |- | 1972 || [[Настан можеби последен]] ТВ-филм || |- | 1972 || [[Истрел (филм) |Истрел]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Колнати сме, Ирина]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Залез над езерска земја]] ТВ-серија || Елемар |- | 1973 || [[Љуѓе и птици]] ТВ-филм || |- | 1976 || [[Последниот ден на Мистер Порфириј]] ТВ-филм || |- | 1976 || [[Најдолгиот пат]] ТВ-филм || Поп |- | 1977 || [[Итар Пејо (серија) |Итар Пејо]] ТВ-серија || |- | 1977 || [[Сакате ли уште едно парче торта]] ТВ-филм || |- | 1978 || [[Среќна приказна]] ТВ-филм || |- | 1979 || [[Курирот на Гоце (телевизиска серија) |Курирот на Гоце]] ТВ-серија || |- | 1980 || [[Време, води]] ТВ-филм || |- | 1981 || [[Самотија]] ТВ-филм || Клисар |- | 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || Јаја |- | 1982 || [[Слана во цутот на бадемите]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија || |- | 1984 || [[Диво месо (филм) |Диво месо]] ТВ-филм || Поп |- | 1986 || [[Климент Охридски (филм) |Климент Охридски]] ТВ-филм || |- | 1987-1988 || [[Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Трговецот |- | 1990 || [[Алф од Ново Лисиче]] ТВ-филм || Попот |- | 1990-1991 || [[Еурека]] ТВ-серија || |- | 1991 || [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм || Бербер |- | 1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 1992 || [[Заминување од Пасквелија]] ТВ-филм || |- | 1993 || [[Македонска сага]] ТВ-филм || |- | 1994 || [[Пред дождот]] ТВ-филм || |} == Надворешни врски == * {{IMDb name|0029733}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ангеловски, Шишман}} [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] 3xcttxtqlwxs2pitwmwbjlag0iopv0j 4803882 4803880 2022-08-20T17:09:10Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Шишман Ангеловски | портрет = Sisman-Angelovski.jpg | px = | опис = Шишман Ангеловски | родено-име = | роден-дата = {{роден на|24|април|1937}} | роден-место ={{роден во|Софија}}, [[Бугарија]] | починал-дата = {{починал на|7|февруари|1995}} | починал-место = {{починал во|Скопје}} | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Време, води (филм)|Време, води]]<br> [[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат ]]<br>[[Колнати сме, Ирина]]<br>[[Македонска сага (филм) |Македонска сага]]<br>[[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]]<br>[[Македонскиот дел од пеколот]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = [[Звездана Ангеловска]] (ќерка) }} '''Шишман Ангеловски''' (роден на {{роден на|24|април|1937}} во {{роден во|Софија}} - починал на {{починал на|7|февруари|1995}} во {{починал во|Скопје}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец. Професионалната кариера Шишман Ангеловски ја започнал во Куклениот театар во Скопје во [[1957]] година. Истата година почна да настапува и на сцената на Македонскиот народен театар. Член на Драмскиот театар станува во [[1959]] година, каде што има одиграно преку 80 улоги. Добитник е на Наградата на Здружението на драмските уметници на Македонија, како и на неколку други признанија добиени за остварувања на филмот. Бил прогласен за ''Најпопуларно ТВ лице'' во Македонија. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1969 || [[Време без војна (филм) |Време без војна]] ТВ-филм || Макре |- | 1969 || [[Враќање од рајот]] ТВ-филм || |- | 1970 || [[Мртва стража]] ТВ-филм || |- | 1971 || [[Македонски дел од пеколот]] ТВ-филм || Полицаец |- | 1972 || [[Настан можеби последен]] ТВ-филм || |- | 1972 || [[Истрел (филм) |Истрел]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Колнати сме, Ирина]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Залез над езерска земја]] ТВ-серија || Елемар |- | 1973 || [[Љуѓе и птици]] ТВ-филм || |- | 1976 || [[Последниот ден на Мистер Порфириј]] ТВ-филм || |- | 1976 || [[Најдолгиот пат]] ТВ-филм || Поп |- | 1977 || [[Итар Пејо (серија) |Итар Пејо]] ТВ-серија || |- | 1977 || [[Сакате ли уште едно парче торта]] ТВ-филм || |- | 1978 || [[Среќна приказна]] ТВ-филм || |- | 1979 || [[Курирот на Гоце (телевизиска серија) |Курирот на Гоце]] ТВ-серија || |- | 1980 || [[Време, води]] ТВ-филм || |- | 1981 || [[Самотија]] ТВ-филм || Клисар |- | 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || Јаја |- | 1982 || [[Слана во цутот на бадемите]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија || |- | 1984 || [[Диво месо (филм) |Диво месо]] ТВ-филм || Поп |- | 1986 || [[Климент Охридски (филм) |Климент Охридски]] ТВ-филм || |- | 1987-1988 || [[Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Трговецот |- | 1990 || [[Алф од Ново Лисиче]] ТВ-филм || Попот |- | 1990-1991 || [[Еурека]] ТВ-серија || |- | 1991 || [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм || Бербер |- | 1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 1992 || [[Заминување од Пасквелија]] ТВ-филм || |- | 1993 || [[Македонска сага]] ТВ-филм || |- | 1994 || [[Пред дождот]] ТВ-филм || |} == Надворешни врски == * {{IMDb name|0029733}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ангеловски, Шишман}} [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] dqgpotqa40zubhepie3e0p0s1vxwyvo Федерико Гарсија Лорка 0 34886 4803859 4721218 2022-08-20T13:34:16Z Buli 2648 /* Животопис */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за писател | name = Федерико Гарсија Лорка | image = Federico García Lorca. Huerta de San Vicente, Granada.jpg | caption = Лорка во 1932 година | pseudonym = | birth_date = {{Birth date|df=yes|1898|6|5}} | birth_place = [[Фуенте Вакерос]], [[Гранада]], [[Шпанија]] | death_date = [[19 август]] [[1936]] | death_place = [[Гранада]], [[Шпанија]] | occupation = [[поет]], драматург, театарски режисер | nationality = Шпанец | period = [[Модернизам]], прва половина на 20 век | genre = [[Поезија]] | subject = | movement = [[Генерацијата '27]] | debut_works = Ante Lucem | influences = [[шпански фолклор]], [[Луис Буњуел]], [[Салвадор Дали]], [[Волт Витмен]] | influenced = [[Леонард Коен]], [[Џанина Браски]], [[Пабло Неруда]], [[Октавио Паз]], [[Луис Буњуел]], [[Салвадор Дали]], [[Тим Бакли]] | signature = Federico García Lorca signature.svg | website = | footnotes = }} '''Федерико Гарсија Лорка''' ([[шпански]]: ''Federico del Sagrado Corazón de Jesús García Lorca''; [[Фуенте Вакерос]], {{роден на|5|јуни|1899}} - {{починал на|19|август|1936}}) — шпански [[поет]], [[драмски писател]], [[режисер]], [[пијанист]], [[сликар]] и [[музичар]]. Денес, тој се смета за еден од најголемите [[лиричар]]и воопшто, а неговото творештво извршило значително влијание врз развојот на [[Европа|европската]] [[поезија]]. == Животопис == [[Податотека:Federico García Lorca a los seis años de edad.jpg|мини|лево|Гарсија Лорка о. 1904]] Федерико Гарсија Лорка е роден на [[5 јуни]] [[1899]] година во [[Фуентевакверос]], во шпанската провинција [[Гранада]], во семејство на имотни земјопоседници. Во еден свој [[есеј]] за Лорка, Луј Паро пишува дека од својто татко (земјопоседник), поетот ја наследил љубовта кон земјата, андалузиската [[душа]] и благодарноста, а од својата мајка (учителка) - дарбата, интелигенцијата и љубовта кон уметноста.<ref>Матеја Матевски, „Федерико Гарсија Лорка 1898-1936“, во Федерико Гарсија Лорка, ''Неверна жена''. Скопје: Македонска книга, Култура, Мисла, Наша книга, 1982, стр. 154.</ref> Основото [[училиште]] го завршил во [[Алмерија]]. Во [[1919]] година за првпат го посетил [[Мадрид]] каде се запознал и се спријателил со големите шпански уметници - [[Салвадор Дали]], [[Луис Буњел]], [[Бергамино]] итн. Во [[1923]] година ги започнал студиите по право во Гранада [[философија]] и [[право]], истовремено учејќи да свири на [[гитара]] и на [[пијано]]. Во [[1927]] година, во [[Барселона]], Дали и неколку пријатели на Лорка организирале изложба на боените цртежи на Лорка. Во [[1929]] година учествувал на конференцијата во Лицеум-клубот во [[Мадрид]] на тема: „Имагинацијата, инспирацијата и простирањето во поезијата“. Пролетта [[1930]] година, Лорка престојувал во [[Њујорк]] и во [[Куба]], каде одржал низа предавања.<ref name="ReferenceA">Матеја Матевски, „Федерико Гарсија Лорка 1898-1936“, во Федерико Гарсија Лорка, ''Неверна жена''. Скопје: Македонска книга, Култура, Мисла, Наша книга, 1982, стр. 155-156.</ref><ref name="Tanasije Mladenović 1964">Tanasije Mladenović, „F. G. Lorka“, во: Lorka, ''Pesme''. Beograd: Rad, 1964, стр. 99.</ref> Во [[1931]] година, заедно со [[Едуардо Угарте]], Лорка бил назначен за директор на универзитетскиот театар „La Barraca“, во кој работел и како [[режисер]]. Со театарот, Лорка патувал низ селата ширум [[Шпанија]], прикажувајќи ги претставите на класиците: [[Сервантес]], [[Лопе де Вега]], [[Тирсо де Молина]] и [[Калдерон де ла Барка - Педро|Калдерон]]. Во текот на [[1933]]-[[1934]] година патувал по [[Јужна Америка]] ([[Аргентина]], [[Бразил]] и [[Уругвај]]). Во Аргентина останал цели шест месеци, исполнети со предавања, режирање и соработка со разни списанија. Во декември [[1934]] година се вратил во [[Шпанија]]. Во 1936 година, Лорка се подготвувал за ново патување во Њујорк и во [[Мексико]], но во јули започнал бунтот на генералот [[Генерал Франко|Франко]]. Истата година, на 16 август, Лорка се вратил во родната Гранада. На 19 август 1936 година, поради неговите напредни идеи, франкистите го стрелале во околината на Гранада.<ref name="ReferenceA"/><ref name="Tanasije Mladenović 1964"/> Во едно предавање за Лорка, одржано во [[Париз]] во 1937 година, Пабло Неруда опишал една случка во која Лорка како да ја претчувтсвувал својата блиска [[смрт]]: „Една [[ноќ]], во некое [[село]] во [[Естремадура]], не можејќи да заспие, тој станал пред [[зора]]та... Федерико седнал загледан во [[сонце]]то што се крева меѓу две стари срушени статуи... Ги набљудувал Федерико скршените торза пламнати во белината на изгрејсонцето, кога едно јагне оддалечено од своето стадо почнало да пее блиску до него. Наеднаш му го пресекле патот пет или седум црни [[Свиња|свињи]] што се нафрлиле на јагнето и за неколку минути, пред неговото изненадување и ужас, го раскинале и изеле. Федерико, обземен од исконски [[страв]], здрвен од ужас, ги гледал црните свињи како го убиваат и растргнуваат јагнето меѓу усраните статуи, во таа осамена мугра. Додека ми го раскажуваше ова, по враќањето во [[Мадрид]], неговиот глас трепереше, трагедијата на смртта толку ја беше обзела до [[делириум]] неговата сенизбилност на дете... Можеби на овој голем поет, нежен и пророчки, животот однапред и како страшен симбол му ја подари визијата на неговата сопствена смрт.“<ref>Матеја Матевски, „Федерико Гарсија Лорка 1898-1936“, во Федерико Гарсија Лорка, ''Неверна жена''. Скопје: Македонска книга, Култура, Мисла, Наша книга, 1982, стр. 165-166.</ref> == Поезијата на Лорка == Во својата поезија, Лорка најчесто обработувал мотиви од суровата [[Андалузија]], за кулите, камбаните и зорите на [[Гранада]], [[бик]]овите и тореросите, [[Роми|Циганите]] и нивните песни и ритми, насадите со [[маслина|маслини]] и [[портокал]]и итн. Неговите [[стих]]ови се полни со сликарско-музички елементи, со компликувана оркестрација, голема звучност и меѓузвучност и бројни јазични пресврти. Иако во основата на неговата поезија лежат народните и циганските песни од Андалузија, Лорка изградил оригинален и модерен поетски јазик. Лорка останал настрана од тогашниот водечки поетски правец во Шпанија - [[ултраизам]] (шпанска варијанта на [[модернизaм|модернизмот]]), но од него ги презел најсмелите и најтешките елементи. Своето прво дело Лорка го објавил во 1918 година - збирката песни во проза „[[Импресии и пејзажи]]“, а во 1921 година се појавила неговата прва поетска збирка, „[[Книга со песни|Книга песни]]“. Во 1925 година објавил неколку песни од подоцнежните збирки „[[Цигански романсеро]]“ и „[[Песната на Канте ходно]]“ и ја завршил драмата во стихови „[[Маријана Пинеда]]“ која била поставена на сцената две години подоцна, во [[режија]] на [[Маргарита Хиргу]], а [[сценографија]]та била дело на [[Салвадор Дали]]. Во 1927 година го напишал есејот „Поетската слика кај Гонгора“; една година подоцна излегла од печат збирката „[[Цигански романсеро]]“, а истата година напишал неколку песни од подоцнежната збирка „[[Поетот во Њујорк]]“; во 1930 година, во [[Мадрид]] била поставена неговата пиеса „[[Чудесната чевларка]]“; во 1931 година била објавена збирката „Песната на Канте хондо“, како и некои песни од „Поетот во Њујорк“, а истовремено почнал да го пишува циклусот „[[Тамаритски диван]]“; во 1933 година биле прикажани драмите „[[Крвави свадби]]“ и „[[Љубовта на дон Перлимплин]]“; во 1934 година се одржала првата изведба на драмата „[[Јерма]]“ и ја напишал поемата „[[Тажачката за Игнасио Санчес Мехијас|Тажачката за И. С. Мехијас]]“, која ја прочитал во Мадридскиот театар при стотата претстава на „Јерма“; во 1935 година излегле од печат шесте галициски песни, како и неколку газели и касиди, а ја напишал и „Дона Росита или говорот на цвеќето“; во 1936 година биле објавени „Крвави свадби“ и „Први песни“, а пред поетите Гиљен, Алонсо и де Торе за првпат ја прочитал драмата „[[Домот на Бернарда Алба]]“. Првите собрани дела на Лорка биле објавени во 1938 година, во [[Буенос Аирес]], а во Шпанија, неговите собрани дела биле објавени дури во 1954 година.<ref>Матеја Матевски, „Федерико Гарсија Лорка 1898-1936“, во Федерико Гарсија Лорка, ''Неверна жена''. Скопје: Македонска книга, Култура, Мисла, Наша книга, 1982, стр. 155-157.</ref> Најпознати негови дела се: * „Песни“ (поезија), * „Цигански романсеро“ (поезија), * „Поет во Њујорк“ (поезија), * „Крвави свадби“ (драма) * „Домот на Бернарда“ (драма). Најпознати песни на Лорка се: „Неверна жена“, „Тажачката за Игнасио Санчес Мехијас“ и „Романса на шпанската жандармерија“.<ref>Tanasije Mladenović, „F. G. Lorka“, во: Lorka, ''Pesme''. Beograd: Rad, 1964, стр. 99-107.</ref> Во едно писмо, Лорка вака ја опишал својата книжевна постапка: „Сега пишувам [[поезија]] за да се отворат [[Вена|вените]], со [[емоција]] во која се огледува целата моја љубов кон нештата и мојата радост кон нештата. Љубовта на смртта и фарсата на [[смрт]]та. [[Љубов]]та. Моето [[срце]]. Така е тоа. По цел ден развивам, како некаква [[фабрика]], поетска активност“.<ref>Tanasije Mladenović, „F. G. Lorka“, во: Lorka, ''Pesme''. Beograd: Rad, 1964, стр. 106.</ref> Во друга прилика, на едно предавање за својата поетика, тој истакнал дека „не верува во уметникот што седи, туку во уметникот кој е постојано во движење“.<ref>Матеја Матевски, „Федерико Гарсија Лорка 1898-1936“, во Федерико Гарсија Лорка, ''Неверна жена''. Скопје: Македонска книга, Култура, Мисла, Наша книга, 1982, стр. 153.</ref> ===Осврт кон поезијата на Лорка=== Творештвото на Лорка било предмет на бројни студии, предавања, есеи и книги, а за него пишувале: [[Рафаел Алберти]], Алтолагире, Сернуда, Хименес, Дали, Мачадо, Гиљен, Хернандес, [[Пабло Неруда]], Паро, Пандолфи, Диего, Касу, Салинас, де Торе, Цара, Беламиш, итн.<ref>Матеја Матевски, „Федерико Гарсија Лорка 1898-1936“, во Федерико Гарсија Лорка, ''Неверна жена''. Скопје: Македонска книга, Култура, Мисла, Наша книга, 1982, стр. 157.</ref> Автентичната и генијална поезија на Лорка, една од големите обновителки на новата шпанска лирика, поаѓа од убавината и богатството на шпанската народна песна и од барокниот раскош и виртуозната поезија на [[Луис де Гонгора]]. Сепак, нуркањето на Лорка во шпанската народна и книжевна традиција не одделила од современите текови во поезијата. Навистина, неговиот вкус, ерудиција и фантазија ѝ се спротивставуваат на помодноста, но во неговите стихови се огледаат сликите на негвоите учители, Мачадо и Хименес, како и [[Метафора|метафорите]] на [[модерна]]та европска поезија, од [[Симболизам|симболизмот]] до [[Надреализам|надреализмот]].<ref>Матеја Матевски, „Федерико Гарсија Лорка 1898-1936“, во Федерико Гарсија Лорка, ''Неверна жена''. Скопје: Македонска книга, Култура, Мисла, Наша книга, 1982, стр. 154-155.</ref> Уште се својата прва збирка „[[Книга со песни]]“ од 1921 година, Лорка го свртел вниманието како исклучителна новина во [[Шпанска поезија|шпанската поезија]]. Исполнета со младешките возбуди и спомените од детството, збирката ја бара рамнотежата меѓу богатата шпанска книжевна традиција и новите тенденции, особено надреализмот и ултраизмот. Оваа збирка ги содржи песните „Сенката на мојата душа“ и „Балада за морската вода“ - првата е младешка, нежна песна со нова поетска структура, слободен стих и со мека инкантација на асонансите, а втората густа синтеза на болката која ги навестува идните нежни и блескави пејзажи на Лорка. Овој период од неговото творештво е многу значаен зашто во него се започнати [[Цигани|циганските]] [[Романса (поезија)|романси]] и „длабоките песни“ кои подоцна ќе го кренат во врвот на шпанската поезија. Заедно со своите врсници Гиљен, Алберти, Диего, Салинас и Алтолагире, Лорка ги прифатил идеите на неговите претходници од познатата генерација на 1898 година и ја започнал големата обнова на шпанската поезија. Токму 1920-тите се пресудни во формирањето на поетскиот профил на Лорка, а тоа е времето кога тој созреал духовно и интелектуално, го култивирал својто поетски [[јазик]], го згустил поетскиот израз, а неговата поезија се исполнува со богати духовни содржини.<ref>Матеја Матевски, „Федерико Гарсија Лорка 1898-1936“, во Федерико Гарсија Лорка, ''Неверна жена''. Скопје: Македонска книга, Култура, Мисла, Наша книга, 1982, стр. 156-158.</ref> Ако во поезијата на Лорка треба да се издвојат главните точки, тоа се збирките: „[[Песната на Канте ходно|Длабоки песни]]“, „[[Цигански романсеро]]“, „[[Тажачката за Игнасио Санчес Мехијас]]“ и „[[Поетот во Њујорк]]“. Навистина, меѓу нив, Лорка создал голем број сериозни остварувања (оди, газели, касиди итн.), но во овие неколку збирки доаѓа до израз она што е вистински ново и вредно во творештвото на Лорка. „[[Песната на Канте хондо]]“ е целосно свртена кон изворите на сигирии, [[Саета|саети]] и [[Солеа|солеи]], задлабочена во [[бунар]]от на [[гитара]]та и во сеќавањата на [[Шпанија]] од минатото. Иако збирката содржи цел регистер на музичкиот [[фолклор]] и народната поезија, сепак таа претставува вистинска [[Модернизам|модерна]] [[лирика]]. Народниот фолклор е инспирација и за најпознатото дело на Лорка, „Цигански романсеро“, а со „Тажачката за Игансио Санчес Мехијас“ се заокружува поезијата на Лорка инспирирана од типично шпанските теми. Збирката „Поетот во Њујорк“, објавена посмртно, претставува речиси единственото негово излегување надвор од шпанските теми и со него Лорка навлегол во сцоијално ангажираната поезија. Во сите дела на Лорка постојано се провлекуваат два мотива: [[љубов]]та и [[смрт]]та, кои во неговата поезија се преточени во единство. Лорка пее за љубовта кон Шпанија, кон жената, кон убавината на светот, а над љубовта, како судбина и како неизбежна вистина, се наднесува смртта.<ref>Матеја Матевски, „Федерико Гарсија Лорка 1898-1936“, во Федерико Гарсија Лорка, ''Неверна жена''. Скопје: Македонска книга, Култура, Мисла, Наша книга, 1982, стр. 158-162.</ref> ==Драмско творештво== Лорка бил голем љубител на [[театар]]от и делувал како организатор, [[режисер]], [[сценограф]] и [[композитор]] на драмски претстави. Во [[1931]] година, заедно со [[Едуардо Угарте]], Лорка бил назначен за директор на универзитетскиот [[театар]] „La Barraca“, во кој работел и како [[режисер]]. Со театарот, Лорка патувал низ селата ширум [[Шпанија]], прикажувајќи ги претставите на класиците: [[Сервантес]], [[Лопе де Вега]], [[Тирсо де Молина]] и [[Калдерон де ла Барка - Педро|Калдерон]]. Во текот на [[1933]]-[[1934]] година патувал по [[Јужна Америка]] ([[Аргентина]], [[Бразил]] и [[Уругвај]]), а во Аргентина останал цели шест месеци, режирајќи ги своите драми.<ref name="ReferenceA"/> Драмското творештво на Лорка може да се подели во две категории: во првата, со дискретност и интелектуална воздржаност, а повремено и со херметичност, тој ја застапува тезата за популарен, комуникативен театар; втората група ја сочинува трилогијата „Крвави свадби“ (1933), „[[Јерма]]“ (1934) и „[[Домот на Бернарда Алба]]“ (1936), која го претставува врвот на неговото драмско творештво. Меѓу овие две групи се наоѓаат пиесите: „[[Маријана Пинеда]]“ (1933), „[[Чудесната чевларка]]“ (1933), „[[Љубовта на Дон Перлимплин со убавата Белиса во неговата градина]]“ (1933) и „[[Дона Розита или говорот на цвеќето]]“ (1935). Во драмите на Лорка најчесто се обработени класичниот мотив на растурената [[свадба]], стерилноста на човекот и на институциите и одбраната на [[морал]]от. Меѓутоа, овие традиционални мотиви во себе зрачат висока трагика и повеќеслојна поезија. Во нив особено силно се прикажани ликовите на жените, исполнети со трагика, со претчувство на смртта што доаѓа и со чемерна болка. Во тој поглед, [[Жан Касу]] вели дека драмите на Лорка се „[[алгебра]] на фаталноста“.<ref>Матеја Матевски, „Федерико Гарсија Лорка 1898-1936“, во Федерико Гарсија Лорка, ''Неверна жена''. Скопје: Македонска книга, Култура, Мисла, Наша книга, 1982, стр. 164-165.</ref><ref>Матеја Матевски, „Федерико Гарсија Лорка 1898-1936“, во Федерико Гарсија Лорка, ''Неверна жена''. Скопје: Македонска книга, Култура, Мисла, Наша книга, 1982, стр. 156.</ref> На едно свое предавање, Лорка рекол: „Преку театарот поезијата се одделува од [[книга]]та и се инкарнира. Тогаш таа зборува, вика, плаче и очајува... Театарот е школа на плачот и смеата и слободна трибина на која луѓето можат да ги изнесат на видело старите и лажни [[морал]]и и со жив пример да ги објаснат вечните закони на човечкото [[срце]] и на негвоите чувства... театарот што не го сфаќа социјалниот пулс, историскиот пулс, драмата на својот народ и чистата поја на својот пејзаж и на својто дух, со смеата и [[Солза|солзите]], нема право да се нарече театар, туку игралиште или место во кое се врши онаа страотна работа што се вика „убивање на времето“.“ Овие сфаќања во потполност се предочени во драмскиот опус на Лорка и така може да се објасни неговото враќање кон шпанскиот златен век, неговата љубов кон [[Маска|маските]] и [[Марионета|марионетите]], патувањата во шпанските села и рецитаторските вечери со неговите пријатели.<ref>Матеја Матевски, „Федерико Гарсија Лорка 1898-1936“, во Федерико Гарсија Лорка, ''Неверна жена''. Скопје: Македонска книга, Култура, Мисла, Наша книга, 1982, стр. 163.</ref> [[Драмска уметност|Драмскиот]] опус на Лорка, кој е инспириран од истите мотиви како и неговата поезија, претставува напор за воспоставување рамнотежа меѓу старите форми и новите содржини. Неговото драмско творештво претставува премин од поезијата кон драмата при што цврстите драматуршки структури се отвораат ги примат во себе распеаните слики на неговата фантазија. Во неговите драми насекаде е присутна поезијата - во ослободувањето на [[Натурализам|натуралистичките]] сцени од нивниот груб набој, во универзализацијата на трагиката и во облагородувањето на горчливиот [[хумор]]. И тогаш кога сценските целини во кои се прикажуваат исечоци од шпанското секојдневие, и тогаш кога тие се плод на неговата бујна поетска имагинација, позијата е длабоко во функција на пиесата, во нејзините модерни [[симбол]]и, во атмосферата и во сензибилитетот. Благодарение на тие вредности, драмскиот опус на Лорка молскавично ги освоил сцените во [[Шпанија]] и Во [[Латинска Америка]], а по неговата смрт и европските [[театар]]ски сцени.<ref>Матеја Матевски, „Федерико Гарсија Лорка 1898-1936“, во Федерико Гарсија Лорка, ''Неверна жена''. Скопје: Македонска книга, Култура, Мисла, Наша книга, 1982, стр. 162-163.</ref> == Лорка како музичар == Лорка уште како дете покажувал голем музички талент, а подоцна, со години студирал [[музика]] и сонувал да стане музичар, а истовремено бил пријател со [[Мануел де Фаља]]. Лорка ги собирал и забележувал народните песни кои често ги хармонизирал и обработувал и често ги изведувал на [[клавир]] и ги пеел. Поради својата музичка дарба, уште во текот на животот го нарекле „Андалузиски славеј“.<ref>Tanasije Mladenović, "F.G. Lorka", во: Lorka, ''Pesme''. Beograd: Rad, 1964, стр. 99-107.</ref> ==Лорка како сликар== Лорка се занимавал и со цртање. Така, во 1927 година, во Барселона, група негови пријатели, меѓу кои и Салвадор Дали, организирале изложба на цртежите на Лорка.<ref>Матеја Матевски, „Федерико Гарсија Лорка 1898-1936“, во Федерико Гарсија Лорка, ''Неверна жена''. Скопје: Македонска книга, Култура, Мисла, Наша книга, 1982, стр. 155.</ref> Во 1934 година, за време на посетата на [[Буенос Аирес]], Лорка направил серија цртежи како илустрации на песните на [[Пабло Неруда]]. Притоа, на еден од цртежите, Лорка ги прикажал својата и главата на Неруда како се поставени на една маса, облезани со млазови [[крв]] што истекува на подот. Потезите на цртежот се едноставни, природни, прецизни, чисти и спокојни, со нагласување а темнината на [[Очи|очните]] дупки на Лорка и густите веѓи на Неруда. А над нив, отстрана во празниот простор, стои профилот на [[Месечина|месечевиот]] срп. Исто како и неговата поезија, и овој цртеж како да ја содржи визијата на Лорка за неговата прерана, трагична смрт.<ref>Матеја Матевски, „Федерико Гарсија Лорка 1898-1936“, во Федерико Гарсија Лорка, ''Неверна жена''. Скопје: Македонска книга, Култура, Мисла, Наша книга, 1982, стр. 166-167.</ref> == Наводи == <references/> {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Гарсија Лорка, Федерико}} [[Категорија:Шпански писатели]] [[Категорија:Шпански сликари]] [[Категорија:Шпански драматурзи]] [[Категорија:Шпански музичари]] [[Категорија:Шпански поети]] 0b3k9o9p2zvojv6e2pgrs4rjgzfdjbe Кристоф Вилибалд Глук 0 36794 4804085 4778508 2022-08-21T10:44:21Z Jarash 12558 додадена/изменета предлошка wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} {{Музичар | native_name_lang = de | native_name =Christoph Willibald Ritter von Gluck | Background = non_performing_personnel | Img = Joseph Siffred Duplessis - Christoph Willibald Gluck - Google Art Project.jpg | Img_capt = Глук, детален портрет од страна на [[Џозеф Даплесис]] | Occupation = композитор и диригент | birth_date = {{роден на|2|јули|1714}} | death_date = {{починал на|15|април|1787}}}} '''Кристоф Вилибалд Глук''' (изворно: ''Christoph Willibald Ritter von Gluck'') ([[Ербах]], [[Баварија]], {{роден на|2|јули|1714}} - [[Виена]], {{починал на|15|април|1787}}) бил германски [[опера|оперски]] [[композитор]] и [[диригент]]. Ја реформира операта, проповедајќи враќање кон грчката уметност и на тој начин го покажа патот кон музичката драма. Негова позната опера е „Орфеј“<ref>[https://www.britannica.com/biography/Christoph-Willibald-Gluck/ Christoph Willibald Gluck]</ref>,<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.naxos.com/person/Christoph_Willibald_Gluck/26064.htm/ |title=CHRISTOPH WILLIBALD GLUCK (1714 - 1787) |accessdate=2021-02-02 |archive-date=2020-08-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200810165330/https://www.naxos.com/person/Christoph_Willibald_Gluck/26064.htm }}</ref>. ==Наводи== {{наводи}} {{Биографија-никулец}} {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Глук, Кристоф Вилибалд}} [[Категорија:Германски композитори]] [[Категорија:Германски диригенти]] [[Категорија:Личности овековечени во споменикот „Валхала“]] ayh2chr40tmw1sxe9h8cj7asxbsw06g Петре Арсовски 0 37882 4804029 4803083 2022-08-21T00:02:43Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Петре Арсовски | портрет = | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|12|јуни|1945}} | роден-место = [[Мокрени]], {{роден во|Велешко}} | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Среќна Нова ’49]]<br> [[Истрел (филм)|Истрел]]<br>[[Сенки над Балканот]]<br>[[Тетовирање (филм) |Тетовирање]]<br>[[Македонскиот дел од пеколот]]<br>[[Трето полувреме]]<br>[[Златна петорка]]<br>[[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Петар Арсовски''' (р. {{роден на|12|јуни|1945}} во [[Мокрени]], {{роден во|Велешко}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец. == Животопис == Петар Арсовски дипломирал на Факултетот за драмски уметности во [[Скопје]]. Првата улога Петре Арсовски ја остварува во [[1968]] година во претставата „''Венецијански близнаци''“ во улога Првиот полицаец, чија премиера била одржана на [[12 декември]] [[1968]] година. Во текот на својата театарска кариера, учествувал во глумење на 52 ликови на сцената на МНТ, како и 15 ликови на други сцени од други театри. За првпат на филм се појавил во играниот филм „[[Македонскиот дел од пеколот]]“ во [[1971]] година. Во [[1974]] година се вработил во [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]] каде се пензионирал во [[2009]] година. И покрај пензионирањето, Арсовски продолжил со играњето во претстави и филмови. Во 2018 година по повод 50 години од својата актерска кариера, Арсовски направил изложба во фоајето на Македонскиот народен театар<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://kurir.mk/makedonija/kultura/izlozba-za-50-godini-akterska-kariera-na-petre-arsovski/|title=Изложба за 50 години актерска кариера на Петре Арсовски|last=|first=|date=18 декември 2018|work=kurir.mk|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref>. Добитник е на повеќе награди и признанија. Живее и работи во Скопје. * Петре Арсовски е еден од предавниците, кодоши на [[Ристо Шишков]]. == Филмографија== {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1970.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1970"/> |- | 1971 || [[Македонски дел од пеколот]] ТВ-филм || Панде Кајзеро |- | 1972 || [[Истрел (филм) |Истрел]] ТВ-филм || Игор |- | 1973 || [[Добра долина (филм) |Добра долина]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Смилевскиот конгрес (филм) |Смилевскиот конгрес]] ТВ-филм || Петар Ацев |- | 1974 || [[Средба (филм) |Средба]] ТВ-филм || Јон |- | 1974 || [[Волшебното самарче (телевизиска серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија || Петре |- | 1975 || [[Јад (филм) |Јад]] ТВ-филм || |- | 1976 || [[Цимерите од соба 306]] ТВ-филм || |- | 1976 || [[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]] ТВ-филм || Јован |- | 1977 || [[Итар Пејо (телевизиска серија) |Итар Пејо]] ТВ-серија || Клисарот |- | 1977 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм || |- | 1977 || [[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]] ТВ-филм || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1980.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1980"/> |- | 1980 || [[Време води (филм) |Време води]] ТВ-филм || Петар |- | 1981 || [[Булки крај шините]] ТВ-филм || Ристе |- | 1982 || [[Јужна патека]] ТВ-филм || Ѓорѓи |- | 1982 || [[Јагне на ражен (ТВ-филм) |Јагне на ражен]] ТВ-филм || Кузман |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || |- | 1983 || [[Записник (филм) |Записник]] ТВ-филм || |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1983 || [[Опасни траг (филм) |Опасни траг]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Белото циганче (телевизиска серија) |Белото циганче]] ТВ-серија || |- | 1984 || [[Го мемираше мојот јастраб]] ТВ-филм || Бајрам |- | 1985 || [[На наш начин]] || |- | 1985 || [[Бушава азбука]] ТВ-серија || |- | 1985 || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм || Симеон |- | 1986 || [[Среќна Нова ’49]] ТВ-филм || Бургер |- | 1989 || [[Еурека]] ТВ-серија || Човекот |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1990.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1990"/> |- | 1990 || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија) |Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Геро |- | 1991 || [[Тетовирање (филм) |Тетовирање]] ТВ-филм || Командир |- | 1992 || [[Заминување од Пасквелија (филм) |Заминување од Пасквелија]] ТВ-филм || Арџо |- | 1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Сакир |- | 1993 || [[Крик на немиот Индијанец (филм) |Крик на немиот Индијанец]] ТВ-филм || |- | 1995 || [[Ангели на отпад (филм) |Ангели на отпад]] || |- | 1995 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1997 || [[Џипси меџик]] ТВ-филм || |- | 1998 || [[Салон Хармони]] ТВ-серија ||Полицаецот |- | 1998 || [[Збогум на 20-тиот век]] ТВ-филм || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2000.-те[[#1|&#9650;]]<div id=2000"/> |- | 2000 || [[Је ли јасно пријатељу]] ТВ-филм || Бесим |- | 2000-2001 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || |- | 2000-2001 || [[Досие Скопје]] ТВ-серија || |- | 2001 || [[Одмазда (филм) |Одмазда]] ТВ-филм || Александар |- | 2001 || [[Народен пратеник]] ТВ-филм || |- | 2002 || [[Вампирџија (филм) |Вампирџија]] || |- | 2002 || [[Заведени]] ТВ-серија || |- | 2003 || [[Седум приказни за љубовта и свршувањето]] ТВ-филм || |- | 2003 || [[Едно од лицата на смртта]] ТВ-филм || |- | 2003 || [[Волци (филм) |Волци]] ТВ-филм || Лазе |- | 2003 || [[Нежната прашина на заборавот]] ТВ-серија || |- | 2004 || [[Големата вода (филм) |Големата вода]] ТВ-филм ||Воен доктор |- | 2005 || [[Обични луѓе (телевизиска серија) |Обични луѓе]] ТВ-серија || Трпе |- | 2005 || [[Бал-кан-кан]] ТВ-филм || |- | 2006 || [[Караула]] ТВ-филм || Илиевски |- | 2006 || [[Стрмоглави]] ТВ-филм || |- | 2006 || [[Патувања со рабробил]] ТВ-филм || |- | 2006 || [[Мост (ТВ-филм) |Мост]] ТВ-филм || Славеј |- | 2006 || [[Американецот (филм) |Американецот]] ТВ-филм || |- | 2007 || [[Стапица (филм) |Стапица]] ТВ-филм || Вељо |- | 2009 || [[На изгрејсонце]] ТВ-филм || Војдан |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2010.-те[[#1|&#9650;]]<div id="2010"/> |- | 2011 || [[Ова не е американски филм (филм) |Ова не е американски филм]] ТВ-филм || |- | 2011 || [[Мистер Рубин]] ТВ-филм || Професор |- | 2012 || [[Скопје Ремикс]] ТВ-филм || |- | 2012 || [[Трето полувреме (филм) |Трето полувреме]] ТВ-филм || Папас |- | 2013 || [[Балканот не е мртов]] ТВ-филм || |- | 2013 || [[Равна гора]] ТВ-серија || |- | 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм || Прв трговец |- | 2015 || [[За кралот и татковината]] ТВ-филм || |- | 2015 || [[Шишка делукс]] || |- | 2016 || [[Ноќно живеење (филм) |Ноќно живеење]] ТВ-филм || |- | 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм || Димчо |- | 2016 || [[Златна петорка (филм) |Златна петорка]] ТВ-филм || Џиџи |- | 2017 || [[На терапија]] ТВ-серија || |- | 2017-2019 || [[Сенки над Балканот]] ТВ-серија || Газда Киро |- | 2019 || [[Ефектот на среќа]] ТВ-филм || Професорот |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2020.-те[[#1|&#9650;]]<div id="2020"/> |- | 2020 || [[Другарот]] ТВ-филм || Димче |- | 2022 || [[Лена и Владимир]] ТВ-филм || Васил |} == Награди == *2018 - [[награда „11 Октомври“]] за животно дело од областа на културата и уметноста<ref>[http://www.sobranie.mk/2016-2020-soopstenija-ns_article-dodeluvanje-na-drzavnata-nagrada-11-oktomvri-2018.nspx Доделување на наградата 11 Октомври] на семрежното место на Собранието на Република Македонија</ref> *2018 - Награда за животно дело [[Војдан Чернодрински]] *2021 - Награда "13-ноември" на град [[Скопје]] == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|0037590}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Арсовски, Петар}} [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Мокрени]] [[Категорија:Добитници на наградата „11 Октомври“]] [[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]] 4nlt638uoippzqzir9yo3yqlxbtvjcw Марин Бабиќ 0 37884 4804046 4802244 2022-08-21T00:30:23Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Марин Бабиќ | портрет = | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|||1947}} | роден-место ={{роден во|Белград}} | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Солунски патрдии (ТВ серија)|Солунски патрдии]]<br> [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]]<br>[[Претежно ведро (телевизиска серија)|Претежно ведро]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Викенд на мртовци (филм) |Викенд на мртовци]]<br>[[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]]<br>[[Јужна патека (филм) |Јужна патека]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Марин Бабиќ''' (роден во {{роден на|||1947}} во {{роден во|Белград}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец. == Биографија== Марин Бабиќ во 1971 година дипломирал на Театарската Академија во [[Софија]] и истата година се вработил во [[Драмски театар - Скопје|Драмски Театар Скопје]]. Учествувал во бројни и значајни улоги во бројни претстави не само во Драмскиот театар, туку и во други театри и проекти. == Театарски претстави == *„Болен Дојчин“ * „Лиза, Лиза“ * „Свадба“ * „Учени жени“ * „Собирен центар“ * „Бура“ * „Вообразениот болен“ * „Злостори на срцето“ * “најголемиот подвиг на витезот Сукало“ * „Ивона кнегиња бургундска“ * „Солунски патрдии“ * „Рибарски караници“ * „Косанчиќев венец бр. 7“ * „Хаос зад кулиси“ * „Викенд на мртовци“ * „Ноќ спроти Водици“ * „зојкиниот стан“ * „Смртта на Дантон“ * „Стапица“ * „Сказна за времето“ * „Сили во воздухот“ * „Самоубиец“ * „Балконот“ * „Не сега драга...“ * „Прости дарови“ * „Амадеус“ * „Дедо Мраз и Феферона“ * „Заводникот од западниот свет“ * „Словенскиот ковчег“ * „Платонов“ * „Ферхад и Ширин“ * „Демонот од Дебармаало“ == Филмографија == {{Филмографија-домашни|глумца=Марин Бабиќ}}|- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1970-те |- | 1973 || [[Колнати сме, Ирина]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Јад (филм)|Јад]] ТВ-филм || / |- | 1977 || [[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]] ТВ-филм || / |- | 1978 || [[Сеќерна приказни]] ТВ-филм || |- | 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија || Миле |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1980-те |- | 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм || / |- | 1981 || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм || / |- | 1981 || [[Доротеј (филм)|Доротеј]] ТВ-филм || / |- | 1982 || [[Јужна патека (филм)|Јужна патека]] ТВ-филм || Данчо |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија || / |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]] ТВ-филм|| / |- | 1985 || [[Јазол (филм)|Јазол]] ТВ-филм || / |- | 1985 || [[Бушава азбука (телевизиска серија)|Бушава азбука]] ТВ-серија || / |- | 1985 || [[Тетовирани души]] ТВ-филм || |- | 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ-серија)|Солунски патрдии]] ТВ-серија || Божин |- | 1987 || [[Претежно ведро (телевизиска серија)|Претежно ведро]] ТВ-серија || Панко Јовановски |- | 1987 || [[Училиште за кловнови]] ТВ-серија || / |- | 1988 || [[Викенд на мртовци]] ТВ-серија || Свадбар |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1990-те |- | 1990 || [[Викенд на мртовци]] ТВ-филм || Свадбар |- | 1991 || [[Македонија може (телевизиска серија)|Македонија може]] ТВ-серија || / |- | 1991 || [[Во кафулето кај Гане]] ТВ-филм || |- | 1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија || / |- | 1992 || [[Сили во воздухот (филм|Сили во воздухот]] ТВ-филм || / |- | 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-серија || |- | 1998 || [[Збогум на 20-тиот век]] ТВ-серија || / |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2000-те[[#1|&#9650;]]<div id="2000"/> |- | 2002 || [[Глужд во времето]] ТВ-филм || |- | 2003 || [[Волци]] ТВ-филм || |- | 2006 || [[Мост (филм) |Мост]] ТВ-филм || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2010-те |- | 2010 || [[Мисија Лондон (филм) |Мисија Лондон]] ТВ-филм || |- | 2012 || [[Бардо (филм)|Бардо]] Краток филм || Приест |- | 2012-2016 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |-style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2020.-те |- | 2022 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |} == Надворешни врски == * {{IMDb name|1274749}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Бабиќ, Марин}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Македонски Срби]] mrixklf4gq7i7yt6o3wzum284873jve Ѓорѓи Колозов 0 39301 4804027 4801181 2022-08-21T00:01:10Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Ѓорѓи Колозов | портрет = Kolozov 1.jpg | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|26|февруари|1948}} | роден-место = {{роден во|Богданци}}<br>{{знаменце|Flag of North Macedonia (1944–1946).svg}} [[Народна Република Македонија|Македонија]] | починал-дата = {{починал на и возраст|df=yes|2003|10|13|1948|02|26}} | починал-место = {{починал во|Скопје}}<br>{{знаме|Македонија}} | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]]<br>[[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]]<br>[[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]]<br>[[Јуначко колено (телевизиска серија) |Јуначко колено]]<br>[[Тетовирање (филм) |Тетовирање]]<br>[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]]<br>[[Каца (филм) |Каца]]<br>[[Последниот фалцер]]<br>[[Смилевскиот конгрес (филм) |Смилевскиот конгрес]]<br>[[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] | занимање = глумец | сопружник = [[Шенка Колозова]] | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца =[[Катерина Колозова]] }} '''Ѓорѓи Колозов''' ([[26 февруари]] [[1948]] во [[Богданци]] – {{починал на|13|октомври|2003}} во [[Скопје]]) — еден од најпознатите [[глумец|глумци]] во [[Македонија]], најзапаметен е по неговите извонредни толкувања на разни типски ликови од народно творештво како [[цар]], кадија, чорбаџија, селанец, па дури и како [[Господ]]. Уживал популарност и во [[македонската дијаспора]], во [[Австралија]], [[САД]], како и во соседните држави на [[Балкан]]от. == Образование == Дипломирал на [[Факултет за драмски уметности|Академијата за драмска уметност]] (денес Факултет за драмски уметности), на [[Универзитет Св. Кирил и Методиј|универзитетот „Свети Кирил и Методиј“]] во [[Скопје]] во [[1973]] година. == Кариера == По дипломирањето, тој е во постојан работен однос со [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]]. Неговата популарност била резултат на неговото долгогодишно искуство и мошне популарната македонска ТВ-серија „[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]]“ засновани на збирката народни преданија издадени во [[XIX век]] од собирачите на македонски народни умотворби како [[Марко Цепенков]], [[Кузман Шапкарев]], [[Ѓорѓи Пулевски]] и други. Овие приказни имаат непроценливо значење за македонската [[фолклористика]], за [[етнографија]]та, [[лингвистика]]та, [[Историја на Македонија|националната историја]] и за правото и моралот на [[Македонци]]те. Почнувајќи од [[1984]] година, со серијата која првично била насловена како „Легенди и преданија“, па од [[1986]] до [[2003]] година како телевизиска серија „[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]]“ во продукција на [[Македонска радиотелевизија|МРТ]], имал снимено околу 300 епизоди. Во Драмата на [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]] се вработил во [[1975]] г. На оваа сцена имал остварено позначјани улоги во претставите: „Од многу ум“, „Андрокле и лавот“, „Госпоѓа министерка“, „[[Чорбаџи Теодос]]“, „Женидба“, „Воена тајна“, „Мрестење на краповите“, „Слободни врски“, „[[Валпургиска ноќ]]“, „Рекламна бајка“ и други.<ref>Мазов, Иван (1982) Сцената и Човекот. Скопје: Книгоиздателство Култура, 1-4 том</ref> Настапил во повеќе играни ''филм''ови како во македонска продукција така и во продукција на [[Вардар Филм]] во периодот на поранешна СФРЈ, меѓу кои: „[[Македонскиот дел од пеколот (филм)|Македонскиот дел од пеколот]]“, "[[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]]", "[[Истрел (филм) |Истрел]]", „[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]„ и други. Во 2016 година од страна на [[Државен архив на Република Македонија|Државниот архив на Република Македонија]] биле објавени документи според кои Ѓорѓи Колозов бил следен од страна на [[УДБА|Управата за државна безбедност]] во времето кога бил студент<ref>[http://sitel.com.mk/poznatiot-akter-gjorgji-kolozov-bil-sleden-od-udba http://sitel.com.mk]</ref>. == Филмографија== {| class="wikitable sortable" |- ! Година ! Филм ! Улога |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1970.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1970"/> |- | 1971 |[[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм | |- | 1972 |[[Истрел (филм)|Истрел]] ТВ-филм | |- | 1973 |[[Смилевскиот конгрес (филм)|Смилевскиот конгрес]] ТВ-филм | [[Христо Узунов]] |- | 1975 |[[Волшебното самарче (ТВ-серија)|Волшебното самарче]] ТВ-серија | |- |1975 |[[Јад (филм) |Јад]] ТВ-филм || |- |1976 |[[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]] ТВ-филм || |- |1977 | [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм || |- | 1978 |[[Златни години (филм)|Златни години]] ТВ-серија |- | 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1980.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1980"/> |- | 1980 |[[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм || |- | 1981 |[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || |- | 1981 |[[Милион Маченици]] ТВ-филм || |- | 1982 |[[Илинден (филм)|Илинден]] ТВ-серија | |- |1982 |[[Едно лето]] ТВ-серија | |- | 1983 |[[Записник (филм)|Записник]] ТВ-филм | |- | 1983 |[[Кога тетин Климент шеташе над градот (филм)|Кога тетин Климент шеташе над градот]] | Меанџијата |- |1983 |[[Ликвидатор]] ТВ-филм | |- |1984 |Исчекување ТВ-филм | |- | 1984 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм || Учителот |- |1984 |Исповед на таксистот ТВ-филм | |- | 1984 |[[Јуначко колено (филм)|Јуначко колено]] ТВ-серија | Чакмак-ефенди |- | 1984 |[[Белото Циганче (филм)|Белото Циганче]] ТВ-серија | |- |1984-1985 |[[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- |1984-1985 |[[Легенди и преданија (телевизиска серија)|Легенди и преданија]] | |- | 1985 |[[Случки од животот]] ТВ-серија |Ставре |- | 1985-1986 |[[Крале Марко јунак стана]] ТВ-серија || Дедото |- | 1985 |[[Ајде да се дружиме (телевизиска серија)|Ајде да се дружиме]] ТВ-серија | Поце Кокале |- | 1985 |[[На наш начин (филм)|На наш начин]] ТВ-филм | |- | 1985 |[[Од зад грб (ТВ-филм)|Од зад грб]] ТВ-филм | |- |1986 |[[Среќна нова '49]] ТВ-филм || |- |1986-1992 |[[Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- |1987 |[[Случки од животот]] ТВ-серија | |- | 1987 |[[Македонски балади]] ТВ-серија || Јанкула, Александар Турунџев |- | 1987-1990 |[[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ-серија | Ристо Кабџеш |- |1987 |Народни трибуни |Васил Главинов |- |1987-1988 |[[Чук, чук, Стојанче]] ТВ-серија | |- | 1988 | [[Марика лета со авион]] ТВ-филм || |- | 1988-1991 |[[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија | |- |1989-1993 |[[Еурека]] ТВ-серија | |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1990.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1990"/> |- |1990 |[[Весела математика]] ТВ-серија | |- |1990-1994 |[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1991 |[[Елелига Пепелига]] ТВ-серија || |- | 1991 |[[Поштар (филм)|Поштар]] ТВ-филм | Поштар 1 |- | 1991 |[[Опстанок (филм)|Опстанок]] ТВ-серија | Селанец |- | 1991 |[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм | Лале |- | 1992 | [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- | 1992 | [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-серија || |- | 1992 | [[Последната Македонска елегија]] ТВ-филм || |- | 1992 | [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм || |- | 1993 | [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || |- | 1993-1995 | [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- | 1994 |[[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм || |- | 1994 | [[Прекалени]] ТВ-серија || |- | 1994-1995 | [[Бумбари]] ТВ-серија || |- | 1995 |[[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија | |- | 1995 |[[Бус за Дус (серија) |Бус за Дус]] ТВ-серија | |- | 1995-1997 | [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- | 1996 |[[Батко Гого нема Пари (филм)|Батко Гого нема Пари]] ТВ-филм || / |- | 1996-2000 |[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1998-2000 |[[Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- | 1999 |[[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм || |- | 1999 |[[Каца (филм) |Каца]] ТВ-филм | Трајче |- style= "background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2000.-те[[#1|&#9650;]]<div id="2000"/> |- | 2000 |[[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија || |- | 2000-2001 |[[Светот има осум страни]] ТВ-серија || / |- |2000-2003 |[[Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- | 2001 |[[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм | |- | 2003 |[[Последниот фалцер]] ТВ-филм | Грбавиот |} == Награди == * Награда "13-ноември" * Награда "[[Ристо Шишков]]" * Награда за артист на годината според анкетата на "Екран" * Награна "[[Војдан Чернодрински]]" * Награда за најпопуларно ТВ-лице според анкетата на "Екран" * Награда "11-октомври" * Награда на весникот "Дневник" од "[[Нови Сад]]" за улогите во "[[Македонски народни приказни]]" * Награда "[[Васил Иљоски]]" == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|1300377}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Колозов, Ѓорѓи}} [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Луѓе од Богданци]] [[Категорија:Починати во Скопје]] [[Категорија:Родени во 1948 година]] [[Категорија:Починати во 2003 година]] [[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]] ojjm26magi3uacf5zf6efdqqap7xzc9 Ресен (Бугарија) 0 42916 4803913 4498380 2022-08-20T18:47:16Z Пакко 4588 обновување wikitext text/x-wiki {{Другизначења4|село во Великотрновско|останати значења|Ресен (појаснување)}} {{Инфокутија Населено место | name = Ресен | native_name = Ресен | native_name_lang = bg | settlement_type = село | image_skyline = Culture center Razvitie,Resen,Bulgaria.jpg | image_caption = Народното [[читалиште]] во Ресен | image_flag = | image_shield = | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Ресен во Бугарија | latd =43 |latm =11 |lats =44.98 |latNS =N | longd =25 |longm =33 |longs =32.69 |longEW =E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Велико Трново (област)|Велико Трново]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Велико Трново (општина)|Велико Трново]] | leader_party = [[ГЕРБ]] | leader_title = Градоначалник | leader_name = Јорданка Колева | unit_pref = Metric | area_total_km2 = 49,866 | elevation_m = 69 | population_total = 1.943 | population_as_of = 2022 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[EET]] | utc_offset1 = +2 | timezone1_DST = [[EEST]] | utc_offset1_DST = +3 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 5060 | area_code = +359 06115 | website = }} '''Ресен''' ({{lang-bg|Ресен}}) — село во Северна [[Бугарија]]. Административно припаѓа на општина [[Велико Трново (општина)|Велико Трново]], [[Велико Трново (област)|Великотрновска Област]]. Има население од околу 1.943 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> == Географија и местоположба == Селото се наоѓа во долината каде што реката Негованка се влева во реката [[Росица (река)|Росица]]. Климата е умерена континентална - типична за Дунавската рамнина. Климатските услови го фаворизираат одгледувањето на градинарски и овошни култури. Ресен се наоѓа на 18 километри северно од [[Велико Трново]] и на 15 километри од античкиот град [[Никополис ад Иструм]]. == Образование == *Основно училиште „Христо Ботев“; *Детска градинка. == Култура == *Етнографски музеј; *Народно читалиште „Просвета“ основано во [[1874]] година. == Редовни настани == Секоја година на празникот [[Митровден|Димитровден]] во Ресен се одржува традиционална селска средба. == Спорт == Фудбалскиот клуб на селото се вика '''ФК Ресен''' и се натпреварува на аматерски план во регионалните групи од Велико Трново. По 10-годишна пауза, тимот беше вратен во натпреварите во [[2010]] година. == Надворешни врски == *[http://fk-resen.weebly.com/ Веб-страница на локалниот фудбалски клуб „Ресен“] [[Категорија:Села во Бугарија]] 9ci3yn0i9zris0vfotrg3ur3acrx9tt 4803916 4803913 2022-08-20T18:48:51Z Пакко 4588 {{наводи}} wikitext text/x-wiki {{Другизначења4|село во Великотрновско|останати значења|Ресен (појаснување)}} {{Инфокутија Населено место | name = Ресен | native_name = Ресен | native_name_lang = bg | settlement_type = село | image_skyline = Culture center Razvitie,Resen,Bulgaria.jpg | image_caption = Народното [[читалиште]] во Ресен | image_flag = | image_shield = | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Ресен во Бугарија | latd =43 |latm =11 |lats =44.98 |latNS =N | longd =25 |longm =33 |longs =32.69 |longEW =E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Велико Трново (област)|Велико Трново]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Велико Трново (општина)|Велико Трново]] | leader_party = [[ГЕРБ]] | leader_title = Градоначалник | leader_name = Јорданка Колева | unit_pref = Metric | area_total_km2 = 49,866 | elevation_m = 69 | population_total = 1.943 | population_as_of = 2022 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[EET]] | utc_offset1 = +2 | timezone1_DST = [[EEST]] | utc_offset1_DST = +3 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 5060 | area_code = +359 06115 | website = }} '''Ресен''' ({{lang-bg|Ресен}}) — село во Северна [[Бугарија]]. Административно припаѓа на општина [[Велико Трново (општина)|Велико Трново]], [[Велико Трново (област)|Великотрновска Област]]. Има население од околу 1.943 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> == Географија и местоположба == Селото се наоѓа во долината каде што реката Негованка се влева во реката [[Росица (река)|Росица]]. Климата е умерена континентална - типична за Дунавската рамнина. Климатските услови го фаворизираат одгледувањето на градинарски и овошни култури. Ресен се наоѓа на 18 километри северно од [[Велико Трново]] и на 15 километри од античкиот град [[Никополис ад Иструм]]. == Образование == *Основно училиште „Христо Ботев“; *Детска градинка. == Култура == *Етнографски музеј; *Народно читалиште „Просвета“ основано во [[1874]] година. == Редовни настани == Секоја година на празникот [[Митровден|Димитровден]] во Ресен се одржува традиционална селска средба. == Спорт == Фудбалскиот клуб на селото се вика '''ФК Ресен''' и се натпреварува на аматерски план во регионалните групи од Велико Трново. По 10-годишна пауза, тимот беше вратен во натпреварите во [[2010]] година. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[http://fk-resen.weebly.com/ Веб-страница на локалниот фудбалски клуб „Ресен“] [[Категорија:Села во Бугарија]] lchr0xgfc2o4bo38cgiwbm8gvixk6ub Охридско лето 0 44169 4803872 4801229 2022-08-20T16:26:11Z ГП 23995 /* 61. Охридско лето 2021 */ wikitext text/x-wiki [[Податотека:Охридско лето-Лого.svg|мини|десно|180п|Амблемот на фестивалот „Охридско лето“ употребуван до 2019 година]] '''Охридско лето''' - меѓународен музичко-сценски фестивал којшто се одржува во [[Охрид]], под покровителство на [[Претседател на Македонија|претседателот]] на [[Република Македонија]]. Фестивалот е член на [https://www.efa-aef.eu/en/home/ Европската асоцијација на фестивали]. ==Историјат== Почетокот на фестивалот „Охридско лето“ датира од 4 август 1961 година, со настапот на оперската пејачка [[Ана Липша Тофовиќ]],<ref name="ReferenceA">59 Фестивал Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2019.</ref> придружена од пијанистот [[Ладислав Перлдик]], одржан во црквата [[Св. Софија (Охрид)|Св. Софија]]. Во првите фестивалски години во програмскиот концепт преовладувале музичките настани коишто вообичаено се одржувале во катедралната црква Св. Софија. Постепено, на фестивалот почнале да доаѓаат музички уметници со високо реноме, како: [[баритон]]от [[Владимир Ружѓак]] од [[Хрватска]], [[сопран]]от [[Мартина Аројо]] од [[САД]], Словенечкиот октет, Прашките музичари, [[Голден гејт квартет]], [[Милка Ефтимова]], [[Тодор Скаловски]] итн. Веројатно, во овој период, фестивалот го достигнал врвот со настапите на прочуените светски музичари - рускиот [[виолинист]] [[Леонид Коган]] и францускиот [[виолончелист]] [[Андре Навара]]. Со текот на времето, фестивалот станувал поинтересен, побогат и попривлечен за уметниците и ансамблите од светот. Така во 1970-те и 1980-те, на фестивалот настапиле многу реномирани имиња, како: [[Mстислав Ростропович]], [[Алдо Чиколини]], [[Гидон Кремер]], [[Руџеро Ричи]], [[Виктор Третјаков]], [[Хенрик Шеринг]], [[Салваторе Акардо]], [[Елена Обрасцова]], [[Катја Ричарели]], [[Викторија де лос Анхелес]], [[Максим Венгеро]]в, [[Вадим Репин]], [[Џулиан Рахлин]], [[Иво Погорелиќ]], Минхенскиот камерен оркестар, Камерниот [[оркестар]] „Виртуози ди Рома“, Камерниот оркестар „[[Жорж Енеску]]“, Литванскиот камерен оркестар, Симфонискиот радио-оркестар на Австриското радио, [[хор]]от „Мадригал“ од [[Букурешт]], хорот „Глинка“ од [[Санкт Петербург]], хорот на Виенските деца итн. Во 1980-тите започнал да се развива и другиот програмски сегмент – [[театар]]от, најпрвин со гостувањето на македонските театри, за подоцна фестивалот да стане примамливо собиралиште за многу театри од светот, а особено од просторите на поранешната [[Југославија]]. Голем настан во развојот на фестивалот „Охридско лето“ било зачленувањето во Европскиот сојуз на фестивалите, во 1994 година. Подоцна, во 2001 година бил воведен нов сценски простор - [[Антички театар во Охрид|Античкиот театар]], каде бил прикажан премиерниот проект „Маседуан“ на [[Иван Поповски]]. Оттогаш, свеченото отворање на фестивалот традиционално се одвива на оваа локација (на 12 јули), а свеченото затворање е на 20 август. ==Организација и менаџмент== Со фестивалот раководат директорот и управниот одбор, а за уметничката програма се задолжени двајцата програмски селектори. Функцијата директор на фестивалот ја извршуваат:<ref name="ReferenceA"/> * [[Наташа Поповиќ]] (директор) Членови на управниот одбор на фестивалот се:<ref>59 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2019.</ref> * Нина Момировска (претседател) * Лилјана Ставреска * Катарина Митреска * Субија Изеироски * Љупчо Кевероски Програмски селектори на фестивалот се:<ref name="ReferenceA"/> * [[Васо Ристов]] (музички селектор) * [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]] (драмски селектор) ==54. Охридско лето 2014== 54. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2014 година, со настапот на [[сопран]]от [[Барбара Фритоли]] и [[баритон]]от [[Лео Нучи]], придружени од Македонската филхармонија, под [[диригент]]ската палка на [[Луис Горелик]] од [[Аргентина]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари, како: [[Елена Мисиркова]] ([[пијано]]), Елизавета Леонскаја (пијано), [[балет]]ската претстава „[[14 часа]]“ во изведба на Македонската опера и балет, гудачкиот квартет „MozART“ од [[Полска]], [[Аркадиј Володос]] (пијано), ансамблот „[[Танец]]“, Нарек Хахнзарјан ([[виолончело]]) и Оксана Шевченко (пијано), дуото Кадеша од Албанија, [[Максим Мрвица]] (пијано), [[Нинг Фенг]] ([[виолина]]) и Томас Холе (пијано), [[хор]]от од Израел „[[Вока пипл|The Voca People]]“, француската група „Devil’s Trills“, Дарко Богески ([[гитара]]), Кирил Трусов (виолина) и Александра Трусова (пијано), мешаниот камерен хор „Про Арс“, камерниот оркестар „Гудачите на св. Ѓорѓи“ од [[Србија]], пијано-дуото Иго Ле Клер и Елен Котино Коен од [[Франција]], рускиот гудачки квартет „Јанкелевич“, ансамблот „Variabile“ од [[Италија]] и други.<ref name="ReferenceB">54 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2014.</ref> Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceB"/> * „[[Отело]]“ на [[Вилијам Шекспир]], во [[режија]] на Диего де Бреа, во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народниот театар – Битола]] * „[[Многу врева за ништо]]“ на Шекспир, во режија на [[Дејан Пројковски]], во изведба на Театар Комедија – Скопје * „Аферата Елсинор“ по текст и режија на [[Љубиша Георгиевски]], во изведба на [[МНТ]] – Скопје * „Ждрело“ на [[Жанина Мирчевска]], во режија на [[Зоја Бузалковска]], во изведба на [[Драмски театар – Скопје|Драмскиот театар – Скопје]] * „[[Како што милувате]]“ на Шекспир, во режија на Брајан Мичел, во изведба на полскиот Оддел за драма и танц – Битом * „[[Његош и јас]]“, авторски проект на [[Паоло Маџели]], во изведба на Црногорскиот народен театар – Подгорица * „Женидба“ на [[Гогољ]], во режија на Сергеј Федотов, а во изведба на театарот „У Моста“ од [[Перм]], [[Русија]] Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceB"/> * изложбата на [[Леополд Форстнер]], со наслов „[[Офицер]]от Форстнер. Еден уметник на виенскиот југендстил на Балканот“ * изложбата на [[Фотографија|фотографии]] на Зоран Вељаноски – Летра, со наслов „Носталгија во црно-бели рамки“ * поетското читање „Поезија Ткаења“ на [[Славе Ѓорго Димоски]] и документарниот филм „Поет на мал народ“ на Антонио Вељаноски * изложбата на слики на [[Вангел Наумовски]] * филмовите „[[Под исто небо]]“, „[[Планината на гневот]]“, [[Републиката во пламен]]“ и „[[Цената на градот]]“ на режисерот [[Љубиша Георгиевски]] * [[филм]]от „Апостоли на [[Словени]]те. Двајца браќа – една животна мисија“, во режија на Петр Николаев ==55. Охридско лето 2015== 55. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2015 година, со „[[Кармина бурана]]“ во изведба на шпанскиот ансамбл „Ла фуера делс Баус“. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле: [[Андреј Коробејников]] ([[пијано]]), дуетот Коробејников и Александар Књажев ([[виолончело]]), [[Николај Лугански]] (пијано), дуетот [[Весна Гиновска-Илкова]] (сопран) и Кристина Светиева (пијано), триото Славомир Зубжицки, Рафал Жураковски и Ана Мјерник, дуото Олександра Зајцева и Дмитро Таванец (пијано), [[Иво Погорелиќ]] (пијано), триото Мојца Злобко Вајгл, Ева-Нина Козбус и Кармен Печар, дуото Нинослав Димов ([[саксофон]]) и Маја Поповиќ (пијано), триото Клаиди Сахтачи, Мерита Реџа Тершана и Пјетер Гураљуми, [[Камерен оркестар|Камерниот оркестар]] на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], групата „Танго Компас“, триото на [[Амира Медуњанин]], [[хор]]от „Howard Gospel“, [[Един Карамазов]] ([[гитара]]), дуото Марија Солозобова и Владислав Броневецки, [[Хор „Св. Злата Мегленска“|хорот „Св. Злата Мегленска“]], дуото „2 Cellos“, АГБУ Софиски камерен [[оркестар]], [[Дуке Бојаџиев]] со проектот „Сон, верба, љубов“, дуото Сихана Бадивуку-Хоџа и Маја Кастратовиќ, балетот „5 до 12“ на [[Игор Киров]] и [[Кирил Џајковски]] а во изведба на Хрватскиот народен театар од Сплит, Леонел Моралес (пијано), триото Бакалов, Мишел Летјек ([[кларинет]]) и квартетот Жирард, Максим Федотов (виолина) и Галина Петрова (пијано) и дуото [[Максим Венгеров]] (виолина) и Ваг Папијан (пијано).<ref name="ReferenceC">55 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12 July -20 August 2015.</ref> Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceC"/> * „Неопланта“ на [[Ласло Вегел]], во [[режија]] на Андраш Урбан, во изведба на Театар Нови Сад * „[[Нашиот клас]]“ на [[Тадеуш Слобоѓанек]], во режија на Ханан Снир, во изведба на театрите „Камери“ и „Хабима“ од [[Тел Авив]] * „Со љубовта нема шега“ на [[Алфред де Мисе]], во режија на Софија Ристевска, во изведба на Интимен театар - [[Битола]] * „[[Многу врева за ништо]]“ на Шекспир, во режија на [[Ана Ѓорѓевиќ]], во изведба на Народниот театар од [[Сомбор]] * „[[Антоние и Клеопатра]]“ на Шекспир, во режиај на Џон Блондел, во изведба на [[Народен театар - Битола|Народниот театар од Битола]] * „[[Дневникот на лудиот]]“ на [[Гогољ]], во режија на [[Марјан Неќак]], а во изведба на ММТ Подвижен музички театар од Битола * „[[Слуга на двајца господари]]“ на [[Карло Голдони]], во режија на Јуџел Ертен, а во изведба на [[НУ Турски театар - Скопје|Турскиот театар]] и [[НУ Албански театар - Скопје|Албанскиот театар од Скопје]] * „[[Опасни врски]]“ на [[Пјер Шодерло де Лакло]], во режија на [[Дејан Пројковски]], во изведба на Театарот „Вера Комисаржевска“ од [[Санкт Петербург]] * „Стари времиња“ на [[Харолд Пинтер]], во режија на [[Нела Витошевиќ]], во изведба на [[НУ Центар за култура „Григор Прличев“]] од [[Охрид]] * „Јованка Орлеанка“ во режија на Петринел Гочев, во изведба на драмскиот театар „Рачо Стојанов“ од [[Габрово (Бугарија)|Габрово]] * „[[Кирил и Методиј, Who Are You?!]]“ на Јордан Плевнеш, во режија на [[Мартин Кочовски]], а во изведба на [[НУ Театар „Војдан Чернодрински“ - Прилеп|Театарот „Војдан Чернодрински“]] од [[Прилеп]] и НЕТА од [[Љубљана]] * „Делириум тременс“ на [[Благоја Ристески-Платнар]], во режија на Игор Трпчевски, во изведба на „Театарска работилница“ - Прилеп * „[[Figurae Veneris Historiae]]“ на [[Горан Стефановски]], во режија на [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]], а во изведба на СНГ Драма од Љубљана Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceC"/> * изложбата на [[Стефан Хаџи Николов]], со наслов „Светлина од минатото“ * проекцијата на [[филм]]овите „[[Малиот човек (филм од 1957)|Малиот човек]]“, „[[Истрел (филм)|Истрел]]“ и „[[Трето полувреме]]“ во чест на [[Емил Рубен]] * изложбата на [[Фотографија|фотографии]] „Настанување - исчезнување“ на [[Боро Рудиќ]] * ликовната изложба „Колажна приказна“ на [[Илина Арсова]] * изложбата „Дизајнерска игра со традицијата“ на [[Кирче Стојоски]] * ликовната изложба „Циклуси“ на [[Крунислав Стојановски]] ==56. Охридско лето 2016== 56. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2016 година, со настапот на [[сопран]]от [[Елина Гаранча]] (''Fourplay''), придружена од оркестарот на [[Македонска опера и балет|Македонската опера и балет]], под [[диригент]]ската палка на [[Јон Марин]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари, како: камерниот оркестар „Македонски виртуози“, Маријан Собула, француското трио „Вандерер“, дуото Кировски, [[Максим Венгеров]] ([[виолина]]) и камерниот [[оркестар]] „Менухин“, [[Гитара|гитарскиот]] квартет „Ајгета“, Јуриј Шишкин ([[хармоника]]), Карло Торлонтано ([[алпски рог]]) и Масимилијано Питоко ([[бајан]]), ансамблот „Sudar Percussion“, Роман Симовиќ (виолина) и Ратимир Мартиновиќ ([[пијано]]), Мојца Злобко Вајгл ([[харфа]]) и Масимо Марчели ([[флејта]]), Џафер Џафери (виолина) и Милана Черњавска (пијано), Камерниот оркестар на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], Карлес Лама и Софија Кабруха (пијано), оркестарот „Хортус Музикус“, триото на [[Дамјан Пејчиноски]], Ана Виницка (пијано), [[Артуро Сандовал]] ([[труба]]), Арета Зула (виолина) и Мерита Реџа Тершана (пијано), Македонската филхармонија, [[Ана Дурловски]] (сопран) и [[Игор Дурловски]] ([[Бас (глас)|бас]]), Фазил Сај (пијано), Нина Костова (пијано) и [[Гудачки квартет|гудачкиот квартет]] „Хеншел“, Марк Копе ([[виолончело]]) и Перт Лаул (пијано), Ајман Мусакајајева (виолина) и Државниот камерен оркестар „Академија на солисти“, Филип Маџунков (пијано), дуото Скијаво-Маркеџани (пијано), Вадим Репин (виолина) и Андреј Коробејников (пијано), [[Горан Трајкоски]], итн. Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceD">''Фестивал Охридско лето/ Ohrid Summer Festival 56''.</ref> * „[[Нашиот клас|Мојот клас]]“ во изведба на [[театар]]от „Кармелим“ од [[Хаифа]], [[Израел]] * „Комедија на грешки“ на [[Вилијам Шекспир]], во [[режија]] на [[Коле Ангеловски]], во изведба на [[Турски театар|Турскиот театар]] од [[Скопје]] * „Сонот на [[Гогољ]]“, во [[режија]] на Маргарита Младенова и Иван Добчев, во изведба на театарската работилница „Сфумато“ од [[Софија]] * „ActOrchestra“, во режија на Хорија Суру и во изведба на театарот Националниот театар „И. Л. Карагијале“ од [[Букурешт]] * „Ш“, во режија на Јован Ристовски - Јовица и во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]] * „[[Сонет]]и“, според сонетите на Шекспир, во режија на Ангелчо Иливески, а во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]] * „Бар-Ремарк“, во режија на Александар Баргман, а во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]] * „[[Магбет]]“ на [[Вилијам Шекспир]], во [[режија]] на Диана Добрева, во изведба на [[Албански театар|Албанскиот театар]] од [[Скопје]] * „Спобудалената локомотива“ на [[Станислав Игнаси Виткиевич]], во режија на Јернеј Лоренци, а во изведба на Словенечкиот народен театар - Драма од [[Љубљана]] Исто така, биле прикажани и следниве филмови:<ref name="ReferenceD"/> * „[[Хај-фај (филм)|Хај-Фај]]“, во режија на [[Владимир Блажевски]] * „[[Среќна Нова ’49|Среќна нова 49]]“, во режија на [[Столе Попов]] * „[[Планината на гневот (филм)|Планината на гревот]]“, во режија на [[Љубиша Георгиевски]] * „[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]“, во режија на Столе Попов * „[[До победата и по неа (филм)|До победата и по неа]]“, во режија на [[Жика Митровиќ]] * „[[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]]“, во режија на Столе Попов * „[[Цената на градот]]“, во режија на Љубиша Георгиевски * „[[Исправи се, Делфина]]“, во режија на [[Ацо Ѓурчинов]] Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceD"/> * [[филигран]]ската изложба „Филигранска приказна“ на Мирјана Николоска * дигиталната инсталација „Проширена апстракција“ на Јане Бакрески * промоција на книгата „Водич за Македонија“ на [[Гоце Дртковски]] * ликовната изложба „Мандала“ на Соња Чингарова Фотева * промоција на книгата „Патникот“ на [[Борче Грозданов]] * ликовната изложба „Огледало“ на Гордана Тодевска ==57. Охридско лето 2017== 57. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2017 година, со настапот на групата „[[Форплеј]]“ (''Fourplay''), придружена од [[Македонската филхармонија]], под [[диригент]]ската палка на [[Емин Џијан]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари, како: Македонската опера и балет со [[балет]]от „Ла ла ла...“, Дуња Симиќ ([[сопран]]) и Снежана Поповиќ Вулета ([[пијано]]), „Транзишн денс компани“ (Transition Dance Company) со балетот „Триптих Нушиќ“, пијано-дуото Бергман од Канада, Франческо Дорацио (пијано), ЗЏМ Биг Бенд, под диригентската палка на Емин Џијан, Доминик Џ. Маршал Бенд, „МОМБ“, Хели Сиекинен, „Т.А.О.“, „Проџект Хајдавеј“, Лери Дан и пријателите, „Сигнум“, Септетот на [[Гоце Стевковски]], Александар Синчук (пијано), камерниот оркестар „Турксој“, камерниот оркестар на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], [[барок]]ниот оркестар „Армонија Атенеа“, квартетот „Диотима“, Емануел Сејсон ([[харфа]]), Варшавскиот [[хармоника]]шки квинтет, Билјана Стафансон и Љиљана Јовановиќ (сопрани), Сандра Јакоповиќ (пијано), триото „Аура“, Дувачкиот квинтет на [[Црна Гора]], мултимедијалниот проект „Вивалдиано“, Рубен Далибалтајан (пијано), машкиот манастирски хор „Оптина Пустина“, Загрепскиот пијано-квинтет, пијано-триото „Бенџамин“, ансамблот „Маскерина“, [[кабаре]]то „Зборувај тивко“ со музика на [[Курт Вајл]], Вечер на македонски виолинисти, Лилја Зилберштајн ([[пијано]]), Завршен концерт од меѓународниот семинар по пијано и [[виолина]], [[виола]] и камерна музика, Александар Рам ([[виолончело]]) и Ана Одинцова (пијано), камерниот оркестар „ЕЛК“, [[Рок-музика|Рок]] [[симфонија]] на Камерниот оркестар – Битола и [[Влатко Стефановски]], Игнасио Родес ([[гитара]]), дуото „Алиада“, Блерим Груби (виола) и Марија Вршкова (пијано), Искандар и Норман Виџаја (виолина и пијано).<ref name="ReferenceE">„Патот до магијата“, Фестивал Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2017.</ref> Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceE"/> * „Жаба“ на [[Дубравко Михановиќ]], во [[режија]] на Елмир Јукиќ, во изведба на Камерниот театар 55 * „Име“ на Александар де ла Пателие и Метју Делапорт, во режија на Нени Делместре, во изведба на [[Театар Комедија]] – Скопје * „Ана Комнена“ на [[Сашо Димоски]], во режија на [[Ненад Витанов]] и [[Васил Зафирчев]], во изведба на [[Народен театар „Јордан Хаџи Константинов – Џинот“|Народниот театар Јордан Хаџи Константинов – Џинот]] од [[Велес]] * „[[Отело]]“ на [[Вилијам Шекспир]], во режија на Иван Урумов, во изведба на Театарот на [[Бугарска армија|Бугарската армија]] од [[Софија]] * „[[Кралот Лир]]“ на Шекспир, во режија на Диего де Бреа, во изведба на [[Турски театар|Турскиот театар]] – Скопје * „[[Сон на летната ноќ]]“ на Шекспир, во режија на Џон Блондел, во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]] * „Меџик нешнл“ (Magic National), во режија на Јон Карамитру, во изведба на Националниот театар „И. Л. Карагиале“ од [[Букурешт]] * „Јами дистрикт – најстарата нација на светот“ на Милена Богавац, во режија на Кокан Младеновиќ * „[[Ничија земја (филм)|Ничија земја]]“ (според [[филм]]от на [[Данис Тановиќ]]), во режија на [[Александар Морфов]], во изведба на [[МНТ]] - Скопје Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceE"/> * документарно-играниот [[филм]] „Бисер“ * мултимедијалниот проект на [[Драган Спасески]] Охридски, со наслов „Човек е трепет и ангелот трепет, а ти Боже мој...“ * проектната иницијатива „Детски свет“ * изложбата со наслов „[[Роберт Музил]] и [[Првата светска војна]]“ ==59. Охридско лето 2019== 59. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2019 година, со настапот на вионилистката [[Ванес Меј]] (''Vanessa Mae''), придружена од [[Македонската филхармонија]], под [[диригент]]ската палка на [[Иван Кожухаров]], како и солисти од [[МОБ]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари и ансамбли, како: Симфонискиот оркестар на [[Бријанск]], [[Национална опера и балет|Националната опера и балет]], триото „Пендерецки“, Оли Мустонен, [[балет]]от „Либертанго“ во режија на [[Наташа Поплавска]], квартетот „Асасело“, камерниот [[оркестар]] „Софиски солисти“, Георги Патриков, [[Страшо Темков]], ансамблот „Дорико“, квартетот „Терем“, [[Стефан Миленковиќ]], [[Владимир Милошевиќ]], [[Денис Шаповалов]], Александар Вершин, Елена Папандреу, Сихана Бадивуку, [[Маја Кастратовиќ]], Божена Корчинска, Богдан Кожушко, камерниот оркестар на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], „[[Саша Николовски - Ѓумар|Саша Николовски Ѓумар]]“, [[Инва Мулан]], [[Дешира Ахмети]], [[Ѓорѓи Цуцковски]], Генц Тукичи, дуото „Австрија“, квартетот „Аигета“, квартетот „Дисонанс“, [[Влатко Стефановски]], [[Мирослав Тадиќ]], Јонела Големи, Мерита Реџа Тершана, Виолета Егорова, дуото Гелебешеви, [[Дуке Бојаџиев]], квинтетот „Пилекадоне“, Жо Кристоф, Вансан Мусат, квартетот „Бенсман“, квартетот „Апеирон“, октетот „[[Игњац Фукс]]“, Александар Гаџиев, [[Димчо Величков]] и концертот по повод 85 години од раѓањето на [[Томислав Зографски]].<ref name="ReferenceF">Фестивал Охридско лето 59/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2019.</ref> Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите: Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceF"/> * „Самрак на боговите“ според [[сценарио]]то на [[Лукино Висконти]], Енрико Медиоли и Никол Бадалуко, во [[режија]] на Далибор Матаниќ и во изведба на СНГ од [[Марибор]] * „Хадерсфилд“ на Угљеша Шајтинец, во режија на Рене Медвешек и во изведба на [[Загрепски младински театар]] * „Каде е пиштолот“ на [[Габор Ѓореј]], во режија на [[Дејана Николовска]] и [[Горан Стојаноски]], во изведба на [[Народен театар - Охрид|Народниот театар - Охрид]] * „Бакхи: Краток преглед на распадот“ според [[Еврипид]], во режија на [[Игор Вук Торбица]], во изведба на [[Народен театар - Битола|Народниот театар - Битола]] * „Несоодветно за на работа“ на [[Луси Керквуд]], во режија на Доналд Ворен Мофет, во изведба на [[Драмски театар – Скопје|Драмскиот театар – Скопје]] * „[[Сон на летната ноќ]]“ на [[Шекспир]], во режија на [[Џон Блондел]], во изведба на [[Руски драмски театар „Станиславски“|Рускиот драмски театар „Станиславски“]] * „[[Буре барут]]“ на [[Дејан Дуковски]], во режија на Јилдирај Шахинлер, во изведба на Народниот театар од [[Истанбул]] * „[[Одисеј (Стефановски)|Одисеј]]“ на [[Горан Стефановски]], во режија на [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]] а во изведба на [[ГДК „Гавела“]] од [[Загреб]], Театарот „Улисис“ од [[Бриони]], Српскиот народен театар и Стериинот театар од [[Нови Сад]], СНГ од [[Марибор]], „[[Ателје 212]]“ од [[Белград]] и театарот „Навигатор“ од [[Скопје]] Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceF"/> * изложбата на фотографии „Кина во моите очи“ * јубилејна изложба на [[Стефан Хаџи-Николов]] * изложбата „Бранови и мисли“ на [[Наташа Попоска Карче]] * мултимедијалниот проект на [[Драган Спасески]] Охридски, со наслов „Спокоен сум ко врвот... Не прашувам зошто сум се извишил“ * сценскиот приказ на [[поезија]]та на [[Блаже Конески]], со наслов „Парче душа“ и во изведба на [[Љупчо Тодоровски - Упа]] ==61. Охридско лето 2021== 61. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2021 година, со балетскиот гала-концерт „Големиот Чајковски“ во изведба на [[Македонска опера и балет|Националната опера и балет]], под [[диригент]]ската палка на [[Бисера Чадловска]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари и ансамбли, како: Александар Хаџиевски (пијано), [[Андреј Петрески]] ([[обоа]]), [[Виктор Рафајловски]] (пијано), Маја Богдановиќ (виолончело), Даниел Роланд (виолина), Мате Бекавац ([[кларинет]]), Ирина Графенауер (флејта), Стојан Димов (кларинет), [[Дино Имери]] (пијано), Кирил Родин (виолончело), Жени Захариева (пијано), мешаниот хор на Косовската филхармонија, Дарко Костовски (пијано), Владимир Марковиќ (виолина), Јулијана Шуловиќ (пијано), гудачкиот квинтет на Загребската филхармонија, Гулсин Онај (пијано), камерниот оркестар „[[Саша Николовски|Саша Николовски-Ѓумар]]“, барокниот ансамбл „Teatro alla moda“, Алесандро Фантони (тенор), Џорџо Мартано (пијано), Елоиз Карлин-Џонс (харфа), Инва Мула (сопран), Генц Тукичи (пијано), квартетот „Вихан“, Александар Штаркман (пијано), „ZZ Quartet“, Петру Југа (контрабас), Михаил Хорја (пијано), Ѓорѓи Цинциевски (контрабас), Марија Вршкова (пијано), Захаријас Тарпагос (флејта), Валерија Харитиду (пијано), гитраското дуо Булатовиќ-Никчевиќ, Надја Неволович (виолина), Калина Мрмевска (пијано), дуото „Artwork“, Драган Средојевиќ (виолина), Ненад Ивовиќ (пијано), Васко Дантас (пијано) и женскиот хор „[[Женски младински хор „Менада“|Менада]]“.<ref name="ReferenceG">Фестивал Охридско лето 61/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2021.</ref> Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceG"/> * „Крик за љубов“ на [[Жозиен Беласко]], во [[режија]] на [[Љупчо Ѓоргиевски (режисер)|Љупчо Ѓоргиевски]] и во изведба на Охридскиот театар * „History of Mother Fuckers“ според „[[Кориолан (Шекспир)|Кориолан]]“ на Шекспир, во режија на Андраш Урбан и во изведба на Народен театар-Битола * „Кој ја уби Џенис Џоплин“ на [[Тијана Грумиќ]], во режија на Соња Петровиќ и во изведба на Српски народен театар од Нови Сад * „Вечер за глупаци“ на Франсис Вебер, во режија на [[Ирена Стеријовска]], во изведба на „[[Театар Комедија|Театар комедија]]“ од Скопје * „Само глас“ на Нина Плавањац, во режија на [[Марјан Неќак]], во изведба на Македонскиот народен театар * „Мојот маж“ на [[Румена Бужаровска]], во режија на Јована Томиќ, во изведба на Југословенско драмско позориште од Белград * „На отворено море“ на [[Бранислав Нушиќ]], во режија на [[Егон Савин]], во изведба на Југословенско драмско позориште Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceG"/> * проектот „Годови“ * балканскиот танцов проект „Сви марш на плес“ * концертот на ансамблите [[Танец (ансамбл)|Танец]] и „Ладо“ * настапот на [[Иван Босиљчиќ]], „Наша вечер во Охрид“ * концертот на групата [[Синтезис]] == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Музички фестивали во Македонија]] [[Категорија:Театарски фестивали во Македонија]] [[Категорија:Појавено во 1961 година во Македонија]] [[Категорија:Култура на Охрид]] 7wfzp5vfbco81low5fvk22lmp7rdwvw Чавдар 0 51589 4803868 4646810 2022-08-20T14:58:52Z P.Nedelkovski 47736 поврзница wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} {{Појаснување}} * [[Чавдар (име)|Чавдар]], бугарско машко име * [[Чавдар војвода]], водач на [[ајдутство|ајдучка]] чета * [[Чавдар (Смољанска Област)|Чавдар]], село во [[Смољанска Област]] * [[Чавдар (Софиска Област)|Чавдар]], село во [[Софија (област)|Софиска Област]] * [[Чавдар (марка)|Чавдар]], марка бугарски автобуси * [[Партизанска бригада Чавдар]], партизанска бригада (1941-1944) 1m42i0ks43xnxrwnpk8pof48euzahzv 4803869 4803868 2022-08-20T15:00:31Z P.Nedelkovski 47736 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} {{Појаснување}} * [[Чавдар (име)|Чавдар]], бугарско машко име * [[Чавдар војвода]], водач на [[ајдутство|ајдучка]] чета * [[Чавдар (Смољанска Област)|Чавдар]], село во [[Смољанска Област]] * [[Чавдар (Софиска Област)|Чавдар]], село во [[Софиja (област)|Софиска Област]] * [[Чавдар (марка)|Чавдар]], марка бугарски автобуси * [[Партизанска бригада Чавдар]], партизанска бригада (1941-1944) r4yjkjjyaa961numj5jggb0fdfa05e5 Галички дијалект 0 61739 4803832 4773554 2022-08-20T12:11:54Z Buli 2648 /* Фонолошки карактеристики */ wikitext text/x-wiki [[Податотека:Makedonski dijalekti-prilagodeno.png |thumb|400px|right|Галичкиот дијалект на картата на македонските дијалекти]] '''Галички дијалект''', '''мијачки дијалект''' или '''малорекански дијалект''' — [[дијалект]] од подгрупата на западни и северозападни дијалекти на [[Западномакедонско наречје|западното наречје]] на [[Македонски јазик|македонскиот јазик]]. Галичкиот дијалект е дел од дебарската група говори, но освен со [[Рекански дијалект|реканскиот]], близок е и со [[Гостиварски дијалект|гостиварскиот дијалект]]. Дијалкетот е карактеристичен по тоа што има користење на доста архаични зборови. Овој дијалект може да се најде и во историски книжевни дела на македонскиот јазик, како на пример „[[:s:mk:Ѓорѓија Пулевски/ Тријазичник|Тријазичникот]]“ на [[Ѓорѓија Пулевски]]. == Територија == Дијалектот се зборува на територијата околу селото [[Галичник]] и во областа Мала Река, каде спаѓаат и селата: [[Гари]], [[Лазарополе]], [[Сушица (Ростушка)|Сушица]], [[Тресонче]], [[Осој (Дебарско)|Осој]], [[Селце (Ростушко)|Селце]] и [[Росоки]]. Потоа малореканскиот говор се зборува и во двете села [[Ореше]] и [[Папрадиште (Велешко)|Папрадиште]], во областа [[Азот (област)|Азот]], [[Велешко]], во селото [[Смилево]], [[Железник]] и во [[Ехлоец]] во областа [[Копачка (област)|Копачка]], [[Кичевско]]. == Фонолошки карактеристики == [[Податотека:Речник од три јазика - Ѓорѓија Пулевски.pdf|page=5|мини|десно|Ѓорѓија Пулевски. ''Речник од три језика: славомакедонски, арбански и турски'', 1875]] * Во малореканскиот говор, за разлика од другите дебарски говори, има петочлен самогласен систем: и, у, е, о, а * Тој е единствен дебарски говор каде со слоготворна функција се јавуваат самогласните ''л'' и ''р'': ''врв, крв, прсти, срп, дрво''; ''влк, влци,'' ''јаблко, млзет, слза''. * Во коренските морфеми носовката ѫ се рефлектира во ''о'': ''глобок, зоп, рока, јодица, доп, гобав, собота, гроди,'' како и во примерите со ''јѧ > јѫ'': ''Бодник, могла, моска, лога, ложица''. * Истата вредност се добива и во групите *''trъ'': ''ветор, итор, бистор'', ''*tlъ'': ''рекол, пекол'', ''tnъ: огон'' и ''tmъ'': ''седом, осом''. * Во согласниот систем, како најспецифична диференцијална црта во однос на другите дебарски говори е тоа што овој говор не ги познава фонемите ''ѕ'' и ''џ''. Лексемите кои во другите говори и во стандардниот јазик се јавуваат со овие согласки, овде како нивна замена се употребуваат ''з'' и ''ж'': ''звезда, звер''; ''жеп, жамија, ожа, жигер, жам'' итн. * Малореканскиот (галички) говор, заедно со велешкиот, се единствените говори во западното наречје, во кои редовно се чува ''в'' во меѓусамогласна положба: ''човек, бивол, товар, ѓавол, ковач, Благовец'' итн. * Согласкаските групи *''tj *dj'' ги наоѓаме во гласовите ''ќ'' и ''ѓ'': ''меќава, вруќина,'' а во помал број случаи застапени се и разновидностите ''шч'' или ''ш'': ''лешча, плешчи, машче'', односно ''ж'': ''прежа'' (''преѓа''). И во другите случаи, за разлика од целото дебарско говорно подрачје согласната група ''шт'' се јавува како ''шч'', а ''жд'' се скратила во ''ж'': ''гушчер, глужот'', ''дожот.'' * Согласката ''њ'' во овој говор добро се чува и се јавува во оние примери во кои се јавува и во стандардниот јазик: ''коњ, коњче, бања, јадење, пилиња, планиње''. * Во Дебарско Поле, Долна Река, Дримкол и Голо Брдо, согласната група ''*čr-'' се јавува со резултат ''чǎр-'': ''чǎрпит, чǎрвец, чǎрвојадина,'' во Малесија како ''цǎр-'': ''цǎрн, цǎрвен'', а во Мала Река во сите осум села се јавува како ''цр-'': ''црв, црпет''.<ref name="ReferenceA">Дијалектите на македонскиот јазик, Божидар Видоески, 1998, том 1, Скопје</ref> == Морфолошки карактеристики == * завршетокот на глаголите од а-групата често се изговараат како глаголи од е-група: ''играaт > играет'' * употреба на трите членови: ''човеков, човекон, човекот.'' * употреба на наставката ''-т'' за трето лице еднина сегашно време: ''Тој одит, таа јадет...'' * употреба на предлогот ''в/во''. * Наставка ''-ови'' за образување множина на едносложните именки од машки род ''ови/еви'': ''град-градови, стол-столови, час-часови, цар-цареви, вол-волови'' итн. * За разлика од сите околни говори, во малореканскиот карактеристични се и имперфективните образувања на ''-ува'' кои се јавуваат само во овој говор: ''кажуват, купуват, влегуват'' итн. * Посебна индивидуалност на говорот покрај долината на Мала Река претставува тоа што основната самогласка во презентот, освен во трето лице еднина, се јавува и во трето лице множина: ''носиш / тој носит'' / ''ние носиме / вие носите / тие носит''; ''береш / тој берет / ние береме / вие берете / тие берет''. * Глаголскиот прилог во малореканските села се употребува со наставката ''-еќи'': ''викаеќи, враќаеќи'', ''одееќи'' итн.<ref name="ReferenceA"/> == Наводи == {{наводи}} {{Македонски дијалекти}} [[Категорија:Македонски дијалекти]] rvuzmdwm52gcssyjv5054f3w3cuoce2 Мите Грозданов 0 66669 4804032 4801177 2022-08-21T00:04:44Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Мите Грозданов | портрет = Мите Грозданов.jpg | px = | опис = Мите Грозданов | родено-име = | роден-дата = {{роден на|14|декември|1943}} | роден-место ={{роден во|Струмица}} | починал-дата = {{починал на|25|ноември|2018}} | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Македонски народни приказни (ТВ-серија)|Македонски народни приказни]]<br> [[Смилевскиот конгрес (филм)|Смилевскиот конгрес]]<br>[[Солунски патрдии (ТВ-серија)|Солунски патрдии]]<br>[[Среќна нова '49]]<br>[[Колнати сме, Ирина]]<br>[[Каца (филм) |Каца]]<br>[[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]]<br>[[Црно семе (филм) |Црно семе]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Мите Грозданов''' (роден на {{роден на|14|декември|1943}} во {{роден во|Струмица}} - починал на {{починал на|25|ноември|2018}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец. == Животопис == Веднаш по дипломирањето на Театарската академија во [[Белград]], станал дел од [[Драмски театар Скопје|Драмскиот театар Скопје]], а една година подоцна, во [[1968]] година го добил највисокото театарско признание во [[Југославија]] „''Златен ловоров венец''“ за главната улога во претставата „''Партитура за еден Мирон''“ од [[Коле Чашуле]]. Во својата театарска дејност се истакнал со мошне сензибилна фактура, залагајќи се секогаш со максимална лична креативност и сценска еластичност. Своевремено, своите режисерски амбиции ги остваруваше со драмските аматери на КУД „Јосиф Јосифовски“ од [[Гевгелија]]. Од декември 2008 е пензионер, после деценискиот работен век во Драмскиот театар во Скопје. Еден од неговите најзначајни проекти е режирањето на претставата "Стрниште затвор за жени", во која што главната улога ја игра глумицата Николина Василевска а во неа се појавува и доајенот на македонското глумиште Соња Каранџуловска. ==Филмографија== {{Филмографија-домаћи|глумца=Мите Грозданов}}|- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1960-те[[#1|&#9650;]]<div id="1960"/> |- | 1963 || [[Диди и Дади]] ТВ-филм || |- | 1967 || [[Да видам, да видам што да бидам]] ТВ мини серија || / |- | 1968 || [[Планината на гневот (филм)|Планината на гневот]] ТВ-филм || / |- | 1969 || [[Републиката во пламен (филм)|Републиката во пламен]] ТВ-филм || / |- | 1969 || [[Прозорци (ТВ-филм)|Прозорци]] ТВ-филм || / |- | 1969 || [[Време без војна (филм)|Време без војна]] ТВ-филм || Страјкац (како М. Гроздев) |- | 1969 || [[Книга за Јов (филм)|Книга за Јов]] ТВ-филм || / |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1970-те[[#1|&#9650;]]<div id="1970"/> |- | 1971 || [[Црно семе (филм)|Црно семе]] ТВ-филм || Марко |- | 1972 || [[Истрел (филм)|Истрел]] ТВ-филм || / |- | 1973 || [[Залез зад езерската земја (телевизиска серија)|Залез зад езерската земја]] ТВ-серија || Несторица |- | 1973 || [[Сутјеска (филм)|Сутјеска]] ТВ-филм || Член на врховниот штаб |- | 1973 || [[Колнати сме, Ирина]] ТВ-филм || / |- | 1973 || [[Смилевскиот конгрес (филм)|Смилевскиот конгрес]] ТВ-филм || Никола Карев |- | 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија)|Волшебното самарче]] ТВ-серија || / |- | 1975 || [[Светецот од Слатина (телевизиска серија)|Светецот од Слатина]] ТВ-филм || / |- | 1976 || [[Најдолгиот пат]] ТВ-филм || |- | 1977 || [[Итар Пејо (телевизиска серија)|Итар Пејо]] ТВ-серија || Улавиот |- | 1979 || [[Курирот на Гоце (телевизиска серија)|Курирот на Гоце]] ТВ-серија || Ефтим |- | 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија || Кјуран |- | 1979 || [[Жена од малтер (филм)|Жена од малтер]] ТВ-филм || / |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1980-те[[#1|&#9650;]]<div id="1980"/> |- | 1980 || [[Време, води (филм) |Време, води]] ТВ-филм || |- | 1980 || [[Учителот (филм)|Учителот]] ТВ-филм || / |- | 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Едно лето (телевизиска серија)|Едно лето]] ТВ-серија || / |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија || / |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Комедијанти (телевизиска серија)|Комедијанти]] ТВ-серија || Џандарот |- | 1985 || [[Ајде да се дружиме (телевизиска серија)|Ајде да се дружиме]] ТВ-серија || / |- | 1986 || [[Среќна Нова ’49|Среќна нова ’49]] ТВ-филм || Иследникот |- | 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ-серија)|Солунски патрдии]] ТВ-серија || Јоргос |- | 1986 || [[Климент Охридски (филм)|Климент Охридски]] ТВ-филм || / |- | 1984 1987 || [[Случки од животот]] ТВ-серија || Васко |- | 1987 || [[Театарче лево ќоше]] ТВ-филм || |- | 1988 1989 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || / |- | 1989-1993 || [[Еурека]] ТВ-серија || Стариот Михаил Шолохов |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1990-те[[#1|&#9650;]]<div id="1990"/> |- | 1990 || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Адам |- | 1990 || [[Северна грешка (филм)|Северна грешка]] ТВ-филм || / |- | 1991 || [[Опстанок (телевизиска серија)|Опстанок]] ТВ-серија || Доктор |- | 1991 || [[Тетовирање (филм) |Тетовирање]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Елелига пепелига (телевизиска серија)|Елелига пепелига]] ТВ-серија || / |- | 1991 || [[Болва в' уво]] ТВ-филм || / |- | 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-серија || |- | 1994 || [[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм || |- | 1994-1995 || [[Бумбари]] ТВ-серија || |- | 1997 || [[Џипси меџик (филм) |Џипси меџик]] ТВ-филм || |- | 1998-2000 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1999 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1999 || [[Каца (филм)|Каца]] ТВ-филм || Ристе |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2000-те[[#1|&#9650;]]<div id="2000"/> |- | 2000 || [[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]] ТВ-серија || Пјер |- | 2000-2003 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || / |- | 2000 || [[Големи и мали]] ТВ-серија || Банката |- | 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм || |- | 2002 || [[Глужд во времето (филм)|Глужд во времето]] ТВ-филм || / |- | 2003 || [[Волци]] ТВ-филм || |- | 2006 || [[Мост (филм)|Мост]] ТВ-филм || Марко |- | 2008 || [[Народни приказни]] ТВ-серија || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2010-те[[#1|&#9650;]]<div id="2010"/> |- | 2010 || [[Народни приказни]] ТВ-серија || / |- | 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм || |- | 2015-2017 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || / |- | 2016 || [[Борба за смрт]] Краток филм || Милојко |- | 2016 || [[Болка на Душата]] ТВ-серија || Овчарот |- | 2016 || [[Чудешна средба]] ТВ-филм || |- | 2018 || [[Година на мајмунот]] ТВ-филм || Хорист |- | 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм || |} == Награди== * 1968 година „Златен Ловорев венец“ на Фестивал на мали и експериментални сцени во Сараево (МЕСС) за насловната улога во претставата „Партитура за еден Мирон“ од Коле Чашуле * Награда „Млад Борец“ * Награда на Театарски игри „[[Војдан Чернодрински]]“ во Прилеп за улогите Светозар во „Карамазови“ и Иљо М. во „Сенката“ * Награда за најпопуларно ТВ-лице на "Екран" * Сребрена плакета на фестивалот на монодрамата за улогата во „Дрво на ридот“ * 1984 година бил прогласен за глумец на годината според ревијата „Екран“ * Награда "[[Ристо Шишков]]" * 2010 Награда за животно дело "[[Војдан Чернодрински]]" ==Надворешни врски== *[http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=7DF81CB02FCB9747AF9218F64B2699B0 Драмски го испраќа Мите Грозданов во пензија], Утрински весник, број 2869, вторник, 23 декември 2008 * {{IMDb name|0344133}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Грозданов, Мите}} [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Глумци од Струмица]] lw40osx39p4rvl301nv2u1ab1gpwz4q Косовска војна 0 68115 4803895 4802778 2022-08-20T17:43:39Z 194.106.194.85 /* Чекор кон војната (1996–1998) */ wikitext text/x-wiki {{Infobox Military Conflict |conflict=Косовска војна |image= [[Податотека:Kosovo War header.jpg|300px]] |caption=''Горе лево'': Срушен генералштабот на Југославија; ''Горе десно'': автомобил под рушевини и гроб на убиени косовски војници (ОВК); ''Долу'': Американски авион [[F-15]]. |partof= Косовска војна |date= [[22 април]] [[1996]] - [[10 јуни]] [[1999]] |place=[[Косово и Метохија]], [[СР Југославија]] |result=[[Кумановски договор]] * Двете страни прогласија победа * Повлекување на југословенските сили од Косово; Косово станува меѓународен протекторат со мисија од Обединетите Нации, наречена УНМИК * Усвојување на Резолуција 1244 од [[ООН]] * Дебатирано [[НАТОво бомбардирање на СР Југославија|бомбардирањето од страна на НАТО врз Сојузна Република Југославија]] * Ветераните од ОВК се придружуваат кон ОВПМБ, започнувајќи го конфликтот во [[Јужна Србија]] |territory = Според Резолуцијата 1244 од Обединетите Нации, нема легална промена на југословенските граници, но ефективно политичко и економско отцепување на [[Косово]] од [[СРЈ]], под управа на УНМИК |combatant1=<center>{{знамеикона|FR Yugoslavia|size=100px}}<br>[[СР Југославија]] |combatant2=<center>{{знамеикона|NATO|size=100px}}<br>[[НАТО]]<br>[[File:UCK KLA.svg|50п]]<br>[[ОВК]] |commander1= |commander2= |strength1= |strength2= |casualties1= |casualties2= |}} Терминот '''косовска војна''' се користи да се опишат настаните и воениот конфликт во Косово. Од почетокот на 1998 то 1999, војната се водеше помеѓу југословенските полициски сили, југословенските паравоени формации и југословенската војска од една и албанските милитанти и терористи кои се бореа од другата страна. Се смета дека како резултат на војната биле раселени околу еден милион луѓе од Косово. ==Периодот пред НАТО интервенцијата== ===Косово во Титовата Југославија (1945–1986)=== Тензиите помеѓу Југословенските и Косовските водачи кулминирале низ 20иот век и неколкупати еруптирале во големо насилство,главно околу [[Прва балканска војна|Првата балканска војна]], [[Прва светска војна|Првата светска војна]] и [[Втора светска војна|Втората светска војна]]. Социјалистичката влада на [[Тито]] системски забрануваше националистички манифестации низ Југославија, барајќи да се осигура да нема Југословенска република или националност да доминира над другите.Во главно, моќта на [[Социјалистичка Република Србија]], најголемата и најнаселената република, беше намалена со формирањето на автономните влади во провинцијата [[Војводина]] на северот од Србија и [[Косово]] на југот. Косовските граници не одговараа прецизно на населбите каде што Албанците беа мнозинство во Југославија (голем број на [[Албанци]] имало во [[Социјалистичка Република Македонија|Македонија]], во [[Црна Гора]] (во општините [[Плав]] и [[Гусиње]]), во јужниот дел на [[Србија]], со градовите [[Прешево]], [[Медвеѓа]] и [[Бујановац]], додека [[Северно Косово]] останало етнички српско. Сепак, од пописот од 1921 година, на [[Косово]], мнозинството биле Албанци. Косовската формална автонимија, создадена со југословенскиот устав од 1945 година, значела многу малку. Титовата тајна полиција (УДБА) ги казнуваше националистите. Во 1956 година, голем број на Албанци беа осудени во Косово за шпионажа и предавство. Опасноста од сепаратизам била минимална, затоа што тие групи кои бараа унија со Албанија беа политички многу малку.{{fact}} Но, сепак нивното значење врз случувањата во Косово и во Југославија постепено се зголемувало посебно по формирањето на Револуционерната Организација за Албанско единство од [[Адем Демаќи]]. Истиата организација подоцна ја формира и [[Ослободителна војска на Косово|Ослободителната Војска на Косово]].{{fact}} Демаќи заради тоа бил затворен во 1964 година, заедно со неговите приврзаници. [[Југославија]] имаше и период на економска и политичка криза во 1969 година, кога масовната владина програма на економски реформи направи разлики помеѓу богатиот север и сиромашниот југ од државата. Студентските демонстрации и безредија во [[Белград]] имало во јуни 1968 и се префрлиле во Косово во ноември истата година, но овие протести биле загушени од Југословенските безбедносни сили. Сепак,некои од студентите бараа воглавно, повеќе моќ за [[Албанци]]те во Српската и Југословенската власт, и подобро признавање на Албанскиот јазик кои биле признати од [[Тито]]. Универзитот во Приштина бил формиран како независна институција во 1970 година, завршувајќи долг период кога институцијата беше заложник на Белградскиот Универзитет. Во 1974 година Косовскиот политички статус стануваше се подобар кога Југославија добила нов устав за политички права.Заедно со Социјалистичка Покраина Војводина, Косово беше прогласено како провинзија добивајќи повеќе моќ како еквивалентна република: седиште во федералното претседателство и сопствен парламент, полициски сили и национална банка. Раководењето на државата сѐ уште било во рацете Комунистичката Парија, во која се наоѓале и етнички албанци. Смртта на Тито на 4 мај 1980 година, створила долг период на политичка нестабилност, која се влошувала со зголемената екомонска криза и националистичките пробудувања.Првиот голем конфликт почнал во главниот град на Косово, [[Приштина]], во март 1981 година, кога Албанските студенти протестирале околу долгите чекања во факултетскита менза. Овој инцидент брзо се прелеал низ цело Косово и се претворил во демонстрации од големи размери во многу косовски градови. Протестантите барале Косово да стане седма република во Југославија. Сепак, ова беше политички неприфатливо за Србија и за Македонија. Некои во овие барања виделе предвесник за формирање на [[Голема Албанија]] којашто би ги опфаќала деловите на и Црна Гора, Македонија и самото Косово. Претседателството на СФРЈ ги спречило овие немири со испраќање на милицијата и армијата и со прогласување на вонредна состојба. Југословенските медиуми објавиле дека околу 11 луѓе биле убиени{{fact}} (според други биле убиени1000 а 4200 биле уапсени).{{fact}} ===Косово и Слободан Милошевиќ (1986–1990)=== Во Косово зголемениот албански национализам и сепаратизам резултираше со тензии помеѓу [[Срби]]те и [[Албанци]]те. Нерешавањето на проблемите на Косово било поттик на Српската акаедимија на науки и уметности да постави анкета на Србите кои го напуштиле Косово во 1985 и 1986 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.snd-us.com/history/Petrovic-Blagojevic/index.htm|title=The Migration of Serbs and Montenegrins from Kosovo and Metohija|year=2000|publisher=Serbian Academy of Sciences and Arts|author=Ruza Petrovic, Marina Blagojevic|accessdate=2010-06-06|archive-date=2001-05-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20010523033457/http://www.snd-us.com/history/Petrovic-Blagojevic/index.htm|url-status=dead}}</ref> Извештајот покажал дека голем број од оние Срби кои го напуштиле Косово биле под притисок од Албанците да го напуштат. 16 членови на [[Српска академија на науките и уметностите|САНУ]] почнаа со работа во јуни 1985 кога документ бил произнесен во јавноста во септември 1986 година. [[Меморандум на САНУ|Меморандумот на САНУ]], како што бил и познат, беше многу контроверзен. Се фокусираше на политичките тешкотии кои ги имаа Србите во Југославија обвинувајќи го раководството на Тито и ослабнувањето на Срската моќ и тешкотиите на Србите надвор од Србија. Меморандумот посвети специјално внимание на Косово,аргументирајќи дека провинциските Срби се предмет на ''физички, легални и културен геноцид'' и во ''отворена и тотална војна'' која била од почетокот на 1981 година. Признато е дека Косовскиот статус во 1986 година беше голема историска загуба за Србите од ослободувањето од Отоманците во 1804,{{fact}} иако ранкирајќи го над катастрофите како Наци окупацијата и Првата светска војна и окупацијата на Србија од [[Австроунгарија]].{{fact}} Авторите на овој Mеморандум открија дека 200.000 Срби се преселиле надвор од покраината во претходните 20 години и предупредија дека нема да има ниту еден Србин таму, ако нешто не се преземе. ''Лекот'', според меморандумот, беше поголема сигурност и еднаквост на сите луѓе кои живеат во Косово и Метохија и враќање на Српските бегалци. Овој меморандум заврши со тоа дека Србија не треба да биде пасивна и да чека и види што другите мислат, како што направиле и претходно. Меморандумот на САНУ, резултирал со големи реакции во цела Југославија. [[Албанци]]те во него гледале закана.{{fact}} Тие сметале дека сите Српски емигранти го напуштиле [[Косово]] од економски причини.{{fact}} Другите југословенски националности, вклучувајќи ги [[Словенци]]те и [[Хрвати]]те, го виделе како закана и желба за доминација на Србија во [[СФРЈ]]. Србите исто така биле поделени, едни го прифатиле Меморандумот, а други ја нападнале неговата порака. Еден од нив кој не го поддржал беше и претседателот на Сојузот на комунистите на Србија, господинот Слободан Милошевиќ, Во ноември 1988 година, главниот од Косовскиот провинциски комитет бил уапсен. Во март 1989 година Милошевиќ ја започнува т.н. [[Антибирократска револуција]] со која се ослободува од неистомислениците и ја укинува автономијата на Косово и на Војводина - со тоа се нарушува и рамнотежата на силите помеѓу републиките на ниво на [[СФРЈ]]. Истовремено објавил промена на власта и вонредна состојба во Косово поради насилните демонстрации, кои резултирале со 24 мртви вклучувајќи и два полицајци.{{fact}} Милошевиќ и неговата влада признаа дека уставните промени биле потребни за да ги заштити Србите кои останале во Косово против албанското мнозинство. ===Укинување на автономијата (1990–1996)=== [[Податотека:General Wesley Clark official photograph, edited.jpg|thumb|[[Wesley Clark]] served as the [[SACEUR#Supreme Allied Commander Europe .28SACEUR.29|Supreme Allied Commander Europe]].]] [[Слободан Милошевиќ]] ја оневозможил демократизацијата во двете провинции во 1990 година била укината автономнијата на [[Косово]] и [[Војводина]]. Сепак, двете покраини го задржале правото на глас во осумчленото Претседателство на СФРЈ (со и ова му даде на Србија на Милошевиќ добива 4 гласа на федерално ниво - Црна Гора во тој период ја поддржува политиката на Србија. Српските политички промени биле ратифирани на 5 јули 1990 со референдум кој бил одржан низ цела Република Србија, вклучувајќи го и Косово. Како резултат на овие мерки повеќе од 80.000 Косовски Албанци биле избркани од нивните работни места во Косово. Нови српски работни места биле формирани низ сите високо институциски образовни кадри во [[Косово]], марка која била одбиена од страна на [[Албанци]]те која резултирала со формирање на нивен паралелен образовен систем. Албанската културна автономија била укината. Единствениот Албански весник, ''Rilindja'', бил забранет, а телевизиските и радио емитувања на Албански јазик воопшто не ни постоеле.{{fact}} Албанскиот јазик повеќе не бил службен јазик во провинцијата. Универзитетот на Приштина бил сметан центар на [[Албански национализам|Албанскиот национализам]] беше елиминран десеткуван: 800 професори во Приштинскиот факултет биле избркани и 22.500 од 23.000 студенти биле избркани.Околу 40.000 Југословенски трупи и полиција ги преместиле оригиналните Албански полициски сили. Тој режим бил идентификуван како полициска држава.Сиромаштијата и невработеноста достигнаа катастрофален степен, и околу 80% од Косовската популација биле невработени. Третина од машките Албанци одбраа да емигрираат во светот посебно во Германија и Швајцарија за да најдат работа. Кога Сојузот на комунистите на Косово бил укинат од страна на Милошевиќ, доминантните албански партии ја формирале Демократскиот сојуз на Косово, на чело со [[Ибрахим Ругова]]. Но, Ругова не сакал војна, имајќи предвид што се случувало во текот на војните во Босна и Херцеговија и во Хрватска. Тој сепак ги повикнал Албанците да ги бојкотираат југословенските и српските институции, да не учествуваат на никакви избори, да го избегнуваат служењето на воениот рок кој бил задолжителен во тоа време и најважно да не плаќаат никакви даноци кон државата. Тој повикал на формирање на паралелни Албански училишта, клиники и болници. Во септември 1991, Косовскиот Парламент организиал попис кој резултирал со 90% одзив на Албанското население во близина на милион гласови којшто резултирало победа и формирање на независна Република Косово. Во мај 1992 година, бил одржан и втор референдум кој го одбрал Ругова како претседател на Косово. Српската влада ги прогласила двата референдуми илегални,и нивните резултати како фалсификат и неважечки. ===Чекор кон војната (1996–1998)=== Претседателството на Ругова,резултирало Косово да биде мирно во текот на војната која се водела во Словенија и војните во Хрватска и Босна,во текот на 1990-тите. Сепак дошло до формирање на Ослободителната Војска на Косово,која според информациите била формирана недалеку од Загреб со помош на Албанците во Хрватска,поранешниот Хрватски претседател Стјепан Месиќ кој му дал прибежиште и финансиска помош на Албанците.ОВК била исто така поддржувана од страна на Албанската емиграција,која дала финансиска помош.Во 1990-тите години Ругова ги молел ОН, за да се стационираат мировни сили во Косово.Во 1997 Слободан Милошевиќ бил промовиран во претседателството на СРЈ,се до април 1992. Скоро неприметливо во јавните гласила, војната на Косово започна на 22 април 1996 година, каде се воделе борби помеѓу албанските герилци од ОВК, и југословенската полиција. Најголемиот дел од наоружувањето на ОВК, потекнувало од Албанија, каде што воените складишта на албанската армија биле опљачкани во текот на немирите поради падот на пирамидалниот систем во банките. Оружјето било пренесено преку тешко проодните планини на југословенско-албанската граница. ОВК исто така имала центри за обука на територијата на Албанија. Првите жртви на ОВК се состоеле од Албанци кои биле припадници на МВР на Србија или на некој друг начин соработувале со властите во Србија. Наесен 1997 година, припадниците на ОВК изведиле напади како група од непознати групи, меѓу кои најважна била дреничката група на чело со Адем Јашари. По неколку напади на припадниките на Српската полиција и неуспешните акции за фаќање на Јашари, на 5 март 1998 година, полицијата ја опколила куќата на Јашари во селото Доње Преказе. Јашари бил убиен во борба, а загинале околу 60 лица меѓу кои жени и деца. Оваа Српска политика ги радикализирало многу Албанци,кои одлучиле да дадат отпор којшто ја променил ситуацијата.Во април 1996 година, четири напади биле извршени во неколку делови на Косово.Непозната организација која се нарекла ОВК спровела одговорност.Оваа организација тогаш била многу мистериозна. Се веруваше дека ОВК примила финансиска и материјална помош од дијаспората на Косовските Албанци<ref>{{Наведена мрежна страница | url = http://www.kosovo.net/judah2.html | title = Kosovo: Peace Now | publisher= kosovo.net, originally from b92.net | author = Tim Judah | date = 1999-08-12 | accessdate = 2008-05-31 }}</ref><ref name="interpol"/> Рано во 1997, Албанија колапсирала и се претворила во хаос следувајќи со пад на претседателот Бериша. Воените магацини биле украдени од криминалните групи,и ова оружје завршувало во западно Косово,кое резултирало ОВК арсеналот на стане сè поголем во воена смисла.Бујар Букоши заменикот премиер во егзил во Цирих Швајцарија,формирал група ФАРК,Воени сили на Република Косово,која што била преименувана во ОВК во 1998.Југословенската влада ја сметала ОВК како терористичка организација,која напаѓала полиција и цивили,додека Албанците ја виделе ОВК како борба за слобода. Во 1998 Американскиот Стејт Департмент, ја прогласил ОВК како терористичка организација ,<ref name="interpol">{{Наведена мрежна страница | url = http://judiciary.house.gov/Legacy/muts1213.htm | title = The Threat Posed by the Convergence of Organized Crime, Drugs Trafficking and Terrorism. | author = written Testimony of Ralf Mutschke Assistant Director, Criminal Intelligence Directorate International Criminal Police Organization&nbsp;— Interpol General Secretariat before a hearing of the Committee on the Judiciary Subcommittee on Crime | publisher= U.S. House Judiciary Committee | date = 2000-12-13 | accessdate = 2008-05-31 | quote = In 1998, the U.S. State Department listed the KLA as a terrorist organization}}</ref> и во 1999 година Репувличкиот комитет на Американскиот сенат, покажал голема загриженост околу алијансата со Клинтоновата администрација со ОВК поради големиот број на репорти кои доаѓале од неофицијални ресурси...дека ОВК била поврзана со надворешна Албанска криминална мрежа...и со терористички организации мотивирани од идејата на радикален Исламизам,вклучувајќи муџахедини од Иран и со големиот Осама Бин Ладен,кој според многумина престојувал во камповите во Северна Албанија во 1997 година. Во 2000 година, ББЦ објавил дека Нато во војна покажува како Америка,која ја опишала ОВК како терористичка организација сега планирала да формира врска со неа.<ref>{{наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/674056.stm|title=Behind the Kosovo crisis|author=Allan Little|publisher=[[BBC]]|date=2000-03-12}}</ref> Американскиот пратеник Роберт Гелбард ја идентификувал ОВК како терористичка организација<ref name="bbc_june_1998">{{наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/121818.stm|title=The KLA&nbsp;— terrorists or freedom fighters?|date=1998-06-28|publisher=[[BBC]]|author=Nened Sebak}}</ref> Подоцна поради критика, пред Комитетот за Меѓународни односи објаснал дека додека ОВК извршила терористички активности,истата не била класифицирана легално како терористичка организација.<ref name="senate">{{Наведена мрежна страница | url = http://www.senate.gov/~rpc/releases/1999/fr033199.htm | title = The Kosovo Liberation Army: Does Clinton Policy Support Group with Terror, Drug Ties? | publisher= [[U.S. Senate]], Republican Policy Committee | date = 1999-03-31 | accessdate = 2008-05-31}}</ref> Во јуни 1998 година, тој одржал разговори со двајца кои тврделе дека биле политички водачи.<ref name="bbc_june_1998"/> Во меѓувреме, САД држеа надворешен ѕид од санкции кон Југославија, кои биле поврзани со причини, и Косово било една причина. Овие санкции сепак биле спроведени, иако договорот од Дејтон каде се завршила војната јасно посочил дека треба да ги завршат сите санкции кон СРЈ. Клинтоновата администрација тврдеше дека мотивот на Дејтон бил Југославија да држи дискусии со Ругова околу Косово. Кризата ескалираше во декември 1997 година на Заседанието за Мировна имплементација кое било во Бон,каде Меѓународната заедница (според Дејтонскиот договор) се согласила да му даде на Високиот претставник во Босна поголема моќ, вклучувајќи правото на отпуштање на одбраните водачи. Во исто време, Западните дипломати инсистираа Косово да биде дискутирано, и дека Србија и Југославија треба да одговорат на Албанските барања таму. Во знак на протест, делегацијата од Србија веднаш ги напуштила овие средби. После ова следуваше враќањето на Контакт Групата која ги виде последните фази од Босанскиот конфликт и декларациите од Европските сили кои инсистирале Србија да го реши проблемот во Косово. Нападите од ОВК одеднаш се интензивирале, и биле скоцентрирани во регионот на долините околу Дреница, со сили пропратени од Адем Јашари. Неколку дена подоцна, Роберт Гелбард ја опишал ОВК како терористичка група, Српската полиција одговорила на нападите од ОВК во регионот околу Ликосане, и ги провоцирала некои војници на ОВК во Цирез, кои резултирале со смрт на околу 30 Албански цивили и 4 Српски полицајци..<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fco.gov.uk/Files/kfile/koschron.pdf|format=PDF|title=Kosovo Chronology: From 1997 to the end of the conflict|year=1999|publisher=[[British Parliament]]}}</ref> The first serious action of the war had begun. И покрај тоа што имапе некои обвинувања за погубувања и убиства на цивили, осудите од западно европските градови не биле толку високи колку што подоцна биле. Српската полиција почнала да ги гони Јашари и неговите соборци во селото Доње Преказ. Масивни борби се воделе против Јашари кои резултирале со масакр на 60 Албанци, од кои 18 биле жени и 10 биле под 16 години.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://hrw.org/campaigns/kosovo98/timeline.shtml|title=Kosovo War Crimes Chronology|publisher=[[Human Rights Watch]]}}</ref> This March 5 event provoked massive condemnation from the western capitals. [[Медлин Олбрајт]] stated that "this crisis is not an internal affair of the FRY". На 24 март, Српските сили го обиколиле селото Глоѓане, во операциската зона Дукаѓини, и ги нападнале Албанските терористи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.iwpr.net/?p=tri&s=f&o=235663&apc_state=henitri2005|title=Ramush Haradinaj|author=Stacy Sullivan|date=2005-03-11|publisher=[[IWPR]]}}</ref> И покрај тоа што имале огромна моќ, Српските сили не успеале да ја уништат ОВК иако тоа му било цел. Иако имаше мртви и повредени во животна опасност од Албанската страна, борбите во Глоѓане биле многу панични. Токму ова село беше едно каде биле најголемите борби во Косовската војна. Северна Албанија исто така сервираше како друг центар за активност за ОВК, кои биле скоцентрирани околу градот Тропоја. Следувајќи го Албанскиот цивилен конфликт од 1997 година, делови од Албанија не биле под контрола на владините сили. Понатаму, магацините на Албанската армија биле покрадени. Повеќето од ова оружје завршило во рацете на ОВК, додека ОВК ја зеде граничната зона со Косово. Ова беше клучен момент за напади и шверцување оружје до борбите кои се воделе во Дреница. Патот помеѓу овие региони бил низ Ѓаковица, низините на Метохија, и општина Клина, кои биле најмногу на мета на терористичка активност од страна на ОВК во почетокот на Косовската војна. Првиот чекот на ОВК беше да го соедини регионот околу Дреница,кој бил нив најјак центар со Албанија, и ова би ги оформило првите неколку месеци од борбите. Србите исто така го продолжиле нивниот обид за дипломатија, обидувајќи се да направат разговори со Ибрахим Ругова (кои Ругова одбил да ги посети). По неколку неуспешни средби, Ратко Марковиќ, претставникот на Српската делегација, ги поканил претставниците на малцинствата кои живееле во Косово да присуствуваат, иако претставникот на Албанците не дошол. Српскиот претседател Милан Милутиновиќ присуствувал на една средба, иако Ругова не присуствувал. Ругова и неговите претставници инсистирале да имаат дискусија со Југословенските власти, но не со Српските, и на овие средби само да се дискутира Косовската независност. Нова Српска влада била формирана во ова време, водена ос СПС и СРП. Ултра националистичката партија и нивниот претседател Шешељ станал заменик премиер. Ова го пораснало незадоволството од Српската позиција меѓу западните дипломати. Рано во април, Србија спроведила референдум за меѓународно мешање за Косово. Српските гласови одлучно одбиле секакво надворешно мешање во кризата. Во меѓувреме, ОВК ја прогласил областа во и околу Дечани и територијата во селото Глоѓане и соседството како нивна територија. Така да, на 31 мај 1998 година, Југословенската армија и Српското Министерство за внатрешни работи почнале со операција да се расчисти границата од ОВК. Одговорот на НАТО за оваа офанзива се случил во средината на Јуни,кога НАТО изведе воена вежба на Југословенските граници.<ref>http://www.globalsecurity.org/military/ops/determined_falcon.htm</ref> Во текот на ова време, Југословенскиот претседател Милошевиќ постигнал договор со Борис Јелцин на Русија, да се стопираат офанзивните операции и да се спроведе дискусија со Албанците, кои, преку цела оваа криза, одбиле да зборуваат со Српската страна, но не со Југословенската. Единствена средба помеѓу Милошевиќ и Ругова била на 15 мај во Белград, два дена од кога Ричард Холбрук најавил дека ќе дојде до некоја средба. Еден месец подоцна, Холбрук, по посетата на Белград кадешто му се заканил на Милошевиќ дека ако не почитува, "што е останато од твојата држава ќе биде распукано" тој исто така ги посетил и граничните зони опфатени со борбите рано во јуни, каде бил фамозно сликан со членовите на ОВК. Публикацијата на овие слики му испратила сигнал на ОВК, на нивните поддржувачи и симпатизери, и до набљудувачите генерално, дека САД одлучно ја поддржуваат ОВК и Албанската популација во Косово. Договорот со Јелцин вклучуваше Милошевиќ да дозволи меѓународни претставници да створат мисија во Косово и Метохија за да ја надгледуваат ситуацијата таму. Ова беше КДОМ која почна со операциите рано во јули. Американската влада го одобрила овој дел од договорот, но објавила волја за меѓусебен прекин на огнот. Наместо тоа, Американците барале Српско Југословенската страна да спроведе прекин на огнот без обвинување за терористички активности. Цел јуни и средината на Јули, ОВК напредувала успешно и ги зазела градовите Пеќ, Ѓаковица и поставиле главен град кај Малишево,северно од Ораховац. ОВК трупите се инфилтрирале и кај Сува Река, и северозападно од Приштина. Тие подоцна го зевзеле и Белачевец касно во јуни, заканувајќи се дека ќе ја исклучат електричната енергија во регионот. Нивната тактика обично била концентрирана на герила и планинска борба, и малтретирање и заседи за Српските сили и полициски патроли. Бранот продолжил во средината на Јули, кога ОВК го освоил Ораховац. На 17 јули 1998 година, две села во близина на Ораховац, Ретимилје и Оптеруша беа исто така освоени. Слично, иако со помалку систематски збиднувања кои биле во гратчето Ораховац и во поголемото Српско село Велика Хоча. Православниот манастир Зочиште 3 мили од Ораховац бил уништен, а свештениците биле депортирани во контентрациски кампови од ОВК, и, целосно празни, и цел иконостас и целата градба на манастирот биле срамнети со земја. Ова резултираше со серии на Српски и Југословенски офанзиви кои ќе продолжат и во почетокот на Август. Нови бранови на напади од страна на ОВК биле спроведени во средината на август кои предизвикале Југословенските операции во јужно централно Косово на патот Приштина Пеќ да се интензивираат. Подоцна селото Клецка беше освоено и Југословенската полиција открила крематориум од страна на ОВК, каде биле пронајдени и нивни жртви. ОВК почнала со офанзива на 1 септември околу Призрен, предизвикувајќи Југословенска воена активност таму. Во Метохија околу Пеќ, друга офанзива предизвика осуди поради тоа што меѓународните власти искажале страв дека голем бран на бегалци би бил нападнат. == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Војни на НАТО]] [[Категорија:Војни на Балканот]] [[Категорија:Војни на Обединетото Кралство]] [[Категорија:Војни на САД]] [[Категорија:Историја на Косово]] [[Категорија:Судири во 1998 година]] [[Категорија:Судири во 1999 година]] p481jxz6rrgdq7ev7a8ottx8k9bp6o3 Сексуална магија 0 69431 4803844 4606915 2022-08-20T13:00:04Z P.Nedelkovski 47736 поврзница wikitext text/x-wiki {{Окултизам}} [[File:Randolph-1.jpg|200px|thumbnail|right|Паскал Беверли Рандолф]] '''Сексуална магија''' е термин за различни видови [[секс]]уални активности кои се користат во [[магија|магиски]] или друг вид [[религија|религиозни]] и духовни цели. Основната премиса на сексуалната магија е концептот дека сексуалната енергија или [[либидо]]то на човечкиот организам е најпотентната негова сила, а контролата на секоја етапа од сексуалната активност нуди посебно доживување на [[трансцендентност]]а на обичната реалност. Двете основни примени на сексуалната магија го користат [[оргазам|оргазмот]]. Некои школи ја користат силата која се ослободува при оргазам. Еден пример на ваков тип на сексуална магија е големиот обред на [[Вика]], [[ритуал]] кој вклучува симболичен или вистински секс. Овој спој на Високата свештеничка и Високиот свештеник го претставува спојот помеѓу божицата Девица и богот Љубовник. == Употребата на сексуалната магија == === Карл Келнер === [[Карл Келнер]], основачот на [[Ordo Templi Orientis|O.T.O.]], тврдел дека научил техники на сексуална магија од тројца мајстори на оваа уметност.<ref name="mason">The Magical World of Aleister Crowley, page 78</ref> Почнувајќи од 1904 година, Келнер и О.Т.О. почнале да се појавуваат во германскиот масонски весник „Орифлејм“ (Oriflamme), а изданието од 1912 година пишува: {{cquote|Нашиот ред го има '''клучот''' кој ги отвора сите [[масони|масонски]] и [[херметизам|херметички]] тајни, имено тоа е учењето за сексуалната магија, а тоа учење без исклучоци ги објаснува сите тајни на масонеријата и на сите системи на религии.<ref name="mason"/>}} === Алистер Кроули === {{Главна|Алистер Кроули}} Алистер Кроули е еден од првите луѓе од поново време кој јавно го бранел практикувањето на сексуалната магија. Тој го отфрлил ставот на викторијанската ера кон [[секс]]от, и го шокирал британското општество со вклучување на [[мастурбација]] и [[хомосексуалност]] во своите магиски техники.<ref name="urban">Urban, Hugh. ''[http://www.esoteric.msu.edu/VolumeV/Unleashing_the_Beast.htm Unleashing the Beast: Aleister Crowley, Tantra and Sex Magic in Late Victorian England]. Ohio State University.</ref> Кроули верувал дека потиснувањето на сексуалниот нагон е основната причина за насилно однесување, како и за другите зла на модерниот свет. Во своите „Исповеди на Алистер Кроули“ запишал дека: {{cquote|Човештвото мора да сфати дека сексуалниот инстинкт по својата вистинска природа е благороден. Злото со кое се соочуваме потекнува од неговото потиснување. Мислењето дека сексот е грев предизвикува низок внатрешен конфликт, кој создава искривен поглед на светот, неврози, и експлозивно однесување... }} {{cquote|''Книгата на законот'' комплетно го решава сексуалниот проблем. Секој човек има апсолутно право да го задоволи својот сексуален инстинкт. Никој не јаде како животно, туку јаде за да ги задоволи своите основни потреби. Истото важи и за сексот.<ref>Crowley, Aleister (1970). ''The Confessions of Aleister Crowley'', [http://www.hermetic.com/crowley/confess/chapter87.html ch. 87]. Farrar Straus & Giroux. ISBN 0-8090-3591-X</ref>}} Една од најпознатите ритуали е сексуалната магија која Кроули ја назначил за централен ритуал во [[Ordo Templi Orientis|О.Т.О.]], а тоа е комплетно претставување на сексуалната магија во симболична форма. Централната формула на овој ритуал е [[гностицизам|гностичката]] формула „ИАО“. === Арнолд Крум-Хелер === Германскиот окултист [[Арнолд Крум-Хелер]] во своите трудови подучува на сексуална магија без [[ејакулација]].<ref name="krumm">{{наведена книга |last=Samael Aun Weor |title=The Perfect Matrimony |origyear=1961 |year=2001 |publisher=Thelema Press |id=ISBN 0-9742755-0-6 |chapter=GIAO}}</ref> === Самаел Аун Веор === Спиритуалниот окултист и учител, Самаел Аун Веор подучувал на сексуална магија која во принцип содржела полов однос, но без ејакулација било од страна на мажот или на жената.<ref>{{наведена книга |last=Samael Aun Weor |title=The Perfect Matrimony |origyear=1961 |year=2001 |publisher=Thelema Press |id=ISBN 0-9742755-0-6 |pages=21 |chapter=The Son of Man}}</ref> Според него, ова е вистинскиот начин сексуалната енергија да се употреби. Магнетната индукција која се произведува со половиот однос предизвикува месечева, сончева и [[Акаша]] струја која минува низ срцето на [[Брама]].<ref name="gb1">{{наведена книга |last=Samael Aun Weor |title=The Mystery of the Golden Blossom |origyear=1971 |year=2003 |publisher=Thelema Press |id=ISBN 0-9742755-2-2 |pages=134-135 |chapter=Elimination}}</ref><ref>{{наведена книга |last=Samael Aun Weor |title=The Perfect Matrimony |origyear=1961 |year=2001 |publisher=Thelema Press |id=ISBN 0-9742755-0-6 |pages=42 |chapter=The Great Battle}}</ref> При тоа се ослободуваат „билиони атоми“ кои допираат до чистата Акаша.<ref>{{наведена книга |last=Samael Aun Weor |title=The Initiatic Path in the Arcana of Tarot and Kabbalah |origyear=1978 |year=2003 |publisher=Thelema Press |id=ISBN 0-9742755-1-4|chapter=Arcanum No. 8: Justice|pages=19}}</ref> === Тантра јога === Сексуалните обреди во Индија потекнуваат од дамна како практична обука за трансформацијата на телесните флуиди.<ref name="White 2000">White (2000)</ref> Сексуалните обреди е можно да се појавиле како церемонија за иницијација, при што се вели дека иницијантот се претвора во „син на кланот“. Мажот го претставува богот [[Шива]], а жената божицата [[Шакти]].<ref>Satyananda.</ref><ref>Woodroffe (1959).</ref> Се практикувале неколку вида на сексуални ритуали, при што и двајцата учесници постигнувале единство со свесноста на вселената. Откако тантра јогата станала популарна на Запад, сексуалната магија почнала поретко да се практикува, и преминала во психолошки симболизам.<ref name="White 2000"/> == Поврзано == * [[Њу ејџ]] * [[Тантра]] == Наводи == {{Reflist|3}} == Надворешни врски == * Серија на статии на тема сексуална магија [http://www.realmagick.com/ Real Magick: The Occult Library] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20081106111831/http://www.realmagick.com/ |date=2008-11-06 }} ** [http://realmagick.com/articles/71/1971.html Introduction to Sex Magick] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20081015014944/http://realmagick.com/articles/71/1971.html |date=2008-10-15 }} by Anja Heij ** [http://realmagick.com/articles/73/1973.html Practicing Sex Magick] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20081015205436/http://www.realmagick.com/articles/73/1973.html |date=2008-10-15 }} by Anja Heij ** [http://realmagick.com/articles/72/1972.html Preparations for Sex Magick] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20081015205430/http://realmagick.com/articles/72/1972.html |date=2008-10-15 }} by Anja Heij ** [http://realmagick.com/articles/79/1379.html An Essay on Sex and Sex Magick: Liber Conjunctus / Liber Two] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20081020051709/http://realmagick.com/articles/79/1379.html |date=2008-10-20 }} by Nigris * [http://www.gnosticteachings.org/content/view/99/43/ Forms of Tantrism] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140912025802/http://gnosticteachings.org/content/view/99/43/ |date=2014-09-12 }} by Samael Aun Weor * [http://personallifemedia.com/podcasts/225-sex-tantra-and-kama-sutra/episodes/3339-sex-magick-donald-michael-kraig-occult Donald Michael Kraig on Modern Sex Magick ] [[Категорија:Окултизам]] [[Категорија:Магија]] [[Категорија:Сексуалност]] [[es:Magia#Magia sexual]] 4vt85ioktlse1nu12nyki52sfdru0k8 Тодорче Николовски (глумец) 0 78703 4804081 4802145 2022-08-21T10:16:54Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Тодорче Николовски | портрет = | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|16|јануари|1902}} | роден-место ={{роден во|Велес}} | починал-дата = {{починал на|29|јануари|1999}} | починал-место = {{починал во|Скопје}} | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Мис Стон (филм)|Мис Стон]]<br> [[Мементо (филм)|Мементо]]<br>[[Време, живот (филм)|Време, живот]]<br>[[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]]<br>[[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]]<br>[[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]]<br>[[Македонскиот дел од пеколот]]<br>[[Јагне на ражен (ТВ-филм) |Јагне на ражен]]<br>[[Сомнително лице]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Тодор Николовски - Тодорче''' (роден на {{роден на|16|јануари|1902}} во {{роден во|Велес}} - починал на {{починал на|29|јануари|1999}} во {{починал во|Скопје}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец. == Животопис == Тодор Николовски од [[1909]] година живее во Скопје. Во 1919 година станал член на [[Македонски народен театар|Народниот театар]] во Скопје. За време на војната продолжил да работи во театарот, додека во [[1944]] година заминал во [[Горно Врановци]] каде се вклучил во партизанската културно-уметничка група „Кочо Рацин“. Во [[1945]] година за првпат се пројавил и како режисер. Во [[1947]] година настапил на свеченото отворање на Обласниот народен театар во [[Горна Џумаја]]. Член на Македонскиот народен театар бил од [[1945]] сè до пензионирањето во [[1974]] година. По повод 45 годишната континуирана уметничка дејност ја добил наградата за животно дело „11 Октомври“. На 85 годишна возраст настапил во јубилејната претстава „[[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]]“ по повод пет децении од нејзината праизведба. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1949. || [[Мајка Катина]] ТВ-филм || |- | 1952. || [[Фросина (филм) |Фросина]] ТВ-филм || |- | 1955. || [[Волчја ноќ (филм) |Молчја ноќ]] ТВ-филм || Поручникот |- | 1958. || [[Мис Стон (филм) |Мис Стон]] ТВ-филм || Иван |- | 1961. || [[Мирно лето (филм) |Мирно лето]] ТВ-филм || |- | 1962. || [[Обрачун]] ТВ-филм || |- | 1964. || [[Под исто небо (филм) |Под исто небо]] ТВ-филм || |- | 1966. || [[До победата и по неа (филм) |До победата и по неа]] ТВ-филм || |- | 1967. || [[Мементо (филм од 1967 година) |Мементо]] ТВ-филм || Таткото на Јана |- | 1967. || [[Македонска крвава свадба (филм) |Македонска крвава свадба]] ТВ-филм || |- | 1968. || [[Брат доктор Хомер]] ТВ-филм || |- | 1969. || [[Републиката во пламен (филм) |Републиката во пламен]] ТВ-филм || |- | 1969. || [[Антица]] ТВ-филм || |- | 1970. || [[Крепост]] ТВ-филм || |- | 1970. || [[Балада за орканата]] ТВ-филм || |- | 1971. || [[Понижени и навредени]] ТВ-филм || |- | 1971. || [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм || |- | 1971. || [[Делба]] ТВ-филм || |- | 1971. || [[Црно семе (филм) |Црно семе]] ТВ-филм || |- | 1972. || [[Тапакерата (филм) |Тапакерата]] ТВ-филм || |- | 1972. || [[Залез зад езерска земја]] ТВ-филм || Петар |- | 1975. || [[Волшебното самарче (телевизиска серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија || |- | 1976. || [[Најдолгиот пат]] ТВ-филм || |- | 1976. || [[Денес треба нешто да се случи (филм) |Денес треба нешто да се случи]] ТВ-филм || |- | 1977. || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм || |- | 1978. || [[Златни години]] ТВ-серија || Доне |- | 1978. || [[Белиот ѕид]] ТВ-филм || |- | 1979. || [[Хихирику]] ТВ-серија || |- | 1979. || [[Курирот на Гоце (телевизиска серија) |Курирот на Гоце]] ТВ-серија || Бакалот Тоде |- | 1979. || [[Наши години]] ТВ-серија || Старецот |- | 1980. || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм || |- | 1981. || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || |- | 1982. || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || Ставре |- | 1982. || [[Јагне на ражен (ТВ-филм) |Јагне на ражен]] ТВ-филм || Селанец |- | 1982. || [[Јавачи на ветрот (ТВ-филм) |Јавачи на ветрот]] ТВ-филм || |- | 1983. || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984. || [[Јуначко колено (телевизиска серија) |Јуначко колено]] ТВ-серија || |- | 1984. || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм || |- | 1984. || [[Исчекување (филм) |Исчекување]] ТВ-филм || Дедото |- | 1985. || [[Сомнително лице]] ТВ-филм || Жика |- | 1985. || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм || |- | 1986-1988. || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1987. || [[Случки од животот]] ТВ-серија || |- | 1987. || [[Трета доба (филм) |Трета доба]] ТВ-филм || Ацо |- | 1987. || [[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]] ТВ-филм || Теодос |- | 1988. || [[Скопски сновиденија]] ТВ-филм || |- | 1990. || [[Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Дедото |- | 1990-1991. || [[До, ре, ми]] ТВ-серија || |- | 1992. || [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм || |- | 1993. || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Гојчин Левата |- | 1993. || [[Македонска сага (филм) |Македонска сага]] ТВ-филм || |} == Надворешни врски == * {{IMDb name|0631948}} * [http://www.mn.mk/kultura/1228 http://www.mn.mk] {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Николовски, Тодорче}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] faffd724lvthfqyfsum52ywg24ch8pi Стока (економија) 0 96289 4803837 4438984 2022-08-20T12:29:00Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Coffee Beans Photographed in Macro.jpg|мини|Гравчиња кафе]] [[Податотека:Loose leaf darjeeling tea twinings.jpg|мини|Лабави листови од дарџилинг чај]] [[Податотека:Mate mit Stängeln.jpg|мини|стебла]] '''Стока''', '''роба''' или '''артикл''' — нешто за што постои [[понуда и побарувачка|побарувачка]], но кое се нуди без квалитативна [[разликување на производ|разлика]] низ пазарот. Ова е производ кој е ист без разлика кој го произведува. Такви примери се бензинот, хартијата за пишување или млекото.<ref>{{наведена книга|url=https://www.savvas.com/index.cfm?locator=PSZu4y&PMDbSiteId=2781&PMDbSolutionId=6724&PMDbSubSolutionId=&PMDbCategoryId=815&PMDbSubCategoryId=24843&PMDbSubjectAreaId=&PMDbProgramId=23061|title=Economics: Principles in action|last=Sullivan|first=Arthur|author2=Steven M. Sheffrin|date=2003|publisher=Prentice Hall|year=|isbn=0-13-063085-3|location=Upper Saddle River, New Jersey|pages=152|doi=|id=}}</ref> Со други зборови, бакарот е бакар. Оризот е ориз. Меѓутоа аудио-системите на пример, имаат многу нивоа на квалитет. И што подобар е системот, тоа повеќе чини. Цената на бакарот е универзална, и флуктуира на двевна база зависно од глобалната понуда и побарувачка. Една од карактеристиките на стоката е тоа што нејзината цена се одредува како функција на нејзиниот пазар во целина. Добро зацврстените физички стоки од одамна активно се тргувале на [[готовински пазар|готовинските]] и деривативните пазари. Ова се основни ресурси и [[земјоделство|земјоделски]] производи како [[железна руда|железната руда]], [[сирова нафта|сировата нафта]], [[јаглен]]от, [[етанол]]от, [[сол]]та, [[шеќер]]от, [[кафе]]то, [[соја]]та, [[алуминиум]]от, [[ориз]]от, [[пченица]]та, [[злато]]то и [[сребро]]то. Феноменот наречен [[комодификација]] се случува кога пазарот на [[добро (економија)|добрата]] и [[услуга|услугите]] престанува да разликува место на набавка, често со распрснување на [[интелектуален капитал|интелектуалниот капитал]] потребен за нивно стекнување или производство. Како такви, добрата на кои порано се добивало висока [[маржа]] сега се стока, како да речеме [[Генеричка марка|генерички]] лекарства и [[силиконски чип]]ови. == Стоката во марксизмот == Во класичната политичка економија, и особено во делото на [[Карл Маркс]], за стока се смета секое добро или услуга произведено со човечки труд и јавно понудено на пазарот за продажба. За стока се сметаат и други вредни добра, како на пр. човековиот труд, уметничките дела и природните ресурси, иако тие не се создадени со намера да се продаваат на пазарот, или пак се добра кои не се размножуваат. Марксовата анализа на стоката има за цел да го реши прашањето за тоа што е тоа што ја вопоставува економската вредност на добрата, служејќи се со трудовата теорија на вредност. Оваа проблематика на широко ја обработувале [[Адам Смит]], [[Давид Рикардо]] и and [[Јохан Карл Родбертус]] и други. Во економијата, вредноста и цената не се еквивалентни, и затоа теоретизирањето за посебниот однос помеѓу вредноста и пазарната цена претставува предизвик како за либералните, така и за марксистичките економисти. == Поврзано == * [[Добро (економија)]] * [[Стоковен фетишизам]] * [[Пазари на стока]] * [[Потрошуваштво]] == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.indexmundi.com/commodities/ Историски цени на стоката] — indexmundi.com {{en}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Стоки| ]] [[Категорија:Производство]] [[Категорија:Деловни поими]] [[Категорија:Стопанство]] d7qsvb5jntgrhagn5fj5as7255q7lvf OSI-модел 0 114452 4803838 4789761 2022-08-20T12:52:50Z P.Nedelkovski 47736 #WPWPMK, #WPWP wikitext text/x-wiki {{OSIModel}} [[Податотека:OSI-model-Communication.svg|мини|400px|Комуникација во ОСИ-моделот (пример со слоевите 3 до 5)]] '''OSI-модел''' ({{lang-en|Open Systems Interconnection model}}) или '''референтен модел за отворено поврзување на системи''' — најкористен апстрактен опис за архитектура на мрежи. Со него се опишува комуникацијата помеѓу [[хардвер]]от, програмите, [[софтвер]]от и [[комуникациски протокол|протоколите]] при мрежната комуникација. OSI-моделот ја дели архитектурата на [[телекомуникациска мрежа|мрежата]] во седум логички слоеви и им доделува функции, сервиси и протоколи кои функционираат на секој од седумте слоја. ==Развој== Голем дел од сервисите и протоколите во комуникациските мрежи, функционираат како една целина. За да се опише врската помеѓу нив, нивните функции во секој од процесот на комуникацијата, а исто така за да се разбере и самиот процес, воведена е концептуална скица, т.н. референтен модел. Уште една од причините за воведување на референтен модел е да се изврши стандардизација на самите протоколи. Во самиот почеток на настанувањето на мрежите, различни компании имаат применувано свои решенија со цел да овозможат комуникација помеѓу компјутерите во одредена мрежа Кон крајот на 1979 година, [[Меѓународна организација за стандардизација|Меѓународната организација за стандардизација]] (ISO) го создаде референтниот модел OSI за да ги надмине сите овие проблеми, а во 1984 година овој модел стана меѓународен стандард и водич за вмрежување. Името отворен систем, доаѓа од тоа што е овозможено стално да се изменува, а во тоа учествуваат сите. Секоја измена која би се вовела и прифатила, станува дел од стандардот. Еден пример за отворен систем е TCP/IP протоколот. ==Нивоа на референтниот модел ОСИ== Референтниот модел ОСИ се состои од седум нивоа<ref>{{Наведена книга |url=http://www.ukim.edu.mk/dokumenti_m/474_Kniga-ucebnik%20Internet%20tehnologii%20od%20prof.%20Toni%20Janevski%20-%20UKIM%202015%20-%20A4%20format.pdf |last1=Јаневски |first1=Тони |last2= |first2= |publisher=Универзитет „Св. Кирил и Методиj“ во Скопје |title=Интернет технологии |volume= |year=2015 |location=Скопје |language=македонски |isbn= |page=11 |access-date=2017-07-19 |archive-date=2015-10-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151005233452/http://www.ukim.edu.mk/dokumenti_m/474_Kniga-ucebnik%20Internet%20tehnologii%20od%20prof.%20Toni%20Janevski%20-%20UKIM%202015%20-%20A4%20format.pdf |url-status=dead }}</ref>, секој познат како N-то ниво, почнувајќи од најдолното. Секое N+1 ниво, бара и зема услуги од нивото под него. Исто така, референтниот модел ОСИ е поделен во две групи: *Првата група ја сочинуваат горните три нивоа: [[апликациско ниво|апликациско]], [[презентациско ниво|презентациско]] и [[сесиско ниво|сесиско]]. Со нив се опишува процесот на комуницирање помеѓу корисникот и уредот, работата на корисникот со апликациите и процесот на комуникација помеѓу апликациите како крајни точки; *Втората група ја сочинуваат долните четири нивоа кои го дефинираат процесот на пренос на информации од еден до друг корисник; <center> <table width="65%" style="BORDER-RIGHT: #aaa 1px solid; BORDER-TOP: #aaa 1px solid; BACKGROUND: #f9f9f9; BORDER-LEFT: #aaa 1px solid; BORDER-BOTTOM: #aaa 1px solid; FONT-FAMILY: 'Arial' font-size:'10pt' text-align:center; BORDER-COLLAPSE: collapse; TEXT-ALIGN: center" border="1"> <tr bgcolor="#c0c0c0"> <th > Нивоа <th > Единица <th > Протоколи <tr bgcolor=gray style="height:5px"> <td ><td ><td > <tr align="center"> <td width="50%" > '''[[Апликациско ниво]]''' <br /> Мрежни процеси поврзани за апликацијата <td width="20%" > Податок <td width="30%" > [[HTTP]], [[FTP]], [[Telnet]], [[DNS]], [[DHCP]], [[POP]]/[[SMTP]] <tr align="center"> <td > '''[[Презентациско ниво]]''' <br /> Енкриптирање и кодирање на податоците <td > Податок <td > <tr align="center"> <td > '''[[Сесиско ниво]]''' <br /> Воспоставување на врска помеѓу крајните корисници <td > Податок <td > NetBIOS, [[PAP]], [[CHAP]], [[SSH]] <tr bgcolor=gray style="height:5px"> <td ><td ><td > <tr align="center"> <td > '''[[Транспортно ниво]]''' <br /> Врска, сигурност, транспорт <td > Сегмент <br /> Датаграм <td > [[TCP]], [[UDP]] <tr align="center"> <td > '''[[Мрежно ниво]]''' <br /> Логичко адресирање и насочување <td > Пакет <td > [[интернет протокол|IP]], [[ICMP]], [[ARP]], RARP <tr align="center"> <td > '''[[Податочно ниво]]''' <br /> Физичко адресирање, пристап до медиумите <td > Рамка (frame) <td > [[PPP]], [[HDLC]], [[Frame Relay]] <tr align="center"> <td > '''[[Физичко ниво]]''' <br /> Пренос на сигнали <td > Бит <td > [[Token Ring]] <br /> IEEE 802.11 <tr bgcolor=gray style="height:5px"> <td ><td ><td > </table> </center> ===1. Физичко ниво=== {{Главна статија|Физичко ниво}} Физичкиот слој ги дефинира електронските и физичките својства на мрежните уреди (мрежни адаптери, англ. NIC – network interface card). Се дефинираат напонски нивоа, број на пинови на конекторот, односно париците во каблите, или дебелината на плетењето на коаксијалниот кабел. Мрежните картички, мрежните разводници (хабови) и повторувачи (рипитери) се пример за уреди на физичкиот слој. Главни функции и услуги што ги нуди и извршува физичкиот слој се: *Започнување и прекинување на врската до комуникацискиот медиум; *Учество во процесот на комуникација каде средствата се делат ефикасно на повеќе корисници (пр.: Контрола на проток); *Модулација или конверзија помеѓу претставувањето на дигиталните податоци во корисничката опрема и соодветните сигнали пренесени преку комуникацискиот канал; ===2. Податочно ниво=== {{Главна статија|Податочно ниво}} Податочното ниво се грижи за размената на податоци помеѓу мрежните уреди за детекција/исправка на можните грешки во физичкиот слој. Уредите комуницираат со помош на „хард-кодирани“ (физички) адреси ([[MAC адреса|MAC адреси]] кај [[Етернет]] мрежните уреди) и комуникацијата на оваа ниво е овозможена само внатре во [[локална мрежа|локалната мрежа]]. Преклопниците (свичевите) се уреди кои „работат“ на податочното ниво, бидејќи тие во меморијата ги чуваат сите MAC адреси на мрежните уреди кои се поврзани на нив и кога до нив ќе дојде пакет, тие ја читаат адресата на испраќачот и примачот, и воспоставуваат врска помеѓу овие два уреди. ===3. Мрежно ниво=== {{Главна статија|Мрежно ниво}} На [[Интернет]] има поврзано огромен број на уреди, а ние ги распознаваме според нивните имиња кои се во облик име.домен.вид_на_доменот (Пр.: mk.wordpress.org). Секако, тој систем е направен за да биде разбирлив за луѓето, итн. [[DNS]] опслужувачи ги претвораат таквите влезови во, на пример, [[прелистувач]]от, [[IP]] адреси. Но, како што знаеме, мрежните картички во уредите немаат IP-адреси, туку MAC адреси. Тоа значи дека ни е потребен уште еден слој, кој тие IP-адреси ќе ги претвори во MAC. Кога секој уред поврзан на интернет би имал таблица за претворање на IP-адресата во MAC, тоа би било многу непрактично, од многу причини, како што е големината на таблицата, а потоа и додавањето на нови адреси. За таа цел е смислено решение, така што на секој сегмент на мрежата (сабнет) постои насочувач (насочувач), кој е проследен со таблица за насочување. Пакетите што доаѓаат до него, а не се наменети за локалната мрежа – продолжуваат понатаму, додека тие што се наменети за локалната мрежа – се проследуваат до локалната мрежа. Додека останатите уреди на мрежата имаат по еден мрежен адаптер (NIC), насочувачот има барем два. Еден е поврзан на локалната мрежа, а другиот на надворешната, па соодветно ги насочува пакетите. ===4. Транспортно ниво=== {{Главна статија|Транспортно ниво}} Транспортното ниво се грижи за пакетите кои патуваат помеѓу два уреди. Пример за протоколи на транспортното ниво се [[TCP]] и [[UDP]]. Доколку некој пакет се изгуби по патот, TCP ќе побара истиот да биде повторно препратен, па затоа е погоден за размена на податоци за кои интегритетот на податокот е поважен, отколку брзината на пренос на истиот. Од друга страна, UDP нема контрола дали некој пакет се има изгубено, па затоа е подобар за мултимедијалните апликации, каде што не е толку битно дали некој пакет ќе се изгуби, туку е важна брзината на пренос. ===5. Сесиско ниво=== {{Главна статија|Сесиско ниво}} Сесиското ниво се грижи за воспоставување на врска помеѓу крајните корисници и нивна синхронизација. Најдобро се објаснува кај видеата преку интернет, каде што не сакаме да имаме тон без слика или слика без тон, или двете, но без синхронизација ===6. Презентациско ниво=== {{Главна статија|Презентациско ниво}} Податоците кои се користат на различни уреди се кодираат на различни начини. Текст податотеките на [[UNIX]], [[Windows]] и [[Mac OS]] на различен начин го означуваат преоѓањето на нов ред. Сите такви претворања се извршуваат (доколку се имплементирани) на презентациското ниво. ===7. Апликациско ниво=== {{Главна статија|Апликациско ниво}} Овој слој од OSI моделот е најблиску до корисникот. Апликациското ниво нуди мрежни услуги на корисничките апликации. Од останатите нивоа на OSI моделот се разликува по тоа што не нуди услуги на другите нивоа, туку само на апликациите кои се надвор од OSI моделот. Пример за такви апликации се програмите за обработка на текст, терминалите и слично. Седмото ниво, воспоставува и ја синхронизира процедурата за пренос на податоци и контрола на интегритетот. Примери за протоколи на овој слој се [[HTTP]], [[FTP]], [[Telnet]], [[SMTP]], [[NNTP]] и многу други. ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== {{рвр-авто}} * [https://support.microsoft.com/en-us/kb/103884 Microsoft Knowledge Base: The OSI Model's Seven Layers Defined and Functions Explained] * [http://standards.iso.org/ittf/PubliclyAvailableStandards/s020269_ISO_IEC_7498-1_1994(E).zip ISO/IEC standard 7498-1:1994] ([[Portable Document Format|PDF document]] inside [[ZIP (file format)|ZIP archive]]) (requires [[HTTP cookies]] in order to accept licence agreement) * [http://www.itu.int/rec/dologin_pub.asp?lang=e&id=T-REC-X.200-199407-I!!PDF-E&type=items ITU-T X.200 (the same contents as from ISO)] * {{Наведена мрежна страница |url=http://infchg.appspot.com/usr?at=1263939371 |others= |archive-url=https://web.archive.org/web/20120526075133/http://infchg.appspot.com/usr?at=1263939371 |archive-date=2012-05-26 |title=INFormation CHanGe Architectures and Flow Charts powered by Google App Engine |website=infchg.appspot.com |accessdate=2017-07-19 |url-status=dead }} * {{Наведено списание |citeseerx=10.1.1.136.9497 |title=OSI Reference Model — The ISO Model of Architecture for Open Systems Interconnection |first=Hubert |last=Zimmermann |journal=IEEE Transactions on Communications |volume=28 |issue=4 | date=April 1980 |pages=425–432 |doi=10.1109/TCOM.1980.1094702}} * [http://docwiki.cisco.com/wiki/Internetworking_Technology_Handbook Cisco Systems Internetworking Technology Handbook] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150906053851/http://docwiki.cisco.com/wiki/Internetworking_Technology_Handbook |date=2015-09-06 }} * [http://www.networkel.com/2015/11/osi-model-7-layer-of-network.html Osi Model : 7 Layer Of The Network Communication] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20161212002649/http://www.networkel.com/2015/11/osi-model-7-layer-of-network.html |date=2016-12-12 }} * [http://www.iso.org/iso/home.html Меѓународна организација за стандарди] {{ISO стандарди}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Телекомуникации]] [[Категорија:Протоколи]] [[Категорија:Семрежје]] eohvt7ozj4bkipj0kdue1zb58icgkz0 Банџи-скокање 0 116867 4803847 4546904 2022-08-20T13:01:30Z P.Nedelkovski 47736 поврзница wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=октомври 2009}} [[Податотека:Saut à l'élastique Superman - Viaduc de la Souleuvre.JPG|thumb|150px|right|Банџи скокање во [[Нормандија]]]] '''Банџи скокање''' — прастар [[ритуал]] што потекнува од островите на [[Тихиот Океан]], поточно од едно село од островите на [[Вануату]]. За да скокате банџи, потребна ви е висока структура и долго гумирано јаже, кое го врзувате на зглобовите од вашите нозе, а другиот крај на кулата. Слободното паѓање е главната поента која го качува адреналинот. Енергијата на падот ја апсорбира јажето, кое се растегнува, а скокачот осцилира горе-долу додека да се стабилизира енергијата сосема. == Историја == Легендата зборува за брачната кавга меѓу Тамалие и неговата сопруга, која му избегала и се качила на едно високо дрво, каде нозете си ги врзала со лијани. Кога Тамалие се качил по неа на дрвото, таа скокнала. И тој скокнал по неа, не знаејќи дека таа е врзана со лијаните од дрвото. Се разбира - Тамалие умрел, а таа останала жива. Луѓето од селото кои биле сведоци на овој настан, толку многу се воодушевиле на скокот што го извела жената, што почнале да го практикуваат скокањето, кое го претвориле во ритуал за докажување на машкоста. == Интересни информации == * Првиот модерен банџи скок е направен на [[1 април]] [[1979]] година од 75 метри високиот мост во [[Бристол]], изведен од четворица членови на едно спортско друштво. * Во [[Гинисовата книга на рекорди]] запишан е скокот од 216 метри (односно 220 метри) како скок од најголема височина. * Несреќи не се случуваат доколку се следат правилата, а едно од најважните правила е да не се користи јажето за скокање подолго време отколку што може да истрпи неговата еластичност. * Суеверие поврзано со банџи скокот: скокачот не смее да има секс денот пред да скока, инаку може да се повреди; при скокот треба да ги извадите сите амајлии за среќа кои вообичаено ги носите. * За осум и пол секунди, односно за еден скок од височина од 400 метри, во [[Квинстон]] треба да платите 150 долари. == Наводи == {{reflist|2}} {{никулец}} [[Категорија:Рекреација на отворено]] r3fsh5f9liu2fsj40ciyyigaes0wqui Мајка Земја 0 121508 4803857 4235811 2022-08-20T13:08:02Z P.Nedelkovski 47736 поврзница wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} [[File:Makosh-XIX Lob.png|thumb|150px|'''Мајка земја''' ]] '''Мајка земја''' е најстарото божество во [[Словенска митологија|словенската митологија]] и една од најважните словенски божества. Луѓето давале заклетви со допирање на земјата, и пред смрт, нејзе ѝ ги признавале гревовите. Ја обожувале во нејзината природна форма и не ѝ придавале човечки особини или сличности.<ref>[Encyclopedia Mythica by John McCannon]</ref> Со прифаќањето на [[христијанство]]то во словенските земји, почнале да ја идентификуваат со мајката на [[Исус]], [[богородица Марија|Марија]]. Пример за нејзината значајност е традиционалното повикување на мајката земја со тегла масло од [[канабис]]: Исток- „Мајко земјо, зауздај го секое зло и нечисто битие, да не може магија да ни фрли, ниту пак да ни наштети.“ Запад- „Мајко земјо, во твоите бездни што вријат и во твоите огнови проголтај ја нечистата сила.“ Југ- „Мајко земјо, смири ги ветровите кои доаѓаат од југ и сето невреме. Смири ги виорите и ветровите што носат песоци.“ Север- „Мајко земјо, смири ги северните ветрови и облаци, зауздај ги снежните виулици и студот.“ Теглата во која стоело маслото ја закопувале по секое повикување, и секое тримесечје се принесувала жртва. (Словенска митологија 1977:287) Во современа [[Русија]] се одржал еден доста страшен [[ритуал]] посветен на мајката земја, и тоа една вечер за време на [[Прва светска војна|Првата светска војна]], како начин да го заштитат селото од [[епидемија]] на [[колера]]. На полноќ постарите жени тргнале во обиколка низ селото и ги повикале и другите жени да им се придружат без знаење на мажите. Биле избрани девет девици и три вдовици, кои потоа ги изнеле од селото. Сите се соблекле по комбинезон. Девиците ја пуштиле косата, а вдовиците ја покриле главата со бели шамии. Вдовиците земале плугови, девиците коси, а другите носеле разни предмети кои изгледале застрашувачки, како на пример животински черепи. Групата жени потоа, завивајќи и врискајќи, продолжила со обиколката по селото, орајќи бразда и дозволувајќи им на моќните духови да излезат и да ги уништат плодовите на злото. Секој маж што ќе ја пресретнел групата бил безмилосно соборен. (Словенска митологија 1977:287) == Наводи == {{наводи}} == Поврзано == {{Словенска митологија}} [[Категорија:Словенска митологија]] [[Категорија:Божици на плодноста]] [[Категорија:Земјоделски божици]] [[Категорија:Божици на природата]] [[Категорија:Божици-мајки]] 3f9xn8jy4bovjub4t2st31tztgvckeg Човечко жртвување кај Ацтеките 0 124579 4803841 4621909 2022-08-20T12:58:31Z P.Nedelkovski 47736 поврзница wikitext text/x-wiki {{Ацтеки}} '''Човечкото жртвување кај [[Ацтеките]]''' — дел од [[ацтеки|ацтечката]] култура и религија, иако големината на овој [[ритуал]] не е најдобро истражен кај научниците. Шпанските документи од периодот на колонизацијата на [[Мексико]] укажуваат дека човековото жртвување кај Ацтеките било доста застапено, како во империјата така и во цела [[Средна Америка]]. Во археолошките наоѓалишта се пронајдени човечки остатоци кои укажуваат дека овој ритуал се користел. == Надворешни врски == * [http://www.arqueomex.com/S8N5SacrificioEsp63.html Статијата "El sacrificio humano en Mesoamérica" од Мичел Граулич] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070224225409/http://www.arqueomex.com/S8N5SacrificioEsp63.html |date=2007-02-24 }} {{es}} == Наводи == : {{наведена книга|author={{aut|Anonymous Conqueror}} |authorlink=Narrative of Some Things of New Spain and of the Great City of Temestitan |year=1917 |origyear=ca.1550 |title=Narrative of Some Things of New Spain and of the Great City of Temestitan, México |others=[[Marshall Howard Saville|Marshall H. Saville]] (trans. and ed.) |publisher=The Cortes Society |location=New York |format=online reproduction by FAMSI, edited by Alec Christensen |url=http://www.famsi.org/research/christensen/anon_con/index.html |oclc=6720413|accessdate=2008-01-12}} : {{наведена книга |author={{aut|Carrasco, David}} |year=1999 |title=City of Sacrifice: The Aztec Empire and the Role of Violence in Civilization |location=Boston, MA |publisher=[[Beacon Press]] |isbn=0-8070-4642-6 |oclc=41368255}} : {{наведена книга |author={{aut|Díaz del Castillo, Bernal}} |authorlink=Bernal Díaz del Castillo |year=1963 |origyear=1632 |title=[[Historia verdadera de la conquista de la Nueva España|The Conquest of New Spain]] |edition=6th printing (1973)|others=[[J. M. Cohen]] (trans.) |series=Penguin Classics|publisher=[[Penguin Books]] |location=Harmondsworth, England|isbn=0-14-044123-9 |oclc=162351797}} {{Ацтеки-никулец}} [[Категорија:Ацтечко општество]] [[Категорија:Ацтечка религија и митологија]] frzlj1xi8siivjuk6yxlg2cor2vn5wr Илија Милчин 0 157352 4804028 4801376 2022-08-21T00:01:50Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Илија Милчин | портрет = Ilija-Milcin.jpg | px = | опис = Илија Милчин | родено-име = | роден-дата = {{роден на|19|јуни|1918}} | роден-место ={{роден во|Прилеп}} | починал-дата = {{починал на|11|март|2002}} | починал-место = {{починал во|Скопје}} | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Мис Стон (филм) |Мис Стон]]<br> [[Македонска крвава свадба (филм)|Македонска крвава свадба]]<br>[[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]]<br>[[Јазол (филм) |Јазол]]<br>[[Републиката во пламен (филм) |Републиката во пламен]]<br>[[Курирот на Гоце (телевизиска серија) |Курирот на Гоце]]<br>[[Време, живот (филм) |Време, живот]]<br>[[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]]<br>[[Наши години]] | занимање = глумец<br>режисер | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = [[Владимир Милчин]] }} '''Илија Милчин''' (роден на {{роден на|19|јуни|1918}} во {{роден во|Прилеп}} - починал на {{починал на|11|март|2002}} во {{починал во|Скопје}}) — македонски глумец, [[режисер]], [[јазичар]] и [[преведувач]], почесен член на [[ДПМ]]. == Животопис == Милчин е роден во [[Прилеп]] во 1918 [[година]]. Завршил право на [[Софиски универзитет|Софискиот универзитет]] во [[1942]] година. Во периодот од 1944 до 1947 година работел како [[драматург]], а потоа како глумец и [[режисер]] во [[МНТ|Македонскиот народен театар]] во [[Скопје]]. Бил уметнички раководител и режисер на Обласниот македонски народен театар во [[Горна Џумаја]], [[Пиринска Македонија]] (1947-1948). Од [[1965]] до [[1968]] година бил директор на Драмата на Македонскиот народен театар во Скопје. Неговиот преведувачки опус опфаќа голем број значајни дела од руски, хрватски, бугарски и француски автори. Добитник е на наградите: „11 Октомври“, „Кирил Пејчиновиќ“, „Јован Стерија Поповиќ“, „13 Ноември“, „Војдан Чернодрински“. Негов син е режисерот [[Владимир Милчин]]. == Филмографија == {{Филмографија-домаћи|глумца=Илија Милчин}}|- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1950.-те |- | 1958. || [[Мис Стон (филм) |Мис Стон]] ТВ-филм || Јане Сандански |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1960.-те |- | 1961. || [[Мирно лето (филм)|Мирно лето]] ТВ-филм || Професорот Нестор Гиевски |- | 1961. || [[Пресметка (филм)|Пресметка]] ТВ-филм || Хасан-бег |- | 1966. || [[До победата и по неа (филм)|До победата и по неа]] ТВ-филм || Адвокат Страсев |- | 1967. || [[Македонска крвава свадба (филм)|Македонска крвава свадба]] ТВ-филм || Валија |- | 1968. || [[Стотиот чекор (филм)|Стотиот чекор]] ТВ-филм || / |- | 1969. || [[Враќање од рајот (филм)|Враќање од рајот]] ТВ-филм || / |- | 1969. || [[Републиката во пламен (филм)|Републиката во пламен]] ТВ-филм || Јаја ефенди |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1970.-те |- | 1970. || [[Слики на дрво (филм)|Слики на дрво]] ТВ филм || / |- | 1970. || [[Човекот во црно (филм)|Човекот во црно]] Краток филм || / |- | 1970. || [[Александра (филм)|Александра]] ТВ филм || / |- | 1971. || [[Македонски дел од пеколот (филм)|Македонски дел од пеколот]] ТВ филм || Полицискиот началник |- | 1971. || [[Понижени и навредени (филм)|Понижени и навредени]] ТВ филм || |- | 1973. || [[Залез зад езерската земја (телевизиска серија)|Залез зад езерската земја]] ТВ серија|| / |- | 1975. || [[Парадоксот на Диоген (филм)|Парадоксот на Диоген]] ТВ филм|| Владимир Крстин-Борски |- | 1975. || [[Волшебното самарче (ТВ-серија)|Волшебното самарче]] ТВ серија|| |- | 1975. || [[Картотека (ТВ-филм)|Картотека]] ТВ-филм || / |- | 1976. || [[Последниот ден на Мистер Порфириј (филм)|Последниот ден на Мистер Порфириј]] ТВ-филм || |- | 1977. || [[Исправи се, Делфина]] ТВ-филм || |- | 1977. || [[Пресуда (македонски филм)|Пресуда]] ТВ филм|| Германец |- | 1978. || [[Златни години (филм)|Златни години]] ТВ серија || / |- | 1978. || [[Курирот на Гоце (телевизиска серија)|Курирот на Гоце]] ТВ серија || / |- | 1979. || [[Наши години (телевизиска серија)|Наши години]] ТВ серија || Полковникот |- | 1979. || [[Хихирику]] Радио-емисија | |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1980.-те |- | 1980. || [[Учителот (филм)|Учителот]] ТВ филм || / |- | 1981. || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || Лефтер |- | 1981. || [[Булки крај шините (телевизиска серија)|Булки крај шините]] ТВ серија || / |- | 1982. || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ серија || Омер Ружди-паша |- | 1983. || [[Премиера (филм)|Премиера]] ТВ филм || / |- | 1983. || [[Кога тетин Клименте шеташе над градот (филм)|Кога тетин Клименте шеташе над градот]] ТВ филм || / |- | 1983. || [[Црвениот коњ (телевизиска серија)|Црвениот коњ]] ТВ серија || / |- | 1983. || [[Комедијанти (телевизиска серија)|Комедијанти]] ТВ серија || / |- | 1983. || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984. || [[Хихирику - 5 години (филм) |Хихирику - 5 години]] ТВ-филм | |- | 1984. || [[Јуначко колено (телевизиска серија)|Јуначко колено]] ТВ серија || Кајмакамот |- | 1984. || [[Белото Циганче (телевизиска серија)|Белото Циганче]] ТВ серија || |- | 1985. || [[На наш начин (телевизиска серија)|На наш начин]] ТВ серија || / |- | 1985. || [[Јазол (филм)|Јазол]] ТВ серија || Стариот рабин |- | 1986. || [[Климент Охридски (филм)|Климент Охридски]] ТВ филм || |- | 1987. || [[Трето доба (телевизиска серија)|Трето доба]] ТВ филм || / |- | 1987. || [[Ѕвездите на 42-та (филм)|Ѕвездите на 42-та]] || Давчев |- | 1988-1993. || [[Еурека]] ТВ-серија || |- | 1988-1993. || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1990.-те |- | 1992. || [[Заминување од Пасквелија (филм)|Заминување од Пасквелија]] ТВ филм || Стариот Аргил |- | 1992. || [[Време, живот (филм)|Време, живот]] ТВ филм|| / |- | 1993. || [[Бог да ги убие шпионите (филм)|Бог да ги убие шпионите]] ТВ филм|| / |- | 1993. || [[Крик на немиот индијанец (филм)|Крик на немиот индијанец]] ТВ филм || / |- | 1994. || [[Прекалени (телевизиска серија)|Прекалени]] ТВ серија|| |- | 1995. || [[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] || / |- | 1999. || [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2000.-те |- | 2001. || [[Агенција осамени срца]] ТВ-серија || |- | 2001. || [[Народен пратеник]] ТВ-филм || |} == Надворешни врски == * {{IMDb name|0586977}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Милчин, Илија}} [[Категорија:Македонски писатели]] [[Категорија:Македонски режисери]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Македонски јазичари]] [[Категорија:Луѓе од Прилеп]] [[Категорија:Апсолвенти на Софискиот универзитет]] hwszwjqwf80hh97fm90abjvgvowjclt Благоја Чоревски 0 173712 4804043 4802251 2022-08-21T00:24:29Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Благоја Чоревски | портрет =Благоја чоревски.jpg | px = 220п | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|9|септември|1947}} | роден-место = {{роден во|Велес}}, {{МКД}} | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улога во: <br>[[Пресуда (македонски филм)|Пресуда]] <br> [[Викенд на мртовци]]<br>[[Време, води (филм)|Време, води]]<br>[[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]]<br>[[Балкан бенд (телевизиска серија) |Балкан бенд]]<br>[[Хихирику]]<br>[[Исправи се, Делфина]]<br>[[Битолски лакрдии]]<br>[[Тетовирање (филм) |Тетовирање]] | занимање =глумец <br>режисер | сопружник = | татко = [[Трајко Чоревски]] | мајка = [[Ратка Чоревска]] | родители = | роднини = [[Борис Чоревски]] (брат) | деца = }} '''Благоја Чоревски''' ([[Велес]], {{роден на|9|септември|1947}}) — македонски глумец и режисер, општественик и државник. Тој е син на доајенот на македонското глумиште [[Трајко Чоревски]] и глумицата [[Ратка Чоревска]]<ref name="утрински">{{наведени вести|url=http://217.16.70.245/default.aspx?pBroj=1732&stID=32427&pR=5|title=Кон 50-годишнината од смртта на истакнатиот македонски филмски и театарски глумец Трајко Чоревски (1921-1955 ) |date=2005|publisher=Утрински Весник|accessdate=2011-01-09}}</ref>. Неговиот брат [[Борис Чоревски]] е познат битолски глумец<ref name="утрински" />. == Животопис == Чоревски е роден во [[Велес]] на [[9 септември]] [[1947]] година. Завршил Театарска академија во [[Софија]] во [[1971]] година. Член на [[Драмски театар (Скопје)|Драмскиот театар]] од [[1971]] година. Бил директор на Драмскиот театар од 1983 до 1998 година, заменик-министер за култура во [[Влада на Македонија од 1998|Владата на Македонија]] [[1998]] до [[2001]], како претставник на [[ДА]] и претседател на [[Советот на град Скопје]], каде бил разрешен на [[21 јануари]] [[2008]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.skopje.gov.mk/DesktopDefault.aspx?tabindex=0&tabid=80|title=Благој Чоревски -ЧЛЕН НА СОВЕТОТ НА ГРАД СКОПЈЕ|publisher=Град Скопје|accessdate=2009-11-19|archive-date=2015-09-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20150924102507/http://www.skopje.gov.mk/DesktopDefault.aspx?tabindex=0&tabid=80|url-status=dead}}</ref>. Бил член и висок функционер во [[Демократската алтернатива]], за подоцна да премине во [[Демократскиот сојуз]]<ref>{{наведени вести|url=http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=9632346DF9BD204482DB5C9A1562A068|title=Благоја Чоревски премина во Демократскиот сојуз|date= 23 април 2008 |publisher=Утрински Весник|accessdate=2009-11-19}}</ref>. == Филмографија == Настапувал во неформални театарски проекти, на естрадата, на филм и на ТВ. {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- style= "background: Lavender; text-align: center; " | colspan="4" |1960.-те [[#1|&#9650;]]<div id="1960"/> |- | 1969 || [[Волшебниот воз]] ТВ-филм || |- | 1969 || [[Републиката во пламен]] ТВ-филм || |- style= "background: Lavender; text-align: center; " | colspan="4" |1970.-те [[#1|&#9650;]]<div id="1970"/> |- | 1972 || [[Табакерата]] ТВ-филм || Сулејман бег |- | 1973 || [[Новогодишен карусел]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Сребрено јаболко]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Илинка]] ТВ-филм || |- | 1975-1976 || [[Патот кон иднината]] ТВ-серија || |- | 1977 || [[Итар Пејо (серија) |Итар Пејо]] ТВ-серија || Толе |- | 1977 || [[Големата соба]] ТВ-филм || |- | 1977 || [[Исправи се, Делфина]] ТВ-филм || |- | 1977 || [[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]] ТВ-филм || Командант |- | 1979 || [[Хихирику]] Радио-емисија || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1980.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1980"/> |- | 1980 || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм || |- | 1980 || [[Време, води (филм)|Време, води]] ТВ-филм || |- | 1981 || [[Булки крај шините]] ТВ-серија || Владо |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија || Сулејман |- | 1983 || [[Кога тетин Клименте шеташе низ градот]] ТВ-филм || Клименте |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Хихирику - 5 години (филм) |Хихирику - 5 години]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Лет во место (филм) |Лет во место]] ТВ-филм || Евто |- | 1984 || [[Камчевци]] ТВ-серија || |- | 1985 || [[Ајде да се дружиме]] ТВ-серија || |- | 1985 || [[Тетовирани души]] ТВ-филм || |- | 1986 || [[Среќна нова '49]] ТВ-филм || |- | 1987 || [[Театарче лево ќоше]] ТВ-филм || |- | 1987 || [[Пикасо (ТВ-филм) |Пикасо]] ТВ-филм || |- | 1987 || [[Случки од животот]] ТВ-серија || |- | 1988 || [[Чук чук Стојанче]] ТВ-серија || |- | 1988 || [[Викенд на мртовци]] ТВ-серија || Кирца |- | 1988-1990 || [[Еурека]] ТВ-серија || Кардинал Балермино |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1990.-те[[#|&#9650;]]<div id="1990"/> |- | 1990 || [[До-ре-ми]] ТВ-серија || Васе |- | 1990 || [[Северна грешка]] ТВ-филм || |- | 1990 || [[Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Маргус |- | 1990 || [[Викенд на мртовци]] ТВ-филм || Кирца |- | 1991 || [[Тетовирање (филм) |Тетовирање]] ТВ-филм || Батко доктор |- | 1991 || [[Болва в' уво]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Женски оркестар]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Во кафулето кај Гане]] ТВ-филм || |- | 1992 || [[Чернодрински се враќа дома]] ТВ-филм |- | 1996 || [[Самоуништување]] || Славчо |- | 1998 || [[Салон Хармони]] ТВ-серија || Богдан |- | 1999 || [[Хихирику]] ТВ-серија || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2000.-те[[#|&#9650;]]<div id="2000"/> |- | 2000-2001 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 2001 || [[Агенција осамени срца]] ТВ-серија || |- | 2003 || [[Битолски лакрдии]] ТВ-серија || |- | 2004 || [[Хихирику]] ТВ-серија || |- | 2005 || [[Крчма на патот кон Европа]] ТВ-филм || Бержерак |- | 2006 || [[Пусто турско (филм) |Пусто турско]] ТВ-филм || |- | 2009 || [[Ветар низ тополите]] ТВ-серија || |- | 2009 || [[Балкан бенд (телевизиска серија) |Балкан бенд]] ТВ-серија ||Благојка |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2010.-те[[#|&#9650;]]<div id ="2010"/> |- | 2016 || [[Вистинска љубов (филм) |Вистинска љубов]] ТВ-филм || Васо Пинго |- | 2016 || [[Операција Дијамант (серија) |Операција Дијамант]] ТВ-серија || Мистер Џон |- | 2016-2020 || [[Преспав]] ТВ-серија || Генади |- | 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм || Анести |- | 2019 || [[Фамилија Марковски (телевизиска серија) |Фамилија Марковски]] ТВ-серија || Извршителот |- | 2019 || [[Врба (филм од 2019)|Врба]] ТВ-филм || Манчо |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2020.-те[[#|&#9650;]]<div id="2020"/> |- | 2020 || [[Дајте музика]] ТВ-серија || Дедо Баже |- | 2021 || [[Кино Љубов]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Лена и Владимир]] ТВ-филм || Ацо |- | 2022 || [[Кајмак (филм) |Кајмак]] ТВ-филм || Мишко |- | 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || |} == Награди == Чоревски е добитник е на голем број на награди, како во поранешен [[СФРЈ]], така и во [[Македонија]]: * '''Златен ловоров венец''' на Малите и експерименталните сцени во [[Сараево]] во [[1976]] година, * '''Стериината награда''' во [[Нови Сад]] во [[1979]] година, * '''Награда за најдобра епизодна улога''' на Стерииното позорје, * [[Награда за најдобро глумечко остварување]] на Игрите „Војдан Чарнодрински“, * [[Најпопуларно ТВ лице]] според анкетата на весникот „Вечер“, * [[Награда за најдобро глумечко остварување на филмот и телевизијата]] според анкетата на ревијата „Екран“ во [[1984]] година. * Лауреат и на Највисокото опшстествено признание на [[Република Македонија]], [[Наградата „11 октомври“]]. * Награда [[Климент Охридски]] 2004 година * „[[Златна маска (награда)|Златна маска]]“ што весникот „Вечер“ ја доделува во рамките на „Охридско лето“ во [[2007]]<ref>{{наведени вести|url=http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=D060DAC3AA8B664A8F60B2376418BDB4|title=„Златна маска“ за Соња Михајлова и Благоја Чоревски |date= 21 август 2007|publisher=Утрински Весник|accessdate=2009-11-19}}</ref> * [[Награда „Петре Прличко“]] во 2009 година * Награда за животно дело [[Војдан Чернодрински]] во 2015 година * Награда [[Свети Јоаким Осоковски]] во 2018 година * Награда [[Ристо Шишков]] во 2018 година * Награда [[Васил Иљоски]] во 2022 година == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|0179764}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Чоревски, Благоја}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски режисери]] [[Категорија:Македонски општественици]] [[Категорија:Македонски политичари]] [[Категорија:Добитници на награди]] [[Категорија:Добитници на наградата „Петре Прличко“]] 9bo9x5gteucn9qs2pd8uuickzrax13t Кирил Андоновски 0 195978 4804080 4799670 2022-08-21T10:12:31Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Кирил Андоновски | портрет =Кирил Андоновски.jpg | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|15|јули|1942}} | роден-место ={{роден во|Пехчево}}, [[Македонија]] | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Мистериозниот предмет]]<br> [[Јазол (филм)|Јазол]]<br>[[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]]<br>[[Комшиски приказни (серија)|Комшиски приказни]]<br>[[Поштар (филм)|Поштар]]<br>[[Нави]]<br>[[До-ре-ми]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Кирил Андоновски''' ({{роден во|Пехчево}}, {{роден на|15|јули|1942}}) — [[Македонија|македонски]] театарски и филмски глумец. == Животопис == Андоновски е роден во [[Пехчево]] на [[15 јули]] [[1942]] година. Основно образование [[ОУ „Ванчо Китанов“ - Пехчево|завршил во Пехчево]], гимназија во [[Прилеп]] и [[Струмица]]. Академија за театар, филм радио и телевизија завршил во [[Белград]] во класата на [[Мата Милошевиќ]]. Како Студент остварил студиски престој во [[Прага]] за латерна магика врз делото „''Пергинт''”. Во организација на МНТ кај професор од Франција завршил курс по [[Лебан техника]].Во [[1967]] се вработил во кумановскиот театар, од [[1969]] до денот кога заминал во пензија во [[2007]] бил во [[Македонскиот народен театар]], каде што сè уште е активен во репертоарот. Добитник е на наградата за животно дело од собранието на театарскиот фестивал „''Војдан Чернодрински''” во [[Прилеп]] во [[2008]] година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://prilepskiteatar.blogspot.com/2008/06/blog-post_07.html|title=КИРИЛ АНДОНОВСКИ, АКТЕР, ДОБИТНИК НА НАГРАДАТА ЗА ЖИВОТО ДЕЛО НА „ВОЈДАН ЧЕРНОДРИНСКИ“|publisher=Прилепски театар|accessdate=2010-04-24}}</ref>. == Филмографија == За време на својот 40 –годишен професионален стаж на сцените во театрите низ Македонија има одиграно над 2937 претстави во над 150 премиери, од кои на матичната сцена 97. {| class="wikitable sortable" |- ! Година ! Филм ! Улога |- | 1970 | [[Ветар во кутија кибрит]] ТВ-филм | |- | 1973 | [[Смилевскиот конгрес (филм)|Смилевскиот конгрес]] ТВ-филм | |- | 1975 | [[Волшебното самарче (ТВ-серија)|Волшебното самарче]] ТВ-серија | |- | 1980 | [[Време, води (филм)|Време, води]] ТВ-филм || |- | 1981 | [[Милион Маченици]] ТВ-филм || |- | 1982 | [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија | |- | 1982 | [[Едно лето]] ТВ-серија | |- | 1983 | [[Премиера (филм)|Премиера]] ТВ-филм | |- | 1984 | [[Камчевци]] ТВ-серија || |- | 1984 | [[Белото Циганче]] ТВ-серија | Рамо |- | 1985 | [[Јазол (филм)|Јазол]] ТВ-филм | |- | 1987 | [[Случки од животот (филм)|Случки од животот]] ТВ-серија | |- | 1988 | [[Чук Чук Стојанче (ТВ-серија)|Чук Чук Стојанче]] ТВ-серија | |- | 1988-1989 | [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија | |- | 1988-1989 | [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- | 1989-1993 | [[Еурека]] ТВ-серија || Директорот |- | 1990 | [[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ-серија | |- | 1990 | [[До, ре, ми (телевизиска серија)|До, ре, ми]] ТВ-серија || Претседателот |- | 1990-1995 | [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1991 | [[Елелига Пепелига]] ТВ-филм | |- | 1991 | [[Поштар (филм)|Поштар]] ТВ-филм | Професор |- | 1991 | [[Опстанок]] ТВ-серија | |- | 1994-1995 | [[Бумбари]] ТВ-серија || |- | 1995 | [[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] ТВ-филм | |- | 1995 | [[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија | |- | 1995-2000 | [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1999 | [[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 2000-2001 | [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || |- | 2000 | [[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]] ТВ-серија | Сокол |- | 2000-2003 | [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2001 | [[Народен пратеник]] ТВ-филм || |- | 2002 | [[Звукот на светлината]] ТВ-филм || Кирил |- | 2002 | [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || / |- | 2003 | [[Нежната прашина на заборавот]] ТВ-серија || |- | 2006 | [[Нави (филм)|Нави]] ТВ-филм | Татко Коста |- | 2006 | [[Мост (филм)|Мост]] ТВ-филм | Митре |- | 2006-2009 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2007 || [[Мултиплеј (ТВ филм)|Мултиплеј]] ТВ-филм || Џон Карло Коутон |- | 2009 || [[Народни Приказни]] ТВ-серија || |- | 2010 || [[Царската е последна]] ТВ-филм || Советник |- | 2010-2015 | [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- | 2010 | [[Пилот]] ТВ-филм || Испекторот |- | 2012-2014 | [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија | |- | 2014 | [[Приказни од животот]] ТВ-серија || |- | 2015 | [[Цимери]] ТВ-серија || Дедото |- | 2016-2017 | [[Комшиски Приказни (серија)|Комшиски Приказни]] ТВ-серија || / |- | 2017 | [[Кавадаречки народни приказни (серија)|Кавадаречки народни приказни]] ТВ-серија || Ѓаволот |- | 2020 | [[Зоки Поки]] ТВ-серија || Симе |- | 2021-2022 | [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || / |- | 2022 | [[Лена и Владимир]] ТВ-филм || |- | 2022 | [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || Инспекторот |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.mactheatre.edu.mk/KAndonovski_muzej_mac.html Кирил Андоновски] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20101028044703/http://www.mactheatre.edu.mk/KAndonovski_muzej_mac.html |date=2010-10-28 }}- фото галерија * [http://www.imdb.com/name/nm1714612/ Кирил Андоновски] на [[IMDb]] {{DEFAULTSORT:Андоновски, Кирил}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Луѓе од Пехчево]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] hxem4rb0nor3oab24giew1jybgcw67d Катерина Шехтанска 0 199431 4804036 4799914 2022-08-21T00:10:08Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност|име=Катерина Шехтанска - Лаковски|познат= по улогите во: <br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Како убив светец (филм) |Како убив светец]]<br>[[Дајте музика]]<!-- овде треба да стои по што е позната личноста -->|роднини=|родители=|мајка=|татко=[[Александар Шехтански]]|сопружник=|занимање=глумица|наставка=а|националност=[[Македонка]]|портрет=КАТЕРИНА ШЕХТАНСКА.jpg|починал-причина=|починал-место=<!-- населено место, административен регион, суверена држава.-->|починал-дата=<!-- {{починал на и возраст|df=yes|гггг|мм|дд|гггг|мм|дд}} (прво дата на смрт, а потоа дата на раѓање) -->|роден-место={{роден во |Скопје}}<!-- населено место, административен регион, суверена држава.-->|роден-дата={{роден на|19|август|1980}} |родено-име=|опис=|деца=}} '''Катерина Шехтанска - Лаковски''' ({{родена во|Скопје}}, {{родена на|19|август|1980}}<ref>[http://www.dramskiteatar.com.mk/?lang=mak&menu=akter&podmenu=86 Катерина Шехтанска-Лаковски], [[Драмски театар - Скопје]].</ref>) е позната македонска глумица, водителка и балерина.<ref>{{наведени вести|url=http://217.16.70.245/?pBroj=2061&stID=66982&pR=18|title=Што прават денеска -Катерина Шехтанска - Лаковски - глумица|publisher=Утрински Весник|accessdate=2010-05-12}}</ref> Била членка на балетското студио „[[Ребис]]“. Живее во [[Скопје]], каде е мажена и е мајка на две деца. Ќерка е на познатиот македонски глумец [[Александар Шехтански]]. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1997 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм || |- | 2004 || [[Како убив светец]] ТВ-филм || |- | 2005 || [[Бал-кан-кан]] ТВ-филм || Убава танчерка |- | 2008-2010 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2010-2011 || [[Народни Приказни]] ТВ-серија || |- | 2011 || [[Образ]] ТВ-филм || |- | 2012 || [[Бардо]] ТВ-филм || |- | 2012-2013 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2012-2014 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 2014 || [[Приказни од животот]] ТВ-серија || |- | 2015 || [[Збор]] ТВ-филм || Тони |- | 2014-2016 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2016 || [[Операција Дијамант (серија) |Операција Дијамант]] ТВ-серија || Мирослава |- | 2021-2022 || [[Дајте музика]] ТВ-серија || Мајката |- | 2022 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2022 || [[Ручек]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || |} Шехтанска има глумено и во неколку македонски народни приказни.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.imdb.com/name/nm2026865/|title=Katerina Sehtanska|publisher=IMDb|language=англиски|accessdate=2010-05-12}}</ref> Има настапено во споредна улога во филмот [[Како убив светец]], снимен во [[2004]] година. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.imdb.com/name/nm2026865/ Катарина Шехтанска] на [[IMDb]] {{DEFAULTSORT:Шехтанска}} [[Категорија:Луѓе од Скопје]] [[Категорија:Македонски балерини]] [[Категорија:Македонски телевизиски водители]] [[Категорија:Македонски глумици]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] nh80v0agnrdgcg39ug6yfuobkp5g4po 4804052 4804036 2022-08-21T00:37:51Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност|име=Катерина Шехтанска - Лаковски|познат= по улогите во: <br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Како убив светец (филм) |Како убив светец]]<br>[[Дајте музика]]<!-- овде треба да стои по што е позната личноста -->|роднини=|родители=|мајка=|татко=[[Александар Шехтански]]|сопружник=|занимање=глумица|наставка=а|националност=[[Македонка]]|портрет=КАТЕРИНА ШЕХТАНСКА.jpg|починал-причина=|починал-место=<!-- населено место, административен регион, суверена држава.-->|починал-дата=<!-- {{починал на и возраст|df=yes|гггг|мм|дд|гггг|мм|дд}} (прво дата на смрт, а потоа дата на раѓање) -->|роден-место={{роден во |Скопје}}<!-- населено место, административен регион, суверена држава.-->|роден-дата={{роден на|19|август|1980}} |родено-име=|опис=|деца=}} '''Катерина Шехтанска - Лаковски''' ({{родена во|Скопје}}, {{родена на|19|август|1980}}<ref>[http://www.dramskiteatar.com.mk/?lang=mak&menu=akter&podmenu=86 Катерина Шехтанска-Лаковски], [[Драмски театар - Скопје]].</ref>) е позната македонска глумица, водителка и балерина.<ref>{{наведени вести|url=http://217.16.70.245/?pBroj=2061&stID=66982&pR=18|title=Што прават денеска -Катерина Шехтанска - Лаковски - глумица|publisher=Утрински Весник|accessdate=2010-05-12}}</ref> Била членка на балетското студио „[[Ребис]]“. Живее во [[Скопје]], каде е мажена и е мајка на две деца. Ќерка е на познатиот македонски глумец [[Александар Шехтански]]. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1997 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм || |- | 2004 || [[Како убив светец]] ТВ-филм || |- | 2005 || [[Бал-кан-кан]] ТВ-филм || Убава танчерка |- | 2008-2010 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2010-2011 || [[Народни Приказни]] ТВ-серија || |- | 2011 || [[Образ]] ТВ-филм || |- | 2012 || [[Бардо]] ТВ-филм || |- | 2012-2013 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2012-2014 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 2014 || [[Приказни од животот]] ТВ-серија || |- | 2015 || [[Збор]] ТВ-филм || Тони |- | 2014-2016 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2016 || [[Операција Дијамант (серија) |Операција Дијамант]] ТВ-серија || Мирослава |- | 2021-2022 || [[Дајте музика]] ТВ-серија || Мајката |- | 2022 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2022 || [[Ручек]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || |} Шехтанска има глумено и во неколку македонски народни приказни.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.imdb.com/name/nm2026865/|title=Katerina Sehtanska|publisher=IMDb|language=англиски|accessdate=2010-05-12}}</ref> Има настапено во споредна улога во филмот [[Како убив светец]], снимен во [[2004]] година. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.imdb.com/name/nm2026865/ Катарина Шехтанска] на [[IMDb]] {{DEFAULTSORT:Шехтанска}} [[Категорија:Луѓе од Скопје]] [[Категорија:Македонски балерини]] [[Категорија:Македонски телевизиски водители]] [[Категорија:Македонски глумици]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] q8bf7g0ms6mmtk174rk7aa0eq6syyne Елпида Караманди 0 209122 4803862 4705161 2022-08-20T14:39:26Z P.Nedelkovski 47736 илустрирање wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Елпида Караманди | портрет = Елпида Караманди.jpg | px = 150px | опис = народна хероина | роден-дата = 1 јануари 1920 | роден-место = {{родена во|Лерин|Егејска Македонија}} | починал-дата = {{починала на и возраст|df=yes|1942|05|03|1920|01|01}} | починал-место = [[Лавци]], [[Битолско]] | наставка = }} '''Елпида (Пида) Ставрева Караманди''' ([[Лерин]], {{рн|1|јануари|1920}} - [[Лавци]], [[Битолско]], {{пн|3|мај|1942}}) — македонска комунистка, учесничка во [[НОБ]] и [[народна хероина]] од [[Македонски Власи|влашка]] народност. == Животопис == [[Податотека:Stiv Naumov na izlet za Gjurgjovden.jpg|thumb|left|300п|Елпида Караманди на излет за Ѓурѓовден, 1938. Десно од неа е [[Стив Наумов]]]] [[Податотека:Elpida Karamandi (Bukovsko groblje - Bitola).jpg|лево|мини|Гробот на Караманди на Буковските гробишта во Битола]] Родена е во влашко семејство во [[Лерин]], [[Егејска Македонија]]. Се преселила во [[Битола]] откако мајка ѝ се премажила. Елпида во Битола завршила гимназија. Од нејзините школски другари/ки од битолската гимназија потекнуваат револуционери како што бил и [[Стефан Наумов - Стив]]. Уште во гимназијата била политички активна, се истакнувала во литературната дружина, на излети, во читање и растурање летоци, во судирите со реакционерната група на [[Љотиќевци]]те. Во [[1938]] година Елпида Караманди заминала на студии во [[Белград]] и се приклучила кон напредното студенско движење. Меѓу напредните студенти/ки имало многу ученици на битолската гимназија, која таа ги познавала и одржувала врски со нив. Во [[1939]] година таа била примена во [[СКОЈ]], после што работела поинтензивно. Била вешта во регрутирањето на нови активисти од редовите на младината. ==Учество во НОБ== По капитулацијата на [[Кралство Југославија]], таа работела на подготовките за вооружена борба. Во [[КПЈ]] била примена во јуни [[1941]] година. Револуционерните задачи станувале тешки, опасни и барале максимална посветеност. Караманди раководи со групите во градот, ги извршувала задачите на [[СКОЈ]] и посебно по партиска линија. Нејзината партиска активност ја забележала окупаторската полиција при што ја уапсиле. Во полицијата таа храбро се држи и ништо не признава. Пуштена била од затвор, но знаела дека полицијата ја следи, па затоа по совет на Месниот комитет на [[КПЈ]] за [[Битола]] таа се повлекла во илегала. Во јануари 1942 година станала членка на Покраинскиот комитет на СКОЈ за Македонија. Како илегалка не можела да развива голема активност и се подготвувала за на пролет да оди со партизаните. На [[22 април]] [[1942]] година пристапила кон [[Битолски партизански одред „Пелистер“|Битолскиот партизански одред „Пелистер“]], но веќе на [[3 мај]] [[1942]] година одредот бил опколен од бугарска војска и полиција. Во повеќечасовната борба Елпида покажала извонредна храброст. Еден митралески рафал тешко ја ранил. Потполно немоќна да изврши самоубиство била фатена од полицијата. Храбро го поднела мачењето при што умрела.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.sojuznaborcibitola.org.mk/1942.htm |title=Настани 1942 година |accessdate=2011-10-18 |archive-date=2011-07-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110722215929/http://sojuznaborcibitola.org.mk/1942.htm |url-status=dead }}</ref> За Народен херој на Југославија е прогласена на [[11 октомври]] [[1951]] година.<ref>„Народни херои од Македонија“, Наша книга, Скопје, 1973, стр. 173</ref> Опеана е и во познатата народна песна „Таму ле, мајко, близу Битола“, напишана од [[Ајри Демировски]] (1950).<ref>[http://pesna.org/song.php?id=510 „Таму ле мајко близу Битола“, текст и музика]</ref> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рв|Elpida Karamandi}} * [http://www.znaci.net/00001/10_116.htm Narodni heroji Jugoslavije] * [http://www.bitolatourist.info/index.php?option=com_content&view=article&id=114%3A-xepoj&catid=41%3A2010-04-08-22-59-20&Itemid=91&lang=mk Битола турист инфо] {{Народни херои на Македонија}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Караманди, Елпида}} [[Категорија:Народни херои на Југославија од Македонија]] [[Категорија:Македонски партизани]] [[Категорија:Македонски Власи]] [[Категорија:Луѓе од Егејска Македонија]] [[Категорија:Народни херои на Југославија]] [[Категорија:Жртви на бугарските фашисти]] 6xcdvrcqumlegbfjww8twkzuqscbn1v 4803863 4803862 2022-08-20T14:39:59Z P.Nedelkovski 47736 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Елпида Караманди | портрет = Елпида Караманди.jpg | px = 150px | опис = народна хероина | роден-дата = 1 јануари 1920 | роден-место = {{родена во|Лерин|Егејска Македонија}} | починал-дата = {{починала на и возраст|df=yes|1942|05|03|1920|01|01}} | починал-место = [[Лавци]], [[Битолско]] | наставка = }} '''Елпида (Пида) Ставрева Караманди''' ([[Лерин]], {{рн|1|јануари|1920}} - [[Лавци]], [[Битолско]], {{пн|3|мај|1942}}) — македонска комунистка, учесничка во [[НОБ]] и [[народна хероина]] од [[Македонски Власи|влашка]] народност. == Животопис == [[Податотека:Stiv Naumov na izlet za Gjurgjovden.jpg|thumb|left|300п|Елпида Караманди на излет за Ѓурѓовден, 1938. Десно од неа е [[Стив Наумов]]]] [[Податотека:Elpida Karamandi (Bukovsko groblje - Bitola).jpg|лево|мини|Гробот на Караманди во Буковските гробишта во Битола]] Родена е во влашко семејство во [[Лерин]], [[Егејска Македонија]]. Се преселила во [[Битола]] откако мајка ѝ се премажила. Елпида во Битола завршила гимназија. Од нејзините школски другари/ки од битолската гимназија потекнуваат револуционери како што бил и [[Стефан Наумов - Стив]]. Уште во гимназијата била политички активна, се истакнувала во литературната дружина, на излети, во читање и растурање летоци, во судирите со реакционерната група на [[Љотиќевци]]те. Во [[1938]] година Елпида Караманди заминала на студии во [[Белград]] и се приклучила кон напредното студенско движење. Меѓу напредните студенти/ки имало многу ученици на битолската гимназија, која таа ги познавала и одржувала врски со нив. Во [[1939]] година таа била примена во [[СКОЈ]], после што работела поинтензивно. Била вешта во регрутирањето на нови активисти од редовите на младината. ==Учество во НОБ== По капитулацијата на [[Кралство Југославија]], таа работела на подготовките за вооружена борба. Во [[КПЈ]] била примена во јуни [[1941]] година. Револуционерните задачи станувале тешки, опасни и барале максимална посветеност. Караманди раководи со групите во градот, ги извршувала задачите на [[СКОЈ]] и посебно по партиска линија. Нејзината партиска активност ја забележала окупаторската полиција при што ја уапсиле. Во полицијата таа храбро се држи и ништо не признава. Пуштена била од затвор, но знаела дека полицијата ја следи, па затоа по совет на Месниот комитет на [[КПЈ]] за [[Битола]] таа се повлекла во илегала. Во јануари 1942 година станала членка на Покраинскиот комитет на СКОЈ за Македонија. Како илегалка не можела да развива голема активност и се подготвувала за на пролет да оди со партизаните. На [[22 април]] [[1942]] година пристапила кон [[Битолски партизански одред „Пелистер“|Битолскиот партизански одред „Пелистер“]], но веќе на [[3 мај]] [[1942]] година одредот бил опколен од бугарска војска и полиција. Во повеќечасовната борба Елпида покажала извонредна храброст. Еден митралески рафал тешко ја ранил. Потполно немоќна да изврши самоубиство била фатена од полицијата. Храбро го поднела мачењето при што умрела.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.sojuznaborcibitola.org.mk/1942.htm |title=Настани 1942 година |accessdate=2011-10-18 |archive-date=2011-07-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110722215929/http://sojuznaborcibitola.org.mk/1942.htm |url-status=dead }}</ref> За Народен херој на Југославија е прогласена на [[11 октомври]] [[1951]] година.<ref>„Народни херои од Македонија“, Наша книга, Скопје, 1973, стр. 173</ref> Опеана е и во познатата народна песна „Таму ле, мајко, близу Битола“, напишана од [[Ајри Демировски]] (1950).<ref>[http://pesna.org/song.php?id=510 „Таму ле мајко близу Битола“, текст и музика]</ref> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рв|Elpida Karamandi}} * [http://www.znaci.net/00001/10_116.htm Narodni heroji Jugoslavije] * [http://www.bitolatourist.info/index.php?option=com_content&view=article&id=114%3A-xepoj&catid=41%3A2010-04-08-22-59-20&Itemid=91&lang=mk Битола турист инфо] {{Народни херои на Македонија}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Караманди, Елпида}} [[Категорија:Народни херои на Југославија од Македонија]] [[Категорија:Македонски партизани]] [[Категорија:Македонски Власи]] [[Категорија:Луѓе од Егејска Македонија]] [[Категорија:Народни херои на Југославија]] [[Категорија:Жртви на бугарските фашисти]] duun5yxve5joioox594l0plbx2v18xu Кирил Ќортошев 0 738033 4804088 4801186 2022-08-21T11:05:35Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Кирил Ќортошев | портрет = KKortosev.jpg | px = | опис = Кирил Ќортошев | родено-име = | роден-дата = {{роден на|14|февруари|1922}} | роден-место ={{роден во|Ќустендил}}, [[Македонија]] | починал-дата = {{починал на|11|мај|2003}} | починал-место = {{починал во|Скопје}}, [[Македонија]] | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Фросина (филм)|Фросина]]<br> [[Македонска крвава свадба (филм)|Македонска крвава свадба]]<br>[[Денови на искушение (филм)|Денови на искушение]]<br>[[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]]<br>[[Трст виа Скопје]]<br>[[Републиката во пламен (филм) |Републиката во пламен]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Кирил Ќортошев''' ({{роден во|Ќустендил|Бугарија}}, {{роден на|14|февруари|1922}} - {{починат во|Скопје}}, {{починат на|11|мај|2003}}) — македонски [[филм]]ски, [[театар]]ски и [[телевизија|телевизиски]] [[актер]] и [[режисер]].<ref>{{наведена книга|last=Стефановски|first=Ристо |title=Летопис на македонската драма и на театарот во Македонија|publisher=Дирекција за култура и уметност|date=1998}}</ref> ==Животопис== Ќортошев е роден 14 февруари [[1922]] година во [[Ќустендил]], [[Бугарија]]. Од октомври [[1945]] година станал член на [[Македонскиот народен театар]], каде што, со прекини, поминал 32 години професионален ангажман. Дел од уметничката кариера ја поминал и во [[Драмски театар - Скопје|Драмскиот театар]]. Во [[1965]] година ја добил [[награда „13 Ноември“|наградата „13 Ноември“]] што ја доделува градот [[Скопје]]. Потоа следувале награда за најдобро глумечко остварување на Македонскиот театарски фестивал (МТФ) Војдан Чернодрински за улогата на Тате во претставата Макавејските празници ([[Прилеп]], [[1983]]); Награда за животно дело на МТФ Војдан Чернодрински (Прилеп, [[1996]]) ==Филмографија== {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1952 || [[Фросина (филм) |Фросина]] ТВ-филм || Каравил |- | 1960 || [[Давид, Голабиј и петел]] ТВ-филм || |- | 1964 || [[Под исто небо]] ТВ-филм || |- | 1965 || [[Денови на искушение (филм) |Денови на искушение]] ТВ-филм || Крсто |- | 1965 || [[Крчмите]] ТВ-филм || |- | 1967 || [[Мементо]] ТВ-филм || Пијаница |- | 1967 || [[Македонска крвава свадба (филм) |Македонска крвава свадба]] ТВ-филм || |- | 1979 || [[Бамја]] ТВ-филм || |- | 1969 || [[Малјва]] ТВ-филм || Сергеј |- | 1969 || [[Време без војна (филм) |Време без војна]] ТВ-филм || Фрне |- | 1969 || [[Сеништа]] ТВ-филм || |- | 1969 || [[Враќање од рајот]] ТВ-филм || |- | 1969 || [[Републиката во пламен]] ТВ-филм || |- | 1970 || [[Мијсие од малото место]] ТВ-филм || |- | 1970 || [[Вујковиот сон]] ТВ-филм || |- | 1970 || [[Мртва стража]] ТВ-филм || |- | 1970 || [[Коктел за четворица]] ТВ-филм || |- | 1970 || [[Цената на градот]] ТВ-филм || Заложник 3 |- | 1971 || [[Некаде морам да те чекам]] ТВ-филм || |- | 1971 || [[Делба]] ТВ-филм || |- | 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм || |- | 1972 || [[Истрел (филм) |Истрел]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Луѓе и птици]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Добра долина]] ТВ-филм || |- | 1974 || [[Како се сакаа Петфет и Леонида]] ТВ-филм || Леонида |- | 1975 || [[Прва вечер]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Парадоксот на Диоген]] ТВ-филм || Судијата |- | 1975 || [[Јад (филм) |Јад]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија || |- | 1975 || [[Светецот од Слатина]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Шути и рогати]] ТВ-серија || |- | 1977 || [[Итар Пејо]] ТВ-серија || |- | 1977 || [[Дожливото сонце]] ТВ-филм || |- | 1978 || [[Белиот ѕид]] ТВ-филм || |- | 1978 || [[Златни години]] ТВ-серија || Никола |- | 1979 || [[Хихирику]] Радио-емисија || |- | 1980 || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм || |- | 1981 || [[Милион маченици]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Јужна патека]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || |- | 1982 || [[Јагне на ражен (ТВ-филм) |Јагне на ражен]] ТВ-филм || Стојан |- | 1983 || [[Премиера]] ТВ-филм || |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1983 || [[Кога тетин Клименте сеташе над градот]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Исчекување]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Комедијанти]] ТВ-серија || |- | 1984 || [[Камчевци]] ТВ-серија || |- | 1984 || [[Хихирику - 5 години (филм) |Хихирику - 5 години]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Случки од животот]] ТВ-серија || |- | 1985 || [[На наш начин]] ТВ-серија || |- | 1985 || [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм || |- | 1985 || [[Сомнително лице]] ТВ-филм || |- | 1986 || [[Состојба пред инфаркт]] ТВ-филм || |- | 1986 || [[Климент Охридски (филм) |Климент Охридски]] ТВ-филм || Стариот селанец |- | 1987 || [[Трета доба]] ТВ-филм || Тошо |- | 1987 || [[Претежно ведро]] ТВ-филм || Дедо Фидан |- | 1987 || [[Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Дедото на Арио |- | 1987 || [[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]] ТВ-филм || Селанецот |- | 1988 || [[За сега без добар наслов]] ТВ-филм || Пекар |- | 1989-1993 || [[Еурека]] ТВ-серија || Управникот |- | 1991 || [[Опстанок]] ТВ-серија || Овччар |- | 1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македониски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 1992 || [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм || Тошо |- | 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Кафеанџијата |- | 1994 || [[Прекалени]] ТВ-серија || Попот Рабуж |- | 1994 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приакзни]] ТВ-серија || |- | 1994-1995 || [[Бумбари]] ТВ-серија || |- | 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1995 || [[Ангели на отпад (филм) |Ангели на отпад]] ТВ-филм || Рензионер 5 |- | 1998 || [[Збогум на 20-тиот век]] ТВ-филм || |- | 2001 || [[Народен пратеник]] ТВ-филм || |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|0181487}} *[http://www.maccinema.com/avtor_detali.asp?IDSORABOTNIK=117 Кирил Ќортошев на МИФЦ] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070319184824/http://www.maccinema.com/avtor_detali.asp?IDSORABOTNIK=117 |date=2007-03-19 }} *[http://www.mactheatre.edu.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=49&str=26 Кирил Ќортошев на Институтот за театрологија] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120214101840/http://www.mactheatre.edu.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=49&str=26 |date=2012-02-14 }} *[http://star.utrinski.com.mk/?pBroj=1164&stID=7293&pR=5 Ин мемориам - Кирил Ќортошев (1922 - 2003) Заминување на доајенот на македонскиот театар] {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ќортошев, Кирил}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Македонски режисери]] [[Категорија:Добитници на наградата „13 Ноември“]] lbmrz5ure70udbaid0kgbkazca7q06g Новак Ѓоковиќ 0 758204 4803856 4790834 2022-08-20T13:06:43Z Boja02 69603 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Тенисер | име на играчот = Новак Ѓоковиќ | слика = [[Податотека:Novak Djokovic Eastbourne tennis 2017-12-2 (35456277672) (cropped).jpg|250px]] | прекар = Ноле, Џокер | земја = {{SRB}} | место на живеење = [[Монте Карло]], [[Монако]] | дата на раѓање = [[22 мај]] [[1987]] | место на раѓање = [[Белград]], [[СФР Југославија]] | висина = 1.88м | тежина = 80 кг | професионалец = 2003 | игра со = десна рака | заработено пари = [[Долар|$]] 149.798.813 * <small>&nbsp;[[Open Era tennis records – men's singles#Prize money|најмногу во историјата на тенисот]]</small> | синглови = 968–195 (83,1%) | титули во синглови = 85 | место во синглови = Бр. '''1''' (4 јули 2011 година) | моментен ранг = Бр. '''1''' | Австралијан Опен = '''П''' (2008, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016, 2019, 2020, 2021) | Ролан Гарос = '''П''' (2016, 2021) | Вимблдон = '''П''' (2011, 2014, 2015, 2018, 2019, 2021, 2022) | УС Опен = '''П''' (2011, 2015, 2018) | Финални турнири = '''П''' (2008, 2012, 2013, 2014, 2015) | Олимписки игри = бронзен медал (2008) | двојки = 59–73 (43,4%) | титули во двојки = 1 | место во двојки = Бр. 114 (30 ноември 2009 година) | моментен ранг = Бр. '''219''' | екипни настапи = '''П''' (Дејвис куп, 2010) | надоградено на = 12 јули 2021 }} {{MedalTableTop|}} {{MedalSport|Тенис во машка конкуренција}} {{MedalCountry|{{SRB}}}} {{MedalCompetition|[[Олимписки игри]]}} {{MedalBronze|[[2008 Summer Olympics|2008 Пекинг]]|[[Tennis at the 2008 Summer Olympics – Men's Singles|Синглови]]}} {{MedalBottom}} '''Новак Ѓоковиќ''' ({{lang-sr|Новак Ђоковић}}; {{роден на|22|мај|1987}} во {{роден во|Белград}}) — [[Србија|српски]] професионален [[тенисер]]. Ѓоковиќ бил првиот српски тенисер кој победил на „гренд-слем“ турнир во поединечна категорија и најмладиот играч кој стигнал до полуфиналето на еден „гренд-слем“ тунир.<ref>{{Наведена мрежна страница|title = Roger Federer vs. Novak Ðoković Australian Open Preview|url = http://www.tennis-x.com/story/2008–01–24/h.php|accessdate = 2011-10-24}}{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Тој е еден од четирите играчи (заедно со [[Давид Налбандијан]], [[Давид Ферер]] и [[Рафаел Надал]]) кој го победил [[Роџер Федерер]] трипати во една календарска година; еден од трите играчи (заедно со Налбандијан и [[Николај Давиденко]]) кој ги победил и Федерер и Надал во еден ист турнир; најмладиот играч од поновата ера кој ги победил трите најдобри [[тенис]]ери еден по друг, кога во [[Роџерс-куп]]от во 2007 година ги победил третиот, вториот и првиот тенисер во светот ([[Енди Родик]], [[Рафаел Надал]] и [[Роџер Федерер]], соодветно) итн. Ѓоковиќ освоил бронзен медал претставувајќи ја [[Србија]] на [[Летни олимписки игри 2008|Олимписките игри во 2008 година]], а во 2010 година ја предводел [[Србија]] до победата во [[Дејвис купот]]. Ѓоковиќ завршувал на третото место на табелата на АТП во четири последователни години, од 2007 до 2010 година. Од финалето во Дејвис купот во 2010 година до „мастерсот“ во Рим во 2011 година, Ѓоковиќ направил низа од 36 последователни победи, вклучувајќи ги титулите на [[Австралијан Опен]], [[Дубаи]], „мастерсот“ во Индијан Велс, Србија Опен и „мастерсот“ во Мадрид. Подоцна, тој победил на 41 последователни натпревари од почетокот на 2011 година, што е втора најдолга низа од 1980 година (зад [[Џон Мекинро]] кој имал 42 последователни победи во 1984 година). Ѓоковиќ е двоен добитник на наградата најдобар спортист во Србија и најдобар спортист според [[Олимпискиот Комитет на Србија]] и се смета за најдобриот машки тенисер кој произлегол од [[Србија]] и од поранешната [[Југославија]]. Исто така, Ѓоковиќ е носител на [[Орденот на Св. Сава]], најголемиот орден на [[СПЦ]]. == Животопис == Новак Ѓоковиќ е роден во [[Белград]], [[СФР Југославија]] на [[22 мај]] [[1987]] година, од родителите Срѓан Ѓоковиќ и Дијана Жагар. Неговиот татко е [[Срби]]н со [[Косовски Срби|косовско]] и [[:sr:Срби у Црној Гори|црногорско]] потекло, а мајка му е [[Хрвати|Хрватка]]. Неговите двајца помлади браќа Ѓорѓе и Марко, исто така, се тенисери со професионални аспирации. Новак е оженет со Јелена Ристиќ.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.zimbio.com/Jelena+Ristic/articles/Ol59RXZuV3l/Novak+Djokovic+Girlfriend+Jelena+Ristic+Watches |title=Novak Djokovic's Girlfriend Jelena Ristic Watches Him Win 1st US Open Title – Jelena Ristic |publisher=Zimbio |date=12 September 2011 |accessdate=2011-10-29}}</ref> Тој започнал да игра тенис на четиригодишна ворзаст, а на осумгодишна возраст бил забележан од југословенската [[тенис]]ка легенда [[Јелена Генчиќ]], која за него изјавила: „Ова е најголемиот талент кој сум го видела од [[Моника Селеш]]“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://sports.espn.go.com/sports/tennis/news/story?id=3243000|title=Behind every good man is an even better woman coach|last=Drucker|first=Joel|publisher=ESPN|date=14 February 2008|accessdate=2011-7-8}}</ref><ref name="djokovic.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.novakdjokovic.rs/bio_profile.php?jezik=2 |title=Novak Djokovic's Official Website |publisher=Novakdjokovic.rs |accessdate=2011-10-29}}</ref> На возраст од 12 години, Новак поминал три месеци во тениската академија на [[Никола Пилиќ]] во [[Минхен]], [[Германија]], а на возраст од 14 години, започнала неговата меѓународна тениска кариера, победувајќи на европското првенство во поединечна, дубл и тимска конкуренција. Тој живее во [[Монте Карло]], [[Монако]]. Ѓоковиќ е, исто така, познат по неговите хумористични имитации на неговите пријатели помеѓу играчите надвор од теренот. Така, по неговата победа во [[2007]] година на [[УС Оупен]] во четвртфиналето над [[Карлос Моја]], тој ја забавувал публиката, имитирајќи ги [[Рафаел Надал]] и [[Марија Шарапова]]. Подоцна, тој направил и имитација на тенискиот великан [[Џон Мекинро]], на УС Опен во [[2009]] година, кога одиграл краток натпревар со Мекинро, на големо задоволството на публиката. Поради неговиот добродушен карактер, тој го заработил прекарот „Џокер“, врз основа на неговото презиме и зборот „шегаџија“ (Joker). == Тениска кариера == === Рана кариера === Во [[2001]] година, како член на репрезентацијата на [[СР Југославија]], Ѓоковиќ стигнал до финалето на Јуниорскиот Дејвис Куп за возраст до 14 години, каде што го загубил мечот во поединечна категорија. На почетокот на неговата професионална кариера, Ѓоковиќ главно играл во групната фаза на турнирите, освојувајќи по три од секој од нив од [[2003]] до [[2005]] година. Неговиот прв турнир за пласман бил во [[Умаг]] во [[2004]] година, каде што се соочил со [[Фелипо Воландри]], при што загубил со 6-7 и 1-6. За првпат, тој заиграл на некој [[Гренд слем]] турнир во 2006 година, кога се квалификувал на [[Отворено првенство на Австралија|Отвореното првенство на Австралија]]. Таму, во првото коло тој се сретнал со [[Марат Сафин]] (кој таа година гоосвоил турнирот) и загубил убедливо во три сета (0-6, 2-6 и 1-6). === 2006 година === Во 2006 година вниманието на јавноста го привлекле гласовите дека неговото семејство може да се пресели од [[Србија]] во [[Британија]], но тие гласини не влијаеле врз играта на Ѓоковиќ. Така, тој набргу стигнал до 40-тото место на светската ранг-листа поради пласманот во четврфиналето на [[Ролан Гарос]] и пласманот во четвртото коло на [[Вимблдон]]. Три недели по Вимблдон, Ѓоковиќ ја освоил својата прва титула на Холандското отворено првенство во [[Амстердам]], и тоа без да загуби ниту еден сет, победувајќи го [[Николас Масу]] во финалето. Својата втора титула во кариерата Ѓоковиќ ја освоил на турнирот во [[Мец]], со што за првпат во кариерата успеал да се пласира меѓу најдобрите 20 тенисери во светот. === 2007 година === Ѓоковиќ ја започнал годината победувајќи на турнирот во [[Аделаид]], победувајќи го Австралиецот [[Крис Гучионе]] во финалето, за потоа да изгуби во четвртата рунда на [[Австралијаn Опен]] од подоцнежниот шампион [[Роџер Федерер]] во два сета. Неговите успеси на турнирите во [[Индијан Велс]] и [[Ки Бискејн]], каде бил вицешампион и шампион последователно, му овозможиле да влезе меѓу десетте најдобри тенисери во светот. Ѓоковиќ го загубил финалето во Индијан Велс од [[Рафаел Надал]], но потоа го победил Надал во четвртфиналето во Ки Бискејн, пред да го победи [[Гиљермо Кањас]] во финалето. Веднаш по неговата прва титула во „Мастерс“-серијата тој се вратил дома за да ѝ помогне на својата земја да стигне до светската група во [[Дејвис Куп]]от. [[Србија]] се соочила со [[Грузија]] и Ѓоковиќ донел бод со победата над [[Џорџ Чантуриа]]. Потоа, Ѓоковиќ играл и на „мастерсот“ во [[Монте Карло]], каде што бил поразен од [[Давид Ферер]] во третото коло, а на [[Есторил Опен]] го победил [[Ричард Гаске]] во финалето. Потоа, тој стигнал до четвртфиналињата на двете Интернационал д Италија во Рим и на „мастерсот“ во [[Хамбург]], каде претрпел порази од Надал и од [[Карлос Моја]], последователно. На [[Ролан Гарос]], Ѓоковиќ стигнал до своето прво [[Гренд Слем]] полуфинале каде што загубил од подоцнежниот шампион Надал. На турнирот во [[Вимблдон]], Ѓоковиќ победил во петчасовен меч со [[Маркос Багдатис]] со 7-6, 7-6, 6-7, 4-6, 7-5. Во неговиот прв полуфинален меч со Надал тој морал да се откаже поради проблеми со стапалото и со грбот. Сепак, Ѓоковиќ продолжил со успесите, освојувајќи го Роџерс Купот во [[Монтреал]]. Таму, тој го победил третиот тенисер во светот [[Енди Родик]] во четврфиналето, вториот тенисер во светот Надал во полуфиналето, и првопласираниот тенисер во светот Федерер во финалето. Од 1994 година, кога [[Борис Бекер]] направил таков успех, тоа било првпат некој играч да ги победи прворангираните три тенисери во светот на еден турнир. Исто така, Ѓоковиќ бил вториот играч, пос [[Томаш Бердих]], кој ги победил Федерер и Надал откога тие станале двајцата најдобри тенисери во светот. По овој турнир, [[Бјорн Борг]] изјавил дека Ѓоковиќ е „дефинитивно кандидат за освојување на „гренд слем“ турнир.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.blackrocktourofchampions.com/5/news/2007/borg_djokovic.asp|title=Borg: 'Djokovic can win a Grand Slam'|publisher=BlackRock Tour of Champions|date=13 August 2007|accessdate=13 August 2007|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070929132024/http://www.blackrocktourofchampions.com/5/news/2007/borg_djokovic.asp|archivedate=2007-09-29|url-status=dead}}</ref> Меѓутоа, на турнирот во [[Синсинати]], Ѓоковиќ изгубил уште во второто коло од Моја, во два сета. Сепак, тој стигнал до финалето на „[[УС Опен]]“ каде, иако имал пет сет-топки во првиот и две сет-топки во вториот сет, сепак го загубил финалето од прворангираниот Федерер, во два сета. [[Податотека:Novak Djokovic 2007 US Open.jpg|thumb|right|Djokovic at 2007 US Open (tennis)|2007 УС Опен]] За време на турнирите во 2007 година Ѓоковиќ се појавил како фаворит на публиката, благодарение на неговите имитации на другите играчи на теренот, вклучувајќи ги [[Рафаел Надал]], [[Енди Родик]] и [[Марија Шарапова]]. Ѓоковиќ ја освоил петтата титула во таа година на тенискиот трофеј во [[Виена]], победувајќи го [[Станислас Вавринка]] во финалето. Неговиот следен настап бил на „Мутуа Мадрилеина Мастерс“ во [[Мадрид]], каде што загубил од [[Давид Налбандијан]] во полуфиналето со 6-4, 7-6. Така, Ѓоковиќ ја завршил годината како третопласиран во светот, со што се квалификувал за завршницата на тенискиот Мастерс-куп, но не ги поминал мечевите во групната фаза. Таа година, Ѓоковиќ добил „златен беџ“, награда за најдобар спортист на Србија, а исто така и [[Олимписки комитет на Србија|Олимпискиот Комитет на Србија]] го прогласил за најдобар спортист. === 2008 година === [[Податотека:Djokovic.jpg|thumb|left|upright|Ѓоковиќ на Род Лавер Арена за време на Аустралија Оупен во 2008 година]] Ѓоковиќ ја започнал годината играјќи во [[Хопман купот]], заедно со неговата пријателка Србинката [[Јелена Јанковиќ]] која била третопласирана во светот. Тој ги добил сите натпревари во мечевите за својот тим, стигнувајќи во финалето, каде загубиле од американскиот тим кој се состоел од [[Серена Вилијамс]] и [[Марди Фиш]]. На отвореното првенство на Австралија, Ѓоковиќ стигнал до финалето без ниту еден изгубен сет, вклучувајќи ја и победата на двојниот бранител на овој турнир [[Роџер Федерер]] во полуфиналето. Така тој се пласирал во своето второ [[гренд слем]] финале по ред, а со пласманот во полуфиналето, Ѓоковиќ станал најмладиот играч кој стигнал до полуфиналињата на сите четири гренд слем турнири. Во финалето, Ѓоковиќ го победил [[Французин]]от [[Џо-Вилфред Цонга]] во четири сета (4-6, 6-4, 6-3, 7-6) и ја освоил првата титула на еден „гренд слем“ турнир во поединечна конкуренција.<ref>{{наведени вести|url=http://www.telegraph.co.uk/sport/tennis/australianopen/2290167/Novak-Djokovic-wins-Australian-Open.html|location=London|work=The Daily Telegraph|title=Novak Djokovic wins Australian Open|first=Mark|last=Hodgkinson|date=2008-1-27}}</ref> Следниот настап на Ѓоковиќ му билна Тениското првенство во [[Дубаи]], каде што загубил во полуфиналето од [[Енди Родик]]. [[Податотека:Novak Djokovic Volley 01.jpg|thumb|right|Ѓоковиќ на Пацифик Лајф Опен во 2008 година]] На „мастерсот“ во Индијан Велс, Ѓоковиќ ја освоил својата деветта титула во кариерата во поединечна конкуренција, победувајќи го во финалето [[Американец]]от Марди Фиш, во три сета. Ѓоковиќ ја освоил десеттата титула во кариерата во поединечна конкуренција и четвртата „мастерс“ титула на турнирот во [[Рим]]. Следната недела, на „мастерсот“ во Хамбург, Ѓоковиќ загубил од Надал во полуфиналето. На [[Ролан Гарос]] во [[Париз]], Ѓоковиќ бил трет носител, зад Федерер и Надал. На овој турнир, Ѓоковиќ повторно загубил од Надал во полуфиналето, во два сета. Ѓоковиќ уште еднаш се соочил со Надал, но овој пат во финалето во Квинс клубот, во [[Лондон]], каде пак загубил во два сета (6-7, 5-7). [[Податотека:Novak Djokovic during the 2008 Tennis Masters Cup final3.jpg|thumb|left|upright|Кога го освои Мастерс купот]] На [[Вимблдон]], Ѓоковиќ бил трет носител, меѓутоа загубил во второто коло од [[Марат Сафин]] и со тоа била прекината серијата од пет последователни „гренд слем“ турнири каде стигнувал барем до полуфиналето. Потоа, Ѓоковиќ не успеал да ја одбрани неговата титула од 2007 година во поединечна конкуренција на [[Роџерс купот во Торонто]], каде бил елиминиран во четвртфиналето од [[Енди Мареј]] со 3-6, 6-7. Следната недела, на „мастерсот“ во Синсинати, Ѓоковиќ се пласирал во финалето, победувајќи го Надал, а во финалето повторно загубил од Мареј, во два сета. Неговиот следен турнир била [[Олимписки игри 2008|Олимпијадата во Пекинг]], неговата прва летна Олимпијада. Тој и [[Ненад Жимониќ]] биле втори носители во двојките за мажи, но биле елиминирани во првото коло од чешкиот пар [[Мартин Даманд]] и [[Павел Вишнер]]. Како трет носител во поединечна конкуренција, Ѓоковиќ загубил во полуфиналето од Надал со 4-6, 6-1, 4-6, а потоа, во борбата за бронзениот медал, го победил [[Џејмс Блејк]], во два сета (6-3, 7-6). По Олимпијадата, Ѓоковиќ настапил на [[УС Опен]] како трет носител. Тој заработил неколку повреди за време на натпреварите на турнирот, поттикнувајќи досетка од [[Енди Родик]] дека Србинот има „16 повреди“, вклучувајќи [[САРС]], [[птичји грип]] и вообичаена настинка. Ѓоковиќ го победил Родик во четвртфиналето, а во интервју по мечот изразил неодобрување на коментарите на Родик, зголемувајќи ја поддршката од публиката во [[Њујорк]]. Неговиот настап на [[УС Опен]] завршил со поразот во полуфиналето од [[Роџер Федерер]]. По УС Опен, Ѓоковиќ настапил на уште четири турнири: тој загубил во финалето на [[Тајланд Опен]] од [[Џо-Вилфред Цонга]], во два сета; во ноември бил втор носител на последниот тениски „мастерс“ во [[Шангај]], бидејќи Надал не можел да учествува. Во првиот меч од групата на турнирот, тој го победил [[Хуан Мартин Дел Потро]] во два сета. Потоа го победил [[Николај Давиденко]] во три сета, но го загубил последниот меч во групата против [[Цонга]] со 6-1, 5-6, 1-6. Сепак, и покрај овој пораз, Ѓоковиќ се пласирал во полуфиналето, победувајќи го [[Жиле Симон]] (4-6, 6-3, 7-5), а во финалето го победил Давиденко, со што ја освоил првата титула на тенискиот „Мастерс-куп“. === 2009 година === Ѓоковиќ ја започна годината на Бризбејн Интернешнл во [[Бризбејн]], каде што беше изненаден од [[Ернест Губи]] во првата рунда.<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Djokovic Upset In First Round Match At Brisbane|publisher=The Sports Network. Canadian Press|date=6 January 2009|url=http://www.tsn.ca/canadian_hockey/story/?id=262117|accessdate=2011-9-17}}</ref> На Медибанк Интернешнл во [[Сиднеј]] тој загуби од [[Јарко Ниеминен]] во полуфиналето. Ѓоковиќ ќе беше број 2 во светот доколку го победеше овој меч. Како бранител на титулата на Австралијан Опен, Ѓоковиќ се повлече од неговиот четвртфинален меч со поранешниот број 1 во светот [[Енди Родик]] додека губеше во четвртиот сет со 6-7, 6-4, 6-2, 2-1 поради исцрпеност од жештината, грчеви во мускулите и болка. Неговото повлекување навлече критики од неколкуте играчи кои останаа на турнирот, вклучувајќи го и [[Роџер Федерер]]. Откако загуби во полуфиналето на Оупен 13 турнирот во [[Марсеј]] од [[Џо-Вилфред Цонга]], Ѓоковиќ ја освои титулата во поединечна конкуренција на тениското првенство во [[Дубаи]], победувајќи го [[Давид Ферер]] за да ја освои својата дванаесетта титула во кариерата. Наредната недела Ѓоковиќ беше шампионот кој ја брани титулата во [[БиЕнПи Парибас Опен]] во Индијан Велс, [[Калифорнија]], илјадитиот настан на светската АТП Мастерс турнеја, но загуби од Родик во четвртфиналето со 6-3, 6-2. На Сони Ериксон Опен во Ки Бискејн, Флорида, уште еден илјадити светски АТП Мастерс турнир Ѓоковиќ го победи Федерер во полуфиналето 3-6, 6-2, 6-3 пред да загуби од [[Енди Мареј]] во финалето. [[Податотека:Novak Djokovic - 2009 US Open.jpg|thumb|right|Ѓоковиќ за време на УС Опен во 2009 година]] Ѓоковиќ стигна до финалето на наредниот светски АТП Мастерс 1000 турнир, на Ролекс Мастерс во [[Монте Карло]] на песок, каде загуби од [[Рафаел Надал]] во финалето. На Интернационал ДиЕнБи д Италија во [[Рим]], уште еден турнир од Светската АТП Мастерс турнеја, Ѓоковиќ беше бранител на трофејот, но уште еднаш загуби во финалето од [[Роџер Федерер]]. Ова предизвика Ѓоковиќ да се симне до четвртото место на АТП списокот на 11 мај, завршувајќи 81 последователна недела како трет во светот. Ѓоковиќ беше прв носител на турнирот во неговиот роден град на Србија-Оупен во [[Белград]]. Тој го победи финалистот по првпат, [[Лукаш Кубот]] за да ја освои својата втора титула во таа година. Како трет носител на [[Мутуа Мадриеина Мадрид Опен]], Ѓоковиќ се пласираше во финалето без изгубен сет. Таму се соочи со Надал за третпат во пет недели и, покрај трите меч топки изгуби со 3-6, 7-6, 7-6. Натпреварот, со 4 часа и 2 минути, беше најдолгиот меч во три сета во поединечна конкуренција на светската АТП турнеја во поновата ера. На Ролан Гарос тој загуби од Германецот [[Филип Колшраибер]] во третата рунда со 6-4, 6-4,6-4. Ѓоковиќ ја започна сезоната на трева на [[Гери Вебер Опен]], каде после повлекувањето на Федерер, тој се натпреваруваше како прв носител. Тој се пласира во финалето, каде што загуби од Германецот [[Томи Хас]]. Ѓоковиќ исто така згуби од Хас и во четвртфиналето на [[Вимблдон]] со 7-6, 7-6, 4-6, 6-3. За време на Ју Ес отворените серии, Ѓоковиќ стигна до четвртфиналето во Роџерс купот во Монтреал пред да загуби од [[Енди Родик]] со 6-4, 7-6. Ова беше негов трет пораз од Родик таа година. На Мастерсот на Западната и Јужната Финансиска група во Синсинати, Ѓоковиќ го победи третиот во светот [[Рафаел Надал]] во полуфиналето со 6-1, 6-4 за да стигне до своето второ едноподруго финале на ова натпреварување. Тој загуби во финалето од светскиот рекет број 1 [[Роџер Федерер]] со 6-1, 7-5. На [[УС Опен]] во 2009 година, Ѓоковиќ стигна до полуфиналето притоа губејќи само два сета, победувајќи ги таквите како [[Иван Љубичиќ]], 15 носител [[Радек Штепанек]] и 10 носител [[Фернандо Вердаско]] на патот до полуфиналето. Сепак тој загуби од Федерер во полуфиналето во тешка и тврда средба со 7-6, 7-5, 7-5. Ѓоковиќ потоа учествуваше во Чајна Опен во [[Пекинг]]. Тој го победи [[Виктор Ханеску]], [[Виктор Троицки]], [[Фернандо Вердаско]] и [[Робин Содерлинг]] на патот до финалето, каде го победи [[Мартин Чилиќ]] во два сета 6-2, 7-6 освојувајќи ја третата титула таа година. Ѓоковиќ го достигна 3-тото место во светот на 19 октомври, како резултат на неговата изведба на овој турнир.и повлекувањето на [[Енди Мареј]] од Шангај Мастерс во 2009 година. На воведот во Шангај АТП Мастерс 1000 Ѓоковиќ загуби во полуфиналето од шестиот носител и подоцнежен шампион [[Николај Давиденко]] со 6-4, 4-6, 6-7 во меч од 3 часа. На Давидоф Свис Индорс во [[Базел]], Ѓоковиќ го доби првиот меч во кариерата неречен дупли ѓеврек победувајќи го [[Јан Хенрих]] со 6-0, 6-0 за пласман во четврт-финалето. Таму се врати од дефицит од еден сет и еден брејк до победа против [[Станислас Вавринка]] во четврт-финалето, 3-6, 7-6, 6-2. Во полуфиналето тој спаси три меч топки за да дојде до победа против [[Радек Штепанек]], 6-7, 7-5, 6-2. Во финалето тој го победи домашниот фавотит и бранителот на три титули во ова натпреварување [[Роџер Федерер]] со 6-4, 4-6, 6-2 за да ја освои четвртата титула таа година. Со таа победа Ѓоковиќ го задржа совршениот резултат од 15-0 на Светските АТП 500 турнири во 2009 година. На последниот Мастерс 1000 настан во годината БиЕнПи Парибас Мастерс во [[Париз]], Ѓоковиќ конечно ја освои својата прва титула во Мастерс 1000 таа година. Го победи [[Рафаел Надал]] со 6-2, 6-3 во полуфиналето во 77 минути удурајќи 31 винер на пат кон победата. Во финалето Ѓоковиќ издржа неколку враќања во мечот од страна на [[Гаел Монфис]] конечно преовладувајќи, 6-2, 5-7, 7-6. Ближејќи се кон крајот на годината, финалето на АТП светската турнеја во [[Лондон]] бранителот на титулата Ѓоковиќ го победи [[Николај Давиденко]] во неговиот прв натпревар во групата 3-6, 6-4, 7-5, зголемувајќи ја својата победничка серија на 11 мечеви. Неговата серија беше сепак прекината во вториот меч, каде Ѓоковиќ кој изгледаше уморно изгуби за првпат во неговиот шести меч во кариерата против [[Робин Содерлинг]], 7-6, 6-1. И покрај победата против [[Рафаел Надал]], 7-6, 6-3 во финалниот меч Ѓоковиќ не успеа да се пласира во полуфиналето поради процентот на добиени сетови кој беше инфериорен со оној на Давиденко во нерешениот резултат помеѓу Содерлинг, Давиденко и Ѓоковиќ (сите тројца ја завршија оваа фаза со учинок од 2-1). Ѓоковиќ ја заврши годината како трет во Светот, трета година по ред. Ѓоковиќ одигра 97 натпревари за време на целата година повеќе од било кој играч на АТП светската турнеја со резултат 78-19 победи наспрема порази. Во продолжение како предводник на АТП светската турнеја во победи во мечевите, тој ги достигна најдобрите во кариерата 10 финалиња, освојувајќи 5 титули. === 2010 година === Ѓоковиќ ја започна годината играјќи во Којонг Класик, егзибиционистички настан. Во неговиот прв натпревар тој го победи [[Томи Хас]], но изгуби од [[Фернандо Вердаско]] во вториот. Ѓоковиќ учествуваше во егзибиционен натпревар против Австралиецот [[Бернард Томиќ]] кој е 291 во светот и загуби. На [[Австралијан Опен]], Ѓоковиќ бил елиминиран во четврт-финалето од [[Џо-Вилфред Цонга]] во пет сета 6-7, 7-6, 6-1, 3-6, 1-6 борејки се со болката од почетокот на мечот и од четвртиот сет па натаму.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://au.sports.yahoo.com/tennis/news/article/-/6730661/djokovic-blames-illness|title=Djokovic blames illness|accessdate=2010-1-28|date=2010-1-28|archive-date=2010-01-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20100129064031/http://au.sports.yahoo.com/tennis/news/article/-/6730661/djokovic-blames-illness|url-status=dead}}</ref> И покрај поразот Ѓоковиќ го достигна највисокото место во кариерата број 2 во светот. [[Податотека:Rogers Cup 2010 Djokovic Federer108 crop.jpg|thumb|175px|left|Ѓоковиќ на Роџерс купот во 2010 година]] Тој стигна до полуфиналето на Светскиот Турнир ЕЈБиЕн АМРО во [[Ротердам]], каде загуби од [[Михаил Јужни]] 6-7, 6-7, и покрај тоа што имаше сет топка во вториот сет каде се играше тај брејк. На тениското првенство во Дубаи во О.А.Е., Ѓоковиќ стигна до неговото второ последователно финале на овој турнир откако ги победи своите противници во 3 сета од првата рунда па натаму. Во финалето тој го победи Русинот [[Михаил Јужни]] 7-5, 5-7, 6-3 со што ја освои првата титула таа година. Ова беше првпат во неговата кариера да одбрани една титула. Тој потоа учествуваше во Дејвис купот за Србија во пресметката против [[САД]] на песок во Белград. Тој и помогна на Србија да стигне до своето прво четврт-финале во еден [[Дејвис куп]] со победата од 3-2, победувајќи го [[Сем Кереј]] во четири сета, и [[Џон Ишнер]] во пет сета. Ѓоковиќ потоа учествуваше во првиот Мастерс 1000 настан таа година во Јужна Америка. На БиЕнПи Парибас во Индијан Велс, тој загуби во четвртата рунда од подоцнежниот шампион Иван Љубичиќ 5-7, 3-6. На Сони Ериксон Оупен во Мајами, тој претрпе шокантен пораз, губејќи го својот прв меч од [[Оливие Рохус]] 2-6, 7-6, 4-6. Ова беше неговиот прв пораз уште во првата рунда од поразот од [[Фабрик Санторо]] на БиЕнПи Парибас Мастерс во 2007 година. Ѓоковиќ тогаш објави дека престанал да работи со Тод Мартин како негов тренер. Тој призна дека Мартин направил обид да го смени неговото движење при сервисот, мала промена во техниката што предизвикало тој да направи голем број на дупли грешки за време на неговите мечеви и значително да ја намали заканата при сервирањето. Во неговиот прв турнир на песок таа година Ролекс Мастерсот во Монте Карло топ носителот Ѓоковиќ стигна до полуфиналето со победата над Станислас Вавринка и Давид Налбандијан кој се наоѓаше во одлична форма. Во полуфиналето тој загуби за првпат во неговите пет средби со [[Фернандо Вердаско]] 2-6, 2-6. Ѓоковиќ повторно загуби од Вердаско на Интернационал БиЕнЕл д Италија во Рим, овој пат во четврт-финалето 6-7, 6-3, 4-6. Ѓоковиќ подоцна рече дека неговата моментална форма е ограничена од алергиите кои ги има во последните два месеци. Како шампион бранител на турнирот во неговиот роден град, Србија Опен во [[Белград]], тој се повлече во четврт-финалето додека губеше од 330 во Светот [[Филип Краијновиќ]] со 4-6. Тој подоцна најави и повлекување од Мутуа Мадрилеина Опен во Мадрид поради болест. Ѓоковиќ настапи на Ролан Гарос како трет носител. Тој ги победи [[Евгениј Корољов]], [[Кеи Нишикори]], [[Виктор Ханеску]] и [[Роби Гинепри]] на патот до четврт-финалето каде загуби од [[Јурген Мецер]] во пет сета 3-6, 2-6, 6-2, 7-6, 6-4. Кога Мецер сервираше за победа во мечот при 5-4 во петтиот сет, Ѓоковиќ удри форхенд дијагонала што би му донела предност од 0-30. Подоцнежната одлука утврдена од судијата [[Карлос Бернандез]] беше аут, одлука на која Ѓоковиќ негодуваше. Ѓоковиќ го загуби бодот и мечот. Подоцнежното испитување соколово око покажа дека Ѓоковиќ бил во право и дека топчето навистина било внатре; тоа беше првпат Ѓоковиќ да загуби еден [[Гренд Слем]] натпревар во поединечна конкуренција откако ги добил првите два сета. Ѓоковиќ уште еднаш влезе на првенството во [[Вимблдон]] како трет носител, го победи [[Оливие Рохус]], [[Тејлор Дент]], [[Алберто Монтанес]], [[Лејтон Хјуит]], [[Јен Хсу Лу]] на патот до полуфиналето, каде загуби од [[Томаш Бердих]] во три сета 6-3, 7-6, 6-3. Ѓоковиќ потоа се натпреваруваше на Роџерс купот во [[Торонто]] каде што се соочи со [[Роџер Федерер]] во полуфиналето и загуби 6-1, 3-6, 7-5. Ѓоковиќ исто така се натпреваруваше во дубл со [[Рафаел Надал]] во своевремено, високопрофилно партнерство. Ова беше првпат после 1976 година Кога [[Џими Конорс]] и [[Артур Аше]] како број еден и број два се споија правејќи дубл дрим тим. Меѓутоа, тие изгубија во првата рунда од Канаѓаните [[Милош Раонич]] и [[Васек Пописил]]. Ѓоковиќ загуби во четврт-финалето на Мастерсот на Западната и Јужна Финансиска Група во Синсинати од [[Енди Родик]]. [[Податотека:Nole servira.jpg|thumb|150px|right|Ѓоковиќ за време на меч од Дејвис купот против Чешка]] [[Податотека:Novak Đoković at the 2010 US Open 02.jpg|thumb|300px|left|Ѓоковиќ на УС Опен 2010 година]] Како трет носител на УС Опен, Ѓоковиќ беше многу блиску до пораз во првата рунда, кога заостануваше два сета и уште еден му требаше за да изгуби, брејк во четвртиот сет и неколку брејк бодови кои би го оставиле пократок за два брејка во четвртиот сет за да го победи својот сонародник [[Виктор Троицки]] во средината на екстремната жештина. Ѓоковиќ на крајот победи 6-3, 3-6, 2-6, 7-5, 6-3. Потоа тој ќе ги победи [[Филип Печнер]], Американците [[Џејмс Блејк]] и [[Марди Фиш]] и 17 носител [[Гаел Монфис]] сите во три сета за да стигне до полуфиналето на [[УС Опен]] четврта година по ред. Во полуфиналето тој се соочи со [[Роџер Федерер]], од кого изгуби во финалето во 2007 и 2008 година и во полуфиналето во 2009 година. Многу блиску до пораз, Ѓоковиќ се врати до победа 5-7, 6-1, 5-7, 6-2, 7-5, спасувајќи две меч топки при 5-4 на негов сервис во последниот сет. Со победата ја прекина низата од четири последователни порази во [[Гренд Слем]] полуфиналињата. Ова исто така беше првата победа на Ѓоковиќ над Федерер на УС Опен во четвртиот обид, и негова прва победа над Федерер во еден [[Гренд Слем]] од [[Австралија Опен]] во 2008 година. Ова исто така го направи еден од двата играчи кои го победиле Федерер повеќе од еднаш на Гренд Слем турнирите од кога Федерер стана број 1 (другиот е Надал). Ѓоковиќ изгуби од Надал во финалето со 4-6, 7-5, 4-6, 2-6, во меч во кој Надал ја комплетираше својата кариера во освоени Гренд Слем титули. Откако и помогна на Србија да ја победи Чешка со 3-2 за да стигне до финалето на [[Дејвис купот]], Ѓоковиќ се натпреваруваше на Чајна Опен како прв носител и шампион бранител на титулата. Тој ја освои титулата втора година по ред по победата над [[Маоксин Гонг]], [[Марди Фиш]] (Американецот се повлече па оваа победа се сметаше за “заминување”), [[Жиле Симон]] и Џон Ишнер на патот до финалето. Ѓоковиќ таму го победи осумнаесеттиот носител Шпанецот [[Давид Ферер]] со 6-2, 6-4. На Мастерсот во [[Шангај]]Ѓоковиќ стигна до полуфиналето каде изгуби од [[Роџер Федерер]] со 4-6, 5-7. Ѓоковиќ го одигра својот последен турнир таа година во Финалето на Барклајс АТП Светската Турнеја во [[Лондон]]. Ѓоковиќ се наоѓаше во групата А заедно со [[Рафаел Надал]], [[Томаш Бердих]] и [[Енди Родик]]. Ѓоковиќ го доби неговиот прв меч од групата против Бердих 6-3, 6-3. Потоа се соочи со Надал каде загуби во два сета со 5-7, 2-6. Ѓоковиќ изјави после мечот дека едвај гледал со неговото десно око и дека при 4-4 во првиот сет Ѓоковиќ морал да ги смени контактните леќи. Низ мечот, Ѓоковиќ сменил три вида на контактни леќи во обид да го реши проблемот. Тој го победи Родик со 6-3, 6-2 во последниот меч во групата и беше со сигурност во полуфиналната фаза, завршувајчи втор во својата група за да се намести за вкусна пресметка со [[Роџер Федерер]]. Тој загуби од подоцнежниот шампион Федерер со 1-6, 4-6. Ѓоковиќ ја заврши годината на третото место во светот четврта година по ред на оваа позиција. Тој беше награден со титулата “Српски спортист на годината“од страна Олимпискиот Комитет на Србија и “Српски атлет на годината” од страна на Ди Ес Ел спорт. === 2011 година === {{multiple image |align = |direction = vertical |header = Шампион на Австралија Опен 2011 |header_align = center |header_background = |footer = |footer_align = center |footer_background = |width = 200 |image1 = Novak Djokovic at the 2011 Australian Open6.jpg |width1 = 180 |image2 = Novak Djokovic at the 2011 Australian Open1.jpg |width2 = 180 |image3 = Novak Djokovic at the 2011 Australian Open5.jpg |width3 = 180 }} [[Податотека:Novak Djokovic AO win 2011.jpg|thumb|left|upright|Ѓоковиќ како го држи трофејот на Австралија Опен за 2011 година]] Ѓоковиќ ја започнал годината на австралискиот егзибициски [[Хопман куп]], каде што не загубил ниту еден меч. На првиот [[Гренд Слем]] турнир таа година ([[Отворено првенство на Австралија (2011)|Отвореното првенство на Австралија]]), Ѓоковиќ бил трет носител, зад [[Рафаел Надал]] и бранителот на титулата [[Роџер Федерер]]. Притоа, тој бил подобар од [[Марсел Гранолес]] во првото коло (6-1, 6-3, 6-1), а потоа и од [[Иван Дродиг]], победувајќи го во четири сета (7-5, 6-7, 6-0, 6-2). Неговиот колега и близок пријател [[Виктор Троицки]] се откажал во третата рунда, поради повреда, при водство на Ѓоковиќ од 6-2. Во четвртото коло, Ѓоковиќ го победил [[Николас Алмагро]], во три сета (6-3, 6-4, 6-0), додека во четвртфиналето бил подобар од [[Томаш Бердих]], во три сета (6-1, 7-6, 6-1). Потоа, во полуфиналето го победил бранителот на титулата [[Роџер Федерер]] во три сета (7-6, 7-5, 6-4), а во финалето го победил [[Енди Мареј]] (6-4, 6-2 и 6-3), освојувајќи ја втората титула на овој турнир и втората гренд-слем титула во кариерата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.heraldsun.com.au/ipad/djokovic-wins-in-straight-sets/story-fn6bn7je-1225997095404|title=Novak Djokovic wins in straight sets|publisher=''The Herald and Weekly Times''|work=heraldsun.com.au|last=Schlink|first=Leo|date=30 January 2011|accessdate=2011-9-30}}</ref> <br /> Следниот турнир на Ѓоковиќ беше на Тениското првенство во Дубаи, каде што бил втор носител. На патот до финалето, најпрвин го победил [[Микаел Лодра]] со 6-3, 6-3, по што бил подобар и од Лопез, Маер и Бердих. Во финалето, Ѓоковиќ бил подобар од Федерер, во два сета (6-3, 6-3), со што ја освоил третата едноподруго титула на овој турнир. Во продолжение, Ѓоковиќ играал на турнирот во Индијан Велс, каде настапил како трет носител. Таму, тој бил подобар од Федерер во полуфиналето (6-3, 3-6, 6-2) и во финалето играл со првопласираниот тенисер на светот, [[Рафаел Надал]], кого го победил со резултат 4-6, 6-3 и 6-2, остварувајќи серија од 20 последователни победи. Притоа, веќе по победата над Федерер во полуфиналето, на [[21 март]] [[2011]] година, Ѓоковиќ стигнал до второто место на табелата на АТП. <br /> Благодарение на тоа, Ѓоковиќ бил втор носител на „мастерсот“ во Мајами, каде стигнал до финалето, губејќи само 14 гема на патот до него. Притоа, тој успеал да ги победи [[Денис Истомин]] (6-0, 6-1), [[Џејмс Блејк]] (6-2, 6-0), [[Виктор Троицки]] (6-3, 6-2), [[Кевин Андерсон]] (6-4, 6-2) и [[Марди Фиш]] (6-3, 6-1). Во финалето, Ѓоковиќ го победил Надал , во три сета (4-6, 6-3, 7-6)), играјќи 3 часа и 21 минута. Со оваа победа, Ѓоковиќ ја зголемил својата победничка серија на 26 последователни победи и немал пораз во таа сезона. Истовремено, тој станал првиот тенисер кој победил на турнирите во [[Мелбурн]], [[Индијан Велс]] и Мајами од 2006 година, кога тоа му успеало на [[Роџер Федерер]]. <br /> На „мастерсот“ во Монте Карло, Ѓоковиќ се откажал поради повреда на [[колено]]то, но подоцна настапил на [[Отворено првенство на Србија|Отвореното првенство на Србија]], одржано во [[Белград]]. Како прв носител, тој директно се пласирал во втората рунда, каде го победил [[Адријан Унгур]] со резултат 6-2, 6-3, а во четврт-финалето го победил [[Блаж Кавчич]], во два сета (6-3, 6-2), со што стигнал до својата 28. победа во низа. Со повлекувањето на [[Јанко Типсаревиќ]] во полуфиналето, Ѓоковиќ стигнал до своето петто последователно финале во сезоната, каде го победил [[Фелицијано Лопез]], во два сета (7-6), 6-2), остварувајќи ја 29. последователна победа (27 од почетокот на сезоната). <br /> Неговиот следен турнир бил четвртиот „мастерс“ во годината, во [[Мадрид]]. Како втор носител, тој директно се пласирал во втората рунда, каде го победил [[Кевин Андерсон]], во два сета (6-3, 6-4). Во третата рунда, тој го победил [[Гуљелмо Гарсија Лопез]] (6-1, 6-2) добивајќи ги сите бодови на негов сервис. Во четврт-финалето, Ѓоковиќ го победил [[Давид Ферер]] од [[Шпанија]] (6-4, 4-6, 6-3) и со тоа го надминал рекордот на [[Иван Лендл]] од 29 последователни победи од почетокот на сезоната. Во полуфиналето, Ѓоковиќ бил подобар од [[Томаш Белучи]] (4-6, 6-4, 6-1) и во финалето го победил светскиот рекет број 1 - Рафаел Надал (7-5, 6-4), зголемувајќи ја победничката серија на 34 последователни победи (32 победи од почетокот на сезоната). === 2012 година === [[Податотека:Novak Djokovic Miami 2012.jpg|мини|Ѓоковиќ на турнирот во Мајами]] На почетокот на сезоната Ѓоковиќ ја одбранил титулата на [[Отворено првенство на Австралија (2012)|Отвореното првенство на Австралија]], каде во полуфиналето го совладал [[Енди Мареј]] во измачувачки натпревар што траел 4 часа и 50 [[Минута|минути]]. Во финалето се сретнал со Надал во натпревар што траел неверојатни 5 часа и 53 минути, што претставува најдолгото финале во историјата на гренд-слем турнирите. На следните два турнира, на кои ја бранел титулата, во [[Дубаи]] и во [[Индијан Велс 2012|Индијан Велс]], Ѓоковиќ испаднал во полуфиналето, губејќи од Мареј и од [[Џон Изнер]], соодветно. Затоа пак успеал да ја одбрни титулата на турнирот во Мајами, и тоа без ниту еден изгубен сет. Во продолжение, Ѓоковиќ настапил на турнирот во [[Монте Карло]], каде изгубил во финалето од Надал, кој така ја прекинал серијата од седум последователни порази во двобоите со Ѓоковиќ. На Отвореното првенство во [[Мадрид]], Ѓоковиќ изгубил од [[Јанко Типсаревиќ]], додека на турнирот во [[Рим]], каде што ја бранел титулата, повторно претрпел пораз во финалето од Надал. На [[Отворено првенство на Франција 2012|Отвореното првенство на Франција]] ([[Ролан Гарос]]) Ѓоковиќ бил подобар во полуфиналето од Федерер со 3:0 во сетови, но во финалето повторно изгубил од Надал со 1:3 во сетови. На гренд-слем турнирот во [[Вимблдон]], Ѓоковиќ изгубил во финалето од [[Роџер Федерер]] и така го загубил првото место на табелата на АТП. На [[Олимписки игри 2012|Олимписките игри во Лондон]], Ѓоковиќ стигнал до полуфиналето, каде загубил од Мареј. Подоцна, тој играл во финалињата на сите три турнири во [[Северна Америка]], но успеал да го освои само турнирот во [[Торонто]], додека на турнирите во [[Синсинати]] и [[Отворено првенство на САД|Отвореното првенство на САД]] изгубил од Федерер и Мари, соодветно. Сепак, Ѓоковиќ бил поуспешен во [[Кина]], каде победил на турнирите во [[Пекинг]] и [[Шангај]], а финалето на „мастерсот“ во Шангај, каде спасил пет меч-топки против Мареј, било прогласено за најдобар натпревар во 2012. година. Потоа, Ѓоковиќ испаднал рано на „мастерсот“ во [[Париз]], но затоа пак успеал да победи на завршниот турнир на „мастерс“-серијата, и тоа без ниту еден пораз. Притоа, во финалето го победил Федерер со 2:0 во сетови и така на [[5 ноември|5 ноември]] повторно го зазел првото место на табелата на АТП. === 2013 година === [[Податотека:Novak Đoković - Roland-Garros 2013 - 015.jpg|мини|Новак Ѓоковиќ на Ролан Гарос]] Ѓоковиќ ја започнал сезоната на егзибициониот турнир во [[Абу Даби]], којшто траел од [[27 декември|27]] до [[29 декември]] [[2012]] година, но се води како дел од тениската сезона во [[2013]] година.<ref>{{Наведена мрежна страница |url = http://www.b92.net/sport/tenis/vesti.php?yyyy=2012&mm=12&dd=28&nav_id=673062 |title = Новак протутњао поред Ферера |accessdate = 16 јануари 2013}}</ref> Притоа, тој бил слободен во четвртфиналето, а во полуфиналето го поразил [[Давид Ферер]], во два сета (6:0, 6:3). Во финалето играл против Алмагро и победил во три одиграни сета, со што ја одбранил титулата од претходната година. Потоа, заедно се [[Ана Ивановиќ]] учествувал на „Хопман купот“, кадешто во финалето играле против [[Шпанија]]. Иако Ѓоковиќ го победил Вердаско, Ивановиќ изгубила од [[Анабел Медина Гаригес]], а двајцата изгубиле во играта на мешани парови.<ref>[https://www.rts.rs/page/sport/ci/story/33/%D0%A2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81/1242156/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%82+%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%3A+%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BB%D0%B0+%D0%A5%D0%BE%D0%BF%D0%BC%D0%B0%D0%BD+%D0%BA%D1%83%D0%BF.html РТС (пристапено на 16 јануари 2013)]</ref> <br /> На Отвореното првенство на Австралија Ѓоковиќ дошол како двократен бранител на титулата. Во првите три кола ги победил Пол-Анри Матје, Рајан Харисон и Радек Штјепанек без изгубен сет, но во четвртото коло одиграл маратонски меч од 5 часа и 2 минути против [[Станислас Вавринка]] во кој победил со резултат 1:6, 7:5, 6:4, 6:7(5), 12:10.<ref>[http://www.b92.net/sport/tenis/masters/vesti.php? B92, „Novak kroz pakao do Berdiha“ (пристапено на 27 јануари 2013)]</ref> Потоа, во четвртфиналето го совладал [[Томаш Бердих]] во четири сета, а во полуфиналето остварил брза победа над [[Давид Ферер]] (6:2, 6:2, 6:1)<ref>[http://www.b92.net/sport/tenis/masters/vesti.php? B92, „Đoković "počistio" Ferera za finale“ (пристапено на 27 јануари 2013)]</ref> Во третото последователно финале на овој турнир противник му бил [[Енди Мари]] кого го победил со резултат 6:7(2), 7:6(3), 6:3, 6:2 и така го освоил својот шести „гренд слем“ трофеј.<ref>[http://www.b92.net/sport/tenis/masters/vesti.php? B92, „Novak piše istoriju Melburna!“ (пристапено на 27 јануари 2013)]</ref> На тој начин, Ѓоковиќ станал единствениот тенисер кој во Опен-ерата трипати по ред го освоил Отвореното првенство на Австралија. Исто така, тој го изедначил рекордот на [[Андре Агаси]] и Федерер по бројот на победите на овој турнир (четири), а истовремено, за првпат освоил некој турнир повеќе од трипати. <br /> Вториот турнир на кој настапил Ѓоковиќ во сезоната бил турнирот во [[Дубаи]], каде победил без ниту еден изгубен сет, а во финалето бил подобар од Бердих. На овој турнир се натпреварувал и во конкуренција на парови (настапил со брат му, [[Марко Ѓоковиќ]], но тие биле елиминари уште во првото коло.<ref>{{Наведена мрежна страница|title = 2013 Doubles Activity |url = http://www.atpworldtour.com/Tennis/Players/Top-Players/Novak-Djokovic.aspx?t=pa&y=2013&m=d&e=0#|accessdate =23 ноември 2013}}</ref> Потоа, Ѓоковиќ настапил на егзибиционите мечеви во [[Лос Ангелес]], каде во појединачна конкуренција го совладал [[Марди Фиш]], додека во конкуренција на парови играл заедно со својот идол од детството, [[Пит Сампрас]], играјќи против браќата Боб и Мајк Брајан од кои претрпеле пораз.<ref>{{наведени вести|url=http://www.b92.net/sport/tenis/vesti.php?yyyy=2013&mm=03&dd=05&nav_id=692300|title=Nole dobio Fiša, izgubio od Brajana|date = 5 март 2013|publisher=b92|accessdate = 6 март 2013}}</ref> <br /> На првиот „мастерс“ во сезоната, во [[Индијан Велс 2013|Индијан Велс]], Ѓоковиќ стигнал до полуфиналето, каде изгубил од Дел Потро, претрпувајќи го првиот пораз во сезоната. Малку подоцна, на „мастерсот“ во Мајами, Ѓоковиќ бил елиминиран во четвртото коло од [[Томи Хас]]. На „мастерсот“ во [[Монте Карло]], во четвртфиналето и во полуфиналето ги победил Јарко Нијеминен и Фабио Фонини, соодветно, совладувајќи ги двајцата во два сета. Во финалето се сретнал со Надал кого го победил во два сета (6:2, 7:6) и тако станал првиот тенисер кој победил на осум од девет турнири на „мастерс“-серијата. Меѓутоа, на следниот „мастерс“, одигран во Мадрид, бил поразен уште во второто коло од бугарскиот тенисер [[Григор Димитров]], во три сета, додека на „мастерсот“ во Рим стигнал до четвртфиналето, каде изгубил од Бердих во три сета, иако првиот сет го добил убедливо (6-2), а во вториот сет имал голема предност (5-2). <br /> Вториот гренд-слем во сезоната, Ролан Гарос, Ѓоковиќ го започнал со победа против Давида Гофан, во три неизвесни сета, додека во второто коло убедливо го победил Гвидо Пеља (6-2, 6-0, 6-2), а во третото коло го победил и Григор Димитров. Во четвртото коло бил подобар од Филип Колшрајбер (4-6, 6-3, 6-4, 6-4), стигнувајќи до своето 16. гренд-слем четвртфинале во низа. Таму, без изгубен сет го победил Томиј Хас, а во полуфиналето изгубил од Надал (4-6, 6-3, 1-6, 7-6, 7-9). Пред настапот на Вимблдон, Ѓоковиќ играл егзибициони мечеви на „Будлс челинџ“, заедно со уште неколку тенисери: [[Јанко Типсаревиќ]], [[Марин Чилиќ]], Григор Димитров, [[Томаш Бердих]], [[Хуан Мартин дел Потро]], [[Ришар Гаске]] итн.<ref>{{наведени вести|url=http://sport.blic.rs/Tenis/235193/Sou-Noleta-i-Dimitrova-u-predgradju-Londona-Djokovic-Grigoru-imitirao-Masu|title=Šou Noleta i Dimitrova u predgrađu Londona, Đoković Grigoru imitirao Mašu! |date = 19 јуни 2013|publisher=Blic|accessdate = 19 јуни 2013}}</ref> <br /> [[Податотека:Novak congratulates Andy.jpg|мини|десно|Ѓоковиќ и Мари на турнирот во Вимблдон]] На [[Вимблдон 2013]], во првото коло Ѓоковиќ го победил Флоријан Маер со 3:0 во сетови, а потоа, до полуфиналето победувал без ниту еден изгубен сет, совладувајќи ги [[Боби Рејнолдс]], [[Жереми Шарди]], Томи Хас и Томаш Бердих. Во полуфиналето го победил дел Потро (7-5, 4-6, 7-6, 6-7, 6-3), но во своето второ финале на Вимблдон изгубил од Енди Мари без освоен ниту еден сет. <br /> На американската серија Ѓоковиќ немал успех, бидејќи не успеал да освои ниедна титула. На „Роџерс купот“ во [[Монтреал]], во третата рунда бил подобар од [[Денис Истомин]] (2-6, 6-4, 6-4), во четвртфиналето лесно го савладал Ришар Гаске (кого претходната година го победил во финалето), а во полуфиналето изгубил од [[Рафаел Надал]] (4:6, 6:3, 6:7). „Мастерсот“ во [[Синсинати]] Ѓоковиќ го започнал со победите против [[Хуан Монако]] и [[Давид Гофан]], но во четвртфиналето изгубил од [[Џон Изнер]]. <br /> На последниот „гренд-слем“ турнир во сезоната, [[Отворено првенство на САД|Отвореното првенство на САД]], Ѓоковиќ стигнал до четвртфиналето без изгубен сет, а во четврфиналето го победил [[Михаил Јужни]] со 3:1 во сетови. Во полуфиналето, во пет сета, Ѓоковиќ бил подобар од [[Станислас Вавринка]] (2-6, 7-6, 3-6, 6-3, 6-4), додека во своето четврто последователно финале на овој турнир се сретнал со Рафаел Надал. Тоа бил нивниот 37. двобој, со што го собориле рекордот што го држеле [[Иван Лендл]] и [[Џон Мекинро]] по бројот на меѓусебни мечеви.<ref>{{наведени вести|url=http://www.b92.net/sport/tenis/masters/vesti.php?yyyy=2013&mm=09&dd=08&nav_id=751194|title=Đoković i Nadal ulaze u istoriju |date = 8 септември 2013|publisher=B92|accessdate = 19 октомври 2013}}</ref> Откако изгубил во првиот сет, Ѓоковиќ најпрвин изедначил, но Надал се опоравил и успеал да победи. <br /> На [[6 октомври]] [[2013]] година, Ѓоковиќ победил на турнирот во [[Пекинг]], победувајќи го во финалето Надал, во два сета. Но, и покрај победата, тој паднал на второто место на АТП листата, додека на врвот се искачил Надал. Само една недела подоцна, на [[13 октомври]] [[2013]] година, Ѓоковиќ го освоил 39. трофеј во кариерата, со победата над [[Хуан Мартин дел Потро]] во финалето на Мастерс-турнирот во [[Шангај]], со 6-1, 3-6 и 7-6(3) и на тој начин ја одбранил титулата освоена претходната година. Претходно, во полуфиналето, Ѓоковиќ бил поуспешен од [[Цонга]], со 6-2 и 7-5.<ref>„Ѓоковиќ го одбрани Шангај“, ''Дневник'', број 5289, година XVII, понеделник, 14 октомври 2013, стр. 27.</ref> Инаку, на турнирот во Пекинг, Ѓоковиќ се натпреварувал и во конкуренција на парови (заедно со Вавринка). Притоа, во првото коло, тие направиле изненадување, победувајќи ги вторите носители, Линштед и Бупати (6-3, 6-3), во второто коло биле подобри од Хас и Маер, но морале да го предадат полуфиналниот меч поради повредата на Вавринка.<ref>{{Наведена мрежна страница|title = Official site of China open |url = http://www.chinaopen.com.cn/en/atp_mdd.html|accessdate =27 октомври 2013}}</ref> <br /> Својата јубилејна четириесетта титула, а шеснаесетта во серијата „мастерс 1000“, Ѓоковиќ ја освојио на турнирот во Париз, каде ги победил Ербер, Изнер и Вавринка, а во полуфиналето се сретнал со Федерер, победувајќи го со 2:1 во сетови. Потоа, во финалето го победил Давид Ферер (7-5, 7-5). На завршниот турнир на „мастерс“-серијата Ѓоковиќ бил втор носител и ја бранел титулата. Во групата Б бил првопласиран, победувајќи на сите три меча (против Федерер, дел Потро и Гаске). Во полуфиналето се сретнал со Вавринка, кого го победил во два сета (6-3, 6-3), додека во финалето го савладал Надал и така ја одбранил титулата од претходната година, освојувајќи го своето трето Завршно првенство. <br /> Така, Ѓоковиќ ја завршил сезоната на второто месту на табелата на АТП при што остварил 74 победи наспроти 9 порази,<ref>{{Наведена мрежна страница|title = 2013 Singles Activity |url = http://www.atpworldtour.com/Tennis/Players/Top-Players/Novak-Djokovic.aspx?t=pa|accessdate =23 ноември 2013}}</ref> освојувајќи седум турнири: Отвореното првенство на Австралија, Завршниот мастерс, мастерсите во Монте Карло, Шангај и Париз, како и два турнири од серијата 500 (Дубаи и Пекинг). Посебно бил успешен во [[есен]]скиот дел на сезоната, со освоени четири турнири по ред, со низа од 24 победи, од кои 13 пати против првите 10 тенисери. <br /> На крајот од сезоната, Ѓоковиќ отпатувал во Чиле, каде одиграл неколку егзибициони мечеви со Надал по повод „пензионирањето“ на тенисерите [[Николас Масу]] и [[Давид Налбандијан]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.b92.net/sport/tenis/vesti.php?yyyy=2013&mm=11&dd=21&nav_id=780093|title=Đoković baš voli da pobeđuje Nadala |date = 21 ноември 2013|publisher=B92|accessdate = 23 ноември 2013}}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://www.b92.net/sport/tenis/vesti.php?yyyy=2013&mm=11&dd=23&nav_id=780889|title=Novak i Nadal ispred glečera |date = 23 ноември 2013|publisher=B92|accessdate = 23 ноември 2013}}</ref> Притоа, Ѓоковиќ и Надал одиграле и еден егзибиционен меч на ледникот [[Перито Морено]], под покровителство на Националниот институт за туристичка промоција на [[Аргентина]].<ref>{{наведени вести|url=http://sport.blic.rs/Tenis/243524/Sad-se-moze-reci-da-su-svuda-igrali-Novak-i-Rafa-se-nadmetali-i-na-gleceru|title=Sad se može reći da su svuda igrali: Novak i Rafa se nadmetali i na glečeru! |date = 23 ноември 2013|publisher=Blic|accessdate = 23 ноември 2013}}</ref> === 2014 година === Ѓоковиќ ја започнал сезоната на егзибициониот турнир во Абу Даби, каде третпат последователно ја освојил титулата. Притоа, во полуфиналето го победил [[Жо-Вилфрид Цонга]], а во финалето бил подобар од [[Давид Ферер]].<ref>{{Наведена мрежна страница|title = Treća titula za Noleta u Abu Dabiju! |url = http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/treca-titula-za-noleta-u-abu-dabiju/|accessdate =3 април 2014}}</ref> На овој турнир, за првпат на чело на штабот на Ѓоковиќ се наоѓал новиот главен тренер, легендарниот германски тенисер [[Борис Бекер]]. Потоа, Ѓоковиќ играл на уште еден егзибиционен натпревар, против [[Хуан Монако]] на турнирот „Којонг класик“.<ref>{{Наведена мрежна страница|title = Nole savladao Monaka u egzibicionom meču na turniru “Kojong klasik” |url = http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-savladao-monaka-u-egzibicionom-mecu-na-turniru-kojong-klasik/|accessdate =3 април 2014}}</ref> <br /> На Отвореното првенство на Австралија Ѓоковиќ ги поминал првите четири кола без изгубен сет, со победите против [[Лукаш Лацко]], [[Леонардо Маер]], [[Денис Истомин]] и [[Фабио Фонини]], но во четвртфиналето изгубил од [[Станислас Вавринка]], во пет сета (6:2, 4:6, 2:6, 6:3, 7:9)<ref>{{Наведена мрежна страница|title = WAWRINKA EDGES DJOKOVIC IN CLASSIC|url = http://www.atpworldtour.com/News/Tennis/2014/01/4/Australian-Open-2014-Day-9-Quarterfinals-Djokovic-Wawrinka.aspx|accessdate =3 април 2014}}</ref> и со тоа била прекината неговата низа од 14 последователни гренд-слем полуфиналиња (почнувајќи од Вимблдона 2010).<ref>{{Наведена мрежна страница|title = Novak Djokovic loses to Stanislas Wawrinka in Aussie Open quarterfinals |url = http://tennis.si.com/2014/01/21/novak-djokovic-loses-to-stanislas-wawrinka-australian-open-quarterfinals/|accessdate =3 април 2014}}</ref>. <br /> На крајот на февруари, Ѓоковиќ ја бранел титулата на Тениското првенство на Дубаи, каде во четвртфиналето без борба го победил [[Михаил Јужни]], но во полуфиналето изгубил од [[Роџер Федерер]]. Малку подоцна, по повод светскиот ден на тенисот, на [[3 март|3 март]] [[2014]] година Ѓоковиќ одиграл егзибиционен натпревар со [[Енди Мари]] во „[[Медисон сквер гарден]]“ во [[Њујорк]].<ref>{{наведени вести|url=http://novakdjokovic.com/vesti/dogadjaji/svetski-dan-tenisa-nole-zabavio-publiku-i-savladao-mareja/|title=Svetski dan tenisa: Nole zabavio publiku i savladao Mareja |date = 4 март 2014|publisher=|accessdate = 3 април 2014}}</ref> [[Податотека:Nole Forehand.jpg|мини|Ѓоковиќ на турнирот во Индијан Велс во 2014 година]] На турнирот во Индијан Велс, Ѓоковиќ започнал со нестабилна игра, особено во осминафиналето против [[Марин Чилиќ]], во кое убедливо го загубил првиот сет со 1-6. Во четвртфиналето прикажал посигурна игра и победил над [[Жилиен Бенето]], а во полуфиналето го победил [[Џон Изнер]] во три сета. Најпосле, во финалето бил подобар од Федерер (3-6, 6-3, 7-6).<ref>{{Наведена мрежна страница|title = DJOKOVIC DENIES FEDERER TO WIN THIRD BNP PARIBAS OPEN TITLE |url =http://www.atpworldtour.com/News/Tennis/2014/03/11/Indian-Wells-Final-Djokovic-Federer.aspx|accessdate =3 април 2014}}</ref> <br /> На „мастерсот“ во Мајами, во четвртфиналето го победил Енди Мари (7-5, 6-3), во полуфиналето без борба го победил Нишикори,<ref>{{Наведена мрежна страница|title = Berdych Withdraws; Nadal to Face n Final |url =http://origin-www.miamiopen.com/en/news-and-media/news/berdych-withdraws-nadal-into-final|accessdate =3 април 2014}}</ref> додека во финалето го совладал Надал (6-3, 6-3)<ref>{{наведени вести|url=http://www.b92.net/sport/tenis/masters/teme.php?yyyy=2014&mm=03&dd=31&nav_id=830582|title=Novak u Majamiju, verzija iz 2011. |date = 4 март 2014|publisher=|accessdate = 3 април 2014}}</ref> и така станал вториот тенисер кој двапати во истата година ги освоил „мастерсите“ во Индијан Велс и во Мајами.<ref>{{Наведена мрежна страница|title =Djokovic Wins Fourth Sony Open|url =http://origin-www.miamiopen.com/en/news-and-media/news/djokovic-wins-fourth-sony-open|accessdate =3 април 2014|archive-date =2016-03-11|archive-url =https://web.archive.org/web/20160311022117/http://origin-www.miamiopen.com/en/news-and-media/news/djokovic-wins-fourth-sony-open|url-status =dead}}</ref> <br /> На „мастерсот“ во Монте Карло Ѓоковиќ ја бранел титулата. Првите два кола ги поминал лесно, со по еден изгубен гем, победувајќи ги [[Алберт Монтањес]] и [[Пабло Карењо Буста]]. Во четвртфиналето го победил [[Гуљелмо Гарсија-Лопез]] во три сета, но во полуфиналето изгубил од Роџером Федерером (5-7, 2-6).<ref>{{наведени вести|url=http://www.b92.net/sport/tenis/vesti.php?yyyy=2014&mm=04&dd=19&nav_id=838540|title=Đoković: Svaki udarac je bio bolan |date = 19 април 2014|publisher=|accessdate = 30 април 2014}}</ref> Поради повредата на зглобот Ѓоковиќ го отказал учеството на „мастерсот“ во Мадрид,<ref>{{Наведена мрежна страница|title = Novak neće igrati na turniru u Madridu|url =http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-nece-igrati-na-turniru-u-madridu/|accessdate =18 мај 2014}}</ref> но по три недели се вратил на терените, и тоа на „мастерсот“ во [[Рим]], каде ја освоил третата титула, победувајќи ги Ферер во четвртфиналето, [[Милош Раониќ]] во полуфиналето и Надал во финалето, при што сите натпревари ги добил со резултат 2:1 во сетови. Тоа била четвртата негова победа против Надал на земјените терени. <br /> На вториот „гренд-слем“ во сезоната ([[Ролан Гарос]]), Ѓоковиќ дошол како втор носител. Првите две кола ги поминал без изгубен сета, во третото коло го победил [[Марин Чилиќ]] (во четири сета), а во осминафиналето бил подобар од [[Жо-Вилфрид Цонга]] (6-1, 6-4, 6-1). Во четвртфиналето го победил [[Милош Раониќ]] (во три сета), а во полуфиналето го победил Летонецот [[Ернестс Гулбис]] (6-3, 6-3, 3-6, 6-3). Најпосле, во финалето бил запрен од Рафаел Надал (6-3, 5-7, 2-6, 4-6), кој така ја освоил деветтата титула во Париз. <br /> [[Податотека:2014 US Open Tennis (15083619975).jpg|мини|десно|Ѓоковиќ на Отвореното првенство на САД во 2014 година]] Наспроти второто место на табелата на АТП, Ѓоковиќ дошол на „Вимблдон“ како прв носител.<ref>{{наведени вести|url=http://www.smh.com.au/sport/tennis/novak-djokovic-is-named-wimbledon-top-seed-20140619-zse4o.html|title=Novak Djokovic is named Wimbledon top seed|date = 19 јуни 2014|publisher=The Sydney Morning Herald|accessdate = 6 јули 2014}}</ref> Најпрвин, тој ги победил [[Радек Штјепанек]], [[Жил Симон]] и Цонга, а во четвртфиналето го победил хрватскиот тенисер [[Марин Чилиќ]] (6-1, 3-6, 6-7, 6-2, 6-2),<ref>„Ѓоковиќ во полуфиналето на „Вимблдон“ против Димитров“, ''Дневник'', година XVIII, број 5507, 4 јули 2014, стр. 26.</ref> Во полуфиналето бил подобар од [[Григор Димитров]] (во четири сета), така што во финалето се сретнал со Роџер Федерер, во нивниот 35. меѓусебен натпревар. Во извонредна игра, Ѓоковиќ победил во пет сета (6-7, 6-4, 7-6, 5-7, 6-4) и така го спречил Федерер да стане најуспешниот тенисер во историјата на „Вимблдон“.<ref>{{Наведена мрежна страница|title = Novak pobedio sebe i Federera! |url =http://www.b92.net/sport/tenis/masters/vesti.php?yyyy=2014&mm=07&dd=06&nav_id=873236|accessdate =6 јули 2014}}</ref> Со оваа победа Ѓоковиќ ја освоил својата седма титула на „гренд слем“ турнирите (вторпат во Вимблдон), како и првото место на табелата на АТП. Истовремено, тоа била неговата прва победа против Федерер во некое „гренд слем“ финале одиграно на [[трева]]. <br /> На [[Отворено првенство на Канада во тенис|Отвореното првенство на Канада]] во [[Торонто]], Ѓоковиќ неочекувано изгубил од Цонга во третото коло (2-6, 2-6). Тој се натпреварувал и во конкуренцијата на парови (заедно со Вавринка), но бил елиминиран во второто коло од [[Даниел Нестор]] и [[Ненад Зимоњиќ]]. Слично поминал и на „мастерспт“ во Синсинати, каде бил поразен во третото коло од [[Томи Робредо]]. <br /> На четвртиот „гренд слем“ во сезоната ([[Отворено првенство на САД|Отвореното првенство на САД]]) Ѓоковиќ ги поминал лесно првите четири кола, без изгубен сет. Во четвртфиналето го победил Енди Мари и така стигнал до своето осмо последователно полуфинале на овој турнир,<ref>{{Наведена мрежна страница|title = Novak u polufinalu Njujorka! |url =http://www.rts.rs/page/sport/sr/story/38/Tenis/1688085/Novak+u+polufinalu+Njujorka%21.html|accessdate =7 септември 2014}}</ref> каде изгубил од Нишикори.<ref>{{Наведена мрежна страница|title = Men's Grand Slam Singles Champions & Winners |url =http://www.tennis-x.com/stats/mens-grandslam-winners.php|accessdate =17 ноември 2014}}</ref>. <br /> Потоа, Ѓоковиќ настапил на [[Отворено првенство на Кина во тенис|Отвореното првенство на Кина]] во [[Пекинг]], каде ја бранел титулата од претходните две години (2012 и 2013). Таму, во четвртфиналето го победил [[Григор Димитров]] (6-2, 6-4), во полуфиналето бил подобар од Енди Мари (6-3, 6-4), а во финалето го совладал [[Томаш Бердих]] (6-0, 6-2), освојувајќи ја третата титула во низа. Сепак, неговата серија од 28 победи на турнирите во [[Кина]] била прекината со поразот од Федерер (4-6, 4-6), во полуфиналето на „мастерсот“ во Шангај, каде Ѓоковиќ ја бранел титулата. Претходно, во четвртфиналето, Ѓоковиќ бил подобар од Давид Ферер. <br /> Ѓоковиќ го освоил и последниот „мастерс“ во сезоната (турнирот во [[Париз]]) без ниту еден изгубен сет, победувајќи ги [[Филип Колшрајбер]], [[Гаел Монфис]], Мари, Нишикори и Раониќ. Така, тој станал првиот тенисер кој ја одбранил титулата на овој турнир<ref>{{Наведена мрежна страница|title = BNP Paribas Masters|url =http://www.atpworldtour.com/Tennis/Tournaments/Paris.aspx|accessdate =17 ноември 2014}}</ref> и третиот тенисер во историјата кој освоил 20 титули на турнирите од серијата „мастерс 1000“. <br /> [[Податотека:2014-11-12 2014 ATP World Tour Finals Novak Djokiov checking racket by Michael Frey.jpg|мини|Ѓоковиќ на завршниот турнир на сезоната]] Во [[ноември]], Ѓоковиќ по осми пат последователно се квалификувал на Завршниот турнир на сезоната, каде бил распореден во група „А“, заедно со [[Марин Чилиќ]], [[Станислас Вавринка]] и [[Томаш Бердих]]. Во првото коло, одиграно на [[10 ноември]] [[2014]] година, Ѓоковиќ убедливо го победил Чилиќ (6-1, 6-1),<ref name="google.com">[https://www.google.com/webhp?sourceid=chrome-instant&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=masters%20cup Google, Barclay's ATP World Tour Finals (пристапено на 16 ноември 2014)]</ref> а во второто коло, одиграно на [[12 ноември]], остварил уште една убедлива победа, овојпат против [[Станислас Вавринка]], исто така, во два сета (6-3, 6-0).<ref>„Ѓоковиќ лесно против Вавринка“, ''Дневник'', година XVIII, број 5617, петок, 14 ноември 2014, стр. 25.</ref> Најпосле, одличната игра ја продолжил и во третото коло, победувајќи го [[Томаж Бердих]] со 2:0 (6-2, 6-2).<ref>[http://www.bbc.com/sport/0/tennis/30058443 BBC, „World Tour Finals: Novak Djokovic & Stan Wawrinka into semi-finals“ (пристапено на 16 ноември 2014)]</ref> Така, тој поставил нов рекорд по бројот на изгубен гемова во групната фаза на „мастерс-купот“ — само девет.<ref>{{Наведена мрежна страница|title = DJOKOVIC, FEDERER MEET IN FINALE TITLE MATCH|url =http://www.barclaysatpworldtourfinals.com/en/news-and-media/tennis/finals-2014-final-preview-djokovic-federer|accessdate =17 ноември 2014}}</ref> Подоцна, во полуфиналето одиграно на [[15 ноември]] [[2014 година]], Ѓоковиќ го победил Нишикори (6-1, 3-6, 6-0). Најпосле, во финалето, Ѓоковиќ требало да се сретне со Федерер, но тој го откажал натпреварот поради повреда. Со тоа, Ѓоковиќ повторно го освоил Мастерс-купот и ја завршил годината на првото место на табелата на АТП.<ref name="google.com"/><ref>{{Наведена мрежна страница|title = Federer odustao, Novaku titula!|url =http://www.b92.net/sport/tenis/vesti.php?yyyy=2014&mm=11&dd=16&nav_id=924548|accessdate =17 ноември 2014}}</ref> <br /> Така, Ѓоковиќ ја завршил сезоната со еден освоен „гренд слем“ турниром (Вимблдон), со одбранета титула на Завршниот куп на АТП, со освоени четири „мастерс“ турнири (Индијан Велс, Мајами, Рим и Париз) и со еден турнир од серијата „АТП 500“ (Пекинг). На тој начин, по третпат во период од четири години, Ѓоковиќ ја завршил сезоната на чело на табелата на АТП. Како потврда на добрата сезона, Спортската академија на [[САД]] го прогласила Ѓоковиќ за најдобар спортист на светот во 2014 година.<ref>„Ѓоковиќ и Шарапова - спортисти на годината според спортската академија на САД“, ''Дневник'', број 5652, година XVIII, петок, 26 декември 2014, стр. 26</ref> === 2015 година === Ѓоковиќ ја започнал годината со победа на тенискиот турнир „[[Австралиан Опен|Аустралиан опен]]“ во [[Мелбурн]], [[Австралија]], на тој начин освојувајќи ја својата осма гренд-слем титула. Во финалето, тој го совладал Енди Мареј во четири сета (7-6, 6-7, 6-3, 6-0). Тоа била третата победа на Ѓоковиќ над Мареј во финалето на овој турнир. Со оваа победа, Ѓоковиќ влегол во историјата, така што станал единствениот тенисер со освоени пет титули на овој турнир во „отворената“ ерата.<ref>[http://www.atpworldtour.com/News/Tennis/2015/01/4/Australian-Open-Sunday-Final-Djokovic-Murray.aspx ATP, „DJOKOVIC MAKES HISTORY AT AUSTRALIAN OPEN“ (пристапено на 7 април 2015)]</ref> <br /> На тенискиот турнир во [[Дубаи]] од серијата „[[АТП 500]]“, Ѓоковиќ се пласирал во финалето, каде загубил од [[Роже Федерер|Федерер]] во два сета (3-6, 5-7). Тоа бил дваесеттиот пораз на Ѓоковиќ од Федерер во меѓусебните двобои. Во вториот сет, Ѓоковиќ имал две сет-топки да го израмни резултатот, но не успеал да ги искористи.<ref>„Федерер го надигра Ѓоковиќ во Дубаи“, ''Утрински весник'', година XVI, број 4723, понеделник, 2 март 2015, стр. 20.</ref> <br /> Сепак, веќе во следната прилика, Ѓоковиќ му се одмаздил на Федерер. На [[22 март]] [[2015]] година, тие двајца повторно се сретнале во финалето на турнирот во [[Тениски турнир во Индијан Велс|Индијан Велс]] (''Indian Wells''). Притоа, во натпреварот што траел 2 часа и 17 [[Минута|минути]], Ѓоковиќ остварил победа во три сета (6-3, 6-7, 6-2). Со тоа, Ѓоковиќ ја остварил својата педесетта титула во кариерата и четвртата титула на овој турнир, а станал шести тенисер во историјата кој успеал да ја одбрани титулата на овој турнир.<ref>[http://www.bbc.com/sport/0/tennis/32011960 BBC, „Novak Djokovic beats Roger Federer in Indian Wells final“ (пристапено на 24 март 2015)]</ref><ref>[http://www.atpworldtour.com/Tennis/Tournaments/Indian-Wells.aspx ATP, „Djokovic Retains Title“ (пристапено на 7 април 2015)]</ref> Претходно, во полуфиналето, одиграно на [[21 март]], Ѓоковиќ го совладал [[Енди Мареј]] во два сета (6-2, 6-3). <br /> Малку подоцна, Ѓоковиќ постигнал уште еден голем успех, освојувајќи го турнирот во [[Тениски турнир во Мајами|Мајами]]. Таму, во финалето, одиграно на [[5 април]] [[2015]] година, тој го победил Енди Мареј во три сета (7-6, 4-6, 6-0). Тоа било седмата последователна победа на Ѓоковиќ над Мареј. Претходно, во полуфиналето, одиграно на [[3 април]], тој го совладал Иснер во два сета (7-6, 6-2), а во четвртфиналето, одиграно на [[2 април]], бил подобар од [[Давид Ферер]], исто така, во два сета (7-5, 7-5). Со триумфот, Ѓоковиќ поставил рекорд, со освоени пет титули на овој турнир. Исто така, тој станал првиот тенисер во историјата кој трипати ги освоил турнирите во Индијан Велс и Мајами и го израмнил рекордот на Федерер, победувајќи две години последователно на двата турнира.<ref>[http://www.atpworldtour.com/News/Tennis/2015/03/13/Miami-Sunday-Final-Djokovic-Murray.aspx ATP, „DJOKOVIC MAKES HISTORY WITH FIFTH MIAMI TITLE“ (пристапено на 7 април 2015)]</ref><ref>„Петта титула за Ѓоковиќ во Мајами“, ''Утрински весник'', година XVI, број 4754, вторник, 7 април 2015, број, стр. 19.</ref><ref>„Ѓоковиќ со триумфот во Мајами се зацврсти на првата АТП-позиција“, ''Дневник'', година XIX, број 5736, вторник, 7 април 2015, број, стр. 23.</ref> <br /> Истиот месец, Ѓоковиќ го освоил и турнирот во [[Тениски турнир во Монте Карло|Монте Карло]], каде во полуфиналето, одиграно на [[18 април]] [[2015]], го победил својот голем противник Надал, во два сета (6-3, 6-3). Потоа, во финалето, одиграно на [[19 април]], Ѓоковиќ го победил [[Томаш Бердих]], во три сета (7-5, 4-6, 6-3). На тој начин, Ѓоковиќ станал првиот тенисер кој успеал да победи на првите три „мастерс 1000“ турнири на АТП во текот на една сезона. Истовремено, ова била неговата 23. победа на „мастерс 1000“ турнирите, со што се изедначил со Федерер на второто место на списокот на најуспешните тенисери на турнирите од серијата „мастерс 1000“.<ref>[http://www.atpworldtour.com/News/Tennis/2015/04/15/Monte-Carlo-Final-Djokovic-Berdych.aspx ATP, „Djokovic continues Masters 1000 surge with Monte-Carlo title“ (пристапено на 21 април 2015)]</ref> <br /> Како признание на добрата игра во текот на 2014 година, во [[април]] [[2015]] година, Ѓоковиќ по вторпат бил прогласен за најдобар спортист на светот до страна на спортската фондација „[[Лауреус]]“. Претходно, тој го добил ова признание во [[2012]] година.<ref>„Ѓоковиќ и Дибаба најдобри спортисти на светот“, ''Дневник'', година XIX, број 5743, петок, 17 април 2015, стр. 24.</ref> <br /> Успесите на Ѓоковиќ продолжиле и во [[мај]] 2015 година, кога тој победил на турнирот во [[Рим]], што претставувала негова петта победа во сезоната и четврта победа на турнирите од серијата „Мастерс 1000“, а вкупно дваесет и четврта титула на турнирите од серијата „Мастерс 1000“. Истовремено, тоа било четвртата победа на Ѓоковиќ на турнирот во Рим. Во финалето, одиграно на [[17 мај]] [[2015]] година, Ѓоковиќ го победил Федерер во два сета (6-4, 6-3). Претходно, во полуфиналето го совладал Давид Ферер, исто така, во два сета (6-4, 6-4).<ref>[http://www.atpworldtour.com/News/Tennis/2015/05/19/Rome-Final-Djokovic-Federer.aspx „DJOKOVIC WINS FOURTH ROME CROWN; FOURTH MASTERS 1000 TITLE OF 2015“ (пристапено на 19 мај 2015)]</ref><ref>[http://www.atpworldtour.com/News/Tennis/2015/05/19/Rome-Final-Set-By-Set-Djokovic-Federer.aspx „HOW THE ROME FINAL WAS WON: DOMINANT DJOKOVIC“ (пристапено на 19 мај 2015)]</ref> <br /> Во [[јуни]], Ѓоковиќ настапил на турнирот „[[Ролан Гарос]]“, каде во 4. коло го победил Гаске во три сета (6-1, 6-2, 6-3), додека во четвртфиналето бил подобар од најуспешниот тенисер на овој турнир Надал кого, исто така, го совладал во три сета (7-5, 6-3, 6-1). Во полуфиналето, Ѓоковиќ бил подобар од [[Енди Мареј]] (6-3, 6-3, 5-7, 5-7, 6-1), а во големото финале се сретнал со [[Станислас Вавринка]].<ref>[http://www.bbc.com/sport/0/tennis/33034999 Piers Newbery, „French Open: Novak Djokovic beats Andy Murray to reach final“, BBC (пристапено на 6 јуни 2015)]</ref> И покрај добриот почеток, Ѓоковиќ немал сила да му се спротивстави на доминантниот Вавринка и го загубил натпреварот во четири сета (6-4, 4-6, 3-6, 4-6), со што повторно не се остварила неговата желба за прв триумф на Ролан Гарос.<ref>[http://www.atpworldtour.com/News/Tennis/2015/06/22/Roland-Garros-Final-Set-By-Set.aspx ATP, „STAN THE MAN: HOW THE ROLAND GARROS FINAL WAS WON“ (пристапено на 7 јуни 2015)]</ref> <br /> Истиот месец, Ѓоковиќ настапил на „гренд-слем“ турнирот во [[Вимблдон]], каде во четвртфиналето го победил [[Марин Чилиќ]] во три сета (6-4, 6-4, 6-4), а во полуфиналето бил подобар од францускиот тенисер Гаске, победувајќи, исто така, во три сета (7-6, 6-4, 6-4). Најпосле, во финалето, Ѓоковиќ го совладал големиот соперник, Федерер, остварувајќи победа во четири одиграни сета (7-6, 6-7, 6-4, 6-3).<ref>[http://www.dailymail.co.uk/sport/wimbledon/article-3143192/WIMBLEDON-2015-results-Men-s-women-s-singles-England-Club.html Daily Mail, „WIMBLEDON 2015 results: Men's and women's singles at the All England Club“ (пристапено на 23 септември 2015)]</ref> <br /> На турнирот во [[Монтреал]], одигран од [[10 август|10]] до [[16 август]] [[2015]] година, во четврфиналето, Ѓоковиќ го победил [[Ернестс Гулбис]] со 5-7, 7-6 и 6-1, а во полуфиналето бил подобар од францускиот тенисер [[Жереми Шарди]], со 6:4, 6:4. Меѓутоа, во финалето изгубил од [[Енди Мареј]], со 4-6, 6-4 и 3-6.<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/scores/archive/montreal/421/2015/results ATP (пристапено на 23 септември 2015)]</ref> Истиот месец, Ѓоковиќ настапил и на турнирот во [[Синсинати]], кој се одржал од [[16 август|16]] до [[23 август]] [[2015]] година. Во четврфиналето, Ѓоковиќ лесно го победил Вавринка со резултат 6-4, 6-1, а во полуфиналето бил подобар од украинскиот тенисер [[Алекандар Долгополов]], играјќи три сета (4-6, 7-6, 6-2). Најпосле, во финалето, Ѓоковиќ се сретнал со Федерер и претрпел пораз во два сета (6-7, 3-6).<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/scores/archive/cincinnati/422/2015/results? ATP (пристапено на 23 септември 2015)]</ref> <br /> Успесите на Ѓоковиќ продолжиле и на [[Отворено првенство на САД|Отвореното првенство на САД]], одиграно од [[31 август]] до [[13 септември]] [[2015]] година. Притоа, во четвртфиналето тој бил подобар од шпанскиот тенисер Лопез, со резултат 6-1, 3-6, 6-3, 7-6, а во полуфиналето остварил убедлива победа на Чилиќ во три сета (6-0, 6-1, 6-2). Во големото финале, Ѓоковиќ повторно го поразил Федерер, остварувајќи победа во четири сета (6-4, 5-7, 6-4, 6-4).<ref>[http://www.usopen.org/en_US/players/overview/atpd643.html US Open (пристапено на 23 септември 2015)]</ref><ref>[http://www.usopen.org/index.html US Open (пристапено на 23 септември 2015)]</ref> <br /> Во [[октомври]], Ѓоковиќ остварил голема победа на турнирот во [[Пекинг]]. Притоа, во четврфиналето, одиграно на [[9 октомври]], тој го победил [[Џон Иснер]] во два сета (6-2, 6-2), во полуфиналето бил подобар од [[Давид Ферер]] во два сета (6-2, 6-3), а во во финалето, одиграно на [[11 октомври]] [[2015]] година, остварил убедлива победа над Надал (6-2, 6-2).<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/scores/archive/beijing/747/2015/results? ATP (пристапено на 13 октомври 2015)]</ref> Тоа била седма победа над Надал во последните осум меѓусебни натпревари. На тој начин, Ѓоковиќ ја остварил шестата победа на турнирот во Пекинг, остварувајќи фантастичен резултат од вкупно 29 победи на турнирот и 27 последователни добиени сета.<ref>[http://www.chinaopen.com.cn/en/news/2015-10-12/0026900.shtml Официјално мрежно место на „China Open“, „Djokovic dazzles to complete stellar week“ (пристапено на 13 октомври 2015)]</ref> <br /> Веднаш потоа, Ѓоковиќ победил и на „мастерсот“ во [[Шангај]] (негова трета титула од [[2012]] година). Таму, во полуфиналето, одиграно на [[17 октомври]], тој го победил Мареј во два сета (6-1, 6-3), а утредента, во финалниот натпревар бил подобар од [[Џо Цонга]], исто така, во два сета (6-2, 6-4). На тој начин, Ѓоковиќ ја освоил деветтата титула во сезоната и 25. титула на турнирите од серијата „мастерс 1000“, со што се доближил до рекордот на Надал кој има освоено 27 „мастерс“-титули. Вкупно, оваа победа го означила 57. освоен турнир во кариерата на Ѓоковиќ.<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/news/shanghai-2015-djokovic-defeats-tsonga-for-third-title ATP, „Djokovic Completes Shanghai Treble, Secures 25th Masters 1000 Title“ (пристапено на 13 октомври 2015)]</ref> <br /> Во [[ноември]], Ѓоковиќ ја одбранил титулата на „Мастерсот 1000“ во [[Париз]]. Таму, најпрвин во четвртфиналето го совладал Бердих во два сета (7-6, 7-6); во полуфиналето, одиграно на [[7 ноември]], тој го победил Вавринка во три сета (6-3, 3-6, 6-0), а утредента, во финалниот натпревар бил подобар од Мареј, во два сета (6-2, 6-4). На тој начин, Ѓоковиќ влегол во историјата како прв тенисер кој во текот на една година победил на шест турнири од серијата „Мастерс 1000“ и како прв тенисер кој победил четири пати на „мастерсот“ во Париз. Истовремено, тоа била неговата 22. последователна победа во оваа сезона, 26. титула во серијата „Мастерс 1000“ и вкупно 58. титула во кариерата, со што се изедначил со [[Илие Настасе]] на десеттото место на списокот на победниците во ерата на отворените турнири. Со победата на овој турнир, Ѓоковиќ ја потврдил супериорноста во однос на своите конкуренти: тоа била неговата десетта победа против Мареј во поледните 11 настапи (вкупно, 21. победа во 30 одиграни натпреваи), а во текот на сезоната, неговиот резултат против десетте најдобри тенисери изнесувал неверојатни 27:4.<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/news/djokovic-battles-murray-for-paris-2015-title AТP, „Djokovic Claims Slice Of Masters 1000 History With Paris Crown“ (пристапено на 8 ноември 2015)]</ref> <br /> Најуспешната сезона во кариерата Ѓоковиќ ја крунисал во ноември, со победата на финалниот турнир на серијата „мастерс“, одигран во [[Лондон]]. Притоа, во групната фаза, на [[15 ноември]], тој го победил Нишикори со 6-1 и 6-1, но два дена подоцна изгубил од Федерер со 5-7 и 2-6 (првиот пораз во сала од 2012 година). Најпосле, на [[19 ноември]], Ѓоковиќ го победил Бердих во два сета (6-3, 7-5). Потоа, во полуфиналето, тој бил подобар од Надал, победувајќи го во два сета (6-3, 6-3), а на 22 ноември, во финалето го победил Федерер, исто така, во два сета (6-3, 6-4). Со тоа, Ѓоковиќ ја остварил петтата победа на овој турнир и истовремено станал првиот тенисер во историјата кој четирипати едноподруго победил на финалниот турнир од серијата „мастерс“. Инаку, со победата над Федерер, Ѓоковиќ се изедначил во бројот на победите во меѓусебните игри (22:22).<ref>[http://www.bbc.com/sport/tennis/34895649 BBC, „Novak Djokovic beats Roger Federer to win ATP World Tour title“ (пристапено на 23 ноември 2015)]</ref><ref>[http://www.atpworldtour.com/en/news/djokovic-victory-lap-2015-london AТP, „Djokovic Celebrates Barclays ATP World Tour Title“ (пристапено на 23 ноември 2015)]</ref> ===2016 година=== И оваа година Ѓоковиќ ја започнал со победа на тенискиот турнир во [[Доха]], [[Катар]]. Таму, тој најпрвин го победил германскиот тенисер [[Дастин Браун]], во два сета (6-2, 6-2), а потоа и шпанскиот тенисер [[Фернандо Вердаско]], исто така, во два сета (6-2, 6-2). Во четвртфиналето, Ѓоковиќ бил подобар од [[Аргентина|аргентинецот]] [[Леонардо Мајер|Леонардо Маер]] (6-3, 7-5), додека во полуфиналето го совладал Бердих (6-3, 7-6). Најпосле, во финалето, одиграно на [[10 јануари]], Ѓоковиќ бил подобар од Надал, остварувајќи убедлива победа во два сета (6-1, 6-2).<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/scores/archive/doha/451/2016/results? ATP, Doha results (пристапено на 6 февруари 2016)]</ref> <br /> Во [[јануари]], Ѓоковиќ повторно го освоил турнирот „Австралијан опен“ во [[Мелбурн]]. Притоа, на [[26 јануари]], во четврфиналето го поразил Нишикори во три сета (6-3, 6-2 и 6-4); а на [[28 јануари]], во полуфиналето го совладал големиот противник Федерер, во четири сета (6-1, 6-2, 3-6 и 6-3); најпосле, на [[31 јануари]], во финалето остварил убедлива победа над Мареј, во три сета (6-1, 7-5 и 7-6). На тој начин, Ѓоковиќ ја остварил шестата победа на овој турнир (изедначувајќи се со [[Рој Емерсон]]) и својата 11 титула на гренд-слем турнирите (изедначувајќи се со [[Бјорн Борг]] и [[Род Лејвер]]). Со оваа победа, вкупниот резултат на Ѓоковиќ на турнирот во Мелбурн достигнал 57 победи наспроти 6 порази.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ausopen.com/en_AU/news/match_reports/2016-01-31/novaks_aussie_sixpack.html |title=Australian Open, „Novak’s Aussie six-pack“ (пристапено на 1 февруари 2016) |accessdate=2016-01-31 |archive-date=2016-02-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160201100703/http://www.ausopen.com/en_AU/news/match_reports/2016-01-31/novaks_aussie_sixpack.html }}</ref><ref>[http://www.atpworldtour.com/en/news/djokovic-murray-2016-australian-open-final ATP, „Djokovic Beats Murray For Sixth Australian Open Crown“ (пристапено на 1 февруари 2016)]</ref> <br /> Во [[март]], Ѓоковиќ настапил на турнурот во Индијан Велс, каде во четврфиналето, одиграно на [[18 март]], го совладал Цонга во два сета (7-6, 7-6).<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/news/djokovic-sees-off-tsonga-indian-wells-2016-qf ATP, „Djokovic Sees Off Tsonga“ (пристапено на 19 март 2016)]</ref>. На [[19 март]], во полуфиналето се сретнал со Надал (нивна четврта средба на овој турнир) кого, исто така, го победил во два сета (7-6, 6-2). Најпосле, во финалето, одиграно на [[20 март]], Ѓоковиќ остварил лесна победа над [[Милош Раониќ]], победувајќи го во два сета (6-2, 6-0), со што стигнал до својата петта победа на овој турнир (трета последователна). Истовремено, тој ја освоил 27. титула на турнирите од серијата „Мастерс 1000“, на тој начин израмнувајќи се со Надал.<ref>[http://www.theguardian.com/sport/live/2016/mar/20/novak-djokovic-milos-raonic-indian-wells-mens-final-latest-score The Guardian, „Novak Djokovic v Milos Raonic: Indian Wells men's final – as it happened“ (пристапено на 21 март 2016)]</ref> <br /> Веднаш потоа, Ѓоковиќ настапил на турнирот во [[Мајами]] од серијата „Мастерс 1000“. Таму, во четврт-финалето го совладал [[Томаш Бердих]] во два сета (6-3, 6-3), а во полуфиналето бил подобар од Давид Гофан, исто така, во два сета (7-6, 6-4). Најпосле, во финалето, одиграно на [[3 април]], тој го победил јапонскиот тенисер [[Кеи Нишикори]] во два сета (6-3, 6-3), освојувајќи на својата шеста титула на овој турнир (трета по ред) во седмото одиграно финале. На тој начин, Ѓоковиќ остварил неколку големи успеси, и тоа: се изедначил со [[Андре Агаси]] според бројот на титулите и според бројот на настапи во финалето на овој турнир; стигнал до својата 28. победа на турнирите од серијата „Мастерс 1000“, со што станал најуспешниот тенисер во историјата на оваа серија; го надминал [[Борис Бекер]], станувајќи 11. најдобар тенисер во историјата, според бројот на остварените победи (714. победа во кариерата); го надминал Федерер на списокот на најмногу заработени пари на турнирите; успеал да победи трипати на седум различни турнири; станал првиот тенисер кој четири пати победил на турнирите во Мајами и Индијан Велс во иста сезона; станал рекордер со 11 последователни финалиња на турнирите од „Мастерс 1000“, со рекордна низа од 56-2.<ref>[http://www.theguardian.com/sport/live/2016/apr/03/miami-open-novak-djokovic-kei-nishikori-live The Guardian, „Novak Djokovic beats Kei Nishikori to clinch 28th ATP Masters title – as it happened“ (пристапено на 4 април 2016)]</ref><ref>[http://www.atpworldtour.com/en/news/miami-2016-final-set-by-set-djokovic-nishikori ATP, „How The Final Was Won: Djokovic Masters Miami“ (пристапено на 4 април 2016)]</ref><ref>[http://www.atpworldtour.com/en/news/djokovic-wins-sixth-miami-title-2016 ATP, „Djokovic Wins Record 28th Masters 1000 Crown In Miami“ (пристапено на 4 април 2016)]</ref><ref>[http://www.atpworldtour.com/en/scores/current/miami/403/draws ATP, (пристапено на 4 април 2016)]</ref> <br /> Сепак, успешната низа на Ѓоковиќ била прекината на турнирот од серијата „Мастерс 1000“ во [[Монте Карло]], каде што изгубил во вториот круг од 55. тенисер на светот, [[Чех]]от [[Јиржи Весели]], во три сета (4-6, 6-2, 4-6). Така, Ѓоковиќ го претрпел вториот пораз во 2016 година, а тоа било неговото најрано испаѓање од некој турнир во последните три години и прв пораз од тенисер кој не е рангиран во првите 50 од 2010 година наваму.<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/news/djokovic-vesely-monte-carlo-2016-wednesday ATP, „Vesely Shocks Djokovic In Monte-Carlo“ (пристапено на 13 април 2016)]</ref> <br /> По неуспехот во Монте Карло, Ѓоковиќ се вратил триумфално на турнирот од серијата „Мастерс 1000“ во [[Мадрид]]. Таму, во четврфиналето, одиграно на [[6 мај]], го победил Раониќ во два сета (6-3, 6-4), а утредента во полуфиналето го совладал Нишикори, исто така, во два сета (6-3, 7-6). Најпосле, во финалето, одиграно на 8 мај, Ѓоковиќ бил подобар од Мари (6-2, 3-6, 6-3). Така, Ѓоковиќ го освоил рекордниот 29. турнир од серијата „мастерс 1000“. Симболично, овој натпревар го одбележал десетгодишното соперништво меѓу двајцата тенисери, кои за првпат играле меѓу себе токму на овој турнир во [[2006]] година. Тогаш, Ѓоковиќ бил на 17. а Мари на 19. место на табелата на АТП.<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/news/djokovic-proud-of-murray-rivalry-madrid-2016 ATP, „Теn Years Later, Djokovic Proud Of Murray Rivalry“ (пристапено на 10 мај 2016)]</ref> <br /> Една недела подоцна, Ѓоковиќ и Мари се сретнале повторно, овојпат во финалето на „мастерсот“ во [[Рим]]. Како прв носител на турнирот и бранител на титулата, Ѓоковиќ започнал да игра во второто коло, со победа над Стефан Робер (7-5, 7-5). На [[12 мај]], во рамките на третото коло го победил бразилскиот тенисер Белучи, во три сета (0-6, 6-3, 6-2), иако настапот го започнал изненадувачки лошо, без да освои ниту еден гем во првиот сет. Утредента, во четвртфиналето Ѓоковиќ бил подобар од Надал (7-5, 7-6), додека во полуфиналето, одиграно на [[14 мај]], го победил Нишикори (2-6, 6-4, 7-6). Сепак, утредента тој бил поразен во финалниот натпревар од Енди Мари, во два сета (3-6, 3-6).<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/news/djokovic-reaction-rome-2016-final ATP, „Djokovic: Andy Deserved To Win“ (пристапено на 18 мај 2016)]</ref> <br /> На [[5 јуни]] [[2016]] година, Ѓоковиќ конечно го остварил својот сон - победил на турнирот „[[Ролан Гарос]]“, единствениот „гренд слем“ кој му недостигал. Во финалето, тој бил подобар од Мари, во четири сета (3-6, 6-1, 6-2, 6-4), а претходно, во полуфиналето го совладал [[Доминик Тим]], во три сета (6-2, 6-1, 6-4) додека во четврфиналето го победил Бердих, исто така, во три сета (6-3, 7-5,6-3). На тој начин, Ѓоковиќ влегол во тениската историја како осмиот тенисер кој успеал да ги освои сите „гренд слем“ титули и третиот тенисер кој бил актуелен шампион на овие турнири. Притоа, со неговата 12. „гренд слем“ титула, тој се изедначил со [[Рој Емерсон]], на четвртото место на списокот на тенисерите со најмногу победи на „гренд слем“ турнирите. Успехот на Ѓоковиќ е уште поголем, ако се знае дека тој е првиот тенисер по [[1992]] година кој успеал да победи на двата „гренд слем“ турнири (Австралија и Ролан Гарос) во текот на една година. Инаку, со победата на „Ролан Гарос“, Ѓоковиќ ја освоил својата 65. титула на турнирите (шести најуспешен тенисер во историјата на „отворената ера“) и својата 46. „голема титула“, заостанувајќи само зад Федерер, кој има 47. „големи“ титули („гренд слем“, „мастерс 1000“ и „АТП финалиња“). Најпосле, Ѓоковиќ станал првиот тенисер кој заработил повеќе од 100 милиони [[долар]]и.<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/news/roland-garros-final-2016-djokovic-murray ATP, „Djokovic Outlasts Murray For Historic Roland Garros Crown“ (пристапено на 5 јуни 2016)]</ref> <br /> Надежите на Ѓоковиќ за победа на сите гренд-слем турнири во текот на една календарска година биле прекинати во третото коло од турнирот во Вимблдон, каде што тој неочекувано изгубил од американецот Сем Кјури (Sam Querrey), во четири сета (6-7, 1-6, 6-3, 6-7).<ref>[http://www.bbc.com/sport/tennis/36691155 Piers Newbery, „Novak Djokovic loses to Sam Querrey at Wimbledon 2016“, BBC, 2 јули 2016 (пристапено на 4 септември 2016)]</ref> Сепак, на крајот на јули, Ѓоковиќ успеал да го освои „мастерсот“ во Торонто, победувајќи го Нишикори во финалето, во два сета (6-3, 7-5). Во полуфиналето тој го победил францускиот тенисер Монфилс, исто така, во два сета (6-3, 6-2), во четвртфиналето го совладал Бердих (7-6, 5-4), а претходно бил подобар од Степанек (6-2, 6-4) и од Милер (7-5, 7-6). На тој начин, Ѓоковиќ стигнал до рекордната 30. победа на турнирите од серијата „мастерс 1000“.<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/scores/archive/toronto/421/2016/results? ATP (пристапено на 4 септември 2016)]</ref> <br /> Меѓутоа, неуспесите на Ѓоковиќ продолжиле и на [[Олимписки игри 2016|Олимписките игри]] во [[Рио де Жанеиро]], каде изгубил уште во првото коло од [[Хуан Мартин дел Потро]], во два сета (6-7, 6-7). По поразот, тој го напуштил теренот со солзи во [[очи]]те.<ref>[http://www.bbc.com/sport/tennis/37007510 BBC, „Rio Olympics 2016: Novak Djokovic beaten by Juan Martin del Potro in first round“ (пристапено на 4 септември 2016)]</ref> <br /> На Отвореното првенство на САД, во првото коло, одиграно на [[29 август]], Ѓоковиќ остварил победа над Јанович, во четири сета (6-3, 5-7, 6-2, 6-1), а во второто коло победил без борба, зашто [[Јиржи Весели]] го предал натпреварот. На [[3 септември]], во рамките на третото коло, Ѓоковиќ се сретнал со [[Михаил Јужни]], кој се повлекол во првиот сет, при резултат од 4-2 за Ѓоковиќ.<ref>http://www.foxsports.com/tennis/results?organizationID=2 Fox Sports, 2016 Men's US Open Singles Results (пристапено на 4 септември 2016)</ref> Во четвртото коло, тој се сретнал со младиот британски тенисер [[Кајл Едмунд]] кого го победил во три сета (6-2, 6-1, 6-4).<ref>[http://www.bbc.com/sport/tennis/37268846 BBC, „US Open 2016: Novak Djokovic beats Kyle Edmund in fourth round“ (пристапено на 7 септември 2016)]</ref> Во четврфиналето, одиграно на [[7 септември]], Ѓоковиќ се сретнал со Цонга, кој се откажал по одиграните два сета, кои ги добил Ѓоковиќ (6-3, 6-2).<ref>[http://www.telegraph.co.uk/tennis/2016/09/07/novak-djokovic-powers-on-at-us-open-with-luck-on-his-side/ The Telegraph, „Novak Djokovic powers on at US Open with luck on his side“ (пристапено на 10 септември 2016)]</ref> Потоа, во полуфиналето, Ѓоковиќ бил подобар од францускиот тенисер [[Гаел Монфилс]], остварувајќи победа во четири сета (6-3, 6-2, 3-6, 6-2).<ref>[http://www.usatoday.com/story/sports/tennis/open/2016/09/09/novak-djokovic-gael-monfils-us-open-semifinals/90146116/ USA Today, „Novak Djokovic beats Gael Monfils in bizarre U.S. Open semifinal“ (пристапено на 10 септември 2016)]</ref> Најпосле, во финалето, одиграно на [[11 септември]], Ѓоковиќ бил поразен од третиот носител на турнирот, Вавринка, во четири сета (7-6, 4-6, 5-7, 3-6) и така пропаднал неговиот обид да ја одбрани минатогодишната титула и да го освои 13. „гренд слем“ во кариерата.<ref>[http://www.bbc.com/sport/tennis/37335593 BBC, „US Open 2016: Stan Wawrinka stuns Novak Djokovic to win final“ (пристапено на 12 септември 2016)]</ref> <br /> На „мастерсот 1000“ во Шангај, Ѓоковиќ стигнал до полуфиналето, каде неочекувано загубил од шпанскиот тенисер [[Роберто Баутиста Агут]], и тоа во два сета (4-6, 4-6). Претходно, во четвртфиналето, Ѓоковиќ го победил [[Миша Зверев]], во три сета (3-6, 7-6, 6-3), а претходно бил подобар од канадскиот тенисер [[Васек Поспишил]] (6-4, 6-4) и од Италијанецот [[Фабио Фоњини]] (6-3, 6-3).<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/scores/archive/shanghai/5014/2016/results Официјално мрежно место на ATP (пристапено на 21 октомври 2016)]</ref> Неуспесите на Ѓоковиќ продолжиле и на следниот „мастерс“, одржан во [[Париз]]. Таму, тој го победил Димитров во третото коло (4-6, 6-2, 6-3), но во чевтрфиналето изгубил од [[Марин Чилиќ]] (4-6, 6-7).<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/scores/current/paris/352/results Официјално мрежно место на ATP (пристапено на 6 ноември 2016)]</ref> На тој начин, по 122 недели, Ѓоковиќ го загубил првото место на списокот на АТП на најдобри тенисери при што неговото место го зазел [[Енди Мари]].<ref>[http://www.bbc.com/sport/tennis/37882467 BBC, „Andy Murray becomes world number one after Raonic withdraws from Paris Masters“ (пристапено на 6 ноември 2016)]</ref> <br /> На финалниот турнир на АТП, одигран во [[Лондон]], Ѓоковиќ настапил во групата „[[Иван Лендл]]“. Притоа, во првиот натпревар, тој го победил австрискиот тенисер [[Доминик Тим]], во три сета (6-7, 6-0, 6-2),<ref>[http://www.bbc.com/sport/tennis/37968310 BBC, Piers Newbery, „ATP World Tour Finals: Novak Djokovic beats Dominic Thiem in London“ (пристапено на 14 ноември 2016)]</ref> а во вториот натпревар, одигран на [[15 ноември]], бил подобар од [[Милош Раониќ]] (7-6, 7-6).<ref>[http://www.bbc.com/sport/tennis/37990534 BBC, Piers Newbery, „Novak Djokovic beats Milos Raonic to make ATP World Tour Finals semi-finals“ (пристапено на 19 ноември 2016)]</ref> Поради повредата на [[Гаел Монфилс]], во третото коло, Ѓоковиќ играл против белгискиот тенисер [[Давид Гофен]], остварувајќи победа во два сета (6-1, 6-2).<ref>[http://www.express.co.uk/sport/tennis/733125/Gael-Monfils-ATP-World-Tour-Finals-Novak-Djokovic-David-Goffin EXPRESS, James Gray, „Gael Monfils quits ATP World Tour Finals: Novak Djokovic hammers replacement David Goffin“ (пристапено на 19 ноември 2016)]</ref> Потоа, во полуфиналето, тој бил подобар од Нишикори, кого го совладал убедливо во два сета (6-1, 6-1).<ref>[https://www.theguardian.com/sport/live/2016/nov/19/novak-djokovic-v-kei-nishikori-atp-world-tour-finals-live The Guardian, „Novak Djokovic v Kei Nishikori: ATP World Tour Finals – as it happened“ (пристапено на 19 ноември 2016)]</ref> Сепак, во финалето, одиграно на 20 ноември, Ѓоковиќ изгубил од Мареј во два сета (3-6, 4-6), со што ја завршил годината на второто место на табелата на АТП, со вкупно 11.780 бодови.<ref>[http://www.mirror.co.uk/sport/tennis/andy-murray-novak-djokovic-live-9297929 JACOB MURTAGH, „Andy Murray beats Novak Djokovic to win ATP World Tour Finals and end season as world No.1“ (посетено на 20 ноември 2016)]</ref><ref>„Мари е новиот тениски крал“, ''Утрински весник'', година XVII, број 5239, вторник, 22 ноември 2016, стр. 17.</ref> Како последица на послабите резултати, на почетокот на [[декември]], Ѓоковиќ ја прекинал тригодишната соработка со тренерот [[Борис Бекер]].<ref>[https://www.theguardian.com/sport/2016/dec/06/novak-djokovic-splits-with-coach-boris-becker-after-three-years Kevin Mitchell, „Novak Djokovic splits with coach Boris Becker after three years“, The Guardian, 6 декември 2016 (пристапено на 7 декември 2016)]</ref> ===2017 година=== На почетокот на годината, Ѓоковиќ настапил на тенискиот турнир во [[Доха]], [[Катар]]. Најпрвин, во второто коло, тој го победил аргентинскиот тенисер Зебалос (6-3, 6-40, а потоа, во четвртфиналето бил подобар од чешкиот тенисер [[Радек Штепанек]] (6-3, 6-3). На [[6 јануари]], во полуфиналето, Ѓоковиќ го совладал шпанскиот тенисер [[Фернандо Вердаско]] (4-6, 7-6, 6-3),<ref>[https://www.theguardian.com/sport/2017/jan/06/novak-djokovic-beats-fernando-verdasco-qatar-open-final The Guardian, „Novak Djokovic beats Fernando Verdasco to reach Qatar Open final“ (пристапено на 8 јануари 2017)]</ref> а утредента, во финалето, Ѓоковиќ бил подобар од [[Енди Мари]], во три сета (6-3, 5-7, 6-4).<ref>[https://www.theguardian.com/sport/live/2017/jan/07/andy-murray-novak-djokovic-qatar-open-final-live The Guardian, „Novak Djokovic beats Andy Murray to win the Qatar Open – as it happened“ (пристапено на 8 јануари 2017)]</ref> <br /> На 17 јануари 2017 година, Ѓоковиќ ја започнал борбата за седмата титула на Отвореното првенство на Австралија, победувајќи го во првото коло Фернандо Вердаско во три сета (6-1, 7-6, 6-2).<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/news/djokovic-verdasco-australian-open-2017-tuesday ATP, „Djokovic Opens Bid For Seventh Crown In Melbourne“ (пристапено на 21 јануари 2017)]</ref> Но, веќе во второто коло, во натпреварот што траел 4 часа и 48 [[Минута|минути]], неочекувано загубил од узбекистанскиот тенисер [[Денис Истомин]], во пет сета (6-7, 7-5, 6-2, 6-7, 4-6). Поразот претставувал големо изненадување, зашто Истомин се наоѓал на 117. место на табелата на најдобрите тенисери според АТП.<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/news/djokovic-istomin-australian-open-2017-thursday ATP, „Istomin Records Biggest Win, Edges Djokovic In Melbourne“ (пристапено на 21 јануари 2017)]</ref> <br /> По неуспехот на Отвореното првенство на Австралија, Ѓоковиќ настапил на [[Отворено првенство на Мексико во тенис|Отвореното првенство на Мексико]], што било негов прв настап на овој турнир. Во првото коло, тој го совладал словачкиот тенисер Мартин Клижан, во два сета (6-3, 7-6),<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/tournaments/acapulco/807/overview ATP, Acapulco Overview (пристапено на 1 март 2017)]</ref> а потоа бил подобар и од [[Хуан Мартин дел Потро]], во три сета (4-6, 6-4, 6-4).<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/news/del-potro-djokovic-acapulco-2017-wednesday ATP, „Djokovic Holds His Nerve To Beat del Potro In Acapulco“ (пристапено на 4 март 2017)]</ref> Сепак, во четвртфиналето, Ѓоковиќ неочекувано загубил од австралискиот тенисер [[Ник Кирјос]], во два сета (6-7, 5-7) и така продолжиле неговите неуспеси на почетокот на 2017 година.<ref>[http://www.independent.co.uk/sport/tennis/nick-kyrgios-vs-novak-djokovic-result-beats-defeat-acapulco-poor-start-2017-a7608836.html Independent, „Nick Kyrgios shocks Novak Djokovic as Serbian's poor start to 2017 continues in Acapulco exit“ (пристапено на 4 март 2017)]</ref> <br /> Во март, како бранител на титулата, Ѓоковиќ настапил на турнирот во Индијан Велс, каде во второто коло го победил британскиот тенисер Кајл Едмунд, во два сета (6-4, 7-6).<ref>[http://www.telegraph.co.uk/tennis/2017/03/13/novak-djokovic-battles-past-britains-kyle-edmund-reach-indian/ The Telegraph, „Novak Djokovic battles past Britain's Kyle Edmund to reach Indian Wells third round“ (пристапено на 13 март 2017)]</ref> Потоа,Ѓоковиќ бил подобар од дел Потро, во три сета (7-5, 4-6, 6-1), со што ја остварил својата 300. победа на турнирите од серијата „Мастерс 1000“, но во четвртото коло повторно загубил од Ник Кирјос, во два сета (4-6, 6-7).<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/news/djokovic-kyrgios-indian-wells-2017-wednesday ATP, „Kyrgios Snaps Djokovic's Indian Wells Win Streak“ (пристапено на 17 март 2017)]</ref> <br /> На „мастерсот“ во [[Монте Карло]], Ѓоковиќ започнал со тесна победа над францускиот тенисер [[Жил Симон]], во три сета (6-3, 3-6, 7-5).<ref>[http://www.bbc.com/sport/tennis/39624822 BBC, „Monte Carlo Masters: Novak Djokovic wins on return to tour against Gilles Simon“ (пристапено на 20 април 2017)]</ref>, а потоа, во третото коло го совладал шпанскиот тенисер [[Пабло Карења Буста]], исто така, во три сета (6-2, 4-6, 6-4).<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/sport.296.html:661459-DjOKOVIC-PREZIVEO-BUSTU-Novo-mucenje-Novaka-i-plasman-u-cetvrtfinale-Monte-Karla Вечерње Новости, „ĐOKOVIĆ PREŽIVEO BUSTU: Novo mučenje Novaka i plasman u četvrtfinale Monte Karla“ (пристапено на 20 април 2017)]</ref> Меѓутоа, веќе во четврфиналето, Ѓоковиќ изгубил од белгискиот тенисер [[Давид Гофан]], во три сета (2-6, 6-3, 5-7), со што ги продолжил слабите игри во оваа сезона.<ref>[http://www.sportske.net/vest/tenis/gofan-prvi-put-pobedio-novaka-srpski-as-ispao-u-monte-karlu-298374.html ALEKSANDAR OBRENOVIĆ, „Gofan prvi put pobedio Novaka, srpski as ispao u Monte Karlu!“ (пристапено на 23 април 2017)]</ref> <br /> Како последица од лошите игри, непосредно пред турнирот во Мадрид, Ѓоковиќ го отпуштил целиот свој тим. Притоа, во второто коло, одиграно на 10 мај, Ѓоковиќ бил подобар од шпанскиот тенисер Николас Алмагро (6-1, 4-6, 7-5), а утредента победил уште еден шпански тенсисер, Фелицијано Лопез (6-4, 7-5). На 12 мај, во четврфиналето се сретнал со Нишикори, кој се откажал иако убедливо го освоил првиот сет. Така, Ѓоковиќ без борба се пласирал во полуфиналето,<ref>[http://www.madrid-open.com/en/mmo17-en/results/ Mutua Madrid Open, All Results (пристапено на 14 мај 2017)]</ref> каде бил поразен од Надал, во два сета (2-6, 4-6), а тоа бил неговиот прв пораз од Надал во последните три години.<ref>[http://www.bbc.com/sport/tennis/39909240 BBC, „Rafael Nadal beats Novak Djokovic to reach Madrid Open final“ (пристапено на 14 мај 2017)]</ref> <br /> „Мастерсот 1000“ во Рим, Ѓоковиќ го започнал со победата против Британецот ''Aljaz Bedene'', во два сета (7-6, 6-2), а потоа го победил и шпанецот Роберто Баутиста Агут (6-4, 6-4).<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/scores/current/rome/416/results ATP - Официјално мрежно место (пристапено на 19 мај 2017)]</ref> Во четвртфиналето, Ѓоковиќ се сретнал со дел Потро против кого извојувал лесна победа (6-1, 6-4),<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/news/djokovic-del-potro-rome-2017-saturday ATP, „Djokovic Takes Perfect Record Into Rome SF“ (пристапено на 20 мај 2017)]</ref> а во полуфиналето, за само 59 минути, убедливо го совладал [[Доминик Тим]], во два сета (6-1, 6-0).<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/news/djokovic-thiem-rome-2017-saturday ATP, „Djokovic Ruthless In Reaching Rome Final“ (пристапено на 21 мај 2017)]</ref> Сепак, во финалето, одиграно на 21 мај, Ѓоковиќ загубил од германскот тенисер [[Александар Зверев]] (4-6, 3-6).<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/scores/current/rome/416/daily-schedule ATP - Официјално мрежно место (пристапено на 21 мај 2017)]</ref> Непосредно по завршувањето на турнирот, Ѓоковиќ го ангажирал славниот американски тенисер [[Андре Агаси]] за свој нов тренер.<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/news/djokovic-roland-garros-2017-preview ATP, „Djokovic All Smiles With Agassi On Board“ (пристапено на 29 мај 2017)]</ref> <br /> Соработката меѓу Ѓоковиќ и Агаси започнала на „Ролан Гарос“, каде Ѓоковиќ го започнал турнирот на 29 мај, со победата против шпанскиот тенисер [[Марсел Гранолерс]] (6-3, 6-4, 6-2),<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.tennis.com/pro-game/2017/05/djokovic-muguruza-start-title-defenses-at-french-open/66370/ |title=„HIGHLIGHTS: DJOKOVIC, NADAL MAKE QUICK WORK IN ROLAND GARROS OPENERS“ (пристапено на 30 мај 2017) |accessdate=2017-05-30 |archive-date=2017-06-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170601003310/http://www.tennis.com/pro-game/2017/05/djokovic-muguruza-start-title-defenses-at-french-open/66370/ }}</ref> два дена подоцна бил подобар од португалскиот тенисер [[Жоао Соуза]] (6-1, 6-4, 6-3),<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/news/djokovic-sousa-roland-garros-2017-wednesday1 ATP, „Djokovic Passes Sousa Challenge In Paris“ (пристапено на 4 јуни 2017)]</ref> а на 2 јуни го победил аргентинскиот тенисер [[Диего Шварцман]] (5-7, 6-3, 3-6, 6-1, 6-1). На 4 јуни, Ѓоковиќ бил подобар од шпанскиот тенисер [[Алберт Рамос-Вињолас]] (7-6, 6-1, 6-3) и така се пласирал во четврт-финалето, каде се сретнал со Доминик Тим<ref>[http://www.atpworldtour.com/en/scores/current/ ATP - Официјално мрежно место (пристапено на 4 јуни 2017)]</ref> при што загубил лесно, во три сета (6-7, 3-6, 0-6).<ref>[http://www.bbc.com/sport/tennis/40190581 Piers Newbery, „French Open 2017: Novak Djokovic questioned by John McEnroe after Dominic Thiem defeat“ (пристапено на 7 јуни 2017)]</ref> Со овој пораз, Ѓоковиќ паднал на четвртото место на списокот на најдобри тенисери во светот. <br /> Пред почетокот на турнирот во Вимблдон, Ѓоковиќ настапил на турнирот во Истбурн, каде во финалето го победил [[Гаел Монфилс]], во два сета (6-3, 6-4), со што го освоил својот втор турнир во 2017 година, освојувајќи 250 бода. Истовремено, тој ја освоил својата прва победа на овој турнир. Претходно, во полуфиналето, Ѓоковиќ бил подобар од [[Данил Медведев]] (6-4, 6-4), во четврфиналето го победил [[Доналд Јанг]] (6-2, 7-6), а во второто коло го победил Васек Писпишил (6-4, 6-3).<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.atpworldtour.com/en/news/djokovic-monfils-eastbourne-2017-final |title=ATP, „Djokovic Beats Monfils For Eastbourne Title“ (пристапено на 3 јули 2017) |accessdate=2017-07-03 |archive-date=2017-07-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170705044530/http://www.atpworldtour.com/en/news/djokovic-monfils-eastbourne-2017-final }}</ref><ref>[http://www.atpworldtour.com/en/scores/archive/eastbourne/741/2017/results www.atpworldtour.com (пристапено на 3 јули 2017)]</ref> <br /> Настапот на Вимблдон, Ѓоковиќ го почнал со победата против словачкиот тенисер [[Мартин Клижан]], кој во вториот сет го предал натпреварот поради повреда;<ref>[http://www.bbc.com/sport/tennis/40497862 Piers Newbery, „Wimbledon 2017: Roger Federer & Novak Djokovic through after opponents quit“, ВВС Sport (пристапено на 4 јули 2017)]</ref> во второто коло лесно го совладал чешкиот тенисер [[Адам Павлашек]] (6-2, 6-2, 6-1).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-ekspresno-do-treceg-kola-vimbldona/ Официјално мрежно место на Новак Ѓоковиќ,„Nole ekspresno do trećeg kola Vimbldona“ (пристапено на 6 јули 2017)]</ref>, во третото коло бил подобар од естонскиот тенисер [[Ернестс Гулбис]] (6-4, 6-1, 7-6),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/vimbldon-novak-prejak-za-gulbisa-u-cetvrtom-kolu-protiv-manarina/ Официјално мрежно место на Новак Ѓоковиќ,„Vimbldon: Novak prejak za Gulbisa, u četvrtom kolu protiv Manarina“ (пристапено на 9 јули 2017)]</ref> додека во четвртото коло го совладал и францускиот тенисер [[Адријан Манарино]], исто така во три сета (6-2, 7-6, 6-4).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-u-cetvrtfinalu-vimbldona/ Официјално мрежно место на Новак Ѓоковиќ,„Nole u četvrtfinalu Vimbldona!“ (пристапено на 11 јули 2017)]</ref> На тој начин, без ниту еден изгубен сет, Ѓоковиќ се пласирал во своето деветто четврт-финале на Вимблдон, каде играл против чешкиот тенисер Бердих. Откако го загубил првиот сет со резултат 6-7, Ѓоковиќ го предал натпреварот поради повреда, при водство на Бердих од 2-0 и така ја завршил сезоната.<ref>[http://www.bbc.com/sport/tennis/40588823 „Wimbledon 2017: Novak Djokovic out after retiring injured against Tomas Berdych“ (пристапено на 5 октомври 2017)]</ref> ===2018 година=== Ѓоковиќ ја започнал сезоната на [[Отворено првенство на Австралија|Отвореното првенство на Австралија]], каде во првото коло го победил американскиот тенисер Доналд Јанг, во три сета (6-1, 6-2, 6-4).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/prva-zvanicna-pobeda-novaka-u-2018-godini-i-to-na-kakav-nacin/ http://novakdjokovic.com, „Prva zvanična pobeda Novaka u 2018. godini, i to na kakav način“ (пристапено на 29 јануари 2018)]</ref> Потоа, во второто коло бил подобар од францускиот тенисер [[Гаел Монфис]], во четири сета (4-6, 6-3, 6-1, 6-3),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-savladao-monfisa-i-39c-u-drugom-kolu-australijen-opena/ http://novakdjokovic.com, „Nole savladao Monfisa i 39C u drugom kolu Australijen Opena!“ (пристапено на 29 јануари 2018)]</ref> а во третото коло го победил Рамос Вињолас (6-2, 6-3, 6-3).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-prejak-za-ramosa-vinjolasa-u-osmini-finala-protiv-cunga/ http://novakdjokovic.com, „Novak prejak za Ramosa Vinjolasa, u osmini finala protiv Čunga“ (пристапено на 29 јануари 2018)]</ref> Сепак, неговото учество на турнирот завршило во осминафиналето, со поразот од [[Хјеон Чунг]] од [[Јужна Кореја]], во три сета (6-7, 5-7, 6-7).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/kraj-australijen-opena-za-novaka-2/ http://novakdjokovic.com, „Kraj Australijen Opena za Novaka“ (пристапено на 29 јануари 2018)]</ref> На тој начин, по завршувањето на турнирот, Ѓоковиќ се наоѓал на 14. место на списокот на најдобрите светски тенисери, со освоени вкупно 2.335 бода.<ref>[http://novakdjokovic.com Официјално мрежно место на Ѓоковиќ (пристапено на 29 јануари 2018)]</ref> По едномесечната пауза поради операцијата на лактот, Ѓоковиќ настапил на турнирот во Индијан Велс, каде како десетти носител бил слободен во првото коло,<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-se-vraca-na-teren-u-indijen-velsu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Taro Daniel Novakov protivnik na startu Indijen Velsa“ (пристапено на 12 март 2018)]</ref> но веќе во второто коло загубил од јапонскиот тенисер [[Таро Даниел]] со резултат: 6-7, 6-4, 1-6.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/poraz-novaka-u-drugom-kolu-bnp-paribas-open-a/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Poraz Novaka u drugom kolu „BNP Paribas Open“-a“ (пристапено на 12 март 2018)]</ref> Неуспесите на Ѓоковиќ продолжиле и на следниот турнир во [[Мајами]] каде, како деветти носител, настапил во второто коло. Притоа, тој бил поразен од францускиот тенисер [[Беноа Пер]], во два сета (3-6, 4-6). По натпреварот, Ѓоковиќ изјавил: „Разочаран сум, уште еден пораз, не сум ни близу до нивото на кое би сакал да бидам, ни физички, ни играчки.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-zavrsio-takmicenje-na-turniru-u-majamiju/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak završio takmičenje na turniru u Majamiju“ (пристапено на 25 март 2018)]</ref> По овој неуспех, Ѓоковиќ ја прекинал десетмесечната соработка со неговиот тренер [[Андре Агаси]],<ref>[https://www.telegraph.co.uk/tennis/2018/03/31/andre-agassi-parts-ways-novak-djokovic-ivan-lendl-could-return/ www.telegraph.co.uk, „Andre Agassi parts ways with Novak Djokovic while Ivan Lendl could return to coaching set-up in new role“ (пристапено на 31 март 2018)]</ref> а ја прекинал соработката и со тренерот Радек Штепанек.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/ostalo/saopstenje-04042018/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Saopštenje“ (пристапено на 16 април 2018)]</ref> Во април, Ѓоковиќ настапил на турнирот во [[Монте Карло]], каде во првото коло го победил српскиот тенисер Душан Лајовиќ, во два сета (6:0, 6:1),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/rutinska-pobeda-noleta-u-prvom-kolu-monte-karla/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Rutinska pobeda Noleta u prvom kolu Monte Karla“ (пристапено на 16 април 2018)]</ref> во второто коло бил подобар од хрватскиот тенисер [[Борна Ќориќ]] (7:6, 7:5),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-slavio-protiv-corica-i-plasirao-se-u-osminu-finala-monte-karla/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak slavio protiv Ćorića i plasirao se u osminu finala Monte Karla“ (пристапено на 18 април 2018)]</ref> но во осминафиналето загубил од [[Доминик Тим]] во три сета (7:6, 2:6, 3:6).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-posle-velike-borbe-ostao-bez-cetvrtfinala-monte-karla/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak posle velike borbe ostao bez četvrtfinala Monte Karla“ (пристапено на 21 април 2018)]</ref> Во текот на април, Ѓоковиќ учествувал и на турнирот во [[Барселона]], каде настапил по пауза од 12 години. Како шести носител на турнирот, тој бил слободен во првото коло, но веќе во второто коло загубил од словачкиот тенисер [[Мартин Клижан]] (2-6, 6-1, 3-6).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/poraz-novaka-u-drugom-kolu-turnira-u-barseloni/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Poraz Novaka u drugom kolu turnira u Barseloni“ (пристапено на 1 мај 2018)]</ref> На почетокот на мај 2018 година, Ѓоковиќ настапил на „мастерсот“ во Мадрид, каде во првото коло го победил јапонскиот тенисер [[Кеи Нишикори]], во два сета (7-6, 6-4),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/noletu-pripao-derbi-prvog-kola-madrida-protiv-nisikorija/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Noletu pripao derbi prvog kola Madrida protiv Nišikorija“ (пристапено на 9 мај 2018)]</ref> но во второто коло бил поразен од британскиот тенисер [[Кајл Едмунд]] (3-6, 6-2, 3-6).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-zavrsio-takmicenje-na-turniru-u-madridu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak završio takmičenje na turniru u Madridu“ (пристапено на 11 мај 2018)]</ref> По овој неуспех. Ѓоковиќ паднал на 18. место на списокот на АТП, со вкупно освоени 1.905 бода.<ref>[http://novakdjokovic.com Официјално мрежно место на Ѓоковиќ (пристапено на 19 мај 2018)]</ref> Следниот турнир на кој настапил Ѓоковиќ бил „мастерсот“ во Рим каде бил 18. носител на турнирот. Во првото коло, тој бил подобар од украинскиот тенисер [[Александар Долгополов]] (6-1, 6-3);<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/eskpresan-start-novaka-na-mastersu-u-rimu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Ekspresan start Novaka na Mastersu u Rimu“ (пристапено на 19 мај 2018)]</ref> во второто коло го победил грузискиот тенисер Базилашвили (6-4, 6-2);<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/druga-pobeda-noleta-u-rimu-sledeci-rival-ramos-vinjolas/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Druga pobeda Noleta u Rimu, sledeći rival Ramos Vinjolas“ (пристапено на 19 мај 2018)]</ref> додека во третото коло го совладал шпанскиот тенисер Алберто Рамос Вињолас (6-1, 7-5).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-fantasticnom-igrom-do-cetvrtfinala-mastersa-u-rimu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak fantastičnom igrom do četvrtfinala Mastersa u Rimu“ (пристапено на 19 мај 2018)]</ref> Во четвртфиналето, Ѓоковиќ по вторпат во сезоната го победил Нишикори (2-6, 6-1, 6-3) и во полуфиналето се сретнал со Рафаел Надал<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/magican-preokret-noleta-za-polufinalni-okrsaj-sa-rafom/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Magičan preokret Noleta za polufinalni okršaj sa Rafom!“ (пристапено на 19 мај 2018)]</ref> при што загубил во два сета (6-7, 3-6).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/lavovska-borba-vecitih-rivala-pripala-nadalu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Lavovska borba večitih rivala pripala Nadalu“ (пристапено на 19 мај 2018)]</ref> По завршувањето на овој турнир, Ѓоковиќ паднал на 22. место на списокот на најдобрите тенисери во светот, со освоени 1.665 бода. На крајот на мај, Ѓоковиќ настапил и на „[[Ролан Гарос]]“, каде во првото коло го совладал бразилскиот тенисер Рожерио Дутра Силва, со резултат 6:3, 6:4, 6:4,<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-bez-izgubljenog-seta-do-2-kola-rolan-garosa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak bez izgubljenog seta do drugog kola Rolan Garosa“ (пристапено на 28 мај 2018)]</ref> а во второто коло бил подобар од шпанскиот тенисер Џауме Мунар (7-6, 6-4, 6-4), забележувајќи ја својата шеесетта победа на „Ролан Гарос“.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-u-trecem-kolu-otvorenog-prvenstva-francuske-2/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak u trećem kolu Otvorenog prvenstva Francuske“ (пристапено на 31 мај 2018)]</ref> Во третото коло, Ѓоковиќ го совладал шпанскиот тенисер Роберто Баутиста Агут, во пет сета (6-4, 6-7, 7-6, 6-2),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/rolan-garos-novak-uspesno-izasao-na-kraj-sa-prvim-velikim-izazovom/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Rolan Garos: Novak uspešno izašao na kraj sa prvim velikim izazovom“ (пристапено на 3 јуни 2018)]</ref> додека во четвртото коло победил уште еден шпански тенисер, [[Фернандо Вердаско]] (6-3, 6-4, 6-2). На тој начин, тој ја постигнал својата 200. победа на земјените терени во кариерата и деветта година по ред се пласирал меѓу осумте најдобри на „Роланд Гарос“.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-u-cetvrtfinalu-rolan-garosa-posle-trijumfa-nad-verdaskom/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole u četvrtfinalu Rolan Garosa posle trijumfa nad Verdaskom“ (пристапено на 3 јуни 2018)]</ref> Сепак, во четврфиналето, Ѓоковиќ бил поразен од италијанскиот тенисер Марко Чекинато (3-6, 6-7, 6-1, 6-7).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/poraz-novaka-u-cetvrtfinalu-rolan-garosa-posle-drame/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Poraz Novaka posle drame u četvrtfinalu Rolan Garosa“ (пристапено на 6 јуни 2018)]</ref> Подготвувајќи се за „гренд-слемот“ во Вимблдон, Ѓоковиќ настапил на турнирот „Квинс“ во [[Лондон]], каде во првото коло го победил Џон Милман (6-2, 6-1),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-odlican-u-svom-uvodnom-mecu-u-kvinsu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak odličan u svom uvodnom meču u Kvinsu“ (пристапено на 22 јуни 2018)]</ref> а во второто коло бил подобар од бугарскиот тенисер [[Григор Димитров]] (6-4, 6-1),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-srusio-dimitrova-i-plasirao-se-u-cetvrtfinale-kvinsa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole srušio Dimitrova i plasirao se u četvrtfinale Kvinsa!“ (пристапено на 22 јуни 2018)]</ref> а во четвртфиналето го победил Адријан Манарино (7-5, 6-1), остварувајќи ја 800. победа во професионалната кариера, со што станал десеттиот тенисер во историјата кој постигнал ваков успех.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/800-pobeda-u-karijeri-i-polufinale-kvinsa-za-novaka/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „800. pobeda u karijeri i polufinale Kvinsa za Novaka!“ (пристапено на 23 јуни 2018)]</ref> Во полуфиналето, тој бил подобар од францускиот тенисер Жереми Шарди (7-6, 6-4)<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-se-plasirao-u-prvo-finale-u-2018-godini/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole se plasirao u prvo finale u 2018. godini!“ (пристапено на 24 јуни 2018)]</ref> и така се пласирал во своето прво финале во 2018 година, каде претрпел пораз од [[Марин Чилиќ]] (7-5, 6-7, 3-6).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-propustio-mec-loptu-i-izgubio-u-finalu-kvinsa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak propustio meč loptu i izgubio u finalu Kvinsa“ (пристапено на 24 јуни 2018)]</ref> На својот 14. настап на „[[Вимблдон]]“, во првото коло, Ѓоковиќ го победил Тенис Сандгрен (6-3, 6-1, 6-2),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-prejak-za-sandgrena-u-uvodnom-mecu-na-vimbldonu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak prejak za Sandgrena u uvodnom meču na Vimbldonu“ (пристапено на 7 јули 2018)]</ref> во второто коло бил подобар од Орасио Себалјос (6-1, 6-2, 6-3),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nova-rutinska-pobeda-i-trece-kolo-vimbldona-za-novaka/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nova rutinska pobeda i treće kolo Vimbldona za Novaka“ (пристапено на 7 јули 2018)]</ref> а во третото коло го победил британскиот тенисер [[Кајл Едмунд]] (4-6, 6-3, 6-2, 6-4).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-u-cetvrtom-kolu-vimbldona-posle-seta-zaostatka/u Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak u četvrtom kolu Vimbldona posle seta zaostatka“ (пристапено на 10 јули 2018)]</ref> Во четвртото коло, Ѓоковиќ бил подобар од рускиот тенисер Карен Качанов (6-4, 6-2, 6-2),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-fantasticnom-igrom-do-cetvrtfinala-vimbldona/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole fantastičnom igrom do četvrtfinala Vimbldona!“ (пристапено на 13 јули 2018)]</ref> остварувајќи го своето 41. учество во четврфиналињата на „гренд слем“ турнирите, со што се изедначил со [[Џими Конорс]].<ref>[http://novakdjokovic.com/da-li-znate/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Da li znate?“ (пристапено на 9 август 2018)]</ref> Во четвртфиналето, Ѓоковиќ го победил Нишикори (6-3, 3-6, 6-2, 6-2) и така по осми пат во кариерата се пласирал во полуфиналето на „Вимблдон“, со што се изедначил со [[Пит Сампрас]] и со [[Џон Менинро]].<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/trijumf-novaka-nad-nisikorijem-za-polufinale-vimbldona/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak protiv Nadala u polufinalu Vimbldona!“ (пристапено на 13 јули 2018)]</ref> Во полуфиналето, Ѓоковиќ го победил Надал, во пет сета (6-4, 3-6, 7-6, 3-6, 10:8), а натпреварот се играл во два дена (13 и 14 јуни). Со оваа победа, тој ја зголемил предноста во меѓусебните двобои со Надал на 27:25 и истовремено се изборил за своето петто финале на Вимблдон.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-posle-titanske-borbe-srusio-rafu-i-plasirao-se-u-finale-vimbldona/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak posle titanske borbe srušio Rafu i plasirao se u finale Vimbldona!“ (пристапено на 14 јули 2018)]</ref> Во финалниот натпревар, одигран на 15 јули, Ѓоковиќ го победил јужноафриканскиот тенисер [[Кевин Андерсон]] во три сета (6-2, 6-2, 7-6) и така ја освоил четвртата титула на „Вимблдон“, 13 „гренд-слем“ титула и вкупно 69. титула на тениските турнири.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/kralj-se-vratio-nole-je-sampion-vimbldona/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Kralj se vratio! Nole je šampion Vimbldona!“ (пристапено на 15 јули 2018)]</ref> По овој успех, тој направил голем напредок на списокот на најдобрите тенисери, доаѓајќи на 10. место, со вкупно 3.355 бода.<ref>[http://novakdjokovic.com/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, (пристапено на 15 јули 2018)]</ref> На 7 август, Ѓоковиќ го започнал своето учество на „[[Роџерс куп]]от“ во [[Торонто]], победувајќи го Мирза Башиќ (6:3, 7:6),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-savladao-basica-sledeci-protivnik-piter-polanski/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak savladao Bašića, sledeći protivnik Piter Polanski“ (пристапено на 9 август 2018)]</ref> а во второто коло бил подобар од Питер Полански (6:3, 6:4).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nova-pobeda-i-osmina-finala-toronta-za-novaka/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nova pobeda i osmina finala Toronta za Novaka“ (пристапено на 9 август 2018)]</ref> Меѓутоа, во осминафиналето тој бил елиминиран од [[Стефанос Циципас]] (3-6, 7-6, 3-6).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/cicipas-zaustavio-novaka-u-osmini-finala-toronta/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Poraz Novaka u singlu, plasman u četvrtfinale dubla“ (пристапено на 10 август 2018)]</ref> Во првото коло на турнирот во [[Синсинати]] (единствениот „мастерс“ на кој не успеал да победи), Ѓоковиќ бил подобар од американскиот тенисер Стив Џонсон (6-4, 7-6),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-uspesan-na-startu-turnira-u-sinsinatiju/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak uspešan na startu turnira u Sinsinatiju“ (пристапено на 16 август 2018)]</ref> а во второто коло го победил францускиот тенисер Адријан Манарино (4-6, 6-2, 6-1).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-u-osmini-finala-mastersa-u-sinsinatiju/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak u osmini finala Mastersa u Sinsinatiju“ (пристапено на 16 август 2018)]</ref> Во осминафиналето, Ѓоковиќ бил подобар од петтиот носител на турнирот и бранителот на титулата, [[Григор Димитров]] (2-6, 6-3, 6-4),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-preokrenuo-protiv-dimitrova-i-izborio-cetvrtfinale-sinsinatija/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole preokrenuo protiv Dimitrova i izborio četvrtfinale Sinsinatija“ (пристапено на 18 август 2018)]</ref> а истиот ден, во четврфиналето го победил и [[Милош Раониќ]] (7-5, 4-6, 6-3).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/dve-pobede-novaka-u-jednom-danu-za-polufinale-sinsinatija/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Dve pobede Novaka u jednom danu za polufinale Sinsinatija!“ (пристапено на 18 август 2018)]</ref> Во полуфиналето, Ѓоковиќ бил подобар од [[Марин Чилиќ]] (6-4, 3-6, 6-3) и така се пласирал во своето шесто финале на овој турнир,<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-na-korak-od-teniske-istorije/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak na korak od teniske istorije“ (пристапено на 18 август 2018)]</ref> каде го победил Федерер (6-4, 6-4), остварувајќи ја 24. победа во двобоите со него. Така, по пет неуспешни обиди, тој конечно успеал да победи на „мастерсот“ во Синсинати, со што станал првиот тенисер во историјата кој успеал да победи на сите девет „мастерс“-турнири и да го освои т.н. „Златен мастерс“. Истовремено, со оваа титула, Ѓоковиќ се искачил на шестото место на списокот на најдобрите светски тенисери, со вкупно 4.445 бода.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-osvojio-zlatni-masters-i-usao-u-tenisku-istoriju/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole osvojio Zlatni Masters i ušao u tenisku istoriju!“ (пристапено на 20 август 2018)]</ref> Кон крајот на август, Ѓоковиќ настапил на [[Отворено првенство на САД|Отвореното првенство на САД]] (''US Open''), каде во првото коло го победил унгарскиот тенисер Мартон Фучович (6-3, 3-6, 6-4, 6-0),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-pobedio-vrucinu-i-plasirao-se-u-drugo-kolo-us-opena/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak pobedio vrućinu i plasirao se u drugo kolo US Opena“ (пристапено на 29 август 2018)]</ref> а во второто коло бил подобар од американскиот тенисер Тенис Сандгрен (6-1, 6-3, 6-7, 6-2).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/trijumf-novaka-protiv-sandgrena-u-drugom-kolu-otvorenog-prvenstva-sad/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Trijumf Novaka protiv Sandgrena u drugom kolu Otvorenog prvenstva SAD“ (пристапено на 31 август 2018)]</ref> Во третото коло, Ѓоковиќ бил подобар од францускиот тенисер [[Ришар Гаске]] (6-2, 6-3, 6-3),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-preko-gaskea-do-osmine-finala-us-opena/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak preko Gaskea do osmine finala US Opena“ (пристапено на 3 септември 2018)]</ref> а во осминафиналето го победил португалскиот тенисер [[Жоао Соуза]] (6-3, 6-4, 6-3).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-protiv-milmana-u-cetvrtfinalu-us-opena/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole protiv Milmana u četvrtfinalu US Opena“ (пристапено на 4 септември 2018)]</ref> Во четврфиналето, Ѓоковиќ го победил австралискиот тенисер [[Џон Милман]] (6-3, 6-4, 6-4) и така се пласирал во своето 11. полуфинале на овој турнир,<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-u-polufinalu-us-opena/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak u polufinalu Otvorenog prvenstva SAD“ (пристапено на 6 септември 2018)]</ref> каде бил подобар од Кеи Нишикори (6-3,6-4, 6-2).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-na-korak-od-osvajanja-trece-titule-na-us-openu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole na korak od osvajanja treće titule na US Openu“ (пристапено на 8 септември 2018)]</ref> Со тоа, Ѓоковиќ се пласирал во своето осмо финале на овој турнир, каде го победил [[Хуан Мартин дел Потро]] (6-3, 7-6, 6-3) и така ја освоил третата титула на Отвореното првенство во САД. Истовремено, тој ја освоил 71. победа на тениските турнири и 14. „гренд слем“ титула во кариерата, со што се изедначил со [[Пит Сампрас]]. Со оваа победа, тој се пласирал на третото место на списокот на најдобрите тенисери во светот, со 6.445 бода.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-je-trostruki-sampion-us-opena-i-treci-teniser-sveta/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak je trostruki šampion US Opena i treći teniser sveta!“ (пристапено на 10 септември 2018)]</ref> По учеството на „[[Куп Лејвер|Купот Лејвер]]“ во [[Чикаго]], во октомври, Ѓоковиќ настапил на „мастерсот“ во [[Шангај]], каде во второто коло го победил [[Жереми Шарди]] во два сета (6-3, 7-5),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/siguran-start-novaka-u-sangaju/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Siguran start Novaka u Šangaju“ (пристапено на 10 октомври 2018)]</ref> а во третото коло бил подобар од [[Марко Чекинато]] (6-4, 6-0).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-prejak-za-cekinata/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak prejak za Čekinata, u četvrtfinalu protiv Andersona“ (пристапено на 11 октомври 2018)]</ref> Во чевртфиналето, Ѓоковиќ бил подобар од [[Кевин Андерсон]],<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-fenomenalnom-igrom-do-polufinala-sangaja/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole fenomenalnom igrom do polufinala Šangaja!“ (пристапено на 13 октомври 2018)]</ref> победувајќи го во два сета (7-6, 6-3), а потоа во полуфиналето убедливо го победил [[Александер Зверев]], исто така, во два сета (6-2, 6-1).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-preko-zvereva-do-finala-sangaja-i-drugog-mesta-na-atp-listi/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Maestralni Novak preko Zvereva do finala Šangaja i drugog mesta na ATP listi“ (пристапено на 13 октомври 2018)]</ref> Во финалето, тој го совладал хрватскиот тенисер [[Борна Чориќ]], во два сета (6-3, 6-4) и така, без ниту еден изгубен сет, ја освоил чевртата титула на овој турнир. Истовремено, тој ја освоил својата 32. титула на „мастерсите“ и вкупно, 72. титула во кариерата. Со оваа победа, Ѓоковиќ стигнал до 7.445 бода и со тоа се искачил на второто место на списокот на најдобрите светски тенисери.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-je-pobednik-masters-turnira-u-sangaju/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole je pobednik Masters turnira u Šangaju!“ (пристапено на 14 октомври 2018)]</ref> Следниот турнир на којшто учествувал Ѓоковиќ бил „мастерсот“ во Париз, каде во првото коло бил слободен, а во второто коло го победил португалскиот тенисер Жоао Соуза (7-5, 6-1).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-u-trecem-kolu-pariza/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak u trećem kolu Pariza, od ponedeljka ponovo BROJ 1!“ (пристапено на 3 ноември 2018)]</ref> Потоа, во третото коло бил подобар од босанскиот тенисер Дамир Џумхур, кој се откажал во вториот сет,<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/predaja-dzumhura-nole-u-cetvrtfinalu-pariza/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Predaja Džumhura, Nole u četvrtfinalu Pariza!“ (пристапено на 3 ноември 2018)]</ref> а во четвртфиналето го победил хрватскиот тенисер [[Марин Чилиќ]], во три сета (4-6, 6-2, 6-3).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-srusio-cilica-za-plasman-u-polufinale-mastersa-u-parizu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak srušio Čilića, u polufinalu Pariza protiv Federera“ (пристапено на 3 ноември 2018)]</ref> Во полуфиналето, одиграно на 3 ноември, Ѓоковиќ бил подобар од Федерер, исто така, во три сета (7-6, 5-7, 7-6), со што го зголемил водството во меѓусебните двобои на 25:22. Истовремено, Ѓоковиќ ја постигнал својата 22. победа по ред во 2018 година.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/posle-strasne-borbe-pao-i-federer-novak-u-finalu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Federer pao posle strašne borbe, Novak u finalu!“ (пристапено на 3 ноември 2018)]</ref> Утредента, во финалето, Ѓоковиќ бил поразен од рускиот тенисер [[Карен Хачанов]] (5-7, 4-6), но и покрај поразот, тој се вратил на првото место на списокот на најдобрите тенисери на светот, со вкупно 8.045 бода.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/umor-jaci-od-novaka-u-finalu-pariza/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Umor jači od Novaka u finalu Pariza“ (пристапено на 4 ноември 2018)]</ref>. По „мастерсот“ во Париз, Ѓоковиќ настапил на завршниот турнир во [[Лондон]], но претходно ја добил наградата на АТП за повратник на сезоната, бидејќи во текот на 2018 година успеал од 22. место (во јуни) да се искачи на првото место (во ноември) на списокот на најдобрите тенисери во светот. Истовремено, неговиот тренер [[Марјан Вајда]] (со кого Ѓоковиќ ја обновил соработката во април 2018 година) бил прогласен за тренер на годината.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/ostalo/atp-world-tour-nagrade-2018-novak-povratnik-godine-vajda-najbolji-trener/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „ATP World Tour nagrade: Novak „povratnik godine“, Vajda najbolji trener“ (пристапено на 11 ноември 2018)]</ref> Својот настап на завршниот турнир во Лондон, Ѓоковиќ го почнал со победата против [[Џон Изнер]], во два сета (6:4, 6:3), забележувајќи ја својата 50. победа во 2018 година. Потоа, во второто коло, Ѓоковиќ го победил Зверев, исто така, во два сета (6-4, 6-1),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novakova-dominacija-i-u-drugom-mecu-na-zavrsnom-turniru/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novakova dominacija i u drugom meču na završnom turniru“ (пристапено на 14 ноември 2018)]</ref> додека во третиот натпревар бил подобар и од Чилиќ (7-6, 6-2).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-prvi-u-grupi-guga-kuerten-u-polufinalu-protiv-andersona/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole prvi u grupi „Guga Kuerten“, u polufinalu protiv Andersona“ (пристапено на 16 ноември 2018)]</ref> Како првопласиран во неговата група, во полуфиналето, Ѓоковиќ убелдиво го победил Андерсон, во два сета (6-2, 6-2),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-prejak-za-andersona-protiv-zvereva-za-titulu-na-zavrsnom-turniru/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak prejak za Andersona, protiv Zvereva za titulu na završnom turniru“ (пристапено на 17 ноември 2018)]</ref> а во финалето повторно се сретнал со Зверев, но овојпат бил поразен во два сета (4-6, 3-6). И покрај поразот, Ѓоковиќ ја завршил сезоната како најдобар тенисер на светот, со освоени 9.045 бода.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/zverev-bolji-od-novaka-u-finalu-zavrsnog-turnira-u-londonu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Zverev bolji od Novaka u finalu završnog turnira u Londonu“ (пристапено на 19 ноември 2018)]</ref> Ѓоковиќ ја завршил сезоната со настапот на егзибициониот турнир „Mubadala World Tennis Championship“ во [[Абу Даби]], каде веќе победувал во 2011, 2012 и 2013 година. Таму, во полуфиналето, одиграно на 28 декември, бил подобар од Карен Хачанов, во два сета (6-4, 6-2),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/dogadjaji/nole-u-finalu-egzibicije-u-abu-dabiju/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole u finalu egzibicije u Abu Dabiju“ (пристапено на 29 декември 2018)]</ref> а утредента, во финалето го совладал и [[Кевин Андерсон]] (4-6, 7-5, 7-5) и на тој начин ја освоил својата четврта титула на овој турнир.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/dogadjaji/cetvrta-titula-za-novaka-u-abu-dabiju/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Četvrta titula za Novaka u Abu Dabiju!“ (пристапено на 29 декември 2018)]</ref> Како резултат на одличните игри во текот на сезоната, [[Меѓународна тениска федерација|Меѓународната тениска федерација]] (''International Tennis Federation'') го прогласила Ѓоковиќ за најдобар тенисер во 2018 година, со што тој по шести пат го освоил ова признание.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/ostalo/nole-je-sesti-put-u-karijeri-itf-sampion/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole je šesti put u karijeri ITF šampion!“ (пристапено на 29 декември 2018)]</ref> Исто така, тој бил избран за најдобар европски спортист во 2018 година од страна на Полската новинска агенција.<ref>[https://www.tennisworldusa.org/tennis/news/Novak_Djokovic/64255/novak-djokovic-voted-as-the-european-sportsman-of-the-year/ Luigi Gatto, „Novak Djokovic voted as the European Sportsman of the Year“ (пристапено на 29 декември 2018)]</ref> Најпосле, по четврти пат во кариерата, тој ја освоил наградата „[[Лауреус]]“ за најдобар спортист на годината.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/dogadjaji/noletu-cetvrti-put-laureus-nagrada-za-sportistu-godine/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Noletu četvrti put „Laureus“ nagrada za sportistu godine“ (пристапено на 19 февруари 2019)]</ref> ===2019 година=== Ѓоковиќ ја започнал сезоната на турнирот во [[Доха]], каде бил прв носител на турнирот. Во првото коло, тој бил подобар од [[Дамир Џумхур]] (6-1, 6-2),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/furiozan-start-novaka-u-dohi-prvog-dana-2019-godine/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Furiozan start Novaka u Dohi prvog dana 2019. godine“ (пристапено на 5 јануари 2019)]</ref> а во второто коло го победил унгарскиот тенисер [[Мартон Фучович]] (4-6, 6-4, 6-1).<ref name="novakdjokovic.com">[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-preokretom-do-cetvrtfinala-u-kataru/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak u četvrtfinalu singla i polufinalu dubla u Kataru“ (пристапено на 5 јануари 2019)]</ref> Во четвртфиналето, Ѓоковиќ го победил грузискиот тенисер [[Николос Базилашвили]] (4-6, 6-3, 6-4),<ref name="Dohe 2019">[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-posle-velike-borbe-u-polufinalu-dohe/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole posle velike borbe u polufinalu Dohe“ (пристапено на 5 јануари 2019)]</ref> но во полуфиналето загубил од Баутиста Агут (6-3, 6-7, 4-6).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-bez-finala-na-turniru-u-dohi/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak bez finala na turniru u Dohi“ (пристапено на 5 јануари 2019)]</ref> Исто така, Ѓоковиќ се натпреварувал и во двојки, играјќи заедно со брат му [[Марко Ѓоковиќ|Марко]]. Во осминафиналето, тие ја победиле двојката Чем Илкел/Мубарак Шанан Заид (6-3, 3-6, 10-6),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/doha-novak-protiv-damira-dzumhura-u-1-mecu-sezone/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „ATP Doha: Nole i Marko uspešni u dublu, 1. kolo singla protiv Džumhura“ (пристапено на 5 јануари 2019)]</ref> во четвртфиналето биле подобри од [[Душан Лајовиќ]]/[[Дамир Џумхур]] (7-5, 3-6, 10-7).<ref name="novakdjokovic.com"/> а во полуфиналето загубиле од [[Давид Гофан]]/Пјер Угу Ербер (1-6, 6-3, 13-15).<ref name="Dohe 2019"/> На 15 јануари 2019 година, Ѓоковиќ го започнал својот настап на Отвореното првенство на Австралија. Во првото коло, тој бил подобар од американскиот тенисер [[Мичел Кругер]] (6-3, 6-2, 6-2),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-uspesno-otvorio-svoj-15-australijen-open/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak uspešno otvorio svoj 15. Australijen Open“ (пристапено на 15 јануари 2019)]</ref> во второто коло го победил францускиот тенисер [[Жо-Вилфрид Цонга|Жо Вилфред Цонга]], во три сета (6-3, 7-5, 6-4),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pobeda-noleta-nad-congom-za-trece-kolo-otvorenog-prvenstva-australije/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pobeda Noleta nad Congom za treće kolo Otvorenog prvenstva Australije“ (пристапено на 18 јануари 2019)]</ref> а во третото коло бил подобар од канадскиот тенисер [[Денис Шаповалов]] (6-3, 6-4, 4-6, 6-0).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-u-osmini-finala-australijen-opena/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak u osmini finala Australijen Opena“ (пристапено на 19 јануари 2019)]</ref> Во осминафиналето, Ѓоковиќ го совладал рускиот тенисер [[Данил Медведев]] (6-4, 6-7, 6-2, 6-3) и така се пласирал во своето десетто четвртфинале на овој турнир,<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-medju-osam-najboljih-u-melburnu-protiv-nisikorija-za-polufinale/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole među osam najboljih u Melburnu, sledi duel sa Nišikorijem“ (пристапено на 23 јануари 2019)]</ref> каде се сретнал со јапонскиот тенисер Нишикори. Откако Ѓоковиќ убедливо го освоил првиот сет со резултат 6-1, а во вториот сет водел со резултат 4-1, Нишикори се откажал поради повреда.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-u-polufinalu-ao-nisikori-predao-mec-u-drugom-setu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak u polufinalu AO, Nišikori predao meč u drugom setu“ (пристапено на 23 јануари 2019)]</ref> Во полуфиналето, Ѓоковиќ лесно го победил францускиот тенисер [[Лука Пуј]], во три сета (6-0, 6-2, 6-2) и така се пласирал во своето седмо финале на овој турнир,<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/ao-ekspresna-pobeda-novaka-u-polufinalu-protiv-rafe-za-sedmu-titulu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „AO: Ekspresna pobeda Novaka u polufinalu, protiv Rafe za sedmu titulu“ (пристапено на 25 јануари 2019)]</ref> каде го победил Рафаел Надал, исто така, во три сета (6-3, 6-2, 6-3). На тој начин, по седми пат победил на овој турнир и станал рекордер по бројот на титулите на Отвореното првенство на Австралија, надминувајќи ги Федерер и [[Рој Емерсон]] кои имаат по шест титули. Со оваа победа, Ѓоковиќ стигнал до својата 73. титула на тениските турнири на АТП, како и до својата 15. титула на „гренд-слем“ турнирите. По овој турнир, во меѓусебните натпревари со Надал, Ѓоковиќ го зголемил водството на 28-25. Исто така, тој се задржал на првото место на списокот на најдобрите тенисери на светот, со 10 955 бода.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-silni-osvojio-istorijsku-sedmu-titulu-na-australijen-openu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole SILNI osvojio istorijsku sedmu titulu na Australijen Openu!“ (пристапено на 28 јануари 2019)]</ref> Во март, Ѓоковиќ учествувал на „мастерсот“ во Индијан Велс каде, како прв носител, настапил од второто коло во кое го победил квалификантот Бјорн Фратанџело, во два сета (7-6, 6-2),<ref name="Indijen Velsu 2019">[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-u-trecem-kolu-indijen-velsa-4/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak u trećem kolu singla i četvrtfinalu dubla u Indijen Velsu“ (пристапено на 11 март 2019)]</ref> но веќе во третото коло неочекувано загубил од германскиот тенисер [[Филип Колшрајбер]] (4-6, 4-6).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/neocekivani-poraz-novaka-od-kolsrajbera-u-3-kolu-indijen-velsa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Neočekivani poraz Novaka od Kolšrajbera u 3. kolu Indijen Velsa“ (пристапено на 13 март 2019)]</ref> Истовремено, Ѓоковиќ играл и во двојки, заедно со [[Фабио Фоњини]]. Во првото коло, оваа двојка била подобра од Жереми Шарди и [[Милош Раониќ]] (7-6, 6-1),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/organizatori-turnira-u-indijen-velsu-objavili-parove-glavnog-zreba/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „IW: Novak protiv Fratanđela u 2. kolu singla, pobeda na startu u dublu“ (пристапено на 10 март 2019)]</ref> а во осминафиналето ја победила двојката Роан Бопан/Денис Шаповалов во три сета (6-4, 1-6, 10-8).<ref name="Indijen Velsu 2019"/> Во четврфиналето, Фоњини и Ѓоковиќ ја победиле двојката Жан-Жилиен Рожер/Орија Текау (7-6, 2-6, 10-6),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-i-fonjini-u-polufinalu-indijen-velsa-u-dublu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole i Fonjini u polufinalu Indijen Velsa u dublu“ (пристапено на 13 март 2019)]</ref> но во полуфиналето биле поразени од двојката Лукаш Кубот/Марсело Мело (6-7, 6-2, 6-10).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/srpsko-italijanski-dubl-zaustavljen-u-polufinalu-indijen-velsa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Srpsko-italijanski dubl zaustavljen u polufinalu Indijen Velsa“ (пристапено на 23 март 2019)]</ref> Истиот месец, Ѓоковиќ настапил и на „мастерсот“ во Мајами, каде во второто коло го победил австралискиот тенисер [[Бернад Томиќ]] (7-6, 6-2),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pobeda-novaka-na-startu-miami-open-a/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pobeda Novaka na startu „Miami Open“-a“ (пристапено на 23 март 2019)]</ref> а во третото коло бил подобар од аргентинскиот тенисер [[Федерико Делбонис]] (7-5, 4-6, 6-1).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-u-osmini-finala-majamija-posle-dvocasovne-borbe/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak u osmini finala Majamija posle dvočasovne borbe“ (пристапено на 25 март 2019)]</ref> Меѓутоа, во осминафиналето, Ѓоковиќ бил поразен од [[Роберто Баутиста Агут]], во три сета (6-1, 5-7, 3-6).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/poraz-novaka-u-cetvrtom-kolu-majamija/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Poraz Novaka u četvrtom kolu Majamija“ (пристапено на 27 март 2019)]</ref> И на „мастерсот“ во [[Монте Карло]], Ѓоковиќ бил прв носител и затоа настапот го почнал од второто коло, каде бил подобар од германскиот тенисер [[Филип Колшрајбер]], во три сета (6-3, 4-6, 6-4),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-uspesno-zapoceo-nastup-u-monte-karlu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak uspešno započeo nastup u Monte Karlu“ (пристапено на 16 април 2019)]</ref> а во третото коло го победил американскиот тенисер [[Тејлор Фриц]] (6-3, 6-0).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/druga-pobeda-novaka-u-monaku-protiv-medvedeva-u-cetvrtfinalu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Druga pobeda Novaka u Monaku, protiv Medvedeva u četvrtfinalu“ (пристапено на 18 април 2019)]</ref> Сепак, во четврфиналето, тој бил поразен од рускиот тенисер [[Данил Медведев]] во три сета (3-6, 6-4, 2-6).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/poraz-novaka-bez-svesrpskog-polufinala-u-monte-karlu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Poraz Novaka, bez svesrpskog polufinala u Monte Karlu“ (пристапено на 21 април 2019)]</ref> Во мај, Ѓоковиќ го започнал своето учество на „мастерсот“ во [[Мадрид]] и истовремено ја почнал својата 250. недела на врвот на списокот на најдобрите тенисери на светот. Во тој миг, само четворица тенисери во историјата имале повеќе недели на првото место на табелата на АТП, и тоа: [[Џими Конорс]], [[Иван Лендл]], [[Пит Сампрас]] и [[Роже Федерер]]. И на овој турнир, Ѓоковиќ настапил директно во второто коло при што го победил американскиот тенисер Тејлор Фриц (6-4, 6-2),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/uspesan-start-novaka-u-madridu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Uspešan start Novaka u Madridu“ (пристапено на 9 мај 2019)]</ref> а во третото коло бил подобар од францускиот тенисер [[Жереми Шарди]] (6-1, 7-6).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-preko-sardija-do-cetvrtfinala-mastersa-u-madridu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak preko Šardija do četvrtfinala Mastersa u Madridu“ (пристапено на 9 мај 2019)]</ref> Во четврфиналето, Ѓоковиќ требало да игра против [[Марин Чилиќ]], но мечот не се одиграл поради труењето на Чилиќ со храна,<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-bez-borbe-u-polufinalu-madrida/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak bez borbe u polufinalu Madrida“ (пристапено на 10 мај 2019)]</ref> а во полуфиналето бил подобар од [[Доминик Тим]] (7-6, 7-6),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-u-finalu-madrida-posle-velike-borbe-sa-timom/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak u finalu Madrida posle velike borbe i pobede nad Timom“ (пристапено на 13 мај 2019)]</ref> Во финалето, Ѓоковиќ го победил грчкиот тенисер [[Стефанос Циципас]] (6-3, 6-4) и така ја освоил својата трета титула на овој турнир, 33. титула на „мастерсите“ и вкупно 74. титула во кариерата.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/treca-titula-za-noleta-na-mastersu-u-madridu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Treća titula za Noleta na Mastersu u Madridu“ (пристапено на 13 мај 2019)]</ref> По настапот во Мадрид, Ѓоковиќ го задржал првото место на табелата на најдобрите светски тенисери, со освоени 12 115 бода, а веднаш потоа, како прв носител, настапил на „мастерсот“ во Рим. На 16 мај, Ѓоковиќ одиграл два меча: најпрвин, во второто коло, го победил канадскиот тенисер [[Денис Шаповалов]] (6-1, 6-3), а вечерта го одиграл и третото коло во кое го победил германскиот тенисер [[Филип Колшрајбер]] (6-3, 6-0).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/rim-dve-pobede-noleta-u-jednom-danu-rival-u-cetvrtfinalu-del-potro/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Rim: Dve pobede Noleta u jednom danu, rival u četvrtfinalu del Potro“ (пристапено на 17 мај 2019)]</ref> Во четвртфиналето, Ѓоковиќ го победил [[Хуан Мартин дел Потро]] (4-6, 7-6, 6-4),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-spasio-dve-mec-lopte-i-plasirao-se-u-polufinale-rima-posle-maratona/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole spasio dve meč lopte i plasirao se u polufinale Rima posle maratona“ (пристапено на 19 мај 2019)]</ref> а во полуфиналето бил подобар од уште еден аргентински тенисер, [[Диего Шварцман]] (6-3, 6-7, 6-3), со што ја остварил својата 50. победа на турнирот во Рим.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pao-jos-jedan-argentinac-novak-na-korak-od-titule-u-rimu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pao još jedan Argentinac, Novak na korak od titule u Rimu“ (пристапено на 19 мај 2019)]</ref> Меѓутоа, во финалето, Ѓоковиќ загубил од [[Рафаел Надал]] во три сета (0-6, 6-4, 1-6), претрпувајќи го 26. пораз од Надал во меѓусебните средби.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nadal-bolji-od-novaka-u-finalu-mastersa-u-rimu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nadal bolji od Novaka u finalu Mastersa u Rimu“ (пристапено на 19 мај 2019)]</ref> На 27 мај, Ѓоковиќ настапил на „[[Ролан Гарос]]“, каде во првото коло го победил полскиот тенисер [[Хуберт Хуркач]] со резултат 3:0 (6-4, 6-2, 6-2),<ref>[hhttp://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-lagano-do-drugog-kola-rolan-garosa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak lagano do drugog kola Rolan Garosa“ (пристапено на 28 мај 2019)]</ref> во второто коло бил подобар од швајцарскиот тенисер [[Хенри Лаксонен]] (6-1, 6-4, 6-3),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-se-plasirao-u-trece-kolo-otvorenog-prvenstva-francuske/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak se plasirao u treće kolo Otvorenog prvenstva Francuske“ (пристапено на 30 мај 2019)]</ref> а во третото коло го совладал италијанскиот тенисер [[Салваторе Карузо]] (6-3, 6-3, 6-2).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-preko-karuza-do-osmine-finala-rolan-garosa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak preko Karuza do osmine finala Rolan Garosa“ (пристапено на 2 јуни 2019)]</ref> Во осминафиналето, Ѓоковиќ го победил [[Јан Ленард Штруф]] (6-3, 6-2, 6-2), забележувајќи ја 67. победа на „Ролан Гарос“ и се пласирал во своето 13. четвртфинале на овој турнир.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-u-cetvrtfinalu-rolan-garosa-2/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole u četvrtfinalu Rolan Garosa“ (пристапено на 3 јуни 2019)]</ref> Таму, тој бил подобар од [[Александар Зверев]] во три сета (7-5, 6-2, 6-2),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/rg-novak-izbacio-zvereva-protiv-tima-za-finale/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „RG: Novak izbacio Zvereva, protiv Tima za finale“ (пристапено на 6 јуни 2019)]</ref> но во полуфиналето загубил од [[Доминик Тим]] во пет сета (2-6, 6-3, 5-7, 7-5, 5-7).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/poraz-novaka-u-polufinalu-rolan-garosa-posle-cetvorocasovne-borbe/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Poraz Novaka u polufinalu Rolan Garosa posle četvoročasovne borbe“ (пристапено на 8 јуни 2019)]</ref> На 25 јуни 2019, Ѓоковиќ настапил на егзибициониот турнир „[[Будлс]]“ во [[Лондон]], каде во првиот настап бил подобар од [[Кристијан Гарин]] (6-2, 6-4),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pobeda-novaka-nad-garinom-u-prvom-mecu-na-budlsu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pobeda Novaka nad Garinom u prvom meču na Budlsu“ (пристапено на 3 јули 2019)]</ref> а утредента изгубил од [[Денис Шаповалов]] (6-7, 4-6).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/sapovalov-bolji-od-novaka-u-drugom-mecu-na-egzibiciji-u-londonu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Šapovalov bolji od Novaka u drugom meču na egzibiciji u Londonu“ (пристапено на 3 јули 2019)]</ref> На 1 јули, како прв носител, Ѓоковиќ го започнал својот петнаесетти настап на „Вимблдон“, при што во првото коло бил подобар од [[Филип Колшрајбер]] (6-3, 7-5, 6-3),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-rutinski-do-drugog-kola-vimbldona/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak rutinski do drugog kola Vimbldona“ (пристапено на 3 јули 2019)]</ref> а во второто коло го победил [[Денис Кудла]] (6-3, 6-2, 6-2).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nova-sigurna-pobeda-novaka-za-plasman-u-trece-kolo-vimbldona/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nova sigurna pobeda Novaka za plasman u treće kolo Vimbldona“ (пристапено на 3 јули 2019)]</ref> Во третото коло, Ѓоковиќ бил подобар од [[Хуберт Хуркач]] (7-5, 6-7, 6-1, 6-4) и така се пласирал во осминафиналето,<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-u-osmini-finala-vimbldona/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole u osmini finala Vimbldona“ (пристапено на 6 јули 2019)]</ref> каде лесно го победил францускиот тенисер [[Уго Умбер]] (6-3, 6-2, 6-3) и така остварил пласман во своето 45. чевртфинале на „гренд-слем“ турнирите во кариерата.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/rutinska-pobeda-novaka-nad-amberom-rival-u-cetvrtfinalu-gofan/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Rutinska pobeda Novaka nad Amberom, rival u četvrtfinalu Gofan“ (пристапено на 9 јули 2019)]</ref> Во четвртфиналето, Ѓоковиќ бил убедливо подобар од белгискиот тенисер [[Давид Гофан]] (6-4, 6-0, 6-2) и така ја остварил својата 70. победа на Вимблдон и се пласирал во своето деветто полуфинале овој турнир (36. полуфинале на „гренд слем“ туририте).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-fantasticnom-igrom-do-polufinala-vimbldona/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole fantastičnom igrom do polufinala Vimbldona!“ (пристапено на 11 јули 2019)]</ref> Во полуфиналето, Ѓоковиќ го победил шпанскиот тенисер [[Роберто Баутиста Агут]] (6-2, 4-6, 6-3, 6-2) и се пласирал во своето 25. „грен-слем“ финале,<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-se-u-nedelju-bori-za-petu-titulu-na-vimbldonu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak se u nedelju protiv Federera bori za petu titulu na Vimbldonu!“ (пристапено на 12 јули 2019)]</ref> каде по тешка и исцрпувачка борба која траела дури 4 часа и 57 минути (најдолгото финале во историјата на „Вимблдон“) го победил [[Роже Федерер]], во пет сета (7-6, 1-6, 4-6, 13-12) и така ја освоил својата петта титула на овој турнир, 16. титула на „гренд-слем“ турнирите и вкупно 75. титула во кариерата. Исто така, Ѓоковиќ станал вториот тенисер по [[Боб Фалкенбург]] во 1948 година, кој успеал да спаси меч-топка и потоа да победи на „Вимблдон“. По победата на овој турнир, Ѓоковиќ го задржал првото место на табелата на АТП, со вкупно 12 415 бода, обезбедувајќи предност од речиси 5 000 бода во однос на Надал и Федерер.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-je-petostruki-vladar-vimbldona-posle-najduzeg-finala-u-istoriji/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak je petostruki vladar Vimbldona posle najdužeg finala u istoriji!“ (пристапено на 15 јули 2019)]</ref> На 13 август, Ѓоковиќ го започнал настапот на „мастерсот“ во Синсинати, каде во второто коло го победил американскиот тенисер [[Сем Квери]] (7-5, 6-1),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-pobedom-zapoceo-odbranu-titule-u-sinsinatiju/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak pobedom započeo odbranu titule u Sinsinatiju“ (пристапено на 14 август 2019)]</ref> во третото коло бил подобар од шпанскиот тенисер [[Пабло Карења Буста]] (6-3, 6-4),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novi-trijumf-i-cetvrtfinale-sinsinatija-za-novaka/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novi trijumf i četvrtfinale Sinsinatija za Novaka“ (пристапено на 17 август 2019)]</ref> а во четвртфиналето го совладал францускиот тенисер [[Лука Пуј]] (7-6, 6-1).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-savladao-puja-za-mesto-u-polufinalu-sinsinatija/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak savladao Puja za mesto u polufinalu Sinsinatija“ (пристапено на 17 август 2019)]</ref> Меѓутоа, во полуфиналето, тој бил поразен од [[Данил Медведев]] (6-3, 3-6, 3-6).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/poraz-novaka-u-polufinalu-sinsinatija-posle-preokreta-medvedeva/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Poraz Novaka u polufinalu Sinsinatija posle preokreta Medvedeva“ (пристапено на 18 август 2019)]</ref> Две недели подоцна, на 26 август, Ѓоковиќ настапил во првото коло на [[Отворено првенство на САД|Отвореното првенство на САД]] во кое го победил шпанскиот тенисер [[Роберто Карбалјес Баена]] (6-4, 6-1, 6-4).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-uspesno-startovao-svoj-cetrnaesti-us-open/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak uspešno startovao svoj četrnaesti US Open“ (пристапено на 27 август 2019)]</ref> Во второто коло се сретнал со аргентинскиот тенисер [[Хуан Игнасио Лондеро]] (6-4, 7-6, 6-1),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pobeda-novaka-nad-londerom-u-drugom-kolu-otvorenog-prvenstva-sad/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pobeda Novaka nad Londerom u drugom kolu Otvorenog prvenstva SAD“ (пристапено на 29 август 2019)]</ref> а во третото коло бил подобар од американскиот тенисер [[Денис Кугла]] (6-3, 6-4, 6-2).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-preko-kudle-do-osmine-finala-us-opena/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak preko Kudle do osmine finala US Opena“ (пристапено на 1 септември 2019)]</ref> Меѓутоа, во осминафиналето, тој бил принуден да го предаде мечот против [[Станислас Вавринка]] поради повреда, при резултат 4-6, 5-7, 1-2.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/us-open-povreda-jaca-od-novaka/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „US Open: Povreda jača od Novaka“ (пристапено на 2 септември 2019)]</ref> На 1 октомври, Ѓоковиќ го започнал настапот на турнирот во [[Токио]], каде во првото коло го совладал австралискиот тенисер [[Алексеј Попирин]] (6-4, 6-2),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pobeda-novaka-na-startu-atp-turnira-u-japanu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pobeda Novaka na startu ATP turnira u Japanu“ (пристапено на 2 октомври 2019)]</ref> а во второто коло го победил јапонскиот тенисер [[Го Соеда]] (6-3, 7-5).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-u-cetvrtfinalu-tokija/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak u četvrtfinalu Tokija“ (пристапено на 2 октомври 2019)]</ref> Во четвртфиналето, Ѓоковиќ бил подобар од францускиот тенисер [[Лука Пуј]] (6-1, 6-2),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-impresivnom-igrom-do-pobede-nad-pujom/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole impresivnom igrom do pobede nad Pujom“ (пристапено на 4 октомври 2019)]</ref> а во полуфиналето го совладал белгискиот тенисер [[Давид Гофан]] (6-3, 6-4).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-u-finalu-turnira-u-tokiju/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole u finalu turnira u Tokiju!“ (пристапено на 5 октомври 2019)]</ref> Најпосле, во финалето, тој бил подобар од австралискиот тенисер [[Џон Милман]] (6-3, 6-2) и така победил на своето прво учество на овој турнир, и тоа без ниту еден изгубен сет. Овој натпревар бил 110. финале во неговата кариера, а истовремено тој ја освоил својата 76. шампионска титула. Со оваа победа, тој се заврстил на првото место на списокот на најдобрите светски тенисери, со освоени 10 365 бода.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/sjajni-novak-je-sampion-atp-turnira-u-tokiju/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Sjajni Novak je šampion ATP turnira u Tokiju!“ (пристапено на 5 октомври 2019)]</ref> Веднаш потоа, Ѓоковиќ настапил на „мастерсот“ во Шангај, каде ја бранел титулата. Во второто коло, тој го победил [[Денис Шаповалов]] (6-3, 6-3),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-pobedom-poceo-odbranu-titule-u-sangaju/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak pobedom počeo odbranu titule u Šangaju“ (пристапено на 14 октомври 2019)]</ref> во осминафиналето бил подобар од американскиот тенисер Џон Изнер (7-5, 6-3),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-ukrotio-servise-iznera-i-plasirao-se-u-cetvrtfinale/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole ukrotio servise Iznera i plasirao se u četvrtfinale“ (пристапено на 14 октомври 2019)]</ref> но во четвртфиналето претрпел пораз од [[Стефанос Циципас]] (6-3, 5-7, 3-6).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/poraz-novaka-u-cetvrtfinalu-sangaja-posle-preokreta-cicipasa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Poraz Novaka u četvrtfinalu Šangaja posle preokreta Cicipasa“ (пристапено на 14 октомври 2019)]</ref> Истовремено, Ѓоковиќ настапил и во играта во двојки, заедно со [[Филип Крајиновиќ]]. Во првото коло, тие биле подобри од [[Кевин Кравиц]] и [[Андреас Мис]] (6-3, 3-6, 10-3),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pobeda-novaka-i-filipa-u-prvom-kolu-dubla-u-sangaju/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pobeda Novaka i Filipa u prvom kolu dubla u Šangaju“ (пристапено на 14 октомври 2019)]</ref> но во второто коло биле поразени од [[Џејми Мареј]] и [[Наел Скупски]] (3-6, 2-6).<ref>[https://www.flashscore.com/tennis/atp-doubles/shanghai/ Flash Score.com (пристапено на 14 октомври 2019)]</ref> И покрај неуспехот да ја одбрани титулата, Ѓоковиќ го задржал првото место на табелата на најдобрите тенисери со освоени 9 545 бодови. Притоа, со 272 непрекинати седмици на првото место го надминал [[Иван Лендл]] (кој бил најдобар тенисер во текот на 270 последователни недели) на третото место на тенисерите според бројот на неделите поминати на првото место на списокот на АТП.<ref>[http://novakdjokovic.com/da-li-znate/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ (пристапено на 17 октомври 2019)]</ref> На 30 октомври, Ѓоковиќ го започнал настапот на „мастерсот“ во Париз (''Rolex Paris Masters''), каде во првото коло бил слободен, а во второто коло го победил францускиот тенисер [[Корентан Муте]] (7-6, 6-4),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-slavio-protiv-mutea-u-drugom-kolu-pariza/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak slavio protiv Mutea u drugom kolu Pariza“ (пристапено на 31 октомври 2019)]</ref> а во осминафиналето бил подобар од британскиот тенисер [[Кајл Едмунд]] (7-6, 6-1).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-se-plasirao-u-cetvrtfinale-mastersa-u-parizu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole se plasirao u četvrtfinale Mastersa u Parizu“ (пристапено на 31 октомври 2019)]</ref> Во четвртфиналето, Ѓоковиќ лесно го совладал [[Стефанос Циципас]] (6-1, 6-2)<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/ekspresna-pobeda-novaka-nad-cicipasom-za-polufinale-pariza/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Ekspresna pobeda Novaka nad Cicipasom za polufinale Pariza“ (пристапено на 1 ноември 2019)]</ref> и така се пласирал во своето шесто полуфинале на овој турнир, каде го победил бугарскиот тенисер [[Григор Димитров]] (7-6, 6-4). На тој начин, Ѓоковиќ стигнал до своето шесто финале на овој турнир и 50. финале на „мастерсите“.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-u-50-masters-finalu-u-karijeri/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak protiv Šapovalova u 50. Masters finalu u karijeri!“ (пристапено на 2 ноември 2019)]</ref> Во финалето, тој го совладал [[Денис Шаповалов]] (6-3, 6-4) и така ја освоил петтата титула на овој турнир, како и својата 34. титула на „мастерсите“ и вкупно 77. титула во кариерата. Сепак, и покрај победата на овој турнир, Ѓоковиќ го загубил првото место на списокот на најдобрите светски тенисери, на кое се наоѓал од 5 ноември 2018 година.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/peti-trofej-noleta-u-parizu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Peti trofej Noleta u Parizu!“ (пристапено на 3 ноември 2019)]</ref> На 10 ноември 2019 година, Ѓоковиќ го започнал настапот на завршниот турнир во сезоната, одигран во [[Лондон]]. Притоа, тој бил носител на групата „Бјорн Борг“,<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/objavljen-je-zreb-za-zavrsni-turnir-u-londonu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Objavljen je žreb za završni turnir u Londonu“ (пристапено на 10 ноември 2019)]</ref> каде во првото коло го совладал италијанскиот тенисер [[Матео Беретини]] (6-2, 6-1).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/furiozan-start-novaka-u-londonu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Furiozan start Novaka u Londonu“ (пристапено на 10 ноември 2019)]</ref> Во вториот настап, Ѓоковиќ бил поразен од [[Доминик Тим]], во три сета (7-6, 3-6, 6-7),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/poraz-novaka-od-tima-posle-trocasovne-drame/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Poraz Novaka od Tima posle tročasovne drame“ (пристапено на 13 ноември 2019)]</ref> а потоа претрпел пораз и од Федерер (4-6, 3-6) поради што не успеал да се пласира во полуфиналето.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-bez-polufinala-na-zavrsnom-turniru-u-londonu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak bez polufinala na završnom turniru u Londonu“ (пристапено на 15 ноември 2019)]</ref> Така, Ѓоковиќ ја завршил сезоната на второто место на списокот на најдобрите тенисери.<ref>[http://novakdjokovic.com/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ (пристапено на 31 декември 2019)]</ref> На крајот од сезоната, Ѓоковиќ учествувал на егзибициониот турнир „Мубадала“ во [[Абу Даби]], каде веќе освоил четири титули: во 2011, 2012, 2013 и 2018 година.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-20-i-21-decembra-brani-titulu-na-egzibiciji-u-abu-dabiju/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak 20. i 21. decembra brani titulu na egzibiciji u Abu Dabiju“ (пристапено на 21 декември 2019)]</ref> На 20 декември, тој загубил во полуфиналето од Стефанос Циципас (6-3, 6-7, 4-6),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/dogadjaji/cicipas-bolji-od-novaka-u-polufinalu-egzibicije-u-abu-dabiju/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Cicipas bolji od Novaka u polufinalu egzibicije u Abu Dabiju“ (пристапено на 21 декември 2019)]</ref> а утредента, во борбата за третото место, бил подобар од [[Карен Качанов]] (7-5, 6-3).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/dogadjaji/trece-mesto-za-novaka-u-abu-dabiju/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Treće mesto za Novaka u Abu Dabiju“ (пристапено на 21 декември 2019)]</ref> ===2020 година=== На 20 јануари 2010 година, Ѓоковиќ го почнал настапот на Отвореното првенство на Австралија каде во првото коло го победил германскиот тенисер [[Жан-Ленард Штруф]] (7-6, 6-2, 2-6, 6-1) и така ја остварил 900, победа во кариерата, како шести тенисер во отворената ера кој постигнал ваков подвиг.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/900-pobeda-noleta-u-karijeri/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „900. pobeda Noleta u karijeri!“ (пристапено на 23 јануари 2020)]</ref> Потоа, во второто и во третото коло ги совладал јапонските тенисери [[Тацумо Ито]] (6-1, 6-4, 6-2)<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-rutinski-do-treceg-kola-australijen-opena/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak rutinski do trećeg kola Australijen Opena“ (пристапено на 23 јануари 2020)]</ref> и [[Јошихито Нишиока]] (6-3, 6-2, 6-2).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-u-osmini-finala-otvorenog-prvenstva-australije/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak u osmini finala Otvorenog prvenstva Australije“ (пристапено на 24 јануари 2020)]</ref> Во осминафиналето, тој бил подобар од аргентинскиот тенисер [[Диего Шварцман]] (6-3, 6-4, 6-4) и така се пласирал во своето 11. четврфинале на овој турнир,<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-medju-osam-najboljih-u-melburnu-sledi-duel-sa-raonicem/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole među osam najboljih u Melburnu, sledi duel sa Raonićem“ (пристапено на 26 јануари 2020)]</ref> каде го совладал канадскиот тенисер [[Милош Раониќ]] (6-4, 6-3, 7-6).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-preko-raonica-zakazao-polufinale-sa-federerom/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole preko Raonića zakazao polufinale sa Federerom“ (пристапено на 28 јануари 2020)]</ref> Така, тој се пласирал во своето осмо полуфинале на Отвореното првенство на Австралија каде, во нивната 50. меѓусебна средба, го победил Федерер (7-6, 6-4, 6-3).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-srusio-federera-za-finale-australijen-opena/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak srušio Federera za finale Australijen Opena!“ (пристапено на 1 февруари 2020)]</ref> Во финалето, одиграно на 2 февруари, Ѓоковиќ се сретнал со Доминик Тим. Првиот сет му припаднал на Ѓоковиќ, во следните два бил подобар Тим, но потоа Ѓоковиќ направил пресврт и победил во пет сета (6-4, 4-6, 2-6, 6-3, 6-4). На тој начин, тој ја освоил осмата титула на Отвореното првенство на Австралија, 17. „гренд слем“ титула и вкупно 78. титула во кариерата. Благодарение на ппобедата на овој турнир, по тримесечна пауза, Ѓоковиќ повторно станал најдобар тенисер на светот, со освоени 9 720 бода.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-preokretom-do-osmog-australijen-opena-i-prvog-mesta-na-svetu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole preokretom do osmog Australijen Opena i prvog mesta na svetu!“ (пристапено на 2 февруари 2020)]</ref> Од 24 до 29 февруари, Ѓоковиќ играл на турнирот во [[Дубаи]] (Dubai Duty Free Tennis Championships). Притоа, во првото коло, тој бил подобар од тунискиот тенисер Малек Џазири (6-1, 6-2), а истовремено настапил и во играта на двојки (заедно со [[Марин Чилиќ]]). Сепак, тие биле поразени уште во првото коло од [[Раџив Рам]] и [[Џо Салзбери]] (2-6, 2-6).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-ekspresno-do-drugog-kola-dubaija/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak ekspresno do drugog kola Dubaija“ (пристапено на 28 февруари 2020)]</ref> Во второто коло, Ѓоковиќ го совладал германскиот тенисер [[Филип Колшрајбер]] (6-3. 6-1),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pobeda-novaka-nad-kolsrajberom-za-cetvrtfinale-dubaija/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pobeda Novaka nad Kolšrajberom za četvrtfinale Dubaija“ (пристапено на 28 февруари 2020)]</ref> во четвртфиналето бил подобар од [[Карен Качанов]] (6-2, 6-2),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-ispratio-i-kacanova-sa-turnira-u-dubaiju/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak ispratio i Kačanova sa turnira u Dubaiju, na redu je Monfis“ (пристапено на 28 февруари 2020)]</ref> а во полуфиналето го победил францускиот тенисер [[Гаел Монфис]] (2-6, 7-6, 6-1).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-posle-drame-i-preokreta-do-finala-dubaija/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole posle drame i preokreta do finala Dubaija“ (пристапено на 28 февруари 2020)]</ref> Најпосле, во финалето, Ѓоковиќ го победил [[Стефанос Циципас]] (6-3, 6-4) и ја освоил петтата титула на овој турнир (вкупно 79. титула во кариерата), остварувајќи ја својата 18. победа во низа во 2020 година. Со оваа победа, Ѓоковиќ се заврстил на првото место на списокот на најдобрите светски тенисери, со вкупно 10 220 бода.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-je-sampion-turnira-u-dubaiju/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak je šampion turnira u Dubaiju!“ (пристапено на 29.2.2020)]</ref> Поради епидемијата на вирусот [[COVID-19]], тениските турнири закажани за пролетта и летото биле откажани. На 20 јуни 2020 година, Ѓоковиќ го започнал учеството на хуманитарниот турнир „Adria Tour“ во [[Задар]], организиран од него и од неговиот татко. Во првиот натпревар од групата А, тој го победил српскиот тенисер [[Пеѓа Крстин]] (4-3, 4-1),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/dogadjaji/prva-pobeda-novaka-u-zadru/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Prva pobeda Novaka u Zadru“ (пристапено на 5 јули 2020)]</ref> потоа бил подобар и од [[Борна Ќориќ]] (4-1, 4-3), во третиот настап го победил хрватскиот тенисер [[Нино Сердарушиќ]] (4-1, 4-3). Така, тој се пласирал во финалето,<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/dogadjaji/novak-je-prvi-finalista-adria-tour-a-u-zadru/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak i Rubljov za trofej u Zadru“ (пристапено на 5 јули 2020)]</ref> каде требало да игра против [[Андреј Рубљов (тенисер)|Андреј Рубљов]], но натпреварот бил откажан откако било соопштено дека бугарскиот тенисер [[Григор Димитров]] бил заразен со вирусот.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/dogadjaji/otkazano-je-finale-adria-tour-a-u-zadru/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Otkazano je finale Adria Tour-a u Zadru“ (пристапено на 5 јули 2020)]</ref> Набрзо, по враќањето во [[Белград]], Ѓоковиќ соопштил дека и тој и неговата сопруга се позитивни на вирусот COVID-19 при што им се извинил на сите заразени.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/ostalo/saopstenje-novaka-djokovica/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Saopštenje Novaka Đokovića“ (пристапено на 5 јули 2020)]</ref> По овој настан, Ѓоковиќ бил мета на бројни напади ширум светот, а во знак на поддршка, на почетокот од јули, на тенискиот терен на клубот „Ѓукиќ“, белградскиот архитект и уличен уметник Андреј Јосифовски го изработил најголемиот портрет на Ѓоковиќ на светот, долг 24 метри, широк 11 метри и со површина од 264 квадратни метри.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/ostalo/najveci-portret-novaka-djokovica-na-svetu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Najveći portret Novaka Đokovića na svetu“ (пристапено на 5 јули 2020)]</ref> На крајот од август, Ѓоковиќ настапил на „мастерсот“ во Синсинати (овојпат одржан во [[Њујорк]]), каде во првото коло го победил литванскиот тенисер Рикардес Беранкис (7-6, 6-4),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novakova-prva-pobeda-posle-24-nedelje/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novakova prva pobeda posle 24 nedelje“ (пристапено на 6.9.2020)]</ref> во осминафиналето го совладал американскиот тенисер [[Тенис Сандгрен]] (6-2, 6-4),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-rutinski-do-cetvrtfinala-sinsinati-mastersa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole rutinski do četvrtfinala Sinsinati Mastersa“ (пристапено на 6.9.2020)]</ref> во четвртфиналето бил подобар од германскиот тенисер [[Јан-Ленард Штруф]] (6-3, 6-1),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/ekspresna-pobeda-novaka-za-plasman-u-67-masters-polufinale/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Ekspresna pobeda Novaka za plasman u 67. Masters polufinale“ (пристапено на 6.9.2020)]</ref> а во полуфиналето го совладал [[Роберто Баутиста Агут]] (4-6, 6-4, 7-6).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-u-finalu-posle-seta-zaostatka-i-drame-u-zavrsnici/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole u finalu posle seta zaostatka i drame u završnici“ (пристапено на 6.9.2020)]</ref> Во финалето, Ѓоковиќ го совладал [[Милош Раониќ]] (1-6, 6-3, 6-4) и така ја освоил втората титула на овој турнир, четвртата титула во 2020 година, 35. титула на „мастерсите“ (со што го изедначил рекордот на Надал) и 80. титула во кариерата. Со оваа победа, Ѓоковиќ станал првиот тенисер во историјата кој го освоил секој „мастерс“ турнир барем двапати.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/druga-titula-za-novaka-na-sinsinati-mastersu-80-u-karijeri/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Druga titula za Novaka na Sinsinati Mastersu, 80. u karijeri i novi rekord!“ (пристапено на 6.9.2020)]</ref> На 1 септември 2020 година, Ѓоковиќ настапил на [[Отворено првенство на САД|Отвореното првенство на САД]] каде во првото коло го победил босанскиот тенисер [[Дамир Џумхур]] (6-1, 6-4, 6-1),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/siguran-start-novaka-na-us-openu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Siguran start Novaka na US Openu“ (пристапено на 6.9.2020)]</ref> а во второто коло бил подобар од британскиот тенисер [[Кајл Едмунд]] (6-7, 6-3, 6-4, 6-2).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-preokrenuo-protiv-edmunda-i-plasirao-se-u-trece-kolo-us-opena/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak preokrenuo protiv Edmunda i plasirao se u treće kolo US Opena“ (пристапено на 6.9.2020)]</ref> Во третото коло, Ѓоковиќ го совладал Јан-Ленард Штруф (6-3, 6-3, 6-1) и така ја продолжил низата од 26 последователни победи во 2020 година.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/fenomenalna-pobeda-novaka-u-trecem-kolu-us-opena/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Fenomenalna pobeda Novaka u trećem kolu US Opena“ (пристапено на 6.9.2020)]</ref> Меѓутоа, во напреварот од четврото коло против [[Пабло Карењо Буста]], тој бил дисквалификуван од турнирот, откако во првиот сет го погодил линискиот судија со топката во вратот.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/kraj-us-opena-za-novaka-posle-neverovatne-diskvalifikacije/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Kraj US Opena za Novaka posle diskvalifikacije“ (пристапено на 6.9.2020)]</ref> На 16 септември, Ѓоковиќ го почнал настапот на „мастерсот“ во Рим, каде во второто коло го победил италијанскиот тенисер [[Салваторе Карузо]] (6-3, 6-2). Два дена претходно, Ѓоковиќ ја започнал 286. недела на првото место на списокот на АТП, со што се изедначил со [[Пит Сампрас]].<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/ubedljiva-pobeda-novaka-u-drugom-kolu-mastersa-u-rimu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Ubedljiva pobeda Novaka u drugom kolu Mastersa u Rimu“ (пристапено на 21.9.2020)]</ref> Во осминафиналето, тој бил подобар од сонародникот [[Филип Крајиновиќ]] (7-6, 6-3),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-u-cetvrtfinalu-rima-posle-strasnog-srpskog-derbija/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak u četvrtfinalu Rima posle strašnog srpskog derbija!“ (пристапено на 21.9.2020)]</ref> во четвртфиналето го победил германскиот тенисер [[Доминик Кепфер]] (6-3, 4-6, 6-3) и така се пласирал во своето 11. полуфинале на овој турнир.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/rim-novak-bolji-od-kepfera-rival-u-polufinalu-rud/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Rim: Novak bolji od Kepfera, rival u polufinalu Rud“ (пристапено на 21.9.2020)]</ref> Таму бил подобар од норвешкиот тенисер [[Каспер Руд]] (7-5, 6-3) и се пласирал во своето десетто финале на турнирот и 52. финале на „мастерсите“,<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-u-52-masters-finalu-u-karijeri/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole u 52. Masters finalu u karijeri, za titulu sa Švarcmanom!“ (пристапено на 21.9.2020)]</ref> каде го совладал аргентинскиот тенисер [[Диего Шварцман]] (7-5, 6-3) и така ја освоил својата петта титула во Рим и 36. титула на „мастерсите“, со што поставил нов рекорд - тенисер со најмногу победи на „мастерсите“.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/peta-kruna-za-novaka-u-rimu-i-novi-rekord/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Peta kruna za Novaka u Rimu i novi rekord!“ (пристапено на 21.9.2020)]</ref> На 29 септември, Ѓоковиќ го започнал својот 16. настап на „[[Ролан Гарос]]“, каде во првото коло го совладал шведскиот тенисер [[Микаел Имер]] (6-0, 6-2, 6-3),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-ekspresno-do-drugog-kola-otvorenog-prvenstva-francuske/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak ekspresno do drugog kola Otvorenog prvenstva Francuske“ (пристапено на 21.9.2020)]</ref> во второто коло бил подобар од литванскиот тенисер [[Рикардас Беранкис]] (6-1, 6-2, 6-2),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/rg-rutinska-pobeda-novaka-protiv-berankisa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „RG: Rutinska pobeda Novaka protiv Berankisa“ (пристапено на 4.10.2020)]</ref> а во третото коло го победил колумбискиот тенисер [[Даниел Галан]] (6-0, 6-3, 6-2).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-u-osmini-finala-rolan-garosa-2/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole u osmini finala Rolan Garosa“ (пристапено на 4.10.2020)]</ref> Во осминафиналето, Ѓоковиќ го совладал [[Карен Хачанов]] (6-4, 6-3, 6-3) и така по 11 пат во низа се пласирал во четвртфиналото на „Ролан Гарос“, како првиот тенисер во отворената ера кому му успеало тоа.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/trijumf-novaka-nad-hacanovim-za-cetvrtfinale-rolan-garosa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Trijumf Novaka nad Hačanovim za novi rekord i četvrtfinale Rolan Garosa“ (пристапено на 6.10.2020)]</ref> На 7 октомври, Ѓоковиќ го совладал шпанскиот тенисер [[Пабло Карењо Буста]] (4-6, 6-2, 6-3, 6-4) и со тоа се пласирал во своето десетто полуфинале на овој турнир.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/rg-nole-bolji-od-karenja-buste-u-cetvrtfinalu-cicipas-rival-u-polufinalu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „RG: Nole bolji od Karenja Buste, Cicipas rival u polufinalu“ (пристапено на 8.10.2020)]</ref> Во полуфиналниот натпревар, тој бил подобар од грчкиот тенисер [[Стефанос Циципас]] (6-3, 6-2, 5-7, 4-6, 6-1),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-u-velikom-finalu-rolan-garosa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak posle velike borbe u finalu Rolan Garosa, sledi duel sa Rafom!“ (пристапено на 12.10.2020)]</ref> но во финалето бил поразен од Рафаел Надал во три сета (0-6, 2-6, 5-7) (неговиот прв пораз по 11 месеци).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/poraz-novaka-u-finalu-rolan-garosa-2020/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Poraz Novaka u finalu Rolan Garosa“ (пристапено на 12.10.2020)]</ref> На 27 октомври, Ѓоковиќ го започнал настапот на турнирот „Erste Bank Open“ во [[Виена]], каде во првото коло го победил сонародникот [[Филип Крајиновиќ]] (7-6, 6-3),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/trijumf-novaka-u-srpskom-derbiju-na-startu-beca/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „rijumf Novaka u srpskom derbiju na startu Beča“ (пристапено на 29.10.2020)]</ref><ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/trijumf-novaka-u-srpskom-derbiju-na-startu-beca/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Trijumf Novaka u srpskom derbiju na startu Beča“ (пристапено на 29.10.2020)]</ref> а во второто коло го совладал хрватскиот тенисер [[Борна Ќориќ]] (7-6, 6-3).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-preko-corica-do-cetvrtfinala-turnira-u-becu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak preko Ćorića do četvrtfinala turnira u Beču“ (пристапено на 29.10.2020)]</ref> Меѓутоа, во четврфиналето, тој бил поразен од италијанскиот тенисер [[Лоренцо Сонего]] (2-6, 1-6).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/poraz-novaka-u-cetvrtfinalu-beca/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Poraz Novaka u četvrtfinalu Beča“ (пристапено на 31.10.2020)]</ref> Сепак, и покрај неуспехот на овој турнир, Ѓоковиќ го обезбедил првото место на списокот на АТП на најдобрите тенисери. На тој начин, по шести пат во кариерата ја завршил годината како најдобар тенисер на светот, со што го изедначил рекордот на [[Пит Сампрас]]. Притоа, со своите 33 години, тој станал најстариот тенисер кој годината ја завршил на првото место на табелата на АТП.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/ostalo/novak-sesti-put-godinu-zavrsava-na-vrhu-atp-liste/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak šesti put godinu završava na vrhu ATP liste!“ (пристапено на 31.10.2020)]</ref> Во ноември 2020 година, Ѓоковиќ настапил по 13. пат на завршниот турнир на АТП, каде бил носител на групата „Токио 1970“, заедно со [[Данил Медведев]], [[Александер Зверев]] и [[Диего Шварцман]].<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/zavrsni-turnir-novak-u-grupi-sa-medvedevim-zverevim-i-svarcmanom/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Završni turnir: Novak u grupi sa Medvedevim, Zverevim i Švarcmanom“ (пристапено на 16.11.2020)]</ref> Во првото коло, тој го победил Шварцман (6-3, 6-2),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/prva-pobeda-novaka-na-atp-finalu-u-londonu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Prva pobeda Novaka na ATP Finalu u Londonu“ (пристапено на 16.11.2020)]</ref> во второто коло претрпел пораз од Медведев (3-6, 3-6),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/poraz-novaka-od-medvedeva-petak-dan-odluke/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Poraz Novaka od Medvedeva, petak dan odluke“ (пристапено на 18.11.2020)]</ref> но во третото коло го совладал Зверев (6-3, 7-6) и така се пласирал во своето деветто полуфинале на завршниот турнир, а таму бил поразен од [[Доминик Тим]] (5-7. 7-6, 6-7).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/tezak-poraz-novaka-u-polufinalu-nitto-atp-finala/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Težak poraz Novaka u polufinalu Nitto ATP Finala“ (пристапено на 21.11.2020)]</ref> На 21 декември, Ѓоковиќ ја започнал 300. седмица по ред како најдобар тенисер на светот и така станал вториот тенисер во светот (по Федерер) кој достигнал 300 седмици на врвот на табелата на АТП.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/ostalo/novak-zapoceo-300-sedmicu-na-prvom-mestu-atp-liste/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak započeo 300. sedmicu na prvom mestu ATP liste“ (пристапено на 12.1.2021)]</ref> ===2021 година=== На 8 февруари, Ѓоковиќ го започнал својот настап на Отвореното првенство на Австралија каде бил прв носител. Во првото коло, тој го победил францускиот тенисер [[Жереми Шарди]] (6-3, 6-1, 6-2),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-ekspresno-do-drugog-kola-australijen-opena/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak ekspresno do drugog kola Australijen Opena“ (пристапено на 11 февруари 2021)]</ref> во второто коло бил подобар од американскиот тенисер [[Френсис Тијафо]] (6-3, 6-7, 7-6, 6-3),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-posle-tri-i-po-casa-borbe-savladao-tiafoa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole posle tri i po časa borbe savladao Tiafoa“ (пристапено на 11 февруари 2021)]</ref> во третото коло го совладал американскиот тенисер [[Тејлор Фриц]] (7-6, 6-4, 3-6, 4-6, 6-2),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-jaci-od-povrede-i-frica-medju-16-najboljih-u-melburnu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole jači od povrede i Frica, među 16 najboljih u Melburnu!“ (пристапено на 14 февруари 2021)]</ref> а во осминафиналето, Ѓоковиќ го победил Милош Раониќ (7-6, 4-6, 6-1, 6-4) и така ја остварил својата 300. победа на „гренд-слем“ турнирите.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/300-gren-slem-pobeda-novaka-u-karijeri-za-cetvrtfinale-australijen-opena/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „300. gren slem pobeda Novaka u karijeri za četvrtfinale AUS Opena!“ (пристапено на 14 февруари 2021)]</ref> Во четвртфиналето, Ѓоковиќ го совладал Александар Зверев (6-7, 6-2, 6-4, 7-6),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-srusio-zvereva-rival-u-polufinalu-senzacija-turnira-karacev/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak srušio Zvereva, rival u polufinalu senzacija turnira Karacev“ (пристапено на 16 февруари 2021)]</ref> а во полуфиналето бил подобар од рускиот тенисер [[Аслан Карацев]] (6-3, 6-4, 6-2).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/maestralna-igra-noleta-za-finale-australijen-opena/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Maestralna igra Noleta za finale Australijen Opena!“ (пристапено на 18 февруари 2021)]</ref> Во своето деветто финале на Отвореното првенство на Австралија, тој бил подобар од рускиот тенисер [[Данил Медведев]] (7-5, 6-2, 6-2) и така по деветти пат победил на овој турнир.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nezaustavljivi-novak-deveti-put-sampion-australijen-opena/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nezaustavljivi Novak je deveti put šampion Australijen Opena!“ (пристапено на 21 февруари 2021)]</ref> На 8 март 2021 година, Ѓоковиќ ја започнал својата 311. недела како најдобар тенисер на светот и така го соборил дотогашниот рекорд на Федерер за најмногу недели на врвот на табелата на АТП. Во таа прилика, АТП му подарила торта во обликот на бројот еден, обоена како знамето на Србија (црвено, сино и бело). Во својата кариера, Ѓоковиќ застанал петпати на првото место на списокот на АТП, а шест сезони завршила на првото место.<ref>[https://news.yahoo.com/djokovic-breaks-federers-record-most-180036402.html Yahoo! news, „Djokovic breaks Federer's record for most weeks as ATP No. 1“ (пристапено на 8 март 2021)]</ref><ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/ostalo/311-nedelja-na-prvom-mestu-atp-liste-i-noletov-novi-rekord/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „311. nedelja na prvom mestu ATP liste i Noletov novi rekord!“ (пристапено на 8 март 2021)]</ref> На 14 април, Ѓоковиќ настапил на „мастерсот“ во Монте Карло, каде во второто коло го победил италијанскиот тенисер [[Јаник Синер]] (6-4, 6-2),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/siguran-start-novaka-na-mastersu-u-monte-karlu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Siguran start Novaka na Mastersu u Monte Karlu“ (пристапено на 15 април 2021)]</ref> но во осминафиналето бил поразен од британскиот тенисер [[Даниел Еванс]] (4-6, 5-7).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/evans-iznenadio-novaka-u-osmini-finala-monte-karla/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Evans iznenadio Novaka u osmini finala Monte Karla“ (пристапено на 16 април 2021)]</ref> На 21 април, Ѓоковиќ го започнал настапот на турнирот „Serbia Open“, каде во второто коло го победил јужнокорејскиот тенисер [[Сунву Квон]] (6-1, 6-3),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-ekspresno-do-cetvrtfinala-serbia-opena/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak ekspresno do četvrtfinala Serbia Opena“ (пристапено на 29 април 2021)]</ref> во четврфиналето бил подобар од сонародникот [[Миомир Кецмановиќ]] (6-1, 6-3),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pobeda-noleta-u-srpskom-cetvrtfinalnom-derbiju/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pobeda Noleta u srpskom četvrtfinalnom derbiju“ (пристапено на 29 април 2021)]</ref> но во полуфиналето бил поразен од рускиот тенисер [[Аслан Карацев]] (5-7, 6-4, 4-6).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/serbia-open-novak-bez-finala-posle-drame/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Serbia Open: Novak bez finala posle drame“ (пристапено на 29 април 2021)]</ref> На „мастерсот“ во Рим, како прв носител, Ѓоковиќ настапил од второто коло во кое го победил американскиот тенисер [[Тејлор Фриц]] (6-3, 7-6),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-u-trecem-kolu-rima/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak u trećem kolu Rima“ (пристапено на 12 мај 2021)]</ref> а во третото коло бил подобар од шпанскиот тенисер [[Алехандро Давидович Фокина]] (6-2, 6-1) и така се пласирал во 15. четвртфинале на овој турнир,<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-ekspresno-do-cetvrtfinala-mastersa-u-rimu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole ekspresno do četvrtfinala Mastersa u Rimu“ (пристапено на 13 мај 2021)]</ref> каде, по неколку прекини поради лошото време, го совладал [[Стефанос Циципас]] (4-6, 7-5, 7-5).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-neverovatnim-preokretom-protiv-cicipasa-do-polufinala-rima/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak neverovatnim preokretom protiv Cicipasa do polufinala Rima!“ (пристапено на 15 мај 2021)]</ref> Во полуфиналето, Ѓоковиќ бил подобар од италијанскиот тенисер [[Лоренцо Сонего]] (6-3, 6-7, 6-2),<ref>[https://novakdjokovic.com/uncategorized/fenomenalni-novak-zakazao-finale-rima-sa-rafom/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Fenomenalni Novak zakazao finale Rima sa Rafom!“ (пристапено на 16 мај 2021)]</ref> но во финалето загубил од [[Рафаел Надал]] (5-7, 6-1, 3-6).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-bez-titule-u-rimu-posle-velike-borbe-u-finalu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak bez titule u Rimu posle velike borbe u finalu“ (пристапено на 17 мај 2021)]</ref> Потоа, Ѓоковиќ настапил на турнирот во [[Белград]] (''Belgrade Open''), каде во второто коло бил подобар од германскиот тенисер Матс Морајн (6-2, 7-6),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pobeda-novaka-u-drugom-kolu-atp-turnira-u-beogradu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pobeda Novaka u 2. kolu ATP turnira u Beogradu“ (пристапено на 26 мај 2021)]</ref> а во четвртфиналето го совладал аргентинскиот тенисер [[Федерико Корија]] (6-1, 6-0).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-ekspresno-do-polufinala-belgrade-open-a/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole ekspresno do polufinala Belgrade Open-a“ (пристапено на 28 мај 2021)]</ref> Во полуфиналето, тој го победил словачкиот тенисер [[Андреј Мартин]] (6-1, 4-6, 6-0) и така се пласирал во финалето,<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-u-finalu-turnira-u-beogradu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak u finalu turnira u Beogradu!“ (пристапено на 28 мај 2021)]</ref> каде го совладал словачкиот тенисер Алекс Молчан (6-4, 6-3) и така ја освоил 83. титула во својата кариера.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-je-sampion-belgrade-open-a/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole je šampion turnira u Beogradu!“ (пристапено на 29 мај 2021)]</ref> На 1 јуни, Ѓоковиќ го почнал настапот на „[[Ролан Гарос]]“, каде во првото коло го совладал американскиот тенисер [[Тенис Сангрен]] (6-2, 6-4, 6-2).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-bez-problema-na-startu-rolan-garosa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak bez problema na startu Rolan Garosa“ (пристапено на 2 јуни 2021)]</ref> Во второто коло, тој бил подобар од уругвајскиот тенисер [[Пабло Куевас]] (6-3, 6-2, 6-4),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pobeda-novaka-nad-kuevasom-u-2-kolu-rolan-garosa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pobeda Novaka nad Kuevasom u drugom kolu Rolan Garosa“ (пристапено на 4 јуни 2021)]</ref> а во третото коло го совладал литванскиот тенисер [[Рикардас Бранкис]] (6-1, 6-4, 6-1) и така ја остварил својата 77. победа на „Ролан Гарос“.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-u-osmini-finala-otvorenog-prvenstva-francuske/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak u osmini finala Otvorenog prvenstva Francuske“ (пристапено на 5 јуни 2021)]</ref> Во осминафиналето, Ѓоковиќ се сретнал со италијанскиот тенисер [[Лоренцо Музети]]. Откако ги загубил првите два сета (6-7, 6-7), Ѓоковиќ победил во другите два сета (6-1, 6-0), а Музети се предал во петтиот сет при водство на Ѓоковиќ (4-0).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/strasan-preokret-novaka-i-predaja-muzetija-za-cetvrtfinale-rolan-garosa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Strašan preokret Noleta i predaja Muzetija za četvrtfinale RG-a!“ (пристапено на 8 јуни 2021)]</ref> Во четврфиналето, Ѓоковиќ бил подобар од италијанскиот тенисер [[Матео Беретини]] (6-3, 6-2, 6-7, 7-5),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-zakazao-polufinale-rolan-garosa-sa-rafom/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole zakazao polufinale Rolan Garosa sa Rafom!“ (пристапено на 10 јуни 2021)]</ref> а во своето 11. полуфинале на „Ролан Гарос“ го совладал Рафаел Надал (3-6, 6-3, 7-6, 6-2) и така ја зголемил својата предност во натпреварите против Надал на 30-28.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-srusio-rafu-u-epskom-polufinalu-rolan-garosa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole srušio Rafu u epskom polufinalu Rolan Garosa!“ (пристапено на 11 јуни 2021)]</ref> Во своето 29. „гренд слем“ финале, Ѓоковиќ го победил Стефанос Циципас (6-7, 2-6, 6-3, 6-2, 6-4) и така ја освоил втората тирула на „Ролан Гарос“, 19. титула на „гренд слем“ турнирите и 84. титула во кариерата. Притоа, тој станал првиот тенисер во историјата која успеал барем двапати да ги освои сите четири „гренд слем“ турнири. Исто така, Ѓоковиќ за првпат победил во финалето на некој „гренд слем“ турнир откако претходно губел со резултат 0-2 во сетови, а истовремено, тој станал првиот тенисер по 2004 година кој победил во финалето на „Ролан Гарос“ откако претходно губел со резултат 0-2 во сетови.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/preokret-bajka-drugi-rolan-garos-u-noletovim-rukama-i-istorija/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Preokret, bajka, drugi Rolan Garos u Noletovim rukama i istorija!“ (пристапено на 14 јуни 2021)]</ref> Како подготовка за „Вимблдон“, Ѓоковиќ настапил на турнирот во [[Мајорка]] каде се натпреварувал во двојки, заедно со шпанскиот тенисер [[Карлос Гомес Херера]] при што двајцата добиле специјални покани од организаторот на турнирот. Во првиот натпревар, тие биле подобри од двојката [[Никола Ќаќиќ]] / [[Томислав Бркиќ]] (5-7, 6-4, 13-11),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-u-cetvrtfinalu-dubla-u-majorki-posle-preokreta/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak u četvrtfinalu dubla u Majorki posle preokreta“ (пристапено на 24 јуни 2021)]</ref> во четвртфиналето ги победиле првите носители на турнирот, [[Марсел Гранољес]] и [[Хорасио Себаљос]](4-6, 7-6, 10-8),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pali-i-prvi-nosioci-nole-u-polufinalu-dubla-u-majorki/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pali i prvi nosioci, Nole u polufinalu dubla u Majorki!“ (пристапено на 24 јуни 2021)]</ref> а во полуфиналето ја совладале двојката [[Оливер Мараха]] / [[Ајсам Ул Хак Куреши]] (6-3, 7-6).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/sjajni-novak-i-gomez-herera-u-finalu-majorke/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Sjajni Novak i Gomez Herera u finalu Majorke!“ (пристапено на 24 јуни 2021)]</ref> На тој начин, тие се пласирале во финалето, но не настапиле во него, зашто Гомес Херера се откажал поради повреда.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/sjajni-novak-i-gomez-herera-u-finalu-majorke/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Karlos se povukao, Novak neće igrati finale dubla u Majorki“ (пристапено на 24 јуни 2021)]</ref> На 28 јуни, Ѓоковиќ го започнал својот настап на „Вимблдон“ каде во првото коло го совладал британскиот тенисер [[Џек Дрејпер]] (4-6, 6-1, 6-2, 6-2).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pobeda-novaka-na-startu-vimbldona/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pobeda Novaka na startu Vimbldona“ (пристапено на 29 јуни 2021)]</ref> Во второто коло, тој бил подобар од јужноафриканскиот тенисер [[Кевин Андерсон]] (6-3, 6-3, 6-3),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-bolji-od-andersona-u-drugom-kolu-vimbldona/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak bolji od Andersona u drugom kolu Vimbldona“ (пристапено на 30 јуни 2021)]</ref> а во третото коло го совладал [[Денис Кудла]] (6-4, 6-3, 7-6).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-bez-izgubljenog-seta-protiv-kudle-garin-rival-u-osmini-finala/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak bez izgubljenog seta protiv Kudle, Garin rival u osmini finala“ (пристапено на 3 јули 2021)]</ref> Во осминафиналето, Ѓоковиќ бил подобар од чилеанскиот тенисер [[Кристијан Гарин]] (6-2, 6-4, 6-2) и така се пласирал во своето 12. четвртфинале на „Вимблдон“ и 50. четвртфинале на „гренд слем“ турнирите.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/sjajna-pobeda-novaka-za-cetvrtfinale-vimbldona/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Sjajna pobeda Novaka za četvrtfinale Vimbldona!“ (пристапено на 5 јули 2021)]</ref> Потоа, тој го совладал унгарскиот тенисер [[Мартон Фучович]] (6-3, 6-4, 6-4) и се пласирал во своето десетто полуфинале на овој турнир,<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-u-desetom-polufinalu-vimbldona-u-karijeri/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole u desetom polufinalu Vimbldona u karijeri!“ (пристапено на 7 јули 2021)]</ref> каде бил подобар од канадскиот тенисер [[Денис Шаповалов]] (7-6, 7-5, 7-5).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-na-korak-od-titule-na-vimbldonu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak na korak od titule na Vimbldonu!“ (пристапено на 9 јули 2021)]</ref> Во своето 30. „гренд слем“ финале, Ѓоковиќ го совладал италијанскиот тенисер [[Матео Беретини]] (6-7, 6-4, 6-4, 6-3) и така ја освоил шестата титула на Вимблдон, 85. титула во кариерата и 20. „гренд слем“ титула, со што се изедначил со Федерер и со Надал. Истовремено, Ѓоковиќ станал првиот тенисер по 1969 година кој успеал да победи на првите три „гренд слем“ турнири.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/sesta-titula-novaka-na-vimbldonu-i-nova-stranica-teniske-istorije/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „GOAT: Šesta titula Novaka na Vimbldonu i nova stranica teniske istorije!“ (пристапено на 11 јули 2021)]</ref> Со победата на Вимблдон, Ѓоковиќ станал првиот тенисер во историјата кој заработил повеќе од 150 милиони [[долар]]и од наградите на тениските турнири.<ref>[https://www.tennis.com/news/articles/novak-djokovic-tennis-first-150-million-dollar-man www.tennis.com, „NOVAK DJOKOVIC: TENNIS’ FIRST 150 MILLION DOLLAR MAN“ (пристапено на 15 јули 2021)]</ref> По Олимписките игри, Ѓоковиќ настапил на [[Отворено првенство на САД|Отвореното првенство на САД]]. Во првото коло, тој го победил младиот дански тенисер Холгер Витус Нодсков Руне (6-1, 6-7, 6-2, 6-1),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pobeda-novaka-u-uvodnom-mecu-na-us-openu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pobeda Novaka u uvodnom meču na US Openu“ (пристапено на 1 септември 2021)]</ref> во второто коло бил подобар од холандскиот тенисер Талон Грикспор (6-2, 6-3, 6-2),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-lagano-do-treceg-kola-otvorenog-prvenstva-sad/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak lagano do trećeg kola Otvorenog prvenstva SAD“ (пристапено на 4 септември 2021)]</ref> а во третото коло го победил Нишикори (6-7, 6-3, 6-2, 6-2).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-u-osmini-finala-us-opena-posle-preokreta-nad-nisikorijem/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole u osmini finala US Opena posle preokreta nad Nišikorijem“ (пристапено на 5 септември 2021)]</ref> Во осминафиналето, Ѓоковиќ бил подобар од американскиот тенисер [[Џенсон Бруксби]] (1-6, 6-3, 6-2, 6-2),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-nadigrao-20-godisnjeg-bruksbija-za-cetvrtfinale-us-opena/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak nadigrao 20-godišnjeg Bruksbija za četvrtfinale US Opena!“ (пристапено на 7 септември 2021)]</ref> а во четвртфиналето го совладал Матео Беретини (5-7, 6-2, 6-2, 6-3) и така се пласирал во своето 12. полуфинале на овој турнир. Притоа, на овој натпревар, Ѓоковиќ соборил уште еден рекорд во историјата на тенисот со тоа што ја забележал својата 224. победа над тенисерите кои се рангирани меѓу најдобрите десет, надминувајќи го дотогашниот рекорд на Федерер.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novo-cudo-i-polufinale-us-opena-za-novaka/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novo čudo, rekord i polufinale US Opena za Novaka!“ (пристапено на 10 септември 2021)]</ref> Во полуфиналето, Ѓоковиќ го победил Александар Зверев (4-6, 6-2, 6-4, 4-6, 6-2) и се пласирал во деветтото финале на Отвореното првенство на САД при што поставил нов рекорд постанувајќи тенисер со најмногу одиграни финалиња на овој турнир, претекнувајќи ги [[Иван Лендл]] и [[Пит Сампрас]].<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/kakav-mec-nole-u-finalu-us-opena-na-korak-od-nove-istorije/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Kakav meč! Nole u finalu US Opena, na korak od nove istorije!“ (пристапено на 11 септември 2021)]</ref> Меѓутоа, во финалето, тој загубил од [[Данил Медведев]] (4-6, 4-6, 4-6) и така ја пропуштил можноста да го освои календарскиот „гренд слем“.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/medvedev-bolji-od-novaka-u-finalu-us-opena/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Medvedev bolji od Novaka u finalu US Opena“ (пристапено на 13 септември 2021)]</ref> На 30 октомври, Ѓоковиќ го започнал настапот на турнирот во Париз, каде во игрите на двојки, тој и Филип Крајиновиќ биле подобри од австралискиот пар Лук Савил/Алекс де Минор со резултат 4-6, 6-4, 10-7,<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-na-terenu-posle-mesec-i-po-dana-poznat-zreb-za-pariz/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak protiv Fučoviča u 2. kolu Pariza, siguran start u dublu“ (пристапено на 3 ноември 2021)]</ref> но во второто коло тие биле поразени од Филип Поласек и Џон Пирс (6-7, 4-6). Поединечните настапи Ѓоковиќ ги почнал од второт коло при што го совладал унгарскиот тениср [[Мартон Фучович]] (6-2, 4-6, 6-3).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pobeda-novaka-u-uvodnom-mecu-u-parizu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pobeda Novaka u uvodnom meču u Parizu“ (пристапено на 3 ноември 2021)]</ref> Откако неговиот противник во третото коло се повлекол, Ѓоковиќ се пласирал во четврфиналето без борба, а таму го совладал американскиот тенисер [[Тејлор Фриц]] (6-4, 6-3).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-u-polufinalu-mastersa-u-parizu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole u polufinalu Mastersa u Parizu!“ (пристапено на 6 ноември 2021)]</ref> Во своето седмо полуфинале на овој турнир, тој бил подобар од полскиот тенисер [[Хуберт Хуркач]] (3-6, 6-0, 7-6) и на тој начин го обезбедил првото место на табелата на АТП до крајот на година. Со тоа, Ѓоковиќ постигнал уште еден рекорд, станувајќи првиот тенисер кој седум календарски години бил најдобар тенисер на светот (претходно, тој го делел рекордот со Пит Сампрас).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-posle-drame-u-finalu-pariza-osigurana-pozicija-broj-1-na-kraju-sezone/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak posle drame u finalu Pariza, osigurana pozicija #1 na kraju sezone!“ (пристапено на 6 ноември 2021)]</ref> Утредента, во финалето, Ѓоковиќ бил подобар од Данил Медведев (4-6, 6-3, 6-3) и така ја освоил шестата титула на овој турнир и поставил нов рекорд — освоени 37 „мастерс“ титули.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/preokret-sesta-titula-u-parizu-i-novi-rekord-noleta/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Preokret, šesta titula u Parizu i novi rekord Noleta!“ (пристапено на 7 ноември 2021)]</ref> На завршниот турнир на АТП, одржан во [[Торино]], Ѓоковиќ ја предводел зелената група во која се наоѓале уште Стефанос Циципас (кој подоцна се повлекол поради поведа и бил заменет со британскиот тенисер [[Камерон Нори]]), [[Андреј Рубљов]] и [[Каспер Руд]]. Во првиот свој настап, тој го совладал Руд (7-6, 6-2),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pobeda-novaka-na-startu-nitto-atp-finala-u-torinu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pobeda Novaka na startu Nitto ATP Finala u Torinu“ (пристапено на 16 ноември 2021)]</ref> а потоа го совладал и Рубљов (6-3, 6-2).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-u-polufinalu-zavrsnog-turnira-u-torinu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak u polufinalu završnog turnira u Torinu!“ (пристапено на 17 ноември 2021)]</ref> Во третиот нстап во групната фаза, Ѓоковиќ бил подобар од Нори (6-2, 6-1)<ref>[https://novakdjokovic.com/uncategorized/torino-novak-bez-poraza-zavrsio-grupnu-fazu-u-polufinalu-protiv-zvereva/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Torino: Novak bez poraza završio grupnu fazu, u polufinalu protiv Zvereva“ (пристапено на 20 ноември 2021)]</ref> и така се пласирал во полуфиналето каде бил поразен од Зверев (6-7, 6-4, 3-6).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/poraz-novaka-u-polufinalu-zavrsnog-turnira-u-torinu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Poraz Novaka u polufinalu završnog turnira u Torinu“ (пристапено на 20 ноември 2021)]</ref> ===2022 година=== На 5 јануари, Ѓоковиќ отпатувал во Австралија за да настапи на Отвореното првенство на Австралија, каде бил прв носител. Меѓутоа, и покрај тоа што имал влезна виза, тој бил задржан на [[Аеродром|аеродромот]] и не му било дозволен влез во земјата поради тоа што не бил вакциниран против [[КОВИД-19]]. Откако австралиската влада му ја поништила визата, Ѓоковиќ вложил жалба и судот пресудил во негова корист, но владата повторно не му дозволила влез во земјата. На повтореното судење, одржано ден пред почетокот на турнирот, судот ја потврдил одлуката на владата и така Ѓоковиќ бил принуден да ја напушти [[Австралија]].<ref>[https://www.bbc.com/news/world-europe-60025236 BBC News, „Djokovic back in Serbia after Australia deportation over visa row“ (пристапено на 19 јануари 2022)]</ref> Во февруари 2022 година, Ѓоковиќ настапил на турнирот во Дубаи, каде во првото коло го совладал италијанскиот тенисер Лоренцо Музети (6-3, 6-3).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pobeda-novaka-na-startu-dubaija/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pobeda Novaka na startu Dubaija“ (пристапено на 25 февруари 2022)]</ref> Во второто коло, тој бил подобар од Карен Хачанов (6-3, 7-6),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-u-cetvrtfinalu-atp-turnira-u-dubaiju/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole u četvrtfinalu ATP turnira u Dubaiju“ (пристапено на 25 февруари 2022)]</ref> но потоа, во четврфиналето загубил од чешкиот тенисер [[Јиржи Весели]] (4-6, 6-7). Со тој пораз, Ѓоковиќ паднал на второто место на списокот на најдобрите светски тенисери, откако непрекинато бил првопласиран во текот на 361 недела.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/veseli-zaustavio-novaka-u-cetvrtfinalu-dubaija/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Veseli zaustavio Novaka u četvrtfinalu Dubaija“ (пристапено на 25 февруари 2022)]</ref> Веднаш по завршувањето на турнирот во Дубаи, на почетокот на март, Ѓоковиќ и неговиот тренер [[Марјан Вајда]] ја прекинале нивната 15-годишна соработка.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/mediji/kraj-saradnje-novaka-i-vajde/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Kraj saradnje Novaka i Vajde“ (пристапено на 5 март 2022)]</ref> Потоа, Ѓоковиќ објавил дека нема да настапи на турнирите во Индијан Велс и во Мајами поради неможноста да добие виза за влез во САД.<ref>[https://edition.cnn.com/2022/03/09/tennis/novak-djokovic-indian-wells-covid-spt-intl/index.html Issy Ronald, „Novak Djokovic won't play at Indian Wells or Miami Open due to his vaccination status“ (пристапено на 16 март 2022)]</ref> Во април, Ѓоковиќ настапил на мастерсот во Монте Карло, каде уште во второто коло (во првото бил слободен) претрпел пораз од шпанскиот тенисер [[Алехандро Давидович Фокина]] (3-6, 7-6, 1-6).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-zaustavljen-u-drugom-kolu-monte-karla/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak zaustavljen u drugom kolu Monte Karla“ (пристапено на 12 април 2022)]</ref> Истиот месец, тој учествувал на турнирот во Белград, каде најпрвин го совладал [[Ласло Ѓере]] (2-6, 7-6, 7-6),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-u-cetvrtfinalu-turnira-u-beogradu-posle-maratona-i-preokreta/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole u četvrtfinalu turnira u Beogradu posle maratona i preokreta!“ (пристапено на 22 април 2022)]</ref> а во четвртфиналето бил подобар од сонародникот [[Миомир Кецмановиќ]] (4-6, 6-3, 6-3)<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-u-cetvrtfinalu-turnira-u-beogradu-posle-maratona-i-preokreta/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novi preokret Novaka za plasman u polufinale Serbia Opena!“ (пристапено на 22 април 2022)]</ref> и така се пласирал во полуфиналето, каде го совладал рускиот тенисер [[Карен Хачанов]] (4-6, 6-1, 6-2).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/jos-jedna-magija-i-finale-serbia-opena-za-novaka/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Još jedna magija i finale Serbia Opena za Novaka!“ (пристапено на 27 април 2022)]</ref> Во финалето, Ѓоковиќ се сретнал со рускиот тенисер [[Андреј Рубљов (тенисер)|Андреј Рубљов]], но бил поразен (2-6, 7-6, 0-6) и не успеал да ја освои третата титула на овој турнир. Инаку, посебна одлика на финалниот натпревар било тоа што одлуката за тоа кој прв ќе сервира не била донесена со фрлање паричка, како што е вообичаено, туку со кршење на [[Велигденски јајца|велигденски јајца]].<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-bez-cetvrtog-preokreta-i-titule-na-serbia-openu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak bez četvrtog preokreta i titule na Serbia Openu“ (пристапено на 27 април 2022)]</ref> На почетокот од мај, Ѓоковиќ настапил на „мастерсот“ во Мадрид, каде во второто коло го совладал францускиот тенисер [[Гаел Монфис|Гаел Монфилс]] (6-3, 6-2).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pobeda-novaka-u-uvodnom-mecu-u-madridu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pobeda Novaka u uvodnom meču u Madridu“ (пристапено на 4 мај 2022)]</ref> Со оваа победа, Ѓоковиќ ја обезбедил 369. недела како најдобар тенисер на светот, а поставил уште еден рекорд станувајќи првиот тенисер во отворената ера кој имал резултат 18-0 во натпреварите со некој противник.<ref>[https://www.atptour.com/en/news/djokovic-monfils-madrid-2022-tuesday ATP, „Djokovic Sets Record With Monfils Win“ (пристапено на 4 мај 2022)]</ref> Во осминафиналето требало да се сретнат Ѓоковиќ и Енди Мареј, но откако Мареј се повлекол поради болест непосредно пред натпреварот, Ѓоковиќ се пласирал во четвртфиналето,<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/marej-se-povukao-novak-bez-borbe-u-cetvrtfinalu-madrida/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Marej se povukao, Novak bez borbe u četvrtfinalu Madrida“ (пристапено на 5 мај 2022)]</ref> каде го совладал полскиот тенисер [[Хуберт Хуркач]] (6-3, 6-4),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-lagano-do-polufinala-madrida/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak lagano do polufinala Madrida“ (пристапено на 7 мај 2022)]</ref> но во полуфиналето претрпел пораз од шпанскиот тенисер [[Карлос Алкарас]] (7-6, 5-7, 6-7).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/poraz-novaka-u-polufinalu-madrida-posle-trilera/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Poraz Novaka u polufinalu Madrida posle trilera“ (пристапено на 7 мај 2022)]</ref> На 10 мај Ѓоковиќ го започнал учеството на „мастерсот“ во Рим, каде во второто коло (во првото бил слободен) го победил рускиот тенисер [[Аслан Карацев]] (6-3, 6-2),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-rutinski-do-osmine-finala-rima/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak rutinski do osmine finala Rima“ (пристапено на 10 мај 2022)]</ref> а во осминафиналето бил подобар од [[Станислас Вавринка]] (6-2, 6-2).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pobeda-novaka-nad-vavrinkom-za-plasman-u-cetvrtfinale-rima/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pobeda Novaka nad Vavrinkom za plasman u četvrtfinale Rima“ (пристапено на 12 мај 2022)]</ref> Во четвртфиналето, го победил канадскиот тенисер [[Феликс Ожер-Алијасим]] (7-5, 7-6).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/sjajni-novak-medju-cetiri-najbolja-u-rimu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Sjajni Novak među četiri najbolja u Rimu“ (пристапено на 15 мај 2022)]</ref>, а во полуфиналето бил подобар од норвешкиот тенисер [[Каспер Руд]] (6-4, 6-3) и така ја остварил илјадитата победа во професионалната кариера.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/1000-pobeda-noleta-u-karijeri-za-plasman-u-finale-rima/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „1000. pobeda Noleta u karijeri za plasman u finale Mastersa u Rimu!“ (пристапено на 15 мај 2022)]</ref> Во финалето, Ѓоковиќ го совладал Стефанос Циципас (6-0, 7-6) и така ја освоил шестата титула на овој турнир, 38. титула на „мастерсите“ и 87. титула во кариерата. Истовремено, тој станал најстариот победник во историјата на овој турнир.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-silni-je-sampion-mastersa-u-rimu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole silni je šampion Mastersa u Rimu!“ (пристапено на 16 мај 2022)]</ref> На 23 мај, во рамките на првото коло на турнирот „Ролан Гарос“, Ѓоковиќ го совладал [[Јошихито Нишиока]] (6-3, 6-1, 6-0),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-bez-problema-do-2-kola-otvorenog-prvenstva-francuske/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak bez problema do 2. kola Otvorenog prvenstva Francuske“ (пристапено на 25 мај 2022)]</ref> а во второто коло бил подобар од [[Алекс Молчан]] (6-2, 6-3, 7-6).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-siguran-protiv-molcana/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak siguran protiv Molčana“ (пристапено на 26 мај 2022)]</ref> Во третото коло Ѓоковиќ го совладал Аљаж Бедене (6-3, 6-3, 6-2),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/rolan-garos-novak-u-osmini-finala/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Rolan Garos: Novak u osmini finala“ (пристапено на 29 мај 2022)]</ref> а во осминафиналето бил подобар од [[Диего Шварцман]] (6-1, 6-3, 6-3), со што се пласирал во своето 16. четвртфинале на „Ролан Гарос“<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-preko-svarcmana-do-cetvrtfinala-rolan-garosa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak preko Švarcmana do četvrtfinala Rolan Garosa“ (пристапено на 29 мај 2022)]</ref> каде бил поразен од Рафаел Надал (2-6, 6-4, 2-6, 6-7). По оваа средба, резултатот од нивните меѓусебни борби изнесувал 30 победи за Ѓоковиќ наспроти 29 победи за Надал.<ref>[https://novakdjokovic.com/uncategorized/poraz-novaka-posle-drame-u-cetvrtfinalu-rolan-garosa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Poraz Novaka posle drame u četvrtfinalu Rolan Garosa“ (пристапено на 2 јуни 2022)]</ref> Подготвувајќи се за турнирот „Вимблдон“, Ѓоковиќ настапил на егзибициониот турнир во Хурлингем каде на 24 јуни го совладал канадскиот тенисер Феликс Оже Алијасим (6-2, 6-1).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/dogadjaji/novak-upisao-prvi-trijumf-na-travi-na-egzibiciji-u-hurlingemu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak upisao prvi trijumf na travi na egzibiciji u Hurlingemu“ (пристапено на 1 јули 2022)]</ref> Три дена подоцна, во рамките на првото коло на „Вимблдон“, тој бил подобар од корејскиот тенисер Сунву Квон (6-3, 3-6, 6-3, 6-4) и така ја остварил 80. победа на овој турнир, со што поставил нов рекорд: првиот тенисер во историјата кој на секој „гренд слем“ остварил најмалку 80 победи.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pobeda-novaka-u-prvom-kolu-vimbldona-i-novi-rekord/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pobeda Novaka u prvom kolu Vimbldona i novi rekord“ (пристапено на 1 јули 2022)]</ref> Потоа, во второто коло, Ѓоковиќ го победил австралискиот тенисер Танасиј Кокинакис (6-1, 6-4, 6-2),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/vimbldon-novak-perfektan-protiv-kokinakisa-sledi-srpski-derbi/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Vimbldon: Novak perfektan protiv Kokinakisa, sledi srpski derbi“ (пристапено на 1 јули 2022)]</ref> а во третото коло бил подобар од сонародникот [[Миомир Кецмановиќ]] (6-0, 6-3, 6-4).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-bolji-od-kecmanovica-u-trecem-kolu-vimbldona/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak bolji od Kecmanovića u trećem kolu Vimbldona“ (пристапено на 3 јули 2022)]</ref> Во осминафиналето, тој го совладал холандскиот тенисер Тим ван Рајтховен (6-2, 4-6, 6-1, 6-2) и се пласирал во своето 13. четвртфинале на Вимблдон,<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/sjajni-novak-u-cetvrtfinalu-vimbldona-sledeci-rival-siner/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Sjajni Novak u četvrtfinalu Vimbldona, sledeći rival Siner“ (пристапено на 4 јули 2022)]</ref> а потоа бил подобар и од италијанскиот тенисер [[Јаник Синер]] (5-7, 2-6, 6-3, 6-2, 6-2) со што се пласирал во своето 11. полуфинале на овој турнир и 42. полуфинале на „гренд слем“ турнирите.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-od-02-do-velikog-preokreta-i-polufinala-vimbldona/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak od 0:2 do velikog preokreta i polufinala Vimbldona!“ (пристапено на 7 јули 2022)]</ref> Во полуфиналето, Ѓоковиќ го победил британскиот тенисер [[Камерон Нори]] (2-6, 6-3, 6-2, 6-4),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-u-finalu-vimbldona-za-titulu-protiv-kiriosa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole u finalu Vimbldona, za titulu protiv Kiriosa!“ (пристапено на 8 јули 2022)]</ref> а во финалето го совладал [[Ник Кирјос]] (4-6, 6-3, 6-4, 7-6). На тој начин, Ѓоковиќ ја забележал својата 28. последователна победа на Вимблдон, ја освоил седмата титула на овој турнир, 21. титула на „гренд слем“ турнирите и 88. титула во кариерата. Меѓутоа, и покрај победата на Вимблдон, Ѓоковиќ паднал од третото на седмото место на списокот на АТП на најдобрите тенисери.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/sedmi-vimbldon-i-21-gren-slem-titula-za-novaka/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Sedmi Vimbldon i 21. gren slem titula za Novaka!“ (пристапено на 14 јули 2022)]</ref> == Настапи во Дејвис-купот == Во 2006 година, Ѓоковиќ ја остварил одлучувачката победа против [[Велика Британија]] победувајќи го [[Грег Руседски]] во четири сета во четвртиот меч, со што му донесол на својот тим водство од 3-1 во серијата и така ја одржал [[Србија и Црна Гора]] во Првата група од Евро-африканската зона во [[Дејвис куп|Дејвис купот]]. По овој меч, во медиумите се појавиле вести дека Ѓоковиќ сакал да игра тенис под знамето на Британија. Подоцна, 19-годишниот Ѓоковиќ, кој во тоа време бил број 63 на [[АТП-листа|АТП-листата]], ја негирал вакавата приказна со зборовите: „Британците се многу љубезни кон нас по Дејвис-купот“. Сепак, нешто повеќе од три години подоцна во октомври 2009 година, Ѓоковиќ потврдил дека разговорите помеѓу неговото семејство и [[ЛТА]] (тениската лига во Англија) во април и во мај 2009 година биле навистина сериозни. По тој повод, Ѓоковиќ изјавил: „Британците ми понудија многу можности и им требаше некој бидејќи [[Енди Мареј]] беше единствениот и сè уште е. Тоа сигурно е разочарување за сите пари кои тие ги вложуваат. Но не ми требаа сите пари што ги имав направено. Почнав да заработувам нешто за себе, доволно за да можам да си дозволам да патувам со тренер, и реков, „Зошто се грижам?“ Јас сум [[Срби]]н, јас сум горд што сум Србин, и не сакав да го расипам сето тоа само затоа што некоја друга држава имала подобри услови. Доколку играв за Велика Британија, сигурно дека ќе играв исто како што играм за мојата земја, но длабоко во себе никогаш немаше да почувствувам дека припаѓам таму. Јас бев тој кој ја донесе одлуката.“ Во 2007 година, победувајќи во сите три мечеви, Ѓоковиќ одиграл клучна улога во плеј-оф победата над [[Австралија]], со што еднагодина подоцна [[Србија]] преминала во [[Светската група]]. Во натпреварот на Србија со [[Русија]], на почетокот на 2008 година, Ѓоковиќ бил надвор од екипата поради [[грип]] и бил принуден да го пропушти неговиот меч во поединечна конкуренција. Потоа се врати за да го добие мечот во дубл, во тим со [[Ненад Зимоњиќ]], пред да биде принуден да се повлече во неговиот меч во поединечна конкуренција против [[Николај Давиденко]]. Ѓоковиќ, исто така, имал голема улога во напредокот на Србија во Светската група во 2009 година. Од 6-8 март, тој играл клучна улога во пласманот на Србија во четврт-финалето во Светската група (за првпат во нејзината независна историја), победувајќи ги [[Сем Квери]] и [[Џон Изнер]] во мечот со екипата на САД. Во 2010 година, Србија се пласирала во финалето на Дејвис купот, со победите над [[Хрватска]] (4-1) и [[Чешка]] (3-2). Србија се вратила од негатива од 1-2 до победа од 3-2 против [[Франција]] во финалната пресметка во [[Белград]] и така освоила првиот [[Дејвис куп]]. Во финалето, Ѓоковиќ остварил две победи во поединечна категорија за Србија, победувајќи ги [[Жил Симон]] и [[Гаел Монфис]]. Тој бил ‘рбетот на српскиот состав, остварувајќи 7-0 во поединечна конкуренција и така ја доведол својата земја до титулата, иако во одлучувачката пресметка во финалето победата ја остварил [[Виктор Троицки]]. Во ноември 2019 година, Ѓоковиќ бил дел од екипата на [[Србија]] на турнирот на [[Дејвис куп]]от, одржан во [[Мадрид]], каде Србија се натпреварувала во групата А. Во првото коло, Србија била подобра од [[Јапонија]], остварувајќи три победи при што Ѓоковиќ бил подобар од Јохишито Нишиока (6-1, 6-2),<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/dejvis-kup-trijumf-srbije-protiv-japana/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Dejvis kup: Trijumf Srbije protiv Japana“ (пристапено на 20 ноември 2019)]</ref> а утредента ја совладала и репрезентацијата на Франција при што Ѓоковиќ бил подобар од [[Беноа Пер]] (6-3, 6-3).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pobeda-srbije-nad-francuskom-za-cetvrtfinale-dejvis-kupa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pobeda Srbije nad Francuskom za četvrtfinale Dejvis kupa!“ (пристапено на 22 ноември 2019)]</ref> Меѓутоа, во четвртфиналето, Србија била поразена од репрезентацијата на Русија откако Ѓоковиќ го совладал [[Карен Качанов]] (6-3, 6-3), но во играта на двојки Ѓоковиќ и [[Виктор Троицки]] биле поразени од Качанов и [[Андреј Рубљов (тенисер)|Андреј Рубљов]] (6-4, 4-6, 6-7).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/dejvis-kup-cetvrtfinale-srbija-rusija/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Dejvis kup – četvrtfinale: Poraz Srbije posle dramatične završnice“ (пристапено на 22 ноември 2019)]</ref> Во ноември 2021 година, Ѓоковиќ бил дел од екипата на [[Србија]] на финалниот турнир на [[Дејвис куп]]от одигран во [[Инсбрук]], каде Србија се натпреварувала во групата Ф. Во првото коло, Србија била подобра од Австрија со три победи при што Ѓоковиќ бил подобар од Денис Новак (6-3, 6-2),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/dejvis-kup-srbija-austrija/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Dejvis Kup: Srbija – Austrija 3:0“ (пристапено на 3 декември 2021)]</ref> а утредента била поразена од репрезентацијата на Германија со резултат 1 : 2 при што Ѓоковиќ бил подобар од [[Јан Ленард Штруф]] (6-2, 6-4), а потоа во играта на двојки, тој и Никола Ќаќиќ претрпеле пораз од Кевин Кравјец и Тим Пуц (6-7, 6-3, 6-7).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-doneo-poen-izjednacenja-protiv-nemacke-dubl-odlucuje/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Srbija je u četvrtfinalu Dejvis kupa, rival Kazahstan“ (пристапено на 3 декември 2021)]</ref> Сепак, Србија се пласирала во четврфиналето, одиграно во Мадрид, каде ја совладала репрезентацијата на Казахстан со резултат 2 : 1. Притоа, Ѓоковиќ го совладал Александер Бублик (6-3, 6-4), а во играта на двојки, тој и Ќаќиќ биле подобри од двојката Андреј Голубев/Александар Недовјесов (6-2, 2-6, 6-3).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/dejvis-kup-novak-odveo-srbiju-do-polufinala/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Dejvis kup: Novak odveo Srbiju do polufinala!“ (пристапено на 3 декември 2021)]</ref> Во полуфиналето, Србија играла против Хрватска, но и покрај победата на Ѓоковиќ над [[Марин Чилиќ]] (6-4, 6-2), Србија била поразена со резултат 1 : 2, откако во играта на двојки, Ѓоковиќ и Филип Крајиновиќ загубиле од хрватската двојка [[Мате Павиќ]]/[[Никола Мектиќ]] (5-7, 1-6).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/dejvis-kup-polufinale-srbija-hrvatska/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Srbija bez finala Dejvis kupa(пристапено на 3 декември 2021)]</ref> ==Настапи во Купот на АТП== ===2020 година=== Во јануари 2020 година, Ѓоковиќ се натпреварувал за екипата на Србија на првото издание на [[Куп на АТП|Купот на АТП]], одржан во [[Австралија]]. Притоа, во првото коло од групата А, во натпреварот против екипата на [[Јужна Африка]], Ѓоковиќ го победил [[Кевин Андерсон]] (7-6, 7-6).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/atp-kup-pobeda-srbije-protiv-juzne-afrike/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „ATP kup: Pobeda Srbije protiv Južne Afrike“ (пристапено на 6 јануари 2020)]</ref> Во второто коло, во натпреварот против екипата на Франција, Ѓоковиќ бил подобар од [[Гаел Монфис]] (6-3, 6-2), а потоа во играта во двојки, тој и [[Виктор Троицки]] биле подобри од француската двојка Никола Мау/Едуар Роже Васелан (6-3, 6-7, 10-3).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/srbija-u-cetvrtfinalu-atp-kupa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Srbi posle drame srušili Francuze i plasirali se u četvrtfinale ATP kupa!“ (пристапено на 6 јануари 2020)]</ref> Во третото коло од групната фаза, Србија ја совладала репрезентацијата на Чиле, а Ѓоковиќ го совладал Кристијан Гарин (6-3, 6-3).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pobeda-srbije-protiv-cilea-za-maksimalan-ucinak-u-uvodnoj-fazi/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pobeda Srbije protiv Čilea za maksimalan učinak u uvodnoj fazi“ (пристапено на 10 јануари 2020)]</ref> Во четвртфиналето, Србија била подобра од репрезентацијата на Канада при што Ѓоковиќ го победил [[Денис Шаповалов]] (4-6, 6-1, 7-6).<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/srbija-u-polufinalu-atp-kupa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Srbija u polufinalu ATP kupa!“ (пристапено на 10 јануари 2020)]</ref> Потоа, во полуфиналето против Русија, Ѓоковиќ го победил [[Данил Медведев]] (6-1, 5-7, 6-4) и така ја обезбедил победата на својата репрезентација.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/pala-i-rusija-srbija-se-u-nedelju-bori-za-titulu-na-prvom-atp-kupu/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Pala i Rusija, Srbija se u nedelju bori za titulu na prvom ATP kupu!“ (пристапено на 12 јануари 2020)]</ref> На 12 јануари, Србија играла во финалето против репрезентацијата на Шпанија во кое Ѓоковиќ најпрвин го победил Надал (6-2, 7-6), а потоа во играта во двојки, тој и Троицки биле подобри од [[Пабло Карења Буста]] и [[Фелисијано Лопез]] (6-3, 6-4). Така, Србија станала првиот победник на Купот на АТП. На ова натпреварување, Ѓоковиќ освоил вкупно 575 бода.<ref>[http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/srbija-je-sampion-atp-kupa/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Srbija je šampion prvog ATP kupa!“ (пристапено на 12 јануари 2020)]</ref> ===2021 година=== На почетокот од февруари 2021 година, Ѓоковиќ настапил за репрезентацијата на Србија на второто издание на Купот на АТП, одржан во [[Мелбурн]]. Во рамките на натпреварите од групата А, на 2 февруари, Ѓоковиќ го совладал [[Денис Шаповалов]] (7-5, 7-5), а потоа, во играта на двојки, тој и Филип Краиновиќ ја совладале канадската двојка Раониќ/Шаповалов (7-5, 7-6) и така Србија ја победила Канада со резултат 2:1.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/atp-kup-maestralna-pobeda-srbije-posle-preokreta/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „TP kup: Maestralna pobeda Srbije protiv Kanade posle preokreta“ (пристапено на 4 февруари 2021)]</ref> Во натпреварот против репрезентацијата на Германија, Ѓоковиќ го совладал Зверев (6-7, 6-2, 7-5), но играта во двојки, тој и [[Никола Ќаќиќ]] биле поразени од двојката Зверев/Штруф (6-7, 7-5, 7-10). На крајот, Србија била поразена со резултат 1-2 и не успеала да се пласира во полуфиналето.<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/atp-kup-srbija-bez-polufinala-posle-drame/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Srbija bez polufinala ATP kupa posle drame“ (пристапено на 4 февруари 2021)]</ref> ==Настапи на Олимписките игри== ===Токио 2020=== На 24 јули 2021 година, Ѓоковиќ го започнал својот настап на [[Олимписки игри во Токио (2020)|Олимписките игри во Токио]] при што во првото коло го совладал боливискиот тенисер Уго Делиен (6-2, 6-2).<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-rutinski-do-drugog-kola-oi-u-tokiju/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak rutinski do drugog kola OI u Tokiju“ (пристапено на 28.7.2021)]</ref> Потоа, во второто коло го совладал германскиот тенисер Жан Ленард Штруф (6-4, 6-3),<ref>[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-u-osmini-finala-olimpijade/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Nole dominantno do osmine finala Olimpijade“ (пристапено на 28.7.2021)]</ref> а во осминафиналето бил подобар од шпанскиот тенисер [[Алехандро Давидович Фокина]] (6-3, 6-1).<ref name="ReferenceA">[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nova-sigurna-pobeda-i-cetvrtfinale-olimpijskih-igara-za-novaka/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Dva četvrtfinala za Novaka na Olimpijskim igrama“ (пристапено на 28.7.2021)]</ref> Во четврфиналето, тој го совладал јапонскиот тенисер [[Кеи Нишикори]] (6-2, 6-0).<ref name="ReferenceB">[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/novak-u-polufinalu-olimpijade/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak u polufinalu Olimpijade u singlu i dublu!“ (пристапено на 29.7.2021)]</ref> Меѓутоа, во полуфиналето, Ѓоковиќ претрпел пораз од [[Александар Зверев]] (6-1, 3-6, 1-6).<ref name="ReferenceC">[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/tezak-poraz-novaka-u-polufinalu-olimpijskih-igara/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Težak poraz Novaka u polufinalu Olimpijskih igara“ (пристапено на 29.7.2021)]</ref> Во борбата за третото место, Ѓоковиќ загубил од шпанскиот тенисер [[Пабло Карењо Буста]] (4-6, 7-6, 3-6) и така не успеал да освои олимписки медал.<ref name="Tokiju 2021">[https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/olimpijske-igre-novak-bez-medalje/ Официјално мрежно место на Ѓоковиќ, „Novak bez medalje na Olimpijskim igrama u Tokiju“ (пристапено на 1.8.2021)]</ref> Истовремено, Ѓоковиќ и Нина Стојановиќ ја победиле бразилската двојка Марсело Мело/Луиса Стефани (6-3, 6-4) и така се пласирале во четврфиналето во натпреварите на мешани двојки.<ref name="ReferenceA"/> Таму, тие играле со германската двојка Кевин Кравиц/Лаура Сигмунд (6-1, 6-2).<ref name="ReferenceB"/> Меѓутоа, во полуфиналето, тие биле поразени од руската двојка [[Аслан Карацев]]/[[Елена Веснина]] (6-7, 5-7).<ref name="ReferenceC"/> Во борбата за третото место, требало да играат со австралиската двојка [[Џон Пирс]]/[[Ешли Барти]], но натпреварот бил откажан поради повреда на Ѓоковиќ така што ниту во таа конкуренција Ѓоковиќ не освоил медал.<ref name="Tokiju 2021"/> == Стил на игра и опрема == Ѓоковиќ е играч на сите делови од теренот со нагласок на агресивна игра на основната линија. Неговите удари од земја од двете крила се постојани, длабоки и пенетрирачки. Неговиот бекхенд се смета за еден од најдобрите. Сепак, неговото најдобро оружје е бекхендот кој го удира кон линијата со големо темпо и прецизност. Тој е, исто така, познат како еден од подвижните тенисери со супериорна агилност, покриеност на теренот и одбранбена способност. По големите тешкотии во техниката во сезоната во 2009 година, неговиот сервис е повторно едно од неговите најголеми оружја, носејќи му многу лесни бодови, при што неговиот прв сервис е типичен рамен удар, додека претпочита да го удира својот втор сервис сечено и отворено. [[Дарен Кејхил]] изјави дека Ѓоковиќ, заедно со [[Давид Ферер]], е најдобриот враќач на сервис кај мажите. Повремено Ѓоковиќ го удира топчето од земјата – најмногу заради разлутување на неговите противници – како и добро маскиран бекхенд вртен дроп-кик удар и сечење на бекхенд ударот. Ѓоковиќ употребува рекети „Хед“ исползувајќи вообичаена ПиЏеј (пеинт џоб) на врвот на „Ју Трек Спид Про“ рекет, после употребата на „Вилсон“ до крајот на 2008 година. Во 2011 година, на [[Отвореното првенство на Австралија]], тој почнал да користи вообичаен ПиЏеј на главата на „Ју Трек АјГи Спид ЕмПи“ 18/20 со технологија на инегра влакна. Ѓоковиќ користи жици кои се состојат од негов сопствен хибрид од главно природен Гат на главата и од Луксилон Биг Бенгер Алу Пауер Раф на вкрстувањата. На крајот на 2009 година, Ѓоковиќ преминал од „[[Адидас]]“ на „[[Серџо Такини]]“, потпишувајќи десетгодишен договор со италијанската компанија за облека. Ѓоковиќ од скоро почна да носи вообичаена црвена и плава [[Адидас]] барикада 6,0 патики кои се во бојата на српското национално знаме. Dolgo vreme, Ѓоковиќ го тренирал поранешниот словачки професионален тенисер [[Мариан Вајда]] со кого ја прекинал долгогодишната соработка во 2022 година. Во мај 2012 година Ѓоковиќ го раскинал договорот со „[[Серџо Такини]]“ и потпишаl петгодишен договор со јапонската компанија за облека „[[Уникло]]“. ==Гренд слем турнири== === Временска изведба на „Гренд слем“ турнирите === {|class=wikitable style=text-align:center;font-size:97% |- !Турнир!![[2005 ATP Tour|2005]]!![[2006 ATP Tour|2006]]!![[2007 ATP Tour|2007]]!![[2008 ATP Tour|2008]]!![[2009 ATP World Tour|2009]]!![[2010 ATP World Tour|2010]]!![[2011 ATP World Tour|2011]]!![[2012 ATP World Tour|2012]]!![[2013 ATP World Tour|2013]]!![[2014 ATP World Tour|2014]]!![[2015 ATP World Tour|2015]]!![[ATP World Tour|2016]]!![[ATP World Tour|2017]]!![[ATP World Tour|2018]]!![[ATP World Tour|2019]]!![[ATP World Tour|2020]]!![[ATP World Tour|2021]]!![[ATP World Tour|2022]]!!width=65|Кариера СР!!width=65|Кариера Поб-Пор!!width=65|Победи (%) |- | colspan="14" style="text-align:left;"|'''Гренд слем турнири''' |- | style="background:#fff; text-align:left;"|Отворено првенство на Австралија | style="background:#afeeee;"|[[2005 Australian Open - Men's Singles|1R]] | style="background:#afeeee;"|[[2006 Australian Open - Men's Singles|1R]] | style="background:#afeeee;"|[[2007 Australian Open - Men's Singles|4R]] |bgcolor=lime|[[2008 Australian Open - Men's Singles|'''W''']] | style="background:#ffebcd;"|[[2009 Australian Open - Men's Singles|QF]] | style="background:#ffebcd;"|[[2010 Australian Open - Men's Singles|QF]] |bgcolor=lime|[[2011 Australian Open - Men's Singles|'''W''']] |bgcolor=lime|[[2012 Australian Open - Men's Singles|'''W''']] |bgcolor=lime|[[2013 Australian Open - Men's Singles|'''W''']] | style="background:#ffebcd;"|[[2014 Australian Open - Men's Singles|QF]] |bgcolor=lime|[[2015 Australian Open - Men's Singles|'''W''']] |bgcolor=lime|[[2016 Australian Open - Men's Singles|'''W''']] | style="background:#afeeee;"|[[2017 Australian Open - Men's Singles|2R]] | style="background:#afeeee;"|[[2018 Australian Open - Men's Singles|4R]] |bgcolor=lime|[[2019 Australian Open - Men's Singles|'''W''']] |bgcolor=lime|[[2020 Australian Open - Men's Singles|'''W''']] |bgcolor=lime|[[2021 Australian Open - Men's Singles|'''W''']] |А | style="background:#fff;"|9 / 17 | style="background:#fff;"|82–8 | style="background:#fff;"|91% |- | style="background:#fff; text-align:left;"|Ролан Гарос | style="background:#afeeee;"|[[2005 French Open - Men's Singles|2R]] | style="background:#ffebcd;"|[[2006 French Open - Men's Singles|QF]] | style="background:yellow;"|[[2007 French Open - Men's Singles|SF]] | style="background:yellow;"|[[2008 French Open - Men's Singles|SF]] | style="background:#afeeee;"|[[2009 French Open - Men's Singles|3R]] | style="background:#ffebcd;"|[[2010 French Open - Men's Singles|QF]] | style="background:yellow;"|[[2011 French Open - Men's Singles|SF]] | style="background:thistle;"|[[2012 French Open - Men's Singles|F]] | style="background:yellow;"|[[2013 French Open - Men's Singles|SF]] | style="background:thistle;"|[[2014 French Open - Men's Singles|F]] | style="background:thistle;"|[[2015 French Open - Men's Singles|F]] |bgcolor=lime|[[2016 French Open - Men's Singles|'''W''']] | style="background:#ffebcd;"|[[2017 French Open - Men's Singles|QF]] | style="background:#ffebcd;"|[[2018 French Open - Men's Singles|QF]] | style="background:yellow;"|[[2019 French Open - Men's Singles|SF]] | style="background:yellow;"|[[2020 French Open - Men's Singles|SF]] |bgcolor=lime|[[2021 French Open - Men's Singles|'''W''']] | style="background:#ffebcd;"|[[2022 French Open - Men's Singles|QF]] | style="background:#fff;"|2 / 18 | style="background:#fff;"|85–16 | style="background:#fff;"|84% |- | style="background:#fff; text-align:left;"|Вимблдон | style="background:#afeeee;"|[[2005 Wimbledon Championships - Men's Singles|3R]] | style="background:#afeeee;"|[[2006 Wimbledon Championships - Men's Singles|4R]] | style="background:yellow;"|[[2007 Wimbledon Championships - Men's Singles|SF]] | style="background:#afeeee;"|[[2008 Wimbledon Championships - Men's Singles|2R]] | style="background:#ffebcd;"|[[2009 Wimbledon Championships - Men's Singles|QF]] | style="background:yellow;"|[[2010 Wimbledon Championships - Men's Singles|SF]] |bgcolor=lime|[[2011 Wimbledon Championships - Men's Singles|'''W''']] | style="background:yellow;"|[[2012 Wimbledon Championships - Men's Singles|SF]] | style="background:thistle;"|[[2013 Wimbledon Championships - Men's Singles|F]] |bgcolor=lime|[[2014 Wimbledon Championships - Men's Singles|'''W''']] |bgcolor=lime|[[2015 Wimbledon Championships - Men's Singles|'''W''']] | style="background:#afeeee;"|[[2016 Wimbledon Championships - Men's Singles|3R]] |bgcolor=lime|[[2017 Wimbledon Championships - Men's Singles|QF]] |bgcolor=lime|[[2018 Wimbledon Championships - Men's Singles|'''W''']] |bgcolor=lime|[[2019 Wimbledon Championships - Men's Singles|'''W''']] |А |bgcolor=lime|[[2021 Wimbledon Championships - Men's Singles|'''W''']] |bgcolor=lime|[[2021 Wimbledon Championships - Men's Singles|'''W''']] | style="background:#fff;"|7 / 17 | style="background:#fff;"|79–10 | style="background:#fff;"|89% |- | style="background:#fff; text-align:left;"|Отворено првенство на САД | style="background:#afeeee;"|[[2005 US Open - Men's Singles|3R]] | style="background:#afeeee;"|[[2006 US Open - Men's Singles|3R]] | style="background:thistle;"|[[2007 US Open - Men's Singles|F]] | style="background:yellow;"|[[2008 US Open - Men's Singles|SF]] | style="background:yellow;"|[[2009 US Open - Men's Singles|SF]] | style="background:thistle;"|[[2010 US Open – Men's Singles|F]] |bgcolor=lime|[[2011 US Open – Men's Singles|'''W''']] | style="background:thistle;"|[[2012 US Open – Men's Singles|F]] | style="background:thistle;"|[[2013 US Open – Men's Singles|F]] | style="background:yellow;"|[[2014 US Open - Men's Singles|SF]] |bgcolor=lime|[[2015 US Open – Men's Singles|'''W''']] | style="background:thistle;"|[[2016 US Open – Men's Singles|F]] |А |bgcolor=lime|[[2018 US Open – Men's Singles|'''W''']] | style="background:#afeeee;"|[[2019 US Open – Men's Singles|4R]] | style="background:#afeeee;"|[[2020 US Open – Men's Singles|4R]] | style="background:thistle;"|[[2021 US Open – Men's Singles|F]] | style="background:thistle;"|[[2022 US Open – Men's Singles|/]] | style="background:#fff;"|3 / 16 | style="background:#fff;"|81–13 | style="background:#fff;"|86% |- | style="background:#fff; text-align:left;"|'''Победи-Порази !5–4 !9–4 !19–4 !18–3 !15–4 !19–4 !25–1 !24–3 !24–3 !22–3 !27–1 !21–2 !9–3 !21–2 !22–2 !16–2 !27-1 !11-1 !21 / 67 !323–46 !87,5% |} === Гренд слем финалиња === ==== Сингл: 32 (21 титула, 11 пати вицешампион) ==== {|class="sortable wikitable" |- |width=80|'''Исходu |width=50|'''Година |width=200|'''Првенство |width=75|'''Подлога |width=200|'''Противник во финалето |width=200|'''Резултат во финалето |- style="background:#ccf;" |bgcolor=FFA07A|Вицешампион||[[2007 US Open - Men's Singles|2007]]||[[Отворено првенство на САД]]||Тврда||{{знамеикона|ШВА}} [[Роже Федерер]]||6–7(4), 6–7(2), 4–6 |- style="background:#ffc;" |bgcolor=98FB98|Победник||[[2008 Australian Open - Men's Singles|2008]]||[[Отворено првенство на Австралија]]||Тврда||{{знамеикона|FRA}} [[Жо-Вилфред Цонга]]||4–6, 6–4, 6–3, 7–6(2) |- style="background:#ccf;" |bgcolor=FFA07A|Вицешампион||[[2010 US Open - Men's Singles|2010]]||Отворено првенство на САД||Тврда||{{знамеикона|ESP}} [[Рафаел Надал]]||4–6, 7–5, 4–6, 2–6 |- style="background:#ffc;" |bgcolor=98FB98|Победник||[[2011 Australian Open - Men's Singles|2011]]||Отворено првенство на Австралија||Тврда||{{знамеикона|GBR}} [[Енди Мареј]]||6–4, 6–2, 6–3 |- style="background:#cfc;" |bgcolor=98FB98|Победник||[[2011 Wimbledon Championships - Men's Singles|2011]]||[[Вимблдон]]||Трева||{{знамеикона|ESP}} Рафаел Надал||6-4, 6-1, 1–6, 6–3 |- style="background:#ccf;" |bgcolor=98FB98|Победник||[[2011 US Open - Men's Singles|2011]]||Отворено првенство на САД||Тврда||{{знамеикона|ESP}} Рафаел Надал||6–2, 6–4, 6–7, 6-1 |- style="background:#ffc;" | bgcolor="98FB98"|Победник ||2012|| Отворено првенство на Австралија||Тврда||{{знамеикона|ESP}} Рафаел Надал||5–7, 6–4, 6–2, 6–7(5), 7–5 |- style="background:#ebc2af;" |bgcolor="FFA07A"|Вицешампион ||2012||[[Ролан Гарос]]||Земја||{{знамеикона|ESP}} Рафаел Надал||4-6, 3-6, 6-2, 5-7 |- style="background:#ccf;" |bgcolor=FFA07A|Вицешампион||[[2012 US Open - Men's Singles|2012]]||Отворено првенство на САД||Тврда||{{знамеикона|GBR}} Енди Мареј||6–7(10–12), 5–7, 6–2, 6–3, 2–6 |- style="background:#ffc;" |bgcolor=98FB98|Победник||[[2013 Australian Open - Men's Singles|2013]]||Отворено првенство на Австралија||Тврда||{{знамеикона|GBR}} Енди Мареј||6-7(2), 7-6(3), 6-3, 6-2 |- style="background:#cfc;" |bgcolor="FFA07A"|Вицешампион ||2013||Вимблдон||Трева||{{знамеикона|GBR}} Енди Мареј||4-6, 5-7, 4-6 |- style="background:#ccf;" |bgcolor=FFA07A|Вицешампион||[[2013 US Open - Men's Singles|2013]]||Отворено првенство на САД||Тврда||{{знамеикона|ESP}} Рафаел Надал||2-6, 6-3, 4-6, 1-6 |- style="background:#ebc2af;" |bgcolor="FFA07A"|Вицешампион ||2014||[[Ролан Гарос]]||Земја||{{знамеикона|ESP}} Рафаел Надал||6-3, 5-7, 2-6, 4-6 |- style="background:#cfc;" |bgcolor=98FB98|Победник||[[2014 Wimbledon Championships - Men's Singles|2014]]||[[Вимблдон]]||Трева||{{знамеикона|ШВА}} [[Роже Федерер]]||6-7, 6-4, 7-6, 5-7, 6-4 |- style="background:#ffc;" |bgcolor=98FB98|Победник||[[2015 Australian Open - Men's Singles|2015]]||Отворено првенство на Австралија||Тврда||{{знамеикона|GBR}} Енди Мареј||7-6, 6-7, 6-3, 6-0 |- style="background:#ebc2af;" |bgcolor="FFA07A"|Вицешампион ||2015||[[Ролан Гарос]]||Земја||{{знамеикона|ШВА}} Станислас Вавринка|| 6-4, 4-6, 3-6, 4-6 |- style="background:#cfc;" |bgcolor=98FB98|Победник||[[2015 Wimbledon Championships - Men's Singles|2015]]||[[Вимблдон]]||Трева||{{знамеикона|ШВА}} [[Роже Федерер]]||7-6, 6-7, 6-4, 6-3 |- style="background:#ccf;" |bgcolor=98FB98|Победник||[[2015 US Open - Men's Singles|2015]]||Отворено првенство на САД||Тврда||{{знамеикона|ШВА}} [[Роже Федерер]]||6-4, 5-7, 6-4, 6-4 |- style="background:#ffc;" |bgcolor=98FB98|Победник||[[2016 Australian Open - Men's Singles|2016]]||Отворено првенство на Австралија||Тврда||{{знамеикона|GBR}} Енди Мареј||6-1, 7-5, 7-6 |- style="background:#ebc2af;" |bgcolor=98FB98|Победник||2016||Ролан Гарос||Земја||{{знамеикона|GBR}} Енди Мареј||3-6, 6-1, 6-2, 6-4 |- style="background:#ccf;" |bgcolor="FFA07A"|Вицешампион ||[[2016 US Open - Men's Singles|2016]]||Отворено првенство на САД||Тврда||{{знамеикона|ШВА}} Станислас Вавринка|| 7-6, 4-6, 5-7, 3-6 |- style="background:#cfc;" |bgcolor=98FB98|Победник||[[2018 Wimbledon Championships - Men's Singles|2018]]||[[Вимблдон]]||Трева||{{знамеикона|RSA}} [[Кевин Андерсон]]||6-2, 6-2, 7-6 |- style="background:#ccf;" |bgcolor=98FB98|Победник||[[2018 US Open - Men's Singles|2018]]||Отворено првенство на САД||Тврда||{{знамеикона|ARG}} [[Хуан Мартин дел Потро]]||6–3, 7–6, 6-3 |- style="background:#ffc;" |bgcolor=98FB98|Победник||[[2019 Australian Open - Men's Singles|2019]]||Отворено првенство на Австралија||Тврда||{{знамеикона|ESP}} Рафаел Надал||6-3, 6-2, 6-3 |- style="background:#cfc;" |bgcolor=98FB98|Победник||[[2019 Wimbledon Championships - Men's Singles|2019]]||[[Вимблдон]]||Трева||{{знамеикона|ШВА}} [[Роже Федерер]]||7-6, 1-6, 7-6, 4-6, 13-12 |- style="background:#ffc;" |bgcolor=98FB98|Победник||[[2020 Australian Open - Men's Singles|2020]]||Отворено првенство на Австралија||Тврда||{{знамеикона|AUT}} Доминик Тим||6-4, 4-6, 2-6, 6-3, 6-4 |- style="background:#ebc2af;" |bgcolor="FFA07A"|Вицешампион ||2020||[[Ролан Гарос]]||Земја||{{знамеикона|ESP}} Рафаел Надал||0-6, 2-6, 5-7 |- style="background:#ffc;" |bgcolor=98FB98|Победник||[[2021 Australian Open - Men's Singles|2021]]||Отворено првенство на Австралија||Тврда||{{знамеикона|RUS}} Данил Медведев||7-5, 6-2, 6-2 |- style="background:#ebc2af;" |bgcolor=98FB98|Победник||2021||Ролан Гарос||Земја||{{знамеикона|GRE}} Стефанос Циципас||6-7, 2-6, 6-3, 6-2, 6-4 |- style="background:#cfc;" |bgcolor=98FB98|Победник||[[2021 Wimbledon Championships - Men's Singles|2021]]||[[Вимблдон]]||Трева||{{знамеикона|ITA}} [[Матео Беретини]]||6-7, 6-4, 4-6, 6-3 |- style="background:#ccf;" |bgcolor=FFA07A|Вицешампион||[[2021 US Open - Men's Singles|2021]]||[[Отворено првенство на САД]]||Тврда||{{знамеикона|RUS}} [[Данил Медведев]]||4-6, 4-6, 4–6 |- style="background:#cfc;" |bgcolor=98FB98|Победник||[[2022 Wimbledon Championships - Men's Singles|2022]]||[[Вимблдон]]||Трева||{{знамеикона|AUS}} [[Ник Кирјос]]||4-6, 6-3, 6-4, 7-6 |} ===Настапи на финалните турнири=== {|class="sortable wikitable" |- !Резултат !Година !Турнир !Подлога !Противник !class="unsortable"|Резултат |-bgcolor=#fffcc |bgcolor=98FB98|Победа||[[2008 Tennis Masters Cup – Singles|2008]]||[[ATP World Tour Finals|Шангај]]||Тврда (i)||{{знамеикона|RUS}} [[Николај Давиденко]]||6–1, 7–5 |-bgcolor=#fffcc |bgcolor=98FB98|Победа||[[2012 ATP World Tour Finals – Singles|2012]]||[[ATP World Tour Finals|Лондон]]||Тврда (i)||{{знамеикона|SUI}} [[Роже Федерер]]||7–6<sup>(8–6)</sup>, 7–5 |-bgcolor=#fffcc |bgcolor=98FB98|Победа||[[2013 ATP World Tour Finals – Singles|2013]]||Лондон||Тврда (i)||{{знамеикона|ESP}} [[Рафаел Надал]]||6–3, 6–4 |-bgcolor=#fffcc |bgcolor=98FB98|Победа||[[2014 ATP World Tour Finals – Singles|2014]]||Лондон||Тврда (i)||{{знамеикона|SUI}} Роже Федерер||[[предадена борба]] |-bgcolor=#fffcc |bgcolor=98FB98|Победа||[[2015 ATP World Tour Finals – Singles|2015]]||Лондон||Тврда (i)||{{знамеикона|SUI}} Роже Федерер||6–3, 6–4 |-bgcolor=#fffcc |bgcolor=#FFA07A|Пораз||[[2016 ATP World Tour Finals – Singles|2016]]||Лондон||Тврда (i)||{{знамеикона|GBR}} [[Енди Мареј]]||3–6, 4–6 |-bgcolor=#fffcc |bgcolor=#FFA07A|Пораз||[[2018 ATP Finals – Singles|2018]]||Лондон||Тврда (i)||{{знамеикона|GER}} [[Александар Зверев]]||4–6, 3–6 |} == Статистики во кариерата == ==Рекорди== {|class=wikitable |- style="background:#afdcec;" |width=200|Турнир||width=50|Година||width=200|Постигнат успех||width=200|Поврзаност на играчот |- |[[Канада]] |[[2007 Rogers Masters – Singles|2007]] |Најмладиот тенисер кој ги победил тројцата најдобри играчи едноподруго||Самостојно |- |[[Mајами Мастерс]] |[[2007 Sony Ericsson Open|2007]] |Најмлад играч кој победил на едно првенство (19 години и 10 месеци)||Самостојно |- |[[Австралијан Опен]] – [[Ролан Гарос]] – [[Wimbledon Championships|Вимболдон]] – [[US Open (tennis)|УС Опен]] |2007–2008 |Најмладиот тенисер кој стигнал до сите четири „гренд слем“ полуфиналиња||Самостојно |- |АТП турнеја |2006–2009 |Најмногу последователни недели како третопласиран на списокот на АТП (91 недели)||Самостојно |- |АТП турнеја |2011 |Најбрзиот играч кој се квалификувал во Финалето на Светската турнеја (18 недели и 6 дена)||Самостојно |- |[[Madrid Open (tennis)|Мадрид]] |[[2009 Mutua Madrileña Madrid Open – Men's Singles|2009]] |Најдолгиот натпревар во историјата од типот „подобар-во-три сета“ (4 часа и 3 минути||[[Рафаел Надал]] |- |[[Австралијан Опен]] – [[Индијан Велс]] – [[Мајами Мастерс]] |2011 |Победник во првите „големи 3“ турнири во една сезона||[[Роџер Федерер]], [[Андре Агаси]], [[Пит Сампрас]] |- |[[ATП Мастерс Светска Турнеја]] |2007–2011 |Достигнување на најмногу различни „мастерс 1000“ финалиња (8/9)||[[Рафаел Надал]], [[Роџер Федерер]] |- |[[Синсинати]] |2018 |Прв тенисер во историјата кој победил на сите девет „мастерс“ турнири („Златен мастерс“)||Самостојно |- |[[Синсинати]] |2020 |Прв тенисер во историјата кој кој го освоил секој „мастерс“ турнир барем двапати||Самостојно |- |[[Австралијан Опен]] – [[Ролан Гарос]] – [[Wimbledon Championships|Вимболдон]] – [[US Open (tennis)|УС Опен]] |2007–2021 |Единствениот тенисер кој на сите четири „гренд слем“ играл најмалку девет полуфиналиња: [[Австралијан Опен]] (9), [[Ролан Гарос]] (10), [[Wimbledon Championships|Вимболдон]] (9), [[US Open (tennis)|УС Опен]] (11)||Самостојно |- |[[Австралијан Опен]] |2008–2021 |Тенисер со најголем број освоени титули на [[Австралијан Опен]] (9)||Самостојно |- |[[Ролан Гарос]] |2021 |Прв тенисер во историјата кој кој го освоил секој „грен слем“ турнир барем двапати||Самостојно |- |АТП турнеја |2007–2021 |Најмногу освоени „гренд слем“ титули (20)||Роже Федерер, Рафаел Надал |- |АТП турнеја |2005–2021 |Првиот тенисер кој заработил 150 милиони долари||Самостојно |- |Отворено првенство на САД |2007–2021 |Тенисер со најмногу одиграни финалиња на овој турнир (9)||Самостојно |- |АТП турнеја |2005–2021 |Најголем број победи против најдобрите 10 тенисери (224)||Самостојно |- |АТП турнеја |2011-2021 |Тенисер кој најчесто ја завршувал годината на првото место на табелата на АТП (7 пати)||Самостојно |- |АТП турнеја |2011-2022 |Тенисер со најголем број недели на првото место на табелата на АТП (369)||Самостојно |- |АТП турнеја |2005-2022 |Тенисер со најмногу победи во меѓусебните мечеви против еден противник (18-0)||Гаел Монфилс |- |АТП турнеја |2007-2022 |Тенисер со најмногу титули на „мастерсите“ во историјата (38)||Самостојно |- |АТП турнеја |2007-2022 |Првиот тенисер во историјата кој остварил најмалку 80 победи на секој „гренд слем“ турнир||Самостојно |} == Орденот на Св. Сава == На 28 април 2011 година во [[Белград]], [[Патријархот на Србија Иринеј]] , му го врачил на Ѓоковиќ [[Орденот на Св. Сава]] од 1 класа, на [[Српска православна црква]]. Орденот му бил доделен за искажажаната љубов кон [[црква]]та, и обезбедената помош за [[Срби|српскиот народ]], [[Црква (градба)|црквите]] и [[манастир]]ите на Српската православна црква, особено во [[Косово]] и [[Метохија]].<ref>http://www.rts.rs/page/sport/sr/story/38/tenis/883386/djokovicu-orden-svetog-save.html</ref> == Во поновата култура == Во [[2009]] и [[2010]] година Ѓоковиќ добил „Оскар на популарноста“ за најпопуларен спортист во [[Србија]]. Исто така, тој бил специјален гостин во полуфиналето на [[Евровизискиот натпревар во 2008 година]] во [[Белград]], кога фрлил големо тениско топче кон публиката, објавувајќи го почетокот на гласањето. Заедно со презентерот на шоуто, [[Жељко Јоксимовиќ]], Ѓоковиќ испеал песна за [[Белград]]. <br /> Ѓоковиќ бил, исто така, вклучен и во музичкиот спот на песната „[[Хелоу]]“ на [[Mартин Солвег]] и „[[Драгонет]]“. Спотот, снимен на Теренот на [[Ролан Гарос]], го прикажува Солвег како се соочува со [[Боб Синклер]], уште еден [[Ди Џеј]], во тениски меч. Кога судијата ја прогласува клучната топка за „аут“, Влегува Ѓоковиќ на игралиштето и го убедува судијата во спротивното. Во [[2010]] година, српската [[блуз]]-[[рок]] група „[[Зона Б]]“ ја снимила песната „Џокер“, која му ја посветила на Ѓоковиќ.<ref>http://www.youtube.com/watch?v=ML6788mUr8E</ref> == Поврзано == * [[Споредба на тенискиот перформанс во временски интервали (мажи)]] * [[Дејвис куп екипа на Србија]] == Наводи == {{reflist}} == Надворешни врски == {{Ризница-врска|Novak Đoković}} * [http://novakdjokovic.com/ Официјално мрежно место] * [http://www.atpworldtour.com/Tennis/Players/Top-Players/Novak-Djokovic.aspx Профил на Новак Ѓоковиќ] на мрежно место на [[АТП]]. * [http://itftennis.com/ProCircuit/players/player/profile.aspx?PlayerID=100004087 Профилот на Новак Ѓоковиќ] на мрежното место на ИТФ. * [http://www.daviscup.com/en/players/player/profile.aspx?playerid=100004087 Профил на Новак Ѓоковиќ] на мрежното место на Дејвис купот. * {{imdb|id=2980365|name=Новак Ѓоковиќ}} {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ѓоковиќ, Новак}} [[Категорија:Родени во 1987 година]] [[Категорија:Луѓе од Белград]] [[Категорија:Српски тенисери]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Носители на Орденот на Свети Сава]] [[Категорија:Носители на Големиот крст на Орденот на Свети Сава]] mvq1sbspyv6rfcckd12x2g8b6xrrhbx Егзорцизам 0 758486 4803854 4764943 2022-08-20T13:05:58Z P.Nedelkovski 47736 поврзница wikitext text/x-wiki [[File:St. Francis Borgia Helping a Dying Impenitent by Goya.jpg|thumb|Слика на [[Франциско Боргија]], извршување егзорцизам, како што е прикажано од [[Франциско Гоја]]]] '''Егзорцизам''' (од доцниот латински јазик ''exorcismus;'',од грчки ἐξορκισμός, ''exorkismos'' — поврзано со заклетва) — верски [[ритуал]] на протерување демони или други духовни сили од некое лице или место за кое се верува дека е [[spirit possession|опседнато]]<ref>{{наведена книга |doi=10.1093/acref/9780192800886.001.0001|chapter=Exorcism|title=A Concise Companion to the Jewish Religion|year=1999|isbn=9780192800886|last1=Jacobs|first1=Louis}}</ref>. Во зависност од духовните верувања на Егзорцистот (истерувач на духовни сили), егзорцизам може да се направи со нудење на лицето да изврши заклетва, вршење на целосен ритуал, или едноставно со наредба таа духовна сила да замине во името на повисока сила.Овој ритуал е доста стар и дел од системот на верување на многу култури и религии. Според Оксфорд егзорцизмот потекнува од [[dybbuk]] , демони, или зли духови; верувањето дека светиот човек може да нареди протерување на лошите духови што опседнале некое место или тело на некое лице е доста старо. Можат да се забележат многу видови на егзорцизми и ритуали во различни вери. ===Христијанство=== {{Главна|: Егзорцизмот во Христијанството |Егзорцизмот во Католичката црква}} Во христијанството, егзорцизмите наводно се извршуваат во името на [[Исус Христос]] или преку молитва. Католичкиот ритуал за формален егзорцизам е наречен "Главен Егзорцизам" и е опишан во Дел 13 од книгата за "Римскиот ритуал". Свештениците најпрво треба да бидат сигурни дали лицето боледува од некоја болест пред да го извршат ритуалот. . Во христијанскиот ритуал лицето кое врши егзорцизам,познато како Егзорцист, е често член на црквата, или лице за кое се смета дека е надарено со виши моќи или вештини. Егзорцистот може да користи [[молитви]], и верски материјали, како што се: утврдени формули, [[гестови]], [[симболи]], [[икони]], [[амајлии]],итн. Егзорцистот често се повикува на [[Бог]], [[Исус]], и /или неколку различни [[ангели]] и [[архангели]] за да изврши егзорцизам. Потребно е време од неколку недели за да егзорцистот го истера длабоко навлезениот демон<ref>Mohr, M. D., & Royal, K. D. (2012). "Investigating the Practice of Christian Exorcism and the Methods Used to Cast out Demons", Journal of Christian Ministry, 4, p. 35. Available at: http://journalofchristianministry.org/article/view/10287/7073.</ref>. Воглавно, [[Demonic possession|, опседнатите лица]] не се сметаат за винвни за [[злото]] кое се наоѓа во нив ,ниту се целосно одговорни за своите постапки.. Затоа, оние коишто го изведуваат овој ритал сметаат дека ова е повеќе како лекување одошто судбина .Повеќето ритуали обично се држат кон ова мислење,велејќи дека не е насилство да бидеш опседнат од виша сила,освен во случај на бесвесно насилство од лицето, тоа може да биде врзано за негова заштита како и заштита на егзорцистот<ref name="auto">Malachi M. (1976) Hostage to the Devil: the possession and exorcism of five living Americans. San Francisco, Harpercollins p. 462 {{ISBN|0-06-065337-X}}</ref>. ===Ислам=== Во Исламот, егзорцизамот се нарекува ''ruqya''<ref>Fahd, T., “Ruḳya”, in: Encyclopaedia of Islam, Second Edition, Edited by: P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel, W.P. Heinrichs. Consulted online on 16 December 2019 <http://dx.doi.org/10.1163/1573-3912_islam_SIM_6333> First published online: 2012 First print edition: {{ISBN|9789004161214}}, 1960-2007</ref>. Се користи за да се поправи штетата предизвикана од''sihr'' или [[вештерство]]. Се состои од рецитирање одредени стихови од [[Коранот]] кој го слават Бога (на пример [[Al-Baqara 255|The Throne Verse]] (арапски: آية الكرسي ''Ayatul Kursi''), ), и се повикуваат на Божјата помош. Во некои случаи исто така се чита и ''[[adhan]]'' (повик за дневни молитви во исламот) со верување дека ова има ефект да ги брка неангелските суштества и ''[[виши сили]]''. Пророкот Мухамед им пренел на своите следбеници да ги читаат последните три ''[[сури]]'' од Коранот, [[Сура al-Ikhlas]] (Верабата), [[Сура al-Falaq]](Зората) и [[Сура al-Nas]] (Човештвото)<ref>Szombathy, Zoltan, “Exorcism”, in: Encyclopaedia of Islam, THREE, Edited by: Kate Fleet, Gudrun Krämer, Denis Matringe, John Nawas, Everett Rowson. Consulted online on 16 December 2019 <http://dx.doi.org/10.1163/1573-3912_ei3_COM_26268> First published online: 2014 First print edition: 9789004269637, 2014, 2014-4</ref>. ===Јудаизам=== Јозеф кажува за два вида на егзорцизми: оние вршени со користење на отровни екстракти од корен и со принесување на жртви. . Се вели дека егзорцизмите биле извршувани од страна на религиозната група [[Есен]](гранка на јудаизмот [[Свитоци на Мртвото Море]] во Кумарин). Во поново време, Раби [[Јехуда Фетаја]] ја издал книгата ''Минчат Јахуда'', во која пошироко го опишува егзорцизмот, неговото искуство со опседнати луѓе и други предмети на Еврејската мисла. Книгата е напишана на хебрејски и била преведена на англиски јазик. Раби Герсон Винкер од [[Ново Мексико]] објаснува дека процедурата за Еврејскиот егзорцизам не само да го истера демонското од човекот туку и да му пружи еден начин на лекување.Еврејскиот егзорцизам е извршуван од страна на [[раби]] кој добро ја владее практиката на [[Кабалах]].Исто така е присутен и [[минјан]] (група од десет возрасни машки лица),кои се редат во круг околу опседнатото лице. Групата го рецитира [[Псалм 91]] трипати,и потоа раби дува во [[рог]] (рог од овен). Рогот на некој начин испушта разни звуци и тонови сè со цел да се ослободи опседнатото тело.Откако малку ќе се порази демонот раби почува да комуницира со него и да му поставува прашања од видот зошто го опседнал телото на опседнатиот човек.Минјаните можат да се молат и да изведуваат ритуал со цел да му помогнат на човекот да се чувствува безбедно,а со тоа и демонот да го напушти неговото тело. ==Индиска религија== ===Хиндуизам=== Верувањата и обичаите кои се однесуваат на практиката на егзорцизмот се видливо поврзани со Хиндусите.Од четирите [[Веди]] (светите книги на [[хиндуист]]ите), [[Атарваведа]] вели дека содржи тајни поврзани со магијата и алхемијата<ref>{{наведена книга|title=Encyclopaedia of Indian Medicines (3 Volume Set)|pages=5–6|author=Usha Srivastava|year=2011|url=https://books.google.com/books?id=8A-knAJQEwYC|publisher=Pinnacle Technology|isbn=9781618202772}}</ref> magic and alchemy.<ref>{{Harvnb|Monier-Williams|1974|pp=25–41}}</ref>. Основните средства за егзорцизам се ''[[mantra]]'' и ''[[yajna]]'' кои се користат како во [[ведската]] така и во [[tantra|Тантрската]] традиција . Традициите на Вашнава исто така, вклучуваат рецитирање на имињата на [[Нарасимха]] и читање на Светото Писмо, особено ''[[Бхагавата Пурана]]''. Според Гита Махатмиа на Падма Пурана, читањето на 3, 7 и 8 глава од [[Бхагавад Гита]] им помага на опседнатите лица да бидат ослободени од ситуацијата на опседнатост од виша сила. ''[[Киртан]]'', континуирано играње на матрите,чување текстови и слики од свети божества ([[Шива]], [[Вишну]], [[Брама]], [[Шакти]], итн.) (особено на Narasimha)во куќите, горење на тамјан за време на ''[[пуја]]'', попрскување со вода од свети реки, кршење на кукички од полжави и потоа употребувани во пуја.Главниот извор на религиозни текстови поврзани со духовите и смртта е [[Гаруда Пурана]]<ref>{{наведена книга|title=Emotional Exorcism: Expelling the Four Psychological Demons That Make Us Backslide|page=6|author=Holly A. Hunt|publisher=ABC-CLIO}}</ref> ===Будизам=== Во будизмот, егзорцизмот постои во зависност од будистичката секта. Секоја секта се разликува од друга: некои го дефинираат како метафоричен, некои езотеричен, а некои дури и како дословен. Некои будисти од Тибет го дефинираат егзорцизмот како ништо повеќе од една метафора за прогонството на негативни мисли претварајќи ги во просдветлен ум. Некои будисти повеќе веруваат дека повеќе преку благослов одошто егзорцизам би се ослободиле себеси од негативни мисли и/или негативни духови. Во [[Махајана Будизмот]] (или подобро тибетски [[Вајрајана]] будизам) злите духови се прилично разговоливи, и го претвараат опседнатото лице во нивни слуга, гневно заштувајќи ги духовите на [[Дарма]].[[Тантра]] (основа (правило) на духовниа изработка) на егзорцизмот, во будизмот може да се идентификува со Вајрајана Тантра. == Научен поглед== [[Демонската опседнатост]] не е валидна или [[psychiatry|психијатриска]] дијагноза призната од страна на оние кои тврдат дека веруваат во демонска опседнатост понекогаш се гледани со присуство на симптоми поврзани со ментални болести, како што се [[хистерија]], [[манија]], [[психоза]], [[синдром на Турет]], [[епилепсија]], [[шизофренија]] или разединителено нарушување на идентитетот. Во случаи на разединителено нарушување на идентитетот во кој сменетата личност е прашувана да се единтификува, 29% се изјасниле дека се идентификуваат себеси како демони. Покрај тоа, постои еден вид на мономанија наречена [[демоманиа]] или [[демонопатија]] во која пациентот верува дека тој или таа е опседнат од еден или повеќе демони. Илузијата дека егзорцизамот работи на луѓето за да се справат со симптоми на поседување му се препишува на некој [[плацебо]] ефект и моќта на сугестија. Некои наводно опседнати лица се всушност нарцисти или страдаат од мала самодоверба и дејствуваат како " лица опседнати од демон "со цел да привлечат внимание. Прсихијатарот [[М Скот Пек]] истражувал егзорцизми и тврдел дека самиот тој извршил два. Тој заклучил дека христијанскиот концепт на опседнатост бил вистински феномен. Тој има дијагностички критериуми поинакви од оние што се користат од страна на [[Римокатоличката црква]]. Тој исто така тврдел дека видел разлики во постапките и текот на егзорцизмите. По неговите искуства, и како обид да го потврди неговото истражување тој се обидел но не успеа да ја придобие психијатриска заедница за да ја додаде дефиницијата на "злото" на ДСМ-IV. Иако претходното дело на Пек стекна голема популарност , неговата работа на темите на злото и опседнатост предизвикаа значајна дебата и потсмев. Тој многупати бил споредуван со (и восхит за) контроверзниот [[Малахија Мартин]], католички свештеник и поранешен лицемер, и покрај фактот дека Пек постојано го нарекувал Мартин лажго и манипулант. Други критики упатени против Пек вклучуваат погрешни дијанози засновани врз недостатокот на знаење во врска со разединителено нарушување на идентитетот (претходно познат повеќе како растројство на личноста), во кои се вели дека тој ги прекршил границите на професионалната етика со обидот да ги убеди своите пациенти да го прифатат христијанството ==Значајни егзорцизми== * [[Салвадор Дали]] е познат по тоа што има извршено егзорцизам од италијански [[монах]], Габриеле Марија Берарди, додека бил во Франција во 1947 година. Дали изгравирал скулптура на Христос на крстот што му го дал монахот како благодарност * [[Аланис Микел]] била жена католик од Германија, на која и беше кажано дека била опседната од шест или повеќе демони и потоа во 1975 година и бил извршен егзорцизам. Две подвижни слики, за ''[[егзорцизмот на Емили Роуз ]]'' и ''[[Requiem (2006 film)|Реквием]]'' се делумно засновани на приказната на Аланис .Исто така постои и документарен филм ''егзорцизмот на Аланис Микел'' (на полски јазик, но исто така се достапни и преводи на англиски јазик) со оригинална аудио снимка од постапките на егзорцизамот. * [[Џорџ Лукинс]] * Едно момче идентификувано како [[Роби Манхајм]], било предмет на егзорцизам во 1949 година, кој станал инспирација за хорор романот [[Егзорцистист]] и филмот напишан од [[Вилијам Питер Блати]], кој слушнал за случајот, додека бил студент во на Универзитетот во Џорџтаун. Роби бил однесен во грижа на свештеникот ,[[Лутер Мајлс Шулце]] , лутерански пастор на момчето, откако психијатрите и лекарите не можеле да ги објаснат вознемирувачките настани поврзани со тинејџерот, тогаш министерот го доверил на свештеникот. [[Едвард Хјуз]] ,го извел Првиот егзорцизам на тинејџерот ,додека следните егзорцизми беа изведени од разни свештеници и егзорцисти. * [[Клара Германа Сел]] * [[Michael Taylor (Ossett)|Мајкл Тејлор]] * [[Мајка Тереза]] наводно, била подложна на егзорцизам на постара возраст ,под раководство на архиепископот на Калкута. * [[Јохан Блумхардит]] извршил егзорцизам на Готилебим Дитус за време од две години во Моринген, Германија од 1842-1844 година. Парохискиот свештеник Блумхардит потоа доживеал раст, кој тој му го припишува на успешниот егзорцизам == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Христијанство]] pohggpx0k1mrplq5dznxxvxy57yq2x1 Шенка Колозова 0 759392 4804034 4801182 2022-08-21T00:07:16Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Шенка Колозова | портрет =Шенка Колозова.jpg | px = | опис = Шенка Колозова на отварање на фестивалот „Денови на комедија“ | родено-име = | роден-дата = {{роден на|1|февруари|1947}} | роден-место =[[Добрево]], {{роден во|Пробиштипско}}<br>{{знаменце|Flag of North Macedonia (1944–1946).svg}} [[Народна Република Македонија|Македонија]] | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонка]] | познат = по улогата во: <br>[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]]<br>[[Простодушна љубов (ТВ-филм) |Простодушна љубов]]<br>[[Опстанок]]<br>[[Трст виа Скопје]]<br>[[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]]<br>[[Каца (филм) |Каца]]<br>[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]]<br>[[Време, води]] | занимање = глумец | сопружник = [[Ѓорѓи Колозов]] | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца =[[Катерина Колозова]] }} '''Шенка Колозова''' ([[Добрево]], {{роден во|Пробиштипско}}, {{роден на|1|февруари|1947}}) — македонска глумица, најпозната по улогите во [[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонските народни приказни]].<ref>{{наведена книга|last=Ivan Ivanovski|title=Plodovi na vremeto: teatarski kritiki za dela od makedonski avtori|publisher=Kultura|date=1988}}</ref> == Животопис == Колозова е ќерка на Стоица и Катерина Димитрови (подоцна, Станојкови). Родена е на [[1 февруари]] [[1947]] во [[Добрево]], [[Пробиштипско]]). Дипломирала на Катедрата за [[Јужнословенски јазици|јужнословенска]] [[книжевност]] при Филозофскиот факултет во [[Скопје]]. Целиот работен век го поминала како професионална глумица во народните театри во [[Штип]] и [[Куманово]], а подоцна и во [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]] од [[Скопје]], каде се пензионирала. Во кариерата одиграла над 100 премиери во трите народни театри, и уште 16 премиери со приватниот театар „Колозов“. Таа има одиграно повеќе од 6 000 претстави во овие три театри, не вклучувајќи ги и гостувањата во [[Народен театар „Јордан Хаџи Константинов – Џинот“|Велешкиот театар]] и други [[Театар|театри]] во [[Македонија]]. Најзначајни театарски ролји на Колозова се во претставите „Свирачот на покрив“, „За сите мои синови“, „Електра“ на [[Еврипид]] (во улогата на Клитемнестра), „Сè за градината“, „[[Печалбари]]“ и други. Покрај актерството, таа е автор на бројни [[Сценарио|сценарија]] и [[Драматург|драматизации]], меѓу кои и [[Марко Цепенков|Цепенковите]] народни приказни.<ref>Шенка Колозова, ''Народни приказни: драматизации'', Фос, Скопје, 1994.</ref> == Филмографија== {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1971 || [[Жед (филм) |Жед]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија || |- | 1975 || [[Простодушна љубов (ТВ-филм)|Простодушна љубов]] ТВ-филм || |- | 1976 || [[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]] ТВ-филм || |- | 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија || |- | 1980 || [[Време, води (филм) |Време, води]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || |- | 1982 || [[Време на летала (филм) |Време на летала]] || |- | 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија || |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984|| [[Јуначко колено (телевизиска серија) |Јуначко колено]] ТВ-серија || |- | 1984 || [[Белото циганче (телевизиска серија) |Белото циганче]] ТВ-серија || |- | 1984-1985 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1984-1985 || [[Легенди и преданија (телевизиска серија) |Легенди и преданија]] ТВ-серија || |- | 1985-1986 || [[Крале Марко јунак стана]] ТВ-серија || |- | 1986 || [[Среќна нова '49]] ТВ-филм || |- | 1986-1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1987 || [[Случки од животот]] ТВ-серија || Тинка |- | 1987 || [[Македонски балади]] ТВ-серија || Мајката |- | 1987 || [[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]] ТВ-филм || |- | 1989-1991 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 1989 || [[Цвеќе на карпата]] || |- | 1989-1993 || [[Еурека]] ТВ-серија || |- | 1989-1991 || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија) |Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Мајката на Дино |- | 1991 || [[Опстанок (телевизиска серија) |Опстанок]] ТВ-серија || Трајанка |- | 1991 || [[Елелига пепелига (телевизиска серија) |Елелига пепелига]] ТВ-серија || |- | 1991 || [[Поштар (филм) |Поштар]] ТВ-филм || |- | 1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1992 || [[Последната Македонска елегија]] ТВ-филм || |- | 1993-1997 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1994 || [[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм || |- | 1994 || [[Прекалени]] ТВ-серија || |- | 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1995 || [[Бус за Дус]] || |- | 1996 || [[Батко Гого нема пари]] ТВ-филм || |- | 1996-2001 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1998-2003 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1999 || [[Каца (филм)|Каца]] ТВ-филм || Жената |- | 2000 || [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија || |- | 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || |- | 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм || |- | 2002 || [[Наше маало]] ТВ-серија || |- | 2006-2009 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2007 || [[Досие-К]] ТВ-филм || Тетка Мара |- | 2010 || [[Царската е последна]] ТВ-филм || Царицата |- | 2010-2017 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2012 || [[Трето полувреме]] ТВ-филм || |- | 2014 || [[Женски итроштини]] ТВ-филм || |- | 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм || |- | 2017 || [[Детето ќе дојде]] ТВ-филм || Велика |- | 2020 || [[Горчлива цреша]] ТВ-филм || |- | 2020 || [[Зоки Поки]] ТВ-серија || Бабата |- | 2021-2022 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2022 || [[Нема да бидеш сам]] ТВ-филм || Билјана |- | 2022 || [[Кајмак (филм) |Кајмак]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|1300378}} {{рв|Šenka Kolozova}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Колозова, Шенка}} [[Категорија:Македонски глумици]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Луѓе од Пробиштип]] [[Категорија:Добрево]] ez4f6h02j5s1ltmrgtbqg7w14fgedb8 Димитар Гешоски 0 759413 4804092 4803094 2022-08-21T11:21:06Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Димитар Гешоски | портрет = Dimitar-Gesoski1.jpg | px = | опис = Димитар Гешоски | родено-име = | роден-дата = {{роден на|14|септември|1928}} | роден-место = [[Прилеп]], [[Македонија]] | починал-дата = {{починал на|28|октомври|1989}}) | починал-место = {{починал во|Скопје}} | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Денови на искушение (филм)|Денови на искушение]]<br> [[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]]<br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]]<br>[[Трговецот од Солун]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Димитар Гешоски''' (роден на {{роден на|14|септември|1928}} во {{роден во|Прилеп}} - починал на {{починал на|28|октомври|1989}} во {{починал во|Скопје}}) — театарски, филмски и телевизиски артист. Во својата богата уметничка дејност остварил над стотина театарски, телевизиски и филмски ликови. == Животопис == Димитар Гешоски учествувал во формирањето на првиот професионален драмски ансамбл во [[Прилеп]] во [[1950]] година. Професионалната кариера ја продолжил во [[Скопје]] како член на Драмата при Македонскиот народен театар од [[1958]] до [[1964]] година кога станал член на [[Драмски театар - Скопје]]. Димитар Гешоски бил член на првиот изведувачки состав на [[Народен театар „Војдан Чернодрински“|Градскиот народен театар]] во [[Прилеп]] и бил еден од неговите најангажирани, најамбициозни и најталентирани глумци. На сцената на професионалната театарска куќа во родниот град играл скоро една деценија, по кое својата кариера ја продолжил во [[Скопје]] (Македонски Народен театар, Драмски театар и Естрада-59). Гешоски учествувал во поголем број на театарски претстави, како: '' “Кралот на Бретањова’’'' од Иван Цанкар, '' “Без вина виновник’’'' од Островски, '' “Ружа на ветровите’’'' од Шпак, '' “Вујко Вања’’'' од Чехов, '' “Вејка на ветрот’’'' од Коле Чашуле, '' “Како Џими’’'', '' “Случајот форестер’’'' од Брикли, '' “Заеднички стан’’'' од Добричанин и многу други. Како еден од водечките глумци на Народниот театар во Прилеп во првата негова деценија, Гешовски повремено се занимал и со режија. Ја постави комедијата '' „Роднини од Америка“'', реализира и една куклена претстава. Освен тоа, тој бил активно вклучен и во некои други медиуми (филмот, радиото, телевизијата). Димитар Гешоски е добитник на неколку признанија, меѓу кои и на наградата „13 Ноември“. == Филмографија == {{Филмографија-домаћи|глумца=Димитар Гешоски}}|- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1960.-те |- | 1965. || [[Денови на искушение]] || Тодор Иванов |- | 1967. || [[Каде по дождот (филм) |Каде по дождот]] ТВ-филм || Службеник |- | 1967. || [[Мементо (филм од 1967 година)|Мементо]] || / |- | 1967. || [[Македонска крвава свадба (филм)|Македонска крвава свадба]] || / |- | 1968. || [[Планината на гневот (филм)|Планината на гневот]] || / |- | 1969. || [[Враќање од рајот]] ТВ-филм || |- | 1969. || [[Време без војна (филм)|Време без војна]] || / |- | 1969. || [[Сеништа (филм)|Сеништа]] ТВ филм || / |- | 1969. || [[Итрата вдовица (филм)|Итрата вдовица]] ТВ филм || / |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1970.-те |- | 1970. || [[Мртва стража (филм)|Мртва стража]] ТВ филм || / |- | 1970. || [[Вујковиот сон]] ТВ филм || / |- | 1971. || [[Веселиот Иван Гулабин]] ТВ-филм || |- | 1972. || [[Истрел (филм)|Истрел]] || / |- | 1972. || [[Настан можеби последен]] ТВ филм || / |- | 1972. || [[Пријатели]] ТВ-филм || |- | 1973. || [[Смилевскиот конгрес (филм)|Смилевскиот конгрес]] ТВ филм || Анастас Лозанчев |- | 1974. || [[Како се сакаа Пертеф и Леонида]] ТВ-филм || |- | 1975. || [[Сребрено јаболко]] ТВ-филм || |- | 1975. || [[Волшебното самарче (ТВ-серија)|Волшебното самарче]] ТВ серија || / |- | 1975. || [[Светецот од Слатина (филм)|Светецот од Слатина]] ТВ филм || / |- | 1975. || [[Последниот ден на Мистер Порфириј (филм)|Последниот ден на Мистер Порфириј]] ТВ филм || / |- | 1975 1976. || [[Патот кон иднината (телевизиска серија)|Патот кон иднината]] ТВ серија || / |- | 1976. || [[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]] ТВ-филм || |- | 1977. || [[Сакате ли уште едно парче торта]] ТВ-филм || |- | 1977. || [[Итар Пејо (телевизиска серија)|Итар Пејо]] ТВ серија || Трајко |- | 1977. || [[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]] ТВ филм || / |- | 1979. || [[Курирот на Гоце (телевизиска серија)|Курирот на Гоце]] ТВ серија || Томе |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1980.-те |- | 1980. || [[Учителот (филм)|Учителот]] ТВ филм || / |- | 1980. || [[Оловна бригада (филм)|Оловна бригада]] || / |- | 1981. || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] || Пени |- | 1981. || [[Булки крај шините (телевизиска серија)|Булки крај шините]] ТВ серија || / |- | 1982. || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ серија || / |- | 1982. || [[Тумба, тумба, дивина (ТВ-филм)|Тумба, тумба, дивина]] ТВ филм || / |- | 1982. || [[Едно лето (телевизиска серија)|Едно лето]] ТВ серија || / |- | 1983. || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984. || [[Јуначко колено (телевизиска серија)|Јуначко колено]] ТВ серија || / |- | 1984. || [[Нели ти реков (телевизиска серија)|Нели ти реков]] || / |- | 1984. || [[Комедијанти]] ТВ серија || Татко на наивката |- | 1985. || [[Трговецот од Солун]] ТВ филм || / |- | 1987. || [[Трето доба (телевизиска серија)|Трето доба]] ТВ серија || / |- | 1988. || [[Еурека]] ТВ-серија || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1990.-те |- | 1992. || [[Време, живот (филм)|Време, живот]] || / |} == Награди == * 1966 - 13 Ноемвриска награда за камерата во филмот за Киро Билбиловски [http://www.maccinema.com/filmovi_detali.asp?IDSORABOTNIK=62&IDMAKFILM=75 Нели ти реков] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070928081946/http://www.maccinema.com/filmovi_detali.asp?IDSORABOTNIK=62&IDMAKFILM=75 |date=2007-09-28 }} * 1984 - ФЈИФ, Пула, Награда за најдобар плакат за Владимир Боројевиќ * 1984 - МФФ, Лос Ангелес, Трета награда за филмскиот плакат за Владимир Боројевиќ == Надворешни врски == * {{IMDb name|1227629}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Гешоски, Димитар}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] oi6uahd5a0zywzr880237rlv0q1jzb5 Дрмша 0 934349 4803904 4666761 2022-08-20T18:14:17Z Пакко 4588 + Инфокутија Населено место wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Дрмша | native_name = Дръмша | native_name_lang = bg | settlement_type = село | image_skyline = Izgled dramscha.jpg | image_caption = Поглед на селото | image_flag = | image_shield = Dramsha coat of arms by Christopher-Joseph Ravnopolski-dean.jpg | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Дрмша во Бугарија | latd =42 |latm =56 |lats =5.65 |latNS =N | longd =23 |longm =12 |longs =20.1 |longEW =E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Софиja (област)|Софија]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Костинброд (општина)|Костинброд]] | leader_party = независен | leader_title = Градоначалник | leader_name = Добри Тодоров | unit_pref = Metric | area_total_km2 = 18,044 | elevation_m = 844 | population_total = 263 | population_as_of = 2022 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[EET]] | utc_offset1 = +2 | timezone1_DST = [[EEST]] | utc_offset1_DST = +3 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 2238 | area_code = +359 07119 | website = }} [[Податотека:Dramsha-view.jpg|мини|Панорама на Дрмша]] '''Дрмша''' ({{lang-bg|Дръмша}}) е [[село]] во западниот дел на [[Бугарија]]. Административно припаѓа на [[Општина Костинброд]], [[Софиска област]]. Според пописот на населението од [[2011]] година во селото Дрмша живееле 120 луѓе.<ref>http://www.grao.bg/tna/tab02.txt</ref> Се наоѓа во планински реон во подножјето на [[Стара Планина]] и има [[надморска височина]] од 844 m. Селото Дрмша се дели на два дела - "Старо Село" и "Ново Село". Во Старо село се наоѓа Крива Река. Во близина на Дрмша се наоѓа живописно карпесто место со највисокиот врв во реонот Братјов Камик. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Ризница-врска|Dramsha}} * [http://drumscha.blogspot.com/ Мрежно место на селото Дрмша] {{Бугарија-гео-никулец}} [[Категорија:Села во Бугарија]] rk43s9frm4sl6i94ux76hywk3z6kq2i Гечетал-Петерсберг 0 962738 4803828 2989424 2022-08-20T12:02:05Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:VG Götschetal-Petersberg in SK.png|мини|Локација на административната заедница Гечетал-Петерберг во областа Зале]] '''Гечетал-Петерсберг''' ({{lang-de|Götschetal-Petersberg}}) била [[Амт (политичка единица)|општинска заедница]] во округот [[Зале (округ)|Зале]], во [[Саксонија-Анхалт]], [[Германија]]. Се наоѓала северно од [[Хале (Зале)]]. Седиштето на општинската заедница било во Гечетал. Била распуштена во јануари 2010. Општинската заедница Гечетал-Петерсберг се состоела од следниве општини: # [[Брахштет]] # [[Гечетал]] # [[Крозигк]] # [[Китен]] # [[Морл]] # [[Острау (Саксонија-Анхалт)|Острау]] # [[Петерсберг (Саксонија-Анхалт)|Петерсберг]] {{Општински заедници (Саксонија-Анхалт)}} {{Залекрајс-никулец}} {{coord|51|34|59|N|11|55|00|E|display=title|region:DE-ST_type:city(11021)_source:dewiki}} [[Категорија:Поранешни општински заедници во Саксонија-Анхалт]] bx9ihi5xqtabedi26di2ty3da0g6sqx Димче Мешковски 0 963714 4804022 4801455 2022-08-20T23:52:04Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Димче Мешковски | портрет =Димче Мешковски 1.jpg | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|31|октомври|1945}} | роден-место ={{роден во|Скопје}} | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Хихирику]]<br> [[Викенд на мртовци (филм)|Викенд на мртовци]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br> [[Солунски патрдии (ТВ серија)|Солунски патрдии]]<br> [[Балкан бенд (телевизиска серија)|Балкан бенд]]<br>[[Среќна нова '49]]<br>[[Големи и мали]]<br>[[Трето полувреме]]<br>[[Учителот (филм)|Учителот]]<br>[[Трст виа Скопје]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = [[Наташа Мешковска]] }} '''Димче Мешковски''' (роден на {{роден на|31|октомври|1945}} во {{роден во|Скопје}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец и хуморист. == Награди == * Награда за најдобра машка улога во претставата "Солунски патрдии" за ликот на "Секула" во режија на [[Коле Ангеловски]] * 1988 Награда [[Војдан Чернодрински]] за претставата [[Викенд на мртовци]] * Награда за најпопуларно ТВ лице според анкетата на "Екран" * Награда за претставата "Болва в'уво" за најдобра машка улога * Награда "13-ноември" * Награда "[[Ристо Шишков]]" * 2008 Награда за животно дело "[[Војдан Чернодрински]]" ==Животопис== Мешковски е роден е на [[31 октомври]] [[1945]] година во [[Скопје]]<ref>http://www.imdb.com/name/nm1272535/bio</ref>. Глумец е во [[Драмски театар - Скопје]].Остварил улоги во многу театарски претстави („Диво месо“, „Солунски патрдии“, „Хамлет од Долно Гаштани“), телевизиски серии („Македонски народни приказни“), радио-драми и хумористични серии („Хихирику“) и играни филмови („Викенд на мртовци“). Својот глас го позајмувал и при натсинхронизацијата на цртани филмови (Гаргамел во „Штрумпфови“), а познат е и по улогата на Дедо Мраз во новогодишните претстави за деца. Добитник е на повеќе награди, меѓу кои и наградата „Војдан Чернодрински“ за животно дело<ref>http://www.mtf.com.mk/2007/mk/z_delo.php</ref>. Тој е татко на познатата македонска пливачка, [[Наташа Мешковска]]. == Филмографија == {{Филмографија-домаћи|глумца=Димче Мешковски }}|- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1960.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1960"/> |- | 1967. || [[Да видам, да видам што да бидам]] ТВ-серија || |- | 1969. || [[Републиката во пламен (филм)|Републиката во пламен]] ТВ-филм || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1970.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1970"/> |- | 1971. || [[Македонски дел од пеколот (филм)|Македонски дел од пеколот]] ТВ-филм || |- | 1973. || [[ТВ ребус (телевизиска серија)|ТВ ребус]] ТВ мини серија || / |- | 1973. || [[Смилевскиот конгрес (филм)|Смилевскиот конгрес]] ТВ филм || Никола Петров Русински |- | 1973. || [[Колнати сме, Ирина]] ТВ-филм || |- | 1973. || [[Новогодишен карусел]] ТВ-филм || |- | 1975 1976. || [[Патот кон иднината (телевизиска серија)|Патот кон иднината]] ТВ серија || / |- | 1976. || [[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]] ТВ-филм || |- | 1977. || [[Итар Пејо (телевизиска серија)|Итар Пејо]] ТВ серија || / |- | 1977. || [[Големата соба (филм)|Големата соба]] ТВ филм || / |- | 1977. || [[Дождовито сонце (филм)|Дождовито сонце]] ТВ филм || / |- | 1978. || [[Сеќерна приказна]] ТВ-филм || |- | 1979. || [[Наши години]] ТВ серија || Јане |- | 1979. || [[Хихирику]] Радио-емисија || |- | 1979. || [[Жена од малтер (филм)|Жена од малтер]] ТВ филм || / |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1980.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1980"/> |- | 1980. || [[Учителот (филм)|Учителот]] ТВ филм || / |- | 1981. || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм || |- | 1981. || [[Булки крај шините (телевизиска серија)|Булки крај шините]] ТВ серија || / |- | 1982. || [[Црвено, жолто, зелено (телевизиска серија)|Црвено, жолто, зелено]] ТВ серија || / |- | 1982. || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ серија || / |- | 1982. || [[Слана во цутот на бадемите]] ТВ-филм || |- | 1983. || [[Виновник (филм)|Виновник]] Краток филм || / |- | 1983. || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984. || [[Камчевци]] ТВ-серија || |- | 1984. || [[Хихирику - 5 години (филм)|Хихирику - 5 години]] ТВ филм || / |- | 1984. || [[Диво месо (филм)|Диво месо]] ТВ филм || Сивиќ |- | 1985. || [[На наш начин (телевизиска серија)|На наш начин]] ТВ серија || / |- | 1985. || [[Од зад грб (ТВ-филм)|Од зад грб]] ТВ-филм || |- | 1986. || [[Солунски патрдии (ТВ-серија)|Солунски патрдии]] ТВ серија || Секула |- | 1986-1990. || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || / |- | 1986. || [[Среќна нова '49]] ТВ-филм || |- | 1987. || [[Училиште за кловнови (телевизиска серија)|Училиште за кловнови]] ТВ серија || / |- | 1987. || [[Театарче лево ќоше]] ТВ-филм || / |- | 1988. || [[Чук Чук Стојанче (ТВ-серија)|Чук Чук Стојанче]] ТВ-серија || |- | 1988. || [[Викенд на мртовци]] ТВ-серија || Тасе Стопарески |- | 1989-1992. || [[Еурека]] ТВ-серија || |- | 1989-1992. || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1990.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1990"/> |- | 1990. || [[Алф од Ново Лисиче]] ТВ-серија || |- | 1990. || [[Викенд на мртовци (филм)|Викенд на мртовци]] ТВ-филм || Тасе |- | 1990-1991. || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ серија || Инспекторот |- | 1990-1994. || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1991. || [[Македонија може (телевизиска серија)|Македонија може]] ТВ серија || / |- | 1991. || [[Болва в' уво]] ТВ филм || / |- | 1991. || [[Во кафулето кај Гане]] ТВ-филм || |- | 1991. || [[Женски оркестар]] ТВ-филм || |- | 1991. || [[Во име на законот]] ТВ-серија || |- | 1992. || [[Чернодрински се враќа дома]] ТВ-филм || |- | 1992. || [[Чудовишта во нашиот град (телевизиска серија)|Чудовишта во нашиот град]] ТВ серија || / |- | 1993. || [[Бог да ги убие шпионите (филм)|Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || |- | 1993. || [[Црно бело во боја (ТВ-филм)|Црно бело во боја]] ТВ-филм || / |- | 1994. || [[Пред дождот (филм)|Пред дождот]] ТВ-филм || |- | 1994. || [[Прекалени]] ТВ-серија || |- | 1995. || [[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]] ТВ серија || / |- | 1995-2000. || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || / |- | 1996-2000. || [[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1997. || [[Калигула (филм)|Калигула]] ТВ филм || / |- | 1997. || [[Вујко Вања]] ТВ-филм || Серебрјаков |- | 1999. || [[Време, живот (филм)|Време, живот]] ТВ-филм || |- | 1999. || [[Хихирику]] ТВ филм || / |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2000.-те[[#1|&#9650;]]<div id="2000"/> |- | 2000. || [[Големи и мали]] ТВ серија || Судијата |- | 2000. || [[Глас (филм)|Глас]] Кратки филм || / |- | 2000 2001. || [[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]] ТВ серија || Мешко / Полицаец |- | 2000-2001. || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || Советникот |- | 2000-2003. || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || / |- | 2001. || [[Агенција осамени срца (телевизиска серија)|Агенција осамени срца]] ТВ серија || / |- | 2002. || [[Глужд во времето]] ТВ-филм || |- | 2003. || [[Лото, лото (телевизиска серија)|Лото, лото]] ТВ-серија || |- | 2004. || [[Хихирику]] ТВ филм || / |- | 2007-2010 || [[Народни Приказни]] ТВ-серија || |- | 2008. || [[Кукен совет]] ТВ-филм || |- | 2009. || [[Седумка, љубов или смрт (филм) |Седумка, љубов или смрт]] ТВ-филм || Матичарот |- | 2009. || [[Балкан бенд (телевизиска серија)|Балкан бенд]] ТВ серија || Маца |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2010.-те[[#1|&#9650;]]<div id="2010"/> |- | 2010. || [[Мајки (филм)|Мајки]] ТВ-филм || |- | 2010-2011. || [[Македонски народни приказни]] ТВ серија || / |- | 2011-2012. || [[Македонски стари приказни]] ТВ серија || / |- | 2011-2013. || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || / |- | 2012. || [[Трето полувреме (филм)|Трето полувреме]] ТВ-филм|| Хоусе Оwнер |- | 2014. || [[До балчак]] ТВ-филм || |-style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2020.-те |- | 2022. || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2022. || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|1272535}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Мешковски}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Македонски гласовни глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Луѓе од Скопје]] [[Категорија:Македонски хумористи]] ry6g70tsg3a9rjcg763vk61wkrlu7pa Благоја Спиркоски-Џумерко 0 963716 4804056 4801454 2022-08-21T00:46:44Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Благоја Спиркоски - Џумерко | портрет = Џумерко.jpg | px = | опис = Благоја Спиркоски - Џумерко како [[Итар Пејо]] | родено-име = | роден-дата = {{датум на раѓање|1946|02|06|df=yes}} | роден-место = {{роден во|Прилеп}} | починал-дата = {{починал на и возраст|2015|06|11|1946|02|06|df=yes}} | починал-место = {{починал во|Прилеп}} | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]]<br> [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]<br>[[Викенд на мртовци (филм)|Викенд на мртовци]]<br>[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]<br>[[Оловна бригада]]<br>[[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]]<br>[[Прашина (филм) |Прашина]]<br>[[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = [[Марија Спиркоска Илијеска]] }} '''Благоја Спиркоски-Џумерко''' ({{роден во|Прилеп}}, {{роден на|6|февруари|1946}}— {{починат во|Прилеп}}, {{починал на|11|јуни|2015}}) — познат [[Македонци|македонски]] [[театар]]ски и [[филм]]ски [[глумец]]<ref>{{наведена мрежна страница|url=http://www.oldprilep.com/teatar/blagoja-spirkoski-djumerk.html|title=Биографија и галерија на Благоја Спиркоски - Џумерко|publisher=Стар Прилеп|accessdate=4 јули 2015}}</ref>. ==Животопис== '''Спиркоски''' е роден на [[6 февруари]] во [[1946]] година во [[Прилеп]]<ref>{{МакЕнц|1404-5|Спиркоски-Џумерко, Благоја|II}}</ref> од татко Киро и мајка Марија. Бил член на [[Народен театар „Војдан Чернодрински“|Народниот театар]] во [[Прилеп]] од [[1966]] година сè до неговото пензионирање. Остварил голем број на улоги, меѓу кои најзапаметен ќе остане по улогата на [[Итар Пејо]] во ТВ-драмата „[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]“. Одиграл улоги и во македонските играни филмови: „[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]“, „[[Викенд на мртовци (филм)|Викенд на мртовци]]“, „[[Како убив светец (филм)|Како убив светец]]“, ТВ-сериите: „Бумбари“, „[[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]]“ и „Наше маало“. Носител е на [[Војдан Чернодрински (награда)|наградата за животно дело „Војдан Чернодрински“]] од [[2011]] година. Починал во Прилеп на [[11 јуни]] [[2015]] година.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.kurir.mk/makedonija/vesti/203447-TAZNA-VEST-Pocina-slavniot-akter-Blagoja-Spirkoski-Dzumerko |title=''ТАЖНА ВЕСТ: Почина славниот глумец Благоја Спиркоски-Џумерко'' |accessdate=2015-06-11 |archive-date=2015-06-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150612212915/http://www.kurir.mk/makedonija/vesti/203447-TAZNA-VEST-Pocina-slavniot-akter-Blagoja-Spirkoski-Dzumerko |url-status=dead }}</ref> ==Филмографијa== [[Податотека:Џумерко-Оловна бригада.jpg|мини|десно|250п|Сцена од филмот „[[Оловна бригада (филм)|Оловна бригада]]“ со Благоја Спиркоски - Џумерко во улога на Коста]] {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1969 || [[Републиката во пламен]] ТВ-филм || |- | 1971 || [[Македонски дел од пеколот]] ТВ-филм || Бугарски полицаец |- | 1972 || [[Истрел (филм)|Истрел]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Добра долина (филм)|Добра долина]] ТВ-филм || |- | 1977 || [[Пресуда (македонски филм)|Пресуда]] ТВ-филм || |- | 1977 || [[Итар Пејо (телевизиска серија)|Итар Пејо]] ТВ-серија || |- | 1979 || [[Жена од малтер (филм) |Жена од малтер]] ТВ-филм ||Киро |- | 1980 || [[Оловна бригада (филм)|Оловна бригада]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || Ангеле |- | 1982 || [[Слана во цутот на бадемите]] ТВ-филм || |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]] ТВ-филм || |- | 1984 ||[[Белото Циганче (телевизиска серија)|Белото Циганче]] ТВ-серија || |- | 1985 || [[На наш начин]] ТВ-филм || |- | 1985 || [[Јазол (филм)|Јазол]] ТВ-филм || |- | 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм || |- | 1985-1986 || [[Крале Марко јунак стана]] ТВ-серија || |- | 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ серија)|Солунски патрдии]] ТВ-серија || Итар Пејо |- | 1986 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1986 || [[Климент Охридски (филм)|Климент Охридски]] ТВ-филм || Васил |- | 1987 || [[Хај-фај (филм)|Хај-фај]] ТВ-филм || |- | 1987 || [[Трето доба (телевизиска серија)|Трето доба]] ТВ-серија || |- | 1987 ||[[Ѕвездите од 42-та]] ТВ-филм || |- | 1988 || [[Некоја чудна земја]] ТВ-филм || |- | 1988 || [[Викенд на мртовци]] ТВ-серија || Агент 1 |- | 1988 || [[Марка (филм)|Марка]] ТВ-филм || |- | 1990 || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ-серија || |- | 1991 || [[Опстанок (телевизиска серија)|Опстанок]] ТВ-серија || |- | 1991 ||[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм || Стражар |- | 1991 || [[Македонија може]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Поштар (филм) |Поштар]] ТВ-филм || Ловец |- | 1991 || [[Елелига Пепелига (телевизиска серија)|Елелига Пепелига]] ТВ-серија|| Раскажувачот |- | 1992 || [[Заминување од Пасквелија (филм)|Заминување од Пасквелија]] ТВ-филм || |- | 1992 || [[Време, живот (филм)|Време, живот]] ТВ-филм || |- | 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-серија || |- | 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм)|Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Питачот |- | 1994 || [[Прекалени]] ТВ-филм || Коста |- | 1994 || [[Пред дождот]] ТВ-филм || |- | 1994 || [[Проколнати]] ТВ-филм || Арслан |- | 1994-1995 || [[Бумбари]] ТВ-серија || Блажо |- | 1995 || [[Заборавени]] ТВ-филм || Претседателот |- | 1998 || [[Салон Хармони (телевизиска серија)|Салон Хармони]] ТВ-серија || Сватот |- | 1998 || [[На Балканот не се пие чај]] ТВ-филм || Јоше |- | 1999 || [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм || Блаже |- | 2000 || [[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]] ТВ-серија || Наум |- | 2001 || [[Одмазда (филм)|Одмазда]] ТВ-филм || Кајмакам |- | 2001 || [[Прашина (филм)|Прашина]] ТВ-филм || Перух |- | 2001 || [[Ноќ спроти Свети Василиј (филм)|Ноќ спроти Свети Василиј]] ТВ-филм || Гатачот |- | 2002 || [[Глужд во времето]] ТВ-филм || |- | 2002 || [[Наше маало]] ТВ-серија || Спасе |- | 2003 || [[Последниот фалцер]] ТВ-филм || Полицаецот |- | 2003 || [[Лото, лото (телевизиска серија)|Лото, лото]] ТВ-серија || |- | 2003 || [[Едно од лицата на смртта]] ТВ-филм || |- | 2004 || [[Како убив светец (филм)|Како убив светец]] ТВ-филм || Богдан |- | 2005 || [[Крчма на патот кон Европа]] ТВ-филм || Попот |- | 2006 || [[Тајната книга (филм)|Тајната книга]] ТВ-филм || Човек од болница |- | 2007 || [[Сенки (филм) |Сенки]] ТВ-филм || |- | 2007-2009 || [[Збогум Румелија (ТВ-серија) |Збогум Румелија]] ТВ-серија || |- | 2008 || [[Абсурдистан]] ТВ-филм || Цобблер |- | 2009 || [[Седумка, љубов или смрт (филм)|Седумка, љубов или смрт]] ТВ-филм || Миле |- | 2009 || [[Народни приказни]] ТВ-серија || Итар Пејо |- | 2010 || [[Мајки (филм)|Мајки]] ТВ-филм || Лазе |- | 2012 || [[Минатото лето на Балканот]] ТВ-серија || |- | 2013 || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм || Сотир |- | 2015 || [[Последниот Македонец]] ТВ-филм || |} ==Награди и признанија== * Награда "[[Ристо Шишков]]" * Награда за најпопуларно ТВ-лице на "Екран" за улогата на "Пејо" во "[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]" *2006 - [[Награда „Петре Прличко“]] *2011 - Награда за животно дело "[[Војдан Чернодрински]]" == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{наведена мрежна страница|url=http://www.teamoderna.com.mk/kultura-ns_article-radosta-i-tagata-na-mariovecot.nspx|title=Радоста и тагата на Мариовецот — Опширен напис за животот на Благоја Спиркоски - Џумерко низ очите на неговата ќерка|last=Синадинов|first=Стојан|date=18 март 2015|publisher=Теа Модерна|accessdate=4 јули 2015}} * {{IMDb name|0819068}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Спиркоски, Благоја}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Луѓе од Прилеп]] [[Категорија:Починати во Прилеп]] [[Категорија:Добитници на наградата „Петре Прличко“]] 8422ut4v7vbumk2rds40drlk6qkn925 Гоце Тодоровски 0 967293 4804053 4802239 2022-08-21T00:40:06Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Гоце Тодоровски | портрет = Гоце Тодоровски.jpg | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{birth date and age|df=yes|1951|7|6}} | роден-место = {{роден во|Кичево}} | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = По улогата во: <br>[[Македонски народни приказни]] <br> [[Бушава азбука (телевизиска серија)|Бушава азбука]]<br>[[Балкан бенд (телевизиска серија)|Балкан бенд]]<br>[[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]]<br>[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]<br>[[Хихирику]]<br>[[Викенд на мртовци]]<br>[[Среќна нова '49]]<br>[[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]]<br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] | занимање = Глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Гоце Тодоровски''' (р. {{роден на|6|јули|1951}} во {{роден во|Кичево}}) — македонски глумец. По завршувањето на Факултетот за Драмски уметности при Универзитет [[Универзитет „Св. Кирил и Методиј“|„Св. Кирил и Методиј“]] се вработува во [[Драмски театар - Скопје|Драмскиот театар]] во [[Скопје]] и веднаш се истакнува како мошне надарен и суптилен комичар. Покрај ангажманите во матичниот театар, тој е често присутен на програмите на радиото и телевизијата учествувајќи во скоро сите хумористично – сатирични емисии, драми, серии и друго. Чест гостин е и во другите театарски куќи во [[Македонија]]. == Награди== * 1980 - Награда за најдобра улога за ликот Цанде во претставата „Солунски патрдии“ на фестивалот за Театарски игри „Војдан Чернодрински“ – Прилеп * 1986 – најпопуларно ТВ лице според ревијата анкета на весникот „Вечер“ * 2011 - Награда за животно дело "[[Војдан Чернодрински]]" * 2020 - Награда св. "[[Јоаким Осоговски]]" == Филмографија == {| class="wikitable sortable" !Година !Филм !Улога |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1970.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1970"/> |- |1976 |[[Цимерите од соба 306]] ТВ-филм | / |- |1977 |[[Итар Пејо (телевизиска серија)|Итар Пејо]] ТВ-серија | |- |1978 |[[Сеќерна приказна]] ТВ-филм || |- |1979 |[[Наши години]] ТВ-серија |Цуне |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1980.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1980"/> |- |1980 |[[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм || |- |1981 |[[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм | |- |1981 |[[Седум секретари на небото]] ТВ-серија || |- |1981 |[[Булки крај шините]] ТВ-серија || |- |1983 |[[Записник (филм)|Записник]] ТВ-филм | |- |1983 |[[Ликвидатор]] ТВ-филм | |- |1984 |[[Хихирику - 5 години (филм) |Хихирику - 5 години]] ТВ-серија || |- |1984 |[[Камчевци]] ТВ-серија || |- |1984 |[[Јуначко колено (телевизиска серија)|Јуначко колено]] ТВ-серија |Кирче |- |1984 |[[Лет во место (филм)|Лет во место]] ТВ-филм |Ангеле |- |1984 |[[Другарувања]] ТВ-серија || |- |1984-1985 |[[Легенди и преданија (телевизиска серија)|Легенди и преданија]] ТВ-филм | |- |1984-1985 |[[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- |1985 |[[Ајде да се дружиме (телевизиска серија)|Ајде да се дружиме]] ТВ-серија | |- |1985 |[[На наш начин]] ТВ-филм |Бимбо |- |1985 |[[Бушава азбука (телевизиска серија)|Бушава азбука]] ТВ-серија | |- |1985 |[[Тетовирани души]] ТВ-филм || |- |1985-1986 |[[Крале Марко јунак стана]] ТВ-серија || Крали Марко |- |1986 |[[Солунски патрдии (ТВ-серија)|Солунски патрдии]] ТВ-серија |Цанде |- |1986 |[[Трето доба (телевизиска серија)|Трето доба]] ТВ-серија | |- |1986 - 1992 |[[Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- |1986 |[[Среќна Нова ’49|Среќна Нова '49]] ТВ-филм |Тодор |- |1987 |[[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ-серија |Лаки Селимовски |- |1987 |[[Театарче лево ќоше]] ТВ-филм | |- |1987 |[[Училиште на кловнови (телевизиска серија)|Училиште на кловнови]] ТВ-серија | |- |1988 |[[Викенд на мртовци]] ТВ-серија ||Ацко |- |1988 |[[Чук, чук, Стојанче]] ТВ-серија | |- |1988 |[[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија | |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1990.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1990"/> |- |1990 |[[Викенд на мртовци (филм)|Викенд на мртовци]] ТВ-филм |Ацко |- |1991 |[[Елелига Пепелига]] ТВ-филм | |- |1991 |[[Болва в' уво]] ТВ-филм || |- |1991 |[[Поштар (филм)|Поштар]] ТВ-филм | Ловец 2 |- |1991 |[[Женски оркестар]] ТВ-филм | |- |1992 |[[Чудовишта во нашиот град]] ТВ-серија | |- |1993 |[[Црно бело во боја]] ТВ-филм || / |- |1993 - 2000 |[[Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- |1993 |[[Грев или шприцер]] ТВ-филм | |- |1994 |[[Пред дождот]] ТВ-филм || |- | 1994 | [[Прекалени]] ТВ-серија || |- |1995 |[[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] ТВ-филм | |- |1995 |[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- |1998 |[[Салон „Хармони“]] ТВ-серија |Фидан |- |1999 |[[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм || |- |1999 |[[Хихирику - 20 години]] ТВ-серија || |- |1999 |[[Каца (филм)|Каца]] ТВ-филм |Митре |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2000.-те[[#1|&#9650;]]<div id="2000"/> |- |2000 |[[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]] ТВ-серија | |- | 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || |- |2000-2003 |[[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- |2001 |[[Ноќ спроти Свети Василиј]] ТВ-филм || Докторот |- |2002 |[[Наше маало]] ТВ-серија || Ефтим |- |2003 |[[Битолски лакрдии]] ТВ-серија | |- |2004 |[[Хихирику]] ТВ-серија | |- |2006 |[[Пусто турско (филм) |Пусто турско]] ТВ-филм || |- |2006-2009 |[[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- |2007 |[[Превртено (филм) |Превртено]] ТВ-филм || Царински службеник |- |2007-2010 |[[Народни Приказни]] ТВ-серија || |- |2009 |[[Балкан бенд (телевизиска серија)|Балкан бенд]] ТВ-серија || Гоца |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2010.-те[[#1|&#9650;]]<div id="2010"/> |- |2010 |[[Азиланти (ТВ-серија) | Азиланти]] ТВ-серија | |- | 2010 || [[Царската е последна]] ТВ-филм || Советник |- |2010 - 2012 |[[Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- |2012-2014 |[[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија | |- |2013-2015 |[[Македонски народни приказни (ТВ-серија) | Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- |2014 |[[До балчак]] ТВ-филм | |- |2015 |[[Збор]] ТВ-филм || Трговецот |- |2016-2017 |[[Македонски народни приказни (ТВ-серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- |2016 |[[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм || |- |2018 |[[Ругање со Христос]] ТВ-филм || |- |2019 |[[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]] ТВ-серија || Гостин |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2020.-те[[#1|&#9650;]]<div id="2020"/> |- |2020 |[[Зоки Поки]] ТВ-серија || Дедото |- |2021-2022 |[[Македонски народни приказни (ТВ-серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- |2022 |[[Ручек]] ТВ-филм || |- |2022 |[[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || |} ==Поважни театарски улоги== *Лука Лукиќ – Ревозор од Гогољ, ДТС *Докторот – Веселата смрт од Евреинов, ДТС *Цанде – Солунски патрдии од [[Коле Ангеловски]] ДТС *Пантагруел – Пангуриј од Р. Богдановски *Царчето – Чудото на Свети Ѓорѓија од Р. Богдановски *Леле мале – Јадигар од В. Манчев *Питу – Сара Бернар од Џ. Марел *Генералот – Балконот од Ж. Жене *Ринго – Чија си од С. Насев *Ќорле – Кумови од К. Ангеловски *Кирца – Викенд на мртовци, од [[Коле Ангеловски]] ДТС *Полицаецот – Клаустрофоб, ДТС *Ангеле – Лет во место од Г. Стефановски, ДТС *Докторот – Болва во уво, ДТС *Ангеле – Лет во место, МКЦ *Пријателот - Буре барут, ДТС *Таткото - Како да се ограби банка, ДТС == Надворешни врски == * [http://www.dramskiteatar.com.mk/?lang=mak&menu=akter&podmenu=52 Гоце Тодоровски на dramskiteatar.com.mk] * {{IMDb name|1229797}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Тодоровски, Гоце }} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Луѓе од Кичево]] 7tsc19lktff4prqwq7x9ufz7artj497 Стефан Ристовски 0 1016559 4803952 4757089 2022-08-20T20:29:17Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Стефан Ристовски | image = [[File:Ukro-Maki (14).jpg|200px]] | birth_date = {{Birth date and age|df=yes|1992|2|12}} | birth_place = [[Скопје]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = 1.80 м | currentclub = {{Fb team Dinamo Zagreb}} | clubnumber = 13 | agent = {{flagsport|ITA}} [[Леонардо Корси]] | position = [[Одбранбен играч (фудбал)|десен бек]] | youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team Vardar Skopje}} | years1 = 2008-2010 | clubs1 = {{Fb team Vardar Skopje}} | caps1 = 23 | goals1 = 1 | years2 = 2010-2015 | clubs2 = {{Fb team Parma}} | caps2 = 6 | goals2 = 0 | years3 = 2011-2012 | clubs3 = →{{Fb team Crotone}} | caps3 = 1 | goals3 = 0 | years4 = 2012 | clubs4 = →{{Fb team Frosinone}} | caps4 = 12 | goals4 = 0 | years5 = 2012-2013 | clubs5 = →{{Fb team Bari}} | caps5 = 18 | goals5 = 0 | years6 = 2013-2014 | clubs6 = →{{Fb team Latina}} | caps6 = 33 | goals6 = 2 | years7 = 2014-2015 | clubs7 = →{{Fb team Latina}} | caps7 = 19 | goals7 = 0 | years8 = 2015-2017 | clubs8 = {{Fb team Rijeka}} | caps8 = 67 | goals8 = 0 | years9 = 2017-2021 | clubs9 = {{Fb team Sporting Lisboa}} | caps9 = 52 | goals9 = 0 | years10 = 2021- | clubs10 = {{Fb team Dinamo Zagreb}} | caps10 = 8 | goals10 = 1 | nationalyears1 = 2008-2009 | nationalyears2 = 2009-2014 | nationalyears3 = 2011– | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 19 години|Македонија 19]] | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 21 година|Македонија 21]] | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps1 = 6 | nationalcaps2 = 20 | nationalcaps3 = 76 | nationalgoals1 = 0 | nationalgoals2 = 1 | nationalgoals3 = 2 | pcupdate = 19 август 2018 | ntupdate = 27 март 2018 }} '''Стефан Ристовски''' (роден на [[12 февруари]] [[1992]] во [[Скопје]], [[Македонија]]) — [[Македонија|македонски]] [[фудбал]]ер, играч од одбраната на [[ГНК Динамо Загреб|Динамо Загреб]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== ===Почетоци=== Ристовски ја започнал својата фудбалска кариера во својот роден крај [[Скопје]], во екипата на [[ФК Вардар|Вардар]] за која дебитирал со само 16 години.<ref>{{наведени вести|url=http://off.net.mk/offside/kec-u-dva/tiket-na-koloto-od-stefan-ristovski|title=Тикет на колото од Стефан Ристовски |publisher=Macedonian Football|author=|date=2010-10-28|accessdate=2010-10-28}}</ref> Во јануари [[2010]] година, на 17-годишна возраст потпишал петгодишен договор со италијанската [[ФК Парма|Парма]], но договорот не бил официјализиран додека играчот не наполнил 18 години.<ref>{{наведени вести|url=http://macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2489:ristovski-macedonia-has-many-future-football-stars&catid=13:international&Itemid=64|title=Ristovski: Macedonia has many future football stars |publisher=off.net.mk|author=|date=2012-05-12|accessdate=2014-10-15}}</ref><ref name="offnet">{{Наведена мрежна страница|url=https://off.net.mk/offside/fudbal/ristovski-prviot-sovet-po-greshkata-so-milan-mi-go-dade-krespo|title=Интервју со фудбалерот на Парма - Ристовски: Првиот совет по грешката со Милан ми го даде Креспо|publisher=off.net.mk|date=14 ноември 2014|accessdate=25 февруари 2019}}</ref> ===Парма и разни позајмици=== Ристовски и се прилкучил на Парма во 2010 година, каде играл за Примавера тимот. На [[6 јули]] [[2011]], Ристовски бил позајмен на второлигашот [[ФК Кротоне|Кротоне]] за кој дебитирал во натпревар од [[Фудбалски куп на Италија|Купот на Италија]] во кој неговиот тим загубил од [[ФК Болоња|Болоња]] со 4-2.<ref>[http://ekipa.mk/News.aspx?newsId=2920 Стефан Ристовски дебитираше за Кротоне]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Своето деби во [[Серија Б]], Ристовски го направил на 6 јануари [[2012]] година, влегувајќи во игра на местото на [[Антонио Мацота]] во 69-тата минута, во поразот на гостински терен од [[Бреша Калчо|Бреша]] со 3-0. Тоа бил неговиот единствен првенствен настап за Кротоне, а кон крајот на истиот месец бил позајмен на [[ФК Фрозиноне|Фрозиноне]] во [[Серија Ц1|Лега Про]].<ref>[http://www.ekipa.mk/News.aspx?newsId=5107 Стефан Ристовски на позајмица во Фрозиноне]</ref> Во екипата на Фрозиноне, тој бил редовен стартер во [[пролет]]ниот дел од сезоната, но клубот имал разочарувачка сезона завршувајќи на осмото место и надвор од борбата за влез во Серија Б. Откако ја завршил сезоната со Фрозиноне, во текот на летото, Стефан бил проследен на нова позајмица овојпат во екипата на [[ФК Бари|Бари]]. На [[25 август]] [[2012]] година го направил дебито за Бари во победата со 2-1 на домашен терен против [[ФК Читадела|Читадела]]. Сезоната ја завршил со 20 настапи (15 како стартер), без постигнат гол и заработил три жолти картони. Следната сезона (2013-2014) ја поминал на заем во новопромовираниот клуб [[УС Латина Калчо|Латина]] кој бил важна станица за Ристовски бидејќи бил стандарден во почетниот тим и имал можност да игра во континуитет и да се афирмира. Дебито во сино-црниот дрес го направил против [[ФК Авелино|Авелино]] на домашен терен (1-1) на [[31 август]] [[2013]] година. По доаѓањето во клубот на новиот тренер [[Роберто Бреда]], Ристовски станал стандарден првотимец по десната страна од теренот во формацијата [[3-4-1-2]], играјќи како бек-крило. Иако одбранбен играч, тој одлично се снашол на новата позиција и бил многу корисен и во нападот на својот тим по десната страна со опасни пробиви и центаршутеви, додека [[Масахуду Алхасан]] истото го правел по левата страна, па Латина имала повеќе постигнати голови по нафрлени топки од било кој друг клуб во лигата. На [[22 јануари]] [[2014]] година, Ристовски го постигнал својот прв гол во Серија Б во својата кариера, носејќи му победа на својот тим против [[ФК Емполи|Емполи]] во третата минута (93) од судиското продолжение со прецизен удар со [[глава]] одблиску на втората статива по нафрлената топка на Алхасан.<ref>{{наведени вести|url=http://www.datasport.it/calcio/2013-2014/serieb/empoli/serie-b-latina-empoli-2-1-gol-highlights-video.htm|title=Serie B: Latina-Empoli 2-1, gol e highlights. La squadra di Breda vince 2-1 al Francioni:Jefferson e Ristovski replicano al vantaggio dei toscani firmato da Tavano.|publisher=datasport.it|author=|date=2014-01-26|accessdate=2014-10-16}}</ref> Во следното коло по неговиот корнер во 61. минута, [[Марсело Котафава]] го постигнал водечкиот погодок во ремито 1-1 против Авелино.<ref>{{наведени вести|url=http://www.datasport.it/calcio/2013-2014/serieb/empoli/serie-b-latina-empoli-2-1-gol-highlights-video.htm|title=Serie B: Avelino-Latina 1-1, gol e highlights. Termina 1-1 l'anticipo della 23esima giornata:a Cottafava risponde Ciano nel finale|publisher=datasport.it|author=|date=2014-02-02|accessdate=2014-10-16}}</ref> Својот втор гол во сезоната го постигнал во победата со 4-1 над [[Новара Калчо|Новара]], исто така, на домашен терен. Со добрите игри во текот на оваа сезона, тој дал голем придонес за одличното трето место на Латина, но тимот за малку не успеал да избори влез во Серија А. Во финалето на плејофот, Латина била поразена од [[ФК Чезена|Чезена]] со вкупен резултат од 4-2, а Ристовски играл и во двата натпревари.<ref>{{наведени вести|url=http://www.ilfattoquotidiano.it/2014/06/19/il-cesena-torna-in-serie-a-dopo-due-anni-si-infrange-in-finale-il-sogno-del-latina/1033015/|title=Il Cesena torna in Serie A dopo due anni. Si infrange in finale il sogno del Latina|publisher=ilfattoquotidiano.it|author=Lorenzo Vendemiale |date=2014-06-19|accessdate=2014-10-17}}</ref> Сезоната ја завршил со 37 првенствени настапи (вклучувајќи го и плејофот), 3 гола и 3 асистенции и еден настап во [[Фудбалски куп на Италија 2013-2014|Купот на Италија]]. Летото [[2014]] година, Ристовски се вратил во [[ФК Парма|Парма]] и бил повикан за натпреварите од предсезонската турнеја. На [[31 август]], тој дебитирал во [[Серија А]] во поразот на гостувањето кај [[ФК Чезена|Чезена]] со 1-0, влегувајќи како замена на местото на [[Матија Касани]] во 82. минута.<ref name="offnet"/><ref>{{наведени вести|url=http://ekipa.mk/stefan-ristovski-debitirashe-vo-serija-parma-zagubi/|title=Стефан Ристовски дебитираше во Серија А, Парма загуби|publisher=http://ekipa.mk|author=|date=2014-08-31|accessdate=2014-10-16}}</ref> На тој начин, Ристовски станал четвртиот македонски фудбалер кој заиграл во Серија А, по [[Дарко Панчев]], [[Горан Пандев]] и [[Агим Ибраими]].<ref>{{наведени вести|url=http://sportmedia.mk/istoriski-moment-za-reprezentativetsot-stefan-ristovski-debitirashe-vo-serija-a/|title=Историски момент за репрезентативецот:Стефан Ристовски дебитираше во Серија А |publisher=sportmedia.mk|author=|date=2014-08-31|accessdate=2014-10-15}}</ref> Во следното коло, Ристовки дебитирал на домашен терен како стартер и го одиграл целиот натпревар во кој Парма загубила од [[ФК Милан|Милан]] со 4-5, но во 79. минута направил груба грешка, враќајќи ја топката назад кон својот голман, со што му дозволил на [[Жереми Менез]] да ги доведе ''росонерите'' во водство со 5-3.<ref name="offnet"/><ref>{{наведени вести|url=http://24fudbal.com.mk/vesti/11056/parma-milan-4-5-90-minuti-za-ristovski|title=Парма-Милан 4-5; 90 минути за Ристовски |author=|date=2014-09-15|accessdate=2014-10-16}}</ref> Откако не успеал да се избори за место во почетната постава на Парма, во јануари 2015, Ристовски се вратил во Латина на заем до крајот на сезоната 2014-2015.<ref>[http://www.uslatinacalcio.it/ristovski-e-shekiladze-sono-nerazzurri/ Ristovski e Shekiladze sono nerazzurri] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150111223730/http://www.uslatinacalcio.it/ristovski-e-shekiladze-sono-nerazzurri/ |data=11 gennaio 2015 }} uslatinacalcio.it</ref> Сезоната ја завршил со 6 настапи за Парма и 19 за Латина. ===Риека=== На 7 јули [[2015]] потпишал за екипата на [[Специја Калчо|Специја]], но веднаш бил позајмен на хрватската [[ХНК Риека|Риека]] до крајот на сезоната, како резултат на партнерските односи меѓу двата клуба и честата размена на играчи. Ристовски дебитирал за Риека на 19 јули 2015 во натпреварот против [[НК Славен Белупо|Славен Белупо]] (3-3), a својот прв гол за клубот го постигнал на 29 ноември 2016 во победата со 3-1 на гостувањето кај [[НК Локомотива Загреб|Локомотива Загреб]] во [[Фудбалски куп на Хрватска 2016-2017|Купот на Хрватска]].<ref>[https://www.gol.mk/fudbal/ristovski-so-gol-vo-pobedata-na-rijeka-za-plasman-vo-polufinaleto-od-kupot ВИДЕО: Ристовски со гол во победата на Ријека за пласман во полуфиналето од Купот] gol.mk</ref> Во сезоната 2016-2017, со клубот ги освоил [[Прва ХНЛ|хрватското првенство]] и [[Фудбалски куп на Хрватска|Купот на Хрватска]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.calciomercato.com/news/gli-occhi-della-serie-a-sulla-favola-rijeka-ecco-gli-uomini-merc-85354|title=Il Rijeka mette fine all'era della Dinamo Zagabria: ecco gli uomini mercato|publisher=Calciomercato.com {{!}} Tutte le news sul calcio in tempo reale|accessdate=1 јуни 2017}}</ref> ===Спортинг Лисабон=== На 7 август [[2017]], Ристовски потпишал за [[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]].<ref>{{наведена изјава за печат|url=http://www.sporting.pt/pt/noticias/clube/comunicados/2017-08-07/comunicado-sporting-clube-de-portugal-futebol-sad|title=Comunicado por Stefan Ristovski |trans-title=Press release regarding Stefan Ristovski |date=7 August 2017|access-date=1 November 2017|publisher=Sporting CP|publication-place=Lisbon|language=pt}}</ref> Дебитирал во новиот дрес на 12 септември, во победата со 2-3 на гостувањето кај [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]] во натпрвар од [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]], влегувајќи од клупата за резерви во завршните минути од средбата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://it.uefa.com/uefachampionsleague/season=2018/matches/round=2000881/match=2021594/|title=UEFA Champions League - Olympiacos-Sporting CP|author=UEFA.com|website=UEFA.com|accessdate=13 септември 2017}}</ref> Во [[Примеира лига|првенството]] дебитирал на 5 ноември, играјќи како стартер во ремито 2-2 против [[ФК Брага|Брага]]. ==Репрезентативна кариера== Своето деби за [[Македонска фудбалска репрезентација|Македонската фудбалска репрезентација]] Ристовски го направил на [[10 август]] [[2011]] година, на натрпеварот против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]]. Својот прв погодок за репрезентацијата го постигнал на 11 јуни 2017, против [[Фудбалска репрезентација на Шпанија|Шпанија]], во поразот со 1-2 во [[Скопје]] во [[Квалификации за Светско првенство во фудбал 2018|квалификациите за Светското првенство 2018]]. ===Хронологија на репрезентативните настапи=== {{Репрезентативни настапи|MKD}} {{Cronopar|10-08-2011|Баку|AZE|0|1|MKD|-|Пријателска}} {{Cronopar|26-05-2012|Леирија|POR|0|0|MKD|-|Пријателска|}} {{Cronopar|15-08-2012|Скопје|MKD|1|0|LTU||Пријателска|13={{suboff|60}}}} {{Cronopar|16-10-2012|Скопје|MKD|1|0|SRB|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{subon|90+1}}}} {{Cronopar|06-02-2013|Скопје|MKD|3|0|DEN|-|Пријателска|}} {{Cronopar|26-03-2013|Брисел|BEL|1|0|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{suboff|70}}}} {{Cronopar|14-08-2013|Скопје|MKD|2|0|BUL|-|Пријателска}} {{Cronopar|06-09-2013|Скопје|MKD|2|1|WAL|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{yel|39}}}} {{Cronopar|10-09-2013|Скопје|MKD|1|2|SCO|-|Квалификации за Светско првенство|2014|}} {{Cronopar|11-10-2013|Кардиф|WAL|1|0|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2014|}} {{Cronopar|15-10-2013|Јагодина|SRB|5|1|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{yel|25}}}} {{Cronopar|08-09-2014|Валенсија|ESP|5|1|MKD|-|Квалификации за Евро|2016|13={{yel|14}}}} {{Cronopar|20-06-2014|Скопје|MKD|3|2|LUX|-|Квалификации за Евро|2016|13={{yel|26}}}} {{Cronopar|12-10-2014|Лавов|UKR|1|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|15-11-2014|Скопје|MKD|0|2|SVK|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|27-3-2015|Скопје|MKD|1|2|BLR|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|30-3-2015|Скопје|MKD|0|0|AUS|-|Пријателска|13={{subon|74}}}} {{Cronopar|5-9-2015|Луксембург|LUX|1|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016|13={{yel|40}}|14=Луксембург (град)}} {{Cronopar|12-10-2015|Борисов|BLR|0|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|12-11-2015|Скопје|MKD|4|1|MNE|-|Пријателска}} {{Cronopar|17-11-2015|Скопје|MKD|0|1|LBN|-|Пријателска|13={{suboff|69}}}} {{Cronofin|19|0}} == Клупска статистика == ''Статистиката е ажурирана на 25 февруари 2019.'' {| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;" |- !rowspan="2"|Сезона !rowspan="2"|Клуб !colspan="3"|Првенство !colspan="3"|Национален куп !colspan="3"|Континентален куп !colspan="3"|Останати купови !colspan="3"|Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- || [[ФК Кротоне сезона 2011-2012|2011-јан. 2012]] || {{знамеикона|Италија}} [[ФК Кротоне|Кротоне]] || [[Серија Б сезона 2011-2012|Б]] || 1 || 0 || [[Куп на Италија|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 2 || 0 |- || [[Фрозиноне Калчо сезона 2011-2012|јан.-јун. 2012]] || {{знамеикона|Италија}} [[Фрозиноне Калчо|Фрозиноне]] || [[Лега Про Прима дивизионе сезона 2011-2012|1Д]] || 12 || 0 || [[Coppa Italia|КИ]]+[[Coppa Italia Lega Pro 2011-2012|КИ-ЛП]] || - || - || - || - || - || - || - || - || 12 || 0 |- || [[ФК Бари сезона 2012-2013|2012-2013]] || |{{знамеикона|Италија}} [[ФК Бари|Бари]] || [[Серија Б сезона 2012-2013|Б]] || 20 || 0 || [[Coppa Italia|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || || - || 21 || 0 |- || [[УС Латина Калчо сезона 2013-2014|2013-2014]] || {{знамеикона|Италија}} [[УС Латина Калчо|Латина]] || [[Серија Б сезона 2013-2014|Б]] || 33+4<ref name=off>Плејоф.</ref> || 2+1<ref name=off/> || [[Coppa Italia|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 38 || 3 |- | [[ФК Парма сезона 2014-2015|2014-јан. 2015]] || {{знамеикона|Италија}} [[ФК Парма|Парма]] || [[Серија А сезона 2014-2015|А]] || 6 || 0 || [[Coppa Italia|КИ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 2 || 0 |- || [[УС Латина Калчо сезона 2014-2015|јан.-јун. 2015]] || {{знамеикона|Италија}} [[УС Латина Калчо|Латина]] || [[Серија Б 2014-2015|Б]] ||19|| 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2014-2015|КИ]] || - || - ||-|| - || - ||-|| - || - || 14 || 0 |- ! colspan="3" |Вкупно Латина !56 !3 ! !1 !0 ! !- !- ! !- !- !57 !3 |- |2015-2016 | rowspan="3" |{{знамеикона|Хрватска}} [[ХНК Риека|Риека]] |[[Прва фудбалска лига на Хрватска 2015-2016|1.ХНЛ]] |32 |0 |[[Фудбалски куп на Хрватска 2015-2016|КХ]] |5 |0 |[[Лига Европа 2015-2016|ЛЕ]] |1<ref name=":0">Во преелиминарните кола</ref> |0 | - | - | - |38 |0 |- |2016-2017 |[[Прва фудбалска лига на Хрватска 2016-2017|1.ХНЛ]] |32 |0 |[[Фудбалски куп на Хрватска 2016-2017|КХ]] |6 |1 |[[Лига Европа 2016-2017|ЛЕ]] |2<ref name=":0" /> |0 | - | - | - |40 |1 |- |2017-2018 |[[Прва фудбалска лига на Хрватска 2017-2018|1.ХНЛ]] |3 |0 | - | - | - |[[УЕФА Лига на шампиони 2017/2018|ЛШ]] |4<ref name=":0" /> |1 | | | |7 |1 |- ! colspan="3" |Вкупно Риека||67||0|| ||11||1||||7||1|| || - || - ||85||2 |- |[[ФК Спортинг Лисабон сезона 2017-2018|2017-2018]]|| rowspan="2" |{{знамеикона|PRT}} {{Fb team (N) Sporting Lisboa}} ||[[Примеира лига 2017-2018|ПЛ]]||8||0||[[Фудбалски куп на Португалија 2017-2018|КП]]+[[Лига куп на Португалија 2017-2018|ЛКП]]|| 7+1||0||[[УЕФА Лига на шампиони 2017/18|ЛШ]]+[[УЕФА Лига Европа 2017-2018|ЛЕ]]||4+3||0|| -|| -|| -||23||0 |- |[[ФК Спортинг Лисабон сезона 2018-2019|2018-2019]] || [[Примеира лига 2018-2019|ПЛ]]|| 10 || 0 ||[[Фудбалски куп на Португалија 2018-2019|КП]]+[[Лига куп на Португалија 2018-2019|ЛКП]]|| 2+3 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2018-2019|ЛЕ]]|| 3 || 0 || -|| -|| -|| 18 || 0 |- ! colspan="3" |Вкупно Спортинг Лисабон||18||0|| ||13||0||||10||0|| || - || - ||41||0 |- ! colspan="3" |Вкупно во кариерата ||189+4||3+1||||22||1||||14||1||||- ||- ||229||6 |} ==Титули== ==== {{знамеикона|Хрватска}} Риека==== *'''[[Прва Хрватска фудбалска лига|Прва ХНЛ]]''' (1) : 2016-2017 *'''[[Фудбалски куп на Хрватска|Куп на Хрватска]]''' (1) : 2016-2017 ==== {{знамеикона|Португалија}} Спортинг Лисабон==== *'''{{Трофеј-Лига куп на Португалија}} [[Лига куп на Португалија]]''' (2) : 2017-2018, 2018-2019. == Наводи == {{наводи|1}} == Надворешни врски == * [http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2948:stefan-ristovski&catid=22:national-team-players&Itemid=32 Профил на Macedonian Football] {{en}} * [http://www.transfermarkt.com/stefan-ristovski/profil/spieler/104466 Стефан Ристовски на transfermarkt.com] {{en}} * [http://int.soccerway.com/players/stefan-ristovski/131563/ Стефан Ристовски на soccerway] {{en}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ристовски, Стефан}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1992 година]] [[Категорија:Луѓе од Скопје]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалски дефанзивци]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Вардар (Скопје)]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Парма]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Кротоне]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Бари]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Латина]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Риека]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Спортинг Лисабон]] aqig1xtokjxj7uvjmyk4kw9ezzg7ca9 4803954 4803952 2022-08-20T20:31:24Z Carshalton 30527 /* Спортинг Лисабон */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Стефан Ристовски | image = [[File:Ukro-Maki (14).jpg|200px]] | birth_date = {{Birth date and age|df=yes|1992|2|12}} | birth_place = [[Скопје]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = 1.80 м | currentclub = {{Fb team Dinamo Zagreb}} | clubnumber = 13 | agent = {{flagsport|ITA}} [[Леонардо Корси]] | position = [[Одбранбен играч (фудбал)|десен бек]] | youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team Vardar Skopje}} | years1 = 2008-2010 | clubs1 = {{Fb team Vardar Skopje}} | caps1 = 23 | goals1 = 1 | years2 = 2010-2015 | clubs2 = {{Fb team Parma}} | caps2 = 6 | goals2 = 0 | years3 = 2011-2012 | clubs3 = →{{Fb team Crotone}} | caps3 = 1 | goals3 = 0 | years4 = 2012 | clubs4 = →{{Fb team Frosinone}} | caps4 = 12 | goals4 = 0 | years5 = 2012-2013 | clubs5 = →{{Fb team Bari}} | caps5 = 18 | goals5 = 0 | years6 = 2013-2014 | clubs6 = →{{Fb team Latina}} | caps6 = 33 | goals6 = 2 | years7 = 2014-2015 | clubs7 = →{{Fb team Latina}} | caps7 = 19 | goals7 = 0 | years8 = 2015-2017 | clubs8 = {{Fb team Rijeka}} | caps8 = 67 | goals8 = 0 | years9 = 2017-2021 | clubs9 = {{Fb team Sporting Lisboa}} | caps9 = 52 | goals9 = 0 | years10 = 2021- | clubs10 = {{Fb team Dinamo Zagreb}} | caps10 = 8 | goals10 = 1 | nationalyears1 = 2008-2009 | nationalyears2 = 2009-2014 | nationalyears3 = 2011– | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 19 години|Македонија 19]] | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 21 година|Македонија 21]] | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps1 = 6 | nationalcaps2 = 20 | nationalcaps3 = 76 | nationalgoals1 = 0 | nationalgoals2 = 1 | nationalgoals3 = 2 | pcupdate = 19 август 2018 | ntupdate = 27 март 2018 }} '''Стефан Ристовски''' (роден на [[12 февруари]] [[1992]] во [[Скопје]], [[Македонија]]) — [[Македонија|македонски]] [[фудбал]]ер, играч од одбраната на [[ГНК Динамо Загреб|Динамо Загреб]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== ===Почетоци=== Ристовски ја започнал својата фудбалска кариера во својот роден крај [[Скопје]], во екипата на [[ФК Вардар|Вардар]] за која дебитирал со само 16 години.<ref>{{наведени вести|url=http://off.net.mk/offside/kec-u-dva/tiket-na-koloto-od-stefan-ristovski|title=Тикет на колото од Стефан Ристовски |publisher=Macedonian Football|author=|date=2010-10-28|accessdate=2010-10-28}}</ref> Во јануари [[2010]] година, на 17-годишна возраст потпишал петгодишен договор со италијанската [[ФК Парма|Парма]], но договорот не бил официјализиран додека играчот не наполнил 18 години.<ref>{{наведени вести|url=http://macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2489:ristovski-macedonia-has-many-future-football-stars&catid=13:international&Itemid=64|title=Ristovski: Macedonia has many future football stars |publisher=off.net.mk|author=|date=2012-05-12|accessdate=2014-10-15}}</ref><ref name="offnet">{{Наведена мрежна страница|url=https://off.net.mk/offside/fudbal/ristovski-prviot-sovet-po-greshkata-so-milan-mi-go-dade-krespo|title=Интервју со фудбалерот на Парма - Ристовски: Првиот совет по грешката со Милан ми го даде Креспо|publisher=off.net.mk|date=14 ноември 2014|accessdate=25 февруари 2019}}</ref> ===Парма и разни позајмици=== Ристовски и се прилкучил на Парма во 2010 година, каде играл за Примавера тимот. На [[6 јули]] [[2011]], Ристовски бил позајмен на второлигашот [[ФК Кротоне|Кротоне]] за кој дебитирал во натпревар од [[Фудбалски куп на Италија|Купот на Италија]] во кој неговиот тим загубил од [[ФК Болоња|Болоња]] со 4-2.<ref>[http://ekipa.mk/News.aspx?newsId=2920 Стефан Ристовски дебитираше за Кротоне]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Своето деби во [[Серија Б]], Ристовски го направил на 6 јануари [[2012]] година, влегувајќи во игра на местото на [[Антонио Мацота]] во 69-тата минута, во поразот на гостински терен од [[Бреша Калчо|Бреша]] со 3-0. Тоа бил неговиот единствен првенствен настап за Кротоне, а кон крајот на истиот месец бил позајмен на [[ФК Фрозиноне|Фрозиноне]] во [[Серија Ц1|Лега Про]].<ref>[http://www.ekipa.mk/News.aspx?newsId=5107 Стефан Ристовски на позајмица во Фрозиноне]</ref> Во екипата на Фрозиноне, тој бил редовен стартер во [[пролет]]ниот дел од сезоната, но клубот имал разочарувачка сезона завршувајќи на осмото место и надвор од борбата за влез во Серија Б. Откако ја завршил сезоната со Фрозиноне, во текот на летото, Стефан бил проследен на нова позајмица овојпат во екипата на [[ФК Бари|Бари]]. На [[25 август]] [[2012]] година го направил дебито за Бари во победата со 2-1 на домашен терен против [[ФК Читадела|Читадела]]. Сезоната ја завршил со 20 настапи (15 како стартер), без постигнат гол и заработил три жолти картони. Следната сезона (2013-2014) ја поминал на заем во новопромовираниот клуб [[УС Латина Калчо|Латина]] кој бил важна станица за Ристовски бидејќи бил стандарден во почетниот тим и имал можност да игра во континуитет и да се афирмира. Дебито во сино-црниот дрес го направил против [[ФК Авелино|Авелино]] на домашен терен (1-1) на [[31 август]] [[2013]] година. По доаѓањето во клубот на новиот тренер [[Роберто Бреда]], Ристовски станал стандарден првотимец по десната страна од теренот во формацијата [[3-4-1-2]], играјќи како бек-крило. Иако одбранбен играч, тој одлично се снашол на новата позиција и бил многу корисен и во нападот на својот тим по десната страна со опасни пробиви и центаршутеви, додека [[Масахуду Алхасан]] истото го правел по левата страна, па Латина имала повеќе постигнати голови по нафрлени топки од било кој друг клуб во лигата. На [[22 јануари]] [[2014]] година, Ристовски го постигнал својот прв гол во Серија Б во својата кариера, носејќи му победа на својот тим против [[ФК Емполи|Емполи]] во третата минута (93) од судиското продолжение со прецизен удар со [[глава]] одблиску на втората статива по нафрлената топка на Алхасан.<ref>{{наведени вести|url=http://www.datasport.it/calcio/2013-2014/serieb/empoli/serie-b-latina-empoli-2-1-gol-highlights-video.htm|title=Serie B: Latina-Empoli 2-1, gol e highlights. La squadra di Breda vince 2-1 al Francioni:Jefferson e Ristovski replicano al vantaggio dei toscani firmato da Tavano.|publisher=datasport.it|author=|date=2014-01-26|accessdate=2014-10-16}}</ref> Во следното коло по неговиот корнер во 61. минута, [[Марсело Котафава]] го постигнал водечкиот погодок во ремито 1-1 против Авелино.<ref>{{наведени вести|url=http://www.datasport.it/calcio/2013-2014/serieb/empoli/serie-b-latina-empoli-2-1-gol-highlights-video.htm|title=Serie B: Avelino-Latina 1-1, gol e highlights. Termina 1-1 l'anticipo della 23esima giornata:a Cottafava risponde Ciano nel finale|publisher=datasport.it|author=|date=2014-02-02|accessdate=2014-10-16}}</ref> Својот втор гол во сезоната го постигнал во победата со 4-1 над [[Новара Калчо|Новара]], исто така, на домашен терен. Со добрите игри во текот на оваа сезона, тој дал голем придонес за одличното трето место на Латина, но тимот за малку не успеал да избори влез во Серија А. Во финалето на плејофот, Латина била поразена од [[ФК Чезена|Чезена]] со вкупен резултат од 4-2, а Ристовски играл и во двата натпревари.<ref>{{наведени вести|url=http://www.ilfattoquotidiano.it/2014/06/19/il-cesena-torna-in-serie-a-dopo-due-anni-si-infrange-in-finale-il-sogno-del-latina/1033015/|title=Il Cesena torna in Serie A dopo due anni. Si infrange in finale il sogno del Latina|publisher=ilfattoquotidiano.it|author=Lorenzo Vendemiale |date=2014-06-19|accessdate=2014-10-17}}</ref> Сезоната ја завршил со 37 првенствени настапи (вклучувајќи го и плејофот), 3 гола и 3 асистенции и еден настап во [[Фудбалски куп на Италија 2013-2014|Купот на Италија]]. Летото [[2014]] година, Ристовски се вратил во [[ФК Парма|Парма]] и бил повикан за натпреварите од предсезонската турнеја. На [[31 август]], тој дебитирал во [[Серија А]] во поразот на гостувањето кај [[ФК Чезена|Чезена]] со 1-0, влегувајќи како замена на местото на [[Матија Касани]] во 82. минута.<ref name="offnet"/><ref>{{наведени вести|url=http://ekipa.mk/stefan-ristovski-debitirashe-vo-serija-parma-zagubi/|title=Стефан Ристовски дебитираше во Серија А, Парма загуби|publisher=http://ekipa.mk|author=|date=2014-08-31|accessdate=2014-10-16}}</ref> На тој начин, Ристовски станал четвртиот македонски фудбалер кој заиграл во Серија А, по [[Дарко Панчев]], [[Горан Пандев]] и [[Агим Ибраими]].<ref>{{наведени вести|url=http://sportmedia.mk/istoriski-moment-za-reprezentativetsot-stefan-ristovski-debitirashe-vo-serija-a/|title=Историски момент за репрезентативецот:Стефан Ристовски дебитираше во Серија А |publisher=sportmedia.mk|author=|date=2014-08-31|accessdate=2014-10-15}}</ref> Во следното коло, Ристовки дебитирал на домашен терен како стартер и го одиграл целиот натпревар во кој Парма загубила од [[ФК Милан|Милан]] со 4-5, но во 79. минута направил груба грешка, враќајќи ја топката назад кон својот голман, со што му дозволил на [[Жереми Менез]] да ги доведе ''росонерите'' во водство со 5-3.<ref name="offnet"/><ref>{{наведени вести|url=http://24fudbal.com.mk/vesti/11056/parma-milan-4-5-90-minuti-za-ristovski|title=Парма-Милан 4-5; 90 минути за Ристовски |author=|date=2014-09-15|accessdate=2014-10-16}}</ref> Откако не успеал да се избори за место во почетната постава на Парма, во јануари 2015, Ристовски се вратил во Латина на заем до крајот на сезоната 2014-2015.<ref>[http://www.uslatinacalcio.it/ristovski-e-shekiladze-sono-nerazzurri/ Ristovski e Shekiladze sono nerazzurri] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150111223730/http://www.uslatinacalcio.it/ristovski-e-shekiladze-sono-nerazzurri/ |data=11 gennaio 2015 }} uslatinacalcio.it</ref> Сезоната ја завршил со 6 настапи за Парма и 19 за Латина. ===Риека=== На 7 јули [[2015]] потпишал за екипата на [[Специја Калчо|Специја]], но веднаш бил позајмен на хрватската [[ХНК Риека|Риека]] до крајот на сезоната, како резултат на партнерските односи меѓу двата клуба и честата размена на играчи. Ристовски дебитирал за Риека на 19 јули 2015 во натпреварот против [[НК Славен Белупо|Славен Белупо]] (3-3), a својот прв гол за клубот го постигнал на 29 ноември 2016 во победата со 3-1 на гостувањето кај [[НК Локомотива Загреб|Локомотива Загреб]] во [[Фудбалски куп на Хрватска 2016-2017|Купот на Хрватска]].<ref>[https://www.gol.mk/fudbal/ristovski-so-gol-vo-pobedata-na-rijeka-za-plasman-vo-polufinaleto-od-kupot ВИДЕО: Ристовски со гол во победата на Ријека за пласман во полуфиналето од Купот] gol.mk</ref> Во сезоната 2016-2017, со клубот ги освоил [[Прва ХНЛ|хрватското првенство]] и [[Фудбалски куп на Хрватска|Купот на Хрватска]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.calciomercato.com/news/gli-occhi-della-serie-a-sulla-favola-rijeka-ecco-gli-uomini-merc-85354|title=Il Rijeka mette fine all'era della Dinamo Zagabria: ecco gli uomini mercato|publisher=Calciomercato.com {{!}} Tutte le news sul calcio in tempo reale|accessdate=1 јуни 2017}}</ref> ===Спортинг Лисабон=== [[Податотека:Stefan Ristovski playing for Sporting CP.jpg|thumb|right|Ристовски играјќи за [[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]].]] На 7 август [[2017]], Ристовски потпишал за [[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]].<ref>{{наведена изјава за печат|url=http://www.sporting.pt/pt/noticias/clube/comunicados/2017-08-07/comunicado-sporting-clube-de-portugal-futebol-sad|title=Comunicado por Stefan Ristovski |trans-title=Press release regarding Stefan Ristovski |date=7 August 2017|access-date=1 November 2017|publisher=Sporting CP|publication-place=Lisbon|language=pt}}</ref> Дебитирал во новиот дрес на 12 септември, во победата со 2-3 на гостувањето кај [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]] во натпрвар од [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]], влегувајќи од клупата за резерви во завршните минути од средбата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://it.uefa.com/uefachampionsleague/season=2018/matches/round=2000881/match=2021594/|title=UEFA Champions League - Olympiacos-Sporting CP|author=UEFA.com|website=UEFA.com|accessdate=13 септември 2017}}</ref> Во [[Примеира лига|првенството]] дебитирал на 5 ноември, играјќи како стартер во ремито 2-2 против [[ФК Брага|Брага]]. ===Динамо Загреб=== ==Репрезентативна кариера== Своето деби за [[Македонска фудбалска репрезентација|Македонската фудбалска репрезентација]] Ристовски го направил на [[10 август]] [[2011]] година, на натрпеварот против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]]. Својот прв погодок за репрезентацијата го постигнал на 11 јуни 2017, против [[Фудбалска репрезентација на Шпанија|Шпанија]], во поразот со 1-2 во [[Скопје]] во [[Квалификации за Светско првенство во фудбал 2018|квалификациите за Светското првенство 2018]]. ===Хронологија на репрезентативните настапи=== {{Репрезентативни настапи|MKD}} {{Cronopar|10-08-2011|Баку|AZE|0|1|MKD|-|Пријателска}} {{Cronopar|26-05-2012|Леирија|POR|0|0|MKD|-|Пријателска|}} {{Cronopar|15-08-2012|Скопје|MKD|1|0|LTU||Пријателска|13={{suboff|60}}}} {{Cronopar|16-10-2012|Скопје|MKD|1|0|SRB|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{subon|90+1}}}} {{Cronopar|06-02-2013|Скопје|MKD|3|0|DEN|-|Пријателска|}} {{Cronopar|26-03-2013|Брисел|BEL|1|0|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{suboff|70}}}} {{Cronopar|14-08-2013|Скопје|MKD|2|0|BUL|-|Пријателска}} {{Cronopar|06-09-2013|Скопје|MKD|2|1|WAL|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{yel|39}}}} {{Cronopar|10-09-2013|Скопје|MKD|1|2|SCO|-|Квалификации за Светско првенство|2014|}} {{Cronopar|11-10-2013|Кардиф|WAL|1|0|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2014|}} {{Cronopar|15-10-2013|Јагодина|SRB|5|1|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{yel|25}}}} {{Cronopar|08-09-2014|Валенсија|ESP|5|1|MKD|-|Квалификации за Евро|2016|13={{yel|14}}}} {{Cronopar|20-06-2014|Скопје|MKD|3|2|LUX|-|Квалификации за Евро|2016|13={{yel|26}}}} {{Cronopar|12-10-2014|Лавов|UKR|1|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|15-11-2014|Скопје|MKD|0|2|SVK|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|27-3-2015|Скопје|MKD|1|2|BLR|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|30-3-2015|Скопје|MKD|0|0|AUS|-|Пријателска|13={{subon|74}}}} {{Cronopar|5-9-2015|Луксембург|LUX|1|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016|13={{yel|40}}|14=Луксембург (град)}} {{Cronopar|12-10-2015|Борисов|BLR|0|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|12-11-2015|Скопје|MKD|4|1|MNE|-|Пријателска}} {{Cronopar|17-11-2015|Скопје|MKD|0|1|LBN|-|Пријателска|13={{suboff|69}}}} {{Cronofin|19|0}} == Клупска статистика == ''Статистиката е ажурирана на 25 февруари 2019.'' {| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;" |- !rowspan="2"|Сезона !rowspan="2"|Клуб !colspan="3"|Првенство !colspan="3"|Национален куп !colspan="3"|Континентален куп !colspan="3"|Останати купови !colspan="3"|Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- || [[ФК Кротоне сезона 2011-2012|2011-јан. 2012]] || {{знамеикона|Италија}} [[ФК Кротоне|Кротоне]] || [[Серија Б сезона 2011-2012|Б]] || 1 || 0 || [[Куп на Италија|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 2 || 0 |- || [[Фрозиноне Калчо сезона 2011-2012|јан.-јун. 2012]] || {{знамеикона|Италија}} [[Фрозиноне Калчо|Фрозиноне]] || [[Лега Про Прима дивизионе сезона 2011-2012|1Д]] || 12 || 0 || [[Coppa Italia|КИ]]+[[Coppa Italia Lega Pro 2011-2012|КИ-ЛП]] || - || - || - || - || - || - || - || - || 12 || 0 |- || [[ФК Бари сезона 2012-2013|2012-2013]] || |{{знамеикона|Италија}} [[ФК Бари|Бари]] || [[Серија Б сезона 2012-2013|Б]] || 20 || 0 || [[Coppa Italia|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || || - || 21 || 0 |- || [[УС Латина Калчо сезона 2013-2014|2013-2014]] || {{знамеикона|Италија}} [[УС Латина Калчо|Латина]] || [[Серија Б сезона 2013-2014|Б]] || 33+4<ref name=off>Плејоф.</ref> || 2+1<ref name=off/> || [[Coppa Italia|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 38 || 3 |- | [[ФК Парма сезона 2014-2015|2014-јан. 2015]] || {{знамеикона|Италија}} [[ФК Парма|Парма]] || [[Серија А сезона 2014-2015|А]] || 6 || 0 || [[Coppa Italia|КИ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 2 || 0 |- || [[УС Латина Калчо сезона 2014-2015|јан.-јун. 2015]] || {{знамеикона|Италија}} [[УС Латина Калчо|Латина]] || [[Серија Б 2014-2015|Б]] ||19|| 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2014-2015|КИ]] || - || - ||-|| - || - ||-|| - || - || 14 || 0 |- ! colspan="3" |Вкупно Латина !56 !3 ! !1 !0 ! !- !- ! !- !- !57 !3 |- |2015-2016 | rowspan="3" |{{знамеикона|Хрватска}} [[ХНК Риека|Риека]] |[[Прва фудбалска лига на Хрватска 2015-2016|1.ХНЛ]] |32 |0 |[[Фудбалски куп на Хрватска 2015-2016|КХ]] |5 |0 |[[Лига Европа 2015-2016|ЛЕ]] |1<ref name=":0">Во преелиминарните кола</ref> |0 | - | - | - |38 |0 |- |2016-2017 |[[Прва фудбалска лига на Хрватска 2016-2017|1.ХНЛ]] |32 |0 |[[Фудбалски куп на Хрватска 2016-2017|КХ]] |6 |1 |[[Лига Европа 2016-2017|ЛЕ]] |2<ref name=":0" /> |0 | - | - | - |40 |1 |- |2017-2018 |[[Прва фудбалска лига на Хрватска 2017-2018|1.ХНЛ]] |3 |0 | - | - | - |[[УЕФА Лига на шампиони 2017/2018|ЛШ]] |4<ref name=":0" /> |1 | | | |7 |1 |- ! colspan="3" |Вкупно Риека||67||0|| ||11||1||||7||1|| || - || - ||85||2 |- |[[ФК Спортинг Лисабон сезона 2017-2018|2017-2018]]|| rowspan="2" |{{знамеикона|PRT}} {{Fb team (N) Sporting Lisboa}} ||[[Примеира лига 2017-2018|ПЛ]]||8||0||[[Фудбалски куп на Португалија 2017-2018|КП]]+[[Лига куп на Португалија 2017-2018|ЛКП]]|| 7+1||0||[[УЕФА Лига на шампиони 2017/18|ЛШ]]+[[УЕФА Лига Европа 2017-2018|ЛЕ]]||4+3||0|| -|| -|| -||23||0 |- |[[ФК Спортинг Лисабон сезона 2018-2019|2018-2019]] || [[Примеира лига 2018-2019|ПЛ]]|| 10 || 0 ||[[Фудбалски куп на Португалија 2018-2019|КП]]+[[Лига куп на Португалија 2018-2019|ЛКП]]|| 2+3 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2018-2019|ЛЕ]]|| 3 || 0 || -|| -|| -|| 18 || 0 |- ! colspan="3" |Вкупно Спортинг Лисабон||18||0|| ||13||0||||10||0|| || - || - ||41||0 |- ! colspan="3" |Вкупно во кариерата ||189+4||3+1||||22||1||||14||1||||- ||- ||229||6 |} ==Титули== ==== {{знамеикона|Хрватска}} Риека==== *'''[[Прва Хрватска фудбалска лига|Прва ХНЛ]]''' (1) : 2016-2017 *'''[[Фудбалски куп на Хрватска|Куп на Хрватска]]''' (1) : 2016-2017 ==== {{знамеикона|Португалија}} Спортинг Лисабон==== *'''{{Трофеј-Лига куп на Португалија}} [[Лига куп на Португалија]]''' (2) : 2017-2018, 2018-2019. == Наводи == {{наводи|1}} == Надворешни врски == * [http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2948:stefan-ristovski&catid=22:national-team-players&Itemid=32 Профил на Macedonian Football] {{en}} * [http://www.transfermarkt.com/stefan-ristovski/profil/spieler/104466 Стефан Ристовски на transfermarkt.com] {{en}} * [http://int.soccerway.com/players/stefan-ristovski/131563/ Стефан Ристовски на soccerway] {{en}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ристовски, Стефан}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1992 година]] [[Категорија:Луѓе од Скопје]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалски дефанзивци]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Вардар (Скопје)]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Парма]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Кротоне]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Бари]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Латина]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Риека]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Спортинг Лисабон]] ib50yffpin10y062rvvk2uz5s5dkt4r 4803961 4803954 2022-08-20T20:41:00Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Стефан Ристовски | image = [[File:Ukro-Maki (14).jpg|200px]] | birth_date = {{Birth date and age|df=yes|1992|2|12}} | birth_place = [[Скопје]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = 1.80 м | currentclub = {{Fb team Dinamo Zagreb}} | clubnumber = 13 | agent = {{flagsport|ITA}} [[Леонардо Корси]] | position = [[Одбранбен играч (фудбал)|десен бек]] | youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team Vardar Skopje}} | years1 = 2008-2010 | clubs1 = {{Fb team Vardar Skopje}} | caps1 = 23 | goals1 = 1 | years2 = 2010-2015 | clubs2 = {{Fb team Parma}} | caps2 = 6 | goals2 = 0 | years3 = 2011-2012 | clubs3 = →{{Fb team Crotone}} | caps3 = 1 | goals3 = 0 | years4 = 2012 | clubs4 = →{{Fb team Frosinone}} | caps4 = 12 | goals4 = 0 | years5 = 2012-2013 | clubs5 = →{{Fb team Bari}} | caps5 = 18 | goals5 = 0 | years6 = 2013-2014 | clubs6 = →{{Fb team Latina}} | caps6 = 33 | goals6 = 2 | years7 = 2014-2015 | clubs7 = →{{Fb team Latina}} | caps7 = 19 | goals7 = 0 | years8 = 2015-2017 | clubs8 = {{Fb team Rijeka}} | caps8 = 67 | goals8 = 0 | years9 = 2017-2021 | clubs9 = {{Fb team Sporting Lisboa}} | caps9 = 52 | goals9 = 0 | years10 = 2021- | clubs10 = {{Fb team Dinamo Zagreb}} | caps10 = 8 | goals10 = 1 | nationalyears1 = 2008-2009 | nationalyears2 = 2009-2014 | nationalyears3 = 2011– | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 19 години|Македонија 19]] | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 21 година|Македонија 21]] | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps1 = 6 | nationalcaps2 = 20 | nationalcaps3 = 76 | nationalgoals1 = 0 | nationalgoals2 = 1 | nationalgoals3 = 2 | pcupdate = 19 август 2018 | ntupdate = 27 март 2018 }} '''Стефан Ристовски''' (роден на [[12 февруари]] [[1992]] во [[Скопје]], [[Македонија]]) — [[Македонија|македонски]] [[фудбал]]ер, играч од одбраната на [[ГНК Динамо Загреб|Динамо Загреб]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== ===Почетоци=== Ристовски ја започнал својата фудбалска кариера во својот роден крај [[Скопје]], во екипата на [[ФК Вардар|Вардар]] за која дебитирал со само 16 години.<ref>{{наведени вести|url=http://off.net.mk/offside/kec-u-dva/tiket-na-koloto-od-stefan-ristovski|title=Тикет на колото од Стефан Ристовски |publisher=Macedonian Football|author=|date=2010-10-28|accessdate=2010-10-28}}</ref> Во јануари [[2010]] година, на 17-годишна возраст потпишал петгодишен договор со италијанската [[ФК Парма|Парма]], но договорот не бил официјализиран додека играчот не наполнил 18 години.<ref>{{наведени вести|url=http://macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2489:ristovski-macedonia-has-many-future-football-stars&catid=13:international&Itemid=64|title=Ristovski: Macedonia has many future football stars |publisher=off.net.mk|author=|date=2012-05-12|accessdate=2014-10-15}}</ref><ref name="offnet">{{Наведена мрежна страница|url=https://off.net.mk/offside/fudbal/ristovski-prviot-sovet-po-greshkata-so-milan-mi-go-dade-krespo|title=Интервју со фудбалерот на Парма - Ристовски: Првиот совет по грешката со Милан ми го даде Креспо|publisher=off.net.mk|date=14 ноември 2014|accessdate=25 февруари 2019}}</ref> ===Парма и разни позајмици=== Ристовски и се прилкучил на Парма во 2010 година, каде играл за Примавера тимот. На [[6 јули]] [[2011]], Ристовски бил позајмен на второлигашот [[ФК Кротоне|Кротоне]] за кој дебитирал во натпревар од [[Фудбалски куп на Италија|Купот на Италија]] во кој неговиот тим загубил од [[ФК Болоња|Болоња]] со 4-2.<ref>[http://ekipa.mk/News.aspx?newsId=2920 Стефан Ристовски дебитираше за Кротоне]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Своето деби во [[Серија Б]], Ристовски го направил на 6 јануари [[2012]] година, влегувајќи во игра на местото на [[Антонио Мацота]] во 69-тата минута, во поразот на гостински терен од [[Бреша Калчо|Бреша]] со 3-0. Тоа бил неговиот единствен првенствен настап за Кротоне, а кон крајот на истиот месец бил позајмен на [[ФК Фрозиноне|Фрозиноне]] во [[Серија Ц1|Лега Про]].<ref>[http://www.ekipa.mk/News.aspx?newsId=5107 Стефан Ристовски на позајмица во Фрозиноне]</ref> Во екипата на Фрозиноне, тој бил редовен стартер во [[пролет]]ниот дел од сезоната, но клубот имал разочарувачка сезона завршувајќи на осмото место и надвор од борбата за влез во Серија Б. Откако ја завршил сезоната со Фрозиноне, во текот на летото, Стефан бил проследен на нова позајмица овојпат во екипата на [[ФК Бари|Бари]]. На [[25 август]] [[2012]] година го направил дебито за Бари во победата со 2-1 на домашен терен против [[ФК Читадела|Читадела]]. Сезоната ја завршил со 20 настапи (15 како стартер), без постигнат гол и заработил три жолти картони. Следната сезона (2013-2014) ја поминал на заем во новопромовираниот клуб [[УС Латина Калчо|Латина]] кој бил важна станица за Ристовски бидејќи бил стандарден во почетниот тим и имал можност да игра во континуитет и да се афирмира. Дебито во сино-црниот дрес го направил против [[ФК Авелино|Авелино]] на домашен терен (1-1) на [[31 август]] [[2013]] година. По доаѓањето во клубот на новиот тренер [[Роберто Бреда]], Ристовски станал стандарден првотимец по десната страна од теренот во формацијата [[3-4-1-2]], играјќи како бек-крило. Иако одбранбен играч, тој одлично се снашол на новата позиција и бил многу корисен и во нападот на својот тим по десната страна со опасни пробиви и центаршутеви, додека [[Масахуду Алхасан]] истото го правел по левата страна, па Латина имала повеќе постигнати голови по нафрлени топки од било кој друг клуб во лигата. На [[22 јануари]] [[2014]] година, Ристовски го постигнал својот прв гол во Серија Б во својата кариера, носејќи му победа на својот тим против [[ФК Емполи|Емполи]] во третата минута (93) од судиското продолжение со прецизен удар со [[глава]] одблиску на втората статива по нафрлената топка на Алхасан.<ref>{{наведени вести|url=http://www.datasport.it/calcio/2013-2014/serieb/empoli/serie-b-latina-empoli-2-1-gol-highlights-video.htm|title=Serie B: Latina-Empoli 2-1, gol e highlights. La squadra di Breda vince 2-1 al Francioni:Jefferson e Ristovski replicano al vantaggio dei toscani firmato da Tavano.|publisher=datasport.it|author=|date=2014-01-26|accessdate=2014-10-16}}</ref> Во следното коло по неговиот корнер во 61. минута, [[Марсело Котафава]] го постигнал водечкиот погодок во ремито 1-1 против Авелино.<ref>{{наведени вести|url=http://www.datasport.it/calcio/2013-2014/serieb/empoli/serie-b-latina-empoli-2-1-gol-highlights-video.htm|title=Serie B: Avelino-Latina 1-1, gol e highlights. Termina 1-1 l'anticipo della 23esima giornata:a Cottafava risponde Ciano nel finale|publisher=datasport.it|author=|date=2014-02-02|accessdate=2014-10-16}}</ref> Својот втор гол во сезоната го постигнал во победата со 4-1 над [[Новара Калчо|Новара]], исто така, на домашен терен. Со добрите игри во текот на оваа сезона, тој дал голем придонес за одличното трето место на Латина, но тимот за малку не успеал да избори влез во Серија А. Во финалето на плејофот, Латина била поразена од [[ФК Чезена|Чезена]] со вкупен резултат од 4-2, а Ристовски играл и во двата натпревари.<ref>{{наведени вести|url=http://www.ilfattoquotidiano.it/2014/06/19/il-cesena-torna-in-serie-a-dopo-due-anni-si-infrange-in-finale-il-sogno-del-latina/1033015/|title=Il Cesena torna in Serie A dopo due anni. Si infrange in finale il sogno del Latina|publisher=ilfattoquotidiano.it|author=Lorenzo Vendemiale |date=2014-06-19|accessdate=2014-10-17}}</ref> Сезоната ја завршил со 37 првенствени настапи (вклучувајќи го и плејофот), 3 гола и 3 асистенции и еден настап во [[Фудбалски куп на Италија 2013-2014|Купот на Италија]]. Летото [[2014]] година, Ристовски се вратил во [[ФК Парма|Парма]] и бил повикан за натпреварите од предсезонската турнеја. На [[31 август]], тој дебитирал во [[Серија А]] во поразот на гостувањето кај [[ФК Чезена|Чезена]] со 1-0, влегувајќи како замена на местото на [[Матија Касани]] во 82. минута.<ref name="offnet"/><ref>{{наведени вести|url=http://ekipa.mk/stefan-ristovski-debitirashe-vo-serija-parma-zagubi/|title=Стефан Ристовски дебитираше во Серија А, Парма загуби|publisher=http://ekipa.mk|author=|date=2014-08-31|accessdate=2014-10-16}}</ref> На тој начин, Ристовски станал четвртиот македонски фудбалер кој заиграл во Серија А, по [[Дарко Панчев]], [[Горан Пандев]] и [[Агим Ибраими]].<ref>{{наведени вести|url=http://sportmedia.mk/istoriski-moment-za-reprezentativetsot-stefan-ristovski-debitirashe-vo-serija-a/|title=Историски момент за репрезентативецот:Стефан Ристовски дебитираше во Серија А |publisher=sportmedia.mk|author=|date=2014-08-31|accessdate=2014-10-15}}</ref> Во следното коло, Ристовки дебитирал на домашен терен како стартер и го одиграл целиот натпревар во кој Парма загубила од [[ФК Милан|Милан]] со 4-5, но во 79. минута направил груба грешка, враќајќи ја топката назад кон својот голман, со што му дозволил на [[Жереми Менез]] да ги доведе ''росонерите'' во водство со 5-3.<ref name="offnet"/><ref>{{наведени вести|url=http://24fudbal.com.mk/vesti/11056/parma-milan-4-5-90-minuti-za-ristovski|title=Парма-Милан 4-5; 90 минути за Ристовски |author=|date=2014-09-15|accessdate=2014-10-16}}</ref> Откако не успеал да се избори за место во почетната постава на Парма, во јануари 2015, Ристовски се вратил во Латина на заем до крајот на сезоната 2014-2015.<ref>[http://www.uslatinacalcio.it/ristovski-e-shekiladze-sono-nerazzurri/ Ristovski e Shekiladze sono nerazzurri] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150111223730/http://www.uslatinacalcio.it/ristovski-e-shekiladze-sono-nerazzurri/ |data=11 gennaio 2015 }} uslatinacalcio.it</ref> Сезоната ја завршил со 6 настапи за Парма и 19 за Латина. ===Риека=== На 7 јули [[2015]] потпишал за екипата на [[Специја Калчо|Специја]], но веднаш бил позајмен на хрватската [[ХНК Риека|Риека]] до крајот на сезоната, како резултат на партнерските односи меѓу двата клуба и честата размена на играчи. Ристовски дебитирал за Риека на 19 јули 2015 во натпреварот против [[НК Славен Белупо|Славен Белупо]] (3-3), a својот прв гол за клубот го постигнал на 29 ноември 2016 во победата со 3-1 на гостувањето кај [[НК Локомотива Загреб|Локомотива Загреб]] во [[Фудбалски куп на Хрватска 2016-2017|Купот на Хрватска]].<ref>[https://www.gol.mk/fudbal/ristovski-so-gol-vo-pobedata-na-rijeka-za-plasman-vo-polufinaleto-od-kupot ВИДЕО: Ристовски со гол во победата на Ријека за пласман во полуфиналето од Купот] gol.mk</ref> Во сезоната 2016-2017, со клубот ги освоил [[Прва ХНЛ|хрватското првенство]] и [[Фудбалски куп на Хрватска|Купот на Хрватска]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.calciomercato.com/news/gli-occhi-della-serie-a-sulla-favola-rijeka-ecco-gli-uomini-merc-85354|title=Il Rijeka mette fine all'era della Dinamo Zagabria: ecco gli uomini mercato|publisher=Calciomercato.com {{!}} Tutte le news sul calcio in tempo reale|accessdate=1 јуни 2017}}</ref> ===Спортинг Лисабон=== [[Податотека:Stefan Ristovski playing for Sporting CP.jpg|thumb|right|Ристовски играјќи за [[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]].]] На 7 август [[2017]], Ристовски потпишал за [[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]].<ref>{{наведена изјава за печат|url=http://www.sporting.pt/pt/noticias/clube/comunicados/2017-08-07/comunicado-sporting-clube-de-portugal-futebol-sad|title=Comunicado por Stefan Ristovski |trans-title=Press release regarding Stefan Ristovski |date=7 August 2017|access-date=1 November 2017|publisher=Sporting CP|publication-place=Lisbon|language=pt}}</ref> Дебитирал во новиот дрес на 12 септември, во победата со 2-3 на гостувањето кај [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]] во натпрвар од [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]], влегувајќи од клупата за резерви во завршните минути од средбата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://it.uefa.com/uefachampionsleague/season=2018/matches/round=2000881/match=2021594/|title=UEFA Champions League - Olympiacos-Sporting CP|author=UEFA.com|website=UEFA.com|accessdate=13 септември 2017}}</ref> Во [[Примеира лига|првенството]] дебитирал на 5 ноември, играјќи како стартер во ремито 2-2 против [[ФК Брага|Брага]]. И покрај тоа што во првата сезона малку добивал простор за игра, следната сезона Ристовски станал прв избор на позицијата десен бек по заминувањето на [[Кристијано Пичини]]. Во Спортинг останал до почетокот на 2021 година и освоил два [[Лига куп на Португалија|Лига купа на Португалија]]. ===Динамо Загреб=== ==Репрезентативна кариера== Своето деби за [[Македонска фудбалска репрезентација|Македонската фудбалска репрезентација]] Ристовски го направил на [[10 август]] [[2011]] година, на натрпеварот против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]]. Својот прв погодок за репрезентацијата го постигнал на 11 јуни 2017, против [[Фудбалска репрезентација на Шпанија|Шпанија]], во поразот со 1-2 во [[Скопје]] во [[Квалификации за Светско првенство во фудбал 2018|квалификациите за Светското првенство 2018]]. ===Хронологија на репрезентативните настапи=== {{Репрезентативни настапи|MKD}} {{Cronopar|10-08-2011|Баку|AZE|0|1|MKD|-|Пријателска}} {{Cronopar|26-05-2012|Леирија|POR|0|0|MKD|-|Пријателска|}} {{Cronopar|15-08-2012|Скопје|MKD|1|0|LTU||Пријателска|13={{suboff|60}}}} {{Cronopar|16-10-2012|Скопје|MKD|1|0|SRB|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{subon|90+1}}}} {{Cronopar|06-02-2013|Скопје|MKD|3|0|DEN|-|Пријателска|}} {{Cronopar|26-03-2013|Брисел|BEL|1|0|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{suboff|70}}}} {{Cronopar|14-08-2013|Скопје|MKD|2|0|BUL|-|Пријателска}} {{Cronopar|06-09-2013|Скопје|MKD|2|1|WAL|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{yel|39}}}} {{Cronopar|10-09-2013|Скопје|MKD|1|2|SCO|-|Квалификации за Светско првенство|2014|}} {{Cronopar|11-10-2013|Кардиф|WAL|1|0|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2014|}} {{Cronopar|15-10-2013|Јагодина|SRB|5|1|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{yel|25}}}} {{Cronopar|08-09-2014|Валенсија|ESP|5|1|MKD|-|Квалификации за Евро|2016|13={{yel|14}}}} {{Cronopar|20-06-2014|Скопје|MKD|3|2|LUX|-|Квалификации за Евро|2016|13={{yel|26}}}} {{Cronopar|12-10-2014|Лавов|UKR|1|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|15-11-2014|Скопје|MKD|0|2|SVK|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|27-3-2015|Скопје|MKD|1|2|BLR|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|30-3-2015|Скопје|MKD|0|0|AUS|-|Пријателска|13={{subon|74}}}} {{Cronopar|5-9-2015|Луксембург|LUX|1|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016|13={{yel|40}}|14=Луксембург (град)}} {{Cronopar|12-10-2015|Борисов|BLR|0|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|12-11-2015|Скопје|MKD|4|1|MNE|-|Пријателска}} {{Cronopar|17-11-2015|Скопје|MKD|0|1|LBN|-|Пријателска|13={{suboff|69}}}} {{Cronofin|19|0}} == Клупска статистика == ''Статистиката е ажурирана на 25 февруари 2019.'' {| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;" |- !rowspan="2"|Сезона !rowspan="2"|Клуб !colspan="3"|Првенство !colspan="3"|Национален куп !colspan="3"|Континентален куп !colspan="3"|Останати купови !colspan="3"|Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- || [[ФК Кротоне сезона 2011-2012|2011-јан. 2012]] || {{знамеикона|Италија}} [[ФК Кротоне|Кротоне]] || [[Серија Б сезона 2011-2012|Б]] || 1 || 0 || [[Куп на Италија|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 2 || 0 |- || [[Фрозиноне Калчо сезона 2011-2012|јан.-јун. 2012]] || {{знамеикона|Италија}} [[Фрозиноне Калчо|Фрозиноне]] || [[Лега Про Прима дивизионе сезона 2011-2012|1Д]] || 12 || 0 || [[Coppa Italia|КИ]]+[[Coppa Italia Lega Pro 2011-2012|КИ-ЛП]] || - || - || - || - || - || - || - || - || 12 || 0 |- || [[ФК Бари сезона 2012-2013|2012-2013]] || |{{знамеикона|Италија}} [[ФК Бари|Бари]] || [[Серија Б сезона 2012-2013|Б]] || 20 || 0 || [[Coppa Italia|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || || - || 21 || 0 |- || [[УС Латина Калчо сезона 2013-2014|2013-2014]] || {{знамеикона|Италија}} [[УС Латина Калчо|Латина]] || [[Серија Б сезона 2013-2014|Б]] || 33+4<ref name=off>Плејоф.</ref> || 2+1<ref name=off/> || [[Coppa Italia|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 38 || 3 |- | [[ФК Парма сезона 2014-2015|2014-јан. 2015]] || {{знамеикона|Италија}} [[ФК Парма|Парма]] || [[Серија А сезона 2014-2015|А]] || 6 || 0 || [[Coppa Italia|КИ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 2 || 0 |- || [[УС Латина Калчо сезона 2014-2015|јан.-јун. 2015]] || {{знамеикона|Италија}} [[УС Латина Калчо|Латина]] || [[Серија Б 2014-2015|Б]] ||19|| 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2014-2015|КИ]] || - || - ||-|| - || - ||-|| - || - || 14 || 0 |- ! colspan="3" |Вкупно Латина !56 !3 ! !1 !0 ! !- !- ! !- !- !57 !3 |- |2015-2016 | rowspan="3" |{{знамеикона|Хрватска}} [[ХНК Риека|Риека]] |[[Прва фудбалска лига на Хрватска 2015-2016|1.ХНЛ]] |32 |0 |[[Фудбалски куп на Хрватска 2015-2016|КХ]] |5 |0 |[[Лига Европа 2015-2016|ЛЕ]] |1<ref name=":0">Во преелиминарните кола</ref> |0 | - | - | - |38 |0 |- |2016-2017 |[[Прва фудбалска лига на Хрватска 2016-2017|1.ХНЛ]] |32 |0 |[[Фудбалски куп на Хрватска 2016-2017|КХ]] |6 |1 |[[Лига Европа 2016-2017|ЛЕ]] |2<ref name=":0" /> |0 | - | - | - |40 |1 |- |2017-2018 |[[Прва фудбалска лига на Хрватска 2017-2018|1.ХНЛ]] |3 |0 | - | - | - |[[УЕФА Лига на шампиони 2017/2018|ЛШ]] |4<ref name=":0" /> |1 | | | |7 |1 |- ! colspan="3" |Вкупно Риека||67||0|| ||11||1||||7||1|| || - || - ||85||2 |- |[[ФК Спортинг Лисабон сезона 2017-2018|2017-2018]]|| rowspan="2" |{{знамеикона|PRT}} {{Fb team (N) Sporting Lisboa}} ||[[Примеира лига 2017-2018|ПЛ]]||8||0||[[Фудбалски куп на Португалија 2017-2018|КП]]+[[Лига куп на Португалија 2017-2018|ЛКП]]|| 7+1||0||[[УЕФА Лига на шампиони 2017/18|ЛШ]]+[[УЕФА Лига Европа 2017-2018|ЛЕ]]||4+3||0|| -|| -|| -||23||0 |- |[[ФК Спортинг Лисабон сезона 2018-2019|2018-2019]] || [[Примеира лига 2018-2019|ПЛ]]|| 10 || 0 ||[[Фудбалски куп на Португалија 2018-2019|КП]]+[[Лига куп на Португалија 2018-2019|ЛКП]]|| 2+3 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2018-2019|ЛЕ]]|| 3 || 0 || -|| -|| -|| 18 || 0 |- ! colspan="3" |Вкупно Спортинг Лисабон||18||0|| ||13||0||||10||0|| || - || - ||41||0 |- ! colspan="3" |Вкупно во кариерата ||189+4||3+1||||22||1||||14||1||||- ||- ||229||6 |} ==Титули== ==== {{знамеикона|Хрватска}} Риека==== *'''[[Прва Хрватска фудбалска лига|Прва ХНЛ]]''' : 1 : 2016-2017 *'''[[Фудбалски куп на Хрватска|Куп на Хрватска]]''' : 1 : 2016-2017 ==== {{знамеикона|Португалија}} Спортинг Лисабон==== *'''{{Трофеј-Лига куп на Португалија}} [[Лига куп на Португалија]]''' : 2 : 2017-2018, 2018-2019. == Наводи == {{наводи|1}} == Надворешни врски == * [http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2948:stefan-ristovski&catid=22:national-team-players&Itemid=32 Профил на Macedonian Football] {{en}} * [http://www.transfermarkt.com/stefan-ristovski/profil/spieler/104466 Стефан Ристовски на transfermarkt.com] {{en}} * [http://int.soccerway.com/players/stefan-ristovski/131563/ Стефан Ристовски на soccerway] {{en}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ристовски, Стефан}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1992 година]] [[Категорија:Луѓе од Скопје]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалски дефанзивци]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Вардар (Скопје)]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Парма]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Кротоне]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Бари]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Латина]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Риека]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Спортинг Лисабон]] gbb4u11mes3pwf2xbgscqh800cuyvu4 4803970 4803961 2022-08-20T20:50:27Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Стефан Ристовски | image = [[File:Ukro-Maki (14).jpg|200px]] | birth_date = {{Birth date and age|df=yes|1992|2|12}} | birth_place = [[Скопје]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = 1.80 м | currentclub = {{Fb team Dinamo Zagreb}} | clubnumber = 13 | agent = {{flagsport|ITA}} [[Леонардо Корси]] | position = [[Одбранбен играч (фудбал)|десен бек]] | youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team Vardar Skopje}} | years1 = 2008-2010 | clubs1 = {{Fb team Vardar Skopje}} | caps1 = 23 | goals1 = 1 | years2 = 2010-2015 | clubs2 = {{Fb team Parma}} | caps2 = 6 | goals2 = 0 | years3 = 2011-2012 | clubs3 = →{{Fb team Crotone}} | caps3 = 1 | goals3 = 0 | years4 = 2012 | clubs4 = →{{Fb team Frosinone}} | caps4 = 12 | goals4 = 0 | years5 = 2012-2013 | clubs5 = →{{Fb team Bari}} | caps5 = 18 | goals5 = 0 | years6 = 2013-2014 | clubs6 = →{{Fb team Latina}} | caps6 = 33 | goals6 = 2 | years7 = 2014-2015 | clubs7 = →{{Fb team Latina}} | caps7 = 19 | goals7 = 0 | years8 = 2015-2017 | clubs8 = {{Fb team Rijeka}} | caps8 = 67 | goals8 = 0 | years9 = 2017-2021 | clubs9 = {{Fb team Sporting Lisboa}} | caps9 = 52 | goals9 = 0 | years10 = 2021- | clubs10 = {{Fb team Dinamo Zagreb}} | caps10 = 8 | goals10 = 1 | nationalyears1 = 2008-2009 | nationalyears2 = 2009-2014 | nationalyears3 = 2011– | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 19 години|Македонија 19]] | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 21 година|Македонија 21]] | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps1 = 6 | nationalcaps2 = 20 | nationalcaps3 = 76 | nationalgoals1 = 0 | nationalgoals2 = 1 | nationalgoals3 = 2 | pcupdate = 19 август 2018 | ntupdate = 27 март 2018 }} '''Стефан Ристовски''' (роден на [[12 февруари]] [[1992]] во [[Скопје]], [[Македонија]]) — [[Македонија|македонски]] [[фудбал]]ер, играч од одбраната на [[ГНК Динамо Загреб|Динамо Загреб]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== ===Почетоци=== Ристовски ја започнал својата фудбалска кариера во својот роден крај [[Скопје]], во екипата на [[ФК Вардар|Вардар]] за која дебитирал со само 16 години.<ref>{{наведени вести|url=http://off.net.mk/offside/kec-u-dva/tiket-na-koloto-od-stefan-ristovski|title=Тикет на колото од Стефан Ристовски |publisher=Macedonian Football|author=|date=2010-10-28|accessdate=2010-10-28}}</ref> Во јануари [[2010]] година, на 17-годишна возраст потпишал петгодишен договор со италијанската [[ФК Парма|Парма]], но договорот не бил официјализиран додека играчот не наполнил 18 години.<ref>{{наведени вести|url=http://macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2489:ristovski-macedonia-has-many-future-football-stars&catid=13:international&Itemid=64|title=Ristovski: Macedonia has many future football stars |publisher=off.net.mk|author=|date=2012-05-12|accessdate=2014-10-15}}</ref><ref name="offnet">{{Наведена мрежна страница|url=https://off.net.mk/offside/fudbal/ristovski-prviot-sovet-po-greshkata-so-milan-mi-go-dade-krespo|title=Интервју со фудбалерот на Парма - Ристовски: Првиот совет по грешката со Милан ми го даде Креспо|publisher=off.net.mk|date=14 ноември 2014|accessdate=25 февруари 2019}}</ref> ===Парма и разни позајмици=== Ристовски и се прилкучил на Парма во 2010 година, каде играл за Примавера тимот. На [[6 јули]] [[2011]], Ристовски бил позајмен на второлигашот [[ФК Кротоне|Кротоне]] за кој дебитирал во натпревар од [[Фудбалски куп на Италија|Купот на Италија]] во кој неговиот тим загубил од [[ФК Болоња|Болоња]] со 4-2.<ref>[http://ekipa.mk/News.aspx?newsId=2920 Стефан Ристовски дебитираше за Кротоне]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Своето деби во [[Серија Б]], Ристовски го направил на 6 јануари [[2012]] година, влегувајќи во игра на местото на [[Антонио Мацота]] во 69-тата минута, во поразот на гостински терен од [[Бреша Калчо|Бреша]] со 3-0. Тоа бил неговиот единствен првенствен настап за Кротоне, а кон крајот на истиот месец бил позајмен на [[ФК Фрозиноне|Фрозиноне]] во [[Серија Ц1|Лега Про]].<ref>[http://www.ekipa.mk/News.aspx?newsId=5107 Стефан Ристовски на позајмица во Фрозиноне]</ref> Во екипата на Фрозиноне, тој бил редовен стартер во [[пролет]]ниот дел од сезоната, но клубот имал разочарувачка сезона завршувајќи на осмото место и надвор од борбата за влез во Серија Б. Откако ја завршил сезоната со Фрозиноне, во текот на летото, Стефан бил проследен на нова позајмица овојпат во екипата на [[ФК Бари|Бари]]. На [[25 август]] [[2012]] година го направил дебито за Бари во победата со 2-1 на домашен терен против [[ФК Читадела|Читадела]]. Сезоната ја завршил со 20 настапи (15 како стартер), без постигнат гол и заработил три жолти картони. Следната сезона (2013-2014) ја поминал на заем во новопромовираниот клуб [[УС Латина Калчо|Латина]] кој бил важна станица за Ристовски бидејќи бил стандарден во почетниот тим и имал можност да игра во континуитет и да се афирмира. Дебито во сино-црниот дрес го направил против [[ФК Авелино|Авелино]] на домашен терен (1-1) на [[31 август]] [[2013]] година. По доаѓањето во клубот на новиот тренер [[Роберто Бреда]], Ристовски станал стандарден првотимец по десната страна од теренот во формацијата [[3-4-1-2]], играјќи како бек-крило. Иако одбранбен играч, тој одлично се снашол на новата позиција и бил многу корисен и во нападот на својот тим по десната страна со опасни пробиви и центаршутеви, додека [[Масахуду Алхасан]] истото го правел по левата страна, па Латина имала повеќе постигнати голови по нафрлени топки од било кој друг клуб во лигата. На [[22 јануари]] [[2014]] година, Ристовски го постигнал својот прв гол во Серија Б во својата кариера, носејќи му победа на својот тим против [[ФК Емполи|Емполи]] во третата минута (93) од судиското продолжение со прецизен удар со [[глава]] одблиску на втората статива по нафрлената топка на Алхасан.<ref>{{наведени вести|url=http://www.datasport.it/calcio/2013-2014/serieb/empoli/serie-b-latina-empoli-2-1-gol-highlights-video.htm|title=Serie B: Latina-Empoli 2-1, gol e highlights. La squadra di Breda vince 2-1 al Francioni:Jefferson e Ristovski replicano al vantaggio dei toscani firmato da Tavano.|publisher=datasport.it|author=|date=2014-01-26|accessdate=2014-10-16}}</ref> Во следното коло по неговиот корнер во 61. минута, [[Марсело Котафава]] го постигнал водечкиот погодок во ремито 1-1 против Авелино.<ref>{{наведени вести|url=http://www.datasport.it/calcio/2013-2014/serieb/empoli/serie-b-latina-empoli-2-1-gol-highlights-video.htm|title=Serie B: Avelino-Latina 1-1, gol e highlights. Termina 1-1 l'anticipo della 23esima giornata:a Cottafava risponde Ciano nel finale|publisher=datasport.it|author=|date=2014-02-02|accessdate=2014-10-16}}</ref> Својот втор гол во сезоната го постигнал во победата со 4-1 над [[Новара Калчо|Новара]], исто така, на домашен терен. Со добрите игри во текот на оваа сезона, тој дал голем придонес за одличното трето место на Латина, но тимот за малку не успеал да избори влез во Серија А. Во финалето на плејофот, Латина била поразена од [[ФК Чезена|Чезена]] со вкупен резултат од 4-2, а Ристовски играл и во двата натпревари.<ref>{{наведени вести|url=http://www.ilfattoquotidiano.it/2014/06/19/il-cesena-torna-in-serie-a-dopo-due-anni-si-infrange-in-finale-il-sogno-del-latina/1033015/|title=Il Cesena torna in Serie A dopo due anni. Si infrange in finale il sogno del Latina|publisher=ilfattoquotidiano.it|author=Lorenzo Vendemiale |date=2014-06-19|accessdate=2014-10-17}}</ref> Сезоната ја завршил со 37 првенствени настапи (вклучувајќи го и плејофот), 3 гола и 3 асистенции и еден настап во [[Фудбалски куп на Италија 2013-2014|Купот на Италија]]. Летото [[2014]] година, Ристовски се вратил во [[ФК Парма|Парма]] и бил повикан за натпреварите од предсезонската турнеја. На [[31 август]], тој дебитирал во [[Серија А]] во поразот на гостувањето кај [[ФК Чезена|Чезена]] со 1-0, влегувајќи како замена на местото на [[Матија Касани]] во 82. минута.<ref name="offnet"/><ref>{{наведени вести|url=http://ekipa.mk/stefan-ristovski-debitirashe-vo-serija-parma-zagubi/|title=Стефан Ристовски дебитираше во Серија А, Парма загуби|publisher=http://ekipa.mk|author=|date=2014-08-31|accessdate=2014-10-16}}</ref> На тој начин, Ристовски станал четвртиот македонски фудбалер кој заиграл во Серија А, по [[Дарко Панчев]], [[Горан Пандев]] и [[Агим Ибраими]].<ref>{{наведени вести|url=http://sportmedia.mk/istoriski-moment-za-reprezentativetsot-stefan-ristovski-debitirashe-vo-serija-a/|title=Историски момент за репрезентативецот:Стефан Ристовски дебитираше во Серија А |publisher=sportmedia.mk|author=|date=2014-08-31|accessdate=2014-10-15}}</ref> Во следното коло, Ристовки дебитирал на домашен терен како стартер и го одиграл целиот натпревар во кој Парма загубила од [[ФК Милан|Милан]] со 4-5, но во 79. минута направил груба грешка, враќајќи ја топката назад кон својот голман, со што му дозволил на [[Жереми Менез]] да ги доведе ''росонерите'' во водство со 5-3.<ref name="offnet"/><ref>{{наведени вести|url=http://24fudbal.com.mk/vesti/11056/parma-milan-4-5-90-minuti-za-ristovski|title=Парма-Милан 4-5; 90 минути за Ристовски |author=|date=2014-09-15|accessdate=2014-10-16}}</ref> Откако не успеал да се избори за место во почетната постава на Парма, во јануари 2015, Ристовски се вратил во Латина на заем до крајот на сезоната 2014-2015.<ref>[http://www.uslatinacalcio.it/ristovski-e-shekiladze-sono-nerazzurri/ Ristovski e Shekiladze sono nerazzurri] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150111223730/http://www.uslatinacalcio.it/ristovski-e-shekiladze-sono-nerazzurri/ |data=11 gennaio 2015 }} uslatinacalcio.it</ref> Сезоната ја завршил со 6 настапи за Парма и 19 за Латина. ===Риека=== На 7 јули [[2015]] потпишал за екипата на [[Специја Калчо|Специја]], но веднаш бил позајмен на хрватската [[ХНК Риека|Риека]] до крајот на сезоната, како резултат на партнерските односи меѓу двата клуба и честата размена на играчи. Ристовски дебитирал за Риека на 19 јули 2015 во натпреварот против [[НК Славен Белупо|Славен Белупо]] (3-3), a својот прв гол за клубот го постигнал на 29 ноември 2016 во победата со 3-1 на гостувањето кај [[НК Локомотива Загреб|Локомотива Загреб]] во [[Фудбалски куп на Хрватска 2016-2017|Купот на Хрватска]].<ref>[https://www.gol.mk/fudbal/ristovski-so-gol-vo-pobedata-na-rijeka-za-plasman-vo-polufinaleto-od-kupot ВИДЕО: Ристовски со гол во победата на Ријека за пласман во полуфиналето од Купот] gol.mk</ref> Во сезоната 2016-2017, со клубот ги освоил [[Прва ХНЛ|хрватското првенство]] и [[Фудбалски куп на Хрватска|Купот на Хрватска]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.calciomercato.com/news/gli-occhi-della-serie-a-sulla-favola-rijeka-ecco-gli-uomini-merc-85354|title=Il Rijeka mette fine all'era della Dinamo Zagabria: ecco gli uomini mercato|publisher=Calciomercato.com {{!}} Tutte le news sul calcio in tempo reale|accessdate=1 јуни 2017}}</ref> ===Спортинг Лисабон=== [[Податотека:Stefan Ristovski playing for Sporting CP.jpg|thumb|right|Ристовски играјќи за [[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]].]] На 7 август [[2017]], Ристовски потпишал за [[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]].<ref>{{наведена изјава за печат|url=http://www.sporting.pt/pt/noticias/clube/comunicados/2017-08-07/comunicado-sporting-clube-de-portugal-futebol-sad|title=Comunicado por Stefan Ristovski |trans-title=Press release regarding Stefan Ristovski |date=7 August 2017|access-date=1 November 2017|publisher=Sporting CP|publication-place=Lisbon|language=pt}}</ref> Дебитирал во новиот дрес на 12 септември, во победата со 2-3 на гостувањето кај [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]] во натпрвар од [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]], влегувајќи од клупата за резерви во завршните минути од средбата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://it.uefa.com/uefachampionsleague/season=2018/matches/round=2000881/match=2021594/|title=UEFA Champions League - Olympiacos-Sporting CP|author=UEFA.com|website=UEFA.com|accessdate=13 септември 2017}}</ref> Во [[Примеира лига|првенството]] дебитирал на 5 ноември, играјќи како стартер во ремито 2-2 против [[ФК Брага|Брага]]. И покрај тоа што во првата сезона малку добивал простор за игра, следната сезона Ристовски станал прв избор на позицијата десен бек по заминувањето на [[Кристијано Пичини]]. Во Спортинг останал до почетокот на 2021 година и освоил два [[Лига куп на Португалија|Лига купа на Португалија]]. ===Динамо Загреб=== На 2 февруари 2021, Ристовски потпишал за [[ГНК Динамо Загреб|Динамо Загреб]] за непознат износ.<ref>[https://gnkdinamo.hr/hr/Novosti/Clanak/stefan-ristovski-potpisao-za-dinamo STEFAN RISTOVSKI POTPISAO ZA DINAMO!], GNK Dinamo Zagreb, објавено 2 февруари 2021, пристапено 20 август 2022</ref><ref>{{Cite web |last=Sepúlveda |first=Pedro |date=31 january 2021. |title=Ristovski vendido ao Dínamo Zagreb |url=https://sicnoticias.pt/especiais/mercado-de-transferencias/2021-01-31-Ristovski-vendido-ao-Dinamo-Zagreb |url-status=dead |access-date=2021-02-03 |website=SIC Notícias |archive-date=14 february 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210214163242/https://sicnoticias.pt/especiais/mercado-de-transferencias/2021-01-31-Ristovski-vendido-ao-Dinamo-Zagreb }}</ref> Дебитирал за ''модрите'' на 13 февруари во победата со 1-0 над [[НК Осиек|Осиек]] на [[Максимир]] во [[Прва ХНЛ 2020-2021|Прва ХНЛ]], но на тој натпревар добил два жолти картони и бил исклучен во 77-мата минута од натпреварот.<ref>[https://www.vecernji.hr/sport/uzivo-od-17-30-borba-za-vrh-hnl-a-povratak-bjelice-na-maksimir-po-vrh-tablice-1468712 Modri u drami srušili Osijek i ostali na vrhu: Gosti nisu iskoristili igrača više], [[Večernji list]], објавено 13 февруари 2021, пристапено 14 февруари 2021</ref> ==Репрезентативна кариера== Своето деби за [[Македонска фудбалска репрезентација|Македонската фудбалска репрезентација]] Ристовски го направил на [[10 август]] [[2011]] година, на натрпеварот против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]]. Својот прв погодок за репрезентацијата го постигнал на 11 јуни 2017, против [[Фудбалска репрезентација на Шпанија|Шпанија]], во поразот со 1-2 во [[Скопје]] во [[Квалификации за Светско првенство во фудбал 2018|квалификациите за Светското првенство 2018]]. ===Хронологија на репрезентативните настапи=== {{Репрезентативни настапи|MKD}} {{Cronopar|10-08-2011|Баку|AZE|0|1|MKD|-|Пријателска}} {{Cronopar|26-05-2012|Леирија|POR|0|0|MKD|-|Пријателска|}} {{Cronopar|15-08-2012|Скопје|MKD|1|0|LTU||Пријателска|13={{suboff|60}}}} {{Cronopar|16-10-2012|Скопје|MKD|1|0|SRB|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{subon|90+1}}}} {{Cronopar|06-02-2013|Скопје|MKD|3|0|DEN|-|Пријателска|}} {{Cronopar|26-03-2013|Брисел|BEL|1|0|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{suboff|70}}}} {{Cronopar|14-08-2013|Скопје|MKD|2|0|BUL|-|Пријателска}} {{Cronopar|06-09-2013|Скопје|MKD|2|1|WAL|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{yel|39}}}} {{Cronopar|10-09-2013|Скопје|MKD|1|2|SCO|-|Квалификации за Светско првенство|2014|}} {{Cronopar|11-10-2013|Кардиф|WAL|1|0|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2014|}} {{Cronopar|15-10-2013|Јагодина|SRB|5|1|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{yel|25}}}} {{Cronopar|08-09-2014|Валенсија|ESP|5|1|MKD|-|Квалификации за Евро|2016|13={{yel|14}}}} {{Cronopar|20-06-2014|Скопје|MKD|3|2|LUX|-|Квалификации за Евро|2016|13={{yel|26}}}} {{Cronopar|12-10-2014|Лавов|UKR|1|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|15-11-2014|Скопје|MKD|0|2|SVK|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|27-3-2015|Скопје|MKD|1|2|BLR|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|30-3-2015|Скопје|MKD|0|0|AUS|-|Пријателска|13={{subon|74}}}} {{Cronopar|5-9-2015|Луксембург|LUX|1|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016|13={{yel|40}}|14=Луксембург (град)}} {{Cronopar|12-10-2015|Борисов|BLR|0|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|12-11-2015|Скопје|MKD|4|1|MNE|-|Пријателска}} {{Cronopar|17-11-2015|Скопје|MKD|0|1|LBN|-|Пријателска|13={{suboff|69}}}} {{Cronofin|19|0}} == Клупска статистика == ''Статистиката е ажурирана на 25 февруари 2019.'' {| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;" |- !rowspan="2"|Сезона !rowspan="2"|Клуб !colspan="3"|Првенство !colspan="3"|Национален куп !colspan="3"|Континентален куп !colspan="3"|Останати купови !colspan="3"|Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- || [[ФК Кротоне сезона 2011-2012|2011-јан. 2012]] || {{знамеикона|Италија}} [[ФК Кротоне|Кротоне]] || [[Серија Б сезона 2011-2012|Б]] || 1 || 0 || [[Куп на Италија|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 2 || 0 |- || [[Фрозиноне Калчо сезона 2011-2012|јан.-јун. 2012]] || {{знамеикона|Италија}} [[Фрозиноне Калчо|Фрозиноне]] || [[Лега Про Прима дивизионе сезона 2011-2012|1Д]] || 12 || 0 || [[Coppa Italia|КИ]]+[[Coppa Italia Lega Pro 2011-2012|КИ-ЛП]] || - || - || - || - || - || - || - || - || 12 || 0 |- || [[ФК Бари сезона 2012-2013|2012-2013]] || |{{знамеикона|Италија}} [[ФК Бари|Бари]] || [[Серија Б сезона 2012-2013|Б]] || 20 || 0 || [[Coppa Italia|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || || - || 21 || 0 |- || [[УС Латина Калчо сезона 2013-2014|2013-2014]] || {{знамеикона|Италија}} [[УС Латина Калчо|Латина]] || [[Серија Б сезона 2013-2014|Б]] || 33+4<ref name=off>Плејоф.</ref> || 2+1<ref name=off/> || [[Coppa Italia|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 38 || 3 |- | [[ФК Парма сезона 2014-2015|2014-јан. 2015]] || {{знамеикона|Италија}} [[ФК Парма|Парма]] || [[Серија А сезона 2014-2015|А]] || 6 || 0 || [[Coppa Italia|КИ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 2 || 0 |- || [[УС Латина Калчо сезона 2014-2015|јан.-јун. 2015]] || {{знамеикона|Италија}} [[УС Латина Калчо|Латина]] || [[Серија Б 2014-2015|Б]] ||19|| 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2014-2015|КИ]] || - || - ||-|| - || - ||-|| - || - || 14 || 0 |- ! colspan="3" |Вкупно Латина !56 !3 ! !1 !0 ! !- !- ! !- !- !57 !3 |- |2015-2016 | rowspan="3" |{{знамеикона|Хрватска}} [[ХНК Риека|Риека]] |[[Прва фудбалска лига на Хрватска 2015-2016|1.ХНЛ]] |32 |0 |[[Фудбалски куп на Хрватска 2015-2016|КХ]] |5 |0 |[[Лига Европа 2015-2016|ЛЕ]] |1<ref name=":0">Во преелиминарните кола</ref> |0 | - | - | - |38 |0 |- |2016-2017 |[[Прва фудбалска лига на Хрватска 2016-2017|1.ХНЛ]] |32 |0 |[[Фудбалски куп на Хрватска 2016-2017|КХ]] |6 |1 |[[Лига Европа 2016-2017|ЛЕ]] |2<ref name=":0" /> |0 | - | - | - |40 |1 |- |2017-2018 |[[Прва фудбалска лига на Хрватска 2017-2018|1.ХНЛ]] |3 |0 | - | - | - |[[УЕФА Лига на шампиони 2017/2018|ЛШ]] |4<ref name=":0" /> |1 | | | |7 |1 |- ! colspan="3" |Вкупно Риека||67||0|| ||11||1||||7||1|| || - || - ||85||2 |- |[[ФК Спортинг Лисабон сезона 2017-2018|2017-2018]]|| rowspan="2" |{{знамеикона|PRT}} {{Fb team (N) Sporting Lisboa}} ||[[Примеира лига 2017-2018|ПЛ]]||8||0||[[Фудбалски куп на Португалија 2017-2018|КП]]+[[Лига куп на Португалија 2017-2018|ЛКП]]|| 7+1||0||[[УЕФА Лига на шампиони 2017/18|ЛШ]]+[[УЕФА Лига Европа 2017-2018|ЛЕ]]||4+3||0|| -|| -|| -||23||0 |- |[[ФК Спортинг Лисабон сезона 2018-2019|2018-2019]] || [[Примеира лига 2018-2019|ПЛ]]|| 10 || 0 ||[[Фудбалски куп на Португалија 2018-2019|КП]]+[[Лига куп на Португалија 2018-2019|ЛКП]]|| 2+3 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2018-2019|ЛЕ]]|| 3 || 0 || -|| -|| -|| 18 || 0 |- ! colspan="3" |Вкупно Спортинг Лисабон||18||0|| ||13||0||||10||0|| || - || - ||41||0 |- ! colspan="3" |Вкупно во кариерата ||189+4||3+1||||22||1||||14||1||||- ||- ||229||6 |} ==Титули== ==== {{знамеикона|Хрватска}} Риека==== *'''[[Прва Хрватска фудбалска лига|Прва ХНЛ]]''' : 1 : 2016-2017 *'''[[Фудбалски куп на Хрватска|Куп на Хрватска]]''' : 1 : 2016-2017 ==== {{знамеикона|Португалија}} Спортинг Лисабон==== *'''{{Трофеј-Лига куп на Португалија}} [[Лига куп на Португалија]]''' : 2 : 2017-2018, 2018-2019. == Наводи == {{наводи|1}} == Надворешни врски == * [http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2948:stefan-ristovski&catid=22:national-team-players&Itemid=32 Профил на Macedonian Football] {{en}} * [http://www.transfermarkt.com/stefan-ristovski/profil/spieler/104466 Стефан Ристовски на transfermarkt.com] {{en}} * [http://int.soccerway.com/players/stefan-ristovski/131563/ Стефан Ристовски на soccerway] {{en}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ристовски, Стефан}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1992 година]] [[Категорија:Луѓе од Скопје]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалски дефанзивци]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Вардар (Скопје)]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Парма]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Кротоне]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Бари]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Латина]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Риека]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Спортинг Лисабон]] 2hh7lmxn8qq3n5t0e6d9vxwo6w6qxwd 4803971 4803970 2022-08-20T20:51:30Z Carshalton 30527 /* Динамо Загреб */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Стефан Ристовски | image = [[File:Ukro-Maki (14).jpg|200px]] | birth_date = {{Birth date and age|df=yes|1992|2|12}} | birth_place = [[Скопје]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = 1.80 м | currentclub = {{Fb team Dinamo Zagreb}} | clubnumber = 13 | agent = {{flagsport|ITA}} [[Леонардо Корси]] | position = [[Одбранбен играч (фудбал)|десен бек]] | youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team Vardar Skopje}} | years1 = 2008-2010 | clubs1 = {{Fb team Vardar Skopje}} | caps1 = 23 | goals1 = 1 | years2 = 2010-2015 | clubs2 = {{Fb team Parma}} | caps2 = 6 | goals2 = 0 | years3 = 2011-2012 | clubs3 = →{{Fb team Crotone}} | caps3 = 1 | goals3 = 0 | years4 = 2012 | clubs4 = →{{Fb team Frosinone}} | caps4 = 12 | goals4 = 0 | years5 = 2012-2013 | clubs5 = →{{Fb team Bari}} | caps5 = 18 | goals5 = 0 | years6 = 2013-2014 | clubs6 = →{{Fb team Latina}} | caps6 = 33 | goals6 = 2 | years7 = 2014-2015 | clubs7 = →{{Fb team Latina}} | caps7 = 19 | goals7 = 0 | years8 = 2015-2017 | clubs8 = {{Fb team Rijeka}} | caps8 = 67 | goals8 = 0 | years9 = 2017-2021 | clubs9 = {{Fb team Sporting Lisboa}} | caps9 = 52 | goals9 = 0 | years10 = 2021- | clubs10 = {{Fb team Dinamo Zagreb}} | caps10 = 8 | goals10 = 1 | nationalyears1 = 2008-2009 | nationalyears2 = 2009-2014 | nationalyears3 = 2011– | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 19 години|Македонија 19]] | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 21 година|Македонија 21]] | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps1 = 6 | nationalcaps2 = 20 | nationalcaps3 = 76 | nationalgoals1 = 0 | nationalgoals2 = 1 | nationalgoals3 = 2 | pcupdate = 19 август 2018 | ntupdate = 27 март 2018 }} '''Стефан Ристовски''' (роден на [[12 февруари]] [[1992]] во [[Скопје]], [[Македонија]]) — [[Македонија|македонски]] [[фудбал]]ер, играч од одбраната на [[ГНК Динамо Загреб|Динамо Загреб]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== ===Почетоци=== Ристовски ја започнал својата фудбалска кариера во својот роден крај [[Скопје]], во екипата на [[ФК Вардар|Вардар]] за која дебитирал со само 16 години.<ref>{{наведени вести|url=http://off.net.mk/offside/kec-u-dva/tiket-na-koloto-od-stefan-ristovski|title=Тикет на колото од Стефан Ристовски |publisher=Macedonian Football|author=|date=2010-10-28|accessdate=2010-10-28}}</ref> Во јануари [[2010]] година, на 17-годишна возраст потпишал петгодишен договор со италијанската [[ФК Парма|Парма]], но договорот не бил официјализиран додека играчот не наполнил 18 години.<ref>{{наведени вести|url=http://macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2489:ristovski-macedonia-has-many-future-football-stars&catid=13:international&Itemid=64|title=Ristovski: Macedonia has many future football stars |publisher=off.net.mk|author=|date=2012-05-12|accessdate=2014-10-15}}</ref><ref name="offnet">{{Наведена мрежна страница|url=https://off.net.mk/offside/fudbal/ristovski-prviot-sovet-po-greshkata-so-milan-mi-go-dade-krespo|title=Интервју со фудбалерот на Парма - Ристовски: Првиот совет по грешката со Милан ми го даде Креспо|publisher=off.net.mk|date=14 ноември 2014|accessdate=25 февруари 2019}}</ref> ===Парма и разни позајмици=== Ристовски и се прилкучил на Парма во 2010 година, каде играл за Примавера тимот. На [[6 јули]] [[2011]], Ристовски бил позајмен на второлигашот [[ФК Кротоне|Кротоне]] за кој дебитирал во натпревар од [[Фудбалски куп на Италија|Купот на Италија]] во кој неговиот тим загубил од [[ФК Болоња|Болоња]] со 4-2.<ref>[http://ekipa.mk/News.aspx?newsId=2920 Стефан Ристовски дебитираше за Кротоне]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Своето деби во [[Серија Б]], Ристовски го направил на 6 јануари [[2012]] година, влегувајќи во игра на местото на [[Антонио Мацота]] во 69-тата минута, во поразот на гостински терен од [[Бреша Калчо|Бреша]] со 3-0. Тоа бил неговиот единствен првенствен настап за Кротоне, а кон крајот на истиот месец бил позајмен на [[ФК Фрозиноне|Фрозиноне]] во [[Серија Ц1|Лега Про]].<ref>[http://www.ekipa.mk/News.aspx?newsId=5107 Стефан Ристовски на позајмица во Фрозиноне]</ref> Во екипата на Фрозиноне, тој бил редовен стартер во [[пролет]]ниот дел од сезоната, но клубот имал разочарувачка сезона завршувајќи на осмото место и надвор од борбата за влез во Серија Б. Откако ја завршил сезоната со Фрозиноне, во текот на летото, Стефан бил проследен на нова позајмица овојпат во екипата на [[ФК Бари|Бари]]. На [[25 август]] [[2012]] година го направил дебито за Бари во победата со 2-1 на домашен терен против [[ФК Читадела|Читадела]]. Сезоната ја завршил со 20 настапи (15 како стартер), без постигнат гол и заработил три жолти картони. Следната сезона (2013-2014) ја поминал на заем во новопромовираниот клуб [[УС Латина Калчо|Латина]] кој бил важна станица за Ристовски бидејќи бил стандарден во почетниот тим и имал можност да игра во континуитет и да се афирмира. Дебито во сино-црниот дрес го направил против [[ФК Авелино|Авелино]] на домашен терен (1-1) на [[31 август]] [[2013]] година. По доаѓањето во клубот на новиот тренер [[Роберто Бреда]], Ристовски станал стандарден првотимец по десната страна од теренот во формацијата [[3-4-1-2]], играјќи како бек-крило. Иако одбранбен играч, тој одлично се снашол на новата позиција и бил многу корисен и во нападот на својот тим по десната страна со опасни пробиви и центаршутеви, додека [[Масахуду Алхасан]] истото го правел по левата страна, па Латина имала повеќе постигнати голови по нафрлени топки од било кој друг клуб во лигата. На [[22 јануари]] [[2014]] година, Ристовски го постигнал својот прв гол во Серија Б во својата кариера, носејќи му победа на својот тим против [[ФК Емполи|Емполи]] во третата минута (93) од судиското продолжение со прецизен удар со [[глава]] одблиску на втората статива по нафрлената топка на Алхасан.<ref>{{наведени вести|url=http://www.datasport.it/calcio/2013-2014/serieb/empoli/serie-b-latina-empoli-2-1-gol-highlights-video.htm|title=Serie B: Latina-Empoli 2-1, gol e highlights. La squadra di Breda vince 2-1 al Francioni:Jefferson e Ristovski replicano al vantaggio dei toscani firmato da Tavano.|publisher=datasport.it|author=|date=2014-01-26|accessdate=2014-10-16}}</ref> Во следното коло по неговиот корнер во 61. минута, [[Марсело Котафава]] го постигнал водечкиот погодок во ремито 1-1 против Авелино.<ref>{{наведени вести|url=http://www.datasport.it/calcio/2013-2014/serieb/empoli/serie-b-latina-empoli-2-1-gol-highlights-video.htm|title=Serie B: Avelino-Latina 1-1, gol e highlights. Termina 1-1 l'anticipo della 23esima giornata:a Cottafava risponde Ciano nel finale|publisher=datasport.it|author=|date=2014-02-02|accessdate=2014-10-16}}</ref> Својот втор гол во сезоната го постигнал во победата со 4-1 над [[Новара Калчо|Новара]], исто така, на домашен терен. Со добрите игри во текот на оваа сезона, тој дал голем придонес за одличното трето место на Латина, но тимот за малку не успеал да избори влез во Серија А. Во финалето на плејофот, Латина била поразена од [[ФК Чезена|Чезена]] со вкупен резултат од 4-2, а Ристовски играл и во двата натпревари.<ref>{{наведени вести|url=http://www.ilfattoquotidiano.it/2014/06/19/il-cesena-torna-in-serie-a-dopo-due-anni-si-infrange-in-finale-il-sogno-del-latina/1033015/|title=Il Cesena torna in Serie A dopo due anni. Si infrange in finale il sogno del Latina|publisher=ilfattoquotidiano.it|author=Lorenzo Vendemiale |date=2014-06-19|accessdate=2014-10-17}}</ref> Сезоната ја завршил со 37 првенствени настапи (вклучувајќи го и плејофот), 3 гола и 3 асистенции и еден настап во [[Фудбалски куп на Италија 2013-2014|Купот на Италија]]. Летото [[2014]] година, Ристовски се вратил во [[ФК Парма|Парма]] и бил повикан за натпреварите од предсезонската турнеја. На [[31 август]], тој дебитирал во [[Серија А]] во поразот на гостувањето кај [[ФК Чезена|Чезена]] со 1-0, влегувајќи како замена на местото на [[Матија Касани]] во 82. минута.<ref name="offnet"/><ref>{{наведени вести|url=http://ekipa.mk/stefan-ristovski-debitirashe-vo-serija-parma-zagubi/|title=Стефан Ристовски дебитираше во Серија А, Парма загуби|publisher=http://ekipa.mk|author=|date=2014-08-31|accessdate=2014-10-16}}</ref> На тој начин, Ристовски станал четвртиот македонски фудбалер кој заиграл во Серија А, по [[Дарко Панчев]], [[Горан Пандев]] и [[Агим Ибраими]].<ref>{{наведени вести|url=http://sportmedia.mk/istoriski-moment-za-reprezentativetsot-stefan-ristovski-debitirashe-vo-serija-a/|title=Историски момент за репрезентативецот:Стефан Ристовски дебитираше во Серија А |publisher=sportmedia.mk|author=|date=2014-08-31|accessdate=2014-10-15}}</ref> Во следното коло, Ристовки дебитирал на домашен терен како стартер и го одиграл целиот натпревар во кој Парма загубила од [[ФК Милан|Милан]] со 4-5, но во 79. минута направил груба грешка, враќајќи ја топката назад кон својот голман, со што му дозволил на [[Жереми Менез]] да ги доведе ''росонерите'' во водство со 5-3.<ref name="offnet"/><ref>{{наведени вести|url=http://24fudbal.com.mk/vesti/11056/parma-milan-4-5-90-minuti-za-ristovski|title=Парма-Милан 4-5; 90 минути за Ристовски |author=|date=2014-09-15|accessdate=2014-10-16}}</ref> Откако не успеал да се избори за место во почетната постава на Парма, во јануари 2015, Ристовски се вратил во Латина на заем до крајот на сезоната 2014-2015.<ref>[http://www.uslatinacalcio.it/ristovski-e-shekiladze-sono-nerazzurri/ Ristovski e Shekiladze sono nerazzurri] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150111223730/http://www.uslatinacalcio.it/ristovski-e-shekiladze-sono-nerazzurri/ |data=11 gennaio 2015 }} uslatinacalcio.it</ref> Сезоната ја завршил со 6 настапи за Парма и 19 за Латина. ===Риека=== На 7 јули [[2015]] потпишал за екипата на [[Специја Калчо|Специја]], но веднаш бил позајмен на хрватската [[ХНК Риека|Риека]] до крајот на сезоната, како резултат на партнерските односи меѓу двата клуба и честата размена на играчи. Ристовски дебитирал за Риека на 19 јули 2015 во натпреварот против [[НК Славен Белупо|Славен Белупо]] (3-3), a својот прв гол за клубот го постигнал на 29 ноември 2016 во победата со 3-1 на гостувањето кај [[НК Локомотива Загреб|Локомотива Загреб]] во [[Фудбалски куп на Хрватска 2016-2017|Купот на Хрватска]].<ref>[https://www.gol.mk/fudbal/ristovski-so-gol-vo-pobedata-na-rijeka-za-plasman-vo-polufinaleto-od-kupot ВИДЕО: Ристовски со гол во победата на Ријека за пласман во полуфиналето од Купот] gol.mk</ref> Во сезоната 2016-2017, со клубот ги освоил [[Прва ХНЛ|хрватското првенство]] и [[Фудбалски куп на Хрватска|Купот на Хрватска]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.calciomercato.com/news/gli-occhi-della-serie-a-sulla-favola-rijeka-ecco-gli-uomini-merc-85354|title=Il Rijeka mette fine all'era della Dinamo Zagabria: ecco gli uomini mercato|publisher=Calciomercato.com {{!}} Tutte le news sul calcio in tempo reale|accessdate=1 јуни 2017}}</ref> ===Спортинг Лисабон=== [[Податотека:Stefan Ristovski playing for Sporting CP.jpg|thumb|right|Ристовски играјќи за [[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]].]] На 7 август [[2017]], Ристовски потпишал за [[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]].<ref>{{наведена изјава за печат|url=http://www.sporting.pt/pt/noticias/clube/comunicados/2017-08-07/comunicado-sporting-clube-de-portugal-futebol-sad|title=Comunicado por Stefan Ristovski |trans-title=Press release regarding Stefan Ristovski |date=7 August 2017|access-date=1 November 2017|publisher=Sporting CP|publication-place=Lisbon|language=pt}}</ref> Дебитирал во новиот дрес на 12 септември, во победата со 2-3 на гостувањето кај [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]] во натпрвар од [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]], влегувајќи од клупата за резерви во завршните минути од средбата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://it.uefa.com/uefachampionsleague/season=2018/matches/round=2000881/match=2021594/|title=UEFA Champions League - Olympiacos-Sporting CP|author=UEFA.com|website=UEFA.com|accessdate=13 септември 2017}}</ref> Во [[Примеира лига|првенството]] дебитирал на 5 ноември, играјќи како стартер во ремито 2-2 против [[ФК Брага|Брага]]. И покрај тоа што во првата сезона малку добивал простор за игра, следната сезона Ристовски станал прв избор на позицијата десен бек по заминувањето на [[Кристијано Пичини]]. Во Спортинг останал до почетокот на 2021 година и освоил два [[Лига куп на Португалија|Лига купа на Португалија]]. ===Динамо Загреб=== На 2 февруари 2021, Ристовски потпишал за [[ГНК Динамо Загреб|Динамо Загреб]] за непознат износ.<ref>[https://gnkdinamo.hr/hr/Novosti/Clanak/stefan-ristovski-potpisao-za-dinamo STEFAN RISTOVSKI POTPISAO ZA DINAMO!], GNK Dinamo Zagreb, објавено 2 февруари 2021, пристапено 20 август 2022</ref><ref>{{Cite web |last=Sepúlveda |first=Pedro |date=31 january 2021. |title=Ristovski vendido ao Dínamo Zagreb |url=https://sicnoticias.pt/especiais/mercado-de-transferencias/2021-01-31-Ristovski-vendido-ao-Dinamo-Zagreb |url-status=dead |access-date=2021-02-03 |website=SIC Notícias |archive-date=14 february 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210214163242/https://sicnoticias.pt/especiais/mercado-de-transferencias/2021-01-31-Ristovski-vendido-ao-Dinamo-Zagreb }}</ref> Дебитирал за ''модрите'' на 13 февруари во победата со 1-0 над [[НК Осиек|Осиек]] на [[Стадион Максимир|Максимир]] во [[Прва ХНЛ 2020-2021|Прва ХНЛ]], но на тој натпревар добил два жолти картони и бил исклучен во 77-мата минута од натпреварот.<ref>[https://www.vecernji.hr/sport/uzivo-od-17-30-borba-za-vrh-hnl-a-povratak-bjelice-na-maksimir-po-vrh-tablice-1468712 Modri u drami srušili Osijek i ostali na vrhu: Gosti nisu iskoristili igrača više], [[Večernji list]], објавено 13 февруари 2021, пристапено 14 февруари 2021</ref> ==Репрезентативна кариера== Своето деби за [[Македонска фудбалска репрезентација|Македонската фудбалска репрезентација]] Ристовски го направил на [[10 август]] [[2011]] година, на натрпеварот против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]]. Својот прв погодок за репрезентацијата го постигнал на 11 јуни 2017, против [[Фудбалска репрезентација на Шпанија|Шпанија]], во поразот со 1-2 во [[Скопје]] во [[Квалификации за Светско првенство во фудбал 2018|квалификациите за Светското првенство 2018]]. ===Хронологија на репрезентативните настапи=== {{Репрезентативни настапи|MKD}} {{Cronopar|10-08-2011|Баку|AZE|0|1|MKD|-|Пријателска}} {{Cronopar|26-05-2012|Леирија|POR|0|0|MKD|-|Пријателска|}} {{Cronopar|15-08-2012|Скопје|MKD|1|0|LTU||Пријателска|13={{suboff|60}}}} {{Cronopar|16-10-2012|Скопје|MKD|1|0|SRB|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{subon|90+1}}}} {{Cronopar|06-02-2013|Скопје|MKD|3|0|DEN|-|Пријателска|}} {{Cronopar|26-03-2013|Брисел|BEL|1|0|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{suboff|70}}}} {{Cronopar|14-08-2013|Скопје|MKD|2|0|BUL|-|Пријателска}} {{Cronopar|06-09-2013|Скопје|MKD|2|1|WAL|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{yel|39}}}} {{Cronopar|10-09-2013|Скопје|MKD|1|2|SCO|-|Квалификации за Светско првенство|2014|}} {{Cronopar|11-10-2013|Кардиф|WAL|1|0|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2014|}} {{Cronopar|15-10-2013|Јагодина|SRB|5|1|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{yel|25}}}} {{Cronopar|08-09-2014|Валенсија|ESP|5|1|MKD|-|Квалификации за Евро|2016|13={{yel|14}}}} {{Cronopar|20-06-2014|Скопје|MKD|3|2|LUX|-|Квалификации за Евро|2016|13={{yel|26}}}} {{Cronopar|12-10-2014|Лавов|UKR|1|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|15-11-2014|Скопје|MKD|0|2|SVK|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|27-3-2015|Скопје|MKD|1|2|BLR|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|30-3-2015|Скопје|MKD|0|0|AUS|-|Пријателска|13={{subon|74}}}} {{Cronopar|5-9-2015|Луксембург|LUX|1|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016|13={{yel|40}}|14=Луксембург (град)}} {{Cronopar|12-10-2015|Борисов|BLR|0|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|12-11-2015|Скопје|MKD|4|1|MNE|-|Пријателска}} {{Cronopar|17-11-2015|Скопје|MKD|0|1|LBN|-|Пријателска|13={{suboff|69}}}} {{Cronofin|19|0}} == Клупска статистика == ''Статистиката е ажурирана на 25 февруари 2019.'' {| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;" |- !rowspan="2"|Сезона !rowspan="2"|Клуб !colspan="3"|Првенство !colspan="3"|Национален куп !colspan="3"|Континентален куп !colspan="3"|Останати купови !colspan="3"|Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- || [[ФК Кротоне сезона 2011-2012|2011-јан. 2012]] || {{знамеикона|Италија}} [[ФК Кротоне|Кротоне]] || [[Серија Б сезона 2011-2012|Б]] || 1 || 0 || [[Куп на Италија|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 2 || 0 |- || [[Фрозиноне Калчо сезона 2011-2012|јан.-јун. 2012]] || {{знамеикона|Италија}} [[Фрозиноне Калчо|Фрозиноне]] || [[Лега Про Прима дивизионе сезона 2011-2012|1Д]] || 12 || 0 || [[Coppa Italia|КИ]]+[[Coppa Italia Lega Pro 2011-2012|КИ-ЛП]] || - || - || - || - || - || - || - || - || 12 || 0 |- || [[ФК Бари сезона 2012-2013|2012-2013]] || |{{знамеикона|Италија}} [[ФК Бари|Бари]] || [[Серија Б сезона 2012-2013|Б]] || 20 || 0 || [[Coppa Italia|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || || - || 21 || 0 |- || [[УС Латина Калчо сезона 2013-2014|2013-2014]] || {{знамеикона|Италија}} [[УС Латина Калчо|Латина]] || [[Серија Б сезона 2013-2014|Б]] || 33+4<ref name=off>Плејоф.</ref> || 2+1<ref name=off/> || [[Coppa Italia|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 38 || 3 |- | [[ФК Парма сезона 2014-2015|2014-јан. 2015]] || {{знамеикона|Италија}} [[ФК Парма|Парма]] || [[Серија А сезона 2014-2015|А]] || 6 || 0 || [[Coppa Italia|КИ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 2 || 0 |- || [[УС Латина Калчо сезона 2014-2015|јан.-јун. 2015]] || {{знамеикона|Италија}} [[УС Латина Калчо|Латина]] || [[Серија Б 2014-2015|Б]] ||19|| 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2014-2015|КИ]] || - || - ||-|| - || - ||-|| - || - || 14 || 0 |- ! colspan="3" |Вкупно Латина !56 !3 ! !1 !0 ! !- !- ! !- !- !57 !3 |- |2015-2016 | rowspan="3" |{{знамеикона|Хрватска}} [[ХНК Риека|Риека]] |[[Прва фудбалска лига на Хрватска 2015-2016|1.ХНЛ]] |32 |0 |[[Фудбалски куп на Хрватска 2015-2016|КХ]] |5 |0 |[[Лига Европа 2015-2016|ЛЕ]] |1<ref name=":0">Во преелиминарните кола</ref> |0 | - | - | - |38 |0 |- |2016-2017 |[[Прва фудбалска лига на Хрватска 2016-2017|1.ХНЛ]] |32 |0 |[[Фудбалски куп на Хрватска 2016-2017|КХ]] |6 |1 |[[Лига Европа 2016-2017|ЛЕ]] |2<ref name=":0" /> |0 | - | - | - |40 |1 |- |2017-2018 |[[Прва фудбалска лига на Хрватска 2017-2018|1.ХНЛ]] |3 |0 | - | - | - |[[УЕФА Лига на шампиони 2017/2018|ЛШ]] |4<ref name=":0" /> |1 | | | |7 |1 |- ! colspan="3" |Вкупно Риека||67||0|| ||11||1||||7||1|| || - || - ||85||2 |- |[[ФК Спортинг Лисабон сезона 2017-2018|2017-2018]]|| rowspan="2" |{{знамеикона|PRT}} {{Fb team (N) Sporting Lisboa}} ||[[Примеира лига 2017-2018|ПЛ]]||8||0||[[Фудбалски куп на Португалија 2017-2018|КП]]+[[Лига куп на Португалија 2017-2018|ЛКП]]|| 7+1||0||[[УЕФА Лига на шампиони 2017/18|ЛШ]]+[[УЕФА Лига Европа 2017-2018|ЛЕ]]||4+3||0|| -|| -|| -||23||0 |- |[[ФК Спортинг Лисабон сезона 2018-2019|2018-2019]] || [[Примеира лига 2018-2019|ПЛ]]|| 10 || 0 ||[[Фудбалски куп на Португалија 2018-2019|КП]]+[[Лига куп на Португалија 2018-2019|ЛКП]]|| 2+3 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2018-2019|ЛЕ]]|| 3 || 0 || -|| -|| -|| 18 || 0 |- ! colspan="3" |Вкупно Спортинг Лисабон||18||0|| ||13||0||||10||0|| || - || - ||41||0 |- ! colspan="3" |Вкупно во кариерата ||189+4||3+1||||22||1||||14||1||||- ||- ||229||6 |} ==Титули== ==== {{знамеикона|Хрватска}} Риека==== *'''[[Прва Хрватска фудбалска лига|Прва ХНЛ]]''' : 1 : 2016-2017 *'''[[Фудбалски куп на Хрватска|Куп на Хрватска]]''' : 1 : 2016-2017 ==== {{знамеикона|Португалија}} Спортинг Лисабон==== *'''{{Трофеј-Лига куп на Португалија}} [[Лига куп на Португалија]]''' : 2 : 2017-2018, 2018-2019. == Наводи == {{наводи|1}} == Надворешни врски == * [http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2948:stefan-ristovski&catid=22:national-team-players&Itemid=32 Профил на Macedonian Football] {{en}} * [http://www.transfermarkt.com/stefan-ristovski/profil/spieler/104466 Стефан Ристовски на transfermarkt.com] {{en}} * [http://int.soccerway.com/players/stefan-ristovski/131563/ Стефан Ристовски на soccerway] {{en}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ристовски, Стефан}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1992 година]] [[Категорија:Луѓе од Скопје]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалски дефанзивци]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Вардар (Скопје)]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Парма]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Кротоне]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Бари]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Латина]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Риека]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Спортинг Лисабон]] ipsh1sbooitrybbcs50dbzay9h3zxrx 4804017 4803971 2022-08-20T21:57:20Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Стефан Ристовски | image = [[File:Ukro-Maki (14).jpg|200px]] | birth_date = {{Birth date and age|df=yes|1992|2|12}} | birth_place = [[Скопје]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = 1.80 м | currentclub = {{Fb team Dinamo Zagreb}} | clubnumber = 13 | agent = {{flagsport|ITA}} [[Леонардо Корси]] | position = [[Одбранбен играч (фудбал)|десен бек]] | youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team Vardar Skopje}} | years1 = 2008-2010 | clubs1 = {{Fb team Vardar Skopje}} | caps1 = 23 | goals1 = 1 | years2 = 2010-2015 | clubs2 = {{Fb team Parma}} | caps2 = 6 | goals2 = 0 | years3 = 2011-2012 | clubs3 = →{{Fb team Crotone}} | caps3 = 1 | goals3 = 0 | years4 = 2012 | clubs4 = →{{Fb team Frosinone}} | caps4 = 12 | goals4 = 0 | years5 = 2012-2013 | clubs5 = →{{Fb team Bari}} | caps5 = 18 | goals5 = 0 | years6 = 2013-2014 | clubs6 = →{{Fb team Latina}} | caps6 = 33 | goals6 = 2 | years7 = 2014-2015 | clubs7 = →{{Fb team Latina}} | caps7 = 19 | goals7 = 0 | years8 = 2015-2017 | clubs8 = {{Fb team Rijeka}} | caps8 = 67 | goals8 = 0 | years9 = 2017-2021 | clubs9 = {{Fb team Sporting Lisboa}} | caps9 = 52 | goals9 = 0 | years10 = 2021- | clubs10 = {{Fb team Dinamo Zagreb}} | caps10 = 8 | goals10 = 1 | nationalyears1 = 2008-2009 | nationalyears2 = 2009-2014 | nationalyears3 = 2011– | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 19 години|Македонија 19]] | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 21 година|Македонија 21]] | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps1 = 6 | nationalcaps2 = 20 | nationalcaps3 = 76 | nationalgoals1 = 0 | nationalgoals2 = 1 | nationalgoals3 = 2 | pcupdate = 19 август 2018 | ntupdate = 27 март 2018 }} '''Стефан Ристовски''' (роден на [[12 февруари]] [[1992]] во [[Скопје]], [[Македонија]]) — [[Македонија|македонски]] [[фудбал]]ер, играч од одбраната на [[ГНК Динамо Загреб|Динамо Загреб]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Биографија== Тој е постар брат на [[Милан Ристовски]], кој е исто така фудбалер и игра за [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== ===Почетоци=== Ристовски ја започнал својата фудбалска кариера во својот роден крај [[Скопје]], во екипата на [[ФК Вардар|Вардар]] за која дебитирал со само 16 години.<ref>{{наведени вести|url=http://off.net.mk/offside/kec-u-dva/tiket-na-koloto-od-stefan-ristovski|title=Тикет на колото од Стефан Ристовски |publisher=Macedonian Football|author=|date=2010-10-28|accessdate=2010-10-28}}</ref> Во јануари [[2010]] година, на 17-годишна возраст потпишал петгодишен договор со италијанската [[ФК Парма|Парма]], но договорот не бил официјализиран додека играчот не наполнил 18 години.<ref>{{наведени вести|url=http://macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2489:ristovski-macedonia-has-many-future-football-stars&catid=13:international&Itemid=64|title=Ristovski: Macedonia has many future football stars |publisher=off.net.mk|author=|date=2012-05-12|accessdate=2014-10-15}}</ref><ref name="offnet">{{Наведена мрежна страница|url=https://off.net.mk/offside/fudbal/ristovski-prviot-sovet-po-greshkata-so-milan-mi-go-dade-krespo|title=Интервју со фудбалерот на Парма - Ристовски: Првиот совет по грешката со Милан ми го даде Креспо|publisher=off.net.mk|date=14 ноември 2014|accessdate=25 февруари 2019}}</ref> ===Парма и разни позајмици=== Ристовски и се прилкучил на Парма во 2010 година, каде играл за Примавера тимот. На [[6 јули]] [[2011]], Ристовски бил позајмен на второлигашот [[ФК Кротоне|Кротоне]] за кој дебитирал во натпревар од [[Фудбалски куп на Италија|Купот на Италија]] во кој неговиот тим загубил од [[ФК Болоња|Болоња]] со 4-2.<ref>[http://ekipa.mk/News.aspx?newsId=2920 Стефан Ристовски дебитираше за Кротоне]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Своето деби во [[Серија Б]], Ристовски го направил на 6 јануари [[2012]] година, влегувајќи во игра на местото на [[Антонио Мацота]] во 69-тата минута, во поразот на гостински терен од [[Бреша Калчо|Бреша]] со 3-0. Тоа бил неговиот единствен првенствен настап за Кротоне, а кон крајот на истиот месец бил позајмен на [[ФК Фрозиноне|Фрозиноне]] во [[Серија Ц1|Лега Про]].<ref>[http://www.ekipa.mk/News.aspx?newsId=5107 Стефан Ристовски на позајмица во Фрозиноне]</ref> Во екипата на Фрозиноне, тој бил редовен стартер во [[пролет]]ниот дел од сезоната, но клубот имал разочарувачка сезона завршувајќи на осмото место и надвор од борбата за влез во Серија Б. Откако ја завршил сезоната со Фрозиноне, во текот на летото, Стефан бил проследен на нова позајмица овојпат во екипата на [[ФК Бари|Бари]]. На [[25 август]] [[2012]] година го направил дебито за Бари во победата со 2-1 на домашен терен против [[ФК Читадела|Читадела]]. Сезоната ја завршил со 20 настапи (15 како стартер), без постигнат гол и заработил три жолти картони. Следната сезона (2013-2014) ја поминал на заем во новопромовираниот клуб [[УС Латина Калчо|Латина]] кој бил важна станица за Ристовски бидејќи бил стандарден во почетниот тим и имал можност да игра во континуитет и да се афирмира. Дебито во сино-црниот дрес го направил против [[ФК Авелино|Авелино]] на домашен терен (1-1) на [[31 август]] [[2013]] година. По доаѓањето во клубот на новиот тренер [[Роберто Бреда]], Ристовски станал стандарден првотимец по десната страна од теренот во формацијата [[3-4-1-2]], играјќи како бек-крило. Иако одбранбен играч, тој одлично се снашол на новата позиција и бил многу корисен и во нападот на својот тим по десната страна со опасни пробиви и центаршутеви, додека [[Масахуду Алхасан]] истото го правел по левата страна, па Латина имала повеќе постигнати голови по нафрлени топки од било кој друг клуб во лигата. На [[22 јануари]] [[2014]] година, Ристовски го постигнал својот прв гол во Серија Б во својата кариера, носејќи му победа на својот тим против [[ФК Емполи|Емполи]] во третата минута (93) од судиското продолжение со прецизен удар со [[глава]] одблиску на втората статива по нафрлената топка на Алхасан.<ref>{{наведени вести|url=http://www.datasport.it/calcio/2013-2014/serieb/empoli/serie-b-latina-empoli-2-1-gol-highlights-video.htm|title=Serie B: Latina-Empoli 2-1, gol e highlights. La squadra di Breda vince 2-1 al Francioni:Jefferson e Ristovski replicano al vantaggio dei toscani firmato da Tavano.|publisher=datasport.it|author=|date=2014-01-26|accessdate=2014-10-16}}</ref> Во следното коло по неговиот корнер во 61. минута, [[Марсело Котафава]] го постигнал водечкиот погодок во ремито 1-1 против Авелино.<ref>{{наведени вести|url=http://www.datasport.it/calcio/2013-2014/serieb/empoli/serie-b-latina-empoli-2-1-gol-highlights-video.htm|title=Serie B: Avelino-Latina 1-1, gol e highlights. Termina 1-1 l'anticipo della 23esima giornata:a Cottafava risponde Ciano nel finale|publisher=datasport.it|author=|date=2014-02-02|accessdate=2014-10-16}}</ref> Својот втор гол во сезоната го постигнал во победата со 4-1 над [[Новара Калчо|Новара]], исто така, на домашен терен. Со добрите игри во текот на оваа сезона, тој дал голем придонес за одличното трето место на Латина, но тимот за малку не успеал да избори влез во Серија А. Во финалето на плејофот, Латина била поразена од [[ФК Чезена|Чезена]] со вкупен резултат од 4-2, а Ристовски играл и во двата натпревари.<ref>{{наведени вести|url=http://www.ilfattoquotidiano.it/2014/06/19/il-cesena-torna-in-serie-a-dopo-due-anni-si-infrange-in-finale-il-sogno-del-latina/1033015/|title=Il Cesena torna in Serie A dopo due anni. Si infrange in finale il sogno del Latina|publisher=ilfattoquotidiano.it|author=Lorenzo Vendemiale |date=2014-06-19|accessdate=2014-10-17}}</ref> Сезоната ја завршил со 37 првенствени настапи (вклучувајќи го и плејофот), 3 гола и 3 асистенции и еден настап во [[Фудбалски куп на Италија 2013-2014|Купот на Италија]]. Летото [[2014]] година, Ристовски се вратил во [[ФК Парма|Парма]] и бил повикан за натпреварите од предсезонската турнеја. На [[31 август]], тој дебитирал во [[Серија А]] во поразот на гостувањето кај [[ФК Чезена|Чезена]] со 1-0, влегувајќи како замена на местото на [[Матија Касани]] во 82. минута.<ref name="offnet"/><ref>{{наведени вести|url=http://ekipa.mk/stefan-ristovski-debitirashe-vo-serija-parma-zagubi/|title=Стефан Ристовски дебитираше во Серија А, Парма загуби|publisher=http://ekipa.mk|author=|date=2014-08-31|accessdate=2014-10-16}}</ref> На тој начин, Ристовски станал четвртиот македонски фудбалер кој заиграл во Серија А, по [[Дарко Панчев]], [[Горан Пандев]] и [[Агим Ибраими]].<ref>{{наведени вести|url=http://sportmedia.mk/istoriski-moment-za-reprezentativetsot-stefan-ristovski-debitirashe-vo-serija-a/|title=Историски момент за репрезентативецот:Стефан Ристовски дебитираше во Серија А |publisher=sportmedia.mk|author=|date=2014-08-31|accessdate=2014-10-15}}</ref> Во следното коло, Ристовки дебитирал на домашен терен како стартер и го одиграл целиот натпревар во кој Парма загубила од [[ФК Милан|Милан]] со 4-5, но во 79. минута направил груба грешка, враќајќи ја топката назад кон својот голман, со што му дозволил на [[Жереми Менез]] да ги доведе ''росонерите'' во водство со 5-3.<ref name="offnet"/><ref>{{наведени вести|url=http://24fudbal.com.mk/vesti/11056/parma-milan-4-5-90-minuti-za-ristovski|title=Парма-Милан 4-5; 90 минути за Ристовски |author=|date=2014-09-15|accessdate=2014-10-16}}</ref> Откако не успеал да се избори за место во почетната постава на Парма, во јануари 2015, Ристовски се вратил во Латина на заем до крајот на сезоната 2014-2015.<ref>[http://www.uslatinacalcio.it/ristovski-e-shekiladze-sono-nerazzurri/ Ristovski e Shekiladze sono nerazzurri] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150111223730/http://www.uslatinacalcio.it/ristovski-e-shekiladze-sono-nerazzurri/ |data=11 gennaio 2015 }} uslatinacalcio.it</ref> Сезоната ја завршил со 6 настапи за Парма и 19 за Латина. ===Риека=== На 7 јули [[2015]] потпишал за екипата на [[Специја Калчо|Специја]], но веднаш бил позајмен на хрватската [[ХНК Риека|Риека]] до крајот на сезоната, како резултат на партнерските односи меѓу двата клуба и честата размена на играчи. Ристовски дебитирал за Риека на 19 јули 2015 во натпреварот против [[НК Славен Белупо|Славен Белупо]] (3-3), a својот прв гол за клубот го постигнал на 29 ноември 2016 во победата со 3-1 на гостувањето кај [[НК Локомотива Загреб|Локомотива Загреб]] во [[Фудбалски куп на Хрватска 2016-2017|Купот на Хрватска]].<ref>[https://www.gol.mk/fudbal/ristovski-so-gol-vo-pobedata-na-rijeka-za-plasman-vo-polufinaleto-od-kupot ВИДЕО: Ристовски со гол во победата на Ријека за пласман во полуфиналето од Купот] gol.mk</ref> Во сезоната 2016-2017, со клубот ги освоил [[Прва ХНЛ|хрватското првенство]] и [[Фудбалски куп на Хрватска|Купот на Хрватска]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.calciomercato.com/news/gli-occhi-della-serie-a-sulla-favola-rijeka-ecco-gli-uomini-merc-85354|title=Il Rijeka mette fine all'era della Dinamo Zagabria: ecco gli uomini mercato|publisher=Calciomercato.com {{!}} Tutte le news sul calcio in tempo reale|accessdate=1 јуни 2017}}</ref> ===Спортинг Лисабон=== [[Податотека:Stefan Ristovski playing for Sporting CP.jpg|thumb|right|Ристовски играјќи за [[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]].]] На 7 август [[2017]], Ристовски потпишал за [[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]].<ref>{{наведена изјава за печат|url=http://www.sporting.pt/pt/noticias/clube/comunicados/2017-08-07/comunicado-sporting-clube-de-portugal-futebol-sad|title=Comunicado por Stefan Ristovski |trans-title=Press release regarding Stefan Ristovski |date=7 August 2017|access-date=1 November 2017|publisher=Sporting CP|publication-place=Lisbon|language=pt}}</ref> Дебитирал во новиот дрес на 12 септември, во победата со 2-3 на гостувањето кај [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]] во натпрвар од [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]], влегувајќи од клупата за резерви во завршните минути од средбата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://it.uefa.com/uefachampionsleague/season=2018/matches/round=2000881/match=2021594/|title=UEFA Champions League - Olympiacos-Sporting CP|author=UEFA.com|website=UEFA.com|accessdate=13 септември 2017}}</ref> Во [[Примеира лига|првенството]] дебитирал на 5 ноември, играјќи како стартер во ремито 2-2 против [[ФК Брага|Брага]]. И покрај тоа што во првата сезона малку добивал простор за игра, следната сезона Ристовски станал прв избор на позицијата десен бек по заминувањето на [[Кристијано Пичини]]. Во Спортинг останал до почетокот на 2021 година и освоил два [[Лига куп на Португалија|Лига купа на Португалија]]. ===Динамо Загреб=== На 2 февруари 2021, Ристовски потпишал за [[ГНК Динамо Загреб|Динамо Загреб]] за непознат износ.<ref>[https://gnkdinamo.hr/hr/Novosti/Clanak/stefan-ristovski-potpisao-za-dinamo STEFAN RISTOVSKI POTPISAO ZA DINAMO!], GNK Dinamo Zagreb, објавено 2 февруари 2021, пристапено 20 август 2022</ref><ref>{{Cite web |last=Sepúlveda |first=Pedro |date=31 january 2021. |title=Ristovski vendido ao Dínamo Zagreb |url=https://sicnoticias.pt/especiais/mercado-de-transferencias/2021-01-31-Ristovski-vendido-ao-Dinamo-Zagreb |url-status=dead |access-date=2021-02-03 |website=SIC Notícias |archive-date=14 february 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210214163242/https://sicnoticias.pt/especiais/mercado-de-transferencias/2021-01-31-Ristovski-vendido-ao-Dinamo-Zagreb }}</ref> Дебитирал за ''модрите'' на 13 февруари во победата со 1-0 над [[НК Осиек|Осиек]] на [[Стадион Максимир|Максимир]] во [[Прва ХНЛ 2020-2021|Прва ХНЛ]], но на тој натпревар добил два жолти картони и бил исклучен во 77-мата минута од натпреварот.<ref>[https://www.vecernji.hr/sport/uzivo-od-17-30-borba-za-vrh-hnl-a-povratak-bjelice-na-maksimir-po-vrh-tablice-1468712 Modri u drami srušili Osijek i ostali na vrhu: Gosti nisu iskoristili igrača više], [[Večernji list]], објавено 13 февруари 2021, пристапено 14 февруари 2021</ref> ==Репрезентативна кариера== Своето деби за [[Македонска фудбалска репрезентација|Македонската фудбалска репрезентација]] Ристовски го направил на [[10 август]] [[2011]] година, на натрпеварот против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]]. Својот прв погодок за репрезентацијата го постигнал на 11 јуни 2017, против [[Фудбалска репрезентација на Шпанија|Шпанија]], во поразот со 1-2 во [[Скопје]] во [[Квалификации за Светско првенство во фудбал 2018|квалификациите за Светското првенство 2018]]. ===Хронологија на репрезентативните настапи=== {{Репрезентативни настапи|MKD}} {{Cronopar|10-08-2011|Баку|AZE|0|1|MKD|-|Пријателска}} {{Cronopar|26-05-2012|Леирија|POR|0|0|MKD|-|Пријателска|}} {{Cronopar|15-08-2012|Скопје|MKD|1|0|LTU||Пријателска|13={{suboff|60}}}} {{Cronopar|16-10-2012|Скопје|MKD|1|0|SRB|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{subon|90+1}}}} {{Cronopar|06-02-2013|Скопје|MKD|3|0|DEN|-|Пријателска|}} {{Cronopar|26-03-2013|Брисел|BEL|1|0|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{suboff|70}}}} {{Cronopar|14-08-2013|Скопје|MKD|2|0|BUL|-|Пријателска}} {{Cronopar|06-09-2013|Скопје|MKD|2|1|WAL|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{yel|39}}}} {{Cronopar|10-09-2013|Скопје|MKD|1|2|SCO|-|Квалификации за Светско првенство|2014|}} {{Cronopar|11-10-2013|Кардиф|WAL|1|0|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2014|}} {{Cronopar|15-10-2013|Јагодина|SRB|5|1|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{yel|25}}}} {{Cronopar|08-09-2014|Валенсија|ESP|5|1|MKD|-|Квалификации за Евро|2016|13={{yel|14}}}} {{Cronopar|20-06-2014|Скопје|MKD|3|2|LUX|-|Квалификации за Евро|2016|13={{yel|26}}}} {{Cronopar|12-10-2014|Лавов|UKR|1|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|15-11-2014|Скопје|MKD|0|2|SVK|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|27-3-2015|Скопје|MKD|1|2|BLR|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|30-3-2015|Скопје|MKD|0|0|AUS|-|Пријателска|13={{subon|74}}}} {{Cronopar|5-9-2015|Луксембург|LUX|1|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016|13={{yel|40}}|14=Луксембург (град)}} {{Cronopar|12-10-2015|Борисов|BLR|0|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|12-11-2015|Скопје|MKD|4|1|MNE|-|Пријателска}} {{Cronopar|17-11-2015|Скопје|MKD|0|1|LBN|-|Пријателска|13={{suboff|69}}}} {{Cronofin|19|0}} == Клупска статистика == ''Статистиката е ажурирана на 25 февруари 2019.'' {| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;" |- !rowspan="2"|Сезона !rowspan="2"|Клуб !colspan="3"|Првенство !colspan="3"|Национален куп !colspan="3"|Континентален куп !colspan="3"|Останати купови !colspan="3"|Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- || [[ФК Кротоне сезона 2011-2012|2011-јан. 2012]] || {{знамеикона|Италија}} [[ФК Кротоне|Кротоне]] || [[Серија Б сезона 2011-2012|Б]] || 1 || 0 || [[Куп на Италија|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 2 || 0 |- || [[Фрозиноне Калчо сезона 2011-2012|јан.-јун. 2012]] || {{знамеикона|Италија}} [[Фрозиноне Калчо|Фрозиноне]] || [[Лега Про Прима дивизионе сезона 2011-2012|1Д]] || 12 || 0 || [[Coppa Italia|КИ]]+[[Coppa Italia Lega Pro 2011-2012|КИ-ЛП]] || - || - || - || - || - || - || - || - || 12 || 0 |- || [[ФК Бари сезона 2012-2013|2012-2013]] || |{{знамеикона|Италија}} [[ФК Бари|Бари]] || [[Серија Б сезона 2012-2013|Б]] || 20 || 0 || [[Coppa Italia|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || || - || 21 || 0 |- || [[УС Латина Калчо сезона 2013-2014|2013-2014]] || {{знамеикона|Италија}} [[УС Латина Калчо|Латина]] || [[Серија Б сезона 2013-2014|Б]] || 33+4<ref name=off>Плејоф.</ref> || 2+1<ref name=off/> || [[Coppa Italia|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 38 || 3 |- | [[ФК Парма сезона 2014-2015|2014-јан. 2015]] || {{знамеикона|Италија}} [[ФК Парма|Парма]] || [[Серија А сезона 2014-2015|А]] || 6 || 0 || [[Coppa Italia|КИ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 2 || 0 |- || [[УС Латина Калчо сезона 2014-2015|јан.-јун. 2015]] || {{знамеикона|Италија}} [[УС Латина Калчо|Латина]] || [[Серија Б 2014-2015|Б]] ||19|| 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2014-2015|КИ]] || - || - ||-|| - || - ||-|| - || - || 14 || 0 |- ! colspan="3" |Вкупно Латина !56 !3 ! !1 !0 ! !- !- ! !- !- !57 !3 |- |2015-2016 | rowspan="3" |{{знамеикона|Хрватска}} [[ХНК Риека|Риека]] |[[Прва фудбалска лига на Хрватска 2015-2016|1.ХНЛ]] |32 |0 |[[Фудбалски куп на Хрватска 2015-2016|КХ]] |5 |0 |[[Лига Европа 2015-2016|ЛЕ]] |1<ref name=":0">Во преелиминарните кола</ref> |0 | - | - | - |38 |0 |- |2016-2017 |[[Прва фудбалска лига на Хрватска 2016-2017|1.ХНЛ]] |32 |0 |[[Фудбалски куп на Хрватска 2016-2017|КХ]] |6 |1 |[[Лига Европа 2016-2017|ЛЕ]] |2<ref name=":0" /> |0 | - | - | - |40 |1 |- |2017-2018 |[[Прва фудбалска лига на Хрватска 2017-2018|1.ХНЛ]] |3 |0 | - | - | - |[[УЕФА Лига на шампиони 2017/2018|ЛШ]] |4<ref name=":0" /> |1 | | | |7 |1 |- ! colspan="3" |Вкупно Риека||67||0|| ||11||1||||7||1|| || - || - ||85||2 |- |[[ФК Спортинг Лисабон сезона 2017-2018|2017-2018]]|| rowspan="2" |{{знамеикона|PRT}} {{Fb team (N) Sporting Lisboa}} ||[[Примеира лига 2017-2018|ПЛ]]||8||0||[[Фудбалски куп на Португалија 2017-2018|КП]]+[[Лига куп на Португалија 2017-2018|ЛКП]]|| 7+1||0||[[УЕФА Лига на шампиони 2017/18|ЛШ]]+[[УЕФА Лига Европа 2017-2018|ЛЕ]]||4+3||0|| -|| -|| -||23||0 |- |[[ФК Спортинг Лисабон сезона 2018-2019|2018-2019]] || [[Примеира лига 2018-2019|ПЛ]]|| 10 || 0 ||[[Фудбалски куп на Португалија 2018-2019|КП]]+[[Лига куп на Португалија 2018-2019|ЛКП]]|| 2+3 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2018-2019|ЛЕ]]|| 3 || 0 || -|| -|| -|| 18 || 0 |- ! colspan="3" |Вкупно Спортинг Лисабон||18||0|| ||13||0||||10||0|| || - || - ||41||0 |- ! colspan="3" |Вкупно во кариерата ||189+4||3+1||||22||1||||14||1||||- ||- ||229||6 |} ==Титули== ==== {{знамеикона|Хрватска}} Риека==== *'''[[Прва Хрватска фудбалска лига|Прва ХНЛ]]''' : 1 : 2016-2017 *'''[[Фудбалски куп на Хрватска|Куп на Хрватска]]''' : 1 : 2016-2017 ==== {{знамеикона|Португалија}} Спортинг Лисабон==== *'''{{Трофеј-Лига куп на Португалија}} [[Лига куп на Португалија]]''' : 2 : 2017-2018, 2018-2019. == Наводи == {{наводи|1}} == Надворешни врски == * [http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2948:stefan-ristovski&catid=22:national-team-players&Itemid=32 Профил на Macedonian Football] {{en}} * [http://www.transfermarkt.com/stefan-ristovski/profil/spieler/104466 Стефан Ристовски на transfermarkt.com] {{en}} * [http://int.soccerway.com/players/stefan-ristovski/131563/ Стефан Ристовски на soccerway] {{en}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ристовски, Стефан}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1992 година]] [[Категорија:Луѓе од Скопје]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалски дефанзивци]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Вардар (Скопје)]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Парма]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Кротоне]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Бари]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Латина]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Риека]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Спортинг Лисабон]] 0e1dlh7b8boeeqh8yx3e8qffxdkdkcx 4804097 4804017 2022-08-21T11:43:25Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Стефан Ристовски | image = [[File:Ukro-Maki (14).jpg|200px]] | birth_date = {{Birth date and age|df=yes|1992|2|12}} | birth_place = [[Скопје]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = 1.80 м | currentclub = {{Fb team Dinamo Zagreb}} | clubnumber = 13 | position = [[Одбранбен играч (фудбал)|десен бек]] | youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team Vardar Skopje}} | years1 = 2008-2010 | clubs1 = {{Fb team Vardar Skopje}} | caps1 = 23 | goals1 = 1 | years2 = 2010-2015 | clubs2 = {{Fb team Parma}} | caps2 = 6 | goals2 = 0 | years3 = 2011-2012 | clubs3 = →{{Fb team Crotone}} | caps3 = 1 | goals3 = 0 | years4 = 2012 | clubs4 = →{{Fb team Frosinone}} | caps4 = 12 | goals4 = 0 | years5 = 2012-2013 | clubs5 = →{{Fb team Bari}} | caps5 = 18 | goals5 = 0 | years6 = 2013-2014 | clubs6 = →{{Fb team Latina}} | caps6 = 33 | goals6 = 2 | years7 = 2014-2015 | clubs7 = →{{Fb team Latina}} | caps7 = 19 | goals7 = 0 | years8 = 2015-2017 | clubs8 = {{Fb team Rijeka}} | caps8 = 67 | goals8 = 0 | years9 = 2017-2021 | clubs9 = {{Fb team Sporting Lisboa}} | caps9 = 52 | goals9 = 0 | years10 = 2021- | clubs10 = {{Fb team Dinamo Zagreb}} | caps10 = 8 | goals10 = 1 | nationalyears1 = 2008-2009 | nationalyears2 = 2009-2014 | nationalyears3 = 2011– | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 19 години|Македонија 19]] | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија до 21 година|Македонија 21]] | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps1 = 6 | nationalcaps2 = 20 | nationalcaps3 = 76 | nationalgoals1 = 0 | nationalgoals2 = 1 | nationalgoals3 = 2 | pcupdate = 19 август 2018 | ntupdate = 27 март 2018 }} '''Стефан Ристовски''' (роден на [[12 февруари]] [[1992]] во [[Скопје]], [[Македонија]]) — [[Македонија|македонски]] [[фудбал]]ер, играч од одбраната на [[ГНК Динамо Загреб|Динамо Загреб]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Биографија== Тој е постар брат на [[Милан Ристовски]], кој е исто така фудбалер и игра за [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== ===Почетоци=== Ристовски ја започнал својата фудбалска кариера во својот роден крај [[Скопје]], во екипата на [[ФК Вардар|Вардар]] за која дебитирал со само 16 години.<ref>{{наведени вести|url=http://off.net.mk/offside/kec-u-dva/tiket-na-koloto-od-stefan-ristovski|title=Тикет на колото од Стефан Ристовски |publisher=Macedonian Football|author=|date=2010-10-28|accessdate=2010-10-28}}</ref> Во јануари [[2010]] година, на 17-годишна возраст потпишал петгодишен договор со италијанската [[ФК Парма|Парма]], но договорот не бил официјализиран додека играчот не наполнил 18 години.<ref>{{наведени вести|url=http://macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2489:ristovski-macedonia-has-many-future-football-stars&catid=13:international&Itemid=64|title=Ristovski: Macedonia has many future football stars |publisher=off.net.mk|author=|date=2012-05-12|accessdate=2014-10-15}}</ref><ref name="offnet">{{Наведена мрежна страница|url=https://off.net.mk/offside/fudbal/ristovski-prviot-sovet-po-greshkata-so-milan-mi-go-dade-krespo|title=Интервју со фудбалерот на Парма - Ристовски: Првиот совет по грешката со Милан ми го даде Креспо|publisher=off.net.mk|date=14 ноември 2014|accessdate=25 февруари 2019}}</ref> ===Парма и разни позајмици=== Ристовски и се прилкучил на Парма во 2010 година, каде играл за Примавера тимот. На [[6 јули]] [[2011]], Ристовски бил позајмен на второлигашот [[ФК Кротоне|Кротоне]] за кој дебитирал во натпревар од [[Фудбалски куп на Италија|Купот на Италија]] во кој неговиот тим загубил од [[ФК Болоња|Болоња]] со 4-2.<ref>[http://ekipa.mk/News.aspx?newsId=2920 Стефан Ристовски дебитираше за Кротоне]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Своето деби во [[Серија Б]], Ристовски го направил на 6 јануари [[2012]] година, влегувајќи во игра на местото на [[Антонио Мацота]] во 69-тата минута, во поразот на гостински терен од [[Бреша Калчо|Бреша]] со 3-0. Тоа бил неговиот единствен првенствен настап за Кротоне, а кон крајот на истиот месец бил позајмен на [[ФК Фрозиноне|Фрозиноне]] во [[Серија Ц1|Лега Про]].<ref>[http://www.ekipa.mk/News.aspx?newsId=5107 Стефан Ристовски на позајмица во Фрозиноне]</ref> Во екипата на Фрозиноне, тој бил редовен стартер во [[пролет]]ниот дел од сезоната, но клубот имал разочарувачка сезона завршувајќи на осмото место и надвор од борбата за влез во Серија Б. Откако ја завршил сезоната со Фрозиноне, во текот на летото, Стефан бил проследен на нова позајмица овојпат во екипата на [[ФК Бари|Бари]]. На [[25 август]] [[2012]] година го направил дебито за Бари во победата со 2-1 на домашен терен против [[ФК Читадела|Читадела]]. Сезоната ја завршил со 20 настапи (15 како стартер), без постигнат гол и заработил три жолти картони. Следната сезона (2013-2014) ја поминал на заем во новопромовираниот клуб [[УС Латина Калчо|Латина]] кој бил важна станица за Ристовски бидејќи бил стандарден во почетниот тим и имал можност да игра во континуитет и да се афирмира. Дебито во сино-црниот дрес го направил против [[ФК Авелино|Авелино]] на домашен терен (1-1) на [[31 август]] [[2013]] година. По доаѓањето во клубот на новиот тренер [[Роберто Бреда]], Ристовски станал стандарден првотимец по десната страна од теренот во формацијата [[3-4-1-2]], играјќи како бек-крило. Иако одбранбен играч, тој одлично се снашол на новата позиција и бил многу корисен и во нападот на својот тим по десната страна со опасни пробиви и центаршутеви, додека [[Масахуду Алхасан]] истото го правел по левата страна, па Латина имала повеќе постигнати голови по нафрлени топки од било кој друг клуб во лигата. На [[22 јануари]] [[2014]] година, Ристовски го постигнал својот прв гол во Серија Б во својата кариера, носејќи му победа на својот тим против [[ФК Емполи|Емполи]] во третата минута (93) од судиското продолжение со прецизен удар со [[глава]] одблиску на втората статива по нафрлената топка на Алхасан.<ref>{{наведени вести|url=http://www.datasport.it/calcio/2013-2014/serieb/empoli/serie-b-latina-empoli-2-1-gol-highlights-video.htm|title=Serie B: Latina-Empoli 2-1, gol e highlights. La squadra di Breda vince 2-1 al Francioni:Jefferson e Ristovski replicano al vantaggio dei toscani firmato da Tavano.|publisher=datasport.it|author=|date=2014-01-26|accessdate=2014-10-16}}</ref> Во следното коло по неговиот корнер во 61. минута, [[Марсело Котафава]] го постигнал водечкиот погодок во ремито 1-1 против Авелино.<ref>{{наведени вести|url=http://www.datasport.it/calcio/2013-2014/serieb/empoli/serie-b-latina-empoli-2-1-gol-highlights-video.htm|title=Serie B: Avelino-Latina 1-1, gol e highlights. Termina 1-1 l'anticipo della 23esima giornata:a Cottafava risponde Ciano nel finale|publisher=datasport.it|author=|date=2014-02-02|accessdate=2014-10-16}}</ref> Својот втор гол во сезоната го постигнал во победата со 4-1 над [[Новара Калчо|Новара]], исто така, на домашен терен. Со добрите игри во текот на оваа сезона, тој дал голем придонес за одличното трето место на Латина, но тимот за малку не успеал да избори влез во Серија А. Во финалето на плејофот, Латина била поразена од [[ФК Чезена|Чезена]] со вкупен резултат од 4-2, а Ристовски играл и во двата натпревари.<ref>{{наведени вести|url=http://www.ilfattoquotidiano.it/2014/06/19/il-cesena-torna-in-serie-a-dopo-due-anni-si-infrange-in-finale-il-sogno-del-latina/1033015/|title=Il Cesena torna in Serie A dopo due anni. Si infrange in finale il sogno del Latina|publisher=ilfattoquotidiano.it|author=Lorenzo Vendemiale |date=2014-06-19|accessdate=2014-10-17}}</ref> Сезоната ја завршил со 37 првенствени настапи (вклучувајќи го и плејофот), 3 гола и 3 асистенции и еден настап во [[Фудбалски куп на Италија 2013-2014|Купот на Италија]]. Летото [[2014]] година, Ристовски се вратил во [[ФК Парма|Парма]] и бил повикан за натпреварите од предсезонската турнеја. На [[31 август]], тој дебитирал во [[Серија А]] во поразот на гостувањето кај [[ФК Чезена|Чезена]] со 1-0, влегувајќи како замена на местото на [[Матија Касани]] во 82. минута.<ref name="offnet"/><ref>{{наведени вести|url=http://ekipa.mk/stefan-ristovski-debitirashe-vo-serija-parma-zagubi/|title=Стефан Ристовски дебитираше во Серија А, Парма загуби|publisher=http://ekipa.mk|author=|date=2014-08-31|accessdate=2014-10-16}}</ref> На тој начин, Ристовски станал четвртиот македонски фудбалер кој заиграл во Серија А, по [[Дарко Панчев]], [[Горан Пандев]] и [[Агим Ибраими]].<ref>{{наведени вести|url=http://sportmedia.mk/istoriski-moment-za-reprezentativetsot-stefan-ristovski-debitirashe-vo-serija-a/|title=Историски момент за репрезентативецот:Стефан Ристовски дебитираше во Серија А |publisher=sportmedia.mk|author=|date=2014-08-31|accessdate=2014-10-15}}</ref> Во следното коло, Ристовки дебитирал на домашен терен како стартер и го одиграл целиот натпревар во кој Парма загубила од [[ФК Милан|Милан]] со 4-5, но во 79. минута направил груба грешка, враќајќи ја топката назад кон својот голман, со што му дозволил на [[Жереми Менез]] да ги доведе ''росонерите'' во водство со 5-3.<ref name="offnet"/><ref>{{наведени вести|url=http://24fudbal.com.mk/vesti/11056/parma-milan-4-5-90-minuti-za-ristovski|title=Парма-Милан 4-5; 90 минути за Ристовски |author=|date=2014-09-15|accessdate=2014-10-16}}</ref> Откако не успеал да се избори за место во почетната постава на Парма, во јануари 2015, Ристовски се вратил во Латина на заем до крајот на сезоната 2014-2015.<ref>[http://www.uslatinacalcio.it/ristovski-e-shekiladze-sono-nerazzurri/ Ristovski e Shekiladze sono nerazzurri] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150111223730/http://www.uslatinacalcio.it/ristovski-e-shekiladze-sono-nerazzurri/ |data=11 gennaio 2015 }} uslatinacalcio.it</ref> Сезоната ја завршил со 6 настапи за Парма и 19 за Латина. ===Риека=== На 7 јули [[2015]] потпишал за екипата на [[Специја Калчо|Специја]], но веднаш бил позајмен на хрватската [[ХНК Риека|Риека]] до крајот на сезоната, како резултат на партнерските односи меѓу двата клуба и честата размена на играчи. Ристовски дебитирал за Риека на 19 јули 2015 во натпреварот против [[НК Славен Белупо|Славен Белупо]] (3-3), a својот прв гол за клубот го постигнал на 29 ноември 2016 во победата со 3-1 на гостувањето кај [[НК Локомотива Загреб|Локомотива Загреб]] во [[Фудбалски куп на Хрватска 2016-2017|Купот на Хрватска]].<ref>[https://www.gol.mk/fudbal/ristovski-so-gol-vo-pobedata-na-rijeka-za-plasman-vo-polufinaleto-od-kupot ВИДЕО: Ристовски со гол во победата на Ријека за пласман во полуфиналето од Купот] gol.mk</ref> Во сезоната 2016-2017, со клубот ги освоил [[Прва ХНЛ|хрватското првенство]] и [[Фудбалски куп на Хрватска|Купот на Хрватска]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.calciomercato.com/news/gli-occhi-della-serie-a-sulla-favola-rijeka-ecco-gli-uomini-merc-85354|title=Il Rijeka mette fine all'era della Dinamo Zagabria: ecco gli uomini mercato|publisher=Calciomercato.com {{!}} Tutte le news sul calcio in tempo reale|accessdate=1 јуни 2017}}</ref> ===Спортинг Лисабон=== [[Податотека:Stefan Ristovski playing for Sporting CP.jpg|thumb|right|Ристовски играјќи за [[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]].]] На 7 август [[2017]], Ристовски потпишал за [[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]].<ref>{{наведена изјава за печат|url=http://www.sporting.pt/pt/noticias/clube/comunicados/2017-08-07/comunicado-sporting-clube-de-portugal-futebol-sad|title=Comunicado por Stefan Ristovski |trans-title=Press release regarding Stefan Ristovski |date=7 August 2017|access-date=1 November 2017|publisher=Sporting CP|publication-place=Lisbon|language=pt}}</ref> Дебитирал во новиот дрес на 12 септември, во победата со 2-3 на гостувањето кај [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]] во натпрвар од [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]], влегувајќи од клупата за резерви во завршните минути од средбата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://it.uefa.com/uefachampionsleague/season=2018/matches/round=2000881/match=2021594/|title=UEFA Champions League - Olympiacos-Sporting CP|author=UEFA.com|website=UEFA.com|accessdate=13 септември 2017}}</ref> Во [[Примеира лига|првенството]] дебитирал на 5 ноември, играјќи како стартер во ремито 2-2 против [[ФК Брага|Брага]]. И покрај тоа што во првата сезона малку добивал простор за игра, следната сезона Ристовски станал прв избор на позицијата десен бек по заминувањето на [[Кристијано Пичини]]. Во Спортинг останал до почетокот на 2021 година и освоил два [[Лига куп на Португалија|Лига купа на Португалија]]. ===Динамо Загреб=== На 2 февруари 2021, Ристовски потпишал за [[ГНК Динамо Загреб|Динамо Загреб]] за непознат износ.<ref>[https://gnkdinamo.hr/hr/Novosti/Clanak/stefan-ristovski-potpisao-za-dinamo STEFAN RISTOVSKI POTPISAO ZA DINAMO!], GNK Dinamo Zagreb, објавено 2 февруари 2021, пристапено 20 август 2022</ref><ref>{{Cite web |last=Sepúlveda |first=Pedro |date=31 january 2021. |title=Ristovski vendido ao Dínamo Zagreb |url=https://sicnoticias.pt/especiais/mercado-de-transferencias/2021-01-31-Ristovski-vendido-ao-Dinamo-Zagreb |url-status=dead |access-date=2021-02-03 |website=SIC Notícias |archive-date=14 february 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210214163242/https://sicnoticias.pt/especiais/mercado-de-transferencias/2021-01-31-Ristovski-vendido-ao-Dinamo-Zagreb }}</ref> Дебитирал за ''модрите'' на 13 февруари во победата со 1-0 над [[НК Осиек|Осиек]] на [[Стадион Максимир|Максимир]] во [[Прва ХНЛ 2020-2021|Прва ХНЛ]], но на тој натпревар добил два жолти картони и бил исклучен во 77-мата минута од натпреварот.<ref>[https://www.vecernji.hr/sport/uzivo-od-17-30-borba-za-vrh-hnl-a-povratak-bjelice-na-maksimir-po-vrh-tablice-1468712 Modri u drami srušili Osijek i ostali na vrhu: Gosti nisu iskoristili igrača više], [[Večernji list]], објавено 13 февруари 2021, пристапено 14 февруари 2021</ref> ==Репрезентативна кариера== Своето деби за [[Македонска фудбалска репрезентација|Македонската фудбалска репрезентација]] Ристовски го направил на [[10 август]] [[2011]] година, на натрпеварот против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]]. Својот прв погодок за репрезентацијата го постигнал на 11 јуни 2017, против [[Фудбалска репрезентација на Шпанија|Шпанија]], во поразот со 1-2 во [[Скопје]] во [[Квалификации за Светско првенство во фудбал 2018|квалификациите за Светското првенство 2018]]. ===Хронологија на репрезентативните настапи=== {{Репрезентативни настапи|MKD}} {{Cronopar|10-08-2011|Баку|AZE|0|1|MKD|-|Пријателска}} {{Cronopar|26-05-2012|Леирија|POR|0|0|MKD|-|Пријателска|}} {{Cronopar|15-08-2012|Скопје|MKD|1|0|LTU||Пријателска|13={{suboff|60}}}} {{Cronopar|16-10-2012|Скопје|MKD|1|0|SRB|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{subon|90+1}}}} {{Cronopar|06-02-2013|Скопје|MKD|3|0|DEN|-|Пријателска|}} {{Cronopar|26-03-2013|Брисел|BEL|1|0|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{suboff|70}}}} {{Cronopar|14-08-2013|Скопје|MKD|2|0|BUL|-|Пријателска}} {{Cronopar|06-09-2013|Скопје|MKD|2|1|WAL|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{yel|39}}}} {{Cronopar|10-09-2013|Скопје|MKD|1|2|SCO|-|Квалификации за Светско првенство|2014|}} {{Cronopar|11-10-2013|Кардиф|WAL|1|0|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2014|}} {{Cronopar|15-10-2013|Јагодина|SRB|5|1|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2014|13={{yel|25}}}} {{Cronopar|08-09-2014|Валенсија|ESP|5|1|MKD|-|Квалификации за Евро|2016|13={{yel|14}}}} {{Cronopar|20-06-2014|Скопје|MKD|3|2|LUX|-|Квалификации за Евро|2016|13={{yel|26}}}} {{Cronopar|12-10-2014|Лавов|UKR|1|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|15-11-2014|Скопје|MKD|0|2|SVK|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|27-3-2015|Скопје|MKD|1|2|BLR|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|30-3-2015|Скопје|MKD|0|0|AUS|-|Пријателска|13={{subon|74}}}} {{Cronopar|5-9-2015|Луксембург|LUX|1|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016|13={{yel|40}}|14=Луксембург (град)}} {{Cronopar|12-10-2015|Борисов|BLR|0|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016}} {{Cronopar|12-11-2015|Скопје|MKD|4|1|MNE|-|Пријателска}} {{Cronopar|17-11-2015|Скопје|MKD|0|1|LBN|-|Пријателска|13={{suboff|69}}}} {{Cronofin|19|0}} == Клупска статистика == ''Статистиката е ажурирана на 25 февруари 2019.'' {| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;" |- !rowspan="2"|Сезона !rowspan="2"|Клуб !colspan="3"|Првенство !colspan="3"|Национален куп !colspan="3"|Континентален куп !colspan="3"|Останати купови !colspan="3"|Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- || [[ФК Кротоне сезона 2011-2012|2011-јан. 2012]] || {{знамеикона|Италија}} [[ФК Кротоне|Кротоне]] || [[Серија Б сезона 2011-2012|Б]] || 1 || 0 || [[Куп на Италија|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 2 || 0 |- || [[Фрозиноне Калчо сезона 2011-2012|јан.-јун. 2012]] || {{знамеикона|Италија}} [[Фрозиноне Калчо|Фрозиноне]] || [[Лега Про Прима дивизионе сезона 2011-2012|1Д]] || 12 || 0 || [[Coppa Italia|КИ]]+[[Coppa Italia Lega Pro 2011-2012|КИ-ЛП]] || - || - || - || - || - || - || - || - || 12 || 0 |- || [[ФК Бари сезона 2012-2013|2012-2013]] || |{{знамеикона|Италија}} [[ФК Бари|Бари]] || [[Серија Б сезона 2012-2013|Б]] || 20 || 0 || [[Coppa Italia|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || || - || 21 || 0 |- || [[УС Латина Калчо сезона 2013-2014|2013-2014]] || {{знамеикона|Италија}} [[УС Латина Калчо|Латина]] || [[Серија Б сезона 2013-2014|Б]] || 33+4<ref name=off>Плејоф.</ref> || 2+1<ref name=off/> || [[Coppa Italia|КИ]] || 1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 38 || 3 |- | [[ФК Парма сезона 2014-2015|2014-јан. 2015]] || {{знамеикона|Италија}} [[ФК Парма|Парма]] || [[Серија А сезона 2014-2015|А]] || 6 || 0 || [[Coppa Italia|КИ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 2 || 0 |- || [[УС Латина Калчо сезона 2014-2015|јан.-јун. 2015]] || {{знамеикона|Италија}} [[УС Латина Калчо|Латина]] || [[Серија Б 2014-2015|Б]] ||19|| 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2014-2015|КИ]] || - || - ||-|| - || - ||-|| - || - || 14 || 0 |- ! colspan="3" |Вкупно Латина !56 !3 ! !1 !0 ! !- !- ! !- !- !57 !3 |- |2015-2016 | rowspan="3" |{{знамеикона|Хрватска}} [[ХНК Риека|Риека]] |[[Прва фудбалска лига на Хрватска 2015-2016|1.ХНЛ]] |32 |0 |[[Фудбалски куп на Хрватска 2015-2016|КХ]] |5 |0 |[[Лига Европа 2015-2016|ЛЕ]] |1<ref name=":0">Во преелиминарните кола</ref> |0 | - | - | - |38 |0 |- |2016-2017 |[[Прва фудбалска лига на Хрватска 2016-2017|1.ХНЛ]] |32 |0 |[[Фудбалски куп на Хрватска 2016-2017|КХ]] |6 |1 |[[Лига Европа 2016-2017|ЛЕ]] |2<ref name=":0" /> |0 | - | - | - |40 |1 |- |2017-2018 |[[Прва фудбалска лига на Хрватска 2017-2018|1.ХНЛ]] |3 |0 | - | - | - |[[УЕФА Лига на шампиони 2017/2018|ЛШ]] |4<ref name=":0" /> |1 | | | |7 |1 |- ! colspan="3" |Вкупно Риека||67||0|| ||11||1||||7||1|| || - || - ||85||2 |- |[[ФК Спортинг Лисабон сезона 2017-2018|2017-2018]]|| rowspan="2" |{{знамеикона|PRT}} {{Fb team (N) Sporting Lisboa}} ||[[Примеира лига 2017-2018|ПЛ]]||8||0||[[Фудбалски куп на Португалија 2017-2018|КП]]+[[Лига куп на Португалија 2017-2018|ЛКП]]|| 7+1||0||[[УЕФА Лига на шампиони 2017/18|ЛШ]]+[[УЕФА Лига Европа 2017-2018|ЛЕ]]||4+3||0|| -|| -|| -||23||0 |- |[[ФК Спортинг Лисабон сезона 2018-2019|2018-2019]] || [[Примеира лига 2018-2019|ПЛ]]|| 10 || 0 ||[[Фудбалски куп на Португалија 2018-2019|КП]]+[[Лига куп на Португалија 2018-2019|ЛКП]]|| 2+3 || 0 || [[УЕФА Лига Европа 2018-2019|ЛЕ]]|| 3 || 0 || -|| -|| -|| 18 || 0 |- ! colspan="3" |Вкупно Спортинг Лисабон||18||0|| ||13||0||||10||0|| || - || - ||41||0 |- ! colspan="3" |Вкупно во кариерата ||189+4||3+1||||22||1||||14||1||||- ||- ||229||6 |} ==Титули== ==== {{знамеикона|Хрватска}} Риека==== *'''[[Прва Хрватска фудбалска лига|Прва ХНЛ]]''' : 1 : 2016-2017 *'''[[Фудбалски куп на Хрватска|Куп на Хрватска]]''' : 1 : 2016-2017 ==== {{знамеикона|Португалија}} Спортинг Лисабон==== *'''{{Трофеј-Лига куп на Португалија}} [[Лига куп на Португалија]]''' : 2 : 2017-2018, 2018-2019. == Наводи == {{наводи|1}} == Надворешни врски == * [http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2948:stefan-ristovski&catid=22:national-team-players&Itemid=32 Профил на Macedonian Football] {{en}} * [http://www.transfermarkt.com/stefan-ristovski/profil/spieler/104466 Стефан Ристовски на transfermarkt.com] {{en}} * [http://int.soccerway.com/players/stefan-ristovski/131563/ Стефан Ристовски на soccerway] {{en}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ристовски, Стефан}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1992 година]] [[Категорија:Луѓе од Скопје]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалски дефанзивци]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Вардар (Скопје)]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Парма]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Кротоне]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Бари]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Латина]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Риека]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Спортинг Лисабон]] bpzrr4oiuqt0xcr1w0jsyaog53luji0 Кирил Псалтиров 0 1037814 4804094 4798001 2022-08-21T11:27:19Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Кирил Псалтиров | портрет = | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|11|октомври|1941}} | роден-место ={{роден во|Кочани}} | починал-дата = {{починал на|8|мај|2021}} | починал-место ={{починал во|Скопје}} | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Пред дождот (филм)|Пред дождот]]<br> [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]]<br>[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]]<br>[[Чекор пред времето (филм) |Чекор пред времето]]<br>[[Мисија Лондон (филм) |Мисија Лондон]]<br>[[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]]<br>[[Време, води (филм) |Време, води]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Кирил Псалтиров''' (роден на {{роден на|11|октомври|1941}} во {{роден во|Кочани}} - починал на {{починал на|8|мај|2021}} во {{починал во|Скопје}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец, како и поранешен советник во [[Општина Гази Баба]] од [[ВМРО-ДПМНЕ]]. Кирил Псалтиров во 1974 година се вработува во [[Македонски народен театар]] во [[Скопје]] и останува се до неговото пензионирање. Завршил Академија за драмски уметности во [[Скопје]]. Од [[1974]] година работи како глумец при Драмата на [[Македонскиот народен театар]] и глумел во повеќе филмови. Во 2012 година, Комисијата за лустрација на Република Македонија го објавил Псалтиров дека бил соработник на тајните служби во времето на СФРЈ<ref>{{наведена мрежна страница|url=http://grid.mk/read/news/65724297/776993/objaveni-dosiejata-na-kiril-psaltirov-i-isak-ajruli-kako-komunistite-vrbuvale-kodoshi|title= Објавени досиејата на Кирил Псалтиров и Исак Ајрули: Како комунистите врбувале кодоши!|accessdate=2012-08-16}}</ref>, на кое тој изјавил дека не бил кодош туку жртва на комунистичкиот режим<ref>{{наведена мрежна страница|url=http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=C31619A91DD6664D957B3465E3CD19A5|title=Псалтиров: Не сум кодош, туку жртва на тогашниот систем|first=Утрински весник|date=16 август 2012|accessdate=2012-08-16}}</ref>. ==Филмографија== {| class="wikitable sortable" |- ! Година ! Филм ! Улога |- | 1971 | [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм || |- | 1973 | [[Смилевскиот конгрес (филм)|Смилевскиот конгрес]] ТВ-филм | ? |- | 1975 | [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија | |- | 1975 | [[Јад (филм)|Јад]] ТВ-филм | |- | 1976 | [[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]] ТВ-филм | Бегалецот |- | 1977 | [[Пресуда (македонски филм)|Пресуда]] ТВ-филм | ? |- | 1979 | [[Партизанска ескадрила]] ТВ-филм | |- | 1980 | [[Време, води (филм)|Време, води]] ТВ-филм | Величко |- | 1981 | [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || |- | 1982 | [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија | |- | 1982 | [[Едно лето]] ТВ-серија || |- | 1982 | ''[[Мистериозниот предмет (филм)|Мистериозниот предмет]] ТВ-филм | |- | 1982 | [[Тоа е мојот живот (филм)|Тоа е мојот живот]] ТВ-филм | |- | 1982 | [[Слана во цутот на бадемите]] ТВ-филм || |- | 1983 | [[Потера (филм)|Потера]] ТВ-филм | |- | 1983 | [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984 | [[Јуначко колено (телевизиска серија) |Јуначко колено]] ТВ-серија || |- | 1985 | [[На наш начин]] ТВ-серија || |- | 1985 | [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм || |- | 1985 | [[Ајде да се дружиме]] ТВ-серија || |- | 1986 | [[Климент Охридски (филм) |Климент Охридски]] ТВ-филм | |- | 1986 | [[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]] ТВ-серија || |- | 1986-1989 | [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1987 | [[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм)|Чорбаџи Теодос]] ТВ-филм | Панко |- | 1987 | [[Народни трубадури]] ТВ-серија || |- | 1987 | [[Чук чук Стојанче]] ТВ-серија || |- | 1988-1992 | [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија | [[Христо Узунов]] |- | 1989 | [[Мугра (филм) |Мугра]] ТВ-филм || |- | 1990 | [[Македонски народни приказни (ТВ серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || / |- | 1990 | [[Еурека]] ТВ-серија || |- | 1992 | [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм || |- | 1993 | [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || |- | 1994 | [[Пред дождот (филм)|Пред дождот]] ТВ-филм | Моме |- | 1994 | [[Прекалени]] ТВ-серија || |- | 1995 | [[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] ТВ-филм | |- | 1995-1997 | [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1999 | [[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија | |- | 1999 | [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм || |- | 2000 | [[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]] ТВ-серија | келнерот Стево |- | 2000-2001 | [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || / |- | 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм || |- | 2001 | [[Народен пратеник]] ТВ-филм || |- | 2003 | [[Чекор пред времето (филм)|Чекор пред времето]] ТВ-филм | |- | 2004 | [[Under (филм)|Under]] ТВ-филм | |- | 2004 || [[Како убив светец (филм) |Како убив светец]] ТВ-филм || |- | 2007 | [[Превртено (филм) |Превртено]] ТВ-филм || |- | 2010 | [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- | 2010 | [[Мисија Лондон (филм)|Мисија Лондон]] ТВ-филм | Мома Димич |- | 2010 | [[Мајки (филм) |Мајки]] ТВ-филм || |- | 2012 | [[Бардо (филм)|Бардо]] ТВ-филм | Дедото |- | 2012-2015 | [[Македонски народни приказни (ТВ серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || / |- | 2013 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм || |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|0699610}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Псалтиров, Кирил }} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Луѓе од Кочани]] [[Категорија:Соработници на Службата за државна безбедност]] [[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]] 7cimqxmj16xg0divtfqoh0vcap6q7yz Васил Шишков 0 1044371 4804040 4798019 2022-08-21T00:18:13Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Васил Шишков | портрет = Васил шишков 16 јануари 2015.jpg | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|30|јануари|1970}} | роден-место ={{роден во|Скопје}} | починал-дата = {{починал на|21|декември|2014}} | починал-место = {{починал во|Скопје}} | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Бог да ги убие шпионите (филм)|Бог да ги убие шпионите]]<br> [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Џипси меџик (филм) |Џипси меџик]]<br>[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = [[Ристо Шишков]] | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Васил Шишков''' ({{роден на|30|јануари|1970}} во {{роден во|Скопје}} - {{починал на|21|декември|2014}}<ref name="телеграф">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.telegraf.mk/aktuelno/makedonija/226814-na-44-godini-pocina-akterot-vasil-siskov |title=НА 44 ГОДИНИ: Почина глумецот Васил Шишков |accessdate=2014-12-21 |archive-date=2014-12-25 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141225024308/http://www.telegraf.mk/aktuelno/makedonija/226814-na-44-godini-pocina-akterot-vasil-siskov |url-status=dead }}</ref><ref name="вечер">{{Наведена мрежна страница |url=http://vecer.mk/zabavna/pochina-vasil-shishkov |title=Почина Васил Шишков |accessdate=2014-12-21 |archive-date=2014-12-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141224210849/http://vecer.mk/zabavna/pochina-vasil-shishkov |url-status=dead }}</ref>) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец, син на [[Ристо Шишков]]. == Филмографија== {| class="wikitable sortable" |- ! Година ! Филм ! Улога |- | 1988 | [[Викенд на мртовци]] ТВ-серија || |- | 1991 | [[Македонија може]] ТВ-филм | Полицаецот |- | 1992 | [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- | 1993 | [[Еурека]] ТВ-серија || | |- | 1993 | [[Бог да ги убие шпионите (филм)|Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм | Војин Треновски |- | 1993 | [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија | [[Милан Арсов]] |- | 1994 | [[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм | |- | 1994-1995 | [[Бумбари]] ТВ-серија || |- | 1995 | [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- | 1995 | [[Адска машина (филм)|Адска машина]] ТВ-филм | Силвестер |- | 1995 | [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || / |- | 1997 | [[Џипси меџик (филм)|Џипси меџик]] ТВ-филм | Војник од УН |- | 2000-2001 | [[Светот има осум страни]] ТВ-серија | |- | 2001 | [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм | |- | 2001 | [[Народен пратеник]] ТВ-филм || |- | 2003 | [[Седум приказни, за љубовта и свршувањето]] ТВ-серија || |- | 2005 | [[Обични луѓе]] ТВ-серија || Васко |- | 2006 | [[Стрмоглави (филм)|Стрмоглави]] ТВ-филм | Цветко |- | 2006 | [[МОст (филм)|Мост]] ТВ-филм | Дамјан |- | 2007 | [[Сенки (филм)|Сенки]] ТВ-филм | Свештеникот |- | 2007 | [[Патување со рабробус]] ТВ-филм || Крали Марко |- | 2010 | [[Мајки (филм) |Мајки]] ТВ-филм || |- | 2010-2011 | [[Македонски народни приказни (ТВ-серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2012 | [[Максим (филм)|Максим]] ТВ-филм | Дејан |- | 2014 | [[До балчак]] ТВ-филм || |- | 2014 | [[Македонски народни приказни (ТВ серија) |Македонски Народни Приказни]] ТВ-серија | |} ==Смрт и реакции== {{цитатник|Ти си причината заради која ми течат солзи веќе 10 минути... толку е времето за кое знам дека си на подобро место. Ти ми беше прва детска симпатија, ми беше генијален и единствен во она што го правеше. Уметнички. Достојно. Самостојно и своеглаво. Зошто? Ни требаше уште меѓу нас, ни требаше да те гледаме, да не импресионираш... Да не тераш уште повеќе да го сакаме театарот. Па се видовме пред само неколку дена. Беше насмеан таков и ќе останеш засекогаш во моето сеќавање. Почивај во мир голем, генијален, достоен човеку!<ref name="вечер"/>}} - ''Нина Јанева''. {{цитатник|Васил Шишков почивај во мир генерацијо, колега ...последната улога му беше Ристо Шишков во Вечната куќа ...апсурдот да биде поголем ..и беше бескрајно среќен на секоја изведба ...тажно, многу тажно ...се надевам Шиле дека конечно ќе го најдеш својот мир и ќе испиеш една чашка со стариот...<ref name="вечер"/>}} - ''Весна Петрушевска''. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|1711806}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Шишков, Васил}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] 0dqqm9h3rsri6w7nuvi2axgtvcqakn3 Мето Јовановски (глумец) 0 1044386 4804023 4802235 2022-08-20T23:53:39Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Поврзано|Мето Јовановски (појаснување)}} {{Инфокутија за личност | име = Мето Јовановски | портрет = Мето Јовановски.jpg | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|17|јануари|1946}} | роден-место = [[Панчарево]], {{СФРЈ}} | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]] <br> [[Среќна Нова ’49]]<br>[[Опстанок]]<br>[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]<br>[[Ругање со Христос]]<br>[[Колнати сме, Ирина]]<br>[[Оловна бригада]]<br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]]<br>[[Деца на сонцето (филм) |Деца на сонцето]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Мето Јовановски''' (роден во {{роден на|||1946}} во с. [[Панчарево]], {{роден во|Пехчевско}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец. Во [[1971]] година завршил Театарска академија во [[Софија]], [[Бугарија]] и истата година се вработил во [[Драмски театар - Скопје|Драмскиот театар во Скопје]]. Неговата глумечка кариера започнала на сцената на Народниот театар во [[Штип]], каде настапувал уште пред да се запише на студиите. Оттогаш, за многу кратко време, Мето Јовановски се истакнал како еден од водечките драмски уметници во Македонија.<ref>{{наведена мрежна страница|url=http://www.dramskiteatar.com.mk/?lang=mak&menu=akter&podmenu=45|title=Мето Јовановски|accessdate=2012-09-09}}</ref> == Филмографија== [[Податотека:Filmski susreti u Nisu, 1984 - 3.jpg|250px|мини|Мето Јовановски на Филмските средби во Ниш, 1984 г. (прв од лево)]] {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1960.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1960"/> |- | 1969 || [[Републиката во пламен (филм) |Републиката во пламен]] ТВ-филм || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1970.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1970"/> |- | 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм || Партизан |- | 1973 || [[Смилевскиот конгрес (филм) |Смилевскиот конгрес]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Колнати сме, Ирина]] ТВ-филм || Дамјан |- | 1973 || [[Новогодишен карусел]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Кукла (филм) |Кукла]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Илинка]] ТВ-филм || |- | 1976 || [[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]] ТВ-филм || |- | 1977 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм || |- | 1977 || [[Сослушувањето на железничарот]] ТВ-филм || |- | 1977 || [[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]] ТВ-филм || |- | 1977 || [[Итар Пејо (серија) |Итар Пејо]] ТВ-серија || Кадијата |- | 1978 || [[Белиот ѕид (филм) |Белиот ѕид]] ТВ-филм || |- | 1979 || [[Курирот на Гоце (телевизиска серија) |Курирот на Гоце]] ТВ-серија || Јонче |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1980.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1980"/> |- | 1980 || [[Време води (филм) |Време води]] ТВ-филм || |- | 1980 || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм || |- | 1980 || [[Оловна бригада (филм) |Оловна бригада]] ТВ-филм || Петре |- | 1981 || [[Доротеј]] ТВ-филм || |- | 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || Вани Урумов |- | 1982 || [[Јавачи на ветрот]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Тумба, тумба, дивина (ТВ-филм) |Тумба, тумба, дивина]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || Чавче |- | 1982 || [[Настојување (филм) |Настојување]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Веренирајска раја]] ТВ-филм || Професор |- | 1982 || [[Полноќно сонце]] ТВ-филм || |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Кратка средба (филм) |Кратка средба]] ТВ-филм || Иван |- | 1984 || [[Комедијанти]] ТВ-серија || Љубовникот |- | 1984 || [[Диво месо (филм) |Диво месо]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Опасен траг]] ТВ-филм || Нафијев Брат |- | 1984 || [[Го мемираше мојот јастреб]] ТВ-филм || |- | 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм || Муса |- | 1985 || [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм || |- | 1985 || [[Тетовирани души]] ТВ-филм || |- | 1986 || [[Среќна нова '49]] ТВ-филм || |- | 1986 || [[Сонце на дланка]] ТВ-филм || |- | 1987 || [[На пат за Катанга]] ТВ-филм || |- | 1987 || [[Хај-фај (филм) |Хај-фај]] ТВ-филм || |- | 1987 || [[Чекај]] ТВ-филм || Професор филозофија |- | 1987 || [[Резервисти]] ТВ-филм || |- | 1987-1990 || [[Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Штуц |- | 1988 || [[За сега без добар наслов]] ТВ-филм || |- | 1988 || [[Куќа покрај пругите]] ТВ-филм || |- | 1989-1990 || [[Еурека]] ТВ-серија || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1990.-те[[#+|&#9650;]]<div id="1990"/> |- | 1990 || [[Опстанок (серија) |Опстанок]] ТВ-серија || Осамениот |- | 1990 || [[Станица обични возови]] ТВ-филм || Нијеми |- | 1991 || [[Тетовирање (филм) |Тетовирање]] ТВ-филм || Илко |- | 1991 || [[Во име на законот]] ТВ-серија || |- | 1992 || [[Јевреји долазе]] ТВ-филм || |- | 1992 || [[Заминување од Пасквелија]] ТВ-филм || |- | 1993 || [[Македонска сага (филм) |Македонска сага]] ТВ-филм || Оџа |- | 1994 || [[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм || др. Сашо |- | 1994 || [[Прекалени]] ТВ-серија || |- | 1995 || [[Ангели на отпад (филм) |Ангели на отпад]] ТВ-филм || Атанасије |- | 1996 || [[Нечиста крв (филм) |Нечиста крв]] ТВ-филм || |- | 1996 || [[Бошо шпрајц]] ТВ-филм || |- | 1996 || [[Феликс]] ТВ-филм || |- | 1997 || [[Добредојдовте во Сарајево]] ТВ-филм || |- | 1998 || [[Вујко Вања]] ТВ-филм || Иван Петровиќ |- | 1998 || [[Ливада]] ТВ-филм || |- | 1998 || [[Стршлен (филм) |Стршлен]] ТВ-филм || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2000.-те[[#1|&#9650;]]<div id="2000"/> |- | 2000 || [[Је ли јасно пријатељу]] ТВ-филм || |- | 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм || |- | 2001 || [[Одмазда]] ТВ-филм || |- | 2002 || [[Зона Замфирова (филм) |Зона Замфирова]] ТВ-филм || |- | 2004 || [[Големата вода (филм) |Големата вода]] ТВ-филм || Лем Никодиноски |- | 2006 || [[Тајната книга (филм) |Тајната книга]] ТВ-филм || Отец Андреј |- | 2006 || [[Ужасот на Косово]] ТВ-филм || Стар србин |- | 2008-2011 || [[Село гори, а баба се чешла]] ТВ-серија || Димче |- | 2009 || [[Нормално]] ТВ-филм || Судија |- | 2009 || [[Бели, бели свет (филм) |Бели, бели свет]] ТВ-филм || Црни |- | 2009 || [[Село гори и така]] ТВ-филм || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2010.-те[[#1|&#9650;]]<div id"2010"/> |- | 2010 || [[Напуштените]] ТВ-филм || Гаго |- | 2010 || [[Мисија Лондон (филм) |Мисија Лондон]] ТВ-филм || |- | 2010 || [[Ран мраз]] ТВ-филм || Видрин Отач |- | 2010 || [[Шесто чуло]] ТВ-серија || |- | 2010 || [[Мајки (филм) |Мајки]] ТВ-филм || |- | 2010 || [[Крајот на светот]] Краток филм || |- | 2012 || [[Тајната на нечистата крв]] ТВ-филм || Агим |- | 2012 || [[Трето полувреме (филм) |Трето полувреме]] ТВ-филм || Расси |- | 2012 || [[Кога ќе осамне денот]] ТВ-филм || Митар |- | 2013 || [[Цефурџи раус]] ТВ-филм || |- | 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм || |- | 2014 || [[Пресудата]] ТВ-филм || Доктор |- | 2014 || [[Кум (серија) |Кум]] ТВ-серија || Владика |- | 2014 || [[Деца на сонцето]] ТВ-филм || Крал |- | 2014 || [[Index Zero]] ТВ-филм || |- | 2015 || [[Енклава (филм) |Енклава]] ТВ-филм || Милутин Арсич |- | 2016 || [[Златна петорка (филм) |Златна петорка]] ТВ-филм || |- | 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм || |- | 2017 || [[Последните камбани на црквата]] ТВ-филм || |- | 2018 || [[Династијата на раѓањето на царството]] ТВ-филм || |- | 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм || Лазар |- | 2019 || [[Крал Петар први]] ТВ-серија || Монахот |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2020.-те[[#1|&#9650;]]<div id="2020"> |- | 2021-2022 || [[Црна свадба]] ТВ-серија || |- | 2022 || [[Државен службеник]] ТВ-серија || |- | 2022 || [[Моето име е Горан Стефановски]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || |} == Награди == * Пет пати прогласен за Глумец на годината според списанието „[[Екран (списание)|Екран]]“; * Седум пати наградуван на Театарските игри „[[Војдан Чернодрински]]“ во [[Прилеп]]; * Четири пати Лауреат на наградата „[[Милтон Манаки]]“ * Награда на градот Скопје „[[Награда "13 Ноември"|13 Ноември]]“ * Републичка [[Награда „11 Октомври“|награда „11 Октомври]]“ за поединечно глумечко остварување (1980) * Републичка награда „11 Октомври“ за долгогодишни, особено значајни остварувања од интерес на државата (1982); * Државна награда на [[Република Македонија]] [[награда „Св. Климент Охридски“]] * Златен венец на Фестивалот на Малите и експериментални сцени во [[Сараево]] ([[МЕСС]]), двапати за улогите во „Еригон“ и „Карамазови“; * Златна маска од весникот „[[Вечер (дневен весник)|Вечер]]“ за улогата на Порфирие во „[[Злосторство и казна]]“ ([[Охридско лето]]) * Две Гран-при награди на [[Филмски фестивал во Ниш|Филмскиот фестивал во Ниш]] за остварувања во филмовите „[[Среќна Нова `49 (филм)|Среќна нова `49]]“ и „[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]“ * Награда за најдобра машка епизодна улога во филмот „[[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]]“, на Филмскиот фестивал во [[Ниш]]; * Златна значка во Филмскиот фестивал во [[Врњачка Бања]] * Златна клапа во [[Белград]], за придонес во филмската уметност * Награда за најдобра машка улога на Меѓународниот фестивал на експериментални сцени во [[Риека]], за улогата на Бесемјонов во „Малограѓани“ од [[Максим Горки|Горки]], во режија на [[Паоло Маџели]], работена во Црногорско народно позориште; * Награда [[11 октомври]] за особено за особено сначајни остварувања од областа на уметноста 2001 година * Награда за најдобра машка улога за улогата на Момо во претставата „Комшилук наопаку“, на меѓународен театарскиот фестивал „Маруличеви денови“ – [[Сплит]], 2008 * Мето Јовановски е почесен член на [[Црногорско народно позориште]]; * Награда на театарскиот фестивал „[[Ристо Шишков]]“ - [[2008]], за најдобро глумечко остварување во претставата „Коза, или која е Силвија“ од [[Едвард Олби]], во режија на [[Дино Мустафиќ]], Драмски театар. * [[Награда „Петре Прличко“]] - 2010 * Награда за животно дело [[Војдан Чернодрински]] 2015 * Награда "Омаж" 2019 * Награда Киненова за особен придонес во филмската уметност 2021 * Награда за животно дело на осмиот Балкан панорама филм фестивал во [[Измир]] "Златен чадор" 2022 == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|0431317}} {{рв|Meto Jovanovski}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Јовановски, Мето}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Панчарево]] [[Категорија:Добитници на наградата „11 Октомври“]] [[Категорија:Добитници на наградата „Петре Прличко“]] 4d1ecqetfhvjrnsf104evk0kq5zkym4 Владо Јовановски 0 1044392 4804039 4791401 2022-08-21T00:16:00Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Владо Јовановски | портрет = | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|27|февруари|1967}}<ref name="владо">[http://www.imdb.com/name/nm0431320/bio Vlado Jovanovski - Biography - IMDb]</ref> | роден-место = {{роден во|Пробиштип}}<ref name="владо" /> | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Збогум на 20-тиот век]] <br> [[Бал-кан-кан]]<br>[[Илузија (филм)|Илузија]]<br>[[Преспав]]<br>[[Ругање со Христос]]<br>[[Деца на сонцето]]<br>[[До балчак]] | занимање = глумец<ref name="владо" /> | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | деца = }} '''Владо Јовановски''' (роден во {{роден на|27|февруари|1967}} во {{роден во|Пробиштип}}<ref name="владо" />) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец. == Животопис == Завршил [[Факултет за драмски уметности во Скопје]]. Член на Драмата при Македонскиот народен театар е од [[1993]] година. За пошироката публика е можеби најпознат по серијалот „Истражи ја Македонија“ – кратки документарни емисии за неоткриените убавини на Македонија. Серијалот, кој привлече доста внимание и често беше емитуван на македонските телевизии, е финансиран од Владата на Република Македонија за да го поттикне Македонскиот туризам.<ref>http://www.istrazijamakedonija.com.mk/Default.aspx</ref> На [[28 ноември]] [[2017]] година, Владо Јовановски бил уапсен под сомнение за терористичко загрозување на уставниот поредок по [[Упад во Собранието на Македонија (2017)|упадот во Собранието на Македонија]] од [[27 април]] [[2017]] година<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://vecer.mk/makedonija/durlovski-i-vlado-jovanovski-so-obvinenie-kako-i-obvinetite-vo-divo-naselje-terorizam |title=Дурловски и Владо Јовановски со обвинение како и обвинетите во Диво Насеље – тероризам |accessdate=2018-01-02 |archive-date=2017-12-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171229234727/http://vecer.mk/makedonija/durlovski-i-vlado-jovanovski-so-obvinenie-kako-i-obvinetite-vo-divo-naselje-terorizam |url-status=dead }}</ref>. ==Филмографија== {{Филмографија-домаћи|глумца=Владо Јовановски}}|- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1990.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1950"/> |- | 1990-1993. || [[Еурека (телевизиска серија)|Еурека]] ТВ серија || Вернер фон Браун |- | 1992. || [[Словенски Орфеј (филм)|Словенски Орфеј]] филм|| Дионис, Зевс... |- | 1993. || [[Македонска сага (филм)|Македонска сага]] ТВ-филм || Невзет |- | 1993. || [[Светлосиво (филм)|Светлосиво]] ТВ филм || Фидан |- | 1994 || [[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм || |- | 1994-1995 || [[Бумбари]] ТВ-серија || |- | 1995. || [[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] ТВ-филм || Гаврил |- | 1997. || [[Преку езерото (филм)|Преку езерото]] ТВ филм || Тахир |- | 1998. || [[Збогум на 20-тиот век]] ТВ филм || Пророкот |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2000.-те[[#1|&#9650;]]<div id="2000"/> |- | 2000-2001. || [[Досие Скопје]] ТВ-серија || |- | 2001. || [[Вета (филм)|Вета]] Краток филм || / |- | 2001. || [[Прашина (филм)|Прашина]] ТВ филм|| Учителот |- | 2004. || [[Големата вода (филм)|Големата вода]] ТВ филм || |- | 2004. || [[Илузија (филм)|Илузија]] ТВ филм || Лазо |- | 2005. || [[Бал-кан-кан]] ТВ филм || Трендафил Каранфилов |- | 2006. || [[Тајната книга (филм)|Тајната книга]] ТВ филм || Бигорски |- | 2008. || [[Time of the Comet]] ТВ филм || Мето |- |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2010.-те[[#1|&#9650;]]<div id="2000"/> |- | 2010. || [[Крајот на светот (филм)|Крајот на светот]] Краток филм || / |- | 2010. || [[Мајки (филм) |Мајки]] ТВ-филм || |- | 2011. || [[Ова не е Американски филм]] ТВ-филм || Влатко |- | 2011. || [[Вознесение (филм)|Вознесение]] ТВ филм || Зеко |- | 2012. || [[Колона (филм)|Колона]] Краток филм || / |- | 2012. || [[Трето полувреме (филм)|Трето полувреме]] ТВ филм || Пепо |- | 2013. || [[Искачување на последното поглавје]] ТВ-филм || |- | 2014. || [[До балчак]] ТВ филм || Иљо |- | 2014. || [[Деца на сонцето (филм)|Деца на сонцето]] ТВ филм || Кале |- | 2014. || [[Враќање (филм)|Враќање]] Краток филм || Таткото на Ана |- | 2015. || [[Лазар (филм)|Лазар]] ТВ филм || Јордан |- | 2015 || [[20 Мајмуни]] ТВ-филм || |- | 2016. || [[Ослободување на Скопје (филм)|Ослободување на Скопје]] ТВ филм || Доктор Васил |- | 2016. || [[Есента на самурајот (филм)|Есента на самурајот]] ТВ филм || Скендер |- | 2016-2017. || [[Преспав (телевизиска серија)|Преспав]] ТВ-серија || Миле |- | 2017. || [[Анка (филм)|Анка]] ТВ филм || Големиот Вед |- | 2017. || [[Македонија (серија) |Македонија]] ТВ-серија || |- | 2018. || [[Ругање со Христос]] ТВ филм || Глигор |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2020.-те[[#1|&#9650;]]<div id="2020/> |- | 2020-2022. || [[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]] ТВ-серија || Мич |- | 2022. || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || Исо |} == Награди== * Награда за ТВ проект – „Истражи ја Македонија“ 2012 г. на „Златна Буба мара на популарноста“; * Награда "[[Војдан Чернодрински]]" за епизодна машка улога (2011) * Награда за глумец за 2001 г. на „Златна Бубамара на популарноста“; * Награда за најдобро актерско остварување на фестивалот "[[Војдан Чернодрински]]" [[Прилеп]] (2008) * Награда на ревијата Екран за најдобро глумечко остварување на филм и на ТВ за улогата во филмот „Македонска сага“, во режија на [[Бранко Гапо]] и во филмот „Светлосиво“, во режија на [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]], [[Дарко Митревски]] и [[Срѓан Јаниќијевиќ]] (1993). == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{imdb name|id=0431320|name=Владо Јовановски}} * {{Amg name|234920|Владо Јовановски}} * [http://www.maccinema.org.mk/e_avtor_detali.asp?IDSORABOTNIK=253 Владо Јовановски]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Јовановски, Владо}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Луѓе од Пробиштип]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Македонски гласовни глумци]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Глумци во Македонскиот народен театар]] [[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]] c8hfxd972gja3xl18929v36xhbi1fhf Ванчо Петрушевски 0 1045625 4804054 4798011 2022-08-21T00:42:06Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Ванчо Петрушевски | портрет =Ванчо Петрушевски.jpg | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|19|април|1951}} | роден-место = [[Скопје]]<br>{{знаменце|Flag of North Macedonia (1944–1946).svg}} [[Народна Република Македонија|Македонија]] | починал-дата = {{починат на|25|август|2018}} | починал-место = с. [[Орешани]], {{МКД}} | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]] <br> [[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]]<br>[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]<br>[[Наши години]]<br>[[Хихирику]]<br>[[Каца (филм) |Каца]]<br>[[Тетовирање (филм) |Тетовирање]]<br>[[Среќна нова '49]]<br>[[Досие-К]]<br>[[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Ванчо Петрушевски''' ({{роден во|Скопје}}, {{роден на|19|април|1951}} — с. {{починал во|Орешани}}, [[Скопско]], {{починат на|25|август|2018}}<ref>[https://kurir.mk/makedonija/vesti/tazna-vest-pochina-vancho-petrushevski/ Тажна вест]</ref><ref>[http://www.dramskiteatar.com.mk/?lang=mak&menu=akter&podmenu=50 Официјална страница на Драмски театар Скопје]</ref>) — македонски глумец. ==Животопис== Веднаш по завршувањето на Високата музичка школа во [[Скопје]], отсек за актерски кадри, во [[1975]] година се вработил во [[Драмски театар (Скопје)|Драмскиот театар]] во Скопје, каде неговиот талент дошол до израз веќе во првата претстава „Ослободување на Скопје“ од [[Душан Јовановиќ]]. Исто така, учествувал во голем број [[радио]]-драмски проекти, [[Телевизија|телевизиски]] драми, серии итн. == Награди == * Награда „Димче Трајковски“ за епизодна улога на Тетарските игри „Војдан Чернодрински“ – [[Прилеп]] за ликот на Јаков во претставата „[[Дупло дно]]“ од [[Горан Стефановски]] * Најпопуларно ТВ-лице според веснокот „[[Вечер (дневен весник)|Вечер]]“ за 1987 година * Награда за најдобро актерско остварување на [[филм]]от и телевизијата според анкета на ревијата „Екран“ * Награда за најдобро актерско остварување на Театарските игри „Војдан Чернодрински“ — Прилеп за улогата на Јанко во „Собирен центар“ од Душан Ковачевиќ * [[23 Октомври (награда)|Државна награда 23 Октомври]] за остварување во областа на културата и уметноста  во 2016 година <ref>[http://mrt.com.mk/node/35182 Објава за државна награда]</ref> * Награда "11-октомври" 2016 година == Филмографија == {| class="wikitable sortable" |- ! Година ! Филм ! Улога |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1970.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1970"/> |- | 1975 | [[Прва вечер]] ТВ-филм || |- | 1977 | [[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]] ТВ-филм || |- | 1977 | [[Итар Пејо (телевизиска серија)|Итар Пејо]] ТВ-серија | |- | 1978 | [[Сеќерна приказна]] ТВ-филм || |- | 1979 | [[Наши години]] ТВ-серија | Машиновозачот |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1980.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1980/> |- | 1982 | [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија | |- | 1983 | [[Записник (филм)|Записник]] ТВ-филм | |- | 1983 | [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984 | [[Лет во место (филм)|Лет во место]] ТВ-филм | Зографот |- | 1984 | [[Диво месо (филм)|Диво месо]] ТВ-филм | Ацо |- | 1984 | [[Го мемираше мојот јастреб]] ТВ-филм || |- | 1984 | [[Хихирику - 5 години (филм) |Хихирику - 5 години]] ТВ-серија || |- | 1984 | [[Камчевци]] ТВ-серија || |- | 1984-1985 | [[Легенди и преданија (филм) |Легенди и преданија]] ТВ-филм || |- | 1984-1985 | [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1985 | [[На наш начин (телевизиска серија)|На наш начин]] ТВ-серија | |- | 1985 | [[Дупло дно (филм)|Дупло дно]] ТВ-филм | Јаков |- | 1985 | [[Ајде да се дружиме (телевизиска серија)|Ајде да се дружиме]] ТВ-серија | |- |1985-1986 |[[Крале Марко јунак стана]] ТВ-серија || Суљо |- |1985 |[[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм |Селим |- | 1986 | [[Среќна Нова ’49]] ТВ-филм | Шофер |- | 1986 | [[Солунски патрдии (ТВ серија)|Солунски патрдии]] ТВ-серија | Сотка |- | 1986 | [[Климент Охридски (филм)|Климент Охридски]] ТВ-филм | Ангелариј |- | 1986-1992 | [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- |1987 |[[Театарче лево ќоше]] ТВ-серија | |- | 1987 | [[Трето доба (телевизиска серија)|Трето доба]] ТВ-серија | |- | 1987 | [[За трошка среќа (филм)|За трошка среќа]] ТВ-филм | Милиционер |- | 1987-1990 | [[Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Цаци |- |1988 |[[Чук, чук, Стојанче]] ТВ-серија | |- | 1988-1990 | [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија | |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1990.-те[[#1|&#9650;]]<div id="1990"/> |- | 1990 | [[Еурека (филм)|Еурека]] ТВ-серија | Цаци |- | 1991 | [[Опстанок (телевизиска серија)|Опстанок]] ТВ-серија | Шумарот Миле |- | 1991 | [[Женски оркестар]] ТВ-филм | |- | 1991 | [[Тетовирање (филм) |Тетовирање]] ТВ-филм || Жика |- | 1991 | [[Поштар (филм)|Поштар]] ТВ-филм | Иван |- | 1991 | [[Елелига пепелига]] ТВ-серија || |- | 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-серија || |- | 1993 | [[Грев или шприцер (филм)|Грев или шприцер]] ТВ-филм | Поштарот Миле |- | 1993-1995 | [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || / |- | 1993 | [[Црно бело во боја (ТВ-филм) |Црно бело во боја]] ТВ-филм || / |- | 1994 | [[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм || |- | 1994 | [[Прекалени]] ТВ-серија || |- | 1995 | [[Бус за дус]] ТВ-серија || |- | 1995 | [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1995 | [[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] ТВ-филм | Матеј |- | 1995-2000 | [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || / |- | 1997 | [[Вујко Вања (филм)|Вујко Вања]] ТВ-филм | Телегин |- | 1998 | [[Салон хармони (телевизиска серија)|Салон хармони]] ТВ-серија | Панајот |- | 1999 | [[Хихирику]] ТВ-серија || |- | 1999 | [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм || Иван |- | 1999 | [[Каца (филм)|Каца]] ТВ-филм || Полицаец 2 |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2000.-те[[#1|&#9650;]]<div id="2000"/> |- | 2000-2001 | [[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]] ТВ-серија | Ристе |- | 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || |- | 2000-2003 | [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || / |- | 2001 | [[Народен пратеник]] ТВ-филм || |- | 2001 | [[Ноќ спроти Свети Василиј (филм)|Ноќ спроти Свети Василиј]] ТВ-филм | Попот |- | 2002 | [[Заведени (телевизиска серија)|Заведени]] ТВ-серија | Попот |- | 2003 | [[Битолски лакрдии]] ТВ-серија | Попот |- | 2004 | [[Хихирику]] ТВ-серија || |- | 2006 | [[Пусто турско (филм) |Пусто турско]] ТВ-филм || |- | 2006-2009 |[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- | 2007 | [[Досие-К]] ТВ-филм | Инспектор Ацо |- | 2007 |[[Патување со рабробил]] ТВ-филм |Чичко Прохор |- | 2007-2010 | [[Народни Приказни (серија) |Народни Приказни]] ТВ-серија | |- | 2009 | [[Балкан бенд (телевизиска серија)|Балкан бенд]] ТВ-серија | Венеса |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2010.-те[[#1|&#9650;]]<div id="2010"/> |- | 2010-2012 |[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- | 2010 || [[Царската е последна]] ТВ-филм || Советник |- | 2012 | [[Минатото лето на Балканот]] ТВ-серија || |- | 2012-2014 | [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни 2]] ТВ-серија | |- |2012-2015 |[[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија | |- |2014 |[[Приказни од животот]] || |- |2015 |[[Збор (филм)|Збор]] ТВ-филм || Прв човек |- | 2015-2017 | [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || / |- | 2016 | [[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]] ТВ-серија || Мајсторот |- | 2016 | [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм || |- | 2017 | [[Вистински приказни (телевизиска серија)|Вистински приказни]] ТВ-серија | Павле |- | 2017 | [[Македонија (серија) |Македонија]] ТВ-серија | |- | 2018 | [[Соблекување]] ТВ-филм || |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.dramskiteatar.com.mk/?lang=mak&menu=akter&podmenu=50 Драмски театар] * {{IMDb name|0678415}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Петрушевски, Ванчо}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Луѓе од Скопје]] [[Категорија:Родени во 1951 година]] [[Категорија:Починати во 2018 година]] dhklpmfx88xv5jcbyc1i6i7tv1zbce6 Гоце Влахов 0 1045720 4804026 4802222 2022-08-20T23:59:47Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Гоце Влахов | портрет = | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|12|мај|1949}} | роден-место = {{роден во|Скопје}} | починал-дата = {{починал на|28|јули|2019}} | починал-место = {{починал во|Скопје}} | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогите во: <br>[[Чекор пред времето (филм)|Чекор пред времето]] <br> [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]]<br>[[Андер (филм)|Андер]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Македонскиот дел од пеколот]]<br>[[Сенки (филм) |Сенки]]<br>[[Оловна бригада]]<br>[[Среќна нова '49]]<br>[[Мајки (филм) |Мајки]]<br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Гоце Влахов''' ([[Скопје]], [[12 мај]] [[1949]] - Скопје, [[28 јули]] [[2019]]) — македонски глумец. Од 1980 година до неговото пензионирање работел во [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]]. == Театарски претстави == * 1972 "Крал Лир" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1972 "Мустаките на Капетанот Рококајко" [[Драмски театар - Скопје]] * 1973 "Хелдерлин" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1975 "Сезона на шампионите" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1975 "Славата и смртта на Хоаким Муриета" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1980 "Милион маченици" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1981 "Војна и мир во груда" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1981 "Остен" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1981 "По претставата" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1982 "Габи" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1983 "Макевејските празници" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1983 "Свирач на покрив" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1984 "Погрижи се за Амелија" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1985 "Среќна нова ,49' [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1985 "Рамна земја" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1986 "Тартиф" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1986 "Гуштерица" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1987 "Мрестење на краповите" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1987 "Дон Кихот" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1989 "Рави" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1990 "Галеб" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1990 "Посета на старата дама" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1991 "Зора на истокот" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 1995 "МКС" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 2001 "Гроф Миливој" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 2007 "Болва в 'уво'" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 2010 "Троил и Кресида" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] * 2015 "Вујко Вања" [[Македонски народен театар]] - [[Скопје]] == Биографија== Гоце Влахов бил студент на првата генерација глумци на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултетот за драмска уметност]] (ФДУ) во Скопје во 1971, заедно со Перо Арсовски, Мајда Тушар, Снежана Киселички, Соња Каранџуловска, Ѓорги Колозов, Кирил Псалтиров. Од 1980 до пензионирањето Влахов е дел од [[Македонскиот народен театар]], иако на оваа сцена играл бројни улоги од 1972. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот (филм)|Македонски дел од пеколот]] ТВ-филм || |- | 1972 || [[Истрел (филм) |Истрел]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Јад]] ТВ-филм || |- | 1976 || [[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]] ТВ-филм || |- | 1976 || [[Цимерите од соба 306]] ТВ-филм || |- | 1977 || [[Итар Пејо]] ТВ-серија || |- | 1977 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм || |- | 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм || |- | 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм |- | 1981 || [[Милион Маченици]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија || |- | 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија || |- | 1983 || [[Записник (филм) |Записник]] ТВ-филм |- | 1983 || [[Кога тетин Клименте шеташе низ градот]] ТВ-филм || Климент |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Јуначко колено (филм)|Јуначко колено]] ТВ-серија || |- | 1984 || [[Исповед на таксистот]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Случки од животот]] ТВ-серија || |- | 1984-1985 || [[Легенди и преданија]] ТВ-серија || |- | 1984-1985 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1985 || [[Ајде да се дружиме]] ТВ-серија || |- | 1985 || [[На наш начин]] ТВ-филм || |- | 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм || |- | 1985-1986 || [[Крале Марко јунак стана]] ТВ-серија || |- | 1986 || [[Среќна нова '49]] ТВ-филм || |- | 1986 || [[Климент Охридски (филм)|Климент Охридски]] ТВ-филм || Младиот Селанец |- | 1986-1992 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1987-1990 || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ-серија || |- | 1987 || [[Македонски балади]] ТВ-серија || |- | 1988 || [[Викенд на мртовци]] ТВ-серија || |- | 1988-1990 || [[Чук Чук Стојанче (ТВ-серија) |Чук Чук Стојанче]] ТВ-серија || |- | 1988-1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија || Јордан Пиперката |- | 1989-1993 || [[Еурека]] ТВ-серија || Записничар |- | 1990 || [[Весела математика]] ТВ-серија || |- | 1990 || [[До-Ре-Ми]] ТВ-серија ||Сценаристот |- | 1991 || [[Опстанок (телевизиска серија)|Опстанок]] ТВ-серија || Милиционер |- | 1991 || [[Поштар (филм) |Поштар]] ТВ-филм || |- | 1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1992 || [[Азбука на Природата]] ТВ-серија || Презентер |- | 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-серија || |- | 1992-1995 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || |- | 1994 || [[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм || |- | 1994 || [[Прекалени]] ТВ-серија || |- | 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1996 || [[Батко Гого нема Пари]] ТВ-филм || |- | 1996-2000 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1996-2000 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1998 || [[На Балканот не се пие чај]] ТВ-филм || |- | 2000|| [[Погрешно време (телевизиска серија)|Погрешно време]] ТВ-серија || |- | 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || |- | 2000-2003 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм || |- | 2002 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || |- | 2002 || [[Заведени]] ТВ-серија || |- | 2003 || [[Чекор пред времето (филм)|Чекор пред времето]] ТВ-филм || |- | 2004 || [[Андер (филм)|Андер]] ТВ-филм || |- | 2004 || [[Под]] ТВ-филм || Ковач |- | 2004 || [[Како убив светец (филм) |Како убив светец]] ТВ-филм || |- | 2007 || [[Сенки (филм)|Сенки]] ТВ-филм || проф. Кокале |- | 2009 || [[Бунило (филм)|Бунило]] ТВ-филм || Полицаец |- | 2010-2014 || [[Македонски народни приказни (ТВ серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2010 || [[Мајки (филм)|Мајки]] ТВ-филм || Таксистот |- | 2010 || [[Царската е последна]] ТВ-филм || |- | 2011-2012 || [[Македонски Стари Приказни]] ТВ-серија || |- | 2012-2014 || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм || |- | 2014-2017 || [[Македонски народни приказни (ТВ серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2015 || [[Цимери]] ТВ-серија || Страхил |- | 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм || |- | 2019 || [[Врба (филм од 2019) |Врба]] ТВ-филм || |} == Награди == * Награда "11-октомври" * Награда за најпопуларно ТВ-лице на "Екран" * Награда за најдобро актерско отсварување во претставата "Среќна нова '49" * Награда за животно дело "[[Војдан Чернодрински]]" * Награда за животно дело "[[Петре Прличко]]" == Надворешни врски== * {{IMDb name|1717386}} * [http://www.maccinema.com/Person.aspx?p=82 Гоце Влахов на http://www.maccinema.com] {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Влахов, Гоце }} [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] 3ioqyqju0ue66inzwtfl7f85kx7gv8m NGC 5388 0 1046494 4803948 4509400 2022-08-20T20:21:35Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC 5388 PanS.jpg |опис = [[Девица (соѕвездие)|Девица]] |соѕвездие=[[Девица (соѕвездие)|Девица]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=13 ч 58 м 57,9 с |деклинација=-14° 9' 3"" |положбен агол= |вид на објект= [[засега неутврден објект]] |морфолошки вид=NF |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Франк Милер]] |датум на откривање= [[1886]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 5388''' — [[засега неутврден објект]] во соѕвездието [[Девица (соѕвездие)|Девица]], заведен во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. == Откривање == Објектот е откриен на [[1886]] година од страна на [[Франк Милер]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 26&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5388 е од видот NF.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 13 ч 58 м 57,9 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -14° 9' 3"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5388 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 286; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 5560. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1036. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5001-5500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Девица (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5388 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5388] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5388 Поправени информации за NGC 5388] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205388 NGC 5388] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205388 NGC 5388] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Девица (соѕвездие)]] ps0twm2ljqpbkuq5kdr65jx8qta15is NGC 5390 0 1046496 4803950 4510445 2022-08-20T20:26:23Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC5371HunterWilson.jpg |опис =Податоци од посматрање (J2000.0 епоха) |соѕвездие=[[Ловечки Кучиња (соѕвездие)|Ловечки Кучиња]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=13 ч 55 м 40 с |деклинација=+40° 27' 44"" |положбен агол=8 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBbc |привиден сјај В=10,6 |привиден сјај Ч=11,3 |површински сјај=13,4 |привидни димензии=4,2' x 3,4' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[18 март]] [[1831]] |алтернативни ознаки=NGC 5371, UGC 8846, MCG 7-29-20, CGCG 219-29, IRAS 13535+4042 }} '''NGC 5390''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Ловечки Кучиња (соѕвездие)|Ловечки Кучиња]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5390 се споменува и како NGC 5371, UGC 8846, MCG 7-29-20, CGCG 219-29, IRAS 13535+4042. == Откривање == Објектот е откриен на [[18 март]] [[1831]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5390 е од видот SBbc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 10,6 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 11,3 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,4 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5390 има привидни димензии од 4,2' х 3,4'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 13 ч 55 м 40 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +40° 27' 44"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 8°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5390 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 49514. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 76; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3030. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1386. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5001-5500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Ловечки Кучиња (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5390 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5390] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5390 Поправени информации за NGC 5390] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205390 NGC 5390] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205390 NGC 5390] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Ловечки Кучиња (соѕвездие)]] [[sr:NGC 5390]] tmwkply692uax61nhika24ehpc83adv NGC 5391 0 1046497 4803951 4509398 2022-08-20T20:28:10Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC 5391 SDSS2.jpg |опис =[[Ловечки Кучиња (соѕвездие)|Ловечки Кучиња]] |соѕвездие=[[Ловечки Кучиња (соѕвездие)|Ловечки Кучиња]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=13 ч 57 м 36,5 с |деклинација=+46° 19' 26"" |положбен агол= |вид на објект= [[засега неутврден објект]] |морфолошки вид=NF |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Луис Свифт]] |датум на откривање=[[16 јуни]] [[1884]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 5391''' — [[засега неутврден објект]] во соѕвездието [[Ловечки Кучиња (соѕвездие)|Ловечки Кучиња]], заведен во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. == Откривање == Објектот е откриен на [[16 јуни]] [[1884]] година од страна на [[Луис Свифт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 16&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5391 е од видот NF.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 13 ч 57 м 36,5 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +46° 19' 26"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5391 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 76; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3464. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 120. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5001-5500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Ловечки Кучиња (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5391 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5391] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5391 Поправени информации за NGC 5391] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205391 NGC 5391] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205391 NGC 5391] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Ловечки Кучиња (соѕвездие)]] e6cdmi8wjlvbjnx9931cc95dstyd3f0 NGC 5393 0 1046499 4803953 4510699 2022-08-20T20:29:32Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC 5393 PanS.jpg |опис =Решестата спирална галаксија NGC 5393 |соѕвездие=[[Водна Змија (соѕвездие)|Водна Змија]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 0 м 32 с |деклинација=-28° 52' 30"" |положбен агол=153 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sa |привиден сјај В=13 |привиден сјај Ч=13,9 |површински сјај=12,3 |привидни димензии=0,9' x 0,7' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[30 март]] [[1835]] |алтернативни ознаки=ESO 445-87, MCG -5-33-35, IRAS 13576-2838 }} '''NGC 5393''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Водна Змија (соѕвездие)|Водна Змија]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5393 се споменува и како ESO 445-87, MCG -5-33-35, IRAS 13576-2838. == Откривање == Објектот е откриен на [[30 март]] [[1835]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5393 е од видот Sa.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,9 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,3 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5393 има привидни димензии од 0,9' х 0,7'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 0 м 32 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -28° 52' 30"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 153°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5393 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 49863. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 371; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 6741. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 89. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5001-5500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Водна Змија (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5393 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5393] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5393 Поправени информации за NGC 5393] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205393 NGC 5393] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205393 NGC 5393] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Водна Змија (соѕвездие)]] njm7qkayeuolpbabtsgk4crbtg2rzr6 NGC 5397 0 1046503 4803955 4509346 2022-08-20T20:32:19Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC 5397 DSS.png |опис =Леќеста галаксија NGC 5397 |соѕвездие=[[Кентаур (соѕвездие)|Кентаур]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 1 м 10,5 с |деклинација=-33° 56' 44"" |положбен агол=60 |вид на објект= [[елиптична галаксија]] |морфолошки вид=E/SB0 |привиден сјај В=11,6 |привиден сјај Ч=12,7 |површински сјај=11,9 |привидни димензии=1,4' x 1' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[8 јуни]] [[1837]] |алтернативни ознаки=ESO 384-31, MCG -6-31-13, IRAS 13582-3342 }} '''NGC 5397''' — [[елиптична галаксија]] во соѕвездието [[Кентаур (соѕвездие)|Кентаур]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Телото било предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5397 се споменува и како ESO 384-31, MCG -6-31-13, IRAS 13582-3342. == Откривање == Телото е откриено на [[8 јуни]] [[1837]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5397 е од видот E/SB0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 11,6 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 12,7 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 11,9 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5397 има привидни димензии од 1,4' х 1'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Телото е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 1 м 10,5 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -33° 56' 44"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 60°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5397 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 49908. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 371; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 7288. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5001-5500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Кентаур (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5397 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5397] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5397 Поправени информации за NGC 5397] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205397 NGC 5397] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205397 NGC 5397] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Кентаур (соѕвездие)]] pb5y4xyvkhfzfkddy7z0ovuizwome96 NGC 5404 0 1046510 4803956 4509391 2022-08-20T20:33:33Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC 5404 SDSS2.jpg |опис =NGC 5404, една ѕвезда |соѕвездие=[[Девица (соѕвездие)|Девица]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 1 м 7,6 с |деклинација=+0° 5' 10" |положбен агол= |вид на објект= [[тројна ѕвезда]] |морфолошки вид=*3 |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Филип Сидни Кулиџ]] |датум на откривање=[[29 април]] [[1859]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 5404''' — [[тројна ѕвезда]] во соѕвездието [[Девица (соѕвездие)|Девица]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. == Откривање == Објектот е откриен на [[29 април]] [[1859]] година од страна на [[Филип Сидни Кулиџ]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 15&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5404 е од видот *3.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 1 м 7,6 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +0° 5' 10".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5404 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 241; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 316. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1424. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5001-5500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Девица (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Skiff, Brian, private communication of February 27, 1988. (93,36) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5404 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5404] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5404 Поправени информации за NGC 5404] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205404 NGC 5404] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205404 NGC 5404] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Девица (соѕвездие)]] m7jq3dz7vot1zqsgznqfjv916ip8gsx NGC 5419 0 1046526 4803957 4509357 2022-08-20T20:35:34Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC 5419 DSS.jpg |опис = Елиптичната галаксија NGC 5419 |соѕвездие=[[Кентаур (соѕвездие)|Кентаур]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 3 м 38,7 с |деклинација=-33° 58' 42"" |положбен агол=77 |вид на објект= [[елиптична галаксија]] |морфолошки вид=E2 |привиден сјај В=10,8 |привиден сјај Ч=11,9 |површински сјај=13,6 |привидни димензии=4,1' x 3,3' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[8 јуни]] [[1837]] |алтернативни ознаки=ESO 384-39, MCG -6-31-19 }} '''NGC 5419''' — [[елиптична галаксија]] во соѕвездието [[Кентаур (соѕвездие)|Кентаур]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Телото било предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5419 се споменува и како ESO 384-39, MCG -6-31-19. == Откривање == Телото е откриено на [[8 јуни]] [[1837]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5419 е од видот E2.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 10,8 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 11,9 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,6 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5419 има привидни димензии од 4,1' х 3,3'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Телото е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 3 м 38,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -33° 58' 42"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 77°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5419 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 50100. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 371; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 7288. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5001-5500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Кентаур (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5419 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5419] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5419 Поправени информации за NGC 5419] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205419 NGC 5419] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205419 NGC 5419] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Кентаур (соѕвездие)]] 8gd78i4d09sifblzlxnsnnofbykwq4s NGC 5420 0 1046527 4803958 4509294 2022-08-20T20:36:39Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC 5420 SDSS2.jpg |опис = Спиралната галаксија NGC 5420 |соѕвездие=[[Девица (соѕвездие)|Девица]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 3 м 59,8 с |деклинација=-14° 37' 2"" |положбен агол=138 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sb |привиден сјај В=13,1 |привиден сјај Ч=13,9 |површински сјај=13,1 |привидни димензии=1,7' x 0,7' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Френсис Ливенворт]] |датум на откривање= [[1886]] |алтернативни ознаки=MCG -2-36-6, IRAS 14012-1422 }} '''NGC 5420''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Девица (соѕвездие)|Девица]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Телото било предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5420 се споменува и како MCG -2-36-6, IRAS 14012-1422. == Откривање == Телото е откриено на [[1886]] година од страна на [[Френсис Ливенворт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 26&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5420 е од видот Sb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,1 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,9 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,1 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5420 има привидни димензии од 1,7' х 0,7'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Телото е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 3 м 59,8 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -14° 37' 2"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 138°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5420 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 50121. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 286; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 5560. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1036. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5001-5500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Девица (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Dreyer, J.L.E., New General Catalogue of Nebulae and Clusters of Stars (1888), Index Catalogue (1895), Second Index Catalogue (1908). London: Royal Astronomical Society, 1953. (28,2157) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5420 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5420] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5420 Поправени информации за NGC 5420] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205420 NGC 5420] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205420 NGC 5420] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Девица (соѕвездие)]] poi5w463u3bd5nnnkkopgihcncu4a66 NGC 5421B 0 1046528 4803959 4517481 2022-08-20T20:38:31Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC5421 - SDSS DR14.jpg |опис = NGC 5421B (под [[NGC 5421A]]) |соѕвездие=[[Ловечки Кучиња (соѕвездие)|Ловечки Кучиња]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 1 м 42,1 с |деклинација=+33° 49' 19"" |положбен агол= |вид на објект= [[галаксија]] |морфолошки вид=C |привиден сјај В=13,2 |привиден сјај Ч=14,2 |површински сјај=12,6 |привидни димензии=0,8' x 0,8' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Едуар Жан Мари Стефан]] |датум на откривање=[[9 јуни]] [[1880]] |алтернативни ознаки=UGC 8941, MCG 6-31-45, MK 665, Arp 111, KUG 1359+340, CGCG 191-33, VV 120, IRAS 13594+3403, KCPG 407B, 1ZW 78 }} '''NGC 5421B''' — [[галаксија]] во соѕвездието [[Ловечки Кучиња (соѕвездие)|Ловечки Кучиња]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот не претставува [[Дрееров објект]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5421B се споменува и како UGC 8941, MCG 6-31-45, MK 665, Arp 111, KUG 1359+340, CGCG 191-33, VV 120, IRAS 13594+3403, KCPG 407B, 1ZW 78. == Откривање == Објектот е откриен на [[9 јуни]] [[1880]] година од страна на [[Едуар Жан Мари Стефан]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 31,5&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5421B е од видот C.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,2 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,2 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,6 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5421B има привидни димензии од 0,8' х 0,8'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 1 м 42,1 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +33° 49' 19"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5421B е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 49950. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 110; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 2548. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 106. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5001-5500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Ловечки Кучиња (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5421B Прегледувач на длабокото небо — NGC 5421B] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5421B Поправени информации за NGC 5421B] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205421B NGC 5421B] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205421B NGC 5421B] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Ловечки Кучиња (соѕвездие)]] 0kn9z1j1f6xz8nv9f3mpyigkapsvh74 NGC 5428 0 1046536 4803960 4509210 2022-08-20T20:39:49Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC 5428 PanS.jpg |опис = [[Девица (соѕвездие)|Девица]] |соѕвездие=[[Девица (соѕвездие)|Девица]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 3 м 28 с |деклинација=-5° 59' 2" |положбен агол= |вид на објект= [[двојна ѕвезда]] |морфолошки вид=*2 |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Ернст Вилхелм Либерехт Темпел]] |датум на откривање= [[1882]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 5428''' — [[двојна ѕвезда]] во соѕвездието [[Девица (соѕвездие)|Девица]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. == Откривање == Објектот е откриен на [[1882]] година од страна на [[Ернст Вилхелм Либерехт Темпел]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 11&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5428 е од видот *2.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 3 м 28 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -5° 59' 2".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5428 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 286; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 4981. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1616. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5001-5500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Девица (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Skiff, Brian, private communication of February 27, 1988. (93,36) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5428 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5428] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5428 Поправени информации за NGC 5428] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205428 NGC 5428] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205428 NGC 5428] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Девица (соѕвездие)]] lc4eloms8cpg4l30zdgp8m1ag2lah32 NGC 5429 0 1046537 4803962 4509209 2022-08-20T20:41:13Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC 5429 PanS.jpg |опис = NGC 5429, пар ѕвезди |соѕвездие=[[Девица (соѕвездие)|Девица]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 3 м 33,3 с |деклинација=-6° 2' 16" |положбен агол= |вид на објект= [[двојна ѕвезда]] |морфолошки вид=*2 |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Ернст Вилхелм Либерехт Темпел]] |датум на откривање= [[1882]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 5429''' — [[двојна ѕвезда]] во соѕвездието [[Девица (соѕвездие)|Девица]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. == Откривање == Објектот е откриен на [[1882]] година од страна на [[Ернст Вилхелм Либерехт Темпел]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 11&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5429 е од видот *2.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 3 м 33,3 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -6° 2' 16".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5429 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 286; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 4981. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1616. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5001-5500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Девица (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Skiff, Brian, private communication of February 27, 1988. (93,36) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5429 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5429] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5429 Поправени информации за NGC 5429] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205429 NGC 5429] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205429 NGC 5429] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Девица (соѕвездие)]] h88bk7pb3ktmzzf9i7sj40yygyi3www NGC 5432 0 1046540 4803963 4509390 2022-08-20T20:42:24Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC 5432 PanS.jpg |опис = NGC 5432, пар ѕвезди |соѕвездие=[[Девица (соѕвездие)|Девица]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 3 м 40,5 с |деклинација=-5° 58' 28" |положбен агол= |вид на објект= [[двојна ѕвезда]] |морфолошки вид=*2 |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Ернст Вилхелм Либерехт Темпел]] |датум на откривање= [[1882]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 5432''' — [[двојна ѕвезда]] во соѕвездието [[Девица (соѕвездие)|Девица]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. == Откривање == Објектот е откриен на [[1882]] година од страна на [[Ернст Вилхелм Либерехт Темпел]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 11&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5432 е од видот *2.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 3 м 40,5 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -5° 58' 28".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5432 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 286; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 4981. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1616. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5001-5500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Девица (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Skiff, Brian, private communication of February 27, 1988. (93,36) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5432 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5432] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5432 Поправени информации за NGC 5432] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205432 NGC 5432] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205432 NGC 5432] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Девица (соѕвездие)]] ff26lvskgm0cfm0yqasqyptymut8b4y NGC 5434B 0 1046543 4803964 4517483 2022-08-20T20:43:32Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC5434 - SDSS DR14.jpg |опис = NGC 5434B (горе лево) |соѕвездие=[[Воловар (соѕвездие)|Воловар]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 3 м 27,1 с |деклинација=+9° 28' 2" |положбен агол=72 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sc |привиден сјај В=13,9 |привиден сјај Ч=14,7 |површински сјај=13 |привидни димензии=1,6' x 0,3' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Ернст Вилхелм Либерехт Темпел]] |датум на откривање=[[25 април]] [[1883]] |алтернативни ознаки=UGC 8967, MCG 2-36-24, CGCG 74-70, KCPG 410B, IRAS 14009+0942 }} '''NGC 5434B''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот не претставува [[Дрееров објект]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5434B се споменува и како UGC 8967, MCG 2-36-24, CGCG 74-70, KCPG 410B, IRAS 14009+0942. == Откривање == Објектот е откриен на [[25 април]] [[1883]] година од страна на [[Ернст Вилхелм Либерехт Темпел]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 11&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5434B е од видот Sc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,9 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,7 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5434B има привидни димензии од 1,6' х 0,3'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 3 м 27,1 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +9° 28' 2".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 72°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5434B е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 50087. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 196; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 901. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1051. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5001-5500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Воловар (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5434B Прегледувач на длабокото небо — NGC 5434B] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5434B Поправени информации за NGC 5434B] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205434B NGC 5434B] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205434B NGC 5434B] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Воловар (соѕвездие)]] 7wm1hlydymvcr79dfn4ubg4wmu9vsh6 NGC 5435 0 1046544 4803965 4509389 2022-08-20T20:44:37Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC 5435 PanS.jpg |опис = NGC 5435, пар ѕвезди |соѕвездие=[[Девица (соѕвездие)|Девица]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 4 м 0,2 с |деклинација=-5° 55' 50" |положбен агол= |вид на објект= [[двојна ѕвезда]] |морфолошки вид=*2 |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Ернст Вилхелм Либерехт Темпел]] |датум на откривање= [[1882]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 5435''' — [[двојна ѕвезда]] во соѕвездието [[Девица (соѕвездие)|Девица]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. == Откривање == Објектот е откриен на [[1882]] година од страна на [[Ернст Вилхелм Либерехт Темпел]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 11&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5435 е од видот *2.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 4 м 0,2 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -5° 55' 50".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5435 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 286; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 4981. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1616. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5001-5500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Девица (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Skiff, Brian, private communication of February 27, 1988. (93,36) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5435 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5435] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5435 Поправени информации за NGC 5435] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205435 NGC 5435] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205435 NGC 5435] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Девица (соѕвездие)]] sgowuqh98945wfxlv6jnyqd78hvf979 NGC 5438 0 1046547 4803966 4510423 2022-08-20T20:46:20Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC5438 - SDSS DR14.jpg |опис = NGC5438 |соѕвездие=[[Воловар (соѕвездие)|Воловар]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 3 м 47,9 с |деклинација=+9° 36' 40"" |положбен агол= |вид на објект= [[елиптична галаксија]] |морфолошки вид=E-S0 |привиден сјај В=13,6 |привиден сјај Ч=14,6 |површински сјај=13,2 |привидни димензии=0,8' x 0,8' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Ернст Вилхелм Либерехт Темпел]] |датум на откривање=[[28 јуни]] [[1883]] |алтернативни ознаки=NGC 5446, MCG 2-36-29, CGCG 74-75, NPM1G +09.0357 }} '''NGC 5438''' — [[елиптична галаксија]] во соѕвездието [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5438 се споменува и како NGC 5446, MCG 2-36-29, CGCG 74-75, NPM1G +09.0357. == Откривање == Објектот е откриен на [[28 јуни]] [[1883]] година од страна на [[Ернст Вилхелм Либерехт Темпел]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 11&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5438 е од видот E-S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,6 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,6 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,2 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5438 има привидни димензии од 0,8' х 0,8'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 3 м 47,9 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +9° 36' 40"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5438 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 50112. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 196; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 901. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1051. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5001-5500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Воловар (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5438 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5438] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5438 Поправени информации за NGC 5438] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205438 NGC 5438] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205438 NGC 5438] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Воловар (соѕвездие)]] [[sr:NGC 5438]] azn9s4q6lo352kv3efqxugg0phiqida NGC 5449 0 1046558 4803967 4509414 2022-08-20T20:47:34Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC 5449 SDSS2.jpg |опис = Ѕвезден облак NGC 5449 |соѕвездие=[[Голема Мечка (соѕвездие)|Голема Мечка]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 2 м 28,2 с |деклинација=+54° 19' 53" |положбен агол= |вид на објект= [[дел од галаксија]] |морфолошки вид=GxyP |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Парсонс]] |датум на откривање=[[27 април]] [[1851]] |алтернативни ознаки=part of M 101 }} '''NGC 5449''' — [[дел од галаксија]] во соѕвездието [[Голема Мечка (соѕвездие)|Голема Мечка]], заведен во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5449 се споменува и како part of M 101. == Откривање == Објектот е откриен на [[27 април]] [[1851]] година од страна на [[Вилијам Парсонс]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 72&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5449 е од видот GxyP.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 2 м 28,2 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +54° 19' 53".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5449 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 49; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3852. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1409. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5001-5500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Голема Мечка (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Archinal, Brent A. Version 4.0 of an unpublished list of errata to the RNGC, dated March 19, 1987. (110,0) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5449 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5449] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5449 Поправени информации за NGC 5449] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205449 NGC 5449] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205449 NGC 5449] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Голема Мечка (соѕвездие)]] ptzdyzy65ep3vjjp1nx8m1gvgp057mp NGC 5450 0 1046559 4803968 4509797 2022-08-20T20:48:50Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC 5450 SDSS2.jpg |опис = Емисионата маглина NGC 5450 |соѕвездие=[[Голема Мечка (соѕвездие)|Голема Мечка]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 2 м 29 с |деклинација=+54° 16' 21" |положбен агол= |вид на објект= [[дел од галаксија]] |морфолошки вид=GxyP |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Парсонс]] |датум на откривање=[[27 април]] [[1851]] |алтернативни ознаки=NGC 5447, part of M 101 }} '''NGC 5450''' — [[дел од галаксија]] во соѕвездието [[Голема Мечка (соѕвездие)|Голема Мечка]], заведен во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5450 се споменува и како NGC 5447, part of M 101. == Откривање == Објектот е откриен на [[27 април]] [[1851]] година од страна на [[Вилијам Парсонс]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 72&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5450 е од видот GxyP.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 2 м 29 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +54° 16' 21".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5450 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 49; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3852. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1409. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5001-5500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Голема Мечка (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Archinal, Brent A. Version 4.0 of an unpublished list of errata to the RNGC, dated March 19, 1987. (110,0) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5450 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5450] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5450 Поправени информации за NGC 5450] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205450 NGC 5450] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205450 NGC 5450] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Голема Мечка (соѕвездие)]] fdcrsjt1q4t60bpv0cw012osolg8qhd NGC 5451 0 1046560 4803969 4509773 2022-08-20T20:49:50Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC 5451 SDSS2.jpg |опис = Емисиона маглина NGC 5451 |соѕвездие=[[Голема Мечка (соѕвездие)|Голема Мечка]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 2 м 36,5 с |деклинација=+54° 21' 49" |положбен агол= |вид на објект= [[дел од галаксија]] |морфолошки вид=GxyP |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Парсонс]] |датум на откривање=[[27 април]] [[1851]] |алтернативни ознаки=part of M 101 }} '''NGC 5451''' — [[дел од галаксија]] во соѕвездието [[Голема Мечка (соѕвездие)|Голема Мечка]], заведен во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5451 се споменува и како part of M 101. == Откривање == Објектот е откриен на [[27 април]] [[1851]] година од страна на [[Вилијам Парсонс]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 72&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5451 е од видот GxyP.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 2 м 36,5 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +54° 21' 49".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5451 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 49; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3852. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1409. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5001-5500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Голема Мечка (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Archinal, Brent A. Version 4.0 of an unpublished list of errata to the RNGC, dated March 19, 1987. (110,0) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5451 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5451] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5451 Поправени информации за NGC 5451] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205451 NGC 5451] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205451 NGC 5451] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Голема Мечка (соѕвездие)]] 8owsbkbg5dqgxz2iy0lk83tjiwsdxee NGC 5453 0 1046562 4803972 4509804 2022-08-20T20:51:54Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC 5453 SDSS2.jpg |опис = Емисиона маглина NGC 5453 |соѕвездие=[[Голема Мечка (соѕвездие)|Голема Мечка]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 2 м 56,7 с |деклинација=+54° 18' 31" |положбен агол= |вид на објект= [[дел од галаксија]] |морфолошки вид=GxyP |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Парсонс]] |датум на откривање=[[27 април]] [[1851]] |алтернативни ознаки=part of M 101 }} '''NGC 5453''' — [[дел од галаксија]] во соѕвездието [[Голема Мечка (соѕвездие)|Голема Мечка]], заведен во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5453 се споменува и како part of M 101. == Откривање == Објектот е откриен на [[27 април]] [[1851]] година од страна на [[Вилијам Парсонс]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 72&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5453 е од видот GxyP.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 2 м 56,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +54° 18' 31".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5453 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 49; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3852. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1409. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5001-5500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Голема Мечка (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Archinal, Brent A. Version 4.0 of an unpublished list of errata to the RNGC, dated March 19, 1987. (110,0) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5453 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5453] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5453 Поправени информации за NGC 5453] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205453 NGC 5453] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205453 NGC 5453] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Голема Мечка (соѕвездие)]] 4taxq69attebkywtjvje18fy1jkd0ra NGC 5463B 0 1046572 4803974 4510929 2022-08-20T20:53:22Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC5463 - SDSS DR14.jpg |опис = NGC 5463B (горе лево [[NGC 5463]]) |соѕвездие=[[Воловар (соѕвездие)|Воловар]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 6 м 12,5 с |деклинација=+9° 21' 42"" |положбен агол=140 |вид на објект= [[елиптична галаксија]] |морфолошки вид=E3 |привиден сјај В=15 |привиден сјај Ч=16 |површински сјај=12 |привидни димензии=0,3' x 0,2' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[19 март]] [[1784]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 5463B''' — [[елиптична галаксија]] во соѕвездието [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот не претставува [[Дрееров објект]]. == Откривање == Објектот е откриен на [[19 март]] [[1784]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5463B е од видот E3.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 15 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 16 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5463B има привидни димензии од 0,3' х 0,2'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 6 м 12,5 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +9° 21' 42"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 140°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5463B е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 196; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 901. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1051. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5001-5500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Воловар (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5463B Прегледувач на длабокото небо — NGC 5463B] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5463B Поправени информации за NGC 5463B] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205463B NGC 5463B] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205463B NGC 5463B] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Воловар (соѕвездие)]] c034lghanvho75c8pt4tddqrndgxshs NGC 5504B 0 1047831 4803976 4517495 2022-08-20T20:55:28Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = IC 4383 SDSS2.png |опис = Средната спирална галаксија IC 4383 |соѕвездие=[[Воловар (соѕвездие)|Воловар]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 12 м 12,6 с |деклинација=+15° 52' 8" |положбен агол=100 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=S? |привиден сјај В=14,5 |привиден сјај Ч=15,3 |површински сјај=13 |привидни димензии=0,7' x 0,4' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Едуар Жан Мари Стефан]] |датум на откривање=[[7 јуни]] [[1880]] |алтернативни ознаки=IC 4383, MCG 3-36-79, CGCG 103-113, KUG 1409+161A }} '''NGC 5504B''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот не претставува [[Дрееров објект]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5504B се споменува и како IC 4383, MCG 3-36-79, CGCG 103-113, KUG 1409+161A. == Откривање == Објектот е откриен на [[7 јуни]] [[1880]] година од страна на [[Едуар Жан Мари Стефан]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 31,5&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5504B е од видот S?.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,5 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 15,3 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5504B има привидни димензии од 0,7' х 0,4'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 12 м 12,6 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +15° 52' 8".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 100°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5504B е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 50730. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 197; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 1468. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 81. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Воловар (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5504B Прегледувач на длабокото небо — NGC 5504B] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5504B Поправени информации за NGC 5504B] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205504B NGC 5504B] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205504B NGC 5504B] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Воловар (соѕвездие)]] 04tyek8y69dks0ml8w20uj5qh4vz5ql NGC 5514A 0 1047843 4803977 4512620 2022-08-20T20:57:24Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC5514 - SDSS DR14.jpg |опис = NGC 5514A (долу лево [[NGC 5514]]) |соѕвездие=[[Воловар (соѕвездие)|Воловар]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 13 м 39,4 с |деклинација=+7° 39' 28"" |положбен агол= |вид на објект= [[галаксија]] |морфолошки вид=C |привиден сјај В=14,5 |привиден сјај Ч=15,5 |површински сјај=12,4 |привидни димензии=0,4' x 0,4' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Хајнрих Даре]] |датум на откривање=[[26 април]] [[1865]] |алтернативни ознаки=UGC 9102, MCG 1-36-23, CGCG 46-66, VV 70, KCPG 420B }} '''NGC 5514A''' — [[галаксија]] во соѕвездието [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот не претставува [[Дрееров објект]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5514A се споменува и како UGC 9102, MCG 1-36-23, CGCG 46-66, VV 70, KCPG 420B. == Откривање == Објектот е откриен на [[26 април]] [[1865]] година од страна на [[Хајнрих Даре]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 11&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5514A е од видот C.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,5 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 15,5 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,4 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5514A има привидни димензии од 0,4' х 0,4'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 13 м 39,4 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +7° 39' 28"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5514A е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 93124. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 197; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 902. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 96. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Воловар (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5514A Прегледувач на длабокото небо — NGC 5514A] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5514A Поправени информации за NGC 5514A] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205514A NGC 5514A] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205514A NGC 5514A] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Воловар (соѕвездие)]] kdm5msenxmhvivh20by5zp02lqc04x1 NGC 5516 0 1047846 4803980 4510724 2022-08-20T20:59:41Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC 5516 DSS.jpg |опис = Леќеста галаксија NGC 5516. |соѕвездие=[[Кентаур (соѕвездие)|Кентаур]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 15 м 54,6 с |деклинација=-48° 6' 53"" |положбен агол=169 |вид на објект= [[елиптична галаксија]] |морфолошки вид=E-S0 |привиден сјај В=12 |привиден сјај Ч=13 |површински сјај=12,9 |привидни димензии=1,8' x 1,2' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[1 јули]] [[1834]] |алтернативни ознаки=ESO 221-34, AM 1412-475 }} '''NGC 5516''' — [[елиптична галаксија]] во соѕвездието [[Кентаур (соѕвездие)|Кентаур]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5516 се споменува и како ESO 221-34, AM 1412-475. == Откривање == Објектот е откриен на [[1 јули]] [[1834]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5516 е од видот E-S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,9 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5516 има привидни димензии од 1,8' х 1,2'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 15 м 54,6 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -48° 6' 53"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 169°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5516 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 50960. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 404; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8281. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Кентаур (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5516 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5516] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5516 Поправени информации за NGC 5516] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205516 NGC 5516] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205516 NGC 5516] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Кентаур (соѕвездие)]] j0ydeu6dii8ju7pnwxghslican9asn4 NGC 5524 0 1047854 4803984 4512758 2022-08-20T21:01:48Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC 5524 SDSS2.jpg |опис = NGC 5524, две ѕвезди |соѕвездие=[[Воловар (соѕвездие)|Воловар]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 13 м 48,7 с |деклинација=+36° 22' 53"" |положбен агол= |вид на објект= [[двојна ѕвезда]] |морфолошки вид=*2 |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Парсонс]] |датум на откривање=[[19 април]] [[1855]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 5524''' — [[двојна ѕвезда]] во соѕвездието [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. == Откривање == Објектот е откриен на [[19 април]] [[1855]] година од страна на [[Вилијам Парсонс]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 72&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5524 е од видот *2.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 13 м 48,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +36° 22' 53"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5524 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 110; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 2552. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 127. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Воловар (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5524 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5524] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5524 Поправени информации за NGC 5524] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205524 NGC 5524] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205524 NGC 5524] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Воловар (соѕвездие)]] 7mzimgrb2qgufqrhna12977tb54t9ah NGC 5526/2 0 1047857 4803986 4517511 2022-08-20T21:02:53Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC5526 - SDSS DR14.jpg |опис = NGC 5526-2 (долу десно) |соѕвездие=[[Голема Мечка (соѕвездие)|Голема Мечка]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 13 м 49,6 с |деклинација=+57° 46' 11" |положбен агол=100 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sbc |привиден сјај В=14,4 |привиден сјај Ч=15,2 |површински сјај=13,6 |привидни димензии=0,8' x 0,7' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[17 април]] [[1789]] |алтернативни ознаки=UGC 9115, MCG 10-20-84, KCPG 421A }} '''NGC 5526/2''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Голема Мечка (соѕвездие)|Голема Мечка]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот не претставува [[Дрееров објект]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5526/2 се споменува и како UGC 9115, MCG 10-20-84, KCPG 421A. == Откривање == Објектот е откриен на [[17 април]] [[1789]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5526/2 е од видот Sbc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,4 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 15,2 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,6 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5526/2 има привидни димензии од 0,8' х 0,7'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 13 м 49,6 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +57° 46' 11".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 100°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5526/2 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 50803. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 49; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3865. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1409. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Голема Мечка (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5526/2 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5526/2] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5526/2 Поправени информации за NGC 5526/2] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205526/2 NGC 5526/2] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205526/2 NGC 5526/2] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Голема Мечка (соѕвездие)]] gqnqhb00kwh9eudahpp0pmewotkva9l NGC 5532B 0 1047864 4803987 4510913 2022-08-20T21:03:50Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC5532 - SDSS DR14.jpg |опис = [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]] |соѕвездие=[[Воловар (соѕвездие)|Воловар]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 16 м 53,5 с |деклинација=+10° 47' 55" |положбен агол=30 |вид на објект= [[леќеста галаксија]] |морфолошки вид=S0 |привиден сјај В=14,8 |привиден сјај Ч=15,8 |површински сјај=11,6 |привидни димензии=0,3' x 0,2' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[15 март]] [[1784]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 5532B''' — [[леќеста галаксија]] во соѕвездието [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот не претставува [[Дрееров објект]]. == Откривање == Објектот е откриен на [[15 март]] [[1784]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5532B е од видот S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,8 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 15,8 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 11,6 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5532B има привидни димензии од 0,3' х 0,2'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 16 м 53,5 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +10° 47' 55".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 30°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5532B е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 214240. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 197; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 905. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1051. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Воловар (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5532B Прегледувач на длабокото небо — NGC 5532B] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5532B Поправени информации за NGC 5532B] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205532B NGC 5532B] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205532B NGC 5532B] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Воловар (соѕвездие)]] iiihcwtraues5iv3vg8rwaldhe1xgs3 NGC 5534 0 1047866 4803988 4512517 2022-08-20T21:06:00Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија|слика = NGC 5534 PanS.jpg |опис = Средна спирална галаксија NGC 5534 |соѕвездие=[[Девица (соѕвездие)|Девица]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 17 м 40,3 с |деклинација=-7° 25' 1"" |положбен агол=139 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBab |привиден сјај В=12,3 |привиден сјај Ч=13 |површински сјај=12,4 |привидни димензии=1,7' x 1,3' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Едуар Жан Мари Стефан]] |датум на откривање=[[17 мај]] [[1881]] |алтернативни ознаки=MCG -1-36-14, MK 1379, VV 615, IRAS 14150-0711 }} '''NGC 5534''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Девица (соѕвездие)|Девица]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5534 се споменува и како MCG -1-36-14, MK 1379, VV 615, IRAS 14150-0711. == Откривање == Објектот е откриен на [[17 мај]] [[1881]] година од страна на [[Едуар Жан Мари Стефан]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 31,5&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5534 е од видот SBab.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,3 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,4 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5534 има привидни димензии од 1,7' х 1,3'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 17 м 40,3 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -7° 25' 1"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 139°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5534 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 51055. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 287; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 4982. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1616. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Девица (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5534 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5534] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5534 Поправени информации за NGC 5534] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205534 NGC 5534] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205534 NGC 5534] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Девица (соѕвездие)]] orm3gphd6w9tzlwf8t0bm997ycwn7kn NGC 5558 0 1047891 4803992 4514012 2022-08-20T21:11:14Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC5552 - SDSS DR14.jpg |опис = Податоци од посматрање (J2000.0 епоха) |соѕвездие=[[Девица (соѕвездие)|Девица]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 19 м 3,9 с |деклинација=+7° 1' 56"" |положбен агол=177 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=S |привиден сјај В=14,1 |привиден сјај Ч=14,9 |површински сјај=12,4 |привидни димензии=0,8' x 0,3' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Луис Свифт]] |датум на откривање=[[14 јуни]] [[1884]] |алтернативни ознаки=NGC 5552, CGCG 47-4 }} '''NGC 5558''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Девица (соѕвездие)|Девица]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5558 се споменува и како NGC 5552, CGCG 47-4. == Откривање == Објектот е откриен на [[14 јуни]] [[1884]] година од страна на [[Луис Свифт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 16&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5558 е од видот S.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,1 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,9 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,4 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5558 има привидни димензии од 0,8' х 0,3'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 19 м 3,9 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +7° 1' 56"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 177°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5558 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 51140. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 197; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 323. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 96. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Девица (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5558 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5558] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5558 Поправени информации за NGC 5558] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205558 NGC 5558] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205558 NGC 5558] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Девица (соѕвездие)]] [[sr:NGC 5558]] f9eqid4zbqxy5l9pm8iwj86ogb0yny6 NGC 5565 0 1047898 4803997 4513222 2022-08-20T21:15:22Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC 5565 SDSS2.jpg |опис = NGC 5565, една ѕвезда |соѕвездие=[[Девица (соѕвездие)|Девица]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 19 м 18,5 с |деклинација=+6° 59' 42"" |положбен агол= |вид на објект= [[ѕвезда]] |морфолошки вид=* |привиден сјај В= |привиден сјај Ч=15,5 |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Луис Свифт]] |датум на откривање=[[14 јуни]] [[1884]] |алтернативни ознаки=NGC 5563 ? }} '''NGC 5565''' — [[ѕвезда]] во соѕвездието [[Девица (соѕвездие)|Девица]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5565 се споменува и како NGC 5563 ?. == Откривање == Објектот е откриен на [[14 јуни]] [[1884]] година од страна на [[Луис Свифт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 16&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5565 е од видот *.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] во рамките на интервалот од минималната до максималната честота изнесува 15,5 ''m''.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 19 м 18,5 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +6° 59' 42"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5565 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 197; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 323. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1418. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Девица (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5565 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5565] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5565 Поправени информации за NGC 5565] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205565 NGC 5565] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205565 NGC 5565] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Девица (соѕвездие)]] eqxa49w82a2oce8p6zhckuojj6939io NGC 5571 0 1047904 4804000 4530565 2022-08-20T21:17:47Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC5571 - SDSS DR14.jpg |опис = [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]] |соѕвездие=[[Воловар (соѕвездие)|Воловар]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 19 м 31,8 с |деклинација=+35° 9' 4"" |положбен агол= |вид на објект= [[систем од четири ѕвезди]] |морфолошки вид=*4 |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Гијом Бигурдан]] |датум на откривање=[[27 мај]] [[1886]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 5571''' — [[систем од четири ѕвезди]] во соѕвездието [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]], заведен во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. == Откривање == Објектот е откриен на [[27 мај]] [[1886]] година од страна на [[Гијом Бигурдан]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 12&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5571 е од видот *4.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 19 м 31,8 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +35° 9' 4"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5571 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 110; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 2552. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 127. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Воловар (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5571 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5571] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5571 Поправени информации за NGC 5571] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205571 NGC 5571] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205571 NGC 5571] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Воловар (соѕвездие)]] [[Категорија:Четвороѕвезди]] 5c984463nbt7u38h1vaauy9y7gw50q0 NGC 5578 0 1047911 4804074 4517528 2022-08-21T09:04:22Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC5575 - SDSS DR14.jpg |опис = Галаксијата NGC 5578 сликана со [[SDSS]] |соѕвездие=[[Девица (соѕвездие)|Девица]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 20 м 59,5 с |деклинација=+6° 12' 10"" |положбен агол=96 |вид на објект= [[леќеста галаксија]] |морфолошки вид=S0 |привиден сјај В=13,3 |привиден сјај Ч=14,3 |површински сјај=13 |привидни димензии=1' x 0,9' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Луис Свифт]] |датум на откривање=[[22 мај]] [[1884]] |алтернативни ознаки=NGC 5575, UGC 9184, MCG 1-37-8, CGCG 47-21 }} '''NGC 5578''' — [[леќеста галаксија]] во соѕвездието [[Девица (соѕвездие)|Девица]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5578 се споменува и како NGC 5575, UGC 9184, MCG 1-37-8, CGCG 47-21. == Откривање == Објектот е откриен на [[22 мај]] [[1884]] година од страна на [[Луис Свифт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 16&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5578 е од видот S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,3 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,3 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5578 има привидни димензии од 1' х 0,9'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 20 м 59,5 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +6° 12' 10"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 96°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5578 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 51272. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 197; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 324. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1418. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Девица (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5578 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5578] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5578 Поправени информации за NGC 5578] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205578 NGC 5578] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205578 NGC 5578] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Девица (соѕвездие)]] [[sr:NGC 5578]] hi2syalaxpmklc3kehlq66wq6frng8w NGC 5586 0 1047919 4804073 4512755 2022-08-21T09:01:57Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC 5586 SDSS2.jpg |опис = |соѕвездие=[[Воловар (соѕвездие)|Воловар]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 22 м 7,6 с |деклинација=+13° 11' 4"" |положбен агол= |вид на објект= [[засега неутврден објект]] |морфолошки вид=NF |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Луис Свифт]] |датум на откривање=[[4 јуни]] [[1886]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 5586''' — [[засега неутврден објект]] во соѕвездието [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]], заведен во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. == Откривање == Објектот е откриен на [[4 јуни]] [[1886]] година од страна на [[Луис Свифт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 16&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5586 е од видот NF.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 22 м 7,6 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +13° 11' 4"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5586 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 197; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 915. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 65. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Воловар (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5586 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5586] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5586 Поправени информации за NGC 5586] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205586 NGC 5586] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205586 NGC 5586] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Воловар (соѕвездие)]] nowtp04zkosy4fqeyqoe87elsqvfahq NGC 5591/2 0 1047925 4804072 4517536 2022-08-21T08:58:54Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC5591 - SDSS DR14.jpg |опис = Галаксијата NGC 5591/2 (лево од NGC 5591/1) |соѕвездие=[[Воловар (соѕвездие)|Воловар]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 22 м 33,3 с |деклинација=+13° 43' 1" |положбен агол=75 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sc |привиден сјај В=13,8 |привиден сјај Ч=14,5 |површински сјај=13,4 |привидни димензии=1,3' x 0,6' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Луис Свифт]] |датум на откривање=[[4 јуни]] [[1886]] |алтернативни ознаки=UGC 9207, MCG 2-37-6, MK 809, IRAS 14201+1356, KCPG 424A, KUG 1420+139, CGCG 75-23 }} '''NGC 5591/2''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5591/2 се споменува и како UGC 9207, MCG 2-37-6, MK 809, IRAS 14201+1356, KCPG 424A, KUG 1420+139, CGCG 75-23. == Откривање == Објектот е откриен на [[4 јуни]] [[1886]] година од страна на [[Луис Свифт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 16&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5591/2 е од видот Sc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,8 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,5 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,4 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5591/2 има привидни димензии од 1,3' х 0,6'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 22 м 33,3 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +13° 43' 1".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 75°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5591/2 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 51360. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 197; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 915. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 65. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Воловар (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5591/2 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5591/2] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5591/2 Поправени информации за NGC 5591/2] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205591/2 NGC 5591/2] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205591/2 NGC 5591/2] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Воловар (соѕвездие)]] 0am4qcvi0jdgrun34h5oykrntlbkd2r NGC 5592 0 1047926 4804071 4517537 2022-08-21T08:54:48Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC_5592_PanS.jpg |опис = Галаксијата NGC 5592 |соѕвездие=[[Водна Змија (соѕвездие)|Водна Змија]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 23 м 54,9 с |деклинација=-28° 41' 18"" |положбен агол=88 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBbc |привиден сјај В=12,8 |привиден сјај Ч=13,5 |површински сјај=12,8 |привидни димензии=1,5' x 0,8' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[5 мај]] [[1793]] |алтернативни ознаки=ESO 446-58, MCG -5-34-11, AM 1421-282, IRAS 14210-2827 }} '''NGC 5592''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Водна Змија (соѕвездие)|Водна Змија]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5592 се споменува и како ESO 446-58, MCG -5-34-11, AM 1421-282, IRAS 14210-2827. == Откривање == Објектот е откриен на [[5 мај]] [[1793]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5592 е од видот SBbc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,8 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,5 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,8 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5592 има привидни димензии од 1,5' х 0,8'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 23 м 54,9 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -28° 41' 18"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 88°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5592 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 51428. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 372; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 6744. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 86. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Водна Змија (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5592 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5592] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5592 Поправени информации за NGC 5592] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205592 NGC 5592] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205592 NGC 5592] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Водна Змија (соѕвездие)]] q8io0rw2b77z4nls5hp4n83tscie3mg NGC 5593 0 1047927 4804070 4527062 2022-08-21T08:53:32Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC_5593_DSS.jpg |опис = |соѕвездие=[[Волк (соѕвездие)|Волк]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 25 м 40 с |деклинација=-54° 47' 54"" |положбен агол= |вид на објект= [[расеано ѕвездено јато]] |морфолошки вид=III1p |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии=6' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џејмс Данлоп]] |датум на откривање=[[8 мај]] [[1826]] |алтернативни ознаки=OCL 926, ESO 175-SC8 }} '''NGC 5593''' — [[расеано ѕвездено јато]] во соѕвездието [[Волк (соѕвездие)|Волк]], заведено во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5593 се споменува и како OCL 926, ESO 175-SC8. == Откривање == Објектот е откриен на [[8 мај]] [[1826]] година од страна на [[Џејмс Данлоп]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 9&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5593 е од видот III1p.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> NGC 5593 има само една позната привидна димензија, која изнесува 6'.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 25 м 40 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -54° 47' 54"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5593 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 430; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8682. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Волк (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5593 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5593] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5593 Поправени информации за NGC 5593] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205593 NGC 5593] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205593 NGC 5593] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Волк (соѕвездие)]] 4pyfocqcylv0lv4f78zan4unw80n0x2 NGC 5595 0 1047929 4804069 4517540 2022-08-21T08:51:47Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC_5595_PanS.jpg |опис = Галаксијата NGC 5595 |соѕвездие=[[Вага (соѕвездие)|Вага]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 24 м 13,3 с |деклинација=-16° 43' 21"" |положбен агол=50 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBc |привиден сјај В=12 |привиден сјај Ч=12,6 |површински сјај=13 |привидни димензии=2,4' x 1,3' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[14 мај]] [[1784]] |алтернативни ознаки=MCG -3-37-1, VV 446, VV 530, IRAS 14214-1629 }} '''NGC 5595''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Вага (соѕвездие)|Вага]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5595 се споменува и како MCG -3-37-1, VV 446, VV 530, IRAS 14214-1629. == Откривање == Објектот е откриен на [[14 мај]] [[1784]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5595 е од видот SBc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 12,6 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5595 има привидни димензии од 2,4' х 1,3'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 24 м 13,3 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -16° 43' 21"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 50°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5595 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 51445. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 287; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 6152. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1597. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Вага (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5595 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5595] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5595 Поправени информации за NGC 5595] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205595 NGC 5595] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205595 NGC 5595] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Вага (соѕвездие)]] dvuk7tez4unwfceyv646034tmn4wsz3 NGC 5603 0 1047937 4804075 4511346 2022-08-21T09:07:07Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |слика = NGC5603 - SDSS DR14.jpg |опис = Галаксијата NGC 5603 сликана со [[SDSS DR14]] |соѕвездие=[[Воловар (соѕвездие)|Воловар]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 23 м 1,6 с |деклинација=+40° 22' 40"" |положбен агол= |вид на објект= [[леќеста галаксија]] |морфолошки вид=S0 |привиден сјај В=13 |привиден сјај Ч=14 |површински сјај=13 |привидни димензии=1,1' x 1,1' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[29 април]] [[1788]] |алтернативни ознаки=NGC 5603A, UGC 9217, MCG 7-30-8, 1ZW 86, IRAS 14210+4036, CGCG 220-11 }} '''NGC 5603''' — [[леќеста галаксија]] во соѕвездието [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5603 се споменува и како NGC 5603A, UGC 9217, MCG 7-30-8, 1ZW 86, IRAS 14210+4036, CGCG 220-11. == Откривање == Објектот е откриен на [[29 април]] [[1788]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5603 е од видот S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5603 има привидни димензии од 1,1' х 1,1'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 23 м 1,6 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +40° 22' 40"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5603 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 51382. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 77; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3038. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 145. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Воловар (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5603 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5603] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5603 Поправени информации за NGC 5603] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205603 NGC 5603] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205603 NGC 5603] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Воловар (соѕвездие)]] 8npnyi39ttdo4h9lz08l6jwk23q9h4r Удинезе Калчо 0 1048589 4803930 4621568 2022-08-20T19:21:05Z Carshalton 30527 /* Моментален состав */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football club 2 | color1 = #FFFFFF | color2 = #000000 | clubname = Удинезе | current = Удинезе Калчо сезона 2018–2019 | | image = [[Податотека:Udinese calcio.png|200px]] | fullname = Удинезе Калчо СпА | nickname = ''Малите зебри'' | founded = [[1896]] | location = [[Удине]], [[Италија]] | ground = [[Стадион Фриули]] | capacity = 30,642 | owner = {{знамеикона|Италија}} [[Џампаоло Поцо]] | chrtitle = Претседател | | chairman = {{знамеикона|Италија}} [[Франко Солдати]] | manager = {{знамеикона|Шпанија}} [[Хулио Веласкес]] | mgrtitle = Тренер | | league = {{Лига-Серија А}} | season = [[Серија А 2017-2018|2017–18]] | position = Серија, 14-ти | website = http://www.udinese.it/ |pattern_b1=_udinese1819h |body1=FFFFFF |pattern_la1=_udinese1819h |leftarm1=FFFFFF |pattern_ra1=_udinese1819h |rightarm1=FFFFFF |pattern_sh1=_udinese1819h |shorts1=000000 |pattern_so1= |socks1=000000 |pattern_b2=_udinese1819a |body2=FFFFFF |pattern_la2=_udinese1819a |leftarm2=FFFFFF |pattern_ra2=_udinese1819a |rightarm2=FFFFFF |pattern_sh2=_udinese1819a |shorts2=FFFFFF |pattern_so2= |socks2=FFFF00 |body3=FFFFFF |pattern_b3=_udinese1819t |pattern_la3=_udinese1819t |leftarm3=FFFFFF |pattern_ra3=_udinese1819t |rightarm3=FFFFFF |pattern_sh3=_udinese1819t |shorts3=FFFFFF |pattern_so3= |socks3=FFFFFF }} '''Удинезе Калчо''' е [[италија]]нски [[фудбалски клуб]] од градот [[Удине]], кој моментално се натпреварува во [[Серија А]]. Клубот е основан во [[1896]] година, под името ''Società Udinese di Ginnastica e Scherma''. Традиционално, Удинезе настапува во црно-бели дресови, а своите домашни натпревари ги игра на [[Стадион Фриули|Стадионот Фриули]], кој е со капацитет од 30,642 места. Најголемите успеси на клубот во [[Серија А|домашното првенство]] му се второто место во сезоната 1954-55, и третото место освоено во два наврати во сезоните 1997-98 и 2011-2012. Од успесите на Удинезе на меѓународната сцена можат да се издвојат освојувањето на [[Интертото куп]]от во 2000 година, големиот број на учества во [[Куп на УЕФА|Купот на УЕФА]], како и единственото учество во нивната историја во [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]] во сезоната 2005-06. == Стадион == Моменталниот стадион на Удинезе [[Стадион Фриули|Фриули]] бил отворен во 1976 година за да го замени дотогашниот нивен дом Стадионот Морети. Во 1990 година Фриули бил домаќин на три натпревари од групата Е на [[1990 ФИФА Светско Првенство|Светското првенство што се играше во Италија]]. Исто така Фриули е и повремен домаќин на натпреварите на [[Фудбалска репрезентација на Италија|италијанската фудбалска репрезентација]]. Последен пат репрезентацијата играше на овој стадион на 10 септември 2008 против [[Фудбалска репрезентација на Грузија|Грузија]] во [[Квалификации за светското првенство во фудбал (2010)|квалификациите за светското првенство во фудбал 2010 година]]. == Играчи == === Моментален состав === {{updated|31 август 2018}} {{fs start}} {{fs player |no=1 |nat=ARG |pos=GK |name=[[Хуан Мусо]] }} {{fs player |no=2 |nat=MLI |pos=DF |name=[[Мола Ваге]] }} {{fs player |no=3 |nat=BRA |pos=DF |name=[[Самир Сантос|Самир]] }} {{fs player |no=4 |nat=GHA |pos=DF |name=[[Николас Опоку]] }} {{fs player |no=5 |nat=NGA |pos=DF |name=[[Вилијам Трост-Еконг]]}} {{fs player |no=6 |nat=CIV |pos=MF |name=[[Секо Фофана]]}} {{fs player |no=7 |nat=ITA |pos=DF |name=[[Џузепе Пецела]] }} {{fs player |no=8 |nat=GHA |pos=MF |name=[[Емануел Агијеманг-Баду]] }} {{fs player |no=9 |nat=BRA |pos=FW |name=[[Фелипе Визеу]] }} {{fs player |no=10 |nat=ARG |pos=MF |name=[[Родриго Де Пол]] }} {{fs player |no=11 |nat=SUI |pos=MF |name=[[Валон Бехрами]] {{Капитен}} }} {{fs player |no=13 |nat=SWE |pos=MF |name=[[Сванте Ингелсон]] }} {{fs player |no=14 |nat=SRB |pos=MF |name=[[Петар Мичин]] }} {{fs player |no=15 |nat=ITA |pos=FW |name=[[Кевин Лазања]] }} {{fs player |no=16 |nat=VEN |pos=FW |name=[[Дарвин Мачис]] }} {{fs mid}} {{fs player |no=17 |nat=NED |pos=DF |name=[[Брам Нујтинк]] }} {{fs player |no=18 |nat=NED |pos=DF |name=[[Хиде тер Авест]] }} {{fs player |no=19 |nat=DEN |pos=DF |name=[[Јенс Стригер Ларсен]] }} {{fs player |no=21 |nat=ITA |pos=MF |name=[[Симоне Понтисо]] }} {{fs player |no=22 |nat=ITA |pos=GK |name=[[Симоне Скуфет]] }} {{fs player |no=23 |nat=ARG |pos=FW |name=[[Игнасио Пусето]] }} {{fs player |no=25 |nat=ARG |pos=MF |name=[[Гаспар Ињигес]] }} {{fs player |no=38 |nat=ITA |pos=MF |name=[[Роландо Мандрагора]] }} {{fs player |no=72 |nat=CZE |pos=MF |name=[[Антонин Барак]] }} {{fs player |no=77 |nat=ITA |pos=MF |name=[[Марко Д'Алесандро]] }} {{fs player |no=88 |nat=BRA |pos=GK |name=[[Николас Андраде|Николас]] }} {{fs player |no=91 |nat=FRA |pos=FW |name=[[Лукаш Теодорчик]] }} {{fs player |no=98 |nat=SEN |pos=MF |name=[[Мамаду Кулибали]] }} {{fs player |no=99 |nat=CRO |pos=MF |name=[[Андрија Балиќ]] }} {{fs end}} ===Познати поранешни играчи=== {{col-begin}} {{col-3}} ;'''Италија''' *{{знамеикона|ITA}} [[Валерио Бертото]] *{{знамеикона|ITA}} [[Марко Бранка]] *{{знамеикона|ITA}} [[Франко Каузио]] *{{знамеикона|ITA}} [[Морган Де Санктис]] *{{знамеикона|ITA}} [[Франческо Дел'Ано]] *{{знамеикона|ITA}} [[Лујџи Дел Нери]] *{{знамеикона|ITA}} [[Антонио Ди Натале]] *{{знамеикона|ITA}} [[Џулијано Џаникеда]] *{{знамеикона|ITA}} [[Винченцо Јаквинта]] *{{знамеикона|ITA}} [[Паолино Пуличи]] *{{знамеикона|ITA}} [[Дино Ѕоф]] ;'''Германија''' *{{знамеикона|Германија}} [[Оливер Бирхоф]] *{{знамеикона|Германија}} [[Карстен Јанкер]] {{col-3}} ;'''Бразил''' *{{знамеикона|BRA}} [[Сдино Назарет Фиљо|Едињо]] *{{знамеикона|BRA}} [[Зико]] *{{знамеикона|BRA}} [[Марсио Аморосо]] ;'''Аргентина''' *{{знамеикона|ARG}} [[Роберто Нестор Сенсини]] *{{знамеикона|ARG}} [[Абел Балбо]] *{{знамеикона|ARG}} [[Даниел Бертони]] ;'''Шпанија''' *{{знамеикона|Шпанија}} [[Рикардо Галего]] ;'''Данска''' *{{знамеикона|Данска}} [[Томас Хелвег]] *{{знамеикона|Данска}} [[Мартин Јоргенсен]] {{col-3}} ;'''Гана''' *{{знамеикона|Гана}} [[Сали Мунтари]] *{{знамеикона|Гана}} [[Стивен Апија]] ;'''Чешка''' *{{знамеикона|Чешка}} [[Марек Јанкуловски]] ;'''Чиле''' *{{знамеикона|Чиле}} [[Давид Пизаро]] ;'''Белгија''' *{{знамеикона|BEL}} [[Јохан Валем]] ;'''Перу''' *{{знамеикона|PER}} [[Херонимо Барбадиљо]] {{col-end}} === Освојувачи на титули === ;Светски шампиони * {{знамеикона|ITA}} [[Франко Каузио]] [[Податотека:Coppa mondiale.svg.png|10px]] <small>([[Светско првенство во фудбал 1982|1982]])</small> * {{знамеикона|ITA}} [[Винченцо Јаквинта]] [[Податотека:Coppa mondiale.svg.png|10px]]<small>([[Светско првенство во фудбал 2006|2006]])</small> ;Шампиони на Европа * {{знамеикона|GER}} [[Оливер Бирхоф]] [[File:UEFA European Cup.svg|10px]] <small>([[Европско првенство во фудбал 1996|1996]])</small> ===Рекорди=== [[File:Dinatale v Arsenal.jpg|thumb|right|180px|[[Антонио Ди Натале]] со 446 одиграни натпревари во дресот на Удинезе е играчот со најголем број на настапи во клубот. Тој исто така е и најдобар клупски стрелец на ''бјанконерите'' од Удине со 227 постигнати голови во сите натпреварувања.]] ==== Играчи со најмногу настапи за клубот ==== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" !# ! style="background:black; color:white; width=150px| Играч ! style="background:black; color:white;| Во клубот ! style="background:black; color:white;| Натпревари |- |1 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Антонио Ди Натале]] |2004–2016 |446 |- |2 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Валерио Бертото]] |1993–2006 |404 |- |3 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Џампиеро Пинци]] |2000–2008 и 2010-2015 |355 |- |4 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Дино Галпароли]] |1981-1990 |280 |- |5 | align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Лујиџи Зорзи]] |1936–1942 и 1949-1956 |280 |- |6 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Алсандро Калори]] |1991-1999 |272 |- |7 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Северино Ферулјо]] |1939-1946 и 1947-1952 |261 |- |8 |align=left| {{знамеикона|Аргентина}} [[Роберто Нестор Сенсини|Нестор Сенсини]] |1989-1993 и 2002-2006 |240 |- |9 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Паоло Поџи]] |1994-2000 |233 |- |10 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Ренато Валенти]] |1955-1964 |231 |} ====Играчи со најмногу постигнати голови за клубот==== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" !# ! style="background:black; color:white; width=150px| Играч ! style="background:black; color:white;| Во клубот ! style="background:black; color:white;| Број на голови |- |1 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Антонио Ди Натале]] |2004–2016 |227 |- |2 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Винченцо Јаквинта]] |2000-2007 |69 |- |3 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Лоренцо Бетини]] |1954–1955 и 1957-1961 |67 |- |4 |align=left| {{знамеикона|ARG}} [[Абел Балбо]] |1989-1993 |65 |- |5 | align=left| {{знамеикона|GER}} [[Оливер Бирхоф]] |1995–1998 |62 |- |6 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Паоло Поџи]] |1994-2000 |50 |- |7 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Роберто Муци]] |1999-2003 |44 |- |8 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Џузепе Секи]] |1955-1957 |40 |- |9 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Паоло Табанели]] |1937-1940 |39 |- |10 |align=left| {{знамеикона|BRA}} [[Марсио Аморосо]] |1996-1999 |39 |} ==Статистика и постигнувања== === Учества во првенства === {| class="wikitable center" style="width:100%;" |- ! style="background:black; color:white; width=10%"| Ниво ! style="background:black; color:white; width=25%"| Категорија ! style="background:black; color:white; width=15%"| Учества ! style="background:black; color:white; width=20%"| Деби ! style="background:black; color:white; width=20%"| Последна сезона ! style="background:black; color:white; width=10%"| Вкупно |- | rowspan=2| <big><big>'''1º'''</big></big> || '''Прима Дивизионе''' || '''2''' || 1922-1923 || 1925-1926 || rowspan=2| '''43''' |- | '''Серија А''' || '''41''' || [[Серија А 1950-51|1950-1951]] || [[Серија А 2013-14|2013-2014]] |- style="background:#e9e9e9;" | rowspan=4| <big><big>'''2º'''</big></big> || '''Секонда Дивизионе''' || '''2''' || 1923-1924 || 1924-1925 || rowspan=4| '''23''' |- style="background:#e9e9e9;" | '''Прима Дивизионе''' || '''2''' || 1926-1927 || 1927-1928 |- style="background:#e9e9e9;" | '''Серија Б-Ц Алта Италија''' || '''1''' || colspan=2| 1945-1946 |- style="background:#e9e9e9;" | '''Серија Б''' || '''18''' || 1930-1931 || 1994-1995 |- | rowspan=2| <big><big>'''3º'''</big></big> || '''Прима Дивизионе''' || '''5''' || 1928-1929 || 1934-1935 || rowspan=2| '''24''' |- | '''Серија Ц''' || '''19''' || 1935-1936 || 1977-1978 |} == Титули == *'''{{Трофеј-Интертото куп}} [[Интертото куп]]''' (1) : 2000 ==Надворешни врски== *[http://www.udinese.it Официјално мрежно место на клубот] {{it}} {{Серија А}} [[Категорија:ФК Удинезе| ]] q259sg2pdyqu19j69pj9apq9vxwi3lw 4803941 4803930 2022-08-20T19:42:32Z Carshalton 30527 /* Играчи */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football club 2 | color1 = #FFFFFF | color2 = #000000 | clubname = Удинезе | current = Удинезе Калчо сезона 2018–2019 | | image = [[Податотека:Udinese calcio.png|200px]] | fullname = Удинезе Калчо СпА | nickname = ''Малите зебри'' | founded = [[1896]] | location = [[Удине]], [[Италија]] | ground = [[Стадион Фриули]] | capacity = 30,642 | owner = {{знамеикона|Италија}} [[Џампаоло Поцо]] | chrtitle = Претседател | | chairman = {{знамеикона|Италија}} [[Франко Солдати]] | manager = {{знамеикона|Шпанија}} [[Хулио Веласкес]] | mgrtitle = Тренер | | league = {{Лига-Серија А}} | season = [[Серија А 2017-2018|2017–18]] | position = Серија, 14-ти | website = http://www.udinese.it/ |pattern_b1=_udinese1819h |body1=FFFFFF |pattern_la1=_udinese1819h |leftarm1=FFFFFF |pattern_ra1=_udinese1819h |rightarm1=FFFFFF |pattern_sh1=_udinese1819h |shorts1=000000 |pattern_so1= |socks1=000000 |pattern_b2=_udinese1819a |body2=FFFFFF |pattern_la2=_udinese1819a |leftarm2=FFFFFF |pattern_ra2=_udinese1819a |rightarm2=FFFFFF |pattern_sh2=_udinese1819a |shorts2=FFFFFF |pattern_so2= |socks2=FFFF00 |body3=FFFFFF |pattern_b3=_udinese1819t |pattern_la3=_udinese1819t |leftarm3=FFFFFF |pattern_ra3=_udinese1819t |rightarm3=FFFFFF |pattern_sh3=_udinese1819t |shorts3=FFFFFF |pattern_so3= |socks3=FFFFFF }} '''Удинезе Калчо''' е [[италија]]нски [[фудбалски клуб]] од градот [[Удине]], кој моментално се натпреварува во [[Серија А]]. Клубот е основан во [[1896]] година, под името ''Società Udinese di Ginnastica e Scherma''. Традиционално, Удинезе настапува во црно-бели дресови, а своите домашни натпревари ги игра на [[Стадион Фриули|Стадионот Фриули]], кој е со капацитет од 30,642 места. Најголемите успеси на клубот во [[Серија А|домашното првенство]] му се второто место во сезоната 1954-55, и третото место освоено во два наврати во сезоните 1997-98 и 2011-2012. Од успесите на Удинезе на меѓународната сцена можат да се издвојат освојувањето на [[Интертото куп]]от во 2000 година, големиот број на учества во [[Куп на УЕФА|Купот на УЕФА]], како и единственото учество во нивната историја во [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]] во сезоната 2005-06. == Стадион == Моменталниот стадион на Удинезе [[Стадион Фриули|Фриули]] бил отворен во 1976 година за да го замени дотогашниот нивен дом Стадионот Морети. Во 1990 година Фриули бил домаќин на три натпревари од групата Е на [[1990 ФИФА Светско Првенство|Светското првенство што се играше во Италија]]. Исто така Фриули е и повремен домаќин на натпреварите на [[Фудбалска репрезентација на Италија|италијанската фудбалска репрезентација]]. Последен пат репрезентацијата играше на овој стадион на 10 септември 2008 против [[Фудбалска репрезентација на Грузија|Грузија]] во [[Квалификации за светското првенство во фудбал (2010)|квалификациите за светското првенство во фудбал 2010 година]]. == Играчи == === Моментален состав === {{updated|31 август 2018}} {{Fs start/Udinese}} {{fs player |no=1 |nat=ITA |pos=GK |name=[[Марко Силвестри]] }} {{fs player |no=2 |nat=IRL |pos=DF |name=[[Фести Ебоселе]] }} {{fs player |no=3 |nat=MAR |pos=DF |name=[[Адам Масина]] }} {{fs player |no=4 |nat=SLO |pos=MF |name=[[Санди Ловриќ]] }} {{fs player |no=5 |nat=GER |pos=MF |name=[[Толгај Арслан]]}} {{fs player |no=6 |nat=FRA |pos=MF |name=[[Жан-Виктор Макенго]]}} {{fs player |no=7 |nat=NGA |pos=FW |name=[[Ајзак Саксес]] }} {{fs player |no=8 |nat=BIH |pos=MF |name=[[Мато Јајало]] }} {{fs player |no=9 |nat=BRA |pos=FW |name=[[Бето (фудбалер 1998)|Бето]] }} {{fs player |no=10 |nat=ESP |pos=FW |name=[[Жерар Деулофеу]] }} {{fs player |no=11 |nat=BRA |pos=MF |name=[[Валас Соуса Силва]] }} {{fs player |no=13 |nat=ITA |pos=DF |name=[[Дестини Удоџи]] }} {{fs player |no=14 |nat=IRL |pos=DF |name=[[Џејмс Абанква]] }} {{fs player |no=15 |nat=POR |pos=DF |name=[[Леонардо Бута]] }} {{Fs mid/Udinese}} {{fs player |no=17 |nat=NED |pos=DF |name=[[Брам Нaјтинк]] {{Капитен}} }} {{fs player |no=18 |nat=ARG |pos=DF |name=[[Неуен Перес]] }} {{fs player |no=20 |nat=ITA |pos=GK |name=[[Даниеле Падели]] }} {{fs player |no=21 |nat=NOR |pos=MF |name=[[Мартин Палумбо]] }} {{fs player |no=23 |nat=CMR |pos=DF |name=[[Енцо Ебосе]] }} {{fs player |no=24 |nat=GER |pos=MF |name=[[Лазар Самарџиќ]] }} {{fs player |no=28 |nat=CRO |pos=DF |name=[[Филип Бенковиќ]] }} {{fs player |no=29 |nat=SLO |pos=DF |name=[[Јака Бијол]] }} {{fs player |no=30 |nat=MKD |pos=FW |name=[[Илија Несторовски]] }} {{fs player |no=37 |nat=ARG |pos=MF |name=[[Роберто Переира]] }} {{fs player |no=50 |nat=BRA |pos=DF |name=[[Родриго Бекао]] }} {{fs player |no=93 |nat=BRA |pos=FW |name=[[Фелипе Визеу]] }} {{fs player |no=99 |nat=ITA |pos=GK |name=[[Едоардо Пјана]] }} {{fs end}} ===Познати поранешни играчи=== {{col-begin}} {{col-3}} ;'''Италија''' *{{знамеикона|ITA}} [[Валерио Бертото]] *{{знамеикона|ITA}} [[Марко Бранка]] *{{знамеикона|ITA}} [[Франко Каузио]] *{{знамеикона|ITA}} [[Морган Де Санктис]] *{{знамеикона|ITA}} [[Франческо Дел'Ано]] *{{знамеикона|ITA}} [[Лујџи Дел Нери]] *{{знамеикона|ITA}} [[Антонио Ди Натале]] *{{знамеикона|ITA}} [[Џулијано Џаникеда]] *{{знамеикона|ITA}} [[Винченцо Јаквинта]] *{{знамеикона|ITA}} [[Паолино Пуличи]] *{{знамеикона|ITA}} [[Дино Ѕоф]] ;'''Германија''' *{{знамеикона|Германија}} [[Оливер Бирхоф]] *{{знамеикона|Германија}} [[Карстен Јанкер]] {{col-3}} ;'''Бразил''' *{{знамеикона|BRA}} [[Сдино Назарет Фиљо|Едињо]] *{{знамеикона|BRA}} [[Зико]] *{{знамеикона|BRA}} [[Марсио Аморосо]] ;'''Аргентина''' *{{знамеикона|ARG}} [[Роберто Нестор Сенсини]] *{{знамеикона|ARG}} [[Абел Балбо]] *{{знамеикона|ARG}} [[Даниел Бертони]] ;'''Шпанија''' *{{знамеикона|Шпанија}} [[Рикардо Галего]] ;'''Данска''' *{{знамеикона|Данска}} [[Томас Хелвег]] *{{знамеикона|Данска}} [[Мартин Јоргенсен]] {{col-3}} ;'''Гана''' *{{знамеикона|Гана}} [[Сали Мунтари]] *{{знамеикона|Гана}} [[Стивен Апија]] ;'''Чешка''' *{{знамеикона|Чешка}} [[Марек Јанкуловски]] ;'''Чиле''' *{{знамеикона|Чиле}} [[Давид Пизаро]] ;'''Белгија''' *{{знамеикона|BEL}} [[Јохан Валем]] ;'''Перу''' *{{знамеикона|PER}} [[Херонимо Барбадиљо]] {{col-end}} === Освојувачи на титули === ;Светски шампиони * {{знамеикона|ITA}} [[Франко Каузио]] [[Податотека:Coppa mondiale.svg.png|10px]] <small>([[Светско првенство во фудбал 1982|1982]])</small> * {{знамеикона|ITA}} [[Винченцо Јаквинта]] [[Податотека:Coppa mondiale.svg.png|10px]]<small>([[Светско првенство во фудбал 2006|2006]])</small> ;Шампиони на Европа * {{знамеикона|GER}} [[Оливер Бирхоф]] [[File:UEFA European Cup.svg|10px]] <small>([[Европско првенство во фудбал 1996|1996]])</small> ===Рекорди=== [[File:Dinatale v Arsenal.jpg|thumb|right|180px|[[Антонио Ди Натале]] со 446 одиграни натпревари во дресот на Удинезе е играчот со најголем број на настапи во клубот. Тој исто така е и најдобар клупски стрелец на ''бјанконерите'' од Удине со 227 постигнати голови во сите натпреварувања.]] ==== Играчи со најмногу настапи за клубот ==== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" !# ! style="background:black; color:white; width=150px| Играч ! style="background:black; color:white;| Во клубот ! style="background:black; color:white;| Натпревари |- |1 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Антонио Ди Натале]] |2004–2016 |446 |- |2 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Валерио Бертото]] |1993–2006 |404 |- |3 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Џампиеро Пинци]] |2000–2008 и 2010-2015 |355 |- |4 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Дино Галпароли]] |1981-1990 |280 |- |5 | align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Лујиџи Зорзи]] |1936–1942 и 1949-1956 |280 |- |6 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Алсандро Калори]] |1991-1999 |272 |- |7 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Северино Ферулјо]] |1939-1946 и 1947-1952 |261 |- |8 |align=left| {{знамеикона|Аргентина}} [[Роберто Нестор Сенсини|Нестор Сенсини]] |1989-1993 и 2002-2006 |240 |- |9 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Паоло Поџи]] |1994-2000 |233 |- |10 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Ренато Валенти]] |1955-1964 |231 |} ====Играчи со најмногу постигнати голови за клубот==== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" !# ! style="background:black; color:white; width=150px| Играч ! style="background:black; color:white;| Во клубот ! style="background:black; color:white;| Број на голови |- |1 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Антонио Ди Натале]] |2004–2016 |227 |- |2 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Винченцо Јаквинта]] |2000-2007 |69 |- |3 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Лоренцо Бетини]] |1954–1955 и 1957-1961 |67 |- |4 |align=left| {{знамеикона|ARG}} [[Абел Балбо]] |1989-1993 |65 |- |5 | align=left| {{знамеикона|GER}} [[Оливер Бирхоф]] |1995–1998 |62 |- |6 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Паоло Поџи]] |1994-2000 |50 |- |7 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Роберто Муци]] |1999-2003 |44 |- |8 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Џузепе Секи]] |1955-1957 |40 |- |9 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Паоло Табанели]] |1937-1940 |39 |- |10 |align=left| {{знамеикона|BRA}} [[Марсио Аморосо]] |1996-1999 |39 |} ==Статистика и постигнувања== === Учества во првенства === {| class="wikitable center" style="width:100%;" |- ! style="background:black; color:white; width=10%"| Ниво ! style="background:black; color:white; width=25%"| Категорија ! style="background:black; color:white; width=15%"| Учества ! style="background:black; color:white; width=20%"| Деби ! style="background:black; color:white; width=20%"| Последна сезона ! style="background:black; color:white; width=10%"| Вкупно |- | rowspan=2| <big><big>'''1º'''</big></big> || '''Прима Дивизионе''' || '''2''' || 1922-1923 || 1925-1926 || rowspan=2| '''43''' |- | '''Серија А''' || '''41''' || [[Серија А 1950-51|1950-1951]] || [[Серија А 2013-14|2013-2014]] |- style="background:#e9e9e9;" | rowspan=4| <big><big>'''2º'''</big></big> || '''Секонда Дивизионе''' || '''2''' || 1923-1924 || 1924-1925 || rowspan=4| '''23''' |- style="background:#e9e9e9;" | '''Прима Дивизионе''' || '''2''' || 1926-1927 || 1927-1928 |- style="background:#e9e9e9;" | '''Серија Б-Ц Алта Италија''' || '''1''' || colspan=2| 1945-1946 |- style="background:#e9e9e9;" | '''Серија Б''' || '''18''' || 1930-1931 || 1994-1995 |- | rowspan=2| <big><big>'''3º'''</big></big> || '''Прима Дивизионе''' || '''5''' || 1928-1929 || 1934-1935 || rowspan=2| '''24''' |- | '''Серија Ц''' || '''19''' || 1935-1936 || 1977-1978 |} == Титули == *'''{{Трофеј-Интертото куп}} [[Интертото куп]]''' (1) : 2000 ==Надворешни врски== *[http://www.udinese.it Официјално мрежно место на клубот] {{it}} {{Серија А}} [[Категорија:ФК Удинезе| ]] h4uqxxu99l37yvmwxneqsf2m128vawn 4803943 4803941 2022-08-20T19:58:04Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football club 2 | color1 = #FFFFFF | color2 = #000000 | clubname = Удинезе | current = Удинезе Калчо сезона 2018–2019 | | image = [[Податотека:Udinese calcio.png|200px]] | fullname = Удинезе Калчо СпА | nickname = ''Малите зебри'' | founded = [[1896]] | location = [[Удине]], [[Италија]] | ground = [[Стадион Фриули]] | capacity = 30,642 | owner = {{flagsport|ITA}} [[Џампаоло Поцо]] | chrtitle = Претседател | | chairman = {{flagsport|ITA}} [[Франко Солдати]] | manager = {{flagsport|ITA}} [[Андреја Сотил]] | mgrtitle = Тренер | | league = {{Лига-Серија А}} | season = [[Серија А 2021-2022|2021–22]] | position = Серија, 12-ти | website = http://www.udinese.it/ | pattern_b1 = _udinese2223H | body1 = | pattern_la1 = _udinese2223H | leftarm1 = | pattern_ra1 = _udinese2223H | rightarm1 = | pattern_sh1 = _udinese2223H | shorts1 = | pattern_so1 = _udinese2223H | socks1 = 000000 | pattern_b2 = _udinese2122a | body2 = | pattern_la2 = _udinese2122a | leftarm2 = | pattern_ra2 = _udinese2122a | rightarm2 = | pattern_sh2 = _udinese2122a | shorts2 = | pattern_so2 = _udinese2122a | socks2 = 01C3BC | pattern_la3 = _udinese2122t | pattern_b3 = _udinese2122t | pattern_ra3 = _udinese2122t | pattern_sh3 = _udinese2122t | pattern_so3 = _udinese2122t | leftarm3 = | body3 = | rightarm3 = | shorts3 = | socks3 = 000000 }} '''Удинезе Калчо''' е [[италија]]нски [[фудбалски клуб]] од градот [[Удине]], кој моментално се натпреварува во [[Серија А]]. Клубот е основан во [[1896]] година, под името ''Società Udinese di Ginnastica e Scherma''. Традиционално, Удинезе настапува во црно-бели дресови, а своите домашни натпревари ги игра на [[Стадион Фриули|Стадионот Фриули]], кој е со капацитет од 30,642 места. Најголемите успеси на клубот во [[Серија А|домашното првенство]] му се второто место во сезоната 1954-55, и третото место освоено во два наврати во сезоните 1997-98 и 2011-2012. Од успесите на Удинезе на меѓународната сцена можат да се издвојат освојувањето на [[Интертото куп]]от во 2000 година, големиот број на учества во [[Куп на УЕФА|Купот на УЕФА]], како и единственото учество во нивната историја во [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]] во сезоната 2005-06. == Стадион == Моменталниот стадион на Удинезе [[Стадион Фриули|Фриули]] бил отворен во 1976 година за да го замени дотогашниот нивен дом Стадионот Морети. Во 1990 година Фриули бил домаќин на три натпревари од групата Е на [[1990 ФИФА Светско Првенство|Светското првенство што се играше во Италија]]. Исто така Фриули е и повремен домаќин на натпреварите на [[Фудбалска репрезентација на Италија|италијанската фудбалска репрезентација]]. Последен пат репрезентацијата играше на овој стадион на 10 септември 2008 против [[Фудбалска репрезентација на Грузија|Грузија]] во [[Квалификации за светското првенство во фудбал (2010)|квалификациите за светското првенство во фудбал 2010 година]]. == Играчи == === Моментален состав === {{updated|31 август 2018}} {{Fs start/Udinese}} {{fs player |no=1 |nat=ITA |pos=GK |name=[[Марко Силвестри]] }} {{fs player |no=2 |nat=IRL |pos=DF |name=[[Фести Ебоселе]] }} {{fs player |no=3 |nat=MAR |pos=DF |name=[[Адам Масина]] }} {{fs player |no=4 |nat=SLO |pos=MF |name=[[Санди Ловриќ]] }} {{fs player |no=5 |nat=GER |pos=MF |name=[[Толгај Арслан]]}} {{fs player |no=6 |nat=FRA |pos=MF |name=[[Жан-Виктор Макенго]]}} {{fs player |no=7 |nat=NGA |pos=FW |name=[[Ајзак Саксес]] }} {{fs player |no=8 |nat=BIH |pos=MF |name=[[Мато Јајало]] }} {{fs player |no=9 |nat=BRA |pos=FW |name=[[Бето (фудбалер 1998)|Бето]] }} {{fs player |no=10 |nat=ESP |pos=FW |name=[[Жерар Деулофеу]] }} {{fs player |no=11 |nat=BRA |pos=MF |name=[[Валас Соуса Силва]] }} {{fs player |no=13 |nat=ITA |pos=DF |name=[[Дестини Удоџи]] }} {{fs player |no=14 |nat=IRL |pos=DF |name=[[Џејмс Абанква]] }} {{fs player |no=15 |nat=POR |pos=DF |name=[[Леонардо Бута]] }} {{Fs mid/Udinese}} {{fs player |no=17 |nat=NED |pos=DF |name=[[Брам Нaјтинк]] {{Капитен}} }} {{fs player |no=18 |nat=ARG |pos=DF |name=[[Неуен Перес]] }} {{fs player |no=20 |nat=ITA |pos=GK |name=[[Даниеле Падели]] }} {{fs player |no=21 |nat=NOR |pos=MF |name=[[Мартин Палумбо]] }} {{fs player |no=23 |nat=CMR |pos=DF |name=[[Енцо Ебосе]] }} {{fs player |no=24 |nat=GER |pos=MF |name=[[Лазар Самарџиќ]] }} {{fs player |no=28 |nat=CRO |pos=DF |name=[[Филип Бенковиќ]] }} {{fs player |no=29 |nat=SLO |pos=DF |name=[[Јака Бијол]] }} {{fs player |no=30 |nat=MKD |pos=FW |name=[[Илија Несторовски]] }} {{fs player |no=37 |nat=ARG |pos=MF |name=[[Роберто Переира]] }} {{fs player |no=50 |nat=BRA |pos=DF |name=[[Родриго Бекао]] }} {{fs player |no=93 |nat=BRA |pos=FW |name=[[Фелипе Визеу]] }} {{fs player |no=99 |nat=ITA |pos=GK |name=[[Едоардо Пјана]] }} {{fs end}} ===Познати поранешни играчи=== {{col-begin}} {{col-3}} ;'''Италија''' *{{знамеикона|ITA}} [[Валерио Бертото]] *{{знамеикона|ITA}} [[Марко Бранка]] *{{знамеикона|ITA}} [[Франко Каузио]] *{{знамеикона|ITA}} [[Морган Де Санктис]] *{{знамеикона|ITA}} [[Франческо Дел'Ано]] *{{знамеикона|ITA}} [[Лујџи Дел Нери]] *{{знамеикона|ITA}} [[Антонио Ди Натале]] *{{знамеикона|ITA}} [[Џулијано Џаникеда]] *{{знамеикона|ITA}} [[Винченцо Јаквинта]] *{{знамеикона|ITA}} [[Паолино Пуличи]] *{{знамеикона|ITA}} [[Дино Ѕоф]] ;'''Германија''' *{{знамеикона|Германија}} [[Оливер Бирхоф]] *{{знамеикона|Германија}} [[Карстен Јанкер]] {{col-3}} ;'''Бразил''' *{{знамеикона|BRA}} [[Сдино Назарет Фиљо|Едињо]] *{{знамеикона|BRA}} [[Зико]] *{{знамеикона|BRA}} [[Марсио Аморосо]] ;'''Аргентина''' *{{знамеикона|ARG}} [[Роберто Нестор Сенсини]] *{{знамеикона|ARG}} [[Абел Балбо]] *{{знамеикона|ARG}} [[Даниел Бертони]] ;'''Шпанија''' *{{знамеикона|Шпанија}} [[Рикардо Галего]] ;'''Данска''' *{{знамеикона|Данска}} [[Томас Хелвег]] *{{знамеикона|Данска}} [[Мартин Јоргенсен]] {{col-3}} ;'''Гана''' *{{знамеикона|Гана}} [[Сали Мунтари]] *{{знамеикона|Гана}} [[Стивен Апија]] ;'''Чешка''' *{{знамеикона|Чешка}} [[Марек Јанкуловски]] ;'''Чиле''' *{{знамеикона|Чиле}} [[Давид Пизаро]] ;'''Белгија''' *{{знамеикона|BEL}} [[Јохан Валем]] ;'''Перу''' *{{знамеикона|PER}} [[Херонимо Барбадиљо]] {{col-end}} === Освојувачи на титули === ;Светски шампиони * {{знамеикона|ITA}} [[Франко Каузио]] [[Податотека:Coppa mondiale.svg.png|10px]] <small>([[Светско првенство во фудбал 1982|1982]])</small> * {{знамеикона|ITA}} [[Винченцо Јаквинта]] [[Податотека:Coppa mondiale.svg.png|10px]]<small>([[Светско првенство во фудбал 2006|2006]])</small> ;Шампиони на Европа * {{знамеикона|GER}} [[Оливер Бирхоф]] [[File:UEFA European Cup.svg|10px]] <small>([[Европско првенство во фудбал 1996|1996]])</small> ===Рекорди=== [[File:Dinatale v Arsenal.jpg|thumb|right|180px|[[Антонио Ди Натале]] со 446 одиграни натпревари во дресот на Удинезе е играчот со најголем број на настапи во клубот. Тој исто така е и најдобар клупски стрелец на ''бјанконерите'' од Удине со 227 постигнати голови во сите натпреварувања.]] ==== Играчи со најмногу настапи за клубот ==== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" !# ! style="background:black; color:white; width=150px| Играч ! style="background:black; color:white;| Во клубот ! style="background:black; color:white;| Натпревари |- |1 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Антонио Ди Натале]] |2004–2016 |446 |- |2 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Валерио Бертото]] |1993–2006 |404 |- |3 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Џампиеро Пинци]] |2000–2008 и 2010-2015 |355 |- |4 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Дино Галпароли]] |1981-1990 |280 |- |5 | align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Лујиџи Зорзи]] |1936–1942 и 1949-1956 |280 |- |6 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Алсандро Калори]] |1991-1999 |272 |- |7 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Северино Ферулјо]] |1939-1946 и 1947-1952 |261 |- |8 |align=left| {{знамеикона|Аргентина}} [[Роберто Нестор Сенсини|Нестор Сенсини]] |1989-1993 и 2002-2006 |240 |- |9 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Паоло Поџи]] |1994-2000 |233 |- |10 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Ренато Валенти]] |1955-1964 |231 |} ====Играчи со најмногу постигнати голови за клубот==== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" !# ! style="background:black; color:white; width=150px| Играч ! style="background:black; color:white;| Во клубот ! style="background:black; color:white;| Број на голови |- |1 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Антонио Ди Натале]] |2004–2016 |227 |- |2 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Винченцо Јаквинта]] |2000-2007 |69 |- |3 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Лоренцо Бетини]] |1954–1955 и 1957-1961 |67 |- |4 |align=left| {{знамеикона|ARG}} [[Абел Балбо]] |1989-1993 |65 |- |5 | align=left| {{знамеикона|GER}} [[Оливер Бирхоф]] |1995–1998 |62 |- |6 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Паоло Поџи]] |1994-2000 |50 |- |7 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Роберто Муци]] |1999-2003 |44 |- |8 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Џузепе Секи]] |1955-1957 |40 |- |9 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Паоло Табанели]] |1937-1940 |39 |- |10 |align=left| {{знамеикона|BRA}} [[Марсио Аморосо]] |1996-1999 |39 |} ==Статистика и постигнувања== === Учества во првенства === {| class="wikitable center" style="width:100%;" |- ! style="background:black; color:white; width=10%"| Ниво ! style="background:black; color:white; width=25%"| Категорија ! style="background:black; color:white; width=15%"| Учества ! style="background:black; color:white; width=20%"| Деби ! style="background:black; color:white; width=20%"| Последна сезона ! style="background:black; color:white; width=10%"| Вкупно |- | rowspan=2| <big><big>'''1º'''</big></big> || '''Прима Дивизионе''' || '''2''' || 1922-1923 || 1925-1926 || rowspan=2| '''43''' |- | '''Серија А''' || '''41''' || [[Серија А 1950-51|1950-1951]] || [[Серија А 2013-14|2013-2014]] |- style="background:#e9e9e9;" | rowspan=4| <big><big>'''2º'''</big></big> || '''Секонда Дивизионе''' || '''2''' || 1923-1924 || 1924-1925 || rowspan=4| '''23''' |- style="background:#e9e9e9;" | '''Прима Дивизионе''' || '''2''' || 1926-1927 || 1927-1928 |- style="background:#e9e9e9;" | '''Серија Б-Ц Алта Италија''' || '''1''' || colspan=2| 1945-1946 |- style="background:#e9e9e9;" | '''Серија Б''' || '''18''' || 1930-1931 || 1994-1995 |- | rowspan=2| <big><big>'''3º'''</big></big> || '''Прима Дивизионе''' || '''5''' || 1928-1929 || 1934-1935 || rowspan=2| '''24''' |- | '''Серија Ц''' || '''19''' || 1935-1936 || 1977-1978 |} == Титули == *'''{{Трофеј-Интертото куп}} [[Интертото куп]]''' (1) : 2000 ==Надворешни врски== *[http://www.udinese.it Официјално мрежно место на клубот] {{it}} {{Серија А}} [[Категорија:ФК Удинезе| ]] hrqrq3s0wd50oh3tyc41mdegyko7fa9 4803945 4803943 2022-08-20T19:59:40Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football club 2 | color1 = #FFFFFF | color2 = #000000 | clubname = Удинезе | current = Удинезе Калчо сезона 2018–2019 | | image = [[Податотека:Udinese Calcio logo.png|200px]] | fullname = Удинезе Калчо СпА | nickname = ''Малите зебри'' | founded = [[1896]] | location = [[Удине]], [[Италија]] | ground = [[Стадион Фриули]] | capacity = 30,642 | owner = {{flagsport|ITA}} [[Џампаоло Поцо]] | chrtitle = Претседател | | chairman = {{flagsport|ITA}} [[Франко Солдати]] | manager = {{flagsport|ITA}} [[Андреја Сотил]] | mgrtitle = Тренер | | league = {{Лига-Серија А}} | season = [[Серија А 2021-2022|2021–22]] | position = Серија, 12-ти | website = http://www.udinese.it/ | pattern_b1 = _udinese2223H | body1 = | pattern_la1 = _udinese2223H | leftarm1 = | pattern_ra1 = _udinese2223H | rightarm1 = | pattern_sh1 = _udinese2223H | shorts1 = | pattern_so1 = _udinese2223H | socks1 = 000000 | pattern_b2 = _udinese2122a | body2 = | pattern_la2 = _udinese2122a | leftarm2 = | pattern_ra2 = _udinese2122a | rightarm2 = | pattern_sh2 = _udinese2122a | shorts2 = | pattern_so2 = _udinese2122a | socks2 = 01C3BC | pattern_la3 = _udinese2122t | pattern_b3 = _udinese2122t | pattern_ra3 = _udinese2122t | pattern_sh3 = _udinese2122t | pattern_so3 = _udinese2122t | leftarm3 = | body3 = | rightarm3 = | shorts3 = | socks3 = 000000 }} '''Удинезе Калчо''' е [[италија]]нски [[фудбалски клуб]] од градот [[Удине]], кој моментално се натпреварува во [[Серија А]]. Клубот е основан во [[1896]] година, под името ''Società Udinese di Ginnastica e Scherma''. Традиционално, Удинезе настапува во црно-бели дресови, а своите домашни натпревари ги игра на [[Стадион Фриули|Стадионот Фриули]], кој е со капацитет од 30,642 места. Најголемите успеси на клубот во [[Серија А|домашното првенство]] му се второто место во сезоната 1954-55, и третото место освоено во два наврати во сезоните 1997-98 и 2011-2012. Од успесите на Удинезе на меѓународната сцена можат да се издвојат освојувањето на [[Интертото куп]]от во 2000 година, големиот број на учества во [[Куп на УЕФА|Купот на УЕФА]], како и единственото учество во нивната историја во [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]] во сезоната 2005-06. == Стадион == Моменталниот стадион на Удинезе [[Стадион Фриули|Фриули]] бил отворен во 1976 година за да го замени дотогашниот нивен дом Стадионот Морети. Во 1990 година Фриули бил домаќин на три натпревари од групата Е на [[1990 ФИФА Светско Првенство|Светското првенство што се играше во Италија]]. Исто така Фриули е и повремен домаќин на натпреварите на [[Фудбалска репрезентација на Италија|италијанската фудбалска репрезентација]]. Последен пат репрезентацијата играше на овој стадион на 10 септември 2008 против [[Фудбалска репрезентација на Грузија|Грузија]] во [[Квалификации за светското првенство во фудбал (2010)|квалификациите за светското првенство во фудбал 2010 година]]. == Играчи == === Моментален состав === {{updated|31 август 2018}} {{Fs start/Udinese}} {{fs player |no=1 |nat=ITA |pos=GK |name=[[Марко Силвестри]] }} {{fs player |no=2 |nat=IRL |pos=DF |name=[[Фести Ебоселе]] }} {{fs player |no=3 |nat=MAR |pos=DF |name=[[Адам Масина]] }} {{fs player |no=4 |nat=SLO |pos=MF |name=[[Санди Ловриќ]] }} {{fs player |no=5 |nat=GER |pos=MF |name=[[Толгај Арслан]]}} {{fs player |no=6 |nat=FRA |pos=MF |name=[[Жан-Виктор Макенго]]}} {{fs player |no=7 |nat=NGA |pos=FW |name=[[Ајзак Саксес]] }} {{fs player |no=8 |nat=BIH |pos=MF |name=[[Мато Јајало]] }} {{fs player |no=9 |nat=BRA |pos=FW |name=[[Бето (фудбалер 1998)|Бето]] }} {{fs player |no=10 |nat=ESP |pos=FW |name=[[Жерар Деулофеу]] }} {{fs player |no=11 |nat=BRA |pos=MF |name=[[Валас Соуса Силва]] }} {{fs player |no=13 |nat=ITA |pos=DF |name=[[Дестини Удоџи]] }} {{fs player |no=14 |nat=IRL |pos=DF |name=[[Џејмс Абанква]] }} {{fs player |no=15 |nat=POR |pos=DF |name=[[Леонардо Бута]] }} {{Fs mid/Udinese}} {{fs player |no=17 |nat=NED |pos=DF |name=[[Брам Нaјтинк]] {{Капитен}} }} {{fs player |no=18 |nat=ARG |pos=DF |name=[[Неуен Перес]] }} {{fs player |no=20 |nat=ITA |pos=GK |name=[[Даниеле Падели]] }} {{fs player |no=21 |nat=NOR |pos=MF |name=[[Мартин Палумбо]] }} {{fs player |no=23 |nat=CMR |pos=DF |name=[[Енцо Ебосе]] }} {{fs player |no=24 |nat=GER |pos=MF |name=[[Лазар Самарџиќ]] }} {{fs player |no=28 |nat=CRO |pos=DF |name=[[Филип Бенковиќ]] }} {{fs player |no=29 |nat=SLO |pos=DF |name=[[Јака Бијол]] }} {{fs player |no=30 |nat=MKD |pos=FW |name=[[Илија Несторовски]] }} {{fs player |no=37 |nat=ARG |pos=MF |name=[[Роберто Переира]] }} {{fs player |no=50 |nat=BRA |pos=DF |name=[[Родриго Бекао]] }} {{fs player |no=93 |nat=BRA |pos=FW |name=[[Фелипе Визеу]] }} {{fs player |no=99 |nat=ITA |pos=GK |name=[[Едоардо Пјана]] }} {{fs end}} ===Познати поранешни играчи=== {{col-begin}} {{col-3}} ;'''Италија''' *{{знамеикона|ITA}} [[Валерио Бертото]] *{{знамеикона|ITA}} [[Марко Бранка]] *{{знамеикона|ITA}} [[Франко Каузио]] *{{знамеикона|ITA}} [[Морган Де Санктис]] *{{знамеикона|ITA}} [[Франческо Дел'Ано]] *{{знамеикона|ITA}} [[Лујџи Дел Нери]] *{{знамеикона|ITA}} [[Антонио Ди Натале]] *{{знамеикона|ITA}} [[Џулијано Џаникеда]] *{{знамеикона|ITA}} [[Винченцо Јаквинта]] *{{знамеикона|ITA}} [[Паолино Пуличи]] *{{знамеикона|ITA}} [[Дино Ѕоф]] ;'''Германија''' *{{знамеикона|Германија}} [[Оливер Бирхоф]] *{{знамеикона|Германија}} [[Карстен Јанкер]] {{col-3}} ;'''Бразил''' *{{знамеикона|BRA}} [[Сдино Назарет Фиљо|Едињо]] *{{знамеикона|BRA}} [[Зико]] *{{знамеикона|BRA}} [[Марсио Аморосо]] ;'''Аргентина''' *{{знамеикона|ARG}} [[Роберто Нестор Сенсини]] *{{знамеикона|ARG}} [[Абел Балбо]] *{{знамеикона|ARG}} [[Даниел Бертони]] ;'''Шпанија''' *{{знамеикона|Шпанија}} [[Рикардо Галего]] ;'''Данска''' *{{знамеикона|Данска}} [[Томас Хелвег]] *{{знамеикона|Данска}} [[Мартин Јоргенсен]] {{col-3}} ;'''Гана''' *{{знамеикона|Гана}} [[Сали Мунтари]] *{{знамеикона|Гана}} [[Стивен Апија]] ;'''Чешка''' *{{знамеикона|Чешка}} [[Марек Јанкуловски]] ;'''Чиле''' *{{знамеикона|Чиле}} [[Давид Пизаро]] ;'''Белгија''' *{{знамеикона|BEL}} [[Јохан Валем]] ;'''Перу''' *{{знамеикона|PER}} [[Херонимо Барбадиљо]] {{col-end}} === Освојувачи на титули === ;Светски шампиони * {{знамеикона|ITA}} [[Франко Каузио]] [[Податотека:Coppa mondiale.svg.png|10px]] <small>([[Светско првенство во фудбал 1982|1982]])</small> * {{знамеикона|ITA}} [[Винченцо Јаквинта]] [[Податотека:Coppa mondiale.svg.png|10px]]<small>([[Светско првенство во фудбал 2006|2006]])</small> ;Шампиони на Европа * {{знамеикона|GER}} [[Оливер Бирхоф]] [[File:UEFA European Cup.svg|10px]] <small>([[Европско првенство во фудбал 1996|1996]])</small> ===Рекорди=== [[File:Dinatale v Arsenal.jpg|thumb|right|180px|[[Антонио Ди Натале]] со 446 одиграни натпревари во дресот на Удинезе е играчот со најголем број на настапи во клубот. Тој исто така е и најдобар клупски стрелец на ''бјанконерите'' од Удине со 227 постигнати голови во сите натпреварувања.]] ==== Играчи со најмногу настапи за клубот ==== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" !# ! style="background:black; color:white; width=150px| Играч ! style="background:black; color:white;| Во клубот ! style="background:black; color:white;| Натпревари |- |1 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Антонио Ди Натале]] |2004–2016 |446 |- |2 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Валерио Бертото]] |1993–2006 |404 |- |3 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Џампиеро Пинци]] |2000–2008 и 2010-2015 |355 |- |4 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Дино Галпароли]] |1981-1990 |280 |- |5 | align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Лујиџи Зорзи]] |1936–1942 и 1949-1956 |280 |- |6 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Алсандро Калори]] |1991-1999 |272 |- |7 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Северино Ферулјо]] |1939-1946 и 1947-1952 |261 |- |8 |align=left| {{знамеикона|Аргентина}} [[Роберто Нестор Сенсини|Нестор Сенсини]] |1989-1993 и 2002-2006 |240 |- |9 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Паоло Поџи]] |1994-2000 |233 |- |10 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Ренато Валенти]] |1955-1964 |231 |} ====Играчи со најмногу постигнати голови за клубот==== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" !# ! style="background:black; color:white; width=150px| Играч ! style="background:black; color:white;| Во клубот ! style="background:black; color:white;| Број на голови |- |1 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Антонио Ди Натале]] |2004–2016 |227 |- |2 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Винченцо Јаквинта]] |2000-2007 |69 |- |3 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Лоренцо Бетини]] |1954–1955 и 1957-1961 |67 |- |4 |align=left| {{знамеикона|ARG}} [[Абел Балбо]] |1989-1993 |65 |- |5 | align=left| {{знамеикона|GER}} [[Оливер Бирхоф]] |1995–1998 |62 |- |6 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Паоло Поџи]] |1994-2000 |50 |- |7 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Роберто Муци]] |1999-2003 |44 |- |8 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Џузепе Секи]] |1955-1957 |40 |- |9 |align=left| {{знамеикона|ITA}} [[Паоло Табанели]] |1937-1940 |39 |- |10 |align=left| {{знамеикона|BRA}} [[Марсио Аморосо]] |1996-1999 |39 |} ==Статистика и постигнувања== === Учества во првенства === {| class="wikitable center" style="width:100%;" |- ! style="background:black; color:white; width=10%"| Ниво ! style="background:black; color:white; width=25%"| Категорија ! style="background:black; color:white; width=15%"| Учества ! style="background:black; color:white; width=20%"| Деби ! style="background:black; color:white; width=20%"| Последна сезона ! style="background:black; color:white; width=10%"| Вкупно |- | rowspan=2| <big><big>'''1º'''</big></big> || '''Прима Дивизионе''' || '''2''' || 1922-1923 || 1925-1926 || rowspan=2| '''43''' |- | '''Серија А''' || '''41''' || [[Серија А 1950-51|1950-1951]] || [[Серија А 2013-14|2013-2014]] |- style="background:#e9e9e9;" | rowspan=4| <big><big>'''2º'''</big></big> || '''Секонда Дивизионе''' || '''2''' || 1923-1924 || 1924-1925 || rowspan=4| '''23''' |- style="background:#e9e9e9;" | '''Прима Дивизионе''' || '''2''' || 1926-1927 || 1927-1928 |- style="background:#e9e9e9;" | '''Серија Б-Ц Алта Италија''' || '''1''' || colspan=2| 1945-1946 |- style="background:#e9e9e9;" | '''Серија Б''' || '''18''' || 1930-1931 || 1994-1995 |- | rowspan=2| <big><big>'''3º'''</big></big> || '''Прима Дивизионе''' || '''5''' || 1928-1929 || 1934-1935 || rowspan=2| '''24''' |- | '''Серија Ц''' || '''19''' || 1935-1936 || 1977-1978 |} == Титули == *'''{{Трофеј-Интертото куп}} [[Интертото куп]]''' (1) : 2000 ==Надворешни врски== *[http://www.udinese.it Официјално мрежно место на клубот] {{it}} {{Серија А}} [[Категорија:ФК Удинезе| ]] ps8ucprxxfzfjo4z2hkai6jjo8jnla2 Битолски партизански одред „Пелистер“ 0 1048720 4803864 4749937 2022-08-20T14:49:01Z P.Nedelkovski 47736 ситна поправка wikitext text/x-wiki [[File:Partizanski odred Pelister.jpg|thumb|Спомен плоча на местото каде што е формиран Битолскиот партизански одред „Пелистер“]] [[File:Спомен плоча на местото каде што е разбиен Битолскиот партизански одред „Пелистер“.jpg|thumb|Спомен плоча на местото каде што е разбиен Битолскиот партизански одред „Пелистер“]] [[File:Pelister-oreovo.jpg|thumb|Споменик за Битолскиот партизански одред „Пелистер“ во селото Ореово]] '''Битолскиот народноослободителен партизански одред „Пелистер“''' (формиран над селото [[Лавци]], Битолско, на [[22 април]], разбиен во Ореовската корија, кај селото [[Орехово|Ореово]], Битолско, на [[3 мај]] [[1942]]) бил прв партизански одред формиран во битолската околија. Во неговиот состав влегле 21 борец.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.sojuznaborcibitola.org.mk/1942.htm |title=Сојуз на борци од НОАВМ - Битола „Настани 1942 година“ |accessdate=2012-11-13 |archive-date=2011-07-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110722215929/http://sojuznaborcibitola.org.mk/1942.htm |url-status=dead }}</ref> Одредот главно вршел обука на борците. На [[1 мај]] командирот на одредот, Ѓорѓи Наумов, со уште двајца борци, Никола Георгиевски и Стефан Трајковски, се оддалечиле од логорот и паднале во рацете на бугарска патрола. Одредот се повлекол подлабоко во шумата, но на [[3 мај]] бил сместен и опколен од бугарската војска. Поради апсењата и испраќањето борци да воспостават врска, во моментот на битката одредот броел 12 борци.<ref>Злате Ѓоршевски „Елпида Караманди - Бисера“, Битола, 1988, 98 стр.</ref> Во нерамна битка одредот бил разбиен, при што загинале шест борци (Димитар Николовски, Јоска Јорданоски - Сандански, Ордан Михајлоски, Елпида Караманди, Мара Јосифовска и Димче Хаџипоповски),<ref>Владо Стрезовски, Ѓорѓи Димовски-Ласков, „7. македонска бригада и 49. дивизија на НОВJ“, Битола, 1987, 21-22 стр.</ref><ref>„Битолските народноослободителни партизански одреди“, Битола, 1982.</ref> а Венда Христова била уапсена.<ref>Злате Ѓоршевски „Елпида Караманди - Бисера“, Битола, 1988, 109 стр.</ref> Вкупно биле уапсени 11 борци, а преостанатите четворица борци успеале да се илегализираат во Битола. Во битката, бугарската војска и полиција имале околу 30 загинати и ранети.<ref>[http://www.znaci.net/zb/4_7_1_1.pdf „Зборник докумената и података o Народноослободилачком рату југословенских народа“, том VII, књига 1, Београд, 1952.]</ref> Битката на одредот со бугарската војска е опеана во познатата партизанска песна „[[s:Таму ле мајко близу Битола|Таму ле, мајко, близу Битола]]“, напишана од [[Ајри Демировски]] (1950).<ref>[http://pesna.org/song.php?id=510 „Таму ле мајко близу Битола“, текст и музика]</ref> == Борци == Во состав на одредот влегле:<ref>Владо Стрезовски, Ѓорѓи Димовски – Ласков „7. Македонска бригада и 49. Дивизија на НОВЈ“, Битола, 1987, 20-21 стр.</ref><ref>Злате Ѓоршевски „Елпида Караманди - Бисера“, Битола, 1988, 84 стр.</ref><ref>[http://www.znaci.net/00003/395.pdf Дане Петковски, Владо Стрезоски „Борбена дејства у Западној Македонији 1941-1944“, Београд, 1983.]</ref> * [[Ѓорѓи Наумов]], командир на одредот * [[Таки Даскало|Димитар Николовски]] - Таки Даскало, политички комесар * [[Тодор Ангеловски]] - Тошо Даскало * [[Пецо Божиновски]] - Кочо * [[Блаже Димитровски-Рогозинаро]] * [[Тома Димитровски - Томаки]] * [[Никола Георгиевски]] - Никлецот * [[Александар Живковски]] - Цане * [[Томе Илиевски]] - Поштаро * [[Јоска Јорданоски]] - Сандански * [[Мара Јосифоска - Ѓурѓа]] * [[Елпида Караманди]] - Бисера * [[Киро Крстески - Платник]] * [[Ордан Михајлоски - Оцка]] * [[Андон Попандоновски]] * [[Мица Попандонова]] * [[Веле Стојановски]] - Фурнаџивчето * [[Стево Трајковски-Тефико]] * [[Димче Хаџипоповски]] * [[Лазо Хаџипоповски]] - Пламен * [[Венда Христова]] - Доста == Наводи == <references /> {{Партизански одреди}} [[Категорија:Одреди во НОВМ]] [[Категорија:Историја на Битола]] [[Категорија:Жртви на бугарските фашисти]] pvl4oib0m6k39qb5k5oyalnpu6a7uax IC 1777 0 1074833 4803884 4519538 2022-08-20T17:13:28Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Береникина Коса (соѕвездие)|Береникина Коса]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=12 ч 31 м 44 с |деклинација=+28° 8' 50"" |положбен агол= |вид на објект= [[галаксија]] |морфолошки вид=E0 |привиден сјај В=15 |привиден сјај Ч=16 |површински сјај=12,5 |привидни димензии=0,3' x 0,3' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Макс Волф]] |датум на откривање=[[23 март]] [[1903]] |алтернативни ознаки=Reiz 2469 |слика=IC1777 - SDSS DR14.jpg}} '''IC 1777''' — [[галаксија]] во соѕвездието [[Береникина Коса (соѕвездие)|Береникина Коса]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како IC 1777 се споменува и како Reiz 2469. == Откривање == Објектот е откриен на [[23 март]] [[1903]] година од страна на [[Макс Волф]]. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], IC 1777 е од видот E0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 15 mag, а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 16 mag, додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,5 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?IC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за IC {{{n}}}</ref> IC 1777 има привидни димензии од 0,3' х 0,3'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 12 ч 31 м 44 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +28° 8' 50"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=IC+{{{n}}} IC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на IC 1777 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на IC објекти (1-500)]]; * [[Индекс-каталог]]; * [[Береникина Коса (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Zwicky, F., E. Herzog, and P. Wild, ""Catalogue of Galaxies and Clusters of Galaxies"", Vol.I. Pasadena, Calif., California Institute of Technology, 1961. Also, successive volumes through 1968. (1,380) (Catalog) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=IC1777 Прегледувач на длабокото небо — IC 1777] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?IC1777 Поправени информации за IC 1777] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?IC%201777 IC 1777] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=IC%201777 IC 1777] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:IC-објекти]] [[Категорија:Береникина Коса (соѕвездие)]] lgjl718dele4eidob5ga6zuoi2uypbq Снежана Конеска Руси 0 1086383 4803998 4796581 2022-08-20T21:16:45Z 188.117.212.92 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Снежана Конеска Руси | портрет = | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|8|декември|1952}} | роден-место ={{роден во|Ниш}} | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонка]] | познат = по улогата во: [[Македонски народни приказни]]<br>[[Премиера (филм)|Премиера]]<br> [[Големи и мали]]<br>[[Вистинска љубов (филм) |Вистинска љубов]]<br>[[Трето па машко (телевизиска серија) |Трето па машко]]<br>[[Звукот на светлината]] | занимање = глумица<br>режисер | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Снежана Конеска Руси''' (родена на {{роден на|8|декември|1952}} во {{роден во|Ниш}}) — македонска театарска, филмска и телевизиска глумица и режисер. Снежана Конеска во својата кариера има одиграно поголем број театарски претстави и филмски улоги. ==Животопис== Снежана Конеска Руси е родена во [[Ниш]], [[СР Србија]], [[СФР Југославија]] на [[8 декември]] [[1952]]. Конеска се преселила во [[Скопје]], каде завршила своето основно и средно образование. Таа дипломирала на [[Факултет за драмски уметности|Факултетот за драмски уметности]] (1975/ 1976) во класата на [[Владимир Милчин]] и [[Љубиша Георгиевски]]. Таа била успешен студент и била прогласена за најдобар студент за 1976 година.<ref name="био">[http://www.mnt.com.mk/mk_clen_pregled.php?clen=208 Биографија на Снежана Конеска - Руси] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100630182859/http://www.mnt.com.mk/mk_clen_pregled.php?clen=208 |date=2010-06-30 }} на mnt.com.mk</ref> Македонската јавност ја запаметува Конеска по своите први улоги и придонеси на Детската радио драма во [[МРТ]], каде била член од 1963 до 1973 година. Од 1972 до 1978 година била водител на [[Македонско радио|Македонското радио]]. Своите први улоги ги одиграла во 1973 година, а во 1975 година ја добила и наградата за најдобар млад глумец од списанието „[[Млад борец]]“. Од 1978 година станала редовен член на [[Македонскиот народен театар]], каде работи до денес. Директор на [[Македонски народен театар]] во периот од 2000 до 2004 година. <ref name="био"/> Мајка е на едно дете, ќерка. ==Награди== Некои од наградите на Снежана Конеска се<ref name="био"/>: * 1978 награда за епизода за улогата на Слепата девојка во Крчма под зеленото дрво на ТИ Војдан Чернодрински * 1991 најдобро глумечко остварување за Маргарита во Ричард трети на ТИ Војдан Чернодрински * 1992 добитник на 13-то ноемвриската награда на град Скопје * 2019 Награда за животно дело "11-октомври" ==Филмографија== {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1973 || [[Залез зад езерската земја]] ТВ-серија || Аскина сестра |- | 1975 || [[Прва вечер]] ТВ-филм || |- | 1980 || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм || |- | 1983 || [[Премиера]] ТВ-филм || |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1985 || [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм || |- | 1986 || [[Климент Охридски (филм) |Климент Охридски]] ТВ-филм || |- | 1989-1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 1990-1991 || [[Еурека]] ТВ-серија || |- | 1991-1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] || |- | 1993 || [[Дајте музика]] ТВ-серија || Снешка |- | 1997 || [[Џипси меџик (филм) |Џипси меџик]] ТВ-филм || |- | 2000 || [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија || Лимба |- | 2000 || [[Големи и мали]] ТВ-серија || Директорката |- | 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || |- | 2000-2001 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 2002 || [[Звукот на светлината]] ТВ-филм || Невена |- | 2003 || [[Нежната страна на заборавот]] ТВ-филм || |- | 2007-2010 || [[Народни Приказни]] ТВ-серија || |- | 2011 || [[Трето па машко (телевизиска серија) |Трето па машко]] ТВ-серија || Рајнето |- | 2015 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2016 || [[Вистинска љубов (филм) |Вистинска љубов]] ТВ-филм || Рајна |- | 2016 || [[Операција дијамант (серија) |Операција дијамант]] ТВ-серија || |- | 2016 || [[Болка на душата]] ТВ-серија || |- | 2016-2017 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм || |- | 2019-2021 || [[Дајте музика]] ТВ-серија || Снешка |- | 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || |} ==Надворешни врски== * [http://www.mnt.com.mk/mk_clen_pregled.php?clen=208 Биографија на Снежана Конеска - Руси: кариера, улоги, награди] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100630182859/http://www.mnt.com.mk/mk_clen_pregled.php?clen=208 |date=2010-06-30 }} на mnt.com.mk * [http://www.makdenes.org/content/article/25033320.html Снежана Конеска Руси: Мојот сон и јаве – театарот!] * {{IMDb name|2756724}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Конеска Руси, Снежана}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Луѓе од Скопје]] [[Категорија:Македонски глумици]] [[Категорија:Македонски режисери]] [[Категорија:Глумци во Македонскиот народен театар]] [[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]] 6awmbfqpx4akyku2nirojvqioavhrxz Сони Андерсон 0 1089168 4803942 4765707 2022-08-20T19:50:57Z Sebleouf 3870 new image 2022 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | playername = Сони Андерсон | image = [[Податотека:Sonny Anderson - Portrait 2022.jpg|200px]] | height = {{height|m=1.81}} | dateofbirth = {{birth date and age|df=yes|1970|9|19}} | cityofbirth = {{роден во|Гојатуба|}} | countryofbirth = [[Бразил]] | nationality = {{flagsport|BRA}} [[Бразил]] | currentclub = | position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]] | years1 = 1988–1991 | caps1 = 42 | goals1 = 1 | clubs1 = [[ФК Васко де Гама|Васко де Гама]] | years2 = 1992 | caps2 = 18 | goals2 = 4 | clubs2 = [[ФК Гурани|Гуарани]] | years3 = 1992–1994 | caps3 = 52 | goals3 = 31 | clubs3 = [[ФК Сервет|Сервет]] | years4 = 1994 | caps4 = 20 | goals4 = 16 | clubs4 = [[ФК Олимпик Марсеј|Марсеј]] | years5 = 1994-1997 | caps5 = 91 | goals5 = 51 | clubs5 = [[ФК Монако|Монако]] | years6 = 1997-1999 | caps6 = 47 | goals6 = 16 | clubs6 = [[ФК Барселона|Барселона]] | years7 = 1999-2003 | caps7 =110 | goals7 = 71 | clubs7 = [[ФК Олимпик Лион|Лион]] | years8 = 2003-2004 | caps8 = 38 | goals8 = 13 | clubs8 = [[ФК Виљареал|Виљареал]] | years9 = 2004-2005 | caps9 = 20 | goals9 = 24 | clubs9 = [[ФК Ал Рајан|Ал Рајан]] | years10 = 2006 | caps10 = 19 | goals10 = 6 | clubs10 = [[ФК Ал Гарафа|Ал Гарафа]] | nationalyears1 = 1997-2001 | nationalcaps1 = 7 | nationalgoals1 = 1 | nationalteam1 = [[Фудбалска репрезентација на Бразил|Бразил]] | pcupdate = 6 јануари 2011 | ntupdate = 17 ноември 2010 }} '''Андерсон да Силва''' (роден на [[19 септември]] [[1970]]), познат како '''Сони Андерсон''' или само '''Андерсон''', е поранешен [[бразил]]ски [[фудбалер]] кој играл како [[Напад (фудбал)|напаѓач]]. Благодарение на својот фантастичен завршен удар Сони Андерсон е познат како плоден стрелец на клупско ниво, кој најдобро ќе остане запаметен по неговите настапи во [[ФК Олимпик Лион|Лион]], [[ФК Монако|Монако]] (играше поголемиот дел од својата кариера во странство во [[Франција]]) и [[ФК Барселона|Барселона]]. == Клупска кариера == Роден во [[Гојатуба]], [[Гојас]], Андерсон започнал професионално да игра фудбал со екипата на [[ФК Васко де Гама|Васко де Гама]], но не успеал да направи ран впечаток; а откако не успеал да постигне погодок во 18 натпревари во неговата последна сезона, тој се преселил во [[ФК Гуарани|Гуарани]]. Своето прво искуство во странство тој го имал во [[Швајцарија|швајцарскиот]] [[ФК Сервет|Сервет]], и неговото влијание во клубот било инстант, постигнувајќи 20 гола во неговата прва сезона, а потоа му помогнал на клубот да ја освои [[Швајцарска Супер лига|националната лига]] во следната сезона, постигнувајќи 11 погодоци само во првата половина од сезоната, откако го напуштил клубот во јануари [[1994]] година за да прејде во екипата на [[ФК Олимпик Марсеј|Олимпик Марсеј]]. По шест месеци, со ''Феникијците'' кој административно биле исфрлени од лигата поради скандал со корупција, Андерсон се пресели во друг клуб од [[Лига 1 (Франција)|Лига 1]], екипата на [[ФК Монако|Монако]]. Тој бил дел од победничката екипа во лигата во сезоната 1996–97 и добил поединечни признанија и слично. Во [[1997]] година, Сони и се приклучил на [[ФК Барселона|Барселона]]. Тој имал сериозна борба за статусот на прв избор во нападот покрај фудбалери како [[Луис Енрике Мартинес Гарсија|Луис Енрике]] и [[Патрик Клајверт]], но тој поминал добро, постигнувајќи 10 пати во [[Ла Лига]] сам во неговата прва сезона во клубот, во која [[Каталонија|Каталонците]] ја освоиле [[Дабл (фудбал)|двојната круна]]. Во својата втора година, играл помалку, што предизвикало негово враќање кон [[Франција]], откако [[ФК Олимпик Лион|Олипик Лион]] и платил на Барселона околу 18 милиони [[евро|€]]. Тој бил многу важна фигура во офанзивата на ''клубот од Жерлан'' и еден од најзаслужните воопшто за првите две од седумте последователни титули во [[Лига 1 (Франција)|првенството на Франција]]. На возраст од 33, Андерсон се вратил во [[Шпанија]], потпишувајќи со [[ФК Виљареал|Виљареал]].<ref>[http://www.uefa.com/competitions/intertotocup/news/kind=1/newsid=79898.html Сони радост за Виљареал]; UEFA.com, 9 јули 2003 година</ref> Во негова единствена целосна кампања, тој постигнал 12 гола, вклучително и еден против [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] (1-0, по само две минути откако се појавил во игра), против поранешнниот клуб Барселона (2-1, во 89-тата минута) и против [[ФК Валенсија|Валенсија]] (1-0), а во исто време и помага на популарната ''Жолта подморница'' да стигне до полуфиналето на [[Куп на УЕФА|Купот на УЕФА]] во сезоната 2003-04. Сони ја завршил својата кариера во [[Катар]]. Тој потоа се вратил во Лион, за да работи со напаѓачите во тимот. Во јуни 2007 година, тој одиграл проштален натпревар на [[Стад Жерлан]], во натпревар во кои се соочиле пријателите на Сони и Француските шампиони од 2002 година. Во мај 2011 година, Андерсон ја започнал својата тренерската кариера, приклучувајќи му се на [[Нешател Ксамакс]] во Швајцарија. На 24 јули, по само два првенствени натпревари, тој бил отпуштен.<ref>[http://soccernet.espn.go.com/news/story/_/id/937201/neuchatel-xamax-sack-entire-staff---report?cc=5739 Neuchatel Xamax sack entire staff] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20121026114928/http://soccernet.espn.go.com/news/story/_/id/937201/neuchatel-xamax-sack-entire-staff---report?cc=5739 |date=2012-10-26 }}; [[ESPN Soccernet]], 25 јули 2011</ref> == Репрезентативна кариера == Андерсон не успеал да го преведе неговиот клупски успех на репрезентативен план. Тој одиграл само седум натпревари, по неговото прво доаѓање во репрезентацијата во август 1997 година, против [[Фудбалска репрезентација на Јужна Кореја|Јужна Кореја]]. ==Титули== ==={{знамеикона|Бразил}} Васко де Гама === *'''[[Кампеонато Бразилеиро Серија А|Серија А]]''' : 1989. ==={{знамеикона|Швајцарија}} Сервет === *'''[[Швајцарска Супер лига|Супер лига]]''' : 1993-94. ==={{знамеикона|Франција}} Монако=== *'''[[Лига 1 (Франција)|Лига 1]]''' : 1996-1997. ==={{знамеикона|Шпанија}} Барселона=== *'''[[Ла Лига]]''' : 1997–98, 1998–99. *'''[[Копа дел Реј]]''' : 1997–98. *'''[[УЕФА Суперкуп]]''' : 1997. ==={{знамеикона|Франција}} Лион === *'''[[Лига 1 (Франција)|Лига 1]]''' : 2001–02, 2002–03. *'''[[Суперкуп на Франција во фудбал|Француски Суперкуп]]''' : 2002. *'''[[Лига куп на Франција во фудбал|Лига куп на Франција]]''' : 2001-02. ==={{знамеикона|Шпанија}} Виљареал=== *'''[[УЕФА Интертото куп|Интертото куп]]''' : 2004. ==Надворешни врски== *[http://www.lequipe.fr/Football/FootballFicheJoueur4023.html Статистика на''L'Équipe''] {{fr}} == Наводи == {{reflist}} {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Андерсон, Сони}} [[Категорија:Бразилски фудбалери]] [[Категорија:Родени во 1970 година]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Олимпик Марсеј]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Монако]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Барселона]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Олимпик Лион]] [[Категорија:Живи луѓе]] p3t2hg830l9zl4lsbh46j245kaxxjhm Гимбабица (Избишта) 0 1101690 4803848 4158646 2022-08-20T13:01:59Z P.Nedelkovski 47736 поврзница wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Археолошко наоѓалиште во Македонија |име=Гимбабица |слика= |опис= | lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=07 | lat_sec=54 | lon_dir=E | lon_deg=21 | lon_min=00 | lon_sec=14 |место=Избишта |општина=Ресен |тип=некропола |тип1= |период=хеленистичко време |период1= |период2= }} '''Гимбабица''' — [[археолошко наоѓалиште]] во [[преспанско]]то село [[Избишта]]. Претставува [[некропола]] од [[хеленистичко време]]. Се наоѓа северно од селото, каде при реконструкцијата на патот [[Ресен]]-[[Охрид]], во [[1953]] година се откриени неколку гробови. Во гробовите биле најдени два целосно зачувани [[кантарос]]а и една чинија. Кантаросите се со црн фирнајс, а чинијата со окер боја. Наодите се чуваат во [[Заводот и музеј во Охрид]].<ref>[[Димче Коцо|Коцо, Димче]] (1996). ''Археолошка карта на Република Македонија''. Скопје: МАНУ. ISBN 9789989101069</ref> ==Второ истражување== По 65 години приказната за оваа некропола останала затворена, сè до нејзиното повторно актуелизирање во 2018 година кога започнале археолошки истражувања под раководство на м-р [[Перо Арџанлиев]] потпомогнат од неговиот стручен тим, Илија Бошковски, Радомир Ивановиќ, Игор Ефтимовски и Роберт Поповски. Во археолошките истражувања од 2018 година ова наоѓалиште било точно сместено и хронолошки потврдено, а во 2019 година фокусот на истражувањето на археолозите бил насочен кон добивање на повеќе информации за ширењето и организацијата на некрополата, погребниот [[ритуал]] кај античките Преспанчани и одликите на нивната материјална култура. Периодот од 3 кон 4 век пр.н.е бил исполнет со промени во начинот на живот во Охридско-Преспанскиот регион, културните текови и општествено уредување, а тој период на промени бил јасно изразен и во двете различни погребни форми засега откриени на Гимбабица. Истражувањата од 2019 година потврдиле дека оваа некропола е постара, некои гробови датираат од 4 век.пр.н.е. Оваа раноантичка некропола е позната и како вечно почивалиште на воини, дами и металурзи кои живееле пред повеќе од 2.300 години. На војничката култура меѓу жителите на заедниците кои се погребувале кај Гимбабица укажуваат откриените копја и ножеви, откриените бронзени садови за вино, бронзен накит, ѓердан од стаклени перли и сл. даваат информации за нивниот вкус, откриениот стригил (метална алатка за стругање нечистотии од кожата) и железната алатка се претпоставува дека се користеле за некаква рударска или металообработувачка дејност. Рудните резерви на регионот веројатно биле и основата за богатството на заедницата која ја формирала далеку попознатата Требенишка некропола. == Поврзано == *[[Јамиште (Избишта)|Јамиште]]— пат од римско време; *[[Кула (Избишта)|Кула]] — населба од хеленистичко време; *[[Избишта]]; *[[Список на археолошки наоѓалишта во Ресенско]]; == Наводи == {{наводи}} {{Макархео-никулец}} {{Архео-Ресен}} [[Категорија:Избишта]] [[Категорија:Древномакедонски гробници]] e1k3w6l0j4xvqcykfoyvcg2tnb2p2o0 Умри некој друг ден (филм) 0 1112271 4803834 3702193 2022-08-20T12:19:01Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Die Another Day - Aston Martin V12 Vanquish & Bombardier MX Rev Ski-Doo.jpg|мини|Aston Martin V12 Vanquish и Bombardier MX Rev Ski-Doo користени во филмот]] '''Умри некој друг ден''' ([[англиски]]: ''Die Another Day'') е [[филм]] од [[2002]] година. Филмот е дел од серијалот за [[Џејмс Бонд]], во [[режија]] на Ли Тамахори. Главните улоги ги толкуваат: [[Пирс Броснан]] и [[Хали Бери]]. == Содржина == Џејмс Бонд добива задача во [[Северна Кореја]], каде треба да го убие [[полковник]]от Мун, кој на [[терористи]]те им продава современо [[оружје]]. Акцијата е успешна, но Бонд е заробен и поминува 14 месеци во свирепо заробеништво во еден [[затвор]] во Северна Кореја. Кога ќе биде ослободен при една размена на заробеници, тој открива дека неговиот најблизок соработник Зао е севернокорејски агент.<ref>''Антена'', број 840, 1.8.2014, стр. 25.</ref> <ref>''Антена'', број 854, 7.11.2014, стр. 26.</ref> == Наводи == {{наводи}} [[Категорија: Британски филмови]] [[Категорија: Филмови за Џејмс Бонд]] [[Категорија: Филмови со Пирс Броснан]] [[Категорија: Филмови со Хали Бери]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] [[Категорија:Филмови од 2002 година]] e095er52keqfw8kxfp0bt09jrci001k Тимлауер-Ког 0 1124272 4803933 4225295 2022-08-20T19:30:35Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Tümlauer Koog IMG 6550.JPG |imagesize = |image_caption =Спомен-плоча во Тимлауер-Ког |Wappen = Tuemlauer-Koog Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 21 |lon_deg = 8 |lon_min = 41 |Lageplan = Tuemlauer Koog in NF.PNG |Bundesland = Schleswig-Holstein |Kreis = Северна Фризија |Amt = Ајдерштет |Höhe = 0 |Fläche = 6.2 |Einwohner = 100 |Stand = 2008-12-31 |PLZ = 25881 |Vorwahl = 04862, 04863 |Kfz = NF |Gemeindeschlüssel = 01 0 54 140 |Adresse-Verband = Welter Str. 1<br />25836 Гардинг |Website = [http://www.amt-eiderstedt.de www.amt-eiderstedt.de] |Bürgermeister = Хилке Херцберг |Adresse = }} '''Тимлауер-Ког''' ({{lang-de|Tümlauer-Koog}}; {{lang-da|Tømlaus Kog}}) — општина во округот [[Северна Фризија (округ)|Северна Фризија]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Северна Фризија (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Северна Фризија (округ)]] [[Категорија:Полдери]] nde7sr5lls8tpo8ar14u8zoh6k3t94t Лазе Манасковски 0 1128180 4804024 4792179 2022-08-20T23:54:36Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Лазе Манасковски | портрет = | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|27|март|1958}} | роден-место = | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогите во: <br>[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Сенки (филм) |Сенки]]<br>[[Пусто турско (филм) |Пусто турско]]<br>[[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]]<br>[[Исцелител (филм) |Исцелител]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Лазе Манасковски''' (роден на {{роден на|27|март|1958}}) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец. Димпломирал на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултетот за драмски уметности]] во [[Скопје]], Универзитет „Св. Кирил и Методиј“. Во [[1983]] се вработил како глумец во [[Драмски театар - Скопје]]. ==Филмографија== {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улига''' |- | 1983 || [[Записник (филм) |Записник]] ТВ-филм || |- | 1983 || [[Премиера]] ТВ-филм || |- | 1985 || [[На наш начин]] ТВ-филм || |- | 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]] ТВ-серија || Баже |- | 1988 || [[Чук Чук Стојанче (ТВ-серија) |Чук Чук Стојанче]] || |- | 1989-1990 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 1990 || [[До-Ре-Ми]] ТВ-серија || |- | 1990 || [[Еурека]] ТВ-серија || |- | 1990 || [[Северна грешка]] ТВ-филм || |- | 1990-1991 || [[Трст виа Скопје]] ТВ-серија || Рефет |- | 1991 || [[Македонија може]] ТВ-филм || Инспектор Поповски |- | 1991 || [[Поштар (филм) |Поштар]] ТВ-филм || Поштар 2 |- | 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-серија |- | 1998 || [[На Балканот не се пие чај]] ТВ-филм || Заптија |- | 1998-1999 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 2000 || [[Мултилевел]] ТВ-филм || Непознатиот |- | 2000 || [[Погрешно време]] ТВ-серија || |- | 2000 || [[Големи и мали]] ТВ-серија || Комшијата |- | 2001 || [[Одмазда]] ТВ-филм || |- | 2002 || [[Заведени]] ТВ-серија || |- | 2003 || [[Волци (филм) |Волци]] ТВ-филм || |- | 2004 || [[Под]] ТВ-филм || Андреа Марков |- | 2004 || [[Неверство во зимска ноќ]] ТВ-филм |- | 2004 || [[Големата вода]] ТВ-филм || |- | 2006 || [[Нави]] ТВ-филм || Курто |- | 2006 || [[Пусто турско (филм) |Пусто турско]] ТВ-филм || Лука |- | 2007 || [[Сенки (филм) |Сенки]] ТВ-филм || Такси возач |- | 2007-2010 || [[Народни Приказни]] ТВ-серија || |- | 2008 || [[Куќен совет]] ТВ-филм || Миле |- | 2013-2014 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 2014 || [[Ул. Шекспир 9/1]] ТВ-филм || Мажот |- | 2014-2017 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2015 || [[Медена моќ]] ТВ-филм || |- | 2016 || [[Операција Дијамант (серија) |Операција Дијамант]] ТВ-серија || Алексеј |- | 2016 || [[Среќа во Вреќа (серија) |Среќа во вреќа]] ТВ-серија || Боро |- | 2016 || [[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]] ТВ-серија || Мајсторот |- | 2017 || [[Исцелител (филм) |Исцелител]] ТВ-филм || Црни |- | 2017 || [[5 плус фамилија]] ТВ-серија || |- | 2018 || [[Соблекување]] ТВ-филм || |- | 2019 || [[Врба (филм од 2019) |Врба]] ТВ-филм || |- | 2019 || [[Фамилија Марковски (телевизиска серија) |Фамилија Марковски]] ТВ-серија || Мирче |- | 2021-2022 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2022 || [[Кајмак (филм) |Кајмак]] ТВ-филм || Кумот |- | 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || |} ==Театарски претстави== * Како да се ограби банка * Буре барут * Карамазови * Кралот Иби * Патување низ сонот на бајките * Салома * Смртта на Дантон * Стапица * Слободен лов * Сказна за времето * Собирен центар * Лице и опачина * Ало будење * Спасени * Чија си * Балконот * Бура * Вообразениот болен * Калигула * Дон Жуан * Маратонците го трчаат почесниот круг * Ревизор * Кумови * Ни ќар ни зијан * Вазна од порцелан * Трите високи жени * Ова не е американски филм * Свадбата на Фигаро * Дунек * Платонов * Ферхад и Ширин * Мефисто * Сон на летната ноќ * Поручникот од Инишимор * Купидона * Ладало * Диво месо == Надворешни врски == . * {{IMDb name|1928389}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Манасковски, Лазе}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] 36y46z9gy2dv0ph4nk22w62xcwuu09i Соња Стамболџиоска 0 1128211 4803874 4701156 2022-08-20T16:34:53Z 188.117.212.92 /* Театарски претстави */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност |име=Соња Стамболџиоска |портрет= Соња Стамболџиоска.jpg |px=200px |опис= |роден-дата={{роден на|30|април|1983}} |роден-место={{роден во|Скопје}} |починал-дата= |починал-место= |занимање = глумица }} '''Соња Стамболџиоска ''' (родена на {{роден на|30|април|1983}} во {{роден во|Скопје}}) — македонска театарскa, филмскa и телевизискa глумица. Димпломирала на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултетот за драмски уметности]] во [[Скопје]], Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, во класата на Проф. [[Владимир Милчин]], по кое се вработила во [[Драмски театар - Скопје]]. ==Театарски претстави== * „Фотографии“, Селвиназе Абази (2005)-Блерта Режија: [[Владимир Милчин]] Продукција: Детски театарски центар, Скопје * „Временска машина“, Роберт Симеонов (2006)-Мајка Режија: Роберт Симеонов Продукција: Народен театар „Трајко Прокопиев“, Куманово * „Крал Иби“, Алфред Жари (2007)-Мама Иби Режија: Бојан Трифуновски Продукција: Македонски народен театар, Скопје * „Мара/Сад“, Питер Вајс (2008)-Пациент Режија: Васил Христов Продукција: Македонски народен театар, Скопје * „Троил и Кресида“, Вилијам Шекспир (2009)-Хор Режија: Љубиша Ристиќ Продукција: Македонски народен театар, Скопје * „Лили“ (2010)-Лили Режија: Софиа Ристевска Продукција: Џубокс кабаре * „Темпирана опера“, Ентони Бриџис и Бертолт Брехт (2010)-Џорџи Режија: Васил Христов Продукција: Македонски народен театар, Скопје * „Класен непријател“, Најџел Вилијамс (2010)-Снеч (Цигла) Режија: Васил Христов Продукција: Wonderland Theater * „Сексуалните неврози на нашите родители“, Лукас Берфус (2011)-Дора Режија: Александра Кардалевска Продукција: Народен театар „Антон Панов“, Струмица * „Лет над кукавичјото гнездо“, Кен Кејси (2012)-Сестра Рејчел Режија: Александра Кардалевска Продукција: Младински културен центар * „Фирма“, Роланд Шимелфенинг (2012)-Марија Режија: Нела Витошевиќ Продукција: Wonderland Theater/ Младински културен центар * „Пипи Долгиот Чорап“, [[Астрид Линдгрен]] (2013)-Пипи Режија: Драгана Попов Милошевски Продукција: Театар за деца и младинци - Скопје * „Евридика“, Сара Рул (2013)-Малиот камен Режија: НинаНиколиќ Продукција: Драмски Театар – Скопје * „Кавкаски круг со креда“, Бертолт Брехт (2013)-Готвачката, Селанката, Трговката, Анико, Инвалидот Режија: Златко Славенски Продукција: [[Драмски Театар – Скопје]] * „Носталгиумот на еден перфориран копиљ“, Јане Спасиќ-Арис Режија: Јане Спасиќ Продукција: Младински културен центар * „Огнени јазици“, [[Горан Стефановски]]-Јадвига Режија: [[Слободан Унковски]] Продукција: [[Драмски театар - Скопје]] * "Пантаглез", Режија: [[Владимир Милчин]] (2019) * "Така зборуваше Гентруда" (2022) ==Програми== * „Превртено“ (2005)-Ана Режија: Игор Иванов Продукција: Сектор филм (Македонија), Mainframe Productions (Хрватска) и Cinears (Србија) * „Хеј“ (пост-продукција)-Мами Режија: Васил Христов Продукција: независен проект * „Панкот не е мртов“ (2011)-Вики Режија: Владимир Блажевски Продукција: Punk Film * „Замена“ од омнибусот „Некои други приказни“ (2011)-Медицинска сестра Режија: Марија Џиџева Продукција: Скопје Филм Студио * „Потстанар“ (2012)-Вики Режија: Ѓорче Ставрески Продукција: Tris Films * „До балчак“ (пост-продукција)-Елена Режија: Столе Попов Продукција: Триангл и Сектор филм *„Б.Ж.Н.Г.“ автор идеи: Бен Боќелет Продукција: Cartoon Network Studios Europe {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Стамболџиоска, Соња }} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски глумици]] q89p7n0a2qmp3868kxxdy2dobf0gubr 4803875 4803874 2022-08-20T16:38:35Z 188.117.212.92 /* Театарски претстави */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност |име=Соња Стамболџиоска |портрет= Соња Стамболџиоска.jpg |px=200px |опис= |роден-дата={{роден на|30|април|1983}} |роден-место={{роден во|Скопје}} |починал-дата= |починал-место= |занимање = глумица }} '''Соња Стамболџиоска ''' (родена на {{роден на|30|април|1983}} во {{роден во|Скопје}}) — македонска театарскa, филмскa и телевизискa глумица. Димпломирала на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултетот за драмски уметности]] во [[Скопје]], Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, во класата на Проф. [[Владимир Милчин]], по кое се вработила во [[Драмски театар - Скопје]]. ==Театарски претстави== * „Фотографии“, Селвиназе Абази (2005)-Блерта Режија: [[Владимир Милчин]] Продукција: Детски театарски центар, Скопје * „Временска машина“, Роберт Симеонов (2006)-Мајка Режија: Роберт Симеонов Продукција: Народен театар „Трајко Прокопиев“, Куманово * „Крал Иби“, Алфред Жари (2007)-Мама Иби Режија: Бојан Трифуновски Продукција: Македонски народен театар, Скопје * „Мара/Сад“, Питер Вајс (2008)-Пациент Режија: Васил Христов Продукција: Македонски народен театар, Скопје * „Троил и Кресида“, Вилијам Шекспир (2009)-Хор Режија: Љубиша Ристиќ Продукција: Македонски народен театар, Скопје * „Лили“ (2010)-Лили Режија: Софиа Ристевска Продукција: Џубокс кабаре * „Темпирана опера“, Ентони Бриџис и Бертолт Брехт (2010)-Џорџи Режија: Васил Христов Продукција: Македонски народен театар, Скопје * „Класен непријател“, Најџел Вилијамс (2010)-Снеч (Цигла) Режија: Васил Христов Продукција: Wonderland Theater * „Сексуалните неврози на нашите родители“, Лукас Берфус (2011)-Дора Режија: Александра Кардалевска Продукција: Народен театар „Антон Панов“, Струмица * „Лет над кукавичјото гнездо“, Кен Кејси (2012)-Сестра Рејчел Режија: Александра Кардалевска Продукција: Младински културен центар * „Фирма“, Роланд Шимелфенинг (2012)-Марија Режија: Нела Витошевиќ Продукција: Wonderland Theater/ Младински културен центар * „Пипи Долгиот Чорап“, [[Астрид Линдгрен]] (2013)-Пипи Режија: Драгана Попов Милошевски Продукција: Театар за деца и младинци - Скопје * „Евридика“, Сара Рул (2013)-Малиот камен Режија: НинаНиколиќ Продукција: Драмски Театар – Скопје * „Кавкаски круг со креда“, Бертолт Брехт (2013)-Готвачката, Селанката, Трговката, Анико, Инвалидот Режија: Златко Славенски Продукција: [[Драмски Театар – Скопје]] * „Носталгиумот на еден перфориран копиљ“, Јане Спасиќ-Арис Режија: Јане Спасиќ Продукција: Младински културен центар * „Огнени јазици“, [[Горан Стефановски]]-Јадвига Режија: [[Слободан Унковски]] Продукција: [[Драмски театар - Скопје]] * "Пантаглез", [[Мишел Де Гелдерод]] Режија: [[Владимир Милчин]] (2019) * "Моето име е Горан Стефановски" [[Горан Стефановски]] Режија: Бранислав (2022) * "Така зборуваше Гентруда" [[Миа Николовска]] Режија: [[Ангелчо Илиевски]] (2022) ==Програми== * „Превртено“ (2005)-Ана Режија: Игор Иванов Продукција: Сектор филм (Македонија), Mainframe Productions (Хрватска) и Cinears (Србија) * „Хеј“ (пост-продукција)-Мами Режија: Васил Христов Продукција: независен проект * „Панкот не е мртов“ (2011)-Вики Режија: Владимир Блажевски Продукција: Punk Film * „Замена“ од омнибусот „Некои други приказни“ (2011)-Медицинска сестра Режија: Марија Џиџева Продукција: Скопје Филм Студио * „Потстанар“ (2012)-Вики Режија: Ѓорче Ставрески Продукција: Tris Films * „До балчак“ (пост-продукција)-Елена Режија: Столе Попов Продукција: Триангл и Сектор филм *„Б.Ж.Н.Г.“ автор идеи: Бен Боќелет Продукција: Cartoon Network Studios Europe {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Стамболџиоска, Соња }} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски глумици]] hkyazbged5sgd6xb4m5ea52m5oyskqq 4803876 4803875 2022-08-20T16:40:35Z 188.117.212.92 /* Театарски претстави */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност |име=Соња Стамболџиоска |портрет= Соња Стамболџиоска.jpg |px=200px |опис= |роден-дата={{роден на|30|април|1983}} |роден-место={{роден во|Скопје}} |починал-дата= |починал-место= |занимање = глумица }} '''Соња Стамболџиоска ''' (родена на {{роден на|30|април|1983}} во {{роден во|Скопје}}) — македонска театарскa, филмскa и телевизискa глумица. Димпломирала на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултетот за драмски уметности]] во [[Скопје]], Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, во класата на Проф. [[Владимир Милчин]], по кое се вработила во [[Драмски театар - Скопје]]. ==Театарски претстави== * „Фотографии“, Селвиназе Абази (2005)-Блерта Режија: [[Владимир Милчин]] Продукција: Детски театарски центар, Скопје * „Временска машина“, Роберт Симеонов (2006)-Мајка Режија: Роберт Симеонов Продукција: Народен театар „Трајко Прокопиев“, Куманово * „Крал Иби“, Алфред Жари (2007)-Мама Иби Режија: Бојан Трифуновски Продукција: Македонски народен театар, Скопје * „Мара/Сад“, Питер Вајс (2008)-Пациент Режија: Васил Христов Продукција: Македонски народен театар, Скопје * „Троил и Кресида“, Вилијам Шекспир (2009)-Хор Режија: Љубиша Ристиќ Продукција: Македонски народен театар, Скопје * „Лили“ (2010)-Лили Режија: Софиа Ристевска Продукција: Џубокс кабаре * „Темпирана опера“, Ентони Бриџис и Бертолт Брехт (2010)-Џорџи Режија: Васил Христов Продукција: Македонски народен театар, Скопје * „Класен непријател“, Најџел Вилијамс (2010)-Снеч (Цигла) Режија: Васил Христов Продукција: Wonderland Theater * „Сексуалните неврози на нашите родители“, Лукас Берфус (2011)-Дора Режија: Александра Кардалевска Продукција: Народен театар „Антон Панов“, Струмица * „Лет над кукавичјото гнездо“, Кен Кејси (2012)-Сестра Рејчел Режија: Александра Кардалевска Продукција: Младински културен центар * „Фирма“, Роланд Шимелфенинг (2012)-Марија Режија: Нела Витошевиќ Продукција: Wonderland Theater/ Младински културен центар * „Пипи Долгиот Чорап“, [[Астрид Линдгрен]] (2013)-Пипи Режија: Драгана Попов Милошевски Продукција: Театар за деца и младинци - Скопје * „Евридика“, Сара Рул (2013)-Малиот камен Режија: НинаНиколиќ Продукција: Драмски Театар – Скопје * „Кавкаски круг со креда“, Бертолт Брехт (2013)-Готвачката, Селанката, Трговката, Анико, Инвалидот Режија: Златко Славенски Продукција: [[Драмски театар – Скопје]] * „Носталгиумот на еден перфориран копиљ“, Јане Спасиќ-Арис Режија: Јане Спасиќ Продукција: Младински културен центар * „Огнени јазици“, [[Горан Стефановски]]-Јадвига Режија: [[Слободан Унковски]] Продукција: [[Драмски театар - Скопје]] * "Пантаглез", [[Мишел Де Гелдерод]] Режија: [[Владимир Милчин]] (2019) * "Моето име е Горан Стефановски" [[Горан Стефановски]] Режија: Бранислав (2022) Продукција: [[Драмски театар - Скопје]] * "Така зборуваше Гентруда" [[Миа Николоска]] Режија: [[Ангелчо Илиевски]] (2022) ==Програми== * „Превртено“ (2005)-Ана Режија: Игор Иванов Продукција: Сектор филм (Македонија), Mainframe Productions (Хрватска) и Cinears (Србија) * „Хеј“ (пост-продукција)-Мами Режија: Васил Христов Продукција: независен проект * „Панкот не е мртов“ (2011)-Вики Режија: Владимир Блажевски Продукција: Punk Film * „Замена“ од омнибусот „Некои други приказни“ (2011)-Медицинска сестра Режија: Марија Џиџева Продукција: Скопје Филм Студио * „Потстанар“ (2012)-Вики Режија: Ѓорче Ставрески Продукција: Tris Films * „До балчак“ (пост-продукција)-Елена Режија: Столе Попов Продукција: Триангл и Сектор филм *„Б.Ж.Н.Г.“ автор идеи: Бен Боќелет Продукција: Cartoon Network Studios Europe {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Стамболџиоска, Соња }} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски глумици]] nzuu64i9n4ajhedkktizrqfxvgyv3fp 4803877 4803876 2022-08-20T16:42:13Z 188.117.212.92 /* Театарски претстави */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност |име=Соња Стамболџиоска |портрет= Соња Стамболџиоска.jpg |px=200px |опис= |роден-дата={{роден на|30|април|1983}} |роден-место={{роден во|Скопје}} |починал-дата= |починал-место= |занимање = глумица }} '''Соња Стамболџиоска ''' (родена на {{роден на|30|април|1983}} во {{роден во|Скопје}}) — македонска театарскa, филмскa и телевизискa глумица. Димпломирала на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултетот за драмски уметности]] во [[Скопје]], Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, во класата на Проф. [[Владимир Милчин]], по кое се вработила во [[Драмски театар - Скопје]]. ==Театарски претстави== * „Фотографии“, Селвиназе Абази (2005)-Блерта Режија: [[Владимир Милчин]] Продукција: Детски театарски центар, Скопје * „Временска машина“, Роберт Симеонов (2006)-Мајка Режија: Роберт Симеонов Продукција: Народен театар „Трајко Прокопиев“, Куманово * „Крал Иби“, Алфред Жари (2007)-Мама Иби Режија: Бојан Трифуновски Продукција: Македонски народен театар, Скопје * „Мара/Сад“, Питер Вајс (2008)-Пациент Режија: Васил Христов Продукција: Македонски народен театар, Скопје * „Троил и Кресида“, Вилијам Шекспир (2009)-Хор Режија: Љубиша Ристиќ Продукција: Македонски народен театар, Скопје * „Лили“ (2010)-Лили Режија: Софиа Ристевска Продукција: Џубокс кабаре * „Темпирана опера“, Ентони Бриџис и Бертолт Брехт (2010)-Џорџи Режија: Васил Христов Продукција: Македонски народен театар, Скопје * „Класен непријател“, Најџел Вилијамс (2010)-Снеч (Цигла) Режија: Васил Христов Продукција: Wonderland Theater * „Сексуалните неврози на нашите родители“, Лукас Берфус (2011)-Дора Режија: Александра Кардалевска Продукција: Народен театар „Антон Панов“, Струмица * „Лет над кукавичјото гнездо“, Кен Кејси (2012)-Сестра Рејчел Режија: Александра Кардалевска Продукција: Младински културен центар * „Фирма“, Роланд Шимелфенинг (2012)-Марија Режија: Нела Витошевиќ Продукција: Wonderland Theater/ Младински културен центар * „Пипи Долгиот Чорап“, [[Астрид Линдгрен]] (2013)-Пипи Режија: Драгана Попов Милошевски Продукција: Театар за деца и младинци - Скопје * „Евридика“, Сара Рул (2013)-Малиот камен Режија: НинаНиколиќ Продукција: Драмски Театар – Скопје * „Кавкаски круг со креда“, Бертолт Брехт (2013)-Готвачката, Селанката, Трговката, Анико, Инвалидот Режија: Златко Славенски Продукција: [[Драмски театар – Скопје]] * „Носталгиумот на еден перфориран копиљ“, Јане Спасиќ-Арис Режија: Јане Спасиќ Продукција: Младински културен центар * „Огнени јазици“, [[Горан Стефановски]]-Јадвига Режија: [[Слободан Унковски]] Продукција: [[Драмски театар - Скопје]] * "Пантаглез", [[Мишел Де Гелдерод]] Режија: [[Владимир Милчин]] (2019) Продукција: [[Драмски театар - Скопје]] * "Моето име е Горан Стефановски" [[Горан Стефановски]] Режија: Бранислав Миќуновиќ (2022) Продукција: [[Драмски театар - Скопје]] * "Така зборуваше Гентруда" [[Миа Николоска]] Режија: [[Ангелчо Илиевски]] (2022) ==Програми== * „Превртено“ (2005)-Ана Режија: Игор Иванов Продукција: Сектор филм (Македонија), Mainframe Productions (Хрватска) и Cinears (Србија) * „Хеј“ (пост-продукција)-Мами Режија: Васил Христов Продукција: независен проект * „Панкот не е мртов“ (2011)-Вики Режија: Владимир Блажевски Продукција: Punk Film * „Замена“ од омнибусот „Некои други приказни“ (2011)-Медицинска сестра Режија: Марија Џиџева Продукција: Скопје Филм Студио * „Потстанар“ (2012)-Вики Режија: Ѓорче Ставрески Продукција: Tris Films * „До балчак“ (пост-продукција)-Елена Режија: Столе Попов Продукција: Триангл и Сектор филм *„Б.Ж.Н.Г.“ автор идеи: Бен Боќелет Продукција: Cartoon Network Studios Europe {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Стамболџиоска, Соња }} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски глумици]] dha05r83xyjolx3l4dtoskow3rlpz0o Фрезенделф 0 1129157 4803936 4706972 2022-08-20T19:33:15Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Fresendelf Dorfstraße.jpg |imagesize = |image_caption =Влезот во Фрезенделф |image_coa = Fresendelf Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 23 | lat_sec = 42 |lon_deg = 9 |lon_min = 14 | lon_sec = 58 |image_plan = Fresendelf in NF.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Северна Фризија |Amt = Северно Море-Трене |elevation = 5 |area = 2.6 |population = 94 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 25876 |area_code = 04884 |licence = NF |Gemeindeschlüssel = 01 0 54 032 |NUTS = DEF07 |Adresse-Verband = Schulweg 19<br />25866 Милдштет |Website = [http://www.amt-nordsee-treene.de/index.phtml?sNavID=1640.20 www.amt-nordsee-treene.de] |Bürgermeister = Ханс Петер Лоренцен |Partei = WG }} '''Фрезенделф''' ({{lang-de|Fresendelf}}) — општина во округот [[Северна Фризија (округ)|Северна Фризија]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Градови во Северна Фризија (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Северна Фризија (округ)]] [[Категорија:Општини во Шлезвиг-Холштајн]] eqlmea17vn3z4ifno3w060prfwkyptb Тинингштет 0 1129569 4803934 4609550 2022-08-20T19:31:14Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = D-SH-NF-Tinningstedt - Ortsschild.jpg |imagesize = |image_caption =Железничка пруга во Тинингштет |image_coa = Tinningstedt Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 49 |lon_deg = 8 |lon_min = 55 |image_plan = Tinningstedt in NF.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Северна Фризија |Amt = Зидтондерн |elevation = 10 |area = 8.91 |population = 207 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 25917 |area_code = 04662 |licence = NF |Gemeindeschlüssel = 01 0 54 136 |Adresse-Verband = Hauptstraße 44<br />25899 Нибил |website = [http://www.amt-suedtondern.de www.amt-suedtondern.de] |mayor = Дирк Еневалдсен |party = }} '''Тинингштет''' ({{lang-de|Tinningstedt}}; {{lang-da|Tinningsted}}; [[Севернофризиски јазик|севернофризиски]]: ''Taningstää'') — општина во округот [[Северна Фризија (округ)|Северна Фризија]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Северна Фризија (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Северна Фризија (округ)]] [[Категорија:Општини во Шлезвиг-Холштајн]] bobt7su8vg5oeous7ivb4gla7d3da1r Уфузум 0 1129619 4803935 4609551 2022-08-20T19:31:52Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Bahnhaltuphusum.jpg |imagesize = |image_caption =Железничка станица во Уфузум |image_coa = |lat_deg = 54 |lat_min = 51 |lon_deg = 8 |lon_min = 50 |image_plan = Uphusum in NF.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Северна Фризија |Amt = Зидтондерн |elevation = 4 |area = 7.06 |population = 403 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 25923 |area_code = 04663 |licence = NF |Gemeindeschlüssel = 01 0 54 142 |Adresse-Verband = Hauptstraße 44<br />25899 Нибил |website = [http://www.amt-suedtondern.de www.amt-suedtondern.de] |mayor = Магдалене Бреклинг }} '''Уфузум''' ({{lang-de|Uphusum}}) — општина во округот [[Северна Фризија (округ)|Северна Фризија]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Северна Фризија (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Северна Фризија (округ)]] [[Категорија:Општини во Шлезвиг-Холштајн]] f7aaomw1c7bd5a4wojcup1hrktvdoat Гредерсби 0 1130234 4804009 4225425 2022-08-20T21:33:02Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Groedersby ehemalige Schule.jpg |imagesize = |image_caption =Поранешна училишна зграда во Гредерсби |image_coa = Groedersby Wappen.svg |lat_deg = 54 |lat_min = 38 |lat_sec = 14 |lon_deg = 9 |lon_min = 55 |lon_sec = 7 |image_plan = Groedersby in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Капелн-Ланд |elevation = 0 |area = 6.64 |population = 272 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24376 |area_code = 04642 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 034 |Adresse-Verband = Reeperbahn 2<br />24376 Капелн |website = [http://www.kappeln.info/ www.kappeln.info] |mayor = Хелмут Андресен |party = }} '''Гредерсби''' ({{lang-de|Grödersby}}; {{lang-da|Grødersby}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] 6ur93upnhawejdknee4c7dyhfcte1x8 Вандеруп 0 1130283 4804004 4225428 2022-08-20T21:29:43Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Kirche Wanderup.JPG |imagesize = |image_caption =Црква во Вандеруп |image_coa = Wanderup Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 40 |lon_deg = 9 |lon_min = 19 |image_plan = Wanderup in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Егебек |elevation = 24 |area = 28.64 |population = 2235 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24997 |area_code = 04606 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 174 |Adresse-Verband = Hauptstraße 2<br />24852 Егебек |website = [http://www.amt-eggebek.de/ www.amt-eggebek.de] |mayor = Улрике Карстенс }} '''Вандеруп''' ({{lang-de|Wanderup}}; {{lang-da|Vanderup}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] 39tjyp9er62ha835bi6tvbupoh4ywei Боргведел 0 1130996 4803938 4609639 2022-08-20T19:38:33Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Schleswig-Holstein, Borgwedel, Naturschutzgebiet Esprehmer Moor NIK 1817.jpg |imagesize = |image_caption =Природен резерват во Боргведел |image_coa = Borgwedel Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 30 |lon_deg = 9 |lon_min = 40 |image_plan = Borgwedel in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Хадеби |elevation = 4 |area = 9.96 |population = 711 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24857 |area_code = 04621 u. 04354 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 012 |Adresse-Verband = Rendsburger Straße 54c<br />24866 Бусдорф |website = [http://www.borgwedel.de/ www.borgwedel.de] |mayor = Уве Јенсен |party = SPD }} '''Боргведел''' ({{lang-de|Borgwedel}}; {{lang-da|Borgvedel}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] [[Категорија:Општини во Шлезвиг-Холштајн]] 7osxmb4hxou96c0mpbh1f3x2n2w48wl Гросзолт 0 1131219 4804011 4225466 2022-08-20T21:34:06Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Großsolt Feldsteinkirche mit Turm und Ostportalversatz aus Natursteinquadern - Foto 2018 Wolfgang Pehlemann P1280541.jpg |imagesize = |image_caption =Црква во Гросзолт |image_coa = Grosssolt-Wappen.svg |lat_deg = 54 |lat_min = 42 |lon_deg = 9 |lon_min = 31 |image_plan = Grosssolt in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Хируп |elevation = 29 |area = 25.07 |population = 1902 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24991 |area_code = 04602, 04633 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 116 |NUTS = DEF0C |Adresse-Verband = Schulstraße 1<br />24975 Хируп |website = [http://www.amthuerup.de/ www.amthuerup.de] |mayor = Петер Рихелсен |party = }} '''Гросзолт''' ({{lang-de|Großsolt}}; {{lang-da|Store Solt}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] fv89ze1juot537u3q45evcp4smi9zw8 Бергенхузен 0 1131334 4803937 4609637 2022-08-20T19:36:08Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Bergenhusen Dorfkirche IGP0137.jpg |imagesize = |image_caption =Црква во Бергенхузен |image_coa = Bergenhusen Wappen.svg |lat_deg = 54 |lat_min = 22 | lat_sec = 37 |lon_deg = 9 |lon_min = 19 | lon_sec = 1 |image_plan = Bergenhusen in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Холштајн |Amt = Кроп-Штапелхолм |elevation = 4 |area = 18.22 |population = 680 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24861 |area_code = 04885 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 005 |NUTS = DEF0C |Adresse-Verband = Am Markt 10<br />24848 Кроп |website = www.storchendorf-bergenhusen.de |mayor = Хелмут Шрефер |party = }} '''Бергенхузен''' ({{lang-de|Bergenhusen}}; {{lang-da|Berringhuse}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] [[Категорија:Општини во Шлезвиг-Холштајн]] trkh22ycqh6rp3aiuownsdia3ic2ybm Вестерхолц 0 1131679 4804008 4609632 2022-08-20T21:31:52Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Westerholz, the windmill.jpg |imagesize = |image_caption =Ветерница во Вестерхолц |image_coa = Westerholz Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 49 |lon_deg = 9 |lon_min = 40 |image_plan = Westerholz in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Лангбалиг |elevation = 13 |area = 14.74 |population = 758 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24977 |area_code = 04636 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 178 |Adresse-Verband = Süderende 1<br />24977 Лангбалиг |website = [http://www.langballig.de/ www.langballig.de] |mayor = Јирген Бахман |party = }} '''Вестерхолц''' ({{lang-de|Westerholz}}; {{lang-da|Vesterholt}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] [[Категорија:Општини во Шлезвиг-Холштајн]] 6d0sh5jpla4fnz8eii1vbw7kemhb30d Вес 0 1131691 4804006 4225491 2022-08-20T21:30:30Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Ortsschild von Wees bei Blocksberg (Flensburg), Bild 01.JPG |imagesize = |image_caption =Влезот во Вес |image_coa = Wees Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 49 |lon_deg = 9 |lon_min = 31 |image_plan = Wees in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Лангбалиг |elevation = 37 |area = 12.74 |population = 2322 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24999 |area_code = 04631 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 176 |Adresse-Verband = Süderende 1<br />24977 Лангбалиг |website = [http://www.langballig.de/ www.langballig.de] |mayor = Герд Фос |party = SSW }} '''Вес''' ({{lang-de|Wees}}; {{lang-da|Ves}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] bhavns5if1fy1c06g3vivf6fjxqovp8 Гросенвие 0 1131888 4804010 4225502 2022-08-20T21:33:35Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Nordenskirker Grossenwiehe(01).jpg |imagesize = |image_caption =Црква во Гросенвие |image_coa = Grossenwiehe-Wappen.PNG |lat_deg = 54 |lat_min = 42 |lat_sec = 0 |lon_deg = 9 |lon_min = 15 |lon_sec = 0 |image_plan = Grossenwiehe in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Шафлунд |elevation = 20 |area = 30.2 |population = 2804 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24969 |area_code = 04604 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 115 |Adresse-Verband = Tannenweg 1<br />24980 Шафлунд |website = [http://www.amt-schafflund.de/ www.amt-<br />schafflund.de] |mayor = Ханс Андресен |party = CDU }} '''Гросенвие''' ({{lang-de|Großenwiehe}}; {{lang-da|Store Vi}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] nv83s9vejrtqal8fwlskw5dd94yxnr6 Весби 0 1131902 4804007 4609634 2022-08-20T21:31:15Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Weesby Am Teich 1 3598.jpg |imagesize = |image_caption =Замок во Весби |image_coa = Weesby Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 49 |lon_deg = 9 |lon_min = 9 |image_plan = Weesby in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Шафлунд |elevation = 28 |area = 21.45 |population = 474 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24994 |area_code = 04605 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 177 |Adresse-Verband = Tannenweg 1<br />24980 Шафлунд |website = [http://www.amt-schafflund.de/ www.amt-<br />schafflund.de] |mayor = Герт Фос |party = }} '''Весби''' ({{lang-de|Weesby}}; {{lang-da|Vesby}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] [[Категорија:Општини во Шлезвиг-Холштајн]] 2hgy1w6yu6gp5nmn3z7tmcza3sn3or3 Валсбил 0 1131904 4804003 4225510 2022-08-20T21:29:10Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Bahnhof Wallsbüll Rückseite.jpg |imagesize = |image_caption =Задниот дел на железничката станица во Валсбил |image_coa = Wallsbuell Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 46 |lon_deg = 9 |lon_min = 13 |image_plan = Wallsbuell in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Шафлунд |elevation = 21 |area = 13.23 |population = 914 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24980 |area_code = 04639 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 173 |Adresse-Verband = Tannenweg 1<br />24980 Шафлунд |website = [http://www.amt-schafflund.de/ www.amt-<br />schafflund.de] |mayor = Вернер Асмус |party = }} '''Валсбил''' ({{lang-de|Wallsbüll}}; {{lang-da|Valsbøl}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] 3suwletr1v2orbtoyd7wc5v36s708x4 Бродерсби-Голтофт 0 1131939 4803940 4609598 2022-08-20T19:39:54Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{другиместа3|Бродерсби}} {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Brodersby St-Andreas-Kirche Feldsteinkirche mit Backsteinanbau 12 - 19. Jahrhundert Foto 2018 Wolfgang Pehlemann DSC04257.jpg |imagesize = |image_caption =Црква во Бродерсби |image_coa = Brodersby (SL)-Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 31 |lon_deg = 9 |lon_min = 43 |image_plan = Brodersby in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Јужен Ангелн |elevation = 6 |area = 13.45 |population = 721 |Stand = 2016-12-31 |postal_code = 24864 |area_code = 04622 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01059189 |Adresse-Verband = Toft 7<br />24860 Беклунд |website = [https://www.brodersby.de/ www.brodersby.de/] |mayor = Бернд Блом |party = независен }} '''Бродерсби-Голтофт''' ({{lang-de|Brodersby-Goltoft}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Во март 2018 година, поранешната општина [[Голтофт]] била споена кон Бродерсби и општината била преименувана во Бродерсби-Голтофт. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|Brodersby (Angeln)}} * [https://www.brodersby.de/ Официјална страница] {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] [[Категорија:Општини во Шлезвиг-Холштајн]] ccjps1pek4x43j21qgr1dr7uvxv5wwr Вагерсрот 0 1132224 4804002 4225532 2022-08-20T21:28:17Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Gutshaus Puchow.jpg |imagesize = |image_caption =Административна зграда во Вагерсрот |image_coa = Wagersrott Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 40 |lon_deg = 9 |lon_min = 48 |image_plan = Wagersrott in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Зидербраруп |elevation = 31 |area = 5.64 |population = 231 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24392 |area_code = 04641 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 095 |Adresse-Verband = Königstraße 5<br />24392 Зидербраруп |website = [http://www.suederbrarup.de/ www.suederbrarup.de] |mayor = Георг Хансен |party = }} '''Вагерсрот''' ({{lang-de|Wagersrott}}; {{lang-da|Vogsrød}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] 7jo26aoyyz0d3fwu5j7hhcnra2kcvkh Борен (Германија) 0 1132228 4803939 4225534 2022-08-20T19:39:22Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{другиместа|Борен}} {{Инфокутија Место во Германија |Name = Борен |image_photo = Landartz01.jpg |imagesize = |image_caption =Куќа во Борен |image_coa = Boren Wappen (2016).png |lat_deg = 54 |lat_min = 37 |lon_deg = 9 |lon_min = 49 |image_plan = Boren in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Зидербраруп |elevation = 16 |area = 30.14 |population = 793 |Stand = 2004-12-31 |postal_code = 24392 |area_code = 04641 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 187 |Adresse-Verband = Königstraße 5<br />24392 Зидербраруп |website = [http://www.suederbrarup.de/ www.suederbrarup.de] |mayor = Паул Малах |party = SPD }} '''Борен''' ({{lang-de|Boren}}; {{lang-da|Borne}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] e19cbjiulhro7p8emkjbeklxoqz9to7 Пахомиј I Цариградски 0 1140430 4803852 4652857 2022-08-20T13:04:54Z P.Nedelkovski 47736 поврзница wikitext text/x-wiki {{Инфокутија патријарх |name = Пахомиј I |church = [[Цариградска патријаршија]] |archbishop_of = [[Список на цариградски патријарси|Цариградски патријарх]] |term = почетокот на 1503 - почетокто на 1504<br/>есента 1504 - почетокто на 1513 |predecessor = [[Нифонт II Цариградски|Нифонт II]]<br>[[Јоаким I Цариградски|Јоаким I]] |successor = [[Јоаким I Цариградски|Јоаким I]]<br>[[Теолепт I Цариградски|Теолепт I]] |previous_post = Митрополит на [[Зелјахово (општина)|Зихна]] |death_date = 1513 }} '''Пахомиј I''' ({{lang-el|{{јаз|grc|Παχώμιος Α΄}}}}) бил [[Вселенски патријарх]] од 1503 до 1513, а исто така и краток период во 1504 година.{{r|Kiminas}} == Живот == Пред да биде избран за цариградски патријарх, Пахомиј бил митрополит на [[Зелјахово (општина)|Зихна]]. Кога патријархот [[Јоаким I Цариградски|Јоаким I]] бил симнат од престолот во 1502, владетелите на [[Влашка]], доста влијателни врз аферите на [[Цариградска патријаршија|цариградската патријаршија]], го финансирале избирањето на стариот [[Нифонт II Цариградски|Нифонт II]], кој не прифатил. Така тие ја пренасочиле поддршката кон Пахомиј, кој бил избран во почетокто на 1503.{{r|Runciman|page1=198}} Неговото прво владеење траело само една година, бидејќи во почетокот на 1504 Јоаким I се вратил на престолот по исплатата од 3500 златници на отоманскиот [[султан]].{{r|Janin}} Набрзо пота Јоаким умрел за влеме на патувањето кон [[Влашка]] и така есента 1504 Пахомиј, отсекогаш подджуван од влашките владетели, се вратил на престолот.{{r|Runciman}} Второто владеење на Пахомиј траело девет години, долг период во споредба со владеењата на патријарсите од 15 век. Главниот проблем за време на Пахомијската патријаршија бил случајот со [[крит]]скиот научник [[Арсениј Апостолиј]]. Во 1506{{r|Bietenholz}} [[Римска курија|Римската курија]] го назначила Арсениј со источен [[ритуал]] за епископ на [[Монемвасија]], тоа време дел од [[Венецијански колонии|колониите]] на [[Венецијанска Република|Венецијанската Република]]. Арсениј се прогласил во причест на двете, цариградски патријарх и со [[Римокатоличка црква|римокатоличката црква]].{{r|Janin}} Оваа позиција била неодржлива за цариградската патријаршија и Пахомиј го повикал Арсениј да се откаже од својот престол. Овој проблем продолжил повеќе од две години сè до јуни 1509 кога Пахомиј го екскомуницирал Арсениј, кој се пензионирал во Венеција.{{r|Fedalto2}} За време на неговата последна година од патријаршијата, Пахомиј ја посетил [[Влашка]] и [[Молдавија]]. На враќање, веќе во [[Силиври|Селимбрија]], Пахомиј бил отруен {{r|EP}} од Теодол, монарх кој му служел.{{r|HC}} Набрзо Пахомиј умрел, во почетокот на 1513 година.{{r|Kiminas}} == Белешки == {{reflist| refs= <ref name="Kiminas">{{Наведена книга |title=The Ecumenical Patriarchate |last=Kiminas |first=Demetrius |year=2009 |publisher=Wildside Press LLC |isbn=978-1-4344-5876-6 |pages=37–8}}</ref> <ref name="EP">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ec-patr.org/list/index.php?lang=en&id=178 |title=Pachomios I |publisher=Ecumenical Patriarchate |accessdate=21 August 2011 |archive-date=2016-03-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160303211652/http://www.ec-patr.org/list/index.php?lang=en&id=178 }}</ref> <ref name="Runciman">{{Наведена книга | last = Runciman | first = Steven | title = The Great Church in captivity| publisher = Cambridge University Press | year = 1985 | isbn = 978-0-521-31310-0 |pages=198}}</ref> <ref name="HC">{{Наведена книга | chapter= Historia Politica et Patriarchica Constantinopoleos |editor=B.G.Niebuhr, I.Bekker | location = Bonn | year = 1849 | origyear=1584| title=Corpus scriptorum historiae byzantinae, Volume 49| pages=139–150}}{{Language icon|la}}</ref> <ref name="Janin">{{наведена енциклопедија |author=R. Janin|title=Costantinople, Patriarcat grec|encyclopedia=[[Dictionnaire d'histoire et de géographie ecclésiastiques]]| volume=13| at=676| publisher =Letouzey et Ané|location=Paris|year=1956}}{{Language icon|fr}}</ref> <ref name="Bietenholz">{{Наведена книга | editor=Peter G. Bietenholz| last = Erasmus | first = Desiderius | title = The correspondence of Erasmus: Letters 1122-1251 | publisher = University of Toronto Press | location = Toronto Buffalo | year = 1988 | isbn = 0-8020-2607-9 |series=Vol 8 of The Correspondence of Erasmus |page=239 }}</ref> <ref name="Fedalto2">{{Наведена книга | last = Fedalto| first = Giorgio| title = Le Chiese d'Oriente, vol 2 | publisher = Jaca Book | location = Milano | year = 2011 | isbn = 978-88-16-37013-5 |page=46}}{{Language icon|it}}</ref> }}__FORCETOC__ == Надворешни врски == * [http://books.google.com/books?id=7kIOAAAAYAAJ&pg=PA139#v=onepage&q&f=false ''Historia politica et patriarchica Constantinopoleos'', Cap XV: P. Pachomius, (trans. Martin Crusius, 1584)] Primary source. {{Language icon|el}} and {{Language icon|la}} {{Цариградски патријарси}} {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Пахомиј I Цариградски, Патријарх}} [[Категорија:Православни епископи од 16 век]] [[Категорија:Вселенски патријарси]] [[Категорија:Убиени верски водачи]] [[Категорија:Смртни случаи од труење]] [[Категорија:Родени во 15 век]] [[Категорија:Починати во 1513 година]] [[Категорија:Грци од 16 век]] ouj4cpyp9dodsmp5ze9wvey0wq08xg9 Илија Несторовски 0 1143957 4803946 4550619 2022-08-20T20:01:17Z Carshalton 30527 /* Клупска кариера */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Илија Несторовски | image = [[Податотека:Nestorovski Makedonija - Lihtenstajn 2017.jpg|220px]] | fullname = Илија Несторовски | birth_date = {{birth date and age|1990|3|12|df=y}} | birth_place = [[Прилеп]], [[СР Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = {{Height|m=1.83}} | position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]] | currentclub = {{Fb team Udinese}} | clubnumber = 30 | agent = {{flagsport|CRO}} [[Давор Цурковиќ]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mediagol.it/palermo/calciomercato-palermo-lincontro-con-davor-curkovic-ecco-il-futuro-di-nestorovski-rajkovic-e/|title=Calciomercato Palermo: l’incontro con Davor Curkovic, ecco il futuro di Nestorovski-Rajkovic e…|language=it|publisher=mediagol.it|date=2 јули 2017|access-date=22 мај 2020}}</ref> | youthyears1 = 2000–2006 | youthclubs1 = {{Fb team Pobeda Prilep}} | years1 = 2006-2010 | caps1 = 96 | goals1 = 39 | clubs1 = {{Fb team Pobeda Prilep}} | years2 = 2010-2013 | caps2 = 28 | goals2 = 2 | clubs2 = {{Fb team Slovacko}} | years3 = 2011-2012 | caps3 = 13 | goals3 = 1 | clubs3 = →{{Fb team Viktoria Zizkov}} | years4 = 2012-2013 | caps4 = 20 | goals4 = 1 | clubs4 = →{{Fb team Metalurg Skopje}} | years5 = 2013-2016 | caps5 = 90 | goals5 = 69 | clubs5 = {{Fb team Inter Zapresic}} | years6 = 2016-2019 | caps6 = 99 | goals6 = 39 | clubs6 = {{Fb team Palermo}} | years7 = 2019- | caps7 = 17 | goals7 = 1 | clubs7 = {{Fb team Udinese}} | nationalyears1 = 2008 | nationalcaps1 = 3 | nationalgoals1 = 1 | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|Македонија 19]] | nationalyears2 = 2009-2012 | nationalcaps2 = 19 | nationalgoals2 = 5 | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија 21]] | nationalyears3 = 2015- | nationalcaps3 = 36 | nationalgoals3 = 8 | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | pcupdate = 26 септември 2015 | ntupdate = 9 октомври 2015 }} '''Илија Несторовски''' ([[12 март]] [[1990]]) — [[Македонија|македонски]] [[фудбал]]ер, [[Напад (фудбал)|напаѓач]] на {{Fb team (N) Udinese}} и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]] == Животопис == Несторовски е роден во [[Прилеп]] на [[12 март]] [[1990]]. Својте први фудбалски чекори ги направил во приватните фудбалски школи во Прилеп, а на 13 години се приклучил на младинскиот тим на [[ФК Победа|Победа]].<ref name="Биографија"/> ==Кариера== ===Клупска кариера=== Несторовски ја започнал професионалната кариера во екипата на [[ФК Победа|Победа]],<ref name="ReferenceA">„Ќе биде ли Несторовски спасител на Палермо“, ''Дневник'', година XX, број 6172, петок, 23 септември 2016, стр.26.</ref> за која дебитирал во [[ФК Победа сезона 2006-2007|сезоната 2006-2007]]. Во неговата дебитантска сезона одиграл 21 натпревар и постигнал 8 голови во [[Прва фудбалска лига на Македонија 2006/2007|Првата македонска фудбалска лига]], придонесувајќи за втората шампионска титула на Победа во историјата на прилепскиот клуб. Во Победа играл сè до февруари 2010 година, забележувајќи 96 настапи и 39 гола за клубот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://versusgiornale.it/28127/oggetti-misteriosi-nestorovski-penaranda-pasalic/ |title=Oggetti misteriosi: I cinque più imprevedibili di questa sessione di mercato |date=20 септември 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160910074034/http://versusgiornale.it/28127/oggetti-misteriosi-nestorovski-penaranda-pasalic/ |archivedate=10 септември 2016}}</ref> Во февруари 2010, Несторовски потпишал за [[ФК Словачко|Словачко]], клуб кој се натпреварувал во [[Прва фудбалска лига на Чешка|Првата фудбалска лига на Чешка]]. Своето деби за Словачко го имал во поразот со 0-2 на домашен терен против [[ФК Збројовка Брно|Збројовка Брно]] влегувајќи во игра во второто полувреме од клупата за резерви, а својот прв гол за клубот го постигнал во својот втор настап (прв како стартер) во победата со 3-1 на домашен терен над [[ФК Славија Прага|Славија Прага]] на 20 март 2010. Својата прва сезона во Словачко ја завршил со 10 настапи и 1 гол. Следната сезона, тој одиграл 18 натпревари и постигнал исто така само еден гол, по што следните две сезони ги поминал на позајмици најпрво во [[ФК Викторија Жижков|Викторија Жижков]] (15 настапи и 1 гол), a потоа се вратил во Македонија каде го носел дресот на [[ФК Металург Скопје|Металург Скопје]] (26 настапи и 4 гола). На 9 август 2013, Несторовски му се приклучил на [[ФК Интер Запрешиќ|Интер Запрешиќ]], најпрво како позајмен играч, а потоа потпишал и траен договор со клубот. Авантурата во хрватскиот клуб му донела најголем успех дотогаш во кариерата, кога тој се претвора во голем голгетер и завршува како најдобар стрелец во првенството трипати по ред: двапати во [[Втора фудбалска лига на Хрватска|Втора ХНЛ]], со 20 и 24 голови помагајќи му исто така на својот клуб да влезе во [[Прва фудбалска лига на Хрватска|Прва ХНЛ]] во неговата втора сезона,<ref name="ReferenceA"/> а последователно станал најдобар стрелец и во најсилната фудбалска лига во Хрватска со 25 гола.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://gol.dnevnik.hr/clanak/nogomet/hat-trick-nestorovskog-na-oprostaju-od-hnl-a---437009.html|title='Hat trick' Nestorovskog na oproštaju od HNL-a|language=hr|date=13 мај 2016|access-date=22 мај 2020}}</ref> На 6 јануари 2016 година, италијанскиот [[ФК Палермо|Палермо]] го купил Несторовски од Интер за 500.000 евра, но го оставил во Хрватска до крајот на сезоната поради тоа што тогаш не биле во можност да регистрираат играч кој не е од држава членка на ЕУ.<ref name="Биографија">{{Наведена мрежна страница|url = http://markukule.mk/%D0%B3%D0%BE-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%82-%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%BE-%D1%88%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%BD%D0%BE%D0%B2-%D0%BF/|title = Го оствари сонот, Палермо шанса за нов подем – Интервју со Илија Несторовски|author = А.Г.|website = Markukule|date = 5 февруари 2017|access-date = 5 февруари 2017}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://gol.dnevnik.hr/clanak/nogomet/ilija-nestorovski-potpisao-za-palermo---422453.html|title=Najbolji strijelac HNL-a potpisao za Palermo, odšteta 500.000 eura|publisher=gol.hr|language=hr|date=9 јануари 2016|access-date=22 мај 2020}}</ref> Своето деби за "сицилијанците" го направил на 12 август 2016 година, во натпреварот од [[Фудбалски куп на Италија 2016-2017|Купот на Италија]] Палермо-[[ФК Бари|Бари]] (1-0 по продолженија), во кој започнал како стартер, додека своето деби во [[Серија А]] го имал на 21 август во натпреварот Палермо-{{Fb team (N) Sassuolo}} (0-1), влегувајќи на местото на [[Норберт Балог]] во второто полувреме. Својот прв гол за Палермо го постигнал на 18 септември 2016, во ремито 1-1 на гостувањето кај [[ФК Кротоне|Кротоне]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://palermo.gds.it/2016/09/18/si-sblocca-nestorovski-il-palermo-agguanta-il-crotone-nel-secondo-tempo-1-1_566638/|title=Si sblocca Nestorovski, il Palermo agguanta il Crotone: 1-1|last=|first=|date=20 септември 2016|work=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=|access-date=22 мај 2016}}</ref> а само една недела подоцна со својот втор гол за сезоната му ја донел првата [[Серија А 2016-2017|првенствена]] победа на Палермо во [[Бергамо]] против {{Fb team (N) Atalanta}} (0-1).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gazzetta.it/Calcio/Serie-A/Atalanta/21-09-2016/atalanta-palermo-0-1-nestorovski-inguaia-gasperini-de-zerbi-fa-festa-170142732600.shtml|title=Atalanta-Palermo 0-1: Nestorovski inguaia Gasperini, De Zerbi fa festa|date=22 септември 2016|access-date=22 мај 2020}}</ref><ref>„Ќе биде ли Несторовски спасител на Палермо“, ''Дневник'', година XX, број 6172, петок, 23 септември 2016, стр. 26.</ref> Неговата добра форма продолжила до крајот на ноември кога имал 7 гола на 14 настапи, но сепак слабата игра на целиот тим во втората половина од сезоната придонела и неговиот број на голови да опадне. Својата прва сезона во Италија ја завршил со 38 настапи и 11 гола, но и покрај тоа што бил убедливо најдобар стрелец на клубот не успеал да им помогне на ''Росанеро'' да останат во Серија А и сезоната завршила со нивно испаѓање во [[Серија Б]]. Во летото 2017, и покрај понудите од други екипи од Серија А, вклучувајќи ги {{Fb team (N) Fiorentina}} и {{Fb team (N) Torino}},<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fiorentina.it/palermo-prepara-laddio-a-nestorovski-la-fiorentina-ce-solo-ad-una-condizione/|title=Palermo prepara l’addio a Nestorovski. La Fiorentina c’è, solo ad una condizione|publisher=fiorentina.it|access-date=22 мај 2020}}</ref> Несторовски решил да остане во Палермо. Следната сезона тој бил капитен на клубот и постигнал 14 голови во Серија Б, но во нивната мисијата за враќање во Серија А биле сопрени од [[ФК Фрозиноне|Фрозиноне]] во финалето на плејофот. По завршувањето на сезоната 2018-2019, Палермо објавил банкрот и сите негови играчи биле ослободени од клубот. На 26 јули 2019, како слободен играч Несторовски потпишал тригодишен договор со {{Fb team (N) Udinese}}.<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.udinese.it/news/squadra/ilija-nestorovski-e-bianconero|title=Ilija Nestorovski è bianconero!|access-date=12 ноември 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190726164854/http://www.udinese.it/news/squadra/ilija-nestorovski-e-bianconero}}</ref> Дебитирал за ''црно-белите'' на 18 август во третото коло од [[Фудбалски куп на Италија 2019-2020|Купот на Италија]] против [[ФК Зудтирол|Зудтирол]]. На 24 ноември го постигнал својот прв гол за "фриуланците", во поразот со 2-1 на гостувањето кај {{Fb team (N) Sampdoria}}.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.gazzetta.it/Calcio/Serie-A/24-11-2019/gabbiadini-piu-ramirez-festa-samp-udinese-non-basta-nestorovski-3501353814490.shtml|title=Gabbiadini più Ramirez: è festa Samp. All'Udinese non basta Nestorovski|access-date=22 мај 2020}}</ref> ===Репрезентативна кариерa=== Несторовски бил дел од составот на [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија до 21 година]], и ги одиграл сите шест квалификациски натпревари за Европското првенство до 21 година кое се одржало во [[2013]] година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.uefa.com/under21/season=2013/teams/player=1903810/index.html|title=Ilija Nestorovski|work=Under-21 Championship|publisher=UEFA|access-date=9 August 2012}}</ref> На [[9 октомври]] [[2015]] година, тој го забележал својот прв настап за [[Фудбалска репрезентација на Македонија|репрезентацијата на Македонија]], влегувајќи од клупата за резервни играчи на натпреварот против [[Фудбалска репрезентација на Украина|Украина]]. Својот прв гол за репрезентацијата го постигнал во победата со 3-1 над {{NazNB|FUrep|AZE}} во пријателски натпревар одигран во [[Бад Ерлах]]. ==Хронологија на репрезентативните настапи== {{Репрезентативни настапи|MKD}} {{Cronopar|9-10-2015|Скопје|MKD|0|2|UKR|-|Квалификации за Евро|2016|13={{subon|79}}}} {{Cronopar|12-10-2015|Борисов|BLR|0|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016|13={{subon|86}}}} {{Cronopar|12-11-2015|Скопје|MKD|4|1|MNE|-|Пријателска|13={{subon|58}}}} {{Cronopar|17-11-2015|Скопје|MKD|0|1|LEB|-|Пријателска|13={{suboff|46}}}} {{Cronopar|23-3-2016|Копер|SLO|1|0|MKD|-|Пријателска|13={{suboff|46}}}} {{Cronopar|29-3-2016|Скопје|MKD|0|2|BUL|-|Пријателска|13={{subon|76}}}} {{yel|80}} {{Cronopar|29-5-2016|Бад Ерлах|MKD|3|1|AZE|1|Пријателска|13={{subon|73}}}} {{Cronopar|2-6-2016|Скопје|MKD|1|3|IRN|-|Пријателска|13={{subon|62}}}} {{Cronopar|6-10-2016|Скопје|MKD|1|2|ISR|1|Квалификации за Светско првенство|2018}} {{Cronopar|9-10-2016|Скопје|MKD|2|3|ESP|1|Квалификации за Светско првенство|2018|13={{suboff|68}}}} {{Cronopar|12-11-2016|Гранада|ESP|4|0|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2018|13={{suboff|82}}}} {{Cronopar|24-3-2017|Вадуц|LIE|0|3|MKD|2|Квалификации за Светско првенство|2018}} {{Cronopar|28-3-2017|Скопје|MKD|3|0|BLR|-|Пријателска|13={{suboff|79}}}} {{Cronopar|5-6-2017|Скопје|MKD|0|0|TUR|-|Пријателска|13={{suboff|81}}}} {{Cronopar|1-6-2017|Скопје|MKD|1|2|ESP|-|Квалификации за Светско првенство|2018}} {{Cronopar|2-9-2017|Хаифа|ISR|0|1|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2018|13={{suboff|86}}}} {{Cronopar|5-9-2017|Струмица|MKD|1|1|ALB|-|Квалификации за Светско првенство|2018}} {{Cronopar|6-10-2017|Торино|ITA|1|1|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2018}} {{Cronopar|9-10-2017|Струмица|MKD|4|0|LIE|-|Квалификации за Светско првенство|2018}} {{Cronopar|23-3-2018|Анталија|FIN|0|0|MKD|-|Пријателска|13={{suboff|79}}}} {{Cronopar|27-3-2018|Анталија|AZE|1|1|MKD|-|Пријателска|13={{subon|60}}}} {{Cronopar|6-9-2018|Гибралтар|GIB|0|2|MKD|-|Лига на нации|2018-2019|Прва фаза|13={{subon|46}}}} {{Cronopar|9-9-2018|Скопје|MKD|2|0|ARM|-|Лига на нации|2018-2019|Прва фаза|13={{subon|69}}}} {{Cronopar|13-10-2018|Скопје|MKD|4|1|LIE|-|Лига на нации|2018-2019|Прва фаза|13={{suboff|83}}}} {{Cronopar|16-10-2018|Ереван|ARM|4|0|MKD|-|Лига на нации|2018-2019|Прва фаза|13={{subon|64}} {{yel|88}}}} {{Cronopar|16-11-2018|Вадуц|LIE|0|2|MKD|1|Лига на нации|2018-2019|Прва фаза}} {{Cronopar|19-11-2018|Скопје|MKD|4|0|GIB|2|Лига на нации|2018-2019|Прва фаза|13={{suboff|82}}}} {{Cronopar|21-3-2019|Скопје|MKD|3|1|LAT|-|Квалификации за Евро|2020}} {{Cronopar|24-3-2019|Љубљана|SLO|1|1|MKD|-|Квалификации за Евро|2020|13={{yel|18}} {{suboff|88}}}} {{Cronopar|7-6-2019|Скопје|MKD|0|1|POL|-|Квалификации за Евро|2020|13={{yel|87}}}} {{Cronopar|10-6-2019|Скопје|MKD|1|4|AUT|-|Квалификации за Евро|2020|13={{suboff|56}}}} {{Cronopar|5-9-2019|Бершева|ISR|1|1|MKD|-|Квалификации за Евро|2020|13={{Капитен}} {{suboff|69}}}} {{Cronopar|9-9-2019|Рига|LAT|0|2|MKD|-|Квалификации за Евро|2020|13={{suboff|65}}}} {{Cronopar|10-10-2019|Скопје|MKD|2|1|SVN|-|Квалификации за Евро|2020}} {{Cronopar|13-10-2019|Варшава|POL|2|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2020|13={{yel|34}} {{suboff|74}}}} {{Cronopar|19-11-2019|Скопје|MKD|1|0|ISR|-|Квалификации за Евро|2020|13={{subon|60}}}} {{Cronofin|36|8||7|Фудбалска репрезентација на Македонија#Играчи со најмногу настапи|Фудбалска репрезентација на Македонија#Играчи со најмногу постигнати голови}} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=Македонија |image3= Flag of Macedonia.svg }} * [http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2512:ilija-nestorovski&catid=22:national-team-players&Itemid=32 Профил на Macedonian Football] * [https://int.soccerway.com/players/ilija-nestorovski/91070/ Илија Несторовски на soccerway] * [https://www.transfermarkt.com/ilija-nestorovski/profil/spieler/54581 Илија Несторовски на transfermarkt] * [https://www.espn.co.uk/football/player/_/id/176611/ilija-nestorovski Илија Несторовски на espn] * [https://www.whoscored.com/Players/298053/Show/Ilija-Nestorovski Илија Несторовски на whoscored] {{Navboxes |bg = gold |fg = black |bordercolor = solid 1px #000; |title = Награди |list1 = {{Македонски фудбалер на годината}} }} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Несторовски, Илија}} [[Категорија:Родени во 1990 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Победа]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Словачко]] [[Категорија:Фудбалери на Викторија Жижков]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Металург (Скопје)]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Интер Запрешиќ]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Палермо]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Удинезе]] i3u0iti4zzzucnz9w0o2ktm1c3x3427 4803949 4803946 2022-08-20T20:23:45Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Илија Несторовски | image = [[Податотека:Nestorovski Makedonija - Lihtenstajn 2017.jpg|220px]] | fullname = Илија Несторовски | birth_date = {{birth date and age|1990|3|12|df=y}} | birth_place = [[Прилеп]], [[СР Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = {{Height|m=1.83}} | position = [[Напад (фудбал)|напаѓач]] | currentclub = {{Fb team Udinese}} | clubnumber = 30 | agent = {{flagsport|CRO}} [[Давор Цурковиќ]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mediagol.it/palermo/calciomercato-palermo-lincontro-con-davor-curkovic-ecco-il-futuro-di-nestorovski-rajkovic-e/|title=Calciomercato Palermo: l’incontro con Davor Curkovic, ecco il futuro di Nestorovski-Rajkovic e…|language=it|publisher=mediagol.it|date=2 јули 2017|access-date=22 мај 2020}}</ref> | youthyears1 = 2000–2006 | youthclubs1 = {{Fb team Pobeda Prilep}} | years1 = 2006-2010 | caps1 = 96 | goals1 = 39 | clubs1 = {{Fb team Pobeda Prilep}} | years2 = 2010-2013 | caps2 = 28 | goals2 = 2 | clubs2 = {{Fb team Slovacko}} | years3 = 2011-2012 | caps3 = 13 | goals3 = 1 | clubs3 = →{{Fb team Viktoria Zizkov}} | years4 = 2012-2013 | caps4 = 20 | goals4 = 1 | clubs4 = →{{Fb team Metalurg Skopje}} | years5 = 2013-2016 | caps5 = 90 | goals5 = 69 | clubs5 = {{Fb team Inter Zapresic}} | years6 = 2016-2019 | caps6 = 99 | goals6 = 39 | clubs6 = {{Fb team Palermo}} | years7 = 2019- | caps7 = 17 | goals7 = 1 | clubs7 = {{Fb team Udinese}} | nationalyears1 = 2008 | nationalcaps1 = 3 | nationalgoals1 = 1 | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|Македонија 19]] | nationalyears2 = 2009-2012 | nationalcaps2 = 19 | nationalgoals2 = 5 | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија 21]] | nationalyears3 = 2015- | nationalcaps3 = 36 | nationalgoals3 = 8 | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | pcupdate = 26 септември 2015 | ntupdate = 9 октомври 2015 }} '''Илија Несторовски''' ([[12 март]] [[1990]]) — [[Македонија|македонски]] [[фудбал]]ер, [[Напад (фудбал)|напаѓач]] на {{Fb team (N) Udinese}} и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]] == Животопис == Несторовски е роден во [[Прилеп]] на [[12 март]] [[1990]]. Својте први фудбалски чекори ги направил во приватните фудбалски школи во Прилеп, а на 13 години се приклучил на младинскиот тим на [[ФК Победа|Победа]].<ref name="Биографија"/> ==Кариера== ===Клупска кариера=== Несторовски ја започнал професионалната кариера во екипата на [[ФК Победа|Победа]],<ref name="ReferenceA">„Ќе биде ли Несторовски спасител на Палермо“, ''Дневник'', година XX, број 6172, петок, 23 септември 2016, стр.26.</ref> за која дебитирал во [[ФК Победа сезона 2006-2007|сезоната 2006-2007]]. Во неговата дебитантска сезона одиграл 21 натпревар и постигнал 8 голови во [[Прва фудбалска лига на Македонија 2006/2007|Првата македонска фудбалска лига]], придонесувајќи за втората шампионска титула на Победа во историјата на прилепскиот клуб. Во Победа играл сè до февруари 2010 година, забележувајќи 96 настапи и 39 гола за клубот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://versusgiornale.it/28127/oggetti-misteriosi-nestorovski-penaranda-pasalic/ |title=Oggetti misteriosi: I cinque più imprevedibili di questa sessione di mercato |date=20 септември 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160910074034/http://versusgiornale.it/28127/oggetti-misteriosi-nestorovski-penaranda-pasalic/ |archivedate=10 септември 2016}}</ref> Во февруари 2010, Несторовски потпишал за [[ФК Словачко|Словачко]], клуб кој се натпреварувал во [[Прва фудбалска лига на Чешка|Првата фудбалска лига на Чешка]]. Своето деби за Словачко го имал во поразот со 0-2 на домашен терен против [[ФК Збројовка Брно|Збројовка Брно]] влегувајќи во игра во второто полувреме од клупата за резерви, а својот прв гол за клубот го постигнал во својот втор настап (прв како стартер) во победата со 3-1 на домашен терен над [[ФК Славија Прага|Славија Прага]] на 20 март 2010. Својата прва сезона во Словачко ја завршил со 10 настапи и 1 гол. Следната сезона, тој одиграл 18 натпревари и постигнал исто така само еден гол, по што следните две сезони ги поминал на позајмици најпрво во [[ФК Викторија Жижков|Викторија Жижков]] (15 настапи и 1 гол), a потоа се вратил во Македонија каде го носел дресот на [[ФК Металург Скопје|Металург Скопје]] (26 настапи и 4 гола). На 9 август 2013, Несторовски му се приклучил на [[ФК Интер Запрешиќ|Интер Запрешиќ]], најпрво како позајмен играч, а потоа потпишал и траен договор со клубот. Авантурата во хрватскиот клуб му донела најголем успех дотогаш во кариерата, кога тој се претвора во голем голгетер и завршува како најдобар стрелец во првенството трипати по ред: двапати во [[Втора фудбалска лига на Хрватска|Втора ХНЛ]], со 20 и 24 голови помагајќи му исто така на својот клуб да влезе во [[Прва фудбалска лига на Хрватска|Прва ХНЛ]] во неговата втора сезона,<ref name="ReferenceA"/> а последователно станал најдобар стрелец и во најсилната фудбалска лига во Хрватска со 25 гола.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://gol.dnevnik.hr/clanak/nogomet/hat-trick-nestorovskog-na-oprostaju-od-hnl-a---437009.html|title='Hat trick' Nestorovskog na oproštaju od HNL-a|language=hr|date=13 мај 2016|access-date=22 мај 2020}}</ref> На 6 јануари 2016 година, италијанскиот [[ФК Палермо|Палермо]] го купил Несторовски од Интер за 500.000 евра, но го оставил во Хрватска до крајот на сезоната поради тоа што тогаш не биле во можност да регистрираат играч кој не е од држава членка на ЕУ.<ref name="Биографија">{{Наведена мрежна страница|url = http://markukule.mk/%D0%B3%D0%BE-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%82-%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%BE-%D1%88%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%BD%D0%BE%D0%B2-%D0%BF/|title = Го оствари сонот, Палермо шанса за нов подем – Интервју со Илија Несторовски|author = А.Г.|website = Markukule|date = 5 февруари 2017|access-date = 5 февруари 2017}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://gol.dnevnik.hr/clanak/nogomet/ilija-nestorovski-potpisao-za-palermo---422453.html|title=Najbolji strijelac HNL-a potpisao za Palermo, odšteta 500.000 eura|publisher=gol.hr|language=hr|date=9 јануари 2016|access-date=22 мај 2020}}</ref> Своето деби за "сицилијанците" го направил на 12 август 2016 година, во натпреварот од [[Фудбалски куп на Италија 2016-2017|Купот на Италија]] Палермо-[[ФК Бари|Бари]] (1-0 по продолженија), во кој започнал како стартер, додека своето деби во [[Серија А]] го имал на 21 август во натпреварот Палермо-{{Fb team (N) Sassuolo}} (0-1), влегувајќи на местото на [[Норберт Балог]] во второто полувреме. Својот прв гол за Палермо го постигнал на 18 септември 2016, во ремито 1-1 на гостувањето кај [[ФК Кротоне|Кротоне]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://palermo.gds.it/2016/09/18/si-sblocca-nestorovski-il-palermo-agguanta-il-crotone-nel-secondo-tempo-1-1_566638/|title=Si sblocca Nestorovski, il Palermo agguanta il Crotone: 1-1|last=|first=|date=20 септември 2016|work=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=|access-date=22 мај 2016}}</ref> а само една недела подоцна со својот втор гол за сезоната му ја донел првата [[Серија А 2016-2017|првенствена]] победа на Палермо во [[Бергамо]] против {{Fb team (N) Atalanta}} (0-1).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gazzetta.it/Calcio/Serie-A/Atalanta/21-09-2016/atalanta-palermo-0-1-nestorovski-inguaia-gasperini-de-zerbi-fa-festa-170142732600.shtml|title=Atalanta-Palermo 0-1: Nestorovski inguaia Gasperini, De Zerbi fa festa|date=22 септември 2016|access-date=22 мај 2020}}</ref><ref>„Ќе биде ли Несторовски спасител на Палермо“, ''Дневник'', година XX, број 6172, петок, 23 септември 2016, стр. 26.</ref> Неговата добра форма продолжила до крајот на ноември кога имал 7 гола на 14 настапи, но сепак слабата игра на целиот тим во втората половина од сезоната придонела и неговиот број на голови да опадне. Својата прва сезона во Италија ја завршил со 38 настапи и 11 гола, но и покрај тоа што бил убедливо најдобар стрелец на клубот не успеал да им помогне на ''Росанеро'' да останат во Серија А и сезоната завршила со нивно испаѓање во [[Серија Б]]. Во летото 2017, и покрај понудите од други екипи од Серија А, вклучувајќи ги {{Fb team (N) Fiorentina}} и {{Fb team (N) Torino}},<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fiorentina.it/palermo-prepara-laddio-a-nestorovski-la-fiorentina-ce-solo-ad-una-condizione/|title=Palermo prepara l’addio a Nestorovski. La Fiorentina c’è, solo ad una condizione|publisher=fiorentina.it|access-date=22 мај 2020}}</ref> Несторовски решил да остане во Палермо. Следната сезона тој бил капитен на клубот и постигнал 14 голови во Серија Б, но во нивната мисијата за враќање во Серија А биле сопрени од [[ФК Фрозиноне|Фрозиноне]] во финалето на плејофот. По завршувањето на сезоната 2018-2019, Палермо објавил банкрот и сите негови играчи биле ослободени од клубот. На 26 јули 2019, како слободен играч Несторовски потпишал тригодишен договор со {{Fb team (N) Udinese}}.<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.udinese.it/news/squadra/ilija-nestorovski-e-bianconero|title=Ilija Nestorovski è bianconero!|access-date=12 ноември 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190726164854/http://www.udinese.it/news/squadra/ilija-nestorovski-e-bianconero}}</ref> Дебитирал за ''црно-белите'' на 18 август во третото коло од [[Фудбалски куп на Италија 2019-2020|Купот на Италија]] против [[ФК Зудтирол|Зудтирол]]. На 24 ноември го постигнал својот прв гол за "фриуланците", во поразот со 2-1 на гостувањето кај {{Fb team (N) Sampdoria}}.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.gazzetta.it/Calcio/Serie-A/24-11-2019/gabbiadini-piu-ramirez-festa-samp-udinese-non-basta-nestorovski-3501353814490.shtml|title=Gabbiadini più Ramirez: è festa Samp. All'Udinese non basta Nestorovski|access-date=22 мај 2020}}</ref> Во април 2021 година, за време на тренинг, тој ги скинал предните вкрстени лигаменти на левото колено, повреда која го отстранила од терените за најмалку шест месеци и поради која морал да го прескокне [[Европско првенство во фудбал 2020|Европското првенство]] со својата репрезентација.<ref>{{cite news|url=https://www.corrieredellosport.it/news/calcio/serie-a/udinese/2021/04/26-81154128/udinese_nestorovski_crociato_rotto_stagione_finita}}</ref> ===Репрезентативна кариерa=== Несторовски бил дел од составот на [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија до 21 година]], и ги одиграл сите шест квалификациски натпревари за Европското првенство до 21 година кое се одржало во [[2013]] година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.uefa.com/under21/season=2013/teams/player=1903810/index.html|title=Ilija Nestorovski|work=Under-21 Championship|publisher=UEFA|access-date=9 August 2012}}</ref> На [[9 октомври]] [[2015]] година, тој го забележал својот прв настап за [[Фудбалска репрезентација на Македонија|репрезентацијата на Македонија]], влегувајќи од клупата за резервни играчи на натпреварот против [[Фудбалска репрезентација на Украина|Украина]]. Својот прв гол за репрезентацијата го постигнал во победата со 3-1 над {{NazNB|FUrep|AZE}} во пријателски натпревар одигран во [[Бад Ерлах]]. На 9 октомври 2016 година, тој бил протагонист во квалификацискиот натпревар за Светското првенство 2018 против {{NazNB|FUrep|ITA}} во [[Скопје]], во кој тој го постигнал израмнувачкиот гол и потоа асистирал за голот на [[Ферхан Хасани]] две минути подоцна за моментален резултат 2-1, пред да излезе надвор поради повреда. Натпреварот сепак завршил со пораз на Македонија од 2-3.<ref>{{cite web|url=http://www.mediagol.it/nazionali/qual-mondiali-2018-litalia-batte-la-macedonia-ma-e-nestorovski-show-gol-e-standing-ovation-per-lattaccante-del-palermo-video/|title=Qual. Mondiali 2018: l’Italia batte la Macedonia, ma è Nestorovski show. Gol e standing ovation per l’attaccante del Palermo|date=10 октомври 2016}}</ref> На 28 март 2021 година, тој бил исфрлен од репрезентацијата откако бил снимен од камерите на стадионот како упатува навреди веднаш откако го постигнал голот од пенал со кој ги поставил конечните 5-0 за Македонија во натпреварот против {{NazNB|FUrep|LIE}}.<ref>{{cite web|url=https://sportclub.mk/golem-ofsajd-pred-ep-nestorovski-ova-ne-ti-trebashe/|title=Голем „офсајд“ пред ЕП: Несторовски, ова не ти требаше!|publisher=sportclub.mk|date=29 март 2021|access-date=20 август 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://sportclub.mk/nestorovski-si-go-dobi-zasluzhenoto-nema-da-igra-protiv-germanija/|title=Несторовски си го доби заслуженото – нема да игра против Германија|publisher=sportclub.mk|date=29 март 2021|access-date=20 август 2022}}</ref><ref name=":1">{{Cite web|url=https://sport.sky.it/calcio/mondiali/2021/03/29/nestorowski-insulti-alla-telecamera-cacciato-dalla-macedonia|title=Nestorovski cacciato dalla nazionale per motivi disciplinari|access-date=30 март 2021}}</ref> По завршувањето на натпреварот, тој изјавил дека неговите зборови биле упатени кон луѓе кои му се заканувале со смрт.<ref name=":1"/> ==Хронологија на репрезентативните настапи== {{Репрезентативни настапи|MKD}} {{Cronopar|9-10-2015|Скопје|MKD|0|2|UKR|-|Квалификации за Евро|2016|13={{subon|79}}}} {{Cronopar|12-10-2015|Борисов|BLR|0|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2016|13={{subon|86}}}} {{Cronopar|12-11-2015|Скопје|MKD|4|1|MNE|-|Пријателска|13={{subon|58}}}} {{Cronopar|17-11-2015|Скопје|MKD|0|1|LEB|-|Пријателска|13={{suboff|46}}}} {{Cronopar|23-3-2016|Копер|SLO|1|0|MKD|-|Пријателска|13={{suboff|46}}}} {{Cronopar|29-3-2016|Скопје|MKD|0|2|BUL|-|Пријателска|13={{subon|76}}}} {{yel|80}} {{Cronopar|29-5-2016|Бад Ерлах|MKD|3|1|AZE|1|Пријателска|13={{subon|73}}}} {{Cronopar|2-6-2016|Скопје|MKD|1|3|IRN|-|Пријателска|13={{subon|62}}}} {{Cronopar|6-10-2016|Скопје|MKD|1|2|ISR|1|Квалификации за Светско првенство|2018}} {{Cronopar|9-10-2016|Скопје|MKD|2|3|ESP|1|Квалификации за Светско првенство|2018|13={{suboff|68}}}} {{Cronopar|12-11-2016|Гранада|ESP|4|0|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2018|13={{suboff|82}}}} {{Cronopar|24-3-2017|Вадуц|LIE|0|3|MKD|2|Квалификации за Светско првенство|2018}} {{Cronopar|28-3-2017|Скопје|MKD|3|0|BLR|-|Пријателска|13={{suboff|79}}}} {{Cronopar|5-6-2017|Скопје|MKD|0|0|TUR|-|Пријателска|13={{suboff|81}}}} {{Cronopar|1-6-2017|Скопје|MKD|1|2|ESP|-|Квалификации за Светско првенство|2018}} {{Cronopar|2-9-2017|Хаифа|ISR|0|1|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2018|13={{suboff|86}}}} {{Cronopar|5-9-2017|Струмица|MKD|1|1|ALB|-|Квалификации за Светско првенство|2018}} {{Cronopar|6-10-2017|Торино|ITA|1|1|MKD|-|Квалификации за Светско првенство|2018}} {{Cronopar|9-10-2017|Струмица|MKD|4|0|LIE|-|Квалификации за Светско првенство|2018}} {{Cronopar|23-3-2018|Анталија|FIN|0|0|MKD|-|Пријателска|13={{suboff|79}}}} {{Cronopar|27-3-2018|Анталија|AZE|1|1|MKD|-|Пријателска|13={{subon|60}}}} {{Cronopar|6-9-2018|Гибралтар|GIB|0|2|MKD|-|Лига на нации|2018-2019|Прва фаза|13={{subon|46}}}} {{Cronopar|9-9-2018|Скопје|MKD|2|0|ARM|-|Лига на нации|2018-2019|Прва фаза|13={{subon|69}}}} {{Cronopar|13-10-2018|Скопје|MKD|4|1|LIE|-|Лига на нации|2018-2019|Прва фаза|13={{suboff|83}}}} {{Cronopar|16-10-2018|Ереван|ARM|4|0|MKD|-|Лига на нации|2018-2019|Прва фаза|13={{subon|64}} {{yel|88}}}} {{Cronopar|16-11-2018|Вадуц|LIE|0|2|MKD|1|Лига на нации|2018-2019|Прва фаза}} {{Cronopar|19-11-2018|Скопје|MKD|4|0|GIB|2|Лига на нации|2018-2019|Прва фаза|13={{suboff|82}}}} {{Cronopar|21-3-2019|Скопје|MKD|3|1|LAT|-|Квалификации за Евро|2020}} {{Cronopar|24-3-2019|Љубљана|SLO|1|1|MKD|-|Квалификации за Евро|2020|13={{yel|18}} {{suboff|88}}}} {{Cronopar|7-6-2019|Скопје|MKD|0|1|POL|-|Квалификации за Евро|2020|13={{yel|87}}}} {{Cronopar|10-6-2019|Скопје|MKD|1|4|AUT|-|Квалификации за Евро|2020|13={{suboff|56}}}} {{Cronopar|5-9-2019|Бершева|ISR|1|1|MKD|-|Квалификации за Евро|2020|13={{Капитен}} {{suboff|69}}}} {{Cronopar|9-9-2019|Рига|LAT|0|2|MKD|-|Квалификации за Евро|2020|13={{suboff|65}}}} {{Cronopar|10-10-2019|Скопје|MKD|2|1|SVN|-|Квалификации за Евро|2020}} {{Cronopar|13-10-2019|Варшава|POL|2|0|MKD|-|Квалификации за Евро|2020|13={{yel|34}} {{suboff|74}}}} {{Cronopar|19-11-2019|Скопје|MKD|1|0|ISR|-|Квалификации за Евро|2020|13={{subon|60}}}} {{Cronofin|36|8||7|Фудбалска репрезентација на Македонија#Играчи со најмногу настапи|Фудбалска репрезентација на Македонија#Играчи со најмногу постигнати голови}} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=Македонија |image3= Flag of Macedonia.svg }} * [http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2512:ilija-nestorovski&catid=22:national-team-players&Itemid=32 Профил на Macedonian Football] * [https://int.soccerway.com/players/ilija-nestorovski/91070/ Илија Несторовски на soccerway] * [https://www.transfermarkt.com/ilija-nestorovski/profil/spieler/54581 Илија Несторовски на transfermarkt] * [https://www.espn.co.uk/football/player/_/id/176611/ilija-nestorovski Илија Несторовски на espn] * [https://www.whoscored.com/Players/298053/Show/Ilija-Nestorovski Илија Несторовски на whoscored] {{Navboxes |bg = gold |fg = black |bordercolor = solid 1px #000; |title = Награди |list1 = {{Македонски фудбалер на годината}} }} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Несторовски, Илија}} [[Категорија:Родени во 1990 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Победа]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Словачко]] [[Категорија:Фудбалери на Викторија Жижков]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Металург (Скопје)]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Интер Запрешиќ]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Палермо]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Удинезе]] kcjno772shssl0gvht0qp7z2bobwba2 Жртвување 0 1146263 4803853 4314828 2022-08-20T13:05:22Z P.Nedelkovski 47736 поврзница wikitext text/x-wiki [[Податотека:Codex_Magliabechiano_(141_cropped).jpg|мини|[[Ацтеки]] принесуваат човечка жртва.]] '''Жртвувањето''', “жртвопринесување“<ref>[[Танас Вражиновски]], Речник на народната митологија на Македонците, Матица Македонска, Скопје,2000, стр. 178.</ref> е религиозен обреден елемент на принесување жртва на натприродните сили. Негова цел е да се смилостиват боженските или демонските битија, да се очува нивната наклоност или да се побара заштита. Воспоставување и одржување на постојана врска со натприродното, градење на партнерскиот однос во кој човекот се доближувал на натприродното е главниот мотив на жртвување. Принципот на жртвување во древните култури се сметал за највозвишената форма на поклонување и почитување на божественото, што условувало намалување на лутината на моќниот владетел, но и барање услуга, милост, добробит за одредена група на поборници (верници). Практикување на овој [[ритуал]] е заедничко за древните народи и култури, но трагите на принесување на жртвата се присутни и во современите опшества.<ref>[[Гордана Јовиќ Стојковска|Гордана Стојковска]], ''Речник на јужнословенска митологија'', Издавачки центар Три, Скопје, 2004, стр. 123 - 125.</ref> == Видови на жртвите == Според верувањата на древните луѓе, натприродните сили најмногу ги ценеле човечките жртви. За обредното принесување жртва избирани се деца, девојки и млади луѓе, а неретко родителите ги жртвувале сопствените деца како посебен израз на почит кон божеството. Со раст на цивилизацискиот напредок жртвите станувале непријатели, робови, странци, а кај некои култури човечката жртва ја заменила жртвата на животните. Според основна поделба жртвите ги делиме на: * Крвни жртви: луѓе, животни; * Безкрвни жртви: жито, плодови, храна, облека, пари * Либации во пијалак: вино, ракија, масло * Експијаторни: каење, самоизмачување, гладување. Жртвите се именувале со три термини: терба (треба), означува она што следува, тоа што мора,; онета, тоа што е ветено и жртва, првобитна молитва, веројатно молба кон бога за примање на жртвата<ref>Танас Вражиновски,Македонска народна митологија, Матица Македонска, Скопје,2002, стр.268</ref>. ==Жртвата како тема во уметноста== * „Жртва“ - кус расказ на македонскиот писател [[Митко Маџунков]] од 1984 година.<ref>Митко Маџунков, ''Међа света''. Београд: Просвета, 1984, стр. 114-116.</ref> == Наводи == {{наводи}} ==Извори== * [[Танас Вражиновски]], Македонска народна митологија, Матица Македонска, Скопје,2002, * [[Гордана Јовиќ Стојковска|Гордана Стојковска]], „Речник на јужнословенска митологија“, 2004, Издавачки центар Три, Скопје ISBN 9989-918-97-X. [[Категорија:Митологија]] [[Категорија:Ритуали]] mgq3gqpruxxhkf3m4ih1bafduwe5lgu Рос Баркли 0 1155719 4804100 4632572 2022-08-21T11:58:08Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | playername = Рос Баркли | fullname = Рос Баркли<ref name=Hugman>{{Наведена мрежна страница |title=Ross Barkley |url=http://hugmansfootballers.com/player/22190 |work=Barry Hugman's Footballers |accessdate=2 April 2016}}</ref> | image = [[Податотека:1 ross barkley 2015.jpg|200px]] | height = {{height|m=1.88}}<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Player Profile: Ross Barkley|url=http://www.evertonfc.com/players/r/rb/ross-barkley|publisher=Everton FC|accessdate=3 November 2013|archive-date=2015-09-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20150913025208/http://www.evertonfc.com/players/r/rb/ross-barkley|url-status=dead}}</ref> | dateofbirth = {{birth date and age|1993|12|5|df=y}}<ref name=Hugman/> | cityofbirth = {{роден во|Ливерпул|}} | countryofbirth = [[Англија]] | nationality = {{flagsport|ENG}} [[Англија]] | currentclub = {{Fb team Chelsea}} | clubnumber = 18 | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team Everton}} | years1 = 2010-2018 | caps1 = 106 | goals1 = 16 | clubs1 = {{Fb team Everton}} | years2 = 2012 | caps2 = 13 | goals2 = 4 | clubs2 = →{{Fb team Sheffield Wednesday}} | years3 = 2013 | caps3 = 4 | goals3 = 0 | clubs3 = →{{Fb team Leeds United}} | years4 = 2018- | caps4 = 58 | goals4 = 4 | clubs4 = {{Fb team Chelsea}} | years5 = 2020-2021 | caps5 = 24 | goals5 = 3 | clubs5 = →{{Fb team Aston Villa}} | nationalyears1 = 2008-2009 | nationalcaps1 = 7 | nationalgoals1 = 2 | nationalteam1 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 16 години|Англија 16]] | nationalyears2 = 2009-2010 | nationalcaps2 = 7 | nationalgoals2 = 2 | nationalteam2 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 17 години|Англија 17]] | nationalyears3 = 2010-2012 | nationalcaps3 = 12 | nationalgoals3 = 1 | nationalteam3 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 19 години|Англија 19]] | nationalyears4 = 2013 | nationalcaps4 = 4 | nationalgoals4 = 0 | nationalteam4 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 20 години|Англија 20]] | nationalyears5 = 2011-2013 | nationalcaps5 = 5 | nationalgoals5 = 1 | nationalteam5 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 21 година|Англија 21]] | nationalyears6 = 2013- | nationalcaps6 = 33 | nationalgoals6 = 6 | nationalteam6 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија|Англија]] | pcupdate = 15 февруари 2012 | ntupdate = 15 февруари 2012 }} '''Рос Баркли''' ([[англиски јазик|англиски]]: ''Ross Barkley''; роден на [[5 декември]] [[1993]] во [[Ливерпул]]) — [[Англија|англиски]] [[фудбалер]], [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Челси|Челси]] и на [[Фудбалска репрезентација на Англија|англиската репрезентација]]. ==Технички карактеристики== Се работи за поливалентен играч, чија главна позиција е онаа на офанзивен играч од средниот ред кој игра зад напаѓачот/чите, но исто така може да игра како централен играч од средниот ред. Опремен со многу добра поединечна техника, добро се снаоѓа со двете нозе, со голема физички сила и агилност се неговите главни предности, но исто така, има многу добар дриблинг и квалитетен шут од далечина. ==Клупска кариера== ===Рана кариера=== Баркли ја започнал својата кариера на 11-годишна возраст кога и се приклучил на академијата на [[ФК Евертон ФК|Евертон]] и потоа напредувал низ сите младински екипи сè до првиот тим. Тој бил избран да биде резерва во првенствен натпревар на првиот игра во почетокот на [[ФК Евертон сезона 2010-2011|сезоната 2010-2011]], и се очекувало набрзо да го направи своето деби во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]]<ref>{{наведени вести|last=Doyle|first=Ian|title=Bank on Barkley to shine at Blues says boss Moyes|url=http://www.dailypost.co.uk/sport-news/everton-fc/2011/04/28/everton-fc-s-ross-barkley-will-break-through-next-season-says-david-moyes-55578-28596667/|accessdate=8 August 2011|newspaper=Liverpool Daily Post|date=28 April 2011}}</ref> пред да ја скрши ногата на дури три места по судир со соиграчот [[Андре Висдом]] за време на еден натпревар на англиската репрезентација под 19 години во октомври 2010 година.<ref>{{наведени вести|title=Everton's Ross Barkley breaks leg on England U19 duty|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/e/everton/9092603.stm|publisher=BBC Sport|accessdate=8 August 2011|date=14 October 2010}}</ref> Тој закрепнал од повредата на време за да му се приклучи на подготовките на првиот тим пред почетокот на сезоната 2011-2012. За време на пред-сезоната, еден од најдобрите играчи на Евертон во тој момент [[Тим Кејхил]] рекол за Баркли дека тој е еден од најталентираните фудбалери со кои работел.<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Cahill Speaks To GrandOldTeam |url=http://www.grandoldteam.com/news/general-news/2011/jun/13/cahill-speaks-to-grandoldteam |publisher=GrandOldTeam |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110809065151/http://www.grandoldteam.com/news/general-news/2011/jun/13/cahill-speaks-to-grandoldteam |archivedate=2011-08-09 |accessdate=2016-04-23 }}</ref> Тој го направил своето деби во првиот домашен натпревар на Евертон во сезоната, поразот со 1-0 од [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]], и бил прогласен за играч на натпреварот од страна на Радио Сити спорт.<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Lewis|first=Andy|title=Barkley handed debut|url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2011/08/20/barkley-handed-debut|publisher=Everton F.C|accessdate=20 August 2011|date=20 August 2011|archive-date=2012-08-25|archive-url=https://www.webcitation.org/6ABtMGlA5?url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2011/08/20/barkley-handed-debut|url-status=dead}}</ref> Неговите први настапи му донеле силни пофалби од некогашниот дефанзивец на [[ФК Арсенал|Арсенал]] [[Мартин Кион]] кој како предвидување рекол "тој [Баркли] ќе биде еден од најдобрите играчи што некогаш ќе видите во оваа земја."<ref>{{наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/14739060.stm|title=Transfer deadline quotes of the day|date=31 August 2011|publisher=BBC Sport|accessdate=31 August 2011}}</ref> Тој потпишал нов четири и пол годишен договор со клубот во декември [[2011]].<ref>{{наведени вести | url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/16217561.stm | title=Teenager Ross Barkley signs long-term Everton contract | publisher=BBC Sport | date=16 December 2011 | accessdate=17 December 2011}}</ref> На 14 септември [[2012]] година, Баркли му се приклучил на [[ФК Шефилд Венздеј|Шефилд Венздеј]] во [[Чемпионшип лига]]та на заем за еден месец<ref>{{Наведена мрежна страница | url = http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/19597936 | title = Sheffield Wednesday sign Everton's Ross Barkley on loan | publisher = BBC Sport | accessdate = 14 September 2012}}</ref> и дебитирал истиот ден во поразот на гости од [[ФК Брајтон и Хоув Албион|Брајтон и Хоув Албион]].<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/19515143 "Brighton 3–0 Sheff Wed"]. BBC Sport. 14 September 2012. Retrieved 27 October 2012.</ref> Тој го постигна својот прв гол за клубот, од пенал, против [[ФК Болтон|Болтон]] во следното коло.<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/19614957 "Sheffield Wed 1–2 Bolton"]. BBC Sport. 22 September 2012. Retrieved 22 September 2012.</ref> Неговиот заем бил продолжен пред тој да биде повикан да се врати назад во Евертон, откако одиграл 13 натпревари за Венздеј.<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/20030003 "Everton's Ross Barkley extends Sheffield Wednesday loan"]. BBC Sport. 22 October 2012. Retrieved 27 October 2012.</ref><ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2012/11/19/barkley-to-return-to-blues | title=Barkley To Return To Blues | publisher=Everton F.C. | accessdate=19 November 2012 | archive-date=2012-11-22 | archive-url=https://web.archive.org/web/20121122050748/http://www.evertonfc.com/news/archive/2012/11/19/barkley-to-return-to-blues | url-status=dead }}</ref> Тој бил позајмен повторно, овој пат во [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] во јануари [[2013]] година<ref>{{наведени вести|url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2013/01/11/barkley-loaned-to-leeds|title=Barkley Loaned To Leeds|date=11 January 2013|accessdate=11 January 2013|publisher=Everton F.C.}}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://www.leedsunited.com/news/20130111/everton-midfielder-arrives-on-loan_2247585_3038068|title=EVERTON MIDFIELDER ARRIVES ON LOAN|date=11 January 2013|accessdate=11 January 2013|publisher=Leeds United F.C.}}</ref> и го направил своето деби за Лидс во дербито против [[ФК Барнсли|Барнсли]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.leedsunited.com/news/20130112/barnsley-live_2247585_3038388|title=Barnsley vs Leeds|date=12 January 2013|accessdate=12 January 2013|publisher=Leeds United F.C.}}</ref> ===Евертон=== [[File:DinamoKiev-Everton (8).jpg|thumb|200px|Баркли во дресот на [[ФК Евертон|Евертон]] во 2015]] Баркли бил вратен во првиот тим на Евертон за [[ФК Евертон сезона 2013-2014|сезоната 2013-2014]]. Тој го постигнал својот прв гол за клубот во првото коло од [[Премиер лига на Англија 2013-2014|Премиер лигата]], ремито 2-2 против [[ФК Норич Сити|Норич Сити]], а подоцна бил прогласен за играч на натпреварот.<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/23644749 | title=Norwich 2–2 Everton | publisher=BBC Sport | accessdate=17 August 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www1.skysports.com/football/live/match/287291/report | title=Premier League: Everton draw 2–2 with Norwich at Carrow Road | publisher=Sky Sports | accessdate=18 August 2013}}</ref> На 22 декември 2013, тој го постигнал победничкиот погодок за Евертон на гостувањето кај [[АФК Свонзи Сити|Свонзи Сити]].<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/25387089 | title=Swansea 1–2 Everton | publisher=BBC Sport | accessdate=23 December 2013}}</ref> На 4 јануари Баркли го постигнал својот прв гол во кариерата во натпреварите од [[ФА Куп]]от, првиот за Евертон во победата со 4-0 над [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]] во третото коло.<ref>{{наведени вести|last=Reddy|first=Luke|title=Everton 4–0 QPR|url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/25531987|accessdate=26 May 2014|publisher=BBC Sport|date=4 January 2014}}</ref> Во март, Баркли постигнал прекрасен гол со соло-продор против [[ФК Њукасл Јунајтед|Њукасл Јунајтед]] изнесувајќи ја топката од својата половина до мрежата на противникот, носејќи му на својот тим водство од 1-0 во победата со 3-0.<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/26404288 | title=Newcastle 0–3 Everton | publisher=BBC Sport | accessdate=4 June 2014}}</ref> На 18 април 2014, тој бил именуван како еден од шесте играчи на листата кандидати за добитник на наградата [[ПФА млад играч на годината]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.theguardian.com/football/2014/apr/18/pfa-player-of-the-year-award-shortlist-gerrard-lallana||title=PFA Player of the Year award shortlist: Gerrard and Lallana nominated|date=18 April 2014|accessdate=19 April 2014|newspaper=The Guardian}}</ref> Тој постигнал вкупно 6 гола во 34 настапи во Премиер лигата во текот на сезоната, вклучувајќи го и погодокот против [[Манчестер Сити]] на 3 мај кој БиБиСи спорт го опишале како "спектакуларен" и бил избран за гол на сезоната на Евертон.<ref>{{наведени вести|url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/27168536 |title=Everton 2 Manchester City 3|date=3 May 2014|accessdate=3 May 2014|publisher=BBC Sport}}</ref><ref>{{наведени вести | url=http://www.dailymail.co.uk/sport/football/article-2622880/Seamus-Coleman-Toffees-player-season-Ross-Barkley-wins-best-goal-Man-City-strike-Everton-awards.html | title=Seamus Coleman is Toffees' player of the season while Ross Barkley wins best goal for Man City strike at Everton awards | newspaper=Daily Mail | accessdate=4 June 2014}}</ref> На 29 јули 2014 година, Баркли потпишал нов договор со Евертон кој ќе го задржи во клубот до 2018 година.<ref>{{наведени вести|url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2014/07/29/barkley-signs-new-deal|title=Barkley Signs New Deal|date=29 July 2014|accessdate=29 July 2014|publisher=Everton F.C.}}</ref> Пред почетокот на сезоната 2014-2015 тој претрпел повреда на неговата медијалните лигаменти,<ref>{{наведени вести|title=Roberto Martínez: Ross Barkley may make Everton return in eight weeks|url=http://www.theguardian.com/football/2014/aug/19/roberto-martinez-ross-barkley-everton-eight-weeks|date=12 August 2014|accessdate=31 August 2014|newspaper=The Guardian}}</ref> и бил надвор од акција сè до 18 октомври 2014, кога се вартил со асистенција за погодокот на [[Ромелу Лукаку]] во првенствената победа на домашен терен над [[Астон Вила]] со 3-0. Тој го постигнал својот прв гол за сезоната во победата со 3-1 над [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]] на 15 декември.<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/30373609"Everton 3–1 QPR"]. BBC Sport. 15 December 2014. Retrieved 17 March 2015.</ref> [[ФК Евертон сезона 2015-2016|Сезоната 2015-2016]] Баркли ја започнал постигнувајќи гол во првите два натпревари на Евертон во лигата против [[ФК Вотфорд|Вотфорд]] и [[ФК Саутхемптон|Саутхемптон]].<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/33744642"Everton 2–2 Watford"]. BBC Sport. 8 August 2015. Retrieved 9 August 2015.</ref> Тоа била неговата најдобра сезона во кариерата, ги одиграл сите 38 натпревари во [[Премиер лига на Англија 2015-2016|Премиер лигата]] и постигнал највисоки за него во кариерата 8 голови во една првенствена сезона. Тој, исто така, постигнал 4 гола во куповите (2 во ФА Купот и 2 во Лига купот) што вкупно го донело до бројката од 12 голови за сезоната, што исто така е негов личен рекорд и до денес е единствената сезона во неговата кариера во која постигнал двоцифрен број голови. ==Репрезентативна кариера== Баркли ја претставувал англиската репрезентација речиси во сите младински селекции почнувајќи од онаа [[Фудбалска репрезентација на Англија под 16 години|под 16 години]] до селекцијата [[Фудбалска репрезентација на Англија под 21 година|под 21 година]]. За [[Фудбалска репрезентација на Англија|сениорската репрезентација]] дебитирал на 6 септември 2013 во квалификациски натпревар за Светското првенство 2014 против [[Фудбалска репрезентација на Молдавија|Молдавија]] на [[Стадион Вембли|Вембли]], влегувајќи во игра на местото на [[Џек Вилшер]] во победата со 4-0. Во јуни 2014 бил избран во составот од 23-ца играчи за [[Светско првенство во фудбал 2014|Светското првенство во Бразил]], и дебитирал веќе во првиот натпревар од групната фаза влегувајќи на местото на [[Дани Велбек]] во 61-вата минута во поразот со 2-1 од [[Фудбалска репрезентација на Италија|Италија]]. Својот прв гол за ''гордиот албион'' го постигнал во септември 2015 во победата со 6-0 над [[Фудбалска репрезентација на Сан Марино|Сан Марино]] во квалификациите за Евро 2016. === Хронологија на репрезентативните настапи === {{Репрезентативни настапи|{{fb|Англија}}}} {{Cronopar|6-9-2013|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|4|0|{{fb|Молдавија}}|-|Квал. за СП 2014|13={{suboff|59}}}} {{Cronopar|15-11-2013|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|0|2|{{fb|Чиле}}|-|Пријателска|13={{subon|77}}}} {{Cronopar|19-11-2013|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|0|1|{{fb|Германија}}|-|Пријателска|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|30-5-2014|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|3|0|{{fb|Перу}}|-|Пријателска|13={{subon|82}}}} {{Cronopar|4-6-2014|Мајами Гарденс|{{fb-rt|Еквадор}}|2|2|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{suboff|84}}}} {{Cronopar|7-6-2014|Мајами Гарденс|{{fb-rt|Англија}}|0|0|{{fb|Хондурас}}|-|Пријателска|13={{subon|46}}}} {{Cronopar|14-6-2014|Манаус|{{fb-rt|Англија}}|1|2|{{fb|Италија}}|-|[[Светско првенство во фудбал 2014#Натпреварување по групи|СП 2014-1 фаза]]|13={{subon|61}}}} {{Cronopar|19-6-2014|Сао Паоло|{{fb-rt|Уругвај}}|2|1|{{fb|Англија}}|-|[[Светско првенство во фудбал 2014#Натпреварување по групи|СП 2014-1 фаза]]|13={{subon|64}}}} {{Cronopar|24-6-2014|Бело Хоризонте|{{fb-rt|CRI}}|0|0|{{fb|Англија}}||[[Светско првенство во фудбал 2014#Натпреварување по групи|СП 2014-1 фаза]]|13={{yel|53}}}} {{Cronopar|18-11-2014|Глазгов|{{fb-rt|Шкотска}}|1|3|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{subon|87}}}} {{Cronopar|27-3-2015|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|4|0|{{fb|Литванија}}|-|Квал. за Евро 2016|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|31-3-2015|Торино|{{fb-rt|Италија}}|1|1|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{subon|55}}}} {{Cronopar|7-6-2015|Даблин|{{fb-rt|Ирска}}|0|0|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{subon|66}}}} {{Cronopar|5-9-2015|Серавале|{{fb-rt|Сан Марино}}|0|6|{{fb|Англија}}|'''1''|Квал. за Евро 2016}} {{Cronopar|8-9-2015|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|2|0|{{fb|Швајцарија}}|-|Квал. за Евро 2016|13={{subon|3}}}} {{Cronopar|9-10-2015|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|2|0|{{fb|Естонија}}|-|Квал. за Евро 2016|13={{suboff|88}}}} {{Cronopar|12-10-2015|Вилниус|{{fb-rt|Литванија}}|0|3|{{fb|Англија}}|'''1''|Квал. за Евро 2016|13={{suboff|73}}}} {{Cronopar|13-11-2015|Аликанте|{{fb-rt|Шпанија}}|2|0|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{suboff|73}}}} {{Cronopar|17-11-2015|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|2|0|{{fb|Франција}}|-|Пријателска|13={{suboff|79}}}} {{Cronopar|26-3-2016|Берлин|{{fb-rt|Германија}}|2|3|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|29-3-2016|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|1|2|{{fb|Холандија}}|-|Пријателска}} {{Cronofin|21|2}} == Клупска статистика == ''Статистиката е ажурирана на 20 април 2016.'' {| class="wikitable center" style="text-align:center; font-size:90%" |- ! rowspan="2" | Сезона ! rowspan="2" | Клуб ! colspan="3" | Првенство ! colspan="3" | Национален куп ! colspan="3" | Континентален куп ! colspan="3" | Останати купови ! colspan="2" | Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- | 2011-2012 || rowspan=2|{{знамеикона|ENG}} [[ФК Евертон|Евертон]] || [[Премиер лига на Англија 2011-2012|ПЛ]] || 6 || 0 || [[ФА Куп 2011-2012|ФАКуп]]+[[Лига куп 2011-2012|ЛК]] || 1+2 || 0 || - || - || - || - || - || - || 9 || 0 |- || [[ФК Евертон сезона 2012-2013|2012-2013]] || [[Премиер лига на Англија 2012-2013|ПЛ]] || 7 || 0 || [[ФА Куп 2012-2013|ФАКуп]]+[[Лига куп 2012-2013|ЛК]] || 1+1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 9 || 0 |- | 2012-2013 || {{знамеикона|ENG}} [[ФК Шефилд Венздеј|Шефилд Венздеј]] || [[Чемпионшип лига 2012-2013|ЧЛ]] || 13 || 4 || [[ФА Куп 2012-2013|ФАКуп]]+[[Лига куп 2012-2013|ЛК]] || 0+0 || 0 || - || - || - || || - || - || 13 || 4 |- | 2012-2013 || {{знамеикона|ENG}} [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] || [[Чемпионшип лига 2012-2013|ЧЛ]] || 4 || 0 || [[ФА Куп 2012-2013|ФАКуп]]+[[Лига куп 2012-2013|ЛК]] || 0+0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 4 || 0 |- | [[ФК Евертон сезона 2013-2014|2013-2014]] || rowspan=3|{{знамеикона|ENG}} [[ФК Евертон|Евертон]] || [[Премиер лига на Англија 2013-2014|ПЛ]] || 34 || 6 || [[ФА Куп 2013-2014|ФАКуп]]+[[Лига куп 2013-2014|ЛК]] || 3+1 || 1+0 || - || - || - || - || - || - || 38 || 7 |- | [[ФК Евертон сезона 2014-2015|2014-2015]] || [[Премиер лига на Англија 2014-2015|ПЛ]] || 29 || 2 || [[ФА Куп 2014-2015|ФАКуп]]+[[Лига куп 2014-2015|ЛК]] || 2+0 || 0 || [[Лига Европа 2014-2015|ЛЕ]] || 5 || 0 || - || - || - || 36 || 2 |- | [[ФК Евертон сезона 2015-2016|2015-2016]] || [[Премиер лига на Англија 2015-2016|ПЛ]] || 34 || 8 || [[ФА Куп 2015-2016|ФАКуп]]+[[Лига куп 2015-2016|ЛК]] || 3+6 || 2+2 || - || - || - || - || - || - || 43 || 12 |- !colspan="3"|Вкупно Евертон || 110 || 16 || || 20 || 5 || || 5 || 0 || || - || - || 135 || 21 |- !colspan="3"|Вкупно во кариерата || 127 || 20 || || 20 || 5 || || 5 || 0 || || - || - || 152 || 25 |} == Надворешни врски == {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=Англија |image3=Flag of England.svg }} * [http://us.soccerway.com/players/ross-barkley/154068/ Рос Баркли на soccerway] * [http://www.transfermarkt.co.uk/ross-barkley/profil/spieler/131978 Рос Баркли на transfermarkt] * [http://www.espnfc.com/player/152469/ross-barkley Рос Баркли на espn] * [http://www.goal.com/en/people/england/43333/ross-barkley Рос Баркли на Goal.com] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160504151309/http://www.goal.com/en/people/england/43333/ross-barkley |date=2016-05-04 }} == Наводи == {{наводи}} {{Состав на Англија на Светското првенство 2014}} {{Состав на Англија на Европското првенство 2016}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Баркли, Рос}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Англиски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Евертон]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Шефилд Венздеј]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Лидс Јунајтед]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Челзи]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Астон Вила]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] gx2yhsbl2igims0yqwphca24htvv6ov 4804101 4804100 2022-08-21T11:58:26Z Carshalton 30527 /* Хронологија на репрезентативните настапи */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | playername = Рос Баркли | fullname = Рос Баркли<ref name=Hugman>{{Наведена мрежна страница |title=Ross Barkley |url=http://hugmansfootballers.com/player/22190 |work=Barry Hugman's Footballers |accessdate=2 April 2016}}</ref> | image = [[Податотека:1 ross barkley 2015.jpg|200px]] | height = {{height|m=1.88}}<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Player Profile: Ross Barkley|url=http://www.evertonfc.com/players/r/rb/ross-barkley|publisher=Everton FC|accessdate=3 November 2013|archive-date=2015-09-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20150913025208/http://www.evertonfc.com/players/r/rb/ross-barkley|url-status=dead}}</ref> | dateofbirth = {{birth date and age|1993|12|5|df=y}}<ref name=Hugman/> | cityofbirth = {{роден во|Ливерпул|}} | countryofbirth = [[Англија]] | nationality = {{flagsport|ENG}} [[Англија]] | currentclub = {{Fb team Chelsea}} | clubnumber = 18 | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team Everton}} | years1 = 2010-2018 | caps1 = 106 | goals1 = 16 | clubs1 = {{Fb team Everton}} | years2 = 2012 | caps2 = 13 | goals2 = 4 | clubs2 = →{{Fb team Sheffield Wednesday}} | years3 = 2013 | caps3 = 4 | goals3 = 0 | clubs3 = →{{Fb team Leeds United}} | years4 = 2018- | caps4 = 58 | goals4 = 4 | clubs4 = {{Fb team Chelsea}} | years5 = 2020-2021 | caps5 = 24 | goals5 = 3 | clubs5 = →{{Fb team Aston Villa}} | nationalyears1 = 2008-2009 | nationalcaps1 = 7 | nationalgoals1 = 2 | nationalteam1 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 16 години|Англија 16]] | nationalyears2 = 2009-2010 | nationalcaps2 = 7 | nationalgoals2 = 2 | nationalteam2 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 17 години|Англија 17]] | nationalyears3 = 2010-2012 | nationalcaps3 = 12 | nationalgoals3 = 1 | nationalteam3 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 19 години|Англија 19]] | nationalyears4 = 2013 | nationalcaps4 = 4 | nationalgoals4 = 0 | nationalteam4 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 20 години|Англија 20]] | nationalyears5 = 2011-2013 | nationalcaps5 = 5 | nationalgoals5 = 1 | nationalteam5 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 21 година|Англија 21]] | nationalyears6 = 2013- | nationalcaps6 = 33 | nationalgoals6 = 6 | nationalteam6 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија|Англија]] | pcupdate = 15 февруари 2012 | ntupdate = 15 февруари 2012 }} '''Рос Баркли''' ([[англиски јазик|англиски]]: ''Ross Barkley''; роден на [[5 декември]] [[1993]] во [[Ливерпул]]) — [[Англија|англиски]] [[фудбалер]], [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Челси|Челси]] и на [[Фудбалска репрезентација на Англија|англиската репрезентација]]. ==Технички карактеристики== Се работи за поливалентен играч, чија главна позиција е онаа на офанзивен играч од средниот ред кој игра зад напаѓачот/чите, но исто така може да игра како централен играч од средниот ред. Опремен со многу добра поединечна техника, добро се снаоѓа со двете нозе, со голема физички сила и агилност се неговите главни предности, но исто така, има многу добар дриблинг и квалитетен шут од далечина. ==Клупска кариера== ===Рана кариера=== Баркли ја започнал својата кариера на 11-годишна возраст кога и се приклучил на академијата на [[ФК Евертон ФК|Евертон]] и потоа напредувал низ сите младински екипи сè до првиот тим. Тој бил избран да биде резерва во првенствен натпревар на првиот игра во почетокот на [[ФК Евертон сезона 2010-2011|сезоната 2010-2011]], и се очекувало набрзо да го направи своето деби во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]]<ref>{{наведени вести|last=Doyle|first=Ian|title=Bank on Barkley to shine at Blues says boss Moyes|url=http://www.dailypost.co.uk/sport-news/everton-fc/2011/04/28/everton-fc-s-ross-barkley-will-break-through-next-season-says-david-moyes-55578-28596667/|accessdate=8 August 2011|newspaper=Liverpool Daily Post|date=28 April 2011}}</ref> пред да ја скрши ногата на дури три места по судир со соиграчот [[Андре Висдом]] за време на еден натпревар на англиската репрезентација под 19 години во октомври 2010 година.<ref>{{наведени вести|title=Everton's Ross Barkley breaks leg on England U19 duty|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/e/everton/9092603.stm|publisher=BBC Sport|accessdate=8 August 2011|date=14 October 2010}}</ref> Тој закрепнал од повредата на време за да му се приклучи на подготовките на првиот тим пред почетокот на сезоната 2011-2012. За време на пред-сезоната, еден од најдобрите играчи на Евертон во тој момент [[Тим Кејхил]] рекол за Баркли дека тој е еден од најталентираните фудбалери со кои работел.<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Cahill Speaks To GrandOldTeam |url=http://www.grandoldteam.com/news/general-news/2011/jun/13/cahill-speaks-to-grandoldteam |publisher=GrandOldTeam |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110809065151/http://www.grandoldteam.com/news/general-news/2011/jun/13/cahill-speaks-to-grandoldteam |archivedate=2011-08-09 |accessdate=2016-04-23 }}</ref> Тој го направил своето деби во првиот домашен натпревар на Евертон во сезоната, поразот со 1-0 од [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]], и бил прогласен за играч на натпреварот од страна на Радио Сити спорт.<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Lewis|first=Andy|title=Barkley handed debut|url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2011/08/20/barkley-handed-debut|publisher=Everton F.C|accessdate=20 August 2011|date=20 August 2011|archive-date=2012-08-25|archive-url=https://www.webcitation.org/6ABtMGlA5?url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2011/08/20/barkley-handed-debut|url-status=dead}}</ref> Неговите први настапи му донеле силни пофалби од некогашниот дефанзивец на [[ФК Арсенал|Арсенал]] [[Мартин Кион]] кој како предвидување рекол "тој [Баркли] ќе биде еден од најдобрите играчи што некогаш ќе видите во оваа земја."<ref>{{наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/14739060.stm|title=Transfer deadline quotes of the day|date=31 August 2011|publisher=BBC Sport|accessdate=31 August 2011}}</ref> Тој потпишал нов четири и пол годишен договор со клубот во декември [[2011]].<ref>{{наведени вести | url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/16217561.stm | title=Teenager Ross Barkley signs long-term Everton contract | publisher=BBC Sport | date=16 December 2011 | accessdate=17 December 2011}}</ref> На 14 септември [[2012]] година, Баркли му се приклучил на [[ФК Шефилд Венздеј|Шефилд Венздеј]] во [[Чемпионшип лига]]та на заем за еден месец<ref>{{Наведена мрежна страница | url = http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/19597936 | title = Sheffield Wednesday sign Everton's Ross Barkley on loan | publisher = BBC Sport | accessdate = 14 September 2012}}</ref> и дебитирал истиот ден во поразот на гости од [[ФК Брајтон и Хоув Албион|Брајтон и Хоув Албион]].<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/19515143 "Brighton 3–0 Sheff Wed"]. BBC Sport. 14 September 2012. Retrieved 27 October 2012.</ref> Тој го постигна својот прв гол за клубот, од пенал, против [[ФК Болтон|Болтон]] во следното коло.<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/19614957 "Sheffield Wed 1–2 Bolton"]. BBC Sport. 22 September 2012. Retrieved 22 September 2012.</ref> Неговиот заем бил продолжен пред тој да биде повикан да се врати назад во Евертон, откако одиграл 13 натпревари за Венздеј.<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/20030003 "Everton's Ross Barkley extends Sheffield Wednesday loan"]. BBC Sport. 22 October 2012. Retrieved 27 October 2012.</ref><ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2012/11/19/barkley-to-return-to-blues | title=Barkley To Return To Blues | publisher=Everton F.C. | accessdate=19 November 2012 | archive-date=2012-11-22 | archive-url=https://web.archive.org/web/20121122050748/http://www.evertonfc.com/news/archive/2012/11/19/barkley-to-return-to-blues | url-status=dead }}</ref> Тој бил позајмен повторно, овој пат во [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] во јануари [[2013]] година<ref>{{наведени вести|url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2013/01/11/barkley-loaned-to-leeds|title=Barkley Loaned To Leeds|date=11 January 2013|accessdate=11 January 2013|publisher=Everton F.C.}}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://www.leedsunited.com/news/20130111/everton-midfielder-arrives-on-loan_2247585_3038068|title=EVERTON MIDFIELDER ARRIVES ON LOAN|date=11 January 2013|accessdate=11 January 2013|publisher=Leeds United F.C.}}</ref> и го направил своето деби за Лидс во дербито против [[ФК Барнсли|Барнсли]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.leedsunited.com/news/20130112/barnsley-live_2247585_3038388|title=Barnsley vs Leeds|date=12 January 2013|accessdate=12 January 2013|publisher=Leeds United F.C.}}</ref> ===Евертон=== [[File:DinamoKiev-Everton (8).jpg|thumb|200px|Баркли во дресот на [[ФК Евертон|Евертон]] во 2015]] Баркли бил вратен во првиот тим на Евертон за [[ФК Евертон сезона 2013-2014|сезоната 2013-2014]]. Тој го постигнал својот прв гол за клубот во првото коло од [[Премиер лига на Англија 2013-2014|Премиер лигата]], ремито 2-2 против [[ФК Норич Сити|Норич Сити]], а подоцна бил прогласен за играч на натпреварот.<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/23644749 | title=Norwich 2–2 Everton | publisher=BBC Sport | accessdate=17 August 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www1.skysports.com/football/live/match/287291/report | title=Premier League: Everton draw 2–2 with Norwich at Carrow Road | publisher=Sky Sports | accessdate=18 August 2013}}</ref> На 22 декември 2013, тој го постигнал победничкиот погодок за Евертон на гостувањето кај [[АФК Свонзи Сити|Свонзи Сити]].<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/25387089 | title=Swansea 1–2 Everton | publisher=BBC Sport | accessdate=23 December 2013}}</ref> На 4 јануари Баркли го постигнал својот прв гол во кариерата во натпреварите од [[ФА Куп]]от, првиот за Евертон во победата со 4-0 над [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]] во третото коло.<ref>{{наведени вести|last=Reddy|first=Luke|title=Everton 4–0 QPR|url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/25531987|accessdate=26 May 2014|publisher=BBC Sport|date=4 January 2014}}</ref> Во март, Баркли постигнал прекрасен гол со соло-продор против [[ФК Њукасл Јунајтед|Њукасл Јунајтед]] изнесувајќи ја топката од својата половина до мрежата на противникот, носејќи му на својот тим водство од 1-0 во победата со 3-0.<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/26404288 | title=Newcastle 0–3 Everton | publisher=BBC Sport | accessdate=4 June 2014}}</ref> На 18 април 2014, тој бил именуван како еден од шесте играчи на листата кандидати за добитник на наградата [[ПФА млад играч на годината]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.theguardian.com/football/2014/apr/18/pfa-player-of-the-year-award-shortlist-gerrard-lallana||title=PFA Player of the Year award shortlist: Gerrard and Lallana nominated|date=18 April 2014|accessdate=19 April 2014|newspaper=The Guardian}}</ref> Тој постигнал вкупно 6 гола во 34 настапи во Премиер лигата во текот на сезоната, вклучувајќи го и погодокот против [[Манчестер Сити]] на 3 мај кој БиБиСи спорт го опишале како "спектакуларен" и бил избран за гол на сезоната на Евертон.<ref>{{наведени вести|url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/27168536 |title=Everton 2 Manchester City 3|date=3 May 2014|accessdate=3 May 2014|publisher=BBC Sport}}</ref><ref>{{наведени вести | url=http://www.dailymail.co.uk/sport/football/article-2622880/Seamus-Coleman-Toffees-player-season-Ross-Barkley-wins-best-goal-Man-City-strike-Everton-awards.html | title=Seamus Coleman is Toffees' player of the season while Ross Barkley wins best goal for Man City strike at Everton awards | newspaper=Daily Mail | accessdate=4 June 2014}}</ref> На 29 јули 2014 година, Баркли потпишал нов договор со Евертон кој ќе го задржи во клубот до 2018 година.<ref>{{наведени вести|url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2014/07/29/barkley-signs-new-deal|title=Barkley Signs New Deal|date=29 July 2014|accessdate=29 July 2014|publisher=Everton F.C.}}</ref> Пред почетокот на сезоната 2014-2015 тој претрпел повреда на неговата медијалните лигаменти,<ref>{{наведени вести|title=Roberto Martínez: Ross Barkley may make Everton return in eight weeks|url=http://www.theguardian.com/football/2014/aug/19/roberto-martinez-ross-barkley-everton-eight-weeks|date=12 August 2014|accessdate=31 August 2014|newspaper=The Guardian}}</ref> и бил надвор од акција сè до 18 октомври 2014, кога се вартил со асистенција за погодокот на [[Ромелу Лукаку]] во првенствената победа на домашен терен над [[Астон Вила]] со 3-0. Тој го постигнал својот прв гол за сезоната во победата со 3-1 над [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]] на 15 декември.<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/30373609"Everton 3–1 QPR"]. BBC Sport. 15 December 2014. Retrieved 17 March 2015.</ref> [[ФК Евертон сезона 2015-2016|Сезоната 2015-2016]] Баркли ја започнал постигнувајќи гол во првите два натпревари на Евертон во лигата против [[ФК Вотфорд|Вотфорд]] и [[ФК Саутхемптон|Саутхемптон]].<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/33744642"Everton 2–2 Watford"]. BBC Sport. 8 August 2015. Retrieved 9 August 2015.</ref> Тоа била неговата најдобра сезона во кариерата, ги одиграл сите 38 натпревари во [[Премиер лига на Англија 2015-2016|Премиер лигата]] и постигнал највисоки за него во кариерата 8 голови во една првенствена сезона. Тој, исто така, постигнал 4 гола во куповите (2 во ФА Купот и 2 во Лига купот) што вкупно го донело до бројката од 12 голови за сезоната, што исто така е негов личен рекорд и до денес е единствената сезона во неговата кариера во која постигнал двоцифрен број голови. ==Репрезентативна кариера== Баркли ја претставувал англиската репрезентација речиси во сите младински селекции почнувајќи од онаа [[Фудбалска репрезентација на Англија под 16 години|под 16 години]] до селекцијата [[Фудбалска репрезентација на Англија под 21 година|под 21 година]]. За [[Фудбалска репрезентација на Англија|сениорската репрезентација]] дебитирал на 6 септември 2013 во квалификациски натпревар за Светското првенство 2014 против [[Фудбалска репрезентација на Молдавија|Молдавија]] на [[Стадион Вембли|Вембли]], влегувајќи во игра на местото на [[Џек Вилшер]] во победата со 4-0. Во јуни 2014 бил избран во составот од 23-ца играчи за [[Светско првенство во фудбал 2014|Светското првенство во Бразил]], и дебитирал веќе во првиот натпревар од групната фаза влегувајќи на местото на [[Дани Велбек]] во 61-вата минута во поразот со 2-1 од [[Фудбалска репрезентација на Италија|Италија]]. Својот прв гол за ''гордиот албион'' го постигнал во септември 2015 во победата со 6-0 над [[Фудбалска репрезентација на Сан Марино|Сан Марино]] во квалификациите за Евро 2016. === Хронологија на репрезентативните настапи === {{Репрезентативни настапи|ENG}} {{Cronopar|6-9-2013|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|4|0|{{fb|Молдавија}}|-|Квал. за СП 2014|13={{suboff|59}}}} {{Cronopar|15-11-2013|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|0|2|{{fb|Чиле}}|-|Пријателска|13={{subon|77}}}} {{Cronopar|19-11-2013|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|0|1|{{fb|Германија}}|-|Пријателска|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|30-5-2014|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|3|0|{{fb|Перу}}|-|Пријателска|13={{subon|82}}}} {{Cronopar|4-6-2014|Мајами Гарденс|{{fb-rt|Еквадор}}|2|2|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{suboff|84}}}} {{Cronopar|7-6-2014|Мајами Гарденс|{{fb-rt|Англија}}|0|0|{{fb|Хондурас}}|-|Пријателска|13={{subon|46}}}} {{Cronopar|14-6-2014|Манаус|{{fb-rt|Англија}}|1|2|{{fb|Италија}}|-|[[Светско првенство во фудбал 2014#Натпреварување по групи|СП 2014-1 фаза]]|13={{subon|61}}}} {{Cronopar|19-6-2014|Сао Паоло|{{fb-rt|Уругвај}}|2|1|{{fb|Англија}}|-|[[Светско првенство во фудбал 2014#Натпреварување по групи|СП 2014-1 фаза]]|13={{subon|64}}}} {{Cronopar|24-6-2014|Бело Хоризонте|{{fb-rt|CRI}}|0|0|{{fb|Англија}}||[[Светско првенство во фудбал 2014#Натпреварување по групи|СП 2014-1 фаза]]|13={{yel|53}}}} {{Cronopar|18-11-2014|Глазгов|{{fb-rt|Шкотска}}|1|3|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{subon|87}}}} {{Cronopar|27-3-2015|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|4|0|{{fb|Литванија}}|-|Квал. за Евро 2016|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|31-3-2015|Торино|{{fb-rt|Италија}}|1|1|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{subon|55}}}} {{Cronopar|7-6-2015|Даблин|{{fb-rt|Ирска}}|0|0|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{subon|66}}}} {{Cronopar|5-9-2015|Серавале|{{fb-rt|Сан Марино}}|0|6|{{fb|Англија}}|'''1''|Квал. за Евро 2016}} {{Cronopar|8-9-2015|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|2|0|{{fb|Швајцарија}}|-|Квал. за Евро 2016|13={{subon|3}}}} {{Cronopar|9-10-2015|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|2|0|{{fb|Естонија}}|-|Квал. за Евро 2016|13={{suboff|88}}}} {{Cronopar|12-10-2015|Вилниус|{{fb-rt|Литванија}}|0|3|{{fb|Англија}}|'''1''|Квал. за Евро 2016|13={{suboff|73}}}} {{Cronopar|13-11-2015|Аликанте|{{fb-rt|Шпанија}}|2|0|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{suboff|73}}}} {{Cronopar|17-11-2015|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|2|0|{{fb|Франција}}|-|Пријателска|13={{suboff|79}}}} {{Cronopar|26-3-2016|Берлин|{{fb-rt|Германија}}|2|3|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|29-3-2016|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|1|2|{{fb|Холандија}}|-|Пријателска}} {{Cronofin|21|2}} == Клупска статистика == ''Статистиката е ажурирана на 20 април 2016.'' {| class="wikitable center" style="text-align:center; font-size:90%" |- ! rowspan="2" | Сезона ! rowspan="2" | Клуб ! colspan="3" | Првенство ! colspan="3" | Национален куп ! colspan="3" | Континентален куп ! colspan="3" | Останати купови ! colspan="2" | Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- | 2011-2012 || rowspan=2|{{знамеикона|ENG}} [[ФК Евертон|Евертон]] || [[Премиер лига на Англија 2011-2012|ПЛ]] || 6 || 0 || [[ФА Куп 2011-2012|ФАКуп]]+[[Лига куп 2011-2012|ЛК]] || 1+2 || 0 || - || - || - || - || - || - || 9 || 0 |- || [[ФК Евертон сезона 2012-2013|2012-2013]] || [[Премиер лига на Англија 2012-2013|ПЛ]] || 7 || 0 || [[ФА Куп 2012-2013|ФАКуп]]+[[Лига куп 2012-2013|ЛК]] || 1+1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 9 || 0 |- | 2012-2013 || {{знамеикона|ENG}} [[ФК Шефилд Венздеј|Шефилд Венздеј]] || [[Чемпионшип лига 2012-2013|ЧЛ]] || 13 || 4 || [[ФА Куп 2012-2013|ФАКуп]]+[[Лига куп 2012-2013|ЛК]] || 0+0 || 0 || - || - || - || || - || - || 13 || 4 |- | 2012-2013 || {{знамеикона|ENG}} [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] || [[Чемпионшип лига 2012-2013|ЧЛ]] || 4 || 0 || [[ФА Куп 2012-2013|ФАКуп]]+[[Лига куп 2012-2013|ЛК]] || 0+0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 4 || 0 |- | [[ФК Евертон сезона 2013-2014|2013-2014]] || rowspan=3|{{знамеикона|ENG}} [[ФК Евертон|Евертон]] || [[Премиер лига на Англија 2013-2014|ПЛ]] || 34 || 6 || [[ФА Куп 2013-2014|ФАКуп]]+[[Лига куп 2013-2014|ЛК]] || 3+1 || 1+0 || - || - || - || - || - || - || 38 || 7 |- | [[ФК Евертон сезона 2014-2015|2014-2015]] || [[Премиер лига на Англија 2014-2015|ПЛ]] || 29 || 2 || [[ФА Куп 2014-2015|ФАКуп]]+[[Лига куп 2014-2015|ЛК]] || 2+0 || 0 || [[Лига Европа 2014-2015|ЛЕ]] || 5 || 0 || - || - || - || 36 || 2 |- | [[ФК Евертон сезона 2015-2016|2015-2016]] || [[Премиер лига на Англија 2015-2016|ПЛ]] || 34 || 8 || [[ФА Куп 2015-2016|ФАКуп]]+[[Лига куп 2015-2016|ЛК]] || 3+6 || 2+2 || - || - || - || - || - || - || 43 || 12 |- !colspan="3"|Вкупно Евертон || 110 || 16 || || 20 || 5 || || 5 || 0 || || - || - || 135 || 21 |- !colspan="3"|Вкупно во кариерата || 127 || 20 || || 20 || 5 || || 5 || 0 || || - || - || 152 || 25 |} == Надворешни врски == {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=Англија |image3=Flag of England.svg }} * [http://us.soccerway.com/players/ross-barkley/154068/ Рос Баркли на soccerway] * [http://www.transfermarkt.co.uk/ross-barkley/profil/spieler/131978 Рос Баркли на transfermarkt] * [http://www.espnfc.com/player/152469/ross-barkley Рос Баркли на espn] * [http://www.goal.com/en/people/england/43333/ross-barkley Рос Баркли на Goal.com] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160504151309/http://www.goal.com/en/people/england/43333/ross-barkley |date=2016-05-04 }} == Наводи == {{наводи}} {{Состав на Англија на Светското првенство 2014}} {{Состав на Англија на Европското првенство 2016}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Баркли, Рос}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Англиски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Евертон]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Шефилд Венздеј]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Лидс Јунајтед]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Челзи]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Астон Вила]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] ipcccgpynl3fi0jhf216w8llkd8zucf Катерина Коцевска 0 1155919 4803947 4802260 2022-08-20T20:15:38Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност |име=Катерина Коцевска |портрет=Катерина Коцевска 1.jpg |px=170px |опис= |роден-дата={{роден на|11|април|1959}} |роден-место={{роден во|Скопје}} |националност = [[Македонец]] |познат = по улогите во: <br>[[Викенд на мртовци (филм) |Викенд на мртовци]]<br>[[Хихирику]]<br>[[Салон Хармони]]<br>[[Пред дождот]]<br>[[Самоуништување (филм) |Самоуништување]]<br>[[Турни ме да кинисам]]<br>[[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]]<br>[[Македонски народни приказни]] |занимање = глумица |наставка=а}} '''Катерина Коцевска''' (родена на {{роден на|11|април|1959}} во {{роден во|Скопје}}) — македонска театарскa, филмскa и телевизискa глумица. Дипломирала на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултетот за драмски уметности]] во [[Скопје]], Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, во 1982 година во класата на проф. [[Вукан Диневски]]. Од [[1983]] година е член на ансамблот на [[Драмски театар - Скопје]]. Од тогаш остварува бројни главни и споредни улоги во претстави на Драмскиот театар, но и во другите театарски институции во Македонија. Од 2019 година е директор на [[Драмски театар - Скопје]]. Како глумец игра и во филмски, ТВ и радио проекти. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || |- | 1983 || [[Записник (филм) |Записник]] ТВ-филм |- | 1984 || [[Исчекување]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Хихирику - 5 години (филм) |Хихирику - 5 години]] ТВ-филм || |- | 1985 || [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм || |- | 1985 || [[Тетовирани души]] ТВ-филм || |- | 1985 || [[На наш начин]] ТВ-серија || |- | 1987 || [[Ѕвездите од 42-та]] ТВ-филм || Марија |- | 1987 || [[Хај-фај (филм) |Хај-фај]] ТВ-серија || |- | 1987 || [[Театарче лево ќоше]] ТВ-филм || |- | 1987-1989 || [[Трст виа Скопје]] ТВ-серија || |- | 1988 || [[Викенд на мртовци]] ТВ-серија || Медицинска сестра |- | 1988 || [[Чук Чук Стојанче]] ТВ-серија || |- | 1989-1990 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1990 || [[Северна грешка]] ТВ-филм || |- | 1990 || [[Алф од Ново Лисиче]] ТВ-серија || |- | 1990-1991 || [[Еурека]] ТВ-серија || Секретарката |- | 1991 || [[Македонија може]] ТВ-филм || Зора |- | 1991 || [[Во кафулето кај Гане]] ТВ-серија || |- | 1991 || [[Стрес или погрешна нота]] ТВ-серија || |- | 1992 || [[Чернодрински се враќа дома]] ТВ-филм || |- | 1992 || [[Хераклеа по втор пат]] ТВ-филм || |- | 1994 || [[Пред дождот]] ТВ-филм || Кате |- | 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1996 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1996 || [[Самоуништување (филм) |Самоуништување]] ТВ-филм || Стојна |- | 1998 || [[Салон Хармони]] ТВ-серија || Сваќата |- | 1999 || [[Хихирику]] Радио-емисија || |- | 2000 || [[Вета]] ТВ-филм || |- | 2000 || [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија || |- | 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || Кралицата |- | 2001 || [[Агенција осамени срца]] ТВ-серија || |- | 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм || |- | 2002 || [[Наше маало]] ТВ-серија || Мајка на Ице |- | 2004 || [[Хихирику]] Радио-емисија || |- | 2005 || [[Обични луѓе]] ТВ-серија || |- | 2007 || [[Сенки (филм) |Сенки]] ТВ-филм || |- | 2010 || [[Мајки (филм) |Мајки]] ТВ-филм || |- | 2010-2012 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2011 || [[Турни ме да Кинисам (серија) |Турни ме да Кинисам]] ТВ-серија || Благородна |- | 2015 || [[Три дена во септември (филм) |Три дена во септември]] ТВ-филм || |- | 2018 || [[Сонуваат за крв и душа]] ТВ-филм || Судија |- | 2019 || [[Дедо и внук]] ТВ-филм || |- | 2019 || [[Скопје 2020]] ТВ-филм || Доктор |- | 2022 || [[Снежана на крајот умира]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Денот на жената (филм) |Денот на жената]] ТВ-филм || Надежда |} ==Театарски претстави== * Еригон, од Јордан Плевнеш, р. Љубиша Георгиевски, 1982 * Хај фај од Горан Стефановски, р. Љ. Георгиевски * Карамазови од Душан ЈовановиЌ, р. Паоло Маѓели * Р.. * Салома * Тетовирани души * Mалата сирена * Закопаното дете * Смртта на Дантон * Стапица * Собирен центар * Медеја * Ало будење * Чија си * Не сега драга * Питачка опера * Нашиот непрежален од 2007 година, освен како глумец се појавува и како автор на текстот, под псевдоним. * Солунски патрдии * Хамлет * Како да ја убиеш сопругата и зошто ==Награди== * Награда на ССММ за улогата на Мира * Награда [[Војдан Чернодрински]] за најдобра глумица * Награда за најдобро актерско остварување [[Војдан Чернодрински]] 1984 * Награда на фестивалот на Југословенскиот театар Сараево, за најдобра млада глумица во Југославија 1985 * Награда за извонредна актерска двојка "Брачна двојка" Сеукраински фестивал "Тернопилски вечери" - Тернопил Украина 2003 * Награда од публиката за најдобро актерско остварување за улогата На Илиен во претставата "Брачна игра" 2005 ==ТВ и Радио улоги== * Записник, тв драма, а потоа серија * Хераклеја по вторпат, ТВ филм * Исчекување, ТВ филм * Ѕвездите на 42, ТВ филм * Дивеч за одстрел, ТВ филм * Обични луѓе, ТВ серија * Хихирику, Радио серија * Во светот на бајките, ТВ серија * Македонски народни приказни, ТВ серија * Трст виа Скопје, ТВ серија ==Филмски улоги== * П, Филм * Пред дождот, Филм, режија Милчо Манчевски * Викенд на мртовци, Филм режија Коле Ангеловски * Вријеме ратника, режија Дејан Шорак * Самоуништување, режија на Ербил Алтанај * Вета, режија Теона Митевска == Надворешни врски == * {{IMDb name|0462241}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Коцевска, Катерина }} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски глумици]] [[Категорија:Македонски режисери]] 2crn68hlayjreo7hv9bsz6emqds54cy Балцерс 0 1156840 4803855 4767216 2022-08-20T13:06:26Z P.Nedelkovski 47736 поврзница wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место |official_name = Балцерс |image_photo = Burg Gutenberg - Balzers- Liechtenstein.jpg |other_name = |native_name = |nickname = |motto = |image_skyline = Burg Gutenberg - Balzers- Liechtenstein.jpg |imagesize = 250px |image_caption = |image_flag = Flag_of_Balzers_Liechtenstein-1.svg |flag_size = 30px |image_seal = |seal_size = |image_shield = Wappen Balzers.svg |shield_size = 100px |image_blank_emblem = |blank_emblem_size = |image_map = Liechtenstein-Balzers.svg |mapsize = 150px |map_caption = Балцерс (југозапад) и неговите ексклави во Лихтенштајн |pushpin_map = |pushpin_label_position = <!-- the position of the pushpin label: left, right, top, bottom, none --> |coordinates_display = inline,title |coordinates_region = LI-01 |subdivision_type = [[Список на држави во светот]] |subdivision_name = {{знаме|Лихтенштајн}} |subdivision_type1 = [[:Категорија:Села во Лихтенштајн|Села]] |subdivision_name1 = [[Мелс]] |subdivision_type2 = |subdivision_name2 = |subdivision_type3 = |subdivision_name3 = |subdivision_type4 = |subdivision_name4 = |government_type = |leader_title = |leader_name = |leader_title1 = <!-- for places with, say, both a mayor and a city manager --> |leader_name1 = |leader_title2 = |leader_name2 = |leader_title3 = |leader_name3 = |leader_title4 = |leader_name4 = |established_title = <!-- Settled --> |established_date = |established_title2 = <!-- Incorporated (town) --> |established_date2 = |established_title3 = <!-- Incorporated (city) --> |established_date3 = |area_magnitude = |unit_pref = <!--Enter: Imperial, if Imperial (metric) is desired--> |area_footnotes = |area_total_km2 = 19.6 |area_land_km2 = |area_water_km2 = |area_total_sq_mi = |area_land_sq_mi = |area_water_sq_mi = |area_water_percent = |area_urban_km2 = |area_urban_sq_mi = |area_metro_km2 = |area_metro_sq_mi = |population_as_of = 31.12.2014<ref>[http://www.llv.li/#/12588] {{de}}</ref> |population_footnotes = |population_note = |settlement_type = <!--For Town or Village (Leave blank for the default City)--> |population_total = 4,587 |population_density_km2 = |population_density_sq_mi = |population_metro = |population_density_metro_km2 = |population_density_metro_sq_mi = |population_urban = |population_density_urban_km2 = |population_density_urban_mi2 = |timezone = CET |utc_offset = +1 |timezone_DST = CEST |utc_offset_DST = |latd= 47 |latm= 04 |lats= |latNS= N |longd= 9 |longm= 30 |longs= |longEW= E |elevation_footnotes = <!--for references: use <ref> </ref> tags--> |elevation_m = 472 |elevation_ft = |postal_code_type = Поштенски број |postal_code = 9496 |iso_code = LI-01 |area_code = 7003 |website = [http://www.balzers.li/ www.balzers.li] |footnotes = }} '''Балцерс''' ({{lang-de|Balzers}}) — град и општина во јужниот дел на [[Лихтенштајн]]. На пописот од 2005 година, општината имала население од 4.420 жители. Главниот дел на селото се наоѓа долж источниот брег на реката [[Рајна]]. == Историја и култура == Историски, денешниот облик на градто се состои од две различни села, моменталниот Балцерс на исток и [[Мелс]] на запад. Иако не е очигледно, поделбата сè уште постои во локалната култура, што се пресликува во полусериозен локален натпревар. Некои обичаи, како пролетниот [[ритуал]] „Функен“ со предхристијански елементи вклучува огромен оган, се изведуваат одвоени. Двата дела биле првпат споменати во 842 година како Палацоле (''Palazole''). Балцерс е седиште на замокот Гутенберг од {{римски|12}} век, сместен на карпест рид во средиштето на градот. == Хелидром == Во Лихтенштајн нема аеродром, но во Балцерс има мал [[хелидром]] достапен за сезонски летови {{Airport codes|-|LSXB}}. == Ерликон Балцерс == Седиштето на претпријатието „Ерликон Балцерс“, голем производител на технологија за филм, сончева и вакуум, се наоѓа во Балцерс. == Наводи== {{наводи}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|Balzers}} * [http://www.balzers.li/ Официјална страница] {{Општини во Лихтенштајн}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Балцерс| ]] [[Категорија:Општини во Лихтенштајн]] 2uc5qd8tzr5riu0sd7n0pha2h45o8fk Сем Бенет (велосипедист) 0 1170804 4804064 4606934 2022-08-21T04:56:26Z Future-Trunks 76007 wikitext text/x-wiki {{другиличности2|Сем Бенет}} {{Инфокутија за велосипедист | name = Сем Бенет | image = Rund um Köln 2018 013.jpg | caption = Бенет на Трка околу Келн 2018 | fullname = Сем Бенет | nickname = | birth_date = {{Birth date and age|1990|10|16|df=yes}} | birth_place = [[Вервик]], {{БЕЛ}} | height = 1,78 м<ref name="BORA - hansgrohe">{{нмс|title=BORA - hansgrohe|url=https://www.bora-hansgrohe.com/de/rider/sam-bennett/797401|accessdate=15 јули 2019}}</ref> | weight = 69 кг<ref name="BORA - hansgrohe"/> | currentteam = {{ct|QST}} | discipline = друмски велосипедизам | role = возач | ridertype = спринтер | amateuryears = 2007–2010<br />2010 | amateurteams = {{ct|LPM|2007}}<br />{{ct|FDJ|2010}} ''<small>(стажант)</small>'' | proyears = 2011–2013<br />2014–2019<br />2020- | proteams = {{ct|SKT|2011}}<br />{{ct|APP|2014}}<br />{{ct|QST|2020}} | majorwins = '''[[Голема трка (велосипедизам)|Големи трки]]''' : '''[[Џиро д’Италија]]''' ::3 поединечни етапи ([[Џиро д’Италија 2018|2018]]) : '''[[Вуелта а Еспања]]''' ::4 поединечни етапи ([[Вуелта а Еспања 2019|2019]], [[Вуелта а Еспања 2020|2020]], [[Вуелта а Еспањa 2022|2022]]) '''[[Класични велосипедски трки|Еднодневни трки и класици]]''' :[[Податотека:MaillotIrlanda.PNG|20п]] Национален друмски првак (2019) :[[Минстерланд Џиро]] (2017) :[[Класика де Алмерија]] (2014) :[[Трка околу Келн]] (2014, 2018) :[[Париз-Бурж]] (2015, 2016) | updated = 23 јануари 2020 }} '''Сем Бенет''' ({{lang-en|Sam Bennett}}; р. {{роден|16|октомври|1990}}) — [[Ирска|ирски]] професионален [[друмски велосипедист]], кој вози за [[Светска турнеја на UCI|UCI World Tour]] екипата {{ct|QST}}.<ref>{{наведени вести|url=https://www.cyclingnews.com/features/2020-team-preview-deceuninck-quickstep/|title=2020 Team Preview: Deceuninck-QuickStep|first=Бери|last=Рајан|work=Cyclingnews.com |publisher=Future plc|date=31 декември 2019|accessdate=2 јануари 2020}}</ref> Станал професионален возач во 2011 година и има освоено пет етапи на [[Голема трка (велосипедизам)|големите трки]]: три етапи за {{ct|BOH|2018|nolink=yes}} на [[Џиро д’Италија 2018]] и две етапи за {{ct|BOH|2019|nolink=yes}} на [[Вуелта а Еспања 2019]]. == Кариера == === Рана кариера === Бенет е роден во [[Вервик]], [[Белгија]], каде неговиот татко Мајкл играл фудбал за локалниот клуб Ендрехт Вервик. Се преселил со своите родители во родната Ирска на четири години, каде раните години ги поминал во [[Карик на Шур]], родниот град на велосипедистот [[Шон Кели (велосипедист)|Шон Кели]].<ref>{{нмс|url=http://www.independent.ie/sport/other-sports/cycling/i-almost-gave-up-on-my-pro-cycling-dream-bennett-30647231.html|title=I almost gave up on my pro cycling dream - Bennett|last1=Трејси|first1=Сајан|date=8 октомври 2014|website= independent.ie|accessdate=25 февруари 2015}}</ref><ref>{{нмс|url=http://www.cyclingnews.com/news/bennett-aims-to-start-with-a-bang-at-qatar-and-oman|title=Bennett aims to start with a bang at Qatar and Oman|last1=Кели|first1=Силијан|date=28 јануари 2015|website= cyclingnews.com|accessdate=25 февруари 2015}}</ref><ref>{{нмс|url=http://www.cyclingnews.com/news/bennett-aims-to-start-with-a-bang-at-qatar-and-oman|title=Bennett aims to start with a bang at Qatar and Oman|last1=Кели|first1=Силијан|date=28 јануари 2015|website=cyclingnews.com|accessdate=25 февруари 2015}}</ref> Бенет бил примен во Вело Клуб ла Пом на 17 години и се приклучил на нив откако ја завршил третата година образование на Институтот за технологија Вотерфорд. Во 2009 година, Бенет возел по првпат на Рас Таилтеан. Во сезоната 2010, Бенет го освоил националното друмско првенство под 23 години на 19 години. === Ан Пост-Шон Кели (2011–2013) === Во 2011 година, Бенет го напуштил клуб и се приклучил на екипата {{ct|SKT|2011}}, под водство на менаџерот Курт Богертс. Повторно го освоил националното друмско првенство под 23 години и еднодневната трка ГП Стад Гел. Следната година завршил десетти на Светското друмско првенство под 23 години и седми на Европското друмско првенство под 23 години. Во 2013 година, {{ct|SKT|2013}} станала професионална континентална екипа. Бил избран да ја претставува Ирска на Светското друмско првенство, заедно со [[Даниел Мартин (велосипедист)|Даниел Мартин]], [[Николас Роуш]] и [[Метју Брамајер]]. Пред Светското првенство, настапувал на Трката околу Британија со екипата {{ct|SKT|2013|nolink=yes}}. Завршил втор зад [[Гералд Чолек]] од {{ct|MTN|2013}} на втората етапа, напаѓајќи на искачување од 15% на околу 400 метри пред целта, пред да биде претекнат од Чолек на последната рамнина. Подоцна, Бенет ја освоил петтата етапа, освојувајќи ја спринтерската завршница. Ја завршил трката со второ место на осмата етапа, губејќи од [[Марк Кевендиш]]. === НетАп-Ендура (2014–19)=== ==== 2014 и 2015 ==== Се приклучил на {{ct|APP|2014}} во 2014 година, Бенет ја остварил својата прва професионална победа на Класика де Алмерија и победил двапати во Германија: Трката околу Келн и петтата етапа на Трката околу Баварија. Сезоната 2015 започнала за Бенет на Трката околу Катар, каде ја освоил завршната етапа. Бенет ја освоил првата и третата етапа на Трката околу Баварија, со што го освоил бодовниот пласман. Бенет бил вклучен во масовен пад на крајот на изданието 2015 на Схелдепрејс.<ref>http://www.cyclingnews.com/news/scheldeprijs-finale-marred-by-mass-crash</ref> Бил вклучен во почетниот состав за [[Тур де Франс 2015]].<ref name="2015Tour">{{нмс|url= http://velonews.competitor.com/2015/06/news/preliminary-start-list-2015-tour-de-france_375043|title=2015 Tour de France start list |accessdate=2 јули 2015|work=Velo News}}</ref> Завршил 16 етапи на трката пред да се откаже. Се вратил на трките на Арктичката трка на Норвешка и ја освоил втората етапа во Сетермун; завршил втор во бодовниот пласман зад [[Александер Кристоф]]. Бенет ја остварил својата последна победа во сезоната на Париз-Бурж во спринтерска завршница. ==== 2016 и 2017 ==== Во март 2016 година, Бенет ја освоил првата етапа на Критериум Интернасионал во [[Корзика]]. Резултатот на [[Тур де Франс 2016]] бил спречен од пад при кој се здобил со скршени прсти на неговата десна рака, но сепак продолжил и ја завршил трката последен, на 174. место во генералниот пласман со 5 часа, 17 минути и 14 секунди зад победникот. На последната трка завршил меѓу најдобрите 10 во [[Париз]]. After recovering from his Tour injuries, Bennett went on to take a stage win at the [[Giro di Toscana]], and won the points classification. The following month, he won his second consecutive [[Paris–Bourges]]. На 7 март, Бенет ја освоил третата етапа на [[Париз-Ница 2017]], пред [[Александер Кристоф]], [[Џон Дегенколб]], [[Марсел Кител]], [[Мајкл Метјус (велосипедист)|Мајкл Метјус]], [[Арно Демар]] и [[Андре Грајпел]] во спринтерска завршница.<ref>{{нмс|url=http://www.the42.ie/sam-bennett-cycling-paris-nice-3275331-Mar2017/|title=A first Irish stage win at Paris-Nice for 28 years as Sam Bennett delivers career-high performance|date=7 март 2017|work=The 42 |accessdate=8 март 2017}}</ref><ref>{{нмс|url=http://www.independent.ie/sport/other-sports/cycling/irelands-sam-bennett-secures-biggest-win-of-his-career-in-france-35509779.html|title=Ireland's Sam Bennett secures biggest win of his career in France|date=7 март 2017|work=Irish Independent|accessdate=8 март 2017}}</ref><ref>{{нмс|url=http://www.independent.ie/sport/other-sports/cycling/nicolas-roche-sam-bennetts-won-lots-of-pro-races-but-today-was-the-best-by-far-35511729.html|title=Nicolas Roche: 'Sam Bennett's won lots of pro races but today was the best by far'|date=7 март 2017|work=Irish Independent|accessdate=8 март 2017}}</ref> Бил именуван во почетниот состав за [[Џиро д’Италија 2017]].<ref name="Giro">{{нмс|url=http://www.procyclingstats.com/race/Giro_dItalia_2017_Startlist|title= 2017: 100th Giro d'Italia: Start List|accessdate=2 мај 2017|work=Pro Cycling Stats}}</ref> Бенет освоил две етапи на Трката околу Словенија и бодовниот пласман. На Трката околу Чешка, повторно освоил две етапи и бодовниот пласман. Во септември ја освоил Минстерланд Џиро во фото-завршница. Во октомври, Бенет освоил четири од шест етапи на [[Трка околу Турција 2017|Трката околу Турција 2017]].<ref>{{нмс|url=http://www.cyclingnews.com/races/presidential-cycling-tour-of-turkey-2017/|title= 2017 Tour of Turkey|date=15 октомври 2017|work=Cycling News|accessdate=17 октомври 2017}}</ref> ==== 2018 и 2019 ==== [[Податотека:Sam Bennett, 2019 Paris-Nice.jpg|мини|Бенет на [[Париз-Ница 2019]], каде победил две етапи.]] Сезоната 2018 ја започнал со настап на [[Тур Даун Андер 2018]]<ref>{{наведени вести|url=http://www.cyclingweekly.com/news/racing/tour-down-under-start-list-149660 |title=Tour down under startlist|publisher=Cycling Weekly|date=8 јануари 2018|accessdate=8 јануари 2018}}</ref> и покрај својата болест.<ref>{{наведени вести|url=http://www.cyclingnews.com/news/sam-bennett-struck-down-with-illness-ahead-of-tour-down-under/|title=Sam Bennett struck down with before Tour Down Under|publisher=Cycling Weekly|date=8 јануари 2018|accessdate=8 јануари 2018}}</ref> Бенет завршил последен на првата етапа.<ref>{{наведени вести |url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-down-under-2018/stage-1/results/|title=Tour Down Under Stage 1 results|publisher=Cyclingnews.com|date=16 јануари 2018|accessdate=16 јануари 2018}}</ref> Бенет исто така започнал на [[Париз-Ница 2018|Париз-Ница]], но морал да ја напушти на третата етапа поради болест.<ref>{{нмс|url= http://www.stickybottle.com/latest-news/sam-bennett-abandons-paris-nice/|title=Ireland's Sam Bennett abandons Paris-Nice on stage 3|date=2018-03-06}}</ref> На [[Волта а Каталуња 2018|Волта а Каталуња]], Бенет завршил втор на втората етапа. На 11 мај ја освоил својата прва етапа на некоја [[Голема трка (велосипедизам)|голема трка]] во спринт на седмата етапа на [[Џиро д’Италија 2018|Џиро д’Италија]].<ref>{{нмс|url=http://www.the42.ie/sam-bennett-giro-ditalia-stage-12-wins-ireland-cycling-4019175-May2018/|title ='I just went for it' - Sam Bennett on becoming the first Irishman in 30 years to win two Grand Tour stages|date=11 мај 2018|work=The 42|accessdate=10 мај 2018}}</ref> На 17 мај ја освоил својата втора етапа на Џиро д’Италија станувајќи прв Ирец кој успеал во тоа во последните 30 години. Ја фатил главната група неподготвена и се одвоил на 400 метри пред целта на дванаесеттата етапа на патеката Имола.<ref>{{нмс|url=http://www.the42.ie/sam-bennett-4039244-May2018/|title =Ireland's Sam Bennett wins final stage of Giro d'Italia in thrilling sprint finish|date=27 мај 2018|work=The 42|accessdate=31 мај 2018}}</ref> Исто така, ја освоил и завршната етапа во [[Рим]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.the42.ie/sam-bennett-4039244-May2018/|title=Ireland's Sam Bennett wins final stage of Giro d'Italia in thrilling sprint finish|date=27 мај 2018|work=The 42|accessdate=31 мај 2018}}</ref> Во август 2019 година бил вклучен во почетниот состав за [[Вуелта а Еспања 2019]], прв настап на оваа голема трка.<ref>{{нмс|url= https://www.procyclingstats.com/race/vuelta-a-espana/2019/gc/startlist|title=2019: 74th La Vuelta ciclista a España|accessdate=23 август 2019|work= ProCyclingStats}}</ref> На 26 август ја освоил третата етапа на Вуелта, негова прва победа на трката.<ref>{{нмс|url= https://www.independent.ie/sport/other-sports/cycling/double-irish-celebration-at-vuelta-as-sam-bennett-wins-stage-3-while-nicolas-roche-keeps-leaders-jersey-38437490.html|title=Double Irish celebration at Vuelta as Sam Bennett wins Stage 3 while Nicolas Roche keeps leader's jersey|date=26 август 2019 |work=Irish Independent|accessdate=27 август 2019}}</ref> Исто така, ја освоил етапата 14, а завршил на второто место на четири други етапи; завршил трет на бодовниот пласман, зад другите фаворити [[Примож Роглич]] и [[Тадеј Погачар]]. === Декојнинк-Квик-Степ === Во декември 2019 година, Бенет потпишал двегодишен договор со белгиската екипа {{ct|QST|2020}}.<ref>{{наведени вести|url=https://www.the42.ie/bennett-quickstep-move-4917219-Dec2019/|title=Bennett describes QuickStep move as a 'dream come true'|date=3 декември 2019|work=The 42|accessdate=4 декември 2019}}</ref> == Достигнувања == {{пст|4}} ;2008 : 1. Европско јуниорско првенство - бодовна трка : 1. Јуниорска трка Мартин Донели ;2009 : 1. Алејнс ГП : 1. Етапа 7 Ан Пост Рас : 5. Национално друмско првенство под 23 години ;2010 : 1. [[Податотека:MaillotIrlanda.PNG|20п]] Национално друмско првенство под 23 години : 1. Етапа 4 Трка Рона-Изерски Алпи : 7. Гран при де Вужи : 8. Национално друмско првенство : 8. Дижон-Оксон-Дижон ;2011 : 1. [[Податотека:MaillotIrlanda.PNG|20п]] Национално друмско првенство под 23 години : 1. ГП ван де стад Гел : 5. Национално друмско првенство ;2012 : 3. Трка околу Северна Холандија : 8. ГП Стад Зотегем : 9. Европско друмско првенство под 23 години ;2013 : 1. Етапа 5 [[Трка околу Британија]] : Ан Пост Рас ::1. Етапа 3 ::1. Етапа 8 : 1. Краен пласман Суир Вали 3 Ден : 4. Схал Селс-Мерксем : 4. Кернен Омлоп Ехт-Сустерен : 6. Пејвелде Курсе : 7. Дач Фуд Вали Класик : 10. Омлоп ван хет Васланд ;2014 : 1. [[Класика де Алмерија]] : 1. [[Трка околу Келн]] : [[Трка околу Баварија]] ::1. [[Податотека:Jersey blue.svg|20п]] Спринтерски пласман ::1. Етапа 5 : 2. [[ПроРејс Берлин]] : 5. [[Схелдепрејс]] : 6. [[Класик Лондон-Сари]] ;2015 : 1. [[Париз-Бурж]] : 1. Етапа 6 [[Трка околу Катар]] : [[Трка околу Баварија]] ::1. Етапа 1 ::1. Етапа 3 : 1. Етапа 2 [[Арктичка трка на Норвешка]] : 4. Трофео Плаја де Палма : 10. Трофео Сантањи-СесСалинес-Кампос ;2016 : 1. [[Париз-Бурж]] : 1. Етапа 1 [[Критериум Интернационал]] : 2. Трка околу Франкфурт : 2. Трофео Феланит-Сес Салинес-Кампос-Поререс : 4. Трофео Плаја де Палма : 5. Краен пласман [[Џиро ди Тоскана]] ::1. Етапа 2 : 7. Краен пласман [[Трка околу Катар]] : 8. [[Гран при де Фурмје]] ;2017 : 1. [[Минстерланд Џиро]] : [[Трка околу Турција 2017|Трка околу Турција]] ::1. Етапа 1 ::1. Етапа 2 ::1. Етапа 3 ::1. Етапа 5 : [[Трка околу Словенија]] ::1. [[Податотека:Jersey red.svg|20п]] Бодовен пласман ::1. Етапа 1 ::1. Етапа 4 : [[Трка околу Чешка]] ::1. [[Податотека:Jersey green.svg|20п]] Бодовен пласман ::1. Етапа 2 ::1. Етапа 4 : 1. Етапа 3 [[Париз-Ница 2017|Париз-Ница]] : 2. [[Пиплс Чојс Класик 2017|Пиплс Чојс Класик]] : 8. [[Класик Лондон-Сари 2017|Класик Лондон-Сари]] : 10. ГП Кантон Аргау ;2018 : 1. [[Трка околу Келн]] : [[Џиро д’Италија 2018|Џиро д’Италија]] ::1. Етапа 7 ::1. Етапа 12 ::1. Етапа 21 : [[Трка околу Турција 2018|Трка околу Турција]] ::1. [[Податотека:Jersey green.svg|20п]] Бодовен пласман ::1. Етапа 2 ::1. Етапа 3 ::1. Етапа 6 : 7. [[Трка околу Франкфурт 2018|Трка околу Франкфурт]] ;2019 : 1. [[Податотека:MaillotIrlanda.PNG|20п]] Национално друмско првенство : [[Трка БинкБенк 2019|Трка БинкБенк]] ::1. [[Податотека:Jersey red.svg|20п]] Бодовен пласман ::1. Етапа 1 ::1. Етапа 2 ::1. Етапа 3 : [[Трка околу Турција 2019|Трка околу Турција]] ::1. [[Податотека:Jersey green.svg|20п]] Бодовен пласман ::1. Етапа 1 ::1. Етапа 2 : [[Вуелта а Еспања 2019|Вуелта а Еспања]] ::1. Етапа 3 ::1. Етапа 14 : [[Париз-Ница 2019|Париз-Ница]] ::1. Етапа 3 ::1. Етапа 6 : 1. Етапа 3 [[Критериум ди Дофине 2019|Критериум ди Дофине]] : 1. Етапа 7 [[Трка ОАЕ 2019|Трка ОАЕ]] : 1. Етапа 7 [[Вуелта а Сан Хуан]] : 2. [[Класик Лондон-Сари 2019|Класик Лондон-Сари]] : 6. Европско друмско првенство : 10. [[Трка околу Келн]] ;2020 : 1. [[Тур Даун Андер 2020|Тур Даун Андер]] {{пстк}} === Распоред на резултатите на големите трки === {| class="wikitable plainrowheaders" |- ! scope="col" | [[Голема трка (велосипедизам)|Голема трка]] ! scope="col" | 2015 ! scope="col" | 2016 ! scope="col" | 2017 ! scope="col" | 2018 ! scope="col" | 2019 |- style="text-align:center;" ! scope="row" | [[Податотека:Jersey pink.svg|20п]] [[Генерален пласман на Џиро д’Италија|Џиро]] |— |— | style="text-align:center;"|[[Џиро д’Италија 2017|158]] | style="text-align:center;"|[[Џиро д’Италија 2018|112]] |— |- style="text-align:center;" ! scope="row" | [[File:Jersey yellow.svg|20п]] [[Генерален пласман на Тур де Франс|Тур]] |[[Тур де Франс 2015|СО]] |[[Тур де Франс 2016|174]] |— |— |— |- style="text-align:center;" ! scope="row" | [[Податотека:Jersey red.svg|20п]] [[Генерален пласман на Вуелта а Еспања|Вуелта]] |— |— |— |— |[[Вуелта а Еспања 2019|134]] |} СО = се откажал; — = не учествувал == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Ризница-врска|Sam Bennett (cyclist)|Сем Бенет}} * {{Cycling archives|Сем Бенет}} * {{CQ ranking|Сем Бенет}} * {{ProCyclingStats|Сем Бенет}} * [http://www.irishcycling.com/publish/news/art_4442.shtml Интервју на страницата на федерацијата] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20091216013702/http://www.irishcycling.com/publish/news/art_4442.shtml |date=2009-12-16 }} {{Возачи во Декојнинк-Квик Степ}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Бенет, Сем}} [[Категорија:Родени во 1990 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Ирски велосипедисти]] [[Категорија:Ирци со белгиско потекло]] [[Категорија:Луѓе од Вервик]] [[Категорија:Ирски етапни победници на Џиро д’Италија]] [[Категорија:Ирски етапни победници на Вуелта а Еспања]] plsw3cds0c9eb16999su0fk836rt29x Стево Спасовски 0 1170905 4804057 4802253 2022-08-21T00:49:50Z 188.117.212.92 /* Наводи */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност |име=Стево Спасовски |портрет= |px=170px |опис= |роден-дата= {{роден на|25|ноември|1940}} |роден-место= {{роден во|Скопје}}, {{знаме|Кралство Југославија}} |починал-дата={{починат на|30|март|2008}} |починал-место={{починат во|Скопје}}, {{МКД}} |занимање =актер }} '''Стево Спасовски''' (роден Стеван Спасов<ref>{{Наведување|last=Eden na Eden|title=Еден на Еден - Драган Спасов - Дац|date=2017-04-23|url=https://www.youtube.com/watch?v=xxLFczCKIlA|accessdate=2017-12-07}}</ref>; {{роден на|25|ноември|1940}}, {{роден во|Скопје}} - {{починат на|30|март|2008}}, {{починат во|Скопје}}) — македонски глумец, член во Младинско-детскиот театар (1959-1962), во Драмата на [[МНТ]] (1962-1964), а од 1964 година до пензионирањето во [[Драмскиот театар во Скопје]]. Настапувал и во ТВ драми, во серии, на радиото и на филм.<ref>Македонска енциклопедија, МАНУ, Скопје, 2009, стр. 1403</ref>. == Животопис == Спасовски е роден во [[Скопје]] на [[25 ноември]] [[1940]] година. Со професионална глумечка дејност почнал да се занимава од [[1960]] година, прво во Македонскиот народен театар, а потоа од 1964 година во Драмскиот театар во Скопје, сè до неговото пензионирање. Спасовски е добитник на наградите: „11 Октомври“ за улога во претставата “Косанчичев венец (1983), награда на ТИ „Војдан Чернодрински“, за улога во претставата „Тетовирани души во 1987 година, а истата година е прогласен и за глумец на годината. Во 1988 повторно е награден на ТИ „Војдан Чернодрински“ за улогата во претставата „Клаустрофобична комедија“, а како заокружување на неговата глумечка дејност во 1999 година Стево Спасовски е добитник на наградата „Климент Охридски“, додека во 2001 година ја добива наградата за животно дело на ТФ „Војдан Чернодрински“. Син на Спасовски е познатиот глумец [[Драган Спасов - Дац]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://republika.mk/159120 |title=''Драган Спасов – Дац: Се изборив да бидам Дац, а не синот на Стево'' |accessdate=2017-01-23 |archive-date=2017-05-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170504113546/http://republika.mk/159120 |url-status=dead }}</ref> Починал во [[Скопје]] на [[30 март]] [[2008]] година. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadind=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1961 || [[Солунските атентатори]] ТВ-филм || Владимир Пингов |- | 1963 || [[Диди и Дади]] ТВ-филм || |- | 1967 || [[Да видам што да бидам]] ТВ-серија || |- | 1969 || [[Републиката во пламен]] ТВ-филм || |- | 1971 || [[Понижени и навредени]] ТВ-филм || |- | 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм || |- | 1972 || [[Истрел (филм) |Истрел]] ТВ-филм || |- | 1972 || [[Настан можеби последен]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Смилевскиот конгрес (филм) |Смилевскиот конгрес]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Луѓе и птици]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Сребрено јаболко]] ТВ-филм || |- | 1977 || [[Итар Пејо (серија) |Итар Пејо]] ТВ-серија || Поп Петко |- | 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија || Тане |- | 1980 || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм || Јоаким Сапунџиев |- | 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || Доктор |- | 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија || |- | 1984 || [[Другарувања]] ТВ-серија || Професор по физика |- | 1984 || [[Диво месо]] ТВ-филм || Херчог |- | 1985 || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм || |- | 1985 || [[Тетовирани души]] ТВ-филм || |- | 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]] ТВ-серија || Киртаки |- | 1987 || [[Ѕвездите од 42-та]] ТВ-филм || Јаков Ароести |- | 1987 || [[За трошка среќа]] ТВ-филм || Ацо |- | 1987 || [[Случки од животот]] ТВ-серија || |- | 1988 || [[Марка]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Тетовирање (филм) |Тетовирање]] ТВ-филм || Професорот |- | 1992 || [[Чернодрински се враќа дома]] ТВ-филм || |- | 1993 || [[Светлосиво]] ТВ-филм || Ѓавол во срцето |- | 1995 || [[Уа шнајдери]] ТВ-серија || |- | 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1997 || [[Преку езерото]] ТВ-филм || Приест Николај |- | 2000 || [[Глас]] ТВ-филм || |} == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Спасовски, Стево}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Луѓе од Скопје]] [[Категорија:Добитници на наградата „11 Октомври“]] 8n4ootqvysxsppglftgfnort886g5t9 4804058 4804057 2022-08-21T00:53:00Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност |име=Стево Спасовски |портрет= |px=170px |опис= |роден-дата= {{роден на|25|ноември|1940}} |роден-место= {{роден во|Скопје}}, {{знаме|Кралство Југославија}} |починал-дата={{починат на|30|март|2008}} |починал-место={{починат во|Скопје}}, {{МКД}} |занимање =актер |деца=[[Драган Спасов-Дац]] (син) }} '''Стево Спасовски''' (роден Стеван Спасов<ref>{{Наведување|last=Eden na Eden|title=Еден на Еден - Драган Спасов - Дац|date=2017-04-23|url=https://www.youtube.com/watch?v=xxLFczCKIlA|accessdate=2017-12-07}}</ref>; {{роден на|25|ноември|1940}}, {{роден во|Скопје}} - {{починат на|30|март|2008}}, {{починат во|Скопје}}) — македонски глумец, член во Младинско-детскиот театар (1959-1962), во Драмата на [[МНТ]] (1962-1964), а од 1964 година до пензионирањето во [[Драмскиот театар во Скопје]]. Настапувал и во ТВ драми, во серии, на радиото и на филм.<ref>Македонска енциклопедија, МАНУ, Скопје, 2009, стр. 1403</ref>. == Животопис == Спасовски е роден во [[Скопје]] на [[25 ноември]] [[1940]] година. Со професионална глумечка дејност почнал да се занимава од [[1960]] година, прво во Македонскиот народен театар, а потоа од 1964 година во Драмскиот театар во Скопје, сè до неговото пензионирање. Спасовски е добитник на наградите: „11 Октомври“ за улога во претставата “Косанчичев венец (1983), награда на ТИ „Војдан Чернодрински“, за улога во претставата „Тетовирани души во 1987 година, а истата година е прогласен и за глумец на годината. Во 1988 повторно е награден на ТИ „Војдан Чернодрински“ за улогата во претставата „Клаустрофобична комедија“, а како заокружување на неговата глумечка дејност во 1999 година Стево Спасовски е добитник на наградата „Климент Охридски“, додека во 2001 година ја добива наградата за животно дело на ТФ „Војдан Чернодрински“. Син на Спасовски е познатиот глумец [[Драган Спасов - Дац]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://republika.mk/159120 |title=''Драган Спасов – Дац: Се изборив да бидам Дац, а не синот на Стево'' |accessdate=2017-01-23 |archive-date=2017-05-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170504113546/http://republika.mk/159120 |url-status=dead }}</ref> Починал во [[Скопје]] на [[30 март]] [[2008]] година. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadind=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1961 || [[Солунските атентатори]] ТВ-филм || Владимир Пингов |- | 1963 || [[Диди и Дади]] ТВ-филм || |- | 1967 || [[Да видам што да бидам]] ТВ-серија || |- | 1969 || [[Републиката во пламен]] ТВ-филм || |- | 1971 || [[Понижени и навредени]] ТВ-филм || |- | 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм || |- | 1972 || [[Истрел (филм) |Истрел]] ТВ-филм || |- | 1972 || [[Настан можеби последен]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Смилевскиот конгрес (филм) |Смилевскиот конгрес]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Луѓе и птици]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Сребрено јаболко]] ТВ-филм || |- | 1977 || [[Итар Пејо (серија) |Итар Пејо]] ТВ-серија || Поп Петко |- | 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија || Тане |- | 1980 || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм || Јоаким Сапунџиев |- | 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || Доктор |- | 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија || |- | 1984 || [[Другарувања]] ТВ-серија || Професор по физика |- | 1984 || [[Диво месо]] ТВ-филм || Херчог |- | 1985 || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм || |- | 1985 || [[Тетовирани души]] ТВ-филм || |- | 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]] ТВ-серија || Киртаки |- | 1987 || [[Ѕвездите од 42-та]] ТВ-филм || Јаков Ароести |- | 1987 || [[За трошка среќа]] ТВ-филм || Ацо |- | 1987 || [[Случки од животот]] ТВ-серија || |- | 1988 || [[Марка]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Тетовирање (филм) |Тетовирање]] ТВ-филм || Професорот |- | 1992 || [[Чернодрински се враќа дома]] ТВ-филм || |- | 1993 || [[Светлосиво]] ТВ-филм || Ѓавол во срцето |- | 1995 || [[Уа шнајдери]] ТВ-серија || |- | 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1997 || [[Преку езерото]] ТВ-филм || Приест Николај |- | 2000 || [[Глас]] ТВ-филм || |} == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Спасовски, Стево}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Луѓе од Скопје]] [[Категорија:Добитници на наградата „11 Октомври“]] 7ujlaqvu95fu3aica0gv49a0h5gtk0b „Мак Млин“ - Чешиново 0 1173882 4804066 4497071 2022-08-21T07:20:45Z Zdravko 293 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за компанија | company_name = Мак Млин<br />Mak Mlin | company_logo = | company_type = [[Акционерско друштво|АД]] | foundation = [[1997]] | location = [[Чешиново]], [[Република Македонија|Македонија]]<br />ул. АСНОМ бр.2 | location_city = Чешиново | location_country =Република Македонија | key_people = | industry = мелничарска, прехранбена | products = [[брашно]], [[ориз]] | revenue = | operating_income = | net_income = | num_employees = | parent = | subsid = | homepage = | footnotes }} '''МАК МЛИН''' — претпријатие од мелничарската и оризопроизводствената индустрија од с. [[Чешиново]], [[Македонија]]. Една од најголемите мелници во [[Кочанско|Кочанскиот Регион]] и Источна Македонија и меѓу најголемите производители на [[ориз]] во [[Македонија]]. ==Историјат== [[File:„Мак Млин“ - Чешиново 02.jpg|thumb|left|250px|Мелницата за брашно на „Мак Млин“]] Д.П.Т.У. МАК МЛИН доо увоз-извоз Чешиново е основано во 1997 година со основна дејност: преработка на мелнички производи, трговија на големо и мало, увоз-извоз и превоз на стоки. На почетокот успешно се занимава со трговија на големо и мало, како и со увоз-извоз, со солиден годишен приход. Во 1998 година започнал со изградба на фабрика за производство и преработка на мелнички производи. Финансирањето било од сопствени средства, а фабриката била пуштена во производство во март 1999 година. Денес таа има капацитет за преработка на 12.000 тони пченица годишно. ==Дејност== Основната активност и е производство на [[брашно]] Тип-500 и Тип-400, интегрално брашно, ‘ржано брашно, производство на трици и [[Пченица|пченичен]] крш. Се произведуваат производи со врвен квалитет, што е резултат на новата технологија. Капацитетот на производство изнесува е 1500 кг/час. [[File:Мак Млин - силоси.jpg|мини|230п|Силосите на „Мак Млин“ во Чешиново]] Репроматеријалите се набавуваат со откуп од поединечни земјоделци при што МАК МЛИН има воспоставено кооперативни односи со околу 5000 поединечни земјоделски производители кои веќе со години ги пласираат производите во фабриката. На почетокот на 2000-та започнато е со изградба на фабрика за преработка на ориз, исто така, со сопствени средства. Капацитетот е пуштен во прозводство во октомври истата година. Оризова [[арпа]] се набавува од поединечните производители од [[Општина Чешиново-Облешево|општината Чешиново-Облешво]], како и од соседните општини во [[Кочанско]] кој е најголемиот регион во кој се одгледува ориз во [[Македонија]] и пошироко. Во 2002-та отпочнавме со ново инвестициско вложување за изградба на силоси за складирање на пченица, со капацитет од 5.000 тони, односно 4 ќелии од по 1.300 тони. Новоизградените силоси се пуштени во употреба во 2002 година. Во 2003 година на тендер за продажба купена е нова Фабрика за преработка на ориз, со магацински простор кој е целосно реновиран. Оваа фабрика денес работи со полн капацитет. Во дел од магацинскиот простор отворен е погон за пакување на бел ориз во мали пакувања. Во 2014 година воведена е нова производна линија, производство на оризов гриз и пченичен гриз кој производ е побаруван на странските пазари. [[File:Мак Млин - брашна.jpg|thumb|230px|left|Брашна од производството на „Мак Млин“]] Во 2014 година е отворена современа лабораторија за испитување на квалитетот на пченицата, брашното и оризот. Лабораторијата е акредитирана во 2015 година од страна на Институтот за акредитација на Р. Македонија според стандард МКС EN/IEC 17025:2006, за тестирање на жита, ориз и брашно, земање примероци од житарки и производи од житарки. Опремена е со најсовремен уред Infratec 1241 FOSS кој работи на принцип NIT (инфрацрвена светлина) кој е наменет за автоматска, брза и прецизна хемиска анализа на цело зрно и брашно. Анализите ги дава во рок за една минута. Falling Number FN1305 е светски признат метод наменет за испитување на алфа амилазната активност на брашното. Неговата работа се заснова на брзо желатинизирање на суспензијата од брашно во епруветата, преку кое се утврдува одредување на вискозност на брашното според времето на паѓање на мешалката на дното според активноста на амилазата. Farinograph – AT е светски признат метод за определување на апсорпција на вода и реолошки карактеристики со користење на Farinograph. Extensograph _ E е светски признат метод за определување реолошки карактеристики со користење на Extensograph, определува енергија, отпор, растегливост и односен број помеѓу отпорот и растегливоста. Лабораторијата е опремена и со специјални сита за пченица и брашно кои ни ја олеснуваат работата за отстранување на примеси во пченица и за одредување на гранулација на брашното кое се испитува. За во понатамошна иднина планираме да ја збогатиме лабораторијата со уште нови уреди кои ќе ни го подобрат квалитетот на резултатите а со тоа и да ја прошириме работата со повеќе задоволни клиенти. Цел на лабораторијата Мак Млин Доо е со имплементација на најновите научни методи да стане водечка лабораторија во поширокиот регион за вршење на квалитативни анализи на жита, ориз и брашно. ==Производство== [[File:Фабрика за ориз „Мак Млин“ - Чешиново 22.jpg|thumb|left|250px|Асортиманот производи на „Мак Млин“]] *Количина на откупена пченица од домашно производство изнесува 6.700 т, а увезена пченица околу 1.900 т. *Количина на сомелена пченица на годишно ниво изнесува околу 8.600 т *Количина на финален производ од пченица – Брашно, на годишно ниво вадиме околу 6.300 т, а вкупна количина на продадено брашно изнесува изнесува 6.000 т. *Количина на сточна храна – трици на годишно ниво – 2.800 т. *Продажба на сточна храна на годишно ниво – 2.500 т. *Количина на откупена арпа на годишно ниво 1.700 т *Количина на откупен бел ориз на годишно ниво – 350т *Количина на продаден ориз на годишно ниво – 970 т. *Капацитетот на производство – 1500 кг/час. ==Галерија== ;Фабрика за производство на ориз <center> <gallery mode=packed heights=120px> File:Фабрика за ориз „Мак Млин“ - Чешиново 01.jpg|Фабриката за производство на ориз File:Фабрика за ориз „Мак Млин“ - Чешиново 07.jpg|Фабриката за производство на ориз File:Фабрика за ориз „Мак Млин“ - Чешиново 04.jpg|Фабриката за производство на ориз File:Фабрика за ориз „Мак Млин“ - Чешиново 05.jpg|Фабриката за производство на ориз File:Фабрика за ориз „Мак Млин“ - Чешиново 06.jpg|Фабриката за производство на ориз File:Фабрика за ориз „Мак Млин“ - Чешиново 10.jpg|Фабриката за производство на ориз File:Фабрика за ориз „Мак Млин“ - Чешиново 08.jpg|Фабриката за производство на ориз File:Фабрика за ориз „Мак Млин“ - Чешиново 09.jpg|Фабриката за производство на ориз File:Фабрика за ориз „Мак Млин“ - Чешиново 11.jpg|Фабриката за производство на ориз File:Фабрика за ориз „Мак Млин“ - Чешиново 12.jpg|Фабриката за производство на ориз File:Фабрика за ориз „Мак Млин“ - Чешиново 13.jpg|Фабриката за производство на ориз File:Фабрика за ориз „Мак Млин“ - Чешиново 24.jpg|Фабриката за производство на ориз File:Фабрика за ориз „Мак Млин“ - Чешиново 03.jpg|Лушпа од ориз во фабриката за производство на ориз </gallery> </center> ;Мелница за брашно <center> <gallery mode=packed heights=120px> File:„Мак Млин“ - Чешиново 04.jpg|Мелницата за брашно File:„Мак Млин“ - Чешиново 05.jpg|Мелницата за брашно File:„Мак Млин“ - Чешиново 06.jpg|Мелницата за брашно File:„Мак Млин“ - Чешиново 07.jpg|Мелницата за брашно File:„Мак Млин“ - Чешиново 08.jpg|Мелницата за брашно File:„Мак Млин“ - Чешиново 09.jpg|Мелницата за брашно File:„Мак Млин“ - Чешиново 10.jpg|Мелницата за брашно File:„Мак Млин“ - Чешиново 11.jpg|Мелницата за брашно File:„Мак Млин“ - Чешиново 12.jpg|Мелницата за брашно </gallery> </center> ;Лабораторија <center> <gallery mode=packed heights=120px> File:Мак Млин - лабораторија 01.jpg|Лабораторијата на „Мак Млин“ File:Мак Млин - лабораторија 02.jpg|Лабораторијата на „Мак Млин“ File:Мак Млин - лабораторија 03.jpg|Лабораторијата на „Мак Млин“ File:„Мак Млин“ - Чешиново 15.jpg|Лабораторијата на „Мак Млин“ File:„Мак Млин“ - Чешиново 14.jpg|Семиња од ориз за испитување во лабораторијата на „Мак Млин“ </gallery> </center> ;Ресторан <center> <gallery mode=packed heights=120px> File:Мак Млин - ресторан 01.jpg|Ресторанот на Мак Млин во Чешиново File:Мак Млин - ресторан 02.jpg|Ресторанот на Мак Млин во Чешиново </gallery> </center> [[Категорија:Прехранбени претпријатија од Македонија]] [[Категорија:Трговски друштва во Македонија]] [[Категорија:Чешиново]] gxz60ixnu8fv5srdwjtrk6nwdxcpmnr Бразилски реал 0 1176012 4804083 4635667 2022-08-21T10:24:01Z 95.87.235.200 wikitext text/x-wiki {{Infobox currency | currency_name_in_local = Real brasileiro | image_1 = 50real 2.jpg | image_title_1 = Лице на банкнота од 50 реали | image_2 = 50realback.jpg | image_title_2 = Позадина на банкнотата од 50 реали | iso_code = BRL | iso_number = 986 | iso_exponent = 2 | using_countries = {{flagcountry|BRA}} | inflation_rate = 4,12% <small>(пр. 2017)</small> | inflation_source_date= [http://www.bcb.gov.br/Pec/metas/TabelaMetaseResultados.pdf Central Bank of Brazil], 2016 | inflation_method = [[индекс на потрошувачки цени]] | subunit_ratio_1 = 1/100 | subunit_name_1 = [[сентаво]] | symbol = R[[Cifrão|$]] | plural = реали | frequently_used_coins = 5, 10, 25, 50 сентави, R$1 | rarely_used_coins = 1 сентаво <small>(укината во 2006)</small> | frequently_used_banknotes = R$2, R$5, R$10, R$20, R$50, R$100 | rarely_used_banknotes = R$1 <small>(укината во 2006)</small> | issuing_authority = [[Централна банка на Бразил]] | issuing_authority_website = {{URL|http://www.bcb.gov.br}} | printer = [[Монетарен двор на Бразил]] | printer_website = {{URL|http://www.casadamoeda.gov.br}} | mint = Монетарен двор на Бразил | mint_website = {{URL|http://www.casadamoeda.gov.br}} }} '''Реал''' ({{lang-pt|real}}, код [[ISO 4217]]: '''BRL''', симбол: ''R$'', множина: ''réis'' (до 1942), ''reais'' (од 1994)) — софицијална [[валута]] во [[Бразил]]. Се дели на 100 [[сентаво|сентави]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url = http://time-clock.biz/ru/currency/brazilian-real |title = Бразильский реал |publisher = time-clock.biz/ru |accessdate = 6 мај 2011 |archiveurl = https://www.webcitation.org/651cISTaO?url=http://time-clock.biz/ru/currency/brazilian-real |archivedate = 2012-01-28 |url-status = live }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url = http://fundmoney.biz/brazilskij-real/ |title = Реал |publisher = fundmoney.biz |accessdate = 6 мај 2011 |archiveurl = https://www.webcitation.org/651cJ7YAL?url=http://fundmoney.biz/brazilskij-real/ |archivedate = 2012-01-28 |url-status = live }}</ref> Реалот е релативно нова валута. На неговата појава во 1994 година му претходел период на [[хиперинфлација]].<ref name="Real"/> Имено, во периодот од 1942 до 1994 година, валутите во Бразил обезвредниле 7 пати.<ref name="History of Real">{{Наведена мрежна страница |url = http://ru.advfn.com/currencies/brl/about/BrazilianReal.html |title = The history of the Real |publisher = ru.advfn.com |accessdate = 19 април 2011 |lang = en |archiveurl = https://www.webcitation.org/651cWRlYl?url=http://ru.advfn.com/currencies/brl/about/BrazilianReal.html |archivedate = 2012-01-28 |url-status = live }}</ref><ref name="Cruzeiros Novos">{{Наведена мрежна страница |url = http://www.bcb.gov.br/ingles/album-i/p32.asp |title = The History of Money in Brazil (Cruzeiros Novos) |publisher = [[Централна банка на Бразил]] |accessdate = 20 април 2011 |lang = en |archiveurl = https://www.webcitation.org/651cbtLsc?url=http://www.bcb.gov.br/ingles/album-i/p32.asp |archivedate = 2012-01-28 |url-status = live }}</ref><ref name="Крузадо">{{Наведена мрежна страница |url = http://www.e-allmoney.ru/banknotes/sam/brazil.html |title = Реал |publisher = www.e-allmoney.ru |accessdate = 19 април 2011 |archiveurl = https://www.webcitation.org/651cdWU1A?url=http://www.e-allmoney.ru/banknotes/sam/brazil.html |archivedate = 2012-01-28 |url-status = live }}</ref><ref name="Cruzeiro (1990)">{{Наведена мрежна страница |url = http://www.bcb.gov.br/ingles/album-i/p39.asp |title = The History of Money in Brazil (Cruzeiro (1990)) |publisher = Централна банка на Бразил |accessdate = 20 април 2011 |lang = en |archiveurl = https://www.webcitation.org/651cgOfPc?url=http://www.bcb.gov.br/ingles/album-i/p39.asp |archivedate = 2012-01-28 |url-status = live }}</ref><ref name="Крузеиро-реал">{{Наведена мрежна страница |url = http://www.bcb.gov.br/ingles/album-i/p40.asp |title = The History of Money in Brazil (Cruzeiro Real (1993)) |publisher = Централна банка на Бразил |accessdate = 20 април 2011 |lang = en |archiveurl = https://www.webcitation.org/651chAXx9?url=http://www.bcb.gov.br/ingles/album-i/p40.asp |archivedate = 2012-01-28 |url-status = live }}</ref> Во времето на постоење на реалот, неговот корс кон [[американски долар|доларот]] се движел од од 0,8 до 3,7 реали за 1 долар; од 2009 до 2011 година, курсот се движел од 1,5 до 1,7 реали за 1 долар. Во оптек се наоѓаат банкнотите со апоени од 1, 2, 5, 10, 20, 50 и 100 реали, како и монети со апоени од 1, 5, 10, 25 и 50 сентави, како и монета од 1 реал. Освен тоа, како законско платежно средство во Бразил се јавуваат и вредните монети (изработени од обични и благородни метали) со апоени од 10 сентави и 20 реали. == Историја == При замената на обезвреднетата валута крузеиро реал, браазилската влада се навратило на историскиот назив на првата парична единица реал. Современата валута реал билла воведена на [[1 јули]] [[1994]] година,<ref name="Real">{{Наведена мрежна страница |url = http://www.bcb.gov.br/ingles/album-i/p41.asp |title = The History of Money in Brazil (Real 1994) |publisher = Централна банка на Бразил |accessdate = 19 април 2011 |lang = en |archiveurl = https://www.webcitation.org/651chwy27?url=http://www.bcb.gov.br/ingles/album-i/p41.asp |archivedate = 2012-01-28 |url-status = live }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url = http://www.russobras.com/inform-004.php |title = Бразилия. Деньги, денежные знаки и средства платежа в Бразилии |publisher = www.russobras.com |accessdate = 6 мај 2011 |archiveurl = https://www.webcitation.org/651cinTrU?url=http://www.russobras.com/inform-004.php |archivedate = 2012-01-28 |url-status = live }}</ref> во време на претседателството на [[Итамар Франко]]. Монетарната реформа за заздравување на националната економија и создавање на стабилна валута позната како План Реал ({{lang-pt|Plano Real}} ја подготвил и спровел [[Фернандо Кардозо]]<ref>{{Наведена мрежна страница |url = http://www.e-allmoney.ru/coins/sam/brazil-c.html |title = Металлические реалы и сентаво - современные монеты Бразилии |publisher = www.e-allmoney.ru |accessdate = 19 април 2011 |archiveurl = https://www.webcitation.org/651ck2qdc?url=http://www.e-allmoney.ru/coins/sam/brazil-c.html |archivedate = 2012-01-28 |url-status = dead }}</ref>. Новата валута реал во моментот на воведување била врзана кон [[американски долар|американскиот долар]]. Еден реал се раззаменувал за 2750 крузеиро реали.<ref name="Real"/>. Во првите години од своето постоење, девизниот курс на реалот достигнал 1,20 долари, што претставува историски најголема вредност во постоењето на бразилската валута. Кон крајот на 1998 година, курсот на реалот во однос на доларот бил строго контролиран од страна на [[Централна банка на Бразил|Централната банка на Бразил]]. Притоа, односот на реалот кон доларот забележал рамномерно намалување. Како последица на низата економски кризи ([[Азиска финансиска криза|азиската]] и [[Економска криза во Русија (1998)|руската]]), Централната банка на Бразил под раководство на новиот претседател Арминио Фрага се откажала од политиката за поддршка на курсот на националната валута во јануари 1999 година.<ref>{{Наведена мрежна страница |url = http://www.panasia.ru/main/activ/exotic/brazil/7.html |title = Экономика Бразилии |publisher = сайт www.panasia.ru |accessdate = 2011-05-06 |archiveurl = https://www.webcitation.org/651cliaDZ?url=http://www.panasia.ru/main/activ/exotic/brazil/7.html |archivedate = 2012-01-28 |url-status = live }}</ref> За 2 месеца, курсот на реалот речиси се преполовил, достигнувајќи скоро 2 реали за 1 долар.<ref>{{Наведена мрежна страница |url = http://www.x-rates.com/d/BRL/USD/hist1999.html |title = 1999 - Brazilian Reals to 1 USD |publisher = сайт www.x-rates.com |accessdate = 2011-04-19 |lang = en }}</ref> Најголемото опаѓање на вредноста на реалот се совпаднал и во голема мера бил поврзан со економската криза која завршила со банкрот во соседна [[Аргентина]]. Кон октомври 2001 година, реалот изгубил половина од својта вредност во споредба со 1999 година, достигнувајќи курс од 2,7 за 1 долар.<ref>{{Наведена мрежна страница |url = http://www.x-rates.com/d/BRL/USD/hist2001.html |title = 2001 - Brazilian Reals to 1 USD |publisher = сайт www.x-rates.com |accessdate = 2011-04-19 |lang = en }}</ref> Историски најмал курс бил постигнат во октомври 2002 година, кога 1 долар имал вредност од 3,79 реали.<ref>{{Наведена мрежна страница |url = http://www.x-rates.com/d/BRL/USD/hist2002.html |title = 2002 - Brazilian Reals to 1 USD |publisher = сайт www.x-rates.com |accessdate = 2011-04-19 |lang = en }}</ref> Овој пад бил предизвикан од негативните очекувања на меѓународните финансиски организации поради прогнозираната победа на претседателските избори на [[Луис Инасио Лула да Силва]], кој имал изразено левичарски ставови. Показателот на резик на бразилските хартии од вредност остро се зголемил, што на инвеститорите им давало знак да го напуштат пазарот.<ref name="метода лаб диагн2">{{книга |journal = Политика 2001 |title = Деловая Бразилия |url = http://www.polpred.com/free/country/2007_demo.pdf?PHPSESSID... |author = Под общей редакцией С. В. Логинова |location = {{М.}} |publisher = Агентство Бизнес-пресс и Бразильско-российская торговая палата |year = 2004 |page = 3-28 |isbn = 5-900034-43-7 }}</ref> Сепак, колебањата не се оствариле, а економската политика на новоизбраниот претседател Лула да Силва се покажала ефективна. Кон крајот на неговиот втор претседателски мандат во 2010 година, курсот на реалот во однос со доларот бил подобрен за повеќе од двојно во споредба со времето кога стапил на функцијата.<ref>{{Наведена мрежна страница |url = http://www.x-rates.com/d/BRL/USD/hist2010.html |title = 2010 - Brazilian Reals to 1 USD |publisher = сайт www.x-rates.com |accessdate = 2011-04-19 |lang = en }}</ref> Колебањата на курсот на реалот во однос на доларот во периодот 2008-2009 биле видно поврзано со светската тенденција во движењето на цената на доларот, а не со објективните промени во бразилската економија. == Наводи == {{наводи|2}} == Литература == * Standard Catalog of World Coins 1901-2000. — 38nd ed. — Iola, Wisconsin: Krause Publications. — P. 242—244. — ISBN 978-1-4402-1158-4. * Standard Catalog of World Coins 2001-. — 5th ed. — Iola, Wisconsin: Krause Publications. — P. 81—82. — ISBN 978-1-4402-1160-7. == Надворешни врски == {{ризница-врска|Money of Brazil|Real}} * [http://www.soundsandcolours.com/articles/brazil/the-trouble-with-brazil-credit-bubbles-and-currency-wars/ Brazil’s Currency War] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150429063931/http://www.soundsandcolours.com/articles/brazil/the-trouble-with-brazil-credit-bubbles-and-currency-wars/ |date=2015-04-29 }} {{ref-en}} * [http://monedas.awardspace.com/en/ver_pais.php?p=3 Бразилски монети] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090105000318/http://monedas.awardspace.com/en/ver_pais.php?p=3 |date=2009-01-05 }} {{en}} * [http://ciscoins.net/america/rubrazil.htm Бразилски монети] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170411010934/http://ciscoins.net/america/rubrazil.htm |date=2017-04-11 }} {{en}} * [http://colnect.com/en/banknotes/list/country/3981/ Бразилски банкноти] {{en}} * [http://www.thisamericanlife.org/radio-archives/episode/423/ Историја на реалот] {{en}} [[Категорија:Валути во оптек]] [[Категорија:Економија на Бразил]] 9g22kfpi9efsmmqo23vfk7n4rylehv4 Бобан Николов 0 1177799 4803978 4779863 2022-08-20T20:58:28Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Бобан Николов | fullname = Бобан Николов | image = [[Податотека:Zen-Vardar (6).jpg|170px]] | birth_date = {{birth date and age|1994|7|28|df=y}} | birth_place = [[Штип]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | currentclub = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} | clubnumber = 20 | youthyears1 = {{0|0000}}–2010 | youthclubs1 = {{Fb team Bregalnica Štip}} | youthyears2 = 2010–2012 | youthclubs2 = Академија Георге Хаџи | years1 = 2012–2015 |clubs1 = {{Fb team Viitorul Constanta}} |caps1 = 38 |goals1 = 2 | years2 = 2015–2017 |clubs2 = {{Fb team Vardar Skopje}} |caps2 = 64 |goals2 = 8 | years3 = 2018–2021 |clubs3 = {{Fb team MOL Vidi}} |caps3 = 73 |goals3 = 7 | years4 = 2021 |clubs4 = {{Fb team Lecce}} |caps4 = 15 |goals4 = 0 | years5 = 2021– |clubs5 = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} |caps5 = 11 |goals5 = 3 | nationalyears1 = 2010 | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 17 години|Македонија до 17 г.]] | nationalcaps1 = 3 | nationalgoals1 = 1 | nationalyears2 = 2011–2012 | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|Македонија до 19 г.]] | nationalcaps2 = 8 | nationalgoals2 = 0 | nationalyears3 = 2013– | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија до 21 г.]] | nationalcaps3 = 24 | nationalgoals3 = 2 | nationalyears4 = 2016– | nationalteam4 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps4 = 13 | nationalgoals4 = 1 | pcupdate = {{date|2015-08-17}} | ntupdate = {{date|2017-03-28}} }} '''Бобан Николов''' (роден на 28 јули 1994 г. во [[Штип]]) — [[Македонци|македонски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== Николов започнал да игра фудбал во својот роден град, во клубот [[ФК Брегалница|Брегалница]], и само на 15-годишна возраст се преселил во академијата на прославениот романски фудбалер [[Георге Хаџи]]. Откако ги поминал соодветните возрасни категории во Академијата Георге Хаџи, тој потпишал професионален договор со романскиот прволигаш [[ФК Виторул Констанца|Виторул Констанца]]. На 8 март 2013 година, тој дебитирал во дресот на Виторул во [[Лига 1 (Романија)|романската прва лига]], во поразот од 4–1 од [[ФК Газ Метан Медијаш|Газ Метан Медијаш]].<ref>{{наведени вести |url=http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5398:boban-nikolov-made-his-pro-debut&catid=13:international&Itemid=64 |work=macedonianfootball.com |accessdate=6 December 2013 |date=9 March 2013 |title=Boban Nikolov made his pro debut}}</ref> Својот прв гол во романската прва лига, Николов го постигнал на 19 мај 2013 година во изненадувачката победа од 5-2 над [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]].<ref>{{наведени вести |url= http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Liga+1/VIDEO+Boban+Nikolov+primul+strain+din+istorie+care+inscrie+pentr |work=[[Digi TV]] |accessdate=6 December 2013 |date=19 May 2013 |title=Boban Nikolov, primul străin din istorie care înscrie pentru Viitorul}}</ref> Во летото 2015 година, Николов потпишал тригодишен договор со [[ФК Вардар|Вардар]].<ref>[http://dnevnik.mk/default.asp?ItemID=7E84E22F0805654A8632CDE53D9BFD61 Николов и Брдаревски нови засилувања на Вардар]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Дневник; 12 јуни 2015</ref> ==Репрезентативна кариера== Николов е стандарден репрезентативец на [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|репрезентацијата на Македонија под 21 година]] и еден од најзаслужните за пласманот на Македонија на Европското првенство до 21 година во Полска во 2017 година. На 29 мај 2016 година, Николов го одиграл својот прв натпревар за сениорскиот тим на Македонија против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]], а на 24 март 2017 година, тој го постигнал својот прв репрезентативен гол против [[Фудбалска репрезентација на Лихтенштајн|Лихтенштајн]].<ref>[http://www.uefa.com/european-qualifiers/season=2018/matches/round=2000717/match=2017826/index.html UEFA]</ref> ===Голови за репрезентација=== {| class="wikitable sortable plainrowheaders" |- !scope=col|Бр. !scope=col data-sort-type=date|Датум !scope=col|Место !scope=col|Противник !scope=col|Гол !scope=col|Резултат !scope=col|Натпреварување |- !scope=row|1 |24 март 2017||[[Стадион Рајнпарк]], [[Вадуц]], [[Лихтенштајн]]||{{fb|Liechtenstein}}||1–0||3–0||Квалификации за СП 2018 |} ==Титули== ;{{Fb team Vardar Skopje}} *{{Трофеј-Прва македонска фудбалска лига}} [[Прва македонска фудбалска лига]]: [[Прва фудбалска лига на Македонија 2015/2016|2015–16]], [[Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017|2016–17]] *[[Суперкуп на Македонија во фудбал|Суперкуп на Македонија]]: [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|2015]] ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[http://www.romaniansoccer.ro/players/2594/boban-nikolov Boban Nikolov] на Romaniansoccer *[http://www.national-football-teams.com/player/64497/Boban_Nikolov.html Boban Nikolov] на National-football-teams {{Состав на Македонија на Европското првенство за играчи под 21 година 2017}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Николов}} [[Категорија:Родени во 1994 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Луѓе од Штип]] 39q92q73ujgqrpzl3olajznkp797xrw 4803981 4803978 2022-08-20T20:59:53Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Бобан Николов | fullname = Бобан Николов | image = [[Податотека:Zen-Vardar (6).jpg|170px]] | birth_date = {{birth date and age|1994|7|28|df=y}} | birth_place = [[Штип]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | currentclub = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} | clubnumber = 20 | youthyears1 = {{0|0000}}–2010 | youthclubs1 = {{Fb team Bregalnica Štip}} | youthyears2 = 2010–2012 | youthclubs2 = {{симбол 2|Flag of None.svg}} Академија Георге Хаџи | years1 = 2012–2015 |clubs1 = {{Fb team Viitorul Constanta}} |caps1 = 38 |goals1 = 2 | years2 = 2015–2017 |clubs2 = {{Fb team Vardar Skopje}} |caps2 = 64 |goals2 = 8 | years3 = 2018–2021 |clubs3 = {{Fb team MOL Vidi}} |caps3 = 73 |goals3 = 7 | years4 = 2021 |clubs4 = {{Fb team Lecce}} |caps4 = 15 |goals4 = 0 | years5 = 2021– |clubs5 = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} |caps5 = 11 |goals5 = 3 | nationalyears1 = 2010 | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 17 години|Македонија до 17 г.]] | nationalcaps1 = 3 | nationalgoals1 = 1 | nationalyears2 = 2011–2012 | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|Македонија до 19 г.]] | nationalcaps2 = 8 | nationalgoals2 = 0 | nationalyears3 = 2013– | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија до 21 г.]] | nationalcaps3 = 24 | nationalgoals3 = 2 | nationalyears4 = 2016– | nationalteam4 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps4 = 13 | nationalgoals4 = 1 | pcupdate = {{date|2015-08-17}} | ntupdate = {{date|2017-03-28}} }} '''Бобан Николов''' (роден на 28 јули 1994 г. во [[Штип]]) — [[Македонци|македонски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== Николов започнал да игра фудбал во својот роден град, во клубот [[ФК Брегалница|Брегалница]], и само на 15-годишна возраст се преселил во академијата на прославениот романски фудбалер [[Георге Хаџи]]. Откако ги поминал соодветните возрасни категории во Академијата Георге Хаџи, тој потпишал професионален договор со романскиот прволигаш [[ФК Виторул Констанца|Виторул Констанца]]. На 8 март 2013 година, тој дебитирал во дресот на Виторул во [[Лига 1 (Романија)|романската прва лига]], во поразот од 4–1 од [[ФК Газ Метан Медијаш|Газ Метан Медијаш]].<ref>{{наведени вести |url=http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5398:boban-nikolov-made-his-pro-debut&catid=13:international&Itemid=64 |work=macedonianfootball.com |accessdate=6 December 2013 |date=9 March 2013 |title=Boban Nikolov made his pro debut}}</ref> Својот прв гол во романската прва лига, Николов го постигнал на 19 мај 2013 година во изненадувачката победа од 5-2 над [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]].<ref>{{наведени вести |url= http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Liga+1/VIDEO+Boban+Nikolov+primul+strain+din+istorie+care+inscrie+pentr |work=[[Digi TV]] |accessdate=6 December 2013 |date=19 May 2013 |title=Boban Nikolov, primul străin din istorie care înscrie pentru Viitorul}}</ref> Во летото 2015 година, Николов потпишал тригодишен договор со [[ФК Вардар|Вардар]].<ref>[http://dnevnik.mk/default.asp?ItemID=7E84E22F0805654A8632CDE53D9BFD61 Николов и Брдаревски нови засилувања на Вардар]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Дневник; 12 јуни 2015</ref> ==Репрезентативна кариера== Николов е стандарден репрезентативец на [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|репрезентацијата на Македонија под 21 година]] и еден од најзаслужните за пласманот на Македонија на Европското првенство до 21 година во Полска во 2017 година. На 29 мај 2016 година, Николов го одиграл својот прв натпревар за сениорскиот тим на Македонија против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]], а на 24 март 2017 година, тој го постигнал својот прв репрезентативен гол против [[Фудбалска репрезентација на Лихтенштајн|Лихтенштајн]].<ref>[http://www.uefa.com/european-qualifiers/season=2018/matches/round=2000717/match=2017826/index.html UEFA]</ref> ===Голови за репрезентација=== {| class="wikitable sortable plainrowheaders" |- !scope=col|Бр. !scope=col data-sort-type=date|Датум !scope=col|Место !scope=col|Противник !scope=col|Гол !scope=col|Резултат !scope=col|Натпреварување |- !scope=row|1 |24 март 2017||[[Стадион Рајнпарк]], [[Вадуц]], [[Лихтенштајн]]||{{fb|Liechtenstein}}||1–0||3–0||Квалификации за СП 2018 |} ==Титули== ;{{Fb team Vardar Skopje}} *{{Трофеј-Прва македонска фудбалска лига}} [[Прва македонска фудбалска лига]]: [[Прва фудбалска лига на Македонија 2015/2016|2015–16]], [[Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017|2016–17]] *[[Суперкуп на Македонија во фудбал|Суперкуп на Македонија]]: [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|2015]] ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[http://www.romaniansoccer.ro/players/2594/boban-nikolov Boban Nikolov] на Romaniansoccer *[http://www.national-football-teams.com/player/64497/Boban_Nikolov.html Boban Nikolov] на National-football-teams {{Состав на Македонија на Европското првенство за играчи под 21 година 2017}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Николов}} [[Категорија:Родени во 1994 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Луѓе од Штип]] g5l9nalr404q9m63b7d4kvx7fmjjhuv 4803982 4803981 2022-08-20T21:00:07Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Бобан Николов | fullname = Бобан Николов | image = [[Податотека:Zen-Vardar (6).jpg|170px]] | birth_date = {{birth date and age|1994|7|28|df=y}} | birth_place = [[Штип]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | currentclub = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} | clubnumber = 20 | youthyears1 = {{0|0000}}–2010 | youthclubs1 = {{Fb team Bregalnica Štip}} | youthyears2 = 2010–2012 | youthclubs2 = {{симбол2|Flag of None.svg}} Академија Георге Хаџи | years1 = 2012–2015 |clubs1 = {{Fb team Viitorul Constanta}} |caps1 = 38 |goals1 = 2 | years2 = 2015–2017 |clubs2 = {{Fb team Vardar Skopje}} |caps2 = 64 |goals2 = 8 | years3 = 2018–2021 |clubs3 = {{Fb team MOL Vidi}} |caps3 = 73 |goals3 = 7 | years4 = 2021 |clubs4 = {{Fb team Lecce}} |caps4 = 15 |goals4 = 0 | years5 = 2021– |clubs5 = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} |caps5 = 11 |goals5 = 3 | nationalyears1 = 2010 | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 17 години|Македонија до 17 г.]] | nationalcaps1 = 3 | nationalgoals1 = 1 | nationalyears2 = 2011–2012 | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|Македонија до 19 г.]] | nationalcaps2 = 8 | nationalgoals2 = 0 | nationalyears3 = 2013– | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија до 21 г.]] | nationalcaps3 = 24 | nationalgoals3 = 2 | nationalyears4 = 2016– | nationalteam4 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps4 = 13 | nationalgoals4 = 1 | pcupdate = {{date|2015-08-17}} | ntupdate = {{date|2017-03-28}} }} '''Бобан Николов''' (роден на 28 јули 1994 г. во [[Штип]]) — [[Македонци|македонски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== Николов започнал да игра фудбал во својот роден град, во клубот [[ФК Брегалница|Брегалница]], и само на 15-годишна возраст се преселил во академијата на прославениот романски фудбалер [[Георге Хаџи]]. Откако ги поминал соодветните возрасни категории во Академијата Георге Хаџи, тој потпишал професионален договор со романскиот прволигаш [[ФК Виторул Констанца|Виторул Констанца]]. На 8 март 2013 година, тој дебитирал во дресот на Виторул во [[Лига 1 (Романија)|романската прва лига]], во поразот од 4–1 од [[ФК Газ Метан Медијаш|Газ Метан Медијаш]].<ref>{{наведени вести |url=http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5398:boban-nikolov-made-his-pro-debut&catid=13:international&Itemid=64 |work=macedonianfootball.com |accessdate=6 December 2013 |date=9 March 2013 |title=Boban Nikolov made his pro debut}}</ref> Својот прв гол во романската прва лига, Николов го постигнал на 19 мај 2013 година во изненадувачката победа од 5-2 над [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]].<ref>{{наведени вести |url= http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Liga+1/VIDEO+Boban+Nikolov+primul+strain+din+istorie+care+inscrie+pentr |work=[[Digi TV]] |accessdate=6 December 2013 |date=19 May 2013 |title=Boban Nikolov, primul străin din istorie care înscrie pentru Viitorul}}</ref> Во летото 2015 година, Николов потпишал тригодишен договор со [[ФК Вардар|Вардар]].<ref>[http://dnevnik.mk/default.asp?ItemID=7E84E22F0805654A8632CDE53D9BFD61 Николов и Брдаревски нови засилувања на Вардар]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Дневник; 12 јуни 2015</ref> ==Репрезентативна кариера== Николов е стандарден репрезентативец на [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|репрезентацијата на Македонија под 21 година]] и еден од најзаслужните за пласманот на Македонија на Европското првенство до 21 година во Полска во 2017 година. На 29 мај 2016 година, Николов го одиграл својот прв натпревар за сениорскиот тим на Македонија против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]], а на 24 март 2017 година, тој го постигнал својот прв репрезентативен гол против [[Фудбалска репрезентација на Лихтенштајн|Лихтенштајн]].<ref>[http://www.uefa.com/european-qualifiers/season=2018/matches/round=2000717/match=2017826/index.html UEFA]</ref> ===Голови за репрезентација=== {| class="wikitable sortable plainrowheaders" |- !scope=col|Бр. !scope=col data-sort-type=date|Датум !scope=col|Место !scope=col|Противник !scope=col|Гол !scope=col|Резултат !scope=col|Натпреварување |- !scope=row|1 |24 март 2017||[[Стадион Рајнпарк]], [[Вадуц]], [[Лихтенштајн]]||{{fb|Liechtenstein}}||1–0||3–0||Квалификации за СП 2018 |} ==Титули== ;{{Fb team Vardar Skopje}} *{{Трофеј-Прва македонска фудбалска лига}} [[Прва македонска фудбалска лига]]: [[Прва фудбалска лига на Македонија 2015/2016|2015–16]], [[Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017|2016–17]] *[[Суперкуп на Македонија во фудбал|Суперкуп на Македонија]]: [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|2015]] ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[http://www.romaniansoccer.ro/players/2594/boban-nikolov Boban Nikolov] на Romaniansoccer *[http://www.national-football-teams.com/player/64497/Boban_Nikolov.html Boban Nikolov] на National-football-teams {{Состав на Македонија на Европското првенство за играчи под 21 година 2017}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Николов}} [[Категорија:Родени во 1994 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Луѓе од Штип]] mfjl9do0ha2ccmtvfi9kuk3udpbjn4s 4803993 4803982 2022-08-20T21:13:55Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Бобан Николов | fullname = Бобан Николов | image = [[Податотека:Zen-Vardar (6).jpg|170px]] | birth_date = {{birth date and age|1994|7|28|df=y}} | birth_place = [[Штип]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | currentclub = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} | clubnumber = 20 | youthyears1 = {{0|0000}}–2010 | youthclubs1 = {{Fb team Bregalnica Štip}} | youthyears2 = 2010–2012 | youthclubs2 = {{симбол2|Flag of None.svg}} Академија Георге Хаџи | years1 = 2012–2015 |clubs1 = {{Fb team Viitorul Constanta}} |caps1 = 38 |goals1 = 2 | years2 = 2015–2017 |clubs2 = {{Fb team Vardar Skopje}} |caps2 = 64 |goals2 = 8 | years3 = 2018–2021 |clubs3 = {{Fb team MOL Vidi}} |caps3 = 73 |goals3 = 7 | years4 = 2021 |clubs4 = {{Fb team Lecce}} |caps4 = 15 |goals4 = 0 | years5 = 2021– |clubs5 = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} |caps5 = 11 |goals5 = 3 | nationalyears1 = 2010 | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 17 години|Македонија до 17 г.]] | nationalcaps1 = 3 | nationalgoals1 = 1 | nationalyears2 = 2011–2012 | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|Македонија до 19 г.]] | nationalcaps2 = 8 | nationalgoals2 = 0 | nationalyears3 = 2013– | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија до 21 г.]] | nationalcaps3 = 24 | nationalgoals3 = 2 | nationalyears4 = 2016– | nationalteam4 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps4 = 13 | nationalgoals4 = 1 | pcupdate = {{date|2015-08-17}} | ntupdate = {{date|2017-03-28}} }} '''Бобан Николов''' (роден на 28 јули 1994 г. во [[Штип]]) — [[Македонци|македонски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== Николов започнал да игра фудбал во својот роден град, во клубот [[ФК Брегалница|Брегалница]], и само на 15-годишна возраст се преселил во академијата на прославениот романски фудбалер [[Георге Хаџи]]. Откако ги поминал соодветните возрасни категории во Академијата Георге Хаџи, тој потпишал професионален договор со романскиот прволигаш [[ФК Виторул Констанца|Виторул Констанца]]. На 8 март 2013 година, тој дебитирал во дресот на Виторул во [[Лига 1 (Романија)|романската прва лига]], во поразот од 4–1 од [[ФК Газ Метан Медијаш|Газ Метан Медијаш]].<ref>{{наведени вести |url=http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5398:boban-nikolov-made-his-pro-debut&catid=13:international&Itemid=64 |work=macedonianfootball.com |accessdate=6 December 2013 |date=9 March 2013 |title=Boban Nikolov made his pro debut}}</ref> Својот прв гол во романската прва лига, Николов го постигнал на 19 мај 2013 година во изненадувачката победа од 5-2 над [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]].<ref>{{наведени вести |url= http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Liga+1/VIDEO+Boban+Nikolov+primul+strain+din+istorie+care+inscrie+pentr |work=[[Digi TV]] |accessdate=6 December 2013 |date=19 May 2013 |title=Boban Nikolov, primul străin din istorie care înscrie pentru Viitorul}}</ref> Во летото 2015 година, Николов потпишал тригодишен договор со [[ФК Вардар|Вардар]].<ref>[http://dnevnik.mk/default.asp?ItemID=7E84E22F0805654A8632CDE53D9BFD61 Николов и Брдаревски нови засилувања на Вардар]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Дневник; 12 јуни 2015</ref> Во сезоната 2017-2018 Николов бил дел од тимот на Вардар кој успеал да се пласира во групната фаза на [[УЕФА Лига Европа|Лига Европа]], со што ''црвено-црните''станале првиот македонски тим од осамостојувањето кој успеал да го стори тоа.<ref>{{cite web|url=https://24fudbal.mk/vesti/21920/vardar-izbori-mesto-vo-grupite-od-liga-evropa-fenerbahce-na-kolena-makedonskiot-sampion-ispisa-istorija-video|title=Вардар избори место во групите од Лига Европа: Фенербахче на колена, македонскиот шампион испиша историја! (ВИДЕО)|publisher=24fudbal.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://sport1.mk/fudbal/uefa/raduvaj-se-makedonijo-vardar-e-vo-liga-evropa-fotovideo#1|title= Радувај се Македонијо, Вардар е во Лига Европа! (ФОТО+ВИДЕО)|publisher=sport1.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref> ==Репрезентативна кариера== Николов е стандарден репрезентативец на [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|репрезентацијата на Македонија под 21 година]] и еден од најзаслужните за пласманот на Македонија на Европското првенство до 21 година во Полска во 2017 година. На 29 мај 2016 година, Николов го одиграл својот прв натпревар за сениорскиот тим на Македонија против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]], а на 24 март 2017 година, тој го постигнал својот прв репрезентативен гол против [[Фудбалска репрезентација на Лихтенштајн|Лихтенштајн]].<ref>[http://www.uefa.com/european-qualifiers/season=2018/matches/round=2000717/match=2017826/index.html UEFA]</ref> ===Голови за репрезентација=== {| class="wikitable sortable plainrowheaders" |- !scope=col|Бр. !scope=col data-sort-type=date|Датум !scope=col|Место !scope=col|Противник !scope=col|Гол !scope=col|Резултат !scope=col|Натпреварување |- !scope=row|1 |24 март 2017||[[Стадион Рајнпарк]], [[Вадуц]], [[Лихтенштајн]]||{{fb|Liechtenstein}}||1–0||3–0||Квалификации за СП 2018 |} ==Титули== ;{{Fb team Vardar Skopje}} *{{Трофеј-Прва македонска фудбалска лига}} [[Прва македонска фудбалска лига]]: [[Прва фудбалска лига на Македонија 2015/2016|2015–16]], [[Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017|2016–17]] *[[Суперкуп на Македонија во фудбал|Суперкуп на Македонија]]: [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|2015]] ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[http://www.romaniansoccer.ro/players/2594/boban-nikolov Boban Nikolov] на Romaniansoccer *[http://www.national-football-teams.com/player/64497/Boban_Nikolov.html Boban Nikolov] на National-football-teams {{Состав на Македонија на Европското првенство за играчи под 21 година 2017}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Николов}} [[Категорија:Родени во 1994 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Луѓе од Штип]] fwdq2ibasg16ccp7iq9fpxdmtlif11s 4803994 4803993 2022-08-20T21:14:20Z Carshalton 30527 /* Клупска кариера */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Бобан Николов | fullname = Бобан Николов | image = [[Податотека:Zen-Vardar (6).jpg|170px]] | birth_date = {{birth date and age|1994|7|28|df=y}} | birth_place = [[Штип]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | currentclub = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} | clubnumber = 20 | youthyears1 = {{0|0000}}–2010 | youthclubs1 = {{Fb team Bregalnica Štip}} | youthyears2 = 2010–2012 | youthclubs2 = {{симбол2|Flag of None.svg}} Академија Георге Хаџи | years1 = 2012–2015 |clubs1 = {{Fb team Viitorul Constanta}} |caps1 = 38 |goals1 = 2 | years2 = 2015–2017 |clubs2 = {{Fb team Vardar Skopje}} |caps2 = 64 |goals2 = 8 | years3 = 2018–2021 |clubs3 = {{Fb team MOL Vidi}} |caps3 = 73 |goals3 = 7 | years4 = 2021 |clubs4 = {{Fb team Lecce}} |caps4 = 15 |goals4 = 0 | years5 = 2021– |clubs5 = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} |caps5 = 11 |goals5 = 3 | nationalyears1 = 2010 | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 17 години|Македонија до 17 г.]] | nationalcaps1 = 3 | nationalgoals1 = 1 | nationalyears2 = 2011–2012 | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|Македонија до 19 г.]] | nationalcaps2 = 8 | nationalgoals2 = 0 | nationalyears3 = 2013– | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија до 21 г.]] | nationalcaps3 = 24 | nationalgoals3 = 2 | nationalyears4 = 2016– | nationalteam4 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps4 = 13 | nationalgoals4 = 1 | pcupdate = {{date|2015-08-17}} | ntupdate = {{date|2017-03-28}} }} '''Бобан Николов''' (роден на 28 јули 1994 г. во [[Штип]]) — [[Македонци|македонски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== Николов започнал да игра фудбал во својот роден град, во клубот [[ФК Брегалница|Брегалница]], и само на 15-годишна возраст се преселил во академијата на прославениот романски фудбалер [[Георге Хаџи]]. Откако ги поминал соодветните возрасни категории во Академијата Георге Хаџи, тој потпишал професионален договор со романскиот прволигаш [[ФК Виторул Констанца|Виторул Констанца]]. На 8 март 2013 година, тој дебитирал во дресот на Виторул во [[Лига 1 (Романија)|романската прва лига]], во поразот од 4–1 од [[ФК Газ Метан Медијаш|Газ Метан Медијаш]].<ref>{{наведени вести |url=http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5398:boban-nikolov-made-his-pro-debut&catid=13:international&Itemid=64 |work=macedonianfootball.com |accessdate=6 December 2013 |date=9 March 2013 |title=Boban Nikolov made his pro debut}}</ref> Својот прв гол во романската прва лига, Николов го постигнал на 19 мај 2013 година во изненадувачката победа од 5-2 над [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]].<ref>{{наведени вести |url= http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Liga+1/VIDEO+Boban+Nikolov+primul+strain+din+istorie+care+inscrie+pentr |work=[[Digi TV]] |accessdate=6 December 2013 |date=19 May 2013 |title=Boban Nikolov, primul străin din istorie care înscrie pentru Viitorul}}</ref> Во летото 2015 година, Николов потпишал тригодишен договор со [[ФК Вардар|Вардар]].<ref>[http://dnevnik.mk/default.asp?ItemID=7E84E22F0805654A8632CDE53D9BFD61 Николов и Брдаревски нови засилувања на Вардар]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Дневник; 12 јуни 2015</ref> Во сезоната 2017-2018 Николов бил дел од тимот на Вардар кој успеал да се пласира во групната фаза на [[УЕФА Лига Европа|Лига Европа]], со што ''црвено-црните'' станале првиот македонски тим од осамостојувањето кој успеал да го стори тоа.<ref>{{cite web|url=https://24fudbal.mk/vesti/21920/vardar-izbori-mesto-vo-grupite-od-liga-evropa-fenerbahce-na-kolena-makedonskiot-sampion-ispisa-istorija-video|title=Вардар избори место во групите од Лига Европа: Фенербахче на колена, македонскиот шампион испиша историја! (ВИДЕО)|publisher=24fudbal.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://sport1.mk/fudbal/uefa/raduvaj-se-makedonijo-vardar-e-vo-liga-evropa-fotovideo#1|title= Радувај се Македонијо, Вардар е во Лига Европа! (ФОТО+ВИДЕО)|publisher=sport1.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref> ==Репрезентативна кариера== Николов е стандарден репрезентативец на [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|репрезентацијата на Македонија под 21 година]] и еден од најзаслужните за пласманот на Македонија на Европското првенство до 21 година во Полска во 2017 година. На 29 мај 2016 година, Николов го одиграл својот прв натпревар за сениорскиот тим на Македонија против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]], а на 24 март 2017 година, тој го постигнал својот прв репрезентативен гол против [[Фудбалска репрезентација на Лихтенштајн|Лихтенштајн]].<ref>[http://www.uefa.com/european-qualifiers/season=2018/matches/round=2000717/match=2017826/index.html UEFA]</ref> ===Голови за репрезентација=== {| class="wikitable sortable plainrowheaders" |- !scope=col|Бр. !scope=col data-sort-type=date|Датум !scope=col|Место !scope=col|Противник !scope=col|Гол !scope=col|Резултат !scope=col|Натпреварување |- !scope=row|1 |24 март 2017||[[Стадион Рајнпарк]], [[Вадуц]], [[Лихтенштајн]]||{{fb|Liechtenstein}}||1–0||3–0||Квалификации за СП 2018 |} ==Титули== ;{{Fb team Vardar Skopje}} *{{Трофеј-Прва македонска фудбалска лига}} [[Прва македонска фудбалска лига]]: [[Прва фудбалска лига на Македонија 2015/2016|2015–16]], [[Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017|2016–17]] *[[Суперкуп на Македонија во фудбал|Суперкуп на Македонија]]: [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|2015]] ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[http://www.romaniansoccer.ro/players/2594/boban-nikolov Boban Nikolov] на Romaniansoccer *[http://www.national-football-teams.com/player/64497/Boban_Nikolov.html Boban Nikolov] на National-football-teams {{Состав на Македонија на Европското првенство за играчи под 21 година 2017}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Николов}} [[Категорија:Родени во 1994 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Луѓе од Штип]] 3p4di7235y7f5zh7maq1d0lp3e41zlb Брана (градба) 0 1191054 4804084 4612702 2022-08-21T10:30:22Z CommonsDelinker 746 Замена на [[Image:Barrage_Daniel-Johnson2_v1.jpg]] со [[Image:Barrage_Daniel-Johnson2_edited.jpg]] (од страна на [[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] поради: [[:c:COM:Duplicate|Duplicate]]: Exact or scaled-down duplicate: [[:c::File:Barrage Da wikitext text/x-wiki [[Податотека:Hoover Dam-USA.jpg|мини|десно|250п|[[Хуверова брана|Хуверовата брана]] на реката [[Колорадо (река)|Колорадо]] во [[Соединети Американски Држави|САД]], висока 221 m]] [[Податотека:Roman Cornalvo dam, Extremadura, Spain. Pic 01.jpg|мини|десно|250px|Староримската брана Корналво во [[Шпанија]], се користи веќе околу 2000 година]] [[Податотека:Grand Anicut kallanai.JPG|мини|десно|250px|Браната Гранд Аникут на реката Кавери, Тамил Наду, [[Индија]] (I век)]] '''Брана''' - [[градба]] подигната преку корито на природен или вештачки [[река|водотек]] со цел да се подигне првобитното ниво на [[вода]]та спротиводно од браната. Подигањето се врши за да се добие пад за искористување на водната снага, да се зголеми длабочината на водата во водотекот заради олеснување на пловноста или за собирање на поголеми количини вода, потребни за регулација и истекување на водните количини во водотекот низводно од браната, за производство на [[електрична енергија]] или за [[наводнување]] на поголеми подрачја. Кај [[планина|планинскит]] [[поток|потоци]] и буици, браните служат за зацврстување и осигурување на поточното корито. Основни делови на браната се: тело, прелив, испусти и слапови. Телото на браната го презема [[притисок]]от на водата и другите [[сила|сили]] кои делуваат на браната и ги пренесува преку темелната површина на дното и страните на речната долина или корито. Горниот дел на телото се завршува со круна на браната, а тоа е највисоката површина на браната, која обично се користи за [[пат]] за одржување или [[пешачка патека]]. Долните и страничните делови на телото се прицврстени во дното и страните на речната [[долина]] или корито, а завршуваат со темелната површина што е најниска точка на браната. [[Прелив на брана|Преливите]] се сместени на највисоката точка на вештачкото езеро и служат за одвод (евакуација) на поплавните води од езерото во речното корито. Така круната на браната се штити од прелевање. Водата преку преливот може да се прелива слободно или прелевањето е контролирано со [[капија|капии]]. Преливите со отворено одводно корито се сместуваат на телото на браната или на страната на вештачкото езеро, а преливите со вертикално преливно окно и водорамен одводен [[тунел]] се сместуваат во вештачкото езеро. Испустите служат за празнење на вештачкото езеро, за искористување на водите од езерото, а низ нив може се плакни наталожениот нанос. За контрола на испуштањето на водата низ испустите служат капии. Испустите поминуваат низ телото на браната или страничниот дел на преградното место на браната. Слаповите служат за распрснување на водениот млаз кој преминува преку преливот или низ испустот со што го спречува разорувањето на речното корито и поткопување на темелите на браната. Тоа се базени со кои одводните корита на преливите и испустите се споени со природното корито на реката. По потреба со браните се градат и корита за пропуштање дрва, [[рибја патека|рибји патеки]], [[преводница|преводници]] и други градби, чија цел е да ги овозможат оние корисни дејности на реката што браната со пресекување на водениот тек ги оневозможила. За преземање на можни мерки за спречување на оштетување или рушење на браната, состојбата на браната постојано се следи, се посматраат сите настани во врска со браната и нејзината околина (поместувања и напрегања) на браната и на тлото на нејзиниот темел, [[метеорологија|метеоролошки]] и [[хидрологија|хидролошки прилики]], [[сеизмологија|сеизмолошки делувања]], мерење на деформациите. Спрема големината и сложеноста на градењето, браните се делат на [[големи хидроелектрани|големи]] и останати. Големи брани се оние кои се повисоки од 15 [[метар|метри]] (мерено од најниската точка на темелната површина до круната на браната) и брани со висина меѓу 10 и 15 метри, кои задоволуваат барем еден од следниве услови: круна подолга од 500 метри, [[зафатнина]] на вештачкото езеро добиено со градење на брана поголема под милион [[кубен метар|м<sup>3</sup>]], најголема поплавна вода која се пропушта преку преливот на браната поголема од 2 000 [[кубен метар во секунда|м<sup>3</sup>/s]], особено сложени услови на темелење на браната, брана со нетипично решение. Спрема начинот на градење и материјалот, браните се делат на насипани, бетонски и ѕидани со камен, кои денес се многу ретки.<ref>'''brana''', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=9238] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.</ref> == Историја == Првите брани се јавуваат во [[Месопотамија]] и [[Среден Исток|Средниот Исток]], каде се граделе за контрола на водениот тек на реките [[Тигар (река)|Тигар]] и [[Еуфрат]] кои знаеле да бидат многу непредвидливи. Првата позната брана била браната Јава во [[Јордан]], околу 100 [[km]] североисточно од главниот град [[Аман]]. Оваа гравитациска насипана брана била висока 4,5 метри, широка околу 1 метар и долга околу 50 метра. Датира околу 3000 г.п.н.е.<ref>Günther Garbrecht: "Wasserspeicher (Talsperren) in der Antike", ''Antike Welt'',''Antiker Wasserbau'', 1986.</ref><ref>S.W. Helms: "Jawa Excavations 1975. Third Preliminary Report", Levant 1977.</ref> Во [[Древен Египет|древниот Египет]] била изградена браната Сад-ел-Кафар, 25&nbsp;км јужно од [[Каиро]]. Била долга 102 и 87 м широка, а изградена била околу 2800 или 2600 г.п.н.е.<ref>[http://www.fao.org/world/Regional/RNE/morelinks/Publications/English/HYSTORY-OF-WATER-RESOURCES.pdf] "Overview of the hystory of water resources and irrigation management in the near east region", Mohamed Bazza, 2006.</ref> [[Стар Рим|Старите Римјани]] биле познати по тоа што организирале големи градилишта, така што изградиле голем број брани. Правеле [[вештачко езеро|вештачки езера]] за снабдување со вода во сушните раздобја, а употребувале [[малтер]] и римски [[бетон]], така што можеле да градат и поголеми објекти. Нивната највисока брана била браната Субијако, во близина на [[Рим]] која била висока 50 метра. Познат е и Валеријановиот мост или Банд-е Кајсар во [[Иран]] кој бил дел од брана. Браната Каланај е масивна брана од необработен камен, долга преку 300 метра, висока 4,5 метра и широка 20 метра, на реката Кавера во индиската држава [[Тамил Наду]], која е најголема стара брана која и денес е во употреба, а изградена е во I век. Нејзината намена е да обезбеди наводнување.<ref>Singh Vijay P., Ram Narayan Yadava: "Water Resources System Operation: Proceedings of the International Conference on Water and Environment", publisher = Allied Publishers, 2003, [http://books.google.com/?id=Bge-0XX6ip8C&pg=PA508&dq=kallanai#PPA508,M1]}-</ref><ref>-{[http://www.hindunet.org/saraswati/traditionwater.pdf] "This is the oldest stone water-diversion or water-regulator structure in the world", 2007.</ref> Ду Ѓанг Јен е најстар систем за наводнување кој во својот состав има брана, а е завршен во 251 година. Се наоѓа во провинцијата [[Анхуеј]] (Кина) и содржи огромно вештачко езеро за наводнување кое има опсег од околу 100 км, а се користи и денес.<ref>Needham Joseph: "Science and Civilization in China: Volume 4, Part 3", Taipei: Caves Books, Ltd., 1986</ref> Се проденува дека денес има околу 800.000 брани ширум светот, од нив 40.000 имаат висина преку 15 м.<ref>[http://ehp.niehs.nih.gov/qa/105-10focus/focus.html] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20060204172736/http://ehp.niehs.nih.gov/qa/105-10focus/focus.html |date=2006-02-04 }} "Is it Worth a Dam?", "Environmental Health Perspectives", 1997</ref> == Видови брани == Нивото на подигнатиот водостој се нарекува '''успор''', а висината, за која водостојот над браната е подигнат во однос на своето првобитно ниво, успорна висина. Браната е '''темелна''', ако нејзината круна е пониска од нивото на неуспорениот природен водостој, во спротивен случај таа е '''водопадна'''. Браните може да бидат постојани, подвижни или мешовити. Постојаните брани во целост се неподвижни масивни градби, кај кои не може да се регулира водостојот спротиводно од браната, а вишокот вода се прелива преку круната на браната. Браните може да бидат насипани, од камен (денес ретко) или [[бетон|армирано-бетонски]]. Бидејќи овие брани не можат да го регулираат водостојот, истите се подигаат само во горниот тек на планински водотеци или во длабоко всечени корита, каде подигањето на водостојот при преливање на големи води не предизвикува штети на крајбрежното подрачје. Постојаните брани се градат до висина од приближно 15 метра, ако висината им е поголема или ако затвораат долина во брдовит терен, се викаат ''долински прегради'', а ако се градат од земјен насип, се нарекуваат ''успорни насипи''. Браните со висина до 15 м се нарекуваат ''ниски'', а повисоките се нарекуваат ''високи''. Подвижните брани се состојат од подвижни конструкции, т.н. ''капии'', сместени меѓу столбовите. Така се регулира протекувањето на водата низ браната, а со тоа и водостојот на спротиводно од браната. === Видови брани спрема висината === Се разликуваат ниски и високи брани. Согласно меѓународниот стандард (англ. ''International Commission on Large Dams'', ''ICOLD''), во високи брани спаѓаат сите оние брани чија висина од темелот до круната изнесува повеќе од 15 м, како и оние повисоки од 10 м кои имаат должина по круната повеќе од 500 м, поголемо вештачко езеро од 100.000 м<sup>3</sup>, или ако преку нив треба да се пропушта количина на вода поголема од 2000 м<sup>3</sup>/s. Сите други брани се сметаат за ниски.<ref>"Vrste brana" Graditeljstvo.tvz.hr, 2011.</ref> ==== Ниски брани ==== Ниската брана претставува градба која главно има задача да го свртува водениот тек или да го подигнува водостојот во коритото и на тој начин да овозможи пловидба. Секоја ниска брана ствара концентрација на падот и со тоа овозможува искористување на водната снага, може да се искористи за водени спортови, може да служи и за задржување на наноси, за спречување на [[ерозија]] и слично. Ниските брани служат и за свртување на водата заради напојување на канали за [[наводнување]] на полињата, канали за снабдување на индустриски постојки, пловни канали, како тунели кои ја водат водата до хидроелектрани. [[Податотека:Grand Coulee Dam spillway.jpg|мини|десно|250px|[[Хидроелектрана Гранд Кули|Браната Гранд Кули]] е пример за гравитациска брана]] [[Податотека:Gordon Dam.jpg|thumb|мини|десно|250px|Браната Гордон во [[Тасманија]] е лачна брана]] [[Податотека:Barrage Daniel-Johnson2 edited.jpg|мини|десно|250px|Браната Даниел-Џонсон, [[Квебек]], [[Канада]], е расчленета брана со лакови]] ==== Високи брани ==== Високите брани служат за формирање [[вештачко езеро|вештачки езера]], кои може да се употребат за погон на [[хидроелектрана|хидроелектрани]], наводнување или подлабока пловидба. Највисока брана на светот е [[брана Нурек|браната Нурек]] во [[Таџикистан]]. === Видови брани спрема материјалот === Спрема материјалот од кој се градат браните се разликуваат масивни брани од [[камен]] или [[бетон]]ски блокови ѕидани на суво, од камен во [[малтер]], од бетон и од армиран бетон, како и насипани брани од земја. [[песок]], [[чакал]] или камен. ==== Бетонски брани ==== Бетонските брани може да се градат од обичен и од [[армиран бетон]]. Постојат три основни вида на големи бетонски брани: гравитациски, лачни и расчленети. ==== Масивни брани ==== На масивната преграда се разликуваат спротиводен дел (издигнат над коритото) или '''тело на браната''', кое се спротивставува на [[притисок]]от на водата, и низводен дел, помалку или повеќе во облик на плоча положен по коритото. Предниот спротиводен дел, обично вертикален, се продолжува до карпеста или непропусна подлога. На ист начин се завршува и прагот на низводниот дел. Масивните брани со постојан карактер денес се градат исклучиво од [[бетон]]. Главниот проблем во врска со овие брани претставува пропуштање на голема количини вода. Проблемот се решава со оставање на проточни полиња или прелив во телот на браната, на кои се сместуваат подвижни запорници. Висината на запорниците, ширината и бројот на проточни полиња зависат од [[топографија|топографските]] и [[хидрологија|хидролошките]] услови. Тие може да ја опфаќаат целата должина на браната или само еден дел. Ширината на едно поле може да изнесува до 50 м, кај валчести вид на запорници. Кај други тоа обично не преоѓа 30 м. Највисоките запорници не преминуваат висина од 20 метра. ==== Насипани брани ==== Насипаните брани се прават од природен материјал ископан главно во близина на градилиштата ([[глина]], [[чакал]], [[песок]], [[камен]] и слично). Ваквите брани се најстари познати брани, а се граделе и пред повеќе од илјада години. Со соодветна подготовка на темелите, осигурување на вододржливост и хидраулична стабилност на темелното тло може да се примени на сите тла. Вододржливоста се остварува со примеа на материјали кои слабо пропуштаат вода или со вградување водонепропусен дел во телото на браната (јадрото) или спротиводна косина. Спротиводната косина се осигурува од делување на бранови со камен или друга облога, а низводната од делување на [[ерозија]] од [[врнежи]] со затревување или со камена облога. За да се осигура хидраулична стабилност, телото на браната содржи дренажен систем. Заради сигурност, преливот и испустите се изведуваат претежно вон браните. Насипаните брани може да се поделат во две групи: земјени брани од '''хомоген''' материја, и земјени и камени брани од '''нехомоген''' материјал. Се градат или на карпи или на земјено тло. Не се многу осетливи на нееднолични слегнувања, како ни на [[земјотрес|потреси]]. Материјалот од кој се градат, секогаш во извесна мерка пропушта вода, па постои процедување од горната во долната вода. Заради тоа браната до депресиската линија е заситена со вода, а над таа линија се дига уште [[капиларност|капиларна]] вода. Ако темелниот слој е непропусен, водата излегува на низводната страна како извор. За ова да се спречи, се поставува дренажа. === Видови брани спрема начинот на спротивставување на притисокот на водата === Спрема начинот на спротивставување на притисокот на водата браните може да бидат гравитациски, лачни, расчленет и подвижни. ==== Гравитациски брани ==== Гравитациската брана на [[хидростатички притисак|притисокот на водата]] се спротивставува со сопствената [[тежина]], па затоа телото на браната има голема [[зафатнина]] и многу широк [[темел]]. Основниот облик на попречниот пресек на гравитациската брана е [[триаголник]]. Темелите се добро темелно тло, најчесто на карпесто тло, а на чакал може да се темелат брани со помали висини. Вододржливоста на акумулацијата и смалувањето на притисокот на водата на темелната површина се остварува со инјекциска завеса на спротиводната страна на браната, а понекогаш и одведување со бунари изведени непосредно низводно до инјекциската завеса. Заради следење на состојбата на браната и можности за дополнително инјектирање, се изведуваат контролни (инјекциски) галерии по контурите на темелната површина на спротиводната страна. На брани повисоки од 40 метри се градат и водорамни контролни галерии приближно на секои 25 до 40 метри висина. Најчесто преливот и испустите се изведуваат на самата брана, односно на телото на браната. За да се смалат дополнителните напрегања заради стегање на бетонот, вградувањето се спроведува во блокови (15 до 20 метри) кои се спојуваат со [[заптивка|заптивки]], во текот на градењето се ладат [[агрегат]]от и водата, а се гради од бетон кој развива помала [[хидратација (реакција)|хидратациска]] топлина. На секоја брана делуваат надворешни сили како што се притисок на спротиводната страна, [[узгон]] на водата на спојницата меѓу темелот и тлото, притисок на [[мраз]] во вештачкото езеро (во ладните предели), притисок на земјата и притисок на наталожениот нанос ([[кал]]). Од внатрешните сили на браната делуваат сопствената тежина, притисокот на водата во порите ([[капиларност|капиларите]]), силите кои настануваат заради промена на температурата на бетонот и силите заради стегање на бетоно (заостанати напрегања). ==== Лачни брани ==== Лачната брана е многу потенка од гравитациската. Градена е како закривена витка плоча прицврстена на околниот терен, така што поголемиот дел од оптоварувањето од акумулациската вода се пренесува на страниците на долината, каде браната е наслонета и врзана за цврсти карпи. Со лачни брани се преградуваат тесни долини со добри услови на темелење. На основа на односот на дебелината на браната и нејзината висина се разликуваат тенкостена (помалку од 0,2), дебелостена (од 0,2 до 0,4) и лачно-гравитациска брана (од 0,4 до 0,6). Тенкостените лачни брани се градат од армиран, а останатите од обичен бетон кој се армира само во ослабените пресеци (прелив, испусти, галерии и слично). Заради следење на состојбата на браната и можност за дополнително инјектирање, се изведуваат контролни галерии како и кај гравитациските брани. Преливот и испустите најчесто се изведуваат на самата брана, односно во телото на браната. Ако имаат и некои елементи на гравитациски брани, тогаш се нарекуваат лачно-гравитациски брани. Лачните брани настанале со идејата да се заштеди на трошоци на материјал и време на изведба. Заради смалените мерки имаат многу поголеми [[деформација|деформации]], па за нив од големо значење и прашање е [[тврдост]]а на бетонот. == Поврзано == * [[Хуверова брана]] * [[Асуанска брана]] * [[Брана Три клисури]] * [[Кариба (брана)]] == Наводи == {{наводи|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Наведено списание | last1 = Arenillas | first1 = Miguel | last2 = Castillo | first2 = Juan C. | title = Dams from the Roman Era in Spain. Analysis of Design Forms (with Appendix) | journal = 1st International Congress on Construction History [20th–24th January] | publication-place = Madrid |year=2003 | url = http://www.traianvs.net/textos/presas_in.htm#_ednref4 }} * {{Наведена книга | last1 = Hartung | first1 = Fritz | last2 = Kuros | first2 = Gh. R. | editor-last = Garbrecht | editor-first = Günther | contribution = Historische Talsperren im Iran | title = Historische Talsperren | place = Stuttgart | publisher = Verlag Konrad Wittwer |year=1987 | volume = 1 |pages=221–274 |id={{page|year=|id=ISBN 3-87919-145-X|pages=}} }} * {{Наведена книга | last = Hodge | first = A. Trevor | title = Roman Aqueducts & Water Supply | place = London | publisher = Duckworth |year=1992 |id={{page|year=|id=ISBN 0-7156-2194-7|pages=}} }} * {{Наведена книга | title= Проектирование грунтовых плотин» — Учебное пособие | author= А. Л. Гольдин |author2= Л. Н. Рассказов — М. | edition= АСВ |date= 2001 }} * {{Наведена книга |last=М|first=Гришин М.. |title= Гидротехнические сооружения» — Учебник, части 1 и 2 |date= 1979 }} * {{Наведена книга | last = Hodge | first = A. Trevor | editor-last = Wikander | editor-first = Örjan | editor-link = | contribution = Reservoirs and Dams | title = Handbook of Ancient Water Technology | series = Technology and Change in History | volume = 2 |year=2000 | publisher = Brill | location = Leiden |id=ISBN 90-04-11123-9 |pages=331–339 }} * {{Наведено списание | last1 = James | first1 = Patrick | last2 = Chanson | first2 = Hubert | title = Historical Development of Arch Dams. From Roman Arch Dams to Modern Concrete Designs | journal = Australian Civil Engineering Transactions | volume = CE43 |year=2002 |pages=39–56 | url = http://www.traianvs.net/textos/archdams_en.htm }} * {{Наведено списание | last = Schnitter | first = Niklaus | title = Römische Talsperren | journal = Antike Welt | volume = 8 | issue = 2 |pages=25–32 |year=1978 }} * {{Наведена книга | last = Schnitter | first = Niklaus | editor-last = Garbrecht | editor-first = Günther | contribution = Verzeichnis geschichtlicher Talsperren bis Ende des 17. Jahrhunderts | title = Historische Talsperren | place = Stuttgart | publisher = Verlag Konrad Wittwer |year=1987a | volume = 1 |pages=9–20 |id={{page|year=|id=ISBN 3-87919-145-X|pages=}} }} * {{Наведена книга | last = Schnitter | first = Niklaus | editor-last = Garbrecht | editor-first = Günther | contribution = Die Entwicklungsgeschichte der Pfeilerstaumauer | title = Historische Talsperren | place = Stuttgart | publisher = Verlag Konrad Wittwer |year=1987b | volume = 1 |pages=57–74 |id={{page|year=|id=ISBN 3-87919-145-X|pages=}} }} * {{Наведена книга | last = Schnitter | first = Niklaus | editor-last = Garbrecht | editor-first = Günther | contribution = Die Entwicklungsgeschichte der Bogenstaumauer | title = Historische Talsperren | place = Stuttgart | publisher = Verlag Konrad Wittwer |year=1987c | volume = 1 |pages=75–96 |id={{page|year=|id=ISBN 3-87919-145-X|pages=}} }} * {{Наведено списание | doi = 10.2307/3102810 | last = Smith | first = Norman | title = The Roman Dams of Subiaco | jstor = 3102810 | journal = Technology and Culture | volume = 11 | issue = 1 |pages=58–68 |year=1970 }} * {{Наведена книга | last = Smith | first = Norman | title = A History of Dams | place = London | publisher = Peter Davies |year=1971 |pages=25–49 |id={{page|year=|id=ISBN 0-432-15090-0|pages=}} }} * {{Наведена книга | last = Vogel | first = Alexius | editor-last = Garbrecht | editor-first = Günther | contribution = Die historische Entwicklung der Gewichtsmauer | title = Historische Talsperren | place = Stuttgart | publisher = Verlag Konrad Wittwer |year=1987 | volume = 1 |pages=47–56(50) |id={{page|year=|id=ISBN 3-87919-145-X|pages=}} }} * {{Наведена книга|last=Rißler|first=Peter|title =Talsperrenpraxis |edition=1. |publisher =R. Oldenbourg |location =München und Wien |year=1998|id=ISBN 3-486-26428-1}} * {{Наведена книга|author =Bretschneider, Lecher Schmidt |title= Taschenbuch der Wasserwirtschaft |edition=6. |publisher =Paul Parey |location =Hamburg und Berlin |year=1982|id=ISBN 3-490-19016-5}} * {{Наведена книга|last=Ziegler|first=Paul|title= Der Thalsperrenbau nebst einer Beschreibung ausgeführter Thalsperren |edition= |publisher =Seydel |location =Berlin |year=1900|isbn = }} ([http://www.digitalis.uni-koeln.de/Zieglert/zieglert_index.html Digitalisat]) {{refend}} == Надворешни врски == {{Ризница-врска|Dams}} * [http://www.grad.unizg.hr/_download/repository/HG_brane_2012.pdf Grupa autora, "Hidrotehnočke građevine - 1. dio 2012.", Građevinski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Zagreb 2012.]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://www.gradri.uniri.hr/adminmax/files/class/hidrotehnicke_regulacije.pdf Nevenka Ožanić, "Hidrotehničke regulacije", Građevinski fakultet Sveučilišta u Rijeci, Zavod za hidrotehniku i geotehniku, Rijeka 2002.]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://www.mathalino.com/reviewer/fluid-mechanics-and-hydraulics/analysis-gravity-dam Gravity Dam Analysis] * [http://en.structurae.de/structures/stype/index.cfm?doi=3 Structurae: Dams and Retaining Structures] * [http://www.strom-online.ch/staumauer.html Strom online - Staumauer] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20131204042004/http://www.strom-online.ch/staumauer.html |date=2013-12-04 }} * [http://de.structurae.de/structures/stype/index.cfm?id=3 Structurae: Staudämme, Talsperren und andere Stützbauwerke] * [https://web.archive.org/web/20080404054245/http://www.swissdams.ch/swisscod/Dams/damText/typesbarrages_d.asp Typen von Talsperren] * [http://www.talsperren.net/Wissenswertes/Bauweise_von_Stauwerken/bauweise_von_stauwerken.html Bauweise von Stauwerken] * [http://www.stromonline.ch/kraftwerk/1wasserkrschaub.html e-lernen Stausee und Stromproduktion] * [http://www.stua-si.nrw.de/htm/archiv/jahresberichte/2002/entwicklung.pdf Entwicklung v. Sicherheitsstandards für Talsperren in Deutschland]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} (PDF-Datei; 110 kB) * [http://www.stauanlage.de/assets/applets/geschichte.pdf Volker Bettzieche ''100 Jahre technische Entwicklung des Talsperrenbaus in Deutschland'', Wasserwirtschaft, Heft 1/2, 2010, pdf] * [http://www.lwl.org/marsLWL/open.jsp?action=search&query=Talsperren+Westfalen Westfälische Talsperren] im Bildarchiv des LWL-Medienzentrums für Westfalen {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Брани|*]] [[Категорија:Градби]] [[Категорија:Хидрологија]] bd81ckik52ch1tfsun8f6k0m37gl22d Трајче Ѓоргиев 0 1192437 4803983 4321592 2022-08-20T21:00:32Z 188.117.212.92 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Трајче Ѓоргиев | портрет = | px = | занимање = глумец | опис = | роден-дата = {{birth date and age|df=yes|1967|7|28}} | роден-место = {{роден во |Кочани}}, [[СР Македонија]] [[СФРЈ]] | починал-дата = | починал-место = | националност = [[Македонец]] | занимање = глумец<br>драмски режисер | наставка = }} '''Трајче Ѓоргиев''' ([[Кочани]], [[28 јули]] [[1967]]) — македонски глумец и драмски режисер, осбено вклучен во [[Пантомима|пантомимата]]. Дипломирал на Факултетот за драмски уметности во Скопје. Од 1997 година работи во [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар (МНТ)]] Во периодот од 1990 до 2010 година играв на повеќе од 40 претстави, во овој театар<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.pantomime-mime.com/trajce-gjorgiev|title=Trajce Gjorgiev|last=|first=|date=|work=Pantomime Mime|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=22 март 2018}}</ref>. Театарски и видео режисер од 1991 година, претежно како предводник на театарското студио во Културниот центар, во градот [[Кочани]]. Во април 2004 година го режирал својот прв настап на налата сцена на Македонскиот народен театар, а подоцна во 2010 година го режирав „Вишновата градина“ на големата сцена на МНТ. Работел како режисер во [[Словенија]], [[Србија]] и [[Македонија]]. Во април 2005 година режирал и играл во петте пантомими за една актерска претстава "Човекот" од Марсел Марсо и со оваа претстава ја стекнал титулата магистер по пантомима, на Академијата за театар и филм "НАТФИЗ" во [[Софија]], [[Бугарија]]. ==Филмографија== Филмови и ТВ-серии * „Бумбари“ (1995) - ТВ-серија * "[[Големата вода (филм) |Големата вода]]" (2004) - ТВ филм == Наводи == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ѓорчев, Трајче}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски драмски автори]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Пантомимичари]] [[Категорија:Глумци во Македонскиот народен театар]] tq44894j3hdhq2hkg8rj53e1ibsm4l3 4803991 4803983 2022-08-20T21:10:01Z 188.117.212.92 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Трајче Ѓоргиев | портрет = | px = | занимање = глумец | опис = | роден-дата = {{birth date and age|df=yes|1967|7|28}} | роден-место = {{роден во |Кочани}}, [[СР Македонија]] [[СФРЈ]] | починал-дата = | починал-место = | националност = [[Македонец]] | занимање = глумец<br>драмски режисер | наставка = }} '''Трајче Ѓоргиев''' ([[Кочани]], [[28 јули]] [[1967]]) — македонски глумец и драмски режисер, осбено вклучен во [[Пантомима|пантомимата]]. Дипломирал на Факултетот за драмски уметности во Скопје. Од 1997 година работи во [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар (МНТ)]] Во периодот од 1990 до 2010 година играв на повеќе од 40 претстави, во овој театар<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.pantomime-mime.com/trajce-gjorgiev|title=Trajce Gjorgiev|last=|first=|date=|work=Pantomime Mime|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=22 март 2018}}</ref>. Театарски и видео режисер од 1991 година, претежно како предводник на театарското студио во Културниот центар, во градот [[Кочани]]. Во април 2004 година го режирал својот прв настап на налата сцена на Македонскиот народен театар, а подоцна во 2010 година го режирав „Вишновата градина“ на големата сцена на МНТ. Работел како режисер во [[Словенија]], [[Србија]] и [[Македонија]]. Во април 2005 година режирал и играл во петте пантомими за една актерска претстава "Човекот" од Марсел Марсо и со оваа претстава ја стекнал титулата магистер по пантомима, на Академијата за театар и филм "НАТФИЗ" во [[Софија]], [[Бугарија]]. ==Филмографија== Филмови и ТВ-серии * "До-Ре-Ми" (1990) - ТВ-серија * "[[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]]" (1991) - ТВ серија * "Словенски орфеј" (1992) - ТВ филм * „Бумбари“ (1994) - ТВ-серија * "[[Македонски народни приказни]]" (1996) - ТВ-серија * "[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]]" (1997) - ТВ-серија * "[[Чекор пред премето]]" (2003) - ТВ филм * "[[Големата вода (филм) |Големата вода]]" (2004) - ТВ филм * "[[Обични луѓе]]" (2005) - ТВ-серија * "Нави" (2006) - ТВ филм * "[[Македонски народни приказни]]" (2010) - ТВ-серија * "[[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] (2013) - ТВ-серија * "[[Преспав]]" (2018) - ТВ-серија == Наводи == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ѓорчев, Трајче}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски драмски автори]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Пантомимичари]] [[Категорија:Глумци во Македонскиот народен театар]] m1w5y8bj5c1ishuwz6y5i8qtjwfqf8v 4803996 4803991 2022-08-20T21:15:01Z 188.117.212.92 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Трајче Ѓоргиев | портрет = | px = | занимање = глумец | опис = | роден-дата = {{birth date and age|df=yes|1967|7|28}} | роден-место = {{роден во |Кочани}}, [[СР Македонија]] [[СФРЈ]] | починал-дата = | починал-место = | националност = [[Македонец]] | занимање = глумец<br>драмски режисер | наставка = }} '''Трајче Ѓоргиев''' ([[Кочани]], [[28 јули]] [[1967]]) — македонски глумец и драмски режисер, осбено вклучен во [[Пантомима|пантомимата]]. Дипломирал на Факултетот за драмски уметности во Скопје. Од 1997 година работи во [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар (МНТ)]] Во периодот од 1990 до 2010 година играв на повеќе од 40 претстави, во овој театар<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.pantomime-mime.com/trajce-gjorgiev|title=Trajce Gjorgiev|last=|first=|date=|work=Pantomime Mime|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=22 март 2018}}</ref>. Театарски и видео режисер од 1991 година, претежно како предводник на театарското студио во Културниот центар, во градот [[Кочани]]. Во април 2004 година го режирал својот прв настап на налата сцена на Македонскиот народен театар, а подоцна во 2010 година го режирав „Вишновата градина“ на големата сцена на МНТ. Работел како режисер во [[Словенија]], [[Србија]] и [[Македонија]]. Во април 2005 година режирал и играл во петте пантомими за една актерска претстава "Човекот" од Марсел Марсо и со оваа претстава ја стекнал титулата магистер по пантомима, на Академијата за театар и филм "НАТФИЗ" во [[Софија]], [[Бугарија]]. ==Филмографија== Филмови и ТВ-серии * "До-Ре-Ми" (1990) - ТВ-серија * "[[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]]" (1991) - ТВ серија * "Словенски орфеј" (1992) - ТВ филм * "Прекалени" (1994) - ТВ серија * „Бумбари“ (1994) - ТВ-серија * "[[Македонски народни приказни]]" (1996) - ТВ-серија * "[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]]" (1997) - ТВ-серија * "Светот има осум страни" (2001) - ТВ-серија * "Звукот на светлината" (2002) - ТВ филм * "[[Чекор пред премето]]" (2003) - ТВ филм * "Нежната прашина на заборавот" (2003) - ТВ филм * "[[Големата вода (филм) |Големата вода]]" (2004) - ТВ филм * "[[Обични луѓе]]" (2005) - ТВ-серија * "Нави" (2006) - ТВ филм * "[[Македонски народни приказни]]" (2010) - ТВ-серија * "[[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] (2013) - ТВ-серија * "[[Македонски народни приказни]]" (2015) - ТВ-серија * "[[Инсајдер (телевизиска серија) |Инсајдер]]" (2017) - ТВ-серија * "[[Преспав]]" (2018) - ТВ-серија == Наводи == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ѓорчев, Трајче}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски драмски автори]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Пантомимичари]] [[Категорија:Глумци во Македонскиот народен театар]] 8t5zcak9d4r68skbo3ergfcmsef2c94 4804001 4803996 2022-08-20T21:27:35Z 188.117.212.92 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Трајче Ѓоргиев | портрет = | px = | занимање = глумец | опис = | роден-дата = {{birth date and age|df=yes|1967|7|28}} | роден-место = {{роден во |Кочани}}, [[СР Македонија]] [[СФРЈ]] | починал-дата = | починал-место = | националност = [[Македонец]] | занимање = глумец<br>драмски режисер | наставка = }} '''Трајче Ѓоргиев''' ([[Кочани]], [[28 јули]] [[1967]]) — македонски глумец и драмски режисер, осбено вклучен во [[Пантомима|пантомимата]]. Дипломирал на Факултетот за драмски уметности во Скопје. Од 1997 година работи во [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар (МНТ)]] Во периодот од 1990 до 2010 година играв на повеќе од 40 претстави, во овој театар<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.pantomime-mime.com/trajce-gjorgiev|title=Trajce Gjorgiev|last=|first=|date=|work=Pantomime Mime|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=22 март 2018}}</ref>. Театарски и видео режисер од 1991 година, претежно како предводник на театарското студио во Културниот центар, во градот [[Кочани]]. Во април 2004 година го режирал својот прв настап на налата сцена на Македонскиот народен театар, а подоцна во 2010 година го режирав „Вишновата градина“ на големата сцена на МНТ. Работел како режисер во [[Словенија]], [[Србија]] и [[Македонија]]. Во април 2005 година режирал и играл во петте пантомими за една актерска претстава "Човекот" од Марсел Марсо и со оваа претстава ја стекнал титулата магистер по пантомима, на Академијата за театар и филм "НАТФИЗ" во [[Софија]], [[Бугарија]]. ==Филмографија== Филмови и ТВ-серии * "До-Ре-Ми" (1990) - ТВ-серија * "[[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]]" (1991) - ТВ серија * "Словенски орфеј" (1992) - ТВ филм * "Прекалени" (1994) - ТВ серија * „Бумбари“ (1994) - ТВ-серија * "[[Македонски народни приказни]]" (1996) - ТВ-серија * "[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]]" (1997) - ТВ-серија * "Светот има осум страни" (2001) - ТВ-серија * "Звукот на светлината" (2002) - ТВ филм * "[[Чекор пред премето]]" (2003) - ТВ филм * "Нежната прашина на заборавот" (2003) - ТВ филм * "[[Големата вода (филм) |Големата вода]]" (2004) - ТВ филм * "[[Обични луѓе]]" (2005) - ТВ-серија * "Нави" (2006) - ТВ филм * "[[Македонски народни приказни]]" (2010) - ТВ-серија * "Турни ме да Кинисам" (2011) - ТВ-серија * "[[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] (2013) - ТВ-серија * "[[Македонски народни приказни]]" (2015) - ТВ-серија * "[[Инсајдер (телевизиска серија) |Инсајдер]]" (2017) - ТВ-серија * "[[Преспав]]" (2018) - ТВ-серија == Наводи == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ѓорчев, Трајче}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски драмски автори]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Пантомимичари]] [[Категорија:Глумци во Македонскиот народен театар]] nwdxy0u8x0dfmxi0rdfi28q2gsgnr2s Тодорка Кондова-Зафировска 0 1202710 4804091 4801178 2022-08-21T11:11:44Z 188.117.212.92 /* Наводи */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Тодорка Кондова-Зафировска | портрет = | опис = | родено-име = Тодорка Кондова | роден-дата = {{родена на|1|февруари|1926}} | роден-место = [[Прилеп]], [[Кралство Југославија]] | починал-дата = {{починала на и возраст|df=yes|2003|5|29|1926|2|1}} | починал-место = [[Скопје]], {{МКД}} | починал-причина = | националност = | познат = Улоги: Донка („Бегалка“), Фјокла Ивановна („Женидба“), Лаура („Во агонија“), Емилија („Отело“), Царицата („Јане Задрогаз“), Керон („Партитура на еден Мирон“), Андромаха („Тројанки“), Лисистрата (во истоименото дело), Мартина („Учени жени“) и др. Режии: „Вејка на ветрот“, „Сид“, „Бегалка“, „Кројач за дами“, „Сојуз на лажни светци“, „Пигмалион“, „Владимир и Косара“ и др. | наставка = а | занимање = глумица, режисерка | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Тодорка Кондова-Зафировска''' ({{родена на|1|февруари|1926}} во {{родена во|Прилеп}} — {{починат на|29|мај|2003}} во {{почината во|Скопје}}) — [[Македонија|македонска]] глумица и режисерка.<ref>{{МакЕнц|724|Кондарко|II}}</ref> == Животопис == Тодорка завршила Театарска академија во [[Белград]], на Отсекот за режија (1952). Член на драмата во [[Македонски народен театар|МНТ]] (1945-1964) и во [[Драмски театар - Скопје|Драмскиот театар]] од 1964 година до пензионирањето. Нејзиниот творечки опус е обемен, раскошен според карактерот и димензиите и се вбројува во редот на остварувањата на избраните великани на македонското глумиште. Таа се искажува како драмска, филмска, радио и телевизиска глумица, режисерка и професорка по актерско мајсторство на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултетот за драмски уметности]] во [[Скопје]], коешто и го потврди со објавениот учебник „Актерско мајсторство“. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1967 || [[Да видам, да видам што да бидам]] ТВ-серија || |- | 1968 || [[Лудион и калугерицата (филм) |Лудиот и калугеррицата]] ТВ-филм || |- | 1971 || [[Земјаци (филм) |Земјаци]] ТВ-филм || |- | 1972 || [[Пријатели]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[ТВ ребус]] ТВ Мини серија || |- | 1973 || [[Колнати сме, Ирина]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Недела (филм) |Недела]] ТВ-филм || Ангелина |- | 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија || |- | 1977 || [[Дожливото Сонце]] ТВ-филм || |- | 1977 || [[Итар Пејо]] || Василика |- | 1980 || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм || |- | 1981 || [[Самотија (филм) |Самотија]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || |- | 1982 || [[Јагне на ражен (ТВ-филм) |Јагне на ражен]] ТВ-филм || Лена |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм || |- | 1984-1987 || [[Случки од животот]] ТВ-серија || Ана |- | 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]] ТВ-серија || Евдокија |- | 1988 || [[Викенд на мртовци]] ТВ-серија || Атина |- | 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-серија || |} == Награди == * Награда "11-октомври" (1960) и (1983) * Награда Артис на годината според анкетата на "Екран" (1980) * Награда на весникот "Дневник" од "[[Нови Сад]]" за улогата на царицата во претставата "Јане Задрогаз" (1975) * Награда "13-ноември" (1984) * Награда за животно дело "[[Војдан Чернодрински]]" (1992) == Наводи == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Кондова-Зафировска, Тодорка}} [[Категорија:Македонски глумици]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Македонски режисери]] [[Категорија:Југословенски глумци]] 301m4s8pxj5tid6pnl2nkodlkvr13r2 Влатко Илиевски 0 1203810 4804045 4739520 2022-08-21T00:29:16Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki :''Не е исто со [[Владо Илиевски]].'' {{Infobox musical artist | name = Влатко Илиевски | native_name = | native_name_lang = mkd | image = Vlatko ilievski eurosong 2011 cropped.jpg | caption = Влатко Илиевски на настап на Евровизија 2011 | background = solo_singer | birth_name = Влатко Илиевски | birth_date = {{birth date|1985|7|2|df=yes}} | birth_place = [[Скопје]], [[Македонија]] | death_date = {{death date and age|df=yes|2018|07|06|1985|07|02}} | death_place = [[Скопје]], [[Македонија]] | occupation = пејач, глумец | death_date = {{death date and age|df=yes|2018|07|06|1985|07|02}} | genre = поп, рок | years_active = 2000 – 2018 | label = [[Plan B Production]] }} '''Влатко Илиевски''' ({{рн|2|јули|1985}} - {{пн|6|јули|2018}}) — [[македонци|македонски]] пејач на [[поп музика|поп]] и [[рок-музика]]. Својата кариера ја започнал на почетокот на 2000-те и се стекнал со голема популарност ширум македонската публика. Изведувал музички композиции со поп и рок елементи. Во 2011 година Влатко Илиевски ја претставуваше Македонија на [[Евровизија]] во [[Германија]] со песната „[[Русинка (песна)|Русинка]]“.<ref>{{наведени вести|url=http://www.makfax.com.mk/_tools/print/99730/article|title=Познати имињата на осумте финалисти за Евросонг / Goko Taneski will represent Macedonia in Oslo|last=Popovski|first=Aleksandar|date=19 February 2010|work=MacFax|accessdate=18 June 2010}}</ref> Пред да ја почне својата соло кариера, тој бил дел од музичката група „[[Морал (музичка група)|Морал]]“.<ref name=radiomk2008/> Завршил на [[Факултет за драмски уметности|Факултетот за драмски уметности во Скопје]], а дипломирал со претставата „Гнев“ на [[Стивен Кинг]]. == Детство== Илиевски е роден на 2 јули 1985 година во Скопје. Со неговата 12 годишна возраст тој започнал да свири на гитара во локалните скопски бендови. Првите посериозни почетоци му биле со групата „Made in Macedonia“ во 2000 година кога освоиле две награди. ==Кариера== ===„Морал“=== Во 2001 година, македонскиот рок бенд „[[Морал (музичка група)|Морал]]“ го повикува Влатко Илиевски на аудиција. Истата 2001 година тие ги снимиле своите први песни, а во почетокот на 2002 година пошироката јавност го запознава Влатко како пејач на бендот со инстант успешниот видео спот "Мора да е кошмар". Веќе наредниот видео спот на "Морал" со големиот хит "Кога патувам" го етаблира Влатко како следна голема музичка звезда на македонското небо, и групата и Влатко ја добиваат Златната бубамара за најдобар нов пејач. Во 2003 година го завршиле својот албум „Кога патувам“. Албумот бил составен од песните: „Панично те сакам“, „Скопје“, „Ти си“, „Ова е Македонија“ и „А ти ме убиваш“. Во тој период тие се едни од најпопуларните изведувачи во Македонија иако свиреа хард рок, музички жанр кој никогаш не бил добро прифаќан од македонските медиуми. Во 2004 година по издавањето на албумот Морал ја добива наградата "12 величенствени" на МРТ за група на годината во Македонија. Во 2005 година „Морал“ биле предгрупа на концертот на „Дип Прпл“ (''[[Deep Purple]]'') во Скопје. После неколкугодишна пауза во нивната работа поради сопствената соло кариера, со "Moрал" Влатко Илиевски го снима и албумот "Кофеин Блуз". При крај на 2017 година тие го издаваат албумот, а на почетокот на 2018 го прават нивниот последен заеднички концерт. === Соло кариера === Влатко ја започнал својата соло кариера во 2007 година. Неговите попознати песни се „Небо“, „Уште си ми ти“, „Со Други Зборови“, „Не те можам“,<ref name=radiomk2008>{{наведени вести|url=http://www.radiomk.com/index.php?categoryid=1&p2_articleid=1120 |title=Влатко Илиевски наскоро во голем тв-проект|year=2008|work=RadioMK|accessdate=18 June 2010|archivedate=15 July 2011 |archiveurl=//web.archive.org/web/20110715150011/http://www.radiomk.com/index.php?categoryid=1&p2_articleid=1120}}</ref> „Taка требало да биде“, „Се што сакав после тебе“, „Сите ми се криви“, „Гушни ме“ , „Скитник“, „Најбогат на свет“, „Роза сина“, „Исцеление“, „Пак на старо“, „За љубов се пее до крај“, „Работнички шампионе“, „Среќа“ и „Есен“. Влатко Илиевски беше и првиот македонски пејач кој ја наполни арената "Борис Tрајковски" со свој концерт. ===Албуми=== Првиот албум на Влатко Илиевски бил „Со други зборови“ и имал 10 песни: „Со други зборови“, „И премногу добро“, „Сите ми се криви“, „Така требало да биде“, „Уште си ми ти“, „Не те можам“, „Гушни ме“ , „Од утре не“, „Небо“, „Скитник“.<ref>{{наведени вести|url=http://www.radiomk.com/index.php?categoryid=1&p2_articleid=1312|title="Со други зборови" првенче на Влатко Илиевски|work=RadioMK|accessdate=18 June 2010|archiveurl=//web.archive.org/web/20110715145721/http://www.radiomk.com/index.php?categoryid=1&p2_articleid=1312|archivedate=15 July 2011}}</ref> Неговиот втор албум е „Најбогат на свет“ и имал исто така 10 песни: „Среќа“, „Пред да те знам“, „И ти и јас“, „Се што сакав по тебе“, „Пак на старо“, „Најбогат на свет“, „Есен“, „За љубов се пее до крај“, „Не плачи“, „Извини“ и „Небо“. ==Филмографија== {{Филмографија-домаћи|глумца=Влатко Илиевски}}|- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2000.-те |- | 2002. || [[Наше маало]] ТВ-серија || Дејан |- style="background: Lavender; text-align: center; " | colspan="4"|2010.-те |- | 2010. || [[Од денес за утре (телевизиска серија)|Од денес за утре]] ТВ-серија ||Бојан |- | 2014. || [[Кум (серија) |Кум]] ТВ-серија || Маик |- | 2016. || [[Златна петорка (филм)|Златна петорка]] ТВ-филм ||Тони |- | 2017. || [[Преспав (телевизиска серија)|Преспав]] ТВ-серија ||Гостинот |} == Смрт == Илиевски починал вечерта на 6 јули 2018&nbsp;г. Иако се појавија шпекулации од страна на извесни портали во врска со причината за смрт, официјално соопштение сè уште нема. Во тек е истражна постапка. ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== * [https://myspace.com/vlatkoilievski Влатко Илиевски] на [[Myspace]] * {{IMDb name|3893188}} {{Македонија на Евровизија}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Илиевски, Влатко}} [[Категорија:Македонски гитаристи]] [[Категорија:Македонски рок-пејачи]] [[Категорија:Македонски поп-пејачи]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски водители]] [[Категорија:Луѓе од Скопје]] dr1whr5idi3dx0b5xns4gzxr3sutte2 Мартон Ваш 0 1217261 4803827 4661323 2022-08-20T12:00:21Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:MartonVas.JPG|мини|Мартон Ваш]] '''Маргон Вас''' (р. {{роден на|2|март|1980}} во [[Дунаујварош]], [[Унгарија]]) е унгарски меѓународен [[Хокеј на мраз|хокеар]], кој во моментов е под договор со клуб на Серија А, Фаса.<ref>Career profile on [http://www.eurohockey.net/players/show_player.cgi?serial=39505 www.eurohockey.net]</ref> Од 30 април 2011 година, играл за унгарската репрезентација 127 пати.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.icehockey.hu/index.php?pg=menu_26|title=National team players|publisher=Hungarian Ice Hockey Federation|archive-url=https://web.archive.org/web/20110915231756/http://icehockey.hu/index.php?pg=menu_26|archive-date=15 September 2011|url-status=dead|accessdate=14 October 2011}}</ref> Неговиот брат, Јанош Вас, исто така, е професионален хокеј играч и член на унгарската репрезентација. == Кариера == Ваш, кој е Евреин,<ref name="JSR911">{{Наведено списание|date=September/October 2011, accessed September 15, 2011|title=Professional Hockey Review: 2010–11; European Hockey League|journal=Jewish Sports Review|volume=8|issue=87|pages=8–9}}</ref> направи своето деби на возраст од 15 години за неговиот роден град Dunaferr SE, а една година подоцна веќе го прослави својот прв успех во унгарското првенство. Напред доби шанса да се обиде во странство во 1997 година. Прво се преселил во САД за да игра за планинари на Flagstaff во Хокеј лигата на Западните држави , каде што ја освои титулата во првата година. Ваш ја започна следната сезона од канадскиот клуб Hawkesbury Hawks , со што повторно победи триумфално, освојувајќи ја централната Канада хокеј лига , сепак, не успеа да напредува во националниот финалент, откако заврши само втор на Фред страната куп .<ref name="dunaujvaros">{{Наведена мрежна страница|url=http://dabdocler.hu/acelbikak/korabbi/?id=5|title=Korábbi Acélbikák – Vas Márton|publisher=DAB Dunaújváros official website|language=hu|accessdate=14 October 2011|archive-date=2008-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20081208031841/http://dabdocler.hu/acelbikak/korabbi/?id=5|url-status=dead}}</ref> Ваш помина уште една година во Канада, пред да се врати во својата Унгарија да игра за неговиот поранешен клуб Дунафер. Тој помина шест години во Унгарија, прекинат со две кратки магии во шведските пониски лиги во клубови Vänersborgs HC и Grums IK. Во 2006 година тој повторно се пресели во странство и им се придружи на победниците од францускиот куп претходно , Дијабелс Руж де Бриансон , каде што играше заедно со своите Унгарци Балаз Ладани и Виктор Селиг .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.origo.hu/sport/jegkorong/20070519igazi.html|title=Igazi magyar hokicsapat lesz a Briancon|last=Pincési|first=László|date=19 May 2007|work=Hungarian Press Agency|publisher=Origo.hu|language=hu|trans-title=Briancon will be a real Hungarian ice hockey team|accessdate=14 October 2011}}</ref> Додека во Франција, Ваш не успеа да освои ниту еден трофеј, сепак, двапати го завршил финалето во Лига Магнус и Купе де ла Лигу . Бриансон, да ги намалат трошоците, нека напред одат летото 2009 година, а Ваш се приклучи на Alba Volán Székesfehérvár .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.origo.hu/sport/jegkorong/20090610-valogatott-csatarsorral-erosit-az-alba-volan.html|title=Válogatott csatársorral erősít a Volán|date=10 June 2009|work=Hungarian Press Agency|publisher=Origo.hu|language=hu|trans-title=Volán strengthens with national team forward line|accessdate=14 October 2011}}</ref> == Статистика за кариера == === Австриска хокеј лига === {| class="toccolours" style="margin-bottom: 10px;" ! width="60" | Годишни времиња ! width="60" | GP ! width="60" | Цели ! width="60" | Помага ! width="60" | Бодови ! width="60" | PIM |- align="center" | align="left" | Редовна сезона | 2 | 107 | 39 | 49 | 88 | 52 |- bgcolor="#f0f0f0" align="center" | align="left" | Плејоф | 1 | 5 | 3 | 1 | 4 | 4 |} == Наводи == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ваш, Мартон}} [[Категорија:Родени во 1980 година]] [[Категорија:Унгарски Евреи]] [[Категорија:Живи луѓе]] lr0tkz3ptjlbqaitr6lrmcu0me7xx7k Отворање на устата (ритуал) 0 1219608 4803840 4605719 2022-08-20T12:57:47Z P.Nedelkovski 47736 поврзница wikitext text/x-wiki [[Податотека:Opening_of_the_Mouth_-_Tutankhamun_and_Aja.jpg|десно|мини| Фараонот Ај го врши [[ритуал]]от на отворање на устата за [[Тутанкамон]].]] '''Отворање на устата''' бил [[Древен Египет|староегипетски]] ритуал опишан во погребните текстови, на пример во текстовите од пирамидите. == Погребна магија == [[Податотека:Fragment_of_a_tomb_relief_showing_a_funerary_ritual_scene._It_depicts_meat-offering_of_the_"opening_of_the_mouth_ceremony"._Late_18th_Dynasty._From_Egypt._The_Petrie_Museum_of_Egyptian_Archaeology,_London.jpg|десно|мини| Фрагмент од релјеф на кој е прикажано давање на месо за време на ритуалот.]] [[Ритуал]]от вклучува симболично оживување на статуата или [[мумија]]та со магично отворање на устата, така што починатиот во задгробниот живот може да дише и да зборува. Постојат докази дека овој ритуал се практикува уште од [[Старо Кралство|Старото Кралство]], а последен пат се забележува во [[Римско Царство|римскиот период]]. Специјални алатки се користеле како ритуална [[тесла]], позната како песешкаф, нож со глава на змија и разни амајлии. Старите Египќани верувале дека душите на луѓето во задгробниот живот имаат потреба од храна и вода за да преживеат. Ритуалното отворање на устата било изведувано така што покојникот можел да ја користи устата за јадење, пиење и разговор во наредниот живот и затоа било исклучително важен ритуал за задгробниот живот. Ритуалот имал вкупно 75 постапки и неговата најкомплетна варијанта била составена од фази:<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.digitalegypt.ucl.ac.uk/religion/wpr.html|title=The Opening of the mouth ritual|archive-url=https://web.archive.org/web/20140822081218/http://www.digitalegypt.ucl.ac.uk/religion/wpr.html|archive-date=22 август 2014|url-status=dead|access-date=1 септември 2018}} University College London</ref> * '''Постапка 1-9''' Прелиминарен ритуал * '''Постапка''' '''10-22''' Оживување на статуата * '''Постапка''' '''23-42''' Подароци од месо од Горниот Египет * '''Постапка''' '''43-46''' Подароци од месо од Долниот Египет * '''Постапка''' '''47-71''' погребен оброк * '''Постапка''' '''72-75''' церемонија на затворање == Книга на мртвите == [[Книга на мртвите|Книгата на мртвите]] настанала од текстовите во пирамидите и текстовите од ковчезите во [[Ново Кралство|Новото Кралство]], а содржи и чинки за отворање на устата. Овие чинки самите жртви ги фрлале на себе:<ref name="Lichtheim">{{Наведена книга|title=Ancient Egyptian Literature, vol 2|last=Lichtheim|first=Miriam|publisher=University of California Press|year=1976|isbn=978-0-520-02965-1|location=London, England|pages=}}</ref> : ''Мојата уста ја отвора [[Птах]],'' : ''Оковите на мојата уста ми го одврзува мојот градски бог.'' : ''[[Тот]] дојде тука опремен со чинки,'' : ''Го релаксира синџирот на Сет од мојата уста.'' : ''[[Атум]] ми ги дава моите раце,'' : ''Тие беа поставени како чувари.'' : ''Мојата уста ми е подарена,'' : ''Мојата уста ја отвора [[Птах]],'' : ''Со тоа метално длето'' : ''Со кое ги отвори устите на боговите.'' : ''Јас сум Сехмет-Вадет кој живее западно од рајот,'' : ''Јас сум Сахет меѓу душите на Он.'' == Наводи == {{наводи}} == Литература == * {{Наведена книга|title=Ancient Egyptian Literature, vol 2|last=Lichtheim|first=Miriam|publisher=University of California Press|year=1976|isbn=978-0-520-02965-1|location=London, England|pages=}} [[Категорија:Стар Египет]] a43374b564gn7zt688zpqvj7088hda8 Филип Меланхтон 0 1223296 4803851 4738238 2022-08-20T13:03:56Z P.Nedelkovski 47736 поврзница wikitext text/x-wiki [[File:Philipp-Melanchthon-1537.jpg|200px|right|Портрет на Меланхтон од 1537.]] '''Филип Шварцерд''' ([[германски јазик|германски]]: ''Philipp Schwartzerdt'') познат како '''Филип Меланхтон''' (''Melanchthon'') бил [[Германија|германски]] [[Теологија|теолог]] и верски реформатор. Тој се смета за еден од основачите на [[лутеранство]]то, заедно со [[Мартин Лутер|Лутер]] . Двајцата биле познати по ставовите за претерување во однос на светците, простување на гревовите врз основа на добронамерност и [[ритуал]] на покајанието. Тие тврделе дека овие дела не донесуваат спасение. Меланхон воспоставил разлика помеѓу „законите“ и „евангелијата“, што е една од основните идеи во лутеранството. Законот е даден во [[Стар завет|Стариот]] и [[Нов завет|Новиот завет]], додека Евангелието се однесува на дарот на благодатта Божја, која се стекнува со вера во [[Исус Христос]]. {{sfn|Richard|1898|p=379}} Тој е автор на [[Аугсбуршка исповед|Аугсбуршката исповед]] од [[1530|1530 година]] во која е претставена главната лутеранска верска доктрина. == Литература == * http://www.britannica.com/EBchecked/topic/373644/Philipp-Melanchthon == Наводи== {{Наводи}} == Надворешни врски == {{Портал|Биографија}} {{Германија-био-никулец}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Меланхтон, Филип}} [[Категорија:Германски теолози]] [[Категорија:Протестантството во Германија]] [[Категорија:Протестантска реформација]] [[Категорија:Починати во 1560 година]] [[Категорија:Родени во 1497 година]] [[Категорија:Апсолвенти на Хајделбершкиот универзитет]] noi3e3gv73vbzc7q23ojnb2nxi8sszv Вршидба 0 1223582 4804068 4799336 2022-08-21T07:33:38Z Zdravko 293 wikitext text/x-wiki [[Податотека:BASA-2072K-1-316-89-Threshing by horses in Bulgaria.jpg|мини|Вршидба со коњи во [[Бугарија]]]] [[Податотека:Agriculture of Bangladesh 10.jpg|мини|Вршидба на [[ориз]] во [[Бангладеш]]]] '''Вршидба''' или '''вршење''' – дејство на раздвојување на [[зрно|зрната]] на [[жито]]то од класот со помош на [[вршало]] или [[вршалка]].<ref>{{ДРМЈ|вршидба}}</ref> Тоа е чекор во подготовката на житото по [[жнеење]]то а пред [[веење (жетва)|веење]], кое го одделува житото од [[плева]]та. Вршењето не ги двои [[трици]]те од житото, истото се прави при мелењето.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.encyclopedia.com/topic/threshing.aspx#1|title=threshing|publisher=}}</ref> Вршидбата може да се врши со удирање по [[сноп]]јата распослани на [[гумно]] користејќи [[вршило]]. Друг традиционален метод на вршидба бил со газење на снопјата распослани на [[гумно]] со [[коњ]]и, [[магаре|магариња]] или [[вол]]ови кои се вртат во круг околу [[стожер]]. Модерна верзија на вршење во некои области е да се распостели житото на површината на патот, па зрната се двојат од класјето со газењето на тркалата на возилата што минуваат.<ref>M. Partridge, ''Farm Tools through the Ages'' (1973)</ref> Рачното вршење било макотрпен процес кој одземал многу време.<ref>{{Наведена книга|title=A New Economic View of American History |last1=Atack |first1=Jeremy |last2=Passell |first2= Peter|year=1994 |publisher =W.W. Norton and Co.|location= New York|isbn= 0-393-96315-2|pages=282–3}}</ref> Во доцниот 18 век, пред вршењето да биде механизирано, четвртина од земјоделскиот труд отпаѓал на вршењето.<ref>{{Наведена книга|title=A Farewell to Alms: A Brief Economic History of the World |last=Clark|first=Gregory |year=2007 |publisher =Princeton University Press |isbn= 978-0-691-12135-2|page=286 }}</ref> [[Индустријализација]]та на вршидбата започнала во [[1786]] година со пронаоѓањето на [[вршилка]]та од страна на [[Шкотланѓани|Шкотланѓанецот]] Ендру Мекле. Денес, во развиените подрачја, вршењето е машинско, обично со [[комбајн]], кој го [[жнеење|жнее]], врши и [[веење (жетва)|вее]] житото додека сè уште е в поле.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.engineeringhalloffame.org/profile-meikle.html|title=Andrew Meikle (1719-1811) engineer and inventor of the threshing machine, the predecessor of the combine harvester|publisher=Scottish Engineering Hall of Fame|accessdate=5 April 2015}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.edinformatics.com/inventions_inventors/threshing_machine.htm|title=The Threshing Machine -- Separation of Grain from Stalks and Husks|publisher=}}</ref> Житото може да се чува во [[амбар]]и или [[силос]]и. Во минатото, вршидбата се празнувала. Денес, првична намена на вршењето генерално исчезнала, иако традицијата преживеала во некои општества.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://threshingbee.org/|title=home|publisher=|accessdate=2019-05-07|archive-date=2019-04-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20190410145024/http://threshingbee.org/}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.dufurthreshingbee.org/ |title=архивска копија |accessdate=2021-08-11 |archive-date=2014-01-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140105023140/http://dufurthreshingbee.org/ |url-status=dead }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.donnellythreshingbee.com|title=Welcome to the Donnelly Threshing Bee|publisher=}}</ref> Традиционално, во Македонија и на [[Балкан]]от, вршидбата најчесто се изведувала со животни кои ги газеле [[сноп]]јето распослани на [[гумно]]то околу [[стожер]]от, по што земјоделците ги одвојувале зрната од [[слама]]та. Сламата се собирала од гумното каде што се вршело и се редела во копи, а житото се веело и потоа складирало во амбари. На крајот на вршидбата обично се празнувало и гоштавало. ==Галерија== <gallery> Податотека:Threshing-with-flail-RSJ.jpg|Вршење со вршила, Велика Британија, околу 1750. Слика од околу 1875 година. Податотека:Rhof-flegeldreschen.ogv|Рачно вршње – Рошајдер хоф, музеј на отворено Податотека:Threshing place, Santorini, Greece.jpg|[[Гумно]], [[Санторини]], Грција Податотека:Threshing_rice_by_hand_320x180.ogv|Рачно вршење на ориз ([[:Податотека:Threshing rice by hand 1920x1080.ogv|приказ во полна висока резолуција (ХД)]]) Податотека:A farmer.jpg|Земјоделец рачно врши со чукање на сноповите Податотека:Harvest.ogv|Вршење со [[јак]]ови во Астор, Гилгит-Балтистан </gallery> ==Поврзано== *[[Жнеење]] *[[Веење (жетва)|Веење]] *[[Гумно]] *[[Стожер]] *[[Слама]] ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== {{рв|Threshing}} [[Категорија:Земјоделство]] [[Категорија:Жетва]] 18pldnnn45aajl3twj693wpfxy4hbjt Душко Костовски 0 1223745 4804079 4796591 2022-08-21T10:09:22Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Душко Костовски | портрет = | рх = | опис = | роден-дата = {{роден на |23|мај|1939}} | роден-место = {{роден во |Дебар}} | починал-дата = {{починал на |21|јануари|1995}} | починал-место = {{починал во |Скопје}} | националност = [[Македонец]] | познат = по улогите во: <br>[[Јагне на ражен (ТВ-филм) |Јагне на ражен]]<br>[[Среќна нова '49]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Време, живот (филм) |Време, живот]]<br>[[Жена од малтер (ТВ-филм) |Жена од малтер]]<br>[[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]]<br>[[Трст виа Скопје]]<br>[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]]<br>[[Оловна бригада (филм) |Оловна бригада]]<br>[[Театарче лево ќоше]] | занимање = глумец }} '''Душко Костовски''' ([[Дебар]], {{рн|28|мај|1939}} - [[Скопје]], {{пн|21|јануари|1995}}) — театарски, филмски и телевизиски глумец. == Професионална кариера == Костовски се школувал во [[Скопје]]. За време на студиите членува во Драмската секција при Културно-уметничкото друштво „Кочо Рацин“. Од 1963 година е член на театарот „Антон Панов“ во [[Струмица]]. Во 1970 година доаѓа во [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]] во [[Скопје]]. За својот глумечки ангажман има добиено повеќе награди меѓу кои се и Наградата на град Скопје „13 Ноември“ во 1985 како и Републичката награда „11 Октомври“ во 1986. На Театарските игри „Војдан Чернодрински“ во [[Прилеп]] во 1968 г. ја доби истоимената награда за глумечко остварување. Во 1986 година на Филмскиот фестивал во [[Пула]] ја доби „Златната арена“ за најдобра споредна машка улога.<ref name="maccinema.com">http://www.maccinema.com/Person.aspx?p=73</ref> == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1970 || [[Човекот во црно]] ТВ-филм || |- | 1971 || [[Веселиот Иван Гулабин]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Залез зад езерската земја]] ТВ-филм || Гаврес |- | 1973 || [[Смилевскиот конгрес (филм) |Смилевскиот конгрес]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија || |- | 1975 || [[Шути и рогати]] ТВ-серија || |- | 1975 || [[Јад (филм)|Јад]] ТВ-филм || |- | 1976 || [[Сослушувањето на железничарот (филм) |Сослушувањето на железничарот]] ТВ-филм || Вториот агент |- | 1977 || [[Дожливото Сонце (филм) |Дожливото Сонце]] ТВ-филм || |- | 1977 || [[Сакаш уште едно парче торта]] ТВ-филм || |- | 1979 || [[Томе од бензинската пумпа]] ТВ-филм || |- | 1979 || [[Жена од малтер (филм) |Жена од малтер]] ТВ-филм || |- | 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија || Наредникот |- | 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм || |- | 1980 || [[Време, води (филм)|Време, води]] ТВ-филм || Корун |- | 1980 || [[Двојка (филм) |Двојка]] ТВ-филм || Цветко |- | 1980 || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм || |- | 1981 || [[Милион маченици]] ТВ-филм || |- | 1981 || [[Првите цутови]] ТВ-серија || |- | 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Јагне на ражен (ТВ-филм) |Јагне на ражен]] ТВ-филм || Бојан |- | 1982 || [[Слана во цутот на бадемите]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || Кусу Гогу |- | 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија || |- | 1983 || [[Записник (филм) |Записник]] ТВ-филм || |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1983 || [[Кога тетин Клименте шеташе над светот (филм) |Кога тетин Клименте шеташе над градот]] ТВ-филм || |- | 1983 || [[Премиера (филм) |Премиера]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Лет во место (филм) |Лет во место]] ТВ-филм || Поп Велков |- | 1984 || [[Белото циганче]] ТВ-серија || |- | 1984 || [[Комедијанти]] ТВ-серија || Управникот |- | 1984 || [[Го мемираше мојот јастреб]] ТВ-филм || |- | 1985 || [[Слободен пат (филм) |Слободен Пат]] ТВ-филм || |- | 1985 || [[На наш начин]] ТВ-серија || |- | 1985 || [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм || |- | 1985 || [[Сомнително лице]] ТВ-филм || Милисав |- | 1986 || [[Состојба пред инфаркт (филм) |Состојба пред инфаркт]] ТВ-филм || |- | 1986 || [[Среќна Нова ’49|Среќна Нова ‘49]] ТВ-филм || Диле Јоргачев |- | 1987 || [[Ѕвездите од 42-та (филм) |Ѕвездите од 42-та]] ТВ-филм || Богданов |- | 1987 || [[Веќе видено (филм) |Веќе видено]] ТВ-филм || |- | 1987 || [[Хај-фај (филм)|Хај-фај]] ТВ-филм || |- | 1987 || [[Театарче лево ќоше]] ТВ-филм || |- | 1987 || [[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]] ТВ-филм || Спиро |- | 1987 || [[Трст виа Скопје]] ТВ-серија || |- | 1988 || [[Скопски сновиденија]] ТВ-филм || |- | 1989 || [[Соба 2]] ТВ-филм || |- | 1989 || [[Собирен центар (филм) |Собирен центар]] ТВ-филм || Марко |- | 1989 || [[Мугра]] ТВ-филм || |- | 1989-1990 || [[Еурека]] ТВ-серија || Јакоб Фројт |- | 1989-1993 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || Стражар |- | 1991 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1991 || [[Во кафулето кај Гане]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Македонија може (филм) |Македонија може]] ТВ-филм || |- | 1992-1995 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1992 || [[Време, живот (филм) |Време, живот]] ТВ-филм || Боко |- | 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Орхан |- | 1994 || [[Прекалени]] ТВ-серија ||Даскалот Потоле |- | 1995 || [[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] ТВ-филм || |- | 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb име|id=0467503|name=Душан Костовски}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Костовски, Душко}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Луѓе од Дебар]] [[Категорија:Починати во Скопје]] 54fzcd3x94h488bbc49npnhzoy7zayt Анета Мицевска 0 1224567 4804047 4799269 2022-08-21T00:32:02Z 188.117.212.92 /* Наводи */ wikitext text/x-wiki {{Infobox musical artist |name = Анета Мицевска |background = solo_singer |image = |caption = |birth_name = |alias = |birth_date = {{роден на|25|јули|1984}} |birth_place =[[Битола]], [[Македонија]] |origin = [[Македонија]] |occupation = [[пејачка]] |genre = [[фолк музика|фолк]], [[популарна музика|поп-фолк]], [[македонска музика]] |years_active = 1995 –сѐ уште |instrument = вокал |First_album = |Latest_album = |Notable_albums = |Notable_songs = |label = |associated_acts = |website = }} ''' Анета Мицевска '''е [[Македонија|македонска]] поп-фолк пејачка и е дел од групата Молика. == Дискографија == === Албуми === === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''Добар знак'' || 2008. ||— |- | ''Ништо ново'' || 2008. || — |- | ''Добра журка'' || 2009. || — |- | ''Имаш друга'' || 2009. || — |- | ''Ајше'' || 2009. || — |- | ''Мојата Битола'' || 2010. || — |- | ''Лично Наде'' || 2011. || — |- | ''Слушни ме мајко стара'' || 2011. || — |- | ''Звезда водилка'' || 2011. || — |- | ''Ој девојче девојче'' || 2014. || In production |- | ''Скопска Црна Гора'' || 2018. || — |- | '' Љубовта е сила, моќ'' || 2019. || — |- | '' Јовано Јованке '' || 2020. || — |- | '' Битола мој роден крај '' || 2020. || — |- | ''Дари ми љубов'' || 2022. || – |} == Филмографија == * Патот до Кенгурите ([[2012]]) - Анета Молика * Солза и смеа ([[2013]]) - Наставничката * Непријател ([[2020]]) - Анета ==Надворешни врски == {{reflist}} == Наводи == * [[Категорија:Македонски пејачи]] [[Категорија:Македонски поп-фолк пејачи]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] q6ncogpoiijbcchfg4l2lhae4xbrf7f 4804048 4804047 2022-08-21T00:32:59Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox musical artist |name = Анета Мицевска |background = solo_singer |image = |caption = |birth_name = |alias = |birth_date = {{роден на|25|јули|1984}} |birth_place =[[Битола]], [[Македонија]] |origin = [[Македонија]] |occupation = [[пејачка]] |genre = [[фолк музика|фолк]], [[популарна музика|поп-фолк]], [[македонска музика]] |years_active = 1995 –сѐ уште |instrument = вокал |First_album = |Latest_album = |Notable_albums = |Notable_songs = |label = |associated_acts = |website = }} ''' Анета Мицевска '''е [[Македонија|македонска]] поп-фолк пејачка и е дел од групата Молика и глумица. == Дискографија == === Албуми === === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''Добар знак'' || 2008. ||— |- | ''Ништо ново'' || 2008. || — |- | ''Добра журка'' || 2009. || — |- | ''Имаш друга'' || 2009. || — |- | ''Ајше'' || 2009. || — |- | ''Мојата Битола'' || 2010. || — |- | ''Лично Наде'' || 2011. || — |- | ''Слушни ме мајко стара'' || 2011. || — |- | ''Звезда водилка'' || 2011. || — |- | ''Ој девојче девојче'' || 2014. || In production |- | ''Скопска Црна Гора'' || 2018. || — |- | '' Љубовта е сила, моќ'' || 2019. || — |- | '' Јовано Јованке '' || 2020. || — |- | '' Битола мој роден крај '' || 2020. || — |- | ''Дари ми љубов'' || 2022. || – |} == Филмографија == * Патот до Кенгурите ([[2012]]) - Анета Молика * Солза и смеа ([[2013]]) - Наставничката * Непријател ([[2020]]) - Анета ==Надворешни врски == {{reflist}} == Наводи == * [[Категорија:Македонски пејачи]] [[Категорија:Македонски поп-фолк пејачи]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] pwzir43hoep8z6pe85y5rxqk1vk7nrh 4804049 4804048 2022-08-21T00:33:24Z 188.117.212.92 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Infobox musical artist |name = Анета Мицевска |background = solo_singer |image = |caption = |birth_name = |alias = |birth_date = {{роден на|25|јули|1984}} |birth_place =[[Битола]], [[Македонија]] |origin = [[Македонија]] |occupation = [[пејачка]] |genre = [[фолк музика|фолк]], [[популарна музика|поп-фолк]], [[македонска музика]] |years_active = 1995 –сѐ уште |instrument = вокал |First_album = |Latest_album = |Notable_albums = |Notable_songs = |label = |associated_acts = |website = }} ''' Анета Мицевска '''е [[Македонија|македонска]] поп-фолк пејачка и е дел од групата Молика и глумица. == Дискографија == === Албуми === === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''Добар знак'' || 2008. ||— |- | ''Ништо ново'' || 2008. || — |- | ''Добра журка'' || 2009. || — |- | ''Имаш друга'' || 2009. || — |- | ''Ајше'' || 2009. || — |- | ''Мојата Битола'' || 2010. || — |- | ''Лично Наде'' || 2011. || — |- | ''Слушни ме мајко стара'' || 2011. || — |- | ''Звезда водилка'' || 2011. || — |- | ''Ој девојче девојче'' || 2014. || In production |- | ''Скопска Црна Гора'' || 2018. || — |- | '' Љубовта е сила, моќ'' || 2019. || — |- | '' Јовано Јованке '' || 2020. || — |- | '' Битола мој роден крај '' || 2020. || — |- | ''Дари ми љубов'' || 2022. || – |} == Филмографија == * Патот до Кенгурите ([[2012]]) - Анета Молика * Солзи и смеа ([[2013]]) - Наставничката * Непријател ([[2020]]) - Анета ==Надворешни врски == {{reflist}} == Наводи == * [[Категорија:Македонски пејачи]] [[Категорија:Македонски поп-фолк пејачи]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] tmt6tehycuai3t16rxzrlkmgtspw2c9 4804050 4804049 2022-08-21T00:34:44Z 188.117.212.92 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Infobox musical artist |name = Анета Мицевска |background = solo_singer |image = |caption = |birth_name = |alias = |birth_date = {{роден на|25|јули|1984}} |birth_place =[[Битола]], [[Македонија]] |origin = [[Македонија]] |occupation = [[пејачка]] |genre = [[фолк музика|фолк]], [[популарна музика|поп-фолк]], [[македонска музика]] |years_active = 1995 –сѐ уште |instrument = вокал |First_album = |Latest_album = |Notable_albums = |Notable_songs = |label = |associated_acts = |website = }} ''' Анета Мицевска '''е [[Македонија|македонска]] поп-фолк пејачка и е дел од групата Молика и глумица. == Дискографија == === Албуми === === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''Добар знак'' || 2008. ||— |- | ''Ништо ново'' || 2008. || — |- | ''Добра журка'' || 2009. || — |- | ''Имаш друга'' || 2009. || — |- | ''Ајше'' || 2009. || — |- | ''Мојата Битола'' || 2010. || — |- | ''Лично Наде'' || 2011. || — |- | ''Слушни ме мајко стара'' || 2011. || — |- | ''Звезда водилка'' || 2011. || — |- | ''Ој девојче девојче'' || 2014. || In production |- | ''Скопска Црна Гора'' || 2018. || — |- | '' Љубовта е сила, моќ'' || 2019. || — |- | '' Јовано Јованке '' || 2020. || — |- | '' Битола мој роден крај '' || 2020. || — |- | ''Дари ми љубов'' || 2022. || – |} == Филмографија == * "Патот до Кенгурите" ([[2012]]) - Анета Молика * "Солза и смеа" ([[2013]]) - Наставничката * "Непријател" ([[2020]]) - Анета ==Надворешни врски == {{reflist}} == Наводи == * [[Категорија:Македонски пејачи]] [[Категорија:Македонски поп-фолк пејачи]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] sv8qjiczgbsoibdiwq3o5eykwbmvpmt Борис Чоревски 0 1225988 4804042 4801213 2022-08-21T00:23:05Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Борис Чоревски | портрет =Борис Чоревски.jpg | px = | опис = | родено-име = | роден-дата ={{роден на|15| септември|1949}} | роден-место ={{роден во|Скопје}} | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогите во: <br>[[Најдолгиот пат (филм) |Најдолгиот пат]]<br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]]<br>[[Прашина (филм) |Прашина]]<br>[[Мајки (филм) |Мајки]]<br>[[Трето па машко (телевизиска серија) |Трето па машко]]<br>[[Големи и мали]]<br>[[Среќна нова '49]]<br>[[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]]<br>[[Битолски лакрдии]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = [[Трајко Чоревски]] | мајка = [[Ратка Чоревска]] | родители = | роднини = [[Благоја Чоревски]] (брат) | деца = }} '''Борис Чоревски''' (роден во {{роден во|Скопје}}, {{роден на|15|септември|1949}})<ref name=IMDB>[http://www.imdb.com/name/nm1177022/ Борис Чоревски на мрежното место на ИМДб]</ref> – македонски [[филм]]ски и [[театар]]ски [[глумец]], член на [[Народен театар (Битола)|Битолскиот народен театар]] од 1975 година.<ref name=ZLB2007>[http://www.nuub.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=375:2009-11-25-09-35-37&catid=68:2009-10-25-07-54-14&Itemid=94 Значајни личности за Битола, 2007]</ref> ==Животопис== Борис Чоревски е роден во [[Скопје]] на 15 септември 1949 година. Основно и средно образование завршил во Битола, а дипломирал на [[ФДУ|Факултетот за драмски уметности]] во Скопје на отсекот за актерска игра. На сцената на Народниот театар од Битола настапувал од раната младост, статирајќи и играјќи епизодни улоги. Како младинец ја освоил наградата за најдобра машка улога за ликот на Хенри во претставата „Незакопани мртовци“ од [[Жан Пол Сартр]] на Сојузниот натпревар на аматерите од поранешна СФР Југославија во [[Хвар]]. По дипломирањето во 1975 година се вработил во Народниот театар во Битола каде остварил преку 100 улоги. Како гостин настапувал во театрите во [[Прилеп]], [[Штип]], [[Струмица]] и во [[Скопје]] [[Македонски народен театар]]. ==Творештво== Во својот актерски живот остварил повеќе од 100 театарски улоги, како и редица филмски улоги. ===Поважни театарски улоги<ref name=ZLB2007/>=== {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=4 | '''Година''' | '''Улога''' | '''Претстава''' | '''Автор''' |- | 1976|| Вук||[[Јелена Ќетковиќ]]||[[Александар Поповиќ]] |- | 1978|| Ѓока||[[Сомнително лице]]||[[Бранислав Нушиќ]] |- | 1978|| Никола Карев||[[Окрвавен камен]]||[[Васил Иљоски]] |- | 1978|| Даскалот||[[Суд]]||[[Коле Чашуле]] |- | 1983|| Малвоилио||[[Ноќ спроти Водици]]||[[Вилијам Шекспир]] |- | 1984|| Киро||[[Лет во место]]||[[Горан Стефановски]] |- | 1986||Версилов ||[[Младич]]||[[Достоевски]] |- | 1986|| Осман-бег||[[Македонска крвава свадба]]||[[Војдан Чернодрински]] |- | 1997|| Ајгеј||[[Медеја]]||[[Еврипид]] |- | 1997|| Дон Жуан||[[Дон Жуан се враќа дома]]||[[Еден фон Хорват]] |- | 1998|| Владимир||[[Чекајќи го Годо]]||[[Семјуел Бекет]] |- | 1998|| Таткото||[[Мачка на вжештениот покрив]]||[[Тенеси Вилијамс]] |- | 2001|| Трајко попот||[[Црквичето 40 маченици]]||[[Владимир Костов]] |- | 2003|| Капулети||[[Ромео и Јулија]]||[[Вилијам Шекспир]] |- | 2019|| Детето || Детето сонува || Ханох Левин |} == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм || |- | 1972 || [[Тапакерата]] ТВ-филм || Сулејман бег |- | 1973 || [[Смилевскиот конгрес (филм)|Смилевскиот конгрес]] ТВ-филм || / |- | 1975 || [[Јад (филм)|Јад]] ТВ-филм || / |- | 1975 || [[Прва вечер]] ТВ-филм || Климе |- | 1976 || [[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]] ТВ-филм || Сеиз |- | 1977 || [[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]] ТВ-филм || |- | 1979 || [[Жена од малтер (филм)|Жена од малтер]] ТВ-филм || / |- | 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм || |- | 1980 || [[Учителот (филм)|Учителот]] ТВ-филм || / |- | 1981 || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм || / |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија || Миле |- | 1982 || [[Јавачи на ветрот (ТВ-филм)|Јавачи на ветрот]] ТВ-филм || / |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1983 || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм || / |- | 1984 || [[Хихирику - 5 години (филм) |Хихирику - 5 години]] Радио емисија || |- | 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм || Сулејман-бег |- | 1986 || [[Среќна нова '49]] ТВ-филм || |- | 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]] ТВ-серија || Трговецот |- | 1987 || [[Ѕвездите на 42-та (ТВ-филм)|Ѕвездите на 42-та]] ТВ-филм || / |- | 1987 || [[Девојките на Марко (ТВ-серија)|Девојките на Марко]] ТВ-серија || / |- | 1988 || [[Втора смена (ТВ-серија)|Втора смена]] ТВ-серија || Милиционерот |- | 1988 || [[Некоја чудна земја]] ТВ-филм || |- | 1990 || [[До-Ре-Ми]] ТВ-серија || |- | 1991 || [[Поштар (филм) |Поштар]] ТВ-филм || |- | 1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-серија || |- | 1994 || [[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм || |- | 1994 || [[Прекалени (ТВ-серија)|Прекалени]] ТВ-серија || Григор Прличев - возрасен |- | 1995 || [[Ангели на отпад (филм)|Ангели на отпад]] ТВ-филм || Мино Маткалиев |- | 1999 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1999 || [[Хихирику]] Радио емисија || |- | 1999-2001 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 2000 || [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија || |- | 2000 || [[Големи и мали]] ТВ-серија || Милан |- | 2001 || [[Македонска емиграција (ТВ-филм)|Македонска емиграција]] ТВ-филм || / |- | 2001 || [[Прашина (филм)|Прашина]] ТВ-филм || / |- | 2002 || [[Наше маало]] ТВ-серија || Петар |- | 2003 || [[Битолски лакрдии]] ТВ-серија || / |- | 2007 || [[Сенки (филм)|Сенки]] ТВ-филм || Стамат |- | 2007-2009 || [[Збогум Румелија (ТВ-серија) |Збогум Румелија]] ТВ-серија || |- | 2008-2009 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2010 || [[Мајки (филм)|Мајки]] ТВ-филм || Батерија |- | 2011 || [[Трето па машко (телевизиска серија)|Трето па машко]] ТВ-серија || Тихомир Цветко |- | 2012 || [[Трето полувреме]] ТВ-филм || |- | 2012 || [[Минатото лето на Балканот]] ТВ-серија || Командирот |- | 2013 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || / |- | 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм || |- | 2015-2016 || [[Големото прогонство од Кавкасија]] || |- | 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм)|Ослободување на Скопје]] ТВ-филм || Златарот |- | 2017-2019 || [[Сенки над Балканот]] ТВ-серија || |- | 2018 || [[Година на мајмунот]] ТВ-филм || Комшија 1 |- | 2019 || [[Врба (филм од 2019) |Врба]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Лена и Владимир]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Кајмак (филм) |Кајмак]] ТВ-филм || |} ==Награди и признанија== * [[Награда „4 Ноември“|„4 Ноември“]] на градот Битола<ref name=ZLB2007/> * најдобро актерско остварување на [[МТФ „Војдан Чернодрински“]] (двапати)<ref name=ZLB2007/> * Екран (двапати)<ref name=ZLB2007/> * 2011 - [[награда „Петре Прличко“]] * Награда "11 Октомври" * Награда "[[Ристо Шишков]]" * 2021 - награда за животно дело на 55. [[МТФ „Војдан Чернодрински“|Македонски театарски Фестивал „Војдан Чернодрински“]]<ref>{{нмс| title=БОРИС ЧОРЕВСКИ, РУБЕН И ЏИДРОВ ДОБИТНИЦИ НА НАГРАДИТЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО НА ТЕАТАРСКИОТ ФЕСТИВАЛ „ВОЈДАН ЧЕРНОДРИНСКИ“ | url=https://sdk.mk/index.php/kultura/boris-chorevski-ruben-i-dhidrov-dobitnitsi-na-nagradite-za-zhivotno-delo-na-teatarskiot-festival-vojdan-chernodrinski/ | work= | publisher= | date=23 септември 2021 | accessdate=4 декември 2021}}</ref> ==Наводи== {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb име|id= 1177022|name=Борис Чоревски}} {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Чоревски, Борис}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Добитници на наградата „4 Ноември“]] [[Категорија:Добитници на наградата „Петре Прличко“]] 2azyldd7547v13oafgybcjtxmaoevc2 Александар Шехтански 0 1230089 4804035 4798382 2022-08-21T00:08:49Z 188.117.212.92 /* Наводи */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Александар Шехтански | портрет = | px = | опис = | родено-име = | роден-дата ={{роден на|23|мај|1948}} | роден-место ={{роден во |Скопје}} | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Оловна бригада]]<br>[[Среќна Нова ’49]]<br> [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]<br>[[Време, води (филм)|Време, води]]<br>[[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]]<br>[[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]]<br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] | занимање = глумец<br> | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = [[Катерина Шехтанска]] (ќерка) }} '''Александар Шехтански''' — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец. Роден е во 1948 година. Станува член на Драмата при [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]] во 1978 година. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1977 || [[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]] ТВ-филм || |- | 1979 || [[Глава (филм)|Глава]] ТВ-филм || / |- | 1980 || [[Време, води (филм)|Време, води]] ТВ-филм || / |- | 1980 || [[Учителот (ТВ-филм)|Учителот]] ТВ-филм || / |- | 1980 || [[Оловна бригада (филм)|Оловна бригада]] ТВ-филм || / |- | 1981 || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм || / |- | 1981 || [[Булки крај шините (ТВ-серија)|Булки крај шините]] ТВ-серија|| / |- | 1981 || [[Милион маченици (ТВ-филм)|Милион маченици]] ТВ-филм || / |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија || / |- | 1982 || [[Едно лето (ТВ-серија)|Едно лето]] ТВ-серија || / |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Другарувања (ТВ-серија)|Другарувања]] ТВ-серија || Таткото на Жаре |- | 1985 || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм || |- | 1986-1988 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1986 || [[Среќна Нова ’49]] ТВ-филм || / |- | 1987 || [[Македонски балади]] ТВ-серија || / |- | 1987 || [[За трошка среќа (ТВ-филм)|За трошка среќа]] ТВ-филм || Втор милиционер |- | 1987 || [[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм)|Чорбаџи Теодос]] ТВ-филм || Коле |- | 1987 || [[Пикасо (филм) |Пикасо]] ТВ-филм || |- | 1989-1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1989-1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 1990 || [[До, ре, ми (ТВ-серија)|До, ре, ми]] ТВ-серија || / |- | 1991 || [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм || / |- | 1992 || [[Последната Македонска елегија]] ТВ-серија || |- | 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм)|Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Адам Валевски |- | 1994 || [[Пред дождот]] ТВ-филм || |- | 1994-1995 || [[Бумбари]] ТВ-серија || |- | 1994-2000 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1997 || [[Преку езерото (филм) |Преку езерото]] ТВ-филм || |- | 1998 || [[На Балканот не се пие чај]] ТВ-филм || |- | 1999 || [[Во светот на бајките (ТВ-серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија || / |- | 2000 || [[Глас (краток филм)|Глас]] ТВ-филм || / |- | 2000 || [[Погрешно време]] ТВ-серија || |- | 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || |- | 2000-2003 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2001 || [[Народен пратеник]] ТВ-филм || |- | 2001 || [[Во светот на бајките (ТВ-серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија, 2. сезона || / |- | 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм || |- | 2002 || [[Наше маало]] ТВ-серија || Јово |- | 2003 || [[Нежната прашина на заборавот]] ТВ-серија || |- | 2006 || [[Мост (ТВ-филм)|Мост]] ТВ-филм || Поп |- | 2007 || [[Досие-К]] ТВ-филм || Овчарот |- | 2007-2010 || [[Народни Приказни (ТВ-серија)|Народни Приказни]] ТВ-серија || Трзо, Павле меанџи |- | 2011 || [[Турни ме да Кинисам (серија) |Турни ме да Кинисам]] ТВ-серија || Петар |- | 2012 || [[Бардо]] ТВ-филм || |- | 2013 || [[Старо купувам]] ТВ-филм || Господинот |- | 2012-2014 || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија || Шех Исмаил, грнчарот Христо, онбашијата |- | 2012-2016 || [[Македонски народни приказни (ТВ серија) | Македонски народни приказни]] ТВ-серија |- | 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм || |- | 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм || |- | 2016 || [[Преспав (телевизиска серија)|Преспав]] ТВ-серија || Прв гостин |- | 2017 || [[Среќа во Вреќа (серија)|Среќа во вреќа]] ТВ-серија || Страхил |- | 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм || |- | 2019-2020 || [[Дајте музика]] ТВ-серија || |- | 2020 || [[Еко Скоп (филм) |Еко Скоп]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Лена и Владимир]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2022 || [[Ручек]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || |} == Наводи == [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] d3mhj8n1hha39g3mi7wv1j17t9xt1a5 4804051 4804035 2022-08-21T00:37:05Z 188.117.212.92 /* Наводи */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Александар Шехтански | портрет = | px = | опис = | родено-име = | роден-дата ={{роден на|23|мај|1948}} | роден-место ={{роден во |Скопје}} | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Оловна бригада]]<br>[[Среќна Нова ’49]]<br> [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]<br>[[Време, води (филм)|Време, води]]<br>[[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]]<br>[[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]]<br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] | занимање = глумец<br> | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = [[Катерина Шехтанска]] (ќерка) }} '''Александар Шехтански''' — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец. Роден е во 1948 година. Станува член на Драмата при [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]] во 1978 година. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1977 || [[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]] ТВ-филм || |- | 1979 || [[Глава (филм)|Глава]] ТВ-филм || / |- | 1980 || [[Време, води (филм)|Време, води]] ТВ-филм || / |- | 1980 || [[Учителот (ТВ-филм)|Учителот]] ТВ-филм || / |- | 1980 || [[Оловна бригада (филм)|Оловна бригада]] ТВ-филм || / |- | 1981 || [[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]] ТВ-филм || / |- | 1981 || [[Булки крај шините (ТВ-серија)|Булки крај шините]] ТВ-серија|| / |- | 1981 || [[Милион маченици (ТВ-филм)|Милион маченици]] ТВ-филм || / |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ-серија || / |- | 1982 || [[Едно лето (ТВ-серија)|Едно лето]] ТВ-серија || / |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Другарувања (ТВ-серија)|Другарувања]] ТВ-серија || Таткото на Жаре |- | 1985 || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм || |- | 1986-1988 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1986 || [[Среќна Нова ’49]] ТВ-филм || / |- | 1987 || [[Македонски балади]] ТВ-серија || / |- | 1987 || [[За трошка среќа (ТВ-филм)|За трошка среќа]] ТВ-филм || Втор милиционер |- | 1987 || [[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм)|Чорбаџи Теодос]] ТВ-филм || Коле |- | 1987 || [[Пикасо (филм) |Пикасо]] ТВ-филм || |- | 1989-1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1989-1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 1990 || [[До, ре, ми (ТВ-серија)|До, ре, ми]] ТВ-серија || / |- | 1991 || [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм || / |- | 1992 || [[Последната Македонска елегија]] ТВ-серија || |- | 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм)|Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Адам Валевски |- | 1994 || [[Пред дождот]] ТВ-филм || |- | 1994-1995 || [[Бумбари]] ТВ-серија || |- | 1994-2000 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1997 || [[Преку езерото (филм) |Преку езерото]] ТВ-филм || |- | 1998 || [[На Балканот не се пие чај]] ТВ-филм || |- | 1999 || [[Во светот на бајките (ТВ-серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија || / |- | 2000 || [[Глас (краток филм)|Глас]] ТВ-филм || / |- | 2000 || [[Погрешно време]] ТВ-серија || |- | 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || |- | 2000-2003 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2001 || [[Народен пратеник]] ТВ-филм || |- | 2001 || [[Во светот на бајките (ТВ-серија)|Во светот на бајките]] ТВ-серија, 2. сезона || / |- | 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм || |- | 2002 || [[Наше маало]] ТВ-серија || Јово |- | 2003 || [[Нежната прашина на заборавот]] ТВ-серија || |- | 2006 || [[Мост (ТВ-филм)|Мост]] ТВ-филм || Поп |- | 2007 || [[Досие-К]] ТВ-филм || Овчарот |- | 2007-2010 || [[Народни Приказни (ТВ-серија)|Народни Приказни]] ТВ-серија || Трзо, Павле меанџи |- | 2011 || [[Турни ме да Кинисам (серија) |Турни ме да Кинисам]] ТВ-серија || Петар |- | 2012 || [[Бардо]] ТВ-филм || |- | 2013 || [[Старо купувам]] ТВ-филм || Господинот |- | 2012-2014 || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија || Шех Исмаил, грнчарот Христо, онбашијата |- | 2012-2016 || [[Македонски народни приказни (ТВ серија) | Македонски народни приказни]] ТВ-серија |- | 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм || |- | 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм || |- | 2016 || [[Преспав (телевизиска серија)|Преспав]] ТВ-серија || Прв гостин |- | 2017 || [[Среќа во Вреќа (серија)|Среќа во вреќа]] ТВ-серија || Страхил |- | 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм || |- | 2019-2020 || [[Дајте музика]] ТВ-серија || |- | 2020 || [[Еко Скоп (филм) |Еко Скоп]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Лена и Владимир]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2022 || [[Ручек]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || |} == Наводи == [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] ilimzyxhl7miqecm51tkeqbmf2vkgf0 Јагне на ражен (ТВ-филм) 0 1230481 4804087 4787207 2022-08-21T11:02:43Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{закосен наслов}} {{Инфокутија за филм | name = Јагне на ражен | image = | image_size = | caption = | director = [[Славољуб Стефановиќ-Раваси]] | producer = | writer = [[Богомил Ѓузел]] | narrator = | starring = [[Тодорка Кондова]]<br/>[[Ацо Јовановски]]<br/>[[Јоана Поповска]]<br/>[[Петре Арсовски]]<br>[[Лилјана Велјанова]]<br>[[Душко Костовски]]<br>[[Лиле Георгиева]] | music = [[Андреј Бељан]] | genre = драма | cinematography = [[Перо Стојановски]] | editing = [[Душица Дебарлиева]] | scenography = [[Томе Јолевски]] | distributor = ТВ Скопје | released = 1982 | runtime = 65 минути | country = {{СР Македонија}} | language = [[македонски]] | budget = | gross = | preceded_by = | followed_by = | website = | amg_id = | imdb_id = 1144016 }} '''Јагне на ражен ''' – македонски телевизики [[филм]] од 1982 година. Го [[режија|режирал]] [[Славољуб Стефановиќ-Раваси]], а според [[сценарио]]то на [[Богомил Ѓузел]]. == Улоги == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=2 | '''Глумец''' | '''Улога''' |- |[[Тодорка Кондова]] || Лена |- |[[Ацо Јовановски]] || Војдан |- |[[Јоана Поповска]] || Милка |- |[[Петре Арсовски]] || Кузман |- |[[Сабина Ајрула]] || Софија |- |[[Јорданчо Чевревски]] || Арсо |- |[[Лилјана Велјанова]] || Биљана |- |[[Киро Ќортошев]] || Стојан |- |[[Лиле Георгиева]] || Ангелина |- |[[Видосава Грубач]] || Стојаница |- |[[Душко Костовски]] || Бојан |- |[[Тодорче Николовски (глумец) |Тодор Николовски]] || Селанец |} <span class="mw-customtoggle-myDivision">Останати улоги &nbsp;&#9660;</span> <div class="mw-collapsible mw-collapsed" id="mw-customcollapsible-myDivision"> {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=2 | '''Глумец''' | '''Улога''' |- |[[Спасе Нелов]] || Претседател на селската задруга |- |[[Вера Вучкова]] || Прва селанка |- |[[Добрила Пучкова]] || Втора селанка |- |[[Предраг Дишљенковиќ]] || Покојникот |- |[[Борис Ангеловски]] || Попот |- |[[Андријана Трајковска]] || Кристина |- |[[Виктор Дојчиновски]] || Игор |- |[[Зоран Никодиновски]] || Зоран |- |[[Сасо Србиновски]] || Диме |} </div> == Надворешни врски == * {{IMDb title|1144016|Јагне на ражен}} == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Македонски филмови]] [[Категорија:филмови на Славољуб Стефановиќ-Раваси]] [[Категорија:филмови со Тодорка Кондова]] [[Категорија:филмови со Ацо Јовановски]] [[Категорија:филмови со Јоана Поповска]] [[Категорија:филмови со Петре Арсовски]] [[Категорија:филмови со Сабина Ајрула]] [[Категорија:филмови со Јорданчо Чевревски]] [[Категорија:филмови со Киро Ќортошев]] [[Категорија:Филмови од 1982 година]] g43gpmwftnxyqh0y4zmplb1bufgdqjr 2Bona 0 1231101 4803914 4783413 2022-08-20T18:47:37Z Andrew012p 85224 /* Спотови */ wikitext text/x-wiki {{Infobox musical artist | Name = 2Bona{{малзак|ДваБона}} | Img = 2Bona3.jpg | Img_capt =Антонио Стојановски (лево) и Марио Јелиќ (десно) | Img_size = 250 | Landscape = | Background = group_or_band | Alias = | Origin = [[Скопје]], {{знамеикона|Македонија}} [[Македонија]] | Genre = Трап, хип-хоп, ар-ен-би и регетон | Years_active = 2015— | Label = Global Music Entertainment | Associated_acts = | URL = | Current_members = [[Марио Јелиќ ]]<br />[[Антонио Стојановски]] | Past_members = | Notable_instruments = }} '''2Bona''' или како '''2Бона''' (се чита: ''Два бона'') — македонска трап, [[Хип-хоп музика|хип-хоп]], [[Ритам и блуз|ар-ен-би]] и [[регетон]]-група. Членови на групата се [[Марио Јелиќ|Марио Јелиќ-Кун]], во улога на продуцент, [[текстописец]] и [[Пеење|пејач]]; и [[Антонио Стојановски|Антонио Стојановски-Тонито]], во улога на текстописец и пејач. Нивната музика е инспирирана од новите светски современи музички трендови и е наменета за ноќни клубови и дискотеки.<ref name="bio">{{cite web|url=https://www.facebook.com/pg/2bonaofficial/about/?ref=page_internal|title=2Bona|language=en|accessdate=15. 3. 2020|website=www.facebook.com}}</ref> Нивниот прв сингл се вика ''Лево десно'' и бил објавен во 2015 година. Родени се во [[Скопје]] каде што живеат моментално. Имаат [[издавачка куќа]] позната како „Gorilla TV" основана во 2020 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://vistina.com.mk/promoter/2bona-im-se-dovolno-audio/|title=„2Бона“ им се — „Доволно“|work=Vistina.mk|language=mk-MK|accessdate=2021-02-17}}</ref> Во март 2019 година, тие издале албум наречен ''2Bona''. На албумот има шест песни, а тој е снимен за издавачката куќа ''Global Music Entertainment''.<ref>{{cite web|url=https://genius.com/albums/2bona/2bona|title=2Bona by 2bona|language=en|accessdate=15. 3. 2020|website=Genius}}</ref> Понатаму, 2Bona направила соработка со [[Србија|српската]] пејачка [[Елена Китиќ]], и во 2019 година ја пуштиле хит-песната ''Colombiana.'' Марио во [[интервју]] за нивниот успех рекол'': „Веќе сме сигурни дека кршиме некоја бариера и ставаме мостови во сите други земји".''<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=R7tEz7LkSgw Fan Pit/ Фан Пит — Интервју со 2Bona] - Јутјуб 2019 година</ref> Следната година, тие ја направиле првата соло хит-песна наречена ''Joker,'' која има над 15 милиони прегледи. Меѓу другите нивни соработки се и со: [[Слаткаристика]] — нивниот близок пријател (''Би направил сè, Дијаманти, Главо луда),'' [[Tyzee]] ''(Југ),''[[Таско (рапер)|Таско]], Тракер, Газда Паја, Бандата на Руба итн. 2Bona моментално се смета како лидер на нов бран на музика на Балканот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://popnable.com/macedonia/artists/16084-2bona|title=2Bona from Macedonia|work=Popnable.com|language=en|accessdate=2021-05-20}}</ref> [[Податотека:Марио Јелиќ 2Bona.jpg|thumb|десно|250px|Марио Јелиќ]] [[Податотека:Антонио Стојановски 2Bona.jpg|thumb|десно|250px|Антонио Стојановски]] == Дискографија == === Албуми === {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" |2Bona (2018/19) |- !Бр. !Име !Времетраење |- |1. |''Дело'' |3:01 |- |2. |''Моет (ft. [[Таско (рапер)|Таско]])'' |4:00 |- |3. |''Контрола'' |3:26 |- |4. |''Fuego (ft. Таско, [[Тракер]])'' |3:42 |- |5. |''Не ми дава мир (ft. Тракер)'' |3:43 |- |6. |''Балкан'' |3:27 |} {| class="wikitable" ! colspan="3" |Zeus (2022) |- !Бр. !Име !Времетраење |- |1. |''Гасолина'' |3:29 |- |2. |''Ензо'' |2:55 |- |3. |''Not Sorry'' |2:57 |- |4. |''Mon Chéri'' |3:08 |- |5. |''Немо'' |2:59 |- |6. |''Фортуна'' ''(ft. Lil Barty, Боро пурви, Брзо трчи љанми)'' |2:39 |- |7. |''Рај'' |3:40 |- |8. |''Доста тоа'' |3:00 |- |9. |''Zeus'' |3:19 |} === Спотови === {| class="wikitable" |+Сите музички спотови (како главни и споредни пејачи, вклучувајќи ги и режисерите) |- ! Спот !! Година !! Режисер(и) |- | ''Лево десно'' || 2015|| Иван Солунчев |- | ''Земи го '' || 2015 || Дарко Манасијески |- |''Сакав да видам'' |2015 |Inovativa Group |- |''Боже прости'' |2016 |Inovativa Group |- |''Машина'' |2016 |/ |- |''Премногу'' |2017 |Милош Дисленковиќ |- |''Би направил сè'' |2017 |Филип Пауновски |- |''Доволно'' |2018 |/ |- |''Бени нонстоп'' |2018 |/ |- |''Дело'' |2018 |Гордан Божиновски |- |''Bella'' |2018 |/ |- | ''Моет''|| 2018|| Гордан Божиновски |- |К''онтрола'' |2018 |/ |- |''Fuego'' |2018 |/ |- |''Air Max '' || 2018 || Гордан Божиновски |- |''Не ми дава мир '' || 2018 || Гордан Божиновски |- | ''Балкан ''|| 2019 || God Eye Production |- | ''Дијаманти '' || 2019 || Томислав Живковиќ |- |''Бела ноќ'' |2019 |/ |- |''All Eyes On Us '' || 2019 || God Eye Production |- | ''Colombiana'' || 2019 || Љуба |- | ''Бел џип '' || 2019 || / |- | ''Za jednu noć'' || 2019 || / |- |''Банкноти и бандероли'' |2019 |/ |- |''Хаос'' |2019 |/ |- |''Јас сум за тоа'' |2019 |/ |- | ''Милион '' || 2019 || Томислав Живковиќ |- |''Колку ти треба'' |2019 |Томислав Живковиќ |- | ''Freak '' || 2019 || Гордан Божиновски |- | ''Gorilla'' || 2019 || Огнен Шапковски |- | ''Комиран '' || 2020 || Огнен Шапковски |- |''Рири'' |2020 |/ |- |''Хабанеро'' |2020 |Никола Наумовски |- |Ferrari |2020 |/ |- | ''Пиштоли и рози '' || 2020 || Крсте Шупев и Алек Тасевски |- | ''Joker '' || 2020 || NN Media |- |''Гори'' |2020 |Немања Лакиќ |- | ''Главо луда ''|| 2020 || Дарко Манасијески |- | ''Тој сум ''|| 2020 || Томислав Живковиќ |- | ''Candy '' || 2021 || NN Media |- |''Big Bank'' |2021 |Томислав Живковиќ |- | ''Југ '' || 2021 || Томислав Живковиќ |- |''Тет а тет'' |2021 |Љуба Радојевиќ |- |''Pali motore'' |2021 |Матеј Матијевиќ |- |''Муни мани'' |2021 |Милош Аврамовиќ и Мирослав Аничиќ |- |Хиена |2021 |Томислав Живковиќ |- |''Гасолина'' |2022 |Bashmotion |- |''Ензо'' |2022 |Љуба |- |''Not Sorry'' |2022 |SteadyFlow и Томислав Живковиќ |- |''Mon Chéri'' |2022 |Томислав Живковиќ |- |''Немо'' |2022 |SteadyFlow |- |''Фортуна'' |2022 |/ |- |''Паралија'' |2022 |Стреско |- |''Рај'' |2022 |Стреско |- |''Доста тоа'' |2022 |Cherry Cannon |- |''Zeus'' |2022 |Илија Димкоски |- |''Зелена светлина'' |2022 |Reezy Rane |} == Наводи == {{наводи}} {{рв|2Bona}} [[Категорија:Македонски хип-хоп]] __ИНДЕКС__ 48eancgmmy2lmy4xln7f9jmnk3rzx8q 4803917 4803914 2022-08-20T18:49:23Z Andrew012p 85224 /* Спотови */ wikitext text/x-wiki {{Infobox musical artist | Name = 2Bona{{малзак|ДваБона}} | Img = 2Bona3.jpg | Img_capt =Антонио Стојановски (лево) и Марио Јелиќ (десно) | Img_size = 250 | Landscape = | Background = group_or_band | Alias = | Origin = [[Скопје]], {{знамеикона|Македонија}} [[Македонија]] | Genre = Трап, хип-хоп, ар-ен-би и регетон | Years_active = 2015— | Label = Global Music Entertainment | Associated_acts = | URL = | Current_members = [[Марио Јелиќ ]]<br />[[Антонио Стојановски]] | Past_members = | Notable_instruments = }} '''2Bona''' или како '''2Бона''' (се чита: ''Два бона'') — македонска трап, [[Хип-хоп музика|хип-хоп]], [[Ритам и блуз|ар-ен-би]] и [[регетон]]-група. Членови на групата се [[Марио Јелиќ|Марио Јелиќ-Кун]], во улога на продуцент, [[текстописец]] и [[Пеење|пејач]]; и [[Антонио Стојановски|Антонио Стојановски-Тонито]], во улога на текстописец и пејач. Нивната музика е инспирирана од новите светски современи музички трендови и е наменета за ноќни клубови и дискотеки.<ref name="bio">{{cite web|url=https://www.facebook.com/pg/2bonaofficial/about/?ref=page_internal|title=2Bona|language=en|accessdate=15. 3. 2020|website=www.facebook.com}}</ref> Нивниот прв сингл се вика ''Лево десно'' и бил објавен во 2015 година. Родени се во [[Скопје]] каде што живеат моментално. Имаат [[издавачка куќа]] позната како „Gorilla TV" основана во 2020 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://vistina.com.mk/promoter/2bona-im-se-dovolno-audio/|title=„2Бона“ им се — „Доволно“|work=Vistina.mk|language=mk-MK|accessdate=2021-02-17}}</ref> Во март 2019 година, тие издале албум наречен ''2Bona''. На албумот има шест песни, а тој е снимен за издавачката куќа ''Global Music Entertainment''.<ref>{{cite web|url=https://genius.com/albums/2bona/2bona|title=2Bona by 2bona|language=en|accessdate=15. 3. 2020|website=Genius}}</ref> Понатаму, 2Bona направила соработка со [[Србија|српската]] пејачка [[Елена Китиќ]], и во 2019 година ја пуштиле хит-песната ''Colombiana.'' Марио во [[интервју]] за нивниот успех рекол'': „Веќе сме сигурни дека кршиме некоја бариера и ставаме мостови во сите други земји".''<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=R7tEz7LkSgw Fan Pit/ Фан Пит — Интервју со 2Bona] - Јутјуб 2019 година</ref> Следната година, тие ја направиле првата соло хит-песна наречена ''Joker,'' која има над 15 милиони прегледи. Меѓу другите нивни соработки се и со: [[Слаткаристика]] — нивниот близок пријател (''Би направил сè, Дијаманти, Главо луда),'' [[Tyzee]] ''(Југ),''[[Таско (рапер)|Таско]], Тракер, Газда Паја, Бандата на Руба итн. 2Bona моментално се смета како лидер на нов бран на музика на Балканот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://popnable.com/macedonia/artists/16084-2bona|title=2Bona from Macedonia|work=Popnable.com|language=en|accessdate=2021-05-20}}</ref> [[Податотека:Марио Јелиќ 2Bona.jpg|thumb|десно|250px|Марио Јелиќ]] [[Податотека:Антонио Стојановски 2Bona.jpg|thumb|десно|250px|Антонио Стојановски]] == Дискографија == === Албуми === {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" |2Bona (2018/19) |- !Бр. !Име !Времетраење |- |1. |''Дело'' |3:01 |- |2. |''Моет (ft. [[Таско (рапер)|Таско]])'' |4:00 |- |3. |''Контрола'' |3:26 |- |4. |''Fuego (ft. Таско, [[Тракер]])'' |3:42 |- |5. |''Не ми дава мир (ft. Тракер)'' |3:43 |- |6. |''Балкан'' |3:27 |} {| class="wikitable" ! colspan="3" |Zeus (2022) |- !Бр. !Име !Времетраење |- |1. |''Гасолина'' |3:29 |- |2. |''Ензо'' |2:55 |- |3. |''Not Sorry'' |2:57 |- |4. |''Mon Chéri'' |3:08 |- |5. |''Немо'' |2:59 |- |6. |''Фортуна'' ''(ft. Lil Barty, Боро пурви, Брзо трчи љанми)'' |2:39 |- |7. |''Рај'' |3:40 |- |8. |''Доста тоа'' |3:00 |- |9. |''Zeus'' |3:19 |} === Спотови === {| class="wikitable" |+Сите музички спотови (како главни и споредни пејачи, вклучувајќи ги и режисерите) |- ! Спот !! Година !! Режисер(и) |- | ''Лево десно'' || 2015|| Иван Солунчев |- | ''Земи го '' || 2015 || Дарко Манасијески |- |''Сакав да видам'' |2015 |Inovativa Group |- |''Боже прости'' |2016 |Inovativa Group |- |''Машина'' |2016 |/ |- |''Премногу'' |2017 |Милош Дисленковиќ |- |''Би направил сè'' |2017 |Филип Пауновски |- |''Доволно'' |2018 |/ |- |''Бени нонстоп'' |2018 |/ |- |''Дело'' |2018 |Гордан Божиновски |- |''Bella'' |2018 |/ |- | ''Моет''|| 2018|| Гордан Божиновски |- |К''онтрола'' |2018 |/ |- |''Fuego'' |2018 |/ |- |''Air Max '' || 2018 || Гордан Божиновски |- |''Не ми дава мир '' || 2018 || Гордан Божиновски |- | ''Балкан ''|| 2019 || God Eye Production |- | ''Дијаманти '' || 2019 || Томислав Живковиќ |- |''Бела ноќ'' |2019 |/ |- |''All Eyes On Us '' || 2019 || God Eye Production |- | ''Colombiana'' || 2019 || Љуба |- | ''Бел џип '' || 2019 || / |- | ''Za jednu noć'' || 2019 || / |- |''Банкноти и бандероли'' |2019 |/ |- |''Хаос'' |2019 |/ |- |''Јас сум за тоа'' |2019 |/ |- | ''Милион '' || 2019 || Томислав Живковиќ |- |''Колку ти треба'' |2019 |Томислав Живковиќ |- | ''Freak '' || 2019 || Гордан Божиновски |- | ''Gorilla'' || 2019 || Огнен Шапковски |- | ''Комиран '' || 2020 || Огнен Шапковски |- |''Рири'' |2020 |/ |- |''Хабанеро'' |2020 |Никола Наумовски |- |Ferrari |2020 |/ |- | ''Пиштоли и рози '' || 2020 || Крсте Шупев и Алек Тасевски |- | ''Joker '' || 2020 || NN Media |- |''Гори'' |2020 |Немања Лакиќ |- | ''Главо луда ''|| 2020 || Дарко Манасијески |- | ''Тој сум ''|| 2020 || Томислав Живковиќ |- | ''Candy '' || 2021 || NN Media |- |''Big Bank'' |2021 |Томислав Живковиќ |- | ''Југ '' || 2021 || Томислав Живковиќ |- |''Тет а тет'' |2021 |Љуба Радојевиќ |- |''Pali motore'' |2021 |Матеј Матијевиќ |- |''Муни мани'' |2021 |Милош Аврамовиќ и Мирослав Аничиќ |- |''Хиена'' |2021 |Томислав Живковиќ |- |''Гасолина'' |2022 |Bashmotion |- |''Ензо'' |2022 |Љуба |- |''Not Sorry'' |2022 |SteadyFlow и Томислав Живковиќ |- |''Mon Chéri'' |2022 |Томислав Живковиќ |- |''Немо'' |2022 |SteadyFlow |- |''Фортуна'' |2022 |/ |- |''Паралија'' |2022 |Стреско |- |''Рај'' |2022 |Стреско |- |''Доста тоа'' |2022 |Cherry Cannon |- |''Zeus'' |2022 |Илија Димкоски |- |''Зелена светлина'' |2022 |Reezy Rane |} == Наводи == {{наводи}} {{рв|2Bona}} [[Категорија:Македонски хип-хоп]] __ИНДЕКС__ 2tanv3rpg76qb5qucmqhhqo5ic6iy6o 4803918 4803917 2022-08-20T18:49:41Z Andrew012p 85224 /* Спотови */ wikitext text/x-wiki {{Infobox musical artist | Name = 2Bona{{малзак|ДваБона}} | Img = 2Bona3.jpg | Img_capt =Антонио Стојановски (лево) и Марио Јелиќ (десно) | Img_size = 250 | Landscape = | Background = group_or_band | Alias = | Origin = [[Скопје]], {{знамеикона|Македонија}} [[Македонија]] | Genre = Трап, хип-хоп, ар-ен-би и регетон | Years_active = 2015— | Label = Global Music Entertainment | Associated_acts = | URL = | Current_members = [[Марио Јелиќ ]]<br />[[Антонио Стојановски]] | Past_members = | Notable_instruments = }} '''2Bona''' или како '''2Бона''' (се чита: ''Два бона'') — македонска трап, [[Хип-хоп музика|хип-хоп]], [[Ритам и блуз|ар-ен-би]] и [[регетон]]-група. Членови на групата се [[Марио Јелиќ|Марио Јелиќ-Кун]], во улога на продуцент, [[текстописец]] и [[Пеење|пејач]]; и [[Антонио Стојановски|Антонио Стојановски-Тонито]], во улога на текстописец и пејач. Нивната музика е инспирирана од новите светски современи музички трендови и е наменета за ноќни клубови и дискотеки.<ref name="bio">{{cite web|url=https://www.facebook.com/pg/2bonaofficial/about/?ref=page_internal|title=2Bona|language=en|accessdate=15. 3. 2020|website=www.facebook.com}}</ref> Нивниот прв сингл се вика ''Лево десно'' и бил објавен во 2015 година. Родени се во [[Скопје]] каде што живеат моментално. Имаат [[издавачка куќа]] позната како „Gorilla TV" основана во 2020 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://vistina.com.mk/promoter/2bona-im-se-dovolno-audio/|title=„2Бона“ им се — „Доволно“|work=Vistina.mk|language=mk-MK|accessdate=2021-02-17}}</ref> Во март 2019 година, тие издале албум наречен ''2Bona''. На албумот има шест песни, а тој е снимен за издавачката куќа ''Global Music Entertainment''.<ref>{{cite web|url=https://genius.com/albums/2bona/2bona|title=2Bona by 2bona|language=en|accessdate=15. 3. 2020|website=Genius}}</ref> Понатаму, 2Bona направила соработка со [[Србија|српската]] пејачка [[Елена Китиќ]], и во 2019 година ја пуштиле хит-песната ''Colombiana.'' Марио во [[интервју]] за нивниот успех рекол'': „Веќе сме сигурни дека кршиме некоја бариера и ставаме мостови во сите други земји".''<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=R7tEz7LkSgw Fan Pit/ Фан Пит — Интервју со 2Bona] - Јутјуб 2019 година</ref> Следната година, тие ја направиле првата соло хит-песна наречена ''Joker,'' која има над 15 милиони прегледи. Меѓу другите нивни соработки се и со: [[Слаткаристика]] — нивниот близок пријател (''Би направил сè, Дијаманти, Главо луда),'' [[Tyzee]] ''(Југ),''[[Таско (рапер)|Таско]], Тракер, Газда Паја, Бандата на Руба итн. 2Bona моментално се смета како лидер на нов бран на музика на Балканот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://popnable.com/macedonia/artists/16084-2bona|title=2Bona from Macedonia|work=Popnable.com|language=en|accessdate=2021-05-20}}</ref> [[Податотека:Марио Јелиќ 2Bona.jpg|thumb|десно|250px|Марио Јелиќ]] [[Податотека:Антонио Стојановски 2Bona.jpg|thumb|десно|250px|Антонио Стојановски]] == Дискографија == === Албуми === {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" |2Bona (2018/19) |- !Бр. !Име !Времетраење |- |1. |''Дело'' |3:01 |- |2. |''Моет (ft. [[Таско (рапер)|Таско]])'' |4:00 |- |3. |''Контрола'' |3:26 |- |4. |''Fuego (ft. Таско, [[Тракер]])'' |3:42 |- |5. |''Не ми дава мир (ft. Тракер)'' |3:43 |- |6. |''Балкан'' |3:27 |} {| class="wikitable" ! colspan="3" |Zeus (2022) |- !Бр. !Име !Времетраење |- |1. |''Гасолина'' |3:29 |- |2. |''Ензо'' |2:55 |- |3. |''Not Sorry'' |2:57 |- |4. |''Mon Chéri'' |3:08 |- |5. |''Немо'' |2:59 |- |6. |''Фортуна'' ''(ft. Lil Barty, Боро пурви, Брзо трчи љанми)'' |2:39 |- |7. |''Рај'' |3:40 |- |8. |''Доста тоа'' |3:00 |- |9. |''Zeus'' |3:19 |} === Спотови === {| class="wikitable" |+Сите музички спотови (како главни и споредни пејачи, вклучувајќи ги и режисерите) |- ! Спот !! Година !! Режисер(и) |- | ''Лево десно'' || 2015|| Иван Солунчев |- | ''Земи го '' || 2015 || Дарко Манасијески |- |''Сакав да видам'' |2015 |Inovativa Group |- |''Боже прости'' |2016 |Inovativa Group |- |''Машина'' |2016 |/ |- |''Премногу'' |2017 |Милош Дисленковиќ |- |''Би направил сè'' |2017 |Филип Пауновски |- |''Доволно'' |2018 |/ |- |''Бени нонстоп'' |2018 |/ |- |''Дело'' |2018 |Гордан Божиновски |- |''Bella'' |2018 |/ |- | ''Моет''|| 2018|| Гордан Божиновски |- |К''онтрола'' |2018 |/ |- |''Fuego'' |2018 |/ |- |''Air Max '' || 2018 || Гордан Божиновски |- |''Не ми дава мир '' || 2018 || Гордан Божиновски |- | ''Балкан ''|| 2019 || God Eye Production |- | ''Дијаманти '' || 2019 || Томислав Живковиќ |- |''Бела ноќ'' |2019 |/ |- |''All Eyes On Us '' || 2019 || God Eye Production |- | ''Colombiana'' || 2019 || Љуба |- | ''Бел џип '' || 2019 || / |- | ''Za jednu noć'' || 2019 || / |- |''Банкноти и бандероли'' |2019 |/ |- |''Хаос'' |2019 |/ |- |''Јас сум за тоа'' |2019 |/ |- | ''Милион '' || 2019 || Томислав Живковиќ |- |''Колку ти треба'' |2019 |Томислав Живковиќ |- | ''Freak '' || 2019 || Гордан Божиновски |- | ''Gorilla'' || 2019 || Огнен Шапковски |- | ''Комиран '' || 2020 || Огнен Шапковски |- |''Рири'' |2020 |/ |- |''Хабанеро'' |2020 |Никола Наумовски |- |''Ferrari'' |2020 |/ |- | ''Пиштоли и рози '' || 2020 || Крсте Шупев и Алек Тасевски |- | ''Joker '' || 2020 || NN Media |- |''Гори'' |2020 |Немања Лакиќ |- | ''Главо луда ''|| 2020 || Дарко Манасијески |- | ''Тој сум ''|| 2020 || Томислав Живковиќ |- | ''Candy '' || 2021 || NN Media |- |''Big Bank'' |2021 |Томислав Живковиќ |- | ''Југ '' || 2021 || Томислав Живковиќ |- |''Тет а тет'' |2021 |Љуба Радојевиќ |- |''Pali motore'' |2021 |Матеј Матијевиќ |- |''Муни мани'' |2021 |Милош Аврамовиќ и Мирослав Аничиќ |- |''Хиена'' |2021 |Томислав Живковиќ |- |''Гасолина'' |2022 |Bashmotion |- |''Ензо'' |2022 |Љуба |- |''Not Sorry'' |2022 |SteadyFlow и Томислав Живковиќ |- |''Mon Chéri'' |2022 |Томислав Живковиќ |- |''Немо'' |2022 |SteadyFlow |- |''Фортуна'' |2022 |/ |- |''Паралија'' |2022 |Стреско |- |''Рај'' |2022 |Стреско |- |''Доста тоа'' |2022 |Cherry Cannon |- |''Zeus'' |2022 |Илија Димкоски |- |''Зелена светлина'' |2022 |Reezy Rane |} == Наводи == {{наводи}} {{рв|2Bona}} [[Категорија:Македонски хип-хоп]] __ИНДЕКС__ kozbr2tm1ugerd9pohwlhxj3y1286qa Звездана Ангеловска 0 1237263 4803878 4596989 2022-08-20T16:49:38Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Звездана Ангеловска | портрет =Звездана Ангеловска.jpg | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|12|јуни|1970}} | роден-место = {{роден во|Скопје}} | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонци|Македонка]] | познат = | занимање = глумица | сопружник = | татко = [[Шишман Ангеловски]] | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Звездана Ангеловска''' ({{роден во|Скопје}}, {{роден на|12|јуни|1970}}) — македонска театарска, филмска и телевизиска глумица, и режисерка. == Животопис == Звездана Ангеловска е родена на [[12 јуни]] [[1970]] година во [[Скопје]]. Дипломирала на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултетот за драмски уметности]] во [[Универзитет „Св. Кирил и Методиј“|Универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]], на отсекот за глумечка игра во класата на [[Владимир Милчин]] во 1993 година. Се дообразувала на Државната театарска академија на уметностите во [[Санкт Петербург]], на отсекот за театарска режија во класата на Јуриј Красовски, каде што се стекнала со звањето магистер на театарските уметности во 2007 година. Во периодот од 1995 до 1999 година во [[Драмски театар - Скопје|Драмскиот театар - Скопје]], а од 1999 година работи во [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]].<ref>„[https://mnt.mk/mk/za-mnt/mnt/akteri/zvezdana-angelovska-2 Звездана Ангеловска] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20191223092143/https://mnt.mk/mk/za-mnt/mnt/akteri/zvezdana-angelovska-2 |date=2019-12-23 }}“. ''[[Македонски народен театар]]''.</ref> == Театрографија == ;Глума * Клитемнестра — „Евмениди“ од Есхил, р. Горан Тренчовски, МКЦ, 1993; * Антигона — „Антигона“ од Душан Јовановиќ, р. Ленка Удовички, Народен театар - Куманово, 1993; * „Музичко кабаре“, р. Боњо Лунгов, МНТ, 1993; * Невестата — „Гор јаболко“ од Д. Наневски, р. Боњо Лунгов, Скопско лето, 1993; * Исмена — „Жена“ од Едвард Бонд, р. Владимир Милчин, дипломска претстава при Факултетот за драмски уметности, Скопје и МНТ, 1993; * Кристина — „Маратонците го трчаат последниот круг“ од Душан Ковачевиќ, р. Коле Ангеловски, Драмски театар - Скопје, 1994; * Ангелина — „Туку така под облака“ од Александар Поповски и Дарко Митревски, р. Александар Поповски и Дарко Митревски, Културен Центар „Мала станица“ - Скопје, 1994; * Матурина — „Дон Жуан“ од Жан Батист Молиер, р. Ненад Стојановски, Драмски театар - Скопје, 1994; * Кончита Матерацо — „Молам за секс“ од Том Кемпински, р. Коле Ангеловски, Народен театар „Војдан Чернодрински“ - Прилеп, 1994; * Цвета — „Кумови“ од Коле Ангеловски, р. Коле Ангеловски, Драмски театар - Скопје, 1995; * „Игранка во времето на лунаса“ од Брајан Фрил, р. Александра Ковачевиќ, Драмски театар - Скопје, 1995; * Жената — „Циркус Принтимпрам“ од Даниел Хармс, р. Александар Поповски, Културен центар „Мала станица“ - Скопје, 1995; * Марија Антоновна — „Ревизор“ од Николај Василевич Гогољ, р. Љубиша Георгиевски, Драмски театар - Скопје, 1996; * Луси — „Питачка опера“ од Вацлав Хавел, р. Горан Тренчовски, Драмски театар - Скопје, 1996; * Еуса (Дона Хуана, 1996), автор: Анка Визидеи, режисер: Коле Ангеловски продукција: Драмски театар - Скопје; * Фатима — „Мост“ од Иво Андриќ, р. Сашо Миленковски, Народен театар - Струмица, 1996; * Ц — „Три високи жени“ од Едвард Олби, р. Димитар Станковски, Драмски театар - Скопје, 1997; * Соња — „Вујко Вања“ од Антон Павлович Чехов, р. Димитар Станковски, Драмски театар - Скопје, 1997; * Глумецот — „Среќата е нова идеја во Европа“ од Јордан Плевнеш, р. Владе Цветановски, Драмски театар - Скопје, 1997; * Маргарите — „Фауст“ од Гете, Марлоу и Ман, р. Ѓорѓи Јолевски, Драмски театар - Скопје, 1997; * Малечката — „Роберто Зуко“, од Бернар Мари Колтес, р. Дритро Касапи, Драмски театар - Скопје, 1998; * Офелија — „Хамлет“ од Вилијам Шекспир, р. Владе Цветановски, Драмски театар - Скопје, 1998; * Малина — „Еригон“ од Јордан Плевнеш, р. Владе Цветановски, МНТ, 1999; * Летка — „Немушт јазик“ од Блаже Миневски, р. Бранко Ставрев, МНТ, 2000; * Анхела — „Хроника на една најавена смрт“ од Габриел Гарсија Маркес, р. Валентин Светозарев, МНТ, 2001; * Водениот цвет - Цвета — „Балканот не е мртов“ од Дејан Дуковски, р. Александар Поповски, МНТ, 2001; * Малата — „Павилјони“ од Милена Марковиќ, р. Срѓан Јаниќијевиќ, МНТ, 2001; * Марија Тимофеевна Лебјаткина — „Демони“ од Фјодор Михајлович Достоевски, р. Владимир Милчин, МНТ, 2001; * Смилјана — „Грофот Миливој“ од Ристо Крле, р. Димитрие Османли, МНТ, 2001; * Марија — „Приказни од западната страна“, р. Снежана Коневски-Руси, МНТ, 2001; * Лица — „Ослободување на Скопје“ од Душан Јовановиќ, р. Срѓан Јаниќијевиќ, МНТ, 2002; * Заза Габор — „Пат за Парамарибо“ од Томислав Османли, р. Виолета Џолева, Скопско лето, 2002; * Мадам Д’Турвел — „Опасни врски“ од Шадорло де Лакло и Кристофер Хемптон, р. Љупчо Ѓоргиевски, МНТ, 2002; * Марушка Лазареска — „Писание“ од Живко Чинго, р. Бранко Ставрев, МНТ, 2002; * Министерка — „Кутрите мали хрчки“ од Гордан Михиќ, р. Иво Лауренчиќ, Драмски театар - Скопје, 2002; * Магда — „Црна дупка“ од Горан Стефановски, р. Сашо Миланковски, МНТ, 2003; * Марина Цветаева — „Повест за Соњечка“ според дело на Марина Цветаева, р. Благој Мицевски, Народен театар - Битола, 2003; * Ленче — „Бахтале Рома“ според драматизација од Русомир Богдановски, р. Рахим Бурхан, Универзална сала - Скопје, 2004; * „Мадам кабаре“ според драматизација од Маја Младеновиќ, р. Наташа Поплавска, Универзална сала - Скопје, 2004; * Луција — „Папокот на светот“ од Венко Андоновски, р. Златко Славенски, МНТ, 2004; * Ана Франк — „Ана“ според музичка бајка според „Дневникот на Ана Франк“, р. Звездана Ангеловска, Универзална сала - Скопје, 2004; * Клитемнестра — „Безимениот“ според „Електра“ од Софокле, р. Елени Бозо, МНТ, 2005; * Кукла Неточка — „Неточка-италијанска композиција“ од Фјодор Михајлович Достоевски, Театар „Особњак“ - Санкт Петербург (Русија), 2006; * Софија — „Сликата на Софија“ од Маја Стефановиќ, р. Александра Ковачевиќ, МНТ, 2008; * Симона Еврард — „Мара/САД“ од Петер Вајс, р. Васил Христов, МНТ, 2008; * Клаудија — „Свето срце“ од Љубиша Георгиевски, р. Љубиша Георгиевски, МНТ, 2010; * Кристина — „Госпоѓица Јулија“ од Август Стриндберг, р. Саулиус Варнас, МНТ, 2012; * Винченцо — „Изгубени германци“ од Дејан Дуковски, р. Слободан Унковски, МНТ, 2013; * Малина Поп-Иванова — „Вечната куќа“ од Јордан Плевнеш, р. Дејан Пројковски, МНТ, 2013; * Баба Тила — „Сината птица“ од Морис Метерлинк, р. Златко Славенски, МНТ, 2014; * Клитемнестра — „Електра“ според Есхил, Софокле, Еврипид и Жан-Пол Сартр, р. Андриј Жолдак, МНТ, 2014; * Првата жена — „Тероризам“ од Владимир и Олег Пресњаков, р. Јордан Симонов, МНТ, 2015; * Алма Малер — „Алма Малер“ од Сашо Димоски, р. Васил Зафирчев, МНТ и Арт маркетинг, 2015; * Серафима Илинична — „Животот е прекрасен“ од Николај Ердман, р. Александар Морфов, МНТ, 2016; * Ева Гуел — „Госпоѓиците од Авињон“ од Сашо Димоски, р. Ненад Витанов, МНТ, 2018; * Ирина Николаевна Аркадина — „Галеб“ од Антон Павлович Чехов, р. Нина Николиќ, МНТ, 2018. ;Режија * „Уметноста на војната“ од Шун Цу, Универзална сала - Скопје, 2004; * „Животинска фарма“ од Џорџ Орвел, 2004; * „Ана Франк“ според дневникот на Ана Франк, 2004; * „Бел театар“, Музеј на Фјодор Михајлович Достоевски - Санкт Петербург (Русија), 2006; * „Неточка-италијанска композиција 1 дел“ според дело од Фјодор Михајлович Достоевски, 2006; * „Неточка Незванова“, Театар „Особњак“ - Санкт Петербург (Русија), 2007; * „Неточка-италијанска композиција 2 дел“ според дело од Фјодор Михајлович Достоевски, 2007; * „Маркиза“ од Јукио Мишима, Драмски театар - Скопје, 2009; * „Сребрена свадба“ од Габриел Гарсија Маркес, МНТ, 2010; * „Вишновата градина“ од Аантон Павлович Чехов, НУ Народен театар - Битола, 2011; * „Евгениј Онегин“ од Александар Пушкин, НУ Театар „Јордан Хаџи Константинов Џинот“ - Велес, 2011; * „Кралот Елен“ од К. Гоци, НУ Аљметевск (Русија), 2011; * „Така зборуваше Заратустра“ од Фридрих Ниче, НУ Народен театар - Битола, 2012; * „Хеда Габлер“ од Хенрих Ибзен, НУ Народен театар - Битола, 2013; * „Бесачи“ од Мартин Мекдона, помошник на режисерот Јавор Грдев, МНТ, 2019. == Филмографија == * „Македонска сага“ од Симон Дракул, р. Бранко Гапо, 1993; * Соња Александровна — „Вујо Вања“, р. Душко Наумовски, ТВ-филм, 1997; * „Калигула“, р. Миле Гроздановски, ТВ-филм, 1997; * Жената со пушка — „Збогум на дваесеттиот век“ од Дарко Митревски и Александар Поповски, р. Дарко Митревски и Александар Поповски, 1998; * Сашка Корженска — „Мис Амнезија“ од Марија Џиџева, р. Марија Џиџева, краткометражен филм, 2000; * Велика — „Најденка“, р. Блажо Трендафилов, 2001; * Ружа Каранфилова — „Бал-кан-кан“ од Дарко Митревски, р. Дарко Митревски, 2005; * Жената — „Ти си жива“ од Марија Џиџева, р. Марија Џиџева, краткометражен филм, 2005; * Последната жена — „Години на самотија“, р. Филип Кондовски, краткометражен филм, 2005; * Халида — „Како да ме нема“ според дело на Славенка Дракулиќ, р. Хуанита Вилсон, 2010; * Благуна — „Трето полувреме“, р. Дарко Митревски, 2012; * Неда — „Елер“ од Марко Ѓоковиќ, р. Марко Ѓоковиќ, краткометражен филм, 2016; * Шпанската жена во депо — „Ослободување на Скопје“ од Данило и Раде Шербеџија, р. Данило и Раде Шербеџија, 2016. ;Телевизиски серии * „Еурека“, 1991; * Маја — „Бумбари во нашиот град“, р. Горан Тренчовски, 1994; * „Уа шнајдери“ од Александар Поповски и Дарко Митревски, р. Александар Поповски и Дарко Митревски, 1995; * Марија — „Во светот на бајките“, р. Миле Гроздановски, ТВ-бајка, 1996; * Заѕиданата сестра — „Мост“, р. Миле Гроздановски, ТВ-бајка, 2000; * Мајката принцеза — „Детето Ѕвездан“, р. Томислав Алексов, ТВ-бајка, 2000; * „Народни приказни“, 2009; * Софи — „Од денес за утре“, 2010-2011; * Монашка — „Кум“, р. Тимур Алпатов, 2014; * Вера — „Сенки над Балканот“, 2019. == Награди == * „Златна бубамара на популарноста“ за глумица на годината за 2002 г.; * Награда за најдобро глумечко остварување „Марина Цветаева“ на фестивалот „Ристо Шишков“ во Струмица за претставата „Повест за Соњечка“ во 2003 г.; * „Златна бубамара на популарноста“ за глумица на годината за 2004 г.; * Награда за улогата на уличниот глумец во изведба на Моника Санторо (Италија-Русија) на Театарскиот фестивал во Ресен во 2007 г.; * „Златно јаболко“ на фестивалот „Глумецот на Европа“ за улогата на Неточка Незванова во претставата „Неточка-италијанска композиција 2 дел“. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|1444962}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ангеловска, Звездана}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски глумици]] [[Категорија:Македонски режисери]] [[Категорија:Глумци во Македонскиот народен театар]] 9mglz6ucpws2h1nqr7r93l6zhe6lzy0 4803886 4803878 2022-08-20T17:16:53Z 188.117.212.92 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Звездана Ангеловска | портрет =Звездана Ангеловска.jpg | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|12|јуни|1970}} | роден-место = {{роден во|Скопје}} | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонци|Македонка]] | познат = | занимање = глумица | сопружник = | татко = [[Шишман Ангеловски]] | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Звездана Ангеловска''' ({{роден во|Скопје}}, {{роден на|12|јуни|1970}}) — македонска театарска, филмска и телевизиска глумица, и режисерка. == Животопис == Звездана Ангеловска е родена на [[12 јуни]] [[1970]] година во [[Скопје]]. Дипломирала на [[Факултет за драмски уметности - Скопје|Факултетот за драмски уметности]] во [[Универзитет „Св. Кирил и Методиј“|Универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]], на отсекот за глумечка игра во класата на [[Владимир Милчин]] во 1993 година. Се дообразувала на Државната театарска академија на уметностите во [[Санкт Петербург]], на отсекот за театарска режија во класата на Јуриј Красовски, каде што се стекнала со звањето магистер на театарските уметности во 2007 година. Во периодот од 1995 до 1999 година во [[Драмски театар - Скопје|Драмскиот театар - Скопје]], а од 1999 година работи во [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар]].<ref>„[https://mnt.mk/mk/za-mnt/mnt/akteri/zvezdana-angelovska-2 Звездана Ангеловска] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20191223092143/https://mnt.mk/mk/za-mnt/mnt/akteri/zvezdana-angelovska-2 |date=2019-12-23 }}“. ''[[Македонски народен театар]]''.</ref> == Театрографија == ;Глума * Клитемнестра — „Евмениди“ од Есхил, р. Горан Тренчовски, МКЦ, 1993; * Антигона — „Антигона“ од Душан Јовановиќ, р. Ленка Удовички, Народен театар - Куманово, 1993; * „Музичко кабаре“, р. Боњо Лунгов, МНТ, 1993; * Невестата — „Гор јаболко“ од Д. Наневски, р. Боњо Лунгов, Скопско лето, 1993; * Исмена — „Жена“ од Едвард Бонд, р. Владимир Милчин, дипломска претстава при Факултетот за драмски уметности, Скопје и МНТ, 1993; * Кристина — „Маратонците го трчаат последниот круг“ од Душан Ковачевиќ, р. Коле Ангеловски, Драмски театар - Скопје, 1994; * Ангелина — „Туку така под облака“ од Александар Поповски и Дарко Митревски, р. Александар Поповски и Дарко Митревски, Културен Центар „Мала станица“ - Скопје, 1994; * Матурина — „Дон Жуан“ од Жан Батист Молиер, р. Ненад Стојановски, Драмски театар - Скопје, 1994; * Кончита Матерацо — „Молам за секс“ од Том Кемпински, р. Коле Ангеловски, Народен театар „Војдан Чернодрински“ - Прилеп, 1994; * Цвета — „Кумови“ од Коле Ангеловски, р. Коле Ангеловски, Драмски театар - Скопје, 1995; * „Игранка во времето на лунаса“ од Брајан Фрил, р. Александра Ковачевиќ, Драмски театар - Скопје, 1995; * Жената — „Циркус Принтимпрам“ од Даниел Хармс, р. Александар Поповски, Културен центар „Мала станица“ - Скопје, 1995; * Марија Антоновна — „Ревизор“ од Николај Василевич Гогољ, р. Љубиша Георгиевски, Драмски театар - Скопје, 1996; * Луси — „Питачка опера“ од Вацлав Хавел, р. Горан Тренчовски, Драмски театар - Скопје, 1996; * Еуса (Дона Хуана, 1996), автор: Анка Визидеи, режисер: Коле Ангеловски продукција: Драмски театар - Скопје; * Фатима — „Мост“ од Иво Андриќ, р. Сашо Миленковски, Народен театар - Струмица, 1996; * Ц — „Три високи жени“ од Едвард Олби, р. Димитар Станковски, Драмски театар - Скопје, 1997; * Соња — „Вујко Вања“ од Антон Павлович Чехов, р. Димитар Станковски, Драмски театар - Скопје, 1997; * Глумецот — „Среќата е нова идеја во Европа“ од Јордан Плевнеш, р. Владе Цветановски, Драмски театар - Скопје, 1997; * Маргарите — „Фауст“ од Гете, Марлоу и Ман, р. Ѓорѓи Јолевски, Драмски театар - Скопје, 1997; * Малечката — „Роберто Зуко“, од Бернар Мари Колтес, р. Дритро Касапи, Драмски театар - Скопје, 1998; * Офелија — „Хамлет“ од Вилијам Шекспир, р. Владе Цветановски, Драмски театар - Скопје, 1998; * Малина — „Еригон“ од Јордан Плевнеш, р. Владе Цветановски, МНТ, 1999; * Летка — „Немушт јазик“ од Блаже Миневски, р. Бранко Ставрев, МНТ, 2000; * Анхела — „Хроника на една најавена смрт“ од Габриел Гарсија Маркес, р. Валентин Светозарев, МНТ, 2001; * Водениот цвет - Цвета — „Балканот не е мртов“ од Дејан Дуковски, р. Александар Поповски, МНТ, 2001; * Малата — „Павилјони“ од Милена Марковиќ, р. Срѓан Јаниќијевиќ, МНТ, 2001; * Марија Тимофеевна Лебјаткина — „Демони“ од Фјодор Михајлович Достоевски, р. Владимир Милчин, МНТ, 2001; * Смилјана — „Грофот Миливој“ од Ристо Крле, р. Димитрие Османли, МНТ, 2001; * Марија — „Приказни од западната страна“, р. Снежана Коневски-Руси, МНТ, 2001; * Лица — „Ослободување на Скопје“ од Душан Јовановиќ, р. Срѓан Јаниќијевиќ, МНТ, 2002; * Заза Габор — „Пат за Парамарибо“ од Томислав Османли, р. Виолета Џолева, Скопско лето, 2002; * Мадам Д’Турвел — „Опасни врски“ од Шадорло де Лакло и Кристофер Хемптон, р. Љупчо Ѓоргиевски, МНТ, 2002; * Марушка Лазареска — „Писание“ од Живко Чинго, р. Бранко Ставрев, МНТ, 2002; * Министерка — „Кутрите мали хрчки“ од Гордан Михиќ, р. Иво Лауренчиќ, Драмски театар - Скопје, 2002; * Магда — „Црна дупка“ од Горан Стефановски, р. Сашо Миланковски, МНТ, 2003; * Марина Цветаева — „Повест за Соњечка“ според дело на Марина Цветаева, р. Благој Мицевски, Народен театар - Битола, 2003; * Ленче — „Бахтале Рома“ според драматизација од Русомир Богдановски, р. Рахим Бурхан, Универзална сала - Скопје, 2004; * „Мадам кабаре“ според драматизација од Маја Младеновиќ, р. Наташа Поплавска, Универзална сала - Скопје, 2004; * Луција — „Папокот на светот“ од Венко Андоновски, р. Златко Славенски, МНТ, 2004; * Ана Франк — „Ана“ според музичка бајка според „Дневникот на Ана Франк“, р. Звездана Ангеловска, Универзална сала - Скопје, 2004; * Клитемнестра — „Безимениот“ според „Електра“ од Софокле, р. Елени Бозо, МНТ, 2005; * Кукла Неточка — „Неточка-италијанска композиција“ од Фјодор Михајлович Достоевски, Театар „Особњак“ - Санкт Петербург (Русија), 2006; * Софија — „Сликата на Софија“ од Маја Стефановиќ, р. Александра Ковачевиќ, МНТ, 2008; * Симона Еврард — „Мара/САД“ од Петер Вајс, р. Васил Христов, МНТ, 2008; * Клаудија — „Свето срце“ од Љубиша Георгиевски, р. Љубиша Георгиевски, МНТ, 2010; * Кристина — „Госпоѓица Јулија“ од Август Стриндберг, р. Саулиус Варнас, МНТ, 2012; * Винченцо — „Изгубени германци“ од Дејан Дуковски, р. Слободан Унковски, МНТ, 2013; * Малина Поп-Иванова — „Вечната куќа“ од Јордан Плевнеш, р. Дејан Пројковски, МНТ, 2013; * Баба Тила — „Сината птица“ од Морис Метерлинк, р. Златко Славенски, МНТ, 2014; * Клитемнестра — „Електра“ според Есхил, Софокле, Еврипид и Жан-Пол Сартр, р. Андриј Жолдак, МНТ, 2014; * Првата жена — „Тероризам“ од Владимир и Олег Пресњаков, р. Јордан Симонов, МНТ, 2015; * Алма Малер — „Алма Малер“ од Сашо Димоски, р. Васил Зафирчев, МНТ и Арт маркетинг, 2015; * Серафима Илинична — „Животот е прекрасен“ од Николај Ердман, р. Александар Морфов, МНТ, 2016; * Ева Гуел — „Госпоѓиците од Авињон“ од Сашо Димоски, р. Ненад Витанов, МНТ, 2018; * Ирина Николаевна Аркадина — „Галеб“ од Антон Павлович Чехов, р. Нина Николиќ, МНТ, 2018. ;Режија * „Уметноста на војната“ од Шун Цу, Универзална сала - Скопје, 2004; * „Животинска фарма“ од Џорџ Орвел, 2004; * „Ана Франк“ според дневникот на Ана Франк, 2004; * „Бел театар“, Музеј на Фјодор Михајлович Достоевски - Санкт Петербург (Русија), 2006; * „Неточка-италијанска композиција 1 дел“ според дело од Фјодор Михајлович Достоевски, 2006; * „Неточка Незванова“, Театар „Особњак“ - Санкт Петербург (Русија), 2007; * „Неточка-италијанска композиција 2 дел“ според дело од Фјодор Михајлович Достоевски, 2007; * „Маркиза“ од Јукио Мишима, Драмски театар - Скопје, 2009; * „Сребрена свадба“ од Габриел Гарсија Маркес, МНТ, 2010; * „Вишновата градина“ од Аантон Павлович Чехов, НУ Народен театар - Битола, 2011; * „Евгениј Онегин“ од Александар Пушкин, НУ Театар „Јордан Хаџи Константинов Џинот“ - Велес, 2011; * „Кралот Елен“ од К. Гоци, НУ Аљметевск (Русија), 2011; * „Така зборуваше Заратустра“ од Фридрих Ниче, НУ Народен театар - Битола, 2012; * „Хеда Габлер“ од Хенрих Ибзен, НУ Народен театар - Битола, 2013; * „Бесачи“ од Мартин Мекдона, помошник на режисерот Јавор Грдев, МНТ, 2019. == Филмографија == * „[[Македонска сага]]“ од Симон Дракул, р. [[Бранко Гапо]], 1993; * Соња Александровна — „Вујо Вања“, р. Душко Наумовски, ТВ-филм, 1997; * „Калигула“, р. Миле Гроздановски, ТВ-филм, 1997; * Жената со пушка — „[[Збогум на 20-тиот век]]“ од [[Дарко Митревски]] и Александар Поповски, р. Дарко Митревски и Александар Поповски, 1998; * Сашка Корженска — „Мис Амнезија“ од Марија Џиџева, р. Марија Џиџева, краткометражен филм, 2000; * Велика — „Најденка“, р. Блажо Трендафилов, 2001; * Ружа Каранфилова — „[[Бал-кан-кан]]“ од [[Дарко Митревски]], р. Дарко Митревски, 2005; * Жената — „Ти си жива“ од Марија Џиџева, р. Марија Џиџева, краткометражен филм, 2005; * Последната жена — „Години на самотија“, р. Филип Кондовски, краткометражен филм, 2005; * Халида — „Како да ме нема“ според дело на Славенка Дракулиќ, р. Хуанита Вилсон, 2010; * Благуна — „[[Трето полувреме]]“, р. [[Дарко Митревски]], 2012; * Неда — „Елер“ од Марко Ѓоковиќ, р. Марко Ѓоковиќ, краткометражен филм, 2016; * Шпанската жена во депо — „[[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]]“ од Данило и [[Раде Шербеџија]], р. Данило и Раде Шербеџија, 2016. ;Телевизиски серии * „Еурека“, 1991; * Маја — „Бумбари во нашиот град“, р. Горан Тренчовски, 1994; * „Уа шнајдери“ од Александар Поповски и [[Дарко Митревски]], р. Александар Поповски и Дарко Митревски, 1995; * Марија — „[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]]“, р. Миле Гроздановски, ТВ-бајка, 1996; * Заѕиданата сестра — „Мост“, р. Миле Гроздановски, ТВ-бајка, 2000; * Мајката принцеза — „Детето Ѕвездан“, р. Томислав Алексов, ТВ-бајка, 2000; * „Народни приказни“, 2009; * Софи — „Од денес за утре“, 2010-2011; * Монашка — „Кум“, р. Тимур Алпатов, 2014; * Вера — „[[Сенки над Балканот]]“, 2019. == Награди == * „Златна бубамара на популарноста“ за глумица на годината за 2002 г.; * Награда за најдобро глумечко остварување „Марина Цветаева“ на фестивалот „Ристо Шишков“ во Струмица за претставата „Повест за Соњечка“ во 2003 г.; * „Златна бубамара на популарноста“ за глумица на годината за 2004 г.; * Награда за улогата на уличниот глумец во изведба на Моника Санторо (Италија-Русија) на Театарскиот фестивал во Ресен во 2007 г.; * „Златно јаболко“ на фестивалот „Глумецот на Европа“ за улогата на Неточка Незванова во претставата „Неточка-италијанска композиција 2 дел“. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|1444962}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ангеловска, Звездана}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски глумици]] [[Категорија:Македонски режисери]] [[Категорија:Глумци во Македонскиот народен театар]] evonqg08jj80e7p7bwhj1dd7levnv03 Локална самоуправа во Македонија 0 1240250 4804076 4704588 2022-08-21T09:41:32Z 193.77.56.200 /* Совет на општината */ wikitext text/x-wiki '''Локалната самоуправа во Македонија''' претставува систем на закони, подзаконски прописи и институции со кои се уредува и извршува [[Локална самоуправа|локалната самоуправа]]. ==Организација на локалната самоуправа== Локалната самоуправа е една од темелните вредности на [[Устав на Македонија|уставниот]] поредок на [[Република Македонија]]. Уставот содржи пакет на одредби со кои се дефинира концептот на локалната самоуправа, се гарантира независноста на [[Општина|општините]] во остварувањето на нивните надлежности, како и специфичниот статус на [[Град Скопје]]. Македонија има едностепена локална самоуправа. Локалната самоуправа во Македонија е организирана во 80 општини и градот Скопје, како посебна единица на локалната самоуправа.<ref>Закон за територијалната организација на локалната самоуправа во Република Македонија, Службен весник на Република Македонија бр. 55/04; 12/05; 98/08; 106/08; 149/14.)</ref> 34 единици на локалната самоуправа се со седиште во [[град]], а останатите 46 се со седиште во [[село]]. Сите општини, освен неколку, се основани за подрачје на повеќе населени места. Општините ги извршуваат своите надлежности преку органи избрани непосредно од граѓаните, за време од четири години. Органи на општината се: советот и [[градоначалник]]от. Во општината можат да се основаат облици на месна самоуправа и тоа: во градовите - урбани заедници; во селата - месни заедници. ==Органи на општината== Органи на локалната самоуправа се советот и градоначалникот. ===Совет на општината=== Советот е претставнички орган на граѓаните кој одлучува во рамките на надлежностите на општината. За разгледување на прашања и утврдување предлози ододредена област, советот од својот состав може да формира постојани и повремени комисии, при што составот на комисиите соодветствува на пропорционалната застапеност на [[Политичка партија|политичките партии]] во советот. Советот го сочинуваат претставници на граѓаните избрани на општи, непосредни и слободни избори со тајно гласање. Бројот на членовите на советот се утврдува во зависност од бројот на жителите во општината и не може да биде помал од девет ниту поголем од 33 члена, и тоа: * до 5.000 – 9 советници; * Од 5.001 до 10.000 – 11 советници; * Од 10.001 до 20.000 – 15 советници; * Од 20.001 до 40.000 – 19 советници; * Од 40.001 до 60.000 – 23 советници; * Од 60.001 до 80.000 – 27 советници; * Од 80.001 до100.000 – 31 советници; * над 100.000 – 33 советници. ===Градоначалник на општината=== Градоначалникот се избира секоја четврта година, на општи, непосредни и слободни избори со тајно гласање. Градоначалникот ги има следните задачи: * ја претставува и застапува општината; * ја контролира законитоста на прописите на советот; * ги објавува прописите на советот во службеното гласило на општината; * го обезбедува извршувањето на одлуките на советот, * го обезбедува извршувањето на работите коишто со [[закон]] и се делегирани на општината; * иницира и предлага донесување на прописи од надлежност насоветот; * го предлага годишниот буџет и годишната сметка на [[буџет]]от на општината; * го извршува буџетот на општината; * избира директори на јавните служби кои ги основала општината, врз основа на јавен конкурс; * редовно го известува советот за извршувањето на своите надлежности во согласност со статутот; * решава во управни работи за права, обврски и интереси на правни и физички лица; * донесува правилник за систематизација на работните места на општинската администрација; * раководи со општинската администрација; * одлучува за вработувањето, правата, должностите и одговорностите на вработените во општинската администрација, доколку поинаку не е определено со закон. * обезбедува правилно и законито користење, одржување и заштита на сопственоста на општината, во согласност со закон и статутот ===Администрација на општината=== За извршување на работите од надлежност на органите на општината се организира општинска администрација. Општинската администрација се организира во сектори и одделенија. Општината може да организира општински инспекторат заради вршење на инспекциски надзор над вршењето на работите од нејзина надлежност. Организацијата, делокругот и начинот на извршување на задачите на општинската администрација ги утврдува советот, врз основана предлог на градоначалникот. Вработените во општинската администрација кои вршат стручни, нормативно– правни, извршни, управно- надзорни работи и решаваат управни работи имаат статус на државен службеник. За вработените во општинската администрација кои вршат административно- технички и помошни работи се применуваат одредбите од работното законодавство. Општинската администрација ги извршува следните задачи: * ги подготвува актите за советот и градоначалникот; * ги подготвува седниците на советот, како и седниците на неговите постојани и повремени комисии. * врши стручни работи за советот и за градоначалникот; * го води [[сметководство]]то на општината; * ја следи проблематиката во областите од надлежност на општината, врши анализа на состојбата и дава иницијативи и предлози за нивно решавање; * доставува [[информации]] и податоци во врска со активностите на општината на барање на надлежните органи или врз основа на закон; * ракува со документите на општината, и ги чува сè до нивното уништување, односно предавање во [[Државен архив на Македонија|Државниот архив]] на [[Република Северна Македонија]]. ==Надлежности на локалната самоуправа== Општините, во рамките на законот, во согласност со начелото на супсидијарност, имаат право на своето подрачје да ги вршат работите одјавен интерес од локално значење, што не се исклучени од нивна надлежност или не се во надлежност на органите на државната власт. Општините самостојно, во рамките на законот, ги уредуваат и вршат работите од јавен интерес од локално значење, утврдени со закон и се одговорни за нивното вршење. Со законот со кој се утврдуваат други надлежности на општината се определуваат и изворите на финансирање за вршење на тие надлежности. Општините се надлежни за вршење на следниве работи: * [[Урбанистичко планирање|урбанистичкото]] (урбано и рурално) планирање; * [[Заштита на животната средина|заштитата на животната средина]] и [[природа]]та; * [[Локален економски развој|локалниот економски развој]]; * комуналните дејности; * [[култура]]та; * [[спорт]]от и рекреацијата; * [[социјална заштита|социјалната заштита]] и заштита на децата; * [[образование]]; * здравствената заштита; * спроведување на подготовки и преземање мерки за заштита и спасување на граѓаните и материјалните добра од воени разурнувања, [[природни непогоди]] и други несреќи и од последиците предизвикани од нив; * против[[пожар]]на заштита што ја вршат територијалните противпожарни единици; * надзор над вршењето на работите од нејзина надлежност; и * други работи определени со закон. Заради извршување на своите надлежности, општините можат да основаат јавни служби, во согласност со закон. Општината може да го делегира вршењето на одредени работи од јавен интерес од локално значење на други правни или физички лица, врз основа на договор за извршување на работи од јавен интерес, во согласност со закон. Општината е супсидијарно одговорна за извршувањето на работите од јавен интерес. ==Финансирање на локалната самоуправа== При изготвувањето и донесувањето на [[буџет]]от, Советот на Општината мора да се води од рамките и роковите утврдени со Законот за буџетите и Законот за финансирање на единиците на локалната самоуправа, но и да ги има предвид спецификите на сопствената општина. Советот на Општината е должен да донесе буџетски календар во кој ќе ги утврди роковите за [[планирање]] на буџетскиот календар, односно роковите во кои: [[градоначалник]]от ги доставува до општинските буџетски корисници главните насоки за изготвување на финансиските планови, општинските буџетски корисници ги доставуваат своите финансиски планови до градоначалникот и градоначалникот го доставува предлог–буџетот до Советот на Општината. Согласно законските прописи активностите кои треба да бидат предвидени со буџетскиот календар во општините се следните:<ref name="ReferenceA">Здружение на финансиски работници за локална самоуправа и јавни претпријатија (2005), ''Прирачник за подготовка на општински буџет'', Скопје, стр. 40.</ref> Советот на општината го утврдува општинскиот буџетски календар со донесувањето на [[буџет]]от на [[општина]]та за наредната година или на почетокот на годината. Исто така, советот на општината ја донесува (разгледува) Фискалната стратегија, а [[градоначалник]]от (во периодот април-мај) доставува општински буџетски циркулар со главни насоки за изготвување на буџетските пресметки/финансиски планови до општинските буџетски корисници. Општинските буџетски корисници во јуни ги доставуваат своите предлог буџетски пресметки/финансиски планови до општинските буџетски корисници. Финансискиот оддел на општинската администрација (во периодот јули-август ги анализира барањата и го известува градоначалникот за основните параметри (зголемени и намалени барања). [[Министер за финансии на Македонија|Министерот за финансии]] подготвува буџетски циркулар во кој се содржани главните насоки за изготвување на буџетите и за висината на дотациите од централниот буџет кој им го доставува на општините најдоцна до 30 септември, додека финансискиот оддел на општинската администрација го подготвува предлог–буџет на општината (октомври). Потоа, градоначалникот го претставува предлог–буџетот до граѓаните, медиумите (ноември), а советот на Општината го донесува буџетот за наредната година најдоцна до 31 декември во тековната година.<ref name="ReferenceA"/> Буџетот на општината се изготвува, донесува и извршува во согласност со Законот за буџетите. Расходите се извршуваат во согласност со прописите за нивно извршување, а во рамките и намените утврдени во буџетот. Буџетот на општината се состои од општ и од посебен дел. Општиот дел содржи: консолидиран биланс на приходи и расходи, функционална класификација на расходите, биланс на тековно- оперативни приходи и расходи и биланс на капитални приходи и расходи. Во посебниот дел на буџетот се прикажани расходите според класификацијата на расходите што ја пропишува министерот зафинансии, групирани според корисници и програми. Посебниот дел на буџетот содржи и анекси кои се однесуваат на финансиски планови (биланс на приходи и расходи) на јавните служби основани од општината кои целосно или делумно се финансираат од буџетот на општината и образложение на буџетот. Со донесувањето на буџетот, советот на општината донесува одлука за извршување на буџетот, додека одобрувањето на буџетот претставува и давање на овластување да се спроведи мисијата, плановите и работата на единиците на локалната самоуправа.<ref>Закон за локална самоуправа, Службен весник на Република Македонија, бр.05/2002.</ref> Согласно со Законот за финансирање на единиците на локалната самоуправа за извршување на буџетот на општината е одговорен Градоначалникот на Општината , кој е и потписник на сметката на буџетот на општината или во негово отсуство, од него две овластени лица вработени во општинската администрација.<ref>USAID - Ефикасно финансиско управување со општините (2012). ''Прирачник за извршување на буџети'', стр. 4.</ref> == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Локална самоуправа]] [[Категорија:Децентрализација]] [[Категорија:Република Македонија]] 02rwfb0eydr674f2lhe888u8u4dk4w8 Петар Лубарда 0 1241558 4803923 4726746 2022-08-20T19:03:18Z CommonsDelinker 746 Бришење на "[[Слика:Petar_Lubarda_Kosovski_boj_1953_Svecana_Sala_Novi_Dvor_Beograd.jpg|Petar_Lubarda_Kosovski_boj_1953_Svecana_Sala_Novi_Dvor_Beograd.jpg]]", беше избришана од [[commons:Главна страница|Заедничката ризница]] од страна на [[commons:User:Ros wikitext text/x-wiki {{Infobox artist | name = Петар Лубарда | image = File:Petar Lubarda 2007 Serbian stamp.jpg | imagesize = | caption = Петар Лубарда на поштенска маркица во 2007<br />издадена од Српски Пошти | pseudonym = | birth_date = {{birth date|1907|7|27|df=y}} | birth_place = [[Љуботињ]], [[Кнежевство Црна Гора]] | death_date = {{death date and age|1974|2|13|1907|7|27|df=y}} | death_place = [[Белград]], [[СР Србија|Србија]], [[СФР Југославија|Југославија]] | nationality = | period = }} '''Петар Лубарда''' ([[српски јазик|српски]]: ''Петар Лубарда'' 27 јули 1907 – 13 февруари 1974) бил [[Срби|српски]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенски]] сликар, редовен член на [[Српска академија на науките и уметностите|САНУ]], и надворешен член на ЈАЗУ. == Животопис == [[Податотека:Bista_Petra_Lubarde_u_Herceg_Novom.jpg|мини|Биста на Лубарда во Херцег Нови]] Основно школо посетувал во [[Љуботињ]], [[Цетиње]] и [[Херцег Нови]], додека гимназија во Херцег Нови, [[Шибеник]], [[Сињ]] и [[Никшиќ]] каде и започнал да слика. Студиите по сликарство ги започнал во 1925 година во Уметничката школа во Белград, а на кратко и во [[Париз]] во 1926 година, на Académie des Beaux Arts. Во [[Црна Гора]] се вратил во 1932 година, и истата година доаѓа во [[Белград]]. Во Париз по вторпат престојува од 1938 година до 1940 година. Првата самостална изложба ја одржал во 1925 година во Никшиќ а потоа во 1927 година и 1929 година во [[Париз]] и [[Рим]]. Од 1927 година учествувал на многобројни колективни изложби во земјата и странство. Коресподентен член на Српската академија на науки и уметности станал во 1959 година, а редовен во 1961 година. Во САНУ оставил писмо во кое бара при секое негово излагање на неговите дела, задолжително да се нагласи дека по народност е Србин<ref>[http://www.njegos.org/past/lubarda.htm Црногорски сликар Петар Лубарда о себи]</ref>. == Галерија == <center> <gallery widths="200" heights="200"> |''Гуслар'' (1952) </gallery> </center> == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Српски сликари]] [[Категорија:Луѓе од Белград]] [[Категорија:Академици на САНУ]] qwk6sywwmaldjdpynmat9ecbmfpm0e1 Младен Крстевски 0 1248668 4804033 4801682 2022-08-21T00:05:40Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Младен Крстевски | портрет = | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|25|август|1953}} | роден-место = {{роден во|Кратово}}, [[СФРЈ]] | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогите во: <br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]]<br>[[Викенд на мртовци]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Болка на душата]]<br>[[Среќна нова '49]]<br>[[На Балканот не се пие чај]]<br>[[Заборавени]]<br>[[Пред дождот]]<br>[[Ругање со Христос]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Младен Крстевски''' (роден на {{роден на|25|август|1953}} година во {{роден во|Кратово}}) — [[Македонија|македонски]] филмски и театарски глумец и режисер.<ref name="МакЕнц">{{МакЕнц|764|Крстевски|I}}</ref> ==Животопис== Младен Крстевски дипломирал на отсекот за драмски глумци на Високата музичка школа во Скопје (1978). Во периодот 1978-1979 година бил член на [[Народен театар - Штип|Народниот театар]] во [[Штип]]. Од крајот на [[1981]] година работел во [[Народен театар „Јордан Хаџи Константинов – Џинот“|Народниот театар „Јордан Хаџи Константинов-Џинот”]] во [[Велес]], каде што бил и директор (2002–2006) и (2017-2020). Снимил неколку филмови во сопствена продукција. Наградуван е на Театарските игри „Војдан Чернодрински“ во Прилеп во 1979 и 1990 година. Градот Велес му ја доделил својата „Ноемвриска награда“<ref>{{нмс| title= Крстевски Младен | url= http://www.maccinema.com/Person.aspx?p=162| work=| publisher= http://www.maccinema.com| date= | accessdate=2020-08-16}}</ref> . ==Филмографија== {| class="wikitable" style="text-align:center;" ! !1970[[#1970|&#9660;]] !1980[[#1980|&#9660;]] !1990[[#1990|&#9660;]] !2000[[#2000|&#9660;]] !2010[[#2010|&#9660;]] !Вкупно |- ! style="text-align:left;" | Долгометражен филм |1 |9 |4 |2 |2 |18 |- ! style="text-align:left;" | ТВ филм |1 |4 |4 |3 |0 |12 |- ! style="text-align:left;" | ТВ серија |2 |0 |4 |0 |1 |7 |- ! style="text-align:left;" | Вкупно |4 |13 |12 |5 |3 |37 |} {{Филмографија-домаћи|глумца=Младен Крстевски }}|- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1970-ти[[#1|&#9650;]]<div id="1970"/> |- | 1973 || [[Добра долина]] ТВ филм || / |- | 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија)|Волшебното самарче]] ТВ серија || / |- | 1975 || [[Патот кон иднината]] ТВ серија || / |- | 1977 || [[Пресуда (македонски филм)|Пресуда]] ТВ-филм || / |- | 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1980-ти[[#1|&#9650;]]<div id="1980"/> |- | 1980 || [[Време, води (филм)|Време, води]] ТВ-филм || / |- | 1980 || [[Учителот (филм)|Учителот]] ТВ филм || / |- | 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || Иле |- | 1982 || [[Јужна патека (филм)|Јужна патека]] ТВ-филм || / |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Го мемираше мојот јастреб]] ТВ-филм || Солдиер |- | 1985 || [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ филм || / |- | 1985 || [[Јазол (филм)|Јазол]] ТВ-филм || / |- | 1986 || [[Среќна нова ’49]] ТВ-филм || Градимир |- | 1986 || [[Климент Охридски (филм)|Климент Охридски]] ТВ-филм || / |- | 1987 || [[Хај-Фај (филм)|Хај-Фај]] ТВ-филм || / |- | 1988 || [[Викенд на мртовци]] ТВ-серија || Цуре |- | 1988 || [[Скопски сновиденија]] ТВ филм || / |- | 1988-1990 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 1989 || [[Сеобе]] ТВ-филм || / |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1990-ти[[#1|&#9650;]]<div id="1990"/> |- | 1990 || [[Викенд на мртовци]] ТВ серија || Цуре |- | 1990 || [[Северна грешка]] ТВ филм || / |- | 1990-1993 || [[Еурека]] ТВ-серија || |- | 1991 || [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм || Шиптар |- | 1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ серија || Скршениот / Емисин |- | 1993 || [[Светлосиво]] ТВ-филм || Крстозборџијата |- | 1994 || [[Прекалени (телевизиска серија)|Прекалени]] ТВ серија || Јордан Хаџи Константинов Дзинот |- | 1994 || [[Пред дождот]] ТВ-филм || Трифун |- | 1994 || [[Проколнати]] ТВ филм || Калински |- | 1995 || [[Заборавени]] ТВ филм || Ангеле |- | 1997 || [[Џипси меџик (филм) |Џипси меџик]] ТВ-филм || |- | 1998 || [[Збогум на 20-тиот век]] ТВ-филм || / |- | 1998 || [[На Балканот не се пие чај]] ТВ филм || Музафер |- | 1999 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија)|Во светот на бајките]] ТВ серија || / |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2000-ти[[#1|&#9650;]]<div id="2000"/> |- | 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || |- | 2001 || [[Одмазда]] ТВ-филм || / |- | 2001 || [[Прах]] ТВ-филм || Мирко |- | 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм || |- | 2001 || [[Народен пратеник]] ТВ-филм || |- | 2002 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || |- | 2003 || [[Последниот фалцер]] ТВ-филм || Панцир |- | 2004 || [[Под]] ТВ филм || Бојан |- | 2005 || [[Крчма на патот кон Европа]] ТВ филм || Содо |- | 2007 || [[Елегија за тебе]] ТВ-филм || |- | 2007 || [[Јас сум од Титов Велес]] ТВ-филм || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2010-ти[[#1|&#9650;]]<div id="2010"/> |- | 2010 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2011 || [[Македонски стари приказни]] ТВ серија || / |- | 2013 || [[Старо купуем]] ТВ-филм || Тацо |- | 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм || Орацот |- | 2014 || [[Последниот Македонски Пророк]] ТВ-филм || |- | 2014-2017 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2015 || [[Бела ноќ (филм) |Бела ноќ]] ТВ-филм || Чорбаџи Димо |- | 2016 || [[Болка на Душата]] ТВ-серија || Докторот |- | 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм || Вани |-style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2020-ти[[#1|&#9650;]]<div id="2020/> |- | 2019-2022 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2021 || [[Кино „Љубов“]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Кајмак (филм) |Кајмак]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || |} == Награди и признанија == * Награда "[[Војдан Чернодрински]]" два пати во (1979) и (1990) * "Ноемвриска" награда на градот "Велес" * Награда "[[Ристо Шишков]]" * Награда "[[Петре Прличко]]" (2018) == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|0472416}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Крстевски, Младен}} [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски режисери]] [[Категорија:Југословенски глумци]] 6nngn0drubq5ffeyygv0jfgqfcdsq9r Сецубун 0 1249421 4803842 4431524 2022-08-20T12:59:33Z P.Nedelkovski 47736 поврзница wikitext text/x-wiki [[Податотека:Setsubun_2006_Kobe.jpg|десно|мини| Познати личности фрлаат печен грав во светлиштето Икута во Кобе]] [[Податотека:Kinpusenji_Setsubune_2018a.jpg|мини|Кимпусен-ѓи]] '''Сецубун''' е ден на почеток на пролетта во Јапонија. Името буквално значи „сезонска на поделба", но обично терминот се однесува на пролетниот Сецубун, наречен ''Ришун,'' кој се слави секоја година на 3 февруари во рамките на Пролетниот фестивал (''„хару мацури"''). Сецубун се сметал и за поран дочек на Месечевата Нова година, па бил придружен со посебен [[ритуал]] на прочистување, за да се отерало сето зло од претходната година и да се отераат злите духови кои со себе носат болест во подготовка за годината која следи. Овој посебен ритуал се нарекува ''мамемаки'' („расипување на грав"). Сецубун води потекло од кинескиот обичај кој е воведен во Јапонија во 8 век. == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Јапонска култура]] rdfea9xjkte33ojrzi9hegkyppfgd0a Криви Дол (Радање) 0 1249633 4803845 4427216 2022-08-20T13:00:32Z P.Nedelkovski 47736 поврзница wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Археолошко наоѓалиште во Македонија |име=Криви Дол |слика= |опис= | lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=46 | lat_sec=50 | lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=16 | lon_sec=31 |место=Радање |општина=Карбинци |тип=некропола |тип1= |тип2= |период=железно време |период1= |период2= }} '''Криви Дол''' — [[некропола]] од [[железно време|железното време]] кај селото [[Радање]] во општина [[Карбинци]]. Се наоѓа на северниот крај на селото, од левата страна на суводолицата Криви Дол, во некогашната нива на М. Иванов, денес населена со новоградби. Во 1942 година [[Иван Венедиков]] извршил мало сондажно ископување. Подоцна, во 1956/57 година, во организација на Народниот музеј од Штип, под раководство на [[Милутин Гарашанин|Милутин]] и неговата сопруга Драга Гарашанин, биле извршени систематски истражувачки работи. Биле откопани и проучени поголем број гробови со [[инхумација]] под мали [[тумул]]и. Според погребниот [[ритуал]] и карактерот на гробните прилози од [[керамика]], [[метал]], [[килибар]] и друго, поточно, според видот на предметите и орнаментиката, некрополата е датирана во VII-VI век пред н.е. Наодите од првото ископување се чуваат во [[Музеј на Македонија|Музејот на Македонија]] во Скопје, а од вторите во Заводот и музеј во Штип.<ref name="Коцо">{{наведена книга|last= Коцо|first=Димче|title=Археолошка карта на Република Македонија|publisher=Македонска академиjа на науките и уметностите|location=Скопје|date=1996|page=440|volume=II|isbn=9989649286}}</ref> == Поврзано == *[[Радање]] == Наводи == {{наводи}} {{Макархео-никулец}} {{Архео-Карбинци}} [[Категорија:Радање]] rjsrpfg60ft9147mho2w8uhncg2zpxb Жданец (некропола) 0 1254768 4803849 4359104 2022-08-20T13:02:46Z P.Nedelkovski 47736 поврзница wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Археолошко наоѓалиште во Македонија |име=Жданец |слика= |опис= | lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=59 | lat_sec=38 | lon_dir=E | lon_deg=21 | lon_min=22 | lon_sec=51 |место=Жданец |општина=Карпош |тип=некропола |тип1= |период=раноантичко време |период1= |период2= }} '''Жданец''' — [[археолошко наоѓалиште]] во [[Скопје|скопската]] населба [[Жданец]], [[Општина Карпош]]. Претставува [[некропола]] од [[раноантичкото време]]. На источната падина на Градиште во [[Средно Нерези]], на местото каде што се простира дел од современата населба [[Жданец]], во 1971 г. е откриено погребување во циста од [[камен]]и плочи со значајна [[гроб]]на содржина ([[накит]] од [[сребро]], сад од [[бронза]], [[меч]] од [[железо]]), датирана во првата половина на [[IV век п.н.е.]]<ref name="АрхеоКарта">{{АрхеоКарта|382}}</ref> Во 1990 г. исто така случајно, е откриено уште едно [[закоп|погребување]], исклучително ретко според обредниот [[ритуал]]. Имено, се работи за [[жртвување|жртвено]] погребување на непознат [[Пајонци|пајонски]] [[кнез]] заедно со [[кола]], два [[коњ]]а и двајца [[кочијаш]]и, извршено на крајот на [[V век п.н.е|V]] или на почетокот на [[IV век п.н.е.]]<ref name="АрхеоКарта" /> == Поврзано == * [[Список на археолошки наоѓалишта во Скопско]] == Наводи == {{наводи}} {{Архео-Карпош}} f37yjsp1vl0lcap5l5fd8btrhv1201u Павле Вуисиќ 0 1265920 4804055 4775822 2022-08-21T00:44:15Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox person | image = Pavle Vuisić.jpg | name = Павле Вуисиќ | native_name = Павле Вуисић | native_name_lang = sr | imagesize = 250px | caption = {{small|Вуисиќ на српска поштенска марка од 2013 година.}} | birth_name = | birth_date = {{Birth date|1926|7|10|df=y}} | birth_place = [[Цетиње]], [[Кралство СХС]] | death_date = {{death date and age|1988|10|1|1926|7|10|df=y}} | death_place = [[Белград]], [[СР Србија]], [[СФРЈ]] | yearsactive = 1950–1986 | nationality = српска | occupation = глумец | othername = Паја | website = | spouse = Мирјана }} [[Податотека:Павле вујсић барељеф.jpg|десно|мини|200px|[[Барелјеф]] на Павле Вуисиќ на надгробната плоча.]] [[Податотека:Fotografija Pavla Vuisića pred smrt.jpg|десно|мини|200px|Фотографија од Павле Вуисиќ непосредно пред смртта]] [[Податотека:Павле вујсић.jpg|десно|мини|200px|Гробница на Павле Вуисиќ на Новите гробишта во Белград.]] [[Податотека:Pavle Vuisić 2013 Serbian stamp.jpg|десно|мини|200px|Павле Вуисиќ на поштенска марка од 2013 годинеа]] '''Павле Вуисиќ''' (роден како Вујисиќ;<ref name="vujisic">{{нмс|url=http://globus.jutarnji.hr/zivot/sve-moje-burne-godine-s-pajom |title=Све моје бурне године с Пајом |accessdate=24. 12. 2015 |author=''Јутарњи лист'' |archive-url=https://web.archive.org/web/20151225104625/http://globus.jutarnji.hr/zivot/sve-moje-burne-godine-s-pajom |archive-date=25. 12. 2015 |url-status=dead }} {{hr}}</ref> {{роден во|Цетиње}}, {{роден на|10|јули|1926}} – {{починат во|Белград}}, {{починат на|1|октомври|1988}}) –југословенски и српски глумец. == Животопис == Павле Вуисиќ е на 10 јули 1926 година.<ref name="groblje" /> Бил учесник во борбите на [[Сремски фронт|Сремскиот фронт]]. Живеел во Белград со сопругата Мирјана.<ref>[http://www.blic.rs/Kultura/97347/Otvoren-tajni-sef-Pajine-zivotne-----avanture ''Отворен тајни сеф Пајине животне авантуре''], ''Блиц'', 16. јуни 2009 (пристапено на 18 април 2011).</ref> Неговиот помлад брат [[Душан Вујисиќ]], исто така, бил глумец. Студирал [[право]] и сè до почетокот на 1950-тите се пробувал во новинарството ([[Радио Белград]]). Неполна сезона глумел во [[Панчево|панчевачкиот]] театар, истовремено статирал во филмот „[[Чудотворен меч]]“ ([[1950]]) на [[Воја Нановиќ]] и безуспешно се обидувал да се запише на [[Факултет за драмски уметности во Белград|Белградската академија]]. Починал на 1 октомври 1988 година од [[Рак (болест)|карцином]]. Погребан е на Новите гробишта во Белград.<ref name="groblje">[http://www.beogradskagroblja.rs/page/%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/100186/cnt/%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5-%D0%B2%D1%83%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%9B.sr-Cyrl-CS.htm ''Павле Вуисић''], Приступљено [[18. април]]а [[2011]].</ref> === Филмска кариера === Вуисиќ глумел во голем број [[Филм|филмови]] и во телевизиски серии, иако немал формално актерско образование. Филмската кариера ја почнал во 1950 година во филмот „[[Чудотворен меч]]“ на [[Воја Нановиќ]]. Набрзо потоа ја добил главната улога во филмот на Наниќ, „[[Три чекори во празно]]“ ([[1958]]) и за неа ја добил наградата „[[Златна арена]]“ на [[Филмски фестивал во Пула|Филмскиоит фестивал во Пула]]. Веќе од 1957 година, почнал соработка со бројни [[Режисер|режисери]], играјќи разновидни улоги: * [[Владимир Погачиќ]] (''Во сабота навечер'', [[1957]]; САМ, [[1959]]), * [[Ватрослав Мимица]] (''Прометеј од островот Вишевица'', [[1965]]; ''Понеделник или вторник, [[1966]]; ''Селанска буна 1573'', [[1975]]; ''Последниот подвиг на диверзантот Облак'', [[1978]]), * [[Живојин Павловиќ|Жика Павловиќ]] (''Непријател'', [[1965]]; ''[[Будење на стаорците (филм)|Будење на стаорците]]'', [[1967]]; ''Заседа'', [[1969]]), * [[Бранко Бауер]] (''Да се дојде и остане'', [[1965]]; ''[[Салаш во Малиот Рит (филм)|Салаш во Малиот Рит]]'', [[1976]]), * [[Бора Драшковиќ]] (''Хороскоп'', [[1969]]; ''[[Животот е убав (филм од 1985)|Животот е убав]]'', [[1985]]), * [[Вељко Булајиќ]] (''[[Битка на Неретва|Битката на Неретва]]'', [[1969]]), * [[Александар Петровиќ (редитељ)|Александар Петровић]] (''[[Мајсторот и Маргарита (филм од 1972)|Мајсторот и Маргарита]]'', [[1972]]), * [[Горан Паскаљевиќ]] (''[[Чувар на плажа во зимскиот период]]'', [[1976]]; ''[[Кучето што ги сакаше возовите]]'', [[1977]]; ''[[Посебен третман]]'', [[1980]]; ''[[Самрак (филм)|Самрак]]'', [[1983]]), * [[Срѓан Карановиќ]] (''[[Венецот на Петрија (филм)|Венецот на Петрија]]'', [[1980]]), * [[Слободан Шијан]] (''[[Кој тоа таму пее]]'', 1980; ''[[Маратонците го трчаат почесниот круг (филм)|Маратонците го трчаат почесниот круг]]'', 1982), * [[Горан Марковиќ]] (''[[Мајстори, мајстори]]'', [[1980]]) и * [[Емир Кустурица]] (''[[Се сеќаваш ли Доли Бел]]'', 1981, [[Татко на службен пат]], 1985) Глумел во повеќе телевизиски серии (''[[Сервисна станица]]'', ''[[Повеќе од игра]]''), а ''[[Камионџии]]'' му донеле посебна популарност. == Завештание на Мирјана и Павле Вуисиќ == Сопругата на Павле, Мирјана Вуисиќ, е член-основач и член на управниот одбор на Здружението за култура, уметност и меѓународна соработак „Адлигат”. Во 2016 година во Адлигат го формирала завештанието на Мирјана и Павле Вуисиќ. Во завештанието има голем број лични предмети на глумецот, бројни ракописи, скици, фотографии, дневник на брачниот пар, сценариото кое Павле го напишал за детски филм, приказна за разговорот на крапот и други книжевни дела, легитимации, цртежи, предмети од филмови во кои глумел, како и оригиналниот негов тестамент. Завештанието е достапно за јавноста во рамките на [[Музеј на српската книжевност|Музејот на српската книжевност]] на [[Бањица]] во [[Белград]]. ==Филмографија== <div id="1"></div> {| class="wikitable" style="text-align:center;" ! !1950[[#1950|&#9660;]] !1960[[#1960|&#9660;]] !1970[[#1970|&#9660;]] !1980[[#1980|&#9660;]] !Вкупно |- ! style="text-align:left;" | Долгометражен филм |15 |44 |39 |31 |129 |- ! style="text-align:left;" | ТВ-филм |1 |1 |9 |3 |14 |- ! style="text-align:left;" | ТВ-серија |0 |1 |12 |4 |17 |- ! style="text-align:left;" | ТВ-мини серија |0 |0 |2 |4 |6 |- ! style="text-align:left;" | ТВ-краток филм |0 |0 |3 |2 |5 |- ! style="text-align:left;" | Краток филм |1 |1 |2 |2 |6 |- ! style="text-align:left;" | Вкупно |17 |47 |66 |45 |177 |} {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | [[1950]] || [[Чудотворен меч]] || Витез |- | [[1950]] || [[Зборува Москва]] || |- | [[1953]] || [[Невера]] || Морнар |- | [[1953]] || [[Циганка]] || Гута |- | [[1955]] || [[Шолаја (филм)|Шолаја]] || Бубало |- | [[1956]] || [[Потрага (филм из 1956)|Потрага]] || Службеник во полиција |- | [[1957]] || [[Зеница (филм)|Зеница]] || Рајко |- | [[1957]] || [[Во сабота навечер]] || Редар |- | [[1958]] || [[Рафал в небо]] || Коста |- | [[1958]] || [[Четири километра на саат]] || Газда на кафаната |- | [[1958]] || [[Три чекори во празно]] || Лаѓарот Обрад |- | [[1958]] || [[Таа ноќ]] || Драгиша |- | [[1958]] || [[Случај во трамвај (ТВ-филм од 1958)|Случај во трамвај]] (ТВ) || |- | [[1958]] || [[Погон Б]] || Мане Каракас |- | [[1959]] || [[Кампо Мамула]] || Милиќ |- | [[1959]] || [[Осма врата]] || Жандарм |- | [[1959]] || [[Сам (филм)|Сам]] || Шарац |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-е[[#1|&#9650;]]<div id="1960"></div> |- | [[1960]] || [[Капетан Леши]] || Црноберзијанец |- | [[1960]] || [[Подобро е да се умее]] || Мане Каракас |- | [[1960]] || [[Другарот претседател центарфор]] || Радиша |- | [[1960]] || [[Кота 905]] || Павле тенџерето |- | [[1961]] || [[Не гибај во среќата]] || Инструктор |- | [[1961]] || [[Нема мали богови]] || Директор |- | [[1961]] || [[Парче сино небо]] || Чеда |- | [[1961]] || [[Голема турнеја]] || Крста |- | [[1962]] || [[Степа (филм)|Степа]] || Кузмичов |- | [[1962]] || [[Чудна девојка]] || Професор |- | [[1962]] || [[Мачор под шлем (филм)|Мачор под шлем]] || Илија Капара |- | [[1962]] || [[Свиреж во осум]] || Директор |- | [[1963]] || [[Десантот на Дрвар (филм)|Десантот на Дрвар]] || Васина |- | [[1963]] || [[Двоен обрач]] || Марко |- | [[1964]] || [[Машки излет]] || Никола Келнер |- | [[1964]] || [[Народен пратеник]] || Секулиќ |- | [[1964]] || [[Прометеј од островот Вишевица]] || Шјор Жане |- | [[1964]] || [[Осамнување]] || Илија |- | [[1964]] || [[Вител (филм)|Вител]] || Стојан |- | [[1965]] || [[Фунта од штедната книшка]] || |- | [[1965]] || [[Да се дојде и остане]] || Милета |- | [[1965]] || [[Гласам за љубов]] || поп |- | [[1965]] || [[Горок дел од реката]] || рибар |- | [[1965]] || [[Инспектор (филм од 1965)|Инспектор]] || шеф на сметководство |- | [[1965]] || [[Непријател (филм од 1965)|Непријател]] || |- | [[1966]] || [[По Коњух Планина (филм)|По Коњух Планина]] || Ќутливиот |- | [[1966]] || [[Понеделник или вторник]] || |- | [[1966]] || [[Сретни умиру двапут]] || Радован, четник |- | [[1966]] || [[Време на љубов]] || |- | [[1967]] || [[Боксерите одат во рајот]] || Свети Петар |- | [[1967]] || [[Бомба во 10 и 10]] || Шпион |- | [[1967]] || [[Летови кои се памтат]] || Далматинецот Мате |- | [[1967]] || [[Будење на стаорците (филм)|Будење на стаорците]] || Кормилар |- | [[1967]] || [[Дим (филм)|Дим]] || Габен |- | [[1967]] || [[Немирни (филм)|Немирни]]| || |- | [[1967]] || [[Македонска крвава свадба]] || Поп Дамјан |- | [[1968]] || [[Братот на докторот Хомер]] || Атанас, водач на бандата |- | [[1968]] || [[Рамка за сликата на мојата драга]] || Ускок |- | [[1968]] || [[Сонцето на туѓото небо]] || Рајко Ѓоковиќ „Курјак“ |- | [[1968]] || [[Да не се споменува причината за смртта]] || Столар |- | [[1969]] || [[Битката на Неретва (филм)|Битката на Неретва]] || Шофер Јордан |- | [[1969]] || [[Случка (филм)|Случка]] ||Дедо Јура |- | [[1969]] || [[Хороскоп (филм)|Хороскоп]] || Таткот на Видак |- | [[1969]] || [[Кога ќе ги чуеш камбаните]] || Гара |- | [[1969]] || [[Мојата страна на светот]] || |- | [[1969]] || [[Заседа (филм од 1969)|Заседа]] || Домаќин |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-е[[#1|&#9650;]]<div id="1970"></div> |- | [[1970]] || [[Бабино лето]] || |- | [[1970]] || [[Убава парада]] || Шинтер |- | [[1970]] || [[Жарок (филм из 1970)|Жарок]] || Обрад |- | [[1970]] || [[Животот е масовна појава]] || Маестро |- | [[1971]] || [[Ден подолг од година]] || |- | 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот]] ||Јосиф Џо |- | 1971 || [[Појадок со ѓаволот]] || Димитрије |- | 1971 || [[Мојата луда глава]] || капетан |- | 1971 || [[Облог]] || Мелничарот Видоје |- | 1971 || [[Жед (филм)|Жед]] || Трендафил (Вујче од Америка) |- | 1971 || [[Црно семе (филм)| Филм]] || Маки |- | [[1972]] || [[Мајсторот и Маргарита (филм)|Мајсторот и Маргарита]] || Азазело, слуга на Сатаната |- | [[1972]] || [[Воен талент]] || Љуба, директор на филмот |- | [[1972]] || [[Траги на црната девојка]] || Паја |- | [[1972]] || [[Валтер го брани Сараево]] || Отправник на возови |- | [[1972]] || [[Шеширот на професорот Коста Вујиќ (филм од 1972)|Шеширот на професорот Коста Вујиќ]]|| Професорот Коста Вујиќ |- | [[1973]] || [[Павилјон број шест (ТВ-филм од 1973)|Павилјон број шест]] (ТВ) || Чуварот Никита |- | [[1973]] || [[Нашите приредби (ТВ-серија од 1973)|Нашите приредби]] (ТВ-серија)|| |- | [[1973]] || [[Соседи (ТВ-филм од 1973)|Соседи]] (ТВ) || Каменорезецот Дача |- | [[1973]] || [[Камионџии]] || Павле Паја Чутура |- | [[1973]] || [[Паја и Јаре]] || Павле Паја Чутура |- | [[1973]] || [[Слуга (филм од 1973)|Слуга]] || Воденичар |- | [[1973]] || [[Размеѓи (филм)|Размеѓи]] || Пајо |- | [[1974]] || [[Отпишаните]] || Јоца |- | [[1974]] || [[Валтер го брани Сараево (ТВ-серија)|Валтер го брани Сараево]] (ТВ-серија)|| Отправник на возови |- | [[1974]] || [[Партизани (ТВ-серија)|Партизани]] (ТВ-серија) || |- | [[1974]] || [[Партизани (филм)|Партизани]] || |- | [[1974]] || [[Потомок (ТВ-филм)|Потомок]] (ТВ-кратки филм) || |- | [[1975]] || [[Враќање на крадецот (филм из 1975)|Враќање на крадецот]] (ТВ-филм) || |- | [[1975]] || [[Песна (ТВ-серија)|Песна]] (ТВ-серија) || Дача |- | [[1975]] || [[Награда на годината]] || |- | [[1975]] || [[Доктор Младен]] || Радован Тадиќ |- | [[1975]] || [[Наивко]] || газда Веља |- | [[1975]] || [[Селанска буна 1573 (филм)|Сељанска буна 1573]] || [[Фрањо Тахи]] |- | [[1976]] || [[Поробувачи]] || Симо |- | 1976 || [[Чуварот на плажа во зимски период]] || Буда |- | 1976 || [[Враќање на отпишаните (филм)|Враќање на отпишаните]] || Поштарот Јоца |- | 1976 || [[Салашот во Мали Рит (филм)|Салашот во Мали Рит]] || Паја |- | 1976 || [[Повеќе од игра]] || |- | [[1977]] || [[Ѕверови]] || Пијанистот |- | [[1977]] || [[Повеќе од игра]] || Александар Ќопиќ-Лека Банкрот Лажго |- | [[1977]] || [[Хајка (филм од 1977)|Хајка]] || Филип Бекиќ |- | [[1977]] || [[Пеперуткин облак]] || Таткото на Крцко |- | [[1977]] || [[Кучето кое ги сакаше возовите]] || Стрикото |- | [[1978]] || [[Мило за драго (филм)|Мило за драго]] || Таткото на Марков |- | [[1978]] || [[Павилјон 6|Павилјон VI]] || Никита |- | 1978 || [[Последниот подвиг на диверзантот Облак]] || Облак |- | 1978 || [[Тигар (филм)|Тигар]] || Тренерот на Тигар |- | 1978 || [[Миг]] || Љуба „Кврга“ |- | 1978 || [[Е не (филм од 1978)|Е не]] || |- | 1978 || [[Отпишаните (ТВ-филм)|Отпишаните]] ТВ-филм|| Поштарот Јоца |- | [[1978]] || [[Враќање на отпишаните (ТВ-серија)|Враќање на отпишаните]] ТВ-серија|| Поштарот Јоца |- | [[1979]] || [[Другаришта]] || Ќале |- | [[1979]] || [[Пеколен остров]] || Бартул |- | [[1979]] || [[Анно домини 1573]] ТВ серија|| [[Фрањо Тахи]] |- | [[1979]] || [[Последната трка]] || Микош |- | [[1979]] || [[Преку синото море]]|| шјор Фране |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е[[#1|&#9650;]]<div id="1980"></div> |- | [[1980]] || [[Оловна бригада (филм) | Оловна бригада]] || |- | [[1980]] || [[Дуња (краток филм)|Дуња]] || |- | [[1980]] || [[Ајдук (филм)|Ајдук]] || Газда Урошевиќ |- | [[1980]] || [[Кој тоа таму пее]] || Кондуктерот Крстиќ |- | [[1980]] || [[Мајстори, мајстори]] || Домар |- | [[1980]] || [[Венецот на Петрија (филм)|Венецот на Петрија]] || Кафеџија |- | [[1980]] || [[Посебен третман]] || Таткото на директорот |- | [[1981]] || [[Берлин капут]] || Обрен Јакшиќ |- | [[1981]] || [[Газија (филм)|Газија]] || Папаз, Поп |- | [[1981]] || [[Војници (ТВ-серија)|Војници]] || Јокаш, пријател на таткото на Миша |- | [[1981]] || [[Животот пишува романи но нема кој д аги чита]] || Остоја |- | [[1981]] || [[Лаф во срцето]] || Ѕидар |- | [[1981]] || [[Шеста брзина]] || Психијатар |- | [[1981]] || [[Се сеќаваш ли Доли Бел|Се сеќаваш ли се Доли Бел?]] || Вујкото (дајџа) |- | [[1981]] || [[Сок од сливи]] || Љуба |- | [[1981]] || [[Приказни од работилница]] || проф. Психијатар |- | [[1982]] || [[13 јули (филм)|13 јули]] || Периша Благотин |- | [[1982]] || [[Далечно небо]]|| Мате Рогуљ |- | [[1982]] || [[Одиме понатаму (филм)|Одиме понатаму]] || Драгиша |- | [[1982]] || [[Маратонците го трчаат почесниот круг (филм)|Маратонците го трчаат почесниот круг]] || Милутин |- | [[1982]] || [[Поп Киро и поп Спиро (ТВ-серија)|Поп Киро и поп Спиро]] || Поп Олуја |- | [[1982]] || [[Мирисот на дуњите]] || Јозо |- | [[1982]] || [[Венеријанска раја]] || господинот Вулевиќ |- | [[1982]] || [[Неделен ручек]] || другарот Јерковиќ |- | [[1982]] || [[Самрак (филм)|Самрак]] || Пашко |- | [[1983]] || [[Учител (ТВ-серија)|Учител]] (ТВ-серија)|| Драгиша |- | [[1983]] || [[Ало такси]] || Чистач на чевли |- | [[1983]] || [[Меден месец (филм)|Меден месец]] || Лаза |- | [[1983]] || [[Мртвите не се враќаат]] (мини-серија) || |- | [[1984]] || [[Камионџиите пак возат]] || Павле Паја Чутура |- | [[1984]] || [[За покојникот се најубаво]] || Вук Лукиќ |- | [[1984]] || [[Како се калеше народот од Горни Јауковец]] || Вук |- | [[1984]] || [[Камионџиите повторно возат]] || Павле Паја Чутура |- | [[1984]] || [[Ран снег во Минхен]] || Таткото |- | [[1984]] || [[Војници (филм)|Војници]] || Пријател на таткото на Мишо |- | [[1985]] || [[Јазол (филм) |Јазол]] || Машиновозач |- | [[1985]] || [[Ајдучки гај]] (ТВ-серија)|| Мартин, мелничар |- | [[1985]] || [[Дебелиот и мршавиот]] || Јован Купусиќ |- | [[1985]] || [[Татко на службен пат]] || Дедото на Малик |- | [[1985]] || [[Животот е убав (филм од 1985)|Животот е убав]] || Газдата на кафеаната Крушчиќ |- | [[1986]] || [[Од злато јаболко (филм)|Од злато јаболко]] || Страхиња |- | [[1987]] || [[Дневник горчина вукобрана]] || |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|id=0904303|name=Павле Вуисиќ}} * [http://www.politika.rs/scc/clanak/393279/Hronika/Kamencic-oslobodio-Pavla-Vuisica Каменчић ослободио Павла Вуисића („Политика”, 26. новембар 2017)] * [https://www.blic.rs/kultura/vesti/mirjana-vuisic-pavle-je-cesto-cepao-ono-sto-napise-spasavala-sam-njegova-dela-od/l8te440 Мирјана Вуисић: Павле је често цепао оно што напише, спасавала сам његова дела од њега самог („Блиц”, 6. август 2018)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/433168/Bez-o-sam-od-ljudi Беж’о сам од људи... („Политика”, 6. јул 2019)] * {{нмс|url=http://www.rts.rs/page/rts/ci/Dijaspora/story/1516/vesti/3279912/tri-decenije-od-smrti-pavla-vuisica.html|title=Tри деценије од смрти Павла Вуисића|date=5. 10. 2018|accessdate=21. 11. 2019|work=[[Адлигат]]|publisher=[[Радио-телевизија Србије]]}} * {{наведени вести|url=https://mondo.rs/Zabava/Kultura/a1203850/Pavle-Vuisic-glumac-Legat-Pavla-Vuisica-u-Adligatu.html|title="Neki ljudi ostave iza sebe nešto tek kad ČUČNU" VIDEO|publisher=mondo.rs|date=16. 7. 2019|accessdate=26. 9. 2020}} * {{наведени вести|url=https://mondo.rs/Zabava/Film/a1345445/Pavle-Vuisic-uloge-testament-i-sahrana-da-li-je-Pavle-Vuisic-voleo-Ckalju.html|title=Nije voleo ni Tita ni Čkalju - Pavle Vuisić, čovek LEGENDA (VIDEO)|publisher=mondo.rs|date=10. 7. 2020|accessdate=26. 9. 2020}} * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2020&mm=10&dd=02&nav_category=1864&nav_id=1741733 Волео је да пише стихове, а то је мало ко знао; Прочитајте песме Павла Вуисића (Б92, 2. октобар 2020)] * [https://www.novosti.rs/scena/poznati/935965/pavle-vuisic-mrzeo-ckalju-tita-glumu-ispovest-udovice-legendarnog-glumca-otkrila-detalje-njegove-otmice Исповест удовице легендарног глумца, открила детаље његове отмице („Вечерње новости”, 15. новембар 2020)] {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Вуисиќ, Павле}} [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Македонски глумци]] j3h3lrpe2t4trrmo6xmz5328q4ndeg6 4804065 4804055 2022-08-21T05:30:37Z P.Nedelkovski 47736 Одбиена последната промена (од [[Специјална:Придонеси/188.117.212.92|188.117.212.92]]) и ја поврати преработката 4775822 на ГП wikitext text/x-wiki {{Infobox person | image = Pavle Vuisić.jpg | name = Павле Вуисиќ | native_name = Павле Вуисић | native_name_lang = sr | imagesize = 250px | caption = {{small|Вуисиќ на српска поштенска марка од 2013 година.}} | birth_name = | birth_date = {{Birth date|1926|7|10|df=y}} | birth_place = [[Цетиње]], [[Кралство СХС]] | death_date = {{death date and age|1988|10|1|1926|7|10|df=y}} | death_place = [[Белград]], [[СР Србија]], [[СФРЈ]] | yearsactive = 1950–1986 | nationality = српска | occupation = глумец | othername = Паја | website = | spouse = Мирјана }} [[Податотека:Павле вујсић барељеф.jpg|десно|мини|200px|[[Барелјеф]] на Павле Вуисиќ на надгробната плоча.]] [[Податотека:Fotografija Pavla Vuisića pred smrt.jpg|десно|мини|200px|Фотографија од Павле Вуисиќ непосредно пред смртта]] [[Податотека:Павле вујсић.jpg|десно|мини|200px|Гробница на Павле Вуисиќ на Новите гробишта во Белград.]] [[Податотека:Pavle Vuisić 2013 Serbian stamp.jpg|десно|мини|200px|Павле Вуисиќ на поштенска марка од 2013 годинеа]] '''Павле Вуисиќ''' (роден како Вујисиќ;<ref name="vujisic">{{нмс|url=http://globus.jutarnji.hr/zivot/sve-moje-burne-godine-s-pajom |title=Све моје бурне године с Пајом |accessdate=24. 12. 2015 |author=''Јутарњи лист'' |archive-url=https://web.archive.org/web/20151225104625/http://globus.jutarnji.hr/zivot/sve-moje-burne-godine-s-pajom |archive-date=25. 12. 2015 |url-status=dead }} {{hr}}</ref> {{роден во|Цетиње}}, {{роден на|10|јули|1926}} – {{починат во|Белград}}, {{починат на|1|октомври|1988}}) –југословенски и српски глумец. == Животопис == Павле Вуисиќ е на 10 јули 1926 година.<ref name="groblje" /> Бил учесник во борбите на [[Сремски фронт|Сремскиот фронт]]. Живеел во Белград со сопругата Мирјана.<ref>[http://www.blic.rs/Kultura/97347/Otvoren-tajni-sef-Pajine-zivotne-----avanture ''Отворен тајни сеф Пајине животне авантуре''], ''Блиц'', 16. јуни 2009 (пристапено на 18 април 2011).</ref> Неговиот помлад брат [[Душан Вујисиќ]], исто така, бил глумец. Студирал [[право]] и сè до почетокот на 1950-тите се пробувал во новинарството ([[Радио Белград]]). Неполна сезона глумел во [[Панчево|панчевачкиот]] театар, истовремено статирал во филмот „[[Чудотворен меч]]“ ([[1950]]) на [[Воја Нановиќ]] и безуспешно се обидувал да се запише на [[Факултет за драмски уметности во Белград|Белградската академија]]. Починал на 1 октомври 1988 година од [[Рак (болест)|карцином]]. Погребан е на Новите гробишта во Белград.<ref name="groblje">[http://www.beogradskagroblja.rs/page/%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/100186/cnt/%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5-%D0%B2%D1%83%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%9B.sr-Cyrl-CS.htm ''Павле Вуисић''], Приступљено [[18. април]]а [[2011]].</ref> === Филмска кариера === Вуисиќ глумел во голем број [[Филм|филмови]] и во телевизиски серии, иако немал формално актерско образование. Филмската кариера ја почнал во 1950 година во филмот „[[Чудотворен меч]]“ на [[Воја Нановиќ]]. Набрзо потоа ја добил главната улога во филмот на Наниќ, „[[Три чекори во празно]]“ ([[1958]]) и за неа ја добил наградата „[[Златна арена]]“ на [[Филмски фестивал во Пула|Филмскиоит фестивал во Пула]]. Веќе од 1957 година, почнал соработка со бројни [[Режисер|режисери]], играјќи разновидни улоги: * [[Владимир Погачиќ]] (''Во сабота навечер'', [[1957]]; САМ, [[1959]]), * [[Ватрослав Мимица]] (''Прометеј од островот Вишевица'', [[1965]]; ''Понеделник или вторник, [[1966]]; ''Селанска буна 1573'', [[1975]]; ''Последниот подвиг на диверзантот Облак'', [[1978]]), * [[Живојин Павловиќ|Жика Павловиќ]] (''Непријател'', [[1965]]; ''[[Будење на стаорците (филм)|Будење на стаорците]]'', [[1967]]; ''Заседа'', [[1969]]), * [[Бранко Бауер]] (''Да се дојде и остане'', [[1965]]; ''[[Салаш во Малиот Рит (филм)|Салаш во Малиот Рит]]'', [[1976]]), * [[Бора Драшковиќ]] (''Хороскоп'', [[1969]]; ''[[Животот е убав (филм од 1985)|Животот е убав]]'', [[1985]]), * [[Вељко Булајиќ]] (''[[Битка на Неретва|Битката на Неретва]]'', [[1969]]), * [[Александар Петровиќ (редитељ)|Александар Петровић]] (''[[Мајсторот и Маргарита (филм од 1972)|Мајсторот и Маргарита]]'', [[1972]]), * [[Горан Паскаљевиќ]] (''[[Чувар на плажа во зимскиот период]]'', [[1976]]; ''[[Кучето што ги сакаше возовите]]'', [[1977]]; ''[[Посебен третман]]'', [[1980]]; ''[[Самрак (филм)|Самрак]]'', [[1983]]), * [[Срѓан Карановиќ]] (''[[Венецот на Петрија (филм)|Венецот на Петрија]]'', [[1980]]), * [[Слободан Шијан]] (''[[Кој тоа таму пее]]'', 1980; ''[[Маратонците го трчаат почесниот круг (филм)|Маратонците го трчаат почесниот круг]]'', 1982), * [[Горан Марковиќ]] (''[[Мајстори, мајстори]]'', [[1980]]) и * [[Емир Кустурица]] (''[[Се сеќаваш ли Доли Бел]]'', 1981, [[Татко на службен пат]], 1985) Глумел во повеќе телевизиски серии (''[[Сервисна станица]]'', ''[[Повеќе од игра]]''), а ''[[Камионџии]]'' му донеле посебна популарност. == Завештание на Мирјана и Павле Вуисиќ == Сопругата на Павле, Мирјана Вуисиќ, е член-основач и член на управниот одбор на Здружението за култура, уметност и меѓународна соработак „Адлигат”. Во 2016 година во Адлигат го формирала завештанието на Мирјана и Павле Вуисиќ. Во завештанието има голем број лични предмети на глумецот, бројни ракописи, скици, фотографии, дневник на брачниот пар, сценариото кое Павле го напишал за детски филм, приказна за разговорот на крапот и други книжевни дела, легитимации, цртежи, предмети од филмови во кои глумел, како и оригиналниот негов тестамент. Завештанието е достапно за јавноста во рамките на [[Музеј на српската книжевност|Музејот на српската книжевност]] на [[Бањица]] во [[Белград]]. ==Филмографија== <div id="1"></div> {| class="wikitable" style="text-align:center;" ! !1950[[#1950|&#9660;]] !1960[[#1960|&#9660;]] !1970[[#1970|&#9660;]] !1980[[#1980|&#9660;]] !Вкупно |- ! style="text-align:left;" | Долгометражен филм |15 |44 |39 |31 |129 |- ! style="text-align:left;" | ТВ-филм |1 |1 |9 |3 |14 |- ! style="text-align:left;" | ТВ-серија |0 |1 |12 |4 |17 |- ! style="text-align:left;" | ТВ-мини серија |0 |0 |2 |4 |6 |- ! style="text-align:left;" | ТВ-краток филм |0 |0 |3 |2 |5 |- ! style="text-align:left;" | Краток филм |1 |1 |2 |2 |6 |- ! style="text-align:left;" | Вкупно |17 |47 |66 |45 |177 |} {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | [[1950]] || [[Чудотворен меч]] || Витез |- | [[1950]] || [[Зборува Москва]] || |- | [[1953]] || [[Невера]] || Морнар |- | [[1953]] || [[Циганка]] || Гута |- | [[1955]] || [[Шолаја (филм)|Шолаја]] || Бубало |- | [[1956]] || [[Потрага (филм из 1956)|Потрага]] || Службеник во полиција |- | [[1957]] || [[Зеница (филм)|Зеница]] || Рајко |- | [[1957]] || [[Во сабота навечер]] || Редар |- | [[1958]] || [[Рафал в небо]] || Коста |- | [[1958]] || [[Четири километра на саат]] || Газда на кафаната |- | [[1958]] || [[Три чекори во празно]] || Лаѓарот Обрад |- | [[1958]] || [[Таа ноќ]] || Драгиша |- | [[1958]] || [[Случај во трамвај (ТВ-филм од 1958)|Случај во трамвај]] (ТВ) || |- | [[1958]] || [[Погон Б]] || Мане Каракас |- | [[1959]] || [[Кампо Мамула]] || Милиќ |- | [[1959]] || [[Осма врата]] || Жандарм |- | [[1959]] || [[Сам (филм)|Сам]] || Шарац |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-е[[#1|&#9650;]]<div id="1960"></div> |- | [[1960]] || [[Капетан Леши]] || Црноберзијанец |- | [[1960]] || [[Подобро е да се умее]] || Мане Каракас |- | [[1960]] || [[Другарот претседател центарфор]] || Радиша |- | [[1960]] || [[Кота 905]] || Павле тенџерето |- | [[1961]] || [[Не гибај во среќата]] || Инструктор |- | [[1961]] || [[Нема мали богови]] || Директор |- | [[1961]] || [[Парче сино небо]] || Чеда |- | [[1961]] || [[Голема турнеја]] || Крста |- | [[1962]] || [[Степа (филм)|Степа]] || Кузмичов |- | [[1962]] || [[Чудна девојка]] || Професор |- | [[1962]] || [[Мачор под шлем (филм)|Мачор под шлем]] || Илија Капара |- | [[1962]] || [[Свиреж во осум]] || Директор |- | [[1963]] || [[Десантот на Дрвар (филм)|Десантот на Дрвар]] || Васина |- | [[1963]] || [[Двоен обрач]] || Марко |- | [[1964]] || [[Машки излет]] || Никола Келнер |- | [[1964]] || [[Народен пратеник]] || Секулиќ |- | [[1964]] || [[Прометеј од островот Вишевица]] || Шјор Жане |- | [[1964]] || [[Осамнување]] || Илија |- | [[1964]] || [[Вител (филм)|Вител]] || Стојан |- | [[1965]] || [[Фунта од штедната книшка]] || |- | [[1965]] || [[Да се дојде и остане]] || Милета |- | [[1965]] || [[Гласам за љубов]] || поп |- | [[1965]] || [[Горок дел од реката]] || рибар |- | [[1965]] || [[Инспектор (филм од 1965)|Инспектор]] || шеф на сметководство |- | [[1965]] || [[Непријател (филм од 1965)|Непријател]] || |- | [[1966]] || [[По Коњух Планина (филм)|По Коњух Планина]] || Ќутливиот |- | [[1966]] || [[Понеделник или вторник]] || |- | [[1966]] || [[Сретни умиру двапут]] || Радован, четник |- | [[1966]] || [[Време на љубов]] || |- | [[1967]] || [[Боксерите одат во рајот]] || Свети Петар |- | [[1967]] || [[Бомба во 10 и 10]] || Шпион |- | [[1967]] || [[Летови кои се памтат]] || Далматинецот Мате |- | [[1967]] || [[Будење на стаорците (филм)|Будење на стаорците]] || Кормилар |- | [[1967]] || [[Дим (филм)|Дим]] || Габен |- | [[1967]] || [[Немирни (филм)|Немирни]]| || |- | [[1967]] || [[Македонска крвава свадба]] || Поп Дамјан |- | [[1968]] || [[Братот на докторот Хомер]] || Атанас, водач на бандата |- | [[1968]] || [[Рамка за сликата на мојата драга]] || Ускок |- | [[1968]] || [[Сонцето на туѓото небо]] || Рајко Ѓоковиќ „Курјак“ |- | [[1968]] || [[Да не се споменува причината за смртта]] || Столар |- | [[1969]] || [[Битката на Неретва (филм)|Битката на Неретва]] || Шофер Јордан |- | [[1969]] || [[Случка (филм)|Случка]] ||Дедо Јура |- | [[1969]] || [[Хороскоп (филм)|Хороскоп]] || Таткот на Видак |- | [[1969]] || [[Кога ќе ги чуеш камбаните]] || Гара |- | [[1969]] || [[Мојата страна на светот]] || |- | [[1969]] || [[Заседа (филм од 1969)|Заседа]] || Домаќин |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-е[[#1|&#9650;]]<div id="1970"></div> |- | [[1970]] || [[Бабино лето]] || |- | [[1970]] || [[Убава парада]] || Шинтер |- | [[1970]] || [[Жарок (филм из 1970)|Жарок]] || Обрад |- | [[1970]] || [[Животот е масовна појава]] || Маестро |- | [[1971]] || [[Ден подолг од година]] || |- | 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот]] ||Јосиф Џо |- | 1971 || [[Појадок со ѓаволот]] || Димитрије |- | 1971 || [[Мојата луда глава]] || капетан |- | 1971 || [[Облог]] || Мелничарот Видоје |- | 1971 || [[Жед (филм)|Жед]] || Трендафил (Вујче од Америка) |- | 1971 || [[Црно семе (филм)| Филм]] || Маки |- | [[1972]] || [[Мајсторот и Маргарита (филм)|Мајсторот и Маргарита]] || Азазело, слуга на Сатаната |- | [[1972]] || [[Воен талент]] || Љуба, директор на филмот |- | [[1972]] || [[Траги на црната девојка]] || Паја |- | [[1972]] || [[Валтер го брани Сараево]] || Отправник на возови |- | [[1972]] || [[Шеширот на професорот Коста Вујиќ (филм од 1972)|Шеширот на професорот Коста Вујиќ]]|| Професорот Коста Вујиќ |- | [[1973]] || [[Павилјон број шест (ТВ-филм од 1973)|Павилјон број шест]] (ТВ) || Чуварот Никита |- | [[1973]] || [[Нашите приредби (ТВ-серија од 1973)|Нашите приредби]] (ТВ-серија)|| |- | [[1973]] || [[Соседи (ТВ-филм од 1973)|Соседи]] (ТВ) || Каменорезецот Дача |- | [[1973]] || [[Камионџии]] || Павле Паја Чутура |- | [[1973]] || [[Паја и Јаре]] || Павле Паја Чутура |- | [[1973]] || [[Слуга (филм од 1973)|Слуга]] || Воденичар |- | [[1973]] || [[Размеѓи (филм)|Размеѓи]] || Пајо |- | [[1974]] || [[Отпишаните]] || Јоца |- | [[1974]] || [[Валтер го брани Сараево (ТВ-серија)|Валтер го брани Сараево]] (ТВ-серија)|| Отправник на возови |- | [[1974]] || [[Партизани (ТВ-серија)|Партизани]] (ТВ-серија) || |- | [[1974]] || [[Партизани (филм)|Партизани]] || |- | [[1974]] || [[Потомок (ТВ-филм)|Потомок]] (ТВ-кратки филм) || |- | [[1975]] || [[Враќање на крадецот (филм из 1975)|Враќање на крадецот]] (ТВ-филм) || |- | [[1975]] || [[Песна (ТВ-серија)|Песна]] (ТВ-серија) || Дача |- | [[1975]] || [[Награда на годината]] || |- | [[1975]] || [[Доктор Младен]] || Радован Тадиќ |- | [[1975]] || [[Наивко]] || газда Веља |- | [[1975]] || [[Селанска буна 1573 (филм)|Сељанска буна 1573]] || [[Фрањо Тахи]] |- | [[1976]] || [[Поробувачи]] || Симо |- | 1976 || [[Чуварот на плажа во зимски период]] || Буда |- | 1976 || [[Враќање на отпишаните (филм)|Враќање на отпишаните]] || Поштарот Јоца |- | 1976 || [[Салашот во Мали Рит (филм)|Салашот во Мали Рит]] || Паја |- | 1976 || [[Повеќе од игра]] || |- | [[1977]] || [[Ѕверови]] || Пијанистот |- | [[1977]] || [[Повеќе од игра]] || Александар Ќопиќ-Лека Банкрот Лажго |- | [[1977]] || [[Хајка (филм од 1977)|Хајка]] || Филип Бекиќ |- | [[1977]] || [[Пеперуткин облак]] || Таткото на Крцко |- | [[1977]] || [[Кучето кое ги сакаше возовите]] || Стрикото |- | [[1978]] || [[Мило за драго (филм)|Мило за драго]] || Таткото на Марков |- | [[1978]] || [[Павилјон 6|Павилјон VI]] || Никита |- | 1978 || [[Последниот подвиг на диверзантот Облак]] || Облак |- | 1978 || [[Тигар (филм)|Тигар]] || Тренерот на Тигар |- | 1978 || [[Миг]] || Љуба „Кврга“ |- | 1978 || [[Е не (филм од 1978)|Е не]] || |- | 1978 || [[Отпишаните (ТВ-филм)|Отпишаните]] ТВ-филм|| Поштарот Јоца |- | [[1978]] || [[Враќање на отпишаните (ТВ-серија)|Враќање на отпишаните]] ТВ-серија|| Поштарот Јоца |- | [[1979]] || [[Другаришта]] || Ќале |- | [[1979]] || [[Пеколен остров]] || Бартул |- | [[1979]] || [[Анно домини 1573]] ТВ серија|| [[Фрањо Тахи]] |- | [[1979]] || [[Последната трка]] || Микош |- | [[1979]] || [[Преку синото море]]|| шјор Фране |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е[[#1|&#9650;]]<div id="1980"></div> |- | [[1980]] || [[Оловна бригада (филм) | Оловна бригада]] || |- | [[1980]] || [[Дуња (краток филм)|Дуња]] || |- | [[1980]] || [[Ајдук (филм)|Ајдук]] || Газда Урошевиќ |- | [[1980]] || [[Кој тоа таму пее]] || Кондуктерот Крстиќ |- | [[1980]] || [[Мајстори, мајстори]] || Домар |- | [[1980]] || [[Венецот на Петрија (филм)|Венецот на Петрија]] || Кафеџија |- | [[1980]] || [[Посебен третман]] || Таткото на директорот |- | [[1981]] || [[Берлин капут]] || Обрен Јакшиќ |- | [[1981]] || [[Газија (филм)|Газија]] || Папаз, Поп |- | [[1981]] || [[Војници (ТВ-серија)|Војници]] || Јокаш, пријател на таткото на Миша |- | [[1981]] || [[Животот пишува романи но нема кој д аги чита]] || Остоја |- | [[1981]] || [[Лаф во срцето]] || Ѕидар |- | [[1981]] || [[Шеста брзина]] || Психијатар |- | [[1981]] || [[Се сеќаваш ли Доли Бел|Се сеќаваш ли се Доли Бел?]] || Вујкото (дајџа) |- | [[1981]] || [[Сок од сливи]] || Љуба |- | [[1981]] || [[Приказни од работилница]] || проф. Психијатар |- | [[1982]] || [[13 јули (филм)|13 јули]] || Периша Благотин |- | [[1982]] || [[Далечно небо]]|| Мате Рогуљ |- | [[1982]] || [[Одиме понатаму (филм)|Одиме понатаму]] || Драгиша |- | [[1982]] || [[Маратонците го трчаат почесниот круг (филм)|Маратонците го трчаат почесниот круг]] || Милутин |- | [[1982]] || [[Поп Киро и поп Спиро (ТВ-серија)|Поп Киро и поп Спиро]] || Поп Олуја |- | [[1982]] || [[Мирисот на дуњите]] || Јозо |- | [[1982]] || [[Венеријанска раја]] || господинот Вулевиќ |- | [[1982]] || [[Неделен ручек]] || другарот Јерковиќ |- | [[1982]] || [[Самрак (филм)|Самрак]] || Пашко |- | [[1983]] || [[Учител (ТВ-серија)|Учител]] (ТВ-серија)|| Драгиша |- | [[1983]] || [[Ало такси]] || Чистач на чевли |- | [[1983]] || [[Меден месец (филм)|Меден месец]] || Лаза |- | [[1983]] || [[Мртвите не се враќаат]] (мини-серија) || |- | [[1984]] || [[Камионџиите пак возат]] || Павле Паја Чутура |- | [[1984]] || [[За покојникот се најубаво]] || Вук Лукиќ |- | [[1984]] || [[Како се калеше народот од Горни Јауковец]] || Вук |- | [[1984]] || [[Камионџиите повторно возат]] || Павле Паја Чутура |- | [[1984]] || [[Ран снег во Минхен]] || Таткото |- | [[1984]] || [[Војници (филм)|Војници]] || Пријател на таткото на Мишо |- | [[1985]] || [[Јазол (филм) |Јазол]] || Машиновозач |- | [[1985]] || [[Ајдучки гај]] (ТВ-серија)|| Мартин, мелничар |- | [[1985]] || [[Дебелиот и мршавиот]] || Јован Купусиќ |- | [[1985]] || [[Татко на службен пат]] || Дедото на Малик |- | [[1985]] || [[Животот е убав (филм од 1985)|Животот е убав]] || Газдата на кафеаната Крушчиќ |- | [[1986]] || [[Од злато јаболко (филм)|Од злато јаболко]] || Страхиња |- | [[1987]] || [[Дневник горчина вукобрана]] || |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|id=0904303|name=Павле Вуисиќ}} * [http://www.politika.rs/scc/clanak/393279/Hronika/Kamencic-oslobodio-Pavla-Vuisica Каменчић ослободио Павла Вуисића („Политика”, 26. новембар 2017)] * [https://www.blic.rs/kultura/vesti/mirjana-vuisic-pavle-je-cesto-cepao-ono-sto-napise-spasavala-sam-njegova-dela-od/l8te440 Мирјана Вуисић: Павле је често цепао оно што напише, спасавала сам његова дела од њега самог („Блиц”, 6. август 2018)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/433168/Bez-o-sam-od-ljudi Беж’о сам од људи... („Политика”, 6. јул 2019)] * {{нмс|url=http://www.rts.rs/page/rts/ci/Dijaspora/story/1516/vesti/3279912/tri-decenije-od-smrti-pavla-vuisica.html|title=Tри деценије од смрти Павла Вуисића|date=5. 10. 2018|accessdate=21. 11. 2019|work=[[Адлигат]]|publisher=[[Радио-телевизија Србије]]}} * {{наведени вести|url=https://mondo.rs/Zabava/Kultura/a1203850/Pavle-Vuisic-glumac-Legat-Pavla-Vuisica-u-Adligatu.html|title="Neki ljudi ostave iza sebe nešto tek kad ČUČNU" VIDEO|publisher=mondo.rs|date=16. 7. 2019|accessdate=26. 9. 2020}} * {{наведени вести|url=https://mondo.rs/Zabava/Film/a1345445/Pavle-Vuisic-uloge-testament-i-sahrana-da-li-je-Pavle-Vuisic-voleo-Ckalju.html|title=Nije voleo ni Tita ni Čkalju - Pavle Vuisić, čovek LEGENDA (VIDEO)|publisher=mondo.rs|date=10. 7. 2020|accessdate=26. 9. 2020}} * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2020&mm=10&dd=02&nav_category=1864&nav_id=1741733 Волео је да пише стихове, а то је мало ко знао; Прочитајте песме Павла Вуисића (Б92, 2. октобар 2020)] * [https://www.novosti.rs/scena/poznati/935965/pavle-vuisic-mrzeo-ckalju-tita-glumu-ispovest-udovice-legendarnog-glumca-otkrila-detalje-njegove-otmice Исповест удовице легендарног глумца, открила детаље његове отмице („Вечерње новости”, 15. новембар 2020)] {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Вуисиќ, Павле}} [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Српски глумци]] 1qzh7lyjncxdiwqo5x80efqsb5b2h1l Палома Коста 0 1267876 4803881 4532635 2022-08-20T17:03:02Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Paloma Costa (ecoa uol).jpg|мини|Палома Коста ]] '''Палома Коста Оливеира''' — бразилски студент по право, социоекологист, активист за велосипедизам, едукатор за клима и младински мобилизатор. <ref name="auto">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.socioambiental.org/pt-br/noticias-socioambientais/jovem-ativista-brasileira-abre-cupula-de-clima-da-onu-em-nova-iorque|title=Jovem ativista brasileira abre cúpula de clima da ONU, em Nova York|work=ISA - Instituto Socioambiental}}</ref> Таа е една од седумте млади водачи за климата (на возраст од 18-28 години) назначена од генералниот секретар на [[Обединети нации|Обединетите нации]] Антонио Гутереш во Младинска советодавна [https://www.un.org/en/climatechange/youth-in-action/youth-advisory-group група] за глобална акција за справување со климатската криза и спречување на климатските промени. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.un.org/sustainabledevelopment/blog/2020/07/young-leaders-tapped-to-invigorate-uns-climate-action-plans-hold-leaders-to-account/|title=Young leaders tapped to invigorate UN’s climate action plans, hold leaders to account|last=Blazhevska|first=Vesna}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://g1.globo.com/df/distrito-federal/noticia/2020/08/05/brasiliense-vai-participar-de-grupo-consultivo-da-onu-sobre-mudanca-climatica.ghtml|title=Estudante do DF é única brasileira em Grupo Consultivo da ONU sobre mudança climática|work=G1}}</ref> == Активизам == Во 2019 година, заедно со активистката Грета [[Грета Тунберг|Тунберг]], Палома одржала говор на отворањето на Самитот за климатска акција, во [[Њујорк (град)|Њујорк]]. Говорот предизвикал критика на нејзината изјава дека „''Не ни требаат молитви, ни треба акција''“, што за некои било сфатено како нерелигиозно. „''Мојата поента''“, појасни таа, „''беше дека е безвредно да се објавува #prayforamazonia на Твитер, додека не престанува да јаде месо што доаѓа од уништување на шумите''“. Коста се чувствувала позитивно во врска со искуството, но генерално разочарана: „''Едноставно има посветеност ... ништо навистина не ми го допре срцето''“. Таа објавила дека разговарала кратко со [[Ангела Меркел]] и Мишел Башелет, додека ниеден претставник од администрацијата на нејзината земја не би бил подготвен да ја покани на разговор. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://oglobo.globo.com/sociedade/brasileira-que-abriu-discursos-na-cupula-do-clima-sai-decepcionada-resultado-foi-pouco-para-que-precisamos-23969130|title=Brasileira que abriu discursos na Cúpula do Clima sai decepcionada: 'Resultado foi pouco para o que precisamos'|date=September 23, 2019|work=O Globo}}</ref> Во едно интервју, Коста изјавила дека не би работела „за сите пари на светот“ за компанија што го олеснува уништувањето на шумите во [[Амазонија]]. Покрај тоа, таа одлучила да престане да јаде месо веднаш штом дознала за односот помеѓу синџирот на снабдување со говедско месо и уништувањето на шумите. Таа исто така вели дека користи велосипед за секојдневно патување секогаш кога може, како и да оди понекогаш на забави. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.greenpeace.org/brasil/blog/conheca-paloma-costa-a-brasileira-que-falou-na-onu-sobre-emergencia-climatica|title=Conheça Paloma Costa, a brasileira que falou na ONU sobre Emergência Climática|work=Greenpeace Brasil}}</ref> Коста е поранешна студентка за размена на чилеанскиот универзитет и била практикант во Врховниот суд на Чиле. Таа е поврзана со [https://www.socioambiental.org/ Instituto Socioambiental (Социо-еколошки институт)], организација предводена од младите [https://www.engajamundo.org/ Engajamundo], проект Ciclimáticos, кого го основале и [https://liberteofuturo.net/#/ движењето] #FreeTheFuture. == Наводи == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Коста, Палома}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Климатски дејци]] pmdllew47j6un7or90togtyr9loka2u Doja Cat 0 1270719 4804063 4798253 2022-08-21T01:13:43Z NadyBarbieGirl 63459 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Doja Cat Planet Her Day Party 2 (cropped).jpg|мини|Doja Cat во јули 2021 година]] {{Infobox musical artist |name = Doja Cat |background = solo_singer |birth_name = Амаларатна Зандил Дламини |alias =Дожа Кет |birth_date = {{роден на| | |1995 }} |birth_place =[[Лос Анџелес]],[[Калифорнија]] |origin = {{ САД}} |occupation = [[пејачка]] |genre = [[хип-хоп]],[[рап музика]],[[популарна музика ]],[[поп-музика]] |years_active = 2014 –сѐ уште |instrument = вокал |First_album = |Latest_album = |Notable_albums = |Notable_songs = |label = |associated_acts =[[Карди Би]],[[Megan Thee Stallion]],[[Saweetie]] |website = }} '''Амаларатна Зандил Дламини''' позната под прекарот '''Doja Cat''' е американска поп и рап пејачка. == Дискографија == === Албуми === * Amala (2018) * Hot Pink (2019) * Planet Her (2021) === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''So High ''|| 2014 || Џеси Салто,Амала Дламини |- |'' Go To Town'' || 2018 || Jabari Jacobs |- |'' Mooo! ''|| 2018 || Амала Дламини |- | Tia Tamera ''|| 2019 || Роксана Балдовин |- | ''Juicy'' || 2019 || Џек Бегерт |- | ''Bottom Bitch'' || 2019 || Џек Бегерт |- | ''Rules ''|| 2019 || Кристијан Сатон |- |'' Make That Cake'' || 2019 || Крис Морено |- |'' Cyber Sex'' || 2019 || Џек Бегерт |- | ''Boss Bitch'' || 2020 || Џек Бегерт |- |''Say So'' || 2020 || Хана Лукс Дејвис |- |''Pussy Talk ''|| 2020 || Дапс |- |'' Like That'' || 2020 || Данијел Иглесијас |- |''Del Mar'' || 2020 || Нуно Гомес |- |'' Baby, I'm Jealous ''|| 2020 || Хана Лукс Дејвис |- |'' Best Friend ''|| 2021 || Дејв Мејерс |- |''34+35 Remix ''|| 2021 || Стефан Кохли |- | ''Streets'' || 2021 || Кристијан Бреслауер |- | ''Kiss Me More'' || 2021 || Варен Фу |- | ''Need To Know'' || 2021 || Miles Cable/AJ Favicchio |- | ''You Right'' || 2021 || Quentin Deronzier |- | ''Woman'' || 2021 || Child |- | ''Handstand '' || 2021 || Едгар Естевес,Џон Примо |- | ''Get Into It (Yuh) '' || 2022 ||Мајк Дива |- | ''Freaky Deaky '' || 2022 || Кристијан Бреслауер |- | ''Vegas '' || 2022 || |} ==Надворешни врски == {{reflist}} == Наводи == * [[Категорија:Американски пејачи]] [[Категорија:Живи луѓе]] j67ko358fulqfgccbioudfffbqxl9ya Спасо Жежовски 0 1272712 4803912 4716724 2022-08-20T18:46:25Z Vzeez 103775 Грешка во презиме wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност|image_name=Zezovski Spaso.jpg|име=Спасо Жежовски|роден-дата=[[1914]] година|роден-место=[[Бањане]], [[Скопје]], [[Македонија]] под окупација на [[Кралство СХС]]|починал-дата=[[16 април]], [[1945]] година|починал-место=[[Будровци]], [[Хрватска]]|почивалиште=Гробиштата во [[Бањане]]|националност=[[Македонец]]}} '''Спасо Перов Жежовиќ''' ({{роден|||1914}} во {{Роден во|Бањане|Скопско}} — {{починат|16|април|1945}} во {{Починат во|Будровци|Хрватска|}}) — [[Македонија|македонски]] партизан, борец за слобода на [[Македонија]] и учесник во [[Македонија во Втората светска војна|НОВ]].<ref name=":0">{{Наведена книга|title=Беа, загинаа, останаа|first=Боро Кралевски и други|publisher=Историски Архив|year=1969|isbn=|location=Скопје|pages=59}}</ref> [[Податотека:Спомен-плоча_во_Бањани.jpg|лево|мини|Спомен-плоча од НОБ во Бањани, на која се наоѓа името на Спасо Жежовски]] == Животопис == Потекнувал од бедно селско семејство. Основно училиште завршил во селото, а подоцна се занимавал со [[земјоделство]] и чување [[добиток]]. На [[15 септември]] [[1944]] година стапил во [[Шеснаесетта македонска ударна бригада|Шеснаесеттата македонска ударна бригада]]. Во борбите против [[Балисти|балистите]] во близина на своето родно место, се истакнал со учество во првите борбени редови. По [[Ослободување на Македонија во Втората светска војна|ослободувањето на Македонија]] заминал за Косово, каде учествувал во ликвидирањето на [[Балисти|балистичките]] банди. Во составот на [[Петнаесетти македонски корпус|XV македонски корпус]] заминал за [[Срем]]. Учествувал како пушкомитралезец во пробивот на [[Сремски фронт|Сремскиот фронт]] и се истакнал со својата храброст. Загинал на [[16 април]] [[1945]] година, во првите борбени позиции кај [[Будровци]]. По војната неговите посмртни останки биле пренесени и погребани во неговото [[Бањане|родно село]].<ref name=":0" /> == Наводи == <references /> [[Категорија:Учесници во НОБ]] gh9jrnj6uon75vu3quuqpbbdm3g6n3i 4803915 4803912 2022-08-20T18:47:47Z Vzeez 103775 Грешка во презиме wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност|image_name=Zezovik Spaso.jpg|име=Спасо Жежовиќ|роден-дата=[[1914]] година|роден-место=[[Бањане]], [[Скопје]], [[Македонија]] под окупација на [[Кралство СХС]]|починал-дата=[[16 април]], [[1945]] година|починал-место=[[Будровци]], [[Хрватска]]|почивалиште=Гробиштата во [[Бањане]]|националност=[[Македонец]]}} '''Спасо Перов Жежовиќ''' ({{роден|||1914}} во {{Роден во|Бањане|Скопско}} — {{починат|16|април|1945}} во {{Починат во|Будровци|Хрватска|}}) — [[Македонија|македонски]] партизан, борец за слобода на [[Македонија]] и учесник во [[Македонија во Втората светска војна|НОВ]].<ref name=":0">{{Наведена книга|title=Беа, загинаа, останаа|first=Боро Кралевски и други|publisher=Историски Архив|year=1969|isbn=|location=Скопје|pages=59}}</ref> [[Податотека:Спомен-плоча_во_Бањани.jpg|лево|мини|Спомен-плоча од НОБ во Бањани, на која се наоѓа името на Спасо Жежовиќ]] == Животопис == Потекнувал од бедно селско семејство. Основно училиште завршил во селото, а подоцна се занимавал со [[земјоделство]] и чување [[добиток]]. На [[15 септември]] [[1944]] година стапил во [[Шеснаесетта македонска ударна бригада|Шеснаесеттата македонска ударна бригада]]. Во борбите против [[Балисти|балистите]] во близина на своето родно место, се истакнал со учество во првите борбени редови. По [[Ослободување на Македонија во Втората светска војна|ослободувањето на Македонија]] заминал за Косово, каде учествувал во ликвидирањето на [[Балисти|балистичките]] банди. Во составот на [[Петнаесетти македонски корпус|XV македонски корпус]] заминал за [[Срем]]. Учествувал како пушкомитралезец во пробивот на [[Сремски фронт|Сремскиот фронт]] и се истакнал со својата храброст. Загинал на [[16 април]] [[1945]] година, во првите борбени позиции кај [[Будровци]]. По војната неговите посмртни останки биле пренесени и погребани во неговото [[Бањане|родно село]].<ref name=":0" /> == Наводи == <references /> [[Категорија:Учесници во НОБ]] 0qs8j0fbp5z389846adjyktt360jn91 4803920 4803915 2022-08-20T18:54:34Z Vzeez 103775 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност|image_name=Zezovski Spaso.jpg|име=Спасо Жежовиќ|роден-дата=[[1914]] година|роден-место=[[Бањане]], [[Скопје]], [[Македонија]] под окупација на [[Кралство СХС]]|починал-дата=[[16 април]], [[1945]] година|починал-место=[[Будровци]], [[Хрватска]]|почивалиште=Гробиштата во [[Бањане]]|националност=[[Македонец]]}} '''Спасо Перов Жежовиќ''' ({{роден|||1914}} во {{Роден во|Бањане|Скопско}} — {{починат|16|април|1945}} во {{Починат во|Будровци|Хрватска|}}) — [[Македонија|македонски]] партизан, борец за слобода на [[Македонија]] и учесник во [[Македонија во Втората светска војна|НОВ]].<ref name=":0">{{Наведена книга|title=Беа, загинаа, останаа|first=Боро Кралевски и други|publisher=Историски Архив|year=1969|isbn=|location=Скопје|pages=59}}</ref> [[Податотека:Спомен-плоча_во_Бањани.jpg|лево|мини|Спомен-плоча од НОБ во Бањани, на која се наоѓа името на Спасо Жежовиќ]] == Животопис == Потекнувал од бедно селско семејство. Основно училиште завршил во селото, а подоцна се занимавал со [[земјоделство]] и чување [[добиток]]. На [[15 септември]] [[1944]] година стапил во [[Шеснаесетта македонска ударна бригада|Шеснаесеттата македонска ударна бригада]]. Во борбите против [[Балисти|балистите]] во близина на своето родно место, се истакнал со учество во првите борбени редови. По [[Ослободување на Македонија во Втората светска војна|ослободувањето на Македонија]] заминал за Косово, каде учествувал во ликвидирањето на [[Балисти|балистичките]] банди. Во составот на [[Петнаесетти македонски корпус|XV македонски корпус]] заминал за [[Срем]]. Учествувал како пушкомитралезец во пробивот на [[Сремски фронт|Сремскиот фронт]] и се истакнал со својата храброст. Загинал на [[16 април]] [[1945]] година, во првите борбени позиции кај [[Будровци]]. По војната неговите посмртни останки биле пренесени и погребани во неговото [[Бањане|родно село]].<ref name=":0" /> == Наводи == <references /> [[Категорија:Учесници во НОБ]] h4gth11y3byheiglxv1e1u94etezir9 Владо Дојчиновски 0 1277417 4804025 4803738 2022-08-20T23:58:04Z 188.117.212.92 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Владо Дојчиновски | портрет = | рх = | роден-дата = {{роден на|27|февруари|1986}} | роден-место = {{роден во|Охрид}} | националност = [[Македонец]] | познат = по улогите во: [[Македонски народни приказни]]<br>[[Сенки (филм) |Сенки]]<br>[[Соблекување]] | занимање = глумец }} '''Владо Дојчиновски''' (р. {{роден на|27|февруари|1986}} во {{роден во|Охрид}}) ― [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец. ==Филмографија== {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 2006-2009 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2007 || [[Сенки (филм) |Сенки]] ТВ-филм || Борче |- | 2010 || [[Царската е последна]] ТВ-филм || |- | 2010 || [[Како да ме нема]] ТВ-филм || |- | 2010-2012 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2012-2014 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || Куси Доне |- | 2013-2017 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2014 || [[Женски итроштини]] ТВ-филм || Мажот |- | 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм || |- | 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм || |- | 2017 || [[Вистински приказни (телевизиска серија) |Вистински приказни]] ТВ-серија || Јован |- | 2018 || [[Соблекување]] ТВ-филм || Гратисот |- | 2019 || [[Врба (филм од 2019) |Врба]] ТВ-филм || |- | 2021-2022 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || |} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Дојчиновски, Владо}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Живи луѓе]] iu5yn1ale8nze0astvjt6urjozfrfy3 Кире Печијаревски 0 1277468 4804038 4801161 2022-08-21T00:13:48Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Кире Печијаревски | портрет = | рх = | роден-дата = {{роден на|3| мај|1949}} | роден-место = {{роден во|Скопје}} | националност = [[Македонец]] | познат = по улогите во: [[Македонски народни приказни]]<br>[[Случки од животот]]<br>[[Турни ме да Кинисам]]<br>[[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] | занимање = глумец }} '''Кире Печијаревски''' (р. {{роден на|3| мај|1949}} во {{роден во|Скопје}}) ― [[Македонија|македонски]] филмски и телевизиски глумец и водител. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1975 || [[Прва вечер]] ТВ-филм || |- | 1976 || [[Цимерите од соба 306]] ТВ-филм || |- | 1977 || [[Малиот одред]] ТВ-филм || |- | 1979 || [[Жена од малтер (филм) |Жена од малтер]] ТВ-филм || Пријателот |- | 1980 || [[Време води (филм) |Време води]] ТВ-филм || Камило |- | 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Јагне на ражен (ТВ-филм) |Јагне на ражен]] ТВ-филм || |- | 1985 || [[Легенди и преданија]] ТВ-серија || Крали Марко |- | 1985 || [[Шарам барам]] ТВ-серија || |- | 1985-1987 || [[Случки од животот]] ТВ-серија || Полицаец / Камерман |- | 1985-1990 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1987 || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија) |Трст виа Скопје]] ТВ-серија || |- | 1988 || [[Чук чук Стојанче]] ТВ-серија || |- | 1988-1989 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 1989-1993 || [[Еурека (ТВ серија) |Еурека]] ТВ-серија || Роберт |- | 1990 || [[До-Ре-Ми]] ТВ-серија || Моторџијата |- | 1991 || [[Опстанок]] ТВ-серија || |- | 1991-1995 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || |- | 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1996-2000 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2000 || [[Погрешно време]] ТВ-серија || |- | 2000-2003 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм || |- | 2007 || [[Патување со рабробус]] ТВ-филм || Наум |- | 2007 || [[Досие-К]] ТВ-филм || Инспекторот Бранко |- | 2010 || [[Царската е последна]] ТВ-филм || |- | 2010-2012 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2011 || [[Турни ме да кинисам]] ТВ-серија || Јован |- | 2014-2017 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2017 || [[Вистински приказни (телевизиска серија) |Вистински приказни]] ТВ-серија || |- | 2018 || [[Соблекување]] ТВ-филм || |- | 2021-2022 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2022 || [[Обичниот Ели]] ТВ-филм || |} == Надворешни врски == * {{IMDb име|id=1708305|name=Кире Печијаревски}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Печијаревски, Кире}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски водители]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] bfzc9p8727mdqz2uk2yqf7pctl5jt0v Трајче Иваноски 0 1278284 4804078 4802846 2022-08-21T10:06:37Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Трајче Иваноски | портрет = | рх = | опис = | роден-дата = {{роден на |11|март|1945}} | роден-место = {{роден во|Прилеп}} | починал-дата = {{починал на |19|декември|2021}} | починал-место = {{починал во |Прилеп}} | националност = [[Македонец]] | познат = по улогите во: <br>[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]<br>[[Авантурите на Итар Пејо]]<br>[[Втора смена]]<br>[[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги ибие шпионите]]<br>[[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]]<br>[[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]]<br>[[Неверство во зимска ноќ]] | занимање = глумец }} '''Трајче Иваноски''' (р. {{роден во|Прилеп}}, {{роден на |11|март|1945}}) - [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец. Од 1965 година сè до пензионирањето работел во [[Народен театар „Војдан Чернодрински“|Народниот театар „Војдан Чернодрински“]] во [[Прилеп]]. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 |- | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија || |- | 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија || Железничарот |- | 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија || Економот |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија |- | 1982 || [[Слана во цутот на бадемите]] ТВ-филм || |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Белото Циганче (телевизиска серија) |Белото Циганче]] ТВ-серија || |- | 1984 || [[Јуначко колено (телевизиска серија) |Јуначко колено]] ТВ-серија || |- | 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм || |- | 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]] ТВ-серија || Аџи Јанкула |- | 1986 || [[Среќна нова '49]] ТВ-филм || |- | 1988 || [[Втора смена]] ТВ-серија || |- | 1989 || [[Собирен центар]] ТВ-филм || |- | 1989-1991 || [[Еурека]] ТВ-серија || |- | 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] ТВ-филм || |- | 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Затвореник |- | 1994 || [[Прекалени]] ТВ-серија || Дедото Марко |- | 1994 || [[Пред дождот (филм) |Пред дождот]] ТВ-филм || |- | 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1998 || [[На Балканот не се пие чај]] ТВ-филм || |- | 2001 || [[Одмазда]] ТВ-филм || |- | 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм || Овчар |- | 2003 || [[Лото, лото (телевизиска серија) |Лото, лото]] ТВ-серија || |- | 2004 || [[Неверство во зимска ноќ]] ТВ-филм || |- | 2006 || [[Тајната книга]] ТВ-филм || Прв гостин |- | 2006 || [[Пусто турско (филм) |Пусто турско]] ТВ-филм || |- | 2007-2009 || [[Збогум Румелија (ТВ-серија) |Збогум Румелија]] ТВ-серија || |- | 2010 || [[Царската е последна]] ТВ-филм || |- | 2012-2014 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || Мајстор Јонче |- | 2013-2014 || [[Авантурите на Итар Пејо]] ТВ-серија || Кметот |- | 2014 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2014 || [[Деца на сонцето]] ТВ-филм || |- | 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм || |- | 2015 || [[Три во едно]] ТВ-филм || |- | 2015 || [[Големиот егзил Кавказ]] ТВ-серија || |- | 2015 || [[Последниот Македонец]] ТВ-филм || Таткото |- | 2018 || [[Година на мајмунот]] ТВ-филм || |} == Награди == * Прва награда на фестивалот [[Војдан Чернодрински]] за млад актер во улогата на Златан во претставата "Робот и Агата". * Награда за најдобра машка главна улога за ликот на Горчин во претставата "Скок преку кожа" во режија на [[Бранко Гало]] на театарскиот фестивал [[Војдан Чернодрински]]. * Во 2003 година на меѓународниот фестивал на комедија во Корча,Р.Албанија ја добива главната наградата за најдобро актерско остбарување за улогата на професор Павлович во претставата "Собирен Центар". * Во 2011 година ја добиваа наградата за животно дело на фестивалот [[Војдан Чернодрински]] - [[Прилеп]]. * Добитник е и на наградата "3-Ноември" што ја доделува Собранието на град [[Прилеп]]. * Награда за главна машка улога за ликот Протасов во претставата "Деца на сонцето" во решија на [[Илија Милчин]]. * Во 2016 година повторно на фестивалот Корча добива награда за монодрамата "Јас Илија Шаторот". ==Наводи== {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb име|id=1175741|name=Трајче Иваноски}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Иваноски, Трајче}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] 6ivw4ox5r5zvb3lcwdz2xv4tkcgddbe Изгубена можност 0 1279325 4803833 4676895 2022-08-20T12:16:13Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{закосеннаслов}} {{Infobox book | | name = Изгубена можност | title_orig = Упустишь огонь - не потушишь | translator = | author = [[Лав Толстој]] | country = [[Руска империја|Русија]] | language = [[Руски јазик|Руски]] | series = | genre = [[Басна]], [[расказ]] | publisher = Посредник | media_type = | pub_date = 1889 во [[Санкт Петерсбург]] | english_pub_date = | preceded_by = | followed_by = }} [[Податотека:Ilya Efimovich Repin (1844-1930) - Portrait of Leo Tolstoy (1887).jpg|мини|Илја Ефимович Репин (1844-1930) - Портрет на Лав Толстој (1887)]] „'''''Изгубена можност'''''“ (''руски'': ''Упустишь огонь - не потушишь'', букв. Ако го пуштиш огнот, нема да го изгасиш) ― [[басна]] на [[Руска Империја|рускиот]] писател [[Лав Николаевич Толстој|Лав Толстој]] од 1889 година. Приказната била вклучена во публикацијата од 1889 година, „''Кројцеровата соната и други расказни''“. == Резиме == Приказната е вовед на „Параболата за непростувачкиот слуга“, парабола за [[Исус]] која ја илустрира важноста на правичноста во примањето и давањето простување ([[Апостол Матеј|Матеј]] 18.21-35). Напишана како [[басна]], „''Изгубена можност''“ следи две соседни семејства кои, на почетокот, се сакаат и почитуваат еден кон друг. Тие се однесувале едни со други како што сакале да се однесуваат кон нив. Потоа се смениле главите на семејствата и се смениле односите меѓу семејствата. Иван и Гаврил сега биле мажите задолжени за нивните семејства и малите расправии довеле до целосно обвинување за кражба. Двете семејства почнуваат да се караат меѓу себе за мали нешта. Мудроста понудена од таткото на Иван се игнорира и вербалните напади се претвориле во физички. Физичките напади завршуваат со тоа што Гаврил ја запалува куќата на Иван, а искрите од куќата на Иван ја запалуваат куќата на Гаврил - двете куќи изгоруваат до темел. Приказната завршува со тоа што двете семејства си возвратуваат почитувачки темперамент едни кон други додека ги обновуваат своите куќи. == Поврзано == * [[Библиографија на Лав Толстој]] == Надворешни врски == * Целосен, англиски текст ** [http://www.revoltlib.com/?id=10695 ''A Lost Opportunity''], од RevoltLib.com ** [https://www.marxists.org/archive/tolstoy/1889/a-lost-opportunity.html ''A Lost Opportunity''], од Marxists.org * Англиски текст како што се појавува во собраните дела ** [http://www.gutenberg.org/ebooks/689 ''The Kreutzer Sonata and Other Stories''], од [[Проект „Гутенберг“|Gutenberg.org]] {{Лав Толстој}} [[Категорија:Раскази од 1889 година]] [[Категорија:Лав Толстој]] mv0c63oo1yud1fx5uneysuxvshjoxuw Ефтим Трајчов Ѓаурски 0 1279608 4804037 4777400 2022-08-21T00:13:00Z 188.117.212.92 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Ефтим Трајчов Ѓаурски | портрет = | рх = | опис = | роден-дата = {{роден на|31|мај|1986}} | роден-место = {{роден во|Штип}} | националност = [[Македонец]] | познат = по улогите во: <br>[[Цимери]]<br>[[Среќна Нова 1903 (филм) |Среќна Нова 1903]]<br>[[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] | занимање = глумец }} '''Ефтим Трајчов Ѓаурски''' (р. {{роден на |31|мај|1986}} во {{роден во|Штип}}) — [[Македонија|Македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец и режисер. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 2013-2014 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || Миле поп Јорданов |- | 2014 || [[Најдолгите три секунди]] ТВ-филм || |- | 2014 || [[Среќна Нова 1903 (филм) |Среќна Нова 1903]] ТВ-филм || Чернопеев |- | 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм || Војникот на станицата |- | 2015 || [[Цимери]] ТВ-серија || Марко |- | 2015 || [[Последниот Македонец]] ТВ-филм || Селанец |- | 2016 || [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм || Агент |- | 2018 || [[Година на мајмунот]] ТВ-филм || |- | 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм || Нико |- | 2020 || [[М (филм) |М]] ТВ-филм || |- | 2021-2022 || [[Дајте музика]] ТВ-серија || Агент |- | 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || |} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ѓаурски, Ефтим}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] c7lwaj1p6g793lf56d591bijemcet0b ХК ХВ71 0 1280059 4803829 4698130 2022-08-20T12:04:10Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:HV71 spelare.jpg|мини|Играчите на хокеј на мраз од HV71 влегуваат во мраз пред третиот период за време на домашниот натпревар од Шведската елитна лига против Лулеа ХФ. ХВ71 го доби натпреварот со 4-0.]] '''Хокеарскиот клуб „ХВ71“''' е професионален тим во хокеј на мраз кој доаѓа од градот [[Јеншепинг]], [[Шведска]]. Клубот моментално настапува во најсилната професионална лига за хокеј во [[Шведска]]. Вкупно 4 пати бил шампион на својата држава и тоа во сезоните: 1994/95, 2003/04, 2007/08 и 2009/10. Своите домашни натпревари клубот на ХВ71 ги игра во салата „Кинарпс арена“ со капацитет  од 7.400 места за седење. Пред да започне да настапува во оваа арена клубот своите натпревари ги играл во старата сала „Росенлундхален“ која имала капацитет од 4.500 места. Оваа сала била срушена во 2000 година.<ref>{{Cite web|url=http://www.iihf.com/home-of-hockey/club-events/champions-hockey-league/chl-groupsformat.html |title=CHL Groups & Format |publisher=[[International Ice Hockey Federation|IIHF]] |work=Champions Hockey League |access-date=2008-10-29 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20081031115700/http://www.iihf.com/home-of-hockey/club-events/champions-hockey-league/chl-groupsformat.html |archive-date=2008-10-31 }}</ref> == Историја == Хокеарскиот тим на ХВ71 е формиран во мај 1971 година врз основа на спортските друштва Хускварна и Ветерстад. Од таму и името како први букви од двете спортски друштва надополнети со годината 1971 или скратено 71. Клубот официјално започнал со своите активности во сезоната 1971/72, а прволигашки статус има достигнато во 1979 година. Во првата сезона тимот го заземал последното место и експресно се вратил во втората лига. Повторно се враќа во првата лига во сезоната 1984/85 и од тогаш до денес овој тим настапува во најсилната шведска лига во хокеј. Во периодот од 1994 до 2002 година името на овој тим е ХВ71 Блу булси. Првата шампионска титула ја освојува во сезонта 1994/95, иако клубот влегува во доигрувањето како осмопласирана екипа во регуларниот, почетен дел на натпревари. Во четврт финалето на таа сезона го победува тимот на Ѓургарден, во полуфиналето тимот на Малме, а во големото финале екипата на Бринес. На тој начин ХВ71 станува првиот тим во историјата на шведското хокеарско првенство кој од осмата позиција стигнува до шампионскиот „престол“. Втората шампионска титула тимот ја има освоено во сезоната 2003/04. Во регуларниот тек на сезоната тимот го заземал првото место. Во финалето совладан е тимот на Ферјестад со резултат од 4:3. За време на четвртфиналето од истата сезона тимот на ХВ71 успеал да постигне на еден натпревар дури 7 голови во една третина и тоа против тимот на Модо. Ова е рекорд на постигнати голови во една третина во шведското најелитно натпреварување. Третата и четвртата шампионска титула тимот ги има освоено во периодот помеѓу 2007 и 2010 година, а во 2009 година тимот играл во големото финале и има загубено од екипата на Ферјестад со резултат 1:4. ==Наводи== {{Reflist|2}} ==Надворешни врски== * [https://web.archive.org/web/20071101022238/http://www.hv71.se/Foreningen/In-English/ Службено мрежно место] [[Категорија:Хокејарски клубови во Шведска]] qm52czjug6cbpwxg06bqs4ock7ioi2u Бенедикта Ебесдотер од Хвиде 0 1282106 4803885 4701755 2022-08-20T17:14:55Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki '''Бенедикта Ебесдотер од Хвид''' (околу 1165 или 1170 - околу 1199 или 1200 година) била кралица на Шведска како прва сопруга на кралот Сверкер II . Во [[Шведска]] често ја нарекувале ''кралица Бенгта'' . == Ран живот == Нашето знаење за Бенедикта доаѓа од генеалогијата на семејството Хвиде, составена во опатијата Соро во 14 век. Од кратките податоци на овој извор е извлечена следната животна приказна. Бенедикта е родена во Кнадруп во Северен [[Зеланд (остров)|Зеланд]] во [[Данска]] помеѓу 1165 и 1170 година како дете на благородничката Ебе Сунесон Хвиде . Шведскиот младенец Сверкер Карлсон бил донесен во Данска во 1167 година по убиството на неговиот татко, и очигледно бил воспитан од неговите моќни роднини по мајка. <ref>Ernst Nygren, "Benedicta", ''Svenskt biografiskt lexikon'', https://sok.riksarkivet.se/sbl/Presentation.aspx?id=18473</ref> Најверојатно таму ја запознал својата идна невеста, роднина на мајка му, и се оженил со неа кога наполнил машки години. Ова можеби се случило во средината на 1180-тите. == Кралицата на Шведска == Во 1195 или 1196 година, нејзиниот сопруг станал крал на Шведска, а таа станала кралица. Истата година, нејзиниот роднина, [[Свештеник|свештеникот]] Андреас Сунесон, се вратил во Данска од [[Франција]] и станал водечки [[Свештенство|свештенички]] политичар во архиепископијата под Абсалон, исто така роднина на Бенедикта. Веројатно е дека кралицата Бенедикта ја делела силно про-свештеничката позиција на нејзиниот сопруг и ги поддржувала аспирациите за моќ на Црквата и архиепископот Олов Ламбатунга во [[Упсала]] . Бидејќи следната кралица на Сверкер, Ингегерд родила син во 1201 година, се претпоставува дека кралицата Бенедикта починала најдоцна во 1199 или 1200 година. Причината за нејзината смрт е непозната, но понекогаш се претпоставува дека таа подлегнала при породувањето . Но, за неа е поврзан гробниот натпис од таканаречената капела Сверкер во Алвастра. Се спомнува „слугата на нашиот Господ Исус Христос, Бенедикта“, со израз на надеж дека „може да најде одмор од ужасната болест што ја погоди“. <ref>Ernst Nygren, "Benedicta", ''Svenskt biografiskt lexikon'', https://sok.riksarkivet.se/sbl/Presentation.aspx?id=18473</ref> == Проблеми на хронологијата == [[Податотека:Alvastra graves, composite from Wikimedia Commons.jpg|мини|Алвастра гробови]] Екстремната неопределеност на изворите за сопругите на Сверкер II довела до алтернативна хронологија на браковите. Се претпоставува дека Ингегерд всушност била неговата прва сопруга, што го врзувала со моќниот Дом на Бјалбо во [[Естерјетланд|Остерготланд]] . Таткото на Ингегерд, Јарл Биргер Броса, веројатно бил клучен во уредувањето на мирното наследување во 1195/96 година, кога Сверкер бил устоличен по смртта на убиецот на неговиот татко Кануте I. Од друга страна, Сверкер успеал да собере силна поддршка од неговите дански роднини кога се обидел да го врати своето кралство од синот на Кануте I, Ерик во 1208 година. Оваа поддршка ќе дошла поприродно ако Сверкер во тоа време бил во брак со Бенедикта. <ref>H. Toll, "Sverker II:s drottningar", ''Fornvännen'', 1920.</ref> == Деца == # Хелена Сверкерсдотер родена в. 1190 година, починала по 1222 година, мајка на шведската кралица Катерина . # Карл Сверкерсон помладиот (п. 1198); родителството непотврдено. # Кристина (п. 1252), мажена за Хенри Борвин II од Мекленбург ; родителството непотврдено. # Маргарета (1192–1232), мажена за Визлав I, принцот од Риген ; родителството непотврдено. == Наводи ==  {{Reflist}} == Дополнително читање == * Åke Ohlmarks, ''Alla Sveriges drottningar'' (Сите кралици на Шведска; на шведски). Стокхолм: Геберс, 1973 година. * Адолф Шук, „До историјата на Сверкер, 1. Sverkers familjeförhållanden“, ''Historisk tidskrift'' 76, 1956 година. {{Почетна кутија}} {{S-hou|||1165/1170||1199/1200|}} {{S-roy|se}} {{S-bef|before=[[Cecilia Johansdotter of Sweden|Cecilia Johansdotter]]}} {{S-ttl|title=[[List of Swedish queens and regent consorts|Queen consort of Sweden]]|years=1196–1199/1200}} {{S-aft|after=[[Ingegerd Birgersdotter of Bjelbo|Ingegerd Birgersdotter]]}} {{S-end}} [[Категорија:Луѓе од Копенхаген]] [[Категорија:Починати во 1200 година]] [[Категорија:Починати во 1199 година]] [[Категорија:Родени во 1160-тите]] hvylfemhj4v46skwtytopebzv647k4r Загај (Бистрица на Сутла) 0 1282213 4803979 4690108 2022-08-20T20:59:39Z CommonsDelinker 746 Замена на [[Image:Kapela_svetega_Fabijana_in_Boštjana_in_cerkev_Marijinega_imena,_Zagaj.jpg]] со [[Image:Kapela_svetega_Fabijana_in_Boštjana_in_cerkev_Matere_božje,_Zagaj.jpg]] (од страна на [[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] поради: [[:c:CO wikitext text/x-wiki {{другиместа3|Загај}} {{Infobox settlement|official_name=Загај|longd=15|native_name=Zagaj|postal_code_type=Пошт. бр.|latd=46|latm=3|latNS=N|pushpin_map=Словенија|lats=2|longm=39|longs=21.4|longEW=E|coordinates_type=region:SI_type:adm1st|pushpin_label_position=left|subdivision_type3=[[Општини во Словенија|Општина]]|postal_code=3256|population_density_km2=auto|subdivision_name1=[[Штаерска (Словенија)|Штаерска]]|imagesize=250px|elevation_m=204,3|coordinates_region=SI|subdivision_type=Држава|subdivision_name={{SLO}}|subdivision_type1=Традиционален регион|subdivision_type2=[[Статистички региони во Словенија|Статистички регион]]|timezone=[[Средноевропско време|UTC+1]]|subdivision_name2=[[Посавски статистички регион|Посавски]]|subdivision_name3=[[Општина Бистрица на Сутла|Бистрица на Сутла]]|pushpin_map_caption=Местоположба во Словенија.|area_total_km2=3,8|population_as_of=2020|population_total=124|image_skyline=Kapela svetega Fabijana in Boštjana in cerkev Matere božje, Zagaj.jpg}}'''Загај''' ([[Словенечки јазик|словенечки]]: ''Zagaj'') — населба во [[Општина Бистрица на Сутла]] во источна [[Словенија]]. Областа е дел од историскиот регион [[Штаерска (Словенија)|Штаерска]]. Населбата сега е вклучена во [[Посавски статистички регион|Посавскиот статистички регион]].{{Бистрица на Сутла}} [[Категорија:Општина Бистрица на Сутла]] tm1brm7h1up8hagl4x2wy38631qtl85 Александар Ѓорѓиев 0 1285103 4804044 4802833 2022-08-21T00:26:59Z 188.117.212.92 /* Награди */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Александар Ѓорѓиев | портрет = | рх = | опис = | роден-дата = {{роден на|27|јуни|1949}} | роден-место = {{роден во|Велес}} | националност = [[Македонец]] | познат = по улогите во: <br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Проколнати]]<br>[[Јас сум од Титов Велес (филм) |Јас сум од Титов Велес]]<br>[[Илузија (филм) |Илузија]] | занимање = глумец }} '''Александар Ѓорѓиев''' (р. {{роден на|27|јуни|1949}} година во {{роден во |Велес}}) — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец. ==Филмографија== {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Годуна''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1982 || [[Јужна патека (филм) |Јужна патека]] ТВ-филм || |- | 1988 || [[Скопски сновиденија]] ТВ-филм || |- | 1990 || [[Северна грешка]] ТВ-филм || |- | 1994 || [[Проколнати]] ТВ-филм || Началникот |- | 1995 || [[Заборавени]] ТВ-филм || Ранетиот |- | 1999-2003 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2004 || [[Илузија (филм) |Илузија]] ТВ-филм || Ноќен чувар |- | 2005 || [[Крчма на патот кон Европа]] ТВ-филм || |- | 2007 || [[Јас сум од Титов Велес]] ТВ-филм || Чувар на фабриката |- | 2009-2010 || [[Народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2010 || [[Царската е последна]] ТВ-филм || |- | 2011 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2011-2012 || [[Седум часа разлика]] ТВ-серија || Лука Карлов |- | 2013 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || Константин |- | 2014 || [[Приказни од животот]] ТВ-серија || |- | 2015-2017 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2019 || [[Донка]] ТВ-филм || Дедото |- | 2019 || [[Господ постои името и е Петрунија]] ТВ-филм || Минувачот |- | 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || |} ==Награди== * Награда „[[Петре Прличко]]“ 2014 * Награда "9-ноември" на градот [[Велес]] * Награда „Гемиѓии“ 2021 {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ѓорѓиев, Александар}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] fovgu8kg42iccgf8zl9g80tu7fd9d5y Страшо Милошевски 0 1285972 4804086 4803080 2022-08-21T10:58:12Z 188.117.212.92 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Страшо Милошевски | портрет = | рх = | опис = | роден-дата = {{роден на|||1947}} | роден-место = {{роден во|Пробиштип}} | националност = [[Македонец]] | познат = по улогите во: <br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Оловна бригада (филм) |Оловна бригада]]<br>[[Среќна нова '49]] | занимање = глумец }} '''Страшо Милошевски''' — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец и водител. ==Филмографија== {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1980 || [[Оловна бригада (филм) |Оловна бригада]] ТВ-филм || |- | 1985 || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм || |- | 1986 || [[Среќна нова '49]] ТВ-филм || |- | 1989 || [[Мугра]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Тетовирање (филм) |Тетовирање]] ТВ-филм || |- | 1995 || [[Ангели на отпад (филм) |Ангели на отпад]] ТВ-филм || |- | 2004 || [[Големата вода (филм) |Големата вода]] ТВ-филм || |- | 2008-2010 || [[Народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2013 || [[Само за губитниците]] ТВ-филм || |- | 2019 || [[Господ постои, името и е Петрунија]] ТВ-филм || Офицер |- | 2021 || [[Македонски Нови Приказни]] ТВ-серија || |- | 2021 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Милошевски, Страшо}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски водители]] he1zl1iotw9d6d286q0m99kpc2xqln6 Википедија:Уредувачки викенди 2022 4 1286162 4804013 4803742 2022-08-20T21:35:35Z Dandarmkd 31127 /* Аеродроми */ wikitext text/x-wiki {| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;" |- style="text-align:center;" |[[Податотека:Shared Knowledge Logo.svg|150п]] |- style="text-align:center;" |[[Податотека:Уредувачки денови.svg|150п]] |} {{Кратенка|ВП:УВ}} Во текот на 2022 година е планирано да се одржуваат '''[[Википедија:Уредувачки викенди|уредувачки викенди]]'''. Уредувачките викенди ќе се изведуваат во текот на еден викенд, со почеток во 00:00 во сабота и крај во 23:59 во недела. Предвид ќе бидат земени сите создадени или подобрени статии и предлошки на зададената тема од корисници на Википедија на македонски јазик кои ги пријавиле во уредувачкиот викенд. == Одржани викенди == === Писатели === [[Податотека:Stamp Anton Chekhov.jpg|180п|десно|Уредувачки викенд „Писатели“]] Во периодот 1-2 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Писатели“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за писателите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Writers]] * од Википедија на руски јазик: ** [[:ru:Категория:Писатели]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Владимир Соловјов]] (Н)|[[Томас Бернхард]] (Н)|[[Изабел Аљенде]] (Н)|[[Софи Бжеска]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Тико Вилка]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Славко Михалиќ]] (Н)|[[Вилијам С. Мервин]] (Н)|[[Ференц Јухас]] (Н)|[[Генадиј Ајги]] (Н)|[[Керол Ен Дафи]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Питер Саксон]] (Н)|[[Гери Камија]] (Н)|[[Арет Дирахиски]] (Н)|[[Клодија Џејмсон]] (Н)|[[Никола Кесаровски]] (Н)|[[Стефан Цанев]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Лоренцо да Понте ]] (Н)|[[Франческо Марија Пјаве ]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Скијачки центри === [[Податотека:Lift Seceda Gherdëina.jpg|240п|десно|Уредувачки викенд „Скијачки центри“]] Во периодот 8-9 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Скијачки центри“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со скијачките центри можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Ski areas and resorts by country]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Медведница]] (П)|}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Василица (планина)]] (П)|[[Говедарци]] (П)|[[Семково]] (П)|[[Кулиното]] (Н)|[[Паничиште]] (Н)|[[Скијалиште]] (Н)|[[Пршевица]] (Н)|[[Цигов Чарк]] (Н)|[[Узана]] (Н)|[[Бодрост]] (Н)|[[Алеко (скијалиште)]] (Н)|[[Рујиште]] (Н)|[[Монтекампјоне]] (Н)|[[Априка]] (Н)|[[Карталкаја]] (Н)|[[Скијачка жичница]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] |{{подреден список|[[Санкт Мориц]] (Н)|[[Венген]] (Н)|[[Мариборско Похорје (скијачки центар)]] (Н)|[[Крањска Гора (скијачки центар)]] (Н)|[[Крањска Гора]] (Н)|[[Јахорина (скијачки центар)]] (Н)|[[Аделбоден]] (Н)|[[Кицбил]] (Н)|[[Бивер Крик (одморалиште)]] (Н)|[[Лејк Луиз (скијачки центар)]] (Н)|[[Зелден]] (Н)|[[Вал Гардена]] (Н)|[[Бормио]] (Н)|[[Сестриере]] (Н)|[[Шамони]] (Н)|[[Кортина д'Ампецо]] (Н)|}} |- | 4 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Скијалиште „Копанки“]] (Н)|[[Скијалиште Сљеме]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Чоколадо === [[Податотека:Chocolate (blue background).jpg|200п|десно|Уредувачки викенд „Чоколадо“]] Во периодот 15-16 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Чоколадо“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со чоколадото можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Chocolate]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:BlueEagle1|BlueEagle1]] | {{подреден список|[[Предлошка:Чоколадо]] (Н)|[[Темно чоколадо]] (Н)|[[Чоколадо за готвење]] (Н)|[[Чоколатерија]] (Н)|[[Топло чоколадо]] (Н)|[[Шеќерна табла]] (Н)|[[Чоколаден прелив]] (Н)|[[Млечно чоколадо]] (Н)|[[Чоколадо]] (П)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Амандина (десерт)]] (Н)|[[Чоколадна паричка]] (Н)|[[Чоколаден путер]] (Н)|[[Чоколатера]] (Н)|[[Чоколаден сос]] (Н)|[[Чампорадо]] (Н)|[[Еспресино]] (Н)|[[Марокино]] (Н)|[[Бичерин]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Холандско преработено какао]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Замоци === [[Податотека:Icone chateau renaissance.svg|200п|десно|Уредувачки викенд „Замоци“]] Во периодот 22-23 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Замоци“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за замоците можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Castles]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Замок Бањски двори]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Озаринечки замок]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Бодрумкале]] (Н)|[[Бојабатски замок]] (Н)|[[Кајсерски замок]] (Н)|[[Амуда (Турција)]] (Н)|[[Стареселски замок]] (Н)|[[Вечен златен замок]] (Н)|[[Микулов (замок)]] (Н)|[[Миленград]] (Н)|[[Замкова Гора (Киев)]] (Н)|[[Пандурица]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Виндзорски замок]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Борл (замок)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Езера === [[Податотека:Legenda jezioro.gif|160п|десно|Уредувачки викенд „Езера“]] Во периодот 29-30 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Езера“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за езера можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Lakes]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Савско Езеро]] (Н)|[[Палиќко Езеро]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Бојанско Езеро]] (Н)|[[Седум Рилски Езера]] (Н)|[[Италијански Езера]] (Н)|[[Атанасовско Езеро]] (Н)|[[Бургаско Езеро]] (Н)|[[Рабишко Езеро]] (Н)|[[Шабленско Езеро]] (Н)|[[Аријана (езеро)]] (Н)|[[Попово Езеро]] (Н)|[[Типицки Езера]] (Н)|[[Б’ндерички Езера]] (Н)|[[Кременски Езера]] (Н)|[[Самодивски Езера]] (Н)|[[Синаничко Езеро]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Црно Езеро (Шар Планина)]] (П)|[[Мало Црно Езеро]] (Н)|[[Мал Ѓол]] (П)|[[Кривошијско Езеро]] (П)|[[Долно Доброшко Езеро]] (П)|[[Горно Доброшко Езеро]] (П)|[[Горно Врачанско Езеро]] (П)|[[Долно Врачанско Езеро]] (П)|[[Караниколичко Езеро]] (П)|[[Бозовачко Eзеро]] (Н)|[[Бело Езеро (Шар Планина)]] (П)|[[Боговињско Езеро]] (П)}} |- | 4 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Павловачко Езеро]] (Н)|[[Потпеќко Езеро]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Шацки Езера]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Кина === [[Податотека:Chinese dragon asset heraldry.svg|десно|210п|Уредувачки викенд „Кина“]] Во периодот 5-6 февруари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Кина“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со Кина можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на кинески јазик: ** [[:zh:模板:中国]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dentedeleone|Дентеделеоне]] | {{подреден список|[[Цај Лун]] (Н)||[[Ќинг (династија)]] (Н)|[[Опиумски војни]] (Н)|[[Век на понижување]] (Н)|[[Пу Ји]] (Н)|}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Кантонска кула]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Битка кај Ан]] (Н)|[[Бин (град)]] (Н)|[[Цао (префектура)]] (Н)|[[Цај (префектура)]] (Н)|[[Цанг (префектура)]] (Н)|[[Денг (држава)]] (Н)|[[Баба (леб)]] (Н)|[[Железно јајце]] (Н)|[[Маоцај]] (Н)|[[Сонг гао]] (Н)|[[Луфу (јадење)]] (Н)|[[Јанпи]] (Н)|[[Министерство за наука и технологија на НР Кина]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Зимски олимписки игри === [[Податотека:Olympic rings without rims.svg|десно|170п|Уредувачки викенд „Зимски олимписки игри“]] Во периодот 12-13 февруари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Зимски олимписки игри“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со Зимските олимписки игри можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Winter Olympic Games]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Дарко Дамјановски]] (П)|[[Македонија на Зимските олимписки игри 2022]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Естер Ледецка]] (Н) |[[Нориаки Касаи]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Јулија Џима]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Иван Лебанов]] (Н) |[[Надежда Таланова]] (Н)|[[Наталија Снитина]] (Н) |[[Луиза Носкова]] (Н)|[[Бохуслав Еберман]] (Н) |[[Миран Тепеш]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Медалисти на Зимските олимписки игри 2022 === [[Податотека:Nils van der Poel in 2022.jpg|десно|190п|Уредувачки викенд „Медалисти на Зимските олимписки игри 2022“]] Во периодот 19-20 февруари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Медалисти на Зимските олимписки игри 2022“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за медлисти на Зимските олимписки игри 2022 можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Medalists at the 2022 Winter Olympics]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Урша Богатај]] (Н) |[[Константин Ивлиев]] (Н)|[[Ловро Кос]] (Н) |[[Мануел Фетнер]] (Н)|[[Надја Делаго]] (Н) |[[Антон Смолски]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Паскал Дион]] (Н)|[[Лоран Дибреј]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:TheGreatMKD|TheGreatMKD]] | {{подреден список|[[Ејлин Гу]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Олександар Абраменко]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Ирен Вист]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Композитори === [[Податотека:Azerbaijani composers in the 60s.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Композитори“]] Во периодот 26-27 февруари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Композитори“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за композитори можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Composers]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Антон Степанович Аренски]] (Н)|[[Софија Губаидулина]] (Н)|[[Александар Константинович Глазунов]] (Н)|[[Мили Алексеевич Балакирев]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Филип Кутев]] (Н) |[[Димитар Ненов]] (Н) |[[Николај Кауфман]] (Н) |[[Виктор Пасков]] (Н) |[[Јанис Спанос]] (Н)|[[Василис Ангелис]] (Н) |[[Јанис Папајоану]] (Н) |[[Такис Мусафирис]] (Н) |[[Никола Зораќи]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Јакопо Пери]] (Н) | [[Јакопо Корси]] (Н) |[[Винченцо Галилеј]] (Н) |[[Хајнрих Шутц]] (Н)|[[Пјетро Маскањи]] (Н)|}} |- | 4 | [[Корисник:Stojanovski04|Stojanovski04]] | {{подреден список|[[Луј Граби]] (Н)|}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Суперхерои === [[Податотека:Noto Emoji Pie 1f9b8 1f3fb 200d 2642.svg|десно|210п|Уредувачки викенд „Суперхерои“]] Во периодот 5-6 март 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Суперхерои“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за суперхерои можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Superheroes]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Тирамола]] (Н) |[[Џет (DC Comics)]] (Н)|[[Предлошка:Cite comic]] (Н) |[[Предлошка:Infobox comics character]] (П)|[[Мега Минди]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Кули === [[Податотека:De redin tower icon.svg|десно|140п|Уредувачки викенд „Кули“]] Во периодот 12-13 март 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Кули“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за кули можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Towers]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Балдуинова кула]] (Н)|[[Калиакриски светилник]] (Н)|[[Шаблански светилник]] (Н)|[[Кула на Дајбабска Гора]] (Н)|[[Саат-кула (Улцињ)]] (Н)|[[Саат-кула (Подгорица)]] (Н)|[[Атакуле]] (Н)|[[Узгенско минаре]] (Н)|[[Граѓанска кула (Павија)]] (Н)|[[Лотршчак]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Зафирова кула]] (Н)|[[Краличина кула]] (Н)|[[Јузбашиска кула]] (Н)|[[Досева кула]] (Н)|[[Џекова кула]] (Н)|[[Музева кула]] (Н)|[[Мангова кула]] (Н)|[[Кули на Радин мост]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Конечка кула]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Музички инструменти === [[Податотека:Lady Blunt top.jpg|десно|120п|Уредувачки викенд „Музички инструменти“]] Во периодот 19-20 март 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Музички инструменти“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за музички инструменти можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Musical instruments]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Дорд (инструмент)]] (Н)|[[Какаки]] (Н)|[[Абенг (инструмент)]] (Н)|[[Џезофон]] (Н)|[[Судрофон]] (Н)|[[Римска туба]] (Н)|[[Асор]] (Н)|[[Дакари]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Lili Arsova|Lili Arsova]] |{{подреден список|[[Кахон]] (Н)| [[Домбра (инструмент)]] (Н) |[[Каманче]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Клепало]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Норвешка === [[Податотека:Coat of arms of Norway.svg|десно|140п|Уредувачки викенд „Норвешка“]] Во периодот 26-27 март 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Норвешка“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со Норвешка можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на норвешки (букмол) јазик: ** [[:no:Kategori:Norge]] * од Википедија на норвешки (нинорск) јазик: ** [[:nn:Kategori:Noreg]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Баренцово Море ]] (П)}} |- | 2 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Операција Везерибунг]] (Н)|[[План Р 4]] (Н)|[[Кјетил Јансруд]] (Н) |[[Квитфјел]] (Н)|[[Рингебу]] (Н)|[[Хенрик Кристоферсен]] (Н) |[[Оле Ејнар Бјорндален]] (Н)|[[Норвешка кампања]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Gdimovska13|Gdimovska13]] |{{подреден список|[[Аксел Ендер]] (Н)|[[Јулиус Миделтун]] (Н)|[[Гури Берг]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Карл Уве Кнаусгор]] (Н)|[[Јан Гарбарек]] (Н)|[[Терје Рипдал]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Едвард Мунк]] (Н)}} |- | 6 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Свен Ерик Бистрем]] (П)|[[Амунд Грендал Јансен]] (П)|[[Од Кристијан Ејкинг]] (П)|[[Сондре Холст Енгер]] (П)|[[Александер Кристоф]] (П)|[[Вегард Стаке Ленген]] (П)|[[Тор Хушовд]] (П)}} |- | 7 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Флатдал]] (Н)|[[Фугленес]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Ромска култура === [[Податотека:Flag of the Romani people.svg|десно|200п|Уредувачки викенд „Ромска култура“]] Во периодот 2-3 април 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Ромска култура“. Потфатот бил дел од иницијативата за одбележување на Меѓународниот ден на Ромите во 2022 година во повеќе земји во светот, поттикната од страна на Викимедија Србија, којашто имала за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со Ромите и ромската култура на Википедија. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со ромската култура било препорачано да се користи [[meta:International Roma Day Edit-a-thon 2020/Article lists|списокот на предложени теми]] во рамки на глобалната иницијатива „Меѓународен ден на Ромите 2022“. ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Ромска дијаспора]] (Н)|[[Мондо (филм)]] (Н)|[[Елдра]] (Н)|[[Едвард Дебицки]] (Н)|[[Библиотека „Трифун Димиќ”]] (Н)|[[Колумбискоромски јазик]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Ислам === [[Податотека:Allah3.svg|десно|160п|Уредувачки викенд „Ислам“]] Во периодот 9-10 април 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Ислам“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со исламот можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на арапски јазик: ** [[:ar:تصنيف:إسلام]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Ајватовица]] (Н)|[[Ал Раким]] (Н)|[[Аламах]] (Н)|[[Гадар]] (Н)|[[Бану Мура]] (Н)|[[Предлошка:A History of Palestine, 634–1099]] (Н)|[[Бану Ханзала]] (Н)|[[Фалах]] (Н)|[[Фаниша]] (Н)|[[Зарих]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Јакуб Селимоски]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Абдула II од Јордан]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Еколошко право === {{главна|Википедија:Вики за човековите права 2022}} [[Податотека:Environmental law icon.svg|десно|200п|Уредувачки викенд „Еколошко право“]] Во периодот 16-17 април 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Еколошко право“. Потфатот бил дел од меѓународната иницијатива „Вики за човековите права 2022“ којашто се одржува под крилатицата „Право на здрава животна средина“ и има за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со човековите права и здравата животна средина на Википедија. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статии во врска со еколошкото право можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Environmental law]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Договор за птици преселници]] (Н)|[[Закон за орелски пердув]] (Н)|[[Критично живеалиште]] (Н)|[[Предлошка:Конгресна истражувачка служба]] (Н)|[[Агенција на Република Словенија за животна средина]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Заштита на природата === {{главна|Википедија:Вики за човековите права 2022}} [[Податотека:Aegopodium podagraria1 ies.jpg|десно|200п|Уредувачки викенд „Заштита на природата“]] Во периодот 23-24 април 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Заштита на природата“. Потфатот бил дел од меѓународната иницијатива „Вики за човековите права 2022“ којашто се одржува под крилатицата „Право на здрава животна средина“ и има за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со човековите права и здравата животна средина на Википедија. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статии во врска со заштитата на природата можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Environmentalism]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Зелена теорија]] (Н)|[[Економски активизам]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Накит === [[Податотека:Set of jewelry MET DP122702.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Накит“]] Во периодот 30 април - 1 мај 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Накит“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со накитот можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Template:Jewellery]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Драгоцен корал]] (П)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Слонова коска]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Хризопрас]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Француска кујна === [[Податотека:Choucroute-p1030191.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Француска кујна“]] Во периодот 7-8 мај 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Француска кујна“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со француската кујна можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на француски јазик: ** [[:fr:Catégorie:Cuisine française]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Метон]] (Н)|[[Калетез]] (Н)|[[Чиполата]] (Н)|[[Шаби]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Раклет]] (Н)|[[Армањак (пијалак)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Келтска митологија === [[Податотека:Hope-coventina01.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Келтска митологија“]] Во периодот 21-22 мај 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Келтска митологија“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со келтската митологија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Celtic mythology]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Гланис]] (Н)|[[Брикта]] (Н)|[[Арвернус]] (Н)|[[Абарта]] (Н)|[[Етал]] (Н)|[[Сегомо]] (Н)|[[Сегомо]] (Н)|[[Вераудунус]] (Н)|[[Андарта]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Гиневра]] (Н)|[[Ветерис]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Ликови од Шекспировите дела === [[Податотека:Gilbert-Shylock.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Ликови од Шекспировите дела“]] Во периодот 28-29 мај 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Ликови од Шекспировите дела“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за ликовите од Шекспировите дела можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Shakespearean characters]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Бјанка (Отело)]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Беатриче (Многу врева за ништо)]] (Н)|[[Ариел (Бура)]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Леонтес]] (Н)|[[Џејмс Одли]] (Н)|[[Апемант]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Архитекти === [[Податотека:Architect.png|десно|170п|Уредувачки викенд „Архитекти“]] Во периодот 4-5 јуни 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Архитекти“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за архитектите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Architects]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Угљеша Богуновиќ]] (Н)|[[Тодор Паскали]] (Н)|[[Крсто Тодоровски]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Богдан Богдановиќ (архитект)]] (Н)|[[Александар Витек]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Енрико Кастиљони]] (Н)|[[Јаков Пуланин]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Португалија === [[Податотека:Coat of arms of Portugal.svg|десно|200п|Уредувачки викенд „Португалија“]] Во периодот 11-12 јуни 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Португалија“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со Португалија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на португалски јазик: ** [[:pt:Categoria:Portugal]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:TheGreatMKD|TheGreatMKD]] | {{подреден список|[[Машка ракометна репрезентација на Португалија]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Рубен Гереиро]] (П)|[[Жозе Гонсалвеш (велосипедист)]] (П)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Лисабонски саем на книгата]] (Н)|[[Знаме на Лисабон]] (Н)|[[Алмонда (Португалија)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Средновековна книжевност === [[Податотека:Beowulf Cotton MS Vitellius A XV f. 132r.jpg|десно|140п|Уредувачки викенд „Средновековна книжевност“]] Во периодот 18-19 јуни 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Средновековна книжевност“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со средновековната книжевност можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Medieval literature]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Мстиславово евангелие]] (Н)|[[Мелдред]] (Н)|[[Константинополска патрија]] (Н)|[[Животот на Василиј]] (Н)|[[Михаил Хонијат]] (Н)|[[Никита Хонијат]] (П)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Острови во Грција === [[Податотека:Greek Islands regions map.png|десно|180п|Уредувачки викенд „Острови во Грција“]] Во периодот 25-26 јуни 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Острови во Грција“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за островите во Грција можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на грчки јазик: ** [[:el:Κατηγορία:Νησιά της Ελλάδας]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Псеримос]] (Н)|[[Драконера]] (Н)|[[Предлошка:Ехинади]] (Н)|[[Апаса]] (Н)|[[Филипос (остров)]] (Н)|[[Јонски Острови]] (П)|[[Гироварис]] (Н)|[[Калогирос]] (Н)|[[Карлониси]] (Н)|[[Кунели (Ехинади)]] (Н)|[[Лабринос]] (Н)|[[Макри (остров)]] (Н)|[[Предлошка:Јонски острови]] (П)}} |- | 2 | [[Корисник:Mstavrov16|Mstavrov16]] | {{подреден список| [[Римокатоличка архиепископија на Крф, Закинтос и Кефалонија]] (Н)|[[Хриси (Лемнос)]] (Н)|[[Тирасија]] (Н)|[[Аргиронисос]] (Н)|[[Оксија]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Gdimovska13|Gdimovska13]] | {{подреден список|[[Паксимадија]] (Н)|[[Лазарета]] (Н)|[[Ринеја]] (Н)|[[Агиа Киријаки]] (Н)|[[Петалуда]] (Н)|[[Кинарос]] (Н)|[[Нисоплака]] (Н)|[[Гавдос]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Хриси (Крит)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Филм === [[Податотека:Video-x-generic.svg|десно|180п|Уредувачки викенд „Филм“]] Во периодот 2-3 јули 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Филм“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со филмот можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Film]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Кинематографија на Еритреја]] (Н)|[[Ударна точка (филм)]] (Н)|[[Алберт Волпе]] (Н)|[[Дот и Кито]] (Н)|[[Ајас (филм)]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:ГП|ГП]] | {{подреден список|[[Грубо момче (филм)]] (Н)|[[Сид и Ненси]] (Н)|[[Конформист (филм)]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Денес треба нешто да се случи]] (Н)|[[Пустина (ТВ-филм)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Реки === [[Податотека:SADC road sign GLS-1.svg|десно|230п|Уредувачки викенд „Реки“]] Во периодот 9-10 јули 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Реки“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за реките може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Rivers]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Набалија]] (Н)|[[Кир (река)]] (Н)|[[Предлошка:РБојана]] (Н)|[[Предлошка:ПБојана]] (Н)|[[Паганица (поток)]] (Н)|[[Анаврос]]|[[Ботна]] (Н)|[[Предлошка:РДнестар]] (Н)|[[Предлошка:ПДнестар]] (Н)|[[Предлошка:ПДнестарски Естуар]] (Н)|[[Зубра]] (Н)|[[Золота Липа]] (Н)|[[Стрипа]] (Н)|[[Опир]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Русава (река)]] (Н)|[[Десна (притока на Јужен Буг)]] (Н)|[[Дерло]] (Н)|[[Олинек]] (Н)|[[Котлубајивка (река)]] (Н)|[[Кобиљња (река)]] (Н)|[[Тиха Руда]] (Н)|[[Каљничка]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Сона]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Шипча]] (Н)|[[Широкодолска Река]] (Н)|[[Шеруп]] (Н)|[[Шталковска Река]] (Н)|[[Штавичка Река]] (Н)|[[Штука (река)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Календари === [[Податотека:Calendar (part of a set) MET DP-13486-011.jpg|десно|180п|Уредувачки викенд „Календари“]] Во периодот 16-17 јули 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Календари“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за календарите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Template:Calendars]] '''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик: * [[Предлошка:Календари]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Шпанска ера]] (Н)|[[Педесетнички календар]] (Н)|[[Пролептички јулијански календар]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Anno Mundi]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Галаксии === [[Податотека:NGC 4414 (NASA-med).jpg|десно|220п|Уредувачки викенд „Галаксии“]] Во периодот 23-24 јули 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Галаксии“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со галаксиите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Galaxies]] '''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик: * [[Предлошка:Галаксија]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[UGC 5497]] (Н)|[[ESO 593-8]] (Н)|[[UGC 4879]] (Н)|[[PGC 39058]] (Н)|[[AGC 198691]] (Н)|[[Андромеда I]] (Н)|[[Андромеда XIX]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] | {{подреден список|[[Анемична галаксија]] (Н)|[[Галактичка плима]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[NGC 61]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Математичари === [[Податотека:Euclid.jpg|десно|220п|Уредувачки викенд „Математичари“]] Во периодот 30-31 јули 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Математичари“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за математичарите може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Mathematicians]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:MariceskiIvanco|MariceskiIvanco]] | {{подреден список|[[Бено Арбел]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Ринат Кедем]] (Н)|[[Миша Котлар]] (Н)|[[Јуџин Ајзексон]] (Н)|[[Дениел Бамп]] (Н)|[[Едвард Барбо]] (Н)|[[Чарлс Фокс (математичар)]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dragana Niseva|Dragana Niseva]] | {{подреден список|[[Професорство по математика „Раус Бол“]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Никита Шекутковски]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Вангел Бабинкостов]] (Н)|[[Слободанка Георгиевска]] (Н)|[[Дончо Димовски]] (П)|[[Новак Ивановски]] (Н)|[[Билјана Јанева]] (Н)|[[Петар Лазов]] (Н)|[[Милорад Радоњиќ]] (Н)|[[Никола Речкоски]] (Н)}} |- |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Војни === [[Податотека:Bayeuxtapestryscene52.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Војни“]] Во периодот 6-7 август 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Војни“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за војните можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Wars]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Опсада на Антиохија (968–969)]] (Н)|[[Опсада на Манцикерт (1054)]] (Н)|[[Предлошка:Римско-селџучки војни]] (Н)|[[Опсада на Трапезунт (1205–1206)]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Битка кај Смоленск (1812)]] (Н)|[[Предлошка:Наполеонови војни]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Италија === [[Податотека:Emblem of Italy.svg|десно|180п|Уредувачки викенд „Италија“]] Во периодот 13-14 август 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Италија“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со Италија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на италијански јазик: ** [[:it:Categoria:Italia]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Молизе]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Карло Емилио Гада]] (Н)|[[Џузепе Томази од Лампедуза]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Финарда]] (Н)|[[Фрабозана]] (Н)|[[Устав на Корзика]] (Н)|[[Знаме на Базиликата]] (Н)|[[Предлошка:Италијански знамиња]] (Н)|[[Знаме на Аостинска Долина]] (Н)|[[Знаме на Лацио]] (Н)|[[Знаме на Абруцо]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија == Планирани викенди == === Аеродроми === [[Податотека:Airport symbol.svg|десно|190п|Уредувачки викенд „Аеродроми“]] Во периодот 20-21 август 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Аеродроми“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за аеродромите може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Airports]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Аеродром Калмар]] (Н)|[[Аеродром Никшиќ]] (Н)|[[Аеродром Изгрев]] (Н)|[[Аеродром Бела Црква]] (Н)|[[Аеродром Ѓаковица]] (Н)}} |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Христијанство === [[Податотека:Christian cross.svg|десно|140п|Уредувачки викенд „Христијанство“]] Во периодот 27-28 август 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Христијанство“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со христијанството може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Airports]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Големи везири на Отоманското Царство === [[Податотека:Sadrazamlik-nisanlari.svg|десно|140п|Уредувачки викенд „Големи везири на Отоманското Царство“]] Во периодот 3-4 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Големи везири на Отоманското Царство“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за големите везири на Отоманското Царство може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на турски јазик: ** [[:tr:Şablon:Osmanlı sadrazamları]] '''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик: * [[Предлошка:Големи везири на Отоманското Царство]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Архитектура === [[Податотека:Architecture capitol.svg|десно|200п|Уредувачки викенд „Архитектура“]] Во периодот 10-11 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Архитектура“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со архитектурата може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Architecture]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Балети === [[Податотека:Edgar Degas - La Classe de danse.jpg|десно|180п|Уредувачки викенд „Балети“]] Во периодот 17-18 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Балети“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за балетите може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Ballets]] * од Википедија на руски јазик: ** [[:ru:Категория:Балеты]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Риби === [[Податотека:Caesio teres in Fiji by Nick Hobgood.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Риби“]] Во периодот 24-25 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Риби“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за рибите може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Fish]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија == Поврзано == * [[Википедија:Уредувачки викенди 2022/Известувања]] * [[Википедија:Уредувачки викенди 2022/Статистика]] [[Категорија:Википедија:Уредувачки викенди 2022| ]] 53b86yu2qfswfi7j1apbwm4n9jix2t9 4804016 4804013 2022-08-20T21:52:34Z Dandarmkd 31127 /* Аеродроми */ wikitext text/x-wiki {| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;" |- style="text-align:center;" |[[Податотека:Shared Knowledge Logo.svg|150п]] |- style="text-align:center;" |[[Податотека:Уредувачки денови.svg|150п]] |} {{Кратенка|ВП:УВ}} Во текот на 2022 година е планирано да се одржуваат '''[[Википедија:Уредувачки викенди|уредувачки викенди]]'''. Уредувачките викенди ќе се изведуваат во текот на еден викенд, со почеток во 00:00 во сабота и крај во 23:59 во недела. Предвид ќе бидат земени сите создадени или подобрени статии и предлошки на зададената тема од корисници на Википедија на македонски јазик кои ги пријавиле во уредувачкиот викенд. == Одржани викенди == === Писатели === [[Податотека:Stamp Anton Chekhov.jpg|180п|десно|Уредувачки викенд „Писатели“]] Во периодот 1-2 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Писатели“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за писателите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Writers]] * од Википедија на руски јазик: ** [[:ru:Категория:Писатели]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Владимир Соловјов]] (Н)|[[Томас Бернхард]] (Н)|[[Изабел Аљенде]] (Н)|[[Софи Бжеска]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Тико Вилка]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Славко Михалиќ]] (Н)|[[Вилијам С. Мервин]] (Н)|[[Ференц Јухас]] (Н)|[[Генадиј Ајги]] (Н)|[[Керол Ен Дафи]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Питер Саксон]] (Н)|[[Гери Камија]] (Н)|[[Арет Дирахиски]] (Н)|[[Клодија Џејмсон]] (Н)|[[Никола Кесаровски]] (Н)|[[Стефан Цанев]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Лоренцо да Понте ]] (Н)|[[Франческо Марија Пјаве ]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Скијачки центри === [[Податотека:Lift Seceda Gherdëina.jpg|240п|десно|Уредувачки викенд „Скијачки центри“]] Во периодот 8-9 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Скијачки центри“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со скијачките центри можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Ski areas and resorts by country]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Медведница]] (П)|}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Василица (планина)]] (П)|[[Говедарци]] (П)|[[Семково]] (П)|[[Кулиното]] (Н)|[[Паничиште]] (Н)|[[Скијалиште]] (Н)|[[Пршевица]] (Н)|[[Цигов Чарк]] (Н)|[[Узана]] (Н)|[[Бодрост]] (Н)|[[Алеко (скијалиште)]] (Н)|[[Рујиште]] (Н)|[[Монтекампјоне]] (Н)|[[Априка]] (Н)|[[Карталкаја]] (Н)|[[Скијачка жичница]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] |{{подреден список|[[Санкт Мориц]] (Н)|[[Венген]] (Н)|[[Мариборско Похорје (скијачки центар)]] (Н)|[[Крањска Гора (скијачки центар)]] (Н)|[[Крањска Гора]] (Н)|[[Јахорина (скијачки центар)]] (Н)|[[Аделбоден]] (Н)|[[Кицбил]] (Н)|[[Бивер Крик (одморалиште)]] (Н)|[[Лејк Луиз (скијачки центар)]] (Н)|[[Зелден]] (Н)|[[Вал Гардена]] (Н)|[[Бормио]] (Н)|[[Сестриере]] (Н)|[[Шамони]] (Н)|[[Кортина д'Ампецо]] (Н)|}} |- | 4 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Скијалиште „Копанки“]] (Н)|[[Скијалиште Сљеме]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Чоколадо === [[Податотека:Chocolate (blue background).jpg|200п|десно|Уредувачки викенд „Чоколадо“]] Во периодот 15-16 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Чоколадо“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со чоколадото можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Chocolate]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:BlueEagle1|BlueEagle1]] | {{подреден список|[[Предлошка:Чоколадо]] (Н)|[[Темно чоколадо]] (Н)|[[Чоколадо за готвење]] (Н)|[[Чоколатерија]] (Н)|[[Топло чоколадо]] (Н)|[[Шеќерна табла]] (Н)|[[Чоколаден прелив]] (Н)|[[Млечно чоколадо]] (Н)|[[Чоколадо]] (П)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Амандина (десерт)]] (Н)|[[Чоколадна паричка]] (Н)|[[Чоколаден путер]] (Н)|[[Чоколатера]] (Н)|[[Чоколаден сос]] (Н)|[[Чампорадо]] (Н)|[[Еспресино]] (Н)|[[Марокино]] (Н)|[[Бичерин]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Холандско преработено какао]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Замоци === [[Податотека:Icone chateau renaissance.svg|200п|десно|Уредувачки викенд „Замоци“]] Во периодот 22-23 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Замоци“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за замоците можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Castles]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Замок Бањски двори]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Озаринечки замок]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Бодрумкале]] (Н)|[[Бојабатски замок]] (Н)|[[Кајсерски замок]] (Н)|[[Амуда (Турција)]] (Н)|[[Стареселски замок]] (Н)|[[Вечен златен замок]] (Н)|[[Микулов (замок)]] (Н)|[[Миленград]] (Н)|[[Замкова Гора (Киев)]] (Н)|[[Пандурица]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Виндзорски замок]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Борл (замок)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Езера === [[Податотека:Legenda jezioro.gif|160п|десно|Уредувачки викенд „Езера“]] Во периодот 29-30 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Езера“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за езера можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Lakes]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Савско Езеро]] (Н)|[[Палиќко Езеро]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Бојанско Езеро]] (Н)|[[Седум Рилски Езера]] (Н)|[[Италијански Езера]] (Н)|[[Атанасовско Езеро]] (Н)|[[Бургаско Езеро]] (Н)|[[Рабишко Езеро]] (Н)|[[Шабленско Езеро]] (Н)|[[Аријана (езеро)]] (Н)|[[Попово Езеро]] (Н)|[[Типицки Езера]] (Н)|[[Б’ндерички Езера]] (Н)|[[Кременски Езера]] (Н)|[[Самодивски Езера]] (Н)|[[Синаничко Езеро]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Црно Езеро (Шар Планина)]] (П)|[[Мало Црно Езеро]] (Н)|[[Мал Ѓол]] (П)|[[Кривошијско Езеро]] (П)|[[Долно Доброшко Езеро]] (П)|[[Горно Доброшко Езеро]] (П)|[[Горно Врачанско Езеро]] (П)|[[Долно Врачанско Езеро]] (П)|[[Караниколичко Езеро]] (П)|[[Бозовачко Eзеро]] (Н)|[[Бело Езеро (Шар Планина)]] (П)|[[Боговињско Езеро]] (П)}} |- | 4 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Павловачко Езеро]] (Н)|[[Потпеќко Езеро]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Шацки Езера]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Кина === [[Податотека:Chinese dragon asset heraldry.svg|десно|210п|Уредувачки викенд „Кина“]] Во периодот 5-6 февруари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Кина“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со Кина можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на кинески јазик: ** [[:zh:模板:中国]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dentedeleone|Дентеделеоне]] | {{подреден список|[[Цај Лун]] (Н)||[[Ќинг (династија)]] (Н)|[[Опиумски војни]] (Н)|[[Век на понижување]] (Н)|[[Пу Ји]] (Н)|}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Кантонска кула]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Битка кај Ан]] (Н)|[[Бин (град)]] (Н)|[[Цао (префектура)]] (Н)|[[Цај (префектура)]] (Н)|[[Цанг (префектура)]] (Н)|[[Денг (држава)]] (Н)|[[Баба (леб)]] (Н)|[[Железно јајце]] (Н)|[[Маоцај]] (Н)|[[Сонг гао]] (Н)|[[Луфу (јадење)]] (Н)|[[Јанпи]] (Н)|[[Министерство за наука и технологија на НР Кина]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Зимски олимписки игри === [[Податотека:Olympic rings without rims.svg|десно|170п|Уредувачки викенд „Зимски олимписки игри“]] Во периодот 12-13 февруари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Зимски олимписки игри“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со Зимските олимписки игри можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Winter Olympic Games]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Дарко Дамјановски]] (П)|[[Македонија на Зимските олимписки игри 2022]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Естер Ледецка]] (Н) |[[Нориаки Касаи]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Јулија Џима]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Иван Лебанов]] (Н) |[[Надежда Таланова]] (Н)|[[Наталија Снитина]] (Н) |[[Луиза Носкова]] (Н)|[[Бохуслав Еберман]] (Н) |[[Миран Тепеш]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Медалисти на Зимските олимписки игри 2022 === [[Податотека:Nils van der Poel in 2022.jpg|десно|190п|Уредувачки викенд „Медалисти на Зимските олимписки игри 2022“]] Во периодот 19-20 февруари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Медалисти на Зимските олимписки игри 2022“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за медлисти на Зимските олимписки игри 2022 можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Medalists at the 2022 Winter Olympics]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Урша Богатај]] (Н) |[[Константин Ивлиев]] (Н)|[[Ловро Кос]] (Н) |[[Мануел Фетнер]] (Н)|[[Надја Делаго]] (Н) |[[Антон Смолски]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Паскал Дион]] (Н)|[[Лоран Дибреј]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:TheGreatMKD|TheGreatMKD]] | {{подреден список|[[Ејлин Гу]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Олександар Абраменко]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Ирен Вист]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Композитори === [[Податотека:Azerbaijani composers in the 60s.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Композитори“]] Во периодот 26-27 февруари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Композитори“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за композитори можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Composers]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Антон Степанович Аренски]] (Н)|[[Софија Губаидулина]] (Н)|[[Александар Константинович Глазунов]] (Н)|[[Мили Алексеевич Балакирев]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Филип Кутев]] (Н) |[[Димитар Ненов]] (Н) |[[Николај Кауфман]] (Н) |[[Виктор Пасков]] (Н) |[[Јанис Спанос]] (Н)|[[Василис Ангелис]] (Н) |[[Јанис Папајоану]] (Н) |[[Такис Мусафирис]] (Н) |[[Никола Зораќи]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Јакопо Пери]] (Н) | [[Јакопо Корси]] (Н) |[[Винченцо Галилеј]] (Н) |[[Хајнрих Шутц]] (Н)|[[Пјетро Маскањи]] (Н)|}} |- | 4 | [[Корисник:Stojanovski04|Stojanovski04]] | {{подреден список|[[Луј Граби]] (Н)|}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Суперхерои === [[Податотека:Noto Emoji Pie 1f9b8 1f3fb 200d 2642.svg|десно|210п|Уредувачки викенд „Суперхерои“]] Во периодот 5-6 март 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Суперхерои“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за суперхерои можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Superheroes]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Тирамола]] (Н) |[[Џет (DC Comics)]] (Н)|[[Предлошка:Cite comic]] (Н) |[[Предлошка:Infobox comics character]] (П)|[[Мега Минди]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Кули === [[Податотека:De redin tower icon.svg|десно|140п|Уредувачки викенд „Кули“]] Во периодот 12-13 март 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Кули“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за кули можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Towers]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Балдуинова кула]] (Н)|[[Калиакриски светилник]] (Н)|[[Шаблански светилник]] (Н)|[[Кула на Дајбабска Гора]] (Н)|[[Саат-кула (Улцињ)]] (Н)|[[Саат-кула (Подгорица)]] (Н)|[[Атакуле]] (Н)|[[Узгенско минаре]] (Н)|[[Граѓанска кула (Павија)]] (Н)|[[Лотршчак]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Зафирова кула]] (Н)|[[Краличина кула]] (Н)|[[Јузбашиска кула]] (Н)|[[Досева кула]] (Н)|[[Џекова кула]] (Н)|[[Музева кула]] (Н)|[[Мангова кула]] (Н)|[[Кули на Радин мост]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Конечка кула]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Музички инструменти === [[Податотека:Lady Blunt top.jpg|десно|120п|Уредувачки викенд „Музички инструменти“]] Во периодот 19-20 март 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Музички инструменти“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за музички инструменти можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Musical instruments]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Дорд (инструмент)]] (Н)|[[Какаки]] (Н)|[[Абенг (инструмент)]] (Н)|[[Џезофон]] (Н)|[[Судрофон]] (Н)|[[Римска туба]] (Н)|[[Асор]] (Н)|[[Дакари]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Lili Arsova|Lili Arsova]] |{{подреден список|[[Кахон]] (Н)| [[Домбра (инструмент)]] (Н) |[[Каманче]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Клепало]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Норвешка === [[Податотека:Coat of arms of Norway.svg|десно|140п|Уредувачки викенд „Норвешка“]] Во периодот 26-27 март 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Норвешка“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со Норвешка можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на норвешки (букмол) јазик: ** [[:no:Kategori:Norge]] * од Википедија на норвешки (нинорск) јазик: ** [[:nn:Kategori:Noreg]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Баренцово Море ]] (П)}} |- | 2 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Операција Везерибунг]] (Н)|[[План Р 4]] (Н)|[[Кјетил Јансруд]] (Н) |[[Квитфјел]] (Н)|[[Рингебу]] (Н)|[[Хенрик Кристоферсен]] (Н) |[[Оле Ејнар Бјорндален]] (Н)|[[Норвешка кампања]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Gdimovska13|Gdimovska13]] |{{подреден список|[[Аксел Ендер]] (Н)|[[Јулиус Миделтун]] (Н)|[[Гури Берг]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Карл Уве Кнаусгор]] (Н)|[[Јан Гарбарек]] (Н)|[[Терје Рипдал]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Едвард Мунк]] (Н)}} |- | 6 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Свен Ерик Бистрем]] (П)|[[Амунд Грендал Јансен]] (П)|[[Од Кристијан Ејкинг]] (П)|[[Сондре Холст Енгер]] (П)|[[Александер Кристоф]] (П)|[[Вегард Стаке Ленген]] (П)|[[Тор Хушовд]] (П)}} |- | 7 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Флатдал]] (Н)|[[Фугленес]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Ромска култура === [[Податотека:Flag of the Romani people.svg|десно|200п|Уредувачки викенд „Ромска култура“]] Во периодот 2-3 април 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Ромска култура“. Потфатот бил дел од иницијативата за одбележување на Меѓународниот ден на Ромите во 2022 година во повеќе земји во светот, поттикната од страна на Викимедија Србија, којашто имала за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со Ромите и ромската култура на Википедија. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со ромската култура било препорачано да се користи [[meta:International Roma Day Edit-a-thon 2020/Article lists|списокот на предложени теми]] во рамки на глобалната иницијатива „Меѓународен ден на Ромите 2022“. ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Ромска дијаспора]] (Н)|[[Мондо (филм)]] (Н)|[[Елдра]] (Н)|[[Едвард Дебицки]] (Н)|[[Библиотека „Трифун Димиќ”]] (Н)|[[Колумбискоромски јазик]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Ислам === [[Податотека:Allah3.svg|десно|160п|Уредувачки викенд „Ислам“]] Во периодот 9-10 април 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Ислам“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со исламот можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на арапски јазик: ** [[:ar:تصنيف:إسلام]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Ајватовица]] (Н)|[[Ал Раким]] (Н)|[[Аламах]] (Н)|[[Гадар]] (Н)|[[Бану Мура]] (Н)|[[Предлошка:A History of Palestine, 634–1099]] (Н)|[[Бану Ханзала]] (Н)|[[Фалах]] (Н)|[[Фаниша]] (Н)|[[Зарих]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Јакуб Селимоски]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Абдула II од Јордан]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Еколошко право === {{главна|Википедија:Вики за човековите права 2022}} [[Податотека:Environmental law icon.svg|десно|200п|Уредувачки викенд „Еколошко право“]] Во периодот 16-17 април 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Еколошко право“. Потфатот бил дел од меѓународната иницијатива „Вики за човековите права 2022“ којашто се одржува под крилатицата „Право на здрава животна средина“ и има за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со човековите права и здравата животна средина на Википедија. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статии во врска со еколошкото право можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Environmental law]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Договор за птици преселници]] (Н)|[[Закон за орелски пердув]] (Н)|[[Критично живеалиште]] (Н)|[[Предлошка:Конгресна истражувачка служба]] (Н)|[[Агенција на Република Словенија за животна средина]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Заштита на природата === {{главна|Википедија:Вики за човековите права 2022}} [[Податотека:Aegopodium podagraria1 ies.jpg|десно|200п|Уредувачки викенд „Заштита на природата“]] Во периодот 23-24 април 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Заштита на природата“. Потфатот бил дел од меѓународната иницијатива „Вики за човековите права 2022“ којашто се одржува под крилатицата „Право на здрава животна средина“ и има за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со човековите права и здравата животна средина на Википедија. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статии во врска со заштитата на природата можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Environmentalism]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Зелена теорија]] (Н)|[[Економски активизам]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Накит === [[Податотека:Set of jewelry MET DP122702.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Накит“]] Во периодот 30 април - 1 мај 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Накит“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со накитот можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Template:Jewellery]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Драгоцен корал]] (П)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Слонова коска]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Хризопрас]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Француска кујна === [[Податотека:Choucroute-p1030191.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Француска кујна“]] Во периодот 7-8 мај 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Француска кујна“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со француската кујна можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на француски јазик: ** [[:fr:Catégorie:Cuisine française]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Метон]] (Н)|[[Калетез]] (Н)|[[Чиполата]] (Н)|[[Шаби]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Раклет]] (Н)|[[Армањак (пијалак)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Келтска митологија === [[Податотека:Hope-coventina01.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Келтска митологија“]] Во периодот 21-22 мај 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Келтска митологија“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со келтската митологија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Celtic mythology]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Гланис]] (Н)|[[Брикта]] (Н)|[[Арвернус]] (Н)|[[Абарта]] (Н)|[[Етал]] (Н)|[[Сегомо]] (Н)|[[Сегомо]] (Н)|[[Вераудунус]] (Н)|[[Андарта]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Гиневра]] (Н)|[[Ветерис]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Ликови од Шекспировите дела === [[Податотека:Gilbert-Shylock.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Ликови од Шекспировите дела“]] Во периодот 28-29 мај 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Ликови од Шекспировите дела“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за ликовите од Шекспировите дела можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Shakespearean characters]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Бјанка (Отело)]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Беатриче (Многу врева за ништо)]] (Н)|[[Ариел (Бура)]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Леонтес]] (Н)|[[Џејмс Одли]] (Н)|[[Апемант]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Архитекти === [[Податотека:Architect.png|десно|170п|Уредувачки викенд „Архитекти“]] Во периодот 4-5 јуни 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Архитекти“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за архитектите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Architects]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Угљеша Богуновиќ]] (Н)|[[Тодор Паскали]] (Н)|[[Крсто Тодоровски]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Богдан Богдановиќ (архитект)]] (Н)|[[Александар Витек]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Енрико Кастиљони]] (Н)|[[Јаков Пуланин]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Португалија === [[Податотека:Coat of arms of Portugal.svg|десно|200п|Уредувачки викенд „Португалија“]] Во периодот 11-12 јуни 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Португалија“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со Португалија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на португалски јазик: ** [[:pt:Categoria:Portugal]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:TheGreatMKD|TheGreatMKD]] | {{подреден список|[[Машка ракометна репрезентација на Португалија]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Рубен Гереиро]] (П)|[[Жозе Гонсалвеш (велосипедист)]] (П)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Лисабонски саем на книгата]] (Н)|[[Знаме на Лисабон]] (Н)|[[Алмонда (Португалија)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Средновековна книжевност === [[Податотека:Beowulf Cotton MS Vitellius A XV f. 132r.jpg|десно|140п|Уредувачки викенд „Средновековна книжевност“]] Во периодот 18-19 јуни 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Средновековна книжевност“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со средновековната книжевност можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Medieval literature]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Мстиславово евангелие]] (Н)|[[Мелдред]] (Н)|[[Константинополска патрија]] (Н)|[[Животот на Василиј]] (Н)|[[Михаил Хонијат]] (Н)|[[Никита Хонијат]] (П)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Острови во Грција === [[Податотека:Greek Islands regions map.png|десно|180п|Уредувачки викенд „Острови во Грција“]] Во периодот 25-26 јуни 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Острови во Грција“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за островите во Грција можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на грчки јазик: ** [[:el:Κατηγορία:Νησιά της Ελλάδας]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Псеримос]] (Н)|[[Драконера]] (Н)|[[Предлошка:Ехинади]] (Н)|[[Апаса]] (Н)|[[Филипос (остров)]] (Н)|[[Јонски Острови]] (П)|[[Гироварис]] (Н)|[[Калогирос]] (Н)|[[Карлониси]] (Н)|[[Кунели (Ехинади)]] (Н)|[[Лабринос]] (Н)|[[Макри (остров)]] (Н)|[[Предлошка:Јонски острови]] (П)}} |- | 2 | [[Корисник:Mstavrov16|Mstavrov16]] | {{подреден список| [[Римокатоличка архиепископија на Крф, Закинтос и Кефалонија]] (Н)|[[Хриси (Лемнос)]] (Н)|[[Тирасија]] (Н)|[[Аргиронисос]] (Н)|[[Оксија]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Gdimovska13|Gdimovska13]] | {{подреден список|[[Паксимадија]] (Н)|[[Лазарета]] (Н)|[[Ринеја]] (Н)|[[Агиа Киријаки]] (Н)|[[Петалуда]] (Н)|[[Кинарос]] (Н)|[[Нисоплака]] (Н)|[[Гавдос]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Хриси (Крит)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Филм === [[Податотека:Video-x-generic.svg|десно|180п|Уредувачки викенд „Филм“]] Во периодот 2-3 јули 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Филм“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со филмот можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Film]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Кинематографија на Еритреја]] (Н)|[[Ударна точка (филм)]] (Н)|[[Алберт Волпе]] (Н)|[[Дот и Кито]] (Н)|[[Ајас (филм)]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:ГП|ГП]] | {{подреден список|[[Грубо момче (филм)]] (Н)|[[Сид и Ненси]] (Н)|[[Конформист (филм)]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Денес треба нешто да се случи]] (Н)|[[Пустина (ТВ-филм)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Реки === [[Податотека:SADC road sign GLS-1.svg|десно|230п|Уредувачки викенд „Реки“]] Во периодот 9-10 јули 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Реки“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за реките може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Rivers]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Набалија]] (Н)|[[Кир (река)]] (Н)|[[Предлошка:РБојана]] (Н)|[[Предлошка:ПБојана]] (Н)|[[Паганица (поток)]] (Н)|[[Анаврос]]|[[Ботна]] (Н)|[[Предлошка:РДнестар]] (Н)|[[Предлошка:ПДнестар]] (Н)|[[Предлошка:ПДнестарски Естуар]] (Н)|[[Зубра]] (Н)|[[Золота Липа]] (Н)|[[Стрипа]] (Н)|[[Опир]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Русава (река)]] (Н)|[[Десна (притока на Јужен Буг)]] (Н)|[[Дерло]] (Н)|[[Олинек]] (Н)|[[Котлубајивка (река)]] (Н)|[[Кобиљња (река)]] (Н)|[[Тиха Руда]] (Н)|[[Каљничка]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Сона]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Шипча]] (Н)|[[Широкодолска Река]] (Н)|[[Шеруп]] (Н)|[[Шталковска Река]] (Н)|[[Штавичка Река]] (Н)|[[Штука (река)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Календари === [[Податотека:Calendar (part of a set) MET DP-13486-011.jpg|десно|180п|Уредувачки викенд „Календари“]] Во периодот 16-17 јули 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Календари“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за календарите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Template:Calendars]] '''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик: * [[Предлошка:Календари]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Шпанска ера]] (Н)|[[Педесетнички календар]] (Н)|[[Пролептички јулијански календар]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Anno Mundi]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Галаксии === [[Податотека:NGC 4414 (NASA-med).jpg|десно|220п|Уредувачки викенд „Галаксии“]] Во периодот 23-24 јули 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Галаксии“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со галаксиите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Galaxies]] '''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик: * [[Предлошка:Галаксија]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[UGC 5497]] (Н)|[[ESO 593-8]] (Н)|[[UGC 4879]] (Н)|[[PGC 39058]] (Н)|[[AGC 198691]] (Н)|[[Андромеда I]] (Н)|[[Андромеда XIX]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] | {{подреден список|[[Анемична галаксија]] (Н)|[[Галактичка плима]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[NGC 61]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Математичари === [[Податотека:Euclid.jpg|десно|220п|Уредувачки викенд „Математичари“]] Во периодот 30-31 јули 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Математичари“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за математичарите може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Mathematicians]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:MariceskiIvanco|MariceskiIvanco]] | {{подреден список|[[Бено Арбел]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Ринат Кедем]] (Н)|[[Миша Котлар]] (Н)|[[Јуџин Ајзексон]] (Н)|[[Дениел Бамп]] (Н)|[[Едвард Барбо]] (Н)|[[Чарлс Фокс (математичар)]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dragana Niseva|Dragana Niseva]] | {{подреден список|[[Професорство по математика „Раус Бол“]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Никита Шекутковски]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Вангел Бабинкостов]] (Н)|[[Слободанка Георгиевска]] (Н)|[[Дончо Димовски]] (П)|[[Новак Ивановски]] (Н)|[[Билјана Јанева]] (Н)|[[Петар Лазов]] (Н)|[[Милорад Радоњиќ]] (Н)|[[Никола Речкоски]] (Н)}} |- |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Војни === [[Податотека:Bayeuxtapestryscene52.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Војни“]] Во периодот 6-7 август 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Војни“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за војните можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Wars]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Опсада на Антиохија (968–969)]] (Н)|[[Опсада на Манцикерт (1054)]] (Н)|[[Предлошка:Римско-селџучки војни]] (Н)|[[Опсада на Трапезунт (1205–1206)]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Битка кај Смоленск (1812)]] (Н)|[[Предлошка:Наполеонови војни]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Италија === [[Податотека:Emblem of Italy.svg|десно|180п|Уредувачки викенд „Италија“]] Во периодот 13-14 август 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Италија“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со Италија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на италијански јазик: ** [[:it:Categoria:Italia]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Молизе]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Карло Емилио Гада]] (Н)|[[Џузепе Томази од Лампедуза]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Финарда]] (Н)|[[Фрабозана]] (Н)|[[Устав на Корзика]] (Н)|[[Знаме на Базиликата]] (Н)|[[Предлошка:Италијански знамиња]] (Н)|[[Знаме на Аостинска Долина]] (Н)|[[Знаме на Лацио]] (Н)|[[Знаме на Абруцо]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија == Планирани викенди == === Аеродроми === [[Податотека:Airport symbol.svg|десно|190п|Уредувачки викенд „Аеродроми“]] Во периодот 20-21 август 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Аеродроми“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за аеродромите може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Airports]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Аеродром Калмар]] (Н)|[[Аеродром Никшиќ]] (Н)|[[Аеродром Изгрев]] (Н)|[[Аеродром Бела Црква]] (Н)|[[Аеродром Ѓаковица]] (Н)|[[Аеродром Бадахоз]] (Н)}} |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Христијанство === [[Податотека:Christian cross.svg|десно|140п|Уредувачки викенд „Христијанство“]] Во периодот 27-28 август 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Христијанство“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со христијанството може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Airports]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Големи везири на Отоманското Царство === [[Податотека:Sadrazamlik-nisanlari.svg|десно|140п|Уредувачки викенд „Големи везири на Отоманското Царство“]] Во периодот 3-4 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Големи везири на Отоманското Царство“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за големите везири на Отоманското Царство може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на турски јазик: ** [[:tr:Şablon:Osmanlı sadrazamları]] '''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик: * [[Предлошка:Големи везири на Отоманското Царство]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Архитектура === [[Податотека:Architecture capitol.svg|десно|200п|Уредувачки викенд „Архитектура“]] Во периодот 10-11 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Архитектура“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со архитектурата може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Architecture]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Балети === [[Податотека:Edgar Degas - La Classe de danse.jpg|десно|180п|Уредувачки викенд „Балети“]] Во периодот 17-18 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Балети“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за балетите може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Ballets]] * од Википедија на руски јазик: ** [[:ru:Категория:Балеты]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Риби === [[Податотека:Caesio teres in Fiji by Nick Hobgood.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Риби“]] Во периодот 24-25 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Риби“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за рибите може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Fish]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија == Поврзано == * [[Википедија:Уредувачки викенди 2022/Известувања]] * [[Википедија:Уредувачки викенди 2022/Статистика]] [[Категорија:Википедија:Уредувачки викенди 2022| ]] b74jmb6o2tugj6fhs8jggwjabl2zj0x ФА Куп 2021-2022 0 1287709 4804098 4771544 2022-08-21T11:47:39Z Carshalton 30527 /* Финале */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football tournament season | title = ФА Куп 2021-2022 | other_titles = 2021-22 Emirates FA Cup | image = | imagesize = | caption = | sport = Фудбал | competition = ФА Куп | organization = [[Фудбалска асоцијација на Англија|ФА]] | country = {{ENG}}<br />{{WAL}} | edition = 141-во | date_start = 7 август 2021 | date_end = 14 мај 2022 | num_teams = 124 (729 со квалификациите) | website = [http://www.thefa.com/competitions/thefacup Матична страна] | champions = {{Fb team Liverpool}} | count = 8 | finalist = {{Fb team Chelsea}} | continentalcup1 = | continentalcup1 qualifiers = | matches played = 104 | goals = 315 | attendance = | top scorer = {{flagsport|ALG}} [[Ријад Марез]]<br>{{flagsport|ENG}} [[Џејден Стокли]] (4) | player = | prevseason = [[ФА Куп 2020-2021|2020–21]] | nextseason = 2022–23|''2022–23'' | extra information = | updated = }} '''ФА Куп 2021-2022''' - 141-вото издание на [[ФА Куп]]от, најважниот куп во англискиот фудбал и најстарото елиминационо натпреварување во светот. Турнирот е спонзориран од [[Емирејтс]]. Бранител на титулата од претходната сезона била екипата на [[ФК Лестер Сити|Лестер Сити]]. Победникот ќе се квалификува за фазата по групи во [[УЕФА Лига Европа 2022-2023|Лигата на Европа 2022-2023]]. Финалето се одиграло на 14 мај 2022 година на стадионот [[Вембли (стадион)|Вембли]]. Победник била екипата на [[ФК Ливерпул|Ливерпул]], која во [[Финале на ФА Купот во 2022 година|финалето]] го победила [[ФК Челси|Челси]] по [[Изведување пенали (фудбал)|изведување пенали]] (6-5), откако по 120 минути натпреварот завршил без голови 0-0.<ref name="FA Cup 2021-2022">{{cite web |last=McNulty |first=Phil |title=Liverpool beat Chelsea on penalties to win FA Cup and keep quadruple dream alive |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/61429640 |publisher=BBC Sport |date=14 May 2022 |access-date=14 May 2022}}</ref> Така, ''црвените'' стигнале до својата 8-ма титула во [[ФА Куп]]от, прва по [[Финале на ФА Купот во 2006 година|2006]].<ref name="FA Cup 2021-2022"/> Челси станал првиот клуб кој загубил три последователни финалиња во ова натпреварување.<ref name="FA Cup 2021-2022"/> ==Календар== Натпреварувањето се состои од 92 екипи од системот на фудбалската лига (20 екипи од [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]] и вкупно 72 од [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип|Чемпионшип]], [[Фудбалска лига на Англија Еден|Лига Еден]] и [[Фудбалска лига на Англија Два|Лига Два]]) плус 32 квалификувани екипи од 637-те екипи од системот на Националната лига (од 5-то до 10-то ниво на [[Прванство во фудбал на Англија|англискиот фудбалски систем]]) кои го започнале натпреварувањето во квалификациските рунди.<ref>{{Cite web|url=https://www.thefa.com/news/2021/jul/02/20210702-emirates-fa-cup-and-fa-youth-cup-entries-exemptions-prize-fund-details-2021-22-season|title=CLUB LINE-UP AND PRIZE FUND DETAILS FOR THE EMIRATES FA CUP 2021-22 SEASON REVEALED|author=thefa.com|date=2 јули 2021|language=en|access-date=6 ноември 2021}}</ref> Сите рунди биле извлечени по случаен избор, обично на крајот од претходната рунда или вечерта за време на последниот телевизиски натпревар од тековната рунда во живо, во зависност од ТВ правата. {| class=wikitable style="font-size:90%; width:80%; text-align:center" !Фаза !Рунда !Жреб !Дата !Натпревари !Екипи !Екипи кои се приклучиле !Првенства кои се приклучиле |- | rowspan=6 |Квалификациски кола | Екстра преелиминарно коло | rowspan=2 |9 јули 2021|| 7 август 2021 ||174 |{{Безпрелом|637 → 463}}||348 | |- | Преелиминарно коло || 21 август 2021 ||155 |{{Безпрелом|463 → 308}} |136 |[[Northern Premier League|N]]&[[Southern Football League|S]]&[[Isthmian League|I]] Дивизија Еден |- | Прво коло квалификации | ||{{Безпрелом|4 септември 2021}}||121 |{{Безпрелом|308 → 187}} |87 | [[Northern Premier League|N]]&[[Southern Football League|S]]&[[Isthmian League|I]] Премиер Дивизија |- | {{Безпрелом|Второ коло квалификации}} | || 18 септември 2021 ||82 |{{Безпрелом|187 → 105}} |43 | [[Национална лига на Англија - Север|Национална лига - Север]] & [[Национална лига на Англија - Југ|Југ]] |- | Трето коло квалификации | || 2 октомври 2021 ||41 |{{Безпрелом|105 → 64}} | || |- | Четврто коло квалификации | || 16 октомври 2021 ||32 |{{Безпрелом|64 → 32}} |23 | [[Национална лига на Англија|Национална лига]] |- | rowspan=8 |Главен турнир | Прво коло | 17 октомври 2021|| 6 ноември 2021 ||40 |{{Безпрелом|80 → 40}} |48 | [[Фудбалска лига на Англија Еден|Лига Еден]]<br/>[[Фудбалска лига на Англија Два|Лига Два]] |- | Второ коло | 8 ноември 2021|| 4 декември 2021 ||20 |{{Безпрелом|40 → 20}} | || |- | Трето коло | 6 декември 2021|| 8 јануари 2022 ||32 |{{Безпрелом|64 → 32}} |44 | [[Премиер лига на Англија|Премиер лига]]<br/>[[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип|Чемпионшип]] |- | Четврто коло | 9 јануари|| 5 февруари 2022 ||16 |{{Безпрелом|32 → 16}} | || |- | Осминафинале | 6 февруари|| 2 март 2022 ||8 |{{Безпрелом|16 → 8}} | || |- | Четвртфинале | 3 март|| 19 март 2022 ||4 |{{Безпрелом|8 → 4}} | || |- | Полуфинале | 20 март|| 23 април 2022 ||2 |{{Безпрелом|4 → 2}} | || |- | Финале | || 14 мај 2022 ||1 |{{Безпрелом|2 → 1}} | || |} ==Квалификации== {{main|ФА Куп 2021-2022 (квалификациски рунди)}} == Главен турнир == === Прво коло === {{OneLegStart}} |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''5 ноември 2021''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Sudbury}}||0 - 4|{{Fb team Colchester United}}||winner=2}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''6 ноември 2021''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Scunthorpe United|D}}||0 - 1|{{Fb team Doncaster Rovers}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Gillingham}}||1 - 1|{{Fb team Cheltenham Town}}||winner=}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Bradford City}}||1 - 1|{{Fb team Exeter City}}||winner=}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Sunderland}}||0 - 1|{{Fb team Mansfield Town}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Hayes & Yeading United}}||0 - 1|{{Fb team Sutton United}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Carlisle United}}||2 - 0|{{Fb team Horsham}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Yate Town}}||0 - 5|{{Fb team Yeovil Town}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Rotherham United}}||3 - 0|{{Fb team Bromley}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Portsmouth}}||1 - 0|{{Fb team Harrow Borough}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Morecambe}}||1 - 0|{{Fb team Newport County}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Fleetwood Town}}||1 - 2|{{Fb team Burton Albion}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Northampton Town}}||2 - 2|{{Fb team Cambridge United}}||winner=}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Halifax Town}}||7 - 4|{{Fb team Maidenhead}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Chesterfield}}||3 - 1|{{Fb team Southend United}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Kidderminster}}||1 - 0|{{Fb team Grimsby Town}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Wigan}}||0 - 0|{{Fb team Solihull Moors}}||winner=}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Boreham Wood}}||2 - 0|{{Fb team Eastleigh}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team York City}}||0 - 1|{{Fb team Buxton}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Ipswich Town}}||1 - 1|{{Fb team Oldham Athletic}}||winner=}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team AFC Wimbledon}}||1 - 0|{{Fb team Guiseley}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Harrogate Town}}||2 - 1|{{Fb team Wrexham}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Hartlepool United}}||2 - 2|{{Fb team Wycombe}}||winner=}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team King's Lynn Town}}||0 - 1|{{Fb team Walsall}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Crewe Alexandra}}||0 - 3|{{Fb team Swindon Town}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Charlton}}||4 - 0|{{Fb team Havant & Waterlooville}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Crawley Town}}||0 - 1|{{Fb team Tranmere Rovers}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Leyton Orient}}||1 - 0|{{Fb team Ebbsfleet United}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Milton Keynes Dons}}||2 - 2|{{Fb team Stevenage}}||winner=}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Lincoln City}}||1 - 0|{{симбол2|600px Rosso e Bianco (strisce).png}} Боуерс & Питси||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Port Vale}}||5 - 1|{{Fb team Accrington Stanley}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Gateshead}}||2 - 2|{{Fb team Altrincham}}||winner=}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Banbury United}}||0 - 4|{{Fb team Barrow}}||winner=2}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''7 ноември 2021''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Sheffield Wednesday}}||0 - 0|{{Fb team Plymouth Argyle}}||winner=}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Oxford United}}||2 - 2|{{Fb team Bristol Rovers}}||winner=}} {{OneLegResult|Стратфорф Таун {{симбол2|Blu e Arancione.svg}}||1 - 5|{{Fb team Shrewsbury Town}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Rochdale}}||1 - 1|{{Fb team Notts County}}||winner=}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Bolton}}||2 - 2|{{Fb team Stockport County}}||winner=}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team St. Albans}}||3 - 2|{{Fb team Forest Green}}||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''8 ноември 2021''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Dagenham & Redbridge}}||0 - 1|{{Fb team Salford City}}||winner=2}} |} ====Преигрување==== {{OneLegStart}} |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''16 ноември 2021''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Bristol Rovers}}||4 - 3 {{aet}}|{{Fb team Oxford United}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Altrincham}}||2 - 3|{{Fb team Gateshead}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Cambridge United}}||3 - 1|{{Fb team Northampton Town}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Cheltenham Town}}||1 - 0|{{Fb team Gillingham}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Notts County}}||1 - 2|{{Fb team Rochdale}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Oldham Athletic}}||1 - 2|{{Fb team Ipswich Town}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Plymouth Argyle}}||3 - 0|{{Fb team Sheffield Wednesday}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Solihull Moors}}||1 - 2 {{aet}}|{{Fb team Wigan}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Stevenage}}||2 - 1 {{aet}}|{{Fb team Milton Keynes Dons}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Wycombe}}||0 - 1|{{Fb team Hartlepool United}}||winner=2}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''17 ноември 2021''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Stockport County}}||5 - 3 {{aet}}|{{Fb team Bolton}}||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''30 ноември 2021''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Exeter City}}||2 - 1|{{Fb team Bradford City}}||winner=1}} {{OneLegEnd}} === Второ коло === {{OneLegStart}} |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''3 декември 2021''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Gateshead}}||0 - 2|{{Fb team Charlton}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Rotherham United}}||1 - 0|{{Fb team Stockport County}}||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''4 декември 2021''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Buxton}}||0 - 1|{{Fb team Morecambe}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Bristol Rovers}}||2 - 1|{{Fb team Sutton United}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Burton Albion}}||1 - 2|{{Fb team Port Vale}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Cambridge United}}||2 - 1|{{Fb team Exeter City}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Carlisle United}}||1 - 2|{{Fb team Shrewsbury Town}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Doncaster Rovers}}||2 - 3|{{Fb team Mansfield Town}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Ipswich Town}}||0 - 0|{{Fb team Barrow}}||winner=}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Leyton Orient}}||4 - 0|{{Fb team Tranmere Rovers}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Lincoln City}}||0 - 1|{{Fb team Hartlepool United}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Portsmouth}}||1 - 2|{{Fb team Harrogate Town}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Walsall}}||1 - 2|{{Fb team Swindon Town}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team AFC Wimbledon}}||4 - 3|{{Fb team Cheltenham Town}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Yeovil Town}}||1 - 0|{{Fb team Stevenage}}||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''5 декември 2021''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Rochdale}}||1 - 2|{{Fb team Plymouth Argyle}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Colchester United}}||1 - 2|{{Fb team Wigan}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Kidderminster}}||2 - 0|{{Fb team Halifax Town}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Salford City}}||0 - 2|{{Fb team Chesterfield}}||winner=2}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''6 декември 2021''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Boreham Wood}}||4 - 0|{{Fb team St. Albans}}||winner=1}} |} ==== Преигрување ==== {{OneLegStart}} |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''15 декември 2021''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Barrow}}||2 - 0|{{Fb team Ipswich Town}}||winner=1}} |} === Трето коло === За да се избегне евентуален метеж предизвикан од одложувањата на лигашките натпревари поради порастот на случаите на [[КОВИД-19]], натпреварите од ова коло па натаму ќе бидат решени за време на истиот натпревар, со [[Продолжеток (спорт)|продолженија]] и [[Изведување пенали (фудбал)|пенали]] доколку е потребно.<ref>{{cite web|url= https://www.bbc.co.uk/sport/football/59728736|title=No FA Cup third & fourth round replays|date=20 December 2021|work=[[BBC Sport]]|access-date=20 December 2021}}</ref> Преигрувањето на натпреварите со промена на екипата домаќин што е традиција на ФА Купот и што се користело во првите две рунди на ова издание понатаму нема да биде во употреба. {{OneLegStart}} |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''7 јануари 2022''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Swindon Town}}||1 - 4|{{Fb team Manchester City}}||winner=2}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''8 јануари 2022''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Mansfield Town}}||2 - 3|{{Fb team Middlesbrough}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Bristol City}}||0 - 1 {{aet}}|{{Fb team Fulham}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Burnley}}||1 - 2|{{Fb team Huddersfield Town}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Coventry City}}||1 - 0|{{Fb team Derby County}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Hartlepool United}}||2 - 1|{{Fb team Blackpool}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Millwall}}||1 - 2|{{Fb team Crystal Palace}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Barnsley}}||5 - 4 {{aet}}|{{Fb team Barrow}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Boreham Wood}}||2 - 0|{{Fb team AFC Wimbledon}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Kidderminster}}||2 - 1|{{Fb team Reading}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Leicester City}}||4 - 1|{{Fb team Watford}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Newcastle United}}||0 - 1|{{Fb team Cambridge United}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Peterborough United}}||2 - 1|{{Fb team Bristol Rovers}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Port Vale}}||1 - 4|{{Fb team Brentford}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Queens Park Rangers}}||1 - 1 {{dcr|8|7}}|{{Fb team Rotherham United}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team West Bromwich}}||1 - 2 {{aet}}|{{Fb team Brighton & Hove Albion}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Wigan}}||3 - 2|{{Fb team Blackburn}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Birmingham City}}||0 - 1 {{aet}}|{{Fb team Plymouth Argyle}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Chelsea}}||5 - 1|{{Fb team Chesterfield}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Hull City}}||2 - 3 {{aet}}|{{Fb team Everton}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Swansea City}}||2 - 3 {{aet}}|{{Fb team Southampton}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Yeovil Town}}||1 - 3|{{Fb team AFC Bournemouth}}||winner=2}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''9 јануари 2022''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Luton Town}}||4 - 0|{{Fb team Harrogate Town}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Cardiff City}}||2 - 1 {{aet}}|{{Fb team Preston}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Charlton}}||0 - 1|{{Fb team Norwich City}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Liverpool}}||4 - 1|{{Fb team Shrewsbury Town}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Stoke City}}||2 - 0|{{Fb team Leyton Orient}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Tottenham}}||3 - 1|{{Fb team Morecambe}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team West Ham United}}||2 - 0|{{Fb team Leeds United}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Wolverhampton}}||3 - 0|{{Fb team Sheffield United}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Nottingham Forest}}||1 - 0|{{Fb team Arsenal}}||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''10 јануари 2022''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Manchester United}}||1 - 0|{{Fb team Aston Villa}}||winner=}} |} === Четврто коло === {{OneLegStart}} |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''4 февруари 2022''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Manchester United}}||1 - 1 {{dcr|7|8}}|{{Fb team Middlesbrough}}||winner=2}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''5 февруари 2022''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Kidderminster}}||1 - 2 {{aet}}|{{Fb team West Ham United}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Crystal Palace}}||2 - 0|{{Fb team Hartlepool United}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Huddersfield Town}}||1 - 0|{{Fb team Barnsley}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Peterborough United}}||2 - 0|{{Fb team Queens Park Rangers}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Cambridge United}}||0 - 3|{{Fb team Luton Town}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Southampton}}||2 - 1{{aet}}|{{Fb team Coventry City}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Chelsea}}||2 - 1{{aet}}|{{Fb team Plymouth Argyle}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Everton}}||4 - 1|{{Fb team Brentford}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Stoke City}}||2 - 0|{{Fb team Wigan}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Manchester City}}||4 - 1|{{Fb team Fulham}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Wolverhampton}}||0 - 1|{{Fb team Norwich City}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Tottenham}}||3 - 1|{{Fb team Brighton & Hove Albion}}||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''6 февруари 2022''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Liverpool}}||3 - 1|{{Fb team Cardiff City}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Nottingham Forest}}||4 - 1|{{Fb team Leicester City}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team AFC Bournemouth}}||0 - 1|{{Fb team Boreham Wood}}||winner=2}} |} === Осминафинале === {{OneLegStart}} |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''1 март 2022''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Peterborough United}}||0 - 2|{{Fb team Manchester City}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Crystal Palace}}||2 - 1|{{Fb team Stoke City}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Middlesbrough}}||1 - 0 {{aet}}|{{Fb team Tottenham}}||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''2 март 2022''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Luton Town}}||2 - 3|{{Fb team Chelsea}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Southampton}}||3 - 1|{{Fb team West Ham United}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Liverpool}}||2 - 1|{{Fb team Norwich City}}||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''3 март 2022''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Everton}}||2 - 0|{{Fb team Boreham Wood}}||winner=1}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''7 март 2022''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Nottingham Forest}}||2 - 1|{{Fb team Huddersfield Town}}||winner=1}} |} === Четвртфинале === {{OneLegStart}} |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''19 март 2022''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Middlesbrough}}||0 - 2|{{Fb team Chelsea}}||winner=2}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''20 март 2022''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Crystal Palace}}||4 - 0|{{Fb team Everton}}||winner=1}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Southampton}}||1 - 4|{{Fb team Manchester City}}||winner=2}} {{OneLegResult|{{Fb-rt team Nottingham Forest}}||0 - 1|{{Fb team Liverpool}}||winner=2}} |} === Полуфинале === {{OneLegStart}} |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''16 април 2022''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Manchester City}}||2 - 3|{{Fb team Liverpool}}||winner=2}} |- |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''17 април 2022''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Chelsea}}||2 - 0|{{Fb team Crystal Palace}}||winner=1}} {{OneLegEnd}} === Финале === {{OneLegStart}} |colspan="3" style="background-color:#D0D0D0" align=center|'''14 мај 2022''' {{OneLegResult|{{Fb-rt team Chelsea}}||0 - 0 {{dcr|5|6}}|{{Fb team Liverpool}}||winner=2}} {{OneLegEnd}} '''Детали''' {{main|Финале на ФА Купот во 2022 година}} {{Football box no.2 |nobars = 1 |дата = {{Start date|2022|5|14|df=y}} |време = 16:45 [[Британско летно време|БЛВ]] |екипа1 = {{Fb-rt team Chelsea}} |резултат = 0–0 |aet = yes |извештај = https://www.bbc.com/sport/football/61429640 |екипа2 = {{Fb team Liverpool}} |голови1 = |голови2 = |пенали1 = *[[Маркос Алонсо Мендоса|Алонсо]] {{pengoal}} *[[Сесар Аспиликуета|Аспиликуета]] {{penmiss}} *[[Рис Џејмс (фудбалер 1999)|Џејмс]] {{pengoal}} *[[Рос Баркли|Баркли]] {{pengoal}} *[[Жоржињо (фудбалер 1991)|Жоржињо]] {{pengoal}} *[[Хаким Зијеш|Зијеш]] {{pengoal}} *[[Мејсон Маунт|Маунт]] {{penmiss}} |пенали = 5-6 |пенали2 = *{{pengoal}} [[Џејмс Милнер|Милнер]] *{{pengoal}} [[Тијаго Алкантара|Тијаго]] *{{pengoal}} [[Роберто Фирмино|Фирмино]] *{{pengoal}} [[Трент Александер-Арнолд|Александер-Арнолд]] *{{penmiss}} [[Садио Мане|Мане]] *{{pengoal}} [[Диого Жота|Жота]] *{{pengoal}} [[Костас Цимикас|Цимикас]] |стадион = [[Вембли (стадион)|Вембли]] |локација = [[Лондон]] |гледачи = 84,897 |судија = [[Крег Поусон]] }} {| width=92% |- |{{Football kit |pattern_la = _chelsea2122A |pattern_b = _chelsea2122A |pattern_ra = _chelsea2122A |pattern_sh = |pattern_so = _chelsea2122A |leftarm = FFF242 |body = FFF242 |rightarm = FFF242 |shorts = FFF242 |socks = FFF242 |title = Челси }} |{{Football kit |pattern_la = _liverpool2122H |pattern_b = _liverpool2122H |pattern_ra = _liverpool2122H |pattern_sh = _liverpool2122H |pattern_so = _liverpool2122H |leftarm = DD0000 |body = DD0000 |rightarm = DD0000 |shorts = DD0000 |socks = DD0000 |title = Ливерпул }} |} {| width="100%" |valign="top" width="40%"| {| style="font-size:90%" cellspacing="0" cellpadding="0" |- !width=25| !!width=25| |- |GK ||'''16'''||{{flagsport|SEN}} [[Едуар Менди]] |- |CB ||'''14'''||{{flagsport|ENG}} [[Тревох Чалоба]] || || {{suboff|106}} |- |CB ||'''6''' ||{{flagsport|BRA}} [[Тијаго Силва]] |- |CB ||'''2''' ||{{flagsport|GER}} [[Антонио Ридигер]] |- |RM ||'''24'''||{{flagsport|ENG}} [[Рис Џејмс (фудбалер 1999)|Рис Џејмс]] || {{yel|77}} |- |CM ||'''5''' ||{{flagsport|ITA}} [[Жоржињо (фудбалер 1991)|Жоржињо]] {{Капитен}} |- |CM ||'''8''' ||{{flagsport|CRO}} [[Матео Ковачиќ]] || || {{suboff|66}} |- |LM ||'''3''' ||{{flagsport|ESP}} [[Маркос Алонсо Мендоса|Маркос Алонсо]] |- |RW ||'''19'''||{{flagsport|ENG}} [[Мејсон Маунт]] |- |LW ||'''10'''||{{flagsport|USA}} [[Кристијан Пулишиќ]] || || {{suboff|106}} |- |CF ||'''9''' ||{{flagsport|BEL}} [[Ромелу Лукаку]] || || {{suboff|85}} |- |colspan=3|'''Замени:''' |- |GK ||'''1''' ||{{flagsport|ESP}} [[Кепа Арисабалага]] |- |DF ||'''28'''||{{flagsport|ESP}} [[Сесар Аспиликуета]] || || {{subon|106}} |- |DF ||'''31'''||{{flagsport|FRA}} [[Маланг Сар]] |- |MF ||'''7''' ||{{flagsport|FRA}} [[Н'Голо Канте]] || || {{subon|66}} |- |MF ||'''12'''||{{flagsport|ENG}} [[Рубен Лофтус-Чик]] || || {{subon|106}} || {{suboff|120}} |- |MF ||'''17'''||{{flagsport|ESP}} [[Саул Њигес|Саул]] |- |MF ||'''18'''||{{flagsport|ENG}} [[Рос Баркли]] || || || {{subon|120}} |- |MF ||'''22'''||{{flagsport|MAR}} [[Хаким Зијеш]] || || {{subon|85}} |- |FW ||'''11'''||{{flagsport|GER}} [[Тимо Вернер]] |- |colspan=3|'''Менаџер:''' |- |colspan=3|{{flagsport|GER}} [[Томас Тухел]] |} |valign="top"|[[File:Chelsea vs Liverpool 2022-05-14.svg|300px]] |valign="top" width="50%"| {| style="font-size:90%; margin:auto" cellspacing="0" cellpadding="0" |- !width=25| !!width=25| |- |GK ||'''1''' ||{{flagsport|BRA}} [[Алисон Бекер]] |- |RB ||'''66'''||{{flagsport|ENG}} [[Трент Александер-Арнолд]] |- |CB ||'''5''' ||{{flagsport|FRA}} [[Ибрахима Конате]] |- |CB ||'''4''' ||{{flagsport|NED}} [[Вирџил ван Дајк]] || || {{suboff|91}} |- |LB ||'''26'''||{{flagsport|SCO}} [[Ендрју Робертсон]] || || {{suboff|111}} |- |CM ||'''8''' ||{{flagsport|GUI}} [[Наби Кеита]] || || {{suboff|74}} |- |CM ||'''14'''||{{flagsport|ENG}} [[Џордан Хендерсон]] {{Капитен}} |- |CM ||'''6''' ||{{flagsport|ESP}} [[Тијаго Алкантара|Тијаго]] |- |RF ||'''11'''||{{flagsport|EGY}} [[Мохамед Салах]] || || {{suboff|33}} |- |CF ||'''10'''||{{flagsport|SEN}} [[Садио Мане]] |- |LF ||'''23'''||{{flagsport|COL}} [[Луис Дијас (колумбиски фудбалер)|Луис Дијас]] || || {{suboff|98}} |- |colspan=3|'''Замени:''' |- |GK ||'''62'''||{{flagsport|IRL}} [[Куивин Келехер]] |- |DF ||'''12'''||{{flagsport|ENG}} [[Џо Гомес (фудбалер)|Џо Гомес]] |- |DF ||'''21'''||{{flagsport|GRE}} [[Костас Цимикас]] || || {{subon|111}} |- |DF ||'''32'''||{{flagsport|CMR}} [[Жоел Матип]] || || {{subon|91}} |- |MF ||'''7''' ||{{flagsport|ENG}} [[Џејмс Милнер]] || || {{subon|74}} |- |MF ||'''17'''||{{flagsport|ENG}} [[Картис Џонс (фудбалер)|Картис Џонс]] |- |FW ||'''9''' ||{{flagsport|BRA}} [[Роберто Фирмино]] || || {{subon|98}} |- |FW ||'''20'''||{{flagsport|POR}} [[Диого Жота]] || || {{subon|33}} |- |FW ||'''27'''||{{flagsport|BEL}} [[Дивок Ориги]] |- |colspan=3|'''Менаџер:''' |- |colspan=3|{{flagsport|GER}} [[Јирген Клоп]] |} |} == Екипа победник == <center>[[File:600px Rosso con grifone Bianco scudato e fiamme.png|150px]] <br> <big>'''[[ФК Ливерпул|Ливерпул]]'''<br>'''8. титула'''<br/></center></big> ==Листа на стрелци== {{Classifica marcatori/inizio}} {{Classifica marcatori|голови=4|ALG|име=[[Ријад Марез]]|клуб={{Fb team Manchester City}}|позадина=|глава=да}} {{Classifica marcatori|голови=4|ENG|име=[[Џејден Стокли]]|клуб={{Fb team Charlton}}|глава=да}} {{Classifica marcatori|голови=3|ENG|име=[[Рајан Боуман]]|клуб={{Fb team Shrewsbury Town}}|позадина=да}} {{Classifica marcatori|голови=3|ENG|име=[[Џејмс Вилсон (англиски фудбалер)|Џејмс Вилсон]]|клуб={{Fb team Port Vale}}|позадина=да}} {{Classifica marcatori|голови=3|JAM|име=[[Џордон Гарик]]|клуб={{Fb team Plymouth Argyle}}|позадина=да}} {{Classifica marcatori|голови=3|ENG|име=[[Хари Кејн]]|клуб={{Fb team Tottenham}}|позадина=да}} {{Classifica marcatori|голови=3|ENG|име=[[Скот Квигли]]|клуб={{Fb team Stockport County}}|позадина=да}} {{Classifica marcatori|голови=3|ENG|име=[[Калум Ланг]]|клуб={{Fb team Wigan}}|позадина=да}} {{Classifica marcatori|голови=3|BEL|име=[[Ромелу Лукаку]]|клуб={{Fb team Chelsea}}|позадина=да}} {{Classifica marcatori|голови=3|DEN|име=[[Емилиано Маркондес]]|клуб={{Fb team AFC Bournemouth}}|позадина=да}} {{Classifica marcatori|голови=3|FRA|име=[[Брајан Мбемо]]|клуб={{Fb team Brentford}}|позадина=да}} {{Classifica marcatori|голови=3|JPN|име=[[Такуми Минамино]]|клуб={{Fb team Liverpool}}|позадина=да}} {{Classifica marcatori|голови=3|ENG|име=[[Оли Палмер]]|клуб={{Fb team AFC Wimbledon}}|позадина=да}} {{Classifica marcatori/fine}} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Фудбал |image1=Soccer ball.svg |name2=Англија |image2=Flag of England.svg }} *[http://www.thefa.com/TheFACup Официјално мрежно место] [[Категорија:ФА Куп сезони|2021-2022]] 6o9yelzeiv3i4t15r5073oesqhrb8li Соња Каранџуловска 0 1287864 4804093 4802223 2022-08-21T11:23:30Z 188.117.212.92 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Соња Каранџуловска | портрет = | рх = | опис = | роден-дата = {{родена на|||1951}} | роден-место = [[Скопје]] | националност = [[Македонци|Македонка]] | познат = по улогите во: <br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]]<br>[[Трета доба]]<br>[[Денес утре]] | занимање = глумец }} '''Соња Каранџуловска''' — [[Македонија|македонска]] театарска, филмска и телевизиска глумица. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1973 || [[Новогодишен карусел]] ТВ-филм || |- | 1979 || [[Томе од бензинската пумпа]] ТВ-филм || |- | 1980 || [[Време, води (филм) |Време, води]] ТВ-филм || Параскева |- | 1985 || [[На наш начин]] ТВ-серија || |- | 1985 || [[Легенди и преданија]] ТВ-серија || |- | 1987 || [[Хај-фај (филм) |Хај-фај]] ТВ-филм || |- | 1987 || [[Пикасо (ТВ-филм) |Пикасо]] ТВ-филм || |- | 1988 || [[Марија лета со авион]] ТВ-филм || |- | 1994-1997|| [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1998 || [[Денес утре]] ТВ-филм || Службеничка |- | 2000 || [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија || Госпоѓа со куче |- | 2005 || [[Обични луѓе]] ТВ-серија || Параскева |- | 2010-2012 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2011 || [[Турни ме да Кинисам]] ТВ-серија || Снеже |- | 2016 || [[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]] ТВ-серија || Прва гостинка |- | 2017 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2018 || [[Година на мајмунот]] ТВ-филм || Келнерка |- | 2021-2022 || [[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]] ТВ-серија || Свештеничката |} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Каранџуловска, Соња}} [[Категорија:Македонски глумици]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] c3h5lr1rnebeepe3xy8w06khpavnbm8 Љупчо Тодоровски-Упа 0 1288034 4804021 4795569 2022-08-20T23:45:59Z 188.117.212.92 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Љупчо Тодоровски-Упа | портрет = | рх = | опис = | роден-дата = {{роден на|2|мај|1956}} | роден-место = {{роден во|Скопје}} | починал-дата = {{починал на|22|јануари|2021}} | починал-место = {{починал во|Скопје}} | националност = [[Македонец]] | познат = по улогите во: <br>[[Јазол (филм)|Јазол]]<br>[[Одмазда]]<br>[[Ругање со Христос]]<br>[[Пред дождот]]<br>[[Џган]]<br>[[Салон Хармони]] | занимање = глумец }} '''Љупчо Тодоровски-Упа''' ({{роден на |2|мај|1956}} во [[Скопје]] — {{починал на|22|јануари|2021}} во {{починал во|Скопје}}) — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец и режисер. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1981. || [[Стојче (ТВ-филм) |Стојче]] ТВ-филм || Љубовникот на Амелија |- | 1983. || [[Премиера]] ТВ-филм || Комита |- | 1985. || [[Мусо и јас]] ТВ-серија || Фашист |- | 1985. || [[Јазол (филм)|Јазол]] ТВ-филм || Јован |- | 1985. || [[Опасна баба]] ТВ-филм || Милиционерот |- | 1985. || [[Шмекер]] ТВ-филм || Циско |- | 1986. || [[Секула и неговата жена]] ТВ-филм || Поп |- | 1986. || [[Развод на одредено време]] ТВ-филм || Тип и бироу |- | 1987. || [[Убав живот]] ТВ-серија || Конобар |- | 1987. || [[Соба 405]] ТВ-серија || |- | 1987. || [[Ло сциао]] ТВ-серија || Обезбедување |- | 1988. || [[Завера и издаја]] ТВ-серија || Секретар на амбасада |- | 1988. || [[Некоја чудна земја]] ТВ-филм || Секретар |- | 1988. || [[Роман од Лондон]] ТВ-серија || |- | 1991. || [[Заборавени (серија)|Заборавени]] ТВ-серија || Приватник |- | 1994. || [[Пред дождот]] ТВ-филм || Кизо |- | 1998. || [[Салон Хармони]] ТВ-серија || Стопанственик |- | 2000. || [[Дали јасно пријателе]] ТВ-филм || Сефер |- | 2001. || [[Прашина (филм)|Прашина]] ТВ-филм || |- | 2001. || [[Одмазда]] ТВ-филм || Осман |- | 2004. || [[Татко ми Едуардо]] ТВ-филм || Таткото |- | 2004. || [[Големата вода (филм) |Големата вода]] ТВ-филм || |- | 2007. || [[Сенки (филм)|Сенки]] ТВ-филм || |- | 2010. || [[Војната е завршена]] ТВ-филм || |- | 2010. || [[Пилот]] ТВ-филм || Александар |- | 2016. || [[Џган]] ТВ-филм || Инспектор Ристо |- | 2017. || [[Фамилија Марковски (телевизиска серија)|Фамилија Марковски]] ТВ-серија || Професорот |- | 2018. || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм || Александар |- | 2019. || [[Дедо и внук]] ТВ-филм || |- | 2019. || [[Налепница (филм)|Налепница]] ТВ-филм || Постар детектив |} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Тодоровски, Љупчо}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски режисери]] l5f29ydjbhf2s8d9r8b934ywhwgsxxb Косовски мит 0 1291841 4803924 4795078 2022-08-20T19:03:31Z CommonsDelinker 746 Бришење на "[[Слика:Petar_Lubarda_Kosovski_boj_1953_Svecana_Sala_Novi_Dvor_Beograd.jpg|Petar_Lubarda_Kosovski_boj_1953_Svecana_Sala_Novi_Dvor_Beograd.jpg]]", беше избришана од [[commons:Главна страница|Заедничката ризница]] од страна на [[commons:User:Ros wikitext text/x-wiki '''Косовски мит''' познат и како '''Косовскиот култ''' и '''косовската легенда''', е српски мит за градење нации заснован на легенди за настани поврзани со [[Косовска битка|Косовската битка]] (1389). Тоа е тема во [[Српски фолклор|српскиот фолклор]] и [[Српска книжевност|литературна традиција]] и се одгледува [[Српски епски народни песни|усна епска поезија]] и [[гусла]]рски песни. Конечната форма на легендата не била создадена веднаш по битката, туку еволуирала од различни зачетници во различни верзии. Во својата модерна форма се појавил во [[Србија]] во 19 век и служел како важен конститутивен елемент на [[Српски национален идентитет|националниот идентитет]] на модерна Србија и нејзината политика. Српскиот владетел [[Лазар Хребељановиќ|Лазар]] бил предизвикан од османлискиот султан [[Мурат I]] во битката на [[Косово Поле|Косовското Поле]]. Според митот, Лазар избрал да умре како [[маченик]], со цел да им обезбеди на [[Срби]]те место во [[Небесно Царство|Царството Небесно]], наместо „земното царство“ и победата во битката. [[Вук Бранковиќ]] ги повлекол своите трупи во клучните моменти, со што станал симбол на предавство, додека [[Милош Обилиќ]] го убил султанот Мурад I, а потоа бил погубен. Во Отоманска Србија, митот се толкува како идеолошко прифаќање на Отоманската империја и првично не бил поврзан со Србите како народ, туку со пропаста на српското феудално општество. Во современите наративи на митот, поразот во битката се карактеризира како пропаст на славната [[Србија во средниот век|средновековна српска држава]] и последователна долготрајна отоманска окупација и [[Данок во крв|ропство]]. Според легендата, жртвата на Лазар и неговите витези резултирала со пораз, додека Србите биле претставени како избран народ кој потпишал завет со Бога. Косовскиот мит е направен по примерот на познатите [[Христијанство|христијански]] симболи, како што се библиската [[Тајна вечера]], предавството [[Јуда|на Јуда]] и бројките што имаат религиозни асоцијации. Ја прикажува Србија како суштински варијанта на мотивот ''Antemurale Christianitatis'' (бедем на [[христијанство]]то) против Отоманската империја. Еден од најраните записи кои придонеле за култот на мачеништвото на Лазар е пронајден во [[Српска православна црква|Српската православна црква]], првенствено напишана од Данило III, српски патријарх (1390–1396) и монахиња [[Ефимија (монахиња)|Ефимија]]. Во текот на следните векови, многу писатели и хроничари ги запишале усните легенди што ги слушнале на [[Балкански Полуостров|Балканот]]. Во 1601 година, [[Дубровничка Република (1358-1808)|рагузанскиот]] хроничар [[Мавро Орбини]] го објавил ''Кралството Словени'', кое било важно за обновата и развојот на митот, комбинирајќи ги записите на историчарите и народните легенди, додека ''Троношката хроника'' (1791 година) исто така значително придонела за зачувување на легенда. Развојот на митот бил под влијание и на француската ''шансон де гесте'' . Конечната форма на косовскиот мит ја конструирал филологот [[Вук Караџиќ]], кој го објавил „Косовскиот циклус“ по собирањето традиционални епски песни. Многу јужнословенски литературни и визуелни уметници биле под влијание на косовските легенди, вклучително и некои високо меѓународно признати. Најзначајни кои го овековечиле косовскиот мит се поетот [[Петар Петровиќ-Његош|Петар II Петровиќ-Његош]] со неговата епска драма ''[[Горски венец|Планинскиот венец]]'' (1847) и вајарот [[Иван Мештровиќ]], додека една од главните уметнички претстави е сликата ''[[Косовка девојка|Косовска девојка]]'' (1919) од [[Урош Предиќ]]. Од своето основање, митот и неговата поетска, литературна, религиозна и филозофска изложба биле испреплетени со политички и идеолошки агенди. Тој стана централен мит на српскиот национализам користен во 19 век, а неговата важност била особено подигната уште [[Договор од Берлин (1878)|од Берлинскиот конгрес]] (1878). Митот бил широко распространет и во [[Црна Гора]] и им служеше на застапниците на [[Панславизам|панславизмот]] и југославизмот пред создавањето на [[Југославија]] на почетокот на 20 век. Беше евоциран во моменти на големи историски настани како што се [[Атентат врз Франц Фердинанд|атентатот]] на [[Франц Фердинанд|надвојводата Франц Фердинанд од Австрија]], [[Прва светска војна|Првата светска војна]], создавањето на Југославија, југословенскиот државен удар, а особено за да се зајакне наративот за српска виктимизација за време на подемот на српскиот национализам во 1980-тите., [[Распад на СФРЈ|распадот на Југославија]] и [[Косовска војна|Косовската војна]]. == Преглед == [[Податотека:Gazimestan_na_Vidovdan_2009._godine.JPG|десно|мини|240x240пкс| Меморијалното место Газиместан во чест на [[Косовска битка|битката за Косово]] покриено со ликот на [[Лазар Хребељановиќ|Лазар од Србија]]]] Централните настани во митот се поврзани со [[Косовска битка|Косовската битка]] која се случила во 1389 година, за која всушност не се познати бројни детали. {{Sfn|Emmert|1991}} {{Sfn|Djokic|2009}} {{Sfn|Macdonald|2002}} {{Sfn|Pitulić|2012}} Според легендата, на српскиот владетел [[Лазар Хребељановиќ|Лазар]], кој се нарекувал [[цар]] („ царот “) Лазар, му бил понуден ултиматум да му оддаде почит на [[Список на султани на Османлиското Царство|османлискиот султан]] [[Мурат I|Мурад I]], оставајќи го контрола на српските земји на султанот и [[Тимар|оданочување]] или да ја води својата војска во битката на [[Косово Поле|Косовското Поле]] . {{Sfn|Macdonald|2002}} На последната вечера пред битката што ја организирал Лазар, тој им рекол на своите витези дека еден од нив ќе го предаде. {{Sfn|Djokic|2009}} Измамен од неговиот зет [[Вук Бранковиќ]], тој го обвини [[Милош Обилиќ]], на што Обилиќ се спротивстави, тврдејќи дека ќе го убие султанот Мурад I. {{Sfn|Greenawalt|2001}} {{Sfn|Cohen|2014}} {{Sfn|Ređep|1991}} Според легендата, Лазар ноќта пред битката бил посетен од сив јастреб или [[сокол]] од [[Ерусалим]] кој понудил избор помеѓу „земно царство“, што имплицира победа во Битката или [[Небесно Царство|Кралството Небесно]], каде што Србите ќе бидат поразени. {{Sfn|Judah|2002}} {{Sfn|Macdonald|2002}} Понекогаш се вели дека [[пророк]]от [[Свети Илија|Илија]] се појавил во форма на сокол. {{Sfn|Djokic|2009}} {{Sfn|Greenawalt|2001}} {{Sfn|Humphreys|2013}} Лазар избрал да умре како [[маченик]], со што добил посебен статус за Србите како небесен народ. {{Sfn|Ramet|2011}} {{Sfn|Humphreys|2013}} Воините ги прифатија неговите зборови, велејќи дека Србите ќе добијат слобода на рајот, но дека никогаш нема да бидат робови. {{Sfn|Cohen|2014}} Лазар ги [[Клетвата на кнезот|проколнал]] и оние Срби кои одбиваат да му се придружат на бојното поле. {{Sfn|Duijzings|2000}} {{Sfn|Radovic|2014}} {{Sfn|Mihaljčić|1989}} Тој и српската војска се [[Евхаристија|причестија]] во црквата Свети Јован Крстител во Самодрежа.<ref>{{Наведено списание|last=Perić|first=Dragoljub|year=2013|title=Temporal formulas in Serbian oral epic songs|journal=Balcanica|issue=44|pages=159–180|doi=10.2298/BALC1344159P|doi-access=free}}</ref> Битката се случила на христијанскиот Витден, во Србија познат како [[Видовден]]. По договор со султанот, за да ги зачува своите позиции, Вук Бранковиќ ги повлекол своите трупи во клучните моменти од битката, со што станал симбол на предавство. {{Sfn|Duijzings|2000}} {{Sfn|Radovic|2014}} Преправајќи се дека се предава по напуштањето на Лазар, Обилиќ дошол во шаторот на султанот и откако клекнал наводно да му ги бакне нозете на Мурад, извадил кама и смртно го ранил. {{Sfn|Greenawalt|2001}} {{Sfn|Duijzings|2000}} {{Sfn|Emmert|1996}} Султанот на умирање наредил да биде погубен Обилиќ, додека оваа жртва ја покажала неговата лојалност кон Лазар и херојството. {{Sfn|Djokic|2009}} {{Sfn|Greenawalt|2001}} [[Податотека:Rycaut1694bd1_0193_(cropped).jpg|лево|мини|270x270пкс| [[Милош Обилиќ]] го убил [[Мурат I|Мурад I]], илустрација од германската верзија на ''Сегашната состојба на Отоманската Империја'' (1694) од Пол Рајко]] Од друга страна, Лазар бил заробен од Турците Османлии и обезглавен. {{Sfn|Duijzings|2000}} {{Sfn|Mihaljčić|1989}} Жртвата на Лазар и неговите витези за доброто на Царството Небесно резултирала со пораз на српската војска од Турците, додека Србите биле претставени како избран народ кој потпишал завет со Бога. {{Sfn|Duijzings|2000}} {{Sfn|Radovic|2014}} Други познати витези кои, според легендите, учествувале во битката се Милан Топлица, Иван Косанчиќ, Павле Орловиќ, Стево Васојевиќ и браќата Мусиќ. {{Sfn|Mihaljčić|1989}} {{Sfn|Petrovic|2014}} <ref>{{Наведено списание|last=Bradaš|first=Marija|year=2013|title=The return of epic formulas in various Italian translations of Kosovka djevojka (The Kosovo maiden)|journal=Balcanica|issue=44|pages=2013–2333|doi=10.2298/BALC1344139B|doi-access=free}}</ref> Има и клучни женски ликови во Косовскиот мит, кои ги симболизираат големите загуби и изолација во кои живееле Србите, особено жените, за време на отоманското владеење. {{Sfn|Djokic|2009}} [[Милица Хребељановиќ|Принцезата Милица]], која била нарекувана Царица („Царица“) Милица, била сопруга на Лазар и член на [[Немањиќи|династијата Немањиќ]]. {{Sfn|Petrovic|2014}} Таа го молела Лазар да го задржи неговиот најмлад брат Бошко за сигурно да преживее еден од деветте браќа Југовиќ, што самиот Бошко го одбил и потоа станал [[знаменосец]] за време на битката. {{Sfn|Djokic|2009}} {{Sfn|Judah|2002}} Нивната мајка починала од скршено срце откако ги изгубила сите девет сина во битка. {{Sfn|Djokic|2009}} {{Sfn|Duijzings|2000}} {{Sfn|Kaser|Katschnig-Fasch|2005}} Друг женски лик [[Косовка девојка|Косовската девојка]], девојка која дошла во Косово Поле утрото по битката и се грижела за ранетите српски воини, давајќи им вода и вино. {{Sfn|Djokic|2009}} {{Sfn|Duijzings|2000}} {{Sfn|Kaser|Katschnig-Fasch|2005}} Поразот во битката се карактеризира како пропаст на славната [[Србија во средниот век|средновековна српска држава]] и последователна долготрајна отоманска окупација и [[Данок во крв|ропство]].<ref name="harvnb|Trgovčević|1996">{{Harvnb|Trgovčević|1996|}}</ref> {{Sfn|Djokic|2009}} {{Sfn|Greenawalt|2001}} Во српската традиција, црвената боја на ''Paeonia peregrina'' станала симбол на „крвопролевањето во битката за Косово“. {{Sfn|Cohen|2014}} Исто така, во легендата често се појавуваат птици, кои треба да ја симболизираат врската помеѓу земјата и небото. {{Sfn|Humphreys|2013}} Гавраните можат да зборуваат и да ја играат улогата на гласници, а исто така и ластовиците. {{Sfn|Humphreys|2013}} Мајката на девет деца Југовиќ побара од Бога „очи на сокол, бели крилја на лебед “ што и се исполни, за да може да прелета над бојното поле и да ги види синовите и сопругот како се борат. {{Sfn|Humphreys|2013}} Потоа, {{Sfn|Humphreys|2013}} {{Sfn|Kaser|Katschnig-Fasch|2005}} {{Sfn|Humphreys|2013}} потврда за смртта на членовите на [[Орел|нејзиното]] семејство. беа прикажани како [[Мршојадни животни|чистачи]] на месото на жртвите. {{Sfn|Humphreys|2013}} === Основни елементи на митот === Љубинка Трговчевиќ ги опишала елементите и симболиката на митот:<ref name="harvnb|Trgovčević|1996"/> [[Податотека:Kneževa_večera,_Adam_Stefanović,_1871.jpg|десно|мини|230x230пкс| ''Принцова вечера'' (1871) од Адам Стефановиќ и Павле Чортановиќ; Многу делови од митот се моделирани според познатите христијански симболи, како што се [[Тајна вечера|Тајната вечера]] и предавството [[Јуда|на Јуда]]]] * Одмазда – да се врати српската средновековна држава на териториите каде што некогаш постоела * Мачеништво - да се жртвува за слобода и вера * Предавство – го оправдува поразот и ги предупредува оние кои не ја поддржуваат српската кауза, како Вук Бранковиќ * Слава – на оние што се жртвуваат им се ветува „царство небесно“ и вечна слава, како Лазар и Милош Обилиќ Многу делови и ликови во митот се моделирани според познатите христијански симболи. {{Sfn|Knudsen|Laustsen|2006}} {{Sfn|Judah|2002}} Додека Лазар е претставен како [[Исус Христос|Исус]] и вера, вечерата со која тој ја предводеше ноќта пред битката ги има атрибутите на библиската [[Тајна вечера]], вклучувајќи го и присуството на неговите ученици и Вук Бранковиќ, предавникот или фигурата на [[Јуда]].{{Sfn|Djokic|2009}} {{Sfn|Cohen|2014}} {{Sfn|Judah|2002}} Како Исус, Лазар умрел за да може неговиот народ да живее.{{Sfn|Djokic|2009}} Исто така, броевите што имаат религиозни асоцијации како што се Дванаесет апостоли и [[Свето Тројство]] често се користат во легендата.{{Sfn|Humphreys|2013}} Косовскиот мит ја прикажува битката како „титански натпревар меѓу христијанска Европа и исламскиот исток“ во кој Лазар се откажал од „земното царство за небесно“. {{Sfn|Ramet|2005}} Косовскиот мит ја прикажува Србија како ''Antemurale Christianitatis'' (Бремината на христијанството), слично како и конструкциите на другите народи на Балканот.<ref name="VankovskaWiberg2003">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=ygb-6afEakIC&pg=PA227|title=Between Past and Future: Civil-Military Relations in Post-Communist Balkan States|last=Biljana Vankovska|last2=Haken Wiberg|date=24 October 2003|publisher=I.B.Tauris|isbn=978-1-86064-624-9|page=227}}</ref> Понекогаш се пропагира за да предизвика чувство на гордост и национална незадоволство кај Србите.{{Sfn|Kaufman|2001}} Од битката на Косово Поље, овој рид почна да се гледа како „лулка на Србија“ и едно од најсветите места на најсрпската нација.{{Sfn|Knudsen|Laustsen|2006}} Сабрина П. Рамет ги спореди митовите за Лазар со митовите за витезот на [[Крал Артур|кралот Артур]] и мачеништвото на Олаф II од Норвешка, како и легендите за [[Стефан I (Унгарија)|Стефан I од Унгарија]].{{Sfn|Ramet|2011}} Герлахлус Дујзингс забележал дека, на сличен начин, [[Наим Фрашери]] се обидел преку бекташизмот да го промовира митот за Битката за Карбала меѓу [[Албанци]]те како извор на инспирација во борбата против отоманската доминација, иако тој мит има сличен натпревар и стил како Српско-православен мит за Косово. {{Sfn|Duijzings|2000}} == Извори и развој == Косовскиот мит долго време бил централна тема во [[Српски фолклор|српскиот фолклор]] и во српската [[Српска книжевност|литературна традиција]], а со векови се култивираше најмногу во форма на [[Српски епски народни песни|усна епска поезија]] и [[гусла]]рски песни.<ref name="Duijzings184">{{Harvnb|Duijzings|2000}}</ref> {{Sfn|Kaser|Katschnig-Fasch|2005}} {{Sfn|Uğurlu|2011}} <ref>{{Наведено списание|last=Lara Jakica|year=2010–2011|title=The problem of resurrection of Kosovo mythology in Serbian popular culture|journal=Transcultural Studies|volume=6/7|pages=161–170|doi=10.1163/23751606-00601011}}</ref> Митологизацијата на битката се случила кратко по настанот. {{Sfn|Uğurlu|2011}} <ref name="Wakounig2012">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=5e5w8T1DNWwC&pg=PA79|title=From Collective Memories to Intercultural Exchanges|last=Milica Cimeša|date=28 November 2012|publisher=LIT Verlag Münster|isbn=978-3-643-90287-0|editor-last=Marija Wakounig|page=78|quote=... the great amount of mythologization that followed shortly after it.}}</ref> Легендата не била целосно формирана веднаш по битката, туку еволуирала од различни зачетници во различни верзии. {{Sfn|Greenawalt|2001}} Многу извори од 14 до 18 век го сочувале усното раскажување за битката на Косово, како што се хроники, генеалогии, анали, верски култни текстови и приказни за патници. {{Sfn|Petrovic|2014}} Епската поезија била добро развиена меѓу Србите и претставувала културен извор на гордост, идентитет и силна врска со минатото. {{Sfn|Humphreys|2013}} Еден од најраните записи кои придонеле за развојот на култот на мачеништвото и Божјата посебна наклоност кон Лазар се ''Раскажувањето за принцот Лазар'' од Данило III, српски патријарх (1390–1396) и ''Енкомиумот на кнезот Лазар'' од монахиња [[Ефимија]], вдовица на деспотот [[Јован Углеша|Угљеша Мрњавчевиќ]]. {{Sfn|Ređep|1991}} {{Sfn|Emmert|1991}} {{Sfn|Kaser|Katschnig-Fasch|2005}} <ref name="Colovic">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.yuhistorija.com/wars_91_99_txt01c6.html|title=The Kosovo Myth|last=Ivan Čolović|work=yuhistorija.com|language=en|accessdate=2020-08-09}}</ref> [[Податотека:Pohvala_knezu_Lazaru.jpg|десно|мини| ''Енкомијата на кнезот Лазар'' (XIV век) од [[Ефимија (монахиња)|Ефимија]] Првиот српски запис за убиството на османлискиот султан Мурад I бил ''Животот на деспотот Стефан Лазаревиќ'' од Константин Костенецки, иако името на извршителот не се споменувало. {{Sfn|Emmert|1991}} {{Sfn|Ređep|1991}} Херојската слика на битката за Косово и култот на мачеништвото на Лазар со текот на времето ја изгубила својата сила. Епскиот израз на Битката се негуваше во емиграцијата на Србите во планинските предели на Стара Србија, [[Црна Гора]] и [[Херцеговина]] . {{Sfn|Emmert|1991}} По [[Пад на Цариград (1453)|падот на Константинопол]] (1453), три илјади Срби започнале номадски живот. Во овие региони се негуваше и зачуваше ликот на косовскиот херој. {{Sfn|Emmert|1991}} Ликот на атентаторот на Мурад веројатно потекнува од културата на егзил, каде што неговото херојско дело можело да инспирира постојан отпор на Турците. {{Sfn|Emmert|1991}} [[Византија|Византиските]] историчари од 15 век, Дукас и Лаоникос Халкокондил исто така пишувале за битката и за „жртвата на христијанскиот благородник кој го убил султанот во неговиот шатор“.{{Sfn|Emmert|1996}}{{Sfn|Mihaljčić|1989}}{{Sfn|Dayantis|2004}} Српскиот војник и автор на мемоари Константин Михаиловиќ бил првиот што го спомнал името на Милош Обилиќ во своето дело ''Мемоарите на јаничарот'' (околу 1497), додека го опишал и предавството на Вук. Бранковиќ.{{Sfn|Emmert|1991}}<ref name="Colovic" />{{Sfn|Pitulić|2012}} Анонимен жител на [[Дубровник]] или [[Далмација]] ги превел деловите на Дукас за битката за Косово, наведувајќи го моментот на предавството, но му го припишувал на Драгослав Прибишиќ.{{Sfn|Ređep|1991}} [[Италијанска книжевност|Италијанската литература]] и популарната поезија во [[Дубровничка Република (1358-1808)|Република Рагуза]] влијаеле врз образованите српски прогонети да го создадат првиот ''[[Бугарштици|бугарштице]]'' заснован на акумулацијата на усната историја кон крајот на 15 век. {{Sfn|Matthias|Vuckovic|1987}} Некои од ''бугарштите'' ја негувале легендата за Косово.<ref name="Colovic" />{{Sfn|Greenawalt|2001}}{{Sfn|Matthias|Vuckovic|1987}} Според Миодраг Поповиќ, во Отоманска Србија од 16 и 17 век, месното население било ''„ туркофилно “'' во согласност со општата клима на неопходното прилагодување кон османлиската власт.{{Sfn|Ramet|2011}}{{Sfn|Greenawalt|2001}} Тие не и дале на легендата за битката за Косово толкување неповолно или непријателско за Турците Османлии.{{Sfn|Ramet|2011}} Во текот на 16 век, Бенедикт Курипечич напишал опис на патувањата на [[Балкански Полуостров|Балканот]] и ги запишал легендите што ги слушнал, вклучувајќи ја Тајната вечера на Лазар и херојството на Обилиќ.{{Sfn|Emmert|1991}}{{Sfn|Mihaljčić|1989}}<ref>{{Наведена книга|title=Serbs in European Civilization|last=Samardžić|first=Radovan|last2=Duškov|first2=Milan|date=1993|publisher=Nova|isbn=9788675830153|page=152}}</ref> ''Илустрираната хроника на Иван Грозни'' (1567) содржи девет минијатури за настаните од косовските легенди, главно поврзани со битката. {{Sfn|Mihaljčić|1989}} Во 1601 година, рагузанскиот хроничар [[Мавро Орбини]] го објавил ''Кралството Словени'' на [[италијански јазик]], што било важно за реконструкцијата и развојот на митот, комбинирајќи ги записите на историчарите и народните легенди.{{Sfn|Ređep|1991}} {{Sfn|Roudometof|2001}}{{Sfn|Pitulić|2012}}{{Sfn|Uğurlu|2011}} [[Податотека:Château_de_Chenonceau_-_intérieur_(127).jpg|лево|мини|250x250пкс]]Раноренесансно сликарство|Ренесансна таписерија]] со мотиви од битката за Косово (16 век) во Шато де Шенонсо, Франција.<br />Развојот на структурата на митот бил под влијание и на француската ''шансон де гесте''.]] Во наредниот период биле објавени многу приказни од анонимни автори во Рагуза и [[Бока Которска|Которскиот залив]], од кои најзначајна и најсеопфатна беше ''Животот на принцот Лазар'', познат и како ''Приказната за битката на Косово'', од почетокот на 18 век.{{Sfn|Ređep|1991}} <ref name="Colovic" />{{Sfn|Emmert|1996}} На барање на [[Петар Велики]], рускиот император, дипломатот Сава Владиславич го превел Орбиновото ''Кралство на Словените'' на [[Руски јазик|руски]] во 1722 година {{Sfn|Ređep|1991}} Во средината на 18 век, под влијание од претходните ракописи е составена ''Троношката хроника'' (1791) која придонела за натамошно зачувување на косовската легенда.{{Sfn|Ređep|1991}}<ref name="Colovic" /><ref>{{Наведено списание|last=Gavrilović|first=Danijela|year=2003|title=Elements of Ethnic Identification of the Serbs|journal=Facta Universitas – Philosophy, Sociology, Psychology and History|volume=2|issue=10|pages=717–730}}</ref> Ликови од митот се забележани и во делата на Ѓорѓе Бранковиќ, [[Василије Петровиќ Његош|Василије Петровиќ]] и Павле Јулинац.{{Sfn|Ređep|1991}} {{Sfn|Pitulić|2012}} Во текот на 18 век, анти-османлиските чувства се зголемија, а посеопфатната косовска легенда стана составен дел од усната традиција. {{Sfn|Greenawalt|2001}} За време на [[Прво српско востание|Првото српско востание]] (1804–1813), фреската на Милош како [[светец]] со ореол, мечоносец била насликана во Лазаровата [[Припрата|нартекс]] во манастирот [[Хиландар]] на [[Света Гора]], Грција. {{Sfn|Emmert|1996}} {{Sfn|Mihaljčić|1989}} Филологот [[Вук Караџиќ]] собрал традиционални епски песни поврзани со темата за битката за Косово и го објавил таканаречениот „Косовски циклус“, кој станал последната верзија на трансформацијата на митот. {{Sfn|Greenawalt|2001}} <ref>{{Наведена книга|title=From Collective Memories to Intercultural Exchanges|last=Wakounig|first=Marija|publisher=LIT Verlag Münster|year=2012|isbn=9783643902870|pages=79}}</ref> Делото на Караџиќ било под влијание на [[Јернеј Копитар]]<nowiki/>кој го вовел во литературата на романтичниот национализам, како и на Џејкоб Грим, кој станал негов рецензент и преведувач. {{Sfn|Greenawalt|2001}} {{Sfn|Pavlović|Atanasovski|2016}} Идеологијата на Копитар беше вкоренета во ставот на Хердер дека секоја група поседува уникатна култура која се манифестира преку јазикот и традицијата на обичните луѓе.{{Sfn|Greenawalt|2001}} Караџиќ најчесто објавувал усни песни, со посебен осврт на херојските подвизи на [[Крал Марко]] и настаните поврзани со Косовската битка, исто како што пејачите пееле без измени или дополнувања. {{Sfn|Miles Foley|Chao|2012}} Повеќето песни за Лазар ги собрал во близина на манастирите на [[Фрушка Гора]], најмногу поради тоа што седиштето на Српската православна црква било преместено таму по големите преселби на Србите.{{Sfn|Pavlović|Atanasovski|2016}} Народните песни за косовската легенда се наоѓаат и во збирките на Аврам Милетиќ, Иван Фрањо Јукиќ, [[Франц Миклошич|Франц Миклосич]], Валтазар Богишиќ и Грго Мартиќ.{{Sfn|Ređep|1991}}<ref name="Colovic" /> Развојот на митската структура исто така бил под влијание на француската ''шансон де гест''.{{Sfn|Ređep|1991}}<ref>{{Наведена книга|title=Partitions: Reshaping States and Minds|last=Bianchini|first=Stefano|last2=Chaturvedi|first2=Sanjay|last3=Ivekovic|first3=Rada|last4=Samaddar|first4=Ranabir|date=2004|publisher=[[Routledge]]|isbn=9781134276547|page=140}}</ref> [[Податотека:Facial_Chronicle_-_b.10,_p.299_-_Battle_of_Kosovo_(1389).png|десно|мини|364x364пкс| Минијатура на битката за Косово, ''илустрирана хроника на Иван Грозни'' (1567)]] === Косовски циклус === Косовскиот циклус се состои од следните епски песни:<ref>{{Наведена книга|title=Antologija srpskih narodnih junačkih pesama|last=Đurić|first=Vojislav|publisher=Istočnik|year=2001}}</ref>{{Sfn|Matthias|Vuckovic|1987}} * ''[[Бановиќ Страхиња]]'' * ''[[Клетвата на кнезот]]'' * ''Цар Лазар и Царица Милица'' * ''Принцова вечера'' * ''Косанчиќ Иван ги шпионира Турците'' * ''Падот на Српската Империја'' * ''Тројцата добри херои'' * ''Мусиќ Стефан'' * ''Царица Милица и Војводата Владета'' * ''Слуга Милутин'' * ''Смртта на Милош Драгиловиќ (Обилиќ)'' * ''[[Косовка девојка]]'' * ''Смртта на мајката на Југовиќи'' * ''[[Крал Марко]] и орелот'' === Толкување === Скалата на толкувања на косовскиот мит е неспорно една од најбогатите. Може да се толкува како „демократска, антифеудална, со љубов кон правдата и социјалната еднаквост“. {{Sfn|Segesten|2009}} Митот никогаш во тие рани верзии не се однесувал на „судбината на Србите како нација“, туку на колапсот на српското феудално општество и неговите владетели.<ref name="Duijzings184"/> Митот може да се толкува на различни начини во врска со други митови како: митот за воената храброст, митот за жртвата, митот за спасението и митот за избраните луѓе.{{Sfn|Segesten|2009}} Тоа е мит за златното доба и падот.{{Sfn|Macdonald|2002}} Од неговата идеолошка конструкција од крајот на 19 век,{{Sfn|Turton|Gonzalez|1999}} косовскиот мит го опишува Косово како метафорична лулка на српската нација, а Србите како избран народ.{{Sfn|Knudsen|Laustsen|2006}}<ref name="TurtonGonzález1999">{{Наведена книга|title=Cultural Identities and Ethnic Minorities in Europe|last=David Turton|last2=Julia González|publisher=University of Deusto|year=1999|page=72}}</ref>{{Sfn|Segesten|2009}} Косовскиот мит е инкорпориран во повеќеслојниот митомотор на српскиот национален идентитет.{{Sfn|Stoianovich|1994}} Воениот пораз во битката на Косово бил прикажан како морална победа.<ref name="SchnabelThakur2000">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=e9VrHQ5ZVacC&pg=PA22|title=Kosovo and the Challenge of Humanitarian Intervention: Selective Indignation, Collective Action, and International Citizenship|last=Schnabel|first=Albrecht|last2=Thakur|first2=Ramesh Chandra|date=1 January 2000|publisher=United Nations University Press|isbn=978-92-808-1050-9|pages=23}}</ref> Централноста на косовскиот мит беше една од главните причини за спојување на етничкиот и православниот христијански верски идентитет на Србите.<ref>{{Харвардски навод|Schwandner-Sievers|Fischer|2002}}: "Unlike, for instance, Serbian nationalism, where ethnic and religious identities have merged (especially through the centrality of the Kosovo myth),..."</ref> Поделбата на земната и небесната моќ и изборот на втората од Лазар црквата ја мисли како алатка за легитимирање на османлиската моќ меѓу православните Словени, а во исто време митот го наметнувал приматот на Српската православна црква над верските работи. .<ref name="Ognjenovic">{{Harvnb|Ognjenović|2014}}</ref> Албанскиот национализам на Косово има свои наративи, кои се спротивставуваат на српскиот мит за Косово.{{Sfn|Malcolm|1998}} == Историска основа == [[Податотека:Boško_Jugović_by_Đorđe_Putnik.jpg|мини|250x250пкс| ''Бошко Југовиќ'' (19 век) од Ѓорѓе Путник, еден од митолошките браќа Југовиќ и [[знаменосец]] за време на битката]] Недостигот на извештаи од очевидци за битката и раниот развој на легендата го отежнуваа разбирањето на фактите поврзани со битката за Косово. {{Sfn|Emmert|1991}}{{Sfn|Pitulić|2012}} Она што е со сигурност познато е патувањето на Турците од [[Пловдив]] до Газиместан, времето и местото на настанот, како и смртта на двајцата владетели.{{Sfn|Emmert|1991}}{{Sfn|Pitulić|2012}} Во битката во војската на Лазар учествувале и единицата на [[Твртко I]], кралот на Босна и [[Албанци|албанските]] сили.{{Sfn|Malcolm|1998}}{{Sfn|Emmert|1991}}{{Sfn|Pitulić|2012}} Српската империја почнала да се распаѓа набргу по смртта на [[Стефан Душан]] (1355) и веќе била пропадната долго пред Косовската битка. {{Sfn|Emmert|1991}}{{Sfn|Malcolm|1998}} Исходот од битката не е јасен ниту од изворот. {{Sfn|Macdonald|2002}} Постојат различни заклучоци, но најчести се оние за османлиската победа. {{Sfn|Uğurlu|2011}} Тим Џуда ја наведува можноста за српска победа, додека Ноел Малколм тврди дека исходот бил нерешен. {{Sfn|Macdonald|2002}} Иако стратешкиот пад на Србија бил [[Маричка битка|битката кај Марица]] во 1371 година, Косово беше духовен пад на Србија и почеток на нова ера за Србите. Вистинската битка за Косово не беше толку одлучувачка како што е претставена во митот, бидејќи конечниот пад на средновековната српска држава се случи 70 години по неа, во 1459 година, кога Османлиите го зазедоа [[Смедерево]].{{Sfn|Ređep|1991}}<ref name="VankovskaWiberg2003" /> Историчарите не можат со сигурност да го утврдат идентитетот на атентаторот на Мурад, како и постоењето на предавство од Вук Бранковиќ или некој друг.{{Sfn|Djokic|2009}}{{Sfn|Humphreys|2013}} Постојат различни теории за смртта на султанот. {{Sfn|Uğurlu|2011}} Ноел Малколм објасни дека приказната за предавството настанала поради забуна со наративите поврзани со [[Битка на Косово (1448)|Втората битка на Косово]] (1448), кога [[Ѓураѓ Бранковиќ]], [[Српско Деспотство|деспот на Србија]] и синот на Вук Бранковиќ, одбил да му се придружи на [[Јанош Хунади|Џон Хунјади]], регент на Унгарија, во борбата против Османлиите.{{Sfn|Malcolm|1998}} Семејството Југовиќи и Косовската девојка се измислени ликови.{{Sfn|Djokic|2009}}{{Sfn|Malcolm|1998}}{{Sfn|Humphreys|2013}} Брендан Хемфрис забележал дека делот од приказната за изборот на Лазар е метафизичка нарација додадена на историски настан од најрелигиозниот буквалист.{{Sfn|Humphreys|2013}} == Во уметноста и културата == Во првата половина на 19 век, драми за ликовите на косовскиот мит беа објавени од српски автори образовани во [[Австриско Царство|Австриската империја]], кои усвоија идеи што ги комбинираа [[Просветителство|просветителскиот]] [[рационализам]] и романтичниот национализам.<ref name="Colovic" /> Некои од драмите се дела на [[Захарије Орфелин]], ''Милош Обилиќ'' (1828) од [[Јован Стерија Поповиќ]], ''Цар Лазар'' или ''Падот на Српската империја'' (1835) од Исидор Николиќ и ''Милош Обилиќ'' (1858) од Јован Суботиќ.<ref name="Colovic" /> {{Sfn|Duijzings|2000}} Матија Бан, српски поет, драматург и драматург од Дубровник, ги вклучил мотивите на косовскиот мит во драмата ''Цар Лазар или поразот на Косово'' (1858), постепено давајќи им ги вредностите на романтичниот национализам.<ref name="Colovic" /> [[Податотека:Kosovo_Maiden,_Uroš_Predić,_1919.jpg|лево|мини|250x250пкс| ''[[Косовка девојка]]'' (1919) од [[Урош Предиќ]], е една од главните уметнички претстави на косовскиот мит.]] Поетот [[Петар Петровиќ-Његош|Петар II Петровиќ-Његош]], кнез-епископ на Црна Гора (1830–1851) и неговата епска драма ''[[Горски венец|Планинскиот венец]]'' (1847), која се смета за ремек-дело и едно од најславните дела во јужнословенската литература, претставува истакнат пример кој ги велича херојските идеали и духот на косовскиот мит.{{Sfn|Duijzings|2000}}{{Sfn|Greenawalt|2001}}{{Sfn|Humphreys|2013}} Таа опфаќа измислена борба за истребување против преобратените муслимански Словени и отоманската доминација.{{Sfn|Djokic|2009}}{{Sfn|Duijzings|2000}}{{Sfn|Greenawalt|2001}} Петровиќ-Његош често се осврнувал на ликовите на косовскиот мит, пцуејќи го Вук Бранковиќ и славејќи го Милош Обилиќ, а користеле и птици како симболи.{{Sfn|Humphreys|2013}}{{Sfn|Greenawalt|2001}} На 500-годишнината од битката за Косово (1889), Фрањо Рачки и Томислав Маретиќ, клучните луѓе на [[Хрватска академија на науките и уметностите|Југословенската академија на науките и уметностите]] во [[Загреб]], одржаа предавања за Битката за Косово и епски песни посветени на неа.<ref name="Colovic" /> Во текот на 19 век, српската влада ги финансирала сликарите како [[Ѓорѓе Крстиќ]] и Никола Алексиќ да ги украсуваат црквите и манастирите со слики и [[Фрескопис|фрески]] со мотиви на косовските маченици. {{Sfn|Popovich|1991}} Многу значајни српски сликари, Адам Стефановиќ, Павле Чортановиќ, [[Паја Јовановиќ]] и Анастас Јовановиќ, ги портретирале хероите и мотивите на епските песни од косовскиот циклус, додека најистакната слика станала ''[[Косовка девојка]]'' (1919) од [[Урош Предиќ]].{{Sfn|Popovich|1991}} Еден од најзначајните српски уметници [[Ѓура Јакшиќ]] пишувал и сликал инспириран од Косовскиот мит.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://scindeks.ceon.rs/Error.aspx?aspxerrorpath=/article.aspx|title=Kosovski mit u poeziji Đure Jakšića|work=scindeks.ceon.rs|accessdate=2020-01-13}}</ref> [[Податотека:Andrićgrad,_Višegrad_012.jpg|мини| Споменик на [[Петар Петровиќ-Његош]] во [[Андриќград]] ([[Вишеград]]) основан од [[Емир Кустурица]], со цитатот на [[Иво Андриќ]] „Трагичен херој на косовската мисла“]] На почетокот на 20 век, неколку концерти и претстави во [[Народен театар (Белград)|Народниот театар во Белград]] беа посветени на битката за Косово и хероите. {{Sfn|Humphreys|2013}} Претставата „Смртта на мајката на Југовиќ“ од Иво Војновиќ, поет и драматург од Дубровник, за првпат била изведена во Белград во 1906 година и во Загреб во 1907 година.<ref name="Colovic" /> Првиот српски филм ''[[Животот и делата на бесмртниот водач Караѓорѓе]]'' (1911) во режија на Илија Станојевиќ, кој го прикажува раководството на [[Караѓорѓе Петровиќ]] на [[Прво српско востание|Првото српско востание]] од 1804–1813 година, го прикажува и познатиот гуслар [[Филип Вишњиќ]] за настаните. на косовскиот мит.{{Sfn|Humphreys|2013}} Хрватскиот вајар [[Иван Мештровиќ]] придонесе за митот кога во 1907-1911 година, му беше наложено да го дизајнира храмот Видовден како „вечен идеал на херојство, лојалност и жртва, од кој нашата раса ја црпи својата вера и морална сила“ и „колективен идеал на српскиот народ“. Вистинската изградба на храмот на Косовското Поле беше одложена поради [[Балкански војни|Балканските војни]], [[Прва светска војна|Првата светска војна]], [[Втора светска војна|Втората светска војна]], и на крајот беше запрена.<ref name="harvnb|Trgovčević|1996"/><ref name="Colovic" /> Многу од делата на Мештровиќ посветени на косовските легенди и херои привлекоа големо внимание и беа изложени во многу европски градови, вклучително и во галериите Графтон во [[Лондон]] и на Биеналето во Венеција .<ref name="harvnb|Trgovčević|1996" /><ref name="Colovic" /> Хрватскиот сликар Мирко Рачки, исто така, ги прифатил митовите и насликал бројни слики во косовскиот циклус, меѓу кои ''и Мајката на Југовиќ'', ''Деветте браќа Југовиќ'', ''Косовската девојка'' и ''Милош Обилиќ'' .<ref name="harvnb|Trgovčević|1996" /> Набргу по [[повлекување на српската војска преку Албанија]] за време на [[Прва светска војна|Првата светска војна]], поетите повторно почнале да пишуваат на теми од Косово.<ref name="harvnb|Trgovčević|1996" /> Во 1917 година, Милутин Бојиќ ги објавил ''Песните на болката и гордоста'', лирски приказ на мачењето на луѓето за време на војната и длабоко погоден од настаните што ги напишал: „Ние храбро ги сееме нашите нови гробови... О, Господи, зарем не ни беше доволно казна... Време е да се подигнат надгробните споменици“ <ref name="harvnb|Trgovčević|1996" /> Истата година, поетот Милосав Јелиќ ја напиша ''српската секвенца'', а [[Растко Петровиќ]] го објави „Косовскиот сонет“.<ref name="harvnb|Trgovčević|1996" /> Српскиот научник и хеленист Милош Н. Ѓуриќ истражувал некои елементи на косовскиот мит од гледна точка на [[етика]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.scribd.com/doc/228568421/Vidovdanska-Etika-Milos-Djuric|title=Vidovdanska Etika Milos Djuric|language=en|accessdate=2020-01-26}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=541869|title=Na helenskim izvorima|work=Nedeljnik Vreme|accessdate=2020-01-26}}</ref> Делата на [[Иво Андриќ]], кој ја доби [[Нобелова награда за литература|Нобеловата награда за литература]] во 1961 година, понекогаш се поврзуваат со косовскиот мит.{{Sfn|Matthias|Vuckovic|1987}}<ref name="Vucinich">{{Наведена книга|title=Ivo Andric Revisited: The Bridge Still Stands|last=Wayne S. Vucinich|publisher=Univ of California Intl|year=1995|isbn=978-0877251927|pages=126, 134–138}}</ref> Тој напиша есеј за Петровиќ Његош наречен „Трагичниот херој на косовската мисла“. Мачеништвото на Радисав, лик од најпознатиот роман на Андриќ ''[[Мостот на Дрина (книга)|Мостот на Дрина]]'' (1945), некои научници го опишаа како преработка на косовското наследство и основачки мит на српската нација.<ref name="Vucinich" /><ref>{{Наведено списание|last=Kokobobo|first=Ani|year=2007|title=To Grieve or not to Grieve? The Unsteady Representation of Violence in Ivo Andrić's The Bridge on the Drina|url=http://www.serbianstudies.org/publications/pdf/SS_Vol%2021_2007_No%201.pdf|journal=Journal of the North American Society for Serbian Studies|location=Bloomington, Indiana|publisher=Slavica Publishers|volume=21|pages=69–86|issn=0742-3330|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304131723/http://www.serbianstudies.org/publications/pdf/SS_Vol%2021_2007_No%201.pdf|archive-date=2016-03-04}}</ref> Во 1953 година, српската комунистичка влада го ангажира [[Александар Дероко]] да го дизајнира споменикот Газиместан во чест на косовските херои и [[Петар Лубарда]] да ја украси свечената сала на [[Нов двор|Републичкиот извршен совет]] со голема ѕидна слика на која е прикажана битката за Косово.<ref name="Colovic" /> [[Податотека:Ivan_Meštrović_Karyatide_Vidovdanski_hram.JPG|лево|мини|250x250пкс| [[Каријатида|Каријатидите]] дизајнирани од [[Иван Мештровиќ]], кои требаше да бидат во неговиот предложен храм Видовден, [[Народен музеј на Србија|Националниот музеј на Србија]] во Белград]] По повод 600-годишнината (1989) беше објавен филмот „ ''Битката на Косово'' “ во режија на [[Здравко Шотра]], според драмата напишана од поетот Љубомир Симовиќ .<ref name="Colovic" />{{Sfn|Radovic|2014}} Истата година, поетот и писател [[Матија Беќковиќ]] ја измислил познатата фраза „Косово, најскапиот српски збор“.<ref name="Colovic" /><ref>{{Наведено списание|last=Rajzer|first=Magdalena|year=2014|title=Pamięć o bitwie kosowskiej w serbskiej tradycji narodowej|journal=Acta Humana|volume=5|issue=1|pages=153–166|doi=10.17951/ah.2014.5.153|doi-access=free}}</ref> Во неговиот документарен филм „''Српски епови''“ (1992), режисерот награден со [[Филмска награда на академијата на САД|Оскар]], Павел Павликовски, ги прикажа членовите на Армијата на Република Српска како пеат традиционални епски песни за Битката за Косово за време на [[Босанска војна|босанската војна]].{{Sfn|Humphreys|2013}} Поетот, добитник на [[Пулицерова награда]], [[Чарлс Симиќ]], бил под силно влијание на наративниот и магичниот реализам на Косовскиот циклус.{{Sfn|Mijuk|2002}} Иако [[Андриќград]], основан во [[Вишеград]] во 2014 година од страна на двократниот филмски режисер [[Емир Кустурица]], добитник на ''Златна палма'', го носи името на Иво Андриќ, се верува дека неговата цел е да го одржи косовскиот мит и српската национална свест.<ref name="Colovic" /><ref name="Melichárek">{{Наведено списание|last=Maroš Melichárek|year=2017|title=Ivo Andrić (1892–1975) a srbský národný naratív. Identita, nacionalizmus a kosovský kult|journal=Porta Balkanica|pages=57–62}}</ref> Главната црква на Андриќград е копија на [[Високи Дечани]] во Косово и е посветена на Светиот цар Лазар и косовските маченици.<ref name="Melichárek" /> По 15 години реновирање, [[Народен музеј на Србија|Националниот музеј на Србија]] во Белград беше повторно отворен на Видовден, 28 јуни 2018 година <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/kultura/otvaranje-narodnog-muzeja-na-vidovdan_906292.html|title=Otvaranje Narodnog muzeja na Vidovdan|work=Radio Television of Vojvodina|accessdate=2020-08-09}}</ref> Меѓу другото, во музејот се изложени [[Каријатида|каријатиди]] дизајнирани од Иван Мештровиќ, кои требаше да бидат во неговиот предложен храм Видовден.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/kultura/3184526/svecano-otvaranje-narodnog-muzeja-u-beogradu.htm|title=Otvoren Narodni muzej u Beogradu|work=Radio Television of Serbia|accessdate=2020-08-09}}</ref> Во 2017 година, рускиот [[Хеви метал музика|хеви метал]] бенд Кипелов предводен од Валери Кипелов ја објавил песната „''Косовско Поле''“ за „Националната трагедија на Србија“, која се осврна на историската битка во 1389 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://balkaninsight.com/2017/06/14/russian-musician-made-a-song-about-kosovo-06-14-2017/|title=Russian Band Turns Serbia's Kosovo 'Tragedy' Into Song|publisher=Balkan Insight|accessdate=2020-08-10}}</ref> == Политичка употреба == Од неговото формирање, Косовскиот мит и неговата поетска, литературна, религиозна и филозофска изложба беа испреплетени со политички и идеолошки агенди.<ref name="Ognjenovic"/><ref name="Živković2011">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=fn_F3uZ7DTEC&pg=PA189|title=Serbian Dreambook: National Imaginary in the Time of Milošević|last=Živković|first=Marko|publisher=Indiana University Press|year=2011|isbn=978-0-253-22306-7|page=189|quote=From its very inception the myth of Kosovo and its poetic, literary, religious, and philosophical exegesis was intertwined with political agendas and ideologies.}}</ref> Имал големо влијание врз српското општество и служеше како најмоќниот српски културен мит.{{Sfn|Radovic|2014}} Митот служел како важен конститутивен елемент на [[Српски национален идентитет|националниот идентитет]] на модерна Србија и нејзината политика.<ref name="Ognjenovic" /> Историчарот Сима Ќирковиќ ја критикуваше она што тој го нарече „Видовденска митологија“ со идејата дека таа ги засенува вистинските традиции за историската битка на Косово, кои беа погрешно означени како „Косовски мит“.<ref>{{Наведена книга|title=Živeti sa istorijom|last=Ćirković|first=Sima|publisher=Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji|year=2020|location=Belgrade|pages=173}}</ref> === 19-ти крај почетокот на 20 век === Косовскиот мит стана централен мит на српскиот национализам користен во 19 век.{{Sfn|Kaser|Katschnig-Fasch|2005}} Како и другите европски национализми, српскиот бараше „славно минато“ и „златно доба“.{{Sfn|Djokic|2009}} Писателите на национализмот често го завршуваат златното доба со национална катастрофа.{{Sfn|Humphreys|2013}} [[Податотека:Kosovski_božuri.jpg|мини| ''[[Грачаница (манастир)|Грачаница]] (Косовски божури)'' (1913) од [[Надежда Петровиќ]]; црвената боја на цвеќето стана симбол на „крвопролевањето во битката за Косово“]] [[Караѓорѓе Петровиќ|Караѓорѓе]], Голем Вожд на Србија (1804–1813) и водач на Првото српско востание, се прогласил за кум на секое деветто дете во семејството, алудирајќи на деветте браќа Југовиќ.{{Sfn|Humphreys|2013}} Во текот на поголемиот дел од 19 век, тој не го носеше своето подоцнежно значење, бидејќи [[Кнежевство Србија|Кнежевството Србија]] го гледаше регионот на Босна како свое јадро, а не Косово. [[Договор од Берлин (1878)|Берлинскиот конгрес]] (1878) бил настанот што предизвика издигнување на косовскиот мит во неговиот модерен статус. Регионот на Босна беше ефикасно предаден на Австроунгарија, а српската експанзија кон таа област беше блокирана, што пак остави проширување на југ кон Косово како единствена достапна геополитичка алтернатива за српската држава.<ref name="Ognjenovic"/> Во 1860-тите, косовскиот мит се користеше како тема за слободата и демократијата меѓу српските либерали и [[Народна радикална партија|радикали]], додека владејачките конзервативци и Судот го користеа за да ја споредат опозицијата со „предавничкиот Вук Бранковиќ“.{{Sfn|Djokic|2009}} Меѓу [[Црна Гора|Црногорците]] постоело длабоко верување дека потекнуваат од српските витези кои по битката побегнале и се населиле во недостижните планини.{{Sfn|Djokic|2009}} Косовскиот мит бил присутен меѓу народот во Црна Гора пред времето на [[Петар Петровиќ-Његош]], во форма на народни легенди и особено народни песни.<ref name="PopovGojković2000">{{Наведена книга|title=The Road to War in Serbia: Trauma and Catharsis|last=Zirojević|first=Olga|last2=Popov|first2=Nebojša|last3=Gojković|first3=Drinka|date=January 2000|publisher=Central European University Press|isbn=978-963-9116-56-6|page=196|chapter=Kosovo myth (cult) in Montenegro|chapter-url=https://books.google.com/books?id=GkBmdCwHuDsC&pg=PA196}}</ref> Тој ја воведе традиционалната [[црногорска капа]] со цел да го зајакне присуството на косовскиот мит во секојдневниот живот и да ја нагласи директната поврзаност со [[Србија во средниот век|средновековна Србија]].{{Sfn|Djokic|2009}} [[Никола I Петровиќ]] (принцот 1860–1910 и кралот 1910–1918) успешно ги искористил мотивите на косовскиот мит со цел да го зајакне црногорскиот патриотизам, сонувајќи за обнова на Српската империја.{{Sfn|Barna|Povedák|2014}} Пораките на косовскиот мит биле искористени за идејата за југословенско единство.{{Sfn|Djokic|2009}} Комеморацијата на 500-годишнината се одржа и во Хрватска и покрај ограничувањата наметнати од [[Хабсбуршка Монархија|хабсбуршките власти]].{{Sfn|Djokic|2009}} На почетокот на 20 век, со ширењето на југословенската идеја, и косовскиот мит станал тропа во заедничката култура на [[Хрвати]]те и [[Словенци]]те.{{Sfn|Djokic|2009}} === Првата светска војна и Југославија === На Видовден во 1914 година, [[Гаврило Принцип]], босански Србин припадник на [[Млада Босна]], го убил [[Франц Фердинанд|надвојводата Франц Фердинанд од Австрија]], што ја иницирало јулската криза и довело до избувнување на [[Прва светска војна|Првата светска војна]].{{Sfn|Duijzings|2000}} Принцип, [[Недељко Чабриновиќ]] и другите членови на Младата Босна биле инспирирани од херојството на Милош Обилиќ, репризирање на косовскиот мит.{{Sfn|Duijzings|2000}}{{Sfn|Greenawalt|2001}}{{Sfn|Humphreys|2013}} Принцип го знаел целиот ''Планински венец'' на Његош.{{Sfn|Humphreys|2013}} Во 1916 година Југословенскиот комитет го прогласил Видовден за национален празник на Србите, Хрватите и Словенците. {{Sfn|Barna|Povedák|2014}} Митот бил користен од главните застапници на југословенската идеологија како пан-југословенски мит во [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]].{{Sfn|Djokic|2009}} Во 1920 година, Видовден станал еден од трите државни празници наречени „Свети Витовски херои“, со цел симболична интеграција на припадникот на „нацијата со три имиња“, додека на 28 јуни 1921 година, [[Видовденски устав]] бил усвоен.{{Sfn|Barna|Povedák|2014}} Косовскиот мит го користеа српските националисти пред Првата светска војна како идеолошка алатка со цел да се расправаат за Југославија предводена од Србија наместо Југославија како држава на сите [[Јужни Словени]] подеднакво. По [[Последици од Првата светска војна|големите загуби]] за време на Првата светска војна што ги претрпе српската армија, овие идеи дополнително доведоа до конфузија кај српските националисти помеѓу поддршката за Југославија предводена од Србија и Југославија како држава на сите Јужни Словени. Во овој контекст, ова беше периодот во кој српските националисти почнаа да ги унапредуваат идеите за српската етничка супериорност над другите јужни Словени.“ <ref name="Sullivan2016">{{Наведена книга|title=Contemporary Nationalism in East Central Europe|last=Gavin Sullivan|publisher=Springer|year=2016|page=153|quote="The Kosovo myth, reinforced by its acquisition and the great losses suffered in losing and regaining it during the First World War, confused the distinction in the minds of Serbian nationalists between a Serbian and a Yugoslav state. Before the First World War there was also confusion, but the irredentist demand for uniting all Serbs was less pronounced. Only rarely did those supporting a Greater Serbia, even when starting with Bosnia-Hercegovina rather than Kosovo, espouse anti-Croatian sentiments or advance arguments for Serbian ethnic superiority."}}</ref> {{Sfn|Ramet|2011}} Косовскиот мит, исто така, одиграл улога и идеолошки го обликувал државниот удар (27 март 1941 година) предизвикан од пристапувањето на Југославија во Тројниот пакт.{{Sfn|Duijzings|2000}} Гаврило V, патријархот на Српската православна црква, кој остро се спротивставил на потпишувањето, ги користел мотивите на косовскиот мит во својот радио говор.{{Sfn|Duijzings|2000}}{{Sfn|Humphreys|2013}} [[Милан Недиќ]] и неговата [[Влада за национален спас|марионетска влада]] на германската окупирана територија Србија, исто така, го евоцираа Митот, инсистирајќи дека она што југословенските движења на отпорот се директни противници на вредностите и наследството на косовските херои. {{Sfn|Humphreys|2013}}<ref name="Colovic" /> [[Усташи]]те го користеле Видовден како изговор за масакрот за време на [[Геноцид над Србите во Независна Држава Хрватска|геноцидот врз Србите]] во [[Независна Држава Хрватска]], изјавувајќи дека Србите ќе започнат бунт на тој празник.{{Sfn|Humphreys|2013}} По протерувањето на СФР Југославија од [[Информбиро]]то за Видовден во 1948 година, владиниот министер [[Милован Ѓилас]] коментираше дека резолуцијата за протерување „всече во умовите и срцата на сите нас Србите“ и забележа „совпаѓање во датумите помеѓу античките несреќи и живите закани и напади.{{Sfn|Duijzings|2000}} [[Јосип Броз-Тито]] малку го користел Косовскиот култ, фокусирајќи се повеќе на самослужбената херојска нарација.{{Sfn|Humphreys|2013}} === Распад на Југославија === Косовскиот мит беше искористен за да се создаде српска наратив за виктимизација.{{Sfn|Segesten|2009}} Овој мит и неговата поврзаност со српската позиција насочена кон жртвата била искористена за да се легитимира повторното вклучување на цело Косово во Србија. {{Sfn|Macdonald|2002}}{{Sfn|Segesten|2009}} Косовскиот мит бил активиран и поврзан со метафорите за „геноцид“.{{Sfn|Macdonald|2002}} Албанците биле претставени од српските писатели како предавнички и насилен народ кој бил населен на Косово за да соработува со отоманските окупатори и да ги тероризира христијанските Срби.{{Sfn|Macdonald|2002}} Тие понекогаш беа обвинети за прогон и геноцид врз косовските Срби уште од средниот век.{{Sfn|Macdonald|2002}} Овој приказ вклучува тврдења за вековен геноцид врз Србите, кој продолжил во 19 век преку насилното протерување до 150.000 Срби, а исто така и во Титова Југославија која „морално ги дисквалификувала“ Албанците да бараат каква било контрола на Косово на сметка на Србите. Имаше малку статистички информации за поддршка на овие српски тврдења за геноцид, ниту пак силувањето таму беше толку честа појава како што тврдеа српските националисти. Според Дејвид Брус Мекдоналд, овој стил на „параноична реторика“ ја покажува и упорноста и разновидноста на српските писатели кога се соочени со реалноста дека Србите не биле жртви на геноцид во која било конвенционална смисла.{{Sfn|Macdonald|2002}} Југословенските [[Сојуз на комунистите на Југославија|комунистички власти]], кои ги минимизираа националните истории на заедниците во земјата, работеа на потиснување на косовскиот мит во Србија.<ref name="Sell2003">{{Наведена книга|title=Slobodan Milosevic and the Destruction of Yugoslavia|last=Louis Sell|publisher=Duke University Press|year=2003|page=72}}</ref> Во контекст на косовскиот мит, [[Големосрпство|големосрпските]] пропагандисти произведоа различни слогани за Косово во современа Србија.<ref name="Elsie1997">{{Наведена книга|title=Kosovo: In the Heart of the Powder Keg|last=Robert Elsie|publisher=East European Monographs|year=1997|page=211}}</ref> Митот го искористија владата на Милошевиќ и Српската православна црква за да создадат наратив за супериорното српство во конфликт со варварските сили, со цел да ги оправдаат насилните дејствија што беа планирани во тоа време. {{Sfn|Knudsen|Laustsen|2006}} На овој начин, митот беше искористен како идеолошки инструмент кој ги поттикна политиките што доведоа до [[Косовска војна|војната во Косово]] заедно со други политички одлуки. {{Sfn|Knudsen|Laustsen|2006}} Меѓутоа, причините за војната биле сложени и не можеле да се сведуваат на постоење на национален мит, но тој бил искористен за легитимирање на владеењето на Милошевиќ. {{Sfn|Knudsen|Laustsen|2006}} Пред [[Косовска војна|Косовската војна]], современата политичка митологија на [[Косовски Албанци|косовските Албанци]] се судри со Косовскиот мит.  <ref>{{Наведено списание|last=Vedran Obućina|year=2011|title=A War of Myths: Creation of the Founding Myth of Kosovo Albanians|journal=Contemporary Issues|volume=4/1|page=41|quote=Contemporary Albanian political mythology is very similar in power, focus and methods to Serbian political mythology about Kosovo. Combined, they make a powerful clash point, a war of the myths which ended in violence and armed conflict. The Albanian myth prevailed.}}</ref> За време на југословенските војни, косовскиот мит беше распространет, при што новите воени команданти и политичари беа споредувани со херои од битката за Косово, од кои некои подоцна беа осомничени за воени злосторства.<ref name="demokratija2009">{{Наведена книга|url=https://www.chdr-ns.com/pdf/mitovi_nacionalizma_i_demokratija.pdf|title=Mitovi nacionalizma i demokratija|last=Gavrilović|first=Darko|last2=Despotović|first2=Ljubiša|last3=Perica|first3=Vjekoslav|last4=Srđan|first4=Šljukić|date=2009|publisher=Centar za isoriju, demokratiju i pomirenje|isbn=978-8-68660-107-0|page=65|language=sr}}</ref> За време на [[Босанска војна|босанската војна]] и босанскиот геноцид, [[Ратко Младиќ]], командант на Армијата на Република Српска, често ги нарекуваше [[Бошњаци]]те „Турци“, повикувајќи ги своите војници на одмазда и „ Бунт против Дахиите “.<ref name="Colovic" />{{Sfn|Humphreys|2013}} Важната улога на косовскиот мит во Република Српска најјасно се манифестира во фактот што [[Видовден]] во 1992 година беше прогласен за официјален [[Слава (празник)|Слава]] на војската на босанските Срби, додека за повеќето босански Срби, Ратко Младиќ се сметал за [[Лазар Хребељановиќ]] од ново време кој со своите војници се борел против [[Турци]]те.<ref name="demokratija2009" /> Видовден беше и датум што го симболизираше подемот и падот на Милошевиќ, бидејќи тој одржа говор во присуство на околу милион луѓе во 1989 година на одбележувањето на 600-годишнината од битката за Косово, а подоцна беше уапсен и екстрадиран во [[Меѓународен кривичен суд за поранешна Југославија|МКТЈ]] на 28 јуни 2001 година да му се суди за обвиненија за воени злосторства . {{Sfn|Djokic|2009}} Косово остана високо на агендата на [[Воислав Коштуница]], кој беше претседател на СР Југославија (2000–2003) и [[Претседател на Владата на Република Србија|премиер на Србија]] (2004–2008).{{Sfn|Ramet|2011}}<ref name="Colovic" /> Тој, меѓу другото, коментираше дека се води нова борба за контрола на Косово, овој пат со [[Соединети Американски Држави]], и дека „клучното прашање е дали силата ќе надвладее над правдата во новата битка на Косово“. {{Sfn|Ramet|2011}} По изборната победа на коалицијата „ За европска Србија “ во 2008 година, тие најавија дека нема да се откажат од својата „косовска ориентација“.<ref name="Colovic" /> На годишнината од битката за Косово во 2009 година, [[Борис Тадиќ]], [[претседател на Србија]] (2004–2012), рече „Никој не може да го земе Видовден од Србија и од Србите“, туку да не се слави како во 1989 година, што доведе до војни и санкции, додека [[Вук Јеремиќ]], новото Министерство за надворешни работи, го окарактеризира Видовден како „симбол на одбраната“. на српскиот национален идентитет“.<ref name="Colovic" /> === Употреба на митот во странство === [[Податотека:Kosovo_day.jpg|десно|мини| Британски плакат за одбележување на „Денот на Косово“ на 28 јуни 1916 година. Ова било направено за да се солидаризира со нивните српски сојузници.]] По влегувањето на Британија во [[Прва светска војна|Првата светска војна]] на 4 август 1914 година, Британците имале за цел да покажат солидарност со нивните нови сојузници, вклучително и [[Кралство Србија]]. На 28 јуни, во Британија бил прогласен „Денот на Косово“, со прослави низ целата земја, при што „Косово“ било намерно повикување на познатиот мит. Во [[Трета Француска Република|Франција]], за време на војната биле објавени народни песни за косовската епопеја, додека некои француски автори ја истакнаа важноста на косовскиот мит во зајакнувањето на „енергијата за одмазда“.<ref name="harvnb|Trgovčević|1996"/>{{Sfn|Judah|2002}} Во 1915 година, француската влада им наредила на училиштата да ги модифицираат нивните наставни програми за да вклучуваат лекции за Србија и српската историја, додека плакати за поддршка на Србија биле залепени во [[Париз]] и [[Лондон]], вклучувајќи повици за молитва за време на Денот на Косово.{{Sfn|Djokic|2009}} Просрпскиот Комитет за Косово бил формиран во Лондон во 1916 година, на чело со Елси Инглис, а неговите членови биле Роберт Сетон-Вотсон, Артур Еванс и Чарлс Оман. {{Sfn|Djokic|2009}} Тие организирале собир за поддршка на Србија во [[Катедрала Свети Павле (Лондон)|катедралата Свети Павле]].<ref name="harvnb|Trgovčević|1996"/> Српскиот историчар и [[Белградски универзитет|професор на Универзитетот во Белград]] Павле Поповиќ одржал говор на одбележувањето на денот во [[Кембриџ]].<ref name="harvnb|Trgovčević|1996" /> Сетон-Вотсон напишал есеј за Србија и нејзината историја, кој се читал во училиштата низ Британија. Неколку еминентни историчари наскоро почнале да придонесуваат за просрпското чувство во Британија, честопати потсетувајќи се на косовскиот мит додека го правеле тоа.{{Sfn|Djokic|2009}} Просрпски настани заедно со Денот на Косово исто така се одржале во [[Соединети Американски Држави|Соединетите Држави]], а во говорот што го одржал американскиот адвокат Џејмс М. Бек, биле упатени на Лазар и Битката за Косово.{{Sfn|Djokic|2009}} == Наводи == {{Наводи}} == Извори == * {{Наведена книга|title=Politics, Feasts, Festivals: Yearbook of the sief working group on the ritual year|last=Barna|first=Gábor|last2=Povedák|first2=István|publisher=University of Szeged|year=2014|isbn=978-963-306-254-8}} * {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=5HPvGOHR2RsC&pg=PA206|title=Religion and the Politics of Identity in Kosovo|last=Duijzings|first=Gerlachlus|date=January 2000|publisher=C. Hurst & Co. Publishers|isbn=978-1-85065-392-9}} * {{Наведено списание|last=Greenawalt|first=Alexander|year=2001|title=Kosovo Myths: Karadžić, Njegoš, and the Transformation of Serb Memory|url=http://www.yorku.ca/soi/Vol_3/_PDF/Greenawalt.pdf|journal=Spaces of Identity|volume=3|page=51|access-date=22 October 2013}} * {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=2Plw98pTk5wC|title=Modern Hatreds: The Symbolic Politics of Ethnic War|last=Kaufman|first=Stuart J.|publisher=Cornell University Press|year=2001|isbn=978-0-8014-8736-1}} * {{Наведена книга|title=Kosovo Between War and Peace: Nationalism, Peacebuilding and International Trusteeship|last=Knudsen|first=Tonny Brems|last2=Laustsen|first2=Carsten Bagge|publisher=Routledge|year=2006}} * {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=kwS4BgAAQBAJ&pg=PT137|title=Politicization of Religion, the Power of Symbolism: The Case of Former Yugoslavia and its Successor States|last=Ognjenović|first=Gorana|date=2014|publisher=Springer|isbn=978-1137477897}} * {{Наведена книга|url=https://research.gold.ac.uk/3455/1/Kosovomyth2.pdf|title=Uses and Abuses of the Middle Ages: 19th–21st Century|last=Djokic|first=Dejan|publisher=Wilhelm Fink|year=2009|isbn=978-3-7705-4701-2|editor-last=Bak|editor-first=Janos|chapter=Whose Myth? Which Nation? The Serbian Kosovo Myth Revisited|editor-last2=Jarnut|editor-first2=Jörg|editor-last3=Monnet|editor-first3=Pierre|editor-last4=Schneidmueller|editor-first4=Bernd}} * {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=jSc6lOY1M2YC&pg=PA149|title=Thinking about Yugoslavia: Scholarly Debates about the Yugoslav Breakup and the Wars in Bosnia and Kosovo|last=Ramet|first=Sabrina P.|date=8 December 2005|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-61690-4}} * {{Наведена книга|title=Civic and Uncivic Values: Serbia in the Post-Milo?evi? Era|last=Ramet|first=Sabrina P.|publisher=Central European University Press|year=2011}} * {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=oRASDq3rc-YC&pg=PA60|title=Albanian Identities: Myth and History|last=Schwandner-Sievers|first=Stephanie|last2=Fischer|first2=Bernd Jürgen|publisher=Indiana University Press|year=2002|isbn=0-253-34189-2}} * {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=Yyg0XvRlfuIC|title=Myth, Identity and Conflict: A Comparative Analysis of Romanian and Serbian Textbooks|last=Segesten|first=Anamaria Dutceac|year=2009|isbn=978-1-109-19838-6}} * {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=kxKBMhz3e7AC&pg=PA303|title=Balkan Worlds: The First and Last Europe|last=Stoianovich|first=Traian|publisher=M.E. Sharpe|year=1994|isbn=978-0-7656-3851-9}} * {{Наведување|last=Trgovčević|first=Ljubinka|chapter=The Kosovo Myth in the First World War|editor1=Konev, Ilija|title=Sveti mesta na Balkanite|year=1996|publisher=UNESCO|place=Blagoevgrad|isbn=9789548317429|oclc=52405733|pages=331–338}} * {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=3CgSAQAAIAAJ|title=Cultural Identities and Ethnic Minorities in Europe|last=Turton|first=David|last2=Gonzalez|first2=Julia|date=1999|publisher=University of Deusto|isbn=9788474856309}} * {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=kBjrJyen4FEC&pg=PA75|title=Balkan Holocausts?: Serbian and Croatian Victim Centered Propaganda and the War in Yugoslavia|last=Macdonald|first=David Bruce|publisher=Manchester University Press|year=2002|isbn=978-0-7190-6467-8|pages=75, 76, 78}} * {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=sVf1na3FN_UC|title=Kosovo: War and Revenge|last=Judah|first=Tim|publisher=Yale University Press|year=2002|isbn=978-0-300-09725-2}} * {{Наведена книга|title=History and Popular Memory: The Power of Story in Moments of Crisis|last=Cohen|first=Paul|publisher=Columbia University Press|year=2014|isbn=9780231537292}} * {{Наведена книга|url=https://cmes.arizona.edu/sites/cmes.arizona.edu/files/3a.%20Background%20-Battle%20of%20Kosovo%20poetry.pdf|title=Kosovo: Legacy of a Medieval Battle|last=Emmert|first=Thomas Allan|publisher=University of Minnesota|year=1991|isbn=9789992287552|editor-last=Vucinich|editor-first=Wayne S.|chapter=The Battle of Kosovo: Early Reports of Victory and Defeat|editor-last2=Emmert|editor-first2=Thomas Allan}} * {{Наведена книга|title=Kosovo: Legacy of a Medieval Battle|last=Popovich|first=Ljubica|publisher=University of Minnesota|year=1991|isbn=9789992287552|editor-last=Vucinich|editor-first=Wayne S.|chapter=The Battle of Kosovo and Battle Themes in Serbian Art|editor-last2=Emmert|editor-first2=Thomas Allan}} * {{Наведена книга|title=Transnational Cinema and Ideology: Representing Religion, Identity and Cultural Myths|last=Radovic|first=Milja|publisher=Routledge|year=2014}} * {{Наведена книга|title=The Battle of Kosovo in History and in Popular Tradition|last=Mihaljčić|first=Rade|publisher=Beogradski izdavačko-grafički zavod|year=1989}} * {{Наведена книга|title=The Battle of Kosovo|last=Matthias|first=John|last2=Vuckovic|first2=Vladeta|publisher=Swallow Press|year=1987|isbn=9780804008976}} * {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=km132J3KYFQC&pg=PA95|title=Gender and Nation in South Eastern Europe|last=Kaser|first=Karl|last2=Katschnig-Fasch|first2=Elisabeth|publisher=LIT Verlag Münster|year=2005|isbn=978-3-8258-8802-2}} * {{Наведена книга|title=Nationalism, Globalization, and Orthodoxy: The Social Origins of Ethnic Conflict in the Balkans|last=Roudometof|first=Victor|publisher=Greenwood Publishing Group|year=2001|isbn=9780313319495}} * {{Наведена книга|title=Narratives Across Space and Time: Transmissions and Adaptations : Proceedings of the 15th Congress of the International Society for Folk Narrative Research (June 21–27, 2009, Athens)|last=Petrovic|first=Sonja|publisher=[[Academy of Athens (modern)|Academy of Athens]]|year=2014|isbn=9789604042869|editor-last=Polymerou-Kamēlakē|editor-first=Aikaterinē|chapter=Serbian folk legends and traditions of the Battle of Kosovo}} * {{Наведена книга|title=Kosovo: A Short History|last=Malcolm|first=Noel|publisher=Macmillan|year=1998|isbn=9780333666128}} * {{Наведено списание|last=Ređep|first=Jelka|year=1991|title=The Legend of Kosovo|url=https://journal.oraltradition.org/wp-content/uploads/files/articles/6ii-iii/11_redep.pdf|journal=[[Oral Tradition (journal)|Oral Tradition]]|volume=6/2|pages=253–265}} * {{Наведено списание|last=Emmert|first=Thomas A.|year=1996|title=Milos Obilic and the Hero Myth|url=http://serbianstudies.org/publications/pdf/SS_Vol%2010_1996_No%202.pdf|journal=Journal of the North American Society for Serbian Studies|volume=10|archive-url=https://web.archive.org/web/20170810132353/http://serbianstudies.org/publications/pdf/SS_Vol%2010_1996_No%202.pdf|archive-date=10 August 2017|access-date=2 January 2016}} * {{Наведено списание|last=Pavlović|first=Aleksandar|last2=Atanasovski|first2=Srđan|year=2016|title=From Myth to Territory: Vuk Karadžić, Kosovo Epics and the Role of Nineteenth-Century Intellectuals in Establishing National Narratives|url=https://pdfs.semanticscholar.org/b133/cb176b5f71223d82d8abccc3df2f0bf41b7a.pdf?_ga=2.138650161.326979121.1596385712-422486133.1596385712|journal=Hungarian Historical Review|volume=2|pages=357–376}} * {{Наведено списание|last=Miles Foley|first=John|last2=Chao|first2=Gejin|year=2012|title=Challenges in Comparative Oral Epic|url=http://archive.journal.oraltradition.org/files/articles/27ii/08_27.2.pdf|journal=[[Oral Tradition (journal)|Oral Tradition]]|volume=27/2|pages=381–418}} * {{Наведено списание|last=Pitulić|first=Valentina|year=2012|title=Kosovska bitka između istorijskih izvora i epske legende|url=https://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0354-32931202099P|journal=Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini|volume=42|issue=2|pages=481–491}} * {{Наведено списание|last=Uğurlu|first=Mesut|year=2011|title=Kosova Efsanesi|url=https://dergipark.org.tr/en/download/article-file/637050|journal=Hacettepe Üniversitesi Türkiyat Araştırmaları (HÜTAD)|volume=14|issue=14|pages=241–252}} [[Категорија:Национални симболи на Србија]] [[Категорија:Историја на српскиот народ]] [[Категорија:Политичка историја на Србија]] [[Категорија:Христијанство и ислам]] [[Категорија:Српска епска поезија]] [[Категорија:Српски традиции]] [[Категорија:Српски национализам]] [[Категорија:Историја на Косово]] [[Категорија:Историографија на Србија]] d23nibfn63czs4e567dualpe45m3u2j Лилјана Велјанова 0 1294176 4804089 4801695 2022-08-21T11:07:41Z 188.117.212.92 /* Наводи */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност|име=Лилјана Велјанова|портрет=|опис=|родено-име=|роден-дата={{Родена на|22|јуни|1950}}|роден-место=[[Скопје]]|националност=Македонка|познат=|наставка=а|занимање=актерка|сопружник=|татко=|мајка=|родители=|роднини=|деца=}} '''Лилјана Велјанова''' ({{Родена во|Скопје}}, {{Родена на|22|јуни|1950}}) — македонска глумица.<ref>{{МакЕнц||Велјанова|I}}</ref> == Животопис == Дипломирала на Вишата музичка школа во Скопје, отсек за драмски актери (1975). Од 1973 г. е член на [[Драмски театар - Скопје|Драмски театар од Скопје]]. Се карактеризира со актерски сензибилитет и со строго индивидуален пристап. Улоги: Сара („Диво ме-со”); Мајката („Хај-фај”); Сара („Сара Бернар”); Катерина („Р”); („Еригон”); Змија („Словенски ковчег”); Малвина („Европа”); Ирма („Балконот”). == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 ! '''Година''' ! '''Филм''' ! '''Улога''' |- | 1977 || [[Итар Пејо]] ТВ-серија || |- | 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија || Деса |- | 1981 || [[Лет во место (филм) |Лет во место]] ТВ-филм || Елена |- | 1981 || [[Првите цутови]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Јагне на ражен (ТВ-филм) |Јагне на ражен]] ТВ-филм || Билјана |- | 1983 || [[Записник]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Диво месо (филм) |Диво месо]] ТВ-филм || Сара |- | 1985 || [[На наш начин]] ТВ-серија || |- | 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]] ТВ-серија || |- | 1988 || [[Скопски сновиденија]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Болва в' уво]] ТВ-филм || |- | 1998 || [[Збогум на 20-тиот век]] ТВ-филм || Сопругата |- | 2005 || [[Ти си жива]] ТБ-филм || Мајката |- | 2006 || [[Тајната книга]] ТВ-филм || Французинка |- | 2013 || [[Балканот не е мртов (филм) |Балканот не е мртов]] ТВ-филм || Сопругата на конзулот |- | 2017 || [[Исцелител (филм) |Исцелител]] ТВ-филм || Рада |} == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Македонски глумици]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] ovxmkid18sc5ms4q7d166dsuf2kco5a Информацизација 0 1300095 4803858 4766740 2022-08-20T13:25:47Z P.Nedelkovski 47736 #WPWPMK, #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Rings of time Information Age (Digital Revolution).jpg|мини|Прстени на информациската доба]] '''Информацизација''' — степен до кој географска област, економија или општество стануваат информациско базирани, односно зголемувањето на нејзината информациска работна сила. Употребата на поимот била инспирирана од категориите на Марк Порат за периоди од човековата цивилизација: земјоделско доба, индустриска доба и информациска доба (1978). Информацизацијата за информациската доба е она што индустријализацијата е за индустриската доба. Се наведува дека: : Земјоделската доба довело до земјоделизација на планетата. Индустриската доба предизвикала меѓу другото и индустријализација на земјоделството. Информациската доба резултирала со информацизација на земјоделската индустрија (Флор, 1993). Поимот најчесто се користи во контекст на националниот развој. [[Еверет Роџерс]] ја дефинирал информацизацијата како процес преку кој новите комуникациски технологии се користат како средство за понатамошен развој бидејќи нацијата станува сѐ повеќе и повеќе [[информациско општество]].{{R|Rogers2000}} Сепак, некои набљудувачи, како што е Александар Флор (1986) предупредуваат за негативното влијание на информацизацијата врз традиционалните општества. Неодамна, димензијата на технолошкиот детерминизам е истакната во информацизацијата. Ренди Клувер од Универзитетот А&М во Тексас ја дефинира информацизацијата како процес првенствено со кој информациските технологии, како што се World Wide Web и другите комуникациски технологии, ги трансформираат економските и социјалните односи до таа мера што културните и економските бариери се минимизираат. Клувер го проширува концептот за да ги опфати граѓанските и културните арени. Тој смета дека тоа е процес во кој информациските и комуникациските технологии го обликуваат културниот и граѓанскиот дискурс. [[Г. Ванг]] го опишува истиот феномен (1994) кој таа го нарекува „информацизација“ како „процес“ на промена кој ја карактеризира (а) употреба на информацизација и ИТ (информатички технологии) до таа мера што тие стануваат доминантни сили во економскиот, политичкиот, социјалниот и културниот развој; и (б) невиден раст на брзината, количината и популарноста на производството и дистрибуцијата на информации“. == Потекло на поимот == Поимот информацизација бил скован од Симон Нора и Ален Менк во нивната публикација ''L'Informatisation de la société: Rapport à M. le Président de la République'' <ref>{{Наведено списание|last=Nora|first=Simon|last2=Minc|first2=Alain|date=1978|title=L'informatisation de la société|url=http://www.ladocumentationfrancaise.fr/rapports-publics/154000252/index.shtml|journal=La Documentation française|pages=901|isbn=2020049740|access-date=23 February 2016|ref=nora-minc}}</ref> која била преведена на англиски во 1980 година како ''The Computerization of Society: A report to the President of France''.<ref name="nora-minc-en">{{Наведена книга|title=The computerization of society : a report to the President of France0-262-64020-1|last=Nora|first=Simon|last2=Minc|first2=Alain|date=1981|publisher=The MIT Press|isbn=0262640201|edition=2. pr|location=Cambridge, Mass.|pages=208}}</ref> (SAOUG) Меѓутоа, во една статија објавена во 1987 година, Менк претпочитал да користи информацизација, а не [[Дигитална револуција|компјутеризација]]. По објавувањето во 1978 година, концептот бил усвоен во француската, германската и англиската предметна литература и бил проширен за да вклучи повеќе аспекти, а не само компјутерите и [[телекомуникации|телекомуникациите]] (SAOUG). == Општествено влијание == Информацизацијата има многу далекусежни последици во општеството. Ким (2004) забележува дека последиците се јавуваат како реперкусии во економијата, политиката и другите аспекти на модерното живеење. Во економската сфера, на пример, информациите се гледаат како фокален ресурс за развој, кои ги заменуваат трудот и капиталот од времето на индустриската доба. Во политичката арена, има зголемени можности за партиципативна демократија со доаѓањето на [[Информациски и комуникациски технологии|информациската и комуникациската технологија]] (ИКТ) која обезбедува лесен пристап до информации за различни општествени и политички прашања. == Во економските системи == [[Индустријализација|Индустријализацијата]] поттикнала трансформација на економскиот систем од земјоделска доба во модернизирани економии, додека пак информацизацијата ја вовела индустриската ера во економија богата со информации. За разлика од земјоделската и индустриската доба каде економијата се однесува на оптимизација на дефицитарните ресурси, информациската доба се занимава со максимизирање на изобилните ресурси. Александар Флор (2008) напишал дека информацизацијата доведува до економии и општества засновани на информации каде што информациите природно стануваат доминантна стока или ресурс. Акумулацијата и ефикасната употреба на знаење одиграла централна улога во трансформацијата на економијата ([[Информатизација#Линден2004|Линден 2004]]). == Глобализација == Со текот на годините, [[Глобализација|глобализацијата]] и информацизацијата ги „редефинираа индустриите, политиката, културите и можеби основните правила на општествениот поредок“ (Фридман 1999). Иако објаснуваат различни појави, нивните социјални, политички, економски и културни функции неверојатно се преклопуваат. „Иако глобализацијата на крајот се однесува на интеграција на економските институции, голем дел од оваа интеграција се случува преку каналите на технологијата. Иако меѓународната трговија не е нова појава, појавата на комуникациските технологии го забрза темпото и обемот на трговијата“ (Клувер). :: а) Глобализацијата и информацизацијата ќе имаат големо влијание врз културните и социјалните последици на општеството. :: б) „Глобализацијата и информацизацијата веројатно ќе го намалат концептот на националното како политичка институција“ (Постер 1999). Фридман (1999) тврди дека како што националните држави опаѓаат по важност, [[Мултинационално претпријатие|мултинационалните корпорации]], [[невладина организација|невладините организации]] и „супермоќните поединци“ како [[Џорџ Сорос]] добиваат влијание и важност. Како што овие неполитички организации и институции добиваат значење, постојат неизбежни предизвици за политичките, економските и културните процеси. :: в) Од друга страна, глобализацијата и информацизацијата овозможуваат ефикасен проток на информации. Според тоа, на поединците и општествата во голема мера им е овозможено да се вклучат во меѓународната сцена за економски, политички и културни ресурси. :: г) „Постои пролиферација на информации за начинот на живот, религиите и културните прашања. Телекомуникациските и компјутерските мрежи овозможуваат и невиден глобален активизам. Оваа демократизација на информациите го зголемува потенцијалот за меѓународна хармонија, иако тоа во никој случај не го гарантира“ (Клувер). :: д) Овие сили близначки во голема мера влијаат на „вековната традиција, локалната автономија и културниот интегритет“. :: ѓ) „Конечно, едно од потенцијално најпогубните влијанија на силите на глобализацијата и информацизацијата е тоа што се создава подмолен конфликт помеѓу новиот глобален економски поредок и локалните, па дури и племенските интереси“ (Клувер). == Мерење == Ким (2004) предложил да се мери информацизацијата во една земја користејќи композитна мерка составена од следните необични променливи: образование, трошоци за истражување и развој, земјоделски сектор и [[интелектуална сопственост]]. Ким, исто така, го поврзува зголемувањето на демократијата како доказ за социјалната информацизација. Наводно ги зема предвид трите пристапи за концептуализација на информацизацијата, имено економскиот, технолошкиот и залихите. Секој може да се мери со економски податоци (на пр. БДП), податоци за ИКТ (на пр. број на компјутери на жители) и количина на информации (на пр. број на објавени технолошки списанија) соодветно. Ваквата композитна мерка е слична на варијаблите на Методологијата за проценка на знаењето (MПЗ) на [[Светска банка|Светската банка]] (2008), кои се групирани во: севкупни перформанси на економијата, економски поттик и институционален режим, систем за иновации, образование и човечки ресурси и информации и комуникациска технологија. === Тешкотии при мерење === Мерењето за степенот на информацизација е област на постојан развој. Меѓу прашањата се и нејасноста на дефиницијата за „информација“ и дали овој ентитет може да се квантификува како материјалните производи во индустријализацијата. Тејлор и Занг (2007) ги истражувале прашањата зад ограничувањата на сегашните теоретски модели во однос на квантифицирање на позитивните влијанија на ИКТ проектите и дале забелешки на информациските показатели кои се користат за мерење и образложување на проектите за информацизација. Меѓународните организации како што се [[Обединети нации|Обединетите нации]], преку нивниот Светски самит за информациско општество (WSIS) и [[Меѓународна унија за телекомуникации|Меѓународната унија за телекомуникации]] (ITU), и [[Организација за економска соработка и развој|Организацијата за економска соработка и развој]] (ОЕЦД), исто така, го препознаваат овој предизвик и иницирале напори за подобрување на методологиите за мерење на „информациското општество“. == Национални закони == Информацизацијата е препознаена од државите како важна за националниот развој. Некои држави донеле закони за спроведување или регулирање на информацизацијата. Во [[Русија]], Државната [[Дума]] го донела ''Федералниот закон за информации, информацизација и заштита на информации'' на 25 јануари 1995 година. Бил потпишан од претседателот [[Борис Елцин]] на 20 февруари 1995 година. [[Азербејџан]] донел ''Закон за информации, информацизација и заштита на информации'' во 1998 година. == Поврзано == * [[Дигитален јаз]] * [[Информациска доба]] * [[Информациска револуција]] * [[Информациско општество]] * [[Економија на знаење]] == Наводи == {{наводи| |refs= <ref name="Rogers2000">{{наведено списание |last1 = Rogers |first1 = Everett M. |authorlink = Everett Rogers |year = 2000 |title = Informatization, globalization, and privatization in the new millennium |journal = The Asian Journal of Communication |volume = 10 |number = 2 |pages = 71–92}}</ref> }} * Edwards, S. (2016, October 25). ''TV white space: The 'most powerful development tool?''' Retrieved from [http://Devex.com/news/tv-white-space-the-most-powerful-development-tool-88868 devex.com/news/tv-white-space-the-most-powerful-development-tool-88868] * <cite id="Flor1986">Flor, Alexander G. 1986. '''The information-rich and the information-poor: Two faces of the Information Age in a developing country'''. University of the Philippines Los Baños.</cite> * <cite id="Flor1993">Flor, Alexander G. 1993. ''The informatization of agriculture''. '''The Asian Journal of Communication'''. Volume 3 Number 2. pp 94-103</cite> * <cite id="Kluver2008">Kluver, Randy. ''Globalization, Informatization and Intercultural Communication''. https://web.archive.org/web/20080725001511/http://acjournal.org/holdings/vol3/Iss3/spec1/kluver.htm . Accessed 25 July 2008.</cite> * <cite id="Russialaw">''Federal Law on Information, Informatization, and the Protection of Information Enacted By the State Duma 25 January 1995''. Available at https://fas.org/irp/world/russia/docs/law_info.htm. Accessed 7 August 2008.</cite> * <cite id="Kim2004">Kim, Sangmoon. 2004. '''Social Informatization: Its Measurement, Causes and Consequences.''' Paper presented at the annual meeting of the American Sociological Association, Hilton San Francisco & Renaissance Parc 55 Hotel, San Francisco, CA, August 14, 2004 [Online PDF]. Available at <http://www.allacademic.com/meta/p110605_index.html. Accessed 19 July 2008.</cite> * <cite id="SAOUG">SAOUG. (n.d.) ''The Role of the South African Online User Group (SAOUG) in the Informatisation of Society''. Available at https://web.archive.org/web/20081121144659/http://www.saoug.org.za/archive/2003/0317a.pdf. Accessed 16 August 2008.</cite> * <cite id="Linden2004">Linden, Geert van der 2004. Transforming Institutional Knowledge into Organizational Effectiveness: The Challenge of Becoming a Learning Organization. Speech delivered at the ARTDo International Management and HRD Conference, September 25, 2004. Available at http://adb.org/documents/speeches/2004/mo2004056.asp{{dead link|date=November 2017 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Accessed Sept. 13,2008.</cite> * <cite id="Flor2008">Flor, Alexander G.2008 Developing Societies in the Information Age: A Critical Perspective UP Open University, Los Banos</cite> * <cite id="Worldbank1">The World Bank.(2008) ''Knowledge Assessment Methodology. Variables and clusters.'' Available at http://go.worldbank.org/E7ISX99P10{{dead link|date=November 2017 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}. Accessed September 19, 2008.</cite> * <cite id="Friedman">Friedman, T.(1999) ''The lexus and the olive tree: understanding globalization.'' Available at https://web.archive.org/web/20080725001511/http://acjournal.org/holdings/vol3/Iss3/spec1/kluver.htm. Accessed August 29, 2008.</cite> * <cite id="Poster">Poster, M.(1999) ''National identities and communications technologies. The Information Societies.'' Available at https://web.archive.org/web/20080725001511/http://acjournal.org/holdings/vol3/Iss3/spec1/kluver.htm. Accessed August 29, 2008.</cite> * <cite id="Azerbaijanlaw">Law on information, informatization and protection of information. (2007) In Legislationline. Retrieved September 30, 2008, from http://www.legislationline.org/legislation.php?tid=219&lid=7123&less=false{{dead link|date=November 2017 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}.</cite> * <cite id="TaylorAndZang2007">Taylor, Richard and Bin Zhang. Measuring the impact of ICT: Theories of Information and Development. (2007). Retrieved October 10, 2011, from https://web.archive.org/web/20120425055513/http://www.intramis.net/TPRC_files/TPRC%2008%20Taylor-Zhang%20Final.pdf </cite> == Надворешни врски == * [https://web.archive.org/web/20080913191440/http://www.iia.ca/default4.htm International Informatization Academy] * [https://web.archive.org/web/20081203095008/http://www.aeiedu.be/ ACADEMIE EUROPEENNE D'INFORMATISATION (European Academy of Informatization)] * [http://arquivo.pt/wayback/20090523034740/http://go.worldbank.org/JGAO5XE940 World Bank's Knowledge Assessment Methodology]- You can check the level of informatization or knowledge economy of your country and compare it with other countries using their online tools. {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Информации]] [[Категорија:Информациска технологија]] [[Категорија:Информациско општество]] [[Категорија:Неологизми од 20 век]] [[Категорија:Зборови кои ги нема во ТРМЈ]] tc0dy60xkdftyeh40ruv9ksto3x9jbr Финале на ФА Купот во 2022 година 0 1301229 4804099 4771955 2022-08-21T11:51:03Z Carshalton 30527 /* Натпреварот */ wikitext text/x-wiki {{Врати се|ФА Куп 2021-2022}} {{Infobox football match | title = ФА Куп финале 2022 | image = [[Податотека:Wembley-Stadion 2013.JPG|300px]] | image_size = | caption = [[Вембли (стадион)|Вембли]] бил домаќин на финалето. | event = [[ФА Куп 2021–2022]] | team1 = {{Fb team (N) Chelsea}} | team1association = {{симбол2|Azzurro e Bianco con Leone, Staffa.svg|50px}} | team1score = 0 | team2 = {{Fb team (N) Liverpool}} | team2association = {{симбол2|600px Rosso con grifone Bianco scudato e fiamme.png|50px}} | team2score = 0 | details = По [[Продолжеток (спорт)|продолженија]]<br />Ливерпул победил со 6–5 на [[Изведување пенали (фудбал)|пенали]] | date = {{Start date|2022|5|14|df=y}} | stadium = [[Вембли (стадион)|Вембли]] | city = [[Лондон]] | man_of_the_match1a = {{flagsport|COL}} [[Луис Дијас (колумбиски фудбалер)|Луис Дијас]] (Ливерпул)<ref name="MOTM">{{cite web |last=Bennett |first=Charlie |url=https://www.thefa.com/news/2022/may/14/fa-cup-final-report---20220514 |title=Tsimikas fires Klopp's quadruple-chasers to dramatic shootout win over Chelsea |work=[[The Football Association]] |date=14 May 2022 |access-date=15 May 2022}}</ref> | referee = {{flagsport|ENG}} [[Крег Поусон]]<ref name="referees">{{cite web |url=https://www.thefa.com/news/2022/apr/21/craig-pawson-mens-fa-cup-final-referee-kirsty-dowle-womens-fa-cup-referee-appointment-20222104 |title=Match officials confirmed for the Emirates FA Cup and Vitality Women's FA Cup Finals |publisher=[[The Football Association]] |date=21 April 2022 |access-date=21 April 2022}}</ref> | attendance = 84,897 | weather = | previous = [[Финале на ФА Купот во 2021 година|2021]] | next = ''2023'' }} '''Финалето на ФА Купот во 2022 година''' бил фудбалски натпревар, со кој се одредил победникот на [[ФА Куп 2021-2022|ФА Купот за сезоната 2021-2022]]. Ова било 141-вото финале на [[ФА Куп]]от, англискиот фудбалски куп организиран од страна на [[Фудбалска асоцијација на Англија|ФА]]. Финалето било одиграно на [[Вембли (стадион)|Вембли]] на 14 мај 2021 година, а во него се сретнале екипите на {{Fb team (N) Chelsea}} и {{Fb team (N) Liverpool}}. Ова било прв пат истиот пар на екипи да се сретнат во финалето на [[Фудбалски Лига куп на Англија 2021-2022|Лига Купот]] и во финалето на ФА Купот во истата сезона по [[ФК Арсенал|Арсенал]] и [[ФК Шефилд Венздеј|Шефилд Венздеј]] во 1993 година.<ref>{{Cite news |last=McNulty |first=Phil |date=20 April 2022 |title=Chelsea 2–0 Crystal Palace: 'Blues again show ability to thrive amid chaos' |work=[[BBC Sport]] |url=https://www.bbc.com/sport/football/61136522}}</ref> Финалето завршило без голови (0-0) по 90 и 120 минути игра, па победникот бил решен по [[Изведување пенали (фудбал)|изведување на пенали]]. Иако Ливерпул имал предност по раното промашување на [[Сесар Аспиликуета]], во последната серија [[Садио Мане]] не успеал да им го донесе трофејот на ''црвените'' откако неговиот пенал бил одбранет од неговиот сонародник на голот на Челси, [[Едуар Менди]], по што драмата продолжила; сепак, две серии подоцна [[Алисон Бекер]] го одбранил пеналот на [[Мејсон Маунт]], a [[Костас Цимикас]] бил прецизен за победа на Ливерпул. Ливерпул го освоил трофејот за прв пат од 2006 година, а нивниот менаџер, [[Јирген Клоп]], станал првиот германски тренер кој го освоил ФА Купот.<ref>[https://www.dw.com/en/jürgen-klopp-maintains-hex-on-tuchel-to-make-history-in-the-fa-cup-with-liverpool/a-61802062 Jürgen Klopp maintains hex on Tuchel to make history in the FA Cup with Liverpool]</ref> На спротивната страна, Челси поставил непосакуван рекорд, губејќи го своето трето последователно финале во натпреварувањето, по поразите од [[ФК Арсенал|Арсенал]] и [[ФК Лестер Сити|Лестер Сити]] во финалињата играни во [[Финале на ФА Купот во 2020 година|2020]] и [[Финале на ФА Купот во 2021 година|2021]] година. ==Патот до финалето== {{Col-begin|width=80%}} {{col-2}} <div class="thumb center"> {| class="wikitable plainrowheaders" style="text-align:center;margin:0" |- |+Патот на Челси до финалето |- !scope="col" style="width:25px"|Рунда !scope="col" style="width:180px"|Противник !scope="col" style="width:70px"|Резултат |- !scope=row style="text-align:center"|3. |{{Fb team Chesterfield}} (Д) |5–1<br> |- !scope=row style="text-align:center"|4. |{{Fb team Plymouth Argyle}} (Д) |2–1&nbsp;{{aet}} |- !scope=row style="text-align:center"|5. |{{Fb team Luton Town}} (Г) |3–2 |- !scope=row style="text-align:center"|ЧФ |{{Fb team Middlesbrough}} (Г) |2–0 |- !scope=row style="text-align:center"|ПФ |{{Fb team Crystal Palace}} (Н) |2–0 |- |colspan="3"|<small>'''Клуч:''' (Д) = Дома; (Г) = Гости; (Н) = [[Неутрален терен]]</small> |} </div> {{col-2}} <div class="thumb center"> {| class="wikitable plainrowheaders" style="text-align:center;margin:0" |- |+Патот на Ливерпул до финалето |- !scope="col" style="width:25px"|Рунда !scope="col" style="width:200px"|Противник !scope="col" style="width:70px"|Резултат |- !scope=row style="text-align:center"|3. |{{Fb team Shrewsbury Town}} (Д) |4–1<br> |- !scope=row style="text-align:center"|4. |{{Fb team Cardiff City}} (Д) |3–1 |- !scope=row style="text-align:center"|5. |{{Fb team Norwich City}} (Д) |2–1 |- !scope=row style="text-align:center"|ЧФ |{{Fb team Nottingham Forrest}} (Г) |1–0 |- !scope=row style="text-align:center"|ПФ |{{Fb team Manchester City}} (Н) |3–2 |- |colspan="3"|<small>'''Клуч:''' (Д) = Дома; (Г) = Гости; (Н) = [[Неутрален терен]]</small> |} </div> {{col-end}} ==Натпреварот== ===Детали=== {{Football box no.2 |nobars = 1 |дата = {{Start date|2022|5|14|df=y}} |време = 16:45 [[Британско летно време|БЛВ]] |екипа1 = {{Fb-rt team Chelsea}} |резултат = 0–0 |aet = yes |извештај = https://www.bbc.com/sport/football/61429640 |екипа2 = {{Fb team Liverpool}} |голови1 = |голови2 = |пенали1 = *[[Маркос Алонсо Мендоса|Алонсо]] {{pengoal}} *[[Сесар Аспиликуета|Аспиликуета]] {{penmiss}} *[[Рис Џејмс (фудбалер 1999)|Џејмс]] {{pengoal}} *[[Рос Баркли|Баркли]] {{pengoal}} *[[Жоржињо (фудбалер 1991)|Жоржињо]] {{pengoal}} *[[Хаким Зијеш|Зијеш]] {{pengoal}} *[[Мејсон Маунт|Маунт]] {{penmiss}} |пенали = 5-6 |пенали2 = *{{pengoal}} [[Џејмс Милнер|Милнер]] *{{pengoal}} [[Тијаго Алкантара|Тијаго]] *{{pengoal}} [[Роберто Фирмино|Фирмино]] *{{pengoal}} [[Трент Александер-Арнолд|Александер-Арнолд]] *{{penmiss}} [[Садио Мане|Мане]] *{{pengoal}} [[Диого Жота|Жота]] *{{pengoal}} [[Костас Цимикас|Цимикас]] |стадион = [[Вембли (стадион)|Вембли]] |локација = [[Лондон]] |гледачи = 84,897 |судија = [[Крег Поусон]] }} {| width=92% |- |{{Football kit |pattern_la = _chelsea2122A |pattern_b = _chelsea2122A |pattern_ra = _chelsea2122A |pattern_sh = |pattern_so = _chelsea2122A |leftarm = FFF242 |body = FFF242 |rightarm = FFF242 |shorts = FFF242 |socks = FFF242 |title = Челси }} |{{Football kit |pattern_la = _liverpool2122H |pattern_b = _liverpool2122H |pattern_ra = _liverpool2122H |pattern_sh = _liverpool2122H |pattern_so = _liverpool2122H |leftarm = DD0000 |body = DD0000 |rightarm = DD0000 |shorts = DD0000 |socks = DD0000 |title = Ливерпул }} |} {| width="100%" |valign="top" width="40%"| {| style="font-size:90%" cellspacing="0" cellpadding="0" |- !width=25| !!width=25| |- |GK ||'''16'''||{{flagsport|SEN}} [[Едуар Менди]] |- |CB ||'''14'''||{{flagsport|ENG}} [[Тревох Чалоба]] || || {{suboff|106}} |- |CB ||'''6''' ||{{flagsport|BRA}} [[Тијаго Силва]] |- |CB ||'''2''' ||{{flagsport|GER}} [[Антонио Ридигер]] |- |RM ||'''24'''||{{flagsport|ENG}} [[Рис Џејмс (фудбалер 1999)|Рис Џејмс]] || {{yel|77}} |- |CM ||'''5''' ||{{flagsport|ITA}} [[Жоржињо (фудбалер 1991)|Жоржињо]] {{Капитен}} |- |CM ||'''8''' ||{{flagsport|CRO}} [[Матео Ковачиќ]] || || {{suboff|66}} |- |LM ||'''3''' ||{{flagsport|ESP}} [[Маркос Алонсо Мендоса|Маркос Алонсо]] |- |RW ||'''19'''||{{flagsport|ENG}} [[Мејсон Маунт]] |- |LW ||'''10'''||{{flagsport|USA}} [[Кристијан Пулишиќ]] || || {{suboff|106}} |- |CF ||'''9''' ||{{flagsport|BEL}} [[Ромелу Лукаку]] || || {{suboff|85}} |- |colspan=3|'''Замени:''' |- |GK ||'''1''' ||{{flagsport|ESP}} [[Кепа Арисабалага]] |- |DF ||'''28'''||{{flagsport|ESP}} [[Сесар Аспиликуета]] || || {{subon|106}} |- |DF ||'''31'''||{{flagsport|FRA}} [[Маланг Сар]] |- |MF ||'''7''' ||{{flagsport|FRA}} [[Н'Голо Канте]] || || {{subon|66}} |- |MF ||'''12'''||{{flagsport|ENG}} [[Рубен Лофтус-Чик]] || || {{subon|106}} || {{suboff|120}} |- |MF ||'''17'''||{{flagsport|ESP}} [[Саул Њигес|Саул]] |- |MF ||'''18'''||{{flagsport|ENG}} [[Рос Баркли]] || || || {{subon|120}} |- |MF ||'''22'''||{{flagsport|MAR}} [[Хаким Зијеш]] || || {{subon|85}} |- |FW ||'''11'''||{{flagsport|GER}} [[Тимо Вернер]] |- |colspan=3|'''Менаџер:''' |- |colspan=3|{{flagsport|GER}} [[Томас Тухел]] |} |valign="top"|[[File:Chelsea vs Liverpool 2022-05-14.svg|300px]] |valign="top" width="50%"| {| style="font-size:90%; margin:auto" cellspacing="0" cellpadding="0" |- !width=25| !!width=25| |- |GK ||'''1''' ||{{flagsport|BRA}} [[Алисон Бекер]] |- |RB ||'''66'''||{{flagsport|ENG}} [[Трент Александер-Арнолд]] |- |CB ||'''5''' ||{{flagsport|FRA}} [[Ибрахима Конате]] |- |CB ||'''4''' ||{{flagsport|NED}} [[Вирџил ван Дајк]] || || {{suboff|91}} |- |LB ||'''26'''||{{flagsport|SCO}} [[Ендрју Робертсон]] || || {{suboff|111}} |- |CM ||'''8''' ||{{flagsport|GUI}} [[Наби Кеита]] || || {{suboff|74}} |- |CM ||'''14'''||{{flagsport|ENG}} [[Џордан Хендерсон]] {{Капитен}} |- |CM ||'''6''' ||{{flagsport|ESP}} [[Тијаго Алкантара|Тијаго]] |- |RF ||'''11'''||{{flagsport|EGY}} [[Мохамед Салах]] || || {{suboff|33}} |- |CF ||'''10'''||{{flagsport|SEN}} [[Садио Мане]] |- |LF ||'''23'''||{{flagsport|COL}} [[Луис Дијас (колумбиски фудбалер)|Луис Дијас]] || || {{suboff|98}} |- |colspan=3|'''Замени:''' |- |GK ||'''62'''||{{flagsport|IRL}} [[Куивин Келехер]] |- |DF ||'''12'''||{{flagsport|ENG}} [[Џо Гомес (фудбалер)|Џо Гомес]] |- |DF ||'''21'''||{{flagsport|GRE}} [[Костас Цимикас]] || || {{subon|111}} |- |DF ||'''32'''||{{flagsport|CMR}} [[Жоел Матип]] || || {{subon|91}} |- |MF ||'''7''' ||{{flagsport|ENG}} [[Џејмс Милнер]] || || {{subon|74}} |- |MF ||'''17'''||{{flagsport|ENG}} [[Картис Џонс (фудбалер)|Картис Џонс]] |- |FW ||'''9''' ||{{flagsport|BRA}} [[Роберто Фирмино]] || || {{subon|98}} |- |FW ||'''20'''||{{flagsport|POR}} [[Диого Жота]] || || {{subon|33}} |- |FW ||'''27'''||{{flagsport|BEL}} [[Дивок Ориги]] |- |colspan=3|'''Менаџер:''' |- |colspan=3|{{flagsport|GER}} [[Јирген Клоп]] |} |} {| style="width:100%; font-size:90%;" |style="width:40%; vertical-align:top;"| '''Играч на натпреварот:''' <br />[[Луис Дијас (колумбиски фудбалер)|Луис Дијас]] (Ливерпул)<ref name="MOTM"/> '''[[Помошен судија (фудбал)|Помошни судии]]:'''<ref name="referees"/> <br />Дан Кук <br />Едвард Смарт <br />'''[[Помошен судија (фудбал)#Четврти судија|Четврти судија]]:'''<ref name="referees"/> <br />[[Дејвид Кут (судија)|Дејвид Кут]] <br />'''[[Помошен судија (фудбал)#Четврти судија|Четврти судија]]:'''<ref name="referees"/> <br />Дан Робатан <br />'''[[Video assistant referee]]:'''<ref name="referees"/> <br />[[Пол Тирни (судија)|Пол Тирни]] <br />'''[[Video assistant referee#Assistant video assistant referee|Assistant video assistant referee]]:'''<ref name="referees"/> <br />Сајмон Бенет |style="width:60%; vertical-align:top;"| '''Правила на натпреварот'''<ref>{{cite web |url=https://www.thefa.com/-/media/thefacom-new/files/competitions/2021-22/emirates-fa-cup/rules-of-the-fa-challenge-cup-2021-22-revised.ashx |format=PDF |publisher=[[The Football Association]] |access-date=16 April 2022 |title=Rules of the FA Challenge Cup competition |archive-date=11 April 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220411181359/https://www.thefa.com/-/media/thefacom-new/files/competitions/2021-22/emirates-fa-cup/rules-of-the-fa-challenge-cup-2021-22-revised.ashx |url-status=live}}</ref> *90 минути *30 минути [[Продолжеток (спорт)|продолженија]] ако е потребно. *[[Изведување пенали (фудбал)|Изведување пенали]] ако резултатот е нерешен. *Девет избрани резерви. Од нив пет можат да бидат искористени како замени, а доколку се играат продолженија дозволена е и шеста замена. |} == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Финалиња на ФА Купот|2022]] 5lj71lttduwlh5haaypyykvqtakyrbm Пабло Витар 0 1302262 4804059 4802587 2022-08-21T01:00:28Z 77.29.210.194 /* Спотови */ wikitext text/x-wiki {{Infobox musical artist |name =Пабло |background = solo_singer |birth_name =Пабуло Родригес да Силва |alias = |birth_date = {{роден на|1|ноември|1994}} |birth_place ={{роден во|Сао Луис,Бразил}} |origin = [[Бразил]] |occupation = [[пејач]] |genre = [[Поп музика ]] [[регетон]]|[[фанк кариока]] |years_active = 2015 –сѐ уште |instrument = вокал |First_album = |Latest_album = |Notable_albums = |Notable_songs = |label = |associated_acts = [[Аретуза Лови]], [[Gloria Groove]] |website = }} [[Податотека:Pabllo Vittar in 2021 01.png|мини]] '''Пабуло Родригес да Силва''' ({{роден во|Сао Луис,Бразил}}, {{роден на|1|ноември|1994}}) — бразилски поп пејач и драг квин. == Дискографија == === Албуми === * Vai Passar Mal (2017) * Não Para Não(2018) * [[111]] (2020) * Batidão Tropical (2021) * TBA (2023) === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | '' Open Bar '' || 2015 || Leocádio Rezende |- | '' Minaj '' || 2016 || Leocádio Rezende |- |'' Amante '' || 2016 || Leocádio Rezende |- | '' Nêga '' || 2016 || Sandrow Almeidan,Пабло Витар,Leocádio Rezende |- |'' Todo Dia '' || 2017 || Guilherme Batista,Fabrício Sassioto |- | '' K.O. '' || 2017 || João Monteiro |- | '' Corpo Sensual '' || 2017 || João Monteiro,Fernando Moraes |- | '' Joga Bunda ''|| 2018 || |- | '' Paraíso ''|| 2018 || João Monteiro,Fernando Moraes |- | '' Eu Te Avisei '' || 2018|| Os Primos |- | '' Então Vai '' || 2018|| Hick Duarte |- |'' Indestrutível '' || 2018 || Bruno Ilogti |- |'' Não Esqueço ''|| 2018 || Pedro Alvarenga |- |'' Problema Seu '' || 2018 || Os Primos |- |'' Energia (Parte 2) ''|| 2018 ||James Rothman,Pete Quandt |- | '' Disk Me '' || 2018 || Os Primos |- | '' Caliente '' || 2018 || Os Primos |- | '' Highlight ''|| 2018 || Bruno Ilogti |- |'' Seu Crime '' || 2019 || Guilherme Nabhan,Louise W. Freshel |- |'' Buzina '' || 2019 || Os Primos |- | ''-{Garupa}- ''|| 2019 || Os Primos |- | ''-{Flash Pose}-'' || 2019 || Tragik |- | ''-{Sente a Conexão}-'' || 2019 || Kaique Alves |- | ''-{Parabéns}-'' || 2019 || Пабло Витар,Flávio Verne |- | ''-{ Amor de Que }-'' || 2019|| João Monteiro |- | ''-{ Clima Quente }-'' || 2020|| Jacques Dequeker |- | ''-{Tímida}- ''|| 2020 || Gus |- | ''-{ Rajadão }- ''|| 2020 || Leocádio Rezende |- | ''-{ Frequente Mente}- ''|| 2020 || Federico Devito |- | ''-{ Bandida}- ''|| 2020 || Флавио Верне,Пабло Витар |- | ''-{Modo Turbo}- ''|| 2020 || Alaska |- | ''-{ Ama Sofre Chora}- ''|| 2021 ||Флавио Верне,Пабло Витар |- | ''-{ Triste com T}- ''|| 2021 ||Флавио Верне,Пабло Витар |- | ''-{Bang Bang}- ''|| 2021 || Vinícius Cardoso |- | ''-{Number One}- ''|| 2021 ||João Monteiro |- | ''-{Follow Me}- ''|| 2022 ||Амбер Парк |- | ''-{Volta pra Ficar}- ''|| 2022 ||Rafa Costakent |- | ''-{La Bomba}- ''|| 2022 || |- | ''-{TBA}- ''|| 2022 || |- | ''-{TBA}- ''|| 2022 || |} |} == Наводи == {{наводи}} ==Надворешни врски == * [[Категорија:Бразилски пејачи]] ba2hsuoftp5axvem73gqpfe3guhpbn8 4804060 4804059 2022-08-21T01:02:27Z NadyBarbieGirl 63459 /* Спотови */ wikitext text/x-wiki {{Infobox musical artist |name =Пабло |background = solo_singer |birth_name =Пабуло Родригес да Силва |alias = |birth_date = {{роден на|1|ноември|1994}} |birth_place ={{роден во|Сао Луис,Бразил}} |origin = [[Бразил]] |occupation = [[пејач]] |genre = [[Поп музика ]] [[регетон]]|[[фанк кариока]] |years_active = 2015 –сѐ уште |instrument = вокал |First_album = |Latest_album = |Notable_albums = |Notable_songs = |label = |associated_acts = [[Аретуза Лови]], [[Gloria Groove]] |website = }} [[Податотека:Pabllo Vittar in 2021 01.png|мини]] '''Пабуло Родригес да Силва''' ({{роден во|Сао Луис,Бразил}}, {{роден на|1|ноември|1994}}) — бразилски поп пејач и драг квин. == Дискографија == === Албуми === * Vai Passar Mal (2017) * Não Para Não(2018) * [[111]] (2020) * Batidão Tropical (2021) * TBA (2023) === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | '' Open Bar '' || 2015 || Leocádio Rezende |- | '' Minaj '' || 2016 || Leocádio Rezende |- |'' Amante '' || 2016 || Leocádio Rezende |- | '' Nêga '' || 2016 || Sandrow Almeidan,Пабло Витар,Leocádio Rezende |- |'' Todo Dia '' || 2017 || Guilherme Batista,Fabrício Sassioto |- | '' K.O. '' || 2017 || João Monteiro |- | '' Corpo Sensual '' || 2017 || João Monteiro,Fernando Moraes |- | '' Joga Bunda ''|| 2018 || |- | '' Paraíso ''|| 2018 || João Monteiro,Fernando Moraes |- | '' Eu Te Avisei '' || 2018|| Os Primos |- | '' Então Vai '' || 2018|| Hick Duarte |- |'' Indestrutível '' || 2018 || Bruno Ilogti |- |'' Não Esqueço ''|| 2018 || Pedro Alvarenga |- |'' Problema Seu '' || 2018 || Os Primos |- |'' Energia (Parte 2) ''|| 2018 ||James Rothman,Pete Quandt |- | '' Disk Me '' || 2018 || Os Primos |- | '' Caliente '' || 2018 || Os Primos |- | '' Highlight ''|| 2018 || Bruno Ilogti |- |'' Seu Crime '' || 2019 || Guilherme Nabhan,Louise W. Freshel |- |'' Buzina '' || 2019 || Os Primos |- | '' Garupa ''|| 2019 || Os Primos |- | '' Flash Pose '' || 2019 || Tragik |- | '' Sente a Conexão '' || 2019 || Kaique Alves |- | '' Parabéns '' || 2019 || Пабло Витар,Flávio Verne |- | '' Amor de Que '' || 2019|| João Monteiro |- | '' Clima Quente '' || 2020|| Jacques Dequeker |- | '' Tímida ''|| 2020 || Gus |- | '' Rajadão ''|| 2020 || Leocádio Rezende |- | ''- Frequente Mente ''|| 2020 || Federico Devito |- | '' Bandida ''|| 2020 || Флавио Верне,Пабло Витар |- | '' Modo Turbo ''|| 2020 || Alaska |- | '' Ama Sofre Chora ''|| 2021 ||Флавио Верне,Пабло Витар |- | '' Triste com T ''|| 2021 ||Флавио Верне,Пабло Витар |- | '' Bang Bang ''|| 2021 || Vinícius Cardoso |- | '' Number One ''|| 2021 ||João Monteiro |- | '' Follow Me ''|| 2022 ||Амбер Парк |- | '' Volta pra Ficar ''|| 2022 ||Rafa Costakent |- | '' La Bomba ''|| 2022 || |- | '' TBA ''|| 2022 || |- | '' TBA ''|| 2022 || |} |} == Наводи == {{наводи}} ==Надворешни врски == * [[Категорија:Бразилски пејачи]] o80funozrxnazbyznwls5tczk8bjny9 4804061 4804060 2022-08-21T01:02:48Z NadyBarbieGirl 63459 /* Спотови */ wikitext text/x-wiki {{Infobox musical artist |name =Пабло |background = solo_singer |birth_name =Пабуло Родригес да Силва |alias = |birth_date = {{роден на|1|ноември|1994}} |birth_place ={{роден во|Сао Луис,Бразил}} |origin = [[Бразил]] |occupation = [[пејач]] |genre = [[Поп музика ]] [[регетон]]|[[фанк кариока]] |years_active = 2015 –сѐ уште |instrument = вокал |First_album = |Latest_album = |Notable_albums = |Notable_songs = |label = |associated_acts = [[Аретуза Лови]], [[Gloria Groove]] |website = }} [[Податотека:Pabllo Vittar in 2021 01.png|мини]] '''Пабуло Родригес да Силва''' ({{роден во|Сао Луис,Бразил}}, {{роден на|1|ноември|1994}}) — бразилски поп пејач и драг квин. == Дискографија == === Албуми === * Vai Passar Mal (2017) * Não Para Não(2018) * [[111]] (2020) * Batidão Tropical (2021) * TBA (2023) === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | '' Open Bar '' || 2015 || Leocádio Rezende |- | '' Minaj '' || 2016 || Leocádio Rezende |- |'' Amante '' || 2016 || Leocádio Rezende |- | '' Nêga '' || 2016 || Sandrow Almeidan,Пабло Витар,Leocádio Rezende |- |'' Todo Dia '' || 2017 || Guilherme Batista,Fabrício Sassioto |- | '' K.O. '' || 2017 || João Monteiro |- | '' Corpo Sensual '' || 2017 || João Monteiro,Fernando Moraes |- | '' Joga Bunda ''|| 2018 || |- | '' Paraíso ''|| 2018 || João Monteiro,Fernando Moraes |- | '' Eu Te Avisei '' || 2018|| Os Primos |- | '' Então Vai '' || 2018|| Hick Duarte |- |'' Indestrutível '' || 2018 || Bruno Ilogti |- |'' Não Esqueço ''|| 2018 || Pedro Alvarenga |- |'' Problema Seu '' || 2018 || Os Primos |- |'' Energia (Parte 2) ''|| 2018 ||James Rothman,Pete Quandt |- | '' Disk Me '' || 2018 || Os Primos |- | '' Caliente '' || 2018 || Os Primos |- | '' Highlight ''|| 2018 || Bruno Ilogti |- |'' Seu Crime '' || 2019 || Guilherme Nabhan,Louise W. Freshel |- |'' Buzina '' || 2019 || Os Primos |- | '' Garupa ''|| 2019 || Os Primos |- | '' Flash Pose '' || 2019 || Tragik |- | '' Sente a Conexão '' || 2019 || Kaique Alves |- | '' Parabéns '' || 2019 || Пабло Витар,Flávio Verne |- | '' Amor de Que '' || 2019|| João Monteiro |- | '' Clima Quente '' || 2020|| Jacques Dequeker |- | '' Tímida ''|| 2020 || Gus |- | '' Rajadão ''|| 2020 || Leocádio Rezende |- | ''- Frequente Mente ''|| 2020 || Federico Devito |- | '' Bandida ''|| 2020 || Флавио Верне,Пабло Витар |- | '' Modo Turbo ''|| 2020 || Alaska |- | '' Ama Sofre Chora ''|| 2021 ||Флавио Верне,Пабло Витар |- | '' Triste com T ''|| 2021 ||Флавио Верне,Пабло Витар |- | '' Bang Bang ''|| 2021 || Vinícius Cardoso |- | '' Number One ''|| 2021 ||João Monteiro |- | '' Follow Me ''|| 2022 ||Амбер Парк |- | '' Volta pra Ficar ''|| 2022 ||Rafa Costakent |- | '' La Bomba ''|| 2022 || |- | '' TBA ''|| 2022 || |- | '' TBA ''|| 2022 || |} == Наводи == {{наводи}} ==Надворешни врски == * [[Категорија:Бразилски пејачи]] jzuypgxbyilk3juitvtmp4kt1ox9ah0 Балканска приспивна песна 0 1302891 4804018 4797890 2022-08-20T22:40:12Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Балканска приспивна песна | director = Доан Умит Караџа<br>Сердар Акар | producer = Доан Умит Караџа | starring = Ердал Озјагчилар<br>Сузан Акбелге<br>Емре Беј<br>Озлем Туркад<br>Мерих Озтурк<br>Хакан Бојав<br>[[Мустафа Јашар]]<br>Ерман Шабан<br>Џезде Чигачи<br>Џан Колукиса<br>[[Елјеса Касо]] | music = | country = [[Турција]] }} '''Балканска приспивна песна''' - [[Турција|турска]] серија од 2022 снимена во [[Македонија]] ([[Скопје]]) во [[режија]] на [[Доан Умит Караџа]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" !Глумец !Улога |- | Ердал Озјагчилар | Сулејман |- | Озлем Туркад | Нериман |- | Мерих Озтурк | Јована |- | Емре Беј | Ертан |- | Џезде Чигачи | Гулсум |- | Хакан Бојав | Даниел |- | Сузан Акбелге | Елена |- | Ерман Шабан | Хајати |- | [[Мустафа Јашар]] | |- | [[Елјеса Касо]] | |- | [[Бедија Беговска]] | |- | Дениз Гуркан | Гулбахар |- | Сарп Бозтурк | Ариф |- | Сулејман Кара | Мустафа |- | Каан Тургут | Павел |- | Џан Колукиса | |- | [[Филиз Ахмет]] | |- | [[Фирдаус Неби]] | |- | Слаѓања Вујошевиќ | |} [[Категорија:Турски телевизиски серии]] 2e8wj0vr8edgn7ixarmknmahv5arq3t 4804019 4804018 2022-08-20T22:40:37Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Балканска приспивна песна | director = Доан Умит Караџа<br>Сердар Акар | producer = Доан Умит Караџа | starring = Ердал Озјагчилар<br>Сузан Акбелге<br>Емре Беј<br>Озлем Туркад<br>Мерих Озтурк<br>Хакан Бојав<br>[[Мустафа Јашар]]<br>Ерман Шабан<br>Џезде Чигачи<br>Џан Колукиса<br>[[Елјеса Касо]] | music = | country = [[Турција]] }} '''Балканска приспивна песна''' - [[Турција|турска]] серија од 2022 година снимена во [[Македонија]] ([[Скопје]]) во [[режија]] на [[Доан Умит Караџа]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" !Глумец !Улога |- | Ердал Озјагчилар | Сулејман |- | Озлем Туркад | Нериман |- | Мерих Озтурк | Јована |- | Емре Беј | Ертан |- | Џезде Чигачи | Гулсум |- | Хакан Бојав | Даниел |- | Сузан Акбелге | Елена |- | Ерман Шабан | Хајати |- | [[Мустафа Јашар]] | |- | [[Елјеса Касо]] | |- | [[Бедија Беговска]] | |- | Дениз Гуркан | Гулбахар |- | Сарп Бозтурк | Ариф |- | Сулејман Кара | Мустафа |- | Каан Тургут | Павел |- | Џан Колукиса | |- | [[Филиз Ахмет]] | |- | [[Фирдаус Неби]] | |- | Слаѓања Вујошевиќ | |} [[Категорија:Турски телевизиски серии]] cgw4b0dudkrlvh2ucap9u7bf7kbbanv 4804020 4804019 2022-08-20T22:41:14Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Балканска приспивна песна | director = Доан Умит Караџа<br>Сердар Акар | producer = Доан Умит Караџа | starring = Ердал Озјагчилар<br>Сузан Акбелге<br>Емре Беј<br>Озлем Туркад<br>Мерих Озтурк<br>Хакан Бојав<br>[[Мустафа Јашар]]<br>Ерман Шабан<br>Џезде Чигачи<br>Џан Колукиса<br>[[Елјеса Касо]] | music = | country = [[Турција]] }} '''Балканска приспивна песна''' - [[Турција|турска]] серија од 2022 година снимена во [[Македонија]] ([[Скопје]]) во [[режија]] на [[Доан Умит Караџа]] и [[Сердар Акар]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" !Глумец !Улога |- | Ердал Озјагчилар | Сулејман |- | Озлем Туркад | Нериман |- | Мерих Озтурк | Јована |- | Емре Беј | Ертан |- | Џезде Чигачи | Гулсум |- | Хакан Бојав | Даниел |- | Сузан Акбелге | Елена |- | Ерман Шабан | Хајати |- | [[Мустафа Јашар]] | |- | [[Елјеса Касо]] | |- | [[Бедија Беговска]] | |- | Дениз Гуркан | Гулбахар |- | Сарп Бозтурк | Ариф |- | Сулејман Кара | Мустафа |- | Каан Тургут | Павел |- | Џан Колукиса | |- | [[Филиз Ахмет]] | |- | [[Фирдаус Неби]] | |- | Слаѓања Вујошевиќ | |} [[Категорија:Турски телевизиски серии]] 5h11j7z086fgy88gcxxcqmc6w5za81p Лиле Георгиева 0 1303836 4804090 4799347 2022-08-21T11:09:42Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Лиле Георгиева | портрет = | опис = | роден-дата = {{роден на|18|септември|1939}} | роден-место = {{роден во|Куманово}} | починал-дата = {{починал на|6|август|2016}} | починал-место = {{починал во|Скопје}} | познат = по улогите во: <br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]]<br>[[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]]<br>[[Болва в' уво]]<br>[[Тетовирање (филм) |Тетовирање]]<br>[[Претежно ведро]]<br>[[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] | националност = [[Македонец|Македонка]] | занимање = глумец }} '''Лиле Георгиева''' ({{роден на|18|септември|1939}} во [[Куманово]] — {{починал на|6|август|2016}} во {{починал во|Скопје}}) — [[Македонија|македонска]] театарска, филмска и телевизиска глумица. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 !'''Година''' !'''Филм''' !'''Улога''' |- | 1970 || [[Вујковиот сон]] ТВ-филм || |- | 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм || |- | 1971 || [[Понижени и навредени]] ТВ-филм || Наташа |- | 1972 || [[Пријатели]] ТВ-серија || |- | 1973 || [[Недела]] ТВ-филм || Пелагија |- | 1974 || [[Подарок]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Клинч]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Волшебното самарче (ТВ-серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија || |- | 1977 || [[Сакате ли уште едно парче торта]] ТВ-филм || |- | 1979 || [[Курирот на Гоце (телевизиска серија) |Курирот на Гоце]] ТВ-серија || |- | 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || Дрита |- | 1982 || [[Илинден (телевизиска серија) |Илинден]] ТВ-серија || |- | 1982 || [[Јагне на ражен (ТВ-филм) |Јагне на ражен]] ТВ-филм || Ангелина |- | 1983 || [[Записник (филм) |Записник]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Другарувања]] ТВ-серија || Мајката на Влатко |- | 1985 || [[На наш начин]] ТВ-серија || |- | 1987 || [[Претежно ведро]] ТВ-серија || |- | 1987 || [[За трошка среќа]] ТВ-филм || |- | 1989 || [[Цвеќе на карпата]] ТВ-филм || |- | 1990 || [[Северна грешка]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Тетовирање (филм) |Тетовирање]] ТВ-филм || Стара проститутка |- | 1991 || [[Болва в' уво]] ТВ-филм || Шандебис |- | 2006 || [[Нави]] ТВ-филм || Баба Рибарица |} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Георгиева, Лиле}} [[Категорија:Македонски глумици]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] 6lxp8al3dt4gl4dkv96b03bdtfeefn9 ФК Слободен 0 1304563 4804095 4802749 2022-08-21T11:28:09Z A8B 95142 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:ФК Слободен}} {{Infobox football club 2|title=ФК Слободен|color1=white|color2=#A71D21|fullname=Фудбалски клуб Слободен Скопје|founded={{Start date and years ago|df=yes|2022|6|3}}|chairman=Ангел Јанков|league=[[Општински македонски фудбалски лиги|Општинска фудбалска лига - Кисела Вода]]|Бои={{colorbox|#A71D21}} {{colorbox|white}} [[Црвена боја|црвена]] и [[Бела боја|бела]]|image=[[File:FK Sloboden logo.png|frameless]]|body1=FF0000|leftarm1=A71D21|rightarm1=A71D21|shorts1=FF0000|socks1=FF0000|pattern_b1=_redshoulders|nickname=Црвеногушки}} '''ФК Слободен Скопје''' - [[Фудбал|фудбалски]] клуб од [[Скопје]]. Моментално се натпреваруваат во [[Општински македонски фудбалски лиги|Општинска фудбалска лига - Кисела Вода]], четвртиот степен на македонската фудбалска пирамида. == Историја == Слободен е основан на 2022 година. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://macedonianfootball.com/team/sloboden/|title=macedonianfootball.com|work=Macedonian Football|language=en-US|accessdate=2022-07-27}}</ref> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{Twitter|fksloboden}} * {{Facebook|fksloboden}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Слободен}} [[Категорија:ФК Слободен| ]] [[Категорија:Фудбалски клубови од Скопје]] [[Категорија:Фудбалски клубови од Македонија]] [[Категорија:Појавено во Македонија во 2022 година]] 2chs886t767gkb4enreq5nxy6pqsd5u Трици 0 1304763 4804067 4799695 2022-08-21T07:28:29Z Zdravko 293 wikitext text/x-wiki [[Слика:Wheat-kernel nutrition.png|мини|300px|Пченично јадро и [[макронутриент]]и]] '''Трици'''<ref>{{ДРМЈ|трици}}</ref><ref>{{ОДРМЈ|трици}}</ref> — надворешни тврди слоеви на [[Жито|житарките]]. Се состојат од [[Алевронско зрно|алеврон]] и [[перикарп]]. Пченкарните трици го вклучуваат и педицелот.<ref>''Corn Chemistry and Technology'' Watson and Ramstad 1987 p. 69</ref> Заедно со [[Житни никулци|никулците]], триците се составен дел на [[Цело зрно|целите зрна]], и често се произведува како [[нуспроизвод]] при мелењето во производството на [[рафинирани житарки]]. Триците се присутни во житарките, вклучително [[ориз]], [[пченка]], [[пченица]], [[овес]], [[јачмен]], [[’рж]] и [[просо]]. Триците не се исто што и [[Плева|плевата]], која е погруб лушпест материјал што го опкружува зрното, но не е дел од самото зрно, и кој е несварлив за луѓето.<ref name="Catsberg">{{Наведена книга|url=https://link.springer.com/chapter/10.1007/978-94-009-0445-3_15|title=Food Handbook|last=Catsberg|first=C. M. E.|date=1990|publisher=Springer Netherlands|isbn=978-94-009-0445-3|location=Dordrecht|doi=10.1007/978-94-009-0445-3_15}} "chaff, which is indigestible for humans" </ref> == Состав == Триците се особено богати со [[Прехранбени влакна|диетални влакна]] и [[есенцијални масни киселини]] и содржат значителни количини на [[скроб]], [[Белковина|протеини]], [[Витамин|витамини]] и [[Прехранбен минерал|минерали во исхраната]]. Исто така е извор на [[фитинска киселина]], [[антинутриент]] кој ја спречува апсорпцијата на хранливи материи. Високата содржина на масло во триците ги прави предмет на [[Ранцидификација|застојаност]], една од причините што често се одвојува од зрното пред складирање или понатамошна обработка. Триците често се термички обработени за да се зголеми нивната долговечност. {| class="wikitable" ! align="center" |Хранливи материи (%) ! [[Пченица]] ! [[’Рж]] ! [[Овес]] ! [[Ориз]] ! [[Јачмен]] |- | [[Јаглехидрат|Јаглехидрати]] (со исклучок на скроб) | align="center" | 45–50 | align="center" | 50–70 | align="center" | 16–34 | align="center" | 18–23 | align="center" | 70–80 |- | [[Скроб]] | align="center" | 13–18 | align="center" | 12–15 | align="center" | 18–45 | align="center" | 18–30 | align="center" | 8–11 |- | [[Белковина|Протеини]] | align="center" | 15–18 | align="center" | 8–9 | align="center" | 13–20 | align="center" | 15–18 | align="center" | 11–15 |- | [[масти|Масти]] | align="center" | 4–5 | align="center" | 4–5 | align="center" | 6–11 | align="center" | 18–23 | align="center" | 1–2 |} == Оризови трици == Оризовите трици се нуспроизвод на процесот на мелење ориз (конверзија на кафеав ориз во бел ориз ), и содржи различни [[Антиоксиданти|антиоксиданси]]. Голем дел од оризовите трици содржи 12%-13% масло и многу несапунифицирани компоненти (4,3%).{{Се бара извор|date=May 2009}} Овој дел содржи [[Токотриенол|токотриеноли]] (форма на [[витамин Е]]), [[гама-оризанол]] и [[бета-ситостерол]]; сите овие состојки може да придонесат за намалување на плазматските нивоа на различните параметри на липидниот профил. Оризовите трици содржат и високо ниво на диетални влакна ([[бета-глукан]], [[пектин]]). Исто така, содржи [[Ферулна киселина|ферулична киселина]], која исто така е компонента на структурата на неодрвени [[растителна клетка|клеточни]] ѕидови. Сепак, некои истражувања сугерираат дека има нивоа на неоргански [[арсен]] присутен во оризовите трици. Една студија покажала дека нивоата се 20% повисоки отколку во загадена вода за пиење.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://pubs.acs.org/cgi-bin/abstract.cgi/esthag/asap/abs/es801238p.html|title=Inorganic Arsenic in Rice Bran and Its Products Are an Order of Magnitude Higher than in Bulk Grain - Environmental Science & Technology (ACS Publications)|date=21 August 2008|publisher=Pubs.acs.org|accessdate=9 February 2010}}</ref> == Употреба == [[Податотека:Rice bran.jpg|мини|Оризови трици]] [[Податотека:WheatBran.jpg|мини|Пченични трици]] [[Податотека:Salvado de avena.jpg|мини|Овесни трици]] Триците често се користат за збогатување на [[леб]] (особено [[Мафин|мафини]]) и [[житарки за појадок]], особено во корист на оние кои сакаат да го зголемат внесот на диетални влакна. Триците може да се користат и за закиселување (''нуказуке'') како во [[Јапонија|јапонското]] ''[[цукемоно]]''. Оризовите трици се лепат на површината на комерцијалните ледени блокови за да се спречи нивното топење{{Се бара извор|date=March 2020}}. Маслото од трици може да се екстрахира и само по себе за индустриски цели (како во индустријата за бои) или како [[масло за готвење]], како што е [[Масло од оризови трици|маслото од оризови трици]]. Пченичните трици се корисни како храна за [[живина]] и друг [[добиток]], како дел од урамнотежена исхрана со друга храна. Било откриено дека триците се најуспешното средство за спречување на голтки од ТВ-програмата на Би-Би-Си, ''Gardeners' World''. Тоа е вообичаен супстрат и извор на храна што се користи за инсекти за хранење, како што се црви и восочни црви. Пченични трици, исто така, се користат за потемнување на кожа барем од 16 век.<ref>{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/plicthoofgiovent00sidn/page/159|title=the plictho|last=Rossetti|first=Gioanventura|publisher=The Massachusetts Institute of Technology|year=1969|isbn=978-0262180306|location=Massachusetts|pages=[https://archive.org/details/plicthoofgiovent00sidn/page/159 159–160]|url-access=registration}}</ref> == Пиво == [[Џорџ Вашингтон]] имал рецепт за пиво кое вклучува трици, [[хмељ]] и [[меласа]].<ref>{{Наведување|last=George Washington|url=https://www.mountvernon.org/library/digitalhistory/digital-encyclopedia/article/recipe-for-small-beer/|title=Recipe for Small Beer|year=1757|journal=George Washington Papers}}. Mount Vernon Ladies' Association.</ref> == Истражување == Како и при консумирањето на житни влакна и [[Цели житарки|цели зрна]], триците се под прелиминарно истражување за потенцијалот да ја подобри исхраната и да влијае на хроничните болести.<ref>{{Наведено списание|last=Barrett EM, Batterham MJ, Ray S, Beck EJ.|date=2019|title=Whole grain, bran and cereal fibre consumption and CVD: a systematic review|url=https://www.cambridge.org/core/journals/british-journal-of-nutrition/article/whole-grain-bran-and-cereal-fibre-consumption-and-cvd-a-systematic-review/1DE0D96FF9FF6D363AC1DE95E0CCB691|journal=British Journal of Nutrition|volume=121|issue=8|pages=914–937|doi=10.1017/S000711451900031X|pmid=30761962}}</ref> <ref>{{Наведено списание|last=Jefferson, A., & Adolphus, K.|date=2020|title=The Effects of Increasing Intake of Intact Wheat Fibre or Wheat Bran on Gut Microbiota Diversity: A Systematic Review|journal=Proceedings of the Nutrition Society|volume=79|issue=OCE2|pages=E531|doi=10.1017/S0029665120004802|doi-access=free}}</ref> == Стабилност == Вообичаена практика е да се изврши термичка обработка на триците со намера да се забави несаканата застојаност. Меѓутоа, една многу детална студија од 2003 година за термичка обработка на овесни трици открила сложена шема со која сè поинтензивната термичка обработка го намалува развојот на хидролитичка граничност и горчина со текот на времето, но ја зголемува оксидативната граничност. Авторите препорачале дека термичката обработка треба да биде доволна за да се постигне селективна инактивација на липазата, но не толку за да ги направи поларните липиди оксидирачки при продолжено складирање.<ref>{{Наведено списание|last=Lehtinen|first=Pekka|last2=Kiiliäinen|first2=Katja|last3=Lehtomäki|first3=Ilkka|last4=Laakso|first4=Simo|year=2003|title=Effect of Heat Treatment on Lipid Stability in Processed Oats|journal=Journal of Cereal Science|volume=37|issue=2|pages=215–221|doi=10.1006/jcrs.2002.0496|issn=0733-5210}} See figure 1 in particular</ref> == Поврзано == * [[Житни микроб|Житни никулци]] * [[Плева]] * [[Прехранбени влакна|Диетални влакна]] * [[Фитинска киселина]] (IP6) * [[Растворливи оризови трици]] * [[Снегулки од трици]] * [[Пупки од трици]] * [[Cracklin 'овесни трици|Овесни трици]] == Наводи == {{Наводи}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Прехранбени состојки]] [[Категорија:Житарки]] 7k6mnfolfwq0q20w2gjutsekv0w4eby Gloria Groove 0 1305200 4804062 4802583 2022-08-21T01:04:44Z NadyBarbieGirl 63459 /* Спотови */ wikitext text/x-wiki {{Infobox musical artist |name =Gloria Groove |background = solo_singer |image = 07072021 - Gloria Groove no Sai da Caixa - UOL.jpg |birth_name =Даниел Гарсија Фелиционе Наполеон |alias =Gloria Groove |birth_date = {{роден на|18|јануари|1995}} |birth_place ={{роден во|Сао Луис,Бразил}} |origin = [[Бразил]] |occupation = [[пејач]] |genre = [[Поп музика ]] [[регетон]]|[[фанк кариока]] |years_active = 2016 –сѐ уште |instrument = вокал |First_album = |Latest_album = |Notable_albums = |Notable_songs = |label = |associated_acts = [[Аретуза Лови]], [[Пабло Витар]] |website = }} '''Даниел Гарсија Фелиционе Наполеон''' ({{роден во|Сао Луис,Бразил}}, {{роден на|18|јануари|1995}}) — бразилски поп пејач и драг квин. == Дискографија == === Албуми === * O Proceder (2017) * Lady Leste(2022) === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | '' Dona'' || 2016 || |- | ''Catuaba '' || 2016 || |- | ''Império '' || 2016 || |- |'' Gloriosa '' || 2017 || |- | '' Muleke Brasileiro '' || 2017 || |- |'' Bumbum de Ouro '' || 2017 || |- | '' Arrasta '' || 2018 || |- | '' Provocar '' || 2018 || |- | '' Apaga a Luz '' || 2018 || |- | '' Coisa Boa ''|| 2019 || |- | '' YoYo ''|| 2019 || |- | '' Mil Grau '' || 2019|| |- | '' Magenta Ca$h '' || 2019|| |- |'' Só o Amor '' || 2019 || |- |'' Sedanapo '' || 2019 || |- |'' A Caminhada ''|| 2019 || |- |'' Incondicional '' || 2020 || |- |'' A Tua Voz ''|| 2020 || |- | '' Vício '' || 2020 || |- | '' Sinal '' || 2020 || |- | '' Deve ser horrível dormir sem mim '' || 2020 || |- | ''Suplicar ''|| 2020 || |- |'' Bonekinha '' || 2021 || |- |'' A Queda '' || 2021 || |- |'' Noite de Caça '' || 2021 || |- | ''Leilão ''|| 2021|| |- | ''Vermelho ''|| 2022|| |- | ''Jogo Perigoso (Visualizer) ''|| 2022|| |- | ''SFM (Visualizer)''|| 2022|| |- | ''LSD (Visualizer) ''|| 2022|| |- | ''Pisando Fofo (Visualizer) ''|| 2022|| |- | ''Greta (Visualizer)''|| 2022|| |} == Наводи == {{наводи}} ==Надворешни врски == * [[Категорија:Бразилски пејачи]] f5p83lc4lfixqyabxpag1i5cwkw74kq Антон (село) 0 1305341 4803830 4803810 2022-08-20T12:06:17Z Пакко 4588 ситна поправка wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Антон | native_name = Антон | native_name_lang = bg | settlement_type = село | image_skyline = Central-square-in-Anton.jpg | image_caption = Плоштадот во селото | image_flag = | image_shield = | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Антон во Бугарија | latd =42 |latm =44 |lats =5.76 |latNS =N | longd =24 |longm =15 |longs =33.29 |longEW =E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Софиja (област)|Софија]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Антон (општина)|Антон]] | leader_party = БСП, ВМРО-БНД | leader_title = Градоначалник | leader_name = Андреј Симов | unit_pref = Metric | area_total_km2 = 76,098 | elevation_m = 807 | population_total = 1.489 | population_as_of = 2022 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[EET]] | utc_offset1 = +2 | timezone1_DST = [[EEST]] | utc_offset1_DST = +3 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 2089 | area_code = +359 07186 | website = {{URL|www.antonbg.eu}} }} '''Антон''' ({{lang-bg|Антон}}) — село во Западна [[Бугарија]], административен центар на општината [[Антон (општина)|Антон]] во [[Софиja (област)|Софиската Област]]. Има население од околу 1.489 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> == Географија == Селото се наоѓа во планинско подрачје, 89 километри источно од главниот град [[Софија]]. Во близина на селото минуваат Подбалканскиот пат и пругата [[Софија]]—[[Бургас]]. == Историја == Првите пишани податоци за селото датираат од [[15 век]] под името '''Л’џене''' што потекнува од турцизирањето на старословенскиот збор за [[ливада]] — „луг“, „лъг“, „лъка“. Во [[1950]] година селото било преименувано по Стефан Минев (Антон) — истакнат партизан. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[https://antonbg.eu/ Официјална веб-страница на општина Антон] {{Населено место-Бугарија-никулец}} [[Категорија:Села во Бугарија]] 3jwlokjjr3rrba0fmba5wb4q91fqyku Урологија 0 1305348 4803831 2022-08-20T12:11:39Z P.Nedelkovski 47736 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:sr:Special:Redirect/revision/23865422|Urologija]]“ wikitext text/x-wiki '''Урологија''' (од [[Старогрчки јазик|грчки]] [https://sr.wiktionary.org/wiki/οὖρον οὖρον] „урина“ и {{Јаз|grc|-λογία}} „студија“), позната и како генитоуринарна хирургија - клиничка гранка која се занимава со болести на уринарните органи ([[Бубрег|бубрези]], уретери, [[мочен меур]] и уретра) како и со машките генитални органи ([[пенис]], [[Тестис|тестиси]], епидидими, [[простата]]). Уринарниот и репродуктивниот тракт се тесно поврзани, а нарушувањата најчесто ги погодуваат и двете. Затоа, главниот опсег на нарушувања со кои се занимава урологијата се јавува во доменот на [[Урогенитален систем|урогениталниот систем]].<ref name="urlUC Davis Department of Radiology - Genitourinary Radiology">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ucdmc.ucdavis.edu/radiology/specialties/genitourinary.html|title=UC Davis Department of Radiology - Genitourinary Radiology|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20180928095329/http://www.ucdmc.ucdavis.edu/radiology/specialties/genitourinary.html|archive-date=28. 09. 2018|accessdate=16. 3. 2010}}</ref> Урологијата го комбинира управувањето со медицински (т.е. нехируршки) состојби, како што се [[Инфекција на уринарниот тракт|инфекции на уринарниот тракт]] и [[Доброќудна хиперплазија на простатата|бенигни проширувања на простата]], со управување на хируршки состојби како што се [[рак на мочниот меур]] или [[Рак на простата|простата]], [[Нефролитиаза|камења во бубрезите]], вродени абнормалности, трауматски повреди и [[стресна инконтиненција]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.andromedicacademy.com/zahvat/muskarci/urinarna-inkontinencija|title=Urinarna inkontinencija ili stresna inkontinencija|last=|first=|date=|work=Andromedic Academija|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=29. 4. 2020}}</ref>. Уролошките техники вклучуваат минимално инвазивна [[Операција со помош на робот|роботска]] и [[Лапароскопска хирургија|лапароскопска]], ласерска хирургија и други водени процедури. Уролозите се обучени да користат отворени и минимално инвазивни хируршки техники, користејќи ултразвучно водење во реално време, светловодна ендоскопска опрема и разновидни ласери во третманот на повеќе бенигни и малигни состојби.<ref>{{Наведено списание|last=AJ|first=Marks|last2=Teichman JM|year=2007|title=Lasers in clinical urology: State of the art and new horizons|journal=World Journal of Urology|volume=25|issue=3|pages=227-233|doi=10.1007/s00345-007-0163-x|pmid=17393172}}</ref> Урологијата е тесно поврзана со (и уролозите често соработуваат со лекари од други области) [[онкологија]], [[нефрологија]], [[гинекологија]], [[андрологија]], [[детска хирургија]], [[колоректална хирургија]], [[гастроентерологија]] и [[ендокринологија]]. Урологијата е една од најконкурентните и најбараните хируршки специјалности за [[Доктор по медицина|лекарите]], при што новите уролози сочинуваат помалку од 1,5% од дипломираните студенти на медицинските факултети во САД.<ref name="pmid20567253">{{Наведено списание|last=K|first=Ahmed|last2=Jawad M|last3=Dasgupta P|last4=Darzi A|last5=Athanasiou T|last6=Khan MS|displayauthors=4|year=2010|title=Assessment and maintenance of competence in urology|journal=Nat Rev Urol|volume=7|issue=7|pages=403-13|doi=10.1038/nrurol.2010.81|pmid=20567253}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.aamc.org/data/facts/|title=Facts: Applicants, Matriculants, Enrollment, Graduates, MD/PhD, and Residency Applicants Data - Data and Analysis|publisher=AAMC|accessdate=1. 9. 2013}}</ref> == Симптоми во урологија == Најчести причини поради кои пациентите одат на уролог се инфекции на уринарниот тракт, камења во [[Бубрег|бубрезите]] и уринарниот тракт и болести на [[Простата|простатата]]. За жал, честа причина за посета на уролог се поплаките кои се кријат зад едно од малигните заболувања на урогениталниот тракт. Навремената и точна [[Дијагностика|дијагноза]] ќе го олесни оздравувањето и ќе ги спречи несаканите последици и компликации и на бенигните заболувања (инфекции, камен, бенигно зголемување на простатата и сл.) и на малигните заболувања, кои, доколку се откријат во раните фази на развој, најчесто се излечиви. Иако урологијата како независна наука е релативно млада, нејзините корени датираат од античката историја. == Урологијата во античката медицина == Веќе во Стар Египет околу 1000 г.пр.н.е. се знаело за уринарен [[катетер]]. Овој првичен катетер бил направен од [[бронза]]. Исто така се вршеле и операции за отстранување на камења од [[мочниот меур]]. Дури и во Стара Грција, лекарите се занимавале со уролошки заболувања. [[Хипократ]] бил првиот што ги класифицирал нарушувањата на мокрењето и ги разликувал нарушувањата на мокрењето од [[дисурија]] (болно мокрење), инконтиненција (неспособност да се задржи урината) и ноктурија. Понатаму, тој го опишува формирањето на камења во мочниот меур, не советувајќи ги другите лекари хируршки да ги отстрануваат камењата (познатата [[Хипократова заклетва]] вели дека [[Лекар|лекарите]] не смеат да ги отстрануваат камењата). Хипократ ги проучувал и болестите на бубрезите, а бидејќи не му било дозволено да прави анатомски студии на [[Човек|човечки]] трупови од религиозни причини, сите негови студии се засновале на набљудување на пациентите. Првите анатомски описи на [[Простата|простатата]] доаѓаат од [[Херифилос]] од [[Халкедон]] во 300 г. пр.н.е. Овие описи се засноваат на [[обдукција]]. Подоцна, Амониј Александриски околу 250 г. пр.н.е. ја подобрува техниката на вадење камен со дробење и вадење со клешти, па оттука и неговиот прекар Литотом (грчки lithos - камен). Римскиот лекар Целзиус повторно го открил учењето на Хипократ и во своите дела опишува техники за отстранување на камења од мочниот меур и поставување метални катетери. Аретаиос од [[Кападокија]] класифицирал различни видови на бубрежно воспаление и препорачал терапија со катетеризација. Во подоцнежната антика, Орибазиос од [[Пергамон]] го опишува спојувањето на уретерот со катетери направени од [[цинк]] и [[олово]], а Паулос од [[Егина]] во 5 век дополнително ја подобрил операцијата на екстракција на камен така што го допирал каменот преку [[Анус|анусот]] и го отстранувал преку засек на бочната страна на телото. Овој метод се одржувал сè до 17-18 век. == Урологијата во арапската медицина == Ибн Сина (980 - 1037) во своето дело Canon medicinae опишал, врз основа на учењата на [[Гален]], нарушувања во функционирањето на бубрезите и последиците што произлегуваат од тоа. За интервенција, тој користи фини кожни цевки појачани со олово како катетери. Абулказис од [[Шпанија]], во 11 век, се занимавал со операции на камења во мочниот меур (иако тој самиот не правел такви операции) врз основа на делото на Паулус од Егина. Своите наоди ги објавил во медицинска енциклопедија од 30 тома, која со векови е хируршко ремек-дело. == Урологијата во средниот век == Важни уролошки и анатомски наоди биле откриени од [[Леонардо да Винчи]], потоа бриселскиот анатом [[Андреас Везалиус]] (1514 - 1564) и неговиот наследник Евстахиј (1500 - 1574). Во областа на [[Анатомија|анатомијата]] на урогениталниот тракт, описите на тестисите биле презентирани од францускиот лекар [[Етјен Ла Ривелие]], додека Марселус Малпиги (1628-1694) дал свој придонес за науката со неговото откритие за функционирањето на бубрезите (пирамидите на Малпиги). [[Лоренцо Белини]] (1643-1704) за време на неговото истражување ги открил [[Нефрон|нефроните]] (бубрежни канали). Италијанскиот анатом [[Џовани Батиста Моргањи]] (1682–1771) се смета за основач на урологијата во обликот што ја знаеме денес. Со своето дело „За причините за болеста“ во пет тома во 1761 година, тој ги поставил темелите на научните истражувања. Истражувал и анализирал различни видови на стеснување на уринарниот тракт и класифицирани [[Рак (болест)|тумори]] на мочниот меур. Притоа, тој открил [[хиперплазија]] на простата, истражувал компензаторно зголемување на едниот бубрег поради губење или нефункционирање на другиот. Со самиот развој на урологијата, на почетокот на 19 век се јавува уролошката [[ендоскопија]] како метод за дијагностицирање на уролошки заболувања. Најголем развој на урологијата и уролошката ендоскопија направил лекарот од [[Франкфурт]], [[Филип Божини]]. Во 1806 година го направил првиот ендоскоп кој користел светлина од свеќа. Дури во 1826 година Сегалас се обидел да го искористи ова откритие во лекувањето на пациентите. Тој користел огледала за да го испита [[мочниот меур]], а светлината ја обезбедувале две свеќи. Подоцна, францускиот хирург [[Антонeн Дезормo]] (1815-1882), кој работел во Париз на Медицинската академија во 1853 година, претставил ендоскоп кој користел мешавина [[Етанол|од етанол]] и терпентин масло за осветлување. Тој, исто така, ги истражувал уретерите и мочниот меур, а своите истражувања ги објавил во книга во 1865 година. Откривањето на првиот [[цистоскоп]] со електрично осветлување му се припишува на лекарот од [[Дрезден]] [[Максимилијан Ницe]] (1848—1907), кој го претставил во [[Виена]] во 1879 година. Подоцна, тој го напишал Прирачникот за цистоскопија во 1889 година и Цистографскиот атлас во 1894 година. Попрецизното истражување и класификација на болестите на уринарниот тракт практично започнува со цистоскопијата. Во исто време се развива и уретер-катетерот со кој се испитува уринарниот тракт. Бидејќи било многу тешко да се работи со првичниот цистоскоп, [[Хоакин Албаран]] (1860-1912) од [[Париз]] развил специјален цистоскоп со механички подвижен врв. По откривањето на [[Х-зраци|Х-зраците]] во 1895 година и почетокот на [[Радиологија|радиологијата]], рендгенското снимање во урологијата започнало во 1927 година кога [[Александер фон Лихтенберг|Фон Лихтенберг]], инјектирајќи специјален агенс во [[крвотокот]] за да го подобри контрастот и видливоста на уринарниот тракт, развил т.н. - [[пиелографија]], со што уште повеќе се подобрила дијагностиката во урологијата. == Поддисциплини == Како медицинска дисциплина која вклучува грижа за многу органи и физиолошки системи, урологијата може да се подели на неколку поддисциплини. Во многу големи академски центри и универзитетски болници, кои се карактеризираат со врвна грижа за пациентите и клинички истражувања, уролозите често се специјализирани за одредена поддисциплина. === Ендоурологија === Ендоурологијата е гранка на урологијата која се занимава со затворена манипулација на мочните патишта.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.endourology.org/|title=Website of the Endourologic Society|publisher=Endourology.org|accessdate=1. 9. 2013}}</ref> Во последно време, се развила за да ги опфаќа сите минимално инвазивни уролошки хируршки процедури. За разлика од отворената хирургија, ендоурологијата се изведува со помош на мали камери и инструменти вметнати во уринарниот тракт. Трансуретралната хирургија е камен-темелник на ендурологијата. До поголемиот дел од мочните патишта може да се достигне преку [[Мочен канал|мочниот канал]], што овозможува операција на простата, операција на тумор на уротелиум, хирургија на камења и едноставни уретрални процедури. Неодамнешното додавање на лапароскопија и роботика дополнително ја поделило оваа гранка на урологијата. === Лапароскопија === [[Лапароскопија|Лапароскопијата]] е гранка на урологија која брзо се развива и заменила некои отворени хируршки процедури. Роботски потпомогната операција на простата, бубрези и мочен канал го проширила ова поле. Денес, многу простатектомии во САД се вршат со таканаречена роботска помош. Сепак, ова создало контроверзии, бидејќи роботиката во голема мера ги зголемува трошоците за операцијата, а користа за пациентот може или не може да биде пропорционална со дополнителните трошоци. Покрај тоа, сегашната (2011) ситуација на пазарот за роботска опрема е де факто монопол на една корпорација во јавна сопственост, <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.intuitivesurgical.com/|title=Intuitive Surgical, Inc.|publisher=Intuitivesurgical.com|accessdate=1. 9. 2013}}</ref> што дополнително ја поттикнува дебатата за економичност. === Уролошка онкологија === Уролошката онкологија се однесува на хируршки третман на малигни генитоуринарни заболувања како што се [[Рак на простата|ракот на простатата]], надбубрежната жлезда, мочниот меур, бубрезите, уретерот, тестисите и пенисот, како и кожата и поткожното ткиво и мускулите и фасцијата на тие подрачја (овој одреден подвид се преклопува со дерматолошката онкологија и сродните области на онкологијата). Третманот на генитоуринарниот карцином го раководи уролог или онколог, во зависност од видот на третманот (хируршки или медицински). Повеќето уролошки онколози во западните земји користат минимално инвазивни техники (лапароскопија или ендоурологија, роботки потпомогната хирургија) за справување со уролошки карциноми кои се подложни на хируршки третман. === Невроурологија === Неврурологијата се однесува на контрола на [[Нервен систем|нервниот систем на]] генитоуринарниот систем и состојбите кои предизвикуваат абнормално [[Уринирање|мокрење]]. Невролошките болести и нарушувања како што се [[мозочен удар]], [[Мултипла склероза|мултиплекс склероза]], [[Паркинсонова болест]] и [[Акутна повреда на 'рбетниот мозок|повреда на 'рбетниот мозок]] може да го нарушат долниот уринарен тракт и да доведат до состојби како што се уринарна инконтиненција, прекумерна активност на детрузор, уринарна ретенција и дисинергија на детрузорниот сфинктер. Уродинамичките студии играат важна дијагностичка улога во невроурологијата. Терапијата за нарушувања на нервниот систем вклучува чиста интермитентна самокатетеризација на мочниот меур, антихолинергични лекови, инјектирање на ботулински токсин во ѕидот на мочниот меур и напредни, иако поретко користени, терапии како што е сакрална невромодулација. Помалку изразените невролошки абнормалности, исто така, може да предизвикаат уролошки нарушувања - на пример, многу истражувачи веруваат дека абнормалностите на сетилниот нервен систем играат улога во нарушувањата со болно или често мокрење (на пример, синдром на болен мочен меур, исто така познат како интерстицијален циститис). == Наводи == == Литература ==   == Надворешни врски == * {{Наведена мрежна страница|url=http://www.urologymatch.com/node/85|title=Urology - An Overview - Urology Match|work=www.urologymatch.com}} * {{Наведена мрежна страница|url=https://www.surgeons.org/surgical-specialties/urology/|title=Urology|last=(RACS)|first=Royal Australasian College of Surgeons|work=www.surgeons.org|language=en|accessdate=24. 1. 2018}} * {{Наведена мрежна страница|url=https://www.usanz.org.au/overview/|title=Overview - Urological Society of Australia and New Zealand|work=www.usanz.org.au|accessdate=24. 1. 2018}} * {{Наведени вести|url=https://ama.com.au/careers/pathways/urology|title=Urology|date=17. 2. 2016|work=Australian Medical Association|access-date=24. 1. 2018|language=en}} * {{Наведени вести|url=https://www.clinicalomics.com/articles/clinical-urologists-group-supports-genomic-testing-for-prostate-cancer/1521|title=Clinical Urologists Group Supports Genomic Testing for Prostate Cancer|last=<!--no byline-->|date=6. 3. 2018|work=ClinicalOMICs|access-date=9. 3. 2018|quote=The Association, which represents nearly 4,000 member urologists nationwide, said in the one-page statement.... The AACU’s statement has won support from the Large Urology Group Practice Association (LUGPA), which represents more than 2,300 physicians who make up more than 25% of the nation’s practicing urologists.}} {{Authority control-lat}} [[Категорија:Хируршки специјалности]] [[Категорија:Урологија]] [[Категорија:Страници со непрегледан превод]] 7h1egc26kth22ng4adzjz9nyb8k2br6 4803835 4803831 2022-08-20T12:24:44Z P.Nedelkovski 47736 #WPWPMK, #WPWP wikitext text/x-wiki {{Infobox occupation | name = Уролог | image = [[Податотека:Urologist performing a TURP.png|250px]] | caption = Уролог врши трансуретрална ресекција | official_names = <!------------Details-------------------> | type = [[Специјалност (медицина)|Специјалност]] | activity_sector = [[Медицина]], [[хирургија]] | competencies = | formation = *[[Доктор по медицина]] | employment_field = [[Болница|болници]], [[клиника|клиники]] | related_occupation = }} [[Податотека:ThermoCath.jpg|мини|250п|Трансутерален микробранов катетер ''[[in situ]]'']] '''Урологија''' (од [[Старогрчки јазик|грчки]] οὖρον - „урина“ и {{Јаз|grc|-λογία}} - „студија“), позната и како генитоуринарна хирургија — клиничка гранка која се занимава со болести на уринарните органи ([[Бубрег|бубрези]], уретери, [[мочен меур]] и уретра) како и со машките генитални органи ([[пенис]], [[Тестис|тестиси]], епидидими, [[простата]]). Уринарниот и репродуктивниот тракт се тесно поврзани, а нарушувањата најчесто ги погодуваат и двете. Затоа, главниот опсег на нарушувања со кои се занимава урологијата се јавува во доменот на [[Урогенитален систем|урогениталниот систем]].<ref name="urlUC Davis Department of Radiology - Genitourinary Radiology">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ucdmc.ucdavis.edu/radiology/specialties/genitourinary.html|title=UC Davis Department of Radiology - Genitourinary Radiology|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20180928095329/http://www.ucdmc.ucdavis.edu/radiology/specialties/genitourinary.html|archive-date=28. 09. 2018|accessdate=16. 3. 2010}}</ref> Урологијата го комбинира управувањето со медицински (т.е. нехируршки) состојби, како што се [[Инфекција на уринарниот тракт|инфекции на уринарниот тракт]] и [[Доброќудна хиперплазија на простатата|бенигни проширувања на простата]], со управување на хируршки состојби како што се [[рак на мочниот меур]] или [[Рак на простата|простата]], [[Нефролитиаза|камења во бубрезите]], вродени абнормалности, трауматски повреди и [[стресна инконтиненција]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.andromedicacademy.com/zahvat/muskarci/urinarna-inkontinencija|title=Urinarna inkontinencija ili stresna inkontinencija|last=|first=|date=|work=Andromedic Academija|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=29. 4. 2020}}</ref>. Уролошките техники вклучуваат минимално инвазивна [[Операција со помош на робот|роботска]] и [[Лапароскопска хирургија|лапароскопска]], ласерска хирургија и други водени процедури. Уролозите се обучени да користат отворени и минимално инвазивни хируршки техники, користејќи ултразвучно водење во реално време, светловодна ендоскопска опрема и разновидни ласери во третманот на повеќе бенигни и малигни состојби.<ref>{{Наведено списание|last=AJ|first=Marks|last2=Teichman JM|year=2007|title=Lasers in clinical urology: State of the art and new horizons|journal=World Journal of Urology|volume=25|issue=3|pages=227-233|doi=10.1007/s00345-007-0163-x|pmid=17393172}}</ref> Урологијата е тесно поврзана со (и уролозите често соработуваат со лекари од други области) [[онкологија]], [[нефрологија]], [[гинекологија]], [[андрологија]], [[детска хирургија]], [[колоректална хирургија]], [[гастроентерологија]] и [[ендокринологија]]. Урологијата е една од најконкурентните и најбараните хируршки специјалности за [[Доктор по медицина|лекарите]], при што новите уролози сочинуваат помалку од 1,5% од дипломираните студенти на медицинските факултети во САД.<ref name="pmid20567253">{{Наведено списание|last=K|first=Ahmed|last2=Jawad M|last3=Dasgupta P|last4=Darzi A|last5=Athanasiou T|last6=Khan MS|displayauthors=4|year=2010|title=Assessment and maintenance of competence in urology|journal=Nat Rev Urol|volume=7|issue=7|pages=403-13|doi=10.1038/nrurol.2010.81|pmid=20567253}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.aamc.org/data/facts/|title=Facts: Applicants, Matriculants, Enrollment, Graduates, MD/PhD, and Residency Applicants Data - Data and Analysis|publisher=AAMC|accessdate=1. 9. 2013}}</ref> == Симптоми во урологија == Најчести причини поради кои пациентите одат на уролог се инфекции на уринарниот тракт, камења во [[Бубрег|бубрезите]] и уринарниот тракт и болести на [[Простата|простатата]]. За жал, честа причина за посета на уролог се поплаките кои се кријат зад едно од малигните заболувања на урогениталниот тракт. Навремената и точна [[Дијагностика|дијагноза]] ќе го олесни оздравувањето и ќе ги спречи несаканите последици и компликации и на бенигните заболувања (инфекции, камен, бенигно зголемување на простатата и сл.) и на малигните заболувања, кои, доколку се откријат во раните фази на развој, најчесто се излечиви. Иако урологијата како независна наука е релативно млада, нејзините корени датираат од античката историја. == Урологијата во античката медицина == Веќе во Стар Египет околу 1000 г.[[пр.н.е.]] се знаело за уринарен [[катетер]]. Овој првичен катетер бил направен од [[бронза]]. Исто така се вршеле и операции за отстранување на камења од [[мочниот меур]]. Дури и во Стара Грција, лекарите се занимавале со уролошки заболувања. [[Хипократ]] бил првиот што ги класифицирал нарушувањата на мокрењето и ги разликувал нарушувањата на мокрењето од [[дисурија]] (болно мокрење), инконтиненција (неспособност да се задржи урината) и ноктурија. Понатаму, тој го опишува формирањето на камења во мочниот меур, не советувајќи ги другите лекари хируршки да ги отстрануваат камењата (познатата [[Хипократова заклетва]] вели дека [[Лекар|лекарите]] не смеат да ги отстрануваат камењата). Хипократ ги проучувал и болестите на бубрезите, а бидејќи не му било дозволено да прави анатомски студии на [[Човек|човечки]] трупови од религиозни причини, сите негови студии се засновале на набљудување на пациентите. Првите анатомски описи на [[Простата|простатата]] доаѓаат од [[Херифилос]] од [[Халкедон]] во 300 г.пр.н.е. Овие описи се засноваат на [[обдукција]]. Подоцна, [[Амониј Александриски]] околу 250 г.пр.н.е. ја подобрува техниката на вадење камен со дробење и вадење со клешти, па оттука и неговиот прекар Литотом (грчки lithos - камен). Римскиот лекар Целзиус повторно го открил учењето на Хипократ и во своите дела опишува техники за отстранување на камења од мочниот меур и поставување метални катетери. Аретаиос од [[Кападокија]] класифицирал различни видови на бубрежно воспаление и препорачал терапија со катетеризација. Во подоцнежната антика, Орибазиос од [[Пергамон]] го опишува спојувањето на уретерот со катетери направени од [[цинк]] и [[олово]], а Паулос од [[Егина]] во 5 век дополнително ја подобрил операцијата на екстракција на камен така што го допирал каменот преку [[Анус|анусот]] и го отстранувал преку засек на бочната страна на телото. Овој метод се одржувал сè до 17-18 век. == Урологијата во арапската медицина == Ибн Сина (980 - 1037) во своето дело Canon medicinae опишал, врз основа на учењата на [[Гален]], нарушувања во функционирањето на бубрезите и последиците што произлегуваат од тоа. За интервенција, тој користи фини кожни цевки појачани со олово како катетери. Абулказис од [[Шпанија]], во 11 век, се занимавал со операции на камења во мочниот меур (иако тој самиот не правел такви операции) врз основа на делото на Паулус од Егина. Своите наоди ги објавил во медицинска енциклопедија од 30 тома, која со векови е хируршко ремек-дело. == Урологијата во средниот век == Важни уролошки и анатомски наоди биле откриени од [[Леонардо да Винчи]], потоа бриселскиот анатом [[Андреас Везалиус]] (1514 - 1564) и неговиот наследник [[Евстахиј]] (1500 - 1574). Во областа на [[Анатомија|анатомијата]] на урогениталниот тракт, описите на тестисите биле презентирани од францускиот лекар [[Етјен Ла Ривелие]], додека Марселус Малпиги (1628-1694) дал свој придонес за науката со неговото откритие за функционирањето на бубрезите (пирамидите на Малпиги). [[Лоренцо Белини]] (1643-1704) за време на неговото истражување ги открил [[Нефрон|нефроните]] (бубрежни канали). Италијанскиот анатом [[Џовани Батиста Моргањи]] (1682–1771) се смета за основач на урологијата во обликот што ја знаеме денес. Со своето дело „За причините за болеста“ во пет тома во 1761 година, тој ги поставил темелите на научните истражувања. Истражувал и анализирал различни видови на стеснување на уринарниот тракт и класифицирани [[Рак (болест)|тумори]] на мочниот меур. Притоа, тој открил [[хиперплазија]] на простата, истражувал компензаторно зголемување на едниот бубрег поради губење или нефункционирање на другиот. Со самиот развој на урологијата, на почетокот на 19 век се јавува уролошката [[ендоскопија]] како метод за дијагностицирање на уролошки заболувања. Најголем развој на урологијата и уролошката ендоскопија направил лекарот од [[Франкфурт]], [[Филип Божини]]. Во 1806 година го направил првиот ендоскоп кој користел светлина од свеќа. Дури во 1826 година Сегалас се обидел да го искористи ова откритие во лекувањето на пациентите. Тој користел огледала за да го испита [[мочниот меур]], а светлината ја обезбедувале две свеќи. Подоцна, францускиот хирург [[Антонeн Дезормo]] (1815-1882), кој работел во Париз на Медицинската академија во 1853 година, претставил ендоскоп кој користел мешавина [[Етанол|од етанол]] и терпентин масло за осветлување. Тој, исто така, ги истражувал уретерите и мочниот меур, а своите истражувања ги објавил во книга во 1865 година. Откривањето на првиот [[цистоскоп]] со електрично осветлување му се припишува на лекарот од [[Дрезден]] [[Максимилијан Ницe]] (1848—1907), кој го претставил во [[Виена]] во 1879 година. Подоцна, тој го напишал Прирачникот за цистоскопија во 1889 година и Цистографскиот атлас во 1894 година. Попрецизното истражување и класификација на болестите на уринарниот тракт практично започнува со цистоскопијата. Во исто време се развива и уретер-катетерот со кој се испитува уринарниот тракт. Бидејќи било многу тешко да се работи со првичниот цистоскоп, [[Хоакин Албаран]] (1860-1912) од [[Париз]] развил специјален цистоскоп со механички подвижен врв. По откривањето на [[Х-зраци|Х-зраците]] во 1895 година и почетокот на [[Радиологија|радиологијата]], рендгенското снимање во урологијата започнало во 1927 година кога [[Александер фон Лихтенберг|Фон Лихтенберг]], инјектирајќи специјален агенс во [[крвотокот]] за да го подобри контрастот и видливоста на уринарниот тракт, развил т.н. - [[пиелографија]], со што уште повеќе се подобрила дијагностиката во урологијата. == Поддисциплини == Како медицинска дисциплина која вклучува грижа за многу органи и физиолошки системи, урологијата може да се подели на неколку поддисциплини. Во многу големи академски центри и универзитетски болници, кои се карактеризираат со врвна грижа за пациентите и клинички истражувања, уролозите често се специјализирани за одредена поддисциплина. === Ендоурологија === Ендоурологијата е гранка на урологијата која се занимава со затворена манипулација на мочните патишта.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.endourology.org/|title=Website of the Endourologic Society|publisher=Endourology.org|accessdate=1. 9. 2013}}</ref> Во последно време, се развила за да ги опфаќа сите минимално инвазивни уролошки хируршки процедури. За разлика од отворената хирургија, ендоурологијата се изведува со помош на мали камери и инструменти вметнати во уринарниот тракт. Трансуретралната хирургија е камен-темелник на ендурологијата. До поголемиот дел од мочните патишта може да се достигне преку [[Мочен канал|мочниот канал]], што овозможува операција на простата, операција на тумор на уротелиум, хирургија на камења и едноставни уретрални процедури. Неодамнешното додавање на лапароскопија и роботика дополнително ја поделило оваа гранка на урологијата. === Лапароскопија === [[Лапароскопија|Лапароскопијата]] е гранка на урологија која брзо се развива и заменила некои отворени хируршки процедури. Роботски потпомогната операција на простата, бубрези и мочен канал го проширила ова поле. Денес, многу простатектомии во САД се вршат со таканаречена роботска помош. Сепак, ова создало контроверзии, бидејќи роботиката во голема мера ги зголемува трошоците за операцијата, а користа за пациентот може или не може да биде пропорционална со дополнителните трошоци. Покрај тоа, сегашната (2011) ситуација на пазарот за роботска опрема е де факто монопол на една корпорација во јавна сопственост, <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.intuitivesurgical.com/|title=Intuitive Surgical, Inc.|publisher=Intuitivesurgical.com|accessdate=1. 9. 2013}}</ref> што дополнително ја поттикнува дебатата за економичност. === Уролошка онкологија === Уролошката онкологија се однесува на хируршки третман на малигни генитоуринарни заболувања како што се [[Рак на простата|ракот на простатата]], надбубрежната жлезда, мочниот меур, бубрезите, уретерот, тестисите и пенисот, како и кожата и поткожното ткиво и мускулите и фасцијата на тие подрачја (овој одреден подвид се преклопува со дерматолошката онкологија и сродните области на онкологијата). Третманот на генитоуринарниот карцином го раководи уролог или онколог, во зависност од видот на третманот (хируршки или медицински). Повеќето уролошки онколози во западните земји користат минимално инвазивни техники (лапароскопија или ендоурологија, роботки потпомогната хирургија) за справување со уролошки карциноми кои се подложни на хируршки третман. === Невроурологија === Неврурологијата се однесува на контрола на [[Нервен систем|нервниот систем на]] генитоуринарниот систем и состојбите кои предизвикуваат абнормално [[Уринирање|мокрење]]. Невролошките болести и нарушувања како што се [[мозочен удар]], [[Мултипла склероза|мултиплекс склероза]], [[Паркинсонова болест]] и [[Акутна повреда на 'рбетниот мозок|повреда на 'рбетниот мозок]] може да го нарушат долниот уринарен тракт и да доведат до состојби како што се уринарна инконтиненција, прекумерна активност на детрузор, уринарна ретенција и дисинергија на детрузорниот сфинктер. Уродинамичките студии играат важна дијагностичка улога во невроурологијата. Терапијата за нарушувања на нервниот систем вклучува чиста интермитентна самокатетеризација на мочниот меур, антихолинергични лекови, инјектирање на ботулински токсин во ѕидот на мочниот меур и напредни, иако поретко користени, терапии како што е сакрална невромодулација. Помалку изразените невролошки абнормалности, исто така, може да предизвикаат уролошки нарушувања - на пример, многу истражувачи веруваат дека абнормалностите на сетилниот нервен систем играат улога во нарушувањата со болно или често мокрење (на пример, синдром на болен мочен меур, исто така познат како интерстицијален циститис). == Наводи == {{наводи}} == Литература == * Thomas Gasser i Georg Rutishauser: ''Basiswissen Urologie'', Springer-Verlag. {{page|year=|isbn=978-3-540-25637-3|pages=}} * {{наведено списание |pmc=3058515|year=2010|author1=Kutikov|first1=A|title=The Gatekeeper Disparity: Why Do Some Medical Schools Send More Medical Students into Urology?|journal=The Journal of Urology|volume=185|issue=2|pages=647–652|last2=Bonslaver|first2=J|last3=Casey|first3=J. T.|last4=Degrado|first4=J|last5=Dusseault|first5=B. N.|last6=Fox|first6=J. A.|last7=Lashley-Rogers|first7=D|last8=Richardson|first8=I|last9=Smaldone|first9=M. C.|last10=Steinberg|first10=P. L.|last11=Trivedi|first11=D. B.|last12=Routh|first12=J. C.|doi=10.1016/j.juro.2010.09.113|pmid=21168862}}  == Надворешни врски == * {{Наведена мрежна страница|url=http://www.urologymatch.com/node/85|title=Urology - An Overview - Urology Match|work=www.urologymatch.com}} * {{Наведена мрежна страница|url=https://www.surgeons.org/surgical-specialties/urology/|title=Urology|last=(RACS)|first=Royal Australasian College of Surgeons|work=www.surgeons.org|language=en|accessdate=24. 1. 2018}} * {{Наведена мрежна страница|url=https://www.usanz.org.au/overview/|title=Overview - Urological Society of Australia and New Zealand|work=www.usanz.org.au|accessdate=24. 1. 2018}} * {{Наведени вести|url=https://ama.com.au/careers/pathways/urology|title=Urology|date=17. 2. 2016|work=Australian Medical Association|access-date=24. 1. 2018|language=en}} * {{Наведени вести|url=https://www.clinicalomics.com/articles/clinical-urologists-group-supports-genomic-testing-for-prostate-cancer/1521|title=Clinical Urologists Group Supports Genomic Testing for Prostate Cancer|last=<!--no byline-->|date=6. 3. 2018|work=ClinicalOMICs|access-date=9. 3. 2018|quote=The Association, which represents nearly 4,000 member urologists nationwide, said in the one-page statement.... The AACU’s statement has won support from the Large Urology Group Practice Association (LUGPA), which represents more than 2,300 physicians who make up more than 25% of the nation’s practicing urologists.}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Хируршки специјалности]] [[Категорија:Урологија]] [[Категорија:Страници со непрегледан превод]] 3r5iroh72fp8a7cl4o8j6pa9rcievbd Ритуал 0 1305349 4803839 2022-08-20T12:56:29Z P.Nedelkovski 47736 Пренасочување кон [[Обред]] wikitext text/x-wiki #пренасочување [[Обред]] az15gpzz41ayq4h17mec64pdmk2i2cl Чавдар (Софиска Област) 0 1305350 4803843 2022-08-20T12:59:39Z Пакко 4588 Создадена страница со: {{Инфокутија Населено место | name = Чавдар | native_name = Чавдар | native_name_lang = bg | settlement_type = село | image_skyline = Chavdar village center.jpg | image_caption = Плоштадот во селото | image_flag = | image_shield = | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption =... wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Чавдар | native_name = Чавдар | native_name_lang = bg | settlement_type = село | image_skyline = Chavdar village center.jpg | image_caption = Плоштадот во селото | image_flag = | image_shield = | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Чавдар во Бугарија | latd =42 |latm =39 |lats =36.5 |latNS =N | longd =24 |longm =3 |longs =21.88 |longEW =E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Софиja (област)|Софија]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Чавдар (општина)|Чавдар]] | leader_party = БСП, НФСБ | leader_title = Градоначалник | leader_name = Григор Даулов | unit_pref = Metric | area_total_km2 = 70,797 | elevation_m = 570 | population_total = 1.282 | population_as_of = 2022 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[EET]] | utc_offset1 = +2 | timezone1_DST = [[EEST]] | utc_offset1_DST = +3 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 2084 | area_code = +359 07189 | website = {{URL|www.chavdar.eu}} }} '''Чавдар''' ({{lang-bg|Чавдар}}) — село во Западна [[Бугарија]], административен центар на општината [[Чавдар (општина)|Чавдар]] во [[Софиja (област)|Софиската Област]]. Има население од околу 1.282 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> == Географија == Селото се наоѓа во Златишко-Пирдопската Котлина, во подножјето на [[Стара Планина]], на 71 км од главниот град [[Софија]] во непосредна близина на градовите [[Златица (град)|Златица]] и [[Пирдоп]]. == Историја == Во [[1968]] година, за време на археолошките истражувања, во атарот на селото покрај реката [[Тополница (река)|Тополница]] била ископана населена тумба, што откри дека овде постоел организиран живот уште пред 7.000 години. Изучувањето на чавдарската неолитска култура започнала во мај 1968 година и била завршена во 1980 година под раководство на праисторичарите од Археолошкиот завод и музеј проф. Георги Георгиев и К’нчо К’нчев. Откриена е исклучително вредна сликана керамика, која подоцна им била дадена на специјалисти за истражување.<ref>[https://www.chavdar.eu/about Община Чавдар - Местоположение и история]{{bg}}</ref> Според некои историчари, во средниот век во локлитетот „Ќој Дере“ постоела бугарска населба '''Марково''', за што се пишува во познатото [[Добрејшево евангелие]] од [[13 век]]. Првата пишана информација за денешното село датира од 1430 година во османлиски регистар на тимари, зеамети и хаси од Никополскиот санџак. Запишан е под името '''Коланлар''' (произлезено од множина на турскиот збор kolan - „коњ“, т.е. место со многу коњи, пасиште за коњи), со 29 даночни обврзници - [[Јуруци]]. Во [[1899]] година селото било преименувано во '''Радославово''' во чест на д-р [[Васил Радославов]], кој тогаш бил лидер на владејачката Либерална партија. По формирањето на комунистичката власт во [[1946]] година, Радославово е преименувано во '''Чавдар''', кое име го носи до денес. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[https://www.chavdar.eu/ Официјална веб-страница на општина Чавдар] {{Населено место-Бугарија-никулец}} [[Категорија:Села во Бугарија]] 5k5uqmxjygf8cfzxmp30my5sby3dsmt 4803850 4803843 2022-08-20T13:03:38Z Пакко 4588 Добрејшово евангелие wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Чавдар | native_name = Чавдар | native_name_lang = bg | settlement_type = село | image_skyline = Chavdar village center.jpg | image_caption = Плоштадот во селото | image_flag = | image_shield = | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Чавдар во Бугарија | latd =42 |latm =39 |lats =36.5 |latNS =N | longd =24 |longm =3 |longs =21.88 |longEW =E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Софиja (област)|Софија]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Чавдар (општина)|Чавдар]] | leader_party = БСП, НФСБ | leader_title = Градоначалник | leader_name = Григор Даулов | unit_pref = Metric | area_total_km2 = 70,797 | elevation_m = 570 | population_total = 1.282 | population_as_of = 2022 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[EET]] | utc_offset1 = +2 | timezone1_DST = [[EEST]] | utc_offset1_DST = +3 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 2084 | area_code = +359 07189 | website = {{URL|www.chavdar.eu}} }} '''Чавдар''' ({{lang-bg|Чавдар}}) — село во Западна [[Бугарија]], административен центар на општината [[Чавдар (општина)|Чавдар]] во [[Софиja (област)|Софиската Област]]. Има население од околу 1.282 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> == Географија == Селото се наоѓа во Златишко-Пирдопската Котлина, во подножјето на [[Стара Планина]], на 71 км од главниот град [[Софија]] во непосредна близина на градовите [[Златица (град)|Златица]] и [[Пирдоп]]. == Историја == Во [[1968]] година, за време на археолошките истражувања, во атарот на селото покрај реката [[Тополница (река)|Тополница]] била ископана населена тумба, што откри дека овде постоел организиран живот уште пред 7.000 години. Изучувањето на чавдарската неолитска култура започнала во мај 1968 година и била завршена во 1980 година под раководство на праисторичарите од Археолошкиот завод и музеј проф. Георги Георгиев и К’нчо К’нчев. Откриена е исклучително вредна сликана керамика, која подоцна им била дадена на специјалисти за истражување.<ref>[https://www.chavdar.eu/about Община Чавдар - Местоположение и история]{{bg}}</ref> Според некои историчари, во средниот век во локлитетот „Ќој Дере“ постоела бугарска населба '''Марково''', за што се пишува во познатото [[Добрејшово евангелие]] од [[13 век]]. Првата пишана информација за денешното село датира од 1430 година во османлиски регистар на тимари, зеамети и хаси од Никополскиот санџак. Запишан е под името '''Коланлар''' (произлезено од множина на турскиот збор kolan - „коњ“, т.е. место со многу коњи, пасиште за коњи), со 29 даночни обврзници - [[Јуруци]]. Во [[1899]] година селото било преименувано во '''Радославово''' во чест на д-р [[Васил Радославов]], кој тогаш бил лидер на владејачката Либерална партија. По формирањето на комунистичката власт во [[1946]] година, Радославово е преименувано во '''Чавдар''', кое име го носи до денес. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[https://www.chavdar.eu/ Официјална веб-страница на општина Чавдар] {{Населено место-Бугарија-никулец}} [[Категорија:Села во Бугарија]] ejhti9tbvcvzs84ox8apcidgygi0qgw 4803865 4803850 2022-08-20T14:53:43Z P.Nedelkovski 47736 P.Nedelkovski ја премести страницата [[Чавдар (Софиска област)]] на [[Чавдар (Софиска Област)]]: правопис wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Чавдар | native_name = Чавдар | native_name_lang = bg | settlement_type = село | image_skyline = Chavdar village center.jpg | image_caption = Плоштадот во селото | image_flag = | image_shield = | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Чавдар во Бугарија | latd =42 |latm =39 |lats =36.5 |latNS =N | longd =24 |longm =3 |longs =21.88 |longEW =E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Софиja (област)|Софија]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Чавдар (општина)|Чавдар]] | leader_party = БСП, НФСБ | leader_title = Градоначалник | leader_name = Григор Даулов | unit_pref = Metric | area_total_km2 = 70,797 | elevation_m = 570 | population_total = 1.282 | population_as_of = 2022 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[EET]] | utc_offset1 = +2 | timezone1_DST = [[EEST]] | utc_offset1_DST = +3 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 2084 | area_code = +359 07189 | website = {{URL|www.chavdar.eu}} }} '''Чавдар''' ({{lang-bg|Чавдар}}) — село во Западна [[Бугарија]], административен центар на општината [[Чавдар (општина)|Чавдар]] во [[Софиja (област)|Софиската Област]]. Има население од околу 1.282 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> == Географија == Селото се наоѓа во Златишко-Пирдопската Котлина, во подножјето на [[Стара Планина]], на 71 км од главниот град [[Софија]] во непосредна близина на градовите [[Златица (град)|Златица]] и [[Пирдоп]]. == Историја == Во [[1968]] година, за време на археолошките истражувања, во атарот на селото покрај реката [[Тополница (река)|Тополница]] била ископана населена тумба, што откри дека овде постоел организиран живот уште пред 7.000 години. Изучувањето на чавдарската неолитска култура започнала во мај 1968 година и била завршена во 1980 година под раководство на праисторичарите од Археолошкиот завод и музеј проф. Георги Георгиев и К’нчо К’нчев. Откриена е исклучително вредна сликана керамика, која подоцна им била дадена на специјалисти за истражување.<ref>[https://www.chavdar.eu/about Община Чавдар - Местоположение и история]{{bg}}</ref> Според некои историчари, во средниот век во локлитетот „Ќој Дере“ постоела бугарска населба '''Марково''', за што се пишува во познатото [[Добрејшово евангелие]] од [[13 век]]. Првата пишана информација за денешното село датира од 1430 година во османлиски регистар на тимари, зеамети и хаси од Никополскиот санџак. Запишан е под името '''Коланлар''' (произлезено од множина на турскиот збор kolan - „коњ“, т.е. место со многу коњи, пасиште за коњи), со 29 даночни обврзници - [[Јуруци]]. Во [[1899]] година селото било преименувано во '''Радославово''' во чест на д-р [[Васил Радославов]], кој тогаш бил лидер на владејачката Либерална партија. По формирањето на комунистичката власт во [[1946]] година, Радославово е преименувано во '''Чавдар''', кое име го носи до денес. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[https://www.chavdar.eu/ Официјална веб-страница на општина Чавдар] {{Населено место-Бугарија-никулец}} [[Категорија:Села во Бугарија]] ejhti9tbvcvzs84ox8apcidgygi0qgw Димче Хаџипоповски 0 1305351 4803860 2022-08-20T14:22:07Z P.Nedelkovski 47736 нова страница wikitext text/x-wiki '''Димче Хаџипоповски''' ({{роден во|Буф}}, {{роден на|||1922}} - {{починат во|Лавци (Битолско)}}, {{починат на|3|мај|1942}}) — македонски комунист, учесник во [[НОВ]]. == Животопис == Роден е во леринското село [[Буф]] во 1922 година. По влегувањето на бугарските единици, Хаџипоповски бил повикан на воена служба. Заминал да го отслужи воениот рок, но се симнал на првата станица и заедно со уште дваесет луѓе стапил во контакт со [[Кочо Десано]] и му се приклучил на партизанскиот одред „Пелистер“. Таму обучувал други партизани да користат огнено оружје. Во мај 1942 година партизанскиот одред бил опколен над селото [[Ореово]] од фашистичкиот непријател. Во битката, покрај Димче Хаџипоповски загинале и [[Таки Даскало]], [[Јоска Јорданоски|Јоска Јорданоски-Сандански]], [[Ордан Михајлоски]], [[Елпида Караманди]] и [[Мара Јосифоска - Ѓурѓа|Мара Јосифовска]].<ref>Владо Стрезовски, Ѓорѓи Димовски-Ласков, „7. македонска бригада и 49. дивизија на НОВJ“, Битола, 1987, 21-22 стр.</ref><ref>„Битолските народноослободителни партизански одреди“, Битола, 1982.</ref> ==Поврзано== *[[Битолски партизански одред „Пелистер“]] == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Хаџипоповски, Димче}} [[Категорија:Македонски комунисти]] [[Категорија:Учесници во НОБ]] qb8uqbcd3dgs1kb1ayus5mzug4op19g 4803861 4803860 2022-08-20T14:23:36Z P.Nedelkovski 47736 #WPWPMK, #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност |име=Димче Хаџипоповски |портрет= Dimce Hadzi-Popovski - bista Gradski park Bitola.jpg |px=150п |опис= Биста на Димче Хаџипоповски во Градскиот парк во Битола |роден-дата= {{роден на|||1922}} |роден-место= {{роден во|Буф}}, [[Грција]] |починал-дата= {{починат на|3|мај|1942}} |починал-место= [[Лавци (Битолско)|Лавци]], [[Битолско]] |занимање = револуционер, партизан }} [[Податотека:Dimce Hadzipopovski - spomen ploca.jpg |мини|Спомен-плоча посветена на Димче Хаџипоповски во Битола]] [[Податотека:Спомен плоча на местото каде што е разбиен Битолскиот партизански одред „Пелистер“.jpg|мини|Спомен плоча на местото каде што е разбиен Битолскиот партизански одред „Пелистер“]] '''Димче Хаџипоповски''' ({{роден во|Буф}}, {{роден на|||1922}} - {{починат во|Лавци (Битолско)}}, {{починат на|3|мај|1942}}) — македонски комунист, учесник во [[НОВ]]. == Животопис == Роден е во леринското село [[Буф]] во 1922 година. По влегувањето на бугарските единици, Хаџипоповски бил повикан на воена служба. Заминал да го отслужи воениот рок, но се симнал на првата станица и заедно со уште дваесет луѓе стапил во контакт со [[Кочо Десано]] и му се приклучил на партизанскиот одред „Пелистер“. Таму обучувал други партизани да користат огнено оружје. Во мај 1942 година партизанскиот одред бил опколен над селото [[Ореово]] од фашистичкиот непријател. Во битката, покрај Димче Хаџипоповски загинале и [[Таки Даскало]], [[Јоска Јорданоски|Јоска Јорданоски-Сандански]], [[Ордан Михајлоски]], [[Елпида Караманди]] и [[Мара Јосифоска - Ѓурѓа|Мара Јосифовска]].<ref>Владо Стрезовски, Ѓорѓи Димовски-Ласков, „7. македонска бригада и 49. дивизија на НОВJ“, Битола, 1987, 21-22 стр.</ref><ref>„Битолските народноослободителни партизански одреди“, Битола, 1982.</ref> ==Поврзано== *[[Битолски партизански одред „Пелистер“]] == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Хаџипоповски, Димче}} [[Категорија:Македонски комунисти]] [[Категорија:Учесници во НОБ]] 5tn2f3m0igxl2noio9msoqpc6wlzaph Окер 0 1305353 4803870 2022-08-20T15:38:43Z P.Nedelkovski 47736 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:hr:Special:Redirect/revision/6403992|Oker]]“ wikitext text/x-wiki '''Окер''' (од [[Латински јазик|латински]] ''ochra'': беложолт од грч. ''ὤχρα'', според ''ὠχρός'' : жолт; блед) - природен неоргански пигмент чија главна состојка, покрај поголемите примеси на (природна) [[глина]], е хидриран [[Железен оксид|железен (III) оксид]] (FeOOHx0,4 H <sub>2</sub> O), а содржи и некои соединенија на [[манган]] и [[калциум]]. Како што се зголемува содржината на железо (и манган), бојата на окер се менува од жолта во кафена и црвенокафеава. Ја менува бојата и со [[жарење]]; прво станува појак (поинтензивен), а потоа преминува во потемни нијанси со истовремено зголемување на моќта на покривање. Во [[Праисторија|праисторијата]] окерот се користел за боење и [[Сликарство|сликање]], но и за [[обред|обредни]] цели. Црвениот окер ја симболизира бојата на животот и античките народи му ја припишувале моќта на [[Крв|крвта]]. Веќе од [[Старо камено време|старото камено време (палеолит)]] се користел за посипување на телото на покојникот или се прицврстувал на покојникот во гробот како грутка. Затоа некои праисториски заедници биле именувани по овој обичај, на пример културата на окер гробови. Подоцна се користел како важен пигмент за бои и лакови ([[Боја (материјал)|боја]]), а денес е речиси целосно заменет со синтетички железни оксиди, па затоа жолтиот синтетички железен оксид се нарекува и окер.<ref> '''oker''',, "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, mrežno izdanje, Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2020., pristupljeno 21. 5. 2020.</ref> Окерот е пигмент претежно темномат жолт (окер), но и жолтокафеав до црвенокафеав. Содржи различен дел од [[гетит]] и соединенија на манган и калциум со поголеми примеси на глина.<ref> "Tehnička enciklopedija" ('''Boje i lakovi'''), glavni urednik Hrvoje Požar, Grafički zavod Hrvatske, 1987.</ref> == Неоргански обоени пигменти == До денес познати се стотици различни неоргански обоени пигменти, кои се разликуваат едни од други по боја и други својства. Според хемискиот состав, како што обично се опишуваат пигментите, постојат четири главни групи пигменти: [[Оксид|оксидни]] пигменти, [[Сулфид|сулфидни]] и [[Селен|селенидни]] пигменти, [[Хром|хроматни]] пигменти и [[цијанид|цијанидни]] пигменти. Што се однесува до [[Боја|бојата,]] неорганските пигменти, со исклучок на [[Бел покривен пигмент|белиот]] и црниот, може да се бројат како црвени, кафеави, портокалови, жолти, зелени и сини пигменти. Бојата и хемискиот состав не се директно поврзани. На пример, црвената боја ја добиваат, меѓу другото, железен оксид и кадмиум сулфоселенид, додека различни оксиди, дури и од ист [[метал]], [[железо]], можат да бидат црвена, кафеава, портокалова, жолта или црна, вклучувајќи ги и преодните тонови помеѓу овие бои. === Оксидни пигменти === {{Главна|Oksidi}}Во оксидни пигменти се вбројуваат едноставните оксиди и хидрираните оксиди на железо и хром, како и мешани пигменти со [[Магнезиум алуминат|спинелна]] или [[рутил|рутилна]] структура. Групата оксидни пигменти е високо ценета поради нејзината издржливост на светлина, добра покривна моќ, инертност и отпорност на [[растворувач|растворувачи]] и [[Супстанца|хемикалии]] и отпорност на температури до 500 °C (освен некои железни оксиди). Покрај овие својства, оксидните пигменти се исто така погодни поради нивната ниска цена. === Природни железни оксиди === {{Главна|Željezovi oksidi}}Природните железни оксиди се широко распространети во [[Железна руда|железните руди]] ширум светот, но релативно малку [[Руда|руди]] се доволно чисти за да биде исплатлива нивната употреба во производството на пигменти. Природните пигменти од железен оксид обично се именувани по депозитите на рудата. Познати се шпански црвени, персиски црвени, [[Сиена (пигмент)|сиена]] жолти пигменти и така натаму. Што се однесува до хемискиот состав, природните пигменти од железен оксид содржат, со многу примеси, одредени хемиски соединенија на железо: железо (III) оксид (α Fe<sub>2</sub>O<sub>3</sub>) во црвените пигменти, т.е. хидриран железен (III) оксид, [[гетит]] (α FeOOH) во жолти пигменти. Првото соединение се наоѓа во железната руда [[хематит]], а второто во рудата [[лимонит]]. За да се произведе пигмент од руди, тие се подложуваат на постапки кои зависат од составот на рудата и примесите што треба да се отстранат. Рудата се дроби, примесите се отстрануваат колку што е можно, потоа производот се суши, понекогаш се калцинира и се меле. Сушењето и калцинирањето се чувствителни постапки бидејќи загубата на вода, која се јавува во оваа прилика, може да ја промени нијансата на пигментот. Затоа, времетраењето и [[Температура|температурата]] на сушењето и [[жарење|жарењето]] се многу важни и треба внимателно да се контролираат. Добро познати природни пигменти од железо оксид се [[железно црвено]], окер и [[умбер]]. == Наводи == [[Категорија:Материјали]] [[Категорија:Бои]] [[Категорија:Грцизми]] cimt5ql3z8c2ntxme1puceesecyqtfr 4803871 4803870 2022-08-20T15:45:02Z P.Nedelkovski 47736 #WPWPMK, #WPWP wikitext text/x-wiki {{infobox color | title=Окер | hex=CC7722 | isccname=Deep orange }} [[Податотека:Lascaux2.jpg|мини|десно|250px|Слика на [[коњ]] со окер од француската пештера [[Ласко]].]] [[Податотека:Hellocker- Pigment.JPG|мини|десно|250px|Окер пигмент (жолт окер).]] [[Податотека:Namibie Himba 0717a.jpg|мини|десно|250px|Жена од племето Химба [[Намибија]]) обоена со црвен окер.]] '''Окер''' (од [[Латински јазик|латински]] ''ochra'': беложолт од грч. ''ὤχρα'', според ''ὠχρός'' : жолт; блед) — природен неоргански пигмент чија главна состојка, покрај поголемите примеси на (природна) [[глина]], е хидриран [[Железен оксид|железен (III) оксид]] (FeOOHx0,4 H <sub>2</sub> O), а содржи и некои соединенија на [[манган]] и [[калциум]]. Како што се зголемува содржината на железо (и манган), бојата на окер се менува од жолта во кафена и црвенокафеава. Ја менува бојата и со [[жарење]]; прво станува појак (поинтензивен), а потоа преминува во потемни нијанси со истовремено зголемување на моќта на покривање. Во [[Праисторија|праисторијата]] окерот се користел за боење и [[Сликарство|сликање]], но и за [[обред|обредни]] цели. Црвениот окер ја симболизира бојата на животот и античките народи му ја припишувале моќта на [[Крв|крвта]]. Веќе од [[Старо камено време|старото камено време (палеолит)]] се користел за посипување на телото на покојникот или се прицврстувал на покојникот во гробот како грутка. Затоа некои праисториски заедници биле именувани по овој обичај, на пример културата на окер гробови. Подоцна се користел како важен пигмент за бои и лакови ([[Боја (материјал)|боја]]), а денес е речиси целосно заменет со синтетички железни оксиди, па затоа жолтиот синтетички железен оксид се нарекува и окер.<ref> '''oker''',, "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, mrežno izdanje, Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2020., pristupljeno 21. 5. 2020.</ref> Окерот е пигмент претежно темномат жолт (окер), но и жолтокафеав до црвенокафеав. Содржи различен дел од [[гетит]] и соединенија на манган и калциум со поголеми примеси на глина.<ref> "Tehnička enciklopedija" ('''Boje i lakovi'''), glavni urednik Hrvoje Požar, Grafički zavod Hrvatske, 1987.</ref> == Неоргански обоени пигменти == До денес познати се стотици различни неоргански обоени пигменти, кои се разликуваат едни од други по боја и други својства. Според хемискиот состав, како што обично се опишуваат пигментите, постојат четири главни групи пигменти: [[Оксид|оксидни]] пигменти, [[Сулфид|сулфидни]] и [[Селен|селенидни]] пигменти, [[Хром|хроматни]] пигменти и [[цијанид|цијанидни]] пигменти. Што се однесува до [[Боја|бојата,]] неорганските пигменти, со исклучок на [[Бел покривен пигмент|белиот]] и црниот, може да се бројат како црвени, кафеави, портокалови, жолти, зелени и сини пигменти. Бојата и хемискиот состав не се директно поврзани. На пример, црвената боја ја добиваат, меѓу другото, железен оксид и кадмиум сулфоселенид, додека различни оксиди, дури и од ист [[метал]], [[железо]], можат да бидат црвена, кафеава, портокалова, жолта или црна, вклучувајќи ги и преодните тонови помеѓу овие бои. === Оксидни пигменти === {{Главна|Оксиди}} Во оксидни пигменти се вбројуваат едноставните оксиди и хидрираните оксиди на железо и хром, како и мешани пигменти со [[Магнезиум алуминат|спинелна]] или [[рутил|рутилна]] структура. Групата оксидни пигменти е високо ценета поради нејзината издржливост на светлина, добра покривна моќ, инертност и отпорност на [[растворувач|растворувачи]] и [[Супстанца|хемикалии]] и отпорност на температури до 500 °C (освен некои железни оксиди). Покрај овие својства, оксидните пигменти се исто така погодни поради нивната ниска цена. === Природни железни оксиди === {{Главна|Железни оксиди}} Природните железни оксиди се широко распространети во [[Железна руда|железните руди]] ширум светот, но релативно малку [[Руда|руди]] се доволно чисти за да биде исплатлива нивната употреба во производството на пигменти. Природните пигменти од железен оксид обично се именувани по депозитите на рудата. Познати се шпански црвени, персиски црвени, [[Сиена (пигмент)|сиена]] жолти пигменти и така натаму. Што се однесува до хемискиот состав, природните пигменти од железен оксид содржат, со многу примеси, одредени хемиски соединенија на железо: железо (III) оксид (α Fe<sub>2</sub>O<sub>3</sub>) во црвените пигменти, т.е. хидриран железен (III) оксид, [[гетит]] (α FeOOH) во жолти пигменти. Првото соединение се наоѓа во железната руда [[хематит]], а второто во рудата [[лимонит]]. За да се произведе пигмент од руди, тие се подложуваат на постапки кои зависат од составот на рудата и примесите што треба да се отстранат. Рудата се дроби, примесите се отстрануваат колку што е можно, потоа производот се суши, понекогаш се калцинира и се меле. Сушењето и калцинирањето се чувствителни постапки бидејќи загубата на вода, која се јавува во оваа прилика, може да ја промени нијансата на пигментот. Затоа, времетраењето и [[Температура|температурата]] на сушењето и [[жарење|жарењето]] се многу важни и треба внимателно да се контролираат. Добро познати природни пигменти од железо оксид се [[железно црвено]], окер и [[умбер]]. == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Материјали]] [[Категорија:Бои]] [[Категорија:Грцизми]] 2p14facdb9jjw2ak28sv4f5frb8nczy Бобрускиј замок 0 1305354 4803887 2022-08-20T17:20:21Z Lili Arsova 86688 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:ru:Special:Redirect/revision/110341148|Бобруйский замок]]“ wikitext text/x-wiki [[Податотека:Bobruisk Castle.jpg|мини|Опсадата на замокот Бобрускиј во 1649 година]] '''Замокот Бобрускиј''' комплекс од дрвени одбранбени и административни згради на средновековниот [[Бабрујск|Бобруиск]] . == Приказна == Постоел во средниот век (XIV-XVIII век), сместен на десниот брег на реката [[Березина (река)|Березина]]. Според пописите од 1638 и 1684 година, имал површина од 13,5 мртовечници (9,6 хектари), бил опкружен со земјен бедем, дабов ѕид со три одбранбени кули и три двојки, опкружен со [[Шанец|ров]] широк до 15 метри., влезот во замокот бил преку мост лулашка. На територијата на замокот имало двокатна станбена зграда и помошни згради во подрумот . Постојано бил подложен на опсади и уништувања, вклучително и од Кримските Татари во 1502-1503 година, од трупите на Хетман Јануш Раџивил во 1649 година, постепено губејќи ги своите утврдувања. Во 1665 година, замокот изгорел за време на опсадата на атаманот Золотаренко од страна на Козаците. Како резултат на реконструкцијата во 1692 година, замокот целосно ги изгубил одбранбените функции. == Литература == * Туристичка енциклопедија на Белорусија. Мн. Белоруска енциклопедија, 2007. - 648s. [[Категорија:Замоци во Белорусија]] 8w4swgnmkcg8lsvrikpfsczlvhel346 4803888 4803887 2022-08-20T17:21:03Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Bobruisk Castle.jpg|мини|Опсадата на замокот Бобрускиј во 1649 година]] '''Замокот Бобрускиј''' комплекс од дрвени одбранбени и административни згради на средновековниот [[Бабрујск|Бобруиск]]<nowiki/>иј. == Приказна == Постоел во средниот век (XIV-XVIII век), сместен на десниот брег на реката [[Березина (река)|Березина]]. Според пописите од 1638 и 1684 година, имал површина од 13,5 мртовечници (9,6 хектари), бил опкружен со земјен бедем, дабов ѕид со три одбранбени кули и три двојки, опкружен со [[Шанец|ров]] широк до 15 метри., влезот во замокот бил преку мост лулашка. На територијата на замокот имало двокатна станбена зграда и помошни згради во подрумот . Постојано бил подложен на опсади и уништувања, вклучително и од Кримските Татари во 1502-1503 година, од трупите на Хетман Јануш Раџивил во 1649 година, постепено губејќи ги своите утврдувања. Во 1665 година, замокот изгорел за време на опсадата на атаманот Золотаренко од страна на Козаците. Како резултат на реконструкцијата во 1692 година, замокот целосно ги изгубил одбранбените функции. == Литература == * Туристичка енциклопедија на Белорусија. Мн. Белоруска енциклопедија, 2007. - 648s. [[Категорија:Замоци во Белорусија]] dgtnfrv7ncdgzvobcvullpgtlkw0sjp Воронеч замок 0 1305355 4803889 2022-08-20T17:24:29Z Lili Arsova 86688 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:ru:Special:Redirect/revision/113161506|Воронечский замок]]“ wikitext text/x-wiki [[Податотека:Замчища_-_panoramio.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/96/%D0%97%D0%B0%D0%BC%D1%87%D0%B8%D1%89%D0%B0_-_panoramio.jpg/220px-%D0%97%D0%B0%D0%BC%D1%87%D0%B8%D1%89%D0%B0_-_panoramio.jpg|мини| Замчише]] '''Замокот Воронеч''' е одбранбена градба во селото Воронеч. Вороничи од Големото Војводство Литванија (денес село во областа Полотск во [[Витепска област|регионот Витебск]] ), изградено по наредба на Сигизмунд Август. Играл значајна улога за време на Ливонската војна. Во [[1581|1581 година]] бил земен од трупите на Стефан Батори. Од замокот е зачувана населба, која сè уште го носи името „замок“ и е поделена на три дела: источен, западен и јужен, одделени еден од еден со ров. == Литература == * Брежго Б. Замоци на Вицебшчини. - Vilnya: Drukarnya Y. Levina, 1933. - 38 стр.: ил. == Надворешни врски == * [http://www.radzima.org/be/pub/5134_p/ Замокот во] [http://www.radzima.org/be/pub/5134_p/ .] [http://www.radzima.org/be/pub/5134_p/ П.] [http://www.radzima.org/be/pub/5134_p/ Вороничи] на Radzima.org [[Категорија:Замоци во Белорусија]] ac3fo079ntzrf61srl4wbo69z4tws1w 4803890 4803889 2022-08-20T17:24:55Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Замчища_-_panoramio.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/96/%D0%97%D0%B0%D0%BC%D1%87%D0%B8%D1%89%D0%B0_-_panoramio.jpg/220px-%D0%97%D0%B0%D0%BC%D1%87%D0%B8%D1%89%D0%B0_-_panoramio.jpg|мини| Замчише]] '''Замокот Воронеч''' е одбранбена градба во селото Воронеч. Вороничи од Големото Војводство Литванија (денес село во областа Полотск во [[Витепска област|регионот Витебск]] ), изградено по наредба на Сигизмунд Август. Играл значајна улога за време на Ливонската војна. Во [[1581|1581 година]] бил заземен од трупите на Стефан Батори. Од замокот е зачувана населба, која сè уште го носи името „замок“ и е поделена на три дела: источен, западен и јужен, одделени еден од еден со ров. == Литература == * Брежго Б. Замоци на Вицебшчини. - Vilnya: Drukarnya Y. Levina, 1933. - 38 стр.: ил. == Надворешни врски == * [http://www.radzima.org/be/pub/5134_p/ Замокот во] [http://www.radzima.org/be/pub/5134_p/ .] [http://www.radzima.org/be/pub/5134_p/ П.] [http://www.radzima.org/be/pub/5134_p/ Вороничи] на Radzima.org [[Категорија:Замоци во Белорусија]] bn9dvhiaj5nxdzed9634qckjvo06wy2 Дисна замок 0 1305356 4803891 2022-08-20T17:27:38Z Lili Arsova 86688 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:ru:Special:Redirect/revision/118271004|Дисненский замок]]“ wikitext text/x-wiki [[Податотека:Дзісенскі_замак_на_плане_18_ст..jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5a/%D0%94%D0%B7%D1%96%D1%81%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%96_%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BA_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5_18_%D1%81%D1%82..jpg/220px-%D0%94%D0%B7%D1%96%D1%81%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%96_%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BA_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5_18_%D1%81%D1%82..jpg|мини| Замокот Дисна на план од 18 век.]] '''Замокот Дисна''' е замок кој постоел во XIV-XVIII век. Се наоѓал на островот Замок во близина на одводите на Дисна и [[Западна Двина|Западнаја Двина]] во областа Миори во регионот Витебск. == Историја == Во хрониките на Ливонскиот ред се споменува околу 1374/1377 година. Во XIV-почетокот на XV век, служел како истурена станица на Полотск на Западна Двина. По битката кај Грунвалд, тој ја изгубил својата стратешка важност. За време на Ливонската војна од 1558-1583 година паднал во лоша состојба. 25 јули 1654 година бил окупиран од руските трупи. Замокот бил брзо обновен. Во 1655 година имало 14 [[Кула|кули]] и околу 40 воени орудија. [[10 април|На 10 април]] [[1660|1660 година, тој бил]] окупиран од трупите на Големото Војводство Литванија. Уништен е на почетокот на 18 век за време на [[Голема северна војна|Големата северна војна]]. == Литература == * Беларуская энцыклапедыя: У 18 т. Т. 6: Дадаізм — Застава (белор.) / Рэдкал.: Г. П. Пашкоў і інш. — Мн.: БелЭн, 1998. — 576 с. — 10 000 экз. — <nowiki>ISBN 985-11-0106-0</nowiki>. [[Категорија:Замоци во Белорусија]] [[Категорија:Престаноци во 18 век]] o027n34sx9gcxpe2qyv183bmber7yp6 4803892 4803891 2022-08-20T17:28:08Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Дзісенскі_замак_на_плане_18_ст..jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5a/%D0%94%D0%B7%D1%96%D1%81%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%96_%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BA_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5_18_%D1%81%D1%82..jpg/220px-%D0%94%D0%B7%D1%96%D1%81%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%96_%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BA_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5_18_%D1%81%D1%82..jpg|мини| Замокот Дисна на план од 18 век.]] '''Замокот Дисна''' е замок кој постоел во XIV-XVIII век. Се наоѓал на островот Замок во близина на водите на Дисна и [[Западна Двина|Западнаја Двина]] во областа Миори во регионот Витебск. == Историја == Во хрониките на Ливонскиот ред се споменува околу 1374/1377 година. Во XIV-почетокот на XV век, служел како истурена станица на Полотск на Западна Двина. По битката кај Грунвалд, тој ја изгубил својата стратешка важност. За време на Ливонската војна од 1558-1583 година паднал во лоша состојба. 25 јули 1654 година бил окупиран од руските трупи. Замокот бил брзо обновен. Во 1655 година имало 14 [[Кула|кули]] и околу 40 воени орудија. [[10 април|На 10 април]] [[1660|1660 година, тој бил]] окупиран од трупите на Големото Војводство Литванија. Уништен е на почетокот на 18 век за време на [[Голема северна војна|Големата северна војна]]. == Литература == * Беларуская энцыклапедыя: У 18 т. Т. 6: Дадаізм — Застава (белор.) / Рэдкал.: Г. П. Пашкоў і інш. — Мн.: БелЭн, 1998. — 576 с. — 10 000 экз. — <nowiki>ISBN 985-11-0106-0</nowiki>. [[Категорија:Замоци во Белорусија]] [[Категорија:Престаноци во 18 век]] jjpods4te8reoywv5cb228qhzdtgcfx Замок Витовта (Гродно) 0 1305357 4803893 2022-08-20T17:31:12Z Lili Arsova 86688 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:ru:Special:Redirect/revision/123815607|Замок Витовта (Гродно)]]“ wikitext text/x-wiki [[Податотека:Hrodna Vitawt Castle and Kalozha Church 2006-1.jpg|мини|Замокот во Гродно Витовт и црквата Каложа]] '''Замокот Витовт''' - готски [[замок]] со ѕидови од камени тули и пет кули, подигнат во [[Гродно]] од Витовт во [[1398]] година -? наместо стариот изгорен [[замок]]. == Историја == Во [[1445|1445 година,]] големиот војвода од Литванија Казимир Јагиелончик примил тука полски амбасадори, кои му ја понудиле полската круна, а во [[1492|1492 година тој]] умрел во замокот. Тој бил повторно изграден во Стариот замок, резиденцијата на Стефан Батори, во [[1570]] -тите - доцните [[1580|1580-]] ти. [[Категорија:Замоци во Белорусија]] it77coasr2q7qzl71ck8vresmsyamg0 4803894 4803893 2022-08-20T17:31:50Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Hrodna Vitawt Castle and Kalozha Church 2006-1.jpg|мини|Замокот во Гродно Витовта и црквата Каложа]] '''Замокот Витовта''' - готски [[замок]] со ѕидови од камени тули и пет кули, подигнат во [[Гродно]] од Витовта во [[1398]] година -? наместо стариот изгорен [[замок]]. == Историја == Во [[1445|1445 година,]] големиот војвода од Литванија Казимир Јагиелончик примил тука полски амбасадори, кои му ја понудиле полската круна, а во [[1492|1492 година тој]] умрел во замокот. Тој бил повторно изграден во Стариот замок, резиденцијата на Стефан Батори, во [[1570]] -тите - доцните [[1580|1580-]] ти. [[Категорија:Замоци во Белорусија]] 2g7yesn8f0bzpujz2m2ptpj58rn10du Замoци Кобрин 0 1305358 4803896 2022-08-20T17:56:43Z Lili Arsova 86688 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:ru:Special:Redirect/revision/121379102|Кобринские замки]]“ wikitext text/x-wiki [[Податотека:Kobryń, Muchaviecki most. Кобрынь, Мухавецкі мост (N. Orda, 7.04.1864).jpg|мини|Кобрин, мост Мучавецки ]] '''Кобринските замоци''' се комплекс од дрвени одбранбени и административни структури кои постоеле во градот Кобрин во 16-18 век<ref name="ЭВКЛ">Кобрынскія замкі // [[ЭВКЛ|Вялікае княства літоўскае: Энцыклапедыя ў 2 т]]. Т. 2 / Пад рэд. Г. П. Пашкова і інш. — 2-е выд. — Мінск: БелЭН, 2007. с. 118. — 972 с.</ref> . Веројатно, првиот замок Кобрин ( детинети ) бил основан во 11 век од наследниците на [[Киевски Рус|киевскиот принц]] [[Изјаслав I|Изјаслав]] на островот на сливот на реките Кобринка и Мухавец . Земјените насипи што останале од замоците биле урнати во [[1880-ти|1880-тите]] за време на поставувањето на автопатот [[Москва]] - [[Варшава]] <ref name="ЭВКЛ" /> . == Карактеристично == Изгледот на замоците и нивната опрема може да се замисли врз основа на материјали од пописот од [[16 век]]. Утврдувањата се состоеле од Долниот („рид“) и Горниот (Високи) замоци. Влезот во Долниот замок го блокирала Кобринка. Преку реката бил изграден мост, чиј последен распон се кревал. Од двете страни мостот завршувал со [[Кула|кули]] - порти. Долниот замок бил заштитен со 5 кули, городни и паркани . Во една од кулите имало воденица.<ref name="ЭВКЛ">Кобрынскія замкі // [[ЭВКЛ|Вялікае княства літоўскае: Энцыклапедыя ў 2 т]]. Т. 2 / Пад рэд. Г. П. Пашкова і інш. — 2-е выд. — Мінск: БелЭН, 2007. с. 118. — 972 с.</ref> Горниот замок бил одделен од долниот со ров. Мостот над ровот се потпирал на кулата-портата на Горниот замок. Се кревал и последниот распон на мостот. Горниот замок имал и 5 кули (со порти), городни и паркани. Тие сместувале платформи со стрели покриен бил со ќерамиди. Сите кули биле покриени со ќерамиди . <ref name="ЭВКЛ">Кобрынскія замкі // [[ЭВКЛ|Вялікае княства літоўскае: Энцыклапедыя ў 2 т]]. Т. 2 / Пад рэд. Г. П. Пашкова і інш. — 2-е выд. — Мінск: БелЭН, 2007. с. 118. — 972 с.</ref> Според инвентарот од [[1597]] година, облеката на замокот се состоела од 2 [[Топ|топови]] и 5 серпентини. Од [[Огнено оружје|огненото оружје]] имало 16 пушки, 17 пиштоли и 2 знаци .<ref name="ЭВКЛ">Кобрынскія замкі // [[ЭВКЛ|Вялікае княства літоўскае: Энцыклапедыя ў 2 т]]. Т. 2 / Пад рэд. Г. П. Пашкова і інш. — 2-е выд. — Мінск: БелЭН, 2007. с. 118. — 972 с.</ref> == Наводи == ; Услови кои се користат во статијата {{Наводи|2|group=т.}} ; Наводи {{Наводи}} == Литература == *  (белор.) Кобрынскія замкі // Вялікае Княства Літоўскае. Энцыклапедыя у 3 т. — Мн.: БелЭн, 2005. — Т. 2: Кадэцкі корпус — Яцкевіч. — С. 118. — 788 с. — <nowiki>ISBN 985-11-0378-0</nowiki>. * ''Якімовіч Ю. А''. Драўлянае дойлідства беларускага Палесся. — Мн., 1978. {{Be}} [[Категорија:Замоци во Белорусија]] ly48lnsx8c4mrgrjp8xz1b1lihohaol 4803897 4803896 2022-08-20T17:59:21Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Kobryń, Muchaviecki most. Кобрынь, Мухавецкі мост (N. Orda, 7.04.1864).jpg|мини|Кобрин, мост Мучавецки ]] '''Кобринските замоци''' се комплекс од дрвени одбранбени и административни структури кои постоеле во градот Кобрин во 16-18 век<ref name="ЭВКЛ">Кобрынскія замкі // [[ЭВКЛ|Вялікае княства літоўскае: Энцыклапедыя ў 2 т]]. Т. 2 / Пад рэд. Г. П. Пашкова і інш. — 2-е выд. — Мінск: БелЭН, 2007. с. 118. — 972 с.</ref>. Веројатно, првиот замок Кобрин ( детинети ) бил основан во 11 век од наследниците на [[Киевски Рус|киевскиот принц]] [[Изјаслав I|Изјаслав]] на островот на сливот на реките Кобринка и Мухавец <ref>{{Наведено списание|last=Gayduk|first=Vladislava L.|date=2021|title=THE HISTORY OF THE CENTER FOR CONTEMPORARY ART ON YAKIMANKA. ARCHIVE OPTICS|url=http://dx.doi.org/10.28995/2227-6165-2021-3-81-95|journal=Articult|issue=3|pages=81–95|doi=10.28995/2227-6165-2021-3-81-95|issn=2227-6165}}</ref>. Земјените насипи што останале од замоците биле урнати во [[1880-ти|1880-тите]] за време на поставувањето на автопатот [[Москва]] - [[Варшава]]<ref name="ЭВКЛ" />. == Карактеристично == Изгледот на замоците и нивната опрема може да се замисли врз основа на материјали од пописот од [[16 век]]. Утврдувањата се состоеле од Долниот („рид“) и Горниот (Високи) замоци. Влезот во Долниот замок го блокирала Кобринка. Преку реката бил изграден мост, чиј последен распон се кревал. Од двете страни мостот завршувал со [[Кула|кули]] - порти. Долниот замок бил заштитен со 5 кули, городни и паркани . Во една од кулите имало воденица.<ref name="ЭВКЛ">Кобрынскія замкі // [[ЭВКЛ|Вялікае княства літоўскае: Энцыклапедыя ў 2 т]]. Т. 2 / Пад рэд. Г. П. Пашкова і інш. — 2-е выд. — Мінск: БелЭН, 2007. с. 118. — 972 с.</ref> Горниот замок бил одделен од долниот со ров. Мостот над ровот се потпирал на кулата-портата на Горниот замок. Се кревал и последниот распон на мостот. Горниот замок имал и 5 кули (со порти), городни и паркани. Тие сместувале платформи со стрели покриен бил со ќерамиди. Сите кули биле покриени со ќерамиди.<ref name="ЭВКЛ">Кобрынскія замкі // [[ЭВКЛ|Вялікае княства літоўскае: Энцыклапедыя ў 2 т]]. Т. 2 / Пад рэд. Г. П. Пашкова і інш. — 2-е выд. — Мінск: БелЭН, 2007. с. 118. — 972 с.</ref> Според инвентарот од [[1597]] година, облеката на замокот се состоела од 2 [[Топ|топови]] и 5 серпентини. Од [[Огнено оружје|огненото оружје]] имало 16 пушки, 17 пиштоли и 2 знаци.<ref name="ЭВКЛ">Кобрынскія замкі // [[ЭВКЛ|Вялікае княства літоўскае: Энцыклапедыя ў 2 т]]. Т. 2 / Пад рэд. Г. П. Пашкова і інш. — 2-е выд. — Мінск: БелЭН, 2007. с. 118. — 972 с.</ref> == Наводи == ; Услови кои се користат во статијата {{Наводи|2|group=т.}} ; Наводи {{Наводи}} == Литература == *  (белор.) Кобрынскія замкі // Вялікае Княства Літоўскае. Энцыклапедыя у 3 т. — Мн.: БелЭн, 2005. — Т. 2: Кадэцкі корпус — Яцкевіч. — С. 118. — 788 с. — <nowiki>ISBN 985-11-0378-0</nowiki>. * ''Якімовіч Ю. А''. Драўлянае дойлідства беларускага Палесся. — Мн., 1978. {{Be}} [[Категорија:Замоци во Белорусија]] gzu27wcuk9m4etg8dheys1g24x0xan2 Челопеч 0 1305359 4803898 2022-08-20T18:00:03Z Пакко 4588 Создадена страница со: {{Инфокутија Населено место | name = Челопеч | native_name = Челопеч | native_name_lang = bg | settlement_type = село | image_skyline = Chelopech-church.jpg | image_caption = Црквата „Свети Никола“ во село Челопеч | image_flag = | image_shield = BUL Челопеч COA.jpg | pushpin_ma... wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Челопеч | native_name = Челопеч | native_name_lang = bg | settlement_type = село | image_skyline = Chelopech-church.jpg | image_caption = Црквата „Свети Никола“ во село Челопеч | image_flag = | image_shield = BUL Челопеч COA.jpg | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Челопеч во Бугарија | latd =42 |latm =42 |lats =3.39 |latNS =N | longd =24 |longm =4 |longs =58.65 |longEW =E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Софиja (област)|Софија]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Челопеч (општина)|Челопеч]] | leader_party = независен | leader_title = Градоначалник | leader_name = Алекси Кесјаков | unit_pref = Metric | area_total_km2 = 44,39 | elevation_m = 734 | population_total = 1.750 | population_as_of = 2022 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[EET]] | utc_offset1 = +2 | timezone1_DST = [[EEST]] | utc_offset1_DST = +3 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 2087 | area_code = +359 07185 | website = {{URL|www.chelopech.egov.bg}} }} '''Челопеч''' ({{lang-bg|Антон}}) — село во Западна [[Бугарија]], административен центар на општината [[Челопеч (општина)|Челопеч]] во [[Софиja (област)|Софиската Област]]. Има население од околу 1.750 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> == Географија == Селото се наоѓа во планинско подрачје, 75 километри источно од главниот град [[Софија]]. Низ селото минуваат Подбалканскиот пат и пругата [[Софија]]—[[Бургас]]. == Историја == Во земјиштето на Челопеч, во локалитетите „Гинова могила“ и „Градиште“, биле пронајдени остатоци од населби и градежи кои датираат од античко време. Името на населбата за прв пат се појавува во зачуваните турски документи од [[1430]] година. Се претпоставува дека постоела за време на [[Второ Бугарско Царство|Второто Бугарско Царство]] или е создадена непосредно пред падот на Бугарија под османлиска власт. == Eкономија == Челопеч е едно од најголемите и најбогатите наоѓалишта на бакар-злато-пирит во Европа. Рударството е главна индустрија, што е една од причините за добрата економска состојба на општината. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[https://chelopech.egov.bg/wps/portal/municipality-chelopech/home Официјална веб-страница на општина Челопеч] {{Населено место-Бугарија-никулец}} [[Категорија:Села во Бугарија]] s5orwgepuztc865hzy1req8fzwjes5r 4803907 4803898 2022-08-20T18:21:59Z Пакко 4588 ситна поправка wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Челопеч | native_name = Челопеч | native_name_lang = bg | settlement_type = село | image_skyline = Chelopech-church.jpg | image_caption = Црквата „Свети Никола“ во село Челопеч | image_flag = | image_shield = BUL Челопеч COA.jpg | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Челопеч во Бугарија | latd =42 |latm =42 |lats =3.39 |latNS =N | longd =24 |longm =4 |longs =58.65 |longEW =E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Софиja (област)|Софија]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Челопеч (општина)|Челопеч]] | leader_party = независен | leader_title = Градоначалник | leader_name = Алекси Кесјаков | unit_pref = Metric | area_total_km2 = 44,39 | elevation_m = 734 | population_total = 1.750 | population_as_of = 2022 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[EET]] | utc_offset1 = +2 | timezone1_DST = [[EEST]] | utc_offset1_DST = +3 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 2087 | area_code = +359 07185 | website = {{URL|www.chelopech.egov.bg}} }} '''Челопеч''' ({{lang-bg|Челопеч}}) — село во Западна [[Бугарија]], административен центар на општината [[Челопеч (општина)|Челопеч]] во [[Софиja (област)|Софиската Област]]. Има население од околу 1.750 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> == Географија == Селото се наоѓа во планинско подрачје, 75 километри источно од главниот град [[Софија]]. Низ селото минуваат Подбалканскиот пат и пругата [[Софија]]—[[Бургас]]. == Историја == Во земјиштето на Челопеч, во локалитетите „Гинова могила“ и „Градиште“, биле пронајдени остатоци од населби и градежи кои датираат од античко време. Името на населбата за прв пат се појавува во зачуваните турски документи од [[1430]] година. Се претпоставува дека постоела за време на [[Второ Бугарско Царство|Второто Бугарско Царство]] или е создадена непосредно пред падот на Бугарија под османлиска власт. == Eкономија == Челопеч е едно од најголемите и најбогатите наоѓалишта на бакар-злато-пирит во Европа. Рударството е главна индустрија, што е една од причините за добрата економска состојба на општината. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[https://chelopech.egov.bg/wps/portal/municipality-chelopech/home Официјална веб-страница на општина Челопеч] {{Населено место-Бугарија-никулец}} [[Категорија:Села во Бугарија]] 473j97sqn8f31alw9rk8yimtzcdvejf Замок Лубча 0 1305360 4803899 2022-08-20T18:03:14Z Lili Arsova 86688 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1071017544|Lubcha Castle]]“ wikitext text/x-wiki [[Податотека:Liubča_Castle_20180501_173501.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5e/Liub%C4%8Da_Castle_20180501_173501.jpg/265px-Liub%C4%8Da_Castle_20180501_173501.jpg|мини|265x265пкс| Замокот по најновата кампања за реконструкција]] '''Замокот Лубча''' ( {{Lang-be|Любчанскі замак}} ) бил резиденцијален [[замок]] на семејството Раџивил на левиот брег на реката Неман кај Лубча во близина на Наварадак Белорусија. Замокот го започнал својот живот во 1581 година како утврдена резиденција на Јан Кишка, моќен [[Калвинизам|калвинистички]] магнат. Имало дрвени ѕидови, една камена [[кула]] и бил опкружен со [[Шанец|ровови]] од три страни, а четвртата страна бил заштитен од реката. Лубча подоцна преминал на Јануш Раџивил, Големиот Хетман од Литванија, кој го проширил замокот додавајќи три камени кули. Во 1655 година бил заземен и уништен од бунтовните [[Козаци]] под водство на Иван Золотаренко. Само барбиканот и уште една кула останале да стојат по упадот на Козаците. Напуштениот имот неколку пати ги менувал сопствениците, останувајќи незакупен до средината на 19 век, кога на теренот била изградена палата на [[Неоготика|готската преродба]]. Имотот Лубча претрпел голема штета за време на двете светски војни. Палатата била сведена на школка во 1914 година и била преуредена во [[Училиште|училишна]] зграда од страна на Советите во 1947 година. Во почетокот на 21 век, некои од ѕидовите на замокот биле повторно изградени од тим волонтери. == Референци преку Интернет == * [http://globus.tut.by/lyubcha/index.htm Замокот Lyubchа на globus.tut.by] * [https://web.archive.org/web/20080804203254/http://lubcza.org/ Историја и реставрација на замокот Љубча] {{Coord|53|45|7.31|N|26|04|7.74|E|type:landmark_region:BY}} [[Категорија:Замоци во Белорусија]] 63z88zm3mfdp2helgjkh8dj1xz3d69v 4803900 4803899 2022-08-20T18:04:14Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Liubča_Castle_20180501_173501.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5e/Liub%C4%8Da_Castle_20180501_173501.jpg/265px-Liub%C4%8Da_Castle_20180501_173501.jpg|мини|265x265пкс| Замокот по најновата кампања за реконструкција]] '''Замокот Лубча''' ( {{Lang-be|Любчанскі замак}} ) бил резиденцијален [[замок]] на семејството Раџивил на левиот брег на реката Неман кај Лубча во близина на Наварадак Белорусија. Замокот го започнал својот живот во 1581 година како утврдена резиденција на Јан Кишка, моќен [[Калвинизам|калвинистички]] магнат. Имало дрвени ѕидови, една камена [[кула]] и бил опкружен со [[Шанец|ровови]] од три страни, а четвртата страна бил заштитен од реката. Лубча подоцна преминал во сопственост на Јануш Раџивил, Големиот Хетман од Литванија, кој го проширил замокот додавајќи три камени кули. Во 1655 година бил заземен и уништен од бунтовните [[Козаци]] под водство на Иван Золотаренко. Само барбиканот и уште една кула останале да стојат по упадот на Козаците. Напуштениот имот неколку пати ги менувал сопствениците, останувајќи незакупен до средината на 19 век, кога на теренот била изградена палата на [[Неоготика|готската преродба]]. Имотот Лубча претрпел голема штета за време на двете светски војни. Палатата била сведена на школка во 1914 година и била преуредена во [[Училиште|училишна]] зграда од страна на Советите во 1947 година. Во почетокот на 21 век, некои од ѕидовите на замокот биле повторно изградени од тим волонтери. == Референци преку Интернет == * [http://globus.tut.by/lyubcha/index.htm Замокот Lyubchа на globus.tut.by] * [https://web.archive.org/web/20080804203254/http://lubcza.org/ Историја и реставрација на замокот Љубча] {{Coord|53|45|7.31|N|26|04|7.74|E|type:landmark_region:BY}} [[Категорија:Замоци во Белорусија]] s9yqfpktjy8iehsi3dhzx8l1ivu1mkp Предлошка:Fb team Bray Wanderers 10 1305361 4803901 2022-08-20T18:05:02Z Carshalton 30527 Создадена страница со: [[Податотека:600px vertical stripes Green HEX-008736 White.svg|20px|Бреј Вондерерс]] {{fb team |t=Бреј Вондерерс |tan=ФК Бреј Вондерерс |tc=IRL |abb={{#if:{{{abb|}}}|BYW}} |oc={{#if:{{{oc|}}}|{{{oc}}} }} }}<!-- --><noinclude> [[Категорија:Fb_team_предлошки Ирска|Бреј Вондерерс]] </noinclude> wikitext text/x-wiki [[Податотека:600px vertical stripes Green HEX-008736 White.svg|20px|Бреј Вондерерс]] {{fb team |t=Бреј Вондерерс |tan=ФК Бреј Вондерерс |tc=IRL |abb={{#if:{{{abb|}}}|BYW}} |oc={{#if:{{{oc|}}}|{{{oc}}} }} }}<!-- --><noinclude> [[Категорија:Fb_team_предлошки Ирска|Бреј Вондерерс]] </noinclude> fqlxaayy9g06zfv8hv3pz973hk9yqvp Замок Керолин 0 1305362 4803902 2022-08-20T18:11:07Z Lili Arsova 86688 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:ru:Special:Redirect/revision/114403923|Каролинский замок]]“ wikitext text/x-wiki [[Податотека:Pinsk, Karalin. Пінск, Каралін (N. Orda, 1875) (2).jpg|мини|Пинск, Каролин (Н. Орда, 1875)]] '''Замокот Керолин''' ''( {{Lang-be|Каралінскі замак}} )'' се наоѓал на периферијата на Пинск Каролина. Основана од големиот маршал на Големото Војводство Литванија, принцот Јан Карол Долски, кој во [[1690|1690 година]] добил земја во близина на Пинск од Сејмас. Таму го изградил предградието Каролин, замок кој имал и воени и репрезентативни функции, а спроти него била црквата Св. [[Карло Боромејски|Чарлс Боромеан]]. Замокот бил изграден во нео-италијанскиот фортификациски систем, со правоаголен план, со димензии 76 м на 38 м на 46 м на 76 м. Двата јужни бастиони гледале на реката Припјат и биле мали по големина. Пред замокот имало ров широк до 9 м со подвижен мост. На детето стоела палатата како сопственик на замокот. По смртта на Јан Долски, замокот го наследиле принцовите Вишневецки. Замокот бил уништен во [[1706]] година од трупите на шведскиот крал [[Карл XII|Чарлс XII]]. Урнатините на замокот опстанале до почетокот на [[20 век]]. До денес преживеал подземен премин преку кој се оди до бастионите. == Цртежи на Наполеон Орда == [[Податотека:Pinski zamak. Пінскі замак (N. Orda, 1868).jpg|мини]] {{Фоторяд|Karalin. Каралін (N. Orda, 1868).jpg|Karalin. Каралін (N. Orda, XIX).jpg|Pinski zamak. Пінскі замак (N. Orda, 1868) (2).jpg|border-radius=3|ш1=30%|ш2=30%|ш3=30%|color=EBCA99|align=center}} == Литература == *  (белор.) Ткачоў М. А. Вялікае Княства Літоўскае. Энцыклапедыя у 3 т. — Мн.: БелЭн, 2005. — Т. 2: Кадэцкі корпус — Яцкевіч. — С. 47. — 788 с. — <nowiki>ISBN 985-11-0378-0</nowiki>. [[Категорија:Замоци во Белорусија]] l8ks5e86iergogzabi7xvtid3fzbowq 4803903 4803902 2022-08-20T18:11:59Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Pinsk, Karalin. Пінск, Каралін (N. Orda, 1875) (2).jpg|мини|Пинск, Каролин (Н. Орда, 1875)]] '''Замокот Керолин''' ''( {{Lang-be|Каралінскі замак}} )'' се наоѓал на периферијата на Пинск Каролина. Основана од големиот маршал на Големото Војводство Литванија, принцот Јан Карол Долски, кој во [[1690|1690 година]] добил земја во близина на Пинск од Сејмас. Таму го изградил предградието Каролин, замок кој имал и воени и репрезентативни функции, а спроти него била црквата Св. [[Карло Боромејски|Чарлс Боромеан]]. Замокот бил изграден во нео-италијанскиот фортификациски систем, со правоаголен план, со димензии 76 м на 38 м на 46 м на 76 м. Двата јужни бастиони гледале на реката Припјат и биле мали по големина. Пред замокот имало ров широк до 9 м со подвижен мост. На детето стоела палатата како сопственик на замокот. По смртта на Јан Долски, замокот го наследиле принцовите Вишневецки. Замокот бил уништен во [[1706]] година од трупите на шведскиот крал [[Карл XII|Чарлс XII]]. Урнатините на замокот опстанале до почетокот на [[20 век]]. До денес преживеал само подземен премин преку кој се оди до бастионите. == Цртежи на Наполеон Орда == [[Податотека:Pinski zamak. Пінскі замак (N. Orda, 1868).jpg|мини]] {{Фоторяд|Karalin. Каралін (N. Orda, 1868).jpg|Karalin. Каралін (N. Orda, XIX).jpg|Pinski zamak. Пінскі замак (N. Orda, 1868) (2).jpg|border-radius=3|ш1=30%|ш2=30%|ш3=30%|color=EBCA99|align=center}} == Литература == *  (белор.) Ткачоў М. А. Вялікае Княства Літоўскае. Энцыклапедыя у 3 т. — Мн.: БелЭн, 2005. — Т. 2: Кадэцкі корпус — Яцкевіч. — С. 47. — 788 с. — <nowiki>ISBN 985-11-0378-0</nowiki>. [[Категорија:Замоци во Белорусија]] a54ac10ves6dco8sb1s8ubq6xqn7x15 Замок Гердауен 0 1305363 4803905 2022-08-20T18:16:44Z Lili Arsova 86688 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:ru:Special:Redirect/revision/123636066|Замок Гердауэн]]“ wikitext text/x-wiki '''Замокот Гердауен''' е [[замок]] на [[Тевтонски ред|Тевтонските витези]], изграден во [[1315]] година и се наоѓа во модерното село Железнодорожни. == Историја == Замокот бил основан од командантот Јоханес фон Винунген. Изградбата ја водел Königsberg Komtur Heinrich von Isenber <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://travelkap.club/rossija1/zamok_gerdauen/index.html|title=Замок Гердауэн (Gerdauen) Калининградская область|last=|date=|work=TravelKap|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20200928144741/https://travelkap.club/rossija1/zamok_gerdauen/index.html|archive-date=2020-09-28|dead-url=no|accessdate=2020-03-14}}</ref>. Замокот бил осветен на денот на светите Петар и Павле во 1325 година<ref name="автоссылка1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=377|title=Замок Гердауэн|last=|date=|work=Пруссия 39|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20170711060837/http://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=377|archive-date=2017-07-11|dead-url=no|accessdate=2020-03-14}}</ref>. Во 1347 година, војската на Олгерд се приближила до портите на тврдината, но не се осмелила да ја нападне. Од 1678 година никој не живеел во замокот. Во 19 век му била продадена на баронот фон Ромберг, чиј син ги срушил старите згради и изградил имот, кој наследил само визби од замокот. Откако замокот бил продаден на Алфред фон Јансен, кој живеел во него до 1945 година. За време на [[Втора светска војна|Втората светска војна]] имотот бил малку оштетен, но до почетокот на 21 век биле зачувани портата, урнатините на западното крило и обновениот бунар со шталата. Од 1947 година, во шталата била сместена ветеринарна амбуланта. Подрумите на замокот, откриени под зградата, не биле користени на никаков начин. Кон крајот на седумдесеттите години на дваесеттиот век, филмот „Долги милји војна“ [[Филмско студио Довженко|на филмското студио им.]] [[Филмско студио Довженко|НО.]] [[Филмско студио Довженко|П.]] [[Филмско студио Довженко|Довженко]]. Во 1990 година, урнатините на замокот биле изнајмени од семејство на претприемачи кои планирале да го обноват во хотел со ресторан. Меѓутоа, поради финансиската криза во 1991 година, работата запрела<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://travelkap.club/rossija1/zamok_gerdauen/index.html|title=Замок Гердауэн|last=|date=|work=TravelKap|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20200928144741/https://travelkap.club/rossija1/zamok_gerdauen/index.html|archive-date=2020-09-28|dead-url=no|accessdate=2020-03-14}}</ref> . Во 1999 година, аголот на подрумот се урнал. Во 2000 година се урнал дел од ѕидот на ветеринарната болница. Со уредба на Владата на Калининградската област од 23 март 2007 година, замокот добил статус на објект на културно наследство од регионално значење<ref name="автоссылка1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=377|title=Замок Гердауэн|last=|date=|work=Пруссия 39|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20170711060837/http://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=377|archive-date=2017-07-11|dead-url=no|accessdate=2020-03-14}}</ref>. == Поврзано == * Замоци на Калининградската област * Железничка == Наводи == {{Наводи}} == Надворешни врски == * [https://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=377 Прусија 39] * [https://www.youtube.com/watch?v=jwXG5cb_f7M/ Видео преглед] [[Категорија:Замоци во Русија]] e5sc1lbnmxjpr2kfghzcteqyo9w3lu4 4803906 4803905 2022-08-20T18:20:54Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Гердауэн3.jpg|мини|Ова е фотографија од руско културно наследство]] '''Замокот Гердауен''' е [[замок]] на [[Тевтонски ред|Тевтонските витези]], изграден во [[1315]] година и се наоѓа во модерното село Железнодорожни. == Историја == Замокот бил основан од командантот Јоханес фон Винунген. Изградбата ја водел Königsberg Komtur Heinrich von Isenber <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://travelkap.club/rossija1/zamok_gerdauen/index.html|title=Замок Гердауэн (Gerdauen) Калининградская область|last=|date=|work=TravelKap|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20200928144741/https://travelkap.club/rossija1/zamok_gerdauen/index.html|archive-date=2020-09-28|dead-url=no|accessdate=2020-03-14}}</ref>. Замокот бил осветен на денот на светите Петар и Павле во 1325 година<ref name="автоссылка1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=377|title=Замок Гердауэн|last=|date=|work=Пруссия 39|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20170711060837/http://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=377|archive-date=2017-07-11|dead-url=no|accessdate=2020-03-14}}</ref>. Во 1347 година, војската на Олгерд се приближила до портите на тврдината, но не се осмелила да ја нападне. Од 1678 година никој не живеел во замокот. Во 19 век му била продадена на баронот фон Ромберг, чиј син ги срушил старите згради и изградил имот, кој наследил само визби од замокот. Откако замокот бил продаден на Алфред фон Јансен, кој живеел во него до 1945 година. За време на [[Втора светска војна|Втората светска војна]] имотот бил малку оштетен, но до почетокот на 21 век биле зачувани портата, урнатините на западното крило и обновениот бунар со шталата. Од 1947 година, во шталата била сместена ветеринарна амбуланта. Подрумите на замокот, откриени под зградата, не биле користени на никаков начин. Кон крајот на седумдесеттите години на дваесеттиот век, филмот „Долги милји војна“ [[Филмско студио Довженко|на филмското студио им.]] [[Филмско студио Довженко|НО.]] [[Филмско студио Довженко|П.]] [[Филмско студио Довженко|Довженко]]. Во 1990 година, урнатините на замокот биле изнајмени од семејство на претприемачи кои планирале да го обноват во хотел со ресторан. Меѓутоа, поради финансиската криза во 1991 година, работата запрела<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://travelkap.club/rossija1/zamok_gerdauen/index.html|title=Замок Гердауэн|last=|date=|work=TravelKap|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20200928144741/https://travelkap.club/rossija1/zamok_gerdauen/index.html|archive-date=2020-09-28|dead-url=no|accessdate=2020-03-14}}</ref> . Во 1999 година, аголот на подрумот се урнал. Во 2000 година се урнал дел од ѕидот на ветеринарната болница.<gallery> Податотека:Гердауэн1.jpg|Гердауен Податотека:Гердауэн2.jpg|Гердауен Податотека:Изображение 901.jpg|Гердауен Податотека:Изображение 900.jpg|Гердауен </gallery>Со уредба на Владата на Калининградската област од 23 март 2007 година, замокот добил статус на објект на културно наследство од регионално значење<ref name="автоссылка1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=377|title=Замок Гердауэн|last=|date=|work=Пруссия 39|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20170711060837/http://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=377|archive-date=2017-07-11|dead-url=no|accessdate=2020-03-14}}</ref>. == Поврзано == * Замоци на Калининградската област * Железничка == Наводи == {{Наводи}} == Надворешни врски == * [https://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=377 Прусија 39] * [https://www.youtube.com/watch?v=jwXG5cb_f7M/ Видео преглед] [[Категорија:Замоци во Русија]] tm4mj4xj9er4u0b3zlbozab5aahzucv Замок Грос Вонсдорф 0 1305364 4803908 2022-08-20T18:26:25Z Lili Arsova 86688 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:ru:Special:Redirect/revision/123636085|Замок Гросс Вонсдорф]]“ wikitext text/x-wiki '''Грос Вонсдорф е''' замок од XIII век, лоциран во истоимената населба (сега - село Курортноје, [[Калининградска област]] ). Била демонтирана и не е обновена по пожарот во 1830 година. Зачувани се урнатините на кулата на портата изградена во 1356 година. == Историја == Дрвениот и земјен замок Грос Вонсдорф бил изграден од [[Тевтонски ред|Тевтонскиот ред]] во 13 век на местото на освоената античка пруска тврдина Капостет. Во 1319 година замокот бил уништен од литванските трупи. Една година подоцна, замокот бил обновен во првобитната форма, но повторно бил заробен и запален од Литвинците во 1347 година, по што било одлучено дека камените утврдувања треба да се обноват. Во 1348 година, Грос Вонсдорф станал центар на камерамтот, подреден на Комтур од Инстербург. Изградбата на камениот замок започнала во 1356 година и била завршена околу 1372 година. Во 1391 година Грос Вонсдорф бил повторно изграден<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=370|title=Замок Гросс Вонсдорф - Курортное|publisher=www.prussia39.ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20220308060239/https://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=370|archive-date=2022-03-08|dead-url=no|accessdate=2017-02-23}}</ref>. Во 1450 година замокот го посетил големиот мајстор на Тевтонскиот ред Лудвиг фон Ерлихсхаузен<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=370|title=Замок Гросс Вонсдорф - Курортное|publisher=www.prussia39.ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20220308060239/https://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=370|archive-date=2022-03-08|dead-url=no|accessdate=2017-02-23}}</ref>. Набргу по завршувањето на Тринаесетгодишната војна, во 1468 година, поради недостаток на средства, наредбата му го предаде замокот на Ханс фон Вејр. Во 1525 година, војводата Албрехт ја објавил секуларизацијата на Тевтонскиот ред и го префрлил замокот на Еделман Хајно фон Добериц. Во 1552 година замокот преминал на Андреас фон Фланс. Во 1590 година била извршена голема реконструкција<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=370|title=Замок Гросс Вонсдорф - Курортное|publisher=www.prussia39.ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20220308060239/https://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=370|archive-date=2022-03-08|dead-url=no|accessdate=2017-02-23}}</ref> . Од 1688 или 1702 година замокот е дел од имотот на семејството фон Шретер. Фридрих Леополд фон Шретер, идниот министер на [[Прусија|пруските]] покраини и член на Државниот совет, тука го поминал своето детство. Замокот многу сакал да го посетува [[Имануел Кант]], кој бил семеен пријател<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ostpreussen.net/ostpreussen/orte.php?bericht=570|title=Kurortnoje - Groß Wohnsdorf und die Familie von Schrötter - Ostpreussen|last=Manfred Höhne|publisher=www.ostpreussen.net|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20200930221918/https://ostpreussen.net/ostpreussen/orte.php?bericht=570|archive-date=2020-09-30|dead-url=no|accessdate=2017-02-22}}</ref> . Во 1790 година, во замокот се случил голем пожар, по што архитектот Фридрих Гили го обновил замокот и повторно ја изградил кулата на портата<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://apb-to.jimdo.com/%D1%82%D0%B5%D0%B2%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9-%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD/%D0%B3%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81-%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%B4%D0%BE%D1%80%D1%84-gross-wonsdorf/|title=Gross Wohnsdorf – Курортное Правдинский район|last=|date=|work=|publisher=Анатолий Бахтин|archive-url=https://web.archive.org/web/20170223215828/https://apb-to.jimdo.com/%D1%82%D0%B5%D0%B2%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9-%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD/%D0%B3%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81-%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%B4%D0%BE%D1%80%D1%84-gross-wonsdorf/|archive-date=2017-02-23|dead-url=no|accessdate=2017-02-23}}</ref>. Во 1830 година се случил посериозен пожар, по што замокот не бил обновен и бил демонтиран за градежни материјали. Од сите згради преживеала само кулата на портата. == Моментална состојба == Со уредба на Владата на Калининградската област од 23 март 2007 година бр. 132, урнатините добиле статус на објект од културно наследство од регионално значење<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://gov39.ru/vlast/sluzhby/gookn/zip/svodnyy_perechen_okn.pdf|title=Список объектов культурного наследия Калининградской области|archive-url=https://web.archive.org/web/20170221111655/https://gov39.ru/vlast/sluzhby/gookn/zip/svodnyy_perechen_okn.pdf|archive-date=2017-02-21|dead-url=yes}}</ref>. == Надворешни врски == * [http://www.ostpreussen.net/ostpreussen/orte.php?bericht=570 Историјата на селото Курортное] [http://www.ostpreussen.net/ostpreussen/orte.php?bericht=570 )] * [http://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=370 Историја на замокот] == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Замоци во Русија]] emgtzyylmn0k1siv1sax1zhpqf55n9m 4803909 4803908 2022-08-20T18:27:23Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Пос. Курортное, руины замка Гросс-Вонсдорф.JPG|мини|урнатините на замокот Грос Вонсдорф]] '''Грос Вонсдорф е''' замок од XIII век, лоциран во истоимената населба (сега - село Курортноје, [[Калининградска област]] ). Била демонтирана и не е обновена по пожарот во 1830 година. Зачувани се урнатините на кулата на портата изградена во 1356 година. == Историја == Дрвениот и земјен замок Грос Вонсдорф бил изграден од [[Тевтонски ред|Тевтонскиот ред]] во 13 век на местото на освоената античка пруска тврдина Капостет. Во 1319 година замокот бил уништен од литванските трупи. Една година подоцна, замокот бил обновен во првобитната форма, но повторно бил заробен и запален од Литвинците во 1347 година, по што било одлучено дека камените утврдувања треба да се обноват. Во 1348 година, Грос Вонсдорф станал центар на камерамтот, подреден на Комтур од Инстербург. Изградбата на камениот замок започнала во 1356 година и била завршена околу 1372 година. Во 1391 година Грос Вонсдорф бил повторно изграден<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=370|title=Замок Гросс Вонсдорф - Курортное|publisher=www.prussia39.ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20220308060239/https://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=370|archive-date=2022-03-08|dead-url=no|accessdate=2017-02-23}}</ref>. Во 1450 година замокот го посетил големиот мајстор на Тевтонскиот ред Лудвиг фон Ерлихсхаузен<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=370|title=Замок Гросс Вонсдорф - Курортное|publisher=www.prussia39.ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20220308060239/https://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=370|archive-date=2022-03-08|dead-url=no|accessdate=2017-02-23}}</ref>. Набргу по завршувањето на Тринаесетгодишната војна, во 1468 година, поради недостаток на средства, наредбата му го предаде замокот на Ханс фон Вејр. Во 1525 година, војводата Албрехт ја објавил секуларизацијата на Тевтонскиот ред и го префрлил замокот на Еделман Хајно фон Добериц. Во 1552 година замокот преминал на Андреас фон Фланс. Во 1590 година била извршена голема реконструкција<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=370|title=Замок Гросс Вонсдорф - Курортное|publisher=www.prussia39.ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20220308060239/https://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=370|archive-date=2022-03-08|dead-url=no|accessdate=2017-02-23}}</ref> . Од 1688 или 1702 година замокот е дел од имотот на семејството фон Шретер. Фридрих Леополд фон Шретер, идниот министер на [[Прусија|пруските]] покраини и член на Државниот совет, тука го поминал своето детство. Замокот многу сакал да го посетува [[Имануел Кант]], кој бил семеен пријател<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ostpreussen.net/ostpreussen/orte.php?bericht=570|title=Kurortnoje - Groß Wohnsdorf und die Familie von Schrötter - Ostpreussen|last=Manfred Höhne|publisher=www.ostpreussen.net|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20200930221918/https://ostpreussen.net/ostpreussen/orte.php?bericht=570|archive-date=2020-09-30|dead-url=no|accessdate=2017-02-22}}</ref> . Во 1790 година, во замокот се случил голем пожар, по што архитектот Фридрих Гили го обновил замокот и повторно ја изградил кулата на портата<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://apb-to.jimdo.com/%D1%82%D0%B5%D0%B2%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9-%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD/%D0%B3%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81-%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%B4%D0%BE%D1%80%D1%84-gross-wonsdorf/|title=Gross Wohnsdorf – Курортное Правдинский район|last=|date=|work=|publisher=Анатолий Бахтин|archive-url=https://web.archive.org/web/20170223215828/https://apb-to.jimdo.com/%D1%82%D0%B5%D0%B2%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9-%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD/%D0%B3%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81-%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%B4%D0%BE%D1%80%D1%84-gross-wonsdorf/|archive-date=2017-02-23|dead-url=no|accessdate=2017-02-23}}</ref>. Во 1830 година се случил посериозен пожар, по што замокот не бил обновен и бил демонтиран за градежни материјали. Од сите згради преживеала само кулата на портата. == Моментална состојба == Со уредба на Владата на Калининградската област од 23 март 2007 година бр. 132, урнатините добиле статус на објект од културно наследство од регионално значење<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://gov39.ru/vlast/sluzhby/gookn/zip/svodnyy_perechen_okn.pdf|title=Список объектов культурного наследия Калининградской области|archive-url=https://web.archive.org/web/20170221111655/https://gov39.ru/vlast/sluzhby/gookn/zip/svodnyy_perechen_okn.pdf|archive-date=2017-02-21|dead-url=yes}}</ref>. == Надворешни врски == * [http://www.ostpreussen.net/ostpreussen/orte.php?bericht=570 Историјата на селото Курортное] [http://www.ostpreussen.net/ostpreussen/orte.php?bericht=570 )] * [http://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=370 Историја на замокот] == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Замоци во Русија]] q8u1e7pvumea47541676fb47cc4weoe Замок Фридленд 0 1305365 4803910 2022-08-20T18:33:04Z Lili Arsova 86688 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:ru:Special:Redirect/revision/119200407|Замок Фридланд]]“ wikitext text/x-wiki '''Фридленд''' е средновековен замок лоциран на територијата на современиот град Правдинск, [[Калининградска област|Калининградската област]]. == Историја == Датумот на основање на замокот Фридленд на реката Але се смета за 1312 година. Во 1347 година Фридленд бил заземен и уништен од [[Литванци|Литванците]]. По враќањето на Фридленд под контрола на [[Тевтонски ред|Тевтонскиот ред]], околу градот бил подигнат ѕид на тврдина, рововите биле проширени и продлабочени, биле изградени две моќни кули на југозапад и северозапад и две мали кули на југ. На западната и источната страна на Фридланд биле подигнати градски порти, кои вршеле и одбранбена функција. Источната порта, наречена Алетор, била урната во 1793 година. Западната порта, наречена Домнаутор во 1895 година, била купена за отпад. На почетокот на 16 век, на северната страна на Фридленд, била подигната двојна Мелничка порта со две кули со различна висина и ширина, урната во 1862 година. До крајот на 1720-тите, утврдувањата на Фридланд престанале да ја исполнуваат својата намена: [[Шанец|рововите]] беа делумно пополнети, станбените згради биле прикачени на градските ѕидини. Остатоците од ѕидините на тврдината и западниот ров преживеале до почетокот на 21 век. [[Категорија:Замоци во Русија]] djhipozxd82r4j0fkwvlcsv0wtsq8kh 4803911 4803910 2022-08-20T18:33:54Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Остатки городских укреплений.jpg|мини|Остатоци од градски утврдувања]] '''Фридленд''' е средновековен замок лоциран на територијата на современиот град Правдинск, [[Калининградска област|Калининградската област]]. == Историја == Датумот на основање на замокот Фридленд на реката Але се смета за 1312 година. Во 1347 година Фридленд бил заземен и уништен од [[Литванци|Литванците]]. По враќањето на Фридленд под контрола на [[Тевтонски ред|Тевтонскиот ред]], околу градот бил подигнат ѕид на тврдина, рововите биле проширени и продлабочени, биле изградени две моќни кули на југозапад и северозапад и две мали кули на југ. На западната и источната страна на Фридланд биле подигнати градски порти, кои вршеле и одбранбена функција. Источната порта, наречена Алетор, била урната во 1793 година. Западната порта, наречена Домнаутор во 1895 година, била купена за отпад. На почетокот на 16 век, на северната страна на Фридленд, била подигната двојна Мелничка порта со две кули со различна висина и ширина, урната во 1862 година. До крајот на 1720-тите, утврдувањата на Фридланд престанале да ја исполнуваат својата намена: [[Шанец|рововите]] беа делумно пополнети, станбените згради биле прикачени на градските ѕидини. Остатоците од ѕидините на тврдината и западниот ров преживеале до почетокот на 21 век. [[Категорија:Замоци во Русија]] 0l4yseeq6q5qm7gcqi4xtnwjojtku2x Фести Ебоселе 0 1305366 4803919 2022-08-20T18:50:53Z Carshalton 30527 Создадена страница со: {{Infobox football biography 3 | name = Фести Ебоселе | image = | image_size = | caption = | fullname = Фести Осеиве Ебоселе | birth_date = {{birth date and age|2002|8|2|df=y}} | birth_place = [[Енискорти]], [[Ирска]] | nationality = {{flagsport|IRL}} [[Ирска]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Одбрана (фудбал)|одбрана]] | currentclub = {... wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Фести Ебоселе | image = | image_size = | caption = | fullname = Фести Осеиве Ебоселе | birth_date = {{birth date and age|2002|8|2|df=y}} | birth_place = [[Енискорти]], [[Ирска]] | nationality = {{flagsport|IRL}} [[Ирска]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Одбрана (фудбал)|одбрана]] | currentclub = {{Fb team Udinese}} | clubnumber = 2 | youthyears1 = 2016–2018 | youthclubs1 = {{Fb team Bray Wanderers}} | youthyears2 = 2018–2020 | youthclubs2 = {{Fb team Derby County}} | years1 = 2021–2022 | caps1 = 38 | goals1 = 2 | clubs1 = {{Fb team Derby County}} | years2 = 2022– | caps2 = 1 | goals2 = 0 | clubs2 = {{Fb team Udinese}} | nationalyears1 = 2018 | nationalcaps1 = 2 | nationalgoals1 = 0 | nationalteam1 = {{flagsport|IRL}} [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 16 години|Ирска 16]] | nationalyears2 = 2018-2019 | nationalcaps2 = 7 | nationalgoals2 = 1 | nationalteam2 = {{flagsport|IRL}} [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 17 години|Ирска 17]] | nationalyears3 = 2019-2020 | nationalcaps3 = 7 | nationalgoals3 = 0 | nationalteam3 = {{flagsport|IRL}} [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 19 години|Ирска 19]] | nationalyears4 = 2021- | nationalcaps4 = 4 | nationalgoals4 = 0 | nationalteam4 = {{flagsport|IRL}} [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 21 години|Ирска 21]] | pcupdate = 20 мај 2018 | ntupdate = 29 мај 2018 }} '''Фести Ебоселе''' (роден на {{роден на|2|август|2002}} година, во [[Енискорти]]) — [[Ирци|ирски]] [[фудбалер]], [[Одбрана (фудбал)|играч од одбраната]] на {{Fb team (N) Udinese}} и на [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 21 година|ирската репрезентација под 21 година]]. ==Биографија== Роден е во [[Енискорти]], [[Вексфорд (округ)|округот Вексфорд]], од семејство со [[Нигерија|нигериско]] потекло. ==Технички каратеристики== Неговата примарна позиција е [[Одбрана (фудбал)#Страничен бек|десен бек]], но тој може да игра и како десно крило во средниот ред или како лев бек.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.transfermarkt.it/festy-ebosele/profil/spieler/586756|title=Профил на играчот|access-date=20 јули 2022}}</ref> Опремен со добра техника и одличен дриблинг, умешен е во офанзивната фаза, благодарение пред се на неговата издржливост и атлетицизам.<ref>{{Cite web|url=https://calciodangolo.com/2022/06/calciomercato-da-ebosele-a-lovric-chi-sono-i-nuovi-acquisti-delludinese-e-cosa-cambia-al-fantacalcio/|title=Calciomercato, da Ebosele a Lovric: chi sono i nuovi acquisti dell’Udinese e cosa cambia al fantacalcio|date=27 јуни 2022|access-date=20 јули 2022}}</ref> ==Клупска кариера== ===Дарби Каунти=== Израснал во младинските сектори на Мојн Ренџерс и [[ФК Бреј Вондерерс|Бреј Вондерерс]], тој бил купен во 2018 година од англискиот тим {{Fb team (N) Derby County}}, кој првично го додал во својот младински тим. Своето деби за првиот тим го имал на 9 јануари 2021 година, во поразот со 2-0 на гостувањето кај нисколигашот [[ФК Чорли|Чорли]] во рамките на третата рунда од [[ФА Куп 2020-2021|ФА Купот]], натпревар во кој тој и уште тринаесет момчиња од младинскиот сектор дебитирале поради избувнување на заразени со [[Пандемија на КОВИД-19|Ковид-19]] што го принудило првиот тим на Дарби да оди во изолација.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/55574408|title=Chorley 2-0 Derby County|publisher=bbc.com/sport/football|date=9 јануари 2021|access-date=20 јули 2022}}</ref> Својот прв првенствен натпревар го одиграл на 10 април 2021 година, влегувајќи како замена во поразот со 1–0 од [[ФК Норич Сити|Норич Сити]] во [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип 2020-2021|Чемпионшип]].<ref>{{cite news|title=Derby County 0–1 Norwich City|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/56621929|accessdate=10 April 2021|work=British Broadcasting Corporation|date=10 April 2021}}</ref> На 6 ноември истата година, Ебоселе го постигнал првиот сениорски гол во ремито 1–1 против [[ФК Милвол|Милвол]].<ref> {{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/59099844|title=Millwall 1–1 Derby County|publisher=BBC Sport|date=6 November 2021|accessdate=1 May 2022}}</ref> Во март 2022 година, по финансиските проблеми на тимот, тој објавил дека не сака да го продолжи договорот.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/61190815|title=Wayne Rooney: Derby County manager says entire squad wants to stay following relegation|publisher=bbc.com/sport/football|date=22 април 2022|access-date=20 јули 2022}}</ref> Вкупно за ''овните'' настапил во 41 натпревар и постигнал 2 гола. ===Удинезе=== На 21 март 2022 година, тој објавил дека се согласил на договор со [[Италија|италијанскиот]] клуб {{Fb team (N) Udinese}} во времетраење од 5 години.<ref>{{Cite web|url=https://www.udinese.it/Apps/WebObjects/Udinese.woa/wa/viewSection?id=58019&lang=ita|title=Festy Ebosele bianconero fino al 2027|publisher=udinese.it|date=21 март 2022|accesso=20 јули 2022}}</ref> Откако во текот на летото му се приклучил на клубот, Ебоселе го направил своето деби како за Удинезе така и во италијанската [[Серија А]], на 13 август 2022 во поразот со 4-2 на гостувањето кај {{Fb team (N) Milan}}. Со тоа, тој станал првиот ирски играч кој настапил на еден натпревар од Серија А по пауза од 22 години и [[Роби Кин]].<ref>{{Cite news|language=en|url=https://www.rte.ie/sport/soccer/2022/0813/1315606-ebosele-makes-serie-a-debut-against-ac-milan/|title=Euro wrap: Ebosele makes Serie A debut against AC Milan|publisher=RTE|date=2022-08-13|access-date=2022-08-14}}</ref> ==Репрезентативна кариера== == Наводи == {{наводи}} fmc73trm8f2r07u95h0wree2f2umo9g 4803925 4803919 2022-08-20T19:05:21Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Фести Ебоселе | image = | image_size = | caption = | fullname = Фести Осеиве Ебоселе | birth_date = {{birth date and age|2002|8|2|df=y}} | birth_place = [[Енискорти]], [[Ирска]] | nationality = {{flagsport|IRL}} [[Ирска]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Одбрана (фудбал)|одбрана]] | currentclub = {{Fb team Udinese}} | clubnumber = 2 | youthyears1 = 2016–2018 | youthclubs1 = {{Fb team Bray Wanderers}} | youthyears2 = 2018–2020 | youthclubs2 = {{Fb team Derby County}} | years1 = 2021–2022 | caps1 = 38 | goals1 = 2 | clubs1 = {{Fb team Derby County}} | years2 = 2022– | caps2 = 1 | goals2 = 0 | clubs2 = {{Fb team Udinese}} | nationalyears1 = 2018 | nationalcaps1 = 2 | nationalgoals1 = 0 | nationalteam1 = {{flagsport|IRL}} [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 16 години|Ирска 16]] | nationalyears2 = 2018-2019 | nationalcaps2 = 7 | nationalgoals2 = 1 | nationalteam2 = {{flagsport|IRL}} [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 17 години|Ирска 17]] | nationalyears3 = 2019-2020 | nationalcaps3 = 7 | nationalgoals3 = 0 | nationalteam3 = {{flagsport|IRL}} [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 19 години|Ирска 19]] | nationalyears4 = 2021- | nationalcaps4 = 4 | nationalgoals4 = 0 | nationalteam4 = {{flagsport|IRL}} [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 21 години|Ирска 21]] | pcupdate = 20 мај 2018 | ntupdate = 29 мај 2018 }} '''Фести Ебоселе''' (роден на {{роден на|2|август|2002}} година, во [[Енискорти]]) — [[Ирци|ирски]] [[фудбалер]], [[Одбрана (фудбал)|играч од одбраната]] на {{Fb team (N) Udinese}} и на [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 21 година|ирската репрезентација под 21 година]]. ==Биографија== Роден е во [[Енискорти]], [[Вексфорд (округ)|округот Вексфорд]], од семејство со [[Нигерија|нигериско]] потекло. ==Технички каратеристики== Неговата примарна позиција е [[Одбрана (фудбал)#Страничен бек|десен бек]], но тој може да игра и како десно крило во средниот ред или како лев бек.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.transfermarkt.it/festy-ebosele/profil/spieler/586756|title=Профил на играчот|access-date=20 јули 2022}}</ref> Опремен со добра техника и одличен дриблинг, умешен е во офанзивната фаза, благодарение пред се на неговата издржливост и атлетицизам.<ref>{{Cite web|url=https://calciodangolo.com/2022/06/calciomercato-da-ebosele-a-lovric-chi-sono-i-nuovi-acquisti-delludinese-e-cosa-cambia-al-fantacalcio/|title=Calciomercato, da Ebosele a Lovric: chi sono i nuovi acquisti dell’Udinese e cosa cambia al fantacalcio|date=27 јуни 2022|access-date=20 јули 2022}}</ref> ==Клупска кариера== ===Дарби Каунти=== Израснал во младинските сектори на Мојн Ренџерс и [[ФК Бреј Вондерерс|Бреј Вондерерс]], тој бил купен во 2018 година од англискиот тим {{Fb team (N) Derby County}}, кој првично го додал во својот младински тим. Своето деби за првиот тим го имал на 9 јануари 2021 година, во поразот со 2-0 на гостувањето кај нисколигашот [[ФК Чорли|Чорли]] во рамките на третата рунда од [[ФА Куп 2020-2021|ФА Купот]], натпревар во кој тој и уште тринаесет момчиња од младинскиот сектор дебитирале поради избувнување на заразени со [[Пандемија на КОВИД-19|Ковид-19]] што го принудило првиот тим на Дарби да оди во изолација.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/55574408|title=Chorley 2-0 Derby County|publisher=bbc.com/sport/football|date=9 јануари 2021|access-date=20 јули 2022}}</ref> Својот прв првенствен натпревар го одиграл на 10 април 2021 година, влегувајќи како замена во поразот со 1–0 од [[ФК Норич Сити|Норич Сити]] во [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип 2020-2021|Чемпионшип]].<ref>{{cite news|title=Derby County 0–1 Norwich City|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/56621929|accessdate=10 April 2021|work=British Broadcasting Corporation|date=10 April 2021}}</ref> На 6 ноември истата година, Ебоселе го постигнал првиот сениорски гол во ремито 1–1 против [[ФК Милвол|Милвол]].<ref> {{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/59099844|title=Millwall 1–1 Derby County|publisher=BBC Sport|date=6 November 2021|accessdate=1 May 2022}}</ref> Во март 2022 година, по финансиските проблеми на тимот, тој објавил дека не сака да го продолжи договорот.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/61190815|title=Wayne Rooney: Derby County manager says entire squad wants to stay following relegation|publisher=bbc.com/sport/football|date=22 април 2022|access-date=20 јули 2022}}</ref> Вкупно за ''овните'' настапил во 41 натпревар и постигнал 2 гола. ===Удинезе=== На 21 март 2022 година, тој објавил дека се согласил на договор со [[Италија|италијанскиот]] клуб {{Fb team (N) Udinese}} во времетраење од 5 години.<ref>{{Cite web|url=https://www.udinese.it/Apps/WebObjects/Udinese.woa/wa/viewSection?id=58019&lang=ita|title=Festy Ebosele bianconero fino al 2027|publisher=udinese.it|date=21 март 2022|accesso=20 јули 2022}}</ref> Откако во текот на летото му се приклучил на клубот, Ебоселе го направил своето деби како за Удинезе така и во италијанската [[Серија А]], на 13 август 2022 во поразот со 4-2 на гостувањето кај {{Fb team (N) Milan}}. Со тоа, тој станал првиот ирски играч кој настапил на еден натпревар од Серија А по пауза од 22 години и [[Роби Кин]].<ref>{{Cite news|language=en|url=https://www.rte.ie/sport/soccer/2022/0813/1315606-ebosele-makes-serie-a-debut-against-ac-milan/|title=Euro wrap: Ebosele makes Serie A debut against AC Milan|publisher=RTE|date=2022-08-13|access-date=2022-08-14}}</ref> ==Репрезентативна кариера== Тој ја претставувал [[Ирска]] во селекциите под 16, 17 и 21 година. На 25 мај 2022 година, тој бил повикан за прв пат во [[Фудбалска репрезентација на Ирска|сениорската репрезентација]], за натпреварите од [[УЕФА Лига на нации|Лигата на нации]] против {{NazNB|FUrep|ARM}}, {{NazNB|FUrep|UKR}} и {{NazNB|FUrep|SCO}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.fai.ie/ireland/news/kenny-names-27-man-squad-for-nations-league-ties|title=Kenny names 27-man squad for Nations League ties|publisher=fai.ie|date=25 мај 2022|access-date=20 јули 2022}}</ref> ==Статистика на кариерата== ===Клупска статистика=== ''Статистиката е ажурирана на 13 август 2022.'' {| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;" |- ! rowspan="2" | Сезона ! rowspan="2" | Клуб ! colspan="3" | Првенство ! colspan="3" | Национален куп ! colspan="3" | Континентален куп ! colspan="3" | Останати купови ! colspan="2" | Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- || 2020-2021 || rowspan="2" |{{flagsport|ENG}} {{Fb team (N) Derby County}} || [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип 2020-2021|ФЛЧ]] || 3 || 0 || [[ФА Куп 2020-2021|ФАКуп]]+[[Фудбалски Лига куп на Англија 2020-2021|ЛК]] || 1+0 || 0+0 || - || - || - || -|| - || - || 4 || 0 |- || 2021-2022 || [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип 2021-2022|ФЛЧ]] || 35 || 2 || [[ФА Куп 2021-2022|ФАКуп]]+[[Фудбалски Лига куп на Англија 2021-2022|ЛК]] || 1+1 || 0 || -|| - || - || -|| - || - || 37 || 2 |- ! colspan="3" |Вкупно Дарби Каунти || 38 || 2 || 2+1 || 0+0 || 0 || 0 || - || - || - || - || 41 || 2 |- |[[Удинезе Калчо сезона 2022-2023|2022-2023]] || rowspan="1" |{{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Udinese}} || [[Серија А 2022-2023|А]] || 1 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2022-2023|КИ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 1 || 0 |- ! colspan="3" |Вкупно во кариерата|| 39 || 2 || || 3 || 0 || || - || - || || - || - || 42 || 2 |} == Наводи == {{наводи}} bu6sqwgjv51nym8l5tubla32md1q3mm 4803927 4803925 2022-08-20T19:11:55Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Фести Ебоселе | image = | image_size = | caption = | fullname = Фести Осеиве Ебоселе | birth_date = {{birth date and age|2002|8|2|df=y}} | birth_place = [[Енискорти]], [[Ирска]] | nationality = {{flagsport|IRL}} [[Ирска]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Одбрана (фудбал)|одбрана]] | currentclub = {{Fb team Udinese}} | clubnumber = 2 | youthyears1 = 2016–2018 | youthclubs1 = {{Fb team Bray Wanderers}} | youthyears2 = 2018–2020 | youthclubs2 = {{Fb team Derby County}} | years1 = 2021–2022 | caps1 = 38 | goals1 = 2 | clubs1 = {{Fb team Derby County}} | years2 = 2022– | caps2 = 1 | goals2 = 0 | clubs2 = {{Fb team Udinese}} | nationalyears1 = 2018 | nationalcaps1 = 2 | nationalgoals1 = 0 | nationalteam1 = {{flagsport|IRL}} [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 16 години|Ирска 16]] | nationalyears2 = 2018-2019 | nationalcaps2 = 7 | nationalgoals2 = 1 | nationalteam2 = {{flagsport|IRL}} [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 17 години|Ирска 17]] | nationalyears3 = 2019-2020 | nationalcaps3 = 7 | nationalgoals3 = 0 | nationalteam3 = {{flagsport|IRL}} [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 19 години|Ирска 19]] | nationalyears4 = 2021- | nationalcaps4 = 4 | nationalgoals4 = 0 | nationalteam4 = {{flagsport|IRL}} [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 21 години|Ирска 21]] | pcupdate = 20 мај 2018 | ntupdate = 29 мај 2018 }} '''Фести Ебоселе''' (роден на {{роден на|2|август|2002}} година, во [[Енискорти]]) — [[Ирци|ирски]] [[фудбалер]], [[Одбрана (фудбал)|играч од одбраната]] на {{Fb team (N) Udinese}} и на [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 21 година|ирската репрезентација под 21 година]]. ==Биографија== Роден е во [[Енискорти]], [[Вексфорд (округ)|округот Вексфорд]], од семејство со [[Нигерија|нигериско]] потекло. ==Технички каратеристики== Неговата примарна позиција е [[Одбрана (фудбал)#Страничен бек|десен бек]], но тој може да игра и како десно крило во средниот ред или како лев бек.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.transfermarkt.it/festy-ebosele/profil/spieler/586756|title=Профил на играчот|access-date=20 јули 2022}}</ref> Опремен со добра техника и одличен дриблинг, умешен е во офанзивната фаза, благодарение пред се на неговата издржливост и атлетицизам.<ref>{{Cite web|url=https://calciodangolo.com/2022/06/calciomercato-da-ebosele-a-lovric-chi-sono-i-nuovi-acquisti-delludinese-e-cosa-cambia-al-fantacalcio/|title=Calciomercato, da Ebosele a Lovric: chi sono i nuovi acquisti dell’Udinese e cosa cambia al fantacalcio|date=27 јуни 2022|access-date=20 јули 2022}}</ref> ==Клупска кариера== ===Дарби Каунти=== Израснал во младинските сектори на Мојн Ренџерс и [[ФК Бреј Вондерерс|Бреј Вондерерс]], тој бил купен во 2018 година од англискиот тим {{Fb team (N) Derby County}}, кој првично го додал во својот младински тим. Своето деби за првиот тим го имал на 9 јануари 2021 година, во поразот со 2-0 на гостувањето кај нисколигашот [[ФК Чорли|Чорли]] во рамките на третата рунда од [[ФА Куп 2020-2021|ФА Купот]], натпревар во кој тој и уште тринаесет момчиња од младинскиот сектор дебитирале поради избувнување на заразени со [[Пандемија на КОВИД-19|Ковид-19]] што го принудило првиот тим на Дарби да оди во изолација.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/55574408|title=Chorley 2-0 Derby County|publisher=bbc.com/sport/football|date=9 јануари 2021|access-date=20 јули 2022}}</ref> Својот прв првенствен натпревар го одиграл на 10 април 2021 година, влегувајќи како замена во поразот со 1–0 од [[ФК Норич Сити|Норич Сити]] во [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип 2020-2021|Чемпионшип]].<ref>{{cite news|title=Derby County 0–1 Norwich City|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/56621929|accessdate=10 April 2021|work=British Broadcasting Corporation|date=10 April 2021}}</ref> На 6 ноември истата година, Ебоселе го постигнал првиот сениорски гол во ремито 1–1 против [[ФК Милвол|Милвол]].<ref> {{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/59099844|title=Millwall 1–1 Derby County|publisher=BBC Sport|date=6 November 2021|accessdate=1 May 2022}}</ref> Во март 2022 година, по финансиските проблеми на тимот, тој објавил дека не сака да го продолжи договорот.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/61190815|title=Wayne Rooney: Derby County manager says entire squad wants to stay following relegation|publisher=bbc.com/sport/football|date=22 април 2022|access-date=20 јули 2022}}</ref> Вкупно за ''овните'' настапил во 41 натпревар и постигнал 2 гола. ===Удинезе=== На 21 март 2022 година, тој објавил дека се согласил на договор со [[Италија|италијанскиот]] клуб {{Fb team (N) Udinese}} во времетраење од 5 години.<ref>{{Cite web|url=https://www.udinese.it/Apps/WebObjects/Udinese.woa/wa/viewSection?id=58019&lang=ita|title=Festy Ebosele bianconero fino al 2027|publisher=udinese.it|date=21 март 2022|accesso=20 јули 2022}}</ref> Откако во текот на летото му се приклучил на клубот, Ебоселе го направил своето деби како за Удинезе така и во италијанската [[Серија А]], на 13 август 2022 во поразот со 4-2 на гостувањето кај {{Fb team (N) Milan}}. Со тоа, тој станал првиот ирски играч кој настапил на еден натпревар од Серија А по пауза од 22 години и [[Роби Кин]].<ref>{{Cite news|language=en|url=https://www.rte.ie/sport/soccer/2022/0813/1315606-ebosele-makes-serie-a-debut-against-ac-milan/|title=Euro wrap: Ebosele makes Serie A debut against AC Milan|publisher=RTE|date=2022-08-13|access-date=2022-08-14}}</ref> ==Репрезентативна кариера== Тој ја претставувал [[Ирска]] во селекциите под 16, 17 и 21 година. На 25 мај 2022 година, тој бил повикан за прв пат во [[Фудбалска репрезентација на Ирска|сениорската репрезентација]], за натпреварите од [[УЕФА Лига на нации|Лигата на нации]] против {{NazNB|FUrep|ARM}}, {{NazNB|FUrep|UKR}} и {{NazNB|FUrep|SCO}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.fai.ie/ireland/news/kenny-names-27-man-squad-for-nations-league-ties|title=Kenny names 27-man squad for Nations League ties|publisher=fai.ie|date=25 мај 2022|access-date=20 јули 2022}}</ref> ==Статистика на кариерата== ===Клупска статистика=== ''Статистиката е ажурирана на 13 август 2022.'' {| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;" |- ! rowspan="2" | Сезона ! rowspan="2" | Клуб ! colspan="3" | Првенство ! colspan="3" | Национален куп ! colspan="3" | Континентален куп ! colspan="3" | Останати купови ! colspan="2" | Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- || 2020-2021 || rowspan="2" |{{flagsport|ENG}} {{Fb team (N) Derby County}} || [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип 2020-2021|ФЛЧ]] || 3 || 0 || [[ФА Куп 2020-2021|ФАКуп]]+[[Фудбалски Лига куп на Англија 2020-2021|ЛК]] || 1+0 || 0+0 || - || - || - || -|| - || - || 4 || 0 |- || 2021-2022 || [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип 2021-2022|ФЛЧ]] || 35 || 2 || [[ФА Куп 2021-2022|ФАКуп]]+[[Фудбалски Лига куп на Англија 2021-2022|ЛК]] || 1+1 || 0 || -|| - || - || -|| - || - || 37 || 2 |- ! colspan="3" |Вкупно Дарби Каунти || 38 || 2 || 2+1 || 0+0 || 0 || 0 || - || - || - || - || 41 || 2 |- |[[Удинезе Калчо сезона 2022-2023|2022-2023]] || rowspan="1" |{{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Udinese}} || [[Серија А 2022-2023|А]] || 1 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2022-2023|КИ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 1 || 0 |- ! colspan="3" |Вкупно во кариерата|| 39 || 2 || || 3 || 0 || || - || - || || - || - || 42 || 2 |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[https://int.soccerway.com/players/festy-ebosele/566679/ Фести Ебоселе на soccerway] *[https://www.transfermarkt.com/festy-ebosele/profil/spieler/586756 Фести Ебоселе на transfermarkt] *[https://www.espn.com/soccer/player/_/id/290106/festy-ebosele Фести Ебоселе на espn] *[https://www.tuttocalciatori.net/Ebosele_Festy Фести Ебоселе на tuttocalciatori] *[https://www.whoscored.com/Players/408984/Show/Festy-Ebosele Фести Ебоселе на whoscored] {{DEFAULTSORT:Ебоселе, Фести}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Ирски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Дарби Каунти]] [[Категорија:Фудбалери на Удинезе Калчо]] [[Категорија:Фудбалери во Серија А]] erp42fa9v1w6uyyqnknz37hjqx94obh 4803928 4803927 2022-08-20T19:13:28Z Carshalton 30527 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Фести Ебоселе | image = | image_size = | caption = | fullname = Фести Осеиве Ебоселе | birth_date = {{birth date and age|2002|8|2|df=y}} | birth_place = [[Енискорти]], [[Ирска]] | nationality = {{flagsport|IRL}} [[Ирска]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Одбрана (фудбал)|одбрана]] | currentclub = {{Fb team Udinese}} | clubnumber = 2 | youthyears1 = 2016–2018 | youthclubs1 = {{Fb team Bray Wanderers}} | youthyears2 = 2018–2020 | youthclubs2 = {{Fb team Derby County}} | years1 = 2021–2022 | caps1 = 38 | goals1 = 2 | clubs1 = {{Fb team Derby County}} | years2 = 2022– | caps2 = 1 | goals2 = 0 | clubs2 = {{Fb team Udinese}} | nationalyears1 = 2018 | nationalcaps1 = 2 | nationalgoals1 = 0 | nationalteam1 = {{flagsport|IRL}} [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 16 години|Ирска 16]] | nationalyears2 = 2018-2019 | nationalcaps2 = 7 | nationalgoals2 = 1 | nationalteam2 = {{flagsport|IRL}} [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 17 години|Ирска 17]] | nationalyears3 = 2019-2020 | nationalcaps3 = 7 | nationalgoals3 = 0 | nationalteam3 = {{flagsport|IRL}} [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 19 години|Ирска 19]] | nationalyears4 = 2021- | nationalcaps4 = 4 | nationalgoals4 = 0 | nationalteam4 = {{flagsport|IRL}} [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 21 години|Ирска 21]] | pcupdate = 20 мај 2018 | ntupdate = 29 мај 2018 }} '''Фести Ебоселе''' (роден на {{роден на|2|август|2002}} година, во [[Енискорти]]) — [[Ирци|ирски]] [[фудбалер]], [[Одбрана (фудбал)|играч од одбраната]] на {{Fb team (N) Udinese}} и на [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 21 година|ирската репрезентација под 21 година]]. ==Биографија== Роден е во [[Енискорти]], [[Вексфорд (округ)|округот Вексфорд]], од семејство со [[Нигерија|нигериско]] потекло. ==Технички каратеристики== Неговата примарна позиција е [[Одбрана (фудбал)#Страничен бек|десен бек]], но тој може да игра и како десно крило во средниот ред или како лев бек.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.transfermarkt.it/festy-ebosele/profil/spieler/586756|title=Профил на играчот|access-date=20 јули 2022}}</ref> Опремен со добра техника и одличен дриблинг, умешен е во офанзивната фаза, благодарение пред се на неговата издржливост и атлетицизам.<ref>{{Cite web|url=https://calciodangolo.com/2022/06/calciomercato-da-ebosele-a-lovric-chi-sono-i-nuovi-acquisti-delludinese-e-cosa-cambia-al-fantacalcio/|title=Calciomercato, da Ebosele a Lovric: chi sono i nuovi acquisti dell’Udinese e cosa cambia al fantacalcio|date=27 јуни 2022|access-date=20 јули 2022}}</ref> ==Клупска кариера== ===Дарби Каунти=== Израснал во младинските сектори на Мојн Ренџерс и [[ФК Бреј Вондерерс|Бреј Вондерерс]], тој бил купен во 2018 година од англискиот тим {{Fb team (N) Derby County}}, кој првично го додал во својот младински тим. Своето деби за првиот тим го имал на 9 јануари 2021 година, во поразот со 2-0 на гостувањето кај нисколигашот [[ФК Чорли|Чорли]] во рамките на третата рунда од [[ФА Куп 2020-2021|ФА Купот]], натпревар во кој тој и уште тринаесет момчиња од младинскиот сектор дебитирале поради избувнување на заразени со [[Пандемија на КОВИД-19|Ковид-19]] што го принудило првиот тим на Дарби да оди во изолација.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/55574408|title=Chorley 2-0 Derby County|publisher=bbc.com/sport/football|date=9 јануари 2021|access-date=20 јули 2022}}</ref> Својот прв првенствен натпревар го одиграл на 10 април 2021 година, влегувајќи како замена во поразот со 1–0 од [[ФК Норич Сити|Норич Сити]] во [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип 2020-2021|Чемпионшип]].<ref>{{cite news|title=Derby County 0–1 Norwich City|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/56621929|accessdate=10 April 2021|work=British Broadcasting Corporation|date=10 April 2021}}</ref> На 6 ноември истата година, Ебоселе го постигнал првиот сениорски гол во ремито 1–1 против [[ФК Милвол|Милвол]].<ref> {{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/59099844|title=Millwall 1–1 Derby County|publisher=BBC Sport|date=6 November 2021|accessdate=1 May 2022}}</ref> Во март 2022 година, по финансиските проблеми на тимот, тој објавил дека не сака да го продолжи договорот.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/61190815|title=Wayne Rooney: Derby County manager says entire squad wants to stay following relegation|publisher=bbc.com/sport/football|date=22 април 2022|access-date=20 јули 2022}}</ref> Вкупно за ''овните'' настапил во 41 натпревар и постигнал 2 гола. ===Удинезе=== На 21 март 2022 година, тој објавил дека се согласил на договор со [[Италија|италијанскиот]] клуб {{Fb team (N) Udinese}} во времетраење од 5 години.<ref>{{Cite web|url=https://www.udinese.it/Apps/WebObjects/Udinese.woa/wa/viewSection?id=58019&lang=ita|title=Festy Ebosele bianconero fino al 2027|publisher=udinese.it|date=21 март 2022|accesso=20 јули 2022}}</ref> Откако во текот на летото му се приклучил на клубот, Ебоселе го направил своето деби како за Удинезе така и во италијанската [[Серија А]], на 13 август 2022 во поразот со 4-2 на гостувањето кај {{Fb team (N) Milan}}. Со тоа, тој станал првиот ирски играч кој настапил на еден натпревар од Серија А по пауза од 22 години и [[Роби Кин]].<ref>{{Cite news|language=en|url=https://www.rte.ie/sport/soccer/2022/0813/1315606-ebosele-makes-serie-a-debut-against-ac-milan/|title=Euro wrap: Ebosele makes Serie A debut against AC Milan|publisher=RTE|date=2022-08-13|access-date=2022-08-14}}</ref> ==Репрезентативна кариера== Тој ја претставувал [[Ирска]] во селекциите под 16, 17 и 21 година. На 25 мај 2022 година, тој бил повикан за прв пат во [[Фудбалска репрезентација на Ирска|сениорската репрезентација]], за натпреварите од [[УЕФА Лига на нации|Лигата на нации]] против {{NazNB|FUrep|ARM}}, {{NazNB|FUrep|UKR}} и {{NazNB|FUrep|SCO}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.fai.ie/ireland/news/kenny-names-27-man-squad-for-nations-league-ties|title=Kenny names 27-man squad for Nations League ties|publisher=fai.ie|date=25 мај 2022|access-date=20 јули 2022}}</ref> ==Статистика на кариерата== ===Клупска статистика=== ''Статистиката е ажурирана на 13 август 2022.'' {| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;" |- ! rowspan="2" | Сезона ! rowspan="2" | Клуб ! colspan="3" | Првенство ! colspan="3" | Национален куп ! colspan="3" | Континентален куп ! colspan="3" | Останати купови ! colspan="2" | Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- || 2020-2021 || rowspan="2" |{{flagsport|ENG}} {{Fb team (N) Derby County}} || [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип 2020-2021|ФЛЧ]] || 3 || 0 || [[ФА Куп 2020-2021|ФАКуп]]+[[Фудбалски Лига куп на Англија 2020-2021|ЛК]] || 1+0 || 0+0 || - || - || - || -|| - || - || 4 || 0 |- || 2021-2022 || [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип 2021-2022|ФЛЧ]] || 35 || 2 || [[ФА Куп 2021-2022|ФАКуп]]+[[Фудбалски Лига куп на Англија 2021-2022|ЛК]] || 1+1 || 0 || -|| - || - || -|| - || - || 37 || 2 |- ! colspan="3" |Вкупно Дарби Каунти || 38 || 2 || 2+1 || 0+0 || 0 || 0 || - || - || - || - || 41 || 2 |- |[[Удинезе Калчо сезона 2022-2023|2022-2023]] || rowspan="1" |{{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Udinese}} || [[Серија А 2022-2023|А]] || 1 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2022-2023|КИ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 1 || 0 |- ! colspan="3" |Вкупно во кариерата|| 39 || 2 || || 3 || 0 || || - || - || || - || - || 42 || 2 |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=Ирска |image3=Flag of Ireland.svg }} *[https://int.soccerway.com/players/festy-ebosele/566679/ Фести Ебоселе на soccerway] *[https://www.transfermarkt.com/festy-ebosele/profil/spieler/586756 Фести Ебоселе на transfermarkt] *[https://www.espn.com/soccer/player/_/id/290106/festy-ebosele Фести Ебоселе на espn] *[https://www.tuttocalciatori.net/Ebosele_Festy Фести Ебоселе на tuttocalciatori] *[https://www.whoscored.com/Players/408984/Show/Festy-Ebosele Фести Ебоселе на whoscored] {{DEFAULTSORT:Ебоселе, Фести}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Ирски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Дарби Каунти]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Удинезе]] [[Категорија:Фудбалери во Серија А]] ljfloc7mspbua7c2b1waoy1yaj9j7yg 4803929 4803928 2022-08-20T19:19:44Z Carshalton 30527 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Фести Ебоселе | image = | image_size = | caption = | fullname = Фести Осеиве Ебоселе | birth_date = {{birth date and age|2002|8|2|df=y}} | birth_place = [[Енискорти]], [[Ирска]] | nationality = {{flagsport|IRL}} [[Ирска]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Одбрана (фудбал)|одбрана]] | currentclub = {{Fb team Udinese}} | clubnumber = 2 | youthyears1 = 2016–2018 | youthclubs1 = {{Fb team Bray Wanderers}} | youthyears2 = 2018–2020 | youthclubs2 = {{Fb team Derby County}} | years1 = 2021–2022 | caps1 = 38 | goals1 = 2 | clubs1 = {{Fb team Derby County}} | years2 = 2022– | caps2 = 1 | goals2 = 0 | clubs2 = {{Fb team Udinese}} | nationalyears1 = 2018 | nationalcaps1 = 2 | nationalgoals1 = 0 | nationalteam1 = {{flagsport|IRL}} [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 16 години|Ирска 16]] | nationalyears2 = 2018-2019 | nationalcaps2 = 7 | nationalgoals2 = 1 | nationalteam2 = {{flagsport|IRL}} [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 17 години|Ирска 17]] | nationalyears3 = 2019-2020 | nationalcaps3 = 7 | nationalgoals3 = 0 | nationalteam3 = {{flagsport|IRL}} [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 19 години|Ирска 19]] | nationalyears4 = 2021- | nationalcaps4 = 4 | nationalgoals4 = 0 | nationalteam4 = {{flagsport|IRL}} [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 21 години|Ирска 21]] | pcupdate = 20 мај 2018 | ntupdate = 29 мај 2018 }} '''Фести Ебоселе''' (роден на {{роден на|2|август|2002}} година, во [[Енискорти]]) — [[Ирци|ирски]] [[фудбалер]], [[Одбрана (фудбал)|играч од одбраната]] на {{Fb team (N) Udinese}} и на [[Фудбалска репрезентација на Ирска под 21 година|ирската репрезентација под 21 година]]. ==Биографија== Роден е во [[Енискорти]], [[Вексфорд (грофовија)|грофовијата Вексфорд]], од семејство со [[Нигерија|нигериско]] потекло. ==Технички каратеристики== Неговата примарна позиција е [[Одбрана (фудбал)#Страничен бек|десен бек]], но тој може да игра и како десно крило во средниот ред или како лев бек.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.transfermarkt.it/festy-ebosele/profil/spieler/586756|title=Профил на играчот|access-date=20 јули 2022}}</ref> Опремен со добра техника и одличен дриблинг, умешен е во офанзивната фаза, благодарение пред се на неговата издржливост и атлетицизам.<ref>{{Cite web|url=https://calciodangolo.com/2022/06/calciomercato-da-ebosele-a-lovric-chi-sono-i-nuovi-acquisti-delludinese-e-cosa-cambia-al-fantacalcio/|title=Calciomercato, da Ebosele a Lovric: chi sono i nuovi acquisti dell’Udinese e cosa cambia al fantacalcio|date=27 јуни 2022|access-date=20 јули 2022}}</ref> ==Клупска кариера== ===Дарби Каунти=== Израснал во младинските сектори на Мојн Ренџерс и [[ФК Бреј Вондерерс|Бреј Вондерерс]], тој бил купен во 2018 година од англискиот тим {{Fb team (N) Derby County}}, кој првично го додал во својот младински тим. Своето деби за првиот тим го имал на 9 јануари 2021 година, во поразот со 2-0 на гостувањето кај нисколигашот [[ФК Чорли|Чорли]] во рамките на третата рунда од [[ФА Куп 2020-2021|ФА Купот]], натпревар во кој тој и уште тринаесет момчиња од младинскиот сектор дебитирале поради избувнување на заразени со [[Пандемија на КОВИД-19|Ковид-19]] што го принудило првиот тим на Дарби да оди во изолација.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/55574408|title=Chorley 2-0 Derby County|publisher=bbc.com/sport/football|date=9 јануари 2021|access-date=20 јули 2022}}</ref> Својот прв првенствен натпревар го одиграл на 10 април 2021 година, влегувајќи како замена во поразот со 1–0 од [[ФК Норич Сити|Норич Сити]] во [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип 2020-2021|Чемпионшип]].<ref>{{cite news|title=Derby County 0–1 Norwich City|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/56621929|accessdate=10 April 2021|work=British Broadcasting Corporation|date=10 April 2021}}</ref> На 6 ноември истата година, Ебоселе го постигнал првиот сениорски гол во ремито 1–1 против [[ФК Милвол|Милвол]].<ref> {{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/59099844|title=Millwall 1–1 Derby County|publisher=BBC Sport|date=6 November 2021|accessdate=1 May 2022}}</ref> Во март 2022 година, по финансиските проблеми на тимот, тој објавил дека не сака да го продолжи договорот.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/61190815|title=Wayne Rooney: Derby County manager says entire squad wants to stay following relegation|publisher=bbc.com/sport/football|date=22 април 2022|access-date=20 јули 2022}}</ref> Вкупно за ''овните'' настапил во 41 натпревар и постигнал 2 гола. ===Удинезе=== На 21 март 2022 година, тој објавил дека се согласил на договор со [[Италија|италијанскиот]] клуб {{Fb team (N) Udinese}} во времетраење од 5 години.<ref>{{Cite web|url=https://www.udinese.it/Apps/WebObjects/Udinese.woa/wa/viewSection?id=58019&lang=ita|title=Festy Ebosele bianconero fino al 2027|publisher=udinese.it|date=21 март 2022|accesso=20 јули 2022}}</ref> Откако во текот на летото му се приклучил на клубот, Ебоселе го направил своето деби како за Удинезе така и во италијанската [[Серија А]], на 13 август 2022 во поразот со 4-2 на гостувањето кај {{Fb team (N) Milan}}. Со тоа, тој станал првиот ирски играч кој настапил на еден натпревар од Серија А по пауза од 22 години и [[Роби Кин]].<ref>{{Cite news|language=en|url=https://www.rte.ie/sport/soccer/2022/0813/1315606-ebosele-makes-serie-a-debut-against-ac-milan/|title=Euro wrap: Ebosele makes Serie A debut against AC Milan|publisher=RTE|date=2022-08-13|access-date=2022-08-14}}</ref> ==Репрезентативна кариера== Тој ја претставувал [[Ирска]] во селекциите под 16, 17 и 21 година. На 25 мај 2022 година, тој бил повикан за прв пат во [[Фудбалска репрезентација на Ирска|сениорската репрезентација]], за натпреварите од [[УЕФА Лига на нации|Лигата на нации]] против {{NazNB|FUrep|ARM}}, {{NazNB|FUrep|UKR}} и {{NazNB|FUrep|SCO}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.fai.ie/ireland/news/kenny-names-27-man-squad-for-nations-league-ties|title=Kenny names 27-man squad for Nations League ties|publisher=fai.ie|date=25 мај 2022|access-date=20 јули 2022}}</ref> ==Статистика на кариерата== ===Клупска статистика=== ''Статистиката е ажурирана на 13 август 2022.'' {| class="wikitable" style="font-size:90%;width:99%;text-align:center;" |- ! rowspan="2" | Сезона ! rowspan="2" | Клуб ! colspan="3" | Првенство ! colspan="3" | Национален куп ! colspan="3" | Континентален куп ! colspan="3" | Останати купови ! colspan="2" | Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- || 2020-2021 || rowspan="2" |{{flagsport|ENG}} {{Fb team (N) Derby County}} || [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип 2020-2021|ФЛЧ]] || 3 || 0 || [[ФА Куп 2020-2021|ФАКуп]]+[[Фудбалски Лига куп на Англија 2020-2021|ЛК]] || 1+0 || 0+0 || - || - || - || -|| - || - || 4 || 0 |- || 2021-2022 || [[Фудбалска лига на Англија Чемпионшип 2021-2022|ФЛЧ]] || 35 || 2 || [[ФА Куп 2021-2022|ФАКуп]]+[[Фудбалски Лига куп на Англија 2021-2022|ЛК]] || 1+1 || 0 || -|| - || - || -|| - || - || 37 || 2 |- ! colspan="3" |Вкупно Дарби Каунти || 38 || 2 || 2+1 || 0+0 || 0 || 0 || - || - || - || - || 41 || 2 |- |[[Удинезе Калчо сезона 2022-2023|2022-2023]] || rowspan="1" |{{flagsport|ITA}} {{Fb team (N) Udinese}} || [[Серија А 2022-2023|А]] || 1 || 0 || [[Фудбалски куп на Италија 2022-2023|КИ]] || 0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 1 || 0 |- ! colspan="3" |Вкупно во кариерата|| 39 || 2 || || 3 || 0 || || - || - || || - || - || 42 || 2 |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=Ирска |image3=Flag of Ireland.svg }} *[https://int.soccerway.com/players/festy-ebosele/566679/ Фести Ебоселе на soccerway] *[https://www.transfermarkt.com/festy-ebosele/profil/spieler/586756 Фести Ебоселе на transfermarkt] *[https://www.espn.com/soccer/player/_/id/290106/festy-ebosele Фести Ебоселе на espn] *[https://www.tuttocalciatori.net/Ebosele_Festy Фести Ебоселе на tuttocalciatori] *[https://www.whoscored.com/Players/408984/Show/Festy-Ebosele Фести Ебоселе на whoscored] {{DEFAULTSORT:Ебоселе, Фести}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Ирски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Дарби Каунти]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Удинезе]] [[Категорија:Фудбалери во Серија А]] 9smw4whz5qqddz9022qivn04okr57ih Предлошка:Fs start/Udinese 10 1305367 4803931 2022-08-20T19:22:49Z Carshalton 30527 Создадена страница со: {{#if:{{{hidenote|}}}||}} {| border="0" |- | style="background-color:#FFFFFF;vertical-align:top;" width="40%"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="2" {{#if:{{{squad|{{{team|}}}}}}| {{!}}+ {{{squad|{{{team}}}}}} }} |- style="background-color:black" !width=1%|<span style="color: white">{{{nohead|Бр.}}}</span> !width=1%|<span style="color: white">{{{nathead|}}}</span> !width=20%|<span style="color: white">{{{poshead|Позиција}}}</span>... wikitext text/x-wiki {{#if:{{{hidenote|}}}||}} {| border="0" |- | style="background-color:#FFFFFF;vertical-align:top;" width="40%"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="2" {{#if:{{{squad|{{{team|}}}}}}| {{!}}+ {{{squad|{{{team}}}}}} }} |- style="background-color:black" !width=1%|<span style="color: white">{{{nohead|Бр.}}}</span> !width=1%|<span style="color: white">{{{nathead|}}}</span> !width=20%|<span style="color: white">{{{poshead|Позиција}}}</span> !width=75%|<span style="color: white">Играч</span><noinclude> |} |} {{документација|Template:football squad player/doc}} [[Категорија:Предлошки за фудбал]] [[Категорија:Football squad предлошки по клубови|Удинезе]] </noinclude> sf2sga96n771vyfhm05rkefdwmxtht8 Предлошка:Fs mid/Udinese 10 1305368 4803932 2022-08-20T19:23:50Z Carshalton 30527 Создадена страница со: <noinclude>{| {| </noinclude>|} | width="1%" | |bgcolor="#FFFFFF" valign="top" width="40%"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="2" |- bgcolor=black !width=1%|<span style="color: white">{{{nohead|Бр.}}}</span> !width=1%|<span style="color: white">{{{nathead|}}}</span> !width=1%|<span style="color: white">{{{poshead|Позиција}}}</span> !width=75%|<span style="color: white">Играч</span><noinclude> |} |} ---- <!--please, put inter... wikitext text/x-wiki <noinclude>{| {| </noinclude>|} | width="1%" | |bgcolor="#FFFFFF" valign="top" width="40%"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="2" |- bgcolor=black !width=1%|<span style="color: white">{{{nohead|Бр.}}}</span> !width=1%|<span style="color: white">{{{nathead|}}}</span> !width=1%|<span style="color: white">{{{poshead|Позиција}}}</span> !width=75%|<span style="color: white">Играч</span><noinclude> |} |} ---- <!--please, put interwikis with the same standard, all those are correct, no problem if the interwikis redirect, thank you =] .!--> [[Категорија:Предлошки за фудбал]] [[Категорија:Football squad предлошки по клубови|Удинезе]] </noinclude> ch2l7pvule5ywxp6ef96z1svntqx2mf Податотека:Udinese Calcio logo.png 6 1305369 4803944 2022-08-20T19:59:34Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki == Лиценцирање == {{Грб}} ofhweqn8g424994uskle505l8s2ydlr Аеродром Никшиќ 0 1305370 4803973 2022-08-20T20:52:04Z Dandarmkd 31127 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/947263993|Kapino Polje Airport]]“ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Аеродром|name=Аеродром Капино Поле / Аеродром Никшиќ|nativename=<small>''Аеродром Капино Поље''</small>|nativename-a=|image=|image-width=|caption=|IATA=|ICAO=LYNK|type=|owner=|operator=|city-served=|location=[[Никшиќ]], [[Црна Гора]]|elevation-f=2,026|elevation-m=617|coordinates={{Coord|42|46|27.55|N|18|54|54.42|E|type:airport|display=inline,title}}|website=|metric-elev=|metric-rwy=|r1-number=15/33|r1-length-f=4,757|r1-length-m=1,450|r1-surface=[[Авионска писта|Асфалт]]|stat-year=|stat1-header=|stat1-data=|stat2-header=|stat2-data=|footnotes=}} [[Category:Articles with short description]] [[Category:Short description is different from Wikidata]] <templatestyles src="Module:Infobox/styles.css"></templatestyles> '''Аеродром Никшиќ''' ([[Црногорски јазик|црногорски]]: Аеродром Никшић) {{Аеродромски кодови||LYNK}} ― спортски [[аеродром]] сместен во близина на [[Никшиќ]], [[Црна Гора]]. == Историја == Аеродромот бил изграден како мала писта со една тревна писта за време на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]]. На 14 април 1941 година, кралот [[Петар II Караѓорѓевиќ]] го искористил аеродромот за да ја напушти земјата, избегнувајќи ја инвазијата на силите на [[Сили на Оската|Оската]].<ref>[http://www.naslovi.net/2008-11-11/blic/drama-na-kapinom-polju/908023 Drama na Kapinom Polju (Montenegrin Only)]</ref> Во септември 1948 година, тој бил користен како станица за пренос на првите 6 спитфаери од [[Чехословачка]] во [[Израел]], со што одиграл мала улога во Арапско-израелската војна во 1948 година.<ref>[http://www.haaretz.com/news/montenegro-air-base-that-played-role-in-israel-s-birth-under-threat-1.236959 Montenegro air base that played role in Israel's birth under threat]</ref> Во времето на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], аеродромот бил значаен центар за обука за [[падобранство]]. По [[Распад на СФРЈ|распадот на Југославија]], аеродромот бил во употреба, служејќи претежно како авионска патека за едрилици за ентузијастите во месниот авијациски клуб. Аеродромот бил избран да биде домаќин на Светското првенство во падобранство на Меѓународната воздухопловна федерација во 2010 година,<ref>[http://www.wpc2010.me/ World Parachuting Championships 2010] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100423000417/http://www.wpc2010.me/|date=2010-04-23}}</ref> и неговата писта била [[Асфалт|асфалтирана]], со должина зголемена на 1.450 метри. Со оваа најнова надградба, се очекува аеродромот да добие статус на меѓународен аеродром, за да може да ги задоволи потребите на општата авијација. == Аеродром за патници == Во моментов на аеродромот кај [[Никшиќ]] нема патнички терминал и редовен воздушен сообраќај. Ова е втора по големина општина во [[Црна Гора]], може да има работен патнички аеродром. Во тек е изградбата на аеродромот Капино Поле во Никшиќ. Месните власти очекуваат наскоро да ја завршат изградбата на контролната кула и управната зграда. Се надеваат дека во блиска иднина ќе најдат соодветен партнер и ќе го опремат аеродромот за сообраќај. == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Аеродроми во Црна Гора]] [[Категорија:Координати на Википодатоците]] qtng6akxlqx11s336qvuzcqy5blyohe 4803975 4803973 2022-08-20T20:55:24Z Dandarmkd 31127 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Аеродром|name=Аеродром Капино Поле / Аеродром Никшиќ|nativename=<small>''Аеродром Капино Поље''</small>|nativename-a=|image=|image-width=|caption=|IATA=|ICAO=LYNK{{ПозКарта|Црна Гора|width=270|float=center |caption=|mark=Airplane_silhouette.svg|marksize=10 |label=Аеродром Никшиќ / Капино Поле|position=left |lat_deg=42|lat_min=46|lat_sec=27.55|lat_dir=N |lon_deg=18|lon_min=54|lon_sec=54.42|lon_dir=E }}|type=|owner=|operator=|city-served=|location=[[Никшиќ]], [[Црна Гора]]|elevation-f=2,026|elevation-m=617|coordinates={{Coord|42|46|27.55|N|18|54|54.42|E|type:airport|display=inline,title}}|website=|metric-elev=|metric-rwy=|r1-number=15/33|r1-length-f=4,757|r1-length-m=1,450|r1-surface=[[Авионска писта|Асфалт]]|stat-year=|stat1-header=|stat1-data=|stat2-header=|stat2-data=|footnotes=}} '''Аеродром Никшиќ''' ([[Црногорски јазик|црногорски]]: Аеродром Никшић), или '''Аеродром Капино Поле''' (црногорски: Аеродром Капино Поље) {{Аеродромски кодови||LYNK}} ― спортски [[аеродром]] сместен во близина на [[Никшиќ]], [[Црна Гора]]. == Историја == Аеродромот бил изграден како мала писта со една тревна писта за време на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]]. На 14 април 1941 година, кралот [[Петар II Караѓорѓевиќ]] го искористил аеродромот за да ја напушти земјата, избегнувајќи ја инвазијата на силите на [[Сили на Оската|Оската]].<ref>[http://www.naslovi.net/2008-11-11/blic/drama-na-kapinom-polju/908023 Drama na Kapinom Polju (Montenegrin Only)]</ref> Во септември 1948 година, тој бил користен како станица за пренос на првите 6 спитфаери од [[Чехословачка]] во [[Израел]], со што одиграл мала улога во Арапско-израелската војна во 1948 година.<ref>[http://www.haaretz.com/news/montenegro-air-base-that-played-role-in-israel-s-birth-under-threat-1.236959 Montenegro air base that played role in Israel's birth under threat]</ref> Во времето на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], аеродромот бил значаен центар за обука за [[падобранство]]. По [[Распад на СФРЈ|распадот на Југославија]], аеродромот бил во употреба, служејќи претежно како авионска патека за едрилици за ентузијастите во месниот авијациски клуб. Аеродромот бил избран да биде домаќин на Светското првенство во падобранство на Меѓународната воздухопловна федерација во 2010 година,<ref>[http://www.wpc2010.me/ World Parachuting Championships 2010] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100423000417/http://www.wpc2010.me/|date=2010-04-23}}</ref> и неговата писта била [[Асфалт|асфалтирана]], со должина зголемена на 1.450 метри. Со оваа најнова надградба, се очекува аеродромот да добие статус на меѓународен аеродром, за да може да ги задоволи потребите на општата авијација. == Аеродром за патници == Во моментов на аеродромот кај [[Никшиќ]] нема патнички терминал и редовен воздушен сообраќај. Ова е втора по големина општина во [[Црна Гора]], може да има работен патнички аеродром. Во тек е изградбата на аеродромот Капино Поле во Никшиќ. Месните власти очекуваат наскоро да ја завршат изградбата на контролната кула и управната зграда. Се надеваат дека во блиска иднина ќе најдат соодветен партнер и ќе го опремат аеродромот за сообраќај. == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Аеродроми во Црна Гора]] [[Категорија:Координати на Википодатоците]] moba36rudix5vye2ez4cax3q0brsq03 Аеродром Изгрев 0 1305371 4803985 2022-08-20T21:01:49Z Dandarmkd 31127 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1077336802|Izgrev Airfield]]“ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Аеродром|name=Аеродром Изгрев/Калиманци|IATA=|ICAO=LBWK|type=Јавен|city-served=[[Изгрев (област Варна)|Изгрев]]|location={{flag|Bulgaria}}|elevation-f=1168|elevation-m=356|coordinates={{coord|43|16|38.5|N|27|42|9.2|E|region:BG_type:airport|name=Izgrev/Kalimantsi Airport (Izgrev)|display=inline,title}}|pushpin_map=|pushpin_label=|pushpin_map_caption=|r1-number=14/32|r1-length-f=1,760|r1-length-m=536|r1-surface=Трева|r2-number=08/26|r2-length-f=2,480|r2-length-m=756|r2-surface=Трева|footnotes=Извор: Landings.com<ref name="Landings">[http://aerobaticsweb.org/cgi-bin/search_apt?5=Izgrev Airport record for Izgrev/Kalimantsi Airport] at Landings.com. Посетено на 20 август 2022</ref><ref name="Google">{{Google maps|url=https://maps.google.com/maps?ht=en&z=13&t=k&q=43.2773611111111,27.7025555555556+%28Izgrev/Kalimantsi+Airport%29|title=location of Izgrev/Kalimantsi Airport|accessdate=20 август 2022}}</ref>}} [[Category:Articles with short description]] [[Category:Short description matches Wikidata]] <templatestyles src="Module:Infobox/styles.css"></templatestyles> '''Аеродром Изгрев''', познат и како '''Аеродром Калиманци''',{{Аеродромски кодови||}}― [[аеродром]] за јавна употреба сместен 1.85 км југо-југоисточно од селото Изгрев, [[Варна (област)|Варна]], [[Бугарија]]. == Поврзано == * [[Список на аеродроми во Бугарија]] == Наводи == {{Наводи}} == Надворешни врски == * [http://aerobaticsweb.org/cgi-bin/search_apt?5=Izgrev Аеродромски записи за аеродромот Изгрев/Калиманци] на Landings.com [[Категорија:Варненска област]] [[Категорија:Аеродроми во Бугарија]] [[Категорија:Координати на Википодатоците]] csq8fvx3tpxno9algyklwi0hnkslgdo 4803989 4803985 2022-08-20T21:06:13Z Dandarmkd 31127 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Аеродром|name=Аеродром Изгрев/Калиманци|IATA=|ICAO=LBWK{{ПозКарта|Бугарија|width=270|float=center |caption=|mark=Airplane_silhouette.svg|marksize=10 |label=Аеродром Изгрев / Калиманци|position=left |lat_deg=43|lat_min=16|lat_sec=38.5|lat_dir=N |lon_deg=27|lon_min=42|lon_sec=9.2|lon_dir=E }}|type=Јавен|city-served=[[Изгрев (област Варна)|Изгрев]]|location={{flag|Bulgaria}}|elevation-f=1168|elevation-m=356|coordinates={{coord|43|16|38.5|N|27|42|9.2|E|region:BG_type:airport|name=Izgrev/Kalimantsi Airport (Izgrev)|display=inline,title}}|pushpin_map=|pushpin_label=|pushpin_map_caption=|r1-number=14/32|r1-length-f=1,760|r1-length-m=536|r1-surface=Трева|r2-number=08/26|r2-length-f=2,480|r2-length-m=756|r2-surface=Трева|footnotes=Извор: Landings.com<ref name="Landings">[http://aerobaticsweb.org/cgi-bin/search_apt?5=Izgrev Airport record for Izgrev/Kalimantsi Airport] at Landings.com. Посетено на 20 август 2022</ref><ref name="Google">{{Google maps|url=https://maps.google.com/maps?ht=en&z=13&t=k&q=43.2773611111111,27.7025555555556+%28Izgrev/Kalimantsi+Airport%29|title=location of Izgrev/Kalimantsi Airport|accessdate=20 август 2022}}</ref>}} '''Аеродром Изгрев''', познат и како '''Аеродром Калиманци''',{{Аеродромски кодови| |LBWK}} ― [[аеродром]] за јавна употреба сместен 1.85 км југо-југоисточно од селото Изгрев, [[Варна (област)|Варна]], [[Бугарија]]. == Поврзано == * [[Список на аеродроми во Бугарија]] == Наводи == {{Наводи}} == Надворешни врски == * [http://aerobaticsweb.org/cgi-bin/search_apt?5=Izgrev Аеродромски записи за аеродромот Изгрев/Калиманци] на Landings.com [[Категорија:Варненска област]] [[Категорија:Аеродроми во Бугарија]] [[Категорија:Координати на Википодатоците]] bkxkw68vppd2ob58nagjo714oo2oosp 4803990 4803989 2022-08-20T21:06:40Z Dandarmkd 31127 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Аеродром|name=Аеродром Изгрев/Калиманци|IATA=|ICAO=LBWK{{ПозКарта|Бугарија|width=270|float=center |caption=|mark=Airplane_silhouette.svg|marksize=10 |label=Аеродром Изгрев / Калиманци|position=left |lat_deg=43|lat_min=16|lat_sec=38.5|lat_dir=N |lon_deg=27|lon_min=42|lon_sec=9.2|lon_dir=E }}|type=Јавен|city-served=[[Изгрев (област Варна)|Изгрев]]|location={{flag|Bulgaria}}|elevation-f=1168|elevation-m=356|coordinates={{coord|43|16|38.5|N|27|42|9.2|E|region:BG_type:airport|name=Izgrev/Kalimantsi Airport (Izgrev)|display=inline,title}}|pushpin_map=|pushpin_label=|pushpin_map_caption=|r1-number=14/32|r1-length-f=1,760|r1-length-m=536|r1-surface=Трева|r2-number=08/26|r2-length-f=2,480|r2-length-m=756|r2-surface=Трева|footnotes=Извор: Landings.com<ref name="Landings">[http://aerobaticsweb.org/cgi-bin/search_apt?5=Izgrev Airport record for Izgrev/Kalimantsi Airport] at Landings.com. Посетено на 20 август 2022</ref><ref name="Google">{{Google maps|url=https://maps.google.com/maps?ht=en&z=13&t=k&q=43.2773611111111,27.7025555555556+%28Izgrev/Kalimantsi+Airport%29|title=location of Izgrev/Kalimantsi Airport|accessdate=20 август 2022}}</ref>}} '''Аеродром Изгрев''', познат и како '''Аеродром Калиманци''' {{Аеродромски кодови| |LBWK}}, ― [[аеродром]] за јавна употреба сместен 1.85 км југо-југоисточно од селото Изгрев, [[Варна (област)|Варна]], [[Бугарија]]. == Поврзано == * [[Список на аеродроми во Бугарија]] == Наводи == {{Наводи}} == Надворешни врски == * [http://aerobaticsweb.org/cgi-bin/search_apt?5=Izgrev Аеродромски записи за аеродромот Изгрев/Калиманци] на Landings.com [[Категорија:Варненска област]] [[Категорија:Аеродроми во Бугарија]] [[Категорија:Координати на Википодатоците]] 3naejvx0laa4wpyykffrwci7pvf5g6x Аеродром Бела Црква 0 1305372 4803995 2022-08-20T21:14:54Z Dandarmkd 31127 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/944408463|Bela Crkva Airport]]“ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Аеродром|name=Аеродром Бела Црква|nativename=|nativename-a=|nativename-r=|image=|image-width=|caption=|IATA=|ICAO=LYBC|type=Цивилен|owner=|operator=|city-served=|location=[[Бела Црква (Србија)|Бела Црква]]|elevation-f=246|elevation-m=75|pushpin_map=|coordinates={{Coord|44|55|27|N|21|22|13|E|type:airport|display=inline,title}}|website=|metric-elev=|metric-rwy=|r1-number=15/33|r1-length-f=2,297|r1-length-m=700|r1-surface=Grass|stat-year=|stat1-header=|stat1-data=|stat2-header=|stat2-data=|footnotes=}} [[Category:Articles with short description]] [[Category:Short description is different from Wikidata]] <templatestyles src="Module:Infobox/styles.css"></templatestyles> '''Аеродром Бела Црква''' ― [[аеродром]] сместен во близина на градот [[Бела Црква (Србија)|Бела Црква]] во [[Србија]], 4 километри западно од градската железничка станица, во селото Црвена Црква. Градби кои ги содржи аеродромот се пристанишни и обучувачки летови на авиони и едрилици, скокови со падобран. Според НОТАМ, овој аеродром не ги исполнува критериумите за аеродром од мај 2008 година. [[Категорија:Координати на Википодатоците]] [[Категорија:Аеродроми во Србија]] o6ycwqdwhzj3bd09jcbbesr43302amj 4803999 4803995 2022-08-20T21:17:42Z Dandarmkd 31127 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Аеродром|name=Аеродром Бела Црква|nativename=|nativename-a=|nativename-r=|image=|image-width=|caption=|IATA=|ICAO=LYBC{{ПозКарта|Србија|width=270|float=center |caption=|mark=Airplane_silhouette.svg|marksize=10 |label=Аеродром Бела Црква|position=left |lat_deg=44|lat_min=55|lat_sec=27|lat_dir=N |lon_deg=21|lon_min=22|lon_sec=13|lon_dir=E }}|type=Цивилен|owner=|operator=|city-served=|location=[[Бела Црква (Србија)|Бела Црква]]|elevation-f=246|elevation-m=75|pushpin_map=|coordinates={{Coord|44|55|27|N|21|22|13|E|type:airport|display=inline,title}}|website=|metric-elev=|metric-rwy=|r1-number=15/33|r1-length-f=2,297|r1-length-m=700|r1-surface=Трева|stat-year=|stat1-header=|stat1-data=|stat2-header=|stat2-data=|footnotes=}} '''Аеродром Бела Црква''' ― [[аеродром]] сместен во близина на [[Паланка|гратчето]] [[Бела Црква (Србија)|Бела Црква]] во [[Србија]], 4 километри западно од градската железничка станица, во селото Црвена Црква. Градби кои ги содржи аеродромот се пристанишни и обучувачки летови на авиони и едрилици, скокови со падобран. Според НОТАМ, овој аеродром не ги исполнува критериумите за аеродром од мај 2008 година. [[Категорија:Координати на Википодатоците]] [[Категорија:Аеродроми во Србија]] rkgs4ziuqsqt6z6x75alt1qu5tjsbk1 Аеродром Ѓаковица 0 1305373 4804005 2022-08-20T21:30:19Z Dandarmkd 31127 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1084385215|Gjakova Airport]]“ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Аеродром|name=Аеродром Ѓаковица|nativename=Aeroporti i Gjakovës AMIKO<br/>Aerodrom Gjakova AMIKO|image=File:Gjakova Airfield RWY 35.JPG|image-width=260px|image2=|image2-width=<!-- if less than 200 -->|IATA=<!-- DJA is not the IATA code for this airport -->|ICAO=<!-- LY90 is not an ICAO code -->|type=Воен|owner={{flagcountry|Kosovo}}|operator=Министерство за трговија и индустрија|city-served=[[Ѓаковица]]|location=Лугбунар|metric-elev=|elevation-f=1,370|elevation-m=418|coordinates={{coord|42|26|07|N|020|25|39|E|type:airport|display=inline,title}}|website=|pushpin_map=|pushpin_mapsize=|pushpin_map_alt=|pushpin_map_caption=|pushpin_relief=|pushpin_image=|pushpin_label=|pushpin_label_position=|pushpin_mark=|pushpin_marksize=|metric-rwy=|r1-number=17/35|r1-length-f=5,904|r1-length-m=1,800|r1-surface=[[Авионска писта|Асфалт]]|stat-year=|stat1-header=|stat1-data=|stat2-header=|stat2-data=|footnotes=Извор: [[ДАФИФ]]<ref name="WAD">[http://www.worldaerodata.com/wad.cgi?airport=LY90 Airport information] from [[DAFIF]] (effective October 2006)</ref>}} [[Податотека:Memorial_of_first_flight_to_land_at_Gjakova_Airfield_on_23_September_1999,_an_Italian_Airforce_G_222.JPG|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Memorial_of_first_flight_to_land_at_Gjakova_Airfield_on_23_September_1999%2C_an_Italian_Airforce_G_222.JPG/220px-Memorial_of_first_flight_to_land_at_Gjakova_Airfield_on_23_September_1999%2C_an_Italian_Airforce_G_222.JPG|мини| Спомен на првиот лет што слетал на Аеродромот Ѓаковица на 23 септември 1999 година, Г 222 на италијанската авијација.]] '''Аеродром Ѓаковица АМИКО''' ({{Lang-sq|Aeroporti i Gjakovës}}, {{Lang-sr|Аеродром Ђаковица/}}) ― [[аеродром]] во селото Лугбунар, во близина на [[Ѓаковица]] во западно [[Република Косово|Косово]].{{efn|name=status}} Се очекува аеродромот да стане јавен во следните години,  да се користи од нискобуџетни комерцијални авиокомпании и карго летови.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://old.zeri.info/artikulli/23276/aeroporti-i-kosoves-ne-gjakove-per-cargo-cmime-te-lira-dhe-trajnime-per-pilote|title=Aeroporti i Kosovës në Gjakovë për cargo, çmime të lira dhe trajnime për pilotë|publisher=Zëri.info|archive-url=https://web.archive.org/web/20150117181427/http://old.zeri.info/artikulli/23276/aeroporti-i-kosoves-ne-gjakove-per-cargo-cmime-te-lira-dhe-trajnime-per-pilote|archive-date=17 јануари 2015|accessdate=20 август 2022}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.youtube.com/watch?v=USrw8Ew5m_A|title=Aeroporti Gjakovë, news report|work=ABC News|archive-url=https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211214/USrw8Ew5m_A|archive-date=14 декември 2021|accessdate=20 август 2022}}</ref> == Историја == Аеродромот бил изграден од страна на Косовските сили (КФОР) по [[Косовска војна|Косовската војна]] во 1999 година, веднаш до постојниот аеродром што бил користен за земјоделски цели, и бил користен главно за воени и хуманитарни летови. На 18 декември 2013 година, аеродромот бил предаден на Владата на Косово од италијанските воздухопловни сили. Под операциите на италијанските воздухопловни сили, Аеродромот Ѓаковица управувал со повеќе од 27.000 авиони, 220.000 патници и превоз на повеќе од 40.000 тони товар.<ref name="Aeroporto AMIKO">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.aeronautica.difesa.it/News/Pagine/Passaggiodiresponsabilit%C3%A0Autorit%C3%A0kosovareaeroportoAMIKO_191213.aspx|title=Aeroporto AMIKO: passaggio di responsabilità|publisher=Ministry of Defense, Republic of Italy|archive-url=https://web.archive.org/web/20140101022700/http://www.aeronautica.difesa.it/News/Pagine/Passaggiodiresponsabilit%C3%A0Autorit%C3%A0kosovareaeroportoAMIKO_191213.aspx|archive-date=1 јануари 2014|accessdate=20 август 2022}}</ref> Месната и националната власт планираат да го понудат Аеродромот Ѓаковица за работа во рамките на јавно-приватно партнерство со цел тој да се претвори во цивилен и комерцијален аеродром.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mti-ks.org/sq/Aktivitetet-e-MTI-se/Themelohet-Ndermarrja-Publike-Aeroporti-i-Gjakoves-2882-2882|title=Aktivitetet e Ministrisë së Tregtisë dhe Industrisë: Themelohet Ndërmarrja Publike "Aeroporti i Gjakovës"|publisher=Ministria e Tregtisë dhe Industrisë|archive-url=https://web.archive.org/web/20150227170445/http://www.mti-ks.org/sq/Aktivitetet-e-MTI-se/Themelohet-Ndermarrja-Publike-Aeroporti-i-Gjakoves-2882-2882|archive-date=27 февруари 2015|accessdate=20 август 2022}}</ref> Од декември 2015 година, аеродромот е пријавен како затворен од косовските власти.<ref>http://www.caa-ks.org/images/stories/docs/English/tjera/AIP/AIP%20AD%20072015.pdf{{dead link|date=October 2017 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> == Поврзано == {{Портал|Воздухопловство}} * [[Alenia C-27J|Аленија Ц-27Ј Спартан]] * [[Радоњиќко Езеро]] * [[Аеродромот Батлава-Доња Пендуха|Аеродром Батлава-Долна Пендуха]] во [[Думош]] == Забелешки == {{Белешки}} == Наводи == {{Наводи|2}} == Надворешни врски == * [http://static.panoramio.com/photos/original/28596833.jpg Воздушна фотографија од аеродромот во Ѓаковица] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20161014101245/http://static.panoramio.com/photos/original/28596833.jpg|date=2016-10-14}} [[Категорија:Ѓаковица]] [[Категорија:Аеродроми во Косово]] [[Категорија:Координати на Википодатоците]] gnk41vfn7udx39ys4g4p97p2va1tdqc 4804012 4804005 2022-08-20T21:34:21Z Dandarmkd 31127 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Аеродром|name=Аеродром Ѓаковица|nativename=Aeroporti i Gjakovës AMIKO<br/>Aerodrom Gjakova AMIKO|image=File:Gjakova Airfield RWY 35.JPG|image-width=260px|image2=|image2-width=<!-- if less than 200 -->|IATA=<!-- DJA is not the IATA code for this airport -->|ICAO=<!-- LY90 is not an ICAO code -->{{ПозКарта|Косово|width=270|float=center |caption=|mark=Airplane_silhouette.svg|marksize=10 |label=Аеродром Ѓаковица|position=left |lat_deg=42|lat_min=26|lat_sec=07|lat_dir=N |lon_deg=20|lon_min=25|lon_sec=39|lon_dir=E }}|type=Воен|owner={{flagcountry|Kosovo}}|operator=Министерство за трговија и индустрија|city-served=[[Ѓаковица]]|location=Лугбунар|metric-elev=|elevation-f=1,370|elevation-m=418|coordinates={{coord|42|26|07|N|020|25|39|E|type:airport|display=inline,title}}|website=|pushpin_map=|pushpin_mapsize=|pushpin_map_alt=|pushpin_map_caption=|pushpin_relief=|pushpin_image=|pushpin_label=|pushpin_label_position=|pushpin_mark=|pushpin_marksize=|metric-rwy=|r1-number=17/35|r1-length-f=5,904|r1-length-m=1,800|r1-surface=[[Авионска писта|Асфалт]]|stat-year=|stat1-header=|stat1-data=|stat2-header=|stat2-data=|footnotes=Извор: [[ДАФИФ]]<ref name="WAD">[http://www.worldaerodata.com/wad.cgi?airport=LY90 Airport information] from [[DAFIF]] (effective October 2006)</ref>}} [[Податотека:Memorial_of_first_flight_to_land_at_Gjakova_Airfield_on_23_September_1999,_an_Italian_Airforce_G_222.JPG|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Memorial_of_first_flight_to_land_at_Gjakova_Airfield_on_23_September_1999%2C_an_Italian_Airforce_G_222.JPG/220px-Memorial_of_first_flight_to_land_at_Gjakova_Airfield_on_23_September_1999%2C_an_Italian_Airforce_G_222.JPG|мини| Спомен на првиот лет што слетал на Аеродромот Ѓаковица на 23 септември 1999 година, Г 222 на италијанската авијација.]] '''Аеродром Ѓаковица АМИКО''' ({{Lang-sq|Aeroporti i Gjakovës}}, {{Lang-sr|Аеродром Ђаковица}}) ― [[аеродром]] во селото Лугбунар, во близина на [[Ѓаковица]] во западно [[Република Косово|Косово]].{{efn|name=status}} Се очекува аеродромот да стане јавен во следните години,  да се користи од нискобуџетни комерцијални авиокомпании и карго летови.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://old.zeri.info/artikulli/23276/aeroporti-i-kosoves-ne-gjakove-per-cargo-cmime-te-lira-dhe-trajnime-per-pilote|title=Aeroporti i Kosovës në Gjakovë për cargo, çmime të lira dhe trajnime për pilotë|publisher=Zëri.info|archive-url=https://web.archive.org/web/20150117181427/http://old.zeri.info/artikulli/23276/aeroporti-i-kosoves-ne-gjakove-per-cargo-cmime-te-lira-dhe-trajnime-per-pilote|archive-date=17 јануари 2015|accessdate=20 август 2022}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.youtube.com/watch?v=USrw8Ew5m_A|title=Aeroporti Gjakovë, news report|work=ABC News|archive-url=https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211214/USrw8Ew5m_A|archive-date=14 декември 2021|accessdate=20 август 2022}}</ref> == Историја == Аеродромот бил изграден од страна на Косовските сили (КФОР) по [[Косовска војна|Косовската војна]] во 1999 година, веднаш до постојниот аеродром што бил користен за земјоделски цели, и бил користен главно за воени и хуманитарни летови. На 18 декември 2013 година, аеродромот бил предаден на Владата на Косово од италијанските воздухопловни сили. Под операциите на италијанските воздухопловни сили, Аеродромот Ѓаковица управувал со повеќе од 27.000 авиони, 220.000 патници и превоз на повеќе од 40.000 тони товар.<ref name="Aeroporto AMIKO">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.aeronautica.difesa.it/News/Pagine/Passaggiodiresponsabilit%C3%A0Autorit%C3%A0kosovareaeroportoAMIKO_191213.aspx|title=Aeroporto AMIKO: passaggio di responsabilità|publisher=Ministry of Defense, Republic of Italy|archive-url=https://web.archive.org/web/20140101022700/http://www.aeronautica.difesa.it/News/Pagine/Passaggiodiresponsabilit%C3%A0Autorit%C3%A0kosovareaeroportoAMIKO_191213.aspx|archive-date=1 јануари 2014|accessdate=20 август 2022}}</ref> Месната и националната власт планираат да го понудат Аеродромот Ѓаковица за работа во рамките на јавно-приватно партнерство со цел тој да се претвори во цивилен и комерцијален аеродром.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mti-ks.org/sq/Aktivitetet-e-MTI-se/Themelohet-Ndermarrja-Publike-Aeroporti-i-Gjakoves-2882-2882|title=Aktivitetet e Ministrisë së Tregtisë dhe Industrisë: Themelohet Ndërmarrja Publike "Aeroporti i Gjakovës"|publisher=Ministria e Tregtisë dhe Industrisë|archive-url=https://web.archive.org/web/20150227170445/http://www.mti-ks.org/sq/Aktivitetet-e-MTI-se/Themelohet-Ndermarrja-Publike-Aeroporti-i-Gjakoves-2882-2882|archive-date=27 февруари 2015|accessdate=20 август 2022}}</ref> Од декември 2015 година, аеродромот е пријавен како затворен од косовските власти.<ref>http://www.caa-ks.org/images/stories/docs/English/tjera/AIP/AIP%20AD%20072015.pdf{{dead link|date=October 2017 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> == Поврзано == {{Портал|Воздухопловство}} * [[Аленија Ц-27Ј Спартан]] * [[Радоњиќко Езеро]] * [[Аеродром Батлава-Долна Пендуха]] во [[Думош]] == Забелешки == {{notes | notes = {{efn | name = status | {{Kosovo-note}} }} }} == Наводи == {{Наводи|2}} == Надворешни врски == * [http://static.panoramio.com/photos/original/28596833.jpg Воздушна фотографија од аеродромот во Ѓаковица] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20161014101245/http://static.panoramio.com/photos/original/28596833.jpg|date=2016-10-14}} [[Категорија:Ѓаковица]] [[Категорија:Аеродроми во Косово]] [[Категорија:Координати на Википодатоците]] cbdwsbuvmg6txelz28awkz1v75z4fks Аеродром Бадахоз 0 1305374 4804014 2022-08-20T21:48:52Z Dandarmkd 31127 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1102945103|Badajoz Airport]]“ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Аеродром|name=Аеродром Бадахоз|nativename={{lang|es|Aeropuerto de Badajoz}}|nativename-a=Воздухопловна база Талавера ла Реал|nativename-r={{lang|es|Base Aérea de Talavera la Real}}|image=Aena BJZ logo.svg|image-width=210|image2=AeropuertBadajoz.JPG|image2-width=250|IATA=BJZ|ICAO=LEBZ|pushpin_map=|pushpin_mapsize=250|pushpin_mark=Airplane_silhouette.svg|pushpin_label=|pushpin_map_caption=|type=Воен/јавен|owner=[[ENAIRE]]|operator=Aena|city-served=[[Бадахоз]] и [[Мерида (Шпанија)|Мерида]]|location=[[Бадахоз]]|metric-elev=Y|elevation-f=608|elevation-m=185|coordinates={{coord|38|53|29|N|06|49|17|W|region:ES|display=inline,title}}|website=|metric-rwy=y|r1-number=13/31|r1-length-f=9,357|r1-length-m=2,852|r1-surface=[[Асфалт]]|stat-year=2019|stat1-header=Патници|stat1-data=75,416|stat2-header=Патничка промена 18-19|stat2-data={{increase}}44.8%|footnotes=Извор: [[Aena]]<ref name="AIP">{{Cite web|url=http://www.aena.es/en/badajoz-airport/introduction.html|title = Página Principal &#124; Aeropuerto de Badajoz &#124; AENA}}</ref>}} '''Аеродром Бадахоз''' ({{Lang-es|Aeropuerto de Badajoz}} ) {{Аеродромски кодови|BJZ|LEBZ}} ― [[аеродром]] кој се наоѓа на 13 км источно од Бадахоз, град во [[Екстремадура]], [[Шпанија]] и 45 км западно од [[Мерида (Шпанија)|Мерида]], главниот град на истата автономна заедница. Аеродромот е поврзан со двата града со автопатот А-5. Аеродромот ја дели својата писта и контролната кула со воздухопловната база Талавера ла Реал ({{Lang-es|Base Aérea de Talavera la Real}}), воздухопловна база на шпанските воздушни и вселенски сили, именувана по блиската општина [[Талавера ла Реал]]. == Авиокомпании и одредишта == {{Airport-dest-list|[[Iberia Regional]]<ref>[https://www.aena.es/en/badajoz/airlines-and-destinations/airport-destinations.html aena.es] посетено на 20 август 2022</ref>|[[Аеродром „Жозеп Тарадељас“ Барселона-Ел Прат|Барселона]], [[Аеродром Мадрид-Барахас|Мадрид]] <br /> '''Сезонски:''' [[Аеродром Палма де Мајорка|Палма де Мајорка]]}} == Статистика == {{Аеродром-статистика|iata=BJZ}} == Наводи == {{Наводи}} == Надворешни врски == * [https://www.aena.es/en/badajoz.html Службена мрежна страница] * {{ASN|BJZ}} * {{NWS-current|LEBZ}} [[Категорија:Аеродроми изградени во 1951 година]] [[Категорија:Згради и градби во Бадахоз]] [[Категорија:Аеродроми во Екстремадура]] [[Категорија:Координати на Википодатоците]] 61kjbzny4we35wgh5x2j5z7j792tn8q 4804015 4804014 2022-08-20T21:52:10Z Dandarmkd 31127 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Аеродром|name=Аеродром Бадахоз|nativename={{lang|es|Aeropuerto de Badajoz}}|nativename-a=Воздухопловна база Талавера ла Реал|nativename-r={{lang|es|Base Aérea de Talavera la Real}}|image=Aena BJZ logo.svg|image-width=210|image2=AeropuertBadajoz.JPG|image2-width=250|IATA=BJZ|ICAO=LEBZ{{ПозКарта|Шпанија|width=270|float=center |caption=|mark=Airplane_silhouette.svg|marksize=10 |label=Аеродром Бадахоз|position=right |lat_deg=38|lat_min=53|lat_sec=29|lat_dir=N |lon_deg=06|lon_min=49|lon_sec=17|lon_dir=W }}|pushpin_map=|pushpin_mapsize=250|pushpin_mark=Airplane_silhouette.svg|pushpin_label=|pushpin_map_caption=|type=Воен/јавен|owner=[[ENAIRE]]|operator=Aena|city-served=[[Бадахоз]] и [[Мерида (Шпанија)|Мерида]]|location=[[Бадахоз]]|metric-elev=Y|elevation-f=608|elevation-m=185|coordinates={{coord|38|53|29|N|06|49|17|W|region:ES|display=inline,title}}|website=|metric-rwy=y|r1-number=13/31|r1-length-f=9,357|r1-length-m=2,852|r1-surface=[[Асфалт]]|stat-year=2019|stat1-header=Патници|stat1-data=75,416|stat2-header=Патничка промена 18-19|stat2-data={{increase}}44.8%|footnotes=Извор: [[Aena]]<ref name="AIP">{{Cite web|url=http://www.aena.es/en/badajoz-airport/introduction.html|title = Página Principal &#124; Aeropuerto de Badajoz &#124; AENA}}</ref>}} '''Аеродром Бадахоз''' ({{Lang-es|Aeropuerto de Badajoz}} ) {{Аеродромски кодови|BJZ|LEBZ}} ― [[аеродром]] кој се наоѓа на 13 км источно од Бадахоз, град во [[Екстремадура]], [[Шпанија]] и 45 км западно од [[Мерида (Шпанија)|Мерида]], главниот град на истата автономна заедница. Аеродромот е поврзан со двата града со автопатот А-5. Аеродромот ја дели својата писта и контролната кула со воздухопловната база Талавера ла Реал ({{Lang-es|Base Aérea de Talavera la Real}}), воздухопловна база на шпанските воздушни и вселенски сили, именувана по блиската општина [[Талавера ла Реал]]. == Авиокомпании и одредишта == {{Airport-dest-list|[[Iberia Regional]]<ref>[https://www.aena.es/en/badajoz/airlines-and-destinations/airport-destinations.html aena.es] посетено на 20 август 2022</ref>|[[Аеродром „Жозеп Тарадељас“ Барселона-Ел Прат|Барселона]], [[Аеродром Мадрид-Барахас|Мадрид]] <br /> '''Сезонски:''' [[Аеродром Палма де Мајорка|Палма де Мајорка]]}} == Статистика == {{Аеродром-статистика|iata=BJZ}} == Наводи == {{Наводи}} == Надворешни врски == * [https://www.aena.es/en/badajoz.html Службена мрежна страница] * {{ASN|BJZ}} * {{NWS-current|LEBZ}} [[Категорија:Аеродроми изградени во 1951 година]] [[Категорија:Згради и градби во Бадахоз]] [[Категорија:Аеродроми во Екстремадура]] [[Категорија:Координати на Википодатоците]] kh9fy7ucavj8ncy4rly11is2ezb4qx1 Плиска 0 1305375 4804096 2022-08-21T11:41:11Z Пакко 4588 Создадена страница со: {{Инфокутија Населено место | name = Плиска | native_name = Плиска | native_name_lang = bg | settlement_type = град | image_skyline = Old Basilica in Pliska 2.JPG | image_caption = Големата базилика во Плиска | image_flag = | image_shield = | pushpin_map = Бугарија | pushpin_ma... wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Плиска | native_name = Плиска | native_name_lang = bg | settlement_type = град | image_skyline = Old Basilica in Pliska 2.JPG | image_caption = Големата базилика во Плиска | image_flag = | image_shield = | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Плиска во Бугарија | latd =43 |latm =21 |lats =43.25 |latNS =N | longd =27 |longm =7 |longs =31.48 |longEW =E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Шумен (област)|Шумен]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Каспичан (општина)|Каспичан]] | leader_party = независен | leader_title = Градоначалник | leader_name = Тонка Начева | unit_pref = Metric | area_total_km2 = 34,356 | elevation_m = 145 | population_total = 914 | population_as_of = 2022 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[EET]] | utc_offset1 = +2 | timezone1_DST = [[EEST]] | utc_offset1_DST = +3 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 9920 | area_code = +359 05323 | website = }} '''Плиска''' ({{lang-bg|Плиска}}) — град во Североисточна [[Бугарија]], припаѓа на општината [[Каспичан (општина)|Каспичан]] во [[Шумен (област)|Шуменската Област]]. Има население од околу 914 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> Плиска била првата престолнина на [[Дунавска Бугарија]] од [[681]] до [[893]] година. == Географија == Градот се наоѓа на 6,2 километри северозападно од градот [[Нови Пазар]] и 7,2 километри северно од градот [[Каспичан]], со станица на железничката линија [[Варна]]-[[Русе]]. == Историја == Плиска бил главен град на Бугарија од 681 до 893 година. Бугарските хроники кажуваат дека основачот на градот бил Кан [[Аспарух]] и ако за ова нема археолошко докази. Градот зафаќал територија од 23 км² и бил опкружен со ров и земјен бедем, а центарот бил опкружен со одбранбен ѕид. Во градот имало палати и камена базилика. Зачувани се остатоци од глинената водоводна цевка. Овде се зачувани некои од најзначајните споменици на Плисковско-Преславската култура. Во [[811]] година, Плиска била ограбена од византиската војска, но наскоро напаѓачите биле одбиени од Кан [[Крум]] во текот на битката. Во [[886]] година [[Борис I]] ја основал [[Преславска книжевна школа|Плисковската книжевна школа]], на чие чело бил [[Наум Охридски]]. Ова училиште било најважниот литературен и културен центар на [[Прво Бугарско Царство|Првото Бугарско Царство]]. Подоцна царот [[Симеон I]] го преселил главниот град од Плиска во [[Преслав]], утврден град во близина на поранешната престолнина. Во текот на 10 век, важноста на Плиска опаѓала, додека моќта и ресурсите биле концентрирани во [[Велики Преслав]]. За време на нападите на Киевска Русија и Византиската империја помеѓу [[969]] и [[979]] година, градот бил уништен, но не бил повторно изграден. За време на османлиското владеење, на околу 3 километри јужно од старата престолнина се појавила нова населба, која се нарекувалa '''Абоба'''. Во [[1925]] година била преименувана во '''Плисков''', а во [[1947]] година го добила името '''Плиска'''. == Културни обележја == *Национален историко-археологически резерват "Плиска" *Голема базилика во Плиска *Комплекс „Стара Плиска“ == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[http://xn--80aaafj0aaapmrl0ae8a3d.bg/ Двор на кирилицата од Комплексот „Стара Плиска“] {{Населено место-Бугарија-никулец}} [[Категорија:Населени места во Област Софија]] [[Категорија:Градови во Бугарија]] bprg0psyie8240dqeyt0qqhuzaji9xo