Википедија mkwiki https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 MediaWiki 1.39.0-wmf.25 first-letter Медиум Специјална Разговор Корисник Разговор со корисник Википедија Разговор за Википедија Податотека Разговор за податотека МедијаВики Разговор за МедијаВики Предлошка Разговор за предлошка Помош Разговор за помош Категорија Разговор за категорија Портал Разговор за Портал TimedText TimedText talk Модул Разговор за модул Gadget Gadget talk Gadget definition Gadget definition talk Турција 0 1360 4804150 4790981 2022-08-21T16:07:43Z A.ilijevski 83186 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за држава | conventional_long_name = Република Туркије | common_name = Туркије | native_name = {{native name|tr|Türkiye Cumhuriyeti}} | image_flag = Flag of Turkey.svg | image_symbol = TurkishEmblem.svg |national_motto = ''Yurtta Barış, Dünyada Barış'' <br /> <small>''Мир дома, мир во светот''</small> |national_anthem = {{vunblist |"[[İstiklâl Marşı]]" |{{small|„Марш на независноста“}}|<center>[[File:Istiklâl Marsi instrumetal.ogg]]</center>}} | image_map = Turkey (orthographic projection).svg | capital = [[Анкара]] | coordinates = {{Coord|40|N|33|E|type:city|display=title,inline}} | largest_city = [[Истанбул]]<br />{{smaller|{{coord|41|1|N|28|57|E|display=inline}}}} | official_languages = [[турски]] | languages_type = [[Говорен јазик|Говорни јазици]]<ref name=Ethnologue>[[Ethnologue]]: [https://www.ethnologue.com/country/tr/languages ''Ethnologue Languages of the World – Turkey''], Retrieved 15 October 2017.</ref> | languages = {{hlist|[[турски]]|[[курманџи]]|[[Зазански јазик|зазански]]|[[Ласки јазик|ласки]]|[[Кабардински јазик|кабардински]]|[[Босански јазик|босански]]|[[Јазици во Сирија|сириско-арапски]]|[[Јазици во Турција|и други]]}} | ethnic_groups = {{hlist|[[Турци]]|[[Курди]]|[[Арапи]]|[[Лази]]|[[Черкези]]|[[Бошњаци]]|[[Малцинства во Турција|и други]]}} | demonym = [[Турци]] (Турчин/Турчинка) | government_type = [[Унитарна држава|Унитарна]] [[Претседателски систем|претседателска]] [[Устав на Турција|уставна]] [[република]] | leader_title1 = [[Претседател на Турција|Претседател]] | leader_name1 = [[Реџеп Таип Ердоган]] | leader_title2 = [[Потпретседател на Турција|Потпретседател]] | leader_name2 = [[Фуат Октај]] | leader_title3 = [[Претседател на Собранието на Турција|Претседател на Собранието]] | leader_name3 = [[Мустафа Шентоп]] | legislature = {{nowrap|[[Собрание на Турција|Големо Национално Собрание]]}} | established_event1 = [[Турска војна за независност|Војна за независност]] | established_date1 = 19 мај 1919 | established_event2 = [[Собрание на Турција|Големо Национално Собрание]] | established_date2 = 23 април 1920 | established_event3 = {{nowrap|[[Договор од Лозана]]}} | established_date3 = 24 јули 1923 | established_event4 = {{nowrap|[[Историја на Турција|Прогласување на независност]]}} | established_date4 = 29 октомври 1923 | area_km2 = 783,356 <!--http://www.auswaertiges-amt.de/DE/Aussenpolitik/Laender/Laenderinfos/01-Nodes_Uebersichtsseiten/Tuerkei_node.html --> | area_rank = 36-та | area_sq_mi = 302535 <!--Do not remove per [[WP:MOSNUM]]--> | percent_water = 1.3 | population_estimate = {{increase}} 82,003,882<ref name="The Results of Address Based Population Registration System, 2018">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tuik.gov.tr/Start.do;jsessionid=y1xhcJTNnwHwghhJn71hm0M1yxwbr6kLTVQNSfwQvL5bVpRh1h6c!298425837|title=The Results of Address Based Population Registration System, 2018|publisher=[[Turkish Statistical Institute]]|access-date=8 March 2018|archive-date=2020-04-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20200406202011/http://www.tuik.gov.tr/Start.do;jsessionid=y1xhcJTNnwHwghhJn71hm0M1yxwbr6kLTVQNSfwQvL5bVpRh1h6c!298425837|url-status=dead}}</ref> ([[Список на држави по население|19-та]]) | population_estimate_year = 2018 | population_density_km2 = 105<ref name="Population density in Turkey">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.turkstat.gov.tr/PreIstatistikTablo.do?istab_id=1591|title=Annual growth rate and population density of provinces by years, 2007–2015|publisher=Turkish Statistical Institute|access-date=10 November 2016}}</ref> | population_density_sq_mi = 262 | population_density_rank = 107-ма | GDP_PPP = {{decrease}} $2.274&nbsp;трилиони<ref name=IMF-WEO>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2019/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=79&pr.y=14&sy=2017&ey=2021&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=186&s=NGDPD%2CPPPGDP%2CNGDPDPC%2CPPPPC&grp=0&a= |title=World Economic Outlook Database, April 2019 |publisher=[[International Monetary Fund]] |website=IMF.org |access-date=10 April 2019}}</ref> | GDP_PPP_year = 2018 | GDP_PPP_rank = 13-та | GDP_PPP_per_capita = {{decrease}} $27,956<ref name=IMF-WEO /> | GDP_PPP_per_capita_rank = 45-ta | GDP_nominal = {{decrease}} $706.237&nbsp;милијарди<ref name=IMF-WEO /> | GDP_nominal_year = 2018 | GDP_nominal_rank = 17-та | GDP_nominal_per_capita = {{decrease}} $9,346<ref name=IMF-WEO /> | GDP_nominal_per_capita_rank = 60-ta | Gini = 41.9 <!--number only--> | Gini_year = 2016 | Gini_change = decrease <!--increase/decrease/steady--> | Gini_ref = <ref name="wb-gini">{{Наведена мрежна страница |url=https://data.worldbank.org/indicator/SI.POV.GINI?locations=TR |title=GINI index (World Bank estimate) |publisher=[[World Bank]] |website=data.worldbank.org|access-date=8 March 2019}}</ref> | Gini_rank = 56-та | HDI = 0.791 <!--number only--> | HDI_year = 2017<!-- Please use the year to which the data refers, not the publication year--> | HDI_change = increase<!--increase/decrease/steady--> | HDI_ref = <ref name=HDI>{{Наведена мрежна страница |url=http://hdr.undp.org/sites/default/files/2018_human_development_statistical_update.pdf |title=2018 Human Development Report |access-date=29 September 2018 }}</ref> | HDI_rank = 64-та | currency = [[Турска лира]] [[Турска лира|(₺)]] | currency_code = TRY | time_zone = [[Источноевропско време|FET]] | utc_offset = +3 | date_format = dd/mm/yyyy ([[Anno Domini|АД]]) | drives_on = right | calling_code = [[Повикувачки броеви во Турција|+90]] | cctld = [[.tr]] | official_website = | today = }} '''Турција''' ({{lang-tr|Türkiye}}) службено позната под новото уставно име '''Република Туркије''' <span style="white-space:nowrap;">({{Audio|Tur-Türkiye_Cumhuriyeti.ogg|''Türkiye Cumhuriyeti''}})</span>, од 2022 година преименувана во '''Туркије<ref>На 31 мај 2022 година Турција побарала од ООН да ѝ се промени името во '''Туркије''' како ново меѓународно име, [https://www.aljazeera.com/news/2022/6/2/un-registers-turkiye-as-new-country-name-for-turkey а ООН се согласил.]</ref>''' — независна држава во [[Евроазија]] која се протега полуостровот [[Мала Азија]] и на дел од [[Балканскиот Полуостров]] во [[Југоисточна Европа]]. Турција е една од шесте независни туркски држави во светот. Турција граничи со осум држави и излегува на четири мориња. На северозапад граничи со [[Бугарија]], на запад со [[Грција]], на североисток со [[Грузија]], на исток со [[Ерменија]], [[Азербејџан]] и [[Иран]] и со [[Ирак]] и [[Сирија]] на југ. На север од државата се наоѓа [[Црното Море]], на запад е [[Егејското Море]], на северозапад е [[Мраморното Море]], додека на југ е [[Средоземното Море]]. Мраморното Море, заедно со протоците [[Босфор]] и [[Дарданели]] ја сочинуваат природната граница меѓу европското и азиското турско копно.<ref name="NatlGeoAtlas">{{Наведена книга|title=National Geographic Atlas of the World|edition=7th|year=1999|location=Washington, DC|publisher=[[National Geographic Society|National Geographic]]|isbn=0-7922-7528-4}} "Europe" (pp. 68–9); "Asia" (pp. 90–1): "A commonly accepted division between Asia and Europe ... is formed by the Ural Mountains, Ural River, Caspian Sea, Caucasus Mountains, and the Black Sea with its outlets, the Bosporus and Dardanelles."</ref>[[Истанбул]] е најголемиот град во земјата, додека главен град [[Анкара]] кој се наоѓа во централниот дел на [[Анадолија]]. Околу 70 до 80 отсто од граѓаните на земјата се идентификуваат како [[Турци]]<ref name="konda2">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.konda.com.tr/tr/raporlar/2006_09_KONDA_Toplumsal_Yapi.pdf |title=Toplumsal Yapı Araştırması 2006 |date=2006 |publisher=[[KONDA Research and Consultancy]] |access-date=21 February 2015 |archive-date=2017-02-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170215004933/http://www.konda.com.tr/tr/raporlar/2006_09_KONDA_Toplumsal_Yapi.pdf |url-status=dead }}</ref><ref name="cia2">{{Наведена мрежна страница |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/tu.html |title=Turkey|work=The World Factbook |publisher=Central Intelligence Agency]] |access-date=13 October 2016}}</ref>. [[Курди]]те се најголемо малцинство. Големината на курдското население е предмет на расправа со проценки од 12 на 25 проценти од населението. Во разни периоди во својата историја, регионот бил населен со различни цивилизации, вклучувајќи ги [[Асирци]]те, [[Грци]]те, [[Тракијци]]те, [[Фригијци]]те, [[Урарту|Урартијците]] и [[Ерменци]]те<ref name="Howard2">{{Наведена книга| publisher = Greenwood Publishing Group| isbn = 978-0-313-30708-9| last = Howard| first = Douglas Arthur| title = The History of Turkey| date = 2001 |url=https://books.google.com/books?id=Ay-IkMqrTp4C&pg=PA43}}</ref><ref name="SteadmanMcMahon20112">{{Наведена книга|url={{Google books |plainurl=yes |id=7ND_CE9If3kC }}|title=The Oxford Handbook of Ancient Anatolia: (10,000–323 BC)|author1=Sharon R. Steadman|author2=Gregory McMahon|year=2011|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-537614-2|pages=3–11, 37|access-date=23 March 2013}}</ref><ref name="MET">{{Наведено списание|last=Casson|first=Lionel|year=1977|title=The Thracians|url=http://www.metmuseum.org/pubs/bulletins/1/pdf/3258667.pdf.bannered.pdf|journal=The Metropolitan Museum of Art Bulletin|volume=35|issue=1|pages=2–6|doi=10.2307/3258667|jstor=3258667}}</ref>. Хеленизацијата започнала во ерата на [[Александар Велики]] и продолжила во времето на [[Византија]]<ref name="SteadmanMcMahon20112" /><ref name="FreedmanMyers20002">{{Наведена книга|url={{Google books |plainurl=yes |id=P9sYIRXZZ2MC |page=61 }}|title=Eerdmans Dictionary of the Bible|author1=David Noel Freedman|author2=Allen C. Myers|author3=Astrid Biles Beck|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|year=2000|isbn=978-0-8028-2400-4|page=61|access-date=24 March 2013}}</ref>. [[Селџуци]]те започнале да мигрираат во областа во [[11 век]], а нивната победа над Византијците во [[Битка кај Манцикерт (1071)|Битката кај Манцикерт]] во [[1071]] година го симболизира почетокот и темелот на Турција на овие простори<ref>{{Наведена книга| publisher = Springer| isbn = 978-1-137-33421-3| last1 = Gürpinar| first1 = D.| last2 = Gürpinar| first2 = Dogan| title = Ottoman/Turkish Visions of the Nation, 1860–1950|year=2013}}</ref>. [[Икониски Султанат|Селџучкото Царство]] владеел со [[Анадолија]] до [[монголска инвазија на Анадолија|монголската инвазија]] во [[1243]] година, кога се распаднала на мали турски кнежевства<ref name="mfk&gl2">{{Наведена книга|title=The origins of the Ottoman Empire|last1=Mehmet Fuat Köprülü&Gary Leiser|page=33}}</ref>. Почнувајќи од крајот на [[13 век]], [[Османлии]]те започнале да ги обединуваат овие турски кнежевства. Откако [[Мехмед II]] го [[Падот на Цариград|освоил]] [[Цариград]] во [[1453]] година, османлиската експанзија продолжила под [[Селим I]]. За време на владеењето на [[Сулејман Величествениот]], [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]] опфаќало голем дел од [[Југоисточна Европа]], [[Западна Азија]] и [[Северна Африка]], станувајќи светска сила<ref name=Howard2/><ref name=masters>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/?id=4x09OvMBMmgC&pg=PA17&dq=%22ottoman+empire%22+%22world+power%22#v=onepage&q=%22ottoman%20empire%22%20%22world%20power%22&f=false|title=The Arabs of the Ottoman Empire, 1516–1918: A Social and Cultural History|last=Masters|first=Bruce|year=2013|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-1-107-03363-4|language=en}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/?id=UU8iCY0OZmcC&pg=PR97&dq=Ottoman+empire+world+power+suleyman#v=onepage&q=Ottoman%20empire%20world%20power%20suleyman&f=false|title=The A to Z of the Ottoman Empire|last=Somel|first=Selcuk Aksin|year=2010|publisher=Scarecrow Press|isbn=978-1-4617-3176-4|language=en}}</ref> Во следните векови државата влегла во период на опаѓање со постепено губење на териториите и војните<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/?id=VDm769--fZQC&pg=PA51&dq=the+ottoman+empire+started+to+decline#v=onepage&q=the%20ottoman%20empire%20started%20to%20decline&f=false|title=Gypsies in the Ottoman Empire: A Contribution to the History of the Balkans|last=Marushiakova|first=Elena|last2=Popov|first2=Veselin Zakhariev|last3=Popov|first3=Veselin|last4=Descartes)|first4=Centre de recherches tsiganes (Université René|date=2001|publisher=Univ of Hertfordshire Press|isbn=978-1-902806-02-0|language=en}}</ref>. Во обид да ги консолидира слабеењето на социјалните и политичките основи на царството, [[Махмуд II|Махмуд]] започнал период на модернизација во почетокот на [[XIX век]], носејќи реформи во сите области на државата, вклучувајќи ја и војската и бирократијата заедно со еманципацијата на сите граѓани<ref>Roderic. H. Davison, Essays in Ottoman and Turkish History, 1774-1923 – The Impact of West, Texas 1990, pp. 115-116.</ref> Во [[1913]] година, државниот удар успешно ја ставил земјата под контрола на [[Трите паши]]. За време на [[Првата светска војна]], отоманската влада извршила геноциди против ерменските, асирските и понтиските грчки субјекти{{efn-ur|name=two|Турскиот претседател Ердоган изјавил: „Нашиот став за ерменското прашање беше јасен од самиот почеток. Ние никогаш нема да ги прифатиме обвинувањата за геноцид“.<ref>{{Наведена мрежна страница |website= ''Deutsche Welle'' |title= Ердоган: Турција никогаш нема да прифати обвиненија за геноцид|accessdate= 7 февруари 2018 |url= http://www.dw.com/en/erdogan-turkey-will-never-accept-genocide-charges/a-19307115}}</ref> Научниците даваат неколку причини за ерменското негирање на геноцидот, вклучувајќи го и зачувувањето на националниот идентитет, побарувачката за репарации и територијалните проблеми<ref>{{Наведена книга| publisher = ABC-CLIO| isbn = 978-1-4408-3161-4| last1 = Tatz| first1 = Colin| last2 = Higgins| first2 = Winton| title = The Magnitude of Genocide| year=2016}}</ref>}}<ref name="SchallerZimmerer">{{Наведено списание|last=Schaller|first=Dominik J.|last2=Zimmerer|first2=Jürgen|year=2008|title=Late Ottoman genocides: the dissolution of the Ottoman Empire and Young Turkish population and extermination policies—introduction|url=|journal=Journal of Genocide Research|volume=10|issue=1|pages=7–14|doi=10.1080/14623520801950820|issn=1462-3528}}</ref>. По војната, конгломерацијата на територии и народи што порано го сочинувале царството [[Поделба на Отоманското Царство|била поделена]] на неколку нови држави<ref>[[Roderic H. Davison]]; Review "From Paris to Sèvres: The Partition of the Ottoman Empire at the Peace Conference of 1919–1920" by Paul C. Helmreich in ''[[Slavic Review]]'', Vol. 34, No. 1 (March 1975), pp. 186–187</ref>. [[Турска војна за независност|Турската војна за независност]], иницирана од [[Мустафа Кемал Ататурк]] против окупацијата на [[Сојузници во Првата светска војна|сојузничките сили]], резултирала со [[Укинување на османлискиот султанат|укинување на монархијата]] во [[1922]] година и основање на Република Турција во [[1923]] година, со Ататурк како прв претседател<ref name="Britannica">{{наведена енциклопедија|encyclopedia=Encyclopædia Britannica|url= http://www.britannica.com/eb/article-44425/Turkey|title=Turkey, Mustafa Kemal and the Turkish War of Independence, 1919–23|access-date=29 October 2007|year=2007}}</ref>. Ататурк донел бројни реформи, од кои многу од нив инкорпорирале различни аспекти на западната мисла, филозофија и обичаи во новата форма на турската влада<ref>S.N. Eisenstadt, "The Kemalist Regime and Modernization: Some Comparative and Analytical Remarks," in J. Landau, ed., Atatürk and the Modernization of Turkey, Boulder, Colorado: Westview Press, 1984, 3–16.</ref>. [[Курдско-турски конфликт|Курдско-турскиот конфликт]], вооружен конфликт меѓу Република Турција и курдските бунтовници, е активен уште од [[1984]] година пред сè на југоисточниот дел на земјата. Различни курдски групи бараат одвојување од Турција за да создадат независен [[Курдистан]] или да имаат автономија и поголеми политички и културни права за [[Курди]]те во Турција. Поради турската местоположба како крстопат меѓу Азија и Европа, Турција има голема геостратешна важност.<ref name="Ottoman_Turkey">{{Наведена книга|title=History of the Ottoman Empire and Modern Turkey|first=Stanford Jay|last=Shaw|author2=Kural Shaw, Ezel|publisher=Cambridge University Press|year=1977|isbn=0-5212-9163-1}}</ref> Доминантна религија во Турција е Исламот, со мали христијански и јудејски заедници. службен јазик во Тирција е [[турски јазик|турскиот јазик]], кој е најдоминантен јазик во државата, но околу 18% од населението зборува и [[Курдски јазик|курдски]] и [[фдазаки]].<ref name=ciaturkey>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/tu.html#People CIA World Factbook gives 18% Kurds of 72.5 million total population (2008 est.)]</ref> Турција е демократска, секуларна, унитарна уставна република, со големо античко културно наследство. Турција е член на голем број меѓународни организации што ја прави западноориентирана држава. Турција е членка на [[ООН]], рана членка на [[НАТО]], [[ММФ]] и [[Светската банка]], како и основач на [[ОЕЦД]], [[ОБСЕ]], [[Организација за црноморска економска соработка|БСЕЦ]], [[Организација за исламска соработка|ОИК]] и [[Г-20]]. Откако станала една од првите членки на [[Советот на Европа]] во [[1949]] година, Турција станала асоцијативна членка на [[ЕЕЗ]] во [[1963]] година, се приклучила на [[Царинска унија|Царинската унија на ЕУ]] во 1995 година и започнала [[Приклучување на Турција кон ЕУ|преговори за пристап]] во [[Европската Унија]] во [[2005]] година, кои ефикасно биле запрени од ЕУ во [[2017]] година поради „''патот на Турција кон автократското владеење''“<ref name=TR_EUChrono />. [[економија на Турција|Турската економија]] и дипломатските иницијативи довеле до нејзино признавање како регионална сила, додека нејзината местоположба и дала геополитичко и стратешко значење низ историјата<ref name="giga-hamburg.de1">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.giga-hamburg.de/de/system/files/publications/wp204_bank-karadag.pdf|title=The Political Economy of Regional Power: Turkey|website=giga-hamburg.de|access-date=18 February 2015}}</ref><ref>{{Наведено списание |jstor=25642612|title=The Political and Strategic Importance of Turkey|journal=Bulletin of International News|volume=16|issue=22|pages=3–11|date=4 November 1939 |author1=, M.B}}</ref>. Турција е секуларна, унитарна, поранешна парламентарна република која го усвоила претседателскиот систем со референдум во 2017 година. Новиот систем стапил на сила со [[Претседателски избори во Турција (2018)|претседателските избори]] во 2018 година. Сегашната администрација на Турција предводена од претседателот [[Реџеп Тајип Ердоган]] од АКП донела мерки за зголемување на влијанието на [[ислам]]от и ги поткопала политиките на [[Кемалисти]]те и [[Слобода на печатот|слободата на печатот]]<ref>{{наведени вести| issn = 0362-4331| last = Nordland| first = Rod| title = Turkey's Free Press Withers as Erdogan Jails 120 Journalists| work = The New York Times| accessdate = 24 April 2018| date = 17 November 2016| url = https://www.nytimes.com/2016/11/18/world/europe/turkey-press-erdogan-coup.html}}</ref><ref>{{наведени вести| issn = 0028-792X| last = Ackerman| first = Elliot| title = Atatürk Versus Erdogan: Turkey’s Long Struggle| work = The New Yorker| accessdate = 24 April 2018| date = 16 July 2016| url = https://www.newyorker.com/news/news-desk/ataturk-versus-erdogan-turkeys-long-struggle}}></ref>. == Потекло на поимот == Името Турција (од [[средновековен латински|средновековен латински јазик]] ''Turchia/Turquia''<ref name=arlen>{{Наведена книга|title=Passage to Ararat|author= Michael J. Arlen|publisher=MacMillan|url=https://books.google.com/books?id=-UahAwAAQBAJ&pg=PA159|page=159|year=2006|isbn= 978-0-374-53012-9}}</ref>)) значи „''земја на Турците''“. Името ''Турција'', или на [[турски јазик]] ''Türkiye'', може да се подели на два збора: ''Türk'', што значи силен на [[старотурски јазик]]<ref>^ American Heritage Dictionary (2000). ""Turk"". Houghton Mifflin Company. Посетено на 27 декември 2006.</ref> и наставката ''iye '' што потекнува од арапската наставка -''iyya'' што е еквивалентно со македонската наставка -ија. Првите записи на името ''Türk'' или ''Türük'' датираат од [[8 век]] во Централна [[Азија]].<ref>^ a b Harper, Douglas (2001). ""Turk"". Online Etymology Dictionary. Посетено на 27 декември 2006.</ref>. Современото „Турција“ датира од најмалку [[1719]] година<ref>{{Cite OED|Turkey}}</ref>. Турското име ''Türkiye'' било усвоено во [[1923]] под влијание на европската употреба<ref name="arlen" />. Во јануари 2022 година, земјата официјално го смени својот меѓународен бренд во турското име, Туркије, за подобро да го одрази своето наследство и да избегне забуна со птицата мисирка.<ref>https://skopje1.mk/archives/159119</ref> == Историја == {{Главна|Историја на Турција}} === Праисториски период=== {{Главна|Историја на Анадолија и Мала Азија}} [[File:Göbekli Tepe, Urfa.jpg|thumb|[[Ѓобекли Тепе]]<ref name="ArchMag" />]] [[File:Lion Gate, Hattusa 01.jpg|thumb|[[Хатуша]], престолнина на [[Хетити]]те.<ref name=whcunesco>{{Наведена мрежна страница|title=Hattusha: the Hittite Capital|url=http://whc.unesco.org/en/list/377|website=whc.unesco.org|access-date=12 June 2014}}</ref>]] Анадолкиот полуостров, кој се состои од поголемиот дел од денешна Турција, е еден од најстарите постојано населени региони во светот. Различни древни анадолски население живееле во Анадолија, од [[неолитот]] до хеленистичкиот период<ref name="SteadmanMcMahon20112"/>. Многу од овие народи зборувале [[Анадолски јазици|анатолски јазици]], гранка на поголемото [[индоевропско јазично семејство]]<ref name="UCLA">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.linguistics.ucla.edu/people/Melchert/The%20Position%20of%20Anatolian.pdf|archiveurl=https://www.webcitation.org/6GNtCVWdz?url=http://www.linguistics.ucla.edu/people/Melchert/The%20Position%20of%20Anatolian.pdf|archivedate=5 May 2013|title=The Position of Anatolian |access-date=4 May 2013}}</ref>. Всушност, со оглед на антиката на индоевропските [[Хетски јазик|хетски]] и [[лувиски јазик]], некои научници ја прогласиле Анадолија како хипотетички центар од индоевропските јазици<ref name="AnatoliaIndoEuropean">{{Наведено списание|last=Balter|first=Michael|title=Search for the Indo-Europeans: Were Kurgan horsemen or Anatolian farmers responsible for creating and spreading the world's most far-flung language family?|journal=Science|volume=303|issue=5662|page=1323|date=27 February 2004|doi=10.1126/science.303.5662.1323|pmid=14988549}}</ref>. Европскиот дел на Турција, наречен [[Источна Тракија]], исто така бил населен уште од пред 14.000 години<ref name="MET"/>. [[Ѓобекли Тепе]] е место на најстарата позната религиозна структура, храм кој датира околу 10.000 п.н.е.<ref name="ArchMag">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.archaeology.org/0811/abstracts/turkey.html|title=The World's First Temple|work= Archaeology magazine |date=November–December 2008|page=23}}</ref>, додека [[Чаталхојук]] е многу голема неолитска населба во јужниот дел на Анадолија, која постоела од околу 7500 п.н.е. до 5700 п.н.е. Таа е најголемата и најдобро зачувана неолитска локација пронајдена досега, а во јули 2012 година е запишана во [[светско културно наследство на УНЕСКО]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://globalheritagefund.org/onthewire/blog/catalhoyuk_world_heritage_list |title=Çatalhöyük added to UNESCO World Heritage List |publisher=Global Heritage Fund |date=3 July 2012 |access-date=9 February 2013|url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130117025024/http://globalheritagefund.org/onthewire/blog/catalhoyuk_world_heritage_list |archivedate=17 January 2013}}</ref>. Населбата [[Троја]] била основана во неолитскиот период и продолжила во железното време<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Troy|url=http://www.ancient.eu/troy/|website=ancient.eu|access-date=9 August 2014}}</ref>. Најраните регистрирани жители на Анадолија биле [[Хати]]те и [[Хурити]]те, не-индоевропските народи кои живееле во централна и источна Анадолија, од околу 2300 п.н.е. Индоевропските [[Хетити]] биле распространети во Анадолија од [[18 век п.н.е.]] со главен град во Хатуша во Централна Анадолија. Оваа царство го доживеало својот врв во средината на [[14 век п.н.е.]] и под водство на Супилулиума I успеале да завладеат со скоро цела Мала Азија како и со делови на северен [[Левент]] и [[Горна Месопотамија]]. И покрај тоа што тие самите се нарекувале Хати, Хатите би требало да се раздвојуваат од Хетитите, пред сè како постар народ од двата, кој го населил истиов регион. [[Асирија|Асирците]] ги освоиле и населиле делови од југоисточна Турција уште во 1950 п.н.е. до 612 п.н.е.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www3.uakron.edu/ziyaret/timeline_3period.html|title=Ziyaret Tepe – Turkey Archaeological Dig Site|publisher=uakron.edu|access-date=4 September 2010}}</ref>, иако тие останале малцинство во регионот, имено во [[Хакари]], до почетокот на 20 век од новата ера<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.aina.org/articles/assyrianidentity.pdf|title=Assyrian Identity in Ancient Times And Today'|access-date=4 September 2010}}</ref>. [[Урарту]] повторно се појавил во натписите на Асирија во 9 век п.н.е. како моќен северен соперник на [[Асирија]]<ref>{{Наведена книга|title=Urartian Material Culture As State Assemblage: An Anomaly in the Archaeology of Empire|first=Paul|last=Zimansky|page=103}}</ref>. По падот на Хетите во околу 1180 п.н.е., [[Фригијци]]те, индоевропски народ, постигнале надмоќ во Анадолија додека нивното царство не го уништиле [[Кимеријци]]те во 7 век п.н.е<ref name="TroyHittiteEmpirePhrygians">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.metmuseum.org/toah/ht/03/waa/ht03waa.htm|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060910042040/http://www.metmuseum.org/toah/ht/03/waa/ht03waa.htm|archivedate=10 September 2006|title=Anatolia and the Caucasus, 2000–1000 B.C. in ''Timeline of Art History.''|author=The Metropolitan Museum of Art, New York|authorlink=Metropolitan Museum of Art|publisher=New York: The Metropolitan Museum of Art|access-date=21 December 2006|date=October 2000}}</ref>. Почнувајќи од 714 п.н.е., Урарту ја поделил истата судбина и се распуштил во 590 п.н.е.<ref>{{Наведена книга|first=Georges|last=Roux|title=Ancient Iraq|page=314}}</ref>, кога била освоена од страна на [[Медијци]]те. Најмоќните земји наследнички на [[Фригија]] биле Лидија, Карија и Ликија. Лидиците и ликиците зборувале индоевропски јазици {{Multiple image|align=center|direction=horizontal|image1=The Bath-Gymnasium complex at Sardis, late 2nd - early 3rd century AD, Sardis, Turkey (17098680002).jpg|width1=271|image2=Walls of Troy (2).jpg|width2=240|caption1=[[Гимназијум]] во градот Сард<ref name=rhodes>Rhodes, P.J. ''A History of the Classical Greek World 478–323 BC''. 2nd edition. Chichester: Wiley-Blackwell, 2010, p јуни</ref>|caption2=Ѕидините на [[Троја]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://whc.unesco.org/en/list/849 |title=Archaeological Site of Troy – UNESCO World Heritage Centre |publisher=Whc.unesco.org |date=2 December 1998 |access-date=15 August 2012}}</ref>}} === Антички период=== [[File:Halicarnassus Theatre.jpg|thumb|Театар во [[Халикарнас]] (денешен [[Бодрум]] бил изграден во 4 век п.н.е. од страна на [[Маузол]]. [[Мавзолеј во Халикарнас|Мавзолејот на Халикарнас]] бил едно од [[Седум светски чуда на античкиот свет|Седумте чуда на античкиот свет]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ancient-origins.net/ancient-places-asia/mausoleum-halicarnassus-wonder-ancient-world-003088|title=The Mausoleum of Halicarnassus: A Wonder of the Ancient World|publisher=ancient-origins.net|date=19 May 2015}}</ref>]] [[File:Ephesus Celsus Library Façade.jpg|thumb|right|[[Библиотека на Целс]] изградена во 114–117.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ancient.eu/Celsus_Library/|title=Celsus Library|publisher=Ancient.eu|author=Mark Cartwright|access-date=2 February 2017}}</ref> The [[Temple of Artemis]] in Ephesus, built by king [[Croesus]] of [[Lydia]] in the 6th century BC, was one of the [[Seven Wonders of the Ancient World]].<ref>{{Наведена мрежна страница|title=The Temple of Artemis at Ephesus: The Un-Greek Temple and Wonder|url=http://www.ancient.eu/article/128/|website=ancient.eu|access-date=17 February 2017}}</ref>]] Почнувајќи од 1200 година п.н.е., на крајбрежјето на Анадолија во голема мера започнале да се населуваат [[Јонски Грци|Јонските Грци]]. Бројни важни градови биле основани од овие колонисти, како што се [[Милет]], [[Ефес]], [[Смирна]] (денес [[Измир]]) и [[Византион]] (денес [[Истанбул]]), последниот основан од грчки колонисти од [[Мегара]] во 657 п.н.е. Првата држава со името [[Ерменија]] од соседните народи била државата на ерменската династија [[Оронтиди]], која вклучувала делови од источна Турција, почнувајќи од 6 век п.н.е. Во северозападна Турција, најзначајната племенска група во Тракија било [[Одиринско Царство|Одиринското Царство]], основано од [[Терес I]]<ref name="LewisBoardman1994">{{Наведена книга|author1=D.M. Lewis|author2=John Boardman|title=The Cambridge Ancient History|url={{Google books |plainurl=yes |id=vx251bK988gC |page=462 }} |access-date=7 April 2013|year=1994|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-23348-4|page=444}}</ref>. Цела современа Турција била освоена од персисото [[Ахеменидско Царство]] во текот на 6 век п.н.е.<ref name="A companion to Ancient Macedonia">Joseph Roisman, Ian Worthington. [https://books.google.com/books?id=QsJ183uUDkMC&pg=PA345&lpg=PA345&dq=Achaemenid+Persians+ruled+balkans&source=bl&ots=K7qasgPG1K&sig=lkiajbVuNcHEbI5Lz3MnvIUBG1U&hl=nl&sa=X&ei=sb6RVP2qHoPUaqeGgZgE&ved=0CEkQ6AEwBQ#v=onepage&q=Achaemenid%20Persians%20ruled%20balkans&f=false "A companion to Ancient Macedonia"] John Wiley & Sons, 2011. {{ISBN|1-4443-5163-X}} pp. 135–138, 343</ref> [[Грчко-персиски војни|Грчко-персиските војни]] започнале кога грчките градови на краиштата на Анадолија се побуниле против персиската власт во 499 п.н.е.<ref name="PersiansInAsiaMinor">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.wsu.edu/~dee/GREECE/PERSIAN.HTM |url-status=dead|archiveurl=https://www.webcitation.org/5uNLYWJA2?url=http://www.wsu.edu/~dee/GREECE/PERSIAN.HTM |archivedate=20 November 2010 |title=Ancient Greece: The Persian Wars |author=Hooker, Richard |publisher=Washington State University, Washington, United States |access-date=22 December 2006 |date=6 June 1999}}</ref> Територијата на Турција подоцна била освоена од страна на [[Александар Велики]] во 334 п.н.е., што довело до зголемување на културната хомогеност и хеленизација во областа<ref name="SteadmanMcMahon20112"/>. По смртта на Александар во 323 п.н.е., Анадолија подоцна била поделена на неколку мали хеленистички кралства, коишто станале дел од [[Римска Република|Римската Република]] до средината на 1 век п.н.е.<ref name="AlexanderToRome">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.metmuseum.org/toah/ht/04/waa/ht04waa.htm|archiveurl=https://web.archive.org/web/20061214003932/http://www.metmuseum.org/toah/ht/04/waa/ht04waa.htm|archivedate=14 December 2006|title=Anatolia and the Caucasus (Asia Minor), 1000 B.C. – 1 A.D. in ''Timeline of Art History.''|author=The Metropolitan Museum of Art, New York|authorlink=Metropolitan Museum of Art|publisher=New York: The Metropolitan Museum of Art|access-date=21 December 2006|date=October 2000}}</ref> Процесот на хеленизација бил забрзан под римско владеење, а во [[Раните векови во христијанството|раните векови на христијанската ера]] локалните анадолски јазици и култури исчезнале, и во голема мера се замениле со древниот грчки јазик и култура<ref name="FreedmanMyers20002"/><ref name="Hout2011">{{Наведена книга|author=Theo van den Hout|title=The Elements of Hittite|url={{Google books |plainurl=yes |id=QDJNg5Nyef0C |page=1 }} |access-date=24 March 2013|year= 2011|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-1-139-50178-1|page=1}}</ref>. Од 1 век п.н.е. до 3 век од н.е., голем дел од денешна Турција бил оспоруван помеѓу Римјаните и соседното [[Партско Царство]]. {{Multiple image|align=center|direction=horizontal|image1=Aspendos Amphitheatre.jpg|width1=260|image2=East Terrace (4961356591).jpg|width2=260|caption1=Дизајниран од грчки архитект Зено, роден во градот, амфитеатарот [[Аспенд]] бил изграден во римскиот период во 161-169 година од н.е.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.vitruvius.be/theateraspendos.htm|title=The Theatre of Aspendos|publisher=Vitruvius.be|access-date=2 February 2017}}</ref>[[Анталија]], [[Перга]] и Сиде биле други важни градови во античка [[Памфилија]].|caption2=На [[Немруд (планина)|Планината Немруд]], понекогаш нарекувана и мазолеј на [[Антиох I (Комагена)|Антиох I]], биле изградени голем број големи статуи околу она што се претпоставува дека е кралска гробница од 1 век п.н.е..<ref name="whc.unesco.orgx">{{Наведена мрежна страница|title=Nemrut Dağ|url=http://whc.unesco.org/en/list/448|website=whc.unesco.org|access-date=17 February 2017}}</ref>}} === Ранохристијански и византиски период=== [[File:Turkey-3019 - Hagia Sophia (2216460729).jpg|thumb|Првично црква, подоцна џамија, а денес музеј, [[Аја Софија]] во [[Истанбул]] била изградена од цар [[Јустинијан I]] во 532-537 година.<ref>{{наведена енциклопедија|url=https://global.britannica.com/topic/Hagia-Sophia|title=Hagia Sophia|encyclopedia=Encyclopædia Britannica|access-date=2 February 2017}}</ref>]] Според [[Дела на светите апостоли|Делата на светите апостоли]] 11<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://biblehub.com/acts/11-26.htm|title=Acts 11:26 and when he found him, he brought him back to Antioch. So for a full year they met together with the church and taught large numbers of people. The disciples were first called Christians at Antioch.|website=biblehub.com}}</ref>, Антиохија (денес [[Антакија]]), град во јужна Турција, е родното место на [[Раните векови во христијанството|првата христијанска заедница]]<ref>''[[Encyclopaedia Biblica]]'', Vol. I, p. 186 (p. 125 of 612 in [https://archive.org/details/encyclopaediabib01cheyuoft online .pdf file]).</ref>.Овој град претставувал голем центар на раната црква, која традиционално се вели дека била основана од страна на [[Свети Петар]], кој се смета и за прв епископ на антиохиската црква. [[Евангелие по Матеј|Евангелиото по Матеј]] и Апостолскиот устав биле напишани во овој град. [[Игнатиј Богоносец]] бил избран за трет епископ на Антиохија. Факултетот во Антиохија бил основан во [[270]] година, како една од двата големи центри на раното црковно учење. Антиохиската црква станала една од петте најголеми цркви во [[пентархија]]та на [[Римското Царство]]<ref name="autogenerated1">"Обично надлежноста се протегала на териториите на соседните земји... Најголемите епископи имале такво овластување, како на пример Рим бил одговорен за цела денешна Италија или дел од неа, Александрија за Египет и денешна Либија, Антиохија за најголемиот дел од Мала Азија. Последните три биле признаени од страна на Влеленскиот собор во Никеја од 325 година" Cross, F. L. - Оксфордски речник на христијанската црква. Њујорк: Oxford University Press. 2005, наслов ''патријарх''</ref>. Во [[324]], [[Константин I]] го избрал [[Византион]] за нов главен град на [[Римското Царство]], преименувајќи го во Нов Рим. По смртта на [[Теодосиј I]] во [[395]] година и поделбата на Римското Царство меѓу неговите два сина, градот, кој популарно бил познат како [[Цариград]] или [[Цариград]], станал главен град на [[Источно Римско Царство|Источното Римско Царство]]. Оваа царство, кое подоцна од страна на историчарите било познато како [[Византија]], владеело со поголем дел од територијата на денешна Турција до доцниот среден век<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://depts.washington.edu/silkroad/cities/turkey/istanbul/istanbul.html|title=Constantinople/Istanbul|author=Daniel C. Waugh|publisher=University of Washington, Seattle, Washington|access-date=26 December 2006|year=2004}}</ref>, иако источните региони останале во рацете на [[Персија]] до првата половина на [[7 век]]. Честите [[византиско-персиски војни]], како дел од вековните долгорочни римско-персиски војни, се воделе во различни делови на денешна Турција и одлучувале за голем дел од нејзината историја од 4 век до првата половина на 7 век. Неколку [[вселенски собори]] се одржале во градовите сместени во денешна Турција, вклучувајќи го и [[Прв вселенски собор|Првиот собор]] во [[Никеја]] ([[Изник]]) во [[325]] година, [[Прв цариградски собор|Вториот собор]] ([[Истанбул]]) во [[381]] година, [[Трет вселенски собор|Третиот собор]] во [[431]] година во [[Ефес]] и [[Четврти вселенски собор|Четвртиот собор]] во 451 година во денешен [[Кадиќој]]. ===Селџучки период=== [[File:Camlica-2018-06-14.jpg|thumb|right|180px|Најголемата џамија во Турција, [[Чамлиџа-џамија]], има четири минариња кои се високи 107,1 метри, податок кој се однесува на [[Битка кај Манцикерт (1071)|Битката кај Манцикерт]] (1071).<ref name="gulftimesopens">{{наведени вести |url=https://www.gulf-times.com/story/624286/Turkey-s-largest-mosque-opens-its-doors-in-Istanbu |title=Turkey’s largest mosque opens its doors in Istanbul |date=8 March 2019 |work=Gulf Times |agency=DPA |place=Istanbul}}</ref>]] [[Селџуци]]те живееле на периферијата на муслиманскиот свет, и биле огранок на Огузите<ref>{{Наведена книга|title=Al Hind: The Making of the Indo Islamic World, Vol. 1, Early Medieval India and the Expansion of Islam, 7th–11th Centuries|first=Andre|last=Wink|publisher=Brill Academic Publishers|year=1990|isbn=978-90-04-09249-5|page=21}}</ref>. Во текот на [[11 век]] дошле од [[Средна Азија]] и ги завладеале обласните територии од Трансоксијана до Блискиот Исток со своето [[Селџучко царство]] на чело со [[Тогрул]] и со нив владеале до крајот на 14 век и почетокот на 15 век. Тие биле имигранти надојдени Персија<ref name=peter.mackenzie.org>{{Наведена мрежна страница|title=The Seljuk Turks|url=http://peter.mackenzie.org/history/hist2021.htm|website=peter.mackenzie.org|access-date=9 August 2014}}</ref>. Во втората половина на [[11 век]], Селџуците започнале да пробиваат во средновековна [[Ерменија]] и во источните делови на Анадолија. Во 1071 година, Селџуците ги победиле Византијците во [[Битка кај Манцикерт (1071)|Битката кај Манцикерт]], започнувајќи го процесот на Турцизација во областа. Турскиот јазик и исламот биле воведени во Ерменија и Анадолија, постепено ширејќи се низ целиот регион. Бавната транзиција од претежно христијанската и грчката Анадолија кон претежно муслиманското население и турскиот јазик било во тек. Дервишкиот ред Мевлеви, кој во [[13 век]] бил основан во [[Конија]] во времето на суфискиот поет [[Руми|Селадиддин Руми]], играл значајна улога во исламизацијата на разновидните луѓе од Анадолија кои претходно биле хеленизирани<ref>{{Наведена книга|last1=Davison|first1=Roderic H.|title=Essays in Ottoman and Turkish History, 1774–1923: The Impact of the West|date=2013|publisher=University of Texas Press|isbn=978-0-292-75894-0|pages=3–5|url=https://books.google.com/books?id=NQvUAAAAQBAJ}}</ref><ref>{{Наведена книга|editor1-last=Katherine Swynford Lambton|editor1-first=Ann|editor2-last=Lewis|editor2-first=Bernard|title=The Cambridge history of Islam|date=1977|publisher=Cambridge Univ. Press|location=Cambridge [u.a.]|isbn=978-0-521-29135-4|page=233|edition=Reprint|url=https://books.google.com/books?id=4AuJvd2Tyt8C}}</ref>. Така, заедно со Турцификацијата на територијата, Селџуците ја поставиле основата на турско-персиската култура во Анадолија<ref>Craig S. Davis. [https://books.google.com/books?id=qDgsAQAAIAAJ&q=seljuks+highly+persianised&dq=seljuks+highly+persianised&hl=nl&sa=X&ved=0CCcQ6AEwAjgKahUKEwjLgILa343GAhXGDNsKHZyLAG0 "The Middle East For Dummies"] {{ISBN|0-7645-5483-2}} p. 66</ref>, примат кој бил преземен од страна на нивните наследници, [[Османлии]]те<ref>Thomas Spencer Baynes. [https://books.google.com/books?id=MX5GAQAAIAAJ&q=ottomans+highly+persianized+through+seljuks&dq=ottomans+highly+persianized+through+seljuks&hl=nl&sa=X&ved=0CFIQ6AEwCWoVChMI79bQ8-GNxgIV5yzbCh2NlACT "The Encyclopædia Britannica: Latest Edition. A Dictionary of Arts, Sciences and General Literature, Volume 23"]. Werner, 1902</ref><ref>Emine Fetvacı. [https://books.google.com/books?id=f67qIxJrpTMC&pg=PA18&dq=ottomans+highly+persianized&hl=nl&sa=X&ved=0CEUQ6AEwBjgKahUKEwjntsSa5I3GAhXpjtsKHcQbAM0#v=onepage&q=ottomans%20highly%20persianized&f=false "Picturing History at the Ottoman Court"] p 18</ref>. По селџучката победа во [[Битка кај Манцикерт (1071)|Битката кај Манцикерт]] на чело со [[Алп Арслан]] и по освојувањето на Анадолија, Огузите започнале со населување на териториите на денешна Турција. Овие бејлици во текот на следните години добивале голема помош од Селџуците во замена за нивните услуги. Во текот на [[Прва крстоносна војна|Првата крстоносна војна]] Селџуците ги загубиле Никеја, Конија, Кајсери, Антиохија за да на крајот крстоносците се упатат кон светиот град Ерусалим и во 1099 година да го заземат градот создавајќи крстоносни држави. Селџуците ја изгубиле по ова и цела Палестина. Наследник на Апл Арслан бил [[Мелик Шах I]] (1072-1092), по чија смрт, царството се распаднало на неколку помали држави помеѓу неговите четири сина. Килиџ Арслан I го обновил Румелискиот султанат. Но со монголската инвазија од истокот силата на Селџуците се намалила а ова овозможило анадолските бегови да прогласат независност. По падот на централизираната моќ во [[Конија]], голем дел од беговите започнале да создаваат сојузи и со поддршка од [[Монголија]] прогласиле емиратства. Овие гази воини со слабеењето на [[Византија]] започнале да ги зазимаат нејзините територии. До [[1300]] година, овие сили стигнале до [[Егејско Море]]. Во почетокот како најсилни се издвојувале Караманија и Гермијан. [[Османлии|Османоглу]] пак се наоѓал во северозападниот дел од Анадолија, со седиште [[Согут]] и во почетокот оваа земја била многу мала и незначајна по моќ. По должината на егејскиот брег од север кон југ се наоѓале Кареси, Сарухан, Ајдин и Теќе. Исфендијар се наоѓач во регионот на Црното Море. === Отомански период === {{Главна|Отоманско Царство}} [[Податотека:OttomanEmpireIn1683.png|thumb|right|200px|Карта на Отоманското Царство]] Почетокот на создавањето на [[Отоманското Царство]] се карактеризира со постојани [[Отоманско-византиски војни]] кои траеле околу 1,5 век. Владеењето на [[Осман I|Осман]] го означува официјалниот почеток на владеењето на [[Османлиска династија|династијата на Османлиите]] и основање на државата во 1299 година<ref>{{наведена книга |last=Bideleux |first=Robert |author2=Ian Jeffries |title=A history of eastern Europe: crisis and change |year=1998 |publisher=Routledge |isbn=0-4151-6111-8 |pages=62 }}</ref> Во [[1265]] година, византискиот град [[Согут]] бил заземан од страна на Осман бег.<ref>{{наведена книга|last=Parker|first=Geoffrey|title=Compact History of the World|location=London|publisher=Times Books|year=2005|pages=71}}</ref>. Политиката на проширување на своите територии била продолжена од сите следбеници на Осман, а на сметка на Византија. По т.н. [[Османлиски интеррегнум]], на чело на династијата дошол [[Мехмед I]] и тој многу бргу успеал повторно да си ги врати изгубените територии од времето на граѓанската војна. Тој престолнината ја преместил од [[Бурса]] во [[Едрене]]. {{Multiple image|align=left|direction=vertical|image1=Topkapı - 01.jpg|image2=Dolmabahçe Palace (cropped).JPG|caption2=[[Ова е избрана статија. Стиснете тука за повеќе информации. Топкапи-сарај]] и [[Долмабахче]] биле резиденции на османлиските султани и административен центар на царството помеѓу 1465-1856<ref name="nytimes">{{наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1993/08/22/travel/center-of-ottoman-power.html|title=Center of Ottoman Power|work=New York Times|last= Simons|first=Marlise |access-date=4 June 2009 | date=22 August 1993}}</ref> и 1856-1922 година<ref name=dolmabahcepalace>{{Наведена мрежна страница|title=Dolmabahce Palace|url=http://www.dolmabahcepalace.com/listingview.php?listingID=3|website=dolmabahcepalace.com|access-date=4 August 2014}}</ref> respectively.}} Во времето на [[Мехмед II]] престанала да постои Византија, откако била [[Пад на Цариград (1453)|освоена престолнината]] [[Цариград]] во [[1453]] година, а самиот град станал нова престолнина на царството. Во времето на [[Селим I]], државата се проширила кон современите држави [[Сирија]], [[Либан]], [[Палестина]] и [[Египет]], вклучувајќи го и светиот град [[Ерусалим]], како и [[Каиро]], престолнината на Абасидите. По ова, тој се прогласил за калиф. Наследник на Селим I станал [[Сулејман I]]. Во негово време, Отоманското Царство станало доминантно во Средоземно Море, но неговиот обид да ја [[Опсада на Виена (1529)|освои Виена]] не успеал. Владеењето на Сулејман од страна на историчарите е прогласено како златна ера на царството. По неговата смрт започнало постојаното опаѓање на царството. Тој лично покренал големи законски промени поврзани со општеството, образованието, оданочувањето и кривичното право. Царството честопати било во спротивност со [[Свето Римско Царство|Светото Римско Царство]] поради својот напредок кон [[Средна Европа]] преку [[Балкански Полуостров|Балканот]]. На море, Отоманската морнарица се судирала со неколку Свети Лиги (1538, 1571, 1684 и 1717, составени главно од [[Хабсбуршка Шпанија|Хабсбуршката Шпанија]], [[Република Џенова]], [[Република Венеција]], [[Витези на Свети Јован|Витезите на Свети Јован]] итн.), за контрола на Средоземното Море. На исток, Османлиите честопати биле во војна со [[Персија]] поради конфликти кои произлегуваат од територијални спорови или религиозни разлики помеѓу 16 и 18 век<ref>{{Наведена книга|title=A Short History of the Middle East|first=George E.|last=Kirk|publisher=Brill Academic Publishers|year=2008|page=58|isbn=978-1-4437-2568-2}}</ref>. [[Османлиско-персиски војни|Османлиските војни со Персија]] продолжиле до првата половина на [[XIX век]]. Дури и подалеку на исток, постоеле судири со [[Хабсбуршката Монархија]], со тоа што Османлиите, исто така, морале да испратат војници до најоддалеченото и најзападно вазалство, Султанатот Ачех<ref>Palabiyik, Hamit, ''Turkish Public Administration: From Tradition to the Modern Age'', (Ankara, 2008), 84.</ref><ref>{{Наведена книга |url=http://www.ari.nus.edu.sg/docs/Aceh-project/full-papers/aceh_fp_ismailhakkigoksoy.pdf |archive-url=https://wayback.archive-it.org/all/20080119135247/http://www.ari.nus.edu.sg/docs/Aceh-project/full-papers/aceh_fp_ismailhakkigoksoy.pdf |url-status=dead |archive-date=19 January 2008 |author=Ismail Hakki Goksoy |title=''Ottoman-Aceh Relations According to the Turkish Sources'' |access-date=7 December 2018 |df=dmy-all }}</ref>. Од 16 до почетокот на 20 век, Отоманското Царство, исто така, се борело со Руското Царство во нивните неколку [[Руско-турски војни|последователни војни]]. Тие првично се воделе поради османлиска територијална експанзија и консолидација во југоисточна и источна Европа, но почнувајќи од втората половина на 18 век, тие станале повеќе за опстанокот на Отоманското Царство, кое почнало да ги губи своите стратешки територии на северното крајбрежје на [[Црното Море]] во корист на Русија. [[File:Sultan Mehmed V of Turkey greeting Kaiser Wilhelm II on his arrival at Constantinople.jpg|alt=|thumb|[[Мехмед V]] и [[Вилхелм II (Германија)|Вилхелм II]], 1917.<ref name="britishcouncil.org1">{{Наведена мрежна страница|title=Why Turkey hasn't forgotten about the First World War|url=https://www.britishcouncil.org/voices-magazine/why-turkey-hasnt-forgotten-about-first-world-war|website=britishcouncil.org|access-date=1 February 2017}}</ref>]] Од втората половина на [[XVIII век]] па натаму, Отоманското Царство почнла да опаѓа. Реформите на [[Танзимат]]от од 19 век, кои ги вовел [[Махмуд II]], имаЛЕ за цел модернизација на османлиската држава во согласност со напредокот што БИЛ постигнат во [[Западна Европа]]. Напорите на Мидах-Паша за време на танзимат довеле до [[Прва уставна ера (Отоманско Царство)|отоманското уставно движење]], но овие напори се покажале како несоодветни во повеќето полиња и не успеале да го сопрат распаѓањето на царството<ref name=OttoTurkVis>{{Наведена мрежна страница|title=Ottoman/Turkish Visions of the Nation, 1860–1950|url={{Google books |plainurl=yes |id=qejRAQAAQBAJ |page=180 }} |access-date=18 February 2015}}</ref>. Бидејќи царството постепено се намалувало по големина, воената моќ и богатство, особено по османлиската економска криза во 1875 година<ref name=NiallFergusonFT>{{наведени вести|url=http://www.ft.com/cms/s/0/6667a18a-b888-11dc-893b-0000779fd2ac.html|title=An Ottoman warning for indebted America|author=[[Niall Ferguson]]|newspaper=Financial Times|date=2 January 2008|access-date=5 September 2016}}</ref>, што довело до востанија во балканските провинции, кои кулминирале со [[Руско-турска војна (1877-1878)|Руско-турската војна]] од 1877-78, многу балкански муслимани мигрирале во Анадолија<ref name="Illinois2009">{{Наведена книга|last=Todorova|first=Maria|title=Imagining the Balkans|url={{Google books |plainurl=yes |id=WZweAIJI0ZwC |page=175 }}|access-date=15 June 2013|year=2009|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-972838-1|page=175}}</ref><ref>{{Наведена книга|last=Mann|first=Michael|title=The Dark Side of Democracy: Explaining Ethnic Cleansing|url={{Google books |plainurl=yes |id=cGHGPgj1_tIC |page=118 }}|access-date=28 February 2013|year=2005|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-53854-1|page=118}}</ref>, заедно со Черкезите бегајќи од руското освојување на [[Кавказ]]от. Падот довел до зголемување на националистичкото расположение меѓу нејзините различни субјекти, што довело до зголемување на етничките тензии, кои понекогаш преминувале во насилство, како што се [[Ерменски масакар (1894-1896)|масакрите врз Ерменците]]<ref name=nzhistory.net.nz>{{Наведена мрежна страница|title=Collapse of the Ottoman Empire, 1918–1920|url=http://www.nzhistory.net.nz/war/ottoman-empire/collapse|website=nzhistory.net.nz|access-date=9 August 2014}}</ref>. За време на Првата уставна ера, уставот и парламентот биле суспендирани од султанот [[Абдул Хамид II]]. Триесет години подоцна, [[Младотурска револуција|Младотурската револуција]] од 1908 година го обновила [[Втора уставна ера (Отоманско Царство)|османлискиот устав и парламент]], но османлискиот државен удар од 1913 година ефикасно ја ставил земјата под контрола на Трите паша, со што султаните Мехмед V и Мехмед VI во голема мера симболично биле султани без вистински политичка моќ. [[File:Armenian woman kneeling beside dead child in field.png|thumb|left|Ерменска жена покрај мртвото тело на своето дете (за време на [[Ерменски геноцид|Ерменскиот геноцид]])<ref>US Library of Congress, ''George Grantham Bain Collection'' [https://www.loc.gov/pictures/item/2006679122/ Photo ID LC-USZ62-48100] "''Syria – Aleppo – Armenian woman kneeling beside dead child in field "within sight of help and safety at Aleppo''"</ref>]] Веднаш по завршувањето на Балканските војни, многу бргу започнала [[Првата светска војна]]. Во [[Првата светска војна]], [[Османлии]]те се приклучиле кон [[Централни сили|Централните сили]], сè со цел повраќање на загубените територии. Во текот на првите години од војната следувале неколку успеси на страната на Османлиите, како [[Галиполска операција|заземањето на Галиополи]] и [[Опсада на Кут|Кут]]. По ова, следувал [[Кавкаски поход|Кавкаскиот поход]], во кој [[Османлии]]те биле катастрофално поразени од страна на [[Русија]]. [[САД]] никогаш не објавила војна на Османлиското Царство.<ref>Spencer Tucker, ed. ''Encyclopedia of World War I'' (2005) p 1080</ref> Во [[1915]] година, по победата на [[Руси]]те во [[Кавказ]], тие продолжиле со својот напредок кон [[источна Анадолија]] со помош на ерменските волонтерски единици од регионот на Кавказ, како и со помош на Османлиските Ерменци. Во крајна сметка, ова завршило со масовна евакуација и убиството на неколку стотици илјади или преку милион [[Ерменци]] од страна на младотурскиот режим. Овој настан во историјата е познат како [[Ерменски геноцид]].<ref>[[Peter Balakian|Balakian, Peter]]. ''The Burning Tigris: The Armenian Genocide and America's Response''. New York: Perennial, 2003. ISBN 0-06-019840-0</ref><ref>[[Christopher J. Walker|Walker, Christopher J]]. "World War I and the Armenian Genocide" in ''The Armenian People From Ancient to Modern Times'', Volume II, pp. 239–273.</ref><ref>Akcam. ''A Shameful Act'', pp. 109–204.</ref> Денеска, овој настан претставува тема на дискусија на голем број историчари. Проценките се различни околу тоа колку Ерменци загинале. Според едни, оваа бројка се движи околу 600.000,<ref>Toynbee, Arnold J., ''The Treatment of Armenians in the Ottoman Empire 1915–16: Documents presented to Viscount Grey of Fallodon, Secretary of State for Foreign Affairs By Viscount Bryce''. New York and London: G.P.Putnam's Sons, for His Majesty's Stationary Office, London, 1916, p. 650.</ref> а според други, оваа бројка достигнува околу 1.500.000 Ерменци.<ref>[[Israel Charny|Charny, Israel]] et al. [[s:A Letter from The International Association of Genocide Scholars|A Letter from The International Association of Genocide Scholars]]. International Association of Genocide Scholars. 13 јуни 2005. Accessed 12 септември 2009.</ref><ref>See Marashlian, Levon. ''Politics and Demography: Armenians, Turks, and Kurds in the Ottoman Empire''. Cambridge, Mass.: Zoryan Institute, 1991.</ref> Исто така, геноцидни кампањи биле извршени и против другите малцински групи, како Асирците и Грците<ref name="Bloxham2005">{{Наведена книга|author=Donald Bloxham|title=The Great Game of Genocide: Imperialism, Nationalism, And the Destruction of the Ottoman Armenians|url={{Google books |plainurl=yes |id=TSRkGNoEPFwC |page=150 }}|access-date=9 February 2013|year=2005|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-927356-0|page=150}}</ref><ref name=Levene>{{Наведено списание|last=Levene|first=Mark|title=Creating a Modern 'Zone of Genocide': The Impact of Nation- and State-Formation on Eastern Anatolia, 1878–1923|journal=Holocaust and Genocide Studies|date=Winter 1998|volume=12|issue=3|pages=393–433|url=http://hgs.oxfordjournals.org/cgi/content/abstract/12/3/393|doi=10.1093/hgs/12 март 393}}</ref><ref name="Ferguson">{{Наведена книга|last=Ferguson|first=Niall|title=The War of the World: Twentieth-Century Conflict and the Descent of the West|year=2007|publisher=Penguin Group|isbn=978-0-14-311239-6|page=180}}</ref>. По [[Договор од Мудрос|примирјето на Мудрос]] на [[30 октомври]] [[1918]], победничките сојузнички сили се обиделе да ја [[Поделба на Отоманското Царство|поделат османлиската држава]] преку [[Договор од Севр|Договорот од Севр]] во [[1920]] година. === Современа историја === {{Главна|Современа историја на Турција}} [[Окупација на Цариград|Окупацијата на Цариград]], заедно со [[Окупација на Смирна|окупацијата на Измир]] од страна на победничките сили во војната го дал почетокот на [[Турска војна за независност|Турската војна за независност]], која траела од [[1919]] до [[1922]] година<ref name="Encarta">{{Наведена мрежна страница|publisher=Microsoft Encarta Online Encyclopedia 2007|url=http://encarta.msn.com/encnet/refpages/RefEdList.aspx?refid=210034335|title=Turkish War of Independence|accessdate=2007-autogenerated110-29|year=2007|archive-date=2008-05-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20080515195518/http://encarta.msn.com/encnet/refpages/RefEdList.aspx?refid=210034335|url-status=dead}}</ref><ref name="History.com">{{Наведена мрежна страница|publisher=History.com Encyclopedia|url=http://www.history.com/encyclopedia.do?articleId=224643|title=Turkey, Section: Occupation and War of Independence|accessdate=2007-10-29|year=2007|archiveurl=https://web.archive.org/web/20071024083934/http://www.history.com/encyclopedia.do?articleId=224643|archivedate=2007-10-24|url-status=live}}</ref>. На чело на Турското национално движење застанал [[Мустафа Кемал Ататурк|Мустафа Кемал Паша]]<ref>Mustafa Kemal Pasha's speech on his arrival in Ankara in November 1919</ref><ref>Shaw, Stanford Jay; Kural Shaw, Ezel (1977). History of the Ottoman Empire and Modern Turkey. Cambridge University Press. ISBN 0-521-29163-1.</ref> чија цел била ревизија на договорот од Севр<ref name="Atatürk">{{Наведена книга|title=Atatürk: The Biography of the Founder of Modern Turkey|first=Andrew|last=Mango|publisher=Overlook|year=2000|isbn=978-1-58567-011-6|page=lxxviii}}</ref>. Мустафа Кемал побарал национални избори за да се воспостави нов турски парламент, кој ќе има свое седиште во [[Анкара]]. На 1[[2 февруари]] [[1920]] последниот отомански парламент се собрал во главниот град. Парламентот се распуштил од страна на британските сили, откако бил прогласен за ''Misak-i Milli'' („Национален пакт“). На [[10 август]] [[1920]] година, Големиот везир [[Дамат Ферид-паша]] го потпишал Договорот од Севр. Со тој договор се завршиле плановите за поделба на царството, вклучувајќи го и региони турските родољупци ги сметале за важни делови. Мустафа Кемал инсистирал на целосна независност и заштитата на интересите на мнозинството на [[Турци]]те на турската почва. Тој го убедил Собранието да ја собе национална армија. Армијата се соочила со окупација на сојузничките сили и се борела на три фронта: француско-турскиот, грчко-турскиот и турско-ерменскиот фронт. По серијата битки за време на [[Грчко-турска војна (1919-1922)|грчко-турската војна]], грчката армија стигнала до реката Сакарја, само осумдесет километри западно од Собранието. На [[5 август]] [[1921]] година, Мустафа Кемал бил промовиран како командант на силите од страна на Собранието. Во август [[1922]], Кемал започнал со силни напади врз грчките војници и турските сили ја повратиле контролата на [[Измир]] на [[9 септември]] [[1922]] година. На [[10 септември]] [[1922]], Мустафа Кемал испратил телеграма до Лигата на народи каде се вели дека Анкарската Влада нема да биде одговорна за масакрите извршени за време на војната за независност. До 18 септември 1922 грчката, ерменската и француската армија биле исто така протерани<ref name="18sep1922">{{Наведена книга|last1=Heper, Criss|first1=Metin, Nur Bilge|title=Historical Dictionary of Turkey|url=https://books.google.com/?id=mKoanep9aBEC&pg=PA317&lpg=PA317&dq=18+September+1922+turkey#v=onepage&q=18%20September%201922%20turkey&f=false|publisher=Scarecrow Press|isbn=978-0-8108-6281-4|year=2009}}</ref> [[Договор од Лозана (1923)|Конференцијата во Лозана]] започнала на [[21 ноември]] [[1922]] година. Турски претставник [[Исмет Инени]] одбил секаков предлог што би бил компромис за турскиот суверенитет, главните прашања во врска со контролата на турски финансии, Босфорот, правдата и слично. На [[24 јули]] [[1923]] година бил потпишан [[Договор од Лозана|Договорот од Лозана]]. Крајниот исход на војната за независност било прогласувањето на [[Република Турција]] на [[29 октомври]] [[1923]] година со Анкара како главен град<ref>{{Наведена книга|title=Political Islam and the Secular State in Turkey: Democracy, Reform and the Justice and Development Party|publisher=I.B. Tauris|date=2014|last=Axiarlis|first=Evangelia|p=11}}</ref>. Со ова, официјално престанало да постои Отоманското Царство. Лозанската конвенција предвидела [[размена на население меѓу Грција и Турција]], при што 1,1 милиони Грци ја напуштиле Турција за Грција, во замена за 380.000 муслимани од Грција во Турција<ref name="Clogg">{{Наведена книга|last=Clogg|first=Richard|title=A Concise History of Greece|url={{Google books |plainurl=yes |id=H5pyUIY4THYC }}|access-date=9 February 2013|year=2002|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-00479-4|page=101}}</ref>. [[File:First female MPs of the Turkish Parliament (1935).jpg|thumb|right|Осумнаесет жени се приклучиле на Големото национално собрание на Турција преку општите избори во 1935. Турските жени добиле право на глас една деценија или повеќе пред жените во западноевропските земји, како Франција, Италија и Белгија.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://blog.oup.com/2012/02/turkey-women-vote/|title=Turkey holds first election that allows women to vote|work=OUPblog|date=6 February 2012}}</ref>]] Мустафа Кемал станал првиот претседател на Републиката, а потоа ги вовел т.н. реформи на Ататурк. Реформите имале за цел трансформирање на старата религиозна и мулти-заедничка отоманска уставна монархија во турска национална држава која би се регулирала како [[парламентарна република]] под секуларен устав<ref name="BoweringCrone2012">{{Наведена книга|author1=Gerhard Bowering|author2=Patricia Crone|author3=Wadad Kadi |author4=Devin J. Stewart |author5=Muhammad Qasim Zaman |author6=Mahan Mirza|title=The Princeton Encyclopedia of Islamic Political Thought|url={{Google books |plainurl=yes |id=JHcZlo12SGoC |page=49 }}|access-date=14 August 2013|year=2012|publisher=Princeton University Press|isbn=978-1-4008-3855-4|page=49|quote=Following the revolution, Mustafa Kemal became an important figure in the military ranks of the Ottoman Committee of Union and Progress (CUP) as a protégé&nbsp;... Although the sultanate had already been abolished in November 1922, the republic was founded in October 1923.&nbsp;... ambitious reform programme aimed at the creation of a modern, secular state and the construction of a new identity for its citizens.}}</ref>. Со Законот од 1934 година, турскиот парламент му доделил на Мустафа Кемал прекар „татко наТурција“ или „Ататурк“. Исмет Инону станал втор претседател на Турција по смртта на Ататурк на [[10 ноември]] [[1938]] година. Во [[1939]] година Турција ја анектирала [[Република Хатај]]. Турција останала неутрална за време на поголемиот дел од [[Втората светска војна]], но влегла во завршните фази на војната на страна на сојузниците на [[23 февруари]] [[1945]] година. На 26 јуни 1945 година, Турција станала членка на [[Обединети нации|Обединетите нации]]<ref name="Turkey_UN">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.un.org/Overview/growth.htm |title=Growth in United Nations membership (1945–2005) |publisher=United Nations |access-date=30 October 2006 |date=3 July 2006 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160117212320/http://www.un.org/Overview/growth.htm |archivedate=17 January 2016 }}</ref>. Во следната година, еднопартискиот период во Турција завршил со првите повеќепартиски избори во 1946 година. Во 1949 година Турција станала членка на [[Советот на Европа]]. Демократската партија основана од [[Џелал Бајар]] ги освоил општите избори во 1950, 1954 и 1957 година и останала на власт една деценија, а [[Аднан Мендерес]] како премиер. По учеството во силите на Обединетите нации во [[Корејската војна]], Турција се приклучила кон [[НАТО]] во [[1952]] година, станувајќи основа против советската експанзија во Медитеранот. Турција подоцна станала основач на [[ОЕЦД]] во 1961 година и придружен член на ЕЕЗ во 1963 година<ref name=oecd.org>{{Наведена мрежна страница|title=Members and partners|url=http://www.oecd.org/about/membersandpartners/list-oecd-member-countries.htm|website=OECD|access-date=9 August 2014}}</ref>. Бурната транзиција на земјата во повеќепартиска демократија била прекината од страна на воените државни удари во 1960, 1971 и 1980 година, како и воениот меморандум во 1997 година<ref name="TRPoliticsandMilitary">{{Наведена книга|title=Turkish Politics and the Military|first=William Mathew|last=Hale|publisher=Routledge|year=1994|isbn=978-0-415-02455-6|pages=161, 215, 246}}</ref><ref>{{наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2012/04/13/world/middleeast/turkey-detains-military-leaders-for-role-in-1997-coup.html|newspaper=[[The New York Times]]|last=Arsu|first=Sebsem|title=Turkish Military Leaders Held for Role in '97 Coup|date=12 April 2012|access-date=11 August 2014}}</ref>. Помеѓу 1960 и крајот на 20 век, истакнатите водачи во турската политика кои постигнале повеќекратни изборни победи биле [[Сулејман Демирел]], [[Булент Еџевит]] и [[Тургут Озал]]. По една деценија на кипарското меѓусебно насилство и државниот удар во Кипар на [[15 јули]] [[1974]] година, организиран од паравоената организација ЕОКА Б, која го соборила претседателот Макариос, Турција го нападнала Кипар на [[20 јули]] [[1974]] со еднострано примена на Членот IV од Договорот за гаранција (1960), но без да се воспостави статус [[кво анте]] на крајот на воената операција<ref name="Uslu2003">{{Наведена книга|last=Uslu|first=Nasuh|title=The Cyprus question as an issue of Turkish foreign policy and Turkish-American relations, 1959–2003|url={{Google books |plainurl=yes |id=RYHWMKL2-CQC |page=119 }}|access-date=16 August 2011|year=2003|publisher=Nova Publishers|isbn=978-1-59033-847-6|page=119}}</ref>. Во [[1983]] година била основана [[Турската Република Северен Кипар]], која е призната само од Турција<ref>{{наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1021835.stm|title=Timeline: Cyprus|publisher=BBC|access-date=25 December 2006|date=12 December 2006}}</ref>. Планот на Анан за повторно обединување на островот бил поддржан од мнозинството [[кипарски Турци]], но бил одбиен од страна на мнозинството [[кипарски Грци]], на одделни референдуми во [[2004]] година. Сепак, преговорите за решавање на кипарскиот спор сè уште се во тек помеѓу политичарите на кипарските Турци и кипарските Грци<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.uncyprustalks.org/|title=UN Cyprus Talks|publisher=United Nations|access-date=1 February 2017}}</ref>. Во 1978 година била формирана [[Курдистанска работничка партија|Курдистанската работничка партија]] (која се смета за терористичка организација од страна на Турција и нејзините сојузници во НАТО), а од 1984 година ПКК и другите курдски групи биле вклучени во вооружен конфликт со Турција. Курдите бараат одвоеност од Турција за да создадат независен [[Курдистан]] или да имаат автономија и поголеми политички и културни права за Курдите во Република Турција. Повеќе од 40.000 луѓе загинале како резултат на конфликтот<ref>[https://www.reuters.com/article/us-turkey-kurds-dates-timeline/timeline-kurdish-militant-group-pkks-three-decade-war-with-turkey-idUSBRE92K0I320130321 Timeline: Kurdish militant group PKK's three-decade war with Turkey], Reuters, 21 March 2013</ref><ref>{{наведени вести|url=https://www.theguardian.com/world/2016/jan/11/turkish-forces-kill-32-kurdish-militants-in-bloody-weekend-as-conflict-escalates|title=Turkish forces kill 32 Kurdish militants in bloody weekend as conflict escalates|last=Reuters|date=10 January 2016|publisher=|via=The Guardian|newspaper=The Guardian}}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/8352934.stm|title=Turkey's PKK peace plan delayed|publisher=BBC|access-date=6 February 2010|date=10 November 2009}}</ref>. Од либерализацијата на турската економија во 1980-тите години, земјата имала посилен економски раст и поголема политичка стабилност<ref name="80sLiberalization">{{Наведена книга|title=Economics and Politics of Turkish Liberalization|first=Tevfik F.|last=Nas|publisher=Lehigh University Press|year=1992|isbn=978-0-934223-19-5|p=12}}</ref>. Турција поднела барање за полноправно членство во ЕЕЗ во 1987 година, се приклучила на [[Царинска унија|Царинската унија]] на ЕУ во 1995 година и започнала преговори за пристап со [[Европската Унија]] во [[2005]] година<ref name=TR_EUChrono />. Во [[2013]] година, распространетите протести избиле во многу турски провинции, предизвикани од планот за уривање на Гези Парк, но наскоро прераснале во општо анти-владино несогласување<ref>{{наведени вести |title=What's driving unrest and protests in Turkey? |author1=Mullen, Jethro |author2=Cullinane, Susannah |url=http://www.cnn.com/2013/06/03/world/europe/turkey-conflict-explainer/?hpt=hp_t1 |newspaper=CNN |date=4 June 2013 |access-date=6 June 2013}}</ref>. На [[15 јули]] [[2016]] година, [[Обид за државен удар во Турција (2016)|неуспешен обид за државен удар]] се обидел да ја собори владата<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Turkey rounds up thousands of suspected participants in coup attempt|first1=Erin|last1=Cunningham|first2=Liz|last2=Sly|first3=Zeynep|last3=Karatas|url=https://www.washingtonpost.com/world/after-bloody-night-turkeys-president-declares-coup-attempt-foiled/2016/07/16/9b84151e-4af7-11e6-8dac-0c6e4accc5b1_story.html|work=The Washington Post|date=16 July 2016|access-date=17 July 2016}}</ref>. Како реакција на неуспешниот државен удар, владата извршила масовни чистки<ref name="nytimes.comxx">{{наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2017/04/13/magazine/inside-turkeys-purge.html|title=Inside Turkey's Purge|newspaper=The New York Times|access-date=6 May 2017|date=13 April 2017|last1=Hansen|first1=Suzy}}</ref><ref name="turkeypurge.com">{{Наведена мрежна страница|title=Turkey Purge|url=https://turkeypurge.com/|website=turkeypurge.com|access-date=6 May 2017}}</ref>. == Административна поделба== {{Главна|Административна поделба на Турција|Покраини во Турција|Региони во Турција}} Турција има унитарна структура во однос на администрацијата и овој аспект е еден од најважните фактори во обликувањето на турската јавна администрација. Власта е поделена на три дела (извршна, законодавна и судска) и истите се земени како главни функции на државата, додека локалните администрации имаат помала моќ. Турција нема федерален систем, а провинциите се подредени на централната власт во Анкара. Локалните администрации биле основани за да обезбедат услуги и владата е претставена од провинциски гувернери и градските гувернери (кајмакам). Други високи јавни функционери се именувани од централната власт наместо градоначалниците или се избрани од страна на гласачите<ref name=justice.gov.tr>{{Наведена мрежна страница|title=General Structure of Turkish Public Administration|url=http://www.justice.gov.tr/judicialsystem.pdf|website=justice.gov.tr/|publisher=Ministry of Justice|access-date=14 August 2014|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150321203401/http://www.justice.gov.tr/judicialsystem.pdf|archivedate=21 March 2015}}</ref>. Турските општини имаат локални законодавни тела за донесување одлуки за општинските прашања. Во рамките на оваа унитарна рамка, Турција е поделена на 81 провинции (или вилаети) за административни цели. Секоја провинција е поделена на окрузи (''ilçe''), со вкупно 923 окрузи<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.statoids.com/ytr.html|title=Turkey Districts|access-date=9 August 2014}}</ref>. Турција е поделена на 7 региони (''bölge'') и 21 подрегиони за географски, демографски и економски цели. Ова не се однесува на административна поделба. Некои академици сметаат дека централизираната структура на одлучување во [[Анкара]] претставува пречка за доброто локално владеење<ref name=afd /><ref name=joppien />, и повремено предизвикува незадоволство во општините во урбаните центри, кои во голема мера се населени со етнички малцински групи, како што е [[Курди]]те на пример<ref name=carnegie>{{Наведена мрежна страница|title=The Turkish Constitution and the Kurdish Question|url=http://carnegieendowment.org/2011/08/01/turkish-constitution-and-kurdish-question-pub-45218|publisher=The Carnegie Endowment for International Peace|date=1 August 2011}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|title=Turkey's Kurdish Moment|url=http://www.washingtoninstitute.org/policy-analysis/view/turkeys-kurdish-moment|author=Soner Cagaptay|publisher=The Washington Institute|date=3 August 2015}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|title=HDP arrests pose grave risks for Turkey's future|url=http://globalriskinsights.com/2016/12/hdp-arrests-risks-turkeys-future/|author=Stefano Sarsale|publisher=Global Risk Insights|date=1 December 2016}}</ref>. Чекорите кон децентрализацијата од 2004 година се покажале како многу контроверзна тема во Турција<ref name=afd>{{Наведена мрежна страница|title=Decentralisation in Turkey|url=http://www.afd.fr/jahia/webdav/site/afd/shared/PUBLICATIONS/RECHERCHE/Scientifiques/Focales/07-VA-Focales.pdf|author1=Ulaş BAYRAKTAR|author2=Élise MASSICARD|publisher=[[French Development Agency|Agence française de développement]]|date=July 2012}}</ref><ref name=joppien>{{Наведена мрежна страница|title='Civic Participation' or 'Customer Satisfaction'? Waves of Centralization, Decentralization and Recentralization from the Ottoman Empire until Today|url=http://researchturkey.org/civic-participation-or-customer-satisfaction-waves-of-centralization-decentralization-and-recentralization-from-the-ottoman-empire-until-today/|author=Charlotte Joppien|publisher=ResearchTurkey|date=24 September 2014|access-date=14 December 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20171019205223/http://researchturkey.org/civic-participation-or-customer-satisfaction-waves-of-centralization-decentralization-and-recentralization-from-the-ottoman-empire-until-today/|archive-date=19 October 2017|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref>. Напорите за децентрализација на административната структура се исто така управувани од Европската повелба за локална самоуправа и со Поглавје 22<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Europeanization and the dilemma of decentralization: centre–local relations in Turkey|url=http://yoksis.bilkent.edu.tr/pdf/files/4859.pdf|author1=Aylin Güney|author2=Ayşe Aslihan Çelenk|publisher=Journal of Balkan and Near Eastern Studies|date=2010}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|title=Local and regional democracy in Turkey|url=https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?p=&id=1754625|publisher=Council of Europe, Congress of Local and Regional Authorities, Monitoring Committee|date=1 March 2011}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|title=Challenges of Public Administration in Turkey|url=http://ase-scoop.org/papers/IWLP-2016/8.Soos_IWLP.pdf|author=Edit Soós|publisher=Scientific Cooperations 2nd International Conference on Social Sciences, 2–3 April 2016, Istanbul|date=April 2016}}</ref>. Програмата за децентрализација за Турција била тема на дискусија во академијата, политиката и пошироката јавност во земјата<ref>{{Наведена мрежна страница|title=BDP's decentralization proposal debated in Turkey|url=http://www.hurriyetdailynews.com/default.aspx?pageid=438&n=bdp8217s-perception-of-decentralization-threat-to-unity-says-politicians-2010-10-03|publisher=Hurriyet Daily News|date=3 October 2010}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|title=The principle of decentralization in the new constitution|url=http://www.hurriyetdailynews.com/default.aspx?pageid=438&n=decentralization-principle-in-the-new-constitution-2010-09-24|publisher=Hurriyet Daily News|date=24 September 2010}}</ref>. Главниот град на Турција е [[Анкара]]. Обично, имињата на покраините го носат името на главниот град на самата шплраома , или уште наречени и централни окрузи. Исклучок од овие прават [[Хатај (покраина)|Хатај]] (главен град е [[Анкара]]), [[Коџаели (покраина)|Коџаели]] (Главен град е [[Измит]]) и [[Сакарја (покраина)|Сакарја]] (главен град е [[Адапазар]]). Покраини со најмногубројно население се [[Истанбул (покраина)|Истанбул]] (+15 милиони), [[Анкара (покраина)|Анкара]] (+4,7 милиони), [[Измир (покраина)|Измир]] (+3,7 милиони), [[Бурса (покраина)|Бурса]] (+2,8 милиони), [[Адана (покраина)|Адана]] (+2,4 милиони) и [[Конија (покраина)|Конија]] (+2,3 милиони). Територијата на Турција, покрај тоа што е поделена на покраини, е поделена и на вкупно седум [[региони во Турција|региони]] како што е прикажано на картата. Така во Турција има:[[Мраморен регион]], [[Средна Анадолија]], [[Егејски регион (Турција)|Егејски регион]], [[Средоземен регион (Турција)|Средоземен регион]], [[Црноморски регион]], [[Југоисточна Анадолија]], [[Источна Анадолија]]. <div class="center">{{Турција-карта-покраини}}</div> == Политикa == {{Главна|Политики на Турција}} {{image frame|width=160|align=right|content=[[File:Recep Tayyip Erdogan 2017.jpg|160px]]|caption=<div style="text-align:center;">[[Реџеп Таип Ердоган]]<br /><small>[[Претседател на Турција]]</small></div>}} Помеѓу [[1923]] и [[2018]] година, Турција претставувала демократска парламентарна република. Претседателски систем бил усвоен со референдум во [[2017]] година. Новиот систем стапил на сила со [[Претседателски избори во Турција (2018)|претседателските избори во 2018]] година и му дава на [[Претседател на Турција|Претседателот]] целосна контрола врз извршната власт, вклучувајќи ја и моќта за издавање декрети, назначување свој кабинет, изготвување на буџетот, распуштање на парламентот со повикување на предвремени избори и замена на бирократијата и судовите со политички именувани лица<ref name="EconPres2018">{{Наведено списание|url=https://www.economist.com/europe/2018/06/30/erdogan-inaugurates-a-new-political-era-in-turkey|title=Recep Tayyip the First: Erdogan inaugurates a new political era in Turkey|journal=The Economist|date=28 June 2018}}</ref>. Кабинетот на премиерот е укинат и неговите овластувања (заедно со оние на Кабинетот) се префрлени на претседателот, кој е шеф на државата и се избира за петгодишен мандат на директни избори<ref name="EconPres2018"/>. [[Реџеп Таип Ердоган]] е првиот претседател избран со директно гласање. [[Устав на Турција|Уставот на Турција]] ја уредува правната рамка на земјата. Ги поставува главните принципи на власта и ја воспоставува Турција како унитарна централизирана држава. Извршната власт ја извршува претседателот, додека законодавната власт е доделена на еднодомниот парламент, наречен [[Собрание на Турција|Големо национално собрание на Турција]]. Судството е номинално независно од извршната власт и законодавната власт, но уставните измени кои стапиле на сила со референдумите во 2007, 2010 и 2017 година му дале поголеми овластувања на претседателот и на владејачката партија за назначување или отпуштање на судии и обвинители<ref>{{наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-44574919|title=Turkey elections: How powerful will the next Turkish president be?|publisher=BBC|author=Chris Morris|date=22 June 2018|work=BBC News}}</ref>. Универзалното право на глас за двата пола се применува низ цела Турција од [[1933]] година, а пред повеќето земји, и секој турски граѓанин кој наполнил 18 години има право да гласа. Има околу 600 пратеници кои се избираат на четиригодишен мандат преку систем за пропорционална застапеност на партиите од 85 изборни единици. Уставниот суд може да го отстрани јавното финансирање на политичките партии што смета дека е антисекуларен или сепаратистички, или целосно да го забрани нивното постоење<ref>{{наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1466160.stm|title=Euro court backs Turkey Islamist ban|publisher=BBC|access-date=14 December 2006|date=31 July 2001}}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/2850601.stm|title=Turkey's Kurd party ban criticised|publisher=BBC|access-date=14 December 2006|date=14 March 2003}}</ref>. Изборниот праг е 10 проценти од гласовите<ref name="BYEGM_TrPolSys">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.byegm.gov.tr/REFERENCES/Structure.htm|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070203025134/http://www.byegm.gov.tr/REFERENCES/Structure.htm|archivedate=3 February 2007 |title=Political Structure of Turkey|author=Turkish Directorate General of Press and Information|publisher=Turkish Prime Minister's Office|access-date=14 December 2006|date=24 August 2004}}</ref>. Поддржувачите на реформите на Ататурк се нарекуваат [[Кемалисти]], кои се разликуваат од [[Исламизам|Исламистите]], кои ги претставуваат двете различни ставови во врска со улогата на религијата во законодавството, образованието и јавниот живот<ref name="FleetFaroqhi2008p357">{{Наведена книга|author1=Kate Fleet|author2=Suraiya Faroqhi|author3=Reşat Kasaba|title=The Cambridge History of Turkey|url={{Google books |plainurl=yes |id=iOoGH4GckQgC |page=357 }} |access-date=13 June 2013|year= 2008|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-62096-3|pages=357–358}}</ref>. Кемалистичкото гледиште поддржува форма на демократија со секуларен устав и вестернизирана култура, истовремено одржувајќи ја потребата од државна интервенција во економијата, образованието и другите јавни услуги<ref name="FleetFaroqhi2008p357" />. Од своето основање како република во [[1923]] година, Турција развила силна традиција на секуларизам<ref name="TR_Secularism">{{Наведена книга|title=Religion and Politics in Turkey|first=Ali|last=Çarkoğlu|publisher=Routledge|year=2004|isbn=978-0-415-34831-7|url={{Google books |plainurl=yes |id=t5G_zw9exMQC |page=1 }} }}</ref>. Меѓутоа, од 1980-тите, прашањата како што се нееднаквоста во приходите и класната дистинкција довеле до пораст на идеите на исламизмот, движење кое поддржува поголема улога на религијата во владините политики и во теорија ја поддржува обврската за авторитет, заедничка солидарност и социјална правда, иако она што во практиката го наметнува често се оспорува<ref name="FleetFaroqhi2008p357" />. Турција под Ердоган и АКП се опишани како [[Авторитаризам|Авторитаристи]]<ref>{{наведени вести|title=Turkey quickly sliding into authoritarian rule after move to increase Erdogan's powers|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/turkey-increase-executive-powers-president-recep-tayyip-erdogan-authoritarian-rule-government-a7501666.html|newspaper=The Independent|access-date=9 January 2017|date=30 December 2016}}</ref><ref>{{наведени вести|last1=Chan|first1=Sewell|title=Turkey's Parliament Starts Debate on Expansion of President's Powers|url=https://www.nytimes.com/2017/01/09/world/middleeast/turkeys-parliament-starts-debate-on-expansion-of-presidents-powers.html|newspaper=The New York Times|access-date=9 January 2017|date=9 January 2017}}</ref><ref>{{наведени вести|last1=Dombey|first1=Daniel|title=Turkey's Erdogan lurches toward authoritarianism|url=https://www.ft.com/content/e89e8d74-cfc1-11e3-a2b7-00144feabdc0|newspaper=Financial Times|access-date=10 January 2017}}</ref><ref>{{наведени вести|title=Can Turkey's Democracy Survive President Erdogan?|url=https://www.nytimes.com/2016/11/02/opinion/can-turkeys-democracy-survive-president-erdogan.html|newspaper=The New York Times|access-date=10 January 2017|date=1 November 2016|last1=Board|first1=The Editorial}}</ref>. Дури и пред уставниот референдум во 2017 година, [[Советот на Европа]] ги забележал автократските тенденции на земјата и предупреди за „драматична регресија на [турскиот] демократски поредок“<ref>{{наведени вести|last1=Braun|first1=Stefan|title=Europarat sieht Türkei auf dem Weg in die Autokratie|url=http://www.sueddeutsche.de/politik/erdoan-autokratie-tendenz-in-tuerkei-1.3399343|publisher=Süddeutsche Zeitung|access-date=3 March 2017|language=de|newspaper=Sueddeutsche.de|date=28 February 2017}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|title=EU: Bericht: Europarat sieht Türkei auf dem Weg in die Autokratie|url=http://www.zeit.de/news/2017-03/01/eu-bericht-europarat-sieht-tuerkei-auf-dem-weg-in-die-autokratie-01004203|publisher=Die Zeit|access-date=3 March 2017|date=1 March 2017}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|title=Türkei: Europarat warnt vor drohender Autokratie|url=https://www.tagesschau.de/ausland/tuerkei-yuecel-105.html|publisher=Tagesschau|access-date=3 March 2017|language=de-DE}}</ref>. Многу елементи во пакетот за уставни реформи, кои биле одобрени со референдумот во 2017 година, ја зголемиле загриженоста во [[Европската Унија]] во однос на демократијата и поделбата на власта во Турција<ref>{{наведени вести|title=The Latest: Turkey releases official referendum results|url=https://www.washingtonpost.com/world/europe/the-latest-turkey-releases-official-referendum-results/2017/04/27/d1239790-2b74-11e7-9081-f5405f56d3e4_story.html|newspaper=Washington Post|access-date=2 May 2017}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|title=Turkey referendum: Erdogan declares victory|url=http://edition.cnn.com/2017/04/16/europe/turkey-referendum-results-erdogan/|publisher=CNN|access-date=2 May 2017}}</ref><ref name="euronewsreferendum">{{Наведена мрежна страница|title=Turkish constitutional referendum: TRexit from parliamentary democracy?|url=http://www.euronews.com/2017/03/13/view-turkish-constitutional-referendum-trexit-from-parliamentary-democracy|website=euronews.com|access-date=14 March 2017}}</ref><ref name="independent.co.ukx">{{Наведена мрежна страница|title=Turkey constitutional changes: what are they, how did they come about and how are they different?|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/turkey-president-recep-tayyip-erdogan-referendum-constitutional-reform-a7539286.html|website=independent.co.uk|access-date=28 March 2017|date=21 January 2017}}</ref>. Почнувајќи од 2017 година, индексот на демократијата ја оценува Турција со 4.88 (на скала од 0-10), што ја класифицира Турција како хибриден режим<ref name="index2017">{{Наведена мрежна страница|title=Democracy Index 2017: Revenge of the "deplorables"|url=https://www.eiu.com/public/topical_report.aspx?campaignid=DemocracyIndex2016|website=eiu.com|publisher=The Economist Intelligence Unit|access-date=20 July 2017|date=25 January 2017}}</ref>. Во 2018 година, Фридом хаус ја оценил Турција со 32 (со скала од 0-100) како неслободна земја<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://freedomhouse.org/report/freedom-world/2018/turkey|title=Turkey|website=freedomhouse.org|date=5 January 2018|accessdate=2019-07-07|archive-date=2019-07-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20190707210506/https://freedomhouse.org/report/freedom-world/2018/turkey|url-status=dead}}</ref>. ===Човечкови права=== {{Главна|Човечкови права во Турција}} Релативно сиромашниот запис за човековите права на Турција бил предмет на многу контроверзии и меѓународна осуда. Помеѓу 1998 и 2008 година [[Европски суд за човекови права|Европскиот суд за човекови права]] донел повеќе од 1.600 пресуди против Турција за кршење на човековите права, особено во однос на правото на живот и слобода од тортура. Други прашања, како што се курдските права, женските права, ЛГБТ правата и слободата на печатот, исто така, привлекле контроверзии. Турскиот извештај за човековите права и натаму претставува значајна пречка за идното членство во ЕУ<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.europarl.europa.eu/en/pressroom/content/20101025IPR90072|title=Human rights in Turkey: still a long way to go to meet accession criteria|publisher=European Parliament Human Rights committee|date=26 October 2010|access-date=9 February 2013}}</ref>. Курдите имале долга историја на дискриминација и масакри извршени против нив од страна на турската влада<ref name=Levene/> The [[PKK]] was founded in 1978 by a group of Kurdish students led by [[Abdullah Öcalan]].,<ref>{{наведени вести|title=Lice'nin Fis köyünde PKK'nın kuruluşunu kutladılar|url=http://www.milliyet.com.tr/lice-nin-fis-ilcesinde-pkk-nin-gundem-1975981/|accessdate=2 July 2015|work=Hürriyet Daily News|date=27 November 2014}}</ref>. [[Курдска работничка партија|ПКК]] била основана во [[1978]] година од страна на група курдски студенти предводени од [[Абдулах Оџелан]]<ref name="Lexington Books">{{Наведена книга|editor1-last=Bilgin|editor1-first=Fevzi|editor2-last=Sarihan|editor2-first=Ali|title=Understanding Turkey's Kurdish Question|date=2013|publisher=Lexington Books|isbn=978-0-7391-8403-5|page=90|url=https://books.google.com/books?id=QwU5NplYWSEC&pg=PA90}}</ref><ref name="Springer">{{Наведена книга|last1=Balci|first1=Ali|title=The PKK-Kurdistan Workers' Party's Regional Politics: During and After the Cold War|date=2016|publisher=Springer|isbn=978-3-319-42219-0|page=96|url=https://books.google.com/books?id=hTGgDQAAQBAJ}}</ref>, барајќи формирање на независна, социјалистичка држава во регионот, која треба да биде позната како [[Курдистан]]. Првичната причина што ја дала ПКК за ова било угнетувањето на Курдите во Турција<ref name="Lexington Books"/><ref name="Springer"/>.Оттогаш ПКК ги менувала своите барања со застапување за еднакви права на етничките Курди и поголема курдска автономија во Турција<ref>{{Наведена книга|last1=White|first1=Paul|title=The PKK: Coming Down from the Mountains|date=2015|publisher=Zed Books Ltd.|isbn=978-1-78360-040-3|url=https://books.google.com/?id=5hBkDgAAQBAJ&pg=PT79&lpg=PT79&dq=PKK+autonomy+and#v=onepage&q=PKK%20autonomy%20and&f=false|accessdate=24 July 2017|language=en}}</ref><ref>{{Наведена книга|last1=Stanton|first1=Jessica A.|title=Violence and Restraint in Civil War: Civilian Targeting in the Shadow of International Law|date=2016|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-1-107-06910-7|page=217|url=https://books.google.com/?id=1NX4DAAAQBAJ&pg=PA217&lpg=PA217&dq=PKK+demands+autonomy#v=onepage&q=PKK%20demands%20autonomy&f=false|accessdate=24 July 2017|language=en}}</ref><ref>{{наведени вести|last1=France-Presse|first1=Agence|title=Turkish lecturer to be put on trial for posing exam question on PKK leader|url=https://www.theguardian.com/world/2016/feb/03/turkish-lecturer-to-be-put-on-trial-for-posing-exam-question-on-pkk-leader|accessdate=24 July 2017|work=The Guardian|date=2 February 2016}}</ref><ref>{{наведени вести|title=Ever closer to independence|url=https://www.economist.com/news/international/21644167-iraqs-kurds-are-independent-all-name-they-must-play-their-cards-cleverly-if-they|accessdate=24 July 2017|work=The Economist}}</ref>. Побуната во целост започнала во [[1984]] година, кога ПКК објавила востание. Од почетокот на конфликтот, повеќе од 40.000 загинале, од кои повеќето биле турски курдски цивили<ref>{{Наведена книга|last1=Eder|first1=Mine|editor1-last=Lust|editor1-first=Ellen|title=The Middle East|date=2016|publisher=CQ Press|isbn=978-1-5063-2930-7|edition=14|url=https://books.google.com/books?id=Q_nlCgAAQBAJ|department=Turkey|quote=The Turkish military responded with a ferocious counterinsurgency campaign that led to the deaths of nearly 40,000 people, most of them Turkish Kurdish civilians, and the displacement of more than three million Kurds from southeastern Turkey.}}</ref>. [[Европски суд за човекови права|Европскиот суд за човекови права]] и многу други меѓународни организации за човекови права, исто така, ја осудиле Турција за илјадниците злоупотреби на човековите права<ref name="ETCHR1">{{наведени вести|title=European Court of Human Rights: Turkey Ranks First in Violations in between 1959–2011|url=http://bianet.org/english/human-rights/138337-turkey-ranks-first-in-violations-in-between-1959-2011|accessdate=29 December 2015|work=Bianet – Bagimsiz Iletisim Agi}}</ref><ref name="AnnualETCHR">{{Наведено списание|title=Annual report|date=2014|issue=The European Court of Human Rights|url=http://echr.coe.int/Documents/Annual_Report_2014_ENG.pdf|accessdate=29 December 2015}}</ref>. Многу пресуди се поврзани со систематски погубувања на курдски цивили, мачење<ref name="hum1">{{Наведено списание|title=The European Court of Human Rights: Case of Benzer and others v. Turkey|date=24 March 2014|issue=Mass execution of Kurdish villagers|pages=57|url=http://hudoc.echr.coe.int/app/conversion/pdf/?library=ECHR&id=001-128036&filename=001-128036.pdf|accessdate=29 December 2015}}</ref>, присилно раселување<ref name="tort1">{{Наведено списание|title=The prohibition of torture|date=2003|issue=Torturing|pages=11, 13|url=http://www.echr.coe.int/LibraryDocs/HR%20handbooks/handbook06_en.pdf|accessdate=29 December 2015}}</ref>, уништување на села<ref>{{Наведена книга|last1=McKiernan|first1=Kevin|title=The Kurds: A People in Search of Their Homeland|date=2006|publisher=St. Martin's Press|location=New York|isbn=978-0-312-32546-6|page=130|edition=1st|url=https://books.google.com/books?id=PWPdGjzN2egC}}</ref><ref>{{Наведена книга|last1=Neuberger|first1=Benyamin|editor1-last=Bengio|editor1-first=Ofra|title=Kurdish Awakening: Nation Building in a Fragmented Homeland|date=2014|publisher=Univ of Texas Press|location=[S.l.]|isbn=978-0-292-75813-1|page=27 |url=https://books.google.com/books?id=caCDBAAAQBAJ}}</ref><ref>{{Наведена книга|last1=Gunes|first1=Cengiz|last2=Zeydanlioğlu|first2=Welat|title=The Kurdish question in Turkey : new perspectives on violence, representation, and reconciliation|date=2014|publisher=Taylor and Francis|location=Hoboken, NJ|isbn=978-1-135-14063-2|page=98 |url=https://books.google.com/books?id=UVn7AAAAQBAJ}}</ref>, произволни апсења<ref>{{Наведено списание|url=http://www.echr.coe.int/Documents/FS_Police_arrest_ENG.pdf|title=Police arrest and assistance of a lawyer}}</ref>, убиени и исчезнати курдски новинари, активисти и политичари<ref>{{наведени вести|title=Justice Comes from European Court for a Kurdish Journalist|url=http://www.khrp.org/khrp-news/news-archive/2000-news/189-justice-comes-from-european-court-for-a-murdered-kurdish-journalist.html |accessdate=January 2016}}</ref>. Според Комитетот за заштита на новинарите, владата на АКП водела една од најголемите мерки во светот за слободата на медиумите<ref name=CPJ>{{Наведена мрежна страница|author=Turkey's Press Freedom Crisis|url=http://cpj.org/reports/2012/10/turkeys-press-freedom-crisis-summary.php|title=Turkey's Press Freedom Crisis|publisher=Committee to Protect Journalists|access-date=9 February 2013}}</ref><ref name="cpj.org1" />. Голем број новинари биле уапсени со обвиненија за „тероризам“ и „антидржавни активности“, како што се случаите на [[Ергенекон]] и Балиоз, додека илјадници биле испитани по обвиненија како „деградирање на турската припадност“ или „навредување на исламот“ во обид да сеат автоцензура<ref name=CPJ />. Почнувајќи од 2017 година, Комитетот за заштита на новинарите идентификувал 81 затворени новинари во Турција (вклучувајќи ја и редакцијата на ''Cumhuriyet'', најстариот весник во Турција кој е сè уште во оптек), сите директно одржани за нивната објавена работа (рангирана на прво место во светот, повеќе отколку во Иран, Еритреја или Кина<ref name=cpj.org1 />), додека ''Фремеус'' идентификувал 9 музичари затворени за нивната работа (рангирајќи ја земјата на трето место по Русија и Кина)<ref name=freemuse>{{Наведена мрежна страница|title=Russia, China and Turkey top yearly list of music freedom violations|url=http://freemuse.org/archives/9534|website=freemuse.org|access-date=19 February 2015|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150219151449/http://freemuse.org/archives/9534|archivedate=19 February 2015}}</ref>. Поранешниот портпарол на американскиот [[Стејт департмент]], Филип Кроули, изјавил дека [[САД]] имаат „големи загрижености за трендовите во кои се заплашуваат новинарите во Турција“<ref>{{наведени вести|url=https://www.theguardian.com/media/greenslade/2011/mar/04/turkey-press-freedom|title=Seven journalists arrested in Turkey|newspaper=The Guardian|date=4 March 2011|access-date=11 June 2013|last1=Greenslade|first1=Roy}}</ref>. Турските медиуми не се оценети како слободни од [[Фридом Хаус]]<ref name=freedomhouse>{{Наведена мрежна страница|title=Turkey|url=https://freedomhouse.org/country/turkey#.VMnmzS7D8uk|website=freedomhouse.org|access-date=29 January 2015}}</ref>. Во својата резолуција „Функционирањето на демократските институции во Турција“ на [[22 јуни]] [[2016]] година, Парламентарното собрание на Советот на Европа предупредило дека „''последните случувања во Турција кои се однесуваат на слободата на медиумите и изразувањето, ерозијата на владеењето на правото и прекршувањата на човековите права во врска со безбедносните операции против тероризмот во југоисточна Турција (...) покренаа сериозни прашања за функционирањето на нејзините демократски институции''<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hurriyetdailynews.com/rights-violations-terror-ops-threaten-turkeys-democratic-institutions-pace.aspx?pageID=238&nID=100835&NewsCatID=339|title=Rights violations, terror ops threaten Turkey's democratic institutions: PACE|publisher=Hurriyet Daily News|date=23 June 2016|access-date=23 June 2016}}</ref>“. [[File:Yüksekdağ and Demirtaş.jpg|thumb|Опозициските политичари, [[Селахатин Демирташ]] и [[Фиген Јуксекдаг]], беа уапсени по обвиненијата за тероризам во 2016 година..]] На [[20 мај]] [[2016]] година, турскиот парламент лишил речиси четвртина од своите членови од имунитет за гонење, вклучувајќи 101 пратеник од прокурдската [[Демократска партија на народите (Турција)|Демократска партија на народите]] и главната опозициска [[Републиканска народна партија]]<ref>"[http://www.dw.com/en/turkish-parliament-moves-to-strip-lawmakers-immunity-from-prosecution/a-19270449 Turkish parliament moves to strip lawmakers' immunity from prosecution]". [[Deutsche Welle]]. 20 May 2016.</ref>. Како реакција на неуспешниот обид за државен удар на [[15 јули]] [[2016]] година, над 160.000 судии, професори, полицајци и државни службеници биле суспендирани или отпуштени, 77.000 биле формално уапсени<ref>{{наведени вести|url=https://www.reuters.com/article/us-turkey-security/turkey-orders-70-army-officers-detained-over-gulen-links-cnn-turk-idUSKBN1H50QN |title=Turkey orders 70 army officers detained over Gulen links – CNN Turk |agency=Reuters|date=29 March 2018}}</ref><ref>{{наведени вести |title=Turkey arrests German for spreading Kurdish propaganda: Anadolu |url=https://www.reuters.com/article/us-germany-turkey-security/turkey-arrests-german-for-spreading-kurdish-propaganda-anadolu-idUSKBN1KF2ZX |agency=Reuters |date=25 July 2018}}</ref> и 130 медиумски организации, вклучувајќи 16 телевизиски и 45 весници<ref>"[https://www.bloomberg.com/news/articles/2016-10-31/erdogan-s-putsch-purges-spreads-to-key-opposition-newspaper Erdogan Renews Putsch Purge With Targets in Media, Academia]". Bloomberg. 31 October 2016.</ref>, биле затворени од страна на владата на Турција<ref>"[https://www.reuters.com/article/us-turkey-security-layoffs-idUSKBN13H0A9 From soldiers to midwives, Turkey dismisses 15,000 more after coup bid]". Reuters. 24 November 2016.</ref>. 160 новинари биле затворени<ref>"[https://www.reuters.com/article/us-turkey-security-newspaper/turkish-court-orders-release-of-journalists-during-their-trial-idUSKCN1GL2OR Turkish court orders release of journalists during their trial]". Reuters. 9 March 2018.</ref>. На [[29 април]] [[2017]] година, турските власти го блокирале пристапот до [[Википедија]] на интернет на сите јазици низ цела Турција<ref name="tb">{{Наведена мрежна страница|url=https://turkeyblocks.org/2017/04/29/wikipedia-blocked-turkey/|title=Wikipedia blocked in Turkey|date=29 April 2017|website=Turkey Blocks|access-date=29 April 2017}}</ref><ref name="BBC">{{наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-39754909|title=Turkish authorities block Wikipedia without giving reason|date=29 April 2017|newspaper=BBC News|access-date=29 April 2017|language=en-GB}}</ref>. Ограничувањата биле наметнати во контекст на чистките што следеле по обидот за државен удар, неколку недели по уставниот референдум, и следејќи по селективното делумно блокирање на содржината на [[Википедија]] во претходните години<ref name="Kingsley">{{наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2017/04/30/world/europe/turkey-purge-wikipedia-tv-dating-shows.html|title=Turkey Purges 4,000 More Officials, and Blocks Wikipedia|last=Kingsley|first=Patrick|date=30 April 2017|newspaper=The New York Times|access-date=30 April 2017|issn=0362-4331}}</ref>. По забраната, [[Џими Велс]], основачот на Википедија, бил отповикан од Светските градови Експо во [[Истанбул]] од 15 до 18 мај<ref name="tpjw">{{Наведена мрежна страница|url=https://turkeypurge.com/turkey-disinvites-wikipedia-founder-from-istanbul-expo|title=Days after banning Wikipedia, Turkey disinvites founder from Istanbul expo|publisher=Turkey Purge|language=en-US|date=2 May 2017|access-date=3 May 2017}}</ref>. Турскиот професор по право Јаман Акдениз проценува дека Википедија е една од околу 127.000 мрежни места блокирани од турските власти. Околу 45 проценти од Турците ги заобиколиле интернет блоковите, во исто време или со други, користејќи виртуелна приватна мрежа (VPN)<ref>{{наведени вести |title=Turks Click Away, but Wikipedia Is Gone |author=Patrick Kingsley|date=10 June 2017 |newspaper=The New York Times |url=https://www.nytimes.com/2017/06/10/world/europe/turkey-wikipedia-ban-recep-tayyip-erdogan.html |access-date=11 June 2017}}</ref>. ===Право=== Турскиот судски систем е целосно интегриран со системот на континентална Европа. На пример, Турскиот граѓански кодекс е изменет со вградување елементи главно од швајцарскиот Граѓански законик и Кодекс на облигации и германскиот трговски законик. Управниот законик има сличности со францускиот и со Кривичниот законик со италијанскиот<ref name=mymerhaba.com>{{Наведена мрежна страница|title=Turkish Legal System|url=http://www.mymerhaba.com/Turkish-Legal-System-in-Turkey-213.html|website=mymerhaba.com/|access-date=14 August 2014|archive-date=2016-03-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20160324030156/http://www.mymerhaba.com/Turkish-Legal-System-in-Turkey-213.html|url-status=dead}}</ref>. Турција го прифатила принципот на поделба на власта. Во согласност со овој принцип, судската власт ја спроведуваат независни судови во име на турската нација. Независноста и организацијата на судовите, сигурноста на мандатот на судиите и јавните обвинители, професијата судии и обвинители, надзорот над судиите и јавните обвинители, воените судови и нивната организација, како и овластувањата и должностите на високите судови се регулирани со турскиот устав<ref name=uhdigm.adalet.gov.tr>{{Наведена мрежна страница|title=The Judicial System of Turkey|url=http://www.uhdigm.adalet.gov.tr/THE_JUDICIAL_SYSTEM_OF_TURKEY_AND_ORGANISATION_OF_THE_MINISTRY_OF_JUSTICE.pdf|website=uhdigm.adalet.gov.tr/|publisher=Ministry of Justice|access-date=14 August 2014|archive-date=2016-03-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20160303211859/http://www.uhdigm.adalet.gov.tr/THE_JUDICIAL_SYSTEM_OF_TURKEY_AND_ORGANISATION_OF_THE_MINISTRY_OF_JUSTICE.pdf|url-status=dead}}</ref>. Според членот 142 од [[Устав на Турција|Уставот на Турција]], организацијата, должностите и надлежноста на судовите, нивните функции и судските постапки се уредуваат со закон. Во согласност со гореспоменатата статија од турскиот Устав и сродни закони, судскиот систем во Турција може да се класифицира во три главни категории; судски судови, административни судови и воени судови. Секоја категорија вклучува судови од прв степен и високи судови. Покрај тоа, Судот за надлежни спорови прави случаи кои не можат лесно да се класифицираат како што спаѓаат во доменот на еден судски систем<ref name=uhdigm.adalet.gov.tr />. Спроведувањето на законите во Турција го спроведуваат неколку одделенија (како Генералниот директорат за безбедност и жандармерија) и агенциите, сите кои дејствуваат под команда на премиерот на Турција или главно на министерот за внатрешни работи. Според бројките објавени од страна на Министерството за правда, во турски затвори има 100.000 лица од ноември 2008 година, што е двојно зголемување од 2000 година<ref>{{Наведена мрежна страница|title=General Directorate of Judicial Records|url=http://www.adlisicil.adalet.gov.tr/resmiistatistik.html#|website=adlisicil.adalet.gov|access-date=25 November 2016|archive-date=2017-07-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20170726172153/http://www.adlisicil.adalet.gov.tr/resmiistatistik.html|url-status=dead}}</ref>. Во годините на владеење на АКП и Ердоган, особено од 2013 година, независноста и интегритетот на турското судство сè повеќе се смета за сомнително од институциите, парламентарците и новинарите во и надвор од Турција. Поради политичко мешање во работата на судиите и обвинителите и во нивно извршување на јавните должности<ref name=EU2015>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ab.gov.tr/files/5%20Ekim/2015_turkey_report.pdf|title=European Commission: Turkey 2015 report|work=European Commission|date=10 November 2015|access-date=6 July 2016}}</ref><ref name=EP2016>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//NONSGML+TA+P8-TA-2016-0133+0+DOC+PDF+V0//EN|title=European Parliament resolution of 14 April 2016 on the 2015 report on Turkey|work=European Parliament|date=14 April 2016|access-date=6 July 2016}}</ref><ref name=TI2016>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.transparency.org/news/pressrelease/turkeys_institutions_are_failing_to_comply_with_good_governance_principles|title=Turkey's institutions are failing to comply with good governance principles and combat corruption|work=Transparency International|date=7 April 2016|access-date=6 July 2016}}</ref><ref>{{наведен нестручен часопис|url=http://europe.newsweek.com/zaman-newspaper-turkey-free-speech-477859|title=As ISIS attacks mount, Turkey steps up its war on free speech|magazine=Newsweek|date=6 July 2016|access-date=6 July 2016}}</ref>, Извештајот на Европската комисија за 2015 година изјавил дека „''независноста на судството и почитувањето на принципот на поделба на власта се поткопани и судиите и обвинителите биле под силен политички притисок''“, ===Надворешни односи=== {{Главна|Надворешни односи на Турција}} [[File:EU and Turkey Locator Map.png|thumb|По стапувањето во [[Совет на Европа|Советот на Европа]] во 1949 година, Турција станала асоцијативен член на [[Европска економска заедница ЕЕЗ]] во 1963 година, се приклучила на [[Царинска унија на ЕУ]] во 1995 година и започнала [[Приклучување на Турција кон ЕУ|преговори за полноправно членство]] во [[ЕУ]] во 2005 година.<ref name="TR_EUChrono" />]] Турција е основач на [[Обединетите нации]] (1945)<ref name=ministryofforeign3>{{Наведена мрежна страница|title=The United Nations Organization and Turkey|url=http://www.mfa.gov.tr/the-united-nations-organization-and-turkey.en.mfa|website=mfa.gov.tr|access-date=12 June 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140715030146/http://www.mfa.gov.tr/the-united-nations-organization-and-turkey.en.mfa|archive-date=15 July 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref>, [[ОЕЦД]] (1961)<ref name=ministryofforeign1>{{Наведена мрежна страница|title=Turkey's Relations with the Organisation for Economic Co-operation and Development (OECD)|url=http://www.mfa.gov.tr/oecd.en.mfa|website=mfa.gov.tr|access-date=12 June 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140715010252/http://www.mfa.gov.tr/oecd.en.mfa|archive-date=15 July 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref>,<ref name=ministryofforeign1/> [[Организација за исламска соработка|ОИК]] (1969),<ref name=ministryofforeign4>{{Наведена мрежна страница|title=The Republic of Turkey and The Organization of The Islamic Conference|url=http://www.mfa.gov.tr/the-islamic-conference--_oic_.en.mfa|website=mfa.gov.tr|access-date=12 June 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140714191159/http://www.mfa.gov.tr/the-islamic-conference--_oic_.en.mfa|archive-date=14 July 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> the [[Организација за безбедност и соработка во Европа|OSCE]] (1973),<ref name=ministryofforeign5>{{Наведена мрежна страница|title=The Organization for Security and Co-operation in Europe (OSCE)|url=http://www.mfa.gov.tr/turkey-and-the-organization-for-security-and-cooperation-in-europe-osce.en.mfa|website=mfa.gov.tr|access-date=12 June 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140715012824/http://www.mfa.gov.tr/turkey-and-the-organization-for-security-and-cooperation-in-europe-osce.en.mfa|archive-date=15 July 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> [[Економска организација за соработка|ECO]] (1985),<ref name=ministryofforeign6>{{Наведена мрежна страница|title=Turkey's relations with the Economic Cooperation Organization (ECO)|url=http://www.mfa.gov.tr/turkey-and-the-economic-cooperation-organization-_eco_.en.mfa|website=mfa.gov.tr|access-date=12 June 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140516050116/http://www.mfa.gov.tr/turkey-and-the-economic-cooperation-organization-_eco_.en.mfa|archive-date=16 May 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> [[Организација за црноморска економска соработка|BSEC]] (1992),<ref name=ministryofforeign7>{{Наведена мрежна страница|title=The Black Sea Economic Cooperation Organization (BSEC)|url=http://www.mfa.gov.tr/the-black-sea-economic-cooperation-organization-_bsec_.en.mfa|website=mfa.gov.tr|access-date=12 June 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140715024106/http://www.mfa.gov.tr/the-black-sea-economic-cooperation-organization-_bsec_.en.mfa|archive-date=15 July 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> [[Д-8]] (1997)<ref name=ministryofforeign8>{{Наведена мрежна страница|title=D8|url=http://www.mfa.gov.tr/_d-8_.en.mfa|website=mfa.gov.tr|access-date=12 June 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140715034921/http://www.mfa.gov.tr/_d-8_.en.mfa|archive-date=15 July 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> and the [[G20|G-20]] (1999).<ref name=ministryofforeign2>{{Наведена мрежна страница|title=G-20|url=http://www.mfa.gov.tr/g-20-en.en.mfa|website=mfa.gov.tr|access-date=12 June 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140715034200/http://www.mfa.gov.tr/g-20-en.en.mfa|archive-date=15 July 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref>. Турција била членка на Советот за безбедност на ОН во периодот 1951-1952, 1954-1955, 1961 и 2009-2010<ref name="Hürriyet UN Security">{{Наведена мрежна страница|url=http://hurarsiv.hurriyet.com.tr/goster/haber.aspx?id=10149253&tarih=2008-10-17|title=Türkiye'nin üyeliği kabul edildi |work=Hürriyet Daily News|date=17 October 2008|access-date=1 November 2010}}</ref>. Во 2012 година Турција станала партнер за дијалог на [[Шангајска организација за соработка|ШОС]], а во 2013 година станала член на [[Дијалог за азиска соработка|ДАС]]<ref name="AFGTUR">{{Наведена мрежна страница|url=http://english.peopledaily.com.cn/90883/7839137.html|title=SCO accepts Afghanistan as observer, Turkey dialogue partner|publisher=Xinhua|date=7 June 2012|access-date=7 June 2012}}</ref><ref name=turkeyjoin>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mfa.gov.tr/no_-253_-26-September-2013_-press-release-on-turkey_s-membership-to--the-asia-cooperation-dialogue.en.mfa|title=No: 253, 26 September 2013, Press Release on Turkey's Membership to the Asia Cooperation Dialogue|date=26 September 2013|access-date=26 October 2013|publisher=Ministry of Foreign Affairs of Turkey}}</ref>. Во согласност со својата традиционална ориентација кон запад, односите со [[Европа]] отсекогаш биле централен дел од турската надворешна политика. Турција станала една од првите членки на Советот на Европа во [[1949]] година, аплицирала за придружно членство во ЕЕЗ (претходник на Европската унија) во 1959 година и станала асоцијативна членка во [[1963]] година. По неколкудецениски политички преговори, Турција аплицирала за полноправно членство од ЕЕЗ во [[1987]] година, станала членка на Западноевропската унија во 1992 година, се приклучила на Царинската унија на ЕУ во 1995 година и е во формални преговори за пристапување со ЕУ од [[2005]] година<ref name="TR_EUChrono">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.abgs.gov.tr/en/tur-eu_relations_dosyalar/chronology.htm|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070515022203/http://www.abgs.gov.tr/en/tur-eu_relations_dosyalar/chronology.htm|archivedate=15 May 2007|title=Chronology of Turkey-EU relations|publisher=Turkish Secretariat of European Union Affairs|access-date=30 October 2006}}</ref>. Денес, членството во ЕУ се смета за државна политика и стратешка цел на Турција. Поддршката на Турција за северен Кипар во кипарскиот спор ги комплицира односите на Турција со ЕУ и останува главен камен на сопнување на кандидатурата на земјата за пристап во ЕУ<ref name="TR_EUChrono"/>. Другиот дефинитивен аспект на турската надворешна политика била долгогодишната стратешка алијанса на земјата со [[САД]]<ref name=foreignaffairs.com>{{Наведено списание|title=False Friends. Why the United States Is Getting Tough With Turkey|url=http://www.foreignaffairs.com/articles/140952/michael-j-koplow/false-friends|journal=Foreign Affairs|access-date=6 April 2015|date=20 February 2014}}</ref><ref name=fas.org>{{Наведена мрежна страница|title=Turkey: Background and U.S. Relations|url=https://fas.org/sgp/crs/mideast/R41368.pdf|website=fas.org|access-date=6 April 2015}}</ref>. Труманската доктрина во 1947 година ги изнела американските намери за гарантирање на безбедноста на Турција и Грција за време на [[Студената војна]] и резултирала со голема американска воена и економска поддршка. Во [[1948]] година двете земји биле вклучени во Маршаловиот план и ОЕЕК за обнова на европските економии<ref name="Truman Doctrine">{{Наведена книга|url={{Google books |plainurl=yes |id=ID4E3Lm8TsgC |page=134 }}|title=Outposts and Allies: U.S. Army Logistics in the Cold War, 1945–1953|last=Huston|first=James A.|publisher=Susquehanna University Press|year=1988|isbn=978-0-941664-84-4|page=134}}</ref>. Заедничката закана од [[Советскиот Сојуз]] за време на Студената војна довела до членство на Турција во [[НАТО]] во 1952 година, обезбедувајќи блиски билатерални односи со САД. Потоа, Турција имала корист од политичката, економската и дипломатската поддршка на САД, вклучително и во клучните прашања како што е кандидатурата на земјата за влез во Европската унија<ref>{{Наведена мрежна страница |last1=Ziya Öniş |first1=ŞuhnazYılmaz |title=Turkey-EU-US Triangle in Perspective: Transformation or Continuity? |url=http://istanbul2004.ku.edu.tr/syilmaz/public_html/doc/03.pdf |website=istanbul2004.ku.edu.tr/ |access-date=4 August 2014 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140316111719/http://istanbul2004.ku.edu.tr/syilmaz/public_html/doc/03.pdf |archivedate=16 March 2014 }}</ref>. Во времето по Студената војна, геостратегиското значење на Турција се префрлило и кон нејзината блискост кон [[Блискиот Исток]], [[Кавказ]] и [[Балканот]]<ref name=edoc.hu-berlin.de>{{Наведена книга|last1=Mitrovic|first1=Marija|title=Turkish Foreign Policy towards the Balkans|url=http://edoc.hu-berlin.de/series/getmaseries/2014-10/PDF/10.pdf|website=edoc.hu-berlin.de|access-date=9 August 2014|publisher=Humboldt-Universität zu Berlin, Philosophische Fakultät III, Institut für Sozialwissenschaften|date=24 March 2014}}</ref>. [[File:NATO Ministers of Defense and of Foreign Affairs meet at NATO headquarters in Brussels 2010.jpg|thumb|left|Турските вооружени сили колективно се рангираат како втора најголема постојана воена сила во НАТО, по вооружените сили на САД. Турција се приклучила кон Алијансата во 1952 година.<ref name=ministryofforeign>{{Наведена мрежна страница|title=Turkey's Relations with NATO|url=http://www.mfa.gov.tr/nato.en.mfa|website=mfa.gov.tr|access-date=12 June 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141022051313/http://www.mfa.gov.tr/nato.en.mfa|archive-date=22 October 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref>]] Независноста на турските држави на [[Советскиот Сојуз]] во [[1991]] година, со која Турција го дели заедничкото културно и јазично наследство, й дозволило на Турција да ги прошири економските и политичките односи длабоко во [[Средна Азија]]<ref name="Bal2004">{{Наведена книга|author=İdris Bal|title=Turkish Foreign Policy in Post Cold War Era|url={{Google books |plainurl=yes |id=vDzjkrTDKjYC |page=269 }} |access-date=15 June 2013|year=2004|publisher=Universal-Publishers|isbn=978-1-58112-423-1|page=269}}</ref>, со што ќе овозможи завршување на повеќе проекти од милионски суми - нафтоводот од Баку од [[Азербејџан]] до пристаништето [[Џејхан]] во Турција. Нафтоводот Баку-Тбилиси-Џејхан е дел од турската стратегија за надворешна политика за да стане енергетски канал од сливот на [[Касписко Море|Каспиското Море]] кон Европа. Меѓутоа, во 1993 година, Турција ја запечатила својата копнена граница со [[Ерменија]] во знак на поддршка на Азербејџан за време на [[Нагорнокарабашка војна|Нагорнокарабашката војна]], и истата останува затворена<ref>{{Наведена книга|last=Elanchenny|first=Susae|title=Breaking the Ice The Role of Civil Society and Media in Turkey-Armenia Relations An Evaluation of the 'Dialogue-Building between Turkey and Armenia' Project|date=2010|publisher=Istanbul Kültür University|location=Istanbul|isbn=978-605-4233-80-9|page=9|url={{Google books |plainurl=yes |id=9chOD205h2YC }} }}</ref>. Од доаѓањето на АКП на власт, влијанието на Турција пораснало на поранешните османлиски територии на Блискиот Исток и на Балканот, врз основа на доктрината „стратешка длабочина“ (терминологија што [[Ахмет Давутоглу]] ја измислил за дефинирање на зголемениот ангажман на Турција во регионалните прашања за надворешната политика) , исто така, наречен [[нео-отоманизам]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url= http://www.carnegieendowment.org/publications/index.cfm?fa=view&id=22209|title= Turkey's Middle East Policies: Between Neo-Ottomanism and Kemalism|last=Taşpınar|first=Ömer|access-date=5 June 2010|date=September 2008|publisher=Carnegie Endowment for International Peace}}</ref><ref>{{Наведена книга|last= Murinson|first=Alexander|title= Turkey's Entente with Israel and Azerbaijan: State Identity and Security in the Middle East and Caucasus (Routledge Studies in Middle Eastern Politics)|publisher=Routledge|date=2009|page=119|isbn=978-0-415-77892-3}}</ref>. Следејќи ја [[Арапска пролет|Арапската пролет]] во декември 2010 година, изборите направени од страна на владата на АКП за поддршка на одредени политички опозициски групи во засегнатите земји довеле до тензии со некои арапски држави, како што е турската соседна [[Сирија]] од почетокот на сириската граѓанска војна и Египет по истерувањето на претседателот [[Мохамед Морси]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.euronews.com/2013/10/04/syria-ratchets-up-tension-with-turkey-warning-it-of-dangers-of-rebel-support/|title=Syria ratchets up tension with Turkey – warning it of dangers of rebel support|date=4 October 2013|publisher=Euronews}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.businessweek.com/ap/2013-08-16/turkey-egypt-recall-ambassadors |title=Turkey, Egypt recall envoys in wake of violence |date=16 August 2013 |publisher=Bloomberg |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130928233432/http://www.businessweek.com/ap/2013-08-16/turkey-egypt-recall-ambassadors |archivedate=28 September 2013 }}</ref>. Од [[2016]] година, Турција нема амбасадор ниту во Сирија, ниту во Египет<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.turkishweekly.net/op-ed/3216/on-relations-between-turkey-and-egypt.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20141005012801/http://www.turkishweekly.net/op-ed/3216/on-relations-between-turkey-and-egypt.html|url-status=dead|archive-date=5 October 2014|title=On Relations between Turkey and Egypt|author=Yaşar Yakış|publisher=Turkish Weekly|date=29 September 2014|access-date=19 November 2014}}</ref>. Дипломатските односи со [[Израел]], исто така, биле прекинати по нападот во Флотила во 2010 година, но биле нормализирани по договорот во јуни 2016 година<ref>{{наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/world-middle-east-36639834|title=Israel and Turkey end rift over Gaza flotilla killings|publisher=BBC|date=27 June 2016|access-date=27 June 2016|work=BBC News}}</ref>. Овие политички вознемирувања ја оставиле Турција со неколку сојузници во Источениот Медитеран, каде неодамна биле откриени богати полиња за природен гас<ref>{{наведени вести|url=https://www.reuters.com/article/2014/10/29/cyprus-energy-turkey-idUSL5N0SO3LK20141029|title=Greece, Egypt, Cyprus urge Turkey to quit gas search off island|newspaper=Reuters|date=29 October 2014|access-date=19 November 2014}}</ref><ref>{{наведени вести|url=https://www.reuters.com/article/2014/11/08/egypt-energy-cyprus-greece-idUSL6N0SY0FW20141108|title=Egypt, Greece, Cyprus pledge to boost energy cooperation|newspaper=Reuters|date=8 November 2014|access-date=19 November 2014}}</ref>, во остра спротивност со првичните цели поставени од страна на поранешниот министер за надворешни работи (подоцна премиер) [[Ахмет Давутоглу]] во своите „нулта проблеми со соседите<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mfa.gov.tr/policy-of-zero-problems-with-our-neighbors.en.mfa|title=Policy of Zero Problems with our Neighbors|publisher=Turkish Ministry of Foreign Affairs|access-date=19 November 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141022050726/http://www.mfa.gov.tr/policy-of-zero-problems-with-our-neighbors.en.mfa|archive-date=22 October 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref><ref>{{наведен нестручен часопис|url=https://foreignpolicy.com/2013/08/22/how-turkey-went-from-zero-problems-to-zero-friends/|title=How Turkey Went From 'Zero Problems' to Zero Friends|author=Piotr Zalewsky|magazine=Foreign Policy|date=22 August 2013|access-date=19 November 2014}}</ref>“ и надворешно-политичката доктрина<ref>{{наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-30111043|title=Erdogan's 'New Turkey' drifts towards isolation|author=Mark Lowen|publisher=BBC|date=20 November 2014|access-date=22 November 2014|work=BBC News}}</ref>. Во 2015 година, Турција, [[Саудиска Арабија]] и [[Катар]] формирале стратешки сојуз против сирискиот претседател [[Башар ал Асад|Башар ал-Асад]]<ref>{{наведени вести |url=http://weekly.ahram.org.eg/News/12392/21/Gulf-allies-and-%E2%80%98Army-of-Conquest%E2%80%99.aspx |title=Gulf allies and 'Army of Conquest' |author=[[Gareth Porter]] |newspaper=[[Al-Ahram Weekly]] |date=28 May 2015}}</ref><ref>"[http://www.ibtimes.co.uk/syria-saudi-turkish-alliance-backs-conquest-army-rebels-defeat-bashar-al-assad-1500212 Syria: Saudi-Turkish alliance backs 'Conquest Army' rebels to defeat Bashar al-Assad]". ''[[International Business Times]]''. 7 May 2015.</ref>. Сепак, по приближувањето кон Русија во 2016 година, Турција го ревидирала својот став во врска со решавањето на конфликтот во Сирија<ref>{{наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/world-middle-east-38449551|title=Syria conflict: Turkey and Russia 'agree ceasefire plan'|publisher=BBC|date=28 December 2016|work=BBC News}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://edition.cnn.com/2016/12/28/middleeast/syria-ceasefire-russia-turkey/|title=Turkey and Russia agree on draft Syria ceasefire, report says|publisher=CNN|date=28 December 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://edition.cnn.com/2016/12/29/middleeast/syria-ceasefire-russia-turkey-analysis/|title=How Russia and Turkey brokered peace in Syria – and sidelined the US|publisher=CNN|date=30 December 2016}}</ref>. Во јануари 2018 година, турската војска и силите поддржани од Турција, вклучувајќи ја и Слободната сириска армија и Арар ал-Шам<ref>"[https://www.al-monitor.com/pulse/originals/2018/02/syria-operation-olive-branch-kurdish-fighters-fsa-afrin-ypg.html Kurdish fighters join Turkey's Afrin operation]". ''Al-Monitor.'' 16 February 2018.</ref>, започнале интервенција во Сирија, чија цел била соборување на ЈПГ од енклавата [[Африн]], поддржана од САД<ref>"[https://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/recep-tayyip-erdogan-syria-kurdish-force-drown-turkey-us-sdp-ypg-pkk-a8160111.html Recep Tayyip Erdogan vows to 'drown' Syrian Kurdish force set up by US]". ''The Independent''. 15 January 2018.</ref><ref>"[https://www.reuters.com/article/us-mideast-crisis-syria-turkey/turkey-to-u-s-end-support-for-syrian-kurd-ypg-or-risk-confrontation-idUSKBN1FE297 Turkey to U.S.: End support for Syrian Kurd YPG or risk confrontation]". Reuters. 25 January 2018.</ref>. Во јуни 2018 година, Турција и САД се договориле за план за повлекување на ЈПГ од северниот сириски град Манбиј и заеднички да ја одржуваат безбедноста и стабилноста во регионот<ref>{{наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2018/06/04/world/middleeast/turkey-syria-kurds-manbij.html|title= U.S. and Turkey Agree on Kurds' Withdrawal From Syrian Town|newspaper=The New York Times|date=4 June 2018|last1= Gall|first1= Carlotta}}</ref><ref>{{наведени вести|url=https://www.reuters.com/article/us-mideast-crisis-syria-turkey/turkish-us-units-begin-patrols-near-northern-syrias-manbij-idUSKBN1JE1A3|title=Turkish, U.S. units begin patrols near northern Syria's Manbij|newspaper=Reuters|date=18 June 2018}}</ref>. == Армија == {{Главна|Армија на Турција}} {{multiple image | align = right | image1 = RNLAF F-35 F-001 05.jpg | width1 = 215 | alt1 = | caption1 = | image2 = Airbus A400M Atlas (9421077417).jpg | width2 = 181 | alt2 = | caption2 = | footer = Турција е една од деветте земји-партнери во [[F-35 лајтнинг II|F-35 JSF програма]] (лево) и еден од осумте учесници во проектот [[Airbus A400M Atlas]] (десно). [[TAI TF-X]], развиен од [[Turkish Airlines]] и [[Систем БАЕ|системот БАЕ]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.baesystems.com/en/article/bae-systems-signs-heads-of-agreement-for-a-future-contract-with-turkish-aerospace-industries-for-tf-x-programme|title=BAE Systems signs Heads of Agreement for a future contract with Turkish Aerospace Industries for TF-X Programme|publisher=BAE Systems|date=28 January 2017}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.rolls-royce.com/media/our-stories/press-releases/2017/08-05-2017-rr-and-kale-group-create-defence-aero-engine-joint-venture.aspx|title=Rolls-Royce and Kale Group create defence aero engine joint venture|publisher=Rolls-Royce|date=8 May 2017}}</ref> }} Турските вооружени сили се состојат од копнените сили, поморски сили и воздухопловни сили. Жандармеријата и крајбрежната заштита оперираат како дел од турското Министерство за внатрешни работи, иако според улогата и задачите спаѓаат во армијата и морнарицата за време на кои тие имаат внатрешно спроведување на законот и воени функции<ref name="TSK_Organisation">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tsk.mil.tr/eng/genel_konular/savunmaorganizasyonu.htm|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090218082358/http://www.tsk.mil.tr/eng/genel_konular/savunmaorganizasyonu.htm|archivedate=18 February 2009|title=Turkish Armed Forces Defense Organization|author=Turkish General Staff|authorlink=Turkish Armed Forces|publisher=Turkish Armed Forces|access-date=15 December 2006|year=2006}}</ref>. Началникот на Генералштабот го назначува Претседателот. Советот на министри е одговорен пред Собранието за прашањата на националната безбедност и соодветната подготовка на вооружените сили за одбрана на земјата. Сепак, овластувањето да се објави војна и да се распоредат вооружените сили на Турција во странски земји или да се дозволи стационирање на странски вооружени сили во Турција е единствено во Парламентот<ref name="TSK_Organisation" />. Секој соодветен машки турски државјанин е должен да служи во војската во период од три недели до една година, во зависност од образованието и работното место<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.unhcr.org/home/RSDCOI/3c1622484.pdf|archiveurl=https://web.archive.org/web/20061122042609/http://www.unhcr.org/home/RSDCOI/3c1622484.pdf|archivedate=22 November 2006|title=Turkey/Military service|author=United Nations High Commissioner for Refugees (UNHCR), Directorate for Movements of Persons, Migration and Consular Affairs – Asylum and Migration Division|authorlink=United Nations High Commissioner for Refugees|publisher=UNHCR|access-date=27 December 2006|date=July 2001}}</ref>. Турција има втора најголема постојана воена сила во [[НАТО]], по вооружените сили на [[САД]], со проценета сила од 495.000 распоредливи сили, според проценката на НАТО за [[2011]] година<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Financial and Economic Data Relating to NATO Defence|url=http://www.nato.int/nato_static/assets/pdf/pdf_2012_04/20120413_PR_CP_2012_047_rev1.pdf|publisher=NATO|access-date=16 June 2013|date=13 April 2012}}</ref>. Турција е една од петте земји-членки на НАТО кои се дел од политиката за споделување на нуклеарното оружје на Алијансата, заедно со [[Белгија]], [[Германија]], [[Италија]] и [[Холандија]]<ref>{{наведени вести|url=http://www.spiegel.de/international/germany/0,1518,618550,00.html|title=Der Spiegel: ''Foreign Minister Wants US Nukes out of Germany'' (10 April 2009)|work=Der Spiegel|date=30 March 2009|access-date=1 November 2010}}</ref>. Вкупно 90 нуклеарни бомби Б61 се наоѓаат во воздухопловната база Инџирлик, од кои 40 се наменети за употреба од страна на турските воздухопловни сили во случај на нуклеарен конфликт, но за нивна употреба е потребно одобрение од НАТО<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.nrdc.org/nuclear/euro/euro_pt1.pdf |title=NRDC: U.S. Nuclear Weapons in Europe |publisher=Natural Resources Defense Council, 2005 |author=Hans M. Kristensen |access-date=1 November 2010 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110101060355/http://www.nrdc.org/nuclear/euro/euro_pt1.pdf |archivedate=1 January 2011 }}</ref>. Турција ги одржува силите во меѓународните мисии под Обединетите нации и НАТО од [[Корејската војна]], вклучувајќи ги и мировните мисии во [[Сомалија]], [[Југославија]] и Африканскиот Рог. Турција ги поддржала коалициските сили во [[Заливска војна|Првата заливска војна]]. Турските вооружени сили придонесуваат воен персонал во [[ИСАФ|Меѓународните безбедносни сили за помош]], силите за Косово, [[Европски Корпус|Европскиот Корпус]] и борбените групи на ЕУ<ref name="Enter the EU Battle Groups">{{Наведена мрежна страница|title=Enter the EU Battle Groups|url=http://www.iss.europa.eu/uploads/media/cp097.pdf|work=Chaillot Paper no.97|publisher=European Union Institute for Security Studies|page=88|date=February 2007}}</ref><ref name=tskpeace>{{Наведена мрежна страница|title=Contribution of Turkish Armed Forces to Peace Support Operations |url=http://www.tsk.tr/20_ingilizce_tsktr/5_international_relations/contribution-of-the-turkish-armed-forces-to-peace-support-operations.html |website=tsk.tr |publisher=Turkish Armed Forces |access-date=3 August 2014 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150219001301/http://www.tsk.tr/20_ingilizce_tsktr/5_international_relations/contribution-of-the-turkish-armed-forces-to-peace-support-operations.html |archivedate=19 February 2015 }}</ref>. Турција одржува сила од 36.000 војници во [[Северен Кипар]] од [[1974]] година<ref name="Richmond1998">{{Наведена книга|last=Richmond|first=Oliver P.|title=Mediating in Cyprus: The Cypriot Communities and the United Nations|url={{Google books |plainurl=yes |id=_6wRdE2ZH4gC |page=260 }} |access-date=9 February 2013|year=1998|publisher=Psychology Press|isbn=978-0-7146-4877-4|page=260}}</ref>. Во последниве години, Турција им помага на силите [[Пешмерга]] во северен Ирак и [[Сомалиски вооружени сили|Сомалиските вооружени сили]] со сигурност и обука<ref name="hurriyetdailynews.comq">{{Наведена мрежна страница|title=Turkey finalizes military training base in Somalia|url=http://www.hurriyetdailynews.com/turkey-finalizes-military-training-base-in-somalia.aspx?PageID=238&NID=104468&NewsCatID=510|website=hurriyetdailynews.com|access-date=5 April 2017}}</ref><ref name="reuters.comq">{{наведени вести|title=Turkey trains Kurdish peshmerga forces in fight against Islamic State|url=https://www.reuters.com/article/us-mideast-crisis-turkey-iraq-idUSKCN0J60B720141122|newspaper=Reuters|access-date=5 April 2017|date=22 November 2014}}</ref>. Вооружените сили на Турција имаат странски воени бази во [[Албанија]]<ref name="LarrabeeLesser94">{{Наведена книга|last=Larrabee|first=F. Stephen|last2=Lesser|first2=Ian O.|title=Turkish foreign policy in an age of uncertainty|year=2003|location=Santa Monica|publisher=Rand Corporation|url=https://books.google.com/?id=ETDGafGb0usC&pg=PR3&dq=albania+foreign+policy+Turkey#v=onepage&q=albania&f=false|isbn=978-0-8330-3404-5|pages=94}}</ref>, [[Ирак]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hurriyetdailynews.com/what-is-turkey-doing-in-iraq.aspx?pageID=449&nID=104733&NewsCatID=466|title=What is Turkey doing in Iraq?|publisher=Hürriyet Daily News|date=8 October 2016}}</ref>, [[Катар]]<ref>{{наведени вести|url=https://www.reuters.com/article/us-qatar-turkey-military-idUSKCN0XP2IT|title=Seeing shared threats, Turkey sets up military base in Qatar|newspaper=Reuters|date=28 April 2016}}</ref>, и [[Сомалија]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.trtworld.com/turkey/turkey-to-open-it-s-largest-military-base-in-somalia-10967|title=Turkey to open its largest military base in Somalia|publisher=TRT World|date=30 September 2017}}</ref>. Според Глобалниот индекс за мир во 2016 година, Турција е рангирана на 145-тото место од 163 земји во светот, главно поради „''сѐ повеќе затегнатите односи со соседите''“, според [[Форбс]]<ref name="forbes.comq">{{Наведена мрежна страница|title=The World's Most And Least Peaceful Countries in 2016|url=https://www.forbes.com/sites/monicawang/2016/06/17/the-worlds-most-and-least-peaceful-countries-in-2016/#3d4ae44d644f|website=forbes.com|access-date=5 April 2017}}</ref>. == Географија и клима == {{Главна|Географија на Турција}} [[Податотека:Turkey topo.jpg|мини|250п|лево|Топографска карта на Турција]] Турција е трансконтинентална евроазиска земја<ref>{{Наведена книга| publisher = Springer| isbn = 978-1-137-28335-1| last1 = Vinokurov| first1 = E.| last2 = Libman| first2 = A.| title = Eurasian Integration: Challenges of Transcontinental Regionalism| date = 15 December 2012|url=https://books.google.com/books?id=Iewul5DQLsQC&pg=PT24}}</ref><ref name="Immerfall2009">{{Наведена книга|last=Immerfall|first=Stefan|title=Handbook of European Societies: Social Transformations in the 21st Century|url={{Google books |plainurl=yes |id=880rr6t5POQC |page=417}} |access-date=9 August 2011|year= 2009|publisher=Springer|isbn=978-0-387-88198-0|page=417}}</ref>. Азиска Турција, која вклучува 97% од земјата, е одвоена од Европска Турција од страна на [[Босфор]]от, [[Мраморното Море]] и [[Дарданели]]те. Европска Турција се состои од 3% од територијата на земјата<ref name=turkeygeoth>{{Наведена книга |year=1996 |department=Geography |url=http://countrystudies.us/turkey/18.htm |editor1-last=Metz |editor1-first=Helen Chapin |title=Turkey: A Country Study |series=Area handbook series |edition=fifth |location=Washington, DC |publisher=US GPO for the [[Federal Research Division|Federal Research Division of the Library of Congress]] |isbn=978-0-8444-0864-4 |lccn=95049612}}</ref>. Територијата на Турција е долга повеќе од 1.600 километри и ширина од 800 километри, со приближно правоаголна форма на територијата<ref name="USLC_TRGeo">{{Наведена мрежна страница|url=http://countrystudies.us/turkey/18.htm|title=Geography of Turkey|author=US Library of Congress|authorlink=US Library of Congress|publisher=US Library of Congress|access-date=13 December 2006}}</ref>. Се наоѓа помеѓу ширините 35° и 43° С, и должините 25° и 45° Е. Површината на Турција, вклучувајќи ги и езерата, зафаќа 783.562 км<s>2</s><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://unstats.un.org/unsd/demographic/products/dyb/DYB2004/Table03.pdf|title=UN Demographic Yearbook|access-date=1 November 2010}}</ref>, од кои 755.688 км<s>2</s> се во [[Југозападна Азија]] и 23.764 км<s>2</s> во [[Европа]]<ref name="USLC_TRGeo" />. Турција е 37-та по големина земја во светот. Земјата е опкружена со мориња од три страни: [[Егејско Море|Егејското Море]] на запад, [[Црно Море|Црното Море]] на север и [[Медитеран]]от на југ. Во Турција исто така се наоѓа и [[Мраморно Море]] на северозапад<ref name="TRGeo_TRMinistryTourism" />. [[File:Akhtamar Island on Lake Van with the Armenian Cathedral of the Holy Cross.jpg|thumb|right|Фотографија на [[Ван (езеро)|езерото Ван]] и [[Катедрала на Светиот Крст - Акдамар|ерменската црква]] на [[Акдамар (остров)|Акдамар]]. Ван е најголемото езеро во земјата и се наоѓа во источна Анатолија. [251].<ref name=lvan>{{Наведена мрежна страница|title=Lake Van|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/622548/Lake-Van|website=britannica.com|access-date=18 February 2015}}</ref>]] Европскиот дел од Турција, [[Источна Тракија]] се наоѓа на источниот крај на [[Балканскиот Полуостров]]. Регионот ја формира границата меѓу Турција и нејзините соседи [[Грција]] и [[Бугарија]]. Азискиот дел на земјата е главно составен од полуостровот Анадолија, кој се состои од високи висорамнини во централниот дел и со тесни крајбрежни рамнини, помеѓу Короглу и [[Понтиски Планини|Понтиските Планини]] на север и [[Таур]] на југ. Источна Турција има повеќе планински предел и е дом на изворите на реките, како што се [[Еуфрат]], [[Тигар (река)|Тигар]] и [[Аракс]]. Западниот дел од ерменската висорамнина се наоѓа во источна Турција<ref>{{Наведена мрежна страница| title = Armenian Highland – Historic Region| work = Encyclopedia Britannica| accessdate = 28 November 2018| url = https://www.britannica.com/place/Armenian-Highland|quote=Armenian Highland, mountainous region of western Asia. It lies mainly in Turkey, occupies all of Armenia, and includes southern Georgia, western Azerbaijan, and northwestern Iran.}}</ref>, и во овој регион се наоѓа [[Арарат|планината Арарат]], највисока точка во Турција од 5.137 метри<ref name=mararat>{{Наведена мрежна страница|title=Mount Ararat|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/32131/Mount-Ararat|website=britannica.com|access-date=18 February 2015}}</ref>, и [[Ван (езеро)|езерото Ван]], најголемото езеро во земјата<ref name=lvan />. Југоисточна Турција се наоѓа во северните рамнини на [[Горна Месопотамија]]. Турција е поделена на седум географски региони: Мармарски, Егејски, Црноморски, Централноанадолски, Источноанадолски, Југоисточноанадолски и Медитерански. Нерамниот северен анадолски терен по [[Црно Море]] наликува на долг, тесен појас. Овој регион се состои од приближно една шестина од вкупната површина на Турција. Како општ тренд, внатрешното анадолско плато станува сѐ поотпорно како што напредува кон исток<ref name="TRGeo_TRMinistryTourism">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.turizm.net/turkey/info/geography.html|title=Geography of Turkey|publisher=Turkish Ministry of Tourism|access-date=13 December 2006|year=2005}}</ref>. Различните пејзажи на Турција се производ на сложени земјени движења кои го обликувале регионот во текот на илјадници години и сè уште се манифестираат во прилично чести земјотреси и повремени вулкански ерупции. Босфорот и Дарданелите им го должат своето постоење благодарение на [[Расед|линиите на дефекти]] низ Турција, што довело до создавање на Црното Море. Северноанадолскиот расед се протега низ север од земјата од запад кон исток, по што големи земјотреси се случиле во историјата на ова место. Најновиот од овие големи земјотреси бил земјотресот во [[Измит]] во [[1999]] година. ===Биоразновидност=== [[File:Sumela Showing Location.JPG|thumb|[[Манастир Сумела]] на Понтиските Планини.]] Турскиот екосистем и диверзитет на живеалишта во Турција довеле до значителна разновидност на видови<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Biodiversity in Turkey|url=http://iucn.org/about/union/secretariat/offices/europe/?9778/Biodiversity-in-Turkey|access-date=9 August 2014|date=6 May 2012}}</ref>. Анадолија е татковина на многу растенија кои се одгледуваат за храна од доаѓањето на [[земјоделство]]то, а дивите предци на многу растенија кои сега обезбедуваат корени за човештвото сѐ уште растат во Турција. Разновидноста на турската фауна е уште поголема од онаа на нејзината флора. Бројот на животински видови во цела Европа е околу 60.000, додека во Турција има над 80.000 (над 100.000 со подвидови)<ref name=allaboutturkey>{{Наведена мрежна страница|title=Turkey's flora and fauna|url=http://www.allaboutturkey.com/turkfauna.htm|website=allaboutturkey.com|access-date=12 June 2014}}</ref>. Северните анадолски листопадни шуми претставуваар екорегион кој опфаќа поголем дел од Понтиските Планини во северна Турција, додека мешаните шуми на [[Кавказ]] се протегаат низ источниот крај од опсегот. Регионот е дом на евроазискиот див свет, како што се [[јастреб врапчар]], [[кавкаски тетреб]], [[златен орел]], [[царски орел]], [[мал орел кликач]], [[планинска карполазачка]]<ref>{{Наведена книга|last=Couzens|first=Dominic|title=Top 100 Birding Sites of the World|publisher=University of California Press|year=2008|isbn=978-0-520-25932-4|pages=73–75}}</ref>. Тесната крајбрежна линија меѓу Понтиските планини и Црното Море е дом на листопадни шуми, кои содржат некои од светските умерени дождовни шуми<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.karalahana.com/english/rize-travel-highlands.htm |title=Pontic Mountains and highlands |access-date=9 August 2014 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140226144110/http://www.karalahana.com/english/rize-travel-highlands.htm |archivedate=26 February 2014 }}</ref>. Турскиот бор најчесто се наоѓа во Турција и другите источно-медитерански земји. Неколку диви видови на лалиња се по потекло од Анадолија, а цвеќето за првпат било претставено во [[Западна Европа]] со видови земени од [[Отоманското Царство]] во [[16 век]] во времето на т.н. [[Ера на лалињата]]<ref name="Blunt 7">{{Наведена книга|last=Blunt|first=Wilfrid|title=Tulipomania|page=7}}</ref><ref>E.S. Forster (trans. et ed.), ''The Turkish Letters of [[Ogier Ghiselin de Busbecq]]'' (Oxford, 1927).</ref>. Постојат 40 национални паркови, 189 природни паркови, 31 природен парк, 80 области за заштита на дивиот свет и 109 споменици на природата во Турција, како што се: Национален парк Галиполе, Национален парк Немруд, Национален парк Античка Троја, Природен парк Олудениз и Парк на природата Полонезќој<ref name=ministryofforest>{{Наведена мрежна страница|title=Statistics|url=http://www.milliparklar.gov.tr/Anasayfa/istatistik.aspx?sflang=tr|website=milliparklar.gov.tr|publisher=Ministry of Forest and Water – General Directorare of Nature Conservation and National Parks|access-date=12 June 2014|archive-date=2015-12-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20151217050153/http://www.milliparklar.gov.tr/Anasayfa/istatistik.aspx?sflang=tr|url-status=dead}}</ref>. Анкара, главниот град на Турција, е позната по мачката Ангора, зајакот Ангора и Ангорската коза. Друга национална раса на мачки на Турција е Ванската мачка. Националните раси на кучиња се анадолскиот овчар, Кангал, Малакли и Акбаш<ref name=gateofturkey>{{Наведена мрежна страница|title=Specific Animals of Turkey|url=http://www.gateofturkey.com/section/tr/741/5/turizm-nature-tourism-endemic-animals|website=gateofturkey.com|access-date=12 June 2014}}</ref>. Последната потврдена смрт на [[анадолски леопард|анадолскиот леопард]], тесно поврзана со персискиот (кавкаски) леопард и роден во западните региони на Анадолија, се случила на [[17 јануари]] [[1974]] година во селото Багозу во областа Бејпазари во провинцијата Анкара<ref name="Ertüzün06">Ertüzün, M. (2006). [http://www.ergir.com/last_anatolian_panther.htm ''The last Anatolian Panther''].</ref><ref name=iucn>{{IUCN |assessor=Khorozyan, I. |year=2008 |id=15961 |taxon=Panthera pardus ssp. saxicolor |version=2014.3}}</ref>. [[Персиски леопард|Персискиот (кавкаски) леопард]] сè уште се наоѓа во многу мал број во североисточните и југоисточните региони на Турција<ref name=O.E.Can>Can, O.E. (2004). ''[http://www1.nina.no/lcie_new/pdf/635012243306881534_COE%20LCs%20in%20Turkey%202004.pdf Status, conservation and management of large carnivores in Turkey]''. Convention on the Conservation of European Wildlife and Natural Habitats. Standing Committee, 24th meeting, 29 November-3 December 2004, Strasbourg.</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.trthaber.com/haber/bilim-teknik/diyarbakirda-oldurulen-leopar-iran-parsi-cikti-109086.html|title=Diyarbakır'da öldürülen leopar İran Parsı çıktı|publisher=}}</ref>. [[Касписки тигар|Каспискиот тигар]] е изумрен подвид на тигар (тесно поврзан со [[сибирски тигар|сибирскиот тигар]]) кој живеел во источните региони на Турција до втората половина на [[XX век]], со последната потврдена смрт во февруари 1970 година<ref name=O.E.Can /><ref name="Üstay">Üstay, A.H. (1990). ''Hunting in Turkey''. BBA, Istanbul.</ref>. [[Евроазиски рис|Евразискиот рис]] и [[Европска дива мачка|Европската дива мачка]] се други бродски видови кои во моментов се наоѓаат во шумите на Турција. ===Клима=== [[File:Climate diagram of Turkey (Sensoy, S. et al, 2008).png|thumb|Климатски дијаграм на Турција<ref name=Meteo />]] Приморските области на Турција кои граничат со Егејското и Средоземното Море имаат умерена [[средоземна клима]], со топли, суви лета и благи до ладни, влажни зими<ref name=Meteo>{{Наведена мрежна страница|title=Climate of Turkey|url=http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf|publisher=General Directorate of Meteorology|access-date=24 January 2014|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140328192740/http://www.dmi.gov.tr/files/en-US/climateofturkey.pdf|archivedate=28 March 2014}}</ref>. Приморските области кои граничат со Црното Море имаат умерена океанска клима со топли, влажни лета и се ладни и влажни зими<ref name=Meteo /><ref name=Meteo />. Турското крајбрежје на Црното Море добива најголема количина на врнежи и е единствениот регион на Турција кој добива високи врнежи во текот на целата година<ref name=Meteo />. На источниот дел на тој брег просекот изнесува 2.200 милиметри годишно, што е највисок процент на врнежи во земјата<ref name=Meteo />. Приморските области кои се граничат со Мраморното Море, кое ги поврзува Егејското Море и Црното Море, имаат преодна клима помеѓу умерена средоземна клима и умерена океанска клима со топли, умерено суви лета и ладни влажни зими<ref name=Meteo />. Снег паѓа на крајбрежните области на Мраморното Море и Црното Море речиси секоја зима, но обично се топи во не повеќе од неколку дена<ref name=Meteo />. Сепак снегот е редок во крајбрежните области на Егејското Море и е многу редок во крајбрежните области на [[Средоземното Море]]<ref name=Meteo />. Планините близу до крајбрежјето ги спречуваат медитеранските влијанија да се прошират во внатрешноста, давајќи и на централната анадолска рисорамнина континентална клима со остри спротивставени сезони. Зимите на источниот дел на рисорамнината се особено студени<ref name=Meteo />. Температурите од -30 до -40&nbsp;°C може да се појават во источна Анадолија. Снегот може да остане најмалку 120 дена во годината, а на запад, зимските температури се просечни под 1&nbsp;°C. Летата се топли и суви, со температури често над 30&nbsp;°C во текот на денот<ref name=Meteo />. Годишните врнежи во просек се околу 400 милиметри, со вистински количини утврдени со височина. Најсушните региони се Конија и Малатија, каде што годишните врнежи од дожд честопати се помали од 300 милиметри<ref name=Meteo />. Мај најчесто е највлажниот месец, додека најсушните се јули и август<ref name=Meteo />. == Стопанство == {{Главна|Економија на Турција}} Турција има 13-та најсилна економија во светот<ref name=WB-GDP-PPP>{{Наведена мрежна страница|url=http://databank.worldbank.org/data/download/GDP_PPP.pdf|title=''Gross Domestic Product 2015, PPP.'' (Last revised on 22 July 2016.)|publisher=The World Bank: World Development Indicators Database|access-date=31 August 2016}}</ref> и 17-та [[Список на земјите по БДП (номинален)|по БДП (номинален)]]<ref name=WB-GDP>{{Наведена мрежна страница|url=http://databank.worldbank.org/data/download/GDP.pdf|title=''Gross Domestic Product 2015, Nominal.'' (Last revised on 22 July 2016.)|publisher=The World Bank: World Development Indicators Database|access-date=31 August 2016}}</ref>. Земјата е меѓу основачите на [[ОЕЦД]] и [[Г-20]]<ref name=ministryofforeign1 /><ref name=ministryofforeign2 />. Царинската унија на ЕУ со Турција во [[1995]] година довела до широка либерализација на тарифните стапки и претставува еден од најважните столбови на турската надворешно-трговска политика<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www-wds.worldbank.org/external/default/WDSContentServer/WDSP/IB/2006/05/03/000016406_20060503112446/Rendered/PDF/wps3908.pdf |title=Turkey's evolving trade integration into Pan-European markets |author=Bartolomiej Kaminski |author2=Francis Ng |publisher=World Bank |access-date=27 December 2006 |date=1 May 2006 |page=3 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070614030216/http://www-wds.worldbank.org/external/default/WDSContentServer/WDSP/IB/2006/05/03/000016406_20060503112446/Rendered/PDF/wps3908.pdf |archivedate=14 June 2007 }}</ref>. Турскиот извоз изнесувал 143,5 милијарди долари во [[2011]] година и достигнал 163 милијарди долари во [[2012]] година (главните извозни партнери во 2012 година: [[Германија]] 8,6%, [[Ирак]] 7,1%, [[Иран]] 6,5%, [[Велика Британија]] 5,7%, [[ОАЕ]] 5,4%). Сепак, поголемиот увоз, кој изнесувал 229 милијарди долари во 2012 година, го загрозил трговскиот биланс (главните увозни партнери во 2012 година: [[Русија]] 11,3%, [[Германија]] 9%, [[Кина]] 9%, [[САД]] 6%, [[Италија]] 5,6%)<ref name="cia2"/>. Стапката на вработеност на жените во Турција била 30% во 2012 година<ref>{{Наведена мрежна страница|title=No woman, no growth|url=http://www.hurriyetdailynews.com/no-woman-no-growth.aspx?pageID=449&nID=42539&NewsCatID=430|work=Hürriyet Daily News|access-date=8 June 2013}}</ref>, најниска меѓу сите земји на [[ОЕЦД]]<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Religious Women in Turkey Have Been Left Out of Emancipation Movement|url=http://latitude.blogs.nytimes.com/2013/05/23/religious-women-in-turkey-have-been-left-out-of-emancipation-movement/|work=The New York Times|access-date=8 June 2013|date=23 May 2013}}</ref>. Други клучни сектори на турската економија се банкарството, градежништвото, апаратите за домаќинство, електрониката, текстилот, рафинирањето на нафта, петрохемиските производи, храната, рударството, железото и челикот и машинската индустрија. ===Показатели=== [[Странски директни инвестиции|Странските директни инвестиции]] (СДИ) во 2012 година изнесувале 8,3 милијарди, чија бројка се очекувало да се зголеми на 15 милијарди долари во 2013 година<ref>{{наведени вести|title=M&A Encumbered Risks Damping Hot Money Bond Party: Turkey Credit|url=http://washpost.bloomberg.com/Story?docId=1376-MI9M250UQVI901-1RM1AMHSV3LSN5PTJL521KV5NQ|access-date=8 June 2013|publisher=Bloomberg L.P.|date=18 February 2013|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20131105015234/http://washpost.bloomberg.com/Story?docId=1376-MI9M250UQVI901-1RM1AMHSV3LSN5PTJL521KV5NQ|archivedate=5 November 2013}}</ref>. Во економската криза од 2016 година се појавиле големи долгови направени за инвестирање за време на владата на АКП од 2002 година кои главно биле потрошени во градежништвото, наместо да се инвестираат во одржлив економски раст<ref name=how-to-ruin>{{Наведена мрежна страница|title=How to ruin a country's economy: AKP's 15 year long order of plunder and depredation in Turkey|url=http://www.birgun.net/haber-detay/how-to-ruin-a-country-s-economy-akp-s-15-year-long-order-of-plunder-and-depredation-in-turkey-138441.html|publisher=BirGün|access-date=7 December 2016|date=6 December 2016}}</ref>. Долгот на приватните банки во Турција изнесувал 6,6 милијарди турски лири во 2002 година и се зголемил на 385 милијарди до крајот на 2015 година<ref name=how-to-ruin />. Бруто надворешниот долг на Турција достигнал 453,2 милијарди долари на крајот од декември 2017 година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.aa.com.tr/en/economy/turkeys-external-debt-stock-reaches-4532b-/1103634|title=Turkey's external debt stock reaches $453.2B|publisher=Anadolu Agency|date=30 March 2018}}</ref>. Годишниот дефицит на Турција изнесувал 47,3 милијарди долари на крајот од декември 2017 година, во споредба со претходната година од 33,1 милијарда долари<ref name="deficit2017-2018">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hurriyetdailynews.com/turkeys-current-account-deficit-at-5-4-billion-in-April-133114|title=Turkey's current account deficit at $5.4&nbsp;billion in April|publisher=Hürriyet Daily News|date=11 June 2018}}</ref>. [[File:View of Levent financial district from Istanbul Sapphire.jpg|thumb|upright=1.35|left|[[Левент]] во Истанбул е еден од најголемите бизнис центри во земјата<ref name=hurriyetdailynews2>{{Наведена мрежна страница|title=Istanbul remains motoring power of Turkey's economy|url=http://www.hurriyetdailynews.com/default.aspx?pageid=438&n=istanbul-remains-motoring-power-of-turkey-2010-08-25|website=hurriyetdailynews.com|access-date=13 June 2014}}</ref>]] ===Индустрија === [[Автомобилска индустрија во Турција|Автомобилската индустрија во Турција]] игра важна улога во производствениот сектор на [[Економија на Турција|економијата]]. Компаниите кои работат во турскиот автомобилски сектор главно се наоѓаат во [[Мраморен регион|Мраморниот регион]]. Во [[2012]] година, Турција произвела повеќе од 1 милион моторни возила, правејќи ја 14-тиот најголем производител во светот<ref name=oica>{{Наведена мрежна страница|title=2015 Production Statistics|url=http://oica.net/category/production-statistics/|publisher=Organisation Internationale des Constructeurs d'Automobiles|access-date=31 August 2016}}</ref>. Со група на производители на автомобили и добавувачи на делови, турскиот автомобилски сектор станал составен дел на глобалната мрежа на производствени бази, извезувајќи моторни возила и компоненти со вредност од околу 20 милијарди долари. Глобалните производители на автомобили со производни погони во земјата се: [[Фијат]]/[[Тофаш]], [[Ојак-Рено]], [[Хјундаи]], [[Тојота]], [[Хонда]] и [[Форд]]/[[Форд Отосан|Отосан]]. Основите на индустријата биле поставени во 1950-тите, кога ТОЕ (''Türk Otomotiv Endüstrileri'') започнал со производство на воен камион на РЕО, а подоцна и камиони на ''International Harvester''. Краткиот обид за производство на автомобили бил прекинат. Во [[1961]] година првиот домашен автомобил Дерим бил направен од [[ТУЛОМСАШ]]. Со формирањето на фабриката за склопување [[Форд Отосан|Отосан]] во [[1959]] година, масовното производство на домашниот автомобил [[Анадол]] започнало во [[1966]] година. Извозот на турски бродови произведени во земјата во [[2011]] година изнесувал 1,2 милијарди долари<ref name="ship-moe" />. Главните извозни пазари се [[Малта]], [[Маршалските Острови]], [[Панама]] и [[Обединетото Кралство]]. Турските бродоградилишта имаат 15 ''сух док'' со различни големини и едно пристаниште<ref name="ship-moe">{{Наведена мрежна страница|title=Shipbuilding Industry in Turkey |url=http://www.tcp.gov.tr/english/sectors/sectoringpdf/shipbuilding_2012.pdf |archiveurl=https://www.webcitation.org/6EK10Y6Kx?url=http://www.tcp.gov.tr/english/sectors/sectoringpdf/shipbuilding_2012.pdf |archivedate=10 February 2013 |publisher=Ministry of Economy |year=2012 |url-status=dead }}</ref>. Тузла, Јалова и Измит се развиле во динамични центри за бродоградба<ref name="ship-oecd" />. Во [[2011]] година во Турција имало 70 активни бродоградилишта, а уште 56 биле изградени<ref name="ship-oecd" />. Турските бродоградилишта се високо ценети и за производство на хемиски и нафтени танкери до 10.000 dwt, како и за нивните мега јахти<ref name="ship-oecd" />. Турските брендови како „Беко“ и „Вестел“ се меѓу најголемите производители на електроника и домашни апарати во Европа и инвестираат значителен износ на средства за истражување и развој во нови технологии поврзани со овие полиња<ref name="ship-oecd">{{Наведена мрежна страница|title=The Shipbuilding Industry in Turkey|url=http://www.oecd.org/turkey/48641944.pdf|publisher=OECD|date=September 2011}}</ref>. ===Земјоделство=== Земјоделството обезбедува приход од 62,7 милијарди долари и вработување на 6,1 милиони луѓе (2011)<ref>Gıda Tarım ve Hayvancılık Bakanlığı. [http://www.tarim.gov.tr/SGB/Belgeler/Bakanl%C4%B1k_Faaliyet_Raporlar%C4%B1/2014%20FAAL%C4%B0YET%20RAPORU.pdf 2014 Faaliyet Raporu]. 2015, tarim.gov.tr {{tr}}</ref>. Земјоделството се врши главно во јужните региони на Турција - [[Анталија]], [[Мерсин]], [[Мугла]], [[Газијантеп]]. Во приморските области на Турција, населението се занимава со [[риболов]]. [[Пчеларство]]то е широко распространето во окрузите [[Измир]], [[Бурса]] и [[Кајсери]]. Пред [[Првата светска војна]], Турција била главниот добавувач на [[свила]] на светскиот пазар. Земјоделските производи се испраќаат во европски земји, во [[Русија]], во [[Украина]], во [[Ирак]], во арапските земји. Во 2015 година, откако турските сили го собориле рускиот воен авион, [[Руската Федерација]] вовела забрана за увоз на турски земјоделски производи, вклучувајќи: модар патлиџан, калинки, портокали, мандарини, трупови и остатоци од домашни кокошки и мисирки, карфиол, брокула, краставици, грозје, јаболка, круши, кајсии, праски итн.<ref>[http://vz.ru/news/2015/12/1/781282.html ВЗГЛЯД / Опубликован список запрещенных турецких товаров<!-- Заголовок добавлен ботом -->]</ref>. Во земјата, околу 26,3 милиони хектари од турската територија се користи за земјоделство. Релефот на надморска височина е 55,9% од територијата на Турција и има висина од 1000 метри, преовладувачката [[средоземна клима]] овозможува да растат термофилни растенија: [[цитрус]], [[маслинки]], [[ореви]], [[чај]], [[тутун]], [[памук]] и [[пченка]]. Во Турција преовладуваат планинските, тенки и слабо плодни почви, па така почвите главно се користат како пасишта. На крајбрежните рамнини, во речните долини, се јавуваат плодна почва. Земјоделците главно се занимаваат со растително производство (околу 58%). Уделот на сточарски производи е околу 30%, за производи за производство на лен - 6% и риболов - 1%. Околу 85% од земјоделското производство за садење во Турција учествува со житни култури. Житото е засадено на површина од околу 9 милиони хектари. Во западниот дел од земјата се наводнува обработливото земјиште. 10% од садниците е наменето за овошјето, 7,6% за маслодајни растенија, 2,5% - памук. Околу 90% од пченицата во земјата се конзумира во вид на леб, 1% - за пченицата и 2% - за тестенини. Според податоците за 1994 година, во Турција имало 36 милиони овци, околу 12 милиони глави добиток и 10 милиони глави кози. Говеда биле чувани заради млеко, месо и кожи, овци - за производство на волна за ткаење на тепих и месо, кози - за производство на волна и млеко. ===Енергетика === {{Главна|Енергетика во Турција}} [[File:ÇantaWindFarm03.JPG|thumb|[[Ветроелектрана]] во Турција]] Енергетиката опфаќа производството, потрошувачка и увозот на енергетика и електрична енергија. Турција троши повеќе од 6 џули на примарна енергија годишно<ref name="OECD 2019, section 1">OECD (2019), section 1.</ref>, преку 20 мегават часови по човек. 88% од енергијата е од [[фосилни горива]]<ref name="OECD 2019, section 1"/>, а [[енергетска политика на Турција|енергетската политика на Турција]] вклучува намалување на увозот на фосилни горива, што е една четвртина од увозните трошоци<ref>{{наведени вести |title=Turkey's energy import bill up 2.7 pct in Feb. 2019 |url=https://www.aa.com.tr/en/economy/turkeys-energy-import-bill-up-27-pct-in-feb-2019/1433546 |agency=Anadolu |date=29 March 2019}}</ref>. Од [[2016]] година, емисиите на [[стакленички гасови]] од страна на Турција изнесуваале 6,3 тони годишно<ref>{{наведени вести |title=Turkey's greenhouse gas emissions up 4.4% in 2016 |url=https://www.aa.com.tr/en/energy/turkey/turkeys-greenhouse-gas-emissions-up-44-in-2016/19640 |agency=Anadolu}}</ref>, повеќе од глобалниот просек<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Who emits more than their share of CO₂ emissions? |url=https://ourworldindata.org/share-co2-emissions}}</ref>. Електричната енергија е генерирана главно од [[јаглен]], [[гас]] (околу една третина) и хидро (околу една четвртина) со мала, но растечка количина од други обновливи извори како што се ветер и сончева енергија<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Electricity generation by fuel: Turkey |url=https://www.iea.org/statistics/?country=TURKEY&category=Key%20indicators&indicator=ElecGenByFuel&mode=chart&categoryBrowse=false&dataTable=ELECTRICITYANDHEAT&showDataTable=true |publisher=[[International Energy Agency|IEA]] |accessdate=24 October 2018}}</ref>. Нуклеарната централа е во изградба. Турција произведува големо количество [[лигнит]], и речиси целиот се употребува во електраните<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Overview of coal in Turkey and environmental precautions |url=https://byt.cevre.gov.tr/Pictures/Files/Editor/document/June%202015/EN/1.7%20-%20Overview%20of%20coal%20in%20Turkey%20and%20environmental%20precautions%20-%20EN.pdf |publisher=TKI |accessdate=24 October 2018 |archive-date=2018-10-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181024192219/https://byt.cevre.gov.tr/Pictures/Files/Editor/document/June%202015/EN/1.7%20-%20Overview%20of%20coal%20in%20Turkey%20and%20environmental%20precautions%20-%20EN.pdf |url-status=dead }}</ref>. Годишната побарувачка за гас изнесува 50 милијарди кубни метри<ref name="TurkPotential">{{Наведена мрежна страница |title=From A Pipeline Nation To An Energy Trading Hub |url=http://www.turkeydiscoverthepotential.com/en/news/get/news-03-from-a-pipeline-nation-to-an-energy-trading-hub |accessdate=26 October 2018}}</ref>, над 30 отсто од вкупната побарувачка на енергија во Турција, а половина од нив се снабдува од [[Русија]]<ref name="TurkStream">{{Наведена мрежна страница |title=TURKSTREAM IMPACT ON TURKEY’S ECONOMY AND ENERGY SECURITY |url=http://edam.org.tr/wp-content/uploads/2017/11/turkstream_report_eng.pdf |publisher="Istanbul Economics" & "The Center for Economics and Foreign Policy" - EDAM |accessdate=26 October 2018}}</ref>. Сите 81 провинции во Турција се снабдуваат со природен гас<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Natural Gas Distribution |url=http://www.gazbir.org.tr/en/natural-gas-distribution/74 |publisher=Gazbir |accessdate=27 September 2018}}</ref>, кој обезбедува најголем дел од топлината<ref name="IEA 2018">{{Наведена мрежна страница |title=Turkey: Electricity and heat for 2016 |url=https://www.iea.org/statistics/?country=TURKEY&year=2016&category=Key%20indicators&indicator=CO2EnergyMix&mode=chart&categoryBrowse=false&dataTable=ELECTRICITYANDHEAT&showDataTable=true |publisher=[[International Energy Agency|IEA]] |accessdate=24 November 2018}}</ref>. Речиси целата нафта се увезува: претежно од [[Ирак]], [[Иран]] и [[Русија]]<ref>{{наведени вести |title=Turkey's crude oil imports from Iran down by more than 70 pct in June |url=https://www.dailysabah.com/energy/2018/08/20/turkeys-crude-oil-imports-from-iran-down-by-more-than-70-pct-in-June |date=19 August 2018}}</ref> и нафтата, исто така, транзитира од [[Азербејџан]]<ref>{{наведени вести |title=Turkish energy sector hit by lira depreciation: MUFG research |url=https://www.spglobal.com/platts/en/market-insights/latest-news/electric-power/081718-turkish-energy-sector-hit-by-lira-depreciation-mufg-research |publisher=S & P Global |date=7 August 2018}}</ref>. Хидроелектричната енергија е најголемиот обновлив извор на електрична енергија. Моќта на ветерот во Турција е главно на запад. Со масовно зголемување на производството на [[сончева енергија]] на југ и енергијата на ветерот на запад Турција би можела да ја исполни целата предложена побарувачка за енергија од обновливи извори од 2020 година<ref>{{Наведена мрежна страница|title=How is 100% Renewable Energy Possible for Turkey by 2020?|url=http://www.geni.org/globalenergy/research/renewable-energy-potential-of-turkey/100-re-for-turkey-2020.pdf|publisher=Global Energy Network Institute}}</ref>. === Туризам === {{Главна|Туризам во Турција}} [[Податотека:Mount Nemrut.jpg|thumb|right|150px|Планината Немрут со статуите и гробовите.]] Туризмот во Турција е фокусиран во голема мера на различни историски места, како и на поморските летувалишта по должината на бреговите на [[Егејско Море|Егејското]] и [[Средоземното Море]]. Турција, исто така е популарно одредиште за култура, спа и здравствена заштита. На својот врв во [[2014]] година, Турција привлекла околу 42 милиони странски туристи, рангирајќи ја како шесто најпопуларно туристичко одредиште во светот.<ref name="42 million tourists visit Turkey in 2014 - Daily Sabah">{{Наведена мрежна страница|title=42&nbsp;million tourists visit Turkey in 2014|url=http://www.dailysabah.com/tourism/2015/01/01/42-million-tourists-visit-turkey-in-2014|work=Daily Sabah|accessdate=6 July 2016}}</ref>. Посетите на странските туристи значително се зголемиле во Турција помеѓу 2000 и 2005 година, од 8 милиони до 21,2 милиони, што ја направила Турција најголемо одредиште во светот за странските посетители. Приходите во 2005 година изнесувале 17,5 милијарди американски долари, што, исто така, ја направила Турција една од најголемите десет по приходи во светот од туризам. Во 2011 година, Турција била рангирана како шесто најпопуларно туристичко одредиште во светот и четврта во [[Европа]], според [[Светска туристичка организација|Светската туристичка организација]]<ref name="WTO2012Highlights">{{Наведена мрежна страница|url=http://mkt.unwto.org/sites/all/files/docpdf/unwtohighlights12enlr_1.pdf|title=2012 Tourism Highlights|publisher=UNWTO|accessdate=17 June 2012|date=June 2012|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120709215809/http://mkt.unwto.org/sites/all/files/docpdf/unwtohighlights12enlr_1.pdf|archivedate=9 July 2012|df=}}</ref>. На својот врв во 2014 година, Турција привлекла околу 42 милиони странски туристи. Од 2015 година, туризмот во Турција започнал да се намалува<ref name=csmonitor>{{наведени вести|last1=Kafanov|first1=Lucy|title=Violence costing Turkey precious tourism, even far from the fighting|url=http://www.csmonitor.com/World/Middle-East/2015/0819/Violence-costing-Turkey-precious-tourism-even-far-from-the-fighting|work=The Christian Science Monitor|date=19 August 2015}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|title = 4.9 pct less tourists in Turkey in June|url = http://www.dailysabah.com/tourism/2015/07/29/49-pct-less-tourists-in-turkey-in-June|website = DailySabah|accessdate = 15 November 2015}}</ref>. Заздравувањето започнало во [[2017]] година, со зголемување на бројот на странските посетители до 32 милиони<ref name="hur2017fig">{{Наведена мрежна страница|title=32.4 mln foreigners visit Turkey in 2017: Tourism Ministry|url=http://www.hurriyetdailynews.com/32-4-mln-foreigners-visit-turkey-in-2017-tourism-ministry-126559|work=Hürriyet Daily News|accessdate=12 February 2018}}</ref><ref name="itij">{{Наведена мрежна страница|title=Tourism in Turkey starts recovery|url=https://www.itij.com/story/113882/tourism-turkey-starts-recovery|publisher=ITIJ|accessdate=12 February 2018|archive-date=2019-03-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20190322220823/https://www.itij.com/story/113882/tourism-turkey-starts-recovery|url-status=dead}}</ref>. Бројот на руските туристи се зголемил за 444% по обновувањето на билатералните односи, што резултирало со тоа да жителите на [[Русија]] повторно станат најголеми туристички посетители на Турција<ref name="hur2017fig"/><ref name="itij"/>. Зголемувања се регистрирани и на британските, холандските и на белгиските туристи<ref>{{Наведена мрежна страница|title=It is now time for Turkey's tourism sector to raise revenue|url=http://www.hurriyetdailynews.com/opinion/gunes-komurculer/it-is-now-time-for-turkeys-tourism-sector-to-raise-revenue-127034|work=Hürriyet Daily News|accessdate=12 February 2018}}</ref>. [[Анкара]] има историски стар град, и иако тој не е голем туристички град, обично е место за патниците кои одат во [[Кападокија]]. [[Истанбул]] е еден од најважните туристички места не само во Турција, туку и во светот. Планинските одмори и ''[[Сини Патувања|Сините Патувања]]'', особено за турските задоволства и посетителите од Западна Европа, се исто така централни за турската туристичка индустрија. Повеќето одморалишта на плажа се сместени по должината на југозападниот и јужниот брег, наречен [[Турска ривиера]], особено долж медитеранскиот брег во близина на [[Анталија]]. Анталија е исто така прифатена како туристички главен град на Турција<ref>{{наведени вести|last=Tilic|first=L. Dogan|title=Antalya: The Tourism Capital of Turkey|url=http://www.europeanbusiness.gr/page.asp?pid=754|accessdate=28 January 2011|newspaper=European Business Review|date=5 April 2010}}</ref>. Големи туристички градови се [[Бодрум]], [[Фетхие]], [[Мармарис]], [[Кушадаси]], [[Чешме]], [[Дидим]] и [[Аланија]]. Исто така, Турција е избрана на второ место во светот во 2015 година со своите 436 плажи со плаво знаме<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hurriyetdailynews.com/turkey-rich-in-blue-flags-.aspx?pageID=238&nID=81420&NewsCatID=379 |title=Turkey rich in ‘blue flags’ – TRAVEL |work=Hürriyet Daily News |date=13 September 2011 |accessdate=15 October 2016}}</ref>. Многу културни атракции на други места во земјата вклучуваат наоѓалишта од [[Ефес]], [[Троја]], [[Пергам]], [[Куќа на Богородица]], [[Памуккале]], [[Јерапол]], [[Трабзон]] (каде што се наоѓа еден од најстарите манастири [[Манастир Сумела|Сумела]]), Конија (каде што поет [[Руми]] го поминал поголемиот дел од неговиот живот), Дидима, Антиохиска црква, религиозни места во Мардин и разурнатите градови и пејзажи на [[Кападокија]]. {{wide image|Goreme banner2.jpg|750px|<center>[[Кападокија]] е регион создаден од [[ерозија]]та на меки вулкански камења од ветрот и дождот со векови.<ref name="Capadocia">{{Наведена мрежна страница|title=Capadocia|url=http://www.sgm-canada.com/Cappadocia.pdf}}</ref> Областа е популарно туристичко одредиште, има многу мета со уникатни геолошки, историски и културни одлики.</center>}} ===Инфраструктура=== {{Главна|Инфраструктура на Турција}} [[File:Turkish Airlines Airbus A321 TC-JTH (26716697834).jpg|thumb|left|[[Turkish Airlines]].<ref name=TurkishAirlinesSkytrax /><ref name="five">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hurriyetdailynews.com/turkish-airlines-named-best-airline-in-europe-for-fifth-year-in-a-row.aspx?PageID=238&NID=84117&NewsCatID=345|title=Turkish Airlines named best airline in Europe for fifth year in a row – BUSINESS|publisher=}}</ref> With destinations in 126 countries worldwide, Turkish Airlines is the [[World's largest airlines#By number of countries served|largest carrier in the world by number of countries served]] {{As of|2016|lc=y}}.<ref name="Turkish Airlines" />]] Во 2013 година земјата поседувала 98 аеродроми<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/tu.html|title=CIA World Factbook: Turkey|access-date=17 November 2014}}</ref>, вклучувајќи 22 меѓународни аеродроми<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.studyinturkey.org/en/discover-turkey/first-step-to-turkey/international-airports/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20131225064653/http://www.studyinturkey.org/en/discover-turkey/first-step-to-turkey/international-airports/ |url-status=dead |archive-date=25 December 2013 |title=Study in Turkey: International Airports in Turkey |access-date=17 November 2014 }}</ref>. До 2015 година, аеродромот [[Аеродром Истанбул Ататурк|Ататурк]] бил 11-тиот најфреквентен аеродром во светот, кој опслужил 31.833.324 патници помеѓу јануари и јули 2014 година, според Аеродромскиот Меѓународен Совет<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.aci.aero/Data-Centre/Monthly-Traffic-Data/Passenger-Summary/Year-to-date |title=Year to date Passenger Traffic |publisher=ACI |date=25 September 2014 |access-date=25 September 2014}}</ref>. Новиот (трет) меѓународен аеродром во Истанбул е планиран да биде најголемиот аеродром во светот, со капацитет да опслужува 150 милиони патници годишно<ref name="dhmi">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dhmi.gov.tr/haberler.aspx?HaberID=1451|title=It will be the biggest airport of the world|date=24 January 2013|access-date=24 January 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130129004331/http://www.dhmi.gov.tr/haberler.aspx?HaberID=1451|archive-date=29 January 2013|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.newsweek.com/istanbuls-new-erdogan-backed-airport-be-named-after-erdogan-264580|title=Istanbul's New Erdoğan-Backed Airport to Be Named After... Erdoğan|date=14 August 2014|publisher=}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ibtimes.co.uk/erdogan-airport-istanbuls-super-hub-be-named-after-turkeys-president-elect-1461166|title=Erdogan Airport: Istanbul's Super Hub 'to be Named After Turkey's President-Elect'|author=Gianluca Mezzofiore|work=International Business Times UK|date=14 August 2014}}</ref>. Скајтракс за пет последователни години во 2011, 2012, 2013, 2014 и 2015 година бил избран од Туркиш ерлајнс, за авиопревозник на Турција<ref name=TurkishAirlinesSkytrax>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.worldairlineawards.com/Awards_2012/europe.htm |title=Turkish Airlines is named the Best Airline in Europe at the 2012 World Airline Awards held at Farnborough Air Show |publisher=[[Skytrax]] |date=12 July 2012 |access-date=25 April 2013 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130425042957/http://www.worldairlineawards.com/awards_2012/europe.htm |archivedate=25 April 2013 }}</ref><ref name="five" /><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.worldairlineawards.com/Awards_2014/europe.htm |title=Archived copy |access-date=28 September 2014 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140827141123/http://www.worldairlineawards.com/Awards_2014/europe.htm |archivedate=27 August 2014 }}</ref>. Со 435 одредишта (51 домашни и 384 меѓународни) во 126 земји ширум светот, ''[[Turkish Airlines]]'' е најголем превозник во светот според бројот на земји каде патува<ref name="Turkish Airlines">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.turkishairlines.com/en-int/flights-tickets/flights-destinations/ |title=Turkish Airlines: International Flight Destinations |publisher=Turkish Airlines |access-date=22 June 2016 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160519093619/http://www.turkishairlines.com/en-int/flights-tickets/flights-destinations |archivedate=19 May 2016 }}</ref>. Од 2014 година, земјата имала мрежа на патишта од 65.623 километри<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.kgm.gov.tr/Sayfalar/KGM/SiteTr/Kurumsal/YolAgi.aspx|title=Yol Ağı Bilgileri|publisher=Karayolları Genel Müdürlüğü|access-date=9 August 2014}}</ref>. Вкупната должина на железничката мрежа изнесувала 10.991 километри во 2008 година, вклучувајќи 2.133 километри електрифициран и 457 километри брз пат<ref name=CIAFactbookTurkey>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/tu.html|title=CIA World Factbook: Turkey|publisher=Cia.gov|access-date=29 August 2011}}</ref><ref name=hizlitren.tcdd.gov.tr>{{Наведена мрежна страница|title=Dünyada Ve Türkıyede Hizli Tren |url=https://hizlitren.tcdd.gov.tr/home/detail/?id=6 |website=hizlitren.tcdd.gov.tr |access-date=12 August 2014 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140705152333/https://hizlitren.tcdd.gov.tr/home/detail/?id=6 |archivedate=5 July 2014 }}</ref>. Турските државни железници започнале да градат железнички линии со голема брзина во [[2003]] година. Линијата Анкара-Конија станала оперативна во [[2011]] година, додека линијата Анкара-Истанбул стапила на сила во 2014 година<ref name=hizlitren.tcdd.gov.tr />. Отворен во [[2013]] година, тунелот Мармара под Босфорот ги поврзува железничките и метро-линиите на европските и азиските страни во [[Истанбул]], додека [[Тунел Евроазија|тунелот Евразија]] (2016) обезбедува поврзување на подводни патишта за моторни возила<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://aa.com.tr/en/economy/istanbuls-13bn-eurasia-tunnel-prepares-to-open/709440|title=Istanbul's $1.3BN Eurasia Tunnel prepares to open|publisher=[[Anadolu Agency]]|date=19 December 2016}}</ref>. [[Босфорски Мост|Босфорскиот Мост]] (1973), [[Мост Фатих Султан Мехмет|Мостот на Фатих Султан Мехмет]] (1988) и [[Мост Јавуз Султан Селим|Мостот Јавуз Султан Селим]] (2016) се трите моста што ги поврзуваат европските и азиските брегови на Босфорот. [[Мост Осман Гази|Мостот Осман Гази]] (2016) ги поврзува северните и јужните брегови на Измитскиот Залив. Планираниот мост Чанкакеле ќе ги поврзе европските и азиските брегови на теснецот [[Дарданели]]. Турскиот интернет, кој има 42,3 милиони активни корисници, има ранг на неслободен во индексот на Фридом хаус<ref name="freedomhouse.orgx">{{Наведена мрежна страница|title=Freedom on the Net 2016|url=https://freedomhouse.org/report/freedom-net/freedom-net-2016|website=freedomhouse.org|access-date=1 May 2017|date=4 November 2016}}</ref>. Турската влада постојано ги блокирала мрежните места како [[Фејсбук]], [[Твитер]], [[Јутјуб]] и [[Википедија]], а вториот во моментов е недостапен од Турција<ref name="turkeyblocks.org2">{{Наведена мрежна страница|title=Turkey Blocks: Incident Reports and News|url=https://turkeyblocks.org/reports/|website=turkeyblocks.org|access-date=1 May 2017}}</ref>. Според извештајот за транспарентност на Твитер, Турција е глобален водач во цензурата на друштвените медиуми<ref name="turkeyblocks.org1">{{Наведена мрежна страница|title=Turkey leads in social media censorship: new Twitter transparency report|url=https://turkeyblocks.org/2017/03/21/turkey-leads-social-media-censorship-new-twitter-transparency-report/|website=turkeyblocks.org|access-date=1 May 2017|date=21 March 2017}}</ref>. [[File:HT80101.jpg|thumb|right|A [[TCDD HT80000]], воз на турските државни железници<ref name=pdf>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mobility.siemens.com/mobility/global/SiteCollectionDocuments/en/rail-solutions/high-speed-and-intercity-trains/velaro/datasheet-velaro-tr-en.pdf |title=Velaro Turkey: High-Speed Train for TCDD|publisher=[[Siemens Mobility]]|accessdate=25 June 2018}}</ref>]] Водоснабдувањето и канализација во Турција се карактеризираат со достигнувања и предизвици. Во текот на изминатите децении пристапот до вода за пиење станало речиси универзален и значително се зголемил пристапот до соодветни санитарни услови. Автономни комунални претпријатија се создадени во 16 градски градови на Турција, а наплатата на трошоци е зголемена, со што се обезбедува основа за одржливост на обезбедувањето услуги. Повремената понуда, која била вообичаена во многу градови, станала поретка. ===Наука и технологија === {{Главна|Науката и технологијата во Турција}} ''[[TÜBİTAK]]'' е водечка агенција за развој на науката, технологијата и иновациите во Турција<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tubitak.gov.tr/en/about-us/content-who-we-are|title=Who We Are? The Scientific And Technological Research Council of Turkey|publisher=Tubitak.gov|access-date=9 August 2014}}</ref>. ТАН или Турската академија на науките, е автономно научно општество кое дејствува во промовирањето на научните активности во Турција<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tuba.gov.tr/content/amac/id/212/pid/43/mid/49/|publisher=Tuba.gov|title=Türkiye Bilimler Akademisi|access-date=9 August 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140221214423/http://www.tuba.gov.tr/content/amac/id/212/pid/43/mid/49/|archive-date=21 February 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref>. ТАЕК или [[Турска агенција за атомска енергија|Турската агенција за атомска енергија]] е официјална нуклеарна енергетска институција на Турција. Неговите цели вклучуваат академско истражување во нуклеарната енергија и развој и имплементација на нуклеарните алатки<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.taek.gov.tr/en/institutional/mission-of-taek.html |title=Turkish Atomic Energy Authority – Mission of TAEK |publisher=TAEK |access-date=9 August 2014 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140608145555/http://www.taek.gov.tr/en/institutional/mission-of-taek.html |archivedate= 8 June 2014 }}</ref>. Турските владини компании за истражување и развој во воените технологии ги вклучуваат [[Турска авионска индустрија|Турската авионска индустрија]], Аселсан, Хавелсан, Рокесан, МКЕ, меѓу другите. Турските вселенски системи се објект за производство и тестирање на вселенски летала во сопственост на Министерството за национална одбрана и управувани од Турската авионска индустрија (TAI). Турскиот систем за вселената (UFS) е проект за развој на способноста за сателитско спуштање на Турција. Се состои од изградба на вселенско летало, развој на сателитски лансирни возила, како и воспоставување на далечни станици<ref name="ssm1">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ssm.gov.tr/home/projects/Sayfalar/proje.aspx?projeID=222|publisher=Undersecretariat for Defence Industries|title=Space Launch System Project|access-date=20 December 2013|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20131220135241/http://www.ssm.gov.tr/home/projects/Sayfalar/proje.aspx?projeID=222|archivedate=20 December 2013}}</ref><ref name="dn1">{{наведени вести|url=http://www.defensenews.com/article/20130728/DEFREG04/307280004/Turkey-s-Sat-Launcher-Plans-Raise-Concerns|archive-url=https://archive.today/20130830224731/http://www.defensenews.com/article/20130728/DEFREG04/307280004/Turkey-s-Sat-Launcher-Plans-Raise-Concerns|url-status=dead|archive-date=30 August 2013|newspaper=Defense News|title=Turkey's Sat-Launcher Plans Raise Concerns|author=Bekdil, Burak Ege|date=28 July 2013|access-date=20 December 2013}}</ref><ref name="dn2">{{наведени вести|url=http://www.defensenews.com/article/20131212/DEFREG01/312120022/Turkey-Spends-Big-Innovation|archive-url=https://archive.today/20131220150620/http://www.defensenews.com/article/20131212/DEFREG01/312120022/Turkey-Spends-Big-Innovation|url-status=dead|archive-date=20 December 2013|newspaper=Defense News|title=Turkey Spends Big on Innovation|author=Bekdil, Burak Ege|date=12 December 2013|access-date=20 December 2013}}</ref>. Во 2015 година Азиз Санџар, турски професор на Универзитетот во Северна Каролина, ја освоил Нобеловата награда за хемија заедно со [[Томас Линдал]] и [[Пол Модрич]], за нивната работа за тоа како клетките ја поправаат оштетената ДНК<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dailysabah.com/science/2015/10/07/turkish-professor-aziz-sancar-part-of-the-team-that-wins-nobel-chemistry-prize|title=Turkish professor, Aziz Sancar, part of the team that wins Nobel Chemistry Prize|publisher=}}</ref>. == Демографија == {{Главна|Демографија на Турција}} {{Historical populations |title = Историски податоци за бројот на населението |source = ''Туркстат''<ref name=pop27-11>{{Наведена мрежна страница|title=Mid-year population estimations, 1927–1985; Mid-year population estimations and projections, 1986–2011|url=http://www.turkstat.gov.tr/PreIstatistikTablo.do?istab_id=242|publisher=Turkish Statistical Institute|access-date=24 May 2013}}</ref> |percentages = pagr |1927 |13554000 |1930 |14440000 |1940 |17728000 |1950 |20807000 |1960 |27506000 |1970 |35321000 |1980 |44439000 |1990 |55120000 |2000 |64252000 |2010 |73003000 |2017 |79815000 }} [[Податотека:Kurdistan of Turkey (CIA).png|250п|мини|десно|Области во Турција каде мнозинството од населението се [[Курди]]<ref>{{Наведена книга|last1=Edgecomb|first1=Diane|last2=Ahmed|first2=Mohammed M.A.|last3=Özel|first3=Çeto|title=A fire in my heart: Kurdish tales|date=2007|publisher=Libraries Unlimited|location=Westport, CT|isbn=978-1-59158-437-7|page=xv|url=https://books.google.com/books?id=7-0SAQAAIAAJ|quote=The outlines of the map of Kurdistan were taken from two sources: first, a map produced by the CIA in 1992 depicting areas with a Kurdish majority [...]}}</ref>.]] Според Административниот систем за регистрирање на населени места во Турција, населението во земјата во [[2011]] година изнесуваше 74,7 милиони луѓе<ref name=2011stat>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.turkstat.gov.tr/PreHaberBultenleri.do?id=10736|title=The Results of Address Based Population Registration System, 2011|publisher=Turkish Statistical Institute|access-date=15 February 2012}}</ref>, од кои речиси три четвртини живееле во градовите. Според проценката за 2011 година, населението се зголемува за 1,35 проценти секоја година. Турција има просечна густина на население од 97 луѓе на км<s>2</s>. Луѓето во групата од 15 до 64 години претставуваат 67,4 проценти од вкупното население; возрасната група од 0-14 одговара на 25,3 проценти; додека постарите граѓани на возраст од 65 години или повеќе сочинуваат 7,3 проценти<ref>{{Наведена мрежна страница|author=Turkish Statistical Institute|authorlink=Turkish Statistical Institute|publisher=Turkish Statistical Institute|url=http://www.turkstat.gov.tr/PreHaberBultenleri.do?id=6178|title=Population statistics in 2009|access-date=28 January 2010|year=2010}}</ref>. Во [[1927]] година, кога првиот официјален попис бил регистриран во Република Турција, населението било 13,6 милиони<ref>{{Наведена книга |year=1996 |department= Population |url=http://countrystudies.us/turkey/24.htm |editor1-last=Metz |editor1-first=Helen Chapin |title=Turkey: A Country Study |series=Area handbook series |edition=fifth |location=Washington, DC |publisher=US GPO for the [[Federal Research Division|Federal Research Division of the Library of Congress]] |isbn=978-0-8444-0864-4 |lccn=95049612}}</ref>. Најголемиот град во Турција, [[Истанбул]], е исто така најголемиот град во Европа по население, и трет по големина град во Европа во однос на големината<ref>{{Наведена книга|title=Daily Life in Ancient and Modern Istanbul|page=51|first=Robert|last=Bator}}</ref><ref>{{Наведена книга|title=Remote Sensing of Urban and Suburban Areas|page=295|first1=Tarek|last1=Rashed|first2=Carsten|last2=Jürgens|isbn=978-1-4020-4385-7|year=2010}}</ref>. Членот 66 од турскиот Устав го дефинира поимот Турчин како „''секој кој е врзан за турската држава преку границите на државјанството''“; според тоа, законската употреба на терминот турски како граѓанин на Турција е различна од етничката дефиниција<ref name=yenisafak1>{{Наведена мрежна страница|last1=Albayrak|first1=Özlem|title=Herkes Türk müdür, Türk mü olmalıdır? – Is everyone Turk or should be Turk?|url=http://yenisafak.com.tr/yazarlar/OzlemAlbayrak/herkes-turk-mudur-turk-mu-olmalidir/36991|website=yenisafak.com|access-date=18 June 2014|date=29 March 2013}}</ref>. Сепак, мнозинството од турското население се од турска националност и околу 70-80 отсто од граѓаните на земјата се идентификуваат како Турци<ref name="konda2"/><ref name="cia2"/>. Се проценува дека во Турција има најмалку 47 етнички групи<ref name=mutlu>{{Наведено списание |doi=10.1017/S0020743800063819 |title=Ethnic Kurds in Turkey: A Demographic Study |journal=International Journal of Middle East Studies |volume=28 |issue=4 |pages=517–541 |year=1996 |last1=Mutlu |first1=Servet }}</ref>. Доверливи податоци за етничката мешавина на населението не се достапни, бидејќи бројките на турскиот попис не вклучуваат статистички податоци за етничката припадност<ref name="Turkey_Ethnic_groups">{{Наведена книга|title=The other languages of Europe: Demographic, Sociolinguistic and Educational Perspectives|first=Guus|last=Extra|author2=Gorter, Durk |publisher=Multilingual Matters|year=2001|isbn=978-1-85359-509-7|url={{Google books |plainurl=yes |id=hvmy_skUPNYC |page=RA1-PA422 }} }}</ref>. [[Курди]]те се најголемата нетурска етничка група на било кое место од 12-25 проценти од населението<ref>{{Наведена книга| publisher = Cambridge University Press| isbn = 978-1-139-45236-6| last = Migdal| first = Joel S.| title = Boundaries and Belonging: States and Societies in the Struggle to Shape Identities and Local Practices|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=pbmTC-Nm8nEC&pg=PA129}}</ref><ref name=kirisci>{{Наведена книга| publisher = Routledge| isbn = 978-1-135-21770-9| last1 = Kirisci| first1 = Kemal| last2 = Winrow| first2 = Gareth M.| title = The Kurdish Question and Turkey: An Example of a Trans-state Ethnic Conflict| date = 5 November 2013 |url=https://books.google.com/books?id=zdT9AQAAQBAJ&pg=PA119}}</ref>. Точната бројка останува предмет на спорови. Според Сервет Мутлу, „почесто или не, овие проценки ги одразуваат прокурдските или протурските симпатии и ставови, а не научни факти“<ref name=mutlu />. Студијата на Мутлу во [[1990]] година ги проценувала Курдите околу 12 проценти од населението, додека Мехрид Изади ​​ја ставил оваа бројка околу 25 проценти<ref>{{Наведена книга| publisher = Cambridge University Press| isbn = 978-1-139-85169-5| last = Aktürk| first = Şener| title = Regimes of Ethnicity and Nationhood in Germany, Russia, and Turkey| date = 12 November 2012 |url=https://books.google.com/books?id=YAUhAwAAQBAJ&pg=PA126}}</ref>. Трите немуслимански малцински групи признаени во [[Договор од Лозана (1923)|Договорот од Лозана]] се [[Ерменци]], [[Грци]] и [[Евреи]]. Други етнички групи се [[Албанци]]те, [[Арапи]]те, [[Асирци]]те, [[Бошњаци]]те, [[Черкези]]те, [[Грузијци]]те, [[Курди]]те, [[Помаци]]те, [[Роми]]те<ref name="cia2" /><ref name="Roopnarine2015">{{Наведена книга |url=https://books.google.com/books?id=ffpPCgAAQBAJ&pg=PA328 |title=Fathers Across Cultures: The Importance, Roles, and Diverse Practices of Dads: The Importance, Roles, and Diverse Practices of Dads|author=Jaipaul L. Roopnarine|year=2015|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-1-4408-3232-1|page=328|quote=Kurds are the largest ethnic minority group (about 20%), and Armenians, Greeks, Sephardic Jews,...}}</ref><ref name="MedinaHepner2013">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=abbMBQAAQBAJ&pg=PA113|title=The Geography of International Terrorism: An Introduction to Spaces and Places of Violent Non-State Groups|author1=Richard M. Medina|author2=George F. Hepner|year= 2013|publisher=CRC Press|isbn=978-1-4398-8688-5|page=113|quote=Turkey has numerous non-Turkish ethnic groups of which the Kurds are the largest, comprising approximately 20% of the population.}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.alaraby.co.uk/english/politics/2015/6/8/turkeys-ethnic-make-up-a-complex-melting-pot|title=Turkey's ethnic make-up: A complex melting pot|first=Abubakr|last=al-Shamahi|website=alaraby}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.worldatlas.com/articles/the-ethnic-groups-of-turkey.html|title=The Ethnic Groups of Turkey|publisher=}}</ref>. Курдите се концентрирани на истокот и југоисточниот дел на земјата, во она што е познато и како [[Турски Курдистан]], со што мнозинството во провинциите [[Тунџели (покраина)|Тунџели]], [[Бингол (покраина)|Бингол]], [[Муш (покраина)|Муш]], [[Агри (покраина)|Агри]], [[Игдир (покраина)|Игдир]], [[Елазиг (покраина)|Елазиг]], [[Дијарбекир (покраина)|Дијарбекир]], [[Батман (покраина)|Батман]], [[Шрнак (покраина)|Шрнак]], [[Битлис (покраина)|Битлис]], [[Ван (покраина)|Ван]], [[Мардин (покраина)|Мардин]], [[Сирт (покраина)|Сиирт]] и [[Хаќари (покраина)|Хаќари]], блиско мнозинство во [[Шанлурфа (покраина)|провинцијата Шанлурфа]] (47%) и големо малцинство во провинцијата [[Карс (покраина)|Карс]] (20%)<ref>{{Наведена книга|last=Watts|first=Nicole F.|title=Activists in Office: Kurdish Politics and Protest in Turkey (Studies in Modernity and National Identity)|date=2010|publisher=University of Washington Press|location=Seattle|isbn=978-0-295-99050-7|page=[https://books.google.com/books?id=yXWl40KJfKEC&pg=PA167&dq=Kars+(about+20+percent+Kurdish)&hl=en&sa=X&ei=DY5DU7jKJ4qc2QXYhYCACQ&ved=0CDgQ6AEwAA#v=onepage&q=Kars%20(about%2020%20percent%20Kurdish)&f=false 167]}}</ref>. Покрај тоа, поради внатрешната миграција, курдските заедници постојат во сите поголеми градови во централна и западна Турција, особено во Истанбул, каде што има околу 3 милиони Курди, што го прави Истанбул град со најголема курдска популација во светот<ref name="Nachmani2003">{{Наведена книга|author=Amikam Nachmani|title=Turkey: Facing a New Millenniium : Coping With Intertwined Conflicts|url=https://books.google.com/books?id=Xxp61eBvGzMC&pg=PA90|access-date=5 May 2013|year=2003|publisher=Manchester University Press|isbn=978-0-7190-6370-1|pages=90–}}</ref>. Малцинствата, покрај Курдите, се смета дека изнесуваат околу 7-12 проценти од населението<ref name="cia2"/>. Малцинските групи, освен трите верски малцинства признати во Договорот од Лозана (Ерменци, Грци и Евреи) немаат никакви официјални права, а употребата на малцинските јазици е ограничена<ref name="minorities" />. Терминот малцинство останува чувствително прашање во Турција, додека турската влада честопати е критикувана за третманот на малцинствата [358] Иако малцинствата не се признаваат, државната турска радиотелевизија (ТРТ) пренесува телевизиски и радио програми на јазиците на малцинствата<ref name="minorities">{{Наведена мрежна страница|title=Turkey Overview |url=http://www.minorityrights.org/4387/turkey/turkey-overview.html |website=minorityrights.org |access-date=27 November 2014 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141127074441/http://www.minorityrights.org/4387/turkey/turkey-overview.html |archivedate=27 November 2014 }}</ref>. Исто така, во основните училишта може да се изберат и некои класови на малцински јазици<ref>[http://www.ab.gov.tr/files/tarama/tarama_files/23/SC23DET_Minority%20Rights%20and%20Cultural%20Rights.pdf Minority Rights and Cultural Rights] gov.tr (accessed 7 January 2015).</ref><ref>[http://www.ekurd.net/mismas/articles/misc2008/5/turkeykurdistan1867.htm Turkey passes law to allow minority languages on TV] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20150211222106/http://www.ekurd.net/mismas/articles/misc2008/5/turkeykurdistan1867.htm |date=11 February 2015 }} ekurd.net</ref> Also, some minority language classes can be chosen in elementary schools.<ref name=azinlikdil>{{Наведена мрежна страница|title=Yaşayan diller ve lehçeler dersini 85 bin öğrenci seçti|url=http://www.hurriyet.com.tr/egitim/28045465.asp|website=hurriyet.com.tr|publisher=Hürriyet|access-date=25 March 2015}}</ref>. Околу 2,5 проценти од населението се меѓународни мигранти<ref name=esa.un.org>{{Наведена мрежна страница|title=Trends in International Migrant Stock: The 2013 Revision|url=http://esa.un.org/unmigration/migrantstocks2013.htm?mtotals|website=esa.un.org|publisher=United Nations|access-date=14 August 2014}}</ref>. Турција е домаќин на најголемиот број бегалци во светот, вклучувајќи повеќе од 2,8 милиони сириски бегалци, од јануари 2017 година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://data.unhcr.org/syrianrefugees/country.php?id=224|title=UNHCR Syria Regional Refugee Response – Turkey|last=|first=|website=UNHCR Syria Regional Refugee Response|access-date=31 January 2017}}</ref>. {{Largest cities | name = Најголеми градови во Турција | country = Турција | list_by_pop = <!-- link to the list of cities in the given country, if possible sorted by population --> | stat_ref = Податоци од декември 2017 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.citypopulation.de/Turkey-RBC20.html|title=December 2013 address-based calculation of the Turkish Statistical Institute as presented by citypopulation.de}}</ref> | div_name = Провинција | city_1 = Истанбул | div_1 = Истанбул (покраина){{!}}Истанбул| pop_1 = 14,744,519 | img_1 = Istanbul2010.jpg | city_2 = Анкара| div_2 = Анкара (покраина){{!}}Анкара| pop_2 = 4,871,884 | img_2 = Ankara Views.jpg | city_3 = Измир| div_3 = Измир (покраина){{!}}Измир| pop_3 = 2,938,546 | img_3 = Izmir Turkey.jpg | city_4 = Бурса| div_4 = Бурса (покраина){{!}}Бурса| pop_4 = 2,074,799 | img_4 = City center of Bursa.jpg | city_5 = Адана| div_5 = Адана (покраина){{!}}Адана| pop_5 = 1,753,337 | city_6 = Газијантеп| div_6 = Газијантеп (покраина){{!}}Газијантеп| pop_6 = 1,663,273 | city_7 = Анталија| div_7 = Анталија (покраина){{!}}Анталија| pop_7 = 1,311,471 | city_8 = Конија| div_8 = Конија (покраина){{!}}Конија| pop_8 = 1,130,222 | city_9 = Кајсери| div_9 = Кајсери (покраина){{!}}Кајсери| pop_9= 1,123,611 | city_10 = Дијарбекир| div_10 = Дијарбекир (покраина){{!}}Дијарбекир| pop_10 = 1,047,286 | city_11 = Мерсин| div_11 = Мерсин (покраина){{!}}Мерсин| pop_11 = 1,005,455 | city_12 = Урфа| div_12 = Шанлурфа (покраина){{!}}Шанлурфа | pop_12 = 921,978 | city_13 = Ескишехир| div_13 = Ескишехир (покраина){{!}}Ескишехир| pop_13 = 752,630 | city_14 = Денизли| div_14 = Денизли (покраина){{!}}Денизли| pop_14 = 638,989 | city_15 = Караманмараш| div_15 = Караманмараш (покраина){{!}}Караманмараш| pop_15 = 632,487 | city_16 = Самсун| div_16 = Самсун (покраина){{!}}Самсун| pop_16 = 625,410 | city_17 = Малатија| div_17 = Малатија (покраина){{!}}Малатија| pop_17 = 618,831 | city_18 = Измит| div_18 = Коџаели (покраина){{!}}Kocaeli | pop_18 = 570,077 | city_19 = Адапазари| div_19 = Сакарја (покраина){{!}}Сакарја | pop_19 = 492,027 | city_20 = Ерзурум| div_20 = Ерзурум (покраина){{!}}Ерзурум| pop_20 = 422,389 }} === Јазик === {{Главна|Турски јазик}} [[Податотека:Ataturk-September_20,_1928.jpg|thumb|right|130px|[[Кемал Ататурк]] ја претставува новата [[турска азбука]]]] Службениот јазик е [[турски]], кој е најраспространет од [[Туркиски јазици|туркиските јазици]] во светот<ref name=katzner>{{Наведена книга|last=Katzner|first=Kenneth|title=Languages of the World, Third Edition|publisher=Routledge|date=2002|isbn=978-0-415-25004-7}}</ref><ref name=minorityrights.org>{{Наведена мрежна страница|title=Turkey Overview |url=http://minorityrights.org/4387/turkey/turkey-overview.html |publisher=minorityrights.org |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150909185440/http://www.minorityrights.org/4387/turkey/turkey-overview.html |archivedate= 9 September 2015 }}</ref><ref name=joshua /> Го зборуваат 85,54 проценти од населението како прв јазик <ref name=milliyet-languages>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.milliyet.com.tr/2007/03/22/guncel/agun.html |title=Türkiye'nin yüzde 85'i 'anadilim Türkçe' diyor|publisher=Milliyet.com.tr|access-date=4 November 2012}}</ref>. 11,97 проценти од населението го зборува курманџискиот дијалект на курдскиот јазик како мајчин јазик<ref name="milliyet-languages" />. Арапскиот и [[Зазански јазик|зазанскиот јазик]] се мајчините јазици на 2,39 проценти од населението, а неколку други јазици се мајчините јазици на помалите делови на населението<ref name="milliyet-languages" />. [[Турски јазик|Турскиот јазик]] е [[службен јазик]] на територијата на Република Турција и еден од двата службени јазици во [[Кипар]]<ref>Turkish language" in The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition | Date: 2008</ref>. Исто така, турскиот јазик е признат како регионален јазик во [[Косово]], поточно во [[Призрен]] и во неколку општини во [[Македонија]]. Иако во останатите држави во регионов нема регулиран статус, турскиот јазик доста е распространет. Огромно турско население живее во [[Грција]] и [[Бугарија]], потоа турско население има во [[Албанија]], [[Романија]], [[Србија]] и [[Босна и Херцеговина]]<ref>Gordon, Raymond G., Jr. (ed.) (2005). "Ethnologue: Languages of the World, Fifteenth edition. Report for language code:tur (Turkish)". Посетено на 18 март 2007.</ref>. Во [[Европа]], најмногу турско население има во [[Германија]], потоа во [[Австрија]], [[Швајцарија]], [[Белгија]], [[Франција]], [[Италија]], [[Холандија]] и [[Обединетото Кралство]]. Турскиот истанбулски дијалект е преземен како база на литературниот турски јазик. Јазикот има доста дијалекти но во Турција се тежнее да се користи литературниот јазик преку образованието и медиумите.<ref>Johanson, Lars (2001). "Discoveries on the Turkic linguistic map" (PDF). Swedish Research Institute in Istanbul. Посетено на 18 март 2007.</ref> === Религија === {{bar box |float=right |title=Верници во Турција |barwidth=200px |bars= {{Столбен постоток|Сунити|green|83.5}} {{Столбен постоток|Шиити|blue|13.5}} {{Столбен постоток|останати муслимани|purple|1}} {{Столбен постоток|нерелигиозни|green|1}} {{Столбен постоток|Евреи|red|0.5}} {{Столбен постоток|Христијани|yellow|0.2}} {{Столбен постоток|Останати|brown|0.3}} }} Турција е секуларна држава без официјална државна религија. Tурскиот Устав предвидува слобода на религијата<ref>{{Наведена мрежна страница|author=Axel Tschentscher|url=http://servat.unibe.ch/icl/tu00000_.html|title=International Constitutional Law: Turkey Constitution|publisher=Servat.unibe.ch|access-date=1 November 2010}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hsfk.de/downloads/prif78.pdf |title=Turkey: Islam and Laicism Between the Interests of State, Politics, and Society |publisher=[[Peace Research Institute Frankfurt]] |access-date=19 October 2008 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081028211305/http://www.hsfk.de/downloads/prif78.pdf |archivedate=28 October 2008 }}</ref>. Според [[Ипсос]], кој интервјуирал 17.180 возрасни лица во 22 земји, во 2016 година оние кои биле интервјуирани од Турција изјавиле дека исламот ја формирала севкупната голема религија во Турција, која се придржувала до 82% од вкупното население, по што биле следени религиозно неповрзани луѓе кои сочинувале 13% од населението, а христијаните со 2%. Улогата на религијата во јавниот живот била контроверзна дебата во текот на годините по формирањето на исламистичките партии<ref>{{Наведена книга|last1=Steunebrink|first1=Gerrit|last2=van der Zweerde|first2=Evert|title=Civil Society, Religion, and the Nation: Modernization in Intercultural Context : Russia, Japan, Turkey|url={{Google books |plainurl=yes |id=KSbiKEhsxT0C |page=175 }} |access-date=5 June 2013|year=2004|publisher=Rodopi|isbn=978-90-420-1665-1|pages=175–184}}</ref>. За многу децении, носењето на [[хиџаб]]от било забрането во училиштата и владините згради, бидејќи се сметало за симбол на политичкиот ислам. Сепак, забраната била укината од универзитетите во 2011 година, од владините згради во 2013 година<ref>{{наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2013/10/09/world/europe/turkey-lifts-ban-on-head-scarves-in-state-offices.html?_r=0|title=Turkey Lifts Longtime Ban on Head Scarves in State Offices|newspaper=NY Times|date=8 October 2013|access-date=1 February 2014}}</ref>, од училиштата во 2014 година<ref name=news24.com>{{Наведена мрежна страница|title=Turkey-lifts-ban-on-headscarves-at-high-schools|url=http://www.news24.com/World/News/Turkey-lifts-ban-on-headscarves-at-high-schools-20140923|website=news24.com/|access-date=3 November 2014|date=23 September 2014|archive-date=2020-05-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20200516215849/https://www.news24.com/World/News/Turkey-lifts-ban-on-headscarves-at-high-schools-20140923|url-status=dead}}</ref>, и од вооружените сили во 2017 година<ref>{{наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-39053064|title=Turkey reverses female army officers' headscarf ban|publisher=BBC|date=22 February 2017|work=BBC News}}</ref>. Владата на Ердоган и неговата Партија за правда и развој (АКП) ја следат експлицитната агенда за исламизација на образованието за „подигнување на побожна генерација“ против секуларниот отпор<ref>{{Наведена мрежна страница|author=Sukru Kucuksahin|url=http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2016/06/turkey-high-schools-student-stand-up-against-islamism.html|title=Turkish students up in arms over Islamization of education|publisher=Al-Monitor|date=20 June 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|author=Zülfikar Doğan|url=http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2016/06/turkey-education-erdogan-devout-generation-plan.html|title=Erdogan pens education plan for Turkey's 'devout generation'|publisher=Al-Monitor|date=29 June 2016}}</ref>, во процесот што предизвикува изгубени работни места и училиште за многумина нерелигиозни граѓани на Турција<ref>{{Наведена мрежна страница|author=Sibel Hurtas|url=http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2016/10/turkey-post-putsch-crackdown-transform-education.html|title=Turkey's 'devout generation' project means lost jobs, schools for many|publisher=Al-Monitor|date=13 October 2016}}</ref>. ====Ислам==== {{Главна|Ислам во Турција}} [[File:Sultan Ahmed Mosque Istanbul Turkey retouched.jpg|thumb|[[Султан Ахмедова џамија]] во [[Истанбул]].<ref name=bluemosque>{{Наведена мрежна страница|title=Blue Mosque|url=http://www.bluemosque.co/|website=bluemosque.co|access-date=12 June 2014}}</ref>]] По распадот на Отоманското Царство, бројот на муслимани во регионот се зголемил во однос на христијанското население бидејќи отомански муслимани, кои се соочиле со истребување или други форми на репресија во новите конституирани балкански држави, емигрирале во земјата. Не сите биле етнички Турци. Некои биле албански, босански, грчки, српски, македонски и бугарски муслимани. Во овој период, исто така, пристигнале и други Турци и [[Черкези]] кои побегнале од руската експанзија во области како [[Кавказ]] и [[Крим]]. До 1920-тите, исламот станал мнозинска религија<ref>{{Наведена книга| publisher = Taylor & Francis| isbn = 978-0-415-36897-1| last = Gülalp| first = Haldun| title = Citizenship and Ethnic Conflict: Challenging the Nation-state| date = 2006| url=https://books.google.com/books?id=aps1ruOW0_EC&pg=PA62}}</ref>. Не постојат официјални статистички податоци за верските убедувања на луѓето, ниту пак е побарано во пописот. Според [[ЦИА]], 99,8% од турското население е муслиманско<ref name="cia2"/><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/profiles/Turkey.pdf |title=TURKEY|publisher=Library of Congress: Federal Research Division|access-date=27 March 2019}}</ref>, други извори даваат проценки кои се движат од 96,4%<ref name=joshua>{{Наведена мрежна страница|title=Country – Turkey|url=http://joshuaproject.net/countries/TU?page=1|work=Joshua Project|access-date=27 April 2014}}</ref> до 82%. Најпопуларната секта е Ханафиската школа за сунитски ислам. Исто така има и некои форми на [[суфизам]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.allaboutturkey.com/sufi.htm|title=Sufism|publisher=All about Turkey|date=20 November 2006|access-date=1 November 2010}}</ref>. Проценетите не-деноминациони муслимани се движат од 2 проценти<ref name=pewforum.org>{{Наведена мрежна страница|title=Pew Forum on Religious & Public life|url=http://www.pewforum.org/2012/08/09/the-worlds-muslims-unity-and-diversity-1-religious-affiliation/#identity|website=pewforum.org/|access-date=29 October 2013|date=9 August 2012}}</ref> до 14 проценти од населението. Највисоката исламска религиозна власт е Претседателството за верски прашања, кое во голема мера ја толкува Ханафиската школа и е одговорно за регулирање на работата на 80.000 регистрирани џамии во земјата и вработување на локални и провинциски имами<ref name=religiousfreedomreport>{{Наведена мрежна страница|url=https://2001-2009.state.gov/g/drl/rls/irf/2007/90204.htm|title=Bureau of Democracy, Human rights and Labor: International Religious Freedom Report 2007 – Turkey|publisher=State.gov|access-date=1 November 2010}}</ref>. Некои, исто така, се жалеле дека под исламистичката влада на Партијата на правдата и развој (АКП) и Ердоган, старата улога на Претседателството, која ја одржува контролата над верската сфера на исламот во Турција, „''во голема мера е вклучена во управувањето на земјата''“<ref name="Lepeska-2015">{{Наведено списание |last1=Lepeska |first1=David |title=Turkey Casts the Diyanet |journal=Foreign Affairs |date=17 May 2015 |url=https://www.foreignaffairs.com/articles/turkey/2015-05-17/turkey-casts-diyanet |access-date=27 July 2016}}</ref>. Претседателството промовира одреден тип на конзервативен ислам (Ханафски) во Турција, издавајќи [[фетва]] која не ги одобрува активностите како што се „''кучиња што се хранат дома, славење на западната Нова Година, лотариите и тетоважите''“<ref name=rise>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.turkeyanalyst.org/publications/turkey-analyst-articles/item/463-the-rise-of-diyanet-the-politicization-of-turkey%E2%80%99s-directorate-of-religious-affairs.html | title=The Rise of Diyanet: the Politicization of Turkey's Directorate of Religious Affairs | last1=Cornell |first1=Svante |publisher=turkeyanalyst.org | date=9 October 2015 | access-date=27 July 2016}}</ref> и проектирање на овој турски ислам<<ref name="Lepeska-2015" /> во странство<ref name="al-monitor-29-4-16">{{наведени вести|last1=Tremblay|first1=Pinar|title=Is Erdogan signaling end of secularism in Turkey?|url=http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2015/04/turkey-is-erdogan-signaling-end-of-secularism.html|access-date=25 July 2016|agency=Al Monitor|date=29 April 2015|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160808130552/http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2015/04/turkey-is-erdogan-signaling-end-of-secularism.html|archivedate=8 August 2016}}</ref>. Академиците сугерираат дека популацијата на Алевитите може да изнесува од 15 до 20 милиони, додека Федерацијата Алеви-Бекташи тврди дека има околу 25 милиони<ref name=usstate>{{Наведена мрежна страница|url=https://2001-2009.state.gov/g/drl/rls/irf/2007/90204.htm|title=Turkey: International Religious Freedom Report 2007|publisher=State.gov|access-date=9 August 2011}}</ref><ref name=refworld.org1>{{Наведена мрежна страница|title=World Directory of Minorities and Indigenous Peoples – Turkey : Alevis|url=http://www.refworld.org/docid/49749c9950.html|website=refworld.org|access-date=22 April 2015}}</ref> и според магазинот Аксион, бројот на шиитските [[Дванаестници]] (со исклучок на Алевите) изнесува 3 милиони (4,2%)<ref name="caferi">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.aksiyon.com.tr/aksiyon/haber-15046-34-caferi-imamlar.html|title=Caferi İmamlar|language=tr|publisher=Aksiyon.com.tr|date=11 October 2004|access-date=4 September 2010|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110317032746/http://www.aksiyon.com.tr/aksiyon/haber-15046-34-caferi-imamlar.html|archivedate=17 March 2011}}</ref>. Под сунитската исламистичка влада на Партијата на правдата и развојот (АКП) и Ердоган започнала сè поголема дискриминација и прогон на малцинството Алевити<ref>{{наведен нестручен часопис|author=Stephen Schwartz|url=http://www.weeklystandard.com/erdogan-iran-syrian-alawites-and-turkish-alevis/article/634834|title=Erdogan, Iran, Syrian Alawites, and Turkish Alevis|magazine=The Weekly Standard|date=29 March 2012}}</ref><ref>{{наведени вести|author=Daniel Dombey|url=https://www.ft.com/content/4834f8fc-134e-11e4-84b7-00144feabdc0|title=Turkey's Alevi minority fear future under Erdogan presidency|newspaper=Financial Times|date=27 July 2014}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|author=Marc Champion|url=https://www.bloomberg.com/news/articles/2016-07-19/sectarian-tension-builds-in-turkey-as-erdogan-crackdown-widens|title=Sectarian Tension Builds in Turkey as Erdogan Crackdown Widens|publisher=Bloomberg L.P.|date=19 July 2016}}</ref>. Според ''WIN-Gallup International'', Глобален индекс на религиозност и атеизам<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.wingia.com/web/files/news/14/file/14.pdf|title=Global Index of Religiosity ande Athesim|publisher=|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20131021065544/http://www.wingia.com/web/files/news/14/file/14.pdf|archivedate=21 October 2013}}</ref>, Турција е земја со најрелигиозни муслимани во исламскиот свет, формирајќи 73% од муслиманското население. Според ''PEW Global research'', само 15 отсто од муслиманите во Турција велат дека се молат барем еднаш од петте молитви, дома или во џамија<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.pewforum.org/2012/08/09/the-worlds-muslims-unity-and-diversity-2-religious-commitment/|title=Chapter 2: Religious Commitment|date=9 August 2012|work=pewforum.org}}</ref>. Друг извештај сугерира дека само 7% до 13% од сите Турци сметаат дека религијата треба да има влијание врз законите директно или индиректно<ref>{{наведени вести|url=http://www.seeker.com/is-turkey-an-islamic-or-secular-country-1965345281.html|publisher=Seeker Daily|title=Is Turkey an Islamic or Secular Country?|date=9 August 2016|access-date=5 October 2016}}</ref>. ====Христијанство==== {{Главна|Христијанство во Турција}} [[File:İstanbul 6019.jpg|thumb|left|[[Црква „Свети Стефан“ Истанбул|Бугарската црква „Св. Стефан“]].]] [[Христијанството]] има долга историја во денешна Турција, која е родно место на бројни христијански апостоли и светители, како што се [[Апостол Павле|Павле]], [[Тимотеј Ефески|Тимотеј]], [[Свети Никола|Никола]], [[Поликарп Смирнски|Поликарп]] и многу други. [[Свети Петар]] основал една од првите цркви во [[Антиохија]] ([[Антакија]]), чија локација се смета по традиција како место каде за првпат било проповедено Евангелието, и каде што следбениците на [[Исус]] се нарекувале [[христијани]] за првпат во историјата. [[Куќа на Пресвета Богородица|Куќата]] во која [[Дева Марија]] живеела последните денови од нејзиниот живот до [[Успение на Пресвета Богородица|нејзиното Успение]]<ref>''[[The Catholic Encyclopedia]]'', Volume XIV, Copyright 1912 by Robert Appleton Company, Online Edition Copyright 2003 by K. Knight [http://www.newadvent.org/cathen/14774a.htm]</ref><ref>''Home of the Assumption: Reconstructing Mary's Life in Ephesus'' by V. Antony John Alaharasan 2006 {{ISBN|1-929039-38-7}} p. 38</ref> и [[Базилика Свети Јован - Ефес|гробот]] на [[Јован Богослов|Јован Апостол]] кој ја придружувал за време на патувањето до Анадолија по [[распнување на Исус|распнувањето на Исус]], се наоѓа во [[Ефес]]. Пештерските цркви во [[Кападокија]] биле меѓу скривниците на раните христијани за време на [[Прогонување на христијаните во Римската Империја|римските прогони]] против нив. [[Цариградска патријаршија|Цариградската патријаршија]] е со седиште во [[Цариград]] ([[Истанбул]]) од [[Втор вселенски собор|Вториот вселенски собор]] во [[381]] година<ref name="Rusch2013">{{Наведена книга|author=William G. Rusch|title=The Witness of Bartholomew I, Ecumenical Patriarch|url={{Google books |plainurl=yes |id=ZMgC0VsRee0C |page=31 }}|year=2013|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|isbn=978-0-8028-6717-9|page=31|quote=Constantinople has been the seat of an archiepiscopal see since the fourth century; its ruling hierarch has had the title of"Ecumenical Patriarch"&nbsp;...}}</ref><ref name="FahlbuschBromiley2001">{{Наведена книга|author1=Erwin Fahlbusch|author2=Geoffrey William Bromiley|title=The Encyclopedia of Christianity|url={{Google books |plainurl=yes |id=yaecVMhMWaEC |page=40 }} |year=2001|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|isbn=978-90-04-11695-5|page=40|quote=The Ecumenical Patriarchate of Constantinople is the ranking church within the communion of&nbsp;... Between the 4th and 15th centuries, the activities of the patriarchate took place within the context of an empire that not only was&nbsp;...}}</ref>. Два од петте големи епископски седишта на [[Пентархија]]та (Цариград и Антиохија), поведени од [[Јустинијан I|Јустинијан Велики]] во [[531]] година<ref>The Oxford Dictionary of the Christian Church, s.v. ''patriarch (ecclesiastical)'', also calls it "a title dating from the 6th century, for the bishops of the five great sees of Christendom". And [https://books.google.com/books?id=ZP_f9icf2roC&printsec=frontcover#PPA845,M1 Merriam-Webster's Encyclopedia of World Religions] says: "Five patriarchates, collectively called the pentarchy, were the first to be recognized by the legislation of the emperor Justinian (reigned 527–565)".</ref>, се наоѓале во денешна Турција за време на византискиот период<ref>[http://www.britannica.com/eb/article-9059117/pentarchy "Pentarchy"]. ''[[Encyclopædia Britannica]]''. Retrieved 14 February 2010. "The proposed government of universal [[Christendom]] by five [[Patriarch|patriarchal sees]] under the auspices of a single universal empire. Formulated in the legislation of the emperor [[Justinian I]] (527–65), especially in his Novella 131, the theory received formal ecclesiastical sanction at the [[Quinisext Council|Council in Trullo]] (692), which ranked the five sees as Rome, Constantinople, Alexandria, Antioch, and Jerusalem".</ref>. Процентот на христијани во Турција се намалил од 17,5%, или 3 милиони (19% немуслимански) од 16 милиони до 2,5% во [[1927]] година<ref>{{Наведено списание|last=Içduygu|first=Ahmet|author2=Toktas, Şule; Ali Soner, B.|title=The politics of population in a nation-building process: emigration of non-Muslims from Turkey|journal=Ethnic and Racial Studies|url=https://www.academia.edu/761694|date=1 February 2008|volume=31|issue=2|pages=358–389|doi=10.1080/01419870701491937}}</ref>, поради настаните што значително влијаеле врз демографската структура на земјата, како што е [[Ерменскиот геноцид]]<ref>{{citation |title= Chapter ''The refugees question in Greece (1821–1930)'' in "''Θέματα Νεοελληνικής Ιστορίας''", ΟΕΔΒ (''"Topics from Modern Greek History"''). 8th edition (PDF) |publisher=Nikolaos Andriotis |year=2008}}</ref>, размената на населението помеѓу Грција и Турција, и емиграцијата на христијаните кои всушност започнале кон крајот на 19 век и се стекнале со темпото во првата четвртина од 20 век<ref>{{Наведена мрежна страница|url= http://www.meforum.org/487/editors-introduction-why-a-special-issue |format=PDF|title='Editors' Introduction: Why a Special Issue?: Disappearing Christians of the Middle East|publisher=Editors' Introduction |access-date=11 June 2013|year=2001}}</ref>. Данокот на богатство на немуслиманите во 1942 година, емиграцијата на дел од турски Евреи во Израел по 1948 година, и тековниот спор на Кипар, кој ги заладил односите меѓу Турците и Грците (кулминирајќи со [[септемвриски погром|септемврискиот погром]] од 6-7 септември 1955 година), биле други важни настани кои придонеле за падот на турското немуслиманско население. Денес има повеќе од 120.000 луѓе од различни [[христијански деноминации]], што претставува помалку од 0.2 проценти од турското население<ref name="cia-rel">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2122.html#tu|title=Religions|publisher=Central Intelligence Agency|access-date=9 February 2013}}</ref>, вклучувајќи околу 80.000 ориентални православни христијани<ref name=catho>{{Наведена мрежна страница|title=Statistics by Country|url=http://www.catholic-hierarchy.org/country/sc1.html|website=catholic-hierarchy.org|access-date=18 February 2015}}</ref>, 35.000 римокатолици, 18.000 Антиохиски Грци<ref>{{Наведена мрежна страница|url= http://www.bpb.de/publikationen/R1HJSB,2,0,Christen_in_der_islamischen_Welt.html |format=PDF|title=Christen in der islamischen Welt – Aus Politik und Zeitgeschichte |publisher=|access-date=11 June 2013|year=2008}}</ref> , 5.000 грчки православни<ref name=christiancentury.org>{{Наведена мрежна страница|title=Turkish Protestants still face "long path" to religious freedom|url=http://www.christiancentury.org/article/2011-03/turkish-protestants-still-face-long-path-religious-freedom|website=christiancentury.org|access-date=3 November 2014}}</ref> и помал број протестанти. Во моментов има 236 цркви отворени за обожување во Турција<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.goturkey.com/Life--Culture-Religion--51538-c-en.html|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090415000147/http://www.goturkey.com/Life--Culture-Religion--51538-c-en.html|archivedate=15 April 2009|title=Life, Culture, Religion |publisher=Official Tourism Portal of Turkey|date=15 April 2009|access-date=9 February 2013}}</ref>. ====Јудаизам==== {{Главна|Јудаизам во Турција}} [[File:GrandSynagogueEdirne (2).JPG|thumb|Големата синагога во Одрин.]] Историјата на јудаизмот во Турција започнува уште од 5 век п.н.е. кога на овие простори живееле [[Романиоти]]те. Тие изградиле антички храмови, како што се [[Синагога Сардис|Синагогата Сардис]] во Лидија и [[Синеагога во Приен|Синеагогата на Приен]]. [[Сефарди|Сефардските Евреи]], кои биле протерани од [[Пиринејскиот Полуостров]] и јужна Италија под контрола на [[Шпанско Царство|Шпанското Царство]], биле добредојдени во [[Отоманското Царство]] помеѓу крајот на 15 и средината на 16 век. И покрај емиграцијата во текот на 20 век, денешна Турција и понатаму има мало еврејско население. Во моментов има околу 26.000 Евреи во Турција, од кои најголем дел се Сефарди<ref name=science.co.il>{{Наведена мрежна страница|title=Turkish Jews – Brief History|url=https://www.science.co.il/hi/turkish/|website=science.co.il|}}</ref> At present, there are around 26,000 [[History of the Jews in Turkey|Jews in Turkey]], the vast majority of whom are Sephardi.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.americansephardifederation.org/PDF/exhibitions/Jewish_Costumes_Early_History_Jews_in_Turkey.pdf |title=An Overview of the History of the Jews in Turkey |publisher=American Sephardi Federation |access-date=11 June 2013 |year=2006 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131006160804/http://www.americansephardifederation.org/PDF/exhibitions/Jewish_Costumes_Early_History_Jews_in_Turkey.pdf |archivedate=6 October 2013 }}</ref>. ====Агностицизам и атеизам==== Според анкетата за [[Евробарометер]] во 2010 година, 94% од Турците кои учествувале во истата изјавиле дека веруваат во Бога<ref>{{наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/turkish-atheist-organisation-launches-petition-calling-for-babies-to-no-longer-be-automatically-a6727866.html|title=Independent|date=9 November 2015|website=Turkish atheist organisation launches petition calling for babies to no longer be automatically registered as Muslim.|publisher=The Independent|access-date=4 June 2016}}</ref>. Сепак, според друга анкета спроведена од КОНДА, процентот на оние кои учествувале во анкетата, 2,9% рекле дека биле атеисти<ref name="human.nl">{{Наведена мрежна страница|title=Being an Atheist in Turkey|url=http://www.human.nl/among-nonbelievers/read-more/being-an-atheist-in-turkey.html|author=Ekin Karaca|website=www.human.nl|date=3 March 2016|access-date=24 June 2016|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160701073123/http://www.human.nl/among-nonbelievers/read-more/being-an-atheist-in-turkey.html|archivedate=1 July 2016}}</ref>. Атеизмот на Турција, првата официјална атеистичка организација на Балканот, Кавказот и Блискиот Исток, била основана во 2014 година<ref name="blogs.lse.ac.uk1">{{Наведена мрежна страница|title=Beyond the Straight Path: Obstacles and Progress for Atheism in Turkey|url=http://blogs.lse.ac.uk/humanrights/2015/11/24/beyond-the-straight-path-obstacles-and-progress-for-atheism-in-turkey/|website=blogs.lse.ac.uk|access-date=2 April 2017}}</ref><ref name="turkishatheist.net1">{{Наведена мрежна страница|title=The first Atheist Association in Turkey is founded|url=http://turkishatheist.net/?p=40|website=turkishatheist.net|access-date=2 April 2017}}</ref>. ===Образование=== {{Главна|Образование во Турција}} [[File:Istanbul University campus March 2008b.JPG|thumb|left|[[Истанбулски универзитет|Истанбулскиот универзитет]] бил основан во [[1453]] година<ref name=istanbuluniversity>{{Наведена мрежна страница|title=History|url=http://www.istanbul.edu.tr/english/?p=68|website=istanbul.edu.tr|access-date=12 June 2014}}</ref>]] Министерството за национално образование е одговорно за пред-високото образование<ref name=wesed>{{Наведена мрежна страница|title=Education in Turkey|url=http://www.wes.org/ewenr/12sept/feature.htm|publisher=World Education Services|access-date=12 June 2013}}</ref>. Тос е задолжително и трае дванаесет години: четири години основно, средно и високо училиште<ref name=nyt-peg>{{Наведена мрежна страница|title=Turkey's Education Reform Bill Is About Playing Politics With Pedagogy|url=http://latitude.blogs.nytimes.com/2012/03/23/turkeys-education-reform-bill-is-about-playing-politics-with-pedagogy/|work=The New York Times|access-date=12 June 2013|date=23 March 2012}}</ref>. Помалку од половина од Турците од 25 до 34 години имаат завршено најмалку средно училиште, во споредба со просекот на [[ОЕЦД]] каде просекот е над 80 проценти<ref name=oecdind>{{Наведена мрежна страница|title=Education at a Glance: OECD Indicators 2012|url=http://www.oecd.org/edu/EAG2012%20-%20Key%20Facts%20-%20Turkey.pdf|publisher=OECD|access-date=12 June 2013}}</ref>. Основно образование во Турција се смета дека заостанува зад другите земји на ОЕЦД. Турција е рангирана на 32 место од 34 во студијата на ''ПИСА'' на [[ОЕЦД]]<ref name=nyt-peg />. Пристапот до висококвалитетно училиште во голема мера зависи од перформансите на приемен испит, до одреден степен што некои ученици започнуваат да земаат приватни часови по подучување кога имаат 10 години<ref name=WBedu>{{Наведена мрежна страница|title=Improving The Quality And Equity of Basic Education in Turkey Challenges And Options |url=http://www-wds.worldbank.org/external/default/WDSContentServer/WDSP/IB/2013/02/20/000333037_20130220112531/Rendered/PDF/541310SR0P107700Quality0Report02011.pdf |publisher=World Bank |access-date=12 June 2013 |page=viii |date=30 June 2011 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131016062736/http://www-wds.worldbank.org/external/default/WDSContentServer/WDSP/IB/2013/02/20/000333037_20130220112531/Rendered/PDF/541310SR0P107700Quality0Report02011.pdf |archivedate=16 October 2013 }}</ref>. Вкупната стапка на писменост на возрасните во 2011 година изнесувала 94,1 процент; 97,9 проценти за мажи и 90,3 проценти за жени<ref name=unescolit>{{Наведена мрежна страница|title=National adult literacy rates (15+), youth literacy rates (15–24) and elderly literacy rates (65+)|url=http://stats.uis.unesco.org/unesco/TableViewer/tableView.aspx?ReportId=210|publisher=UNESCO Institute for Statistics|accessdate=2019-07-08|archive-date=2013-10-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20131029183908/http://stats.uis.unesco.org/unesco/TableViewer/tableView.aspx?ReportId=210|url-status=dead}}</ref>. Од [[2017]] година во Турција има 190 универзитети<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.yok.gov.tr/documents/10348274/10733291/TR%27de+Y%C3%BCksek%C3%B6%C4%9Fretim+Sistemi2.pdf/9027552a-962f-4b03-8450-3d1ff8d56ccc|title=Higher Education System in Turkey|access-date=10 April 2017|archive-date=2018-05-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20180515222606/http://www.yok.gov.tr/documents/10348274/10733291/TR'de+Y%C3%BCksek%C3%B6%C4%9Fretim+Sistemi2.pdf/9027552a-962f-4b03-8450-3d1ff8d56ccc|url-status=dead}}</ref>. Влезот во високото образование зависи од Системот за избор и поставеност на студентите (''ÖSYS''). Во 2008 година, квотата на примени студенти била 600.000, во споредба со 1.700.000 кои го положиле високото образование во 2007 година<ref name="Group2009">{{Наведена книга|author=Oxford Business Group|title=The Report: Turkey 2009|url={{Google books |plainurl=yes |id=c1uXr3Rr7koC |page=203 }} |access-date=12 June 2013|year=2009|publisher=Oxford Business Group|isbn=978-1-902339-13-9|page=203}}</ref>. Освен за факултетите за отворено образование (''AÖF'') во [[Универзитет Анадолу|Универзитетот Анадолу]], [[Истанбулски универзитет|Истанбулскиот универзитет]] и [[Универзитет Ататурк|Универзитетот Ататурк]], влезот е регулиран од страна на националниот испит, по што дипломците од средно училиште се доделуваат на универзитетите според нивниот резултат на испитот<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.educationinturkey.net/index.php?option=com_content&view=article&id=69&Itemid=75|title=Guide for Foreign Students planning Education in Turkey|access-date=9 August 2014|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180712043742/http://www.educationinturkey.net/index.php?option=com_content&view=article&id=69&Itemid=75|archivedate=12 July 2018}}</ref>. Според највисоките универзитетски рангови во 2012-2013, највисокиот универзитет во Турција е [[Блискоисточен технички универзитет|Техничкиот универзитет на Блискиот Исток]] (во категоријата ранг 201-225), по што следат [[Универзитет Билкент|Универзитетот Билкент]] и [[Универзитет Коч|Универзитетот Коч]] (и во опсегот од 226-250), [[Технички универзитет (Истанбул)|Истанбулскиот технички универзитет]] и [[Универзитет Богазичи|Универзитетот Богазичи]] (276-300)<ref name=therank>{{Наведена мрежна страница|title=World University Rankings 2012–2013|url=http://www.timeshighereducation.co.uk/world-university-rankings/2012-13/world-ranking|work=Times Higher Education|access-date=16 June 2013}}</ref>. Сите државни и приватни универзитети се под контрола на Одборот за високо образование (''YÖK''), чиј шеф го назначува претседателот на Турција. Извршниот ред 676 од октомври 2016 година создал систем во кој покрај тоа претседателот директно ги назначува сите ректори на сите државни и приватни универзитети<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Turkish universities latest domino in Erdogan's path|url=http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2016/11/turkey-erdogan-took-full-control-of-universities.html|author=Mustafa Akyol|publisher=Al-Monitor|date=7 November 2016}}</ref>. Турција е членка на Европското подрачје на високото образование и активно учествува во [[Болоњска декларација|Болоњската декларација]]<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Members: Turkey|url=http://www.ehea.info/pid34250-cid101609/turkey.html|date=10 April 2017}}</ref>. Во 2016 година, истражувањето на ''Skills Matter'' спроведено од страна на ОЕЦД ги утврдило нивоата на математика и писменост кај возрасното население во Турција на ранг 30 од вкупно 33 земји на ОЕЦД<ref>{{Наведена книга|title=Skills Matter: Further Results From the Survey ov Adult Skills|date=2015|publisher=OECD|isbn=978-92-64-25805-1|pages=46, 49|doi=10.1787/9789264258051-en|series=OECD Skills Studies}}</ref>. Во 2017 година [[теоријата на еволуцијата]] била отстранета од националната наставна програма во корист на учењето на концептот на [[џихад]]от<ref>{{наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/turkey-school-curriculum-teach-jihad-concept-drop-evolution-science-muslim-islam-a7848176.html|title=Turkey drops evolution and starts teaching jihad instead|date=19 July 2017|work=The Independent|access-date=20 July 2017|language=en-GB}}</ref>. ===Здравствена грижа=== [[File:Haydarpasa campus general.jpg|thumb|upright=1.35|Кралскиот колеџ за медицина, во моментов кампус на [[Универзитет Мармара]]]] Здравствената заштита во Турција доминира од централизиран државен систем што го води Министерството за здравство. Во [[2003]] година, владата вовела широка програма за здравствени реформи насочена кон зголемување на односот на приватното здравствено осигурување и обезбедување на здравствена заштита на поголем дел од населението. Турскиот институт за статистика објавил дека 76,3 милијарди ТЛ се потрошени за здравствена заштита во 2012 година, од кои 79,6 проценти биле покриени од страна на Институтот за социјално осигурување, а 15,4 проценти директно биле платени од страна на пациентите<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hurriyet.com.tr/ekonomi/24892271.asp|title=Hürriyet: "Sağlığa 76,3 milyar lira harcandı"|access-date=9 August 2014}}</ref>. Во [[2012]] година, во Турција имало 29.960 медицински установи<ref name=TUIKmedical>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tuik.gov.tr/PreIstatistikTablo.do?istab_id=1613|title=Turkish Statistical Institute: Number of medical institutions in Turkey|access-date=9 August 2014|archive-date=2020-02-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20200203084646/http://www.tuik.gov.tr/PreIstatistikTablo.do?istab_id=1613|url-status=dead}}</ref>, и во просек по еден лекар на 583 луѓе<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tuik.gov.tr/PreIstatistikTablo.do?istab_id=255|title=Turkish Statistical Institute: Number of citizens per healthcare personnel in Turkey|access-date=9 August 2014|archive-date=2020-04-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20200426204823/http://www.tuik.gov.tr/PreIstatistikTablo.do?istab_id=255|url-status=dead}}</ref> и 2.65 кревети на 1000 луѓе<ref name=TUIKmedical />. Во 2015 година, очекуваниот животен век изнесувал 72,6 години за мажи и 78,9 за жени, со вкупен просек од 75,8<ref>{{Наведена мрежна страница |title=World Healt Statistics 2016: Monitoring health for the SDGs Annex B: tables of health statistics by country, WHO region and globally |publisher=World Health Organization |url=http://www.who.int/gho/publications/world_health_statistics/2016/Annex_B/en/ |date=2016 |access-date=27 June 2016}}</ref>. ==Култура== {{Главна|Култура на Турција}} [[File:Whirlingdervishes.JPG|thumb|Дервишки со нивниот традиционален танц<ref name=unesco1>{{Наведена мрежна страница|title=UNESCO Intangible Cultural Heritage Lists |url=http://www.unesco.org/culture/ich/index.php?lg=en&pg=00011&multinational=3&display1=inscriptionID&display=maps#tabs |website=unesco.org |access-date=3 July 2014 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140715114119/http://www.unesco.org/culture/ich/index.php?lg=en&pg=00011&multinational=3&display1=inscriptionID&display=maps |archivedate=15 July 2014 }}</ref>]] Културата на Турција комбинира голема мера на разновидни и хетероген збир на елементи кои се добиени од традициите на [[Византија]], Османлиите, Европа, Блискиот Исток и Средна Азија.<ref name="TR_culture" /><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.turks.org.uk/index.php?pid=8|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070218095819/http://www.turks.org.uk/index.php?pid=8|archivedate=18 February 2007|title=Turks – A Journey of a Thousand Years: 600–1600|author=Royal Academy of Arts|authorlink=Royal Academy of Arts|publisher=Royal Academy of Arts|access-date=12 December 2006|year=2005}}</ref>. Турција, која ја наследила османлиската држава во [[1923]] година, сè уште е трансконтинетална земја што ги спојува [[Европа]] и [[Азија]]. Нацијата била модернизирана првенствено од страна на [[Мустафа Кемал Ататурк]] почнувајќи од 1923 година. Како што тој ја трансформирал религија водена од поранешната држава во модерна национална држава со силна поделба на државата и религијата, станало соодветно зголемување во методите на уметничко изразување. Во текот на првите години на Републиката, Владата инвестираше голема количина на ресурси во ликовната уметност како што се слики, скулптури и архитектура. Ова било направено и како процес на модернизација и за создавање на културниот идентитет. Поради различните историски фактори и дефинирањето на турскиот идентитет, културата на Турција јасно ги комбинира напорите да биде модерна и западна, со желба за одржување на традиционалните верски и историски вредности<ref name="TR_culture">{{Наведена книга|author=Ibrahim Kaya|title=Social Theory and Later Modernities: The Turkish Experience|url={{Google books |plainurl=yes |id=0Iy7pJBRgjYC |page=57 }} |access-date=12 June 2013|year=2004|publisher=Liverpool University Press|isbn=978-0-85323-898-0|pages=57–58}}</ref>. ===Литература=== [[File:Kemalbey.jpg|thumb|160px|left|Делата на [[Намик Кемал]] имале големо влијание врз Ататурк и други турски државници кои ја основале Турската Република<ref name="ÁgostonMasters2009-48">{{Наведена книга|author1=Gábor Ágoston|author2=Bruce Alan Masters|title=Encyclopedia of the Ottoman Empire|url=https://books.google.com/books?id=QjzYdCxumFcC|year=2009|publisher=Infobase Publishing|isbn=978-1-4381-1025-7|page=48}}</ref><ref name="ShawShaw1977-260-261">{{Наведена книга|author1=Stanford J. Shaw|authorlink1=Stanford J. Shaw|author2=Ezel Kural Shaw|authorlink2=Ezel Kural Shaw|title=History of the Ottoman Empire and Modern Turkey|url=https://books.google.com/books?id=AIET_7ji7YAC&pg=PA520|volume=2|year=1977|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-29166-8|pages=260–261}}</ref>]] [[File:Orhan Pamuk 2009 Shankbone.jpg|thumb|160px|десно|[[Орхан Памук]], добитник на Нобелова награда за литература во 2006 година<ref name="NobelPrize">{{Наведена мрежна страница| url = http://nobelprize.org/nobel_prizes/literature/laureates/2006/| title = The Nobel Prize in Literature 2006| accessdate = 2006-10-12}}</ref>]] Турската литература е собирањето на писмени и усни текстови составени на [[турски јазик]]. Традиционалните примери за турската народ се расказите на Караѓоз и Хаџиват, Келолан, Инџили Чавуч и Насредин Оџа, како и делата на народните поети како што се Јунус Емре и Ашик Вејсел. Книгата на Деде Коркут и епот за Королу се главните елементи на турската епска традиција во Анадолија за неколку векови. Двете основни текови на Отоманската литература биле поезија и проза. Огромното мнозинство на Диванската поезија е лирика по природа: или газели или касидеси. Имало, сепак, други општи жанрови, повеќето особено месневи, еден вид на стихова романса а со тоа на различна наративна поезија. Традицијата на Отоманската проза била исклучиво не-измислена по природа, како измислената традиција била ограничена на наративната поезија. Реформите на [[Танзимат]]от 1839-1876 довеле до промени на јазикот на пишаната литература, и воведување на претходно непознати западни жанрови, првенствено романот и расказот. Многу од писателите во периодот на Танзиматот пишувале во неколку различни жанрови истовремено: на пример, поетот Намик Кемал, исто така, го напишал важниот роман ''Будење'' во [[1876]], додека пак новинарот Шинаси е забележан за пишување, во 1860 година, првата модерна турска игра, еден чин комедија ''Брак на поетот''. Повеќето од корените на модерната турска литература биле формирани помеѓу 1896 и 1923 година. Поезијата е најдоминантна форма на книжевност во модерна Турција. Поголемиот дел од поезијата и песните на ашик / озан традицијата, што претставува речиси исклучиво усно до 19 век, останува анонимен. Има, меѓутоа, неколку познати ашици од пред тоа време, чии имиња ја преживеале несреќата заедно со своите дела: гореспоменатите Королу (16 век); Караџаолан (1606 -1689?), кој може да биде најдобро познат ашик пред 19 век ; Дадалолу (1785 -1868?), кој беше еден од последните големи ашици пред да да започне традицијата да се намали донекаде кон крајот на 19 век, и неколку други. Ашиците беа во суштина минестрели кои патуваа низ Анадолија извршувршувајќи ги нивните песни на балама, мандолината-како инструмент чии парни жици се сметаат дека има симболично религиозно значење во областа на културата Алеви / Бекташката култура. И покрај падот на ашик / озан традицијата во 19 век, таа доживеа значајна преродба во 20 век благодарение на ваквите исклучителни личности како [[Ашик Вејсел Шатиролу]] (1894-1973), [[Ашик Махзуни Шериф]] (1938-2002), [[Нешет Ерташ]] (1943 -), и многу други. Во раните години на Турција, имало голем број на поетски трендови. Авторите како [[Ахмед Хасим]] и [[Јахја Кемал Бејатли]] (1884-1958) продолжиле да пишуваат важен формален стих чиј јазик претставувал продолжување на крајот на Поезијата на Отоманската традиција. Од страна на поголемиот дел од поезијата на времето, сепак, бил во духот на традицијата. Првиот радикален чекор подалеку од овој бил донесен од страна на [[Назим Хикмет Ран]], кој за време на неговото време како студент во [[Советскиот Сојуз]] била изложена модернистичката поезијата на [[Владимир Мајаковски]] и други. Друга револуција во турската поезија се случи во [[1941]] со објавувањето на мал обем во вториот стих кој претходел од есејот ''Garip''. Автори од овој период се [[Орхан Вели Каник]] (1914-1950), [[Мелих Џевдет Андај]] (1915-2002), и [[Октај Рифат]] (1914-1988). Стилот на сегашните романописеци може да се проследат наназад до списанието „''Младите Пенкала''“ во отоманскиот период. ''Младите Пенкала'' била објавена во Селаник од Омер Сејфетин, Зија Гокалп и Али Џанип Јонетмен. Тие ги опфаќаат социјалните и политичките концепти од своето време со националистичка перспектива. Тие биле суштината на движењето која станало позната како „национална литература“. По 1923 година, турската книжевност станала заинтересирана за фолклорните стилови. Стилистички, на почетокот на прозата на Турција во суштина била продолжение на националното литературно движење, со преовладување на реализмот и натурализмот. Овој тренд кулминирал во романот ''Yaban'' од 1932 на Јакуп Кадри Караосманолу. Овој роман може да се смета како претходник на два тренда што наскоро се развиле: социјален реализам, и селски роман. Социјалното реалистичко движење било предводено од Саит Фаик Абасјаник. Главните писатели на традиционалниот селски роман биле Кемал Тахир, Орхан Кемал и Јашар Кемал [[Орхан Памук]] е еден од водечките турски романописеци на пост-модерната литература. Неговите дела се преведени на повеќе од дваесет јазици. ===Музика=== {{Главна|Музика на Турција}} [[File:Tarkan (9).jpg|thumb|160px|лево|[[Таркан]]]] [[File:Sertab Erener - 15. Radyo Boğaziçi Ödülleri (cropped).jpg|thumb|160px|десно|[[Сертаб Еренер]]]] Музиката на Турција вклучува главно [[Туркиски народи|туркиски]] елементи како и делумни влијанија од [[средноазиска музика|средноазиската фолк музика]], [[арапска музика|арапската музика]], [[грчка музика|грчката музика]], [[отоманска музика|отоманската музика]], [[персиска музика|персиската музика]] и [[балканска музика|балканската музика]], како и упатствата на модерната европска и американска популарна музика. Корените на традиционалната музика во Турција се шириле низ вековите до времето кога [[Селџуци]]те мигрирале во Анадолија и Персија во [[11 век]] и содржат елементи на турски и предтуркиски влијанија. Голем дел од својата современа популарна музика земјата ги има од почетокот на 1930-тите години<ref name="soundsofanatolia">{{Наведена книга|author=Stokes, Martin|title=Sounds of Anatolia|publisher=Penguin Books|year=2000|isbn=978-1-85828-636-5}}, pp. 396–410.</ref>. Со асимилацијата на имигрантите од различни региони, разновидноста на музички жанрови и музички инструменти, исто така, се проширило. Турција има преземено дел од документарната народна музика од етничките стилови на грчката, ерменската, албанската, полската и еврејската заедница<ref name="lesartsturcs">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.lesartsturcs.com/|title=History of music in Turkey|work=Les Arts Turcs |date=1 May 1999}}</ref>. Многу турски градови имаат свои локални музички сцени кои поддржуваат голем број регионални музички стилови. И покрај ова, западните музички стилови како [[поп-музика]]та и канто ја изгубиле популарноста во доцните 70-ти и 80-ти години. Таа повторно станала популарна уште од почетокот на деведесеттите години, како резултат на отворена економија и општество. Со поддршка на [[Сезен Аксу]], популарноста на поп-музиката довела до појава на неколку меѓународни поп-ѕвезди, како што се [[Таркан]] и [[Сертаб Еренер]]. Во доцните 1990-ти се појавила андерграунд музика која произвела алтернативен турски рок, електроника, хип-хоп, рап и денс музика, за кои многумина веруваат дека станале премногу комерцијални<ref name="musicscene">{{Наведена мрежна страница|url=http://tarkandeluxe.blogspot.com/2006/02/istanbul-music-scene.html|title=Istanbul Music Scene|work=Yildirim, Ali. Tarkan DeLuxe|access-date=16 May 2005}}</ref>. Турскиот народен танц е разновиден. ''[[Оро|Хора]]'' се изведува во [[Источна Тракија]], [[Зејбек]] во Егејскиот регион, јужна Мармара и Источно-Централниот регион Анадолија; ''Теке'' во регионот на Западен Медитеран; Кашик Ојунлари и Каршлама во западно-централна Анадолија, западно црноморско подрачје, регионпт Јужна Мармара и Источен Медитеран, ''Хорон'' во Централниот и Источниот Регион на Црното Море, ''Халеј'' во Источна Анадолија и Централниот регион Анадолија, и ''Бар'' во североисточниот дел на Анадолија<ref name=.ncturkishfestival.>{{Наведена мрежна страница|title=Turkish Folk Dances|url=http://www.ncturkishfestival.com/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=19&Itemid=114|work=ncturkishfestival|access-date=29 May 2014|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090312043050/http://www.ncturkishfestival.com/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=19&Itemid=114|archivedate=12 March 2009}}</ref>. ===Архитектура=== {{Главна|Архитектура на Турција}} {{Multiple image|align=right|direction=vertical|image1=İstanbul Sirkeci Büyük Postane 1.JPG|image2=Ziraat Bankası 5.JPG|caption2=[[Истанбулска главна пошта|Главната пошта]] (1905-1909) во [[Истанбул]] и првата градба на [[Зират банка]] (1925-1929) во [[Анкара]] се меѓу примерите на [[Прво национално архитектонско движење|Неокласичната архитектура]] во почетокот на 20 век.}} [[Селџучка архитектура|Архитектурата]] на [[Селџуци]]те ги комбинира елементите и карактеристиките на турската архитектура на Средна Азија со оние на [[персиска архитектура|персиската]], [[арапска архитектура|арапската]], [[ерменска архитектура|ерменската]] и [[Византиска архитектура|византиската архитектура]]. Преселбата селџучка во [[османлиска архитектура]] е највидлива во [[Бурса]], која била главен град на [[Отоманското Царство]] помеѓу [[1335]] до [[1413]] година. По [[Пад на Цариград (1453)|османлиското освојување на Цариград]] (Истанбул) во [[1453]] година, отоманската архитектура била значително под влијание на византиската архитектура. [[Топкапи-сарај|Палатата Топкапи]] во [[Истанбул]] е еден од најпознатите примери на класичната османлиска архитектура и била резиденција на отоманските султани околу 400 години<ref name=autogenerated2>{{наведени вести|url=https://www.nytimes.com/1993/08/22/travel/center-of-ottoman-power.html|title=Center of Ottoman Power|work=New York Times|last=Simons|first=Marlise|access-date=4 June 2009|date=22 August 1993}}</ref>. [[Мимар Синан]] (ок.1489-1588) бил најважниот архитект на класичниот период во отоманската архитектура. Тој бил главен архитект од најмалку 374 објекти кои биле изградени во различни провинции на [[Отоманското Царство]] во [[16 век]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://cadde.milliyet.com.tr/2013/12/30/HaberDetay/1656832/iSTANBUL_A_iMZASINI_ATTI|title=A list of the buildings designed by Mimar Sinan|access-date=9 August 2014}}</ref>. {{Multiple image|align=left|direction=vertical|image1=Wooden building on the Bosphorus.jpg|width1=234|image2=City of Safranbolu-111677.jpg|caption1=''Јали'' ​​на Ахмет Афиф-паша во [[Јениќој (Истанбул)|Јеникој]], Истанбул: една од 620 историски куќи на брегот долж европските и азиските брегови на босфорскиот теснец|caption2=Традиционалните куќи на [[Сафранболу]], светско наследство на УНЕСКО од [[1994]] година, се меѓу реномираните примери на отоманската архитектура.}} Од [[XVIII век]], турската архитектура паднала под влијание на европските стилови, а тоа особено може да се види во зградите на Истанбул во времето на [[Танзимат]]от, како што се палатите [[Долмабахче]], [[Палата Чираган|Чираган]], [[Палата Ферије|Ферије]], [[Беглербеговски дворец|Бејлербег]], [[Палата Ќучуксу|Ќучуксу]], [[Палата Ихламур|Ихламур]] и [[Палата Јилдиз|Јилдиз]], кои сите биле дизајнирани од членови на семејството Балијан<ref>{{Наведена книга|title=A History of Ottoman Architecture|first=Godfrey|last=Goodwin|publisher=Thames & Hudson|year=2003|isbn=978-0-500-27429-3|url=}}</ref>. Османлиските ''јели'' на Босфорот исто така ја рефлектираат фузијата меѓу класичните отомански и европски архитектонски стилови во текот на горенаведениот период. [[Прво национално архитектонско движење|Првото национално архитектонско движење]] (''Birinci Ulusal Mimarlık Akımı'') во почетокот на 20 век се обидело да создаде нова архитектура, која се засновала на мотиви од селџучката и отоманската архитектура. Движењето било означено како турски неокласичен стил или национална архитектонска ренесанса<ref name="First">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.archmuseum.org/Gallery/Photo_6_1_the-search-for-identity-1st-national-architecture-movement.html |title=The Search for Identity: 1st National Architecture Movement |publisher=ArchMuseum.org |access-date=20 January 2012 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110913161900/http://www.archmuseum.org/Gallery/Photo_6_1_the-search-for-identity-1st-national-architecture-movement.html |archivedate=13 September 2011 }}</ref>. Водечките архитекти на ова движење биле [[Ведат Тат]] (1873-1942), [[Мимар Кемаледин Бег]] (1870-1927), [[Ариф Хикмет Којуноглу]] (1888-1982) и Џулио Монгери (1873-1953)<ref name=turkisharch>{{Наведена мрежна страница|title=Turkish Architecture in the Republican Period |url=http://www.archmuseum.org/Gallery/turkish-architecture-in-the-republican-period_6.html |website=archmuseum.org |access-date=18 February 2015 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150318163506/http://www.archmuseum.org/Gallery/turkish-architecture-in-the-republican-period_6.html |archivedate=18 March 2015 }}</ref>. Значајни градби од оваа епоха се [[Истанбулска главна пошта|Големата пошта]] во Истанбул (1905-1909), [[Тајаре (апартмани)|апартманите Тајаре]] (1919-1922)<ref name="tayyare">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.atelyemim.com/mimari/ramada_eng.html|title=Tayyare Apartment Building|publisher=AtelyeMim.com|access-date=2 February 2012|archive-date=2013-06-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20130617074156/http://www.atelyemim.com/mimari/ramada_eng.html|url-status=dead}}</ref>, Истанбулски Вакиф Хан (1911-1926)<ref>{{Наведено списание |url=https://www.academia.edu/7839332|publisher=Yıldız Teknik Üniversitesi-Fen Bilimleri Enstitüsü|title=XIX. Yüzyış ve XX. Yüzyıl Başı Eminönü'nde Osmanlı Büro Hanları|language=tr|access-date=27 February 2013|last1=Yaşar|first1=Ahmet}}</ref>, Државен музеј за уметност и скулптура (1927- 1930)<ref name="stateart">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.kultur.gov.tr/EN/belge/2-19911/ankara---state-museum-of-painting-and-sculpture.html|title=Ankara – State Museum of Painting and Sculpture|publisher=Republic of Turkey, Ministry of Culture|access-date=2 February 2012}}</ref>, [[Етнографски музеј - Анкара|Музејот на етнографија во Анкара]] (1925-1928)<ref name="Ethnography">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.kultur.gov.tr/EN/belge/2-15190/ankara---ethnographical-museum.html|title=Ankara: Ethnographical Museum|publisher=Republic of Turkey, Ministry of Culture|access-date= 2 February 2012}}</ref>, првото седиште на [[Зират Банка]] во Анкара (1925-1929)<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.kulturvarliklari.gov.tr/TR,43992/ankara---tc-ziraat-bankasi-muzesi.html|title=Belge göster|publisher=}}</ref>, првото седиште на Туркије Иш Банка (1926-1929)<ref name="işbank">{{Наведена мрежна страница|title=Türkiye İş Bankası BİNASI|url=http://www.envanter.gov.tr/anit/index/detay/37157|website=envanter.gov.tr|access-date=18 February 2015|url-status=dead|archiveurl=https://archive.today/20150218204919/http://www.envanter.gov.tr/anit/index/detay/37157|archivedate=18 February 2015}}</ref>, [[Бебек (Истанбул)|Бебек џамија]]<ref name="bebek">{{Наведена мрежна страница|url=http://archnet.org/library/sites/one-site.jsp?site_id=2946 |title=Bebek Mosque |publisher=ArchNet.org |access-date=2 February 2012 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140103011035/http://archnet.org/library/sites/one-site.jsp?site_id=2946 |archivedate=3 January 2014 }}</ref>, и џамија Камер Хатун<ref name="kamer">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mimarlikmuzesi.org/Gallery/Photo_29_7_1911-kamer-hatun-camisibeyoglu-istanbul.html |title=Kemer Hatun Mosque, Beyoglu, Istanbul |publisher=MimarlikMuzesi.org |access-date=2 February 2012 |language=tr |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120721010355/http://www.mimarlikmuzesi.org/Gallery/Photo_29_7_1911-kamer-hatun-camisibeyoglu-istanbul.html |archivedate=21 July 2012 }}</ref><ref name="mass">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.iphs2010.com/abs/ID204.pdf|title=Mass Housing Development by a Government Agency and the Politics of Urbanization|publisher=14th International Planning History Conference submission by Nilüfer Baturayoğlu Yöney and Yıldız Salman, Istanbul Technical University Faculty of Architecture, Turkey|access-date= 2 February 2012}}</ref>. ===Кујна=== {{Главна|Турска кујна}} [[Податотека:Food fromTurkey.jpg|мини|десно|200п|Турски специјалитети]] Турската кујна има долга историја и во голема мера претставува наследство од [[Отоманска кујна|отоманската кујна]], која што може да биде опишана како соединување и прочистување на централно-азиските, блискоисточните, средоземните и балканските кујни.<ref>Nur İlkin - A Taste of Turkish cuisine</ref><ref>{{наведена книга |last1=Aarssen | first1=Jeroen |last2=Backus | first2=Ad |year=2000 |title=Colloquial Turkish |url=http://books.google.com/books?id=7yR_icdtJ7sC&pg=PA71&dq=cuisine&lr= |publisher=Routledge |page=71 |isbn=978-0415157469 |accessdate=15 април 2009}}</ref> Турската кујна имала влијание на овие кујни, но и на другите соседни, вклучувајќи ги и оние од [[западна Европа]]. Турците негувале различни и создале специјалтети, кои денес се познати во различни делови од светот. Турската кујна не е едноставна. Освен главните специјалитет, кои може да се најдат низ цела Турција, постојат и бројни регионални специјалитети. Кујната на регионот покрај [[Црно Море|Црното Море]] се одликува со готвење со употреба на [[пченка]] и [[сардела|сардели]]. Во југоисточниот дел од земјата, вклучувајќи ги градовите [[Шанлурфа|Урфа]], [[Газијантеп]] и [[Адана]], карактеристични специјалитети се [[ќебап]]ите, [[мезе|мезињата]] и [[десерт]]и зготвени со тесто, како што се [[баклава]]та, [[кадаиф]]от и [[кунефе]]то. Во западните делови на Турција, каде што обилно растат маслинови дрвја, [[маслиново масло|маслиновото масло]] е главен вид на масло, кој се употребува при готвењето.<ref name="multiple">[http://www.bpe.com/food/ethnic_cusine/turkey.htm Ethnic Cuisine - Turkey by Terrie Wright Chrones]</ref> Кујните пак на [[Егејско Море|егејските]], [[Мраморно Море|мраморните]] и [[Средоземно Море|средоземните]] покрачја покажуваат основни карактеристики на [[Средоземна кујна|средоземната кујна]], поради тоа што специјалитетите од овие региони се богати со зеленчук и риба. Во средишниот дел на земјата, особено во [[Анадолија]], познати се специјалитети подготвени од тестенини, како што се [[кешкеќ]]от, [[манти]]те и [[ѓомлезе]]то. Имињата на турските специјалитети, понекогаш вклучуваат име на град или регион, било да се во или надвор од Турција, и може да се однесуваат до специфични техники или состојки користени во тој регион. На пример, разликата меѓу ќебапот Урфа и ќебапот Адана е во употребата на [[лук]] наместо [[кромид]]от и лутиот [[пипер]] којшто го содржи ќебапот. ===Спорт=== {{Главна|Спорт во Турција}} [[File:La selección turca de baloncesto tras recibir la medalla de plata.jpg|thumb|[[Кошаркарска репрезентација на Турција|Турција]] освоила сребрен медал на [[Светско првенство во кошарка 2010|Светското првенство во кошарка]] во 2010 година.]] Најпопуларниот спорт во Турција е фудбалот<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.allaboutturkey.com/sports.htm|title=Sports in Turkey|author=Burak Sansal|publisher=allaboutturkey.com|access-date=13 December 2006|year=2006}}</ref>. [[ФК Галатасарај|Галатасарај]] го освоил Купот на УЕФА и УЕФА Супер Купот во 2000 година<ref name=uefa.com>{{Наведена мрежна страница|title=Galatasaray AŞ|url=http://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=50067/profile/|website=uefa.com|access-date=10 August 2014}}</ref>. [[Фудбалска репрезентација на Турција|Турската фудбалска репрезентација]] го освоила бронзениот медал на [[Светско првенство во фудбал 2014|Светското првенство]] во 2014 година, [[ФИФА Куп на конфедерации 2003|Купот на конфедерации]] во [[2003]] година и [[Европско првенство во фудбал 2008|Европското првенство]] во [[2008]] година<ref name=tff.org1>{{Наведена мрежна страница|title=Historical Achievements|url=http://www.tff.org/default.aspx?pageID=297|website=tff.org|access-date=10 August 2014}}</ref>. Други спортови, како што се [[кошарка]] и [[одбојка]], исто така се популарни. [[Кошаркарска репрезентација на Турција|Машката национална кошаркарска репрезентација]] освоила сребрен медал на [[Светско првенство во кошарка 2010|Светското првенство во кошарка]] во [[2010]] година и на [[Евробаскет 2001]], каде биле и домаќини. Кошаркарскиот тим е еден од најуспешните во [[Средоземни игри|Средоземните игри]]. Турскиот кошаркарски клуб [[КК Фенербахче|Фенербахче]] има играно во финалето на [[Евролига]]та во три последователни сезони (2016, 2017 и 2018 година), станувајќи европски шампион во [[2017]] година и биле второпласирани во [[2016]] и [[2018]] година. Друг турски кошаркарски клуб, [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]] го освоил [[Куп на Радивој Кораџ|Купот на Радивој Кораџ]] во 1995-96 година, го освоил сребрениот медал на [[Сапорта куп|Купот Сапорта]] во 1992-93 година и освоил бронза на Евролига и Супролигата во 2000 и 2001 година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://en.efesbasket.org/the_clup/icerik.aspx?SectionId=103 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080503203721/http://en.efesbasket.org/the_clup/icerik.aspx?SectionId=103 |archivedate=3 May 2008 |title=Historic achievements of the Efes Pilsen Basketball Team |publisher=Anadolu Efes Spor Kulübü |access-date=9 February 2013 |url-status=dead }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://en.efesbasket.org/Efes-Pilsen-History/Our-Successes.aspx |title=Anadolu Efes S.K.: Our successes |access-date=9 August 2014 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120324184003/http://en.efesbasket.org/Efes-Pilsen-History/Our-Successes.aspx |archivedate=24 March 2012 }}</ref>. [[КК Бешикташ|Бешикташ]] победил на [[ФИБА Еврочеленџ]] 2011-12<ref name="fibaeurope.com1">{{Наведена мрежна страница|title=2012 Year in Review: EuroChallenge|url=http://www.fibaeurope.com/cid_KNce8jInH7Qj1EsyH5rjn2.compID_BYg5Rb55Jw-G5I3MZ6JB01.season_2012.coid_0fI7c4smGOQ7yoGPjRRth2.articleMode_on.html|website=fibaeurope.com|access-date=10 August 2014}}</ref>, а [[КК Галатасарај|Галатасарај]] го освоил [[УЛЕБ Еврокуп]]от 2015-16. Финалето на Европското првенство во кошарка за жени 2013-14 било одиграно помеѓу две турски тимови, Галатасарај и Фенербахче, а победил Галатасарај<ref name="fibaeurope.com2">{{Наведена мрежна страница|title=Galatasaray Lift EuroLeague Women Title|url=http://www.fibaeurope.com/euroleaguewomen/cid_-tmRPCfrIrYRSO2M5V49E1.compID_jr6ZiXqeGhMBtfq1yxqV83.roundID_9680.season_2014.gameID_9752-16-A-1.html|website=fibaeurope.com|access-date=10 August 2014}}</ref>. [[Женска кошаркарска репрезентација на Турција|Женската национална кошаркарска екипа]] освоила сребрената медал на Евробаскетот во 2011 и бронзен медал на Еуробаскет 2013. Заедно со машкиот тим, женскиот тим е еден од најуспешните на Средоземните игри. [[Женска одбојкарска репрезентација на Турција|Женската одбојкарска репрезентација]] го освоил златниот медал на Европските игри 2015, сребрен медал на Европското првенство во 2003 година, бронзениот медал на Европското првенство во 2011 година и бронзен медал на Светското првенство во 2012. Тие, исто така, освоиле повеќе медали на Средоземните игри<ref name=tvf.org.tr>{{Наведена мрежна страница|title=National Team's Activities|url=http://www.tvf.org.tr/icerik/36/|website=tvf.org.tr|access-date=10 August 2014|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140829153101/http://www.tvf.org.tr/icerik/36/|archivedate=29 August 2014}}</ref>. Женските одбојкарски клубови, имено Фенербахче, Еџзаџибаши и Вакифбанк, освоиле бројни европски титули и медали. Фенербахче го освоил Светското првенство на ФИВБ 2010 и 2012. Застапувајќи ја Европа како победник на Лигата на шампионите на ЦЕВ 2012/2013, Вакифбанк исто така станал светски шампион со освојувањето на светското првенство во [[Флорида]] во 2013 година. Неодамна Вакифбанк го освоил и Светското првенство во женска конкуренција во ФИВБ од 2017 година<ref name=fenerbahce.org.tr>{{Наведена мрежна страница|title=Our International Achievements |url=http://www.fenerbahce.org.tr/detay.asp?ContentID=23311 |website=fenerbahce.org.tr |access-date=10 August 2014 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140812213716/http://www.fenerbahce.org.tr/detay.asp?ContentID=23311 |archivedate=12 August 2014 }}</ref><ref name=eczacibasisporkulubu.org.tr>{{Наведена мрежна страница|title=Women's Volleyball|url=http://www.eczacibasisporkulubu.org.tr/?goto=sol_icerik&gen_idx=39|website=eczacibasisporkulubu.org.tr|access-date=10 August 2014}}</ref><ref name=hurriyet.com.tr1>{{Наведена мрежна страница|title=Turkish volleyball teams' successes in Europe|url=http://www.hurriyet.com.tr/spor/digersporlar/22766166.asp|website=hurriyet.com.tr|access-date=10 August 2014}}</ref> и Лигата на шампионите на ЦЕВ 2017-18 по четврти пат во својата историја<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hurriyetdailynews.com/turkish-womens-volleyball-team-wins-top-league-final-131424|title=Vakıfbank women claim volleyball Champions League trophy|website=Hürriyet Daily News|accessdate=10 June 2018}}</ref>. Традиционалниот национален спорт на Турција е ''yağlı güreş'' или [[Пеливански борби]], уште од отоманско време<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.allaboutturkey.com/yagligures.htm|title=Oiled Wrestling|author=Burak Sansal|publisher=allaboutturkey.com|access-date=13 December 2006|year=2006}}</ref>. [[Одрин]] е домаќин на годишниот турнир за борба од 1346 година, што го прави најстариот спортски натпревар во светот<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.kirkpinar.com/home.php?link=history&dil=en|title=Kırkpınar Oiled Wrestling Tournament: History|publisher=Kirkpinar.com|date=21 April 2007|access-date=1 November 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20080801224941/http://www.kirkpinar.com/home.php?link=history&dil=en|archive-date=1 August 2008|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref>. Меѓународните стилови на борење што ги регулира ФИЛА, како што се борење во слободен стил и грчко-римско борење, исто така се популарни, со многубројни европски, светски и олимписки титули освоени од турските борачи, поединечно и како репрезентација<ref>{{Наведена мрежна страница|first=Christiane |last=Gegner |url=https://www.iat.uni-leipzig.de/datenbanken/dbfoeldeak/start.php |title=FILA Wrestling Database |publisher=Iat.uni-leipzig.de |access-date=1 November 2010 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090313024550/http://www.iat.uni-leipzig.de/datenbanken/dbwrest/start.php/ |archivedate=13 March 2009 }}</ref>. ===Медиуми и кино=== [[File:TRT World.svg|thumb|десно|''[[TRT World]]'' е меѓународна платформа за вести на Турската радиотелевизија.<ref>{{Наведена мрежна страница|title =TRT World|url=http://www.trtworld.com|website=www.trtworld.com}}</ref>]] Стотици телевизиски канали, илјадници локални и национални радио станици, неколку десетици весници, продуктивно и профитабилно национално кино и брз раст на користењето на широкопојасен интернет, ја сочинуваат многу енергичната медиумска индустрија во Турција<ref name=tesevmedya>{{Наведена мрежна страница|title=The Political Economy of the Media in Turkey: A Sectoral Analysis |url=http://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf |website=tesev.org.tr |access-date=18 February 2015 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120716153048/http://www.tesev.org.tr/Upload/Publication/67e244dd-5c21-4d34-8361-4c7f3d003140/11461ENGmedya2WEB21_09_11.pdf |archivedate=16 July 2012 }}</ref>. Во [[2003]] година, биле лиценцирани вкупно 257 телевизиски станици и 1.100 радио станици, а други работеле без дозволи. Од оние кои се лиценцирани, 16 телевизии и 36 радио станици стигнале до националната публика<ref name=cp>[http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/profiles/Turkey.pdf Turkey country profile]. [[Конгресна библиотека]] - Федерално одделение за истражување (January 2006). ''Статијава содржи текст од овој извор, кој е во [[јавна сопственост]].''</ref>. Поголемиот дел од публиката се дели меѓу јавниот радиотелевизиски сервис ТРТ и каналите во мрежата, како што се [[Kanal D]], [[Show TV]], [[ATV (Турција)|ATV]] и [[Star TV]]. Емитувачките медиуми имаат голема застапеност бидејќи сателитските и кабелските системи се широко достапни<ref name=cp />. ''Врховниот совет на радио и телевизија'' (RTÜK) е владино тело кое ги надгледува електронските медиуми<ref name=cp />. Најпопуларни весници во земјата се: [[Поста (весник)|Поста]], [[Хуријет (весник)ж|Хуријет]], [[Созџу (весник)|Созџу]], [[Сабах (весник)|Сабах]] и [[Хабертурк (весник)|Хабертурк]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gazeteciler.com/gazete-tirajlari.html|title=Gazete Tirajları 2 мај 2016 – 8 мај 2016|last=|first=|date=|publisher=|access-date=1 August 2016|work=Gazeteciler.com|archive-date=2015-12-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20151219145010/http://www.gazeteciler.com/gazete-tirajlari.html|url-status=dead}}</ref>. Турските телевизиски драми сè повеќе стануваат популарни надвор од границите на Турција и се меѓу највиталните извори на земјата, како во однос на профитот, така и врз односите со јавноста<ref>{{Наведена мрежна страница|author=Jenna Krajeski|url=http://pulitzercenter.org/reporting/turkey-diyarbakir-kurdish-roles-soap-opera-politics-ayrilik-olmasaydi|title=Turkey: Soap Operas and Politics|publisher=Pulitzer Center|access-date=15 January 2013|date=30 March 2012}}</ref>. По минатото десетлетие на пазарот на Блискиот Исток, турските емисии се емитувале во повеќе од десетина земји од Јужна и Средна Америка во 2016 година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ibtimes.com/telenovelas-turkish-dramas-why-turkeys-soap-operas-are-captivating-latin-america-2296321|title=Turkish Dramas Sweep Latin America|date=9 February 2016|access-date=1 October 2016}}</ref>. Турција денес е втор по големина светски извозник на телевизиски серии<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hurriyetdailynews.com/turkey-worlds-second-highest-tv-series-exporter-after-us.aspx?pageID=238&nID=73478&NewsCatID=345|title=Turkey world"s second highest TV series exporter after US – Business|website=Hürriyet Daily News |access-date=14 October 2017}}</ref>. Првиот филм прикажан во [[Отоманското Царство]] бил филмот на [[Браќа Лимиер]] од [[1895]] година, ''[[Пристигање на воз на станицата во Ла Сиота]]'', кој бил прикажан во Истанбул во [[1896]] година. Првиот филм изработен од турски јазик бил документарец со наслов ''Ayastefanos'taki Rus Abidesinin Yıkılışı'' (Уривање на рускиот споменик во Сан Стефано), во режија на Фуат Узкинај, завршен во 1914 година. Првиот наративен филм, „''Шпион''“ на [[Седат Симави]], бил издаден во [[1917]] година. Првиот звучен филм во Турција бил прикажан во [[1931]] година. [[Ферзан Озпетек]], [[Нури Билге Џејлан]] и [[Јилмаз Ѓунеј]] освоиле бројни меѓународни награди како што се Златна палма и Златна мечка<ref name="turkishculture.org5">{{Наведена мрежна страница|title=TURKISH CINEMA|url=http://www.turkishculture.org/performing-arts/film/turkish-cinema-591.htm|website=www.turkishculture.org|access-date=11 February 2017}}</ref>. И покрај законските одредби, слободата на медиумите во Турција постојано се влошува од 2010 година, посебно по обидот за државен удар во јули 2016 година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://cpj.org/blog/2016/09/cpj-testifies-on-turkeys-press-freedom-record-afte.php|title=CPJ testifies on Turkey's press freedom record after failed coup attempt|work=[[Committee to Protect Journalists]]|date=14 September 2016|access-date=16 December 2016}}</ref>. Од [[2017]] година, најмалку 81 новинари биле затворени во Турција. Рангирањето на највисокото место во светот, од кои сите се соочуваат со обвиненија против државата, по невидената операција која вклучувала и затворање на повеќе од 100 весници<ref name="cpj.org1">{{Наведена мрежна страница|title=Turkey's crackdown propels number of journalists in jail worldwide to record high|url=https://cpj.org/reports/2016/12/journalists-jailed-record-high-turkey-crackdown.php|website=cpj.org|access-date=17 January 2017}}</ref>. Фридом хаус ги наведува турските медиуми како неслободни<ref name=freedomhouse />. Прекршувањата на медиумите, исто така, се прошируваат и на цензурата на интернетот, со што Википедија е блокирена од април 2017 година<ref>{{наведени вести|last1=Kingsley|first1=Patrick|title=Turkey Purges 4,000 More Officials, and Blocks Wikipedia|url=https://www.nytimes.com/2017/04/30/world/europe/turkey-purge-wikipedia-tv-dating-shows.html|newspaper=The New York Times|access-date=1 May 2017|date=30 April 2017}}</ref><ref>{{наведени вести|title=Turkey blocks Wikipedia under law designed to protect national security|url=https://www.theguardian.com/world/2017/apr/29/turkey-blocks-wikipedia-under-law-designed-to-protect-national-security|newspaper=The Guardian|access-date=1 May 2017|date=29 April 2017}}</ref>. === Државни празници === * [[1 јануари]] - [[Нова година]] * [[23 април]] - Ден на децата * [[19 мај]] - Ден на независноста, младината и спортот * [[30 август]] - Ден на победата * [[29 октомври]] - Ден на републиката * [[Рамазан|Рамазан бајрам]], [[Курбан бајрам]] (верски празници) == Галерија == <center> <gallery> Слика:Istanbul_asv2020-02_img53_Maiden's_Tower.jpg|Девичина Кула, Босфор Слика:Skyscrapers_in_Izmir_-_Turkey.jpg|Брегот на [[Измир]]|Турски фолклор Слика:Divrigi,N-P1.jpg|Комплексот [[Дивриги џамија|Дивриги]] Слика:Alanyafromcastle.JPG|Аланија Слика:Pamukkale 32.jpg|Памуккале Selimiye_Mosque_3.JPG|[[Селимова џамија|Селимовата џамија]] во [[Едрене]] </gallery> </center> == Белешки== {{notelist-ur|30em}} == Наводи == {{наводи|2}}Turkish President Recep Tayyip Erdogan has said "Our attitude on the Armenian issue has been clear from the beginning. We will never accept the accusations of genocide == Користена литература == <!-- Please use the following templates when adding references: *{{Наведена книга |first= |last= |author2= |authorlink= |title = |edition = |publisher= |location= |year= |isbn= |url= }} *{{Наведено списание |first= |last= |authorlink= |author2= |year= |month= |title = '''REQUIRED''' |journal= |volume= |issue= |pages= |doi= |issn = |url= |accessdate= }} --> <div class="references-small"> {{Col-begin}} {{Col-break|width=50%}} ;Историја * {{Наведена книга|title=The Turks in World History|first=Carter Vaughn|last=Findley|publisher=Oxford University Press, USA|year=2004|isbn=0195177266}} * {{Наведена книга|title=The Ottoman Centuries: The Rise and Fall of the Turkish Empire|first=Patrick|last=Kinross|publisher=Morrow|year=1977|isbn=0688030939}} * {{Наведена книга|title=Ataturk: The Biography of the Founder of Modern Turkey|first=Andrew|last=Mango|publisher=Overlook|year=2000|isbn=1585670111}} * {{Наведена книга|title=The Oxford History of Byzantium|first=Cyril|last=Mango|publisher=Oxford University Press, USA|year=2002|isbn=0198140983}} * {{Наведена книга|title=History of the Ottoman Empire and Modern Turkey|first=Stanford Jay|last=Shaw|author2=Kural Shaw, Ezel|publisher=Cambridge University Press|year=1977|isbn=0521291631}} * {{Наведена книга|title=Al Hind: The Making of the Indo Islamic World, Vol. 1, Early Medieval India and the Expansion of Islam, 7th–11th Centuries|first=André|last=Wink|publisher=Brill Academic Publishers|year=1990|isbn=9004092498}} ;Политика * {{Наведена мрежна страница|title=Upsurge amidst Political Uncertainty. Nationalism in post-2004 Turkey. SWP Research Paper 2006/RP 11, October 2006|first=Ioannis N.|last=Grigoriadis|publisher=Stiftung Wissenschaft und Politik (German Institute for International and Security Affairs)|location=Berlin|format=PDF|accessdate=2007-07-31|year=2006|url=http://www.swp-berlin.org/common/get_document.php?asset_id=3380}} * {{Наведена книга|title = Turkish Politics and the Military|first=William Mathew|last=Hale|publisher=Routledge (UK)|year=1994|isbn=0415024552|url=http://books.google.com/?id=50O5kEzZ1JQC&pg=RA1-PA1&dq=Turkish+Armed+Forces#PRA1-PA154,M1}} * {{Наведена книга|title=Political Parties in Turkey|first=Barry M.|last=Rubin|author2=Heper, Metin|publisher=Routledge (UK)|year=2002|isbn=0714652741}} ;Надворешни односи * {{Наведена книга|title=Turkish Foreign Policy In Post Cold War Era|first=İdris|last=Bal|publisher=Universal Publishers|year=2004|isbn=1581124236|url=http://books.google.com/?id=vDzjkrTDKjYC&pg=PP1&lpg=PP1&dq=turkey+cold+war}} * {{Наведена мрежна страница|title=Generating Momentum for a New Era in U.S.-Turkey Relations|first=Steven A.|last=Cook|author2=Sherwood-Randall, Elizabeth|publisher=Council on Foreign Relations|format=PDF|accessdate=2006-12-17|date=2006-06-15|url=http://www.cfr.org/content/publications/attachments/TurkeyCSR.pdf}} * {{Наведена книга|title=Outposts and Allies: U.S. Army Logistics in the Cold War, 1945–1953|first=James A.|last=Huston|publisher=Susquehanna University Press|year=1988|isbn=0941664848|url=http://books.google.com/?id=ID4E3Lm8TsgC&pg=PA198&lpg=PA198&dq=turkey+cold+war}} * {{Наведена книга|title=Turkey and the European Union: Domestic Politics, Economic Integration, and International Dynamics|first=Barry M.|last=Rubin|author2=Çarkoǧlu, Ali|publisher=Routledge (UK)|year=2003|isbn=0714654027|url=http://books.google.com/?id=1Nxy_E8Gds4C&pg=PP1&lpg=PP1&dq=Turkey+European+Union}} {{Col-break|width=50%}} ;Географија и клима * {{Наведена мрежна страница|title=Climate of Turkey|author=Turkish State Meteorological Service|publisher=Turkish State Meteorological Service|accessdate=2006-12-27|year=2006|url=http://www.meteor.gov.tr/2006/english/eng-climateofturkey.aspx|archive-date=2007-01-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20070110140758/http://www.meteor.gov.tr/2006/english/eng-climateofturkey.aspx|url-status=dead}} ;Економија * {{Наведена мрежна страница|title=Turkey's evolving trade integration into Pan-European markets|first=Bartolomiej|last=Kaminski|author2=Ng, Francis|publisher=World Bank|format=PDF|accessdate=2006-12-27|date=2006-05-01|url=http://www-wds.worldbank.org/external/default/WDSContentServer/WDSP/IB/2006/05/03/000016406_20060503112446/Rendered/PDF/wps3908.pdf}} * {{Наведена книга|title=Economics and Politics of Turkish Liberalization|first=Tevfik F.|last=Nas|publisher=Lehigh University Press|year=1992|isbn=093422319X}} * {{Наведена книга|title=OECD Reviews of Regulatory Refom – Turkey: crucial support for economic recovery : 2002|author=Organisation for Economic Co-operation and Development|publisher=Organisation for Economic Co-operation and Development|year=2002|isbn=9264198083|url=http://books.google.com/?id=ufYU_fR7mLgC&pg=PP1&lpg=PP1&dq=Turkey}} * {{Наведена мрежна страница|title=Turkey Labor Market Study|author=World Bank|publisher=World Bank|format=PDF|accessdate=2006-12-27|year=2005|url=http://siteresources.worldbank.org/INTTURKEY/Resources/361616-1144320150009/Labor_C2.pdf}} ;Демографија * {{Наведена книга|title=Religion and Politics in Turkey|first=Ali|last=Çarkoǧlu|publisher=Routledge (UK)|year=2004|isbn=0415348315|url=http://books.google.com/?id=t5G_zw9exMQC&pg=PP1&lpg=PP1&dq=Religion+in+Turkey}} * {{Наведена книга|title=The other languages of Europe: Demographic, Sociolinguistic and Educational Perspectives|first=Guus|last=Extra|author2=Gorter, Durk|publisher=Multilingual Matters|year=2001|isbn=1853595098|url=http://books.google.com/?id=hvmy_skUPNYC&pg=RA1-PA422&lpg=RA1-PA422&dq=%22ethnic+groups+in+turkey%22}} * {{Наведена книга|title=The Alevis in Turkey: The Emergence of a Secular Islamic Tradition|first=David|last=Shankland|publisher=Routledge (UK)|year=2003|isbn=0700716068|url=http://books.google.com/?id=lFFRzTqLp6AC&pg=PP1&lpg=PP1&dq=Religion+in+Turkey}} * {{наведени вести|title=Türkiyedeki Kürtlerin Sayısı! (Number of Kurds in Turkey!)|publisher=[[Milliyet]]|date=2008-06-06|accessdate=2008-06-07|language=tr|url=http://www.milliyet.com.tr/default.aspx?aType=SonDakika&Kategori=yasam&ArticleID=873452&date=7 јуни 2008&ver=16}} ;Култура * {{Наведена книга|title=A History of Ottoman Architecture|first=Godfrey|last=Goodwin|publisher=Thames & Hudson|year=2003|isbn=0500274290}} * {{Наведена книга|title=Social Theory and Later Modernities: The Turkish Experience|first=İbrahim|last=Kaya|publisher=Liverpool University Press|year=2003|isbn=0853238987|url=http://books.google.com/?id=0Iy7pJBRgjYC&pg=PA58&lpg=PA58&dq=Turkish+culture}} {{Col-end}} </div> == Поврзано == * [[Отоманско Царство]] * [[Кемал Ататурк]] * [[Турски јазик]] * [[Покраини во Турција]] * [[Региони во Турција]] == Надворешни врски == {{Sisterlinks|Turkey}} ;Генерални мрежни места * [http://turkey.com/ turkey.com] – Тематски повеќејазично мрежно место за Турција. * {{CIA_World_Factbook link|tu|Турција}} * [https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-17988453 Профил на Турција] од [[BBC News]] * [http://www.britannica.com/EBchecked/topic/609790/Turkey Турција] на ''[[Енциклопедија Британика]]'' * [https://web.archive.org/web/20120609183758/http://ucblibraries.colorado.edu/govpubs/for/turkey.htm Турција] на ''UCB Libraries GovPubs'' * [https://data.oecd.org/turkey.htm Податоци за Турција] од [[ОЕЦД]] * [http://www.oecdbetterlifeindex.org/countries/turkey/ Индекс за подобар живот на Турција] од [[ОЕЦД]] * {{Dmoz|Regional/Middle_East/Turkey}} * [http://www.ifs.du.edu/ifs/frm_CountryProfile.aspx?Country=TR Клучни развојни предвидувања за Турција] од ''International Futures'' * {{OSM relation|174737}} ;Туристички мрежни места * {{Wikiatlas|Turkey}} * [http://www.hometurkey.com/ ''Turkey Home'' – Официјален портал на турскиот туризам] * [http://www.kultur.gov.tr/ Официјално мрежно место на Министерството за култура и туризам] * [http://whc.unesco.org/en/statesparties/tr Профил на Турција] од [[УНЕСКО]] * [http://www.lonelyplanet.com/turkey Профил на Турција] од ''[[Lonely Planet]]'' ;Владини мрежни места * [https://web.archive.org/web/20100605083710/http://www.tccb.gov.tr/pages/ Официјално мрежно место на Претседателот на Република Турција] * [http://global.tbmm.gov.tr/index.php/EN/yd/ Официјално мрежно место на Националното Собрание на Турција] ;Економски мрежни места * [http://www.ekonomi.gov.tr/ Официјално мрежно место на Министерството за економија] * [http://www.oecd.org/turkey/economic-survey-turkey.htm Економско истражување на Турција 2016] од [[ОЕЦД]] * [https://web.archive.org/web/20141117072912/http://www.bluenomics.com/data#!data/country_overview/key_indicators_1/gdp_real_total/gdp_real_total_quarterly_yoy_in_sa_wda_real%7Cchart/line$countries=turkey&sorting=list//title Макроекономски податоци од ''Turkey Online''] {{среди}} {{GeoCompass |hub = Македонија |type = ex |С = [[Црно Море]] |СЗ = {{БУГ}}<br /> {{ГРЦ}} |СИ = {{ГРУ}} |З = [[Егејско Море]] |И = {{ЕРМ}} <br /> {{АЗЕ}} <br /> {{ИРН}} |Ј = {{СИР}} <br /> [[Средоземно Море]] |ЈЗ = [[Средоземно Море]] |ЈИ = {{ИРК}} }} {{Држави на Европскиот континент}} {{Азија}} {{Турски говорни региони}} {{ЕУ}} {{Избрана}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Турција| ]] [[Категорија:Држави во Азија]] [[Категорија:Држави во Европа]] [[Категорија:Републики]] [[Категорија:Држави и територии настанати во 1923 година]] 2dm0ccx3g1x9z2ugxzkk0yr3e246lj8 Прв Њутнов закон 0 1526 4804184 4130788 2022-08-21T19:10:40Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} [[Податотека:First law.ogv|мини|Првиот закон на Њутн објаснет на предавање на MIT (англиски)]] '''Прв Њутнов закон''' е закон којшто го поставил англискиот [[физичар]] [[Исак Њутн]], а гласи: Секое тело, кое се разгледува како [[материјална точка]], ја задржува состојбата на мирување или [[рамномерно праволиниско движење]] се дотогаш додека некое друго тело не го принуди да ја промени таа состојба. Се нарекува и ''закон за [[инерција]]''. {{наука-никулец}} [[Категорија:Механика]] [[bg:Закони на Нютон#Първи закон на Нютон]] j1tqqwrcssyrsdqysxxfn4iptfv5k2q Општина Студеничани 0 8465 4804188 4780799 2022-08-21T19:42:37Z 77.28.63.197 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement <!-- See Template:Infobox settlement for additional fields and descriptions --> | name = Општина Студеничани | settlement_type = [[Општини во Македонија|Општина]] | image_skyline = | image_alt = | image_caption = | image_flag = Flag of Studeničani municipality.png | flag_alt = | image_seal = | seal_alt = | image_shield = Coat of arms of Studeničani Municipality.png | shield_alt = | nickname = | motto = | image_map = {{Македонија општини OSM map}} | map_alt = | map_caption = | pushpin_map = | pushpin_label_position = | pushpin_map_alt = | pushpin_map_caption = | coordinates = | coordinates_footnotes = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = [[Македонија]] | seat = [[Студеничани]] | parts_type = Населени места | parts_style = 22 | p1 = [[Алдинци]], [[Батинци]], [[Варвара (Скопско)|Варвара]], [[Вртекица]], [[Горно Количани]], [[Долно Количани]], [[Драчевица (Скопско)|Драчевица]], [[Дресница]], [[Елово]], [[Калдирец]], [[Љубош]], [[Малчиште]], [[Маркова Сушица]], [[Морани]], [[Осинчани]], [[Пагаруша]], [[Рамни Габер]], [[Студеничани]], [[Умово]], [[Цветово]], [[Црвена Вода (Скопско)|Црвена Вода]] и [[Црн Врв]] | government_footnotes = | leader_party = | leader_title = Градоначалник | leader_name = [[Азем Садики]] | unit_pref = Metric<!-- or US or UK --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 276,16 | area_land_km2 = | area_water_km2 = | area_water_percent = | area_note = | elevation_footnotes = | elevation_m = | population_footnotes = <ref name="попис2021">{{наведена мрежна страница|url=https://www.stat.gov.mk/PrikaziSoopstenie.aspx?rbrtxt=146|title=Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Северна Македонија, 2021 - прв сет на податоци|publisher=[[Државен завод за статистика на Македонија]]|language=македонски|accessdate=30 март 2022}}</ref> | population_total = 21970 | population_as_of = 2021 | population_density_km2 = auto | population_demonym = | population_note = | timezone1 = [[Central European Time|CET]] | utc_offset1 = +01:00 | timezone1_DST = [[Central European Summer Time|CEST]] | utc_offset1_DST = +02:00 | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = [[Повикувачки броеви во Македонија|Повикувачки број]] | area_code = +02 | iso_code = | blank_name = [[Автомобилски регистарски таблички во Македонија|Регистарски таблички]] | blank_info = SK | website = {{URL|http://studenicani.gov.mk/}} | footnotes = }} [[File:Studeničani Municipality.svg|thumb|right|245px|Карта на Општина Студеничани со селските атари.]] [[File:Ethnic groups of Studeničani Municipality.svg|thumb|right|245px|Демографска карта на Општина Студеничани со селските атари.]] '''Општина Студеничани''' — [[општина]] во [[Северна Македонија|Македонија]]. Центар на неговата општина е [[Студеничани|истоименото село]]. == Географија == == Историја == == Стопанство == == Демографија == Според проценка од 2016, општина Студеничани има 21.721 жител.<ref name="ДЗС">{{наведена мрежна страница|url=http://makstat.stat.gov.mk/PXWeb/pxweb/mk/MakStat/MakStat__Naselenie__ProcenkiNaselenie/126_Popis_Ops_NasPolStar3112_mk.px/table/tableViewLayout2/?rxid=46ee0f64-2992-4b45-a2d9-cb4e5f7ec5ef|title=Население во Република Македонија на 31.12 по специфични возрасни групи, по пол, по општини, по години|publisher=[[Државен завод за статистика на Република Македонија]]|language=македонски|accessdate=2 мај 2018}}</ref> {| class="wikitable sortable" border="1" cellspacing="0" cellpadding="2" | '''Вероисповед''' | '''Вкупно''' |- | [[Православието во Македонија|православни]] | 285 |- | [[Исламот во Македонија|муслимани]] | '''16.828''' |- | [[Католицизмот во Македонија|католици]] | 25 |- | [[Протестантството во Македонија|протестанти]] | 0 |- | останати | 108 |- |} {| class="wikitable sortable" border="1" cellspacing="0" cellpadding="2" | '''Јазик''' | '''Вкупно''' |- |[[Македонски јазик|македонски]] | 347 |- |[[Албански јазик|албански]] | '''11.813''' |- |[[Турски јазик|турски]] | 3.226 |- |[[Ромски јазик|ромски]] | 73 |- |[[Влашки јазик|влашки]] | 0 |- |[[Српски јазик|српски]] | 12 |- |[[Босански јазик|бошњачки]] | 141 |- | останати | 1.634 |- |} == Општествени установи == == Самоуправа и политика == Градоначалник на општина Студеничани е [[Азем Садику]] од редовите на [[ДПА]]. Тој бил реизбран на [[Локални избори во Македонија (2017)|локалните избори од 2017 година]] за трет мандат од четири години.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sec.mk/zakluchok-za-konechnost-na-rezultati-od-glasanjeto-vo-vtoriot-krug-na-lokalnite-izbori-2017/|title=Заклучок за конечност на резултати од гласањето во вториот круг на Локалните избори 2017|last=|first=|date=|work=[[Државна изборна комисија на Македонија]]|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=3 декември 2017}}</ref> Садику претходно бил градоначалник во мандатите 2000 — 2005 и 2013 — 2017. Советот на општина Студеничани е составен од 15 члена. Според последните локални избори од 2017 година, членовите на советот според политичката припадност за мандатот 2017-2021 се: [[File:Council of Studenicani Municipality 2017.svg|thumb|300px|center|{{легенда|#2F4F4F|ДПА: 4 места}} {{легенда|#3EA5DD|ДУИ: 3 места}} {{легенда|#2212FF|СДСМ: 3 места}} {{легенда|#000000|БЕСА: 3 места}} {{легенда|#800080|АА: 1 места}} {{легенда|#800000|ДПТ: 1 место}}]] == Културни и природни знаменитости == == Редовни настани == == Личности == == Култура и спорт == == Иселеништво == == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://studenicani.gov.mk/ Портал на Општина Студеничани] * [http://abv.mk/company.aspx?id=28808 Општина Студеничани во „АБВ - деловен именик“] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160306141951/http://www.abv.mk/company.aspx?id=28808 |date=2016-03-06 }} {{Општини во Република Македонија}} {{Општина Студеничани}} [[Категорија:Општина Студеничани| ]] [[Категорија:Општини во Македонија|Студеничани]] [[Категорија:Скопски Регион]] pmw7ubx3zsxq87mkh7f3z3ct3hn68g3 Зајас 0 11005 4804313 4687405 2022-08-22T10:16:38Z Bjankuloski06 332 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за село во Република Македонија | слика= | име=Зајас | регион= | општина={{општинскигрб|Општина Кичево}} | население= 4.712 | година= 2002 | поштенски број=6253 | надморска височина=755 | lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=36 | lat_sec=25 | lon_dir=E | lon_deg=20 | lon_min=56 | lon_sec=17 | карта= Зајас во Општина Кичево.svg }} '''Зајас''' — село во [[Општина Кичево]], во областа [[Кичевија]], во околината на градот [[Кичево]]. До 2013 година, селото претставувало административно седиште на поранешната [[Општина Зајас|истоимена општина]]. == Географија и местоположба == Зајас се наоѓа во северниот дел на областа [[Кичевија]], на 10 километри северно од [[Кичево]]. Селото се наоѓа крај [[Зајаска Река]]. Името на селото на месниот дијалект е ''Зајаз'' (''Zajaz''). == Потекло на името == Се смета дека името на селото доаѓа од долот (јазот) во кој се плакнело железото, а селото се наоѓало зад, па така е наречено ''зајаз'', денес Зајас. ==Историја== Селото се споменува во турските пописни дефтери од 1467/68 година, како дел од Кичевската нахија (Nahiye-I Kirçova) со 70 семејства, 9 неженети и 3 вдовици, сите христијани.<ref>Турски документи за историјата на македонскиот народ кн.4, Методија Соколоски, д-р Александар Стојановски, Скопје 1971, стр.266</ref> Според бугарскиот етнограф [[Васил К’нчов]], [[Албанци]]те во селото се населиле во XVIII век<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_1_b7.htm Кънчов, Васил, Македония. Етнография и Статистика, София 1900, с. 95]</ref>. Изворното население на Зајас било [[христијани|христијанско]]. Околу [[1740]] г. селото е албанизирано со населување или [[исламизација]]. Населените Албанци ги нападнале околните православни села и ги колонизирале. Такви се [[Црвивци]], [[Бериково]], [[Трапчин Дол]] и други<ref name="rastko.org.yu">[http://www.rastko.org.yu/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_2_c.html Димитрије Богдановић: „Књига о Косову”, Београд 1986]</ref><ref name="rastko.org.yu"/> К’нчов забележал дека во селото во 1900 година имало 2.150 жители [[Албанци]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_40.htm Кънчов, Васил, Македония. Етнография и Статистика, София 1900, с. 255]</ref> Слични ставови имал и рускиот филолог [[Афанасиј Селишчев]] во 1929 година.<ref>Афанасий Селищев. „Полог и его болгарское население. Исторические, этнографические и диалектологические очерки северо-западной Македонии“. - София, 1929.</ref> == Демографија == Според пописот од 2002&nbsp;г. во Зајас живееле вкупно 4.712 жители<ref>{{Наведена мрежна страница | url = http://www.stat.gov.mk/pxweb2007bazi/Dialog/varval.asp?ma=Popis_nm_1948_2002_NasPoEtnPrip_mk&ti=%CD%E0%F1%E5%EB%E5%ED%E8%E5+%ED%E0+%D0%E5%EF%F3%E1%EB%E8%EA%E0+%CC%E0%EA%E5%E4%EE%ED%E8%BC%E0+%F1%EF%EE%F0%E5%E4+%E8%E7%BC%E0%F1%ED%F3%E2%E0%9C%E5%F2%EE+%E7%E0+%E5%F2%ED%E8%F7%EA%E0%F2%E0+%EF%F0%E8%EF%E0%E4%ED%EE%F1%F2%2C+%EF%EE++%ED%E0%F1%E5%EB%E5%ED%E8+%EC%E5%F1%F2%E0%2C+%F1%EF%EE%F0%E5%E4+%EF%EE%EF%E8%F1%E8%F2%E5+%ED%E0+%ED%E0%F1%E5%EB%E5%ED%E8%E5+1948%2C+1953%2C+1961%2C+1971%2C+1981%2C+1991%2C+1994+%E8+2002++%E3%EE%E4%E8%ED%E0+%28%F1%EE%E3%EB%E0%F1%ED%EE+%F2%E5%F0%E8%F2%EE%F0%E8%BC%E0%EB%ED%E0%F2%E0+%EE%F0%E3%E0%ED%E8%E7%E0%F6%E8%BC%E0+%EE%E4+1996+%E3%EE%E4%E8%ED%E0%29&path=../Database/%CF%EE%EF%E8%F1%E8/%CF%EE%EF%E8%F1%E8%20%ED%E0%20%ED%E0%F1%E5%EB%E5%ED%E8%E5%201948%20-%202002/&lang=18 | title = Население на Република Македонија според изјаснувањето за етничката припадност, по населени места, според пописите на население 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 1994 и 2002 година (согласно територијалната организација од 1996 година) | publisher = Државен завод за статистика }}</ref>, од кои: *[[Македонци]] - 4 *[[Албанци]] - 4682 *[[Срби]] - 4 *останати - 22 === Родови === Како едни од најстарите албански родови во селото се споменуваат родовите: ''Думовци'', ''Џаковци'', ''Лимановци'' и ''Браовци'', сите заедно имаат околу 240 куќи. Доселени се од споменатата област [[Мат]] (во северна [[Албанија]]) кон крајот на 18 век.<ref>Албанците во Македонија само од 1780 година, д-р Ристо Ивановски, Битола, 2014&nbsp;г., 9 стр.</ref> Зајас е албанско село. Родови во селото се: * Во Џума маалото се следните родови: Думовци, Лановци, Џаковци, Лимановци, Браовци, сите имаат околу (240 к.) куќи. Предците на споменатите родови се доселиле кон крајот на XVIII век. Во родот Думовци се знае следното родословие: Мустафа (жив на 51&nbsp;г. во 1961 година) Асан-Муарем-Реџеп-Садик-Муарем, основачот на родот кој се доселил. * Во Теќе маалото се следните родови: Томај, Јаовци, Пирковци и Коџовци, сите заедно имаат (117 к.), предците на споменатите родови се доселени кон крајот на 18ти или почетокот на XIX век. Во родот Пирковци се знае следното родословие: Медија (жив на 62&nbsp;г. во 1961 година) Велија-Усејин-Велија-Усејин, се доселил таткото на Усејин. * Во Челиковци маалото е родот Челиковци (40 к.) основачот на родот е доселен кон крајот на 18ти или почетокот на XIX век. * Во Туфковци маалото е родот (10 к.) основачот на родот е доселен кога и другите родови. Сите албански родови имаат потекло од областа [[Матија]] во [[Албанија]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://kicevo.mk/kicevska-kotlina-seoska-naselja-i-stanovnistvo/|title=Кичевска Котлина: Сеоска насеља и становништво - Јован Ф. Трифуноски|date=2018-05-16|work=Кичево|language=mk-MK|accessdate=2018-12-24}}</ref> ==Самоуправа и политика== === Избирачко место === Во селото постојат избирачките места бр. 814, 815, 816, 816/1 и 819 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместени во просториите на основното училиште.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019}}</ref> На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на овие избирачки места биле запишани вкупно 4.171 гласач.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019}}</ref> == Личности == * [[Али Ахмети]] — политичар, водач на [[ДУИ]] * [[Муса Џафери]] — политичар од ДУИ == Поврзано == * [[Кичевско Поле]] * [[Општина Зајас]] * [[Кичево]] == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [https://maps.google.com/maps?q=%D0%97%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%81,+%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=mk&ie=UTF8&ll=41.598949,20.945263&spn=0.034852,0.084543&sll=41.59488,20.969292&sspn=0.017427,0.042272&oq=%D0%97%D0%B0%D1%98%D0%B0&t=h&hnear=Zajas,+Macedonia+(FYROM)&z=14 Сателитска снимка на Зајас] на Карти на Гугл {{Општина Кичево}} [[Категорија:Села во Македонија]] [[Категорија:Кичевски села]] [[Категорија:Села во Општина Кичево]] 476u691j7jt6w2o32doh0r9j1cv1pxe ФК Вардар 0 12682 4804127 4787289 2022-08-21T13:43:23Z AureliaDragomir 91207 wikitext text/x-wiki {{redirect|ФК Вардар}} {{Infobox football club 2 | color1 = black | color2 = #FF0000 | clubname = Вардар | fullname = Фудбалски Клуб Вардар | current = ФК Вардар сезона 2018–2019 | image = [[Податотека:Fk_vardar.gif|100px]]| | founded = {{Start date and age|df=yes|1947|7|22}} | location = [[Скопје]], [[Македонија]] | ground = [[Национална арена „Филип II Македонски“|Филип II Арена]] | capacity = 33.460 | chrtitle = Претседател | chairman = {{знамеикона|Македонија}} Мирко Спасески | manager = {{знамеикона|Македонија}} [[Александар Васоски]] | mgrtitle = Тренер | league = [[Прва македонска фудбалска лига]] | season = [[Прва фудбалска лига на Македонија 2019/2020|2019/20]]<br />(недовршена) | position = 1. од 10 места | website = https://fkvardar.mk/ | pattern_la1 = _vardar1718h | pattern_b1 = _vardar1718h | pattern_ra1 = _vardar1718h | pattern_sh1 = _lugo1517a | pattern_so1 = _kalmar16h | leftarm1 = 000000 | body1 = hhhhh | rightarm1 = 000000 | shorts1 = 000000 | socks1 = FC0106 | pattern_b2 = _cdnacional1617a | pattern_sh2 = _cdnacional1617h | pattern_so2 = _kalmar16h | leftarm2 = FFFFFF | body2 = rrrrrrb | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FC0106 }} {{Спортски клуб „Вардар“}} '''ФК Вардар''' е [[Република Македонија|македонски]] [[фудбал]]ски клуб од [[Скопје]] кој моментално игра во [[Прва македонска фудбалска лига|Првата македонска фудбалска лига]]. Клубот игра на [[Национална арена „Филип II Македонски“|Филип II Арената]] во [[Скопје]] со моментален капацитет од 33.460. ФК Вардар е најтрофејниот и најпознатиот македонски фудбалски клуб, со освоени 11 национални првенства и 5 национални купови. == Историја == [[Податотека:Decision_for_founding_of_FC_Vardar.jpg|лево|мини|Решение за основање на ФК Вардар од [[Скопје]]. Основачко собрание одржано на [[22 јули]], [[1947]] година, документот е заверен на [[28 јули]], [[1947]] година]] Фудбалски клуб со името Вардар во [[Скопје]] имало уште од [[1911]] година, тој клуб бил познат како Вардар Топаана. Според пишаните документи овој прв клуб со име Вардар со голема мака и напор се трудел да го рашири фудбалот како спорт. Со почетоците на Балканските и Првата светска војна овој клуб како и останатите згаснале. Второто појавување на клубот Вардар е во 1920 година.<ref name=":0">{{Наведена книга|title=Четири децении ФК Вардар|first=Трајко Стаматоски|publisher=ФК Вардар - Скопје|year=1988|location=Скопје|pages=}}</ref> Денешниот фудбалски клуб Вардар е формиран во [[1947]] година кога тогашните скопски фудбалски клубови (и воопшто спортски друштва) „Македонија“ и „Победа“ се соедниниле во еден клуб кој го добил името Вардар и препознатливата црвено-црна боја. Првите квалификациони натпревари Вардар ги одиграл против Слога од [[Нови Сад]], со резултати 1:1 во гости и победа од 1:0 во [[Скопје]], Вардар станува член на Првата сојузна лига на Југославија.<ref name=":0" /> За времето на сојузната лига на [[СФРЈ]] Вардар беше единствениот клуб од [[Република Македонија|Македонија]], со што своевидно претставуваше фудбалска репрезенатција на [[Република Македонија|Македонија]]. Во тие години сите млади и талентирани фудбалери од Македонија играа во Вардар. За Вардар, најуспешен период беше кога предводен од [[Дарко Панчев]] и [[Илија Најдоски]] ја освои [[Југословенска прва лига|југословенската прва лига]]. Со освојување на лигата, Вардар стана единствениот македонски фудбалски клуб кој го освоил југословенското првенство. По распаѓањето на [[Југославија]] и составувањето на македонската [[Прва Македонска фудбалска лига|Прва Лига]], Вардар беше еден од најдобрите клубови. Но, следните шест години успехот на Вардар почна да опаѓа, а успесите се враќаат под водство на тренерот [[Ѓоко Хаџиевски]], со освоени две титули во сезоните [[2001]]/[[2002|02]] односно [[2002]]/[[2003|03]]. Во сезона 2010/2011 ФК. Вардар испаѓа од прва лига, но по направената фузија со [[ФК Миравци]] останува да се натпреварува во првата лига. == Навивачи == {{main article|Комити Запад}} Од основањето на клубот па до средината на осумдесеттите [[Македонци]]те од цела [[Република Македонија|Македонија]], [[СФРЈ]] и дијаспората навиваа за Вардар. Одењето на стадион да се гледа Вардар земало нагорна линија по освојувањето на [[Титовиот куп]] во [[1961]] година. Во [[1987]] година (4 мај) на натпреварот со [[Црвена Звезда]] на западната трибина првпат се истакнува транспарент со натпис [[Комити Запад|Комити]]. До почетокот на [[1991]] година секое македонско гратче имаше свои Комити, па на секој натпревар имаше и знамиња Комити - [[Велес]], [[Струмица]], [[Кавадарци]] па дури и [[Битола]] (сè до тепачката на натпреварот со Црвена Звезда - 1991). Од осамостојувањето [[Комити Запад]] до 1999 беа единствената вардарова навивачка група. По недоразбирањето со водството на [[Комити Запад|Комитите]] во 1999 година се оформи нова вардарова навивачка група [[Лојал Фанс]]. Денес се активни и двете групи, кои во [[2007]] година повторно се обединија под мотото "ВАРДАР - ТОА СМЕ НИЕ!!!". == Натпревари за паметење == [[Податотека:Arena Filip Vtori 3014wiki.jpg|мини|263x263пкс|Арена Тоше Проески]] ФК Вардар во својата историја имал многу одиграни натпревари за паметење. Меѓу многуте може да се издвои победата над белградски [[ФК Партизан]] со 5:0. Како натпревар со најмногу публика на градскиот стадион во [[Скопје]] ќе биде запаметен бараж натпреварот за пласман во првата југословенска лига со [[Трепча]] на кој стадионот беше целосно преполнет, а Вардар победи со 2:1. Натпревари за паметење се сите средби на домашен терен со големата југословенска фудбалска четворка ([[ФК Партизан|Партизан]], [[Црвена Звезда]], [[Динамо Загреб]], [[Хајдук]]) на кои стадионот се преполнуваше, а неретко доаѓало и до инциденти помеѓу навивачките групи. Во првите години од осамостојувањето на [[Република Македонија|Македонија]] за натпревари за паметење се издвојуваат мечевите со [[ФК Пелистер]]. Од најновата историја на клубот најзапаметени натпревари, а воедно и најголем успех на клубот, се во [[2003]] година кога Вардар за малку ќе се пласираше во [[Лига на шампиомни|ЛШ]]. Тоа беа средбите на домашен терен против [[ЦСКА Москва]] и [[Спарта Прага]]. ФК Вардар во својата досегашна историја има забележано 60 официјални европски натпревари во квалификациите за Лигата на шампионите, во Купот на УЕФА, во Купот на победниците на Куповите, во Интертото Купот и во Митропа Купот. На нив има забележано 14 победи, 17 ремија и 29 порази. == ФК Вардар во групната фаза на Лига Европа == Во 2017-18 во втората рунда од квалификациите на Лигата на Шампионите Вардар се падна со шведската екипа ФК Малме.Првиот натпревар заврши со резултат(1-1)кој се играше во Малме.Во вториот натпревар Вардар со (3-1) победи во Струмица и се пласираше во следната фаза од натпреварувањето со головите на Бобан Грнчаров,Тигран Барсегјан и Бобан Николов.Во третата фаза од квалификациите Вардар се падна со Данската екипа ФК Копенханген.Во Скопје победи Вардар со резултат од (1-0)со голот на Џонатан Балотели.Во вториот натпревар Вардар имаше резултат што го носеше во следната фаза т.е во плеј-офф на ЛШ,но во последните 20 минути прими два гола и резултатот беше (4-1) и беше елиминиран од Лигата на Шампионите.Но,учествувањето во Европските натпреварувања донесе учество во плеј-офот на Лига Европа каде што се паднаа со турските гиганти ФК Фенербахче.Натпреварот во Скопје заврши (2-0) со головите на Тигран Барсегјан и автоголот на Мехмет Топал,а вториот натпревар во Истанбул заврши (1-2) со победа на ФК Вардар,а головите ги постгнаа Џаба Џигаури и Никола Глигоров,со ова Вардар се пласираше во групната фаза на Лига Европа и стана првата екипа што постигнала вакво нешто.Во групната фаза на Лига Европа се падна во групата Л со екипите на Реал Сосиедад,Розенборг и Зенит Саинт Петерсбург.Во деби мечот Вардар во Скопје загуби од екипата на Зенит со резултат(0-5),исто така го загуби мечот против Розенборг(3-1)во Норвешка но првиот гол го постигна Хуан Фелипе и стана првиот стрелец за Вардар кој постигнал гол во Европско натпреварување.Во третиот меч Вардар загуби со (0-6) против Реал Сосиедад. == Настапи на европски натпреварувања == {{main article|ФК Вардар во европски фудбал}} Првиот [[УЕФА|европски]] меч на ФК Вардар бил против [[ФК Данфермлајн Атлетик]] каде што изгубил 5-0 во рамките на [[Европски куп на победниците на куповите 1961/62|Европскиот куп на победниците на куповите во сезоната 1961/62]]. [[Муарем Зеќир]] го држи рекордот за најмногу настапи во [[УЕФА|Европа]] со 21 одигран натпревар. Рекордот за најмногу постигнати голови во европските натпревари за ФК Вардар го држи Вандеир со 13 голови. Најубедливата победа во европските натпреварувања ФК Вардар ја остварил против ФК Етникос Ахна во [[Интертото куп 2004|Интертото купот во 2004 година]] остварувајќи победа од 5-1 на двата меча со тоа остварувајќи вкупен резултат од 10-2. ФК Вардар е првиот македонски фудбалски клуб што се пласирал во групна фаза на Европско натпреварување,откако ги победи Фенербахче во 2017-18 плеј-офф рундата на Лига Европа == Најпознати и најзначајни играчи == == Тренери на ФК Вардар низ историјата == * [[Благоја Павловски|Благоја Павловски - Ситното]],<ref name=":0" /> *М. Бачи,<ref name=":0" /> *[[Драган Луковски]],<ref name=":0" /> *[[Фрањо Глазер]], *[[Стеван Каранфиловиќ]], *[[Тихомир Огњанов]], *[[Петар Шулинчевски]], *[[Борис Маровиќ]], *[[Сима Вилиќ]], *[[Оскар Јазбиншек]], *[[Илеш Шпиц]], *[[Кирил Симоновски - Џина]], *[[Александар Томашевиќ]],<ref name=":0" /> *[[Хуго Рушевлјанин]],<ref name=":0" /> *[[Фрањо Пазмањ]],<ref name=":0" /> *[[Душан Варагиќ]],<ref name=":0" /> *[[Часлав Божиновски]],<ref name=":0" /> * [[Стјепан Бобек]],<ref name=":0" /> * [[Вукашин Вишњевац]],<ref name=":0" /> *[[Илија Димоски]],<ref name=":0" /> *[[Андон Дончевски]], * [[Кирил Дојчиновски]], *[[Ѓоко Хаџиевски]], * [[Ванчо Трпевски]], * [[Ѓоре Јовановски]], * [[Антал Лика]], * [[Зоран Стратев]], * [[Јане Јаневски]],<ref name=":0" /> * [[Кочо Димитровски]] * [[Илчо Ѓорѓиоски]] == Раководители на клубот<ref name=":0" /><ref name=":1">{{Наведена мрежна страница|url=http://vardarfans.mk/index.php/fk_varadar/crveno-crna-istorija-site-presedateli|title=Црвено-црна историја ! Сите претседатели на ФК Вардар од 1947 до денес!|last=|first=М. Т.|work=Vardar Fans|language=en-US|accessdate=}}</ref> == * [[Димче Беловски]] - прв претседател на друштвото ([[22 јули]], [[1947]] година - [[27 јуни]], [[1948]] година) * [[Ангеле Божиновски]] - прв претседател на фудбалската секција ([[20 јули]], [[1947]] година - [[12 јануари]], [[1950]] година) * [[Живко Тодоровски]] - претседател на друштвото ([[12 јануари]], [[1950]] година - до средина на [[1951]] година) * [[Перо Коробар]] - претседател на клубот ([[1950]] - [[1959]] година) * [[Ристо Бужаровски]] - претседател на клубот ([[1960]] - [[18 јануари]], [[1963]] година) * [[Кочо Китановски]] - претседател на клубот ([[12 февруари]], [[1965]] година - [[1970]] година) * [[Блажо Ристоманов]] - претседател на клубот ([[1970]] - [[1976]] година) * [[Душко Ѓорѓиев]] - претседател на клубот ([[1976]] - [[1978]] година) * [[Џоџа Николовски]] - претседател на клубот ([[1978]] - [[1984]] година) * [[Ангел Симов|Проф. Д-р Ангел Симов]] - претседател на клубот ([[1984]] - [[1985]] година) * [[Стојан Чамински]] - претседател на клубот ([[1985]] - [[1988|1989]] година)<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://fkvardar.mk/istorija/vardarovi-legendi/stojan-chaminski|title=Стојан Чамински {{!}} ФК Вардар|work=fkvardar.mk|accessdate=}}</ref> * [[Филип Ѓурчиновски]] – претседател на клубот ([[1989]] - [[1995]] година) * [[Борче Дамев]] – претседател на клубот ([[1995]] - [[1997]] година) * [[Љубомир Чадиковски]] – претседател на клубот ([[1997]] - [[1998]] година) * [[Александар Трпевски]] – претседател на клубот ([[1998]] - [[2003]] година) * [[Драган Живковиќ]] – претседател на клубот ([[2003]] - [[2004]] година) * Периодот од [[2004]] година до [[2011]] година, во клубот се промениле повеќе претседатели: [[Борче Ристевски]], [[Васил Марковски|Васил Марковски – Циле]], [[Трифун Костовски]], [[Атанас Костовски]], [[Јордан Камчев|Орце Камчев]], [[Ванчо Шехтански]] и [[Тони Костовски]].<ref name=":1" /> * [[Зоран Шишковски]] – претседател на клубот ([[2011]] - [[20 јануари]], [[2014]] година)<ref name=":1" /> * [[Мирко Спасевски]] - претседдател на клубот ([[18 јануари]], [[2014]] година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://old.ekipa.mk/mirko-spaseski-promoviran-na-pretsedatelskata-funtsija-vo-fk-vardar-foto/|title=Мирко Спасески промовиран на претседателската функција во ФК Вардар (ФОТО) - Екипа - Екипа|work=old.ekipa.mk|accessdate=}}</ref> - [[5 јануари]], [[2021]] година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://sportmanija.mk/milionskiot-dolg-na-vardar-ostana-se-povlekoa-direktorite/|title=Милионскиот долг на Вардар остана, се повлекоа директорите|date=2021-01-05|work=Спорт Манија|language=mk-MK|accessdate=}}</ref>) == Освоени првенства == === Македонска Прва лига === * [[Прва фудбалска лига на Македонија 1992/1993|1992/93]] * [[Прва фудбалска лига на Македонија 1993/1994|1993/94]] * [[Прва фудбалска лига на Македонија 1994/1995|1994/95]] * [[Прва фудбалска лига на Македонија 2001/2002|2001/02]] * [[Прва фудбалска лига на Македонија 2002/2003|2002/03]] * [[Прва фудбалска лига на Македонија 2011/2012|2011/12]] * [[Прва фудбалска лига на Македонија 2012/2013|2012/13]] * [[Прва фудбалска лига на Македонија 2014/2015|2014/15]] * [[Прва фудбалска лига на Македонија 2015/2016|2015/16]] * [[Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017|2016/17]] == Освоени купови == === [[Југословенски куп]] === * [[1960]]/[[1961|61]] === [[Куп на Македонија (фудбал)|Куп на Македонија]] === * 1992/93 * 1994/95 * 1997/98 * 1998/99 * [[Македонски куп во фудбал 2006-07|2006/07]] ===Суперкуп на Македонија=== Во [[септември]] [[2015]] година, „Вардар“ го освоил [[Суперкуп на Македонија во фудбал|Суперкупот на Македонија]], откако ја совладал екипата на „[[ФК Работнички|Работнички]]“ со резултат 4-3, по подобро изведување на пеналите. Во основните 90 минути и по двете продолженија, резултатот бил нерешен 1-1. Првиот гол на средбата го постигнал играчот на „Вардар“ [[Филип Ивановски]], во 12. [[минута]], а „Работнички“ изедначил во 47. минута, со голот на [[Баже Илијоски]]. При изведувањето на пеналите, голманот на „Вардар“ Филип Гачевски, со две одбрани, имал пресудно влијание во освојувањето на купот. Имено, во првата серија од пеналите, за „Работнички“ погодил Цикарски, а „Вардар“ изедначил со голот на Амбарѕумјан. Во втората серија погодиле Вујчиќ и Стојков, додека во третата серија, Илиевски погодил за „Работнички“, а фудбалерот на „Вардар“, Ивановски, не успеал да даде гол. Меѓутоа, во четвртата и петтата серија, голманот на „Вардар“ ги одбранил ударите на Алтипармаковски и Ристевски, додека за „Вардар“ погодиле Глигоров и Фелипе. На тој начин, „Вардар“ по вторпат го освоил Супекупот на Македонија, по оној во [[2013]] година.<ref>„Црвено-црн Суперкуп“, ''Дневник'', година XIX, број 5874, петок, 25 септември 2015, стр. 21.</ref> == Рекорди == * '''Најмногу постигнати голови''': [[Андон Дончевски]] (217 голови) . * '''Најдобар просек на ефикасност''': [[Дарко Панчев]] 207 натпревари/132 гола (0,65 голови по натпревар). * '''Најмногу првенствени голови''': [[Васил Рингов]] (97 голови). * '''Најмногу првенствени голови во 1.МФЛ''': [[Саша Ќириќ]] 1992/93 (36 голови). * '''Најмногу голови во европските натпреварувања''': [[Дос Сантош Вандаир]] 2003/05 (12 голови). * '''Најмногу одиграни натпревари''': [[Кочо Димитровски]] 845 (416 првенствени), [[Методија Спасовски]] 647 (375 првенствени), [[Ѓоре Јовановски]] 486 (271 првенствен), [[Драган Мутибариќ]] 461 (256 првенствени), [[Атанас Мечкаров]] 435 (231 првенствен). * '''Најуспешен тренер''': [[Ѓоко Хаџиевски]] (5 шампионски титули и 2 национални купа). * '''Најголема победа во УЕФА натпреварувањето ''': 19/06/2004,[[Етникос Ахна]] 1-5 ФК Вардар. * '''Најмногу гледачи''': ФК Вардар - Црвена ѕвезда 1985/86 (30.000 гледачи). * '''Најмногу гледачи на меѓународни натпревари''': ФК Вардар - Бате Борисов 2012/13 (31.332 гледачи) == Играчи == ===Моментален состав=== {{updated|12 август 2017}}<ref name=Тим>{{Наведена мрежна страница|url=https://fkvardar.mk/tim-2015-2016|title=Тим 2016/2017|date=29 May 2017|accessdate=18 August 2017|publisher=fkvardar.mk|archive-date=2017-07-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20170707072646/https://fkvardar.mk/tim-2015-2016}}</ref> {{Fs start}} {{Fs player|no= 1|pos=GK|nat=MKD|name=Игор Алексовски}} {{Fs player|no= 3|pos=DF|nat=MKD|name=[[Горан Попов]]}} {{Fs player|no= 5|pos=DF|nat=MKD|name=Висар Муслиу}} {{Fs player|no= 6|pos=DF|nat=MKD|name=[[Бобан Грнчаров]]|other=[[капитен]]}} {{Fs player|no= 7|pos=MF|nat=GEO|name=[[Џаба Џигаури|Џамбул Џигаури]]}} {{Fs player|no= 9|pos=FW|nat=MKD|name=[[Дејан Блажевски]]}} {{Fs player|no= 10|pos=MF|nat=MKD|name=[[Бобан Николов]]}} {{Fs player|no=11|pos=MF|nat=ARM|name=[[Тигран Барсегјан]]}} {{Fs player|no=14|pos=DF|nat=MKD|name=[[Дарко Велковски]]}} {{Fs player|no=16|pos=MF|nat=MKD|name=[[Никола Глигоров]]}} {{Fs player|no=17|pos=FW|nat=MKD|name=[[Ацо Стојков]]}} {{Fs player|no=18|pos=FW|nat=MKD|name=Бојан Колевски}} {{Fs player|no=19|pos=DF|nat=ARM|name=[[Ховханес Хамбарџумјан]]}} {{Fs mid}} {{Fs player|no=20|pos=MF|nat=MKD|name=[[Бобан Николов]]}} {{Fs player|no=21|pos=DF|nat=UKR|name=[[Евгениј Новак]]}} {{Fs player|no=22|pos=MF|nat=MKD|name=Филип Стојчевски}} {{Fs player|no=23|pos=DF|nat=MKD|name=[[Бесир Демири]]}} {{Fs player|no=32|pos=DF|nat=MKD|name=[[Дарко Глишиќ]]}} {{Fs player|no=33|pos=MF|nat=MKD|name=Бесар Исени}} {{Fs player|no=48|pos=FW|nat=BRA|name=[[Итало (фудбалер)|Итало]]}} {{Fs player|no=70|pos=MF|nat=BRA|name=[[Хуал Фелипе Алвеш Рибеиро|Хуан Фелипе Рибеиро]]}} {{Fs player|no=72|pos=FW|nat=RUS|name=[[Максим Максимов]]}} {{Fs player|no=80|pos=НП|nat=MKD|name=[[Бојан Ристов]]}} {{Fs player|no=90|pos=GK|nat=MKD|name=Филип Гачевски}} {{Fs player|no=69|pos=ГМ|nat=MKD|name=[[Петар Танев]]}} {{Fs end}} ===На позајмица надвор=== {{Fs start}} {{Fs player|no=26|pos=MF|nat=MKD|name=Виктор Димков|other=во [[ФК Скопје|Скопје]]}} {{Fs player|no=31|pos=DF|nat=MKD|name=Есмин Личина|other=во [[ФК Скопје|Скопје]]}} {{Fs player|no= |pos=DF|nat=MKD|name=Виктор Велкоски|other=во [[ФК Скопје|Скопје]]}} {{Fs end}} == Поврзано == * [[Фудбалска федерација на Македонија]] == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.ffm.com.mk/ Официјална страница на мрежно местото на ФФМ] * [https://web.archive.org/web/20010512041230/http://members.tripod.com/fcvardar/ Неофицијално мрежно место за ФК Вардар] *[https://www.youtube.com/watch?v=iuGGz17zlGg&t=2s Видео документарец за почетоците на ФК Вардар] {{Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017}} {{Шаблонска група |title=Домашни титули |list={{Шампиони на Првата фудбалска лига на Македонија}}{{Македонски фудбалски куп}} }} [[Категорија:Фудбалски клубови од Прва фудбалска лига на Македонија|Вардар, Скопје]] [[Категорија:ФК Вардар| ]] [[Категорија:Појавено во 1947 година во Македонија]] t3hka2x102o38j9tez2jtesdzwvuf5m Украински јазик 0 14041 4804301 4801000 2022-08-22T08:43:34Z 89.215.235.35 /* Разлика со другите словенски јазици */ wikitext text/x-wiki {{Infobox language |name=Украински јазик |nativename=Українська мова |pronunciation=украји́нска мо́ва |states= [[Украина]], [[Русија]], [[Романија]], [[Казахстан]], [[Бразил]], [[Канада]], [[САД]], [[Молдавија]], [[Унгарија]], [[Белгија]], [[Полска]], [[Португалија]], [[Италија]], [[Аргентина]], [[Парагвај]] |speakers=39,4 милиони |script=[[украинска азбука]] |familycolor=Indo-European |fam1=[[Индоевропски јазици|Индоевропско]] |fam2=[[Словенски јазици|Словенско]] |fam3=[[Источнословенски јазици|Источнословенско]] |nation={{знамеикона|Ukraine}} [[Украина]]<br /> [[Приднестровие]] ([[Молдавија]])<br />[[Податотека:Flag of Crimea.svg|22px]] [[Република Крим]] |agency=''[[Национална академија на науките на Украина|Національна академія наук України]]'' (Национална академија на науките на Украина) |iso1=uk |iso2=ukr |iso3=ukr |map=Ukrainian lang.png |mapcaption=<center><small>Подрачјата кадешто се зборува украински<br /></center></small> }} '''Украинскиот јазик''' (''украї́нська мо́ва'') е [[јазик]] од [[Источнословенски јазици|источнословенската]] подгрупа на [[Словенски јазици|словенските јазици]]. Украинскиот е [[службен јазик|службен]] и [[национален јазик]] на [[Украина]]. Украинскиот јазик ја користи [[Кирилица|кириличната]] азбука. Тој има некои сличности во однос на зборовниот фонд и граматиката на јазиците од соседните [[Словени|словенски нации]], најмногу со [[Белоруски јазик|белорускиот]], [[Полски јазик|полскиот]], [[Руски јазик|рускиот]] и [[Словачки јазик|словачкиот]] јазик. Во групата на индоевропски јазици исто така спаѓаат и [[романски јазици|романските јазици]], [[германски јазици|германските јазици]], [[келтски јазици|келтските јазици]], [[грчки јазик|грчкиот јазик]], [[албански јазик|албанскиот јазик]] и [[балтички јазици|балтичките јазици]].<ref name="academia">''Мозер Міхаель.'' [http://www.history.org.ua/?termin=Ukrainska_mova Українська мова] // [[Енциклопедія історії України]]: Україна—Українці. Кн. 2 / Редкол.: [[Смолій Валерій Андрійович|В.&nbsp;А.&nbsp;Смолій]] (голова) та ін. [[Інститут історії України НАН України|НАН України. Інститут історії України]].&nbsp;— {{К.}}: В-во [[Наукова думка|«Наукова думка»]], 2019.&nbsp;— С. 596—601.&nbsp;— 842 с.&nbsp;— ISBN 978-966-00-1740-5.</ref> [[File:WIKITONGUES- Vira speaking Ukrainian.webm|thumb|250px|Украински јазик]] Бројот на говорители на јазикот е приближно 45 милиони, а најголемиот дел од нив живеат во Украина. Јазикот исто така се говори во [[Белорусија]]<ref>''[[Скопненко Олександр Іванович|О. I. Скопненко.]]'' [[iarchive:UkrMovEnts/page/n720|Українська мова в Білорусі]] // {{ЕУМ}}</ref>, [[Молдавија]]<ref>''Н.&nbsp;П.&nbsp;Прилито.'' [[iarchive:UkrMovEnts/page/n729|Українська мова в Молдові]] // {{ЕУМ}}</ref><ref>''Убийвовк H.'' Українська мова в Придністров'ї: минуле і перспективи // «Мовознавство. Доповіді та повідомлення на IV Міжнар. конгресі україністів». К., 2002</ref>, [[Полска]]<ref>''[[Дзендзелівський Йосип Олексійович|Й. O. Дзендзелівський.]]'' [[iarchive:UkrMovEnts/page/n730|Українська мова в Польщі]] // {{ЕУМ}}</ref>, [[Русија]]<ref>''Н.&nbsp;П.&nbsp;Прилито.'' [[iarchive:UkrMovEnts/page/n720|Українська мова в європейській частині Росії]] // {{ЕУМ}}</ref><ref>''Н.&nbsp;П.&nbsp;Прилито.'' [[iarchive:UkrMovEnts/page/n731|Українська мова в Сибіру та на Далекому Сході]] // {{ЕУМ}}</ref>, [[Романија]]<ref>''[[Семчинський Станіслав Володимирович|C. В. Семчинський]]''. [[iarchive:UkrMovEnts/page/n730|Українська мова в Румунії]] // {{ЕУМ}}</ref>, [[Словачка]]<ref>''Й.&nbsp;О.&nbsp;Дзендзелівський.'' [[iarchive:UkrMovEnts/page/n732|Українська мова у Словаччині]] // {{ЕУМ}}</ref>, [[Казахстан]]<ref>''С.&nbsp;Ф.&nbsp;Клименко, В.&nbsp;В.&nbsp;Степаненко.'' [[iarchive:UkrMovEnts/page/n723|Українська мова в Казахстані]] // {{ЕУМ}}</ref>, [[Аргентина]], [[Бразил]], [[Велика Британија]]<ref>''P. П. Зорівчак.'' [[iarchive:UkrMovEnts/page/n736|Українська мова у Великій Британії]] // {{ЕУМ}}</ref>, [[Канада]]<ref>''[[Зорівчак Роксоляна Петрівна|Р.&nbsp;П.&nbsp;Зорівчак.]]'' [[iarchive:UkrMovEnts/page/n724|Українська мова в Канаді]] // {{ЕУМ}}</ref>, [[Соединети Американски Држави|САД]]<ref>''Р.&nbsp;П.&nbsp;Зорівчак.'' [[iarchive:UkrMovEnts/page/n732|Українська мова у США]] // {{ЕУМ}}</ref> како и во други држави кадешто живеат Украинци. Украинскиот јазик во светот го користат приближно од 40 до 45 милиони личносто; по бројот на говорители е вториот или третиот словенски јазик во однос на бројот на говорители (после [[руски јазик|рускиот]] или можеби и, [[полски јазик|полскиот]]) а воедно е и третиот во списокот на десетте најзборувани јазици во светот.<ref name="academia"/> Украинскиот јазик го проучува [[украинистика]]та. Постојат неколку хипотези околу појавата и формацијата на украинскиот јазик<ref>''Онуфрієнко Г. С., Хваткова С.&nbsp;О.''&nbsp;Проблема походження й періодизації української мови в концепціях і гіпотезах XX століття: Зб. наук. пр. VI Всеукр. наук.-практ. конф. «Державна етнонаціональна політика: правовий та культурологічний аспекти в умовах Півдня України» / Під заг. ред. М.&nbsp;В.&nbsp;Дєдкова.&nbsp;— Запоріжжя: Облдержадміністрація, ЗНТУ, 2005.</ref>&nbsp;— [[прасловенски јазик|прасловенска]]<ref>[[Півторак Григорій Петрович|''Півторак Г.&nbsp;П.'']]&nbsp;Українці&nbsp;— звідки ми і наша мова.&nbsp;— К., 1993.</ref><ref>[[Німчук Василь Васильович|''Німчук В.&nbsp;В.'']]&nbsp;Аспекти дослідження етноглотогенезу українців // Пам'ятки писемності східнослов'янськими мовами XI—XVIII&nbsp;ст.&nbsp;— К., 1995</ref><ref>Півторак Г.&nbsp;П.&nbsp;Хронологічні межі формування української мови як мовної системи // Пам'ятки писемності східнослов'янськими мовами XI—XVIII&nbsp;ст.&nbsp;— К., 1995.</ref>, [[староруски јазик|староруска]]<ref>[[Шахматов Олексій Олександрович|''Шахматов А.&nbsp;А.'']]&nbsp;Очерк древнейшего периода истории русского языка;</ref><ref>''Шахматов О. О., [[Кримський Агатангел Юхимович|Кримський А.]]'' [[iarchive:shacmatov1922/page/n1|Нариси з історії української мови та хрестоматія з пам'ятників письменської староукраїнщини XI-XVIII&nbsp;вв.]] // Короткий нарис історії української мови.&nbsp;— К., 1924.</ref>, јужно руска од [[X век|X]]-[[XI век|XI]] век<ref>[[Житецький Павло Гнатович|''Житецький П.&nbsp;Г.'']]&nbsp;[[iarchive:zhitetski3/page/n3|Очерк звуковой истории малоруського наречия]].&nbsp;— К., 1876.</ref><ref>[[Потебня Олександр Опанасович|''Потебня А. А.'']] К истории звуков руського язика.&nbsp;— Воронеж, 1876.</ref> и други. Во денешно време, теориите за заедничкото потекло на јазикот со рускиот јазик се побиени.<ref name="academia"/> Според неодамнешно објавената хипотеза на [[Тишенко Костантин Миколајович]], украинскиот јазик го претставува формирањето на Украинците како етнос, кој се случил помеѓу [[VI век|VI]]-[[XVI век]] поради спојувањето на трите дијалекти на словенските племиња — [[Полјани]], [[Древљани]] и [[Северани]] за учество на групите на [[ирански јазици|иранското]] и [[туркиски јазици|туркиското]] стрепно население.<ref>[https://web.archive.org/web/20141129060148/http://img.tyzhden.ua/Content/PhotoAlbum/2012/10_12/04/tyshenko/tyshenko.pdf Правда про походження української мови]. {{ref-uk}}</ref>. Украинскиот јазик потекнува од [[Стар источнословенски јазик|стариот источнословенски јазик]] од старата држава [[Киевска Русија]]. Јазикот опстојал и покрај двете забрани за негова употреба од [[Царска Русија]] и политичките притисоци за време на доцниот 19 и раниот 20 век; во овие притисоци исто така влијание имала и полската влада. Преживувањето на украинскиот јазик од овие препреки главно се должи на неговата широка употреба од [[Украинци]]те, како и поради работата на поетите како [[Тарас Шевченко]] и [[Лесја Украинка]]. Правилата на украинскиот јазик се воспоставени во украински речници како и [[украински правопис|украинскиот правопис]]<ref>Частина 4 статті 6 {{cite journal|url=http://zakon4.rada.gov.ua/laws/show/5029-17/paran43#n47|title=Закону України «Про засади державної мовної політики» від 03.07.2012 №5029-VI|journal=Голос України|date=10.08.2012|issue=№146|}}</ref>, кои се прифатени од [[Министерство за образование и наука на Украина|Министерството за образование и наука на Украина]]. Тие правила се одредени од украински научни лингвистички институции на [[Национална академија на науки на Украина|Националнита академија за науки на Украина]], интернационални научни организации, високообразовни институции.<ref>{{cite journal|url=http://zakon4.rada.gov.ua/laws/show/298-2013-п/#n8|title=Порядок затвердження словників української мови і довідників з українського правопису як загальнообов’язкових довідкових посібників при використанні української мови та офіційного видання таких довідників, затверджений постановою Кабінету Міністрів України від 22 квітня 2013 р. № 298|journal=Урядовий Кур’єр|date=30.04.2013|issue=№81|}}</ref> Научните институции на [[национална академија на науки на Украина|националната академија на науки на Украина]], се: [[Институтот на украинскиот јазик НАН Украина]] ([[историја на украинскиот јазик|историја]], [[граматика на украинскиот јазик|граматика]], [[лексикологија]], [[терминологија]], [[ономастика]], стилитика на културата на јазикот, дијалектологија, социолингвистика), [[Украински јазично-информатички фонд|Украинскиот јазично-информатички фонд НАН на Украина]] (компјутерска лингвистика, речници), [[Институт за лингвистика ОО Потебин НАН Украина]] (поврзаност на украинскиот јазик со други јазици). Централниот орган на власта, кој е задолжен за развојот и имплементацијата на државната јазична полиса е[[Министерство за култура на Украина|министерството за култура на Украина]]. Секоја година на [[9 ноември]] во Украина се слави [[ден на украинска литература и јазик|денот на украинската литература и јазик]]. Овој ден исто така е годишен флешмоб во кој Украинското радио го одржува сеукраинскиот диктат на национално единство кој ги обединува Украинците низ целиот свет околу украинскиот јазик. == Потекло == {{Украински јазик}} Потеклото на украинскиот јазик може да се проследи преку припадништво на следните лингвистички групи: [[праиндоевропски јазик]], [[балтословенски јазици]], [[прасловенски јазици]], [[староруски јазик]], [[староукраински јазик]] и украински јазик. ==Класификација== [[File:Modern Slavic Languages As Descendants of Protoslavic Dialects.png|300пкс|thumb|Модерните словенски јазици претставени според нивните споредби со другите прасловенски јазици.<ref name="pravda">[http://gazeta.ua/articles/istoriya-movi/_oznaki-scho-svidchat-pro-unikalnist-ukrayinskoyi-movi/592310 Українська володіє древніми рисами, неповторними в інших слов'янських мовах | Новини на Gazeta.ua]</ref>]] За генеолошката класификација, украинскиот јазик припаѓа на [[источнословенска подгрупа|источнословенската подгрупа]] на словенски јазици кои од друга страна припаѓаат на индоевропската јазична група, кои некои академици ја спојуваат со фамилијата на бореалнта суперфамилија. Ностратичната хипотеза не е широко прифатена меѓу лингвистите.<ref>''C. В. Семчинський.'' [[iarchive:UkrMovEnts/page/n94|Генеалогічні класифікація мов]] // {{ЕУМ}}&nbsp;— С. 94.</ref><ref>Сучасна українська мова: Підручник / Пономарів О. Д., Різун В. В., Шевченко Л. Ю. та ін.; за ред. Пономарева О. Д.&nbsp;— вид. 2-ге.&nbsp;— {{К.}}: Либідь, 2001.&nbsp;— 400&nbsp;с.&nbsp;— ISBN 966-06-0173-5.&nbsp;— стор. 5</ref><ref>Васенко Л. А., Дубічинський В. В., Кримець О.&nbsp;М.&nbsp;Фахова українська мова. Центр учбової літератури&nbsp;— {{К.}}, 2007.&nbsp;— стор. 7</ref> [[Генеолошка класификација|Генеолошки]] најблизок јазик до украинскиот е белорускиот.<ref>Беларуска-украінскіе ізалексы.&nbsp;— Мінск, 1971.&nbsp;— 125 с.</ref><ref>Сцяцко П.&nbsp;У.&nbsp;Словаутваральныя регіяналізмы беларускай мовы, агульные з украінскай мовай // Проблеми дослідження діалектної лексики і фразеології української мови. Тези доповідей.&nbsp;— Ужгород, 1978.&nbsp;— С. 66-67.</ref><ref>Янкова Т.&nbsp;С.&nbsp;Із спостережень над перехідними говірками між українською та білоруською мовами (за матеріалами фразеології) // Праці XII Республіканської діалектологічної наради.&nbsp;— К.: Наук. думка, 1971.&nbsp;— С. 382—388.</ref> Почнувајќи од IX сѐ до XI век, двата јазика биле базирани на заедничка дијалектна база, главно северната дијалектна група на украинскиот јазик, играла улога во образувањето на говорниот белоруски јазик и двата народи до XVI век имале заеднички писмен книжевен [[староукраински јазик|украинско-белоруски јазик]].<ref>Бузук П. [https://archive.org/details/knyha0/Knyha_07-08_1926/page/n427/mode/1up?view=theater Взаємовідносини між українською та білоруською мовами] // [[Записки історично-філологічного відділу ВУАН]]. Кн. VII—VIII / [[Українська академія наук]].&nbsp;— {{К.}}: Друкарня УАН, 1926.&nbsp;— С. 421—426.</ref><ref>Гумецька Л.&nbsp;Л.&nbsp;Уваги до українсько-білоруських мовних зв'язків періоду XIV—XVII&nbsp;ст. // Дослідження з української та російської мов.&nbsp;— {{К.}}: Вид-во АН УРСР, 1964.&nbsp;— 164 с.</ref><ref>Анічэнка У.&nbsp;В.&nbsp;Беларус.-укр. пісьмовамоуныя сувязі. Мінск, 1969</ref> Според типолошката класификација на украинскиот јазик, тој припаѓа на флексивните јазици од синтетичкиот тип.<ref>''С.&nbsp;В.&nbsp;Семчинський'' [[iarchive:UkrMovEnts/page/n685|Типологічна класифікація мов]] // {{УМ-2000}}</ref> Константин Тишченко, доктор по филолошки науки, верува дека украинскиот јазик во има повеќе граматички и фонетски сличности со горнолужичкиот и белорускиот јазик (29 сличности), долнолижичкиот јазик (27 сличности), чешкиот и словачкиот јазик (23 сличности), полскиот јазик (22 сличности), хрватскиот и бугарскиот јазик (21 сличности), српскиот и македонскиот јазик (20 сличности), мртвиот полабиски јазик (19 сличности), словенечки јазик (18 сличности), отколку со рускиот (само 11 сличности).<ref name="pravda" /> == Разлика со другите словенски јазици == Украинскиот јазик, има карактеристики што го зближуваат или оддалечуваат од соседните [[словенски јазик|словенски јазици]] — како што се полскиот, белорускиот, рускиот, бугарскиот и словачкиот. На лексички план, најблизок до украинскиот е белорускиот јазик (84% слична лексика), потоа полскиот (70% слична лексика), словачкиот (68% слична лексика) и рускиот јазик (62% слична лексика).<ref name="acad2">Півторак Г. П. [https://esu.com.ua/search_articles.php?id=68157 Мова українська] // {{ЕСУ}}</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20150321150832/http://langs.com.ua/movy/zapoz/2.htm Мови Європи: відстані між мовами за словниковим складом]. {{ref-uk}}</ref> На пример, споредбено, [[англиски јазик|англискиот јазик]] е околу 37% сличен со [[холандски јазик|холандскиот јазик]], а [[шведски јазик|шведскиот]] е околу 16% сличен со [[норвешки јазик|норвешкиот]]. Според [[Сводешов список на словенските јазици|Сводешовиот список на словенските јазици]], украинскиот е најблизок до белорускиот (190 заеднички елементи од 207), на второ место е рускиот (172 заеднички елементи од 207), и на крај полскиот (169 сличности од 207). Јазикот има сопствени карактеристики кои се забележуваат во зборообразувачките модели и се најдобро претставени во лексиката преку таканаречените лексични украинизми.<ref name="Tsaruk">Українська мова серед інших слов'янських: етнологічні та граматичні параметри: Монографія / О. Царук.&nbsp;— Дніпропетровськ: Наука і освіта, 1998.&nbsp;— 324 с.</ref> На [[фонетика|фонетски]] степен украинскиот јазик разликува:<ref name="Tsaruk"/> * најголем број [[фонема|фонеми]] од сите словенски јазици — 48; * најголема фоничност — „чистост“, милозвучност;<ref>''Тимошенко П. Д.'' [https://zbruc.eu/node/41915 Засоби милозвучності (евфонії) української мови] // Українська мова в школі, 1952, №&nbsp;4</ref> * најголема корелација помеѓу паровите меки и тврди [[согласка|согласки]]; * чиста разлика помеѓу гласовите {{IPA|[ɪ]}} (кое се пројавува во неговата писмена форма како '''и''') и {{IPA|[i]}} (кое се пројавува во неговата писмена форма како '''і''') на фонемски степен. На [[морфологија (лингвистика)|морфолошки степен]] во украинскиот јазик:<ref name="Tsaruk"/> * постои постојано зачувана инфлексија на [[вокатив]]от (за разлика од другите источнословенски јазици);<ref>[https://zbruc.eu/node/57968 Тимченко Є. Вокатив і інструменталь в українській мові.]&nbsp;— К.:ДУАН, 1926.</ref> * постои истовремента употреба на флексиската варијанта на [[датив]]от на именките кои означуваат лица (на пример: ''директор-'''у''''', ''директор-'''ові'''''); * постојат неколку методи за формирање на формите во идно време: синтетичка (''ходитиму'') и аналитичка (''буду ходити''). === Влијание на странски јазици === Украинскиот јазик имал влијание на соседните странски словенски јазици: на полската, руската и белоруската литературна форма. Во многу јазици на светот се користат украинските зборови „гопак“, „козак“, „степ“, „бандура“, „борщ“ (во полскиот се позајмени неколку украински зборови како што се „hreczka“ — ''гречка'', „chory“ — ''хворий''; во рускиот се позајмени „вареники“ — ''вареники''; „пасека“ — ''пасіка''; „бублик“— ''бублик'', „подполковник“ — ''підполковник'', во [[романски јазик|романскиот]] „ştiucă“ — ''щука'', „holub“ — ''голуб''; во белорускиот „вагітная“ — ''вагітна'').<ref>[http://www.nbuv.gov.ua/portal/Natural/Vdpu/Soc_komun/2008_1/45.html Харченко І. До проблеми польсько-українських мовних зв'язків]</ref><ref name="З енциклопедії «Українська мова»">[http://litopys.org.ua/ukrmova/um121.htm З енциклопедії «Українська мова»]</ref> Исто така украинскиот јазик влијаел на дијалектите на соседните јазици како што се [[Донски гутор|гутор]]скиот дијалект на [[Донски Казак|донските казаци]] („злыдарить“ — ''злидарювати'', „кидаться“ — ''скидатися'', „вон зарас гутарить“ — ''він зараз говорить'').<ref>[http://forum.fstanitsa.ru/viewtopic.php?f=33&t=1222 Короткий словник мови донських козаків]. {{ref-ru}}</ref><ref>[http://www.rbardalzo.narod.ru/7/balachka.html Про гутор донських козаків у статті «Мовний фактор балачки»]. {{ref-ru}}</ref> == Именување == {{main|Именување на украинскиот јазик}} Употребувањето на терминот „украински јазик“ почнал да се користи на почетокот на XVI век, за да го прикаже јазикот на украинските територии на [[Полско-литванска Државна Заедница|Полско-литванската Државна Заедница]]. Сепак, до средината на XIX век, главното име кое се користело на јазикот кој што денеска се нарекува украински бил „руська мова“ (мак: руски јазик). Ова започнало да предизвикува збунетост откако Украина се соединила со [[Царство Русија|Царството Русија]] а подоцна и [[Руска империја|Руската империја]], поради тоа што Русите во XVIII век почнале да го именуваат својот јазик со терминот „русскій языкъ“. По одреден период на премислување, за време на кој обиди биле направени за да се оддели јазикот кој го користеле Украинците од тој од Русите, терминот „українська мова“ (мак: украински јазик) бил распространет низ украинските територии. Освен тоа, за време на одреден период се користеле и следните називи: * '''про́ста мова''' ({{lang-la|sermo vulgaris}}; {{lang-mk|прост јазик}}) во доцниот среден век спротивно од [[Староруски јазик|книжевниот]] (далечно руски) и паралелно со [[црковнословенски јазик|црковнословенскиот јазик]] * '''коза́цька мова''' ({{lang-mk|козацки јазик}}) во [[Козачки гетманат|Козачкиот гетманат]] (епизодично)<ref>[http://litopys.org.ua/velichko/vel03.htm Передмова до читальника] // Величко С. В. ''Літопис. Т. 1.'' / Пер. з книжної української мови, вст. стаття, комент. В.&nbsp;О.&nbsp;Шевчука; Відп. ред. О.&nbsp;В.&nbsp;Мишанич.&nbsp;— К.: Дніпро, 1991.</ref> * '''малоросійське / малоруське наріччя''' ({{lang-mk|малоруско наречје}}), или '''південноросійське / південноруське наріччя''' ({{lang-mk|јужно наречје}}), во Руската империја * '''русинська мова''' (({{lang-mk|руски јазик}}; официјално), '''руська мова''' (({{lang-mk|руски јазик}}; разговорно) во [[Австроунгарија]] * '''угроруська''' (угроруска), или '''карпаторуська мова''' (карпаторуски јазик), во [[Унгарија]]<ref>[http://www.ukrcenter.com/Library/read.asp?id=7781 Національна свідомість закарпатських українців у ХХ столітті. Павло Чучка]</ref> * '''козача / кубанська мова''' (({{lang-mk|кубански јазик}}), или '''[[балачка]]''', во [[Кубан (регион)|Кубан]] * '''руська мова''' (официјално) во Полска == Историја == {{main|Историја на украинскиот јазик|Украинскиот јазик во СРСР|модерен украински јазик}} === Почетни фази: Формација и воспоставување на јазикот === Историјата на украинскиот јазик почнува од [[Прасловенски јазик|прасловенскиот јазик]], кој се оформува на почетокот на VI век.<ref>{{Cite web|url=http://litopys.org.ua/shevelov/shev03.htm#zav5|title=1. ВСТУПНІ ЗАВВАГИ. Юрій Шевельов. Історична фонологія української мови.|language=uk|website=litopys.org.ua|accessdate=2018-08-13}}</ref><ref>{{cite web|url=http://litopys.org.ua/ohukr/ohu03.htm|title=I. ПОСТАННЯ УКРАЇНСЬКОЇ МОВИ. Іван Огієнко. Історія української літературної мови.|website=litopys.org.ua|accessdate=2018-08-13}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://litopys.org.ua/pivtorak/pivt05.htm|title=Найдавніші риси української мови. Григорій Півторак. Походження українців, росіян, білорусів та їхніх мов.|website=litopys.org.ua|accessdate=2018-08-13}}</ref> Некои знаци кои се користат во азбуката на украинскиот јазик потекнуваат од [[Бронзено доба|бронзеното доба]], а влијание врз украинскиот јазик исто така имале и [[Стари Грци|Старите Грци]].<ref>{{cite journal|url=http://www.echoee.com/useful/ukrainianLenguage.php |title=Written symbols on the items dated by the beginning of the Bronze Age |archive-url=https://web.archive.org/web/20090301174931/http://www.echoee.com/useful/ukrainianLenguage.php|title=Study Russian language: Ukrainian language |publisher=ECHO Eastern Europe||archive-date=1 март 2009|access-date=6 март 2022}}</ref> Во однос на јазикот, може да се забележат влијанија од различни народи вклучувајќи ги и тие помеѓу [[Скандинавија]] и [[Средна Азија]] што е карактеристика за сите словенски народи. Примери како што се зборовите „говорити“ (да зборува), „шолом“ (кацига), „меч“ (меч), или „кнез“ (кнез), потекнуваат од [[Гота]] од античкиот период кои на просторот на Украина имале повеќевековна доминација, често и во сојузност со останатите словенски племиња. Зборови како „балакати“ (муабетење), „базікати“ (лупетање) или „мова“ (јазик) доаѓаат од [[Скита]].<ref>{{cite web|url=http://www.unian.net/ukr/news/484042-hto-navchiv-ukrajintsiv-govoriti-pisati-y-zaymatisya-seksom.html|title=Хто навчив українців говорити, писати й займатися сексом|language=uk|publisher=Unian|date=5 февруари 2012|accessdate=6 март 2022}}</ref> ===Опресија на јазикот=== Денешниот краински јазик е резултат на колоквијални старословенски јазици кои се говорело во средновековниот [[Киев]] и во блиската околина на просторот на Украина од 10 до 13 век. Во периодот на првата украинска државност, украинскиот јазик бил нарекован како староруски, руски, или според латинскиот назив, рутенски/русински јазик, па уште од тој период имал специфичен развој сврзан за украинското поднебје. Поедноставено, Украинците (Русичи-Русини) во средниот век го говореле украинскиот јазик кој често се именува како „староукраински јазик“. Овие проблеми околу именувањето на украинскиот јазик се појавиле како резултат на сложената историја на Украина, во која Украинците, поради долгогодишната окупација на нивната земја, културни вредности и идентитет, своеволно во 20-от век повремено го прифатиле алтернативното име односно етноним.<ref>{{cite web|url=http://www.matica.hr/kolo/kolo2010_1.nsf/AllWebDocs/Nepoznata_Ukrajina|title=Nepoznata Ukrajina|language=hr|publisher=Matica hrvatska|date=1 февруари 2010|first=Ѓуро|last=Видмаровиќ|accessdate=6 март 2022}}</ref> Јазикот успеал да се зачува покрај големиот број макотрпности низ кои што поминал поради неговото забранување од страна на полските и руските власти. За време на власта на советскиот Сојуз, бил изложен кон силна [[русификација]], па на пример, во другите јазици (како што е хрватскиот), украинските сопствени имиња биле транскрибирани користејќи ја руската скрипција. За време на [[Руско Царство|Руското Царство]], украинскиот јазик претставувал политичка закани па на тој начин покрај забраната се користел и терминот „дијалект на рускиот јазик“. Сепак, разликите помеѓу рускиот и украинскиот јазик се доволно големи за да се спречи чиста и течна комуникација помеѓу народите. На светско ниво, јазикот е признат од страна на стручните лица.<ref>{{cite journal|url=http://www.passivhaus-info.org/ukrainian/sesna/genlang.html |title=It's third fine language all over the world (after French and Italian). |archive-url=https://web.archive.org/web/20111104174110/http://www.passivhaus-info.org/ukrainian/sesna/genlang.html |publisher=Passivhaus|archive-date=4 ноември 2011 |access-date=6 март 2022}}</ref> Во рамките на Соевтскиот Сојуз, била широко застапена полисата на [[русификација]] со што украинскиот јазик бил нарекуван „архаичен“ и во пракса се сметал за „помалку вреден“. ==Распространетост== ===Географска распространетост=== [[Податотека:Ukrainian_in_the_world.svg|thumb|left|250px|Украинскиот јазик во светот. Црвенa: број во милиони. Розева: број во илјади.]] [[Податотека:Ukrainianlang2001ua.PNG|thumb|right|250px|Украинскиот јазик како мајчин според пописот во 2001.]] [[Податотека:Ukraine_census_2001_Ukrainian.svg|thumb|right|250px|Украинскиот јазик како мајчин во украински области според пописот во 2001.]] Во Република Украина, околу 77,8% од народот се Украинци, што во бројки претставува 37,5 милиони луѓе според пописот во 2001 година. Како мајчин јазик, украинскиот го користеле 67,5%, што претставува 32,6 милиони луѓе од населението на Украина. Надвор од областа на Украина живеат околу 7 милиони члена, од кои 3 милиони го користат украинскиот јазик: во Русија (1,8 милино луѓе говореле на украински јазик од вкупниот број на 2,9 милиони Украинци, според пописот во 2002), во Белоруссија (25 илјади од 237 илјади, 1999), во Молдавија (372 илјади од 600 илјади, 1989), во Казахстан (околу 200 илјади од 547 илјади, 1999), во останатите држави на СССР (околу 70 илјади од 270 илјади).{{sfn|Жовтобрюх, Молдован|2005|page=513}} На американскиот континент, од 2 милиони Украинци, околу пола милион го користат украинскиот јазик, исто така има и околѕ 50 илјади во Полска, 57 илјади во Романија, 8 илјади во Словачка, во Чешка и Унгарија околу 4,5 илјади. Во некои држави. Според руските автрори Жовтоброх и Молдован, вкупно во светот украинскиот јазик го говорат околу 36 милиони луѓе.{{sfn|Жовтобрюх, Молдован|2005|page=514}} Според пописот од 2001 година, 87.8% од населението на Украина зборува на украински.<ref name="d-m.com.ua">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.d-m.com.ua/05_03.htm |title=D-M.com.ua |accessdate=2012-07-25 |archive-date=2009-03-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090302201528/http://www.d-m.com.ua/05_03.htm |url-status=dead }}</ref> ===Употреба во општеството=== [[Податотека:Inf board metro.JPG|thumb|right|400px|Напис во киевското метро]] Денес украинскиот се користи сè повеќе и неговата употреба се зголемила по долг период на слаба употреба. Иако во светот има околу 50 милиони Украинци, вклучувајќи ги и тие 37,5 милиони во Украина, украинскиот јазик се задржал да се зборува само во западна и централна Украина. Денес во Киев се зборуваат и руски и украински, а во минатото градот бил доминантно [[руски]]. Промената на јазикот, од руски на украински, се верува дека е поради миграцијата но и трендот да се користи украинскиот надвор од дома, т.е. за секојдневна употреба. Во јужна и источна Украина рускиот е подоминантен јазик во урбаните центри. === Украински јазик на интернет === Според податоците на мрежата за пребарување наречена Yandex, во есента во [[2010]] година најголема стапка на пораки во целиот систем била во [[Тернополска Област|Тернополската Област]] — 33%, додека најмалата од само 3,7% била во [[Крим]]. Во ова истражување, пораките кои биле напишани на руски и на украински јазик биле сметани за руски.<ref>{{Cite web | url = http://www.mukachevo.net/ua/blogs/view_post/516-українська-інтернет-статистика | title = Українська інтернет-статистика | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110522143534/http://www.mukachevo.net/ua/blogs/view_post/516-українська-інтернет-статистика | archivedate = 22 мај 2011}}</ref> Во [[2010]] година бројот на блогери кои пишувале на украински јазик изнесувал 8% (во [[2009]] година — 7%). Украинскиот јазик го користеле 23 илјади микроблогинг корисници (29% од целиот број, на почетокот на 2010 бројот на украински корисници на платформата Твитер бил 27%), комуницираат исклучиво на украински јазик на Твитер (12,5%, во 2009, 7%).<ref>{{Cite web | url = http://blogosphere.com.ua/2010/10/24/ukrainian-blogosphere-stats/ | title = Статистика української блогосфери 2010 та про що вона свідчить}}</ref> Постојат неколку пребарувачки мрежи кои имаат украински интерфејс: [[Google]]<ref>[http://www.google.com.ua/ «Google.com.ua»]</ref>, [[Yandex]]<ref>{{Cite web | url = http://www.yandex.ua/ | title = «Яндекс.ua»}}</ref>, [[Bing]]<ref>{{Cite web | url = http://www.bing.com/ | title = «Bing»}}</ref> (од [[Microsoft]]), [[META]].<ref>{{Cite web | url = http://meta.ua/ua/ | title = «Мета»}}</ref> и [[Uaport.net]].<ref>{{Cite web | url = http://uaport.net/uk | title = «Uaport.net»}}</ref> На 20 март 2012 корисниците на сервисот [[Twitter]] станала достапна на бета верзијата на украинскиот интерфејс.<ref>{{Cite web | url = http://webknjaz.com/2012/06/21/twitter-localization/ | title = Українізація Твіттера}}</ref> Според податоците на ресурсот w3techs.com, од 5 април 2021, украинскиот јазик се напол на 16-то место во светот и покажува брз раст на популарноста.<ref>{{Cite web|title=Usage Statistics and Market Share of Content Languages for Websites, April 2021|url=https://w3techs.com/technologies/overview/content_language|website=w3techs.com|accessdate=2021-04-05}}</ref><ref>{{Cite web|title=Historical yearly trends in the usage statistics of content languages for websites, April 2021|url=https://w3techs.com/technologies/history_overview/content_language/ms/y|website=w3techs.com|accessdate=2021-04-05}}</ref><ref>{{Cite web|title=Usage Statistics and Market Share of Ukrainian for Websites, April 2021|url=https://w3techs.com/technologies/details/cl-uk-|website=w3techs.com|accessdate=2021-04-05}}</ref> == Азбука == Официјално украинскиот јазик се пишува само со [[кирилица]], ама во денешно време украинската латиница е многу популарна посебно во содржините на украински достапни на интернет мрежата. Лавовскиот часопис "Ї" има некои делови напишани на латиница. :''Видете и: [[Македонска транскрипција на украинскиот јазик]]''. {| cellpadding=4 style="font-size:larger;" |+ style="font-size:smaller;" | Кирилица |- align=center | А а || Б б || В в || Г г || Ґ ґ || Д д || Е е || Є є || Ж ж || З з || И и |- align=center | І і || Ї ї || Й й || К к || Л л || М м || Н н || О о || П п || Р р || С с |- align=center | Т т || У у || Ф ф || Х х || Ц ц || Ч ч || Ш ш || Щ щ || Ь ь || Я я || Ю ю |} {| border=0 cellpadding=5 |+ style="font-size:smaller;" | Латиница (Українська Латинка) |- style="text-align:center; " | A a || B b || C c || Ć ć || Č č || D d || Ď ď || E e || F f || G g || H h || I i |- style="text-align:center; " | J j || K k || L l || Ľ ľ || M m || N n || Ń ń || O o || P p || R r || Ŕ ŕ || S s |- style="text-align:center; " | Ś ś || Š š || T t || Ť ť || U u || V v || Y y || X x || Z z || Ź ź || Ž ž |} == Дијалекти == Во украинскиот јазик постојат неколку дијалекти, како што се:<ref>[http://litopys.org.ua/ukrmova/um156.htm Діалект. Діалектизм. Українська мова. Енциклопедія<!-- Bot generated title -->]</ref><ref>[http://litopys.org.ua/ukrmova/um184.htm Інтерактивна мапа говорів. Українська мова. Енциклопедія<!-- Bot generated title -->]</ref> * '''Северен''' (полиски) дијалекти:<ref>[http://litopys.org.ua/ukrmova/um161.htm Північне наріччя. Українська мова. Енциклопедія]</ref> ** '''''Источни полиски''''' се зборува во [[Черниговска област]], во северниот дел на [[Сумска област]] и во североисточниот дел на [[Киевска област]].<ref>http://litopys.org.ua/ukrmova/um155.ht</ref> ** '''''Централен полиски''''' се зборува во северозападниот дел на Киевската област, во северниот дел на [[Житомирска област|Шитомирската област]] и североисточниот дел на [[Ровненска област]].<ref>[http://litopys.org.ua/ukrmova/um167.htm Середньополіський говір. Українська мова. Енциклопедія<!-- Bot generated title -->]</ref> ** '''''Зашаден полиски''''' се зборува во северниот дел на [[Волинска област]], северозападниот дел на [[Ровненска област]] како и во мали делови во Белорусија, иако тој дијалект користи белоруска граматика и се смета за дел од белорускиот јазик<ref>[http://www.belarusguide.com/as/map_text/havorki.html Maps of Belarus: Dialects on Belarusian territory<!-- Bot generated title -->]</ref> * '''Југоисточни''' дијалекти:<ref>[http://litopys.org.ua/ukrmova/um160.htm Південно-східне наріччя. Українська мова. Енциклопедія<!-- Bot generated title -->]</ref> ** '''''Среден днепарски''''' е дијалектот на кој се заснова стандардниот литературен украински јазик. Се зборува во централна Украина, особено во Киевската област. ** '''''Слободан''''' се говори во [[Харковска област|Харковската]], [[Сумска област|Сумската]], [[Луганска област|Луганската]] и во северните делови на [[Донечка област|донечката област]].<ref>[http://litopys.org.ua/ukrmova/um169.htm Слобожанський говір. Українська мова. Енциклопедія<!-- Bot generated title -->]</ref> ** '''''Степскиот''''' дијалект се зборува во јужна и југоисточна Украина.<ref>[http://litopys.org.ua/ukrmova/um171.htm Степовий говір. Українська мова. Енциклопедія<!-- Bot generated title -->]</ref> ** '''''Кубањскиот''''' дијалект е често наречен и ''[[Балачка]]'' и се зборува во [[Кубањски регион]] во Русија.<ref name="Zakharchenko">Viktor Zakharchenko, Folk songs of the Kuban, 1997 [https://web.archive.org/web/20020211225058/http://www.geocities.com/terek_kaz/pesni/peskub.htm Retrieved] 7 ноември 2007]</ref> * '''Југозападни''' дијалекти:<ref>[http://litopys.org.ua/ukrmova/um159.htm Південно-західне наріччя. Українська мова. Енциклопедія<!-- Bot generated title -->]</ref> ** '''''Бојко''''' е зборуван од [[Бојки]]те во северните предели на Карпатите во [[Лавоска област|Лавов]] и [[Ивано-Франковска област|Ивано-Франковската област]]. ** '''''Хуцул''''' се говори од [[Хуцули]]те во северните предели на Карпатите. <!--Destinctive Features--> ** '''''Лемко''''' се говори од [[Лемки]]те , чија татковина се наоѓа во [[Прешовски крај]] во [[Словачка]].<!--Destinctive Features--> ** '''''Подолски''''' се говори во [[Виничка област|Виница]] и [[Хмелничка област]]<ref>[http://litopys.org.ua/ukrmova/um180.htm Подільський говір. Українська мова. Енциклопедія<!-- Bot generated title -->]</ref> ** '''''Волински''''' се говори во [[Ровненска област]] и [[Волинска област]]. ** '''''Покутија''''' се говори во [[Черновечка област]]. ** '''''Горноднестарски''''' се говори во [[Лавовска област|Лавов]], [[Тернополска област|Тернопол]] и [[Ивано-Франковска област|Ивано-Франковск]]<ref>[http://www.ji.lviv.ua/n36-1texts/gwara.htm Короткий словник львівської ґвари<!-- Bot generated title -->]</ref> ** '''''Горносански''''' се говори на границата помеѓу Украина и Полска == Граматика == {{Главна|Украинска граматика}} Украинската граматика е поим со кој се опфаќаат правописните, морфолошките, синтаксните и семантичките правила и прописи на украинскиот јазик. Украинскиот јазик е [[синтетички јазик]], и граматиката на украинскиот јазик е слична со граматиките на останатите [[словенски јазици]]. Украинските именки, како и придавките, имаат род, број и 7 падежи. Украинските глаголи имаат два глаголски вида, 3 времиња и два залога. == Некои украински изрази == {{Јазик-пример |име= Украински јазик |писмо= [[украинска азбука|кирилица]] |пример= Прв член од „Декларацијата за човекови права“ |текст= Всі люди народжуються вільними і рівними у своїй гідності та правах. Вони наділені розумом і совістю і повинні діяти у відношенні один до одного в дусі братерства. |превод=Сите човечки суштествa се раѓaaт слободни и еднакви по достоинство и правa. Tиe се обдарени со разум и совест и требa да се однесувaaт еден кон друг во дуxот на општо човечкaтa припaдност. }} * Приві́т ''[Прɪвит]'' - Здраво * До́брого ра́нку ''[Доброɦо Ранку]'' - Добро утро * До́брого дня ''[Доброɦо дња]'' - Добар ден * До́брий день''[Добрɪј дењ]'' - Добар ден * До́брий ве́чір ''[Добрɪј Вечир]''- Добро вечер * Добра́ніч — ''[Добранич]'' Добра ноќ * До поба́чення ''[До побачењња]''— Довидување * Бува́й (неофицијално) ''[Бувај]'' - Пријатно * Як ся ма́єш? ''[Јак сиа мајеш]'' - Како си? * Як у те́бе спра́ви - ''[Јак у тебе справɪ]'' - Како си? * Як ви? ''[Јак вɪ]'' - Како сте? * Як у вас спра́ви ''[Јак у вас справɪ]'' - Како сте? * Що ро́биш? ''[Шчо робɪш]'' - Што правиш? Како си? * Що ро́бите? ''[Шчо робɪте]'' - Што правите? Како сте? * У(В) ме́не все́(усе́) до́бре ''[У(В) мене wсе добре]'' - Добар сум * Всього́ найкра́щого ''[Всиоɦо најкрашчоɦо]'' - Сѐ најдобро * З днем наро́дження! ''[З днем нароџењња]'' - Среќен роденден! * Дя́кую ''[Диакују]'' - Фала * Будь ла́ска ''[Буд ласка]'' - Молам * Ви́бачте! Даруйте! ''[Вɪбачте, дарујте]'' - Извинете! * Ви́бач! ''[Вɪбач]'' - Извини. * Ко́тра́ годи́на? ''[Котра ɦодɪна]'' - Колку е часот? * Ви розмовля́єте? ''[Ви розмоwљајете]'' - Дали зборувате ...? :...англі́йською ''[анɦлијскоју]'' - англиски :...македо́нською ''[македонскоју]'' - македонски :...се́рбською ''[сербскоју]'' - српски :...болга́рською ''[болгарскоју]'' - бугарски :...гре́цькою ''[ɦрецкоју]'' - грчки :...францу́зькою ''[французкоју]'' - француски :...німе́цькою ''[њимецкоју]'' - германски :...італі́йською ''[итаљијскоју]'' - италијански :...іспа́нською ''[испањскоју]'' - шпански * Так - Да * Ні ''[Њи]'' - Не * Можли́во ''[Можлɪво]'' - Можеби * Ско́ро поба́чимося ''[Скоро побачɪмосиа]'' - Ќе се видиме наскоро * Поба́чимося за́втра ''[Побачɪмосиа заwтра]'' - Ќе се видиме утре == Наводи == {{наводи}} ==Користена литература== {{refbegin|30em}} * {{наведена книга|last1=Жовтобрюх|first=М. А.|last2=Молдован|first2=А. М.|title=Языки мира. Славянские языки: Украинский язык|trans-title = Јазиците на светот. Словенски јазици: Украински јазик|language=ru|location=Москва|publisher=[[Academia (советска издавачка куќа)|Academia]]|year=2005|pages=513–548|isbn=5-87444-216-2}} * {{Наведена книга | author=Korunets', Ilko V. | title=Contrastive Topology of the English and Ukrainian Languages | location= Vinnytsia | publisher=Nova Knyha Publishers| year=2003 | isbn=966-7890-27-9 }} * Lesyuk, Mykola [http://www.mesogaia.il.if.ua/lesjuk.htm "Різнотрактування історії української мови"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20060630054103/http://www.mesogaia.il.if.ua/lesjuk.htm |date=2006-06-30 }}. * {{Наведена книга | last=Luckyj | first = George S. N. | authorlink= George S. N. Luckyj | year=1990 | origyear=1956 | title=Literary Politics in the Soviet Ukraine, 1917–1934 |location=Durham and London | publisher = Duke University Press | isbn= 0-8223-1099-6}} (revised and updated edition) * Nimchuk, Vasyl’. Періодизація як напрямок дослідження генези та історії української мови. Мовознавство. 1997.- Ч.6.-С.3-14; 1998. * [[Magocsi, Paul Robert]] (1996). ''A History of Ukraine.'' Toronto: University of Toronto Press. ISBN 0-8020-0830-5. * {{Наведена книга | author=Pivtorak, Hryhoriy Petrovych | title=Походження українців, росіян, білорусів та їхніх мов (The origin of Ukrainians, Belarusians, Russians and their languages) | location= Kiev | publisher=Akademia | year=1998 | isbn=966-580-082-5 }}, {{uk icon}}. [http://izbornyk.org.ua/pivtorak/pivt.htm Litopys.kiev.ua] * {{Наведена книга | author=Shevelov, George Y. | title=A Historical Phonology of the Ukrainian Language. | location=Heidelberg | publisher=Carl Winter Verlag| year=1979 | isbn=3-533-02787-2}}. Ukrainian translation is partially available [http://www.litopys.org.ua/shevelov/shev.htm online]. * {{Наведена книга | first= Orest| last= Subtelny | title=Ukraine: A History | location= Toronto | publisher=University of Toronto Press| year=1988 | isbn=0-8020-5808-6 | authorlink= Orest Subtelny }} * [http://www.wumag.kiev.ua/index2.php?param=pgs20032/72 "What language is spoken in Ukraine"], in ''Welcome to Ukraine'', 2003, 1., wumag.kiev.ua * [http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng All-Ukrainian population census 2001], ukrcensus.gov.ua * [http://www.rada.kiev.ua/const/const1.htm Конституція України (Constitution of Ukraine)] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20071005105502/http://www.rada.kiev.ua/const/const1.htm |date=2007-10-05 }}, 1996, rada.kiev.ua {{uk icon}} [http://www.rada.kiev.ua/const/conengl.htm English translation (excerpts)], rada.kiev.ua. * [http://demoscope.ru/weekly/pril.php 1897 census], demoscope.ru {{refend}} == Поврзано == {{Портал|Јазик}} {{Портал|Украина|Flag of Ukraine.svg}} * [[Украинска азбука]] * [[Украинци]] * [[Рутенски јазик]] * [[Македонска транскрипција на украинскиот јазик]] == Надворешни врски == * [http://www.madslinger.com/mova/pravopys-2007 Украински правопис] * [http://vd.litech.net/im/pdf/pravopys.pdf Українська латинка. Короткий правопис] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070928135248/http://vd.litech.net/im/pdf/pravopys.pdf |date=2007-09-28 }} * [http://uk-en.slovnenya.com/en/ Ukrainian-English Dictionary] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20071225035208/http://uk-en.slovnenya.com/en/ |date=2007-12-25 }} {{словенски јазици}} {{Navboxes |title= Јазичен статус |list= {{Јазици во Полска}} {{Јазици во Латвија}} {{Јазици во Естонија}} {{Јазици во Литванија}} {{Јазици во Словачка}} {{Јазици во Чешка}} {{Јазици во Украина}} {{Јазици во Белорусија}} }} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Украински јазик| ]] [[Категорија:Јазици во Украина]] 2k9pkr6f3gvay9254wgrddb97fxjiot Разград (област) 0 17329 4804179 4803589 2022-08-21T19:00:27Z Пакко 4588 /* Општина Самоил */ wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} <table border="1" cellpadding="2" cellspacing="0" style="float:right; clear:right; margin: 0 0 1em 1em"> <tr> <th colspan="2" align=center bgcolor=#008000><span style="color:white"><big>'''Разградска област'''<br /><small>Област Разград</small></span></th></tr> <tr><td colspan="2" align=center>[[Податотека:Oblast Razgrad.png|270px|Карта на Бугарија, Разградска област е означена]]<br /></td></tr> <tr><td colspan="2" cellspacing="0" cellpadding="2"></td></tr> <tr><th colspan="2" align=center bgcolor=#008000><span style="color:white">'''мапа'''</small></th></tr> <TR><TD>'''Админ. центар''':</td><td>[[Разград]]</td></tr> <TR valign=top><TD>'''Површина''':</td><td>2&nbsp;637 км<sup>2</sup></td></tr> <TR valign=top><TD>'''Население''':</td><td>148&nbsp;744</td></tr> <TR valign=top><TD>'''Број на општини''':</td><td>7</td></tr> <TR valign=top><TD>'''Регистарска ознака''':</td><td>PР</td></tr> <TR valign=top><TD>'''Областен Управител''':</td><td>Наско Атанасов</td></tr> <th colspan="2" align=center bgcolor=#008000><span style="color:white">'''информација'''</th></tr> </td></tr> </table> '''Разгрaдска област''' е една од 28-те [[област]]и на [[Бугарија]]. Се наоѓа во североисточниот дел на земјата. Опфаќа површина од 2637 км<sup>2</sup> и има население од 148&nbsp;744 луѓе. == Список на населените места во Разградска област == ''Градовите се со удебелен фонт. '' === [[Општина Завет]] === Брестовене, Веселец, '''[[Завет]]''', Иван Шишманово, Острово, Прелез, Сушево === [[Општина Исперих]] === Белинци, Брдоква, Вазово, Голјам Поровец, Делчево, Лудогорци, Духовец, Драгом'ж, '''[[Исперих]]''', Јаким Груево, Јонково, Китанчево, Конево, К'пиновци, Л'вино, Мал'к Поровец, Печеница, Подајва, Рајнино, Свештари, Средоселци, Старо Селиште, Тодорово, === [[Општина Кубрат]] === Беловец, Бисерци, Божурово, Горичево, Задруга, Зв'нарци, Каменово, '''[[Кубрат (град)|Кубрат]]''', Медовене, М'древо, Равно, Савин, Севар, Сеслав, Тертер, Точилари, Јупер === [[Општина Лозница]] === Веселина, Гороцвет, Градина, Бели Лом, Каменар, Кројач, '''[[Лозница (град)|Лозница]]''', Ловско, Манастирско, Манастирци, Островче, Сејдол, Сиња Вода, Студенец, Трапиште, Трбач, Чудомир === [[Општина Разград]] === Балкански, Благоево, Гецово, Дрјановец, Дјанково, Киченица, Липник, Мортагоново, Недоклан, Осенец, Побит Кам'к, Просторно, Пороиште, Радинград, '''[[Разград]]''', Раковски, Стражец, Топчии, Ушинци, Черковна, Јасеновец === [[Самоил (општина)|Општина Самоил]] === Богданци, Богомилци, Владимировци, Голјама Вода, Голјам Извор, Желјазковец, Здравец, Кара Михал, Кривица, Ножарово, Пчелина, [[Самoил (село)|Самoил]], Хума, Хрсово === [[Општина Цар Калојан]] === Езерче, Костанденец, '''[[Цар Калојан (град)|Цар Калојан]]''' == Надворешни врски == * [http://www.rz.government.bg/ Официјално мрежно место на Разградска област] {{Области во Бугарија}} [[Категорија:Области во Бугарија]] [[Категорија:Разградска област| ]] ohswa0ps59t6395qgzu3k9gdjuz1h83 Оштава 0 17661 4804185 4668869 2022-08-21T19:12:18Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Relief Map of Bulgaria.jpg|мини|Релјефна карта на Бугарија]] '''Оштава''' — село во [[Општина Кресна]]. {{Инфокутија за село во Пиринска Македонија| | слика мапа= | име=Оштава | општина=[[Општина Кресна]] | популација= | поштенски број= | надморска височина= | географска широчина= | географска должина= | веб= }} == Географија и местоположба == == Историја == == Стопанство == == Демографија == == Општествени установи == == Администрација и политика == == Културни и природни знаменитости == == Редовни настани == == Личности == * [[Крум Монев]] == Култура и спорт == == Иселеништво == == Надворешни врски == {{ПМ-гео-никулец}} {{Општина Кресна}} [[Категорија:Општина Кресна]] d0bqurkzgidxveii8v76wgiyt0zqsd9 Ајтос 0 22190 4804187 4591499 2022-08-21T19:33:49Z Пакко 4588 дополнување wikitext text/x-wiki :''За селото Ајтос во префектурата Лерин, Грција, видите [[Ајтос (село)]]. {{Инфокутија Населено место | name = Ајтос | native_name = Айтос | native_name_lang = bg | settlement_type = град | image_skyline = Aytos from Hisarya.jpg | image_caption = Поглед на Ајтос од висината „Хисарја“ | image_flag = | image_shield = | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Ајтос во Бугарија | latd =42 |latm =41 |lats =56.26 |latNS =N | longd =27 |longm =14 |longs =56.3 |longEW =E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Бургас (област)|Бургас]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Ајтос (општина)|Ајтос]] | leader_party = [[ГЕРБ]] | leader_title = Градоначалник | leader_name = Васил Едрев | unit_pref = Metric | area_total_km2 = 79,033 | elevation_m = 95 | population_total = 22.243 | population_as_of = 2022 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[EET]] | utc_offset1 = +2 | timezone1_DST = [[EEST]] | utc_offset1_DST = +3 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 8500 | area_code = +359 0558 | website = {{URL|www.aytos.bg}} }} '''Ајтос''' ({{lang-bg|Айтос}}) — град во Југоисточна [[Бугарија]], административен центар на општината [[Ајтос (општина)|Ајтос]] во [[Бургас (област)|Бургаската Област]]. Има население од околу 22.243 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> == Географија и местоположба == градот се наоѓа во подножјето на Источна [[Стара Планина]], 30 километри северозападно од [[Бургас]]. == Историја == Ајтос е стара населба, основана од [[Тракијци|Тракијците]]. Остатоци околу градот од неолитот сведочат дека на ова место долго време постоела населба. Остатоците од три кули (северозападно од градот) се од средновековната тврдина '''Аетос''', изградена помеѓу [[650]] и [[750]] година, па оттука и неговото сегашно име. Во 1206 година, Аетос, како и многу други градови во [[Тракија]], бил уништен од крстоносците предводени од Хенри од Фландрија, брат на Балдвин I од Фландрија. Како утврден град, тој повторно бил подигнат по [[1488]] година. Подоцна, во [[17]] век, патникот [[Евлија Челебија|Евлија Челеби]] го забележал со името '''Ченгис'''. За време на Бугарската Преродба, градот бил значајна населба со познат [[панаѓур]]. По Едренскиот мир во [[1829]] година, многу жители на градот и околните села емигрирале во [[Бесарабија]], но сепак во времето на ослободувањето ([[1878]]) во градот имало 3.000 жители. По објавувањето [[Балкански војни|Балканската војна]] во [[1912]] година 7 луѓе од селото Долна Бања доброволно се пријавиле во [[Македонско-одрински доброволни чети|Македонско-одринското ополчение]].<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. : Личен състав по документи на Дирекция „Централен военен архив“. София, Главно управление на архивите, Дирекция „Централен военен архив“ В. Търново, Архивни справочници № 9, 2006. ISBN 954-9800-52-0. с. 826.</ref> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [https://aytos.bg/ Мрежно место на град Ајтос] * [http://www.predavatel.com/bg/5/ayt.htm Радио и телевизиjа во Аjтос] {{Населено место-Бугарија-никулец}} {{Градови во Бугарија}} [[Категорија:Ајтос]] [[Категорија:Населени места во Општина Ајтос]] scl3re452t4pq11t9aut15ztqf09myj 4804254 4804187 2022-08-22T06:37:08Z Пакко 4588 /* Историја */ wikitext text/x-wiki :''За селото Ајтос во префектурата Лерин, Грција, видите [[Ајтос (село)]]. {{Инфокутија Населено место | name = Ајтос | native_name = Айтос | native_name_lang = bg | settlement_type = град | image_skyline = Aytos from Hisarya.jpg | image_caption = Поглед на Ајтос од висината „Хисарја“ | image_flag = | image_shield = | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Ајтос во Бугарија | latd =42 |latm =41 |lats =56.26 |latNS =N | longd =27 |longm =14 |longs =56.3 |longEW =E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Бургас (област)|Бургас]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Ајтос (општина)|Ајтос]] | leader_party = [[ГЕРБ]] | leader_title = Градоначалник | leader_name = Васил Едрев | unit_pref = Metric | area_total_km2 = 79,033 | elevation_m = 95 | population_total = 22.243 | population_as_of = 2022 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[EET]] | utc_offset1 = +2 | timezone1_DST = [[EEST]] | utc_offset1_DST = +3 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 8500 | area_code = +359 0558 | website = {{URL|www.aytos.bg}} }} '''Ајтос''' ({{lang-bg|Айтос}}) — град во Југоисточна [[Бугарија]], административен центар на општината [[Ајтос (општина)|Ајтос]] во [[Бургас (област)|Бургаската Област]]. Има население од околу 22.243 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> == Географија и местоположба == градот се наоѓа во подножјето на Источна [[Стара Планина]], 30 километри северозападно од [[Бургас]]. == Историја == Ајтос е стара населба, основана од [[Тракијци|Тракијците]]. Остатоци околу градот од неолитот сведочат дека на ова место долго време постоела населба. Остатоците од три кули (северозападно од градот) се од средновековната тврдина '''Аетос''', изградена помеѓу [[650]] и [[750]] година, па оттука и неговото сегашно име. Во 1206 година, Аетос, како и многу други градови во [[Тракија]], бил уништен од крстоносците предводени од Хенри од Фландрија, брат на Балдвин I од Фландрија. Како утврден град, тој повторно бил подигнат по [[1488]] година. Подоцна, во [[17]] век, патникот [[Евлија Челебија|Евлија Челеби]] го забележал со името '''Ченгис'''. За време на Бугарската Преродба, градот бил значајна населба со познат [[панаѓур]]. По Едренскиот мир во [[1829]] година, многу жители на градот и околните села емигрирале во [[Бесарабија]], но сепак во времето на ослободувањето ([[1878]]) во градот имало 3.000 жители. По објавувањето [[Балкански војни|Балканската војна]] во [[1912]] година 7 луѓе од Ајтос доброволно се пријавиле во [[Македонско-одрински доброволни чети|Македонско-одринското ополчение]].<ref>Македоно-одринското опълчение 1912-1913 г. : Личен състав по документи на Дирекция „Централен военен архив“. София, Главно управление на архивите, Дирекция „Централен военен архив“ В. Търново, Архивни справочници № 9, 2006. ISBN 954-9800-52-0. с. 826.</ref> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [https://aytos.bg/ Мрежно место на град Ајтос] * [http://www.predavatel.com/bg/5/ayt.htm Радио и телевизиjа во Аjтос] {{Населено место-Бугарија-никулец}} {{Градови во Бугарија}} [[Категорија:Ајтос]] [[Категорија:Населени места во Општина Ајтос]] 5rt5fib2qvxvxhyg8ufode5cg60gey4 Коле Ангеловски 0 22649 4804223 4804030 2022-08-21T20:42:34Z 188.117.212.92 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Коле Ангеловски | портрет = Коле_ангеловски.jpg | px = 220п | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|14|март|1943}} | роден-место = {{роден во|Скопје}}, {{МКД}} | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по режијата на:<br>[[Викенд на мртовци]]<br>[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]<br>[[Колнати сме, Ирина]]<br>[[Пусто турско (филм) |Пусто турско]]<br>[[Ах, љубов моја (филм) |Ах, љубов моја]] | занимање = глумец <br>режисер<br>сценарист<br>писател | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Коле Ангеловски''' — македонски театарски и филмски [[актер]], театарски и филмски [[режисер]] и [[сценарист]], како и [[писател]] и [[раскажувач]]. Животниот и творечки опус на Коле Ангеловски е разновиден, динамичен и многу плоден. Ангеловски е режисер на повеќе драми, серии, документарци и филмови за македонските театарски куќи, телевизиски станици од кои најмногу за МРТВ. Тој е уште познат и како писател, драматург, публицист и културен работник. За својот сестран творечки опус на полето на културното живеење во [[Македонија]], добитник е на многубројни награди меѓу кои и Наградата за Животно дело “11 Октомври”. == Биографски податоци == Коле Ангеловски е роден на [[14 март]] [[1943]] година во [[Скопје]]. По средното образование, дипломирал глумецство на Академијата за театар, филм, радио и телевизија во [[Белград]]. Коле Ангеловски уште во раното детство – како ученик во основното, а подоцна и во средното образование покажувал интерес и талент кон уметноста, а посебно кон драмската уметност. Поши Како глумец, уште во првата улога во филмот “[[Саша (филм)|Саша]]”, Ангеловски го зацртил типот на јунак претпознатлив во речиси сите негови улоги – било да станува збор за теми од современиот живот – “''Lito Vilovito''” и “Да се дојде и да се остане” – или пак теми од блиската или подалечната историја – “[[До победата и по неа (филм)|До победата и по неа]]” и “[[Македонски дел од пеколот (филм)|Македонски дел од пеколот]]” Ангеловски е еден од преживеаните сведоци на големиот [[Скопски земјотрес]] на од 1963 година. Како глумец првпат пред филмската камера застанал веднаш по земјотресот во детската драма “''Диди и Дади''” каде со децата глумци, брат му [[Владимир Ангеловски]], [[Мите Грозданов]] и повозрасните [[Стево Спасовски]] и други ја толкувале една од главните улоги во таа детска серија. Добитник е на многу награди како глумец, режисер, истакнат културен работник, драматург, преведувач и др. Ангеловски е добитник и на Највисоката Македонска награда во Културата “Наградата за животно дело 11. Октомври”. Оваа награда се доделува на културни и други работници од [[Македонија]] кои имаат постигнато врвни резултати во својата дејност. Од [[1967]] година работи во Драмскиот Театар во [[Скопје]]. Има напишано неколку драми, филмови и ТВ скрипти. Има режирано над 80 претстави, од кои повеќето се наградени на различни фестивали. Тој има играно над 20 театарски и 40 филмски улоги. Има преведено над триесет драми на Македонски. Ангеловски има над 500 часа разна телевизиска програма, главно улоги. На филмската сцена, како глумец, дебитирла уште како студент во 1962 година, во југословенскиот филм [[Саша (филм)|Саша]] на режисерот [[Раденко Остоиќ]] и ја добил дебитантската награда на Филмскиот фестивал во [[Пула]] (1963), а [[1965]] година на истиот фестивал и наградата најдобар млад глумец, за улогата во филмот “[[Да се дојде и да се остане]]” на режисерот [[Бранко Бауер]]. Ангеловски има режирано два играни филма. За својот режисерски првенец “Татко” (“Колнати сме Ирина” – 1973) ја добил престижната Награда “Кокањ Ракоњац” на филмскиот фестивал во [[Пула]]. Автор е и на втората филмска комедија во македонската кинематографија по “[[Мирно лето]]” на Д. Османли, “[[Викенд на мртовци]]”, за којшто ја добива Наградата “''Златна рипка''” за режија, на Фестивалот на филмска комедија во [[Голубац]], [[Република Србија]]. На истиот фестивал добива и Трета награда од публиката. == Животопис == Филмската дејност на Коле Ангеловски е импозантна. Така, во 1966 година во филмот „До победата и по неа” игра споредна улога. Една година подоцна, во 1967, ја игра и главната улога во „Македонска крвава свадба”. Истата година тој е сценарист во филмот „Патека”. Во 1969 година игра споредна улога во филмот „Време без војна”. Во 1971 година игра главна улога во филмовите „Жед” и „Македонски дел од пеколот”. Во 1973 година тој е режисер и сценарист во филмот „Татко (Колнати сме, Ирина)”. Во 1979 година тој го режира филмот „Додека водата тивко шумоли”. Игра главни улоги во филмовите: „Оловна бригада” (1980), „Црвениот коњ” (1981), „Јужна патека” (1982), „Нели ти реков” (1984). Во 1988 година тој е режисер на филмот „Викенд на мртовци”. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''филм''' | '''Улога''' |- Коле Ангеловски како глумец има играно во следните филмови: | 1962 || [[Саша]] ТВ-филм || Владо Треф |- | 1963 || [[Диди и Дади]] ТВ-филм || |- | 1964 || [[Попладне]] ТВ-филм || |- | 1964 || [[Народен посланик]] ТВ-филм ||Младен |- | 1964 || [[Кај сидија за прекршување]] ТВ-филм || |- | 1965 || [[Да се дојде и да се остане]] ТВ-филм || Гаса |- | 1965 || [[Седма тура]] ТВ-филм || |- | 1965 || [[Три (филм) |Три]] ТВ-филм || Патник кој чека воз |- | 1965 || [[Човек од светот]] ТВ-филм || Никола |- | 1966 || [[По Коњух планина]] ТВ-филм || Пушо |- | 1966 || [[Време љубов]] ТВ-филм || |- | 1966 || [[До победата и по неа (филм) |До победата и по неа]] ТВ-филм || Боро |- | 1966 || [[Среќни умираат два пати]] ТВ-филм || Радолица |- | 1967 || [[Македонска крвава свадба (филм) |Македонска крвава свадба]] ТВ-филм || |- | 1967 || [[Патека]] ТВ-филм || |- | 1967 || [[Тврдина на силеџиите]] ТВ-филм || Петар |- | 1969 || [[Време без војна (филм) |Време вез војна]] ТВ-филм || |- | 1969 || [[Итрата вдовица]] ТВ-филм || |- | 1969 || [[Крос кантри]] ТВ-филм || |- | 1969 || [[Прозорци]] ТВ-филм || |- | 1969 || [[Битка на Нретви]] ТВ-филм || Жика |- | 1969 || [[Свеќник]] ТВ-филм || |- | 1970 || [[Храненик]] ТВ-филм || |- | 1971 || [[Жед (филм) |Жед]] ТВ-филм || Поп Ефтим |- | 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм || Цане |- | 1971 || [[Во гората расне зелен бор]] ТВ-филм || Марказа |- | 1972 || [[Валтер го брани Сараево]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Сутјеска]] ТВ-филм || Станојлов помагач |- | 1973 || [[Пикник на фронтот]] ТВ-филм || Зепо |- | 1975 || [[Го познавате ли Павле Плеша]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Сребреното јаболко]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Светецот од слатина]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Волшебното самарче (телевизиска серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија || |- | 1975 || [[Синови]] ТВ-филм || Слуга Трифун |- | 1977 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм || |- | 1978 || [[Златни години]] ТВ-серија || |- | 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија || Фускултурничарот |- | 1979 || [[Партизанска ескадрила]] ТВ-филм || |- | 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм || Стево |- | 1980 || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм || |- | 1981 || [[Брановиќ Страхиња]] ТВ-филм || |- | 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || Сујде |- | 1982 || [[Јужна патека]] ТВ-филм || |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Комедијанти]] ТВ-серија ||Комичар |- | 1984 || [[Го мермираме мојот јастреб]] ТВ-филм || |- | 1986-1989 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1987 || [[Ајде да се сакаме]] ТВ-филм || Полицаец Гага |- | 1988 || [[Азра]] ТВ-филм || |- | 1988 || [[Сулуде године]] ТВ-серија || Максим Филиповиќ |- | 1988 || [[Некоја чудна земја]] ТВ-филм || |- | 1989 || [[Собирен Центар]] ТВ-филм || Мачак |- | 1990 || [[Северна грешка]] ТВ-филм || |- | 1990 || [[Станица на обични возови]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Вонземјаните се криви за се]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Болва в' уво]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Тесна кожа 4]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Во име на законот]] ТВ-серија ||Зајко Кокорајко |- | 1992 || [[Дама која убива]] ТВ-серија || Командир |- | 2002 || [[Зона Замфирова (филм) |Зона Замфирова]] ТВ-филм || |- | 2003 || [[Време за плачење]] ТВ-филм || |- | 2008-2009 || [[Некој чудни луѓе]] ТВ-серија || |- | 2009 || [[Седумка, љубов или смрт (филм) |Седумка, љубов или смрт]] ТВ-филм || |- | 2011 || [[Нашата мала клиника]] ТВ-серија || Љупче |- | 2015 || [[Незрели цреши]] ТВ-филм || |- | 2016 || [[А болката останува]] ТВ-филм || |- | 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Затемнување]] ТВ-филм || Монах Живан |- | 2023 || [[Жикина Династија]] ТВ-филм || Максим Филиповиќ |} === Режисер === {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' |- Коле Ангеловски како режисер ги има режирано следните филмови/серии: | 1973 || [[Колнати сме, Ирина]] (филм) |- | 1986 || [[Коприварник]] (претстава) |- | 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ серија) |Солунски патрдии]] (серија) |- | 1987 || [[Училиште за кловнови]] (серија) |- | 1987 || [[Театарче лево ќоше]] (филм) |- | 1988 || [[Викенд на мртовци]] (филм) |- | 1990 || [[Викенд на мртовци]] (серија) |- | 1991 || [[Македонија може]] (серија) |- | 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] (серија) || |- | 1996 || [[Умри машки]] (претстава) |- | 2003 || [[Време за плачење]] (ТВ-филм) |- | 2003 || [[Лото, лото (телевизиска серија) |Лото, лото]] (серија) |- | 2004 || [[Неверство во зимска ноќ]] (филм) |- | 2006 || [[ Пусто турско (филм) |Пусто турско]] (филм) |- | 2009 || [[Ветар низ тополите]] (серија) |- | 2009 || [[Балкан бенд (телевизиска серија) |Балкан бенд]] ТВ-серија || |- | 2009 || [[Седумка љубов или смрт (филм) |Седумка, љубов или смрт]] ТВ-филм || |- | 2013 || [[Капетанот Џон Пипал]] (претстава) |- | 2013 || [[Од кол на кол]] (претстава) |- | 2015 || [[Три во едно]] (филм) |- | 2017 || [[Бегај еве ја жена ти]] (претстава) |- | 2017 || [[Ах, љубов моја (филм) |Ах, љубов моја]] (серија) |- | 2018 || [[Не сега драга]] (претстава) |- | 2019 || [[Лажговци]] (претстава) |- | 2021 || [[Птица со главата меѓу нозе]] (претстава) |- | 2022 || [[Паника во Хотел Палас]] (претстава) |} === Писател === Коле Ангеловски ја има напишано следнава филмографија: * 1967 - "Путељак" * 1973 - "Колнати сме, Ирина" (филм) * 1987 - "Училиште за кловнови" (серија) * 2003 - "Време за плачење" (ТВ) * 2003 - "Лото, лото" (серија) ==Награди== * 2008 - Награда "13 Ноември" * Награда "[[Ристо Шишков]]" * 2011 - Награда за животно дело "[[Војдан Чернодрински]]" * 2018 - Награда св. "Јоаким Осоговски" * 2019 - Награда "Киненова" за особен придонес во филмската уметност * 2020 - Награда "Златен објектив" * 2020 - "[[награда „13 Ноември“]]" од областа на културата за 60 години творештво во областа на театарот и филмот.<ref>{{нмс| title=ИЗБРАНИ ДОБИТНИЦИТЕ НА НАГРАДАТА „13 НОЕМВРИ“ НА ГРАД СКОПЈЕ ЗА 2020 ГОДИНА | url=https://skopje.gov.mk/mk/vesti/2019/29102020_izbrani_dobitnici_13noemvriska_nagrada/ | work= | publisher=Град Скопје | date= | accessdate=3 декември 2020}}</ref> ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== * {{IMDb name|0029732}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ангеловски, Коле}} [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски режисери]] [[Категорија:Македонски драмски режисери]] [[Категорија:Македонски сценаристи]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски писатели]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Добитници на наградата „13 Ноември“]] 0zl6fiov25n0iweq8yi13ozvxx2px7b 4804224 4804223 2022-08-21T20:43:06Z 188.117.212.92 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Коле Ангеловски | портрет = Коле_ангеловски.jpg | px = 220п | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|14|март|1943}} | роден-место = {{роден во|Скопје}}, {{МКД}} | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по режијата на:<br>[[Викенд на мртовци]]<br>[[Солунски патрдии (ТВ-серија) |Солунски патрдии]]<br>[[Колнати сме, Ирина]]<br>[[Пусто турско (филм) |Пусто турско]]<br>[[Ах, љубов моја (филм) |Ах, љубов моја]] | занимање = глумец <br>режисер<br>сценарист<br>писател | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Коле Ангеловски''' — македонски театарски и филмски [[актер]], театарски и филмски [[режисер]] и [[сценарист]], како и [[писател]] и [[раскажувач]]. Животниот и творечки опус на Коле Ангеловски е разновиден, динамичен и многу плоден. Ангеловски е режисер на повеќе драми, серии, документарци и филмови за македонските театарски куќи, телевизиски станици од кои најмногу за МРТВ. Тој е уште познат и како писател, драматург, публицист и културен работник. За својот сестран творечки опус на полето на културното живеење во [[Македонија]], добитник е на многубројни награди меѓу кои и Наградата за Животно дело “11 Октомври”. == Биографски податоци == Коле Ангеловски е роден на [[14 март]] [[1943]] година во [[Скопје]]. По средното образование, дипломирал глумецство на Академијата за театар, филм, радио и телевизија во [[Белград]]. Коле Ангеловски уште во раното детство – како ученик во основното, а подоцна и во средното образование покажувал интерес и талент кон уметноста, а посебно кон драмската уметност. Поши Како глумец, уште во првата улога во филмот “[[Саша (филм)|Саша]]”, Ангеловски го зацртил типот на јунак претпознатлив во речиси сите негови улоги – било да станува збор за теми од современиот живот – “''Lito Vilovito''” и “Да се дојде и да се остане” – или пак теми од блиската или подалечната историја – “[[До победата и по неа (филм)|До победата и по неа]]” и “[[Македонски дел од пеколот (филм)|Македонски дел од пеколот]]” Ангеловски е еден од преживеаните сведоци на големиот [[Скопски земјотрес]] на од 1963 година. Како глумец првпат пред филмската камера застанал веднаш по земјотресот во детската драма “''Диди и Дади''” каде со децата глумци, брат му [[Владимир Ангеловски]], [[Мите Грозданов]] и повозрасните [[Стево Спасовски]] и други ја толкувале една од главните улоги во таа детска серија. Добитник е на многу награди како глумец, режисер, истакнат културен работник, драматург, преведувач и др. Ангеловски е добитник и на Највисоката Македонска награда во Културата “Наградата за животно дело 11. Октомври”. Оваа награда се доделува на културни и други работници од [[Македонија]] кои имаат постигнато врвни резултати во својата дејност. Од [[1967]] година работи во Драмскиот Театар во [[Скопје]]. Има напишано неколку драми, филмови и ТВ скрипти. Има режирано над 80 претстави, од кои повеќето се наградени на различни фестивали. Тој има играно над 20 театарски и 40 филмски улоги. Има преведено над триесет драми на Македонски. Ангеловски има над 500 часа разна телевизиска програма, главно улоги. На филмската сцена, како глумец, дебитирла уште како студент во 1962 година, во југословенскиот филм [[Саша (филм)|Саша]] на режисерот [[Раденко Остоиќ]] и ја добил дебитантската награда на Филмскиот фестивал во [[Пула]] (1963), а [[1965]] година на истиот фестивал и наградата најдобар млад глумец, за улогата во филмот “[[Да се дојде и да се остане]]” на режисерот [[Бранко Бауер]]. Ангеловски има режирано два играни филма. За својот режисерски првенец “Татко” (“Колнати сме Ирина” – 1973) ја добил престижната Награда “Кокањ Ракоњац” на филмскиот фестивал во [[Пула]]. Автор е и на втората филмска комедија во македонската кинематографија по “[[Мирно лето]]” на Д. Османли, “[[Викенд на мртовци]]”, за којшто ја добива Наградата “''Златна рипка''” за режија, на Фестивалот на филмска комедија во [[Голубац]], [[Република Србија]]. На истиот фестивал добива и Трета награда од публиката. == Животопис == Филмската дејност на Коле Ангеловски е импозантна. Така, во 1966 година во филмот „До победата и по неа” игра споредна улога. Една година подоцна, во 1967, ја игра и главната улога во „Македонска крвава свадба”. Истата година тој е сценарист во филмот „Патека”. Во 1969 година игра споредна улога во филмот „Време без војна”. Во 1971 година игра главна улога во филмовите „Жед” и „Македонски дел од пеколот”. Во 1973 година тој е режисер и сценарист во филмот „Татко (Колнати сме, Ирина)”. Во 1979 година тој го режира филмот „Додека водата тивко шумоли”. Игра главни улоги во филмовите: „Оловна бригада” (1980), „Црвениот коњ” (1981), „Јужна патека” (1982), „Нели ти реков” (1984). Во 1988 година тој е режисер на филмот „Викенд на мртовци”. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''филм''' | '''Улога''' |- Коле Ангеловски како глумец има играно во следните филмови: | 1962 || [[Саша]] ТВ-филм || Владо Треф |- | 1963 || [[Диди и Дади]] ТВ-филм || |- | 1964 || [[Попладне]] ТВ-филм || |- | 1964 || [[Народен посланик]] ТВ-филм ||Младен |- | 1964 || [[Кај сидија за прекршување]] ТВ-филм || |- | 1965 || [[Да се дојде и да се остане]] ТВ-филм || Гаса |- | 1965 || [[Седма тура]] ТВ-филм || |- | 1965 || [[Три (филм) |Три]] ТВ-филм || Патник кој чека воз |- | 1965 || [[Човек од светот]] ТВ-филм || Никола |- | 1966 || [[По Коњух планина]] ТВ-филм || Пушо |- | 1966 || [[Време љубов]] ТВ-филм || |- | 1966 || [[До победата и по неа (филм) |До победата и по неа]] ТВ-филм || Боро |- | 1966 || [[Среќни умираат два пати]] ТВ-филм || Радолица |- | 1967 || [[Македонска крвава свадба (филм) |Македонска крвава свадба]] ТВ-филм || |- | 1967 || [[Патека]] ТВ-филм || |- | 1967 || [[Тврдина на силеџиите]] ТВ-филм || Петар |- | 1969 || [[Време без војна (филм) |Време вез војна]] ТВ-филм || |- | 1969 || [[Итрата вдовица]] ТВ-филм || |- | 1969 || [[Крос кантри]] ТВ-филм || |- | 1969 || [[Прозорци]] ТВ-филм || |- | 1969 || [[Битка на Нретви]] ТВ-филм || Жика |- | 1969 || [[Свеќник]] ТВ-филм || |- | 1970 || [[Храненик]] ТВ-филм || |- | 1971 || [[Жед (филм) |Жед]] ТВ-филм || Поп Ефтим |- | 1971 || [[Македонскиот дел од пеколот]] ТВ-филм || Цане |- | 1971 || [[Во гората расне зелен бор]] ТВ-филм || Марказа |- | 1972 || [[Валтер го брани Сараево]] ТВ-филм || |- | 1973 || [[Сутјеска]] ТВ-филм || Станојлов помагач |- | 1973 || [[Пикник на фронтот]] ТВ-филм || Зепо |- | 1975 || [[Го познавате ли Павле Плеша]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Сребреното јаболко]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Светецот од слатина]] ТВ-филм || |- | 1975 || [[Волшебното самарче (телевизиска серија) |Волшебното самарче]] ТВ-серија || |- | 1975 || [[Синови]] ТВ-филм || Слуга Трифун |- | 1977 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм || |- | 1978 || [[Златни години]] ТВ-серија || |- | 1979 || [[Наши години]] ТВ-серија || Фускултурничарот |- | 1979 || [[Партизанска ескадрила]] ТВ-филм || |- | 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм || Стево |- | 1980 || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм || |- | 1981 || [[Брановиќ Страхиња]] ТВ-филм || |- | 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || Сујде |- | 1982 || [[Јужна патека]] ТВ-филм || |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Нели ти реков (филм) |Нели ти реков]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Комедијанти]] ТВ-серија ||Комичар |- | 1984 || [[Го мермираме мојот јастреб]] ТВ-филм || |- | 1986-1989 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1987 || [[Ајде да се сакаме]] ТВ-филм || Полицаец Гага |- | 1988 || [[Азра]] ТВ-филм || |- | 1988 || [[Сулуде године]] ТВ-серија || Максим Филиповиќ |- | 1988 || [[Некоја чудна земја]] ТВ-филм || |- | 1989 || [[Собирен Центар]] ТВ-филм || Мачак |- | 1990 || [[Северна грешка]] ТВ-филм || |- | 1990 || [[Станица на обични возови]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Вонземјаните се криви за се]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Болва в' уво]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Тесна кожа 4]] ТВ-филм || |- | 1991 || [[Во име на законот]] ТВ-серија ||Зајко Кокорајко |- | 1992 || [[Дама која убива]] ТВ-серија || Командир |- | 2002 || [[Зона Замфирова (филм) |Зона Замфирова]] ТВ-филм || |- | 2003 || [[Време за плачење]] ТВ-филм || |- | 2008-2009 || [[Некој чудни луѓе]] ТВ-серија || |- | 2009 || [[Седумка, љубов или смрт (филм) |Седумка, љубов или смрт]] ТВ-филм || |- | 2011 || [[Нашата мала клиника]] ТВ-серија || Љупче |- | 2015 || [[Незрели цреши]] ТВ-филм || |- | 2016 || [[А болката останува]] ТВ-филм || |- | 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Затемнување]] ТВ-филм || Монах Живан |- | 2023 || [[Жикина Династија]] ТВ-филм || Максим Филиповиќ |} === Режисер === {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' |- Коле Ангеловски како режисер ги има режирано следните филмови/серии: | 1973 || [[Колнати сме, Ирина]] (филм) |- | 1986 || [[Коприварник]] (претстава) |- | 1986 || [[Солунски патрдии (ТВ серија) |Солунски патрдии]] (серија) |- | 1987 || [[Училиште за кловнови]] (серија) |- | 1987 || [[Театарче лево ќоше]] (филм) |- | 1988 || [[Викенд на мртовци]] (филм) |- | 1990 || [[Викенд на мртовци]] (серија) |- | 1991 || [[Македонија може]] (серија) |- | 1992 || [[Чудовиштата во нашиот град]] (серија) || |- | 1996 || [[Умри машки]] (претстава) |- | 2003 || [[Време за плачење]] (ТВ-филм) |- | 2003 || [[Лото, лото (телевизиска серија) |Лото, лото]] (серија) |- | 2004 || [[Неверство во зимска ноќ]] (филм) |- | 2006 || [[ Пусто турско (филм) |Пусто турско]] (филм) |- | 2009 || [[Ветар низ тополите]] (серија) |- | 2009 || [[Балкан бенд (телевизиска серија) |Балкан бенд]] ТВ-серија || |- | 2009 || [[Седумка, љубов или смрт (филм) |Седумка, љубов или смрт]] ТВ-филм || |- | 2013 || [[Капетанот Џон Пипал]] (претстава) |- | 2013 || [[Од кол на кол]] (претстава) |- | 2015 || [[Три во едно]] (филм) |- | 2017 || [[Бегај еве ја жена ти]] (претстава) |- | 2017 || [[Ах, љубов моја (филм) |Ах, љубов моја]] (серија) |- | 2018 || [[Не сега драга]] (претстава) |- | 2019 || [[Лажговци]] (претстава) |- | 2021 || [[Птица со главата меѓу нозе]] (претстава) |- | 2022 || [[Паника во Хотел Палас]] (претстава) |} === Писател === Коле Ангеловски ја има напишано следнава филмографија: * 1967 - "Путељак" * 1973 - "Колнати сме, Ирина" (филм) * 1987 - "Училиште за кловнови" (серија) * 2003 - "Време за плачење" (ТВ) * 2003 - "Лото, лото" (серија) ==Награди== * 2008 - Награда "13 Ноември" * Награда "[[Ристо Шишков]]" * 2011 - Награда за животно дело "[[Војдан Чернодрински]]" * 2018 - Награда св. "Јоаким Осоговски" * 2019 - Награда "Киненова" за особен придонес во филмската уметност * 2020 - Награда "Златен објектив" * 2020 - "[[награда „13 Ноември“]]" од областа на културата за 60 години творештво во областа на театарот и филмот.<ref>{{нмс| title=ИЗБРАНИ ДОБИТНИЦИТЕ НА НАГРАДАТА „13 НОЕМВРИ“ НА ГРАД СКОПЈЕ ЗА 2020 ГОДИНА | url=https://skopje.gov.mk/mk/vesti/2019/29102020_izbrani_dobitnici_13noemvriska_nagrada/ | work= | publisher=Град Скопје | date= | accessdate=3 декември 2020}}</ref> ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== * {{IMDb name|0029732}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ангеловски, Коле}} [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски режисери]] [[Категорија:Македонски драмски режисери]] [[Категорија:Македонски сценаристи]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски писатели]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Добитници на наградата „13 Ноември“]] r0vzzmguboe35ns0iwz5fpj49h0gr1a Партија за социјалистичко единство на Германија 0 30989 4804306 4431347 2022-08-22T09:31:41Z 95.87.235.200 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Партија |name = Партија за социјалистичко единство на Германија |native_name = Sozialistische Einheitspartei Deutschlands |logo = [[Податотека:Sozialistische Einheitspartei Deutschlands Logo.svg|100px]] |colorcode = #DD3012 |leader = Вилхелм Пик (прв) |founded = {{почетен датум|1946|04|22|df=yes}} |dissolved = {{почетен датум|1989|12|16|df=yes}} |successor = Партија на демократскиот социјализам |headquarters = [[Берлин]], [[ГДР]] |newspaper = ''Neues Deutschland'' |youth_wing = Слободна германска младина |membership_year = 1989 |membership = 2.260.979 |ideology = [[комунизам]] |national = Демократски блок (1946 — 1950)<br>Национален фронт (1950 — 1990) |international = [[Информбиро]] (1947 — 1956) |colors = {{color box|#DD3012|border=darkgrey}} [[Црвена боја|Црвена]] |blank1_title = Химна |blank1 = ''Lied der Partei'' |blank2_title = Политичка ориентираност |blank2 = [[Политичка левица|левица]] |flag = [[Податотека:Flagge der SED.svg|170px]] |country = Германската Демократска Република }} '''Партија за социјалистичко единство на Германија''' ({{lang-de|Sozialistische Einheitspartei Deutschlands}}, SED, СЕД) е поранешна [[комунизам|комунистичка]] [[политичка партија]] во [[Источна Германија]]. Таа била владеачката партија во Источна Германија од нејзиното создавање во [[1949]] до изборите во [[1990]]. СЕД била оформена во [[1946]] како продукт од соединувањето на членови од [[Социјалдемократска партија на Германија|Социјалдемократската партија на Германија]] (SPD, СПД) со членови од [[Комунистичка партија на Германија|Комунистичката партија на Германија]] (KPD, КПД) коишто живееле во делот од [[Германија]] и [[Берлин]] окупиран од [[СССР]]. По 1990, партијата се реформирала како [[Партија за демократски социјализам]] (а во [[2005]], како [[Левичарска партија (Германија)|Левичарска партија]]) и продолжила да бида значајна сила на локално ниво и на ниво на покраини во источно-германската територија. == Почетоци == [[Податотека:Idol-sed.jpg|мини|200п|лево|Плакат: „Да се учи од [[Сталин]] значи да се учи како да се победи.“ Подоцна, зборот ''Сталин'' бил заменет со ''[[СССР]]''. За време на владеењето на [[Михаил Горбачов|Горбачов]] слоганот бил отстранет, бидејќи СЕД не верувале дека имало нешто да се учи од СССР]] Официјалната историја на [[Источна Германија]] и на [[СССР]] го прикажува соединувањето помеѓу Социјалдемократската и Комунистичката партија како доброволно соединување на напорите на социјалистичките партии. Но постојат многу докази за тоа дека соединувањето било многу посложено од тоа. Советската воена администрација во Германија (СВАГ) директно управувала со источните делови на Германија по [[Втората светска војна]], а нивните разузнавачки операции внимателно ги следеле сите политички активности. Дамнешен извештај од управникот на администрацијата за пропаганда во СВАГ, потпоручник Сергеј Иванович Тјулпанов покажува дека поранешните членови на СПД и КПД оформиле различни фракции во СЕД и останале непријателски расположени меѓу себе некое време по формирањето на новата партија. Исто така во извештајот се вели дека имало огромни проблеми со убедувањето на масите дека новата партија, СЕД, била германска политичка партија, а не само алатка на Советскиот Сојуз. Според Тјулпанов, многу поранешни членови на КПД го изразиле нивното чувство дека „се откажале од нивните револуционерни позиции, дека КПД сама би постигнала многу повеќе кога не би постоела СЕД и дека не треба да им се верува на социјалдемократите“ (Тјулпанов, 1946). Исто така, Тјулпанов вели дека постоела означена „политичка пасивност“ меѓу поранешните социјалдемократи, кои се почувствувале неправедно загрозени и како второкласни членови на новата партија. Како резултат, составот на новата партија бил често дезориентиран заради долгите дискусии на комунистите со социјалдемократите. Советските разузнавачи тврделе дека имаат листа со имиња од социјалдемократската група во СЕД кои тајно ковале врски со Социјалдемократската партија на западот, па дури и со западните сојузнички воени влади. Постоела загриженост кај Советите дека СЕД во почетокот можела да се развие во националистичка партија. На големите партиски собири, членовите аплаудирале на говорниците кои зборувале за [[национализам]] многу повеќе отколку на оние што зборувале за социјални проблеми и еднаквост. Некој дури предложил и идеја за основање на независна германска социјалистичка држава, ослободена од советски и западни влијанија, којашто набрзо ќе ја врати поранешната германска земја, изгубена во полза на [[Полска]], СССР и [[Чехословачка]]. Советските преговарачи пријавиле дека политичари од СЕД некогаш оделе подалеку од границите на нивните изјави, што било потврдено од советските надгледувачи и имало тешкотии со убедувањето на провинционалните делови од СЕД дека членовите треба да размислуваат внимателно пред да се противат на политичките позиции утврдени од [[Централен комитет|Централниот комитет]] во [[Берлин]]. == За време на Студената војна == На почетокот, СЕД имала огранок во [[Западен Берлин]], но во [[1962]] таа гранка се одвоила и станала „одделна“ партија наречена [[Партија за социјалистичко единство на Западен Берлин]] (Sozialistische Einheitspartei Westberlins - SEW, СЕВ). == Последните денови == [[Податотека:Party Card 750px.jpg|мини|десно|250п|Членска картичка од СЕД]] Во периодот помеѓу рушењето на [[Берлински ѕид|Берлинскиот ѕид]] во ноември [[1989]] и изборите во март [[1990]], старата Социјалдемократска партија била повторно основана како одделна партија, а остатокот од СЕД, по огромниот пад на членството била преименувана во [[Левичарска партија (Германија)|Партија за демократски социјализам]] (ПДС) на специјален партиски конгрес во декември 1989. Во оваа форма, партијата го преживеала обединувањето и почнала повторно да расте, успевајќи да добие свои претставници во [[Бундестаг]]от. Во [[2003]] година, ПДС останува влијателна партија во западна [[Германија]], особено на локално ниво. Во [[2005]], ПДС била преименувана во „Левичарска партија“ (Die Linkspartei) и последователно достигнала повеќе од 8% од гласовите на парламентарните избори во септември 2005, во коалиција со ВАСГ (Arbeit und soziale Gerechtigkeit – Die Wahlalternative, WASG, [[Работничка и социјална правда - Изборна алтернатива|Работничка и социјална правда - Изборната алтернатива]]), левичарска партија водена од [[Оскар Лафонтен]]. == Поврзано == * [[Левичарска партија (Германија)|Левичарска партија.ПДС]] * [[Партија за социјалистичко единство на Западен Берлин]] * [[Социјалдемократска партија на Германија]] * [[Комунистичка партија на Германија]] {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Комунистички партии]] [[Категорија:Поранешни политички партии во Германија]] gzbftib1n4oqs5qcy076dv0z4zmnv31 Жил Верн 0 34827 4804239 4727700 2022-08-21T21:29:19Z ГП 23995 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Писател | name = Жил Габриел Верн | image = Jules Verne by Étienne Carjat.jpg | imagesize = | alt = | caption = | pseudonym = | birth_name = Жил Габриел Верн | birth_date = {{Birth date|df=yes|1828|02|08}} | birth_place = [[Нант]], [[Франција]] | death_date = {{Death date and age|df=yes|1905|03|24|1828|02|08}} | death_place = [[Амјен]], Франција | resting_place = | occupation = Писател | language = Француски | nationality = Французин | ethnicity = | citizenship = | education = | alma_mater = | period = | genre = [[Научна фантастика]] | subject = | movement = | notableworks = ''[[20000 милји под морето]]'', ''[[Патување во центарот на Земјата]]'', ''[[Пат околу светот за 80 дена]]'' | spouse = Онорина Морел | partner = | children = Мишел | relatives = | influences = [[Виктор Иго]], [[Едгар Алан По]], [[Даниел Дефо]], [[Жорж Санд]] | influenced = [[Херберт Џорџ Велс]], [[Артур Конан Дојл|Сер Артур Конан Дојл]], [[Реј Бредбери]] | awards = | signature = Firma de Julio Verne.svg | signature_alt = | website = | portaldisp = }} '''Жил Верн''' ({{lang-fr|Jules Verne}}), ({{роден во|Нант}}, {{роден на|8|февруари|1828}} - [[Амјен]], {{починат на|24|март|1905}}) — истакнат француски [[писател]]. == Животопис == Жил Верн е роден на [[8 февруари]] [[1828]] година во францускиот град [[Нант]] каде што ги завршил основното и средното образование. Во детството си играл со брат му ''Пол'' и трите сестри - ''Ана'', ''Матилда'' и ''Марија''. Уште на единаесетгодишна возраст, кај него се јавила желба за патувања, па се качил на еден [[пароброд]] со цел да отпатува за [[Индија]], но татко му го стигнал во едно пристаниште, казнувајќи го жестоко малечкиот Жил, кој ветил дека во иднина ќе патува само во своите мисли. Во гимназијата во Нант, Верн учел [[реторика]] и [[филозофија]]. Во [[1848]] година заминал во [[Париз]] каде што, по желба на татко му, студирал право. Кога дипломирал, татко му го советувал да работи како адвокат во Нант, но тој никогаш не станал правник, бидејќи посилна била љубовта кон пишувањето. Уште од раното детство, Жил Верн бил вљубен во ''Каролина Тонсон'' која ја сакал долго време, но таа се омажила за друг. Во [[1857]] година, тој се оженил со ''Онорина Морел'', која му помогнала во решавањето на материјалните проблеми, а во [[1861]] година им се родил единствениот син ''Мишел''. Љубовта кон патувањата никогаш не го напуштила Верн. Tака, со хонорарот добиен за едно успешно театарско дело, тој купил мала јахта и со неа пловел крај бреговите на [[Ирска]], [[Шкотска]], [[Скандинавски Полуостров|Скандинавскиот Полуостров]], [[Португалија]], [[Шпанија]], [[Северна Африка]], а подоцна, со пароброд, патувал и во [[Северна Америка]]. Во [[1872]] година го напуштил Париз и се населил во малото провинциско место [[Амјен]]. Во [[1886]] година, некој млад човек, кој ненадејно полудел, пукал со револвер и го ранил во ногата, така што Верн, на стари години останал куц. Несреќите продолжиле и понатаму, бидејќи подоцна умреле повеќе негови блиски пријатели и роднини. Жил Верн умрел на [[24 март]] [[1905]] година, а на неговиот погреб дошле најпознатите личности во тоа време, како и претставници на сите владетели во светот.<ref>"Поговор", во: Жил Верн, ''Патување во центарот на Земјата''. Скопје: Детска радост, 1987, стр. 266-268.</ref> == Творештво == Жил Верн живеел и творел во периодот на мошне брз развој на науката и техниката и интензивен развој на [[индустрија]]та: Во тоа време бил поставен [[телеграф]]ски кабел меѓу [[Европа]] и [[Америка]], [[Мајкл Фарадеј]] ја открил [[електрична индукција|електричната индукција]], а тогаш се појавиле и првите [[хидраулика|хидраулични пумпи]]. Под влијание на тие откритија, Верн ги вовел науката и техниката во литературата. Десет години пред да ги објави своите први романи, Верн бил редовен читател во Националната библиотека во Париз, каде што неуморно читал за новите откритија. Истовремено, во текот на тие десет години, тој бил во непосреден контакт со бројни научници, инженери, пронаоѓачи, светски патници и истражувачи. Така, Верн во својата меморија акумулирал огромен број факти, а во својата картотека чувал 25 000 белешки од сите области во науката.<ref>"Поговор", во: Жил Верн, ''Патување во центарот на Земјата''. Скопје: Детска радост, 1987, стр. 268-269.</ref> Жил Верн бил мошне надарен фантазер, кој бил голем вљубеник во науката и се занимавал со проучување на научно-техничките откритија, а истовремено располагал со дарба за сликовито и пластично пишување. Во своите дела, тој ја истакнува големата сила на човекот и вербата дека со помош на науката, тој е способен да ја скроти природата и да го оствари сето она што го замислила фантазијата. Всушност, голем дел од техничките достигнувања кои Верн ги опишал во своите дела, денес претставуваат стварност (авионот, хеликоптерот, грамофонот, филмот, телевизијата итн.). Неговите романи и ден-денес се многу популарни и читани, а според нив се снимени и бројни филмови.<ref>Михаил Јанушев, "Разговор за делото '20 000 милји под морето' од Жил Верн", во: Жил Верн, ''20 000 милји под морето''. Скопје: Македонска книга/Наша книга, 1975, стр. 103-105.</ref> Големината на Верн како писател се состои не само во тоа што тој предвидел многу технички достигнувања, кои се јавиле многу подоцна, туку тој го направил сето тоа многу прецизно, потпирајќи се врз своите солидни [[географија|географски]], [[астрономија|астрономски]], [[хемија|хемиски]], [[физика|физички]] и [[етнологија|етнолошки]] знаења. На пример, во [[1854]] година, еден француски научник конструирал мотор според описите на Жил Верн и моторот навистина проработил. Подоцна, во [[1863]] година, [[математика|математичарот]] Бертран и астрономот Јансен, откако го прочитале романот ''Од Земјата до Месечината'', кој штотуку излегол од печат, ги провериле [[балистика|балистичките]] пресметки опишани во романот и утврдиле дека тие се сосема точни. Всушност, многу светски научници и истражувачи истакнувале дека романите на Верн им ја подгревале фантазијата и дека влијаеле да го изберат својот животен пат. Така, американскиот адмирал [[Ричард Евелин Берд]] ([[1888]]-[[1957]]), кој во [[1926]] година прв го прелетал со [[авион]] [[Северен Пол|Северниот Пол]], а подоцна и [[Јужен Пол|Јужниот Пол]], во своите мемоари истакнал дека станал истражувач под влијание на хероите на Верн. Исто така, големиот руски писател [[Лав Николаевич Толстој|Лав Толстој]] со воодушевување зборувал за Жил Верн, истакнувајќи дека... "е ненадминлив мајстор во создавањето заплети кои ги возбудуваат читателите."<ref>"Поговор", во: Жил Верн, ''Патување во центарот на Земјата''. Скопје: Детска радост, 1987, стр. 269-270.</ref> Делото на Жил Верн е обемно. Тој напишал над 80 романи и подолги прозни текстови (вкупно 58 романи под заеднички наслов „''Необични патувања''“) со кои доживеал огромна популарност, не само во [[Франција]], туку и во целиот свет. Неговите дела се преведувани и издавани на многу јазици, достигнувајќи милионски тиражи, а некои од нив биле наградувани од страна на Француската академија. Исто така, Верн напишал и повеќе дела од популарната литература, како и петнаесетина пиеси и [[либрето|либрета]] за [[оперета|оперети]]. Неговото деби на книжевната сцена се случило во јуни [[1850]] година, кога во Париз, на сцената била поставена неговата прва пиеса. Сепак, првиот голем успех во литературата Верн го постигнал во периодот од [[1863]] до [[1865]] година, кога ги објавил романите: ''Пет недели во балон'', ''Авантурите на капетанот Хатерас'', ''Патување во центарот на Земјата'', ''Од Земјата до Месечината'' и ''Децата на капетанот Грант''. Популарноста на овие дела била толку голема, што некои од нив по само неколку месеци биле преведени на десетина други јазици. Во [[1870]] година следувал уште еден голем успех - романот ''20 000 милји под морето'', а во [[1872]] година и успешниот роман ''Пат околу светот за 80 дена''. Најголемиот подем во неговото творештво се случил во периодот од 1872 до [[1886]] година. Тогаш, секој ден станувал во пет часот наутро и пишувал непрекинато до осум часот навечер. Од тој период датираат десетина романи, меѓу кои, најпознати се ''Михаил Строгов'' и ''Д-р Окс''. Тогаш, тој се здобил со големо богатство и огромна слава, рамна на најголемите имиња во светската литература во тоа време.<ref>"Поговор", во: Жил Верн, ''Патување во центарот на Земјата''. Скопје: Детска радост, 1987, стр. 266-267.</ref> Негови најпознати дела се: * ''[[20000 милји под морето]]'' * ''Патување во центарот на Земјата'' * ''[[Пат околу светот за 80 дена]]'' * ''Таинствениот остров'' * ''Децата на капетанот Грант'' * ''Пет недели во балон'' * ''Авантурите на капетанот Хатерас'' * ''Од Земјата до Месечината'' * ''Михаил Строгов'' * ''Д-р Окс'' * ''Илустрирана географија на Франција и нејзините колонии'' * ''Историја на големите патешествија'' * ''Кристифор Колумбо'' == Наводи == <references/> == Поврзано == * [[Тврда научна фантастика]] {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Верн, Жил}} [[Категорија:Жил Верн| ]] [[Категорија:Француски романописци]] [[Категорија:Француски писатели на фантастика]] [[Категорија:Писатели на научна фантастика]] [[Категорија:Родени во 1828 година]] [[Категорија:Починати во 1905 година]] [[Категорија:Витези на Легијата на честа]] 938wixv648psqb9rqdjucp9qwjt0gfz Соломон 0 39520 4804147 4780773 2022-08-21T15:16:03Z Ѓорги Новаковски 103656 Библијатасе → Библијата се wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за монарх | name = Соломон<br />שְׁלֹמֹה | title = Крал на Израел | image = [[Податотека:King Solomon hebrew.jpg|250px]] | caption = | reign = 971 - 931 п.н.е. | coronation = | predecessor =[[Давид]] | successor = [[Ровоам]] | suc-type = | heir = | consort = [[Намах]], | issue = [[Ровоам]] <br /> | royal house = [[Давидова лоза]] | royal anthem = | father = [[Давид]] | mother = [[Вирсавија]] | date of birth = 1011 п.н.е. | place of birth = [[Ерусалим]] | date of death = 932 п.н.е. | place of death = [[Ерусалим]] | buried = [[Ерусалим]]}} '''Соломон''' ([[хебрејски јазик|хебрејски]]: שְׁלֹמֹה) бил последниот од трите цареви на [[Израелско-јудејско царство|Израелско-јудејското царство]], коешто го наследил од својот татко [[Давид]].<ref name='JewEnc'>{{наведена енциклопедија|last= Barton |first= George A. |author= |authorlink= |coauthors= |editor= |encyclopedia= Jewish Encyclopedia |title= Temple of Solomon |url= http://www.jewishencyclopedia.com/view.jsp?artid=129&letter=T |accessdate= 2007-05-15 |edition= |date= |year= |publisher=Funk & Wagnalls |volume= |location= New York, NY. |id= |doi= 10.1038/2151043a0 |pages= 98–101 |quote= }}</ref> Соломон е всушност, според [[Библија]]та, вториот син на [[Давид]] и [[Вирсавија]]. Во [[Библија]]та, пророкот Натан му соопштува на [[Давид]] дека е Божја желба неговиот прв роден син да умре како казна за убиството на ''Уриј Хитита''. По еднонеделниот пост и молитва, [[Давид]] ја добил веста дека неговиот син е мртов и дека е роден нов син, Соломон. Со своето царство тој управува во средината на 10 век пр.н.е. Името Соломон (Шломо) значи „мирољубив“, а доаѓа од хебрејскиот збор „Шеломох“ ([[Арапски јазик|арапски]]: „Сулејман“). Името коe му било дадено на Соломон од бог е (што значи „од Бога љубен“) па така некои истражувачи сметаат дека е Соломон „кралско име“, кое му е доделено пред самата смрт или пред доаѓањето на престол на самиот Соломон. Името на Соломон се поврзува со периодот на владеење на мирот во [[Израелско-јудејско царство|Израел]] за време на неговото владеење. Во времето на Соломон, Древен [[Израелско-јудејско царство|Израел]] станува една од најголемата воена сила, при што ги присоединува соседните области од долината на [[Еуфрат]] до границите на [[Египет]]. Државата, создадена од него, се распаѓа малку по неговата смрт. Голем дел од гледиштата за Соломон се од [[Библија]]та, при што малку подоцна се заклучува дека некои од книгите во [[Библија|Библијата]] се токму на (''„Еклисиаст“ и „Песна на песните“''). Во [[Библија]]та, Соломон е опишан како голем мудрец, богатство и моќ, но во исто време е обвинуван за толерантноста кон многубројните жени, кои јудаизмот го примале вера. За време на неговото владеење, Израел доживеал голем економски подем. Со [[Египет]] и [[Арабија]] постоеле копнени односи а со [[Шпанија]], Јужна [[Индија]] и некои области од [[Африка]]- морски. Соломон управувал со [[Ерусалим]] и бил првиот цар, кој решил да се изгради [[Храмот на Соломон|храм во градо]]т.<ref name='JewEnc'/> Соломон е бил човек кој се карактеризирал по своите мудри изреки. Така, од многу земји од целиот свет доаѓале многу народ сè со цел да ги слушнат изреките на Соломон. Тоа го сторила кралицата Македа од Шиба, каде Соломон ја прекрстил и ја насочил кон верата на Богот Абрахамов. Соломоновите мисли се содржаат во народните поговорки и преданија иако не е можно според многу истражувачи на еден човек да му се препишат толку многу мудрости. За слабеењето и пропаста на Соломонското царство бил крив, според многумина и самиот Соломон, кој започнал да се вовлекува самиот себеси во големите облици на идололоклонствата кој биле спротивни од верските закони. Така, со овој акт, пророкот на Соломон му предвидел дека неговото царство ќе се распадне на два дела ([[Израел (царство)|Израел]] и [[Јудеја (царство)|Јудеја]]) и дека неговиот син, [[Ровоам]], ќе ги исплати сите негови гревови кои ги направил во текот на своето владеење. Соломон умира после четириесет годишно владеење и бил закопан во [[Ерусалим]]. Соломон исто така се појавува и во [[Коран]]от, но под името ''Сулејман''. ==Соломон како тема во уметноста и во популарната култура== * „Тројцата браќа-ѓаволи и цар Соломон“ — македонска народна приказна.<ref>Томе Саздов (избор), ''Македонски народни приказни''. Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 42-45.</ref> * „Мајката го проколнала Соломон“ (српски: ''Соломуна проклела мати'') — српска народна приказна.<ref>''Народне приповетке''. Београд: Просвета, 1963, стр. 82-83.</ref><ref>Вук Караџић, ''Српске народне приповијетке''. Београд: Лагуна и Вукова задужбина, 2017, стр. 226-227.</ref> * „Соломоновата песна“ — книга на американската писателка [[Тони Морисон]].<ref>Магор, ''Каталог 2015''. Скопје, 2015, стр. 9.</ref> * „Глас Соломона“ — песна на македонскиот писател [[Славко Јаневски]] од 1966 година.<ref>Славко Јаневски, ''Евангелие по Итар Пејо''. Скопје: Кочо Рацин, 1966, стр. 14.</ref> == Поврзано == * [[Соломонов суд]] * [[Соломонов печат]] * [[Клучот на Соломон]] == Наводи == {{наводи}} {{start}} {{s-hou|[[Давидова лоза]]|||||[[Јудино племе|Јудиното племе]]}} {{s-bef|rows=2|before=[[Давид]]}} {{s-ttl|rows=2|title=[[Израелско-јудејско царство|Цар на Израелско-јудејското царство]]|years=<small> </small>971 п.н.е. – 931 п.н.е.<br /><small>}} {{s-aft|after=[[Ровоам]]<br /><small>во [[Јудејско Царство|Јудеја]]</small>}} |- {{s-aft|after=[[Јеровоам|Јеровоам I]]<br /><small>во [[Израилско Царство|Израил]]</small>}} {{end}} {{Цареви на Израил и Јудеја}} {{Исламски пророци}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Соломон| ]] [[Категорија:Библиски пророци]] [[Категорија:Пророци во јудаизмот]] [[Категорија:Цареви на Јудеја]] [[Категорија:Цареви на Израил]] [[Категорија:Личности од Стариот завет]] [[Категорија:Светци од Стариот завет]] [[Категорија:Верски водачи]] [[Категорија:Исламски пророци]] [[Категорија:Историја на Ерусалим]] nq1sval3tjbp8ftxhpx0hn8biufism5 Ѓокица Лукаревски 0 41859 4804122 4802247 2022-08-21T13:31:59Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Ѓокица Лукаревски | портрет = Lukarevski 1.jpg | px = | опис = Ѓокица Лукаревски | родено-име = | роден-дата = {{роден на|29|април|1951}} | роден-место ={{роден во|Скопје}} | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Пресуда (македонски филм)|Пресуда]]<br> [[Хихирику]]<br>[[Исправи се, Делфина]]<br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Пусто турско (филм) |Пусто турско]]<br>[[Тетовирање (филм) |Тетовирање]]<br>[[Балкан бенд (телевизиска серија) |Балкан бенд]]<br>[[Жена од малтер (ТВ-филм) |Жена од малтер]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Ѓокица Лукаревски''' ({{роден во|Скопје}}, {{роден на|29|април|1951}}) — [[македонски]] глумец, познат по бројните улоги во филмови, театарски претстави и телевизиски екранизации.<ref>{{наведена книга|last=Републичка заедница на културата|title=Современост: литература, уметност, општествени прашања|publisher=Книгоиздаваштво „Кочо Рацин“|date=1995|edition=1-6|volume=45}}</ref> ==Животопис== Лукаревски е роден [[1951]] година во [[Скопје]]. Една година по завршувањето на Факултетот за Драмски уметности во Скопје, во [[1977]] година се вработил во [[Драмски театар – Скопје]]. Со својата длабока доживувана актерска интерпретација Лукаревски посебно се истакнува во неколку претстави каде толкува главни и споредни улоги. == Награди == * Главната актерска награда на Меѓународниот театарски фестивал на детски претстрави во [[Котор]] - [[Црна Гора]]<ref>{{нмс|url=http://www.idividi.com.mk/vesti/svet/354585/index.htm|title=ЃОКИЦА ЛУКАРЕВСКИ НАГРАДЕН НА ФЕСТИВАЛ ВО КОТОР|last=|first=|date=10 јули 2010|work=|publisher=Idividi.com.mk|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=2 јануари 2011}}</ref>. * Награда за најдобро актерско остварување [[Војдан Чернодрински]] 1984 * Прв добитник е на Наградата за најдобра епизодна улога „Димче Трајковски“ што се доделува на традиционалната смотра на професионалните театри во Прилеп. * Награда за животно дело [[Анче Џамбазова]] 2020 * Награда за животно дело на фестивалот "Гола месечина" 2020 == Филмографија == {{Филмографија-домаћи|глумца=Ѓокица Лукаревски }}|- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1970.-те |- | 1976. || [[Сослушувањето на железничарот (филм)|Сослушувањето на железничарот]] ТВ-филм || Владо |- | 1976. || [[Цимерите од соба 306]] ТВ-филм || |- | 1977. || [[Исправи се, Делфина]] ТВ-филм || Фотограф |- | 1977. || [[Големата соба (филм)|Големата соба]] ТВ филм || / |- | 1977. || [[Пресуда (македонски филм)|Пресуда]] ТВ-филм || Ване |- | 1979. || [[Жена од малтер (филм)|Жена од малтер]] ТВ филм || / |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1980.-те |- | 1980. || [[Оловна бригада (филм)|Оловна бригада]] ТВ-филм || / |- | 1982. || [[Илинден (телевизиска серија)|Илинден]] ТВ серија || / |- | 1983. || [[Записник (филм)|Записник]] ТВ филм || / |- | 1984. || [[Комедијанти (телевизиска серија)|Комедијанти]] ТВ серија || Поручникот |- | 1984. || [[Исповед на таксистот (филм)|Исповед на таксистот]] ТВ филм || Викентие |- | 1984. || [[Хихирику (телевизиска серија)|Хихирику - 5 години]] ТВ филм || / |- | 1985. || [[На наш начин (телевизиска серија)|На наш начин]] ТВ серија || / |- | 1985. || [[Трговецот од Солун (филм)|Трговецот од Солун]] ТВ филм || Караспиро |- | 1985. || [[Јазол (филм)|Јазол]] ТВ-филм || Ром цевлочистач |- | 1985. || [[Ајде да се дружиме (телевизиска серија)|Ајде да се дружиме]] ТВ серија || / |- | 1985. || [[Тетовирани души]] ТВ-филм || |- | 1986. || [[Среќна нова '49]] ТВ-филм || |- | 1986. || [[Климент Охридски (филм)|Климент Охридски]] ТВ филм || Богдан |- | 1986-1992. || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1987. || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ серија || / |- | 1987. || [[Македонски балади]] ТВ-серија || / |- | 1987. || [[Театарче лево ќоше]] ТВ-филм || / |- | 1987. || [[Хај-фај (филм)|Хај-Фај]] ТВ-филм || / |- | 1988. || [[Втора смена (телевизиска серија)|Втора смена]] ТВ серија || Таткото на Симона |- | 1988. || [[Чук Чук Стојанче (ТВ-серија) |Чук Чук Стојанче]] ТВ-серија || |- | 1988-1992. || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || Биолчето |- | 1988. || [[Марка (филм од 1988 година)|Марка]] ТВ филм || / |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1990.-те |- | 1990. || [[До, ре, ми (телевизиска серија)|До, ре, ми]] ТВ серија || / |- | 1991. || [[Опстанок (телевизиска серија)|Опстанок]] ТВ серија || Шоферот |- | 1991. || [[Женски оркестар]] ТВ-филм || |- | 1991. || [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм || Полицаецот 2 |- | 1991. || [[Во кафулето кај Гане]] ТВ-филм || |- | 1991. || [[Македонија може (телевизиска серија)|Македонија може]] ТВ серија || Кирил |- | 1992. || [[Чудовишта во нашиот град (телевизиска серија)|Чудовишта во нашиот град]] ТВ серија || / |- | 1993. || [[Крик на немиот индијанец (филм)|Крик на немиот индијанец]] ТВ филм || / |- | 1994 || [[Прекалени]] ТВ-серија || |- | 1994-2000. || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1995. || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1999. || [[Хихирику (телевизиска серија)|Хихирику - 20 години]] ТВ филм || / |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2000.-те |- | 2000. || [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија || / |- | 2000-2001. || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || |- | 2000-2003. || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2001. || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм || / |- | 2002. || [[Удоле високо угоре длабоко]] ТВ-филм || |- | 2003. || [[Битолски лакрдии]] ТВ серија || / |- | 2004. || [[Хихирику]] Радио-емисија || |- | 2006. || [[Пусто турско (филм)|Пусто турско]] ТВ филм || Велизар |- | 2009. || [[Ветар низ тополите]] ТВ-серија || / |- | 2009. || [[Балкан бенд (телевизиска серија)|Балкан бенд]] ТВ серија || Џоконда |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2010.-те |- | 2010. || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија)|Македонски народни приказни 3]] ТВ серија || / |- | 2010. || [[Азиланти (телевизиска серија)|Азиланти]] ТВ серија || Мирко Пендрек |- | 2012-2014. || [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ серија || |- | 2013 2014. || [[Во кафулето кај Гене (филм)|Во кафулето кај Гене]] ТВ филм|| Италијанецот |- | 2012-2015. || [[Македонски народни приказни (ТВ-серија)|Македонски народни приказни]] ТВ-серија || / |- | 2016. || [[Ослободување на Скопје (филм) |Ослободување на Скопје]] ТВ-филм || |- style= "background: Lavender; text-align: center; " | colspan="4" |2020.-те |- | 2019-2022. || [[Дајте музика]] ТВ-серија || Мајсторот Ѓоко |- |- | 2022. || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2022. || [[Ручек]] ТВ-филм || |- | 2022. || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|1300750}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Лукаревски, Ѓокица}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Македонски гласовни глумци]] [[Категорија:Луѓе од Скопје]] 74bh7jxiyw813ba74ale153441gulem Охридско лето 0 44169 4804191 4803872 2022-08-21T19:55:28Z ГП 23995 /* 61. Охридско лето 2021 */ дополнување wikitext text/x-wiki [[Податотека:Охридско лето-Лого.svg|мини|десно|180п|Амблемот на фестивалот „Охридско лето“ употребуван до 2019 година]] '''Охридско лето''' - меѓународен музичко-сценски фестивал којшто се одржува во [[Охрид]], под покровителство на [[Претседател на Македонија|претседателот]] на [[Република Македонија]]. Фестивалот е член на [https://www.efa-aef.eu/en/home/ Европската асоцијација на фестивали]. ==Историјат== Почетокот на фестивалот „Охридско лето“ датира од 4 август 1961 година, со настапот на оперската пејачка [[Ана Липша Тофовиќ]],<ref name="ReferenceA">59 Фестивал Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2019.</ref> придружена од пијанистот [[Ладислав Перлдик]], одржан во црквата [[Св. Софија (Охрид)|Св. Софија]]. Во првите фестивалски години во програмскиот концепт преовладувале музичките настани коишто вообичаено се одржувале во катедралната црква Св. Софија. Постепено, на фестивалот почнале да доаѓаат музички уметници со високо реноме, како: [[баритон]]от [[Владимир Ружѓак]] од [[Хрватска]], [[сопран]]от [[Мартина Аројо]] од [[САД]], Словенечкиот октет, Прашките музичари, [[Голден гејт квартет]], [[Милка Ефтимова]], [[Тодор Скаловски]] итн. Веројатно, во овој период, фестивалот го достигнал врвот со настапите на прочуените светски музичари - рускиот [[виолинист]] [[Леонид Коган]] и францускиот [[виолончелист]] [[Андре Навара]]. Со текот на времето, фестивалот станувал поинтересен, побогат и попривлечен за уметниците и ансамблите од светот. Така во 1970-те и 1980-те, на фестивалот настапиле многу реномирани имиња, како: [[Mстислав Ростропович]], [[Алдо Чиколини]], [[Гидон Кремер]], [[Руџеро Ричи]], [[Виктор Третјаков]], [[Хенрик Шеринг]], [[Салваторе Акардо]], [[Елена Обрасцова]], [[Катја Ричарели]], [[Викторија де лос Анхелес]], [[Максим Венгеро]]в, [[Вадим Репин]], [[Џулиан Рахлин]], [[Иво Погорелиќ]], Минхенскиот камерен оркестар, Камерниот [[оркестар]] „Виртуози ди Рома“, Камерниот оркестар „[[Жорж Енеску]]“, Литванскиот камерен оркестар, Симфонискиот радио-оркестар на Австриското радио, [[хор]]от „Мадригал“ од [[Букурешт]], хорот „Глинка“ од [[Санкт Петербург]], хорот на Виенските деца итн. Во 1980-тите започнал да се развива и другиот програмски сегмент – [[театар]]от, најпрвин со гостувањето на македонските театри, за подоцна фестивалот да стане примамливо собиралиште за многу театри од светот, а особено од просторите на поранешната [[Југославија]]. Голем настан во развојот на фестивалот „Охридско лето“ било зачленувањето во Европскиот сојуз на фестивалите, во 1994 година. Подоцна, во 2001 година бил воведен нов сценски простор - [[Антички театар во Охрид|Античкиот театар]], каде бил прикажан премиерниот проект „Маседуан“ на [[Иван Поповски]]. Оттогаш, свеченото отворање на фестивалот традиционално се одвива на оваа локација (на 12 јули), а свеченото затворање е на 20 август. ==Организација и менаџмент== Со фестивалот раководат директорот и управниот одбор, а за уметничката програма се задолжени двајцата програмски селектори. Функцијата директор на фестивалот ја извршуваат:<ref name="ReferenceA"/> * [[Наташа Поповиќ]] (директор) Членови на управниот одбор на фестивалот се:<ref>59 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2019.</ref> * Нина Момировска (претседател) * Лилјана Ставреска * Катарина Митреска * Субија Изеироски * Љупчо Кевероски Програмски селектори на фестивалот се:<ref name="ReferenceA"/> * [[Васо Ристов]] (музички селектор) * [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]] (драмски селектор) ==54. Охридско лето 2014== 54. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2014 година, со настапот на [[сопран]]от [[Барбара Фритоли]] и [[баритон]]от [[Лео Нучи]], придружени од Македонската филхармонија, под [[диригент]]ската палка на [[Луис Горелик]] од [[Аргентина]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари, како: [[Елена Мисиркова]] ([[пијано]]), Елизавета Леонскаја (пијано), [[балет]]ската претстава „[[14 часа]]“ во изведба на Македонската опера и балет, гудачкиот квартет „MozART“ од [[Полска]], [[Аркадиј Володос]] (пијано), ансамблот „[[Танец]]“, Нарек Хахнзарјан ([[виолончело]]) и Оксана Шевченко (пијано), дуото Кадеша од Албанија, [[Максим Мрвица]] (пијано), [[Нинг Фенг]] ([[виолина]]) и Томас Холе (пијано), [[хор]]от од Израел „[[Вока пипл|The Voca People]]“, француската група „Devil’s Trills“, Дарко Богески ([[гитара]]), Кирил Трусов (виолина) и Александра Трусова (пијано), мешаниот камерен хор „Про Арс“, камерниот оркестар „Гудачите на св. Ѓорѓи“ од [[Србија]], пијано-дуото Иго Ле Клер и Елен Котино Коен од [[Франција]], рускиот гудачки квартет „Јанкелевич“, ансамблот „Variabile“ од [[Италија]] и други.<ref name="ReferenceB">54 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2014.</ref> Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceB"/> * „[[Отело]]“ на [[Вилијам Шекспир]], во [[режија]] на Диего де Бреа, во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народниот театар – Битола]] * „[[Многу врева за ништо]]“ на Шекспир, во режија на [[Дејан Пројковски]], во изведба на Театар Комедија – Скопје * „Аферата Елсинор“ по текст и режија на [[Љубиша Георгиевски]], во изведба на [[МНТ]] – Скопје * „Ждрело“ на [[Жанина Мирчевска]], во режија на [[Зоја Бузалковска]], во изведба на [[Драмски театар – Скопје|Драмскиот театар – Скопје]] * „[[Како што милувате]]“ на Шекспир, во режија на Брајан Мичел, во изведба на полскиот Оддел за драма и танц – Битом * „[[Његош и јас]]“, авторски проект на [[Паоло Маџели]], во изведба на Црногорскиот народен театар – Подгорица * „Женидба“ на [[Гогољ]], во режија на Сергеј Федотов, а во изведба на театарот „У Моста“ од [[Перм]], [[Русија]] Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceB"/> * изложбата на [[Леополд Форстнер]], со наслов „[[Офицер]]от Форстнер. Еден уметник на виенскиот југендстил на Балканот“ * изложбата на [[Фотографија|фотографии]] на Зоран Вељаноски – Летра, со наслов „Носталгија во црно-бели рамки“ * поетското читање „Поезија Ткаења“ на [[Славе Ѓорго Димоски]] и документарниот филм „Поет на мал народ“ на Антонио Вељаноски * изложбата на слики на [[Вангел Наумовски]] * филмовите „[[Под исто небо]]“, „[[Планината на гневот]]“, [[Републиката во пламен]]“ и „[[Цената на градот]]“ на режисерот [[Љубиша Георгиевски]] * [[филм]]от „Апостоли на [[Словени]]те. Двајца браќа – една животна мисија“, во режија на Петр Николаев ==55. Охридско лето 2015== 55. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2015 година, со „[[Кармина бурана]]“ во изведба на шпанскиот ансамбл „Ла фуера делс Баус“. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле: [[Андреј Коробејников]] ([[пијано]]), дуетот Коробејников и Александар Књажев ([[виолончело]]), [[Николај Лугански]] (пијано), дуетот [[Весна Гиновска-Илкова]] (сопран) и Кристина Светиева (пијано), триото Славомир Зубжицки, Рафал Жураковски и Ана Мјерник, дуото Олександра Зајцева и Дмитро Таванец (пијано), [[Иво Погорелиќ]] (пијано), триото Мојца Злобко Вајгл, Ева-Нина Козбус и Кармен Печар, дуото Нинослав Димов ([[саксофон]]) и Маја Поповиќ (пијано), триото Клаиди Сахтачи, Мерита Реџа Тершана и Пјетер Гураљуми, [[Камерен оркестар|Камерниот оркестар]] на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], групата „Танго Компас“, триото на [[Амира Медуњанин]], [[хор]]от „Howard Gospel“, [[Един Карамазов]] ([[гитара]]), дуото Марија Солозобова и Владислав Броневецки, [[Хор „Св. Злата Мегленска“|хорот „Св. Злата Мегленска“]], дуото „2 Cellos“, АГБУ Софиски камерен [[оркестар]], [[Дуке Бојаџиев]] со проектот „Сон, верба, љубов“, дуото Сихана Бадивуку-Хоџа и Маја Кастратовиќ, балетот „5 до 12“ на [[Игор Киров]] и [[Кирил Џајковски]] а во изведба на Хрватскиот народен театар од Сплит, Леонел Моралес (пијано), триото Бакалов, Мишел Летјек ([[кларинет]]) и квартетот Жирард, Максим Федотов (виолина) и Галина Петрова (пијано) и дуото [[Максим Венгеров]] (виолина) и Ваг Папијан (пијано).<ref name="ReferenceC">55 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12 July -20 August 2015.</ref> Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceC"/> * „Неопланта“ на [[Ласло Вегел]], во [[режија]] на Андраш Урбан, во изведба на Театар Нови Сад * „[[Нашиот клас]]“ на [[Тадеуш Слобоѓанек]], во режија на Ханан Снир, во изведба на театрите „Камери“ и „Хабима“ од [[Тел Авив]] * „Со љубовта нема шега“ на [[Алфред де Мисе]], во режија на Софија Ристевска, во изведба на Интимен театар - [[Битола]] * „[[Многу врева за ништо]]“ на Шекспир, во режија на [[Ана Ѓорѓевиќ]], во изведба на Народниот театар од [[Сомбор]] * „[[Антоние и Клеопатра]]“ на Шекспир, во режиај на Џон Блондел, во изведба на [[Народен театар - Битола|Народниот театар од Битола]] * „[[Дневникот на лудиот]]“ на [[Гогољ]], во режија на [[Марјан Неќак]], а во изведба на ММТ Подвижен музички театар од Битола * „[[Слуга на двајца господари]]“ на [[Карло Голдони]], во режија на Јуџел Ертен, а во изведба на [[НУ Турски театар - Скопје|Турскиот театар]] и [[НУ Албански театар - Скопје|Албанскиот театар од Скопје]] * „[[Опасни врски]]“ на [[Пјер Шодерло де Лакло]], во режија на [[Дејан Пројковски]], во изведба на Театарот „Вера Комисаржевска“ од [[Санкт Петербург]] * „Стари времиња“ на [[Харолд Пинтер]], во режија на [[Нела Витошевиќ]], во изведба на [[НУ Центар за култура „Григор Прличев“]] од [[Охрид]] * „Јованка Орлеанка“ во режија на Петринел Гочев, во изведба на драмскиот театар „Рачо Стојанов“ од [[Габрово (Бугарија)|Габрово]] * „[[Кирил и Методиј, Who Are You?!]]“ на Јордан Плевнеш, во режија на [[Мартин Кочовски]], а во изведба на [[НУ Театар „Војдан Чернодрински“ - Прилеп|Театарот „Војдан Чернодрински“]] од [[Прилеп]] и НЕТА од [[Љубљана]] * „Делириум тременс“ на [[Благоја Ристески-Платнар]], во режија на Игор Трпчевски, во изведба на „Театарска работилница“ - Прилеп * „[[Figurae Veneris Historiae]]“ на [[Горан Стефановски]], во режија на [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]], а во изведба на СНГ Драма од Љубљана Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceC"/> * изложбата на [[Стефан Хаџи Николов]], со наслов „Светлина од минатото“ * проекцијата на [[филм]]овите „[[Малиот човек (филм од 1957)|Малиот човек]]“, „[[Истрел (филм)|Истрел]]“ и „[[Трето полувреме]]“ во чест на [[Емил Рубен]] * изложбата на [[Фотографија|фотографии]] „Настанување - исчезнување“ на [[Боро Рудиќ]] * ликовната изложба „Колажна приказна“ на [[Илина Арсова]] * изложбата „Дизајнерска игра со традицијата“ на [[Кирче Стојоски]] * ликовната изложба „Циклуси“ на [[Крунислав Стојановски]] ==56. Охридско лето 2016== 56. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2016 година, со настапот на [[сопран]]от [[Елина Гаранча]] (''Fourplay''), придружена од оркестарот на [[Македонска опера и балет|Македонската опера и балет]], под [[диригент]]ската палка на [[Јон Марин]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари, како: камерниот оркестар „Македонски виртуози“, Маријан Собула, француското трио „Вандерер“, дуото Кировски, [[Максим Венгеров]] ([[виолина]]) и камерниот [[оркестар]] „Менухин“, [[Гитара|гитарскиот]] квартет „Ајгета“, Јуриј Шишкин ([[хармоника]]), Карло Торлонтано ([[алпски рог]]) и Масимилијано Питоко ([[бајан]]), ансамблот „Sudar Percussion“, Роман Симовиќ (виолина) и Ратимир Мартиновиќ ([[пијано]]), Мојца Злобко Вајгл ([[харфа]]) и Масимо Марчели ([[флејта]]), Џафер Џафери (виолина) и Милана Черњавска (пијано), Камерниот оркестар на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], Карлес Лама и Софија Кабруха (пијано), оркестарот „Хортус Музикус“, триото на [[Дамјан Пејчиноски]], Ана Виницка (пијано), [[Артуро Сандовал]] ([[труба]]), Арета Зула (виолина) и Мерита Реџа Тершана (пијано), Македонската филхармонија, [[Ана Дурловски]] (сопран) и [[Игор Дурловски]] ([[Бас (глас)|бас]]), Фазил Сај (пијано), Нина Костова (пијано) и [[Гудачки квартет|гудачкиот квартет]] „Хеншел“, Марк Копе ([[виолончело]]) и Перт Лаул (пијано), Ајман Мусакајајева (виолина) и Државниот камерен оркестар „Академија на солисти“, Филип Маџунков (пијано), дуото Скијаво-Маркеџани (пијано), Вадим Репин (виолина) и Андреј Коробејников (пијано), [[Горан Трајкоски]], итн. Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceD">''Фестивал Охридско лето/ Ohrid Summer Festival 56''.</ref> * „[[Нашиот клас|Мојот клас]]“ во изведба на [[театар]]от „Кармелим“ од [[Хаифа]], [[Израел]] * „Комедија на грешки“ на [[Вилијам Шекспир]], во [[режија]] на [[Коле Ангеловски]], во изведба на [[Турски театар|Турскиот театар]] од [[Скопје]] * „Сонот на [[Гогољ]]“, во [[режија]] на Маргарита Младенова и Иван Добчев, во изведба на театарската работилница „Сфумато“ од [[Софија]] * „ActOrchestra“, во режија на Хорија Суру и во изведба на театарот Националниот театар „И. Л. Карагијале“ од [[Букурешт]] * „Ш“, во режија на Јован Ристовски - Јовица и во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]] * „[[Сонет]]и“, според сонетите на Шекспир, во режија на Ангелчо Иливески, а во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]] * „Бар-Ремарк“, во режија на Александар Баргман, а во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]] * „[[Магбет]]“ на [[Вилијам Шекспир]], во [[режија]] на Диана Добрева, во изведба на [[Албански театар|Албанскиот театар]] од [[Скопје]] * „Спобудалената локомотива“ на [[Станислав Игнаси Виткиевич]], во режија на Јернеј Лоренци, а во изведба на Словенечкиот народен театар - Драма од [[Љубљана]] Исто така, биле прикажани и следниве филмови:<ref name="ReferenceD"/> * „[[Хај-фај (филм)|Хај-Фај]]“, во режија на [[Владимир Блажевски]] * „[[Среќна Нова ’49|Среќна нова 49]]“, во режија на [[Столе Попов]] * „[[Планината на гневот (филм)|Планината на гревот]]“, во режија на [[Љубиша Георгиевски]] * „[[Тетовирање (филм)|Тетовирање]]“, во режија на Столе Попов * „[[До победата и по неа (филм)|До победата и по неа]]“, во режија на [[Жика Митровиќ]] * „[[Црвениот коњ (филм)|Црвениот коњ]]“, во режија на Столе Попов * „[[Цената на градот]]“, во режија на Љубиша Георгиевски * „[[Исправи се, Делфина]]“, во режија на [[Ацо Ѓурчинов]] Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceD"/> * [[филигран]]ската изложба „Филигранска приказна“ на Мирјана Николоска * дигиталната инсталација „Проширена апстракција“ на Јане Бакрески * промоција на книгата „Водич за Македонија“ на [[Гоце Дртковски]] * ликовната изложба „Мандала“ на Соња Чингарова Фотева * промоција на книгата „Патникот“ на [[Борче Грозданов]] * ликовната изложба „Огледало“ на Гордана Тодевска ==57. Охридско лето 2017== 57. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2017 година, со настапот на групата „[[Форплеј]]“ (''Fourplay''), придружена од [[Македонската филхармонија]], под [[диригент]]ската палка на [[Емин Џијан]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари, како: Македонската опера и балет со [[балет]]от „Ла ла ла...“, Дуња Симиќ ([[сопран]]) и Снежана Поповиќ Вулета ([[пијано]]), „Транзишн денс компани“ (Transition Dance Company) со балетот „Триптих Нушиќ“, пијано-дуото Бергман од Канада, Франческо Дорацио (пијано), ЗЏМ Биг Бенд, под диригентската палка на Емин Џијан, Доминик Џ. Маршал Бенд, „МОМБ“, Хели Сиекинен, „Т.А.О.“, „Проџект Хајдавеј“, Лери Дан и пријателите, „Сигнум“, Септетот на [[Гоце Стевковски]], Александар Синчук (пијано), камерниот оркестар „Турксој“, камерниот оркестар на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], [[барок]]ниот оркестар „Армонија Атенеа“, квартетот „Диотима“, Емануел Сејсон ([[харфа]]), Варшавскиот [[хармоника]]шки квинтет, Билјана Стафансон и Љиљана Јовановиќ (сопрани), Сандра Јакоповиќ (пијано), триото „Аура“, Дувачкиот квинтет на [[Црна Гора]], мултимедијалниот проект „Вивалдиано“, Рубен Далибалтајан (пијано), машкиот манастирски хор „Оптина Пустина“, Загрепскиот пијано-квинтет, пијано-триото „Бенџамин“, ансамблот „Маскерина“, [[кабаре]]то „Зборувај тивко“ со музика на [[Курт Вајл]], Вечер на македонски виолинисти, Лилја Зилберштајн ([[пијано]]), Завршен концерт од меѓународниот семинар по пијано и [[виолина]], [[виола]] и камерна музика, Александар Рам ([[виолончело]]) и Ана Одинцова (пијано), камерниот оркестар „ЕЛК“, [[Рок-музика|Рок]] [[симфонија]] на Камерниот оркестар – Битола и [[Влатко Стефановски]], Игнасио Родес ([[гитара]]), дуото „Алиада“, Блерим Груби (виола) и Марија Вршкова (пијано), Искандар и Норман Виџаја (виолина и пијано).<ref name="ReferenceE">„Патот до магијата“, Фестивал Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2017.</ref> Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceE"/> * „Жаба“ на [[Дубравко Михановиќ]], во [[режија]] на Елмир Јукиќ, во изведба на Камерниот театар 55 * „Име“ на Александар де ла Пателие и Метју Делапорт, во режија на Нени Делместре, во изведба на [[Театар Комедија]] – Скопје * „Ана Комнена“ на [[Сашо Димоски]], во режија на [[Ненад Витанов]] и [[Васил Зафирчев]], во изведба на [[Народен театар „Јордан Хаџи Константинов – Џинот“|Народниот театар Јордан Хаџи Константинов – Џинот]] од [[Велес]] * „[[Отело]]“ на [[Вилијам Шекспир]], во режија на Иван Урумов, во изведба на Театарот на [[Бугарска армија|Бугарската армија]] од [[Софија]] * „[[Кралот Лир]]“ на Шекспир, во режија на Диего де Бреа, во изведба на [[Турски театар|Турскиот театар]] – Скопје * „[[Сон на летната ноќ]]“ на Шекспир, во режија на Џон Блондел, во изведба на [[Народен театар (Битола)|Народен театар]] – [[Битола]] * „Меџик нешнл“ (Magic National), во режија на Јон Карамитру, во изведба на Националниот театар „И. Л. Карагиале“ од [[Букурешт]] * „Јами дистрикт – најстарата нација на светот“ на Милена Богавац, во режија на Кокан Младеновиќ * „[[Ничија земја (филм)|Ничија земја]]“ (според [[филм]]от на [[Данис Тановиќ]]), во режија на [[Александар Морфов]], во изведба на [[МНТ]] - Скопје Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceE"/> * документарно-играниот [[филм]] „Бисер“ * мултимедијалниот проект на [[Драган Спасески]] Охридски, со наслов „Човек е трепет и ангелот трепет, а ти Боже мој...“ * проектната иницијатива „Детски свет“ * изложбата со наслов „[[Роберт Музил]] и [[Првата светска војна]]“ ==59. Охридско лето 2019== 59. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2019 година, со настапот на вионилистката [[Ванес Меј]] (''Vanessa Mae''), придружена од [[Македонската филхармонија]], под [[диригент]]ската палка на [[Иван Кожухаров]], како и солисти од [[МОБ]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари и ансамбли, како: Симфонискиот оркестар на [[Бријанск]], [[Национална опера и балет|Националната опера и балет]], триото „Пендерецки“, Оли Мустонен, [[балет]]от „Либертанго“ во режија на [[Наташа Поплавска]], квартетот „Асасело“, камерниот [[оркестар]] „Софиски солисти“, Георги Патриков, [[Страшо Темков]], ансамблот „Дорико“, квартетот „Терем“, [[Стефан Миленковиќ]], [[Владимир Милошевиќ]], [[Денис Шаповалов]], Александар Вершин, Елена Папандреу, Сихана Бадивуку, [[Маја Кастратовиќ]], Божена Корчинска, Богдан Кожушко, камерниот оркестар на [[Музичка младина на Македонија|Музичката младина на Македонија]], „[[Саша Николовски - Ѓумар|Саша Николовски Ѓумар]]“, [[Инва Мулан]], [[Дешира Ахмети]], [[Ѓорѓи Цуцковски]], Генц Тукичи, дуото „Австрија“, квартетот „Аигета“, квартетот „Дисонанс“, [[Влатко Стефановски]], [[Мирослав Тадиќ]], Јонела Големи, Мерита Реџа Тершана, Виолета Егорова, дуото Гелебешеви, [[Дуке Бојаџиев]], квинтетот „Пилекадоне“, Жо Кристоф, Вансан Мусат, квартетот „Бенсман“, квартетот „Апеирон“, октетот „[[Игњац Фукс]]“, Александар Гаџиев, [[Димчо Величков]] и концертот по повод 85 години од раѓањето на [[Томислав Зографски]].<ref name="ReferenceF">Фестивал Охридско лето 59/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2019.</ref> Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите: Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceF"/> * „Самрак на боговите“ според [[сценарио]]то на [[Лукино Висконти]], Енрико Медиоли и Никол Бадалуко, во [[режија]] на Далибор Матаниќ и во изведба на СНГ од [[Марибор]] * „Хадерсфилд“ на Угљеша Шајтинец, во режија на Рене Медвешек и во изведба на [[Загрепски младински театар]] * „Каде е пиштолот“ на [[Габор Ѓореј]], во режија на [[Дејана Николовска]] и [[Горан Стојаноски]], во изведба на [[Народен театар - Охрид|Народниот театар - Охрид]] * „Бакхи: Краток преглед на распадот“ според [[Еврипид]], во режија на [[Игор Вук Торбица]], во изведба на [[Народен театар - Битола|Народниот театар - Битола]] * „Несоодветно за на работа“ на [[Луси Керквуд]], во режија на Доналд Ворен Мофет, во изведба на [[Драмски театар – Скопје|Драмскиот театар – Скопје]] * „[[Сон на летната ноќ]]“ на [[Шекспир]], во режија на [[Џон Блондел]], во изведба на [[Руски драмски театар „Станиславски“|Рускиот драмски театар „Станиславски“]] * „[[Буре барут]]“ на [[Дејан Дуковски]], во режија на Јилдирај Шахинлер, во изведба на Народниот театар од [[Истанбул]] * „[[Одисеј (Стефановски)|Одисеј]]“ на [[Горан Стефановски]], во режија на [[Александар Поповски (режисер)|Александар Поповски]] а во изведба на [[ГДК „Гавела“]] од [[Загреб]], Театарот „Улисис“ од [[Бриони]], Српскиот народен театар и Стериинот театар од [[Нови Сад]], СНГ од [[Марибор]], „[[Ателје 212]]“ од [[Белград]] и театарот „Навигатор“ од [[Скопје]] Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceF"/> * изложбата на фотографии „Кина во моите очи“ * јубилејна изложба на [[Стефан Хаџи-Николов]] * изложбата „Бранови и мисли“ на [[Наташа Попоска Карче]] * мултимедијалниот проект на [[Драган Спасески]] Охридски, со наслов „Спокоен сум ко врвот... Не прашувам зошто сум се извишил“ * сценскиот приказ на [[поезија]]та на [[Блаже Конески]], со наслов „Парче душа“ и во изведба на [[Љупчо Тодоровски - Упа]] ==61. Охридско лето 2021== 61. издание на „Охридско лето“ било отворено на 12 јули 2021 година, со балетскиот гала-концерт „Големиот Чајковски“ во изведба на [[Македонска опера и балет|Националната опера и балет]], под [[диригент]]ската палка на [[Бисера Чадловска]]. Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари и ансамбли, како: Александар Хаџиевски (пијано), [[Андреј Петрески]] ([[обоа]]), [[Виктор Рафајловски]] (пијано), Маја Богдановиќ (виолончело), Даниел Роланд (виолина), Мате Бекавац ([[кларинет]]), Ирина Графенауер (флејта), Стојан Димов (кларинет), [[Дино Имери]] (пијано), Кирил Родин (виолончело), Жени Захариева (пијано), мешаниот хор на Косовската филхармонија, Дарко Костовски (пијано), Владимир Марковиќ (виолина), Јулијана Шуловиќ (пијано), гудачкиот квинтет на Загребската филхармонија, Гулсин Онај (пијано), камерниот оркестар „[[Саша Николовски|Саша Николовски-Ѓумар]]“, барокниот ансамбл „Teatro alla moda“, Алесандро Фантони (тенор), Џорџо Мартано (пијано), Елоиз Карлин-Џонс (харфа), Инва Мула (сопран), Генц Тукичи (пијано), квартетот „Вихан“, Александар Штаркман (пијано), „ZZ Quartet“, Петру Југа (контрабас), Михаил Хорја (пијано), Ѓорѓи Цинциевски (контрабас), Марија Вршкова (пијано), Захаријас Тарпагос (флејта), Валерија Харитиду (пијано), гитраското дуо Булатовиќ-Никчевиќ, Надја Неволович (виолина), Калина Мрмевска (пијано), дуото „Artwork“, Драган Средојевиќ (виолина), Ненад Ивовиќ (пијано), Васко Дантас (пијано) и женскиот хор „[[Женски младински хор „Менада“|Менада]]“.<ref name="ReferenceG">Фестивал Охридско лето 61/ Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2021.</ref> Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceG"/> * „Крик за љубов“ на [[Жозиен Беласко]], во [[режија]] на [[Љупчо Ѓоргиевски (режисер)|Љупчо Ѓоргиевски]] и во изведба на Охридскиот театар * „History of Mother Fuckers“ според „[[Кориолан (Шекспир)|Кориолан]]“ на Шекспир, во режија на Андраш Урбан и во изведба на Народен театар-Битола * „Кој ја уби Џенис Џоплин“ на [[Тијана Грумиќ]], во режија на Соња Петровиќ и во изведба на Српски народен театар од Нови Сад * „Вечер за глупаци“ на Франсис Вебер, во режија на [[Ирена Стеријовска]], во изведба на „[[Театар Комедија|Театар комедија]]“ од Скопје * „Само глас“ на Нина Плавањац, во режија на [[Марјан Неќак]], во изведба на Македонскиот народен театар * „Мојот маж“ на [[Румена Бужаровска]], во режија на Јована Томиќ, во изведба на Југословенско драмско позориште од Белград * „На отворено море“ на [[Бранислав Нушиќ]], во режија на [[Егон Савин]], во изведба на Југословенско драмско позориште Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceG"/> * проектот „Годови“ * балканскиот танцов проект „Сви марш на плес“ * концертот на ансамблите [[Танец (ансамбл)|Танец]] и Ладо * настапот на [[Иван Босиљчиќ]], „Наша вечер во Охрид“ * концертот на групата [[Синтезис]] ==62. Охридско лето 2022== 62. издание на „Охридско лето“ било отворено со настапот на „Четири тенори“ (Алесандро Косентино Де Акриса, Федерико Сера, Џовани Марија Палмија и Уго Тарквини). Покрај нив, во рамките на музичката програма настапиле и бројни други музичари и ансамбли, како: Богдан Дугалиќ (пијано), Камил ел-Ахмадиех (пијано), Сара Једличкова (виолончело), Андреј Поповски (пијано), камерниот ансамбл „Нонет +“, дуото „Анантонио“, триото „Супњевски“, камерниот ансамбл при Македонската филхармонија, Ермир Абеши (виолина) и Мерита Реџа-Тершана (пијано), камерниот оркестар „Профундис“, оркестарот на операта на Српскиот народен театар, Хусеин Сермет (пијано), [[Стефан Миленковиќ]] и „Камерата Нови Сад“, [[Томе Атанасов]] (обоа) и [[Марија Ѓошевска]] (пијано), Стивен Бјус (пијано), „Дуо ди Прага“, дуото Кристијан Каровски и Мими Дучева, камерниот оркестар на Музичката младина на Македонија „Саша Николовски-Ѓумар“, Дарија Масјеро (сопран) и Андреа Кампора (пијано), квартетот „Агат“, [[Весна Гиновска-Илковска]] (сопран), Кристина Светиева (пијано) и [[Ѓорѓи Цуковски]] ([[Тенор|тенор]]), триото „Инсендио“, Јанош Балинт (флејта) и Владимир Милошевиќ (пијано), квинтетот на Виенската камерна симфонија, гитарското дуо Горан Кривокапиќ и Данијел Церовиќ, Лука Дебарг (пијано), камерниот мешан хор „Св. Климент Охридски“ при [[Црква „Св. Климент Охридски“ - Скопје|соборниот храм „Св. Климент Охридски“]], [[Шломо Минц]] (виолина), Софија Каракута, триото „Лес Лиристес“, Валентина Лисица (пијано), Тимоти Рудаут (виола) и Франк Дупре (пијано), учесниците на меѓународниот музички мајсторски курс под раководство на Тамила Гулијева (пијано) и Емилио Перцан (виолина), Ирена Јосифовска (виолончело) и Александар Ѓермановиќ (пијано), Андрија минчиќ (кларинет), Тадија Минчиќ ([[фагот]]) и Никола Цветковиќ (пијано), квартетот „Стенхамар“ и „Simply Quartet“.<ref name="ReferenceH">62 Фестивал Охридско лето / Ohrid Summer Festival – 12.07-20.08.2022.</ref> Во рамките на театарската програма биле прикажани претставите:<ref name="ReferenceH"/> * „[[Вујко Вања]]“ на [[Антон Павлович Чехов|Антон Чехов]], во режија на [[Егон Савин]] и во изведба на Југословенско драмско позориште * „[[Војна и мир]]“ (според романот на [[Лав Николаевич Толстој|Лав Толстој]]), во режија на Борис Лијешевиќ, а во изведба на Народниот театар од Белград * „[[Народен непријател (Ибзен)|Народен непријател]]“ на [[Хенрик Ибзен]], во режија на [[Нина Николиќ]], а во изведба на Македонскиот народен театар * „Balkan Bordello“ на Јетон Незирај, во режија на Блерта Језирај, во изведба на театарот „La Mamma“ од Њујорк, центарот „Мултимедија“ од Приштина и театарот „[[Ателје 212]]“ од Белград * „Кротењето на фуријата“ на Шекспир, во режија на Викторија Шевченко, во изведба на киевскиот театар „П. К. Саксагански“ * „[[Галеб (Чехов)|Галеб]]“ на Антон Чехов, во режија на [[Нела Витошевиќ]], во изведба на Турскиот театар од Скопје * „[[Чудна случка со кучето во ноќта]]“ на [[Сајмон Стивенс]], во режија на [[Зоја Бузалковска]], а во изведба на Драмскиот театар од Скопје * „Демони“ на [[Ларс Норен]], во режија на [[Васил Христов]], во изведба на Народниот театар од Битола * „Секс, лаги и љубомора“ на [[Марк Камолети]], во режија на [[Коле Ангеловски]], а во изведба на Народниот театар од Охрид Во рамките на фестивалот се одржале и други културни настани, како:<ref name="ReferenceH"/> * концертот со наслов „Музиката на [[Александар Џамбазов]]“ * промоција на циклусот од осум книги „[[Димитрије Бужаровски]] - творештво и време“ * [[Фламенко|фламенко]] балетот „Луксурија“ од Барселона * „Немаме резервна планета“ на 5+ Фамилија * [[Кабаре|кабарето]] „Животот е...“ на [[Наташа Поплавска]] * изложба на слики „Приказна од душата - сликам со тебе“ на [[Наташа Попоска-Карче]] == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Музички фестивали во Македонија]] [[Категорија:Театарски фестивали во Македонија]] [[Категорија:Појавено во 1961 година во Македонија]] [[Категорија:Култура на Охрид]] fb50kn0k9q526fpmspl7rxawvb1erle ФК Работнички 0 53935 4804126 4799446 2022-08-21T13:41:32Z AureliaDragomir 91207 wikitext text/x-wiki {{Infobox football club | clubname = ФК Работнички | image = [[File:FC Rabotnicki.jpg|200px]] | caption = | fullname = Фудбалски клуб Работнички | nickname = „Романтичари“<br>„Железничари“<br> „Црвени“<br>„Дебармаалци“<br>„Херојот“ | shortname = | founded = {{Start date and age|df=yes|1937|10|4}} | dissolved = | ground = [[Национална арена „Филип II Македонски“|Филип II арена]] | capacity = 33.460 | owntitle = | owner = | chrtitle = Претседател | chairman = Драган Поповски | mgrtitle = Тренер | manager = Ратко Достаниќ | league = [[Прва македонска фудбалска лига]] | season = [[Прва фудбалска лига на Македонија 2021/2022|2021/22]] | position = 8. од 12 места | website = http://www.rabotnicki.com| | pattern_la1=_partizani1718h|pattern_b1=_partizani1718h|pattern_ra1=_partizani1718h| leftarm1=FF0000|body1=FF0000|rightarm1=FF0000|shorts1=FF0000|socks1=FF0000| pattern_ra2=_bostonriver18a|pattern_b2=_bostonriver18a|pattern_la2=_bostonriver18a| leftarm2=FF0000|body2=FFFFFF|rightarm2=FF0000|shorts2=FFFFFF|socks2=FFFFFF| }} {| class="infobox" style="font-size: 88%; width: 22em; text-align: center" ! colspan=3 style="font-size: 125%; background-color: #00529F; color: #FFFFFF" | <center>Активни оддели на [[Железничко спортско друштво Работнички|ЖСД Работнички]]</center> |- ! [[Image:Football pictogram.svg|30px]] ! [[Image:Basketball pictogram.svg|30px]] ! [[Image:Handball pictogram.svg|30px]] |- ! Фудбал ! [[КК Работнички|Кошарка]] ! [[РК Работнички|Ракомет]] |} '''ФК Работнички''' е [[Република Македонија|македонски]] [[фудбал]]ски клуб од [[Скопје]]. Клубот моментално се натпреварува во [[Прва македонска фудбалска лига|Првата македонска фудбалска лига]]. == Историја == ===Фудбалскиот интерес на Дебармаалци=== [[Дебар Маало]] е населба на десниот брег на реката [[Вардар]] веднаш до [[Градски парк (Скопје)|Градскиот Парк]]. Насте Дуковски, еден од првите активисти на Работнички вели дека Дебар Маало имало само четири-пет куќи кога неговото семејство во 1922 година се населило доаѓајќи од Дебарско. Главно се населувале семејства кои доаѓале од [[Дебар]], [[Галичник]] и [[Тетово]] и тоа најповеќе оние кои се занимавале со ѕидарскиот занает. Дебар Маало спаѓа меѓу шестте [[Скопје|скопски]] населби кои се граделе од 1923 до 1928 година. Покрај [[Македонци]]те, го населиле и [[Срби]] и нешто [[Црногорци]] главно дојдени по [[Прва светска војна|Првата светска војна]]. Во правец на [[Тафталиџе]] и селото [[Долно Нерези]] се протегале широки полјани на кои младите од Дебар Маало по цел ден играле фудбал. Младинците кои биле вработени едвај чекале да помине долгиот работен ден или да дојде неделата за да се соберат тука и да заиграат топка на две голчиња, а помладите како да не ги познавале другите детски игри – и ним фудбалот им бил најомилен. Неделите и неработните денови биле празник на фудбалот и на сите полјани во Дебар Маало се играло фудбал. Оние со поголемо фудбалско знаење, пак, ги користеле игралиштата на познатите скопски екипи [[ФК Граѓански|Граѓански]] и [[ССК (Фудбалски клуб)|ССК]] во Градскиот Парк. Во Дебар Маало постоеле две кафеани: едната се викала „Нада“ и била сопственост на Трајко Георгиевски – Ќорот, а другата „Јавор“ на Радомир Вукичевиќ. Овие две кафани биле главно сврталиште на младите дебармаалци кои тука навраќале секојдневно. Кога не биле на фудбал или во кафеана, младите крстосувале по околните овоштарници или ја посетувале Руската плажа на Вардар. Во периодот меѓу двете светски војни Дебар Маало се истакнало како една од најпознатите револуционерни населби во Скопје. Дебармаалци речиси исклучиво и припаѓале на работничката класа и секојдневно на своја кожа ја чувствувале репресијата на тогашниот српски режим. Со своите напредни револуционерни идеи се истакнувале многу личности кои подоцна ќе останат запишани како херои во историјата на македонскиот народ, а меѓу нив предничел [[Дане Крапчев]] кој најмногу се истакнал во формирањето и организацијата на Фудбалскиот клуб Работнички. Сфаќајќи ја важноста на фудбалот и моќта која тој ја има и увидувајќи го ентузијазмот за оваа игра како и револуционерната свест на младината, Дане Крапчев ја добил идејата за формирање на клуб кој би имал централно место во животот на Дебар Маало и сите случувања (спортски и револуционерни) во тој дел на градот. И многу пред формирањето на ФК Работнички младите посакувале и се обидувале да формираат и регистрираат свој фудбалски клуб. Постоеле повеќе обиди за вакво нешто но сите завршувале неуспешно. Ваквите желби биле особено актуелни во 1935 и 1936 година кога постоел голем број на локални екипи кои играле меѓусебно, но ниту една од нив не го прераснала маалскиот, локален карактер. Во ова време ниту тогашната власт не била расположена да разговара за ваквите предлози бидејќи во Дебар Маало имала свое здружение наречено „Хумано-културно друштво Дебар Маало“ преку кое режимот сакал да ја истакне својата „грижа“ за сиромашната работничка класа, но неговата активност згаснала при крајот на 1936 година. Пролетта 1937 кулминирало прашањето за постоење на организиран фудбалски клуб преку кој оваа средина би се претставила во градот и пошироко. Младите загреано дискутирале дека во маалото може да се состави солидна фудбалска екипа која би била подобра од половина постоечки клубови во Скопје, која би имала најверна публика и слично. Прашањето се поставило во најсериозна форма и постарите повеќе не можеле да молчат и морале да се вклучат во оваа акција. Во меаните кај Трајко и Радомир кои биле сврталиште на младите, во овој период започнало да се расправа за основањето на фудбалскиот клуб и неговото егзистирање.<ref>[http://www.fkrabotnicki.com/istorija/%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%82-%D0%BD%D0%B8%D0%B7-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5/%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4-1937/ Како започна се (пред 1937)] fkrabotnicki.com</ref> ===Формирање=== Во судбинската 1937 неколку настани биле клучни за формирањето на клубот. Најважниот момент се случил на собирот на повлијателните младинци во собата на Дане Крапчев. Тој внимателно ги сослушал сите мислења, а со неговите особини, трпеливост и почитување веќе ги освојувал луѓето, а поради широките познавања се здобил со голем авторитет. Со избрани и убави зборови дал образложение за предлогот да се формира фудбалски клуб, проширувајќи ја концепцијата дека во неговите рамки треба да се формира и библиотека, како и шаховска секција што ќе овозможи масовно опфаќање на младината од Дебар Маало. Неговиот предлог бил едногласно прифатен. Името Работнички го предложил Дане Крапчев на споменатиот собир, иако според кажувањата на повеќе сведоци, сите потсвесно посакувале такво име. Жителите на овој крај произлегувале од работнички семејства, од работничка средина и кога го слушнале името веднаш го прифатиле. Тоа име ги освоило, се впило во нивните срца и во него гледале нешто возвишено. Тоа име ги исполнило со гордост, фудбалскиот клуб ќе го носи името на класата на која и припаѓаат, се почувствувале среќни дека и на ова поле ќе имаат свој достоен претставник. Активистите на клубот од овој период се сеќаваат дека името Работнички и предложената црвена боја на дресовите биле настан кој ги воодушевил и возбудил сите дебармаалци. За основањето на клубот и неговото официјално регистрирање требало да се совладаат доста пречки и потешкотии. За клубот да биде регистриран пред надлежниот орган требало да се спроведе постапка која се предвидувала со повеќе правила. Надлежниот орган било Министерството за физичко воспитување на народот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од [[Белград]], а пак претходна согласност требало да се добие од Кралската банска управа на [[Вардарска Бановина]] во Скопје и управата на Скопскиот фудбалски потсојуз. Последниов всушност бил фудбалското раководство на целата Вардарска Бановина. Основачкото собрание на клубот било одржано во втората половина на 1937 година (точната дата не може да се пронајде во документите), во кафеаната „Нада“ на Трајко Георгиевски – Ќорот едно неделно претпладне во бавчата на кафеаната во сенката под лозницата. На собранието биле присутни 30-40 лица меѓу кои биле играчите, а имало и некои видни граѓани, како и претставници на други фудбалски клубови од градот. Плановите за иднината на клубот ги претставил кандидатот за претседател Александар Танев. Во неговото обраќање бил изнесен и предлогот клубот да го носи името '''Спортски Клуб Работнички Скопје''' со седиште во Скопје, во Дебар Маало, а адреса на просториите на клубот немало потреба да се назначи, бидејќи било доволно да се каже Дебар Маало. Правилата на клубот биле подготвувани неколку месеци. Клучно прашање во тој момент било кои лица ќе се јават како основачи, т.е. кои лица ќе одговараат за исправноста на клубот пред власта. Имено, требало да се предложат лица кои од една страна ќе се борат за интересите на клубот, но пред органите на власта би биле политички чисти. Тоа требало да бидат личности со одреден авторитет, позиција во општеството, сериозни и почитувани, во кои власта би имала доверба. Заради својата револуционерна дејност, Дане Крапчев не смеел да фигурира во официјалните документи на клубот ниту да се наоѓа на каква било клупска позиција. По долгите договарања и широките консултации, како предлагачи биле назначени Александар Танев, Благоја Јовановски и Дамјан Жантев – авторитетни граѓани од Дебар Маало кои ги потпишале правилата на клубот. Велешанецот Ацо Танев бил предложен за претседател на клубот заради својата револуционерна дејност, но и политички чиста личност пред власта на тогашната Вардарска Бановина заради која вршел функција во градската општина. Подоцна, првиот претседател на Работнички во една интервју на прашањето што го привлекло кон овој клуб ќе одговори: „Ме привлекоа луѓето. Живеев меѓу нив, во таа сиромашна работничка средина. Луѓето беа добри, посебно младинците. Во таа сиромаштија го сакаа спортот и веќе играа фудбал во некои маалски екипи кои имаа свои имиња. Ги обединивме сите во еден клуб на кого му дадовме име Работнички, односно тогаш Раднички. Името беше класна определба. Кога баравме дозвола на претставниците на власта требаше да им објаснуваме зошто го бараме тоа име и црвената боја. Мене скоро пет часа ме сослушуваа во Управата. Јас давав аргументи кои ги сметав за убедливи. Власта го прифати името но црвената боја не. На власта многу добро и беше познато што значи црвената боја за револуционерното движење, дека тоа е познат симбол и заради тоа не ја прифатија и енергично бараа тој став во правилникот во однос на бојата да се измени.“ Членовите на иницијативниот одбор поради ова барање на власта по многу разговори и договарања се договориле да ја предложат црната боја за боја на клубот. Немале избор, морале да тактизираат, неприфаќањето на овој услов можело да го оневозможи основањето на клубот. Во официјално одобрената боја на дресовите – црна, екипата ги одиграла само двата квалификациони натпревари, за потоа дресовите да бидат заменети со традиционалните црвени кои Работнички ги носи до ден денес. На натпреварот во Тетово со [[ФК Љуботен|Љуботен]] во 1938. година полицијата барала играчите да настапат во дресовите кои се предвидени со правилникот бидејќи во спротивно воопшто нема да може да настапат. Играчите и управата ја надмудриле полицијата излегувајќи на теренот со дресови во темноцрвени дресови. Знаејќи го ова, навивачите при влегувањето на играчите на теренот и во текот на целиот натпревар екипата ја поздравувале со скандирање „црвени, црвени“. Имињата на активистите полицијата на Вардарската Бановина долго и детално ги проверувала. Дебармаалци и тука ја надиграле полицијата одбирајќи личности кои не биле компромитирани, а во исто време биле револуционерни дејци. Љубо Ѓурашковиќ, Александар Санде Мицковски, Борис Мисајловски, Киро Ангеловски – Шапкарот, како и синовите на Трајко Георгиевски – Ќорот: Димко Георгиевски и Никола Георгиевски биле првите активисти на новоформираниот Работнички, а кафеаната „Нада“ долго време била економат и соблекувална на клубот. Покрај сите проблеми, на клубот му се заканувало и нерегистрирање и поради дејностите на „жолтите синдикати“ односно Југорас (Југословенска радничка странка) која всушност претставувал предавнички синдикат организиран од буржоаската влада која сакала да ги отстрани работниците од суштината на класната борба. Југорас бил собир на разни отпадници кои ја имале улогата на штрајк-брејкери и дејствувале против единството и револуционерноста на работничката класа во тоа време. Во исто време кога дебармаалци поднеле барање за формирање клуб со име Работнички, Југорас поднел исто такво барање за формирање на клуб со истото име. Меѓутоа вистинскиот Работнички покрај љубовта и ентузијазмот на дебармаалци, веќе ги освојувал и симпатиите на целиот град и тоа бил главен фактор кој придонел барањето на Југорас да биде одбиено. Подоцна Југорас најпрво правел напори да го стави Работнички под своја контрола со ветувања за материјална помош, а откако оваа понуда била одбиена се обиделе и со закани да ги заплашат дебармаалци. Сепак, со обемна акција организирана и предводена од Дане Крапчев клубот успеал да им одолее на овие напади. После сите неволји, проблеми и премрежја со актот број 8666 од 4 октомври 1937 година, одн. сл. бр. 6697/37, правниот назив на оваа новооснована спортска организација бил: '''Спорт Клуб „Раднички“''' Анализирајќи ги натаму одредбите од правилникот, може да се заклучи дека терминот „Спорт клуб“ се однесува на сегашната организациска форма „Спортско друштво“, што самото по себе го зголемува значењето на Работнички. Тоа значи дека ФК Работнички не е формиран како фудбалски клуб, туку неговата организациска форма отсекогаш била спортско друштво.<ref>[http://www.fkrabotnicki.com/istorija/%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%82-%D0%BD%D0%B8%D0%B7-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5/%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5-1937/ Формирање (1937)] fkrabotnicki.com</ref> ===Херојот е роден=== По регистрацијата на СК Работнички во Белград и одобрувањето на неговите правила, екипата нестрпливо ги чекала првите натпревари. Скопскиот фудбалски потсојуз ги одредил екипите на [[ФК Вардар Топаана]] и [[ФК Олимпија]] да бидат првите противници на Работнички во квалификационите натпревари поради тоа што секоја новоформирана екипа морала да одигра два приемни натпревари за да се оцени нејзиното фудбалско знаење. ФК Вардар Топаана бил еден од најстарите клубови во [[Скопје]] кој во натпреварувачката 1937/38 настапувал во Првиот разред во првенството на Град Скопје. ФК Олимпија е формирана подоцна и учествувала во првенството на Вториот разред. Со голем полет и желба за самодокажување Работнички ги одиграл овие два натпревари во висок стил. Вардар го поразил високо со 6:1, додека Олимпија ја победил со 2:1. Натпреварите биле одиграни пролетта 1938 година, по кои Потсојузот го вклучува Работнички во Вториот разред. Натпреварувачката 1938/39 е првата официјална сезона на ФК Работнички. Од петте екипи го освоил четвртото место со само еден бод помалку од второпласираната Слога и третопласираниот Рапид. Одиграл осум натпревари од кои победил на четири, а исто толку изгубил. Освоил вкупно осум бодови со гол-разлика 14:11 која всушност била подобра од двете екипи пласирани пред него. Таа сезона победник на Вториот разред била екипата на Олимпија која преминала во повисок ранг. Веќе во втората своја сезона (1939/40), полетноста и фудбалското знаење Работнички ги докажал во голем стил освојувајќи го Вториот разред во конкуренција на шест екипи. Во десетте натпревари екипата немала ниту еден пораз, само еден нерешен резултат и убедлива гол-разлика 45:6. Освоени биле деветнаесет бодови, шест повеќе од второпласираната екипа. Како првак на Вториот разред, Работнички преминал во најсилната градска лига. Првенството во сезоната 1940/41 не го доживеало својот крај, а во оние малку натпревари кои ги одиграл Работнички забележал една победа, две нерешени и еден пораз. Дел од првотимците на клубот во тоа време меѓу кои Благоја Мисајловски, Михе Ивановски, Стефан Стефановиќ – Треф, Василие Терзиќ – Кореја, Никола Таневски и други се приклучиле кон активностите на партизанското движење во Македонија па во такви околности за нив фудбалот станал второстепена активност и често отсуствувале од тренинзите и натпреварите. Покрај гореспоменатите револуционери, за првата екипа во тој период настапувале: Станко Сенковски – Караман, Илија Кокиновски, Коста Ангеловски – Шапкарот, Трајко Николовски, Насте Дуковски, Борис Богоевски – Будо, Крсто Георгиевски, Тошо Венинов, Роман Лечевски, Бошко Димовски – Џамџија, Санде Богоевски, Димче Русјаковски, Бошко Тонев, Милан Качаревиќ, Ване Петровски, Душко Атанасовски, Киро Николовски, Васко Кокиновски, Васе Богоевски, Стевче Попчевски, Мазлам Карабиш, голманот Мумла, Трајче Василевски – Шипош, Анте Андоновски – Кула и секако човекот чие име вечно ќе биде запишано во аналите на клубот, Митко Каварџик кој со сопствени средства ги купил првите дресови на ФК Работнички. Во овој период Работнички немал изградено игралиште, па тренинзите ги одржувал на полјаните во Дебар Маало. Првото игралиште на клубот се наоѓало кај сегашната барака на Јавното претпријатие за стопанисување со станбен и деловен простор на плацот на големопоседникот Владан Поповиќ. Овие игралишта биле нермани тревнати терени на кои биле поставени стативи, а натпреварите Работнички ги играл на терените на ССК и Граѓански. Носејќи ја во себе чесноста како одраз на домашното воспитување и сиромаштијата како белег на тогашните социјално-политички прилики, овие младинци делеле и добро и зло и растејќи заедно се вклопиле во организираниот живот на спортскиот колектив Работнички. Овие оценки биле дадени во написот во весникот „Глас Југа“ (бројот од 1 јануари 1941 година) кој излегувал пред војната во Скопје. Авторот кој се потпишал со иницијалите Б.К. дава позитивна оценка за клубот, велејќи дека младата екипа основана пред само неколку години веќе избила во редот на најдобрите скопски фудбалски екипи. „Во него играат сосема млади играчи, никој не постар од 20 години, работници и пред сè добри другари кои извонредно се сложуваат и меѓусебно почитуваат како на теренот, така и вон него.“ За љубовта кон Работнички и симпатиите кои клубот набрзо ги освоил низ целиот град зборува и податокот дека пред секој натпревар во продажба биле пуштани преку 1000 влезни билети кои најчесто биле премалку за сите оние кои сакале да го гледаат Работнички. Билетите ги продавале главно во Чаршијата, по дуќаните, кај службениците и работниците кои со тоа директно го помагале клубот. Работнички најмногу приврзаници имал во [[Дебар Маало]] кои редовно давале доброволен прилог и плаќале чланарина. Од овој крај редовно доаѓале по неколку стотини верни навивачи. Во тие први години се создавала традицијата за верност кон клубот, љубовта кон клубот растела од ден во ден, а се воздигнувало се што Работнички претставувал за народот. Оваа љубов продолжила со несмален интензитет и во тешките години кои следувале, а својата кулминација ја доживеала по ослободувањето. Скопјани се радувале, тагувале, често биле разочарани, но никогаш не го напуштиле својот клуб и неговите спортисти. Во последните денови на 1939 година било одржано второто годишно собрание на Работнички. На ова собрание во Управниот одбор биле избрани Дамјан Жантев за претседател, Александар Ѓерѓановиќ за прв секретар, Љубо Ѓурашковиќ за втор секретар, Димко Георгиевски за благајник и Димитар Таневски за економ. Жантев бил долгогодишен функционер во клубот, имал своја приватна месарница во Дебар Маало и преку неа клубот го помагал сесрдно. Секретарите Ѓерѓановиќ и Ѓурашковиќ кои биле Црногорци по потекло, живееле во Дебар Маало и биле блиски соработници на Дане Крапчев. Во овој период Работнички преку Дане Крапчев и секретарите на клубот воспоставил контакти со работничките спортски клубови Раднички Крагујевац, Вележ Мостар, Борац Бања Лука и Солин Сплит меѓутоа до официјални пријателски натпревари не дошло поради тоа што активистите на Работнички биле под постојана присмотра од полицијата на Вардарската Бановина. Со цел клубот да не се најде под репресија на режимот, средбите постојано се одложувале.<ref>[http://www.fkrabotnicki.com/istorija/%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%82-%D0%BD%D0%B8%D0%B7-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5/%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%82-%D0%B5-%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD-1938-1941/ Херојот е роден (1938-1941)] www.fkrabotnicki.com</ref> ===Спортска активност во периодот 1941-1944=== Во месец јуни 1941 година бугарската национална спортска федерација решила за свои членови да ги прими клубовите од „ослободените земји“. Со ова решение се формирале две нови спортски области со седиште во [[Скопје]] и [[Битола]]. Работнички, односно сега веќе ''Свобода'', станал член на Скопската спортска област и бил примен во „Прва дивизија“ (прва градска лига) во која уште настапувале [[ФК Ботев|Ботев]], [[ЖСК (Фудбалски клуб)|ЖСК]] и Вардар Топаана. [[ФК Македонија]] станала член на „Елитната дивизија“ (национална лига на Бугарија). Првенството на Скопската спортска област започнало во април 1942 година. Се играло во еднокружен систем, а Работнички ги загубила првите два натпревари и тоа со Вардар Топаана 0:2 и со ЖСК 1:3. Бидејќи ги освоиле првите две места, овие екипи имале право да учествуваат во квалификациите за Елитната дивизија. Работнички го освоил третото место. Во слободните термини се одигрувале многу пријателски натпревари, а еден од нив бил забележан и од „Скопски весник“. Работнички и ЖСК одиграле пријателски натпревар во кој ЖСК бил голем фаворит и се очекувала негова лесна и брза победа, меѓутоа Работнички се прикажал во добро издание и стигнал до нерешен резултат 2:2. Понатаму весникот забележува: „Важно и радосно е за Скопје што се формираат екипи кои со малку повеќе труд и време ќе и бидат рамноправни противници на ФК Македонија на спортското поле.“ Новото првенство започнало во месец септември 1942 година. Клубовите од Скопската спортска област биле поделени во три групи: Скопска, Кумановска и Велешка. Во првото коло Работнички го победил Ботев со 4:1, што било оценето како големо изненадување бидејќи претходно Ботев го победил Вардар Топаана – првакот од претходното првенство. Другите два натпревари со ЖСК и Вардар ги загубил со 0:4 и одново се пласирал на третото место. По завршувањето на есенскиот дел на лигата во Скопје се одиграл Зимскиот фудбалски Куп. Работнички во првото коло го победил Ботев со 2:1, а во второто се сретнал со Македонија. Овој натпревар се одиграл на 21 декември 1942 година. Македонија победила со 5:0, а на полувреме било 2:0. За овој натпревар „Скопски весник“ ќе забележи: „ФК Македонија настапи со подмладен состав и само тројца првотимци. Се сретна со екипата на скопските работници. Иако Македонија цело време ја држеше играта во свои нозе, Свобода прикажа упорна игра.“ Интересно во овој текст е тоа што името „Свобода“ се споменува само еднаш, а инаку Работнички постојано е ословуван како „клуб на скопските работници“ што јасно става до знаење дека јавноста во градот добро знаела за кој клуб станува збор и кој е неговиот вистински идентитет. Во овој период под стручното раководство на тренерот Илеш Шпиц, ФК Македонија изградила многу квалитетен состав кој поради војната не успеал да ги докаже своите предности. Бидејќи во 1942 година Работнички се префрлил на фудбалското игралиште во Градскиот Парк каде и денес се наоѓа, честопати биле одигрувани тренинг-натпревари со екипата на соседот – ФК Македонија. Интересно е да се напомене дека бугарската културно-просветна организација „Труд и радост“ се обидувала да ги врбува СК Вардар Топаана и СК Ботев да работат и опстојуваат под нејзин патронат. Во „Скопски весник“ било објавено дека била постигната согласност меѓу околиското работничко здружение и управниот одбор на СК Ботев „кој е клуб составен исклучиво од работници“ истиот да стане „Работнички Спортски Клуб“ на ова здружение, со ветување дека бугарскиот работнички сојуз овој нов клуб ќе го снабдува со сета неопходна опрема, а како прва помош му пратил 50.000 лева. Својата асимилаторска политика бугарскиот окупатор се обидувал да ја спроведе и во спортот. На овој начин се обидел да врбува и спортски екипи. Интересно е дека во таа програма не го предвидувале Работнички, т.е. Свобода. Во месец август 1943 година се одржал пријателски турнир на кој учествувале четири скопски екипи: Македонија, Вардар, Балкан и Работнички. Во полуфиналето Македонија го победила Работнички со 4:1 (2:1). Новото првенство започнало во месец септември 1943 година и предизвикало голем интерес поради вклучувањето на ФК Македонија во Скопската лига. Имено, незадоволни од тоа како екипата била третирана во националната лига на Бугарија, ФК Македонија решила да се приклучи во натпреварите од Скопската лига. Во ова првенство Работнички забележал четири победи и два порази. Шар бил победен со 4:0, Ботев со 5:1, Балкан 2:1, од Македонија бил забележан висок пораз од 1:10, Вардар бил победен со резултат 5:3, а бил забележан и пораз од ЖСК но резултатот од натпреварот не е познат. Со завршувањето на третото место на табелата зад Македонија и ЖСК, оваа сезона е оценета како солидна за ФК Работнички. Покрај солидните резултати на теренот, оваа сезона ќе биде забележана и како трагична заради судбината на еден од фудбалерите на клубот – Томо Кокиновски кој на натпреварот со Шар добил силен удар во ногата и скршеница на потколеницата. Поради ненавремената интервенција на ногата се јавила гангрена и истата морала да биде ампутирана. По повод овој настан, во месец декември 1943 на семејството на Кокиновски од страна на бугарскиот Спортски клуб Левски од Софија му биле донирани 6.000 лева. Имено, бил закажан пријателски меч меѓу ФК Македонија и Левски Софија. Во најавата за оваа средба „Скопски весник“ ќе напише: „Целиот приход од овој натпревар е за помош на настраданиот играч на СК Работнички, Томо Кокиновски, кој од пред извесно време остана без едната нога. На вчерашниот состанок на софискиот СК Левски спроведена е акција за собирање помош меѓу членовите на управниот совет на клубот за настраданиот Кокинов. Уште веднаш била собрана сума од 6000 лева која во недела треба да биде доставена во Скопје и предадена на Кокиновски.“ Во месец март 1944 година започнале натпреварите од новото првенство. Во првото коло Работнички катастрофално го поразил Ботев со 12:1 (4:0). Во екипата на победникот најдобар во одбраната бил Таневски, а во нападот Димитровски и Атанасовски кој постигнал шест голови. Работнички одиграл 2:2 против екипата на Вардар Топаана, а бил поразен од ЖСК и повторно завршил на третото место. Како што претходно беше изнесено, спортската активност на Работнички во 1944 година била сериозно намалена, а во летото истата година и престанала. Речиси сите членови на екипата и управата на клубот биле вклучени во завршните операции за конечното ослободување на градот и земјата, а активноста на Работнички продолжила во слободна Македонија. Во периодот за време на војната (1941-1944) за ФК Работнички односно Свобода настапувале следните спортисти: Стојан Видински, Атанас Геџо Јанакиевски (голмани), Душко Миркуловски, Киро Николовски, Трајка Николовски, Васко Кокиновски, Никола Таневски – Јанде, Благоја Мисајловски, Михе Ивановски, Александар Сандре Богоевски, Бошко Димитровски – Џамџија, Благоја Маневски – Жапче, Тошо Венинов, Миле Јовановиќ, Толе Кокиновски, Стојче Костовски – Толчи, Димитар Димитровски – Циц, Славко Матовски, Душко Атанасовски, Игнат Матеев, Митко Танев – Каварџик, Трајко Василевски – Шипош, Богоев, Кула и Зија.<ref>[http://www.fkrabotnicki.com/istorija/%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%82-%D0%BD%D0%B8%D0%B7-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5/%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B0-1941-1944/%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%B2%D0%BE-%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%82-1941-1944/ Спортска активност во периодот 1941-1944] fkrabotnicki.com</ref> ===Возобновување (1945-1949)=== Уште во првите месеци по ослободувањето на [[Скопје]], поранешните членови на ФК Работнички кои се наоѓале во градот, а сега на различни функции во народната власт, на разни воени должности, во претпријатијата што се обновувале и формирале, започнале со подготовките за обновување на дејноста на клубот. Подготовките се вршеле во текот на зимата 1944 година, за со доаѓањето на пролетта 1945 година активните членови на клубот да излезат на зелениот терен на своите први тренинзи во ослободениот град. Ова бил малуброен состав бидејќи половина и повеќе од играчите се наоѓале надвор од градот во воените единици кои се бореле на [[Сремски фронт|Сремскиот фронт]] или во единиците кои ги гонеле остатоците на [[балисти]]те и други банди. Некои од нив биле во Првата ударна младинска чета на акција во [[Скопска Црна Гора]]. Меѓу иницијаторите за обновување на работата на клубот како посебно активен се истакнал Трајан Ивановски кој во клубот од 1940 до 1944 година се наоѓал на функцијата секретар. Во прво време својата активност фудбалскиот клуб ја обновил во скромни размери. Десетгодишната традиција на Работнички ги поттикнала функционерите во општеството на размислување за формирање на масовно спортско друштво кое ќе ја развива спортската активност меѓу скопските работници и ќе ги претставува на полето на спортот. Оваа идеја набрзо била прифатена од активистите на Работнички и бидејќи се вклопувала во поставките за новата организација на физичката култура, по кратки подготовки било одржано основачкото собрание. На 1 јули 1945 година во просториите на Работничкиот дом во Скопје, во присуство на голем број активисти, спортисти и симпатизери и важни личности од градскиот живот формирано е '''Фискултурно Синдикално Друштво Работнички'''. На истиот состанок бил донесен и статутот на друштвото и бил избран управен одбор. За претседател бил избран Александар Цанко Христов, а за секретар Манас Спасовски. Дневниот ред на основачкото собрание бил следниот: 1. Читање на решението за пристапување на клубот кон Месниот синдикален совет 2. Поздравен збор од делегатот на Месниот синдикален совет 3. Извештај на секретарот за досегашната работа на клубот 4. Читање и примање на правилникот на клубот 5. Давање разрешница на досегашната управа и избор на нова управа 6. Реферат од Трајан Ивановски под наслов „Организација на работничките фискултурни друштва“ 7. Разно Една од основните задачи кои собранието ги поставило пред новото спортско друштво била развивањето и омасовувањето на активностите на физичката култура меѓу работничката младина и работниците воопшто. Речиси сите градски работнички фискултурни секции продолжиле преку дејноста на ФСД Работнички. Фискултурните секции како на пример „Градител“, „Треска“, „Графичар“, „Металец“ и други во 1946 година организационо се поврзале за ФСД Работнички. Активностите за формирање и организација на екипи во различни спортови биле раководени од управниот одбор на друштвото и синдикалниот совет на градот. Во овој период (1945-1948) активноста на Работнички дала значаен придонес во опоравувањето на штотуку ослободеното Скопје. Паролата „Преку масовноста кон повисоки спортски резултати“ всушност била поставена задача за издигнување на спортскиот квалитет во постојните спортови. Истовремено оваа парола значела и прифаќање на нови спортови за кои во Македонија постоеле услови за развој. Во овој период покрај фудбалот како споредни активности се развивале одбојката, неколку атлетски дисциплини, велосипедизмот, пливањето и сосема малку ракометот. Од сите овие спортови, фудбалот имал најголема традиција и неговото обновување било приоритет. Пролетта 1945 година пред еден натпревар на ФК Работнички се одиграл и првиот одбојкарски натпревар по ослободувањето. Во месец јуни 1945 година во Скопје бил организиран и првиот фискултурен слет во Македонија на кој се одржале натпревари во атлетика. На ова републичко првенство се појавиле и настапиле спортисти од Работнички, а со тоа се поставиле и основите на Атлетскиот клуб Работнички. Ова говори дека Работнички веќе во 1945 година имал три спортски клуба кои играле значајна улога во развојот на македонскиот спорт. Во почетокот на 1946 година бил формиран Скијачкиот клуб Работнички, а неколку месеци подоцна и Кошаркарскиот клуб [[КК Работнички|Работнички]] кој ќе стане еден од највлијателните и најуспешните претставници на Друштвото. Поради реорганизацијата во синдикалната организација под чиј патронат се наоѓал ФСД Работнички во 1949 година било предложено Работнички да биде преземен од поголема работна организација која понатаму ќе се грижи за развојот и напредокот на клубот. Изборот паднал на работниот колектив на Македонската железница. Членството на синдикалниот одбор на железничарските работници со воодушевување ја прифатило опцијата за преземање на Спортското друштво Работнички за кое, пак, работата под овој патронат донела уште поголем елан и ентузијазам за постигнување нови успеси на сите спортски борилишта. ===Поствоен период=== Првото фудбалско првенство на Македонија било одржано во пролетта 1946 година со само шест екипи: [[ФК Победа Скопје|Победа]], [[ФК Македонија|Македонија]] и Работнички од [[Скопје]], [[ФК Победа|Гоце Делчев]] од [[Прилеп]], [[ФК 11 Октомври Куманово|11 Октомври]] од [[Куманово]] и [[Пелистер]] од [[Битола]]. Се играло двокружно, секој со секого. Во таа конкуренција на шест екипи првото место во тогашната Македонска лига, го освоила Победа од Скопје со 17 бодови пред Македонија со 16 и Пелистер со 8 бодови, Работнички бил четврти со 7, 11 Октомври и Гоце Делчев со по 6. Во сезоната 1952, Работнички учествувал во Првата југословенска фудбалска лига, но само една сезона бидејќи завршил на претпоследното место и се вратил во Втората југословенска лига. По вторпат во друштвото на најдобрите клубови во поранешна Југославија Работнички се најде во сезоната 1953/54 но беше последен и повторно испадна. Во оваа сезона се сретна со Вардар во прволигашка конкуренција и двапати играше нерешено со него – 2:2, 1:1.<ref>[http://www.fkrabotnicki.com/istorija/%D1%81%D0%B5%D1%9C%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%BE%D0%B4-%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%88/ Работнички од Скопје на двапати играше во Првата лига на Југославија] fkrabotnicki.com</ref> ===Во независна Македонија=== Во периодот од осамостојувањето на [[Македонија]], Работнички е постојан член на Првата македонска фудбалска лига. Врвот на својот успех Работнички го достигнува во периодот од 1999 година до 2008 година кога спонзор на клубот била реномираната компанија „[[Кометал]]“, така што тој го носел името „Работнички Кометал“. Во овој период, „Работнички Кометал“ станал силен и стабилен фудбалски клуб, којшто полека но сигурно почнал да доминира во македонскиот фудбал, а паралелно со тоа и достојно да се претставува на европската сцена. <br /> Со преземање на клубот од страна на компанијата „Кометал“ (1999&nbsp;г.), Работнички бележел постојан напредок: еднаш се натпреварувал во [[Лига Европа|УЕФА Купот]] ([[2000/01]]), а во сезоната [[2004/05]] убедливо го освоил првото место во [[Прва македонска фудбалска лига|Националното првенство]] во Македонија со што изборил учество во „[[Лига на шампиони|Лигата на Шампионите]]“. Во своето прво излегување на меѓународната сцена, во [[Лига Европа|Купот на УЕФА]], „Работнички Кометал“ се сретнал со екипата на „[[ФК Ворскла]]“ од [[Полтава]], [[Полска]] при што бил елиминиран во првото коло. На [[16 јули]] [[2010]] година, „Работнички Кометал“ го добил за противник славниот „[[ФК Ливерпул|Ливерпул]]“ во третото квалификациско коло на „[[Лига Европа]]“. Во првиот натпревар, одигран на [[29 јули]] [[2010]] година, „Работнички“ загубил со 2:0, а поразот од 2-0 се повторил и на реваншот една недела подоцна. Следната година, „Работнички“ играл против „[[СС Лацио|Лацио]]“ во плејоф натпревар за „Лига Европа“ во кој бил поразен. Во сезоната [[2009]]-[[2010]], „Работнички“ играл во финалето на [[Куп на Македонија (фудбал)|Купот на Македонија]], каде загубил од ФК „[[ФК Тетекс|Тетекс]]“ со 2:3, а натпреварот останал во сеќавање по тоа што фудбалерите на „Работнички“ не ги примиле медалите за освоеното второ место. <br /> Во сезоната [[2013]]-[[2014]], „Работнички“ ја освоил двојната круна, освојувајќи ги шампионската титула во македонското првенство и Купот на Македонија. <br /> Во сезоната 2014-[[2015]], во полуфиналето на Купот на Македонија, „Работнички“ ја елиминирал екипата на „[[ФК Ренова|Ренова]]“, со победа на домашен терен од 2:1 и нерешен резултат во вториот натпревар (1:1). На тој начин, по петти пат, „Работнички“ обезбедил пласман во финалето на Купот, каде се сретнал со ФК „Тетекс“.<ref>„Работнички ќе ја брани куп-титулата против Тетекс“, ''Дневник'', година XIX, број 5743, петок, 17 април 2015, стр. 25.</ref> Во финалето, одиграно на стадионот „Филип Втори“ во Скопје, „Работнички“ го победил „Тетекс“ со 2:1 и така, по четврти пат го освоил Купот на Македонија. Головите за „Работнички“ ги постигнале капитенот [[Баже Илијоски]] и [[Марјан Алтипармаковски]].<ref>„Илијоски: Му се радувам на убавиот гол“, ''Дневник'', година XIX, број 5772, петок, 22 мај 2015, стр. 26-27.</ref> == Ветерани == Здружението на ветераните неформално функционира уште од сознавањето на ФК Работнички во 1937 година. Официјално, здружението на ветераните на Работнички е формално регистрирано пред надлежен суд со одобрување број 29/05 на 18.02.2005, и е забележано во регистарот на здруженија на граѓани од фондации под регистарски број 1928 под името Работнички "Ветерани" - Скопје, со седиште во Скопје. Здружението функционира во соработка со Работнички, генерално споредувајќи ги неговите политики, делегира свои членови во органите на управување на клубот, дава свои мислења, сугестии и предлози од заеднички интерес, и сето тоа со цел-постигнување на поголеми резултати и давање вистинска афирмација на клубот и во Македонија и во странство. Основни извори на финансирање на здружението се: запишување такса, спонзорство, како и стоки кои се набавуваат и продаваат од страна на клубот. Членови на здружението се: Активни членови кои имаат поминато голем број на години во водење на клубот како и спортисти кои биле активни фудбалери во клубот долги години, како и голем број граѓани кои покажаа интерес за приклучување на здружението. Во здружението има членови од сите области на општествениот живот, вклучувајќи: правници, професори, директори на познати фирми, амбасадори, тренери, познати фудбалери-претставници и многу други познати личности од спортот и јавниот живот. Претседател на Здружението од нејзиното формирање е адвокатот Драган Поповски, генерален секретар е Ристо Поповски, а селектор е Ѓорѓи Стојановски. Со посебен интерес е да се спомене дека здружението на ветерани на ФК Работнички е првиот од таков вид во Република Македонија. Од моментот на создавањето, здружението покажа голем развој на фудбалската работа, како и создавање и проширување на пријателски врски со други фудбалски клубови во Македонија и во странство. За таа цел, здружението има воспоставено пријателски спортски односи со екипи од Бугарија, Србија, Црна Гора, Турција, Грција, Словенија, Хрватска и Шведска. Здружението на Ветерани Работнички е и редовен учесник во традиционалниот меѓународен Варна КУП, што се одржува во Варна, Р.Бугарија секоја година. Во натпреаврувачки мечеви како со тимови од Бугарија, одигра неколку натпревари со екипи од Романија, со екипи од Турција и со екипи од Србија. Речиси со сите кои се вклучени во работата на здружението, преку напорна работа и упорност, добиени се одлични резултати и помогнаа да се освојат безброј натпреварувања и меѓународни признанија. Успешната активност на здружението продолжува понатаму сè повеќе. Како полни и одговорен наследници на позитивни промени се Димовски, Попоски, Лазаров, Милошевски, Зефиќ, М. Андреевски, Д. Стојановски, Јаневски, Н. Богоевски, С. Богојевски, Џипунов, Јанев, Јовевски, Ингилизов, Бојчевски, Илиевски, Петковски,Ангеловски, Неделковски, Мицевски, Љушев, Нешовски, Цонев, Недељковиќ, М. Стојановски, Лазаревски, Скендеровиќ.... == Титули == * [[Прва македонска фудбалска лига]] (4): 2005, 2006, 2008, 2014 * [[Куп на Македонија (фудбал)|Куп на Македонија]] (4): 2008, 2009, 2014, 2015 * [[Втора македонска фудбалска лига]] (1): 1998 * Македонска републичка лига (10): 1952, 1954, 1955, 1957, 1958, 1966, 1968, 1973, 1977, 1980 * Македонски републички куп (5): 1954, 1957, 1974, 1983, 1988 == Доскорешни сезони == {{Главна|Список на сезони на ФК Работнички}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align: center;" |- !rowspan=2|Сезона !colspan=9|Лига !rowspan=2 width="30"|[[Куп на Македонија (фудбал)|Куп]] !rowspan=2 colspan=2 width="200"|Други Натпреварувања |- !Дивизија !width="25"|О !width="25"|П !width="25"|Н !width="25"|З !width="25"|Д.Г. !width="25"|П.Г. !width="25"|Бод !width="40"|Поз |- |1992/93 |[[Втора фудбалска лига на Македонија 1992/1993|2. МФЛ]] |38 |15 |9 |14 |48 |47 |39 |10-ти | | | |-bgcolor=#EEEEEE |1993/94 |[[Втора фудбалска лига на Македонија 1993/1994|2. МФЛ Запад]] |26 |9 |4 |13 |31 |38 |22 |13ти | | | |- |1994/95 |[[Втора фудбалска лига на Македонија 1994/1995|2. МФЛ Запад]] |32 |11 |7 |14 |47 |41 |40 |11ти | | | |-bgcolor=#EEEEEE |1995/96 |[[Втора фудбалска лига на Македонија 1995/1996|2. МФЛ Запад]] |30 |11 |10 |9 |45 |33 |43 |10-ти | | | |- |1996/97 |[[Втора фудбалска лига на Македонија 1996/1997|2. МФЛ Запад]] |29 |11 |5 |13 |28 |35 |38 |11ти | | | |-bgcolor=#EEEEEE |1997/98 |[[Втора фудбалска лига на Македонија 1997/1998|2. МФЛ Запад]] |30 |20 |7 |3 |62 |18 |67 |bgcolor="#DDFFDD"|1ви ↑ | | | |- |1998/99 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 1998/1999|1. МФЛ]] |26 |9 |5 |12 |38 |46 |32 |9ти |[[Македонски куп во фудбал 1998-99|1/4]] | | |-bgcolor=#EEEEEE |1999/00 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 1999/2000|1. МФЛ]] |26 |16 |2 |8 |41 |26 |50 |3ти |[[Македонски куп во фудбал 1999-00|1/2]] | | |- |2000/01 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 2000/2001|1. МФЛ]] |26 |12 |3 |11 |43 |36 |39 |6ти |[[Македонски куп во фудбал 2000-01|1/8]] |[[Лига Европа|УЕФА Куп]] |[[УЕФА Куп 2000/01|КР]] |-bgcolor=#EEEEEE |2001/02 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 2001/2002|1. МФЛ]] |32 |15 |5 |12 |53 |45 |21{{Ref label|втора фаза|1|a}} |6ти |[[Македонски куп во фудбал 2001-02|1/8]] | | |- |2002/03 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 2002/2003|1. МФЛ]] |33 |16 |6 |11 |41 |35 |54 |4ти |[[Македонски куп во фудбал 2002-03|1/8]] | | |-bgcolor=#EEEEEE |2003/04 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 2003/2004|1. МФЛ]] |33 |16 |10 |7 |58 |40 |58 |4ти |[[Македонски куп во фудбал 2003-04|1/2]] | | |- |2004/05 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 2004/2005|1. МФЛ]] |33 |25 |3 |5 |66 |23 |78 |bgcolor=gold|1ви |[[Македонски куп во фудбал 2004-05|1/4]] | | |-bgcolor=#EEEEEE |2005/06 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 2005/2006|1. МФЛ]] |33 |21 |9 |3 |64 |26 |72 |bgcolor=gold|1ви |[[Македонски куп во фудбал 2005-06|1Р]] |[[Лига на шампиони|Лига на Шампиони]] |[[УЕФА Лига на шампиони 2005/06|КР2]] |- |2006/07 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 2006/2007|1. МФЛ]] |33 |19 |10 |4 |75 |25 |67 |bgcolor="silver"|2ри |[[Македонски куп во фудбал 2006-07|1/4]] |<div>[[Лига на шампиони|Лига на Шампиони]]</div><div class="hr"><hr /><div>[[Лига Европа|УЕФА Куп]]<div> |<div>[[УЕФА Лига на шампиони 2006/07|КР3]]</div><div class="hr"><hr /><div>[[УЕФА Куп 2006/07|1Р]]<div> |-bgcolor=#EEEEEE |2007/08 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 2007/2008|1. МФЛ]] |33 |24 |7 |2 |51 |11 |79 |bgcolor=gold|1ви |bgcolor="gold"|[[Македонски куп во фудбал 2007-08|П]] |[[Лига Европа|УЕФА Куп]] |[[УЕФА Куп 2007/08|1Р]] |- |2008/09 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 2008/2009|1. МФЛ]] |30 |13 |8 |9 |40 |25 |47 |4ти |bgcolor="gold"|[[Македонски куп во фудбал 2008-09|П]] |[[Лига на шампиони|Лига на Шампиони]] |[[УЕФА Лига на шампиони 2008/09|КР1]] |-bgcolor=#EEEEEE |2009/10 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 2009/2010|1. МФЛ]] |26 |15 |5 |6 |38 |20 |50 |bgcolor="silver"|2ри |bgcolor="silver"|[[Македонски куп во фудбал 2009-10|ВП]] |[[Лига Европа]] |[[Лига Европа 2009/10|КР3]] |- |2010/11 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 2010/2011|1. МФЛ]] |33 |15 |10 |8 |53 |31 |55 |4ти |[[Македонски куп во фудбал 2010-11|1Р]] |[[Лига Европа]] |[[Лига Европа 2010/11|КР3]] |-bgcolor=#EEEEEE |2011/12 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 2011/2012|1. МФЛ]] |33 |11 |8 |14 |49 |45 |41 |8ми |bgcolor="silver"|[[Македонски куп во фудбал 2011-12|ВП]] |[[Лига Европа]] |[[Лига Европа 2011/12|ПР]] |- |2012/13 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 2012/2013|1. МФЛ]] |33 |16 |5 |12 |47 |42 |53 |4ти |[[Македонски куп во фудбал 2012-13|1Р]] | | |-bgcolor=#EEEEEE |2013/14 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 2013/2014|1. МФЛ]] |33 |18 |8 |7 |66 |35 |62 |bgcolor=gold|1ви |bgcolor="gold"|[[Македонски куп во фудбал 2013-14|П]] | | |- |2014/15 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 2014/2015|1. МФЛ]] |32 |20 |6 |6 |55 |30 |66 |bgcolor=silver|2ри |bgcolor="gold"|[[Македонски куп во фудбал 2014-15|П]] |[[Лига на шампиони|Лига на Шампиони]] |[[УЕФА Лига на шампиони 2014/15|КР2]] |-bgcolor=#EEEEEE |2015/16 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 2015/2016|1. МФЛ]] |32 |10 |13 |9 |36 |30 |43 |4ти |bgcolor="silver"|[[Македонски куп во фудбал 2015/2016|ВП]] |[[Лига Европа]] |[[Лига Европа 2015/16|ПР]] |- |2016/17 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017|1. МФЛ]] |36 |14 |12 |10 |49 |41 |54 |3ти |[[Македонски куп во фудбал 2016/2017|1/2]] |[[Лига Европа]] |[[Лига Европа 2016/17|КР1]] |-bgcolor=#EEEEEE |2017/18 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 2017/2018|1. МФЛ]] |36 |14 |10 |12 |50 |43 |52 |3ти |[[Фудбалски куп на Македонија 2017-2018|1/8]] |[[Лига Европа]] |[[Лига Европа 2017/18|КР2]] |- |2018/19 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 2018/2019|1. МФЛ]] |36 |13 |7 |16 |43 |49 |46 |7ми |[[Фудбалски куп на Македонија 2018-2019|1/4]] |[[Лига Европа]] |[[Лига Европа 2018/19|КР1]] |-bgcolor=#EEEEEE |2019/20 |[[Прва фудбалска лига на Македонија 2018/2019|1. МФЛ]] | | | | | | | | |[[Фудбалски куп на Македонија 2019-2020|1/4]] | | |} {{refbegin}} :1.&nbsp;{{note label|втора фаза|A|a}}: Бодовите се согласно според втората фаза. Од двете фази, Работнички остварил вкупно 50 бода. '''Легенда''' {| class="wikitable" style="text-align:center" |- |bgcolor=gold|1ви |bgcolor=silver|2ри |bgcolor="#DDFFDD"| ↑ |bgcolor="#FFCCCC"| ↓ |- |Првак |Вицепрвак |Унапреден |Отпаднат |} {{Col-begin}} {{col-3}} *О = Одиграни натпревари *П = Победи *Н = Нерешени *З = Загубени *Д.Г. = Дадени голови *П.Г. = Примени голови *Пое = Бодови *Поз = Конечна позиција {{col-3}} *1. МФЛ = [[Прва македонска фудбалска лига]] *2. МФЛ = [[Втора македонска фудбалска лига]] {{col-3}} *КР = Квалификациска рунда *ПР = Плејоф рунда *1Р = 1. Рунда *1/8 = Осминафинале *1/4 = Четвртфинале *1/2 = Полуфинале *ВП = Вицепрвак *П = Првак {{col-end}} ==Европски натпревари== [[File:FCRabotnicki-Crusaders2009.JPG|thumb|250px|Квалификациски натпревар помеѓу Работнички и Крусејдерс на арената [[Арена Филип II|Филип II]] во [[Скопје]] во рамките на [[УЕФА Лига Европа 2009/10]]]] {| class="wikitable" ! Сезона ! Натпреварување ! Фаза ! Земја ! Клуб ! Резултат ! Вкупен ! Забелешка |- |[[УЕФА Куп 2000-01|2000/01]] |[[Лига Европа|УЕФА Куп]] |Ква. фаза |align=center|{{знамеикона|Ukraine}} |[[ФК Ворскла Полтава|Ворскла Полтава]] |0–2, 0–2 |align=center|'''0'''-4 | | align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]] |- |rowspan=2|[[УЕФА Лига на шампиони 2005/06|2005/06]] |rowspan=2|[[УЕФА Лига на шампиони|Лига на шампиони]] |1. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|Latvia}} |[[ФК Сконто|Сконто]] |6–0, 0–1 |align=center|'''6'''-1 | | align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]] |- |2. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|Russia}} |[[ФК Локомотив Москва|Локомотив Москва]] |1–1, 0–2 |align=center|'''1'''-3 | | align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]] |- |rowspan=3|[[УЕФА Лига на шампиони 2006/07|2006/07]] |rowspan=3|[[УЕФА Лига на шампиони|Лига на шампиони]] |1. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|Luxembourg}} |[[Ф91 Диделанж]] |1–0, 0–0 |align=center|'''1'''-0 | | align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]] |- |2. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|Hungary}} |[[ФК Дебрецин|Дебрецин]] |1–1, 4–1 |align=center|'''5'''-2 | | align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]] |- |3. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|France}} |[[ФК Лил|Лил]] |0–3, 0–1 |align=center|'''0'''-4 | | align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]] |- |[[УЕФА Куп 2006-07|2006/07]] |[[Лига Европа|УЕФА Куп]] |1. фаза |align=center|{{знамеикона|Switzerland}} |[[ФК Базел|Базел]] |2–6, 0–1 |align=center|'''2'''-7 | | align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]] |- |rowspan=3|[[УЕФА Куп 2007/08|2007/08]] |rowspan=3|[[Лига Европа|УЕФА Куп]] |1. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|Slovenia}} |[[ФК Горица|Горица]] |2–1, 2–1 |align=center|'''4'''-2 | | align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]] |- |2. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|Bosnia and Herzegovina}} |[[ФК Зрињски Мостар|Зрињски Мостар]] |0–0, 2–1 |align=center|'''2'''-1 | | align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]] |- |1. фаза |align=center|{{знамеикона|England}} |[[ФК Болтон Вондерерс|Болтон]] |1–1, 0–1 |align=center|'''1'''-2 | | align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]] |- |[[УЕФА Лига на шампиони 2008/09|2008/09]] |[[УЕФА Лига на шампиони|Лига на шампиони]] |1. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|Azerbaijan}} |[[ФК Интер Баку|Интер Баку]] |1–1, 0–0 |align=center|'''1'''-1 |[[Гол во гости]] | align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]] |- |rowspan=2|[[УЕФА Лига Европа 2009/10|2009/10]] |rowspan=2|[[Лига Европа]] |2. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|Northern Ireland}} |[[ФК Крусејдерс|Крусејдерс]] |1–1, 4–2 |align=center|'''5'''-3 | | align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]] |- |3. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|Denmark}} |[[ФК Оденсе|Оденсе]] |3–4, 0–3 |align=center|'''3'''-7 | | align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]] |- |rowspan=3|[[УЕФА Лига Европа 2010/11|2010/11]] |rowspan=3|[[Лига Европа]] |1. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|Andorra}} |[[ФК Луситанос|Луситанос]] |5–0, 6–0 |align=center|'''11'''-0 | | align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]] |- |2. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|Armenia}} |[[ФК Мика|Мика]] |1–0, 0–0 |align=center|'''1'''-0 | | align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]] |- |3. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|England}} |[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |0–2, 0–2 |align=center|'''0'''-2 | | align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]] |- |rowspan=4|[[УЕФА Лига Европа 2011/12|2011/12]] |rowspan=4|[[Лига Европа]] |1. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|Estonia}} |[[ФК Нарва Транс|Нарва Транс]] |4–1, 3–0 |align=center|'''7'''-1 | | align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]] |- |2. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|San Marino}} |[[ФК Јувенес Догана|Јувенес Догана]] |1–0, 3–0 |align=center|'''4'''-0 | | align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]] |- |3. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|Cyprus}} |[[ФК Анортозис Фамагуста|Анортозис]] |2–0, 1–2 |align=center|'''3'''-2 | | align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]] |- |плеј-оф фаза |align=center|{{знамеикона|Italy}} |[[ФК Лацио|Лацио]] |0–6, 1–3 |align=center|'''1'''-9 | | align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]] |- |[[УЕФА Лига на шампиони 2014/15|2014/15]] |[[УЕФА Лига на шампиони|Лига на шампиони]] |2. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|Finland}} |[[ФК Хелсинки|Хелсинки]] |0–0, 1–2 |align=center|'''1'''-2 | | align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]] |- |rowspan=4|[[УЕФА Лига Европа 2015/16|2015/16]] |rowspan=4|[[Лига Европа]] |1. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|ЕСТ}} |[[ФК Флора Талин|Флора Талин]] |2–0, 0–1 |align=center|'''2'''-1 | | align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]] |- |2. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|ЛАТ}} |[[ФК Јелгава|Јелгава]] |2–0, 0–1 |align=center|'''2'''-1 | | align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]] |- |3. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|ТУР}} |[[ФК Трабзонспор|Трабзонспор]] |1–0, 1–1 |align=center|'''2'''-1 |По [[Продолжетоци (фудбал)|продол.]] | align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]] |- |плеј-оф фаза |align=center|{{знамеикона|РУС}} |[[ФК Рубин Казан|Рубин Казан]] |1–1, 0–1 |align=center|'''1'''-2 | | align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]] |- |rowspan=1|[[УЕФА Лига Европа 2016/17|2016/17]] |rowspan=1|[[Лига Европа]] |1. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|Црна Гора}} |[[ФК Будуќност|Будуќност]] |1–1, 0-1 |align=center|'''1'''-2 | | align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]] |- |rowspan=2|[[УЕФА Лига Европа 2017/18|2017/18]] |rowspan=2|[[Лига Европа]] |1. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|Сан Марино}} |[[ФК Тре Пене|Тре Пене]] |6-0, 1-0 |align=center|'''7'''-0 | | align="center"|[[File:Symbol keep vote.svg|17px]] |- |2. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|БЛР}} |[[ФК Динамо Минск|Динамо Минск]] |1–1, 0-3 |align=center|'''1'''-4 |align=center| | align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]] |- |[[УЕФА Лига Европа 2018/19|2018/19]] |[[Лига Европа]] |1. ква. фаза |align=center|{{знамеикона|УНГ}} |[[ФК Хонвед|Хонвед]] |2–1, 0-4 |align=center|'''2'''-5 |align=center| | align="center"|[[File:Symbol delete vote.svg|17px]] |} Во сезоната 2014/15, ФК Работнички играл против [[Финска|финскиот]] првак ХЈК Хелсинки во второто квалификационо коло на [[Лига на шампиони|Лигата на шампионите]]. Во првиот натпревар, одигран во [[Скопје]], резултатот бил нерешен (0:0), додека на гостувањето ФК Работнички претрпел пораз од 1:2. Притоа, двата гола ФК Работнички ги примил во периодот од 22. до 26. минута од првото полувреме, додека единствениот гол го постигнал во вториот дел, а стрелец бил Стефан Вујчиќ.<ref>"Работнички постигна гол, ама прими два и се збогува од ЛШ", ''Дневник'', година XVIII, број 5525, петок, 25 јули 2014, стр. 25.</ref> Во сезоната 2015/16, ФК Работнички играл против [[Естонија|естонска]] Флора Талин во првото квалификационо коло на [[Лига Европа]]. Во првиот натпревар, Работнички гостувал во [[Талин]] каде загубил со резултат 1:0.<ref>[http://sport365.mk/liga-evropa-flora-talin-ja-dobi-prvata-bitka-rabotnicki-minimalno-porazen-vo-estonija/ Лига Европа: Флора Талин ја доби првата битка, Работнички минимално поразен во Естонија] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150820193343/http://sport365.mk/liga-evropa-flora-talin-ja-dobi-prvata-bitka-rabotnicki-minimalno-porazen-vo-estonija/ |date=2015-08-20 }} sport365.mk 2 јули 2015</ref><ref>[http://www.telegraf.mk/sport/287015-liga-na-evropa-rabotnicki-zagubi-vo-talin ЛИГА НА ЕВРОПА: Работнички загуби во Талин] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150706184806/http://www.telegraf.mk/sport/287015-liga-na-evropa-rabotnicki-zagubi-vo-talin |date=2015-07-06 }} telegraf.mk 2 јули 2015</ref> Работнички ја анулирал негативата, победувајќи го противникот со 2:0 на [[Национална Арена „Филип II Македонски“|Арената Филип Втори]]. Стрелци на головите биле [[Чума Анене]] и [[Марјан Алтипармаковски]].<ref>[http://www.telegraf.mk/sport/288982-rabotnicki-ja-mina-flora-i-odi-na-jelgava Работнички ја мина Флора и оди на Јелгава] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150717112809/http://www.telegraf.mk/sport/288982-rabotnicki-ja-mina-flora-i-odi-na-jelgava |date=2015-07-17 }} telegraf.mk 9 јули 2015</ref><ref>[http://www.sitel.com.mk/le-rabotnichki-ja-sovlada-flora-so-20-jelgava-sleden-rival ЛЕ: Работнички ја совлада Флора со 2:0, Јелгава следен соперник] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150719192311/http://www.sitel.com.mk/le-rabotnichki-ja-sovlada-flora-so-20-jelgava-sleden-rival |date=2015-07-19 }} sitel.com.mk 10 јули 2015</ref> Во второто квалификационо коло, Работнички се сретнал со [[Латвија|летонска]] Јелгава. Првиот натревар Работнички гостувал каде загубил со резултат 1:0.<ref>[http://supersport.com.mk/fudbal/liga-evropa/item/4099-neiskoristenite-shansi-na-rabotnichki-jelgava-gi-kazni-vo-87-minuta?R1=http%3A%2F%2Fvesti.mk%2Fread%2Fnews%2F6010844%2F2259652%2Fneiskoristenite-shansi-na-rabotnichki-jelgava-gi-kazni-vo-87-minuta Неискористените шанси на Работнички, Јелгава ги казни во 87 минута]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} supersport.com.mk 16 јули 2015</ref><ref>[http://vesti.mk/read/news/6010844/2259521/koga-ne-se-koristat-shansite-jelgava-go-kazni-rabotnichki-vo-87-minuta Кога не се користат шансите: Јелгава го казни Работнички во 87. минута!]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} ekipa.mk 16 јули 2015</ref><ref>[http://vesti.mk/read/news/6010844/2259548/shansite-za-rabotnichki-pobedata-za-jelgava Шансите за Работнички, победата за Јелгава]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} 24fudbal.com.mk 16 јули 2015</ref> Вториот натревар, на домашен терен Работнички го добил со 2:0. Стрелци на головите биле Баже Илијоски и Суад Сахити.<ref>[http://sportmedia.mk/fudbal/domashno-prvenstvo/rabotnichki-fotogalerija Работнички е класа за Јелгава: Илијоски и Сахити обезбедија двомеч со Трабзонспор] sportmedia.mk 23 јули 2015</ref><ref>[http://24fudbal.com.mk/vesti/12830/rabotnicki-so-triumf-od-2-0-ja-eliminirase-jelgava Работнички со триумф од 2-0 ја елиминираше Јелгава] 24fudbal.com.mk 23 јули 2015</ref><ref>[http://www.plusinfo.mk/vest/34488/angelovski-ja-ostvarivme-celta Ангеловски: Ја остваривме целта] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150726044608/http://www.plusinfo.mk/vest/34488/angelovski-ja-ostvarivme-celta |date=2015-07-26 }} plusinfo.mk 24 јули 2015</ref> Во третото квалификациско коло Работнички играл против фаворитот од [[Турција]] - Трабзонспор. Првиот натпревар бил одигран со Скопје и резултатот гласел 1:0 за Работнички. Стрелец на голот бил Баже Илијоски.<ref>[http://www.fkrabotnicki.com/?p=1886 ФК Работнички – 1 : 0 – Трабзонспор]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} fkrabotnicki.com 30 јули 2015</ref><ref>[http://ekipa.mk/aferim-be-rabotnichki-trabzon-padna-na-romantika-1-0/ Аферим бе Работнички: Трабзон падна на „романтика“ (1-0)] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150801214340/http://ekipa.mk/aferim-be-rabotnichki-trabzon-padna-na-romantika-1-0/ |date=2015-08-01 }} ekipa.mk 30 јули 2015</ref><ref>[http://republika.mk/?p=461550 Работнички не ферма никого, Баже Илијоски погоди за 1-0 против Трабзонспор] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150801110640/http://republika.mk/?p=461550 |date=2015-08-01 }} republika.mk 30 јули 2015</ref> Во вториот натпревар на гости, резултатот бил 1:1 по продолженија. Голот го постигнал Кире Маркоски.<ref>[http://ekipa.mk/gol-za-istorija-kire-markoski-glava-ti-se-pozlatila/ ГОЛ ЗА ИСТОРИЈА: Кире Маркоски, глава ти се позлатила] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150808060735/http://ekipa.mk/gol-za-istorija-kire-markoski-glava-ti-se-pozlatila/ |date=2015-08-08 }} ekipa.mk 6 август 2015</ref><ref>[http://sport365.mk/lele-lele-romanticno-rabotnicki-odi-vo-plej-of-markovski-go-zamolci-trabzon-video/ Леле, леле „романтично“: Работнички оди во плеј-оф, Марковски го замолчи Трабзон] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150810000727/http://sport365.mk/lele-lele-romanticno-rabotnicki-odi-vo-plej-of-markovski-go-zamolci-trabzon-video/ |date=2015-08-10 }} sport365.mk 6 август 2015</ref><ref>[http://24fudbal.com.mk/vesti/12899/romanticna-prikazna-vo-trabzon-rabotnicki-go-srusi-golemiot-protivnik-video Романтична приказна во Трабзон, Работнички го сруши големиот противник!] 24fudbal.com.mk 6 август 2015</ref><ref>[http://sportclub.mk/index.php/foodball/5169-rab-pobedaaa Херојско издание на Работнички, златното момче Кире Маркоски го носи Работнички понатаму ] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150810032904/http://sportclub.mk/index.php/foodball/5169-rab-pobedaaa |date=2015-08-10 }} sportclub.mk 6 август 2015</ref> Во плејоф фазата Работнички играл проти [[Русија|рускиот]] Рубин Казан. Првиот натпревар одигран на Арената Филип Втори завршил 1:1, а голот го постигнал Кире Маркоски.<ref>[http://ekipa.mk/video-romanticharite-ne-potkleknaa-ni-pred-rubin/ Видео: „Романтичарите“ не потклекнаа ни пред Рубин] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150822034805/http://ekipa.mk/video-romanticharite-ne-potkleknaa-ni-pred-rubin/ |date=2015-08-22 }} ekipa.mk 20 август 2015</ref><ref>[http://sport365.mk/liga-evropa-sansite-ostanuvaat-rabotnicki-remizirase-so-rubin-kazan/ Лига Европа: Шансите остануваат, Работнички ремизираше со Рубин Казан] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150821132600/http://sport365.mk/liga-evropa-sansite-ostanuvaat-rabotnicki-remizirase-so-rubin-kazan/ |date=2015-08-21 }} sport365.mk 20 август 2015</ref><ref>[http://sportmedia.mk/fudbal/domashno-prvenstvo/koga-gostuva-ruski-tim-vo-makedonija-neizbezhno-e-remi-1-1 Кога гостува руски тим во Македонија неизбежно е реми - 1-1!] sportmedia.mk 21 август 2015</ref> Вториот натревар бил поразен со 1:0 и со тоа бил елиминиран.<ref>[http://ekipa.mk/kazan-ot-ostana-shansa-shto-ke-se-preraskazhuva-rabotnichki-eliminiran-od-rubin/ Казан-от остана шанса што ќе се прераскажува: Работнички елиминиран од Рубин] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150829224342/http://ekipa.mk/kazan-ot-ostana-shansa-shto-ke-se-preraskazhuva-rabotnichki-eliminiran-od-rubin/ |date=2015-08-29 }} ekipa.mk 27 август 2015</ref><ref>[http://sportmedia.mk/fudbal/domashno-prvenstvo/romanticharite-eliminirani-so-krenati-glavi-karlos-eduardo-go-srushi-sonot „Романтичарите“ елиминирани со кренати глави: Карлос Едуардо го сруши сонот за Лига на Европа - See more at: http://sportmedia.mk/fudbal/domashno-prvenstvo/romanticharite-eliminirani-so-krenati-glavi-karlos-eduardo-go-srushi-sonot#sthash.CRDFU5kA.dpuf] sportmedia.mk 27 август 2015</ref><ref>[http://sport365.mk/liga-evropa-fenomenot-rabotnicki-ja-zavrsi-evropskata-bajka-vo-kazanj/ Лига Европа: Феноменот Работнички ја заврши европската бајка во Казањ] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160304223300/http://sport365.mk/liga-evropa-fenomenot-rabotnicki-ja-zavrsi-evropskata-bajka-vo-kazanj/ |date=2016-03-04 }} sport365.mk 27 август 2015</ref> Во сезоната 2016/17, ФК Работнички играл против [[Црна Гора|црногорска]] Будуќност во првото квалификационо коло на [[Лига Европа]]. Во првиот натпревар Работнички бил домаќин кога натпреварот завршил со 1:1. Голот за Работнички го постигнал [[Елиф Елмас]].<ref>[http://ekipa.mk/rabotnichki-se-iznapromashuva-pa-buduknost-so-remi-si-zamina-foto/ Работнички се изнапромашува, па Будуќност со реми си замина] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160629175021/http://ekipa.mk/rabotnichki-se-iznapromashuva-pa-buduknost-so-remi-si-zamina-foto/ |date=2016-06-29 }} ekipa.mk 28 јуни 2016</ref><ref>[http://sportmedia.mk/fudbal/domashno-prvenstvo/prechkata-sojuznik-na-budukjnost-rabotnichki-nemashe-srekja-da-pobedi-vo Пречката сојузник на Будуќност: Работнички немаше среќа да победи во Скопје] sportmedia.mk 28 јуни 2016</ref><ref>[http://sport365.mk/rezervite-mu-donesoa-remi-na-rabotnicki-protiv-buducnost/ Резервите му донесоа реми на Работнички против Будуќност]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} sport365.mk 28 јуни 2016</ref> На вториот натпревар бил поразен со 1:0 и бил елиминиран.<ref>[http://sportmedia.mk/fudbal/domashno-prvenstvo/rabotnichki-padna-vo-podgorica Работнички „падна“ во Подгорица] sportmedia.mk 7 јули 2016</ref><ref>[http://ekipa.mk/kratko-romantichno-leto-rabotnichki-sezonava-stigna-samo-do-podgoritsa-foto/ Кратко „романтично“ лето: Работнички сезонава стигна само до Подгорица] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160711081902/http://ekipa.mk/kratko-romantichno-leto-rabotnichki-sezonava-stigna-samo-do-podgoritsa-foto/ |date=2016-07-11 }} ekipa.mk 7 јули 2016</ref> Во сезоната 2017/18, ФК Работнички играл против Тре Пене од [[Сан Марино]] во првото квалификационо коло на [[Лига Европа]]. Во првиот натпревар Работнички на гости победил со 0:1. Стрелец на голот бил Дејан Митрев.<ref>{{наведени вести |title=Работнички со минимален триумф се враќа од Сан Марино |url=http://ekipa.mk/rabotnichki-so-minimalen-triumf-se-vraka-od-san-marino/ |accessdate=1 јули 2017 |publisher=ekipa.mk |date=29 јуни 2017}}</ref><ref>{{наведени вести |title=Минимална победа за Работнички на навидум лесното гостување во Сан Марино |url=http://www.gol.mk/fudbal/minimalna-pobeda-za-rabotnichki-na-navidum-lesnoto-gostuvanje-vo-san-marino |accessdate=1 јули 2017 |publisher=gol.mk |date=30 јуни 2017}}</ref> Во вториот натпревар Работнички на домашен терен победил со 6:0. Стрелците за Работнички биле Суад Сахити и Кире Маркоски, додека двојци стрелци биле Бојан Најденов и Стојанче Велинов.<ref>{{наведени вести |title=Работнички му даде „шестка“ на Тре Пене и чека на Динамо Минск и Рунавик! |url=http://www.gol.mk/fudbal/rabotnichki-mu-dade-shestka-na-tre-pene-i-cheka-na-dinamo-minsk-i-runavik |accessdate=15 јули 2017 |publisher=gol.mk |date=6 јули 2017}}</ref><ref>{{наведени вести |title=Нема романса за Тре Пене, Работнички со 6:0 го декласира клубот од Сан Марино |url=http://sportmedia.mk/fudbal/nema-romansa-za-tre-pene-rabotnichki-so-60-go-deklasira-klubot-od-san-marino |accessdate=15 јули 2017 |publisher=sportmedia.mk |date=6 јули 2017}}</ref> Во второто квалификационо коло Работнички играл против [[Белорусија|белоруски]] [[ФК Динамо Минск|Динамо Минск]]. На домашен терен Работнички ремизирал со 1:1. Голот за Работнички го постигнал Бојан Најденов од пенал.<ref>{{наведени вести |title=Не е „романтично“, ама е надежно: Работнички ремизираше (1-1) со Динамо Минск |url=http://ekipa.mk/ne-e-romantichno-ama-e-nadezhno-rabotnichki-remizirashe-1-1-so-dinamo-minsk/ |accessdate=16 јули 2017 |publisher=ekipa.mk |date=13 јули 2017}}</ref><ref>{{наведени вести |title=Најденов го фати Динамо на „спиење“, Работнички со оптимизам ќе патува за Белорусија |url=http://www.gol.mk/fotogalerii/najdenov-go-fati-dinamo-na-spienje-rabotnichki-so-optimizam-kje-patuva-za-belorusija |accessdate=16 јули 2017 |publisher=gol.mk |date=13 јули 2017}}</ref> Во вториот натпревар, Работнички на гости загубил од Динамо со 3:0.<ref>{{наведени вести |title=Динамо Минск - Работнички |url=https://www.gol.mk/fudbal/rezultat/11956646/dinamo-minsk-rabotnichki |accessdate=25 јуни 2018 |publisher=gol.mk |date=20 јули 2017}}</ref> Во сезоната 2018/19, ФК Работнички играл против Хонвед од [[Унгарија]] во првото квалификационо коло на [[Лига Европа]]. Во првиот натпревар Работнички дома победил со 2:1. Стрелци на головите биле Петар Петковски и Николче Шаркоски.<ref>{{наведени вести |title=„Романтичарите“ го добија Хонвед со 2-1, стрелаа Петар Петковски и Шаркоски |url=https://ekipa.mk/romanticharite-go-dobija-honved-so-2-1-strelaa-petar-petkovski-i-sharkoski/ |accessdate=28 јули 2018 |publisher=ekipa.mk |date=11 јули 2018}}</ref> Во вториот натпревар, Работнички на гости убедливо загубил со 4:0.<ref>{{наведени вести |title=Толку од европското лето на Работнички – Убедлив пораз од Хонвед |url=https://ekipa.mk/tolku-od-evropskoto-leto-na-rabotnichki-ubedliv-poraz-od-honved-video-foto/ |accessdate=28 јули 2018 |publisher=ekipa.mk |date=17 јули 2018}}</ref> ===Натреварувањата на Работнички во Европа=== {{col-begin}} {{col-2}} Заклучно до 17 јули 2018 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=69601/profile/history/index.html|title=Club record in UEFA competitions|work=UEFA.com|first=|last=}}</ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align: center;" |- ! Натпреварување ! Нат. ! Поб. ! Нер. ! Пор. ! Д.Г. ! П.Г. |- | align=left|[[УЕФА Лига на шампиони]]||14||5||5||4||14||10 |- | align=left|[[Лига Европа|УЕФА Лига Европа]]||34||15||6||13||53||42 |- | align=left|''[[Лига Европа|УЕФА Куп]]''||10||3||2||5||9||16 |- class="unsortable" | '''Вкупно''' || '''58''' || '''23''' || '''13''' || '''22''' || '''75''' || '''68''' |} {{col-2}} *'''Најголема победа''' ** 13/07/2017, Работнички 6-0 [[ФК Тре Пене|Тре Пене]], [[Скопје]] ** 08/07/2010, [[ФК Луситанос|Луситанос]] 0-6 Работнички, [[Андора ла Велја]] ** 12/07/2005, Работнички 6-0 [[ФК Сконто|Сконто]], [[Скопје]] *'''Најголем пораз''' ** 18/08/2011, [[СС Лацио|Лацио]] 6-0 Работнички, [[Рим]] *'''Настапи во Лигата на Шампионите''' ** 4 *'''Настапи во Лига Европа''' **9 *'''Играч со најмногу УЕФА натпревари''' ** 22 - [[Крсте Велкоски]] ([[Македонија|МКД]]) *'''Играч со најмногу постигнати голови во УЕФА натпреварите''' ** 6 - Крсте Велкоски ([[Македонија|МКД]]) {{col-end}} == Актуелен Состав== Согласно од 12 февруари 2020 {{Fs start}} {{Fs player|no= 1|nat=MKD|pos=GK|name=Дамјан Шишковски}} {{Fs player|no= 4|nat=MKD|pos=DF|name=Виктор Велкоски}} {{Fs player|no= 5|nat=BFA|pos=DF|name=Јаник Дао}} {{Fs player|no= 6|nat=COL|pos=DF|name=Себастијан Ерера Кардона}} {{Fs player|no= 7|nat=MKD|pos=DF|name=Дин Аломеровиќ}} {{Fs player|no= 7|nat=MKD|pos=MF|name=Петар Петковски}} {{Fs player|no= 8|nat=MKD|pos=MF|name=Милош Тошевски}} {{Fs player|no= 9|nat=MKD|pos=FW|name=Давид Тошевски}} {{Fs player|no=11|nat=MKD|pos=DF|name=Горан Силјановски}} {{Fs player|no=14|nat=MKD|pos=MF|name=[[Драган Стојков]]}} {{Fs player|no=17|nat=BEL|pos=MF|name=Жордан Ломба Мпијанди}} {{Fs mid}} {{Fs player|no=17|nat=MKD|pos=MF|name=Христијан Вецески}} {{Fs player|no=18|nat=MKD|pos=MF|name=Димитар Тодоровски}} {{Fs player|no=20|nat=MKD|pos=MF|name=Николче Шаркоски}} {{Fs player|no=21|nat=MKD|pos=FW|name=Марио Крстовски}} {{Fs player|no=23|nat=MKD|pos=MF|name=Стефан Јевтоски}} {{Fs player|no=26|nat=MKD|pos=FW|name=Методи Максимов}} {{Fs player|no=27|nat=SRB|pos=DF|name=Драшко Ѓорѓевиќ}} {{Fs player|no=27|nat=MKD|pos=MF|name=Лука Станковски}} {{Fs player|no=29|nat=MKD|pos=GK|name=Ристо Јанков}} {{Fs player|no=55|nat=MKD|pos=DF|name=Христијан Пецов}} {{Fs player|no=55|nat=SRB|pos=DF|name=Бранислав Трајковиќ}} {{Fs end}} == Управа== Седиштето на управата на ФК Работнички е: ''Кошаркарска сала Градски Парк бб, Скопје''; ''телефон/факс:'' +389 2 3246-516. {{col-begin}} {{col-2}} ;Челници * Драган Попоски - ''претседател'' * Илија Попосски - ''потпретседател'' * Иван Поповски - ''спортски управник'' * Ненад Монев - ''генерален секретар'' * Ѓоко Стојановски - ''технички секретар'' * Ристо Поповски - ''финансиски управник'' {{col-2}} ;Стручен штаб * Виктор Треневски - ''шеф на стручен штаб'' * Марјанчо Андревски - ''прв помошник'' * Драги Атанасовски - ''тренер на голмани'' * Владимир Вуксановиќ - ''фитнес тренер'' * Јане Јаневски - ''лекар'' * Ангеле Милевски - ''физиотерапевт'' * Стојан Вучков - ''економ'' * Весна Димчевска - ''економ'' * Кирил Колеќески - ''ИТ'' {{col-end}} == Поврзано == * [[Фудбалска федерација на Македонија]] * [[Прва македонска фудбалска лига]] * [[Куп на Македонија (фудбал)|Куп на Македонија]] * [[КК Работнички]] * [[РК Работнички]] ==Наводи== {{наводи}} == Надворешни врски == *[https://www.fkrabotnicki.com Официјално мрежно место] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20210505152442/http://www.fkrabotnicki.com/ |date=2021-05-05 }} *[https://www.facebook.com/fcrabotnicki ФК Работнички на Facebook] *{{Twitter|FKRabotnicki}} *[http://macedonianfootball.com/team/rabotnichki/ Инфо за клубот на MacedonianFootball] {{en}} *[http://ffm.mk/ Фудбалска федерација на Македонија] {{mk}} {{Прва фудбалска лига на Македонија 2019/2020}} {{Шаблонска група |title=Домашни титули |list={{Шампиони на Првата фудбалска лига на Македонија}}{{Македонски фудбалски куп}} }} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Работнички}} [[Категорија:Фудбалски клубови од Прва фудбалска лига на Македонија]] [[Категорија:ФК Работнички (Скопје)]] [[Категорија:Учесници во лига Европа во сезона 2011-2012]] [[Категорија:Појавено во 1937 година во Македонија]] mrmt4vkmz7v18nfqfscmqbqh3auvqak Илузија (филм) 0 60796 4804128 4757502 2022-08-21T13:44:19Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за филм | name =Илузија (Mirage) | image =MirageFilm.jpg | image_size = | caption = американски филмски постер | director = [[Светозар Ристовски]] | producer = Светозар Ристовски | writer = Светозар Ристовски <br />[[Грејс Леа Троје]] | narrator = | starring = [[Мустафа Надаревиќ]] <br />[[Владо Јовановски]] <br />[[Никола Ѓуричко]] <br />[[Дејан Аќимовиќ]] <br />[[Марко Ковачевиќ]] <br />[[Александар Ѓорѓиев]] | music = Клаус Хундбихлер<ref name="IMDb">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.imdb.com/name/nm0402153/|title=Клаус Хундбихлер|publisher=[[Семрежна филмска база на податоци]]|accessdate=2008-09-16}}</ref><br />''[[Bei the Fish]]''<ref name="MIFC">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.maccinema.com/filmovi_detali.asp?IDMAKFILM=712|title=Илузија|publisher=Македонски Информациски Филмски Центар|accessdate=2008-09-16}}{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> | cinematography = [[Владимир Самоиловски]] | editing = [[Атанас Георгиев]] | distributor = ''Crescent Releasing'' <br />''[[Picture This! Entertainment|Picture This!]]'' <small>([[САД]])</small> | released = '''{{ЦАН}}''': <br /> [[11 септември]] [[2004]] <br /> '''{{МКД}}''': <br /> [[11 март]] [[2005]] <br /> '''{{САД}}''': <br /> [[13 март]] [[2005]] | runtime = 103 <ref name="MIFC"/> 107 мин<ref name="IMDb1">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.imdb.com/title/tt0368962/|title=Илузија|publisher=[[Семрежна филмска база на податоци]]|accessdate=2008-09-17}}</ref> | country = {{МКД}} | language = [[Македонски]]<br />[[Албански]] | budget = [[Euro|€]] 600,000 <ref>На [[14 април]] [[2003]] година, ''[[Утрински весник]]'' објавува дека буџетот на филмот е 550,000 евра ([http://www.culture.in.mk/story.asp?id=6467 "Пред почетокот на снимањето на првиот долгометражен филм за 2003 година - ''Години на надеж'' ќе почне да се снима на 6 мај."] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120213102527/http://www.culture.in.mk/story.asp?id=6467 |date=2012-02-13 }}.) На [[6 мај]] истата година, ''[[Дневник (дневен весник)|Дневник]]'' објавува дека буџетот на филмот е 600,000 евра ([http://www.culture.in.mk/story.asp?id=6680 "Филм - снимањето на ''Години на надеж'' на Светозар Ристовски отпочнува"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110519070604/http://www.culture.in.mk/story.asp?id=6680 |date=2011-05-19 }}.) Истата бројка ја соопштува и ''[[Вест (дневен весник)|Вест]]'' на [[13 јули]] [[2004]] ([http://www.culture.in.mk/story.asp?id=10660 "Три македонски кандидати на Мостра – филмот на Светозар Ристовски аплицира за Венеција"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110519070527/http://www.culture.in.mk/story.asp?id=10660 |date=2011-05-19 }}.) Во сите три случаи, буџетот е приближно (''Утрински весник'') или точно (''Дневник'', ''Вест'') 600,000 [[Euro|€]]; затоа и оваа бројка е земена за точна.</ref> | gross = | preceded_by = | followed_by = | website = | amg_id = 1:315421 | imdb_id = 0368962 | MIFC = 712 }} '''''Илузија''''' е [[Историја на македонскиот филм|македонски]] [[филм]] во [[Австрија|австриска копродукција]]<ref name="A1premiera">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=44030|author=Александра Бубевска|title=Премиера на филмот „Илузија“| publisher=[[А1 телевизија]]|accessdate=2008-09-16}}</ref> од [[2004]] година со [[Мустафа Надаревиќ]], [[Владо Јовановски]], [[Никола Ѓуричко]], [[Дејан Аќимовиќ]] и [[Марко Ковачевиќ]] во главните улоги. Филмот е режиран од [[Светозар Ристовски]] кој е и автор на [[сценарио]]то во соработка со [[Грејс Леа Троје]]. Дејствието на филмот се одвива во [[Велес]] и е приказна за едно талентирано, но злоупотребувано момче кое е предадено од своите илузорни надежи за подобра иднина и, по склоп околници, претворено во криминалец. Филмот дава една мрачна претстава на пост-југословенска Македонија, портретирајќи ја како место подложно на насилство и корупција. ''Илузија'' е дебитантскиот филм на Ристовски. По неговата премиера во [[Канада]] и [[САД]], добро е прифатен од тамошните критичари кои го фалат неговиот бескомпромисен [[реализам]] и изведбата на [[Марко Ковачевиќ]] во главната улога.<ref name="Variety">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.variety.com/review/VE1117924885.html?categoryid=31&cs=1|author=Еди Кокрел|title=Mirage (Илузија)|publisher=Списание ''Variety''|accessdate=2008-09-16}}</ref> Споредуван со ''[[Ивановото детство]]'' на [[Андреј Тарковски]],<ref name="Variety"/><ref name="VEST">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.vest.com.mk/default.asp?id=94940&idg=5&idb=1434&rubrika=Kultura|author=|title=Проекции на македонската „Илузија“|publisher=[[Вест (дневен весник)|Вест]]|accessdate=2008-09-16|archive-date=2005-09-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20050910192127/http://www.vest.com.mk/default.asp?id=94940&idg=5&idb=1434&rubrika=Kultura|url-status=dead}}</ref> филмот добива награда за ''Најдобар филм'' на ''Меѓународниот Филмски Фестивал „Anchorage“'' во [[2005]] година<ref name="MIFC"/><ref name="awards"/><ref name="Anchorage">{{Наведена мрежна страница | title = ''Меѓународен Филмски Фестивал „Anchorage“'' [[2005]] | url = http://137.229.184.12/2005/index.asp | accessdate = 2008-09-16 | archive-date = 2011-05-29 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110529060928/http://137.229.184.12/2005/index.asp | url-status = dead }} Повеќе информации на {{Наведена мрежна страница | title = ''Илузија (Mirage)'' | url = http://137.229.184.12/2005/guide/entry.asp?id=0346 | accessdate = 2008-09-16 | archive-date = 2011-05-29 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110529060916/http://137.229.184.12/2005/guide/entry.asp?id=0346 | url-status = dead }}</ref>, а номиниран е и за ''Гран при'' на ''Меѓународниот Филмски Фестивал во [[Токио]]'' една година претходно<ref name="awards">{{Наведена мрежна страница | title = IMDB: Награди за ''Илузија'' (2004) | url = http://www.imdb.com/title/tt0368962/awards | publisher=[[Семрежна филмска база на податоци]] | accessdate = 2008-09-16}}</ref><ref name="Tokyo">{{Наведена мрежна страница | title = Историја: 17ти Меѓународен филмски фестивал во Токио | url = http://www.tiff-jp.net/en/tiff/lineup.php?id=17 | publisher= | accessdate = 2008-09-16}}</ref>. == Содржина == {{Разоткривање}} Дејството на филмот се случува во [[Велес]] за време на првите години од независноста на [[Република Македонија]]. Приказната се врзува за 13-годишното момче Марко Трифуновски ([[Марко Ковачевиќ]]), талентирано момче што расте во семејство на татко пијаница - Лазо ([[Владо Јовановски]]), преплашена мајка од која нема никаква поддршка - Анѓа ([[Елена Мосевска]]) и промискуитетна, надмена сестра Фани ([[Славица Манаскова]]). На училиште, Марко е постојано малтретиран од Леви ([[Мартин Јовчевски]]), син на [[Албанија|албанскиот]] шеф на полицијата Блашко ([[Дејан Ачимовиќ]]). За да избега од проблемите, Марко често игра шах на локалните гробишта сместени крај железничката. Два ментори му ветуваат подобра иднина на Марко - босанскиот професор по македонски јазик ([[Мустафа Надаревиќ]]) и исплашениот војник Парис ([[Никола Ѓуричко]]) - но потоа и двајцата го изневеруваат, што на крајот предизвикува катастрофална промена кај него - станува криминалец и го убива својот професор. Илузорната природа на овие надежи најдобро е конципирана во епиграфот на филмот, еден [[афоризам]] од ''[[Човечко, премногу човечко]]'' на [[Фридрих Ниче]] :''"Надежта е најлоша од сите зла, зашто ги продолжува човековите измачувања."''<ref>Малку поразлична верзија на истиот афоризам може да се најде на [http://en.wikiquote.org/wiki/Human%2C_All_Too_Human Викицитат] сместено под број 71.</ref> {{РазоткривањеКрај}} == Заработка, реакции и награди == === Заработка === Во [[САД]], филмот има премиера само во едно кино на [[17 март]] [[2006]] година и таму заработува $1,511 во текот на еднонеделното прикажување.<ref name="mojo">{{Наведена мрежна страница | title = ''Box Office Mojo'': ''Илузија'' | url = http://www.boxofficemojo.com/movies/?id=mirage.htm | accessdate = 2008-09-16}}</ref> Севкупно, филмот има заработено $2,241 во [[Соединетите Држави]].<ref name="mojo"/> === Реакции === Филмот е добро прифатен од критичарите. На ''Rotten Tomatoes'' држи "свеж" рејтинг 82% врз основа на 11 рецензии, со 86% одобрување од страна на најдобрите критичари и нивните 7 огледи.<ref>{{Наведена мрежна страница | title = Rotten Tomatoes: ''Илузија'' | url = http://www.rottentomatoes.com/m/mirage | accessdate = 2008-09-16}}</ref> На ''Metacritic'', филмот има исто така позитивен метаскор од 61% од 8 рецензии.<ref>{{Наведена мрежна страница | title = Metacritic: ''Илузија'' | url = http://www.metacritic.com/film/titles/mirage?q=Mirage | accessdate = 2008-09-16}}</ref> Воопштено, критичарите даваат многу позитивен осврт на бескомпромисниот [[реализам]]. По својата премиера во Торонто, списанието ''Variety'' го пофалува филмот како "''скромен триумф на бестрашна глума и остар социјален коментар''".<ref name="Variety"/> И во САД е пропратен со истата пофалба: "''Ристовски бара од нас да ги почувствуваме страдањата на неговата нација и, на крајот, успева'',"<ref>{{Наведена мрежна страница | author = Елизабет Вајцман | title = "Movie Digest: ''Илузија''" | work = New York Daily News | date = [[17 март]] [[2006]] | url = http://www.nydailynews.com/archives/entertainment/2006/03/17/2006-03-17_movie_digest.html | accessdate = 2008-09-16 | archive-date = 2011-06-04 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110604232111/http://www.nydailynews.com/archives/entertainment/2006/03/17/2006-03-17_movie_digest.html | url-status = dead }}</ref> пишува ''New York Daily News''. ''The Hollywood Reporter'' го оценува начинот на кој е обработена приказната за Марко како "''непрекинато тмурен и моќен''",<ref name="scheck">{{Наведена мрежна страница | author = Френк Шек | title = Рецензија за ''Илузија'' | work = The Hollywood Reporter | date = [[19 мај]] [[2006]] | url = http://www.allbusiness.com/services/motion-pictures/4790444-1.html | accessdate = 2008-09-16}}</ref> а ''TV Guide'' го смета филмот за "''напнат [и] неизвесен''", а истовремено и за "''особено убав''".<ref name="kenfox">{{Наведена мрежна страница | author = Кен ФоксF | title = "''Илузија'' (2006, филм)" | work = TV Guide | date = [[17 март]] [[2006]] | url = http://www.tvguide.com/movies/mirage/review/278991 | accessdate = 2008-09-16}}</ref> ''New York Times'' ѝ забележува на приказната која ја оценува за "''слабо развиена''", но сепак заклучува дека филмот е "застрашувачки прозорец кон [[балкан]]ската земја".<ref>{{Наведена мрежна страница | author = Нил Генцлингер | title = "Тешки времиња за македонските тинејџери" | work = New York Times | date = [[17 март]] [[2006]] | url = http://movies.nytimes.com/2006/03/17/movies/17mira.html | accessdate = 2008-09-16}}</ref> ''Village Voice'', пак, го окарактеризира филмскиот приказ на младешките страдања како "''извештачена евокација на безнадежноста''".<ref name="villagevoice">{{Наведена мрежна страница | author = Питер Л’Офишл | title = "Следејќи го филмот: ''Илузија''" | work = The Village Voice | date = [[7 март]] [[2006]] | url = http://www.villagevoice.com/film/0611,lofficial,72542,20.html | accessdate = 2008-09-16 | archive-date = 2007-08-06 | archive-url = https://web.archive.org/web/20070806131728/http://www.villagevoice.com/film/0611,lofficial,72542,20.html | url-status = dead }}</ref> Како и да е, филмот, исто така, наидува и на неколку негативни критики. ''New York Post'', на пример, вели дека филмот е "''здодевен, очаен и бесмислен''",<ref>Кајл Смит ([[17 март]] [[2006]]). "Болката во Шпанија создава познати солзи". ''New York Post'': New York Pulse, стр. 58.</ref> а списанието ''Slant'' смета дека Марковата приказна е "''очајничка''" и "''нереална''" живописно заклучува дека филмот "''го влече трупот на [[Били Елиот]] низ вода од одводен канал''".<ref>{{Наведена мрежна страница | author = Ед Гонзалез | title = Рецензија на ''Илузија'' | work = Slant Magazine | date = [[8 март]] [[2006]] | url = http://www.slantmagazine.com/film/film_review.asp?ID=2113 | accessdate = 2008-09-16}}</ref> По неговата европска премиера, дневниот ''[[Утрински весник]]'' го пофалува реализмот и визуелната истанченост на филмот, но, сепак, рецензијата ја завршува со критика на нагласувањето на страдањето што резултира филмот да е едностран.<ref name="vesnik-23-nov-2004">{{наведени вести | title = 45ти Филмски фестивал во [[Солун]] – ''Илузија'' со три проекции во Солун | work = [[Утрински весник]] | date = [[23 ноември]] [[2004]] | url = http://www.culture.in.mk/story.asp?id=11588 | accessdate = }}</ref> Единствената константа што се провлекува низ сите критики е истакнувањето на [[Марко Ковачевиќ]] кој ја игра главната улога во филмот. Неговата изведба е оценета како "извонредна" од списанието ''Variety''<ref name="Variety"/> и "супериорна" од ''The Hollywood Reporter'',<ref name="scheck"/>. ''Village Voice'', пак, му честита за можноста да го "''каналира нежното и дивото со подеднаква леснотија''"<ref name="villagevoice"/> при неговото портретирање на протагонистот. === Награди === {| class="wikitable" |- !Настан !! Награда !! Номиниран !! Резултат |-valign="top" |''Меѓународен Филмски Фестивал во [[Токио]]'' [[2004]] <ref name="awards"/><ref name="Tokyo"/> |Токио Гран При |Светозар Ристовски |Номинација |-valign="top" |''Меѓународен Филмски Фестивал „Anchorage“'' [[2005]] <ref name="MIFC"/><ref name="awards"/><ref name="Anchorage"/> |Најдобар филм |Светозар Ристовски |'''Награден''' |-valign="top" |''Меѓународен Филмски Фестивал за деца и младинци во Злин'' [[2005]]<ref name="awards"/><ref>{{Наведена мрежна страница | title = Филмски Фестивал Злин: Меѓународен Филмски Фестивал за деца и младинци - 45то издание | url = http://www.zlinfest.cz/vysledkove_listiny.php?zobrazArchiv=2005 | accessdate = 2008-09-16 | archive-date = 2012-02-08 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120208113610/http://www.zlinfest.cz/vysledkove_listiny.php?zobrazArchiv=2005 | url-status = dead }}</ref> |Најдобар европски дебитантски филм |Светозар Ристовски |'''Награден''' |-valign="top" |rowspan="3"|''Филмски Фестивал Аванса'' [[2006]]<ref name="awards"/><ref>{{Наведена мрежна страница | title = Фестивал Аванса [[2006]]: Меѓународно кино и видео натпреварување | url = http://www.avanca.com/festival_2006_premios.htm | accessdate = 2008-09-16 | archive-date = 2008-05-09 | archive-url = https://web.archive.org/web/20080509105101/http://www.avanca.com/festival_2006_premios.htm | url-status = dead }}</ref> |Долгометражен филм |Светозар Ристовски |'''Награден''' |-valign="top" |Најдобар глумец (почесна награда) |Марко Ковачевиќ |'''Награден''' |-valign="top" |Најдобра фотографија |Владимир Самоиловски |'''Награден''' |} == Белешки == {{reflist}} == Надворешни врски == * {{МИФЦ|712|Илузија}} * {{imdb title|0368962|Илузија}} * [http://www.rottentomatoes.com/m/mirage/ Илузија] на ''Rotten Tomatoes''. * [http://www.metacritic.com/film/titles/mirage Илузија] на ''Metacritic''. * [http://www.boxofficemojo.com/movies/?id=mirage.htm Илузија] на ''Box Office Mojo''. * [http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=37368 Интервју со Владо Јовановски] на [[А1 телевизија]]. {{МакедонскиФилм}} [[Категорија:Македонски филмови]] [[Категорија:Филмови од 2004 година]] [[Категорија:Македонски дела од 2004 година]] dpt4vrfotj39pnhyst0p86fb9t4ssrg Union (музичка група) 0 69406 4804330 4588008 2022-08-22T11:21:47Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=октомври 2009}} [[Податотека:JohnCorabi.jpg|мини|Џон Кораби во 2010 година]] '''Union''' е рок група формирана во 1997 година од Џон Кораби(екс-[[Motley Crue]]), [[Брус Кулик]](екс-[[Kiss]]) басистот Џејмс Хантинг и тапанарот Брент Фиц. == Дискографија == * ''[[Union]]'' (1998) * ''Union'' (1998) Japanese Release *Bonus song ''For You'' * ''Union Live in the Galaxy'' (1999) * ''Union'' (Reissue-Spitfire 1999) *Bonus song ''Oh Darlin'' * ''The Blue Room'' (2000) == Врски == * [http://www.kulick.net/ Bruce Kulick official website] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080131095528/http://www.kulick.net/ |date=2008-01-31 }} * [http://www.brentfitz.com/ Brent Fitz Official Website] * [http://kissfaq.com/union/index.html/ Union discography at kissFAQ.com] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20081104025912/http://www.kissfaq.com/union/index.html |date=2008-11-04 }} * [http://www.rockandrollallnite.com/ Link to photos of Union in Japan in 2005] {{Музика-никулец}} [[Категорија:Американски музички групи]] mi67twj6w516he0usqukxxi39hmpw8a Грацијан 0 98288 4804182 4566236 2022-08-21T19:06:06Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} {{Инфокутија за личност | име=Грацијан<br /> | портрет= | опис=Цар на [[Римско Царство|Римското Царство]] | наставка= | роден-дата= [[8 април]] [[359]] | роден-место= | починал-дата= [[25 август]] [[383]] | починал-место= }} [[Податотека:Bust of Gratian (loan from Rheinisches Landesmuseum Trier) - Glyptothek - Munich - Germany 2017.jpg|мини|Биста на Грацијан Глиптотек - Минхен - Германија 2017 година]] '''Грацијан''' бил римски цар. Познат и како ''Флавијан Грацијан Август''. Со [[Римско Царство|Римското Царство]] управувал од [[375]] до [[383]] година. Тој е син на [[Валентинијан I]]. {{Римски цареви}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Валентинијанова династија]] [[Категорија:Родени во 359 година]] [[Категорија:Починати во 383 година]] [[Категорија:Римски цареви од 4 век]] [[Категорија:Конзули на Римското Царство]] [[Категорија:Погубени римски цареви]] dye0zf8z3itvzsyrj5avxm6sy1s0rx6 Македонски народни приказни (ТВ-серија) 0 119202 4804140 4798851 2022-08-21T14:02:48Z 188.117.212.92 /* Нова сезона во продукција на МТВ */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за телевизија |show_name = Македонски народни приказни |image = |caption = |genre = [[драма]] |creator = |starring = |country = {{МКД}} |num_seasons = |num_episodes = |runtime = 18-40 минути |network = [[Македонска радио телевизија|МТВ]] (стари и нови делови), [[Сител]] (нови делови) и [[А1 Телевизија]] (нови делови) |first_aired = 1984 - 2003 (стар серијал) и 2006 - 2017 (нов серијал) |last_aired = |website = |imdb_id = |tv_com_id = }} '''Македонски народни приказни''' се екранизација на голем број на македонски народни приказни собрани од собирачите на народни умотворби ([[Марко Цепенков]], [[Кузман Шапкарев]] и други). Овие кратки ТВ-епизоди беа снимени од страна на [[ТВ Скопје|ТВ-Скопје]], подоцна од [[Македонска радиотелевизија|МТВ]] во перидот од раните 80-ти, па сè до 2003 година. Досега се снимени околу 300 епизоди, не вклучувајќи ги новите епизоди. == Актерска екипа == Како дел од старата актерска екипа се следните глумци: * [[Ѓорѓи Колозов]] † * [[Шенка Колозова]] * [[Гоце Тодоровски]] * [[Ванчо Петрушевски]] † * [[Лазар Бараков]] * [[Гоце Влахов]] † * [[Владимир Ангеловски - Дади]] † * [[Стојна Костовска]] * [[Димче Мешковски]] * [[Дубравка Киселички]] * [[Анче Џамбазова]] † * [[Иван Каровски]] * [[Кирил Андоновски]] * [[Душко Костовски]] † * [[Кире Печијаревски]] * [[Васил Шишков]] † * [[Изабела Новотни]] * [[Снежана Киселичка]] * [[Џемаил Максут]] † * [[Ѓокица Лукаревски]] * [[Светлана Кировска - Герасимова]] * [[Александар Шехтански]] * [[Мите Грозданов]] * [[Кирил Псалтиров]] * [[Ацо Видиков]] Некои од старите глумци беа дел и од новите сезони снимани во продукција на [[Македонска радиотелевизија|МТВ]], [[Сител Телевизија|Сител]], [[А1 Телевизија |А1]] и [[Канал 5 Телевизија |Канал 5]]. == Режисери == * Драган Вељаноски * Ертил Алтанај * Ѓорѓи Стојаноски * Љупчо Билбиловски * Лазе Паковски * Богдан Поп Ѓорчев * Душко Ѓорѓиоски * Ѓорѓи Колозов * Стојан Стојаноски * Слободан Деспотовски * Миле Грозданоски == Нови сезони == === Нова сезона во продукција на [[МТВ]] === На [[7 октомври]] [[2009]] година започнало снимање на нови делови на серијалот. Режисер на првите 10 нови Македонски народни приказни е [[Миле Грозданоски]], додека сценарист е [[Шенка Колозова]]. Понатака режирањето ќе биде препуштено и на други режисери, меѓу кои и [[Љупчо Билбиловски]]. Снимњето е под капата на МТВ и дел од приказните се засновани на македонските приказни собрани од [[Марко Цепенков]]<ref name="informator.ws">[http://www.informator.ws/zabava/zanimlivosti/6679----q--q.html Се снимаат нови „Македонски народни приказни“]</ref>. Во новата сезона Македонски народни приказни учествуваат голем број на глумци од старите делови, како и нови македонски глумци. Актерската екипа е<ref name="informator.ws"/>: * [[Шенка Колозова]] * [[Гоце Тодоровски]] * [[Ванчо Петрушевски]] † * [[Димче Мешковски]] * [[Владо Дојчиновски|Владо Дојчиноски]] * [[Никола Тодороски]] * [[Кире Печијаревски]] * [[Дубравка Киселички|Дубравка Киселичка]] * [[Кирил Андоновски]] * [[Стојна Костовска]] * [[Александар Микиќ]] * [[Душко Ѓорѓиоски]] * [[Анастас Тановски]] * [[Ѓорѓи Нешкоски]] * [[Едмон Сотир|Едмонд Сотир]] * [[Марина Поп Панкова]] * [[Гоце Влахов]] † * [[Владимир Ангеловски]] * [[Снежана Киселичка]] * [[Ацо Видиков]] * [[Роберт Ристов]] * [[Ева Скендеровска]] * [[Маја Андоновска]] * [[Зорица Панчиќ]] * [[Нино Леви]] * [[Лазар Бараков]] * [[Љупчо Бојковски]] * [[Борче Начев]] * [[Илија Илиоски]] * [[Александар Шехтански]] * [[Марија Новак]] * [[Горан Илиќ]] * [[Кети Дончевска Илиќ]] * [[Крсте Јовановски]] * [[Катерина Шехтанска]] * [[Мите Грозданов]] * [[Кирил Гравчев]] * [[Диме Илиев]] * [[Гордана Ендровска]] * [[Лазе Манасковски]] * [[Славица Зафировска]] * [[Кирил Псалтиров]] * [[Момо Николовски]] * [[Симон Манасковски]] * [[Марија Спиркоска Илијеска]] * [[Александар Ѓорѓиев]] * [[Трајче Иваноски]] * [[Томе Витанов]] Првата епизода од новите македонски народни приказни снимани од МТВ се вика „Грнчарот“ и се снимала во едно од студијата на МТВ. Останатите епизоди се снимани во околината на [[Скопје]], како на пример: во дворови во [[Скопска Црна Гора]], кај Св. Пантелејмон, во селото [[Нерези (појаснување)|Нерези]], во селата [[Добри Дол (Скопско)|Добри Дол]] и [[Соње (појаснување)|Соње]], во [[Куршумли ан]], како и во студијата на МТВ<ref name="informator.ws"/>. === Нова сезона во продукција на [[А1-телевизија]] === Покрај МТВ, македонските народни приказни се снимаат и во продукцијата на [[А1 Телевизија]] . Нови приказни досега нераскажани, воглавно од 20 век, со нова актерска екипа, снимани на локации во село [[Бањане|Бањани]] и [[Чучер-Сандево|Чучер]] . :Актери: * [[Магдалена Ризова Черних]] * [[Митко Апостоловски]] * [[Сашо Ристовски]] * [[Кирил Гравчев]] * [[Нино Леви]] * [[Борче Начев]] * [[Горан Стојановски (глумец) |Горан Стојановски]] * [[Катерина Шехтанска]] * [[Александар Шехтански]] * [[Лазе Манасковски]] * [[Марина Поп Панкова]] * [[Горан Илиќ]] * [[Марија Новак]] * [[Владимир Тулиев]] * [[Кети Дончевска Илиќ]] * [[Слободан Степановски]] * [[Борис Чоревски]] * [[Ѕвездана Ангеловска]] * [[Ердоган Максут]] * [[Вера Вучкова]] * [[Димче Мешковски]] * [[Ванчо Петрушевски]] † * [[Гоце Тодоровски]] * [[Кирил Андоновски]] * [[Марија Ѓорѓијовска]] * [[Салаетин Билал]] * [[Снежана Конеска Руси]] * [[Илија Струмениковски]] * [[Славица Зафировска]] * [[Александар Ѓорѓиев]] * [[Кица Ивковска-Велјановска]] * [[Страшо Милошевски]] * [[Миле Вратеовски]] :Сценарио: * [[Велко Неделковски]] === Нова сезона во продукција на [[Сител Телевизија]] === Покрај МТВ и А1 Телевизија, македонски народни приказни се снимаат и во продукција на [[Сител Телевизија]]. :Актери: * [[Шенка Колозова]] * [[Димче Мешковски]] * [[Стојна Костовска]] * [[Гоце Тодоровски]] * [[Ванчо Петрушевски]] * [[Гоце Влахов]] * [[Дубравка Киселички]] * [[Кирил Андоновски]] * [[Александар Шехтански]] * [[Владо Дојчиновски]] * [[Кире Печијаревски]] * [[Нино Леви]] * [[Марија Новак]] * [[Лазе Манасковски]] * [[Илија Илиоски]] * [[Борче Начев]] * [[Лазар Бараков]] * [[Кирил Трајковски]] * [[Љупчо Бојковски]] * [[Ѓокица Лукаревски]] * [[Васил Шишков]] * [[Марина Поп Панкова]] * [[Никола Тодоровски]] * [[Салаетин Билал]] * [[Марија Спиркоска Илијеска]] * [[Душко Ѓорѓиоски]] * [[Младен Крстевски]] * [[Марин Бабиќ]] * [[Катерина Шехтанска]] * [[Ацо Видиков]] * [[Диме Коцевски]] * [[Гордана Ендровска]] * [[Кирил Гравчев]] * [[Момо Николовски]] * [[Симон Манасковски]] * [[Викторија Анѓушева]] * [[Љупчо Ангеловски]] * [[Катерина Коцевска]] * [[Александар Ѓорѓиев]] * [[Миле Вратеовски]] * [[Кристина Атанасова Арсова]] * [[Милорад Ангелов]] * [[Марија Кондовска]] * [[Маја Андоновска]] * [[Јордан Витанов]] * [[Горан Илиќ]] === Нова сезона во продукција на [[Канал 5 Телевизија]] === Покрај МТВ, А1 и Сител ТВ, македонски народни приказни се снимаше и во продукцијата на [[Канал 5 Телевизија]]. :Актери: * [[Нино Леви]] * [[Горан Илиќ]] * [[Кети Дончевска Илиќ]] * [[Кирил Псалтиров]] * [[Илија Илиоски]] * [[Марија Новак]] * [[Борче Начев]] * [[Александар Шехтански]] * [[Васил Шишков]] * [[Сабина Ајрула-Тозија]] * [[Мите Грозданов]] * [[Кирил Трајковски]] * [[Ирена Илиевска]] * [[Мелита Софрониоска]] * [[Горан Јовановски]] * [[Миа Кантарџиева]] * [[Кица Ивковска Велјановска]] * [[Катерина Шехтанска]] * [[Младен Крстевски]] * [[Александар Микиќ]] * [[Елена Трајковска]] * [[Горан Ѓуровски]] * [[Јанка Левкова]] * [[Васил Михаил]] * [[Марина Поп Панкова]] * [[Анастас Тановски]] * [[Емилија Мицевска]] * [[Здравко Стојмиров]] * [[Миле Вратеовски]] * [[Владо Денчов]] * [[Снежана Конеска Руси]] * [[Ѓокица Лукаревски]] * [[Марин Бабиќ]] * [[Гордана Ендровска]] * [[Бранко Бенинов]] * [[Сашо Ристовски]] * [[Александар Велјановски]] * [[Огнен Дранговски]] * [[Игор Џамбазов]] * [[Благица Трпковска]] * [[Владимир Тулиев]] * [[Соња Каранџуловска]] * [[Трајче Иваноски]] * [[Андон Јовановски]] * [[Игор Трпчески]] * [[Катерина Чакмакоска]] * [[Најдо Тодески]] * [[Марјан Чакмакоски]] * [[Кирил Гравчев]] * [[Страшо Милошевски]] * [[Илија Струмениковски]] ===Нова сезона во продукција на [[Телевизија Алфа]]=== Покрај МТВ, А1, Сител и Канал 5, македонски народни приказни се снимаат и во продукција на [[Телевизија Алфа]] :Актери: * [[Горан Илиќ]] * [[Кети Дончевска Илиќ]] * [[Нино Леви]] * [[Марија Новак]] * [[Александар Микиќ]] * [[Димитрина Мицковска]] * [[Здравко Стојмиров]] * [[Елена Трајковска]] * [[Младен Крстевски]] * [[Крсте Јовановски]] * [[Борче Начев]] * [[Надица Петрова]] * [[Григор Јовановски]] * [[Гордана Ендровска]] * [[Бобан Алексовски]] * [[Цветанка Вељковска]] * [[Миле Вратеовски]] * [[Катерина Шехтанска]] * [[Васил Михаил]] == Поврзано == * [[Список на епизоди од „Македонски народни приказни“ (стар серијал)]] *[[Список на епизоди од „Македонски народни приказни“ (нов серијал на МРТ)]] == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Македонски телевизиски серии]] 252ajqfs5kjztwvlwu8xoshasrwhh4i Чулунхорот, Дорнод 0 119757 4804181 4719402 2022-08-21T19:03:52Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Mongolia location map 2.svg|мини|Карта на локација на Монголија]] [[Податотека:Chuluunhoroot, Dornod.png|мини|Чулуунхорот, Дорнод]] '''Чулунхорот''' ({{lang-mn|Чулуунхороот}}, ''камен корал'') е [[област во Монголија]] во [[покраината Дорнод]]. Во 2009 година, неговото население било 1,609.<ref>[http://www.statis.mn/portal/content_files/comppmedia/cxls0x1601.xls Dornod Aimag Statistical Office. 2009 Annual Report] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120429010045/http://www.statis.mn/portal/content_files/comppmedia/cxls0x1601.xls|date=2012-04-29}}</ref> == Наводи == {{наводи}} {{Districts of Dornod}} {{coord|49|52|15|N|115|41|49|E|display=title|region:MN_type:city_source:GNS-enwiki}} {{Mongolia-geo-stub}} [[Категорија:Градови во Монголија]] [[Категорија:Области во Монголија]] awh1on5jizquktdxfkptbbhqk67o6ev Муром 0 120094 4804253 4578176 2022-08-22T05:44:59Z 176.65.112.58 https://nason.ru/ozera/1555/ wikitext text/x-wiki [[Податотека:Murom train station. Detail of the main building 02.jpg|мини|Поглед кон железничката станица]] [[Податотека:Flag of Murom (Vladimirskaya oblast).png|мини|Знаме на Муром]] '''Муром''' ({{lang-ru|Му́ром}} <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://nason.ru/ozera/1555/|title=Насон - История города Вологды - Озера|work=nason.ru|accessdate=2022-08-22}}</ref>) — град во [[Владимирска област|Владмирската област]], [[Русија]]. Има население од {{ru-census2010|116,075|}}, {{ru-census2002|126,901|}} и {{su-census1989|124,229|}}. == Наводи == {{наводи}} {{Градови во Владимирска област}} {{Русија-гео-никулец}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Градови во Русија]] lvfpy36b1mzyhdjno5qxzaq5gbttczq Генерација X 0 125493 4804273 4533751 2022-08-22T07:27:37Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Generation timeline.svg|мини|Времеплов за генерирање]] '''Генерација X (Генерација икс)''' е поим со кој се означуваат луѓето родени во периодот од средината на шеесеттите до доцните седумдесетти години од минатиот век - по крајот на големото зголемување на наталитетот, таканаречениот [[беби бум]]. Терминот генерација икс во светот се користи при различни демографски, социолошки истажувања, во истражувања поврзани со маркетинг стратегии, како и во популарната култура. Поединците кои се сметаат за дел од оваа генерација се родени во доцните години од [[Студена војна|Студената војна]], и се сведоци на падот на [[Берлински ѕид|берлинскиот ѕид]]. Оваа генерација го има проживеано навлегувањето на [[компјутер]]ите во секојденевниот живот, појавувањето на [[видеоигри]]те, на [[интернет]]от, како и начинот на кои тие нешта навлегуваат во сите области на животот. Појавувањето на [[MTV]], [[гранџ]] музиката, [[хип-хоп]] културата и на [[СИДА]]-та се поврзани со оваа генерација. Во еконимијата некои студии покажуваат дека во овој случај не се потврдува правилото дека секоја следна генерација е подобра од претходната.<ref>http://www.economicmobility.org/assets/pdfs/Economic_Mobility_in_America_Full.pdf</ref> Една студија вели дека припадниците на оваа генерација заработуваат за околу 12% помалку од нивните татковици во 1974 година.<ref>http://money.cnn.com/2007/05/25/pf/mobility_study/index.htm?cnn=yes Standing in the shadow of dad's salary - May. 25, 2007</ref> === Културни трендови во Генерацијата X === Во текот на деведесеттите години од минатиот век оваа генерација стана полнолетна и со тоа на свој начин влијаеше врз развојот на популарната култура ([[гранџ]] и [[хип-хоп]] музиката). == Литература == {{reflist}} {{никулец}} [[Категорија:Демографија]] [[Категорија:Популација]] ivru3mb6h3uzpz6nsn0onqlnfhfyqr5 МедијаВики:Anonnotice 8 198455 4804333 4786364 2022-08-22T11:46:27Z Kiril Simeonovski 3243 wikitext text/x-wiki <!-- НЕ СТАВАЈТЕ ПОТТОЧКИ (ЅВЕЗДИЧКИ), ТУКУ САМО ПИШЕТЕ ГО ТЕКСТОТ ОСТАВАЈЌИ ПО ЕДЕН ПРАЗЕН РЕД АКО ИМА ПОВЕЌЕ ОД ЕДНА ОБЈАВА--> <!-- Трајна објава за Википедија на Facebook --> [[Податотека:F icon.svg|лево|25п]] Следете ја Википедија на македонски јазик на '''<span class="plainlinks">[https://www.facebook.com/mk.wikipedia Facebook]!</span>''' <!--и на [[Податотека:Twitter.svg|35п|врска=http://twitter.com/#!/wikipedia_mk]]'''<span class="plainlinks">[http://twitter.com/#!/wikipedia_mk Twitter]</span>'''--> {{-}} [[Податотека:Nuvola apps cookie.svg|лево|35п|Јубилејна статија]] Во тек е гласање за избор на '''[[Википедија:Јубилејни статии/130.000|јубилејна статија]]'''! {{-}} <!-- Објава за уредувачки денови и викенди --> {{#ifexist:Википедија:Уредувачки денови 2022/{{#time: j|+1 hours}} {{#time: F|+1 hours}}|{{:Википедија:Уредувачки денови 2022/{{#time: j|+1 hours}} {{#time: F|+1 hours}}}}|{{#ifexist:Википедија:Уредувачки викенди 2022/{{#time: j|+1 hours}} {{#time: F|+1 hours}}|{{:Википедија:Уредувачки викенди 2022/{{#time: j|+1 hours}} {{#time: F|+1 hours}}}}|}}}} {{-}} [[Податотека:WPWP logo 1.png|лево|25п]] Се известуваат сите заинтересирани уредници на Википедија на македонски јазик дека од 1 јули до 31 август 2022 година се одржува меѓународната кампања „'''[[Википедија:Статии без илустрација 2022|Статии без илустрација 2022]]'''“. Приклучете се и освојте една од наградите! {{-}} cehtkyf04ilf634v7y0cxf2pr9r9v4q Почеток (филм) 0 750608 4804240 4648945 2022-08-21T21:30:01Z ГП 23995 ситна поправка wikitext text/x-wiki {{Infobox film |name=Почеток |image= |caption=Theatrical release poster |alt=A man in a suit with a gun in his right hand is flanked by five other individuals in the middle of a street which, behind them, is folded upwards. Leonardo DiCaprio's name and those of other cast members are shown above the words "YOUR MIND IS THE SCENE OF THE CRIME". The title of the film "INCEPTION", film credits, and theatrical and IMAX release dates are shown at the bottom. |director=[[Кристофер Нолан]] |producer=Кристофер Нолан<br />[[Ема Томас]] |writer=Кристофер Нолан |starring = [[Леонардо ди Каприо]]<br />[[Кен Ватанабе]]<br />[[Џозеф Гордон-Левит]]<br />[[Марион Котилард]]<br />[[Елен Пејџ]]<br />[[Силијан Марфи]]<br />[[Том Харди]]<br />[[Том Беринџер]]<br />[[Мајкл Кејн]]<!--STOP! The actors listed here are the ones listed on the poster, please do not list anyone else. Thank you.!--> |music=[[Ханс Зимер]] |cinematography=[[Вали Фистер]] |editing=[[Ли Смит]] |studio=[[Legendary Pictures]]<br />[[Syncopy Films]] |distributor=[[Warner Bros.|Warner Bros. Pictures]] |released={{Film date|2010|07|08|London premiere|2010|07|16|United States}} |runtime=142 minutes<ref name="bbfc">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.bbfc.co.uk/AFF262637|title=Inception|publisher=BBFC|date=June 29, 2010|accessdate=August 8, 2010}}</ref> |country={{Film US}} |language=англиски |budget=$160 милиони<ref name="budget" /> |gross=<!-- Please do not change the price here unless it says on Box Office Mojo! --> $823,576,195<ref name="mojo" /> }} {{Закосен наслов|Почеток}}'''Почеток''' ([[Англиски јазик|англиски]]'': Inception'') — научнофантастичен филм од 2010 година, во режија на [[Кристофер Нолан]]. Во главните улоги се појавуваат [[Леонардо ди Каприо]], [[Кен Ватанабе]], [[Џозеф Гордон-Левит]], [[Марион Котилард]], [[Елен Пејџ]], [[Том Харди]], [[Том Беринџер]] и [[Мајкл Кејн]]. Леонардо ди Каприо го игра шпионот специјализиран за деловна шпијунажа, односно каредење информации од потсвеста на неговата жртва, во моментот додека жртвата спие, односно сонува.<ref name="synop">{{Наведена мрежна страница|url=http://screenrant.com/inception-plot-synopsis-deatails-mikee-58124/|title=Updated ‘Inception’ Synopsis Reveals More|work=Screen Rant|date=May 5, 2010|accessdate=July 18, 2010|first=Mike|last=Eisenberg|quote=One last job could give him his life back but only if he can accomplish the impossible—inception.}}</ref> Уште во 2001 година, Нолан напишал сценарио на 80 страници за крадење преку соништа, и идејата им ја презентирал на [[Варнер Брос.]]. Приказната е сфатена како [[хорор филм]].<ref>{{Наведена мрежна страница|date=July 16, 2010|first=Sheila|last=Marikar|title=Inside 'Inception': Could Christopher Nolan's Dream World Exist in Real Life? Dream Experts Say 'Inception's' Conception of the Subconscious Isn't Far From Science|work=[[ABC News]]|publisher=[[The Walt Disney Company]]|url=http://abcnews.go.com/Entertainment/inside-inception-christopher-nolans-dream-world-exist-real/story?id=11174201|accessdate=September 4, 2010}}</ref> Сфаќајќи дека му треба уште искуство за овие теми, Нолан го оставил ова сценарио цели девет години. Конечно, филмот ''Почеток'' е започнат со снимање во [[Токио]] на [[19 јуни]] [[2009]] година, а завршен во [[Канада]] кон крајот на ноември истата година. Филмот е сниман на локации во шест држави и четири континенти. Филмот имаше осум номинации за [[Оскар]], а освои четири награди: за најдобар звук, за најдобри звучни ефекти, за најдобри визуелни ефекти и за најдобра кинематографија. == Содржина == Дом Каб ([[Леонардо ди Каприо]]) и неговиот партнер Артур ([[Џозеф Гордон-Левит]]) работат илегално деловна шпионажа со тоа што влегуваат во [[потсвест]]а на жртвата преку контролиран сон. Користат техника „сон во сон“, преку која успешно ја добиваат бараната информација. И двајцата користат `тотем`, а тоа е мал предмет, чие „однесување“ му е познато само на оној што го има. Преку тотемот може да откријат дали можеби тие се наоѓаат во туѓ сон или се во реалноста. Тотемот на Каб е конус кој не престанува да се врти ако се наоѓа во состојба на сон. На почеток од филмот го дознаваме главниот проблем на Коб: неговата мртва сопруга, Мал ([[Марион Котилард]]), која извршила самоубиство, се појавува во неговите соништа и му ги саботира напорите, предизвикувајќи го да остане со неа во состојба на сон за стално. Другиот негов проблем е што не смее да се врати во [[САД]], бидејќи е обвинет за убиство на неговата сопруга. Каб е ангажиран од господинот Саито ([[Кен Ватанабе]]) за малку поинаков случај: овој пат да вметне идеја во потсвеста на синот наследник на големата компанија што е конкуренција на Саито. Саито му ветува дека доколку успее во задачата, ќе помогне да се избрише обвинувањето против Каб во САД, со што Каб ќе може конечно да ги види децата. Каб го составува тимот за оваа задача: Ејмс, фалсификатор на идентитети, Јусуф, хемичар кој работи со моќни седативи потребни да се воспостават соништата и Аријадна, млада студентка архитект, која е задолжена за градење на [[лавиринт]]ите од соништата. Саито се приклучува кон тимот со цел да се увери дека задачата ќе биде завршена. Задачата започнува во авионскиот лет од [[Сиднеј]] до [[Лос Анџелес]], а тимот се наоѓа во иста кабина со Роберт Фишер, кој го придружува телото на својот умрен татко. Каб става седатив во пијалакот на Роберт, а тимот го внесува Роберт во создадените соништа на три нивоа. На секое ниво е потребно еден од тимот да остане и да ги чува заспаните, додека останатите продолжуваат во придружба на Роберт сè до неговото најдлабоко ниво на потсвест. Начинот на будење од нивоата на соништата е удар, било да е паѓање на колата од мост, паѓање со лифт, зграда која се урива. На тој начин се враќаат назад низ нивоата сè до реалноста. Проблем настанува кога Саито е смртно повреден во последното ниво на соништата, а умирање во сон за него би значело дека ќе остане заробен во заборав, во најдлабокото ниво на својата потсвест, при што ја губи врската со реалноста. Се појавува и мртвата сопруга на Каб, која ги саботира со тоа што го убива Фишер. Каб и Аријадна влегуваат во уште подлабока состојба за да ги најдат Саито и Фишер. Аријадна го наоѓа Фишер и го враќа назад низ нивоата на соништата, а Каб продолжува во потрага по Саито. Каб го наоѓа Саито, кој е остарен, живеел декади во заборав (додека во реално време поминале само неколку часа), и двајцата заедно се сеќаваат на задачата и се будат. На крајот од филмот ги гледаме ликовите од тимот кои се будат во авионот, на летот до Лос Анџелес. Каб минува крај царината без никаков проблем, и оди дома да се сретне со децата. На масата го употребува својот тотем, конусот кој се врти, за да провери дали е ова реалност, но децата го довикуваат од дворот, и тој заминува да ги гушне без да го дочека резултатот од вртењето на конусот. == Критики == Филмот доживеа главно позитивни критики. Повеќето филмски критичари го пофалија филмот поради иновативната приказна, но и за изборот на улогите, како и за незаборавните сцени.<ref>Zeitchik, Steven (July 19, 2010). "'Inception' rides out critical backlash". Los Angeles Times. http://www.latimes.com/entertainment/news/la-et-inception-backlash-20100719,0,3544832.story.</ref> === За крајот === За крајот на филмот постојат шпекулации - дали Каб се наоѓа во реалност или во нечиј сон. Самиот Нолан изјавил: „Ми го поставија ова прашање толку многупати, што до сега не сум бил толку прашуван за ниеден друг филм што сум го направил... Она што е смешно е луѓето навистина очекуваат од мене да им одговорам.“"<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://insidemovies.ew.com/2010/11/30/christopher-nolan-batman-inception/|title=Christopher Nolan on his 'last' Batman movie, an 'Inception' videogame, and that spinning top | Inside Movies | EW.com|last=Jensen|first=Jeff|date=30 November 2010|work=[[Entertainment Weekly]]|accessdate=6 January 2011}}</ref> Сценариото за филмот завршува со зборовите „Зад него на масата конусот сè уште се врти.“<ref>{{citation|title=Inception - The Shooting Script|author=Christopher Nolan|page=218|isbn=978-1-60887-015-8|publisher=Insight Editions}}</ref> Како и да е, Кристофер Нолан смета дека најважниот момент од последната сцена е тоа што Каб не гледа во конусот, туку во своите деца.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://insidemovies.ew.com/2010/11/30/christopher-nolan-batman-inception/|title=Christopher Nolan on his 'last' Batman movie, an 'Inception' videogame, and that spinning top | Inside Movies | EW.com|last=Jensen|first=Jeff|date=30 November 2010|work=[[Entertainment Weekly]]|accessdate=10 January 2011}}</ref> Во септември 2010 година, во интервју [[Мајкл Кејн]], кој во филмот игра улога татко на жената на Каб, крајот на филмот го објаснил вака: „Штом сум јас таму, реалност е, затоа што јас никогаш не сум во состојба на сон. Јас сум човекот кој ги измисли соништата.“<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://screenrant.com/michael-caine-inception-ending-batman-3-benm-80670|title=Michael Caine Says ‘Inception’ Ending Was No Dream|publisher=ScreenRant}}</ref> == Музика == {{Anchor|Music|Soundtrack}} {{Infobox album <!-- See Wikipedia:WikiProject_Albums --> |Name=Inception: Music from the Motion Picture |Type=Film |Artist=[[Hans Zimmer]] |Cover= |Alt= |Released={{start date|2010|7|13}} |Recorded= |Genre=Soundtrack |Length=49:13 |Label=[[Reprise Records|Reprise]] |Producer= |Last album=''Henry IV''<br />(2010) |This album='''''Inception'''''<br />(2010) |Next album=''[[Megamind]]''<br />(2010) }} На [[Ханс Зимер]] ова му е трета соработка со Нолан за филм. При компонирање на музиката, Зимер користел звук на гитара што потсетува на [[Енио Мориконе]], а сакал деловите да ги отсвири [[Џони Мар]], бившиот гитарист од рок групата од `80-тите [[Смитс]]. Се консултирал со Нолан ко јсе согласил со идејата, па така Мар поминал четири дена по 12 часа во студио свирејќи ги нотите кои ги компонирал Зимер.<ref name="Martens">{{наведени вести|last=Martens|first=Todd|title=Hans Zimmer and Johnny Marr talk about the sad romance of ''Inception''|work=Los Angeles Times|date=July 20, 2010|url=http://latimesblogs.latimes.com/herocomplex/2010/07/inception-christopher-nolan-the-smiths-johnny-marr-hans-zimmer-and-johnny-marr-on-the-sound-of-inception-its-about-sadness.html|accessdate=July 20, 2010}}</ref> Интересно е дека во трејлерите за филмот е употребена посебно подготвена музика д Зак Хемси, која не се појавува во официјалната музика за филмот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://collider.com/top-movie-scores-2010/67417/|title=Top Film Scores of 2010|author=Jeff Ames|publisher=Collider.com|date=2010-12-30|accessdate=2011-01-18|archive-date=2011-01-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20110103193137/http://collider.com/top-movie-scores-2010/67417/}}</ref> == Наводи == {{Reflist|colwidth=30em}} {{Refbegin}} *[http://inceptionmovie.warnerbros.com/pdf/INCEPTION_PK_Notes__Bios_6-18.pdf ''Inception Production Notes'', (2010, Warner Brothers).]. Retrieved September 4, 2010. {{Refend}} == Надворешни врски == {{Wikiquote}} {{рвр-авто}} *{{Official website|http://www.inceptionmovie.com/}} *{{Amg title|1:480818|Inception}} *{{Rotten-tomatoes|id=1217219-inception|title=Inception}} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Inception}} [[Категорија:2010 филмови]] [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] [[Категорија:Научнофантастични романи]] p4gempdqreopmat7gv9p7360mle72ts 4804241 4804240 2022-08-21T21:30:22Z ГП 23995 ситна поправка wikitext text/x-wiki {{Infobox film |name=Почеток |image= |caption=Theatrical release poster |alt=A man in a suit with a gun in his right hand is flanked by five other individuals in the middle of a street which, behind them, is folded upwards. Leonardo DiCaprio's name and those of other cast members are shown above the words "YOUR MIND IS THE SCENE OF THE CRIME". The title of the film "INCEPTION", film credits, and theatrical and IMAX release dates are shown at the bottom. |director=[[Кристофер Нолан]] |producer=Кристофер Нолан<br />[[Ема Томас]] |writer=Кристофер Нолан |starring = [[Леонардо ди Каприо]]<br />[[Кен Ватанабе]]<br />[[Џозеф Гордон-Левит]]<br />[[Марион Котилард]]<br />[[Елен Пејџ]]<br />[[Силијан Марфи]]<br />[[Том Харди]]<br />[[Том Беринџер]]<br />[[Мајкл Кејн]]<!--STOP! The actors listed here are the ones listed on the poster, please do not list anyone else. Thank you.!--> |music=[[Ханс Зимер]] |cinematography=[[Вали Фистер]] |editing=[[Ли Смит]] |studio=[[Legendary Pictures]]<br />[[Syncopy Films]] |distributor=[[Warner Bros.|Warner Bros. Pictures]] |released={{Film date|2010|07|08|London premiere|2010|07|16|United States}} |runtime=142 minutes<ref name="bbfc">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.bbfc.co.uk/AFF262637|title=Inception|publisher=BBFC|date=June 29, 2010|accessdate=August 8, 2010}}</ref> |country={{Film US}} |language=англиски |budget=$160 милиони<ref name="budget" /> |gross=<!-- Please do not change the price here unless it says on Box Office Mojo! --> $823,576,195<ref name="mojo" /> }} {{Закосен наслов|Почеток}}'''Почеток''' ([[Англиски јазик|англиски]]'': Inception'') — научнофантастичен филм од 2010 година, во режија на [[Кристофер Нолан]]. Во главните улоги се појавуваат [[Леонардо ди Каприо]], [[Кен Ватанабе]], [[Џозеф Гордон-Левит]], [[Марион Котилард]], [[Елен Пејџ]], [[Том Харди]], [[Том Беринџер]] и [[Мајкл Кејн]]. Леонардо ди Каприо го игра шпионот специјализиран за деловна шпијунажа, односно каредење информации од потсвеста на неговата жртва, во моментот додека жртвата спие, односно сонува.<ref name="synop">{{Наведена мрежна страница|url=http://screenrant.com/inception-plot-synopsis-deatails-mikee-58124/|title=Updated ‘Inception’ Synopsis Reveals More|work=Screen Rant|date=May 5, 2010|accessdate=July 18, 2010|first=Mike|last=Eisenberg|quote=One last job could give him his life back but only if he can accomplish the impossible—inception.}}</ref> Уште во 2001 година, Нолан напишал сценарио на 80 страници за крадење преку соништа, и идејата им ја презентирал на [[Варнер Брос.]]. Приказната е сфатена како [[хорор филм]].<ref>{{Наведена мрежна страница|date=July 16, 2010|first=Sheila|last=Marikar|title=Inside 'Inception': Could Christopher Nolan's Dream World Exist in Real Life? Dream Experts Say 'Inception's' Conception of the Subconscious Isn't Far From Science|work=[[ABC News]]|publisher=[[The Walt Disney Company]]|url=http://abcnews.go.com/Entertainment/inside-inception-christopher-nolans-dream-world-exist-real/story?id=11174201|accessdate=September 4, 2010}}</ref> Сфаќајќи дека му треба уште искуство за овие теми, Нолан го оставил ова сценарио цели девет години. Конечно, филмот ''Почеток'' е започнат со снимање во [[Токио]] на [[19 јуни]] [[2009]] година, а завршен во [[Канада]] кон крајот на ноември истата година. Филмот е сниман на локации во шест држави и четири континенти. Филмот имаше осум номинации за [[Оскар]], а освои четири награди: за најдобар звук, за најдобри звучни ефекти, за најдобри визуелни ефекти и за најдобра кинематографија. == Содржина == Дом Каб ([[Леонардо ди Каприо]]) и неговиот партнер Артур ([[Џозеф Гордон-Левит]]) работат илегално деловна шпионажа со тоа што влегуваат во [[потсвест]]а на жртвата преку контролиран сон. Користат техника „сон во сон“, преку која успешно ја добиваат бараната информација. И двајцата користат `тотем`, а тоа е мал предмет, чие „однесување“ му е познато само на оној што го има. Преку тотемот може да откријат дали можеби тие се наоѓаат во туѓ сон или се во реалноста. Тотемот на Каб е конус кој не престанува да се врти ако се наоѓа во состојба на сон. На почеток од филмот го дознаваме главниот проблем на Коб: неговата мртва сопруга, Мал ([[Марион Котилард]]), која извршила самоубиство, се појавува во неговите соништа и му ги саботира напорите, предизвикувајќи го да остане со неа во состојба на сон за стално. Другиот негов проблем е што не смее да се врати во [[САД]], бидејќи е обвинет за убиство на неговата сопруга. Каб е ангажиран од господинот Саито ([[Кен Ватанабе]]) за малку поинаков случај: овој пат да вметне идеја во потсвеста на синот наследник на големата компанија што е конкуренција на Саито. Саито му ветува дека доколку успее во задачата, ќе помогне да се избрише обвинувањето против Каб во САД, со што Каб ќе може конечно да ги види децата. Каб го составува тимот за оваа задача: Ејмс, фалсификатор на идентитети, Јусуф, хемичар кој работи со моќни седативи потребни да се воспостават соништата и Аријадна, млада студентка архитект, која е задолжена за градење на [[лавиринт]]ите од соништата. Саито се приклучува кон тимот со цел да се увери дека задачата ќе биде завршена. Задачата започнува во авионскиот лет од [[Сиднеј]] до [[Лос Анџелес]], а тимот се наоѓа во иста кабина со Роберт Фишер, кој го придружува телото на својот умрен татко. Каб става седатив во пијалакот на Роберт, а тимот го внесува Роберт во создадените соништа на три нивоа. На секое ниво е потребно еден од тимот да остане и да ги чува заспаните, додека останатите продолжуваат во придружба на Роберт сè до неговото најдлабоко ниво на потсвест. Начинот на будење од нивоата на соништата е удар, било да е паѓање на колата од мост, паѓање со лифт, зграда која се урива. На тој начин се враќаат назад низ нивоата сè до реалноста. Проблем настанува кога Саито е смртно повреден во последното ниво на соништата, а умирање во сон за него би значело дека ќе остане заробен во заборав, во најдлабокото ниво на својата потсвест, при што ја губи врската со реалноста. Се појавува и мртвата сопруга на Каб, која ги саботира со тоа што го убива Фишер. Каб и Аријадна влегуваат во уште подлабока состојба за да ги најдат Саито и Фишер. Аријадна го наоѓа Фишер и го враќа назад низ нивоата на соништата, а Каб продолжува во потрага по Саито. Каб го наоѓа Саито, кој е остарен, живеел декади во заборав (додека во реално време поминале само неколку часа), и двајцата заедно се сеќаваат на задачата и се будат. На крајот од филмот ги гледаме ликовите од тимот кои се будат во авионот, на летот до Лос Анџелес. Каб минува крај царината без никаков проблем, и оди дома да се сретне со децата. На масата го употребува својот тотем, конусот кој се врти, за да провери дали е ова реалност, но децата го довикуваат од дворот, и тој заминува да ги гушне без да го дочека резултатот од вртењето на конусот. == Критики == Филмот доживеа главно позитивни критики. Повеќето филмски критичари го пофалија филмот поради иновативната приказна, но и за изборот на улогите, како и за незаборавните сцени.<ref>Zeitchik, Steven (July 19, 2010). "'Inception' rides out critical backlash". Los Angeles Times. http://www.latimes.com/entertainment/news/la-et-inception-backlash-20100719,0,3544832.story.</ref> === За крајот === За крајот на филмот постојат шпекулации - дали Каб се наоѓа во реалност или во нечиј сон. Самиот Нолан изјавил: „Ми го поставија ова прашање толку многупати, што до сега не сум бил толку прашуван за ниеден друг филм што сум го направил... Она што е смешно е луѓето навистина очекуваат од мене да им одговорам.“"<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://insidemovies.ew.com/2010/11/30/christopher-nolan-batman-inception/|title=Christopher Nolan on his 'last' Batman movie, an 'Inception' videogame, and that spinning top | Inside Movies | EW.com|last=Jensen|first=Jeff|date=30 November 2010|work=[[Entertainment Weekly]]|accessdate=6 January 2011}}</ref> Сценариото за филмот завршува со зборовите „Зад него на масата конусот сè уште се врти.“<ref>{{citation|title=Inception - The Shooting Script|author=Christopher Nolan|page=218|isbn=978-1-60887-015-8|publisher=Insight Editions}}</ref> Како и да е, Кристофер Нолан смета дека најважниот момент од последната сцена е тоа што Каб не гледа во конусот, туку во своите деца.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://insidemovies.ew.com/2010/11/30/christopher-nolan-batman-inception/|title=Christopher Nolan on his 'last' Batman movie, an 'Inception' videogame, and that spinning top | Inside Movies | EW.com|last=Jensen|first=Jeff|date=30 November 2010|work=[[Entertainment Weekly]]|accessdate=10 January 2011}}</ref> Во септември 2010 година, во интервју [[Мајкл Кејн]], кој во филмот игра улога татко на жената на Каб, крајот на филмот го објаснил вака: „Штом сум јас таму, реалност е, затоа што јас никогаш не сум во состојба на сон. Јас сум човекот кој ги измисли соништата.“<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://screenrant.com/michael-caine-inception-ending-batman-3-benm-80670|title=Michael Caine Says ‘Inception’ Ending Was No Dream|publisher=ScreenRant}}</ref> == Музика == {{Anchor|Music|Soundtrack}} {{Infobox album <!-- See Wikipedia:WikiProject_Albums --> |Name=Inception: Music from the Motion Picture |Type=Film |Artist=[[Hans Zimmer]] |Cover= |Alt= |Released={{start date|2010|7|13}} |Recorded= |Genre=Soundtrack |Length=49:13 |Label=[[Reprise Records|Reprise]] |Producer= |Last album=''Henry IV''<br />(2010) |This album='''''Inception'''''<br />(2010) |Next album=''[[Megamind]]''<br />(2010) }} На [[Ханс Зимер]] ова му е трета соработка со Нолан за филм. При компонирање на музиката, Зимер користел звук на гитара што потсетува на [[Енио Мориконе]], а сакал деловите да ги отсвири [[Џони Мар]], бившиот гитарист од рок групата од `80-тите [[Смитс]]. Се консултирал со Нолан ко јсе согласил со идејата, па така Мар поминал четири дена по 12 часа во студио свирејќи ги нотите кои ги компонирал Зимер.<ref name="Martens">{{наведени вести|last=Martens|first=Todd|title=Hans Zimmer and Johnny Marr talk about the sad romance of ''Inception''|work=Los Angeles Times|date=July 20, 2010|url=http://latimesblogs.latimes.com/herocomplex/2010/07/inception-christopher-nolan-the-smiths-johnny-marr-hans-zimmer-and-johnny-marr-on-the-sound-of-inception-its-about-sadness.html|accessdate=July 20, 2010}}</ref> Интересно е дека во трејлерите за филмот е употребена посебно подготвена музика д Зак Хемси, која не се појавува во официјалната музика за филмот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://collider.com/top-movie-scores-2010/67417/|title=Top Film Scores of 2010|author=Jeff Ames|publisher=Collider.com|date=2010-12-30|accessdate=2011-01-18|archive-date=2011-01-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20110103193137/http://collider.com/top-movie-scores-2010/67417/}}</ref> == Наводи == {{Reflist|colwidth=30em}} {{Refbegin}} *[http://inceptionmovie.warnerbros.com/pdf/INCEPTION_PK_Notes__Bios_6-18.pdf ''Inception Production Notes'', (2010, Warner Brothers).]. Retrieved September 4, 2010. {{Refend}} == Надворешни врски == {{Wikiquote}} {{рвр-авто}} *{{Official website|http://www.inceptionmovie.com/}} *{{Amg title|1:480818|Inception}} *{{Rotten-tomatoes|id=1217219-inception|title=Inception}} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Inception}} [[Категорија:Филмови од 2010 година]] [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] [[Категорија:Научнофантастични романи]] ddek95i2mksg5ladun9j6lwwahxkx83 Ричард Трети (драма) 0 761378 4804271 4681902 2022-08-22T07:25:23Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Italic title}} {{внимание}} {{викифицирање}} [[Податотека:Richardthird.jpg|мини|Ричард Трети]] '''''Ричард Трети''''' е историска драма од Вилијам Шекспир, која се верува дека е напишана околу 1591, која го опишува макијавелското воздигнување до моќ и краткото владеење на Ричард Трети од Англија. Драмата е групирана во истoриските драми во Првото фолио и најчесто е класифицирана како таква. Понекогаш, како во кварто изданието, драмата е именувана како трагедија. Првата тетралогија на Шекспир (која ја содржи Хенри Шести делови 1 – 3) завршува со „Ричард Трети“. Се смета дека е една од најдобрите драми на Шекспир. По ''„Хамлет“'', „Ричард Трети“ е најдолга драма во опусот на Шекспир и е најдолга во Првото фолио каде што верзијата на „Хамлет“ е пократка наспроти онаа во квартото. Драмата ретко се изведува целосна. Честопати некои периферни ликови се целосно отстранети. Во такви случаи за да има некаква врска помеѓу ликовите, честопати се измислува или додава нов текст. Друго објаснување за кратењето е тоа што Шекспир сфатил дека неговата публика е запознаена со драмите за Хенри Шести, и честопати правел индиректни наводи на настани во нив, како убиството на Хенри Шести од страна на Ричард или на победата врз кралицата Маргарита. '''Лица''' * Ричард, војвода од Глостер, подоцна крал Ричард Трети, брат на кралот * Кралот Едвард Четврти * Едвард, принцот од Велс, подоцна Едвард Петти (принцот во кулата), син на кралот Едвард Четврти * Ричард, војвода од Јорк, брат на Едвард Петти, син на кралот Едвард Четврти * Џорџ, војвода од Кларенс, брат на кралот * Едвард, гроф од Варвик, помлад син на Кларенс * Хенри, гроф од Ричмонд, подоцна крал Хенри Седми * Томас Кардинал Боршиер, архиепископ од Кантербери * Томас Ротерам, архиепископ од Јорк * Џон Мортон, епископ од Ели * Војводата од Бакингам * Војводата од Норфолк * Грофот Риверс, брат на кралицата Елизабета * Маркизот од Дорсет, син на кралицата Елизабета * Лорд Ричард Греј, син на кралицата Елизабета * Грофот од Оксфорд * Лорд Хастингз * Лорд Стенли, подоцна гроф на Дарби * Лорд Лавел * Сер Томас Вон * Сер Ричард Ратклиф * Сер Вилијам Кејтзби * Сер Џејмс Тирел * Сер Џејмс Блант * Сер Волтер Херберт * Сер Вилијам Брендон * Сер Роберт Брекенбери * Кристофер Урсвик, свештеник * друг свештеник (Ралф Ша) * Хестингс * Тресел и Беркли, придружници на лејди Ана * Стражар во кулата * Градоначалникот на Лондон (Сер Едмунд Ша) * Шерифот од Вилтшаир (Хенри Лонг) * Елизабета Вудвил, кралица на Едвард Четврти * Маргарита од Анои, вдовица на Хенри Шести * Војвотката од Јорк, мајка на крал Едвард Четврти, Кларенс и Глостер * Лејди Ана Невил, вдовица на Едвард, принцот од Велс (син на Хенри Шести), подоцна се мажи за Глостер * Маргарита Плантагенет, грофица од Селсбери, помладата ќерка на Кларенс * Принцезата Елизабета (Елизабета од Јорк), сестра на двата принца и ќерка на Едвард Четврти * Духовите на сите убиени од Ричард, лордови и придружба, писар, граѓани, убијци, гласници, војници, стражари и др. '''Сиже''' Драмата започнува со Ричард како го опишува крунисувањето на неговиот брат, кралот Едвард Четврти од Англија, најстар син на починатиот Ричард, војвода од Јорк. :Зимата сега на нашиот чемер :летото е сјајно од сонцето на Јорк :и облак муртав над дом што ни ездел :затонал в темни пазуви морски. :(„сонцето на Јорк“ е игра со зборови и се однесува на амблемот „пламтечко сонце“, кое Едвард Четврти го присвоил, и „синот на Јорк“ т. е., синот на војводата од Јорк.) Овој говор ја открива љубомората и амбицијата на Ричард, додека неговиот брат успешно владее со земјата. Ричард е грд грбавко кој е „некултурно подгазен“, „деформиран и прерано роден“ и кој не може да се „перчи пред блудна нимфа.“ Тој одговара на болката од својата состојба со мислата на отфрлените: „Решив ништожник да станам / развратов денешен безделничав да го мразам“. Ричард прави заговор против својот брат Кларенс, кој е пред него во ред за престолот, за да го затвори во Кулата на Лондон, преку некое пророштво кое му го протолкувал на кралот; дека „ '''Џ''' некој породот ќе му го лиши“, а тоа '''Џ''' се однесува на Џорџ од Кларенс. Следно, Ричард и се додворува на „Лејди Ана“ – Ана Невил, вдовица на ланкастриецот Едвард од Вестминстер, Принц од Велс. Ричард признава пред публиката: :„Најмалата ќерка на Ворик ќе ја оженам. :Оти мажот и свекорот и ги убив.“ И покрај омразата во почетокот, лејди Ана е освоена од неговите угоди за љубовта и покајанијата и се сложува да се омажи за него. Кога таа ќе излезе, Ричард слави за тоа што ја освоил и покрај тоа што тој и направил, и на публиката и вели дека, откако ќе си ја заврши својата цел, тој ќе ја откачи. Атмосферата во судот е затруена: одбраните благородници не се во слога со роднините на кралицата Елизабета, кои се на повисок ранг. Непријатност која е поттурната од махинацијата на Ричард. Кралицата Маргарита, вдовица на Хенри Шести, се враќа јавно да ја одбие протерата и да ги предупреди благородниците за Ричард. Кралицата Маргарита го проколнува Ричард и останатите присутни. Благородниците кои се јоркци веднаш се обединуваат против последниот ланкастриец, а предупредувањето никој не го зема за сериозно. Ричард наредува на двајца убијци да го убијат Кларенс во кулата. Во меѓувреме, Кларенс го прераскажува сонот што го сонил на чуварот. Во сонот имало екстремно сликовит јазик опишувајќи го Кларенс како паѓа од брод што било резултат на туркањето од Глостер. Под водата Кларенс гледал скелети на илјада мажи „кои биле глодани од рибите“. Исто така гледал „грумења злато, купишта бисер, камења бесценети, огромни блага сите расфрлани по дното морско“. Кларенс додава дека некои скапоцени камења биле во черепите на умрените. Потоа, Кларенс си замислува како умира и е мачен од духовите на својот дедо (Варвик, таткото на Ана) и шура (Едвард, поранешен маж на Ана). Откако Кларенс ќе заспие, Брекенбури, поручник во Кулата на Лондон, влегува и воочува дека нема некоја разлика во имињата на принцовите и обичните луѓе туку само „надворешната слава“, што значи дека имаат „внатрешни грижи“ без разлика дали се богати или сиромашни. Кога убијците ќе пристигнат, Брекенбери го чита налогот (издаден во името на кралот) и излегува со чуварот, кој не го прифаќа барањето на Кларенс да остане до него, и ги остава клучевите на убијците. Кларенс се буди и се брани од убијците велејќи им дека човек нема право да ја почитува желбата за убиство на друг, затоа што има Господов закон да не се врши убиство. Убијците имплицираат дека Кларенс е дволичен затоа што „кој .... те стори тогаш слуга крвав за храбриот бујат принц Едвард да го усмртиш“? Обидувајќи се тактички да ги преубеди убијците, им вели да одат кај брат му Глостер. Тој ќе ги награди повеќе за неговиот живот отколку Едвард за неговата смрт. Еден од убијците му вели дека самиот Глостер ги пратил да го извршат крвавото дело, но Кларенс не му верува. Тој се навраќа на Ричард војводата од Јорк кој ги благословил трите сина и со победничката рака поттупнувајќи го Глостер, „потсетете го Глостер на ова и ќе видите како ќе заплаче.“ Следно, еден од убијците му објаснува дека брат му Глостер го мрази, и ги пратил во кулата да го убијат. Тогаш, едниот убиец се предава на својата совест и не сака да учествува, но другиот го прободува Кларенс и го фрла во „бочвата Малмси“. Првиот чин завршува со потребата на злосторникот да најде дупка за да го закопа Кларенс. Наскоро, Едвард Четврти умира. Тој го именува за Заштитник својот брат Ричард, кој се подготвува за отстранување на последната пречка до своето воздигнување. Го среќава својот внук, младиот Едвард Петти, кој е на пат кон Лондон за своето крунисување придружен од роднините на вдовицата на Едвард (Лорд Риверс, Лорд Греј и Сер Томас Вон). Нив ги апси Ричард и ги обезглавува, а потоа разговара со принцот и неговиот помлад брат, Војводата од Јорк. Принцовите лесно го надмудруваат Ричард и ја сфаќаат неговата игра со зборови. Ричард е нервозен поради нив и што претставуваат потенцијална закана. Младиот принц и неговиот брат се наговорени (од Ричард) подолго да престојуваат во Кулата на Лондон. Принцот и неговиот брат Војводата од Јорк докажуваат дека се високоинтелигентни и харизматични лица, храбро надмудрувајќи и отворено исмевајќи го Ричард. Придружен од својот роднина Бакингам, Ричард отпочнува кампања за да се претстави како вистински наследник на престолот преправајќи се дека е скромен, побожен без никакви претензии кон совршенство. Лорд Хестингс, кој е против издигнувањето на Ричард, е уапсен и погубен по измислени тужби. Заедно, Ричард и Бакингам, помогнати од Ретклиф и Лавел, шират гласини дека синовите на Едвард се незаконски и затоа немаат право на престолот. Другите лордови се наговорени кон прифаќање на Ричард како крал, без разлика на опстанокот на неговите внуци (принцовите во кулата). Ричард го замолува Бакингам да ја обезбеди смртта на принцовите, но Бакингам се двоуми. Тогаш, Ричард го регрутира Џејмс Тирел кој ги убива двете деца. Кога Ричард не му ја дава ветената земја на Бакингам, тој се свртува против него и оди од страната на Хенри, грофот од Ричмонд кој е моментално протеран. Ричард се загледува во внука си, принцезата Елизабета и ја труе Лејди Ана за да биде слободен да и се додворува на принцезата. Кога кралицата Маргарита пристигнува, војвотката од Јорк и кралицата Елизабета ја жалат смртта на принцовите. Како што беше предвидено, кралицата Елизабета бара помош во колнењето од кралицата Маргарита. Подоцна, војвотката ја употребува оваа лекција и пред да замине го проколнува својот единствен син. Ричард се обидува со своето преправање да влези во „љубовното гнездо“на принцезта Елизабета, но нејзината мајка не е прелажана од неговата елоквенција и дури и успева да го измами и задржи. Со текот на времето, параноичниот Ричард ја губи популарноста што ја имаше. Наскоро тој се соочува со побуна, прво предводена од Бакингам, а потоа од освојувачки настроениот Ричмонд. Бакингам е фатен и погубен. И двете страни се среќаваат за финална битка кај полето Босфор. Важно за битката е тоа што Ричард во сонот пред битката е посетен од духовите на своите жртви кои му велат „Очајувај и умри!“ Тој се буди извикувајќи „Исус“ да му помогне и полека сфакајќи дека е сам на светот, и не може да се сожали дури и самиот. Во битката на полето Босфор, лорд Стенли (кој е полутатко на Ричмонд) и неговите следбеници ја напуштаат страната на Ричард, поради што Ричард бара погубување на Џорџ Стенли, синот на Лорд Стенли. Ова не се случува бидејќи битката е во полн замав, а Ричард е оставен во голема неповолност. Набрзо во екот на битката Ричард останува без коњ и извикува „Коњ! Коњ! Кралството за коњ!“ Во финалниот двобој, Ричмонд го убива Ричард. Веднаш потоа Ричмонд застанува на престолот како Хенри Седми и се жени со принцезата Елизабета од фамилијата Јорк. '''Датум и текст''' Се верува дека „Ричард Трети“ е една од пораните драми на Шекспир, проследена само со трите дела на „Хенри Шести“ и неколку комедии.Се верува дека е напишана во 1591. Иако, на 20 октомври 1597, драмата „Ричард Трети“е внесена во регистарот на издавачката компанијаод страна на продавачот на книги Ендру Вајс кој го објавил првото кварто подоцна во истата година, се смета дека „Едвард Втори“ од Кристофер Марло која не била напишана подоцна од 1592 (Марло умрел во 1593) била напишана под влијание на „Ричард Трети“. Следело второ кварто во 1598 испечатено од Томас Крид за Ендру Вајс. Третото кварто се појавило во 1602, четвртото во 1605, петтото во 1612 и шестото во 1622. Во 1623 следува верзијата на првото фолио. == Теми == === Комични елементи === Во драмата има избегнување на демонстрации на физичко насилство. Само Кларенс и Ричард Трети умираат на сцената, додека останатите (двајцата принца, Хастингс, Греј, Вон, Риверс, Ана, Бакингам и кралот Едвард) си го среќаваат крајот надвор од сцената. И покрај непријателската природа на главниот лик и темниот тек на приказната Шекспир внесува комичен материјал во дејствието, како што и прави со повеќето трагедии. Хуморот најмногу расте со двојноста на тоа како го знаат ликот на Ричард и како Ричард се обидува да изгледа. {{Вилијам Шекспир}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Дела од Вилијам Шекспир]] n2ytfuqjipfnxreu06u9czfzfppwien Википедија:Јубилејни статии 4 773078 4804289 4785937 2022-08-22T08:02:03Z Kiril Simeonovski 3243 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Nuvola apps cookie.svg|десно|200п]] Ова е '''список на јубилејни статии''' на Википедија на македонски јазик. Како такви, овде се наведени сите оние за кои заедницата има утврдено дека се издвојуваат по својот квалитет од останатите создадени на денот на надминување на секоја илјадита статија. Во табелата во продолжение се наведени сите јубилејни статии досега, како и податоци за нивниот создавач и датумот на кој биле создадени. {| class="wikitable" |- ! Број !! Статија !! Автор !! Датум |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/130.000|130.000]] || ? || ? || [[20 август]] [[2022]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/129.000|129.000]] || [[Светски ден на бегалците]] || [[Корисник:Виолетова|Виолетова]] || [[24 јуни]] [[2022]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/128.000|128.000]] || [[Гај Симондс]] || [[Корисник:Bojan9Spasovski|Bojan9Spasovski]] || [[11 мај]] [[2022]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/127.000|127.000]] || [[Туниска кујна]] || [[Корисник:Матеј2008г|Матеј2008г]] || [[18 април]] [[2022]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/126.000|126.000]] || [[Хорхе Буручага]] || [[Корисник:Carshalton|Carshalton]] || [[21 март]] [[2022]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/125.000|125.000]] || [[Војна во Приднестровие]] || [[Корисник:Bojan9Spasovski|Bojan9Spasovski]] || [[7 март]] [[2022]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/124.000|124.000]] || [[Матео Беретини]] || [[Корисник:TheGreatMKD|TheGreatMKD]] || [[18 февруари]] [[2022]] |- |rowspan="2" style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/123.000|123.000]] || [[Епир (римска провинција)]] || [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] ||rowspan="2"| [[1 февруари]] [[2022]] |- | [[Мезопелагиска зона]] || [[Корисник:Тиверополник|Тиверополник]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/122.000|122.000]] || [[Кралство Сардинија]] || [[Корисник:Bojan9Spasovski|Bojan9Spasovski]] || [[6 јануари]] [[2022]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/121.000|121.000]] || [[Бранова функција]] || [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]] || [[1 декември]] [[2021]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/120.000|120.000]] || [[Атмосфера на Венера]] ||rowspan="2"| [[Корисник:Тиверополник|Тиверополник]] || [[24 ноември]] [[2021]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/119.000|119.000]] || [[Јупитерови прстени]] || [[20 ноември]] [[2021]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/118.000|118.000]] || [[Катин двор]] || [[Корисник:MartinStojc|MartinStojc]] || [[10 ноември]] [[2021]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/117.000|117.000]] || [[Дева (планина)]] ||rowspan="2"| [[Корисник:Bjankuloski06|Bjankuloski06]] || [[24 септември]] [[2021]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/116.000|116.000]] || [[Аре]] || [[30 јули]] [[2021]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/115.000|115.000]] || [[Тетовски древности]] || [[Корисник:Darko gavro|Darko gavro]] || [[4 јуни]] [[2021]] |- |rowspan="2" style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/114.000|114.000]] || [[Животот и делата на бесмртниот водач Караѓорѓе]] || [[Корисник:Pta345MK|Pta345MK]] ||rowspan="2"| [[19 април]] [[2021]] |- | [[Крстоносен поход на Смирна]] || [[Корисник:Тиверополник|Тиверополник]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/113.000|113.000]] || [[Гаврилова хорна]] || [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]] || [[4 март]] [[2021]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/112.000|112.000]] || [[Пирошки]] || [[Корисник:MikasaAckerman10|MikasaAckerman10]] || [[11 февруари]] [[2021]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/111.000|111.000]] || [[Регионален пат 1105]] || [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] || [[29 декември]] [[2020]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/110.000|110.000]] || [[Ками]] || [[Корисник:КатеринаКајевска|КатеринаКајевска]] || [[20 ноември]] [[2020]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/109.000|109.000]] || [[Де Морганови закони]] || [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]] || [[20 октомври]] [[2020]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/108.000|108.000]] || [[Земја во развој]] ||rowspan="2"| [[Корисник:Тиверополник|Тиверополник]] || [[19 септември]] [[2020]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/107.000|107.000]] || [[Георги Занков]] || [[3 август]] [[2020]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/106.000|106.000]] || [[Активен астероид]] || [[Корисник:Инокентиј|Инокентиј]] || [[23 мај]] [[2020]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/105.000|105.000]] || [[Гама Лебед]] || [[Корисник:Bjankuloski06|Bjankuloski06]] || [[10 април]] [[2020]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/104.000|104.000]] || [[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Бањане]] || [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] || [[7 февруари]] [[2020]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/103.000|103.000]] || [[Прнар]] || [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]] || [[24 ноември]] [[2019]] |- |rowspan="2" style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/102.000|102.000]] || [[Западни Инди]] || [[Корисник:Bjankuloski06|Bjankuloski06]] ||rowspan="2"| [[30 август]] [[2019]] |- | [[Црква „Св. Теодор Тирон“ - Долно Српци]] || [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/101.000|101.000]] || [[Косинусова теорема]] || [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]] || [[9 јуни]] [[2019]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/100.000|100.000]] || [[Небка]] || [[Корисник:Виолетова|Виолетова]] || [[27 април]] [[2019]] |- |rowspan="2" style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/99.000|99.000]] || [[Систем на национални сметки]] || [[Корисник:ГП|ГП]] ||rowspan="2"| [[12 февруари]] [[2019]] |- | [[Фосфор пентоксид]] || [[Корисник:Uvtarex|Uvtarex]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/98.000|98.000]] || [[Ломбок]] || [[Корисник:BlueEagle1|BlueEagle1]] || [[31 декември]] [[2018]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/97.000|97.000]] || [[Жерар Муру]] || [[Корисник:Инокентиј|Инокентиј]] || [[2 ноември]] [[2018]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/96.000|96.000]] || [[Мартинус Бејеринк]] || [[Корисник:Simona Trajkoska|Simona Trajkoska]] || [[8 септември]] [[2018]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/95.000|95.000]] || [[Пуцк]] || [[Корисник:Bjankuloski06|Bjankuloski06]] || [[20 јуни]] [[2018]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/94.000|94.000]] || [[Надја Ножарова]] || [[Корисник:19user99|19user99]] || [[17 април]] [[2018]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/93.000|93.000]] || [[КК Алба Берлин]] || [[Корисник:Carshalton|Carshalton]] || [[22 февруари]] [[2018]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/92.000|92.000]] || [[Сакураџима]] ||rowspan="2"| [[Корисник:Тиверополник|Тиверополник]] || [[26 декември]] [[2017]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/91.000|91.000]] || [[Список на споменици на НОБ во Македонија]] || [[31 октомври]] [[2017]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/90.000|90.000]] || [[Црква „Св. Димитриј“ - Кованец]] || [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] || [[3 јули]] [[2017]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/89.000|89.000]] || [[Ашов]] || [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] || [[27 март]] [[2017]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/88.000|88.000]] || [[ХЕЦ Света Петка]] || [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] || [[19 јануари]] [[2017]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/87.000|87.000]] || [[Динан (Белгија)]] || [[Корисник:TheGreatMKD|TheGreatMKD]] || [[13 октомври]] [[2016]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/86.000|86.000]] || [[Алшар - допри го сонцето]] || [[Корисник:Македонец|Македонец]] || [[14 јуни]] [[2016]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/85.000|85.000]] || [[Хемиска индустрија Велес]] || [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] || [[11 февруари]] [[2016]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/84.000|84.000]] || [[Иконостас]] || [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]] || [[11 ноември]] [[2015]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/83.000|83.000]] || [[Светско првенство во водени спортови 2013]] || [[Корисник:TheGreatMKD|TheGreatMKD]] || [[13 август]] [[2015]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/82.000|82.000]] || [[Роберт Левандовски]] || [[Корисник:Carshalton|Carshalton]] || [[23 мај]] [[2015]] |- |rowspan="2" style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/81.000|81.000]] || [[Должина на искачувачкиот јазол]] || [[Корисник:Bjankuloski06|Bjankuloski06]] ||rowspan="2"| [[22 февруари]] [[2015]] |- | [[Вик на Фер]] || [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/80.000|80.000]] || [[Боемство]] || [[Корисник:Bridenh|Bridenh]] || [[16 декември]] [[2014]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/79.000|79.000]] || [[ФК Динамо Киев]] || [[Корисник:Carshalton|Carshalton]] || [[25 септември]] [[2014]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/78.000|78.000]] || [[Војводство Лауенбург]] || [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] || [[15 август]] [[2014]] |- |rowspan="3" style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/77.000|77.000]] || [[Рупишта (општина)]] || [[Корисник:Bjankuloski06|Bjankuloski06]] ||rowspan="3"| [[16 јуни]] [[2014]] |- | [[Плимомер]] ||rowspan="2"| [[Корисник:Инокентиј|Инокентиј]] |- | [[Амфихидромна точка]] |- |rowspan="2" style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/76.000|76.000]] || [[Карлос Валдерама]] || [[Корисник:Carshalton|Carshalton]] ||rowspan="2"| [[6 март]] [[2013]] |- | [[Цугшпице]] || [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] |- |rowspan="2" style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/75.000|75.000]] || [[Пер Лагерквист]] || [[Корисник:Darko Grmaskoski|Darko Grmaskoski]] ||rowspan="2"| [[9 јануари]] [[2014]] |- | [[Единична кружница]] || [[Корисник:Lfahlberg|Lfahlberg]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/74.000|74.000]] || [[Германски музеј]] || [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] || [[8 ноември]] [[2013]] |- |rowspan="2" style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/73.000|73.000]] || [[Бела тресиопашка]] || [[Корисник:Guc zc|Guc zc]] ||rowspan="2"| [[31 јули]] [[2013]] |- | [[Ел Греко]] || [[Корисник:Mikrosam Akademija 4|Mikrosam Akademija 4]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/72.000|72.000]] || [[Бел свиркач]] || [[Корисник:Guc zc|Guc zc]] || [[11 мај]] [[2013]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/71.000|71.000]] || [[Арго (филм)]] || [[Корисник:Retrohead|Retrohead]] || [[1 април]] [[2013]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/70.000|70.000]] || [[Никола Младенов]] || [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] || [[28 март]] [[2013]] |- |rowspan="2" style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/69.000|69.000]] || [[Лесен Удар]] || [[Корисник:Retrohead|Retrohead]] ||rowspan="2"| [[22 март]] [[2013]] |- | [[Е3 Харелбеке 2013]] || [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/68.000|68.000]] || [[Дивље јагоде]] || [[Корисник:M4r51n|M4r51n]] || [[2 февруари]] [[2013]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/67.000|67.000]] || [[Габриел Батистута]] || [[Корисник:Carshalton|Carshalton]] || [[5 декември]] [[2012]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/66.000|66.000]] || [[Трка околу Пекинг 2012]] || [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] || [[19 октомври]] [[2012]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/65.000|65.000]] || [[Курдски јазик]] ||rowspan="2"| [[Корисник:MacedonianBoy|MacedonianBoy]] || [[4 октомври]] [[2012]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/64.000|64.000]] || [[Браќа Карамазови]] || [[28 септември]] [[2012]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/63.000|63.000]] || [[Денга]] || [[Корисник:Peter.C|Peter.C]] || [[17 септември]] [[2012]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/62.000|62.000]] || [[Економско однесување]] || [[Корисник:Kekev|Kekev]] || [[5 септември]] [[2012]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/61.000|61.000]] || [[Општина Самоков]] ||[[Корисник:MacedonianBoy|MacedonianBoy]] || [[28 август]] [[2012]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/60.000|60.000]] || [[Жак Мизес]] || [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] || [[19 август]] [[2012]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/59.000|59.000]] || [[Розвел (Ново Мексико)]] || [[Корисник:MacedonianBoy|MacedonianBoy]] || [[27 јули]] [[2012]] |- |rowspan="2" style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/58.000|58.000]] || [[Анафилакса]] || [[Корисник:Lady Jefferson|Lady Jefferson]] ||rowspan="2"| [[19 јули]] [[2012]] |- | [[Борење на Летните олимписки игри 2012]] ||rowspan="2"| [[Корисник:TheGreatMKD|TheGreatMKD]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/57.000|57.000]] || [[Кошарка на Летните олимписки игри 2012]] || [[15 јули]] [[2012]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/56.000|56.000]] || [[Премиер на Јапонија]] || [[Корисник:Bjankuloski06|Bjankuloski06]] || [[4 јуни]] [[2012]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/55.000|55.000]] || [[Географија на Маршалските Острови]] ||rowspan="3"| [[Корисник:MacedonianBoy|MacedonianBoy]] || [[19 март]] [[2012]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/54.000|54.000]] || [[Географија на Боцвана]] || [[30 јануари]] [[2012]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/53.000|53.000]] || [[Грб на Општина Радовиш]] || [[10 декември]] [[2011]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/52.000|52.000]] || [[Дујсбург]] || [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] || [[25 октомври]] [[2011]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/51.000|51.000]] || [[Список на национални паркови во Шведска]] || [[Корисник:Bjankuloski06|Bjankuloski06]] || [[8 октомври]] [[2011]] |- | style="text-align: right;"| [[Википедија:Јубилејни статии/50.000|50.000]] || [[Раскол во Внатрешната македонска револуционерна организација]] || [[Корисник:Dalco26|Dalco26]] || [[2 октомври]] [[2011]] |} Во продолжение е направено рангирање на корисници по бројот на уредени јубилејни статии. {| class="wikitable" |- ! Ранг !! Корисник !! Број на статии |- | 1 || [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] || 12 (52.000, 66.000, 69.000, 74.000, 76.000, 78.000, 81.000, 85.000, 88.000, 102.000, 104.000, 111.000) |- | 2 || [[Корисник:Bjankuloski06|Bjankuloski06]] || 9 (51.000, 56.000, 77.000, 81.000, 95.000, 102.000, 105.000, 116.000, 117.000) |- | 3 || [[Корисник:Тиверополник|Тиверополник]] || 8 (91.000, 92.000, 107.000, 108.000, 114.000, 119.000, 120.000, 123.000) |- | 4 || [[Корисник:MacedonianBoy|MacedonianBoy]] || 7 (53.000, 54.000, 55.000, 59.000, 61.000, 64.000, 65.000) |- | 5 || [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]] || 6 (84.000, 101.000, 103.000, 109.000, 113.000, 121.000) |- | 5 || [[Корисник:Carshalton|Carshalton]] || 6 (67.000, 76.000, 79.000, 82.000, 93.000, 126.000) |- | 7 || [[Корисник:TheGreatMKD|TheGreatMKD]] || 5 (57.000, 58.000, 83.000, 87.000, 124.000) |- | 8 || [[Корисник:Инокентиј|Инокентиј]] || 4 (77.000 х 2, 97.000, 106.000) |- | 9 || [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] || 3 (60.000, 70.000, 90.000) |- | 9 || [[Корисник:Bojan9Spasovski|Bojan9Spasovski]] || 3 (122.000, 125.000, 128.000) |- | 11 || [[Корисник:Retrohead|Retrohead]] || 2 (69.000, 71.000) |- | 11 || [[Корисник:Guc zc|Guc zc]] || 2 (72.000, 73.000) |- | 11 || [[Корисник:Виолетова|Виолетова]] || 2 (100.000, 129.000) |- | 14 || [[Корисник:Dalco26|Dalco26]] || 1 (50.000) |- | 14 || [[Корисник:Lady Jefferson|Lady Jefferson]] || 1 (58.000) |- | 14 || [[Корисник:Kekev|Kekev]] || 1 (62.000) |- | 14 || [[Корисник:Peter.C|Peter.C]] || 1 (63.000) |- | 14 || [[Корисник:M4r51n|M4r51n]] || 1 (68.000) |- | 14 || [[Корисник:Mikrosam Akademija 4|Mikrosam Akademija 4]] || 1 (73.000) |- | 14 || [[Корисник:Darko Grmaskoski|Darko Grmaskoski]] || 1 (75.000) |- | 14 || [[Корисник:Lfahlberg|Lfahlberg]] || 1 (75.000) |- | 14 || [[Корисник:Bridenh|Bridenh]] || 1 (80.000) |- | 14 || [[Корисник:Македонец|Македонец]] || 1 (86.000) |- | 14 || [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] || 1 (89.000) |- | 14 || [[Корисник:19user99|19user99]] || 1 (94.000) |- | 14 || [[Корисник:Simona Trajkoska|Simona Trajkoska]] || 1 (96.000) |- | 14 || [[Корисник:BlueEagle1|BlueEagle1]] || 1 (98.000) |- | 14 || [[Корисник:ГП|ГП]] || 1 (99.000) |- | 14 || [[Корисник:Uvtarex|Uvtarex]] || 1 (99.000) |- | 14 || [[Корисник:КатеринаКајевска|КатеринаКајевска]] || 1 (110.000) |- | 14 || [[Корисник:MikasaAckerman10|MikasaAckerman10]] || 1 (112.000) |- | 14 || [[Корисник:Pta345MK|Pta345MK]] || 1 (114.000) |- | 14 || [[Корисник:Darko gavro|Darko gavro]] || 1 (115.000) |- | 14 || [[Корисник:MartinStojc|MartinStojc]] || 1 (118.000) |- | 14 || [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] || 1 (123.000) |- | 14 || [[Корисник:Матеј2008г|Матеј2008г]] || 1 (127.000) |} [[Категорија:Википедија:Јубилејни статии| ]] dsblmo1ejk37aglo00fkvba70tazari Батрахомиомахија 0 780614 4804329 4756358 2022-08-22T11:16:30Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Froschmäusekrieg 1878 25.jpg|мини|илустрација од германско издание на Батрахомиомахија од 1878 година]] '''''Батрахомиомахија''''' ([[грчки јазик|грчки]]: Βατραχομυομαχία, од {{polytonic|βάτραχος}}, [[жаба]], {{polytonic|μῦς}}, [[глушец]] и {{polytonic|μάχη}}, битка) или '''''Битката на Жабите и Глушецот''''' — комичен еп или пародија на [[Илијада]]та. Авторството се припишува на [[Хомер]] од страна на [[Стар Рим|Старите Римјани]], но според [[Плутарх]]<ref>Plutarch. ''De Herodoti Malignitate'', 43.</ref> ова е дело на [[Пигрес од Халикарнас]], брат (или син) на Артемисија, кралицата на Карија и сојузник на [[Ксеркс I|Ксеркс]]. Некои научници денес сметаат дека е дело на анонимен поет од времето на [[Александар Македонски]].<ref>A. Ludwich (1896).</ref> ==Содржина== Глушец кој пие вода од езеро го среќава кралот на Жабите, кој го кани кај него дома. Додека кралот Жаба плива преку езерото, Глушецот седи на неговиот грб, се среќаваат со страшната водена змија. Жабата нурнува под вода заборавајќи на Глушецот, кој се удавил. Друг Глушец кој ја видел оваа случка од брегот на езерото, трча да ги извести сите за ова. Глувците се вооружуваат и на кралот Жаба му испраќаат гласник дека стапуваат во војна. Жабите го обвинуваат својот крал, а овој го негира инцидентот. Во меѓувреме, [[Зевс]] гледајќи дека се подготвува војна, им вели на боговите да заземат страни, и посебно [[Атена (митологија)|Атена]] да им помага на Глувците. Атена одбива, велејќи дека глувците ѝ сториле досега многу штета. На крајот боговите решаваат да гледаат без да се мешаат. Битката започнува, и Глувците надвладуваат. Зевс ги повикува раковите на помош за да се избегне целосно уништување на жабите. Немоќни да се борат против оклопот на раковите, Глувците се повлекуваат, и еднодневната бвојна завршува на зајдисонце. == Наводи == {{наводи}} ==Надворешни врски== * [http://www.homer.com.mx/HOMERICA/BATRACHOMYOMACHIA.html Homer - Batrachomyomachia] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110724085224/http://www.homer.com.mx/HOMERICA/BATRACHOMYOMACHIA.html |date=2011-07-24 }} * [http://www.wiegran.de/batrachomyomachia.htm Wiegran.de - Batrachomyomachia] * [http://www.hs-augsburg.de/~harsch/graeca/Chronologia/S_ante01/Batrachomyomachia/bat_text.html Βατραχομυομαχία - Greek Text] {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Хомер]] [[Категорија:Антички поеми]] daxeae2o3br4hoht9nad8vsp5e9nm9j СЕХА лига 0 781422 4804146 4491386 2022-08-21T15:14:50Z TheGreatMKD 32993 ажурирање wikitext text/x-wiki {{Инфокутија спортска лига | наслов = СЕХА Лига | момсезона = СЕХА лига 2021–22 | лого = South_East_Handball_Association_LOGO.jpg | пиксели = 175п | титл = | спорт = Ракомет | основана = Во 2011&nbsp;г. | претседател = Михајло Михајловски | инаугурација = | тимови = 10 | држава = {{БЛР}}<br /> {{МКД}}<br />{{СВК}}<br />{{СРБ}}<br />{{УНГ}}<br />{{ХРВ}} | шампион = {{знамеикона|УНГ}} [[РК Веспрем|Веспрем]] (4. титула) | најмногу_титули = {{знамеикона|МКД}} [[РК Вардар|Вардар]] (5 титули) }} '''СЕХА лигата''' (поради спонзорство '''СЕХА Газпром лига''') е регионална [[ракомет]]на регионална лига во која тековно учествуваат екипи од [[Белорусија]], [[Македонија]], [[Словачка]], [[Србија]], [[Унгарија]] и [[Хрватска]]. Седиштето на лигата се наоѓа во [[Загреб]], Хрватска, а претседател на лигата е Михајло Михајловски. [[РК Вардар|Вардар]] е најуспешна екипа, со освоени пет титули, една повеќе од [[РК Веспрем|Веспрем]], кој четири пати бил победник. == Историја == Основањето на регионалната лига ја предложила [[Ракометна федерација на Босна и Херцеговина|ракометната федерација на БИХ]]. Во февруари 2011 година во [[Белград]] е одржан состанок на кој е донесено создавањето на регионалната лига. На 25 мај во [[Загреб]] е потпишан договор за создавање на регионална ракометна лига. Завршниот турнир се одигра во Арена Загреб на 14 и 15 април 2012 година. Во финалето играа [[Македонија|македонските]] клубови [[РК Вардар|РК Вардар ПРО]] и [[РК Металург]]. Прв победник на лигата е [[РК Вардар ПРО]] од [[Скопје]]. Од сезоната 2016–17, на лигата се приклучуваат клубови од Словенија. ==Моментални учесници== :''Ова е списокот на клубови кои се натреваруваат во [[СЕХА лига 2021–22]].'' {| class="wikitable" |'''Држава''' |'''Клуб''' |'''Град''' |'''Сала (Капацитет)''' |- |{{БЛР}} |[[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |[[Брест (Белорусија)|Брест]] |[[Универзален спортски комплекс Викторија]] (3,740) |- |rowspan="2" |{{ХРВ}} |[[РК Нексе Нашице|Нексе Нашице]] |[[Нашице]] |[[Спортска сала Крал Томислав]] (2,500) |- |[[РК Загреб|ППД Загреб]] |[[Загреб]] |[[Дом на спортовите (Загреб)|Дом на спортовите]] (3,100) |- |{{УНГ}} |[[РК Веспрем|Телеком Веспрем]] |[[Веспрем]] |[[Веспрем арена]] (5,096) |- |rowspan="2" |{{МКД}} |[[РК Еурофарм Пелистер|Еурофарм Пелистер]] |[[Битола]] |[[Спортска сала Боро Чурлевски]] (3,700) |- |[[РК Вардар|Вардар 1961]] |[[Скопје]] |[[Спортски центар Јане Сандански]] (6,500) |- |{{СРБ}} |[[РК Војводина|Војводина]] |[[Нови Сад]] |[[Спортски центар Слана Бара]] (2,000) |- |{{СВК}} |[[РК Татран Прешов|Татран Прешов]] |[[Прешов]] |[[Ракометна арена Татран]] (4,870) |} == Турнири на најдобрите четири == === Победници=== Ова е списокот на победници, финалисти и учесници на турнирите на најдобрите четири во СЕХА лигата. {| class="wikitable" style="font-size: 97%; text-align: center;" |- !rowspan=2 width=7%|Година !rowspan=2 width=8%|Домаќин |width=1% rowspan=54| !colspan=3|Финале |width=1% rowspan=54| !colspan=3|Натпревар за трето место |- !width=15%|Шампион !width=10%|Резултат !width=15%|Финалист !width=15%|Трето место !width=15%|Резултат !width=15%|Четврто место |- |2011–12<br />''[[СЕХА лига 2011–12|Детали]]'' |[[Загреб]] |{{знамеикона|Macedonia|size=30px}}<br /> '''[[РК Вардар|Вардар]]''' |'''21–18''' |{{знамеикона|Macedonia|size=30px}}<br /> [[РК Металург Скопје|Металург]] |{{знамеикона|Croatia|size=30px}}<br /> [[РК Загреб|Загреб]] |'''31–29''' |{{знамеикона|Slovakia|size=30px}}<br /> [[РК Тартан Прешов|Татран Прешов]] |- |2012–13<br />''[[СЕХА лига 2012–13|Детали]]'' |[[Скопје]] |{{знамеикона|Croatia|size=30px}}<br /> '''[[РК Загреб|Загреб]] ''' |'''25–24''' <br /> по продолж. |{{знамеикона|Macedonia|size=30px}}<br /> [[РК Вардар|Вардар]] |{{знамеикона|Macedonia|size=30px}}<br /> [[РК Металург Скопје|Металург]] |'''26–21''' |{{знамеикона|Belarus|size=30px}}<br /> [[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |- |2013–14<br />''[[СЕХА лига 2013–14|Детали]]'' |[[Нови Сад]] |{{знамеикона|Macedonia|size=30px}}<br /> '''[[РК Вардар|Вардар]]''' |'''29–27''' |{{знамеикона|Belarus|size=30px}}<br /> [[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |{{знамеикона|Croatia|size=30px}}<br /> [[РК Загреб|Загреб]] |'''36–28''' |{{знамеикона|Slovakia|size=30px}}<br /> [[РК Тартан Прешов|Татран Прешов]] |- |2014–15<br />''[[СЕХА лига 2014–15|Детали]]'' |[[Веспрем]] |{{знамеикона|Hungary|size=30px}}<br /> '''[[РК Веспрем|Веспрем]]''' |'''32–21''' |{{знамеикона|Belarus|size=30px}}<br /> [[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |{{знамеикона|Croatia|size=30px}}<br /> [[РК Загреб|Загреб]] |'''26–23''' |{{знамеикона|Macedonia|size=30px}}<br /> [[РК Вардар|Вардар]] |- |2015–16<br />''[[СЕХА лига 2015–16|Детали]]'' |[[Вараждин]] |{{знамеикона|Hungary|size=30px}}<br> '''[[РК Веспрем|Веспрем]]''' |'''28–26''' |{{знамеикона|Macedonia|size=30px}}<br> [[РК Вардар|Вардар]] |{{знамеикона|Croatia|size=30px}}<br> [[РК Загреб|Загреб]] |'''24−23''' |{{знамеикона|Belarus|size=30px}}<br> [[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |- |2016–17<br />''[[СЕХА лига 2016–17|Детали]]'' |[[Брест (Белорусија)|Брест]] |{{flagicon|Macedonia|size=30px}}<br /> '''[[РК Вардар|Вардар]]''' |'''26–21''' |{{flagicon|Hungary|size=30px}}<br /> [[РК Веспрем|Веспрем]] |{{flagicon|Belarus|size=30px}}<br /> [[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |'''23−19''' |{{flagicon|Croatia|size=30px}}<br /> [[РК Загреб|ППД Загреб]] |- |2017–18<br />''[[СЕХА лига 2017–18|Детали]]'' |[[Скопје]] |{{flagicon|Macedonia|size=30px}}<br /> '''[[РК Вардар|Вардар]]''' |'''26–24''' |{{flagicon|Croatia|size=30px}}<br /> [[РК Загреб|ППД Загреб]] |{{flagicon|Slovenia|size=30px}}<br /> [[РК Цеље|Цеље]] |'''31–28''' |{{flagicon|Belarus|size=30px}}<br /> [[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |- |2018–19<br />''[[СЕХА лига 2018–19|Детали]]'' |[[Брест (Белорусија)|Брест]] |{{flagicon|Macedonia|size=30px}}<br /> '''[[РК Вардар|Вардар]]''' |'''26–23''' |{{flagicon|Croatia|size=30px}}<br /> [[РК Загреб|ППД Загреб]] |{{flagicon|Belarus|size=30px}}<br /> [[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |'''24–19''' |{{flagicon|Croatia|size=30px}}<br /> [[РК Нексе Нашице|Нексе]] |- |2019–20<br />''[[СЕХА лига 2019–20|Детали]]'' |[[Задар]] |{{flagicon|Hungary|size=30px}}<br /> '''[[РК Веспрем|Телеком Веспрем]]''' |'''35–27''' |{{flagicon|Macedonia|size=30px}}<br /> [[РК Вардар|Вардар]] |{{flagicon|Belarus|size=30px}}<br /> [[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |'''29–24''' |{{flagicon|Croatia|size=30px}}<br /> [[РК Загреб|ППД Загреб]] |- |2020–21<br />''[[СЕХА лига 2020–21|Детали]]'' |[[Задар]] |{{flagicon|Hungary|size=30px}}<br />'''[[РК Веспрем|Телеком Веспрем]]''' |'''27–27''' <br /> (пен. 4–2) |{{flagicon|Croatia|size=30px}}<br />[[РК Загреб|ППД Загреб]] |{{flagicon|Ukraine|size=30px}}<br />[[РК Мотор Запорожје|Мотор Запорожје]] |'''31–20''' |{{flagicon|Belarus|size=30px}}<br /> [[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |} === Домаќини=== {| class="wikitable" |- !Година !Домаќин на турнирот !Сала !Датум !Капацитет !Финале (посет.) |- |[[СЕХА лига 2011–12|2011–12]]'' |{{знамеикона|CRO}} [[Загреб]] |[[Арена Загреб]] | 14–15 април 2012 | 5,500 | 1,500 |- |[[СЕХА лига 2012–13|2012–13]]'' |{{знамеикона|MKD}} [[Скопје]] |[[Спортски центар Борис Трајковски|СЦ Борис Трајковски]] | 12–13 април 2013 | 13,450 | 5,500 |- |[[СЕХА лига 2013–14|2013–14]]'' |{{знамеикона|SRB}} [[Нови Сад]] |[[СПЦ Војводина]] | 11–13 април 2014 | 15,710 | 5,160 |- |[[СЕХА лига 2014–15|2014–15]]'' |{{знамеикона|HUN}} [[Веспрем]] |[[Веспрем арена]] | 25–29 март 2015 | 16,100 | 5,000 |- |[[СЕХА лига 2015–16|2015–16]]'' |{{знамеикона|CRO}} [[Вараждин]] |[[Арена Вараждин]] | 1–3 април 2016 | 20,611 | 5,486 |- |[[СЕХА лига 2016–17|2016–17]] |{{flagicon|BLR}} [[Брест (Белорусија)|Брест]] |[[Универзален спортски комплекс Викторија]] | 7–9 април 2017 |12,150 |2,750 |- |[[СЕХА лига 2017–18|2017–18]] |{{flagicon|MKD}} [[Скопје]] |[[Спортски центар Јане Сандански]] | 13–15 април 2018 |16,650 |6,000 |- |[[СЕХА лига 2018–19|2018–19]] |{{flagicon|BLR}} [[Брест (Белорусија)|Брест]] |[[Универзален спортски комплекс Викторија]] | 2–3 април 2019 |11,135 |3,210 |- |[[СЕХА лига 2019–20|2019–20]] |{{flagicon|CRO}} [[Задар]] |[[Крешимир Ќосиќ арена]] | 4–6 септември 2020 |2,000 |500 |- |[[СЕХА лига 2020–21|2020–21]] |{{flagicon|CRO}} [[Задар]] |[[Крешимир Ќосиќ арена]] | 3–5 септември 2021 | | |- |[[СЕХА лига 2021–22|2021–22]] |{{flagicon|CRO}} [[Задар]] |[[Крешимир Ќосиќ арена]] | 2–4 септември 2022 | | |} == Статистика == === По клуб === {| class="wikitable sortable" |- !Клуб !Победник !Финалист !Години победник !Години финалист |- | {{flagicon|MKD}} [[РК Вардар|Вардар]] |{{center|5}} |{{center|3}} |2012, 2014, 2017, 2018, 2019 |2013, 2016, 2020 |- | {{flagicon|HUN}} [[РК Веспрем|Веспрем]] |{{center|4}} |{{center|1}} |2015, 2016, 2020, 2021 |2017 |- | {{flagicon|CRO}} [[РК Загреб|Загреб]] |{{center|1}} |{{center|3}} |2013 |2018, 2019, 2021 |- | {{flagicon|BLR}} [[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |{{center|0}} |{{center|2}} | |2014, 2015 |- | {{flagicon|MKD}} [[РК Металург|Металург]] |{{center|0}} |{{center|1}} | |2012 |- ! Вкупно !! 10 !! 10 !! !! |} === По држава === ''Статистика по [[СЕХА лига 2015–16]] сезоната.'' {| class="wikitable sortable" |- ! width="120"|Клуб / Држава ! width="120"|Победник ! width="120"|Финалист ! width="120"|Финалиња |- | {{МКД}} |{{center|5}} |{{center|4}} |{{center|9}} |- | {{УНГ}} |{{center|4}} |{{center|1}} |{{center|5}} |- | {{ХРВ}} |{{center|1}} |{{center|3}} |{{center|4}} |- | {{БЛР}} |{{center|0}} |{{center|2}} |{{center|2}} |- ! Вкупно !! 10 !! 10 !! 20 |} == Надворешни врски == *[http://seha-liga.com Официјално мрежно место ] *[https://www.facebook.com/pages/SEHA-Gazprom-South-Stream-League/372231742879572 Профил на Facebook] [[Категорија:Ракометни натпреварувања]] 4gxhf1mtwynsmitryftkr6q16htq8wz 4804148 4804146 2022-08-21T15:18:32Z TheGreatMKD 32993 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија спортска лига | наслов = СЕХА Лига | момсезона = СЕХА лига 2021–22 | лого = South_East_Handball_Association_LOGO.jpg | пиксели = 175п | титл = | спорт = Ракомет | основана = Во 2011&nbsp;г. | претседател = Михајло Михајловски | инаугурација = | тимови = 10 | држава = {{БЛР}}<br /> {{МКД}}<br />{{СВК}}<br />{{СРБ}}<br />{{УНГ}}<br />{{ХРВ}} | шампион = {{знамеикона|УНГ}} [[РК Веспрем|Веспрем]] (4. титула) | најмногу_титули = {{знамеикона|МКД}} [[РК Вардар|Вардар]] (5 титули) }} '''СЕХА лигата''' (поради спонзорство '''СЕХА Газпром лига''') е регионална [[ракомет]]на лига во која тековно учествуваат екипи од [[Белорусија]], [[Македонија]], [[Словачка]], [[Србија]], [[Унгарија]] и [[Хрватска]]. Седиштето на лигата се наоѓа во [[Загреб]], Хрватска, а претседател на лигата е Михајло Михајловски. [[РК Вардар|Вардар]] е најуспешна екипа, со освоени пет титули, една повеќе од [[РК Веспрем|Веспрем]], кој четири пати бил победник. == Историја == Основањето на регионалната лига ја предложила [[Ракометна федерација на Босна и Херцеговина|ракометната федерација на БИХ]]. Во февруари 2011 година во [[Белград]] е одржан состанок на кој е донесено создавањето на регионалната лига. На 25 мај во [[Загреб]] е потпишан договор за создавање на регионална ракометна лига. Завршниот турнир се одигра во Арена Загреб на 14 и 15 април 2012 година. Во финалето играа [[Македонија|македонските]] клубови [[РК Вардар|РК Вардар ПРО]] и [[РК Металург]]. Прв победник на лигата е [[РК Вардар ПРО]] од [[Скопје]]. Од сезоната 2016–17, на лигата се приклучуваат клубови од Словенија. ==Моментални учесници== :''Ова е списокот на клубови кои се натреваруваат во [[СЕХА лига 2021–22]].'' {| class="wikitable" |'''Држава''' |'''Клуб''' |'''Град''' |'''Сала (Капацитет)''' |- |{{БЛР}} |[[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |[[Брест (Белорусија)|Брест]] |[[Универзален спортски комплекс Викторија]] (3,740) |- |rowspan="2" |{{ХРВ}} |[[РК Нексе Нашице|Нексе Нашице]] |[[Нашице]] |[[Спортска сала Крал Томислав]] (2,500) |- |[[РК Загреб|ППД Загреб]] |[[Загреб]] |[[Дом на спортовите (Загреб)|Дом на спортовите]] (3,100) |- |{{УНГ}} |[[РК Веспрем|Телеком Веспрем]] |[[Веспрем]] |[[Веспрем арена]] (5,096) |- |rowspan="2" |{{МКД}} |[[РК Еурофарм Пелистер|Еурофарм Пелистер]] |[[Битола]] |[[Спортска сала Боро Чурлевски]] (3,700) |- |[[РК Вардар|Вардар 1961]] |[[Скопје]] |[[Спортски центар Јане Сандански]] (6,500) |- |{{СРБ}} |[[РК Војводина|Војводина]] |[[Нови Сад]] |[[Спортски центар Слана Бара]] (2,000) |- |{{СВК}} |[[РК Татран Прешов|Татран Прешов]] |[[Прешов]] |[[Ракометна арена Татран]] (4,870) |} == Турнири на најдобрите четири == === Победници=== Ова е списокот на победници, финалисти и учесници на турнирите на најдобрите четири во СЕХА лигата. {| class="wikitable" style="font-size: 97%; text-align: center;" |- !rowspan=2 width=7%|Година !rowspan=2 width=8%|Домаќин |width=1% rowspan=54| !colspan=3|Финале |width=1% rowspan=54| !colspan=3|Натпревар за трето место |- !width=15%|Шампион !width=10%|Резултат !width=15%|Финалист !width=15%|Трето место !width=15%|Резултат !width=15%|Четврто место |- |2011–12<br />''[[СЕХА лига 2011–12|Детали]]'' |[[Загреб]] |{{знамеикона|Macedonia|size=30px}}<br /> '''[[РК Вардар|Вардар]]''' |'''21–18''' |{{знамеикона|Macedonia|size=30px}}<br /> [[РК Металург Скопје|Металург]] |{{знамеикона|Croatia|size=30px}}<br /> [[РК Загреб|Загреб]] |'''31–29''' |{{знамеикона|Slovakia|size=30px}}<br /> [[РК Тартан Прешов|Татран Прешов]] |- |2012–13<br />''[[СЕХА лига 2012–13|Детали]]'' |[[Скопје]] |{{знамеикона|Croatia|size=30px}}<br /> '''[[РК Загреб|Загреб]] ''' |'''25–24''' <br /> по продолж. |{{знамеикона|Macedonia|size=30px}}<br /> [[РК Вардар|Вардар]] |{{знамеикона|Macedonia|size=30px}}<br /> [[РК Металург Скопје|Металург]] |'''26–21''' |{{знамеикона|Belarus|size=30px}}<br /> [[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |- |2013–14<br />''[[СЕХА лига 2013–14|Детали]]'' |[[Нови Сад]] |{{знамеикона|Macedonia|size=30px}}<br /> '''[[РК Вардар|Вардар]]''' |'''29–27''' |{{знамеикона|Belarus|size=30px}}<br /> [[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |{{знамеикона|Croatia|size=30px}}<br /> [[РК Загреб|Загреб]] |'''36–28''' |{{знамеикона|Slovakia|size=30px}}<br /> [[РК Тартан Прешов|Татран Прешов]] |- |2014–15<br />''[[СЕХА лига 2014–15|Детали]]'' |[[Веспрем]] |{{знамеикона|Hungary|size=30px}}<br /> '''[[РК Веспрем|Веспрем]]''' |'''32–21''' |{{знамеикона|Belarus|size=30px}}<br /> [[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |{{знамеикона|Croatia|size=30px}}<br /> [[РК Загреб|Загреб]] |'''26–23''' |{{знамеикона|Macedonia|size=30px}}<br /> [[РК Вардар|Вардар]] |- |2015–16<br />''[[СЕХА лига 2015–16|Детали]]'' |[[Вараждин]] |{{знамеикона|Hungary|size=30px}}<br> '''[[РК Веспрем|Веспрем]]''' |'''28–26''' |{{знамеикона|Macedonia|size=30px}}<br> [[РК Вардар|Вардар]] |{{знамеикона|Croatia|size=30px}}<br> [[РК Загреб|Загреб]] |'''24−23''' |{{знамеикона|Belarus|size=30px}}<br> [[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |- |2016–17<br />''[[СЕХА лига 2016–17|Детали]]'' |[[Брест (Белорусија)|Брест]] |{{flagicon|Macedonia|size=30px}}<br /> '''[[РК Вардар|Вардар]]''' |'''26–21''' |{{flagicon|Hungary|size=30px}}<br /> [[РК Веспрем|Веспрем]] |{{flagicon|Belarus|size=30px}}<br /> [[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |'''23−19''' |{{flagicon|Croatia|size=30px}}<br /> [[РК Загреб|ППД Загреб]] |- |2017–18<br />''[[СЕХА лига 2017–18|Детали]]'' |[[Скопје]] |{{flagicon|Macedonia|size=30px}}<br /> '''[[РК Вардар|Вардар]]''' |'''26–24''' |{{flagicon|Croatia|size=30px}}<br /> [[РК Загреб|ППД Загреб]] |{{flagicon|Slovenia|size=30px}}<br /> [[РК Цеље|Цеље]] |'''31–28''' |{{flagicon|Belarus|size=30px}}<br /> [[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |- |2018–19<br />''[[СЕХА лига 2018–19|Детали]]'' |[[Брест (Белорусија)|Брест]] |{{flagicon|Macedonia|size=30px}}<br /> '''[[РК Вардар|Вардар]]''' |'''26–23''' |{{flagicon|Croatia|size=30px}}<br /> [[РК Загреб|ППД Загреб]] |{{flagicon|Belarus|size=30px}}<br /> [[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |'''24–19''' |{{flagicon|Croatia|size=30px}}<br /> [[РК Нексе Нашице|Нексе]] |- |2019–20<br />''[[СЕХА лига 2019–20|Детали]]'' |[[Задар]] |{{flagicon|Hungary|size=30px}}<br /> '''[[РК Веспрем|Телеком Веспрем]]''' |'''35–27''' |{{flagicon|Macedonia|size=30px}}<br /> [[РК Вардар|Вардар]] |{{flagicon|Belarus|size=30px}}<br /> [[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |'''29–24''' |{{flagicon|Croatia|size=30px}}<br /> [[РК Загреб|ППД Загреб]] |- |2020–21<br />''[[СЕХА лига 2020–21|Детали]]'' |[[Задар]] |{{flagicon|Hungary|size=30px}}<br />'''[[РК Веспрем|Телеком Веспрем]]''' |'''27–27''' <br /> (пен. 4–2) |{{flagicon|Croatia|size=30px}}<br />[[РК Загреб|ППД Загреб]] |{{flagicon|Ukraine|size=30px}}<br />[[РК Мотор Запорожје|Мотор Запорожје]] |'''31–20''' |{{flagicon|Belarus|size=30px}}<br /> [[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |} === Домаќини=== {| class="wikitable" |- !Година !Домаќин на турнирот !Сала !Датум !Капацитет !Финале (посет.) |- |[[СЕХА лига 2011–12|2011–12]]'' |{{знамеикона|CRO}} [[Загреб]] |[[Арена Загреб]] | 14–15 април 2012 | 5,500 | 1,500 |- |[[СЕХА лига 2012–13|2012–13]]'' |{{знамеикона|MKD}} [[Скопје]] |[[Спортски центар Борис Трајковски|СЦ Борис Трајковски]] | 12–13 април 2013 | 13,450 | 5,500 |- |[[СЕХА лига 2013–14|2013–14]]'' |{{знамеикона|SRB}} [[Нови Сад]] |[[СПЦ Војводина]] | 11–13 април 2014 | 15,710 | 5,160 |- |[[СЕХА лига 2014–15|2014–15]]'' |{{знамеикона|HUN}} [[Веспрем]] |[[Веспрем арена]] | 25–29 март 2015 | 16,100 | 5,000 |- |[[СЕХА лига 2015–16|2015–16]]'' |{{знамеикона|CRO}} [[Вараждин]] |[[Арена Вараждин]] | 1–3 април 2016 | 20,611 | 5,486 |- |[[СЕХА лига 2016–17|2016–17]] |{{flagicon|BLR}} [[Брест (Белорусија)|Брест]] |[[Универзален спортски комплекс Викторија]] | 7–9 април 2017 |12,150 |2,750 |- |[[СЕХА лига 2017–18|2017–18]] |{{flagicon|MKD}} [[Скопје]] |[[Спортски центар Јане Сандански]] | 13–15 април 2018 |16,650 |6,000 |- |[[СЕХА лига 2018–19|2018–19]] |{{flagicon|BLR}} [[Брест (Белорусија)|Брест]] |[[Универзален спортски комплекс Викторија]] | 2–3 април 2019 |11,135 |3,210 |- |[[СЕХА лига 2019–20|2019–20]] |{{flagicon|CRO}} [[Задар]] |[[Крешимир Ќосиќ арена]] | 4–6 септември 2020 |2,000 |500 |- |[[СЕХА лига 2020–21|2020–21]] |{{flagicon|CRO}} [[Задар]] |[[Крешимир Ќосиќ арена]] | 3–5 септември 2021 | | |- |[[СЕХА лига 2021–22|2021–22]] |{{flagicon|CRO}} [[Задар]] |[[Крешимир Ќосиќ арена]] | 2–4 септември 2022 | | |} == Статистика == === По клуб === {| class="wikitable sortable" |- !Клуб !Победник !Финалист !Години победник !Години финалист |- | {{flagicon|MKD}} [[РК Вардар|Вардар]] |{{center|5}} |{{center|3}} |2012, 2014, 2017, 2018, 2019 |2013, 2016, 2020 |- | {{flagicon|HUN}} [[РК Веспрем|Веспрем]] |{{center|4}} |{{center|1}} |2015, 2016, 2020, 2021 |2017 |- | {{flagicon|CRO}} [[РК Загреб|Загреб]] |{{center|1}} |{{center|3}} |2013 |2018, 2019, 2021 |- | {{flagicon|BLR}} [[РК Мешков Брест|Мешков Брест]] |{{center|0}} |{{center|2}} | |2014, 2015 |- | {{flagicon|MKD}} [[РК Металург|Металург]] |{{center|0}} |{{center|1}} | |2012 |- ! Вкупно !! 10 !! 10 !! !! |} === По држава === {| class="wikitable sortable" |- ! width="120"|Клуб / Држава ! width="120"|Победник ! width="120"|Финалист ! width="120"|Финалиња |- | {{МКД}} |{{center|5}} |{{center|4}} |{{center|9}} |- | {{УНГ}} |{{center|4}} |{{center|1}} |{{center|5}} |- | {{ХРВ}} |{{center|1}} |{{center|3}} |{{center|4}} |- | {{БЛР}} |{{center|0}} |{{center|2}} |{{center|2}} |- ! Вкупно !! 10 !! 10 !! 20 |} == Надворешни врски == *[http://seha-liga.com Официјално мрежно место ] *[https://www.facebook.com/pages/SEHA-Gazprom-South-Stream-League/372231742879572 Профил на Facebook] [[Категорија:Ракометни натпреварувања]] 6vgpm1c2cdrdqicz6rbxzom0pe56tf9 Зиферштет 0 1037888 4804321 4222207 2022-08-22T10:32:35Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = St.-Petri-Kirche Sieverstedt.jpg |imagesize = |image_caption =Црква во Зиферштет |image_coa = Sieverstedt Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 38 |lon_deg = 9 |lon_min = 28 |image_plan = Sieverstedt in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Еферско Езеро |elevation = 33 |area = 31.01 |population = 1671 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24885 |area_code = 04638 или 04603 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 159 |Adresse-Verband = Tornschauer Str. 3-5<br />24963 Тарп |website = [http://www.amtoeversee.de/ www.amtoeversee.de] |mayor = Хартвиг Вилкенс |party = }} '''Зиферштет''' ({{lang-de|Sieverstedt}}; {{lang-da|Siversted}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] gvelvg7eul5xf7piibqwtdggmt7zpfl Данчо Чевревски 0 1044314 4804144 4798843 2022-08-21T14:37:43Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Данчо Чевревски | портрет = Jordancho_Chevrevski_(Partizanska_Eskadrila).png | px = | опис = Исечок од Партизанска ескадрила | родено-име = | роден-дата = {{роден на|17|мај|1951}} | роден-место = {{роден во|Скопје}} | починал-дата = {{починал на|29|октомври|2020}} | починал-место = {{починал во|Скопје}} | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по улогата во: <br>[[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]] <br> [[Трст виа Скопје]]<br>[[Курирот на Гоце (филм)|Курирот на Гоце]]<br>[[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]]<br>[[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]]<br>[[Деца на сонцето (филм) |Деца на сонцето]]<br>[[Тетовирање (филм) |Тетовирање]] | занимање = глумец | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Данчо Чевревски''' ([[Скопје]], [[17 мај]] [[1951]] — Скопје, [[29 октомври]] [[2020]]) — македонски театарски, филмски и телевизиски глумец и продуцент. == Животопис == Дипломирал на Факултетот за драмски уметности во [[Скопје]] на отсекот за драмски глумци. Специјализација, односно филмско усовршување има добиено на УКЛА во [[Лос Анџелес]]. Тој е еден е од основачите на приватното претпријатие за производство на филмови [[ТРИАНГЛ]]. Работел професор на ФДУ во Скопје, а бил и декан на факултетот. Во 2012 година, Комисијата за лустрација на Република Македонија објавила дека Чевревски бил соработник на тајните служби во времето на [[СФРЈ]]. Починал по долго боледување на 69-годишна возраст на 29 октомври 2020 година во Скопје.<ref>„[https://www.slobodnaevropa.mk/a/30920829.html Почина актерот Данчо Чевревски]“. ''Радио Слободна Европа''. 30 октомври 2020.</ref> == Филмографија == {| class="wikitable sortable" |- ! Година ! Филм ! Улога |- | 1975 | [[Атентатот во Сарајево]] ТВ-филм | Сава |- | 1975 | [[Прва вечер]] ТВ-филм | |- | 1976 | [[Цимерите од соба 306]] ТВ-филм | / |- | 1976 | [[Најдолгиот пат (филм)|Најдолгиот пат]] ТВ-филм | Стефан |- | 1977 | [[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]] ТВ-филм | |- | 1978 | ''[[Златни години]] ТВ-серија | Чирак |- | 1978 | [[Белиот ѕид (филм)|Белиот ѕид]] ТВ-филм | |- | 1979 | [[Партизанска ескадрила]] ТВ-филм | |- | 1979 | [[Курирот на Гоце (филм)|Курирот на Гоце]] ТВ-серија | Динко |- | 1980 | [[Оловна бригада (филм)|Оловна бригада]] ТВ-филм | Диме |- | 1981 | [[Пикник и тополи (филм)|Пикник и тополи]] ТВ-филм | Крака |- | 1981 | [[Партизанска ескадрива]] ТВ-серија || Зеко |- | 1981 | [[Доротеј]] ТВ-филм || Матија |- | 1981 | [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || |- | 1981 | [[Козе (телевизиска серија) |Козе]] ТВ-серија | |- | 1982 | [[Време на летала (филм)|Време на летала]] ТВ-филм | |- | 1982 | [[Јагне на ражен (ТВ-филм) |Јагне на ражен]] ТВ-филм || |- | 1982 | [[Јужна патека (филм)|Јужна патека]] ТВ-филм | |- | 1983 | [[Игмански марс]] ТВ-филм || |- | 1983 | [[Велики транспорт]] ТВ-филм || Заробеник |- | 1983 | [[Дани авноја]] ТВ-серија || Партизан |- | 1983 | [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1984 | [[Јуначко колено (филм)|Јуначко колено]] ТВ-серија | Иџко |- | 1984 | ''[[Исчекување (филм)|Исчекување]] ТВ-филм | Диме |- | 1984 | [[Опасен траг]] ТВ-филм || Рецепционер |- | 1984 | [[Нели ти реков (филм)|Нели ти реков]] ТВ-филм | |- | 1984 | [[Песок во автомобилот (филм)|Песок во автомобилот]] ТВ-филм | |- | 1985 | [[Слободен пад]] ТВ-филм || |- | 1986 | [[Климент Охридски (филм)|Климент Охридски]] ТВ-филм | Наум |- | 1986 | [[Доброволци]] ТВ-филм || |- | 1987 | [[Хај-фај (филм)|Хај-фај]] ТВ-филм | Матеј Бојановски |- | 1987 | [[Народни трубадури]] ТВ-серија || |- | 1987 | [[Трст виа Скопје (телевизиска серија)|Трст виа Скопје]] ТВ-серија | Бранко |- | 1988 | [[Тврдокорни (телевизиска серија)|Тврдокорни]] ТВ-серија | [[Ѓорѓи Сугарев]] |- | 1988 | [[Облаци (филм)|Облаци]] ТВ-филм | Бранко |- | 1988 | [[Скопски сновиденија]] ТВ-серија || |- | 1990 | [[Станица обични возови]] ТВ-филм || Миле |- | 1990 | [[Иза зида]] ТВ-филм || Зеко |- | 1991 | [[Тетовирање (филм)|Тетовирање]] ТВ-филм | Кифла |- | 1992 | [[Заминување од Пасквелија]] ТВ-филм || |- | 1995-1996 | [[Среќни луѓе]] ТВ-серија || |- | 1997 | [[Џипси меџик (филм)|Џипси меџик]] ТВ-филм | Кенеди |- | 2000 | [[Мултилевел]] ТВ-филм | |- | 2003 | [[Последниот фалцер]] ТВ-филм | Дамјан |- | 2004 | [[Илузија (филм) |Илузија]] ТВ-филм | |- | 2005 | [[Крчма на патот кон Европа]] ТВ-филм | Прокоп |- | 2007 | [[Стапица (филм)|Стапица]] ТВ-филм | Докторот |- | 2009 | [[Бунило (филм)|Бунило]] ТВ-филм | Арсо |- | 2011 | [[Панкот не е мртов (филм)|Панкот не е мртов]] ТВ-филм | |- | 2011 | [[Ова не е Американски филм]] ТВ-филм || Доктор |- | 2012 | [[Бардо]] ТВ-филм | |- | 2014 | [[Деца на сонцето (филм)|Деца на сонцето]] ТВ-филм | |- | 2014 | [[До балчак]] ТВ-филм || |- | 2016 | [[Прваци света]] ТВ-серија || Јорданчо |- | 2016 | [[Операција Дијамант (серија) |Операција Дијамант]] ТВ-серија | Џани |- | 2017 | [[Пси лају, ветар носи (серија)|Пси лају, ветар носи]] ТВ-серија | Трајче |- | 2019 | [[Втора шанса]] ТВ-филм |Петре |- | 2020 | [[Бегство во морето]] ТВ-филм |Наставникот |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|0149188}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Чевревски, Данчо}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Соработници на Службата за државна безбедност]] [[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]] [[Категорија:Професори на ФДУ]] 6cgkomo52mxx4pnddmkzdu4imb0nd1s NGC 5605 0 1047940 4804257 4517543 2022-08-22T07:06:14Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC 5605 PanS.jpg | опис = Средна спирална галаксија NGC 5605 |соѕвездие=[[Вага (соѕвездие)|Вага]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 25 м 7,5 с |деклинација=-13° 9' 49"" |положбен агол=85 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBc |привиден сјај В=12,3 |привиден сјај Ч=12,9 |површински сјај=13 |привидни димензии=1,5' x 1,3' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[11 мај]] [[1784]] |алтернативни ознаки=MCG -2-37-3, IRAS 14223-1256 }} '''NGC 5605''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Вага (соѕвездие)|Вага]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5605 се споменува и како MCG -2-37-3, IRAS 14223-1256. == Откривање == Објектот е откриен на [[11 мај]] [[1784]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5605 е од видот SBc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,3 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 12,9 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5605 има привидни димензии од 1,5' х 1,3'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 25 м 7,5 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -13° 9' 49"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 85°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5605 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 51492. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 287; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 5574. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1394. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Вага (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5605 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5605] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5605 Поправени информации за NGC 5605] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205605 NGC 5605] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205605 NGC 5605] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Вага (соѕвездие)]] 6vxhpp338jebkcr3hhaumlflwnipns2 NGC 5606 0 1047941 4804258 4527065 2022-08-22T07:08:13Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC 5606 DSS.jpg | опис = Отворен кластер NGC 5606 |соѕвездие=[[Кентаур (соѕвездие)|Кентаур]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 27 м 47,2 с |деклинација=-59° 37' 56"" |положбен агол= |вид на објект= [[расеано ѕвездено јато]] |морфолошки вид=I1p |привиден сјај В=7,7 |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии=3' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џејмс Данлоп]] |датум на откривање=[[8 мај]] [[1826]] |алтернативни ознаки=OCL 922, ESO 134-SC3 }} '''NGC 5606''' — [[расеано ѕвездено јато]] во соѕвездието [[Кентаур (соѕвездие)|Кентаур]], заведено во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5606 се споменува и како OCL 922, ESO 134-SC3. == Откривање == Објектот е откриен на [[8 мај]] [[1826]] година од страна на [[Џејмс Данлоп]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 9&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5606 е од видот I1p.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 7,7 ''m''.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5606 има само една позната привидна димензија, која изнесува 3'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 27 м 47,2 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -59° 37' 56"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5606 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 430; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8691. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Кентаур (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5606 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5606] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5606 Поправени информации за NGC 5606] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205606 NGC 5606] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205606 NGC 5606] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Кентаур (соѕвездие)]] [[Категорија:ESO-објекти]] q8ympfy6joz3yt4fy6mv9xc20xvecms NGC 5612 0 1047947 4804261 4517546 2022-08-22T07:09:45Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC 5612 DSS.jpg | опис = piralna galaksija NGC 5612 |соѕвездие=[[Рајска Птица (соѕвездие)|Рајска Птица]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 34 м 1,5 с |деклинација=-78° 23' 16"" |положбен агол=63 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sab |привиден сјај В=12,1 |привиден сјај Ч=13 |површински сјај=12,6 |привидни димензии=1,9' x 1,1' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[23 мај]] [[1835]] |алтернативни ознаки=ESO 22-1, IRAS 14281-7809 }} '''NGC 5612''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Рајска Птица (соѕвездие)|Рајска Птица]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5612 се споменува и како ESO 22-1, IRAS 14281-7809. == Откривање == Објектот е откриен на [[23 мај]] [[1835]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5612 е од видот Sab.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,1 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,6 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5612 има привидни димензии од 1,9' х 1,1'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 34 м 1,5 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -78° 23' 16"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 63°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5612 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 52057. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 467; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 9431. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Рајска Птица (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5612 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5612] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5612 Поправени информации за NGC 5612] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205612 NGC 5612] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205612 NGC 5612] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Рајска Птица (соѕвездие)]] sx9u4k4tlrtgwm9o648y10hyywkbn5s NGC 5619B 0 1047955 4804262 4517552 2022-08-22T07:10:53Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = IC1016 - SDSS DR14.jpg | опис = |соѕвездие=[[Девица (соѕвездие)|Девица]] |соѕвездие=[[Девица (соѕвездие)|Девица]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 27 м 32,3 с |деклинација=+4° 49' 17" |положбен агол=111 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=S |привиден сјај В=14,1 |привиден сјај Ч=14,9 |површински сјај=12,7 |привидни димензии=0,9' x 0,3' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[10 април]] [[1828]] |алтернативни ознаки=IC 1016, IC 4424, MCG 1-37-14, CGCG 47-48 }} '''NGC 5619B''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Девица (соѕвездие)|Девица]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот не претставува [[Дрееров објект]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5619B се споменува и како IC 1016, IC 4424, MCG 1-37-14, CGCG 47-48. == Откривање == Објектот е откриен на [[10 април]] [[1828]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5619B е од видот S.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,1 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,9 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,7 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5619B има привидни димензии од 0,9' х 0,3'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 27 м 32,3 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +4° 49' 17".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 111°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5619B е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 51624. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 242; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 321. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1418. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Девица (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5619B Прегледувач на длабокото небо — NGC 5619B] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5619B Поправени информации за NGC 5619B] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205619B NGC 5619B] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205619B NGC 5619B] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Девица (соѕвездие)]] aiarhjrum4dhxu7zu2x2lduzzf5cmkg NGC 5621 0 1047958 4804263 4512708 2022-08-22T07:13:08Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC 5621 SDSS2.jpg | опис = NGC 5621, три ѕвезди |соѕвездие=[[Воловар (соѕвездие)|Воловар]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 27 м 50 с |деклинација=+8° 14' 32"" |положбен агол= |вид на објект= [[тројна ѕвезда]] |морфолошки вид=*3 |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[30 јануари]] [[1784]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 5621''' — [[тројна ѕвезда]] во соѕвездието [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. == Откривање == Објектот е откриен на [[30 јануари]] [[1784]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5621 е од видот *3.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 27 м 50 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +8° 14' 32"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5621 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 197; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 909. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1418. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Воловар (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5621 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5621] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5621 Поправени информации за NGC 5621] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205621 NGC 5621] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205621 NGC 5621] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Воловар (соѕвездие)]] o3aqj7eomt0xw3nk5dzy10h49b01k2w NGC 5626 0 1047964 4804266 4517557 2022-08-22T07:16:31Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC 5626 PanS.jpg | опис = Леќеста галаксија NGC 5626 |соѕвездие=[[Водна Змија (соѕвездие)|Водна Змија]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 29 м 49 с |деклинација=-29° 44' 58"" |положбен агол=127 |вид на објект= [[леќеста галаксија]] |морфолошки вид=S0-a |привиден сјај В=12,9 |привиден сјај Ч=13,8 |површински сјај=12,7 |привидни димензии=1,2' x 1' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[30 март]] [[1835]] |алтернативни ознаки=ESO 447-8, MCG -5-34-15 }} '''NGC 5626''' — [[леќеста галаксија]] во соѕвездието [[Водна Змија (соѕвездие)|Водна Змија]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5626 се споменува и како ESO 447-8, MCG -5-34-15. == Откривање == Објектот е откриен на [[30 март]] [[1835]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5626 е од видот S0-a.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,9 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,8 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,7 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5626 има привидни димензии од 1,2' х 1'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 29 м 49 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -29° 44' 58"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 127°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5626 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 51794. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 372; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 6744. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 86. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Водна Змија (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5626 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5626] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5626 Поправени информации за NGC 5626] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205626 NGC 5626] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205626 NGC 5626] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Водна Змија (соѕвездие)]] 7z8gzvkzpku4e65iducyhxrcui78j73 NGC 5634 0 1047972 4804267 4523840 2022-08-22T07:19:17Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC 5626 PanS.jpg | опис = Збиено јато NGC 5634 сликано од вселенскиот телескоп Хабл |соѕвездие=[[Девица (соѕвездие)|Девица]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 29 м 37,3 с |деклинација=-5° 58' 33"" |положбен агол= |вид на објект= [[збиено ѕвездено јато]] |морфолошки вид=IV |привиден сјај В=9,5 |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии=5,5' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[5 март]] [[1785]] |алтернативни ознаки=GCL 28 }} '''NGC 5634''' — [[збиено ѕвездено јато]] во соѕвездието [[Девица (соѕвездие)|Девица]], заведено во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5634 се споменува и како GCL 28. == Откривање == Објектот е откриен на [[5 март]] [[1785]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5634 е од видот IV.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 9,5 ''m''.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5634 има само една позната привидна димензија, која изнесува 5,5'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 29 м 37,3 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -5° 58' 33"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5634 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 287; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 4983. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1062. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Девица (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5634 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5634] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5634 Поправени информации за NGC 5634] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205634 NGC 5634] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205634 NGC 5634] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Девица (соѕвездие)]] [[Категорија:Збиени ѕвездени јата]] lec4iltnpdr0glq3h6gwogbew1kk97a NGC 5644 0 1047983 4804268 4511138 2022-08-22T07:20:55Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC 5644 SDSS2.jpg | опис = Lentikularna galaksija NGC 5644 |соѕвездие=[[Воловар (соѕвездие)|Воловар]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 30 м 25,5 с |деклинација=+11° 55' 41"" |положбен агол= |вид на објект= [[леќеста галаксија]] |морфолошки вид=S0 |привиден сјај В=12,5 |привиден сјај Ч=13,5 |површински сјај=13,1 |привидни димензии=1,4' x 1,4' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Едуар Жан Мари Стефан]] |датум на откривање=[[11 јуни]] [[1880]] |алтернативни ознаки=UGC 9321, MCG 2-37-16, CGCG 75-57 }} '''NGC 5644''' — [[леќеста галаксија]] во соѕвездието [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5644 се споменува и како UGC 9321, MCG 2-37-16, CGCG 75-57. == Откривање == Објектот е откриен на [[11 јуни]] [[1880]] година од страна на [[Едуар Жан Мари Стефан]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 31,5&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5644 е од видот S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,5 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,5 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,1 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5644 има привидни димензии од 1,4' х 1,4'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 30 м 25,5 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +11° 55' 41"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5644 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 51834. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 197; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 913. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 65. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Воловар (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5644 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5644] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5644 Поправени информации за NGC 5644] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205644 NGC 5644] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205644 NGC 5644] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Воловар (соѕвездие)]] phqwpioz8rv8rqfi4mg9dexaq99xpp3 NGC 5651 0 1047990 4804269 4512725 2022-08-22T07:23:32Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC5713 - SDSS DR14.jpg | опис = [[SDSS]] SDSS снимка |соѕвездие=[[Девица (соѕвездие)|Девица]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 31 м 12,7 с |деклинација=-0° 19' 18"" |положбен агол= |вид на објект= [[ѕвезда]] |морфолошки вид=* |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џорџ Филипс Бонд]] |датум на откривање=[[9 мај]] [[1853]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 5651''' — [[ѕвезда]] во соѕвездието [[Девица (соѕвездие)|Девица]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. == Откривање == Објектот е откриен на [[9 мај]] [[1853]] година од страна на [[Џорџ Филипс Бонд]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 15&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5651 е од видот *.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 31 м 12,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -0° 19' 18"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5651 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 242; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 4984. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1440. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Девица (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5651 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5651] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5651 Поправени информации за NGC 5651] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205651 NGC 5651] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205651 NGC 5651] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Девица (соѕвездие)]] 34smbmtn2p05ykdcg8e3lmdxo1r18bf 4804270 4804269 2022-08-22T07:23:58Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC5713 - SDSS DR14.jpg | опис = SDSS снимка |соѕвездие=[[Девица (соѕвездие)|Девица]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 31 м 12,7 с |деклинација=-0° 19' 18"" |положбен агол= |вид на објект= [[ѕвезда]] |морфолошки вид=* |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џорџ Филипс Бонд]] |датум на откривање=[[9 мај]] [[1853]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 5651''' — [[ѕвезда]] во соѕвездието [[Девица (соѕвездие)|Девица]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. == Откривање == Објектот е откриен на [[9 мај]] [[1853]] година од страна на [[Џорџ Филипс Бонд]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 15&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5651 е од видот *.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 31 м 12,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -0° 19' 18"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5651 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 242; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 4984. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1440. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Девица (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5651 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5651] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5651 Поправени информации за NGC 5651] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205651 NGC 5651] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205651 NGC 5651] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Девица (соѕвездие)]] n8hih77q8mp7ucaswyveomtfpnc1qek NGC 5655 0 1047994 4804272 4511309 2022-08-22T07:26:27Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC 5655 SDSS2.jpg | опис = Спирална галаксија NGC 5655 |соѕвездие=[[Воловар (соѕвездие)|Воловар]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 30 м 51 с |деклинација=+13° 58' 9"" |положбен агол=165 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sc |привиден сјај В=13,2 |привиден сјај Ч=13,9 |површински сјај=13,1 |привидни димензии=1,1' x 0,9' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[4 април]] [[1831]] |алтернативни ознаки=UGC 9333, MCG 2-37-20, CGCG 75-60, KUG 1428+141, IRAS 14284+1411 }} '''NGC 5655''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5655 се споменува и како UGC 9333, MCG 2-37-20, CGCG 75-60, KUG 1428+141, IRAS 14284+1411. == Откривање == Објектот е откриен на [[4 април]] [[1831]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5655 е од видот Sc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,2 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,9 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,1 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5655 има привидни димензии од 1,1' х 0,9'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 30 м 51 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +13° 58' 9"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 165°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5655 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 51857. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 197; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 916. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 65. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Воловар (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5655 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5655] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5655 Поправени информации за NGC 5655] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205655 NGC 5655] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205655 NGC 5655] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Воловар (соѕвездие)]] fbm6y14g59qdcscinpjbo4zas4c1s8z NGC 5662 0 1048001 4804274 4524001 2022-08-22T07:28:49Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC 5662 DSS.jpg | опис = Отворен кластер NGC 5662 |соѕвездие=[[Кентаур (соѕвездие)|Кентаур]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 35 м 30,8 с |деклинација=-56° 39' 46"" |положбен агол= |вид на објект= [[расеано ѕвездено јато]] |морфолошки вид=II3m |привиден сјај В=5,5 |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии=30' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Никола Луј де Лакај]] |датум на откривање= [[1751]] |алтернативни ознаки=OCL 928, ESO 175-SC10 }} '''NGC 5662''' — [[расеано ѕвездено јато]] во соѕвездието [[Кентаур (соѕвездие)|Кентаур]], заведено во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5662 се споменува и како OCL 928, ESO 175-SC10. == Откривање == Објектот е откриен на [[1751]] година од страна на [[Никола Луј де Лакај]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 0,5&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5662 е од видот II3m.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 5,5 ''m''.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5662 има само една позната привидна димензија, која изнесува 30'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 35 м 30,8 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -56° 39' 46"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5662 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 431; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8687. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Кентаур (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5662 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5662] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5662 Поправени информации за NGC 5662] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205662 NGC 5662] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205662 NGC 5662] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Кентаур (соѕвездие)]] [[Категорија:ESO-објекти]] [[Категорија:Расеани ѕвездени јата]] i2mis00hmlgb9c0crhdi595txvvk3z1 NGC 5663 0 1048002 4804275 4517573 2022-08-22T07:30:31Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC 5663 PanS.jpg | опис = Леќеста галаксија NGC 5663 |соѕвездие=[[Вага (соѕвездие)|Вага]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 33 м 56,2 с |деклинација=-16° 34' 50"" |положбен агол=0 |вид на објект= [[елиптична галаксија]] |морфолошки вид=E-S0 |привиден сјај В=14,2 |привиден сјај Ч=15,2 |површински сјај=14,7 |привидни димензии=1,4' x 1,3' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Френсис Ливенворт]] |датум на откривање= [[1886]] |алтернативни ознаки=MCG -3-37-3, NPM1G -16.0459 }} '''NGC 5663''' — [[елиптична галаксија]] во соѕвездието [[Вага (соѕвездие)|Вага]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5663 се споменува и како MCG -3-37-3, NPM1G -16.0459. == Откривање == Објектот е откриен на [[1886]] година од страна на [[Френсис Ливенворт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 26&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5663 е од видот E-S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,2 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 15,2 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 14,7 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5663 има привидни димензии од 1,4' х 1,3'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 33 м 56,2 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -16° 34' 50"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 0°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5663 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 52049. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 287; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 6153. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1597. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Вага (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5663 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5663] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5663 Поправени информации за NGC 5663] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205663 NGC 5663] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205663 NGC 5663] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Вага (соѕвездие)]] i03ksl1hvetybp1cmjj0owmbeyu87t9 NGC 5664 0 1048003 4804276 4517574 2022-08-22T07:32:03Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC 5664 PanS.jpg | опис = Спирална галаксија NGC 5664 |соѕвездие=[[Вага (соѕвездие)|Вага]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 33 м 43,7 с |деклинација=-14° 37' 10" |положбен агол=30 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sa |привиден сјај В=13,6 |привиден сјај Ч=14,5 |површински сјај=12,3 |привидни димензии=0,8' x 0,3' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Френсис Ливенворт]] |датум на откривање= [[1886]] |алтернативни ознаки=IC 4455, MCG -2-37-8, IRAS 14309-1424 }} '''NGC 5664''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Вага (соѕвездие)|Вага]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5664 се споменува и како IC 4455, MCG -2-37-8, IRAS 14309-1424. == Откривање == Објектот е откриен на [[1886]] година од страна на [[Френсис Ливенворт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 26&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5664 е од видот Sa.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,6 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,5 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,3 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5664 има привидни димензии од 0,8' х 0,3'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 33 м 43,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -14° 37' 10".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 30°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5664 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 52033. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 287; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 5576. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1394. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Вага (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Dreyer, J.L.E., ibid. Errata on pages 237, 281-283, and 366-378. (158,28) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5664 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5664] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5664 Поправени информации за NGC 5664] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205664 NGC 5664] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205664 NGC 5664] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Вага (соѕвездие)]] [[Категорија:IC-објекти]] hmtx0pa4ssffwky74fkz08jm46ypdfo NGC 5670 0 1048010 4804277 4517576 2022-08-22T07:33:49Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC 5670 DSS.jpg | опис = Леќеста галаксија NGC 5670 |соѕвездие=[[Волк (соѕвездие)|Волк]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 35 м 36,1 с |деклинација=-45° 58' 0" |положбен агол=74 |вид на објект= [[леќеста галаксија]] |морфолошки вид=S0 |привиден сјај В=12 |привиден сјај Ч=13 |површински сјај=12,7 |привидни димензии=1,5' x 0,7' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[1 јули]] [[1834]] |алтернативни ознаки=ESO 272-19 }} '''NGC 5670''' — [[леќеста галаксија]] во соѕвездието [[Волк (соѕвездие)|Волк]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5670 се споменува и како ESO 272-19. == Откривање == Објектот е откриен на [[1 јули]] [[1834]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5670 е од видот S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,7 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5670 има привидни димензии од 1,5' х 0,7'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 35 м 36,1 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -45° 58' 0".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 74°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5670 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 52161. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 404; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8278. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Волк (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * t == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5670 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5670] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5670 Поправени информации за NGC 5670] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205670 NGC 5670] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205670 NGC 5670] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Волк (соѕвездие)]] jsvq2v859h4piavlq2dr291p2y8psmc NGC 5688 0 1048032 4804278 4517587 2022-08-22T07:35:49Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC 5688 DSS.jpg | опис = Оголена спирална галаксија NGC 5688 |соѕвездие=[[Волк (соѕвездие)|Волк]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 39 м 35,1 с |деклинација=-45° 1' 7" |положбен агол=85 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBc |привиден сјај В=11,9 |привиден сјај Ч=12,8 |површински сјај=14,1 |привидни димензии=3,1' x 1,9' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[1 јуни]] [[1834]] |алтернативни ознаки=ESO 272-22, MCG -7-30-4, AM 1436-444, IRAS 14363-4448 }} '''NGC 5688''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Волк (соѕвездие)|Волк]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5688 се споменува и како ESO 272-22, MCG -7-30-4, AM 1436-444, IRAS 14363-4448. == Откривање == Објектот е откриен на [[1 јуни]] [[1834]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5688 е од видот SBc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 11,9 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 12,8 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 14,1 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5688 има привидни димензии од 3,1' х 1,9'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 39 м 35,1 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -45° 1' 7".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 85°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5688 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 52381. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 404; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8279. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Волк (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * t == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5688 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5688] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5688 Поправени информации за NGC 5688] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205688 NGC 5688] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205688 NGC 5688] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Волк (соѕвездие)]] 5qq3p0mmh4kv3xcfe45tmwh7tc9jjpq NGC 5697 0 1048042 4804279 4517590 2022-08-22T07:37:37Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC 5697 SDSS2.jpg | опис = Спирална галаксија NGC 5697 |соѕвездие=[[Воловар (соѕвездие)|Воловар]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 36 м 32 с |деклинација=+41° 41' 7"" |положбен агол=21 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sb |привиден сјај В=13,8 |привиден сјај Ч=14,6 |површински сјај=13,4 |привидни димензии=1,1' x 0,7' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[9 април]] [[1787]] |алтернативни ознаки=IC 4471, UGC 9407, MCG 7-30-31, CGCG 220-33, IRAS 14345+4154 }} '''NGC 5697''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5697 се споменува и како IC 4471, UGC 9407, MCG 7-30-31, CGCG 220-33, IRAS 14345+4154. == Откривање == Објектот е откриен на [[9 април]] [[1787]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5697 е од видот Sb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,8 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,6 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,4 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5697 има привидни димензии од 1,1' х 0,7'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 36 м 32 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +41° 41' 7"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 21°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5697 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 52207. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 77; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3039. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 145. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Воловар (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5697 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5697] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5697 Поправени информации за NGC 5697] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205697 NGC 5697] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205697 NGC 5697] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Воловар (соѕвездие)]] [[Категорија:IC-објекти]] e1vr7ichlls05543gg5xbroae1sujf1 NGC 5706 0 1048051 4804280 4517594 2022-08-22T07:39:30Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC5706 - SDSS DR14.jpg | опис = Податоци од посматрања (J2000.0 епоха) |соѕвездие=[[Воловар (соѕвездие)|Воловар]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 38 м 42,4 с |деклинација=+30° 27' 57"" |положбен агол=75 |вид на објект= [[елиптична галаксија]] |морфолошки вид=E3 |привиден сјај В=14,8 |привиден сјај Ч=15,8 |површински сјај=12,6 |привидни димензии=0,4' x 0,3' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Едуар Жан Мари Стефан]] |датум на откривање=[[12 мај]] [[1883]] |алтернативни ознаки=NGC 5699, MCG 5-35-2, CGCG 164-4 }} '''NGC 5706''' — [[елиптична галаксија]] во соѕвездието [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5706 се споменува и како NGC 5699, MCG 5-35-2, CGCG 164-4. == Откривање == Објектот е откриен на [[12 мај]] [[1883]] година од страна на [[Едуар Жан Мари Стефан]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 31,5&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5706 е од видот E3.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,8 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 15,8 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,6 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5706 има привидни димензии од 0,4' х 0,3'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 38 м 42,4 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +30° 27' 57"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 75°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5706 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 52334. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 111; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 2554. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1390. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Воловар (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5706 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5706] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5706 Поправени информации за NGC 5706] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205706 NGC 5706] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205706 NGC 5706] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Воловар (соѕвездие)]] [[sr:NGC 5706]] 14dgcxsnputp2w5mvsbbrcz4g607zan NGC 5707/2 0 1048053 4804281 4518932 2022-08-22T07:42:10Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC5707 - SDSS DR14.jpg | опис = NGC 5707/2 на врвот лево [[NGC 5707/1]] |соѕвездие=[[Воловар (соѕвездие)|Воловар]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 37 м 30,8 с |деклинација=+51° 33' 44" |положбен агол=35 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sab |привиден сјај В=12,5 |привиден сјај Ч=13,3 |површински сјај=12,6 |привидни димензии=2,5' x 0,5' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Луис Свифт]] |датум на откривање=[[22 јуни]] [[1885]] |алтернативни ознаки=UGC 9428, MCG 9-24-23, CGCG 273-15, near SAO 29224 }} '''NGC 5707/2''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5707/2 се споменува и како UGC 9428, MCG 9-24-23, CGCG 273-15, near SAO 29224. == Откривање == Објектот е откриен на [[22 јуни]] [[1885]] година од страна на [[Луис Свифт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 16&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5707/2 е од видот Sab.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,5 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,3 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,6 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5707/2 има привидни димензии од 2,5' х 0,5'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 37 м 30,8 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +51° 33' 44".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 35°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5707/2 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 52266. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 50; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3479. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 715. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Воловар (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5707/2 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5707/2] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5707/2 Поправени информации за NGC 5707/2] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205707/2 NGC 5707/2] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205707/2 NGC 5707/2] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Воловар (соѕвездие)]] pan2021vej72h144y1xc6j4dyudwfhz NGC 5715 0 1048061 4804282 4527068 2022-08-22T07:43:34Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC 5715 2MASS.jpg | опис = Отворен кластер NGC 5715 |соѕвездие=[[Шестар (соѕвездие)|Шестар]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 43 м 39 с |деклинација=-57° 34' 13"" |положбен агол= |вид на објект= [[расеано ѕвездено јато]] |морфолошки вид=II2m |привиден сјај В=9,8 |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии=7' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џејмс Данлоп]] |датум на откривање=[[8 мај]] [[1826]] |алтернативни ознаки=OCL 929, ESO 176-SC2 }} '''NGC 5715''' — [[расеано ѕвездено јато]] во соѕвездието [[Шестар (соѕвездие)|Шестар]], заведено во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5715 се споменува и како OCL 929, ESO 176-SC2. == Откривање == Објектот е откриен на [[8 мај]] [[1826]] година од страна на [[Џејмс Данлоп]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 9&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5715 е од видот II2m.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 9,8 ''m''.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5715 има само една позната привидна димензија, која изнесува 7'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 43 м 39 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -57° 34' 13"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5715 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 431; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8688. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Шестар (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5715 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5715] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5715 Поправени информации за NGC 5715] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205715 NGC 5715] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205715 NGC 5715] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Шестар (соѕвездие)]] j25emjj6e6278c9ftylwt2hhgun45lz NGC 5716 0 1048062 4804283 4517597 2022-08-22T07:45:15Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC 5716 PanS.jpg | опис = Оголена спирална галаксија NGC 5716 |соѕвездие=[[Вага (соѕвездие)|Вага]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 41 м 5,5 с |деклинација=-17° 28' 36"" |положбен агол=85 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBc |привиден сјај В=12,6 |привиден сјај Ч=13,3 |површински сјај=13,4 |привидни димензии=1,9' x 1,3' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[7 мај]] [[1787]] |алтернативни ознаки=MCG -3-37-4, IRAS 14383-1715 }} '''NGC 5716''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Вага (соѕвездие)|Вага]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5716 се споменува и како MCG -3-37-4, IRAS 14383-1715. == Откривање == Објектот е откриен на [[7 мај]] [[1787]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5716 е од видот SBc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,6 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,3 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,4 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5716 има привидни димензии од 1,9' х 1,3'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 41 м 5,5 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -17° 28' 36"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 85°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5716 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 52458. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 333; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 6158. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1597. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Вага (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5716 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5716] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5716 Поправени информации за NGC 5716] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205716 NGC 5716] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205716 NGC 5716] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Вага (соѕвездие)]] l4w33cnqah0hkahbrhlfp2wwpbhy3cz NGC 5721 0 1048067 4804284 4511203 2022-08-22T07:47:47Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC 5721 SDSS2.jpg | опис = Леќеста галаксија NGC 5721 |соѕвездие=[[Воловар (соѕвездие)|Воловар]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 38 м 53 с |деклинација=+46° 40' 28"" |положбен агол=140 |вид на објект= [[леќеста галаксија]] |морфолошки вид=S0 |привиден сјај В=14,9 |привиден сјај Ч=15,9 |површински сјај=11,7 |привидни димензии=0,3' x 0,2' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Парсонс]] |датум на откривање=[[16 април]] [[1855]] |алтернативни ознаки=MCG 8-27-13, CGCG 248-16 }} '''NGC 5721''' — [[леќеста галаксија]] во соѕвездието [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5721 се споменува и како MCG 8-27-13, CGCG 248-16. == Откривање == Објектот е откриен на [[16 април]] [[1855]] година од страна на [[Вилијам Парсонс]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 72&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5721 е од видот S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,9 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 15,9 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 11,7 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5721 има привидни димензии од 0,3' х 0,2'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 38 м 53 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +46° 40' 28"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 140°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5721 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 52346. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 77; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3473. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1368. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Воловар (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5721 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5721] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5721 Поправени информации за NGC 5721] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205721 NGC 5721] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205721 NGC 5721] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Воловар (соѕвездие)]] bdgwepgjitoi8yccyruc4y1cfvlec3a NGC 5724 0 1048070 4804285 4510288 2022-08-22T07:51:24Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC 5724 SDSS2.jpg | опис = NGC 5724, ѕвезда |соѕвездие=[[Воловар (соѕвездие)|Воловар]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 39 м 2 с |деклинација=+46° 41' 32"" |положбен агол= |вид на објект= [[галаксија]] |морфолошки вид=C |привиден сјај В= |привиден сјај Ч=16,9 |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Парсонс]] |датум на откривање=[[16 април]] [[1855]] |алтернативни ознаки=MCG 8-27-16 }} '''NGC 5724''' — [[галаксија]] во соѕвездието [[Воловар (соѕвездие)|Воловар]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5724 се споменува и како MCG 8-27-16. == Откривање == Објектот е откриен на [[16 април]] [[1855]] година од страна на [[Вилијам Парсонс]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 72&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5724 е од видот C.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] во рамките на интервалот од минималната до максималната честота изнесува 16,9 ''m''.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 39 м 2 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +46° 41' 32"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> == Други поделби == Проучување на NGC 5724 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 52360. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 77; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3473. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1368. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Воловар (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5724 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5724] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5724 Поправени информации за NGC 5724] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205724 NGC 5724] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205724 NGC 5724] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Воловар (соѕвездие)]] eww8c99txvebbbg5jcenew7rv78tcq1 NGC 5729 0 1048075 4804286 4517602 2022-08-22T07:57:34Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC 5729 PanS.jpg | опис = Spiralna galaksija NGC 5729 |соѕвездие=[[Вага (соѕвездие)|Вага]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 42 м 6,9 с |деклинација=-9° 0' 35"" |положбен агол=166 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sb |привиден сјај В=12,2 |привиден сјај Ч=13 |површински сјај=12,5 |привидни димензии=2,6' x 0,7' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[4 февруари]] [[1786]] |алтернативни ознаки=MCG -1-37-12, IRAS 14394-0847 }} '''NGC 5729''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Вага (соѕвездие)|Вага]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5729 се споменува и како MCG -1-37-12, IRAS 14394-0847. == Откривање == Објектот е откриен на [[4 февруари]] [[1786]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5729 е од видот Sb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,2 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,5 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5729 има привидни димензии од 2,6' х 0,7'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 42 м 6,9 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -9° 0' 35"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 166°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5729 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 52507. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 288; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 5565. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1062. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Вага (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5729 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5729] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5729 Поправени информации за NGC 5729] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205729 NGC 5729] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205729 NGC 5729] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Вага (соѕвездие)]] 4f9x2639df9y8vvhqmfxnyw79ywyuba NGC 5742 0 1048088 4804287 4517609 2022-08-22T07:58:55Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC 5742 PanS.jpg | опис = Спирална галаксија NGC 5742 |соѕвездие=[[Вага (соѕвездие)|Вага]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 45 м 36,8 с |деклинација=-11° 48' 35"" |положбен агол=73 |вид на објект= [[леќеста галаксија]] |морфолошки вид=S0 |привиден сјај В=13 |привиден сјај Ч=14 |површински сјај=12,8 |привидни димензии=1,3' x 0,5' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Френсис Ливенворт]] |датум на откривање= [[1886]] |алтернативни ознаки=MCG -2-38-7, IRAS 14428-1135 }} '''NGC 5742''' — [[леќеста галаксија]] во соѕвездието [[Вага (соѕвездие)|Вага]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5742 се споменува и како MCG -2-38-7, IRAS 14428-1135. == Откривање == Објектот е откриен на [[1886]] година од страна на [[Френсис Ливенворт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 26&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5742 е од видот S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,8 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5742 има привидни димензии од 1,3' х 0,5'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 45 м 36,8 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -11° 48' 35"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 73°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5742 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 52707. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 288; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 5573. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1025. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Вага (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5742 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5742] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5742 Поправени информации за NGC 5742] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205742 NGC 5742] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205742 NGC 5742] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Вага (соѕвездие)]] 6vl4xixqa75tj7vijof4qwqnxhnche4 NGC 5743 0 1048089 4804288 4517610 2022-08-22T08:00:07Z Doni12345 77134 #WPWPMK wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија | слика = NGC 5743 PanS.jpg | опис = Спирална галаксија NGC 5743 |соѕвездие=[[Вага (соѕвездие)|Вага]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=14 ч 45 м 10,9 с |деклинација=-20° 54' 47"" |положбен агол=95 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sb |привиден сјај В=12,9 |привиден сјај Ч=13,7 |површински сјај=12,3 |привидни димензии=1,4' x 0,5' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Френсис Ливенворт]] |датум на откривање= [[1886]] |алтернативни ознаки=ESO 580-17, MCG -3-38-4, IRAS 14423-2042 }} '''NGC 5743''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Вага (соѕвездие)|Вага]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на објекти на длабокото небо. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5743 се споменува и како ESO 580-17, MCG -3-38-4, IRAS 14423-2042. == Откривање == Објектот е откриен на [[1886]] година од страна на [[Френсис Ливенворт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 26&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 5743 е од видот Sb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,9 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,7 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,3 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 5743 има привидни димензии од 1,4' х 0,5'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 14 ч 45 м 10,9 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -20° 54' 47"".<ref>[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref> [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 95°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 5743 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 52680. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 333; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 6166. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1009. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (5501-6000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Вага (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC5743 Прегледувач на длабокото небо — NGC 5743] * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC5743 Поправени информации за NGC 5743] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%205743 NGC 5743] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%205743 NGC 5743] — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Вага (соѕвездие)]] apye50dw6w98m30t1tyc7o62wm17pru ФК Стеауа Букурешт 0 1062279 4804130 4760328 2022-08-21T13:50:29Z AureliaDragomir 91207 wikitext text/x-wiki {{Infobox football club 2 | color1 = #fff500;border:1px solid #db261d | color2 = #092c54;border:1px solid #db261d | clubname = Стеауа Букурешт | image = [[File:Fcsb-logo.svg|Logo|220px]] | fullname = Фудбалски клуб Стеауа Букурешт | country = {{ROM}} | nickname = {{unbulleted list | {{nowrap|''Рошалбаштри'' (Црвено-сини)}} }} | short name = ФКСБ, Стеауа | location = [[Букурешт]], [[Романија]] | colors = {{colorbox|red}}{{colorbox|blue}} [[Црвена боја|црвена]] и [[Сина боја|сина]] | ground = [[Арена Национала]] | capacity = 55,634<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.gsp.ro/international/steaua-chelsea/am-cucerit-europa-si-n-tribune-steaua-chelsea-a-fost-urmarit-de-cei-mai-multi-suporteri-dintre-meciurile-din-optimile-europa-league-392899.html|title=Am cucerit Europa şi-n tribune! » Steaua – Chelsea a fost urmărit de cei mai mulţi suporteri dintre meciurile din optimile Europa League|publisher=}}</ref> | owntitle = Сопственик | owner = {{знамеикона|Романија}} [[Георге Бекали]] | founded = {{Start date and years ago|df=yes|1947|6|7}}<br />како ''АСА Букурешт '' | chairman = {{знамеикона|Романија}} Валериу Аргасеала | manager = {{знамеикона|Романија}} [[Михај Теја]] | league = {{Лига-Лига 1 (Романија)}} | season = [[Лига 1 (Романија) 2019–2020|2019–2020]] | position = Лига 1, 5. | website = http://www.steauafc.com/ro/ | pattern_la1 = _nikestrike3ur | pattern_b1 = _fcsb2223h | pattern_ra1 = _nikestrike3ur | pattern_sh1 = _nikevapor3ur | pattern_so1 = _nikematchfit2021r | leftarm1 = FF0000 | body1 = FF0000 | rightarm1 = FF0000 | shorts1 = FF0000 | socks1 = FF0000 | pattern_la2 = _nikestrike3gr | pattern_b2 = _fcsb2223a | pattern_ra2 = _nikestrike3gr | pattern_sh2 = _nikevapor3gr | pattern_so2 = _nikematchfit2021rbn | leftarm2 = 0000FF | body2 = 0000FF | rightarm2 = 0000FF | shorts2 = 0000FF | socks2 = 0000FF | pattern_la3 = | pattern_b3 = _nikevapor3b | pattern_ra3 = | pattern_sh3 = | pattern_so3 = | leftarm3 = 000000 | body3 = 000000 | rightarm3 = 000000 | shorts3 = 000000 | socks3 = 000000 | current = ФК Стеауа Букурешт сезона 2018–2019 }} '''Фудбалски клуб Стеауа Букурешт''' или скратено '''ФКСБ''' или само '''Стеауа''' — професионален [[Романија|романски]] [[фудбал]]ски клуб, од градот [[Букурешт]]. Моментално се натпреварува во [[Лига 1 (Романија)|Лига 1]], [[Првенство во фудбал на Романија|највиското ниво на романскиот фудбал]]. Клубот првично бил дел од спортскиот клуб ЧСА Стеауа Букурешт и припаѓал на [[Романска армија|романската армија]], но се разделил во 1998 година. Армијата го тужела фудбалскиот клуб во 2011 година и оттогаш е во конфликт во врска со сопственоста на брендот Стеауа, што резултирало со промена на името во акронимот ФКСБ на почетокот на 2017 година. Тоа е најуспешниот романски фудбалски клуб во сите натпреварувања, со 26 титули во домашното, 22 [[Фудбалски куп на Романија|Купа на Романија]], 2 [[Лига куп на Романија|Лига купа на Романија]] и 6 [[Суперкуп на Романија|Суперкупа на Романија]] во домашните натпреварувања, а во меѓународните рамки, клубот бил победник на [[УЕФА Лига на шампиони|Европскиот куп на шампиони]] (КЕШ) и [[Суперкуп на УЕФА|Суперкупот на Европа]] во 1986. Тие се воедно и првиот клуб од Источна Европа, кој го освоил Европскиот куп на шампиони во 1986 година, а во сезоната 1988-1989, тие повторно играле во финалето на ова натпреварување, но изгубиле од [[ФК Милан|Милан]]. Својте домашни натпревари Стеауа ги игра на [[Арена Национала]], која има капацитет од 55,634 седечки места. Боите на клубот се [[црвена боја|црвената]] и [[сина боја|сината]]. Првично, Стеауа настапувала во боите на романското знаме (сина, жолта и црвена), но потоа жолтата боја го изгубила своето значење. Неодамна, жолтата боја е повторно на спортската опрема на клубот, кога настапува на гостински натпревари. Најголем соперник на Стеауа, се соседите [[ФК Динамо Букурешт|Динамо Букурешт]] со кои имаат долгогодишно соперништво и се среќаваат во натпреварите познати како "Дерби на Романија" или "Вечно дерби". == Историја == Стеауа е основан на 7 јуни 1947 година,по иницијатива на неколку офицери на Романската Кралска Куќа.По потпишувањето на указот од страна на генералот Михаил Ласкар,висок командант во романската кралска војска,клубот се формираше.Првобитното име на клубот беше АСА Букурешт (Asociația Sportivă a Armatei București – Army Sports Association).Спортсткото друштво се состоеше од 7 спортови,вклучувајќи и фудбал,под водство на Коломан Браун-Богдан.Во 1948 година,АСА се преименува во КСЦА (Clubul Sportiv Central al Armatei – Central Sports Club of the Army),а 2 години подоцна во КЦА(Casa Centrală a Armatei – Central House of the Army). Во 1949 година,КСЦА го освои својот прв трофеј,со победата над Клуж од 2-1,во финалето на романскиот Куп.Под името КЦА,клубот стигна до 3 трофеја во низа во првенството(1951,1952 и 1953 година),заедно со првата двојна круна во 1951 година.За време на педесеттите години на 21-от век,т.н. КЦА Golden Team(Златен тим) стана многу познат.Во 1956 година,фудбалската репрезентација на Романија,составена исклучиво од фудбалери на CCA,играше против Југославија во Белград и победи со 1-0.Во истата година,клубот предводен од Илие Саву,беше првиот романски клуб кој настапуваше на турнир во Англија,каде што постигна значајни резултати против тимовите на Лутон Таун,Арсенал,Шефилд Венздеј и Вулверхемптон Вондерерс. На крајот од 1961 година,CCA повторно го смени името во КСА Стеауа Букурешт(Clubul Sportiv al Armatei Steaua – Army Sports Club Steaua). Новото име на клубот во превод значи “ѕвезда” и беше прифатено поради црвената ѕвезда на нивниот грб,која е симбол на повеќето клубови од источна Европа.Следуваше слаб период од скоро 20 години,во кој клубот освои само 3 трофеја во лигата(1967-68,1975-76,1977-78).Сепак, тие освоија 9 трофеји во домашниот куп,па поради тоа го добија прекарот “специјалисти за куп”.На 9 април 1974 година,свечено беше отворен денешниот стадион на Стеауа,со пријателскиот натпревар против ОФК Београд.Долго време,без разлика дали се нарекуваше АСА,КСЦА,КЦА или Стеауа,тимот настапуваше на стотици стадиони низ земјата или во странство и на секој од нив се сметаше како домаќин.Стадионите: Венус,ОНЕФ(АНЕФ),Република,Националниот стадион и Генчеа, укажуваат на тоа дека изборот е направен или од сентименталното значење на натпреварите кои се одиграле или поради нивната историска вредност.Стадионите,на кои настапуваат тимовите на Гилешти,Униреа или Динамо,не се вклучени меѓу другите. Под водство на тренерите Емери Јенеи и Ангел Јорданеску,Стеауа постигнаа голем успех во лигата во сезоната 1984-85,освојувајќи го трофејот по пауза од 6 години.Клубот е првиот романски тим кој стигнал до финалето на ЕКШ и го освоил,со победата над Барселона на пенали (2-0,благодарение на голманот Хелмут Дукадам,кој ги одбрани сите 4 пенали на шпанците),откако натпреварот во регуларниот дел заврши 0-0.Со тоа Стеауа стана првиот клуб од Источна Европа,кој ја освоил титулата.Во 1987 г. го освоија и Европскиот Супер Куп,по победата над Динамо Киев.До крајот на деценијата,клубот остана во врвот на европскиот фудбал.Во сезоната 1987-88 се пласираше во полуфиналето на ЕКШ,а следната сезона во уште едно финале на истото натпреварување(каде што изгибија од Милан со 4-0).Во тој период,Стеауа освои и 4 последователни лигашки титули(1985-86,1986-87,1987-88,1988-89) и 4 домашни купа(1984-85,1986-87,1987-88,1988-89).Покрај тоа,во периодот од јуни 1986 до септември 1989 година,клубот од 104 натпревари без пораз во лигата,со што го поставија светскиот рекорд во тоа време и европскиот рекорд кој сè уште е актуелен. Револуцијата во Романија во 1989 година,ја доведе во државата до отворен и слободен пазар и поради тоа,неколку фудбалери во 80-тите години на 20 век го напуштија тимот и заминаа во западна Европа.По кратко повлекување,следуваше брзо закрепнување и Стеауа успеа да освои 6 последователни титули во лигата од 1992-93 до 1997-98 и 3 домашни купа во сезоните 1995-96,1996-97 и 1998-99,со што го израмни успехот на на Чинезул Темишвар од дваесеттите години на 20 век.На меѓународна сцена,3-пати по ред успеаја да влезат во групната фаза од Лигата на Шампионите од сезоната 1994-95 до 1996-97.Во 1998 година,клубот се оддели од КСА Стеауа и го промени своето име за последен пат во Фк Стеауа Букурешт(Fotbal Club Steaua),предводен од романскиот стопанственик Виорел Паунеску.Тој лошо ја извршуваше својат работа и наскоро клубот западна во долгови.Позицијата на заменик претседател му беше понудена на уште еден стопанственик,Георге Бекали,со надеж дека ќе инвестира пари во клубот.На крајот,Бекали го купи мнозинскиот пакет акции во 2002 година,а во јануари 2003 година доминантната компанија,ја претвори во јавна и транспарентна. Поради неговиот контроверзно однесување,тој беше оспоруван од мнозинството на навивачи на Стеауа.Во сезоната 2004-05,тимот се квалификуваше во групната фаза од Купот на Уефа и потоа стана првиот романски клуб што “презимил” во некое европско натпреварување уште од 1993 година.(исто така успех на Стеауа).Следната сезона,клубот стигна до полуфиналето на Купот на Уефа,каде што беше елиминиран од Мидлсборо,благодарение на гол во последната минута.Во сезоната 2006-07,се пласираше во Лигата на Шампионите по пауза од 10 години, а истиот успех го повтори и во наредната сезона.Во домашното првенство,клубот освои две титули во сезоните 2004-05 и 2005-06 и романскиот Супер Куп во 2006 година,што претставува нивниот 50-ти трофеј во 59-годишната историја. == Контроверзии низ историјата == Минатото на Стеауа и поврзаноста со романската армија,пред Револуцијата во 1989 година, е проследено со неколку контроверзии,како што е основањето на клубот,неговата активност исклучиво во Лига 1,трансфер на фудбалери и вклучување на фамилијата Чаушеску во работата на клубот за време на 80-тите години на 20 век. Клубот е основан на 7 јуни 1947 година,под името АСА Букурешт,од страна на романската кралска армија.Дебатите во врска со ова прашање,за формата на романската влада,се соочуваат против аргументите,според кои од една страна владата беше главно комунистичка,а од друга страна дека државата сè уште беше уставна монархија,со кралот кој претставува врховен командант на романската армија.Сепак,на почетокот на нивната прва сезона, Кармен Букурешт беше расформиран од политички причини,иако требаше да игра во плеј-офот за пласман во втората лига,а неговото место го зазеде АСА.Подоцна,тимот никогаш не испадна и моментално е еден од двете екипи кои единствено настапувале во првата лига,заедно со Динамо Букурешт. Од 1947 година,новата комунистичка влада воспостави стандарди,преку кои сите спортски асоцијации треба да се поврзани со одредена форма на синдикат или владина институција.Професионалниот фудбал беше укинат и играчите потпишаа за тимови како резултат на договори помеѓу владеачките институции и клубовите,а не како редовни трансакции на пазарната економија.Како клуб на армијата,на неколку млади талентирани играчи им беше нудено да се приклучат во редовите на Стеауа,каде што би имале обезбедено подобри услови,можност за поуспешна кариера,а исто така и да бидат ослободени од служење на задолжителниот воен рок.Георге Хаџи беше позајмен на овој начин од Фк Спортул Студентеск во 1987 г. за натпреварот од европскиот Супер Куп против Динамо Киев.Потоа тој продолжи да настапува за Стеауа по негова желба, и покрај противењето на неговиот поранешен клуб.,Во 1988 година,трансферот на Георге Попеску од Универзитатеа Крајова во Стеауа,претставува уште еден пример,очигледно без согласност на клубот или фудбалерот.Сепак,тој се врати во својот стар клуб по една сезона. Во текот на втората половина на 80-тите години на 20 век и во последните години од комунистичкиот режим во Романија,посвоениот син на диктаторот Николае Чаушеску,Валентин,беше вклучен во раководството на клубот.И покрај тврдењата за фаворизирање на клубот со купување на најдобрите фудбалери во земјата и дека 5-тата титула по ред е освоена со поткупување на судии или противнички тимови,Валентин Чаушеску во едно неодаменшно интервју изјави дека тој не сторил ништо друго освен тоа што го заштитил својот клуб од влијанието на Динамо Букурешт,преку Министерството за внатрешни работи.Сепак,релативно малку се знае во моментов,за улогата на Валентин Чаушеску во историјата на Стеауа.Тврдењата дека е вклучен во успехот на клубот,со користење на неетички методи,допрва треба да се докаже.Како последица на тоа,оваа тема е сè уште предмет за дискусија. == Грб и бои на клубот == Аса Букурешт е основан кралската војска на 7 јуни 1947 година,без официјален грб на клубот. Како што комунистите ја презедоа целосната контрола над државата на 30 декември 1947 година,така Кралската армија стана армија на народот и клубот АСА автоматски со неа.Инспириран од Црвената армија,новиот министер за одбрана одлучи да создаде грб за клубот,кој се состоеше од буквата А означена во црвена ѕвезда(симболот на Црвената армија),поставена на сина тркалезна површина.Новиот министер го смени и името на клубот во КСЦА. Две години подоцна,промената на името во КЦА,заедно со новиот грб,кој се состоеше од истата црвена ѕвезда,внатре означена со буквите КЦА и опкружена со ловоров венец.Прифатениот грб на клубот од 1961 година,кој редизајниран наликува на денешниот симбол: црвените и плави пруги во позадина со златна ѕвезда во средина,што го означува романското знаме.Обликот на грбот е редизајниран во 1974 година,откако клубот се пресели на стадионот Генчеа. По Револуцијата во 1989 година,Армијата одлучи да ги прекине сите врски со поранешниот комунистички режим.Во 1991 година,КСА Стеауа за последен пат го промени својот грб и додаде орел,кој го имаше на грбот на Министерството за одбрана и на државниот грб. Во 1998 година,Стеауа додаде 2 жолти ѕвезди на над грбот на клубот и со тоа ги означи 20-те освоени титули во првенството,заедно со ознаката за фудбалски клуб(Fotbal Club). Во 2003 година,новиот управен одбор на клубот,предводен од Георге Бекали, ја изврши последната промена на грбот,што претставува враќање на стариот амблем од периодот од 1974 до 1991 година,редизајниран со двете жолти ѕвезди над него. Во текот на нивната прва сезона од основањето,Стеауа носеше дресови со жолти и црвени пруги во комбинација со плави шорцеви,што го симболизира романското знаме. Со стартот на следната сезона,жолтата боја беше отстранета,па официјални бои на клубот до денес останаа црвената и плавата. Стеауа никогаш немаше стандардна фудбалска опрема за натпреварите.Сепак,најупотребувана комбинација беа црвените дресови,плавите шорцеви и црвените чорапи.Останатите варијанти беа целосно црвени,целосно сини и исто така дресови во вертикални црвени и сини линии во текот на 60-тите и 70-тите години на 20 век.Ретко се носеше друга боја на фудбалска опрема.Исклучоци беа финалето од ЕКШ во 1986 година,во кое Стеауа за првпат во историјата,настапуваше во целосна бела комбинација,потоа комбинацијата за гостувања од сезоната 1999-00(жолта и црвена),третата комбинација на фудбалска опрема од сезоната 2005-06(жолта и црна) и комбинацијата за гостински натпревари од сезоната 2008-09(целосно жолта). Комбинацијата на фудбалска опрема за натпреварите на домашен терен од сезоната 2008-09,што беше различна од претходните сезони,се состоеше од вертикални црвени и сини линии на дресовите со сини шорцеви,додека гостинската комбинација беше целосно жолта.Се појавуваа разни комбинации на оваа фудбалска опрема. Моментално компанијата Најк ја изработува фудбалската опрема на Стеауа,со која се под договор од 2002 година,по долгата соработка со Адидас.Во 1988 г. Стеауа беше првиот тим од Романија,кој на дресовите го носеше името на компанијата за автомобили Форд.Потоа се појавија неколку други спонзори како: Кастрол;Филипс,Си-Би-Ес(CBS),Банкорекс(првично BRCE),Дајалог(моментално Оренџ) и RAFO.Од септември 2007 година,нов спонзор на клубот на дресовите е СитиФајненшл(CitiFinancial),чијшто едногодишен договор со нив чини 1,3 милиони евра. == Стадион == На првите три натпревари по основањето,Стеауа настапуваше на стадинот Венус,кој веќе непостои.Отворен во 1931 година,објектот претходно беше во сопственост на Венус Букурешт,клуб кој се расформира во 1949 година.По рушењето на стадионот по наредба на комунистичкиот режим,Стеауа своите натпревари ги играше на трите најголеми повеќенаменски стадиони во Букурешт:ANEF,Република(изграден во 1926 година,а срушен во 1984,за на негово да се изгради Палатата на парламентот) и 23 август(изграден во 1953 година).Од последните два стадиони,23 Август(моментално се нарекува Национал) се користеше повеќе,кога во ист ден клубовите од Букурешт имаат натпревари или за важните натпревари во европските натпреварувања,додека Република за редовни натпревари во рамките на Лигата. Стеауа ги игра своите натпревари на стадинот Генчеа,сместен во југозападен Букурешт.Како дел од спортскиот комплекс на Стеауа(Complexul Sportiv Steaua),стадинот е отворен на 9 април 1974 година,со пријателскиот натпревар меѓу истоимениот клуб о ОФК Београд,што во тоа време претставува единствениот стадион некогаш изграден во комунистича Романија,без атлетска патека. Првичниот капацитет на стадионот беше за 30 000 лица на клупи.Големо реновирање се случи во 1991 година,што вклучуваше поставување на рефлектори,изградба на соба за ВИП личности,како и поставување на седишта,со што капацитетот се намали на 28 139. По втората реконструкција во 2006 година,со која беше опфатена и обнова на тревата на теренот,Генчеа доби можност да биде домаќин на натпревари од Лигата на Шампионите.Според класификацијата на УЕФА за европски стадиони,Генчеа е стадион од трета категорија.Во последно време,постојат информации дека ќе се зголеми капацитетот на стадионот на 45 000 или 60 000 седишта. Репрезентацијата на Романија исто така настапува на овој стадион.Првиот натпревар го одигра во март 1977 година против Турција.Оттогаш,има одиграно 59 натпревари,од кои последниот во октомври 2006 година против Белорусија.Исто така,на овој стадион во 1998 година,одиграни се неколку натпревари од Европското првенство за фудбалери помлади од 21 година,меѓу кои и финалето. КСА Стеауа го користеше долго овој стадион,кој беше изграден по наредба на Министерството за одбрана во внатрешноста на поранешна воена база. Од 2011 година,Стеауа ги игра своите натпревари од европските натпреварувања и другите позначајни натпревари на новиот стадион Национална Арена(Arena Nationala). == Навивачи == Според своите резултати,Стеауа е најуспешниот романски клуб и има најголем број на навивачи во државата.Анкетата од Јуни 2007 година,покажа дека околу 42 % од Романците навиваат за Стеауа,додека 12 % за Динамо Букурешт, а 9 % за Рапид Букурешт. Најголемата концентрација на навивачи е во населбите во близина на стадионот,во јужниот дел на Букурешт,град кој географски е поделден од реката Дамбовица.Исто така клубот ужива огромна поддршка од навивачите во внатрешноста на државата,како и надвор од границите,помеѓу романските емигранти. Ултрас движењето меѓу навивачите на Стеауа започна во 1995 година,кога беа поставени темелите на Армата Ултра(Armata Ultra),првата ултра група од Букурешт(и втора во Романија по групата Commando Viola Ultra Curva Sud,која го поддржува тимот на Политехника Темишвар).Набрзо,навивачката група се зголеми,но во 2001 година,се распадна поради проблеми меѓу членовите.Моментално навивачите на Стеауа се поделени во неколку групи(Tineretului Korps,Nucleo,Insurgentii,Armata 47 Vest,Roosters,Shadows etc.)повеќето од нив сместени на северната трибина(Peluza Nord).Друг дел од навивачките групи(Ultras,Stil Ostil,Glas,Vacarm,Banda Ultra,Hunters,South Boys,Outlaws,ERA) се сместени на јужната трибина(South End). Од 2006 година,навивачите формираа свое официјално здружение,наречено АИСС(Asociatia Independenta a Suporterilor Stelisti-Steaua Supporters’Independent Association).АИСС е формирано како правен субјект со свои наведени цели на заштита на интересите и имиџот на навивачите на Стеауа,како и идентификување и промовирање на трајните вредности на клубот. Важна тема на разговор за навивачите претставува расизмот.Ова произлегува од нивното соперништво со навивачите на Рапид Букурешт,кои често се претставени како етнички Роми.Проблемот се зголемува во одредени стиуации,при инциденти помеѓу навивачките фракции на Стеауа и Рапод.Во 2005-06 година,во квалификацискиот натпревар за Лигата на Шампионите против тимот на Шелбурн,се слушнаа расистички скандирања од дел од публиката,што доведе до суспензија на домашниот терен од еден натпревар во текот на истата сезона. Во последно време,инцидентите со навивачите е еден од најголемите проблеми на клубот.Во последните три сезони,стадионот Генчеа беше суспендиран 11 пати во домашната лига и еднаш во Купот на Уефа,поради проблеми со публиката,расистички скандирања и запалени светлечки ракети. Во 2009 година,Уефа ја казни Стеауа со два натпревари пред празни трибини поради расистички транспаренти на нивните навивачи во рамките на второто квалификациско коло против унгарскиот тим Ујпешт. Стеауа има најголемо соперништво со екипата на Динамо 1948 Букурешт.Големото дерби(Marele Derby) е најважниот натпревар во романскиот фудбал во последните 60 години,бидејќи Стеауа и Динамо(Стеауа има три победи помалку од соперникот) се двата најуспешни клубови во државата.Приврзаниците “црвени кучиња”(red dogs) имаат лоша статистика на нивната страница на Википедија.Тие ги бројат само натпреварите во лигата,што значи дека може да имаат предност од 9 победи во поглед на статистиката на навините натпревари ,но тоа е лага и со тоа можеби сакаат да ја прикријат нивната фрустрација. Досега,Стеауа и Динамо вкупно имаат одиграно 150 натпревари во романската Лига 1,Купот и романскиот Супер Куп.Динамо има 54 победи,Стеауа има 51 победа,а 45 натпревари завршиле нерешено.Двата клуба заедно имаат освоено 41 титула(Стеауа-23;Динамо-18),односно 23 титули од последните 26 сезони.Ова дерби всушност претставува судир на поранешните клубови на романската армија(Стеауа) и Министерството за внатрешни работи(Динамо).Често се случуваат судири помеѓу двете навивачки групи внатре и надвор од стадионот.Најголемиот инцидент се случи пред почетокот на натпревар во 1997 година,кога навивачите на Динамо го запалија секторот од јужната трибина на стадионот,каде што беа сместени.Во периодот меѓу октомври 1991 година и април 2000 година,Стеауа не беше поразена од своите најголеми соперници на 19 официјални натпревари во рамките на Лига 1 и Купот.Во период од 17 години и 7 месеци,Динамо Букурешт не успеа ниту еднаш да ја победи Стеауа на гостински терен во домашното првенство. Клубот има големи соперништво и со Рапид Букурешт.Неколку натпревари во последните години завршуваат со сериозни судири меѓу навивачите.Во сезоната 2005-06,соперништвото се зголеми откако Стеауа го елиминираше Рапид во нивното меѓусебно четвртфинале во Купот на Уефа.Локалните спортски весници објавија дека двата клуба ги дели линијата на трамвајот со број 41,што ги поврзува стадионот Генчеа со стадионот Валентин Станеску. Исто така,Стеауа има помали и историски соперништва со клубовите што не се од Букурешт,како Универзитатеа Крајова,Политехника Темишвар,Петролул Плоешти и Универзитатеа Клуж. == Статистика и рекорди == Моментално Стеауа може да се пофали дека е најуспешниот клуб во Романија.Со 62 сезони поминати во Лига 1,заедно со Динамо Букурешт(61 сезона),се единствените тимови што настапувале само во првата лига.Во исто време,клубот го држи рекордот за најмногу освоени титули во Лига 1(23),во Купот(21) и во Супер Купот(5).Помеѓу 1993 и 1998 година,тимот 6 пати последователно го освојуваше првенството,со што го израмни рекордот на Чинезул Темишвар од 20-тите години на 20-от век. На меѓународно ниво,Стеауа е единствениот романски клуб што освоил европски трофеи(ЕКШ во 1986 година и европскиот Супер Куп во 1987 година) и учествувал во два финалиња(во 1986 и 1989 година). За три години и три месеци(јуни 1986-септември 1989),Стеауа немаше пораз на 104 натпревари во лигата и така го постави светскиот рекорд,а сè уште го држи европскиот рекорд.Помеѓу ноември 1989 и август 1996 година,немаа пораз на 112 натпревари во лигата на нивниот стадион Генчеа.Во 1988 г.тимот оствари уште еден рекорд од 17 последователни победи,еднаков на рекордот на Динамо Букурешт,остварен една година подоцна. Тудорел Стоица е фудбалерот со најмногу настапи за Стеауа во Лига 1,рекорд што тешко ќе биде надминат во блиска иднина,бидејќи ниеден од моменталните играчи не е ниту првите десет.Најдобриот стрелец во историјата на клубот во лигата е Ангел Јорданеску со 146 голови,рекорд кој исто како и погоре споменатите тешко може да се надмине.Рекордот за најмногу настапи во репрезентацијата го држи Доринел Мунтеану со 134 натпревари,а Георге Хаџи ги држи рекордите за најдобар стрелец во репрезентацијата со 35 голови и за романски фудбалер со најмногу натпревари во европските купови со 93 настапи. Сопственост Отсекогаш Стеауа е познат како клуб на романската армија,основан во 1947 година,како дел од спортското друштво.Во тоа време клубот се нарекуваше КСА Стеауа Букурешт. Со цел да се почитуваат правилата на Уефа,фудбалскиот клуб се оддели од спортското друштво во 1988 година,во сопственост и финансиран од непрофитна организација наречена АФК Стеауа Букурешт(AFC Steaua Bucurest),со која претседава стопанственикот Виорел Паунеску. Во јануари 2003 година,инвеститорот и денешен политичар Георге Бекали,кој веќе имаше 51 % од акциите во спортското друштво(а подоцна ги купи сите),стана сопственик на клубот. Во моментов,Бекали не е официјално поврзан со клубот,бидејќи постепено се откажува од неговите акции.Сепак,фактите кажуваат дека денешните акционери во клубот се всушност неколку негови внуци,кои му се лојални и со тоа очигледно е дека Бекали е сè уште на чело на Стеауа.Неофицијалното објаснување за ваквата ситуација е претставено со големата сума на неплатени даноци,насобрани од претходните сопственици на клубот,компанијата АФК Стеауа Букурешт.Тие го избегнаа плаќањето на даночните власти,со пренесување на своите средства во новоформирана компанија,а старата компанија отиде под стечај. Моментално Георге Бекали е многу контроверзна личност,чие раководење со клубот и тимот често е опишано од медиумите и навивачите како апсолутистичко и диктаторско. Одлуките како таа да се продаде Стеауа на даночните власти,по скандалот со неплатени даноци,користењето на клубот за промоција на политичката партија New Generation Christian Democrat Party,со која тој претседава,забраната за музичкиот концерт на групата Квин(Queen) на стадионот Генчеа поради сексуалната ориентација на фронтменот Фреди Меркјури и големиот број отпуштања на тренери(меѓу кои и Георге Хаџи),се само дел од причините за моменталното незадоволство на мнозинството навивачи кон работата на Бекали. == Популарноста на Стеауа == Голем број музичари или телевизиски и филмски режисери добија инспирација од идеи поврзани со клубот,поради неговата огромна популарност во Романија.Сепак,популарноста се зголеми по Романската револуција во 1989 година,бидејќи пред тоа медиумските програми беа најчесто контролирани од поранешниот комунистички режим.Во 2002 година,романскиот филм Фурија(Furia) прикажа сцени во кои навивачките групи на Стеауа и Динамо се пресметуваат меѓусебе на улиците по натпреварот на тимовите.Комичното шоу Мондении(Mondenii) на телевизијата Прима(Prima) често емитува пародиски скечеви со сопственикот на Стеауа Георге Бекали,фудбалерите и другите претставници на клубот.Серијата Ла Блок(La bloc) на телевизијата Про(Pro) емитуваше епизода во која ликовите Нелу и Костел се појавуваат како претставници на Стеауа во натпревар за паркинг простор против двајца други соседи,кои се претставници на Динамо Букурешт. Неколку музички примери ја прикажуваат поврзаноста со Стеауа.Освен клупските химни објавени во периодот од Марсел Павел,Бере Гратис,Газ пе Фок,во 2006 година е објавен албум како компилација од Мирча Винтила, Чиканос,Богдан Дима и неколку други музичари.Деликт и Ултрас се две пораншни хип-хоп групи,чии членови ја отпеаја непостоечката навивачка група Армата Ултра и секогаш ќе прикажуват материјали поврзани со навивачите.Исто така,Волтај,во нивната песна MSD2 ги спомнаа(им се обраќа на)навивачите со стихот “Poți să fii câine sau poți fi stelist”(Можеш да бидеш куче или навивач на Стеауа). Поврзаноста на клубот со песната Марија(Maria)на германската група Скутер(Scooter),претставува една од најпознатите наводи на поп-културата.Во 2003 г. на северната трибина од стадионот, првпат и спонтано беше чуена песната,испеана од навивачите кога Стеауа ќе постигне гол.Ототогаш,тоа е неофицијална химна на клубот и се пушта на стадионот пред почетокот на секој натпревар.Сепак,песната ја губи својата популарност меѓу симпатизерите на Стеауа,главно поради тоа што стана премногу комерцијална и многу навивачи не се чувствуваат повеќе тесно поврзани со неа. Успеси == Домашни натпреварувања == Лига: * Лига 1: Освојувачи(23 пати):1951,1952,1953,1956,1959-60,1960-61,1967-68,1975-76,1977-78,1984-85,1985-86,1986-87,1987-88,1988-89,1992-93,1993-94,1994-95,1995-96,1996-97,1997-98,2000-01,2004-05,2005-06 • Второ место(13 пати):1954,1957-58,1962-63,1976-77,1979-80,1983-84,1989-90,1990-91,1991-92,2002-03,2003-04,2006-07,2007-08 === Купови === * Романскиот Куп: Освојувачи(21 пат):1948-49,1950,1951,1952,1955,1961-62,1965-66,1966-67,1968-69,1969-70,1970-71,1975-76,1978-79,1984-85,1986-87,1987-88,1988-89,1991-92,1995-96,1996-97,1998-99,2010-11 Вицешампиони(7 пати): 1953,1963-64,1976-77,1979-80,1983-84,1985-86,1989-90 * Супер Куп: Освојувачи(5 пати):1994,1995,1998,2001,2006 Вицешампиони(3 пати):1999,2005,2011 === Европски натпреварувања === * Лига на Шампиони/Европски Куп на Шампиони: Шампиони(еднаш):1985-86 Вицешампиони(еднаш):1988-89 Поразени во полуфинале(еднаш):1987-88 * Супер Куп на Уефа/Европскиот Супер Куп: Шампион(еднаш):1986 * Европа Лига/Купот на Уефа: Полуфиналисти(еднаш):2005-06 * Куп на победници на купови на Уефа/Европски куп на победници на купови: Четвртфиналисти(2 пати):1971-72,1992-93 === Светски клупски натпреварувања === * Интерконтинентален Куп: Освојувач(еднаш): 1986 == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рв|FC Steaua București}} *{{Official website|http://www.steauafc.com/}} {{en}} {{de}} {{ro icon}} *{{Facebook|FCSBOfficial}} *[http://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=50065/domestic/index.html ФК Стеауа Букурешт] на [[UEFA]] {{Лига 1 (Романија)}} {{Победници на Европскиот Куп на шампиони и Лигата на шампионите}} [[Категорија:Фудбалски клубови од Романија|Стеауа]] [[Категорија:Спортот во Букурешт]] pa09vfww4llilncjz654ie2hiuk0xea МедијаВики:Sitenotice 8 1069188 4804295 4785957 2022-08-22T08:09:13Z Kiril Simeonovski 3243 wikitext text/x-wiki <!-- НЕ СТАВАЈТЕ ПОТТОЧКИ (ЅВЕЗДИЧКИ), ТУКУ САМО ПИШЕТЕ ГО ТЕКСТОТ ОСТАВАЈЌИ ПО ЕДЕН ПРАЗЕН РЕД АКО ИМА ПОВЕЌЕ ОД ЕДНА ОБЈАВА--> <!-- Трајна објава за Википедија на Facebook --> [[Податотека:F icon.svg|лево|25п]] Следете ја Википедија на македонски јазик на '''<span class="plainlinks">[https://www.facebook.com/mk.wikipedia Facebook]!</span>''' <!--и на [[Податотека:Twitter.svg|35п|врска=http://twitter.com/#!/wikipedia_mk]]'''<span class="plainlinks">[http://twitter.com/#!/wikipedia_mk Twitter]</span>'''--> {{-}} [[Податотека:Nuvola apps cookie.svg|лево|35п|Јубилејна статија]] Во тек е гласање за избор на '''[[Википедија:Јубилејни статии/130.000|јубилејна статија]]'''! {{-}} <!-- Објава за уредувачки денови и викенди --> {{#ifexist:Википедија:Уредувачки денови 2022/{{#time: j|+1 hours}} {{#time: F|+1 hours}}|{{:Википедија:Уредувачки денови 2022/{{#time: j|+1 hours}} {{#time: F|+1 hours}}}}|{{#ifexist:Википедија:Уредувачки викенди 2022/{{#time: j|+1 hours}} {{#time: F|+1 hours}}|{{:Википедија:Уредувачки викенди 2022/{{#time: j|+1 hours}} {{#time: F|+1 hours}}}}|}}}} {{-}} [[Податотека:WPWP logo 1.png|лево|25п]] Се известуваат сите заинтересирани уредници на Википедија на македонски јазик дека од 1 јули до 31 август 2022 година се одржува меѓународната кампања „'''[[Википедија:Статии без илустрација 2022|Статии без илустрација 2022]]'''“. Приклучете се и освојте една од наградите! {{-}} cehtkyf04ilf634v7y0cxf2pr9r9v4q Снежана Конеска Руси 0 1086383 4804117 4803998 2022-08-21T13:11:55Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Снежана Конеска Руси | портрет = | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|8|декември|1952}} | роден-место ={{роден во|Ниш}} | починал-дата = | починал-место = | починал-причина = | националност = [[Македонка]] | познат = по улогата во: [[Македонски народни приказни]]<br>[[Премиера (филм)|Премиера]]<br> [[Големи и мали]]<br>[[Вистинска љубов (филм) |Вистинска љубов]]<br>[[Трето па машко (телевизиска серија) |Трето па машко]]<br>[[Звукот на светлината]] | занимање = глумица<br>режисер | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Снежана Конеска Руси''' (родена на {{роден на|8|декември|1952}} во {{роден во|Ниш}}) — македонска театарска, филмска и телевизиска глумица и режисер. Снежана Конеска во својата кариера има одиграно поголем број театарски претстави и филмски улоги. ==Животопис== Снежана Конеска Руси е родена во [[Ниш]], [[СР Србија]], [[СФР Југославија]] на [[8 декември]] [[1952]]. Конеска се преселила во [[Скопје]], каде завршила своето основно и средно образование. Таа дипломирала на [[Факултет за драмски уметности|Факултетот за драмски уметности]] (1975/ 1976) во класата на [[Владимир Милчин]] и [[Љубиша Георгиевски]]. Таа била успешен студент и била прогласена за најдобар студент за 1976 година.<ref name="био">[http://www.mnt.com.mk/mk_clen_pregled.php?clen=208 Биографија на Снежана Конеска - Руси] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100630182859/http://www.mnt.com.mk/mk_clen_pregled.php?clen=208 |date=2010-06-30 }} на mnt.com.mk</ref> Македонската јавност ја запаметува Конеска по своите први улоги и придонеси на Детската радио драма во [[МРТ]], каде била член од 1963 до 1973 година. Од 1972 до 1978 година била водител на [[Македонско радио|Македонското радио]]. Своите први улоги ги одиграла во 1973 година, а во 1975 година ја добила и наградата за најдобар млад глумец од списанието „[[Млад борец]]“. Од 1978 година станала редовен член на [[Македонскиот народен театар]], каде работи до денес. Директор на [[Македонски народен театар]] во периот од 2000 до 2004 година. <ref name="био"/> Мајка е на едно дете, ќерка. ==Награди== Некои од наградите на Снежана Конеска се<ref name="био"/>: * 1978 награда за епизода за улогата на Слепата девојка во Крчма под зеленото дрво на ТИ Војдан Чернодрински * 1991 најдобро глумечко остварување за Маргарита во Ричард трети на ТИ Војдан Чернодрински * 1992 добитник на 13-то ноемвриската награда на град Скопје * 2019 Награда за животно дело "11-октомври" ==Филмографија== {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1973 || [[Залез зад езерската земја]] ТВ-серија || Аскина сестра |- | 1975 || [[Прва вечер]] ТВ-филм || |- | 1980 || [[Учителот (филм) |Учителот]] ТВ-филм || |- | 1983 || [[Премиера]] ТВ-филм || |- | 1983 || [[Ликвидатор]] ТВ-филм || |- | 1985 || [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм || |- | 1986 || [[Климент Охридски (филм) |Климент Охридски]] ТВ-филм || |- | 1989-1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 1990-1991 || [[Еурека]] ТВ-серија || |- | 1991-1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] || |- | 1993 || [[Дајте музика]] ТВ-серија || Снешка |- | 1997 || [[Џипси меџик (филм) |Џипси меџик]] ТВ-филм || |- | 2000 || [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија || Лимба |- | 2000 || [[Големи и мали]] ТВ-серија || Директорката |- | 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || |- | 2000-2001 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 2002 || [[Звукот на светлината]] ТВ-филм || Невена |- | 2003 || [[Нежната страна на заборавот]] ТВ-филм || |- | 2007-2010 || [[Народни Приказни]] ТВ-серија || |- | 2011 || [[Трето па машко (телевизиска серија) |Трето па машко]] ТВ-серија || Рајнето |- | 2015 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2016 || [[Вистинска љубов (филм) |Вистинска љубов]] ТВ-филм || Рајна |- | 2016 || [[Операција дијамант (серија) |Операција дијамант]] ТВ-серија || |- | 2016 || [[Болка на душата]] ТВ-серија || |- | 2016-2017 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм || |- | 2019-2021 || [[Дајте музика]] ТВ-серија || Снешка |- | 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || |} ==Надворешни врски== * [http://www.mnt.com.mk/mk_clen_pregled.php?clen=208 Биографија на Снежана Конеска - Руси: кариера, улоги, награди] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100630182859/http://www.mnt.com.mk/mk_clen_pregled.php?clen=208 |date=2010-06-30 }} на mnt.com.mk * [http://www.makdenes.org/content/article/25033320.html Снежана Конеска Руси: Мојот сон и јаве – театарот!] * {{IMDb name|2756724}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Конеска Руси, Снежана}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Луѓе од Скопје]] [[Категорија:Македонски глумици]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Македонски режисери]] [[Категорија:Глумци во Македонскиот народен театар]] [[Категорија:Апсолвенти на универзитетот „Св. Кирил и Методиј“]] b3xkw1c2ap2xnbtelyl2ba9xzol3ep6 Суперкуп на Македонија (фудбал) 0 1087654 4804152 4762251 2022-08-21T16:17:32Z Carshalton 30527 Carshalton ја премести страницата [[Суперкуп на Македонија во фудбал]] на [[Суперкуп на Македонија (фудбал)]] wikitext text/x-wiki '''Македонскиот суперкуп''' — годишно натпреварување во [[фудбал]]. Клубови кои учествуваат се победниците од [[Прва македонска фудбалска лига|Првата македонска фудбалска лига]] и [[Куп на Македонија (фудбал)|Купот на Македонија]] . Ова натпреварување се игра од 2011 (во 2012 натпреварувањето не било одржано).<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Skendija lift Macedonian Super Cup |publisher=uefa.com |author= Emil Gasevski |url= http://www.uefa.com/memberassociations/association=mkd/news/newsid=1653026.html |date=24 јули 2011 |accessdate=25 јули 2011|}}</ref> Исто така, и изданието 2016 не одржано помеѓу Вардар и Шкендија бидејќи Шкендија учествувала во квалификациите за Лига Европа.<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Вардар и Шкендија нема да играат Супер куп |url=http://vesti.mk/read/news/9878720/3488199/vardar-i-shkendija-nema-da-igraat-super-kup |publisher=sitel.com.mk |date=25 јули 2016 |accessdate=28 август 2016 |6= }}{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |title=Вардар и Шкендија нема да играат Супер куп |url=http://vesti.mk/read/news/9878720/3489287/vardar-i-shkendija-nema-da-igraat-super-kup |publisher=dnevnik.mk |date=25 јули 2016 |accessdate=28 август 2016 |6= }}{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|title=Нема термини и ФФМ одлучи да не се игра Суперкупот меѓу Вардар и Шкендија |url=http://www.gol.mk/fudbal/nema-termini-i-ffm-odluchi-da-ne-se-igra-superkupot-megju-vardar-i-shkendija |publisher=gol.mk |date=25 јули 2016 |accessdate=28 август 2016|}}</ref> ==Натпревари== ===2011=== {{footballbox |date=24 јули 2011 |time=18:30 |team1=[[ФК Шкендија|Шкендија 79]] |report=[http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=3117:shkendija-lifts-the-super-cup&catid=1:domestic&Itemid=63 Извештај] |score=2 &ndash; 1 |team2=[[ФК Металург Скопје|Металург]] |goals1=[[Неби Мустафи|Мустафи]] {{goal|6|пен.}}<br />[[Ерсан Сали|Сали]] {{goal|84}} |goals2=[[Љубомир Стевановиќ|Стевановиќ]] {{goal|87}} |stadium=[[Арена Филип II]], [[Скопје]] |attendance=2000 |referee=[[Димитар Мечкаровски]] ([[Скопје]]) }} ===2013=== {{footballbox |date=28 јули 2013 |time=20:00 |team1=[[ФК Вардар|Вардар]] |report= |score=1 &ndash; 0 |team2=[[ФК Тетекс|Тетекс]] |goals1=[[Филип Петров|Петров]] {{goal|54}} |goals2= |attendance= 100 |referee= Димитар Мечкаровски ([[Скопје]]) |stadium=[[Арена Филип II]], [[Скопје]] }} ===2015=== {{Главна|Суперкуп на Македонија во фудбал 2015}} {{footballbox |date=23 септември 2015<ref name="MacedonianFootball.com">{{наведени вести| url=http://macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=7730:super-cup-to-be-played-on-september-23&catid=3:newsflash&Itemid=223 | title=Super Cup to be played on September 23 | date=2 September 2015}}</ref> |time=20:00 |team1=[[ФК Вардар|Вардар]] |score=1 &ndash; 1 |aet=yes |report=[http://ekipa.mk/vardar-na-penali-do-trofejot-vo-superkupot/ Извештај] |team2=[[ФК Работнички|Работнички]] |goals1=[[Филип Ивановски|Ивановски]] {{goal|11}} |goals2=[[Баже Илијоски|Илијоски]] {{goal|47}} |penalties1 = [[Ховханес Хамбарџумјан|Хамбарџумјан]] {{pengoal}}<br />[[Ацо Стојков|Стојков]] {{pengoal}}<br />[[Филип Ивановски|Ивановски]] {{penmiss}}<br />[[Никола Глигоров|Глигоров]] {{pengoal}}<br />[[Хуан Фелипе Алвес Рибеиро|Фелипе]] {{pengoal}} |penaltyscore = 4&ndash;3 |penalties2 = [[Мите Цикарски|Цикарски]] {{pengoal}}<br />[[Стефан Вујчиќ|Вујчиќ]] {{pengoal}}<br />[[Милан Илиевски|Илиевски]] {{pengoal}}<br />[[Марјан Алтипармаковски|Алтипармаковски]] {{penmiss}}<br />[[Кире Ристевски|Ристевски]] {{penmiss}} |stadium=[[Арена Филип II]], [[Скопје]]<ref name="MacedonianFootball.com2">{{наведени вести| url=http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=7616%3Asuper-cup-scheduled-for-august-19&catid=3%3Anewsflash&Itemid=223 | title=Super Cup to take place on August 19 | date=22 July 2015}}</ref> |attendance=1,500 |referee=[[Александар Ставрев]] ([[Скопје]]) }} ===Победници=== {| class="wikitable sortable" |- !Клуб !Победник ! class="unsortable"|Издание !Второпласиран ! class="unsortable"|Издание |- | [[ФК Вардар|Вардар]] | <center>2 | 2013, [[Суперкуп на Македонија 2015|2015]] | <center>0 | |- | [[ФК Шкендија|Шкендија]] | <center>1 | 2011 | <center>0 | |- | [[ФК Металург Скопје|Металург]] | <center>0 | | <center>1 | 2011 |- | [[ФК Работнички|Работнички]] | <center>0 | | <center>1 | [[Суперкуп на Македонија 2015|2015]] |- | [[ФК Тетекс|Тетекс]] | <center>0 | | <center>1 | 2013 |- |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[http://www.macedonianfootball.com Macedonian Football] {{en}} *[http://www.ffm.com.mk Football Federation of Macedonia] {{mk}} {{en}} {{Фудбал во Република Македонија}} {{Национални фудбалски Супер Купови (регион УЕФА)}} [[Категорија:Суперкуп на Македонија во фудбал|*]] [[Категорија:Фудбалски натпреварувања во Македонија|Супер Куп]] [[Категорија:National association football supercups]] lb801gwsgx0yi3je7ngx0xbw5h5jlqk 20000 милји под морето 0 1087848 4804236 4740288 2022-08-21T21:25:46Z ГП 23995 wikitext text/x-wiki {{About|романот}} {{Infobox book| <!-- See Wikipedia:WikiProject_Novels or Wikipedia:WikiProject_Books --> | name = Дваесет илјади милји под морето | title_orig = Vingt mille lieues sous les mers | translator = [[Lewis Page Mercier|Mercier Lewis]] | image = [[Image:20000 title 0a.jpg|200px]] | caption = Front page of ''Vingt mille lieues sous les mers'' | author = [[Жил Верн]] | illustrator = [[Alphonse-Marie-Adolphe de Neuville|Alphonse de Neuville]] <br/>and [[Édouard Riou]]{{Citation needed|date=April 2009}} | cover_artist = | country = Франција | language = Француски | series = [[Необични патувањна|Необичните патувања]] #6 | genre = [[Научна Фантастика]], [[авантуристички роман]] | publisher = [[Пјер Џулс Хертзел]] | pub_date = 1870 | english_publication_date = 1873 | media_type = Печатено ([[Тврда корица]]) | pages = | preceded_by = [[Потрага по одметниците]] | followed_by = [[Околу месечината]] }} '''Дваесет илјади мијли под морето''' ({{lang-fr|Vingt mille lieues sous les mers}}) е [[Научна фантастика|научно-фантастичен]] [[роман]] на францускиот писател [[Жил Верн]] од [[1870 во литература|1870]]. Во романот се раскажува за [[Капетан Немо]] и неговата [[подморница]] [[Наутилус(Верн)|''Наутилус'']]. ==Наслов== Насловот на [[книга]]та се однесува на должината на патувањето на [[подморница]]та во [[океан]]от, а не на длабочината, затоа што 20 000 [[милји]] претставуваат растојание кое е четири пати поголемо од пречникот на [[Земја]]та, т.е. не постои океан со длабочина од 20 000 милји. Во книгата, една мијла претставува четири километри.<ref>Part 2, Chapter 7 "Accordingly, our speed was 25 miles (that is, twelve four–kilometer leagues) per hour. Needless to say, Ned Land had to give up his escape plans, much to his distress. Swept along would have been like jumping off a train racing at this speed, a rash move if there ever was one."</ref> Иако во насловот на книгата се зборува за море сепак се мисли за океан. ==Содржина== Романот ги содржи следниве поглавја:<ref name="ReferenceA">Жил Верн, ''20.000 милји под морето'', Македонска книга и Наша книга, Скопје, 1975.</ref> * Подвижна карпа * Во потрага по морското чудовиште * Загатката се објаснува * Таинствениот заповедник на чудниот брод * Царството на електриката * Патување низ морските длабочини * Прошетка по морското дно * Поминуваат денови, недели * Дивјаците доаѓаат * Нов предлог на капетанот Немо * Лов на бисерни [[школки]] * Подземната провлака * На „Наутилус“ е убаво, но... * Исчезнатиот [[континент]] * [[Атлантида]] * Под ледените карпи * Во заледен оклоп * Борба со [[октопод]]и * Одмазда * Бегство Приказната започнува така што се зборува за [[морско чудовиште]], кое што е забележано од [[Брод (пловило)|бродови]] од различни земји. Најпосле, американската влада оформува експедиција во [[Њујорк]] за да го пронајди и да го уништи чудовиштето. Професорот Пјер Арно, кој е познат француски [[Морска биологија|морски биолог]] (којшто е воедно и раскажувач во книгата) случајно се наоѓа во Њујорк во тоа време, така што добива покана за експедицијата, која тој прифаќа. [[Image:Title page of Vingt mille lieues sous les mers.jpg|thumb|left|''Насловна страница'' (1871)]] Експедицјата тргнува од [[Бруклин]] на бродот со име ''Абрахам Линколн'', кој е дел од Американската морнарица. Бродот патува кон [[Кејп Хорн]] во [[Тихиот Океан]]. После долго барање, чудовиштето е пронајдено и бродот го напаѓа. Во текот на борбата, бродот се оштетува и дел од морнарите се исфрлени во [[море]]то. Потоа, бродот е заглавен на грбот од чудовиштето и тогаш, морнарите откриваат дека чудовиштето е [[метал]]но. Екипажот е внесен во „чудовиштето“ и тогаш, тие го запознаваат неговиот создавач, Капетанот Немо. Потоа се раскажува за патувањето со [[подморницата]] ''[[Наутилис(Верн)|Наутилус]]'', која ја изградил капетанот Немо со цел да им се одмазди на луѓето кои го прогониле од [[цивилизација]]та, но исто така и за нови научни откритија. Немо им објаснува на Арно и на неговиот екипаж дека никогаш не можат да заминат од подморницата, за да не ја откријат неговата тајна. Така, нивното патување ги води на различни места низ океаните, некои реални, а некои измислени: од [[Црвено Море|Црвеното Море]] преку [[Антарктик]]от до потонатата [[Атлантида]]. Кога ќе се врати во [[Атланскиот Океан]], подморницата е нападната од една „огромна [[медуза]]“ и еден член од екипажот умира. Низ приказната е прикажано дека капетанот Немо бил прогонет од неговата земја, а тоа има некоја врска со неговото [[семејство]]. При крајот од приказната, подморницата „Наутилус“ е нападната од брод од таа земја. Немо ги игнорира барањата на Арно да не го напаѓа бродот и наредува напад на бродот, кој потонува со целиот екипаж. Потоа, Немо паѓа во [[депресија]] и ја остава подморницата да скита низ океанот, така што таа стасува до брегот на [[Норвешка]], во местото наречено „Маелстром“. Ова им дава шанса на неколку затвореници да избегаат од „Наутилус“ и тие успеваат да се вратат живи на копното, но судбината на Капетанот Немо и на „Наутилус“ не е откриена.<ref name="ReferenceA"/> ==Теми и поттекст== [[File:20000 map 1.jpg|thumb|Патувањето на Наутилус низ [[Тихи Океан|Пацификот]] ]] [[File:20000 map 2.jpg|thumb|Патувањето на Наутилус низ [[Атлантски Океан|Атлантикот]] ]] Името на капетанот Немо алудира на [[Хомер]]овата „[[Одисеја]]“. Во „Одисејата“, [[Одисеј]] се среќава со чудовиштето [[киклоп]], кое што се вика [[Полимефис]]. Киклопот го прашува Одисеј за неговото име, а тој одговара дека се вика Утис, кое се преведува како „Никој“ или „Ништо“. На [[латински јазик]], ''Одисеј'' е [[псевдоним]] за ''Немо'', што, исто така, на латински се преведува и како „Никој“ или „Ништо“. Слично како Немо, и Одисеј е прогонат да патува по морињата. Исто така, има и други упатувања на некои од француските научници, како: Метју Фонтејн Маури, Жан Франсоа де Галуп, [[Жил Димон Дирвил]] и [[Фердинанд Лесепс]], кои биле истражувачи и научници. Во неколку делови од книгата, капетанот Немо е прикажан како добар човек, кој им помага на некои [[Грци]] да ја отфрлат [[Отоманско Царство|Отоманската]] власт, со што му докажува на Арно дека не ги загубил сите човечки особини. Исто така, тој се сожалува на еден [[Индијанец]], кој нурка без никаква опрема, па затоа, Немо му дава опрема и цела торба полна со [[бисери]], и тоа многу повеќе отколку тој што имал. Некои од идеите на Верн, како што била [[идеја]]та за тогаш непостоечките подморници биле предвидувања на откритијата кои ги направило човештвото дури подоцна, како на пример, големата [[брзина]] и тајниот начин на напад на денешните нуклеарни подморници и потребата да излегуваат на површина за свеж [[воздух]]. Но сепак, Верн ја опишал „Наутилус“ како подморница која може да оди во најголемите длабочини на океанот, нешто што денес сè уште не е можно, поради огромниот [[притисок]] на [[вода]]та. [[Image:LePlongeurModel(Side).jpg|thumb|Модел на подморница од Француската морнарица Плонгер од 1863 во морнаричкиот музеј, Париз.]] [[File:Nautilus Neuville.JPG|thumb|''[[Наутилус (Верн)|Наутилус]]'' замислена од [[Жил Верн]].]] Верн го одбрал името „Наутилус“ според една од најраните успешни подморници, изработени во [[1800]] година од [[Роберт Фултон]], кој подоцна го измислил првиот [[пароброд]]. Три години пред пишувањето на романот, Жил Верн јго проучувал моделот на новопроизведената Француска подморница ''[[Француската подморница Плонгер|Плонгер]]'' и таа била инспирација за „Наутилиус“. Во чест на измислената подморница од Верн, првата подморница на нуклеарен погон на американската морнарица била наречена „Наутилус (ССН-571)“. Верн е, исто така, заслужен за прикажувањето на воените способности на [[подморница]]та, посебно со заканата која ја претставува за кралската флота, составена од воени бродови. Замисленото потонување на брод од страна на ''Наутилус'' било направено и во реалниот свет, во истите води како што тоа го замислил Верн, од страна на германските подморници за време на двете светски војни. Апаратите за дишење користени од нуркачите на ''Наутилус'' се прикажани како напредна верзија на апартите за дишење направени од Беноа Рокарол и Аугуст Денароуз во [[1865]] година.<!-- image of the Rouquayrol and Denayrouze breathing apparatus: http://en.wikipedia.org/wiki/File:Dykeri,_fig_6,_Nordisk_familjebok.png --> Тие дизајнирале апарат за нуркање, составен од [[боца за нуркање|боца за воздух]] која доставувала воздух преку првиот познат [[регулатор за нуркање]].<ref name=davis1955>{{Наведена книга |author=Davis, RH |title=Deep Diving and Submarine Operations |year=1955 |edition=6th |publisher=[[Siebe Gorman|Siebe Gorman & Company Ltd]] |location=Tolworth, Surbiton, Surrey |page=693 |authorlink=Robert Davis (inventor) }}</ref><ref name=davis1955/><ref name=dive_hx>{{Наведено списание |last=Acott |first=C. |title=A brief history of diving and decompression illness. |journal=South Pacific Underwater Medicine Society Journal |volume=29 |issue=2 |year=1999 |issn=0813-1988 |oclc=16986801 |url=http://archive.rubicon-foundation.org/6004 |accessdate=2009-03-17 |archive-date=2009-02-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090201173320/http://archive.rubicon-foundation.org/6004 |url-status=dead }}</ref> Оваа направа била наречена ''аéрохоре'' (што во превод од грчки значи „воздушен носач“).<ref name=davis1955/> Во следната книга на Верн ''[[Мистериозниот Остров]]'' се кажува дека Немо е потомок на [[Султан]]от Типу, [[Муслимани|муслимански]] водач од Кралство Мисори, кој успеал да го одбрани кралството од нападот на [[Британска источноиндиска компанија|Британската источноиндиска компанија]]. Немо почнал со животот под морето по задушувањето на [[Индискиот бунт]] во [[1863]] година, во кој неговите блиски риднини биле убиени од [[Британци]]те. Поради тоа што [[Франција]] во тоа време била сојузник на [[Русија]], гневот на Немо бил префрлен на францускиот стар непријател [[Англија]]. Националното потекло на капетанот Немо било сменето неколкупати во [[филм]]овите и речиси во сите од нив Немо бил претставен како Европеец. Тој бил претставен како [[Индиец]] од страна [[Омар Шариф]] во мини-серијата ''[[Мистериозниот Остров]]'' од [[1973]] година. Исто така, Немо бил прикажан како Индиец и во книгата и немиот филм ''[[Лигата на посебни господини]]'' од [[1916]] година. Во филмот на [[Волт Дизни]] ''[[20,000 милји под морето (1954 филм)|20000 милји под морето]]'' од [[1954]] година, Немо е претставен како Европеец, гневен поради мачењето до [[смрт]] на неговата жена и неговиот син во еден [[затвор]] на [[Рура Пенте]] и тоа е причината поради која Немо ги потонува другите воени бродови. Во ова верзија на филмот, тој е претставен од англискиот глумец [[Џејмс Мејсон]], со англиски акцент и без никакво спомнување на какви било индиски врски. ==Слични теми во подоцнешните книги== Верн напишал продолжение на „20.000 милји под морето“, а тоа е „Мистериозниот остров“ од [[1874]] година и со тоа ја завршил приказната започната во „20.000 милји под морето“. Верн се вратил на темата за одметник-капетан на подморница во книгата ''[[Соочување со знамето]]'', во која главниот негативен лик Кер Карај е потполно безмилосен [[пират]] и делува само за сопствените интереси, целосно лишен од секакви добри намери. Како Немо, и Кер е домаќин на непосакани Француски гости, но за разлика од Немо, кој успева да ги избегне сите прогонувачи, Кер е фатен од една меѓународна воена едниицна. Иако оваа книга е преведена на бројни јазици, таа никогаш не остварила толкава популарност колку '„20.000 милји под морето“'. ==Англиски преводи== Новелата првпат била преведена на [[англиски јазик]] во [[1873]] година од свештеникот [[Луис Пејџ Мерсиер]]. Притоа, Мерсиер изоставил речиси четвртина од оригиналниот текст на Верн и направил многу грешки во преведувањето, понекогаш драматично менувајќи го значењто на оригиналната замисла на Верн. Некои од овие отстапувања можеби биле направени поради политички причини, како што биле идентитетот и потеклото на двата брода што ги потопил Немо, или портретите на борците за слобода на ѕидот од неговата кабина, меѓу кои бил и [[Даниел О'Конел]].<ref>[http://www.ibiblio.org/pub/docs/books/sherwood/How_Lewis_Mercier.htm How Lewis Mercier and Eleanor King brought you Jules Verne]</ref> Без разлика, овој превод останал стандарден англиски превод во текот на повеќе од 100 години и другите преведувања продолжувале да ги прават истите грешки. Во [[1998]] година, Вилиам Бучер издал нов, дополнителен превод од оригиналниот Француски, објавен од Универзитетот Оксфорд (''Oxford University Press''), со наслов ''20.000 милји под морињата''. Тој дава детални податоци, продолжена библиографија, додатоци и широк вовед за романот, од литературна перспектива. ==Изданија на македонски јазик== Романот „20.000 милји под морето“ е повеќепати објавуван и на [[македонски јазик]]: * Издание на „[[Наша книга]]“ од [[1970]] година. Книгата била задолжителна лектира за шесто одделение во основното образование. Книгата има 106 страници и не е каталогизирана, ниту ја има меѓународната ознака ISBN. Таа била отпечатена во [[печатница]]та на „Наша книга“, во тираж од 10.000 примероци. Во книгата не е наведен преведувачот, корицата на книгата е дело на Младен Туниќ, а коректурата ја направил Киро Петров. По главниот текст се наоѓа непотпишана белешка за авторот.<ref>Жил Верн, ''20.000 миљи под морето'', Наша книга, Скопје, 1970.</ref> * Издание на „[[Македонска книга]]“ и „[[Наша книга]]“ од [[1975]] година, во превод на Димитар Каранфиловски. Книгата била задолжителна лектира за шесто одделение во основното образование. Книгата има 109 страници и не е каталогизирана, ниту ја има меѓународната ознака ISBN. Таа била отпечатена во „[[БИГЗ]]“ од [[Белград]], во тираж од 10.000 примероци. Корицата на книгата е дело на Ацо Каевски, коректурата ја направила Вера Арсовска, а технички уредник бил [[Коста Бојаџиевски]]. По главниот текст се наоѓа поговор, напишан од Михаил Јанушев.<ref name="ReferenceA"/> ==Адаптации и варијации== *''"Двадесет илјади милји под морињата"''(1873)&nbsp;– книга&nbsp;– од Џејмс Р. Осгод и компанија, објавена од Џорџ М. Смит и компанија, Бостон Масачусес, вклучувајќи 110 илустрации. *''20.000 милји под морето'' (1874)&nbsp;– музика&nbsp;– либрето [[Joseph Bradford (American playwright)|Џозеф Бредфорд]]&nbsp;– музика Г.Опрети. *''[[20.000 милји под морето (20,000 lieues sous les mers)]]'' (1907)&nbsp;– краток[[нем филм]] од францускиот продуцент [[Џорџ Меилес]]. *''[[20.000 милји под морето]]'' (1916)&nbsp;– првиот филм заснован врз книгата. Глумецот и режисерот [[Алан Холубар]] го играл [[Kапетанот Немо]]. *''20.000 милји под морето'' (1952)&nbsp;– адаптација за научно-фантастичната телевизиска антологија „Приказни од утре“. *''[[20.000 милји под морето]]'' (1954)&nbsp;– најверојатно, најпознатата адаптација на книгата, режирана од [[Ричард Флајшер]], продуцирана од [[Волт Дизни]], во кој играат [[Кирк Даглас]] како Нед Ленд и [[Џејмс Мејсон]] како капетан Немо. *''[[Капетан Немо и подводниот град]]'' (1969)&nbsp;– британски филм според ликовите од книгата, во кој глуми [[Роберт Рајан]] како капетанот Немо. *''20.000 милји под морето'' (1972)&nbsp;– анимиран филм од Ранкин-Бас (САД). *''20.000 милји под морето'' (1973)&nbsp;– австралиски цртан филм од групата Познати класични приказни. *''Капетан Немо'' (1975)&nbsp;– [[Советски Сојуз|советска]] филмска адаптација. *''[[Подводните авантури на Капетанот Немо]]'' (1975)&nbsp;– футиристичка верзија на [[Капетан Немо]] и [[Наутилус]] во канадска анимирана телевизиска серија. *''20.000 милји под морето'' (1976)&nbsp;– адаптација од „[[Марвел]]“. *''[[Враќањето на Капетан Немо]]'' (1978)&nbsp;– познат и како ''Невереојатниот Капетан Немо'', филм во кој глуми [[Хозе Ферер]]. *''[[Црната Дупка]]'' (1979)&nbsp;– научно-фантастична варијација на книгата. *''[[20,000 милји под морето(1985)|20.000 милји под морето]]'' (1985)&nbsp;– анимиран филм направен од Бурбанк филмс Австралија, во кој глуми Том Бурнлинсон како Нед Ленд. *''[[20.000 милји под морето]]'' (1997, Village Roadshow)&nbsp;– телевизиски филм во кој глуми [[Мајкл Кејн]] како [[Капетан Немо]] *''[[20.000 милји под морето]]'' (1997, Hallmark)&nbsp;– телевизиски филм во кој глуми [[Бен Крос]] како [[Капетан Немо]]. * Вториот дел од втората сезона на [[Околу светот со Вили Фог]] (1983) од шпанското студио [[БРБ Интернационал]] била [[20.000 милји под морето]]. *''[[Надја Тајната од плавата вода]]'' (1990-1991) и [[Надја Тајната на Фази]](1992) - јапонска научно-фантастична цртана серија, режирана од [[Хиедаки Ано]], инспирирана од книгата и [[Капетанот Немо]]. *''[[Лигата на специјални господини]]'' (2003) - иако не е верзија од книгата (таа е заснована на стрипот со истото име од [[Алан Мур]] и [[Кевин Онил]]), во неа ги има [[Капетанот Немо]] и неговата подморница [[Наутилус]] како член на [[Лигата од суперхерои]] во [[19 век]]. *''[[30.000 милји под морето]]'' (2007) - модерна верзија од класичната книга, во која глумат [[Лоренцо Ламас]] како полковник Арно и [[Шон Лавлор]] како капетан Немо. ==Стрипови и графички адаптации== *Во 1948, [[Гилбертон (издавач)|Гилбертон публишинг]] објавија адаптација на стрип .,<ref>[http://www.comics.org/issue/515159/cover/4/ GCD :: Cover :: Classics Illustrated #47 [O&#93;<!-- Bot generated title -->]</ref> што беше повторно објавено во 1955 ,<ref>[http://www.comics.org/issue/704617/cover/4/ GCD :: Cover :: Classics Illustrated #47 [HRN128&#93;<!-- Bot generated title -->]</ref> и повторно во 1968.<ref>[http://www.comics.org/issue/705491/cover/4/ GCD :: Cover :: Classics Illustrated #47 [HRN166&#93;<!-- Bot generated title -->]</ref> *Во 1955, [[Дел Комикс]] објавија стрип заснован на на филмот од 1954 година од Класичните филмови засновани на ''20.000 милји под морето''.<ref>http://www.comicbookdb.com/graphics/comic_graphics/1/384/193573_20100305100800_large.jpg{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> *Во 1963, заедно со првото повторно издавање на филмот, Голд Кеј објави стрип заснован на филмот од 1954 година. [[20,000 Leagues Under the Sea (1954 film)|1954 film]] .<ref>[http://www.comics.org/issue/18053/cover/4/ GCD :: Cover :: Walt Disney 20,000 Leagues Under The Sea [Movie Comics&#93; #[nn&#93;<!-- Bot generated title -->]</ref> *Во 1973, [[Пендулум Прес]] објави хардковер илустрирана книга.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.comicbookdb.com/graphics/comic_graphics/1/184/92146_20070501085647_large.jpg |title=архивска копија |accessdate=2013-07-31 |archive-date=2015-09-23 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150923205818/http://www.comicbookdb.com/graphics/comic_graphics/1/184/92146_20070501085647_large.jpg |url-status=dead }}</ref> *Во 1974, [[Пауер Рекордс]] објави стрип.<ref>http://www.comicbookdb.com/graphics/comic_graphics/1/444/221727_20110316150602_large.jpg{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> *Во 1976, [[Марвел Комикс]] објавија адаптација на стрип.<ref>[http://www.comics.org/issue/66440/cover/4/ GCD :: Cover :: Marvel Classics Comics #4<!-- Bot generated title -->]</ref> *Во 1990, [[Пендулум Прес]] објавија уштее ден стрип заснован на романот.<ref>http://www.comicbookdb.com/graphics/comic_graphics/1/260/128942_20080516121657_large.jpg</ref> *Во 1992, [[Дарк Хорс Комикс]] објавија стрип наречен Дарк Хорс Класикс: 20.000 милји под морето #1.<ref>[http://www.comics.org/issue/52248/cover/4/ GCD :: Cover :: Dark Horse Classics: 20,000 Leagues Under The Sea #1<!-- Bot generated title -->]</ref> *Во 1997, [[Валијант комикс|,Аклаим/Валијант]] го објавија: Класикс Илустрејтед: 20.000 милји под морето.<ref>https://archive.is/20120710034026/image2.milehighcomics.com/istore/images/fullsize/17317237244.1.GIF</ref> *Во 2008, Стерлинг Графикс објавија поп-ап графичка книга.<ref>https://archive.is/20120714162151/image2.milehighcomics.com/istore/images/fullsize/00297350299.1.GIF</ref> *Во 2009, Флеск Публикешејнс објавија графички роман наречен: 20.000 милји под морето.<ref>https://archive.is/20120718234011/image2.milehighcomics.com/istore/images/fullsize/44737322883.1.GIF</ref> *Во 2011, Кемпфајер Класикс објавија трговски мат..<ref>https://archive.is/20120712105733/image2.milehighcomics.com/istore/images/fullsize/44737383240.1.GIF</ref> ==Наводи== {{наводи}} {{Ризница-врска|Twenty Thousand Leagues Under the Sea}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Дела на Жил Верн]] [[Категорија:Научнофантастични романи]] [[Категорија:Изданија на Македонска книга]] [[Категорија:Изданија на Наша книга]] [[Категорија:Романи на Жил Верн]] 1lwr8evvvolydox8wvlyz18b8l7moas РК Пелистер 0 1098365 4804157 4640550 2022-08-21T16:57:31Z TheGreatMKD 32993 ажурирање wikitext text/x-wiki :''Не го поистоветувајте со клубот [[РК Еурофарм Пелистер|Еурофарм Пелистер]] кој во минатото го носел името Еурофарм Работник.'' {{Инфокутија ракометен клуб| clubname = '''РК Еурофарм Пелистер 2''' | image =| | full name = Ракометен Клуб <br> Еурофарм Пелистер 2 | founded = {{Start date and age|df=yes|1955}} | ground = [[Спортска сала Боро Чурлевски]] | capacity = 3,500 | chairman = | manager = | league = [[Македонска Ракометна Супер Лига|Супер Лига на Македонија]] | season = 2021/22 | position = 4. место | website = | colour1 = green| | colour2 = white| pattern_la1=|pattern_b1=_whitestripes|pattern_ra1=| leftarm1=008000|body1=008000|rightarm1=008000|shorts1=FFFFFF|socks1=FFFFFF| pattern_la2=|pattern_b2=|pattern_ra2=| leftarm2=FFFFFF|body2=FFFFFF|rightarm2=FFFFFF|shorts2=FFFFFF|socks2=FFFFFF| }} '''РК Еурофарм Пелистер 2''', познат и по старото име '''РК Пелистер''' - [[ракомет]]ен клуб од [[Битола]], [[Република Македонија]]. Клубот е основан [[1955]] година и моментално се натпреварува во [[Македонска Ракометна Супер Лига|Супер Лигата]]. == Историја == Клубот е основан во [[1955]] година. Клубот тогаш се натпреварувал во [[Македонска републичка ракометна лига|Републичката лига]]. Во 1960 година, била формирана [[Втора југословенска ракометна лига|Втората сојузна лига на Југославија]] во која преку квалификации во Зрењанин, Пелистер станал член на лигата, што било првпат екипа од [[Битола]] да има претставник на сојузен ранг. За овој успех на битолскиот клуб, еден од најзаслужните бил голманот [[Боне Трајковски]]. Потоа, Втората сојузна лига била расформирна и Пелистер повторно играл во Републичката лига која повторно станал втор ранг на квалитет, заедно со [[РК Работник]]. Во 1967 година, двете екипи кадарно се здружиле под заедничко име РК Пелагонија, кој четири години по ред бил првак на Републичката лига. Во 1971 година, екипата постигнала голем успех и го освоила првото место во лигата и за првпат Битола добила свој претставник во [[Прва југословенска ракометна лига|Првата сојузна лига]]. Еден од поистакнатите играчи заслужни за таквиот успех бил голманот Боне Трајковски.<ref>{{наведени вести |title=Битола е душата и талентот на спортска Македонија (Пасус - Боне Трајковски) |url=https://web.archive.org/web/20191227185937/http://zoran-misevski.blogspot.com/2012/12/blog-post_30.html |accessdate=27 декември 2019 |publisher=zoran-misevski.blogspot.com преку web.archive.org |date=30 декември 2012}}</ref> Сè до осумдесеттите години на 20. век клубот се натпреварувал во понизок ранг, а од сезоната 1983/84 станал стандарден член Првата сојузна лига. Пелистер во [[1986]] година станал првиот македонски клуб кој играл во некое европско натпреварување, играјќи против [[РК Атлетико Мадрид (1950-1994)|Атлетико Мадрид]]. Првиот значаен резултат го имал во сезоната 1985/86 кога го освоил третото место во Првата лига. Наредните две сезони биле најуспешни во дотогашната историја на клубот, Пелистер во сезоната 1986/87. и 1987/88. го освоил второто место, двапати зад тогашната доминантна [[Шабац|шабачка]] [[РК Металопластика|Металопластика]]. Како второпласиран од сезоната 1987/89, во сезоната 1988/89 Пелистер играл во [[ЕХФ Куп]]от, и го остварил својот дотогаш најдобар резултат, стигнувајќи до четвртфинале, каде во двомечот бил поразен од [[ДР Германија|источногерманскиот]] Форвертс (35:38).<ref>[http://todor66.com/handball/Euro_Cups/Men_IHF_1989.html ЕХФ куп 1988/89], todor66.com</ref> Откако, во [[1992]] година, се формирала [[Македонска Ракометна Супер Лига|Супер лигата на Македонија]], Пелистер станал најуспешен клуб освојувајќи пет титули од вкупно осум одиграни сезони. Исто така, во тој период освои и четири трофеи на [[Куп на Македонија (ракомет)|Националниот куп]], [[1994]], [[1996]], [[1998]] и [[1999]] година. Носејќи го името Пелистер Еврокар поради спонзорски причини, во сезоната 1995/96, стигнал до полуфиналето во [[ЕХФ Куп на победниците на куповите|Европскиот куп на победници]], каде за противник го имал [[Германија|германскиот]] [[РК Лемго|Лемго]].<ref>{{наведени вести |title=Германски новинар ќе го прераскажува „Пеколот во Битола“ меѓу Пелистер и Лемго |url=https://web.archive.org/web/20200614184251/https://www.gol.mk/rakomet/germanski-novinar-kje-go-preraskazhuva-pekolot-vo-bitola-megju-pelister-i-lemgo |accessdate=14 јуни 2020 |author= |publisher=gol.mk преку web.archive.org |date=14 јуни 2020}}</ref> Во првиот меч на гости Пелистер бил поразен со 25:23, но во реваншот победата од 24:23 не била доволна, па Лемго отишол понатаму и на крајот го освоил трофејот. Најголемиот успех во европските натпреварувања бил остварен во сезоната 2001/02, кога Пелистер играл во финалето на [[ЕХФ Челенџ куп]]от. Во низа паднале [[Русија|рускиот]] [[РК Зилант Казан|Зилант Казан]], [[Франција|францускиот]] [[РК Париз Сен-Жермен|Париз Сен - Жермен]], [[Грција|грчкиот]] [[РК ГАЦ Кукуш|ГАЦ Кукуш]], и на крајот во полуфиналето [[Данска|данскиот]] [[РК Фредериксберг|Фредериксберг]] после седмерци (61:60 вкупен резултат). Во финалето Пелистер бил поразен од данскиот [[РК Скјерн|Скјерн]]. Пелистер имал дури седум гола предност од првиот меч дома (27:20), но во реваншот бил поразен со убедливи 34:17. Сезоната [[Македонска ракометна Супер лига (мажи) 2004/05|2004/05]] била последната сезона во која клубот бил првак на првенството откако во полуфиналето го поразил [[РК Вардар|Вардар]] со 2-1 во победи, и со истиот резултат го победил [[РК Металург|Металург]] во финалето.<ref>{{наведени вести |title=Вардар и Металург го „положија оружјето“ - како се славеше последниот трофеј на Пелистер |url=https://web.archive.org/web/20200616051253/https://www.gol.mk/rakomet/vardar-i-metalurg-go-polozhija-oruzhjeto-kako-se-slaveshe-posledniot-trofej-na-pelister |accessdate=26 јуни 2020 |publisher=gol.mk преку web.archive.org |date=10 јуни 220}}</ref> ===Платформа за ракометна Битола=== Компанијата Еурофарм, сопственикот на [[РК Еурофарм Работник]], во јули 2019 година дала понуда, т.н. Платформа за ракометна Битола, до [[Општина Битола]] односно сопственикот на РК Пелистер. Платформата гласела Еурофарм да откупи 75 проценти од РК Пелистер, а Оштина Битола да откупи 25 проценти од РК Еурофарм Работник. Потоа клубот Еурофарм Работник да го добие името Еурофарм Пелистер, а првичниот Пелистер да го смени името во Еурофарм Пелистер 2. Еурофарм Работник се изјаснил дека правниот статус на РК Пелистер нема да биде згаснат и дека во иднина може да се одвои под ново сопствеништво.<ref>{{наведени вести |title=ЕДЕН ГРАД, ЕДЕН КЛУБ: Битола го добива Еурофарм Пелистер! |url=https://web.archive.org/web/20191201195349/https://sportmedia.mk/2019/07/29/%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4-%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD-%D0%BA%D0%BB%D1%83%D0%B1-%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%B3%D0%BE-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D0%B5/ |accessdate=1 декември 2019 |publisher=sportmedia.mk преку web.archive.org |date=29 јули 2019}}</ref><ref>{{наведени вести |title=Општина Битола постигна договор за спојување на ракометните клубови Пелистер и Еурофарм Работник |url=https://web.archive.org/web/20191201195615/https://sdk.mk/index.php/sportski-prikazni/opshtina-bitola-postigna-dogovor-za-spojuvane-na-rakometnite-klubovi-pelister-i-eurofarm-rabotnik/ |accessdate=1 декември 2019 |publisher=sdk.mk преку web.archive.org |date=10 октомври 2019}}</ref> На 29 ноември 2019 година, Еурофарм и Општина Битола официјално се договориле и се потпишале за остварување на платформата.<ref>{{наведени вести |title=ОФИЦИЈАЛНО: Битола го доби Еурофарм Пелистер! |url=https://web.archive.org/web/20191201200251/https://www.gol.mk/rakomet/oficijalno-bitola-go-dobi-eurofarm-pelister |accessdate=1 декември 2019 |publisher=gol.mk преку web.archive.org |date=29 ноември 2019}}</ref><ref>{{наведени вести |title=ОФИЦИЈАЛНО: Битола го доби Еурофарм Пелистер |url=https://web.archive.org/web/20191201200529/https://ekipa.mk/ofitsijalno-bitola-go-dobi-eurofarm-pelister/ |accessdate=1 декември 2019 |publisher=ekipa.mk преку web.archive.org |date=29 ноември 2019}}</ref> ===Историја на клупското име=== *1995-1996: РК Пелистер Еврокар *2004-2005: РК Пелистер Кометал *2008-2014: РК Пелистер 08 *2014-2020: РК Пелистер *2020-....: РК Еурофарм Пелистер 2 == Успеси == === Национални === *'''[[Македонска Ракометна Супер Лига|Супер Лига]] :''' ::'''Првак (6):''' 1992/93, 1993/94, 1995/96, 1997/98, 1999/00, 2004/05. *'''[[Куп на Македонија (ракомет)|Куп на Македонија]] :''' ::'''Првак (5):''' 1994, 1996, 1998, 1999, 2005. *'''[[Македонска републичка ракометна лига]] :''' ::'''Првак (6):'''1968, 1969, 1970, 1971, 1979, 1981. === Меѓународни === *'''[[ЕХФ куп на победници]] :''' ::Полуфинале (1): 1995/96. *'''[[ЕХФ Челенџ куп]] :''' ::Финалист (1): 2001/02. *'''[[ЕХФ куп]] :''' ::Четвртфинале (1): 1988/89. *'''Меѓународен ракометен турнир во [[Добој]] :''' ::'''Освојувач (2):''' 1996, 1997. ==Состав== :'' Состав за сезоната 2022–23'' {{Col-begin}} {{Col-2}} ;Голмани *{{0}}1 {{знамеикона|МКД}} [[Бобан Ристевски]] * {{знамеикона|МКД}} [[Мартин Јовановски]] * {{знамеикона|ЦГР}} [[Василије Пичурица]] ;Десни крила * 24 {{знамеикона|МКД}} [[Никола Стоилевски]] * 44 {{знамеикона|МКД}} [[Ненад Белистојановски]] * 88 {{знамеикона|МКД}} [[Димитриј Блажевски]] ;Леви крила * 22 {{знамеикона|МКД}} [[Иван Димитровски]] * 33 {{знамеикона|МКД}} [[Петар Атанасијевиќ]] * {{знамеикона|МКД}} [[Андреј Марковски]] ;Пивоти * 20 {{знамеикона|МКД}} [[Антонио Николовски]] * 99 {{знамеикона|МКД}} [[Филип Арсеновски]] * {{знамеикона|МКД}} [[Васко Мартиновски]] * {{знамеикона|МКД}} [[Трајче Мицевски]] {{Col-2}} ;Леви бекови * 10 {{знамеикона|МКД}} [[Кристијан Митревски]] * 34 {{знамеикона|МКД}} [[Емилијан Ѓорговски]] * {{знамеикона|МКД}} [[Христијан Ристевски]] ;Средни бекови * 23 {{знамеикона|МКД}} [[Стефан Талевски]] * {{знамеикона|МКД}} [[Мартин Ивановски]] * {{знамеикона|МКД}} [[Филип Гуцевски]] * {{знамеикона|МКД}} [[Мартин Табакоски]] ;Десни бекови *{{0}}7 {{знамеикона|МКД}} [[Андре Буторац]] * 11 {{знамеикона|МКД}} [[Симон Мирчески]] * 13 {{знамеикона|БИХ}} [[Павле Петровиќ]] {{Col-end}} ===Стручен штаб=== * {{знамеикона|МКД}} '''Главен тренер:''' [[Александар Јовиќ]] * {{знамеикона|МКД}} '''Помошник тренер:''' [[Александар Жарков]] * {{знамеикона|МКД}} '''Тренер на голмани:''' [[Зоран Атанасовски]] * {{знамеикона|МКД}} '''Кондициски тренер:''' [[Васко Димитровски]] * {{знамеикона|МКД}} '''Физиотерапевт:''' [[Петар Мицевски]] == Поврзано == * [[РК Еурофарм Работник]] == Наводи == {{наводи|2}} == Надворешни врски == * [http://www.rkpelister.mk/ Официјална страница на клубот] * [http://www.eurohandball.com/ec/cwc/men/2007-08/clubs/002049 Профил] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120405085303/http://www.eurohandball.com/ec/cwc/men/2007-08/clubs/002049 |date=2012-04-05 }} на страницата на [[ЕХФ]] [[Категорија:Ракометни клубови од Македонија|Пелистер]] c228el957w4ba1gdetib7u5rosyccvk Човек од челик (филм) 0 1099923 4804238 4801087 2022-08-21T21:28:42Z ГП 23995 ситна поправка wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Човек од челик | director = [[Зак Снајдер]] | producer = [[Кристофер Нолан]]<br />[[Чарлс Ровен]] <br />[[Ема Томас]]<br />[[Дебора Снајдер]] | screenplay = [[Дејвид С. Гојер]] | story = [[Кристофер Нолан]]<br />[[Дејвид С. Гојер]] | starring = {{plainlist| * Хенри Кавил * Ејми Адамс * Мајкл Шенон * Дајан Лејн * Кевин Костнер * Лоренс Фишбурн * Антје Трауе * Ејлет Зирер * Кристофер Мелони * Расел Кроу }} | music = [[Ханс Цимер]] | editing = [[Дејвид Бренер]] | studio = [[DC Comics]] | distributor = [[Warner Bros.]] | released = [[14 јуни]] [[2013]] | country = [[Соединети Американски Држави]]<ref name="BFI"/><br>[[Обединето Кралство]]<ref name="BFI">{{Наведена мрежна страница |url=http://explore.bfi.org.uk/5184366ec37bf |title=Man of Steel (2013) |publisher=[[British Film Institute]] |accessdate=July 10, 2015 |archive-date=2015-09-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906052137/http://explore.bfi.org.uk/5184366ec37bf |url-status=dead }}</ref> | language = англиски | runtime = 143 минути<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Man of Steel |url=http://www.bbfc.co.uk/releases/man-steel-film-0 |publisher=British Board of Film Classification |date=May 21, 2013 |accessdate=July 10, 2015}}</ref> | budget = 225 милиони американски долари<ref name="mojo"/> | gross = 662,845,518 американски долари<ref name="mojo">{{Наведена мрежна страница |title=Man of Steel (2013) |url=http://www.boxofficemojo.com/movies/?id=superman2012.htm |publisher=Box Office Mojo |accessdate=October 2, 2013}}</ref> }} [[Податотека:Ambigram New Man logo metal button on a shirt.jpg|мини|Метално копче со лого '''Човек од челик''' на кошула]] '''Човек од челик''' ([[англиски]]: ''Man of Steel'') — американски [[суперхеројски филм]] режисиран од [[Зак Снајдер]], продуциран од [[Кристофер Нолан]] и напишан од страна на [[Давид С. Гојер]]. Заснован на ликот [[Супермен]] од ''„[[DC Comics]]“'', филмот претставува одново стартување на филмскиот серијал „[[Супермен]]“ којшто ја предава приказната за потеклото на ликот. Главна улога во филмот ја има [[Хенри Кавил]], заедно со [[Ејми Адамс]] како [[Лоис Лејн]], [[Мајкл Шенон]] како [[Генерал Зод]], [[Дајан Лејн]] како [[Марта Кент]], [[Кевин Костнер]] како [[Џонатан Кент]], [[Лоренс Фишбурн]] како [[Пери Вајт]] и [[Расел Кроу]] како [[Џор-Ел]]. „Човек од челик“ дава филмска слика на заедничката измислена вселена на ликовите од ''„[[DC Comics]]“''. Почетоците на филмот започнале во [[2008]] кога „[[Warner Bros.]]“ презел идеи од автори на стрипови, сценаристи и режисери, решавајќи повторно да ја стартуваат франшизата. Во [[2009]], една судска одлука завршила со тоа што семејството на [[Џери Сигел]] повторно ги освоило правата за потеклото на „Супермен“ и авторските права на Сигел. Во одлуката се истакнало дека „[[Warner Bros.]]“ не им должи на семејствата дополнителни авторски надоместоци за претходните филмови, но доколку не ја започнале продукцијата на филмот за „Супермен“ до [[2011]] година, тогаш компанијата на Шустер и Сигел би можеле да ги тужат поради изгубен приход поради непродуциран филм. По дебатирањето околу приказната за „[[''Подем на црниот витез'']]“, Нолан ја презентирал идејата на Гојер и Снајдер бил ангажиран како филмски режисер во октомври, 2010 година. Главното снимање започнало во [[август]] [[2011]] година во Западен [[Чикаго]], [[Илиноис]], а подоцна продолжло и во [[Венкувер]] и Плано, Илиноис. На [[10 јуни]] [[2013]] во [[Њујорк (град)|Њујорк]], [[САД]] се одржала премиера на црвен тепих на филмот „Човек од челик“ на која присуствувале главните глумци. На [[14 јуни]] [[2013]] филмот бил пуштен и имал добивка од 668 американски долари во светски рамки. Некои критичари го пофалиле филмското раскажување, глумење, визуелните ефекти и преоткривањето на номиналниот лик, додека пак другите биле критични поради темпото на филмот и недоволно развивање на ликовите. Продолжеток на овој филм, ''[[Бетмен против Супермен: Зора на правдата]]'' бил објавен на [[25 март]] [[2016]] година. ==Дејство== Планетата [[Криптон (планета)|Криптон]] се соочува со неизбежно уништување поради своето нестабилно јадро, што резултирало во исцрпување на природните ресурси на планетата. Воениот командант на планетата, [[Генерал Зод]] и неговите следбеници го отстрануваат владеачкиот Совет за време на воен удар. Знаејќи дека користењето на вештачко контролирање на популацијата ја има уништено нивната цивилизација, научникот [[Џор-Ел]] и неговата жена Лара го лансираат нивниот новороден син [[Кал-Ел]]; кој по неколку векови тој е првото природно родено криптонско дете; во вселенски брод за [[Земја]] претходно ставајќи го генетскиот кодекс на целата криптонска раса во неговите клетки. Откако [[Генерал Зод]] го убива [[Џор-Ел]], тој и неговите следбеници се фатени и протерани во [[Фантомска зона]]. Сепак, по експлодирањето на [[Криптон (планета)|Криптон]], тие се ослободуваат од неа. Вселенскиот брод на Кал-Ел слетува во [[Смолвил (стрип)|Смолвил]], мал град во [[Канзас]]. Тој е одгледан како посвоениот син на [[Џонатан и Марта Кент]], кои му даваат име - Кларк. Криптонската физиологија на Кларк му овозможува да има натчовечки способности на [[Земја]]та, кои првично предизвикуваат збунетост и прогонување. Сепај, тој постепено учи добро да ги искористува неговите моќи и да им помага на луѓето. Кога Кларк е тинејџер Џонатан му кажува дека тој е вонземјанин и го советува да не ја користи неговата сила јавно, плашејќи се дека општеството ќе го одбие. По смртта на Џонатан, возрасниот Кларк неколку години живее номадски живот, работејќи различни работи под друг идентитет, меѓувремено потајно спасувајќи луѓе, но и мачејќи се да се справи со губењето на неговиот посвоен татко. Кларк евентуално се инфилтрира во една воена американска истрага за еден извиднични вселенски брод од [[Криптон (планета)|Криптон]] во [[Арктик]]от. Кога Кларк ќе влезе во вонземјанскиот брод, ќе може да комуницира со зачуваната свест на [[Џор-Ел]] во форма на [[холограм]]. Џор-Ел му го кажува потеклото на Кларк, неговата приказна и истребувањето на неговата раса, и му кажува на Кларк дека тој е испратен на Земја за да им донесе надеж на човештвото за подобра иднина. [[Лоис Лејн]], новинарка за весникот на [[Дејли Планет]] од [[Метрополис (стрип)|Метрополис]], која е испратена да напише приказна за пронајдокот, скришно влегува во бродот додека го следи Кларк и тој ја спасува кога таа ќе се повреди. Уредникот на Лоис, [[Пери Вајт]], ја одбива нејзината приказна за ''суперчовечки'' спасувач, па таа трага по Кларк назад во [[Канзас]] со намера да напише разоткривачка приказна (експозѐ). Откако ќе ја слушне неговата приказна, таа ќе одлучи да не ја открие неговата тајна. Во меѓувреме, Зод и неговата екипа пребаруваат други планети што криптонската раса ги колонизирала пред многу време. Сепак, ни една од тие колонии не преживеала откако Криптон ги напуштил. На крај, Зод и останатите ќе примат сигнал за помош од бродот што Кларк го открил на [[Земја]]та. Зод пристигнува на Земја и бара луѓето да го предадат Кал-Ел, во кого тој верува дека го има кодексот, или пак ќе ја уништат Земјата. Кларк се согласува и војската, по барање на Зод, го предава него и Лоис на втората по ранг [[Фаора]]. Зод открива дека неговата намера е да искористи ''светска машина'' за преобразување на земјата за да ја направи Земјата - нов Криптон и да го искористи кодексот за повторно да ја насели планетата со генетски манипулирани Криптонци. Сепак, процесот на преобразување на земјата ќе заврши со истребување на човештвото поради многубројните еколошки промени, правејќи ја планетата непогодна за живеење за оние родени на Земја. Кларк и Лоис со помош на Џор-Ел бегаат од бродот на Зод, Кларк ја поразува [[Фаора]] и еден друг Криптонец, и ја убедува војската дека тој е нивен сојузник. Зод ја поставува светската машина во [[Метрополис (стрип)|Метрополис]] и преку [[Индиски Океан|Индискиот Океан]] и го започнува процесот на зголемување на [[Земјина маса|земјината маса]] и [[атмосфера]]. Кларк, сега наречен „[[Супермен]]“, ја уништува светската машина, додека пак војската го искористува вселенскиот брод што него до донел за Земјата за воздушен напад на бродот на Зод над Метрополис, испраќајќи ги вонјниците на Зод назад во зоната на фантоми. Супермен го уништува бродот што ја носи генетската комора, што е клучната технологија за враќање на Криптонската раса со кодексот. Само Зод преостанува и тој го предизвикува Супермен на уништувачка борба низ Метрополис користејќи ги неговите ново развиени моќи. Кога Зод ќе се обиде да ги убие приклештените цивили како одмазда за неговиот пораз, Супермен е приморан да му го скрши вратот и го убива. Малку подоцна, Супермен ја предупредува владата дека, ако таа ја сака неговата помош, тогаш тоа ќе биде под негови услови. За да направи лажен лик кој ќе му даде пристап во опасни ситуации без да поткрене сомневање, Кларк се вработува како репортер во [[Дејли Планет]]. ==Улоги== [[Податотека:Henry Cavill 3, 2013.jpg|thumb|десно|150п|[[Хенри Кавил]] на премиерата во Сиднеј во јуни 2013 година]] [[Податотека:Amy Adams in St Helier, Jersey.JPG|thumb|десно|150п|[[Ејми Адамс]] на премиерата во Џерси]] [[Податотека:Russell Crowe in St Helier, Jersey.JPG|thumb|десно|150п|[[Расел Кроу]] на премиерата во Џерси]] * [[Хенри Кавил]] како [[Супермен|Кал-Ел/Кларк Кент/Супермен]]: [[Криптон (планета)|Криптон]]ец чии родители го испратиле на [[Земја]]та како новороденче за да го одбегне уништувањето на неговата родна планета [[Криптон (планета)|Криптон]]. Тој е одгледан од фармерите [[Марта и Џонатан Кент]] во [[Смолвил (стрип)|Смолвил]], [[Канзас]]. Одгледан под морално водство од неговите посвојни родители и инспириран од холограмска порака од неговиот починат татко, тој станува најголемиот заштитник на [[Земја]]та. [[Супермен]] е прикажан како да има 33 години<ref>Superman states that he has been on Earth for 33 years when he is in FBI custody.</ref>, барем кога е пронајден, во сегашноста на филмот. Кавил е прв британски и неамерикански глумец кој го игра ликот<ref>{{наведени вести|url=http://www.superherohype.com/news/articles/125177-henry-cavill-to-play-superman?cpage=20#written_comments_title |title=Henry Cavill to Play Superman!! |publisher=[[Superhero Hype!]] |date=January 30, 2011 |accessdate=January 30, 2011}}</ref><ref>{{наведени вести|last=Saunders |first=Emma |url=http://www.bbc.co.uk/news/entertainment-arts-12333396 |title=BBC News - Film invasion of the Super-Brits |publisher=BBC |date=February 1, 2011 |accessdate=February 2, 2011}}</ref>. Тој претходно имал улога во „''Супермен: лет покрај планета''“, кој на крај проектот бил откажан<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.news.com.au/entertainment/movies/super-surprising-the-actors-you-didn8217t-know-donned-the-Spandex-to-play-superman/story-e6frfmvr-1226670268974 |title=Super surprising: the actors you didn't know donned the Spandex to play Superman |date=June 26, 2013 |first=Leigh |last=Paatsch |work=news.com.au |accessdate=July 10, 2013 |archive-date=2017-06-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170613022749/http://www.news.com.au/entertainment/movies/super-surprising-the-actors-you-didn8217t-know-donned-the-spandex-to-play-superman/news-story/ea5409b05e9fe26f0744ea776aa0dbfe |url-status=dead }}</ref>, и бил предвид за улога во филмот од [[2006]] година - ''„[[Супермен се враќа]]''“, но улогата ја добил [[Брандон Рут]]<ref>{{наведени вести |first=Anita |last=Singh |url=http://www.telegraph.co.uk/news/picturegalleries/celebritynews/8291749/Another-British-superhero-Henry-Cavill-to-play-Superman.html |title=Another British superhero: Henry Cavill to play Superman |accessdate=March 27, 2011 |location=London |work=The Daily Telegraph |date=January 30, 2011}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://collider.com/superman-man-of-steel-edgy-zack-snyder/158503/ |title=Zack Snyder Making Man of Steel "Edgy" Like The Dark Knight |publisher=Collider.com |date=April 11, 2012 |accessdate=May 5, 2012}}</ref>. Кавил изјавил дека: „''Постои вистинска приказна позади ликот на Супермен''“. Тој објаснил дека целта на секого е да се истражат тешкотиите со кои се справува нековиот лик што е како последица од имање на повеќе идентитети - вклучувајќи го неговото родено име, Кал-Ел, и неговото второ јас (алтер его), Кларк Кент. Кавил исто така изјавил дека „''само тој е таков и не постои никој како него''“ мислејќи на фигурата на [[Супермен]]. „''Мора да е страшно и тажно чувството, да не знаеш кој си или пак што си и да се обидеш да ја најдеш смислата. Каде е твојата основа ? Што е твојата инспирација ? До каде е границата на моќта што ја поседуваш ? Тоа само по себе е неверојатна слабост''“<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Doty|first=Meriah|url=https://movies.yahoo.com/blogs/movie-talk/man-steel-loneliness-not-kryptonite-superman-weakness-193703697.html|title=Superman's Weakness: Henry Cavill Reveals the New Kryptonite in 'Man of Steel'|date=May 8, 2013|accessdate=May 12, 2013|publisher=Yahoo!}}</ref>. Во едно интервју за списанието на ''Тотал Филм'', Кавил изјавил дека тој внесувал околу 5000 калории дневно, тренирал повеќе по два часа дневно и земал протеини со цел да ја зголеми мускулната маса<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Henry Cavill talks Man Of Steel and James Bond|url=http://www.totalfilm.com/news/henry-cavill-talks-man-of-steel-and-james-bond|accessdate=May 12, 2013|date=August 3, 2011}}</ref>. [[Џо Манганиело]] бил разгледан за улогата, но не можел да изготви датум на аудиција за директорот на кастингот поради закажување на обврските со ''Вистинска крв''<ref>{{наведени вести | url=http://blog.wenn.com/all-news/manganiellos-superman-loss-left-him-depressed/ | title=Manganiello’s Superman Loss Left Him Depressed | publisher=World Entertainment News Network | date=August 12, 2011 | accessdate=September 11, 2014 | author=Staff}}</ref>.[[Дилан Спрејбери]] го играл ликот на 13-годшниот Кларк Кент, додека пак 11-годишниот [[Купер Тимберлајн]] ја има улогата на 9-годишниот Кларк Кент<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Roop |first=Jason |url=http://www.styleweekly.com/richmond/richmond-fifth-grader-lands-superman-movie-role/Content?oid=1661369 |title=Richmond Fifth-Grader Lands Superman Movie Role |work=Style Weekly |date=April 9, 2012 |accessdate=May 5, 2012}}</ref>. * [[Ејми Адамс]] како [[Лоис Лејн]]<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://splashpage.mtv.com/2011/03/29/superman-amy-adams-lois-lane-2/ | title=Is Superman's New Lois Lane Really Too Old For The Man Of Steel? | publisher=MTV | date=March 29, 2011 | accessdate=March 29, 2011 | last=Arrant | first=Chris | archive-date=2012-09-12 | archive-url=https://web.archive.org/web/20120912035444/http://splashpage.mtv.com/2011/03/29/superman-amy-adams-lois-lane-2/ | url-status=dead }}</ref><ref>{{наведени вести |first=Sara |last=Vilkomerson |title=Amy Adams to play Lois Lane in ''Superman'' |work=Entertainment Weekly |date=March 27, 2011 |url=http://insidemovies.ew.com/2011/03/27/amy-adams-lois-lane-superman/ |accessdate=March 28, 2011}}</ref><ref>{{наведени вести |title='Superman' gets a Lois Lane |publisher=willitsuck.com |date=March 27, 2011 |url=http://willitsuck.com/2011/03/27/superman-gets-a-lois-lane/ |accessdate=July 14, 2013}}</ref>: Репортер за весникот на [[Дејли Планет]] и заљубена во [[Кларк Кент]]. Адамс била одберена од список на глумици во која биле и [[Оливија Вајлд]] и [[Мила Кунис]]<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Lussier |first=Germain |url=http://www.slashfilm.com/kristen-stewart-lois-lane-zack-snyders-superman/ |title=Kristen Stewart Will Not Be Lois Lane In Zack Snyder’s ‘Superman’ (UPDATED) |publisher=Slashfilm.com |date=February 2, 2011 |accessdate=June 6, 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |last=Jagernauth |first=Kevin |url=http://blogs.indiewire.com/theplaylist/archives/olivia_wilde_mila_kunis_also_in_the_mix_for_lois_lane_kristen_stewart_repor/ |title=Updated: Olivia Wilde & Mila Kunis Also In The Mix For Lois Lane; Kristen Stewart Not Approached |work=[[indieWire]] |date=February 2, 2011 |accessdate=March 27, 2011 |archive-date=2011-04-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110407154920/http://blogs.indiewire.com/theplaylist/archives/olivia_wilde_mila_kunis_also_in_the_mix_for_lois_lane_kristen_stewart_repor/ |url-status=dead }}</ref>. „''Имаше големо, огромно пребарување за Лоис''“, рече Снајдер, „''За нас тоа била битна работа и очигледно многу значајна улога. Имавме многу аудиции, но имавме еден состанок со Ејми Адамс и подоцна јас почуствував дека таа е совршена за оваа улога''“<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://herocomplex.latimes.com/movies/amy-adams-will-be-lois-lane/|title=Amy Adams Will Be Lois Lane|date=March 27, 2011|accessdate=June 3, 2013}}</ref>. Адамс трипати била на аудиција за оваа улога: еднаш за непродуцираниот филм „''Супермен: Лет покрај планета''“, вториот пат за „[[Супермен се враќа]]“<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.nydailynews.com/entertainment/tv-movies/adams-super-dream-playing-lois-lane-true-article-1.1369425 |title='Man of Steel' star Amy Adams’ super thrill: Getting dream role of Lois Lane she’d imagined since childhood |date=June 11, 2013 |first=Ethan |last=Sacks |work=Daily News|location=New York |accessdate=July 10, 2013}}</ref> пред да ја добие моменталната улога. Во март, [[2011]] се потврдило дека Адамс ќе ја игра улогата на [[Лоис Лејн]]. Додека ја објавувала улогата, Снајдер во една изјава рекол: „''Нам ни е драго да објавиме дека улогата била доделена на Ејми Адамс, една од најразновидните и најпочитуваните глумици во филмската индустрија денес. Ејми го поседува талентот да ни ги прикаже сите особености на Лоис кои ние ги сакаме: паметна, цврста, смешна, топла, амбициозна и, се разбира, убава''“<ref>{{наведени вести|first=Jenna |last=Mullins |title=Amy Adams Cast as Lois Lane |url=http://www.eonline.com/uberblog/b233157_amy_adams_cast_lois_lane.html#ixzz1HpgMdyh1 |work=[[E!]] Online |date=March 26, 2011 |accessdate=March 26, 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110402053532/http://www.eonline.com/uberblog/b233157_amy_adams_cast_lois_lane.html |archivedate=April 2, 2011 |url-status= |df= }}</ref>. На претставувањето на Лоис Лејн, Адамс изјавила дека филмот ќе прикаже една Лоис Лејн која е „''независна, енергетична жена ... но која живее во многу препознатлив свет''“. Адамс изјавила дека „''Таа станала претежно слободен новинар, некој кој сака да остави впречаток. Природата на самиот бизнис со весници многу е сменета. Дури е и понапната''“<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://geektyrant.com/news/2013/4/28/man-of-steel-amy-adams-discusses-her-take-on-lois-lane.html|title=Amy Adams discusses her take on Lois Lane|accessdate=May 12, 2013|first=Joey|last=Paur|date=April 28, 2013}}</ref>. * [[Мајкл Шенон]] како [[Генерал Зод]]<ref name="Shannon is Zod">{{Наведена мрежна страница|last=Hyde |first=David |url=http://www.dccomics.com/blog/2011/04/10/michael-shannon-to-star-as-general-zod-in-%25e2%2580%259cman-of-steel%25e2%2580%259d-from-warner-bros-pictures-and-legendary-pictures |title=Michael Shannon To Star As General Zod in "Man Of Steel" from Warner Bros. Pictures and Legendary Pictures |work=DC Comics |date=April 10, 2011 |accessdate=May 26, 2014 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140528011144/http://www.dccomics.com/blog/2011/04/10/michael-shannon-to-star-as-general-zod-in-%E2%80%9Cman-of-steel%E2%80%9D-from-warner-bros-pictures-and-legendary-pictures |archivedate=May 28, 2014 |df= }}</ref>: [[Криптон (планета)|Криптон]]ски генерал и мегаломан со истите супер сили како Супермен. За улогата се разгледувал и [[Виго Мортенсен]]<ref name="http://www.hollywoodreporter.com/blogs/heat-vision/viggo-mortensen-superman-villain-161432">{{наведени вести | url=http://www.hollywoodreporter.com/blogs/heat-vision/viggo-mortensen-superman-villain-161432 | title=Viggo Mortensen on Warners' Radar for 'Superman' Villain (Exclusive) | accessdate=November 4, 2011 | work=The Hollywood Reporter | first=Borys | last=Kit}}</ref>. Снајдер изјавил: „''Зод не е само еден од најзастрашувачките непријатели на Супермен, туку еден од најзначајните, бидејќи тој има сознанија за Супермен што другите немаат. Мајкл е моќен глумец кој може да ја изрази и интелигенцијата и злобата на ликот, што го прави совршен за улогата''“<ref name="Shannon is Zod"/>. Кога го прашале Гојер зошто Зод била избран за негативец во филмот, тој изјавил: „''Начинот на кој јас и Кристофер Нолан им приваѓаме на филмовите не е како „Еј, кој негативец ќе биде совршен за овој филм?“ туку вие мора прво да започнете со приказна; Каков вид на приказна? Каков вид на тема сакате да раскажете? Така да ние работевме на тоа. Тогаш, злосторникот станува јасен во смисла на тоа кој ќе биде соодветниот антагонист (противник, конкурент, соперник ) за тоа. Кога вие ќе го видите филмот ќе сфатите дека единствените негативци кои можевме да ги искористиме беа Зод и [[Криптон (планета)|Криптон]]ците. Она што сакам да кажам е ако видите што е приказната, тогаш, ништо друго не би имало смисла''“<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.superherohype.com/features/articles/177083-from-the-set-of-the-man-of-steel|title=From The Set of the Man Of Steel|date=May 30, 2013|accessdate=June 3, 2013}}</ref>. Шенон исто така коментирал за неговиот приказ во споредба со приказот на оригиналниот глумец на Зод - [[Теренс Стамп]]: „''Да се следи иконската изведба на Теренс Стамп во оригиналот е застрашувачки, но јас едноставно се фокусирав ден за ден. Она што е интересно е кога почнавме со ова, трениравме многу време заедно и јас мислам дека тоа како да ми помогна малку да се опуштам. На крајот на краиштата ова е доста физички филм. Ова е добар начин за да се пронајдеш во филмот (како глумец)“.'' * [[Кевин Костнер]] и [[Дајан Лејн]] како [[Џонатан и Марта Кент]].<ref name="Kents">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.pastemagazine.com/articles/2011/03/kevin-costner-joins-zack-snyders-superman-reboot.html |title=Kevin Costner Joins Zack Snyder's Superman Reboot |work=Paste |date=March 18, 2011 |accessdate=August 4, 2011}}</ref>: Родителите кои го присвоиле [[Супермен]]. Снајдер објаснува дека неговата причина за прикажување пар на екранот е само поради реализмот: „''Мислам дека прво нешто што ќе сфатите кога ќе погледнете кон Кевин и Дајан и во нашата одлука за толку да ги истакнеме, е дека филмот добива нов тон, сфаќате дека овие дечки се сериозни глумци, и го доживуваме филмот многу посериозно поради тонот што тие го даваат. Без разлика што е драмата на филмот или ситуацијата во која се наоѓа глумецот, наш приоритет е да се направи филмот во што е можно пореалистичен''“<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://io9.com/5783887/zack-snyder-explains-to-us-why-his-superman-movie-will-be-the-most-realistic-yet|title=Zack Snyder explains to us why his Superman movie will be the most realistic yet|publisher=i09|date=March 21, 2011|accessdate=June 3, 2013}}</ref>. По Кавил, Лејн била првиот член на глумецската екипа за да се вклучи во филмот. „''Ова за мене била многу битно доделување на улога бидејќи Марта Кент е жена чии вредности помогнале во формирање на човекот кој ние го знаеме како Супермен''“, изјавил Снајдер во соопштението. „''Ние сме возбудени што ја имаме Дајан во оваа улога бидејќи таа може да ја пренесе мудроста и чудото на жена чиј син што поседува моќи надвор од нејзината претстава''“<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://collider.com/diane-lane-superman/|title=Diane Lane Will Play Martha Kent in SUPERMAN|publisher=Collider.com| last =Bettinger | first = Brandon|date=March 2, 2011|accessdate=June 10, 2013}}</ref>. * [[Лоренс Фишбурн]] како [[Пери Вајт]]: Главниот уредник на [[Дејли Планет]] и шефот на Лоис Лејн. Фишбурн е првиот афроамериканец кој игра улогата на Пери Вајт во филм со акција во живо<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Ditzian |first=Eric |url=http://www.mtv.com/news/articles/1668388/laurence-fishburne-superman-man-of-steel.jhtml |title=''Man Of Steel'' Taps Laurence Fishburne As News Chief Perry White |publisher=MTV |date=March 8, 2011 |accessdate=August 4, 2011}}</ref>. Фишбурн изјавил дека тој го играл својот лик по стапките на [[Ед Брадли]], наведувајќи дека: „''мојата инспирација е покојниот Ед Брадли, кој неколку години била дописник за [[CBS News]] во „60 минути''“... ''легендарниот Ед Брадли ... ми била пријател, ментор и ми служеше за пример, особено затоа што работеше во новинарство и тој била од оној тип на луѓе кои одат со кралеви, но не ги забораваат сиромашните. Така да тој била мојата инспирација за Пери''“<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://comicbook.com/blog/2013/06/10/man-of-steel-laurence-fishburne-modeled-perry-white-after-ed-bradley/|title=Man Of Steel: Laurence Fishburne Modeled Perry White After Ed Bradley| last =Johnson | first = Scott|date=June 10, 2013|accessdate=June 10, 2013}}</ref>. * [[Расел Кроу]] како [[Џор-Ел]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hollywoodreporter.com/heat-vision/russell-crowe-eyes-superman-movie-202034 |title=Russell Crowe Eyes 'Superman' Movie |work=The Hollywood Reporter |date=June 15, 2011 |accessdate=August 4, 2011}}</ref>: Биолошкиот татко на Супермен. За оваа улога предвид биле [[Шон Пен]] и [[Клајв Овен]]. Кроу образложил како при читањето на скриптата неговото сопствено татковство му дало информации за тоа како да ја прикаже сликата на Џор-Ел, наведувајќи дека: „''тоа била една од тие работи што ме поврзуваа со тоа. Тоа е прашањето со кое се соочува Џор-Ел, во таа ситуација и тој се наоѓа''“. Кроу исто така дал информации за неговото подготвување за филмот и изјавил дека: „''Кога потпишав ... под прво, не знаев дека ќе носам еластичен костум - бидејќи знаете дека тоа е костумот на Супермен - јас не знаев дека треба и мене да ме збере. Но, исто така не знаев каков вид на организатор е Зак Снајдер, бидејќи навистина ова била подготовка од стара школа. Ова е вид на подготовка на ниво на Дејвид Лин, а јас само него го ценев. Јас и бев во филмот три и пол или четири месеци дури пред да се појавам пред камера''“<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://uk.movies.yahoo.com/man-steel-russell-crowe-playing-jor-el-145400261.html|title=Man of Steel: Russell Crowe on playing Jor-El|publisher=[[Yahoo!]]|date=June 5, 2013|accessdate=June 6, 2013}}</ref>. * [[Антје Трауе]] како [[Фаора-Ул]]: Заменик командант на Зод и командант на [[Криптон (планета)|Криптон]]ската војска која е целосно посветена и лојална на [[Генерал Зод]]. Таа е безмилосрдна, ладна и брутална во своите методи, а нејзиниот воен тренинг и вештини ја прави неа многу опасен непријател на Супермен. Фаора е експерт во блиска борба и во оружја за самостална борба од блиску<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://batman-news.com/2015/09/17/gal-gadot-man-of-steel-faora/|title=Gal Gadot is Wonder Woman because she turned down a major 'Man of Steel' role|publisher=Batman News|last=Bugley|first=Chris|date=September 17, 2015}}</ref>. * [[Ејлет Зирер]] како Лара Лор-Ван Биолошката мајка на Супермен и лојална жена на Џор-Ел. Првично била објавено дека улогата и припаднала на [[Џулија Ормонд]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.aintitcool.com/node/51355 |title=Julia Ormond Out As MAN OF STEEL’s Biological Mom!! |publisher=Ain't It Cool News |date=September 25, 2011}}</ref>, но подоцна неа ја отфрлиле. Пред Ормонд, [[Кони Нилсен]] била во преговори за улогата. * Хенри Леникс како Генерал-полковник Сванвик<ref name="collider0804">{{Наведена мрежна страница|first=Matt |last=Goldberg |url=http://collider.com/superman-man-of-steel-movie-image/107472/ |title=First Official Image of Henry Cavill as Superman in Zack Snyder's Man of Steel |publisher=Collider.com |date=August 4, 2011 |accessdate=August 4, 2011}}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://www.hollywoodreporter.com/heat-vision/dollhouse-actor-joins-man-steel-209325 |last=Kit |first=Borys |title='Dollhouse' Actor Joins 'Man of Steel' |work=The Hollywood Reporter |date=July 8, 2011 |accessdate=July 26, 2011}}</ref> * [[Кристофер Мелони]] како полковник Нејтан Харди<ref name="collider0804" /><ref>{{наведени вести|url=http://nymag.com/daily/entertainment/2011/06/chris_meloni_is_playing_a_gene.html |title=Chris Meloni Is Playing a General in Superman, Not Lex Luthor |last=Greco |first=Patti |work=[[New York (magazine)|New York]] |date=June 25, 2011 |accessdate=July 28, 2011}}</ref> * Ричард Шиф како Д-р Емил Хамилтон<ref>{{наведени вести| url=http://www.variety.com/article/VR1118048361?refCatId=13 | work=Variety | title=Richard Schiff joins 'Man of Steel' | date=January 9, 2012}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://collider.com/richard-schiff-man-of-steel/136628/ |title=Richard Schiff Joins SUPERMAN: MAN OF STEEL |publisher=Collider.com |date=January 9, 2012 |accessdate=May 5, 2012}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.iamrogue.com/news/interviews/item/5602-iar-exclusive-interview-richard-schiff-talks-man-of-steel.html |title=IAR EXCLUSIVE INTERVIEW: Richard Schiff Talks 'Man of Steel' |publisher=iamROGUE.com |accessdate=May 5, 2012}}</ref> * Мекензи Греј како Јекс-Ур * Мајкл Кели како Стив Ломбард ==Продукција== ===Развој=== Во [[јуни]] [[2008]] „[[Warner Bros.]]“ презел идеи од автори на [[стрип]]ови, [[сценарист]]и и [[режисер]]и за тоа како да биде успешно уште едното стартување на филмскиот серијал Супермен<ref>{{наведени вести|last=Wigler |first=Josh |url=http://splashpage.mtv.com/2009/03/26/mark-millar-on-his-superman-movie-trilogy-nothing-is-happening/ |title=Mark Millar On His ''Superman'' Movie Trilogy: "Nothing Is Happening" |publisher=MTV News |date=March 26, 2009 |accessdate=December 2, 2010}}</ref>. Меѓу оние кои ги дале своите идеи за повторно стартување на филмот биле авторите на стрипови: [[Грант Морисон]], [[Марк Вајд]], [[Џоф Џонс]] и [[Бред Мелцер]]<ref name="Jen">{{наведени вести|last=Vineyard |first=Jennifer |title=How To Reboot The Superman Movie Franchise-Comic Writers Chime In |publisher=MTV |date=August 11, 2008 |url=http://splashpage.mtv.com/2008/08/11/how-to-reboot-the-superman-movie-franchise-comic-writers-chime-in/ |accessdate=August 22, 2008}}</ref> . Морисон изјавил: „''Им реков, не е лошо. Само гледајте на „Супермен: Повраток“ како на „Халк“ на Анг Ли. „Неверојатниот Халк“ докажа дека публиката ќе ви прости и ќе ви дозволи одново да ја направите франшизата''“, изјавил Вајд. Идејата на Морисон била слична со неговата работа за „''[[Ол-стар Супермен]]''“, додека пак идејата на Вајд била слична со „''[[Супермен: Наследно право]]''“. [[Марк Милар]], здружувајќи се со режисерот [[Матју Вон]], исто така планирале за епична трилогија на Супермен од осум часови и секоја година да би се пуштало по едно продолжение, слично како „[[Господарот на прстените (филмски серијал)|Господарот на прстените]]“<ref>{{наведени вести|last=Anderson |first=Martin |title=The Den Of Geek interview: Mark Millar |publisher=DenofGeek.com |date=July 20, 2008 |url=http://www.denofgeek.com/comics/88459/the_den_of_geek_interview_mark_millar.html |accessdate=August 22, 2008}}</ref><ref>{{наведени вести|last=Wigler |first=Josh |url=http://splashpage.mtv.com/2010/03/26/matthew-vaughn-superman/ |title=Matthew Vaughn Says ''Superman'' Movie Discussions Were "Very Brief" |publisher=MTV News |date=March 26, 2010 |accessdate=December 2, 2010}}</ref>. Милар не ја споредил со трилогијата на „[[Кум (филм)|Кум]]“, во која хронолошки би бил претставен целиот живот на Супермен, од раните денови на [[Криптон (планета)|Криптон]] па сè до крајот кога Супермен ќе почне да ја губи силата поради тоа што Сонцето започнува да преминува во [[супернова]]<ref>{{наведени вести|last=Goodswen |first=Dan |title=Exclusive: Mark Millar Talks Superman |work=Empire |date=October 29, 2008 |url=http://www.empireonline.com/news/story.asp?NID=23521 |accessdate=October 30, 2008}}</ref>. Во [[август]], [[2008]] година, „[[Warner Bros.]]“ предложил повторно да се стартува со филмските серии. Студискиот извршник [[Џеф Робинов]] планирал да го имаат пуштено филмот или до [[2010]] или до [[2011]] година, објаснувајќи дека: „''[[Супермен се враќа]] не функционираше како филм на начин на кој ние сакавме. Тој не го позиционираше ликот на начин на кој ние сакавме тој да биде позициониран. Да функционираше Супермен во 2006 ние би имале филм за Божиќ оваа година или за [[2009]]<ref name="PaulMovieWeb">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.movieweb.com/news/paul-levitz-chats-batman-superman-the-man-of-steel-and-more|title=Paul Levitz Chats Batman, Superman: The Man of Steel, and More|publisher=MovieWeb|last=O |first=Courtney.|date=October 10, 2008|accessdate=June 10, 2013}}</ref>. Сега планот повторно е само да се претстави Супермен и воопшто да не се обрне внимание на филмовите на Бетмен или Супермен“''. [[Пол Левиц]] во едно интервју изјавил дека „[[Бетмен]]“ го држи клучот за повторното стартување на „Супермен“. Тој образложил: „''Сите го чекаат Нолан да потпише за уште еден Бетмен, а кога ќе се случи тоа, ќе следи датумот на издавање на Супермен и на сите други идни проекти''“. Во февруари, [[2009]], [[McG]], кој претходно планирал да го режисира филмот „Супермен: лет покрај планета“, изразил интерес за да се врати пак во франшизата на Супермен<ref name="PaulMovieWeb" /><ref>{{Наведена мрежна страница|last=Woerner|first=Meredith|title=McG's 20,000 Leagues Under The Sea Trumps His Superman Movie|url=http://io9.com/5148905/mcgs-20000-leagues-under-the-sea-trumps-his-superman-movie|publisher=io9.com|accessdate=June 11, 2013}}</ref>. Во август, [[2009]], се изрекла судска одлука во која семејството на [[Џери Сигел]] повторно освоило 50% од правата за потеклото на „Супермен“ и од уделот на Сигел за авторските права во „[[Акционен стрип 1]]“<ref>{{наведени вести|last=Graser |first=Marc |title=Superman co-creator's family given rights |work=Variety |date=August 13, 2009 |url=http://www.variety.com/article/VR1118007269.html |accessdate=August 29, 2009}}</ref>. Покрај тоа, судијата пресудил дека „[[Warner Bros.]]“ не им должи на семејствата дополнителни авторски надоместоци за претходните филмови. Сепак, доколку не ја започнале продукцијата на филмот за „Супермен“ до [[2011]] година, тогаш компанијата на Сигел би можела да ги тужат поради изгубен приход поради непродуциран филм<ref>{{наведени вести|url=http://www.variety.com/article/VR1118005806.html |title=Warner Bros. wins ''Superman'' case |last=McNary |first=Dave |date=July 8, 2009 |work=Variety |accessdate=July 27, 2010}}</ref>. Дејствието на „Човек од челик“ претставува нелинеарен расказ и раскажува делови од приказната во ретроспектива. [[Давид С. Гојер]], за време на дебатата околу приказната за „[[Бетмен: Подемот на црниот витез]]“ во [[2010]] година, му рекол на [[Кристофер Нолан]] за неговата идеја како да го претстават Супермен во модерен контекст<ref name="GoyStory">{{наведени вести|url=http://www.superherohype.com/news/articles/102090-christopher-nolan-on-batman-and-superman |title=Christopher Nolan on Batman and Superman |publisher=Superhero Hype! |date=June 4, 2010 |accessdate=December 2, 2010}}</ref>. Импресиониран од идејата на Гојер, Нолан ја пренесел идејата во студиото<ref name="GoyStory" />, кое него го изнајмил за продуцент а Гојер за писател врз основа на финансискиот и критичкиот успех на „[[Бетмен: Подемот на црниот витез]]“<ref>{{наведени вести|last=Finke |first=Nikki |last2=Fleming |first2=Mike |title=It's A Bird! It's A Plane! It's Chris Nolan! He'll Mentor Superman 3.0 And Prep 3rd Batman |publisher=Deadline.com |date=February 9, 2010 |url=http://www.deadline.com/2010/02/its-a-bird-its-a-plane-its-chris-nolan-hell-mentor-superman-3-0-while-preparing-3rd-batman/ |accessdate=December 3, 2010 |archiveurl=https://www.webcitation.org/5xLwx0v1Q?url=http://www.deadline.com/2010/02/its-a-bird-its-a-plane-its-chris-nolan-hell-mentor-superman-3-0-while-preparing-3rd-batman/ |archivedate=March 21, 2011 |url-status=dead |df= }}</ref><ref>{{наведени вести|first=Lauren A. E. |last=Schuker |title=Warner Bets on Fewer, Bigger Movies |work=The Wall Street Journal |date=August 22, 2008 |url=https://www.wsj.com/articles/SB121936107614461929 |accessdate=October 22, 2008 |archiveurl=https://www.webcitation.org/5xLzZSe7O?url=http://online.wsj.com/article/SB121936107614461929.html |archivedate=March 21, 2011 |url-status=dead |df= }}</ref> . Нолан бил восхитен од работата на [[Брајан Сингер]] за „Супермен: Повраток“ за поврзаност на неговата верзија со верзијата на [[Ричард Донер]], наведувајќи дека „''многу луѓе пристапиле кон Супермен на различен начин. Јас само го знам успешниот начин и тоа е она што знам како да го работам''“, потенцирајќи ја идејата дека [[Бетмен]] постои во свет каде што тој е единствениот суперхерој и сличен пристап кон „Човек од челик“ би го загарантирал интегритетот потребен за филмот. „''Секој (дел) придонесува за внатрешната логика на приказната. Тие немаат ништо заедничко меѓу себе''“. Нолан, сепак, појаснил дека новиот филм нема да има никаква врска со претходните филмски серијали<ref>{{наведени вести|url=http://latimesblogs.latimes.com/herocomplex/2010/03/christopher-nolan-takes-flight-with-superman-we-have-a-fantastic-story-1.html |title=Christopher Nolan takes flight with Superman: "We have a fantastic story" |last=Boucher |first=Geoff |date=March 10, 2010 |work=Los Angeles Times |accessdate=July 5, 2010}}</ref>. [[Џеф Робинов]], директор на ''[[Warner Bros. Pictures Group]]'', разговарал со ''[[Entertainment Weekly]]'' и му дозволиле да погледне низ ѕидот на тајни што ги опкружува плановите на „[[DC Comics]]“: „''Какви ќе бидат филмовите кога ќе се движат нанапред. Во тоа, ова е дефинитивно првиот чекор''“<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Baldwin |first=Kristen |url=http://insidemovies.ew.com/2013/04/11/man-of-steel-dc-comics-superhero-movies/ |title='Man of Steel' will open door for more DC Comics superhero movies |work=Entertainment Weekly |date=April 11, 2013 |accessdate=June 3, 2013}}</ref>. Плановите за филмот да содржи наводи за постоење на други суперхерои, индискретно споменуваат за можно проширување на вселената на ДС<ref name="DCU">{{Наведена мрежна страница|url=http://batman-news.com/2013/04/23/man-of-steel-director-zack-snyder-promises-references-to-dc-universe/ |title=‘Man of Steel’ director Zack Snyder promises references to DC Universe |work=Batman News |date=April 23, 2013 |accessdate=April 24, 2013}}</ref> and setting the tone for a shared fictional universe of DC Comics characters on film.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://screenrant.com/superman-man-of-steel-shared-universe/ |title=‘Man of Steel’ Will Launch DC Shared Universe |last=Dyce |first=Andrew |publisher=ScreenRant |date=April 11, 2013 |accessdate=April 12, 2013}}</ref>. [[Гуљелмо дел Торо]], со кого Гојер работел на [[Блејд 2]], ја одбил понудата за режисерска позиција на „Човек од челик“ бидејќи бил посветен на филмската адаптација на „[[Во планините на лудило]]“<ref>{{наведени вести|last=Fleming |first=Michael |url=http://www.deadline.com/2010/09/toronto-qa-julias-eyes-and-biutiful-producer-guillermo-del-toro/ |title=Toronto Q&A: Guillermo Del Toro About Producing ''Julia's Eyes'' And ''Biutiful'' |publisher=[[Deadline.com]] |date=September 13, 2010 |accessdate=December 3, 2010}}</ref>, но и било стапено во контакт со [[Роберт Земекис]] за позицијата<ref>{{наведени вести|last=Wigler |first=Josh |url=http://splashpage.mtv.com/2010/11/01/robert-zemeckis-superman-reboot/ |title=Robert Zemeckis On ''Superman'' Reboot: "I Passed On That Faster Than A Speeding Bullet" |publisher=[[MTV News]] |date=November 1, 2010 |accessdate=December 3, 2010}}</ref>. Пред да биде најмен [[Зак Снајдер]] во [[октомври]] [[2010]]<ref>{{наведени вести|url=http://www.deadline.com/2010/10/zack-snyder-directing-superman/ |title=SCOOP: Zack Snyder Directing ''Superman'' |publisher=Deadline.com |last=Fleming |first=Michael |date=October 4, 2010 |accessdate=October 4, 2010}}</ref>, за потенцијални режисери се сметале и: [[Бен Афлек]], [[Дарен Аронофски]], [[Данкан Џонс]], [[Џонатан Либесмен]], [[Мат Ривс]] и [[Тони Скот]]<ref>{{наведени вести|last=Fleming |first=Michael |url=http://www.deadline.com/2010/09/chris-nolan-looking-for-superman-director/ |title=Chris Nolan Looking for ''Superman'' Directors |publisher=Deadline.com |date=September 23, 2010 |accessdate=December 2, 2010}}</ref>. Кастингот започнал во следниот месец - ноември<ref>{{наведени вести|last=Snider |first=Mike |url=http://content.usatoday.com/communities/gamehunters/post/2010/11/qa-screenwriter-david-goyer-on-call-of-duty-black-ops/1 |title=Q&A: Screenwriter David Goyer on ''Call of Duty: Black Ops'' |work=USA Today|date=November 26, 2010 |accessdate=December 2, 2010}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|last=Reynolds |first=Simon |url=http://www.digitalspy.co.uk/movies/news/a280075/affleck-was-nolans-choice-for-superman.html |title=Affleck 'was Nolan's choice for Superman' - Movies News |work=Digital Spy |date=October 4, 2010 |accessdate=May 5, 2012}}</ref>. [[Зак Снајдер]] ги потврдил двете наводи и на [[Бустер Голд]] и на [[Бетмен]], зголемувајќи ги можностите на филмската вселена на ДС. Кога Зод ќе уништи еден сателит, зборовите „''Претпријатија на Вејн се забележуваат на него''“<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://collider.com/man-of-steel-easter-eggs-wayne-enterprises/ |title=MAN OF STEEL Easter Egg Revealed; Has Possible Repercussions for MAN OF STEEL 2 |publisher=Collider |date=November 5, 2012 |accessdate=June 16, 2013}}</ref>. ===Снимање=== [[Податотека:Zack Snyder, Henry Cavill, Russell Crowe (3).jpg|thumb|десно|150п|Од лево кон десно: Режисер [[Зак Снајдер]] со глумците - [[Хенри Кавил]] и [[Расел Кроу]] цна премиера на црвен тепих на филмот „Човек од челик“, Сиднеј 2013]] [[Податотека:Christopher Nolan, London, 2013 (crop).jpg|thumb|десно|150п|[[Кристофер Нолан]] во 2013 година во Лондон]] Главното фотографирање започнало на [[1 август]] [[2011]], во една индустриска зона во близина на аеродромот во ДуПејџ под тајно име „''Есенски мраз''“<ref name="ChicagoBusiness2">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.chicagobusiness.com/article/20110728/NEWS07/110729855/superman-flying-into-chicago-in-august-for-filming |first=Paul |last=Merrion |title=Superman flying into Chicago in August for filming |work=Crain's Chicago Business |date=July 28, 2011 |accessdate=July 29, 2011}}</ref>. [[Зак Снајдер]] се колебал за тоа дали да го снима филмот во „[[3Д]]“, поради техничките ограничувања за тој формат, и наместо тоа се одлучил да го снима филмот дводимензионално а по продукцијата да се преадаптира во „3Д“ за да излезе во „[[2Д]]“, „3Д“ и „ИМАКС 3Д“<ref name="Snyder 3D">{{Наведена мрежна страница|url=http://screenrant.com/superman-man-of-steel-post-converted-3d/ |title=‘Man of Steel’ Being Post-Converted to 3D |work=Screen Rant |date=November 2012 |accessdate=April 20, 2013}}</ref> . Снајдер исто така одлучил да го снима филмот на лента отколку дигитално бидејќи тој почуствувал дека тоа ќе го направи филмот „''големо филмско искуство''“<ref name="film">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.usatoday.com/story/life/movies/2013/04/17/cinemacon-warner-bros-gatsby-superman/2089599/ |title='Gatsby,' Superman make their introduction at CinemaCon |work=USA Today |date=April 13, 2013 |accessdate=April 24, 2013}}</ref>. Се очекувало снимањето да трае два или три месеци<ref name="ChicagoBusiness">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.chicagobusiness.com/article/20110326/ISSUE01/303269971/latest-superman-movie-arrives-in-the-nick-of-time |first=Paul |last=Merrion |title=Latest Superman movie arrives in the nick of time |work=Crain's Chicago Business |date=March 28, 2011 |accessdate=July 28, 2011}}</ref>. Продукцијата се одвила во Плано од 22 до 29 август<ref name="ChicagoBusiness2" /><ref>{{наведени вести|url=http://www.huffingtonpost.com/2011/03/28/superman-man-of-steel-chicago_n_841436.html |title=''Superman: Man Of Steel'' Filming In Chicago, According To Industry Sources |last=Guzzardi |first=Will |accessdate=March 29, 2011 |date=March 28, 2011 |work=Huffington Post}}</ref>. Според едно интервју со [[Мајкл Шенон]], снимањето продолжило до [[февруари]] [[2012]] година<ref>{{Наведена мрежна страница |first=Mark |last=Julian |url=http://www.comicbookmovie.com/fansites/GraphicCity/news/?a=49156 |title=More From Michael Shannon On Zack Snyder's Man Of Steel And His General Zod Role |publisher=ComicBookMovie.com |date=October 31, 2011 |accessdate=May 5, 2012 |archive-date=2011-11-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111102060032/http://www.comicbookmovie.com/fansites/GraphicCity/news/?a=49156 |url-status=dead }}</ref>. „Човек од челик“ бил сниман во областа на Чикаго, [[Калифорнија]] и студиото ''[[Burnaby’s Mammoth Studios]]'' било преобразено во родната планета на Супермен - [[Криптон (планета)|Криптон]] со огромен број на вонземски летала. Во областа на подземната железница во крајбрежјето на северниот брег на [[Ванкувер]] се снимало драматичното спасување што се одвива на дупчалка за нафта каде публиката го запознава Супермен. Уклулет и Нанаимо, Британска Колумбија, Канада видно се истакнати во првиод час од филмот, карактеристичната зимска магла и немирното море во филмот лажно се претставени како да се на [[Алјаска]]. Од 7 до 17 септември снимањето продолжило во Луп, Чикаго<ref name="ChicagoBusiness2" />. Продукцијата во Ванкувер се одржала од [[21 септември]] [[2011]] до [[20 јануари]] [[2012]]<ref>{{наведени вести|last=Lederman |first=Marsha |url=https://www.theglobeandmail.com/news/ats/movies/next-superman-film-to-be-shot-in-vancouver-sources/article1841715/ |title=Next Superman film to be shot in Vancouver |work=The Globe and Mail |date=December 17, 2010 |accessdate=December 17, 2010 |location=Toronto}}</ref>. Снимањето во Чикаго бил единичен проект, што значи дека можело да се снимат многу основни снимки и пресеци и немора да се вклучуваат главните членови од глумецската екипа<ref name="Screenrant1">{{Наведена мрежна страница|url=http://screenrant.com/superman-man-steel-chicago-shoot-benk-108445/|title=‘Superman: Man of Steel’ Flying to Chicago for Shooting; Military Equipment|publisher=Screenrant|accessdate=June 3, 2013}}</ref>. ===Дизајн=== „Човек од челик“ прикажува изменет костум на Супермен од страна на [[Џим Ачесон]] и [[Мајкл Вилкинсон]]. Во костумот се зачувани распоредот на боите и логото „S''“,'' но, се во потемни бои и особено ги нема црвените боксерки што обично ги носи Супермен. [[Зак Снајдер]] изјавил дека костумот е „''модерно естетски''“<ref>{{Наведена мрежна страница|last1=Sacks |first1=Ethan |last2=McClear |first2=Sheila |url=http://www.nydailynews.com/entertainment/tv-movies/superman-loses-red-underpants-article-1.1366032 |title=In 'Man of Steel,' Superman's costume gets 2013 makeover for director Zack Snyder's update |work=Daily News |location=New York |date=June 9, 2013 |accessdate=June 17, 2013}}</ref>. Тој и неговите продуценти се обиделе да измислат костум кој ќе ги содржи црвените боксерки, но не успеало да направат таков што би се вклучил во тонот на филмот, така што ги отстраниле од костумот<ref name="esquire">{{Наведена мрежна страница | url=http://www.esquire.com/blogs/culture/michael-wilkinson-superman-look | title=Inside the Evolution of Superman's Look | work=Esquire | date=March 12, 2014 | accessdate=June 19, 2014 | author=Zemler, Emily}}</ref>. Поради значителната тежина еден практичен костум би попуштил, така да [[Криптон (планета)|Криптон]]скиот оклоп на [[Генерал Зод]] бил направен со помош на ''CGI'' за да му овозможи на Шенон „''слобода во движење''“<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Wales |first=George |url=http://www.totalfilm.com/news/michael-shannon-talks-man-of-steel-1 |title=Michael Shannon talks Man Of Steel: the CGI suit and Goyer's script |publisher=TotalFilm.com |date=April 23, 2013 |accessdate=June 21, 2013}}</ref>. ===Ефекти=== Џон Дежарден работел како визуелен раководител на „Човек од челик“ и заедно со: ''[[Weta Digital]]'', ''[[MPC - Moving Picture Company]]'' и ''[[Double Negative]]'' ги правеле визуелните ефекти во филмот<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://blogs.indiewire.com/theplaylist/effects-supremo-joe-letteri-says-zack-snyder-is-placing-emphasis-on-in-camera-effects-in-man-of-steel |publisher=Indiewire |title=Effects Supremo Joe Letteri Says Zack Snyder Is Placing Emphasis On In-Camera Effects In 'Man of Steel' |accessdate=July 17, 2012 |archive-date=2013-01-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130129195841/http://blogs.indiewire.com/theplaylist/effects-supremo-joe-letteri-says-zack-snyder-is-placing-emphasis-on-in-camera-effects-in-man-of-steel |url-status=dead }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.dneg.com/projects/projects_list.html |title=Double Negative: Full Project list |accessdate=July 22, 2012 |archive-date=2012-09-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120915030619/http://www.dneg.com/projects/projects_list.html |url-status=dead }}</ref>. [[Зак Снајдер]] сакал филмот да „''изгледа доста природно бидејќи тука има многу фантастични работи''“ и тој сакал „''луѓето да престанат со неверувањето и ние тимот за визуелни ефекти моравме да го направиме тоа што е можно полесно за тие да веруваат''“. Дежарден истакнал дека намерата во снимањето на филмот била да се користат рачни уреди за да го направат филмот да изгледа како „''документарец''“. „''Моравме да размислиме што би тоа значело, бидејќи исто така требаше да снимаме луда акција''“, изјавил Дежарден. „''Така да за многу прегледи што направивме, почнавме да размислуваме за тоа каде би биле сместени камерите и нашите сниматели. Најголем дел од правилата се исто како и правилата на „Ѕвезден војувач Галактика“ (анг. Battlestar Galactica) за вселенски камери кои Гери Хуртцел ги усоврши за таа минисерија, каде што сакаме да бидеме сигурни дека камерата снима од онаму од каде што има смисла. Освен ако дејствието се одвива толку над врвот, како на крајот каде Супермен го тепа Зод, тогаш ние моравме да ги раздвоиме малку''“<ref name="fxguide">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fxguide.com/featured/man-of-steel-vfx-milestones/|title=Man of Steel vfx milestones|work=Fx Guide|date=June 24, 2013|accessdate=June 25, 2013}}</ref>. [[File:KryptonMOS.jpg|thumb|320px|left|''Weta Digital'' создала планети пејзажи, суштества и архитектура слични на вонземјани за понатамошно унапредување на градењето на светот на планетата Криптон.]] Во првиот чин каде филмот се одвивал на планетата [[Криптон (планета)|Криптон]], „''Вета Диџитал''“ поставила планетарни средини што наликуваат на вонземски, суштества и основниот начин на прикажување - технологија која режисерите ја нарекуваат „''течна геометрија''“. Раководител за визуелни ефекти на „Вета Диџитал“, [[Дан Лемон]], објаснил дека: „''Тоа е еден куп на сребрени зрнца кои лебдат во магнетно поле и машинана може да го контролира тоа магнетно поле така да зрнцата се скоро како тридимензионални пиксели, и тие можат да направат површина која лебди во воздухот и да дадат опис на било она што вие треба да видите''“. Зрнцата на екранот, кои одблизу изгледаат како пирамиди со мал наклон, се произведени за да направат површина на предмет и да ја отсликаат внатрешноста на фигурата<ref name="fxguide" />. Делот каде Супермен е во сцени каде се бори од близу со другите [[Криптон (планета)|Криптон]]ци се покажало де ќе биде голем предизвик за режисерите и за екипата за визуелни ефекти. Дежарден појаснил: „''Кога ги снимаме овие борби и овие хипер-реални работи, не сакаме тоа да го правиме старомодно, 'во ред' јас сум снимател, снимам од почеток, ќе се прошетам тука за да ја следам акцијата која сè уште не постои но ние ќе ја вметнеме подоцна. Бидејќи тоа сме ние кои ги анимираме ликовите на камерата. Така да ние би ја направиле таа анимација со ликовите - зграпчување, удирање или полетување- и ние би ги снимале вистинските ликови сè до моментот кога тие би требале да направат такво нешто и потоа ние би прекинале со снимањето. Подоцна ние таму би поставиле една камера за да ја снима средината. И подоцна една камера да го снима секој момент на обраќање на глумците. Така да би имале збир од фотографии на средината и на ликовите со висока разделност. Тогаш, во пост продукција, ги земаме нив и ги анимираме според брзина на која ние сакаме тие да се движат во нашата дигитална средина''“. „МПЦ“ се справила со визуелните ефекти за секвенцата „''средба во Смолвил''“. Пред да се вметнат визуелните ефекти во снимките е визуелизирана кореографијата со борбата. По визуелизирањето, делови од сцената на акцијата во живо би се снимале на мали парчиња. „''Ако на пример Супермен беше удрен и би слетал 50 метри подалеку, ние би ја снимале почетната и крајната позиција, а подоцна би ја повржале таа празнина со преземања на ЦГ''“, изјавил [[Гијом Рашерон]], раководител за визуелни ефекти на МПЦ. Тогаш една монтажна камера би фатила од клучните слики на кореографискиот глумец. „''Тоа е стабилна монтажна камера која е наместена на монтажна цевка и можеш да ја вклучиш на крајот на подесувањата и би фатил стабилни клучни слики од некоја изведба или израз“, вели Гијом, „а подоцна ние би можеле да ги искористиме тие мирни слики со висока разделност за да ги проектираме на двоен ЦГ и би добиле навистина точен премин на светлина и боја - уште од поставувањето''“<ref name="fxguide" />. На сцена, една монтирана камера била поставена за да ја снима околината. Екипата за визуелни ефекти монтирала [[Канон ЕОС 5Д]], наречена „''околна камера''“<ref name="fxguide" />, и една журеста глава опремена со мотор, што овозможува да ја снимат средината под агол од 360 степени со разделност од 55 илјади на секоја слика, а процесот би траел приближно од две до четири минути. Снимката од сцената резултирала со осветлување и текстура коишто можат одново да се проектираат во [[геометрија]]. Главниот составен дел на сцените со борење биле дигиталните двојки на целиот екран. Бил додаден и дигитален оклоп, заедно со [[Криптон (планета)|Криптон]]ските шлемови основани на енергија. Глумците биле компјутерски скенирани и се правеле поларизирани и неполаризирани сценски слики. Наметката и костумот на Супермен се скенирале со висока дефиниција - всушност наметката директно ги рефлектирала движењата на Супермен<ref name="fxguide" />. Во сцените со преобразување на зејмата во градот Метрополис, визуелните ефекти ги направил „Дабл Негатив“. Со цел да го изгради Метрополис, кој изгледа убедувачки и реалистично, „Дабл Негатив“ ја употребил машината за градови на Есри за да помогне во процедуална реализација на градот. „''Тоа беше многу голема научно-фантастична улога''“, изјавил раководителот со визуелни ефекти на „Дабл Негатив“ Гед Врајт „''така да ние го земавме тоа што тие го имаа направено и го проширивме во голема мерa. Работата што ние ја правевме беше основана некаде во центарон на Њујорк, Л.А. и Чикаго и тоа нам ни ги даде големините и височините на зградите. Ние би ги обликувале тие модели со парчиња прибор, но најголем дел од нив мораше да отпадне. Така да ние моравме да ги монтираме за уништување но и за други аспекти на работата''“<ref name="fxguide" />. За уништувањето на зградите, студиото го изменил својот систем за вредности (квалитет) за да се фокусира кон динамичните настани. Софтверот за физика на „''Bullet''“ значително многу се користел за уништувањето. „''Сакавме да бидеме во можност да поткренеме РБД настан и да ги активираме сите овие секундарни настани, било да се симулации на стакло или прашина - сите тие работи требаше да бидат оковани и предадени на процедурен начин''“, изјавил Врајт. „''Една од предностите од ова беше, бидејќи се беше основано околу ограничен број на влезни компоненти, може да бидете сигурни дека тие се моделирани на начин на кој можат да се искористат во ефекти - вие може да моделирате нешто но тие ќе биат нова фаза за монтирање и уништување''“<ref name="fxguide" />. Алатки за стимулација на пожар, чад и вода биле развиени во студиото на „Дабл Негатив“. За рендерирање елементи како што е симулацијата на гонена топка студиото користеше лиценциран софтвер за рендерирање на волумен. „Дабл Негатив“ исто така користеше домашно средство со течности „Скрт“ за да се справи со поголеми симулации и интеракција за поцврсто-споени волумени и честики. Што се однесува кон борбата меѓу Супермен и Зод, „Дабл Негатив“ вметнал вистински слики врз дигиталните двојки<ref name="fxguide" />. ===Музика=== {{main article|Човек од челик (саундтрак)}} [[File:Hans Zimmer 2010.jpg|thumb|upright|Ханс Цимер ја композираше и продуцираше музиката во „Човек од челик“]] [[Ханс Цимер]] првично ги негирал популарните гласини дека тој ќе ја композира музиката во филмот<ref name="zimmer">{{Наведена мрежна страница|url=http://collider.com/hans-zimmer-superman-rumor/63591/ |title=Hans Zimmer Debunks SUPERMAN Rumor |work=Collider |accessdate=December 17, 2011}}</ref>. Сепак, во [[јуни]] [[2012]] година се потврдило дека всушност Цимер ќе е композиторот на музиката во филмот<ref>{{Наведена мрежна страница |last=Eisenberg |first=Eric |title=Man Of Steel To Feature The Music Of Hans Zimmer |url=http://www.cinemablend.com/new/Man-Steel-Feature-Music-Hans-Zimmer-31457.html |publisher=cinemablend.com |accessdate=June 18, 2012}}</ref>. За целосно да се разликува „Човек од челик“ од претходните филмови, не бил употребен иконскиот „''Марш на Супермен''“ од [[Џон Вилијамс]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://geektyrant.com/news/2012/8/13/man-of-steel-wont-include-john-williams-superman-score.html |title=MAN OF STEEL Won't Include John Williams' SUPERMAN Score |publisher=Geektyrant.com |date=August 13, 2012 |accessdate=June 3, 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.worstpreviews.com/headline.php?id=25767 |title="Man of Steel" Won't Use John Williams' "Superman" Music |publisher=Worstpreviews.com |accessdate=June 3, 2013 |archive-date=2017-09-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170926042318/http://www.worstpreviews.com/headline.php?id=25767 |url-status=dead }}</ref>. Тонскиот запис (саундтрак) на [[Ханс Цимер]] за „Човек од челик“ бил пуштена во јавноста на [[11 јуни]] [[2013]] година. Неофицијален исечок од филмската музика од третите рекламни инсерти (од филмот), наречен „''Идеал на надежта''“, се потврдило дека е скратена верзија од песната „''What Are You Going to Do When You Are Not Saving the World''?” („''Што ќе правиш кога нема да го спасуваш светот'' ?“)<ref>{{Наведена мрежна страница|title=WaterTower Music|url=https://www.facebook.com/WaterTowerMusic?fref=ts}}</ref>, издадена на [[19 април]] [[2013]] година<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Hans Zimmer’s ‘Man of Steel’ Trailer Song Available To Stream In Full: "An Ideal of Hope" |url=http://www.flicksandbits.com/2013/04/20/hans-zimmers-man-of-steel-trailer-song-available-to-stream-in-full-an-ideal-of-hope/45272/ |publisher=Flicks and Bits |accessdate=April 24, 2013 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130423044309/http://www.flicksandbits.com/2013/04/20/hans-zimmers-man-of-steel-trailer-song-available-to-stream-in-full-an-ideal-of-hope/45272/ |archivedate=April 23, 2013 |df= }}</ref>. При крајот на [[април]] [[2013]] година била откриена официјалната плоча која е на дво-страно издание<ref name="Fort Mill Times">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fortmilltimes.com/2013/04/30/2656187/man-of-steel-two-disc-soundtrack.html |title=Man of Steel Two-Disc Soundtrack Featuring Original Music by Hans Zimmer Set for Release June 11th |date=April 30, 2013 |publisher=fortmilltimes.com |accessdate=April 30, 2013 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130506132200/http://www.fortmilltimes.com/2013/04/30/2656187/man-of-steel-two-disc-soundtrack.html |archivedate=May 6, 2013 |df= }}</ref>. ==Маркетинг== „[[Warner Bros.]]“ и „[[DC Comics]]“ ги добиле правата за име на домен „''manofsteel.com''“,да се користи од страна на јавноста, за да се употребува како официјално мрежно место на филмот<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://fusible.com/2011/07/dc-comics-wins-dispute-over-manofsteel-com-domain-name/ |title=DC Comics wins dispute over ManofSteel.com domain name |publisher=Fusible.com |date=July 20, 2011 |accessdate=August 4, 2011}}</ref>. На [[20 ноември]] [[2012]] година за време на издавањето на филмот „Подемот на црниот витез“ на [[ДВД]] и [[Блу-реј]], „[[Warner Bros.]]“ на своето официјално мрежно место поставил одбројување кое обожавателите можеле да го споделат со социјални мрежни места како [[Фејсбук]] или [[Твитер]] за да би отвориле една „''ексклузивна награда''“. На [[3 декември]] [[2012]] била откриена „''ексклузивната награда''“ и тоа бил официјален цврст постер на „Човек од челик“<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://ca.ign.com/articles/2012/11/20/dark-knight-rises-blu-ray-countdown-leads-to-man-of-steel-reward |title=Dark Knight Rises Blu-ray Countdown Leads to Man of Steel "Reward"}}</ref>. Постерот, кој го прикажува Супермен како е уапсен, дал позитивен одговор и многу шпекулации за приказната на филмот<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://screenrant.com/superman-man-of-steel-movie-poster-arrest-plot/ |title=New ‘Man of Steel’ Poster: Can You Arrest Superman? |last=Kendrick |first=Ben |publisher=Screenrant |date=December 3, 2012 |accessdate=December 3, 2012}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mashable.com/2012/12/10/dsfw-project/|title=Is This the Next Big Viral Movie Campaign?|date=December 10, 2012|last=Warren |first=Christina|publisher=Mashable}}</ref>. На [[10 декември]] [[2012]], се појавило едно мрежно место на „''dsrwproject.com''“ што овозможило аудио сигналите да можат да се откодираат од гледачите<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.digitalspy.com/movies/news/a444404/man-of-steel-kryptonian-symbol-viral-counts-down-to-trailer-launch.html|title='Man of Steel': Kryptonian symbol viral counts down to trailer launch|date=December 11, 2012|last=Reynolds |first=Simon|work=Digital Spy}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://insidemovies.ew.com/2012/12/11/man-of-steel-trailer-superman/|title='Man of Steel' trailer: Feast your eyes on Zack Snyder's new Superman movie|last=Franich |first=Darren|work=Entertainment Weekly|date=December 11, 2012}}</ref>. Било откриено дека има нешто врска со филмот поради авторските права на мрежното место. До [[11 декември]] [[2012]], шифрираната порака ги довела читателите до друго мрежно место со одбројување кое покажувало на датумот за јавно пуштање на инсерти од филмот. Во очекување на филмот, Мател претставил играчки од акциони фигури на „[[Муви Мастерс]]“. Покрај тоа, „''Лего''“ издал три колекции на „Човек од челик“<ref>{{Наведена мрежна страница |last=Cochran |first=Jay |url=http://toynewsi.com/news.php?itemid=19845%3C/p%3E%3Cp%3E |title=More Mattel 6" Man Of Steel Movie Masters Figures Revealed - Superman & Jor-El |publisher=Toynewsi.com |date=January 30, 2013 |accessdate=June 3, 2013 |archive-date=2014-11-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141129020242/http://toynewsi.com/news.php?itemid=19845%3C%2Fp%3E%3Cp%3E |url-status=dead }}</ref>, инспириран од сцени од филмот; исто и „''Руби'с Костум Ко''.“ пуштил нови костуми и алатки инспирирани од „Човек од челик“ за деца и за возрасни. Филмот брзо заработил над 160 милиони американски долари од промотивни продукти<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://adage.com/article/news/superman-reboot-man-steel-snares-160m-promotions/241822/|title=Superman Reboot 'Man of Steel' Snares $160M in Promotions|date=June 3, 2013|accessdate=June 3, 2013}}</ref>. Кампањи за вирален маркетинг за филмот започнале кога официјалното мрежно место било заменето со „''радио бранови од длабока вселена''“. Пораката била откодирана и открила еден глас што зборел „''Вие не сте сами''“. Официјалните страници продолжиле да се ажурираат со нови статички папки кои малку по малку го откриваат симболот на злосторникот во филмот - [[Генерал Зод]]. Кратко време потоа, мрежното место било заменето со „''порака''“ од Зод, кој бара од луѓето да го вратат Кал-Ел во неговиот притвор и му кажува на Кал-Ел да се предаде во рок од 24 часа или светот ќе ги осети последиците<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.comingsoon.net/news/movienews.php?id=102818|title=The Man of Steel Viral Marketing Continues|date=April 13, 2013|accessdate=June 3, 2013}}</ref>. Вирална страница наречена „''IWillFindHim.com''“ била издадена која покажувала одбројувач за третиот трејлер за филмот<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.comingsoon.net/news/movienews.php?id=102926|title=Man of Steel's General Zod Delivers a Message!|date=April 14, 2013|accessdate=June 3, 2013}}</ref>. „[[Warner Bros.]]“ вовел една христијанско-основана фирма за маркетинг за да помогне да се прошири христијанската тема на филмот во религиозната демографија. Се правеле специјални рекламни инсерти од филмот кои ги нагласувале религиозните карактеристики. Студијата на [[Холивуд]] често продаваат филмови на одредени религиозни и културни групи. „[[Warner Bros.]]“ претходно имал продавано филмови како што се: „''[[Слепата страна]]''“, „''[[Нотесот]]''“, ''„[[Книгата на Илај]]“'' и сериите „''[[Хари Потер]]''“<ref>{{наведени вести|url=https://news.yahoo.com/man-steel-promoted-pulpit-160848033.html|title='Man of Steel' promoted from the pulpit|last=Lang|first=Derrik J.|date=June 19, 2013|work=Yahoo!|publisher=Yahoo!|accessdate=April 2, 2014}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.foxnews.com/us/2013/06/19/warner-bros-and-christian-focused-marketing-firm-promoting-man-steel-from/#ixzz2Y4hHgwaZ|title=Warner Bros. and Christian-focused marketing firm promoting 'Man of Steel' from the pulpit|publisher=Fox News Channel|date=June 19, 2013|accessdate=July 4, 2013}}</ref>, но не и „''[[Зелениот фенер]]''“, на религиозни групи. [[Податотека:Man of Steel - Superman.jpg|thumb|десно|200п|Супермен.]] ==Издавање== ===Критичен прием=== Врз основа на 279 критички осврти, „Човек од челик“ држел рејтинг на одобрение од 55% кај [[Rotten Tomatoes]] со просечна оценка на популарност од 6.2/10. Консензусот на страницата гласи: „''Човек од челик нуди возбудлива акција и спектакал за надминување на своите заобиколувања во генеричката територија на мегахитови''“<ref name="rotten Tomatoes">{{Наведена мрежна страница | url=http://www.rottentomatoes.com/m/superman_man_of_steel/ | title=Man of Steel (2013) | publisher=[[Rotten Tomatoes]] | accessdate=April 2, 2016}}</ref>. „''Метакритик''“, врз основа на 47 критички осврти, за филмот дал наклонета просечна оценка од 55/100, нагласувајќи дека тоа биле „''мешани или општи критички осврти''“<ref name="mc">{{Наведена мрежна страница | url=http://www.metacritic.com/movie/man-of-steel | title=Man of Steel | publisher=Metacritic | accessdate=June 16, 2013}}</ref>. Анкети на ''CinemaScore'' покажале дека просечната оценка што ја дале кино посетителите за филмот била „А-“, каде што „А“ дале лица помлади од 18 и постари од 50 години<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.deadline.com/2013/06/man-of-steel-beginning-worldwide-release-record-opening-day-in-the-philippines/ | title=‘Man Of Steel’ Soars To $200.3M Worldwide In First 4 Days As #1: Record June Domestic Opening Of $128.7M, International $71.6M | publisher=Deadline.com | date=June 17, 2013 | accessdate=June 17, 2013 | last=Finke | first=Nikki}}</ref>, на скала од „А+ до Ѓ“. [[Ричард Роепер]] од „''[[Chicago Sun-Times]]''“ ијавил дека „Човек од челик“ не покажал нешто ново во поглед на филмовите на Супермен и, наместо тоа, „''ние сме втурнати назад во претежно разочарувачки филм, со неразвиени ликови и подобрени сцени со тепање коишто се развлекуваат и не нудат ништо ново во поглед на креативност во специални ефекти''“<ref>{{наведени вести |url=http://www.suntimes.com/entertainment/movies/20677169-421/man-of-steel-beset-by-kryptonite.html |title=‘Man of Steel’ beset by Kryptonite |first=Richard |last=Roeper |authorlink=Richard Roeper |newspaper=Chicago Sun-Times |date=June 11, 2013 |accessdate=June 16, 2013}}</ref>. [[Тај Бур]] од „''[[The Boston Globe]]''“ напишал: „''Она што недостасува во оваа сага на Супермен е чувство на леснотија, на радост''“<ref>{{наведени вести |url=https://www.bostonglobe.com/arts/movies/2013/06/12/saving-world-serious-business-man-steel/7x6ZdGSAQPa6XZJ8XhvHiL/story.html |title=Saving the world is serious business in ‘Man of Steel’ |first=Ty |last=Burr |newspaper=Boston Globe |date=June 12, 2013 |accessdate=June 16, 2013}}</ref>. [[Ан Хорнадеј]] од „The Washington Post“ изјавила дека со „''надуените, прекумерни музички ефекти на Ханс Цимер, филмот е големо непријатно гледачко искуство''“<ref name="WashingtonPost">{{наведени вести|url=https://www.washingtonpost.com/goingoutguide/movies/man-of-steel-henry-cavill-stars-as-superman-in-this-bombastic-reboot/2013/06/12/6d77d5d0-d36c-11e2-a73e-826d299ff459_story.html |title=‘Man of Steel’: Henry Cavill stars as Superman in this bombastic reboot |first=Ann |last=Hornaday |newspaper=The Washington Post |date=June 12, 2013 |accessdate=June 16, 2013}}</ref>. За [[Лиса Кенеди]] од „''[[The Denver Post]]''“ главниот проблем со „Човек од челик“ е „''ритам и балансираност во раскажувањето на приказната и режисирањето“ кое резултираше во филмот со осцилирање „помеѓу деструктивно преувеличување и несмасен проповед''“<ref>{{наведени вести |first=Lisa |last=Kennedy |url=http://www.denverpost.com/movies/ci_23446778/movie-review-s-does-not-stand-soar-man |title=Movie review: The "S" does not stand for soar in "Man of Steel" |newspaper=The Denver Post |date=June 14, 2013 |accessdate=June 16, 2013}}</ref>. Сепак, „ИГН“ му дал оценка на „Човек од челик“ 9 од 10, нарекувајќи го филмот „''неверојатен''“ и фалејќи ги акционите делови и изведбата на: [[Кевин Костнер]], [[Расел Кроу]] и [[Мајкл Шенон]]<ref>{{Наведена мрежна страница |last=Vejvoda |first=Jim |title=Superman's Reborn in Grand Fashion|url= http://ign.com/articles/2013/06/11/man-of-steel-review |publisher=IGN |accessdate=June 11, 2013}}</ref>. ''„The Hollywood Reporter“'' напишал дека: „''повторното стартување со франшизата е непотребно, но бидејќи филмот беше доволно убедлив и внимание на Снајдер врз деталите беше доволно внимателно публиката може да предвиди ново продолжение''“<ref>{{Наведена мрежна страница|author=Travers, Peter|authorlink=Peter Travers|work=[[Rolling Stone]]|title=Man of Steel|date=June 13, 2013|url=https://www.rollingstone.com/movies/reviews/man-of-steel-20130613}}</ref>. Џ.Ц. Мачек III, новинар на „''[[PopMatters]]''“ напишал: „''Патот на овој спасител со маани не личи на патот кој ние го очекувавме и многу обожаватели ќе го сакаат тоа и многу обожаватели ќе ги осудуваат овие опции кои се различни од оние во својот стрип. Од друга страна, со исклучок на знаењето на Лоис Лејн за двојната природа на Кларк Кент и Супермен (со тоа лишувајќи едно од најголемите откривања на фикцијата), херојот кој го гледаме во последните моменти на „Човек од челик“ е истиот оној лик кој Џери Сиегел и Џо Шустер го создадоа ... само со малку повеќе „несовршенство“''<ref name="PM">{{Наведена мрежна страница|work=[[PopMatters]]|title=Reboot to the Head: A Comicbook-based Analysis of Zack Snyder's Man of Steel|author=Maçek III, J.C.|date=July 10, 2013|accessdate=July 11, 2013|url=http://www.popmatters.com/pm/feature/173387-reboot-to-the-head-a-comicbook-based-analysis-of-snyders-man-of-stee/|archive-date=2013-08-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20130820145245/http://www.popmatters.com/pm/feature/173387-reboot-to-the-head-a-comicbook-based-analysis-of-snyders-man-of-stee/|url-status=dead}}</ref>. [[Стив Персал]] од „''[[Tempa Bay Times]]''“ изјавил дека: „''Човек од челик е повеќе од само бегство од реалноста од обемот на „Одмаздници“; тој е уметнички вовед во суперхеројски филм кој ние само мислевме дека го знаеме''“<ref>{{наведени вести|first=Steve |last=Persall |url=http://www.tampabay.com/things-to-do/movies/review-man-of-steel-revitalizes-the-superman-legend/2126392 |title=Review: 'Man of Steel' revitalizes the Superman legend |newspaper=Tampa Bay Times |date=June 12, 2013 |accessdate=June 16, 2013}}</ref>. Ричард Корлис од списанието на „Тајм“ изјавил: „Филмот ''си го наоѓа своети вистински, возвишени темели не кога ги прикажува неверојатните моќи на Кал-Ел, туку кога го драматизира матното човештво на Кларк Кент. Натчовечкиот дел во Човек од челик е во ред, но човечкиот дел е супер''“<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Corliss |first=Richard |url=http://entertainment.time.com/2013/06/12/man-of-steel-super-man-or-human-god/?iid=ent-main-lead |title='Man of Steel': Super Man ... or Human God? |work=Time |date=June 12, 2013 |accessdate=June 16, 2013}}</ref>. Во еден критички осврт на мрежното место на Роџер Еберт, Мет Цолер Сајт му дал за филмот три од четири ѕвезди, нарекувајќи го „''зачудувачки филм''“ и фалејќи го конфликтот помеѓу Кларк и Зод. Сепак, тој ја критикува врската помеѓу Кларк и Лоис за недостаток на хемија<ref>Matt Zoller Seitz (June 14, 2013) {{Наведена мрежна страница|url=http://www.rogerebert.com/reviews/man-of-steel-2013|title=Man of Steel}} [[RogerEbert.com]]. Ebert Digital LLC.</ref>. [[Греј Дрек]], уредник на „Ротен Томатос“, зборувајќи во бизнис каналот на Фокс изразил разочараност поради критичниот прием, наведувајќи: „''Колку и да ги сакам и почитувам нашите критичари во Ротен Томатос, морам да речам дека сум шокиран. Слушајте, филмот не е совршен ама... Едноставно не можам тоа да го сфатам. Филмот беше добар бре дечки''“<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://comicbook.com/blog/2013/06/14/man-of-steel-rotten-tomatoes-editor-shocked-at-low-critic-rating/.|title=Man of Steel: Rotten Tomatoes Editor Shocked At Low Critic Rating|first=Russ|last=Burlingame|work=Comicbook.com}}</ref>. ===Билетара=== „Човек од челик“ во [[Северна Америка]] заработил 291 милиони американски долари и околу 377 милиони американски долари во други земји, што на светски рамки вкупната заработка е 668 милиони американски долари<ref name="mojo" />, правејќи го филм со Супермен со најголема заработувачка и втор по заработувачка филм кој повторно стартувал зад „[[Неверојатниот Спајдермен]]“, и покрај тоа што го претекол во семејни рамки. Филмот заработил 116.6 милиони американски долари во текот на викендот на неговото отворање, заедно со 17.5 милиони американски долари од „ИМАКС“ киносали. „Човек од челик“ направил 12 милиони американски долари во четврток навечер од една програма за емитување на екран на Валмарт и дополнителни 9 милиони долари од емисии што се одржуваат на полноќ<ref name="boxoffice1">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.boxofficemojo.com/news/?id=3692&p=.htm|title=Forecast: 'Man of Steel' Sets Sights on June Record|publisher=Box Office Mojo|accessdate=June 17, 2013}}</ref>. Ова се одбележало како трето најголемо отворање во претходен ноќ/полноќ на „[[Warner Bros.]]“, а и најголемо отворање за филм кој не е продолжение<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.forbes.com/sites/scottmendelson/2013/06/14/thursday-box-office-man-of-steel-grosses-21-million/ |title=Thursday Box Office: 'Man Of Steel' Grosses Super $21 Million |work=Forbes |date=June 15, 2013 |accessdate=June 15, 2013}}</ref>. Филмот на крајот заработил 44.0 милиони американски долари за време на отворањето во петокот (со се заработката од полноќ) а ако се вклучат и прикажувањата од четврток навечер би било 56.1 милиони американски долари.<ref name="mojo"/>. Бруто заработката од денот на отворањето е втора по големина за филм кој не е продолжение и 20-та по големина севкупно. Неговата бруто заработка од викендот на отворање од 116.6 милиони американски долари била трета најголема од [[2013]] година, зад „[[Железниот човек 3]]“ (174.1 милиони американски долари) и „[[Игри на гладот: Фаќање на огнот]]“ (158.1 милиони американски долари), а втора најголема меѓу филмови кои не се продолжение, зад „[[Игри на гладот]]“ (152.5 милиони американски долари). Исто така го соборил и рекордот на „[[Приказна за играчките 3]]“ (110.3 милиони американски долари) за највисоко деби преку викенд во јуни.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://boxofficemojo.com/news/?id=3693&p=.htm|title=Weekend Report: 'Man of Steel' Soars, Scores New June Record|work=Box Office Mojo|date=June 16, 2013|accessdate=June 17, 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ew.com/article/2015/06/14/box-office-report-jurassic-world-roars-biggest-global-opening-all-time|title=Box office report: Jurassic World roars to biggest global opening of all time|work=Entertainment Weekly|date=June 14, 2015|accessdate=June 14, 2015}}</ref> Сепак, во својот втор викенд, „Човек од челик“ финансиски паднал 65% - или 68% ако се смета бруто заработката од четврток навечер - ставајќи го на трето место, зад „[[Универзитет за чудовишта]]“ и „[[Светска војна З]]“. „''Бокс Офис Моџо''“ тоа го нарекол „''ненормално голем пад''“, слично со падот во вториот викенд на „Зелениот фенер“<ref>[http://www.boxofficemojo.com/news/?id=3695&p=s.htm Weekend Report: 'Monsters' and Zombies Both Win On Busy Weekend] Box Office Mojo. Retrieved July 1, 2013</ref>. „Човек од челик“ заработил 73.3 милиони американски долари во текот на викендот на своето отворање од 24 држави, каде што се вклучени 4.2 милиони американски долари од 79 „[[ИМАКС]]“ киносали, поставајќи рекорд за отворање преку викенд во јуни за „[[ИМАКС]]“<ref name="bxff-opng" />. Филмот постави рекорд за заработка во првиот ден во Филипини со 1.66 милиони американски долари<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.boxoffice.com/latest-news/2013-06-13-overseas-man-of-steel-breaks-opening-day-records-in-the-philippines|title=Updated Global: 'Man Of Steel' Breaks $200M In Opening Weekend|publisher=boxoffice.com|date=June 13, 2013|accessdate=June 17, 2013|archive-date=2013-06-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20130619030038/http://www.boxoffice.com/latest-news/2013-06-13-overseas-man-of-steel-breaks-opening-day-records-in-the-philippines|url-status=dead}}</ref>. Во [[Обединето Кралство]], [[Ирска]] и [[Малта]] „Човек од челик“ заработи 5.6 милиони американски долари во својот ден на отворање и 11.2 милиони фунти (17.47 милиони американски долари) во својот викенд на отворање, што дотогаш било и најголемото отворање за [[2013]] година<ref>{{наведени вести|url=http://www.deadline.com/2013/06/man-of-steel-beginning-worldwide-release-record-opening-day-in-the-philippines/|title=‘Man Of Steel’ Soars To $200.3M Worldwide In First 4 Days As #1: Record June Domestic Opening Of $128.7M, International $71.6M|date=June 16, 2013|first=Nikki|last=Finke|accessdate=June 17, 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|last=Reynolds |first=Simon |url=http://www.digitalspy.co.uk/movies/news/a491344/man-of-steel-has-second-biggest-opening-of-2013-uk-box-office-top-10.html |title=Man of Steel has second-biggest opening of 2013 - UK box office top 10 |work=Digital Spy |date=June 19, 2013 |accessdate=June 21, 2013}}</ref>. Неговото најпрофитно отворање беше во Кина, со заработка од 25.9 милиони американски долари за четири дена (од четврток до недела).<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.boxoffice.com/china/2013-06-25-china-man-of-steel-leads-the-week-with-25m-premiere |title=CHINA: 'Man Of Steel' Leads The Week With $25M Premiere |publisher=Boxoffice.com |date=June 25, 2013 |accessdate=July 21, 2013 |archive-date=2014-04-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140407092006/http://www.boxoffice.com/china/2013-06-25-china-man-of-steel-leads-the-week-with-25m-premiere |url-status=dead }}</ref> In total earnings, its three largest countries after North America are China ($63.4 million), the United Kingdom, Ireland and Malta ($46.2 million) and Australia ($22.3 million).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.boxofficemojo.com/movies/?page=intl&id=superman2012.htm|title=Man of Stell (2013) - International Box Office Results|accessdate=April 5, 2014|publisher=Box Office Mojo}}</ref> На [[12 ноември]] [[2013]], „Човек од челик“ излел на [[ДВД]] на два диска и соодветно на [[Блу-реј]] и [[Блу-реј 3Д]] комбинирани пакувања, а на [[2 декември]] [[2013]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.blu-ray.com/movies/Man-of-Steel-Blu-ray/51265/ |title=Man of Steel Blu-ray |publisher=Blu-ray.com |accessdate=July 17, 2013}}</ref> и во [[Обединето Кралство]]<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.releasedateusa.com/2013/03/man-of-steel-dvdblu-ray-release-date.html |title=Man of Steel DVD & Blu-ray release date |publisher=ReleasedateUSA.com |accessdate=September 19, 2013 |archive-date=2013-09-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130920151332/http://www.releasedateusa.com/2013/03/man-of-steel-dvdblu-ray-release-date.html |url-status=dead }}</ref>. ==Награди== {{Anchor|Awards|Accolades}} {| class="wikitable sortable" |- ! colspan="6" style="background: LightSteelBlue;" | Awards and nominations |- style="background:#ccc; text-align:center;" ! Награда ! Дата ! Категорија ! Добитник/номиниран ! Резултат ! class="unsortable" | реф. |- | [[Ени награди]] | 1 февруари 2014 | Најдобро достигнување, анимирани ефекти во продукција во живо | ''Човек од челик '' | {{nominated}} |align="center"|<ref>{{Наведена мрежна страница|title=41st Annual Annie Awards Categories|url=http://annieawards.org/nominees/|publisher=Annie Awards|accessdate=January 5, 2014}}</ref> |- | [[Британската академија за филмски и телевизиски уметности ]] | | BAFTA – 2013 | ''Човек од челик '' | {{nominated}} |align="center"|<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Children's {{!}} BAFTA Kids' Vote - Feature Film in 2013|url=http://awards.bafta.org/award/2013/childrens/bafta-kids-vote-2010-top-10s-feature-film|publisher=British Academy of Film and Television Arts|accessdate=January 5, 2014}}</ref> |- | [[Критички избор на филмски награди]] | 16 јануари 2014 | Најдобар глумец во филмска акција | [[Хенри Кавил]] | {{nominated}} |align="center"|<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Critics' Choice Movie Awards |url=http://www.criticschoice.com/movie-awards/ |publisher=Critics' Choice |accessdate=December 30, 2013 |url-status=dead |archiveurl=https://www.webcitation.org/6CrNMCA0g?url=http://www.criticschoice.com/movie-awards/ |archivedate=December 12, 2012 |df= }}</ref> |- | rowspan="2" | [[Денверско филмско критичко општество]] | rowspan="2" | 13 јануари 2014 | Best Original Score | Ханс Цимер<br /><small>(заедно со ''[[12 Години роб (филм)|12 години роб]]'')</small> | {{nominated}} | |- | Најдобра научна фантастика | ''Човек од челик '' | {{nominated}} | |- | [[Златни трејлерски награди]] | 17 јуни 2013 | {{Наведена мрежна страница|title=Best Summer 2013 Blockbuster Poster|url=http://www.goldentrailer.com/gta14-nominees/best-summer-2013-blockbuster-poster/|accessdate=2017-10-13|archive-date=2017-11-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20171115203214/http://www.goldentrailer.com/gta14-nominees/best-summer-2013-blockbuster-poster/|url-status=dead}} | ''Човек од челик '' | {{won}} | |- | [[Хјустонско филмско критичко општество]] | 15 декември 2013 | Best Original Score | Ханс Цимер | {{nom}} |align="center"|<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Stone|first=Sasha|title=12 Years a Slave wins Pic, Cuaron Director for Houston Film Critics|url=http://www.awardsdaily.com/blog/12-years-a-slave-wins-pic-cuaron-director-for-houston-film-critics/|work=Awards Daily|accessdate=December 16, 2013|date=December 15, 2013}}</ref> |- | rowspan="2" | [[NewNowNext Awards]] | rowspan="2" | 17 јуни 2013 | Cause You're Hot | Хенри Кавил | {{nominated}} |align="center"|<ref>{{наведени вести|title=2013 Nominees Cause You're Hot |url=http://www.newnownext.com/awards/2013/cause-youre-hot/ |accessdate=June 17, 2013 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130525161653/http://www.newnownext.com/awards/2013/cause-youre-hot/ |archivedate=May 25, 2013 |df= }}</ref> |- | Next Must-See Movie | ''Човек од челик'' | {{won}} |align="center"|<ref>{{наведени вести|title=2013 Nominees Next Must-See Movie|url=http://www.newnownext.com/awar/2013/next-must-see-movie/|accessdate=June 17, 2013}}</ref> |- | [[МТВ филмска награда]] | 13 април 2014 | Најдобар херој | Хенри Кавил | {{won}} |align="center"|<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mtv.com/news/articles/1723587/2014-mtv-movie-awards-nominations.jhtml|title=2014 MTV Movie Awards: Full Nominations List|publisher=MTV|date=March 6, 2014|accessdate=March 11, 2014}}</ref><br><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://variety.com/2014/film/news/mtv-movie-awards-winners-list-1201156695/|title=MTV Movie Awards: Winners List|publisher=Variety|date=April 13, 2014|accessdate=April 13, 2014}}</ref> |- | [[Награда „Избор од публиката“]] | 8 јануари 2014 | Омилена драматична глумица | Ејми Адамс | {{nominated}} | |- | rowspan="3" | [[Сатурн награда]] | rowspan="3" | јуни 2014 | Најдобра стрип-филмска слика | ''Човек од челик '' | {{nom}} | |- | [[Сатурн награда за најдобра изведба на помлад глумец|Најдобра изведба на помлад глумец]] | Дилан Спрејбери | {{nom}} | |- | [[Сатурн награда за најдобри специјални ефекти|Најдобри специјални ефекти]] | Џо Летери, Џон "ДЏ" Десџардин и Ден Лемон | {{nom}} | |- | rowspan="4" | [[Награда „Избор од тинејџерите“]] | rowspan="4" | 13 август 2013 | Избор за летен филм: Акција | ''Човек од челик '' | {{nominated}} |align="center"|<ref name="Teen Choice 2013">{{наведени вести|title=Teen Choice Awards 2013 - list of winners|url=http://www.ontheredcarpet.com/Teen-Choice-Awards-2013---list-of-winners/9202922|accessdate=August 13, 2013}}</ref> |- | Избор: Летна филмска ѕвезда: маж | Хенри Кавил | {{nominated}} |align="center"|<ref name="Teen Choice 2013"/> |- | : Летна филмска ѕвезда: жена | Ејми Адамс | {{nominated}} |align="center"|<ref name="Teen Choice 2013"/> |- | Избор „Liplock“ | Хенри Кавил и Ејми Адамс | {{nominated}} |align="center"|<ref name="Teen Choice 2013"/> |- |rowspan=2|[[Награда за визуелни ефекти]] |rowspan="2" | 12 февруари 2014 |Извонредна виртуелна кинематографија во акција за движење со акција во живо |Даниел Полсон, Едмунд Колен, Џоел Праџер, Дејвид Стрипинс |{{nominated}} | |- |Извонредна FX и симулациска анимација во акција за движење со акција во живо |Брајан Гудвин, Греј Хорсфилд |{{nominated}} | |} ==Продолжение== Успехот на Човек од челик започнал со плановите на Ворнер Брос за проширен универзум со други ДВД-стрипови. На [[10 јуни]] [[2013]] година било објавено дека двајцата, режисерот [[Зак Снајдер]] и сценаристот [[Дејвид С. Гојер]], ќе се вратат за продолжение на „Човек од челик“ кој бргу се следи од страна на „[[Warner Bros.]]“<ref>{{наведени вести|author=Nikki Finke|url=http://deadline.com/2013/06/man-of-steel-sequel-underway-with-zack-snyder-and-david-s-goyer-517621/|title=‘Man Of Steel’ Sequel Underway With Zack Snyder And David S. Goyer|publisher=[[Deadline.com]]|date=June 10, 2013|accessdate=September 8, 2014}}</ref>. Гојер претходно имал потпишано договор за три филма, во кој се вклучени: „Човек од челик“, неговото продолжение и „[[Лига на Правдата (филм)|Лига на Правдата]]“ каде се појавува [[Супермен]]. На [[20 јули]] [[2013]], Зак Снајдер потврдил во „''San Diego Comic-Con International'' “ дека во продолжението на „Човек од челик“ ќе настапуваат Супермен и [[Бетмен]] кои ќе се сретнат за првпат во филмски формат<ref name="hrsupbat">{{Наведена мрежна страница|last=Kit |first=Borys |url=http://www.hollywoodreporter.com/heat-vision/superman-batman-film-set-comic-589521 |title=Superman and Batman Film Set for Comic-Con Reveal |work=The Hollywood Reporter |date=July 20, 2013 |accessdate=July 21, 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|last=Sperling |first=Nicole |url=http://herocomplex.latimes.com/movies/comic-con-2013-superman-batman-movie-will-follow-man-of-steel/ |title=Comic-Con 2013: 'Superman & Batman' movie will follow 'Man of Steel' |work=Los Angeles Times |date=July 20, 2013 |accessdate=July 21, 2013}}</ref>. Гојер и Снајдер заедно ќе ја пишуваат приказната, а Гојер ќе го пишува сценариото. Кавил, Адамс, Лејн и Фишбурн биле потврдени дека повторно ќе ги имаат нивните улоги. На почетокот, Снајдер изјавил дека филмот ќе земал инспирација од стрипот ,,''[[Бетмен: Црниот витез се враќа]]''"<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Anders|first=Charlie Jane|url=http://io9.com/theyre-doing-a-superman-batman-movie-but-thats-not-851711013 |title=They're doing a shitty Superman/Batman movie... but that's not the big news|work=io9|date=July 20, 2013 |accessdate=July 22, 2013}}</ref>. Сепак, во [[ноември]] [[2013]] година, Снајдер појаснил дека филмот нема да е основан на новелата. „''Ако треба да го сториш тоа, ќе ти треба поинаков Супермен. Ние го доведуваме Бетмен во овој универзум во кој сега живее овој Супермен''“. Во [[август]] [[2013]] година, [[Бен Афлек]] бил најавен дека ќе го игра [[Бетмен]]<ref>{{наведени вести|last=Schillaci|first=Sophie|title=Ben Affleck Is Batman for 'Man of Steel' Sequel|url=http://www.hollywoodreporter.com/news/ben-affleck-is-batman-man-612907|accessdate=August 23, 2013|newspaper=The Hollywood Reporter|date=August 22, 2013}}</ref>, додека [[Гал Гадо]] [[Жената Чудо]] во декември [[2013]] година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://variety.com/2013/film/news/gal-gadot-wonder-woman-batman-vs-superman-1200918310/ |title=Gal Gadot to Play Wonder Woman in 'Batman vs. Superman'|work=Variety|date=December 4, 2013 |accessdate=December 4, 2013}}</ref>. Подоцна во декември, [[Крис Терио]] бил ангажиран да го преработи сценариото<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hollywoodreporter.com/news/batman-superman-chris-terrio-write-666735 |title=Batman-Superman Film Enlists 'Argo' Writer (Exclusive)|work=The Hollywood Reporter|date=December 18, 2013 |accessdate=December 18, 2013}}</ref>. Во [[јануари]] [[2014]] година било објавено дека филмот е одложен од оригиналниот датум на издавање на [[17 јули]] [[2015]] до [[6 мај]] [[2016]] година<ref>{{Наведена мрежна страница|url= http://www.comingsoon.net/news/movienews.php?id=113669 |title= Warner Bros. Pictures Pushes Batman vs. Superman Back to 2169 |work=ComingSoon.net |date=January 17, 2014}}</ref>. Во [[април]] [[2014]] година било објавено дека [[Зак Снајдер]], исто така ќе го режира сценариото на [[Лига на Правдата]]<ref>{{наведени вести|author=Alex Stedman|url=http://variety.com/2014/film/news/zack-snyder-to-direct-justice-league-movie-1201165409/|title=Zack Snyder to Direct ‘Justice League’ Movie|work=Variety|date=April 27, 2014|accessdate=September 8, 2014}}</ref>. Во мај [[2014]] година, насловот на филмот бил откриен како [[Бетмен против Супермен: Зора на правдата]]<ref>{{Наведена мрежна страница |last=Siegel |first=Tatiana |last2=Kit |first2=Borys |title=Warner Bros. Unveils Title of New Batman-Superman Film |url=http://www.hollywoodreporter.com/heat-vision/warner-bros-unveils-title-new-706231 |accessdate=May 22, 2014|newspaper=The Hollywood Reporter|date=May 21, 2014}}</ref>. Ворнер Брос, наводно, му се додворувал на [[Крис Терио]] да ја преработи Лигата на правдата следниот јули, откако бил задоволен од преработената верзија на Бетмен против Супермен<ref>{{наведени вести|author=Mike Fleming|url=http://deadline.com/2014/07/comic-con-batman-v-superman-chris-terrio-justice-league-809843/|title=‘Batman V Superman’ Scribe Chris Terrio For ‘Justice League’|publisher=Deadline.com|date=July 25, 2014|accessdate=September 8, 2014}}</ref>. Додека Супермен ѕвездата [[Хенри Кавил]] не го смета за продолжение на Супермен<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.ew.com/article/2015/07/06/henry-cavill-superman-sequels?hootPostID=bd3d5f5747696654c5e5997d7d01d58a | title=Batman v. Superman star Henry Cavill talks Dawn of Justice plot | work=Entertainment Weekly | accessdate=July 7, 2015}}</ref>, Снајдер изјавил дека размислува [на] начин на кој Бетмен против Супермен е Човек од челик 2"<ref name="BVS">{{Наведена мрежна страница | url=http://jam.canoe.com/Movies/2015/09/10/22550371.html | title=Zack Snyder: 'Batman V Superman' is 'Man of Steel 2' | publisher=Canoe | date=September 10, 2015 | accessdate=January 5, 2016 | archive-date=2016-01-30 | archive-url=https://web.archive.org/web/20160130022953/http://jam.canoe.com/Movies/2015/09/10/22550371.html | url-status=dead }}</ref>. == Наводи == {{наводи|30em}} ==Дополнително читање== * Marrapodi, Eric. "[http://religion.blogs.cnn.com/2013/06/14/superman-coming-to-a-church-near-you/?hpt=hp_t1 Superman: Flying to a church near you]". [[CNN]]. June 14, 2013. == Надворешни врски == * [http://www.imdb.com/title/tt0044231/ The Adventures of Superman, TV Series with Legendary George Reeves] {{рв|Man of Steel (film)}} {{wikiquote|Man of Steel (film)}} * {{Official website}} * {{IMDb title|0770828|Човек од челик }} * {{Mojo title|superman2012|Човек од челик }} * {{Rotten Tomatoes|superman_man_of_steel|Човек од челик }} * {{Metacritic film|man-of-steel|Човек од челик }} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Филмови со Супермен]] [[Категорија:Научнофантастични филмови]] [[Категорија:Акционен филм]] [[Категорија:3Д филм]] [[Категорија:Филмови од 2013 година]] [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] nw2t0afiiktrz6em8zi3r3jg2p0gag5 Бабичка гангстер 0 1120086 4804220 4507791 2022-08-21T20:38:53Z ГП 23995 wikitext text/x-wiki '''„Бабичка гангстер“''' ([[англиски]]: ''Gangsta Granny'') е [[книга]] за деца од британскиот писател Дејвид Валијамс (David Walliams), со илустрации на Тони Рос (Tony Ross). Оригинално, книгата била објавена во 2011 година од издавачката куќа „[[Харпер-Колинс]]“ (''Harper Collins''). Книгата е објавена на [[македонски јазик]] од издавачката куќа „[[Икона (издавачка куќа)|Икона]]“ во 2014 година, а преводот го извршила Елена Кузмановска. Македонското издание на книгата има 300 страници, со димензии од 20 [[Сантиметар|сантиметри]], каталогизирано е во [[НУБ „Св. Климент Охридски“]], [[Скопје]] и ја носи меѓународната ознака ISBN 978-608-221-028-5.<ref name="Валијамс 2014">Дејвид Валијамс, ''Бабичка гангстер'', Скопје: Икона, 2014.</ref> ==Содржина== Книгата „Бабичка гангстер“ се состои од 34 глави: Супа од [[зелка]], [[Патка|Шаткино]] квакање, Водоинсталатери, Мистерии и чуда, Малку скршена, Студено влажно [[јајце]], Вреќи арско ѓубре, Мала перика во тегла, Црната [[мачка]], Сè, [[Грав]] со [[сирење]] и колбаси, [[Љубов]]ната [[Бомба|бомба]], Живот исполнет со [[криминал]], Љубопитниот сосед, Непромислено и возбудливо, „Н“ „Е“ се чита „НЕ“, [[План]] за кражбата, Часови за посета, Мала експлозивна направа, Бум бум бум, [[Чевел]] за степување, На линч облечени во ликра, [[Полиција|Полицајци]] на патот, Темни [[Вода|води]], Опседнати со [[Дух|духови]], Фигура во мракот, На прием кај кралицата, Обесени влечени и расчеречени, Вооружени полицајци, Пакетче [[шеќер]], [[Злато|Златна]] [[светлина]], Семеен сендвич, Тишина, Одалка со тркала, а покрај нив, книгата содржи и Постскриптум.<ref name="Валијамс 2014"/> == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Детска книжевност]] [[Категорија:Дела на Дејвид Валијамс]] [[Категорија:Изданија на Икона]] [[Категорија:Англиски романи]] [[Категорија:Книжевност на англиски јазик]] 9htx03xcg324ywogsjn7bk7k528iier 4804225 4804220 2022-08-21T20:43:24Z ГП 23995 дополнување wikitext text/x-wiki '''„Бабичка гангстер“''' ([[англиски]]: ''Gangsta Granny'') е [[книга]] за деца од британскиот писател Дејвид Валијамс (David Walliams), со илустрации на Тони Рос (Tony Ross). Оригинално, книгата била објавена во 2011 година од издавачката куќа „[[Харпер-Колинс]]“ (''Harper Collins''). Книгата е објавена на [[македонски јазик]] од издавачката куќа „[[Икона (издавачка куќа)|Икона]]“ во 2014 година, а преводот го извршила Елена Кузмановска. Македонското издание на книгата има 300 страници, со димензии од 20 [[Сантиметар|сантиметри]], каталогизирано е во [[НУБ „Св. Климент Охридски“]], [[Скопје]] и ја носи меѓународната ознака ISBN 978-608-221-028-5.<ref name="Валијамс 2014">Дејвид Валијамс, ''Бабичка гангстер'', Скопје: Икона, 2014.</ref> ==Содржина== Книгата „Бабичка гангстер“ се состои од 34 глави: Супа од [[зелка]], [[Патка|Шаткино]] квакање, Водоинсталатери, Мистерии и чуда, Малку скршена, Студено влажно [[јајце]], Вреќи арско ѓубре, Мала перика во тегла, Црната [[мачка]], Сè, [[Грав]] со [[сирење]] и колбаси, [[Љубов]]ната [[Бомба|бомба]], Живот исполнет со [[криминал]], Љубопитниот сосед, Непромислено и возбудливо, „Н“ „Е“ се чита „НЕ“, [[План]] за кражбата, Часови за посета, Мала експлозивна направа, Бум бум бум, [[Чевел]] за степување, На линч облечени во ликра, [[Полиција|Полицајци]] на патот, Темни [[Вода|води]], Опседнати со [[Дух|духови]], Фигура во мракот, На прием кај кралицата, Обесени влечени и расчеречени, Вооружени полицајци, Пакетче [[шеќер]], [[Злато|Златна]] [[светлина]], Семеен сендвич, Тишина, Одалка со тркала, а покрај нив, книгата содржи и Постскриптум.<ref name="Валијамс 2014"/> ==За делото== „Бабичка гангстер“ постигнала голем успех кај читателите при што цели 22 недели се наоѓала на врвот на списокот на најпродаваните книги во Велика Британија. Книжевниот критичар на весникот „Daily Mail“ ја нарекол книгата „скапоцен камен“, пишувајќи дека авторот се одликува со „силен [[хумор]] и со емоционална порака“, додека австралискиот весник „Courier Mail“ пишува дека Валијамс „продолжува со хумористичната традиција на непочитување што ја обликуваше [[Роалд Дал]].<ref name="Валијамс 2014"/> == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Детска книжевност]] [[Категорија:Дела на Дејвид Валијамс]] [[Категорија:Изданија на Икона]] [[Категорија:Англиски романи]] [[Категорија:Книжевност на англиски јазик]] 7ahwuhdtr1yl4e3vz1vtp2fazcmfhnx Јелена Жугиќ 0 1128273 4804141 4801760 2022-08-21T14:12:28Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност |име=Јелена Жугиќ |портрет= |px=170px |опис= |роден-дата={{роден на|20|април|1973}} |роден-место={{роден во|Скопје}} |починал-дата= |починал-место= |занимање = глумица }} '''Јелена Жугиќ''' (родена на {{роден на|20|април|1973}} во {{роден во|Скопје}}) — македонска театарска, филмска и телевизиска глумица. == Животопис == Јелена Жугиќ дипломирала на Факултетот за драмски уметности во Скопје, во класата на професорот [[Љубиша Георгиевски]], со претставата „''Арсеник и стара тантела''“ во [[1995]] година. Во Драмскиот театар е вработена од февруари 1997 година. Театарски претстави: * Моето име е Горан Стефановски, од [[Горан Стефановски]], р Бранислав Миќуновиќ, ДТС 2022 * Бети - Име, од Александар де ла Пателие, р. Нени Делместре, Т. Комедија 2015 * * Фатиме - Солунски патрдии, од Миле Попоски, р. [[Коле Ангеловски]], ДТС 2013 * г-ѓа Ренате - Генетика на кучињата од Венко Андоновски, р. Дејан Пројковски, ДТС 2012 * Хекуба - GeNОcid21, од [[Љубиша Георгиевски]], р. Владлен Александров, ДТС 2011 * Ѓ-ѓа Лу/Сестра Мери - Олово на перница, од [[Венко Андоновски]], р. Димче Николовски, ДТС 2011 * Дона Жуана - Дона Жуана, од Молиер, р. Патрик Вершурен, Градски театар - Скопје, 2009 * Олимпија - Александар, р. [[Љубиша Георгиевски]], ДТС 2009 * Пангиос - Кинегонда во Карлаленд од Венко Андоновски, р. [[Сашо Миленковски]], ДТС, 2009 * Титанија - Сон на летната ноќ од В. Шекспир, р. [[Коле Ангеловски]], ДТС, 2008 * Стиви - Коза, или Која е Силвија? од Едвард Олби, режија Дино Мустафиќ, ДТС, 2008 * Јулишка - Комшилук наопаку, од Н.Митровиќ, р. Н.Делместре, ДТС, 2007 * Мира - Кино Љубов, од Ј.Бојаџи, режија [[Јани Бојаџи]], ДТС, 2007 * Сенген - Демонот од Дебар Маало, од [[Горан Стефановски]], р. [[Слободан Унковски]] ДТС, 2006 * Ирина - Три сестри, од Чехов, р. Димитар Станковски, ДТС, 2004 * Магдалена - Куќата на Бернарда Алба, од Љорка, р. Г. Стојановиќ, ДТС, 2004 * Магда - Магдо, љубов моја, од С. Насев, р. Д. Станковски, независен проект, Скопје, 2003 * Таа - Нема да ми верувате што ми се случи вечерва, од Н. Вујадиновиќ, р. К. Ристевски, ДТС, 2003 * Абел - Собрани дела на Вилијам Шекспир, од Том Стопард, р. З. Славенски, ДТС, 2002 * Лора - Црни кукли, од В. Андоновски, р. Д. Станковск, независен проект, 2001 * Вагинални монолози, од Ив Енслеф, р. Д. Станковски; независен проект Скопје * Титанија - Сон на летната ноќ од В. Шекспир, р. [[Сашо Миленковски]], ДТС, 2000 * Панглос помалиот - Кандид во земјата на чудата, од В. Андоновски, р. [[Сашо Миленковски]], ДТС 2000 * Мехмене - Ферхард и Сирин, од Јудел Ертен, р. Н. Хикмети, ДТС 2000 * Ерика фон Лајден – Европа, од Рене Калински, р. Патрик Версурен, ДТС, 1999 * Беатриче, Распони и Федерико Распони - Арлекин, од К. Голдони, р. [[Коле Ангеловски]], ДТС, 1999 * Маргарета - Македонски Фауст, од М. Србиновски, р. Сашо Миленковски, 1999 * Грофицата Алмавива - Женидбата на Фигаро, од Бомарс, р. [[Коле Ангеловски]], ДТС, 1998 * Сара/Долорес - Љубовникот, од Дејвид Ајс, Харолд Пинтер, Керил Сеил, р. Зоја Бујалковска, ДТС, 1998 * Дебра - Перверзии, од Д. Мамет, р. Мони Дамевски, ДТС 1997 * Хорот - Ојдипус Тиранос, од Софоклеус, р. Зоја Бузалковска, ДТС, 1997 * Ида - Позитивно мислење, од С.Насев, р. Димитар Станковски, ДТС 1997 * Дона Хуана - Дона Хуана, од А. Виздеи, р. [[Коле Ангеловски]], ДТС, 1996 * Констанца - Амадеус, од П. Шефер, р. Златко Славенски, ДТС, 1996 * Тина - Ни ќар ни зијан, од Б. Димитров, р. Д. Станковски, ДТС 1996 * Ева - Умри машки, од А.Николај, р. [[Коле Ангеловски]], ДТС, 1996 * Селанка – Кумови, од Русанте, р. [[Коле Ангеловски]], ДТС, 1995 * Ема Брјустер - Арсеник и стара тантела, од Кеселинг, р. [[Љубиша Георгиевски]], ДТС, 1995 * Жената на Лука Лукиќ - Ревизор, од Гогољ, р. [[Љубиша Георгиевски]], ДТС 1995 * Глумец - Розенкранц и Гилденстерн се мртви, од Т.Стопард, р. Златко Славенски, ДТС, 1994 * Третата дворска дама - Животот е сон, од Калдерон де ла Барка, р. [[Слободан Унковски]], ДТС, 1994 * Пешна - Крале Марко, од М. Србиновски, р. [[Љубиша Георгиевски]], В. Чернодрински – Прилеп, 1994 * Марика, Јадранка - Сон..., од Ж.Мирчевска, р. З.Славенски и С. Ковачевиќ, фестивал МОТ, 1994 * Третата Евменида – Евмениди, од Есхил, р. Г. Тренчовски, Фестивал "Охридско лето", 1993 * Жената со две лица - Црно писмо, од Б. Миневски, р. В. Цветановски, Фестивал "Охридско лето", 1993 * Цвета - Време за сонување, од З. Славенски, р. З. Славенски, Ј. Х. Џинот - Велес 1993 == Филмографија== {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1994 || [[Сон предизвикан од летот на калинка, пред да се разбуди]] ТВ-филм || |- | 1994 || [[Бумбари (телевизиска серија) |Бумбари]] ТВ-серија || Буба |- | 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1998 || [[Салон Хармони]] ТВ-серија || Марија |- | 2000 || [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија || |- | 2002 || [[Заведени]] ТВ-серија || Нана |- | 2003 || [[Време за плачење (филм) |Време за плачење]] ТВ-филм || Ана |- | 2005 || [[Остани исправен]] ТВ-филм || |- | 2005 || [[Обични луѓе]] ТВ-серија || |- | 2007 || [[Сенки (филм) |Сенки]] ТВ-филм || |- | 2010 || [[Од денес за утре (телевизиска серија) |Од денес за утре]] ТВ-серија || |- | 2010 || [[Пилот (филм) |Пилот]] ТВ-филм || |- | 2015 || [[Бела ноќ (филм) |Бела ноќ]] ТВ-филм || |- | 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм || |- | 2021 || [[Кино „Љубов“]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Моето име е Горан Стефановски]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || Ника |} == Награди == * Награда "13-ноември" 2015 * Награда за женска улога за 2012 г., на Националниот театарски фестивал „Војдан Чернодрински“, Прилеп, за улогата на Ренате во претставата „Генетика на кучињата“ * Награда за најдобра женска улога за 2011 г, на Фестивалот за античка драма „Стоби“ - 2011, за улогата на Хекуба во претставата „geNOcid21“ * Награда за најдобра женска улога за 2011 г., на Националниот театарски фестивал „Војдан Чернодрински“, Прилеп, за улогата на Хекуба во претставата „geNOcid21“ * Награда „Златна Бубамара за популарноста“, 2009 * Награда "Маслина", за најдобра глумица во ТВ филмот Време за плачење, Бар 2003 г. * Награда "Златна маска Изида" за најдобра улога во претставата "Собрани дела на Вилијам Шекспир, на Меѓународниот фестивал "Охридско лето" 2002г.; * Награда за најдобра глумечка креација за 2001 г., на Националниот фестивал "Војдан Чернодрински", Прилеп, Р. Македонија, за улогата Лора во претставата "Црни куклички". * Награда за најдобра глумечка креација за 1997 г., на Националниот фестивал "Војдан Чернодрински", Прилеп, Р. Македонија, за улогата Ида во претставата "Позитивно мислење". * Награда од списанието "Екран" за најдобар млад глумец за 1996г. за улогата Ева во претставата "Умри машки" == Надворешни врски == * {{IMDb name|4026165}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Жугиќ, Јелена}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] 8lbvahddzte384r1151143smq5rjono Детска радост 0 1129479 4804246 4780752 2022-08-21T21:33:57Z ГП 23995 /* 1970-ти */ дополнување wikitext text/x-wiki '''Детска радост''' — македонска издавачка куќа со седиште во [[Скопје]]. ==Историја== Најпрвин, „Детска радост“ била организација (т.н. Основна [[организација на здружениот труд]], ООЗТ) во составот на [[НИП „Нова Македонија“]], а во 1970-тите нејзин директор бил [[Александар Поповски - Личо]].<ref name="ReferenceA">Астрид Линдгрен, ''Повести за Карлсон''. Скопје: Детска радост, 1978.</ref> Кон крајот на 1980-тите и почетокот на 1990-тите, директор на „Детска радост“ бил [[Петре Бакевски]], кој ја извршувал и функцијата главен уредник,<ref>Александар Ален Милн, ''Вини-Пу''. Скопје: Детска радост, 1988.</ref> а кон крајот на 1990-тите директор и главен уредник бил [[Киро Донев]].<ref>Киро Донев, ''Киндер квачка''. Детска радост, Скопје, 1999. </ref> ==Организација и менаџмент== Редакцијата „Детска радост“ претставува дел од издавачката куќа „[[Просветно дело]]“ од [[Скопје]]. Седиштето на редакцијата „Детска радост“ се наоѓа на ул. „[[Димитрија Чуповски|Димитрие Чуповски]]“ бр. 15, во Скопје.<ref>''Другарче'', година LIV, број 1052, ноември 2014.</ref> Директори на „Детска радост“ биле: * Страте Арсовски<ref>Ханс Кристијан Андерсен, ''Бајки'', Македонска книга и Детска радост, Скопје, 1967, стр. 2.</ref> * [[Петре Бакевски]].<ref>Џани Родари, ''Приказни по телефон''. Култура, Македонска книга, Мисла, Наша книга и Детска радост, Скопје, 1993.</ref> * Киро Донев<ref>Киро Донев, ''Киндер квачка''. Детска радост, Скопје, 1999. </ref> * [[Павле Петров]]<ref name="ReferenceB">Славко Јаневски, ''Шеќерна приказна'', Скопје: Просветно дело АД, Редакција „Детска радост“, 2004.</ref> Функцијата главен и одговорен уредник во „Детска радост“ ја извршувале: * Петре Бакески<ref>Џани Родари, ''Приказни по телефон''. Култура, Македонска книга, Мисла, Наша книга и Детска радост, Скопје, 1993.</ref> * Киро Донев<ref>Киро Донев, ''Киндер квачка''. Детска радост, Скопје, 1999. </ref> * Ненад Гвозденовиќ.<ref name="ReferenceB"/> * Билјана Чадиковска<ref>Стојан Тарапуза, ''Сон на тркала'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2015, стр. 2.</ref> Како уредници во „Детска радост“ работеле: * Александар Поповски<ref>Александар Ален Милн, ''Вини-Пу''. Скопје: Детска радост, 1988.</ref> * Здравко Ќорвезироски (извршен и одговорен уредник)<ref>Александар Ален Милн, ''Вини-Пу''. Скопје: Детска радост, 1988.</ref> * Димче Исаиловски (извршен уредник)<ref>Киро Донев, ''Киндер квачка''. Детска радост, Скопје, 1999. </ref> * Ирина Ставрева<ref name="ReferenceB"/> ==Каталог на изданија== ===1950-ти=== * [[Славко Јаневски]], ''[[Шеќерна приказна]]'' (1952)<ref>„Библиографија на делата на Славко Јаневски“, во: Славко Јаневски, ''Коренот на стеблото ја надминува мерата на нивните разуми'', Скопје: Темплум, 2014, стр. 133-136.</ref> ===1960-ти=== * [[Славко Јаневски]], ''Песни'' (1967) * [[Ханс Кристијан Андерсен]], ''[[Бајки (приказни од Ханс Кристијан Андерсен)|Бајки]]'' (1967) ===1970-ти=== * [[Јан Лари]], ''[[Карик и Валја]]'' (1978)<ref>Јан Лари, ''Карик и Валја'', Скопје: Детска радост, 1978.</ref> * [[Астрид Линдгрен]], ''[[Повести за Карлсон]]'' (1978)<ref name="ReferenceA"/> ===1980-ти=== * [[Оливера Николова]], ''[[Приказни за Зоки Поки]]'' (1980) * [[Стале Попов]], ''[[Итар Пејо (книга)|Итар Пејо]]'' (1980) * [[Глигор Поповски]], ''[[Сказна за Вилен]]'' (1980) * [[Славко Јаневски]], ''[[Шеќерна приказна]]'' (1980) * [[Стојан Тарапуза]], ''[[Насмеани капки]]'' (1980) * [[Михо Атанасовски]], ''[[Еден лав плаче од страв]]'' (1980) * [[Неџати Зекирија]], ''[[Децата од нашата улица]]'' (1980) * [[Јован Јованович-Змај]], ''Песни'' (1980) * [[Григор Витез]], ''[[Сказна за глинената птица]]'' (1980) * [[Отон Жупанчич]], ''[[Цицибан]]'' (1980) * [[Ханс Кристијан Андерсен]], ''Сказни'' (1980) * ''По заповед на штуката'' (1982) * [[Киро Донев]], ''[[Збркана сказна]]'' (1986) * Славко Јаневски, ''Децата од светот'' (1987) * [[Ванчо Николески]], „[[Гоце Делчев (роман)|Гоце Делчев]]“ (1987) * [[Александер Ален Милн]], ''[[Вини Пу (книга)|Вини Пу]]'' (1988) ===1990-ти=== * [[Генади Болиновски]], ''[[Игра на прозорец]]'' (1990) * [[Антоан де Сент Егзипери|Антоан Де Сент Егзипери]], ''[[Малиот принц]]'' (1990) * [[Анте Поповски]], ''[[Дрво што крвави]]'' (1991)<ref>Анте Поповски, ''Дрво што крвави''. Скопје: Детска радост, Наша книга, Македонска книга, Култура, Мисла, 1991.</ref> * Славко Јаневски, ''Пупи Паф'' (1992) * [[Роберт Л. Стивенсон]], ''[[Островот со скриеното богатство]]'' (1993)<ref>Георги Господинов, ''Природен роман''. Скопје: Темплум, 2003, стр. 20.</ref> * [[Мијоко Мацутани]], ''[[Таро од земјата на планините|Таро од земјата на Планините]]'' (1993) * [[Џани Родари]], ''[[Приказни по телефон]]'' (1993) * ''Жерав-жена'' (1993) * ''Момчето и сирената'' (1993) * ''Волшебниот мртовец'' (1994) * ''Човекот и кучето'' (1994) * ''Принцезата гулабица'' (1994) * ''Лисецот младоженец'' (1994) * ''Грашко Тркалашко'' (1994) * ''Двоглавиот кондор'' (1994) * ''Мајмунката невеста'' (1994) * ''Среќата и Зумуруд шахот'' (1994) * ''Златната кобила'' (1994) * Славко Јаневски, ''Пупи Паф во Шумшул град'' (1996) * Славко Јаневски, ''Пупи Паф гледа од вселената'' (1996) * Славко Јаневски, ''Пупи Паф - господар на соништата'' (1996) * [[Миодраг Друговац]], ''Македонската книжевност за деца и младинци'' (1996) * Славко Јаневски, ''Додека спиеја кртовите'' (1998) * А. С. [[Пушкин]], ''[[Рибарот и рипката и други сказни]]'' (1998) * [[Оливера Николова]], ''Светлосна година'' (1998) * [[Ванчо Николески]], ''[[Мице, Волшебното самарче]]'' (1998) * ''Енциклопедија на убијци'' (1998).<ref>Роберт Алаѓозовски, „Кога розовото ќе зацрвени до мрак“, ''Економија и бизнис'', година 18, број 217/218, јули/август 2016, стр. 101.</ref> * [[Киро Донев]], ''[[Киндер квачка]]'' (1999) ===2000-ти=== * [[Елвин Б. Вајт]], ''[[Пајажината на Климентина]]'' (2004) * [[Рене Гијо]], ''[[Бела грива]]'' (2004) * [[Чарлс Дикенс]], ''[[Оливер Твист]]'' (2004) * [[Томислав Загода]], ''[[Балада за гаќичките на Буга]]'' (2004) * [[Неџати Зекерија|Неџати Зекирија]], ''[[Орхан (книга)|Орхан]]'' (2004) * [[Астрид Линдгрен]], ''[[Пипи Долгиот Чорап (роман за деца)|Пипи Долгиот Чорап]]'' (2004) * [[Славко Јаневски]], ''[[Шеќерна приказна]]'' (2004) * Славко Јаневски, ''[[Црни и жолти]]'' (2004) * [[Васил Куноски]], ''[[Песни (Васил Куноски)|Песни]]'' (2004) * [[Оливера Николова]], ''[[Зоки Поки]]'' (2004) * [[Глигор Поповски]], ''[[Бојан (роман)|Бојан]]'' (2004) * Глигор Поповски, ''[[Маслинови гранчиња]]'' (2004) * [[Григор Прличев]], ''[[Автобиографија (Григор Прличев)|Автобиографија]]'' (2004) * А. С. [[Пушкин]], ''[[Рибарот и рипката и други сказни]]'' (2004) * [[Томе Саздов]] (уредник), ''[[Македонски хумористични народни приказни (книга)|Македонски хумористични народни приказни]]'' (2004) * Томе Саздов (избор), ''[[Волшебни сказни на балканските народи]]'' (2004) * Томе Саздов (избор), ''[[Македонски народни приказни (книга)|Македонски народни приказни]]'' (2004) * [[Роберт Луис Стивенсон|Роберт Л. Стивенсон]], ''[[Островот на скриеното богатство|Островот со скриеното богатство]]'' (2004) * [[Живко Чинго]], ''[[Сребрените снегови]]'' (2004) * ''[[Македонски народни балади (книга)|Македонски народни балади]]'' (2004) * [[Јохана Шпири]], ''[[Хајди (роман)|Хајди]]'' (2004) * ''[[Поетска читанка]]'' (2005) * [[Васил Иљоски]], ''[[Чорбаџи Теодос]]'' (2005) * [[Карло Колоди]], ''[[Авантурите на Пинокио|Пинокио]]'' (2005) * [[Роалд Дал]], ''[[Фантастичниот Господин Лисец]]'' (2005) * [[Силвија Шесто Стипаничиќ]], ''[[Дебела, бисквити, чипс и љубовна болка]]'' (2005) * [[Горјан Петревски]], ''[[Марта (роман)|Марта (десетто издание)]]'' (2006) * ''Басни (избор)'' (2009) * [[Стале Попов]], ''[[Калеш Анѓа|Калеш Анѓа (трето издание)]]'' (2017) ===2010-ти=== * [[Даниел Дефо]], ''[[Робинзон Крусо]]'' (2010) * [[Синди Џефрис]], ''[[Посегнете по ѕвездите]]'', (2010) * Синди Џефрис, ''[[Новородена ѕвезда]]'' (2010) * Синди Џефрис, ''[[Поп дива (книга)|Поп дива]]'' (2012) * Синди Џефрис, ''[[Соло ѕвезда (книга)|Училиште за славни - Соло ѕвезда]]'' (2012) * [[Софокле]], ''[[Цар Едип (драма од Софокле)|Цар Едип]]'' (2013) * [[Тит Макциј Плаут|Т. М. Плаут]], ''[[Скржавецот (драма од Плаут)|Скржавецот (Аулулариа)]]'' (2013) * [[Стојан Тарапуза]], ''[[Сон на тркала]]'' (2015) * [[Бошко Смаќоски]], ''[[Големи и мали]]'' (2016) Покрај книгите, редакцијата „Детска радост“ го издава и списанието за деца „[[Другарче]]“ == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Македонски издавачки куќи]] 0ygd6bucizyr6cg9gse4okl67s5dq8a 4804249 4804246 2022-08-21T21:37:45Z ГП 23995 /* Организација и менаџмент */ ситна поправка wikitext text/x-wiki '''Детска радост''' — македонска издавачка куќа со седиште во [[Скопје]]. ==Историја== Најпрвин, „Детска радост“ била организација (т.н. Основна [[организација на здружениот труд]], ООЗТ) во составот на [[НИП „Нова Македонија“]], а во 1970-тите нејзин директор бил [[Александар Поповски - Личо]].<ref name="ReferenceA">Астрид Линдгрен, ''Повести за Карлсон''. Скопје: Детска радост, 1978.</ref> Кон крајот на 1980-тите и почетокот на 1990-тите, директор на „Детска радост“ бил [[Петре Бакевски]], кој ја извршувал и функцијата главен уредник,<ref>Александар Ален Милн, ''Вини-Пу''. Скопје: Детска радост, 1988.</ref> а кон крајот на 1990-тите директор и главен уредник бил [[Киро Донев]].<ref>Киро Донев, ''Киндер квачка''. Детска радост, Скопје, 1999. </ref> ==Организација и менаџмент== Редакцијата „Детска радост“ претставува дел од издавачката куќа „[[Просветно дело]]“ од [[Скопје]]. Седиштето на редакцијата „Детска радост“ се наоѓа на ул. „[[Димитрија Чуповски|Димитрие Чуповски]]“ бр. 15, во Скопје.<ref>''Другарче'', година LIV, број 1052, ноември 2014.</ref> Директори на „Детска радост“ биле: * Страте Арсовски<ref>Ханс Кристијан Андерсен, ''Бајки'', Македонска книга и Детска радост, Скопје, 1967, стр. 2.</ref> * [[Александар Поповски-Личо]]<ref>Јан Лари, ''Карик и Валја'', Скопје: Детска радост, 1978.</ref> * [[Петре Бакевски]].<ref>Џани Родари, ''Приказни по телефон''. Култура, Македонска книга, Мисла, Наша книга и Детска радост, Скопје, 1993.</ref> * [[Киро Донев]]<ref>Киро Донев, ''Киндер квачка''. Детска радост, Скопје, 1999. </ref> * [[Павле Петров]]<ref name="ReferenceB">Славко Јаневски, ''Шеќерна приказна'', Скопје: Просветно дело АД, Редакција „Детска радост“, 2004.</ref> Функцијата главен и одговорен уредник во „Детска радост“ ја извршувале: * Петре Бакески<ref>Џани Родари, ''Приказни по телефон''. Култура, Македонска книга, Мисла, Наша книга и Детска радост, Скопје, 1993.</ref> * Киро Донев<ref>Киро Донев, ''Киндер квачка''. Детска радост, Скопје, 1999. </ref> * Ненад Гвозденовиќ.<ref name="ReferenceB"/> * Билјана Чадиковска<ref>Стојан Тарапуза, ''Сон на тркала'', Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2015, стр. 2.</ref> Како уредници во „Детска радост“ работеле: * Александар Поповски<ref>Александар Ален Милн, ''Вини-Пу''. Скопје: Детска радост, 1988.</ref> * Здравко Ќорвезироски (извршен и одговорен уредник)<ref>Александар Ален Милн, ''Вини-Пу''. Скопје: Детска радост, 1988.</ref> * Димче Исаиловски (извршен уредник)<ref>Киро Донев, ''Киндер квачка''. Детска радост, Скопје, 1999. </ref> * Ирина Ставрева<ref name="ReferenceB"/> ==Каталог на изданија== ===1950-ти=== * [[Славко Јаневски]], ''[[Шеќерна приказна]]'' (1952)<ref>„Библиографија на делата на Славко Јаневски“, во: Славко Јаневски, ''Коренот на стеблото ја надминува мерата на нивните разуми'', Скопје: Темплум, 2014, стр. 133-136.</ref> ===1960-ти=== * [[Славко Јаневски]], ''Песни'' (1967) * [[Ханс Кристијан Андерсен]], ''[[Бајки (приказни од Ханс Кристијан Андерсен)|Бајки]]'' (1967) ===1970-ти=== * [[Јан Лари]], ''[[Карик и Валја]]'' (1978)<ref>Јан Лари, ''Карик и Валја'', Скопје: Детска радост, 1978.</ref> * [[Астрид Линдгрен]], ''[[Повести за Карлсон]]'' (1978)<ref name="ReferenceA"/> ===1980-ти=== * [[Оливера Николова]], ''[[Приказни за Зоки Поки]]'' (1980) * [[Стале Попов]], ''[[Итар Пејо (книга)|Итар Пејо]]'' (1980) * [[Глигор Поповски]], ''[[Сказна за Вилен]]'' (1980) * [[Славко Јаневски]], ''[[Шеќерна приказна]]'' (1980) * [[Стојан Тарапуза]], ''[[Насмеани капки]]'' (1980) * [[Михо Атанасовски]], ''[[Еден лав плаче од страв]]'' (1980) * [[Неџати Зекирија]], ''[[Децата од нашата улица]]'' (1980) * [[Јован Јованович-Змај]], ''Песни'' (1980) * [[Григор Витез]], ''[[Сказна за глинената птица]]'' (1980) * [[Отон Жупанчич]], ''[[Цицибан]]'' (1980) * [[Ханс Кристијан Андерсен]], ''Сказни'' (1980) * ''По заповед на штуката'' (1982) * [[Киро Донев]], ''[[Збркана сказна]]'' (1986) * Славко Јаневски, ''Децата од светот'' (1987) * [[Ванчо Николески]], „[[Гоце Делчев (роман)|Гоце Делчев]]“ (1987) * [[Александер Ален Милн]], ''[[Вини Пу (книга)|Вини Пу]]'' (1988) ===1990-ти=== * [[Генади Болиновски]], ''[[Игра на прозорец]]'' (1990) * [[Антоан де Сент Егзипери|Антоан Де Сент Егзипери]], ''[[Малиот принц]]'' (1990) * [[Анте Поповски]], ''[[Дрво што крвави]]'' (1991)<ref>Анте Поповски, ''Дрво што крвави''. Скопје: Детска радост, Наша книга, Македонска книга, Култура, Мисла, 1991.</ref> * Славко Јаневски, ''Пупи Паф'' (1992) * [[Роберт Л. Стивенсон]], ''[[Островот со скриеното богатство]]'' (1993)<ref>Георги Господинов, ''Природен роман''. Скопје: Темплум, 2003, стр. 20.</ref> * [[Мијоко Мацутани]], ''[[Таро од земјата на планините|Таро од земјата на Планините]]'' (1993) * [[Џани Родари]], ''[[Приказни по телефон]]'' (1993) * ''Жерав-жена'' (1993) * ''Момчето и сирената'' (1993) * ''Волшебниот мртовец'' (1994) * ''Човекот и кучето'' (1994) * ''Принцезата гулабица'' (1994) * ''Лисецот младоженец'' (1994) * ''Грашко Тркалашко'' (1994) * ''Двоглавиот кондор'' (1994) * ''Мајмунката невеста'' (1994) * ''Среќата и Зумуруд шахот'' (1994) * ''Златната кобила'' (1994) * Славко Јаневски, ''Пупи Паф во Шумшул град'' (1996) * Славко Јаневски, ''Пупи Паф гледа од вселената'' (1996) * Славко Јаневски, ''Пупи Паф - господар на соништата'' (1996) * [[Миодраг Друговац]], ''Македонската книжевност за деца и младинци'' (1996) * Славко Јаневски, ''Додека спиеја кртовите'' (1998) * А. С. [[Пушкин]], ''[[Рибарот и рипката и други сказни]]'' (1998) * [[Оливера Николова]], ''Светлосна година'' (1998) * [[Ванчо Николески]], ''[[Мице, Волшебното самарче]]'' (1998) * ''Енциклопедија на убијци'' (1998).<ref>Роберт Алаѓозовски, „Кога розовото ќе зацрвени до мрак“, ''Економија и бизнис'', година 18, број 217/218, јули/август 2016, стр. 101.</ref> * [[Киро Донев]], ''[[Киндер квачка]]'' (1999) ===2000-ти=== * [[Елвин Б. Вајт]], ''[[Пајажината на Климентина]]'' (2004) * [[Рене Гијо]], ''[[Бела грива]]'' (2004) * [[Чарлс Дикенс]], ''[[Оливер Твист]]'' (2004) * [[Томислав Загода]], ''[[Балада за гаќичките на Буга]]'' (2004) * [[Неџати Зекерија|Неџати Зекирија]], ''[[Орхан (книга)|Орхан]]'' (2004) * [[Астрид Линдгрен]], ''[[Пипи Долгиот Чорап (роман за деца)|Пипи Долгиот Чорап]]'' (2004) * [[Славко Јаневски]], ''[[Шеќерна приказна]]'' (2004) * Славко Јаневски, ''[[Црни и жолти]]'' (2004) * [[Васил Куноски]], ''[[Песни (Васил Куноски)|Песни]]'' (2004) * [[Оливера Николова]], ''[[Зоки Поки]]'' (2004) * [[Глигор Поповски]], ''[[Бојан (роман)|Бојан]]'' (2004) * Глигор Поповски, ''[[Маслинови гранчиња]]'' (2004) * [[Григор Прличев]], ''[[Автобиографија (Григор Прличев)|Автобиографија]]'' (2004) * А. С. [[Пушкин]], ''[[Рибарот и рипката и други сказни]]'' (2004) * [[Томе Саздов]] (уредник), ''[[Македонски хумористични народни приказни (книга)|Македонски хумористични народни приказни]]'' (2004) * Томе Саздов (избор), ''[[Волшебни сказни на балканските народи]]'' (2004) * Томе Саздов (избор), ''[[Македонски народни приказни (книга)|Македонски народни приказни]]'' (2004) * [[Роберт Луис Стивенсон|Роберт Л. Стивенсон]], ''[[Островот на скриеното богатство|Островот со скриеното богатство]]'' (2004) * [[Живко Чинго]], ''[[Сребрените снегови]]'' (2004) * ''[[Македонски народни балади (книга)|Македонски народни балади]]'' (2004) * [[Јохана Шпири]], ''[[Хајди (роман)|Хајди]]'' (2004) * ''[[Поетска читанка]]'' (2005) * [[Васил Иљоски]], ''[[Чорбаџи Теодос]]'' (2005) * [[Карло Колоди]], ''[[Авантурите на Пинокио|Пинокио]]'' (2005) * [[Роалд Дал]], ''[[Фантастичниот Господин Лисец]]'' (2005) * [[Силвија Шесто Стипаничиќ]], ''[[Дебела, бисквити, чипс и љубовна болка]]'' (2005) * [[Горјан Петревски]], ''[[Марта (роман)|Марта (десетто издание)]]'' (2006) * ''Басни (избор)'' (2009) * [[Стале Попов]], ''[[Калеш Анѓа|Калеш Анѓа (трето издание)]]'' (2017) ===2010-ти=== * [[Даниел Дефо]], ''[[Робинзон Крусо]]'' (2010) * [[Синди Џефрис]], ''[[Посегнете по ѕвездите]]'', (2010) * Синди Џефрис, ''[[Новородена ѕвезда]]'' (2010) * Синди Џефрис, ''[[Поп дива (книга)|Поп дива]]'' (2012) * Синди Џефрис, ''[[Соло ѕвезда (книга)|Училиште за славни - Соло ѕвезда]]'' (2012) * [[Софокле]], ''[[Цар Едип (драма од Софокле)|Цар Едип]]'' (2013) * [[Тит Макциј Плаут|Т. М. Плаут]], ''[[Скржавецот (драма од Плаут)|Скржавецот (Аулулариа)]]'' (2013) * [[Стојан Тарапуза]], ''[[Сон на тркала]]'' (2015) * [[Бошко Смаќоски]], ''[[Големи и мали]]'' (2016) Покрај книгите, редакцијата „Детска радост“ го издава и списанието за деца „[[Другарче]]“ == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Македонски издавачки куќи]] tgmf9prsp67hd9bjy60lui8i938nte2 Јибек 0 1129949 4804326 4225420 2022-08-22T10:36:23Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Jübek - Ort - 2019 05 19 - 2.jpg |imagesize = |image_caption =Улица во Јибек |image_coa = Juebek-Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 32 |lon_deg = 9 |lon_min = 24 |image_plan = Juebek in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Аренсхарде |elevation = 13 |area = 15.58 |population = 2572 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24855 |area_code = 04625 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 044 |NUTS = DEF0C |LOCODE = DE JBK |Adresse-Verband = Hauptstraße 41<br />24887 Зилберштет |Website = [http://www.juebek.de/ www.juebek.de] |Bürgermeister = Херберт Вил |Partei = FWGJ }} '''Јибек''' ({{lang-de|Jübek}}; {{lang-da|Jydbæk}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] ltvrvuj5a8slkq24a0ecdrxl4y6iz0i Зилберштет 0 1129951 4804320 4225421 2022-08-22T10:31:56Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Holm (Silberstedt) 02.jpg |imagesize = |image_caption =Холм, Зилберштет |image_coa = Silberstedt Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 31 |lon_deg = 9 |lon_min = 22 |image_plan = Silberstedt in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Аренсхарде |elevation = 13 |area = 37.9 |population = 2250 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24887 |area_code = 04625, 04626 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 079 |NUTS = DEF0C |Adresse-Verband = Hauptstraße 41<br />24887 Зилберштет |Website = [http://www.silberstedt.de/ www.silberstedt.de] |Bürgermeister = Петер Јохансен |Bürgermeistertitel= Bürgermeister |Partei = CDU }} '''Зилберштет''' ({{lang-de|Silberstedt}}; {{lang-da|Sølvested}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Се наоѓа на околу 13 километри западно од градот [[Шлезвиг (град)|Шлезвиг]], на реката [[Трене]]. Како општински единици се вбројуваат Бише, Есперштофт, Холм, Хининг, Краухајде, Розакер и Швитшау. Општината претставува административно седиште на [[Амт|општинската заедница]] [[Аренсхарде]]. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|Silberstedt}} * [http://www.silberstedt.de/ Официјална страница] {{de}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] 5da3290i20hpcrvpmigq94jpfodom1t Ерсберг 0 1130236 4804312 4225426 2022-08-22T10:02:31Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Oersberg Toestrup Kirche Aussen.jpg |imagesize = |image_caption =Црква во Ерсберг |image_coa = Oersberg-Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 40 |lon_deg = 9 |lon_min = 50 |image_plan = Oersberg in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Капелн-Ланд |elevation = 34 |area = 7.09 |population = 339 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24407 |area_code = 04642 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 067 |Adresse-Verband = Reeperbahn 2<br />24376 Капелн |website = [http://www.kappeln.info/ www.kappeln.info] |mayor = Петер-Хајнрих Ласен |party = }} '''Ерсберг''' ({{lang-de|Oersberg}}; {{lang-da|Ørsbjerg}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] sjp4t4t6of21d63hj23jq4bnllezak9 Јерл 0 1130289 4804325 4225431 2022-08-22T10:35:37Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Rupel - Panorama.jpg |image_coa = Joerl-Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 36 |lon_deg = 9 |lon_min = 18 |image_plan = Joerl in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Егебек |elevation = 7 |area = 19.68 |population = 835 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24992 |area_code = 04607 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 132 |NUTS = DEF0C |Adresse-Verband = Hauptstraße 2<br />24852 Егебек |website = [http://www.amt-eggebek.de/ www.amt-eggebek.de] |mayor = Ханс-Јирген Јохимзен |party = }} '''Јерл''' ({{lang-de|Jörl}}; {{lang-da|Jørl}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] te3q50n3t1fl3vgpgyb7941qsgh96av Золеруп 0 1130293 4804322 4225433 2022-08-22T10:33:17Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Sollerupmuehle - Jerrisbekbruecke.jpg |imagesize = |image_caption =Мост во Золеруп |image_coa = Sollerup Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 34 |lon_deg = 9 |lon_min = 19 |image_plan = Sollerup in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Егебек |elevation = 9 |area = 12.98 |population = 503 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24852 |area_code = 04625, 04609, 04607 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 162 |Adresse-Verband = Hauptstraße 2<br />24852 Егебек |website = [http://www.amt-eggebek.de/ www.amt-eggebek.de] |mayor = Ханс-Петер Нисен |party = }} '''Золеруп''' ({{lang-de|Sollerup}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] olr6sszwv6xf89jkeey0n3p68gyrx5c Есгрус 0 1130767 4804314 4225449 2022-08-22T10:27:29Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Esgrus 7134.jpg |imagesize = |image_caption =Црква во Есгрус |image_coa = Esgrus-Wappen.PNG |lat_deg = 54 |lat_min = 43 |lon_deg = 9 |lon_min = 46 |image_plan = Esgrus in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Гелтиншки Залив |elevation = 39 |area = 18.06 |population = 831 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24402 |area_code = 04637 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 109 |Adresse-Verband = Holmlük 2<br />24972 Штајнбергкирхе |Website = [http://www.esgrus.de/ www.esgrus.de] |Bürgermeister = Херман Фолертсен |Partei = WGE }} '''Есгрус''' ({{lang-de|Esgrus}}; {{lang-da|Eskeris}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] 5m5wp930f7vmt3n17czuc9wnp2f95bt Зелк 0 1130994 4804317 4609606 2022-08-22T10:29:31Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Koenigshuegel Denkmal rechts.jpg |imagesize = |image_caption =Споменик во Зелк |image_coa = Selk Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 28 |lon_deg = 9 |lon_min = 34 |image_plan = Selk in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Хадеби |elevation = 19 |area = 10.07 |population = 811 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24884 |area_code = 04621 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 078 |Adresse-Verband = Rendsburger Str. 54 c<br />24866 Бусдорф |website = [http://www.haddeby.de/ www.haddeby.de] |mayor = Зигрид Беренц |party = }} '''Зелк''' ({{lang-de|Selk}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] [[Категорија:Општини во Шлезвиг-Холштајн]] crf0lg6zpykdz4jlazflo965brte0kr Даневерк 0 1131000 4804309 4609599 2022-08-22T09:52:07Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Dannewerk - Hauptstraße-Ochsenweg 01 ies.jpg |imagesize = |image_caption =Улица во Даневерк |image_coa = Dannewerk-Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 28 | lat_sec=0 |lon_deg = 9 |lon_min = 30 | lon_sec=0 |image_plan = Dannewerk in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Хадеби |elevation = 20 |area = 16.65 |population = 1060 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24867 |area_code = 04621 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 019 |Adresse-Verband = Rendsburger Str. 54 c<br />24866 Бусдорф |website = [http://www.haddeby.de/ www.haddeby.de] |mayor = Херман Бил |party = }} '''Даневерк''' ({{lang-de|Dannewerk}}; {{lang-da|Dannevirke}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Именувана е по историските [[Данска|дански]] утврдувања „[[Даневирке]]“. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] [[Категорија:Општини во Шлезвиг-Холштајн]] hgqej1tmd8pi50b7i62rj7b6ty5didp Дерпштет 0 1131320 4804310 4225473 2022-08-22T09:53:57Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Treeneweg Bünge Dörpstedt.jpg |imagesize = |image_caption =Улица во Дерпштет |image_coa = Doerpstedt-Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 26 | lat_sec = 23 |lon_deg = 9 |lon_min = 21 | lon_sec = 0 |image_plan = Doerpstedt in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Кроп-Штапелхолм |elevation = 3 |area = 16.61 |population = 551 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24869 |area_code = 04627 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 020 |NUTS = DEF0C |Adresse-Verband = Am Markt 10<br />24848 Кроп |website = [http://www.kropp.de/ www.kropp.de] |mayor = Клаус Петер Нојман |party = }} '''Дерпштет''' ({{lang-de|Dörpstedt}}; {{lang-da|Dørpsted}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] kqdoq0pdwi16x9rhfw0wdz04olsbxt9 Долеруп 0 1131681 4804311 4609641 2022-08-22T09:59:33Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Dollerup Wappen 2006.jpg |imagesize = |image_caption =Грбот на Долеруп, прикажан на камен |image_coa = Dollerup-Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 46 |lon_deg = 9 |lon_min = 40 |image_plan = Dollerup in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Лангбалиг |elevation = 35 |area = 13.08 |population = 1041 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24989 |area_code = 04636 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 106 |Adresse-Verband = Süderende 1<br />24977 Лангбалиг |website = [http://www.langballig.de/ www.langballig.de] |mayor = Петер-Вилхелм Јакобсен |party = }} '''Долеруп''' ({{lang-de|Dollerup}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] [[Категорија:Општини во Шлезвиг-Холштајн]] bgua6m0h3yhlk51jbvz0anin2rwkftg Грундхоф 0 1131683 4804308 4609601 2022-08-22T09:49:52Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{другиместа3|Грундхоф (Луксембург)}} {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Grundhof Marienkireche spätromanische Feldsteinkircheirche 12 Jh mit spätgotischem Turm in Mischmauerwerk - Foto 2018 Wolfgang Pehlemann P1280581.jpg |imagesize = |image_caption =Црква во Грундхоф |image_coa = Grundhof-Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 46 |lon_deg = 9 |lon_min = 39 |image_plan = Grundhof in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Лангбалиг |elevation = 24 |area = 11.56 |population = 926 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24977 |area_code = 04634 и 04636 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 118 |Adresse-Verband = Süderende 1<br />24977 Лангбалиг |website = [http://www.langballig.de/ www.langballig.de] |mayor = Бернд Вундер |party = CDU }} '''Грундхоф''' ({{lang-de|Grundhof}}; {{lang-da|Grumtoft}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] [[Категорија:Општини во Шлезвиг-Холштајн]] 6xi8w1z8yvajrt38ugx55ndy1hfqe2t Зеруп 0 1131833 4804318 4225492 2022-08-22T10:30:02Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Sörup St-Marien-Kirche romanische Natursteinquader-Kirche (Basalt) 12 Jh mit spätgotischem Turm - Foto 2018 Wolfgang Pehlemann P1280569.jpg |imagesize = |image_caption =Црква во Зеруп |image_coa = DEU Soerup COA.svg |lat_deg = 54 |lat_min = 43 | lat_sec = 7 |lon_deg = 9 |lon_min = 40 | lon_sec = 19 |image_plan = Sörup in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Среден Ангелн |elevation = 46 |area = 44.31 |population = 4195 |Stand = 2005-06-30 |postal_code = 24966 |area_code = 04635 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 161 |Adresse-Verband = Bahnhofstraße 1<br />24986 Затруп |website = [http://www.soerup.de/ www.soerup.de] |mayor = Фридрих Мартенс }} '''Зеруп''' ({{lang-de|Sörup}}; {{lang-da|Sørup}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Се наоѓа на околу 23 километри североисточно од градот [[Шлезвиг (град)|Шлезвиг]] и 17 километри југоисточно од [[Фленсбург]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] re10vjoke7klfsielx3qgjic17gcqvy Еферзе 0 1131849 4804315 4609385 2022-08-22T10:28:00Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Oeversee-g1.jpg |imagesize = |image_caption =Црква во Еферзе |image_coa = Oeversee Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 42 | lat_sec = 23 |lon_deg = 09 |lon_min = 26 | lon_sec = 10 |image_plan = Oeversee in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Еферско Езеро |elevation = 31 |area = 36.35 |population = 3403 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24987–24988 |area_code = 04630 & 04638 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01059184 |Adresse-Verband = Tornschauer Str. 3-5<br />24963 Тарп |website = [http://www.amtoeversee.de/ www.amtoeversee.de] |mayor = Ханс-Хајнрих Јенсен-Хансен |party = CDU }} '''Еферзе''' ({{lang-de|Oeversee}}; {{lang-da|Oversø}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Се наоѓа околу 10 километри јужно од [[Фленсбург]]. Општината Еферзе била споена со [[Занкелмарк]] на 1 март 2008 година. Сепак, новата општината била именувана Еферзе. Областа била место на многу битки помеѓу [[Германи]]те и Данците. Селото Еферзе, како и Занкелмарк, биле сведоци на битка помеѓу [[Австриско царство|австриските]] и [[Данска|данските]] сили во [[Втора шлезвишка војна|Втората шлезвишка војна]] на 6 февруари 1864 година. Сè уште се одржуваат годишни комеморативни служби за настанот. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] [[Категорија:Општини во Шлезвиг-Холштајн]] jawte6xpg3k5bixamb7k6kt0du6bi8g Илсби 0 1131935 4804324 4225514 2022-08-22T10:34:38Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Jakobus-Kirche Uesby Süd- und Ostseite.jpg |imagesize = |image_caption =Црква во Илсби |image_coa = Uelsby Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 36 |lon_deg = 9 |lon_min = 34 |image_plan = Uelsby in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Јужен Ангелн |elevation = 34 |area = 10.6 |population = 461 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24860 |area_code = 04623 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 093 |Adresse-Verband = Toft 7<br />24860 Беклунд |website = [http://www.amt-suedangeln.de/ www.amt-<br />suedangeln.de] |mayor = Улрих Бахлер |party = }} '''Илсби''' ({{lang-de|Uelsby}}; {{lang-da|Ylvesby}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] ogkj9fgcllg04a87bjt8xd2m74as85c Идштет 0 1131945 4804323 4225519 2022-08-22T10:34:04Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = 20170709 094837 Idstedt Kirche.jpg |imagesize = |image_caption =Црква во Идштет |image_coa = Idstedt-Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 34 |lat_sec = 50 |lon_deg = 9 |lon_min = 30 |lon_sec = 30 |image_plan = Idstedt in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Јужен Ангелн |elevation = 26 |area = 13.35 |population = 831 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24879 |area_code = 04625 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 042 |Adresse-Verband = Toft 7<br />24860 Беклунд |website = [http://www.amt-suedangeln.de/ www.amt-<br />suedangeln.de] |mayor = Едгар Петерсен |party = }} '''Идштет''' ({{lang-de|Idstedt}}; {{lang-da|Isted}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. Се наоѓа околу 10 километри северозападно од градот [[Шлезвиг (град)|Шлезвиг]] и источно од сојузниот автопат А7. На 24-25 јули 1850 година, со Битката кај Истед завршила [[Прва шлезвишка војна|Првата шлезвишка војна]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] oaadnw7jxjycy9o8vlh6gbyxv95l4p6 Зидерфаренштет 0 1131959 4804319 4225527 2022-08-22T10:30:56Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Langsee Süderfahrenstedt.JPG |imagesize = |image_caption =Зидерфаренштет |image_coa = Suederfahrenstedt Wappen.png |lat_deg = 54 |lat_min = 34 |lon_deg = 9 |lon_min = 34 |image_plan = Suederfahrenstedt in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Јужен Ангелн |elevation = 31 |area = 9.08 |population = 512 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24890 |area_code = 04623 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 084 |Adresse-Verband = Toft 7<br />24860 Беклунд |website = [http://www.amt-suedangeln.de/ www.amt-<br />suedangeln.de] |mayor = Хајнрих Матсен }} '''Зидерфаренштет''' ({{lang-de|Süderfahrenstedt}}; {{lang-da|Sønder Farensted}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] jhsr5pjf33hrdzyy26800u7yw0c61es Зауштруп 0 1132245 4804316 4225542 2022-08-22T10:28:39Z Тиверополник 1815 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Германија |image_photo = Das Gutshaus - panoramio.jpg |imagesize = |image_caption =Замок во Зауштруп |image_coa = |lat_deg = 54 |lat_min = 40 |lon_deg = 9 |lon_min = 46 |image_plan = Saustrup in SL.PNG |state = Schleswig-Holstein |district = Шлезвиг-Фленсбург |Amt = Зидербраруп |elevation = 37 |area = 8.14 |population = 229 |Stand = 2006-12-31 |postal_code = 24392 |area_code = 04641 |licence = SL |Gemeindeschlüssel = 01 0 59 072 |Adresse-Verband = Königstraße 5<br />24392 Зидербраруп |website = [http://www.suederbrarup.de/ www.suederbrarup.de] |mayor = Хајке Вит |party = }} '''Зауштруп''' ({{lang-de|Saustrup}}; {{lang-da|Savstrup}}) — општина во округот [[Шлезвиг-Фленсбург]], во [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Германија]]. == Наводи == {{наводи}} {{Нормативна контрола}} {{Градови во Шлезвиг-Фленсбург (округ)}} {{Шлезвиг-Холштајн-гео-никулец}} [[Категорија:Шлезвиг-Фленсбург]] kgh34n3ilii99m6j0m32hkevpu2xgwr Времеплов (роман) 0 1142292 4804242 4362575 2022-08-21T21:31:11Z ГП 23995 ситна поправка wikitext text/x-wiki {{Infobox book | name = Времеплов <br /> The Time Machine | image = The Time Machine (H. G. Wells, William Heinemann, 1895) title page.jpg | caption = Насловна страна | author = [[Х. Џ. Велс]] | illustrator = | cover_artist = Бен Харди | country = Обединето кралство | language = Англиски | genre = [[Научна фантастика]] | publisher = [[Heinemann (book publisher)|Вилјам Хеинерман]] (UK)<br>[[Хенри Холт и Компанијата|Хенри Холт]] (САД) | pub_date = 1895 | pages = 84 | wikisource = The Time Machine }} '''Времеплов''' ([[англиски]]: ''The Time Machine'') - научно-фантастичен [[роман]] на англискиот [[писател]] [[Херберт Џорџ Велс]]. ==Издание на „Култура“ од 2001 година== Книгата, објавена од издавачката куќа „[[Култура (издавачка куќа)|Култура]]“ АД Скопје, како дел од [[библиотека]]та „Срна“, има обем од 109 страници. Преводот од [[англиски јазик]] го извршила Јулија Велјановска-Стошиќ. Книгата е испечатена во [[печатница]]та „Графички центар“ од [[Скопје]], во формат од 20 сантиметри, со мек повез. Книгата е каталогизирана во Народната и универзитетска библиотека [[НУБ „Св. Климент Охридски“|„Св. Климент Охридски“]] од [[Скопје]] и ја носи меѓународната ознака ISBN 9989-32-221-Х. Нацртот на корицата е дело на Александар Сотировски, а коректурата ги извршила Гордана Војнеска.<ref name="ReferenceA">Х. Џ. Велс, ''Времеплов''. Скопје: „Култура“, 2001.</ref> ==Содржина== Книгата содржи 12 глави. На крајот од книгата е поместена белешка за авторот, како и осврт кон делото, со наслов „Патот за иднината“, дело на [[Венко Андоновски]]. Главниот лик на [[роман]]от, [[научник]]от кој во книгата се нарекува Времепловец, една сабота, во својата необична куќа, опремена со [[лабораторија]], ги повикал своите пријатели за да им го раскаже дека има измислено [[време]]нска [[машина]] со која може да се патува низ времето. Се разбира, пријателите не му верувале, но тој го притиснал копчето на машината и исчезнал од куќата. Следниот [[четврток]], пријателите повторно се собрале во куќата на закажаниот состанок, но Времепловецот го немало. Наеднаш, тој се појавил, ранет, распартален, со прашина на [[облека]]та и им соопштил дека се вратил од своето патување во иднината, односно отпатувал во 802701 година. Така, тој започнал да им ја раскажува својата авантура, која траела точно осум дена. Кога пристигнал во иднината, научникот, на местото од својата куќа, видел убав парк, со споменик - [[сфинга]]. На местото од неговиот град, видел необичен друг град, со [[камен]]и згради. Таму живееле мали, нежни суштества (Елои), без влакна на лицата, кои јаделе само [[овошје]] и ништо не работеле, туку само си играле и береле [[цвеќе]]. Нивниот [[јазик]] бил прост и се состоел само од [[именки]] и [[глаголи]], а тие немале никаква [[уметност]] и [[култура]]. Во градот немало стари и изнемоштени, а сите биле облечени во убава облека. Меѓутоа, кога пристигнал таму, Времепловецот забележал дека некој му ја украл временската машина. Во тој свет, покрај Елоите, под земјата живееле и Морлоците, кои биле грди и лоши, личеле на [[мајмун]]и и се хранеле со Елоите. Морлоците излегувале само ноќе, кога [[светлина]]та била слаба, бидејќи се плашеле од неа. Времепловецот открил дека Морлоците му ја украле машината и ја заклучиле под подножјето на споменикот-сфинга. Односот меѓу Елоите и Морлоците бил чуден, зашто Морлоците им работеле на Елоите, но исто така, се [[Храна|хранеле]] со нив. Всушност, Морлоците станале лоши, зашто им било нанесено зло: тие биле [[Сиромаштија|сиромашни]] и искористувани од богатите, па така станале грди и човекојадци. Од друга страна, поради неработењето, Елоите дегенерирале и станале слаби и мали. Всушност, сето тоа се случило, бидејќи во иднината, по илјадници генераци и, во борбата по богатство, победиле Елоите, кои станале богати, но дегенерирале и почнале да им служат како добиток на Морлоците. Четвртиот ден од својот престој во иднината, Времепловецот скокнал во [[река]]та за да ја спаси девојката Вина, која се давела. Сите Елои се чудат, не можејќи да сфатат зошто тој го ризикувал животот за да ја спаси Вина, а таа се вљубила во него и му подарила цвеќе. Оттогаш, Вина му станала соработничка на Времепловецот во борбата да ја врати временската машина од Морлоците. Една ноќ, Морлоците започнале опсада на Елоите. Единственото [[оружје]] на Времепловецот бил кибритот којшто случајно го понесол со себе од сегашноста и тој ја запалил [[шума]]та. Така, исплашени од светлината, Морлоците избегале, но Вина го загубила животот во [[пожар]]от. Во последен миг, Времепловецот успеал да дојде до временската машина и да им избега на Морлоците, но тој бил разочаран поради [[смрт]]та на Вина. Завршувајќи ја својата приказна, пријателите на научникот не му верувале, но тој им покажал [[доказ]] - два бели [[цвет]]а кои му ги подарила Вина. Утредента, еден од пријателите го посетил научникот и во неговата лабораторија ја допрел временската машина. Потоа, тој го сретнал научникот, носејќи торба и [[камера]] во [[раце]]те. Научникот влегол во лабораторијата, а кога по него влегол и пријателот, научникот и машината исчезнале. Така, пријателот поверувал во вистинитоста на приказната на научникот и решил да го чека да се врати од патувањето во иднината. Така, тој чекал три години...<ref name="ReferenceA"/> == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Дела на Херберт Џорџ Велс]] [[Категорија:Англиски романи]] [[Категорија:Изданија на Култура]] [[Категорија:Научнофантастични романи]] 1c0stylpav0eawyhomrqxtn8mr9rmow Суперкуп на Македонија во фудбал 2015 0 1143961 4804154 4282384 2022-08-21T16:20:19Z Carshalton 30527 /* Детали од натпреварот */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалски натпревар |title = Суперкуп на Македонија 2015 |event = |team1 = {{Fb team Vardar Skopje}} |team1association = |team1score = 1 |team2 = {{Fb team Rabotnički Skopje}} |team2association = |team2score = 1 |details = Вардар победил 4–3 на пенали |date = 23 септември 2015 |stadium = [[Арена Филип II]] |city = [[Скопје]] |man_of_the_match1a = |man_of_the_match1atitle = |man_of_the_match1b = |man_of_the_match1btitle = |referee = [[Александар Ставрев]] |attendance = 1,500 |previous = [[Суперкуп на Македонија 2013|2013]] |next = <!-- [[Суперкуп на Македонија 2016|2016]] --> }} '''Суперкупот на Македонија 2015''' беше трето издание на [[Македонски Супер Куп|Македонскиот фудбалски Суперкуп]], годишен натпревар одигран помеѓу победниците на [[Прва македонска фудбалска лига|Првата македонска фудбалска лига]] и [[Куп на Македонија (фудбал)|Купот на Македонија]]. Натпреварот се одиграл меѓу [[ФК Работнички|Работнички]], кој во финалето на [[Македонски куп во фудбал 2014-15|Македонскиот куп 2015]] го победил [[ФК Тетекс|Тетекс]], и [[ФК Вардар|Вардар]], кој ја освоил титулата во [[Прва фудбалска лига на Македонија 2014/2015|Првата македонска лига 2014-15]]. Натпреварот се одиграл на [[Арена Филип II|Арената Филип II]] во [[Скопје]] на 23 септември 2015 година. Вардар ја освоил својата втора Суперкуп титула победувајќи со 4–3 на пенали откако натпреварот завршил со резултат 1–1 во регуларниот дел и по продолженијата. ==Детали од натпреварот== {{footballbox |date=23 септември 2015 |time=20:00 |team1={{Fb team Vardar Skopje}} |score=1 &ndash; 1 |aet=yes |report=[http://ekipa.mk/vardar-na-penali-do-trofejot-vo-superkupot/ Извештај] |team2={{Fb team Rabotnički Skopje}} |goals1=[[Филип Ивановски|Ивановски]] {{goal|11}} |goals2=[[Баже Илијоски|Илијоски]] {{goal|47}} |penalties1 = [[Ховханес Хамбарџумјан|Хамбарџумјан]] {{pengoal}}<br />[[Ацо Стојков|Стојков]] {{pengoal}}<br />[[Филип Ивановски|Ивановски]] {{penmiss}}<br />[[Никола Глигоров|Глигоров]] {{pengoal}}<br />[[Хуан Фелипе Алвес Рибеиро|Фелипе]] {{pengoal}} |penaltyscore = 4&ndash;3 |penalties2 = [[Мите Цикарски|Цикарски]] {{pengoal}}<br />[[Стефан Вујчиќ|Вујчиќ]] {{pengoal}}<br />[[Милан Илиевски|Илиевски]] {{pengoal}}<br />[[Марјан Алтипармаковски|Алтипармаковски]] {{penmiss}}<br />[[Кире Ристевски|Ристевски]] {{penmiss}} |stadium=[[Арена Филип II]], [[Скопје]]<ref name="MacedonianFootball.com2">{{наведени вести| url=http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=7616%3Asuper-cup-scheduled-for-august-19&catid=3%3Anewsflash&Itemid=223 | title=Super Cup to take place on August 19 | date=22 July 2015}}</ref> |attendance=1,500 |referee=[[Александар Ставрев]] ([[Скопје]]) }} {| width=92% |- |{{Football kit |pattern_la = |pattern_b =_blackstripes |pattern_ra = |pattern_sh = |pattern_so = |leftarm = 0a0710 |body = dc070e |rightarm = 0a0710 |shorts = 0a0710 |socks = dc070e |title = Вардар }} |{{Football kit |pattern_la = _whiteflareatshoulder |pattern_b = _whitecollar |pattern_ra = _whiteflareatshoulder |pattern_sh = |pattern_so = |leftarm = FF0000 |body = FF0000 |rightarm = FF0000 |shorts = FF0000 |socks = FF0000 |title = Работнички }} |} {| width="100%" |valign="top" width="35%"| {| style="font-size: 90%" cellspacing="0" cellpadding="0" |colspan="4"|'''Вардар:''' |- !width="25"| !!width="25"| !!width="200"| !!width="45"| |- |GK ||'''90'''||{{знамеикона|MKD}} [[Филип Гачевски]] |- |DF ||'''19'''||{{nowrap|{{знамеикона|ARM}} [[Ховханес Хамбарџумјан]] || {{yel}} |- |DF ||'''4''' ||{{знамеикона|MNE}} [[Немања Мијушковиќ]] || {{yel}} |- |DF ||'''14'''||{{знамеикона|MKD}} [[Дарко Велковски]] || || {{suboff|90}} |- |DF ||'''3''' ||{{знамеикона|MKD}} [[Горан Попов]] |- |MF ||'''16'''||{{знамеикона|MKD}} [[Никола Глигоров]] ([[капитен|к]]) |- |MF ||'''20'''||{{знамеикона|MKD}} [[Бобан Николов]] |- |MF ||'''15'''||{{знамеикона|MKD}} [[Петар Петковски]] || || {{suboff|56}} |- |MF ||'''70'''||{{знамеикона|BRA}} [[Хуан Фелипе Алвес Рибеиро|Хуан Фелипе]] |- |FW ||'''22'''||{{знамеикона|MKD}} [[Филип Ивановски]] |- |FW ||'''17'''||{{знамеикона|MKD}} [[Дејан Блажевски]] || || {{suboff|74}} |- |colspan=3|'''Замени:''' |- |FW ||'''17'''||{{знамеикона|MKD}} [[Ацо Стојков]] || || {{subon|56}} |- |MF ||'''7''' ||{{знамеикона|MKD}} [[Благоја Љамчевски]] || || {{subon|74}} |- |DF ||'''6''' ||{{знамеикона|MKD}} [[Бобан Грнчаров]] || || {{subon|90}} |- |colspan=3|'''Тренер:''' |- |colspan="3"|{{знамеикона|MKD}} [[Гоце Седлоски]] |} |valign="top" width="50%"| {| style="font-size: 90%" cellspacing="0" cellpadding="0" align="center" |colspan="4"|'''Работнички:''' |- !width="25"| !!width="25"| !!width="200"| !!width="45"| |- |GK ||'''77'''||{{знамеикона|MKD}} [[Дамјан Шишковски]] |- |DF ||'''27''' ||{{знамеикона|MKD}} [[Милан Илиевски]] || {{yel}} |- |DF ||'''2''' ||{{знамеикона|MKD}} [[Леон Најдовски]] |- |DF ||'''14'''||{{знамеикона|MKD}} [[Кире Ристевски]] |- |DF ||'''6'''||{{знамеикона|COL}} [[Себастијан Ерера Кардона]] || {{yel}} || {{suboff|75}} |- |MF ||'''24'''||{{знамеикона|MKD}} [[Душко Трајчевски]] |- |MF ||'''17'''||{{знамеикона|MKD}} [[Милован Петровиќ]] |- |MF ||'''26'''||{{знамеикона|MKD}} [[Мите Цикарски]] |- |MF ||'''15'''||{{знамеикона|MKD}} [[Кире Маркоски]] |- |FW ||'''23'''||{{знамеикона|MKD}} [[Милан Ристовски]]|| || {{suboff|59}} |- |FW ||'''19'''||{{знамеикона|MKD}} [[Блаже Илијоски]] ([[капитен|к]]) || {{yel}} || {{suboff|65}} |- |colspan=3|'''Замени:''' |- |MF ||'''8''' ||{{знамеикона|GER}} [[Стефан Вујчиќ]] || || {{subon|59}} |- |FW ||'''22''' ||{{знамеикона|MKD}} [[Марјан Алтипармаковски]] || || {{subon|65}} |- |MF ||'''21''' ||{{знамеикона|MKD}} [[Иван Митров]] || || {{subon|75}} |- |colspan=3|'''Тренер:''' |- |colspan="3"|{{знамеикона|MKD}} [[Игор Ангеловски]] |} |} {| width=100% style="font-size: 90%" | width=50% valign=top| ==Наводи== {{наводи}} [[Категорија:Суперкуп на Македонија во фудбал|2015]] [[Категорија:Спортот во Македонија во 2015 година|Суперкуп]] 9cl7xlnbxkmruzk21cro9sia7c7xcps Рос Баркли 0 1155719 4804103 4804101 2022-08-21T12:06:26Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | playername = Рос Баркли | fullname = Рос Баркли<ref name=Hugman>{{Наведена мрежна страница |title=Ross Barkley |url=http://hugmansfootballers.com/player/22190 |work=Barry Hugman's Footballers |accessdate=2 April 2016}}</ref> | image = [[Податотека:1 ross barkley 2015.jpg|200px]] | height = {{height|m=1.88}}<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Player Profile: Ross Barkley|url=http://www.evertonfc.com/players/r/rb/ross-barkley|publisher=Everton FC|accessdate=3 November 2013|archive-date=2015-09-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20150913025208/http://www.evertonfc.com/players/r/rb/ross-barkley|url-status=dead}}</ref> | dateofbirth = {{birth date and age|1993|12|5|df=y}}<ref name=Hugman/> | cityofbirth = {{роден во|Ливерпул|}} | countryofbirth = [[Англија]] | nationality = {{flagsport|ENG}} [[Англија]] | currentclub = {{Fb team Chelsea}} | clubnumber = 18 | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team Everton}} | years1 = 2010-2018 | caps1 = 106 | goals1 = 16 | clubs1 = {{Fb team Everton}} | years2 = 2012 | caps2 = 13 | goals2 = 4 | clubs2 = →{{Fb team Sheffield Wednesday}} | years3 = 2013 | caps3 = 4 | goals3 = 0 | clubs3 = →{{Fb team Leeds United}} | years4 = 2018- | caps4 = 58 | goals4 = 4 | clubs4 = {{Fb team Chelsea}} | years5 = 2020-2021 | caps5 = 24 | goals5 = 3 | clubs5 = →{{Fb team Aston Villa}} | nationalyears1 = 2008-2009 | nationalcaps1 = 7 | nationalgoals1 = 2 | nationalteam1 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 16 години|Англија 16]] | nationalyears2 = 2009-2010 | nationalcaps2 = 7 | nationalgoals2 = 2 | nationalteam2 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 17 години|Англија 17]] | nationalyears3 = 2010-2012 | nationalcaps3 = 12 | nationalgoals3 = 1 | nationalteam3 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 19 години|Англија 19]] | nationalyears4 = 2013 | nationalcaps4 = 4 | nationalgoals4 = 0 | nationalteam4 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 20 години|Англија 20]] | nationalyears5 = 2011-2013 | nationalcaps5 = 5 | nationalgoals5 = 1 | nationalteam5 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 21 година|Англија 21]] | nationalyears6 = 2013- | nationalcaps6 = 33 | nationalgoals6 = 6 | nationalteam6 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија|Англија]] | pcupdate = 15 февруари 2012 | ntupdate = 15 февруари 2012 }} '''Рос Баркли''' ([[англиски јазик|англиски]]: ''Ross Barkley''; роден на [[5 декември]] [[1993]] во [[Ливерпул]]) — [[Англија|англиски]] [[фудбалер]], [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Челси|Челси]] и на [[Фудбалска репрезентација на Англија|англиската репрезентација]]. ==Технички карактеристики== Се работи за поливалентен играч, чија главна позиција е онаа на офанзивен играч од средниот ред кој игра зад напаѓачот/чите, но исто така може да игра како централен играч од средниот ред. Опремен со многу добра поединечна техника, добро се снаоѓа со двете нозе, со голема физички сила и агилност се неговите главни предности, но исто така, има многу добар дриблинг и квалитетен шут од далечина. ==Клупска кариера== ===Рана кариера=== Баркли ја започнал својата кариера на 11-годишна возраст кога и се приклучил на академијата на [[ФК Евертон ФК|Евертон]] и потоа напредувал низ сите младински екипи сè до првиот тим. Тој бил избран да биде резерва во првенствен натпревар на првиот игра во почетокот на [[ФК Евертон сезона 2010-2011|сезоната 2010-2011]], и се очекувало набрзо да го направи своето деби во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]]<ref>{{наведени вести|last=Doyle|first=Ian|title=Bank on Barkley to shine at Blues says boss Moyes|url=http://www.dailypost.co.uk/sport-news/everton-fc/2011/04/28/everton-fc-s-ross-barkley-will-break-through-next-season-says-david-moyes-55578-28596667/|accessdate=8 August 2011|newspaper=Liverpool Daily Post|date=28 April 2011}}</ref> пред да ја скрши ногата на дури три места по судир со соиграчот [[Андре Висдом]] за време на еден натпревар на англиската репрезентација под 19 години во октомври 2010 година.<ref>{{наведени вести|title=Everton's Ross Barkley breaks leg on England U19 duty|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/e/everton/9092603.stm|publisher=BBC Sport|accessdate=8 August 2011|date=14 October 2010}}</ref> Тој закрепнал од повредата на време за да му се приклучи на подготовките на првиот тим пред почетокот на сезоната 2011-2012. За време на пред-сезоната, еден од најдобрите играчи на Евертон во тој момент [[Тим Кејхил]] рекол за Баркли дека тој е еден од најталентираните фудбалери со кои работел.<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Cahill Speaks To GrandOldTeam |url=http://www.grandoldteam.com/news/general-news/2011/jun/13/cahill-speaks-to-grandoldteam |publisher=GrandOldTeam |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110809065151/http://www.grandoldteam.com/news/general-news/2011/jun/13/cahill-speaks-to-grandoldteam |archivedate=2011-08-09 |accessdate=2016-04-23 }}</ref> Тој го направил своето деби во првиот домашен натпревар на Евертон во сезоната, поразот со 1-0 од [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]], и бил прогласен за играч на натпреварот од страна на Радио Сити спорт.<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Lewis|first=Andy|title=Barkley handed debut|url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2011/08/20/barkley-handed-debut|publisher=Everton F.C|accessdate=20 August 2011|date=20 August 2011|archive-date=2012-08-25|archive-url=https://www.webcitation.org/6ABtMGlA5?url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2011/08/20/barkley-handed-debut|url-status=dead}}</ref> Неговите први настапи му донеле силни пофалби од некогашниот дефанзивец на [[ФК Арсенал|Арсенал]] [[Мартин Кион]] кој како предвидување рекол "тој [Баркли] ќе биде еден од најдобрите играчи што некогаш ќе видите во оваа земја."<ref>{{наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/14739060.stm|title=Transfer deadline quotes of the day|date=31 August 2011|publisher=BBC Sport|accessdate=31 August 2011}}</ref> Тој потпишал нов четири и пол годишен договор со клубот во декември [[2011]].<ref>{{наведени вести | url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/16217561.stm | title=Teenager Ross Barkley signs long-term Everton contract | publisher=BBC Sport | date=16 December 2011 | accessdate=17 December 2011}}</ref> На 14 септември [[2012]] година, Баркли му се приклучил на [[ФК Шефилд Венздеј|Шефилд Венздеј]] во [[Чемпионшип лига]]та на заем за еден месец<ref>{{Наведена мрежна страница | url = http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/19597936 | title = Sheffield Wednesday sign Everton's Ross Barkley on loan | publisher = BBC Sport | accessdate = 14 September 2012}}</ref> и дебитирал истиот ден во поразот на гости од [[ФК Брајтон и Хоув Албион|Брајтон и Хоув Албион]].<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/19515143 "Brighton 3–0 Sheff Wed"]. BBC Sport. 14 September 2012. Retrieved 27 October 2012.</ref> Тој го постигна својот прв гол за клубот, од пенал, против [[ФК Болтон|Болтон]] во следното коло.<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/19614957 "Sheffield Wed 1–2 Bolton"]. BBC Sport. 22 September 2012. Retrieved 22 September 2012.</ref> Неговиот заем бил продолжен пред тој да биде повикан да се врати назад во Евертон, откако одиграл 13 натпревари за Венздеј.<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/20030003 "Everton's Ross Barkley extends Sheffield Wednesday loan"]. BBC Sport. 22 October 2012. Retrieved 27 October 2012.</ref><ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2012/11/19/barkley-to-return-to-blues | title=Barkley To Return To Blues | publisher=Everton F.C. | accessdate=19 November 2012 | archive-date=2012-11-22 | archive-url=https://web.archive.org/web/20121122050748/http://www.evertonfc.com/news/archive/2012/11/19/barkley-to-return-to-blues | url-status=dead }}</ref> Тој бил позајмен повторно, овој пат во [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] во јануари [[2013]] година<ref>{{наведени вести|url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2013/01/11/barkley-loaned-to-leeds|title=Barkley Loaned To Leeds|date=11 January 2013|accessdate=11 January 2013|publisher=Everton F.C.}}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://www.leedsunited.com/news/20130111/everton-midfielder-arrives-on-loan_2247585_3038068|title=EVERTON MIDFIELDER ARRIVES ON LOAN|date=11 January 2013|accessdate=11 January 2013|publisher=Leeds United F.C.}}</ref> и го направил своето деби за Лидс во дербито против [[ФК Барнсли|Барнсли]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.leedsunited.com/news/20130112/barnsley-live_2247585_3038388|title=Barnsley vs Leeds|date=12 January 2013|accessdate=12 January 2013|publisher=Leeds United F.C.}}</ref> ===Евертон=== [[File:DinamoKiev-Everton (8).jpg|thumb|200px|Баркли во дресот на [[ФК Евертон|Евертон]] во 2015]] Баркли бил вратен во првиот тим на Евертон за [[ФК Евертон сезона 2013-2014|сезоната 2013-2014]]. Тој го постигнал својот прв гол за клубот во првото коло од [[Премиер лига на Англија 2013-2014|Премиер лигата]], ремито 2-2 против [[ФК Норич Сити|Норич Сити]], а подоцна бил прогласен за играч на натпреварот.<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/23644749 | title=Norwich 2–2 Everton | publisher=BBC Sport | accessdate=17 August 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www1.skysports.com/football/live/match/287291/report | title=Premier League: Everton draw 2–2 with Norwich at Carrow Road | publisher=Sky Sports | accessdate=18 August 2013}}</ref> На 22 декември 2013, тој го постигнал победничкиот погодок за Евертон на гостувањето кај [[АФК Свонзи Сити|Свонзи Сити]].<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/25387089 | title=Swansea 1–2 Everton | publisher=BBC Sport | accessdate=23 December 2013}}</ref> На 4 јануари Баркли го постигнал својот прв гол во кариерата во натпреварите од [[ФА Куп]]от, првиот за Евертон во победата со 4-0 над [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]] во третото коло.<ref>{{наведени вести|last=Reddy|first=Luke|title=Everton 4–0 QPR|url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/25531987|accessdate=26 May 2014|publisher=BBC Sport|date=4 January 2014}}</ref> Во март, Баркли постигнал прекрасен гол со соло-продор против [[ФК Њукасл Јунајтед|Њукасл Јунајтед]] изнесувајќи ја топката од својата половина до мрежата на противникот, носејќи му на својот тим водство од 1-0 во победата со 3-0.<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/26404288 | title=Newcastle 0–3 Everton | publisher=BBC Sport | accessdate=4 June 2014}}</ref> На 18 април 2014, тој бил именуван како еден од шесте играчи на листата кандидати за добитник на наградата [[ПФА млад играч на годината]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.theguardian.com/football/2014/apr/18/pfa-player-of-the-year-award-shortlist-gerrard-lallana||title=PFA Player of the Year award shortlist: Gerrard and Lallana nominated|date=18 April 2014|accessdate=19 April 2014|newspaper=The Guardian}}</ref> Тој постигнал вкупно 6 гола во 34 настапи во Премиер лигата во текот на сезоната, вклучувајќи го и погодокот против [[Манчестер Сити]] на 3 мај кој БиБиСи спорт го опишале како "спектакуларен" и бил избран за гол на сезоната на Евертон.<ref>{{наведени вести|url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/27168536 |title=Everton 2 Manchester City 3|date=3 May 2014|accessdate=3 May 2014|publisher=BBC Sport}}</ref><ref>{{наведени вести | url=http://www.dailymail.co.uk/sport/football/article-2622880/Seamus-Coleman-Toffees-player-season-Ross-Barkley-wins-best-goal-Man-City-strike-Everton-awards.html | title=Seamus Coleman is Toffees' player of the season while Ross Barkley wins best goal for Man City strike at Everton awards | newspaper=Daily Mail | accessdate=4 June 2014}}</ref> На 29 јули 2014 година, Баркли потпишал нов договор со Евертон кој ќе го задржи во клубот до 2018 година.<ref>{{наведени вести|url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2014/07/29/barkley-signs-new-deal|title=Barkley Signs New Deal|date=29 July 2014|accessdate=29 July 2014|publisher=Everton F.C.}}</ref> Пред почетокот на сезоната 2014-2015 тој претрпел повреда на неговата медијалните лигаменти,<ref>{{наведени вести|title=Roberto Martínez: Ross Barkley may make Everton return in eight weeks|url=http://www.theguardian.com/football/2014/aug/19/roberto-martinez-ross-barkley-everton-eight-weeks|date=12 August 2014|accessdate=31 August 2014|newspaper=The Guardian}}</ref> и бил надвор од акција сè до 18 октомври 2014, кога се вартил со асистенција за погодокот на [[Ромелу Лукаку]] во првенствената победа на домашен терен над [[Астон Вила]] со 3-0. Тој го постигнал својот прв гол за сезоната во победата со 3-1 над [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]] на 15 декември.<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/30373609"Everton 3–1 QPR"]. BBC Sport. 15 December 2014. Retrieved 17 March 2015.</ref> [[ФК Евертон сезона 2015-2016|Сезоната 2015-2016]] Баркли ја започнал постигнувајќи гол во првите два натпревари на Евертон во лигата против [[ФК Вотфорд|Вотфорд]] и [[ФК Саутхемптон|Саутхемптон]].<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/33744642"Everton 2–2 Watford"]. BBC Sport. 8 August 2015. Retrieved 9 August 2015.</ref> Тоа била неговата најдобра сезона во кариерата, ги одиграл сите 38 натпревари во [[Премиер лига на Англија 2015-2016|Премиер лигата]] и постигнал највисоки за него во кариерата 8 голови во една првенствена сезона. Тој, исто така, постигнал 4 гола во куповите (2 во ФА Купот и 2 во Лига купот) што вкупно го донело до бројката од 12 голови за сезоната, што исто така е негов личен рекорд и до денес е единствената сезона во неговата кариера во која постигнал двоцифрен број голови. На почетокот на [[ФК Евртон сезона 2016–2017|сезоната 2016–2017]], Баркли постигнал гол во првото коло од сезоната, стрелајќи во мрежата на [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем]] во ремито 1–1 на домашен терен.<ref>{{Cite news |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/36994878 |title=Everton 1–1 Tottenham Hotspur |website=BBC Sport |date=13 August 2016}}</ref> Во мај 2017, менаџерот на Евертон [[Роналд Куман]] му поставил ултиматум на Баркли, дека доколку не го потпише договорот за продолжување со клубот кој му е понуден, тој ќе биде продаден во текот на летото.<ref>{{cite news |url=https://www.independent.co.uk/sport/football/premier-league/ross-barkley-contract-everton-transfer-news-ronald-koeman-press-conference-a7730236.html |title=Ronald Koeman gives Ross Barkley ultimatum over his Everton future |date=11 May 2017 |newspaper=The Independent |access-date=15 August 2017}}</ref> Потоа на 26 јули, Куман потврдил дека разговарал со Баркли и дека играчот му рекол дека е подготвен за нов предизвик во својата кариера поради што нема да потпише нов договор со Евертон.<ref>{{Cite web |url=https://www.nsno.co.uk/everton-news/2017/07/koeman-barkley-will-not-offered-new-everton-deal/ |title=Koeman: Barkley will not be offered new Everton deal |publisher=nsno.co.uk |access-date=26 July 2017}}</ref> Баркли не се појавил во ниту еден натпревар на Евертон во сезоната 2017-2018, поради повреда на тетивата.<ref name=ChelseaTransfer/> ==Репрезентативна кариера== Баркли ја претставувал англиската репрезентација речиси во сите младински селекции почнувајќи од онаа [[Фудбалска репрезентација на Англија под 16 години|под 16 години]] до селекцијата [[Фудбалска репрезентација на Англија под 21 година|под 21 година]]. За [[Фудбалска репрезентација на Англија|сениорската репрезентација]] дебитирал на 6 септември 2013 во квалификациски натпревар за Светското првенство 2014 против [[Фудбалска репрезентација на Молдавија|Молдавија]] на [[Стадион Вембли|Вембли]], влегувајќи во игра на местото на [[Џек Вилшер]] во победата со 4-0. Во јуни 2014 бил избран во составот од 23-ца играчи за [[Светско првенство во фудбал 2014|Светското првенство во Бразил]], и дебитирал веќе во првиот натпревар од групната фаза влегувајќи на местото на [[Дани Велбек]] во 61-вата минута во поразот со 2-1 од [[Фудбалска репрезентација на Италија|Италија]]. Својот прв гол за ''гордиот албион'' го постигнал во септември 2015 во победата со 6-0 над [[Фудбалска репрезентација на Сан Марино|Сан Марино]] во квалификациите за Евро 2016. === Хронологија на репрезентативните настапи === {{Репрезентативни настапи|ENG}} {{Cronopar|6-9-2013|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|4|0|{{fb|Молдавија}}|-|Квал. за СП 2014|13={{suboff|59}}}} {{Cronopar|15-11-2013|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|0|2|{{fb|Чиле}}|-|Пријателска|13={{subon|77}}}} {{Cronopar|19-11-2013|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|0|1|{{fb|Германија}}|-|Пријателска|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|30-5-2014|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|3|0|{{fb|Перу}}|-|Пријателска|13={{subon|82}}}} {{Cronopar|4-6-2014|Мајами Гарденс|{{fb-rt|Еквадор}}|2|2|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{suboff|84}}}} {{Cronopar|7-6-2014|Мајами Гарденс|{{fb-rt|Англија}}|0|0|{{fb|Хондурас}}|-|Пријателска|13={{subon|46}}}} {{Cronopar|14-6-2014|Манаус|{{fb-rt|Англија}}|1|2|{{fb|Италија}}|-|[[Светско првенство во фудбал 2014#Натпреварување по групи|СП 2014-1 фаза]]|13={{subon|61}}}} {{Cronopar|19-6-2014|Сао Паоло|{{fb-rt|Уругвај}}|2|1|{{fb|Англија}}|-|[[Светско првенство во фудбал 2014#Натпреварување по групи|СП 2014-1 фаза]]|13={{subon|64}}}} {{Cronopar|24-6-2014|Бело Хоризонте|{{fb-rt|CRI}}|0|0|{{fb|Англија}}||[[Светско првенство во фудбал 2014#Натпреварување по групи|СП 2014-1 фаза]]|13={{yel|53}}}} {{Cronopar|18-11-2014|Глазгов|{{fb-rt|Шкотска}}|1|3|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{subon|87}}}} {{Cronopar|27-3-2015|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|4|0|{{fb|Литванија}}|-|Квал. за Евро 2016|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|31-3-2015|Торино|{{fb-rt|Италија}}|1|1|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{subon|55}}}} {{Cronopar|7-6-2015|Даблин|{{fb-rt|Ирска}}|0|0|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{subon|66}}}} {{Cronopar|5-9-2015|Серавале|{{fb-rt|Сан Марино}}|0|6|{{fb|Англија}}|'''1''|Квал. за Евро 2016}} {{Cronopar|8-9-2015|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|2|0|{{fb|Швајцарија}}|-|Квал. за Евро 2016|13={{subon|3}}}} {{Cronopar|9-10-2015|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|2|0|{{fb|Естонија}}|-|Квал. за Евро 2016|13={{suboff|88}}}} {{Cronopar|12-10-2015|Вилниус|{{fb-rt|Литванија}}|0|3|{{fb|Англија}}|'''1''|Квал. за Евро 2016|13={{suboff|73}}}} {{Cronopar|13-11-2015|Аликанте|{{fb-rt|Шпанија}}|2|0|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{suboff|73}}}} {{Cronopar|17-11-2015|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|2|0|{{fb|Франција}}|-|Пријателска|13={{suboff|79}}}} {{Cronopar|26-3-2016|Берлин|{{fb-rt|Германија}}|2|3|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|29-3-2016|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|1|2|{{fb|Холандија}}|-|Пријателска}} {{Cronofin|21|2}} == Клупска статистика == ''Статистиката е ажурирана на 20 април 2016.'' {| class="wikitable center" style="text-align:center; font-size:90%" |- ! rowspan="2" | Сезона ! rowspan="2" | Клуб ! colspan="3" | Првенство ! colspan="3" | Национален куп ! colspan="3" | Континентален куп ! colspan="3" | Останати купови ! colspan="2" | Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- | 2011-2012 || rowspan=2|{{знамеикона|ENG}} [[ФК Евертон|Евертон]] || [[Премиер лига на Англија 2011-2012|ПЛ]] || 6 || 0 || [[ФА Куп 2011-2012|ФАКуп]]+[[Лига куп 2011-2012|ЛК]] || 1+2 || 0 || - || - || - || - || - || - || 9 || 0 |- || [[ФК Евертон сезона 2012-2013|2012-2013]] || [[Премиер лига на Англија 2012-2013|ПЛ]] || 7 || 0 || [[ФА Куп 2012-2013|ФАКуп]]+[[Лига куп 2012-2013|ЛК]] || 1+1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 9 || 0 |- | 2012-2013 || {{знамеикона|ENG}} [[ФК Шефилд Венздеј|Шефилд Венздеј]] || [[Чемпионшип лига 2012-2013|ЧЛ]] || 13 || 4 || [[ФА Куп 2012-2013|ФАКуп]]+[[Лига куп 2012-2013|ЛК]] || 0+0 || 0 || - || - || - || || - || - || 13 || 4 |- | 2012-2013 || {{знамеикона|ENG}} [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] || [[Чемпионшип лига 2012-2013|ЧЛ]] || 4 || 0 || [[ФА Куп 2012-2013|ФАКуп]]+[[Лига куп 2012-2013|ЛК]] || 0+0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 4 || 0 |- | [[ФК Евертон сезона 2013-2014|2013-2014]] || rowspan=3|{{знамеикона|ENG}} [[ФК Евертон|Евертон]] || [[Премиер лига на Англија 2013-2014|ПЛ]] || 34 || 6 || [[ФА Куп 2013-2014|ФАКуп]]+[[Лига куп 2013-2014|ЛК]] || 3+1 || 1+0 || - || - || - || - || - || - || 38 || 7 |- | [[ФК Евертон сезона 2014-2015|2014-2015]] || [[Премиер лига на Англија 2014-2015|ПЛ]] || 29 || 2 || [[ФА Куп 2014-2015|ФАКуп]]+[[Лига куп 2014-2015|ЛК]] || 2+0 || 0 || [[Лига Европа 2014-2015|ЛЕ]] || 5 || 0 || - || - || - || 36 || 2 |- | [[ФК Евертон сезона 2015-2016|2015-2016]] || [[Премиер лига на Англија 2015-2016|ПЛ]] || 34 || 8 || [[ФА Куп 2015-2016|ФАКуп]]+[[Лига куп 2015-2016|ЛК]] || 3+6 || 2+2 || - || - || - || - || - || - || 43 || 12 |- !colspan="3"|Вкупно Евертон || 110 || 16 || || 20 || 5 || || 5 || 0 || || - || - || 135 || 21 |- !colspan="3"|Вкупно во кариерата || 127 || 20 || || 20 || 5 || || 5 || 0 || || - || - || 152 || 25 |} == Надворешни врски == {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=Англија |image3=Flag of England.svg }} * [http://us.soccerway.com/players/ross-barkley/154068/ Рос Баркли на soccerway] * [http://www.transfermarkt.co.uk/ross-barkley/profil/spieler/131978 Рос Баркли на transfermarkt] * [http://www.espnfc.com/player/152469/ross-barkley Рос Баркли на espn] * [http://www.goal.com/en/people/england/43333/ross-barkley Рос Баркли на Goal.com] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160504151309/http://www.goal.com/en/people/england/43333/ross-barkley |date=2016-05-04 }} == Наводи == {{наводи}} {{Состав на Англија на Светското првенство 2014}} {{Состав на Англија на Европското првенство 2016}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Баркли, Рос}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Англиски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Евертон]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Шефилд Венздеј]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Лидс Јунајтед]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Челзи]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Астон Вила]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] payy6nvh4wg74gxcqjxg62s1abbdu27 4804120 4804103 2022-08-21T13:26:22Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | playername = Рос Баркли | fullname = Рос Баркли<ref name=Hugman>{{Наведена мрежна страница |title=Ross Barkley |url=http://hugmansfootballers.com/player/22190 |work=Barry Hugman's Footballers |accessdate=2 April 2016}}</ref> | image = [[Податотека:1 ross barkley 2015.jpg|200px]] | height = {{height|m=1.88}}<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Player Profile: Ross Barkley|url=http://www.evertonfc.com/players/r/rb/ross-barkley|publisher=Everton FC|accessdate=3 November 2013|archive-date=2015-09-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20150913025208/http://www.evertonfc.com/players/r/rb/ross-barkley|url-status=dead}}</ref> | dateofbirth = {{birth date and age|1993|12|5|df=y}}<ref name=Hugman/> | cityofbirth = {{роден во|Ливерпул|}} | countryofbirth = [[Англија]] | nationality = {{flagsport|ENG}} [[Англија]] | currentclub = {{Fb team Chelsea}} | clubnumber = 18 | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team Everton}} | years1 = 2010-2018 | caps1 = 106 | goals1 = 16 | clubs1 = {{Fb team Everton}} | years2 = 2012 | caps2 = 13 | goals2 = 4 | clubs2 = →{{Fb team Sheffield Wednesday}} | years3 = 2013 | caps3 = 4 | goals3 = 0 | clubs3 = →{{Fb team Leeds United}} | years4 = 2018- | caps4 = 58 | goals4 = 4 | clubs4 = {{Fb team Chelsea}} | years5 = 2020-2021 | caps5 = 24 | goals5 = 3 | clubs5 = →{{Fb team Aston Villa}} | nationalyears1 = 2008-2009 | nationalcaps1 = 7 | nationalgoals1 = 2 | nationalteam1 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 16 години|Англија 16]] | nationalyears2 = 2009-2010 | nationalcaps2 = 7 | nationalgoals2 = 2 | nationalteam2 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 17 години|Англија 17]] | nationalyears3 = 2010-2012 | nationalcaps3 = 12 | nationalgoals3 = 1 | nationalteam3 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 19 години|Англија 19]] | nationalyears4 = 2013 | nationalcaps4 = 4 | nationalgoals4 = 0 | nationalteam4 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 20 години|Англија 20]] | nationalyears5 = 2011-2013 | nationalcaps5 = 5 | nationalgoals5 = 1 | nationalteam5 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 21 година|Англија 21]] | nationalyears6 = 2013- | nationalcaps6 = 33 | nationalgoals6 = 6 | nationalteam6 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија|Англија]] | pcupdate = 15 февруари 2012 | ntupdate = 15 февруари 2012 }} '''Рос Баркли''' ([[англиски јазик|англиски]]: ''Ross Barkley''; роден на [[5 декември]] [[1993]] во [[Ливерпул]]) — [[Англија|англиски]] [[фудбалер]], [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Челси|Челси]] и на [[Фудбалска репрезентација на Англија|англиската репрезентација]]. ==Технички карактеристики== Се работи за поливалентен играч, чија главна позиција е онаа на офанзивен играч од средниот ред кој игра зад напаѓачот/чите, но исто така може да игра како централен играч од средниот ред. Опремен со многу добра поединечна техника, добро се снаоѓа со двете нозе, со голема физички сила и агилност се неговите главни предности, но исто така, има многу добар дриблинг и квалитетен шут од далечина. ==Клупска кариера== ===Рана кариера=== Баркли ја започнал својата кариера на 11-годишна возраст кога и се приклучил на академијата на [[ФК Евертон ФК|Евертон]] и потоа напредувал низ сите младински екипи сè до првиот тим. Тој бил избран да биде резерва во првенствен натпревар на првиот игра во почетокот на [[ФК Евертон сезона 2010-2011|сезоната 2010-2011]], и се очекувало набрзо да го направи своето деби во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]]<ref>{{наведени вести|last=Doyle|first=Ian|title=Bank on Barkley to shine at Blues says boss Moyes|url=http://www.dailypost.co.uk/sport-news/everton-fc/2011/04/28/everton-fc-s-ross-barkley-will-break-through-next-season-says-david-moyes-55578-28596667/|accessdate=8 August 2011|newspaper=Liverpool Daily Post|date=28 April 2011}}</ref> пред да ја скрши ногата на дури три места по судир со соиграчот [[Андре Висдом]] за време на еден натпревар на англиската репрезентација под 19 години во октомври 2010 година.<ref>{{наведени вести|title=Everton's Ross Barkley breaks leg on England U19 duty|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/e/everton/9092603.stm|publisher=BBC Sport|accessdate=8 August 2011|date=14 October 2010}}</ref> Тој закрепнал од повредата на време за да му се приклучи на подготовките на првиот тим пред почетокот на сезоната 2011-2012. За време на пред-сезоната, еден од најдобрите играчи на Евертон во тој момент [[Тим Кејхил]] рекол за Баркли дека тој е еден од најталентираните фудбалери со кои работел.<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Cahill Speaks To GrandOldTeam |url=http://www.grandoldteam.com/news/general-news/2011/jun/13/cahill-speaks-to-grandoldteam |publisher=GrandOldTeam |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110809065151/http://www.grandoldteam.com/news/general-news/2011/jun/13/cahill-speaks-to-grandoldteam |archivedate=2011-08-09 |accessdate=2016-04-23 }}</ref> Тој го направил своето деби во првиот домашен натпревар на Евертон во сезоната, поразот со 1-0 од [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]], и бил прогласен за играч на натпреварот од страна на Радио Сити спорт.<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Lewis|first=Andy|title=Barkley handed debut|url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2011/08/20/barkley-handed-debut|publisher=Everton F.C|accessdate=20 August 2011|date=20 August 2011|archive-date=2012-08-25|archive-url=https://www.webcitation.org/6ABtMGlA5?url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2011/08/20/barkley-handed-debut|url-status=dead}}</ref> Неговите први настапи му донеле силни пофалби од некогашниот дефанзивец на [[ФК Арсенал|Арсенал]] [[Мартин Кион]] кој како предвидување рекол "тој [Баркли] ќе биде еден од најдобрите играчи што некогаш ќе видите во оваа земја."<ref>{{наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/14739060.stm|title=Transfer deadline quotes of the day|date=31 August 2011|publisher=BBC Sport|accessdate=31 August 2011}}</ref> Тој потпишал нов четири и пол годишен договор со клубот во декември [[2011]].<ref>{{наведени вести | url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/16217561.stm | title=Teenager Ross Barkley signs long-term Everton contract | publisher=BBC Sport | date=16 December 2011 | accessdate=17 December 2011}}</ref> На 14 септември [[2012]] година, Баркли му се приклучил на [[ФК Шефилд Венздеј|Шефилд Венздеј]] во [[Чемпионшип лига]]та на заем за еден месец<ref>{{Наведена мрежна страница | url = http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/19597936 | title = Sheffield Wednesday sign Everton's Ross Barkley on loan | publisher = BBC Sport | accessdate = 14 September 2012}}</ref> и дебитирал истиот ден во поразот на гости од [[ФК Брајтон и Хоув Албион|Брајтон и Хоув Албион]].<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/19515143 "Brighton 3–0 Sheff Wed"]. BBC Sport. 14 September 2012. Retrieved 27 October 2012.</ref> Тој го постигна својот прв гол за клубот, од пенал, против [[ФК Болтон|Болтон]] во следното коло.<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/19614957 "Sheffield Wed 1–2 Bolton"]. BBC Sport. 22 September 2012. Retrieved 22 September 2012.</ref> Неговиот заем бил продолжен пред тој да биде повикан да се врати назад во Евертон, откако одиграл 13 натпревари за Венздеј.<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/20030003 "Everton's Ross Barkley extends Sheffield Wednesday loan"]. BBC Sport. 22 October 2012. Retrieved 27 October 2012.</ref><ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2012/11/19/barkley-to-return-to-blues | title=Barkley To Return To Blues | publisher=Everton F.C. | accessdate=19 November 2012 | archive-date=2012-11-22 | archive-url=https://web.archive.org/web/20121122050748/http://www.evertonfc.com/news/archive/2012/11/19/barkley-to-return-to-blues | url-status=dead }}</ref> Тој бил позајмен повторно, овој пат во [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] во јануари [[2013]] година<ref>{{наведени вести|url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2013/01/11/barkley-loaned-to-leeds|title=Barkley Loaned To Leeds|date=11 January 2013|accessdate=11 January 2013|publisher=Everton F.C.}}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://www.leedsunited.com/news/20130111/everton-midfielder-arrives-on-loan_2247585_3038068|title=EVERTON MIDFIELDER ARRIVES ON LOAN|date=11 January 2013|accessdate=11 January 2013|publisher=Leeds United F.C.}}</ref> и го направил своето деби за Лидс во дербито против [[ФК Барнсли|Барнсли]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.leedsunited.com/news/20130112/barnsley-live_2247585_3038388|title=Barnsley vs Leeds|date=12 January 2013|accessdate=12 January 2013|publisher=Leeds United F.C.}}</ref> ===Евертон=== [[File:DinamoKiev-Everton (8).jpg|thumb|200px|Баркли во дресот на [[ФК Евертон|Евертон]] во 2015]] Баркли бил вратен во првиот тим на Евертон за [[ФК Евертон сезона 2013-2014|сезоната 2013-2014]]. Тој го постигнал својот прв гол за клубот во првото коло од [[Премиер лига на Англија 2013-2014|Премиер лигата]], ремито 2-2 против [[ФК Норич Сити|Норич Сити]], а подоцна бил прогласен за играч на натпреварот.<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/23644749 | title=Norwich 2–2 Everton | publisher=BBC Sport | accessdate=17 August 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www1.skysports.com/football/live/match/287291/report | title=Premier League: Everton draw 2–2 with Norwich at Carrow Road | publisher=Sky Sports | accessdate=18 August 2013}}</ref> На 22 декември 2013, тој го постигнал победничкиот погодок за Евертон на гостувањето кај [[АФК Свонзи Сити|Свонзи Сити]].<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/25387089 | title=Swansea 1–2 Everton | publisher=BBC Sport | accessdate=23 December 2013}}</ref> На 4 јануари Баркли го постигнал својот прв гол во кариерата во натпреварите од [[ФА Куп]]от, првиот за Евертон во победата со 4-0 над [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]] во третото коло.<ref>{{наведени вести|last=Reddy|first=Luke|title=Everton 4–0 QPR|url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/25531987|accessdate=26 May 2014|publisher=BBC Sport|date=4 January 2014}}</ref> Во март, Баркли постигнал прекрасен гол со соло-продор против [[ФК Њукасл Јунајтед|Њукасл Јунајтед]] изнесувајќи ја топката од својата половина до мрежата на противникот, носејќи му на својот тим водство од 1-0 во победата со 3-0.<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/26404288 | title=Newcastle 0–3 Everton | publisher=BBC Sport | accessdate=4 June 2014}}</ref> На 18 април 2014, тој бил именуван како еден од шесте играчи на листата кандидати за добитник на наградата [[ПФА млад играч на годината]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.theguardian.com/football/2014/apr/18/pfa-player-of-the-year-award-shortlist-gerrard-lallana||title=PFA Player of the Year award shortlist: Gerrard and Lallana nominated|date=18 April 2014|accessdate=19 April 2014|newspaper=The Guardian}}</ref> Тој постигнал вкупно 6 гола во 34 настапи во Премиер лигата во текот на сезоната, вклучувајќи го и погодокот против [[Манчестер Сити]] на 3 мај кој БиБиСи спорт го опишале како "спектакуларен" и бил избран за гол на сезоната на Евертон.<ref>{{наведени вести|url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/27168536 |title=Everton 2 Manchester City 3|date=3 May 2014|accessdate=3 May 2014|publisher=BBC Sport}}</ref><ref>{{наведени вести | url=http://www.dailymail.co.uk/sport/football/article-2622880/Seamus-Coleman-Toffees-player-season-Ross-Barkley-wins-best-goal-Man-City-strike-Everton-awards.html | title=Seamus Coleman is Toffees' player of the season while Ross Barkley wins best goal for Man City strike at Everton awards | newspaper=Daily Mail | accessdate=4 June 2014}}</ref> На 29 јули 2014 година, Баркли потпишал нов договор со Евертон кој ќе го задржи во клубот до 2018 година.<ref>{{наведени вести|url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2014/07/29/barkley-signs-new-deal|title=Barkley Signs New Deal|date=29 July 2014|accessdate=29 July 2014|publisher=Everton F.C.}}</ref> Пред почетокот на сезоната 2014-2015 тој претрпел повреда на неговата медијалните лигаменти,<ref>{{наведени вести|title=Roberto Martínez: Ross Barkley may make Everton return in eight weeks|url=http://www.theguardian.com/football/2014/aug/19/roberto-martinez-ross-barkley-everton-eight-weeks|date=12 August 2014|accessdate=31 August 2014|newspaper=The Guardian}}</ref> и бил надвор од акција сè до 18 октомври 2014, кога се вартил со асистенција за погодокот на [[Ромелу Лукаку]] во првенствената победа на домашен терен над [[Астон Вила]] со 3-0. Тој го постигнал својот прв гол за сезоната во победата со 3-1 над [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]] на 15 декември.<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/30373609"Everton 3–1 QPR"]. BBC Sport. 15 December 2014. Retrieved 17 March 2015.</ref> [[ФК Евертон сезона 2015-2016|Сезоната 2015-2016]] Баркли ја започнал постигнувајќи гол во првите два натпревари на Евертон во лигата против [[ФК Вотфорд|Вотфорд]] и [[ФК Саутхемптон|Саутхемптон]].<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/33744642"Everton 2–2 Watford"]. BBC Sport. 8 August 2015. Retrieved 9 August 2015.</ref> Тоа била неговата најдобра сезона во кариерата, ги одиграл сите 38 натпревари во [[Премиер лига на Англија 2015-2016|Премиер лигата]] и постигнал највисоки за него во кариерата 8 голови во една првенствена сезона. Тој, исто така, постигнал 4 гола во куповите (2 во ФА Купот и 2 во Лига купот) што вкупно го донело до бројката од 12 голови за сезоната, што исто така е негов личен рекорд и до денес е единствената сезона во неговата кариера во која постигнал двоцифрен број голови. На почетокот на [[ФК Евртон сезона 2016–2017|сезоната 2016–2017]], Баркли постигнал гол во првото коло од сезоната, стрелајќи во мрежата на [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем]] во ремито 1–1 на домашен терен.<ref>{{Cite news |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/36994878 |title=Everton 1–1 Tottenham Hotspur |website=BBC Sport |date=13 August 2016}}</ref> Во мај 2017, менаџерот на Евертон [[Роналд Куман]] му поставил ултиматум на Баркли, дека доколку не го потпише договорот за продолжување со клубот кој му е понуден, тој ќе биде продаден во текот на летото.<ref>{{cite news |url=https://www.independent.co.uk/sport/football/premier-league/ross-barkley-contract-everton-transfer-news-ronald-koeman-press-conference-a7730236.html |title=Ronald Koeman gives Ross Barkley ultimatum over his Everton future |date=11 May 2017 |newspaper=The Independent |access-date=15 August 2017}}</ref> Потоа на 26 јули, Куман потврдил дека разговарал со Баркли и дека играчот му рекол дека е подготвен за нов предизвик во својата кариера поради што нема да потпише нов договор со Евертон.<ref>{{Cite web |url=https://www.nsno.co.uk/everton-news/2017/07/koeman-barkley-will-not-offered-new-everton-deal/ |title=Koeman: Barkley will not be offered new Everton deal |publisher=nsno.co.uk |access-date=26 July 2017}}</ref> Баркли не се појавил во ниту еден натпревар на Евертон во сезоната 2017-2018, поради повреда на тетивата.<ref name=ChelseaTransfer/> ===Челси=== На 5 јануари 2018 година, Баркли потпишал за {{Fb team (N) Chelsea}} за сума од 15&nbsp;милиони фунти, потпишувајќи пет и пол годишен договор со бранителот на титулата. Од клубот му бил доделен дресот со број 8, истиот број што го носел и во Евертон.<ref>{{Cite news |url=https://www.chelseafc.com/news/latest-news/2018/01/barkley-joins-the-blue.html |title=Barkley joins the Blues |publisher=Chelsea F.C. |date=5 January 2018}}</ref><ref>{{cite news |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/42574404 |title=Ross Barkley: Chelsea sign midfielder from Everton for £15m |website=BBC Sport |date=5 January 2018 |access-date=5 January 2018}}</ref> Баркли бил блиску до приклучување на Челси претходно во последните моменти од летниот преоден рок, но трансферот не се реализирал поради тоа што претрпел долготрајна повреда и сакал да ги разгледа неговите опции.<ref name=ChelseaTransfer>{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/football/2018/jan/05/ross-barkley-chelsea-everton |title=Chelsea announce signing of Ross Barkley from Everton in £15m deal |newspaper=The Guardian |date=5 January 2018}}</ref> Баркли го направил своето деби во поразот со 2–1 од Арсенал во реванш полуфиналето од [[Фудбалски Лига куп на Англија 2017-2018|Лига купот]] на 24 јануари. Тој влегол како замена во првото полувреме, на местото на повредениот [[Вилијан Борхес да Силва|Вилијан]].<ref>{{cite news |title=Report: Arsenal 2 Chelsea 1 (2–1 on agg) |url=https://www.chelseafc.com/news/latest-news/2018/01/report--arsenal-v-chelsea1.html |date=24 January 2018 |publisher=Chelsea F.C.}}</ref> Своето деби во Премиер лигата со Челси, Баркли го направил во поразот на домашен терен со 3-0 од {{Fb team (N) AFC Bournemouth}}.<ref>{{cite news |title=Chelsea Suffer Shock 3–0 Defeat to Bournemouth in Premier League Action |url=http://bleacherreport.com/articles/2756978-chelsea-suffer-shock-3-0-defeat-to-bournemouth-in-premier-league-action |date=1 February 2018 |website=Bleacher Report |publisher=Turner Broadcasting System}}</ref> На крајот на сезоната, тој бил неискористена замена во [[Финале на ФА Купот во 2018 година|Финалето на ФА Купот 2018]], во кое Челси го победил Манчестер Јунајтед со 1-0, резултат што му овозможил на Баркли да го освои својот прв трофеј во професионалната кариера.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/44091559 |title=Chelsea 1-0 Manchester United|date=19 May 2018 |website=BBC Sport |access-date=30 September 2020}}</ref> ==Репрезентативна кариера== Баркли ја претставувал англиската репрезентација речиси во сите младински селекции почнувајќи од онаа [[Фудбалска репрезентација на Англија под 16 години|под 16 години]] до селекцијата [[Фудбалска репрезентација на Англија под 21 година|под 21 година]]. За [[Фудбалска репрезентација на Англија|сениорската репрезентација]] дебитирал на 6 септември 2013 во квалификациски натпревар за Светското првенство 2014 против [[Фудбалска репрезентација на Молдавија|Молдавија]] на [[Стадион Вембли|Вембли]], влегувајќи во игра на местото на [[Џек Вилшер]] во победата со 4-0. Во јуни 2014 бил избран во составот од 23-ца играчи за [[Светско првенство во фудбал 2014|Светското првенство во Бразил]], и дебитирал веќе во првиот натпревар од групната фаза влегувајќи на местото на [[Дани Велбек]] во 61-вата минута во поразот со 2-1 од [[Фудбалска репрезентација на Италија|Италија]]. Својот прв гол за ''гордиот албион'' го постигнал во септември 2015 во победата со 6-0 над [[Фудбалска репрезентација на Сан Марино|Сан Марино]] во квалификациите за Евро 2016. === Хронологија на репрезентативните настапи === {{Репрезентативни настапи|ENG}} {{Cronopar|6-9-2013|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|4|0|{{fb|Молдавија}}|-|Квал. за СП 2014|13={{suboff|59}}}} {{Cronopar|15-11-2013|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|0|2|{{fb|Чиле}}|-|Пријателска|13={{subon|77}}}} {{Cronopar|19-11-2013|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|0|1|{{fb|Германија}}|-|Пријателска|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|30-5-2014|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|3|0|{{fb|Перу}}|-|Пријателска|13={{subon|82}}}} {{Cronopar|4-6-2014|Мајами Гарденс|{{fb-rt|Еквадор}}|2|2|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{suboff|84}}}} {{Cronopar|7-6-2014|Мајами Гарденс|{{fb-rt|Англија}}|0|0|{{fb|Хондурас}}|-|Пријателска|13={{subon|46}}}} {{Cronopar|14-6-2014|Манаус|{{fb-rt|Англија}}|1|2|{{fb|Италија}}|-|[[Светско првенство во фудбал 2014#Натпреварување по групи|СП 2014-1 фаза]]|13={{subon|61}}}} {{Cronopar|19-6-2014|Сао Паоло|{{fb-rt|Уругвај}}|2|1|{{fb|Англија}}|-|[[Светско првенство во фудбал 2014#Натпреварување по групи|СП 2014-1 фаза]]|13={{subon|64}}}} {{Cronopar|24-6-2014|Бело Хоризонте|{{fb-rt|CRI}}|0|0|{{fb|Англија}}||[[Светско првенство во фудбал 2014#Натпреварување по групи|СП 2014-1 фаза]]|13={{yel|53}}}} {{Cronopar|18-11-2014|Глазгов|{{fb-rt|Шкотска}}|1|3|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{subon|87}}}} {{Cronopar|27-3-2015|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|4|0|{{fb|Литванија}}|-|Квал. за Евро 2016|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|31-3-2015|Торино|{{fb-rt|Италија}}|1|1|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{subon|55}}}} {{Cronopar|7-6-2015|Даблин|{{fb-rt|Ирска}}|0|0|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{subon|66}}}} {{Cronopar|5-9-2015|Серавале|{{fb-rt|Сан Марино}}|0|6|{{fb|Англија}}|'''1''|Квал. за Евро 2016}} {{Cronopar|8-9-2015|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|2|0|{{fb|Швајцарија}}|-|Квал. за Евро 2016|13={{subon|3}}}} {{Cronopar|9-10-2015|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|2|0|{{fb|Естонија}}|-|Квал. за Евро 2016|13={{suboff|88}}}} {{Cronopar|12-10-2015|Вилниус|{{fb-rt|Литванија}}|0|3|{{fb|Англија}}|'''1''|Квал. за Евро 2016|13={{suboff|73}}}} {{Cronopar|13-11-2015|Аликанте|{{fb-rt|Шпанија}}|2|0|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{suboff|73}}}} {{Cronopar|17-11-2015|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|2|0|{{fb|Франција}}|-|Пријателска|13={{suboff|79}}}} {{Cronopar|26-3-2016|Берлин|{{fb-rt|Германија}}|2|3|{{fb|Англија}}|-|Пријателска|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|29-3-2016|Лондон|{{fb-rt|Англија}}|1|2|{{fb|Холандија}}|-|Пријателска}} {{Cronofin|21|2}} == Клупска статистика == ''Статистиката е ажурирана на 20 април 2016.'' {| class="wikitable center" style="text-align:center; font-size:90%" |- ! rowspan="2" | Сезона ! rowspan="2" | Клуб ! colspan="3" | Првенство ! colspan="3" | Национален куп ! colspan="3" | Континентален куп ! colspan="3" | Останати купови ! colspan="2" | Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- | 2011-2012 || rowspan=2|{{знамеикона|ENG}} [[ФК Евертон|Евертон]] || [[Премиер лига на Англија 2011-2012|ПЛ]] || 6 || 0 || [[ФА Куп 2011-2012|ФАКуп]]+[[Лига куп 2011-2012|ЛК]] || 1+2 || 0 || - || - || - || - || - || - || 9 || 0 |- || [[ФК Евертон сезона 2012-2013|2012-2013]] || [[Премиер лига на Англија 2012-2013|ПЛ]] || 7 || 0 || [[ФА Куп 2012-2013|ФАКуп]]+[[Лига куп 2012-2013|ЛК]] || 1+1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 9 || 0 |- | 2012-2013 || {{знамеикона|ENG}} [[ФК Шефилд Венздеј|Шефилд Венздеј]] || [[Чемпионшип лига 2012-2013|ЧЛ]] || 13 || 4 || [[ФА Куп 2012-2013|ФАКуп]]+[[Лига куп 2012-2013|ЛК]] || 0+0 || 0 || - || - || - || || - || - || 13 || 4 |- | 2012-2013 || {{знамеикона|ENG}} [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] || [[Чемпионшип лига 2012-2013|ЧЛ]] || 4 || 0 || [[ФА Куп 2012-2013|ФАКуп]]+[[Лига куп 2012-2013|ЛК]] || 0+0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 4 || 0 |- | [[ФК Евертон сезона 2013-2014|2013-2014]] || rowspan=3|{{знамеикона|ENG}} [[ФК Евертон|Евертон]] || [[Премиер лига на Англија 2013-2014|ПЛ]] || 34 || 6 || [[ФА Куп 2013-2014|ФАКуп]]+[[Лига куп 2013-2014|ЛК]] || 3+1 || 1+0 || - || - || - || - || - || - || 38 || 7 |- | [[ФК Евертон сезона 2014-2015|2014-2015]] || [[Премиер лига на Англија 2014-2015|ПЛ]] || 29 || 2 || [[ФА Куп 2014-2015|ФАКуп]]+[[Лига куп 2014-2015|ЛК]] || 2+0 || 0 || [[Лига Европа 2014-2015|ЛЕ]] || 5 || 0 || - || - || - || 36 || 2 |- | [[ФК Евертон сезона 2015-2016|2015-2016]] || [[Премиер лига на Англија 2015-2016|ПЛ]] || 34 || 8 || [[ФА Куп 2015-2016|ФАКуп]]+[[Лига куп 2015-2016|ЛК]] || 3+6 || 2+2 || - || - || - || - || - || - || 43 || 12 |- !colspan="3"|Вкупно Евертон || 110 || 16 || || 20 || 5 || || 5 || 0 || || - || - || 135 || 21 |- !colspan="3"|Вкупно во кариерата || 127 || 20 || || 20 || 5 || || 5 || 0 || || - || - || 152 || 25 |} == Надворешни врски == {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=Англија |image3=Flag of England.svg }} * [http://us.soccerway.com/players/ross-barkley/154068/ Рос Баркли на soccerway] * [http://www.transfermarkt.co.uk/ross-barkley/profil/spieler/131978 Рос Баркли на transfermarkt] * [http://www.espnfc.com/player/152469/ross-barkley Рос Баркли на espn] * [http://www.goal.com/en/people/england/43333/ross-barkley Рос Баркли на Goal.com] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160504151309/http://www.goal.com/en/people/england/43333/ross-barkley |date=2016-05-04 }} == Наводи == {{наводи}} {{Состав на Англија на Светското првенство 2014}} {{Состав на Англија на Европското првенство 2016}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Баркли, Рос}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Англиски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Евертон]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Шефилд Венздеј]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Лидс Јунајтед]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Челзи]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Астон Вила]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] 7ssvdbtp8kd6ptgso3565c5pjom8lhe 4804123 4804120 2022-08-21T13:32:04Z Carshalton 30527 /* Хронологија на репрезентативните настапи */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | playername = Рос Баркли | fullname = Рос Баркли<ref name=Hugman>{{Наведена мрежна страница |title=Ross Barkley |url=http://hugmansfootballers.com/player/22190 |work=Barry Hugman's Footballers |accessdate=2 April 2016}}</ref> | image = [[Податотека:1 ross barkley 2015.jpg|200px]] | height = {{height|m=1.88}}<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Player Profile: Ross Barkley|url=http://www.evertonfc.com/players/r/rb/ross-barkley|publisher=Everton FC|accessdate=3 November 2013|archive-date=2015-09-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20150913025208/http://www.evertonfc.com/players/r/rb/ross-barkley|url-status=dead}}</ref> | dateofbirth = {{birth date and age|1993|12|5|df=y}}<ref name=Hugman/> | cityofbirth = {{роден во|Ливерпул|}} | countryofbirth = [[Англија]] | nationality = {{flagsport|ENG}} [[Англија]] | currentclub = {{Fb team Chelsea}} | clubnumber = 18 | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team Everton}} | years1 = 2010-2018 | caps1 = 106 | goals1 = 16 | clubs1 = {{Fb team Everton}} | years2 = 2012 | caps2 = 13 | goals2 = 4 | clubs2 = →{{Fb team Sheffield Wednesday}} | years3 = 2013 | caps3 = 4 | goals3 = 0 | clubs3 = →{{Fb team Leeds United}} | years4 = 2018- | caps4 = 58 | goals4 = 4 | clubs4 = {{Fb team Chelsea}} | years5 = 2020-2021 | caps5 = 24 | goals5 = 3 | clubs5 = →{{Fb team Aston Villa}} | nationalyears1 = 2008-2009 | nationalcaps1 = 7 | nationalgoals1 = 2 | nationalteam1 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 16 години|Англија 16]] | nationalyears2 = 2009-2010 | nationalcaps2 = 7 | nationalgoals2 = 2 | nationalteam2 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 17 години|Англија 17]] | nationalyears3 = 2010-2012 | nationalcaps3 = 12 | nationalgoals3 = 1 | nationalteam3 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 19 години|Англија 19]] | nationalyears4 = 2013 | nationalcaps4 = 4 | nationalgoals4 = 0 | nationalteam4 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 20 години|Англија 20]] | nationalyears5 = 2011-2013 | nationalcaps5 = 5 | nationalgoals5 = 1 | nationalteam5 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 21 година|Англија 21]] | nationalyears6 = 2013- | nationalcaps6 = 33 | nationalgoals6 = 6 | nationalteam6 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија|Англија]] | pcupdate = 15 февруари 2012 | ntupdate = 15 февруари 2012 }} '''Рос Баркли''' ([[англиски јазик|англиски]]: ''Ross Barkley''; роден на [[5 декември]] [[1993]] во [[Ливерпул]]) — [[Англија|англиски]] [[фудбалер]], [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Челси|Челси]] и на [[Фудбалска репрезентација на Англија|англиската репрезентација]]. ==Технички карактеристики== Се работи за поливалентен играч, чија главна позиција е онаа на офанзивен играч од средниот ред кој игра зад напаѓачот/чите, но исто така може да игра како централен играч од средниот ред. Опремен со многу добра поединечна техника, добро се снаоѓа со двете нозе, со голема физички сила и агилност се неговите главни предности, но исто така, има многу добар дриблинг и квалитетен шут од далечина. ==Клупска кариера== ===Рана кариера=== Баркли ја започнал својата кариера на 11-годишна возраст кога и се приклучил на академијата на [[ФК Евертон ФК|Евертон]] и потоа напредувал низ сите младински екипи сè до првиот тим. Тој бил избран да биде резерва во првенствен натпревар на првиот игра во почетокот на [[ФК Евертон сезона 2010-2011|сезоната 2010-2011]], и се очекувало набрзо да го направи своето деби во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]]<ref>{{наведени вести|last=Doyle|first=Ian|title=Bank on Barkley to shine at Blues says boss Moyes|url=http://www.dailypost.co.uk/sport-news/everton-fc/2011/04/28/everton-fc-s-ross-barkley-will-break-through-next-season-says-david-moyes-55578-28596667/|accessdate=8 August 2011|newspaper=Liverpool Daily Post|date=28 April 2011}}</ref> пред да ја скрши ногата на дури три места по судир со соиграчот [[Андре Висдом]] за време на еден натпревар на англиската репрезентација под 19 години во октомври 2010 година.<ref>{{наведени вести|title=Everton's Ross Barkley breaks leg on England U19 duty|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/e/everton/9092603.stm|publisher=BBC Sport|accessdate=8 August 2011|date=14 October 2010}}</ref> Тој закрепнал од повредата на време за да му се приклучи на подготовките на првиот тим пред почетокот на сезоната 2011-2012. За време на пред-сезоната, еден од најдобрите играчи на Евертон во тој момент [[Тим Кејхил]] рекол за Баркли дека тој е еден од најталентираните фудбалери со кои работел.<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Cahill Speaks To GrandOldTeam |url=http://www.grandoldteam.com/news/general-news/2011/jun/13/cahill-speaks-to-grandoldteam |publisher=GrandOldTeam |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110809065151/http://www.grandoldteam.com/news/general-news/2011/jun/13/cahill-speaks-to-grandoldteam |archivedate=2011-08-09 |accessdate=2016-04-23 }}</ref> Тој го направил своето деби во првиот домашен натпревар на Евертон во сезоната, поразот со 1-0 од [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]], и бил прогласен за играч на натпреварот од страна на Радио Сити спорт.<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Lewis|first=Andy|title=Barkley handed debut|url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2011/08/20/barkley-handed-debut|publisher=Everton F.C|accessdate=20 August 2011|date=20 August 2011|archive-date=2012-08-25|archive-url=https://www.webcitation.org/6ABtMGlA5?url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2011/08/20/barkley-handed-debut|url-status=dead}}</ref> Неговите први настапи му донеле силни пофалби од некогашниот дефанзивец на [[ФК Арсенал|Арсенал]] [[Мартин Кион]] кој како предвидување рекол "тој [Баркли] ќе биде еден од најдобрите играчи што некогаш ќе видите во оваа земја."<ref>{{наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/14739060.stm|title=Transfer deadline quotes of the day|date=31 August 2011|publisher=BBC Sport|accessdate=31 August 2011}}</ref> Тој потпишал нов четири и пол годишен договор со клубот во декември [[2011]].<ref>{{наведени вести | url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/16217561.stm | title=Teenager Ross Barkley signs long-term Everton contract | publisher=BBC Sport | date=16 December 2011 | accessdate=17 December 2011}}</ref> На 14 септември [[2012]] година, Баркли му се приклучил на [[ФК Шефилд Венздеј|Шефилд Венздеј]] во [[Чемпионшип лига]]та на заем за еден месец<ref>{{Наведена мрежна страница | url = http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/19597936 | title = Sheffield Wednesday sign Everton's Ross Barkley on loan | publisher = BBC Sport | accessdate = 14 September 2012}}</ref> и дебитирал истиот ден во поразот на гости од [[ФК Брајтон и Хоув Албион|Брајтон и Хоув Албион]].<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/19515143 "Brighton 3–0 Sheff Wed"]. BBC Sport. 14 September 2012. Retrieved 27 October 2012.</ref> Тој го постигна својот прв гол за клубот, од пенал, против [[ФК Болтон|Болтон]] во следното коло.<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/19614957 "Sheffield Wed 1–2 Bolton"]. BBC Sport. 22 September 2012. Retrieved 22 September 2012.</ref> Неговиот заем бил продолжен пред тој да биде повикан да се врати назад во Евертон, откако одиграл 13 натпревари за Венздеј.<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/20030003 "Everton's Ross Barkley extends Sheffield Wednesday loan"]. BBC Sport. 22 October 2012. Retrieved 27 October 2012.</ref><ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2012/11/19/barkley-to-return-to-blues | title=Barkley To Return To Blues | publisher=Everton F.C. | accessdate=19 November 2012 | archive-date=2012-11-22 | archive-url=https://web.archive.org/web/20121122050748/http://www.evertonfc.com/news/archive/2012/11/19/barkley-to-return-to-blues | url-status=dead }}</ref> Тој бил позајмен повторно, овој пат во [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] во јануари [[2013]] година<ref>{{наведени вести|url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2013/01/11/barkley-loaned-to-leeds|title=Barkley Loaned To Leeds|date=11 January 2013|accessdate=11 January 2013|publisher=Everton F.C.}}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://www.leedsunited.com/news/20130111/everton-midfielder-arrives-on-loan_2247585_3038068|title=EVERTON MIDFIELDER ARRIVES ON LOAN|date=11 January 2013|accessdate=11 January 2013|publisher=Leeds United F.C.}}</ref> и го направил своето деби за Лидс во дербито против [[ФК Барнсли|Барнсли]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.leedsunited.com/news/20130112/barnsley-live_2247585_3038388|title=Barnsley vs Leeds|date=12 January 2013|accessdate=12 January 2013|publisher=Leeds United F.C.}}</ref> ===Евертон=== [[File:DinamoKiev-Everton (8).jpg|thumb|200px|Баркли во дресот на [[ФК Евертон|Евертон]] во 2015]] Баркли бил вратен во првиот тим на Евертон за [[ФК Евертон сезона 2013-2014|сезоната 2013-2014]]. Тој го постигнал својот прв гол за клубот во првото коло од [[Премиер лига на Англија 2013-2014|Премиер лигата]], ремито 2-2 против [[ФК Норич Сити|Норич Сити]], а подоцна бил прогласен за играч на натпреварот.<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/23644749 | title=Norwich 2–2 Everton | publisher=BBC Sport | accessdate=17 August 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www1.skysports.com/football/live/match/287291/report | title=Premier League: Everton draw 2–2 with Norwich at Carrow Road | publisher=Sky Sports | accessdate=18 August 2013}}</ref> На 22 декември 2013, тој го постигнал победничкиот погодок за Евертон на гостувањето кај [[АФК Свонзи Сити|Свонзи Сити]].<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/25387089 | title=Swansea 1–2 Everton | publisher=BBC Sport | accessdate=23 December 2013}}</ref> На 4 јануари Баркли го постигнал својот прв гол во кариерата во натпреварите од [[ФА Куп]]от, првиот за Евертон во победата со 4-0 над [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]] во третото коло.<ref>{{наведени вести|last=Reddy|first=Luke|title=Everton 4–0 QPR|url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/25531987|accessdate=26 May 2014|publisher=BBC Sport|date=4 January 2014}}</ref> Во март, Баркли постигнал прекрасен гол со соло-продор против [[ФК Њукасл Јунајтед|Њукасл Јунајтед]] изнесувајќи ја топката од својата половина до мрежата на противникот, носејќи му на својот тим водство од 1-0 во победата со 3-0.<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/26404288 | title=Newcastle 0–3 Everton | publisher=BBC Sport | accessdate=4 June 2014}}</ref> На 18 април 2014, тој бил именуван како еден од шесте играчи на листата кандидати за добитник на наградата [[ПФА млад играч на годината]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.theguardian.com/football/2014/apr/18/pfa-player-of-the-year-award-shortlist-gerrard-lallana||title=PFA Player of the Year award shortlist: Gerrard and Lallana nominated|date=18 April 2014|accessdate=19 April 2014|newspaper=The Guardian}}</ref> Тој постигнал вкупно 6 гола во 34 настапи во Премиер лигата во текот на сезоната, вклучувајќи го и погодокот против [[Манчестер Сити]] на 3 мај кој БиБиСи спорт го опишале како "спектакуларен" и бил избран за гол на сезоната на Евертон.<ref>{{наведени вести|url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/27168536 |title=Everton 2 Manchester City 3|date=3 May 2014|accessdate=3 May 2014|publisher=BBC Sport}}</ref><ref>{{наведени вести | url=http://www.dailymail.co.uk/sport/football/article-2622880/Seamus-Coleman-Toffees-player-season-Ross-Barkley-wins-best-goal-Man-City-strike-Everton-awards.html | title=Seamus Coleman is Toffees' player of the season while Ross Barkley wins best goal for Man City strike at Everton awards | newspaper=Daily Mail | accessdate=4 June 2014}}</ref> На 29 јули 2014 година, Баркли потпишал нов договор со Евертон кој ќе го задржи во клубот до 2018 година.<ref>{{наведени вести|url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2014/07/29/barkley-signs-new-deal|title=Barkley Signs New Deal|date=29 July 2014|accessdate=29 July 2014|publisher=Everton F.C.}}</ref> Пред почетокот на сезоната 2014-2015 тој претрпел повреда на неговата медијалните лигаменти,<ref>{{наведени вести|title=Roberto Martínez: Ross Barkley may make Everton return in eight weeks|url=http://www.theguardian.com/football/2014/aug/19/roberto-martinez-ross-barkley-everton-eight-weeks|date=12 August 2014|accessdate=31 August 2014|newspaper=The Guardian}}</ref> и бил надвор од акција сè до 18 октомври 2014, кога се вартил со асистенција за погодокот на [[Ромелу Лукаку]] во првенствената победа на домашен терен над [[Астон Вила]] со 3-0. Тој го постигнал својот прв гол за сезоната во победата со 3-1 над [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]] на 15 декември.<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/30373609"Everton 3–1 QPR"]. BBC Sport. 15 December 2014. Retrieved 17 March 2015.</ref> [[ФК Евертон сезона 2015-2016|Сезоната 2015-2016]] Баркли ја започнал постигнувајќи гол во првите два натпревари на Евертон во лигата против [[ФК Вотфорд|Вотфорд]] и [[ФК Саутхемптон|Саутхемптон]].<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/33744642"Everton 2–2 Watford"]. BBC Sport. 8 August 2015. Retrieved 9 August 2015.</ref> Тоа била неговата најдобра сезона во кариерата, ги одиграл сите 38 натпревари во [[Премиер лига на Англија 2015-2016|Премиер лигата]] и постигнал највисоки за него во кариерата 8 голови во една првенствена сезона. Тој, исто така, постигнал 4 гола во куповите (2 во ФА Купот и 2 во Лига купот) што вкупно го донело до бројката од 12 голови за сезоната, што исто така е негов личен рекорд и до денес е единствената сезона во неговата кариера во која постигнал двоцифрен број голови. На почетокот на [[ФК Евртон сезона 2016–2017|сезоната 2016–2017]], Баркли постигнал гол во првото коло од сезоната, стрелајќи во мрежата на [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем]] во ремито 1–1 на домашен терен.<ref>{{Cite news |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/36994878 |title=Everton 1–1 Tottenham Hotspur |website=BBC Sport |date=13 August 2016}}</ref> Во мај 2017, менаџерот на Евертон [[Роналд Куман]] му поставил ултиматум на Баркли, дека доколку не го потпише договорот за продолжување со клубот кој му е понуден, тој ќе биде продаден во текот на летото.<ref>{{cite news |url=https://www.independent.co.uk/sport/football/premier-league/ross-barkley-contract-everton-transfer-news-ronald-koeman-press-conference-a7730236.html |title=Ronald Koeman gives Ross Barkley ultimatum over his Everton future |date=11 May 2017 |newspaper=The Independent |access-date=15 August 2017}}</ref> Потоа на 26 јули, Куман потврдил дека разговарал со Баркли и дека играчот му рекол дека е подготвен за нов предизвик во својата кариера поради што нема да потпише нов договор со Евертон.<ref>{{Cite web |url=https://www.nsno.co.uk/everton-news/2017/07/koeman-barkley-will-not-offered-new-everton-deal/ |title=Koeman: Barkley will not be offered new Everton deal |publisher=nsno.co.uk |access-date=26 July 2017}}</ref> Баркли не се појавил во ниту еден натпревар на Евертон во сезоната 2017-2018, поради повреда на тетивата.<ref name=ChelseaTransfer/> ===Челси=== На 5 јануари 2018 година, Баркли потпишал за {{Fb team (N) Chelsea}} за сума од 15&nbsp;милиони фунти, потпишувајќи пет и пол годишен договор со бранителот на титулата. Од клубот му бил доделен дресот со број 8, истиот број што го носел и во Евертон.<ref>{{Cite news |url=https://www.chelseafc.com/news/latest-news/2018/01/barkley-joins-the-blue.html |title=Barkley joins the Blues |publisher=Chelsea F.C. |date=5 January 2018}}</ref><ref>{{cite news |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/42574404 |title=Ross Barkley: Chelsea sign midfielder from Everton for £15m |website=BBC Sport |date=5 January 2018 |access-date=5 January 2018}}</ref> Баркли бил блиску до приклучување на Челси претходно во последните моменти од летниот преоден рок, но трансферот не се реализирал поради тоа што претрпел долготрајна повреда и сакал да ги разгледа неговите опции.<ref name=ChelseaTransfer>{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/football/2018/jan/05/ross-barkley-chelsea-everton |title=Chelsea announce signing of Ross Barkley from Everton in £15m deal |newspaper=The Guardian |date=5 January 2018}}</ref> Баркли го направил своето деби во поразот со 2–1 од Арсенал во реванш полуфиналето од [[Фудбалски Лига куп на Англија 2017-2018|Лига купот]] на 24 јануари. Тој влегол како замена во првото полувреме, на местото на повредениот [[Вилијан Борхес да Силва|Вилијан]].<ref>{{cite news |title=Report: Arsenal 2 Chelsea 1 (2–1 on agg) |url=https://www.chelseafc.com/news/latest-news/2018/01/report--arsenal-v-chelsea1.html |date=24 January 2018 |publisher=Chelsea F.C.}}</ref> Своето деби во Премиер лигата со Челси, Баркли го направил во поразот на домашен терен со 3-0 од {{Fb team (N) AFC Bournemouth}}.<ref>{{cite news |title=Chelsea Suffer Shock 3–0 Defeat to Bournemouth in Premier League Action |url=http://bleacherreport.com/articles/2756978-chelsea-suffer-shock-3-0-defeat-to-bournemouth-in-premier-league-action |date=1 February 2018 |website=Bleacher Report |publisher=Turner Broadcasting System}}</ref> На крајот на сезоната, тој бил неискористена замена во [[Финале на ФА Купот во 2018 година|Финалето на ФА Купот 2018]], во кое Челси го победил Манчестер Јунајтед со 1-0, резултат што му овозможил на Баркли да го освои својот прв трофеј во професионалната кариера.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/44091559 |title=Chelsea 1-0 Manchester United|date=19 May 2018 |website=BBC Sport |access-date=30 September 2020}}</ref> ==Репрезентативна кариера== Баркли ја претставувал англиската репрезентација речиси во сите младински селекции почнувајќи од онаа [[Фудбалска репрезентација на Англија под 16 години|под 16 години]] до селекцијата [[Фудбалска репрезентација на Англија под 21 година|под 21 година]]. За [[Фудбалска репрезентација на Англија|сениорската репрезентација]] дебитирал на 6 септември 2013 во квалификациски натпревар за Светското првенство 2014 против [[Фудбалска репрезентација на Молдавија|Молдавија]] на [[Стадион Вембли|Вембли]], влегувајќи во игра на местото на [[Џек Вилшер]] во победата со 4-0. Во јуни 2014 бил избран во составот од 23-ца играчи за [[Светско првенство во фудбал 2014|Светското првенство во Бразил]], и дебитирал веќе во првиот натпревар од групната фаза влегувајќи на местото на [[Дани Велбек]] во 61-вата минута во поразот со 2-1 од [[Фудбалска репрезентација на Италија|Италија]]. Својот прв гол за ''гордиот албион'' го постигнал во септември 2015 во победата со 6-0 над [[Фудбалска репрезентација на Сан Марино|Сан Марино]] во квалификациите за Евро 2016. === Хронологија на репрезентативните настапи === {{Репрезентативни настапи|ENG}} {{Cronopar|6-9-2013|Лондон|ENG|4|0|MDA|-|Квал. за СП|2014|13={{suboff|59}}}} {{Cronopar|15-11-2013|Лондон|ENG|0|2|CHL|-|Пријателска|13={{subon|77}}}} {{Cronopar|19-11-2013|Лондон|ENG|0|1|GER|-|Пријателска|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|30-5-2014|Лондон|ENG|3|0|PER|-|Пријателска|13={{subon|82}}}} {{Cronopar|4-6-2014|Мајами Гарденс|ECU|2|2|ENG|-|Пријателска|13={{suboff|84}}}} {{Cronopar|7-6-2014|Мајами Гарденс|ENG|0|0|HON|-|Пријателска|13={{subon|46}}}} {{Cronopar|14-6-2014|Манаус|ENG|1|2|ITA|-|[[Светско првенство во фудбал 2014#Натпреварување по групи|СП 2014-1 фаза]]|13={{subon|61}}}} {{Cronopar|19-6-2014|Сао Паоло|URU|2|1|ENG|-|[[Светско првенство во фудбал 2014#Натпреварување по групи|СП 2014-1 фаза]]|13={{subon|64}}}} {{Cronopar|24-6-2014|Бело Хоризонте|CRI|0|0|ENG||[[Светско првенство во фудбал 2014#Натпреварување по групи|СП 2014-1 фаза]]|13={{yel|53}}}} {{Cronopar|18-11-2014|Глазгов|SCO|1|3|ENG|-|Пријателска|13={{subon|87}}}} {{Cronopar|27-3-2015|Лондон|ENG|4|0|LTU|-|Квал. за ЕП|2016|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|31-3-2015|Торино|ITA|1|1|ENG|-|Пријателска|13={{subon|55}}}} {{Cronopar|7-6-2015|Даблин|IRL|0|0|ENG|-|Пријателска|13={{subon|66}}}} {{Cronopar|5-9-2015|Серавале|SMR|0|6|ENG|'''1''|Квал. за ЕП|2016}} {{Cronopar|8-9-2015|Лондон|ENG|2|0|SUI|-|Квал. за ЕП|2016|13={{subon|3}}}} {{Cronopar|9-10-2015|Лондон|ENG|2|0|EST|-|Квал. за ЕП|2016|13={{suboff|88}}}} {{Cronopar|12-10-2015|Вилниус|LTU|0|3|ENG|'''1''|Квал. за ЕП|2016|13={{suboff|73}}}} {{Cronopar|13-11-2015|Аликанте|ESP|2|0|ENG|-|Пријателска|13={{suboff|73}}}} {{Cronopar|17-11-2015|Лондон|ENG|2|0|FRA|-|Пријателска|13={{suboff|79}}}} {{Cronopar|26-3-2016|Берлин|GER|2|3|ENG|-|Пријателска|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|29-3-2016|Лондон|ENG|1|2|NED|-|Пријателска}} {{Cronofin|21|2}} == Клупска статистика == ''Статистиката е ажурирана на 20 април 2016.'' {| class="wikitable center" style="text-align:center; font-size:90%" |- ! rowspan="2" | Сезона ! rowspan="2" | Клуб ! colspan="3" | Првенство ! colspan="3" | Национален куп ! colspan="3" | Континентален куп ! colspan="3" | Останати купови ! colspan="2" | Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- | 2011-2012 || rowspan=2|{{знамеикона|ENG}} [[ФК Евертон|Евертон]] || [[Премиер лига на Англија 2011-2012|ПЛ]] || 6 || 0 || [[ФА Куп 2011-2012|ФАКуп]]+[[Лига куп 2011-2012|ЛК]] || 1+2 || 0 || - || - || - || - || - || - || 9 || 0 |- || [[ФК Евертон сезона 2012-2013|2012-2013]] || [[Премиер лига на Англија 2012-2013|ПЛ]] || 7 || 0 || [[ФА Куп 2012-2013|ФАКуп]]+[[Лига куп 2012-2013|ЛК]] || 1+1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 9 || 0 |- | 2012-2013 || {{знамеикона|ENG}} [[ФК Шефилд Венздеј|Шефилд Венздеј]] || [[Чемпионшип лига 2012-2013|ЧЛ]] || 13 || 4 || [[ФА Куп 2012-2013|ФАКуп]]+[[Лига куп 2012-2013|ЛК]] || 0+0 || 0 || - || - || - || || - || - || 13 || 4 |- | 2012-2013 || {{знамеикона|ENG}} [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] || [[Чемпионшип лига 2012-2013|ЧЛ]] || 4 || 0 || [[ФА Куп 2012-2013|ФАКуп]]+[[Лига куп 2012-2013|ЛК]] || 0+0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 4 || 0 |- | [[ФК Евертон сезона 2013-2014|2013-2014]] || rowspan=3|{{знамеикона|ENG}} [[ФК Евертон|Евертон]] || [[Премиер лига на Англија 2013-2014|ПЛ]] || 34 || 6 || [[ФА Куп 2013-2014|ФАКуп]]+[[Лига куп 2013-2014|ЛК]] || 3+1 || 1+0 || - || - || - || - || - || - || 38 || 7 |- | [[ФК Евертон сезона 2014-2015|2014-2015]] || [[Премиер лига на Англија 2014-2015|ПЛ]] || 29 || 2 || [[ФА Куп 2014-2015|ФАКуп]]+[[Лига куп 2014-2015|ЛК]] || 2+0 || 0 || [[Лига Европа 2014-2015|ЛЕ]] || 5 || 0 || - || - || - || 36 || 2 |- | [[ФК Евертон сезона 2015-2016|2015-2016]] || [[Премиер лига на Англија 2015-2016|ПЛ]] || 34 || 8 || [[ФА Куп 2015-2016|ФАКуп]]+[[Лига куп 2015-2016|ЛК]] || 3+6 || 2+2 || - || - || - || - || - || - || 43 || 12 |- !colspan="3"|Вкупно Евертон || 110 || 16 || || 20 || 5 || || 5 || 0 || || - || - || 135 || 21 |- !colspan="3"|Вкупно во кариерата || 127 || 20 || || 20 || 5 || || 5 || 0 || || - || - || 152 || 25 |} == Надворешни врски == {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=Англија |image3=Flag of England.svg }} * [http://us.soccerway.com/players/ross-barkley/154068/ Рос Баркли на soccerway] * [http://www.transfermarkt.co.uk/ross-barkley/profil/spieler/131978 Рос Баркли на transfermarkt] * [http://www.espnfc.com/player/152469/ross-barkley Рос Баркли на espn] * [http://www.goal.com/en/people/england/43333/ross-barkley Рос Баркли на Goal.com] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160504151309/http://www.goal.com/en/people/england/43333/ross-barkley |date=2016-05-04 }} == Наводи == {{наводи}} {{Состав на Англија на Светското првенство 2014}} {{Состав на Англија на Европското првенство 2016}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Баркли, Рос}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Англиски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Евертон]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Шефилд Венздеј]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Лидс Јунајтед]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Челзи]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Астон Вила]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] 2wrmgl8vsn4vhtqybtnuj2cvbdotik8 4804124 4804123 2022-08-21T13:32:43Z Carshalton 30527 /* Хронологија на репрезентативните настапи */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | playername = Рос Баркли | fullname = Рос Баркли<ref name=Hugman>{{Наведена мрежна страница |title=Ross Barkley |url=http://hugmansfootballers.com/player/22190 |work=Barry Hugman's Footballers |accessdate=2 April 2016}}</ref> | image = [[Податотека:1 ross barkley 2015.jpg|200px]] | height = {{height|m=1.88}}<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Player Profile: Ross Barkley|url=http://www.evertonfc.com/players/r/rb/ross-barkley|publisher=Everton FC|accessdate=3 November 2013|archive-date=2015-09-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20150913025208/http://www.evertonfc.com/players/r/rb/ross-barkley|url-status=dead}}</ref> | dateofbirth = {{birth date and age|1993|12|5|df=y}}<ref name=Hugman/> | cityofbirth = {{роден во|Ливерпул|}} | countryofbirth = [[Англија]] | nationality = {{flagsport|ENG}} [[Англија]] | currentclub = {{Fb team Chelsea}} | clubnumber = 18 | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team Everton}} | years1 = 2010-2018 | caps1 = 106 | goals1 = 16 | clubs1 = {{Fb team Everton}} | years2 = 2012 | caps2 = 13 | goals2 = 4 | clubs2 = →{{Fb team Sheffield Wednesday}} | years3 = 2013 | caps3 = 4 | goals3 = 0 | clubs3 = →{{Fb team Leeds United}} | years4 = 2018- | caps4 = 58 | goals4 = 4 | clubs4 = {{Fb team Chelsea}} | years5 = 2020-2021 | caps5 = 24 | goals5 = 3 | clubs5 = →{{Fb team Aston Villa}} | nationalyears1 = 2008-2009 | nationalcaps1 = 7 | nationalgoals1 = 2 | nationalteam1 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 16 години|Англија 16]] | nationalyears2 = 2009-2010 | nationalcaps2 = 7 | nationalgoals2 = 2 | nationalteam2 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 17 години|Англија 17]] | nationalyears3 = 2010-2012 | nationalcaps3 = 12 | nationalgoals3 = 1 | nationalteam3 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 19 години|Англија 19]] | nationalyears4 = 2013 | nationalcaps4 = 4 | nationalgoals4 = 0 | nationalteam4 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 20 години|Англија 20]] | nationalyears5 = 2011-2013 | nationalcaps5 = 5 | nationalgoals5 = 1 | nationalteam5 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 21 година|Англија 21]] | nationalyears6 = 2013- | nationalcaps6 = 33 | nationalgoals6 = 6 | nationalteam6 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија|Англија]] | pcupdate = 15 февруари 2012 | ntupdate = 15 февруари 2012 }} '''Рос Баркли''' ([[англиски јазик|англиски]]: ''Ross Barkley''; роден на [[5 декември]] [[1993]] во [[Ливерпул]]) — [[Англија|англиски]] [[фудбалер]], [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Челси|Челси]] и на [[Фудбалска репрезентација на Англија|англиската репрезентација]]. ==Технички карактеристики== Се работи за поливалентен играч, чија главна позиција е онаа на офанзивен играч од средниот ред кој игра зад напаѓачот/чите, но исто така може да игра како централен играч од средниот ред. Опремен со многу добра поединечна техника, добро се снаоѓа со двете нозе, со голема физички сила и агилност се неговите главни предности, но исто така, има многу добар дриблинг и квалитетен шут од далечина. ==Клупска кариера== ===Рана кариера=== Баркли ја започнал својата кариера на 11-годишна возраст кога и се приклучил на академијата на [[ФК Евертон ФК|Евертон]] и потоа напредувал низ сите младински екипи сè до првиот тим. Тој бил избран да биде резерва во првенствен натпревар на првиот игра во почетокот на [[ФК Евертон сезона 2010-2011|сезоната 2010-2011]], и се очекувало набрзо да го направи своето деби во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]]<ref>{{наведени вести|last=Doyle|first=Ian|title=Bank on Barkley to shine at Blues says boss Moyes|url=http://www.dailypost.co.uk/sport-news/everton-fc/2011/04/28/everton-fc-s-ross-barkley-will-break-through-next-season-says-david-moyes-55578-28596667/|accessdate=8 August 2011|newspaper=Liverpool Daily Post|date=28 April 2011}}</ref> пред да ја скрши ногата на дури три места по судир со соиграчот [[Андре Висдом]] за време на еден натпревар на англиската репрезентација под 19 години во октомври 2010 година.<ref>{{наведени вести|title=Everton's Ross Barkley breaks leg on England U19 duty|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/e/everton/9092603.stm|publisher=BBC Sport|accessdate=8 August 2011|date=14 October 2010}}</ref> Тој закрепнал од повредата на време за да му се приклучи на подготовките на првиот тим пред почетокот на сезоната 2011-2012. За време на пред-сезоната, еден од најдобрите играчи на Евертон во тој момент [[Тим Кејхил]] рекол за Баркли дека тој е еден од најталентираните фудбалери со кои работел.<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Cahill Speaks To GrandOldTeam |url=http://www.grandoldteam.com/news/general-news/2011/jun/13/cahill-speaks-to-grandoldteam |publisher=GrandOldTeam |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110809065151/http://www.grandoldteam.com/news/general-news/2011/jun/13/cahill-speaks-to-grandoldteam |archivedate=2011-08-09 |accessdate=2016-04-23 }}</ref> Тој го направил своето деби во првиот домашен натпревар на Евертон во сезоната, поразот со 1-0 од [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]], и бил прогласен за играч на натпреварот од страна на Радио Сити спорт.<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Lewis|first=Andy|title=Barkley handed debut|url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2011/08/20/barkley-handed-debut|publisher=Everton F.C|accessdate=20 August 2011|date=20 August 2011|archive-date=2012-08-25|archive-url=https://www.webcitation.org/6ABtMGlA5?url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2011/08/20/barkley-handed-debut|url-status=dead}}</ref> Неговите први настапи му донеле силни пофалби од некогашниот дефанзивец на [[ФК Арсенал|Арсенал]] [[Мартин Кион]] кој како предвидување рекол "тој [Баркли] ќе биде еден од најдобрите играчи што некогаш ќе видите во оваа земја."<ref>{{наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/14739060.stm|title=Transfer deadline quotes of the day|date=31 August 2011|publisher=BBC Sport|accessdate=31 August 2011}}</ref> Тој потпишал нов четири и пол годишен договор со клубот во декември [[2011]].<ref>{{наведени вести | url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/16217561.stm | title=Teenager Ross Barkley signs long-term Everton contract | publisher=BBC Sport | date=16 December 2011 | accessdate=17 December 2011}}</ref> На 14 септември [[2012]] година, Баркли му се приклучил на [[ФК Шефилд Венздеј|Шефилд Венздеј]] во [[Чемпионшип лига]]та на заем за еден месец<ref>{{Наведена мрежна страница | url = http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/19597936 | title = Sheffield Wednesday sign Everton's Ross Barkley on loan | publisher = BBC Sport | accessdate = 14 September 2012}}</ref> и дебитирал истиот ден во поразот на гости од [[ФК Брајтон и Хоув Албион|Брајтон и Хоув Албион]].<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/19515143 "Brighton 3–0 Sheff Wed"]. BBC Sport. 14 September 2012. Retrieved 27 October 2012.</ref> Тој го постигна својот прв гол за клубот, од пенал, против [[ФК Болтон|Болтон]] во следното коло.<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/19614957 "Sheffield Wed 1–2 Bolton"]. BBC Sport. 22 September 2012. Retrieved 22 September 2012.</ref> Неговиот заем бил продолжен пред тој да биде повикан да се врати назад во Евертон, откако одиграл 13 натпревари за Венздеј.<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/20030003 "Everton's Ross Barkley extends Sheffield Wednesday loan"]. BBC Sport. 22 October 2012. Retrieved 27 October 2012.</ref><ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2012/11/19/barkley-to-return-to-blues | title=Barkley To Return To Blues | publisher=Everton F.C. | accessdate=19 November 2012 | archive-date=2012-11-22 | archive-url=https://web.archive.org/web/20121122050748/http://www.evertonfc.com/news/archive/2012/11/19/barkley-to-return-to-blues | url-status=dead }}</ref> Тој бил позајмен повторно, овој пат во [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] во јануари [[2013]] година<ref>{{наведени вести|url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2013/01/11/barkley-loaned-to-leeds|title=Barkley Loaned To Leeds|date=11 January 2013|accessdate=11 January 2013|publisher=Everton F.C.}}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://www.leedsunited.com/news/20130111/everton-midfielder-arrives-on-loan_2247585_3038068|title=EVERTON MIDFIELDER ARRIVES ON LOAN|date=11 January 2013|accessdate=11 January 2013|publisher=Leeds United F.C.}}</ref> и го направил своето деби за Лидс во дербито против [[ФК Барнсли|Барнсли]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.leedsunited.com/news/20130112/barnsley-live_2247585_3038388|title=Barnsley vs Leeds|date=12 January 2013|accessdate=12 January 2013|publisher=Leeds United F.C.}}</ref> ===Евертон=== [[File:DinamoKiev-Everton (8).jpg|thumb|200px|Баркли во дресот на [[ФК Евертон|Евертон]] во 2015]] Баркли бил вратен во првиот тим на Евертон за [[ФК Евертон сезона 2013-2014|сезоната 2013-2014]]. Тој го постигнал својот прв гол за клубот во првото коло од [[Премиер лига на Англија 2013-2014|Премиер лигата]], ремито 2-2 против [[ФК Норич Сити|Норич Сити]], а подоцна бил прогласен за играч на натпреварот.<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/23644749 | title=Norwich 2–2 Everton | publisher=BBC Sport | accessdate=17 August 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www1.skysports.com/football/live/match/287291/report | title=Premier League: Everton draw 2–2 with Norwich at Carrow Road | publisher=Sky Sports | accessdate=18 August 2013}}</ref> На 22 декември 2013, тој го постигнал победничкиот погодок за Евертон на гостувањето кај [[АФК Свонзи Сити|Свонзи Сити]].<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/25387089 | title=Swansea 1–2 Everton | publisher=BBC Sport | accessdate=23 December 2013}}</ref> На 4 јануари Баркли го постигнал својот прв гол во кариерата во натпреварите од [[ФА Куп]]от, првиот за Евертон во победата со 4-0 над [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]] во третото коло.<ref>{{наведени вести|last=Reddy|first=Luke|title=Everton 4–0 QPR|url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/25531987|accessdate=26 May 2014|publisher=BBC Sport|date=4 January 2014}}</ref> Во март, Баркли постигнал прекрасен гол со соло-продор против [[ФК Њукасл Јунајтед|Њукасл Јунајтед]] изнесувајќи ја топката од својата половина до мрежата на противникот, носејќи му на својот тим водство од 1-0 во победата со 3-0.<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/26404288 | title=Newcastle 0–3 Everton | publisher=BBC Sport | accessdate=4 June 2014}}</ref> На 18 април 2014, тој бил именуван како еден од шесте играчи на листата кандидати за добитник на наградата [[ПФА млад играч на годината]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.theguardian.com/football/2014/apr/18/pfa-player-of-the-year-award-shortlist-gerrard-lallana||title=PFA Player of the Year award shortlist: Gerrard and Lallana nominated|date=18 April 2014|accessdate=19 April 2014|newspaper=The Guardian}}</ref> Тој постигнал вкупно 6 гола во 34 настапи во Премиер лигата во текот на сезоната, вклучувајќи го и погодокот против [[Манчестер Сити]] на 3 мај кој БиБиСи спорт го опишале како "спектакуларен" и бил избран за гол на сезоната на Евертон.<ref>{{наведени вести|url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/27168536 |title=Everton 2 Manchester City 3|date=3 May 2014|accessdate=3 May 2014|publisher=BBC Sport}}</ref><ref>{{наведени вести | url=http://www.dailymail.co.uk/sport/football/article-2622880/Seamus-Coleman-Toffees-player-season-Ross-Barkley-wins-best-goal-Man-City-strike-Everton-awards.html | title=Seamus Coleman is Toffees' player of the season while Ross Barkley wins best goal for Man City strike at Everton awards | newspaper=Daily Mail | accessdate=4 June 2014}}</ref> На 29 јули 2014 година, Баркли потпишал нов договор со Евертон кој ќе го задржи во клубот до 2018 година.<ref>{{наведени вести|url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2014/07/29/barkley-signs-new-deal|title=Barkley Signs New Deal|date=29 July 2014|accessdate=29 July 2014|publisher=Everton F.C.}}</ref> Пред почетокот на сезоната 2014-2015 тој претрпел повреда на неговата медијалните лигаменти,<ref>{{наведени вести|title=Roberto Martínez: Ross Barkley may make Everton return in eight weeks|url=http://www.theguardian.com/football/2014/aug/19/roberto-martinez-ross-barkley-everton-eight-weeks|date=12 August 2014|accessdate=31 August 2014|newspaper=The Guardian}}</ref> и бил надвор од акција сè до 18 октомври 2014, кога се вартил со асистенција за погодокот на [[Ромелу Лукаку]] во првенствената победа на домашен терен над [[Астон Вила]] со 3-0. Тој го постигнал својот прв гол за сезоната во победата со 3-1 над [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]] на 15 декември.<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/30373609"Everton 3–1 QPR"]. BBC Sport. 15 December 2014. Retrieved 17 March 2015.</ref> [[ФК Евертон сезона 2015-2016|Сезоната 2015-2016]] Баркли ја започнал постигнувајќи гол во првите два натпревари на Евертон во лигата против [[ФК Вотфорд|Вотфорд]] и [[ФК Саутхемптон|Саутхемптон]].<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/33744642"Everton 2–2 Watford"]. BBC Sport. 8 August 2015. Retrieved 9 August 2015.</ref> Тоа била неговата најдобра сезона во кариерата, ги одиграл сите 38 натпревари во [[Премиер лига на Англија 2015-2016|Премиер лигата]] и постигнал највисоки за него во кариерата 8 голови во една првенствена сезона. Тој, исто така, постигнал 4 гола во куповите (2 во ФА Купот и 2 во Лига купот) што вкупно го донело до бројката од 12 голови за сезоната, што исто така е негов личен рекорд и до денес е единствената сезона во неговата кариера во која постигнал двоцифрен број голови. На почетокот на [[ФК Евртон сезона 2016–2017|сезоната 2016–2017]], Баркли постигнал гол во првото коло од сезоната, стрелајќи во мрежата на [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем]] во ремито 1–1 на домашен терен.<ref>{{Cite news |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/36994878 |title=Everton 1–1 Tottenham Hotspur |website=BBC Sport |date=13 August 2016}}</ref> Во мај 2017, менаџерот на Евертон [[Роналд Куман]] му поставил ултиматум на Баркли, дека доколку не го потпише договорот за продолжување со клубот кој му е понуден, тој ќе биде продаден во текот на летото.<ref>{{cite news |url=https://www.independent.co.uk/sport/football/premier-league/ross-barkley-contract-everton-transfer-news-ronald-koeman-press-conference-a7730236.html |title=Ronald Koeman gives Ross Barkley ultimatum over his Everton future |date=11 May 2017 |newspaper=The Independent |access-date=15 August 2017}}</ref> Потоа на 26 јули, Куман потврдил дека разговарал со Баркли и дека играчот му рекол дека е подготвен за нов предизвик во својата кариера поради што нема да потпише нов договор со Евертон.<ref>{{Cite web |url=https://www.nsno.co.uk/everton-news/2017/07/koeman-barkley-will-not-offered-new-everton-deal/ |title=Koeman: Barkley will not be offered new Everton deal |publisher=nsno.co.uk |access-date=26 July 2017}}</ref> Баркли не се појавил во ниту еден натпревар на Евертон во сезоната 2017-2018, поради повреда на тетивата.<ref name=ChelseaTransfer/> ===Челси=== На 5 јануари 2018 година, Баркли потпишал за {{Fb team (N) Chelsea}} за сума од 15&nbsp;милиони фунти, потпишувајќи пет и пол годишен договор со бранителот на титулата. Од клубот му бил доделен дресот со број 8, истиот број што го носел и во Евертон.<ref>{{Cite news |url=https://www.chelseafc.com/news/latest-news/2018/01/barkley-joins-the-blue.html |title=Barkley joins the Blues |publisher=Chelsea F.C. |date=5 January 2018}}</ref><ref>{{cite news |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/42574404 |title=Ross Barkley: Chelsea sign midfielder from Everton for £15m |website=BBC Sport |date=5 January 2018 |access-date=5 January 2018}}</ref> Баркли бил блиску до приклучување на Челси претходно во последните моменти од летниот преоден рок, но трансферот не се реализирал поради тоа што претрпел долготрајна повреда и сакал да ги разгледа неговите опции.<ref name=ChelseaTransfer>{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/football/2018/jan/05/ross-barkley-chelsea-everton |title=Chelsea announce signing of Ross Barkley from Everton in £15m deal |newspaper=The Guardian |date=5 January 2018}}</ref> Баркли го направил своето деби во поразот со 2–1 од Арсенал во реванш полуфиналето од [[Фудбалски Лига куп на Англија 2017-2018|Лига купот]] на 24 јануари. Тој влегол како замена во првото полувреме, на местото на повредениот [[Вилијан Борхес да Силва|Вилијан]].<ref>{{cite news |title=Report: Arsenal 2 Chelsea 1 (2–1 on agg) |url=https://www.chelseafc.com/news/latest-news/2018/01/report--arsenal-v-chelsea1.html |date=24 January 2018 |publisher=Chelsea F.C.}}</ref> Своето деби во Премиер лигата со Челси, Баркли го направил во поразот на домашен терен со 3-0 од {{Fb team (N) AFC Bournemouth}}.<ref>{{cite news |title=Chelsea Suffer Shock 3–0 Defeat to Bournemouth in Premier League Action |url=http://bleacherreport.com/articles/2756978-chelsea-suffer-shock-3-0-defeat-to-bournemouth-in-premier-league-action |date=1 February 2018 |website=Bleacher Report |publisher=Turner Broadcasting System}}</ref> На крајот на сезоната, тој бил неискористена замена во [[Финале на ФА Купот во 2018 година|Финалето на ФА Купот 2018]], во кое Челси го победил Манчестер Јунајтед со 1-0, резултат што му овозможил на Баркли да го освои својот прв трофеј во професионалната кариера.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/44091559 |title=Chelsea 1-0 Manchester United|date=19 May 2018 |website=BBC Sport |access-date=30 September 2020}}</ref> ==Репрезентативна кариера== Баркли ја претставувал англиската репрезентација речиси во сите младински селекции почнувајќи од онаа [[Фудбалска репрезентација на Англија под 16 години|под 16 години]] до селекцијата [[Фудбалска репрезентација на Англија под 21 година|под 21 година]]. За [[Фудбалска репрезентација на Англија|сениорската репрезентација]] дебитирал на 6 септември 2013 во квалификациски натпревар за Светското првенство 2014 против [[Фудбалска репрезентација на Молдавија|Молдавија]] на [[Стадион Вембли|Вембли]], влегувајќи во игра на местото на [[Џек Вилшер]] во победата со 4-0. Во јуни 2014 бил избран во составот од 23-ца играчи за [[Светско првенство во фудбал 2014|Светското првенство во Бразил]], и дебитирал веќе во првиот натпревар од групната фаза влегувајќи на местото на [[Дани Велбек]] во 61-вата минута во поразот со 2-1 од [[Фудбалска репрезентација на Италија|Италија]]. Својот прв гол за ''гордиот албион'' го постигнал во септември 2015 во победата со 6-0 над [[Фудбалска репрезентација на Сан Марино|Сан Марино]] во квалификациите за Евро 2016. === Хронологија на репрезентативните настапи === {{Репрезентативни настапи|ENG}} {{Cronopar|6-9-2013|Лондон|ENG|4|0|MDA|-|Квал. за СП|2014|13={{suboff|59}}}} {{Cronopar|15-11-2013|Лондон|ENG|0|2|CHL|-|Пријателска|13={{subon|77}}}} {{Cronopar|19-11-2013|Лондон|ENG|0|1|GER|-|Пријателска|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|30-5-2014|Лондон|ENG|3|0|PER|-|Пријателска|13={{subon|82}}}} {{Cronopar|4-6-2014|Мајами Гарденс|ECU|2|2|ENG|-|Пријателска|13={{suboff|84}}}} {{Cronopar|7-6-2014|Мајами Гарденс|ENG|0|0|HON|-|Пријателска|13={{subon|46}}}} {{Cronopar|14-6-2014|Манаус|ENG|1|2|ITA|-|[[Светско првенство во фудбал 2014#Натпреварување по групи|СП 2014-1 фаза]]|13={{subon|61}}}} {{Cronopar|19-6-2014|Сао Паоло|URU|2|1|ENG|-|[[Светско првенство во фудбал 2014#Натпреварување по групи|СП 2014-1 фаза]]|13={{subon|64}}}} {{Cronopar|24-6-2014|Бело Хоризонте|CRI|0|0|ENG||[[Светско првенство во фудбал 2014#Натпреварување по групи|СП 2014-1 фаза]]|13={{yel|53}}}} {{Cronopar|18-11-2014|Глазгов|SCO|1|3|ENG|-|Пријателска|13={{subon|87}}}} {{Cronopar|27-3-2015|Лондон|ENG|4|0|LTU|-|Квал. за ЕП|2016|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|31-3-2015|Торино|ITA|1|1|ENG|-|Пријателска|13={{subon|55}}}} {{Cronopar|7-6-2015|Даблин|IRL|0|0|ENG|-|Пријателска|13={{subon|66}}}} {{Cronopar|5-9-2015|Серавале|SMR|0|6|ENG|1|Квал. за ЕП|2016}} {{Cronopar|8-9-2015|Лондон|ENG|2|0|SUI|-|Квал. за ЕП|2016|13={{subon|3}}}} {{Cronopar|9-10-2015|Лондон|ENG|2|0|EST|-|Квал. за ЕП|2016|13={{suboff|88}}}} {{Cronopar|12-10-2015|Вилниус|LTU|0|3|ENG|1|Квал. за ЕП|2016|13={{suboff|73}}}} {{Cronopar|13-11-2015|Аликанте|ESP|2|0|ENG|-|Пријателска|13={{suboff|73}}}} {{Cronopar|17-11-2015|Лондон|ENG|2|0|FRA|-|Пријателска|13={{suboff|79}}}} {{Cronopar|26-3-2016|Берлин|GER|2|3|ENG|-|Пријателска|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|29-3-2016|Лондон|ENG|1|2|NED|-|Пријателска}} {{Cronofin|21|2}} == Клупска статистика == ''Статистиката е ажурирана на 20 април 2016.'' {| class="wikitable center" style="text-align:center; font-size:90%" |- ! rowspan="2" | Сезона ! rowspan="2" | Клуб ! colspan="3" | Првенство ! colspan="3" | Национален куп ! colspan="3" | Континентален куп ! colspan="3" | Останати купови ! colspan="2" | Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- | 2011-2012 || rowspan=2|{{знамеикона|ENG}} [[ФК Евертон|Евертон]] || [[Премиер лига на Англија 2011-2012|ПЛ]] || 6 || 0 || [[ФА Куп 2011-2012|ФАКуп]]+[[Лига куп 2011-2012|ЛК]] || 1+2 || 0 || - || - || - || - || - || - || 9 || 0 |- || [[ФК Евертон сезона 2012-2013|2012-2013]] || [[Премиер лига на Англија 2012-2013|ПЛ]] || 7 || 0 || [[ФА Куп 2012-2013|ФАКуп]]+[[Лига куп 2012-2013|ЛК]] || 1+1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 9 || 0 |- | 2012-2013 || {{знамеикона|ENG}} [[ФК Шефилд Венздеј|Шефилд Венздеј]] || [[Чемпионшип лига 2012-2013|ЧЛ]] || 13 || 4 || [[ФА Куп 2012-2013|ФАКуп]]+[[Лига куп 2012-2013|ЛК]] || 0+0 || 0 || - || - || - || || - || - || 13 || 4 |- | 2012-2013 || {{знамеикона|ENG}} [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] || [[Чемпионшип лига 2012-2013|ЧЛ]] || 4 || 0 || [[ФА Куп 2012-2013|ФАКуп]]+[[Лига куп 2012-2013|ЛК]] || 0+0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 4 || 0 |- | [[ФК Евертон сезона 2013-2014|2013-2014]] || rowspan=3|{{знамеикона|ENG}} [[ФК Евертон|Евертон]] || [[Премиер лига на Англија 2013-2014|ПЛ]] || 34 || 6 || [[ФА Куп 2013-2014|ФАКуп]]+[[Лига куп 2013-2014|ЛК]] || 3+1 || 1+0 || - || - || - || - || - || - || 38 || 7 |- | [[ФК Евертон сезона 2014-2015|2014-2015]] || [[Премиер лига на Англија 2014-2015|ПЛ]] || 29 || 2 || [[ФА Куп 2014-2015|ФАКуп]]+[[Лига куп 2014-2015|ЛК]] || 2+0 || 0 || [[Лига Европа 2014-2015|ЛЕ]] || 5 || 0 || - || - || - || 36 || 2 |- | [[ФК Евертон сезона 2015-2016|2015-2016]] || [[Премиер лига на Англија 2015-2016|ПЛ]] || 34 || 8 || [[ФА Куп 2015-2016|ФАКуп]]+[[Лига куп 2015-2016|ЛК]] || 3+6 || 2+2 || - || - || - || - || - || - || 43 || 12 |- !colspan="3"|Вкупно Евертон || 110 || 16 || || 20 || 5 || || 5 || 0 || || - || - || 135 || 21 |- !colspan="3"|Вкупно во кариерата || 127 || 20 || || 20 || 5 || || 5 || 0 || || - || - || 152 || 25 |} == Надворешни врски == {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=Англија |image3=Flag of England.svg }} * [http://us.soccerway.com/players/ross-barkley/154068/ Рос Баркли на soccerway] * [http://www.transfermarkt.co.uk/ross-barkley/profil/spieler/131978 Рос Баркли на transfermarkt] * [http://www.espnfc.com/player/152469/ross-barkley Рос Баркли на espn] * [http://www.goal.com/en/people/england/43333/ross-barkley Рос Баркли на Goal.com] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160504151309/http://www.goal.com/en/people/england/43333/ross-barkley |date=2016-05-04 }} == Наводи == {{наводи}} {{Состав на Англија на Светското првенство 2014}} {{Состав на Англија на Европското првенство 2016}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Баркли, Рос}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Англиски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Евертон]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Шефилд Венздеј]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Лидс Јунајтед]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Челзи]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Астон Вила]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] lryyp87tyheqxbm63bt1m5b7d4nhlkn 4804125 4804124 2022-08-21T13:33:29Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | playername = Рос Баркли | fullname = Рос Баркли<ref name=Hugman>{{Наведена мрежна страница |title=Ross Barkley |url=http://hugmansfootballers.com/player/22190 |work=Barry Hugman's Footballers |accessdate=2 April 2016}}</ref> | image = [[Податотека:1 ross barkley 2015.jpg|200px]] | height = {{height|m=1.88}}<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Player Profile: Ross Barkley|url=http://www.evertonfc.com/players/r/rb/ross-barkley|publisher=Everton FC|accessdate=3 November 2013|archive-date=2015-09-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20150913025208/http://www.evertonfc.com/players/r/rb/ross-barkley|url-status=dead}}</ref> | dateofbirth = {{birth date and age|1993|12|5|df=y}}<ref name=Hugman/> | cityofbirth = {{роден во|Ливерпул|}} | countryofbirth = [[Англија]] | nationality = {{flagsport|ENG}} [[Англија]] | currentclub = {{Fb team Chelsea}} | clubnumber = 18 | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | youthyears1 = | youthclubs1 = {{Fb team Everton}} | years1 = 2010-2018 | caps1 = 106 | goals1 = 16 | clubs1 = {{Fb team Everton}} | years2 = 2012 | caps2 = 13 | goals2 = 4 | clubs2 = →{{Fb team Sheffield Wednesday}} | years3 = 2013 | caps3 = 4 | goals3 = 0 | clubs3 = →{{Fb team Leeds United}} | years4 = 2018- | caps4 = 58 | goals4 = 4 | clubs4 = {{Fb team Chelsea}} | years5 = 2020-2021 | caps5 = 24 | goals5 = 3 | clubs5 = →{{Fb team Aston Villa}} | nationalyears1 = 2008-2009 | nationalcaps1 = 7 | nationalgoals1 = 2 | nationalteam1 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 16 години|Англија 16]] | nationalyears2 = 2009-2010 | nationalcaps2 = 7 | nationalgoals2 = 2 | nationalteam2 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 17 години|Англија 17]] | nationalyears3 = 2010-2012 | nationalcaps3 = 12 | nationalgoals3 = 1 | nationalteam3 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 19 години|Англија 19]] | nationalyears4 = 2013 | nationalcaps4 = 4 | nationalgoals4 = 0 | nationalteam4 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 20 години|Англија 20]] | nationalyears5 = 2011-2013 | nationalcaps5 = 5 | nationalgoals5 = 1 | nationalteam5 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија под 21 година|Англија 21]] | nationalyears6 = 2013- | nationalcaps6 = 33 | nationalgoals6 = 6 | nationalteam6 = {{знамеикона|Англија}} [[Фудбалска репрезентација на Англија|Англија]] | pcupdate = 15 февруари 2012 | ntupdate = 15 февруари 2012 }} '''Рос Баркли''' ([[англиски јазик|англиски]]: ''Ross Barkley''; роден на [[5 декември]] [[1993]] во [[Ливерпул]]) — [[Англија|англиски]] [[фудбалер]], [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Челси|Челси]] и на [[Фудбалска репрезентација на Англија|англиската репрезентација]]. ==Технички карактеристики== Се работи за поливалентен играч, чија главна позиција е онаа на офанзивен играч од средниот ред кој игра зад напаѓачот/чите, но исто така може да игра како централен играч од средниот ред. Опремен со многу добра поединечна техника, добро се снаоѓа со двете нозе, со голема физички сила и агилност се неговите главни предности, но исто така, има многу добар дриблинг и квалитетен шут од далечина. ==Клупска кариера== ===Рана кариера=== Баркли ја започнал својата кариера на 11-годишна возраст кога и се приклучил на академијата на [[ФК Евертон ФК|Евертон]] и потоа напредувал низ сите младински екипи сè до првиот тим. Тој бил избран да биде резерва во првенствен натпревар на првиот игра во почетокот на [[ФК Евертон сезона 2010-2011|сезоната 2010-2011]], и се очекувало набрзо да го направи своето деби во [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]]<ref>{{наведени вести|last=Doyle|first=Ian|title=Bank on Barkley to shine at Blues says boss Moyes|url=http://www.dailypost.co.uk/sport-news/everton-fc/2011/04/28/everton-fc-s-ross-barkley-will-break-through-next-season-says-david-moyes-55578-28596667/|accessdate=8 August 2011|newspaper=Liverpool Daily Post|date=28 April 2011}}</ref> пред да ја скрши ногата на дури три места по судир со соиграчот [[Андре Висдом]] за време на еден натпревар на англиската репрезентација под 19 години во октомври 2010 година.<ref>{{наведени вести|title=Everton's Ross Barkley breaks leg on England U19 duty|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/e/everton/9092603.stm|publisher=BBC Sport|accessdate=8 August 2011|date=14 October 2010}}</ref> Тој закрепнал од повредата на време за да му се приклучи на подготовките на првиот тим пред почетокот на сезоната 2011-2012. За време на пред-сезоната, еден од најдобрите играчи на Евертон во тој момент [[Тим Кејхил]] рекол за Баркли дека тој е еден од најталентираните фудбалери со кои работел.<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Cahill Speaks To GrandOldTeam |url=http://www.grandoldteam.com/news/general-news/2011/jun/13/cahill-speaks-to-grandoldteam |publisher=GrandOldTeam |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110809065151/http://www.grandoldteam.com/news/general-news/2011/jun/13/cahill-speaks-to-grandoldteam |archivedate=2011-08-09 |accessdate=2016-04-23 }}</ref> Тој го направил своето деби во првиот домашен натпревар на Евертон во сезоната, поразот со 1-0 од [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]], и бил прогласен за играч на натпреварот од страна на Радио Сити спорт.<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Lewis|first=Andy|title=Barkley handed debut|url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2011/08/20/barkley-handed-debut|publisher=Everton F.C|accessdate=20 August 2011|date=20 August 2011|archive-date=2012-08-25|archive-url=https://www.webcitation.org/6ABtMGlA5?url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2011/08/20/barkley-handed-debut|url-status=dead}}</ref> Неговите први настапи му донеле силни пофалби од некогашниот дефанзивец на [[ФК Арсенал|Арсенал]] [[Мартин Кион]] кој како предвидување рекол "тој [Баркли] ќе биде еден од најдобрите играчи што некогаш ќе видите во оваа земја."<ref>{{наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/14739060.stm|title=Transfer deadline quotes of the day|date=31 August 2011|publisher=BBC Sport|accessdate=31 August 2011}}</ref> Тој потпишал нов четири и пол годишен договор со клубот во декември [[2011]].<ref>{{наведени вести | url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/16217561.stm | title=Teenager Ross Barkley signs long-term Everton contract | publisher=BBC Sport | date=16 December 2011 | accessdate=17 December 2011}}</ref> На 14 септември [[2012]] година, Баркли му се приклучил на [[ФК Шефилд Венздеј|Шефилд Венздеј]] во [[Чемпионшип лига]]та на заем за еден месец<ref>{{Наведена мрежна страница | url = http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/19597936 | title = Sheffield Wednesday sign Everton's Ross Barkley on loan | publisher = BBC Sport | accessdate = 14 September 2012}}</ref> и дебитирал истиот ден во поразот на гости од [[ФК Брајтон и Хоув Албион|Брајтон и Хоув Албион]].<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/19515143 "Brighton 3–0 Sheff Wed"]. BBC Sport. 14 September 2012. Retrieved 27 October 2012.</ref> Тој го постигна својот прв гол за клубот, од пенал, против [[ФК Болтон|Болтон]] во следното коло.<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/19614957 "Sheffield Wed 1–2 Bolton"]. BBC Sport. 22 September 2012. Retrieved 22 September 2012.</ref> Неговиот заем бил продолжен пред тој да биде повикан да се врати назад во Евертон, откако одиграл 13 натпревари за Венздеј.<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/20030003 "Everton's Ross Barkley extends Sheffield Wednesday loan"]. BBC Sport. 22 October 2012. Retrieved 27 October 2012.</ref><ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2012/11/19/barkley-to-return-to-blues | title=Barkley To Return To Blues | publisher=Everton F.C. | accessdate=19 November 2012 | archive-date=2012-11-22 | archive-url=https://web.archive.org/web/20121122050748/http://www.evertonfc.com/news/archive/2012/11/19/barkley-to-return-to-blues | url-status=dead }}</ref> Тој бил позајмен повторно, овој пат во [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] во јануари [[2013]] година<ref>{{наведени вести|url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2013/01/11/barkley-loaned-to-leeds|title=Barkley Loaned To Leeds|date=11 January 2013|accessdate=11 January 2013|publisher=Everton F.C.}}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://www.leedsunited.com/news/20130111/everton-midfielder-arrives-on-loan_2247585_3038068|title=EVERTON MIDFIELDER ARRIVES ON LOAN|date=11 January 2013|accessdate=11 January 2013|publisher=Leeds United F.C.}}</ref> и го направил своето деби за Лидс во дербито против [[ФК Барнсли|Барнсли]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.leedsunited.com/news/20130112/barnsley-live_2247585_3038388|title=Barnsley vs Leeds|date=12 January 2013|accessdate=12 January 2013|publisher=Leeds United F.C.}}</ref> ===Евертон=== [[File:DinamoKiev-Everton (8).jpg|thumb|200px|Баркли во дресот на [[ФК Евертон|Евертон]] во 2015]] Баркли бил вратен во првиот тим на Евертон за [[ФК Евертон сезона 2013-2014|сезоната 2013-2014]]. Тој го постигнал својот прв гол за клубот во првото коло од [[Премиер лига на Англија 2013-2014|Премиер лигата]], ремито 2-2 против [[ФК Норич Сити|Норич Сити]], а подоцна бил прогласен за играч на натпреварот.<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/23644749 | title=Norwich 2–2 Everton | publisher=BBC Sport | accessdate=17 August 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www1.skysports.com/football/live/match/287291/report | title=Premier League: Everton draw 2–2 with Norwich at Carrow Road | publisher=Sky Sports | accessdate=18 August 2013}}</ref> На 22 декември 2013, тој го постигнал победничкиот погодок за Евертон на гостувањето кај [[АФК Свонзи Сити|Свонзи Сити]].<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/25387089 | title=Swansea 1–2 Everton | publisher=BBC Sport | accessdate=23 December 2013}}</ref> На 4 јануари Баркли го постигнал својот прв гол во кариерата во натпреварите од [[ФА Куп]]от, првиот за Евертон во победата со 4-0 над [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]] во третото коло.<ref>{{наведени вести|last=Reddy|first=Luke|title=Everton 4–0 QPR|url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/25531987|accessdate=26 May 2014|publisher=BBC Sport|date=4 January 2014}}</ref> Во март, Баркли постигнал прекрасен гол со соло-продор против [[ФК Њукасл Јунајтед|Њукасл Јунајтед]] изнесувајќи ја топката од својата половина до мрежата на противникот, носејќи му на својот тим водство од 1-0 во победата со 3-0.<ref>{{Наведена мрежна страница | url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/26404288 | title=Newcastle 0–3 Everton | publisher=BBC Sport | accessdate=4 June 2014}}</ref> На 18 април 2014, тој бил именуван како еден од шесте играчи на листата кандидати за добитник на наградата [[ПФА млад играч на годината]].<ref>{{наведени вести|url=http://www.theguardian.com/football/2014/apr/18/pfa-player-of-the-year-award-shortlist-gerrard-lallana||title=PFA Player of the Year award shortlist: Gerrard and Lallana nominated|date=18 April 2014|accessdate=19 April 2014|newspaper=The Guardian}}</ref> Тој постигнал вкупно 6 гола во 34 настапи во Премиер лигата во текот на сезоната, вклучувајќи го и погодокот против [[Манчестер Сити]] на 3 мај кој БиБиСи спорт го опишале како "спектакуларен" и бил избран за гол на сезоната на Евертон.<ref>{{наведени вести|url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/27168536 |title=Everton 2 Manchester City 3|date=3 May 2014|accessdate=3 May 2014|publisher=BBC Sport}}</ref><ref>{{наведени вести | url=http://www.dailymail.co.uk/sport/football/article-2622880/Seamus-Coleman-Toffees-player-season-Ross-Barkley-wins-best-goal-Man-City-strike-Everton-awards.html | title=Seamus Coleman is Toffees' player of the season while Ross Barkley wins best goal for Man City strike at Everton awards | newspaper=Daily Mail | accessdate=4 June 2014}}</ref> На 29 јули 2014 година, Баркли потпишал нов договор со Евертон кој ќе го задржи во клубот до 2018 година.<ref>{{наведени вести|url=http://www.evertonfc.com/news/archive/2014/07/29/barkley-signs-new-deal|title=Barkley Signs New Deal|date=29 July 2014|accessdate=29 July 2014|publisher=Everton F.C.}}</ref> Пред почетокот на сезоната 2014-2015 тој претрпел повреда на неговата медијалните лигаменти,<ref>{{наведени вести|title=Roberto Martínez: Ross Barkley may make Everton return in eight weeks|url=http://www.theguardian.com/football/2014/aug/19/roberto-martinez-ross-barkley-everton-eight-weeks|date=12 August 2014|accessdate=31 August 2014|newspaper=The Guardian}}</ref> и бил надвор од акција сè до 18 октомври 2014, кога се вартил со асистенција за погодокот на [[Ромелу Лукаку]] во првенствената победа на домашен терен над [[Астон Вила]] со 3-0. Тој го постигнал својот прв гол за сезоната во победата со 3-1 над [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]] на 15 декември.<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/30373609"Everton 3–1 QPR"]. BBC Sport. 15 December 2014. Retrieved 17 March 2015.</ref> [[ФК Евертон сезона 2015-2016|Сезоната 2015-2016]] Баркли ја започнал постигнувајќи гол во првите два натпревари на Евертон во лигата против [[ФК Вотфорд|Вотфорд]] и [[ФК Саутхемптон|Саутхемптон]].<ref>[http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/33744642"Everton 2–2 Watford"]. BBC Sport. 8 August 2015. Retrieved 9 August 2015.</ref> Тоа била неговата најдобра сезона во кариерата, ги одиграл сите 38 натпревари во [[Премиер лига на Англија 2015-2016|Премиер лигата]] и постигнал највисоки за него во кариерата 8 голови во една првенствена сезона. Тој, исто така, постигнал 4 гола во куповите (2 во ФА Купот и 2 во Лига купот) што вкупно го донело до бројката од 12 голови за сезоната, што исто така е негов личен рекорд и до денес е единствената сезона во неговата кариера во која постигнал двоцифрен број голови. На почетокот на [[ФК Евртон сезона 2016–2017|сезоната 2016–2017]], Баркли постигнал гол во првото коло од сезоната, стрелајќи во мрежата на [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем]] во ремито 1–1 на домашен терен.<ref>{{Cite news |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/36994878 |title=Everton 1–1 Tottenham Hotspur |website=BBC Sport |date=13 August 2016}}</ref> Во мај 2017, менаџерот на Евертон [[Роналд Куман]] му поставил ултиматум на Баркли, дека доколку не го потпише договорот за продолжување со клубот кој му е понуден, тој ќе биде продаден во текот на летото.<ref>{{cite news |url=https://www.independent.co.uk/sport/football/premier-league/ross-barkley-contract-everton-transfer-news-ronald-koeman-press-conference-a7730236.html |title=Ronald Koeman gives Ross Barkley ultimatum over his Everton future |date=11 May 2017 |newspaper=The Independent |access-date=15 August 2017}}</ref> Потоа на 26 јули, Куман потврдил дека разговарал со Баркли и дека играчот му рекол дека е подготвен за нов предизвик во својата кариера поради што нема да потпише нов договор со Евертон.<ref>{{Cite web |url=https://www.nsno.co.uk/everton-news/2017/07/koeman-barkley-will-not-offered-new-everton-deal/ |title=Koeman: Barkley will not be offered new Everton deal |publisher=nsno.co.uk |access-date=26 July 2017}}</ref> Баркли не се појавил во ниту еден натпревар на Евертон во сезоната 2017-2018, поради повреда на тетивата.<ref name=ChelseaTransfer/> ===Челси=== На 5 јануари 2018 година, Баркли потпишал за {{Fb team (N) Chelsea}} за сума од 15&nbsp;милиони фунти, потпишувајќи пет и пол годишен договор со бранителот на титулата. Од клубот му бил доделен дресот со број 8, истиот број што го носел и во Евертон.<ref>{{Cite news |url=https://www.chelseafc.com/news/latest-news/2018/01/barkley-joins-the-blue.html |title=Barkley joins the Blues |publisher=Chelsea F.C. |date=5 January 2018}}</ref><ref>{{cite news |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/42574404 |title=Ross Barkley: Chelsea sign midfielder from Everton for £15m |website=BBC Sport |date=5 January 2018 |access-date=5 January 2018}}</ref> Баркли бил блиску до приклучување на Челси претходно во последните моменти од летниот преоден рок, но трансферот не се реализирал поради тоа што претрпел долготрајна повреда и сакал да ги разгледа неговите опции.<ref name=ChelseaTransfer>{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/football/2018/jan/05/ross-barkley-chelsea-everton |title=Chelsea announce signing of Ross Barkley from Everton in £15m deal |newspaper=The Guardian |date=5 January 2018}}</ref> Баркли го направил своето деби во поразот со 2–1 од Арсенал во реванш полуфиналето од [[Фудбалски Лига куп на Англија 2017-2018|Лига купот]] на 24 јануари. Тој влегол како замена во првото полувреме, на местото на повредениот [[Вилијан Борхес да Силва|Вилијан]].<ref>{{cite news |title=Report: Arsenal 2 Chelsea 1 (2–1 on agg) |url=https://www.chelseafc.com/news/latest-news/2018/01/report--arsenal-v-chelsea1.html |date=24 January 2018 |publisher=Chelsea F.C.}}</ref> Своето деби во Премиер лигата со Челси, Баркли го направил во поразот на домашен терен со 3-0 од {{Fb team (N) AFC Bournemouth}}.<ref>{{cite news |title=Chelsea Suffer Shock 3–0 Defeat to Bournemouth in Premier League Action |url=http://bleacherreport.com/articles/2756978-chelsea-suffer-shock-3-0-defeat-to-bournemouth-in-premier-league-action |date=1 February 2018 |website=Bleacher Report |publisher=Turner Broadcasting System}}</ref> На крајот на сезоната, тој бил неискористена замена во [[Финале на ФА Купот во 2018 година|Финалето на ФА Купот 2018]], во кое Челси го победил Манчестер Јунајтед со 1-0, резултат што му овозможил на Баркли да го освои својот прв трофеј во професионалната кариера.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/44091559 |title=Chelsea 1-0 Manchester United|date=19 May 2018 |website=BBC Sport |access-date=30 September 2020}}</ref> ==Репрезентативна кариера== Баркли ја претставувал англиската репрезентација речиси во сите младински селекции почнувајќи од онаа [[Фудбалска репрезентација на Англија под 16 години|под 16 години]] до селекцијата [[Фудбалска репрезентација на Англија под 21 година|под 21 година]]. За [[Фудбалска репрезентација на Англија|сениорската репрезентација]] дебитирал на 6 септември 2013 во квалификациски натпревар за Светското првенство 2014 против [[Фудбалска репрезентација на Молдавија|Молдавија]] на [[Стадион Вембли|Вембли]], влегувајќи во игра на местото на [[Џек Вилшер]] во победата со 4-0. Во јуни 2014 бил избран во составот од 23-ца играчи за [[Светско првенство во фудбал 2014|Светското првенство во Бразил]], и дебитирал веќе во првиот натпревар од групната фаза влегувајќи на местото на [[Дани Велбек]] во 61-вата минута во поразот со 2-1 од [[Фудбалска репрезентација на Италија|Италија]]. Својот прв гол за ''гордиот албион'' го постигнал во септември 2015 во победата со 6-0 над [[Фудбалска репрезентација на Сан Марино|Сан Марино]] во квалификациите за Евро 2016. === Хронологија на репрезентативните настапи === {{Репрезентативни настапи|ENG}} {{Cronopar|6-9-2013|Лондон|ENG|4|0|MDA|-|Квал. за СП|2014|13={{suboff|59}}}} {{Cronopar|15-11-2013|Лондон|ENG|0|2|CHL|-|Пријателска|13={{subon|77}}}} {{Cronopar|19-11-2013|Лондон|ENG|0|1|GER|-|Пријателска|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|30-5-2014|Лондон|ENG|3|0|PER|-|Пријателска|13={{subon|82}}}} {{Cronopar|4-6-2014|Мајами Гарденс|ECU|2|2|ENG|-|Пријателска|13={{suboff|84}}}} {{Cronopar|7-6-2014|Мајами Гарденс|ENG|0|0|HON|-|Пријателска|13={{subon|46}}}} {{Cronopar|14-6-2014|Манаус|ENG|1|2|ITA|-|[[Светско првенство во фудбал 2014#Натпреварување по групи|СП 2014-1 фаза]]|13={{subon|61}}}} {{Cronopar|19-6-2014|Сао Паоло|URU|2|1|ENG|-|[[Светско првенство во фудбал 2014#Натпреварување по групи|СП 2014-1 фаза]]|13={{subon|64}}}} {{Cronopar|24-6-2014|Бело Хоризонте|CRI|0|0|ENG||[[Светско првенство во фудбал 2014#Натпреварување по групи|СП 2014-1 фаза]]|13={{yel|53}}}} {{Cronopar|18-11-2014|Глазгов|SCO|1|3|ENG|-|Пријателска|13={{subon|87}}}} {{Cronopar|27-3-2015|Лондон|ENG|4|0|LTU|-|Квал. за ЕП|2016|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|31-3-2015|Торино|ITA|1|1|ENG|-|Пријателска|13={{subon|55}}}} {{Cronopar|7-6-2015|Даблин|IRL|0|0|ENG|-|Пријателска|13={{subon|66}}}} {{Cronopar|5-9-2015|Серавале|SMR|0|6|ENG|1|Квал. за ЕП|2016}} {{Cronopar|8-9-2015|Лондон|ENG|2|0|SUI|-|Квал. за ЕП|2016|13={{subon|3}}}} {{Cronopar|9-10-2015|Лондон|ENG|2|0|EST|-|Квал. за ЕП|2016|13={{suboff|88}}}} {{Cronopar|12-10-2015|Вилниус|LTU|0|3|ENG|1|Квал. за ЕП|2016|13={{suboff|73}}}} {{Cronopar|13-11-2015|Аликанте|ESP|2|0|ENG|-|Пријателска|13={{suboff|73}}}} {{Cronopar|17-11-2015|Лондон|ENG|2|0|FRA|-|Пријателска|13={{suboff|79}}}} {{Cronopar|26-3-2016|Берлин|GER|2|3|ENG|-|Пријателска|13={{subon|71}}}} {{Cronopar|29-3-2016|Лондон|ENG|1|2|NED|-|Пријателска}} {{Cronofin|21|2}} == Клупска статистика == ''Статистиката е ажурирана на 20 април 2016.'' {| class="wikitable center" style="text-align:center; font-size:90%" |- ! rowspan="2" | Сезона ! rowspan="2" | Клуб ! colspan="3" | Првенство ! colspan="3" | Национален куп ! colspan="3" | Континентален куп ! colspan="3" | Останати купови ! colspan="2" | Вкупно |- ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Лига ! Наст ! Гол ! Наст ! Гол |- | 2011-2012 || rowspan=2|{{знамеикона|ENG}} [[ФК Евертон|Евертон]] || [[Премиер лига на Англија 2011-2012|ПЛ]] || 6 || 0 || [[ФА Куп 2011-2012|ФАКуп]]+[[Лига куп 2011-2012|ЛК]] || 1+2 || 0 || - || - || - || - || - || - || 9 || 0 |- || [[ФК Евертон сезона 2012-2013|2012-2013]] || [[Премиер лига на Англија 2012-2013|ПЛ]] || 7 || 0 || [[ФА Куп 2012-2013|ФАКуп]]+[[Лига куп 2012-2013|ЛК]] || 1+1 || 0 || - || - || - || - || - || - || 9 || 0 |- | 2012-2013 || {{знамеикона|ENG}} [[ФК Шефилд Венздеј|Шефилд Венздеј]] || [[Чемпионшип лига 2012-2013|ЧЛ]] || 13 || 4 || [[ФА Куп 2012-2013|ФАКуп]]+[[Лига куп 2012-2013|ЛК]] || 0+0 || 0 || - || - || - || || - || - || 13 || 4 |- | 2012-2013 || {{знамеикона|ENG}} [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]] || [[Чемпионшип лига 2012-2013|ЧЛ]] || 4 || 0 || [[ФА Куп 2012-2013|ФАКуп]]+[[Лига куп 2012-2013|ЛК]] || 0+0 || 0 || - || - || - || - || - || - || 4 || 0 |- | [[ФК Евертон сезона 2013-2014|2013-2014]] || rowspan=3|{{знамеикона|ENG}} [[ФК Евертон|Евертон]] || [[Премиер лига на Англија 2013-2014|ПЛ]] || 34 || 6 || [[ФА Куп 2013-2014|ФАКуп]]+[[Лига куп 2013-2014|ЛК]] || 3+1 || 1+0 || - || - || - || - || - || - || 38 || 7 |- | [[ФК Евертон сезона 2014-2015|2014-2015]] || [[Премиер лига на Англија 2014-2015|ПЛ]] || 29 || 2 || [[ФА Куп 2014-2015|ФАКуп]]+[[Лига куп 2014-2015|ЛК]] || 2+0 || 0 || [[Лига Европа 2014-2015|ЛЕ]] || 5 || 0 || - || - || - || 36 || 2 |- | [[ФК Евертон сезона 2015-2016|2015-2016]] || [[Премиер лига на Англија 2015-2016|ПЛ]] || 34 || 8 || [[ФА Куп 2015-2016|ФАКуп]]+[[Лига куп 2015-2016|ЛК]] || 3+6 || 2+2 || - || - || - || - || - || - || 43 || 12 |- !colspan="3"|Вкупно Евертон || 110 || 16 || || 20 || 5 || || 5 || 0 || || - || - || 135 || 21 |- !colspan="3"|Вкупно во кариерата || 127 || 20 || || 20 || 5 || || 5 || 0 || || - || - || 152 || 25 |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Порталкутија |right=yes |boxwidth=200px |marign=0px |name1=Биографија |image1=P vip.svg |name2=Фудбал |image2=Soccer ball.svg |name3=Англија |image3=Flag of England.svg }} * [http://us.soccerway.com/players/ross-barkley/154068/ Рос Баркли на soccerway] * [http://www.transfermarkt.co.uk/ross-barkley/profil/spieler/131978 Рос Баркли на transfermarkt] * [http://www.espnfc.com/player/152469/ross-barkley Рос Баркли на espn] * [http://www.goal.com/en/people/england/43333/ross-barkley Рос Баркли на Goal.com] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160504151309/http://www.goal.com/en/people/england/43333/ross-barkley |date=2016-05-04 }} {{Состав на Англија на Светското првенство 2014}} {{Состав на Англија на Европското првенство 2016}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Баркли, Рос}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Англиски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Евертон]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Шефилд Венздеј]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Лидс Јунајтед]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Челзи]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Астон Вила]] [[Категорија:Фудбалери од Премиер Лига]] pt1mrn7n7pxq63mvs8gyi23sp63os9f Бобан Николов 0 1177799 4804151 4803994 2022-08-21T16:16:23Z Carshalton 30527 /* Клупска кариера */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Бобан Николов | fullname = Бобан Николов | image = [[Податотека:Zen-Vardar (6).jpg|170px]] | birth_date = {{birth date and age|1994|7|28|df=y}} | birth_place = [[Штип]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | currentclub = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} | clubnumber = 20 | youthyears1 = {{0|0000}}–2010 | youthclubs1 = {{Fb team Bregalnica Štip}} | youthyears2 = 2010–2012 | youthclubs2 = {{симбол2|Flag of None.svg}} Академија Георге Хаџи | years1 = 2012–2015 |clubs1 = {{Fb team Viitorul Constanta}} |caps1 = 38 |goals1 = 2 | years2 = 2015–2017 |clubs2 = {{Fb team Vardar Skopje}} |caps2 = 64 |goals2 = 8 | years3 = 2018–2021 |clubs3 = {{Fb team MOL Vidi}} |caps3 = 73 |goals3 = 7 | years4 = 2021 |clubs4 = {{Fb team Lecce}} |caps4 = 15 |goals4 = 0 | years5 = 2021– |clubs5 = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} |caps5 = 11 |goals5 = 3 | nationalyears1 = 2010 | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 17 години|Македонија до 17 г.]] | nationalcaps1 = 3 | nationalgoals1 = 1 | nationalyears2 = 2011–2012 | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|Македонија до 19 г.]] | nationalcaps2 = 8 | nationalgoals2 = 0 | nationalyears3 = 2013– | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија до 21 г.]] | nationalcaps3 = 24 | nationalgoals3 = 2 | nationalyears4 = 2016– | nationalteam4 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps4 = 13 | nationalgoals4 = 1 | pcupdate = {{date|2015-08-17}} | ntupdate = {{date|2017-03-28}} }} '''Бобан Николов''' (роден на 28 јули 1994 г. во [[Штип]]) — [[Македонци|македонски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== Николов започнал да игра фудбал во својот роден град, во клубот [[ФК Брегалница|Брегалница]], и само на 15-годишна возраст се преселил во академијата на прославениот романски фудбалер [[Георге Хаџи]]. Откако ги поминал соодветните возрасни категории во Академијата Георге Хаџи, тој потпишал професионален договор со романскиот прволигаш [[ФК Виторул Констанца|Виторул Констанца]]. На 8 март 2013 година, тој дебитирал во дресот на Виторул во [[Лига 1 (Романија)|романската прва лига]], во поразот од 4–1 од [[ФК Газ Метан Медијаш|Газ Метан Медијаш]].<ref>{{наведени вести |url=http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5398:boban-nikolov-made-his-pro-debut&catid=13:international&Itemid=64 |work=macedonianfootball.com |accessdate=6 December 2013 |date=9 March 2013 |title=Boban Nikolov made his pro debut}}</ref> Својот прв гол во романската прва лига, Николов го постигнал на 19 мај 2013 година во изненадувачката победа од 5-2 над [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]].<ref>{{наведени вести |url= http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Liga+1/VIDEO+Boban+Nikolov+primul+strain+din+istorie+care+inscrie+pentr |work=[[Digi TV]] |accessdate=6 December 2013 |date=19 May 2013 |title=Boban Nikolov, primul străin din istorie care înscrie pentru Viitorul}}</ref> Во летото 2015 година, Николов потпишал тригодишен договор со [[ФК Вардар|Вардар]].<ref>[http://dnevnik.mk/default.asp?ItemID=7E84E22F0805654A8632CDE53D9BFD61 Николов и Брдаревски нови засилувања на Вардар]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Дневник; 12 јуни 2015</ref> Во сезоната 2017-2018 Николов бил дел од тимот на Вардар кој успеал да се пласира во групната фаза на [[УЕФА Лига Европа|Лига Европа]], со што ''црвено-црните'' станале првиот македонски тим од осамостојувањето кој успеал да го стори тоа.<ref>{{cite web|url=https://24fudbal.mk/vesti/21920/vardar-izbori-mesto-vo-grupite-od-liga-evropa-fenerbahce-na-kolena-makedonskiot-sampion-ispisa-istorija-video|title=Вардар избори место во групите од Лига Европа: Фенербахче на колена, македонскиот шампион испиша историја! (ВИДЕО)|publisher=24fudbal.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://sport1.mk/fudbal/uefa/raduvaj-se-makedonijo-vardar-e-vo-liga-evropa-fotovideo#1|title= Радувај се Македонијо, Вардар е во Лига Европа! (ФОТО+ВИДЕО)|publisher=sport1.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref> Покрај тоа, тој двапати го освоил [[Прва фудбалска лига на Македонија|првенството]] и еднаш [[Суперкуп на Македонија|Суперкупот на Македонија]] со Вардар. ==Репрезентативна кариера== Николов е стандарден репрезентативец на [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|репрезентацијата на Македонија под 21 година]] и еден од најзаслужните за пласманот на Македонија на Европското првенство до 21 година во Полска во 2017 година. На 29 мај 2016 година, Николов го одиграл својот прв натпревар за сениорскиот тим на Македонија против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]], а на 24 март 2017 година, тој го постигнал својот прв репрезентативен гол против [[Фудбалска репрезентација на Лихтенштајн|Лихтенштајн]].<ref>[http://www.uefa.com/european-qualifiers/season=2018/matches/round=2000717/match=2017826/index.html UEFA]</ref> ===Голови за репрезентација=== {| class="wikitable sortable plainrowheaders" |- !scope=col|Бр. !scope=col data-sort-type=date|Датум !scope=col|Место !scope=col|Противник !scope=col|Гол !scope=col|Резултат !scope=col|Натпреварување |- !scope=row|1 |24 март 2017||[[Стадион Рајнпарк]], [[Вадуц]], [[Лихтенштајн]]||{{fb|Liechtenstein}}||1–0||3–0||Квалификации за СП 2018 |} ==Титули== ;{{Fb team Vardar Skopje}} *{{Трофеј-Прва македонска фудбалска лига}} [[Прва македонска фудбалска лига]]: [[Прва фудбалска лига на Македонија 2015/2016|2015–16]], [[Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017|2016–17]] *[[Суперкуп на Македонија во фудбал|Суперкуп на Македонија]]: [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|2015]] ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[http://www.romaniansoccer.ro/players/2594/boban-nikolov Boban Nikolov] на Romaniansoccer *[http://www.national-football-teams.com/player/64497/Boban_Nikolov.html Boban Nikolov] на National-football-teams {{Состав на Македонија на Европското првенство за играчи под 21 година 2017}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Николов}} [[Категорија:Родени во 1994 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Луѓе од Штип]] k9jtxj4vqlxcmzrw3lyrf92qgviv5e1 4804155 4804151 2022-08-21T16:20:45Z Carshalton 30527 /* Клупска кариера */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Бобан Николов | fullname = Бобан Николов | image = [[Податотека:Zen-Vardar (6).jpg|170px]] | birth_date = {{birth date and age|1994|7|28|df=y}} | birth_place = [[Штип]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | currentclub = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} | clubnumber = 20 | youthyears1 = {{0|0000}}–2010 | youthclubs1 = {{Fb team Bregalnica Štip}} | youthyears2 = 2010–2012 | youthclubs2 = {{симбол2|Flag of None.svg}} Академија Георге Хаџи | years1 = 2012–2015 |clubs1 = {{Fb team Viitorul Constanta}} |caps1 = 38 |goals1 = 2 | years2 = 2015–2017 |clubs2 = {{Fb team Vardar Skopje}} |caps2 = 64 |goals2 = 8 | years3 = 2018–2021 |clubs3 = {{Fb team MOL Vidi}} |caps3 = 73 |goals3 = 7 | years4 = 2021 |clubs4 = {{Fb team Lecce}} |caps4 = 15 |goals4 = 0 | years5 = 2021– |clubs5 = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} |caps5 = 11 |goals5 = 3 | nationalyears1 = 2010 | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 17 години|Македонија до 17 г.]] | nationalcaps1 = 3 | nationalgoals1 = 1 | nationalyears2 = 2011–2012 | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|Македонија до 19 г.]] | nationalcaps2 = 8 | nationalgoals2 = 0 | nationalyears3 = 2013– | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија до 21 г.]] | nationalcaps3 = 24 | nationalgoals3 = 2 | nationalyears4 = 2016– | nationalteam4 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps4 = 13 | nationalgoals4 = 1 | pcupdate = {{date|2015-08-17}} | ntupdate = {{date|2017-03-28}} }} '''Бобан Николов''' (роден на 28 јули 1994 г. во [[Штип]]) — [[Македонци|македонски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== Николов започнал да игра фудбал во својот роден град, во клубот [[ФК Брегалница|Брегалница]], и само на 15-годишна возраст се преселил во академијата на прославениот романски фудбалер [[Георге Хаџи]]. Откако ги поминал соодветните возрасни категории во Академијата Георге Хаџи, тој потпишал професионален договор со романскиот прволигаш [[ФК Виторул Констанца|Виторул Констанца]]. На 8 март 2013 година, тој дебитирал во дресот на Виторул во [[Лига 1 (Романија)|романската прва лига]], во поразот од 4–1 од [[ФК Газ Метан Медијаш|Газ Метан Медијаш]].<ref>{{наведени вести |url=http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5398:boban-nikolov-made-his-pro-debut&catid=13:international&Itemid=64 |work=macedonianfootball.com |accessdate=6 December 2013 |date=9 March 2013 |title=Boban Nikolov made his pro debut}}</ref> Својот прв гол во романската прва лига, Николов го постигнал на 19 мај 2013 година во изненадувачката победа од 5-2 над [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]].<ref>{{наведени вести |url= http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Liga+1/VIDEO+Boban+Nikolov+primul+strain+din+istorie+care+inscrie+pentr |work=[[Digi TV]] |accessdate=6 December 2013 |date=19 May 2013 |title=Boban Nikolov, primul străin din istorie care înscrie pentru Viitorul}}</ref> Во летото 2015 година, Николов потпишал тригодишен договор со [[ФК Вардар|Вардар]].<ref>[http://dnevnik.mk/default.asp?ItemID=7E84E22F0805654A8632CDE53D9BFD61 Николов и Брдаревски нови засилувања на Вардар]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Дневник; 12 јуни 2015</ref> Во сезоната 2017-2018 Николов бил дел од тимот на Вардар кој успеал да се пласира во групната фаза на [[УЕФА Лига Европа|Лига Европа]], со што ''црвено-црните'' станале првиот македонски тим од осамостојувањето кој успеал да го стори тоа.<ref>{{cite web|url=https://24fudbal.mk/vesti/21920/vardar-izbori-mesto-vo-grupite-od-liga-evropa-fenerbahce-na-kolena-makedonskiot-sampion-ispisa-istorija-video|title=Вардар избори место во групите од Лига Европа: Фенербахче на колена, македонскиот шампион испиша историја! (ВИДЕО)|publisher=24fudbal.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://sport1.mk/fudbal/uefa/raduvaj-se-makedonijo-vardar-e-vo-liga-evropa-fotovideo#1|title= Радувај се Македонијо, Вардар е во Лига Европа! (ФОТО+ВИДЕО)|publisher=sport1.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref> Покрај тоа, тој двапати го освоил [[Прва фудбалска лига на Македонија|првенството]] и еднаш [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|Суперкупот на Македонија]] со Вардар. ==Репрезентативна кариера== Николов е стандарден репрезентативец на [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|репрезентацијата на Македонија под 21 година]] и еден од најзаслужните за пласманот на Македонија на Европското првенство до 21 година во Полска во 2017 година. На 29 мај 2016 година, Николов го одиграл својот прв натпревар за сениорскиот тим на Македонија против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]], а на 24 март 2017 година, тој го постигнал својот прв репрезентативен гол против [[Фудбалска репрезентација на Лихтенштајн|Лихтенштајн]].<ref>[http://www.uefa.com/european-qualifiers/season=2018/matches/round=2000717/match=2017826/index.html UEFA]</ref> ===Голови за репрезентација=== {| class="wikitable sortable plainrowheaders" |- !scope=col|Бр. !scope=col data-sort-type=date|Датум !scope=col|Место !scope=col|Противник !scope=col|Гол !scope=col|Резултат !scope=col|Натпреварување |- !scope=row|1 |24 март 2017||[[Стадион Рајнпарк]], [[Вадуц]], [[Лихтенштајн]]||{{fb|Liechtenstein}}||1–0||3–0||Квалификации за СП 2018 |} ==Титули== ;{{Fb team Vardar Skopje}} *{{Трофеј-Прва македонска фудбалска лига}} [[Прва македонска фудбалска лига]]: [[Прва фудбалска лига на Македонија 2015/2016|2015–16]], [[Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017|2016–17]] *[[Суперкуп на Македонија во фудбал|Суперкуп на Македонија]]: [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|2015]] ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[http://www.romaniansoccer.ro/players/2594/boban-nikolov Boban Nikolov] на Romaniansoccer *[http://www.national-football-teams.com/player/64497/Boban_Nikolov.html Boban Nikolov] на National-football-teams {{Состав на Македонија на Европското првенство за играчи под 21 година 2017}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Николов}} [[Категорија:Родени во 1994 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Луѓе од Штип]] 99wkl1sci70iofexmcts0luzmknawf8 4804156 4804155 2022-08-21T16:49:27Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Бобан Николов | fullname = Бобан Николов | image = [[Податотека:Zen-Vardar (6).jpg|170px]] | birth_date = {{birth date and age|1994|7|28|df=y}} | birth_place = [[Штип]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | currentclub = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} | clubnumber = 20 | youthyears1 = {{0|0000}}–2010 | youthclubs1 = {{Fb team Bregalnica Štip}} | youthyears2 = 2010–2012 | youthclubs2 = {{симбол2|Flag of None.svg}} Академија Георге Хаџи | years1 = 2012–2015 |clubs1 = {{Fb team Viitorul Constanta}} |caps1 = 38 |goals1 = 2 | years2 = 2015–2017 |clubs2 = {{Fb team Vardar Skopje}} |caps2 = 64 |goals2 = 8 | years3 = 2018–2021 |clubs3 = {{Fb team MOL Vidi}} |caps3 = 73 |goals3 = 7 | years4 = 2021 |clubs4 = {{Fb team Lecce}} |caps4 = 15 |goals4 = 0 | years5 = 2021– |clubs5 = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} |caps5 = 11 |goals5 = 3 | nationalyears1 = 2010 | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 17 години|Македонија до 17 г.]] | nationalcaps1 = 3 | nationalgoals1 = 1 | nationalyears2 = 2011–2012 | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|Македонија до 19 г.]] | nationalcaps2 = 8 | nationalgoals2 = 0 | nationalyears3 = 2013– | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија до 21 г.]] | nationalcaps3 = 24 | nationalgoals3 = 2 | nationalyears4 = 2016– | nationalteam4 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps4 = 13 | nationalgoals4 = 1 | pcupdate = {{date|2015-08-17}} | ntupdate = {{date|2017-03-28}} }} '''Бобан Николов''' (роден на 28 јули 1994 г. во [[Штип]]) — [[Македонци|македонски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== Николов започнал да игра фудбал во својот роден град, во клубот [[ФК Брегалница|Брегалница]], и само на 15-годишна возраст се преселил во академијата на прославениот романски фудбалер [[Георге Хаџи]]. Откако ги поминал соодветните возрасни категории во Академијата Георге Хаџи, тој потпишал професионален договор со романскиот прволигаш [[ФК Виторул Констанца|Виторул Констанца]]. На 8 март 2013 година, тој дебитирал во дресот на Виторул во [[Лига 1 (Романија)|романската прва лига]], во поразот од 4–1 од [[ФК Газ Метан Медијаш|Газ Метан Медијаш]].<ref>{{наведени вести |url=http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5398:boban-nikolov-made-his-pro-debut&catid=13:international&Itemid=64 |work=macedonianfootball.com |accessdate=6 December 2013 |date=9 March 2013 |title=Boban Nikolov made his pro debut}}</ref> Својот прв гол во романската прва лига, Николов го постигнал на 19 мај 2013 година во изненадувачката победа од 5-2 над [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]].<ref>{{наведени вести |url= http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Liga+1/VIDEO+Boban+Nikolov+primul+strain+din+istorie+care+inscrie+pentr |work=[[Digi TV]] |accessdate=6 December 2013 |date=19 May 2013 |title=Boban Nikolov, primul străin din istorie care înscrie pentru Viitorul}}</ref> Во летото 2015 година, Николов потпишал тригодишен договор со [[ФК Вардар|Вардар]].<ref>[http://dnevnik.mk/default.asp?ItemID=7E84E22F0805654A8632CDE53D9BFD61 Николов и Брдаревски нови засилувања на Вардар]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Дневник; 12 јуни 2015</ref> Во сезоната 2017-2018 Николов бил дел од тимот на Вардар кој успеал да се пласира во групната фаза на [[УЕФА Лига Европа|Лига Европа]], со што ''црвено-црните'' станале првиот македонски тим од осамостојувањето кој успеал да го стори тоа.<ref>{{cite web|url=https://24fudbal.mk/vesti/21920/vardar-izbori-mesto-vo-grupite-od-liga-evropa-fenerbahce-na-kolena-makedonskiot-sampion-ispisa-istorija-video|title=Вардар избори место во групите од Лига Европа: Фенербахче на колена, македонскиот шампион испиша историја! (ВИДЕО)|publisher=24fudbal.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://sport1.mk/fudbal/uefa/raduvaj-se-makedonijo-vardar-e-vo-liga-evropa-fotovideo#1|title=Радувај се Македонијо, Вардар е во Лига Европа! (ФОТО+ВИДЕО)|publisher=sport1.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref> Покрај тоа, тој двапати го освоил [[Прва фудбалска лига на Македонија|првенството]] и еднаш [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|Суперкупот на Македонија]] со Вардар. На 18 јануари 2018 година, Николов потпишал за [[Унгарија|унгарскиот]] [[ФК МОЛ Види|МОЛ Види]], порано познат како Видеотон.<ref>{{cite web|url=http://www.nemzetisport.hu/labdarugo_nb_i/videoton-hivatalosan-is-bejelentettek-a-macedon-kozeppalyast-2613893|title=Videoton: hivatalosan is bejelentették a macedón középpályást|publisher=[[Nemzeti Sport]]|date=2018-01-18}}</ref> Одиграл три години за овој клуб, забележал 106 настапи и 11 голови. На 19 јануари 2021 година, потпишал за [[Италија|италијанскиот]] клуб [[ФК Лече|Лече]], член на [[Серија Б|втората дивизија]].<ref>{{cite web|url=http://www.uslecce.it/news/357184212486/nikolov-in-giallorosso|title=Nikolov in giallorosso|date=19 јануари 2021|access-date=19 јануари 2021}}</ref> Дебитирал во Серија Б во натпреварот Лече-[[ФК Емполи|Емполи]] 2-2. Во текот на вториот дел од сезоната 2020-2021, Николов собрал 13 настапи во првенството и 2 во плејофот за промоција, но не успеал во главната мисија да му помогне на клубот да избори промоција во [[Серија А]]. На 20 август 2021 година, Николов се преселил во [[Молдавија]] каде потпишал за тамошниот шампион [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]]. На 15 септември, дебитирал во групната фаза на [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]], влегувајќи на местото на [[Франк Кастањеда]] во завршницата од победата со 2-0 на домашен терен над [[ФК Шахтар Донецк|Шахтар Донецк]]. ==Репрезентативна кариера== Николов е стандарден репрезентативец на [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|репрезентацијата на Македонија под 21 година]] и еден од најзаслужните за пласманот на Македонија на Европското првенство до 21 година во Полска во 2017 година. На 29 мај 2016 година, Николов го одиграл својот прв натпревар за сениорскиот тим на Македонија против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]], а на 24 март 2017 година, тој го постигнал својот прв репрезентативен гол против [[Фудбалска репрезентација на Лихтенштајн|Лихтенштајн]].<ref>[http://www.uefa.com/european-qualifiers/season=2018/matches/round=2000717/match=2017826/index.html UEFA]</ref> ===Голови за репрезентација=== {| class="wikitable sortable plainrowheaders" |- !scope=col|Бр. !scope=col data-sort-type=date|Датум !scope=col|Место !scope=col|Противник !scope=col|Гол !scope=col|Резултат !scope=col|Натпреварување |- !scope=row|1 |24 март 2017||[[Стадион Рајнпарк]], [[Вадуц]], [[Лихтенштајн]]||{{fb|Liechtenstein}}||1–0||3–0||Квалификации за СП 2018 |} ==Титули== ;{{Fb team Vardar Skopje}} *{{Трофеј-Прва македонска фудбалска лига}} [[Прва македонска фудбалска лига]]: [[Прва фудбалска лига на Македонија 2015/2016|2015–16]], [[Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017|2016–17]] *[[Суперкуп на Македонија во фудбал|Суперкуп на Македонија]]: [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|2015]] ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[http://www.romaniansoccer.ro/players/2594/boban-nikolov Boban Nikolov] на Romaniansoccer *[http://www.national-football-teams.com/player/64497/Boban_Nikolov.html Boban Nikolov] на National-football-teams {{Состав на Македонија на Европското првенство за играчи под 21 година 2017}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Николов}} [[Категорија:Родени во 1994 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Луѓе од Штип]] jtro4i0yn2w1p9ofqoozdux6m3i4ch8 4804158 4804156 2022-08-21T17:02:41Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Бобан Николов | fullname = Бобан Николов | image = [[Податотека:Zen-Vardar (6).jpg|170px]] | birth_date = {{birth date and age|1994|7|28|df=y}} | birth_place = [[Штип]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | currentclub = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} | clubnumber = 20 | youthyears1 = {{0|0000}}–2010 | youthclubs1 = {{Fb team Bregalnica Štip}} | youthyears2 = 2010–2012 | youthclubs2 = {{симбол2|Flag of None.svg}} Академија Георге Хаџи | years1 = 2012–2015 |clubs1 = {{Fb team Viitorul Constanta}} |caps1 = 38 |goals1 = 2 | years2 = 2015–2017 |clubs2 = {{Fb team Vardar Skopje}} |caps2 = 64 |goals2 = 8 | years3 = 2018–2021 |clubs3 = {{Fb team MOL Vidi}} |caps3 = 73 |goals3 = 7 | years4 = 2021 |clubs4 = {{Fb team Lecce}} |caps4 = 15 |goals4 = 0 | years5 = 2021– |clubs5 = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} |caps5 = 14 |goals5 = 3 | nationalyears1 = 2010 | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 17 години|Македонија до 17 г.]] | nationalcaps1 = 3 | nationalgoals1 = 1 | nationalyears2 = 2011–2012 | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|Македонија до 19 г.]] | nationalcaps2 = 8 | nationalgoals2 = 0 | nationalyears3 = 2013– | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија до 21 г.]] | nationalcaps3 = 24 | nationalgoals3 = 2 | nationalyears4 = 2016– | nationalteam4 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps4 = 13 | nationalgoals4 = 1 | pcupdate = {{date|2015-08-17}} | ntupdate = {{date|2017-03-28}} }} '''Бобан Николов''' (роден на 28 јули 1994 г. во [[Штип]]) — [[Македонци|македонски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== Николов започнал да игра фудбал во својот роден град, во клубот [[ФК Брегалница|Брегалница]], и само на 15-годишна возраст се преселил во академијата на прославениот романски фудбалер [[Георге Хаџи]]. Откако ги поминал соодветните возрасни категории во Академијата Георге Хаџи, тој потпишал професионален договор со романскиот прволигаш [[ФК Виторул Констанца|Виторул Констанца]]. На 8 март 2013 година, тој дебитирал во дресот на Виторул во [[Лига 1 (Романија)|романската прва лига]], во поразот од 4–1 од [[ФК Газ Метан Медијаш|Газ Метан Медијаш]].<ref>{{наведени вести |url=http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5398:boban-nikolov-made-his-pro-debut&catid=13:international&Itemid=64 |work=macedonianfootball.com |accessdate=6 December 2013 |date=9 March 2013 |title=Boban Nikolov made his pro debut}}</ref> Својот прв гол во романската прва лига, Николов го постигнал на 19 мај 2013 година во изненадувачката победа од 5-2 над [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]].<ref>{{наведени вести |url= http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Liga+1/VIDEO+Boban+Nikolov+primul+strain+din+istorie+care+inscrie+pentr |work=[[Digi TV]] |accessdate=6 December 2013 |date=19 May 2013 |title=Boban Nikolov, primul străin din istorie care înscrie pentru Viitorul}}</ref> Во летото 2015 година, Николов потпишал тригодишен договор со [[ФК Вардар|Вардар]].<ref>[http://dnevnik.mk/default.asp?ItemID=7E84E22F0805654A8632CDE53D9BFD61 Николов и Брдаревски нови засилувања на Вардар]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Дневник; 12 јуни 2015</ref> Во сезоната 2017-2018 Николов бил дел од тимот на Вардар кој успеал да се пласира во групната фаза на [[УЕФА Лига Европа|Лига Европа]], со што ''црвено-црните'' станале првиот македонски тим од осамостојувањето кој успеал да го стори тоа.<ref>{{cite web|url=https://24fudbal.mk/vesti/21920/vardar-izbori-mesto-vo-grupite-od-liga-evropa-fenerbahce-na-kolena-makedonskiot-sampion-ispisa-istorija-video|title=Вардар избори место во групите од Лига Европа: Фенербахче на колена, македонскиот шампион испиша историја! (ВИДЕО)|publisher=24fudbal.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://sport1.mk/fudbal/uefa/raduvaj-se-makedonijo-vardar-e-vo-liga-evropa-fotovideo#1|title=Радувај се Македонијо, Вардар е во Лига Европа! (ФОТО+ВИДЕО)|publisher=sport1.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref> Покрај тоа, тој двапати го освоил [[Прва фудбалска лига на Македонија|првенството]] и еднаш [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|Суперкупот на Македонија]] со Вардар. На 18 јануари 2018 година, Николов потпишал за [[Унгарија|унгарскиот]] [[ФК МОЛ Види|МОЛ Види]], порано познат како Видеотон.<ref>{{cite web|url=http://www.nemzetisport.hu/labdarugo_nb_i/videoton-hivatalosan-is-bejelentettek-a-macedon-kozeppalyast-2613893|title=Videoton: hivatalosan is bejelentették a macedón középpályást|publisher=[[Nemzeti Sport]]|date=2018-01-18}}</ref> Одиграл три години за овој клуб, забележал 106 настапи и 11 голови. На 19 јануари 2021 година, потпишал за [[Италија|италијанскиот]] клуб [[ФК Лече|Лече]], член на [[Серија Б|втората дивизија]].<ref>{{cite web|url=http://www.uslecce.it/news/357184212486/nikolov-in-giallorosso|title=Nikolov in giallorosso|date=19 јануари 2021|access-date=19 јануари 2021}}</ref> Дебитирал во Серија Б во натпреварот Лече-[[ФК Емполи|Емполи]] 2-2. Во текот на вториот дел од сезоната 2020-2021, Николов собрал 13 настапи во првенството и 2 во плејофот за промоција, но не успеал во главната мисија да му помогне на клубот да избори промоција во [[Серија А]]. На 20 август 2021 година, Николов се преселил во [[Молдавија]] каде потпишал за тамошниот шампион [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]].<ref>{{cite news|url=http://www.fc-sheriff.com/en/vse/welcome-boban/|title=Welcome, Boban|website=FC Sheriff Tiraspol|date=20 August 2021|access-date=20 August 2021}}</ref> На 15 септември, дебитирал во групната фаза на [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]], влегувајќи на местото на [[Франк Кастањеда]] во завршницата од победата со 2-0 на домашен терен над [[ФК Шахтар Донецк|Шахтар Донецк]]. ==Репрезентативна кариера== Николов е стандарден репрезентативец на [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|репрезентацијата на Македонија под 21 година]] и еден од најзаслужните за пласманот на Македонија на Европското првенство до 21 година во Полска во 2017 година. На 29 мај 2016 година, Николов го одиграл својот прв натпревар за сениорскиот тим на Македонија против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]], а на 24 март 2017 година, тој го постигнал својот прв репрезентативен гол против [[Фудбалска репрезентација на Лихтенштајн|Лихтенштајн]].<ref>[http://www.uefa.com/european-qualifiers/season=2018/matches/round=2000717/match=2017826/index.html UEFA]</ref> ===Голови за репрезентација=== {| class="wikitable sortable plainrowheaders" |- !scope=col|Бр. !scope=col data-sort-type=date|Датум !scope=col|Место !scope=col|Противник !scope=col|Гол !scope=col|Резултат !scope=col|Натпреварување |- !scope=row|1 |24 март 2017||[[Стадион Рајнпарк]], [[Вадуц]], [[Лихтенштајн]]||{{fb|Liechtenstein}}||1–0||3–0||Квалификации за СП 2018 |} ==Титули== ;{{Fb team Vardar Skopje}} *{{Трофеј-Прва македонска фудбалска лига}} [[Прва македонска фудбалска лига]]: [[Прва фудбалска лига на Македонија 2015/2016|2015–16]], [[Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017|2016–17]] *[[Суперкуп на Македонија во фудбал|Суперкуп на Македонија]]: [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|2015]] ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[http://www.romaniansoccer.ro/players/2594/boban-nikolov Boban Nikolov] на Romaniansoccer *[http://www.national-football-teams.com/player/64497/Boban_Nikolov.html Boban Nikolov] на National-football-teams {{Состав на Македонија на Европското првенство за играчи под 21 година 2017}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Николов}} [[Категорија:Родени во 1994 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Луѓе од Штип]] n9zocoht0dox3obfeovn2364msjkbsh 4804159 4804158 2022-08-21T17:03:14Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Бобан Николов | fullname = Бобан Николов | image = [[Податотека:Zen-Vardar (6).jpg|170px]] | birth_date = {{birth date and age|1994|7|28|df=y}} | birth_place = [[Штип]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | currentclub = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} | clubnumber = 20 | youthyears1 = {{0|0000}}–2010 | youthclubs1 = {{Fb team Bregalnica Štip}} | youthyears2 = 2010–2012 | youthclubs2 = {{симбол2|Flag of None.svg}} Академија Георге Хаџи | years1 = 2012–2015 |clubs1 = {{Fb team Viitorul Constanta}} |caps1 = 38 |goals1 = 2 | years2 = 2015–2017 |clubs2 = {{Fb team Vardar Skopje}} |caps2 = 64 |goals2 = 8 | years3 = 2018–2021 |clubs3 = {{Fb team MOL Vidi}} |caps3 = 73 |goals3 = 7 | years4 = 2021 |clubs4 = {{Fb team Lecce}} |caps4 = 15 |goals4 = 0 | years5 = 2021– |clubs5 = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} |caps5 = 14 |goals5 = 3 | nationalyears1 = 2010 | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 17 години|Македонија до 17 г.]] | nationalcaps1 = 3 | nationalgoals1 = 1 | nationalyears2 = 2011–2012 | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|Македонија до 19 г.]] | nationalcaps2 = 8 | nationalgoals2 = 0 | nationalyears3 = 2013– | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија до 21 г.]] | nationalcaps3 = 24 | nationalgoals3 = 2 | nationalyears4 = 2016– | nationalteam4 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps4 = 46 | nationalgoals4 = 4 | pcupdate = {{date|2015-08-17}} | ntupdate = {{date|2017-03-28}} }} '''Бобан Николов''' (роден на 28 јули 1994 г. во [[Штип]]) — [[Македонци|македонски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== Николов започнал да игра фудбал во својот роден град, во клубот [[ФК Брегалница|Брегалница]], и само на 15-годишна возраст се преселил во академијата на прославениот романски фудбалер [[Георге Хаџи]]. Откако ги поминал соодветните возрасни категории во Академијата Георге Хаџи, тој потпишал професионален договор со романскиот прволигаш [[ФК Виторул Констанца|Виторул Констанца]]. На 8 март 2013 година, тој дебитирал во дресот на Виторул во [[Лига 1 (Романија)|романската прва лига]], во поразот од 4–1 од [[ФК Газ Метан Медијаш|Газ Метан Медијаш]].<ref>{{наведени вести |url=http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5398:boban-nikolov-made-his-pro-debut&catid=13:international&Itemid=64 |work=macedonianfootball.com |accessdate=6 December 2013 |date=9 March 2013 |title=Boban Nikolov made his pro debut}}</ref> Својот прв гол во романската прва лига, Николов го постигнал на 19 мај 2013 година во изненадувачката победа од 5-2 над [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]].<ref>{{наведени вести |url= http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Liga+1/VIDEO+Boban+Nikolov+primul+strain+din+istorie+care+inscrie+pentr |work=[[Digi TV]] |accessdate=6 December 2013 |date=19 May 2013 |title=Boban Nikolov, primul străin din istorie care înscrie pentru Viitorul}}</ref> Во летото 2015 година, Николов потпишал тригодишен договор со [[ФК Вардар|Вардар]].<ref>[http://dnevnik.mk/default.asp?ItemID=7E84E22F0805654A8632CDE53D9BFD61 Николов и Брдаревски нови засилувања на Вардар]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Дневник; 12 јуни 2015</ref> Во сезоната 2017-2018 Николов бил дел од тимот на Вардар кој успеал да се пласира во групната фаза на [[УЕФА Лига Европа|Лига Европа]], со што ''црвено-црните'' станале првиот македонски тим од осамостојувањето кој успеал да го стори тоа.<ref>{{cite web|url=https://24fudbal.mk/vesti/21920/vardar-izbori-mesto-vo-grupite-od-liga-evropa-fenerbahce-na-kolena-makedonskiot-sampion-ispisa-istorija-video|title=Вардар избори место во групите од Лига Европа: Фенербахче на колена, македонскиот шампион испиша историја! (ВИДЕО)|publisher=24fudbal.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://sport1.mk/fudbal/uefa/raduvaj-se-makedonijo-vardar-e-vo-liga-evropa-fotovideo#1|title=Радувај се Македонијо, Вардар е во Лига Европа! (ФОТО+ВИДЕО)|publisher=sport1.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref> Покрај тоа, тој двапати го освоил [[Прва фудбалска лига на Македонија|првенството]] и еднаш [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|Суперкупот на Македонија]] со Вардар. На 18 јануари 2018 година, Николов потпишал за [[Унгарија|унгарскиот]] [[ФК МОЛ Види|МОЛ Види]], порано познат како Видеотон.<ref>{{cite web|url=http://www.nemzetisport.hu/labdarugo_nb_i/videoton-hivatalosan-is-bejelentettek-a-macedon-kozeppalyast-2613893|title=Videoton: hivatalosan is bejelentették a macedón középpályást|publisher=[[Nemzeti Sport]]|date=2018-01-18}}</ref> Одиграл три години за овој клуб, забележал 106 настапи и 11 голови. На 19 јануари 2021 година, потпишал за [[Италија|италијанскиот]] клуб [[ФК Лече|Лече]], член на [[Серија Б|втората дивизија]].<ref>{{cite web|url=http://www.uslecce.it/news/357184212486/nikolov-in-giallorosso|title=Nikolov in giallorosso|date=19 јануари 2021|access-date=19 јануари 2021}}</ref> Дебитирал во Серија Б во натпреварот Лече-[[ФК Емполи|Емполи]] 2-2. Во текот на вториот дел од сезоната 2020-2021, Николов собрал 13 настапи во првенството и 2 во плејофот за промоција, но не успеал во главната мисија да му помогне на клубот да избори промоција во [[Серија А]]. На 20 август 2021 година, Николов се преселил во [[Молдавија]] каде потпишал за тамошниот шампион [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]].<ref>{{cite news|url=http://www.fc-sheriff.com/en/vse/welcome-boban/|title=Welcome, Boban|website=FC Sheriff Tiraspol|date=20 August 2021|access-date=20 August 2021}}</ref> На 15 септември, дебитирал во групната фаза на [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]], влегувајќи на местото на [[Франк Кастањеда]] во завршницата од победата со 2-0 на домашен терен над [[ФК Шахтар Донецк|Шахтар Донецк]]. ==Репрезентативна кариера== Николов е стандарден репрезентативец на [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|репрезентацијата на Македонија под 21 година]] и еден од најзаслужните за пласманот на Македонија на Европското првенство до 21 година во Полска во 2017 година. На 29 мај 2016 година, Николов го одиграл својот прв натпревар за сениорскиот тим на Македонија против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]], а на 24 март 2017 година, тој го постигнал својот прв репрезентативен гол против [[Фудбалска репрезентација на Лихтенштајн|Лихтенштајн]].<ref>[http://www.uefa.com/european-qualifiers/season=2018/matches/round=2000717/match=2017826/index.html UEFA]</ref> ===Голови за репрезентација=== {| class="wikitable sortable plainrowheaders" |- !scope=col|Бр. !scope=col data-sort-type=date|Датум !scope=col|Место !scope=col|Противник !scope=col|Гол !scope=col|Резултат !scope=col|Натпреварување |- !scope=row|1 |24 март 2017||[[Стадион Рајнпарк]], [[Вадуц]], [[Лихтенштајн]]||{{fb|Liechtenstein}}||1–0||3–0||Квалификации за СП 2018 |} ==Титули== ;{{Fb team Vardar Skopje}} *{{Трофеј-Прва македонска фудбалска лига}} [[Прва македонска фудбалска лига]]: [[Прва фудбалска лига на Македонија 2015/2016|2015–16]], [[Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017|2016–17]] *[[Суперкуп на Македонија во фудбал|Суперкуп на Македонија]]: [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|2015]] ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[http://www.romaniansoccer.ro/players/2594/boban-nikolov Boban Nikolov] на Romaniansoccer *[http://www.national-football-teams.com/player/64497/Boban_Nikolov.html Boban Nikolov] на National-football-teams {{Состав на Македонија на Европското првенство за играчи под 21 година 2017}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Николов}} [[Категорија:Родени во 1994 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Луѓе од Штип]] efqnuroqgnoiizymccbm56u2e0l11ks 4804160 4804159 2022-08-21T17:16:44Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Бобан Николов | fullname = Бобан Николов | image = [[Податотека:Zen-Vardar (6).jpg|170px]] | birth_date = {{birth date and age|1994|7|28|df=y}} | birth_place = [[Штип]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | currentclub = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} | clubnumber = 20 | youthyears1 = {{0|0000}}–2010 | youthclubs1 = {{Fb team Bregalnica Štip}} | youthyears2 = 2010–2012 | youthclubs2 = {{симбол2|Flag of None.svg}} Академија Георге Хаџи | years1 = 2012–2015 |clubs1 = {{Fb team Viitorul Constanta}} |caps1 = 38 |goals1 = 2 | years2 = 2015–2017 |clubs2 = {{Fb team Vardar Skopje}} |caps2 = 64 |goals2 = 8 | years3 = 2018–2021 |clubs3 = {{Fb team MOL Vidi}} |caps3 = 73 |goals3 = 7 | years4 = 2021 |clubs4 = {{Fb team Lecce}} |caps4 = 15 |goals4 = 0 | years5 = 2021– |clubs5 = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} |caps5 = 14 |goals5 = 3 | nationalyears1 = 2010 | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 17 години|Македонија до 17 г.]] | nationalcaps1 = 3 | nationalgoals1 = 1 | nationalyears2 = 2011–2012 | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|Македонија до 19 г.]] | nationalcaps2 = 8 | nationalgoals2 = 0 | nationalyears3 = 2013– | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија до 21 г.]] | nationalcaps3 = 24 | nationalgoals3 = 2 | nationalyears4 = 2016– | nationalteam4 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps4 = 46 | nationalgoals4 = 4 | pcupdate = {{date|2015-08-17}} | ntupdate = {{date|2017-03-28}} }} '''Бобан Николов''' (роден на 28 јули 1994 г. во [[Штип]]) — [[Македонци|македонски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== Николов започнал да игра фудбал во својот роден град, во клубот [[ФК Брегалница|Брегалница]], и само на 15-годишна возраст се преселил во академијата на прославениот романски фудбалер [[Георге Хаџи]]. Откако ги поминал соодветните возрасни категории во Академијата Георге Хаџи, тој потпишал професионален договор со романскиот прволигаш [[ФК Виторул Констанца|Виторул Констанца]]. На 8 март 2013 година, тој дебитирал во дресот на Виторул во [[Лига 1 (Романија)|романската прва лига]], во поразот од 4–1 од [[ФК Газ Метан Медијаш|Газ Метан Медијаш]].<ref>{{наведени вести |url=http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5398:boban-nikolov-made-his-pro-debut&catid=13:international&Itemid=64 |work=macedonianfootball.com |accessdate=6 December 2013 |date=9 March 2013 |title=Boban Nikolov made his pro debut}}</ref> Својот прв гол во романската прва лига, Николов го постигнал на 19 мај 2013 година во изненадувачката победа од 5-2 над [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]].<ref>{{наведени вести |url= http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Liga+1/VIDEO+Boban+Nikolov+primul+strain+din+istorie+care+inscrie+pentr |work=[[Digi TV]] |accessdate=6 December 2013 |date=19 May 2013 |title=Boban Nikolov, primul străin din istorie care înscrie pentru Viitorul}}</ref> Во летото 2015 година, Николов потпишал тригодишен договор со [[ФК Вардар|Вардар]].<ref>[http://dnevnik.mk/default.asp?ItemID=7E84E22F0805654A8632CDE53D9BFD61 Николов и Брдаревски нови засилувања на Вардар]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Дневник; 12 јуни 2015</ref> Во сезоната 2017-2018 Николов бил дел од тимот на Вардар кој успеал да се пласира во групната фаза на [[УЕФА Лига Европа|Лига Европа]], со што ''црвено-црните'' станале првиот македонски тим од осамостојувањето кој успеал да го стори тоа.<ref>{{cite web|url=https://24fudbal.mk/vesti/21920/vardar-izbori-mesto-vo-grupite-od-liga-evropa-fenerbahce-na-kolena-makedonskiot-sampion-ispisa-istorija-video|title=Вардар избори место во групите од Лига Европа: Фенербахче на колена, македонскиот шампион испиша историја! (ВИДЕО)|publisher=24fudbal.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://sport1.mk/fudbal/uefa/raduvaj-se-makedonijo-vardar-e-vo-liga-evropa-fotovideo#1|title=Радувај се Македонијо, Вардар е во Лига Европа! (ФОТО+ВИДЕО)|publisher=sport1.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref> Покрај тоа, тој двапати го освоил [[Прва фудбалска лига на Македонија|првенството]] и еднаш [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|Суперкупот на Македонија]] со Вардар. На 18 јануари 2018 година, Николов потпишал за [[Унгарија|унгарскиот]] [[ФК МОЛ Види|МОЛ Види]], порано познат како Видеотон.<ref>{{cite web|url=http://www.nemzetisport.hu/labdarugo_nb_i/videoton-hivatalosan-is-bejelentettek-a-macedon-kozeppalyast-2613893|title=Videoton: hivatalosan is bejelentették a macedón középpályást|publisher=[[Nemzeti Sport]]|date=2018-01-18}}</ref> Одиграл три години за овој клуб, забележал 106 настапи и 11 голови, и во истиот тој период освоил два трофеја со клубот: [[Прва фудбалска лига на Унгарија|унгарското првенство]] и [[Купот на Унгарија]]. На 19 јануари 2021 година, потпишал за [[Италија|италијанскиот]] клуб [[ФК Лече|Лече]], член на [[Серија Б|втората дивизија]].<ref>{{cite web|url=http://www.uslecce.it/news/357184212486/nikolov-in-giallorosso|title=Nikolov in giallorosso|date=19 јануари 2021|access-date=19 јануари 2021}}</ref> Дебитирал во Серија Б во натпреварот Лече-[[ФК Емполи|Емполи]] 2-2. Во текот на вториот дел од сезоната 2020-2021, Николов собрал 13 настапи во првенството и 2 во плејофот за промоција, но не успеал во главната мисија да му помогне на клубот да избори промоција во [[Серија А]]. На 20 август 2021 година, Николов се преселил во [[Молдавија]] каде потпишал за тамошниот шампион [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]].<ref>{{cite news|url=http://www.fc-sheriff.com/en/vse/welcome-boban/|title=Welcome, Boban|website=FC Sheriff Tiraspol|date=20 August 2021|access-date=20 August 2021}}</ref> На 15 септември, дебитирал во групната фаза на [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]], влегувајќи на местото на [[Франк Кастањеда]] во завршницата од победата со 2-0 на домашен терен над [[ФК Шахтар Донецк|Шахтар Донецк]]. ==Репрезентативна кариера== Николов е стандарден репрезентативец на [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|репрезентацијата на Македонија под 21 година]] и еден од најзаслужните за пласманот на Македонија на Европското првенство до 21 година во Полска во 2017 година. На 29 мај 2016 година, Николов го одиграл својот прв натпревар за сениорскиот тим на Македонија против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]], а на 24 март 2017 година, тој го постигнал својот прв репрезентативен гол против [[Фудбалска репрезентација на Лихтенштајн|Лихтенштајн]].<ref>[http://www.uefa.com/european-qualifiers/season=2018/matches/round=2000717/match=2017826/index.html UEFA]</ref> ===Голови за репрезентација=== {| class="wikitable sortable plainrowheaders" |- !scope=col|Бр. !scope=col data-sort-type=date|Датум !scope=col|Место !scope=col|Противник !scope=col|Гол !scope=col|Резултат !scope=col|Натпреварување |- !scope=row|1 |24 март 2017||[[Стадион Рајнпарк]], [[Вадуц]], [[Лихтенштајн]]||{{fb|Liechtenstein}}||1–0||3–0||Квалификации за СП 2018 |} ==Титули== ;{{Fb team Vardar Skopje}} *{{Трофеј-Прва македонска фудбалска лига}} '''[[Прва македонска фудбалска лига]]''' : 1 : [[Прва фудбалска лига на Македонија 2015/2016|2015–16]], [[Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017|2016–17]] *'''[[Суперкуп на Македонија во фудбал|Суперкуп на Македонија]]''' : 1 : [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|2015]] ;{{Fb team MOL Vidi}} *'''[[Прва фудбалска лига на Унгарија]]''' : 1 : 2017-2018 *'''[[Фудбалски куп на Унгарија|Куп на Унгарија]]''' : 1 : 2018-2019 ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[http://www.romaniansoccer.ro/players/2594/boban-nikolov Boban Nikolov] на Romaniansoccer *[http://www.national-football-teams.com/player/64497/Boban_Nikolov.html Boban Nikolov] на National-football-teams {{Состав на Македонија на Европското првенство за играчи под 21 година 2017}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Николов}} [[Категорија:Родени во 1994 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Луѓе од Штип]] tg2pb89pdl4khzdmv35nnxkddzmpbyi 4804161 4804160 2022-08-21T17:17:02Z Carshalton 30527 /* Титули */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Бобан Николов | fullname = Бобан Николов | image = [[Податотека:Zen-Vardar (6).jpg|170px]] | birth_date = {{birth date and age|1994|7|28|df=y}} | birth_place = [[Штип]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | currentclub = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} | clubnumber = 20 | youthyears1 = {{0|0000}}–2010 | youthclubs1 = {{Fb team Bregalnica Štip}} | youthyears2 = 2010–2012 | youthclubs2 = {{симбол2|Flag of None.svg}} Академија Георге Хаџи | years1 = 2012–2015 |clubs1 = {{Fb team Viitorul Constanta}} |caps1 = 38 |goals1 = 2 | years2 = 2015–2017 |clubs2 = {{Fb team Vardar Skopje}} |caps2 = 64 |goals2 = 8 | years3 = 2018–2021 |clubs3 = {{Fb team MOL Vidi}} |caps3 = 73 |goals3 = 7 | years4 = 2021 |clubs4 = {{Fb team Lecce}} |caps4 = 15 |goals4 = 0 | years5 = 2021– |clubs5 = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} |caps5 = 14 |goals5 = 3 | nationalyears1 = 2010 | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 17 години|Македонија до 17 г.]] | nationalcaps1 = 3 | nationalgoals1 = 1 | nationalyears2 = 2011–2012 | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|Македонија до 19 г.]] | nationalcaps2 = 8 | nationalgoals2 = 0 | nationalyears3 = 2013– | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија до 21 г.]] | nationalcaps3 = 24 | nationalgoals3 = 2 | nationalyears4 = 2016– | nationalteam4 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps4 = 46 | nationalgoals4 = 4 | pcupdate = {{date|2015-08-17}} | ntupdate = {{date|2017-03-28}} }} '''Бобан Николов''' (роден на 28 јули 1994 г. во [[Штип]]) — [[Македонци|македонски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== Николов започнал да игра фудбал во својот роден град, во клубот [[ФК Брегалница|Брегалница]], и само на 15-годишна возраст се преселил во академијата на прославениот романски фудбалер [[Георге Хаџи]]. Откако ги поминал соодветните возрасни категории во Академијата Георге Хаџи, тој потпишал професионален договор со романскиот прволигаш [[ФК Виторул Констанца|Виторул Констанца]]. На 8 март 2013 година, тој дебитирал во дресот на Виторул во [[Лига 1 (Романија)|романската прва лига]], во поразот од 4–1 од [[ФК Газ Метан Медијаш|Газ Метан Медијаш]].<ref>{{наведени вести |url=http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5398:boban-nikolov-made-his-pro-debut&catid=13:international&Itemid=64 |work=macedonianfootball.com |accessdate=6 December 2013 |date=9 March 2013 |title=Boban Nikolov made his pro debut}}</ref> Својот прв гол во романската прва лига, Николов го постигнал на 19 мај 2013 година во изненадувачката победа од 5-2 над [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]].<ref>{{наведени вести |url= http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Liga+1/VIDEO+Boban+Nikolov+primul+strain+din+istorie+care+inscrie+pentr |work=[[Digi TV]] |accessdate=6 December 2013 |date=19 May 2013 |title=Boban Nikolov, primul străin din istorie care înscrie pentru Viitorul}}</ref> Во летото 2015 година, Николов потпишал тригодишен договор со [[ФК Вардар|Вардар]].<ref>[http://dnevnik.mk/default.asp?ItemID=7E84E22F0805654A8632CDE53D9BFD61 Николов и Брдаревски нови засилувања на Вардар]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Дневник; 12 јуни 2015</ref> Во сезоната 2017-2018 Николов бил дел од тимот на Вардар кој успеал да се пласира во групната фаза на [[УЕФА Лига Европа|Лига Европа]], со што ''црвено-црните'' станале првиот македонски тим од осамостојувањето кој успеал да го стори тоа.<ref>{{cite web|url=https://24fudbal.mk/vesti/21920/vardar-izbori-mesto-vo-grupite-od-liga-evropa-fenerbahce-na-kolena-makedonskiot-sampion-ispisa-istorija-video|title=Вардар избори место во групите од Лига Европа: Фенербахче на колена, македонскиот шампион испиша историја! (ВИДЕО)|publisher=24fudbal.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://sport1.mk/fudbal/uefa/raduvaj-se-makedonijo-vardar-e-vo-liga-evropa-fotovideo#1|title=Радувај се Македонијо, Вардар е во Лига Европа! (ФОТО+ВИДЕО)|publisher=sport1.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref> Покрај тоа, тој двапати го освоил [[Прва фудбалска лига на Македонија|првенството]] и еднаш [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|Суперкупот на Македонија]] со Вардар. На 18 јануари 2018 година, Николов потпишал за [[Унгарија|унгарскиот]] [[ФК МОЛ Види|МОЛ Види]], порано познат како Видеотон.<ref>{{cite web|url=http://www.nemzetisport.hu/labdarugo_nb_i/videoton-hivatalosan-is-bejelentettek-a-macedon-kozeppalyast-2613893|title=Videoton: hivatalosan is bejelentették a macedón középpályást|publisher=[[Nemzeti Sport]]|date=2018-01-18}}</ref> Одиграл три години за овој клуб, забележал 106 настапи и 11 голови, и во истиот тој период освоил два трофеја со клубот: [[Прва фудбалска лига на Унгарија|унгарското првенство]] и [[Купот на Унгарија]]. На 19 јануари 2021 година, потпишал за [[Италија|италијанскиот]] клуб [[ФК Лече|Лече]], член на [[Серија Б|втората дивизија]].<ref>{{cite web|url=http://www.uslecce.it/news/357184212486/nikolov-in-giallorosso|title=Nikolov in giallorosso|date=19 јануари 2021|access-date=19 јануари 2021}}</ref> Дебитирал во Серија Б во натпреварот Лече-[[ФК Емполи|Емполи]] 2-2. Во текот на вториот дел од сезоната 2020-2021, Николов собрал 13 настапи во првенството и 2 во плејофот за промоција, но не успеал во главната мисија да му помогне на клубот да избори промоција во [[Серија А]]. На 20 август 2021 година, Николов се преселил во [[Молдавија]] каде потпишал за тамошниот шампион [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]].<ref>{{cite news|url=http://www.fc-sheriff.com/en/vse/welcome-boban/|title=Welcome, Boban|website=FC Sheriff Tiraspol|date=20 August 2021|access-date=20 August 2021}}</ref> На 15 септември, дебитирал во групната фаза на [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]], влегувајќи на местото на [[Франк Кастањеда]] во завршницата од победата со 2-0 на домашен терен над [[ФК Шахтар Донецк|Шахтар Донецк]]. ==Репрезентативна кариера== Николов е стандарден репрезентативец на [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|репрезентацијата на Македонија под 21 година]] и еден од најзаслужните за пласманот на Македонија на Европското првенство до 21 година во Полска во 2017 година. На 29 мај 2016 година, Николов го одиграл својот прв натпревар за сениорскиот тим на Македонија против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]], а на 24 март 2017 година, тој го постигнал својот прв репрезентативен гол против [[Фудбалска репрезентација на Лихтенштајн|Лихтенштајн]].<ref>[http://www.uefa.com/european-qualifiers/season=2018/matches/round=2000717/match=2017826/index.html UEFA]</ref> ===Голови за репрезентација=== {| class="wikitable sortable plainrowheaders" |- !scope=col|Бр. !scope=col data-sort-type=date|Датум !scope=col|Место !scope=col|Противник !scope=col|Гол !scope=col|Резултат !scope=col|Натпреварување |- !scope=row|1 |24 март 2017||[[Стадион Рајнпарк]], [[Вадуц]], [[Лихтенштајн]]||{{fb|Liechtenstein}}||1–0||3–0||Квалификации за СП 2018 |} ==Титули== ;{{Fb team Vardar Skopje}} *{{Трофеј-Прва македонска фудбалска лига}} '''[[Прва македонска фудбалска лига]]''' : 2 : [[Прва фудбалска лига на Македонија 2015/2016|2015–16]], [[Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017|2016–17]] *'''[[Суперкуп на Македонија во фудбал|Суперкуп на Македонија]]''' : 1 : [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|2015]] ;{{Fb team MOL Vidi}} *'''[[Прва фудбалска лига на Унгарија]]''' : 1 : 2017-2018 *'''[[Фудбалски куп на Унгарија|Куп на Унгарија]]''' : 1 : 2018-2019 ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[http://www.romaniansoccer.ro/players/2594/boban-nikolov Boban Nikolov] на Romaniansoccer *[http://www.national-football-teams.com/player/64497/Boban_Nikolov.html Boban Nikolov] на National-football-teams {{Состав на Македонија на Европското првенство за играчи под 21 година 2017}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Николов}} [[Категорија:Родени во 1994 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Луѓе од Штип]] ry3q8s0kkhz4uvp8ba30lfwpl7g5008 4804163 4804161 2022-08-21T17:25:19Z Carshalton 30527 /* Репрезентативна кариера */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Бобан Николов | fullname = Бобан Николов | image = [[Податотека:Zen-Vardar (6).jpg|170px]] | birth_date = {{birth date and age|1994|7|28|df=y}} | birth_place = [[Штип]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | currentclub = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} | clubnumber = 20 | youthyears1 = {{0|0000}}–2010 | youthclubs1 = {{Fb team Bregalnica Štip}} | youthyears2 = 2010–2012 | youthclubs2 = {{симбол2|Flag of None.svg}} Академија Георге Хаџи | years1 = 2012–2015 |clubs1 = {{Fb team Viitorul Constanta}} |caps1 = 38 |goals1 = 2 | years2 = 2015–2017 |clubs2 = {{Fb team Vardar Skopje}} |caps2 = 64 |goals2 = 8 | years3 = 2018–2021 |clubs3 = {{Fb team MOL Vidi}} |caps3 = 73 |goals3 = 7 | years4 = 2021 |clubs4 = {{Fb team Lecce}} |caps4 = 15 |goals4 = 0 | years5 = 2021– |clubs5 = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} |caps5 = 14 |goals5 = 3 | nationalyears1 = 2010 | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 17 години|Македонија до 17 г.]] | nationalcaps1 = 3 | nationalgoals1 = 1 | nationalyears2 = 2011–2012 | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|Македонија до 19 г.]] | nationalcaps2 = 8 | nationalgoals2 = 0 | nationalyears3 = 2013– | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија до 21 г.]] | nationalcaps3 = 24 | nationalgoals3 = 2 | nationalyears4 = 2016– | nationalteam4 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps4 = 46 | nationalgoals4 = 4 | pcupdate = {{date|2015-08-17}} | ntupdate = {{date|2017-03-28}} }} '''Бобан Николов''' (роден на 28 јули 1994 г. во [[Штип]]) — [[Македонци|македонски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== Николов започнал да игра фудбал во својот роден град, во клубот [[ФК Брегалница|Брегалница]], и само на 15-годишна возраст се преселил во академијата на прославениот романски фудбалер [[Георге Хаџи]]. Откако ги поминал соодветните возрасни категории во Академијата Георге Хаџи, тој потпишал професионален договор со романскиот прволигаш [[ФК Виторул Констанца|Виторул Констанца]]. На 8 март 2013 година, тој дебитирал во дресот на Виторул во [[Лига 1 (Романија)|романската прва лига]], во поразот од 4–1 од [[ФК Газ Метан Медијаш|Газ Метан Медијаш]].<ref>{{наведени вести |url=http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5398:boban-nikolov-made-his-pro-debut&catid=13:international&Itemid=64 |work=macedonianfootball.com |accessdate=6 December 2013 |date=9 March 2013 |title=Boban Nikolov made his pro debut}}</ref> Својот прв гол во романската прва лига, Николов го постигнал на 19 мај 2013 година во изненадувачката победа од 5-2 над [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]].<ref>{{наведени вести |url= http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Liga+1/VIDEO+Boban+Nikolov+primul+strain+din+istorie+care+inscrie+pentr |work=[[Digi TV]] |accessdate=6 December 2013 |date=19 May 2013 |title=Boban Nikolov, primul străin din istorie care înscrie pentru Viitorul}}</ref> Во летото 2015 година, Николов потпишал тригодишен договор со [[ФК Вардар|Вардар]].<ref>[http://dnevnik.mk/default.asp?ItemID=7E84E22F0805654A8632CDE53D9BFD61 Николов и Брдаревски нови засилувања на Вардар]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Дневник; 12 јуни 2015</ref> Во сезоната 2017-2018 Николов бил дел од тимот на Вардар кој успеал да се пласира во групната фаза на [[УЕФА Лига Европа|Лига Европа]], со што ''црвено-црните'' станале првиот македонски тим од осамостојувањето кој успеал да го стори тоа.<ref>{{cite web|url=https://24fudbal.mk/vesti/21920/vardar-izbori-mesto-vo-grupite-od-liga-evropa-fenerbahce-na-kolena-makedonskiot-sampion-ispisa-istorija-video|title=Вардар избори место во групите од Лига Европа: Фенербахче на колена, македонскиот шампион испиша историја! (ВИДЕО)|publisher=24fudbal.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://sport1.mk/fudbal/uefa/raduvaj-se-makedonijo-vardar-e-vo-liga-evropa-fotovideo#1|title=Радувај се Македонијо, Вардар е во Лига Европа! (ФОТО+ВИДЕО)|publisher=sport1.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref> Покрај тоа, тој двапати го освоил [[Прва фудбалска лига на Македонија|првенството]] и еднаш [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|Суперкупот на Македонија]] со Вардар. На 18 јануари 2018 година, Николов потпишал за [[Унгарија|унгарскиот]] [[ФК МОЛ Види|МОЛ Види]], порано познат како Видеотон.<ref>{{cite web|url=http://www.nemzetisport.hu/labdarugo_nb_i/videoton-hivatalosan-is-bejelentettek-a-macedon-kozeppalyast-2613893|title=Videoton: hivatalosan is bejelentették a macedón középpályást|publisher=[[Nemzeti Sport]]|date=2018-01-18}}</ref> Одиграл три години за овој клуб, забележал 106 настапи и 11 голови, и во истиот тој период освоил два трофеја со клубот: [[Прва фудбалска лига на Унгарија|унгарското првенство]] и [[Купот на Унгарија]]. На 19 јануари 2021 година, потпишал за [[Италија|италијанскиот]] клуб [[ФК Лече|Лече]], член на [[Серија Б|втората дивизија]].<ref>{{cite web|url=http://www.uslecce.it/news/357184212486/nikolov-in-giallorosso|title=Nikolov in giallorosso|date=19 јануари 2021|access-date=19 јануари 2021}}</ref> Дебитирал во Серија Б во натпреварот Лече-[[ФК Емполи|Емполи]] 2-2. Во текот на вториот дел од сезоната 2020-2021, Николов собрал 13 настапи во првенството и 2 во плејофот за промоција, но не успеал во главната мисија да му помогне на клубот да избори промоција во [[Серија А]]. На 20 август 2021 година, Николов се преселил во [[Молдавија]] каде потпишал за тамошниот шампион [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]].<ref>{{cite news|url=http://www.fc-sheriff.com/en/vse/welcome-boban/|title=Welcome, Boban|website=FC Sheriff Tiraspol|date=20 August 2021|access-date=20 August 2021}}</ref> На 15 септември, дебитирал во групната фаза на [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]], влегувајќи на местото на [[Франк Кастањеда]] во завршницата од победата со 2-0 на домашен терен над [[ФК Шахтар Донецк|Шахтар Донецк]]. ==Репрезентативна кариера== Николов е еден од играчите со најмногу настапи (24) за [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|репрезентацијата на Македонија под 21 година]] и бил еден од најзаслужните за пласманот на репрезентацијата на [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година 2017|Европското првенство за играчи под 21 година 2017]] во [[Полска]]. Тој ги одиграл сите 10 натпревари во квалификациите за споменатото првенство и играл во трите натпревари од [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година 2017#Група Б|групната фаза на турнирот]], во кои Македонија забележала едно реми и два пораза и била елиминирана. На 29 мај 2016 година, Николов го одиграл својот прв натпревар за сениорскиот тим на Македонија против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]], а на 24 март 2017 година, тој го постигнал својот прв репрезентативен гол против [[Фудбалска репрезентација на Лихтенштајн|Лихтенштајн]].<ref>[http://www.uefa.com/european-qualifiers/season=2018/matches/round=2000717/match=2017826/index.html UEFA]</ref> ===Голови за репрезентација=== {| class="wikitable sortable plainrowheaders" |- !scope=col|Бр. !scope=col data-sort-type=date|Датум !scope=col|Место !scope=col|Противник !scope=col|Гол !scope=col|Резултат !scope=col|Натпреварување |- !scope=row|1 |24 март 2017||[[Стадион Рајнпарк]], [[Вадуц]], [[Лихтенштајн]]||{{fb|Liechtenstein}}||1–0||3–0||Квалификации за СП 2018 |} ==Титули== ;{{Fb team Vardar Skopje}} *{{Трофеј-Прва македонска фудбалска лига}} '''[[Прва македонска фудбалска лига]]''' : 2 : [[Прва фудбалска лига на Македонија 2015/2016|2015–16]], [[Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017|2016–17]] *'''[[Суперкуп на Македонија во фудбал|Суперкуп на Македонија]]''' : 1 : [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|2015]] ;{{Fb team MOL Vidi}} *'''[[Прва фудбалска лига на Унгарија]]''' : 1 : 2017-2018 *'''[[Фудбалски куп на Унгарија|Куп на Унгарија]]''' : 1 : 2018-2019 ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[http://www.romaniansoccer.ro/players/2594/boban-nikolov Boban Nikolov] на Romaniansoccer *[http://www.national-football-teams.com/player/64497/Boban_Nikolov.html Boban Nikolov] на National-football-teams {{Состав на Македонија на Европското првенство за играчи под 21 година 2017}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Николов}} [[Категорија:Родени во 1994 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Луѓе од Штип]] 9copk8gjbvssjvxjzls2k9xeqxcnrfp 4804164 4804163 2022-08-21T17:35:30Z Carshalton 30527 /* Репрезентативна кариера */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Бобан Николов | fullname = Бобан Николов | image = [[Податотека:Zen-Vardar (6).jpg|170px]] | birth_date = {{birth date and age|1994|7|28|df=y}} | birth_place = [[Штип]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | currentclub = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} | clubnumber = 20 | youthyears1 = {{0|0000}}–2010 | youthclubs1 = {{Fb team Bregalnica Štip}} | youthyears2 = 2010–2012 | youthclubs2 = {{симбол2|Flag of None.svg}} Академија Георге Хаџи | years1 = 2012–2015 |clubs1 = {{Fb team Viitorul Constanta}} |caps1 = 38 |goals1 = 2 | years2 = 2015–2017 |clubs2 = {{Fb team Vardar Skopje}} |caps2 = 64 |goals2 = 8 | years3 = 2018–2021 |clubs3 = {{Fb team MOL Vidi}} |caps3 = 73 |goals3 = 7 | years4 = 2021 |clubs4 = {{Fb team Lecce}} |caps4 = 15 |goals4 = 0 | years5 = 2021– |clubs5 = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} |caps5 = 14 |goals5 = 3 | nationalyears1 = 2010 | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 17 години|Македонија до 17 г.]] | nationalcaps1 = 3 | nationalgoals1 = 1 | nationalyears2 = 2011–2012 | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|Македонија до 19 г.]] | nationalcaps2 = 8 | nationalgoals2 = 0 | nationalyears3 = 2013– | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија до 21 г.]] | nationalcaps3 = 24 | nationalgoals3 = 2 | nationalyears4 = 2016– | nationalteam4 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps4 = 46 | nationalgoals4 = 4 | pcupdate = {{date|2015-08-17}} | ntupdate = {{date|2017-03-28}} }} '''Бобан Николов''' (роден на 28 јули 1994 г. во [[Штип]]) — [[Македонци|македонски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== Николов започнал да игра фудбал во својот роден град, во клубот [[ФК Брегалница|Брегалница]], и само на 15-годишна возраст се преселил во академијата на прославениот романски фудбалер [[Георге Хаџи]]. Откако ги поминал соодветните возрасни категории во Академијата Георге Хаџи, тој потпишал професионален договор со романскиот прволигаш [[ФК Виторул Констанца|Виторул Констанца]]. На 8 март 2013 година, тој дебитирал во дресот на Виторул во [[Лига 1 (Романија)|романската прва лига]], во поразот од 4–1 од [[ФК Газ Метан Медијаш|Газ Метан Медијаш]].<ref>{{наведени вести |url=http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5398:boban-nikolov-made-his-pro-debut&catid=13:international&Itemid=64 |work=macedonianfootball.com |accessdate=6 December 2013 |date=9 March 2013 |title=Boban Nikolov made his pro debut}}</ref> Својот прв гол во романската прва лига, Николов го постигнал на 19 мај 2013 година во изненадувачката победа од 5-2 над [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]].<ref>{{наведени вести |url= http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Liga+1/VIDEO+Boban+Nikolov+primul+strain+din+istorie+care+inscrie+pentr |work=[[Digi TV]] |accessdate=6 December 2013 |date=19 May 2013 |title=Boban Nikolov, primul străin din istorie care înscrie pentru Viitorul}}</ref> Во летото 2015 година, Николов потпишал тригодишен договор со [[ФК Вардар|Вардар]].<ref>[http://dnevnik.mk/default.asp?ItemID=7E84E22F0805654A8632CDE53D9BFD61 Николов и Брдаревски нови засилувања на Вардар]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Дневник; 12 јуни 2015</ref> Во сезоната 2017-2018 Николов бил дел од тимот на Вардар кој успеал да се пласира во групната фаза на [[УЕФА Лига Европа|Лига Европа]], со што ''црвено-црните'' станале првиот македонски тим од осамостојувањето кој успеал да го стори тоа.<ref>{{cite web|url=https://24fudbal.mk/vesti/21920/vardar-izbori-mesto-vo-grupite-od-liga-evropa-fenerbahce-na-kolena-makedonskiot-sampion-ispisa-istorija-video|title=Вардар избори место во групите од Лига Европа: Фенербахче на колена, македонскиот шампион испиша историја! (ВИДЕО)|publisher=24fudbal.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://sport1.mk/fudbal/uefa/raduvaj-se-makedonijo-vardar-e-vo-liga-evropa-fotovideo#1|title=Радувај се Македонијо, Вардар е во Лига Европа! (ФОТО+ВИДЕО)|publisher=sport1.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref> Покрај тоа, тој двапати го освоил [[Прва фудбалска лига на Македонија|првенството]] и еднаш [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|Суперкупот на Македонија]] со Вардар. На 18 јануари 2018 година, Николов потпишал за [[Унгарија|унгарскиот]] [[ФК МОЛ Види|МОЛ Види]], порано познат како Видеотон.<ref>{{cite web|url=http://www.nemzetisport.hu/labdarugo_nb_i/videoton-hivatalosan-is-bejelentettek-a-macedon-kozeppalyast-2613893|title=Videoton: hivatalosan is bejelentették a macedón középpályást|publisher=[[Nemzeti Sport]]|date=2018-01-18}}</ref> Одиграл три години за овој клуб, забележал 106 настапи и 11 голови, и во истиот тој период освоил два трофеја со клубот: [[Прва фудбалска лига на Унгарија|унгарското првенство]] и [[Купот на Унгарија]]. На 19 јануари 2021 година, потпишал за [[Италија|италијанскиот]] клуб [[ФК Лече|Лече]], член на [[Серија Б|втората дивизија]].<ref>{{cite web|url=http://www.uslecce.it/news/357184212486/nikolov-in-giallorosso|title=Nikolov in giallorosso|date=19 јануари 2021|access-date=19 јануари 2021}}</ref> Дебитирал во Серија Б во натпреварот Лече-[[ФК Емполи|Емполи]] 2-2. Во текот на вториот дел од сезоната 2020-2021, Николов собрал 13 настапи во првенството и 2 во плејофот за промоција, но не успеал во главната мисија да му помогне на клубот да избори промоција во [[Серија А]]. На 20 август 2021 година, Николов се преселил во [[Молдавија]] каде потпишал за тамошниот шампион [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]].<ref>{{cite news|url=http://www.fc-sheriff.com/en/vse/welcome-boban/|title=Welcome, Boban|website=FC Sheriff Tiraspol|date=20 August 2021|access-date=20 August 2021}}</ref> На 15 септември, дебитирал во групната фаза на [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]], влегувајќи на местото на [[Франк Кастањеда]] во завршницата од победата со 2-0 на домашен терен над [[ФК Шахтар Донецк|Шахтар Донецк]]. ==Репрезентативна кариера== Николов е еден од играчите со најмногу настапи (24) за [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|репрезентацијата на Македонија под 21 година]] и бил еден од најзаслужните за првиот историски пласман на оваа репрезентацијата на [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година 2017|Европското првенство за играчи под 21 година 2017]] во [[Полска]]. Тој ги одиграл сите 10 натпревари во квалификациите за споменатото првенство и играл во трите натпревари од [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година 2017#Група Б|групната фаза на турнирот]], во кои Македонија забележала едно реми и два пораза и била елиминирана. На 29 мај 2016 година, Николов го имал својот прв настап за [[Фудбалска репрезентација на Македонија|сениорската репрезентација]] против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]] во пријателски натпревар одигран во [[Бад Ерлах]], [[Австрија]]. На 24 март 2017 година, во својот трет настап за Македонија, тој го постигнал својот прв репрезентативен гол во победата со 2-0 против [[Фудбалска репрезентација на Лихтенштајн|Лихтенштајн]].<ref>[http://www.uefa.com/european-qualifiers/season=2018/matches/round=2000717/match=2017826/index.html UEFA]</ref> Во јуни 2021 година, Николов бил повикан во составот на Македонија за [[Европско првенство во фудбал 2020|Европското првенство 2020]].<ref>{{Cite web|url=https://ffm.mk/igor-angelovski-go-objavi-spisokot-za-euro-2020|title=Игор Ангеловски го објави списокот за ЕУРО 202020|language=mk|access-date=22 мај 2021}}</ref> Тој ги започнал првите два натпревари од [[Европско првенство во фудбал 2020 - група Ц|групната фаза]] против {{NazNB|FUrep|AUT}} и {{NazNB|FUrep|UKR}}, играјќи надвор од својата позиција на местото десен бек. Конечно, во последниот натпревар против {{NazNB|FUrep|NED}}, појавувајќи се од клупата за резерви во 78-мата минута, тој добил можност да игра во средниот ред. Македонија со три порази била елиминирана уште по групната фаза. ===Голови за репрезентација=== {| class="wikitable sortable plainrowheaders" |- !scope=col|Бр. !scope=col data-sort-type=date|Датум !scope=col|Место !scope=col|Противник !scope=col|Гол !scope=col|Резултат !scope=col|Натпреварување |- !scope=row|1 |24 март 2017||[[Стадион Рајнпарк]], [[Вадуц]], [[Лихтенштајн]]||{{fb|Liechtenstein}}||1–0||3–0||Квалификации за СП 2018 |} ==Титули== ;{{Fb team Vardar Skopje}} *{{Трофеј-Прва македонска фудбалска лига}} '''[[Прва македонска фудбалска лига]]''' : 2 : [[Прва фудбалска лига на Македонија 2015/2016|2015–16]], [[Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017|2016–17]] *'''[[Суперкуп на Македонија во фудбал|Суперкуп на Македонија]]''' : 1 : [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|2015]] ;{{Fb team MOL Vidi}} *'''[[Прва фудбалска лига на Унгарија]]''' : 1 : 2017-2018 *'''[[Фудбалски куп на Унгарија|Куп на Унгарија]]''' : 1 : 2018-2019 ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[http://www.romaniansoccer.ro/players/2594/boban-nikolov Boban Nikolov] на Romaniansoccer *[http://www.national-football-teams.com/player/64497/Boban_Nikolov.html Boban Nikolov] на National-football-teams {{Состав на Македонија на Европското првенство за играчи под 21 година 2017}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Николов}} [[Категорија:Родени во 1994 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Луѓе од Штип]] l5c243pljic8i4157fodqa6j2cv7wgw 4804165 4804164 2022-08-21T17:47:47Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Бобан Николов | fullname = Бобан Николов | image = [[Податотека:Zen-Vardar (6).jpg|170px]] | birth_date = {{birth date and age|1994|7|28|df=y}} | birth_place = [[Штип]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | currentclub = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} | clubnumber = 20 | youthyears1 = {{0|0000}}–2010 | youthclubs1 = {{Fb team Bregalnica Štip}} | youthyears2 = 2010–2012 | youthclubs2 = {{симбол2|Flag of None.svg}} Академија Георге Хаџи | years1 = 2012–2015 |clubs1 = {{Fb team Viitorul Constanta}} |caps1 = 38 |goals1 = 2 | years2 = 2015–2017 |clubs2 = {{Fb team Vardar Skopje}} |caps2 = 64 |goals2 = 8 | years3 = 2018–2021 |clubs3 = {{Fb team MOL Vidi}} |caps3 = 73 |goals3 = 7 | years4 = 2021 |clubs4 = {{Fb team Lecce}} |caps4 = 15 |goals4 = 0 | years5 = 2021– |clubs5 = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} |caps5 = 14 |goals5 = 3 | nationalyears1 = 2010 | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 17 години|Македонија до 17 г.]] | nationalcaps1 = 3 | nationalgoals1 = 1 | nationalyears2 = 2011–2012 | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|Македонија до 19 г.]] | nationalcaps2 = 8 | nationalgoals2 = 0 | nationalyears3 = 2013– | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија до 21 г.]] | nationalcaps3 = 24 | nationalgoals3 = 2 | nationalyears4 = 2016– | nationalteam4 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps4 = 46 | nationalgoals4 = 4 | pcupdate = {{date|2015-08-17}} | ntupdate = {{date|2017-03-28}} }} '''Бобан Николов''' (роден на 28 јули 1994 г. во [[Штип]]) — [[Македонци|македонски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== Николов започнал да игра фудбал во својот роден град, во клубот [[ФК Брегалница|Брегалница]], и само на 15-годишна возраст се преселил во академијата на прославениот романски фудбалер [[Георге Хаџи]]. Откако ги поминал соодветните возрасни категории во Академијата Георге Хаџи, тој потпишал професионален договор со романскиот прволигаш [[ФК Виторул Констанца|Виторул Констанца]]. На 8 март 2013 година, тој дебитирал во дресот на Виторул во [[Лига 1 (Романија)|романската прва лига]], во поразот од 4–1 од [[ФК Газ Метан Медијаш|Газ Метан Медијаш]].<ref>{{наведени вести |url=http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5398:boban-nikolov-made-his-pro-debut&catid=13:international&Itemid=64 |work=macedonianfootball.com |accessdate=6 December 2013 |date=9 March 2013 |title=Boban Nikolov made his pro debut}}</ref> Својот прв гол во романската прва лига, Николов го постигнал на 19 мај 2013 година во изненадувачката победа од 5-2 над [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]].<ref>{{наведени вести |url= http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Liga+1/VIDEO+Boban+Nikolov+primul+strain+din+istorie+care+inscrie+pentr |work=[[Digi TV]] |accessdate=6 December 2013 |date=19 May 2013 |title=Boban Nikolov, primul străin din istorie care înscrie pentru Viitorul}}</ref> Во летото 2015 година, Николов потпишал тригодишен договор со [[ФК Вардар|Вардар]].<ref>[http://dnevnik.mk/default.asp?ItemID=7E84E22F0805654A8632CDE53D9BFD61 Николов и Брдаревски нови засилувања на Вардар]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Дневник; 12 јуни 2015</ref> Во сезоната 2017-2018 Николов бил дел од тимот на Вардар кој успеал да се пласира во групната фаза на [[УЕФА Лига Европа|Лига Европа]], со што ''црвено-црните'' станале првиот македонски тим од осамостојувањето кој успеал да го стори тоа.<ref>{{cite web|url=https://24fudbal.mk/vesti/21920/vardar-izbori-mesto-vo-grupite-od-liga-evropa-fenerbahce-na-kolena-makedonskiot-sampion-ispisa-istorija-video|title=Вардар избори место во групите од Лига Европа: Фенербахче на колена, македонскиот шампион испиша историја! (ВИДЕО)|publisher=24fudbal.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://sport1.mk/fudbal/uefa/raduvaj-se-makedonijo-vardar-e-vo-liga-evropa-fotovideo#1|title=Радувај се Македонијо, Вардар е во Лига Европа! (ФОТО+ВИДЕО)|publisher=sport1.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref> Покрај тоа, тој двапати го освоил [[Прва фудбалска лига на Македонија|првенството]] и еднаш [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|Суперкупот на Македонија]] со Вардар. На 18 јануари 2018 година, Николов потпишал за [[Унгарија|унгарскиот]] [[ФК МОЛ Види|МОЛ Види]], порано познат како Видеотон.<ref>{{cite web|url=http://www.nemzetisport.hu/labdarugo_nb_i/videoton-hivatalosan-is-bejelentettek-a-macedon-kozeppalyast-2613893|title=Videoton: hivatalosan is bejelentették a macedón középpályást|publisher=[[Nemzeti Sport]]|date=2018-01-18}}</ref> Одиграл три години за овој клуб, забележал 106 настапи и 11 голови, и во истиот тој период освоил два трофеја со клубот: [[Прва фудбалска лига на Унгарија|унгарското првенство]] и [[Купот на Унгарија]]. На 19 јануари 2021 година, потпишал за [[Италија|италијанскиот]] клуб [[ФК Лече|Лече]], член на [[Серија Б|втората дивизија]].<ref>{{cite web|url=http://www.uslecce.it/news/357184212486/nikolov-in-giallorosso|title=Nikolov in giallorosso|date=19 јануари 2021|access-date=19 јануари 2021}}</ref> Дебитирал во Серија Б во натпреварот Лече-[[ФК Емполи|Емполи]] 2-2. Во текот на вториот дел од сезоната 2020-2021, Николов собрал 13 настапи во првенството и 2 во плејофот за промоција, но не успеал во главната мисија да му помогне на клубот да избори промоција во [[Серија А]]. На 20 август 2021 година, Николов се преселил во [[Молдавија]] каде потпишал за тамошниот шампион [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]].<ref>{{cite news|url=http://www.fc-sheriff.com/en/vse/welcome-boban/|title=Welcome, Boban|website=FC Sheriff Tiraspol|date=20 August 2021|access-date=20 August 2021}}</ref> На 15 септември, дебитирал во групната фаза на [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]], влегувајќи на местото на [[Франк Кастањеда]] во завршницата од победата со 2-0 на домашен терен над [[ФК Шахтар Донецк|Шахтар Донецк]]. ==Репрезентативна кариера== Николов е еден од играчите со најмногу настапи (24) за [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|репрезентацијата на Македонија под 21 година]] и бил еден од најзаслужните за првиот историски пласман на оваа репрезентацијата на [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година 2017|Европското првенство за играчи под 21 година 2017]] во [[Полска]]. Тој ги одиграл сите 10 натпревари во квалификациите за споменатото првенство и играл во трите натпревари од [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година 2017#Група Б|групната фаза на турнирот]], во кои Македонија забележала едно реми и два пораза и била елиминирана. На 29 мај 2016 година, Николов го имал својот прв настап за [[Фудбалска репрезентација на Македонија|сениорската репрезентација]] против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]] во пријателски натпревар одигран во [[Бад Ерлах]], [[Австрија]]. На 24 март 2017 година, во својот трет настап за Македонија, тој го постигнал својот прв репрезентативен гол во победата со 2-0 против [[Фудбалска репрезентација на Лихтенштајн|Лихтенштајн]].<ref>[http://www.uefa.com/european-qualifiers/season=2018/matches/round=2000717/match=2017826/index.html UEFA]</ref> Во јуни 2021 година, Николов бил повикан во составот на Македонија за [[Европско првенство во фудбал 2020|Европското првенство 2020]].<ref>{{Cite web|url=https://ffm.mk/igor-angelovski-go-objavi-spisokot-za-euro-2020|title=Игор Ангеловски го објави списокот за ЕУРО 202020|language=mk|access-date=22 мај 2021}}</ref> Тој ги започнал првите два натпревари од [[Европско првенство во фудбал 2020 - група Ц|групната фаза]] против {{NazNB|FUrep|AUT}} и {{NazNB|FUrep|UKR}}, играјќи надвор од својата позиција на местото десен бек. Конечно, во последниот натпревар против {{NazNB|FUrep|NED}}, појавувајќи се од клупата за резерви во 78-мата минута, тој добил можност да игра во средниот ред. Македонија со три порази била елиминирана уште по групната фаза. ===Хронологија на репрезентативните настапи=== {{Репрезентативни настапи|MKD}} {{Cronopar|29-5-2016|Бад Ерлах|AZE|1|3|MKD|-|Пријателска|13={{subon|31}} {{yel|82}}}} {{Cronopar|2-6-2016|Скопје|MKD|1|3|IRN|-|Пријателска|13={{suboff|46}}}} {{Cronopar|24-3-2017|Вадуц|LIE|0|2|MKD|1|Квал. за СП|2018}} {{Cronopar|2-9-2017|Хаифа|ISR|0|1|MKD|-|Квал. за СП|2018|13={{suboff|63}}}} {{Cronopar|5-9-2017|Струмица|MKD|1|1|ALB|-|Квал. за СП|2018|13={{suboff|58}}}} {{Cronopar|11-11-2017|Скопје|MKD|2|0|NOR|-|Пријателска|13={{subon|76}}}} {{Cronopar|23-3-2018|Белек|FIN|0|0|MKD|-|Пријателска|13={{subon|66}}}} {{Cronopar|27-3-2018|Аксу|AZE|1|1|MKD|-|Пријателска|13={{suboff|69}}|14=Аксу (Анталија)}} {{Cronopar|6-9-2018|Гибралтар|GIB|0|2|MKD|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза}} {{Cronopar|9-9-2018|Скопје|MKD|2|0|ARM|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза|13={{subon|74}} {{yel|84}}}} {{Cronopar|13-10-2018|Скопје|MKD|4|1|LIE|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза|13={{subon|69}}}} {{Cronopar|16-11-2018|Вадуц|LIE|0|2|MKD|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза}} {{Cronopar|19-11-2018|Скопје|MKD|4|0|GIB|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза}} {{Cronopar|21-3-2019|Скопје|MKD|3|1|LVA|-|Квал. за ЕП|2020}} {{Cronopar|24-3-2019|Љубљана|SVN|1|1|MKD|-|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|19}}}} {{Cronopar|7-6-2019|Скопје|MKD|0|1|POL|-|Квал. за ЕП|2020|13={{suboff|62}}}} {{Cronopar|10-6-2019|Скопје|MKD|1|4|AUT|-|Квал. за ЕП|2020|13={{suboff|67}}}} {{Cronopar|5-9-2019|Бер Шева|ISR|1|1|MKD|-|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|7}} {{suboff|75}}}} {{Cronopar|9-9-2019|Рига|LVA|0|2|MKD|-|Квал. за ЕП|2020|13={{subon|75}}}} {{Cronopar|10-10-2019|Скопје|MKD|2|1|SVN|-|Квал. за ЕП|2020}} {{Cronopar|13-10-2019|Варшава|POL|2|0|MKD|-|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|19}} {{suboff|88}}}} {{Cronopar|19-11-2019|Скопје|MKD|1|0|ISR|1|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|60}}}} {{Cronopar|5-9-2020|Skopje|MKD|2|1|ARM|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|75}}}} {{Cronopar|8-9-2020|Тбилиси|GEO|1|1|MKD|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{subon|59}} {{yel|65}}}} {{Cronopar|8-10-2020|Скопје|MKD|2|1|KOS|-|Квал. за ЕП|2020}} {{Cronopar|11-10-2020|Талин|EST|3|3|MKD|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|64}}}} {{Cronopar|14-10-2020|Скопје|MKD|1|1|GEO|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|88}}}} {{Cronopar|12-11-2020|Тбилиси|GEO|0|1|MKD|-|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|62}} {{suboff|84}}}} {{Cronopar|15-11-2020|Скопје|MKD|2|1|EST|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{yel|34}}}} {{Cronofin|46|4}} ==Титули== ;{{Fb team Vardar Skopje}} *{{Трофеј-Прва македонска фудбалска лига}} '''[[Прва македонска фудбалска лига]]''' : 2 : [[Прва фудбалска лига на Македонија 2015/2016|2015–16]], [[Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017|2016–17]] *'''[[Суперкуп на Македонија во фудбал|Суперкуп на Македонија]]''' : 1 : [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|2015]] ;{{Fb team MOL Vidi}} *'''[[Прва фудбалска лига на Унгарија]]''' : 1 : 2017-2018 *'''[[Фудбалски куп на Унгарија|Куп на Унгарија]]''' : 1 : 2018-2019 ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[http://www.romaniansoccer.ro/players/2594/boban-nikolov Boban Nikolov] на Romaniansoccer *[http://www.national-football-teams.com/player/64497/Boban_Nikolov.html Boban Nikolov] на National-football-teams {{Состав на Македонија на Европското првенство за играчи под 21 година 2017}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Николов}} [[Категорија:Родени во 1994 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Луѓе од Штип]] buzc4ezmfoc67cvqofigx0qyhvrjgzq 4804166 4804165 2022-08-21T17:48:11Z Carshalton 30527 /* Хронологија на репрезентативните настапи */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Бобан Николов | fullname = Бобан Николов | image = [[Податотека:Zen-Vardar (6).jpg|170px]] | birth_date = {{birth date and age|1994|7|28|df=y}} | birth_place = [[Штип]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | currentclub = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} | clubnumber = 20 | youthyears1 = {{0|0000}}–2010 | youthclubs1 = {{Fb team Bregalnica Štip}} | youthyears2 = 2010–2012 | youthclubs2 = {{симбол2|Flag of None.svg}} Академија Георге Хаџи | years1 = 2012–2015 |clubs1 = {{Fb team Viitorul Constanta}} |caps1 = 38 |goals1 = 2 | years2 = 2015–2017 |clubs2 = {{Fb team Vardar Skopje}} |caps2 = 64 |goals2 = 8 | years3 = 2018–2021 |clubs3 = {{Fb team MOL Vidi}} |caps3 = 73 |goals3 = 7 | years4 = 2021 |clubs4 = {{Fb team Lecce}} |caps4 = 15 |goals4 = 0 | years5 = 2021– |clubs5 = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} |caps5 = 14 |goals5 = 3 | nationalyears1 = 2010 | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 17 години|Македонија до 17 г.]] | nationalcaps1 = 3 | nationalgoals1 = 1 | nationalyears2 = 2011–2012 | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|Македонија до 19 г.]] | nationalcaps2 = 8 | nationalgoals2 = 0 | nationalyears3 = 2013– | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија до 21 г.]] | nationalcaps3 = 24 | nationalgoals3 = 2 | nationalyears4 = 2016– | nationalteam4 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps4 = 46 | nationalgoals4 = 4 | pcupdate = {{date|2015-08-17}} | ntupdate = {{date|2017-03-28}} }} '''Бобан Николов''' (роден на 28 јули 1994 г. во [[Штип]]) — [[Македонци|македонски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== Николов започнал да игра фудбал во својот роден град, во клубот [[ФК Брегалница|Брегалница]], и само на 15-годишна возраст се преселил во академијата на прославениот романски фудбалер [[Георге Хаџи]]. Откако ги поминал соодветните возрасни категории во Академијата Георге Хаџи, тој потпишал професионален договор со романскиот прволигаш [[ФК Виторул Констанца|Виторул Констанца]]. На 8 март 2013 година, тој дебитирал во дресот на Виторул во [[Лига 1 (Романија)|романската прва лига]], во поразот од 4–1 од [[ФК Газ Метан Медијаш|Газ Метан Медијаш]].<ref>{{наведени вести |url=http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5398:boban-nikolov-made-his-pro-debut&catid=13:international&Itemid=64 |work=macedonianfootball.com |accessdate=6 December 2013 |date=9 March 2013 |title=Boban Nikolov made his pro debut}}</ref> Својот прв гол во романската прва лига, Николов го постигнал на 19 мај 2013 година во изненадувачката победа од 5-2 над [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]].<ref>{{наведени вести |url= http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Liga+1/VIDEO+Boban+Nikolov+primul+strain+din+istorie+care+inscrie+pentr |work=[[Digi TV]] |accessdate=6 December 2013 |date=19 May 2013 |title=Boban Nikolov, primul străin din istorie care înscrie pentru Viitorul}}</ref> Во летото 2015 година, Николов потпишал тригодишен договор со [[ФК Вардар|Вардар]].<ref>[http://dnevnik.mk/default.asp?ItemID=7E84E22F0805654A8632CDE53D9BFD61 Николов и Брдаревски нови засилувања на Вардар]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Дневник; 12 јуни 2015</ref> Во сезоната 2017-2018 Николов бил дел од тимот на Вардар кој успеал да се пласира во групната фаза на [[УЕФА Лига Европа|Лига Европа]], со што ''црвено-црните'' станале првиот македонски тим од осамостојувањето кој успеал да го стори тоа.<ref>{{cite web|url=https://24fudbal.mk/vesti/21920/vardar-izbori-mesto-vo-grupite-od-liga-evropa-fenerbahce-na-kolena-makedonskiot-sampion-ispisa-istorija-video|title=Вардар избори место во групите од Лига Европа: Фенербахче на колена, македонскиот шампион испиша историја! (ВИДЕО)|publisher=24fudbal.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://sport1.mk/fudbal/uefa/raduvaj-se-makedonijo-vardar-e-vo-liga-evropa-fotovideo#1|title=Радувај се Македонијо, Вардар е во Лига Европа! (ФОТО+ВИДЕО)|publisher=sport1.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref> Покрај тоа, тој двапати го освоил [[Прва фудбалска лига на Македонија|првенството]] и еднаш [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|Суперкупот на Македонија]] со Вардар. На 18 јануари 2018 година, Николов потпишал за [[Унгарија|унгарскиот]] [[ФК МОЛ Види|МОЛ Види]], порано познат како Видеотон.<ref>{{cite web|url=http://www.nemzetisport.hu/labdarugo_nb_i/videoton-hivatalosan-is-bejelentettek-a-macedon-kozeppalyast-2613893|title=Videoton: hivatalosan is bejelentették a macedón középpályást|publisher=[[Nemzeti Sport]]|date=2018-01-18}}</ref> Одиграл три години за овој клуб, забележал 106 настапи и 11 голови, и во истиот тој период освоил два трофеја со клубот: [[Прва фудбалска лига на Унгарија|унгарското првенство]] и [[Купот на Унгарија]]. На 19 јануари 2021 година, потпишал за [[Италија|италијанскиот]] клуб [[ФК Лече|Лече]], член на [[Серија Б|втората дивизија]].<ref>{{cite web|url=http://www.uslecce.it/news/357184212486/nikolov-in-giallorosso|title=Nikolov in giallorosso|date=19 јануари 2021|access-date=19 јануари 2021}}</ref> Дебитирал во Серија Б во натпреварот Лече-[[ФК Емполи|Емполи]] 2-2. Во текот на вториот дел од сезоната 2020-2021, Николов собрал 13 настапи во првенството и 2 во плејофот за промоција, но не успеал во главната мисија да му помогне на клубот да избори промоција во [[Серија А]]. На 20 август 2021 година, Николов се преселил во [[Молдавија]] каде потпишал за тамошниот шампион [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]].<ref>{{cite news|url=http://www.fc-sheriff.com/en/vse/welcome-boban/|title=Welcome, Boban|website=FC Sheriff Tiraspol|date=20 August 2021|access-date=20 August 2021}}</ref> На 15 септември, дебитирал во групната фаза на [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]], влегувајќи на местото на [[Франк Кастањеда]] во завршницата од победата со 2-0 на домашен терен над [[ФК Шахтар Донецк|Шахтар Донецк]]. ==Репрезентативна кариера== Николов е еден од играчите со најмногу настапи (24) за [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|репрезентацијата на Македонија под 21 година]] и бил еден од најзаслужните за првиот историски пласман на оваа репрезентацијата на [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година 2017|Европското првенство за играчи под 21 година 2017]] во [[Полска]]. Тој ги одиграл сите 10 натпревари во квалификациите за споменатото првенство и играл во трите натпревари од [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година 2017#Група Б|групната фаза на турнирот]], во кои Македонија забележала едно реми и два пораза и била елиминирана. На 29 мај 2016 година, Николов го имал својот прв настап за [[Фудбалска репрезентација на Македонија|сениорската репрезентација]] против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]] во пријателски натпревар одигран во [[Бад Ерлах]], [[Австрија]]. На 24 март 2017 година, во својот трет настап за Македонија, тој го постигнал својот прв репрезентативен гол во победата со 2-0 против [[Фудбалска репрезентација на Лихтенштајн|Лихтенштајн]].<ref>[http://www.uefa.com/european-qualifiers/season=2018/matches/round=2000717/match=2017826/index.html UEFA]</ref> Во јуни 2021 година, Николов бил повикан во составот на Македонија за [[Европско првенство во фудбал 2020|Европското првенство 2020]].<ref>{{Cite web|url=https://ffm.mk/igor-angelovski-go-objavi-spisokot-za-euro-2020|title=Игор Ангеловски го објави списокот за ЕУРО 202020|language=mk|access-date=22 мај 2021}}</ref> Тој ги започнал првите два натпревари од [[Европско првенство во фудбал 2020 - група Ц|групната фаза]] против {{NazNB|FUrep|AUT}} и {{NazNB|FUrep|UKR}}, играјќи надвор од својата позиција на местото десен бек. Конечно, во последниот натпревар против {{NazNB|FUrep|NED}}, појавувајќи се од клупата за резерви во 78-мата минута, тој добил можност да игра во средниот ред. Македонија со три порази била елиминирана уште по групната фаза. ===Хронологија на репрезентативните настапи=== {{Репрезентативни настапи|MKD}} {{Cronopar|29-5-2016|Бад Ерлах|AZE|1|3|MKD|-|Пријателска|13={{subon|31}} {{yel|82}}}} {{Cronopar|2-6-2016|Скопје|MKD|1|3|IRN|-|Пријателска|13={{suboff|46}}}} {{Cronopar|24-3-2017|Вадуц|LIE|0|2|MKD|1|Квал. за СП|2018}} {{Cronopar|2-9-2017|Хаифа|ISR|0|1|MKD|-|Квал. за СП|2018|13={{suboff|63}}}} {{Cronopar|5-9-2017|Струмица|MKD|1|1|ALB|-|Квал. за СП|2018|13={{suboff|58}}}} {{Cronopar|11-11-2017|Скопје|MKD|2|0|NOR|-|Пријателска|13={{subon|76}}}} {{Cronopar|23-3-2018|Белек|FIN|0|0|MKD|-|Пријателска|13={{subon|66}}}} {{Cronopar|27-3-2018|Аксу|AZE|1|1|MKD|-|Пријателска|13={{suboff|69}}|14=Аксу (Анталија)}} {{Cronopar|6-9-2018|Гибралтар|GIB|0|2|MKD|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза}} {{Cronopar|9-9-2018|Скопје|MKD|2|0|ARM|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза|13={{subon|74}} {{yel|84}}}} {{Cronopar|13-10-2018|Скопје|MKD|4|1|LIE|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза|13={{subon|69}}}} {{Cronopar|16-11-2018|Вадуц|LIE|0|2|MKD|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза}} {{Cronopar|19-11-2018|Скопје|MKD|4|0|GIB|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза}} {{Cronopar|21-3-2019|Скопје|MKD|3|1|LAT|-|Квал. за ЕП|2020}} {{Cronopar|24-3-2019|Љубљана|SVN|1|1|MKD|-|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|19}}}} {{Cronopar|7-6-2019|Скопје|MKD|0|1|POL|-|Квал. за ЕП|2020|13={{suboff|62}}}} {{Cronopar|10-6-2019|Скопје|MKD|1|4|AUT|-|Квал. за ЕП|2020|13={{suboff|67}}}} {{Cronopar|5-9-2019|Бер Шева|ISR|1|1|MKD|-|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|7}} {{suboff|75}}}} {{Cronopar|9-9-2019|Рига|LAT|0|2|MKD|-|Квал. за ЕП|2020|13={{subon|75}}}} {{Cronopar|10-10-2019|Скопје|MKD|2|1|SVN|-|Квал. за ЕП|2020}} {{Cronopar|13-10-2019|Варшава|POL|2|0|MKD|-|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|19}} {{suboff|88}}}} {{Cronopar|19-11-2019|Скопје|MKD|1|0|ISR|1|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|60}}}} {{Cronopar|5-9-2020|Skopje|MKD|2|1|ARM|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|75}}}} {{Cronopar|8-9-2020|Тбилиси|GEO|1|1|MKD|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{subon|59}} {{yel|65}}}} {{Cronopar|8-10-2020|Скопје|MKD|2|1|KOS|-|Квал. за ЕП|2020}} {{Cronopar|11-10-2020|Талин|EST|3|3|MKD|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|64}}}} {{Cronopar|14-10-2020|Скопје|MKD|1|1|GEO|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|88}}}} {{Cronopar|12-11-2020|Тбилиси|GEO|0|1|MKD|-|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|62}} {{suboff|84}}}} {{Cronopar|15-11-2020|Скопје|MKD|2|1|EST|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{yel|34}}}} {{Cronofin|46|4}} ==Титули== ;{{Fb team Vardar Skopje}} *{{Трофеј-Прва македонска фудбалска лига}} '''[[Прва македонска фудбалска лига]]''' : 2 : [[Прва фудбалска лига на Македонија 2015/2016|2015–16]], [[Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017|2016–17]] *'''[[Суперкуп на Македонија во фудбал|Суперкуп на Македонија]]''' : 1 : [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|2015]] ;{{Fb team MOL Vidi}} *'''[[Прва фудбалска лига на Унгарија]]''' : 1 : 2017-2018 *'''[[Фудбалски куп на Унгарија|Куп на Унгарија]]''' : 1 : 2018-2019 ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[http://www.romaniansoccer.ro/players/2594/boban-nikolov Boban Nikolov] на Romaniansoccer *[http://www.national-football-teams.com/player/64497/Boban_Nikolov.html Boban Nikolov] на National-football-teams {{Состав на Македонија на Европското првенство за играчи под 21 година 2017}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Николов}} [[Категорија:Родени во 1994 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Луѓе од Штип]] 0hkj7y646gtpupclijqayf24xa4svh6 4804171 4804166 2022-08-21T18:14:27Z Carshalton 30527 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Бобан Николов | fullname = Бобан Николов | image = [[Податотека:Zen-Vardar (6).jpg|170px]] | birth_date = {{birth date and age|1994|7|28|df=y}} | birth_place = [[Штип]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | currentclub = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} | clubnumber = 20 | youthyears1 = {{0|0000}}–2010 | youthclubs1 = {{Fb team Bregalnica Štip}} | youthyears2 = 2010–2012 | youthclubs2 = {{симбол2|Flag of None.svg}} Академија Георге Хаџи | years1 = 2012–2015 |clubs1 = {{Fb team Viitorul Constanta}} |caps1 = 38 |goals1 = 2 | years2 = 2015–2017 |clubs2 = {{Fb team Vardar Skopje}} |caps2 = 64 |goals2 = 8 | years3 = 2018–2021 |clubs3 = {{Fb team MOL Vidi}} |caps3 = 73 |goals3 = 7 | years4 = 2021 |clubs4 = {{Fb team Lecce}} |caps4 = 15 |goals4 = 0 | years5 = 2021– |clubs5 = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} |caps5 = 14 |goals5 = 3 | nationalyears1 = 2010 | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 17 години|Македонија до 17 г.]] | nationalcaps1 = 3 | nationalgoals1 = 1 | nationalyears2 = 2011–2012 | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|Македонија до 19 г.]] | nationalcaps2 = 8 | nationalgoals2 = 0 | nationalyears3 = 2013– | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија до 21 г.]] | nationalcaps3 = 24 | nationalgoals3 = 2 | nationalyears4 = 2016– | nationalteam4 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps4 = 46 | nationalgoals4 = 4 | pcupdate = {{date|2015-08-17}} | ntupdate = {{date|2017-03-28}} }} '''Бобан Николов''' (роден на 28 јули 1994 г. во [[Штип]]) — [[Македонци|македонски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== Николов започнал да игра фудбал во својот роден град, во клубот [[ФК Брегалница|Брегалница]], и само на 15-годишна возраст се преселил во академијата на прославениот романски фудбалер [[Георге Хаџи]]. Откако ги поминал соодветните возрасни категории во Академијата Георге Хаџи, тој потпишал професионален договор со романскиот прволигаш [[ФК Виторул Констанца|Виторул Констанца]]. На 8 март 2013 година, тој дебитирал во дресот на Виторул во [[Лига 1 (Романија)|романската прва лига]], во поразот од 4–1 од [[ФК Газ Метан Медијаш|Газ Метан Медијаш]].<ref>{{наведени вести |url=http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5398:boban-nikolov-made-his-pro-debut&catid=13:international&Itemid=64 |work=macedonianfootball.com |accessdate=6 December 2013 |date=9 March 2013 |title=Boban Nikolov made his pro debut}}</ref> Својот прв гол во романската прва лига, Николов го постигнал на 19 мај 2013 година во изненадувачката победа од 5-2 над [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]].<ref>{{наведени вести |url= http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Liga+1/VIDEO+Boban+Nikolov+primul+strain+din+istorie+care+inscrie+pentr |work=[[Digi TV]] |accessdate=6 December 2013 |date=19 May 2013 |title=Boban Nikolov, primul străin din istorie care înscrie pentru Viitorul}}</ref> Во летото 2015 година, Николов потпишал тригодишен договор со [[ФК Вардар|Вардар]].<ref>[http://dnevnik.mk/default.asp?ItemID=7E84E22F0805654A8632CDE53D9BFD61 Николов и Брдаревски нови засилувања на Вардар]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Дневник; 12 јуни 2015</ref> Во сезоната 2017-2018 Николов бил дел од тимот на Вардар кој успеал да се пласира во групната фаза на [[УЕФА Лига Европа|Лига Европа]], со што ''црвено-црните'' станале првиот македонски тим од осамостојувањето кој успеал да го стори тоа.<ref>{{cite web|url=https://24fudbal.mk/vesti/21920/vardar-izbori-mesto-vo-grupite-od-liga-evropa-fenerbahce-na-kolena-makedonskiot-sampion-ispisa-istorija-video|title=Вардар избори место во групите од Лига Европа: Фенербахче на колена, македонскиот шампион испиша историја! (ВИДЕО)|publisher=24fudbal.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://sport1.mk/fudbal/uefa/raduvaj-se-makedonijo-vardar-e-vo-liga-evropa-fotovideo#1|title=Радувај се Македонијо, Вардар е во Лига Европа! (ФОТО+ВИДЕО)|publisher=sport1.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref> Покрај тоа, тој двапати го освоил [[Прва фудбалска лига на Македонија|првенството]] и еднаш [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|Суперкупот на Македонија]] со Вардар. На 18 јануари 2018 година, Николов потпишал за [[Унгарија|унгарскиот]] [[ФК МОЛ Види|МОЛ Види]], порано познат како Видеотон.<ref>{{cite web|url=http://www.nemzetisport.hu/labdarugo_nb_i/videoton-hivatalosan-is-bejelentettek-a-macedon-kozeppalyast-2613893|title=Videoton: hivatalosan is bejelentették a macedón középpályást|publisher=[[Nemzeti Sport]]|date=2018-01-18}}</ref> Одиграл три години за овој клуб, забележал 106 настапи и 11 голови, и во истиот тој период освоил два трофеја со клубот: [[Прва фудбалска лига на Унгарија|унгарското првенство]] и [[Купот на Унгарија]]. На 19 јануари 2021 година, потпишал за [[Италија|италијанскиот]] клуб [[ФК Лече|Лече]], член на [[Серија Б|втората дивизија]].<ref>{{cite web|url=http://www.uslecce.it/news/357184212486/nikolov-in-giallorosso|title=Nikolov in giallorosso|date=19 јануари 2021|access-date=19 јануари 2021}}</ref> Дебитирал во Серија Б во натпреварот Лече-[[ФК Емполи|Емполи]] 2-2. Во текот на вториот дел од сезоната 2020-2021, Николов собрал 13 настапи во првенството и 2 во плејофот за промоција, но не успеал во главната мисија да му помогне на клубот да избори промоција во [[Серија А]]. На 20 август 2021 година, Николов се преселил во [[Молдавија]] каде потпишал за тамошниот шампион [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]].<ref>{{cite news|url=http://www.fc-sheriff.com/en/vse/welcome-boban/|title=Welcome, Boban|website=FC Sheriff Tiraspol|date=20 August 2021|access-date=20 August 2021}}</ref> На 15 септември, дебитирал во групната фаза на [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]], влегувајќи на местото на [[Франк Кастањеда]] во завршницата од победата со 2-0 на домашен терен над [[ФК Шахтар Донецк|Шахтар Донецк]]. ==Репрезентативна кариера== Николов е еден од играчите со најмногу настапи (24) за [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|репрезентацијата на Македонија под 21 година]] и бил еден од најзаслужните за првиот историски пласман на оваа репрезентацијата на [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година 2017|Европското првенство за играчи под 21 година 2017]] во [[Полска]]. Тој ги одиграл сите 10 натпревари во квалификациите за споменатото првенство и играл во трите натпревари од [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година 2017#Група Б|групната фаза на турнирот]], во кои Македонија забележала едно реми и два пораза и била елиминирана. На 29 мај 2016 година, Николов го имал својот прв настап за [[Фудбалска репрезентација на Македонија|сениорската репрезентација]] против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]] во пријателски натпревар одигран во [[Бад Ерлах]], [[Австрија]]. На 24 март 2017 година, во својот трет настап за Македонија, тој го постигнал својот прв репрезентативен гол во победата со 2-0 против [[Фудбалска репрезентација на Лихтенштајн|Лихтенштајн]].<ref>[http://www.uefa.com/european-qualifiers/season=2018/matches/round=2000717/match=2017826/index.html UEFA]</ref> Во јуни 2021 година, Николов бил повикан во составот на Македонија за [[Европско првенство во фудбал 2020|Европското првенство 2020]].<ref>{{Cite web|url=https://ffm.mk/igor-angelovski-go-objavi-spisokot-za-euro-2020|title=Игор Ангеловски го објави списокот за ЕУРО 202020|language=mk|access-date=22 мај 2021}}</ref> Тој ги започнал првите два натпревари од [[Европско првенство во фудбал 2020 - група Ц|групната фаза]] против {{NazNB|FUrep|AUT}} и {{NazNB|FUrep|UKR}}, играјќи надвор од својата позиција на местото десен бек. Конечно, во последниот натпревар против {{NazNB|FUrep|NED}}, појавувајќи се од клупата за резерви во 78-мата минута, тој добил можност да игра во средниот ред. Македонија со три порази била елиминирана уште по групната фаза. ===Хронологија на репрезентативните настапи=== {{Репрезентативни настапи|MKD}} {{Cronopar|29-5-2016|Бад Ерлах|AZE|1|3|MKD|-|Пријателска|13={{subon|31}} {{yel|82}}}} {{Cronopar|2-6-2016|Скопје|MKD|1|3|IRN|-|Пријателска|13={{suboff|46}}}} {{Cronopar|24-3-2017|Вадуц|LIE|0|2|MKD|1|Квал. за СП|2018}} {{Cronopar|2-9-2017|Хаифа|ISR|0|1|MKD|-|Квал. за СП|2018|13={{suboff|63}}}} {{Cronopar|5-9-2017|Струмица|MKD|1|1|ALB|-|Квал. за СП|2018|13={{suboff|58}}}} {{Cronopar|11-11-2017|Скопје|MKD|2|0|NOR|-|Пријателска|13={{subon|76}}}} {{Cronopar|23-3-2018|Белек|FIN|0|0|MKD|-|Пријателска|13={{subon|66}}}} {{Cronopar|27-3-2018|Аксу|AZE|1|1|MKD|-|Пријателска|13={{suboff|69}}|14=Аксу (Анталија)}} {{Cronopar|6-9-2018|Гибралтар|GIB|0|2|MKD|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза}} {{Cronopar|9-9-2018|Скопје|MKD|2|0|ARM|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза|13={{subon|74}} {{yel|84}}}} {{Cronopar|13-10-2018|Скопје|MKD|4|1|LIE|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза|13={{subon|69}}}} {{Cronopar|16-11-2018|Вадуц|LIE|0|2|MKD|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза}} {{Cronopar|19-11-2018|Скопје|MKD|4|0|GIB|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза}} {{Cronopar|21-3-2019|Скопје|MKD|3|1|LAT|-|Квал. за ЕП|2020}} {{Cronopar|24-3-2019|Љубљана|SVN|1|1|MKD|-|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|19}}}} {{Cronopar|7-6-2019|Скопје|MKD|0|1|POL|-|Квал. за ЕП|2020|13={{suboff|62}}}} {{Cronopar|10-6-2019|Скопје|MKD|1|4|AUT|-|Квал. за ЕП|2020|13={{suboff|67}}}} {{Cronopar|5-9-2019|Бер Шева|ISR|1|1|MKD|-|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|7}} {{suboff|75}}}} {{Cronopar|9-9-2019|Рига|LAT|0|2|MKD|-|Квал. за ЕП|2020|13={{subon|75}}}} {{Cronopar|10-10-2019|Скопје|MKD|2|1|SVN|-|Квал. за ЕП|2020}} {{Cronopar|13-10-2019|Варшава|POL|2|0|MKD|-|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|19}} {{suboff|88}}}} {{Cronopar|19-11-2019|Скопје|MKD|1|0|ISR|1|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|60}}}} {{Cronopar|5-9-2020|Skopje|MKD|2|1|ARM|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|75}}}} {{Cronopar|8-9-2020|Тбилиси|GEO|1|1|MKD|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{subon|59}} {{yel|65}}}} {{Cronopar|8-10-2020|Скопје|MKD|2|1|KOS|-|Квал. за ЕП|2020}} {{Cronopar|11-10-2020|Талин|EST|3|3|MKD|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|64}}}} {{Cronopar|14-10-2020|Скопје|MKD|1|1|GEO|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|88}}}} {{Cronopar|12-11-2020|Тбилиси|GEO|0|1|MKD|-|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|62}} {{suboff|84}}}} {{Cronopar|15-11-2020|Скопје|MKD|2|1|EST|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{yel|34}}}} {{Cronofin|46|4}} ==Титули== ;{{Fb team Vardar Skopje}} *{{Трофеј-Прва македонска фудбалска лига}} '''[[Прва македонска фудбалска лига]]''' : 2 : [[Прва фудбалска лига на Македонија 2015/2016|2015–16]], [[Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017|2016–17]] *'''[[Суперкуп на Македонија во фудбал|Суперкуп на Македонија]]''' : 1 : [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|2015]] ;{{Fb team MOL Vidi}} *'''[[Прва фудбалска лига на Унгарија]]''' : 1 : 2017-2018 *'''[[Фудбалски куп на Унгарија|Куп на Унгарија]]''' : 1 : 2018-2019 ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[https://int.soccerway.com/players/boban-nikolov/217855/ Бобан Николов на soccerway] *[https://www.transfermarkt.com/boban-nikolov/profil/spieler/207625 Бобан Николов на transfermarkt] {{Состав на Македонија на Европското првенство за играчи под 21 година 2017}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Николов}} [[Категорија:Родени во 1994 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Луѓе од Штип]] spo3o99dg5yrtzx2r3fu6lccv5hcd3d 4804175 4804171 2022-08-21T18:17:55Z Carshalton 30527 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football biography 3 | name = Бобан Николов | fullname = Бобан Николов | image = [[Податотека:Zen-Vardar (6).jpg|170px]] | birth_date = {{birth date and age|1994|7|28|df=y}} | birth_place = [[Штип]], [[Македонија]] | nationality = {{flagsport|MKD}} [[Македонија]] | height = {{height|m=1.80}} | position = [[Среден ред (фудбал)|среден ред]] | currentclub = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} | clubnumber = 20 | youthyears1 = {{0|0000}}–2010 | youthclubs1 = {{Fb team Bregalnica Štip}} | youthyears2 = 2010–2012 | youthclubs2 = {{симбол2|Flag of None.svg}} Академија Георге Хаџи | years1 = 2012–2015 |clubs1 = {{Fb team Viitorul Constanta}} |caps1 = 38 |goals1 = 2 | years2 = 2015–2017 |clubs2 = {{Fb team Vardar Skopje}} |caps2 = 64 |goals2 = 8 | years3 = 2018–2021 |clubs3 = {{Fb team MOL Vidi}} |caps3 = 73 |goals3 = 7 | years4 = 2021 |clubs4 = {{Fb team Lecce}} |caps4 = 15 |goals4 = 0 | years5 = 2021– |clubs5 = {{Fb team Sheriff Tiraspol}} |caps5 = 14 |goals5 = 3 | nationalyears1 = 2010 | nationalteam1 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 17 години|Македонија до 17 г.]] | nationalcaps1 = 3 | nationalgoals1 = 1 | nationalyears2 = 2011–2012 | nationalteam2 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 19 години|Македонија до 19 г.]] | nationalcaps2 = 8 | nationalgoals2 = 0 | nationalyears3 = 2013– | nationalteam3 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|Македонија до 21 г.]] | nationalcaps3 = 24 | nationalgoals3 = 2 | nationalyears4 = 2016– | nationalteam4 = {{flagsport|MKD}} [[Фудбалска репрезентација на Македонија|Македонија]] | nationalcaps4 = 46 | nationalgoals4 = 4 | pcupdate = {{date|2015-08-17}} | ntupdate = {{date|2017-03-28}} }} '''Бобан Николов''' (роден на 28 јули 1994 г. во [[Штип]]) — [[Македонци|македонски]] [[фудбал]]ер, [[Среден ред (фудбал)|играч од средниот ред]] на [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]] и на [[Фудбалска репрезентација на Македонија|македонската репрезентација]]. ==Клупска кариера== Николов започнал да игра фудбал во својот роден град, во клубот [[ФК Брегалница|Брегалница]], и само на 15-годишна возраст се преселил во академијата на прославениот романски фудбалер [[Георге Хаџи]]. Откако ги поминал соодветните возрасни категории во Академијата Георге Хаџи, тој потпишал професионален договор со романскиот прволигаш [[ФК Виторул Констанца|Виторул Констанца]]. На 8 март 2013 година, тој дебитирал во дресот на Виторул во [[Лига 1 (Романија)|романската прва лига]], во поразот од 4–1 од [[ФК Газ Метан Медијаш|Газ Метан Медијаш]].<ref>{{наведени вести |url=http://www.macedonianfootball.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5398:boban-nikolov-made-his-pro-debut&catid=13:international&Itemid=64 |work=macedonianfootball.com |accessdate=6 December 2013 |date=9 March 2013 |title=Boban Nikolov made his pro debut}}</ref> Својот прв гол во романската прва лига, Николов го постигнал на 19 мај 2013 година во изненадувачката победа од 5-2 над [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]].<ref>{{наведени вести |url= http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Liga+1/VIDEO+Boban+Nikolov+primul+strain+din+istorie+care+inscrie+pentr |work=[[Digi TV]] |accessdate=6 December 2013 |date=19 May 2013 |title=Boban Nikolov, primul străin din istorie care înscrie pentru Viitorul}}</ref> Во летото 2015 година, Николов потпишал тригодишен договор со [[ФК Вардар|Вардар]].<ref>[http://dnevnik.mk/default.asp?ItemID=7E84E22F0805654A8632CDE53D9BFD61 Николов и Брдаревски нови засилувања на Вардар]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Дневник; 12 јуни 2015</ref> Во сезоната 2017-2018 Николов бил дел од тимот на Вардар кој успеал да се пласира во групната фаза на [[УЕФА Лига Европа|Лига Европа]], со што ''црвено-црните'' станале првиот македонски тим од осамостојувањето кој успеал да го стори тоа.<ref>{{cite web|url=https://24fudbal.mk/vesti/21920/vardar-izbori-mesto-vo-grupite-od-liga-evropa-fenerbahce-na-kolena-makedonskiot-sampion-ispisa-istorija-video|title=Вардар избори место во групите од Лига Европа: Фенербахче на колена, македонскиот шампион испиша историја! (ВИДЕО)|publisher=24fudbal.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://sport1.mk/fudbal/uefa/raduvaj-se-makedonijo-vardar-e-vo-liga-evropa-fotovideo#1|title=Радувај се Македонијо, Вардар е во Лига Европа! (ФОТО+ВИДЕО)|publisher=sport1.mk|date=24 август 2017|access-date=20 август 2022}}</ref> Покрај тоа, тој двапати го освоил [[Прва фудбалска лига на Македонија|првенството]] и еднаш [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|Суперкупот на Македонија]] со Вардар. На 18 јануари 2018 година, Николов потпишал за [[Унгарија|унгарскиот]] [[ФК МОЛ Види|МОЛ Види]], порано познат како Видеотон.<ref>{{cite web|url=http://www.nemzetisport.hu/labdarugo_nb_i/videoton-hivatalosan-is-bejelentettek-a-macedon-kozeppalyast-2613893|title=Videoton: hivatalosan is bejelentették a macedón középpályást|publisher=[[Nemzeti Sport]]|date=2018-01-18}}</ref> Одиграл три години за овој клуб, забележал 106 настапи и 11 голови, и во истиот тој период освоил два трофеја со клубот: [[Прва фудбалска лига на Унгарија|унгарското првенство]] и [[Купот на Унгарија]]. На 19 јануари 2021 година, потпишал за [[Италија|италијанскиот]] клуб [[ФК Лече|Лече]], член на [[Серија Б|втората дивизија]].<ref>{{cite web|url=http://www.uslecce.it/news/357184212486/nikolov-in-giallorosso|title=Nikolov in giallorosso|date=19 јануари 2021|access-date=19 јануари 2021}}</ref> Дебитирал во Серија Б во натпреварот Лече-[[ФК Емполи|Емполи]] 2-2. Во текот на вториот дел од сезоната 2020-2021, Николов собрал 13 настапи во првенството и 2 во плејофот за промоција, но не успеал во главната мисија да му помогне на клубот да избори промоција во [[Серија А]]. На 20 август 2021 година, Николов се преселил во [[Молдавија]] каде потпишал за тамошниот шампион [[ФК Шериф Тираспол|Шериф Тираспол]].<ref>{{cite news|url=http://www.fc-sheriff.com/en/vse/welcome-boban/|title=Welcome, Boban|website=FC Sheriff Tiraspol|date=20 August 2021|access-date=20 August 2021}}</ref> На 15 септември, дебитирал во групната фаза на [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]], влегувајќи на местото на [[Франк Кастањеда]] во завршницата од победата со 2-0 на домашен терен над [[ФК Шахтар Донецк|Шахтар Донецк]]. ==Репрезентативна кариера== Николов е еден од играчите со најмногу настапи (24) за [[Фудбалска репрезентација на Македонија под 21 година|репрезентацијата на Македонија под 21 година]] и бил еден од најзаслужните за првиот историски пласман на оваа репрезентацијата на [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година 2017|Европското првенство за играчи под 21 година 2017]] во [[Полска]]. Тој ги одиграл сите 10 натпревари во квалификациите за споменатото првенство и играл во трите натпревари од [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година 2017#Група Б|групната фаза на турнирот]], во кои Македонија забележала едно реми и два пораза и била елиминирана. На 29 мај 2016 година, Николов го имал својот прв настап за [[Фудбалска репрезентација на Македонија|сениорската репрезентација]] против [[Фудбалска репрезентација на Азербејџан|Азербејџан]] во пријателски натпревар одигран во [[Бад Ерлах]], [[Австрија]]. На 24 март 2017 година, во својот трет настап за Македонија, тој го постигнал својот прв репрезентативен гол во победата со 2-0 против [[Фудбалска репрезентација на Лихтенштајн|Лихтенштајн]].<ref>[http://www.uefa.com/european-qualifiers/season=2018/matches/round=2000717/match=2017826/index.html UEFA]</ref> Во јуни 2021 година, Николов бил повикан во составот на Македонија за [[Европско првенство во фудбал 2020|Европското првенство 2020]].<ref>{{Cite web|url=https://ffm.mk/igor-angelovski-go-objavi-spisokot-za-euro-2020|title=Игор Ангеловски го објави списокот за ЕУРО 202020|language=mk|access-date=22 мај 2021}}</ref> Тој ги започнал првите два натпревари од [[Европско првенство во фудбал 2020 - група Ц|групната фаза]] против {{NazNB|FUrep|AUT}} и {{NazNB|FUrep|UKR}}, играјќи надвор од својата позиција на местото десен бек. Конечно, во последниот натпревар против {{NazNB|FUrep|NED}}, појавувајќи се од клупата за резерви во 78-мата минута, тој добил можност да игра во средниот ред. Македонија со три порази била елиминирана уште по групната фаза. ===Хронологија на репрезентативните настапи=== {{Репрезентативни настапи|MKD}} {{Cronopar|29-5-2016|Бад Ерлах|AZE|1|3|MKD|-|Пријателска|13={{subon|31}} {{yel|82}}}} {{Cronopar|2-6-2016|Скопје|MKD|1|3|IRN|-|Пријателска|13={{suboff|46}}}} {{Cronopar|24-3-2017|Вадуц|LIE|0|2|MKD|1|Квал. за СП|2018}} {{Cronopar|2-9-2017|Хаифа|ISR|0|1|MKD|-|Квал. за СП|2018|13={{suboff|63}}}} {{Cronopar|5-9-2017|Струмица|MKD|1|1|ALB|-|Квал. за СП|2018|13={{suboff|58}}}} {{Cronopar|11-11-2017|Скопје|MKD|2|0|NOR|-|Пријателска|13={{subon|76}}}} {{Cronopar|23-3-2018|Белек|FIN|0|0|MKD|-|Пријателска|13={{subon|66}}}} {{Cronopar|27-3-2018|Аксу|AZE|1|1|MKD|-|Пријателска|13={{suboff|69}}|14=Аксу (Анталија)}} {{Cronopar|6-9-2018|Гибралтар|GIB|0|2|MKD|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза}} {{Cronopar|9-9-2018|Скопје|MKD|2|0|ARM|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза|13={{subon|74}} {{yel|84}}}} {{Cronopar|13-10-2018|Скопје|MKD|4|1|LIE|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза|13={{subon|69}}}} {{Cronopar|16-11-2018|Вадуц|LIE|0|2|MKD|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза}} {{Cronopar|19-11-2018|Скопје|MKD|4|0|GIB|-|УЕФА Лига на нации|2018-2019|Прва фаза}} {{Cronopar|21-3-2019|Скопје|MKD|3|1|LAT|-|Квал. за ЕП|2020}} {{Cronopar|24-3-2019|Љубљана|SVN|1|1|MKD|-|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|19}}}} {{Cronopar|7-6-2019|Скопје|MKD|0|1|POL|-|Квал. за ЕП|2020|13={{suboff|62}}}} {{Cronopar|10-6-2019|Скопје|MKD|1|4|AUT|-|Квал. за ЕП|2020|13={{suboff|67}}}} {{Cronopar|5-9-2019|Бер Шева|ISR|1|1|MKD|-|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|7}} {{suboff|75}}}} {{Cronopar|9-9-2019|Рига|LAT|0|2|MKD|-|Квал. за ЕП|2020|13={{subon|75}}}} {{Cronopar|10-10-2019|Скопје|MKD|2|1|SVN|-|Квал. за ЕП|2020}} {{Cronopar|13-10-2019|Варшава|POL|2|0|MKD|-|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|19}} {{suboff|88}}}} {{Cronopar|19-11-2019|Скопје|MKD|1|0|ISR|1|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|60}}}} {{Cronopar|5-9-2020|Skopje|MKD|2|1|ARM|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|75}}}} {{Cronopar|8-9-2020|Тбилиси|GEO|1|1|MKD|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{subon|59}} {{yel|65}}}} {{Cronopar|8-10-2020|Скопје|MKD|2|1|KOS|-|Квал. за ЕП|2020}} {{Cronopar|11-10-2020|Талин|EST|3|3|MKD|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|64}}}} {{Cronopar|14-10-2020|Скопје|MKD|1|1|GEO|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{suboff|88}}}} {{Cronopar|12-11-2020|Тбилиси|GEO|0|1|MKD|-|Квал. за ЕП|2020|13={{yel|62}} {{suboff|84}}}} {{Cronopar|15-11-2020|Скопје|MKD|2|1|EST|-|УЕФА Лига на нации|2020-2021|Прва фаза|13={{yel|34}}}} {{Cronofin|46|4}} ==Титули== ;{{Fb team Vardar Skopje}} *{{Трофеј-Прва македонска фудбалска лига}} '''[[Прва македонска фудбалска лига]]''' : 2 : [[Прва фудбалска лига на Македонија 2015/2016|2015–16]], [[Прва фудбалска лига на Македонија 2016/2017|2016–17]] *'''[[Суперкуп на Македонија во фудбал|Суперкуп на Македонија]]''' : 1 : [[Суперкуп на Македонија во фудбал 2015|2015]] ;{{Fb team MOL Vidi}} *'''[[Прва фудбалска лига на Унгарија]]''' : 1 : 2017-2018 *'''[[Фудбалски куп на Унгарија|Куп на Унгарија]]''' : 1 : 2018-2019 ==Наводи== {{наводи}} ==Надворешни врски== *[https://int.soccerway.com/players/boban-nikolov/217855/ Бобан Николов на soccerway] *[https://www.transfermarkt.com/boban-nikolov/profil/spieler/207625 Бобан Николов на transfermarkt] {{Состав на Македонија на Европското првенство за играчи под 21 година 2017}} {{Состав на Македонија на ЕП фудбал 2020}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Николов}} [[Категорија:Родени во 1994 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери на ФК Лече]] [[Категорија:Луѓе од Штип]] ky5zqq5bozb53mzi6fd96in7k4um2h8 Предлошка:Лига-Лига 1 (Романија) 10 1210564 4804149 3922830 2022-08-21T16:07:42Z Carshalton 30527 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Liga I logo.png|20px|Лига 1]] [[Лига 1 (Романија)|Лига 1]] <noinclude>[[Категорија:Предлошки за романски фудбалски лиги|Лига 1]] </noinclude> 5ttqlrxp44tjvuef9myfsv9ffwer7zw Податотека:Liga I logo.png 6 1210565 4804131 3788735 2022-08-21T13:50:57Z AureliaDragomir 91207 AureliaDragomir подигна нова верзија на [[Податотека:Liga I logo.png]] wikitext text/x-wiki == Лиценцирање == {{Неслободно лого}} 7xb42i18vfd49vsirbigwlu59k09p3p Податотека:CS Universitatea Craiova lion crest.png 6 1210568 4804133 3788740 2022-08-21T13:53:10Z AureliaDragomir 91207 AureliaDragomir подигна нова верзија на [[Податотека:CS Universitatea Craiova lion crest.png]] wikitext text/x-wiki == Лиценцирање == {{Грб}} ofhweqn8g424994uskle505l8s2ydlr ЧС Университатеја Крајова 0 1210572 4804134 4790894 2022-08-21T13:55:08Z AureliaDragomir 91207 wikitext text/x-wiki {{Infobox football club 2 | color1 = white | color2 = #2492d1 | clubname = Университатеја Крајова | image = [[File:CS Universitatea Craiova lion crest.png|Logo|125px]] | fullname = Клуб Спортив Университатеја Крајова 1948<ref name="FRF_2018">{{Наведена мрежна страница|url=http://frf.ro/comunicate/comunicate-frf/hotararea-comitetului-de-urgenta-al-frf-din-21-iunie-2018-id24302.html|title=Hotărârea Comitetului de Urgență al FRF din 21 iunie 2018|trans-title=FRF's Committee decision on 21 June 2018|publisher=[[Romanian Football Federation]]|language=ro|date=22 June 2018|accessdate=22 June 2018|archive-date=2018-06-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20180622193125/http://frf.ro/comunicate/comunicate-frf/hotararea-comitetului-de-urgenta-al-frf-din-21-iunie-2018-id24302.html|url-status=dead}}</ref> | country = {{ROM}} | nickname = {{unbulleted list | | ''Студенти'' | ''Олтении'' (луѓе од [[Олтенија]]) | ''Алб-албаштри'' (Бело-сини) }} | short name = У Крајова, У Крајова 1948 ЧС | location = [[Крајова]], [[Романија]] | colors = {{colorbox|#006cb5}}{{colorbox|white}} [[Сина боја|сина]] и [[Бела боја|бела]] | ground = [[Стадион Јон Облеменко|Јон Облеменко]] | capacity = 30.983 | owntitle = Сопственик | owner = {{знамеикона|Романија}} Михаи Ротару | founded = {{ubl|{{Start date and years ago|df=yes|1948}}<br>{{Start date and years ago|df=yes|2013}}}} | chrtitle = Генерален менаџер | chairman = {{знамеикона|Романија}} Марсел Попеску | manager = {{знамеикона|Италија}} [[Девис Манџија]] | league = {{Лига-Лига 1 (Романија)}} | season = [[Лига 1 (Романија) 2019–2020|2019–2020]] | position = Лига 1, 2. | website = http://www.ucv1948.ro/ | kit_alt1 = | pattern_la1 = _whiteborder | pattern_b1 = _ucv1819h | pattern_ra1 = _whiteborder | pattern_sh1 = _whitebottom | pattern_so1 = _whitetop | leftarm1 = 4476d7 | body1 = | rightarm1 = 4476d7 | shorts1 = 4476d7 | socks1 = 4476d7 | kit_alt2 = | pattern_la2 = | pattern_b2 = _ucv1819a | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = | pattern_so2 = _top_on_white | leftarm2 = FFFFFF | body2 = | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = 4476d7 | kit_alt3 = | pattern_la3 = _whiteborder | pattern_b3 = _ucv1819t | pattern_ra3 = _whiteborder | pattern_sh3 = _whitebottom | pattern_so3 = _whitetop | leftarm3 = 000000 | body3 = | rightarm3 = 000000 | shorts3 = 000000 | socks3 = 000000 | current = ЧС Университатеа Крајова сезона 2018–2019 }} '''ЧС Университатеја Крајова 1948''' ({{lang-ro|Universitatea Craiova}}), '''У Крајова''', или '''ЧС У Крајова''' — [[фудбал]]ски клуб од градот [[Крајова]], [[Романија]]. Моментално се натпреварува во [[Лига 1 (Романија)|Лига 1]], [[Првенство во фудбал на Романија|највиското ниво на романскиот фудбал]]. Клубот е основан во 1948 година како фудбалски оддел на спортскиот клуб "ЧСУ Крајова",<ref name="History">{{наведени вести|url=http://www.ucv1948.ro/istoric|title=Istoric|trans-title=History|publisher=CS Universitatea Craiova|language=ro|date=|accessdate=14 March 2018}}</ref> од кои првично бил дел од 1991 година. За време на тој период, клубот освоил 4 [[Лига 1 (Романија)|национални титули]] и 5 [[Фудбалски куп на Романија|национални купови]]. Во следните две децении нејзината традиција била преземена од страна на [[ФК У Крајова 1948|ФК У Крајова]], која неколкупати била реорганизирана и ретроактивно се сметала за неофицијален наследник. Во 2013 година, спортскиот клуб го обновил фудбалскиот оддел,<ref name="Primarul Craiovei prezintă noua echipă de fotbal CSU">{{Наведена мрежна страница|url=http://adevarul.ro/locale/craiova/primarul-craiova-prezinta-noua-echipa-fotbal-cs-universitatea-1_51d53e81c7b855ff56fed32a/index.html|title=Primarul Craiovei prezintă noua echipă de fotbal CS Universitatea|trans-title=Craiova's mayor presents the new CS Universitatea football team|newspaper=[[Adevărul]]|date=4 July 2013|accessdate=17 August 2013}}</ref> кој тврдел дека е продолжение на оригиналната Университатеја Крајова; ова тогаш било поддржано од некои [[Судови во Романија|судски налози]] и [[Лига Професиониста де Фотбал (Романија)|Лига Професиониста де Фотбал]], но сепак случајот сè уште се оспорува со организацијата ФК У и неизвесноста и понатаму продолжува.{{refn|group=note|Од ноември 2017, [[Лига Професиониста де Фотбал (Романија)|ЛПФ]] ги прифатила сите трофеи на Университатеа Крајова, освоени помеѓу 1948 и 1991 година на ентитетот ЧС У,<ref name="comunicat_lpf">{{Наведена мрежна страница|url=https://lpf.ro/noutati/informare-cu-privire-la-palmaresul-cs-u-craiova/164|title=Informare cu privire la palmaresul CS U Craiova|trans-title=Information about the records of CS U Craiova|publisher=[[Liga Profesionistă de Fotbal|LPF.ro]]|language=ro|date=10 November 2017|accessdate=8 February 2018}}</ref> иако сепак тие не се прикажани на профилот на клубот на [[УЕФА|UEFA.com]].<ref name="uefa">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=2606501/profile/index.html|title=Profile: Clubul Sportiv U Craiova|publisher=UEFA.com|date=|accessdate=21 February 2018}}</ref> Единствениот голем трофеј на ФК У би бил [[Фудбалски куп на Романија 1992-1993|Купот на Романија 1992-1993]], иако тој исто така бил освоен од поранешниот клуб.<ref name="1993_cup">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.digisport.ro/fotbal/cupa-romaniei/marcel-popescu-vrea-cupa-la-craiova-dupa-25-de-ani-e-o-mansa-dubla-care-ne-va-da-sansa-de-a-juca-finala-408674|title=Marcel Popescu vrea Cupa la Craiova după 25 de ani: ”În faza asta nu mai există bun şi rău”|trans-title=Marcel Popescu wants the Cup in Craiova after 25 years: "At this point there is no good or bad"|publisher=[[Digi Sport (Romania)|Digi Sport]]|language=ro|date=14 March 2018|accessdate=14 March 2018}}</ref>}} Во 2018 година, "бело-сините" го освоиле [[Фудбалски куп на Романија 2017-2018|Купот на Романија]], што претставувал нивен прв трофеј по ре-основањето. На [[УЕФА|европска сцена]], најдобрите настапи на Университатеја Крајова се полуфиналето во [[Куп на УЕФА|Купот на УЕФА]] ([[Куп на УЕФА 1982-1983|1982-1983]]) и четвртфиналето во [[Куп на шампиони|Купот на шампионите]] ([[Куп на шампиони 1981/82|1981-1982]]). Тие биле првиот романски тим кој стигна до полуфиналето на некое УЕФА натпреварување и остануваат единствениот којшто има елиминирано најмалку еден клуб од секоја од петте најсилни фудбалски лиги во европскиот фудбал: Англија, Франција, Германија, Италија и Шпанија. Својте домашни натпревари клубот ги игра на [[Стадион Јон Облеменко|Стадионот Јон Облеменко]], кој има капацитет од 30,929 седечки места. Крајова има неколку соперништва, а најзначајно е она со [[ФК Динамо Букурешт|Динамо Букурешт]]. Традиционалните бои на клубот се сината и белата. ==Историја== ===Раните години на фудбалот во Крајова (1921–1958)=== [[File:UCraiova48.jpg|thumb|left|270px|''УНСР Крајова'' во 1948.]] Историјата на фудбалот во градот [[Крајова]] започнала во 1921 година, кога биле основани првите клубови: ''Крајован Крајова'' и ''Ровине Гривица Крајова''. Во 1940 година, двете екипи се споиле што водело до создавање на еден од најуспешните романски клубови во [[Период меѓу светските војни|меѓувоениот период]], [[ФК Крајова]], кој бил исто така првиот тим од градот кој го освоил [[Лига 1 (Романија)|романското фудбалско првенство]]. Сепак, титулата во сезоната 1942-1943 година не е официјално призната од [[Фудбалска федерација на Романија|ФФР]] и [[Лига Професиониста де Фотбал (Романија)|ЛПФ]] поради неофицијалниот карактер на натпреварувањето во таа сезона. Веднаш по основањето на првата високообразовна институција - Институтот за машини и електрични уреди - група наставници и студенти го основале ''ЧСУ Крајова'' во 1948 година, спортски клуб во кој содржи повеќе спортски дисциплини како [[атлетика]], [[одбојка]], [[ракомет]], [[пинг-понг]], [[шах]] и [[фудбал]].<ref name="ucv1948.ro">{{Наведена мрежна страница|title=Istoric|url=http://www.ucv1948.ro/istoric|publisher=ucv1948.ro|accessdate=6 March 2018}}</ref> Под координација на Министерството за јавно образование и Националната унија на студенти во Романија, фудбалскиот клуб ''УНСР Крајова'' (''Униуња Национала а Студенцилор дин Романија''; романски: ''Uniunea Națională a Studenților din România'') бил формиран и запишан во окружното првенство. Првиот официјален натпревар на клубот се одржал на 5 септември 1948 година во [[Филиаши]]), во кој сепак "Студентите" биле поразени со 6-3. Бело-синиот дрес за првпат бил облечен од играчите кој ја сочинувале следнава постава: Думитреску - Раделеску, Михаила I, Карли - Озон, Михаила II - Сабин, Илие, Бадеску, Тудор, Серги, под команда на главниот тренер Н. Полојински.<ref name="ucv1948.ro"/> Во 1950 година фудбалскиот дел го променил своето име од ''УНСР Крајова'' во ''ЧСУ Крајова'', истото име како и матичниот клуб. Во 1951 година, ''ЧСУ Крајова'' го победила со 6-0 локалниот соперник, ''Конструкторул Крајова'', во она што требало да биде првиот официјален натпревар одигран во [[Фудбалски куп на Романија|Купот на Романија]]. Во 1953 година, клубот го сменил своето име повторно, овој пат во "Штинца Крајова", а една година подоцна во плејофот за промоција во [[Лига 2 (Романија)|Дивизија Б]] игран во [[Арад]], Штинца, водена од тренерот Николае Оцељну, се квалификувала за првпат во својата историја во вториот ешалон на романскиот фудбал за сезоната 1955-1956. Сепак, по само една сезона во Дивизија Б, клубот испаднал и се вратил назад во [[Лига 3 (Романија)|Дивизија Ц]] и останал во тоа ниво до 1958 година.<ref name="ucv1948.ro"/> ===Растечки тим (1958-1970)=== [[File:Ion Oblemenco 3.jpg|thumb|right|190px|[[Јон Облеменко]], еден од симболите на клубот.]] Во 1958 година, Штинца по вторпат изборила промоција во втората лига, по борбата на работ на ножот во третата серија на Дивизијата Ц со [[Чимиа Рамнику Валча|Униреа Рамнику Валча]]: На крајот од сезоната двете екипи завршиле со 34 бода, но со предност во директните натпревари за сино-белиот тим.<ref>[http://www.romaniansoccer.ro/divizia_c/tables/C1957-58.shtml Divizia C Season 1957-58]. romaniansoocer.ro {{ro}}</ref> Во првата сезона по промоцијата, Крајова завршила само на 13-то место, од 14 екипи, но напредувала во следните сезони: 1959-1960 - биле 10-ти, 1960-1961 - 2-ри, но далеку од првото место окупирано од [[ФК Арџеш Питешти|Динамо Питешти]], 1961-1962 - 4-ти, 1962-1963 - 4-ти.<ref>{{citeweb|title=Divizia B tables|url=http://www.romaniansoccer.ro/divizia_b/divizia_b_istorie.shtml|publisher=romaniansoccer.ro|accessdate=6 March 2018}}</ref> Сезоната 1963-1964 во романската Дивизија Б била драматична, со четири екипи во борба за промоција во првата лига од втората. На крајот, "Студентите" ја освоиле промоцијата, но завршиле со ист број бодови со второпласираниот, [[ФЧМ Трговиште|Металул Трговиште]], еден бод пред екипата која завшила на 3-тото место, [[ФЧМ Кампина|Појана Кампина]] и два бода над 4-тото место, на кое се нашла екипата на [[ФЧМ Бакау|Динамо Бакау]]. Овој историски чин бил "потпишан" од тренерот Николае Оцељану и следниве играчи: Думитреску, Василеску, Гелериу, Лунган, Делиу, Барбулеску, Тетеа, Ганга, Антон, Ловин, Оња, Вишан, Станкиу, Папук, К.Стеснеску, А.Стенеску.<ref name="ucv1948.ro"/> Како и во претходните промоции, првата сезона во [[Лига 1 (Романија)|Дивизија A]] била многу тешка за сино-белите кој се спасиле од испаѓање во последните кругови, со само еден бод повеќе од првиот испаднат тим, [[ФК Минеру Баја Маре|Минерул Баја Маре]]. На крајот на следната сезона, Штинца била рангирана на 8-мото место, во средината на табелата, и тие веќе ги поставиле првите основи на тимот способен да се фрли во борбата за титулата. Летото 1966 година, клубот повторно го променил своето име, овојпат од ''Штинца Крајова'' во ''Университатеја Крајова'', име кое ќе остане засекогаш на усните на сите љубители на фудбалот и поддржувачите на клубот од Романија. Сепак, навивачите продолжиле да го вклучат во своите песнопенија името ''Штинца''. Во тешките моменти од натпреварите, познато е дека поддржувачите на Университатеја имаат тенденција да пеат : ''Hei, hei, hai Ştiinţa!''. Во сезоните што уследиле Университатеја имала тренд на спротивставени резултати, во некои од нив тимот ја воодушевувал публиката во други помалку, но останал во првата поделба, без оглед на ситуацијата: [[Дивизија А 1966–1967|1966–1967]] – 3-ти, [[Дивизија А 1967–1968|1967–1968]] – 11-ти, [[Дивизија А 1968–1969|1968–1969]] – 7-ми, [[Дивизија А 1969–1970|1969–1970]] – 4-ти. По 12 години градење конечно бил завршен тимот кој ќе ја воодушеви публиката во наредните две децении.<ref>{{citeweb|title=Divizia A tables|url=http://www.romaniansoccer.ro/divizia_a/divizia_a.shtml|publisher=romaniansoccer.ro|accessdate=6 March 2018}}</ref> === „Шампион на големата љубов“ (1970-1979) === Крајова ги започнала 70-тите години со тим граден околу [[Јон Облеменко]] и неколку други играчи со голема вредност како: Петре Деселнику, Теодор Царалунга, Лучијан Страмбеану и Думитру Марку, меѓу другите. Почетокот на деценијата не бил најубедлив, но бил пристоен, со освојувањето на шестото место на крајот на [[Дивизија А 1970-1971|сезоната 1970-1971]] и осмото место на крајот на [[Дивизија А 1971-1972|сезоната 1971-1972]]. Првиот значаен обид на ''студентите'' да засијаат со титулата се случил во сезоната [[Дивизија А 1972-1973|1972-1973]], кога завршиле со ист број бодови со [[ФК Динамо Букурешт|Динамо Букурешт]], но сепак шампионската титула на крајот од сезоната отишла кај Динамо, поради подобрата гол-разлика. Оваа сезона останала во историјата како сезона во која се родил прекарот: "Шампион на големата љубов", прекар создаден од поетот [[Адријан Паунеску]], голем обожавател на тимот од Бани, кој го именувал Динамо само како шампион на земјата, укажувајќи на некој сомнителни околности, за кои тој вели, дека биле причината Крајова да ја загуби титулата.<ref>[http://www.gsp.ro/gsp-special/diverse/craiova-campioana-unei-mari-iubiri-o-idee-care-a-intrat-in-legenda-214407.html Craiova, campioana unei mari iubiri » O idee care a intrat în legendă]. gsp.ro {{ro}}</ref> [[Податотека:Universitatea Craiova 1973-1974.png|thumb|left|270px|Университатеја Крајова (1973–1974)]] Во сезоната [[Дивизија А 1973-1974|1973-1974]], борбата за титулата повторно се водела помеѓу Университатеја и Динамо, но овој пат клубот од Крајова ја освоил титулата со еден бод повеќе од Динамо, станувајќи прв универзитетски клуб кој ја освоил националната титула во некоја од лигите во Европа. Достигнувањето било уште поизразено бидејќи Динамото се сметал за расипан тим на комунистичкиот режим, што често влијаело и врз резултатите, како и по инцидентите од претходната сезона, додека на Университатеја сè повеќе се гледало како претставник на народот, на едноставниот човек во борбата со комунистичкиот режим, на чист фудбал и на фудбал кој се игра на теренот против оној во кој доминираат аранжмани и влијанија, така фразата "Шампион на големата љубов" добива сè поголема моќ, вклучително и во годините што доаѓаат.<ref>[http://www.prosport.ro/sport-life/special/campioana-unei-mari-iubiri-prima-echipa-de-legenda-a-universitatii-craiova-s-a-nascut-in-anii-70-8787773 Campioana unei mari iubiri! Prima echipă de legendă a Universităţii Craiova s-a 'născut' în anii 70!]. [[ProSport]] {{ro}}</ref> Историскиот состав кој ја освоил првата титула бил воден од тренерите на [[Константин Чернајану]] и [[Константин Оцет]], и ги содржел следните играчи: Опреа, Манта - Никулеску, Бадин, Деселнику, Веља, Страмбеану, Иван, Ница, [[Илие Балач|Балач]], Берњану, Царалунга, [[Јон Облеменко|Облеменко]], Балан, Пана, [[Александру Боц|Боц]], [[Костика Штефанеску|Штефанеску]], Марку, Станческу, Кис, Киву, [[Николае Негрила|Негрила]] и Константинеску.<ref name="ucv1948.ro"/> Следната сезоната [[Дивизија А 1974-1975|1974-1975]] му го донела на клубот првото [[УЕФА|европско искуство]], во кое по двоен натпревар загубиле од [[Шведска|шведскиот]] [[Отвидаберг ФФ|Отвидаберг]] со вкупен резултат 3-4 во првото коло од [[Куп на шампиони 1974/75|Купот на шампионите]], но и пристојното трето место на крајот на првенството. Сезоната [[Дивизија А 1975-1976|1975-1976]] донела значителен пад, тимот ја завршил сезоната само на 6-тото место и објавиле промена на генерацијата во екипата. Во последната сезона на легендарниот [[Јон Облеменко]] во сино-белиот дрес на Университатеја, очекувањата повеќе не биле толку високи, но тимот од Крајова повторно ја изненадил јавноста, освојувајќи го за првпат во својата историја [[Фудбалски куп на Романија|Куп на Романија]] победувајќи ја во финалето [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]], како начин генерацијата на Облеменко да се збогува со навивачите. Исто така, тимот завршил на 3-тото место во [[Лига 1 (Романија)|Дивизија А]]. И со направената смена на генерација, Университатеја продолжила да импресионира кога во 1978 година го одбранила трофејот во Купот на Романија, кој го освоила година-дена претходно, овојпат славејќи победа во финалето над [[ЧСМ Олимпија Сату Маре|Олимпија Сату Маре]] и 6-тото место во лигата. Во сезоната [[Дивизија А 1978-1979|1978-1979]] клубот завршил на 4-тото место во лигата, додека во [[УЕФА Куп на победниците на куповите|Купот на победниците на куповите]] клубот бил отстранет во првиот круг од германската [[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]]. ===Крајова Максима (1979-1990)=== [[File:Universitatea Craiova 1980-1981.jpg|thumb|left|270px|Университатеја Крајова (1980–1981).]] [[File:Ilie Balaci 2.jpg|thumb|right|210px|[[Илие Балач]], член на двата златни тима на Университатеја и избран [[Романски фудбалер на годината]] во 1981 и 1982 година.]] ''Крајова Максима'' била втората златна генерација на Университатеја и тим кој ги остварил, особено во раните и средината на 1980-тите, најзначајните континентални перформанси во историјата на клубот. Тоа бил состав составен од многу играчи кои пораснале во близина на првиот златен тим, а исто така овој тим дал голем дел од "р'бетот" на [[Фудбалска репрезентација на Романија|романската репрезентација]], со играчи како што биле: [[Илие Балач]], [[Родион Каматару]], [[Костика Штефанеску]], [[Золтан Кришан]], [[Јон Геолгау]], [[Аурел Белдеану]], Костика Доносе и [[Силвиу Лунг]] меѓу другите. На крајот од [[Дивизија А 1979-1980|сезоната 1979-1980]] Университатеја по вторпат во својата историја станала шампион на Романија. Составот на тимот во оваа сезона бил: Болдичи, [[Силвиу Лунг|Лунг]] - [[Николае Негрила|Негрила]], Тилихои, [[Костика Штефанеску|Штефанеску]], [[Николае Унгуреану|Унгуреану]], [[Илие Балач|Балач]], Белдеану, [[Золтан Кришан|Кришан]], Доносе, [[Родион Каматару|Каматару]], [[Јон Геолгау|Геолгау]], [[Сорин Карцу|Карцу]], [[Мирчеа Иримеску|Иримеску]] Пурима и Чиупиту - тренери [[Валентин Станеску]] и [[Јон Облеменко]]. Во оваа сезона Университатеја направила одлична кампања и во [[Куп на УЕФА|Купот на УЕФА]] каде ги елиминирала [[Виенер СК]] и [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]], пред да бидат запрени во третата рунда од германската [[ФК Борусија Менхенгладбах|Борусија Менхенгладбах]], со вкупен резултат 1-2. Тимот добил крилја и направил фантастична сезона (1980-1981), освојувајќи ја историската двојна круна, со освојувањето на првенството и купот. Како резултат на овие перформанси, студентите се квалификувале за [[УЕФА Лига на шампиони|Европскиот куп на шампиони]] во сезоната [[Куп на шампионите 1981/82|1981-1982]] каде "Крајова Максима" станала доста популарна по елиминирањето на [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]] и [[ФК Копенхаген Болдклуб|КБ]], пред да биде запрена во четврт-финалето од германскиот гигант [[Бајерн Минхен]], со 1-3 вкупен резултат, што претставувало историски успех за [[Романија|романскиот]] фудбал во тоа време. Долгото задржување во Купот на шампионите влијаело на тимот во домашното првенство, каде Крајова ја загубила титулата и завршила само на 2-рото место, но се квалификувале во [[Купот на УЕФА]] и испишале историја во текот на сезоната [[Куп на УЕФА 1982-1983|1982-1983]], како прв тим од Романија во историјата, кој се квалификувал во полуфиналето на некое европско натпреварување. Под раководството на [[Константин Оцет]] и Николае Иван, сино-белите исфрлиле од натпреварувањето важни имиња во европскиот фудбал, како {{Fb team (N) Fiorentina}} (вицешампион во [[Серија А]], [[ФК Бордо|Бордо]] и [[1. ФК Кајзерслаутерн|Кајзерслаутерн]]. Во полуфиналето, Университатеја се сретнала со португалската [[ФК Бенфика|Бенфика]], двапати европски шампион и трипати финалист на [[УЕФА Лига на шампиони|Европскиот куп на шампиони]] во тоа време. По два нерешени натпревари, португалската екипа минала во финалето благодарение на голот постигнат во гости. Во Дивизија А, клубот повторно завршил на второто место. Во следните години '''Университатеја Крајова''' го задржала постојаното присуство во првиот дел од табелата: [[Дивизија А 1983-1984|1983-1984]] - 3-ти, [[Дивизија А 1984-1985|1984-1985]] - 4-ти, [[Дивизија А 1985-1986|1985-1986]] - 3-ти, [[Дивизија А 1986-1987|1986-1987]] - 5-ти, [[Дивизија А 1987-1988|1987-1988]] - 5-ти, [[Дивизија А 1988-1989|1988-1989]] - 5-ти и [[Дивизија А 1988-89|1988-1989]] - 3-ти. Исто така, тимот имал постојано присуство во европските натпреварувања каде што елиминирале извонредните екипи како: [[Реал Бетис]], [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]], [[ФК Монако|Монако]] или [[ФК Галатасарај|Галатасарај]], но тие никогаш не се квалификувале подалеку од третиот круг. ''Студентите'', исто така, го загубија финалето на Купот на Романија во 1985, со 1-2 од [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]]. Во 1991 година, ЧС Университатеја Крајова повторно го допрела врвот на романскиот фудбал. [[Флорин Пруња|Пруња]], [[Василе Манаила|Манаила]], [[Емил Сандои|Сандои]], [[Адријан Попеску|Попеску]], [[Даниел Могошану|Могошану]], Чиуреа, Олару, Кристеску, Замфир, [[Павел Бадеа|Бадеа]], Пигуља, Агалиу, [[Георге Крајовеану|Крајовеану]] и [[Еуген Њаге|Њаге]] биле последните играчи кои го бакнале шампионскиот трофеј во боите на овој клуб. Заедно со тренерите [[Сорин Карцу]] и Штефан Чиоака.<ref name="ucv1948.ro"/> ===ФК У Крајова (1991–2011)=== Во 1991 година, Университатеја Крајова ја освоила својата последна национална титула и [[Фудбалски куп на Романија|Купот на Романија]], под раководство на тренерот [[Сорин Карцу]]. Сепак, истата година, спортски клуб ЧС Университатеја Крајова го распуштил фудбалскиот оддел<ref name="club_entities">{{Наведена мрежна страница|url=https://craiova-maxima.ro/sah-la-rege-cine-e-clona-csucraiova-sau-fcucraiova/|title=Șah la rege|trans-title=|publisher=Craiova-Maxima.ro|language=ro|date=4 April 2017|accessdate=14 March 2018}}</ref> и [[ФК У Крајова 1948|ФК Университатеја Крајова]] ја продолжила нивната традиција до почетокот на 2010-тите (до 1994 година, клубот сè уште бил под контрола на [[Министерство за национално образование (Романија)|Министерството за национално образование]]). Во овој проблематичен период во историјата на клубот, ФК Университатеја освоила еден Куп на Романија во 1993 и достигнала до три финалиња, во 1994, 1998 и 2000 година. Резултатите биле далеку од она што навивачите го очекувале од нивниот тим. Важна причина за тоа било погрешното раководење на клубот во деведесеттите и раните 2000-ти, исто така како резултат [[Романската револуција (1989)|на падот на комунизмот]], што довело до испаѓање на клубот во 2005 година, кога била прославена 41 година по ред учествување во Дивизија А. На 20 јули 2011 година, клубот бил привремено исклучен од страна на [[Фудбалска федерација на Романија|Романската фудбалска федерација]]<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Hotărâri ale Comitetului Executiv al FRF |url=http://frf.ro/sectiune/stiri/articol/hotarari-ale-comitetului-executiv-al-frf-0 |publisher=FRF |accessdate=9 September 2011 |date=20 July 2011 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110722105057/http://frf.ro/sectiune/stiri/articol/hotarari-ale-comitetului-executiv-al-frf-0 |archivedate=22 July 2011}}</ref> поради тоа што не го повлекле спорот со поранешниот тренер [[Виктор Пицурка]] од граѓанскиот суд, според член 57 од статутот на ФФР во кој се наведува дека Фудбалската федерација ги решава сите спортски [[тужби]].<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Somaţie trimisă Fotbal Club U Craiova |url=http://frf.ro/sectiune/comunicate-frf/articol/somatie-trimisa-sc-fotbal-club-u-craiova-sa |publisher=FRF |accessdate=15 September 2011 |date=13 July 2011 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110914105308/http://frf.ro/sectiune/comunicate-frf/articol/somatie-trimisa-sc-fotbal-club-u-craiova-sa |archivedate=14 September 2011}}</ref> Сепак, статијата дозволува спорови поврзани со договор за вработување да се судат во граѓанскиот суд.<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Statutul Federatiei Romane de Fotbal |url=http://frf.ro/sites/default/files/frf/docs/2010_02/Statutul%20Federatiei%20Romane%20de%20Fotbal.pdf |publisher=FRF |accessdate=15 September 2011 |date=26 February 2010 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111010105646/http://frf.ro/sites/default/files/frf/docs/2010_02/Statutul%20Federatiei%20Romane%20de%20Fotbal.pdf |archivedate=10 October 2011}}</ref> Одлуката за исклучување била одобрена од Генералното собрание на ФФР на 14 мај 2012 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Universitatea a MURIT, trăiască Ştiinţa! Maşinăria de vot a lui Sandu a mers perfect|url=http://www.prosport.ro/sport-life/special/universitatea-a-murit-traiasca-stiinta-masinaria-de-vot-a-lui-sandu-a-mers-perfect-9626091|publisher=ProSport|accessdate=15 May 2012|date=15 May 2012}}</ref> Сите играчи на тимот биле распуштени и станале слободни агенти со што им било овозможено да потпишат со други клубови. ===Реосновање и борба да се поврати идентитетот (2013-денес)=== {{Quote box |quote = Верувам дека овој тим [ЧС Университатеа Крајова] е наследник на оној основан во 1948 година, под покровителство на Сенатот на [[Универзитет во Крајова|Универзитетот во Крајова]]. |source = — Корнелиу Андреј Строе, претсдедател на клубот во ерата ''Крајова Максима'', на 26 август 2013<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://liga2.prosport.ro/seria-2/presedintele-craiovei-maxima-este-alaturi-de-cs-universitatea-prevad-un-viitor-luminos-acestui-proiect-11272659|title=Preşedintele Craiovei Maxima este alături de CS Universitatea: "Prevăd un viitor luminos acestui proiect"|publisher=Liga2.prosport.ro|language=ro|date=26 August 2013|accessdate=29 May 2015}}</ref> |align = left |quoted = 1 | width = 33% }} На 20 јули 2011 година, Романската фудбалска федерација одлучила да ја искључи [[ФК У Краиова 1948|ФК Университатеја Крајова]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.frf.ro/sectiune/stiri/articol/hotarari-ale-comitetului-executiv-al-frf-0|title=HOTĂRÂRI ALE COMITETULUI EXECUTIV AL FRF|language=ro|publisher=Romanian Football Federation|date=20 July 2011|url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131211073729/http://www.frf.ro/sectiune/stiri/articol/hotarari-ale-comitetului-executiv-al-frf-0|archivedate=11 December 2013}}</ref> но одлуката била нападната на суд.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.libertatea.ro/sport/fotbal-intern/craiova-lui-mititelu-contesta-din-nou-dezafilierea-692482|title=Craiova lui Mititelu contestă din nou dezafilierea|newspaper=[[Libertatea]]|language=ro|date=19 January 2012|accessdate=28 December 2016}}</ref> Како резултат на тоа, во летото 2013 година, локалните власти на Крајова, поддржани од [[Павел Бадеа]], и поврзани со Клуб Спортив У Крајова СА, го вратиле фудбалскиот оддел на ЧС У Крајова.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mediafax.ro/sport/olguta-vasilescu-cs-u-craiova-are-deja-antrenor-22-de-jucatori-si-buget-de-1-5-milioane-de-euro-11035157|title=Olguţa Vasilescu: CS U Craiova are deja antrenor, 22 de jucători şi buget de 1,5 milioane de euro|publisher=|accessdate=19 June 2017}}</ref> ЧС У тврделе дека ги поседуваат сите трофеи на Университатеја,<ref name="Honours">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.csuc.ro/ro/palmares/|title=Palmares|publisher=CS Universitatea Craiova|language=ro|accessdate=29 May 2015|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170711110626/http://www.csuc.ro/ro/palmares/|archivedate=11 July 2017}}</ref> и дека спортскиот клуб не ги доставил своите досиеја до ФК У Крајова, кој се сметал за нов клуб; ова било потврдено во [[Правосудството на Романија]] во јуни 2016 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Liga+1/csu+craiova+palmares+sigla+justitie|title=Lovitură grea pentru Mititelu. Decizia luată joi de Justiţie|language=ro|publisher=Digi Sport|date=9 June 2016|accessdate=28 December 2016}}</ref> и повторно потврден од [[Лига Професиониста де Фотбал (Романија)|ЛПФ]] во ноември 2017 година.<ref name="comunicat_lpf"/> Поради тоа, ЧС Университатеја Крајова е вистинскиот сопственик на брендот и титулите освоени во минатото (со исклучок на [[Фудбалски куп на Романија 1992-1993|Купот на Романија 1992-1993]]).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fanatik.ro/cs-u-craiova-ia-palmaresul-universitatii-anuntul-patronului-rotaru-960515|title=CS U ia palmaresul Universităţii! Anunţul patronului Rotaru|publisher=Fanatik.ro|language=ro|date=22 June 2017|accessdate=22 June 2017}}</ref> На 14 август 2013 година, ЧС Университатеја Крајова била привремено поврзана со Романската фудбалска федерација, по компликации со досието за лиценцирање.<ref name="CSU Craiova e încă în aer. Nu a fost afiliată de FRF!">{{Наведена мрежна страница | url = http://www.fanatik.ro/csu-craiova-e-inca-in-aer-nu-a-fost-afiliata-de-frf-50115 | title = CSU Craiova e încă în aer. Nu a fost afiliată de FRF! |publisher=Fanatik.ro| accessdate = 2013-08-17| language=ro}}</ref> По решавањето на проблемите, клубот бил воведен во [[Лига 2 (Романија)|Лига 2]], втората лига по ранг во романскиот лигашки систем. Университатеја го направила своето деби за сезона на 27 август, со победата со 6-1 во четвртиот круг од [[Фудбалски куп на Романија|Купот на Романија]] над [[ЧС Пандуриј Тргу Жиу|Пандури Тргу Жиу]].<ref name="CSU Craiova a „măturat“ cu Pandurii II">{{Наведена мрежна страница | url = http://www.gds.ro/Sport/2013-08-28/CSU+Craiova+a+%E2%80%9Ematurat%E2%80%9C+cu+Pandurii+II | title = CSU Craiova a "măturat" cu Pandurii II | work = Gazeta de Sud | accessdate = 2013-08-27 | language = ro | archive-date = 2013-08-31 | archive-url = https://web.archive.org/web/20130831120734/http://www.gds.ro/Sport/2013-08-28/CSU+Craiova+a+%E2%80%9Ematurat%E2%80%9C+cu+Pandurii+II | url-status = dead }}</ref> Во сезоната [[Лига 2 (Романија) 2013-2014|2013-2014 во Лига 2]], ЧС Университатеја Крајова и ФК У Крајова се сретнале во два директни натпревари, што довело до многу голема напнатост и несигурност во однос на вистинските идентитети на клубовите. Во 2014 година ЧС Университатеја Крајова се вратила во Лига 1, по 23 години отсуство, додека ФК У Крајова била повторно исклучена, овој пат за постојано, но подоцна повторно се појавила под името ФК У Краова 1948 година во 2017 година. По промоцијата, Университатеја ја завршила кампањата [[Лига 1 (Романија) 2014-2015|2014-2015]] на 5-то место.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.digi24.ro/regional/digi24-craiova/csu-craiova-a-promovat-in-liga-1-251442|title=CSU Craiova a promovat în Liga 1|trans-title=CSU Craiova promoted to Liga 1|language=ro|publisher=[[Digi 24]]|date=3 June 2014|accessdate=11 November 2017}}</ref> По овој резултат уследило 8-мо место во сезоната [[Лига 1 (Романија) 2015-2016|2015-2016]] и 4-то место на крајот на сезоната [[Лига 1 (Романија) 2016-2017|2016-2017]] со што било обезбедено враќање во европските натпреварувања. Враќањето во Европа донело важен противник во [[УЕФА Лига Европа 2017-2018#Трето квалификациско коло|третото квалификациско коло]] на [[УЕФА Лига Европа]], италијанскиот претставник [[ФК Милан|Милан]], од кого Крајова била елиминирана со вкупен резултат 0-3.<ref>{{наведени вести|url=http://www.uefa.com/uefaeuropaleague/season=2018/matches/round=2000888/match=2021909/index.html|title=U Craiova 0–1 Milan|publisher=UEFA.com|date=27 July 2017|accessdate=11 November 2017}}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://www.uefa.com/uefaeuropaleague/news/newsid=2490276.html|title=PSV out as third qualifying round concludes|publisher=UEFA.com|date=4 August 2017|accessdate=11 November 2017}}</ref> На 27 мај 2018 година, Университатеја го освоила својот прв трофеј по реосновањето откако го совладале второлигашот [[ФК Херманштат|Херманштат]] во финалето на [[Фудбалски куп на Романија 2017-2018|Купот на Романија]] во 2018 година. Играта завршил 2-0 за Крајова а бил одигран на [[Арена Национала]] во [[Букурешт]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ucv1948.ro/Toata-lumea-stie-Cupa-i-in-Banie|title=Toată lumea știe, Cupa-i în Bănie!|trans-title=Everyone knows, the Cup is in Bănie!|publisher=CS Universitatea Craiova|language=ro|date=27 May 2018|accessdate=28 May 2018}}</ref> Како победник на Купот на Романија, Крајова потоа зела учество во [[Суперкуп на Романија 2018|Суперкупот на Романија]], во кои загубиле од [[ЧФР Клуж]] со 0-1.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://frf.ro/competitii/competitii-masculin/cfr-cluj-a-castigat-supercupa-romaniei-2018-id24377.html|title=CFR Cluj a câștigat Supercupa României 2018|trans-title=CFR Cluj won the 2018 Romanian Supercup|publisher=Romanian Football Federation|language=ro|date=14 July 2018|accessdate=15 July 2018|archive-date=2018-07-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20180715011429/http://frf.ro/competitii/competitii-masculin/cfr-cluj-a-castigat-supercupa-romaniei-2018-id24377.html|url-status=dead}}</ref> ==Стадион== [[Податотека:New Stadionul Ion Oblemenco.jpg|thumb|250px|Новиот [[Стадион Јон Облеменко|Јон Облеменко]].]] {{Главна|Стадион Јон Облеменко (1967)|Стадион Јон Облеменко}} ЧС Университатеја Крајова ги игра својте домашни натпревари на Стадионот Јон Облеменко од основањето на клубот во 1948 па сè до 1991, а на него продолжила да игра и екипата на ФК Университатаеа Крајова. Името стадионот го добил во чест на легендарниот фудбалер на Университатеја Крајова [[Јон Облеменко]]. [[Стадион Јон Облеменко (1967)|Стариот стадион Јон Облеменко]] бил отворен во 1967 година и имал капацитет од 25,252 седечки места. Во 2015 година стадионот бил срушен и бил заменет со [[Стадион Јон Облеменко|новиот стадион Јон Облеменко]] кој е со капацитет од 30,983 седечки места. Новиот стадион бил инаугуриран во 2017 година, со пријателскиот натпревар одигран на 10 ноември во кој Университатеја играла против чешката [[ФК Славија Прага|Славија Прага]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.prosport.ro/fotbal-intern/liga-1/inaugurare-sf-pentru-ozn-ul-craiovei-16815706|title=Inaugurare SF pentru OZN-ul Craiovei|trans-title=Incredible opening for Craiova's UFO|publisher=ProSport|language=ro|date=10 November 2017|accessdate=11 November 2017}}</ref> ==Титули== *'''[[Лига 1 (Романија)|Лига 1]]''' : '''4''' : 1973–1974, 1979–1980, 1980–1981, 1990–1991 **Вицешампиони : 1972–1973, 1981–1982, 1982–1983 *'''[[Лига 2 (Романија)|Лига 2]]''' : '''2''' : 1963–1964, 2013–2014 **Вицешампиони : 1960–1961 *'''[[Лига 3 (Романија)|Лига 3]]''' : '''1''' : 1957–1958 *'''[[Фудбалски куп на Романија|Куп на Романија]]''' : '''6''' :1976–1977, 1977–1978, 1980–1981, 1982–1983, 1990–1991, ''1992–1993'', 2017–2018 **Вицешампиони : 1974–1975, 1984–1985 *'''[[Суперкуп на Романија]]''' **Вицешампиони : [[Суперкуп на Романија 2018|2018]] '''останати пласмани''' *'''[[Куп на шампиони]]''' : : Четврфиналист : [[Куп на шампиони 1981/82|1981-1982]] *'''[[Куп на УЕФА]]''' : : Полуфиналист : [[Куп на УЕФА 1982-1983|1982-1983]] ==Играчи== ===Моментален состав=== {{Fs start}} {{Fs player|no= 1|nat=ROU|pos=GK|name=[[Лауренциу Попеску]]}} {{Fs player|no= 2|nat=POR|pos=DF|name=[[Тијаго Фереира (фудбалер 1993)|Тијаго Фереира]]}} {{Fs player|no= 3|nat=ROU|pos=DF|name=[[Мариуш Бричеаг]]}} {{Fs player|no= 4|nat=ROU|pos=DF|name=[[Разван Попа (фудбалер)|Разван Попа]]}} {{Fs player|no= 5|nat=CPV|pos=FW|name=[[Нуно Роча (Зелено’ртски фудбалер)|Нуно Роча]]}} {{Fs player|no= 6|nat=CRO|pos=DF|name=[[Ренато Келиќ]]}} {{Fs player|no= 7|nat=PAR|pos=FW|name=[[Сесар Меса Коли|Сесар Меса]]}} {{Fs player|no= 8|nat=ROU|pos=MF|name=[[Александру Матеиу]]}} {{Fs player|no= 9|nat=ROU|pos=FW|name=[[Андреи Бурлаку]]}} {{Fs player|no=10|nat=ROU|pos=MF|name=[[Александру Чикалдау]]}} {{Fs player|no=11|nat=ROU|pos=MF|name=[[Никушор Банку]]}} {{Fs player|no=13|nat=ITA|pos=GK|name=[[Мирко Пилјијачели]]}} {{Fs player|no=14|nat=CRO|pos=FW|name=[[Доминик Главина]]}} {{Fs player|no=15|nat=GHA|pos=DF|name=[[Исак Донкор (фудбалер 1995)|Исак Донкор]]}} {{Fs mid}} {{Fs player|no=16|nat=ROU|pos=FW|name=[[Јован Марковиќ]]}} {{Fs player|no=17|nat=ROU|pos=MF|name=[[Овидиу Бик]]}} {{Fs player|no=19|nat=BIH|pos=FW|name=[[Елвир Кољиќ]]}} {{Fs player|no=20|nat=SUI|pos=MF|name=[[Матео Феделе]]}} {{Fs player|no=22|nat=ROU|pos=MF|name=[[Кристијан Барбуц]]}} {{Fs player|no=24|nat=ROU|pos=DF|name=[[Флорин Гардош]]}} {{Fs player|no=25|nat=ROU|pos=GK|name=[[Едуард Станчиоју]]}} {{Fs player|no=27|nat=SUI|pos=DF|name=[[Иван Мартиќ]]}} {{Fs player|no=28|nat=ROU|pos=FW|name=[[Александру Митрица]] {{Капитен}}}} {{Fs player|no=30|nat=BUL|pos=DF|name=[[Радослав Димитров]]}} {{Fs player|no=32|nat=ROU|pos=DF|name=[[Флорин Борца]]}} {{Fs player|no=33|nat=ROU|pos=FW|name=[[Валентин Михаила]]}} {{Fs player|no=34|nat=ROU|pos=FW|name=[[Раул Баику]]}} {{Fs end}} ==Белешки== {{reflist|group=note}} == Наводи == {{наводи|2}} ==Надворешни врски== *{{Official website|http://www.ucv1948.ro/}} *{{facebook|UCVOficial}} *[http://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=2606501/domestic/index.html ЧС Университатеја Крајова 1948 на официјалната страна на УЕФА] *[https://lpf.ro/cluburi/cs-u-craiova/9 ЧС Университатеја Крајова 1948 на официјалната страна на LPF] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20171111094626/https://lpf.ro/cluburi/cs-u-craiova/9 |date=2017-11-11 }} {{Лига 1 (Романија)}} [[Категорија:ЧС Университатеа Крајова 1948]] [[Категорија:Фудбалски клубови од Романија|Университатеа Крајова 1948 ЧС]] c9ru61wd402b8gbdbbm1cihse09hry2 4804135 4804134 2022-08-21T13:55:40Z AureliaDragomir 91207 wikitext text/x-wiki {{Infobox football club 2 | color1 = white | color2 = #2492d1 | clubname = Университатеја Крајова | image = [[File:CS Universitatea Craiova lion crest.png|Logo|125px]] | fullname = Клуб Спортив Университатеја Крајова 1948<ref name="FRF_2018">{{Наведена мрежна страница|url=http://frf.ro/comunicate/comunicate-frf/hotararea-comitetului-de-urgenta-al-frf-din-21-iunie-2018-id24302.html|title=Hotărârea Comitetului de Urgență al FRF din 21 iunie 2018|trans-title=FRF's Committee decision on 21 June 2018|publisher=[[Romanian Football Federation]]|language=ro|date=22 June 2018|accessdate=22 June 2018|archive-date=2018-06-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20180622193125/http://frf.ro/comunicate/comunicate-frf/hotararea-comitetului-de-urgenta-al-frf-din-21-iunie-2018-id24302.html|url-status=dead}}</ref> | country = {{ROM}} | nickname = {{unbulleted list | | ''Студенти'' | ''Олтении'' (луѓе од [[Олтенија]]) | ''Алб-албаштри'' (Бело-сини) }} | short name = У Крајова, У Крајова 1948 ЧС | location = [[Крајова]], [[Романија]] | colors = {{colorbox|#006cb5}}{{colorbox|white}} [[Сина боја|сина]] и [[Бела боја|бела]] | ground = [[Стадион Јон Облеменко|Јон Облеменко]] | capacity = 30.983 | owntitle = Сопственик | owner = {{знамеикона|Романија}} Михаи Ротару | founded = {{ubl|{{Start date and years ago|df=yes|1948}}<br>{{Start date and years ago|df=yes|2013}}}} | chrtitle = Генерален менаџер | chairman = {{знамеикона|Романија}} Марсел Попеску | manager = {{знамеикона|Италија}} [[Девис Манџија]] | league = {{Лига-Лига 1 (Романија)}} | season = [[Лига 1 (Романија) 2019–2020|2019–2020]] | position = Лига 1, 2. | website = http://www.ucv1948.ro/ | kit_alt1 = | pattern_la1 = _ucraiova2223h | pattern_b1 = _ucraiova2223h | pattern_ra1 = _ucraiova2223h | pattern_sh1 = | pattern_so1 = | leftarm1 = 0042FF | body1 = FFFFFF | rightarm1 = 0042FF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = FFFFFF | kit_alt2 = | pattern_la2 = _ingolstadt2122h | pattern_b2 = _ucraiova2122a | pattern_ra2 = _ingolstadt2122h | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 000000 | body2 = 000000 | rightarm2 = 000000 | shorts2 = 000000 | socks2 = 000000 | kit_alt3 = | pattern_la3 = | pattern_b3 = | pattern_ra3 = | pattern_sh3 = | pattern_so3 = | leftarm3 = | body3 = | rightarm3 = | shorts3 = | socks3 = | current = ЧС Университатеа Крајова сезона 2018–2019 }} '''ЧС Университатеја Крајова 1948''' ({{lang-ro|Universitatea Craiova}}), '''У Крајова''', или '''ЧС У Крајова''' — [[фудбал]]ски клуб од градот [[Крајова]], [[Романија]]. Моментално се натпреварува во [[Лига 1 (Романија)|Лига 1]], [[Првенство во фудбал на Романија|највиското ниво на романскиот фудбал]]. Клубот е основан во 1948 година како фудбалски оддел на спортскиот клуб "ЧСУ Крајова",<ref name="History">{{наведени вести|url=http://www.ucv1948.ro/istoric|title=Istoric|trans-title=History|publisher=CS Universitatea Craiova|language=ro|date=|accessdate=14 March 2018}}</ref> од кои првично бил дел од 1991 година. За време на тој период, клубот освоил 4 [[Лига 1 (Романија)|национални титули]] и 5 [[Фудбалски куп на Романија|национални купови]]. Во следните две децении нејзината традиција била преземена од страна на [[ФК У Крајова 1948|ФК У Крајова]], која неколкупати била реорганизирана и ретроактивно се сметала за неофицијален наследник. Во 2013 година, спортскиот клуб го обновил фудбалскиот оддел,<ref name="Primarul Craiovei prezintă noua echipă de fotbal CSU">{{Наведена мрежна страница|url=http://adevarul.ro/locale/craiova/primarul-craiova-prezinta-noua-echipa-fotbal-cs-universitatea-1_51d53e81c7b855ff56fed32a/index.html|title=Primarul Craiovei prezintă noua echipă de fotbal CS Universitatea|trans-title=Craiova's mayor presents the new CS Universitatea football team|newspaper=[[Adevărul]]|date=4 July 2013|accessdate=17 August 2013}}</ref> кој тврдел дека е продолжение на оригиналната Университатеја Крајова; ова тогаш било поддржано од некои [[Судови во Романија|судски налози]] и [[Лига Професиониста де Фотбал (Романија)|Лига Професиониста де Фотбал]], но сепак случајот сè уште се оспорува со организацијата ФК У и неизвесноста и понатаму продолжува.{{refn|group=note|Од ноември 2017, [[Лига Професиониста де Фотбал (Романија)|ЛПФ]] ги прифатила сите трофеи на Университатеа Крајова, освоени помеѓу 1948 и 1991 година на ентитетот ЧС У,<ref name="comunicat_lpf">{{Наведена мрежна страница|url=https://lpf.ro/noutati/informare-cu-privire-la-palmaresul-cs-u-craiova/164|title=Informare cu privire la palmaresul CS U Craiova|trans-title=Information about the records of CS U Craiova|publisher=[[Liga Profesionistă de Fotbal|LPF.ro]]|language=ro|date=10 November 2017|accessdate=8 February 2018}}</ref> иако сепак тие не се прикажани на профилот на клубот на [[УЕФА|UEFA.com]].<ref name="uefa">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=2606501/profile/index.html|title=Profile: Clubul Sportiv U Craiova|publisher=UEFA.com|date=|accessdate=21 February 2018}}</ref> Единствениот голем трофеј на ФК У би бил [[Фудбалски куп на Романија 1992-1993|Купот на Романија 1992-1993]], иако тој исто така бил освоен од поранешниот клуб.<ref name="1993_cup">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.digisport.ro/fotbal/cupa-romaniei/marcel-popescu-vrea-cupa-la-craiova-dupa-25-de-ani-e-o-mansa-dubla-care-ne-va-da-sansa-de-a-juca-finala-408674|title=Marcel Popescu vrea Cupa la Craiova după 25 de ani: ”În faza asta nu mai există bun şi rău”|trans-title=Marcel Popescu wants the Cup in Craiova after 25 years: "At this point there is no good or bad"|publisher=[[Digi Sport (Romania)|Digi Sport]]|language=ro|date=14 March 2018|accessdate=14 March 2018}}</ref>}} Во 2018 година, "бело-сините" го освоиле [[Фудбалски куп на Романија 2017-2018|Купот на Романија]], што претставувал нивен прв трофеј по ре-основањето. На [[УЕФА|европска сцена]], најдобрите настапи на Университатеја Крајова се полуфиналето во [[Куп на УЕФА|Купот на УЕФА]] ([[Куп на УЕФА 1982-1983|1982-1983]]) и четвртфиналето во [[Куп на шампиони|Купот на шампионите]] ([[Куп на шампиони 1981/82|1981-1982]]). Тие биле првиот романски тим кој стигна до полуфиналето на некое УЕФА натпреварување и остануваат единствениот којшто има елиминирано најмалку еден клуб од секоја од петте најсилни фудбалски лиги во европскиот фудбал: Англија, Франција, Германија, Италија и Шпанија. Својте домашни натпревари клубот ги игра на [[Стадион Јон Облеменко|Стадионот Јон Облеменко]], кој има капацитет од 30,929 седечки места. Крајова има неколку соперништва, а најзначајно е она со [[ФК Динамо Букурешт|Динамо Букурешт]]. Традиционалните бои на клубот се сината и белата. ==Историја== ===Раните години на фудбалот во Крајова (1921–1958)=== [[File:UCraiova48.jpg|thumb|left|270px|''УНСР Крајова'' во 1948.]] Историјата на фудбалот во градот [[Крајова]] започнала во 1921 година, кога биле основани првите клубови: ''Крајован Крајова'' и ''Ровине Гривица Крајова''. Во 1940 година, двете екипи се споиле што водело до создавање на еден од најуспешните романски клубови во [[Период меѓу светските војни|меѓувоениот период]], [[ФК Крајова]], кој бил исто така првиот тим од градот кој го освоил [[Лига 1 (Романија)|романското фудбалско првенство]]. Сепак, титулата во сезоната 1942-1943 година не е официјално призната од [[Фудбалска федерација на Романија|ФФР]] и [[Лига Професиониста де Фотбал (Романија)|ЛПФ]] поради неофицијалниот карактер на натпреварувањето во таа сезона. Веднаш по основањето на првата високообразовна институција - Институтот за машини и електрични уреди - група наставници и студенти го основале ''ЧСУ Крајова'' во 1948 година, спортски клуб во кој содржи повеќе спортски дисциплини како [[атлетика]], [[одбојка]], [[ракомет]], [[пинг-понг]], [[шах]] и [[фудбал]].<ref name="ucv1948.ro">{{Наведена мрежна страница|title=Istoric|url=http://www.ucv1948.ro/istoric|publisher=ucv1948.ro|accessdate=6 March 2018}}</ref> Под координација на Министерството за јавно образование и Националната унија на студенти во Романија, фудбалскиот клуб ''УНСР Крајова'' (''Униуња Национала а Студенцилор дин Романија''; романски: ''Uniunea Națională a Studenților din România'') бил формиран и запишан во окружното првенство. Првиот официјален натпревар на клубот се одржал на 5 септември 1948 година во [[Филиаши]]), во кој сепак "Студентите" биле поразени со 6-3. Бело-синиот дрес за првпат бил облечен од играчите кој ја сочинувале следнава постава: Думитреску - Раделеску, Михаила I, Карли - Озон, Михаила II - Сабин, Илие, Бадеску, Тудор, Серги, под команда на главниот тренер Н. Полојински.<ref name="ucv1948.ro"/> Во 1950 година фудбалскиот дел го променил своето име од ''УНСР Крајова'' во ''ЧСУ Крајова'', истото име како и матичниот клуб. Во 1951 година, ''ЧСУ Крајова'' го победила со 6-0 локалниот соперник, ''Конструкторул Крајова'', во она што требало да биде првиот официјален натпревар одигран во [[Фудбалски куп на Романија|Купот на Романија]]. Во 1953 година, клубот го сменил своето име повторно, овој пат во "Штинца Крајова", а една година подоцна во плејофот за промоција во [[Лига 2 (Романија)|Дивизија Б]] игран во [[Арад]], Штинца, водена од тренерот Николае Оцељну, се квалификувала за првпат во својата историја во вториот ешалон на романскиот фудбал за сезоната 1955-1956. Сепак, по само една сезона во Дивизија Б, клубот испаднал и се вратил назад во [[Лига 3 (Романија)|Дивизија Ц]] и останал во тоа ниво до 1958 година.<ref name="ucv1948.ro"/> ===Растечки тим (1958-1970)=== [[File:Ion Oblemenco 3.jpg|thumb|right|190px|[[Јон Облеменко]], еден од симболите на клубот.]] Во 1958 година, Штинца по вторпат изборила промоција во втората лига, по борбата на работ на ножот во третата серија на Дивизијата Ц со [[Чимиа Рамнику Валча|Униреа Рамнику Валча]]: На крајот од сезоната двете екипи завршиле со 34 бода, но со предност во директните натпревари за сино-белиот тим.<ref>[http://www.romaniansoccer.ro/divizia_c/tables/C1957-58.shtml Divizia C Season 1957-58]. romaniansoocer.ro {{ro}}</ref> Во првата сезона по промоцијата, Крајова завршила само на 13-то место, од 14 екипи, но напредувала во следните сезони: 1959-1960 - биле 10-ти, 1960-1961 - 2-ри, но далеку од првото место окупирано од [[ФК Арџеш Питешти|Динамо Питешти]], 1961-1962 - 4-ти, 1962-1963 - 4-ти.<ref>{{citeweb|title=Divizia B tables|url=http://www.romaniansoccer.ro/divizia_b/divizia_b_istorie.shtml|publisher=romaniansoccer.ro|accessdate=6 March 2018}}</ref> Сезоната 1963-1964 во романската Дивизија Б била драматична, со четири екипи во борба за промоција во првата лига од втората. На крајот, "Студентите" ја освоиле промоцијата, но завршиле со ист број бодови со второпласираниот, [[ФЧМ Трговиште|Металул Трговиште]], еден бод пред екипата која завшила на 3-тото место, [[ФЧМ Кампина|Појана Кампина]] и два бода над 4-тото место, на кое се нашла екипата на [[ФЧМ Бакау|Динамо Бакау]]. Овој историски чин бил "потпишан" од тренерот Николае Оцељану и следниве играчи: Думитреску, Василеску, Гелериу, Лунган, Делиу, Барбулеску, Тетеа, Ганга, Антон, Ловин, Оња, Вишан, Станкиу, Папук, К.Стеснеску, А.Стенеску.<ref name="ucv1948.ro"/> Како и во претходните промоции, првата сезона во [[Лига 1 (Романија)|Дивизија A]] била многу тешка за сино-белите кој се спасиле од испаѓање во последните кругови, со само еден бод повеќе од првиот испаднат тим, [[ФК Минеру Баја Маре|Минерул Баја Маре]]. На крајот на следната сезона, Штинца била рангирана на 8-мото место, во средината на табелата, и тие веќе ги поставиле првите основи на тимот способен да се фрли во борбата за титулата. Летото 1966 година, клубот повторно го променил своето име, овојпат од ''Штинца Крајова'' во ''Университатеја Крајова'', име кое ќе остане засекогаш на усните на сите љубители на фудбалот и поддржувачите на клубот од Романија. Сепак, навивачите продолжиле да го вклучат во своите песнопенија името ''Штинца''. Во тешките моменти од натпреварите, познато е дека поддржувачите на Университатеја имаат тенденција да пеат : ''Hei, hei, hai Ştiinţa!''. Во сезоните што уследиле Университатеја имала тренд на спротивставени резултати, во некои од нив тимот ја воодушевувал публиката во други помалку, но останал во првата поделба, без оглед на ситуацијата: [[Дивизија А 1966–1967|1966–1967]] – 3-ти, [[Дивизија А 1967–1968|1967–1968]] – 11-ти, [[Дивизија А 1968–1969|1968–1969]] – 7-ми, [[Дивизија А 1969–1970|1969–1970]] – 4-ти. По 12 години градење конечно бил завршен тимот кој ќе ја воодушеви публиката во наредните две децении.<ref>{{citeweb|title=Divizia A tables|url=http://www.romaniansoccer.ro/divizia_a/divizia_a.shtml|publisher=romaniansoccer.ro|accessdate=6 March 2018}}</ref> === „Шампион на големата љубов“ (1970-1979) === Крајова ги започнала 70-тите години со тим граден околу [[Јон Облеменко]] и неколку други играчи со голема вредност како: Петре Деселнику, Теодор Царалунга, Лучијан Страмбеану и Думитру Марку, меѓу другите. Почетокот на деценијата не бил најубедлив, но бил пристоен, со освојувањето на шестото место на крајот на [[Дивизија А 1970-1971|сезоната 1970-1971]] и осмото место на крајот на [[Дивизија А 1971-1972|сезоната 1971-1972]]. Првиот значаен обид на ''студентите'' да засијаат со титулата се случил во сезоната [[Дивизија А 1972-1973|1972-1973]], кога завршиле со ист број бодови со [[ФК Динамо Букурешт|Динамо Букурешт]], но сепак шампионската титула на крајот од сезоната отишла кај Динамо, поради подобрата гол-разлика. Оваа сезона останала во историјата како сезона во која се родил прекарот: "Шампион на големата љубов", прекар создаден од поетот [[Адријан Паунеску]], голем обожавател на тимот од Бани, кој го именувал Динамо само како шампион на земјата, укажувајќи на некој сомнителни околности, за кои тој вели, дека биле причината Крајова да ја загуби титулата.<ref>[http://www.gsp.ro/gsp-special/diverse/craiova-campioana-unei-mari-iubiri-o-idee-care-a-intrat-in-legenda-214407.html Craiova, campioana unei mari iubiri » O idee care a intrat în legendă]. gsp.ro {{ro}}</ref> [[Податотека:Universitatea Craiova 1973-1974.png|thumb|left|270px|Университатеја Крајова (1973–1974)]] Во сезоната [[Дивизија А 1973-1974|1973-1974]], борбата за титулата повторно се водела помеѓу Университатеја и Динамо, но овој пат клубот од Крајова ја освоил титулата со еден бод повеќе од Динамо, станувајќи прв универзитетски клуб кој ја освоил националната титула во некоја од лигите во Европа. Достигнувањето било уште поизразено бидејќи Динамото се сметал за расипан тим на комунистичкиот режим, што често влијаело и врз резултатите, како и по инцидентите од претходната сезона, додека на Университатеја сè повеќе се гледало како претставник на народот, на едноставниот човек во борбата со комунистичкиот режим, на чист фудбал и на фудбал кој се игра на теренот против оној во кој доминираат аранжмани и влијанија, така фразата "Шампион на големата љубов" добива сè поголема моќ, вклучително и во годините што доаѓаат.<ref>[http://www.prosport.ro/sport-life/special/campioana-unei-mari-iubiri-prima-echipa-de-legenda-a-universitatii-craiova-s-a-nascut-in-anii-70-8787773 Campioana unei mari iubiri! Prima echipă de legendă a Universităţii Craiova s-a 'născut' în anii 70!]. [[ProSport]] {{ro}}</ref> Историскиот состав кој ја освоил првата титула бил воден од тренерите на [[Константин Чернајану]] и [[Константин Оцет]], и ги содржел следните играчи: Опреа, Манта - Никулеску, Бадин, Деселнику, Веља, Страмбеану, Иван, Ница, [[Илие Балач|Балач]], Берњану, Царалунга, [[Јон Облеменко|Облеменко]], Балан, Пана, [[Александру Боц|Боц]], [[Костика Штефанеску|Штефанеску]], Марку, Станческу, Кис, Киву, [[Николае Негрила|Негрила]] и Константинеску.<ref name="ucv1948.ro"/> Следната сезоната [[Дивизија А 1974-1975|1974-1975]] му го донела на клубот првото [[УЕФА|европско искуство]], во кое по двоен натпревар загубиле од [[Шведска|шведскиот]] [[Отвидаберг ФФ|Отвидаберг]] со вкупен резултат 3-4 во првото коло од [[Куп на шампиони 1974/75|Купот на шампионите]], но и пристојното трето место на крајот на првенството. Сезоната [[Дивизија А 1975-1976|1975-1976]] донела значителен пад, тимот ја завршил сезоната само на 6-тото место и објавиле промена на генерацијата во екипата. Во последната сезона на легендарниот [[Јон Облеменко]] во сино-белиот дрес на Университатеја, очекувањата повеќе не биле толку високи, но тимот од Крајова повторно ја изненадил јавноста, освојувајќи го за првпат во својата историја [[Фудбалски куп на Романија|Куп на Романија]] победувајќи ја во финалето [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]], како начин генерацијата на Облеменко да се збогува со навивачите. Исто така, тимот завршил на 3-тото место во [[Лига 1 (Романија)|Дивизија А]]. И со направената смена на генерација, Университатеја продолжила да импресионира кога во 1978 година го одбранила трофејот во Купот на Романија, кој го освоила година-дена претходно, овојпат славејќи победа во финалето над [[ЧСМ Олимпија Сату Маре|Олимпија Сату Маре]] и 6-тото место во лигата. Во сезоната [[Дивизија А 1978-1979|1978-1979]] клубот завршил на 4-тото место во лигата, додека во [[УЕФА Куп на победниците на куповите|Купот на победниците на куповите]] клубот бил отстранет во првиот круг од германската [[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]]. ===Крајова Максима (1979-1990)=== [[File:Universitatea Craiova 1980-1981.jpg|thumb|left|270px|Университатеја Крајова (1980–1981).]] [[File:Ilie Balaci 2.jpg|thumb|right|210px|[[Илие Балач]], член на двата златни тима на Университатеја и избран [[Романски фудбалер на годината]] во 1981 и 1982 година.]] ''Крајова Максима'' била втората златна генерација на Университатеја и тим кој ги остварил, особено во раните и средината на 1980-тите, најзначајните континентални перформанси во историјата на клубот. Тоа бил состав составен од многу играчи кои пораснале во близина на првиот златен тим, а исто така овој тим дал голем дел од "р'бетот" на [[Фудбалска репрезентација на Романија|романската репрезентација]], со играчи како што биле: [[Илие Балач]], [[Родион Каматару]], [[Костика Штефанеску]], [[Золтан Кришан]], [[Јон Геолгау]], [[Аурел Белдеану]], Костика Доносе и [[Силвиу Лунг]] меѓу другите. На крајот од [[Дивизија А 1979-1980|сезоната 1979-1980]] Университатеја по вторпат во својата историја станала шампион на Романија. Составот на тимот во оваа сезона бил: Болдичи, [[Силвиу Лунг|Лунг]] - [[Николае Негрила|Негрила]], Тилихои, [[Костика Штефанеску|Штефанеску]], [[Николае Унгуреану|Унгуреану]], [[Илие Балач|Балач]], Белдеану, [[Золтан Кришан|Кришан]], Доносе, [[Родион Каматару|Каматару]], [[Јон Геолгау|Геолгау]], [[Сорин Карцу|Карцу]], [[Мирчеа Иримеску|Иримеску]] Пурима и Чиупиту - тренери [[Валентин Станеску]] и [[Јон Облеменко]]. Во оваа сезона Университатеја направила одлична кампања и во [[Куп на УЕФА|Купот на УЕФА]] каде ги елиминирала [[Виенер СК]] и [[ФК Лидс Јунајтед|Лидс Јунајтед]], пред да бидат запрени во третата рунда од германската [[ФК Борусија Менхенгладбах|Борусија Менхенгладбах]], со вкупен резултат 1-2. Тимот добил крилја и направил фантастична сезона (1980-1981), освојувајќи ја историската двојна круна, со освојувањето на првенството и купот. Како резултат на овие перформанси, студентите се квалификувале за [[УЕФА Лига на шампиони|Европскиот куп на шампиони]] во сезоната [[Куп на шампионите 1981/82|1981-1982]] каде "Крајова Максима" станала доста популарна по елиминирањето на [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]] и [[ФК Копенхаген Болдклуб|КБ]], пред да биде запрена во четврт-финалето од германскиот гигант [[Бајерн Минхен]], со 1-3 вкупен резултат, што претставувало историски успех за [[Романија|романскиот]] фудбал во тоа време. Долгото задржување во Купот на шампионите влијаело на тимот во домашното првенство, каде Крајова ја загубила титулата и завршила само на 2-рото место, но се квалификувале во [[Купот на УЕФА]] и испишале историја во текот на сезоната [[Куп на УЕФА 1982-1983|1982-1983]], како прв тим од Романија во историјата, кој се квалификувал во полуфиналето на некое европско натпреварување. Под раководството на [[Константин Оцет]] и Николае Иван, сино-белите исфрлиле од натпреварувањето важни имиња во европскиот фудбал, како {{Fb team (N) Fiorentina}} (вицешампион во [[Серија А]], [[ФК Бордо|Бордо]] и [[1. ФК Кајзерслаутерн|Кајзерслаутерн]]. Во полуфиналето, Университатеја се сретнала со португалската [[ФК Бенфика|Бенфика]], двапати европски шампион и трипати финалист на [[УЕФА Лига на шампиони|Европскиот куп на шампиони]] во тоа време. По два нерешени натпревари, португалската екипа минала во финалето благодарение на голот постигнат во гости. Во Дивизија А, клубот повторно завршил на второто место. Во следните години '''Университатеја Крајова''' го задржала постојаното присуство во првиот дел од табелата: [[Дивизија А 1983-1984|1983-1984]] - 3-ти, [[Дивизија А 1984-1985|1984-1985]] - 4-ти, [[Дивизија А 1985-1986|1985-1986]] - 3-ти, [[Дивизија А 1986-1987|1986-1987]] - 5-ти, [[Дивизија А 1987-1988|1987-1988]] - 5-ти, [[Дивизија А 1988-1989|1988-1989]] - 5-ти и [[Дивизија А 1988-89|1988-1989]] - 3-ти. Исто така, тимот имал постојано присуство во европските натпреварувања каде што елиминирале извонредните екипи како: [[Реал Бетис]], [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]], [[ФК Монако|Монако]] или [[ФК Галатасарај|Галатасарај]], но тие никогаш не се квалификувале подалеку од третиот круг. ''Студентите'', исто така, го загубија финалето на Купот на Романија во 1985, со 1-2 од [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]]. Во 1991 година, ЧС Университатеја Крајова повторно го допрела врвот на романскиот фудбал. [[Флорин Пруња|Пруња]], [[Василе Манаила|Манаила]], [[Емил Сандои|Сандои]], [[Адријан Попеску|Попеску]], [[Даниел Могошану|Могошану]], Чиуреа, Олару, Кристеску, Замфир, [[Павел Бадеа|Бадеа]], Пигуља, Агалиу, [[Георге Крајовеану|Крајовеану]] и [[Еуген Њаге|Њаге]] биле последните играчи кои го бакнале шампионскиот трофеј во боите на овој клуб. Заедно со тренерите [[Сорин Карцу]] и Штефан Чиоака.<ref name="ucv1948.ro"/> ===ФК У Крајова (1991–2011)=== Во 1991 година, Университатеја Крајова ја освоила својата последна национална титула и [[Фудбалски куп на Романија|Купот на Романија]], под раководство на тренерот [[Сорин Карцу]]. Сепак, истата година, спортски клуб ЧС Университатеја Крајова го распуштил фудбалскиот оддел<ref name="club_entities">{{Наведена мрежна страница|url=https://craiova-maxima.ro/sah-la-rege-cine-e-clona-csucraiova-sau-fcucraiova/|title=Șah la rege|trans-title=|publisher=Craiova-Maxima.ro|language=ro|date=4 April 2017|accessdate=14 March 2018}}</ref> и [[ФК У Крајова 1948|ФК Университатеја Крајова]] ја продолжила нивната традиција до почетокот на 2010-тите (до 1994 година, клубот сè уште бил под контрола на [[Министерство за национално образование (Романија)|Министерството за национално образование]]). Во овој проблематичен период во историјата на клубот, ФК Университатеја освоила еден Куп на Романија во 1993 и достигнала до три финалиња, во 1994, 1998 и 2000 година. Резултатите биле далеку од она што навивачите го очекувале од нивниот тим. Важна причина за тоа било погрешното раководење на клубот во деведесеттите и раните 2000-ти, исто така како резултат [[Романската револуција (1989)|на падот на комунизмот]], што довело до испаѓање на клубот во 2005 година, кога била прославена 41 година по ред учествување во Дивизија А. На 20 јули 2011 година, клубот бил привремено исклучен од страна на [[Фудбалска федерација на Романија|Романската фудбалска федерација]]<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Hotărâri ale Comitetului Executiv al FRF |url=http://frf.ro/sectiune/stiri/articol/hotarari-ale-comitetului-executiv-al-frf-0 |publisher=FRF |accessdate=9 September 2011 |date=20 July 2011 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110722105057/http://frf.ro/sectiune/stiri/articol/hotarari-ale-comitetului-executiv-al-frf-0 |archivedate=22 July 2011}}</ref> поради тоа што не го повлекле спорот со поранешниот тренер [[Виктор Пицурка]] од граѓанскиот суд, според член 57 од статутот на ФФР во кој се наведува дека Фудбалската федерација ги решава сите спортски [[тужби]].<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Somaţie trimisă Fotbal Club U Craiova |url=http://frf.ro/sectiune/comunicate-frf/articol/somatie-trimisa-sc-fotbal-club-u-craiova-sa |publisher=FRF |accessdate=15 September 2011 |date=13 July 2011 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110914105308/http://frf.ro/sectiune/comunicate-frf/articol/somatie-trimisa-sc-fotbal-club-u-craiova-sa |archivedate=14 September 2011}}</ref> Сепак, статијата дозволува спорови поврзани со договор за вработување да се судат во граѓанскиот суд.<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Statutul Federatiei Romane de Fotbal |url=http://frf.ro/sites/default/files/frf/docs/2010_02/Statutul%20Federatiei%20Romane%20de%20Fotbal.pdf |publisher=FRF |accessdate=15 September 2011 |date=26 February 2010 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111010105646/http://frf.ro/sites/default/files/frf/docs/2010_02/Statutul%20Federatiei%20Romane%20de%20Fotbal.pdf |archivedate=10 October 2011}}</ref> Одлуката за исклучување била одобрена од Генералното собрание на ФФР на 14 мај 2012 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Universitatea a MURIT, trăiască Ştiinţa! Maşinăria de vot a lui Sandu a mers perfect|url=http://www.prosport.ro/sport-life/special/universitatea-a-murit-traiasca-stiinta-masinaria-de-vot-a-lui-sandu-a-mers-perfect-9626091|publisher=ProSport|accessdate=15 May 2012|date=15 May 2012}}</ref> Сите играчи на тимот биле распуштени и станале слободни агенти со што им било овозможено да потпишат со други клубови. ===Реосновање и борба да се поврати идентитетот (2013-денес)=== {{Quote box |quote = Верувам дека овој тим [ЧС Университатеа Крајова] е наследник на оној основан во 1948 година, под покровителство на Сенатот на [[Универзитет во Крајова|Универзитетот во Крајова]]. |source = — Корнелиу Андреј Строе, претсдедател на клубот во ерата ''Крајова Максима'', на 26 август 2013<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://liga2.prosport.ro/seria-2/presedintele-craiovei-maxima-este-alaturi-de-cs-universitatea-prevad-un-viitor-luminos-acestui-proiect-11272659|title=Preşedintele Craiovei Maxima este alături de CS Universitatea: "Prevăd un viitor luminos acestui proiect"|publisher=Liga2.prosport.ro|language=ro|date=26 August 2013|accessdate=29 May 2015}}</ref> |align = left |quoted = 1 | width = 33% }} На 20 јули 2011 година, Романската фудбалска федерација одлучила да ја искључи [[ФК У Краиова 1948|ФК Университатеја Крајова]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.frf.ro/sectiune/stiri/articol/hotarari-ale-comitetului-executiv-al-frf-0|title=HOTĂRÂRI ALE COMITETULUI EXECUTIV AL FRF|language=ro|publisher=Romanian Football Federation|date=20 July 2011|url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131211073729/http://www.frf.ro/sectiune/stiri/articol/hotarari-ale-comitetului-executiv-al-frf-0|archivedate=11 December 2013}}</ref> но одлуката била нападната на суд.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.libertatea.ro/sport/fotbal-intern/craiova-lui-mititelu-contesta-din-nou-dezafilierea-692482|title=Craiova lui Mititelu contestă din nou dezafilierea|newspaper=[[Libertatea]]|language=ro|date=19 January 2012|accessdate=28 December 2016}}</ref> Како резултат на тоа, во летото 2013 година, локалните власти на Крајова, поддржани од [[Павел Бадеа]], и поврзани со Клуб Спортив У Крајова СА, го вратиле фудбалскиот оддел на ЧС У Крајова.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mediafax.ro/sport/olguta-vasilescu-cs-u-craiova-are-deja-antrenor-22-de-jucatori-si-buget-de-1-5-milioane-de-euro-11035157|title=Olguţa Vasilescu: CS U Craiova are deja antrenor, 22 de jucători şi buget de 1,5 milioane de euro|publisher=|accessdate=19 June 2017}}</ref> ЧС У тврделе дека ги поседуваат сите трофеи на Университатеја,<ref name="Honours">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.csuc.ro/ro/palmares/|title=Palmares|publisher=CS Universitatea Craiova|language=ro|accessdate=29 May 2015|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170711110626/http://www.csuc.ro/ro/palmares/|archivedate=11 July 2017}}</ref> и дека спортскиот клуб не ги доставил своите досиеја до ФК У Крајова, кој се сметал за нов клуб; ова било потврдено во [[Правосудството на Романија]] во јуни 2016 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.digisport.ro/Sport/FOTBAL/Competitii/Liga+1/csu+craiova+palmares+sigla+justitie|title=Lovitură grea pentru Mititelu. Decizia luată joi de Justiţie|language=ro|publisher=Digi Sport|date=9 June 2016|accessdate=28 December 2016}}</ref> и повторно потврден од [[Лига Професиониста де Фотбал (Романија)|ЛПФ]] во ноември 2017 година.<ref name="comunicat_lpf"/> Поради тоа, ЧС Университатеја Крајова е вистинскиот сопственик на брендот и титулите освоени во минатото (со исклучок на [[Фудбалски куп на Романија 1992-1993|Купот на Романија 1992-1993]]).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fanatik.ro/cs-u-craiova-ia-palmaresul-universitatii-anuntul-patronului-rotaru-960515|title=CS U ia palmaresul Universităţii! Anunţul patronului Rotaru|publisher=Fanatik.ro|language=ro|date=22 June 2017|accessdate=22 June 2017}}</ref> На 14 август 2013 година, ЧС Университатеја Крајова била привремено поврзана со Романската фудбалска федерација, по компликации со досието за лиценцирање.<ref name="CSU Craiova e încă în aer. Nu a fost afiliată de FRF!">{{Наведена мрежна страница | url = http://www.fanatik.ro/csu-craiova-e-inca-in-aer-nu-a-fost-afiliata-de-frf-50115 | title = CSU Craiova e încă în aer. Nu a fost afiliată de FRF! |publisher=Fanatik.ro| accessdate = 2013-08-17| language=ro}}</ref> По решавањето на проблемите, клубот бил воведен во [[Лига 2 (Романија)|Лига 2]], втората лига по ранг во романскиот лигашки систем. Университатеја го направила своето деби за сезона на 27 август, со победата со 6-1 во четвртиот круг од [[Фудбалски куп на Романија|Купот на Романија]] над [[ЧС Пандуриј Тргу Жиу|Пандури Тргу Жиу]].<ref name="CSU Craiova a „măturat“ cu Pandurii II">{{Наведена мрежна страница | url = http://www.gds.ro/Sport/2013-08-28/CSU+Craiova+a+%E2%80%9Ematurat%E2%80%9C+cu+Pandurii+II | title = CSU Craiova a "măturat" cu Pandurii II | work = Gazeta de Sud | accessdate = 2013-08-27 | language = ro | archive-date = 2013-08-31 | archive-url = https://web.archive.org/web/20130831120734/http://www.gds.ro/Sport/2013-08-28/CSU+Craiova+a+%E2%80%9Ematurat%E2%80%9C+cu+Pandurii+II | url-status = dead }}</ref> Во сезоната [[Лига 2 (Романија) 2013-2014|2013-2014 во Лига 2]], ЧС Университатеја Крајова и ФК У Крајова се сретнале во два директни натпревари, што довело до многу голема напнатост и несигурност во однос на вистинските идентитети на клубовите. Во 2014 година ЧС Университатеја Крајова се вратила во Лига 1, по 23 години отсуство, додека ФК У Крајова била повторно исклучена, овој пат за постојано, но подоцна повторно се појавила под името ФК У Краова 1948 година во 2017 година. По промоцијата, Университатеја ја завршила кампањата [[Лига 1 (Романија) 2014-2015|2014-2015]] на 5-то место.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.digi24.ro/regional/digi24-craiova/csu-craiova-a-promovat-in-liga-1-251442|title=CSU Craiova a promovat în Liga 1|trans-title=CSU Craiova promoted to Liga 1|language=ro|publisher=[[Digi 24]]|date=3 June 2014|accessdate=11 November 2017}}</ref> По овој резултат уследило 8-мо место во сезоната [[Лига 1 (Романија) 2015-2016|2015-2016]] и 4-то место на крајот на сезоната [[Лига 1 (Романија) 2016-2017|2016-2017]] со што било обезбедено враќање во европските натпреварувања. Враќањето во Европа донело важен противник во [[УЕФА Лига Европа 2017-2018#Трето квалификациско коло|третото квалификациско коло]] на [[УЕФА Лига Европа]], италијанскиот претставник [[ФК Милан|Милан]], од кого Крајова била елиминирана со вкупен резултат 0-3.<ref>{{наведени вести|url=http://www.uefa.com/uefaeuropaleague/season=2018/matches/round=2000888/match=2021909/index.html|title=U Craiova 0–1 Milan|publisher=UEFA.com|date=27 July 2017|accessdate=11 November 2017}}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://www.uefa.com/uefaeuropaleague/news/newsid=2490276.html|title=PSV out as third qualifying round concludes|publisher=UEFA.com|date=4 August 2017|accessdate=11 November 2017}}</ref> На 27 мај 2018 година, Университатеја го освоила својот прв трофеј по реосновањето откако го совладале второлигашот [[ФК Херманштат|Херманштат]] во финалето на [[Фудбалски куп на Романија 2017-2018|Купот на Романија]] во 2018 година. Играта завршил 2-0 за Крајова а бил одигран на [[Арена Национала]] во [[Букурешт]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ucv1948.ro/Toata-lumea-stie-Cupa-i-in-Banie|title=Toată lumea știe, Cupa-i în Bănie!|trans-title=Everyone knows, the Cup is in Bănie!|publisher=CS Universitatea Craiova|language=ro|date=27 May 2018|accessdate=28 May 2018}}</ref> Како победник на Купот на Романија, Крајова потоа зела учество во [[Суперкуп на Романија 2018|Суперкупот на Романија]], во кои загубиле од [[ЧФР Клуж]] со 0-1.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://frf.ro/competitii/competitii-masculin/cfr-cluj-a-castigat-supercupa-romaniei-2018-id24377.html|title=CFR Cluj a câștigat Supercupa României 2018|trans-title=CFR Cluj won the 2018 Romanian Supercup|publisher=Romanian Football Federation|language=ro|date=14 July 2018|accessdate=15 July 2018|archive-date=2018-07-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20180715011429/http://frf.ro/competitii/competitii-masculin/cfr-cluj-a-castigat-supercupa-romaniei-2018-id24377.html|url-status=dead}}</ref> ==Стадион== [[Податотека:New Stadionul Ion Oblemenco.jpg|thumb|250px|Новиот [[Стадион Јон Облеменко|Јон Облеменко]].]] {{Главна|Стадион Јон Облеменко (1967)|Стадион Јон Облеменко}} ЧС Университатеја Крајова ги игра својте домашни натпревари на Стадионот Јон Облеменко од основањето на клубот во 1948 па сè до 1991, а на него продолжила да игра и екипата на ФК Университатаеа Крајова. Името стадионот го добил во чест на легендарниот фудбалер на Университатеја Крајова [[Јон Облеменко]]. [[Стадион Јон Облеменко (1967)|Стариот стадион Јон Облеменко]] бил отворен во 1967 година и имал капацитет од 25,252 седечки места. Во 2015 година стадионот бил срушен и бил заменет со [[Стадион Јон Облеменко|новиот стадион Јон Облеменко]] кој е со капацитет од 30,983 седечки места. Новиот стадион бил инаугуриран во 2017 година, со пријателскиот натпревар одигран на 10 ноември во кој Университатеја играла против чешката [[ФК Славија Прага|Славија Прага]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.prosport.ro/fotbal-intern/liga-1/inaugurare-sf-pentru-ozn-ul-craiovei-16815706|title=Inaugurare SF pentru OZN-ul Craiovei|trans-title=Incredible opening for Craiova's UFO|publisher=ProSport|language=ro|date=10 November 2017|accessdate=11 November 2017}}</ref> ==Титули== *'''[[Лига 1 (Романија)|Лига 1]]''' : '''4''' : 1973–1974, 1979–1980, 1980–1981, 1990–1991 **Вицешампиони : 1972–1973, 1981–1982, 1982–1983 *'''[[Лига 2 (Романија)|Лига 2]]''' : '''2''' : 1963–1964, 2013–2014 **Вицешампиони : 1960–1961 *'''[[Лига 3 (Романија)|Лига 3]]''' : '''1''' : 1957–1958 *'''[[Фудбалски куп на Романија|Куп на Романија]]''' : '''6''' :1976–1977, 1977–1978, 1980–1981, 1982–1983, 1990–1991, ''1992–1993'', 2017–2018 **Вицешампиони : 1974–1975, 1984–1985 *'''[[Суперкуп на Романија]]''' **Вицешампиони : [[Суперкуп на Романија 2018|2018]] '''останати пласмани''' *'''[[Куп на шампиони]]''' : : Четврфиналист : [[Куп на шампиони 1981/82|1981-1982]] *'''[[Куп на УЕФА]]''' : : Полуфиналист : [[Куп на УЕФА 1982-1983|1982-1983]] ==Играчи== ===Моментален состав=== {{Fs start}} {{Fs player|no= 1|nat=ROU|pos=GK|name=[[Лауренциу Попеску]]}} {{Fs player|no= 2|nat=POR|pos=DF|name=[[Тијаго Фереира (фудбалер 1993)|Тијаго Фереира]]}} {{Fs player|no= 3|nat=ROU|pos=DF|name=[[Мариуш Бричеаг]]}} {{Fs player|no= 4|nat=ROU|pos=DF|name=[[Разван Попа (фудбалер)|Разван Попа]]}} {{Fs player|no= 5|nat=CPV|pos=FW|name=[[Нуно Роча (Зелено’ртски фудбалер)|Нуно Роча]]}} {{Fs player|no= 6|nat=CRO|pos=DF|name=[[Ренато Келиќ]]}} {{Fs player|no= 7|nat=PAR|pos=FW|name=[[Сесар Меса Коли|Сесар Меса]]}} {{Fs player|no= 8|nat=ROU|pos=MF|name=[[Александру Матеиу]]}} {{Fs player|no= 9|nat=ROU|pos=FW|name=[[Андреи Бурлаку]]}} {{Fs player|no=10|nat=ROU|pos=MF|name=[[Александру Чикалдау]]}} {{Fs player|no=11|nat=ROU|pos=MF|name=[[Никушор Банку]]}} {{Fs player|no=13|nat=ITA|pos=GK|name=[[Мирко Пилјијачели]]}} {{Fs player|no=14|nat=CRO|pos=FW|name=[[Доминик Главина]]}} {{Fs player|no=15|nat=GHA|pos=DF|name=[[Исак Донкор (фудбалер 1995)|Исак Донкор]]}} {{Fs mid}} {{Fs player|no=16|nat=ROU|pos=FW|name=[[Јован Марковиќ]]}} {{Fs player|no=17|nat=ROU|pos=MF|name=[[Овидиу Бик]]}} {{Fs player|no=19|nat=BIH|pos=FW|name=[[Елвир Кољиќ]]}} {{Fs player|no=20|nat=SUI|pos=MF|name=[[Матео Феделе]]}} {{Fs player|no=22|nat=ROU|pos=MF|name=[[Кристијан Барбуц]]}} {{Fs player|no=24|nat=ROU|pos=DF|name=[[Флорин Гардош]]}} {{Fs player|no=25|nat=ROU|pos=GK|name=[[Едуард Станчиоју]]}} {{Fs player|no=27|nat=SUI|pos=DF|name=[[Иван Мартиќ]]}} {{Fs player|no=28|nat=ROU|pos=FW|name=[[Александру Митрица]] {{Капитен}}}} {{Fs player|no=30|nat=BUL|pos=DF|name=[[Радослав Димитров]]}} {{Fs player|no=32|nat=ROU|pos=DF|name=[[Флорин Борца]]}} {{Fs player|no=33|nat=ROU|pos=FW|name=[[Валентин Михаила]]}} {{Fs player|no=34|nat=ROU|pos=FW|name=[[Раул Баику]]}} {{Fs end}} ==Белешки== {{reflist|group=note}} == Наводи == {{наводи|2}} ==Надворешни врски== *{{Official website|http://www.ucv1948.ro/}} *{{facebook|UCVOficial}} *[http://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=2606501/domestic/index.html ЧС Университатеја Крајова 1948 на официјалната страна на УЕФА] *[https://lpf.ro/cluburi/cs-u-craiova/9 ЧС Университатеја Крајова 1948 на официјалната страна на LPF] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20171111094626/https://lpf.ro/cluburi/cs-u-craiova/9 |date=2017-11-11 }} {{Лига 1 (Романија)}} [[Категорија:ЧС Университатеа Крајова 1948]] [[Категорија:Фудбалски клубови од Романија|Университатеа Крајова 1948 ЧС]] oi5zxr1hc2igrjqw56agb1d8bg5w3xx Хајду (Унгарци) 0 1217619 4804332 3820733 2022-08-22T11:40:07Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Piechota wegierska korzona.JPG|мини|'''Хајду''']] '''Хајдуци''' ({{lang-hu|Hajdúk}}) − [[етничка група]] на [[Унгарци]] кои живеат во округот [[Хајду-Бихар]] во [[Унгарија]] со [[Дебрецин]] како главен [[град]]. == Историја == Хајдуците своите права на слободни граѓани (витези) и привилегии ги добиле на [[12 декември]] [[1605]] година во Корпонан за време на владеењето на Бочкаи Иштван во тогашното [[Трансилванија|Ердељско]] Кнежевство, за заслуга во тогашната петнаесетгодишна ослободителна борба (1591—1606) и успеале да ја задржат во текот на наредните векови и имале своја самоуправа сè до [[1867]] година кога делот од стариот округ на Бихар се споил со округот на Хајду и оформил нов, со Дебрецин како главен град. == Градови == Шесте градови каде живееле 9254 слободни Хајдуци (''Витези'') се: * Хајдубесермењ (''{{lang-hu|Hajdúböszörmény}}'') * Хајдунанаш (''{{lang-hu|Hajdúnánás}}'') * Хајдудорог (''{{lang-hu|Hajdúdorog}}'') * Хајдухадхаза (''{{lang-hu|Hajdúhadháza}}'') * Вамошперч (''{{lang-hu|Vámospércs}}'') и * Хајдусобосло (''{{lang-hu|Hajdúszoboszló}}'') == Потекло == Има повеќе теории за името на Хајду и потеклото на оваа етничка група, но највалидно е дека Хајдуците се по потекло [[Срби]] кои за времето на владеењето на кралот Жигмонд преминале од [[Србија]] во [[Унгарија]] добиле земја и за возврат им служеле на [[благородништво|благородниците]] и на [[крал]]от во војните за одбрана на Унгарија од Турците. Со текот на времето се претопиле со околното население и станале етничка група на [[Унгарци]] со посебна историја. На оваа теза i оди во прилог историскиот факт дека има доста [[Срби]], кои за да го избегнат нападот од [[Турци]]те, преминале во [[Унгарија]] и се населувале на левиот брег на [[Тиса]]. Во [[16 век]] Бесермењот во официјални документи честопати бил нарекуван Рац−Бесермењ. Во тоа време Унгарците Србите ги нарекувале [[Раци]]. Србите во тоа време во Унгарија биле многу ценети војници, а и од самиот крал добиле привилегии кои ги имале само одбрани витези во [[Трансилванија]], [[Секељи]] и [[Саси]], кои исто така ја делеле истата судбина со Хајдуците, ја бранеле Унгарија од Турците и така ги остварувале своите привилегии. == Поврзано == * [[Секељи]] * [[Осети]] * [[Алани]] * [[Унгарци]] * [[Кумани]] * [[Палоци]] * [[Јаси]] [[Категорија:Угро-фински народи]] [[Категорија:Етнички групи во Унгарија]] [[Категорија:Унгарци]] t2gv0u1so05l02vgw2ugzl6eml4ro97 ЧФР Клуж 0 1220602 4804136 4775675 2022-08-21T13:56:50Z AureliaDragomir 91207 wikitext text/x-wiki {{Infobox football club 2 | color1 = #FFFFFF | color2 = #94283f | clubname = ЧФР Клуж | image = [[Податотека:CFR Cluj badge.png|150px]] | caption = | fullname = Фудбалски клуб ЧФР 1907 Клуж | country = {{ROM}} | nickname = {{unbulleted list | ''Ceferiștii'' | ''Feroviarii'' (''железничари'') | {{nowrap|''Alb-vișiniii'' (''бели и темноцрвени'')}} }} | short name = CFR | founded = {{Start date and years ago|df=yes|1907}} | colors = {{colorbox|#94263f}}{{colorbox|white}} [[Бордо (боја)|бордо]] и [[бела]] | ground = [[Стадион Д-р Константин Радулеску|Д-р Константин Радулеску]] | capacity = 23,500<ref name="stadium">{{наведени вести|url=http://cfr1907.ro/info-utile/|title=Stadion – Info utile|trans-title=Stadium – Useful info|publisher=CFR Cluj|language=романски|accessdate=2 јуни 2017}}</ref> | owntitle = Сопственици | owner = Маријан Багацеан (62%)<br/>Арпад Пашкани (38%) | chrtitle = Спортски директор | chairman = {{знамеикона|Романија}} Даниел Станчиу | manager = {{знамеикона|Романија}} [[Дан Петреску]] | league = {{Лига-Лига 1 (Романија)}} | season = [[Лига 1 (Романија) 2021–2022|2021–22]] | position = Лига 1, 1-ви | website = http://cfr1907.ro/ | current = ЧФР Клуж сезона 2020–2021 | kit_alt1 = | pattern_la1 = _cluj2223h | pattern_b1 = _cluj2223h | pattern_ra1 = _cluj2223h | pattern_sh1 = | leftarm1 = 540100 | body1 = 780000 | rightarm1 = 540100 | shorts1 = 780000 | socks1 = 780000 | kit_alt2 = | pattern_la2 = | pattern_b2 = _nikepark7w | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = | leftarm2 = FFFFFF | body2 = | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FFFFFF | kit_alt3 = | pattern_la3 = | pattern_b3 = _nikepark7to | pattern_ra3 = | pattern_sh3 = | leftarm3 = FF4200 | body3 = FF4200 | rightarm3 = FF4200 | shorts3 = 000000 | socks3 = 000000 }} '''Фудбалски клуб ЧФР 1907 Клуж''' или скратено '''ЧФР Клуж''' е професионален [[Романија|романски]] [[фудбал]]ски клуб од градот [[Клуж-Напока]], [[Клуж (округ)|Округот Клуж]]. Моментално се натпреварува во [[Лига 1 (Романија)|Лига 1]], [[Првенство во фудбал на Романија|највиското ниво на романскиот фудбал]]. Клубот бил основан во 1907 година, со моменталното име ЧФР како акроним за ''[[Романски железници|Căile Ferate Române]]'' (што означува ''Романски железници''). Поголемиот дел од своето постоење ЧФР Клуж го поминал во пониските лиги, со исклучок на само шест сезони колку биле член на Првата лига на Романија од сезоната 1969-1970 до сезоната 1975-1976, кога повторно испаднале во понизок ранг. Таму се задржале сè додека клубот не добил голема финансиска поддршка во 2002 година од стопанственикот Арпад Пашкани. Клуж се вратил во елитниот ранг во 2004 година, и тогаш обезбедил учество во своето прво европско натпреварување, [[УЕФА Интертото куп 2005|Интертото купот 2005]], каде стигнале до финалето. Во сезоната 2007-2008, клубот првпат во историјата станал шампион во [[Лига 1 (Романија)|романската Лига 1]], и по првпат после 17 година им ја одземал титулата на клубовите од [[Букурешт]], а само шест година претходно се натпреварувале во третото ниво на романскиот фудбал.<ref>{{наведени вести| url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/europe/7640867.stm | work=BBC News | title=Scolari forewarned | date=28 септември 2008|accessdate=28 април 2010}}</ref> Како шампион на земјата, Клуж директно се квалификувал за групната фаза од [[УЕФА Лига на шампиони 2008/09|Лигата на шампионите 2008-2009]], каде веќе во првото коло приредиле големо изненадување победувајќи ја [[ФК Рома|Рома]] со 2-1 во Рим а во второто коло одиграле нерешено 0-0 на домашен терен со {{Fb team (N) Chelsea}}, меѓутоа по добриот старт потоа ги загубиле сите натпревари и завршиле на четвртото последно место во групата. Од промената на сопственикот во 2002, клубот освоил дури единаесет трофеи: 4 пати [[Лига 1 (Романија)|првенството]], 4 пати [[Фудбалски куп на Романија|купот]] и 3 пати [[Суперкуп на Романија во фудбал|Суперкупот на Романија]]. Својте домашни натпревари ЧФР Клуж ги игра на стадионот [[Стадион Д-р Константин Радулеску|Д-р Константин Радулеску]] кој има капацитет од 23,500 седечки места. ЧФР има жестоко соперништво со [[ФК Университатеја Клуж|Университатеја Клуж]], а натпреварите помеѓу двата клуба се познати како ''[[Дерби на Клуж]]''. Откако се приклучил во првата лига во 2004 година, клубот се потпирал на странски играчи, највеќе на португалци, но исто така и на Африканци, јужноамериканци и во поново време Европејци. ==Титули== '''[[Лига 1 (Романија)|Лига 1]]:''' :* '''Победник (8) :''' 2007-2008, 2009-2010, 2011-2012, 2017-2018, 2018-19, 2019-20, 2020/2021. '''[[Лига 2 (Романија)|Лига 2]]:''' :* '''Победник (2) :''' 1968-1969, 2003-2004 '''[[Лига 3 (Романија)|Лига 3]]:''' :* '''Победник (7) :''' 1946-1947, 1982-1983, 1985-1986, 1988–89, 1990-1991, 1995-1996, 2001-2002. '''[[Фудбалски куп на Романија|Куп на Романија]]:''' :* '''Победник (4) :''' 2007-2008, 2008-2009, 2009-2010, 2015-2016 '''[[Суперкуп на Романија]]:''' :* '''Победник (3) :''' 2009, 2010, [[Суперкуп на Романија 2018|2018]]. '''[[УЕФА Интертото куп|Интертото куп]]:''' :* Финалист :''' 2005. == Стадион == [[Податотека:Stade Constantin Radulescu.jpg|десно|мини|250п|Стадионот Д-р Константин Радулеску]] {{Главна|Стадион Д-р Константин Радулеску}} Клубот својте домашни натпревари ги игра на стадионот [[Стадион Д-р Константин Радулеску|Д-р Константин Радулеску]] во [[Клуж-Напока]], кој е со капацитет од 23.500 седечки места. Со инвестиција од 10 милиони [[Евро|евра]], од есента 2006 до јуни 2007, била поставена нова поквалитетна трева, нови рефлектори и била унапредена самата инфраструктура на стадионот. Целата работа била завршена за стогодишнината на клубот, кога на него бил одигран првиот официјален пријателски натпревар против португалската [[ФК Бенфика|Бенфика]]. Откако Клуж се квалификувал за групната фаза на [[УЕФА Лига на шампиони 2008/09|Лигата на шампионите 2008-2009]], стадион повторно бил реновиран во 2008 година и бил проширен капацитетот од 23.500 места. Стадионот спаѓа меѓу најмодерните во Романија, а постојат планови за негово понатамошно проширување. На 6 септември 2008 [[Фудбалска репрезентација на Романија|романската репрезентација]] го одиграла својот прв официјален натпревар на овој стадион, и прва во Клуж после 85 години, а тоа бил натпреварот од [[Квалификации за Светското првенство во фудбалу 2010 — УЕФА#Група 7|квалификациите]] за [[Светско првенство во фудбал 2010|Светското првенство 2010]] против [[Фудбалска репрезентација на Литванија|Литванија]], во кој ''жолтите'' победиле со 3-0. == Соперници == {{Главна|Дерби на Клуж}} {{Fb team Universitatea Cluj}} ЧФР Клуж има силно соперништво со своите локални противници [[ФК Университатеја Клуж|Университатеја Клуж]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.prosport.ro/fotbal-intern/liga-1/tine-ti-respiratia-top-10-rivalitati-din-fotbalul-romanesc-6348655|title=ŢINE-ŢI RESPIRAŢIA! TOP 10 rivalităţi din fotbalul românesc|trans-title=HOLD YOUR BREATH! TOP 10 rivalries in Romanian football|publisher=[[ProSport]]|language=ro|date=10 June 2010|accessdate=5 September 2017}}</ref> Според новинарот Разван Тома, првиот натпревар помеѓу двете екипи се одиграл на 13 октомври 1920 година, кога ЧФР ја ''прегазил'' Университатеја со 8-0 на централниот парк во [[Клуж-Напока]].<ref name="Razvan_Toma">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.agerpres.ro/destinatie-romania/2014/08/30/destinatie-romania-u-cluj-cfr-1907-povestea-celei-mai-lungi-rivalitati-din-fotbalul-romanesc-10-41-17|title=DESTINAȚIE: ROMÂNIA/ U Cluj - CFR 1907, povestea celei mai lungi rivalități din fotbalul românesc|trans-title=DESTINATION: ROMANIA/ U Cluj - CFR 1907, the story of the oldest rivalry in Romanian football|publisher=[[Agerpres]]|language=ro|date=30 August 2014|accessdate=5 September 2017}}</ref> Се верува дека дербито е засновано на етнички конфликт меѓу заедниците во градот; но ова тврдење, сепак, може да се побие бидејќи двете екипи имале играчи од [[Унгарци во Романија|унгарско потекло]] низ историјата.<ref name="Razvan_Toma"/> Мрежното место за историја и статистика ''Romanian soccer'' смета дека поразот од 1-3 на ЧФР - кој штотуку се споил со [[Ферар Клуж]] - од Универистатеја на 7 декември 1947 бил првиот меѓусебен двобој помеѓу овие два клуба во Лига 1.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.romaniansoccer.ro/competitii/fotbal/national/romania/liga-1/1947-1948/?rid=4074|title=Divizia A Etapa 15 1947-1948 - Romania|trans-title=Division A Fixture 15 1947-1948 - Romania|publisher=Romanian Soccer|language=ro|accessdate=5 September 2017}}</ref> Оттогаш па наваму двата тима одиграле вкупно 36 натпревари (30 во Лига 1, 2 во Лига 2 и 4 во Купот на Романија), а ЧФР е поуспешен со 16 победи, наспроти 6 на Университатеја, додека 14 натпревари завршиле нерешено. {| class="wikitable" style="text-align: center" |- !width="120"|Натпреваување !width="75"|Одиграно !span style="color:#ffffff; background:#8b2642" width="75"|Победи на ЧФР !span style="color:#000000; background:#f7f8f9" width="75"|Нерешени !span style="color:#ffffff; background:#000000" width="75"|Победи на Универистатеја |- |[[Лига 1 (Романија)|Лига 1]]||30||14||11||5 |- |[[Лига 2 (Романија)|Лига 2]]||2||2||0||0 |- |[[Фудбалски куп на Романија|Куп на Романија]]||4||0||3||1 |- |-bgcolor=#EEEEEE |'''Вкупно'''||'''36'''||'''16'''||'''14'''||'''6''' |} *{{Fb team FCSB}} *{{Fb team Dinamo Bucuresti}} *{{Fb team Rapid Bucuresti}} *{{Fb team CSU Craiova (long)}} *{{Fb team Politehnica Timisioara}} Клубот, исто така, има поблаги соперништва со [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]], [[ФК Динамо Букурешт|Динамо Букурешт]], [[ФК Рапид Букуешт|Рапид Букурешт]], [[ФК Университатеја Крајова 1948|Университатеја Крајова]] и [[ФК Политехника Темишвар|Политехника Темишвар]]. ==Играчи== ===Моментален состав=== {{Fs start}} {{Fs player|no= 1|nat=ESP|pos=GK|name=[[Хесус Фернандес Колјадо|Хесус Фернандес]]}} {{Fs player|no= 5|nat=CRO|pos=MF|name=[[Мате Малеш]]}} {{Fs player|no= 6|nat=ROU|pos=DF|name=[[Кристијан Манеа]]}} {{Fs player|no= 7|nat=ROU|pos=MF|name=[[Александру Паун]]}} {{Fs player|no= 8|nat=CRO|pos=MF|name=[[Дамјан Џоковиќ]]}} {{Fs player|no= 9|nat=FRA|pos=FW|name=[[Билел Омрани]]}} {{Fs player|no=10|nat=ROU|pos=MF|name=[[Чипријан Деак]] {{Капитен}}}} {{Fs player|no=14|nat=POR|pos=MF|name=[[Тјери Мутињо]]}} {{Fs player|no=18|nat=ROU|pos=MF|name=[[Валентин Костаке]]}} {{Fs player|no=19|nat=ARG|pos=MF|name=[[Емануел Кулио]]}} {{Fs player|no=20|nat=ROU|pos=FW|name=[[Георге Цукудеан]]}} {{Fs player|no=21|nat=CIV|pos=DF|name=[[Кевин Боли]]}} {{Fs player|no=22|nat=HUN|pos=DF|name=[[Адам Ланг]]}} {{Fs mid}} {{Fs player|no=26|nat=ROU|pos=FW|name=[[Кристијан Буд]]}} {{Fs player|no=28|nat=ROU|pos=MF|name=[[Овидиу Хобан]]}} {{Fs player|no=29|nat=ROU|pos=DF|name=[[Разван Хор]]}} {{Fs player|no=30|nat=ROU|pos=DF|name=[[Андреј Мурешан]]}} {{Fs player|no=31|nat=ROU|pos=MF|name=[[Александру Јоница (фудбалер 1994)|Александру Јоница]]}} {{Fs player|no=33|nat=ROU|pos=GK|name=Адријан Рус}} {{Fs player|no=37|nat=ROU|pos=MF|name=[[Михај Бордеану]]}} {{Fs player|no=45|nat=POR|pos=DF|name=[[Камора (фудбалер)|Камора]]}} {{Fs player|no=55|nat=BRA|pos=DF|name=[[Пауло Винисиус (фудбалер 1984)|Пауло Винисиус]]}} {{Fs player|no=62|nat=ROU|pos=MF|name=[[Клаудиу Петрила]]}} {{Fs player|no=77|nat=ROU|pos=DF|name=[[Андреј Петелеу]]}} {{Fs player|no=87|nat=LIT|pos=GK|name=[[Гиедриус Арлаускис]]}} {{fs end}} == Наводи == {{наводи}} ==Надворешни врски== {{рв|CFR Cluj}} * [http://www.cfr1907.ro/ Матична страница] * {{facebook|cfr1907}} * [https://lpf.ro/cluburi/cfr-1907-cluj/13 ЧФР Клуж] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20190709053657/https://www.lpf.ro/cluburi/cfr-1907-cluj/13 |date=2019-07-09 }} на LPF {{Лига 1 (Романија)}} [[Категорија:Фудбалски клубови од Романија|ЧФР Клуж]] [[Категорија:Спортот во Клуж]] l1vxcbrx6ujjht2aqjl7hkkh6tp7rm5 4804139 4804136 2022-08-21T14:00:01Z AureliaDragomir 91207 wikitext text/x-wiki {{Infobox football club 2 | color1 = #FFFFFF | color2 = #8D2642 | clubname = ЧФР Клуж | image = [[Податотека:CFR Cluj badge.png|150px]] | caption = | fullname = Фудбалски клуб ЧФР 1907 Клуж | country = {{ROM}} | nickname = {{unbulleted list | ''Ceferiștii'' | ''Feroviarii'' (''железничари'') | {{nowrap|''Alb-vișiniii'' (''бели и темноцрвени'')}} }} | short name = CFR | founded = {{Start date and years ago|df=yes|1907}} | colors = {{colorbox|#94263f}}{{colorbox|white}} [[Бордо (боја)|бордо]] и [[бела]] | ground = [[Стадион Д-р Константин Радулеску|Д-р Константин Радулеску]] | capacity = 23,500<ref name="stadium">{{наведени вести|url=http://cfr1907.ro/info-utile/|title=Stadion – Info utile|trans-title=Stadium – Useful info|publisher=CFR Cluj|language=романски|accessdate=2 јуни 2017}}</ref> | owntitle = Сопственици | owner = Маријан Багацеан (62%)<br/>Арпад Пашкани (38%) | chrtitle = Спортски директор | chairman = {{знамеикона|Романија}} Даниел Станчиу | manager = {{знамеикона|Романија}} [[Дан Петреску]] | league = {{Лига-Лига 1 (Романија)}} | season = [[Лига 1 (Романија) 2021–2022|2021–22]] | position = Лига 1, 1-ви | website = http://cfr1907.ro/ | current = ЧФР Клуж сезона 2020–2021 | kit_alt1 = | pattern_la1 = _cluj2223h | pattern_b1 = _cluj2223h | pattern_ra1 = _cluj2223h | pattern_sh1 = | leftarm1 = 540100 | body1 = 780000 | rightarm1 = 540100 | shorts1 = 780000 | socks1 = 780000 | kit_alt2 = | pattern_la2 = | pattern_b2 = _nikepark7w | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = | leftarm2 = FFFFFF | body2 = | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FFFFFF | kit_alt3 = | pattern_la3 = | pattern_b3 = _nikepark7to | pattern_ra3 = | pattern_sh3 = | leftarm3 = FF4200 | body3 = FF4200 | rightarm3 = FF4200 | shorts3 = 000000 | socks3 = 000000 }} '''Фудбалски клуб ЧФР 1907 Клуж''' или скратено '''ЧФР Клуж''' е професионален [[Романија|романски]] [[фудбал]]ски клуб од градот [[Клуж-Напока]], [[Клуж (округ)|Округот Клуж]]. Моментално се натпреварува во [[Лига 1 (Романија)|Лига 1]], [[Првенство во фудбал на Романија|највиското ниво на романскиот фудбал]]. Клубот бил основан во 1907 година, со моменталното име ЧФР како акроним за ''[[Романски железници|Căile Ferate Române]]'' (што означува ''Романски железници''). Поголемиот дел од своето постоење ЧФР Клуж го поминал во пониските лиги, со исклучок на само шест сезони колку биле член на Првата лига на Романија од сезоната 1969-1970 до сезоната 1975-1976, кога повторно испаднале во понизок ранг. Таму се задржале сè додека клубот не добил голема финансиска поддршка во 2002 година од стопанственикот Арпад Пашкани. Клуж се вратил во елитниот ранг во 2004 година, и тогаш обезбедил учество во своето прво европско натпреварување, [[УЕФА Интертото куп 2005|Интертото купот 2005]], каде стигнале до финалето. Во сезоната 2007-2008, клубот првпат во историјата станал шампион во [[Лига 1 (Романија)|романската Лига 1]], и по првпат после 17 година им ја одземал титулата на клубовите од [[Букурешт]], а само шест година претходно се натпреварувале во третото ниво на романскиот фудбал.<ref>{{наведени вести| url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/europe/7640867.stm | work=BBC News | title=Scolari forewarned | date=28 септември 2008|accessdate=28 април 2010}}</ref> Како шампион на земјата, Клуж директно се квалификувал за групната фаза од [[УЕФА Лига на шампиони 2008/09|Лигата на шампионите 2008-2009]], каде веќе во првото коло приредиле големо изненадување победувајќи ја [[ФК Рома|Рома]] со 2-1 во Рим а во второто коло одиграле нерешено 0-0 на домашен терен со {{Fb team (N) Chelsea}}, меѓутоа по добриот старт потоа ги загубиле сите натпревари и завршиле на четвртото последно место во групата. Од промената на сопственикот во 2002, клубот освоил дури единаесет трофеи: 4 пати [[Лига 1 (Романија)|првенството]], 4 пати [[Фудбалски куп на Романија|купот]] и 3 пати [[Суперкуп на Романија во фудбал|Суперкупот на Романија]]. Својте домашни натпревари ЧФР Клуж ги игра на стадионот [[Стадион Д-р Константин Радулеску|Д-р Константин Радулеску]] кој има капацитет од 23,500 седечки места. ЧФР има жестоко соперништво со [[ФК Университатеја Клуж|Университатеја Клуж]], а натпреварите помеѓу двата клуба се познати како ''[[Дерби на Клуж]]''. Откако се приклучил во првата лига во 2004 година, клубот се потпирал на странски играчи, највеќе на португалци, но исто така и на Африканци, јужноамериканци и во поново време Европејци. ==Титули== '''[[Лига 1 (Романија)|Лига 1]]:''' :* '''Победник (8) :''' 2007-2008, 2009-2010, 2011-2012, 2017-2018, 2018-19, 2019-20, 2020/2021. '''[[Лига 2 (Романија)|Лига 2]]:''' :* '''Победник (2) :''' 1968-1969, 2003-2004 '''[[Лига 3 (Романија)|Лига 3]]:''' :* '''Победник (7) :''' 1946-1947, 1982-1983, 1985-1986, 1988–89, 1990-1991, 1995-1996, 2001-2002. '''[[Фудбалски куп на Романија|Куп на Романија]]:''' :* '''Победник (4) :''' 2007-2008, 2008-2009, 2009-2010, 2015-2016 '''[[Суперкуп на Романија]]:''' :* '''Победник (3) :''' 2009, 2010, [[Суперкуп на Романија 2018|2018]]. '''[[УЕФА Интертото куп|Интертото куп]]:''' :* Финалист :''' 2005. == Стадион == [[Податотека:Stade Constantin Radulescu.jpg|десно|мини|250п|Стадионот Д-р Константин Радулеску]] {{Главна|Стадион Д-р Константин Радулеску}} Клубот својте домашни натпревари ги игра на стадионот [[Стадион Д-р Константин Радулеску|Д-р Константин Радулеску]] во [[Клуж-Напока]], кој е со капацитет од 23.500 седечки места. Со инвестиција од 10 милиони [[Евро|евра]], од есента 2006 до јуни 2007, била поставена нова поквалитетна трева, нови рефлектори и била унапредена самата инфраструктура на стадионот. Целата работа била завршена за стогодишнината на клубот, кога на него бил одигран првиот официјален пријателски натпревар против португалската [[ФК Бенфика|Бенфика]]. Откако Клуж се квалификувал за групната фаза на [[УЕФА Лига на шампиони 2008/09|Лигата на шампионите 2008-2009]], стадион повторно бил реновиран во 2008 година и бил проширен капацитетот од 23.500 места. Стадионот спаѓа меѓу најмодерните во Романија, а постојат планови за негово понатамошно проширување. На 6 септември 2008 [[Фудбалска репрезентација на Романија|романската репрезентација]] го одиграла својот прв официјален натпревар на овој стадион, и прва во Клуж после 85 години, а тоа бил натпреварот од [[Квалификации за Светското првенство во фудбалу 2010 — УЕФА#Група 7|квалификациите]] за [[Светско првенство во фудбал 2010|Светското првенство 2010]] против [[Фудбалска репрезентација на Литванија|Литванија]], во кој ''жолтите'' победиле со 3-0. == Соперници == {{Главна|Дерби на Клуж}} {{Fb team Universitatea Cluj}} ЧФР Клуж има силно соперништво со своите локални противници [[ФК Университатеја Клуж|Университатеја Клуж]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.prosport.ro/fotbal-intern/liga-1/tine-ti-respiratia-top-10-rivalitati-din-fotbalul-romanesc-6348655|title=ŢINE-ŢI RESPIRAŢIA! TOP 10 rivalităţi din fotbalul românesc|trans-title=HOLD YOUR BREATH! TOP 10 rivalries in Romanian football|publisher=[[ProSport]]|language=ro|date=10 June 2010|accessdate=5 September 2017}}</ref> Според новинарот Разван Тома, првиот натпревар помеѓу двете екипи се одиграл на 13 октомври 1920 година, кога ЧФР ја ''прегазил'' Университатеја со 8-0 на централниот парк во [[Клуж-Напока]].<ref name="Razvan_Toma">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.agerpres.ro/destinatie-romania/2014/08/30/destinatie-romania-u-cluj-cfr-1907-povestea-celei-mai-lungi-rivalitati-din-fotbalul-romanesc-10-41-17|title=DESTINAȚIE: ROMÂNIA/ U Cluj - CFR 1907, povestea celei mai lungi rivalități din fotbalul românesc|trans-title=DESTINATION: ROMANIA/ U Cluj - CFR 1907, the story of the oldest rivalry in Romanian football|publisher=[[Agerpres]]|language=ro|date=30 August 2014|accessdate=5 September 2017}}</ref> Се верува дека дербито е засновано на етнички конфликт меѓу заедниците во градот; но ова тврдење, сепак, може да се побие бидејќи двете екипи имале играчи од [[Унгарци во Романија|унгарско потекло]] низ историјата.<ref name="Razvan_Toma"/> Мрежното место за историја и статистика ''Romanian soccer'' смета дека поразот од 1-3 на ЧФР - кој штотуку се споил со [[Ферар Клуж]] - од Универистатеја на 7 декември 1947 бил првиот меѓусебен двобој помеѓу овие два клуба во Лига 1.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.romaniansoccer.ro/competitii/fotbal/national/romania/liga-1/1947-1948/?rid=4074|title=Divizia A Etapa 15 1947-1948 - Romania|trans-title=Division A Fixture 15 1947-1948 - Romania|publisher=Romanian Soccer|language=ro|accessdate=5 September 2017}}</ref> Оттогаш па наваму двата тима одиграле вкупно 36 натпревари (30 во Лига 1, 2 во Лига 2 и 4 во Купот на Романија), а ЧФР е поуспешен со 16 победи, наспроти 6 на Университатеја, додека 14 натпревари завршиле нерешено. {| class="wikitable" style="text-align: center" |- !width="120"|Натпреваување !width="75"|Одиграно !span style="color:#ffffff; background:#8b2642" width="75"|Победи на ЧФР !span style="color:#000000; background:#f7f8f9" width="75"|Нерешени !span style="color:#ffffff; background:#000000" width="75"|Победи на Универистатеја |- |[[Лига 1 (Романија)|Лига 1]]||30||14||11||5 |- |[[Лига 2 (Романија)|Лига 2]]||2||2||0||0 |- |[[Фудбалски куп на Романија|Куп на Романија]]||4||0||3||1 |- |-bgcolor=#EEEEEE |'''Вкупно'''||'''36'''||'''16'''||'''14'''||'''6''' |} *{{Fb team FCSB}} *{{Fb team Dinamo Bucuresti}} *{{Fb team Rapid Bucuresti}} *{{Fb team CSU Craiova (long)}} *{{Fb team Politehnica Timisioara}} Клубот, исто така, има поблаги соперништва со [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]], [[ФК Динамо Букурешт|Динамо Букурешт]], [[ФК Рапид Букуешт|Рапид Букурешт]], [[ФК Университатеја Крајова 1948|Университатеја Крајова]] и [[ФК Политехника Темишвар|Политехника Темишвар]]. ==Играчи== ===Моментален состав=== {{Fs start}} {{Fs player|no= 1|nat=ESP|pos=GK|name=[[Хесус Фернандес Колјадо|Хесус Фернандес]]}} {{Fs player|no= 5|nat=CRO|pos=MF|name=[[Мате Малеш]]}} {{Fs player|no= 6|nat=ROU|pos=DF|name=[[Кристијан Манеа]]}} {{Fs player|no= 7|nat=ROU|pos=MF|name=[[Александру Паун]]}} {{Fs player|no= 8|nat=CRO|pos=MF|name=[[Дамјан Џоковиќ]]}} {{Fs player|no= 9|nat=FRA|pos=FW|name=[[Билел Омрани]]}} {{Fs player|no=10|nat=ROU|pos=MF|name=[[Чипријан Деак]] {{Капитен}}}} {{Fs player|no=14|nat=POR|pos=MF|name=[[Тјери Мутињо]]}} {{Fs player|no=18|nat=ROU|pos=MF|name=[[Валентин Костаке]]}} {{Fs player|no=19|nat=ARG|pos=MF|name=[[Емануел Кулио]]}} {{Fs player|no=20|nat=ROU|pos=FW|name=[[Георге Цукудеан]]}} {{Fs player|no=21|nat=CIV|pos=DF|name=[[Кевин Боли]]}} {{Fs player|no=22|nat=HUN|pos=DF|name=[[Адам Ланг]]}} {{Fs mid}} {{Fs player|no=26|nat=ROU|pos=FW|name=[[Кристијан Буд]]}} {{Fs player|no=28|nat=ROU|pos=MF|name=[[Овидиу Хобан]]}} {{Fs player|no=29|nat=ROU|pos=DF|name=[[Разван Хор]]}} {{Fs player|no=30|nat=ROU|pos=DF|name=[[Андреј Мурешан]]}} {{Fs player|no=31|nat=ROU|pos=MF|name=[[Александру Јоница (фудбалер 1994)|Александру Јоница]]}} {{Fs player|no=33|nat=ROU|pos=GK|name=Адријан Рус}} {{Fs player|no=37|nat=ROU|pos=MF|name=[[Михај Бордеану]]}} {{Fs player|no=45|nat=POR|pos=DF|name=[[Камора (фудбалер)|Камора]]}} {{Fs player|no=55|nat=BRA|pos=DF|name=[[Пауло Винисиус (фудбалер 1984)|Пауло Винисиус]]}} {{Fs player|no=62|nat=ROU|pos=MF|name=[[Клаудиу Петрила]]}} {{Fs player|no=77|nat=ROU|pos=DF|name=[[Андреј Петелеу]]}} {{Fs player|no=87|nat=LIT|pos=GK|name=[[Гиедриус Арлаускис]]}} {{fs end}} == Наводи == {{наводи}} ==Надворешни врски== {{рв|CFR Cluj}} * [http://www.cfr1907.ro/ Матична страница] * {{facebook|cfr1907}} * [https://lpf.ro/cluburi/cfr-1907-cluj/13 ЧФР Клуж] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20190709053657/https://www.lpf.ro/cluburi/cfr-1907-cluj/13 |date=2019-07-09 }} на LPF {{Лига 1 (Романија)}} [[Категорија:Фудбалски клубови од Романија|ЧФР Клуж]] [[Категорија:Спортот во Клуж]] luck3z2l1m1ay8qale668sguf68487f Податотека:CFR Cluj badge.png 6 1220610 4804137 3833963 2022-08-21T13:57:53Z AureliaDragomir 91207 AureliaDragomir подигна нова верзија на [[Податотека:CFR Cluj badge.png]] wikitext text/x-wiki == Лиценцирање == {{Грб}} ofhweqn8g424994uskle505l8s2ydlr Невидливиот човек (роман) 0 1223563 4804243 4675871 2022-08-21T21:31:37Z ГП 23995 ситна поправка wikitext text/x-wiki {{Infobox book | name = Невидливиот човек<br /> The Invisible Man | image = Wells - The Invisible Man - Pearson cover 1897.jpg | caption = прво издание (ОК) | author = [[Х.Џ Велс]] | country = Обединето Кралство | language = англиски | genre = [[Хорор фикција|хорор]], [[научна фантастика]] | published = 1897 | publisher = Артур Пирсон (ОК)<br/>издавач Едвард Арнолд (САД) | media_type = печатено (тврд и мек повез) | pages = 149 | wikisource = The Invisible Man }} '''Невидливиот човек''' ([[англиски]]: ''The Invisible Man'') — [[роман]] на англискиот писател [[Херберт Џорџ Велс]]. ==Содржина== Романот се состои од 28 глави и епилог: * ''I - VIII'': Еден снежен ден во [[февруари]], непознат човек пристигнува во една гостилница во [[село]]то Ипинг. Непознатиот патник е многу необичен, зашто неговото лице е завиткано во завои, носи темни [[очила]] и ракавици, а никој не го знае неговото име. Исто така, тој се однесува чудно - постојано седи сам во собата, ги избегнува луѓето и заборува сам со себе. Утредента пристигаат неговите куфери, полни со многубројни шишенца, и тој веднаш почнува да прави необични [[експеримент]]и. Набргу, низ целото село се шират гласовите за неговото чудно однесување. Со цел да ја разбие мистеријата поврзана со непознатиот патник, еден ден, лекарскиот помошник Кас го посетува во неговата соба, а потоа преплашен бега откако забележува дека туѓинецот нема [[рака]]. Подоцна, во домот на [[Свештенство|парохот]] Бантинг се случува кражба, но тој и неговата сопруга никако не можат да го видат крадецот кој е присутен во нивната куќа. Изутрината, сопствениците на гостилницата, брачниот пар Хал, ја наоѓаат собата на гостинот отворена, а кога влегуваат внатре, фотелјата почнувада да ги турка и тие бегаат преплашени, а малку потоа забележуваат како од собата излегува гостинот. Подоцна, кога налутената госпоѓа Хал не му дава [[храна]] и бара од него да ја плати сметката, гостинот ги трга завоите и сите присутни бегаат во паника, гледајќи дека тој нема [[глава]]. Подоцна, селскиот [[полиц]]аец, придружен од неколку луѓе, влегува во неговата соба, со налог да го уапси и започнува тепачка во која гостинот ја отфрла својата [[облека]], станува целосно невидлив и успева да побегне од селото.<ref>H. Dž. Vels, ''Nevidljivi čovek''. Beograd: Rad, 1964, стр. 3-40.</ref> * ''IX - XIV'': Невидливиот човек налетува на скитникот Томас Марвел кого го принудува да му биде помошник. Тие се враќаат во Ипинг и невидливиот човек влегува во гостинската соба, во која парохот Бантинг и лекарскиот помошник Кас ги проучуваат неговите белешки. Невидливиот човек им ја зема облеката и својот [[дневник]]. Томас Марвел бега од селото носејќи ги забелешките на Невидливиот човек, а неколку селани се обидуваат да го фатат. Меѓутоа, Невидливиот човек ги тепа прогонувачите, а потоа почнува да крши низ селото. Потоа, тој и Томас Марвел заминуваат во Порт Стоув, каде Невидливиот човек краде [[пари]] од продавниците и од [[Банка|банките]].<ref>H. Dž. Vels, ''Nevidljivi čovek''. Beograd: Rad, 1964, стр. 40-65.</ref> * ''XV - XVIII'': Бидејќи постојано е малтретиран, Томас Марвел му бега на Невидливиот човек, присвојувајќи ги парите и дневникот, и се крие во гостилницата „Кај веселите играчи на [[крикет]]“ во малото место Порт Бердок. Меѓутоа, Невидливиот човек влегува внатре и предизвикува тепачка со присутните луѓе при што еден од нив пука во него со [[револвер]]. Лесно ранет во [[рака]]та, Невидливиот човек влегува во куќата на докторот Кемп, барајќи помош од него. Притоа, тој му го открива својот идентитет на докторот Кемп, кажувајќи му дека се вика Грифин и дека своевремено студирале на [[Универзитетски колеџ Лондон|Универзитетскиот колеџ во Лондон]].<ref>H. Dž. Vels, ''Nevidljivi čovek''. Beograd: Rad, 1964, стр. 65-82.</ref> * ''XIX - XXIII'': Утредента, Грифин му ја раскажува на Кемп својата приказна: На возраст од 22 години, ги напуштил студиите по [[медицина]] и почнал да студира [[физика]]; по некое време го напуштил Лондон и се вработил во еден провинциски [[колеџ]], каде ги започнал истражувањата во областа на [[оптика]]та; по тригодишни истражувања, останал без пари, па затоа го ограбил својот татко, кој потоа извршил [[самоубиство]]; тогаш, Грифин го напуштил колеџот и се вратил во [[Лондон]], каде изнајмил стан во кој ги продолжил [[експеримент]]ите; најпосле, успеал да ги направи невидливи една шамија и една [[мачка]], а потоа и себеси; бидејќи бил во кавга со станодавачот, Грифин ја растурил својата [[машина]], а потоа ја запалил зградата. Наспроти првичното воодушевување, штом се нашол на улицата, Грифин веднаш се соочил со непријатности. Најпрвин, тој ја поминал ноќта во еден [[Трговија|трговски]] центар, но кога се облекол, неговото присуство било забележано. Подоцна, тој влегол во некој дуќан, каде се облекол и го ограбил сопственикот, по што отпатувал во Ипинг.<ref>H. Dž. Vels, ''Nevidljivi čovek''. Beograd: Rad, 1964, стр. 83-116.</ref> * ''XXIV - XXVIII'': Завршувајќи ја својата приказна, Грифин бара од Кемп да му стане помошник и заштитник, изложувајќи му ја својата намера да завладее врз луѓето со терор. Во меѓувреме, во куќата на Кемп пристигнуваат шефот на [[полиција]]та и двајца полицајци, а Кемп се обидува да го затвори Грифин во собата, но тој успева да побегне. Кемп го убедува шефот на полицијата да организира голема акција за апсење на Невидливиот човек. Тој, пак, откако успева да побегне од куќата на Кемп, убива случаен минувач, а потоа се враќа во домот на Кемп каде најпрвин го убива шефот на полицијата, а потоа влегува во куќата со намера да го убие Кемп, но внатре е ранет во борбата со двајца полицајци. Иако сериозно повреден, тој го брка Кемп до Порт Бердок и почнува да се бори со него во една улица, но во меѓувреме се собира толпа луѓе и еден од нив го убива Невидливиот човек. Додека неговото мртво тело лежи на улицата се случува чудна трансформација и тој повторно станува видлив.<ref>H. Dž. Vels, ''Nevidljivi čovek''. Beograd: Rad, 1964, стр. 116-141.</ref> * ''Епилог'': Од смртта на Невидливиот човек поминале неколку години. Во меѓувреме, со украдените пари, Марвел отворил гостилница во Порт Стоув која ја нарекол „Кај Невидливиот човек“. По завршувањето на работното време, тој редовно се повлекувал во својата соба за да ги гледа тетратките со забелешките на Грифин, сонувајќи да ја открие тајната за тоа како се станува невидлив.<ref>H. Dž. Vels, ''Nevidljivi čovek''. Beograd: Rad, 1964, стр. 141-143.</ref> ==Осврт кон делото== == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Дела на Херберт Џорџ Велс]] [[Категорија:Научнофантастични романи]] [[Категорија:Англиски романи]] b3zp9f1xwp138obh913qnwnijfn28a4 4804244 4804243 2022-08-21T21:31:50Z ГП 23995 wikitext text/x-wiki {{Infobox book | name = Невидливиот човек<br /> The Invisible Man | image = Wells - The Invisible Man - Pearson cover 1897.jpg | caption = прво издание (ОК) | author = [[Х.Џ Велс]] | country = Обединето Кралство | language = англиски | genre = [[Хорор фикција|хорор]], [[научна фантастика]] | published = 1897 | publisher = Артур Пирсон (ОК)<br/>издавач Едвард Арнолд (САД) | media_type = печатено (тврд и мек повез) | pages = 149 | wikisource = The Invisible Man }} '''„Невидливиот човек“''' ([[англиски]]: ''The Invisible Man'') — [[роман]] на англискиот писател [[Херберт Џорџ Велс]]. ==Содржина== Романот се состои од 28 глави и епилог: * ''I - VIII'': Еден снежен ден во [[февруари]], непознат човек пристигнува во една гостилница во [[село]]то Ипинг. Непознатиот патник е многу необичен, зашто неговото лице е завиткано во завои, носи темни [[очила]] и ракавици, а никој не го знае неговото име. Исто така, тој се однесува чудно - постојано седи сам во собата, ги избегнува луѓето и заборува сам со себе. Утредента пристигаат неговите куфери, полни со многубројни шишенца, и тој веднаш почнува да прави необични [[експеримент]]и. Набргу, низ целото село се шират гласовите за неговото чудно однесување. Со цел да ја разбие мистеријата поврзана со непознатиот патник, еден ден, лекарскиот помошник Кас го посетува во неговата соба, а потоа преплашен бега откако забележува дека туѓинецот нема [[рака]]. Подоцна, во домот на [[Свештенство|парохот]] Бантинг се случува кражба, но тој и неговата сопруга никако не можат да го видат крадецот кој е присутен во нивната куќа. Изутрината, сопствениците на гостилницата, брачниот пар Хал, ја наоѓаат собата на гостинот отворена, а кога влегуваат внатре, фотелјата почнувада да ги турка и тие бегаат преплашени, а малку потоа забележуваат како од собата излегува гостинот. Подоцна, кога налутената госпоѓа Хал не му дава [[храна]] и бара од него да ја плати сметката, гостинот ги трга завоите и сите присутни бегаат во паника, гледајќи дека тој нема [[глава]]. Подоцна, селскиот [[полиц]]аец, придружен од неколку луѓе, влегува во неговата соба, со налог да го уапси и започнува тепачка во која гостинот ја отфрла својата [[облека]], станува целосно невидлив и успева да побегне од селото.<ref>H. Dž. Vels, ''Nevidljivi čovek''. Beograd: Rad, 1964, стр. 3-40.</ref> * ''IX - XIV'': Невидливиот човек налетува на скитникот Томас Марвел кого го принудува да му биде помошник. Тие се враќаат во Ипинг и невидливиот човек влегува во гостинската соба, во која парохот Бантинг и лекарскиот помошник Кас ги проучуваат неговите белешки. Невидливиот човек им ја зема облеката и својот [[дневник]]. Томас Марвел бега од селото носејќи ги забелешките на Невидливиот човек, а неколку селани се обидуваат да го фатат. Меѓутоа, Невидливиот човек ги тепа прогонувачите, а потоа почнува да крши низ селото. Потоа, тој и Томас Марвел заминуваат во Порт Стоув, каде Невидливиот човек краде [[пари]] од продавниците и од [[Банка|банките]].<ref>H. Dž. Vels, ''Nevidljivi čovek''. Beograd: Rad, 1964, стр. 40-65.</ref> * ''XV - XVIII'': Бидејќи постојано е малтретиран, Томас Марвел му бега на Невидливиот човек, присвојувајќи ги парите и дневникот, и се крие во гостилницата „Кај веселите играчи на [[крикет]]“ во малото место Порт Бердок. Меѓутоа, Невидливиот човек влегува внатре и предизвикува тепачка со присутните луѓе при што еден од нив пука во него со [[револвер]]. Лесно ранет во [[рака]]та, Невидливиот човек влегува во куќата на докторот Кемп, барајќи помош од него. Притоа, тој му го открива својот идентитет на докторот Кемп, кажувајќи му дека се вика Грифин и дека своевремено студирале на [[Универзитетски колеџ Лондон|Универзитетскиот колеџ во Лондон]].<ref>H. Dž. Vels, ''Nevidljivi čovek''. Beograd: Rad, 1964, стр. 65-82.</ref> * ''XIX - XXIII'': Утредента, Грифин му ја раскажува на Кемп својата приказна: На возраст од 22 години, ги напуштил студиите по [[медицина]] и почнал да студира [[физика]]; по некое време го напуштил Лондон и се вработил во еден провинциски [[колеџ]], каде ги започнал истражувањата во областа на [[оптика]]та; по тригодишни истражувања, останал без пари, па затоа го ограбил својот татко, кој потоа извршил [[самоубиство]]; тогаш, Грифин го напуштил колеџот и се вратил во [[Лондон]], каде изнајмил стан во кој ги продолжил [[експеримент]]ите; најпосле, успеал да ги направи невидливи една шамија и една [[мачка]], а потоа и себеси; бидејќи бил во кавга со станодавачот, Грифин ја растурил својата [[машина]], а потоа ја запалил зградата. Наспроти првичното воодушевување, штом се нашол на улицата, Грифин веднаш се соочил со непријатности. Најпрвин, тој ја поминал ноќта во еден [[Трговија|трговски]] центар, но кога се облекол, неговото присуство било забележано. Подоцна, тој влегол во некој дуќан, каде се облекол и го ограбил сопственикот, по што отпатувал во Ипинг.<ref>H. Dž. Vels, ''Nevidljivi čovek''. Beograd: Rad, 1964, стр. 83-116.</ref> * ''XXIV - XXVIII'': Завршувајќи ја својата приказна, Грифин бара од Кемп да му стане помошник и заштитник, изложувајќи му ја својата намера да завладее врз луѓето со терор. Во меѓувреме, во куќата на Кемп пристигнуваат шефот на [[полиција]]та и двајца полицајци, а Кемп се обидува да го затвори Грифин во собата, но тој успева да побегне. Кемп го убедува шефот на полицијата да организира голема акција за апсење на Невидливиот човек. Тој, пак, откако успева да побегне од куќата на Кемп, убива случаен минувач, а потоа се враќа во домот на Кемп каде најпрвин го убива шефот на полицијата, а потоа влегува во куќата со намера да го убие Кемп, но внатре е ранет во борбата со двајца полицајци. Иако сериозно повреден, тој го брка Кемп до Порт Бердок и почнува да се бори со него во една улица, но во меѓувреме се собира толпа луѓе и еден од нив го убива Невидливиот човек. Додека неговото мртво тело лежи на улицата се случува чудна трансформација и тој повторно станува видлив.<ref>H. Dž. Vels, ''Nevidljivi čovek''. Beograd: Rad, 1964, стр. 116-141.</ref> * ''Епилог'': Од смртта на Невидливиот човек поминале неколку години. Во меѓувреме, со украдените пари, Марвел отворил гостилница во Порт Стоув која ја нарекол „Кај Невидливиот човек“. По завршувањето на работното време, тој редовно се повлекувал во својата соба за да ги гледа тетратките со забелешките на Грифин, сонувајќи да ја открие тајната за тоа како се станува невидлив.<ref>H. Dž. Vels, ''Nevidljivi čovek''. Beograd: Rad, 1964, стр. 141-143.</ref> ==Осврт кон делото== == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Дела на Херберт Џорџ Велс]] [[Категорија:Научнофантастични романи]] [[Категорија:Англиски романи]] jj5pp11czxxen488xc5xnkryoyklxej Стојна Костовска 0 1230076 4804121 4798012 2022-08-21T13:30:21Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Стојна Костовска | портрет = | рх = | опис = | роден-дата = {{роден на |31|март|1954}} | роден-место = {{роден во |Крива Паланка}} | националност = [[Македонка]] | познат = по улогите во: <br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Хихирику]]<br>[[Турни ме да Кинисам]]<br>[[Курирот на Гоце (телевизиска серија) |Курирот на Гоце]]<br>[[Големи и мали]]<br>[[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]] | занимање = глумец }} '''Стојна Костовска''' ({{роден во|Крива Паланка}}, {{роден на|31|март|1954}}) — македонска телевизиска и театарска глумица. Стојна Костовска е родена на 31 март 1954 година во [[Крива Паланка]]. Дипломира на Вишата музичка школа, [[Скопје]], на отсекот за актерска игра во 1978 година. Од 1980 година работи во [[Македонски народен театар|Македонскиот народен театар - Скопје]]. == Награди == * Награда [[Васил Иљоски]] 2021 == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1976 || [[Цимерите од соба 306]] ТВ-филм || |- | 1978 || [[Курирот на Гоце (телевизиска серија) |Курирот на Гоце]] ТВ-серија || Елена |- | 1979 || [[Томе од бензинската пумпа]] ТВ-филм || |- | 1980 || [[Двојка (филм) |Двојка]] ТВ-филм || |- | 1981 || [[Првите цутови]] ТВ-серија || |- | 1982 || [[Едно лето]] ТВ-серија || |- | 1984 || [[Исповед на таксистот]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Хихирику - 5 години (филм) |Хихирику - 5 години]] ТВ-серија || |- | 1984 || [[Јуначко колено (телевизиска серија) |Јуначко колено]] ТВ-серија || |- | 1984 || [[Другарувања]] ТВ-серија || Вера |- | 1985 || [[Легенди и преданија (ТВ-серија) |Легенди и преданија]] ТВ-серија || |- | 1985-1986 || [[Крале Марко јунак стана]] ТВ-серија || |- | 1987 || [[Чорбаџи Теодос (ТВ-филм) |Чорбаџи Теодос]] ТВ-филм || |- | 1987 || [[Театарче лево ќоше]] ТВ-филм || |- | 1987 || [[Ѕвездите од 42-та]] ТВ-филм || |- | 1987 || [[Македонски балади]] ТВ-серија || |- | 1988 || [[Втора смена (ТВ-серија) |Втора смена]] ТВ-серија || Мајка на Симона |- | 1988-1993 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1990 || [[До-ре-ми (телевизиска серија) |До-Ре-Ми]] ТВ-серија || Комшиката |- | 1990 || [[Алф од Ново Лисиче]] ТВ-серија || |- | 1991 || [[Во кафулето кај Гане]] ТВ-филм || |- | 1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1994 || [[Прекалени]] ТВ-серија || |- | 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1994-2000 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1998 || [[Денес утре]] ТВ-филм || Секретарката |- | 1999 || [[Хихирику - 20 години]] ТВ-серија || |- | 2000 || [[Големи и мали]] ТВ-серија || Важната |- | 2000 || [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија || Кате |- | 2000-2003 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || |- | 2001 || [[Агенција Осамени срца]] ТВ-серија || |- | 2001 || [[Народен пратеник]] ТВ-филм || |- | 2004 || [[Хихирику]] ТВ-серија || |- | 2005 || [[Обични луѓе]] ТВ-серија || Мими |- | 2009-2010 || [[Село гори, баба се чешла (серија) |Село гори, баба се чешла]] ТВ-серија || Вики |- | 2010-2013 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2011 || [[Турни ме да Кинисам (серија) |Турни ме да Кинисам]] ТВ-серија || Вера |- | 2012 || [[Трето полувреме]] ТВ-филм || |- | 2015 || [[Цимери]] ТВ-серија || Докторка |- | 2017 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2019-2020 || [[Дајте музика]] ТВ-серија || Тетка Ленче |- | 2021-2022 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2021-2022 || [[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]] ТВ-серија || Тетката на Томе |} == Надворешни врски == * {{IMDb име|id=1822922|name=Стојна Костовска}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Костовска, Стојна}} [[Категорија:Глумци во Македонскиот народен театар]] [[Категорија:Македонски глумици]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] qp2vskvsz2vu6h7g94sijz3ft974bu5 Рено Меган 0 1230543 4804108 4632505 2022-08-21T12:19:11Z 31.183.178.27 /* Меган I (1995–2003) */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Автомобил | име = Рено Меган<br/>Renault Mégane | слика = [[Податотека:2017 Renault Megane Dynamique S NAV DC 1.5 Front.jpg|250px]] | опис = | производител = [[Рено]] | период = 1995– |каросерија = 3 или 5 врати [[хечбек]]<br>4 врати [[седан (автомобил)|седан]]<br/>5 врати [[Караван (автомобил)|караван]]<br/>2 врати [[кабриолет]]/[[купе]] | class = [[Мала семејна кола]] | распоред = [[мотор напред, преден погон]] | претходник = [[Рено 19]] | наследник = }} '''Рено Меган''' ({{lang-fr|Renault Mégane}}) – [[автомобил]] што го произведува француската фабрика за автомобили [[Рено]]. Се прoизведува од [[1995]] година. == Историјат == Рено Меган е компактно возило, кое било лансирано во 1995 година и моментално е актуелна четвртата генерација од 2016 година. Понудата опфаќа модели со три и пет врати како хечбек, потоа седан, купе, кабриолет и караван. Рено сеник лансиран во 1996 година е првиот модерен компактен едноволуменец (миниван) кој се произведува во [[Европа]], а се заснова токму на Меган. == Меган I (1995–2003) == {{Infobox automobile | name = Меган I | image = [[Податотека:Renault Megane front 20080104.jpg|250px]] | aka = Рено Меган класик <small>(седан)</small> | production = јули 1995–2002<br />1999–2009 (Колумбија)<br />1996–2009 (Аргентина) | assembly = [[Франција]], [[Турција]], [[Шпанија]], [[Колумбија]], [[Аргентина]], [[Русија]], [[Мексико]], [[Индонезија]] | body_style = 5 врати – хечбек<br />5 врати – караван<br />2 врати – кабриолет<br />3 врати – купе<br />4 врати – седан | related = [[Рено сеник]]<br />[[Рено 19]] | engine = [[бензин]]ски [[мотор]] 1,4, 1,6, 1,8, 2,0 L<br />[[дизел-мотор|дизел]] 1,9 L | transmission = 5 степени (мануелен)<br />4 степени (автоматик) | wheelbase = 2580 (хечбек, седан, караван)<br />2468 (купе, кабриолет) | length = 4129/4164 (хечбек)<br />4436/4400 (седан)<br />4437 (караван)<br />3931/3967 (купе) | width = 1698/1699 | height = 1365/1420 | designer = Мишел Жарден (1991)<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://autodesignmagazine.com/en/1995/12/renault-megane-project-megane-global-design/|title=Renault Megane - Project Megane global design - Auto&Design|author=|date=1995-12-20|website=autodesignmagazine.com|accessdate=28 March 2018}}</ref><br />Патрик Ле Кеман (1991, 1992)<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://lexpansion.lexpress.fr/actualite-economique/megane-bravo-compte-a-rebours-pour-un-double-lancement_1349366.html|title= Megane, Bravo Compte A Rebours Pour Un Double Lancement |date=18 September 1995}}</ref> }} Првата генерација мегна е претставена есента 1995 година како замена на [[Рено 19]]. Меганот бил со нов изглед, а од својот претходник ја наследил платформата како и моторите и менувачите. Клучен фактор за Меганот била безбедноста. Во 1998 година, Меган I на креш тестовите [[Euro NCAP]] добил четири од можните пет ѕвездички.<ref name="Меган">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.euroncap.com/results/renault/megane.aspx |title=Euro NCAP креш тест |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=euroncap.com |language=en |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=16 март 2014}}</ref> Во 1999 година бил редизајниран кога му била изменета маската, подобрена безбедност аи опремата. Верзијата караван доаѓа со ова рестилизирање. Биле вградувани бензински мотори од '''1,4''' (70, 75 и 95 КС), '''1,6''' (75, 90 и 110 КС), '''1,8''' (115 КС), '''2,0''' (115, 140 и 150 КС) и [[дизел-мотор]] од '''1,9''' (65, 80, 90, 95, 100 и 102 КС). <gallery widths="180" perrow="3"> Податотека:Renault Megane front 20080104.jpg|хечбек Податотека:Renault Megane rear 20080104.jpg|хечбек Податотека:Renault Megane rear 20071204.jpg|седан Податотека:Renault Megane rear 20071228.jpg|караван Податотека:Renault Megane Cabrio rear 20080111.jpg|кабриолет Податотека:Renault Megane Cupe (1).jpg|купе </gallery> {{clr}} ==Меган II (2002–2009)== {{Infobox automobile | name = Меган II | image = [[Податотека:Morcenx, Landes - France (3983395547).jpg|250px]] | production = 2002–2009<br />2003–2008 (Тајван)<br />2006–2010 (Бразил, седан)<br />2006–2012 (Бразил, караван)<br />2009–2012 (Иран) | assembly = [[Франција]], [[Турција]], [[Шпанија]], [[Иран]], [[Бразил]], [[Тајван]], [[Индонезија]] | platform = Рено Ц | related = [[нисан X-трејл]]<br />[[меган рено спорт]]<br />[[рено сеник]]<br />[[нисан сентра]]<br />[[нисан рог]]<br />[[нисан кашкај]]<br />[[рено колеос]]<br />[[нисан лафеста]] | engine = [[бензин]]ски [[мотор]] 1,4, 1,6, 2,0 L<br />[[дизел-мотор|дизел]] 1,5, 1,9 и 2,0 L | transmission = 5/6 степени (мануелен)<br />4 степени (автоматик) | body_style = 3 и 5 врати – хечбек<br />5 врати – караван<br />2 врати – кабриолет<br />4 врати – седан | wheelbase = 2625 (хечбек)<br />2686 (седан/караван)<br />2522 (кабриолет) | length = 4209 (хечбек)<br />4498 (седан/караван)<br />4355 (кабриолет) | width = 1777 | height = 1460 (хечбек/седан)<br />1505 (караван)<br />1514 (кабриолет) | weight = 1175 кг хечбек | successor = [[Рено флуенс]] (седан) }} Втората генерација се појави во септември 2002 година и обележува потполно нов почеток. Со претходната генерација има многу малку сличности. Во 2003 година ја добил титулата [[Европски автомобил на година]]. Во 2002 година, Меган II на креш тестовите на Euro NCAP добил максимални пет ѕвездички.<ref name="Меган"/> Прво во својата класа вовел картичка преку која се стартува автомобилот. Како и кај претходните Мегани, опсегот на модели е широк, хечбек со три и пет врати, седан верзија со четири врати и караван. Во 2006 година бил редизајниран, кога била променета внатрешноста и предниот дел на возилото. Во понудата на мотори биле бензинците '''1,4''' (80 и 98 КС), '''1,6''' (116 КС), '''2,0''' (136, 165 и 225 КС) и дизел-мотори од '''1,5''' (80, 86, 100 и 106 КС), '''1,9''' (120 и 130 КС) и '''2,0''' (150 и 175 КС) <gallery widths="180" perrow="3"> Податотека:Renault Megane II in profile.JPG|хечбек Податотека:Renault Megane rear 20081213.jpg|хечбек Податотека:Renault Mégane Stufenheck (II) – Heckansicht, 20. Februar 2011, Wülfrath.jpg|седан Податотека:Renault Megane II Grandtour rear 20090118.jpg|караван Податотека:2005 Renault Mégane (X84) Dynamic LX convertible (2015-07-09) 02.jpg|купе–кабриолет Податотека:MeganeRS.jpg|спортски (RS) </gallery> {{clr}} ==Меган III (2008–2016)== {{Infobox automobile | name = Меган III | image = [[Податотека:2011 Renault Mégane (B32) Privilege hatchback (2015-07-15) 01.jpg|250px]] | aka = [[Рено скала]] (Иран) | production = 2008–2016 | assembly = [[Франција]], [[Турција]], [[Шпанија]], [[Русија]] | platform = Рено Ц | body_style = 3 и 5 врати – хечбек<br />5 врати – караван<br />2 врати – кабриолет | related = [[меган рено спорт]]<br />[[рено флуенс]]<br />[[рено самсунг СМ3]]<br />[[рено сеник]]<br />[[нисан сентра]]<br />[[нисан рог]]<br />[[нисан кашкај]]<br />[[рено колеос]]<br />[[нисан лафеста]]<br />[[нисан X-трејл]] | engine = [[бензин]]ски [[мотор]] 1,2, 1,4, 1,6, 2,0 L<br />[[дизел-мотор|дизел]] 1,5, 1,6, 1,9 и 2,0 L | transmission = 5/6 степени (мануелен)<br />6 степени (автоматик) | wheelbase = 2641 (хечбек)<br />2640 (купе)<br />2703 (караван) | length = 4295 (хечбек)<br />4299 (купе)<br />4559 (караван) | width = 1808 (хечбек)<br />1804 (купе/караван) | height = 1471 (хечбек)<br />1423 (купе)<br />1507 (караван) }} Третата генерација била претставена во 2008 година. Се појавила во хечбек верзија со пет врати и како купе. Купето имало спортски дизајн, додека хечбекот бил поконзервативен. Во 2008 година на креш тестовите Euro NCAP, Меган III добил максимални пет ѕвездички.<ref name="Меган"/> Во 2012 година бил редизајниран и добил лед светла и предниот дел бил благо изменет. Бил опремен со бензински мотори од '''1,2''' (115 КС), '''1,4''' (130 КС), '''1,6''' (100 и 110 КС), '''2,0''' (143, 180, 250 и 265 КС) и дизел-мотори од '''1,5''' (85, 90, 105 и 110 КС), '''1,6''' (130 КС), '''1,9''' (130 КС) и '''2,0''' (150 и 160 КС). Во 2014 година бил повторно редизајниран. Најбитните промени биле на предниот дел на возилото кој бил дизајнерски ускладен со новиот Реноов визуелн идентитети. Изменети биле браникот, маската на ладилникот, на кој доминирал голем Реноов знак во средината, како и нови фарови, хауба и нови дневни лед светла. Внатрешноста претрпела минимални измени.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.kurir-info.rs/novo-lice-reno-megana-clanak-1221253 |title=Ново лице Мегана |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=kurir-info.rs |language=sr |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=16 март 2014}}</ref> <gallery widths="180" perrow="3"> Податотека:Renault Megane III 5door.JPG|хечбек Податотека:Renault Mégane Paris Deluxe ENERGY TCe 115 Start & Stop eco² (III, 2. Facelift) – Heckansicht, 13. Juli 2014, Ratingen.jpg|хечбек, редизајн Податотека:Renault Mégane Grandtour III 20090905 rear.JPG|караван Податотека:Renault Mégane III CC in Swansea.JPG|ЦЦ Податотека:Renault Mégane Coupé GT 2.0 dCi FAP (III) – Heckansicht, 26. März 2011, Düsseldorf.jpg|купе Податотека:Renault Megane RS (2).jpg|спортски (RS) </gallery> {{clr}} [[Податотека:2017 Renault Megane Dynamique S NAV DC 1.5 Rear.jpg|алт=Renault Megane Dynamique|лево|мини|Рено Меган динамик]] ==Меган IV (2016–2021)== {{Infobox automobile | name = Меган IV | image = [[Податотека:Renault Mégane IV chez Roi Merlin (cropped).jpg|250px]] | aka = Рено Меган гран купе <small> | production = 2016–2021 | assembly = [[Турција]], [[Шпанија]] | body_style = 5 врати [[хечбек]]<br> 5 врати [[караван]] <br> 4 врати [[седан (автомобил)|седан]] | platform = Рено ЦМФ (CMF-CD) | related = {{ubl |[[рено талисман]]<br>[[рено сеник]] IV}} | engine = [[бензин]]ски [[мотор]] 0,9, 1,2, 1,6, 1,8 L<br />[[дизел-мотор|дизел]] 1,5, 1,6 L | transmission = 5/6 степени (мануелен)<br />6/7 степени (автоматик) | wheelbase = 2669 хечбек<br> 2711 седан | length = 4359 хечбек<br> 4632 седан | width = 1814 mm | height = 1447 mm хечбек<br> 1443 mm седан | predecessor = [[Рено флуенс]] (на некои пазари) }} Четвртата генерација била претставена на салонот за автомобили во Франкфурт во септември 2015 година.<ref>[http://www.b92.net/automobili/vesti.php?yyyy=2015&mm=09&nav_id=1036198 b92.net/automobili] {{ср}}</ref> Продажбата почнал во јули 2016 година. Автомобилите од четвртата генерација ја користат платформата CMF-CD која ја развиле Рено и Нисан. Четвртата генерација Меган ги следи најновите иновации во поглед на дизајнот кој денес може да се видат на клио 4, каптур, еспас 5, талисман. === Технички поединости === Мегановата четврта генерација е подолга и пониска од своите претходници. Возачот може да бира меѓу пет режими на возење кои го менуваат дотерувањето на автомобилот. Повеќето Меганови модели имаат хед-ап визуализација и седуминчен екран. Сите можни опции кај овие автомобили се адаптер на контролирање на брзината, автоматско кочење, предупредување за излегување од лентата, предупредување за ограничување на брзината, автоматски фарови, задна камера, паркирни [[сетилник|сетилници]] и [[самопаркирник]]. Говорејќи за овие автомобили, Реновиот главен дизајнер изјавил: „Рено може да произведе автомобили со латинска кожа и германско срце“. Оваа генерација има достапни девет мотори (4 бензинци и 5 дизелаши), со 89 до 202 [[коњска силаца|коњски сили]]. [[Податотека:2017 Renault Megane Dynamique DCI Estate 1.5 Rear.jpg|лево|мини|220x220пискел|Рено Меган грантур]] === Меган ГТ === Меган ГТ спаѓа во моделите со високи перформанси благодарение на неговиот моќен бензински мотор од 1,6 литри. Стандардно, овој рено има погон на четирите тркала и автоматски менувач со двократна кочница. Исто така има нешто поинаков надворешен и внатрешен дизајн. [[Податотека:2017 Renault Megane Intens.jpg|лево|мини]] === Меган седан === Рено Меган седан кој на пазарот се појавил во 2016 година потсетува на моделот талисман. Има повеќе простор за патниците на задните седишта од хечбекот. Се продава на африканскиот континент, во ОАРОбединетите Арапски Емирати, на разни пазари во источна Азија и Австралија. Во Европа овој модел се нуди на италијанскиот, турскиот, полскиот, романскиот и ирскиот пазар, но не и на францускиот и англискиот пазар. Во зависност од самиот пазар, седанот располага со два бензински и три дизел-мотори, со моќност во распон од 90 до 130 коњски сили.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rentacar-belgrade.com/reno-megan-modeli-cetvrte-generacije/|title=Делта топ - Рено Меган - модели четврте генерације|last=|first=|date=12 јули 2018|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20200929124048/https://rentacar-belgrade.com/reno-megan-modeli-cetvrte-generacije/|archive-date=2020-09-29|dead-url=|access-date=|url-status=dead}}</ref> {{clr}} ==Меган V (2021–)== == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Ризница-врска|Renault Mégane}} * [http://www.netcarshow.com/renault/2014-megane/ Netcarshow: Renault Megane (2014)] {{en}} [[Категорија:Автомобили]] [[Категорија:Автомобили рено]] [[Категорија:Автомобили од ниска средна класа]] o36o2bqpgtqprr22z9k8hr39y0wlwzo Котски јазик 0 1235937 4804176 4576557 2022-08-21T18:55:49Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Infobox language |name=Котски јазик |states=[[Русија]] |ethnicity=[[Коти]] |extinct=19 век |familycolor=Dené-Yeniseian |fam2=[[енисејски јазици|енисејски]] |fam3=јужни |iso3=zko |lc1=xss |glotto=kott1239 |glottorefname=Kott-Assan }} [[Податотека:Падежи.jpeg|мини|Падежи]] '''Котскиот''' е [[Мртов јазик|мртов]] [[енисејски јазици|енисејски јазик]]. Јазикот бил дел од јазичното семејство на енисејски јазици, и најсроден бил до [[асански јазик|асанскиот јазик]]. Јазикот се зборувал во централните делови на [[Сибир]], покрај течението на [[Мана (река)|Мана]], притока на [[Енисеј]]. Јазикот исчезнал, односно изумрел, до 1850 година.<ref>Heinrich Werner 1998:5–6</ref> Во 1858 година Матијас Кастрен објавил граматика и речник за котскиот и [[кетски јазик|кетскиот јазик]]. == Наводи == <references /> ==Надворешни врски== * [http://starling.rinet.ru/cgi-bin/response.cgi?root=new100&morpho=0&basename=new100\yen\yen&limit=-1 Основен зборовен фонд на котскиот] {{ЈЕ-јазик-никулец}} [[Категорија:Енисејски јазици]] [[Категорија:Јазици изумрени во 19 век]] [[Категорија:Мртви јазици во Азија]] 527bn8i9ii0zbjt4dbodfrturems8j8 Ацо Алексов 0 1238480 4804145 4463498 2022-08-21T14:57:16Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Ацо Алексов | портрет =АЦО АЛЕКСОВ.jpg | px = | опис = | родено-име = | роден-дата = {{роден на|3|ноември|1932}} | роден-место = {{роден во|Струмица}} | починал-дата = {{починал на|13|јануари|2005}} | починал-место = {{починал во|Скопје}} | починал-причина = | националност = [[Македонец]] | познат = по <br>[[Парадоксот на Диоген]] <br> Балада за орканата | занимање = глумец<br>режисер | сопружник = | татко = | мајка = | родители = | роднини = | деца = }} '''Ацо Алексов''' ([[3 ноември]] [[1932]] во {{роден во|Струмица}} – {{починал на|13|јануари|2005}} во [[Скопје]]) — македонски глумец и режисер. Основно и средно образование завршил во родниот град, а Театарска академија (Оддел за глумци) во [[Белград]] (1953-1958). Првин бил глумец и режисер на Струмичкиот театар, каде што ја формирал Малата експериментална сцена, а потоа асистент на филмска режија во [[Вардар филм]] во Скопје (1959-1961) и телевизиски режисер во [[МРТВ]]. Алексов е еден од основачите на Македонската радио-телевизија. Од неговиот обемен телевизиски опус можат да се издвојат: „Светлини и бои” (1997), „[[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]]” (1993), „Словенски Орфеј” (1992), „Сили во воздухот” (1992), „Премиера” (1983), „Парадоксот на Диоген” (1975), „Шути и рогати” (1973), „Грдиот нарцис” (1968), „Крчмите” (1966). Серии: „[[Волшебното самарче (ТВ-серија)|Волшебното самарче]]”, „Првите цутови”, „[[Белото Циганче]]”, „Умни глави” и др. Како глумец настапувал во многу претстави во Струмичкиот народен театар, а глумел и во филмовите: „Капетан Леши” (1960), „[[Мис Стон (филм)|Мис Стон]]” (1958), „Малиот човек” (1957), „Последниот колосек” (1956). Бил асистент на режија на играниот филм „[[Мирно лето]]”. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|1330014}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Алексов, Ацо}} [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски режисери]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Луѓе од Струмица]] [[Категорија:Починати во Скопје]] p1xjcxt42quqvq3gjur7iiwh9wi2oyb Господинот Смит оди во Вашингтон 0 1273675 4804180 4637424 2022-08-21T19:01:20Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Mr. Smith Goes to Washington (1939 poster).jpg|мини|Г. Смит оди во Вашингтон (постер од 1939 година)]] '''„Господинот Смит оди во Вашингтон“''' ([[англиски]]: ''Mr. Smith Goes to Washington'') — американски [[филм]] од 1939 година, во [[режија]] на [[Френк Капра]]. Главните улоги ги толкуваат: [[Џејмс Стјуарт]], [[Џин Артур]] и [[Клод Рејнс]]. Филмот е добитник на „[[Оскар]]“ за најдобро оригинално [[сценарио]].<ref>[https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/rts-2/4331424/gospodin-smit-ide-u-vasington.html РТС, КГосподин Смит иде у Вашингтон (пристапено на 13.4.2021)]</ref> ==Синопсис== Џеферсон Смит (го игра Стјуарт) е наивен идеалист, инструктор на млади извидници. Во една прилика, сосема случајно, [[Корупција|корумпираниот]] гувернер го предлага за [[Сенат на Соединетите Американски Држави|сенатор]] при што го испраќа во [[Вашингтон]]. Таму, Смит го среќава Џозеф Пејн (го игра Рејнс), јунакот од неговото детство, кој сега е потенцијален кандидат за [[претседател на САД]]. Во Вашингтон, Смит ја открива мрачната страна на политиката и недостатоците на политичкиот процес поради што влегува во судир со својто шеф, Џим Тејлор. Тејлор најпрвин се обидува да го поткупи Смит, а откако не успева, настојува да го уништи така што го вовлекува во скандал.<ref>[https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/rts-2/4331424/gospodin-smit-ide-u-vasington.html РТС, КГосподин Смит иде у Вашингтон (пристапено на 13.4.2021)]</ref> == Наводи == {{наводи}} {{филм-никулец}} [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Филмови на Columbia Pictures]] [[Категорија:Црно-бели филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] [[Категорија:Филмови од 1939 година]] [[Категорија:Филмови на Френк Капра]] [[Категорија:Филмови со Џејмс Стјуарт]] [[Категорија:Филмови со Џин Артур]] [[Категорија:Филмови со Клод Рејнс]] [[Категорија:Филмови чие дејствие се одвива во Вашингтон]] [[Категорија:Филмови за политичари]] 2b3qfdstqe63y6pmd039w7kaisf2fwg Болка на душата 0 1276982 4804205 4710326 2022-08-21T20:28:19Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Болка на душата | director = [[Јани Бојаџи]] | producer = [[Јани Бојаџи]] | starring = [[Бранко Бенинов]]<br>[[Марина Поп Панкова]]<br>[[Ванчо Крстевски]]<br>[[Тинка Ристевска]]<br>[[Кирил Трајковски]]<br>[[Јана Клејн]]<br>[[Мите Грозданов]]<br>[[Младен Крстевски]]<br>[[Горан Илиќ]] | country = [[Македонија]] | released = [[2016]] }} '''Болка на душата''' е [[Македонија|македонска]] серија од 2016 година во режија на [[Јани Бојаџи]], кој е автор и на [[сценарио]]то. Серијата е снимена во продукција на [[Канал 5]], извршен продуцент на серијата е [[Јани Бојаџи]]. Главните улоги ги играат: [[Бранко Бенинов]], [[Кирил Трајковски]], [[Васил Михаил]], [[Ванчо Крстевски]], [[Марина Поп Панкова]], [[Јана Клејн]], [[Ирена Илиевска]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" |- ! Глумец ! Улога |- | [[Бранко Бенинов]] | Инспекторот |- | [[Марина Поп Панкова]] | Жана Демол |- | [[Кирил Трајковски]] | Перев |- | [[Ванчо Крстевски]] | Киро Валиев |- | [[Тинка Ристевска]] | Стана Валиева |- | [[Младен Крстевски]] | Докторот |- | [[Васил Михаил]] | Емануел Ќелешов |- | [[Мите Грозданов]] | Овчарот Дељо |- | [[Горан Илиќ]] | Монахот |- | [[Ирена Илиевска]] | Секретарка |- | [[Миа Кантарџиева]] | Докторката |} [[Категорија:Македонски филмови]] fh4mtsly587l6q7m3tiklc3fq6dyxxd Лото, лото (телевизиска серија) 0 1276983 4804219 4710499 2022-08-21T20:38:42Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Лото, лото | director = [[Коле Ангеловски]] | producer = [[Коле Ангеловски]] | starring = [[Владимир Ангеловски]]<br>[[Трајче Иваноски]]<br>[[Бранко Бенинов]]<br>[[Благоја Спиркоски-Џумерко]]<br>[[Андон Јовановски]]<br>[[Владимир Талески]]. | country = [[Македонија]] | released = [[2003]] }} '''Лото, лото''' — [[Македонија|македонска]] телевизиска серија од 2003 година во [[режија]] на [[Коле Ангеловски]], кој е автор и на [[сценарио]]то. Серијата е снимена во продикција на[[МРТ]]. Серијата се состои од 5 епизоди со времетраење од 40 минути. Главните улоги ги толкуваат: [[Владимир Ангеловски]], [[Бранко Бенинов]], [[Благоја Спиркоски-Џумерко]], [[Андон Јовановски]] и [[Владимир Талески]], [[Трајче Иваноски]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" ! Глумец ! Улога |- | [[Владимир Ангеловски]] | / |- | [[Благоја Спиркоски-Џумерко]] | / |- | [[Трајче Иваноски]] | / |- | [[Бранко Бенинов]] | / |- | [[Андон Јовановски]] | / |- | [[Марија Кондовска]] | / |- | [[Владимир Талески]] | / |- |} [[Категорија:Македонски телевизиски серии]] gc0zze3npuf7in8ze641iwlsdj2br4z Среќа во вреќа (серија) 0 1277048 4804227 4655269 2022-08-21T20:45:21Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Среќа во Вреќа | director = [[Троика Студио]] | producer = [[Сашо Коцевски]] | starring = [[Лазе Манасковски]]<br>[[Марија Кондовска]]<br>[[Миле Вратеовски]]<br>[[Гордана Ендровска]]<br>[[Нино Леви]]<br>[[Душица Стојановска]]<br>[[Александар Шехтански]] | studio = Троика Студио | country = [[Македонија]] | released = [[2016]] }} '''Среќа во вреќа''' — [[Македонија|македонска]] серија од 2016 година во [[режија]] на [[Троика Студио]], кој е автор и на [[сценарио]]то. Среќа во вреќа е [[серија]] од две сезони по десет епизоди, времетраење до 35 минути. Серијата е во продукција на [[Сител Телевизија]]. Главните улоги ги играат: [[Лазе Манасковски]], [[Марија Кондовска]], [[Нино Леви]], [[Душица Стојановска]] и [[Александар Шехтански]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" |- ! Глумец ! Улога |- | [[Лазе Манасковски]] | Боро |- | [[Марија Кондовска]] | Милка |- | [[Нино Леви]] | Продавачот |- | [[Гордана Ендровска]] | / |- | [[Миле Вратеовски]] | / |- | [[Душица Стојановска]] | Севда |- | [[Александар Шехтански]] | Страхил |- | [[Емилија Мицевска]] | Верче |- | [[Кица Ивковска Велјановска]] | Мајката |- |} [[Категорија:Македонски телевизиски серии]] e26m5a056l4ycvxdhqcgh4vre20hm25 Ветар низ тополите 0 1277097 4804215 4652893 2022-08-21T20:36:49Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Ветар низ тополите | director = [[Коле Ангеловски]] | producer = [[Коле Ангеловски]] | starring = [[Владимир Ангеловски]]<br>[[Благоја Чоревски]]<br>[[Ѓокица Лукаревски]] | country = [[Македонија]] | released = [[2009]] }} '''Ветар низ тополите''' — [[Македонија|македонска]] телевизиска серија од 10 епизоди, во [[режија]] на [[Коле Ангеловски]], кој е автор и на [[сценарио]]. Главните улоги ги играат: [[Благоја Чоревски]], [[Владимир Ангеловски]] и [[Ѓокица Лукаревски]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" |- ! Глумец ! Улога |- | [[Владимир Ангеловски]] | / |- | [[Благоја Чоревски]] | / |- | [[Ѓокица Лукаревски]] | / |- |} [[Категорија:Македонски телевизиски серии]] m0mu4k3ko09nkvdcsrjbawz08qfkpqv Вистинска љубов (филм) 0 1277100 4804228 4710171 2022-08-21T20:47:16Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Вистинска љубов | director = [[Јани Бојаџи]] | producer = [[Јани Бојаџи]] | starring = [[Благоја Чоревски]]<br>[[Катина Иванова]]<br>[[Борче Начев]]<br>[[Ирена Илиевска]]<br>[[Нино Леви]]<br>[[Мелита Софрониоска]]<br>[[Владо Денчов]] | country = [[Македонија]] | released = [[2016]] }} '''Вистинска љубов''' — [[Македонија|македонски]] филм снимен во 2016 година во [[режија]] на [[Јани Бојаџи]], кој е автор и на [[сценарио]]то. Филмот е снимен во продукција на [[Канал 5]]. Главните улоги ги играат: [[Благоја Чоревски]], [[Катина Иванова]], [[Борче Начев]], [[Ирена Илиевска]] и [[Владо Денчов]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" |- ! Глумец ! Улога |- | [[Благоја Чоревски]] | Васо Пинго |- | [[Катина Иванова]] | Ружа Пинго |- | [[Борче Начев]] | Александар Пинго |- | [[Ирена Илиевска]] | Наде |- | [[Нино Леви]] | Градоначалникот |- | [[Мелита Софрониоска]] | Смиља |- | [[Кети Дончевска Илиќ]] | Жената на градоначалникот |- | [[Владо Денчов]] | Таткото на Наде |- | [[Снежана Конеска Руси]] | Рајна |- | [[Кирил Трајковски - Максим]] | Тодор |- |} [[Категорија:Македонски филмови]] lhx5vixbygiu3ig4g8mmyirhqe3c15g Операција дијамант (серија) 0 1277102 4804226 4726218 2022-08-21T20:44:51Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Операција дијамант | director = [[Никола Поповски]] | producer = [[Сашо Коцевски]] | starring = [[Благоја Чоревски]]<br>[[Катерина Шехтанска]]<br>[[Предраг Павловски]]<br>[[Нино Леви]]<br>[[Зоран Љутков]] | music = [[Ристо Самарџиев]] | country = [[Македонија]] | released = [[2016]] }} '''Операција дијамант''' — [[Македонија|македонска]] серија снимена во 2016 година. Во продукција на [[Сител Телевизија]]. Главните улоги ги играат: [[Благоја Чоревски]], [[Катерина Шехтанска]], [[Предраг Павловски]], [[Нино Леви]], [[Гордана Ендровска]] и [[Зоран Љутков]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" |- ! Глумци ! Улога |- | [[Благоја Чоревски]] | Мистер Џон |- | [[Катерина Шехтанска]] | Мирослава |- | [[Предраг Павловски]] | Доктор Моне |- | [[Горан Ников]] | Боби |- | [[Зоран Љутков]] | Мики |- | [[Нино Леви]] | Киро |- | [[Гордана Ендровска]] | Перса |- | [[Данчо Чевревски]] | Џани |- | [[Кирил Гравчев]] | Шубара |- | [[Лазе Манасковски]] | Алексеј |- | [[Славица Зафировска]] | Газдарицата |- | [[Роберт Вељановски]] | Таксистот |- | [[Снежана Конеска Руси]] | |- | [[Анастас Тановски]] | Нараторот |} [[Категорија:Македонски телевизиски серии]] 2mzhwp60ae4z2u0qmbtwcxibou05mp4 На Балканот не се пие чај 0 1277137 4804207 4709191 2022-08-21T20:29:38Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = На Балканот не се пие чај | director = [[Младен Крстевски]] | producer = [[Младен Крстевски]] | starring = [[Младен Крстевски]]<br>[[Благоја Спиркоски-Џумерко]]<br>[[Јордан Витанов]]<br>[[Весна Димитровска]]<br>[[Кирил Гравчев]] | country = [[Македонија]] | released = [[1998]] }} '''На Балканот не се пие чај''' — македонски телевизиски [[филм]] снимен во 1998 година во [[режија]] на [[Младен Крстевски]]. Главните улоги ги играат: [[Благоја Спиркоски-Џумерко]], [[Весна Димитровска]], [[Кирил Гравчев]], [[Младен Крстевски]], [[Сабина Ајрула-Тозија]] и [[Јордан Витанов]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" |- ! Глумец ! Улога |- | [[Младен Крстевски]] | Музафер |- | [[Весна Димитровска]] | / |- | [[Благоја Спиркоски-Џумерко]] | Јоше |- | [[Јордан Витанов]] | / |- | [[Сабина Ајрула-Тозија]] | / |- | [[Кирил Гравчев]] | Андон |- | [[Ацо Јовановски]] | / |- | [[Милица Стојанова]] | / |- | [[Јосиф Јосифовски (глумец) |Јосиф Јосифовски]] | / |- | [[Лазе Манасковски]] | / |- | [[Крсте Јовановски]] | / |- | [[Бранко Бенинов]] | / |- | [[Зорица Панчиќ]] | / |- | [[Александар Шехтански]] | / |} ==Надворешни врски== {{IMDb title|0426123|На Балканот не се пие чај}} [[Категорија:Македонски филмови]] [[Категорија:Филмови на Младен Крстевски]] 362nxmvb4noo1lxdyu9qo6zpjj73ohu Проколнати 0 1277186 4804211 4709193 2022-08-21T20:34:36Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Проколнати | director = [[Младен Крстевски]] | producer = [[Младен Крстевски]] | starring = [[Младен Крстевски]]<br>[[Јосиф Јосифовски (глумец) |Јосиф Јосифовски]]<br>[[Весна Димитровска]]<br>[[Благоја Спиркоски-Џумерко]]<br>[[Кирил Гравчев]] | country = [[Македонија]] | released = [[1994]] }} '''Проколнати''' — [[Македонија|македонски]] филм снимен во 1994 година во [[режија]] на [[Младен Крстевски]], кој е автор и на [[сценарио]]то. Главните улоги ги играат: [[Младен Крстевски]], [[Весна Димитровска]], [[Јосиф Јосифовски (глумец) |Јосиф Јосифовски]], [[Благоја Спиркоски-Џумерко]], [[Јордан Витанов]] и [[Кирил Гравчев]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" |- ! Глумец ! Улога |- | [[Младен Крстевски]] | Калински |- | [[Јосиф Јосифовски (глумец) |Јосиф Јосифовски]] | Стариот |- | [[Весна Димитровска]] | Даскалица |- | [[Јордан Витанов]] | Војвода |- | [[Митко Апостоловски]] | Илија |- | [[Благоја Спиркоски-Џумерко]] | Арслан |- | [[Кирил Гравчев]] | Клисарот |- | [[Александар Ѓорѓиев]] | Началникот |- | [[Најдо Тодески]] | Кољо |} [[Категорија:Македонски филмови]] 52a6b2k18ydp2rdjxb2amlo1gbd6eqk Заборавени 0 1277191 4804209 4709190 2022-08-21T20:30:52Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Заборавени | director = [[Младен Крстевски]] | producer = [[Младен Крстевски]] | starring = [[Весна Димитровска]]<br>[[Младен Крстевски]]<br>[[Јордан Витанов]]<br>[[Ацо Јовановски]]<br>[[Милица Стојанова]]<br>[[Кирил Гравчев]]<br>[[Благоја Спиркоски-Џумерко]] | country = [[Македонија]] | released = [[1995]] }} '''Заборавени''' — [[Македонија|македонски]] филм од 1995 година во [[режија]] на [[Младен Крстевски]], кој е автор и на [[сценарио]]то. Главните улоги ги играат: [[Младен Крстевски]], [[Весна Димитровска]], [[Ацо Јовановски]], [[Милица Стојанова]], [[Благоја Спиркоски-Џумерко]] и [[Кирил Гравчев]]. == Улоги== {| class="wikitable sortable" |- ! Глумец ! Улога |- | [[Весна Димитровска]] | Асистентка |- | [[Младен Крстевски]] | Ангеле |- | [[Ацо Јовановски]] | Претседателот на М З |- | [[Милица Стојанова]] | Параскева |- | [[Благоја Спиркоски-Џумерко]] | Претседател на Борци |- | [[Јосиф Јосифовски (глумец) |Јосиф Јосифовски]] | Стариот со споменица |- | [[Кирил Гравчев]] | Продавачот |- | [[Кица Ивковска Велјановска]] | Жената |- | [[Александар Ѓорѓиев]] | Ранетиот |- | [[Митко Апостоловски]] | Офицер |- | [[Предраг Павловски]] | Платеник |} [[Категорија:Македонски филмови]] 5me1tvcyon4f34o7tyg3jvz9x6v9ql8 Крчма на патот кон Европа 0 1277201 4804203 4801691 2022-08-21T20:25:53Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Крчма на патот кон Европа | director = [[Младен Крстевски]] | producer = [[Младен Крстевски]] | starring = [[Младен Крстевски]]<br>[[Весна Димитровска]]<br>[[Благоја Спиркоски-Џумерко]]<br>[[Данчо Чевревски]]<br>[[Васил Зафирчев]]<br>[[Кица Ивковска Велјановска]] | country = [[Македонија]] | released = [[2005]] }} '''Крчма на патот кон Европа''' — [[Македонија|македонски]] филм снимен во 2005 година во [[режија]] на [[Младен Крстевски]], кој е автор и на [[сценарио]]то. Филмот е посветен на [[Ѓорѓи Колозов]]. Главните улоги ги играат: [[Младен Крстевски]], [[Васил Зафирчев]], [[Весна Димитровска]], [[Данчо Чевревски]] и [[Благоја Спиркоски-Џумерко]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" |- ! Глумец ! Улога |- | [[Младен Крстевски]] | Содо арамијата |- | [[Васил Зафирчев]] | Учителот Ѓорѓи |- | [[Весна Димитровска]] | Сара |- | [[Данчо Чевревски]] | Прокоп |- | [[Кирил Гравчев]] | Воскресеј |- | [[Благоја Спиркоски-Џумерко]] | Попот |- | [[Кица Ивковска Велјановска]] | Вера |- | [[Милан Чичевски]] | Николица |- | [[Горан Илиќ]] | Јанкула |- | [[Благоја Чоревски]] | Бержерак |- | [[Сабина Ајрула-Тозија]] | Султана |- | [[Илко Стефановски]] | Ангел |- | [[Салаетин Билал]] | Ристе |- | [[Мустафа Јашар]] | Дуко |- | [[Александар Ѓорѓиев]] | Селанец |- | [[Елјеса Касо]] | Јован |} [[Категорија:Македонски филмови]] h45jfy99tsj7po1k57743lorwm1yoip Пусто турско (филм) 0 1277259 4804217 4702021 2022-08-21T20:37:53Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Пусто турско | director = [[Коле Ангеловски]] | producer = [[Маја Андреевска]] | starring = [[Владимир Ангеловски]]<br>[[Ѓокица Лукаревски]]<br>[[Лазе Манасковски]]<br>[[Сашко Коцев]]<br>[[Марија Кондовска]] | music = [[Љупчо Мирковски]] | country = [[Македонија]] | released = [[2006]] }} '''Пусто турско''' — [[Македонија|македонски]] филм снимен во 2006 година во [[режија]] и [[сценарио]] на [[Коле Ангеловски]]. Главните улоги ги играат: [[Владимир Ангеловски]], [[Ѓокица Лукаревски]], [[Лазе Манасковски]] и [[Марија Кондовска]]. == Улоги == {|class="wikitable sortable" |- ! Глумец ! Улога |- | [[Владимир Ангеловски]] | Димче |- | [[Ѓокица Лукаревски]] | Велизар |- | [[Владимир Ѓорѓиовски]] | Еразмо |- | [[Лазе Манасковски]] | Лука |- | [[Марија Кондовска]] | Тодорка |- | [[Драган Довлев]] | Тошо |- | [[Трајанка Илиева]] | Геновева |- | [[Несрин Таир]] | Ѕвезда |- | [[Атила Климче]] | Кемал |- | [[Ибраим Таир]] | Чаушот |- | [[Гораст Цветковски]] | Комита 1 |- | [[Сашко Коцев]] | Комита 2 |- | [[Славиша Кајевски]] | Комита 3 |- | [[Златко Манчевски]] | Американецот |- | [[Маја Андреевска]] | Новинар |- | [[Марија Спиркоска Илијеска]] | Учителката |} [[Категорија:Македонски филмови]] 3qs1085g7rrny65mks8pjyfkslbqzfs Ах, љубов моја (филм) 0 1277383 4804216 4707771 2022-08-21T20:37:23Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Ах, љубов моја | director = [[Коле Ангеловски]] | producer = [[Коле Ангеловски]] | starring = [[Нина Деан]]<br>[[Атанас Атанасовски]]<br>[[Александар Микиќ]]<br>[[Марија Кондовска]]<br>[[Соња Стамболџиоска]]<br>[[Роберт Ристов]] | music = [[Венко Сарафимов]] | company = [[Телма ТВ]], [[Агенција за филм на Република Македонија]] | country = [[Македонија]] | released = [[2017]] }} '''Ах, љубов моја''' — [[Македонија|македонска]] серија од 2017 година во [[режија]] и [[сценарио]] на [[Коле Ангеловски]]. Филмот е во продукција на [[ТВ Телма]]. Главните улоги ги играат: [[Александар Микиќ]], [[Марија Кондовска]], [[Атанас Атанасовски]] и [[Нина Деан]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" |- ! Глумец ! Улога |- | [[Нина Деан]] | Сузан |- | [[Атанас Атанасовски]] | Селпин |- | [[Александар Микиќ]] | Генерал Курчувиќ |- | [[Марија Кондовска]] | г-ѓа Трпковска |- | [[Роберт Ристов]] | Мијалче |- | [[Кристина Ласовска]] | Мариче |- | [[Жарко Димоски]] | Фидан |- | [[Ердоан Максут]] | Ѓорче |- | [[Крсте Јовановски]] | Директор на хотелот |- | [[Ева Скендеровска]] | Нини |- | [[Андон Јовановски]] | Рецепционер |- | [[Валентин Костадиновски]] | Боби |- | [[Едмонг Сотир]] | Азем |} [[Категорија:Македонски филмови]] 4d4jx9ehyhg3n33ywhybok2evbjhejm Кире Печијаревски 0 1277468 4804143 4804038 2022-08-21T14:32:49Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Кире Печијаревски | портрет = | рх = | роден-дата = {{роден на|3| мај|1949}} | роден-место = {{роден во|Скопје}} | националност = [[Македонец]] | познат = по улогите во: [[Македонски народни приказни]]<br>[[Случки од животот]]<br>[[Турни ме да Кинисам]]<br>[[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] | занимање = глумец }} '''Кире Печијаревски''' (р. {{роден на|3| мај|1949}} во {{роден во|Скопје}}) ― [[Македонија|македонски]] филмски и телевизиски глумец и водител. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1975 || [[Прва вечер]] ТВ-филм || |- | 1976 || [[Цимерите од соба 306]] ТВ-филм || |- | 1977 || [[Малиот одред]] ТВ-филм || |- | 1979 || [[Жена од малтер (филм) |Жена од малтер]] ТВ-филм || Пријателот |- | 1980 || [[Време води (филм) |Време води]] ТВ-филм || Камило |- | 1981 || [[Црвениот коњ (филм) |Црвениот коњ]] ТВ-филм || |- | 1982 || [[Јагне на ражен (ТВ-филм) |Јагне на ражен]] ТВ-филм || |- | 1985 || [[Легенди и преданија]] ТВ-серија || Крали Марко |- | 1985 || [[Шарам барам]] ТВ-серија || |- | 1985-1987 || [[Случки од животот]] ТВ-серија || Полицаец / Камерман |- | 1985-1990 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1987 || [[Трст виа Скопје (телевизиска серија) |Трст виа Скопје]] ТВ-серија || |- | 1988 || [[Чук чук Стојанче]] ТВ-серија || |- | 1988-1989 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 1989-1993 || [[Еурека (ТВ серија) |Еурека]] ТВ-серија || Роберт |- | 1990 || [[До-Ре-Ми]] ТВ-серија || Моторџијата |- | 1991 || [[Опстанок]] ТВ-серија || |- | 1991-1995 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || |- | 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1996-2000 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2000 || [[Погрешно време]] ТВ-серија || |- | 2000-2003 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм || |- | 2007 || [[Патување со рабробус]] ТВ-филм || Наум |- | 2007 || [[Досие-К]] ТВ-филм || Инспекторот Бранко |- | 2010 || [[Царската е последна]] ТВ-филм || |- | 2010-2012 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2011 || [[Турни ме да кинисам]] ТВ-серија || Јован |- | 2014-2017 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2017 || [[Вистински приказни (телевизиска серија) |Вистински приказни]] ТВ-серија || |- | 2018 || [[Соблекување]] ТВ-филм || |- | 2021-2022 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2022 || [[Обичниот Ели]] ТВ-филм || |} == Надворешни врски == * {{IMDb име|id=1708305|name=Кире Печијаревски}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Печијаревски, Кире}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски водители]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] b61pxctpnkf4x7b8ixkqwy54eydnc84 Соња Монина 0 1277550 4804178 4730739 2022-08-21T18:59:47Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki {{Infobox fashion designer|name=Соња Монина|image=Sonya Monina 19701.jpg|caption=|birth_name=Олга Георгиева|birth_date={{birth date and age|1988|12|29}}|birth_place=|nationality=[[Украина|Украинка]]|death_date=|years_active=2012–до денес|occupation=[[Моден дизајнер]]|education=[[Киевски универзитет за технологија и дизајн]]|label_name=''SONYAMONINA''|website=}} '''Олга Георгиева''', професионално позната како '''Соња Монина''' ({{Lang-uk|Соня Моніна}}; родена на 29 декември 1988 година во [[Брест (Белорусија)|Брест]], [[Белоруска ССР|Белорусија]], [[СССР]]) е [[Украинци|украински]] [[Мода|моден]] и дизајнер по нарачки. Таа е основач на ''SONYAMONINA'', марка на машка облека со седиште во [[Киев]].<ref name="auto">{{Наведена мрежна страница|url=https://crimea.mk.ru/culture/2018/07/05/pridumano-v-krymu-odezhda-budushhego-ot-soni-moninoy.html|title=Придумано в Крыму: одежда будущего от Сони Мониной|work=crimea.mk.ru}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://starlife.com.ua/posts/sonya-monina---coco-chanel-nas-12234.html|title=Sonya Monina – Coco Chanel нашего времени! - Starlife - Звёздная жизнь|work=starlife.com.ua}}</ref> Нејзините колекции се прикажани во [[Украина]], [[Белорусија]], [[Русија]] и [[Словачка]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://blogs.korrespondent.net/blog/users/3213269-SONYA-MONINA-v-ramkakh-Ukrainian-Fashion-Week-predstavyt-svoui-novuui-muzhskuui-kollektsyui-sezona-vesnaleto-2014|title=SONYA MONINA в рамках Ukrainian Fashion Week представит свою новую мужскую коллекцию сезона весна/лето 2014.|work=blogs.korrespondent.net}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.luckyukraine.in.ua/?p=4088|title=Літо кличе: модний перформанс від SONYA MONINA – Lucky Ukraine}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://nachasi.com/ul/city/2021/07/13/summer-vibes-by-sonya-monina-modnyj-performans/|title=⛱ Summer vibes by Sonya Monina: modnyj performans|date=July 13, 2021|work=Na chasi}}</ref> Нејзините дизајни редовно се прикажуваат за време на Украинската модна недела. == Позадина == Олга Георгиева била родена на 29 декември 1988 година во [[Брест (Белорусија)|Брест]]. На 5-годишна возраст, таа се преселила во [[Симферопол]] со своето семејство. Во 2006 година, таа започнала да студира „Дизајн на производи од кожа“ на Националниот универзитет за технологија и дизајн во [[Киев]]. Во 2012 година, таа создала свој бренд за машка облека, SONYAMONINA. Во 2013 година, Монина ја претставила својата деби-колекција во рамките на Украинската модна недела.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://starlife.com.ua/posts/sabrina-otzhigala-na-yahte-za--8887.html|title=Сабрина отжигала на яхте за $ 3 млн. и в платье от Sonya Monina - Starlife - Звёздная жизнь|work=starlife.com.ua}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://korrespondent.net/lifestyle/4006170-ukraynskaia-nedelia-mody-hde-y-kohda-budet-prokhodyt|title=Украинская Неделя Моды: где и когда будет проходить|work=korrespondent.net}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://ves4i.com.ua/Sonya-Monina|title=Sonya Monina (Соня Монина) — история украинского дизайнерского лейбла мужской одежды, аксессуаров с оригинальным кроем. Где купить, адреса магазинов в Украине &#124; Ves4i.com.ua - официальный сайт в Украине|work=ves4i.com.ua}}</ref> Во 2015 година, таа ја претставила својата колекција за пролет/лето 2016 во рамките на Белоруската модна недела.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.bfw.by/ru/schedulebfw/participants/31210/|title=SONYA MONINA &#124; Участники &#124; Off Schedule BFW &#124; Неделя моды в Беларуси &#124; Belarus Fashion Week|work=www.bfw.by}}</ref> Во 2016 година, таа ги претставила своите колекции на „Фестивалот на млади модни дизајнери“ во [[Москва]]. Во 2018 година, таа ја претставила својата колекција лето 2019 година во [[Национален музеј на уметничкиот арсенал (Киев)|Националниот музеј за уметност и култура „Мистетски Арсенал“]] во рамките на Украинската модна недела.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.unian.ua/society/10434468-ukrainian-fashion-week-dizayneri-pokazali-yakim-bachat-ukrajinskogo-modnika-video.html|title=Ukrainian Fashion Week: дизайнери показали, яким бачать українського модника (відео)|work=www.unian.ua}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://hochu.ua/cat-fashion/news/article-96734-tretiy-den-ukrainian-fashion-week-ss-2020-kosmicheskie-prezentatsii-i-ekologichnyiy-podhod/|title=Третий день Ukrainian Fashion Week SS-2020: космические презентации и экологичный подход &#124; HOCHU.UA|work=hochu.ua}}</ref> Таа била номинирана за „Награда за најдобар дизајнер за машка облека“ на Наградите за најдобра мода 2019 во Украина.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://whatson-kyiv.com/the-winners-of-the-best-fashion-awards-2019/|title=The winners of the Best Fashion Awards 2019 &#124; What's On|last=Forrest|first=Steve|date=November 26, 2019|work=whatson-kyiv.com}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://life.nv.ua/krasota-i-moda/otmetyat-uspehi-dizaynerov-stali-izvestny-nominanty-ukrainskoy-premii-v-sfere-mody-best-fashion-awards-2019-50051468.html|title=Назовут лучших дизайнеров. Стали известны номинанты украинской премии в сфере моды Best Fashion Awards 2019|work=life.nv.ua}}</ref> Монина е исто така дизајнер по своја желба/нарачка. Меѓу познатите клиенти со кои работела, меѓу другите биле и Оскар Кучера, [[:uk:Козловский, Виталий Витальевич|Виталиј Козловски]], [[:uk:Андрій Кіше|Кише]], [[:fr:Pierre Narcisse|Пјер Нарсис]], [[:ru:Зацепин, Антон Владимирович|Антон Зацепин]] и Олександр Моторњи.<ref name="auto"/><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://tsn.ua/glamur/veduchiy-naymuzhnishogo-kanalu-ukrayini-viyde-na-podium-ufw-315057.html|title=Ведучий наймужнішого каналу України вийде на подіум UFW|work=ТСН.ua}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://tsn.ua/glamur/solomiya-vitvicka-vpershe-pokazala-eskizi-svoyeyi-vesilnoyi-sukni-ta-kostyumu-yiyi-narechenogo-319837.html|title=Соломія Вітвіцька вперше показала ескізи своєї весільної сукні та костюму її нареченого|work=ТСН.ua}}</ref> == Наводи == * ''[[:uk:Соня Моніна|Верзијата на украински на оваа статија]]'' [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Украински модни дизајнери]] [[Категорија:Родени во 1988 година]] 8ihzv4pe7t6rvjdzcxl952ulabk6jih Старо купуем 0 1277710 4804206 4798240 2022-08-21T20:28:56Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Старо купуем | director = [[Младен Крстевски]] | producer = [[Младен Крстевски]] | starring = [[Александар Шехтански]]<br>[[Кица Ивковска Велјановска]]<br>[[Младен Крстевски]] | country = [[Македонија]] | released = [[2013]] }} '''Старо купуем''' — [[Македонија|македонски]] филм од 2013 година во [[режија]] и [[сценарио]] на [[Младен Крстевски]]. Главните улоги ги играат: [[Младен Крстевски]], [[Кица Ивковска Велјановска]] и [[Александар Шехтански]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" ! Гмумец ! Улога |- | [[Младен Крстевски]] | Тацо |- | [[Кица Ивковска Велјановска]] | Ружа |- | [[Александар Шехтански]] | Господинот |- | [[Ѓорѓи Тодоровски]] | Аурелие |- | [[Ацо Јовановски]] | Дедото |- | [[Маја Вељковиќ-Пановска]] | Цеца |- | [[Александар Велјановски]] | |- | [[Марјан Чакмакоски]] | |- | [[Андон Јовановски]] | |} [[Категорија:Македонски филмови]] e02n1ix0rb2kcuj71nwehovy2squ70d Досие-К 0 1277717 4804197 4801555 2022-08-21T20:14:14Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Досие-К | director = [[Драган Велјановски]] | producer = [[Ванчо Петрушевски]]<br>[[Драган Велјановски]] | starring = [[Шенка Колозова]]<br>[[Ванчо Петрушевски]]<br>[[Кире Печијаревски]]<br>[[Дејан Лилиќ]]<br>[[Милица Стојанова]]<br>[[Александар Шехтански]] | country = [[Македонија]] | released = [[2007]] }} '''Досие-К''' — [[Македонија|македонски]] филм од 2007 година филм на [[Ванчо Петрушевски]] и [[Драган Велјановски]]. Главните улоги ги играат: [[Ванчо Петрушевски]], [[Шенка Колозова]], [[Кире Печијаревски]], [[Дејан Лилиќ]] и [[Ненад Милосављевиќ]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" ! Глумец ! Улога |- | [[Ванчо Петрушевски]] | Инспекторот Ацо |- | [[Шенка Колозова]] | Тетка Маре |- | [[Кире Печијаревски]] | Инспекторот Бранко |- | [[Милица Стојанова]] | Елена Митрева |- | [[Александар Шехтански]] | Овчарот |- | [[Дејан Лилиќ]] | Инспектор Диме |- | [[Ненад Милосављевиќ]] | Кодошот Столе |- | [[Бранко Ѓорчев]] | Марко Ковач |- | [[Зорица Панчиќ]] | Лаборантка Снеже |- | [[Роберт Ристов]] | Јордан Митрев |- | [[Ердоан Максут]] | Граѓанин 1 |- | [[Рубенс Муратовски]] | Граѓанин 2 |- | [[Емин Унѓел]] | Помошник инспектор Филе |- |} [[Категорија:Македонски филмови]] rzwsh6umzv3jraj7kyqxhk0h7s2ssv9 Бог да ги убие шпионите (филм) 0 1278385 4804202 4803303 2022-08-21T20:25:22Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Italic title}} {{Infobox film | name = Бог да ги убие шпионите | director = [[Ацо Алексов]] | producer = [[Ацо Алексов]] | starring = [[Васил Шишков]]<br>[[Благоја Спиркоски-Џумерко]]<br>[[Душко Костовски]]<br>[[Петре Арсовски]]<br>[[Тодорче Николовски (глумец) |Тодор Николовски]]<br>[[Илија Милчин]]<br>[[Петре Прличко]]<br>[[Кире Печијаревски]]<br>[[Мустафа Јашар]]<br>[[Кирил Ќортошев]]<br>[[Александар Шехтански]]<br>[[Салаетин Билал]]<br>[[Илија Џувалековски]]<br>[[Илија Струмениковски]]<br>[[Митко Апостоловски]] | country = [[Македонија]] | released = [[1993]] }} '''Бог да ги убие шпионите''' — [[Македонија|македонски]] филм снимен во 1993 година во [[режија]] на [[Ацо Алексов]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" |- ! Глумец ! Улога |- | [[Васил Шишков]] | Војдан |- | [[Благоја Спиркоски-Џумерко]] | Питачот |- | [[Душко Костовски]] | Орхан Ѓулпапас |- | [[Илија Џувалековски]] | Полицискиот началник |- | [[Петре Арсовски]] | Сакир |- | [[Илија Милчин]] | Жан Дивалје |- | [[Кире Печијаревски]] | Водичот |- | [[Петре Прличко]] | Курт Шварцвасер |- | [[Илија Струмениковски]] | Полицаец началник |- | [[Кирил Псалтиров]] | Заптија |- | [[Салаетин Билал]] | Паша ефенди |- | [[Тодорче Николовски (глумец) |Тодор Николовски]] | Гојчин левата |- | [[Џемаил Максут]] | Турчинот со нож |- | [[Александар Шехтански]] | Адам Валевски |- | [[Горан Илиќ]] | Стражар |- | [[Кирил Ќортошев]] | Кафеанџијата |- | [[Бајруш Мјаку]] | Мемла-бег |- | [[Митко Апостоловски]] | / |- | [[Мустафа Јашар]] | Добриот стражар |- | [[Блаже Алексов]] | Пријател на кафеанџијата |- | [[Трајче Иваноски]] | / |- | [[Васо Ангелов]] | / |- | [[Марјан Чакмакоски]] | / |- | [[Биљана Таневска]] | / |- | [[Илко Стефановски]] | / |- | [[Чедо Христов]] | / |- | [[Елјеса Касо]] | / |- | [[Ване Мелев]] | / |- | [[Петар Димоски]] | / |- | [[Љубица Гојковиќ]] | / |- | [[Живко Пешевски]] | / |- | [[Крсте Јовановски]] | / |- | [[Димитар Вандовски]] | / |- | [[Благоја Ивчески]] | / |- | [[Бранко Ѓорчев]] | Новинар |- | [[Димитар Костов]] | / |- | [[Андон Јовановски]] | / |- | [[Најдо Тодески]] | / |- | [[Јосиф Јосифовски (глумец) |Јосиф Јосифовски]] | / |- | [[Александар Микиќ]] | Полицаец |} == Надворешни врски == * {{IMDb title|id=1413625|title=Бог да ги убие шпионите}} [[Категорија:Филмови од 1993 година]] [[Категорија:Филмови со Васил Шишков]] [[Категорија:Филмови со Благоја Спиркоски-Џумерко]] [[Категорија:Филмови со Илија Џувалековски]] [[Категорија:Филмови со Душан Костовски]] [[Категорија:Филмови со Тодор Николовски]] [[Категорија:Филмови со Бајруш Мјаку]] [[Категорија:Филмови со Петре Прличко]] [[Категорија:Филмови со Илија Милчин]] [[Категорија:Филмови со Киро Ќортошев]] [[Категорија:Филмови со Петре Арсовски]] [[Категорија:Филмови со Џемаил Максут]] [[Категорија:Филмови со Мустафа Јашар]] [[Категорија:Филмови со Александар Шехтански]] [[Категорија:Македонски филмови]] [[Категорија:Филмови на Ацо Алексов]] i3eya0gj5kxfdfc20d6vfjzaqsp8dfa Марјан Чакмакоски 0 1278475 4804119 4782084 2022-08-21T13:15:29Z 188.117.212.92 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Марјан Чакмакоски | портрет = | рх = | опис = | роден-дата = {{роден на|||1958}} | роден-место = {{роден во|Прилеп}} | националност = [[Македонец]] | познат = по улогите во: <br>[[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]]<br>[[Авантурите на Итар Пејо]]<br>[[Прашина (филм) |Прашина]]<br>[[Три во едно]] | занимање = глумец }} '''Марјан Чакмакоски''' — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски [[глумец]]. Од 1985 година работи во [[Народен театар „Војдан Чернодрински“|Народниот театар „Војдан Чернодрински“]] во [[Прилеп]]. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1982 || [[Слана во цутот на бадемите]] ТВ-филм || |- | 1985 || [[Трговецот од Солун]] ТВ-филм || |- | 1993 || [[Бог да ги убие шпионите (филм) |Бог да ги убие шпионите]] ТВ-филм || Затвореник |- | 1998 || [[На Балканот не се пие чај]] ТВ-филм || |- | 2001 || [[Прашина (филм) |Прашина]] ТВ-филм || Вилагер |- | 2003 || [[Последниот фалцер]] ТВ-филм || Аљуш |- | 2005 || [[Крчма на патот кон Европа]] ТВ-филм || |- | 2007 || [[Збогум Румелија (ТВ-серија) |Збогум Румелија]] ТВ-серија || |- | 2013 || [[Старо купуем]] ТВ-филм || |- | 2013-2014 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || Чаушот |- | 2013-2014 || [[Авантурите на Итар Пејо]] ТВ-серија || Стојан |- | 2014 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2014 || [[Приказни од животот]] ТВ-серија || Таткото на Дарја |- | 2015 || [[Три во едно]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || |} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Чакмакоски, Марјан}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] s5zl8b8sfe6wnqfbu9priuw2otzdtud Бела ноќ (филм) 0 1278527 4804204 4754769 2022-08-21T20:27:27Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Бела ноќ | director = [[Јани Бојаџи]] | producer = [[Јани Бојаџи]] | starring = [[Младен Крстевски]]<br>[[Јелена Жугиќ]]<br>[[Игор Стојчевски]]<br>[[Тинка Ристевска]]<br>[[Бранко Бенинов]] | country = [[Македонија]] | released = [[2015]] }} '''Бела ноќ''' - [[Македонија|македонски]] филм снимен во 2015 година во [[режија]] и [[сценарио]] на [[Јани Бојаџи]]. Филмот е снимен во продукција на [[Канал 5]]. == Улоги == {| Class= "wikitable sortable" |- ! Глумец ! Улога |- | [[Младен Крстевски]] | Чорбаџи Димо |- | [[Тинка Ристевска]] | Баба Ленка |- | [[Игор Стојчевски]] | Маноил |- | [[Јелена Жугиќ]] | Слободата |- | [[Бранко Бенинов]] | Петруш |- | [[Ирена Илиевска]] | Темјана |- | [[Васил Михаил]] | Тодор |- | [[Јанка Лефкова]] | Вета |} [[Категорија:Македонски филмови]] omxpx0c8jossqujg3bhn2uwpq8s8ien Ѓорѓи Нешкоски 0 1279189 4804118 4780036 2022-08-21T13:13:15Z 188.117.212.92 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име Ѓорѓи Нешкоски | портрет = | опис = | роден-дата = {{роден на |||1986}} | роден-место = {{роден во |Гостивар}} | познат = по улогите во: <br> [[Македонски народни приказни]]<br>[[Инсајдер (телевизиска серија) |Инсајдер]]<br>[[Сенки над Балканот]]<br>[[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]] | националност = [[Македонец]] | занимање = глумец }} '''Ѓорѓи Нешкоски''' — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски [[глемец]]. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 2010 || [[Како да ме нема]] ТВ-филм || Искусен Војник |- | 2010-2013 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2013 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 2014 || [[Кум (серија) |Кум]] ТВ-серија || |- | 2015 || [[12 Мајмуни]] ТВ-филм || Курир |- | 2015 || [[Големото прогонство од Кавкасија]] ТВ-серија || |- | 2016-2018 || [[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]] ТВ-серија || Водоводџијата Борис |- | 2017 || [[Инсајдер (телевизиска серија) |Инсајдер]] ТВ-серија || Александар |- | 2018 || [[Година на мајмунот]] ТВ-филм || Презентер |- | 2018 || [[Заб (филм) |Заб]] ТВ-филм || Бојан |- | 2019 || [[Фамилија Марковски (телевизиска серија) |Фамилија Марковски]] ТВ-серија || Додворувач |- | 2019-2020 || [[Сенки над Балканот]] ТВ-серија || Димче |- | 2020 || [[Другарот]] ТВ-филм || Димче |- | 2021-2022 || [[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]] ТВ-серија || Водоводџијата |} [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски глумци]] mo4e90hr9ixt9j82r1z9nvg1w29q7cs Душко Ѓорѓиоски 0 1279704 4804129 4801694 2022-08-21T13:50:06Z 188.117.212.92 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Душко Ѓорѓиоски | портрет = | рх = | опис = | роден-дата = {{роден на|10|јули|1948}} | роден-место = {{роден во|Прилеп}} | националност = [[Македонец]] | познат = по улогите во: <br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Турни ме да кинисам]]<br>[[Јазол (филм) |Јазол]]<br>[[Оловна бригада]] | занимање = глумец }} '''Душко Ѓорѓиоски''' (р. {{роден на |10|јули|1948}} година во {{роден во|Прилеп}}) — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец и режисер. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1977 || [[Пресуда (македонски филм) |Пресуда]] ТВ-филм || |- | 1979 || [[Жена од малтер]] ТВ-филм || |- | 1980 || [[Оловна бригада]] ТВ-филм || |- | 1981 || [[Бановиќ Страхиња]] ТВ-филм || |- | 1981 || [[Првите цутови]] ТВ-серија || |- | 1984 || [[Другарувања]] ТВ-серија || |- | 1985 || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм || |- | 1985-1986 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1986 || [[Состојба пред инфаркт]] ТВ-филм || |- | 1988-1989 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 1992-1996 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1994 || [[Прекалени]] ТВ-серија || Гјурчин |- | 1999 || [[Каца (филм)|Каца]] ТВ-филм || |- | 2000 || [[Погрешно време]] ТВ-серија || |- | 2002 || [[Глужд во времето]] ТВ-филм || |- | 2006 || [[Мост (филм) |Мост]] ТВ-филм || |- | 2006-2009 || [[Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2010-2013 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2011 || [[Турни ме да Кинисам]] ТВ-серија || Благоја |- | 2013 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || Таткото |- | 2014 || [[Женски итроштини]] ТВ-филм || |- | 2015 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија |} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ѓорѓиоски, Душко}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски режисери]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] 4ksjlfoyexuo0j4t93cxxkswqlg71a7 Ревитуса 0 1279992 4804183 4681455 2022-08-21T19:08:19Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Greece relief location map.jpg|мини|Локациска карта на Грција]] '''Ревитуса''' ([[:el:Ρεβυθούσα|грчки: Ρεβυθούσα]])<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://el.wikipedia.org/wiki/Ρεβυθούσα|title=Revithousa, first edition translated directly from the Greek wikipedia term.|last=|first=|date=18 октомври 2019|work=|archive-url=|archive-date=|accessdate=13 ноември 2021}}</ref> - мал [[остров]] во [[Саронски Залив|Саронскиот Залив]], ненаселен<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.eetaa.gr/metaboles/fek/2002/fek_715b_2002.pdf|title=No. 6821/C5-908: Ratification of the results of the actual population of the general population census of 18 March 2001.|last=|first=|date=12 јуни 2012|work=|publisher=ΕΦΗΜΕΡΙΣ ΤΗΣ ΚΥΒΕΡΝΗΣΕΩΣ|archive-url=|archive-date=|accessdate=13 ноември 2021}}</ref> со површина од 0,18 квадратни километри. Се наоѓа на 500 метри јужно од брегот на Агија Триада ([[Света Троица]]), во заливот Пахи Мегара и 900 метри западно од Саламина. Ревитуса административно припаѓа на Саламина од 2001 година. == Терминална станица за течен природен гас == Од 1999 година, една од најважните национални инфраструктури во [[Грција]], работи на терминалот за течен природен гас Ревитуса.<ref>[http://www.tovima.gr/relatedarticles/article/?aid=116341 Η Ρεβυθούσα ανοίγει τις πύλες της - tovima.gr]</ref> Тој е еден од трите извори на снабдување на Националниот систем за пренос на гас и една од десетте слични станици кои работат денес низ [[Средоземно Море|Медитеранот]] и [[Европа]]. Таму се истоваруваат и примаат товари со природен гас во течен облик, кои во земјава пристигнуваат со цистерни. Течниот природен гас се складира во два резервоари со вкупен капацитет од 130.000 кубни метри.<ref name="desfa.gr">https://www.desfa.gr/national-natural-gas-system/lng-facility</ref> Потоа, во посебните капацитети на блокот се претвора во гас и го напојува Националниот систем за природен гас. Во октомври 2007 година, операторот DESFA ја завршил работата за надградба на Терминалот за течен природен гасРевитуса,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.desfa.gr/en/national-natural-gas-system/lng-facility|title=LNG Facility, An important energy asset|last=|first=|date=|work=DESFA|archive-url=|archive-date=|accessdate=}}</ref> остварувајќи една од најважните инвестиции во енергетската инфраструктура на земјата. Со оваа надградба, станицата сега може да прима и преработува до тројно количество природен гас и да му обезбеди на Националниот преносен систем 5,2-5,3 милијарди кубни метри годишно. Конкретно, проектот вклучувало проширување на инфраструктурата и подобрување на опремата за зголемување на капацитетот за гасификација на централата на 1.000 кубни метри гас на час, од 271 кубен метар на час. == Наводи == <references /> == Надворешни врски == * [https://www.desfa.gr/en/national-natural-gas-system/lng-facility Терминална станица за течен природен гас] * [https://web.archive.org/web/20090217045350/http://promitheas.org.gr/default.asp?pid=502&langid=18& Терминална станица на течен природен гас во Ревитуза - www.promitheas.org.gr] [[Категорија:Егејски Острови]] [[Категорија:Острови во Грција]] 0l3xxhoursoozpr9xjeclvd0yuhr5lg Филиз Ахмет 0 1280267 4804138 4781635 2022-08-21T13:57:54Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki '''Филиз Ахмет''' ({{lang-tr|Filiz Ahmet}}; р. {{родена на|15|април|1981}}) — [[Македонија|македонска]] сценска и филмска актерка со турско потекло. Најпозната е по улогите на Зарифе во турската ТВ серија [[Збогум Румелија (ТВ-серија) |Збогум Румелија]] и Нигар Калфа во ТВ серијата [[Величествениот султан (ТВ-серија)|Величествениот султан]]. == Ран живот == Филиз Ахмет е родена во [[Скопје]], [[Социјалистичка Република Македонија|СР Македонија]]. Таа има турско потекло. Филиз Ахмет има двојно македонско и турско државјанство.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.gloria.hr/fokus/zvjezdane-staze/zvijezda-serije-djevojka-sa-sela-sama-sam-a-bioloski-sat-otkucava/7679070/|title=Zvijezda serije 'Djevojka sa sela': 'Sama sam, a biološki sat otkucava' - Gloria|work=www.gloria.hr|accessdate=10 February 2019}}</ref> Нејзината мајка работи како суфлер, додека нејзиниот дедо, Луфту Сејфулах, бил Македонец со турско потекло, сценски актер и соосновач на Македонско-турскиот театар. Првата претстава што ја гледала во театарот била „Идиот“, заснована на [[Идиот (роман)|истоимениот]] роман на [[Фјодор Михајлович Достоевски|Фјодор Достоевски]]. Таа развила доживотна страст за театарот и имала 6 години кога првпат се појавила на сцената. Детството на Ахмет се совпаднало со југословенските војни. Поради конфликтот, нејзиното семејство одлучило да замине во Шведска, а подоцна кога имала 15 години се вратила во Македонија. Филиз Ахмет завршила медицинско училиште, а потоа и Академија за ликовни уметности во [[Скопје]] во 2003 година. Ахмет е повеќејазична и знае да зборува македонски, турски, шведски, англиски, српски и бугарски. == Кариера == Ахмет започнала како сценска актерка и добила неколку награди за изведба. Таа не планирала да глуми на екранот, а нејзиниот презафатен театарски распоред и дозволувал малку време за било што друго. Сепак, нејзиниот пробивен настап се случил во 2007 година кога се појавила во улогата на Зарифе во серијата [[Збогум Румелија (ТВ-серија) |Збогум Румелија]]. За да го направи нејзиниот лик поизразен, Ахмет ја интерпретирала нејзината улога на македонски турски дијалект.<ref name="cumhuriyet1">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cumhuriyet.com.tr/?hn=414778&kn=27&ka=4&kb=27|title=Cumhuriyet Portal|date=|publisher=Cumhuriyet.com.tr|accessdate=20 September 2013}}</ref> По оваа серија добила понуди во различни телевизиски серии. Нејзиниот следен проект бил „Балканска свадба“, каде што ја презела улогата на Галина во 2009 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.arti90dergi.com/index.php/109-nisan-2012/127-makedonya-filiz-ahmet-04-2012|title=T.C. Başbakanlık Yurtdışı Türkler ve Akraba Topluluklar Bşk|last=MNV Creative Studios|date=|publisher=ARTI90 Dergi|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304212937/http://www.arti90dergi.com/index.php/109-nisan-2012/127-makedonya-filiz-ahmet-04-2012|archive-date=4 March 2016|accessdate=20 September 2013}}</ref> == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 2002 || [[Заведени]] ТВ-серија || |- | 2008 || [[Деца од друга област]] ТВ-филм || Бејза |- | 2008 || [[Затемнување на љубовта]] ТВ-филм || |- | 2007-2009 || [[Збогум Румелија (ТВ-серија) |Збогум Румелија]] ТВ-серија || Зарифе |- | 2009-2010 || [[Балканска свадба]] ТВ-серија || Галина |- | 2011-2014 || [[Величествениот султан (ТВ-серија) |Величествениот султан]] ТВ-серија || Ниѓар калфа |- | 2013 || [[Тетратка за среќно семејство]] ТВ-филм || |- | 2014 || [[Женски грабеш на банка]] ТВ-филм || Билге |- | 2014 || [[Се грижам за тебе]] ТВ-филм || |- | 2014 || [[Огледало на мојата душа]] ТВ-филм || Ѓулпери |- | 2016-2017 || [[Животот не е песна]] ТВ-серија || Нургул |- | 2017 || [[Бескрајна љубов]] ТВ-филм || Баде |- | 2018 || [[Нашата мисија е одмор]] ТВ-филм || Ѓулизар |- | 2018 || [[Крем со мед]] ТВ-филм || Филиз |- | 2019 || [[Влечење]] ТВ-филм || Михри |- | 2019-2020 || [[Доктор]] ТВ-серија || Ѓулај |- | 2020 || [[Горчлива цреша]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Балканска приспивна песна]] ТВ-серија || |} == Наводи == {{наводи}}  == Надворешни врски == * [http://www.filizahmet.com/ Официјална веб страна] * {{Imdb име|2898497}} {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ахмет, Филиз}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1981 година]] [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] ah1xc857uc5im9zvaewul8cvqkp442o Владо Денчов 0 1283306 4804132 4797889 2022-08-21T13:52:01Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Владо Денчов | портрет = | рх = | опис = | роден-дата = {{роден на|14|септември|1955}} | роден-место = {{роден во|Крива Паланка}} | националност = [[Македонец]] | познат = по улогите во: <br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Вистинска љубов (филм) |Вистинска љубов]]<br>[[Среќна Нова 1903 (филм)|Среќна Нова 1903]] | занимање = глумец }} '''Владо Денчов''' ({{роден на|14|септември|1955}}, {{роден во|Крива Паланка}}) — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1989-1993 || [[Еурека]] ТВ-серија || Прв Агент |- | 1990 || [[Северна грешка]] ТВ-филм || |- | 1990-1992 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1991 || [[Елелига пепелига]] ТВ-серија || |- | 1992 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 1994 || [[Пред дождот]] ТВ-филм || |- | 1994-1995 || [[Бумбари]] ТВ-серија || |- | 2000 || [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија || |- | 2004 || [[Големата вода (филм) |Големата вода]] ТВ-филм || |- | 2006 || [[Мост (филм) |Мост]] ТВ-филм || |- | 2013 || [[Тврдокорни (телевизиска серија) |Тврдокорни]] ТВ-серија || |- | 2014 || [[Среќна Нова 1903 (филм) |Среќна Нова 1903]] ТВ-филм || Митре |- | 2014 || [[До балчак]] ТВ-филм || |- | 2016 || [[Вистинска љубов (филм) |Вистинска љубов]] ТВ-филм || Таткото на Наде |- | 2016-2017 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2018 || [[Ругање со Христос]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || |} == Надворешни врски == * {{IMDb име|id=1822127|name=Владо Денчов}} {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Денчов, Владо}} [[Категорија:Македонски глумци]] [[Категорија:Македонски режисери]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] cgov0uvi4iccgt6tfnut2xyy4la2phx Изабела Новотни 0 1283324 4804142 4798006 2022-08-21T14:31:41Z 188.117.212.92 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Изабела Новотни | портрет = | рх = | опис = | роден-дата = {{роден на |||1970}} | роден-место = {{роден во |Скопје}} | националност = [[Македонец]] | познат = по улогите во <br>[[Македонски народни приказни]]<br>[[Сенки (филм) |Сенки]]<br>[[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] | занимање = глумец }} '''Изабела Новотни''' ({{роден на|||1970}}, {{роден во|Скопје}}) — [[Македонија|македонска]] театарска, филмска и телевизиска глумица. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1989 || [[Мугра]] ТВ-филм || |- | 1992-1994 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 1995 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 1995. || [[Ангели на отпад (филм) |Ангели на отпад]] ТВ-филм || Маргарита |- | 1995-2000 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2000 || [[Погрешно време (телевизиска серија) |Погрешно време]] ТВ-серија || |- | 2000 || [[Во светот на бајките (телевизиска серија) |Во светот на бајките]] ТВ-серија || |- | 2000-2001 || [[Светот има осум страни]] ТВ-серија || |- | 2001 || [[Народен пратеник]] ТВ-филм || |- | 2005 || [[Обични луѓе]] ТВ-серија || Рафаела |- | 2007 || [[Сенки (филм) |Сенки]] ТВ-филм || Изабела |- | 2010 || [[Мајки (филм) |Мајки]] ТВ-филм || |- | 2010-2012 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2014-2015 || [[Македонски народни приказни (телевизиска серија) |Македонски народни приказни]] ТВ-серија || |- | 2015 || [[Незрели цреши]] ТВ-филм || |- | 2017 || [[Види ја ти неа]] ТВ-филм || |- | 2021-2022 || [[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]] ТВ-серија || Козметичарка |- | 2022 || [[Обичниот Ели]] ТВ-филм || Ели |} == Надворешни врски == * {{IMDb име|id=2759698|name=Изабела Новотни}} {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Новотни, Изабела}} [[Категорија:Македонски глумици]] [[Категорија:Македонски театарски глумци]] [[Категорија:Македонски филмски глумци]] [[Категорија:Македонски телевизиски глумци]] eclyxur64977p9w2hbz18hpevb1ffck Последниот Македонец 0 1285700 4804212 4799871 2022-08-21T20:35:10Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{закосен наслов}} {{Infobox film | name = Последниот Македонец | director = [[Илија Пиперкоски]] | producer = [[Илија Пиперкоски]] | starring = [[Митко Апостоловски]]<br>[[Крсте Јовановски]]<br>[[Трајче Иваноски]]<br>[[Игор Трпчески]]<br>[[Рубенс Муратовски]]<br>[[Филип Трајковиќ]] | country = [[Македонија]] | released = [[2015]] }} '''Последниот Македонец''' — [[Македонија|македонски]] филм снимен во 2015 година. == Улоги == {| class="wikitable sortable" ! Глумец ! Улога |- | [[Митко Апостоловски]] | Дедото |- | [[Димитар Ѓорѓиевски]] | Димо Хаџи Димов |- | [[Љубен Најдовски]] | |- | [[Игор Трпчески]] | Владиката |- | [[Петар Горко]] | Митре Васков |- | [[Крсте Јовановски]] | Атаначковиќ |- | [[Рубенс Муратовски]] | Јане Сандански |- | [[Ѓорѓи Тодоровски]] | Тодор Паница |- | [[Александар Степанулески]] | Христо Чернопеев |- | [[Трајче Иваноски]] | Таткото |- | [[Зоран Љутков]] | Коте |- | [[Славиша Кајевски]] | Павел Кирев |- | [[Ненад Коцев]] | |- | [[Филип Трајковиќ]] | |- | [[Ратка Радмановиќ]] | Бабата |- | [[Сашко Коцев]] | Јован Бабунски |- | [[Илија Пиперкоски]] | |- | [[Благоја Спиркоски - Џумерко]] | |- | [[Јордан Витанов]] | Вангел Георгиев |- | [[Жарко Димоски]] | Пере Тошев |- | [[Ѓорѓи Јолевски]] | Ѓорче Петров |- |} ==Надворешни врски== * {{IMDb title|4895432|Последниот Македонец}} [[Категорија:Македонски филмови]] [[Категорија:Филмови од 2015 година]] [[Категорија:Филмови на Илија Пиперкоски]] [[Категорија:Филмови со Митко Апостоловски]] [[Категорија:Филмови со Димитар Ѓорѓиевски]] [[Категорија:Филмови со Петар Горко]] [[Категорија:Филмови со Благоја Спиркоски-Џумерко]] 4ao3aqmhekyugm3fsb1uuh12npkcibj Википедија:Уредувачки викенди 2022 4 1286162 4804174 4804016 2022-08-21T18:17:55Z Visem 38553 /* Список на учесници */ wikitext text/x-wiki {| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;" |- style="text-align:center;" |[[Податотека:Shared Knowledge Logo.svg|150п]] |- style="text-align:center;" |[[Податотека:Уредувачки денови.svg|150п]] |} {{Кратенка|ВП:УВ}} Во текот на 2022 година е планирано да се одржуваат '''[[Википедија:Уредувачки викенди|уредувачки викенди]]'''. Уредувачките викенди ќе се изведуваат во текот на еден викенд, со почеток во 00:00 во сабота и крај во 23:59 во недела. Предвид ќе бидат земени сите создадени или подобрени статии и предлошки на зададената тема од корисници на Википедија на македонски јазик кои ги пријавиле во уредувачкиот викенд. == Одржани викенди == === Писатели === [[Податотека:Stamp Anton Chekhov.jpg|180п|десно|Уредувачки викенд „Писатели“]] Во периодот 1-2 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Писатели“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за писателите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Writers]] * од Википедија на руски јазик: ** [[:ru:Категория:Писатели]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Владимир Соловјов]] (Н)|[[Томас Бернхард]] (Н)|[[Изабел Аљенде]] (Н)|[[Софи Бжеска]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Тико Вилка]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Славко Михалиќ]] (Н)|[[Вилијам С. Мервин]] (Н)|[[Ференц Јухас]] (Н)|[[Генадиј Ајги]] (Н)|[[Керол Ен Дафи]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Питер Саксон]] (Н)|[[Гери Камија]] (Н)|[[Арет Дирахиски]] (Н)|[[Клодија Џејмсон]] (Н)|[[Никола Кесаровски]] (Н)|[[Стефан Цанев]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Лоренцо да Понте ]] (Н)|[[Франческо Марија Пјаве ]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Скијачки центри === [[Податотека:Lift Seceda Gherdëina.jpg|240п|десно|Уредувачки викенд „Скијачки центри“]] Во периодот 8-9 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Скијачки центри“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со скијачките центри можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Ski areas and resorts by country]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Медведница]] (П)|}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Василица (планина)]] (П)|[[Говедарци]] (П)|[[Семково]] (П)|[[Кулиното]] (Н)|[[Паничиште]] (Н)|[[Скијалиште]] (Н)|[[Пршевица]] (Н)|[[Цигов Чарк]] (Н)|[[Узана]] (Н)|[[Бодрост]] (Н)|[[Алеко (скијалиште)]] (Н)|[[Рујиште]] (Н)|[[Монтекампјоне]] (Н)|[[Априка]] (Н)|[[Карталкаја]] (Н)|[[Скијачка жичница]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] |{{подреден список|[[Санкт Мориц]] (Н)|[[Венген]] (Н)|[[Мариборско Похорје (скијачки центар)]] (Н)|[[Крањска Гора (скијачки центар)]] (Н)|[[Крањска Гора]] (Н)|[[Јахорина (скијачки центар)]] (Н)|[[Аделбоден]] (Н)|[[Кицбил]] (Н)|[[Бивер Крик (одморалиште)]] (Н)|[[Лејк Луиз (скијачки центар)]] (Н)|[[Зелден]] (Н)|[[Вал Гардена]] (Н)|[[Бормио]] (Н)|[[Сестриере]] (Н)|[[Шамони]] (Н)|[[Кортина д'Ампецо]] (Н)|}} |- | 4 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Скијалиште „Копанки“]] (Н)|[[Скијалиште Сљеме]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Чоколадо === [[Податотека:Chocolate (blue background).jpg|200п|десно|Уредувачки викенд „Чоколадо“]] Во периодот 15-16 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Чоколадо“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со чоколадото можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Chocolate]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:BlueEagle1|BlueEagle1]] | {{подреден список|[[Предлошка:Чоколадо]] (Н)|[[Темно чоколадо]] (Н)|[[Чоколадо за готвење]] (Н)|[[Чоколатерија]] (Н)|[[Топло чоколадо]] (Н)|[[Шеќерна табла]] (Н)|[[Чоколаден прелив]] (Н)|[[Млечно чоколадо]] (Н)|[[Чоколадо]] (П)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Амандина (десерт)]] (Н)|[[Чоколадна паричка]] (Н)|[[Чоколаден путер]] (Н)|[[Чоколатера]] (Н)|[[Чоколаден сос]] (Н)|[[Чампорадо]] (Н)|[[Еспресино]] (Н)|[[Марокино]] (Н)|[[Бичерин]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Холандско преработено какао]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Замоци === [[Податотека:Icone chateau renaissance.svg|200п|десно|Уредувачки викенд „Замоци“]] Во периодот 22-23 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Замоци“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за замоците можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Castles]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Замок Бањски двори]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Озаринечки замок]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Бодрумкале]] (Н)|[[Бојабатски замок]] (Н)|[[Кајсерски замок]] (Н)|[[Амуда (Турција)]] (Н)|[[Стареселски замок]] (Н)|[[Вечен златен замок]] (Н)|[[Микулов (замок)]] (Н)|[[Миленград]] (Н)|[[Замкова Гора (Киев)]] (Н)|[[Пандурица]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Виндзорски замок]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Борл (замок)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Езера === [[Податотека:Legenda jezioro.gif|160п|десно|Уредувачки викенд „Езера“]] Во периодот 29-30 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Езера“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за езера можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Lakes]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Савско Езеро]] (Н)|[[Палиќко Езеро]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Бојанско Езеро]] (Н)|[[Седум Рилски Езера]] (Н)|[[Италијански Езера]] (Н)|[[Атанасовско Езеро]] (Н)|[[Бургаско Езеро]] (Н)|[[Рабишко Езеро]] (Н)|[[Шабленско Езеро]] (Н)|[[Аријана (езеро)]] (Н)|[[Попово Езеро]] (Н)|[[Типицки Езера]] (Н)|[[Б’ндерички Езера]] (Н)|[[Кременски Езера]] (Н)|[[Самодивски Езера]] (Н)|[[Синаничко Езеро]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Црно Езеро (Шар Планина)]] (П)|[[Мало Црно Езеро]] (Н)|[[Мал Ѓол]] (П)|[[Кривошијско Езеро]] (П)|[[Долно Доброшко Езеро]] (П)|[[Горно Доброшко Езеро]] (П)|[[Горно Врачанско Езеро]] (П)|[[Долно Врачанско Езеро]] (П)|[[Караниколичко Езеро]] (П)|[[Бозовачко Eзеро]] (Н)|[[Бело Езеро (Шар Планина)]] (П)|[[Боговињско Езеро]] (П)}} |- | 4 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Павловачко Езеро]] (Н)|[[Потпеќко Езеро]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Шацки Езера]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Кина === [[Податотека:Chinese dragon asset heraldry.svg|десно|210п|Уредувачки викенд „Кина“]] Во периодот 5-6 февруари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Кина“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со Кина можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на кинески јазик: ** [[:zh:模板:中国]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dentedeleone|Дентеделеоне]] | {{подреден список|[[Цај Лун]] (Н)||[[Ќинг (династија)]] (Н)|[[Опиумски војни]] (Н)|[[Век на понижување]] (Н)|[[Пу Ји]] (Н)|}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Кантонска кула]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Битка кај Ан]] (Н)|[[Бин (град)]] (Н)|[[Цао (префектура)]] (Н)|[[Цај (префектура)]] (Н)|[[Цанг (префектура)]] (Н)|[[Денг (држава)]] (Н)|[[Баба (леб)]] (Н)|[[Железно јајце]] (Н)|[[Маоцај]] (Н)|[[Сонг гао]] (Н)|[[Луфу (јадење)]] (Н)|[[Јанпи]] (Н)|[[Министерство за наука и технологија на НР Кина]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Зимски олимписки игри === [[Податотека:Olympic rings without rims.svg|десно|170п|Уредувачки викенд „Зимски олимписки игри“]] Во периодот 12-13 февруари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Зимски олимписки игри“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со Зимските олимписки игри можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Winter Olympic Games]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Дарко Дамјановски]] (П)|[[Македонија на Зимските олимписки игри 2022]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Естер Ледецка]] (Н) |[[Нориаки Касаи]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Јулија Џима]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Иван Лебанов]] (Н) |[[Надежда Таланова]] (Н)|[[Наталија Снитина]] (Н) |[[Луиза Носкова]] (Н)|[[Бохуслав Еберман]] (Н) |[[Миран Тепеш]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Медалисти на Зимските олимписки игри 2022 === [[Податотека:Nils van der Poel in 2022.jpg|десно|190п|Уредувачки викенд „Медалисти на Зимските олимписки игри 2022“]] Во периодот 19-20 февруари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Медалисти на Зимските олимписки игри 2022“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за медлисти на Зимските олимписки игри 2022 можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Medalists at the 2022 Winter Olympics]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Урша Богатај]] (Н) |[[Константин Ивлиев]] (Н)|[[Ловро Кос]] (Н) |[[Мануел Фетнер]] (Н)|[[Надја Делаго]] (Н) |[[Антон Смолски]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Паскал Дион]] (Н)|[[Лоран Дибреј]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:TheGreatMKD|TheGreatMKD]] | {{подреден список|[[Ејлин Гу]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Олександар Абраменко]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Ирен Вист]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Композитори === [[Податотека:Azerbaijani composers in the 60s.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Композитори“]] Во периодот 26-27 февруари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Композитори“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за композитори можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Composers]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Антон Степанович Аренски]] (Н)|[[Софија Губаидулина]] (Н)|[[Александар Константинович Глазунов]] (Н)|[[Мили Алексеевич Балакирев]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Филип Кутев]] (Н) |[[Димитар Ненов]] (Н) |[[Николај Кауфман]] (Н) |[[Виктор Пасков]] (Н) |[[Јанис Спанос]] (Н)|[[Василис Ангелис]] (Н) |[[Јанис Папајоану]] (Н) |[[Такис Мусафирис]] (Н) |[[Никола Зораќи]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Јакопо Пери]] (Н) | [[Јакопо Корси]] (Н) |[[Винченцо Галилеј]] (Н) |[[Хајнрих Шутц]] (Н)|[[Пјетро Маскањи]] (Н)|}} |- | 4 | [[Корисник:Stojanovski04|Stojanovski04]] | {{подреден список|[[Луј Граби]] (Н)|}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Суперхерои === [[Податотека:Noto Emoji Pie 1f9b8 1f3fb 200d 2642.svg|десно|210п|Уредувачки викенд „Суперхерои“]] Во периодот 5-6 март 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Суперхерои“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за суперхерои можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Superheroes]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Тирамола]] (Н) |[[Џет (DC Comics)]] (Н)|[[Предлошка:Cite comic]] (Н) |[[Предлошка:Infobox comics character]] (П)|[[Мега Минди]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Кули === [[Податотека:De redin tower icon.svg|десно|140п|Уредувачки викенд „Кули“]] Во периодот 12-13 март 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Кули“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за кули можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Towers]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Балдуинова кула]] (Н)|[[Калиакриски светилник]] (Н)|[[Шаблански светилник]] (Н)|[[Кула на Дајбабска Гора]] (Н)|[[Саат-кула (Улцињ)]] (Н)|[[Саат-кула (Подгорица)]] (Н)|[[Атакуле]] (Н)|[[Узгенско минаре]] (Н)|[[Граѓанска кула (Павија)]] (Н)|[[Лотршчак]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Зафирова кула]] (Н)|[[Краличина кула]] (Н)|[[Јузбашиска кула]] (Н)|[[Досева кула]] (Н)|[[Џекова кула]] (Н)|[[Музева кула]] (Н)|[[Мангова кула]] (Н)|[[Кули на Радин мост]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Конечка кула]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Музички инструменти === [[Податотека:Lady Blunt top.jpg|десно|120п|Уредувачки викенд „Музички инструменти“]] Во периодот 19-20 март 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Музички инструменти“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за музички инструменти можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Musical instruments]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Дорд (инструмент)]] (Н)|[[Какаки]] (Н)|[[Абенг (инструмент)]] (Н)|[[Џезофон]] (Н)|[[Судрофон]] (Н)|[[Римска туба]] (Н)|[[Асор]] (Н)|[[Дакари]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Lili Arsova|Lili Arsova]] |{{подреден список|[[Кахон]] (Н)| [[Домбра (инструмент)]] (Н) |[[Каманче]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Клепало]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Норвешка === [[Податотека:Coat of arms of Norway.svg|десно|140п|Уредувачки викенд „Норвешка“]] Во периодот 26-27 март 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Норвешка“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со Норвешка можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на норвешки (букмол) јазик: ** [[:no:Kategori:Norge]] * од Википедија на норвешки (нинорск) јазик: ** [[:nn:Kategori:Noreg]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Баренцово Море ]] (П)}} |- | 2 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Операција Везерибунг]] (Н)|[[План Р 4]] (Н)|[[Кјетил Јансруд]] (Н) |[[Квитфјел]] (Н)|[[Рингебу]] (Н)|[[Хенрик Кристоферсен]] (Н) |[[Оле Ејнар Бјорндален]] (Н)|[[Норвешка кампања]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Gdimovska13|Gdimovska13]] |{{подреден список|[[Аксел Ендер]] (Н)|[[Јулиус Миделтун]] (Н)|[[Гури Берг]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Карл Уве Кнаусгор]] (Н)|[[Јан Гарбарек]] (Н)|[[Терје Рипдал]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Едвард Мунк]] (Н)}} |- | 6 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Свен Ерик Бистрем]] (П)|[[Амунд Грендал Јансен]] (П)|[[Од Кристијан Ејкинг]] (П)|[[Сондре Холст Енгер]] (П)|[[Александер Кристоф]] (П)|[[Вегард Стаке Ленген]] (П)|[[Тор Хушовд]] (П)}} |- | 7 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Флатдал]] (Н)|[[Фугленес]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Ромска култура === [[Податотека:Flag of the Romani people.svg|десно|200п|Уредувачки викенд „Ромска култура“]] Во периодот 2-3 април 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Ромска култура“. Потфатот бил дел од иницијативата за одбележување на Меѓународниот ден на Ромите во 2022 година во повеќе земји во светот, поттикната од страна на Викимедија Србија, којашто имала за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со Ромите и ромската култура на Википедија. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со ромската култура било препорачано да се користи [[meta:International Roma Day Edit-a-thon 2020/Article lists|списокот на предложени теми]] во рамки на глобалната иницијатива „Меѓународен ден на Ромите 2022“. ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Ромска дијаспора]] (Н)|[[Мондо (филм)]] (Н)|[[Елдра]] (Н)|[[Едвард Дебицки]] (Н)|[[Библиотека „Трифун Димиќ”]] (Н)|[[Колумбискоромски јазик]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Ислам === [[Податотека:Allah3.svg|десно|160п|Уредувачки викенд „Ислам“]] Во периодот 9-10 април 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Ислам“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со исламот можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на арапски јазик: ** [[:ar:تصنيف:إسلام]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Ајватовица]] (Н)|[[Ал Раким]] (Н)|[[Аламах]] (Н)|[[Гадар]] (Н)|[[Бану Мура]] (Н)|[[Предлошка:A History of Palestine, 634–1099]] (Н)|[[Бану Ханзала]] (Н)|[[Фалах]] (Н)|[[Фаниша]] (Н)|[[Зарих]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Јакуб Селимоски]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Абдула II од Јордан]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Еколошко право === {{главна|Википедија:Вики за човековите права 2022}} [[Податотека:Environmental law icon.svg|десно|200п|Уредувачки викенд „Еколошко право“]] Во периодот 16-17 април 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Еколошко право“. Потфатот бил дел од меѓународната иницијатива „Вики за човековите права 2022“ којашто се одржува под крилатицата „Право на здрава животна средина“ и има за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со човековите права и здравата животна средина на Википедија. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статии во врска со еколошкото право можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Environmental law]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Договор за птици преселници]] (Н)|[[Закон за орелски пердув]] (Н)|[[Критично живеалиште]] (Н)|[[Предлошка:Конгресна истражувачка служба]] (Н)|[[Агенција на Република Словенија за животна средина]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Заштита на природата === {{главна|Википедија:Вики за човековите права 2022}} [[Податотека:Aegopodium podagraria1 ies.jpg|десно|200п|Уредувачки викенд „Заштита на природата“]] Во периодот 23-24 април 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Заштита на природата“. Потфатот бил дел од меѓународната иницијатива „Вики за човековите права 2022“ којашто се одржува под крилатицата „Право на здрава животна средина“ и има за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со човековите права и здравата животна средина на Википедија. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статии во врска со заштитата на природата можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Environmentalism]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Зелена теорија]] (Н)|[[Економски активизам]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Накит === [[Податотека:Set of jewelry MET DP122702.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Накит“]] Во периодот 30 април - 1 мај 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Накит“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со накитот можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Template:Jewellery]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Драгоцен корал]] (П)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Слонова коска]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Хризопрас]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Француска кујна === [[Податотека:Choucroute-p1030191.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Француска кујна“]] Во периодот 7-8 мај 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Француска кујна“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со француската кујна можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на француски јазик: ** [[:fr:Catégorie:Cuisine française]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Метон]] (Н)|[[Калетез]] (Н)|[[Чиполата]] (Н)|[[Шаби]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Раклет]] (Н)|[[Армањак (пијалак)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Келтска митологија === [[Податотека:Hope-coventina01.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Келтска митологија“]] Во периодот 21-22 мај 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Келтска митологија“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со келтската митологија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Celtic mythology]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Гланис]] (Н)|[[Брикта]] (Н)|[[Арвернус]] (Н)|[[Абарта]] (Н)|[[Етал]] (Н)|[[Сегомо]] (Н)|[[Сегомо]] (Н)|[[Вераудунус]] (Н)|[[Андарта]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Гиневра]] (Н)|[[Ветерис]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Ликови од Шекспировите дела === [[Податотека:Gilbert-Shylock.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Ликови од Шекспировите дела“]] Во периодот 28-29 мај 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Ликови од Шекспировите дела“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за ликовите од Шекспировите дела можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Shakespearean characters]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Бјанка (Отело)]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Беатриче (Многу врева за ништо)]] (Н)|[[Ариел (Бура)]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Леонтес]] (Н)|[[Џејмс Одли]] (Н)|[[Апемант]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Архитекти === [[Податотека:Architect.png|десно|170п|Уредувачки викенд „Архитекти“]] Во периодот 4-5 јуни 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Архитекти“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за архитектите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Architects]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Угљеша Богуновиќ]] (Н)|[[Тодор Паскали]] (Н)|[[Крсто Тодоровски]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Богдан Богдановиќ (архитект)]] (Н)|[[Александар Витек]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Енрико Кастиљони]] (Н)|[[Јаков Пуланин]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Португалија === [[Податотека:Coat of arms of Portugal.svg|десно|200п|Уредувачки викенд „Португалија“]] Во периодот 11-12 јуни 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Португалија“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со Португалија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на португалски јазик: ** [[:pt:Categoria:Portugal]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:TheGreatMKD|TheGreatMKD]] | {{подреден список|[[Машка ракометна репрезентација на Португалија]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Рубен Гереиро]] (П)|[[Жозе Гонсалвеш (велосипедист)]] (П)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Лисабонски саем на книгата]] (Н)|[[Знаме на Лисабон]] (Н)|[[Алмонда (Португалија)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Средновековна книжевност === [[Податотека:Beowulf Cotton MS Vitellius A XV f. 132r.jpg|десно|140п|Уредувачки викенд „Средновековна книжевност“]] Во периодот 18-19 јуни 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Средновековна книжевност“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со средновековната книжевност можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Medieval literature]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Мстиславово евангелие]] (Н)|[[Мелдред]] (Н)|[[Константинополска патрија]] (Н)|[[Животот на Василиј]] (Н)|[[Михаил Хонијат]] (Н)|[[Никита Хонијат]] (П)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Острови во Грција === [[Податотека:Greek Islands regions map.png|десно|180п|Уредувачки викенд „Острови во Грција“]] Во периодот 25-26 јуни 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Острови во Грција“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за островите во Грција можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на грчки јазик: ** [[:el:Κατηγορία:Νησιά της Ελλάδας]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Псеримос]] (Н)|[[Драконера]] (Н)|[[Предлошка:Ехинади]] (Н)|[[Апаса]] (Н)|[[Филипос (остров)]] (Н)|[[Јонски Острови]] (П)|[[Гироварис]] (Н)|[[Калогирос]] (Н)|[[Карлониси]] (Н)|[[Кунели (Ехинади)]] (Н)|[[Лабринос]] (Н)|[[Макри (остров)]] (Н)|[[Предлошка:Јонски острови]] (П)}} |- | 2 | [[Корисник:Mstavrov16|Mstavrov16]] | {{подреден список| [[Римокатоличка архиепископија на Крф, Закинтос и Кефалонија]] (Н)|[[Хриси (Лемнос)]] (Н)|[[Тирасија]] (Н)|[[Аргиронисос]] (Н)|[[Оксија]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Gdimovska13|Gdimovska13]] | {{подреден список|[[Паксимадија]] (Н)|[[Лазарета]] (Н)|[[Ринеја]] (Н)|[[Агиа Киријаки]] (Н)|[[Петалуда]] (Н)|[[Кинарос]] (Н)|[[Нисоплака]] (Н)|[[Гавдос]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Хриси (Крит)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Филм === [[Податотека:Video-x-generic.svg|десно|180п|Уредувачки викенд „Филм“]] Во периодот 2-3 јули 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Филм“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со филмот можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Film]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Кинематографија на Еритреја]] (Н)|[[Ударна точка (филм)]] (Н)|[[Алберт Волпе]] (Н)|[[Дот и Кито]] (Н)|[[Ајас (филм)]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:ГП|ГП]] | {{подреден список|[[Грубо момче (филм)]] (Н)|[[Сид и Ненси]] (Н)|[[Конформист (филм)]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Денес треба нешто да се случи]] (Н)|[[Пустина (ТВ-филм)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Реки === [[Податотека:SADC road sign GLS-1.svg|десно|230п|Уредувачки викенд „Реки“]] Во периодот 9-10 јули 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Реки“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за реките може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Rivers]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Набалија]] (Н)|[[Кир (река)]] (Н)|[[Предлошка:РБојана]] (Н)|[[Предлошка:ПБојана]] (Н)|[[Паганица (поток)]] (Н)|[[Анаврос]]|[[Ботна]] (Н)|[[Предлошка:РДнестар]] (Н)|[[Предлошка:ПДнестар]] (Н)|[[Предлошка:ПДнестарски Естуар]] (Н)|[[Зубра]] (Н)|[[Золота Липа]] (Н)|[[Стрипа]] (Н)|[[Опир]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Русава (река)]] (Н)|[[Десна (притока на Јужен Буг)]] (Н)|[[Дерло]] (Н)|[[Олинек]] (Н)|[[Котлубајивка (река)]] (Н)|[[Кобиљња (река)]] (Н)|[[Тиха Руда]] (Н)|[[Каљничка]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Сона]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Шипча]] (Н)|[[Широкодолска Река]] (Н)|[[Шеруп]] (Н)|[[Шталковска Река]] (Н)|[[Штавичка Река]] (Н)|[[Штука (река)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Календари === [[Податотека:Calendar (part of a set) MET DP-13486-011.jpg|десно|180п|Уредувачки викенд „Календари“]] Во периодот 16-17 јули 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Календари“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за календарите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Template:Calendars]] '''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик: * [[Предлошка:Календари]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Шпанска ера]] (Н)|[[Педесетнички календар]] (Н)|[[Пролептички јулијански календар]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Anno Mundi]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Галаксии === [[Податотека:NGC 4414 (NASA-med).jpg|десно|220п|Уредувачки викенд „Галаксии“]] Во периодот 23-24 јули 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Галаксии“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со галаксиите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Galaxies]] '''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик: * [[Предлошка:Галаксија]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[UGC 5497]] (Н)|[[ESO 593-8]] (Н)|[[UGC 4879]] (Н)|[[PGC 39058]] (Н)|[[AGC 198691]] (Н)|[[Андромеда I]] (Н)|[[Андромеда XIX]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] | {{подреден список|[[Анемична галаксија]] (Н)|[[Галактичка плима]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[NGC 61]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Математичари === [[Податотека:Euclid.jpg|десно|220п|Уредувачки викенд „Математичари“]] Во периодот 30-31 јули 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Математичари“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за математичарите може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Mathematicians]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:MariceskiIvanco|MariceskiIvanco]] | {{подреден список|[[Бено Арбел]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Ринат Кедем]] (Н)|[[Миша Котлар]] (Н)|[[Јуџин Ајзексон]] (Н)|[[Дениел Бамп]] (Н)|[[Едвард Барбо]] (Н)|[[Чарлс Фокс (математичар)]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dragana Niseva|Dragana Niseva]] | {{подреден список|[[Професорство по математика „Раус Бол“]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Никита Шекутковски]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Вангел Бабинкостов]] (Н)|[[Слободанка Георгиевска]] (Н)|[[Дончо Димовски]] (П)|[[Новак Ивановски]] (Н)|[[Билјана Јанева]] (Н)|[[Петар Лазов]] (Н)|[[Милорад Радоњиќ]] (Н)|[[Никола Речкоски]] (Н)}} |- |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Војни === [[Податотека:Bayeuxtapestryscene52.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Војни“]] Во периодот 6-7 август 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Војни“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за војните можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Wars]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Опсада на Антиохија (968–969)]] (Н)|[[Опсада на Манцикерт (1054)]] (Н)|[[Предлошка:Римско-селџучки војни]] (Н)|[[Опсада на Трапезунт (1205–1206)]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Битка кај Смоленск (1812)]] (Н)|[[Предлошка:Наполеонови војни]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Италија === [[Податотека:Emblem of Italy.svg|десно|180п|Уредувачки викенд „Италија“]] Во периодот 13-14 август 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Италија“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со Италија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на италијански јазик: ** [[:it:Categoria:Italia]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Молизе]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Карло Емилио Гада]] (Н)|[[Џузепе Томази од Лампедуза]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Финарда]] (Н)|[[Фрабозана]] (Н)|[[Устав на Корзика]] (Н)|[[Знаме на Базиликата]] (Н)|[[Предлошка:Италијански знамиња]] (Н)|[[Знаме на Аостинска Долина]] (Н)|[[Знаме на Лацио]] (Н)|[[Знаме на Абруцо]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија == Планирани викенди == === Аеродроми === [[Податотека:Airport symbol.svg|десно|190п|Уредувачки викенд „Аеродроми“]] Во периодот 20-21 август 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Аеродроми“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за аеродромите може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Airports]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Аеродром Калмар]] (Н)|[[Аеродром Никшиќ]] (Н)|[[Аеродром Изгрев]] (Н)|[[Аеродром Бела Црква]] (Н)|[[Аеродром Ѓаковица]] (Н)|[[Аеродром Бадахоз]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Аеродром Соловки]] (Н)}} |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Христијанство === [[Податотека:Christian cross.svg|десно|140п|Уредувачки викенд „Христијанство“]] Во периодот 27-28 август 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Христијанство“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со христијанството може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Airports]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Големи везири на Отоманското Царство === [[Податотека:Sadrazamlik-nisanlari.svg|десно|140п|Уредувачки викенд „Големи везири на Отоманското Царство“]] Во периодот 3-4 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Големи везири на Отоманското Царство“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за големите везири на Отоманското Царство може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на турски јазик: ** [[:tr:Şablon:Osmanlı sadrazamları]] '''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик: * [[Предлошка:Големи везири на Отоманското Царство]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Архитектура === [[Податотека:Architecture capitol.svg|десно|200п|Уредувачки викенд „Архитектура“]] Во периодот 10-11 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Архитектура“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со архитектурата може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Architecture]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Балети === [[Податотека:Edgar Degas - La Classe de danse.jpg|десно|180п|Уредувачки викенд „Балети“]] Во периодот 17-18 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Балети“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за балетите може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Ballets]] * од Википедија на руски јазик: ** [[:ru:Категория:Балеты]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Риби === [[Податотека:Caesio teres in Fiji by Nick Hobgood.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Риби“]] Во периодот 24-25 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Риби“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за рибите може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Fish]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија == Поврзано == * [[Википедија:Уредувачки викенди 2022/Известувања]] * [[Википедија:Уредувачки викенди 2022/Статистика]] [[Категорија:Википедија:Уредувачки викенди 2022| ]] ics5w99ucl8ucljls5g6f1exxak38pp 4804233 4804174 2022-08-21T21:06:24Z Dandarmkd 31127 /* Аеродроми */ wikitext text/x-wiki {| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;" |- style="text-align:center;" |[[Податотека:Shared Knowledge Logo.svg|150п]] |- style="text-align:center;" |[[Податотека:Уредувачки денови.svg|150п]] |} {{Кратенка|ВП:УВ}} Во текот на 2022 година е планирано да се одржуваат '''[[Википедија:Уредувачки викенди|уредувачки викенди]]'''. Уредувачките викенди ќе се изведуваат во текот на еден викенд, со почеток во 00:00 во сабота и крај во 23:59 во недела. Предвид ќе бидат земени сите создадени или подобрени статии и предлошки на зададената тема од корисници на Википедија на македонски јазик кои ги пријавиле во уредувачкиот викенд. == Одржани викенди == === Писатели === [[Податотека:Stamp Anton Chekhov.jpg|180п|десно|Уредувачки викенд „Писатели“]] Во периодот 1-2 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Писатели“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за писателите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Writers]] * од Википедија на руски јазик: ** [[:ru:Категория:Писатели]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Владимир Соловјов]] (Н)|[[Томас Бернхард]] (Н)|[[Изабел Аљенде]] (Н)|[[Софи Бжеска]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Тико Вилка]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Славко Михалиќ]] (Н)|[[Вилијам С. Мервин]] (Н)|[[Ференц Јухас]] (Н)|[[Генадиј Ајги]] (Н)|[[Керол Ен Дафи]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Питер Саксон]] (Н)|[[Гери Камија]] (Н)|[[Арет Дирахиски]] (Н)|[[Клодија Џејмсон]] (Н)|[[Никола Кесаровски]] (Н)|[[Стефан Цанев]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Лоренцо да Понте ]] (Н)|[[Франческо Марија Пјаве ]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Скијачки центри === [[Податотека:Lift Seceda Gherdëina.jpg|240п|десно|Уредувачки викенд „Скијачки центри“]] Во периодот 8-9 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Скијачки центри“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со скијачките центри можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Ski areas and resorts by country]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Медведница]] (П)|}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Василица (планина)]] (П)|[[Говедарци]] (П)|[[Семково]] (П)|[[Кулиното]] (Н)|[[Паничиште]] (Н)|[[Скијалиште]] (Н)|[[Пршевица]] (Н)|[[Цигов Чарк]] (Н)|[[Узана]] (Н)|[[Бодрост]] (Н)|[[Алеко (скијалиште)]] (Н)|[[Рујиште]] (Н)|[[Монтекампјоне]] (Н)|[[Априка]] (Н)|[[Карталкаја]] (Н)|[[Скијачка жичница]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] |{{подреден список|[[Санкт Мориц]] (Н)|[[Венген]] (Н)|[[Мариборско Похорје (скијачки центар)]] (Н)|[[Крањска Гора (скијачки центар)]] (Н)|[[Крањска Гора]] (Н)|[[Јахорина (скијачки центар)]] (Н)|[[Аделбоден]] (Н)|[[Кицбил]] (Н)|[[Бивер Крик (одморалиште)]] (Н)|[[Лејк Луиз (скијачки центар)]] (Н)|[[Зелден]] (Н)|[[Вал Гардена]] (Н)|[[Бормио]] (Н)|[[Сестриере]] (Н)|[[Шамони]] (Н)|[[Кортина д'Ампецо]] (Н)|}} |- | 4 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Скијалиште „Копанки“]] (Н)|[[Скијалиште Сљеме]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Чоколадо === [[Податотека:Chocolate (blue background).jpg|200п|десно|Уредувачки викенд „Чоколадо“]] Во периодот 15-16 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Чоколадо“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со чоколадото можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Chocolate]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:BlueEagle1|BlueEagle1]] | {{подреден список|[[Предлошка:Чоколадо]] (Н)|[[Темно чоколадо]] (Н)|[[Чоколадо за готвење]] (Н)|[[Чоколатерија]] (Н)|[[Топло чоколадо]] (Н)|[[Шеќерна табла]] (Н)|[[Чоколаден прелив]] (Н)|[[Млечно чоколадо]] (Н)|[[Чоколадо]] (П)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Амандина (десерт)]] (Н)|[[Чоколадна паричка]] (Н)|[[Чоколаден путер]] (Н)|[[Чоколатера]] (Н)|[[Чоколаден сос]] (Н)|[[Чампорадо]] (Н)|[[Еспресино]] (Н)|[[Марокино]] (Н)|[[Бичерин]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Холандско преработено какао]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Замоци === [[Податотека:Icone chateau renaissance.svg|200п|десно|Уредувачки викенд „Замоци“]] Во периодот 22-23 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Замоци“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за замоците можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Castles]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Замок Бањски двори]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Озаринечки замок]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Бодрумкале]] (Н)|[[Бојабатски замок]] (Н)|[[Кајсерски замок]] (Н)|[[Амуда (Турција)]] (Н)|[[Стареселски замок]] (Н)|[[Вечен златен замок]] (Н)|[[Микулов (замок)]] (Н)|[[Миленград]] (Н)|[[Замкова Гора (Киев)]] (Н)|[[Пандурица]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Виндзорски замок]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Борл (замок)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Езера === [[Податотека:Legenda jezioro.gif|160п|десно|Уредувачки викенд „Езера“]] Во периодот 29-30 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Езера“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за езера можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Lakes]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Савско Езеро]] (Н)|[[Палиќко Езеро]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Бојанско Езеро]] (Н)|[[Седум Рилски Езера]] (Н)|[[Италијански Езера]] (Н)|[[Атанасовско Езеро]] (Н)|[[Бургаско Езеро]] (Н)|[[Рабишко Езеро]] (Н)|[[Шабленско Езеро]] (Н)|[[Аријана (езеро)]] (Н)|[[Попово Езеро]] (Н)|[[Типицки Езера]] (Н)|[[Б’ндерички Езера]] (Н)|[[Кременски Езера]] (Н)|[[Самодивски Езера]] (Н)|[[Синаничко Езеро]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Црно Езеро (Шар Планина)]] (П)|[[Мало Црно Езеро]] (Н)|[[Мал Ѓол]] (П)|[[Кривошијско Езеро]] (П)|[[Долно Доброшко Езеро]] (П)|[[Горно Доброшко Езеро]] (П)|[[Горно Врачанско Езеро]] (П)|[[Долно Врачанско Езеро]] (П)|[[Караниколичко Езеро]] (П)|[[Бозовачко Eзеро]] (Н)|[[Бело Езеро (Шар Планина)]] (П)|[[Боговињско Езеро]] (П)}} |- | 4 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Павловачко Езеро]] (Н)|[[Потпеќко Езеро]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Шацки Езера]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Кина === [[Податотека:Chinese dragon asset heraldry.svg|десно|210п|Уредувачки викенд „Кина“]] Во периодот 5-6 февруари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Кина“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со Кина можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на кинески јазик: ** [[:zh:模板:中国]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dentedeleone|Дентеделеоне]] | {{подреден список|[[Цај Лун]] (Н)||[[Ќинг (династија)]] (Н)|[[Опиумски војни]] (Н)|[[Век на понижување]] (Н)|[[Пу Ји]] (Н)|}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Кантонска кула]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Битка кај Ан]] (Н)|[[Бин (град)]] (Н)|[[Цао (префектура)]] (Н)|[[Цај (префектура)]] (Н)|[[Цанг (префектура)]] (Н)|[[Денг (држава)]] (Н)|[[Баба (леб)]] (Н)|[[Железно јајце]] (Н)|[[Маоцај]] (Н)|[[Сонг гао]] (Н)|[[Луфу (јадење)]] (Н)|[[Јанпи]] (Н)|[[Министерство за наука и технологија на НР Кина]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Зимски олимписки игри === [[Податотека:Olympic rings without rims.svg|десно|170п|Уредувачки викенд „Зимски олимписки игри“]] Во периодот 12-13 февруари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Зимски олимписки игри“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со Зимските олимписки игри можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Winter Olympic Games]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Дарко Дамјановски]] (П)|[[Македонија на Зимските олимписки игри 2022]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Естер Ледецка]] (Н) |[[Нориаки Касаи]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Јулија Џима]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Иван Лебанов]] (Н) |[[Надежда Таланова]] (Н)|[[Наталија Снитина]] (Н) |[[Луиза Носкова]] (Н)|[[Бохуслав Еберман]] (Н) |[[Миран Тепеш]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Медалисти на Зимските олимписки игри 2022 === [[Податотека:Nils van der Poel in 2022.jpg|десно|190п|Уредувачки викенд „Медалисти на Зимските олимписки игри 2022“]] Во периодот 19-20 февруари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Медалисти на Зимските олимписки игри 2022“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за медлисти на Зимските олимписки игри 2022 можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Medalists at the 2022 Winter Olympics]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Урша Богатај]] (Н) |[[Константин Ивлиев]] (Н)|[[Ловро Кос]] (Н) |[[Мануел Фетнер]] (Н)|[[Надја Делаго]] (Н) |[[Антон Смолски]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Паскал Дион]] (Н)|[[Лоран Дибреј]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:TheGreatMKD|TheGreatMKD]] | {{подреден список|[[Ејлин Гу]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Олександар Абраменко]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Ирен Вист]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Композитори === [[Податотека:Azerbaijani composers in the 60s.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Композитори“]] Во периодот 26-27 февруари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Композитори“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за композитори можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Composers]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Антон Степанович Аренски]] (Н)|[[Софија Губаидулина]] (Н)|[[Александар Константинович Глазунов]] (Н)|[[Мили Алексеевич Балакирев]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Филип Кутев]] (Н) |[[Димитар Ненов]] (Н) |[[Николај Кауфман]] (Н) |[[Виктор Пасков]] (Н) |[[Јанис Спанос]] (Н)|[[Василис Ангелис]] (Н) |[[Јанис Папајоану]] (Н) |[[Такис Мусафирис]] (Н) |[[Никола Зораќи]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Јакопо Пери]] (Н) | [[Јакопо Корси]] (Н) |[[Винченцо Галилеј]] (Н) |[[Хајнрих Шутц]] (Н)|[[Пјетро Маскањи]] (Н)|}} |- | 4 | [[Корисник:Stojanovski04|Stojanovski04]] | {{подреден список|[[Луј Граби]] (Н)|}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Суперхерои === [[Податотека:Noto Emoji Pie 1f9b8 1f3fb 200d 2642.svg|десно|210п|Уредувачки викенд „Суперхерои“]] Во периодот 5-6 март 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Суперхерои“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за суперхерои можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Superheroes]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Тирамола]] (Н) |[[Џет (DC Comics)]] (Н)|[[Предлошка:Cite comic]] (Н) |[[Предлошка:Infobox comics character]] (П)|[[Мега Минди]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Кули === [[Податотека:De redin tower icon.svg|десно|140п|Уредувачки викенд „Кули“]] Во периодот 12-13 март 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Кули“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за кули можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Towers]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Балдуинова кула]] (Н)|[[Калиакриски светилник]] (Н)|[[Шаблански светилник]] (Н)|[[Кула на Дајбабска Гора]] (Н)|[[Саат-кула (Улцињ)]] (Н)|[[Саат-кула (Подгорица)]] (Н)|[[Атакуле]] (Н)|[[Узгенско минаре]] (Н)|[[Граѓанска кула (Павија)]] (Н)|[[Лотршчак]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Зафирова кула]] (Н)|[[Краличина кула]] (Н)|[[Јузбашиска кула]] (Н)|[[Досева кула]] (Н)|[[Џекова кула]] (Н)|[[Музева кула]] (Н)|[[Мангова кула]] (Н)|[[Кули на Радин мост]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Конечка кула]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Музички инструменти === [[Податотека:Lady Blunt top.jpg|десно|120п|Уредувачки викенд „Музички инструменти“]] Во периодот 19-20 март 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Музички инструменти“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за музички инструменти можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Musical instruments]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Дорд (инструмент)]] (Н)|[[Какаки]] (Н)|[[Абенг (инструмент)]] (Н)|[[Џезофон]] (Н)|[[Судрофон]] (Н)|[[Римска туба]] (Н)|[[Асор]] (Н)|[[Дакари]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Lili Arsova|Lili Arsova]] |{{подреден список|[[Кахон]] (Н)| [[Домбра (инструмент)]] (Н) |[[Каманче]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Клепало]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Норвешка === [[Податотека:Coat of arms of Norway.svg|десно|140п|Уредувачки викенд „Норвешка“]] Во периодот 26-27 март 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Норвешка“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со Норвешка можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на норвешки (букмол) јазик: ** [[:no:Kategori:Norge]] * од Википедија на норвешки (нинорск) јазик: ** [[:nn:Kategori:Noreg]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Баренцово Море ]] (П)}} |- | 2 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Операција Везерибунг]] (Н)|[[План Р 4]] (Н)|[[Кјетил Јансруд]] (Н) |[[Квитфјел]] (Н)|[[Рингебу]] (Н)|[[Хенрик Кристоферсен]] (Н) |[[Оле Ејнар Бјорндален]] (Н)|[[Норвешка кампања]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Gdimovska13|Gdimovska13]] |{{подреден список|[[Аксел Ендер]] (Н)|[[Јулиус Миделтун]] (Н)|[[Гури Берг]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Карл Уве Кнаусгор]] (Н)|[[Јан Гарбарек]] (Н)|[[Терје Рипдал]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Едвард Мунк]] (Н)}} |- | 6 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Свен Ерик Бистрем]] (П)|[[Амунд Грендал Јансен]] (П)|[[Од Кристијан Ејкинг]] (П)|[[Сондре Холст Енгер]] (П)|[[Александер Кристоф]] (П)|[[Вегард Стаке Ленген]] (П)|[[Тор Хушовд]] (П)}} |- | 7 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Флатдал]] (Н)|[[Фугленес]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Ромска култура === [[Податотека:Flag of the Romani people.svg|десно|200п|Уредувачки викенд „Ромска култура“]] Во периодот 2-3 април 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Ромска култура“. Потфатот бил дел од иницијативата за одбележување на Меѓународниот ден на Ромите во 2022 година во повеќе земји во светот, поттикната од страна на Викимедија Србија, којашто имала за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со Ромите и ромската култура на Википедија. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со ромската култура било препорачано да се користи [[meta:International Roma Day Edit-a-thon 2020/Article lists|списокот на предложени теми]] во рамки на глобалната иницијатива „Меѓународен ден на Ромите 2022“. ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Ромска дијаспора]] (Н)|[[Мондо (филм)]] (Н)|[[Елдра]] (Н)|[[Едвард Дебицки]] (Н)|[[Библиотека „Трифун Димиќ”]] (Н)|[[Колумбискоромски јазик]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Ислам === [[Податотека:Allah3.svg|десно|160п|Уредувачки викенд „Ислам“]] Во периодот 9-10 април 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Ислам“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со исламот можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на арапски јазик: ** [[:ar:تصنيف:إسلام]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Ајватовица]] (Н)|[[Ал Раким]] (Н)|[[Аламах]] (Н)|[[Гадар]] (Н)|[[Бану Мура]] (Н)|[[Предлошка:A History of Palestine, 634–1099]] (Н)|[[Бану Ханзала]] (Н)|[[Фалах]] (Н)|[[Фаниша]] (Н)|[[Зарих]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Јакуб Селимоски]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Абдула II од Јордан]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Еколошко право === {{главна|Википедија:Вики за човековите права 2022}} [[Податотека:Environmental law icon.svg|десно|200п|Уредувачки викенд „Еколошко право“]] Во периодот 16-17 април 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Еколошко право“. Потфатот бил дел од меѓународната иницијатива „Вики за човековите права 2022“ којашто се одржува под крилатицата „Право на здрава животна средина“ и има за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со човековите права и здравата животна средина на Википедија. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статии во врска со еколошкото право можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Environmental law]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Договор за птици преселници]] (Н)|[[Закон за орелски пердув]] (Н)|[[Критично живеалиште]] (Н)|[[Предлошка:Конгресна истражувачка служба]] (Н)|[[Агенција на Република Словенија за животна средина]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Заштита на природата === {{главна|Википедија:Вики за човековите права 2022}} [[Податотека:Aegopodium podagraria1 ies.jpg|десно|200п|Уредувачки викенд „Заштита на природата“]] Во периодот 23-24 април 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Заштита на природата“. Потфатот бил дел од меѓународната иницијатива „Вики за човековите права 2022“ којашто се одржува под крилатицата „Право на здрава животна средина“ и има за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со човековите права и здравата животна средина на Википедија. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статии во врска со заштитата на природата можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Environmentalism]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Зелена теорија]] (Н)|[[Економски активизам]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Накит === [[Податотека:Set of jewelry MET DP122702.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Накит“]] Во периодот 30 април - 1 мај 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Накит“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со накитот можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Template:Jewellery]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Драгоцен корал]] (П)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Слонова коска]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Хризопрас]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Француска кујна === [[Податотека:Choucroute-p1030191.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Француска кујна“]] Во периодот 7-8 мај 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Француска кујна“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со француската кујна можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на француски јазик: ** [[:fr:Catégorie:Cuisine française]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Метон]] (Н)|[[Калетез]] (Н)|[[Чиполата]] (Н)|[[Шаби]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Раклет]] (Н)|[[Армањак (пијалак)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Келтска митологија === [[Податотека:Hope-coventina01.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Келтска митологија“]] Во периодот 21-22 мај 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Келтска митологија“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со келтската митологија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Celtic mythology]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Гланис]] (Н)|[[Брикта]] (Н)|[[Арвернус]] (Н)|[[Абарта]] (Н)|[[Етал]] (Н)|[[Сегомо]] (Н)|[[Сегомо]] (Н)|[[Вераудунус]] (Н)|[[Андарта]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Гиневра]] (Н)|[[Ветерис]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Ликови од Шекспировите дела === [[Податотека:Gilbert-Shylock.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Ликови од Шекспировите дела“]] Во периодот 28-29 мај 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Ликови од Шекспировите дела“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за ликовите од Шекспировите дела можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Shakespearean characters]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Бјанка (Отело)]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Беатриче (Многу врева за ништо)]] (Н)|[[Ариел (Бура)]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Леонтес]] (Н)|[[Џејмс Одли]] (Н)|[[Апемант]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Архитекти === [[Податотека:Architect.png|десно|170п|Уредувачки викенд „Архитекти“]] Во периодот 4-5 јуни 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Архитекти“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за архитектите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Architects]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Угљеша Богуновиќ]] (Н)|[[Тодор Паскали]] (Н)|[[Крсто Тодоровски]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Богдан Богдановиќ (архитект)]] (Н)|[[Александар Витек]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Енрико Кастиљони]] (Н)|[[Јаков Пуланин]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Португалија === [[Податотека:Coat of arms of Portugal.svg|десно|200п|Уредувачки викенд „Португалија“]] Во периодот 11-12 јуни 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Португалија“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со Португалија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на португалски јазик: ** [[:pt:Categoria:Portugal]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:TheGreatMKD|TheGreatMKD]] | {{подреден список|[[Машка ракометна репрезентација на Португалија]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Рубен Гереиро]] (П)|[[Жозе Гонсалвеш (велосипедист)]] (П)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Лисабонски саем на книгата]] (Н)|[[Знаме на Лисабон]] (Н)|[[Алмонда (Португалија)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Средновековна книжевност === [[Податотека:Beowulf Cotton MS Vitellius A XV f. 132r.jpg|десно|140п|Уредувачки викенд „Средновековна книжевност“]] Во периодот 18-19 јуни 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Средновековна книжевност“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со средновековната книжевност можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Medieval literature]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Мстиславово евангелие]] (Н)|[[Мелдред]] (Н)|[[Константинополска патрија]] (Н)|[[Животот на Василиј]] (Н)|[[Михаил Хонијат]] (Н)|[[Никита Хонијат]] (П)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Острови во Грција === [[Податотека:Greek Islands regions map.png|десно|180п|Уредувачки викенд „Острови во Грција“]] Во периодот 25-26 јуни 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Острови во Грција“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за островите во Грција можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на грчки јазик: ** [[:el:Κατηγορία:Νησιά της Ελλάδας]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Псеримос]] (Н)|[[Драконера]] (Н)|[[Предлошка:Ехинади]] (Н)|[[Апаса]] (Н)|[[Филипос (остров)]] (Н)|[[Јонски Острови]] (П)|[[Гироварис]] (Н)|[[Калогирос]] (Н)|[[Карлониси]] (Н)|[[Кунели (Ехинади)]] (Н)|[[Лабринос]] (Н)|[[Макри (остров)]] (Н)|[[Предлошка:Јонски острови]] (П)}} |- | 2 | [[Корисник:Mstavrov16|Mstavrov16]] | {{подреден список| [[Римокатоличка архиепископија на Крф, Закинтос и Кефалонија]] (Н)|[[Хриси (Лемнос)]] (Н)|[[Тирасија]] (Н)|[[Аргиронисос]] (Н)|[[Оксија]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Gdimovska13|Gdimovska13]] | {{подреден список|[[Паксимадија]] (Н)|[[Лазарета]] (Н)|[[Ринеја]] (Н)|[[Агиа Киријаки]] (Н)|[[Петалуда]] (Н)|[[Кинарос]] (Н)|[[Нисоплака]] (Н)|[[Гавдос]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Хриси (Крит)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Филм === [[Податотека:Video-x-generic.svg|десно|180п|Уредувачки викенд „Филм“]] Во периодот 2-3 јули 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Филм“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со филмот можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Film]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Кинематографија на Еритреја]] (Н)|[[Ударна точка (филм)]] (Н)|[[Алберт Волпе]] (Н)|[[Дот и Кито]] (Н)|[[Ајас (филм)]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:ГП|ГП]] | {{подреден список|[[Грубо момче (филм)]] (Н)|[[Сид и Ненси]] (Н)|[[Конформист (филм)]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Денес треба нешто да се случи]] (Н)|[[Пустина (ТВ-филм)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Реки === [[Податотека:SADC road sign GLS-1.svg|десно|230п|Уредувачки викенд „Реки“]] Во периодот 9-10 јули 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Реки“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за реките може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Rivers]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Набалија]] (Н)|[[Кир (река)]] (Н)|[[Предлошка:РБојана]] (Н)|[[Предлошка:ПБојана]] (Н)|[[Паганица (поток)]] (Н)|[[Анаврос]]|[[Ботна]] (Н)|[[Предлошка:РДнестар]] (Н)|[[Предлошка:ПДнестар]] (Н)|[[Предлошка:ПДнестарски Естуар]] (Н)|[[Зубра]] (Н)|[[Золота Липа]] (Н)|[[Стрипа]] (Н)|[[Опир]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Русава (река)]] (Н)|[[Десна (притока на Јужен Буг)]] (Н)|[[Дерло]] (Н)|[[Олинек]] (Н)|[[Котлубајивка (река)]] (Н)|[[Кобиљња (река)]] (Н)|[[Тиха Руда]] (Н)|[[Каљничка]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Сона]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Шипча]] (Н)|[[Широкодолска Река]] (Н)|[[Шеруп]] (Н)|[[Шталковска Река]] (Н)|[[Штавичка Река]] (Н)|[[Штука (река)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Календари === [[Податотека:Calendar (part of a set) MET DP-13486-011.jpg|десно|180п|Уредувачки викенд „Календари“]] Во периодот 16-17 јули 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Календари“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за календарите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Template:Calendars]] '''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик: * [[Предлошка:Календари]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Шпанска ера]] (Н)|[[Педесетнички календар]] (Н)|[[Пролептички јулијански календар]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Anno Mundi]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Галаксии === [[Податотека:NGC 4414 (NASA-med).jpg|десно|220п|Уредувачки викенд „Галаксии“]] Во периодот 23-24 јули 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Галаксии“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со галаксиите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Galaxies]] '''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик: * [[Предлошка:Галаксија]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[UGC 5497]] (Н)|[[ESO 593-8]] (Н)|[[UGC 4879]] (Н)|[[PGC 39058]] (Н)|[[AGC 198691]] (Н)|[[Андромеда I]] (Н)|[[Андромеда XIX]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] | {{подреден список|[[Анемична галаксија]] (Н)|[[Галактичка плима]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[NGC 61]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Математичари === [[Податотека:Euclid.jpg|десно|220п|Уредувачки викенд „Математичари“]] Во периодот 30-31 јули 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Математичари“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за математичарите може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Mathematicians]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:MariceskiIvanco|MariceskiIvanco]] | {{подреден список|[[Бено Арбел]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Ринат Кедем]] (Н)|[[Миша Котлар]] (Н)|[[Јуџин Ајзексон]] (Н)|[[Дениел Бамп]] (Н)|[[Едвард Барбо]] (Н)|[[Чарлс Фокс (математичар)]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dragana Niseva|Dragana Niseva]] | {{подреден список|[[Професорство по математика „Раус Бол“]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Никита Шекутковски]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Вангел Бабинкостов]] (Н)|[[Слободанка Георгиевска]] (Н)|[[Дончо Димовски]] (П)|[[Новак Ивановски]] (Н)|[[Билјана Јанева]] (Н)|[[Петар Лазов]] (Н)|[[Милорад Радоњиќ]] (Н)|[[Никола Речкоски]] (Н)}} |- |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Војни === [[Податотека:Bayeuxtapestryscene52.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Војни“]] Во периодот 6-7 август 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Војни“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за војните можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Wars]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Опсада на Антиохија (968–969)]] (Н)|[[Опсада на Манцикерт (1054)]] (Н)|[[Предлошка:Римско-селџучки војни]] (Н)|[[Опсада на Трапезунт (1205–1206)]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Битка кај Смоленск (1812)]] (Н)|[[Предлошка:Наполеонови војни]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Италија === [[Податотека:Emblem of Italy.svg|десно|180п|Уредувачки викенд „Италија“]] Во периодот 13-14 август 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Италија“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со Италија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на италијански јазик: ** [[:it:Categoria:Italia]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Молизе]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Карло Емилио Гада]] (Н)|[[Џузепе Томази од Лампедуза]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Финарда]] (Н)|[[Фрабозана]] (Н)|[[Устав на Корзика]] (Н)|[[Знаме на Базиликата]] (Н)|[[Предлошка:Италијански знамиња]] (Н)|[[Знаме на Аостинска Долина]] (Н)|[[Знаме на Лацио]] (Н)|[[Знаме на Абруцо]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија == Планирани викенди == === Аеродроми === [[Податотека:Airport symbol.svg|десно|190п|Уредувачки викенд „Аеродроми“]] Во периодот 20-21 август 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Аеродроми“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за аеродромите може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Airports]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Аеродром Калмар]] (Н)|[[Аеродром Никшиќ]] (Н)|[[Аеродром Изгрев]] (Н)|[[Аеродром Бела Црква]] (Н)|[[Аеродром Ѓаковица]] (Н)|[[Аеродром Бадахоз]] (Н)|[[Аеродром Стјуарт]] (Н)|[[Меѓународен аеродром Ерера]] (Н)|[[Аеродром Холешов]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Аеродром Соловки]] (Н)}} |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Христијанство === [[Податотека:Christian cross.svg|десно|140п|Уредувачки викенд „Христијанство“]] Во периодот 27-28 август 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Христијанство“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со христијанството може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Airports]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Големи везири на Отоманското Царство === [[Податотека:Sadrazamlik-nisanlari.svg|десно|140п|Уредувачки викенд „Големи везири на Отоманското Царство“]] Во периодот 3-4 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Големи везири на Отоманското Царство“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за големите везири на Отоманското Царство може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на турски јазик: ** [[:tr:Şablon:Osmanlı sadrazamları]] '''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик: * [[Предлошка:Големи везири на Отоманското Царство]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Архитектура === [[Податотека:Architecture capitol.svg|десно|200п|Уредувачки викенд „Архитектура“]] Во периодот 10-11 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Архитектура“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со архитектурата може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Architecture]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Балети === [[Податотека:Edgar Degas - La Classe de danse.jpg|десно|180п|Уредувачки викенд „Балети“]] Во периодот 17-18 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Балети“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за балетите може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Ballets]] * од Википедија на руски јазик: ** [[:ru:Категория:Балеты]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Риби === [[Податотека:Caesio teres in Fiji by Nick Hobgood.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Риби“]] Во периодот 24-25 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Риби“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за рибите може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Fish]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија == Поврзано == * [[Википедија:Уредувачки викенди 2022/Известувања]] * [[Википедија:Уредувачки викенди 2022/Статистика]] [[Категорија:Википедија:Уредувачки викенди 2022| ]] s86e36sumlkv4ipkt5ca5cebw7lhm5b 4804299 4804233 2022-08-22T08:20:19Z Kiril Simeonovski 3243 wikitext text/x-wiki {| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;" |- style="text-align:center;" |[[Податотека:Shared Knowledge Logo.svg|150п]] |- style="text-align:center;" |[[Податотека:Уредувачки денови.svg|150п]] |} {{Кратенка|ВП:УВ}} Во текот на 2022 година е планирано да се одржуваат '''[[Википедија:Уредувачки викенди|уредувачки викенди]]'''. Уредувачките викенди ќе се изведуваат во текот на еден викенд, со почеток во 00:00 во сабота и крај во 23:59 во недела. Предвид ќе бидат земени сите создадени или подобрени статии и предлошки на зададената тема од корисници на Википедија на македонски јазик кои ги пријавиле во уредувачкиот викенд. == Одржани викенди == === Писатели === [[Податотека:Stamp Anton Chekhov.jpg|180п|десно|Уредувачки викенд „Писатели“]] Во периодот 1-2 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Писатели“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за писателите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Writers]] * од Википедија на руски јазик: ** [[:ru:Категория:Писатели]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Владимир Соловјов]] (Н)|[[Томас Бернхард]] (Н)|[[Изабел Аљенде]] (Н)|[[Софи Бжеска]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Тико Вилка]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Славко Михалиќ]] (Н)|[[Вилијам С. Мервин]] (Н)|[[Ференц Јухас]] (Н)|[[Генадиј Ајги]] (Н)|[[Керол Ен Дафи]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Питер Саксон]] (Н)|[[Гери Камија]] (Н)|[[Арет Дирахиски]] (Н)|[[Клодија Џејмсон]] (Н)|[[Никола Кесаровски]] (Н)|[[Стефан Цанев]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Лоренцо да Понте ]] (Н)|[[Франческо Марија Пјаве ]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Скијачки центри === [[Податотека:Lift Seceda Gherdëina.jpg|240п|десно|Уредувачки викенд „Скијачки центри“]] Во периодот 8-9 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Скијачки центри“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со скијачките центри можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Ski areas and resorts by country]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Медведница]] (П)|}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Василица (планина)]] (П)|[[Говедарци]] (П)|[[Семково]] (П)|[[Кулиното]] (Н)|[[Паничиште]] (Н)|[[Скијалиште]] (Н)|[[Пршевица]] (Н)|[[Цигов Чарк]] (Н)|[[Узана]] (Н)|[[Бодрост]] (Н)|[[Алеко (скијалиште)]] (Н)|[[Рујиште]] (Н)|[[Монтекампјоне]] (Н)|[[Априка]] (Н)|[[Карталкаја]] (Н)|[[Скијачка жичница]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] |{{подреден список|[[Санкт Мориц]] (Н)|[[Венген]] (Н)|[[Мариборско Похорје (скијачки центар)]] (Н)|[[Крањска Гора (скијачки центар)]] (Н)|[[Крањска Гора]] (Н)|[[Јахорина (скијачки центар)]] (Н)|[[Аделбоден]] (Н)|[[Кицбил]] (Н)|[[Бивер Крик (одморалиште)]] (Н)|[[Лејк Луиз (скијачки центар)]] (Н)|[[Зелден]] (Н)|[[Вал Гардена]] (Н)|[[Бормио]] (Н)|[[Сестриере]] (Н)|[[Шамони]] (Н)|[[Кортина д'Ампецо]] (Н)|}} |- | 4 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Скијалиште „Копанки“]] (Н)|[[Скијалиште Сљеме]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Чоколадо === [[Податотека:Chocolate (blue background).jpg|200п|десно|Уредувачки викенд „Чоколадо“]] Во периодот 15-16 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Чоколадо“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со чоколадото можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Chocolate]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:BlueEagle1|BlueEagle1]] | {{подреден список|[[Предлошка:Чоколадо]] (Н)|[[Темно чоколадо]] (Н)|[[Чоколадо за готвење]] (Н)|[[Чоколатерија]] (Н)|[[Топло чоколадо]] (Н)|[[Шеќерна табла]] (Н)|[[Чоколаден прелив]] (Н)|[[Млечно чоколадо]] (Н)|[[Чоколадо]] (П)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Амандина (десерт)]] (Н)|[[Чоколадна паричка]] (Н)|[[Чоколаден путер]] (Н)|[[Чоколатера]] (Н)|[[Чоколаден сос]] (Н)|[[Чампорадо]] (Н)|[[Еспресино]] (Н)|[[Марокино]] (Н)|[[Бичерин]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Холандско преработено какао]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Замоци === [[Податотека:Icone chateau renaissance.svg|200п|десно|Уредувачки викенд „Замоци“]] Во периодот 22-23 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Замоци“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за замоците можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Castles]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Замок Бањски двори]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Озаринечки замок]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Бодрумкале]] (Н)|[[Бојабатски замок]] (Н)|[[Кајсерски замок]] (Н)|[[Амуда (Турција)]] (Н)|[[Стареселски замок]] (Н)|[[Вечен златен замок]] (Н)|[[Микулов (замок)]] (Н)|[[Миленград]] (Н)|[[Замкова Гора (Киев)]] (Н)|[[Пандурица]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Виндзорски замок]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Борл (замок)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Езера === [[Податотека:Legenda jezioro.gif|160п|десно|Уредувачки викенд „Езера“]] Во периодот 29-30 јануари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Езера“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за езера можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Lakes]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Савско Езеро]] (Н)|[[Палиќко Езеро]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Бојанско Езеро]] (Н)|[[Седум Рилски Езера]] (Н)|[[Италијански Езера]] (Н)|[[Атанасовско Езеро]] (Н)|[[Бургаско Езеро]] (Н)|[[Рабишко Езеро]] (Н)|[[Шабленско Езеро]] (Н)|[[Аријана (езеро)]] (Н)|[[Попово Езеро]] (Н)|[[Типицки Езера]] (Н)|[[Б’ндерички Езера]] (Н)|[[Кременски Езера]] (Н)|[[Самодивски Езера]] (Н)|[[Синаничко Езеро]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Црно Езеро (Шар Планина)]] (П)|[[Мало Црно Езеро]] (Н)|[[Мал Ѓол]] (П)|[[Кривошијско Езеро]] (П)|[[Долно Доброшко Езеро]] (П)|[[Горно Доброшко Езеро]] (П)|[[Горно Врачанско Езеро]] (П)|[[Долно Врачанско Езеро]] (П)|[[Караниколичко Езеро]] (П)|[[Бозовачко Eзеро]] (Н)|[[Бело Езеро (Шар Планина)]] (П)|[[Боговињско Езеро]] (П)}} |- | 4 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Павловачко Езеро]] (Н)|[[Потпеќко Езеро]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Шацки Езера]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Кина === [[Податотека:Chinese dragon asset heraldry.svg|десно|210п|Уредувачки викенд „Кина“]] Во периодот 5-6 февруари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Кина“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со Кина можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на кинески јазик: ** [[:zh:模板:中国]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dentedeleone|Дентеделеоне]] | {{подреден список|[[Цај Лун]] (Н)||[[Ќинг (династија)]] (Н)|[[Опиумски војни]] (Н)|[[Век на понижување]] (Н)|[[Пу Ји]] (Н)|}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Кантонска кула]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Битка кај Ан]] (Н)|[[Бин (град)]] (Н)|[[Цао (префектура)]] (Н)|[[Цај (префектура)]] (Н)|[[Цанг (префектура)]] (Н)|[[Денг (држава)]] (Н)|[[Баба (леб)]] (Н)|[[Железно јајце]] (Н)|[[Маоцај]] (Н)|[[Сонг гао]] (Н)|[[Луфу (јадење)]] (Н)|[[Јанпи]] (Н)|[[Министерство за наука и технологија на НР Кина]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Зимски олимписки игри === [[Податотека:Olympic rings without rims.svg|десно|170п|Уредувачки викенд „Зимски олимписки игри“]] Во периодот 12-13 февруари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Зимски олимписки игри“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со Зимските олимписки игри можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Winter Olympic Games]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Дарко Дамјановски]] (П)|[[Македонија на Зимските олимписки игри 2022]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Естер Ледецка]] (Н) |[[Нориаки Касаи]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Јулија Џима]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Иван Лебанов]] (Н) |[[Надежда Таланова]] (Н)|[[Наталија Снитина]] (Н) |[[Луиза Носкова]] (Н)|[[Бохуслав Еберман]] (Н) |[[Миран Тепеш]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Медалисти на Зимските олимписки игри 2022 === [[Податотека:Nils van der Poel in 2022.jpg|десно|190п|Уредувачки викенд „Медалисти на Зимските олимписки игри 2022“]] Во периодот 19-20 февруари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Медалисти на Зимските олимписки игри 2022“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за медлисти на Зимските олимписки игри 2022 можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Medalists at the 2022 Winter Olympics]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Урша Богатај]] (Н) |[[Константин Ивлиев]] (Н)|[[Ловро Кос]] (Н) |[[Мануел Фетнер]] (Н)|[[Надја Делаго]] (Н) |[[Антон Смолски]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Паскал Дион]] (Н)|[[Лоран Дибреј]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:TheGreatMKD|TheGreatMKD]] | {{подреден список|[[Ејлин Гу]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Олександар Абраменко]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Ирен Вист]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Композитори === [[Податотека:Azerbaijani composers in the 60s.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Композитори“]] Во периодот 26-27 февруари 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Композитори“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за композитори можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Composers]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Антон Степанович Аренски]] (Н)|[[Софија Губаидулина]] (Н)|[[Александар Константинович Глазунов]] (Н)|[[Мили Алексеевич Балакирев]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Филип Кутев]] (Н) |[[Димитар Ненов]] (Н) |[[Николај Кауфман]] (Н) |[[Виктор Пасков]] (Н) |[[Јанис Спанос]] (Н)|[[Василис Ангелис]] (Н) |[[Јанис Папајоану]] (Н) |[[Такис Мусафирис]] (Н) |[[Никола Зораќи]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Јакопо Пери]] (Н) | [[Јакопо Корси]] (Н) |[[Винченцо Галилеј]] (Н) |[[Хајнрих Шутц]] (Н)|[[Пјетро Маскањи]] (Н)|}} |- | 4 | [[Корисник:Stojanovski04|Stojanovski04]] | {{подреден список|[[Луј Граби]] (Н)|}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Суперхерои === [[Податотека:Noto Emoji Pie 1f9b8 1f3fb 200d 2642.svg|десно|210п|Уредувачки викенд „Суперхерои“]] Во периодот 5-6 март 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Суперхерои“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за суперхерои можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Superheroes]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Тирамола]] (Н) |[[Џет (DC Comics)]] (Н)|[[Предлошка:Cite comic]] (Н) |[[Предлошка:Infobox comics character]] (П)|[[Мега Минди]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Кули === [[Податотека:De redin tower icon.svg|десно|140п|Уредувачки викенд „Кули“]] Во периодот 12-13 март 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Кули“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за кули можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Towers]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Балдуинова кула]] (Н)|[[Калиакриски светилник]] (Н)|[[Шаблански светилник]] (Н)|[[Кула на Дајбабска Гора]] (Н)|[[Саат-кула (Улцињ)]] (Н)|[[Саат-кула (Подгорица)]] (Н)|[[Атакуле]] (Н)|[[Узгенско минаре]] (Н)|[[Граѓанска кула (Павија)]] (Н)|[[Лотршчак]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Зафирова кула]] (Н)|[[Краличина кула]] (Н)|[[Јузбашиска кула]] (Н)|[[Досева кула]] (Н)|[[Џекова кула]] (Н)|[[Музева кула]] (Н)|[[Мангова кула]] (Н)|[[Кули на Радин мост]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Конечка кула]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Музички инструменти === [[Податотека:Lady Blunt top.jpg|десно|120п|Уредувачки викенд „Музички инструменти“]] Во периодот 19-20 март 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Музички инструменти“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за музички инструменти можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Musical instruments]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Дорд (инструмент)]] (Н)|[[Какаки]] (Н)|[[Абенг (инструмент)]] (Н)|[[Џезофон]] (Н)|[[Судрофон]] (Н)|[[Римска туба]] (Н)|[[Асор]] (Н)|[[Дакари]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Lili Arsova|Lili Arsova]] |{{подреден список|[[Кахон]] (Н)| [[Домбра (инструмент)]] (Н) |[[Каманче]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Клепало]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Норвешка === [[Податотека:Coat of arms of Norway.svg|десно|140п|Уредувачки викенд „Норвешка“]] Во периодот 26-27 март 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Норвешка“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со Норвешка можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на норвешки (букмол) јазик: ** [[:no:Kategori:Norge]] * од Википедија на норвешки (нинорск) јазик: ** [[:nn:Kategori:Noreg]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] | {{подреден список|[[Баренцово Море ]] (П)}} |- | 2 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Операција Везерибунг]] (Н)|[[План Р 4]] (Н)|[[Кјетил Јансруд]] (Н) |[[Квитфјел]] (Н)|[[Рингебу]] (Н)|[[Хенрик Кристоферсен]] (Н) |[[Оле Ејнар Бјорндален]] (Н)|[[Норвешка кампања]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Gdimovska13|Gdimovska13]] |{{подреден список|[[Аксел Ендер]] (Н)|[[Јулиус Миделтун]] (Н)|[[Гури Берг]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Карл Уве Кнаусгор]] (Н)|[[Јан Гарбарек]] (Н)|[[Терје Рипдал]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Едвард Мунк]] (Н)}} |- | 6 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Свен Ерик Бистрем]] (П)|[[Амунд Грендал Јансен]] (П)|[[Од Кристијан Ејкинг]] (П)|[[Сондре Холст Енгер]] (П)|[[Александер Кристоф]] (П)|[[Вегард Стаке Ленген]] (П)|[[Тор Хушовд]] (П)}} |- | 7 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Флатдал]] (Н)|[[Фугленес]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Ромска култура === [[Податотека:Flag of the Romani people.svg|десно|200п|Уредувачки викенд „Ромска култура“]] Во периодот 2-3 април 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Ромска култура“. Потфатот бил дел од иницијативата за одбележување на Меѓународниот ден на Ромите во 2022 година во повеќе земји во светот, поттикната од страна на Викимедија Србија, којашто имала за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со Ромите и ромската култура на Википедија. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со ромската култура било препорачано да се користи [[meta:International Roma Day Edit-a-thon 2020/Article lists|списокот на предложени теми]] во рамки на глобалната иницијатива „Меѓународен ден на Ромите 2022“. ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Ромска дијаспора]] (Н)|[[Мондо (филм)]] (Н)|[[Елдра]] (Н)|[[Едвард Дебицки]] (Н)|[[Библиотека „Трифун Димиќ”]] (Н)|[[Колумбискоромски јазик]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Ислам === [[Податотека:Allah3.svg|десно|160п|Уредувачки викенд „Ислам“]] Во периодот 9-10 април 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Ислам“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со исламот можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на арапски јазик: ** [[:ar:تصنيف:إسلام]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Ајватовица]] (Н)|[[Ал Раким]] (Н)|[[Аламах]] (Н)|[[Гадар]] (Н)|[[Бану Мура]] (Н)|[[Предлошка:A History of Palestine, 634–1099]] (Н)|[[Бану Ханзала]] (Н)|[[Фалах]] (Н)|[[Фаниша]] (Н)|[[Зарих]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Јакуб Селимоски]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Абдула II од Јордан]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Еколошко право === {{главна|Википедија:Вики за човековите права 2022}} [[Податотека:Environmental law icon.svg|десно|200п|Уредувачки викенд „Еколошко право“]] Во периодот 16-17 април 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Еколошко право“. Потфатот бил дел од меѓународната иницијатива „Вики за човековите права 2022“ којашто се одржува под крилатицата „Право на здрава животна средина“ и има за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со човековите права и здравата животна средина на Википедија. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статии во врска со еколошкото право можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Environmental law]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Договор за птици преселници]] (Н)|[[Закон за орелски пердув]] (Н)|[[Критично живеалиште]] (Н)|[[Предлошка:Конгресна истражувачка служба]] (Н)|[[Агенција на Република Словенија за животна средина]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Заштита на природата === {{главна|Википедија:Вики за човековите права 2022}} [[Податотека:Aegopodium podagraria1 ies.jpg|десно|200п|Уредувачки викенд „Заштита на природата“]] Во периодот 23-24 април 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Заштита на природата“. Потфатот бил дел од меѓународната иницијатива „Вики за човековите права 2022“ којашто се одржува под крилатицата „Право на здрава животна средина“ и има за цел создавање содржини за поголема покриеност на темите поврзани со човековите права и здравата животна средина на Википедија. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статии во врска со заштитата на природата можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Environmentalism]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Зелена теорија]] (Н)|[[Економски активизам]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Накит === [[Податотека:Set of jewelry MET DP122702.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Накит“]] Во периодот 30 април - 1 мај 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Накит“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со накитот можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Template:Jewellery]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] | {{подреден список|[[Драгоцен корал]] (П)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Слонова коска]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Хризопрас]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Француска кујна === [[Податотека:Choucroute-p1030191.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Француска кујна“]] Во периодот 7-8 мај 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Француска кујна“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со француската кујна можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на француски јазик: ** [[:fr:Catégorie:Cuisine française]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Метон]] (Н)|[[Калетез]] (Н)|[[Чиполата]] (Н)|[[Шаби]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Раклет]] (Н)|[[Армањак (пијалак)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Келтска митологија === [[Податотека:Hope-coventina01.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Келтска митологија“]] Во периодот 21-22 мај 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Келтска митологија“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со келтската митологија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Celtic mythology]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Гланис]] (Н)|[[Брикта]] (Н)|[[Арвернус]] (Н)|[[Абарта]] (Н)|[[Етал]] (Н)|[[Сегомо]] (Н)|[[Сегомо]] (Н)|[[Вераудунус]] (Н)|[[Андарта]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Гиневра]] (Н)|[[Ветерис]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Ликови од Шекспировите дела === [[Податотека:Gilbert-Shylock.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Ликови од Шекспировите дела“]] Во периодот 28-29 мај 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Ликови од Шекспировите дела“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за ликовите од Шекспировите дела можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Shakespearean characters]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Бјанка (Отело)]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Беатриче (Многу врева за ништо)]] (Н)|[[Ариел (Бура)]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Леонтес]] (Н)|[[Џејмс Одли]] (Н)|[[Апемант]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Архитекти === [[Податотека:Architect.png|десно|170п|Уредувачки викенд „Архитекти“]] Во периодот 4-5 јуни 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Архитекти“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за архитектите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Architects]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Угљеша Богуновиќ]] (Н)|[[Тодор Паскали]] (Н)|[[Крсто Тодоровски]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Богдан Богдановиќ (архитект)]] (Н)|[[Александар Витек]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Енрико Кастиљони]] (Н)|[[Јаков Пуланин]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Португалија === [[Податотека:Coat of arms of Portugal.svg|десно|200п|Уредувачки викенд „Португалија“]] Во периодот 11-12 јуни 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Португалија“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со Португалија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на португалски јазик: ** [[:pt:Categoria:Portugal]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:TheGreatMKD|TheGreatMKD]] | {{подреден список|[[Машка ракометна репрезентација на Португалија]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Рубен Гереиро]] (П)|[[Жозе Гонсалвеш (велосипедист)]] (П)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Лисабонски саем на книгата]] (Н)|[[Знаме на Лисабон]] (Н)|[[Алмонда (Португалија)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Средновековна книжевност === [[Податотека:Beowulf Cotton MS Vitellius A XV f. 132r.jpg|десно|140п|Уредувачки викенд „Средновековна книжевност“]] Во периодот 18-19 јуни 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Средновековна книжевност“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со средновековната книжевност можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Medieval literature]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Мстиславово евангелие]] (Н)|[[Мелдред]] (Н)|[[Константинополска патрија]] (Н)|[[Животот на Василиј]] (Н)|[[Михаил Хонијат]] (Н)|[[Никита Хонијат]] (П)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Острови во Грција === [[Податотека:Greek Islands regions map.png|десно|180п|Уредувачки викенд „Острови во Грција“]] Во периодот 25-26 јуни 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Острови во Грција“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за островите во Грција можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на грчки јазик: ** [[:el:Κατηγορία:Νησιά της Ελλάδας]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Псеримос]] (Н)|[[Драконера]] (Н)|[[Предлошка:Ехинади]] (Н)|[[Апаса]] (Н)|[[Филипос (остров)]] (Н)|[[Јонски Острови]] (П)|[[Гироварис]] (Н)|[[Калогирос]] (Н)|[[Карлониси]] (Н)|[[Кунели (Ехинади)]] (Н)|[[Лабринос]] (Н)|[[Макри (остров)]] (Н)|[[Предлошка:Јонски острови]] (П)}} |- | 2 | [[Корисник:Mstavrov16|Mstavrov16]] | {{подреден список| [[Римокатоличка архиепископија на Крф, Закинтос и Кефалонија]] (Н)|[[Хриси (Лемнос)]] (Н)|[[Тирасија]] (Н)|[[Аргиронисос]] (Н)|[[Оксија]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Gdimovska13|Gdimovska13]] | {{подреден список|[[Паксимадија]] (Н)|[[Лазарета]] (Н)|[[Ринеја]] (Н)|[[Агиа Киријаки]] (Н)|[[Петалуда]] (Н)|[[Кинарос]] (Н)|[[Нисоплака]] (Н)|[[Гавдос]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Хриси (Крит)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Филм === [[Податотека:Video-x-generic.svg|десно|180п|Уредувачки викенд „Филм“]] Во периодот 2-3 јули 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Филм“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со филмот можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Film]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Кинематографија на Еритреја]] (Н)|[[Ударна точка (филм)]] (Н)|[[Алберт Волпе]] (Н)|[[Дот и Кито]] (Н)|[[Ајас (филм)]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:ГП|ГП]] | {{подреден список|[[Грубо момче (филм)]] (Н)|[[Сид и Ненси]] (Н)|[[Конформист (филм)]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Денес треба нешто да се случи]] (Н)|[[Пустина (ТВ-филм)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Реки === [[Податотека:SADC road sign GLS-1.svg|десно|230п|Уредувачки викенд „Реки“]] Во периодот 9-10 јули 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Реки“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за реките може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Rivers]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Набалија]] (Н)|[[Кир (река)]] (Н)|[[Предлошка:РБојана]] (Н)|[[Предлошка:ПБојана]] (Н)|[[Паганица (поток)]] (Н)|[[Анаврос]]|[[Ботна]] (Н)|[[Предлошка:РДнестар]] (Н)|[[Предлошка:ПДнестар]] (Н)|[[Предлошка:ПДнестарски Естуар]] (Н)|[[Зубра]] (Н)|[[Золота Липа]] (Н)|[[Стрипа]] (Н)|[[Опир]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Русава (река)]] (Н)|[[Десна (притока на Јужен Буг)]] (Н)|[[Дерло]] (Н)|[[Олинек]] (Н)|[[Котлубајивка (река)]] (Н)|[[Кобиљња (река)]] (Н)|[[Тиха Руда]] (Н)|[[Каљничка]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Сона]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Шипча]] (Н)|[[Широкодолска Река]] (Н)|[[Шеруп]] (Н)|[[Шталковска Река]] (Н)|[[Штавичка Река]] (Н)|[[Штука (река)]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Календари === [[Податотека:Calendar (part of a set) MET DP-13486-011.jpg|десно|180п|Уредувачки викенд „Календари“]] Во периодот 16-17 јули 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Календари“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за календарите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Template:Calendars]] '''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик: * [[Предлошка:Календари]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Шпанска ера]] (Н)|[[Педесетнички календар]] (Н)|[[Пролептички јулијански календар]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Anno Mundi]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Галаксии === [[Податотека:NGC 4414 (NASA-med).jpg|десно|220п|Уредувачки викенд „Галаксии“]] Во периодот 23-24 јули 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Галаксии“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со галаксиите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Galaxies]] '''Забелешка:''' Препорачано било изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик: * [[Предлошка:Галаксија]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[UGC 5497]] (Н)|[[ESO 593-8]] (Н)|[[UGC 4879]] (Н)|[[PGC 39058]] (Н)|[[AGC 198691]] (Н)|[[Андромеда I]] (Н)|[[Андромеда XIX]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] | {{подреден список|[[Анемична галаксија]] (Н)|[[Галактичка плима]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[NGC 61]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Математичари === [[Податотека:Euclid.jpg|десно|220п|Уредувачки викенд „Математичари“]] Во периодот 30-31 јули 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Математичари“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за математичарите може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Mathematicians]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:MariceskiIvanco|MariceskiIvanco]] | {{подреден список|[[Бено Арбел]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Ринат Кедем]] (Н)|[[Миша Котлар]] (Н)|[[Јуџин Ајзексон]] (Н)|[[Дениел Бамп]] (Н)|[[Едвард Барбо]] (Н)|[[Чарлс Фокс (математичар)]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dragana Niseva|Dragana Niseva]] | {{подреден список|[[Професорство по математика „Раус Бол“]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Никита Шекутковски]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] | {{подреден список|[[Вангел Бабинкостов]] (Н)|[[Слободанка Георгиевска]] (Н)|[[Дончо Димовски]] (П)|[[Новак Ивановски]] (Н)|[[Билјана Јанева]] (Н)|[[Петар Лазов]] (Н)|[[Милорад Радоњиќ]] (Н)|[[Никола Речкоски]] (Н)}} |- |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Војни === [[Податотека:Bayeuxtapestryscene52.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Војни“]] Во периодот 6-7 август 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Војни“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за војните можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Wars]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Опсада на Антиохија (968–969)]] (Н)|[[Опсада на Манцикерт (1054)]] (Н)|[[Предлошка:Римско-селџучки војни]] (Н)|[[Опсада на Трапезунт (1205–1206)]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Битка кај Смоленск (1812)]] (Н)|[[Предлошка:Наполеонови војни]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Италија === [[Податотека:Emblem of Italy.svg|десно|180п|Уредувачки викенд „Италија“]] Во периодот 13-14 август 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Италија“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со Италија можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на италијански јазик: ** [[:it:Categoria:Italia]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Молизе]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Chnitke|Chnitke]] | {{подреден список|[[Карло Емилио Гада]] (Н)|[[Џузепе Томази од Лампедуза]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Финарда]] (Н)|[[Фрабозана]] (Н)|[[Устав на Корзика]] (Н)|[[Знаме на Базиликата]] (Н)|[[Предлошка:Италијански знамиња]] (Н)|[[Знаме на Аостинска Долина]] (Н)|[[Знаме на Лацио]] (Н)|[[Знаме на Абруцо]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Аеродроми === [[Податотека:Airport symbol.svg|десно|190п|Уредувачки викенд „Аеродроми“]] Во периодот 20-21 август 2022 година е одржан уредувачки викенд на тема „Аеродроми“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за аеродромите можело да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Airports]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] | {{подреден список|[[Аеродром Калмар]] (Н)|[[Аеродром Никшиќ]] (Н)|[[Аеродром Изгрев]] (Н)|[[Аеродром Бела Црква]] (Н)|[[Аеродром Ѓаковица]] (Н)|[[Аеродром Бадахоз]] (Н)|[[Аеродром Стјуарт]] (Н)|[[Меѓународен аеродром Ерера]] (Н)|[[Аеродром Холешов]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Visem|Visem]] | {{подреден список|[[Аеродром Соловки]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија == Планирани викенди == === Христијанство === [[Податотека:Christian cross.svg|десно|140п|Уредувачки викенд „Христијанство“]] Во периодот 27-28 август 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Христијанство“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите во врска со христијанството може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Airports]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Големи везири на Отоманското Царство === [[Податотека:Sadrazamlik-nisanlari.svg|десно|140п|Уредувачки викенд „Големи везири на Отоманското Царство“]] Во периодот 3-4 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Големи везири на Отоманското Царство“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за големите везири на Отоманското Царство може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на турски јазик: ** [[:tr:Şablon:Osmanlı sadrazamları]] '''Забелешка:''' Се препорачува изборот на статии да се врши од следната предлошка на Википедија на македонски јазик: * [[Предлошка:Големи везири на Отоманското Царство]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Архитектура === [[Податотека:Architecture capitol.svg|десно|200п|Уредувачки викенд „Архитектура“]] Во периодот 10-11 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Архитектура“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со архитектурата може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Architecture]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Балети === [[Податотека:Edgar Degas - La Classe de danse.jpg|десно|180п|Уредувачки викенд „Балети“]] Во периодот 17-18 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Балети“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за балетите може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Ballets]] * од Википедија на руски јазик: ** [[:ru:Категория:Балеты]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Риби === [[Податотека:Caesio teres in Fiji by Nick Hobgood.jpg|десно|230п|Уредувачки викенд „Риби“]] Во периодот 24-25 септември 2022 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Риби“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за рибите може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Fish]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | | |- | 2 | | |- | 3 | | |- | 4 | | |- | 5 | | |- | 6 | | |- | 7 | | |- | 8 | | |- | 9 | | |- | 10 | | |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија == Поврзано == * [[Википедија:Уредувачки викенди 2022/Известувања]] * [[Википедија:Уредувачки викенди 2022/Статистика]] [[Категорија:Википедија:Уредувачки викенди 2022| ]] i758rw3vtvenlevabfwwimdpwdxb1wj Неверство во зимска ноќ 0 1286620 4804213 4709440 2022-08-21T20:35:46Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Неверство во зимска ноќ | director = [[Коле Ангеловски]] | producer = [[Коле Ангеловски]] | starring = [[Диме Илиев]]<br>[[Марија Кондовска]]<br>[[Драган Довлев]]<br>[[Владимир Ангеловски]]<br>[[Лазе Манасковски]]<br>[[Трајче Иваноски]]<br>[[Весна Гичева]] | countru = [[Македонија]] | released = [[2004]] }} '''Неверство во зимска ноќ''' - [[Македонија|македонски]] филм снимен во 2004 година во [[режија]] и [[сценарио]] на [[Коле Ангеловски]]. Главните улоги ги играат: [[Диме Илиев]], [[Марија Кондовска]], [[Драган Довлев]] и [[Лазе Манасковски]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" ! Глумец ! Улога |- | [[Диме Илиев]] | Симонов |- | [[Марија Кондовска]] | г-ѓа Симонова |- | [[Драган Довлев]] | Војникот |- | [[Владимир Ангеловски]] | |- | [[Лазе Манасковски]] | |- | [[Трајче Иваноски]] | |- | [[Весна Гичева]] | |- | [[Ѓоко Ноевски]] | |} [[Категорија:Македонски филмови]] s30okpi8nqp8kxe0jvgs31vq1wd3dd5 4804214 4804213 2022-08-21T20:36:00Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Неверство во зимска ноќ | director = [[Коле Ангеловски]] | producer = [[Коле Ангеловски]] | starring = [[Диме Илиев]]<br>[[Марија Кондовска]]<br>[[Драган Довлев]]<br>[[Владимир Ангеловски]]<br>[[Лазе Манасковски]]<br>[[Трајче Иваноски]]<br>[[Весна Гичева]] | country = [[Македонија]] | released = [[2004]] }} '''Неверство во зимска ноќ''' - [[Македонија|македонски]] филм снимен во 2004 година во [[режија]] и [[сценарио]] на [[Коле Ангеловски]]. Главните улоги ги играат: [[Диме Илиев]], [[Марија Кондовска]], [[Драган Довлев]] и [[Лазе Манасковски]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" ! Глумец ! Улога |- | [[Диме Илиев]] | Симонов |- | [[Марија Кондовска]] | г-ѓа Симонова |- | [[Драган Довлев]] | Војникот |- | [[Владимир Ангеловски]] | |- | [[Лазе Манасковски]] | |- | [[Трајче Иваноски]] | |- | [[Весна Гичева]] | |- | [[Ѓоко Ноевски]] | |} [[Категорија:Македонски филмови]] 37iztgq9pinhvnc69kv42ocdyp2puhj Википедија:Уредувачки викенди 2022/Статистика 4 1286729 4804300 4803383 2022-08-22T08:21:39Z Kiril Simeonovski 3243 wikitext text/x-wiki Во текот на 2022 година се одредени уредувачки викенди на следните теми: # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Писатели|Писатели]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Скијачки центри|Скијачки центри]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Чоколадо|Чоколадо]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Замоци|Замоци]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Езера|Езера]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Кина|Кина]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Зимски олимписки игри|Зимски олимписки игри]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Медалисти на Зимските олимписки игри 2022|Медалисти на Зимските олимписки игри 2022]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Композитори|Композитори]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Суперхерои|Суперхерои]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Кули|Кули]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Музички инструменти|Музички инструменти]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Норвешка|Норвешка]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Ромска култура|Ромска култура]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Ислам|Ислам]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Еколошко право|Еколошко право]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Заштита на природата|Заштита на природата]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Накит|Накит]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Француска кујна|Француска кујна]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Евровизија|Евровизија]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Келтска митологија|Келтска митологија]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Ликови од Шекспировите дела|Ликови од Шекспировите дела]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Архитекти|Архитекти]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Португалија|Португалија]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Средновековна книжевност|Средновековна книжевност]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Острови во Грција|Острови во Грција]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Филм|Филм]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Реки|Реки]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Календари|Календари]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Галаксии|Галаксии]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Математичари|Математичари]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Војни|Војни]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Италија|Италија]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Аеродроми|Аеродроми]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Христијанство|Христијанство]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Големи везири на Отоманското Царство|Големи везири на Отоманското Царство]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Архитектура|Архитектура]]; # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Балети|Балети]]; и # [[Википедија:Уредувачки викенди 2022#Риби|Риби]]. ;Учесници {| class="wikitable" |- ! Број !! Ден !! Учесници |- | 1. || Писатели || [[Корисник:Chnitke|Chnitke]], [[Корисник:Visem|Visem]], [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]], [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] (5) |- | 2. || Скијачки центри || [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]], [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]], [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]] (4) |- | 3. || Чоколадо || [[Корисник:BlueEagle1|BlueEagle1]], [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]] (3) |- | 4. || Замоци || [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]], [[Корисник:Visem|Visem]], [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]], [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]] (5) |- | 5. || Езера || [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]], [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]], [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]], [[Корисник:Visem|Visem]] (5) |- | 6. || Кина || [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]], [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]], [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] (3) |- | 7. || Зимски олимписки игри || [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]], [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]], [[Корисник:Visem|Visem]], [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] (4) |- | 8. || Медалисти на Зимските олимписки игри 2022 || [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]], [[Корисник:TheGreatMKD|TheGreatMKD]], [[Корисник:Visem|Visem]], [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] (5) |- | 9. || Композитори || [[Корисник:Chnitke|Chnitke]], [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]], [[Корисник:Stojanovski04|Stojanovski04]] (4) |- | 10. || Суперхерои || [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] (1) |- | 11. || Кули || [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]], [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] (3) |- | 12. || Музички инструменти || [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], [[Корисник:Lili Arsova|Lili Arsova]], [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]] (3) |- | 13. || Норвешка || [[Корисник:Иван Ж|Иван Ж]], [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]], [[Корисник:Gdimovska13|Gdimovska13]], [[Корисник:Chnitke|Chnitke]], [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]], [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]], [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] (7) |- | 14. || Ромска култура || [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] (1) |- | 15. || Ислам || [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]], [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]] (3) |- | 16. || Еколошко право || [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] (1) |- | 17. || Заштита на природата || [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] (1) |- | 18. || Накит || [[Корисник:Dentedeleone|Dentedeleone]], [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]] (3) |- | 19. || Француска кујна || [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]] (2) |- | 20. || Келтска митологија || [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]] (2) |- | 21. || Ликови од Шекспировите дела || [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]], [[Корисник:Chnitke|Chnitke]], [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] (3) |- | 22. || Архитекти || [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]], [[Корисник:Chnitke|Chnitke]], [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] (3) |- | 23. || Португалија || [[Корисник:TheGreatMKD|TheGreatMKD]], [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]], [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] (3) |- | 24. || Средновековна книжевност || [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] (1) |- | 25. || Острови во Грција || [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], [[Корисник:Mstavrov16|Mstavrov16]], [[Корисник:Gdimovska13|Gdimovska13]], [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]] (4) |- | 26. || Филм || [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], [[Корисник:ГП|ГП]], [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]] (3) |- | 27. || Реки || [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], [[Корисник:Visem|Visem]], [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]], [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] (4) |- | 28. || Календари || [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]] (2) |- | 29. || Галаксии || [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], [[Корисник:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]], [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]] (3) |- | 30. || Математичари || [[Корисник:MariceskiIvanco|MariceskiIvanco]], [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], [[Корисник:Dragana Niseva|Dragana Niseva]], [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]], [[Корисник:Ehrlich91|Ehrlich91]] (5) |- | 31. || Војни || [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]] (2) |- | 32. || Италија || [[Корисник:P.Nedelkovski|P.Nedelkovski]], [[Корисник:Chnitke|Chnitke]], [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]] (3) |- | 33. || Аеродроми || [[Корисник:Dandarmkd|Dandarmkd]], [[Корисник:Visem|Visem]] (2) |- | 34. || Христијанство || |- | 35. || Големи везири на Отоманското Царство || |- | 36. || Архитектура || |- | 37. || Балети || |- | 38. || Риби || |- |} ;Статистика {| class="wikitable" |- ! Мерка !! Опис !! Ден !! Резултат |- |rowspan="39"| '''Создадени статии''' ||rowspan="39"| вкупен број на создадени статии на Википедија || Писатели || 18 |- | Скијачки центри || 31 |- | Чоколадо || 17 |- | Замоци || 14 |- | Езера || 21 |- | Кина || 19 |- | Зимски олимписки игри || 10 |- | Медалисти на Зимските олимписки игри 2022 || 11 |- | Композитори || 19 |- | Суперхерои || 3 |- | Кули || 19 |- | Музички инструменти || 12 |- | Норвешка || 17 |- | Ромска култура || 6 |- | Ислам || 11 |- | Еколошко право || 4 |- | Заштита на природата || 2 |- | Накит || 2 |- | Француска кујна || 6 |- | Келтска митологија || 11 |- | Ликови од Шекспировите дела || 6 |- | Архитекти || 7 |- | Португалија || 4 |- | Средновековна книжевност || 5 |- | Острови во Грција || 24 |- | Филм || 10 |- | Реки || 24 |- | Календари || 4 |- | Галаксии || 10 |- | Математичари || 17 |- | Војни || 6 |- | Италија || 11 |- | Аеродроми || 10 |- | Христијанство || |- | Големи везири на Отоманското Царство || |- | Архитектура || |- | Балети || |- | Риби || |- | '''Вкупно''' || '''391''' |- |rowspan="39"| '''Подобрени статии''' ||rowspan="39"| вкупен број на подобрени статии на Википедија || Писатели || 0 |- | Скијачки центри || 4 |- | Чоколадо || 1 |- | Замоци || 0 |- | Езера || 10 |- | Кина || 0 |- | Зимски олимписки игри || 1 |- | Медалисти на Зимските олимписки игри 2022 || 0 |- | Композитори || 0 |- | Суперхерои || 0 |- | Кули || 0 |- | Музички инструменти || 0 |- | Норвешка || 8 |- | Ромска култура || 0 |- | Ислам || 0 |- | Еколошко право || 0 |- | Заштита на природата || 0 |- | Накит || 1 |- | Француска кујна || 0 |- | Келтска митологија || 0 |- | Ликови од Шекспировите дела || 0 |- | Архитекти || 0 |- | Португалија || 2 |- | Средновековна книжевност || 1 |- | Острови во Грција || 1 |- | Филм || 0 |- | Реки || 0 |- | Календари || 0 |- | Галаксии || 0 |- | Математичари || 0 |- | Војни || 0 |- | Италија || 0 |- | Аеродроми || 0 |- | Христијанство || |- | Големи везири на Отоманското Царство || |- | Архитектура || |- | Балети || |- | Риби || |- | '''Вкупно''' || '''29''' |- |rowspan="39"| '''Создадени предлошки''' ||rowspan="39"| вкупен број на создадени предлошки на Википедија || Писатели || 0 |- | Скијачки центри || 0 |- | Чоколадо || 1 |- | Замоци || 0 |- | Езера || 0 |- | Кина || 0 |- | Зимски олимписки игри || 0 |- | Медалисти на Зимските олимписки игри 2022 || 0 |- | Композитори || 0 |- | Суперхерои || 1 |- | Кули || 0 |- | Музички инструменти || 0 |- | Норвешка || 0 |- | Ромска култура || 0 |- | Ислам || 1 |- | Еколошко право || 1 |- | Заштита на природата || 0 |- | Накит || 0 |- | Француска кујна || 0 |- | Келтска митологија || 0 |- | Ликови од Шекспировите дела || 0 |- | Архитекти || 0 |- | Португалија || 0 |- | Средновековна книжевност || 0 |- | Острови во Грција || 1 |- | Филм || 0 |- | Реки || 5 |- | Календари || 0 |- | Галаксии || 0 |- | Математичари || 0 |- | Војни || 0 |- | Италија || 0 |- | Аеродроми || 0 |- | Христијанство || |- | Големи везири на Отоманското Царство || |- | Архитектура || |- | Балети || |- | Риби || |- | '''Вкупно''' || '''10''' |- |rowspan="39"| '''Подобрени предлошки''' ||rowspan="39"| вкупен број на подобрени предлошки на Википедија || Писатели || 0 |- | Скијачки центри || 0 |- | Чоколадо || 0 |- | Замоци || 0 |- | Езера || 0 |- | Кина || 0 |- | Зимски олимписки игри || 0 |- | Медалисти на Зимските олимписки игри 2022 || 0 |- | Композитори || 0 |- | Суперхерои || 1 |- | Кули || 0 |- | Музички инструменти || 0 |- | Норвешка || 0 |- | Ромска култура || 0 |- | Ислам || 0 |- | Еколошко право || 0 |- | Заштита на природата || 0 |- | Накит || 0 |- | Француска кујна || 0 |- | Келтска митологија || 0 |- | Ликови од Шекспировите дела || 0 |- | Архитекти || 0 |- | Португалија || 0 |- | Средновековна книжевност || 0 |- | Острови во Грција || 1 |- | Филм || 0 |- | Реки || 0 |- | Календари || 0 |- | Галаксии || 0 |- | Математичари || 0 |- | Војни || 0 |- | Италија || 0 |- | Аеродроми || 0 |- | Христијанство || |- | Големи везири на Отоманското Царство || |- | Архитектура || |- | Балети || |- | Риби || |- | '''Вкупно''' || '''2''' |- | '''Вклученост на заедницата''' || вкупен број на различни учесници во викендите || '''Вкупно''' || '''17''' |} == Поврзано == * [[Википедија:Уредувачки викенди 2022]] [[Категорија:Википедија:Уредувачки викенди 2022|Статистика 2022]] 111mdiqo15csw434dxxv6tn8ddikbjk Калин Ивановски 0 1288416 4804162 4719030 2022-08-21T17:19:28Z TheGreatMKD 32993 ажурирање wikitext text/x-wiki {{Infobox tennis biography 2 |name = Калин Ивановски |image = |caption = |fullname = |country = {{МКД}} |residence = |birth_date = {{birth date and age|df=yes|2004|5|11}}<ref>{{cite web|url=https://www.atptour.com/en/players/kalin-ivanovski/i0ap/overview|title=Kalin Ivanovski|website=www.atptour.com}}</ref> |birth_place = [[Скопје]], Македонија |height = |turnedpro = |plays = • десна рака<br /> • дворачен бекхенд |college = |careerprizemoney = [[Долар|$]] 6,671 |singlesrecord = 7–0 |singlestitles = 0 |highestsinglesranking = Бр. 1070 <small>(8 август 2022)</small> |currentsinglesranking = Бр. 1074 <small>(15 август 2022)</small> |doublesrecord = 2–2 |doublestitles = 0 |highestdoublesranking = Бр. 1081 <small>(15 август 2022)</small> |currentdoublesranking = Бр. 1081 <small>(15 август 2022)</small> |Team=yes |DavisCupresult = 9–2 |updated = 15 август 2022 }} '''Калин Ивановски''' (роден на 11 мај 2004 г.) — македонски [[тенис]]ер. Најдобар пласман на Ивановски на [[АТП]] листата е 1070. место постигнато на 8 август 2022 година. Во двојки, негов најдобар пласман е 1081. место постигнато на 15 август 2022 година. Негов најдобар јуниорски [[ИТФ]] ранкинг е 17. место, постигнато на 3 јануари 2022 година.<ref>[https://www.itftennis.com/en/players/kalin-ivanovski/800461717/mkd/jt/s/overview/ Kalin Ivanovski Juniors Singles Overview] ITF Tennis</ref> На јуниорскиот турнир од [[Вимблдон]] во 2021 година, Ивановски бил поразен во осминафиналето.<ref>[https://www.gol.mk/tenis/ivanovski-i-povreden-herojski-se-boreshe-no-gi-zavrshi-nastapite-na-vimbldon ВИДЕО: Ивановски и повреден херојски се бореше, но ги заврши настапите на Вимблдон!] gol.mk; 9 јули 2021</ref> Истата година, тој стигнал до полуфиналето на престижниот младински турнир [[Оринџ Бол (тенис)|Оринџ Бол]] за играчи под 18 години кој се игра на Флорида, САД.<ref>[https://ekipa.mk/ivanovski-se-plasirashe-vo-polufinale-na-najprestizhniot-mladinski-teniski-turnir/ Ивановски се пласираше во полуфинале на најпрестижниот младински тениски турнир] ekipa.mk; 10 декември 2021</ref> Ивановски настапува за [[Дејвис куп тим на Македонија|Македонија]] во [[Дејвис куп]]от, каде има вкупен резултат од 9 победи и 2 поразi. ==Челинџер и ИТФ фјучерс турнири== ===Поединечно: 1 (1-0)=== {| |-valign=top | {|class=wikitable style=font-size:90% !Legend (singles) |-bgcolor=e5d1cb |-bgcolor=moccasin |АТП Челинџер (0-0) |-bgcolor=cffcff |ИТФ Фјучерс/World Tennis Tour (1-0) |} {|class="sortable wikitable" !Исход !class="unsortable"|Поб–Пор !Датум !Турнир !Ниво !Подлога !Противник !class="unsortable"|Резултат |- |bgcolor=98FB98|Победа |<small>1–0</small> |21 август 2022 |style="background:#cffcff;"|[[Монастир]], Тунис |style="background:#cffcff;"|Фјучерс |Тврда |{{знамеикона|БИХ}} [[Азиз Кијаметовиќ]] |4–6, 6–4, 6–1 |} ==Наводи== {{наводи}} == Надворешни врски == * {{ATP|I0AP}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Ивановски}} [[Категорија:Родени во 2004 година]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Македонски тенисери]] [[Категорија:Луѓе од Скопје]] 32pn1rrcc1gyqxypz7x7rcsmn0dibs8 Петар Радојичиќ 0 1290651 4804186 4735628 2022-08-21T19:15:48Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:PetarKosarka.jpg|мини|Кошарка]] '''Петар Радојичиќ''' (роден на 17 мај 1994 година) е српски [[Кошарка|кошаркар]]. Тој настапувал на позицијата [[Крилен центар (кошарка)|преден напаѓач]] и на позицијата [[Центар (кошарка)|центар]]. Во моментов ги брани боите на екипата на клубот на '''Депортиво Саски-Басконија, Сад.''' == Почетна кариера == Петар Радојичиќ кариерата ја започнал во малото градче Љубовија, каде настапувал за младинската екипа на КК Младост. По две години, тој одлучил да се приклучи на друга екипа и да се пресели во поголем град за да продолжи да игра професионална кошарка. На почетокот не потпишал професионален договор, бидејќи решил најпрво да го заврши образованието. Се преселил во градот Ужице за да игра клупска кошарка во тој град. По 4 години поминати во Ужице, тој одлучил својата кошаркарска кариера и образование да ги продолжи во САД. Во 2014 година заминал на колеџот Ламар, државниот колеџ Порт Артур. Тој подоцна се префрлил на државниот универзитет во Тексас-Сан Маркос. Откако се префрлил на државниот универзитет во Тексас, по само еден месец, Петар одлучил да се префрли на Универзитетот Сент Мери во Сан Антонио. Таму ја поминал претходната сезона и моментално е во истото место. == Факултетска кариера == Во неговата прва сезона (2014–15) во ЛСЦПА, тој постигнувал просек од 4,9 поени по натпревар со процент удар од 65,3%, а исто така имал просек од 2,9 скока по натпревар. Во својата втора сезона во ЛСЦПА, тој одиграл само шест натпревари поради повреда на грбот и имал просек од 2,5 поени и 2,8 скока по натпревар. Во сезоната 2016-17, тој ја одиграл најдобрата сезона во својата кариера каде во 30 натпревари во просек постигнувал по 16 поени по натпревар со процент на удар од 65,1%, и исто така во просек остварувал по 10,2 скока по натпревар. Радојичиќ бил еден од петте играчи кои биле именувани и почестените да бидат во вториот најдобар тим во регионот со 14 во скокови со 10,2 поени по натпревар или вкупен резултат од 10,8 скока во лигашките натпревари. Втората студентска сезона исто така, завршил на третото место во регионот според процентот на реализирани удари од поле, постигнувал процент на прецизност од 61,5%. Натпреварите за екипата секогаш ги започнувал во стартната петорка. Тој на два пати постигнал по 24 поени во натпреварите во лигата, и тоа против подоцнежниот конференциски шампион Колеџот на Сан Хасинто и против екипата на Колеџот Костал Бенд за да ја затвори регуларната сезона. Неговата најдобра игра била против колеџот Блин, на 28 јануари 2017 година кога остварил дури 17 скока, од кои 13 биле во дефанзивна игра или одбранбени скокови. Петар Радојичиќ имал два натпревари со по 14 скока во конференциски дуели и на три лигашки натпревари по 13 скокови. Во сезоната 2017-18, во својата јуниорска сезона за Универзитетот Сент Мери, тој започнувал во првата петорка на сите 28 натпревари. Просечно време за играње му било 26 минути. Го предводел тимот во поени со вкупно 375 поени во сезоната, или со просек од 14,3% по натпревар и процентуален удар на прецизност од 55%. Процентот на прецизност од линијата за слободни фрлања му бил 73%. Петар го предводел тимот со вкупно 174 скокви, со просек од 6,2 скока по натпревар. Постигнал и 18 асистенции, девет украдени топки и 12 блокади. Неговиот најдобар натпревар бил против екипата на Роџер Стејт со вкупно 26 постигнати поени, а натпревар со најмногу скокови му бил оној против екипата на Оклахома Кристијан кога успеал 12 пати да ја фати топката во скок. == Надворешни врски == * [http://basketball.usbasket.com/player/Petar_Radojicic/Lamar_State_College/246529 На basketball.usbasket.com] * [http://athletics.lamarpa.edu/Basketball/BBvsHouCC110814.aspx На athletics.lamarpa.edu] * [http://www.njcaa.org/sports/mbkb/2016-17/div1/players/petarradojicicgd24?view=profile На www.njcaa.org] * [http://www.txstatebobcats.com/news/2017/6/7/mens-basketball-completes-signing-class-with-inking-of-petar-radojicic.aspx На www.txstatebobcats.com] * [http://www.12newsnow.com/sports/seahawks-basketball-places-two-among-njcaa-region-14-all-conference/424358870 На www.12newsnow.com] * [http://eurobasket.com/player/Radojicic-Petar//Sloboda-Uzice/246529.aspx На eurobasket.com] * [http://cantbasket.com/petar-radojicic-refuerza-el-juego-interior-de-arha-hoteles/.aspx На cantbasket.com] * [http://eldiarioalerta.com/articulo/baloncesto/cantbasket-tumba-invicto-pielagos/20191118110759067000.html.aspx На eldiarioalerta.com] {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Р}} [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1994 година]] [[Категорија:Српски кошаркари]] jzuu5a7ufc5pv7dnx2skt8o15og9mij Радоњиќко Езеро 0 1300872 4804167 4788193 2022-08-21T18:02:08Z Visem 38553 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Liqeni i Radoniqit dhe pasqyrimi i Alpeve shqiptare.jpg|мини|Езерото Радоњиќ]] '''Радоњиќкото Езеро''' се наоѓа во [[Јужна Србија|јужните делови на Србија]], во [[Метохија]], северно од [[Ѓаковица]]. Тоа е [[Вештачко езеро|вештачко]] акумулационо езеро изградено на притоката на [[Бел Дрим|Белот Дрим]]. Неговата должина е околу 5 km и зафаќа површина од 5,96, што го прави второто по големина езеро во [[Косово и Метохија|автономната покраина Косово и Метохија]], по [[Газивода]] (9,2). == Види повеќе == * [[Список на езера во Србија]] * [[Ѓаковица]] * [[Метохија]] == Наводи == {{Наводи}} == Литература == * {{Наведена енциклопедија|editor-link=|displayeditors=|url=|location=Београд}} * {{Наведена книга|url=|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|last=Марковић|first=Јован Ђ.|publisher=Свјетлост|year=1990|isbn=978-86-01-02651-3|location=Сарајево|ref=harv|author-link=Јован Ђ. Марковић}} [[Категорија:Езера во Србија]] [[Категорија:Координати на Википодатоците]] [[Категорија:Географија на Ѓаковец]] fix9irb7hdwoy9sugsr8oxobm7c6f3k Кино „Љубов“ 0 1302249 4804193 4778437 2022-08-21T20:11:33Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Кино „Љубов“ | director = [[Јани Бојаџи]] | producer = [[Јани Бојаџи]] | starring = [[Дејан Лилиќ]]<br>[[Јелена Жугиќ]]<br>[[Благоја Чоревски]]<br>[[Роберт Вељановски]]<br>[[Марија Новак]]<br>[[Нино Леви]]<br>[[Роберт Ристов]] | country - [[Македонија]] | released = [[2021]] }} '''Кино „Љубов“''' — [[Македонија|македонски]] филм во [[режија]] на [[Јани Бојаџи]] од 2021 година. Главните улоги ги играат актерите: [[Јелена Жугиќ]], [[Дејан Лилиќ]] и [[Благоја Чоревски]]. ==Содржина== Филмот ја следи Мира, адвокатка во неволја, која поставува бомба под автомобилот на нејзиниот брат Стево на денот кога Македонија прогласува [[пандемија]] на [[КОВИД-19]], за да го спаси семејството од распаѓање. Заплетот постепено открива игра полна со недоразбирања, љубов и страст. Стево го преживува атентатот и една година подоцна го инаугурира киното наречено „Љубов“, идеја и животен сон на сопругот на Мира.<ref>{{нмс| title=Кино „Љубов“ | url=https://www.imdb.com/title/tt14942598/ | work= | publisher= ИМДб| date= | accessdate=5 јуни 2022}}</ref> == Улоги == {| class="wikitable sortable" ! Глумец ! Улога |- | [[Дејан Лилиќ]] | |- | [[Јелена Жугиќ]] | |- | [[Благоја Чоревски]] | |- | [[Нино Леви]] | |- | [[Младен Крстевски]] | |- |[[Марија Новак]] | |- | [[Роберт Вељановски]] | |- | [[Роберт Ристов]] | |- | [[Мирјана Ристов]] | |- | [[Димитрина Мицковска]] | |} ==Наводи== {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb title|id=14942598|title=Кино „Љубов“}} [[Категорија:Македонски филмови]] [[Категорија:Филмови од 2021 година]] [[Категорија:Филмови на македонски јазик]] [[Категорија:Филмови на Јани Бојаџи]] [[Категорија:Филмови со Дејан Лилиќ]] [[Категорија:Филмови со Јелена Жугиќ]] [[Категорија:Филмови со Благоја Чоревски]] pnkdeybmcvc33mv54fowit7dh035q0s 4804195 4804193 2022-08-21T20:13:02Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Кино „Љубов“ | director = [[Јани Бојаџи]] | producer = [[Јани Бојаџи]] | starring = [[Дејан Лилиќ]]<br>[[Јелена Жугиќ]]<br>[[Благоја Чоревски]]<br>[[Роберт Вељановски]]<br>[[Марија Новак]]<br>[[Нино Леви]]<br>[[Роберт Ристов]] | country = [[Македонија]] | released = [[2021]] }} '''Кино „Љубов“''' — [[Македонија|македонски]] филм во [[режија]] на [[Јани Бојаџи]] од 2021 година. Главните улоги ги играат актерите: [[Јелена Жугиќ]], [[Дејан Лилиќ]] и [[Благоја Чоревски]]. ==Содржина== Филмот ја следи Мира, адвокатка во неволја, која поставува бомба под автомобилот на нејзиниот брат Стево на денот кога Македонија прогласува [[пандемија]] на [[КОВИД-19]], за да го спаси семејството од распаѓање. Заплетот постепено открива игра полна со недоразбирања, љубов и страст. Стево го преживува атентатот и една година подоцна го инаугурира киното наречено „Љубов“, идеја и животен сон на сопругот на Мира.<ref>{{нмс| title=Кино „Љубов“ | url=https://www.imdb.com/title/tt14942598/ | work= | publisher= ИМДб| date= | accessdate=5 јуни 2022}}</ref> == Улоги == {| class="wikitable sortable" ! Глумец ! Улога |- | [[Дејан Лилиќ]] | |- | [[Јелена Жугиќ]] | |- | [[Благоја Чоревски]] | |- | [[Нино Леви]] | |- | [[Младен Крстевски]] | |- |[[Марија Новак]] | |- | [[Роберт Вељановски]] | |- | [[Роберт Ристов]] | |- | [[Мирјана Ристов]] | |- | [[Димитрина Мицковска]] | |} ==Наводи== {{наводи}} == Надворешни врски == * {{IMDb title|id=14942598|title=Кино „Љубов“}} [[Категорија:Македонски филмови]] [[Категорија:Филмови од 2021 година]] [[Категорија:Филмови на македонски јазик]] [[Категорија:Филмови на Јани Бојаџи]] [[Категорија:Филмови со Дејан Лилиќ]] [[Категорија:Филмови со Јелена Жугиќ]] [[Категорија:Филмови со Благоја Чоревски]] hye412g9c5glnlxoirbqaz9khkukwkh Збогум Румелија (ТВ-серија) 0 1302887 4804198 4787054 2022-08-21T20:22:55Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Збогум Румелија | director = Сердар Акар | producer | starring = Ердал Озјагчилар<br>Шебнем Сонмез<br>Толгахан Сајишман<br>[[Филиз Ахмет]]<br>[[Бедија Беговска]]<br>[[Мустафа Јашар]]<br>Ѓокхан Мете<br>Ертан Шабан<br>Луран Ахмети<br>[[Перихан Ејупи-Туна]]<br>[[Петар Мирчевски]]<br>[[Елјеса Касо]] | music | country = [[Турција]] | released = [[20 септември]] [[2007]] }} '''Збогум Румелија''' - [[Турција|турска]] серија снимена во [[Македонија]] ([[Битола]]) во [[режија]] на Сердар Акар, а продуцирана од Адам филм од [[Турција]] и Сектор филм од [[Македонија]]. На овој проект е анганжирана техничка и актерска екипа од мешан состав од [[Турција]] и [[Македонија]]. Серијата е емитувана од [[20 септември]] [[2007]] до [[19 октомври]] [[2009]] година на [[ATV]] Телевизија [[Турција]]. Во [[Македонија]] се емитуваше на [[Сител Телевизија]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" !Глумец !Улога |- | Ердал Озјагчилар | Рамиз |- | Шебнем Сонмез | Фатма |- | Толгахан Сајишман | Мустафа |- | [[Филиз Ахмет]] | Зарифе |- | [[Бедија Беговска]] | Бедија |- | [[Мустафа Јашар]] | Бајтар |- | Ѓокхан Мете | Касап Ѓабар |- | Ертан Шабан | Александар Македонски |- | Луран Ахмети | Димитри |- | [[Перихан Ејупи-Туна]] | Муневер |- | [[Петар Мирчевски]] | Петрус |- | [[Елјеса Касо]] | Командир Џезми |- | Ерман Шабан | Кајмакам Дилавер |- | Сузан Акбелге | Мерјем |- | [[Салаетин Билал]] | Масер Паша |- | Туна Орхан | Хасан |- | Беррак Тузунатач | Вахиде |- | Јучел Ертен | Мехмет Ефенди |- | Гулчин Сантирчиоглу | Хатиџе |- | Зекир Шипахи | Папас Ефенди |- | Нади Гулер | Терзи Никола |- | [[Огнен Дранговски]] | Јане Сандански |- | [[Благоја Спиркоски Џумерко]] | Трговец |- | [[Фирдаус Неби]] | Стефан |- | [[Борис Чоревски]] | Кадија |- | [[Ердоан Максут]] | Кајмакам |- | Осман Али | Иван |- | [[Трајче Иваноски]] | Трговец |- | [[Марјан Чакмакоски]] | |- | Салих Бадемчи | Музафер |- | Махир Ипек | Ахмет Екрем |- | Мустафа Акташ | Ѓорѓи |- | Маја Андоновска | Софи |- | Филип Мирчевски | |- | [[Најдо Тодески]] | |- | [[Илко Стефановски]] | Осман |- | [[Горан Ивановски]] | |- | [[Андон Јовановски]] | Џандарман |} [[Категорија:Македонски телевизиски серии]] 7cbm8dh5bh4iklfge7dif8f3r6jcyti 4804199 4804198 2022-08-21T20:23:24Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Збогум Румелија | director = Сердар Акар | producer | starring = Ердал Озјагчилар<br>Шебнем Сонмез<br>Толгахан Сајишман<br>[[Филиз Ахмет]]<br>[[Бедија Беговска]]<br>[[Мустафа Јашар]]<br>Ѓокхан Мете<br>Ертан Шабан<br>Луран Ахмети<br>[[Перихан Ејупи-Туна]]<br>[[Петар Мирчевски]]<br>[[Елјеса Касо]] | music | country = [[Турција]] | released = [[2007]] - [[2009]] }} '''Збогум Румелија''' - [[Турција|турска]] серија снимена во [[Македонија]] ([[Битола]]) во [[режија]] на Сердар Акар, а продуцирана од Адам филм од [[Турција]] и Сектор филм од [[Македонија]]. На овој проект е анганжирана техничка и актерска екипа од мешан состав од [[Турција]] и [[Македонија]]. Серијата е емитувана од [[20 септември]] [[2007]] до [[19 октомври]] [[2009]] година на [[ATV]] Телевизија [[Турција]]. Во [[Македонија]] се емитуваше на [[Сител Телевизија]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" !Глумец !Улога |- | Ердал Озјагчилар | Рамиз |- | Шебнем Сонмез | Фатма |- | Толгахан Сајишман | Мустафа |- | [[Филиз Ахмет]] | Зарифе |- | [[Бедија Беговска]] | Бедија |- | [[Мустафа Јашар]] | Бајтар |- | Ѓокхан Мете | Касап Ѓабар |- | Ертан Шабан | Александар Македонски |- | Луран Ахмети | Димитри |- | [[Перихан Ејупи-Туна]] | Муневер |- | [[Петар Мирчевски]] | Петрус |- | [[Елјеса Касо]] | Командир Џезми |- | Ерман Шабан | Кајмакам Дилавер |- | Сузан Акбелге | Мерјем |- | [[Салаетин Билал]] | Масер Паша |- | Туна Орхан | Хасан |- | Беррак Тузунатач | Вахиде |- | Јучел Ертен | Мехмет Ефенди |- | Гулчин Сантирчиоглу | Хатиџе |- | Зекир Шипахи | Папас Ефенди |- | Нади Гулер | Терзи Никола |- | [[Огнен Дранговски]] | Јане Сандански |- | [[Благоја Спиркоски Џумерко]] | Трговец |- | [[Фирдаус Неби]] | Стефан |- | [[Борис Чоревски]] | Кадија |- | [[Ердоан Максут]] | Кајмакам |- | Осман Али | Иван |- | [[Трајче Иваноски]] | Трговец |- | [[Марјан Чакмакоски]] | |- | Салих Бадемчи | Музафер |- | Махир Ипек | Ахмет Екрем |- | Мустафа Акташ | Ѓорѓи |- | Маја Андоновска | Софи |- | Филип Мирчевски | |- | [[Најдо Тодески]] | |- | [[Илко Стефановски]] | Осман |- | [[Горан Ивановски]] | |- | [[Андон Јовановски]] | Џандарман |} [[Категорија:Македонски телевизиски серии]] o3qcp3gqq9u35dhi6jhoie5jn70onx3 Минатото лето на Балканот 0 1302888 4804200 4783918 2022-08-21T20:23:53Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Минатото лето на Балканот | director = Куршат Басар | producer = Куршат Басар | starring = [[Мустафа Јашар]]<br>[[Бедија Беговска]]<br>Фуркан Палали<br>[[Елјеса Касо]]<br>[[Фирдаус Неби]]<br>[[Перихан Ејупи-Туна]]<br>Ерман Шабан<br>Луран Ахмети<br>[[Тони Михајловски]]<br>[[Игор Ангелов]]<br>[[Борис Чоревски]]<br>Хазал Каја<br>Тарду Флордун<br>Сузан Акбелге | music = | country = [[Турција]] | released = [[2012]] }} '''Минатото лето на Балканот''' - [[Турција|турска]] серија снимена во [[Македонија]] ([[Битола]]) во [[режија]] на Куршат Басер. == Улоги == {| class="wikitable sortable" !Глумец !Улога |- | [[Мустафа Јашар]] | |- | [[Бедија Беговска]] | |- | Фуркан Палали | Ариф |- | Хазал Каја | Емине |- | [[Тони Михајловски]] | |- | [[Елјеса Касо]] | Реџеп Ага |- | Ерман Шабан | |- | [[Игор Ангелов]] | Бугарски началник |- | [[Фирдаус Неби]] | |- | Сузан Акбелге | |- | Тугџе Казаз | Зејнеп |- | [[Борис Чоревски]] | Пашата |- | Луран Ахмети | |- | Серчан Бадур | |- | Гулсим Али | Ајше |- | [[Перихан Ејупи-Туна]] | |- | Музафер Лозана | |- | [[Биљана Јовановска]] | |- | [[Габриела Петрушевска]] | |- | [[Слободан Степановски]] | Командирот |- | [[Ванчо Петрушевски]] | |- | [[Благоја Спиркоски Џумерко]] | |- | Зејнеп Кумрал | |- | [[Јордан Симонов]] | |} [[Категорија:Турски телевизиски серии]] cz2t3epysf8uei4gvzkl07pw5ty5ngt Балканска приспивна песна 0 1302891 4804201 4804020 2022-08-21T20:24:28Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Балканска приспивна песна | director = Доан Умит Караџа<br>Сердар Акар | producer = Доан Умит Караџа | starring = Ердал Озјагчилар<br>Сузан Акбелге<br>Емре Беј<br>Озлем Туркад<br>Мерих Озтурк<br>Хакан Бојав<br>[[Мустафа Јашар]]<br>Ерман Шабан<br>Џезде Чигачи<br>Џан Колукиса<br>[[Елјеса Касо]] | music = | country = [[Турција]] | released = [[2022]] }} '''Балканска приспивна песна''' - [[Турција|турска]] серија од 2022 година снимена во [[Македонија]] ([[Скопје]]) во [[режија]] на [[Доан Умит Караџа]] и [[Сердар Акар]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" !Глумец !Улога |- | Ердал Озјагчилар | Сулејман |- | Озлем Туркад | Нериман |- | Мерих Озтурк | Јована |- | Емре Беј | Ертан |- | Џезде Чигачи | Гулсум |- | Хакан Бојав | Даниел |- | Сузан Акбелге | Елена |- | Ерман Шабан | Хајати |- | [[Мустафа Јашар]] | |- | [[Елјеса Касо]] | |- | [[Бедија Беговска]] | |- | Дениз Гуркан | Гулбахар |- | Сарп Бозтурк | Ариф |- | Сулејман Кара | Мустафа |- | Каан Тургут | Павел |- | Џан Колукиса | |- | [[Филиз Ахмет]] | |- | [[Фирдаус Неби]] | |- | Слаѓања Вујошевиќ | |} [[Категорија:Турски телевизиски серии]] 2mzsjp05daep1a130txbxdxdpd6vq5i Горчлива цреша 0 1303688 4804192 4786167 2022-08-21T20:07:32Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Горчлива цреша | director = [[Серкар Акар]] | producer = [[Серкар Акар]] | starring = [[Халил Ергун]]<br>[[Бедија Беговска]]<br>[[Ертан Шабан]]<br>[[Луран Ахмети]]<br>[[Сара Климоска]]<br>[[Мустафа Јашар]]<br>[[Сузан Акбелге]]<br>[[Ердал Басикчиоглу]]<br>[[Маја Андоновска]]<br>[[Ерман Шабан]] | countru = [[Турција]] | released = [[2020]] }} '''Горчлива цреша''' ({{lang-tr|Acı Kiraz}}) — [[Турција|турски]] филм снимен во [[2020]] година во [[режија]] на [[Серкар Акар]]. Филмот снимен е во [[Македонија]] ([[Скопје]] и [[Битола]]). Во филмот учествуваат актери од [[Турција]] и од [[Македонија]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" !Глумец !Улога |- | Ердал Басикчиоглу | Антонио |- | Халил Ергун | Африм |- | [[Бедија Беговска]] | Мајка на Гајур |- | Ертан Шабан | Стока |- | Луран Ахмети | Пано |- | Ерман Шабан | Лјулзим |- | Булент Сакрак | Гајур |- | Сузан Акбелге | Прва медицинска сестра |- | Елена Андоновска | Австралиска жена |- | [[Мустафа Јашар]] | |- | [[Сара Климоска]] | Украинска жена |- | [[Тони Михајловски]] | |- | [[Елјеса Касо]] | Димитар |- | Зекир Шипахи | Тодор |- | [[Шенка Колозова]] | Елена |- | Осман Али | Работник |- | Дениз Абдула | Абдула |- | Белчим Билгин | др. Панова |- | Џенап Самет | Горан |- | [[Благица Трпковска]] | Мајката на донорот |- | Јасин Јилмаз | Неџми |- | Ивана Павлаковиќ | Мигрант |- | Филип Мирчевски | Шефот на казиното |- | [[Филиз Ахмет]] | |} [[Категорија:Турски филмови]] drvb3shcsrjd6bk59xvxw3ay9oncxus Симеон Мони Дамевски 0 1304460 4804114 4800871 2022-08-21T12:29:46Z 188.117.212.92 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за личност | име = Симеон Мони Дамевски | портрет = | рх = | опис = | роден-дата = {{роден на|6|септември|1958}} | роден-место = {{роден во|Скопје}} | националност = [[Македонец]] | познат = по улогите во: <br>[[Пред дождот]]<br>[[Зоки Поки]]<br>[[Исцелител (филм) |Исцелител]]<br>[[Јазол (филм) |Јазол]] | занимање = глумец | татко = [[Дарко Дамески]] }} '''Симеон Мони Дамевски''' (р. {{роден на |6|септември|1958}} во [[Скопје]]) — [[Македонија|македонски]] театарски, филмски и телевизиски глумец. == Филмографија == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=3 | '''Година''' | '''Филм''' | '''Улога''' |- | 1984 || [[Лет во место (филм) |Лет во место]] ТВ-филм || |- | 1984 || [[Го мемираше мојот јастреб]] ТВ-филм || Војник |- | 1985 || [[Од зад грб (ТВ-филм) |Од зад грб]] ТВ-филм || Гаврил |- | 1985 || [[Јазол (филм) |Јазол]] ТВ-филм || |- | 1994 || [[Пред дождот]] ТВ-филм || Ѓеорги |- | 1996 || [[5 мртви на темноцрвеното платно]] ТВ-филм || Ричард Стриб |- | 2005 || [[Остани исправен]] ТВ-филм || |- | 2010 || [[Пилот]] ТВ-филм || |- | 2013 || [[409]] ТВ-филм || Мажот |- | 2016 || [[Болка на Душата]] ТВ-серија || |- | 2016 || [[Црвената соба]] ТВ-филм || Милорад |- | 2017 || [[Сечи тука]] ТВ-филм || Пластичен хирург |- | 2017 || [[Исцелител (филм) |Исцелител]] ТВ-филм || Доктор Златко |- | 2018 || [[Сведокот]] ТВ-филм || |- | 2018 || [[Еј]] ТВ-филм || |- | 2019 || [[Господ постои, името и е Петрунија]] ТВ-филм || Инспектор Милан |- | 2019 || [[Неонски срца]] ТВ-филм || Детектив |- | 2019 || [[Налепница]] ТВ-филм || |- | 2020 || [[Стела (филм) |Стела]] ТВ-филм || Тошо |- | 2020 || [[Зоки Поки]] ТВ-серија || Стоматолог |- | 2020 || [[Хомо]] ТВ-филм || Вујко |- | 2020 || [[Преспав]] ТВ-серија || Аљоша |- | 2022 || [[Скриптата]] ТВ-филм || |- | 2022 || [[Бистра вода (серија) |Бистра вода]] ТВ-серија || Александар |} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Дамевски, Симеон}} [[Категорија:Македонски глумци]] 2ku05qqhqksnq4y8dbs3ta8af9418qs Назли Толга Бренинмаер 0 1304985 4804177 4801278 2022-08-21T18:59:24Z Aranciodimassimo 103603 /* Надворешни врски */ wikitext text/x-wiki '''Назли Толга Бренинмаер''' ( родена [[8 ноември|на 8 ноември]] [[1979|1979 година]], [[Анкара]] ) е турско-холандски новинар и емитувач на вести. Назли Толга е родена на 8 [[8 ноември|ноември]] [[1979|1979 година.]] [[1979|во]] [[Анкара]] . Назли Толга е дете на семејство од Истанбул по потекло од Малатија и Самсун. Основното образование Назл Толга го завршил во Истанбул, а гимназијата на Американскиот приватен колеџ Ускудар. Назли Толга го завршил своето универзитетско образование на Универзитетот Мармара, отсек новинарство. Назли Толга својата професионална кариера како репортер на Канал Д ја започна во 1998 година, кога имаше само деветнаесет години, а на таа позиција остана до 2003 година. Назли Толга се пресели во Шоу ТВ и СКИ Турк како програмерка на вести во 2003 година и на тој начин ја започна својата прва независна информативна програма на 24-годишна возраст. Назли Толга ги продолжила своите должности во СКИТУРК ТВ и ШОВ ТВ до <ref>{{Наведено списание|date=2022-02-22|title=Nazlı Tolga|url=https://fr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nazl%C4%B1_Tolga&oldid=191250933|journal=Wikipédia|language=fr}}</ref> септември 2007 <ref>{{Наведено списание|date=2021-11-05|title=Nazlı Tolga|url=https://tr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nazl%C4%B1_Tolga&oldid=26484433|journal=Vikipedi|language=tr}}</ref> . започна да ја води Fox ANA HABER, водена од Аслигил Атасагун, на 3 септември 2007 година. Назли Толга ја води вечерната вест на FOX TV од 3 септември 2007 година до нејзината оставка на 14 јуни 2013 година. На 14 јуни 2013 година, Назли Толга ја напушти позиција како водителка на вечерните вести на ТВ Фокс поради нејзиниот брак и последователно преселување во странство. Дополнително, од август 2013 година, водителот на утринските вести на Fox Broadcasting Company Фатих Портакал почна да ги води вечерните вести на FOX TV, сопственост на Назли Толга. Назли Толга има добиено многу новинарски награди, вклучувајќи ги Медја Фарези и Алтин Келебек, а работела и како наставник за медиуми и комуникација во медиа школа во Истанбул. Турската новинарка Назли Толга, позната по своето пристојно, достоинствено и чесно однесување, е во брак со холандскиот бизнисмен Лоренс Бренинмаер од 31 август 2013 година. Покрај тоа, Назли Толга моментално живее во [[Бразил]], [[Народна Република Кина|Кина]] и [[Обединето Кралство|Обединетото Кралство]] . <ref>http://it.wikipedia.org/wiki/Nazlı_Tolga</ref> Покрај тоа, Назли Толга стана мајка во последните години. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.yasemin.com/magazin/haber/2779781-unlu-sunucu-nazli-tolga-anne-oldu|title=Ünlü sunucu Nazlı Tolga anne oldu!|work=Yasemin|language=tr|accessdate=2022-03-04}}</ref> Покрај тоа, Назли Толга има постара сестра по име Еда, која е родена во 1978 година <ref>{{Наведено списание|date=2021-11-05|title=Nazlı Tolga|url=https://tr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nazl%C4%B1_Tolga&oldid=26484433|journal=Vikipedi|language=tr}}</ref> <ref>{{Наведено списание|date=2022-03-04|title=Nazlı Tolga|url=https://ca.wikipedia.org/w/index.php?title=Nazl%C4%B1_Tolga&oldid=29592501|journal=Viquipèdia, l'enciclopèdia lliure|language=ca}}</ref> == Надворешни врски == * Kanal D Gece Haberleri (Канал Д - 1998–2002), * Nazlı Tolga ile Haber Masası (СКИТУРК- 2004 – 2007), * SHOW HABER (2002–2003), * ''FOX ON ANA HABER'' (2008–2010), * NAZLI TOLGA İLE FOX ANA HABER (2007-2013) <references />*[https://www.instagram.com/nazlitolga] [[Категорија:Турски новинари]] [[Категорија:Родени во 1979 година]] 4xkfmbdt6e9dzapjryaj1y0nh9mynom Седумка, љубов или смрт (филм) 0 1304993 4804221 4802284 2022-08-21T20:40:42Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Седумка, љубов или смрт | director = [[Коле Ангеловски]] | producer = [[Коле Ангеловски]] | writer = [[Иван Карадак]] | starring = [[Бранко Бенинов]]<br>[[Марија Кондовска]]<br>[[Благоја Спиркоски-Џумерко]]<br>[[Димче Мешковски]] | countru = [[Македонија]] | released = [[2009]] }} '''Седумка, љубов или смрт''' [[Македонија|македонски]] филм од [[2009]] година во [[режија]] на [[Коле Ангеловски]]. Главните улоги ги играат: [[Бранко Бенинов]], [[Марија Кондовска]] и [[Благоја Спиркоски-Џумерко]]. == Улоги == {|class="wikitable sortable" !Глумец !Улога |- | [[Бранко Бенинов]] || Трпе |- | [[Марија Кондовска]] || Мара |- | [[Благоја Спиркоски-Џумерко]] || Миле |- | [[Димче Мешковски]] || Матичарот |- | [[Катерина Крстева]] || Милица |- | [[Владимир Ангеловски-Дади]] || Кумот |- | [[Владимир Талески]] || Тодо |} [[Категорија:Македонски филмови]] 1yzp8j073lzyshq96zd9z9j2oqasbdo 4804222 4804221 2022-08-21T20:40:54Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Седумка, љубов или смрт | director = [[Коле Ангеловски]] | producer = [[Коле Ангеловски]] | writer = [[Иван Карадак]] | starring = [[Бранко Бенинов]]<br>[[Марија Кондовска]]<br>[[Благоја Спиркоски-Џумерко]]<br>[[Димче Мешковски]] | country = [[Македонија]] | released = [[2009]] }} '''Седумка, љубов или смрт''' [[Македонија|македонски]] филм од [[2009]] година во [[режија]] на [[Коле Ангеловски]]. Главните улоги ги играат: [[Бранко Бенинов]], [[Марија Кондовска]] и [[Благоја Спиркоски-Џумерко]]. == Улоги == {|class="wikitable sortable" !Глумец !Улога |- | [[Бранко Бенинов]] || Трпе |- | [[Марија Кондовска]] || Мара |- | [[Благоја Спиркоски-Џумерко]] || Миле |- | [[Димче Мешковски]] || Матичарот |- | [[Катерина Крстева]] || Милица |- | [[Владимир Ангеловски-Дади]] || Кумот |- | [[Владимир Талески]] || Тодо |} [[Категорија:Македонски филмови]] jlzumftyeu08hsyh5w7fu23hpr6qo4i Топлинска спроводливост 0 1305043 4804250 4802073 2022-08-21T22:46:28Z Tvelmkd 103350 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1100856244|Thermal conductivity]]“ wikitext text/x-wiki '''Топлинската спроводливост''' на материјал ― мерење на неговата способност да спроведува топлина. Поимот најчесто се означува со <math>k</math>, <math>\lambda</math>, или <math>\kappa</math>. Топлинскиот пренос се случува со помала стапка кај материјалите со ниска топлинска спроводливост отколку кај оние материјали со висока топлинска спроводливост. На пример, металите вообичаено имаат висока топлинска спроводливост и се многу ефикасни во спроведувањето на топлината, додека обратното важи за изолационите материјали како што е стиропорот. Соодветно, материјалите кои имаат висока топлинска спроводливост се широко користени во примените за ладилници, а материјалите со ниска топлинска спроводливост се користат како топлинска изолација. Реципроцитетот на топлинската спроводливост се нарекува топлинска отпорност. Описната равенка за топлинска спроводливост е <math> \mathbf{q} = - k \nabla T</math>, каде <math>\mathbf{q}</math> е топлинскиот проток, <math> k </math> е топлинската спроводливост и <math>\nabla T </math> е [[Температура|температурниот]] градиент. Ова е познато како Фуриеров закон за спроводливост на топлина. Иако најчесто се изразува како [[Скалар (физика)|скалар]], најопштиот облик на топлинска спроводливост е [[тензор]] од втор ред. Меѓутоа, тензорскиот опис станува неопходен само кај материјали кои се анизотропни. == Дефиниција == === Едноставна дефиниција === [[File:Simple_definition_of_thermal_conductivity.png|мини| Топлинската спроводливост може да се опишува во однос на протокот на топлина <math>q</math> низ температурна разлика.]] Размислете за цврст материјал поставен помеѓу две средини кои имаат различни температури. Нека <math>T_1</math> биде температурата за <math>x=0</math> и <math>T_2</math> биде температурата за <math>x=L</math>, и предпоставете дека <math>T_2 > T_1</math>. Една можно остварување на ова сценарио е една градба во студен зимски ден: во овој случај ѕидот на градбата би бил цврстиот материјал, кој би ја одвоил студената надворешна средина од топлата внатрешна средина. Според Вториот закон за термодинамика, топлината ќе тече од топлата средина во студената бидејќи температурната разлика се изедначува преку распространување. Ова е квантифицирано во однос на топлински проток <math>q</math>, што ја дава брзината, по единица површина, при која топлината тече во дадена насока (во овој случај во минус x-насоката). Кај многу материјали, <math>q</math> се забележува како директно сразмерен на температурната разлика и обратно сразмерен на растојанието на одвојување <math>L</math>:{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} : <math> q = -k \cdot \frac{T_2 - T_1}{L}. </math> Постојаната на сразмерност <math>k</math> е топлинската спроводливост; таа е физичко својство на материјалот. Во прикажаното сценарио, бидејќи <math>T_2 > T_1</math> топлината тече во минус х-насоката и <math>q</math> е негативен, што пак значи дека <math>k>0</math>. Воглавно, <math>k</math> секогаш се проопишува како позитивна. Истата дефиниција за <math>k</math> може да важи и за течности и гасови, под услов да се отстранат или да се земат предвид другите начини на пренос на енергија, како што се конвекција и зрачење. Во претходната изведба се претпоставува дека <math>k</math> не се менува значително додека температурата варира од <math>T_1</math> до <math>T_2</math>. Случаи во кои температурната варијација на <math>k</math> е незанемарлива мора да се наведат со користење на поопштата дефиниција на <math>k</math> која е дискутирана подолу. === Општа дефиниција === Топлинската спроводливост е опишана како пренос на енергија предизвикана од случајно молекуларно движење низ температурен градиент. Се разликува од преносот на енергија со конвекција и молекуларна работа во тоа што не вклучува ни внатрешни напрегања за извршување работа, ни макроскопски текови. Енергетскиот проток поради топлинска спроводност е класифициран како топлина и се мери со векторот <math>\mathbf{q}(\mathbf{r}, t)</math>, што му дава положба <math>\mathbf{r}</math> и време <math>t</math> на топлинскиот проток. Според вториот закон за термодинамика, топлината тече од висока кон ниска температура. Последователно, разумно е да се претпоставува дека <math>\mathbf{q}(\mathbf{r}, t)</math> е сразмерен на градиентот на температурното поле <math>T(\mathbf{r}, t)</math>, т.е. : <math> \mathbf{q}(\mathbf{r}, t) = -k \nabla T(\mathbf{r}, t), </math> каде што постојаната на сразмерност, <math>k > 0</math>, е топлинската спроводливост. Ова е наречено Фуриеров закон за спроводливост на топлина. И покрај името, не станува збор за закон, туку за определба за топлинска спроводливост во однос на независните физички големини <math>\mathbf{q}(\mathbf{r}, t)</math> и <math>T(\mathbf{r}, t)</math>.{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}}<ref>{{Наведување|last=Holman|first=J.P.|title=Heat Transfer|publisher=McGraw Hill|edition=8th|year=1997|isbn=0-07-844785-2|page=2}}</ref> Како таква, нејзината корисност зависи од способноста за одредување на <math>k</math> за даден материјал во дадени услови. Постојаната <math>k</math> самата обично зависи од <math>T(\mathbf{r}, t)</math> а со тоа имплицитно од просторот и времето. Може да се појави и експлицитна зависност од просторот и времето ако материјалот е нехомоген или е променувачки со тек на време.<ref>{{Наведување|last=Bejan|first=Adrian|title=Heat Transfer|publisher=John Wiley & Sons|year=1993|isbn=0-471-50290-1|pages=10–11}}</ref> Топлинската спроводливост е анизотропна кај некои цврсти материи, т.е. топлинскиот проток не е секогаш паралелен со температурниот градиент. За да се објасни таквото однесување, мора да се користи тензорична форма на Фуриеровиот закон: : <math> \mathbf{q}(\mathbf{r}, t) = -\boldsymbol{\kappa} \cdot \nabla T(\mathbf{r}, t) </math> каде што <math>\boldsymbol{\kappa}</math> е симетричен тензор од втор ред со име [[тензор]] за топлинска спроводливост.{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} Имплицитна претпоставка во горниот опис е присуството на месна термодинамичка рамнотежа, која овозможува да се опишува температурно поле <math>T(\mathbf{r}, t)</math>. Оваа претпоставка може да биде прекршена во системи кои не се во можност да постигнат месна рамнотежа, како што може да се случи во присуство на силно неурамнотежено движење или долги заемодејствија. === Други количини === Во инженерската практика често се работи во однос на количини кои се деривати на топлинската спроводливост и имплицитно ги земаат предвид карактеристиките специфични за дизајнот, како што се димензиите на компонентите. На пример, '''топлинската спроводност''' се опишува како количина на топлина што поминува во единица време низ плоча со ''одредена површина и дебелина'' кога нејзините спротивни страни се разликуваат во температурите за еден келвин. Кај плоча со топлинска спроводливост <math>k</math>, област <math>A</math> и дебелина <math>L</math>, спроводноста е <math>kA/L</math>, мерено во W⋅K <sup>−1</sup>.<ref name="Bejan, p. 34">Bejan, p. 34</ref> Односот помеѓу топлинската спроводливост и спроводност е аналоген на односот помеѓу електричната спроводливост и електричната спроводност. '''Топлински отпор''' е инверзијата на топлинска спроводност.<ref name="Bejan, p. 34">Bejan, p. 34</ref> Тоа е погодна мерка за употреба во повеќекомпонентен дизајн бидејќи топлинските отпори се дополнителни кога се појавуваат во серија. {{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} Исто така, постои мерка позната како коефициент на пренос на топлина: количината на топлина што поминува по единица време низ единица површина на плоча со одредена дебелина кога нејзините спротивни страни се разликуваат во температурата за еден келвин.<ref>{{Наведена книга|title=A New Dictionary of Physics|last=Gray|first=H.J.|last2=Isaacs|first2=Alan|publisher=Longman Group Limited|year=1975|isbn=0582322421|edition=2nd|page=251}}</ref> Во АСТМ Ц168-15, оваа количина независна од областа се нарекува „топлинска спроводност“.<ref name="ReferenceA">ASTM C168 − 15a Standard Terminology Relating to Thermal Insulation.</ref> Реципроцитетот на коефициентот на пренос на топлина е '''топлинска изолација'''. Накратко, за плоча со топлинска спроводливост <math>k</math>, област <math>A</math> и дебелина <math>L</math>, * топлинска спроводност = <math>kA/L</math>, мерено во W⋅K <sup>−1</sup>. ** топлинска отпорност = <math>L/(kA)</math>, мерено во K⋅W <sup>−1</sup>. * коефициент на пренос на топлина = <math>k/L</math>, мерено во W⋅K <sup>−1</sup> ⋅m <sup>−2</sup>. ** топлинска изолација = <math>L/k</math>, мерено во K⋅m <sup>2</sup> ⋅W <sup>−1</sup>. Коефициентот на пренос на топлина е познат и како '''топлински прием''' во смисла дека материјалот може да биде сметан дека дозволува проток на топлина.  Еден дополнителен поим, топлинска пропустливост, ја квантифицира топлинската спроводност на структурата заедно со пренос на топлина поради конвекција и [[Топлинско зрачење|зрачење]].{{Се бара извор|date=January 2019}} Се мери во истите единици како топлинската спроводност и понекогаш е познат како композитна топлинска спроводливост. Се користи и поимот ''У-вредност''. На крај, топлинското распространување <math>\alpha</math> комбинира топлинска спроводливост со [[густина]] и [[Специфичен топлински капацитет|специфична топлина]]:{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} : <math>\alpha = \frac{ k }{ \rho c_{p} }</math>. Како таква, таа ја квантификува топлинската инерција на материјалот, т.е. релативната тешкотија во загревањето на материјалот до дадена температура користејќи извори на топлина што се применуваат на границата.<ref>{{Наведување|last=Incropera|first=Frank P.|last2=DeWitt|first2=David P.|title=Fundamentals of heat and mass transfer|publisher=Wiley|edition=4th|year=1996|pages=50–51|isbn=0-471-30460-3}}</ref> == Единици == Во [[Меѓународен систем на мерни единици|Меѓународниот систем на единици]] (SI), топлинската спроводливост се мери во [[Ват|вати]] на метар-келвин ([[Ват|W]]/([[Метар|m]]⋅[[Келвин|K]])). Некои трудови известуваат во вати по цантиметар-келвин (W/(cm⋅K)). Во царските единици, топлинската спроводливост се мери во BTU /([[Час|h]]⋅[[Стапка (мерка)|ft]]⋅[[Фаренхајтов степен|°F]]).<ref group="note">1&nbsp;Btu/(h⋅ft⋅°F) = 1.730735&nbsp;W/(m⋅K)</ref><ref> {{Наведена книга|title=Perry's Chemical Engineers' Handbook|publisher=[[McGraw-Hill]]|year=1997|isbn=978-0-07-049841-9|editor-last=Perry|editor-first=R. H.|edition=7th|at=Table 1–4|editor-last2=Green|editor-first2=D. W.}}</ref> Димензијата на топлинската спроводливост е M<sup>1</sup>L<sup>1</sup>T<sup>−3</sup>Θ<sup>−1</sup>, изразена во однос на димензиите маса (M), должина (L), време (T) и температура (Θ). Други единици кои се тесно поврзани со топлинската спроводливост се во вообичаена употреба во градежната и текстилната индустрија. Градежната индустрија користи мерки како што се Р-вредност (отпор) и У-вредност (пропустливост или спроводност). Иако се поврзани со топлинската спроводливост на материјалот што се користи во изолациониот производ или како склопен, Р- и У-вредностите се мерени по единица површина и зависат од одредената дебелина на производот или склопот.<ref group="note">Р-вредностите и У-вредностите цитириани во Соединетите Држави (засновани на мерните единици инч-фунта) не одговаат со и не се одговарачки со тие користени надвор од Соединетите Држави (засновани на меѓународниот систем на мерни единици).</ref> Слично на тоа, текстилната индустрија има неколку единици, вклучувајќи ги и тог и кло, кои изразуваат топлинска отпорност на материјалот на начин аналоген на Р-вредностите што се користат во градежната индустрија. == Мерење == Постојат неколку начини за мерење на топлинската спроводливост од кои секој е погоден за ограничен опсег на материјали. Општо земено, постојат две категории на мерни техники: техника на стабилна состојба и минлива техника. Техниките на стабилна состојба го добиваат заклучокот за топлинската спроводливост од мерењата на состојбата на материјалот откако ќе биде достигнат температурен профил во стабилна состојба, додека минливите техники работат на моменталната состојба на системот за време на приближувањето до стабилна состојба. Немајќи експлицитна временска компонента, техниките на стабилна состојба не бараат сложена [[Обработка на сигнал|обработка на сигналот]] (стабилната состојба подразбира постојани сигнали). Недостаток е што обично е потребно добро дизајнирана опитна поставеност, а времето потребно за да се постигне стабилна состојба го оневозможува брзото мерење. Во споредба со цврстите материјали, топлинските својства на течностите потешко се проучуваат опитно. Тоа е затоа што покрај топлинската спроводност, обично се присутни конвективен и озрачувачки пренос на енергија, освен ако не се преземат мерки за ограничување на овие постапки. Образувањето на изолационен граничен слој, исто така, може да резултира со очигледно намалување на топлинската спроводливост.<ref>{{Наведување|last=Daniel V. Schroeder|title=An Introduction to Thermal Physics|year=2000|publisher=Addison Wesley|isbn=0-201-38027-7|page=39}}</ref><ref>{{Наведување|last=Chapman|first=Sydney|last2=Cowling|first2=T.G.|title=The Mathematical Theory of Non-Uniform Gases|publisher=Cambridge University Press|edition=3rd|year=1970|page=248}}</ref> == Опитни вредности == [[Податотека:Thermal_conductivity.svg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1e/Thermal_conductivity.svg/550px-Thermal_conductivity.svg.png|мини| Опитни вредности на топлинска спроводливост. ]] Топлинската спроводливост на обичните материи опфаќа најмалку четири реда на големина.<ref>{{Наведено списание|last=Heap|first=Michael J.|last2=Kushnir|first2=Alexandra R.L.|last3=Vasseur|first3=Jérémie|last4=Wadsworth|first4=Fabian B.|last5=Harlé|first5=Pauline|last6=Baud|first6=Patrick|last7=Kennedy|first7=Ben M.|last8=Troll|first8=Valentin R.|last9=Deegan|first9=Frances M.|date=2020-06-01|title=The thermal properties of porous andesite|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0377027320300925|journal=Journal of Volcanology and Geothermal Research|language=en|volume=398|pages=106901|bibcode=2020JVGR..39806901H|doi=10.1016/j.jvolgeores.2020.106901|issn=0377-0273}}</ref> Гасовите обично имаат топлинска спроводливост, а чистите метали имаат висока топлинска спроводливост. На пример, во [[стандардни услови]] топлинската спроводливост на [[Бакар|бакарот]] е над {{Вред|10000}} пати поголема од онаа на воздухот. Од сите материјали, [[Алотропија|алотропите]] на јаглеродот, како што се [[Графит|графитот]] и [[Дијамант|дијамантот]], обично се заслужни за највисока топлинска спроводливост на собна температура.<ref>[http://phys.org/news/2013-07-competitor-diamond-thermal-conductor.html An unlikely competitor for diamond as the best thermal conductor], Phys.org news (July 8, 2013).</ref> Топлинската спроводливост на природниот дијамант на собна температура е неколку пати повисока од онаа на високопроводниот метал како бакарот (иако прецизната вредност варира во зависност од видот на дијамантот).<ref name="CRC-99th-ed">"Thermal Conductivity in W cm<sup>−1</sup> K<sup>−1</sup> of Metals and Semiconductors as a Function of Temperature", in CRC Handbook of Chemistry and Physics, 99th Edition (Internet Version 2018), John R. Rumble, ed., CRC Press/Taylor & Francis, Boca Raton, FL.</ref> Топлинските спроводливости на избрани супстанции се дадени во табела подолу; може да се најде проширен список во списокот на топлински спроводливости. Овие вредности се само илустративни проценки, бидејќи не ги земаат предвид мерните несигурности или варијабилноста во дефинициите на материјалите. {| class="wikitable" !Супстанција ! Топлинска спроводливост (W·m <sup>−1</sup> ·K <sup>−1</sup> ) ! Температура (°C) |- | [[Земјина атмосфера|Воздух]]<ref>{{Наведување|last=Lindon C. Thomas|title=Heat Transfer|year=1992|publisher=Prentice Hall|isbn=978-0133849424|page=8}}</ref> | 0,026 | 25 |- | Стиропор<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.engineeringtoolbox.com/thermal-conductivity-d_429.html|title=Thermal Conductivity of common Materials and Gases|work=www.engineeringtoolbox.com}}</ref> | 0,033 | 25 |- | [[Вода]]{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} | 0,6089 | 26,85 |- | [[Бетон]]{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} | 0,92 | - |- | [[Бакар]]{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} | 384,1 | 18.05 |- | [[Дијамант|Природен дијамант]]<ref name="CRC-99th-ed">"Thermal Conductivity in W cm<sup>−1</sup> K<sup>−1</sup> of Metals and Semiconductors as a Function of Temperature", in CRC Handbook of Chemistry and Physics, 99th Edition (Internet Version 2018), John R. Rumble, ed., CRC Press/Taylor & Francis, Boca Raton, FL.</ref> | 895–1350 | 26,85 |- |} == Влијателни фактори == === Температура === Учинокот на температурата врз топлинската спроводливост е различен за металите и неметалите. Кај металите, топлинската спроводливост првенствено се должи на слободните електрони. Следејќи го Видеман-Францовиот закон, топлинската спроводливост на металите е приближно сразмерна на апсолутната температура (во [[Келвин|келвини]]) помножена со електричната спроводливост. Кај чистите метали електричната спроводливост се намалува со зголемување на температурата и на тој начин производот од двете, топлинската спроводливост, останува приближно постојан. Меѓутоа, како што температурите се приближуваат до апсолутната нула, топлинската спроводливост нагло се намалува.<ref name="ozisik">{{Наведена книга|title=Heat conduction|last=Hahn|first=David W.|last2=Özişik|first2=M. Necati|date=2012|publisher=Wiley|isbn=978-0-470-90293-6|edition=3rd|location=Hoboken, N.J.|page=5}}</ref> Кај легурите промената на електричната спроводливост е обично помала и на тој начин топлинската спроводливост се зголемува со температурата, често сразмерно на температурата. Многу чисти метали имаат највисока топлинска спроводливост помеѓу 2 и 10 келвини. Од друга страна, топлинската спроводливост кај неметалите главно се должи на вибрации на решетката ([[Фонон|фонони]]). Освен за висококвалитетни кристали на ниски температури, средната слободна патека на фононот не се намалува значително при повисоки температури. Така, топлинската спроводливост на неметалите е приближно постојана при високи температури. При ниски температури далеку под Дебјевата температура, топлинската спроводливост се намалува, како и топлинскиот капацитет, поради носачко расејување од недостатоци.<ref name="ozisik">{{Наведена книга|title=Heat conduction|last=Hahn|first=David W.|last2=Özişik|first2=M. Necati|date=2012|publisher=Wiley|isbn=978-0-470-90293-6|edition=3rd|location=Hoboken, N.J.|page=5}}</ref> === Хемиска фаза === Кога материјалот претрпува фазна промена (на пр. од цврста во течна), топлинската спроводливост може нагло да се промени. На пример, кога мразот се топи за да образува течна вода на 0 °C, топлинската спроводливост се менува од 2,18 W/(m⋅K) во 0,56 W/(m⋅K).<ref>{{Наведено списание|last=Ramires|first=M. L. V.|last2=Nieto de Castro|first2=C. A.|last3=Nagasaka|first3=Y.|last4=Nagashima|first4=A.|last5=Assael|first5=M. J.|last6=Wakeham|first6=W. A.|date=July 6, 1994|title=Standard reference data for the thermal conductivity of water|url=https://doi.org/10.1063/1.555963|journal=Journal of Physical and Chemical Reference Data|publisher=[[National Institute of Standards and Technology|NIST]]|volume=24|issue=3|pages=1377–1381|doi=10.1063/1.555963|access-date=25 May 2017}}</ref> Уште подраматично, топлинската спроводливост на течноста дивергира во близина на критичната точка на пареата течност.<ref>{{Наведена книга|title=Transport properties of fluids: their correlation, prediction, and estimation|last=Millat|first=Jürgen|last2=Dymond|first2=J.H.|last3=Nieto de Castro|first3=C.A.|publisher=IUPAC/Cambridge University Press|year=2005|isbn=978-0-521-02290-3|location=Cambridge New York}}</ref> === Топлинска анизотропија === Некои супстанции, како што се не[[Коцкест кристален систем|коцкестите]] [[Кристал|кристали]], можат да покажат различна топлинска спроводливост по различни кристални оски. [[Сафир|Сафирот]] е истакнат пример за променлива топлинска спроводливост врз основа на ориентација и температура, со 35 W/(m⋅K) по оската c и 32 W/(m⋅K) долж оската a.<ref> {{Наведена мрежна страница|url=http://www.almazoptics.com/sapphire.htm|title=Sapphire, Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>|publisher=[[Almaz Optics]]|accessdate=2012-08-15}}</ref> Дрвото воглавно подобро спроведува по должината на предметот отколку преку него. Други примери на материјали каде што топлинската спроводливост варира во зависност од насоката се металите кои биле подложени на тешко ладно пресување, ламинирани материјали, кабли, материјалите што се користат за системот за топлинска заштита на вселенски брод и композитни структури засилени со влакна.<ref>{{Наведена книга|title=Heat conduction|last=Hahn|first=David W.|last2=Özişik|first2=M. Necati|date=2012|publisher=Wiley|isbn=978-0-470-90293-6|edition=3rd|location=Hoboken, N.J.|page=614}}</ref> Насоката на протокот на топлина може да се разликува од насоката на топлинскиот градиент, кога е присутна анизотропија. === Електрична спроводливост === Кај металите топлинската спроводливост е приближно поврзана со електричната спроводливост според Видеман-Францовиот закон, бидејќи слободно подвижните валентни електрони пренесуваат не само електрична струја туку и топлинска енергија. Сепак, општата взаемност помеѓу електричната и топлинската спроводливост не важи за другите материјали, поради зголемената важност на [[Фонон|фононските]] носачи за топлина кај неметалите. Високо електрично спроводливото [[сребро]] е помалку топлински спроводливо од [[Дијамант|дијамантот]], кој е [[Изолатор|електричен изолатор]], но ја спроведува топлината преку фонони поради неговата уредна атомска низа. === Магнетно поле === Влијанието на магнетните полиња врз топлинската спроводливост е познато како топлински Халов ефект или Риги-Ледуков ефект. === Гасовити фази === [[Податотека:Coloured_ceramic_thermal_barrier_coating_on_exhaust_component.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/00/Coloured_ceramic_thermal_barrier_coating_on_exhaust_component.jpg/220px-Coloured_ceramic_thermal_barrier_coating_on_exhaust_component.jpg|мини| Компонентите на издувниот систем со керамички премази кои имаат топлинска спроводливост го намалуваат загревањето на блиските чувствителни компоненти.]] Воздухот и другите гасови претставуваат добри изолатори при отсуство на конвекција. Затоа, многу изолациски материјали функционираат едноставно со тоа што имаат голем број џебови исполнети со гас кои ги попречуваат патеките за топлинска спроводливост. Примери за нив се проширен и екструдиран [[полистирен]] (познат како „стиропор“) и силика [[аерогел]], како и топлата облека. Природните биолошки изолатори како што се крзното и [[Пердув|пердувите]] постигнуваат слични ефекти со заробување на воздухот во порите, џебовите или празнините. Гасовите со мала густина, како што се [[Водород|водородот]] и [[Хелиум|хелиумот]], обично имаат висока топлинска спроводливост. Густите гасови како што се [[ксенон]] и дихлородифлуорометан имаат топлинска спроводливост. Исклучокот кај густите гасови, сулфур хексафлуорид, има релативно висока топлинска спроводливост поради високиот [[топлински капацитет]]. Гасовите [[аргон]] и [[криптон]] кои се погусти од воздухот често се користат во изолираното застаклување (прозорци со двојни оклопи) за да се подобрат нивните изолациски особенитости. Топлинската спроводливост низ рефус материјали во порозен или грануларен облик е регулирана од видот на гасот во гасовитата фаза и неговиот притисок.<ref name="THC">{{Наведено списание|last=Dai|first=W.|displayauthors=etal|year=2017|title=Influence of gas pressure on the effective thermal conductivity of ceramic breeder pebble beds|journal=Fusion Engineering and Design|volume=118|pages=45–51|doi=10.1016/j.fusengdes.2017.03.073}}</ref> При ниски притисоци, топлинската спроводливост на гасовитата фаза е намалена, при што ова однесување е регулирано со Кнудсенскиот број, опишан како <math>K_n=l/d</math>, каде <math>l</math> е средната слободна патека на молекулите на гасот и <math>d</math> е видичната големина на празнината на просторот исполнет со гасот. Во еден зрнест материјал <math>d</math> одговара на карактеристичната големина на гасовитата фаза во порите или меѓузрнестите простори.<ref name="THC" /> === Изотопска чистота === Топлинската спроводливост на кристалот може силно да зависи од изотопската чистота, доколку се предпостави дека другите недостатоци на решетката се занемарливи. Забележителен пример е дијамантот: на температура од околу 100 [[Келвин|K]] топлинската спроводливост се зголемува од 10.000 [[Ват|W]]·[[Метар|m]]<sup>-1</sup>·[[Келвин|K]]<sup>-1</sup> за природен дијамант од природен вид IIa (98,9% <nowiki><sup id="mwAYo">12</sup></nowiki> C ), до 41.000 за 99,9% збогатен синтетички дијамант. Вредност од 200.000 е предвидена за 99,999% <nowiki><sup id="mwAYw">12</sup></nowiki> C на 80 K, под претпоставка дека е инаку чист кристал.<ref name="PNU">{{Наведено списание|last=Wei|first=Lanhua|last2=Kuo|first2=P. K.|last3=Thomas|first3=R. L.|last4=Anthony|first4=T. R.|last5=Banholzer|first5=W. F.|date=16 February 1993|title=Thermal conductivity of isotopically modified single crystal diamond|journal=Physical Review Letters|volume=70|issue=24|pages=3764–3767|bibcode=1993PhRvL..70.3764W|doi=10.1103/PhysRevLett.70.3764|pmid=10053956}}</ref> Топлинската спроводливост на 99% изотопски збогатен кубен бор нитрид е ~ 1400 [[Ват|W]]·[[Метар|m]]<sup>−1</sup>·[[Келвин|K]]<sup>−1</sup>,<ref>{{Наведено списание|last=Chen|first=Ke|last2=Song|first2=Bai|last3=Ravichandran|first3=Navaneetha K.|last4=Zheng|first4=Qiye|last5=Chen|first5=Xi|last6=Lee|first6=Hwijong|last7=Sun|first7=Haoran|last8=Li|first8=Sheng|last9=Gamage|first9=Geethal Amila Gamage Udalamatta|date=2020-01-31|title=Ultrahigh thermal conductivity in isotope-enriched cubic boron nitride|url=https://www.science.org/doi/10.1126/science.aaz6149|journal=Science|language=en|volume=367|issue=6477|pages=555–559|bibcode=2020Sci...367..555C|doi=10.1126/science.aaz6149|issn=0036-8075|pmid=31919128|hdl-access=free}}</ref> што е 90% повисока од онаа на природниот бор нитрид. == Молекуларно потекло == Молекуларните механизми на топлинска спроводност варираат кај различни материјали и главно зависат од деталите на микроскопската структура и молекуларните заемодејсвија. Како таква, топлинската спроводливост е тешка да се предвиди од првите начела. Сите изрази за топлинска спроводливост кои се точни и општи, на пример Грин-Кубовите односи, тешко се применуваат во пракса, обично се состојат од просеци над функциите на взаемност со повеќе честички.<ref>see, e.g., {{Наведување|last=Balescu|first=Radu|author-link=Radu Bălescu|title=Equilibrium and Nonequilibrium Statistical Mechanics|publisher=John Wiley & Sons|year=1975|isbn=978-0-471-04600-4|pages=674–675}}</ref> Забележителен исклучок е еден едноатомен разреден гас, за кој постои добро развиена теорија која ја изразува топлинската спроводливост точно и експлицитно во однос на молекуларните параметри. Во гас, топлинската спроводност е посредувана од дискретни молекуларни судири. Во поедноставена слика на цврсто тело, топлинската спроводливост се јавува со два механизми: 1) преселба на слободни електрони и 2) вибрации на решетката [[Фонон|(фонони)]]. Првиот механизам доминира кај чистите метали, а вториот кај неметалните цврсти материи. Во течностите, напротив, прецизните микроскопски механизми на топлинска спроводливост се слабо разбрани.<ref>{{Наведување|last=Incropera|first=Frank P.|last2=DeWitt|first2=David P.|title=Fundamentals of heat and mass transfer|publisher=Wiley|edition=4th|year=1996|page=47|isbn=0-471-30460-3}}</ref> === Гасови === Кај упростен модел на разреден едноатомен гас, молекулите се моделирани како крути сфери кои се во постојано движење и [[Еластичен судир|еластично]] се судираат едни со други и со ѕидовите на нивниот сад. Тоа е таков гас со температура <math>T</math> и густина <math>\rho</math>, [[специфичен топлински капацитет]] <math>c_v</math> и [[молекуларна маса]] <math>m</math>. Според овие претпоставки, се добива елементарна пресметка за топлинската спроводливост : <math> k = \beta \rho \lambda c_v \sqrt{\frac{2k_\text{B} T}{\pi m}}, </math> каде <math>\beta</math> е бројна постојана од прв ред, <math>k_\text{B}</math> е [[Болцманова константа|Болцмановата постојана]] и <math>\lambda</math> е средната слободна патека, која го мери просечното растојание кое една молекула го минува помеѓу судирите.<ref>{{Наведување|last=Chapman|first=Sydney|last2=Cowling|first2=T.G.|title=The Mathematical Theory of Non-Uniform Gases|publisher=Cambridge University Press|edition=3rd|year=1970|pages=100–101}}</ref> Бидејќи <math>\lambda</math> е обратно сразмерна со густината, оваа равенка предвидува дека топлинската спроводливост е независна од густината за фиксна температура. Објаснувањето е дека зголемувањето на густината го зголемува бројот на молекули кои носат енергија, но го намалува просечното растојание <math>\lambda</math> за кое молекулата може да патува пред да ја пренесе својата енергија на друга молекула: овие два ефекти се неутрализираат. За повеќето гасови, ова предвидување добро се согласува со опитите при притисок до околу 10 [[Атмосфера (единица)|атмосфери]].{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} Од друга страна, опитите покажуваат побрзо зголемување со температурата отколку <math>k \propto \sqrt{T}</math> (тука, <math>\lambda</math> е независна од <math>T</math>). Овој неуспех на елементарната теорија може да се проследи до премногу поедноставениот модел на „еластична сфера“, а особено до фактот дека привлечностите помеѓу честичките, присутни во сите гасови од реалниот свет, се игнорираат. За да се вклучат посложени заемодејствија помеѓу честичките , неопходен е систематски пристап. Еден таков пристап е обезбеден од Чепман-Енскоговата теорија, која изведува експлицитни изрази за топлинска спроводливост почнувајќи од Болцмановата равенка. Болцмановата равенка, пак, дава статистички опис на разреден гас за генерички заемодејствија помеѓу честичките. За едноатомен гас, изрази за <math>k</math> изведени на овој начин го земаат обликот : <math> k = \frac{25}{32} \frac{\sqrt{\pi m k_\text{B} T}}{\pi \sigma^2 \Omega(T)} c_v, </math> каде <math>\sigma</math> е ефективен дијаметар на честички и <math>\Omega(T)</math> е функција на температурата чиј експлицитен облик зависи од законот за заемодејство помеѓу честичките.<ref>Chapman & Cowling, p. 167</ref>{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} За крути еластични сфери, <math>\Omega(T)</math> е независна од <math>T</math> и многу блиска до <math>1</math>. Посложените закони за заемодејство воведуваат слаба температурна зависност. Сепак, не е секогаш лесно да се препознае прецизната природа на зависноста бидејќи <math>\Omega(T)</math> се опишува како повеќедимензионален интеграл кој не може да се изрази во однос на елементарните функции. Алтернативен, еквивалентен начин за прикажување на резултатот е во однос на [[Вискозност|вискозноста]] на гасот <math>\mu</math>, што исто така може да се пресмета во Чепмен-Енскоговиот пристап: : <math> k = f \mu c_v, </math> каде <math>f</math> е нумерички фактор кој генерално зависи од молекуларниот модел. Меѓутоа, за мазни сферично симетрични молекули, <math>f</math> е многу близок до <math>2.5</math>, не отстапувајќи за повеќе од <math>1%</math> за различни закони за сили помеѓу честичките.<ref name="Chapman & Cowling, p. 247">Chapman & Cowling, p. 247</ref> Бидејќи <math>k</math>, <math>\mu</math>, и <math>c_v</math> се сите добро опишани физички големини кои можат да се мерат независно една од друга, овој израз обезбедува пригоден тест на теоријата. За едноатомните гасови, како што се [[Благороден гас|благородните гасови]], согласноста за опит е прилично добра.<ref>Chapman & Cowling, pp. 249-251</ref> За гасови чии молекули не се сферично симетрични, уште важи изразот <math>k = f \mu c_v</math>. Меѓутоа, за разлика од сферично симетричните молекули, <math>f</math> значително варира во зависност од конкретната форма на заемодејствијата помеѓу честичките: ова е резултат на енергетската размена помеѓу внатрешниот и транслациониот степен на слобода на молекулите. Експлицитниот третман на овој ефект е тежок во Чепмен-Енскоговиот пристап. Наизменично, приближниот израз <math>f = (1/4){(9 \gamma - 5)}</math> бил предложен од Еукен, каде <math>\gamma</math> е [[Поасонова константа]].<ref name="Chapman & Cowling, p. 247">Chapman & Cowling, p. 247</ref>{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} Целиот овој дел претпоставува дека средната слободна патека <math>\lambda</math> е мала во споредба со макроскопските (системски) величини. Кај крајно разредените гасови оваа претпоставка не успева, а топлинската спроводност наместо тоа е опишана со очигледна топлинска спроводливост која се намалува со густината. На крај, како што оди густината до <math>0</math> системот се приближува до [[вакуум]], а топлинската спроводност целосно престанува. === Течности === Прецизните механизми на топлинска спроводливост се слабо разбрани кај течностите: не постои молекуларна слика која е и едноставна и точна. Пример за едноставна, но многу приближна теорија е онаа на [[Перси Вилијамс Бриџмен]], во која на течноста и се припишува месна молекуларна структура слична на онаа на цврстите материи, т.е. со молекули сместени приближно на решетка. Елементарните пресметки потоа водат до изразот : <math> k = 3(N_\text{A} / V)^{2/3} k_\text{B} v_\text{s}, </math> каде <math>N_\text{A}</math> е [[Авогадров број]], <math>V</math> е волумен на [[мол]] на течност и <math>v_\text{s}</math> е [[Брзина на звукот|брзината на звукот]] во течноста. Ова обично се нарекува ''Бриџманова равенка''.{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} === Метали === За '''металите на ниски температури''' топлината се пренесува главно преку слободните електрони. Во овој случај, средната брзина е Фермиевата брзина која е независна од температурата. Средната слободна патека е одредена од нечистотиите и несовршеностите на кристалите кои се исто така независни од температурата. Значи, единствената големина зависна од температурата е топлинскиот капацитет ''c'', кој, во овој случај, е сразмеренсраз на ''Т.'' Значи : <math>k=k_0\,T \text{ (метал на ниска температура)} </math> <math>k=k_0\,T \text{ (метал на ниска температура)} </math> со постојана ''k''<sub>0</sub>. Кај чисти метали, ''k''<sub>0</sub> е голема, така што топлинската спроводливост е висока. При повисоки температури, средната слободна патека е ограничена од фононите, така што топлинската спроводливост има стремеж да се намалува со температурата. Во легурите густината на нечистотиите е многу висока, така што, следствено, ''k'' се мали. Затоа, легурите, како што е нерѓосувачки челик, може да бидат користени за топлинска изолација. === Бранови на решетките === Преносот на топлина како кај аморфните така и кај кристалните [[Диелектрик|диелектрични]] цврсти материи се врши преку еластични вибрации на решетката (т.н.,[[Фонон|фонони]]). Овој преносен механизам се претпоставува дека е ограничен со еластичното расејување на акустичните фонони кај нечистотиите на решетката. Ова било потврдено со опитите на Чанг и Џонс на комерцијални очила и стаклена керамика, каде што било откриено дека просечните слободни патеки се ограничени со „внатрешно гранично расејување“ на скали со должина од 10<sup>-2</sup>&nbsp;cm до 10 <sup>-3</sup>&nbsp;cm.<ref name="PGK"> {{Наведено списание|last=Klemens|first=P.G.|year=1951|title=The Thermal Conductivity of Dielectric Solids at Low Temperatures|journal=[[Proceedings of the Royal Society of London A]]|volume=208|issue=1092|page=108|bibcode=1951RSPSA.208..108K|doi=10.1098/rspa.1951.0147}}</ref><ref> {{Наведено списание|last=Chang|first=G. K.|last2=Jones|first2=R. E.|year=1962|title=Low-Temperature Thermal Conductivity of Amorphous Solids|url=|journal=[[Physical Review]]|volume=126|issue=6|page=2055|bibcode=1962PhRv..126.2055C|doi=10.1103/PhysRev.126.2055}}</ref> Слободната патека на средниот фонон е директно поврзана со ефективната должина при одмарање за постапки без насочена взаемност. Ако V<sub>g</sub> е групна брзина на фононски бранов пакет, тогаш должината на одмор <math>l\;</math> се опишува како: : <math>l\;=V_\text{g} t</math> каде што ''t'' е карактеристично време за одмор. Бидејќи надолжните бранови имаат многу поголема фазна брзина од попречните бранови,<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=JLURAQAAIAAJ|title=Berkeley Physics Course: Vol. 3: Waves|last=Crawford|first=Frank S.|publisher=McGraw-Hill|year=1968|isbn=9780070048607|page=215}}</ref> ''V''<sub>лонг</sub> е многу поголема од ''V''<sub>транс</sub>, а должината на одмор или средната слободна патека на надолжните фонони ќе биде многу поголема. Така, топлинската спроводливост во голема мера ќе биде одредена од брзината на надолжните фонони.<ref name="PGK"> {{Наведено списание|last=Klemens|first=P.G.|year=1951|title=The Thermal Conductivity of Dielectric Solids at Low Temperatures|journal=[[Proceedings of the Royal Society of London A]]|volume=208|issue=1092|page=108|bibcode=1951RSPSA.208..108K|doi=10.1098/rspa.1951.0147}}</ref><ref> {{Наведено списание|last=Pomeranchuk|first=I.|year=1941|title=Thermal conductivity of the paramagnetic dielectrics at low temperatures|journal=[[Journal of Physics USSR]]|volume=4|page=357|issn=0368-3400}}</ref> Што се однесува до зависноста на брзината на бранот од брановата должина или фреквенција (дисперзија), нискофреквентните фонони со долга бранова должина ќе бидат ограничени во должина на одмор со еластично Рејлево расејување. Овој вид на расејување на светлина од мали честички е сразмерен на четвртиот степен на фреквенцијата. За повисоки фреквенции, степенот на фреквенцијата ќе се намали додека на највисоките фреквенции расејувањето не е речиси независно од фреквенцијата. Слични аргументи последователно биле генерализирани за многу супстанции кои образуваат стакло користејќи Брилуиново расејување.<ref> {{Наведено списание|last=Zeller|first=R. C.|last2=Pohl|first2=R. O.|year=1971|title=Thermal Conductivity and Specific Heat of Non-crystalline Solids|journal=[[Physical Review B]]|volume=4|issue=6|page=2029|bibcode=1971PhRvB...4.2029Z|doi=10.1103/PhysRevB.4.2029}}</ref><ref> {{Наведено списание|last=Love|first=W. F.|year=1973|title=Low-Temperature Thermal Brillouin Scattering in Fused Silica and Borosilicate Glass|journal=[[Physical Review Letters]]|volume=31|issue=13|page=822|bibcode=1973PhRvL..31..822L|doi=10.1103/PhysRevLett.31.822}}</ref><ref> {{Наведено списание|last=Zaitlin|first=M. P.|last2=Anderson|first2=M. C.|year=1975|title=Phonon thermal transport in noncrystalline materials|journal=[[Physical Review B]]|volume=12|issue=10|page=4475|bibcode=1975PhRvB..12.4475Z|doi=10.1103/PhysRevB.12.4475}}</ref><ref> {{Наведено списание|last=Zaitlin|first=M. P.|last2=Scherr|first2=L. M.|last3=Anderson|first3=M. C.|year=1975|title=Boundary scattering of phonons in noncrystalline materials|journal=[[Physical Review B]]|volume=12|issue=10|page=4487|bibcode=1975PhRvB..12.4487Z|doi=10.1103/PhysRevB.12.4487}}</ref> Фононите во акустичната гранка доминираат во спроводливоста на топлината на фононот бидејќи имаат поголема енергетско распрснување и затоа поголема распространетост на фононските брзини. Дополнителни оптички режими, исто така, може да бидат предизвикани од присуството на внатрешна структура (т.е. полнеж или маса) на точка на решетката; се подразбира дека групната брзина на овие режими е мала и затоа нивниот придонес во топлинската спроводливост на решетката ''λ'' <sub>L</sub> (<math>\kappa </math><sub>L</sub>) е мал.<ref name="Banduru"> {{Наведено списание|last=Pichanusakorn|first=P.|last2=Bandaru|first2=P.|year=2010|title=Nanostructured thermoelectrics|journal=[[Materials Science and Engineering: R: Reports]]|volume=67|issue=2–4|pages=19–63|doi=10.1016/j.mser.2009.10.001}}</ref> Секој фононски режим може да се подели на една надолжна и две попречни гранки на поларизација. Со екстраполирање на феноменологијата на точките на решетката на единечните ќелии, се гледа дека вкупниот број на степени на слобода е 3''pq'' кога ''p'' е бројот на примитивни ќелии со ''q'' атоми/основна ќелија. Од овие само 3p се поврзани со акустичните режими, останатите 3''p''(''q''−1) се сместени преку оптичките гранки. Ова наведува дека структурите со поголеми ''p'' и ''q'' содржат поголем број на оптички режими и намалена ''λ''<sub>L</sub>. Од овие идеи, може да се заклучи дека зголемената сложеност на кристалите, која е опишана со факторот на сложеност ЦФ (опишан како број на атоми/примитивна единечна клетка), ја намалува λ<sub>L</sub>.<ref>{{Наведено списание|last=Roufosse|first=Micheline|last2=Klemens|first2=P. G.|date=1973-06-15|title=Thermal Conductivity of Complex Dielectric Crystals|journal=Physical Review B|volume=7|issue=12|pages=5379–5386|bibcode=1973PhRvB...7.5379R|doi=10.1103/PhysRevB.7.5379}}</ref>  Ова беше направено со претпоставка дека времето на одмор ''τ'' се намалува со зголемување на бројот на атоми во единичната клетка и потоа соодветно скалирање на параметрите на изразот за топлинска спроводливост при високи температури.<ref name="Banduru"> {{Наведено списание|last=Pichanusakorn|first=P.|last2=Bandaru|first2=P.|year=2010|title=Nanostructured thermoelectrics|journal=[[Materials Science and Engineering: R: Reports]]|volume=67|issue=2–4|pages=19–63|doi=10.1016/j.mser.2009.10.001}}</ref> Опишувањето на нехармоничните ефекти е сложено бидејќи не е возможен точен третман како во хармоничниот случај, а фононите повеќе не се точни сопствени решенија на равенките на движење. Дури и ако состојбата на движење на кристалот може да се опише со рамен бран во одредено време, неговата точност постепено ќе се намалува со текот на времето. Развојот на времето би требало да биде опишан со воведување на спектар на други фонони, кој е познат како фононско распаѓање. Двата најважни нехармонични ефекти се топлинското ширење и фононската топлинска спроводливост. Само кога фононскиот број ‹n› отстапува од вредноста на рамнотежата ‹n›<sup>0</sup>, може да се појави топлинска струја како што е наведено во следниот израз : <math>Q_x=\frac{1}{V} \sum_{q,j} {\hslash \omega \left (\left \langle n \right \rangle-{ \left \langle n \right \rangle}^0 \right)v_x}\text{,}</math> каде што ''v'' е енергетската преносна брзина на фононите. Постојат само два механизми кои можат да предизвикаат временски варијации на ‹''n''› во одреден регион. Бројот на фонони што се дифузираат во регионот од соседните региони се разликува од оние што се дифузираат надвор, или фонони се распаѓаат внатре во истиот регион во други фонони. Посебен образец на Болцмановата равенка : <math>\frac{d\left \langle n\right \rangle}{dt}={\left(\frac{\partial \left \langle n\right \rangle}{\partial t}\right)}_{\text{diff.}}+{\left(\frac{\partial \left \langle n\right \rangle}{\partial t}\right)}_\text{decay}</math> го наведува ова. Кога се претпоставуваат услови за стабилна состојба, вкупниот временски извод на фононскиот број е нула, бидејќи температурата е постојана во времето и затоа и фононскиот број останува постојан. Временската варијација поради распаѓање на фононот е опишана со приближување на времето на одмор (''τ''). : <math>{\left(\frac{\partial \left \langle n\right \rangle}{\partial t}\right)}_\text{decay}=-\text{ }\frac{\left \langle n\right \rangle-{\left \langle n\right \rangle}^{0}}{\tau},</math> која вели дека колку повеќе фонотскиот број отстапува од неговата рамнотежна вредност, толку повеќе се зголемува неговата временска варијација. При услови на стабилна состојба и месна топлинска рамнотежа се претпоставува дека ја добиваме следната равенка : <math>{\left(\frac{\partial \left(n\right)}{\partial t}\right)}_\text{diff.}=-{v}_{x}\frac{\partial {\left(n\right)}^{0}}{\partial T}\frac{\partial T}{\partial x}\text{.}</math> Со користење на приближување на времето на одмор за Болцмановата равенка и претпоставување на услови на стабилна состојба, може да се одреди топлинската спроводливост на фононот ''λ''<sub>L.</sub> Температурната зависност за ''λ''<sub>L</sub> потекнува од разновидноста на постапките, чие значење за ''λ'' <sub>L</sub> зависи од температурниот опсег на интерес. Средната слободна патека е еден фактор што ја одредува температурната зависност за ''λ''<sub>L</sub>, како што е наведено во следната равенка : <math>{\lambda}_{L}=\frac{1}{3V}\sum _{q,j}v\left(q,j\right)\Lambda \left(q,j\right)\frac{\partial}{\partial T}\epsilon \left(\omega \left(q,j\right),T\right),</math> каде Λ е средната слободна патека за фонон и <math>\frac{\partial}{\partial T}\epsilon</math> е ознака за [[Топлински капацитет|топлинскиот капацитет]]. Оваа равенка е исход на комбинирање на четирите претходни равенки една со друга и со знаење дека <math>\left \langle v_x^2\right \rangle=\frac{1}{3}v^2</math> за кубни или изотропни системи и <math>\Lambda =v\tau </math>.<ref name="ssp"> {{Наведена книга|title=Solid-State Physics: An Introduction to Principles of Materials Science|last=Ibach|first=H.|last2=Luth|first2=H.|publisher=[[Springer (publisher)|Springer]]|year=2009|isbn=978-3-540-93803-3}}</ref> При ниски температури (помали од 10 К) нехармоничното меѓудејствие не влијае на средната слободна патека и затоа, топлинската отпорност се определува само од постапки за кои не постои q-зачувување. Овие постапки вклучуваат расејување на фононите со кристални недостатоци или расејување од површината на кристалот во случај на висококвалитетен еднинствен кристал. Затоа, топлинската спроводност зависи од надворешните димензии на кристалот и квалитетот на површината. Така, температурната зависност на λ<sub>L</sub> се определува со специфичната топлина и затоа е сразмерна на T<sup>3</sup>.<ref name="ssp"> {{Наведена книга|title=Solid-State Physics: An Introduction to Principles of Materials Science|last=Ibach|first=H.|last2=Luth|first2=H.|publisher=[[Springer (publisher)|Springer]]|year=2009|isbn=978-3-540-93803-3}}</ref> Фононскиот квазимоментум е опишан со ℏq и се разликува од нормалниот импулс во тоа што е опишан само во произволен реципрочен вектор на решетката. На повисоки температури (10 K<''T''<''Θ''), зачувувањето на енергијата <math>\hslash {\omega}_{1}=\hslash {\omega}_{2}+\hslash {\omega}_{3}</math> и квазимоментум <math>\mathbf{q}_{1}=\mathbf{q}_{2}+\mathbf{q}_{3}+\mathbf{G}</math>, каде што '''q'''<sub>1</sub> е брановиот вектор на инцидентниот фонон и '''q'''<sub>2</sub>, '''q'''<sub>3</sub> се бранови вектори на резултантните фонони, исто така може да вклучи реципрочен вектор на решетка '''G''' што го усложува постапката на пренос на енергија. Овие постапки, исто така, можат да ја променат насоката на преносот на енергијата. Затоа, овие постапки се познати и како расфрлачки постапки (У-постапки) и може да се појават само кога се возбудени фонони со доволно големи ''q'' -вектори, бидејќи освен ако збирот на '''q''' <sub>2</sub> и '''q''' <sub>3</sub> точки надвор од Брилуеновата зона, моментумот е зачуван и постапката е нормално расејување (Н-постапка). Веројатноста фононот да има енергија ''Е'' е дадена со Болцмановото распределување <math>P\propto {e}^{-E/kT}</math>. За да се случи У-постапката, распаѓачкиот фонон да има бранов вектор '''q'''<sub>1</sub> што е приближно половина од дијаметарот на Брилуеновата зона, бидејќи во спротивно квазимоментумот не би бил зачуван. Затоа, овие фонони треба да поседуваат енергија од <math>\sim k\Theta /2</math>, што е значителен дел од Дебјевата енергија која е потребна за генерирање на нови фонони. Веројатноста за ова е сразмерна на <math>{e}^{-\Theta /bT}</math>, со <math>b=2</math>. Температурната зависност на средната слободна патека има експоненцијален облик <math>{e}^{\Theta /bT}</math>. Присуството на реципрочниот бранов вектор на решетки имплицира обратно расејување на нет фонон и отпор кон фонон и топлински пренос што резултира со конечна ''λ''<sub>L</sub>,<ref name="Banduru"> {{Наведено списание|last=Pichanusakorn|first=P.|last2=Bandaru|first2=P.|year=2010|title=Nanostructured thermoelectrics|journal=[[Materials Science and Engineering: R: Reports]]|volume=67|issue=2–4|pages=19–63|doi=10.1016/j.mser.2009.10.001}}</ref> бидејќи тоа значи дека моментумот не е зачуван. Само постапките кои не го зачувуваат моментумот можат да предизвикаат термичка отпорност.<ref name="ssp"> {{Наведена книга|title=Solid-State Physics: An Introduction to Principles of Materials Science|last=Ibach|first=H.|last2=Luth|first2=H.|publisher=[[Springer (publisher)|Springer]]|year=2009|isbn=978-3-540-93803-3}}</ref> При високи температури (''T'' > Θ), средната слободна патека и затоа ''λ''<sub>L</sub> има температурна зависност ''T'' <sup>-1</sup>, до која се доаѓа од формулата <math>{e}^{\Theta /bT}</math> со правење на следнава апроксимација <math>{e}^{x}\propto x\text{ },\text{ }\left(x\right) < 1</math>  и запишување <math>x=\Theta /bT</math>. Оваа зависност е позната како Еукенов закон и потекнува од температурната зависност на веројатноста за појава на У-постапката.<ref name="Banduru"> {{Наведено списание|last=Pichanusakorn|first=P.|last2=Bandaru|first2=P.|year=2010|title=Nanostructured thermoelectrics|journal=[[Materials Science and Engineering: R: Reports]]|volume=67|issue=2–4|pages=19–63|doi=10.1016/j.mser.2009.10.001}}</ref><ref name="ssp"> {{Наведена книга|title=Solid-State Physics: An Introduction to Principles of Materials Science|last=Ibach|first=H.|last2=Luth|first2=H.|publisher=[[Springer (publisher)|Springer]]|year=2009|isbn=978-3-540-93803-3}}</ref> Топлинската спроводливост обично е опишувана со Болцмановата равенка со приближување на времето на одмор во која фононското расејување е ограничувачки фактор. Друг пристап е да бидат користени аналитички модели или молекуларна динамика или методи засновани на Монте Карло за да се опише топлинската спроводливост во цврсти материи. Кратките бранодолжински фонони се силно расеани од нееднородните атоми доколку е присутна легурна фаза, но фононите со средна и долга бранова должина се помалку засегнати. Фононите со средна и долга бранова должина носат значителен дел од топлината, така што за дополнително намалување на топлинската спроводливост на решетката, треба да се воведат структури за расејување на овие фонони. Ова се постигнува со воведување механизам за посредничко расејување, кој бара структури чија особенита должина е поголема од онаа на нееднородниот атом. Некои можни начини за остварување на овие посредници се нанокомпозити и вградени наночестички или структури. == Предвидување == Бидејќи топлинската спроводливост постојано зависи од количините како што се температурата и составот на материјалот, таа не може целосно да биде карактеризирана со конечен број опитни мерења. Предвидувачките формули стануваат неопходни доколку опитните вредности не се достапни во физичките услови од интерес. Оваа способност е важна во топлинскофизичките симулации, каде што количините како што се температурата и притисокот постојано се менуваат со просторот и времето и може да опфатат крајни услови недостапни за директно мерење.<ref>{{Наведено списание|last=Puligheddu|first=Marcello|last2=Galli|first2=Giulia|date=2020-05-11|title=Atomistic simulations of the thermal conductivity of liquids|journal=Physical Review Materials|publisher=American Physical Society (APS)|volume=4|issue=5|page=053801|bibcode=2020PhRvM...4e3801P|doi=10.1103/physrevmaterials.4.053801|issn=2475-9953|osti=1631591}}</ref> === Во течности === За наједноставните течности, како што се разредените едноатомни гасови и нивните мешавини, од почеток (''ab initio'') квантните механички пресметки можат точно да ја предвидат топлинската спроводливост во однос на основните атомски својства - односно, без повикување на постоечките мерења на топлинската спроводливост или други преносни својства.<ref>{{Наведено списание|last=Sharipov|first=Felix|last2=Benites|first2=Victor J.|date=2020-07-01|title=Transport coefficients of multi-component mixtures of noble gases based on ab initio potentials: Viscosity and thermal conductivity|journal=Physics of Fluids|publisher=AIP Publishing|volume=32|issue=7|page=077104|arxiv=2006.08687|bibcode=2020PhFl...32g7104S|doi=10.1063/5.0016261|issn=1070-6631}}</ref> Овој метод ја користи Чепмен-Енскоговата теорија за да го оцени проширувањето на топлинската спроводливост со мала густина. Чепмен-Енскоговата теорија, пак, зема основни меѓумолекуларни потенцијали како влез, кои се пресметувани од почеток од квантно механички опис. За повеќето течности, таквите пресметки со висока прецизност и први начела не се изводливи. Наместо тоа, теоретските или емпириските изрази мора да одговараат на постоечките мерења на топлинска спроводливост. Ако таков израз одговара на податоци со голема точност во голем опсег на температури и притисоци, тогаш тој се нарекува „наведена взаемност“ за тој материјал. Биле објавувани наведени взаемности за многу чисти материјали; примери се [[Јаглероден диоксид|јаглерод диоксид]], [[амонијак]] и [[бензен]].<ref>{{Наведено списание|last=Huber|first=M. L.|last2=Sykioti|first2=E. A.|last3=Assael|first3=M. J.|last4=Perkins|first4=R. A.|year=2016|title=Reference Correlation of the Thermal Conductivity of Carbon Dioxide from the Triple Point to 1100 K and up to 200 MPa|journal=Journal of Physical and Chemical Reference Data|publisher=AIP Publishing|volume=45|issue=1|page=013102|bibcode=2016JPCRD..45a3102H|doi=10.1063/1.4940892|issn=0047-2689|pmc=4824315|pmid=27064300}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Monogenidou|first=S. A.|last2=Assael|first2=M. J.|last3=Huber|first3=M. L.|year=2018|title=Reference Correlation for the Thermal Conductivity of Ammonia from the Triple-Point Temperature to 680 K and Pressures up to 80 MPa|journal=Journal of Physical and Chemical Reference Data|publisher=AIP Publishing|volume=47|issue=4|page=043101|bibcode=2018JPCRD..47d3101M|doi=10.1063/1.5053087|issn=0047-2689}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Assael|first=M. J.|last2=Mihailidou|first2=E. K.|last3=Huber|first3=M. L.|last4=Perkins|first4=R. A.|year=2012|title=Reference Correlation of the Thermal Conductivity of Benzene from the Triple Point to 725 K and up to 500 MPa|journal=Journal of Physical and Chemical Reference Data|publisher=AIP Publishing|volume=41|issue=4|page=043102|bibcode=2012JPCRD..41d3102A|doi=10.1063/1.4755781|issn=0047-2689}}</ref> Многу од нив покриваат температурни и притисочни опсези кои ги опфаќаат гасните, течните и [[Суперкритична течност|суперкритичните]] фази. Софтверот за термофизичко моделирање често се потпира на наведени корелации за предвидување на топлинска спроводливост на температура и притисок одредени од корисникот. Овие корелации може да бидат сопственички. Примери се REFPROP<ref>{{Наведено списание|last=<!--Not stated-->|date=2018-01-01|title=NIST Reference Fluid Thermodynamic and Transport Properties Database (REFPROP): Version 10|url=https://www.nist.gov/srd/refprop|journal=Nist|access-date=2021-12-23}}</ref> (РЕФПРОП) (комерцијален) и CoolProp<ref>{{Наведено списание|last=Bell|first=Ian H.|last2=Wronski|first2=Jorrit|last3=Quoilin|first3=Sylvain|last4=Lemort|first4=Vincent|date=2014-01-27|title=Pure and Pseudo-pure Fluid Thermophysical Property Evaluation and the Open-Source Thermophysical Property Library CoolProp|journal=Industrial & Engineering Chemistry Research|publisher=American Chemical Society (ACS)|volume=53|issue=6|pages=2498–2508|doi=10.1021/ie4033999|issn=0888-5885|pmc=3944605|pmid=24623957}}</ref> (КулПроп) (отворен код). Топлинската спроводливост, исто така, може да се пресмета со помош на Грин-Кубовите односи, кои ги изразуваат преносните коефициенти во однос на статистиката на молекуларните траектории.<ref>{{Наведена книга|url=http://www.jstor.org/stable/j.ctt24h99q|title=Statistical Mechanics of Nonequilibrium Liquids|last=Evans|first=Denis J.|last2=Morriss|first2=Gary P.|publisher=ANU Press|year=2007|isbn=9781921313226|jstor=j.ctt24h99q}}</ref> Предноста на овие изрази е што тие се формално точни и валидни за општи системи. Недостаток е што тие бараат детално познавање на траекториите на честичките, достапни само во пресметковно скапи симулации како што е [[Молекуларна динамика|молекуларната динамика]]. Потребен е и точен модел за заемодејствија помеѓу честичките, што може да биде тешко да се добие за сложени молекули.<ref>{{Наведено списание|last=Maginn|first=Edward J.|last2=Messerly|first2=Richard A.|last3=Carlson|first3=Daniel J.|last4=Roe|first4=Daniel R.|last5=Elliott|first5=J. Richard|year=2019|title=Best Practices for Computing Transport Properties 1. Self-Diffusivity and Viscosity from Equilibrium Molecular Dynamics &#91;Article v1.0&#93;|journal=Living Journal of Computational Molecular Science|publisher=University of Colorado at Boulder|volume=1|issue=1|doi=10.33011/livecoms.1.1.6324|issn=2575-6524}}</ref> == Поврзано ==  {{Div col|colwidth=20em}} *[[Бакарот во топлински разменувачи]] *[[Топлинска пумпа]] *[[Топлински пренос]] *[[Топлински пренос#Механизми|Механизми на топлински пренос]] *[[Изолирана цевка]] *[[Посредничка топлинска отпорност]] *[[Анализа на ласерски блиц]] *[[Список на топлински спроводници]] *[[Материјал за промена на фазата]] *[[Р-вредност (изолација)]] *[[Специфичен топлински капацитет]] *[[Топлински мост]] *[[Квантум за топлинска спроводливост]] *[[Топлинска допирна спроводливост]] *[[Топлински дифузивитет]] *[[Топлински ефузивитет]] *[[Топлинска влезна должина]] *[[Топлинска посреднички материјал]] *[[Топлинска диода]] *[[Топлински отпор]] *[[Термистор]] *[[Термодвојка]] *[[Термодинамика]] *[[Мерење на топлинска спроводливост]] *[[Огноотпорни метали]]{{Div col end}} == Наводи == === Забелешки === <references group="note" responsive="1"></references> === Цитати === <references group="" responsive="1"></references> === Извори ===  {{refbegin}} * {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=L5FnNlIaGfcC|title=Transport Phenomena|last1=Bird|first1=R.B.|last2=Stewart|first2=W.E.|last3=Lightfoot|first3=E.N.|publisher=Wiley|year=2006|isbn=978-0-470-11539-8|series=Transport Phenomena|volume=1}} {{refend}} === Дополнителна книжевност === ==== Текстови за додипломски студии (инженерство) ====  {{refbegin}} *{{Citation|last1=Bird|first1=R. Byron|last2=Stewart|first2=Warren E.|last3=Lightfoot|first3=Edwin N.|title=Transport Phenomena|title-link=Transport Phenomena (book)|publisher=John Wiley & Sons, Inc.|edition=2nd|year=2007|isbn=978-0-470-11539-8}}. A standard, modern reference. *{{Citation|last1=Incropera|first1=Frank P.|last2=DeWitt|first2=David P.|title=Fundamentals of heat and mass transfer|publisher=Wiley|edition=4th|year=1996|isbn=0-471-30460-3}} *{{Citation|last1=Bejan|first1=Adrian|title=Heat Transfer|publisher=John Wiley & Sons|year=1993|isbn=0-471-50290-1}} *{{Citation|last1=Holman|first1=J.P.|title=Heat Transfer|publisher=McGraw Hill|edition=8th|year=1997|isbn=0-07-844785-2}} *{{Citation|first=William D.|last=Callister|year=2003|title=Materials Science and Engineering - An Introduction|chapter=Appendix B|publisher=John Wiley & Sons|isbn=0-471-22471-5}} {{refend}} ==== Текстови за додипломски студии (физика) ====  {{refbegin}} *Halliday, David; Resnick, Robert; & Walker, Jearl (1997). ''Fundamentals of Physics'' (5th ed.). John Wiley and Sons, New York {{ISBN|0-471-10558-9}}. An elementary treatment. *{{Citation|author=Daniel V. Schroeder|title=An Introduction to Thermal Physics|url=https://books.google.com/books?id=1gosQgAACAAJ|year=1999|publisher=Addison Wesley|isbn=978-0-201-38027-9}}. A brief, intermediate-level treatment. *{{Citation|last1=Reif|first1=F.|title=Fundamentals of Statistical and Thermal Physics|publisher=McGraw-Hill|year=1965}}. An advanced treatment. {{refend}} ==== Текстови на дипломирани студенти ====  {{refbegin}} *{{Citation|last1=Balescu|first1=Radu|author-link=Radu Bălescu|title=Equilibrium and Nonequilibrium Statistical Mechanics|publisher=John Wiley & Sons|year=1975|isbn=978-0-471-04600-4}} *{{Citation|last1=Chapman|first1=Sydney|last2=Cowling|first2=T.G.|title=The Mathematical Theory of Non-Uniform Gases|publisher=Cambridge University Press|edition=3rd|year=1970}}. A very advanced but classic text on the theory of transport processes in gases. *Reid, C. R., Prausnitz, J. M., Poling B. E., ''Properties of gases and liquids'', IV edition, Mc Graw-Hill, 1987 *Srivastava G. P (1990), ''The Physics of Phonons''. Adam Hilger, IOP Publishing Ltd, Bristol {{refend}} == Надворешни врски == * [http://www.thermopedia.com/content/1186/ Термопедија ТОПЛИНСКА СПРОВОДЛИВОСТ] * [https://aip.scitation.org/doi/abs/10.1063/1.1725836 Придонес на меѓујонските сили за топлинската спроводливост на растворите на разреден електролит The Journal of Chemical Physics 41, 3924 (1964)] * Важноста на [https://tempsand.com.au/soil-thermal-and-electrical-conductivity-test-by-tempsand топлинската спроводливост на почвата] за електроенергетските компании * [https://aip.scitation.org/doi/abs/10.1063/1.1730841 Топлинска спроводливост на гасни мешавини во хемиска рамнотежа.] [https://aip.scitation.org/doi/abs/10.1063/1.1730841 II The Journal of Chemical Physics 32, 1005 (1960)] {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Термодинамички својства]] [[Категорија:Физички величини]] [[Категорија:Пренос на топлина]] [[Категорија:Собирање на топлина]] [[Категорија:Страници со непрегледан превод]] 674kw3cwyjknogja55tcqjdiavw8nx4 4804251 4804250 2022-08-21T22:48:53Z Dandarmkd 31127 /* Дефиниција */ wikitext text/x-wiki '''Топлинската спроводливост''' на материјал ― мерење на неговата способност да спроведува топлина. Поимот најчесто се означува со <math>k</math>, <math>\lambda</math>, или <math>\kappa</math>. Топлинскиот пренос се случува со помала стапка кај материјалите со ниска топлинска спроводливост отколку кај оние материјали со висока топлинска спроводливост. На пример, металите вообичаено имаат висока топлинска спроводливост и се многу ефикасни во спроведувањето на топлината, додека обратното важи за изолационите материјали како што е стиропорот. Соодветно, материјалите кои имаат висока топлинска спроводливост се широко користени во примените за ладилници, а материјалите со ниска топлинска спроводливост се користат како топлинска изолација. Реципроцитетот на топлинската спроводливост се нарекува топлинска отпорност. Описната равенка за топлинска спроводливост е <math> \mathbf{q} = - k \nabla T</math>, каде <math>\mathbf{q}</math> е топлинскиот проток, <math> k </math> е топлинската спроводливост и <math>\nabla T </math> е [[Температура|температурниот]] градиент. Ова е познато како Фуриеров закон за спроводливост на топлина. Иако најчесто се изразува како [[Скалар (физика)|скалар]], најопштиот облик на топлинска спроводливост е [[тензор]] од втор ред. Меѓутоа, тензорскиот опис станува неопходен само кај материјали кои се анизотропни. == Дефиниција == === Едноставна дефиниција === Размислете за цврст материјал поставен помеѓу две средини кои имаат различни температури. Нека <math>T_1</math> биде температурата за <math>x=0</math> и <math>T_2</math> биде температурата за <math>x=L</math>, и предпоставете дека <math>T_2 > T_1</math>. Една можно остварување на ова сценарио е една градба во студен зимски ден: во овој случај ѕидот на градбата би бил цврстиот материјал, кој би ја одвоил студената надворешна средина од топлата внатрешна средина. Според Вториот закон за термодинамика, топлината ќе тече од топлата средина во студената бидејќи температурната разлика се изедначува преку распространување. Ова е квантифицирано во однос на топлински проток <math>q</math>, што ја дава брзината, по единица површина, при која топлината тече во дадена насока (во овој случај во минус x-насоката). Кај многу материјали, <math>q</math> се забележува како директно сразмерен на температурната разлика и обратно сразмерен на растојанието на одвојување <math>L</math>:{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} : <math> q = -k \cdot \frac{T_2 - T_1}{L}. </math> Постојаната на сразмерност <math>k</math> е топлинската спроводливост; таа е физичко својство на материјалот. Во прикажаното сценарио, бидејќи <math>T_2 > T_1</math> топлината тече во минус х-насоката и <math>q</math> е негативен, што пак значи дека <math>k>0</math>. Воглавно, <math>k</math> секогаш се проопишува како позитивна. Истата дефиниција за <math>k</math> може да важи и за течности и гасови, под услов да се отстранат или да се земат предвид другите начини на пренос на енергија, како што се конвекција и зрачење. Во претходната изведба се претпоставува дека <math>k</math> не се менува значително додека температурата варира од <math>T_1</math> до <math>T_2</math>. Случаи во кои температурната варијација на <math>k</math> е незанемарлива мора да се наведат со користење на поопштата дефиниција на <math>k</math> која е дискутирана подолу. === Општа дефиниција === Топлинската спроводливост е опишана како пренос на енергија предизвикана од случајно молекуларно движење низ температурен градиент. Се разликува од преносот на енергија со конвекција и молекуларна работа во тоа што не вклучува ни внатрешни напрегања за извршување работа, ни макроскопски текови. Енергетскиот проток поради топлинска спроводност е класифициран како топлина и се мери со векторот <math>\mathbf{q}(\mathbf{r}, t)</math>, што му дава положба <math>\mathbf{r}</math> и време <math>t</math> на топлинскиот проток. Според вториот закон за термодинамика, топлината тече од висока кон ниска температура. Последователно, разумно е да се претпоставува дека <math>\mathbf{q}(\mathbf{r}, t)</math> е сразмерен на градиентот на температурното поле <math>T(\mathbf{r}, t)</math>, т.е. : <math> \mathbf{q}(\mathbf{r}, t) = -k \nabla T(\mathbf{r}, t), </math> каде што постојаната на сразмерност, <math>k > 0</math>, е топлинската спроводливост. Ова е наречено Фуриеров закон за спроводливост на топлина. И покрај името, не станува збор за закон, туку за определба за топлинска спроводливост во однос на независните физички големини <math>\mathbf{q}(\mathbf{r}, t)</math> и <math>T(\mathbf{r}, t)</math>.{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}}<ref>{{Наведување|last=Holman|first=J.P.|title=Heat Transfer|publisher=McGraw Hill|edition=8th|year=1997|isbn=0-07-844785-2|page=2}}</ref> Како таква, нејзината корисност зависи од способноста за одредување на <math>k</math> за даден материјал во дадени услови. Постојаната <math>k</math> самата обично зависи од <math>T(\mathbf{r}, t)</math> а со тоа имплицитно од просторот и времето. Може да се појави и експлицитна зависност од просторот и времето ако материјалот е нехомоген или е променувачки со тек на време.<ref>{{Наведување|last=Bejan|first=Adrian|title=Heat Transfer|publisher=John Wiley & Sons|year=1993|isbn=0-471-50290-1|pages=10–11}}</ref> Топлинската спроводливост е анизотропна кај некои цврсти материи, т.е. топлинскиот проток не е секогаш паралелен со температурниот градиент. За да се објасни таквото однесување, мора да се користи тензорична форма на Фуриеровиот закон: : <math> \mathbf{q}(\mathbf{r}, t) = -\boldsymbol{\kappa} \cdot \nabla T(\mathbf{r}, t) </math> каде што <math>\boldsymbol{\kappa}</math> е симетричен тензор од втор ред со име [[тензор]] за топлинска спроводливост.{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} Имплицитна претпоставка во горниот опис е присуството на месна термодинамичка рамнотежа, која овозможува да се опишува температурно поле <math>T(\mathbf{r}, t)</math>. Оваа претпоставка може да биде прекршена во системи кои не се во можност да постигнат месна рамнотежа, како што може да се случи во присуство на силно неурамнотежено движење или долги заемодејствија. === Други количини === Во инженерската практика често се работи во однос на количини кои се деривати на топлинската спроводливост и имплицитно ги земаат предвид карактеристиките специфични за дизајнот, како што се димензиите на компонентите. На пример, '''топлинската спроводност''' се опишува како количина на топлина што поминува во единица време низ плоча со ''одредена површина и дебелина'' кога нејзините спротивни страни се разликуваат во температурите за еден келвин. Кај плоча со топлинска спроводливост <math>k</math>, област <math>A</math> и дебелина <math>L</math>, спроводноста е <math>kA/L</math>, мерено во W⋅K <sup>−1</sup>.<ref name="Bejan, p. 34">Bejan, p. 34</ref> Односот помеѓу топлинската спроводливост и спроводност е аналоген на односот помеѓу електричната спроводливост и електричната спроводност. '''Топлински отпор''' е инверзијата на топлинска спроводност.<ref name="Bejan, p. 34">Bejan, p. 34</ref> Тоа е погодна мерка за употреба во повеќекомпонентен дизајн бидејќи топлинските отпори се дополнителни кога се појавуваат во серија. {{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} Исто така, постои мерка позната како коефициент на пренос на топлина: количината на топлина што поминува по единица време низ единица површина на плоча со одредена дебелина кога нејзините спротивни страни се разликуваат во температурата за еден келвин.<ref>{{Наведена книга|title=A New Dictionary of Physics|last=Gray|first=H.J.|last2=Isaacs|first2=Alan|publisher=Longman Group Limited|year=1975|isbn=0582322421|edition=2nd|page=251}}</ref> Во АСТМ Ц168-15, оваа количина независна од областа се нарекува „топлинска спроводност“.<ref name="ReferenceA">ASTM C168 − 15a Standard Terminology Relating to Thermal Insulation.</ref> Реципроцитетот на коефициентот на пренос на топлина е '''топлинска изолација'''. Накратко, за плоча со топлинска спроводливост <math>k</math>, област <math>A</math> и дебелина <math>L</math>, * топлинска спроводност = <math>kA/L</math>, мерено во W⋅K <sup>−1</sup>. ** топлинска отпорност = <math>L/(kA)</math>, мерено во K⋅W <sup>−1</sup>. * коефициент на пренос на топлина = <math>k/L</math>, мерено во W⋅K <sup>−1</sup> ⋅m <sup>−2</sup>. ** топлинска изолација = <math>L/k</math>, мерено во K⋅m <sup>2</sup> ⋅W <sup>−1</sup>. Коефициентот на пренос на топлина е познат и како '''топлински прием''' во смисла дека материјалот може да биде сметан дека дозволува проток на топлина.  Еден дополнителен поим, топлинска пропустливост, ја квантифицира топлинската спроводност на структурата заедно со пренос на топлина поради конвекција и [[Топлинско зрачење|зрачење]].{{Се бара извор|date=January 2019}} Се мери во истите единици како топлинската спроводност и понекогаш е познат како композитна топлинска спроводливост. Се користи и поимот ''У-вредност''. На крај, топлинското распространување <math>\alpha</math> комбинира топлинска спроводливост со [[густина]] и [[Специфичен топлински капацитет|специфична топлина]]:{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} : <math>\alpha = \frac{ k }{ \rho c_{p} }</math>. Како таква, таа ја квантификува топлинската инерција на материјалот, т.е. релативната тешкотија во загревањето на материјалот до дадена температура користејќи извори на топлина што се применуваат на границата.<ref>{{Наведување|last=Incropera|first=Frank P.|last2=DeWitt|first2=David P.|title=Fundamentals of heat and mass transfer|publisher=Wiley|edition=4th|year=1996|pages=50–51|isbn=0-471-30460-3}}</ref> == Единици == Во [[Меѓународен систем на мерни единици|Меѓународниот систем на единици]] (SI), топлинската спроводливост се мери во [[Ват|вати]] на метар-келвин ([[Ват|W]]/([[Метар|m]]⋅[[Келвин|K]])). Некои трудови известуваат во вати по цантиметар-келвин (W/(cm⋅K)). Во царските единици, топлинската спроводливост се мери во BTU /([[Час|h]]⋅[[Стапка (мерка)|ft]]⋅[[Фаренхајтов степен|°F]]).<ref group="note">1&nbsp;Btu/(h⋅ft⋅°F) = 1.730735&nbsp;W/(m⋅K)</ref><ref> {{Наведена книга|title=Perry's Chemical Engineers' Handbook|publisher=[[McGraw-Hill]]|year=1997|isbn=978-0-07-049841-9|editor-last=Perry|editor-first=R. H.|edition=7th|at=Table 1–4|editor-last2=Green|editor-first2=D. W.}}</ref> Димензијата на топлинската спроводливост е M<sup>1</sup>L<sup>1</sup>T<sup>−3</sup>Θ<sup>−1</sup>, изразена во однос на димензиите маса (M), должина (L), време (T) и температура (Θ). Други единици кои се тесно поврзани со топлинската спроводливост се во вообичаена употреба во градежната и текстилната индустрија. Градежната индустрија користи мерки како што се Р-вредност (отпор) и У-вредност (пропустливост или спроводност). Иако се поврзани со топлинската спроводливост на материјалот што се користи во изолациониот производ или како склопен, Р- и У-вредностите се мерени по единица површина и зависат од одредената дебелина на производот или склопот.<ref group="note">Р-вредностите и У-вредностите цитириани во Соединетите Држави (засновани на мерните единици инч-фунта) не одговаат со и не се одговарачки со тие користени надвор од Соединетите Држави (засновани на меѓународниот систем на мерни единици).</ref> Слично на тоа, текстилната индустрија има неколку единици, вклучувајќи ги и тог и кло, кои изразуваат топлинска отпорност на материјалот на начин аналоген на Р-вредностите што се користат во градежната индустрија. == Мерење == Постојат неколку начини за мерење на топлинската спроводливост од кои секој е погоден за ограничен опсег на материјали. Општо земено, постојат две категории на мерни техники: техника на стабилна состојба и минлива техника. Техниките на стабилна состојба го добиваат заклучокот за топлинската спроводливост од мерењата на состојбата на материјалот откако ќе биде достигнат температурен профил во стабилна состојба, додека минливите техники работат на моменталната состојба на системот за време на приближувањето до стабилна состојба. Немајќи експлицитна временска компонента, техниките на стабилна состојба не бараат сложена [[Обработка на сигнал|обработка на сигналот]] (стабилната состојба подразбира постојани сигнали). Недостаток е што обично е потребно добро дизајнирана опитна поставеност, а времето потребно за да се постигне стабилна состојба го оневозможува брзото мерење. Во споредба со цврстите материјали, топлинските својства на течностите потешко се проучуваат опитно. Тоа е затоа што покрај топлинската спроводност, обично се присутни конвективен и озрачувачки пренос на енергија, освен ако не се преземат мерки за ограничување на овие постапки. Образувањето на изолационен граничен слој, исто така, може да резултира со очигледно намалување на топлинската спроводливост.<ref>{{Наведување|last=Daniel V. Schroeder|title=An Introduction to Thermal Physics|year=2000|publisher=Addison Wesley|isbn=0-201-38027-7|page=39}}</ref><ref>{{Наведување|last=Chapman|first=Sydney|last2=Cowling|first2=T.G.|title=The Mathematical Theory of Non-Uniform Gases|publisher=Cambridge University Press|edition=3rd|year=1970|page=248}}</ref> == Опитни вредности == [[Податотека:Thermal_conductivity.svg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1e/Thermal_conductivity.svg/550px-Thermal_conductivity.svg.png|мини| Опитни вредности на топлинска спроводливост. ]] Топлинската спроводливост на обичните материи опфаќа најмалку четири реда на големина.<ref>{{Наведено списание|last=Heap|first=Michael J.|last2=Kushnir|first2=Alexandra R.L.|last3=Vasseur|first3=Jérémie|last4=Wadsworth|first4=Fabian B.|last5=Harlé|first5=Pauline|last6=Baud|first6=Patrick|last7=Kennedy|first7=Ben M.|last8=Troll|first8=Valentin R.|last9=Deegan|first9=Frances M.|date=2020-06-01|title=The thermal properties of porous andesite|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0377027320300925|journal=Journal of Volcanology and Geothermal Research|language=en|volume=398|pages=106901|bibcode=2020JVGR..39806901H|doi=10.1016/j.jvolgeores.2020.106901|issn=0377-0273}}</ref> Гасовите обично имаат топлинска спроводливост, а чистите метали имаат висока топлинска спроводливост. На пример, во [[стандардни услови]] топлинската спроводливост на [[Бакар|бакарот]] е над {{Вред|10000}} пати поголема од онаа на воздухот. Од сите материјали, [[Алотропија|алотропите]] на јаглеродот, како што се [[Графит|графитот]] и [[Дијамант|дијамантот]], обично се заслужни за највисока топлинска спроводливост на собна температура.<ref>[http://phys.org/news/2013-07-competitor-diamond-thermal-conductor.html An unlikely competitor for diamond as the best thermal conductor], Phys.org news (July 8, 2013).</ref> Топлинската спроводливост на природниот дијамант на собна температура е неколку пати повисока од онаа на високопроводниот метал како бакарот (иако прецизната вредност варира во зависност од видот на дијамантот).<ref name="CRC-99th-ed">"Thermal Conductivity in W cm<sup>−1</sup> K<sup>−1</sup> of Metals and Semiconductors as a Function of Temperature", in CRC Handbook of Chemistry and Physics, 99th Edition (Internet Version 2018), John R. Rumble, ed., CRC Press/Taylor & Francis, Boca Raton, FL.</ref> Топлинските спроводливости на избрани супстанции се дадени во табела подолу; може да се најде проширен список во списокот на топлински спроводливости. Овие вредности се само илустративни проценки, бидејќи не ги земаат предвид мерните несигурности или варијабилноста во дефинициите на материјалите. {| class="wikitable" !Супстанција ! Топлинска спроводливост (W·m <sup>−1</sup> ·K <sup>−1</sup> ) ! Температура (°C) |- | [[Земјина атмосфера|Воздух]]<ref>{{Наведување|last=Lindon C. Thomas|title=Heat Transfer|year=1992|publisher=Prentice Hall|isbn=978-0133849424|page=8}}</ref> | 0,026 | 25 |- | Стиропор<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.engineeringtoolbox.com/thermal-conductivity-d_429.html|title=Thermal Conductivity of common Materials and Gases|work=www.engineeringtoolbox.com}}</ref> | 0,033 | 25 |- | [[Вода]]{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} | 0,6089 | 26,85 |- | [[Бетон]]{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} | 0,92 | - |- | [[Бакар]]{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} | 384,1 | 18.05 |- | [[Дијамант|Природен дијамант]]<ref name="CRC-99th-ed">"Thermal Conductivity in W cm<sup>−1</sup> K<sup>−1</sup> of Metals and Semiconductors as a Function of Temperature", in CRC Handbook of Chemistry and Physics, 99th Edition (Internet Version 2018), John R. Rumble, ed., CRC Press/Taylor & Francis, Boca Raton, FL.</ref> | 895–1350 | 26,85 |- |} == Влијателни фактори == === Температура === Учинокот на температурата врз топлинската спроводливост е различен за металите и неметалите. Кај металите, топлинската спроводливост првенствено се должи на слободните електрони. Следејќи го Видеман-Францовиот закон, топлинската спроводливост на металите е приближно сразмерна на апсолутната температура (во [[Келвин|келвини]]) помножена со електричната спроводливост. Кај чистите метали електричната спроводливост се намалува со зголемување на температурата и на тој начин производот од двете, топлинската спроводливост, останува приближно постојан. Меѓутоа, како што температурите се приближуваат до апсолутната нула, топлинската спроводливост нагло се намалува.<ref name="ozisik">{{Наведена книга|title=Heat conduction|last=Hahn|first=David W.|last2=Özişik|first2=M. Necati|date=2012|publisher=Wiley|isbn=978-0-470-90293-6|edition=3rd|location=Hoboken, N.J.|page=5}}</ref> Кај легурите промената на електричната спроводливост е обично помала и на тој начин топлинската спроводливост се зголемува со температурата, често сразмерно на температурата. Многу чисти метали имаат највисока топлинска спроводливост помеѓу 2 и 10 келвини. Од друга страна, топлинската спроводливост кај неметалите главно се должи на вибрации на решетката ([[Фонон|фонони]]). Освен за висококвалитетни кристали на ниски температури, средната слободна патека на фононот не се намалува значително при повисоки температури. Така, топлинската спроводливост на неметалите е приближно постојана при високи температури. При ниски температури далеку под Дебјевата температура, топлинската спроводливост се намалува, како и топлинскиот капацитет, поради носачко расејување од недостатоци.<ref name="ozisik">{{Наведена книга|title=Heat conduction|last=Hahn|first=David W.|last2=Özişik|first2=M. Necati|date=2012|publisher=Wiley|isbn=978-0-470-90293-6|edition=3rd|location=Hoboken, N.J.|page=5}}</ref> === Хемиска фаза === Кога материјалот претрпува фазна промена (на пр. од цврста во течна), топлинската спроводливост може нагло да се промени. На пример, кога мразот се топи за да образува течна вода на 0 °C, топлинската спроводливост се менува од 2,18 W/(m⋅K) во 0,56 W/(m⋅K).<ref>{{Наведено списание|last=Ramires|first=M. L. V.|last2=Nieto de Castro|first2=C. A.|last3=Nagasaka|first3=Y.|last4=Nagashima|first4=A.|last5=Assael|first5=M. J.|last6=Wakeham|first6=W. A.|date=July 6, 1994|title=Standard reference data for the thermal conductivity of water|url=https://doi.org/10.1063/1.555963|journal=Journal of Physical and Chemical Reference Data|publisher=[[National Institute of Standards and Technology|NIST]]|volume=24|issue=3|pages=1377–1381|doi=10.1063/1.555963|access-date=25 May 2017}}</ref> Уште подраматично, топлинската спроводливост на течноста дивергира во близина на критичната точка на пареата течност.<ref>{{Наведена книга|title=Transport properties of fluids: their correlation, prediction, and estimation|last=Millat|first=Jürgen|last2=Dymond|first2=J.H.|last3=Nieto de Castro|first3=C.A.|publisher=IUPAC/Cambridge University Press|year=2005|isbn=978-0-521-02290-3|location=Cambridge New York}}</ref> === Топлинска анизотропија === Некои супстанции, како што се не[[Коцкест кристален систем|коцкестите]] [[Кристал|кристали]], можат да покажат различна топлинска спроводливост по различни кристални оски. [[Сафир|Сафирот]] е истакнат пример за променлива топлинска спроводливост врз основа на ориентација и температура, со 35 W/(m⋅K) по оската c и 32 W/(m⋅K) долж оската a.<ref> {{Наведена мрежна страница|url=http://www.almazoptics.com/sapphire.htm|title=Sapphire, Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>|publisher=[[Almaz Optics]]|accessdate=2012-08-15}}</ref> Дрвото воглавно подобро спроведува по должината на предметот отколку преку него. Други примери на материјали каде што топлинската спроводливост варира во зависност од насоката се металите кои биле подложени на тешко ладно пресување, ламинирани материјали, кабли, материјалите што се користат за системот за топлинска заштита на вселенски брод и композитни структури засилени со влакна.<ref>{{Наведена книга|title=Heat conduction|last=Hahn|first=David W.|last2=Özişik|first2=M. Necati|date=2012|publisher=Wiley|isbn=978-0-470-90293-6|edition=3rd|location=Hoboken, N.J.|page=614}}</ref> Насоката на протокот на топлина може да се разликува од насоката на топлинскиот градиент, кога е присутна анизотропија. === Електрична спроводливост === Кај металите топлинската спроводливост е приближно поврзана со електричната спроводливост според Видеман-Францовиот закон, бидејќи слободно подвижните валентни електрони пренесуваат не само електрична струја туку и топлинска енергија. Сепак, општата взаемност помеѓу електричната и топлинската спроводливост не важи за другите материјали, поради зголемената важност на [[Фонон|фононските]] носачи за топлина кај неметалите. Високо електрично спроводливото [[сребро]] е помалку топлински спроводливо од [[Дијамант|дијамантот]], кој е [[Изолатор|електричен изолатор]], но ја спроведува топлината преку фонони поради неговата уредна атомска низа. === Магнетно поле === Влијанието на магнетните полиња врз топлинската спроводливост е познато како топлински Халов ефект или Риги-Ледуков ефект. === Гасовити фази === [[Податотека:Coloured_ceramic_thermal_barrier_coating_on_exhaust_component.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/00/Coloured_ceramic_thermal_barrier_coating_on_exhaust_component.jpg/220px-Coloured_ceramic_thermal_barrier_coating_on_exhaust_component.jpg|мини| Компонентите на издувниот систем со керамички премази кои имаат топлинска спроводливост го намалуваат загревањето на блиските чувствителни компоненти.]] Воздухот и другите гасови претставуваат добри изолатори при отсуство на конвекција. Затоа, многу изолациски материјали функционираат едноставно со тоа што имаат голем број џебови исполнети со гас кои ги попречуваат патеките за топлинска спроводливост. Примери за нив се проширен и екструдиран [[полистирен]] (познат како „стиропор“) и силика [[аерогел]], како и топлата облека. Природните биолошки изолатори како што се крзното и [[Пердув|пердувите]] постигнуваат слични ефекти со заробување на воздухот во порите, џебовите или празнините. Гасовите со мала густина, како што се [[Водород|водородот]] и [[Хелиум|хелиумот]], обично имаат висока топлинска спроводливост. Густите гасови како што се [[ксенон]] и дихлородифлуорометан имаат топлинска спроводливост. Исклучокот кај густите гасови, сулфур хексафлуорид, има релативно висока топлинска спроводливост поради високиот [[топлински капацитет]]. Гасовите [[аргон]] и [[криптон]] кои се погусти од воздухот често се користат во изолираното застаклување (прозорци со двојни оклопи) за да се подобрат нивните изолациски особенитости. Топлинската спроводливост низ рефус материјали во порозен или грануларен облик е регулирана од видот на гасот во гасовитата фаза и неговиот притисок.<ref name="THC">{{Наведено списание|last=Dai|first=W.|displayauthors=etal|year=2017|title=Influence of gas pressure on the effective thermal conductivity of ceramic breeder pebble beds|journal=Fusion Engineering and Design|volume=118|pages=45–51|doi=10.1016/j.fusengdes.2017.03.073}}</ref> При ниски притисоци, топлинската спроводливост на гасовитата фаза е намалена, при што ова однесување е регулирано со Кнудсенскиот број, опишан како <math>K_n=l/d</math>, каде <math>l</math> е средната слободна патека на молекулите на гасот и <math>d</math> е видичната големина на празнината на просторот исполнет со гасот. Во еден зрнест материјал <math>d</math> одговара на карактеристичната големина на гасовитата фаза во порите или меѓузрнестите простори.<ref name="THC" /> === Изотопска чистота === Топлинската спроводливост на кристалот може силно да зависи од изотопската чистота, доколку се предпостави дека другите недостатоци на решетката се занемарливи. Забележителен пример е дијамантот: на температура од околу 100 [[Келвин|K]] топлинската спроводливост се зголемува од 10.000 [[Ват|W]]·[[Метар|m]]<sup>-1</sup>·[[Келвин|K]]<sup>-1</sup> за природен дијамант од природен вид IIa (98,9% <nowiki><sup id="mwAYo">12</sup></nowiki> C ), до 41.000 за 99,9% збогатен синтетички дијамант. Вредност од 200.000 е предвидена за 99,999% <nowiki><sup id="mwAYw">12</sup></nowiki> C на 80 K, под претпоставка дека е инаку чист кристал.<ref name="PNU">{{Наведено списание|last=Wei|first=Lanhua|last2=Kuo|first2=P. K.|last3=Thomas|first3=R. L.|last4=Anthony|first4=T. R.|last5=Banholzer|first5=W. F.|date=16 February 1993|title=Thermal conductivity of isotopically modified single crystal diamond|journal=Physical Review Letters|volume=70|issue=24|pages=3764–3767|bibcode=1993PhRvL..70.3764W|doi=10.1103/PhysRevLett.70.3764|pmid=10053956}}</ref> Топлинската спроводливост на 99% изотопски збогатен кубен бор нитрид е ~ 1400 [[Ват|W]]·[[Метар|m]]<sup>−1</sup>·[[Келвин|K]]<sup>−1</sup>,<ref>{{Наведено списание|last=Chen|first=Ke|last2=Song|first2=Bai|last3=Ravichandran|first3=Navaneetha K.|last4=Zheng|first4=Qiye|last5=Chen|first5=Xi|last6=Lee|first6=Hwijong|last7=Sun|first7=Haoran|last8=Li|first8=Sheng|last9=Gamage|first9=Geethal Amila Gamage Udalamatta|date=2020-01-31|title=Ultrahigh thermal conductivity in isotope-enriched cubic boron nitride|url=https://www.science.org/doi/10.1126/science.aaz6149|journal=Science|language=en|volume=367|issue=6477|pages=555–559|bibcode=2020Sci...367..555C|doi=10.1126/science.aaz6149|issn=0036-8075|pmid=31919128|hdl-access=free}}</ref> што е 90% повисока од онаа на природниот бор нитрид. == Молекуларно потекло == Молекуларните механизми на топлинска спроводност варираат кај различни материјали и главно зависат од деталите на микроскопската структура и молекуларните заемодејсвија. Како таква, топлинската спроводливост е тешка да се предвиди од првите начела. Сите изрази за топлинска спроводливост кои се точни и општи, на пример Грин-Кубовите односи, тешко се применуваат во пракса, обично се состојат од просеци над функциите на взаемност со повеќе честички.<ref>see, e.g., {{Наведување|last=Balescu|first=Radu|author-link=Radu Bălescu|title=Equilibrium and Nonequilibrium Statistical Mechanics|publisher=John Wiley & Sons|year=1975|isbn=978-0-471-04600-4|pages=674–675}}</ref> Забележителен исклучок е еден едноатомен разреден гас, за кој постои добро развиена теорија која ја изразува топлинската спроводливост точно и експлицитно во однос на молекуларните параметри. Во гас, топлинската спроводност е посредувана од дискретни молекуларни судири. Во поедноставена слика на цврсто тело, топлинската спроводливост се јавува со два механизми: 1) преселба на слободни електрони и 2) вибрации на решетката [[Фонон|(фонони)]]. Првиот механизам доминира кај чистите метали, а вториот кај неметалните цврсти материи. Во течностите, напротив, прецизните микроскопски механизми на топлинска спроводливост се слабо разбрани.<ref>{{Наведување|last=Incropera|first=Frank P.|last2=DeWitt|first2=David P.|title=Fundamentals of heat and mass transfer|publisher=Wiley|edition=4th|year=1996|page=47|isbn=0-471-30460-3}}</ref> === Гасови === Кај упростен модел на разреден едноатомен гас, молекулите се моделирани како крути сфери кои се во постојано движење и [[Еластичен судир|еластично]] се судираат едни со други и со ѕидовите на нивниот сад. Тоа е таков гас со температура <math>T</math> и густина <math>\rho</math>, [[специфичен топлински капацитет]] <math>c_v</math> и [[молекуларна маса]] <math>m</math>. Според овие претпоставки, се добива елементарна пресметка за топлинската спроводливост : <math> k = \beta \rho \lambda c_v \sqrt{\frac{2k_\text{B} T}{\pi m}}, </math> каде <math>\beta</math> е бројна постојана од прв ред, <math>k_\text{B}</math> е [[Болцманова константа|Болцмановата постојана]] и <math>\lambda</math> е средната слободна патека, која го мери просечното растојание кое една молекула го минува помеѓу судирите.<ref>{{Наведување|last=Chapman|first=Sydney|last2=Cowling|first2=T.G.|title=The Mathematical Theory of Non-Uniform Gases|publisher=Cambridge University Press|edition=3rd|year=1970|pages=100–101}}</ref> Бидејќи <math>\lambda</math> е обратно сразмерна со густината, оваа равенка предвидува дека топлинската спроводливост е независна од густината за фиксна температура. Објаснувањето е дека зголемувањето на густината го зголемува бројот на молекули кои носат енергија, но го намалува просечното растојание <math>\lambda</math> за кое молекулата може да патува пред да ја пренесе својата енергија на друга молекула: овие два ефекти се неутрализираат. За повеќето гасови, ова предвидување добро се согласува со опитите при притисок до околу 10 [[Атмосфера (единица)|атмосфери]].{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} Од друга страна, опитите покажуваат побрзо зголемување со температурата отколку <math>k \propto \sqrt{T}</math> (тука, <math>\lambda</math> е независна од <math>T</math>). Овој неуспех на елементарната теорија може да се проследи до премногу поедноставениот модел на „еластична сфера“, а особено до фактот дека привлечностите помеѓу честичките, присутни во сите гасови од реалниот свет, се игнорираат. За да се вклучат посложени заемодејствија помеѓу честичките , неопходен е систематски пристап. Еден таков пристап е обезбеден од Чепман-Енскоговата теорија, која изведува експлицитни изрази за топлинска спроводливост почнувајќи од Болцмановата равенка. Болцмановата равенка, пак, дава статистички опис на разреден гас за генерички заемодејствија помеѓу честичките. За едноатомен гас, изрази за <math>k</math> изведени на овој начин го земаат обликот : <math> k = \frac{25}{32} \frac{\sqrt{\pi m k_\text{B} T}}{\pi \sigma^2 \Omega(T)} c_v, </math> каде <math>\sigma</math> е ефективен дијаметар на честички и <math>\Omega(T)</math> е функција на температурата чиј експлицитен облик зависи од законот за заемодејство помеѓу честичките.<ref>Chapman & Cowling, p. 167</ref>{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} За крути еластични сфери, <math>\Omega(T)</math> е независна од <math>T</math> и многу блиска до <math>1</math>. Посложените закони за заемодејство воведуваат слаба температурна зависност. Сепак, не е секогаш лесно да се препознае прецизната природа на зависноста бидејќи <math>\Omega(T)</math> се опишува како повеќедимензионален интеграл кој не може да се изрази во однос на елементарните функции. Алтернативен, еквивалентен начин за прикажување на резултатот е во однос на [[Вискозност|вискозноста]] на гасот <math>\mu</math>, што исто така може да се пресмета во Чепмен-Енскоговиот пристап: : <math> k = f \mu c_v, </math> каде <math>f</math> е нумерички фактор кој генерално зависи од молекуларниот модел. Меѓутоа, за мазни сферично симетрични молекули, <math>f</math> е многу близок до <math>2.5</math>, не отстапувајќи за повеќе од <math>1%</math> за различни закони за сили помеѓу честичките.<ref name="Chapman & Cowling, p. 247">Chapman & Cowling, p. 247</ref> Бидејќи <math>k</math>, <math>\mu</math>, и <math>c_v</math> се сите добро опишани физички големини кои можат да се мерат независно една од друга, овој израз обезбедува пригоден тест на теоријата. За едноатомните гасови, како што се [[Благороден гас|благородните гасови]], согласноста за опит е прилично добра.<ref>Chapman & Cowling, pp. 249-251</ref> За гасови чии молекули не се сферично симетрични, уште важи изразот <math>k = f \mu c_v</math>. Меѓутоа, за разлика од сферично симетричните молекули, <math>f</math> значително варира во зависност од конкретната форма на заемодејствијата помеѓу честичките: ова е резултат на енергетската размена помеѓу внатрешниот и транслациониот степен на слобода на молекулите. Експлицитниот третман на овој ефект е тежок во Чепмен-Енскоговиот пристап. Наизменично, приближниот израз <math>f = (1/4){(9 \gamma - 5)}</math> бил предложен од Еукен, каде <math>\gamma</math> е [[Поасонова константа]].<ref name="Chapman & Cowling, p. 247">Chapman & Cowling, p. 247</ref>{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} Целиот овој дел претпоставува дека средната слободна патека <math>\lambda</math> е мала во споредба со макроскопските (системски) величини. Кај крајно разредените гасови оваа претпоставка не успева, а топлинската спроводност наместо тоа е опишана со очигледна топлинска спроводливост која се намалува со густината. На крај, како што оди густината до <math>0</math> системот се приближува до [[вакуум]], а топлинската спроводност целосно престанува. === Течности === Прецизните механизми на топлинска спроводливост се слабо разбрани кај течностите: не постои молекуларна слика која е и едноставна и точна. Пример за едноставна, но многу приближна теорија е онаа на [[Перси Вилијамс Бриџмен]], во која на течноста и се припишува месна молекуларна структура слична на онаа на цврстите материи, т.е. со молекули сместени приближно на решетка. Елементарните пресметки потоа водат до изразот : <math> k = 3(N_\text{A} / V)^{2/3} k_\text{B} v_\text{s}, </math> каде <math>N_\text{A}</math> е [[Авогадров број]], <math>V</math> е волумен на [[мол]] на течност и <math>v_\text{s}</math> е [[Брзина на звукот|брзината на звукот]] во течноста. Ова обично се нарекува ''Бриџманова равенка''.{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} === Метали === За '''металите на ниски температури''' топлината се пренесува главно преку слободните електрони. Во овој случај, средната брзина е Фермиевата брзина која е независна од температурата. Средната слободна патека е одредена од нечистотиите и несовршеностите на кристалите кои се исто така независни од температурата. Значи, единствената големина зависна од температурата е топлинскиот капацитет ''c'', кој, во овој случај, е сразмеренсраз на ''Т.'' Значи : <math>k=k_0\,T \text{ (метал на ниска температура)} </math> <math>k=k_0\,T \text{ (метал на ниска температура)} </math> со постојана ''k''<sub>0</sub>. Кај чисти метали, ''k''<sub>0</sub> е голема, така што топлинската спроводливост е висока. При повисоки температури, средната слободна патека е ограничена од фононите, така што топлинската спроводливост има стремеж да се намалува со температурата. Во легурите густината на нечистотиите е многу висока, така што, следствено, ''k'' се мали. Затоа, легурите, како што е нерѓосувачки челик, може да бидат користени за топлинска изолација. === Бранови на решетките === Преносот на топлина како кај аморфните така и кај кристалните [[Диелектрик|диелектрични]] цврсти материи се врши преку еластични вибрации на решетката (т.н.,[[Фонон|фонони]]). Овој преносен механизам се претпоставува дека е ограничен со еластичното расејување на акустичните фонони кај нечистотиите на решетката. Ова било потврдено со опитите на Чанг и Џонс на комерцијални очила и стаклена керамика, каде што било откриено дека просечните слободни патеки се ограничени со „внатрешно гранично расејување“ на скали со должина од 10<sup>-2</sup>&nbsp;cm до 10 <sup>-3</sup>&nbsp;cm.<ref name="PGK"> {{Наведено списание|last=Klemens|first=P.G.|year=1951|title=The Thermal Conductivity of Dielectric Solids at Low Temperatures|journal=[[Proceedings of the Royal Society of London A]]|volume=208|issue=1092|page=108|bibcode=1951RSPSA.208..108K|doi=10.1098/rspa.1951.0147}}</ref><ref> {{Наведено списание|last=Chang|first=G. K.|last2=Jones|first2=R. E.|year=1962|title=Low-Temperature Thermal Conductivity of Amorphous Solids|url=|journal=[[Physical Review]]|volume=126|issue=6|page=2055|bibcode=1962PhRv..126.2055C|doi=10.1103/PhysRev.126.2055}}</ref> Слободната патека на средниот фонон е директно поврзана со ефективната должина при одмарање за постапки без насочена взаемност. Ако V<sub>g</sub> е групна брзина на фононски бранов пакет, тогаш должината на одмор <math>l\;</math> се опишува како: : <math>l\;=V_\text{g} t</math> каде што ''t'' е карактеристично време за одмор. Бидејќи надолжните бранови имаат многу поголема фазна брзина од попречните бранови,<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=JLURAQAAIAAJ|title=Berkeley Physics Course: Vol. 3: Waves|last=Crawford|first=Frank S.|publisher=McGraw-Hill|year=1968|isbn=9780070048607|page=215}}</ref> ''V''<sub>лонг</sub> е многу поголема од ''V''<sub>транс</sub>, а должината на одмор или средната слободна патека на надолжните фонони ќе биде многу поголема. Така, топлинската спроводливост во голема мера ќе биде одредена од брзината на надолжните фонони.<ref name="PGK"> {{Наведено списание|last=Klemens|first=P.G.|year=1951|title=The Thermal Conductivity of Dielectric Solids at Low Temperatures|journal=[[Proceedings of the Royal Society of London A]]|volume=208|issue=1092|page=108|bibcode=1951RSPSA.208..108K|doi=10.1098/rspa.1951.0147}}</ref><ref> {{Наведено списание|last=Pomeranchuk|first=I.|year=1941|title=Thermal conductivity of the paramagnetic dielectrics at low temperatures|journal=[[Journal of Physics USSR]]|volume=4|page=357|issn=0368-3400}}</ref> Што се однесува до зависноста на брзината на бранот од брановата должина или фреквенција (дисперзија), нискофреквентните фонони со долга бранова должина ќе бидат ограничени во должина на одмор со еластично Рејлево расејување. Овој вид на расејување на светлина од мали честички е сразмерен на четвртиот степен на фреквенцијата. За повисоки фреквенции, степенот на фреквенцијата ќе се намали додека на највисоките фреквенции расејувањето не е речиси независно од фреквенцијата. Слични аргументи последователно биле генерализирани за многу супстанции кои образуваат стакло користејќи Брилуиново расејување.<ref> {{Наведено списание|last=Zeller|first=R. C.|last2=Pohl|first2=R. O.|year=1971|title=Thermal Conductivity and Specific Heat of Non-crystalline Solids|journal=[[Physical Review B]]|volume=4|issue=6|page=2029|bibcode=1971PhRvB...4.2029Z|doi=10.1103/PhysRevB.4.2029}}</ref><ref> {{Наведено списание|last=Love|first=W. F.|year=1973|title=Low-Temperature Thermal Brillouin Scattering in Fused Silica and Borosilicate Glass|journal=[[Physical Review Letters]]|volume=31|issue=13|page=822|bibcode=1973PhRvL..31..822L|doi=10.1103/PhysRevLett.31.822}}</ref><ref> {{Наведено списание|last=Zaitlin|first=M. P.|last2=Anderson|first2=M. C.|year=1975|title=Phonon thermal transport in noncrystalline materials|journal=[[Physical Review B]]|volume=12|issue=10|page=4475|bibcode=1975PhRvB..12.4475Z|doi=10.1103/PhysRevB.12.4475}}</ref><ref> {{Наведено списание|last=Zaitlin|first=M. P.|last2=Scherr|first2=L. M.|last3=Anderson|first3=M. C.|year=1975|title=Boundary scattering of phonons in noncrystalline materials|journal=[[Physical Review B]]|volume=12|issue=10|page=4487|bibcode=1975PhRvB..12.4487Z|doi=10.1103/PhysRevB.12.4487}}</ref> Фононите во акустичната гранка доминираат во спроводливоста на топлината на фононот бидејќи имаат поголема енергетско распрснување и затоа поголема распространетост на фононските брзини. Дополнителни оптички режими, исто така, може да бидат предизвикани од присуството на внатрешна структура (т.е. полнеж или маса) на точка на решетката; се подразбира дека групната брзина на овие режими е мала и затоа нивниот придонес во топлинската спроводливост на решетката ''λ'' <sub>L</sub> (<math>\kappa </math><sub>L</sub>) е мал.<ref name="Banduru"> {{Наведено списание|last=Pichanusakorn|first=P.|last2=Bandaru|first2=P.|year=2010|title=Nanostructured thermoelectrics|journal=[[Materials Science and Engineering: R: Reports]]|volume=67|issue=2–4|pages=19–63|doi=10.1016/j.mser.2009.10.001}}</ref> Секој фононски режим може да се подели на една надолжна и две попречни гранки на поларизација. Со екстраполирање на феноменологијата на точките на решетката на единечните ќелии, се гледа дека вкупниот број на степени на слобода е 3''pq'' кога ''p'' е бројот на примитивни ќелии со ''q'' атоми/основна ќелија. Од овие само 3p се поврзани со акустичните режими, останатите 3''p''(''q''−1) се сместени преку оптичките гранки. Ова наведува дека структурите со поголеми ''p'' и ''q'' содржат поголем број на оптички режими и намалена ''λ''<sub>L</sub>. Од овие идеи, може да се заклучи дека зголемената сложеност на кристалите, која е опишана со факторот на сложеност ЦФ (опишан како број на атоми/примитивна единечна клетка), ја намалува λ<sub>L</sub>.<ref>{{Наведено списание|last=Roufosse|first=Micheline|last2=Klemens|first2=P. G.|date=1973-06-15|title=Thermal Conductivity of Complex Dielectric Crystals|journal=Physical Review B|volume=7|issue=12|pages=5379–5386|bibcode=1973PhRvB...7.5379R|doi=10.1103/PhysRevB.7.5379}}</ref>  Ова беше направено со претпоставка дека времето на одмор ''τ'' се намалува со зголемување на бројот на атоми во единичната клетка и потоа соодветно скалирање на параметрите на изразот за топлинска спроводливост при високи температури.<ref name="Banduru"> {{Наведено списание|last=Pichanusakorn|first=P.|last2=Bandaru|first2=P.|year=2010|title=Nanostructured thermoelectrics|journal=[[Materials Science and Engineering: R: Reports]]|volume=67|issue=2–4|pages=19–63|doi=10.1016/j.mser.2009.10.001}}</ref> Опишувањето на нехармоничните ефекти е сложено бидејќи не е возможен точен третман како во хармоничниот случај, а фононите повеќе не се точни сопствени решенија на равенките на движење. Дури и ако состојбата на движење на кристалот може да се опише со рамен бран во одредено време, неговата точност постепено ќе се намалува со текот на времето. Развојот на времето би требало да биде опишан со воведување на спектар на други фонони, кој е познат како фононско распаѓање. Двата најважни нехармонични ефекти се топлинското ширење и фононската топлинска спроводливост. Само кога фононскиот број ‹n› отстапува од вредноста на рамнотежата ‹n›<sup>0</sup>, може да се појави топлинска струја како што е наведено во следниот израз : <math>Q_x=\frac{1}{V} \sum_{q,j} {\hslash \omega \left (\left \langle n \right \rangle-{ \left \langle n \right \rangle}^0 \right)v_x}\text{,}</math> каде што ''v'' е енергетската преносна брзина на фононите. Постојат само два механизми кои можат да предизвикаат временски варијации на ‹''n''› во одреден регион. Бројот на фонони што се дифузираат во регионот од соседните региони се разликува од оние што се дифузираат надвор, или фонони се распаѓаат внатре во истиот регион во други фонони. Посебен образец на Болцмановата равенка : <math>\frac{d\left \langle n\right \rangle}{dt}={\left(\frac{\partial \left \langle n\right \rangle}{\partial t}\right)}_{\text{diff.}}+{\left(\frac{\partial \left \langle n\right \rangle}{\partial t}\right)}_\text{decay}</math> го наведува ова. Кога се претпоставуваат услови за стабилна состојба, вкупниот временски извод на фононскиот број е нула, бидејќи температурата е постојана во времето и затоа и фононскиот број останува постојан. Временската варијација поради распаѓање на фононот е опишана со приближување на времето на одмор (''τ''). : <math>{\left(\frac{\partial \left \langle n\right \rangle}{\partial t}\right)}_\text{decay}=-\text{ }\frac{\left \langle n\right \rangle-{\left \langle n\right \rangle}^{0}}{\tau},</math> која вели дека колку повеќе фонотскиот број отстапува од неговата рамнотежна вредност, толку повеќе се зголемува неговата временска варијација. При услови на стабилна состојба и месна топлинска рамнотежа се претпоставува дека ја добиваме следната равенка : <math>{\left(\frac{\partial \left(n\right)}{\partial t}\right)}_\text{diff.}=-{v}_{x}\frac{\partial {\left(n\right)}^{0}}{\partial T}\frac{\partial T}{\partial x}\text{.}</math> Со користење на приближување на времето на одмор за Болцмановата равенка и претпоставување на услови на стабилна состојба, може да се одреди топлинската спроводливост на фононот ''λ''<sub>L.</sub> Температурната зависност за ''λ''<sub>L</sub> потекнува од разновидноста на постапките, чие значење за ''λ'' <sub>L</sub> зависи од температурниот опсег на интерес. Средната слободна патека е еден фактор што ја одредува температурната зависност за ''λ''<sub>L</sub>, како што е наведено во следната равенка : <math>{\lambda}_{L}=\frac{1}{3V}\sum _{q,j}v\left(q,j\right)\Lambda \left(q,j\right)\frac{\partial}{\partial T}\epsilon \left(\omega \left(q,j\right),T\right),</math> каде Λ е средната слободна патека за фонон и <math>\frac{\partial}{\partial T}\epsilon</math> е ознака за [[Топлински капацитет|топлинскиот капацитет]]. Оваа равенка е исход на комбинирање на четирите претходни равенки една со друга и со знаење дека <math>\left \langle v_x^2\right \rangle=\frac{1}{3}v^2</math> за кубни или изотропни системи и <math>\Lambda =v\tau </math>.<ref name="ssp"> {{Наведена книга|title=Solid-State Physics: An Introduction to Principles of Materials Science|last=Ibach|first=H.|last2=Luth|first2=H.|publisher=[[Springer (publisher)|Springer]]|year=2009|isbn=978-3-540-93803-3}}</ref> При ниски температури (помали од 10 К) нехармоничното меѓудејствие не влијае на средната слободна патека и затоа, топлинската отпорност се определува само од постапки за кои не постои q-зачувување. Овие постапки вклучуваат расејување на фононите со кристални недостатоци или расејување од површината на кристалот во случај на висококвалитетен еднинствен кристал. Затоа, топлинската спроводност зависи од надворешните димензии на кристалот и квалитетот на површината. Така, температурната зависност на λ<sub>L</sub> се определува со специфичната топлина и затоа е сразмерна на T<sup>3</sup>.<ref name="ssp"> {{Наведена книга|title=Solid-State Physics: An Introduction to Principles of Materials Science|last=Ibach|first=H.|last2=Luth|first2=H.|publisher=[[Springer (publisher)|Springer]]|year=2009|isbn=978-3-540-93803-3}}</ref> Фононскиот квазимоментум е опишан со ℏq и се разликува од нормалниот импулс во тоа што е опишан само во произволен реципрочен вектор на решетката. На повисоки температури (10 K<''T''<''Θ''), зачувувањето на енергијата <math>\hslash {\omega}_{1}=\hslash {\omega}_{2}+\hslash {\omega}_{3}</math> и квазимоментум <math>\mathbf{q}_{1}=\mathbf{q}_{2}+\mathbf{q}_{3}+\mathbf{G}</math>, каде што '''q'''<sub>1</sub> е брановиот вектор на инцидентниот фонон и '''q'''<sub>2</sub>, '''q'''<sub>3</sub> се бранови вектори на резултантните фонони, исто така може да вклучи реципрочен вектор на решетка '''G''' што го усложува постапката на пренос на енергија. Овие постапки, исто така, можат да ја променат насоката на преносот на енергијата. Затоа, овие постапки се познати и како расфрлачки постапки (У-постапки) и може да се појават само кога се возбудени фонони со доволно големи ''q'' -вектори, бидејќи освен ако збирот на '''q''' <sub>2</sub> и '''q''' <sub>3</sub> точки надвор од Брилуеновата зона, моментумот е зачуван и постапката е нормално расејување (Н-постапка). Веројатноста фононот да има енергија ''Е'' е дадена со Болцмановото распределување <math>P\propto {e}^{-E/kT}</math>. За да се случи У-постапката, распаѓачкиот фонон да има бранов вектор '''q'''<sub>1</sub> што е приближно половина од дијаметарот на Брилуеновата зона, бидејќи во спротивно квазимоментумот не би бил зачуван. Затоа, овие фонони треба да поседуваат енергија од <math>\sim k\Theta /2</math>, што е значителен дел од Дебјевата енергија која е потребна за генерирање на нови фонони. Веројатноста за ова е сразмерна на <math>{e}^{-\Theta /bT}</math>, со <math>b=2</math>. Температурната зависност на средната слободна патека има експоненцијален облик <math>{e}^{\Theta /bT}</math>. Присуството на реципрочниот бранов вектор на решетки имплицира обратно расејување на нет фонон и отпор кон фонон и топлински пренос што резултира со конечна ''λ''<sub>L</sub>,<ref name="Banduru"> {{Наведено списание|last=Pichanusakorn|first=P.|last2=Bandaru|first2=P.|year=2010|title=Nanostructured thermoelectrics|journal=[[Materials Science and Engineering: R: Reports]]|volume=67|issue=2–4|pages=19–63|doi=10.1016/j.mser.2009.10.001}}</ref> бидејќи тоа значи дека моментумот не е зачуван. Само постапките кои не го зачувуваат моментумот можат да предизвикаат термичка отпорност.<ref name="ssp"> {{Наведена книга|title=Solid-State Physics: An Introduction to Principles of Materials Science|last=Ibach|first=H.|last2=Luth|first2=H.|publisher=[[Springer (publisher)|Springer]]|year=2009|isbn=978-3-540-93803-3}}</ref> При високи температури (''T'' > Θ), средната слободна патека и затоа ''λ''<sub>L</sub> има температурна зависност ''T'' <sup>-1</sup>, до која се доаѓа од формулата <math>{e}^{\Theta /bT}</math> со правење на следнава апроксимација <math>{e}^{x}\propto x\text{ },\text{ }\left(x\right) < 1</math>  и запишување <math>x=\Theta /bT</math>. Оваа зависност е позната како Еукенов закон и потекнува од температурната зависност на веројатноста за појава на У-постапката.<ref name="Banduru"> {{Наведено списание|last=Pichanusakorn|first=P.|last2=Bandaru|first2=P.|year=2010|title=Nanostructured thermoelectrics|journal=[[Materials Science and Engineering: R: Reports]]|volume=67|issue=2–4|pages=19–63|doi=10.1016/j.mser.2009.10.001}}</ref><ref name="ssp"> {{Наведена книга|title=Solid-State Physics: An Introduction to Principles of Materials Science|last=Ibach|first=H.|last2=Luth|first2=H.|publisher=[[Springer (publisher)|Springer]]|year=2009|isbn=978-3-540-93803-3}}</ref> Топлинската спроводливост обично е опишувана со Болцмановата равенка со приближување на времето на одмор во која фононското расејување е ограничувачки фактор. Друг пристап е да бидат користени аналитички модели или молекуларна динамика или методи засновани на Монте Карло за да се опише топлинската спроводливост во цврсти материи. Кратките бранодолжински фонони се силно расеани од нееднородните атоми доколку е присутна легурна фаза, но фононите со средна и долга бранова должина се помалку засегнати. Фононите со средна и долга бранова должина носат значителен дел од топлината, така што за дополнително намалување на топлинската спроводливост на решетката, треба да се воведат структури за расејување на овие фонони. Ова се постигнува со воведување механизам за посредничко расејување, кој бара структури чија особенита должина е поголема од онаа на нееднородниот атом. Некои можни начини за остварување на овие посредници се нанокомпозити и вградени наночестички или структури. == Предвидување == Бидејќи топлинската спроводливост постојано зависи од количините како што се температурата и составот на материјалот, таа не може целосно да биде карактеризирана со конечен број опитни мерења. Предвидувачките формули стануваат неопходни доколку опитните вредности не се достапни во физичките услови од интерес. Оваа способност е важна во топлинскофизичките симулации, каде што количините како што се температурата и притисокот постојано се менуваат со просторот и времето и може да опфатат крајни услови недостапни за директно мерење.<ref>{{Наведено списание|last=Puligheddu|first=Marcello|last2=Galli|first2=Giulia|date=2020-05-11|title=Atomistic simulations of the thermal conductivity of liquids|journal=Physical Review Materials|publisher=American Physical Society (APS)|volume=4|issue=5|page=053801|bibcode=2020PhRvM...4e3801P|doi=10.1103/physrevmaterials.4.053801|issn=2475-9953|osti=1631591}}</ref> === Во течности === За наједноставните течности, како што се разредените едноатомни гасови и нивните мешавини, од почеток (''ab initio'') квантните механички пресметки можат точно да ја предвидат топлинската спроводливост во однос на основните атомски својства - односно, без повикување на постоечките мерења на топлинската спроводливост или други преносни својства.<ref>{{Наведено списание|last=Sharipov|first=Felix|last2=Benites|first2=Victor J.|date=2020-07-01|title=Transport coefficients of multi-component mixtures of noble gases based on ab initio potentials: Viscosity and thermal conductivity|journal=Physics of Fluids|publisher=AIP Publishing|volume=32|issue=7|page=077104|arxiv=2006.08687|bibcode=2020PhFl...32g7104S|doi=10.1063/5.0016261|issn=1070-6631}}</ref> Овој метод ја користи Чепмен-Енскоговата теорија за да го оцени проширувањето на топлинската спроводливост со мала густина. Чепмен-Енскоговата теорија, пак, зема основни меѓумолекуларни потенцијали како влез, кои се пресметувани од почеток од квантно механички опис. За повеќето течности, таквите пресметки со висока прецизност и први начела не се изводливи. Наместо тоа, теоретските или емпириските изрази мора да одговараат на постоечките мерења на топлинска спроводливост. Ако таков израз одговара на податоци со голема точност во голем опсег на температури и притисоци, тогаш тој се нарекува „наведена взаемност“ за тој материјал. Биле објавувани наведени взаемности за многу чисти материјали; примери се [[Јаглероден диоксид|јаглерод диоксид]], [[амонијак]] и [[бензен]].<ref>{{Наведено списание|last=Huber|first=M. L.|last2=Sykioti|first2=E. A.|last3=Assael|first3=M. J.|last4=Perkins|first4=R. A.|year=2016|title=Reference Correlation of the Thermal Conductivity of Carbon Dioxide from the Triple Point to 1100 K and up to 200 MPa|journal=Journal of Physical and Chemical Reference Data|publisher=AIP Publishing|volume=45|issue=1|page=013102|bibcode=2016JPCRD..45a3102H|doi=10.1063/1.4940892|issn=0047-2689|pmc=4824315|pmid=27064300}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Monogenidou|first=S. A.|last2=Assael|first2=M. J.|last3=Huber|first3=M. L.|year=2018|title=Reference Correlation for the Thermal Conductivity of Ammonia from the Triple-Point Temperature to 680 K and Pressures up to 80 MPa|journal=Journal of Physical and Chemical Reference Data|publisher=AIP Publishing|volume=47|issue=4|page=043101|bibcode=2018JPCRD..47d3101M|doi=10.1063/1.5053087|issn=0047-2689}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Assael|first=M. J.|last2=Mihailidou|first2=E. K.|last3=Huber|first3=M. L.|last4=Perkins|first4=R. A.|year=2012|title=Reference Correlation of the Thermal Conductivity of Benzene from the Triple Point to 725 K and up to 500 MPa|journal=Journal of Physical and Chemical Reference Data|publisher=AIP Publishing|volume=41|issue=4|page=043102|bibcode=2012JPCRD..41d3102A|doi=10.1063/1.4755781|issn=0047-2689}}</ref> Многу од нив покриваат температурни и притисочни опсези кои ги опфаќаат гасните, течните и [[Суперкритична течност|суперкритичните]] фази. Софтверот за термофизичко моделирање често се потпира на наведени корелации за предвидување на топлинска спроводливост на температура и притисок одредени од корисникот. Овие корелации може да бидат сопственички. Примери се REFPROP<ref>{{Наведено списание|last=<!--Not stated-->|date=2018-01-01|title=NIST Reference Fluid Thermodynamic and Transport Properties Database (REFPROP): Version 10|url=https://www.nist.gov/srd/refprop|journal=Nist|access-date=2021-12-23}}</ref> (РЕФПРОП) (комерцијален) и CoolProp<ref>{{Наведено списание|last=Bell|first=Ian H.|last2=Wronski|first2=Jorrit|last3=Quoilin|first3=Sylvain|last4=Lemort|first4=Vincent|date=2014-01-27|title=Pure and Pseudo-pure Fluid Thermophysical Property Evaluation and the Open-Source Thermophysical Property Library CoolProp|journal=Industrial & Engineering Chemistry Research|publisher=American Chemical Society (ACS)|volume=53|issue=6|pages=2498–2508|doi=10.1021/ie4033999|issn=0888-5885|pmc=3944605|pmid=24623957}}</ref> (КулПроп) (отворен код). Топлинската спроводливост, исто така, може да се пресмета со помош на Грин-Кубовите односи, кои ги изразуваат преносните коефициенти во однос на статистиката на молекуларните траектории.<ref>{{Наведена книга|url=http://www.jstor.org/stable/j.ctt24h99q|title=Statistical Mechanics of Nonequilibrium Liquids|last=Evans|first=Denis J.|last2=Morriss|first2=Gary P.|publisher=ANU Press|year=2007|isbn=9781921313226|jstor=j.ctt24h99q}}</ref> Предноста на овие изрази е што тие се формално точни и валидни за општи системи. Недостаток е што тие бараат детално познавање на траекториите на честичките, достапни само во пресметковно скапи симулации како што е [[Молекуларна динамика|молекуларната динамика]]. Потребен е и точен модел за заемодејствија помеѓу честичките, што може да биде тешко да се добие за сложени молекули.<ref>{{Наведено списание|last=Maginn|first=Edward J.|last2=Messerly|first2=Richard A.|last3=Carlson|first3=Daniel J.|last4=Roe|first4=Daniel R.|last5=Elliott|first5=J. Richard|year=2019|title=Best Practices for Computing Transport Properties 1. Self-Diffusivity and Viscosity from Equilibrium Molecular Dynamics &#91;Article v1.0&#93;|journal=Living Journal of Computational Molecular Science|publisher=University of Colorado at Boulder|volume=1|issue=1|doi=10.33011/livecoms.1.1.6324|issn=2575-6524}}</ref> == Поврзано ==  {{Div col|colwidth=20em}} *[[Бакарот во топлински разменувачи]] *[[Топлинска пумпа]] *[[Топлински пренос]] *[[Топлински пренос#Механизми|Механизми на топлински пренос]] *[[Изолирана цевка]] *[[Посредничка топлинска отпорност]] *[[Анализа на ласерски блиц]] *[[Список на топлински спроводници]] *[[Материјал за промена на фазата]] *[[Р-вредност (изолација)]] *[[Специфичен топлински капацитет]] *[[Топлински мост]] *[[Квантум за топлинска спроводливост]] *[[Топлинска допирна спроводливост]] *[[Топлински дифузивитет]] *[[Топлински ефузивитет]] *[[Топлинска влезна должина]] *[[Топлинска посреднички материјал]] *[[Топлинска диода]] *[[Топлински отпор]] *[[Термистор]] *[[Термодвојка]] *[[Термодинамика]] *[[Мерење на топлинска спроводливост]] *[[Огноотпорни метали]]{{Div col end}} == Наводи == === Забелешки === <references group="note" responsive="1"></references> === Цитати === <references group="" responsive="1"></references> === Извори ===  {{refbegin}} * {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=L5FnNlIaGfcC|title=Transport Phenomena|last1=Bird|first1=R.B.|last2=Stewart|first2=W.E.|last3=Lightfoot|first3=E.N.|publisher=Wiley|year=2006|isbn=978-0-470-11539-8|series=Transport Phenomena|volume=1}} {{refend}} === Дополнителна книжевност === ==== Текстови за додипломски студии (инженерство) ====  {{refbegin}} *{{Citation|last1=Bird|first1=R. Byron|last2=Stewart|first2=Warren E.|last3=Lightfoot|first3=Edwin N.|title=Transport Phenomena|title-link=Transport Phenomena (book)|publisher=John Wiley & Sons, Inc.|edition=2nd|year=2007|isbn=978-0-470-11539-8}}. A standard, modern reference. *{{Citation|last1=Incropera|first1=Frank P.|last2=DeWitt|first2=David P.|title=Fundamentals of heat and mass transfer|publisher=Wiley|edition=4th|year=1996|isbn=0-471-30460-3}} *{{Citation|last1=Bejan|first1=Adrian|title=Heat Transfer|publisher=John Wiley & Sons|year=1993|isbn=0-471-50290-1}} *{{Citation|last1=Holman|first1=J.P.|title=Heat Transfer|publisher=McGraw Hill|edition=8th|year=1997|isbn=0-07-844785-2}} *{{Citation|first=William D.|last=Callister|year=2003|title=Materials Science and Engineering - An Introduction|chapter=Appendix B|publisher=John Wiley & Sons|isbn=0-471-22471-5}} {{refend}} ==== Текстови за додипломски студии (физика) ====  {{refbegin}} *Halliday, David; Resnick, Robert; & Walker, Jearl (1997). ''Fundamentals of Physics'' (5th ed.). John Wiley and Sons, New York {{ISBN|0-471-10558-9}}. An elementary treatment. *{{Citation|author=Daniel V. Schroeder|title=An Introduction to Thermal Physics|url=https://books.google.com/books?id=1gosQgAACAAJ|year=1999|publisher=Addison Wesley|isbn=978-0-201-38027-9}}. A brief, intermediate-level treatment. *{{Citation|last1=Reif|first1=F.|title=Fundamentals of Statistical and Thermal Physics|publisher=McGraw-Hill|year=1965}}. An advanced treatment. {{refend}} ==== Текстови на дипломирани студенти ====  {{refbegin}} *{{Citation|last1=Balescu|first1=Radu|author-link=Radu Bălescu|title=Equilibrium and Nonequilibrium Statistical Mechanics|publisher=John Wiley & Sons|year=1975|isbn=978-0-471-04600-4}} *{{Citation|last1=Chapman|first1=Sydney|last2=Cowling|first2=T.G.|title=The Mathematical Theory of Non-Uniform Gases|publisher=Cambridge University Press|edition=3rd|year=1970}}. A very advanced but classic text on the theory of transport processes in gases. *Reid, C. R., Prausnitz, J. M., Poling B. E., ''Properties of gases and liquids'', IV edition, Mc Graw-Hill, 1987 *Srivastava G. P (1990), ''The Physics of Phonons''. Adam Hilger, IOP Publishing Ltd, Bristol {{refend}} == Надворешни врски == * [http://www.thermopedia.com/content/1186/ Термопедија ТОПЛИНСКА СПРОВОДЛИВОСТ] * [https://aip.scitation.org/doi/abs/10.1063/1.1725836 Придонес на меѓујонските сили за топлинската спроводливост на растворите на разреден електролит The Journal of Chemical Physics 41, 3924 (1964)] * Важноста на [https://tempsand.com.au/soil-thermal-and-electrical-conductivity-test-by-tempsand топлинската спроводливост на почвата] за електроенергетските компании * [https://aip.scitation.org/doi/abs/10.1063/1.1730841 Топлинска спроводливост на гасни мешавини во хемиска рамнотежа.] [https://aip.scitation.org/doi/abs/10.1063/1.1730841 II The Journal of Chemical Physics 32, 1005 (1960)] {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Термодинамички својства]] [[Категорија:Физички величини]] [[Категорија:Пренос на топлина]] [[Категорија:Собирање на топлина]] [[Категорија:Страници со непрегледан превод]] g4w7a0lhxprl2i9wvv590buzgyj09nf 4804252 4804251 2022-08-21T22:52:12Z Dandarmkd 31127 /* Изотопска чистота */ wikitext text/x-wiki '''Топлинската спроводливост''' на материјал ― мерење на неговата способност да спроведува топлина. Поимот најчесто се означува со <math>k</math>, <math>\lambda</math>, или <math>\kappa</math>. Топлинскиот пренос се случува со помала стапка кај материјалите со ниска топлинска спроводливост отколку кај оние материјали со висока топлинска спроводливост. На пример, металите вообичаено имаат висока топлинска спроводливост и се многу ефикасни во спроведувањето на топлината, додека обратното важи за изолационите материјали како што е стиропорот. Соодветно, материјалите кои имаат висока топлинска спроводливост се широко користени во примените за ладилници, а материјалите со ниска топлинска спроводливост се користат како топлинска изолација. Реципроцитетот на топлинската спроводливост се нарекува топлинска отпорност. Описната равенка за топлинска спроводливост е <math> \mathbf{q} = - k \nabla T</math>, каде <math>\mathbf{q}</math> е топлинскиот проток, <math> k </math> е топлинската спроводливост и <math>\nabla T </math> е [[Температура|температурниот]] градиент. Ова е познато како Фуриеров закон за спроводливост на топлина. Иако најчесто се изразува како [[Скалар (физика)|скалар]], најопштиот облик на топлинска спроводливост е [[тензор]] од втор ред. Меѓутоа, тензорскиот опис станува неопходен само кај материјали кои се анизотропни. == Дефиниција == === Едноставна дефиниција === Размислете за цврст материјал поставен помеѓу две средини кои имаат различни температури. Нека <math>T_1</math> биде температурата за <math>x=0</math> и <math>T_2</math> биде температурата за <math>x=L</math>, и предпоставете дека <math>T_2 > T_1</math>. Една можно остварување на ова сценарио е една градба во студен зимски ден: во овој случај ѕидот на градбата би бил цврстиот материјал, кој би ја одвоил студената надворешна средина од топлата внатрешна средина. Според Вториот закон за термодинамика, топлината ќе тече од топлата средина во студената бидејќи температурната разлика се изедначува преку распространување. Ова е квантифицирано во однос на топлински проток <math>q</math>, што ја дава брзината, по единица површина, при која топлината тече во дадена насока (во овој случај во минус x-насоката). Кај многу материјали, <math>q</math> се забележува како директно сразмерен на температурната разлика и обратно сразмерен на растојанието на одвојување <math>L</math>:{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} : <math> q = -k \cdot \frac{T_2 - T_1}{L}. </math> Постојаната на сразмерност <math>k</math> е топлинската спроводливост; таа е физичко својство на материјалот. Во прикажаното сценарио, бидејќи <math>T_2 > T_1</math> топлината тече во минус х-насоката и <math>q</math> е негативен, што пак значи дека <math>k>0</math>. Воглавно, <math>k</math> секогаш се проопишува како позитивна. Истата дефиниција за <math>k</math> може да важи и за течности и гасови, под услов да се отстранат или да се земат предвид другите начини на пренос на енергија, како што се конвекција и зрачење. Во претходната изведба се претпоставува дека <math>k</math> не се менува значително додека температурата варира од <math>T_1</math> до <math>T_2</math>. Случаи во кои температурната варијација на <math>k</math> е незанемарлива мора да се наведат со користење на поопштата дефиниција на <math>k</math> која е дискутирана подолу. === Општа дефиниција === Топлинската спроводливост е опишана како пренос на енергија предизвикана од случајно молекуларно движење низ температурен градиент. Се разликува од преносот на енергија со конвекција и молекуларна работа во тоа што не вклучува ни внатрешни напрегања за извршување работа, ни макроскопски текови. Енергетскиот проток поради топлинска спроводност е класифициран како топлина и се мери со векторот <math>\mathbf{q}(\mathbf{r}, t)</math>, што му дава положба <math>\mathbf{r}</math> и време <math>t</math> на топлинскиот проток. Според вториот закон за термодинамика, топлината тече од висока кон ниска температура. Последователно, разумно е да се претпоставува дека <math>\mathbf{q}(\mathbf{r}, t)</math> е сразмерен на градиентот на температурното поле <math>T(\mathbf{r}, t)</math>, т.е. : <math> \mathbf{q}(\mathbf{r}, t) = -k \nabla T(\mathbf{r}, t), </math> каде што постојаната на сразмерност, <math>k > 0</math>, е топлинската спроводливост. Ова е наречено Фуриеров закон за спроводливост на топлина. И покрај името, не станува збор за закон, туку за определба за топлинска спроводливост во однос на независните физички големини <math>\mathbf{q}(\mathbf{r}, t)</math> и <math>T(\mathbf{r}, t)</math>.{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}}<ref>{{Наведување|last=Holman|first=J.P.|title=Heat Transfer|publisher=McGraw Hill|edition=8th|year=1997|isbn=0-07-844785-2|page=2}}</ref> Како таква, нејзината корисност зависи од способноста за одредување на <math>k</math> за даден материјал во дадени услови. Постојаната <math>k</math> самата обично зависи од <math>T(\mathbf{r}, t)</math> а со тоа имплицитно од просторот и времето. Може да се појави и експлицитна зависност од просторот и времето ако материјалот е нехомоген или е променувачки со тек на време.<ref>{{Наведување|last=Bejan|first=Adrian|title=Heat Transfer|publisher=John Wiley & Sons|year=1993|isbn=0-471-50290-1|pages=10–11}}</ref> Топлинската спроводливост е анизотропна кај некои цврсти материи, т.е. топлинскиот проток не е секогаш паралелен со температурниот градиент. За да се објасни таквото однесување, мора да се користи тензорична форма на Фуриеровиот закон: : <math> \mathbf{q}(\mathbf{r}, t) = -\boldsymbol{\kappa} \cdot \nabla T(\mathbf{r}, t) </math> каде што <math>\boldsymbol{\kappa}</math> е симетричен тензор од втор ред со име [[тензор]] за топлинска спроводливост.{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} Имплицитна претпоставка во горниот опис е присуството на месна термодинамичка рамнотежа, која овозможува да се опишува температурно поле <math>T(\mathbf{r}, t)</math>. Оваа претпоставка може да биде прекршена во системи кои не се во можност да постигнат месна рамнотежа, како што може да се случи во присуство на силно неурамнотежено движење или долги заемодејствија. === Други количини === Во инженерската практика често се работи во однос на количини кои се деривати на топлинската спроводливост и имплицитно ги земаат предвид карактеристиките специфични за дизајнот, како што се димензиите на компонентите. На пример, '''топлинската спроводност''' се опишува како количина на топлина што поминува во единица време низ плоча со ''одредена површина и дебелина'' кога нејзините спротивни страни се разликуваат во температурите за еден келвин. Кај плоча со топлинска спроводливост <math>k</math>, област <math>A</math> и дебелина <math>L</math>, спроводноста е <math>kA/L</math>, мерено во W⋅K <sup>−1</sup>.<ref name="Bejan, p. 34">Bejan, p. 34</ref> Односот помеѓу топлинската спроводливост и спроводност е аналоген на односот помеѓу електричната спроводливост и електричната спроводност. '''Топлински отпор''' е инверзијата на топлинска спроводност.<ref name="Bejan, p. 34">Bejan, p. 34</ref> Тоа е погодна мерка за употреба во повеќекомпонентен дизајн бидејќи топлинските отпори се дополнителни кога се појавуваат во серија. {{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} Исто така, постои мерка позната како коефициент на пренос на топлина: количината на топлина што поминува по единица време низ единица површина на плоча со одредена дебелина кога нејзините спротивни страни се разликуваат во температурата за еден келвин.<ref>{{Наведена книга|title=A New Dictionary of Physics|last=Gray|first=H.J.|last2=Isaacs|first2=Alan|publisher=Longman Group Limited|year=1975|isbn=0582322421|edition=2nd|page=251}}</ref> Во АСТМ Ц168-15, оваа количина независна од областа се нарекува „топлинска спроводност“.<ref name="ReferenceA">ASTM C168 − 15a Standard Terminology Relating to Thermal Insulation.</ref> Реципроцитетот на коефициентот на пренос на топлина е '''топлинска изолација'''. Накратко, за плоча со топлинска спроводливост <math>k</math>, област <math>A</math> и дебелина <math>L</math>, * топлинска спроводност = <math>kA/L</math>, мерено во W⋅K <sup>−1</sup>. ** топлинска отпорност = <math>L/(kA)</math>, мерено во K⋅W <sup>−1</sup>. * коефициент на пренос на топлина = <math>k/L</math>, мерено во W⋅K <sup>−1</sup> ⋅m <sup>−2</sup>. ** топлинска изолација = <math>L/k</math>, мерено во K⋅m <sup>2</sup> ⋅W <sup>−1</sup>. Коефициентот на пренос на топлина е познат и како '''топлински прием''' во смисла дека материјалот може да биде сметан дека дозволува проток на топлина.  Еден дополнителен поим, топлинска пропустливост, ја квантифицира топлинската спроводност на структурата заедно со пренос на топлина поради конвекција и [[Топлинско зрачење|зрачење]].{{Се бара извор|date=January 2019}} Се мери во истите единици како топлинската спроводност и понекогаш е познат како композитна топлинска спроводливост. Се користи и поимот ''У-вредност''. На крај, топлинското распространување <math>\alpha</math> комбинира топлинска спроводливост со [[густина]] и [[Специфичен топлински капацитет|специфична топлина]]:{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} : <math>\alpha = \frac{ k }{ \rho c_{p} }</math>. Како таква, таа ја квантификува топлинската инерција на материјалот, т.е. релативната тешкотија во загревањето на материјалот до дадена температура користејќи извори на топлина што се применуваат на границата.<ref>{{Наведување|last=Incropera|first=Frank P.|last2=DeWitt|first2=David P.|title=Fundamentals of heat and mass transfer|publisher=Wiley|edition=4th|year=1996|pages=50–51|isbn=0-471-30460-3}}</ref> == Единици == Во [[Меѓународен систем на мерни единици|Меѓународниот систем на единици]] (SI), топлинската спроводливост се мери во [[Ват|вати]] на метар-келвин ([[Ват|W]]/([[Метар|m]]⋅[[Келвин|K]])). Некои трудови известуваат во вати по цантиметар-келвин (W/(cm⋅K)). Во царските единици, топлинската спроводливост се мери во BTU /([[Час|h]]⋅[[Стапка (мерка)|ft]]⋅[[Фаренхајтов степен|°F]]).<ref group="note">1&nbsp;Btu/(h⋅ft⋅°F) = 1.730735&nbsp;W/(m⋅K)</ref><ref> {{Наведена книга|title=Perry's Chemical Engineers' Handbook|publisher=[[McGraw-Hill]]|year=1997|isbn=978-0-07-049841-9|editor-last=Perry|editor-first=R. H.|edition=7th|at=Table 1–4|editor-last2=Green|editor-first2=D. W.}}</ref> Димензијата на топлинската спроводливост е M<sup>1</sup>L<sup>1</sup>T<sup>−3</sup>Θ<sup>−1</sup>, изразена во однос на димензиите маса (M), должина (L), време (T) и температура (Θ). Други единици кои се тесно поврзани со топлинската спроводливост се во вообичаена употреба во градежната и текстилната индустрија. Градежната индустрија користи мерки како што се Р-вредност (отпор) и У-вредност (пропустливост или спроводност). Иако се поврзани со топлинската спроводливост на материјалот што се користи во изолациониот производ или како склопен, Р- и У-вредностите се мерени по единица површина и зависат од одредената дебелина на производот или склопот.<ref group="note">Р-вредностите и У-вредностите цитириани во Соединетите Држави (засновани на мерните единици инч-фунта) не одговаат со и не се одговарачки со тие користени надвор од Соединетите Држави (засновани на меѓународниот систем на мерни единици).</ref> Слично на тоа, текстилната индустрија има неколку единици, вклучувајќи ги и тог и кло, кои изразуваат топлинска отпорност на материјалот на начин аналоген на Р-вредностите што се користат во градежната индустрија. == Мерење == Постојат неколку начини за мерење на топлинската спроводливост од кои секој е погоден за ограничен опсег на материјали. Општо земено, постојат две категории на мерни техники: техника на стабилна состојба и минлива техника. Техниките на стабилна состојба го добиваат заклучокот за топлинската спроводливост од мерењата на состојбата на материјалот откако ќе биде достигнат температурен профил во стабилна состојба, додека минливите техники работат на моменталната состојба на системот за време на приближувањето до стабилна состојба. Немајќи експлицитна временска компонента, техниките на стабилна состојба не бараат сложена [[Обработка на сигнал|обработка на сигналот]] (стабилната состојба подразбира постојани сигнали). Недостаток е што обично е потребно добро дизајнирана опитна поставеност, а времето потребно за да се постигне стабилна состојба го оневозможува брзото мерење. Во споредба со цврстите материјали, топлинските својства на течностите потешко се проучуваат опитно. Тоа е затоа што покрај топлинската спроводност, обично се присутни конвективен и озрачувачки пренос на енергија, освен ако не се преземат мерки за ограничување на овие постапки. Образувањето на изолационен граничен слој, исто така, може да резултира со очигледно намалување на топлинската спроводливост.<ref>{{Наведување|last=Daniel V. Schroeder|title=An Introduction to Thermal Physics|year=2000|publisher=Addison Wesley|isbn=0-201-38027-7|page=39}}</ref><ref>{{Наведување|last=Chapman|first=Sydney|last2=Cowling|first2=T.G.|title=The Mathematical Theory of Non-Uniform Gases|publisher=Cambridge University Press|edition=3rd|year=1970|page=248}}</ref> == Опитни вредности == [[Податотека:Thermal_conductivity.svg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1e/Thermal_conductivity.svg/550px-Thermal_conductivity.svg.png|мини| Опитни вредности на топлинска спроводливост. ]] Топлинската спроводливост на обичните материи опфаќа најмалку четири реда на големина.<ref>{{Наведено списание|last=Heap|first=Michael J.|last2=Kushnir|first2=Alexandra R.L.|last3=Vasseur|first3=Jérémie|last4=Wadsworth|first4=Fabian B.|last5=Harlé|first5=Pauline|last6=Baud|first6=Patrick|last7=Kennedy|first7=Ben M.|last8=Troll|first8=Valentin R.|last9=Deegan|first9=Frances M.|date=2020-06-01|title=The thermal properties of porous andesite|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0377027320300925|journal=Journal of Volcanology and Geothermal Research|language=en|volume=398|pages=106901|bibcode=2020JVGR..39806901H|doi=10.1016/j.jvolgeores.2020.106901|issn=0377-0273}}</ref> Гасовите обично имаат топлинска спроводливост, а чистите метали имаат висока топлинска спроводливост. На пример, во [[стандардни услови]] топлинската спроводливост на [[Бакар|бакарот]] е над {{Вред|10000}} пати поголема од онаа на воздухот. Од сите материјали, [[Алотропија|алотропите]] на јаглеродот, како што се [[Графит|графитот]] и [[Дијамант|дијамантот]], обично се заслужни за највисока топлинска спроводливост на собна температура.<ref>[http://phys.org/news/2013-07-competitor-diamond-thermal-conductor.html An unlikely competitor for diamond as the best thermal conductor], Phys.org news (July 8, 2013).</ref> Топлинската спроводливост на природниот дијамант на собна температура е неколку пати повисока од онаа на високопроводниот метал како бакарот (иако прецизната вредност варира во зависност од видот на дијамантот).<ref name="CRC-99th-ed">"Thermal Conductivity in W cm<sup>−1</sup> K<sup>−1</sup> of Metals and Semiconductors as a Function of Temperature", in CRC Handbook of Chemistry and Physics, 99th Edition (Internet Version 2018), John R. Rumble, ed., CRC Press/Taylor & Francis, Boca Raton, FL.</ref> Топлинските спроводливости на избрани супстанции се дадени во табела подолу; може да се најде проширен список во списокот на топлински спроводливости. Овие вредности се само илустративни проценки, бидејќи не ги земаат предвид мерните несигурности или варијабилноста во дефинициите на материјалите. {| class="wikitable" !Супстанција ! Топлинска спроводливост (W·m <sup>−1</sup> ·K <sup>−1</sup> ) ! Температура (°C) |- | [[Земјина атмосфера|Воздух]]<ref>{{Наведување|last=Lindon C. Thomas|title=Heat Transfer|year=1992|publisher=Prentice Hall|isbn=978-0133849424|page=8}}</ref> | 0,026 | 25 |- | Стиропор<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.engineeringtoolbox.com/thermal-conductivity-d_429.html|title=Thermal Conductivity of common Materials and Gases|work=www.engineeringtoolbox.com}}</ref> | 0,033 | 25 |- | [[Вода]]{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} | 0,6089 | 26,85 |- | [[Бетон]]{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} | 0,92 | - |- | [[Бакар]]{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} | 384,1 | 18.05 |- | [[Дијамант|Природен дијамант]]<ref name="CRC-99th-ed">"Thermal Conductivity in W cm<sup>−1</sup> K<sup>−1</sup> of Metals and Semiconductors as a Function of Temperature", in CRC Handbook of Chemistry and Physics, 99th Edition (Internet Version 2018), John R. Rumble, ed., CRC Press/Taylor & Francis, Boca Raton, FL.</ref> | 895–1350 | 26,85 |- |} == Влијателни фактори == === Температура === Учинокот на температурата врз топлинската спроводливост е различен за металите и неметалите. Кај металите, топлинската спроводливост првенствено се должи на слободните електрони. Следејќи го Видеман-Францовиот закон, топлинската спроводливост на металите е приближно сразмерна на апсолутната температура (во [[Келвин|келвини]]) помножена со електричната спроводливост. Кај чистите метали електричната спроводливост се намалува со зголемување на температурата и на тој начин производот од двете, топлинската спроводливост, останува приближно постојан. Меѓутоа, како што температурите се приближуваат до апсолутната нула, топлинската спроводливост нагло се намалува.<ref name="ozisik">{{Наведена книга|title=Heat conduction|last=Hahn|first=David W.|last2=Özişik|first2=M. Necati|date=2012|publisher=Wiley|isbn=978-0-470-90293-6|edition=3rd|location=Hoboken, N.J.|page=5}}</ref> Кај легурите промената на електричната спроводливост е обично помала и на тој начин топлинската спроводливост се зголемува со температурата, често сразмерно на температурата. Многу чисти метали имаат највисока топлинска спроводливост помеѓу 2 и 10 келвини. Од друга страна, топлинската спроводливост кај неметалите главно се должи на вибрации на решетката ([[Фонон|фонони]]). Освен за висококвалитетни кристали на ниски температури, средната слободна патека на фононот не се намалува значително при повисоки температури. Така, топлинската спроводливост на неметалите е приближно постојана при високи температури. При ниски температури далеку под Дебјевата температура, топлинската спроводливост се намалува, како и топлинскиот капацитет, поради носачко расејување од недостатоци.<ref name="ozisik">{{Наведена книга|title=Heat conduction|last=Hahn|first=David W.|last2=Özişik|first2=M. Necati|date=2012|publisher=Wiley|isbn=978-0-470-90293-6|edition=3rd|location=Hoboken, N.J.|page=5}}</ref> === Хемиска фаза === Кога материјалот претрпува фазна промена (на пр. од цврста во течна), топлинската спроводливост може нагло да се промени. На пример, кога мразот се топи за да образува течна вода на 0 °C, топлинската спроводливост се менува од 2,18 W/(m⋅K) во 0,56 W/(m⋅K).<ref>{{Наведено списание|last=Ramires|first=M. L. V.|last2=Nieto de Castro|first2=C. A.|last3=Nagasaka|first3=Y.|last4=Nagashima|first4=A.|last5=Assael|first5=M. J.|last6=Wakeham|first6=W. A.|date=July 6, 1994|title=Standard reference data for the thermal conductivity of water|url=https://doi.org/10.1063/1.555963|journal=Journal of Physical and Chemical Reference Data|publisher=[[National Institute of Standards and Technology|NIST]]|volume=24|issue=3|pages=1377–1381|doi=10.1063/1.555963|access-date=25 May 2017}}</ref> Уште подраматично, топлинската спроводливост на течноста дивергира во близина на критичната точка на пареата течност.<ref>{{Наведена книга|title=Transport properties of fluids: their correlation, prediction, and estimation|last=Millat|first=Jürgen|last2=Dymond|first2=J.H.|last3=Nieto de Castro|first3=C.A.|publisher=IUPAC/Cambridge University Press|year=2005|isbn=978-0-521-02290-3|location=Cambridge New York}}</ref> === Топлинска анизотропија === Некои супстанции, како што се не[[Коцкест кристален систем|коцкестите]] [[Кристал|кристали]], можат да покажат различна топлинска спроводливост по различни кристални оски. [[Сафир|Сафирот]] е истакнат пример за променлива топлинска спроводливост врз основа на ориентација и температура, со 35 W/(m⋅K) по оската c и 32 W/(m⋅K) долж оската a.<ref> {{Наведена мрежна страница|url=http://www.almazoptics.com/sapphire.htm|title=Sapphire, Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>|publisher=[[Almaz Optics]]|accessdate=2012-08-15}}</ref> Дрвото воглавно подобро спроведува по должината на предметот отколку преку него. Други примери на материјали каде што топлинската спроводливост варира во зависност од насоката се металите кои биле подложени на тешко ладно пресување, ламинирани материјали, кабли, материјалите што се користат за системот за топлинска заштита на вселенски брод и композитни структури засилени со влакна.<ref>{{Наведена книга|title=Heat conduction|last=Hahn|first=David W.|last2=Özişik|first2=M. Necati|date=2012|publisher=Wiley|isbn=978-0-470-90293-6|edition=3rd|location=Hoboken, N.J.|page=614}}</ref> Насоката на протокот на топлина може да се разликува од насоката на топлинскиот градиент, кога е присутна анизотропија. === Електрична спроводливост === Кај металите топлинската спроводливост е приближно поврзана со електричната спроводливост според Видеман-Францовиот закон, бидејќи слободно подвижните валентни електрони пренесуваат не само електрична струја туку и топлинска енергија. Сепак, општата взаемност помеѓу електричната и топлинската спроводливост не важи за другите материјали, поради зголемената важност на [[Фонон|фононските]] носачи за топлина кај неметалите. Високо електрично спроводливото [[сребро]] е помалку топлински спроводливо од [[Дијамант|дијамантот]], кој е [[Изолатор|електричен изолатор]], но ја спроведува топлината преку фонони поради неговата уредна атомска низа. === Магнетно поле === Влијанието на магнетните полиња врз топлинската спроводливост е познато како топлински Халов ефект или Риги-Ледуков ефект. === Гасовити фази === [[Податотека:Coloured_ceramic_thermal_barrier_coating_on_exhaust_component.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/00/Coloured_ceramic_thermal_barrier_coating_on_exhaust_component.jpg/220px-Coloured_ceramic_thermal_barrier_coating_on_exhaust_component.jpg|мини| Компонентите на издувниот систем со керамички премази кои имаат топлинска спроводливост го намалуваат загревањето на блиските чувствителни компоненти.]] Воздухот и другите гасови претставуваат добри изолатори при отсуство на конвекција. Затоа, многу изолациски материјали функционираат едноставно со тоа што имаат голем број џебови исполнети со гас кои ги попречуваат патеките за топлинска спроводливост. Примери за нив се проширен и екструдиран [[полистирен]] (познат како „стиропор“) и силика [[аерогел]], како и топлата облека. Природните биолошки изолатори како што се крзното и [[Пердув|пердувите]] постигнуваат слични ефекти со заробување на воздухот во порите, џебовите или празнините. Гасовите со мала густина, како што се [[Водород|водородот]] и [[Хелиум|хелиумот]], обично имаат висока топлинска спроводливост. Густите гасови како што се [[ксенон]] и дихлородифлуорометан имаат топлинска спроводливост. Исклучокот кај густите гасови, сулфур хексафлуорид, има релативно висока топлинска спроводливост поради високиот [[топлински капацитет]]. Гасовите [[аргон]] и [[криптон]] кои се погусти од воздухот често се користат во изолираното застаклување (прозорци со двојни оклопи) за да се подобрат нивните изолациски особенитости. Топлинската спроводливост низ рефус материјали во порозен или грануларен облик е регулирана од видот на гасот во гасовитата фаза и неговиот притисок.<ref name="THC">{{Наведено списание|last=Dai|first=W.|displayauthors=etal|year=2017|title=Influence of gas pressure on the effective thermal conductivity of ceramic breeder pebble beds|journal=Fusion Engineering and Design|volume=118|pages=45–51|doi=10.1016/j.fusengdes.2017.03.073}}</ref> При ниски притисоци, топлинската спроводливост на гасовитата фаза е намалена, при што ова однесување е регулирано со Кнудсенскиот број, опишан како <math>K_n=l/d</math>, каде <math>l</math> е средната слободна патека на молекулите на гасот и <math>d</math> е видичната големина на празнината на просторот исполнет со гасот. Во еден зрнест материјал <math>d</math> одговара на карактеристичната големина на гасовитата фаза во порите или меѓузрнестите простори.<ref name="THC" /> === Изотопска чистота === Топлинската спроводливост на кристалот може силно да зависи од изотопската чистота, доколку се предпостави дека другите недостатоци на решетката се занемарливи. Забележителен пример е дијамантот: на температура од околу 100 [[Келвин|K]] топлинската спроводливост се зголемува од 10.000 [[Ват|W]]·[[Метар|m]]<sup>-1</sup>·[[Келвин|K]]<sup>-1</sup> за природен дијамант од природен вид IIa (98,9% <sup>12</sup>C), до 41.000 за 99,9% збогатен синтетички дијамант. Вредност од 200.000 е предвидена за 99,999% <sup>12</sup>C на 80 K, под претпоставка дека е инаку чист кристал.<ref name="PNU">{{Наведено списание|last=Wei|first=Lanhua|last2=Kuo|first2=P. K.|last3=Thomas|first3=R. L.|last4=Anthony|first4=T. R.|last5=Banholzer|first5=W. F.|date=16 February 1993|title=Thermal conductivity of isotopically modified single crystal diamond|journal=Physical Review Letters|volume=70|issue=24|pages=3764–3767|bibcode=1993PhRvL..70.3764W|doi=10.1103/PhysRevLett.70.3764|pmid=10053956}}</ref> Топлинската спроводливост на 99% изотопски збогатен кубен бор нитрид е ~ 1400 [[Ват|W]]·[[Метар|m]]<sup>−1</sup>·[[Келвин|K]]<sup>−1</sup>,<ref>{{Наведено списание|last=Chen|first=Ke|last2=Song|first2=Bai|last3=Ravichandran|first3=Navaneetha K.|last4=Zheng|first4=Qiye|last5=Chen|first5=Xi|last6=Lee|first6=Hwijong|last7=Sun|first7=Haoran|last8=Li|first8=Sheng|last9=Gamage|first9=Geethal Amila Gamage Udalamatta|date=2020-01-31|title=Ultrahigh thermal conductivity in isotope-enriched cubic boron nitride|url=https://www.science.org/doi/10.1126/science.aaz6149|journal=Science|language=en|volume=367|issue=6477|pages=555–559|bibcode=2020Sci...367..555C|doi=10.1126/science.aaz6149|issn=0036-8075|pmid=31919128|hdl-access=free}}</ref> што е 90% повисока од онаа на природниот бор нитрид. == Молекуларно потекло == Молекуларните механизми на топлинска спроводност варираат кај различни материјали и главно зависат од деталите на микроскопската структура и молекуларните заемодејсвија. Како таква, топлинската спроводливост е тешка да се предвиди од првите начела. Сите изрази за топлинска спроводливост кои се точни и општи, на пример Грин-Кубовите односи, тешко се применуваат во пракса, обично се состојат од просеци над функциите на взаемност со повеќе честички.<ref>see, e.g., {{Наведување|last=Balescu|first=Radu|author-link=Radu Bălescu|title=Equilibrium and Nonequilibrium Statistical Mechanics|publisher=John Wiley & Sons|year=1975|isbn=978-0-471-04600-4|pages=674–675}}</ref> Забележителен исклучок е еден едноатомен разреден гас, за кој постои добро развиена теорија која ја изразува топлинската спроводливост точно и експлицитно во однос на молекуларните параметри. Во гас, топлинската спроводност е посредувана од дискретни молекуларни судири. Во поедноставена слика на цврсто тело, топлинската спроводливост се јавува со два механизми: 1) преселба на слободни електрони и 2) вибрации на решетката [[Фонон|(фонони)]]. Првиот механизам доминира кај чистите метали, а вториот кај неметалните цврсти материи. Во течностите, напротив, прецизните микроскопски механизми на топлинска спроводливост се слабо разбрани.<ref>{{Наведување|last=Incropera|first=Frank P.|last2=DeWitt|first2=David P.|title=Fundamentals of heat and mass transfer|publisher=Wiley|edition=4th|year=1996|page=47|isbn=0-471-30460-3}}</ref> === Гасови === Кај упростен модел на разреден едноатомен гас, молекулите се моделирани како крути сфери кои се во постојано движење и [[Еластичен судир|еластично]] се судираат едни со други и со ѕидовите на нивниот сад. Тоа е таков гас со температура <math>T</math> и густина <math>\rho</math>, [[специфичен топлински капацитет]] <math>c_v</math> и [[молекуларна маса]] <math>m</math>. Според овие претпоставки, се добива елементарна пресметка за топлинската спроводливост : <math> k = \beta \rho \lambda c_v \sqrt{\frac{2k_\text{B} T}{\pi m}}, </math> каде <math>\beta</math> е бројна постојана од прв ред, <math>k_\text{B}</math> е [[Болцманова константа|Болцмановата постојана]] и <math>\lambda</math> е средната слободна патека, која го мери просечното растојание кое една молекула го минува помеѓу судирите.<ref>{{Наведување|last=Chapman|first=Sydney|last2=Cowling|first2=T.G.|title=The Mathematical Theory of Non-Uniform Gases|publisher=Cambridge University Press|edition=3rd|year=1970|pages=100–101}}</ref> Бидејќи <math>\lambda</math> е обратно сразмерна со густината, оваа равенка предвидува дека топлинската спроводливост е независна од густината за фиксна температура. Објаснувањето е дека зголемувањето на густината го зголемува бројот на молекули кои носат енергија, но го намалува просечното растојание <math>\lambda</math> за кое молекулата може да патува пред да ја пренесе својата енергија на друга молекула: овие два ефекти се неутрализираат. За повеќето гасови, ова предвидување добро се согласува со опитите при притисок до околу 10 [[Атмосфера (единица)|атмосфери]].{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} Од друга страна, опитите покажуваат побрзо зголемување со температурата отколку <math>k \propto \sqrt{T}</math> (тука, <math>\lambda</math> е независна од <math>T</math>). Овој неуспех на елементарната теорија може да се проследи до премногу поедноставениот модел на „еластична сфера“, а особено до фактот дека привлечностите помеѓу честичките, присутни во сите гасови од реалниот свет, се игнорираат. За да се вклучат посложени заемодејствија помеѓу честичките , неопходен е систематски пристап. Еден таков пристап е обезбеден од Чепман-Енскоговата теорија, која изведува експлицитни изрази за топлинска спроводливост почнувајќи од Болцмановата равенка. Болцмановата равенка, пак, дава статистички опис на разреден гас за генерички заемодејствија помеѓу честичките. За едноатомен гас, изрази за <math>k</math> изведени на овој начин го земаат обликот : <math> k = \frac{25}{32} \frac{\sqrt{\pi m k_\text{B} T}}{\pi \sigma^2 \Omega(T)} c_v, </math> каде <math>\sigma</math> е ефективен дијаметар на честички и <math>\Omega(T)</math> е функција на температурата чиј експлицитен облик зависи од законот за заемодејство помеѓу честичките.<ref>Chapman & Cowling, p. 167</ref>{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} За крути еластични сфери, <math>\Omega(T)</math> е независна од <math>T</math> и многу блиска до <math>1</math>. Посложените закони за заемодејство воведуваат слаба температурна зависност. Сепак, не е секогаш лесно да се препознае прецизната природа на зависноста бидејќи <math>\Omega(T)</math> се опишува како повеќедимензионален интеграл кој не може да се изрази во однос на елементарните функции. Алтернативен, еквивалентен начин за прикажување на резултатот е во однос на [[Вискозност|вискозноста]] на гасот <math>\mu</math>, што исто така може да се пресмета во Чепмен-Енскоговиот пристап: : <math> k = f \mu c_v, </math> каде <math>f</math> е нумерички фактор кој генерално зависи од молекуларниот модел. Меѓутоа, за мазни сферично симетрични молекули, <math>f</math> е многу близок до <math>2.5</math>, не отстапувајќи за повеќе од <math>1%</math> за различни закони за сили помеѓу честичките.<ref name="Chapman & Cowling, p. 247">Chapman & Cowling, p. 247</ref> Бидејќи <math>k</math>, <math>\mu</math>, и <math>c_v</math> се сите добро опишани физички големини кои можат да се мерат независно една од друга, овој израз обезбедува пригоден тест на теоријата. За едноатомните гасови, како што се [[Благороден гас|благородните гасови]], согласноста за опит е прилично добра.<ref>Chapman & Cowling, pp. 249-251</ref> За гасови чии молекули не се сферично симетрични, уште важи изразот <math>k = f \mu c_v</math>. Меѓутоа, за разлика од сферично симетричните молекули, <math>f</math> значително варира во зависност од конкретната форма на заемодејствијата помеѓу честичките: ова е резултат на енергетската размена помеѓу внатрешниот и транслациониот степен на слобода на молекулите. Експлицитниот третман на овој ефект е тежок во Чепмен-Енскоговиот пристап. Наизменично, приближниот израз <math>f = (1/4){(9 \gamma - 5)}</math> бил предложен од Еукен, каде <math>\gamma</math> е [[Поасонова константа]].<ref name="Chapman & Cowling, p. 247">Chapman & Cowling, p. 247</ref>{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} Целиот овој дел претпоставува дека средната слободна патека <math>\lambda</math> е мала во споредба со макроскопските (системски) величини. Кај крајно разредените гасови оваа претпоставка не успева, а топлинската спроводност наместо тоа е опишана со очигледна топлинска спроводливост која се намалува со густината. На крај, како што оди густината до <math>0</math> системот се приближува до [[вакуум]], а топлинската спроводност целосно престанува. === Течности === Прецизните механизми на топлинска спроводливост се слабо разбрани кај течностите: не постои молекуларна слика која е и едноставна и точна. Пример за едноставна, но многу приближна теорија е онаа на [[Перси Вилијамс Бриџмен]], во која на течноста и се припишува месна молекуларна структура слична на онаа на цврстите материи, т.е. со молекули сместени приближно на решетка. Елементарните пресметки потоа водат до изразот : <math> k = 3(N_\text{A} / V)^{2/3} k_\text{B} v_\text{s}, </math> каде <math>N_\text{A}</math> е [[Авогадров број]], <math>V</math> е волумен на [[мол]] на течност и <math>v_\text{s}</math> е [[Брзина на звукот|брзината на звукот]] во течноста. Ова обично се нарекува ''Бриџманова равенка''.{{Sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2006}} === Метали === За '''металите на ниски температури''' топлината се пренесува главно преку слободните електрони. Во овој случај, средната брзина е Фермиевата брзина која е независна од температурата. Средната слободна патека е одредена од нечистотиите и несовршеностите на кристалите кои се исто така независни од температурата. Значи, единствената големина зависна од температурата е топлинскиот капацитет ''c'', кој, во овој случај, е сразмеренсраз на ''Т.'' Значи : <math>k=k_0\,T \text{ (метал на ниска температура)} </math> <math>k=k_0\,T \text{ (метал на ниска температура)} </math> со постојана ''k''<sub>0</sub>. Кај чисти метали, ''k''<sub>0</sub> е голема, така што топлинската спроводливост е висока. При повисоки температури, средната слободна патека е ограничена од фононите, така што топлинската спроводливост има стремеж да се намалува со температурата. Во легурите густината на нечистотиите е многу висока, така што, следствено, ''k'' се мали. Затоа, легурите, како што е нерѓосувачки челик, може да бидат користени за топлинска изолација. === Бранови на решетките === Преносот на топлина како кај аморфните така и кај кристалните [[Диелектрик|диелектрични]] цврсти материи се врши преку еластични вибрации на решетката (т.н.,[[Фонон|фонони]]). Овој преносен механизам се претпоставува дека е ограничен со еластичното расејување на акустичните фонони кај нечистотиите на решетката. Ова било потврдено со опитите на Чанг и Џонс на комерцијални очила и стаклена керамика, каде што било откриено дека просечните слободни патеки се ограничени со „внатрешно гранично расејување“ на скали со должина од 10<sup>-2</sup>&nbsp;cm до 10 <sup>-3</sup>&nbsp;cm.<ref name="PGK"> {{Наведено списание|last=Klemens|first=P.G.|year=1951|title=The Thermal Conductivity of Dielectric Solids at Low Temperatures|journal=[[Proceedings of the Royal Society of London A]]|volume=208|issue=1092|page=108|bibcode=1951RSPSA.208..108K|doi=10.1098/rspa.1951.0147}}</ref><ref> {{Наведено списание|last=Chang|first=G. K.|last2=Jones|first2=R. E.|year=1962|title=Low-Temperature Thermal Conductivity of Amorphous Solids|url=|journal=[[Physical Review]]|volume=126|issue=6|page=2055|bibcode=1962PhRv..126.2055C|doi=10.1103/PhysRev.126.2055}}</ref> Слободната патека на средниот фонон е директно поврзана со ефективната должина при одмарање за постапки без насочена взаемност. Ако V<sub>g</sub> е групна брзина на фононски бранов пакет, тогаш должината на одмор <math>l\;</math> се опишува како: : <math>l\;=V_\text{g} t</math> каде што ''t'' е карактеристично време за одмор. Бидејќи надолжните бранови имаат многу поголема фазна брзина од попречните бранови,<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=JLURAQAAIAAJ|title=Berkeley Physics Course: Vol. 3: Waves|last=Crawford|first=Frank S.|publisher=McGraw-Hill|year=1968|isbn=9780070048607|page=215}}</ref> ''V''<sub>лонг</sub> е многу поголема од ''V''<sub>транс</sub>, а должината на одмор или средната слободна патека на надолжните фонони ќе биде многу поголема. Така, топлинската спроводливост во голема мера ќе биде одредена од брзината на надолжните фонони.<ref name="PGK"> {{Наведено списание|last=Klemens|first=P.G.|year=1951|title=The Thermal Conductivity of Dielectric Solids at Low Temperatures|journal=[[Proceedings of the Royal Society of London A]]|volume=208|issue=1092|page=108|bibcode=1951RSPSA.208..108K|doi=10.1098/rspa.1951.0147}}</ref><ref> {{Наведено списание|last=Pomeranchuk|first=I.|year=1941|title=Thermal conductivity of the paramagnetic dielectrics at low temperatures|journal=[[Journal of Physics USSR]]|volume=4|page=357|issn=0368-3400}}</ref> Што се однесува до зависноста на брзината на бранот од брановата должина или фреквенција (дисперзија), нискофреквентните фонони со долга бранова должина ќе бидат ограничени во должина на одмор со еластично Рејлево расејување. Овој вид на расејување на светлина од мали честички е сразмерен на четвртиот степен на фреквенцијата. За повисоки фреквенции, степенот на фреквенцијата ќе се намали додека на највисоките фреквенции расејувањето не е речиси независно од фреквенцијата. Слични аргументи последователно биле генерализирани за многу супстанции кои образуваат стакло користејќи Брилуиново расејување.<ref> {{Наведено списание|last=Zeller|first=R. C.|last2=Pohl|first2=R. O.|year=1971|title=Thermal Conductivity and Specific Heat of Non-crystalline Solids|journal=[[Physical Review B]]|volume=4|issue=6|page=2029|bibcode=1971PhRvB...4.2029Z|doi=10.1103/PhysRevB.4.2029}}</ref><ref> {{Наведено списание|last=Love|first=W. F.|year=1973|title=Low-Temperature Thermal Brillouin Scattering in Fused Silica and Borosilicate Glass|journal=[[Physical Review Letters]]|volume=31|issue=13|page=822|bibcode=1973PhRvL..31..822L|doi=10.1103/PhysRevLett.31.822}}</ref><ref> {{Наведено списание|last=Zaitlin|first=M. P.|last2=Anderson|first2=M. C.|year=1975|title=Phonon thermal transport in noncrystalline materials|journal=[[Physical Review B]]|volume=12|issue=10|page=4475|bibcode=1975PhRvB..12.4475Z|doi=10.1103/PhysRevB.12.4475}}</ref><ref> {{Наведено списание|last=Zaitlin|first=M. P.|last2=Scherr|first2=L. M.|last3=Anderson|first3=M. C.|year=1975|title=Boundary scattering of phonons in noncrystalline materials|journal=[[Physical Review B]]|volume=12|issue=10|page=4487|bibcode=1975PhRvB..12.4487Z|doi=10.1103/PhysRevB.12.4487}}</ref> Фононите во акустичната гранка доминираат во спроводливоста на топлината на фононот бидејќи имаат поголема енергетско распрснување и затоа поголема распространетост на фононските брзини. Дополнителни оптички режими, исто така, може да бидат предизвикани од присуството на внатрешна структура (т.е. полнеж или маса) на точка на решетката; се подразбира дека групната брзина на овие режими е мала и затоа нивниот придонес во топлинската спроводливост на решетката ''λ'' <sub>L</sub> (<math>\kappa </math><sub>L</sub>) е мал.<ref name="Banduru"> {{Наведено списание|last=Pichanusakorn|first=P.|last2=Bandaru|first2=P.|year=2010|title=Nanostructured thermoelectrics|journal=[[Materials Science and Engineering: R: Reports]]|volume=67|issue=2–4|pages=19–63|doi=10.1016/j.mser.2009.10.001}}</ref> Секој фононски режим може да се подели на една надолжна и две попречни гранки на поларизација. Со екстраполирање на феноменологијата на точките на решетката на единечните ќелии, се гледа дека вкупниот број на степени на слобода е 3''pq'' кога ''p'' е бројот на примитивни ќелии со ''q'' атоми/основна ќелија. Од овие само 3p се поврзани со акустичните режими, останатите 3''p''(''q''−1) се сместени преку оптичките гранки. Ова наведува дека структурите со поголеми ''p'' и ''q'' содржат поголем број на оптички режими и намалена ''λ''<sub>L</sub>. Од овие идеи, може да се заклучи дека зголемената сложеност на кристалите, која е опишана со факторот на сложеност ЦФ (опишан како број на атоми/примитивна единечна клетка), ја намалува λ<sub>L</sub>.<ref>{{Наведено списание|last=Roufosse|first=Micheline|last2=Klemens|first2=P. G.|date=1973-06-15|title=Thermal Conductivity of Complex Dielectric Crystals|journal=Physical Review B|volume=7|issue=12|pages=5379–5386|bibcode=1973PhRvB...7.5379R|doi=10.1103/PhysRevB.7.5379}}</ref>  Ова беше направено со претпоставка дека времето на одмор ''τ'' се намалува со зголемување на бројот на атоми во единичната клетка и потоа соодветно скалирање на параметрите на изразот за топлинска спроводливост при високи температури.<ref name="Banduru"> {{Наведено списание|last=Pichanusakorn|first=P.|last2=Bandaru|first2=P.|year=2010|title=Nanostructured thermoelectrics|journal=[[Materials Science and Engineering: R: Reports]]|volume=67|issue=2–4|pages=19–63|doi=10.1016/j.mser.2009.10.001}}</ref> Опишувањето на нехармоничните ефекти е сложено бидејќи не е возможен точен третман како во хармоничниот случај, а фононите повеќе не се точни сопствени решенија на равенките на движење. Дури и ако состојбата на движење на кристалот може да се опише со рамен бран во одредено време, неговата точност постепено ќе се намалува со текот на времето. Развојот на времето би требало да биде опишан со воведување на спектар на други фонони, кој е познат како фононско распаѓање. Двата најважни нехармонични ефекти се топлинското ширење и фононската топлинска спроводливост. Само кога фононскиот број ‹n› отстапува од вредноста на рамнотежата ‹n›<sup>0</sup>, може да се појави топлинска струја како што е наведено во следниот израз : <math>Q_x=\frac{1}{V} \sum_{q,j} {\hslash \omega \left (\left \langle n \right \rangle-{ \left \langle n \right \rangle}^0 \right)v_x}\text{,}</math> каде што ''v'' е енергетската преносна брзина на фононите. Постојат само два механизми кои можат да предизвикаат временски варијации на ‹''n''› во одреден регион. Бројот на фонони што се дифузираат во регионот од соседните региони се разликува од оние што се дифузираат надвор, или фонони се распаѓаат внатре во истиот регион во други фонони. Посебен образец на Болцмановата равенка : <math>\frac{d\left \langle n\right \rangle}{dt}={\left(\frac{\partial \left \langle n\right \rangle}{\partial t}\right)}_{\text{diff.}}+{\left(\frac{\partial \left \langle n\right \rangle}{\partial t}\right)}_\text{decay}</math> го наведува ова. Кога се претпоставуваат услови за стабилна состојба, вкупниот временски извод на фононскиот број е нула, бидејќи температурата е постојана во времето и затоа и фононскиот број останува постојан. Временската варијација поради распаѓање на фононот е опишана со приближување на времето на одмор (''τ''). : <math>{\left(\frac{\partial \left \langle n\right \rangle}{\partial t}\right)}_\text{decay}=-\text{ }\frac{\left \langle n\right \rangle-{\left \langle n\right \rangle}^{0}}{\tau},</math> која вели дека колку повеќе фонотскиот број отстапува од неговата рамнотежна вредност, толку повеќе се зголемува неговата временска варијација. При услови на стабилна состојба и месна топлинска рамнотежа се претпоставува дека ја добиваме следната равенка : <math>{\left(\frac{\partial \left(n\right)}{\partial t}\right)}_\text{diff.}=-{v}_{x}\frac{\partial {\left(n\right)}^{0}}{\partial T}\frac{\partial T}{\partial x}\text{.}</math> Со користење на приближување на времето на одмор за Болцмановата равенка и претпоставување на услови на стабилна состојба, може да се одреди топлинската спроводливост на фононот ''λ''<sub>L.</sub> Температурната зависност за ''λ''<sub>L</sub> потекнува од разновидноста на постапките, чие значење за ''λ'' <sub>L</sub> зависи од температурниот опсег на интерес. Средната слободна патека е еден фактор што ја одредува температурната зависност за ''λ''<sub>L</sub>, како што е наведено во следната равенка : <math>{\lambda}_{L}=\frac{1}{3V}\sum _{q,j}v\left(q,j\right)\Lambda \left(q,j\right)\frac{\partial}{\partial T}\epsilon \left(\omega \left(q,j\right),T\right),</math> каде Λ е средната слободна патека за фонон и <math>\frac{\partial}{\partial T}\epsilon</math> е ознака за [[Топлински капацитет|топлинскиот капацитет]]. Оваа равенка е исход на комбинирање на четирите претходни равенки една со друга и со знаење дека <math>\left \langle v_x^2\right \rangle=\frac{1}{3}v^2</math> за кубни или изотропни системи и <math>\Lambda =v\tau </math>.<ref name="ssp"> {{Наведена книга|title=Solid-State Physics: An Introduction to Principles of Materials Science|last=Ibach|first=H.|last2=Luth|first2=H.|publisher=[[Springer (publisher)|Springer]]|year=2009|isbn=978-3-540-93803-3}}</ref> При ниски температури (помали од 10 К) нехармоничното меѓудејствие не влијае на средната слободна патека и затоа, топлинската отпорност се определува само од постапки за кои не постои q-зачувување. Овие постапки вклучуваат расејување на фононите со кристални недостатоци или расејување од површината на кристалот во случај на висококвалитетен еднинствен кристал. Затоа, топлинската спроводност зависи од надворешните димензии на кристалот и квалитетот на површината. Така, температурната зависност на λ<sub>L</sub> се определува со специфичната топлина и затоа е сразмерна на T<sup>3</sup>.<ref name="ssp"> {{Наведена книга|title=Solid-State Physics: An Introduction to Principles of Materials Science|last=Ibach|first=H.|last2=Luth|first2=H.|publisher=[[Springer (publisher)|Springer]]|year=2009|isbn=978-3-540-93803-3}}</ref> Фононскиот квазимоментум е опишан со ℏq и се разликува од нормалниот импулс во тоа што е опишан само во произволен реципрочен вектор на решетката. На повисоки температури (10 K<''T''<''Θ''), зачувувањето на енергијата <math>\hslash {\omega}_{1}=\hslash {\omega}_{2}+\hslash {\omega}_{3}</math> и квазимоментум <math>\mathbf{q}_{1}=\mathbf{q}_{2}+\mathbf{q}_{3}+\mathbf{G}</math>, каде што '''q'''<sub>1</sub> е брановиот вектор на инцидентниот фонон и '''q'''<sub>2</sub>, '''q'''<sub>3</sub> се бранови вектори на резултантните фонони, исто така може да вклучи реципрочен вектор на решетка '''G''' што го усложува постапката на пренос на енергија. Овие постапки, исто така, можат да ја променат насоката на преносот на енергијата. Затоа, овие постапки се познати и како расфрлачки постапки (У-постапки) и може да се појават само кога се возбудени фонони со доволно големи ''q'' -вектори, бидејќи освен ако збирот на '''q''' <sub>2</sub> и '''q''' <sub>3</sub> точки надвор од Брилуеновата зона, моментумот е зачуван и постапката е нормално расејување (Н-постапка). Веројатноста фононот да има енергија ''Е'' е дадена со Болцмановото распределување <math>P\propto {e}^{-E/kT}</math>. За да се случи У-постапката, распаѓачкиот фонон да има бранов вектор '''q'''<sub>1</sub> што е приближно половина од дијаметарот на Брилуеновата зона, бидејќи во спротивно квазимоментумот не би бил зачуван. Затоа, овие фонони треба да поседуваат енергија од <math>\sim k\Theta /2</math>, што е значителен дел од Дебјевата енергија која е потребна за генерирање на нови фонони. Веројатноста за ова е сразмерна на <math>{e}^{-\Theta /bT}</math>, со <math>b=2</math>. Температурната зависност на средната слободна патека има експоненцијален облик <math>{e}^{\Theta /bT}</math>. Присуството на реципрочниот бранов вектор на решетки имплицира обратно расејување на нет фонон и отпор кон фонон и топлински пренос што резултира со конечна ''λ''<sub>L</sub>,<ref name="Banduru"> {{Наведено списание|last=Pichanusakorn|first=P.|last2=Bandaru|first2=P.|year=2010|title=Nanostructured thermoelectrics|journal=[[Materials Science and Engineering: R: Reports]]|volume=67|issue=2–4|pages=19–63|doi=10.1016/j.mser.2009.10.001}}</ref> бидејќи тоа значи дека моментумот не е зачуван. Само постапките кои не го зачувуваат моментумот можат да предизвикаат термичка отпорност.<ref name="ssp"> {{Наведена книга|title=Solid-State Physics: An Introduction to Principles of Materials Science|last=Ibach|first=H.|last2=Luth|first2=H.|publisher=[[Springer (publisher)|Springer]]|year=2009|isbn=978-3-540-93803-3}}</ref> При високи температури (''T'' > Θ), средната слободна патека и затоа ''λ''<sub>L</sub> има температурна зависност ''T'' <sup>-1</sup>, до која се доаѓа од формулата <math>{e}^{\Theta /bT}</math> со правење на следнава апроксимација <math>{e}^{x}\propto x\text{ },\text{ }\left(x\right) < 1</math>  и запишување <math>x=\Theta /bT</math>. Оваа зависност е позната како Еукенов закон и потекнува од температурната зависност на веројатноста за појава на У-постапката.<ref name="Banduru"> {{Наведено списание|last=Pichanusakorn|first=P.|last2=Bandaru|first2=P.|year=2010|title=Nanostructured thermoelectrics|journal=[[Materials Science and Engineering: R: Reports]]|volume=67|issue=2–4|pages=19–63|doi=10.1016/j.mser.2009.10.001}}</ref><ref name="ssp"> {{Наведена книга|title=Solid-State Physics: An Introduction to Principles of Materials Science|last=Ibach|first=H.|last2=Luth|first2=H.|publisher=[[Springer (publisher)|Springer]]|year=2009|isbn=978-3-540-93803-3}}</ref> Топлинската спроводливост обично е опишувана со Болцмановата равенка со приближување на времето на одмор во која фононското расејување е ограничувачки фактор. Друг пристап е да бидат користени аналитички модели или молекуларна динамика или методи засновани на Монте Карло за да се опише топлинската спроводливост во цврсти материи. Кратките бранодолжински фонони се силно расеани од нееднородните атоми доколку е присутна легурна фаза, но фононите со средна и долга бранова должина се помалку засегнати. Фононите со средна и долга бранова должина носат значителен дел од топлината, така што за дополнително намалување на топлинската спроводливост на решетката, треба да се воведат структури за расејување на овие фонони. Ова се постигнува со воведување механизам за посредничко расејување, кој бара структури чија особенита должина е поголема од онаа на нееднородниот атом. Некои можни начини за остварување на овие посредници се нанокомпозити и вградени наночестички или структури. == Предвидување == Бидејќи топлинската спроводливост постојано зависи од количините како што се температурата и составот на материјалот, таа не може целосно да биде карактеризирана со конечен број опитни мерења. Предвидувачките формули стануваат неопходни доколку опитните вредности не се достапни во физичките услови од интерес. Оваа способност е важна во топлинскофизичките симулации, каде што количините како што се температурата и притисокот постојано се менуваат со просторот и времето и може да опфатат крајни услови недостапни за директно мерење.<ref>{{Наведено списание|last=Puligheddu|first=Marcello|last2=Galli|first2=Giulia|date=2020-05-11|title=Atomistic simulations of the thermal conductivity of liquids|journal=Physical Review Materials|publisher=American Physical Society (APS)|volume=4|issue=5|page=053801|bibcode=2020PhRvM...4e3801P|doi=10.1103/physrevmaterials.4.053801|issn=2475-9953|osti=1631591}}</ref> === Во течности === За наједноставните течности, како што се разредените едноатомни гасови и нивните мешавини, од почеток (''ab initio'') квантните механички пресметки можат точно да ја предвидат топлинската спроводливост во однос на основните атомски својства - односно, без повикување на постоечките мерења на топлинската спроводливост или други преносни својства.<ref>{{Наведено списание|last=Sharipov|first=Felix|last2=Benites|first2=Victor J.|date=2020-07-01|title=Transport coefficients of multi-component mixtures of noble gases based on ab initio potentials: Viscosity and thermal conductivity|journal=Physics of Fluids|publisher=AIP Publishing|volume=32|issue=7|page=077104|arxiv=2006.08687|bibcode=2020PhFl...32g7104S|doi=10.1063/5.0016261|issn=1070-6631}}</ref> Овој метод ја користи Чепмен-Енскоговата теорија за да го оцени проширувањето на топлинската спроводливост со мала густина. Чепмен-Енскоговата теорија, пак, зема основни меѓумолекуларни потенцијали како влез, кои се пресметувани од почеток од квантно механички опис. За повеќето течности, таквите пресметки со висока прецизност и први начела не се изводливи. Наместо тоа, теоретските или емпириските изрази мора да одговараат на постоечките мерења на топлинска спроводливост. Ако таков израз одговара на податоци со голема точност во голем опсег на температури и притисоци, тогаш тој се нарекува „наведена взаемност“ за тој материјал. Биле објавувани наведени взаемности за многу чисти материјали; примери се [[Јаглероден диоксид|јаглерод диоксид]], [[амонијак]] и [[бензен]].<ref>{{Наведено списание|last=Huber|first=M. L.|last2=Sykioti|first2=E. A.|last3=Assael|first3=M. J.|last4=Perkins|first4=R. A.|year=2016|title=Reference Correlation of the Thermal Conductivity of Carbon Dioxide from the Triple Point to 1100 K and up to 200 MPa|journal=Journal of Physical and Chemical Reference Data|publisher=AIP Publishing|volume=45|issue=1|page=013102|bibcode=2016JPCRD..45a3102H|doi=10.1063/1.4940892|issn=0047-2689|pmc=4824315|pmid=27064300}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Monogenidou|first=S. A.|last2=Assael|first2=M. J.|last3=Huber|first3=M. L.|year=2018|title=Reference Correlation for the Thermal Conductivity of Ammonia from the Triple-Point Temperature to 680 K and Pressures up to 80 MPa|journal=Journal of Physical and Chemical Reference Data|publisher=AIP Publishing|volume=47|issue=4|page=043101|bibcode=2018JPCRD..47d3101M|doi=10.1063/1.5053087|issn=0047-2689}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Assael|first=M. J.|last2=Mihailidou|first2=E. K.|last3=Huber|first3=M. L.|last4=Perkins|first4=R. A.|year=2012|title=Reference Correlation of the Thermal Conductivity of Benzene from the Triple Point to 725 K and up to 500 MPa|journal=Journal of Physical and Chemical Reference Data|publisher=AIP Publishing|volume=41|issue=4|page=043102|bibcode=2012JPCRD..41d3102A|doi=10.1063/1.4755781|issn=0047-2689}}</ref> Многу од нив покриваат температурни и притисочни опсези кои ги опфаќаат гасните, течните и [[Суперкритична течност|суперкритичните]] фази. Софтверот за термофизичко моделирање често се потпира на наведени корелации за предвидување на топлинска спроводливост на температура и притисок одредени од корисникот. Овие корелации може да бидат сопственички. Примери се REFPROP<ref>{{Наведено списание|last=<!--Not stated-->|date=2018-01-01|title=NIST Reference Fluid Thermodynamic and Transport Properties Database (REFPROP): Version 10|url=https://www.nist.gov/srd/refprop|journal=Nist|access-date=2021-12-23}}</ref> (РЕФПРОП) (комерцијален) и CoolProp<ref>{{Наведено списание|last=Bell|first=Ian H.|last2=Wronski|first2=Jorrit|last3=Quoilin|first3=Sylvain|last4=Lemort|first4=Vincent|date=2014-01-27|title=Pure and Pseudo-pure Fluid Thermophysical Property Evaluation and the Open-Source Thermophysical Property Library CoolProp|journal=Industrial & Engineering Chemistry Research|publisher=American Chemical Society (ACS)|volume=53|issue=6|pages=2498–2508|doi=10.1021/ie4033999|issn=0888-5885|pmc=3944605|pmid=24623957}}</ref> (КулПроп) (отворен код). Топлинската спроводливост, исто така, може да се пресмета со помош на Грин-Кубовите односи, кои ги изразуваат преносните коефициенти во однос на статистиката на молекуларните траектории.<ref>{{Наведена книга|url=http://www.jstor.org/stable/j.ctt24h99q|title=Statistical Mechanics of Nonequilibrium Liquids|last=Evans|first=Denis J.|last2=Morriss|first2=Gary P.|publisher=ANU Press|year=2007|isbn=9781921313226|jstor=j.ctt24h99q}}</ref> Предноста на овие изрази е што тие се формално точни и валидни за општи системи. Недостаток е што тие бараат детално познавање на траекториите на честичките, достапни само во пресметковно скапи симулации како што е [[Молекуларна динамика|молекуларната динамика]]. Потребен е и точен модел за заемодејствија помеѓу честичките, што може да биде тешко да се добие за сложени молекули.<ref>{{Наведено списание|last=Maginn|first=Edward J.|last2=Messerly|first2=Richard A.|last3=Carlson|first3=Daniel J.|last4=Roe|first4=Daniel R.|last5=Elliott|first5=J. Richard|year=2019|title=Best Practices for Computing Transport Properties 1. Self-Diffusivity and Viscosity from Equilibrium Molecular Dynamics &#91;Article v1.0&#93;|journal=Living Journal of Computational Molecular Science|publisher=University of Colorado at Boulder|volume=1|issue=1|doi=10.33011/livecoms.1.1.6324|issn=2575-6524}}</ref> == Поврзано ==  {{Div col|colwidth=20em}} *[[Бакарот во топлински разменувачи]] *[[Топлинска пумпа]] *[[Топлински пренос]] *[[Топлински пренос#Механизми|Механизми на топлински пренос]] *[[Изолирана цевка]] *[[Посредничка топлинска отпорност]] *[[Анализа на ласерски блиц]] *[[Список на топлински спроводници]] *[[Материјал за промена на фазата]] *[[Р-вредност (изолација)]] *[[Специфичен топлински капацитет]] *[[Топлински мост]] *[[Квантум за топлинска спроводливост]] *[[Топлинска допирна спроводливост]] *[[Топлински дифузивитет]] *[[Топлински ефузивитет]] *[[Топлинска влезна должина]] *[[Топлинска посреднички материјал]] *[[Топлинска диода]] *[[Топлински отпор]] *[[Термистор]] *[[Термодвојка]] *[[Термодинамика]] *[[Мерење на топлинска спроводливост]] *[[Огноотпорни метали]]{{Div col end}} == Наводи == === Забелешки === <references group="note" responsive="1"></references> === Цитати === <references group="" responsive="1"></references> === Извори ===  {{refbegin}} * {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=L5FnNlIaGfcC|title=Transport Phenomena|last1=Bird|first1=R.B.|last2=Stewart|first2=W.E.|last3=Lightfoot|first3=E.N.|publisher=Wiley|year=2006|isbn=978-0-470-11539-8|series=Transport Phenomena|volume=1}} {{refend}} === Дополнителна книжевност === ==== Текстови за додипломски студии (инженерство) ====  {{refbegin}} *{{Citation|last1=Bird|first1=R. Byron|last2=Stewart|first2=Warren E.|last3=Lightfoot|first3=Edwin N.|title=Transport Phenomena|title-link=Transport Phenomena (book)|publisher=John Wiley & Sons, Inc.|edition=2nd|year=2007|isbn=978-0-470-11539-8}}. A standard, modern reference. *{{Citation|last1=Incropera|first1=Frank P.|last2=DeWitt|first2=David P.|title=Fundamentals of heat and mass transfer|publisher=Wiley|edition=4th|year=1996|isbn=0-471-30460-3}} *{{Citation|last1=Bejan|first1=Adrian|title=Heat Transfer|publisher=John Wiley & Sons|year=1993|isbn=0-471-50290-1}} *{{Citation|last1=Holman|first1=J.P.|title=Heat Transfer|publisher=McGraw Hill|edition=8th|year=1997|isbn=0-07-844785-2}} *{{Citation|first=William D.|last=Callister|year=2003|title=Materials Science and Engineering - An Introduction|chapter=Appendix B|publisher=John Wiley & Sons|isbn=0-471-22471-5}} {{refend}} ==== Текстови за додипломски студии (физика) ====  {{refbegin}} *Halliday, David; Resnick, Robert; & Walker, Jearl (1997). ''Fundamentals of Physics'' (5th ed.). John Wiley and Sons, New York {{ISBN|0-471-10558-9}}. An elementary treatment. *{{Citation|author=Daniel V. Schroeder|title=An Introduction to Thermal Physics|url=https://books.google.com/books?id=1gosQgAACAAJ|year=1999|publisher=Addison Wesley|isbn=978-0-201-38027-9}}. A brief, intermediate-level treatment. *{{Citation|last1=Reif|first1=F.|title=Fundamentals of Statistical and Thermal Physics|publisher=McGraw-Hill|year=1965}}. An advanced treatment. {{refend}} ==== Текстови на дипломирани студенти ====  {{refbegin}} *{{Citation|last1=Balescu|first1=Radu|author-link=Radu Bălescu|title=Equilibrium and Nonequilibrium Statistical Mechanics|publisher=John Wiley & Sons|year=1975|isbn=978-0-471-04600-4}} *{{Citation|last1=Chapman|first1=Sydney|last2=Cowling|first2=T.G.|title=The Mathematical Theory of Non-Uniform Gases|publisher=Cambridge University Press|edition=3rd|year=1970}}. A very advanced but classic text on the theory of transport processes in gases. *Reid, C. R., Prausnitz, J. M., Poling B. E., ''Properties of gases and liquids'', IV edition, Mc Graw-Hill, 1987 *Srivastava G. P (1990), ''The Physics of Phonons''. Adam Hilger, IOP Publishing Ltd, Bristol {{refend}} == Надворешни врски == * [http://www.thermopedia.com/content/1186/ Термопедија ТОПЛИНСКА СПРОВОДЛИВОСТ] * [https://aip.scitation.org/doi/abs/10.1063/1.1725836 Придонес на меѓујонските сили за топлинската спроводливост на растворите на разреден електролит The Journal of Chemical Physics 41, 3924 (1964)] * Важноста на [https://tempsand.com.au/soil-thermal-and-electrical-conductivity-test-by-tempsand топлинската спроводливост на почвата] за електроенергетските компании * [https://aip.scitation.org/doi/abs/10.1063/1.1730841 Топлинска спроводливост на гасни мешавини во хемиска рамнотежа.] [https://aip.scitation.org/doi/abs/10.1063/1.1730841 II The Journal of Chemical Physics 32, 1005 (1960)] {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Термодинамички својства]] [[Категорија:Физички величини]] [[Категорија:Пренос на топлина]] [[Категорија:Собирање на топлина]] [[Категорија:Страници со непрегледан превод]] ib2exx0lyy6fd6fcuat0eig0e6insht Википедија:Фотоловови 2022/Предлози/Јелачки црн врв и Камењански водопади 4 1305231 4804189 4802769 2022-08-21T19:48:25Z 92.53.59.108 /* Дискусија на заедницата */ wikitext text/x-wiki Барателот ќе треба јасно да ги претстави своите планови, образложувајќи каде и што ќе фотографира, со кое превозно средство ќе патува, колку време ќе трае потфатот, колку членови ќе учествуваат во екипата (ако ги има) и колкави се проценетите трошоци. Врз основа на содржината на барањето, заедницата ќе донесе одлука во врска со предлогот. Барањето ќе биде одобрено во оној момент кога истото ќе добие три гласа „За“ или најмалку две третини од вкупниот број на гласови во случај веќе да има три гласа „Против“ или „Воздржан“. ''Ве молиме, напишете ги бараните информации за предлогот под соодветните поднаслови подолу.'' == Основни информации == === Место === Јелачки Црн Врв и Камењанските водопади на [[Шар Планина]] === Траење === Еднодневна акција, ден за фотолов 28.08.2022 (недела) Времетраење од 08:00-15:00 часот === Учесници === * [[Корисник:Onosim|Дарко Оносимоски]] со Canon A480 и Samsung А12 * плус еден соучесник === Проценети трошоци === Гориво на релација Гостивар-Попова Шапка 1.000 денари Патарини 120 денари Храна 950 денари Вкупно: 2.070 денари == Дискусија на заедницата == === Гласање === #{{За}}--[[User:Иван Ж|Ivan Zivkovik]] ([[Special:Contributions/92.53.59.108|92.53.59.108]] <small>([[User talk:92.53.59.108|разговор]])</small> 21:48, 21 август 2022 (CEST)) [[Категорија:Википедија:Фотоловови 2022|Јелачки црн врв и Камењански водопади]] 3zulq77kpx91eimu597jx6e7ep5zhw0 4804190 4804189 2022-08-21T19:49:19Z Иван Ж 57150 /* Гласање */ wikitext text/x-wiki Барателот ќе треба јасно да ги претстави своите планови, образложувајќи каде и што ќе фотографира, со кое превозно средство ќе патува, колку време ќе трае потфатот, колку членови ќе учествуваат во екипата (ако ги има) и колкави се проценетите трошоци. Врз основа на содржината на барањето, заедницата ќе донесе одлука во врска со предлогот. Барањето ќе биде одобрено во оној момент кога истото ќе добие три гласа „За“ или најмалку две третини од вкупниот број на гласови во случај веќе да има три гласа „Против“ или „Воздржан“. ''Ве молиме, напишете ги бараните информации за предлогот под соодветните поднаслови подолу.'' == Основни информации == === Место === Јелачки Црн Врв и Камењанските водопади на [[Шар Планина]] === Траење === Еднодневна акција, ден за фотолов 28.08.2022 (недела) Времетраење од 08:00-15:00 часот === Учесници === * [[Корисник:Onosim|Дарко Оносимоски]] со Canon A480 и Samsung А12 * плус еден соучесник === Проценети трошоци === Гориво на релација Гостивар-Попова Шапка 1.000 денари Патарини 120 денари Храна 950 денари Вкупно: 2.070 денари == Дискусија на заедницата == === Гласање === #{{За}}--[[User:Иван Ж|Ivan Zivkovik]] ([[User:Иван Ж|Иван Ж]] <small>([[User talk:Иван Ж|разговор]])</small> 21:49, 21 август 2022 (CEST)) [[Категорија:Википедија:Фотоловови 2022|Јелачки црн врв и Камењански водопади]] hivyrace5hy6uz79q056a4q8kqfhysv 4804331 4804190 2022-08-22T11:32:15Z Инокентиј 47954 /* Гласање */ wikitext text/x-wiki Барателот ќе треба јасно да ги претстави своите планови, образложувајќи каде и што ќе фотографира, со кое превозно средство ќе патува, колку време ќе трае потфатот, колку членови ќе учествуваат во екипата (ако ги има) и колкави се проценетите трошоци. Врз основа на содржината на барањето, заедницата ќе донесе одлука во врска со предлогот. Барањето ќе биде одобрено во оној момент кога истото ќе добие три гласа „За“ или најмалку две третини од вкупниот број на гласови во случај веќе да има три гласа „Против“ или „Воздржан“. ''Ве молиме, напишете ги бараните информации за предлогот под соодветните поднаслови подолу.'' == Основни информации == === Место === Јелачки Црн Врв и Камењанските водопади на [[Шар Планина]] === Траење === Еднодневна акција, ден за фотолов 28.08.2022 (недела) Времетраење од 08:00-15:00 часот === Учесници === * [[Корисник:Onosim|Дарко Оносимоски]] со Canon A480 и Samsung А12 * плус еден соучесник === Проценети трошоци === Гориво на релација Гостивар-Попова Шапка 1.000 денари Патарини 120 денари Храна 950 денари Вкупно: 2.070 денари == Дискусија на заедницата == === Гласање === #{{За}}--[[User:Иван Ж|Ivan Zivkovik]] ([[User:Иван Ж|Иван Ж]] <small>([[User talk:Иван Ж|разговор]])</small> 21:49, 21 август 2022 (CEST)) [[Категорија:Википедија:Фотоловови 2022|Јелачки црн врв и Камењански водопади]] #{{За}}--[[User:Инокентиј|Инокентиј]] <small>([[User talk:Инокентиј|разговор]])</small> 13:31, 22 август 2022 (CEST) bcgm8r306ujircd8p677bpte89dt1is Замoци Кобрин 0 1305358 4804290 4803897 2022-08-22T08:05:47Z Kiril Simeonovski 3243 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Kobryń, Muchaviecki most. Кобрынь, Мухавецкі мост (N. Orda, 7.04.1864).jpg|мини|Кобрин, мост Мучавецки ]] '''Кобринските замоци''' се комплекс од дрвени одбранбени и административни структури кои постоеле во градот Кобрин во 16-18 век<ref name="ЭВКЛ">Кобрынскія замкі // [[ЭВКЛ|Вялікае княства літоўскае: Энцыклапедыя ў 2 т]]. Т. 2 / Пад рэд. Г. П. Пашкова і інш. — 2-е выд. — Мінск: БелЭН, 2007. с. 118. — 972 с.</ref>. Веројатно, првиот замок Кобрин ( детинети ) бил основан во 11 век од наследниците на [[Киевски Рус|киевскиот принц]] [[Изјаслав I|Изјаслав]] на островот на сливот на реките Кобринка и Мухавец <ref>{{Наведено списание|last=Gayduk|first=Vladislava L.|date=2021|title=THE HISTORY OF THE CENTER FOR CONTEMPORARY ART ON YAKIMANKA. ARCHIVE OPTICS|url=http://dx.doi.org/10.28995/2227-6165-2021-3-81-95|journal=Articult|issue=3|pages=81–95|doi=10.28995/2227-6165-2021-3-81-95|issn=2227-6165}}</ref>. Земјените насипи што останале од замоците биле урнати во [[1880-ти|1880-тите]] за време на поставувањето на автопатот [[Москва]] - [[Варшава]]<ref name="ЭВКЛ" />. == Карактеристично == Изгледот на замоците и нивната опрема може да се замисли врз основа на материјали од пописот од [[16 век]]. Утврдувањата се состоеле од Долниот („рид“) и Горниот (Високи) замоци. Влезот во Долниот замок го блокирала Кобринка. Преку реката бил изграден мост, чиј последен распон се кревал. Од двете страни мостот завршувал со [[Кула|кули]] - порти. Долниот замок бил заштитен со 5 кули, городни и паркани . Во една од кулите имало воденица.<ref name="ЭВКЛ">Кобрынскія замкі // [[ЭВКЛ|Вялікае княства літоўскае: Энцыклапедыя ў 2 т]]. Т. 2 / Пад рэд. Г. П. Пашкова і інш. — 2-е выд. — Мінск: БелЭН, 2007. с. 118. — 972 с.</ref> Горниот замок бил одделен од долниот со ров. Мостот над ровот се потпирал на кулата-портата на Горниот замок. Се кревал и последниот распон на мостот. Горниот замок имал и 5 кули (со порти), городни и паркани. Тие сместувале платформи со стрели покриен бил со ќерамиди. Сите кули биле покриени со ќерамиди.<ref name="ЭВКЛ">Кобрынскія замкі // [[ЭВКЛ|Вялікае княства літоўскае: Энцыклапедыя ў 2 т]]. Т. 2 / Пад рэд. Г. П. Пашкова і інш. — 2-е выд. — Мінск: БелЭН, 2007. с. 118. — 972 с.</ref> Според инвентарот од [[1597]] година, облеката на замокот се состоела од 2 [[Топ|топови]] и 5 серпентини. Од [[Огнено оружје|огненото оружје]] имало 16 пушки, 17 пиштоли и 2 знаци.<ref name="ЭВКЛ">Кобрынскія замкі // [[ЭВКЛ|Вялікае княства літоўскае: Энцыклапедыя ў 2 т]]. Т. 2 / Пад рэд. Г. П. Пашкова і інш. — 2-е выд. — Мінск: БелЭН, 2007. с. 118. — 972 с.</ref> == Наводи == {{Наводи}} == Литература == *  (белор.) Кобрынскія замкі // Вялікае Княства Літоўскае. Энцыклапедыя у 3 т. — Мн.: БелЭн, 2005. — Т. 2: Кадэцкі корпус — Яцкевіч. — С. 118. — 788 с. — <nowiki>ISBN 985-11-0378-0</nowiki>. * ''Якімовіч Ю. А''. Драўлянае дойлідства беларускага Палесся. — Мн., 1978. {{Be}} [[Категорија:Замоци во Белорусија]] 5xw0tbd12kwfpkbxtfio9jeaj58w48z Замок Лубча 0 1305360 4804291 4803900 2022-08-22T08:06:09Z Kiril Simeonovski 3243 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Liubča_Castle_20180501_173501.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5e/Liub%C4%8Da_Castle_20180501_173501.jpg/265px-Liub%C4%8Da_Castle_20180501_173501.jpg|мини|265x265пкс| Замокот по најновата кампања за реконструкција]] '''Замокот Лубча''' ({{Lang-be|Любчанскі замак}} ) бил резиденцијален [[замок]] на семејството Раџивил на левиот брег на реката Неман кај Лубча во близина на Наварадак Белорусија. Замокот го започнал својот живот во 1581 година како утврдена резиденција на Јан Кишка, моќен [[Калвинизам|калвинистички]] магнат. Имало дрвени ѕидови, една камена [[кула]] и бил опкружен со [[Шанец|ровови]] од три страни, а четвртата страна бил заштитен од реката. Лубча подоцна преминал во сопственост на Јануш Раџивил, Големиот Хетман од Литванија, кој го проширил замокот додавајќи три камени кули. Во 1655 година бил заземен и уништен од бунтовните [[Козаци]] под водство на Иван Золотаренко. Само барбиканот и уште една кула останале да стојат по упадот на Козаците. Напуштениот имот неколку пати ги менувал сопствениците, останувајќи незакупен до средината на 19 век, кога на теренот била изградена палата на [[Неоготика|готската преродба]]. Имотот Лубча претрпел голема штета за време на двете светски војни. Палатата била сведена на школка во 1914 година и била преуредена во [[Училиште|училишна]] зграда од страна на Советите во 1947 година. Во почетокот на 21 век, некои од ѕидовите на замокот биле повторно изградени од тим волонтери. == Референци преку Интернет == * [http://globus.tut.by/lyubcha/index.htm Замокот Lyubchа на globus.tut.by] * [https://web.archive.org/web/20080804203254/http://lubcza.org/ Историја и реставрација на замокот Љубча] {{Coord|53|45|7.31|N|26|04|7.74|E|type:landmark_region:BY}} [[Категорија:Замоци во Белорусија]] ee72ckkwvsz3tfb03z9qanhw99h7b40 Замок Грос Вонсдорф 0 1305364 4804292 4803909 2022-08-22T08:06:40Z Kiril Simeonovski 3243 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Пос. Курортное, руины замка Гросс-Вонсдорф.JPG|мини|урнатините на замокот Грос Вонсдорф]] '''Грос Вонсдорф''' — замок од XIII век, лоциран во истоимената населба (сега - село Курортноје, [[Калининградска област]] ). Била демонтирана и не е обновена по пожарот во 1830 година. Зачувани се урнатините на кулата на портата изградена во 1356 година. == Историја == Дрвениот и земјен замок Грос Вонсдорф бил изграден од [[Тевтонски ред|Тевтонскиот ред]] во 13 век на местото на освоената античка пруска тврдина Капостет. Во 1319 година замокот бил уништен од литванските трупи. Една година подоцна, замокот бил обновен во првобитната форма, но повторно бил заробен и запален од Литвинците во 1347 година, по што било одлучено дека камените утврдувања треба да се обноват. Во 1348 година, Грос Вонсдорф станал центар на камерамтот, подреден на Комтур од Инстербург. Изградбата на камениот замок започнала во 1356 година и била завршена околу 1372 година. Во 1391 година Грос Вонсдорф бил повторно изграден<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=370|title=Замок Гросс Вонсдорф - Курортное|publisher=www.prussia39.ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20220308060239/https://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=370|archive-date=2022-03-08|dead-url=no|accessdate=2017-02-23}}</ref>. Во 1450 година замокот го посетил големиот мајстор на Тевтонскиот ред Лудвиг фон Ерлихсхаузен<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=370|title=Замок Гросс Вонсдорф - Курортное|publisher=www.prussia39.ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20220308060239/https://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=370|archive-date=2022-03-08|dead-url=no|accessdate=2017-02-23}}</ref>. Набргу по завршувањето на Тринаесетгодишната војна, во 1468 година, поради недостаток на средства, наредбата му го предаде замокот на Ханс фон Вејр. Во 1525 година, војводата Албрехт ја објавил секуларизацијата на Тевтонскиот ред и го префрлил замокот на Еделман Хајно фон Добериц. Во 1552 година замокот преминал на Андреас фон Фланс. Во 1590 година била извршена голема реконструкција<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=370|title=Замок Гросс Вонсдорф - Курортное|publisher=www.prussia39.ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20220308060239/https://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=370|archive-date=2022-03-08|dead-url=no|accessdate=2017-02-23}}</ref> . Од 1688 или 1702 година замокот е дел од имотот на семејството фон Шретер. Фридрих Леополд фон Шретер, идниот министер на [[Прусија|пруските]] покраини и член на Државниот совет, тука го поминал своето детство. Замокот многу сакал да го посетува [[Имануел Кант]], кој бил семеен пријател<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ostpreussen.net/ostpreussen/orte.php?bericht=570|title=Kurortnoje - Groß Wohnsdorf und die Familie von Schrötter - Ostpreussen|last=Manfred Höhne|publisher=www.ostpreussen.net|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20200930221918/https://ostpreussen.net/ostpreussen/orte.php?bericht=570|archive-date=2020-09-30|dead-url=no|accessdate=2017-02-22}}</ref> . Во 1790 година, во замокот се случил голем пожар, по што архитектот Фридрих Гили го обновил замокот и повторно ја изградил кулата на портата<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://apb-to.jimdo.com/%D1%82%D0%B5%D0%B2%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9-%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD/%D0%B3%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81-%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%B4%D0%BE%D1%80%D1%84-gross-wonsdorf/|title=Gross Wohnsdorf – Курортное Правдинский район|last=|date=|work=|publisher=Анатолий Бахтин|archive-url=https://web.archive.org/web/20170223215828/https://apb-to.jimdo.com/%D1%82%D0%B5%D0%B2%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9-%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD/%D0%B3%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81-%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%B4%D0%BE%D1%80%D1%84-gross-wonsdorf/|archive-date=2017-02-23|dead-url=no|accessdate=2017-02-23}}</ref>. Во 1830 година се случил посериозен пожар, по што замокот не бил обновен и бил демонтиран за градежни материјали. Од сите згради преживеала само кулата на портата. == Моментална состојба == Со уредба на Владата на Калининградската област од 23 март 2007 година бр. 132, урнатините добиле статус на објект од културно наследство од регионално значење<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://gov39.ru/vlast/sluzhby/gookn/zip/svodnyy_perechen_okn.pdf|title=Список объектов культурного наследия Калининградской области|archive-url=https://web.archive.org/web/20170221111655/https://gov39.ru/vlast/sluzhby/gookn/zip/svodnyy_perechen_okn.pdf|archive-date=2017-02-21|dead-url=yes}}</ref>. == Надворешни врски == * [http://www.ostpreussen.net/ostpreussen/orte.php?bericht=570 Историјата на селото Курортное] [http://www.ostpreussen.net/ostpreussen/orte.php?bericht=570 )] * [http://www.prussia39.ru/sight/index.php?sid=370 Историја на замокот] == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Замоци во Русија]] njyr1objyjl1m4olnt4qbbcy5t8yf8x Плиска 0 1305375 4804104 4804096 2022-08-21T12:07:51Z Пакко 4588 /* Културни обележја */ ситна поправка wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Плиска | native_name = Плиска | native_name_lang = bg | settlement_type = град | image_skyline = Old Basilica in Pliska 2.JPG | image_caption = Големата базилика во Плиска | image_flag = | image_shield = | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Плиска во Бугарија | latd =43 |latm =21 |lats =43.25 |latNS =N | longd =27 |longm =7 |longs =31.48 |longEW =E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Шумен (област)|Шумен]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Каспичан (општина)|Каспичан]] | leader_party = независен | leader_title = Градоначалник | leader_name = Тонка Начева | unit_pref = Metric | area_total_km2 = 34,356 | elevation_m = 145 | population_total = 914 | population_as_of = 2022 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[EET]] | utc_offset1 = +2 | timezone1_DST = [[EEST]] | utc_offset1_DST = +3 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 9920 | area_code = +359 05323 | website = }} '''Плиска''' ({{lang-bg|Плиска}}) — град во Североисточна [[Бугарија]], припаѓа на општината [[Каспичан (општина)|Каспичан]] во [[Шумен (област)|Шуменската Област]]. Има население од околу 914 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> Плиска била првата престолнина на [[Дунавска Бугарија]] од [[681]] до [[893]] година. == Географија == Градот се наоѓа на 6,2 километри северозападно од градот [[Нови Пазар]] и 7,2 километри северно од градот [[Каспичан]], со станица на железничката линија [[Варна]]-[[Русе]]. == Историја == Плиска бил главен град на Бугарија од 681 до 893 година. Бугарските хроники кажуваат дека основачот на градот бил Кан [[Аспарух]] и ако за ова нема археолошко докази. Градот зафаќал територија од 23 км² и бил опкружен со ров и земјен бедем, а центарот бил опкружен со одбранбен ѕид. Во градот имало палати и камена базилика. Зачувани се остатоци од глинената водоводна цевка. Овде се зачувани некои од најзначајните споменици на Плисковско-Преславската култура. Во [[811]] година, Плиска била ограбена од византиската војска, но наскоро напаѓачите биле одбиени од Кан [[Крум]] во текот на битката. Во [[886]] година [[Борис I]] ја основал [[Преславска книжевна школа|Плисковската книжевна школа]], на чие чело бил [[Наум Охридски]]. Ова училиште било најважниот литературен и културен центар на [[Прво Бугарско Царство|Првото Бугарско Царство]]. Подоцна царот [[Симеон I]] го преселил главниот град од Плиска во [[Преслав]], утврден град во близина на поранешната престолнина. Во текот на 10 век, важноста на Плиска опаѓала, додека моќта и ресурсите биле концентрирани во [[Велики Преслав]]. За време на нападите на Киевска Русија и Византиската империја помеѓу [[969]] и [[979]] година, градот бил уништен, но не бил повторно изграден. За време на османлиското владеење, на околу 3 километри јужно од старата престолнина се појавила нова населба, која се нарекувалa '''Абоба'''. Во [[1925]] година била преименувана во '''Плисков''', а во [[1947]] година го добила името '''Плиска'''. == Културни обележја == *Национален историско-археоложки резерват "Плиска" *Голема базилика во Плиска *Комплекс „Стара Плиска“ == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[http://xn--80aaafj0aaapmrl0ae8a3d.bg/ Двор на кирилицата од Комплексот „Стара Плиска“] {{Населено место-Бугарија-никулец}} [[Категорија:Населени места во Област Софија]] [[Категорија:Градови во Бугарија]] 9tqb9nbz1u7hwusrd7xwoglym3fijsp 4804115 4804104 2022-08-21T12:41:44Z Пакко 4588 /* Културни обележја */ Ж < Ш wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Плиска | native_name = Плиска | native_name_lang = bg | settlement_type = град | image_skyline = Old Basilica in Pliska 2.JPG | image_caption = Големата базилика во Плиска | image_flag = | image_shield = | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Плиска во Бугарија | latd =43 |latm =21 |lats =43.25 |latNS =N | longd =27 |longm =7 |longs =31.48 |longEW =E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Шумен (област)|Шумен]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Каспичан (општина)|Каспичан]] | leader_party = независен | leader_title = Градоначалник | leader_name = Тонка Начева | unit_pref = Metric | area_total_km2 = 34,356 | elevation_m = 145 | population_total = 914 | population_as_of = 2022 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[EET]] | utc_offset1 = +2 | timezone1_DST = [[EEST]] | utc_offset1_DST = +3 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 9920 | area_code = +359 05323 | website = }} '''Плиска''' ({{lang-bg|Плиска}}) — град во Североисточна [[Бугарија]], припаѓа на општината [[Каспичан (општина)|Каспичан]] во [[Шумен (област)|Шуменската Област]]. Има население од околу 914 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> Плиска била првата престолнина на [[Дунавска Бугарија]] од [[681]] до [[893]] година. == Географија == Градот се наоѓа на 6,2 километри северозападно од градот [[Нови Пазар]] и 7,2 километри северно од градот [[Каспичан]], со станица на железничката линија [[Варна]]-[[Русе]]. == Историја == Плиска бил главен град на Бугарија од 681 до 893 година. Бугарските хроники кажуваат дека основачот на градот бил Кан [[Аспарух]] и ако за ова нема археолошко докази. Градот зафаќал територија од 23 км² и бил опкружен со ров и земјен бедем, а центарот бил опкружен со одбранбен ѕид. Во градот имало палати и камена базилика. Зачувани се остатоци од глинената водоводна цевка. Овде се зачувани некои од најзначајните споменици на Плисковско-Преславската култура. Во [[811]] година, Плиска била ограбена од византиската војска, но наскоро напаѓачите биле одбиени од Кан [[Крум]] во текот на битката. Во [[886]] година [[Борис I]] ја основал [[Преславска книжевна школа|Плисковската книжевна школа]], на чие чело бил [[Наум Охридски]]. Ова училиште било најважниот литературен и културен центар на [[Прво Бугарско Царство|Првото Бугарско Царство]]. Подоцна царот [[Симеон I]] го преселил главниот град од Плиска во [[Преслав]], утврден град во близина на поранешната престолнина. Во текот на 10 век, важноста на Плиска опаѓала, додека моќта и ресурсите биле концентрирани во [[Велики Преслав]]. За време на нападите на Киевска Русија и Византиската империја помеѓу [[969]] и [[979]] година, градот бил уништен, но не бил повторно изграден. За време на османлиското владеење, на околу 3 километри јужно од старата престолнина се појавила нова населба, која се нарекувалa '''Абоба'''. Во [[1925]] година била преименувана во '''Плисков''', а во [[1947]] година го добила името '''Плиска'''. == Културни обележја == *Национален историско-археолошки резерват "Плиска" *Голема базилика во Плиска *Комплекс „Стара Плиска“ == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[http://xn--80aaafj0aaapmrl0ae8a3d.bg/ Двор на кирилицата од Комплексот „Стара Плиска“] {{Населено место-Бугарија-никулец}} [[Категорија:Населени места во Област Софија]] [[Категорија:Градови во Бугарија]] 2nbqismtp9aqnnx0cl59f5ubcvhnrk5 4804116 4804115 2022-08-21T12:43:53Z Пакко 4588 [[Категорија:Населени места во Област Шумен]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Плиска | native_name = Плиска | native_name_lang = bg | settlement_type = град | image_skyline = Old Basilica in Pliska 2.JPG | image_caption = Големата базилика во Плиска | image_flag = | image_shield = | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Плиска во Бугарија | latd =43 |latm =21 |lats =43.25 |latNS =N | longd =27 |longm =7 |longs =31.48 |longEW =E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Шумен (област)|Шумен]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Каспичан (општина)|Каспичан]] | leader_party = независен | leader_title = Градоначалник | leader_name = Тонка Начева | unit_pref = Metric | area_total_km2 = 34,356 | elevation_m = 145 | population_total = 914 | population_as_of = 2022 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[EET]] | utc_offset1 = +2 | timezone1_DST = [[EEST]] | utc_offset1_DST = +3 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 9920 | area_code = +359 05323 | website = }} '''Плиска''' ({{lang-bg|Плиска}}) — град во Североисточна [[Бугарија]], припаѓа на општината [[Каспичан (општина)|Каспичан]] во [[Шумен (област)|Шуменската Област]]. Има население од околу 914 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> Плиска била првата престолнина на [[Дунавска Бугарија]] од [[681]] до [[893]] година. == Географија == Градот се наоѓа на 6,2 километри северозападно од градот [[Нови Пазар]] и 7,2 километри северно од градот [[Каспичан]], со станица на железничката линија [[Варна]]-[[Русе]]. == Историја == Плиска бил главен град на Бугарија од 681 до 893 година. Бугарските хроники кажуваат дека основачот на градот бил Кан [[Аспарух]] и ако за ова нема археолошко докази. Градот зафаќал територија од 23 км² и бил опкружен со ров и земјен бедем, а центарот бил опкружен со одбранбен ѕид. Во градот имало палати и камена базилика. Зачувани се остатоци од глинената водоводна цевка. Овде се зачувани некои од најзначајните споменици на Плисковско-Преславската култура. Во [[811]] година, Плиска била ограбена од византиската војска, но наскоро напаѓачите биле одбиени од Кан [[Крум]] во текот на битката. Во [[886]] година [[Борис I]] ја основал [[Преславска книжевна школа|Плисковската книжевна школа]], на чие чело бил [[Наум Охридски]]. Ова училиште било најважниот литературен и културен центар на [[Прво Бугарско Царство|Првото Бугарско Царство]]. Подоцна царот [[Симеон I]] го преселил главниот град од Плиска во [[Преслав]], утврден град во близина на поранешната престолнина. Во текот на 10 век, важноста на Плиска опаѓала, додека моќта и ресурсите биле концентрирани во [[Велики Преслав]]. За време на нападите на Киевска Русија и Византиската империја помеѓу [[969]] и [[979]] година, градот бил уништен, но не бил повторно изграден. За време на османлиското владеење, на околу 3 километри јужно од старата престолнина се појавила нова населба, која се нарекувалa '''Абоба'''. Во [[1925]] година била преименувана во '''Плисков''', а во [[1947]] година го добила името '''Плиска'''. == Културни обележја == *Национален историско-археолошки резерват "Плиска" *Голема базилика во Плиска *Комплекс „Стара Плиска“ == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[http://xn--80aaafj0aaapmrl0ae8a3d.bg/ Двор на кирилицата од Комплексот „Стара Плиска“] {{Населено место-Бугарија-никулец}} [[Категорија:Населени места во Област Шумен]] [[Категорија:Градови во Бугарија]] 2ip0q7hkbgwj539iu98sfh6iuk3k6cx Дедо и внук 0 1305376 4804102 2022-08-21T12:03:31Z 188.117.212.92 Создадена страница со: {{Infobox film | name = Дедо и внук | director = [[Илија Пиперкоски]] | producer = [[Илија Пиперкоски]] | starring = [[Салаетин Билал]]<br>[[Катерина Коцевска]]<br>[[Дејан Лилиќ]]<br>[[Горан Стојановски (глумец) |Горан Стојановски]] | country = [[Македонија]] }} '''Дедо и внук''' Македонија|македон... wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Дедо и внук | director = [[Илија Пиперкоски]] | producer = [[Илија Пиперкоски]] | starring = [[Салаетин Билал]]<br>[[Катерина Коцевска]]<br>[[Дејан Лилиќ]]<br>[[Горан Стојановски (глумец) |Горан Стојановски]] | country = [[Македонија]] }} '''Дедо и внук''' [[Македонија|македонски]] филм од [[2019]] година во [[режија]] на [[Илија Пиперкоски]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" !Глумец !Улога |- | [[Салаетин Билал]] || Дедото |- | [[Катерина Коцевска]] || |- | [[Дејан Лилиќ]] || |- | [[Катерина Крстева]] || |- | [[Горан Стојановски (глумец) |Горан Стојановски]] || |} 0yqs9r878yr1zi4sbrel1zm1439ylgf 4804105 4804102 2022-08-21T12:07:55Z 188.117.212.92 /* Улоги */ wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Дедо и внук | director = [[Илија Пиперкоски]] | producer = [[Илија Пиперкоски]] | starring = [[Салаетин Билал]]<br>[[Катерина Коцевска]]<br>[[Дејан Лилиќ]]<br>[[Горан Стојановски (глумец) |Горан Стојановски]] | country = [[Македонија]] }} '''Дедо и внук''' [[Македонија|македонски]] филм од [[2019]] година во [[режија]] на [[Илија Пиперкоски]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" !Глумец !Улога |- | [[Салаетин Билал]] || Дедото |- | [[Катерина Коцевска]] || |- | [[Дејан Лилиќ]] || Внукот |- | [[Катерина Крстева]] || |- | [[Горан Стојановски (глумец) |Горан Стојановски]] || |- | [[Марија Кондовска]] || |- | [[Благој Веселинов]] || |- | [[Даниела Стојановска]] || |- | [[Горан Трифуновски]] || |} ljr4fkxke5kln7ljjkm17iqsb64sle4 4804106 4804105 2022-08-21T12:10:36Z 188.117.212.92 /* Улоги */ wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Дедо и внук | director = [[Илија Пиперкоски]] | producer = [[Илија Пиперкоски]] | starring = [[Салаетин Билал]]<br>[[Катерина Коцевска]]<br>[[Дејан Лилиќ]]<br>[[Горан Стојановски (глумец) |Горан Стојановски]] | country = [[Македонија]] }} '''Дедо и внук''' [[Македонија|македонски]] филм од [[2019]] година во [[режија]] на [[Илија Пиперкоски]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" !Глумец !Улога |- | [[Салаетин Билал]] || Дедото |- | [[Катерина Коцевска]] || |- | [[Дејан Лилиќ]] || Внукот |- | [[Катерина Крстева]] || |- | [[Горан Стојановски (глумец) |Горан Стојановски]] || |- | [[Марија Кондовска]] || |- | [[Благој Веселинов]] || |- | [[Даниела Стојановска]] || |- | [[Горан Трифуновски]] || |- | [[Несрин Таир]] || |} a9pqego66txozpa5oxsjaolhe3a4bt8 4804107 4804106 2022-08-21T12:12:27Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Дедо и внук | director = [[Илија Пиперкоски]] | producer = [[Илија Пиперкоски]] | writer = [[Илија Пиперкоски]] | starring = [[Салаетин Билал]]<br>[[Катерина Коцевска]]<br>[[Дејан Лилиќ]]<br>[[Горан Стојановски (глумец) |Горан Стојановски]] | country = [[Македонија]] }} '''Дедо и внук''' [[Македонија|македонски]] филм од [[2019]] година во [[режија]] на [[Илија Пиперкоски]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" !Глумец !Улога |- | [[Салаетин Билал]] || Дедото |- | [[Катерина Коцевска]] || |- | [[Дејан Лилиќ]] || Внукот |- | [[Катерина Крстева]] || |- | [[Горан Стојановски (глумец) |Горан Стојановски]] || |- | [[Марија Кондовска]] || |- | [[Благој Веселинов]] || |- | [[Даниела Стојановска]] || |- | [[Горан Трифуновски]] || |- | [[Несрин Таир]] || |} 2fs65sco9gclvwypht5vkganwtnoyad 4804196 4804107 2022-08-21T20:13:33Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Дедо и внук | director = [[Илија Пиперкоски]] | producer = [[Илија Пиперкоски]] | writer = [[Илија Пиперкоски]] | starring = [[Салаетин Билал]]<br>[[Катерина Коцевска]]<br>[[Дејан Лилиќ]]<br>[[Горан Стојановски (глумец) |Горан Стојановски]] | country = [[Македонија]] | released = [[2019]] }} '''Дедо и внук''' [[Македонија|македонски]] филм од [[2019]] година во [[режија]] на [[Илија Пиперкоски]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" !Глумец !Улога |- | [[Салаетин Билал]] || Дедото |- | [[Катерина Коцевска]] || |- | [[Дејан Лилиќ]] || Внукот |- | [[Катерина Крстева]] || |- | [[Горан Стојановски (глумец) |Горан Стојановски]] || |- | [[Марија Кондовска]] || |- | [[Благој Веселинов]] || |- | [[Даниела Стојановска]] || |- | [[Горан Трифуновски]] || |- | [[Несрин Таир]] || |} mmyoacuv3unfwk76v2xe4j67ixcix6w Стела (филм) 0 1305377 4804109 2022-08-21T12:22:23Z 188.117.212.92 Создадена страница со: {{Infobox film | name = Стела | director = [[Стојан Вујичиќ]] | producer = [[Стојан Вујичиќ]] | writer = [[Ева Камчевска]] | starring = [[Тони Михајловски]]<br>[[Дејан Лилиќ]]<br>[[Симеон Мони Дамевски]] | country = [[Македонија]] }} '''Стела''' [[Македонија|македонски]] филм од [[2020]] година во [[режија]] н... wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Стела | director = [[Стојан Вујичиќ]] | producer = [[Стојан Вујичиќ]] | writer = [[Ева Камчевска]] | starring = [[Тони Михајловски]]<br>[[Дејан Лилиќ]]<br>[[Симеон Мони Дамевски]] | country = [[Македонија]] }} '''Стела''' [[Македонија|македонски]] филм од [[2020]] година во [[режија]] на [[Стојан Вујичиќ]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" !Глумец !Улога |- | [[Тони Михајловски]] | |- | [[Дејан Лилиќ]] | |- | [[Симеон Мони Дамевски]] | |} ex7ashsm0e113fbcw044neexd3yu987 4804110 4804109 2022-08-21T12:24:44Z 188.117.212.92 /* Улоги */ wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Стела | director = [[Стојан Вујичиќ]] | producer = [[Стојан Вујичиќ]] | writer = [[Ева Камчевска]] | starring = [[Тони Михајловски]]<br>[[Дејан Лилиќ]]<br>[[Симеон Мони Дамевски]] | country = [[Македонија]] }} '''Стела''' [[Македонија|македонски]] филм од [[2020]] година во [[режија]] на [[Стојан Вујичиќ]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" !Глумец !Улога |- | [[Тони Михајловски]] | Христо |- | [[Дејан Лилиќ]] | Александар |- | [[Симеон Мони Дамевски]] | Тошо |} 04jewwuvbtynb5w8l6m7dz9six42o46 4804111 4804110 2022-08-21T12:26:22Z 188.117.212.92 /* Улоги */ wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Стела | director = [[Стојан Вујичиќ]] | producer = [[Стојан Вујичиќ]] | writer = [[Ева Камчевска]] | starring = [[Тони Михајловски]]<br>[[Дејан Лилиќ]]<br>[[Симеон Мони Дамевски]] | country = [[Македонија]] }} '''Стела''' [[Македонија|македонски]] филм од [[2020]] година во [[режија]] на [[Стојан Вујичиќ]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" !Глумец !Улога |- | [[Тони Михајловски]] | Христо |- | [[Дејан Лилиќ]] | Александар |- | [[Симеон Мони Дамевски]] | Тошо |- | [[Петар Маниќ]] | Никола |- dk68jrzdjtb7cgtafr93dlc6yfnimej 4804112 4804111 2022-08-21T12:28:19Z 188.117.212.92 /* Улоги */ wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Стела | director = [[Стојан Вујичиќ]] | producer = [[Стојан Вујичиќ]] | writer = [[Ева Камчевска]] | starring = [[Тони Михајловски]]<br>[[Дејан Лилиќ]]<br>[[Симеон Мони Дамевски]] | country = [[Македонија]] }} '''Стела''' [[Македонија|македонски]] филм од [[2020]] година во [[режија]] на [[Стојан Вујичиќ]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" !Глумец !Улога |- | [[Тони Михајловски]] | Христо |- | [[Дејан Лилиќ]] | Александар |- | [[Симеон Мони Дамевски]] | Тошо |- | [[Петар Маниќ]] | Никола |- | [[Христина Поповиќ]] | Ана }} 89e6win95chnj1b0u12vk59uj0d71fr 4804113 4804112 2022-08-21T12:28:40Z 188.117.212.92 /* Улоги */ wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Стела | director = [[Стојан Вујичиќ]] | producer = [[Стојан Вујичиќ]] | writer = [[Ева Камчевска]] | starring = [[Тони Михајловски]]<br>[[Дејан Лилиќ]]<br>[[Симеон Мони Дамевски]] | country = [[Македонија]] }} '''Стела''' [[Македонија|македонски]] филм од [[2020]] година во [[режија]] на [[Стојан Вујичиќ]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" !Глумец !Улога |- | [[Тони Михајловски]] | Христо |- | [[Дејан Лилиќ]] | Александар |- | [[Симеон Мони Дамевски]] | Тошо |- | [[Петар Маниќ]] | Никола |- | [[Христина Поповиќ]] | Ана |} 0a3afu1qyivn3fqkl90zra9yuk511ok 4804194 4804113 2022-08-21T20:12:19Z 188.117.212.92 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = Стела | director = [[Стојан Вујичиќ]] | producer = [[Стојан Вујичиќ]] | writer = [[Ева Камчевска]] | starring = [[Тони Михајловски]]<br>[[Дејан Лилиќ]]<br>[[Симеон Мони Дамевски]] | country = [[Македонија]] | released = [[2020]] }} '''Стела''' [[Македонија|македонски]] филм од [[2020]] година во [[режија]] на [[Стојан Вујичиќ]]. == Улоги == {| class="wikitable sortable" !Глумец !Улога |- | [[Тони Михајловски]] | Христо |- | [[Дејан Лилиќ]] | Александар |- | [[Симеон Мони Дамевски]] | Тошо |- | [[Петар Маниќ]] | Никола |- | [[Христина Поповиќ]] | Ана |} 61tustr1ftd0jwu7amo1cohcgdkh532 Суперкуп на Македонија во фудбал 0 1305378 4804153 2022-08-21T16:17:33Z Carshalton 30527 Carshalton ја премести страницата [[Суперкуп на Македонија во фудбал]] на [[Суперкуп на Македонија (фудбал)]] wikitext text/x-wiki #пренасочување [[Суперкуп на Македонија (фудбал)]] 82h7ofzwn6cfwnwu44f553xl2mfkb5h Аеродром Соловки 0 1305379 4804168 2022-08-21T18:11:26Z Visem 38553 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:uk:Special:Redirect/revision/30508204|Соловки (аеропорт)]]“ wikitext text/x-wiki '''Аеродром Соловки''' ({{Lang-ru|Аэропорт Соловки}} {{Аеродромски кодови|CSH|ULAS}}) — [[Аеродром|аеродромот]] на [[Соловецки Острови|Соловецките Острови]] во близина на селото Соловецки. Аеродромот е изграден пред војната. За време на Втората светска војна се користеа воздухопловните сили BWF. Граѓанскиот аеродром „Соловки“ се наоѓа на островот Голем Соловецки, прифаќа авиони од трета и четврта класа (авиони до 23&nbsp;т, на пример, Ан-2, Ан-3Т, Ан-24, Ан-26, Ан-28, Ан-38, Л-410, М-101Т), [[Хеликоптер|хеликоптери од]] сите видови. Можно е сервисирање на авиони Јак-40. Пистата е покриена со метални плочи, а нејзината должина по реконструкцијата завршена во 2004 година е 1.500 метри. Редовните летови до Соловецките Острови се вршат од Архангелск (од аеродромот Васково&nbsp;— во авионот Л-410, а од аеродромот „Талаги“&nbsp;— во авионот Ан-24), од Москва (од аеродромот Шереметјево-1 со трансфер до друг авион во Архангелск) и од Петрозаводск. Силните ветрови, слабата облачност, слабата видливост и некои други временски услови можат да ги отсечат островите по воздушен пат на неодредено време. == Галерија == <gallery> Аэродромы и терминалы-терминал, Соловки RP59424.jpg|Капелата на Јован Крстител до зградата на аеродромот Solovki Airport 03.JPG|Аеродромска зграда, 2013 година Bolshoy Solovetsky Island 05.JPG|Оградена територија на аеродромот Solovki Airport 01.JPG|Задната страна на аеродромот Solovki Airport 02.JPG|Поглед од задниот дел на аеродромот: терминалот, капелата на Јован Крстител и [[Соловецький монастир|манастирот Соловецки]] Solovki Airport field.jpg|Писта Solovetsky village 51.JPG|Патоказ до аеродромот во селото Соловецки </gallery> == Врска == * [https://web.archive.org/web/20140325231437/http://welcome.solovky.ru/new/index.php/home/kak-dobratsya Как добраться до Соловков самостоятельно] {{Ru}} 652a5yykcfutff0wfxvouogiv499y1j 4804169 4804168 2022-08-21T18:11:58Z Visem 38553 /* Галерија */ wikitext text/x-wiki '''Аеродром Соловки''' ({{Lang-ru|Аэропорт Соловки}} {{Аеродромски кодови|CSH|ULAS}}) — [[Аеродром|аеродромот]] на [[Соловецки Острови|Соловецките Острови]] во близина на селото Соловецки. Аеродромот е изграден пред војната. За време на Втората светска војна се користеа воздухопловните сили BWF. Граѓанскиот аеродром „Соловки“ се наоѓа на островот Голем Соловецки, прифаќа авиони од трета и четврта класа (авиони до 23&nbsp;т, на пример, Ан-2, Ан-3Т, Ан-24, Ан-26, Ан-28, Ан-38, Л-410, М-101Т), [[Хеликоптер|хеликоптери од]] сите видови. Можно е сервисирање на авиони Јак-40. Пистата е покриена со метални плочи, а нејзината должина по реконструкцијата завршена во 2004 година е 1.500 метри. Редовните летови до Соловецките Острови се вршат од Архангелск (од аеродромот Васково&nbsp;— во авионот Л-410, а од аеродромот „Талаги“&nbsp;— во авионот Ан-24), од Москва (од аеродромот Шереметјево-1 со трансфер до друг авион во Архангелск) и од Петрозаводск. Силните ветрови, слабата облачност, слабата видливост и некои други временски услови можат да ги отсечат островите по воздушен пат на неодредено време. == Галерија == <gallery> Аэродромы и терминалы-терминал, Соловки RP59424.jpg|Капелата на Јован Крстител до зградата на аеродромот Solovki Airport 03.JPG|Аеродромска зграда, 2013 година Bolshoy Solovetsky Island 05.JPG|Оградена територија на аеродромот Solovki Airport 01.JPG|Задната страна на аеродромот Solovki Airport 02.JPG|Поглед од задниот дел на аеродромот: терминалот, капелата на Јован Крстител и манастирот Соловецки Solovki Airport field.jpg|Писта Solovetsky village 51.JPG|Патоказ до аеродромот во селото Соловецки </gallery> == Врска == * [https://web.archive.org/web/20140325231437/http://welcome.solovky.ru/new/index.php/home/kak-dobratsya Как добраться до Соловков самостоятельно] {{Ru}} ihf9uoiew96cdqg8bpcyxbqr4ynji08 4804170 4804169 2022-08-21T18:13:55Z Visem 38553 added [[Category:Аеродроми]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki '''Аеродром Соловки''' ({{Lang-ru|Аэропорт Соловки}} {{Аеродромски кодови|CSH|ULAS}}) — [[Аеродром|аеродромот]] на [[Соловецки Острови|Соловецките Острови]] во близина на селото Соловецки. Аеродромот е изграден пред војната. За време на Втората светска војна се користеа воздухопловните сили BWF. Граѓанскиот аеродром „Соловки“ се наоѓа на островот Голем Соловецки, прифаќа авиони од трета и четврта класа (авиони до 23&nbsp;т, на пример, Ан-2, Ан-3Т, Ан-24, Ан-26, Ан-28, Ан-38, Л-410, М-101Т), [[Хеликоптер|хеликоптери од]] сите видови. Можно е сервисирање на авиони Јак-40. Пистата е покриена со метални плочи, а нејзината должина по реконструкцијата завршена во 2004 година е 1.500 метри. Редовните летови до Соловецките Острови се вршат од Архангелск (од аеродромот Васково&nbsp;— во авионот Л-410, а од аеродромот „Талаги“&nbsp;— во авионот Ан-24), од Москва (од аеродромот Шереметјево-1 со трансфер до друг авион во Архангелск) и од Петрозаводск. Силните ветрови, слабата облачност, слабата видливост и некои други временски услови можат да ги отсечат островите по воздушен пат на неодредено време. == Галерија == <gallery> Аэродромы и терминалы-терминал, Соловки RP59424.jpg|Капелата на Јован Крстител до зградата на аеродромот Solovki Airport 03.JPG|Аеродромска зграда, 2013 година Bolshoy Solovetsky Island 05.JPG|Оградена територија на аеродромот Solovki Airport 01.JPG|Задната страна на аеродромот Solovki Airport 02.JPG|Поглед од задниот дел на аеродромот: терминалот, капелата на Јован Крстител и манастирот Соловецки Solovki Airport field.jpg|Писта Solovetsky village 51.JPG|Патоказ до аеродромот во селото Соловецки </gallery> == Врска == * [https://web.archive.org/web/20140325231437/http://welcome.solovky.ru/new/index.php/home/kak-dobratsya Как добраться до Соловков самостоятельно] {{Ru}} [[Категорија:Аеродроми]] tbp0j75o0h79zdhathu1u7dc2whfovv 4804172 4804170 2022-08-21T18:15:16Z Visem 38553 /* Врска */ wikitext text/x-wiki '''Аеродром Соловки''' ({{Lang-ru|Аэропорт Соловки}} {{Аеродромски кодови|CSH|ULAS}}) — [[Аеродром|аеродромот]] на [[Соловецки Острови|Соловецките Острови]] во близина на селото Соловецки. Аеродромот е изграден пред војната. За време на Втората светска војна се користеа воздухопловните сили BWF. Граѓанскиот аеродром „Соловки“ се наоѓа на островот Голем Соловецки, прифаќа авиони од трета и четврта класа (авиони до 23&nbsp;т, на пример, Ан-2, Ан-3Т, Ан-24, Ан-26, Ан-28, Ан-38, Л-410, М-101Т), [[Хеликоптер|хеликоптери од]] сите видови. Можно е сервисирање на авиони Јак-40. Пистата е покриена со метални плочи, а нејзината должина по реконструкцијата завршена во 2004 година е 1.500 метри. Редовните летови до Соловецките Острови се вршат од Архангелск (од аеродромот Васково&nbsp;— во авионот Л-410, а од аеродромот „Талаги“&nbsp;— во авионот Ан-24), од Москва (од аеродромот Шереметјево-1 со трансфер до друг авион во Архангелск) и од Петрозаводск. Силните ветрови, слабата облачност, слабата видливост и некои други временски услови можат да ги отсечат островите по воздушен пат на неодредено време. == Галерија == <gallery> Аэродромы и терминалы-терминал, Соловки RP59424.jpg|Капелата на Јован Крстител до зградата на аеродромот Solovki Airport 03.JPG|Аеродромска зграда, 2013 година Bolshoy Solovetsky Island 05.JPG|Оградена територија на аеродромот Solovki Airport 01.JPG|Задната страна на аеродромот Solovki Airport 02.JPG|Поглед од задниот дел на аеродромот: терминалот, капелата на Јован Крстител и манастирот Соловецки Solovki Airport field.jpg|Писта Solovetsky village 51.JPG|Патоказ до аеродромот во селото Соловецки </gallery> == Врска == * [https://web.archive.org/web/20140325231437/http://welcome.solovky.ru/new/index.php/home/kak-dobratsya Как добраться до Соловков самостоятельно] {{Ru}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Аеродроми]] bu5qp2xgici03vo84ff54f2vdje2mdr 4804173 4804172 2022-08-21T18:16:13Z Visem 38553 wikitext text/x-wiki '''Аеродром Соловки''' ({{Lang-ru|Аэропорт Соловки}} {{Аеродромски кодови|CSH|ULAS}}) — [[Аеродром|аеродромот]] на [[Соловецки Острови|Соловецките Острови]] во близина на селото Соловецки. Аеродромот е изграден пред војната. За време на Втората светска војна се користеа воздухопловните сили BWF. Граѓанскиот аеродром „Соловки“ се наоѓа на островот Голем Соловецки, прифаќа авиони од трета и четврта класа (авиони до 23&nbsp;т, на пример, Ан-2, Ан-3Т, Ан-24, Ан-26, Ан-28, Ан-38, Л-410, М-101Т), [[Хеликоптер|хеликоптери]] од сите видови. Можно е сервисирање на авиони Јак-40. Пистата е покриена со метални плочи, а нејзината должина по реконструкцијата завршена во 2004 година е 1.500 метри. Редовните летови до Соловецките Острови се вршат од Архангелск (од аеродромот Васково&nbsp;— во авионот Л-410, а од аеродромот „Талаги“&nbsp;— во авионот Ан-24), од Москва (од аеродромот Шереметјево-1 со трансфер до друг авион во Архангелск) и од Петрозаводск. Силните ветрови, слабата облачност, слабата видливост и некои други временски услови можат да ги отсечат островите по воздушен пат на неодредено време. == Галерија == <gallery> Аэродромы и терминалы-терминал, Соловки RP59424.jpg|Капелата на Јован Крстител до зградата на аеродромот Solovki Airport 03.JPG|Аеродромска зграда, 2013 година Bolshoy Solovetsky Island 05.JPG|Оградена територија на аеродромот Solovki Airport 01.JPG|Задната страна на аеродромот Solovki Airport 02.JPG|Поглед од задниот дел на аеродромот: терминалот, капелата на Јован Крстител и манастирот Соловецки Solovki Airport field.jpg|Писта Solovetsky village 51.JPG|Патоказ до аеродромот во селото Соловецки </gallery> == Врска == * [https://web.archive.org/web/20140325231437/http://welcome.solovky.ru/new/index.php/home/kak-dobratsya Как добраться до Соловков самостоятельно] {{Ru}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Аеродроми]] oyyufilcmxjimbjomw7f3118huadtly 4804208 4804173 2022-08-21T20:29:57Z Visem 38553 wikitext text/x-wiki '''Аеродром Соловки''' ({{Lang-ru|Аэропорт Соловки}} {{Аеродромски кодови|CSH|ULAS}}) — [[Аеродром|аеродромот]] на [[Соловецки Острови|Соловецките Острови]] во близина на селото Соловецки. Аеродромот е изграден пред војната. За време на Втората светска војна се користеа воздухопловните сили. Граѓанскиот аеродром „Соловки“ се наоѓа на островот Голем Соловецки, прифаќа авиони од трета и четврта класа (авиони до 23&nbsp;т, на пример, Ан-2, Ан-3Т, Ан-24, Ан-26, Ан-28, Ан-38, Л-410, М-101Т), [[Хеликоптер|хеликоптери]] од сите видови. Можно е сервисирање на авиони Јак-40. Пистата е покриена со метални плочи, а нејзината должина по реконструкцијата завршена во 2004 година е 1.500 метри. Редовните летови до Соловецките Острови се вршат од Архангелск (од аеродромот Васково&nbsp;— во авионот Л-410, а од аеродромот „Талаги“&nbsp;— во авионот Ан-24), од Москва (од аеродромот Шереметјево-1 со трансфер до друг авион во Архангелск) и од Петрозаводск. Силните ветрови, слабата облачност, слабата видливост и некои други временски услови можат да ги отсечат островите по воздушен пат на неодредено време. == Галерија == <gallery> Аэродромы и терминалы-терминал, Соловки RP59424.jpg|Капелата на Јован Крстител до зградата на аеродромот Solovki Airport 03.JPG|Аеродромска зграда, 2013 година Bolshoy Solovetsky Island 05.JPG|Оградена територија на аеродромот Solovki Airport 01.JPG|Задната страна на аеродромот Solovki Airport 02.JPG|Поглед од задниот дел на аеродромот: терминалот, капелата на Јован Крстител и манастирот Соловецки Solovki Airport field.jpg|Писта Solovetsky village 51.JPG|Патоказ до аеродромот во селото Соловецки </gallery> == Врска == * [https://web.archive.org/web/20140325231437/http://welcome.solovky.ru/new/index.php/home/kak-dobratsya Как добраться до Соловков самостоятельно] {{Ru}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Аеродроми]] gjledrwfnbebedmiijlz06jx96sga9i Аеродром Стјуарт 0 1305380 4804210 2022-08-21T20:34:34Z Dandarmkd 31127 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1040132726|Stewart Aerodrome]]“ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Аеродром|name=Аеродром Стјуарт|image=Looking North on the Stewart Runway (1253920253).jpg|IATA=ZST|ICAO=CZST|type=Public|owner=|operator=Округ Стјуарт|city-served=|location=[[Стјуарт (Британска Колумбија)|Стјуарт]], [[Британска Колумбија]]|timezone=[[Тихоокеански часовен појас|ТСВ]]|utc=[[UTC−08:00]]|summer=ТЛВ|utcs=[[UTC−07:00]]|elevation-f=24|coordinates={{coord|55|56|N|129|59|W|region:CA-BC|display=inline,title}}|pushpin_map=|pushpin_label=|pushpin_map_caption=|website=|r1-number=18/36|r1-length-f=3,900|r1-surface=Асфалт/снег|footnotes=Извор: [[Додаток на канадски летови]]<ref name="CFS">{{CFS}}</ref>|nativename=Stewart Aerodrome}} [[Category:Articles with short description]] [[Category:Short description is different from Wikidata]] <templatestyles src="Module:Infobox/styles.css"></templatestyles> '''Аеродром Стјуарт''' {{Аеродромски кодови|ZST|CZST}} ― регистриран аеродром кој се наоѓа во непосредна близина на Стјуарт, [[Британска Колумбија]], [[Канада]]. Својот воздушен простор го дели со блискиот воден аеродром Стјуарт и хидроавионската база Хајдер. Додека водените писти на неговите соседни хидроавионски бази во Портландскиот Канал постојат на границата меѓу Канада и Соединетите Држави, пистата на аеродромот постои целосно во рамките на Канада. == Поврзано == * [[Воден аеродром Стјуарт]] == Наводи == {{Наводи}} == Надворешни врски == {{Can-arpt-wx|CZST|Stewart Airport}}{{Can-arpt-wx|CZST|Stewart Airport}} [[Категорија:Двонационални аеродроми]] [[Категорија:Регионален Округ Китимат-Стикине]] [[Категорија:Регистрирани аеродроми во Британска Колумбија]] [[Категорија:Координати на Википодатоците]] h7k80x70g8qu8b9ae6vftb9iajordn4 4804218 4804210 2022-08-21T20:38:10Z Dandarmkd 31127 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Аеродром|name=Аеродром Стјуарт|image=Looking North on the Stewart Runway (1253920253).jpg|IATA=ZST|ICAO=CZST{{ПозКарта|Канада|width=270|float=center |caption=|mark=Airplane_silhouette.svg|marksize=10 |label=Аеродром Стјуарт|position=right |lat_deg=55|lat_min=56|lat_sec=0|lat_dir=N |lon_deg=129|lon_min=59|lon_sec=0|lon_dir=W }}|type=Јавен|owner=|operator=Округ Стјуарт|city-served=|location=[[Стјуарт (Британска Колумбија)|Стјуарт]], [[Британска Колумбија]]|timezone=[[Тихоокеански часовен појас|ТСВ]]|utc=[[UTC−08:00]]|summer=ТЛВ|utcs=[[UTC−07:00]]|elevation-f=24|coordinates={{coord|55|56|N|129|59|W|region:CA-BC|display=inline,title}}|pushpin_map=|pushpin_label=|pushpin_map_caption=|website=|r1-number=18/36|r1-length-f=3,900|r1-surface=Асфалт/снег|footnotes=Извор: [[Додаток на канадски летови]]<ref name="CFS">{{CFS}}</ref>|nativename=Stewart Aerodrome}} <templatestyles src="Module:Infobox/styles.css"></templatestyles> '''Аеродром Стјуарт''' {{Аеродромски кодови|ZST|CZST}} ― регистриран аеродром кој се наоѓа во непосредна близина на Стјуарт, [[Британска Колумбија]], [[Канада]]. Својот воздушен простор го дели со блискиот воден аеродром Стјуарт и хидроавионската база Хајдер. Додека водените писти на неговите соседни хидроавионски бази во Портландскиот Канал постојат на границата меѓу Канада и Соединетите Држави, пистата на аеродромот постои целосно во рамките на Канада. == Поврзано == * [[Воден аеродром Стјуарт]] == Наводи == {{Наводи}} == Надворешни врски == {{Can-arpt-wx|CZST|Stewart Airport}}{{Can-arpt-wx|CZST|Stewart Airport}} [[Категорија:Двонационални аеродроми]] [[Категорија:Регионален Округ Китимат-Стикине]] [[Категорија:Регистрирани аеродроми во Британска Колумбија]] [[Категорија:Координати на Википодатоците]] 95exbdc5zqnvlkfah4pgacz6ga5hvw9 Меѓународен аеродром Ерера 0 1305381 4804229 2022-08-21T20:54:17Z Dandarmkd 31127 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1098915622|Herrera International Airport]]“ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Аеродром|name=Меѓународен аеродром Ерера|nativename=Aeropuerto Internacional de Herrera|nativename-a=|nativename-r=|image=|image-width=|caption=|IATA=HEX|ICAO=MDHE|type=Јавен (''затворен'')|owner=|operator=|city-served=|location=[[Санто Доминго]]|elevation-f=|elevation-m=62|coordinates=|website=|metric-elev=|metric-rwy=|r1-number=01/19|r1-length-f=4000|r1-length-m=1219|r1-surface=Асфалт|stat-year=|stat1-header=|stat1-data=|stat2-header=|stat2-data=|footnotes=|closed=23 февруари 2006|opened=1973}} [[Category:Articles with short description]] [[Category:Short description is different from Wikidata]] <templatestyles src="Module:Infobox/styles.css"></templatestyles> '''Меѓународен аеродром Ерера''' {{Аеродромски кодови|HEX|MDHE}} ― поранешен [[аеродром]] сместен во [[Санто Доминго]], [[Доминиканска Република]]. Ерера порано бил средиште на повеќето доминикански авиодруштва пред да биде затворен во 2006 година и да биде заменет со Меѓународниот аеродром Ла Изабела, исто така во Санто Доминго. Аеродромот имал домашни летови и врски со [[Порторико]], [[Куба]] и други [[карипски острови]]. == Историја == Аеродромот започнал со комерцијална работа во 1973 година. Аеродромот бил формално затворен на 23 февруари 2006 година, кога бил предаден на војската, која ја блокирал пистата со возила.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://hoy.com.do/cierran-el-aeropuerto-de-herrera/|title=Cierran el aeropuerto de Herrera|date=23 февруари 2006|work=Hoy Digital|language=es-ES|accessdate=21 август 2022}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.diariolibre.com/actualidad/ejecutivo-ordena-cierre-aeropuerto-de-herrera-EQDL86372|title=Ejecutivo ordena cierre aeropuerto de Herrera|work=www.diariolibre.com|language=es-ES|accessdate=21 август 2022}}</ref> Имало планови да се пренамени местото на поранешниот аеродром во парк.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://listindiario.com/la-vida/2018/11/22/542631/una-propuesta-para-aprovechar-el-espacio-del-antiguo-aeropuerto-de-herrera|title=Una propuesta para aprovechar el espacio del antiguo aeropuerto de Herrera|last=Diario|first=Listin|date=22 ноември 2018|work=listindiario.com|language=ES|accessdate=21 август 2022}}</ref> Летовите биле преместени или до Ла Изабела или до Меѓународниот аеродром Лас Америкас. == Надворешни врски == * Следење на летови во живо на Herrera Intl во [http://flightaware.com/live/airport/MDHE Flight Aware] * [http://www.airliners.net/open.file?id=0208388&WxsIERv=NGE%20NGE-42-300&Wm=0&WdsYXMg=Nzrevpna%20Rntyr&QtODMg=Fnagb%20Qbzvatb%20-%20Ureeren%20%28URK%20%2F%20ZQUR%29&ERDLTkt=Qbzvavpna%20Erchoyvp&ktODMp=Qrprzore%2016%2C%202001&BP=0&WNEb25u=Whna%20Pneybf%20Cbepryyn&xsIERvdWdsY=A275OP&MgTUQtODMgKE=Svefg%20pbzzrepvny%20syvtug%20orgjrra%20Fnagb%20Qbzvatb-Fna%20Whna%20Chregb%20Evpb.%20Abgr%20gur%20fcvaareyrff%20Ab.%201%20ratvar&YXMgTUQtODMgKERD=2288&NEb25uZWxs=2001-12-24%2000%3A00%3A00&ODJ9dvCE=&O89Dcjdg=275&static=yes&width=1024&height=780&sok=JURER%20%20%28cynpr%20%3D%20%27Fnagb%20Qbzvatb%20-%20Ureeren%20%28URK%20%2F%20ZQUR%29%27%29%20%20beqre%20ol%20cubgb_vq%20QRFP&photo_nr=67&prev_id=0259464&next_id=0208387 Американски орел во HEX од Сан Хуан] == Наводи == {{Наводи}}{{Coord|18|28|07|N|69|58|13|W}} [[Категорија:Престаноци во 2006 година во Доминиканска Република]] [[Категорија:Престаноци на аеродроми во 2006 година]] [[Категорија:Појавено во 1973 година во Доминиканска Република]] [[Категорија:Појавени аеродроми во 1973 година]] [[Категорија:Вонфункционални аеродроми]] [[Категорија:Аеродроми во Доминиканска Република]] 7tmn2gtcu1d3rxrav7jsxcfy37orucv 4804230 4804229 2022-08-21T20:56:49Z Dandarmkd 31127 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Аеродром|name=Меѓународен аеродром Ерера|nativename=Aeropuerto Internacional de Herrera|nativename-a=|nativename-r=|image=|image-width=|caption=|IATA=HEX|ICAO=MDHE{{ПозКарта|Доминиканса Република|width=270|float=center |caption=|mark=Airplane_silhouette.svg|marksize=10 |label=Аеродром Ерера|position=right |lat_deg=18|lat_min=28|lat_sec=7|lat_dir=N |lon_deg=69|lon_min=58|lon_sec=13|lon_dir=W }}|type=Јавен (''затворен'')|owner=|operator=|city-served=|location=[[Санто Доминго]]|elevation-f=|elevation-m=62|coordinates=|website=|metric-elev=|metric-rwy=|r1-number=01/19|r1-length-f=4000|r1-length-m=1219|r1-surface=Асфалт|stat-year=|stat1-header=|stat1-data=|stat2-header=|stat2-data=|footnotes=|closed=23 февруари 2006|opened=1973}} '''Меѓународен аеродром Ерера''' {{Аеродромски кодови|HEX|MDHE}} ― поранешен [[аеродром]] сместен во [[Санто Доминго]], [[Доминиканска Република]]. Ерера порано бил средиште на повеќето доминикански авиодруштва пред да биде затворен во 2006 година и да биде заменет со Меѓународниот аеродром Ла Изабела, исто така во Санто Доминго. Аеродромот имал домашни летови и врски со [[Порторико]], [[Куба]] и други [[карипски острови]]. == Историја == Аеродромот започнал со комерцијална работа во 1973 година. Аеродромот бил формално затворен на 23 февруари 2006 година, кога бил предаден на војската, која ја блокирал пистата со возила.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://hoy.com.do/cierran-el-aeropuerto-de-herrera/|title=Cierran el aeropuerto de Herrera|date=23 февруари 2006|work=Hoy Digital|language=es-ES|accessdate=21 август 2022}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.diariolibre.com/actualidad/ejecutivo-ordena-cierre-aeropuerto-de-herrera-EQDL86372|title=Ejecutivo ordena cierre aeropuerto de Herrera|work=www.diariolibre.com|language=es-ES|accessdate=21 август 2022}}</ref> Имало планови да се пренамени местото на поранешниот аеродром во парк.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://listindiario.com/la-vida/2018/11/22/542631/una-propuesta-para-aprovechar-el-espacio-del-antiguo-aeropuerto-de-herrera|title=Una propuesta para aprovechar el espacio del antiguo aeropuerto de Herrera|last=Diario|first=Listin|date=22 ноември 2018|work=listindiario.com|language=ES|accessdate=21 август 2022}}</ref> Летовите биле преместени или до Ла Изабела или до Меѓународниот аеродром Лас Америкас. == Надворешни врски == * Следење на летови во живо на Herrera Intl во [http://flightaware.com/live/airport/MDHE Flight Aware] * [http://www.airliners.net/open.file?id=0208388&WxsIERv=NGE%20NGE-42-300&Wm=0&WdsYXMg=Nzrevpna%20Rntyr&QtODMg=Fnagb%20Qbzvatb%20-%20Ureeren%20%28URK%20%2F%20ZQUR%29&ERDLTkt=Qbzvavpna%20Erchoyvp&ktODMp=Qrprzore%2016%2C%202001&BP=0&WNEb25u=Whna%20Pneybf%20Cbepryyn&xsIERvdWdsY=A275OP&MgTUQtODMgKE=Svefg%20pbzzrepvny%20syvtug%20orgjrra%20Fnagb%20Qbzvatb-Fna%20Whna%20Chregb%20Evpb.%20Abgr%20gur%20fcvaareyrff%20Ab.%201%20ratvar&YXMgTUQtODMgKERD=2288&NEb25uZWxs=2001-12-24%2000%3A00%3A00&ODJ9dvCE=&O89Dcjdg=275&static=yes&width=1024&height=780&sok=JURER%20%20%28cynpr%20%3D%20%27Fnagb%20Qbzvatb%20-%20Ureeren%20%28URK%20%2F%20ZQUR%29%27%29%20%20beqre%20ol%20cubgb_vq%20QRFP&photo_nr=67&prev_id=0259464&next_id=0208387 Американски орел во HEX од Сан Хуан] == Наводи == {{Наводи}} {{Coord|18|28|07|N|69|58|13|W}} [[Категорија:Престаноци во 2006 година во Доминиканска Република]] [[Категорија:Престаноци на аеродроми во 2006 година]] [[Категорија:Појавено во 1973 година во Доминиканска Република]] [[Категорија:Појавени аеродроми во 1973 година]] [[Категорија:Вонфункционални аеродроми]] [[Категорија:Аеродроми во Доминиканска Република]] 5eqy0357rxjxcbys0u51mg98q83uan9 Аеродром Холешов 0 1305382 4804231 2022-08-21T21:02:05Z Dandarmkd 31127 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1082257413|Holešov Airport]]“ wikitext text/x-wiki {{Infobox airport|name=Аеродром Холешов|nativename-a=Letiště Holešov|nativename-r=|IATA=GTW|ICAO=LKHO|city-served=[[Холешов]]|coordinates={{coord|49|19|N|17|34|E|region:CZ|display=inline,title}}|r1-number=|r1-length-f=3,937|r1-length-m=|r1-surface=|r2-number=|r2-length-f=5,905|r2-length-m=|r2-surface=|stat-year=2009|footnotes=<ref>{{Cite web|url=https://www.world-airport-codes.com/czech-republic/holesov-7860.html|title = Holešov - Czech Republic}}</ref>|image=Holesov.jpg}} [[Category:Articles with short description]] [[Category:Short description is different from Wikidata]] <templatestyles src="Module:Infobox/styles.css"></templatestyles> '''Аеродромот Холешов''' ― поранешен [[аеродром]] кој го опслужувал [[Паланка|гратчето]] Холешов. Аеродромот бил отворен во 1946 година и затворен во 2009 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.zonaholesov.cz/novinar.php?lang=en&clanek=76|title=Archived copy|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304030451/http://www.zonaholesov.cz/novinar.php?lang=en&clanek=76|archive-date=4 март 2016|accessdate=21 август 2022}}</ref> == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Вонфункционални аеродроми]] [[Категорија:Престаноци на аеродроми во 2009 година]] [[Категорија:Аеродроми во Чешка]] [[Категорија:Појавени аеродроми во 1946 година]] [[Категорија:Координати на Википодатоците]] owvlp74rnkhpzqk6ozh97muvsuo4rz9 4804232 4804231 2022-08-21T21:05:05Z Dandarmkd 31127 wikitext text/x-wiki {{Infobox airport|name=Аеродром Холешов|nativename-a=Letiště Holešov|nativename-r=|IATA=GTW|ICAO=LKHO{{ПозКарта|Чешка |width=270|float=center |caption=|mark=Airplane_silhouette.svg|marksize=10 |label=Аеродром Холешов|position=left |lat_deg=49|lat_min=19|lat_sec=0|lat_dir=N |lon_deg=17|lon_min=34|lon_sec=0|lon_dir=E }}|city-served=[[Холешов]]|type=Јавен|coordinates={{coord|49|19|N|17|34|E|region:CZ|display=inline,title}}|r1-number=|r1-length-f=3,937|r1-length-m=|r1-surface=|r2-number=|r2-length-f=5,905|r2-length-m=|r2-surface=|stat-year=2009|footnotes=Извор:<ref>{{Cite web|url=https://www.world-airport-codes.com/czech-republic/holesov-7860.html|title = Holešov - Czech Republic}}</ref>|image=Holesov.jpg}} '''Аеродромот Холешов''' ― поранешен [[аеродром]] кој го опслужувал [[Паланка|гратчето]] Холешов. Аеродромот бил отворен во 1946 година и затворен во 2009 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.zonaholesov.cz/novinar.php?lang=en&clanek=76|title=Archived copy|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304030451/http://www.zonaholesov.cz/novinar.php?lang=en&clanek=76|archive-date=4 март 2016|accessdate=21 август 2022}}</ref> == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Вонфункционални аеродроми]] [[Категорија:Престаноци на аеродроми во 2009 година]] [[Категорија:Аеродроми во Чешка]] [[Категорија:Појавени аеродроми во 1946 година]] [[Категорија:Координати на Википодатоците]] cbr7jc7gin337gkisx125aqvtz74azk Карик и Валја 0 1305383 4804234 2022-08-21T21:24:03Z ГП 23995 нова страница wikitext text/x-wiki '''„Необичните доживувања на Карик и Валја“''' (руски: ''Необикновенные приключения Карика и Вали'') е [[книга]] за деца од рускиот писател [[Јан Лари]]. Оригинално, книгата била објавена во 1960 година од Државното издаваштво на детска литература при Министерството за просвета на [[Руска Советска Федеративна Социјалистичка Република|РСФСР]]. Книгата е објавена на [[македонски јазик]] од издавачката куќа „[[Детска радост]]“ во 1978 година, во тираж од 2 000 примероци. Преводот го извршила Тамара Арсовска, а автор на кориците и на илустрациите во книгата е [[Младен Туниќ]]. Македонското издание на книгата има 277 страници, но не е каталогизирано е во [[НУБ „Св. Климент Охридски“]], [[Скопје]] и не ја поседува меѓународната ознака [[ISBN]].<ref name="Лари 1978">Јан Лари, ''Карик и Валја'', Скопје: Детска радост, 1978.</ref> ==Содржина== Книгата се состои од 18 глави:<ref name="Лари 1978"/> * Прва глава: Непријатен разговор со бабата; Мајката се обеспокојува; Џек ги следи пресните траги; Чудно откритие во кабинетот на [[Професор|професорот]] Енотов; Таинственото исчезнување на Иван Гермогенович. * Втора глава: Чудотворната течност, Чудното поведение на панталонките и сандалите; Необичното престорување во најобичната соба; Доживување на первезот од прозорецот; Карик и Валја се упатуваат на чуденсо патување. * Трета глава: Средба со воздушниот океан; Стрвниот авион; Падобранци без да сакаат; Доживувањата на Карик и Валја во големата бура; Подводниот затвор; Во шепите на осмокракото чудовиште. * Четврта глава: Професорот Енотов заминува во друг свет; Загатката на простата пајажина; Првиот лов; Оклопот и копјата; Стапица; Иван Гермогенович во опасност. * Петта глава: Во ропство на пајакот; Битка во подводниот затвор; Растение-скитник; Во тешка состојба; Карик наоѓа излез. * Шеста глава: Храбрите патници на водата; Чудни патници; Карик и Валја се пробиваат низ водените џунгли; Во потрага по храна; Децата наоѓаат прекрасни јаготки; На работ на пропаста. * Седма глава: Борба во подземната [[Пештера|пештера]]; Животно со уши на нозете; Необична шума; Иван Гермогенович станува пилот; Неочекувана средба. * Осма глава: Спасување на давениците; Патот кон сандакот од фурнир; Живо вратниче на прозорецот; Патниците среќаваат стадо од бумбари; Тажни спомени; Нападот на воздушна жела. * Деветта глава: Тежок поход; Кафеана-бифе во тревните [[Џунгла|џунгли]]; Јуриш на шумската тврдина; Борба со мравките; Под печурките; Поплава. * Десетта глава: Мртвило во шумата; Барање на преноќиште; Валја наоѓа згоден хотел во шумата; Професорот напаѓа воден [[Молец|молец]]; Прва ноќ во новиот свет. * Единаесетта глава: Необичен воздух; Професорот ги чести децата со кајгана; Иван Гермогенович прави фабрика за алишта; Пчела Андреевна; Професорот и Карик исчезнуваат. * Даванаесетта глава: Во шепите на крилесто [[Чудовиште|чудовиште]]; Патниците се среќаваат во земјен бокал; Дрвен [[Монблан]]; Живите конзерви; Карик и Валја се одделени од професорот. * Тринаесетта глава: Истоварување во непознато пристаниште; Повторно во ропство; Иван Гермогенович веднаш тргнува во потрага; Животно што дише со опашката; Ненадејно откритие. * Четиринесетта глава: Средба со осата амофил; Растение-[[Месојадно растение|месојадец]]; Занимливите разговори во енотеровата шума; Чудните кошнички; Дожд од умрени. * Петнасетта глава: Карик се запознава со мравји лав; Преноќевање во пештерата; Магацин од бумбари; Таинствени светлини; Необичен коњ; Нападот на мувите. * Шеснаесетта глава: Борба со [[Муви|мувите]]; Необичните едра; Очи на нозете; Тавтабитата што свири на виолина; Јавање на пчела. * Седумнаесетта глава: Чудна земја; Професорот се бори со [[Пеперуги|пеперутка]]; Доживувањата на Карик и Валја во сандакот од фурнир; Скапа екофора; Професорот е спакуван; На патот кон стариот свет. * Осумнаесетта глава: Неочекуван напад; Биологијата беше од корист; Повторно дома; Возбудувања и радости на професорот Енотов; Бесмислени вести за слоновите и мувите. ==За делото== „Карик и Влја“ е [[Научна фантастика|научнофантастична]] и авантуристичка повест која, како низ огормно стакло што зголемува, го прикажува светот на [[Растенија|растенијата]] и на [[Инсекти|инсектите]]. Од невнимание, децата Карик и Валја стануваат многу малечки и така започнува нивната необична и застрашувачка авантура. Меѓутоа, постепено, тие разбираат дека во нивниет раце се наоѓа најсилното оружје — знаењето — и со помош на професорот-[[Биологија|биолог]] смело се борат против сите опасности.<ref>Јан Лари, ''Карик и Валја'', Скопје: Детска радост, 1978, стр. 277.</ref> == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Детска книжевност]] [[Категорија:Дела на Јан Лари]] [[Категорија:Изданија на Детска радост]] [[Категорија:Советски романи]] [[Категорија:Руски романи]] [[Категорија:Книжевност на руски јазик]] [[Категорија:Појавено во 1978 година во Македонија]] nlx6rg9hnjmfdgscrna69yumvnq93j3 4804235 4804234 2022-08-21T21:24:30Z ГП 23995 ситна поправка wikitext text/x-wiki '''„Необичните доживувања на Карик и Валја“''' (руски: ''Необикновенные приключения Карика и Вали'') е [[книга]] за деца од рускиот писател [[Јан Лари]]. Оригинално, книгата била објавена во 1960 година од Државното издаваштво на детска литература при Министерството за просвета на [[Руска Советска Федеративна Социјалистичка Република|РСФСР]]. Книгата е објавена на [[македонски јазик]] од издавачката куќа „[[Детска радост]]“ во 1978 година, во тираж од 2 000 примероци. Преводот го извршила Тамара Арсовска, а автор на кориците и на илустрациите во книгата е [[Младен Туниќ]]. Македонското издание на книгата има 277 страници, но не е каталогизирано е во [[НУБ „Св. Климент Охридски“]], [[Скопје]] и не ја поседува меѓународната ознака [[ISBN]].<ref name="Лари 1978">Јан Лари, ''Карик и Валја'', Скопје: Детска радост, 1978.</ref> ==Содржина== Книгата се состои од 18 глави:<ref name="Лари 1978"/> * Прва глава: Непријатен разговор со бабата; Мајката се обеспокојува; Џек ги следи пресните траги; Чудно откритие во кабинетот на [[Професор|професорот]] Енотов; Таинственото исчезнување на Иван Гермогенович. * Втора глава: Чудотворната течност, Чудното поведение на панталонките и сандалите; Необичното престорување во најобичната соба; Доживување на первезот од прозорецот; Карик и Валја се упатуваат на чуденсо патување. * Трета глава: Средба со воздушниот океан; Стрвниот авион; Падобранци без да сакаат; Доживувањата на Карик и Валја во големата бура; Подводниот затвор; Во шепите на осмокракото чудовиште. * Четврта глава: Професорот Енотов заминува во друг свет; Загатката на простата пајажина; Првиот лов; Оклопот и копјата; Стапица; Иван Гермогенович во опасност. * Петта глава: Во ропство на пајакот; Битка во подводниот затвор; Растение-скитник; Во тешка состојба; Карик наоѓа излез. * Шеста глава: Храбрите патници на водата; Чудни патници; Карик и Валја се пробиваат низ водените џунгли; Во потрага по храна; Децата наоѓаат прекрасни јаготки; На работ на пропаста. * Седма глава: Борба во подземната [[Пештера|пештера]]; Животно со уши на нозете; Необична шума; Иван Гермогенович станува пилот; Неочекувана средба. * Осма глава: Спасување на давениците; Патот кон сандакот од фурнир; Живо вратниче на прозорецот; Патниците среќаваат стадо од бумбари; Тажни спомени; Нападот на воздушна жела. * Деветта глава: Тежок поход; Кафеана-бифе во тревните [[Џунгла|џунгли]]; Јуриш на шумската тврдина; Борба со мравките; Под печурките; Поплава. * Десетта глава: Мртвило во шумата; Барање на преноќиште; Валја наоѓа згоден хотел во шумата; Професорот напаѓа воден [[Молец|молец]]; Прва ноќ во новиот свет. * Единаесетта глава: Необичен воздух; Професорот ги чести децата со кајгана; Иван Гермогенович прави фабрика за алишта; Пчела Андреевна; Професорот и Карик исчезнуваат. * Даванаесетта глава: Во шепите на крилесто [[Чудовиште|чудовиште]]; Патниците се среќаваат во земјен бокал; Дрвен [[Монблан]]; Живите конзерви; Карик и Валја се одделени од професорот. * Тринаесетта глава: Истоварување во непознато пристаниште; Повторно во ропство; Иван Гермогенович веднаш тргнува во потрага; Животно што дише со опашката; Ненадејно откритие. * Четиринесетта глава: Средба со осата амофил; Растение-[[Месојадно растение|месојадец]]; Занимливите разговори во енотеровата шума; Чудните кошнички; Дожд од умрени. * Петнасетта глава: Карик се запознава со мравји лав; Преноќевање во пештерата; Магацин од бумбари; Таинствени светлини; Необичен коњ; Нападот на мувите. * Шеснаесетта глава: Борба со [[Муви|мувите]]; Необичните едра; Очи на нозете; Тавтабитата што свири на виолина; Јавање на пчела. * Седумнаесетта глава: Чудна земја; Професорот се бори со [[Пеперуги|пеперутка]]; Доживувањата на Карик и Валја во сандакот од фурнир; Скапа екофора; Професорот е спакуван; На патот кон стариот свет. * Осумнаесетта глава: Неочекуван напад; Биологијата беше од корист; Повторно дома; Возбудувања и радости на професорот Енотов; Бесмислени вести за слоновите и мувите. ==За делото== „Карик и Влја“ е [[Научна фантастика|научнофантастична]] и авантуристичка повест која, како низ огормно стакло што зголемува, го прикажува светот на [[Растенија|растенијата]] и на [[Инсекти|инсектите]]. Од невнимание, децата Карик и Валја стануваат многу малечки и така започнува нивната необична и застрашувачка авантура. Меѓутоа, постепено, тие разбираат дека во нивниет раце се наоѓа најсилното оружје — знаењето — и со помош на професорот-[[Биологија|биолог]] смело се борат против сите опасности.<ref>Јан Лари, ''Карик и Валја'', Скопје: Детска радост, 1978, стр. 277.</ref> == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Детска книжевност]] [[Категорија:Дела на Јан Лари]] [[Категорија:Изданија на Детска радост]] [[Категорија:Советски романи]] [[Категорија:Научна фантастика]] [[Категорија:Руски романи]] [[Категорија:Книжевност на руски јазик]] [[Категорија:Појавено во 1978 година во Македонија]] 6ucgzamcrq701epo9gdtfzafz8xxp6v 4804237 4804235 2022-08-21T21:26:23Z ГП 23995 ситна поправка wikitext text/x-wiki '''„Необичните доживувања на Карик и Валја“''' (руски: ''Необикновенные приключения Карика и Вали'') е [[книга]] за деца од рускиот писател [[Јан Лари]]. Оригинално, книгата била објавена во 1960 година од Државното издаваштво на детска литература при Министерството за просвета на [[Руска Советска Федеративна Социјалистичка Република|РСФСР]]. Книгата е објавена на [[македонски јазик]] од издавачката куќа „[[Детска радост]]“ во 1978 година, во тираж од 2 000 примероци. Преводот го извршила Тамара Арсовска, а автор на кориците и на илустрациите во книгата е [[Младен Туниќ]]. Македонското издание на книгата има 277 страници, но не е каталогизирано е во [[НУБ „Св. Климент Охридски“]], [[Скопје]] и не ја поседува меѓународната ознака [[ISBN]].<ref name="Лари 1978">Јан Лари, ''Карик и Валја'', Скопје: Детска радост, 1978.</ref> ==Содржина== Книгата се состои од 18 глави:<ref name="Лари 1978"/> * Прва глава: Непријатен разговор со бабата; Мајката се обеспокојува; Џек ги следи пресните траги; Чудно откритие во кабинетот на [[Професор|професорот]] Енотов; Таинственото исчезнување на Иван Гермогенович. * Втора глава: Чудотворната течност, Чудното поведение на панталонките и сандалите; Необичното престорување во најобичната соба; Доживување на первезот од прозорецот; Карик и Валја се упатуваат на чуденсо патување. * Трета глава: Средба со воздушниот океан; Стрвниот авион; Падобранци без да сакаат; Доживувањата на Карик и Валја во големата бура; Подводниот затвор; Во шепите на осмокракото чудовиште. * Четврта глава: Професорот Енотов заминува во друг свет; Загатката на простата пајажина; Првиот лов; Оклопот и копјата; Стапица; Иван Гермогенович во опасност. * Петта глава: Во ропство на пајакот; Битка во подводниот затвор; Растение-скитник; Во тешка состојба; Карик наоѓа излез. * Шеста глава: Храбрите патници на водата; Чудни патници; Карик и Валја се пробиваат низ водените џунгли; Во потрага по храна; Децата наоѓаат прекрасни јаготки; На работ на пропаста. * Седма глава: Борба во подземната [[Пештера|пештера]]; Животно со уши на нозете; Необична шума; Иван Гермогенович станува пилот; Неочекувана средба. * Осма глава: Спасување на давениците; Патот кон сандакот од фурнир; Живо вратниче на прозорецот; Патниците среќаваат стадо од бумбари; Тажни спомени; Нападот на воздушна жела. * Деветта глава: Тежок поход; Кафеана-бифе во тревните [[Џунгла|џунгли]]; Јуриш на шумската тврдина; Борба со мравките; Под печурките; Поплава. * Десетта глава: Мртвило во шумата; Барање на преноќиште; Валја наоѓа згоден хотел во шумата; Професорот напаѓа воден [[Молец|молец]]; Прва ноќ во новиот свет. * Единаесетта глава: Необичен воздух; Професорот ги чести децата со кајгана; Иван Гермогенович прави фабрика за алишта; Пчела Андреевна; Професорот и Карик исчезнуваат. * Даванаесетта глава: Во шепите на крилесто [[Чудовиште|чудовиште]]; Патниците се среќаваат во земјен бокал; Дрвен [[Монблан]]; Живите конзерви; Карик и Валја се одделени од професорот. * Тринаесетта глава: Истоварување во непознато пристаниште; Повторно во ропство; Иван Гермогенович веднаш тргнува во потрага; Животно што дише со опашката; Ненадејно откритие. * Четиринесетта глава: Средба со осата амофил; Растение-[[Месојадно растение|месојадец]]; Занимливите разговори во енотеровата шума; Чудните кошнички; Дожд од умрени. * Петнасетта глава: Карик се запознава со мравји лав; Преноќевање во пештерата; Магацин од бумбари; Таинствени светлини; Необичен коњ; Нападот на мувите. * Шеснаесетта глава: Борба со [[Муви|мувите]]; Необичните едра; Очи на нозете; Тавтабитата што свири на виолина; Јавање на пчела. * Седумнаесетта глава: Чудна земја; Професорот се бори со [[Пеперуги|пеперутка]]; Доживувањата на Карик и Валја во сандакот од фурнир; Скапа екофора; Професорот е спакуван; На патот кон стариот свет. * Осумнаесетта глава: Неочекуван напад; Биологијата беше од корист; Повторно дома; Возбудувања и радости на професорот Енотов; Бесмислени вести за слоновите и мувите. ==За делото== „Карик и Влја“ е [[Научна фантастика|научнофантастична]] и авантуристичка повест која, како низ огормно стакло што зголемува, го прикажува светот на [[Растенија|растенијата]] и на [[Инсекти|инсектите]]. Од невнимание, децата Карик и Валја стануваат многу малечки и така започнува нивната необична и застрашувачка авантура. Меѓутоа, постепено, тие разбираат дека во нивниет раце се наоѓа најсилното оружје — знаењето — и со помош на професорот-[[Биологија|биолог]] смело се борат против сите опасности.<ref>Јан Лари, ''Карик и Валја'', Скопје: Детска радост, 1978, стр. 277.</ref> == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Детска книжевност]] [[Категорија:Дела на Јан Лари]] [[Категорија:Изданија на Детска радост]] [[Категорија:Советски романи]] [[Категорија:Научнофантастични романи]] [[Категорија:Руски романи]] [[Категорија:Појавено во 1978 година во Македонија]] 8fz24rpluaygqd3501qfl7rgdt4hiy6 4804245 4804237 2022-08-21T21:32:54Z ГП 23995 /* За делото */ wikitext text/x-wiki '''„Необичните доживувања на Карик и Валја“''' (руски: ''Необикновенные приключения Карика и Вали'') е [[книга]] за деца од рускиот писател [[Јан Лари]]. Оригинално, книгата била објавена во 1960 година од Државното издаваштво на детска литература при Министерството за просвета на [[Руска Советска Федеративна Социјалистичка Република|РСФСР]]. Книгата е објавена на [[македонски јазик]] од издавачката куќа „[[Детска радост]]“ во 1978 година, во тираж од 2 000 примероци. Преводот го извршила Тамара Арсовска, а автор на кориците и на илустрациите во книгата е [[Младен Туниќ]]. Македонското издание на книгата има 277 страници, но не е каталогизирано е во [[НУБ „Св. Климент Охридски“]], [[Скопје]] и не ја поседува меѓународната ознака [[ISBN]].<ref name="Лари 1978">Јан Лари, ''Карик и Валја'', Скопје: Детска радост, 1978.</ref> ==Содржина== Книгата се состои од 18 глави:<ref name="Лари 1978"/> * Прва глава: Непријатен разговор со бабата; Мајката се обеспокојува; Џек ги следи пресните траги; Чудно откритие во кабинетот на [[Професор|професорот]] Енотов; Таинственото исчезнување на Иван Гермогенович. * Втора глава: Чудотворната течност, Чудното поведение на панталонките и сандалите; Необичното престорување во најобичната соба; Доживување на первезот од прозорецот; Карик и Валја се упатуваат на чуденсо патување. * Трета глава: Средба со воздушниот океан; Стрвниот авион; Падобранци без да сакаат; Доживувањата на Карик и Валја во големата бура; Подводниот затвор; Во шепите на осмокракото чудовиште. * Четврта глава: Професорот Енотов заминува во друг свет; Загатката на простата пајажина; Првиот лов; Оклопот и копјата; Стапица; Иван Гермогенович во опасност. * Петта глава: Во ропство на пајакот; Битка во подводниот затвор; Растение-скитник; Во тешка состојба; Карик наоѓа излез. * Шеста глава: Храбрите патници на водата; Чудни патници; Карик и Валја се пробиваат низ водените џунгли; Во потрага по храна; Децата наоѓаат прекрасни јаготки; На работ на пропаста. * Седма глава: Борба во подземната [[Пештера|пештера]]; Животно со уши на нозете; Необична шума; Иван Гермогенович станува пилот; Неочекувана средба. * Осма глава: Спасување на давениците; Патот кон сандакот од фурнир; Живо вратниче на прозорецот; Патниците среќаваат стадо од бумбари; Тажни спомени; Нападот на воздушна жела. * Деветта глава: Тежок поход; Кафеана-бифе во тревните [[Џунгла|џунгли]]; Јуриш на шумската тврдина; Борба со мравките; Под печурките; Поплава. * Десетта глава: Мртвило во шумата; Барање на преноќиште; Валја наоѓа згоден хотел во шумата; Професорот напаѓа воден [[Молец|молец]]; Прва ноќ во новиот свет. * Единаесетта глава: Необичен воздух; Професорот ги чести децата со кајгана; Иван Гермогенович прави фабрика за алишта; Пчела Андреевна; Професорот и Карик исчезнуваат. * Даванаесетта глава: Во шепите на крилесто [[Чудовиште|чудовиште]]; Патниците се среќаваат во земјен бокал; Дрвен [[Монблан]]; Живите конзерви; Карик и Валја се одделени од професорот. * Тринаесетта глава: Истоварување во непознато пристаниште; Повторно во ропство; Иван Гермогенович веднаш тргнува во потрага; Животно што дише со опашката; Ненадејно откритие. * Четиринесетта глава: Средба со осата амофил; Растение-[[Месојадно растение|месојадец]]; Занимливите разговори во енотеровата шума; Чудните кошнички; Дожд од умрени. * Петнасетта глава: Карик се запознава со мравји лав; Преноќевање во пештерата; Магацин од бумбари; Таинствени светлини; Необичен коњ; Нападот на мувите. * Шеснаесетта глава: Борба со [[Муви|мувите]]; Необичните едра; Очи на нозете; Тавтабитата што свири на виолина; Јавање на пчела. * Седумнаесетта глава: Чудна земја; Професорот се бори со [[Пеперуги|пеперутка]]; Доживувањата на Карик и Валја во сандакот од фурнир; Скапа екофора; Професорот е спакуван; На патот кон стариот свет. * Осумнаесетта глава: Неочекуван напад; Биологијата беше од корист; Повторно дома; Возбудувања и радости на професорот Енотов; Бесмислени вести за слоновите и мувите. ==За делото== „Карик и Влја“ е [[Научна фантастика|научнофантастична]] и авантуристичка повест која, како низ огромно стакло што зголемува, го прикажува светот на [[Растенија|растенијата]] и на [[Инсекти|инсектите]]. Од невнимание, децата Карик и Валја стануваат многу малечки и така започнува нивната необична и застрашувачка авантура. Меѓутоа, постепено, тие разбираат дека во нивниет раце се наоѓа најсилното оружје — знаењето — и со помош на професорот-[[Биологија|биолог]] смело се борат против сите опасности.<ref>Јан Лари, ''Карик и Валја'', Скопје: Детска радост, 1978, стр. 277.</ref> == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Детска книжевност]] [[Категорија:Дела на Јан Лари]] [[Категорија:Изданија на Детска радост]] [[Категорија:Советски романи]] [[Категорија:Научнофантастични романи]] [[Категорија:Руски романи]] [[Категорија:Појавено во 1978 година во Македонија]] 9zgrniabn7qope2iv3tir8dcgdgyrs5 4804247 4804245 2022-08-21T21:34:21Z ГП 23995 wikitext text/x-wiki '''„Необичните доживувања на Карик и Валја“''' (руски: ''Необикновенные приключения Карика и Вали'') е [[книга]] за деца од рускиот писател [[Јан Лари]]. Оригинално, книгата била објавена во 1960 година од Државното издаваштво на детска литература при Министерството за просвета на [[Руска Советска Федеративна Социјалистичка Република|РСФСР]]. Книгата е објавена на [[македонски јазик]] од издавачката куќа „[[Детска радост]]“ во 1978 година, во тираж од 2 000 примероци. Преводот го извршила Тамара Арсовска, а автор на кориците и на илустрациите во книгата е [[Младен Туниќ]]. Македонското издание на книгата има 277 страници, но не е каталогизирано и не ја поседува меѓународната ознака [[ISBN]].<ref name="Лари 1978">Јан Лари, ''Карик и Валја'', Скопје: Детска радост, 1978.</ref> ==Содржина== Книгата се состои од 18 глави:<ref name="Лари 1978"/> * Прва глава: Непријатен разговор со бабата; Мајката се обеспокојува; Џек ги следи пресните траги; Чудно откритие во кабинетот на [[Професор|професорот]] Енотов; Таинственото исчезнување на Иван Гермогенович. * Втора глава: Чудотворната течност, Чудното поведение на панталонките и сандалите; Необичното престорување во најобичната соба; Доживување на первезот од прозорецот; Карик и Валја се упатуваат на чуденсо патување. * Трета глава: Средба со воздушниот океан; Стрвниот авион; Падобранци без да сакаат; Доживувањата на Карик и Валја во големата бура; Подводниот затвор; Во шепите на осмокракото чудовиште. * Четврта глава: Професорот Енотов заминува во друг свет; Загатката на простата пајажина; Првиот лов; Оклопот и копјата; Стапица; Иван Гермогенович во опасност. * Петта глава: Во ропство на пајакот; Битка во подводниот затвор; Растение-скитник; Во тешка состојба; Карик наоѓа излез. * Шеста глава: Храбрите патници на водата; Чудни патници; Карик и Валја се пробиваат низ водените џунгли; Во потрага по храна; Децата наоѓаат прекрасни јаготки; На работ на пропаста. * Седма глава: Борба во подземната [[Пештера|пештера]]; Животно со уши на нозете; Необична шума; Иван Гермогенович станува пилот; Неочекувана средба. * Осма глава: Спасување на давениците; Патот кон сандакот од фурнир; Живо вратниче на прозорецот; Патниците среќаваат стадо од бумбари; Тажни спомени; Нападот на воздушна жела. * Деветта глава: Тежок поход; Кафеана-бифе во тревните [[Џунгла|џунгли]]; Јуриш на шумската тврдина; Борба со мравките; Под печурките; Поплава. * Десетта глава: Мртвило во шумата; Барање на преноќиште; Валја наоѓа згоден хотел во шумата; Професорот напаѓа воден [[Молец|молец]]; Прва ноќ во новиот свет. * Единаесетта глава: Необичен воздух; Професорот ги чести децата со кајгана; Иван Гермогенович прави фабрика за алишта; Пчела Андреевна; Професорот и Карик исчезнуваат. * Даванаесетта глава: Во шепите на крилесто [[Чудовиште|чудовиште]]; Патниците се среќаваат во земјен бокал; Дрвен [[Монблан]]; Живите конзерви; Карик и Валја се одделени од професорот. * Тринаесетта глава: Истоварување во непознато пристаниште; Повторно во ропство; Иван Гермогенович веднаш тргнува во потрага; Животно што дише со опашката; Ненадејно откритие. * Четиринесетта глава: Средба со осата амофил; Растение-[[Месојадно растение|месојадец]]; Занимливите разговори во енотеровата шума; Чудните кошнички; Дожд од умрени. * Петнасетта глава: Карик се запознава со мравји лав; Преноќевање во пештерата; Магацин од бумбари; Таинствени светлини; Необичен коњ; Нападот на мувите. * Шеснаесетта глава: Борба со [[Муви|мувите]]; Необичните едра; Очи на нозете; Тавтабитата што свири на виолина; Јавање на пчела. * Седумнаесетта глава: Чудна земја; Професорот се бори со [[Пеперуги|пеперутка]]; Доживувањата на Карик и Валја во сандакот од фурнир; Скапа екофора; Професорот е спакуван; На патот кон стариот свет. * Осумнаесетта глава: Неочекуван напад; Биологијата беше од корист; Повторно дома; Возбудувања и радости на професорот Енотов; Бесмислени вести за слоновите и мувите. ==За делото== „Карик и Влја“ е [[Научна фантастика|научнофантастична]] и авантуристичка повест која, како низ огромно стакло што зголемува, го прикажува светот на [[Растенија|растенијата]] и на [[Инсекти|инсектите]]. Од невнимание, децата Карик и Валја стануваат многу малечки и така започнува нивната необична и застрашувачка авантура. Меѓутоа, постепено, тие разбираат дека во нивниет раце се наоѓа најсилното оружје — знаењето — и со помош на професорот-[[Биологија|биолог]] смело се борат против сите опасности.<ref>Јан Лари, ''Карик и Валја'', Скопје: Детска радост, 1978, стр. 277.</ref> == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Детска книжевност]] [[Категорија:Дела на Јан Лари]] [[Категорија:Изданија на Детска радост]] [[Категорија:Советски романи]] [[Категорија:Научнофантастични романи]] [[Категорија:Руски романи]] [[Категорија:Појавено во 1978 година во Македонија]] 39382m8kilr3as7zoaaj62aqjy1j9ay 4804248 4804247 2022-08-21T21:36:20Z ГП 23995 ситна поправка wikitext text/x-wiki '''„Необичните доживувања на Карик и Валја“''' (руски: ''Необикновенные приключения Карика и Вали'') е [[книга]] за деца од рускиот писател [[Јан Лари]]. Оригинално, книгата била објавена во 1960 година од Државното издаваштво на детска литература при Министерството за просвета на [[Руска Советска Федеративна Социјалистичка Република|РСФСР]]. Книгата е објавена на [[македонски јазик]] од издавачката куќа „[[Детска радост]]“ во 1978 година (како седма книга од библиотеката „Ѕуница“), во тираж од 2 000 примероци. Преводот го извршила Тамара Арсовска, а автор на кориците и на илустрациите во книгата е [[Младен Туниќ]]. Македонското издание на книгата има 277 страници, но не е каталогизирано и не ја поседува меѓународната ознака [[ISBN]].<ref name="Лари 1978">Јан Лари, ''Карик и Валја'', Скопје: Детска радост, 1978.</ref> ==Содржина== Книгата се состои од 18 глави:<ref name="Лари 1978"/> * Прва глава: Непријатен разговор со бабата; Мајката се обеспокојува; Џек ги следи пресните траги; Чудно откритие во кабинетот на [[Професор|професорот]] Енотов; Таинственото исчезнување на Иван Гермогенович. * Втора глава: Чудотворната течност, Чудното поведение на панталонките и сандалите; Необичното престорување во најобичната соба; Доживување на первезот од прозорецот; Карик и Валја се упатуваат на чуденсо патување. * Трета глава: Средба со воздушниот океан; Стрвниот авион; Падобранци без да сакаат; Доживувањата на Карик и Валја во големата бура; Подводниот затвор; Во шепите на осмокракото чудовиште. * Четврта глава: Професорот Енотов заминува во друг свет; Загатката на простата пајажина; Првиот лов; Оклопот и копјата; Стапица; Иван Гермогенович во опасност. * Петта глава: Во ропство на пајакот; Битка во подводниот затвор; Растение-скитник; Во тешка состојба; Карик наоѓа излез. * Шеста глава: Храбрите патници на водата; Чудни патници; Карик и Валја се пробиваат низ водените џунгли; Во потрага по храна; Децата наоѓаат прекрасни јаготки; На работ на пропаста. * Седма глава: Борба во подземната [[Пештера|пештера]]; Животно со уши на нозете; Необична шума; Иван Гермогенович станува пилот; Неочекувана средба. * Осма глава: Спасување на давениците; Патот кон сандакот од фурнир; Живо вратниче на прозорецот; Патниците среќаваат стадо од бумбари; Тажни спомени; Нападот на воздушна жела. * Деветта глава: Тежок поход; Кафеана-бифе во тревните [[Џунгла|џунгли]]; Јуриш на шумската тврдина; Борба со мравките; Под печурките; Поплава. * Десетта глава: Мртвило во шумата; Барање на преноќиште; Валја наоѓа згоден хотел во шумата; Професорот напаѓа воден [[Молец|молец]]; Прва ноќ во новиот свет. * Единаесетта глава: Необичен воздух; Професорот ги чести децата со кајгана; Иван Гермогенович прави фабрика за алишта; Пчела Андреевна; Професорот и Карик исчезнуваат. * Даванаесетта глава: Во шепите на крилесто [[Чудовиште|чудовиште]]; Патниците се среќаваат во земјен бокал; Дрвен [[Монблан]]; Живите конзерви; Карик и Валја се одделени од професорот. * Тринаесетта глава: Истоварување во непознато пристаниште; Повторно во ропство; Иван Гермогенович веднаш тргнува во потрага; Животно што дише со опашката; Ненадејно откритие. * Четиринесетта глава: Средба со осата амофил; Растение-[[Месојадно растение|месојадец]]; Занимливите разговори во енотеровата шума; Чудните кошнички; Дожд од умрени. * Петнасетта глава: Карик се запознава со мравји лав; Преноќевање во пештерата; Магацин од бумбари; Таинствени светлини; Необичен коњ; Нападот на мувите. * Шеснаесетта глава: Борба со [[Муви|мувите]]; Необичните едра; Очи на нозете; Тавтабитата што свири на виолина; Јавање на пчела. * Седумнаесетта глава: Чудна земја; Професорот се бори со [[Пеперуги|пеперутка]]; Доживувањата на Карик и Валја во сандакот од фурнир; Скапа екофора; Професорот е спакуван; На патот кон стариот свет. * Осумнаесетта глава: Неочекуван напад; Биологијата беше од корист; Повторно дома; Возбудувања и радости на професорот Енотов; Бесмислени вести за слоновите и мувите. ==За делото== „Карик и Влја“ е [[Научна фантастика|научнофантастична]] и авантуристичка повест која, како низ огромно стакло што зголемува, го прикажува светот на [[Растенија|растенијата]] и на [[Инсекти|инсектите]]. Од невнимание, децата Карик и Валја стануваат многу малечки и така започнува нивната необична и застрашувачка авантура. Меѓутоа, постепено, тие разбираат дека во нивниет раце се наоѓа најсилното оружје — знаењето — и со помош на професорот-[[Биологија|биолог]] смело се борат против сите опасности.<ref>Јан Лари, ''Карик и Валја'', Скопје: Детска радост, 1978, стр. 277.</ref> == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Детска книжевност]] [[Категорија:Дела на Јан Лари]] [[Категорија:Изданија на Детска радост]] [[Категорија:Советски романи]] [[Категорија:Научнофантастични романи]] [[Категорија:Руски романи]] [[Категорија:Појавено во 1978 година во Македонија]] 72t9v4lnvmed0uydtkv3zozg1vbqndu Барбус-тикто 0 1305384 4804255 2022-08-22T07:04:03Z Lili Arsova 86688 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:ru:Special:Redirect/revision/123121051|Барбус-тикто]]“ wikitext text/x-wiki '''Барбус тикто''' , или '''пунтиус тикто''' <ref name="а" /> ( {{Lang-la|Pethia ticto}} ), е вид на [[зракоперки]] од фамилијата [[Крапови|крап]]. == Опис == Телото е издолжено овално, странично срамнети со земја. Страничната линија нецелосна, скалите големи. Антените се отсутни. Задниот дел е сиво-зелен, страните се сребрени со метален сјај, [[Стомак|стомакот]] е бел. Мажјакот се разликува од женката во присуство на светла црвена лента по телото. Во природата, барбусот расте до 10 см, во аквариум 6-8 см. == Распространетост == Татковина - [[Индија]], [[Шри Ланка]], [[Хималаи|Хималаите]], [[Пакистан]], [[Непал]], [[Бангладеш]], [[Мјанмар]] и [[Тајланд]]. Живее во свежа и соленкава вода [[Канал|на канали]], ровови и други резервоари со калливо дно. == Содржина == Карактерот е мирен, школски (најмалку 6 риби), се движат. Во [[Аквариум|аквариумот]], горните и средните слоеви на вода. Непретенциозна сештојадна риба, но склона кон ненаситност. Препорачана температура 24-26°C, pH 6,5-7,8, тврдост на водата 4-20°dH. Препорачаниот волумен е од 50 литри. Не треба да се чува со риби со издолжени или прекриени перки. == Наводи == {{Наводи}} == Надворешни врски == * [http://aqarium.ru/fish/cyprinidae.php?fish=Barbus%20ticto Скарлет Барбус (Barbus ticto)] - опис на Скарлет Барбус [[Категорија:Риби на Азија]] [[Категорија:Крапови]] s5teu6pnwfepogoj5ghp1933yottsu1 4804256 4804255 2022-08-22T07:05:22Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Barbus Puntius ticto.JPG|мини|Барбус-тикто]] '''Барбус тикто''' , или '''пунтиус тикто''' <ref name="а" /> ( {{Lang-la|Pethia ticto}} ), е вид на [[зракоперки]] од фамилијата [[Крапови|крап]]. == Опис == Телото е издолжено овално, странично срамнети со земја. Страничната линија нецелосна, скалите големи. Антените се отсутни. Задниот дел е сиво-зелен, страните се сребрени со метален сјај, [[Стомак|стомакот]] е бел. Мажјакот се разликува од женката во присуство на светла црвена лента по телото. Во природата, барбусот расте до 10 см, во аквариум 6-8 см. == Распространетост == Татковина - [[Индија]], [[Шри Ланка]], [[Хималаи|Хималаите]], [[Пакистан]], [[Непал]], [[Бангладеш]], [[Мјанмар]] и [[Тајланд]]. Живее во свежа и соленкава вода [[Канал|на канали]], ровови и други резервоари со калливо дно. == Содржина == Карактерот е мирен, школски (најмалку 6 риби), се движат. Во [[Аквариум|аквариумот]], горните и средните слоеви на вода. Непретенциозна сештојадна риба, но склона кон ненаситност. Препорачана температура 24-26°C, pH 6,5-7,8, тврдост на водата 4-20°dH. Препорачаниот волумен е од 50 литри. Не треба да се чува со риби со издолжени или прекриени перки. == Наводи == {{Наводи}} == Надворешни врски == * [http://aqarium.ru/fish/cyprinidae.php?fish=Barbus%20ticto Скарлет Барбус (Barbus ticto)] - опис на Скарлет Барбус [[Категорија:Риби на Азија]] [[Категорија:Крапови]] lgytmarrfy7fmicv8ku8vo9ar9fkm2q Учан-су (река) 0 1305385 4804259 2022-08-22T07:08:35Z Lili Arsova 86688 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1092181612|Uchan-su (river)]]“ wikitext text/x-wiki [[Податотека:Uchan-su.JPG|мини|'''Учан-су''' (река, се влева во Црното Море)]] '''Учан-су''' е река што тече во јужниот брег на [[Крим (полуостров)|Крим]]. Името се преведува од кримскиот татарски јазик за ''„брза вода“'' . Реката се влева во [[Црно Море|Црното Море]] во центарот на градот [[Јалта]]. Започнува во подножјето на Аи-Петри, тече низводно по клисурата и потоа на растојание од 2 километри од изворот го формира водопадот Учан-су, кој се наоѓа на надморска височина од 390 метри и се состои од неколку нивоа (висината на водопадот е 98 метри ). Речната вода се користи интензивно за водоснабдување и наводнување. == Поврзано == * Водопади на Украина {{Coord|44|29|25|N|34|09|23|E|region:UA_type:river_source:GNS-enwiki}} {{Coord|44|29|25|N|34|09|23|E|region:UA_type:river_source:GNS-enwiki}} [[Категорија:Реки во Крим]] 7e10ofzgz6g34bz46wuglxpyn5plo7j 4804260 4804259 2022-08-22T07:09:05Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Uchan-su.JPG|мини|'''Учан-су''' (река, се влева во Црното Море)]] '''Учан-су''' е река што тече во јужниот брег на [[Крим (полуостров)|Крим]]. Името се преведува од кримскиот татарски јазик за ''„брза вода“'' . Реката се влева во [[Црно Море|Црното Море]] во центарот на градот [[Јалта]]. Започнува во подножјето на Аи-Петри, тече низводно по клисурата и потоа на растојание од 2 километри од изворот го формира водопадот Учан-су, кој се наоѓа на надморска височина од 390 метри и се состои од неколку нивоа (висината на водопадот е 98 метри). Речната вода се користи интензивно за водоснабдување и наводнување. == Поврзано == * Водопади на Украина {{Coord|44|29|25|N|34|09|23|E|region:UA_type:river_source:GNS-enwiki}} {{Coord|44|29|25|N|34|09|23|E|region:UA_type:river_source:GNS-enwiki}} [[Категорија:Реки во Крим]] glqgs4wswjlv5co8kwl9o7axkvbu3vc Ајан-Узен 0 1305386 4804264 2022-08-22T07:14:47Z Lili Arsova 86688 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:ru:Special:Redirect/revision/123038157|Аян-Узень]]“ wikitext text/x-wiki [[Податотека:Ayyan-Uzen 2.JPG|мини|Ајан-Узен]] '''Ајан-Узен''' мала планинска река на јужниот брег на Крим, во регионот [[Алушта (општина)|Алушта]] во [[Република Крим]] . Изворот на реката е ''Горниот'' извор<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://valentin-nuzhdenko.narod.ru/rodniki/oksek-babugan/verhniy.html|title=Верхний. Исток Аян-Узень|last=|language=ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20120428134753/http://valentin-nuzhdenko.narod.ru/rodniki/oksek-babugan/verhniy.html|archive-date=2012-04-28|dead-url=yes}}</ref>, кој се наоѓа на јужната падина на Бабуган-јајла, на надморска височина од 1100 м. Должината на Ајан-Узен е 7,8 км, сливот е 20,8 км² . Долината во горниот тек е тесна, на места има клисура со стрмни падини, составена од шкрилци и песочници. Ширината на каналот, како што се приближува до устата, се зголемува и на висина од 185 метри надморска височина изнесува околу 6 фатоми (13 метри), на висина од 87 фатоми - веќе 9 (19 м), а на околу 49,5 фатоми (105 м) достигнуваат 32 метри, а каналот е веќе покриен со камчиња . Во Ајан-Узен, според референтната книга „Површински водни тела на Крим“, има 7 неименувани притоки, долги помалку од 5 километри <ref name="Поверхностные" />. Во други извори се среќаваат имињата на некои: на картите - левата ''Аи-'' Иори и ''Шарханлик-Узен'' , Н. AT. Рухлова , исто така лево - Орта-Мајли, Муртаза-Мајли и Шарка <ref name="Рухлов" />. Се влева во [[Црно Море|Црното Море]], устието се наоѓа во центарот на селото Партенит, низ кое реката тече во бетонски канал. Реката се напојува со карст, од изворите на јужната падина на Главниот венец на Кримските Планини, што ги објаснува малите годишни флуктуации на нивото<ref name="Кореиз">{{Наведена мрежна страница|url=https://jalita.com/guidebook/river/ayan-uzen.shtml|title=Аян-Узень, река|last=|publisher=Ялта, путеводитель|language=ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20210125102535/https://jalita.com/guidebook/river/ayan-uzen.shtml|archive-date=2021-01-25|dead-url=no|accessdate=2020-12-21}}</ref>, на специјализирани локации постои список на „номинални“ извори, почнувајќи од од устата: Кузмич, Надежда, Звезда, Малиш, Москва, Ирен, Нептун и Иртиш<ref name="Езерский">{{Наведена мрежна страница|url=http://neizv-crimea.ru/Rodnik3/Irtish.html|title=Родник Иртыш?|last=Юрий Езерский|publisher=Неизвестный Крым|language=ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20210506234803/http://neizv-crimea.ru/Rodnik3/Irtish.html|archive-date=2021-05-06|dead-url=no|accessdate=2020-12-21}}</ref>. Во исто време, реката е опасна за калливи текови: последните случаи се забележани во 1968 и 1983 година. == Топонимија == Покрај главната, постојат варијанти на хидронимот: Аи-Јан-Дере, Ајан, Ајан-Дере, само Узен и Партенит-Узен. Во ''„Списокот на населени места на провинцијата Таурид според податоците од 1864 година“'' реката во Партенит го носи името Бијук-Узен{{Sfn|Гржибовская|1999}}, а во Дегерменкое, каде што се спојуваат сите притоки, се наведени реките Хаба, Узен, Венети и Дегерменклери-Узен{{Sfn|Гржибовская|1999}} . Постојат две верзии за потеклото на модерното име: во име на свети Јован Готски, родум од Партенит (Аи-Јан е турскиот изговор на името Св. Јован) и како превод од [[Кримскотатарски јазик|кримската татарска]] фраза ''јасен поток''. Од античко време, на реката работеле воденици, поради што се викало селото - грчката Милохорија, или татарски Дегерменкој, што и во двата случаи се преведува како „село со воденица“. За време на советскиот режим, уште пред војната, на реката била изградена мини-хидроцентрала, со моќност од 35 кв (сè уште работела во 1973 година). == Наводи == {{Наводи}} == Литература == * Административно-территориальные преобразования в Крыму. 1783—1998 гг. Справочник (рус.) / Под ред. Г. Н. Гржибовской. — Симферополь: Таврия-Плюс, 1999. — 464 с. — <nowiki>ISBN 966-7503-22-4</nowiki>. [[Категорија:Реки во Крим]] 0337paxm1lzp8koiqor1ovyr5qcsgcq 4804265 4804264 2022-08-22T07:15:18Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Ayyan-Uzen 2.JPG|мини|Ајан-Узен]] '''Ајан-Узен''' мала планинска река на јужниот брег на Крим, во регионот [[Алушта (општина)|Алушта]] во [[Република Крим]] . Изворот на реката е ''Горниот'' извор<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://valentin-nuzhdenko.narod.ru/rodniki/oksek-babugan/verhniy.html|title=Верхний. Исток Аян-Узень|last=|language=ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20120428134753/http://valentin-nuzhdenko.narod.ru/rodniki/oksek-babugan/verhniy.html|archive-date=2012-04-28|dead-url=yes}}</ref>, кој се наоѓа на јужната падина на Бабуган-јајла, на надморска височина од 1100 м. Должината на Ајан-Узен е 7,8 км, сливот е 20,8 км² . Долината во горниот тек е тесна, на места има клисура со стрмни падини, составена од шкрилци и песочници. Ширината на каналот, како што се приближува до устата, се зголемува и на висина од 185 метри надморска височина изнесува околу 6 фатоми (13 метри), на висина од 87 фатоми - веќе 9 (19 м), а на околу 49,5 фатоми (105 м) достигнуваат 32 метри, а каналот е веќе покриен со камчиња . Во Ајан-Узен, според референтната книга „Површински водни тела на Крим“, има 7 неименувани притоки, долги помалку од 5 километри <ref name="Поверхностные" />. Во други извори се среќаваат имињата на некои: на картите - левата ''Аи-'' Иори и ''Шарханлик-Узен'' , Н. AT. Рухлова , исто така лево - Орта-Мајли, Муртаза-Мајли и Шарка <ref name="Рухлов" />. Се влева во [[Црно Море|Црното Море]], устието се наоѓа во центарот на селото Партенит, низ кое реката тече во бетонски канал. Реката се напојува со карст, од изворите на јужната падина на Главниот венец на Кримските Планини, што ги објаснува малите годишни флуктуации на нивото<ref name="Кореиз">{{Наведена мрежна страница|url=https://jalita.com/guidebook/river/ayan-uzen.shtml|title=Аян-Узень, река|last=|publisher=Ялта, путеводитель|language=ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20210125102535/https://jalita.com/guidebook/river/ayan-uzen.shtml|archive-date=2021-01-25|dead-url=no|accessdate=2020-12-21}}</ref>, на специјализирани локации постои список на „номинални“ извори, почнувајќи од од устата: Кузмич, Надежда, Звезда, Малиш, Москва, Ирен, Нептун и Иртиш<ref name="Езерский">{{Наведена мрежна страница|url=http://neizv-crimea.ru/Rodnik3/Irtish.html|title=Родник Иртыш?|last=Юрий Езерский|publisher=Неизвестный Крым|language=ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20210506234803/http://neizv-crimea.ru/Rodnik3/Irtish.html|archive-date=2021-05-06|dead-url=no|accessdate=2020-12-21}}</ref>. Во исто време, реката е опасна за калливи текови: последните случаи се забележани во 1968 и 1983 година. == Топонимија == Покрај главната, постојат варијанти на хидронимот: Аи-Јан-Дере, Ајан, Ајан-Дере, само Узен и Партенит-Узен. Во ''„Списокот на населени места на провинцијата Таурид според податоците од 1864 година“'' реката во Партенит го носи името Бијук-Узен{{Sfn|Гржибовская|1999}}, а во Дегерменкое, каде што се спојуваат сите притоки, се наведени реките Хаба, Узен, Венети и Дегерменклери-Узен{{Sfn|Гржибовская|1999}}. Постојат две верзии за потеклото на модерното име: во име на свети Јован Готски, родум од Партенит (Аи-Јан е турскиот изговор на името Св. Јован) и како превод од [[Кримскотатарски јазик|кримската татарска]] фраза ''јасен поток''. Од античко време, на реката работеле воденици, поради што се викало селото - грчката Милохорија, или татарски Дегерменкој, што и во двата случаи се преведува како „село со воденица“. За време на советскиот режим, уште пред војната, на реката била изградена мини-хидроцентрала, со моќност од 35 кв (сè уште работела во 1973 година). == Наводи == {{Наводи}} == Литература == * Административно-территориальные преобразования в Крыму. 1783—1998 гг. Справочник (рус.) / Под ред. Г. Н. Гржибовской. — Симферополь: Таврия-Плюс, 1999. — 464 с. — <nowiki>ISBN 966-7503-22-4</nowiki>. [[Категорија:Реки во Крим]] t6ddykl39jflkhh0xohhli97vw23uub Википедија:Јубилејни статии/130.000 4 1305387 4804293 2022-08-22T08:07:42Z Kiril Simeonovski 3243 Создадена страница со: Ова е '''страница за избор на 130.000. јубилејна статија'''. Бројот од 130.000 статии бил надминат на 20 август 2022 година, па така вклучени се сите статии кои ги задоволуваат критериумите, а се создадени во текот на овој ден. Гласањето е отворено на 22 август 2022... wikitext text/x-wiki Ова е '''страница за избор на 130.000. јубилејна статија'''. Бројот од 130.000 статии бил надминат на 20 август 2022 година, па така вклучени се сите статии кои ги задоволуваат критериумите, а се создадени во текот на овој ден. Гласањето е отворено на 22 август 2022 година во 10:10 и трае точно еден ден. == Правила == Кандидати се сите оние статии кои се создадени во ист ден кога е надмината илјадитата статија, а притоа поседуваат содржински квалитет и не се обележани со предлошките за превод, викификација, внимание и бришење. Статии обележани како никулци може да бидат предложени, доколку го задоволуваат горенаведениот критериум за квалитет. Оние статии кои се уредени од ботови или од нерегистрирани корисници не може да бидат предложени. Гласањето се одвива така што секој може да остави по еден глас <tt>{{tl|за}}</tt> ({{за}}) за било колку статии. ''Само гласовите од [[Википедија:Автопотврдени корисници|утврдените корисници]] ќе бидат земени предвид при сумирањето на резултатите.'' Гласањето завршува еден ден по отворањето. Во случај да гласале помалку од тројца корисници, времетраењето на гласањето се продолжува додека не биде исполнет минималниот број. == Кандидати == === [[Гандак]] === === [[Урологија]] === === [[Окер]] === === [[Замoци Кобрин]] === === [[Замок Гердауен]] === === [[Замок Грос Вонсдорф]] === === [[Фести Ебоселе]] === === [[Аеродром Никшиќ]] === === [[Аеродром Ѓаковица]] === == Дискусија == == Одлука == <!---Гласањето е завршено, а за јубилејна статија е избрана статијата „?“.---> [[Категорија:Википедија:Јубилејни статии|130.000]] 2ip4pla1em3x913ayl3x6d90jhl23xh 4804294 4804293 2022-08-22T08:07:52Z Kiril Simeonovski 3243 wikitext text/x-wiki Ова е '''страница за избор на 130.000. јубилејна статија'''. Бројот од 130.000 статии бил надминат на 20 август 2022 година, па така вклучени се сите статии кои ги задоволуваат критериумите, а се создадени во текот на овој ден. Гласањето е отворено на 22 август 2022 година во 10:07 и трае точно еден ден. == Правила == Кандидати се сите оние статии кои се создадени во ист ден кога е надмината илјадитата статија, а притоа поседуваат содржински квалитет и не се обележани со предлошките за превод, викификација, внимание и бришење. Статии обележани како никулци може да бидат предложени, доколку го задоволуваат горенаведениот критериум за квалитет. Оние статии кои се уредени од ботови или од нерегистрирани корисници не може да бидат предложени. Гласањето се одвива така што секој може да остави по еден глас <tt>{{tl|за}}</tt> ({{за}}) за било колку статии. ''Само гласовите од [[Википедија:Автопотврдени корисници|утврдените корисници]] ќе бидат земени предвид при сумирањето на резултатите.'' Гласањето завршува еден ден по отворањето. Во случај да гласале помалку од тројца корисници, времетраењето на гласањето се продолжува додека не биде исполнет минималниот број. == Кандидати == === [[Гандак]] === === [[Урологија]] === === [[Окер]] === === [[Замoци Кобрин]] === === [[Замок Гердауен]] === === [[Замок Грос Вонсдорф]] === === [[Фести Ебоселе]] === === [[Аеродром Никшиќ]] === === [[Аеродром Ѓаковица]] === == Дискусија == == Одлука == <!---Гласањето е завршено, а за јубилејна статија е избрана статијата „?“.---> [[Категорија:Википедија:Јубилејни статии|130.000]] 231c7mfi7a6auap058vk357q2sbi6jy Б’лгарово 0 1305388 4804296 2022-08-22T08:14:25Z Пакко 4588 Создадена страница со: {{Инфокутија Населено место | name = Б’лгарово | native_name = Българово | native_name_lang = bg | settlement_type = град | image_skyline = Bulgarovo mayors office.jpg | image_caption = Градското собрание на Б’лгарово | image_flag = | image_shield = | pushpin_map = Буга... wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Б’лгарово | native_name = Българово | native_name_lang = bg | settlement_type = град | image_skyline = Bulgarovo mayors office.jpg | image_caption = Градското собрание на Б’лгарово | image_flag = | image_shield = | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Б’лгарово во Бугарија | latd =42 |latm =37 |lats =12.37 |latNS =N | longd =27 |longm =18 |longs =21.19 |longEW =E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Бургас (област)|Бургас]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Бургас (општина)|Бургас]] | leader_party = [[ГЕРБ]] | leader_title = Градоначалник | leader_name = Јордан Јорданов | unit_pref = Metric | area_total_km2 = 52,035 | elevation_m = 72 | population_total = 1.943 | population_as_of = 2022 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[EET]] | utc_offset1 = +2 | timezone1_DST = [[EEST]] | utc_offset1_DST = +3 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 8110 | area_code = +359 05915 | website = }} '''Б’лгарово''' ({{lang-bg|Българово}}) — град во Југоисточна [[Бугарија]], припаѓа на општината [[Бургас (општина)|Бургас]] во [[Бургас (област)|Бургаската Област]]. Има население од околу 1.943 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> == Географија и местоположба == Градот се наоѓа на 21 км северозападно од областниот центар Бургас, 6 км северно од [[Камено]], 16 км југоисточно од [[Ајтос]] и 365 км од главниот град [[Софија]]. Градот исто така се наоѓа на околу еден километар северно од автопатот [[Тракија (автопат)|Тракија]]. == Историја == За време на османлиското владеење, населбата имала грчко говорно население и се викала '''Урум Еникјој'''. За време на Руско-турската војна во зимата на [[1877]]-[[1878]] година, поголемиот дел од населението било масакрирано со повлекување на [[Башибозук|башибозучките]] и черкеските банди.<ref name="RB">{{нмс| web_adres= http://www2.burglib.org/modules/news/article.php?storyid=260| title= Освобождаване на Бургас| accsess_date= 2 ноември 2011}} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120324160017/http://www2.burglib.org/modules/news/article.php?storyid=260 |date=2012-03-24 }}</ref><ref>Иван Карайотов, Стоян Райчевски, Митко Иванов: ''История на Бургас. От древността до средата на ХХ век'', Печат Тафпринт ООД, Пловдив, 2011, ISBN 978-954-92689-1-1, стр. 135 – 138</ref> Подоцна населбата почнала да ја населуваат [[Бугари]] - главно [[бегалци]] од [[Источна Тракија|Одринска]] и [[Западна Тракија|Беломорска Тракија]], кои овде се населиле по Балканските војни во периодот [[1912]]-[[1913]] година. Во [[1934]] година селото било преименувано во '''Б’лгарово''' а во [[1974]] година добило статус на [[град]]. == Јавни институции == * Тракиско друштво „Јани Попов“; * Народно [[читалиште]] „Согласност 1905“; * ОУ „Васил Левски“; * Црквата „Свети Атанасиј“, прогласена за споменик на културата во [[1979]] година. == Наводи == {{наводи}} {{Населено место-Бугарија-никулец}} [[Категорија:Населени места во Општина Бургас]] [[Категорија:Градови во Бугарија]] 6l3ww3x8q7jua7ytz12q3ae7ncwlb4s Банијас (Јордански басен) 0 1305389 4804297 2022-08-22T08:17:22Z Lili Arsova 86688 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:ru:Special:Redirect/revision/123051826|Банияс (бассейн Иордана)]]“ wikitext text/x-wiki [[Податотека:Banias Spring Cliff Pan's Cave.JPG|мини|Пештера на реката Банијас ]] '''Банијас''' е река во [[Израел]]. Потекнува од сливот на две реки во близина на античкиот град Баниас, тече низ [[Голанска Висорамнина|Голанската висорамнина]] и се спојува со реката Лидани, потоа водотекот го зема потокот Каруни од десната страна и, спојувајќи се со Ел Хасбани, го формира [[Јордан (река)|Јордан]]. Името „Баниас“ доаѓа од арапизираната форма на името на грчкиот бог [[Пан (митологија)|Пан]] . Според локалните легенди, Пан живеел во пештера од која тече река. На изворот се наоѓале храмови посветени на богот и неговите кози, а стоел градот Банијас, познат во римско време како Цезареја Филипи. Сливното подрачје на реката е околу 150 км²{{Се бара извор|26|03|2019}}. Просечниот годишен проток е 0,125 км³/година <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.vesti.ru/videos/show/vid/792614/cid/1/|title=Голанские высоты играют важную роль в водоснабжении Израиля|archive-url=https://web.archive.org/web/20190326153442/https://www.vesti.ru/videos/show/vid/792614/cid/1/|archive-date=2019-03-26|dead-url=no|accessdate=2019-03-26}}</ref> (3,964 м³/с). На реката има многу [[брзаци]] и [[Водопад|водопади]], висината на најголемиот е 10 м.{{Се бара извор|26|03|2019}} == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Реки во Израел]] jrlh3ievl5v0bj286vbay1mipzj7ll7 4804298 4804297 2022-08-22T08:18:28Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Banias Spring Cliff Pan's Cave.JPG|мини|Пештера на реката Банијас ]] '''Банијас''' е река во [[Израел]]. Потекнува од сливот на две реки во близина на античкиот град Баниас, тече низ [[Голанска Висорамнина|Голанската висорамнина]] и се спојува со реката Лидани, потоа водотекот го зема потокот Каруни од десната страна и, спојувајќи се со Ел Хасбани, го формира [[Јордан (река)|Јордан]]. Името „Баниас“ доаѓа од арапизираната форма на името на грчкиот бог [[Пан (митологија)|Пан]]. Според локалните легенди, Пан живеел во пештера од која тече река. На изворот се наоѓале храмови посветени на богот и неговите кози, а стоел градот Банијас, познат во римско време како Цезареја Филипи. Сливното подрачје на реката е околу 150 км²{{Се бара извор|26|03|2019}}. Просечниот годишен проток е 0,125 км³/година <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.vesti.ru/videos/show/vid/792614/cid/1/|title=Голанские высоты играют важную роль в водоснабжении Израиля|archive-url=https://web.archive.org/web/20190326153442/https://www.vesti.ru/videos/show/vid/792614/cid/1/|archive-date=2019-03-26|dead-url=no|accessdate=2019-03-26}}</ref> (3,964 м³/с). На реката има многу [[брзаци]] и [[Водопад|водопади]], висината на најголемиот е 10 м.{{Се бара извор|26|03|2019}} == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Реки во Израел]] ju3de6l5eixdoykhdrhu3rha83gi9hz Свети апостоли 0 1305390 4804302 2022-08-22T08:51:42Z Lili Arsova 86688 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1091793141|Agioi Apostoloi]]“ wikitext text/x-wiki [[Податотека:Chania.jpg|мини|Свети апостоли]] '''Свети Апостоли''' е ненаселено островче северно од западниот брег на [[Крит]] во [[Егејско Море|Егејското Море]]. Административно, тој е во рамките на општината [[Хања|Ханија]], во регионалната единица Ханија. == Поврзано == * [[Список на острови во Грција]] [[Категорија:Острови во Грција]] [[Категорија:Координати на Википодатоците]] 9oiz6p0v8npbo59ossevq1vuxadepq7 4804303 4804302 2022-08-22T08:52:23Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki [[Податотека:Chania.jpg|мини|Свети апостоли]] '''Свети Апостоли''' е ненаселено островче северно од западниот брег на [[Крит]] во [[Егејско Море|Егејското Море]]. Административно, тој е во рамките на општината [[Хања|Ханија]], во регионалната единица на Ханија. == Поврзано == * [[Список на острови во Грција]] [[Категорија:Острови во Грција]] [[Категорија:Координати на Википодатоците]] 35pvwi3etfih6w0n1ljo4jym9nwhfnl Работња 0 1305391 4804304 2022-08-22T08:56:17Z Lili Arsova 86688 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:ru:Special:Redirect/revision/91378411|Работня]]“ wikitext text/x-wiki '''Работња''' е река во [[Московска област|московскиот регион]], која тече низ територијата на градот [[Митишчи]]. Должината на реката е 7 км. Припаѓа на басенот [[Јауза (река)|Јауза]] (притока на [[Москва (река)|Москва]] ). Во моментов, во средишниот тек е затворен во колектор. Изворот на реката е во шумскиот парк Пироговски, устието е во ММЗ, каде што се влева во [[Јауза (река)|Јауза]] . == Историја == [[Податотека:Работня_в_Мытищах.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/%D0%A0%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%BD%D1%8F_%D0%B2_%D0%9C%D1%8B%D1%82%D0%B8%D1%89%D0%B0%D1%85.jpg/220px-%D0%A0%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%BD%D1%8F_%D0%B2_%D0%9C%D1%8B%D1%82%D0%B8%D1%89%D0%B0%D1%85.jpg|лево|мини| Приближна шема на минување на реката Работња низ Митишчи на почетокот на 20 век.]] Реката Работња била важен фактор за жителите на поранешното село Болшие Митишчи - на крајот на краиштата, токму таа била дополнителен извор на водоснабдување, токму од нејзината устие започнува преносот Митишчи од Јауза до Кљазма. Во [[20 век|20-тиот век]], таа била покриена со брана во областа на паркот Челноковски и ова езерце станало омилено место за одмор. Но, во 70-тите, езерата почнале да се претвораат во мочуришта, и тие решиле да ја затворат реката во брана. Сега ништо не ги спречувало градителите да ја постават патеката на Олимписката авенија. Срушено е и селото Рупасово низ кое течела. == Моментална состојба == Сега на реката е зачувано езерцето Рупасовски, околу кое ќе постават парк и фрагменти од самата река. [[Категорија:Реки]] enl7vfscgqvvhwqd4o2pbiby1cbe77y 4804305 4804304 2022-08-22T08:56:58Z Lili Arsova 86688 #WPWPMK #WPWP wikitext text/x-wiki '''Работња''' е река во [[Московска област|московскиот регион]], која тече низ територијата на градот [[Митишчи]]. Должината на реката е 7 км. Припаѓа на басенот [[Јауза (река)|Јауза]] (притока на [[Москва (река)|Москва]]). Во моментов, во средишниот тек е затворен во колектор. Изворот на реката е во шумскиот парк Пироговски, устието е во ММЗ, каде што се влева во [[Јауза (река)|Јауза]]. == Историја == [[Податотека:Работня_в_Мытищах.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/%D0%A0%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%BD%D1%8F_%D0%B2_%D0%9C%D1%8B%D1%82%D0%B8%D1%89%D0%B0%D1%85.jpg/220px-%D0%A0%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%BD%D1%8F_%D0%B2_%D0%9C%D1%8B%D1%82%D0%B8%D1%89%D0%B0%D1%85.jpg|лево|мини| Приближна шема на минување на реката Работња низ Митишчи на почетокот на 20 век.]] Реката Работња била важен фактор за жителите на поранешното село Болшие Митишчи - на крајот на краиштата, токму таа била дополнителен извор на водоснабдување, токму од нејзината устие започнува преносот Митишчи од Јауза до Кљазма. Во [[20 век|20-тиот век]], таа била покриена со брана во областа на паркот Челноковски и ова езерце станало омилено место за одмор. Но, во 70-тите, езерата почнале да се претвораат во мочуришта, и тие решиле да ја затворат реката во брана. Сега ништо не ги спречувало градителите да ја постават патеката на Олимписката авенија. Срушено е и селото Рупасово низ кое течела. == Моментална состојба == Сега на реката е зачувано езерцето Рупасовски, околу кое ќе постават парк и фрагменти од самата река. [[Категорија:Реки]] sl3l3v9narniui65ll52u065jiirzwb Камено 0 1305392 4804307 2022-08-22T09:40:59Z Пакко 4588 Создадена страница со: {{Инфокутија Населено место | name = Камено | native_name = Камено | native_name_lang = bg | settlement_type = град | image_skyline = Kameno municipality - townhall -2.jpg | image_caption = Зградата на општина Камено | image_flag = | image_shield = | pushpin_map = Бугарија | pu... wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Камено | native_name = Камено | native_name_lang = bg | settlement_type = град | image_skyline = Kameno municipality - townhall -2.jpg | image_caption = Зградата на општина Камено | image_flag = | image_shield = | pushpin_map = Бугарија | pushpin_map_caption = Местоположба на Камено во Бугарија | latd =42 |latm =34 |lats =11.24 |latNS =N | longd =27 |longm =17 |longs =26.41 |longEW =E | coordinates_display = inline,title | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Бугарија]] | subdivision_type1 = Област | subdivision_name1 = [[Бургас (област)|Бургас]] | subdivision_type2 = Општина | subdivision_name2 = [[Камено (општина)|Камено]] | leader_party = [[ГЕРБ]] | leader_title = Градоначалник | leader_name = Жељо Вардунски | unit_pref = Metric | area_total_km2 = 59,287 | elevation_m = 15 | population_total = 5.461 | population_as_of = 2022 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[EET]] | utc_offset1 = +2 | timezone1_DST = [[EEST]] | utc_offset1_DST = +3 | postal_code_type = поштенски код | postal_code = 8120 | area_code = +359 05515 | website = {{URL|www.kameno.bg}} }} '''Камено''' ({{lang-bg|Камено}}) — град во Југоисточна [[Бугарија]], административен центар на општината [[Камено (општина)|Камено]] во [[Бургас (област)|Бургаската Област]]. Има население од околу 5.461 жители (2022).<ref>[https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица] oт дата 15.06.2022 г.</ref> == Географија и местоположба == Градот се наоѓа во југоисточниот дел на Бугарија, во Бургаската Низината на бреговите на реката Ајтоска. Се наоѓа на 20 километри северозападно од областниот центар [[Бургас]], околу 15 километри јужно од [[Ајтос]] и 5 километри од [[Б’лгарово]]. == Историја == Првиот пишан податок за населбата е пронајден во средновековен документ од [[1498]] година. Под името '''Каикли''' се споменува во списокот на соколари и на трговци на сол како населба во нахијата Ируси Касри. Во подоцнежните турски документи од [[18 век]], Камено се споменува под името '''Кајал’к Али'''.<ref name="ПК">[http://vcc.gateway.bg/upload/docs/OPR_Kameno.htm План за развитие на община Камено]</ref> Населбата Камено на неговата денешна локација се објаснува со појавата на турски чифлик во [[1633]] година, околу кој се населиле жителите на селото Кичук Хаџик. За време на феудалното време, во селото имало чифлик, каде што работеле претежно бугарски сточари. Во предвечерието на ослободувањето, чифликот го купил богатиот грчки трговец Зафиропулос, а по ослободувањето, имотните земји биле купени од бугарски трговци и земјопоседници. Тука се населиле многу [[Бугари]] од селата около [[Стара Загора]]. Во [[1934]] година селото били преименувано во '''Камено''', а во [[1979]] година добило статус на [[град]]. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.kameno.bg/ Мрежно место на оштина Камено] {{Населено место-Бугарија-никулец}} {{Градови во Бугарија}} [[Категорија:Градови во Бугарија]] 8dbtz2bahtsobprsddv3tlo77ca2v8e 1000 години Сведок на Светлината 0 1305393 4804327 2022-08-22T10:41:56Z Abnormalcy333 82580 Создадена страница со: „'''1000 години Сведок на Светлината'''“ е македонски документарен филм издаден во 2022 година во режија на Илија Ико Каров. Филмот е посветен на [[Бигорски манастир|Бигорскиот манастир]] и монашкиот живот во него одржан 1000 години од неговото постоење. П... wikitext text/x-wiki „'''1000 години Сведок на Светлината'''“ е македонски документарен филм издаден во 2022 година во режија на Илија Ико Каров. Филмот е посветен на [[Бигорски манастир|Бигорскиот манастир]] и монашкиот живот во него одржан 1000 години од неговото постоење. Продукцијата на филмот траела околу 3-4 години. ==Позадина== Продукцијата на филмот започнала околу 2018 година од страна на режисерот Илија Ико Каров.<ref name="big1">{{Наведена мрежна страница|url=https://bigorski.org.mk/vesti/nastani/naskoro-1000-godini-svedok-na-svetlinata-dokumentaren-film/|title=Наскоро „1000 години сведок на Светлината“ документарен филм|publisher=[[Бигорски манастир|Бигорскиот манастир]]|date=25 август 2020|accessdate=22 август 2022}}</ref> Филмот е прослава на 1000 години од постоењето на манастирот, а како таков го добил и благословот од страна на владиката [[Антаниски Партениј]]. [[Податотека:Бигорски манастир -ш2017 (2).jpg|мини|Поглед на Бигорскиот манстир]] ==Издавање== Првите најави за филмот биле споделени на официјалната веб страница на манастирот на 15 април 2022. Премиерата на филмот се одржила на 15 април 2022 година на националниот телевизиски канал на МРТВ и на офиијалнот Јутјуб канал на манастирот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://bigorski.org.mk/vesti/nastani/premiera-na-dokumentarecot-za-bigorski/|title=Премиера на документарецот за Бигорски|publisher=Бигорски манастир|date=14 април 2022|accessdate=22 август 2022}}</ref> Од август 2022 година, филмот има преку 200.000 прегледи на Јутјуб.<ref name="big1" /> ==Продукција== *Режисер и сценописец: Илија Ико Каров *Актер: [[Благој Веселинов]] *Кинематограф: Илија Зоговски *Филмски уредник 1: Бранко Блажевски *Филмски уредник 1: Горан Костадинов *Музички автор: Горан Трајковски *Продукциска куќа: KAT PRODUCTION == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[https://www.youtube.com/watch?v=QrWZaxe3Qp0&t=46s&ab_channel=BigorskiManastir (film) 1000 years - Witness of the Light - (1000 години - Сведок на Светлината)] - целосниот филм поставен на официјалниот [[Јутјуб]] канал на Бигорскиот манастир [[Категорија:Македонски документарни филмови]] [[Категорија:Филмови од 2022 година]] [[Категорија:Филмови снимени во Македонија]] [[Категорија:Филмови чие дејствие се одвива во Македонија]] 4tsbebxu0f6gjmteexpottt5ecmptjr Разговор:1000 години Сведок на Светлината 1 1305394 4804328 2022-08-22T10:42:21Z Abnormalcy333 82580 Создадена страница со: {{сзр}} wikitext text/x-wiki {{сзр}} l91fuluhfmxd7xhcgfmssgp4a9mdc30