Wikisource mkwikisource https://mk.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 MediaWiki 1.39.0-wmf.25 first-letter Медиум Специјална Разговор Корисник Разговор со корисник Wikisource Разговор за Wikisource Податотека Разговор за податотека МедијаВики Разговор за МедијаВики Предлошка Разговор за предлошка Помош Разговор за помош Категорија Разговор за категорија Автор Разговор за автор Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор за модул Gadget Gadget talk Gadget definition Gadget definition talk 252 9339 19495 19405 2022-08-21T22:08:06Z Buli 1762 proofread-index text/x-wiki {{:MediaWiki:Proofreadpage_index_template |Type=book |Title=[[Ѓорѓија Пулевски/ Тријазичник]] |Language=mk |Volume= |Author=Ѓорѓија Пулевски |Translator= |Editor= |Illustrator= |School= |Publisher= |Address= |Year= |Key= |ISBN= |OCLC= |LCCN= |BNF_ARK= |ARC= |Source=pdf |Image= |Progress= |Pages=<pagelist /> |Volumes= |Remarks= |Width= |Css= |Header= |Footer= }} kqyuondphxgg9zc8kpn539733v4o56b 19496 19495 2022-08-21T22:08:26Z Buli 1762 proofread-index text/x-wiki {{:MediaWiki:Proofreadpage_index_template |Type=book |Title=[[Ѓорѓија Пулевски/ Тријазичник]] |Language=mk |Volume= |Author=Ѓорѓија Пулевски |Translator= |Editor= |Illustrator= |School= |Publisher= |Address=Белград |Year= |Key= |ISBN= |OCLC= |LCCN= |BNF_ARK= |ARC= |Source=pdf |Image= |Progress= |Pages=<pagelist /> |Volumes= |Remarks= |Width= |Css= |Header= |Footer= }} 4vv4h0d26lvvk8la59qm9ekozsu87pb 19497 19496 2022-08-21T22:09:47Z Buli 1762 proofread-index text/x-wiki {{:MediaWiki:Proofreadpage_index_template |Type=book |Title=[[Ѓорѓија Пулевски/ Тријазичник]] |Language=mk |Volume= |Author=Ѓорѓија Пулевски |Translator= |Editor= |Illustrator= |School= |Publisher= |Address=Белград |Year=1875 |Key= |ISBN= |OCLC= |LCCN= |BNF_ARK= |ARC= |Source=pdf |Image=5 |Progress= |Pages=<pagelist /> |Volumes= |Remarks= |Width= |Css= |Header= |Footer= }} 743z06wq3fgd1ihyrwnayl9etyvr177 19499 19497 2022-08-21T22:28:38Z Buli 1762 proofread-index text/x-wiki {{:MediaWiki:Proofreadpage_index_template |Type=book |Title=[[Ѓорѓија Пулевски/ Тријазичник]] |Language=mk |Volume= |Author=Ѓорѓија Пулевски |Translator= |Editor= |Illustrator= |School= |Publisher= |Address=Белград |Year=1875 |Key= |ISBN= |OCLC= |LCCN= |BNF_ARK= |ARC= |Source=pdf |Image=5 |Progress= |Pages=<pagelist 1="Корица" /> |Volumes= |Remarks= |Width= |Css= |Header= |Footer= }} pwcqio4ghn17x12ynzxs8czqajf1xli 19500 19499 2022-08-21T22:30:02Z Buli 1762 proofread-index text/x-wiki {{:MediaWiki:Proofreadpage_index_template |Type=book |Title=[[Ѓорѓија Пулевски/ Тријазичник]] |Language=mk |Volume= |Author=Ѓорѓија Пулевски |Translator= |Editor= |Illustrator= |School= |Publisher= |Address=Белград |Year=1875 |Key= |ISBN= |OCLC= |LCCN= |BNF_ARK= |ARC= |Source=pdf |Image=5 |Progress= |Pages=<pagelist 1="Корица" 2to4=- /> |Volumes= |Remarks= |Width= |Css= |Header= |Footer= }} o4z9avny68l67nohvi9l2qp4c25padw 19502 19500 2022-08-21T22:33:23Z Buli 1762 proofread-index text/x-wiki {{:MediaWiki:Proofreadpage_index_template |Type=book |Title=[[Ѓорѓија Пулевски/ Тријазичник]] |Language=mk |Volume= |Author=Ѓорѓија Пулевски |Translator= |Editor= |Illustrator= |School= |Publisher= |Address=Белград |Year=1875 |Key= |ISBN= |OCLC= |LCCN= |BNF_ARK= |ARC= |Source=pdf |Image=5 |Progress= |Pages=<pagelist 1="Корица" 2to4=- 177to179=- /> |Volumes= |Remarks= |Width= |Css= |Header= |Footer= }} 2o3rqqfdg53heemikow3dfdkfd6aopz 19504 19502 2022-08-21T22:34:05Z Buli 1762 proofread-index text/x-wiki {{:MediaWiki:Proofreadpage_index_template |Type=book |Title=[[Ѓорѓија Пулевски/ Тријазичник]] |Language=mk |Volume= |Author=Ѓорѓија Пулевски |Translator= |Editor= |Illustrator= |School= |Publisher= |Address=Белград |Year=1875 |Key= |ISBN= |OCLC= |LCCN= |BNF_ARK= |ARC= |Source=pdf |Image=5 |Progress= |Pages=<pagelist 1="Корица" 2to4=- 177to179=- 180="Корица" /> |Volumes= |Remarks= |Width= |Css= |Header= |Footer= }} 0yapdiyprbnjtqbh5e8qtafn7vn30ia 19505 19504 2022-08-21T22:40:33Z Buli 1762 proofread-index text/x-wiki {{:MediaWiki:Proofreadpage_index_template |Type=book |Title=[[Ѓорѓија Пулевски/ Тријазичник]] |Language=mk |Volume= |Author=Ѓорѓија Пулевски |Translator= |Editor= |Illustrator= |School= |Publisher= |Address=Белград |Year=1875 |Key= |ISBN= |OCLC= |LCCN= |BNF_ARK= |ARC= |Source=pdf |Image=5 |Progress= |Pages=<pagelist 1="Корица" 2to4=- 7=1 177to179=- 180="Корица" /> |Volumes= |Remarks= |Width= |Css= |Header= |Footer= }} qhdg82ir0eki85o0fs20zbzwfgstfys 19506 19505 2022-08-21T22:41:47Z Buli 1762 proofread-index text/x-wiki {{:MediaWiki:Proofreadpage_index_template |Type=book |Title=[[Ѓорѓија Пулевски/ Тријазичник]] |Language=mk |Volume= |Author=Ѓорѓија Пулевски |Translator= |Editor= |Illustrator= |School= |Publisher= |Address=Белград |Year=1875 |Key= |ISBN= |OCLC= |LCCN= |BNF_ARK= |ARC= |Source=pdf |Image=5 |Progress= |Pages=<pagelist 1="Корица" 2to4=- 6=- 7=1 177to179=- 180="Корица" /> |Volumes= |Remarks= |Width= |Css= |Header= |Footer= }} e3xc7kucyafync0l03apyifnxc12zk1 19507 19506 2022-08-21T22:43:16Z Buli 1762 proofread-index text/x-wiki {{:MediaWiki:Proofreadpage_index_template |Type=book |Title=[[Ѓорѓија Пулевски/ Тријазичник]] |Language=mk |Volume= |Author=Ѓорѓија Пулевски |Translator= |Editor= |Illustrator= |School= |Publisher= |Address=Белград |Year=1875 |Key= |ISBN= |OCLC= |LCCN= |BNF_ARK= |ARC= |Source=pdf |Image=5 |Progress= |Pages=<pagelist 1="Корица" 2to4=- 6=- 9=5 177to179=- 180="Корица" /> |Volumes= |Remarks= |Width= |Css= |Header= |Footer= }} 1wn96e6sg6g5tl7301no1z8e3jk8mbk 19508 19507 2022-08-21T22:44:35Z Buli 1762 proofread-index text/x-wiki {{:MediaWiki:Proofreadpage_index_template |Type=book |Title=[[Ѓорѓија Пулевски/ Тријазичник]] |Language=mk |Volume= |Author=Ѓорѓија Пулевски |Translator= |Editor= |Illustrator= |School= |Publisher= |Address=Белград |Year=1875 |Key= |ISBN= |OCLC= |LCCN= |BNF_ARK= |ARC= |Source=pdf |Image=5 |Progress= |Pages=<pagelist 1="Корица" 2to4=- 6=- 9=5 169=Содржина 177to179=- 180="Корица" /> |Volumes= |Remarks= |Width= |Css= |Header= |Footer= }} 7vsz8eoscdu0n2qogk06kwkf6ejs2el 19509 19508 2022-08-21T22:45:10Z Buli 1762 proofread-index text/x-wiki {{:MediaWiki:Proofreadpage_index_template |Type=book |Title=[[Ѓорѓија Пулевски/ Тријазичник]] |Language=mk |Volume= |Author=Ѓорѓија Пулевски |Translator= |Editor= |Illustrator= |School= |Publisher= |Address=Белград |Year=1875 |Key= |ISBN= |OCLC= |LCCN= |BNF_ARK= |ARC= |Source=pdf |Image=5 |Progress= |Pages=<pagelist 1="Корица" 2to4=- 6=- 9=5 173=Содржина 177to179=- 180="Корица" /> |Volumes= |Remarks= |Width= |Css= |Header= |Footer= }} rtuaoey7gc7g6g8o1t59cf3fr6lif7m 250 9340 19501 19388 2022-08-21T22:30:28Z Buli 1762 /* Без текст */ proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="0" user="Buli" /></noinclude><noinclude></noinclude> k68qeapqzia5byhicb1ovm1tc4aris5 250 9341 19491 19389 2022-08-21T12:59:52Z Buli 1762 proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="1" user="Buli" /></noinclude>{{Multicol|line=1px solid black}} <center>РЕЧНИК</center> {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>ФЈАЉТОР</center> {{Multicol-break}} <center>ЉУГАТ</center> {{Multicol-end}} [[File:Речник од три јазика - Ѓорѓија Пулевски.pdf|500п|page=5]]<noinclude></noinclude> 6ofwvzsat39o7jza1ptf2fm2pnzdel9 250 9356 19483 19465 2022-08-21T12:04:27Z Buli 1762 proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="1" user="Buli" /></noinclude>{{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Како се делид јестественото. {{Multicol-break|line=1px solid black}} {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Зада се познават, јестество го дељад на три корење, или царства. {{Multicol-break|line=1px solid black}} {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Који се тије царства трите. {{Multicol-break|line=1px solid black}} {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Једно је царство животиње, друго је царство растенији, а трећо царство је копање. {{Multicol-break|line=1px solid black}} {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Што је животинче. {{Multicol-break|line=1px solid black}} {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Одг.</center> Животиње се, тјела, дарувани со сила жива, пак по своја воља, можад да се местад од једно место во друго, који, сећавајед, и прават, секакви, рабоће, зашто, животињето треба да се ранид, до тољку време, до кога, да им се, разработајед тјелата пак и умрувајет. А животињето се човек, овца, коњ, крава, и многу други. {{Multicol-break|line=1px solid black}} {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Што се вељид растеније. {{Multicol-break|line=1px solid black}} {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Растенији се тјела на тије једнијот краи им је запретан вземи, зада се ранат, од неја, које, имајед, жива, сила, а не можад да се преместувајет на друго место. {{Multicol-break|line=1px solid black}} {{Multicol-end}}<noinclude></noinclude> j3r9fekin8vcchxhjmvgtq2n6thbmm1 19484 19483 2022-08-21T12:07:53Z Buli 1762 proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="1" user="Buli" /></noinclude>{{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Како се делид јестественото. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пју.</center> Си удајет те вртетунит. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Зада се познават, јестество го дељад на три корење, или царства. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Упр.</center> Прјета, њофет вртун, подајен матре рња сеј мпретенија. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Који се тије царства трите. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пју.</center> Циљи јан ата мпретенија, те тре. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Једно је царство животиње, друго је царство растенији, а трећо царство је копање. {{Multicol-break|line=1px solid black}} {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Што је животинче. {{Multicol-break|line=1px solid black}} {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Одг.</center> Животиње се, тјела, дарувани со сила жива, пак по своја воља, можад да се местад од једно место во друго, који, сећавајед, и прават, секакви, рабоће, зашто, животињето треба да се ранид, до тољку време, до кога, да им се, разработајед тјелата пак и умрувајет. А животињето се човек, овца, коњ, крава, и многу други. {{Multicol-break|line=1px solid black}} {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Што се вељид растеније. {{Multicol-break|line=1px solid black}} {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Растенији се тјела на тије једнијот краи им је запретан вземи, зада се ранат, од неја, које, имајед, жива, сила, а не можад да се преместувајет на друго место. {{Multicol-break|line=1px solid black}} {{Multicol-end}}<noinclude></noinclude> 8ij94xehg3sffbnn8isbdoy86u1sjq5 19485 19484 2022-08-21T12:24:43Z Buli 1762 proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="1" user="Buli" /></noinclude>{{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Како се делид јестественото. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пју.</center> Си удајет те вртетунит. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Зада се познават, јестество го дељад на три корење, или царства. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Упр.</center> Прјета, њофет вртун, подајен матре рња сеј мпретенија. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Који се тије царства трите. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пју.</center> Циљи јан ата мпретенија, те тре. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Једно је царство животиње, друго је царство растенији, а трећо царство је копање. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Упр.</center> Њи мпретенија, аште жалурат а по ћетер, претенија аште теритетун апо трети импретенија аште армомеа. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Што је животинче. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пју.</center> Чиш, аште, њижалур. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Одг.</center> Животиње се, тјела, дарувани со сила жива, пак по своја воља, можад да се местад од једно место во друго, који, сећавајед, и прават, секакви, рабоће, зашто, животињето треба да се ранид, до тољку време, до кога, да им се, разработајед тјелата пак и умрувајет. А животињето се човек, овца, коњ, крава, и многу други. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Упр.</center> Жалур јан трупа туфаљшин, мефучи, жала, опет мбас мали тевет мундет таљуин, нка њи венди нде ћетер циљи њје вин еде бароин потуђин чиш пуна прсе жалурат дота ушћен ђер кур тата пунојет трупат опет еде вдесин. А по те жалурат јан њерји деље каљи лопа еде ћетер шум. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Што се вељид растеније. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пу.</center> Чиш, поѳон, ритетун. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Растенији се тјела на тије једнијот краи им је запретан вземи, зада се ранат, од неја, које, имајед, жива, сила, а не можад да се преместувајет на друго место. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Упр.</center> Ритетун јан трупа наанта (њискаји тефи), аште нде троли мбаљјоум по, прета, ушћеен нка аја циљи еде ата кишин, форме жали апо смунде та љуин м ћетер венди. {{Multicol-end}}<noinclude></noinclude> auiq97rl43ve7bpekw9gve9o7jx7ofw 19486 19485 2022-08-21T12:25:55Z Buli 1762 proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="1" user="Buli" /></noinclude>{{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Како се делид јестественото. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пју.</center> Си удајет те вртетунит. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Зада се познават, јестество го дељад на три корење, или царства. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Упр.</center> Прјета, њофет вртун, подајен матре рња сеј мпретенија. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Који се тије царства трите. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пју.</center> Циљи јан ата мпретенија, те тре. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Једно је царство животиње, друго је царство растенији, а трећо царство је копање. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Упр.</center> Њи мпретенија, аште жалурат а по ћетер, претенија аште теритетун апо трети мпретенија аште армомеа. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Што је животинче. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пју.</center> Чиш, аште, њижалур. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Одг.</center> Животиње се, тјела, дарувани со сила жива, пак по своја воља, можад да се местад од једно место во друго, који, сећавајед, и прават, секакви, рабоће, зашто, животињето треба да се ранид, до тољку време, до кога, да им се, разработајед тјелата пак и умрувајет. А животињето се човек, овца, коњ, крава, и многу други. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Упр.</center> Жалур јан трупа туфаљшин, мефучи, жала, опет мбас мали тевет мундет таљуин, нка њи венди нде ћетер циљи њје вин еде бароин потуђин чиш пуна прсе жалурат дота ушћен ђер кур тата пунојет трупат опет еде вдесин. А по те жалурат јан њерји деље каљи лопа еде ћетер шум. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Што се вељид растеније. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пу.</center> Чиш, поѳон, ритетун. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Растенији се тјела на тије једнијот краи им је запретан вземи, зада се ранат, од неја, које, имајед, жива, сила, а не можад да се преместувајет на друго место. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Упр.</center> Ритетун јан трупа наанта (њискаји тефи), аште нде троли мбаљјоум по, прета, ушћеен нка аја циљи еде ата кишин, форме жали апо смунде та љуин м ћетер венди. {{Multicol-end}}<noinclude></noinclude> bgyee8og8ehtdjjnld40x7t20spv7or 19492 19486 2022-08-21T22:00:07Z Buli 1762 proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="1" user="Buli" /></noinclude>{{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Како се делид јестественото. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пју.</center> Си удајет те вртетунит. {{Multicol-break}} Насл паиљашир аланин курулмаси. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Зада се познават, јестество го дељад на три корење, или царства. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Упр.</center> Прјета, њофет вртун, подајен матре рња сеј мпретенија. {{Multicol-break}} <center>Џу.</center> Алах бејљемег, ичун, паиљаширлар учу ћокте јаот падишахљигте. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Који се тије царства трите. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пју.</center> Циљи јан ата мпретенија, те тре. {{Multicol-break}} <center>Су.</center> Шу уч, падишахљиклар ангисидир. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Једно је царство животиње, друго је царство растенији, а трећо царство је копање. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Упр.</center> Њи мпретенија, аште жалурат а по ћетер, претенија аште теритетун апо трети мпретенија аште армомеа. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Што је животинче. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пју.</center> Чиш, аште, њижалур. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Одг.</center> Животиње се, тјела, дарувани со сила жива, пак по своја воља, можад да се местад од једно место во друго, који, сећавајед, и прават, секакви, рабоће, зашто, животињето треба да се ранид, до тољку време, до кога, да им се, разработајед тјелата пак и умрувајет. А животињето се човек, овца, коњ, крава, и многу други. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Упр.</center> Жалур јан трупа туфаљшин, мефучи, жала, опет мбас мали тевет мундет таљуин, нка њи венди нде ћетер циљи њје вин еде бароин потуђин чиш пуна прсе жалурат дота ушћен ђер кур тата пунојет трупат опет еде вдесин. А по те жалурат јан њерји деље каљи лопа еде ћетер шум. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Што се вељид растеније. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пу.</center> Чиш, поѳон, ритетун. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Растенији се тјела на тије једнијот краи им је запретан вземи, зада се ранат, од неја, које, имајед, жива, сила, а не можад да се преместувајет на друго место. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Упр.</center> Ритетун јан трупа наанта (њискаји тефи), аште нде троли мбаљјоум по, прета, ушћеен нка аја циљи еде ата кишин, форме жали апо смунде та љуин м ћетер венди. {{Multicol-end}}<noinclude></noinclude> jdp7wiaaj1gvulwc3izkj64544fjp3i 19493 19492 2022-08-21T22:00:52Z Buli 1762 proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="1" user="Buli" /></noinclude>{{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Како се делид јестественото. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пју.</center> Си удајет те вртетунит. {{Multicol-break}} <center>Су.</center> Насл паиљашир аланин курулмаси. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Зада се познават, јестество го дељад на три корење, или царства. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Упр.</center> Прјета, њофет вртун, подајен матре рња сеј мпретенија. {{Multicol-break}} <center>Џу.</center> Алах бејљемег, ичун, паиљаширлар учу ћокте јаот падишахљигте. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Који се тије царства трите. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пју.</center> Циљи јан ата мпретенија, те тре. {{Multicol-break}} <center>Су.</center> Шу уч, падишахљиклар ангисидир. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Једно је царство животиње, друго је царство растенији, а трећо царство је копање. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Упр.</center> Њи мпретенија, аште жалурат а по ћетер, претенија аште теритетун апо трети мпретенија аште армомеа. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Што је животинче. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пју.</center> Чиш, аште, њижалур. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Одг.</center> Животиње се, тјела, дарувани со сила жива, пак по своја воља, можад да се местад од једно место во друго, који, сећавајед, и прават, секакви, рабоће, зашто, животињето треба да се ранид, до тољку време, до кога, да им се, разработајед тјелата пак и умрувајет. А животињето се човек, овца, коњ, крава, и многу други. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Упр.</center> Жалур јан трупа туфаљшин, мефучи, жала, опет мбас мали тевет мундет таљуин, нка њи венди нде ћетер циљи њје вин еде бароин потуђин чиш пуна прсе жалурат дота ушћен ђер кур тата пунојет трупат опет еде вдесин. А по те жалурат јан њерји деље каљи лопа еде ћетер шум. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Што се вељид растеније. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пу.</center> Чиш, поѳон, ритетун. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Растенији се тјела на тије једнијот краи им је запретан вземи, зада се ранат, од неја, које, имајед, жива, сила, а не можад да се преместувајет на друго место. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Упр.</center> Ритетун јан трупа наанта (њискаји тефи), аште нде троли мбаљјоум по, прета, ушћеен нка аја циљи еде ата кишин, форме жали апо смунде та љуин м ћетер венди. {{Multicol-end}}<noinclude></noinclude> 2xj91r7z2d7fn1gqfecx5xobkcpntip 19494 19493 2022-08-21T22:06:05Z Buli 1762 proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="1" user="Buli" /></noinclude>{{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Како се делид јестественото. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пју.</center> Си удајет те вртетунит. {{Multicol-break}} <center>Су.</center> Насл паиљашир аланин курулмаси. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Зада се познават, јестество го дељад на три корење, или царства. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Упр.</center> Прјета, њофет вртун, подајен матре рња сеј мпретенија. {{Multicol-break}} <center>Џу.</center> Алах бејљемег, ичун, паиљаширлар учу ћокте јаот падишахљигте. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Који се тије царства трите. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пју.</center> Циљи јан ата мпретенија, те тре. {{Multicol-break}} <center>Су.</center> Шу уч, падишахљиклар ангисидир. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Једно је царство животиње, друго је царство растенији, а трећо царство је копање. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Упр.</center> Њи мпретенија, аште жалурат а по ћетер, претенија аште теритетун апо трети мпретенија аште армомеа. {{Multicol-break}} <center>Џув.</center> Евељи падишахљиктр јашајанлар ертеси падишахљиктр бујујањлар дахи, учунџу, падишахљик казлан дир. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Што је животинче. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пју.</center> Чиш, аште, њижалур. {{Multicol-break}} <center>Сув.</center> Јашаан неанлр. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Одг.</center> Животиње се, тјела, дарувани со сила жива, пак по своја воља, можад да се местад од једно место во друго, који, сећавајед, и прават, секакви, рабоће, зашто, животињето треба да се ранид, до тољку време, до кога, да им се, разработајед тјелата пак и умрувајет. А животињето се човек, овца, коњ, крава, и многу други. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Упр.</center> Жалур јан трупа туфаљшин, мефучи, жала, опет мбас мали тевет мундет таљуин, нка њи венди нде ћетер циљи њје вин еде бароин потуђин чиш пуна прсе жалурат дота ушћен ђер кур тата пунојет трупат опет еде вдесин. А по те жалурат јан њерји деље каљи лопа еде ћетер шум. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Што се вељид растеније. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пу.</center> Чиш, поѳон, ритетун. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Растенији се тјела на тије једнијот краи им је запретан вземи, зада се ранат, од неја, које, имајед, жива, сила, а не можад да се преместувајет на друго место. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Упр.</center> Ритетун јан трупа наанта (њискаји тефи), аште нде троли мбаљјоум по, прета, ушћеен нка аја циљи еде ата кишин, форме жали апо смунде та љуин м ћетер венди. {{Multicol-end}}<noinclude></noinclude> gwfqpr4cw04mi5ptev1jrmuavttsjrp 250 9358 19482 19481 2022-08-21T12:01:15Z Buli 1762 proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="1" user="Buli" /></noinclude>{{Multicol|line=1px solid black}} се вељит, студен појас појас, каде, што је, времето, помногу студено, и студеното се, вељид студен појас. А топол појас, се вељид, времето, каде што је помногу, топло, теја, се вељит, топол појас. {{Multicol-break|line=1px solid black}} брези фтохт ку аште мотин машум, фтохт еде, те фтохи поѳон брези, фтохт. А по брези нгроф поѳон мотин куаште машум нгрофс ајо поѳтон, брези нгрофт. {{Multicol-break}} саук кушак нерде земани исе даачок саук, ве суугу анлр саук кушак. Дахи сиџак кушак анлр земани нерде исе даачок сиџак меркум, анлр, сиџак кушак. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Поклимата, како се, дељит земјава. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пу.</center> Мбас мотин си удајен троли. {{Multicol-break}} <center>Су.</center> А ваја, ђоре, насол, ољешир топрак. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Земјава се дељјт, на пет појаси, среднијот, појас од земјава се вељјд, горешт дека слнцено тује во сета година грејет, вогорештијот, појас, да, за това, ту је бидуват много топљина и нагорештијот, појас, небидуват, никогаш, зима, а од двете, страни, спроти горештијот, појас, имат, по еден појас, који се вељит, умерен, иљи средно ладен и во стредно ладните, појаси, небидуват нито гољем студ, нито гољема, топљина, а зад двата средноладните појаси имајет уште по еден појас, и тије се вељат студени појаси, и во студените појаси бидуват, гољема, и длга, зима, а љето кусо. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Уп.</center> Тролин, удејен, нде, пес брези те медиси брез нка троли поуѳојет нгрогет, прсе, дили, аће нде ѳид вјети бије нде брезите нгрофт по преајо аће бојет шум нгрофет, еде нде брезите, нгроф ас њиер нук бојет димн а по нка анете, дуи, напр, брезите, нгрофт, киште, еде, кањи, брез, циљи, поѳон, мас сеи, фтохте медисис вапа темаде ас опет фтохите маде нук бојет а по капрап дун флат, темедис брезе, кишњен еде ма кањи, брез, еде ата поуѳон бреза фтохт еде нде бреза те фтохт бојет маде еде ђат димн, апо вера шкурт. {{Multicol-break}} <center>Џу.</center> Топраг мз пајљашир, беш кушаг, суриједте орта кушаги топрагдан сиџак, анлр, ничин, ђунеш битун сенеде орда аиденир, ћи, сиџак, кушакда, иља, ону, ичин, орда чок, иснџак, олур ве сиџак, кушакта олмас ебеди кш, иља, ићи тарафтан, сиџак, кушага, карши даа бирер кушак вар ангиси анлр карарљи, јаот, орта, соук, ве орта соук, кушакларда, алмаз не бујук, арарет, не дахи бујук саук ђене шуићи кушак ардиндан ћи, орта, саук оланлар, вар даа бирер кушаг ве онлар анлр саук, кушаклар, ве саук, кушакљарда олур бујук ве узун кш ђене јаз кса. {{Multicol-end}} <section begin="IV." /> {{Multicol|line=1px solid black}} <center>IV.</center> <center>За три царства јестествени.</center> {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>IV.</center> <center>Пре тре миретепија, те вертетунис.</center> {{Multicol-break}} <center>IV.</center> <center>Уч падишахљик мевџутлугун.</center> {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Пи.</center> Што је јестество. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Пу.</center> Чиш аште вртетун. {{Multicol-break}} <center>Су.</center> Мевџутлук не анлр. {{Multicol-end}} {{Multicol|line=1px solid black}} <center>Од.</center> Јестествено се вељит све што је направено од бога, а уште, неприготвено од људи. {{Multicol-break|line=1px solid black}} <center>Уп.</center> Вртетунис поѳон џиѳ чиш аште барумун, нка перенди апо нук, аште гатумун, ма нка, нераз. {{Multicol-break}} <center>Џу.</center> Таљанин анјлр битун јарабдан, јарадтигини, ђене, даа, азрланмајан, ихсандан. {{Multicol-end}}<noinclude></noinclude> njd9ho1nup3w90ej4wophyk2qimblto 250 9364 19487 2022-08-21T12:34:16Z Buli 1762 /* Непрегледана */ Создадена страница со: А славјанскијод јазик аљи је секаде, еднаков, иљи не кажими, соред. Славјанскијод, језик имад пет разљике. Који се тије разљики кажими соред. Тије се руски, хрватски, бошњачки, бугарски и македонски. Који јазици се наљик еден со другијод, од напред р... proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="1" user="Buli" /></noinclude>А славјанскијод јазик аљи је секаде, еднаков, иљи не кажими, соред. Славјанскијод, језик имад пет разљике. Који се тије разљики кажими соред. Тије се руски, хрватски, бошњачки, бугарски и македонски. Који јазици се наљик еден со другијод, од напред речените. Рускијод и бугарскијод наибљизу се. А хрватскиод, и бошњјачијод, и македонскијод наибљизу се. А македонскијод јазик, кога је, бљизу, со бошњјачкијод зашто се именувад с. македонски дека, с македонскијод, јазик је, најсродан, со црквено, славјанските, књиги, и тои је старославјански. Који јазици се најпотребни за на друга страна, кажими ако знајеш.<noinclude></noinclude> 6cz3uxtejpuynjv7wvlzgtkkwq7vta0 250 9365 19488 2022-08-21T12:43:52Z Buli 1762 /* Непрегледана */ Создадена страница со: За Африка, арапски, јазик, је, потребан, за Азија, турски и јерменски и ћурдски. За јевропа, вранцуски, јенгљески, таљијански, немачки, маџарски, влашки и славјански. Мије каков јазик зборуваме и како го вељад, нашево, зборување, од македонија. Мије сл... proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="1" user="Buli" /></noinclude>За Африка, арапски, јазик, је, потребан, за Азија, турски и јерменски и ћурдски. За јевропа, вранцуски, јенгљески, таљијански, немачки, маџарски, влашки и славјански. Мије каков јазик зборуваме и како го вељад, нашево, зборување, од македонија. Мије славјани који се наодиме од македонија, на јужноисточни, краи, јевропа од шар до доспад старославјанисме, и нашијов јазик, се вељид мијачки, које значи чист разговор. А мије од старо време овдесме иљи од каде сме, дошље и каде сме се изродиље кажи ми. Мије славјани сме се народиље во азија и од азија сме дошље во јевропа на север и тамо сме се умножиље, а од север сме се насељиље овде. Посље како сљедувад кажи ми, зашто, од славјаните, имајед, многу, наречија. За това имајед, многу наречија, зашто секијод народ, по земјата се зовад иљи наречувад и који народ од каде дошол, кога се плнила земјава потопод, посље така и се именувад, који каде живувајед, и во која страна, као Руси, Хрвати, Чеси, Срби, Бугари и славјани. Зашто сме мије, старославјани, и така се, именуваме, во македонија, кажи ми ако знајеш.<noinclude></noinclude> 731acmflimbtr0rnbamuaf9ieeva5jg 250 9366 19489 2022-08-21T12:57:53Z Buli 1762 /* Без текст */ proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="0" user="Buli" /></noinclude><noinclude></noinclude> k68qeapqzia5byhicb1ovm1tc4aris5 250 9367 19490 2022-08-21T12:58:06Z Buli 1762 /* Без текст */ proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="0" user="Buli" /></noinclude><noinclude></noinclude> k68qeapqzia5byhicb1ovm1tc4aris5 250 9368 19498 2022-08-21T22:27:56Z Buli 1762 /* Без текст */ proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="0" user="Buli" /></noinclude><noinclude></noinclude> k68qeapqzia5byhicb1ovm1tc4aris5 250 9369 19503 2022-08-21T22:33:42Z Buli 1762 /* Без текст */ proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="0" user="Buli" /></noinclude><noinclude></noinclude> k68qeapqzia5byhicb1ovm1tc4aris5 250 9370 19510 2022-08-21T22:52:19Z Buli 1762 /* Непрегледана */ Создадена страница со: Гаљичани завзеље од Солун, кон североистоку, до доспад, и до разлок а боиковци од бистрица до горничево, које дељид горну и долну Македонију и до нича, и кожув, планињје, и покраи, вардар, кун, север, до црна која је у тиквеш река. Аљи има и на други стра... proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="1" user="Buli" /></noinclude>Гаљичани завзеље од Солун, кон североистоку, до доспад, и до разлок а боиковци од бистрица до горничево, које дељид горну и долну Македонију и до нича, и кожув, планињје, и покраи, вардар, кун, север, до црна која је у тиквеш река. Аљи има и на други страна гаљичани и боиковци кажи ми. Гаљичани имад во Албанија, окруже деборско, кическо, и под охридско, и скопско, и тетовско, а боиковци не се разљичувају, на друга страна а јазиков, све је еднаков. А како се познавајед Гаљичаните, кажими ако знајеш.<noinclude></noinclude> at4oaxypdvixcli8x86a4h8453zer44 250 9371 19511 2022-08-21T23:10:08Z Buli 1762 /* Непрегледана */ Создадена страница со: Човек је, који је, даруван од бога, содуша, безсмертна и со разум, који можед да мисљид, и мисљењето, даго, кажувад, другему, зборувајећи со јазикод. Људите аљи се сите, токмо разумни иљи не, кажими. Сите људи, и ако имајед, разум, но сите, несе токмо разу... proofread-page text/x-wiki <noinclude><pagequality level="1" user="Buli" /></noinclude>Човек је, који је, даруван од бога, содуша, безсмертна и со разум, који можед да мисљид, и мисљењето, даго, кажувад, другему, зборувајећи со јазикод. Људите аљи се сите, токмо разумни иљи не, кажими. Сите људи, и ако имајед, разум, но сите, несе токмо разумни, едни се научиље, и знајед, се штоје, које, бидувад, вовеков, тије, умејад да читајед, и да рисувајед, и можад, да правад секакви рабоће, и да пронаидад нешто, ново, такви људи, севељад просвештени, и изобразени, а пак други људи, који, неумејад, ништо друго, но само гљедад, кољку зада се, ранад, да уловад нешто и да отидад од другога, такви људи, се вељад, диви и самоједи. По ошто се познавајед просвештени, људи, и како се дељад од дивите кажими. Дивите људи, непознавајед, еден, господ, тије, живувајед, како, зверови, и еден, другему, неси, помагајед, и<noinclude></noinclude> j7du5mgrcix4kk3ni9gsirkl11jkduq