Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.1 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Солилоквий 0 1090 18259 9376 2026-05-07T06:50:14Z Olirk55 19 вонкашня вяза, литература, катеґория 18259 wikitext text/x-wiki '''Солило́квий''' (од лат.&nbsp;''sōliloquium'', зоз ''sōlus'' „сам“ +‎ ''loquor'' „бешедовац“) то [[монолоґ]], хтори ше адресує самому себе, думки упуцени себе, нє другей особи. Солилоквиї ше хасную як [[Драма|драм]]<nowiki/>ске средство. Под час солилоквийох, особа часто сама на сцени и преноши свойо чуства, думки, интенциї публики. Монолог, як проєкция нукашнього диялоґа, звичайно ше вигваря у хвильки значного етичного вибору, у компликованим психолоґийним стану и друштвеним зраженю. Пре самостойне значенє, монолоґ може постац вибрани, цитирани фраґмент дїла, напр. Британска драма зоз епохи Ренесанси часто хасновала солилоквиї; напр. „буц або нє буц…“ зоз „Гамлета“ Вилєма Шекспира. == Литература == * Патрис Пави, Словарь театра: Пер. с фр. — М.: Прогресс, 1991. — б. 318. — 504 б. — (рсй.) — <nowiki>ISBN 5010021064</nowiki> == Вонлашня вяза == *''[https://cyberleninka.ru/article/n/solilokviya-shaftsberi-ustroenie-moralnogo-subektaАпресян Рубен Грантович.''&nbsp;«Солилоквия» Шафтсбери: устроение морального субъекта]&nbsp;// Этическая мысль.&nbsp;— 2013.&nbsp;— Вып. 13.&nbsp;— С. 151–174.&nbsp;— ISSN 2074-4870 [[Катеґория:Литература]] [[Катеґория:Сценска уметносц]] qmx9vxopf20g1f8ez7swsn9bh58vf2r 18260 18259 2026-05-07T06:50:43Z Olirk55 19 18260 wikitext text/x-wiki '''Солило́квий''' (од лат.&nbsp;''sōliloquium'', зоз ''sōlus'' „сам“ +‎ ''loquor'' „бешедовац“) то [[монолоґ]], хтори ше адресує самому себе, думки упуцени себе, нє другей особи. Солилоквиї ше хасную як драмске средство. Под час солилоквийох, особа часто сама на сцени и преноши свойо чуства, думки, интенциї публики. Монолог, як проєкция нукашнього диялоґа, звичайно ше вигваря у хвильки значного етичного вибору, у компликованим психолоґийним стану и друштвеним зраженю. Пре самостойне значенє, монолоґ може постац вибрани, цитирани фраґмент дїла, напр. Британска драма зоз епохи Ренесанси часто хасновала солилоквиї; напр. „буц або нє буц…“ зоз „Гамлета“ Вилєма Шекспира. == Литература == * Патрис Пави, Словарь театра: Пер. с фр. — М.: Прогресс, 1991. — б. 318. — 504 б. — (рсй.) — <nowiki>ISBN 5010021064</nowiki> == Вонлашня вяза == *''[https://cyberleninka.ru/article/n/solilokviya-shaftsberi-ustroenie-moralnogo-subektaАпресян Рубен Грантович.''&nbsp;«Солилоквия» Шафтсбери: устроение морального субъекта]&nbsp;// Этическая мысль.&nbsp;— 2013.&nbsp;— Вып. 13.&nbsp;— С. 151–174.&nbsp;— ISSN 2074-4870 [[Катеґория:Литература]] [[Катеґория:Сценска уметносц]] herifsi2jnvin031k5uy65rxpm8n9mt Савине Село 0 1358 18261 11509 2026-05-07T06:52:38Z Dijacz 1567 18261 wikitext text/x-wiki {{Населєне место у Сербиї | место = Савине Село | слика = Spomenik Savino Selo 1.jpg | опис_слики = | покраїна = Войводина | округ = Южнобачки | општина = Вербас | надморска висина = 83 | популация = {{decrease}} 2.562 | поверхносц = 61,7 | густосц = 41,5 | поштанске число = 21467 | поволанкове число = 021 | реґистерски знак = VS | ширина = 45.50348 | длужина = 19.52275 | попис = 2022 }} '''Савине Село''' (по руски ''Торжа''; мадь. ''Torzsa'', нєм. ''Torschau'') то населєнє у општини [[Вербас]], у Южнобачким округу. Спрам Попису зоз 2022. року мало 2562 жительох. Ноши назву як знак здогадованя на народного героя Саву Ковачевича (1909–1943), команданта Трецей удерней дивизиї НОВЮ хтори страдал у битки на Сут'єски. == История == Населєнє Торжа (нєшка Савине Село) ше першираз спомина под час [[Бачка|Бачкей]] жупаниї 1416. року. Торжа ше формовала за потреби утвердзованя австрийского уплїву у тих крайох и то з колонизацию Нємцох. Снователє Торжи пришли до Бачкей 1783. року, алє мушели буц розмесцени по "жимовнїкох", односно у сушедних населєньох: Оджак, Деспотово, Бачки Петровец, [[Кула]] и [[Коцур]]. Историчаре Торжи нє зохабели прецизни податки о матичних подручох и населєньох зоз хторих ше приселєли Нємци, алє наводза лєм Райнску обласц у ширшим смислу. Виселєнци рушали до Торжи з Мангайму, и то у даскельо ґрупох.<ref>{{Cite book|title=Torža 1784-1934 : Eine hundertfünfzigjährige deutsche Gemeinde in Jugoslawien|last=Wack|first=Peter|year=1934|location=Novi Vrbas|page=27}}</ref> Од Реґензбурґу до Апатину Нємци путовали углавним на ладьох. У драже ше мушели приявйовац компетентним административним установом пре верификованє документох и додзельованє пенєжу за подмиренє трошкох путованя. Так ше у Бечу приявели Угорскей дворскей канцелариї, дзе уписани найважнєйши податки и дзе каждей фамелиї додзелєни по два форинти на мено трошкох путованя. Потим ше у Будапешту приявели Кральовскей комори, дзе им додзелєна ище по єдна форинта по фамелиї. По розказу Кральовскей комори, Нємци предвидзени за насельованє у Бачкей мушели предлужиц драгу ґу Зомбору и там ше приявиц специялней канцелариї за насельованє хтора установена за прилапйованє приселєнцох, старанє коло правеня хижох за нїх, вибору и розмерйованя хотарох, подзелєнє жеми и орґанизациї обробку. У Торжи преславена 26. авґуста 1934. року 150-рочнїца населєня. Ту приселєни у 18. вику Нємци зоз Пфалцу у Нємецкей.<ref>"Правда", Београд 23. август 1934. године</ref> Валал плански будовани од мая 1784. року, так же у першим периодзе мал 223 обисца. Нємци справели реформаторску (остатки зачувани по нєшка) и першу евангелистичну церкву у тедишнєй Угорскей (поваляна по Другей шветовей войни). У марцу 1937. року буря звалєла фабрику конопи.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/03/26?pageIndex=00011 "Политика", 26. март 1937.]</ref> Савине Село типични плански, войводянски валал, з правоуглово поставену реґулацию улїчкох. Реґулацийна ширина улїчкох од 25 до 48 метери, а длужина коло 1,5 километри. == Демоґрафия == У населєню Савине Село жию 2526 полнолїтни жителє, а штредня старосц жительства 37,3 роки (36,3 при хлопох и 38,3 при женох). У населєню єст 1073 обисца, а штреднє число членох по обисцу 3,12 (Попис 2002). Жительство у тим населєню барз гетероґене, а на остатнїх трох пописох обачене опадованє числа жительох. Демоґрафия Рок Жительох 1948. 4848 1953. 4.437 1961 4.905 1971. 3.856 1981. 3.575 1991. 3.592 3.553 2002. 3.351 3.375 2011. 2.957 Етнїчни состав жительства спрам Попису зоз 2002. Чарногорци: 1.280 або 38,19% Серби: 1.211 або 36,13 Словаци: 166 або 4,95% Мадяре: 161 або 4,80% Горвати: 106 або 3,16% Руснаци: 74 або 2,20% Українци: 65 або 1,93% Югославянє: 50 або 1,49% Муслиманє: 39 або1,16% Македонци: 13 або 0,38% Роми: 8 або 0,23% Бошняци: 8 або 0,23% Нємци: 7 або 0,20% Словенци: 5 або 0,14% Бунєвци: 4 або 0,11% Нєпознате: 25 або 0,74% == Галерия == <gallery> File:Savino Selo - centar.jpg|thumb|Центер валалу зоз Євангелистичну церкву у другим планє File:Savino_Selo,_The_steeple_of_the_Evangelical_Church.jpg|Євангелистична церква File:Monument_in_Savino_Selo.jpg|Памятнїк у валалє File:Rutizam-com-455 1952ml obj obj-01-pa280406.jpg|Вила у валалє </gallery> == Литература == * др Милорад Васовић: Врбас и његова комуна - географска монографија, 1968, стр. 29 == Референци == <references /> 1 Wack, Peter (1934). Torža 1784-1934 : Eine hundertfünfzigjährige deutsche Gemeinde in Jugoslawien. Novi Vrbas. стр. 27. 2 "Правда", Београд 23. август 1934. године 3 https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1937/03/26?pageIndex=00011 Политика, 26. март 1937. 4 „Књига 9”. https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2002/pdf/G20024009.pdf Стамновништво, упоредни преглед броја становника1948, 1953,1961, 1971, 1981, 1991,2002 (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 5 „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. [[Катеґория:Места у Сербиї]] [[Катеґория:Места у Войводини]] [[Катеґория:Валали у Войводини]] foj1mhi2jvt0stvyn3763w6q1msy78c 18262 18261 2026-05-07T06:55:10Z Dijacz 1567 18262 wikitext text/x-wiki {{Населєне место у Сербиї | место = Савине Село | слика = Spomenik Savino Selo 1.jpg | опис_слики = | покраїна = Войводина | округ = Южнобачки | општина = Вербас | надморска висина = 83 | популация = {{decrease}} 2.562 | поверхносц = 61,7 | густосц = 41,5 | поштанске число = 21467 | поволанкове число = 021 | реґистерски знак = VS | ширина = 45.50348 | длужина = 19.52275 | попис = 2022 }} '''Савине Село''' (по руски ''Торжа''; мадь. ''Torzsa'', нєм. ''Torschau'') то населєнє у општини [[Вербас]], у Южнобачким округу. Спрам Попису зоз 2022. року мало 2562 жительох. Ноши назву як знак здогадованя на народного героя Саву Ковачевича (1909–1943), команданта Трецей удерней дивизиї НОВЮ хтори страдал у битки на Сут'єски. == История == Населєнє Торжа (нєшка Савине Село) ше першираз спомина под час [[Бачка|Бачкей]] жупаниї 1416. року. Торжа ше формовала за потреби утвердзованя австрийского уплїву у тих крайох и то з колонизацию Нємцох. Снователє Торжи пришли до Бачкей 1783. року, алє мушели буц розмесцени по "жимовнїкох", односно у сушедних населєньох: Оджак, Деспотово, Бачки Петровец, [[Кула]] и [[Коцур]]. Историчаре Торжи нє зохабели прецизни податки о матичних подручох и населєньох зоз хторих ше приселєли Нємци, алє наводза лєм Райнску обласц у ширшим смислу. Виселєнци рушали до Торжи з Мангайму, и то у даскельо ґрупох.<ref>{{Cite book|title=Torža 1784-1934 : Eine hundertfünfzigjährige deutsche Gemeinde in Jugoslawien|last=Wack|first=Peter|year=1934|location=Novi Vrbas|page=27}}</ref> Од Реґензбурґу до Апатину Нємци путовали углавним на ладьох. У драже ше мушели приявйовац компетентним административним установом пре верификованє документох и додзельованє пенєжу за подмиренє трошкох путованя. Так ше у Бечу приявели Угорскей дворскей канцелариї, дзе уписани найважнєйши податки и дзе каждей фамелиї додзелєни по два форинти на мено трошкох путованя. Потим ше у Будапешту приявели Кральовскей комори, дзе им додзелєна ище по єдна форинта по фамелиї. По розказу Кральовскей комори, Нємци предвидзени за насельованє у Бачкей мушели предлужиц драгу ґу Зомбору и там ше приявиц специялней канцелариї за насельованє хтора установена за прилапйованє приселєнцох, старанє коло правеня хижох за нїх, вибору и розмерйованя хотарох, подзелєнє жеми и орґанизациї обробку. У Торжи преславена 26. авґуста 1934. року 150-рочнїца населєня. Ту приселєни у 18. вику Нємци зоз Пфалцу у Нємецкей.<ref>"Правда", Београд 23. август 1934. године</ref> Валал плански будовани од мая 1784. року, так же у першим периодзе мал 223 обисца. Нємци справели реформаторску (остатки зачувани по нєшка) и першу евангелистичну церкву у тедишнєй Угорскей (поваляна по Другей шветовей войни). У марцу 1937. року буря звалєла фабрику конопи.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/03/26?pageIndex=00011 "Политика", 26. март 1937.]</ref> Савине Село типични плански, войводянски валал, з правоуглово поставену реґулацию улїчкох. Реґулацийна ширина улїчкох од 25 до 48 метери, а длужина коло 1,5 километри. == Демоґрафия == У населєню Савине Село жию 2526 полнолїтни жителє, а штредня старосц жительства 37,3 роки (36,3 при хлопох и 38,3 при женох). У населєню єст 1073 обисца, а штреднє число членох по обисцу 3,12 (Попис 2002). Жительство у тим населєню барз гетероґене, а на остатнїх трох пописох обачене опадованє числа жительох. Демоґрафия Рок Жительох 1948. 4848 1953. 4.437 1961 4.905 1971. 3.856 1981. 3.575 1991. 3.592 3.553 2002. 3.351 3.375 2011. 2.957 Етнїчни состав жительства спрам Попису зоз 2002. Чарногорци: 1.280 або 38,19% Серби: 1.211 або 36,13 Словаци: 166 або 4,95% Мадяре: 161 або 4,80% Горвати: 106 або 3,16% Руснаци: 74 або 2,20% Українци: 65 або 1,93% Югославянє: 50 або 1,49% Муслиманє: 39 або1,16% Македонци: 13 або 0,38% Роми: 8 або 0,23% Бошняци: 8 або 0,23% Нємци: 7 або 0,20% Словенци: 5 або 0,14% Бунєвци: 4 або 0,11% Нєпознате: 25 або 0,74% == Галерия == <gallery> File:Savino Selo - centar.jpg|thumb|Центер валалу зоз Євангелистичну церкву у другим планє File:Savino_Selo,_The_steeple_of_the_Evangelical_Church.jpg|Євангелистична церква File:Monument_in_Savino_Selo.jpg|Памятнїк у валалє File:Rutizam-com-455 1952ml obj obj-01-pa280406.jpg|Вила у валалє </gallery> == Литература == * др Милорад Васовић: Врбас и његова комуна - географска монографија, 1968, стр. 29 == Референци == <references /> 1 Wack, Peter (1934). Torža 1784-1934 : Eine hundertfünfzigjährige deutsche Gemeinde in Jugoslawien. Novi Vrbas. стр. 27. 2 "Правда", Београд 23. август 1934. године 3 https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1937/03/26?pageIndex=00011 Политика, 26. март 1937. 4 „Књига 9”. https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2002/pdf/G20024009.pdf Стамновништво, упоредни преглед броја становника1948, 1953,1961, 1971, 1981, 1991,2002 (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 5 „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. [[Катеґория:Места у Войводини]] [[Катеґория:Валали у Войводини]] jvvoc5xlh3jvn5fn5isy3jw0ntj0z1k 18263 18262 2026-05-07T06:55:55Z Dijacz 1567 18263 wikitext text/x-wiki {{Населєне место у Сербиї | место = Савине Село | слика = Spomenik Savino Selo 1.jpg | опис_слики = | покраїна = Войводина | округ = Южнобачки | општина = Вербас | надморска висина = 83 | популация = {{decrease}} 2.562 | поверхносц = 61,7 | густосц = 41,5 | поштанске число = 21467 | поволанкове число = 021 | реґистерски знак = VS | ширина = 45.50348 | длужина = 19.52275 | попис = 2022 }} '''Савине Село''' (по руски ''Торжа''; мадь. ''Torzsa'', нєм. ''Torschau'') то населєнє у општини [[Вербас]], у Южнобачким округу. Спрам Попису зоз 2022. року мало 2562 жительох. Ноши назву як знак здогадованя на народного героя Саву Ковачевича (1909–1943), команданта Трецей удерней дивизиї НОВЮ хтори страдал у битки на Сут'єски. == История == Населєнє Торжа (нєшка Савине Село) ше першираз спомина под час [[Бачка|Бачкей]] жупаниї 1416. року. Торжа ше формовала за потреби утвердзованя австрийского уплїву у тих крайох и то з колонизацию Нємцох. Снователє Торжи пришли до Бачкей 1783. року, алє мушели буц розмесцени по "жимовнїкох", односно у сушедних населєньох: Оджак, Деспотово, Бачки Петровец, [[Кула]] и [[Коцур]]. Историчаре Торжи нє зохабели прецизни податки о матичних подручох и населєньох зоз хторих ше приселєли Нємци, алє наводза лєм Райнску обласц у ширшим смислу. Виселєнци рушали до Торжи з Мангайму, и то у даскельо ґрупох.<ref>{{Cite book|title=Torža 1784-1934 : Eine hundertfünfzigjährige deutsche Gemeinde in Jugoslawien|last=Wack|first=Peter|year=1934|location=Novi Vrbas|page=27}}</ref> Од Реґензбурґу до Апатину Нємци путовали углавним на ладьох. У драже ше мушели приявйовац компетентним административним установом пре верификованє документох и додзельованє пенєжу за подмиренє трошкох путованя. Так ше у Бечу приявели Угорскей дворскей канцелариї, дзе уписани найважнєйши податки и дзе каждей фамелиї додзелєни по два форинти на мено трошкох путованя. Потим ше у Будапешту приявели Кральовскей комори, дзе им додзелєна ище по єдна форинта по фамелиї. По розказу Кральовскей комори, Нємци предвидзени за насельованє у Бачкей мушели предлужиц драгу ґу Зомбору и там ше приявиц специялней канцелариї за насельованє хтора установена за прилапйованє приселєнцох, старанє коло правеня хижох за нїх, вибору и розмерйованя хотарох, подзелєнє жеми и орґанизациї обробку. У Торжи преславена 26. авґуста 1934. року 150-рочнїца населєня. Ту приселєни у 18. вику Нємци зоз Пфалцу у Нємецкей.<ref>"Правда", Београд 23. август 1934. године</ref> Валал плански будовани од мая 1784. року, так же у першим периодзе мал 223 обисца. Нємци справели реформаторску (остатки зачувани по нєшка) и першу евангелистичну церкву у тедишнєй Угорскей (поваляна по Другей шветовей войни). У марцу 1937. року буря звалєла фабрику конопи.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/03/26?pageIndex=00011 "Политика", 26. март 1937.]</ref> Савине Село типични плански, войводянски валал, з правоуглово поставену реґулацию улїчкох. Реґулацийна ширина улїчкох од 25 до 48 метери, а длужина коло 1,5 километри. == Демоґрафия == У населєню Савине Село жию 2526 полнолїтни жителє, а штредня старосц жительства 37,3 роки (36,3 при хлопох и 38,3 при женох). У населєню єст 1073 обисца, а штреднє число членох по обисцу 3,12 (Попис 2002). Жительство у тим населєню барз гетероґене, а на остатнїх трох пописох обачене опадованє числа жительох. Демоґрафия Рок Жительох 1948. 4848 1953. 4.437 1961 4.905 1971. 3.856 1981. 3.575 1991. 3.592 3.553 2002. 3.351 3.375 2011. 2.957 Етнїчни состав жительства спрам Попису зоз 2002. Чарногорци: 1.280 або 38,19% Серби: 1.211 або 36,13 Словаци: 166 або 4,95% Мадяре: 161 або 4,80% Горвати: 106 або 3,16% Руснаци: 74 або 2,20% Українци: 65 або 1,93% Югославянє: 50 або 1,49% Муслиманє: 39 або1,16% Македонци: 13 або 0,38% Роми: 8 або 0,23% Бошняци: 8 або 0,23% Нємци: 7 або 0,20% Словенци: 5 або 0,14% Бунєвци: 4 або 0,11% Нєпознате: 25 або 0,74% == Галерия == <gallery> File:Savino Selo - centar.jpg|thumb|Центер валалу зоз Євангелистичну церкву у другим планє File:Savino_Selo,_The_steeple_of_the_Evangelical_Church.jpg|Євангелистична церква File:Monument_in_Savino_Selo.jpg|Памятнїк у валалє File:Rutizam-com-455 1952ml obj obj-01-pa280406.jpg|Вила у валалє </gallery> == Литература == * др Милорад Васовић: Врбас и његова комуна - географска монографија, 1968, стр. 29 == Референци == <references /> 1 Wack, Peter (1934). Torža 1784-1934 : Eine hundertfünfzigjährige deutsche Gemeinde in Jugoslawien. Novi Vrbas. стр. 27. 2 "Правда", Београд 23. август 1934. године 3 https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1937/03/26?pageIndex=00011 Политика, 26. март 1937. 4 „Књига 9”. https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2002/pdf/G20024009.pdf Стамновништво, упоредни преглед броја становника1948, 1953,1961, 1971, 1981, 1991,2002 (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 5 „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. [[Катеґория:Валали у Войводини]] [[Катеґория:Места у општини Вербас]] 3cvqymra5xjufeditkrlgtjuq7yeinr 18264 18263 2026-05-07T07:38:04Z Olirk55 19 Пополньованє 1.табели зоз податкми 18264 wikitext text/x-wiki {{Населєне место у Сербиї | место = Савине Село | слика = Spomenik Savino Selo 1.jpg | опис_слики = | покраїна = Войводина | округ = Южнобачки | општина = Вербас | надморска висина = 83 | популация = {{decrease}} 2.562 | поверхносц = 61,7 | густосц = 41,5 | поштанске число = 21467 | поволанкове число = 021 | реґистерски знак = VS | ширина = 45.50348 | длужина = 19.52275 | попис = 2022 }} '''Савине Село''' (по руски ''Торжа''; мадь. ''Torzsa'', нєм. ''Torschau'') то населєнє у општини [[Вербас]], у Южнобачким округу. Спрам Попису зоз 2022. року мало 2562 жительох. Ноши назву як знак здогадованя на народного героя Саву Ковачевича (1909–1943), команданта Трецей удерней дивизиї НОВЮ хтори страдал у битки на Сут'єски. == История == Населєнє Торжа (нєшка Савине Село) ше першираз спомина под час [[Бачка|Бачкей]] жупаниї 1416. року. Торжа ше формовала за потреби утвердзованя австрийского уплїву у тих крайох и то з колонизацию Нємцох. Снователє Торжи пришли до Бачкей 1783. року, алє мушели буц розмесцени по "жимовнїкох", односно у сушедних населєньох: Оджак, Деспотово, Бачки Петровец, [[Кула]] и [[Коцур]]. Историчаре Торжи нє зохабели прецизни податки о матичних подручох и населєньох зоз хторих ше приселєли Нємци, алє наводза лєм Райнску обласц у ширшим смислу. Виселєнци рушали до Торжи з Мангайму, и то у даскельо ґрупох.<ref>{{Cite book|title=Torža 1784-1934 : Eine hundertfünfzigjährige deutsche Gemeinde in Jugoslawien|last=Wack|first=Peter|year=1934|location=Novi Vrbas|page=27}}</ref> Од Реґензбурґу до Апатину Нємци путовали углавним на ладьох. У драже ше мушели приявйовац компетентним административним установом пре верификованє документох и додзельованє пенєжу за подмиренє трошкох путованя. Так ше у Бечу приявели Угорскей дворскей канцелариї, дзе уписани найважнєйши податки и дзе каждей фамелиї додзелєни по два форинти на мено трошкох путованя. Потим ше у Будапешту приявели Кральовскей комори, дзе им додзелєна ище по єдна форинта по фамелиї. По розказу Кральовскей комори, Нємци предвидзени за насельованє у Бачкей мушели предлужиц драгу ґу Зомбору и там ше приявиц специялней канцелариї за насельованє хтора установена за прилапйованє приселєнцох, старанє коло правеня хижох за нїх, вибору и розмерйованя хотарох, подзелєнє жеми и орґанизациї обробку. У Торжи преславена 26. авґуста 1934. року 150-рочнїца населєня. Ту приселєни у 18. вику Нємци зоз Пфалцу у Нємецкей.<ref>"Правда", Београд 23. август 1934. године</ref> Валал плански будовани од мая 1784. року, так же у першим периодзе мал 223 обисца. Нємци справели реформаторску (остатки зачувани по нєшка) и першу евангелистичну церкву у тедишнєй Угорскей (поваляна по Другей шветовей войни). У марцу 1937. року буря звалєла фабрику конопи.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/03/26?pageIndex=00011 "Политика", 26. март 1937.]</ref> Савине Село типични плански, войводянски валал, з правоуглово поставену реґулацию улїчкох. Реґулацийна ширина улїчкох од 25 до 48 метери, а длужина коло 1,5 километри. == Демоґрафия == У населєню Савине Село жию 2526 полнолїтни жителє, а штредня старосц жительства 37,3 роки (36,3 при хлопох и 38,3 при женох). У населєню єст 1073 обисца, а штреднє число членох по обисцу 3,12 (Попис 2002). Жительство у тим населєню барз гетероґене, а на остатнїх трох пописох обачене опадованє числа жительох. {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" |Демоґрафия <ref>  „Књига 9”. [https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2002/pdf/G20024009.pdf Стамновништво, упоредни преглед броја становника1948, 1953,1961, 1971, 1981, 1991,2002 (PDF). webrzs.stat.gov.rs.] Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.</ref> |- |Рок | colspan="2" |Жительох |- |1948. |4848 | |- |1953. |4.437 | |- |1961. |4.905 | |- |1971. |3.856 | |- |1981. |3.575 | |- |1991. |3.592 |3.553 |- |2002. |3.351 |3.375 |- |2011. |2.957 | |} Етнїчни состав жительства спрам Попису зоз 2002. {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" |Етнїчни состав жительства спрам Попису зоз 2002. <ref>5 „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Републички завод за статистику.] фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.</ref> |- |Чарногорци: |1.280 |38,19% |- |Серби: | | |- | | | |- | | | |- | | | |- | | | |- | | | |- | | | |- | | | |- | | | |- | | | |- | | | |- | | | |- | | | |- | | | |- | | | |} Чарногорци: 1.280 або 38,19% Серби: 1.211 або 36,13 Словаци: 166 або 4,95% Мадяре: 161 або 4,80% Горвати: 106 або 3,16% Руснаци: 74 або 2,20% Українци: 65 або 1,93% Югославянє: 50 або 1,49% Муслиманє: 39 або1,16% Македонци: 13 або 0,38% Роми: 8 або 0,23% Бошняци: 8 або 0,23% Нємци: 7 або 0,20% Словенци: 5 або 0,14% Бунєвци: 4 або 0,11% Нєпознате: 25 або 0,74% == Ґалерия == <gallery> Файл:Savino Selo - centar.jpg|Центер валалу зоз Євангелистичну церкву у другим планє Файл:Savino Selo, The steeple of the Evangelical Church.jpg|Євангелистична церква Файл:Monument in Savino Selo.jpg|Памятнїк у валалє Файл:Rutizam-com-455 1952ml obj obj-01-pa280406.jpg|Вила у валалє Файл:Torzsa.jpg|Лутеранска и реформаторска церква у Савиним Селу, (старе мено Торжа) Войводина, Сербия </gallery> == Литература == * др Милорад Васовић: Врбас и његова комуна - географска монографија, 1968, стр. 29 == Референци == <references /> [[Катеґория:Валали у Войводини]] [[Катеґория:Места у општини Вербас]] 3hdsprew51gdxquhgupq8twefak08l8 Презвиско 0 1483 18253 17694 2026-05-06T12:46:19Z Olirk55 19 Означени викивязи 18253 wikitext text/x-wiki '''Презвиско''' то фамелийне мено и состойна часц особного мена. Презвиско по правилу дополнює мено чловека и на тот способ тота особа ше розликує од других людзох. При векшини [[Народ|народох]], презвиско идентификує фамелийну припадносц особи, хторa ше преноши зоз ґенерациї на ґенерацию и указує на сродство, алє постоя и други традициї презвискох. Презвиско може буц перше лєбо остатнє место подполного мена - у зависносци од традициї народа и хаснованя презвиска.<ref>[https://www.britannica.com/topic/surname "Surname".] Britannica, [https://web.archive.org/web/20230317203302/https://www.britannica.com/topic/surname Archived,] rom the original on 17 March 2023. Retrieved 11 April 2023.</ref> Народзене дзецко найчастейше достава [[Оцец|оцово]] презвиско, ридше [[Мац|мацерово]], дакеди двойнїсте презвиско, комбиноване зоз презвискох мацери и оца. Постої и традиция пременки предмалженского презвиска до презвиска после  винчаня, а то симболизує преход зоз єдней фамелиї до другей. Медзи опциями за тоту пременку: жена бере презивиско мужа, жена бере двойнїсте презвиско, обидвойо беру двойнїсте презвиско, двойнїсте презвиско даваю лєм дзецом, муж бере женово презвиско. Двойнїсти презвиска, хтори розликую припадносц особи двом фамелийом, досц часта. Постої и традиция пременки законченя презвиска у зависносци од пола особи (женски форми презвиска) лєбо у зависносци од єй статуса у дружтве. == История европских презвискох == Нашлїдзене фамелийне презвиско указовало на припадносц особи истого племена, походзенє од заєднїцкого предка, лєбо у узшим смислу - истей фамелиї. Презвиска ше хасновали досц часто у Старим Риме, першенствено медзи фамелийнима племствами. Перши презвиска зазначени у сиверней Италиї у 10-11. вику - у економски найрозвитшим реґиону Европи. Од Ломбардиї прйґ Пиємонта, презвиско ше преширело до сушедней Прованси (юговосточна Французка), а 1066. року зоз Нормандиї (сиверна Французка) Норманє пренєсли до Анґлиї. У Европи у штреднїм вику презвиска ше практично нє хасновали, почали ше хасновац од 15. вику, першенствено медзи висшима пасмами жительства и племства. На преходзе зоз 15. до 16. вику, презвиска ше почали хасновац у Данскей, Нємецкей, Швайцарскей, тиж и у Шведскей. == Характеристики презвискох народох у Европи == '''Славянски презвиска''' Презвиска на початку наставали од занїманьох, ґеоґрафского положеня, назва места биваня и походзеня, особлївосцох, прикмети особних презвискох (индивидуални ознаки, психични и други). Могли буц и инши жридла твореня презвискох алє вони маю меншу улогу у процесу твореня презвискох и назвискох. Як таке, презвиско настало у другей половки 14. вику, коло 1375. року. Пре шицки начишлєни компоненти нєшка постоя рижнородни презвиска. У велїх славянских язикох (пре морфолоґийни характеристики язика), женски презвиска ше, по правилу, розликую по форми од хлопских. При даєдних язикох, напр. у литванским, презвиска маю розлични форми за хлопох, одати и нєодати жени (Ясайтис, Ясатени, Ясайтити). Даскельо слова дефиную и хасную слово ,,презвиско<nowiki>'' як синоним за ,,фамелийне мено.''</nowiki>  Сучасна наука придава значну увагу питаньом '''''ономастики.''''' То наука о значеню и твореню менох, презвискох. Основопоклонїк славянскей ономастики бул Ф. Мишкович. хтори 1860-1874. рокох хтори публиковал три значни документованя славянских особних и ґеоґрафичних назвох, презвискох. '''Сербски презвиска''' У сербским народзе Вуков ''Сербски словнїк'' презвиско означує як синоним за походзенє.<ref>[https://books.google.ba/books?id=58oGAAAAQAAJ&hl=sr&pg=PT12&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false Српски рјчник] Lexicon serbico-germanico-latinum, autor: Vuk Stefanović Karadžić</ref> Векшина сербских презвискох препознатлїви по суфиксу -ич (серб. '''-'''''ић''). Суфикс -ић славянски деминутив, хторому основна улога творенє патронима и матронима (наставки по хлопскей и женскей линиї). Преценює ше же два трецини сербских презвискох закончує ше на -'''''ић''''' лєбо -'''''вић'''''. Розлики у презвискох медзи Сербами зоз [[Сербия|Сербиї]] и Сербами зоз других крайох углавним у тим же єдни презвиска формовали сербски власци, у складу зоз народну традицию, док други презвиска формовали цудзи власци. Вельке число сербских фамелийох ма исти презвиска, гоч су нє у медзисобним сродстве.<ref>[https://web.archive.org/web/20090705235518/http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/11/article-14.html SRPSKI TIĆ PREZIVA SE NA IĆ] Српско наслеђе, Историјске свеске бр. 11, 1998.</ref> Основа презвиска може буц рижнородна. Звичайно то особне мено родоначалнїка одредзеней фамелиї. Найчастейше то оцово, дїдово лєбо мено даєдного другого хлопского предка у директней линиї сродства. Побочна линия сродства, зявює ше алє лєм винїмково. Постоя и презвиска хтори постали зоз мена женского предка. „Снователь презвиска“ нє муша буц вше предки по кревовим сродстве. Случує ше же то можу буц и други особи (усвоїтель, старатель, добротвор и др). Нєшкайши презвиска и їх творенє и здобуванє у Сербиї вяже ше за княза Александра Карадьордєвича, хтори 1851. року зоз єдним актом розказал успоставиц и запровадзиц тирваци презвиска по найстарших и найзначнєйших предкох.<ref>[https://web.archive.org/web/20130104233934/http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/05/30/srpski/R00052901.shtm Mutili i s prezimenima]Архивирано из [http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/05/30/srpski/R00052901.shtm ориґинала]</ref> Особни презвиска у бувшей Югославиї виучовали Т. Маретич, Р. Роґич, П. Скок и други. '''Українски презвиска''' Українски презвиска маю барз обсяжну морфологию формованя. Дакеди по презвиску мож одредзиц точнє реґион лєбо аж и локалитет у України зоз хторого походзи предок особи, а мож предпоставиц и занїманє предка, припадносц козакох лєбо [[Священїк|священству]], чин-ранґ, лєбо окремни характеристики, як и старосц/древносц презвиска. Перша нє велька публикация о українских презвискох була статя А. И. Степовича ''Заметка о происхождениi малорусских фамилий'', друкована 1882. року у воронєжских'' филолоґических записках,'' Спрам думаня I. Франка початок утвердзованя презвискох як нашлїдних власних назвох придавало ше значносц у України и спрам духовносци. Києвски митрополит Петро Могила 1632. року, розказал парохиялним священїком водзиц евиденцию народзених, винчаних и умартих. Медзитим, толкованє презвиска може буц двосмислово, окреме у поглядзе одредзованя [[Нация|националносци]]. Напр., презвиско зоз туркийским кореньом нє значи же предок бул Татар, вон єдноставно могол буц наволани зоз туркийским словом хторе було звичайне у тим чаше (як цо Сагайдак, Сагайдачни, Сагайдаченко - пре хаснованє тоболца (заднї конєц стрели) на стрелох Козакох). Хаснованє фамелийних менох-презвискох у урядових записох почало досц вчас пре потреби назначованя права на маєток. Фамелийни мена окреме части у писаних жридлох од 14. по 16. вик. Спочатку фамелийни мена углавним хасновали богати людзе хтори мали богатство ([[Тарґовец|тарґовци]], бояри, маґнати, жемовласнїки). Медзитим, уж у 17. вику, такп. шицки Українци мали свойо презвиска, без огляду же ше презвиска часто трансформовали, а на їх основи могли настац нови презвиска, напр. син чловека зоз презвиском [[Коваль|Коваљ]] могол достац презвиско Коваленко (син Коваља), а його жена ше волала Ковалиха. Велї презвиска ше зявили у цеку Запорошскей Сичи, прето же уключуюци и приклонююци ше Сичи, Козак менял свойо старе презвиско до нового. Презвиска здобули стабилносц аж у 19. вику. Урядови презвиска и нєурядови назвиска коеґзистовали паралелно, а то ше одражело у українскей дїялносци и кнїжовней литератури.<ref>Масенко Л. Т. Українські імена і прізвища. — Київ: Знання, 1990. — 48 бок.</ref> '''Русийски презвиска''' Русийски презвиска ше зяавели досц позно. Векшина з нїх походзи зоз церковних патронимох (оцового), як цо то Иванов, Петров итд. Вельо менєй походза зоз назвиска. Даєдни од файти дїялатносци, места походзеня, других фамелийних презвискох. Перши презвиска ше зявели на териториї модерней Русиї у Новоґородскей републики, прилапююци звичай од Велького князовства у Литваниї у 14–15. вику. До конца 18. и штредком 19. вику векшина жительства централней Русиї нє мала презвиска.<ref>[http://www.all-names.net/f_familii/ist_fam2.php История русских фамилий: Приглашаем в путешествие]</ref> Штредком 19. вику, окреме после утаргованя кметства 1861. року, презвиска ше формую при векшини селянох. Процес здобуваня презвискох углавним зазкончени аж коло 1930-их рокох. '''Шпански презвиска''' У жемох – подручох дзе ше бешедує на шпанским язику хасную ше двойнїсти презвиска. Перша часц презвиска по оцови, друга часц мацерово презвиско. У Шпаниї од 1999. року уведзени [[Закон (право)|закон]] хтори допущує одроснутей особи пременїц рядошлїд презвиска. Одати жени маю свойо презвиска, и на тих местох дзе ше звичайно хаснує презвиско мужа. Кед жена хаснує мужово презвиско, вона го додава ґу обидвом своїм презвиском лєбо першому алє додава „de“ опрез нїх. '''Портуґалски презвиска''' У жемох портуґалского бешедного подруча хасную ше и двойнїсти презвиска, алє рядошлїд хаснованя подполно процивни од шпанского: перша часц презвиска мацерово, а друга часц презвиска од оца, алє тото друге значнєйше. == Руски презвиска == Руски презвиска хтори пописани у [[Руски Керестур|Руским Керестуре,]] [[Коцур|Коцуре]] и других местох дзе жию [[Руснаци у Сербиї|Руснаци]] [[Дюрдьов|(Дюрдьов,]] [[Шид]], [[Вербас]], [[Кула]], [[Беркасово]], [[Бачинци]] и други), потвердзую же су творени од истих жридлох як и при других народох. Остава лєм проблематика наукового точного вишлїдзованя кеди и як помадярени даєдни руски/русински презвиска о чим дацо писал у краткей студиї ''Нашо назвиска'' [[Дюра Биндас]]. У його студиї пописани перши презвиска доселєнцох 1770. року (початок насельованя 1745. рок) до тедишнього Керестура (Бачкерестура) и Коцура (початок досельованя дакус познєйше, коло 1765. року). Податки вжати зоз найстарших руских матрикулох. Познєйше тоту тему о презвискох преучовал [[Микола М. Кочиш]], а тиж виглєдовал публициста и новинар [[Мирон Жирош]]. У новшим чаше тему о презвискох мадярского походзеня бачванско-сримских Русинох ширше облапела и обробела у своєй постдипломскей роботи зоз хтору докторовала и хтору публиковала 2012. року, Гайналка Фирис, нєшка Др. славистики PhD, хтора жиє и роби у Будимпешти. Цикаве зявенє при Руснацох поготов у Руским Керестуре, же велї фамелиї окрем презвиска (як ше пишу) маю и '''''назвиска''''' (як их волаю). Презвиска хтори ше часто, або частейше зявюю маю найвецей назвиска, напр. Надь - 6 назвиска, Пап-4, Гайдук-4, Будински, Гарди, Еделински-3, Варґа-2 итд. Вироятнє назвиска дати тим фамелийом же би ше их лєгчейше розпознавало. Назвиска давани по особних менох старших предкох, лєбо фамелийох хтори ше змишали, даєдни означую руску назву фамелийох зоз мадярскима презвисками. == Перши руски презвиска == Зоз своїм приселєньом 11 особох, 1745. року до нового краю - Косцелїско, на керестурску пустару Кулского паньства, тоти особи зазначени зоз тима презвисками: Сабов, Колар, Кудлач, Рац, Чизмодий, Фоґараш, Емеди, Лутеран, Терек, Загата, Лукач. Поступно ше досельовало жительство у наиходзацим периодзе зоз урядовим документом одлуки - велїчества царици Мариї Терезиї о насельованю 200 руских [[Грекокатолїцка церква|грекокатолїцких]] фамелийох. Контракт подписани у Зомборе а подписал го администратор Франц Йозеф де Редл. Поступно ше приселєли ище велї фамелиї зоз новима презвисками. У записох од 1753. року о новонасталих маєткох доселєних особох, записани тоти презвиска (приказани дзепоєдни): Орос, Киш, Мункачи, Шанта, Микловш, Салак, Гарди, Хома, Керекярто, Маковицки, Козубски, Тот, Шугайда, Абодї, Венчелай, Добрай, Варґа, Пап, Гвоздак, Пирмицки, Югас, Надь, Попеґай, Бесерминї, Мойчар, Папуґа, Пустовински, Бабинчак, Вереб, Лендєр, Голош, Рус, Вашаргелї, Керестурик, Русковски, Козубски, Палинкаш, Сабадош, Торма, Еделински, Канюх, Бесерминї, Майхер, Колошняї, Земанї, Боднар, Гербут, Силадї, Дїтко, Пастовнїцки Ґовля, Кирила, Такач, Франко, Чордаш, Лацко, Чорба итд. Тоти особи (начишлєни лєм глави фамелиї) зоз рижнима презвисками, доселєни найвецей з просторох (Горнїци) и зоз местох нєшкайшей восточней Словацкей, з часци України и Мадярскей. == Литература == * Дюра Биндас, ''Нашо назвиска'', Руски Календар 1936. рок, бок 42-45 * Симеон Сакач, ''Нашо презвиска'', НВУ Руске слово Нови Сад, Народни Календар 1972. рок, бок 87-96 * Микола М. Кочиш, ''Линґвистични роботи'' * Юлиян Тамаш, ''Руски Керестур лїтопис и история'' (1745-1991) бок:63-67 * Мирон Жирош, ''Бачванско-сримски Русанци дома и у швеце,'' I том 1997. рок, (Презвиска и топомини керестурских парохиянох) бок 27-32 * Гайналка Фирис, ''Презвиска мадярского походзеня при бачванско-сримских Руснацох,'' BBB II (Bibliotheca Baltoslavica Budapestiensis II) Budapest 2012. == Вонкашня вяза == * [https://sr.wikipedia.org/wiki/ Onomastika] == Референци == <references /> [[Катеґория:Презвиска]] npm5g2u5yqm5h4xzerg2cur9gzahbmm Крижик 0 2109 18257 12513 2026-05-07T06:08:05Z Olirk55 19 18257 wikitext text/x-wiki [[File:Krizik 20251002 111732.jpg|thumb|right|250px|Крижик]] '''Крижик''' – предмет у богослуженю. 1. у богослуженю, бочкац крижик; 2. [[криж]] на верху церковней турнї; 3. криж, памятнїк на гробе: Єст у [[Теметов|теметове]] красни гробик нови / та и били крижик марма [[Камень|каменьови]]; 4. крижик на ланцущку коло шиї. == Фразеолоґия == порезац на крижики – порезац на єднаки часци, струча вишивац на крижики / по крижикох – способ вишиваня == Литература == * ''Словнїк руского народного язика I'', А – Н, Нови Сад 2017, б. 665. [[Катеґория:Християнство]] [[Катеґория:Талисман]] rp5plde5o13mz289qxtb8kf36qqvhhn Конїк 0 2224 18256 18219 2026-05-07T06:02:50Z Olirk55 19 Корекциї у тексту 18256 wikitext text/x-wiki '''Конїк,''' слово хторе ма вецей значеня. ♦ Конїк '''1.''' # То демунитив и (гипок.) гипокористик од '''конь''': ''Кед я пойдзем на своїм худобним конїкови на польо''... # Часц гушлї на на хторим налєгую зацагнути струни хтори ше [[Штимованє инструментох|штимую.]] # Хлопска часц капчи : '''Конїк''' и '''кобулка''' (хлопска и женска часц капчи). Друга руска назва за конїка на капчи – ''вайчачок.'' # Дзецинске бавенє ,,'''На конїка'''”: ''Хто у чинаґаню загубел'' ''бависко'' (прекрочел поцагнуту гранїцу), гуторели му: ''Ти зашмердзел'' и клaдли го ,,на конїка”, та мушел шедлац ,,салфачу” а двоме го подруцовали на нєй. Салфача то длугока палїца зоз мегкого древа найчастейше зоз ядлїни. • У народних писньох ше слово конїк тиж зявює: ... ,,''А през лєси и през вельки гори, гей, гей, гей.'' ''Лєци конїк, аж ше з нього кури.''” • У дзецинскей поeзиї: ,,''Мам конїка з медовнїка, алє нє сце єсц'', ''кед же ти так мой конїку вец це мушим жесц''.’’ (дзецинска писня '''''Конїк''''' (Михайло Ковач) ♦ Конїк '''2.''' зоол.,,''Locusta viridissima I''” Пренєшена назва пре способ скаканя. У старих українских текстох тота назва зафиксована ише у 16. по 18. вик. Нєшка ше лексема ''коник'' чува у лемковских, гуцулских бешедох, польских диялектох и восточнословацких.бешедох як ''коńiк''. '''Конїчок''' , демунитив и гипок. од слова конїк • ''Кед сом ишол вчера вечар з любованя,'' ''спаднул ми '''конїчок''' до дуная'' …(народна шпиванка) • ''Жри '''конїчку''' житну [[Слама|сламу]]'' (зоз Восточнословацкей) == Литература == ''СЛОВНЇК'' ''РУСКОГО НАРОДНОГО ЯЗИКА'' ''I'' А-Н бок 618, Нови Сад 2017. рок Зборнїк роботох - ''Рутеника 21'', бок 59, Нови Сад 2016. рок ''Червене пупче,'' бок 54'','' Дом култури 1974. рок [[Катеґория:Архаизми]] qodwy8qj9vhlofcfwhccpbyoxwasf02 Список музичних инстурментох 0 2786 18254 18179 2026-05-06T21:21:50Z Olirk55 19 Додати инструмент зоз ауди звуком 18254 wikitext text/x-wiki [[File:Orkestar.jpg|right|thumb|300px|Розпорядок инструментох у симфонийним оркесту.<ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/07/14/raspored-muzicara-u-orkestru/ RAspored muzičara u orkestru]</ref>]]Список приказує познати [[Подзелєнє музики|музични]] [[Подзелєнє музичних инструментох|инструменати]] (ит. ''strumenti musicali,'' франц. ''instruments de musique'', анґл. ''musical instruments'', нєм. ''Musikinstrumente'', рсй. ''музыкальные инструменты'') хтори ше нєшка хасную у музики и хтори ше дакеди хасновали.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_European_medieval_musical_instruments List of medieval musical instruments]</ref> '''Музични инструменти''' то справи-алати, орудиє и средства з помоцу хторих [[Музичар|музичаре]] граю у класичней, народней, забавней и джез музики.[2] Инструменти ше дзеля на вельо ґрупи и под'ґрупи, у зависносци од збудови и способу достваня [[Тон|тонох]] и [[Звук|звукох]].<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_folk_music_traditions List of folk music traditions]</ref> '''Надпомнуце:''' Ту нє вивершене подзелєнє музичних инструменатох, лєм направени список-лїстина по азбучним шоре. == '''''Список инструментох:''''' == == '''А''' == [[Аулос]], диаулос, анґлийски рог,алпски рог, аконтинґ <gallery> Файл:Auloi from Paestum (14593167246).jpg|Аулос Файл:English Horn picture.jpg|Анґлийски рог Файл:Alphorn detail.jpg|Алпски рог Файл:Akonting cmdt.jpg|Аконтинґ (Африцки инструмент) </gallery> == '''Б''' == [[Балалайка|Бaлалaйка]], балалайка-бас [[бенджо]], [[бузуки]], ирски бузуки, бандура, бубень (вельки), буґна, (мали бубень-добош), бонґоси, палїчки за бубнї и буґну-добош конґа, бамбоула, буґария <gallery> Файл:Balalaika.svg|Балалайка Файл:Contrabassbalalaika.jpg|Балалайка-бас Файл:Banjo.jpg|Бенджо Файл:Bouzouki tetrachordo.jpg|Бузуки[[File:The Mountain Road - Medium - Bouzouki.ogg|thumb|Звук бузукия|146x146px]] Файл:Irish Bouzouki.jpg|Ирски бузуки Файл:Old-world bandura.jpg|Бандура Файл:Взяв би я бандуру.ogv|Гранє на бандури Файл:2006-07-06 drum set.jpg|Бубeнь (вельки) Файл:2006-07-06 snare 14.jpg|Мали бубень (добош-буґна)[[File:Drum - Cadence B.ogg|Ритем буґни]] Файл:Single Stroke Four.ogv|Палїчки (як алат) за бубнї и буґну-добош Файл:Bamboula-drum.jpg|Бамбоула Файл:African Balafon in Museu Oscar Niemeyer.jpg|200px|Балафон, (Африка) Файл:Bugarija, instrument.png|Буґария </gallery> == '''В''' == Виолина, виола, виола д'аморе, виолончело, вувузела, виела або вихуела, вибрафон, виола да брачо, виола да ґамба, сербска виолина, вирджинел, верґл, <gallery> Файл:Violin VL100.png|Виолина (гушля)[[File:Violin démanché, on G major scale, on G string.ogg|Звук виолини|149x149п]] Файл:Viola (AM 1998.60.62-1).jpg|Виола Файл:Viola d'amore (AM 1998.60.9.1-1).jpg|Виола д'аморе Файл:Cello front side.png|Виолончело [[File:CELLO LIVE PERFORMANCES JOHN MICHEL-HAYDN CELLO CONCERTO in D 1 recapcad.ogg|143x143px|Звук виолончела]] Файл:Vuvuzela red.jpg|Вувузела[[File:Vuvuzela single note.ogg|thumb|143x143px|Звук]] Файл:Vihuela Mexicana 001.JPG|Виела або вихуела (Мексико) Файл:RCAStudioB Vibraphone 1.jpg|Виибрафон[[File:Vibraphone music.ogg|thumb|148x148px|Звук вибрафона]] </gallery> == '''Г''' == [[Гарфа]], горна, гармоника, бандеон, гармоника-баян, гармониюм <gallery> Файл:IHA Recordings Library 04.jpg|Гарфа[[File:17929B-Fantasia.ogg|thumb|153x153п]] Файл:French horn back.png|Горна (або рог)[[File:Hunting horn tone.ogg|thumb|155x155п]] Файл:Borsini Bayan P 2V.jpg|Гармоника Файл:Bandoneon.jpg|Гармоника (бандеон) Файл:Jupiter bayan accordion.JPG|баян-русийска гармоника Файл:Harmonijum 01.jpg|Гармониюм </gallery> == '''Ґ''' == [[Ґусли]], [[ґитара]], електрична ґитара, [[ґонґ]], джез-бас ґитара, ґайди, акустична ґитара, гавайска ґитара, ґлокеншпил, ґоч-(тапан) <gallery> Файл:Serbian Gusle.jpg|Ґусли Файл:GuitareClassique5.png|Ґитара[[File:Romanza española.ogg|thumb|Звук ґитари|152x152п]] Файл:Fendersrvstratfront.jpg|Електрична ґитара Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Gong hangend in een standaard onderdeel van gamelan Semar Pagulingan TMnr 1340-13.jpg|Ґонґ[[File:Gong or bell vibrant.ogg|thumb|Звук ґонґа|153x153п]] Файл:Fender Jazz-Bass 1966.jpg|Джез-бас ґитара Файл:Annotated stand of great highland bagpipe.jpg|Ґайди [[File:Mari Bagpipe - Erik Juzykain.wav|65px59px|156x156п]] Файл:Baghet suonatore.jpg|Гранє на ґайди[[File:Skye Boat Song.ogg|69x69px]] Файл:Glockenspiel-malletech.jpg|Ґлокеншпил (дзвончки)[[File:Telemann-40-102-2-Lilypond-Libre-art.ogg|70px70px|148x148п]] </gallery> == '''Д''' == Тамбурин-даира з плещкми, даира-таламбас, ден-ден даико, дудук, двойнїца-пищалка, домбра, дромбулї, <gallery> Файл:Rhythm Tech tambourine.jpg|Сучасни тамбурин Файл:Pandeiro new 30-09-07.jpg|Даира (таламбас) Файл:Dendendaiko.jpg|Ден-ден даико [[File:Den-Den-Daiko.ogg|thumb|148x148px]] Файл:Duduk1.jpg|Дудук Файл:Akkordflute and dvojnice.jpg|Двойнїца Файл:Kazakh Dombra2.png|Домбра (казашска) Файл:JewsHarpCivilWar.jpg|Дромбулї[[File:Kamus.ogg|thumb|]] </gallery> == Е == Еолска гарфа<gallery> Файл:BloomfieldAeolianHarp.JPG|алт=Еолска гарфа </gallery> == З == Зурла, [[Звучна видлїчка]]<gallery> Файл:Zournas.jpg|[[File:Τζιάκα-1473.wav|thumb|149x149px|Звук зурли]] Файл:Tuning-fork.jpg|[[File:440.ogg|thumb|Звук- тон а1|149x149п]] </gallery> == '''Дз''' == Дзвон, дзвончок, ручни дзвончки, <gallery> Файл:Poppenreuth-glocke-1695.jpg|Дзвон Файл:ARP Bell white bg.JPG|алт=Дзвон|Дзвончок Файл:Handbells Whitechapel.jpg|Ручни дзвончки </gallery> == И == <gallery> Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Langhalsluit met 1 snaar TMnr 2760-74.jpg|Имзад (либия) </gallery> == '''К ''' == [[Кларинет]], бас калринет, [[клавикорд]], клавир, контрабас, кобза, контрабас-беґеш або берда, конґа, кавал, кастанєти, ксалам, крота, калимба, китара<gallery> Файл:Boehm+Oehler.jpg|Кларинет Файл:Schwenk+Seggelke Bassetthorn-mue.jpg|Басетгорн (контраалт кларинтет) Файл:Klavichord bygget af Johann Adolph Hass (1713-1771), Hamburg, 1755.jpg|Клавикорд Файл:Grand piano and upright piano.jpg|Клавир (пианино)[[File:Maple Leaf Rag - played by Scott Joplin 1916 sample.ogg|thumb|143x143px]] Файл:Contrabbasso di Carlo Bergonzi liutaio a Cremona nel 1733.jpg|Контрабас Файл:Kobza 001.jpg|Кобза Файл:Berda, instrument (size).jpg|Контрабас (беґеш або берда) Файл:Conga's 01.jpg|Конґа Файл:Azerbaijani folk instrument Tutek.JPG|Кавал Файл:Castanets.jpg|Кастанєти Файл:Molo, African lute.jpg|Ксалам (африцка лаута) Файл:Cruth watercolour.jpg|Крота (18. вик) Файл:Crwth rem.jpg|Крота, (19. вик, музей Майгам-Нємецка) </gallery> == Л == [[Лаута]], [[лира]], лиєрица <gallery> Файл:Lute (by Princess Ruto, 2013-02-11).jpg|Лаута Файл:Mailloux – Une fille d’Alfred de Musset et de George Sand, 1903 - illustration. p29.jpg|Лира Файл:Lirica Dalmacija EMZ 300109.jpg|300p|Лиєрица (Далмация) </gallery> == M == Маримба,маракас, мандолина, металофон, мелофон<gallery> Файл:Marimba One 4000 Series.jpg|Mаримба [[File:Attraction Marimba.ogg|Звук миримби|80x80px]] Файл:Maracas.jpg|Маракас [[File:Maracas.ogg|thumbs|70х70px|Звук]] Файл:Mandola tenor.jpg|Мандолина Файл:Metalófono.JPG|Металофон Файл:Melophone MET DP120779.jpg|Мелофон </gallery> == H == <gallery> Файл:Ngoni 2011.JPG|Нґони Файл:Kamele ngoni.jpg </gallery> == O == Обоа, окарина, орґулї, орґулї-електрични<gallery> Файл:Mönnig, Oboe Modell 155 Albrecht Mayer.jpg|Обоа[[File:Thomas Attwood Walmisley - Sonatine for Oboe and Piano.ogg]] Файл:Okarina1.jpg|Окарина Файл:StGermainAuxerrois1.jpg|Орґулї[[File:06 Auszug e.ogg|73px73px|151x151п]] Файл:Pergamon1984.jpg|Орґулї-електрични </gallery> == П == [[Пищалка]], панова пищалка, пипа, пианино, прапорци, <gallery> Файл:The woman plays the flute.jpg|Жена грає на пищалки Файл:Europeana.eu-951-Culturalia 69d3e70a f640 46f2 88fc 79f872fb49b7-9eff71efb0f1e9fa781571a15a6800d0.jpg|Пищалка Файл:Flute de Pan Des Salomon MHNT ETH AC NH 29 Roquemaurel.jpg|Панова пищалка Файл:Pipa MET DP216710.jpg|Пипа[[File:Pipa - sound.ogg|thumb|146x146px|Пипа]] </gallery> == P == Рубаб, Ребаб<gallery> Файл:Rubab.jpg|Рубаб Файл:Rebab-Tiga tali 2.0 (cropped).png|Ребаб (Малезия) </gallery> == C == Саксофон, сопран саксофон, бас саксофон, сорна, суона, сопила, сопилка, саз, ситара, <gallery> Файл:Signature Series Tenor Saxophone.jpg|Саксофон[[File:Jazz Funk no1 (saxophone).flac]] Файл:Soprano saxophone.jpg|Сопран саксофон[[File:Claude Debussy - Rêverie - Arr for Soprano saxophone and piano - David Hernando Vitores.ogg|Звук сопран.саксофона|148x148п]] Файл:WANZ Instrument 2024-09 IMG 7848 bass saxophone (edit).png|Бас саксофон Файл:Sornay.jpeg|Сорна Файл:B-Suonas.JPG|Суона [[File:Suona.ogg|147x147п]] Файл:Sopile.JPG|Сопила[[File:Istarska lestvica.mid|thumb|[[Скала|С]]<nowiki/>вук сопили|146x146п]] Файл:Sopilka-Prima-2023-Shaul.jpg|Сопилка Файл:Tamburasaz-Baglamasaz.jpg|Саз[[File:Saz (sonido del instrumento).ogg]] Файл:Sitar full.jpg|Ситар(а) </gallery> == T == Труба, труба-корнет, труба-фанфар тромбон, тарґот, туба, тамбурка-прим, тимпани, трианґл, талагарфа<gallery> Файл:Trumpet 1.jpg|Труба[[File:Demonstration of pixie mute on Bb trumpet.ogg|thumb|143x143px|Звук труби]] Файл:Cornet-Bb-large.jpg|труба-корнет Файл:Trumpet american.jpg|Фанфар-труба[[File:Fanfares of President of the Czech Republic.ogg]] Файл:MIMEd 4539. Trombonium in B-flat (white).png|Тромбон[[File:Fillmore, Henry - Miss Trombone (1911).ogg]] Файл:Tarogato 02.jpg|Тараґот[[File:A Rákóczi nóta 1908-ból.ogg]] Файл:Tarogatok2 WIKIVM contrast.jpg|Два древени тараґоти Файл:Tuba HUG&Co.jpg|Туба [[File:Tuba-range-C-low.ogg|Звук туби|148x148px]] Файл:Prim tambura.png|Тамбурка-прим Файл:Drums in Keuruu church.jpg|Тимпани[[File:Timpani F major triad.ogg|thumb|148x148п]] Файл:Triangle instrument.png|трианґл[[File:LatinTriangle.ogg|Звук трианґла]] Файл:Talharpa, by Charlie Bynum, Silver Spoon Music, NL 2014.jpg|Талгарфа </gallery> == Ц == Цимбал, цитра<gallery> Файл:Schloss Rosenburg 2613.jpg|Цимбал Файл:Zither.png|Цитра[[File:Zither solo from G'schichten aus dem Wienerwald Op.325.ogg|thumb|144x144px|Звук цитри]] </gallery> == Ч == Чембало, челеста, чинели-танєри<gallery> Файл:Clavecin Patavinus.JPG|Чембало[[File:Bach C Major Prelude Equal.ogg]] Файл:Celesta Schiedmayer Studio.jpg|Челеста[[File:Dance of the Sugar Plum Fairies (ISRC USUAN1100270).oga|thumb|Звук челести]] Файл:Aaclashcymbals.jpg|Чинели-танєри[[File:China cymbal music.ogg]] </gallery> == У == Усна гармоника, укулеле<gallery> Файл:Gaitas.jpg|Усна гармоника[[File:"Jail Harmonica Blues" from the America's Army 3 soundtrack.mp3|thumb|Звук у джез стилу|153x153п]] Файл:Ukulele1 HiRes.jpg|Укулеле[[File:Ukulele playing.ogg]] </gallery> == Ф | == Фаґот, контрафаґот, Флаута, фуяра <gallery> Файл:FoxBassoon flipped (1).jpg|Фаґот[[File:Bassoon beethoven.ogg|thumb|Звук фаґота|152x152п]] Файл:Contrabassoon2.jpg|Контрафаґот Файл:Lady Byron playing the flute 20040721.jpg|Флаута [[File:Escales.wav|65px65px|150x150п]] Файл:Fujaro ludado tuta bildo.jpg|Фуяра Файл: Ľubomír Párička gra na fujarze.webm|Гранє на фуяри </gallery> == Ш == Шалмай, шарґия, шамисен-японски,<gallery> Файл:JAP 3 Klappen Chalumeau.jpg|Шалмай[[File:Schalmei sound.ogg|148px148px|152x152п]] Файл:Sargija.svg|Шарґия Файл:Ŝargijo.png|Гранє на шарґиї Файл:Shamisen compare.JPG|Шамисен-японски </gallery> == Вонкашнї вязи == * [https://bs.kidspicturedictionary.com/english-through-pictures/things-english-through-pictures/musical-instruments-2/index.html Imena muzičkih instrumenata sa imenima i slikama] kidskulture.com * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0 Подела музичких инструмената] * [https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/07/14/raspored-muzicara-u-orkestru/ Распоред музичара по инструментима у симфонијском оркестру. ] * [https://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:369038-Derventa-Ceo-zivot-uz-sargiju Дервента: Цео живот уз шаргију („Вечерње новости“, 3. март 2012)] sr.wikipedia.org * [https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_musical_instruments_by_Hornbostel%E2%80%93Sachs_number List of musical instruments by Hornbostel–Sachs number] * [https://muzickiinstrumentisite.wordpress.com/2015/11/22/klasifikacija-instrumenata/ Klasifikacija instrumenata] == Референци == answp2rgxk2d40d43o2mgiw5zh3jgm4 Кишбиров 0 2891 18258 17369 2026-05-07T06:21:38Z Olirk55 19 Катеґория 18258 wikitext text/x-wiki [[Файл:Bugnar 3.jpg|алт=Буґнар|мини|346x346п|Буґнар буґнує и чита поруки зоз општинского уряду]] '''Кишбиров''', дакедишнї општински службенїк и буґнар у Австро-Угорскей: ::''Служел сом за штири роки валалску хижу, бул сом кишбиров.'' :: ::''Пришол еґзекутор до хижи з єдним ешкутом и єден кишбиров и єден полицай. Еґзеквент скричи: Берце перину, а кишбиров муши брац, бо вон слуга, муши пана свойого слухац.'' '''Походзенє слова:''' всл. kižbirov, од мадь. kisbiró Коцурска назва за кишбирова [[щетнїк]]. == Литература == ''Словнїк руского народного язика I, А – Н,'' Нови Сад 2017, б. 596. [[Катеґория:Занїманє]] kedhrw3pphghls62ukv1gzo0uwj18r8 Ґайди 0 3029 18255 18252 2026-05-07T05:58:15Z Olirk55 19 18255 wikitext text/x-wiki {{Инфорамик | headerstyle = background: #CEF2EC | header1 =<big>Ґайди</big> | label2 = | data2 = [[File:Stand of great highland bagpipes.jpg|thumb||280px|center|]] |thumb|380px| <div style="text-align: center;">Удерни инструмент]] | header3 = Общи информациї | label4 = Класификация | data4 = Дуйни инструмент | label5 = Хорнбостел-Сакс класификация | data5 = 422.112 (аерофони зоз конусним отвором) | label6 = Походзенє инструмента | data6 = Азия-Китай, Индия, пренєшени до Европи | header7 = Звук ґайди | label8 = | data8 = [[File:Skye Boat Song.ogg|thumb|300px|Звук ґайди]] | label9 =Надморска висина жридла| | label10 = Улїв до рики | data10 | header11 = Подобни инстурметни | label12 = Инструменти| data12 = Галицийска ґайда, сопилка, ирски ґайди дуда, биз, флаута, тулум | label13 = Притоки| data13 = }}'''Ґайди''' (турски ''gayda''; aрап. ''qāida'', анґл. ''bagpipes'', рсй. ''волынка'', укр. волинка) то народни дуйни [[Подзелєнє музичних инструментох|инструмент]] составени зоз меха и [[Пищалка|пищалки]]<ref>^ Влајић-Поповић, Јасна. [https://web.archive.org/web/20190119121400/http://etno-institut.co.rs/cir/pojmovnik/g/gajde%20LINGVISTICKA.php „Лингвистичка обрада појма "ГАЈДЕ"”.] ПОЈМОВНИК СРПСКЕ КУЛТУРЕ. ЕТНОГРАФСКИ ИНСТИТУТ. Архивирано из [https://web.archive.org/web/20190119121400/http://etno-institut.co.rs/cir/pojmovnik/g/gajde%20LINGVISTICKA.php оригинала] 19. 1. 2019. г. Приступљено 18. 1. 2019.</ref> Дакеди бул узвичаєни инструмент ширцом по Европи. При Сербох и других Южних славянох на ґайдох ше и нєшка грає, найчастейше у валалох. У Европи кажда держава ма свой тип ґайдох (''bag pipes''), медзитим у велїх жемох то вецей нє тот жридлови тип ґайдох, алє су усовершени до тей мири же на пищалкову часц ґайдох, поставени механїзем зоз прикривками, примитивни писк зоз [[Над|наду]] заменєни зоз индустрийним, та ше и [[звук]] присподобел баржей класичному виводзеню. Медзитим, зоз таким технїчним злєпшованьом ґайдох заходноевропски типи вельо страцели од своєй руралносци и рустичносци звуку.<ref name=":0">Pekic, Biljana. [https://narodnatradicija.wordpress.com/tag/dvojnice/ „Narodni instrumenti”.] Narodna tradicija u školi. Приступљено 18. 1. 2019.</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20230116140550/https://www.gajde.com/instrumenti/gajde/ „Gajde”.] www.gajde.com. Архивирано из оригинала 16. 01. 2023. г. Приступљено 2023-02-04.</ref> == Походзенє назви == Постоя розлични толкованя о походзеню того инструмента-ґайди: • Сербски [[Етномузиколоґия|етномузиколоґ]] Петар Д. Вукосавлєвич у своєй студиї о ерских ґайдох спомина стару сербску назву инструмента – дадлє, превжату зоз Вукового ''Сербского'' ''словнїка'' (,,''Српског рјечника''”), док етимолоґия нєшкайшей назви ґайди приходзи зоз арабскотурского слова ''ghaida'' - благосц (спрам нємецкого лексикона музичних инструментох зоз 1913. г.) • Боривоє Джимревски у своєй кнїжки ''Гайдата во Македонија'' наводзи толковнає того термину, вжатого зоз ''Нового музичного словнїка о музичких инструментох'' (''New Grove Dictionary of'' ''Music and Musicians'') автора Стенлия Садиєа (''Stanley Sadie''), хтори термин ґайди повязує зоз ґотским виразом gait або ''ghait'' - коза, та отадз слово ґайди означує музични инструмент зоз кожей [[Скорка|скори]].<ref>Радисављевић, Владан. [https://www.svevlad.org.rs/predanje_files/radisavljevic_gajde_u_tradicionalnoj_kulturi_srba.pdf „Гајде у традиционалној култури Срба”] (PDF). СВЕВЛАД. Приступљено 18. 1. 2019.</ref> == История == Шлїди инструментох подобни ґайдом датую у прешлосци вецей тисячи роки. У старим городзе Уру, як и старим Єгипту пренайдзени єдноставни пищалки зоз наду, за хтори музиколоґове предпоставяю же су предходнїки нєшкайших ґайдох. Нє познате кеди и хто додал [[мех]] на ґайди. У библийскей кнїжки Данила, написаней скорей 500 рокох п.н.е., споминаю ше шейсц вавилонски музични инструменти. Єден з нїх и арамейска назва сумпония, на велї язики прекладани як ґайди. Нє мож точно повесц як тот инструмент випатрал, алє вироятнє здабал на ґайди хтори ище вше постоя на Ориєнту. Документи шведоча же у Персиї (нєшкайши Иран), Индиї и Китаю ґайди були рижних формох, а даєдни з нїх ище вше постоя. [[File:Abraham Bloemaert - The Bagpiper - WGA02274.jpg|right|thumb|377x377px|Ґайдаш]] На ґайдох ше барз давно грало тиж и у Италиї, Ирскей, Нємецкей, [[Польска|Польскей]], Французкей и Шпаниї, тиж и на Балкану и Скандинавиї. Зна ше же коло 500. року п.н.е. Келти принєсли файту ґайдох до Шкотскей, алє тиж ше зна же и у велїх ґрофовийох Анґлиї од скорей постояла [[Фурма|форма]] того инструмента. Шкотски ґайди по походзеню зоз шкотскей високоровнїни, а хасную ше у Британиї, Канади, Зєдинєних Америцких Державох и других жемох анґлийского бешедного подручя. Нєшкайши ґайди стари коло 300 роки.<ref name=":1">[https://wol.jw.org/sr-Cyrl/wol/d/r54/lp-sb/102002889 „Гајде — траг прошлости”.] ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА. Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania. Приступљено 18. 1. 2019.</ref> У Старим Риме ше споминаю ґайди у цеку 1. вику новей ери под час панованя Нерона. А споминаю ше ґайди и пред 37. роками п. н.е. у єдней писнї за хтору шє вери же ю написал поета Верґилиє, як ,,пищалки хтори приємно и мило чвиринкаю.” Римска пешадия мала своїх ґайдашох, алє нє мож зоз бизовносцу утвердзиц чи Римянє принєсли ґайди 43. п.н.е. кед освойовали британски острова. Римски историчар Светониє пише же цар Нерон у цеку свойого панованя у першим вику н.е. обецал же, кед затрима свой пристол, будзе грац „шором на хидрауличних орґульох, флаути и ґайдох.“ == Ґайди на простору Балкана == [[File:Srpski gajdas.jpg|right|thumb|280px|Сербски ґайдаш]]Ґайди ше зявюю у [[Сербия|Сербиї]], Македониї, Болгарскей, [[Албания|Албаниї]], [[Горватска|Горватскей]]. На простору Балкана пренайдзени даскельо типи ґайдох: * Южноморавско-македонски тип - найрозширенши тип и грає ше на нїх коло околїска Нишу та по юг Македониї. * Сврлїжски ґайди, хтори маю пищалку зоз дуплу-двойнїсту циву, стретаю ше у околїска Нишу. <ref>Kostić, Aleksandar (11. 10. 2016). [https://www.juznevesti.com/kultura/svrljiske-troglasne-gajde-jos-cuvaju-duh-ovog-kraja/ „Svrljiške troglasne gajde još čuvaju duh ovog kraja”.] Južne vesti. Južne vesti, Internet novine. Приступљено 18. 1. 2019.</ref> * Ерски ґайди * Банатски або мокрински ґайди * Войводянски ґайди, хтори маю мех и тиж пищалки зоз дуплу циву. <ref>[https://serbia.com/srpski/o-srbiji/kultura/nematerijalno-kulturno-nasledje-srbije/nematerijalno-kulturno-naslede-kao-cuvar-srpskog-identiteta/sviranje-na-gajdama/ „Sviranje na gajdama”.] Srbija.com. Приступљено 18. 1. 2019. </ref> Кажди тип ґайдох разликує ше по штиму (углавним нєтемперованим), познєйше майстрове „прилапели схеми по хторих правели ґайди прецизнєйшого штиму.″ == Ґайди у сучасней музики == Нєшка ше на ґайди часто грає комбиновано зоз гоч хторим тапаном – удерни инструмент та и зоз [[Тамбура|тамбуру.]] Постали состойна часц неофолка и неовизантийских музичних составох, як и шицких музичних ґрупох хтори ше занїмаю зоз архаичну музику.<ref>[https://nekirok.com/gajde/ „Gajde”.] NekiRok (на језику: енглески). 2020-08-04. Приступљено 2023-02-04. </ref> '''Ґайди у Сербиї''' {{Инфорамик | headerstyle = background: #CEF2EC | header1 =<big>Нєматериялне културне нашлїдство Сербиї</big> | label2 = | data2 = [[File:GajdaTrogir2017.jpg|thumb||280px|center|]] |thumb|380px| <div style="text-align: center;">Удерни инструмент]] | header3 = Общи информациї | label4 = Реґион | data4 = Юговосточна и сиверовосточна Сербия и Войводина | label5 = Заєднїца | data5 = Заєднїци сербского, македонского и влашского жительства | label6 = Предкладач | data6 = Музиколоґийни институт САНУ, * Центер за културу Сврлїґ, * Центер за културу города Заєчара, * Културни центер Панчева, * Академске дружтво за пестованє музики „Ґусли”, * КУД „Ябланїцке коло” | label7 = Веб сайт | data7 = http://nkns.rs/cyr }} Сам звук ґайди одводзи до глїбокей прешлосци кореньох рижних [[Народ|народох]]. Барз драгоцине тото же на Балкану постоя, а и нєшка ше правя примитивни типи ґайдох на хторих грали предки. На ґайдох ше грало кола, а пастиром ґайди були вирни приятелє, попри пищалки и инструмента кавал. Пастире їх найчастейше и правели идуци за овцами. Гранє на ґайдох виводзи ґайдаш, гудак, ґайдар, ґайдарджия, карабаш (влашски: ''cărabăş'') и характеристичне же припадаю заєднїци сербского, македонского и влашского жительства. На валалских сходох и соборох ґайдаш найчастейше стал у штредку у колє и грал, док людзе танцовали у колє коло нього. Ґайдаш ше обрацал з твару раз спрам єдних. а вец спрам других, указуюци уживанє. Фразеолоґия : У народзе гваря людзе ''дує до ґайдох''.<ref name=":0" /><ref>[https://serbia.com/srpski/o-srbiji/kultura/nematerijalno-kulturno-nasledje-srbije/nematerijalno-kulturno-naslede-kao-cuvar-srpskog-identiteta/sviranje-na-gajdama/ „You are being redirected...”.] www.serbia.com. Приступљено 2023-02-04</ref> == Опис и виробок инструмента == Ґайди ше состоя зоз даскельо елеменатох: ґайдарка, часц хтора дава звук, ма дзирки на хторих гудак „пребера” зоз пальцами и твори мелодию зоз музичнима прикрасками. Звичайно ґайди маю 6 до 8 дзирки. Ґайдарка ше прави зоз твардого древа. Найчастейше то [[Ґузбанок|ґузбано]]<nowiki/>к, дрен, [[орґона]] и шлївка. На верху ґайдарки находзи ше благо скруцни конєц хтори ше дараз правело виключно зоз биялового рога лєбо рога другей животинї, а нєшка майстрове тот еґзотични материял заменюю з древом. З верху тей часци на порващку зоз скорки виши вовчи, швиньски лєбо медведжи зуб лєбо орлова пазура и под. Тоти оштри предмети служа як амайлия, а тиж и як алат зоз хторим ше гладкало и чисцело дзирки кед ше [[Штимованє инструментох|штимовали]] з помоцу пчолового воску, (велькосц дзиркох ше зужовал пре капканє воску). Писк ше находзи медзи мехом и ґайдарку. Зоз вибрацию його язичка достава ше звук. Писк (писка на македонским язику) ше прави зоз сирового барского наду лєбо зоз младнїкох габзи. Писк ше накратко зачири до горуцого олєю же би ше защицел од влаги. Штим ґайди вельо завиши од писка и од климатских условийох, та ше ґайдашом совитує, кед же граю у ґрупи зоз другима инструментами, же би вше мали зоз собу даскельо писки, хтори ше розликую по штиму за даскельо центи (цент то музична найменша мера - розмир) або [[Полутон|полутони]]. [[File:Ľubomír Párička gra na dudach.webm|right|thumb|280px|Любомир Пaричка-ґайдаш, Р. Словацка]]Шицки „персценї” древени часци уцискую ше кед ше скапчую зоз мехом и волаю ше по сербски'' „Главчине”'' и правя ше зоз кравчого рога (нєшка пре нєдостаток материяла ше правя зоз древа). Древена часц до хторей ше дує ма повратни вентил зоз скоряну клапну, a у новшим чаше зоз ґуми. Велька длугока цива хтора дава глїбоки ([[бас]]) [[тон]] тиж ма свой вельки писк и вола ше по сербски «прдало» (брчало на македонским язику), бас, бордун, або дрндало/драндало. Прави ше зоз ґузбанку. Мех ше прави зоз кожей скори хтора ше суши, после намака до вапняней води и так импреґнує. Тоту часц зоз скори ше обраца на нука же би отримала влагу и цеплоту. Цали инструмент ше помасци зоз лойом або воском на шицких часцох же би нє пущал [[воздух]]), а мех ше масци зоз швиньску масцу же би ше зачувал.<ref name=":1" /> Така форма ґайдох ше нє меняла виками. == Нєматериялне културне нашлїдство Сербиї == Гранє на ґайдох ше находзи на лїстини нєматериялного културного нашлїдства [[Сербия|Сербиї]].<ref>[https://nkns.rs/cyr/popis-nkns/sviranje-na-gajdama „СВИРАЊЕ НА ГАЈДАМА”.] Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 19. 1. 2019.</ref> Гранє на ґайдох, народним музичним инструменту, на териториї Сербиї ше одноши на [[Солиста|солистичну]] праксу граня на двогласових и трогласових ґайдох. Репертоар народней музики за тот инструмент облапя народни танци, писнї, импровизацийни форми и специфични писнї ритуалного характеру (свадзебени, посмертни обряди, обрядна колона колядарох у юговосточней Сербиї). Шпиванє зоз провадззеньом ґайдох ридше пракси и то першенствено при войводянских [[Гудак|гудакох]] - виводзачох на трогласових ґайдох. Тота форма виводзацкей уметносци присутна у восточней часци Сербиї (околїско Неґотина, Заєчара, Бора, Майданпека, Пожаревца, Сврлїшски край зоз околїском, околїско Ниша, Запланє, Шоплука и околїско Лесковца) и у [[Войводина|Войводини]] (углавним Банат - околїско Кикинди, Зренянина, Панчева и [[Сримска Митровица|Сримскей Митровици)]]. == Ґалерия == <gallery> Файл:Hendrik ter Brugghen - De doedelzakspeler.jpg|Ґайдаш (арт: ''Hendrik ter Brugghen'') Файл:The sheme bagpipes.jpg|Часци ґайди Файл:Gayda players.jpg|Дзеци граю на ґайдох (Болгарска) Файл:COLLECTIE TROPENMUSEUM Dubbel enkelriet (doedelzak) TMnr 3402-1.jpg|Либийски тип ґайди-зукра ([[музей]] у Амстердаме) Файл:Cantiga bagpipes 1.jpg|Илустрация спрам рукописа „Кантиґи-писнї Дївици Мариї , владавина Алфонса X Ел Сабия (1221–1284) Файл:World music festival in Nis 2001 - Pipe player from Serbia.jpg|Сербски ґайдаш, Шветови музични фестивал у Нишу 2001. року (Сербия) </gallery> == Литература == * [https://pipers.ie/ An Píobaire], Dublin: Na Píobairí Uilleann. * Baines, Anthony (новембар 1991), ,[https://archive.org/details/woodwindinstrume00bain Woodwind Instruments and Their HistoryНеопходна слободна регистрација], Dover Pub, ISBN 0-486-26885-3 * Collinson, Francis (1975), , The Bagpipe, The History of a Musical Instrument.. * My Method, Timothy Britton, illustrated guide to reed making for uilleann pipes * Utriculus, Italy: Circolo della Zampogna. * A Manual for the Irish Uilleann Pipes. Silver Spear Pub. 1980. ISBN 978-0-934302-00-5., Patrick Sky, LOC 79-6, 1980 == Вонкашнї вязи == * [https://www.youtube.com/watch?v=xvX2d1kg2h8&list=RDxvX2d1kg2h8&start_radio=1 Srpske gajde - Vlasinka.] Видео знїмок, Youtube.com * [https://nekirok.com/gajde/ Gajde.] nekirok.com * [https://srpskaenciklopedija.rs/books/slovo-g/page/gajde Гайде, Српска енциклопедийа] * [https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-2/4113394/gajdas-i-gajde---gajdardzija-tomislav-djurin.html Gajdaš i gajde - gajdardžija.] * [https://srbijuvolimo.rs/moja-srbija/tradicija/item/3720-srpske-gajde-tradicija-gajda%C5%A1a-iz-svrljiga.html Srpske gajde - tradicija gajdaša iz Svrljiga.] == Референци == {{Commonscat}} [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Музични инструменти]] [[Катеґория:Дуйни инструменти]] [[Катеґория:Народни инструменти]] 2k21inbpfmdj2tz4fth7xfxo93k0pyo