Википедия:Портал заєднїци

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="rsk">
  <siteinfo>
    <sitename>Википедия</sitename>
    <dbname>rskwiki</dbname>
    <base>https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.1</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медий</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Окреме</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Розгварка</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Хаснователь</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Розгварка зоз хасновательом</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Википедия</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Розгварка о Википедиї</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Файл</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Розгварка о файлу</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">МедияВики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Розгварка о МедияВикию</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Розгварка о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоц</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Розгварка о помоци</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Катеґория</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Розгварка о катеґориї</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Википедия:Портал заєднїци</title>
    <ns>4</ns>
    <id>532</id>
    <revision>
      <id>18273</id>
      <parentid>18208</parentid>
      <timestamp>2026-05-07T15:24:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>/* Обнова правох администратора за 2026/2027 */ Одвит</comment>
      <origin>18273</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="88102" sha1="4i4l9fc3qh8fcupwxgzrw9n3bhid2w9" xml:space="preserve">__NEWSECTIONLINK__

== Предлог за поставянє администратора ==

Єдна зоз обовязкох на початку живота  Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию  вандализациї текста.

Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC)

:Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC)
:Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец.  — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за Керестурца.  — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC)
:Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC)
::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї  робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз  реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. 
::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце  одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию,  напишце ми було цо на мой мейл   gkoljesar@gmail.com
::Приятельски поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC)
:::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох.
:::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам.
:::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC)
::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам?
::::Посла сом вам  мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц.
::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC)
:::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций.
:::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Забул сом и о тим написац. 
::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє,  односно послали бисце го панї  мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст  цо ми пишеме, вона би и ваш текст  зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст  наруциц, положиц  до нашей  Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то  нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику.
::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре?
::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї  праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє.  Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул  вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми.
::::Поздрав  ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC)
:::::Будзем вам теди тото посилац.
:::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the &quot;bureaucrat&quot; permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC)
::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET)
:::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET)
::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET)
:::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing &lt;3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET)
:Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC)

== Честитке ==

Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST)

:Хвала на честиткама.
:Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом  зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву  и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много.
:Када смо почињали пре две и по гидине рад на  русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице  ОШ  и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за  потребе  нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. 
:Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST)

: Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET)
::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i  nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj  vikipediji.  Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam  da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji.
::87.116.160.190  je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas &quot;Викимедија Србија узме под административно окриље&quot;. Mada ne znamo šta to znači  administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki,  Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi,  a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd.  Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd.
::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET)
:::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati &quot;je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul.&quot; — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET)

== Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима ==

Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET)

:Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET)
::: Hijerovit, pozdrav!    Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se  u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG.
::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST)
::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST)
:И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET)
::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET)
::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET)
:::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET)
:::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET)
:Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.''
:uopšte nije tačna.  Ne odgovara istini ni 5%.  Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je  podržao, formalno,  inicijativu  koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative  Matici i KPD Dok. To se  zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari.
:Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju  svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine.  Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo  konkretnu poduku da  je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International.  Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка:  ubacio  taj moj članak na  Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju  našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva  organizacija za registraciju  jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju  radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda  počne na Vikipediji formiranje  vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom  krenuli som kao dvojac  ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine  druga aplikacija je bila  poslata u SIL International,  u  procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine  saznajemo da je naš jezik registriran.  Već sredinom februara sam  danima sedeo u predelima  Vikipedije, prevodio sam  Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator.  Tada sam znao da  ćemo  i definitivno biti  jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite,  dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu  i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica  gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak   naše rusinske vikipedije u tu školu. 
:''   У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру.
:U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo''
:''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...''
:Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem  zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse  reč? Zaista ne razumem.
:Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva,  mi smo radili u  inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali  dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst.
:Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava  i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i  od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju.
:Ako stoji vaša tvrdnja
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада''  - a svim tim institucijama je  dr M. Fejsa na čelu,  kako to da on nije  napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok  stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET)
::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET)
:::Ви сте  споменули да сте  написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано.
:::Аутор, који  поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико  исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику  неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. 
:::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке  и да исправњам неке  ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је  још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из  бића Русина у Војводини, и није ми до  других форми делања по википедијама. Ја сам вам   дао прецизан опис како су текле ствари,  претпостављам да из тога можете  направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан.
:::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао,  и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора  доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако
:::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...
:::''
:::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је  година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика  на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да  он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе.  А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године  дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се  русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса  о томе појма није имао почетком 2017. године.  Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам  формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да  је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје &quot;јунак нашег доба&quot;. Проблем је у томе да  подаци какве је он написао остају  на виделу, за будучност, па  и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то,  то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. 
:::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам  видео али, сада, могу да замислим шта тамо  има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET)
::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET)
:::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK.
::: 
:::Godišnjak  Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica  u broju  29, Novi Sad, 2023.   na strani 92-84  donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik  u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika.  (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je  dr Mihajlo Fejsa). 
:::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf
::: 
:::Русинска агенција  Рутенпрес је пренел основну информацију  о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији.
:::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/
::: 
:::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je  snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. 
:::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&amp;t=534s
::: 
:::У тексту Панонски руски јазик   на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији 
::: 
:::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA
:::  
:::Već i ovo, nadam se, predstavlja  prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET)

== Kategorije ==

Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije
# Biljke   Рошлїни
# Religija  Релиґия
# Kršćanstvo  Християнство
# Mjesta u Vojvodini  Места у Войводини
# Mjesta u Srbiji    Места у Сербиї 
# Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини
# Graodvi u Srbiji   Вароши у Сербиї
# Države u Aziji  Держави у Азиї
# Azija   Азия
# Kontinenti    Континенти
# Geografija   Ґеоґрафия
# Životopisi/Biografije   Животописи / Биоґрафиї
# Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini)  Руснаци  (катеґория за особи хтори Руснаци)
# Znanstvenici  Науковци
# Sportaši  Спортисти
# Umjetnici  Уметнїки
# Glumci  Ґлумци
# Književnici  Писателє
# Pjevači  Шпиваче
# Fizika   Физика
# Učitelji  Учителє

Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET)

:@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET)
::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи.
::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово.
::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. 
::Поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET)
::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da  nam je tip napisao i ubacio članak  na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali  njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo  teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih  podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte  tekst pod naslovom Медзиславянски язик.  Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je  ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i &quot;prevodim&quot; na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Sjeverna Amerika  Сиверна Америка
:::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки
:::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей
:::::::::::Države po kontinentima  Держави по континентох
:::::::::::Astronomija Астрономия
:::::::::::Pravnici Правнїки
:::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::Francuska   Французка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj   Вароши у Французкей 
::::::::::::::::::::::Hrana Пожива
::::::::::::::::::::::Jezici   Язики
::::::::::::::::::::::Kipari   Скулпторе 
::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura)  Литература
::::::::::::::::::::::Pravo  Право
::::::::::::::::::::::Plesovi  Танци
::::::::::::::::::::::Novinari  Новинаре
::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре
::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе
::::::::::::::::::::::Fotografija  Фотоґрафия
::::::::::::::::::::::Fotografi  Фотоґрафе
::::::::::::::::::::::Filmovi  Филми
::::::::::::::::::::::Kinematografija  Кинематоґрафия
::::::::::::::::::::::Austrija  Австрия
::::::::::::::::::::::Manekenke  Манекенки
::::::::::::::::::::::Teolozi  Теолоґи
::::::::::::::::::::::Slovačka  Словацка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj   Вароши у Словацкей
::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::Lingvisti,   Линґвисти
:::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи
:::::::::::::::::::::::::::Filozofija  Филозофия
:::::::::::::::::::::::::::Gluma,  Ґлума
:::::::::::::::::::::::::::Pjevanje,   Шпиванє
:::::::::::::::::::::::::::Dirigenti,   Дирґенти
:::::::::::::::::::::::::::Aranžeri   Аранжере
:::::::::::::::::::::::::::Etnografija  Етноґрафия
:::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini  Вароши у України
:::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]?
:::::::::::::::::::::::::::У Манекенки  spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo  kao manekeni
:::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva  oba spola.
:::::::::::::::::::::::::::&lt;nowiki&gt;~~~~ &lt;/nowiki&gt; — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::Grčka  Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice,  Мерни єдинки
::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi,    Народи
::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija.     Хемия
::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija    Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju.
:::::::U Kategoriji  Lingvistika a u potkategoriju  Lingvisti ima dva imena  dvojice lingvista. A  ja sam našao još  pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim,  kada podignem  te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena.  I probao sam,  tražio uputstvo na vikipdeiji   nešto u stilu  '''''Kako upisati podatke u  Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup  tim  stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo  u pitanju?  Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih  pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena.   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET)
::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti &quot;Ушориц&quot;, nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah &lt;u&gt;ispod&lt;/u&gt; &quot;Ушор жридло&quot;) i onda &quot;Категориï&quot;. Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji &quot;Додаи категориio&quot; i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete &quot;Уруц пременки&quot; i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :)
::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji  baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. 
:::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i &quot;dlan&quot;  odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti  itd itd?   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate &quot;Катеґория:&quot; u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete &quot;Катеґория:Етнолоґия&quot;. Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati &lt;span style=&quot;color: red&quot;&gt;crveni link&lt;/span&gt;, npr. &quot;Направце бок &quot;[[:Катеґория:Етнолоґия]]&quot; у тим википроєкту!&quot; Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju &quot;etnologija&quot; stavite u kategoriju &quot;znanost&quot;) i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju &quot;Etnologija&quot; – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Izgleda da smo  istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория:  sa dve tačke.  Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka.  Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam  se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva  o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje
:::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao &quot;stabla&quot; (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio  i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova
:::::::::Катеґория:Шпиваче
:::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]]
:::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]]
:::::::::(u ovom međuprostoru  '''nema ništa''' i sledi  posle toga, recimo)
:::::::::Боки у катеґориї &quot;Шпиваче&quot;
:::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11.
:::::::::A u  mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti  naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila  opcija za sejvovanje. 
:::::::::Pogledajte  kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки  u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije.
:::::::::U kategoriji Дириґент  sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo  Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene  Kategorije.  Verovatno grešim u nekoj od procedura  pravljenja stranice za  datu kategoriju? 
:::::::::Pozdrav   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET)
:Mislim da  imamo mali problem.
:U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija.  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&amp;limit=500&amp;offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;offset=&amp;limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET)
::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA!  Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET)

== Сарадња са Викимедијом Србије ==

Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET)

:Хвала Маре на мејл адреси.  Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо.  — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET)
:::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. 
:::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. 
:::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
:::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. 
:::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
:::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions 
:::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. 
:::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST)

== An improved dashboard for the Content Translation tool ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{Int:hello}} Wikipedians,

Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}.

The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&amp;filter-type=automatic&amp;filter-id=previous-edits&amp;active-list=suggestions&amp;from=en&amp;to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device.

With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below.
[[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the &quot;For you&quot; and &quot;...More&quot; buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups (&quot;Create new pages&quot; and &quot;Expand with new sections&quot;)-one for each activity.]]
[[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]]
We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''.
Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. 

Thank you!

On behalf of the Language and Product Localization team.
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]&lt;/bdi&gt; 03:56, 13. марец 2025. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&amp;oldid=28382282 --&gt;

== Обнова  правох  администратора ==

Вчера сом достал таку поруку на мейл

Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission &quot;sysop&quot; (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it.

Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує  24. априла, о тидзень.  Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше   кратко вияшнїце чи  ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе  базовац одлука  тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST)

:Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй.  — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST)
:Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST)
:Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST)
:Zlahodzim  se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST)

== О Руским Язику ==

Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST)

:Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або  зоз  мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на  Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно.  Пробуйце контакт зоз  проф. др. Михайлом Фейсом  Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку  руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре  Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka.
:На тим линку  https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/  єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст  скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то  на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST)
:Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику.  Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST)
::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST)

== Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу ==

Винко Жґанец

Любо Фечо


Преднї двор

Медзинародна уния за защиту природи

Редвуд

Швитляки

Ґайди
Чинели

Калдерма


— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET)

== Обнова правох администратора за  2026/2027 ==

Улога администратора ми виходзи 20. мая 2026. Я 17. мая путуєм  и нє будзе ми теди до конченя роботох тей файти.  Понеже обнову або вибор нового администратора треба  покончиц скорей того датума я тераз иницируєм тот поступок же би до там даґдзе до 15. мая и тото було покончене.

Тримал сом же бим ище тот наступни рок могол буц администратор, а потим ше поцагнєм, най ше вибере дахто други, найвалушнєйши у ґрупи. Но, кед ше ви як члени ґрупи  вияшнїце иншак, односно кед и тераз будзеце мац свойого кандидата за администратора, нє будзем мац нїч процив. Векшина у демократиї победзує.

Модлїм вас же бисце ше тих дньох о тим вияшнєли.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 17:57, 29. април 2026. (CEST)

:Гоч сом нє реґистрована, дзечнє активно потримуєм роботу на рускей Википедиї и щиро давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР, док ма сцелосци и моци робиц.
:Гелена Медєшова — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-26940-89|&amp;#126;2026-26940-89]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-26940-89|разговор]]) 16:51, 3. май 2026. (CEST)
:Добри дзень, давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР. — [[Хаснователь:Ksenija234|Ksenija234]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ksenija234|розгварка]]) 11:12, 5. май 2026. (CEST)
::Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ. Маце мою потримовку. Лїляна....Оленка БТ — [[Хаснователь:ОленкаБТ|ОленкаБТ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:ОленкаБТ|розгварка]]) 17:24, 7. май 2026. (CEST)</text>
      <sha1>4i4l9fc3qh8fcupwxgzrw9n3bhid2w9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18283</id>
      <parentid>18273</parentid>
      <timestamp>2026-05-08T07:58:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <comment>/* Обнова правох администратора за 2026/2027 */ Одвит</comment>
      <origin>18283</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="88472" sha1="5kcl7a7444pg91wtl0qmgvf2nt28udy" xml:space="preserve">__NEWSECTIONLINK__

== Предлог за поставянє администратора ==

Єдна зоз обовязкох на початку живота  Википедиї на руским язику то виберанє администратора. Понеже ше тераз кладу тексти директно на Главним боку Википедиї на руским язику потребна особа хтора достанє даєдни окремни права з боку Википедиї, пре контролу текстох и надпатранє учасци познатих и нєпознатих сотруднїкох. Администратор ма право, наприклад, же би посцерал бок, або защицел бок (бок нїхто нє може меняц док є под защиту) або блокирує особи хтори наступаю аґресивно, зоз тенденцию  вандализациї текста.

Администратор то, у сущносци, искуснєйша особа, особа хтора ше розуми до процедурох на Википедиї и хтора годна реаґовац у складзе зоз правилами и обичаями Википедиї. И попри того же то дакус нєприємне самого себе предкладац, я предпоставям же у тих хвилькох, док вецей члени нє назбераю вецей искуства, же би я евентуално могол тото окончовац. Було би добре да тото пречитаце, да роздумаце и потим упишеце свойо думанє. То потребне, думаня членох роботного тиму потребни у поступку вибору администратора. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 21:46, 15. октобер 2024. (UTC)

:Цалком ясне же Ви мушице окончовац роботи администратора, так же маце мою потримовку, гласам за Вас. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 07:57, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ же би бул администратор, то особа активна и зоз найвецей искиствийом у тей роботи. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 08:02, 16. октобер 2024. (UTC)
:Давам свой глас за администратора нашей ґрупи Вам, котри сце ту под меном Керестурец.  — [[Хаснователь:RKljupka|RKljupka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:RKljupka|розгварка]]) 16:23, 16. октобер 2024. (UTC)
:Гласам за Керестурца.  — [[Хаснователь:Калота|Калота]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Калота|розгварка]]) 16:32, 16. октобер 2024. (UTC)
:Дзекуєм вам на тей роботи, хтору сце по тераз поробили. Потримуєм вашу кадидатуру. Сцем лєм таке питац, же на яки период вас тераз вибераєме? — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 17:53, 16. октобер 2024. (UTC)
::Я нє знам чи на Википедиї вообще єст одредзене кельо тирва таке задлуженє, єдна файта функциї. На Википедиї  робота волонтерска та, предпоставям, таке може тирвац и роками, доґод лєм чловек ма моци цагац таку обовязку на хрибце (знам даєдних приятельох Сербох, на Сербскей Википедиї, же су на подобних функцийох, наприклад, од 2014 року по нєшка). Мнє тераз 76 роки, праве октобра 21 наполнїм тельо роки, и я вироятно нє будзем длуго таке дацо робиц. Я свойо поробел зоз  реґистрованьом Панонского руского язика у СИЛ Интернешнел и, потим, з уходом нашого язика медзи 343 язики на Википедиї. 
::Пречитал сом цо сце о себе написал на Флипдот профилу. Щешлїви сом же зме пришли до контакту. Ваш руски язик барз, барз добри. А, видзим, робице досц хасновити роботи за Русинох и маце досц интересантни знаня потребни за интернет. Пробуєм вам послац мою биоґрафию кед ше ми уда, да ше лєпше упознаме. Потребни зме єдни другим. Кед нє достанєце  одомнє пар днї аатачмент зоз биоґрафию,  напишце ми було цо на мой мейл   gkoljesar@gmail.com
::Приятельски поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 22:15, 16. октобер 2024. (UTC)
:::Я тиж нє барз добре знам тоти процедури, чесно вам повим. Як я то розумиєм, Википедия на даяким язику муши за себе ришиц, же на яки период и на яких обставинох може дахто ше подац на администратора и кельо муши мац гласох же би достац тот титул. Алє може буц, же на младих Википедийох як руска администратори перши час ше остаю на длуго, бо мало маю других кандидатох.
:::На русинскей Википедиї мали зме лєм єдного администратора (кед добре паметам), хтори єй администровал три мешаци и може будзе знац вецей о тим, як тота процедура ше роби, попитам.
:::Дзекуєм на вашей похвали! Ище мушим часто хасновац словнїки на даяки слова и термини, алє на щесце на Википедиї мож длуго пошедзиц и подумац над текстом. :) И я сом барз щешлїви, же зме сконтактовали и же уж ту маце Википедию! Будзем ше намагац писац добри статї лєбо даяк ище помагац. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 22:50, 16. октобер 2024. (UTC)
::::Я бул на вязи зоз Игором Керчом, дисутовали зме о даяких стварох. Предпоставям же вон ма даяку функцию на Русиньскей Википедиї. Ви думаце на тоту Википедию чи на даяку иншаку Русинску Википедию за хтору я нє знам?
::::Посла сом вам  мейл зоз Википедиї алє сом атачмент нє могол приквачиц.
::::Поздрав Г. Колєсар — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 23:56, 16. октобер 2024. (UTC)
:::::Як я знам, Игор Керча лєм є активни хаснователь (так мож повисц, же є найвецей активни), алє так ми випатра, же нє ма жадних администраторских функций.
:::::Бешедовал сом о таким леґиню, хтори ше на русинскей Википедиї вола Engelseziekte, мено му Томаш Калинич, то вон даколи администровал нам Вики. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:19, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Забул сом и о тим написац. 
::::Бул бим барз, барз подзековни кед бисце написал о даяких темох там з вашого краю, теми хтори офарбени по русински (ми маме тексти о Ужгородзе, о Прешове, то би ше могло вироятно и додац дацо, прешириц). Да таки тексти напишец по нашоми, на нашим русинским язику - то будзе добра вежба за вас, сиґурни сом, и способ же бисце усовершовали язик. Кед бисце написали текст, пошлїце го мнє,  односно послали бисце го панї  мр Гелени Медєши, нашей познатей линґвистки, хтора волонтерски лекторує текст  цо ми пишеме, вона би и ваш текст  зробела, ушорел язично и врацела вам. И ви би вец могли тот текст  наруциц, положиц  до нашей  Википедиї. Так бисце ше приключели ґу нашей ґрупи хтора ма лєм 10 членох. Кажда нова особа то  нова моц, нова помоц за нас шицки, и подпора за нашу Википедию на руским язику.
::::Чи ви дакеди були у Руским керестуре?
::::Кед сце нє були, вец треба же бисце там пошли та да видзице цо то прави прекрасни русински валал. Пейц члени нашого руского тима на Википедиї  праве зоз Руского Керестура. Прави Руснаци, родолюби, особи за почитованє.  Руски Керестур и людзе у нїм би за вас бул  вееееельке чудо, нєсподзиванє, верце ми.
::::Поздрав  ГК — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:09, 17. октобер 2024. (UTC)
:::::Будзем вам теди тото посилац.
:::::Нє, нє бул сом нїґда у Керестуре, алє сцел бим дакеди нащивиц. Мушим! Мам надїю, же удасц ми ше то по войни. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 00:27, 17. октобер 2024. (UTC)
::::Hi! I cannot write in your language, but I know Russian, so I understand it well enough. I see that @[[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] asked about the time for which the administrator will be appointed. As far as I know, when a new wiki is created, the [[:m:Stewards|Stewards]] have the permission to appoint administrators there. Usually, they appoint the first administrators temporarily according to their considerations. If they see that the wiki has its own active and well-functioning community, they may agree to give the &quot;bureaucrat&quot; permission to a local user, who will have the permission to appoint other administrators, without the need to ask global stewards for help. Perhaps user @[[Хаснователь:Base|Base]], who is a steward I know personally (and who also knows Ukrainian perfectly) can add details or corrections. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 17:29, 17. октобер 2024. (UTC)
::::: {{Одвит|Amire80}} could you copy [[:en:MediaWiki:Common.css]] here? Or ask someone who can do that? I think thats why infoboxes dont work. There is no interface admin here. I wish (some) templates were global :P [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 16:53, 3. януар 2025. (CET)
:@[[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]], there is ''some'' stuff in Common.css here. Just copying everything from the English Wikipedia is probably not a good idea. It's better to copy specific things that are definitely necessary. What are the particular issues with infoboxes? — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 18:23, 3. януар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] See {{Ш|Инфорамик}}, I think I copied everything corretly. Infobox stuff from Common.css should probably be copied anyway. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 18:30, 3. януар 2025. (CET)
:::Can you please add it to an article, or at least to a page in some sandbox or user sub-page? It will be much easier to debug this way. — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 20:34, 3. януар 2025. (CET)
::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] I just updated my [[Хаснователь:Sławobóg/common.css|personal common.css]] with that infobox stuff from [[:en:MediaWiki:Common.css]] and now it works fine, so that's what's missing. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 20:39, 3. януар 2025. (CET)
:::::Done. Please test. I'm using my global sysop rights here, and it's supposed to be used only for things that the community really wants, so please please please make sure that it's the right thing &lt;3 — [[Хаснователь:Amire80|Amir E. Aharoni]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Amire80|розгварка]]) 21:33, 3. януар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Amire80|Amire80]] Yes, it works well. Thanks and sorry for the trouble. [[Хаснователь:Sławobóg|Sławobóg]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sławobóg|розгварка]]) 21:52, 3. януар 2025. (CET)
:Без вельо роздумованя, гласам за Керестурец — [[Хаснователь:Hencrk|Hencrk]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hencrk|розгварка]]) 17:23, 17. октобер 2024. (UTC)

== Честитке ==

Честитке Русинима Војводине и бивше Југославије на новој Википедији, нек вас дуго служи! Елем, имам једно питање - да ли сте разматрали да вас Викимедија Србија узме под административно окриље? Ово би било од великог значаја за приближавање русинске Википедије Русинима у Србији, поготово у већим местима попут Руског Крстура. Викимедија Србија организује разне уређивачке акције које верујем да би значајно допринеле повећању броја и квалитета чланака на овој Википедији, а могло би и да се издејствује везивање са школама где се настава врши на русинском језику, што би такође много допринело расту русинске Википедије. — [[Окреме:Доприноси/87.116.160.190|87.116.160.190]] 22:42, 22. октобер 2024. (CEST)

:Хвала на честиткама.
:Како ствари стоје, једино нам је преостало да нас Викимедија Србије узме под своје окриље. То нам је једини спас. Односно, ако то допринесе било каквом  зближавању русинске Википедије са Русинима онда то нама звучи као премија на лоту! Реч је о томе да смо јавили 15 октобра, чим смо сазнали за вест да смо постали званичан субјекат на Википедији, нашим средствима информисања у Воојводини (Радио Нови Сад, новине Руско слово, ТВ Нови Сад, Русински програм и агенција Рутенпрес) али је само Рутенпрес објавио ту вест. Од тада су изашла два броја новина Руско слово и ни речи у њима о томе. За њих је то, изгледа, небитна ствар, мож' мислити, Википдија на русинском, врло важно. Ако ви на том плану можете да урадите нешто у Руском Крстуру, у Ђурђеву  и у Куцури, где имамо наше школе односно одељења на русинском језику, то ће за нас бити много.
:Када смо почињали пре две и по гидине рад на  русинској Википедији, молили смо помоћ од директорице  ОШ  и гимназије у Руском Крстуру. Глатко нас је одбила, није било шансе тада да се формира група, рецимо, у гимназији која би, евентуално, писала и преводила чланке за  потребе  нашег Инкубатора. Чини се, ви сте нам једина шанса да, можда, некако уђемо и међи наше Русине у Војводини. Жалосно звучи, али ево таква је ситуација. 
:Са евентуалним прецизнијми детаљима нам се обратите у било које доба. Поздрав [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:03, 27. октобер 2024. (CEST)

: Честитке, надам се да ће Викимедија Србије урадити нешто по том питању, ми са ср.Википедије смо им послали предлог. --[[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 23:15, 30. януар 2025. (CET)
::Auhhhh, dobili smo ovih dana pregršt čestitki i  nekoliko konstruktivnih ponuda za sve oblike pomoći u radu na našoj, rusinskoj  vikipediji.  Pa, normalno, sve ponude prihvaćamo, pomozite nam  da što sigurnije stanemo na svoje noge i da sledimo vaše primere u radu na vikipediji.
::87.116.160.190  je samo par dana posle naše registracije poslao čestitku i ponudu da nas &quot;Викимедија Србија узме под административно окриље&quot;. Mada ne znamo šta to znači  administrativno okrilje ali, bogami, sve prihvatamo. Ali, posle, sve je utihnulo, nikakvih čestitki,  Vikimedija Srbije se više nije javljala, ostali smo sami, ubogi,  a sunce prži, žeže, hlada nema... Trebaju nam neke forme pomoći, saveti, pa i vaši praktični zahvati na našim tekstovima ako treba nešto bolje formatirati itd.  Treba nam poduka kako da formiramo svoje šablone za razne tekstove itd.
::Pozdrav svima i - pomagajte kad god možete![[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 05:07, 31. януар 2025. (CET)
:::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], ja ću vjerojatno ovaj vikend napisati poduži tekst gdje objašnjavam neke stvari poput ispravnog dodavanja slika, kategorija, poveznica na druge članke itd. Želim ga već danima napisati, no ne stignem zbog životnih obaveza. U pozadini radimo neke stvari koje nisu baš vidljive. Primjerice, znatno smo smanjili [[Окреме:НеповезанеСтране|broj članaka koji nije povezan]] s drugim Wikipedijama. Od ovih preostalih većinom ili ne znamo o čemu je riječ ili ne znamo je li imaju članke na drugim jezičnim izdanjima Wikipedije. Napravili smo i značajan broj osnovnih kategorija. Postoji [[Окреме:Некатегорисане странице|velik broj nekategoriziranih članaka]]. Do prije tjedan dana broj je bio znatno veći. Muči nas što ne znamo kako nasloviti kategorije. Primjerice, ja sam 3/4 članka o Crkvama (ne mislim na zgrade, već na pravoslavlje, katoličanstvo itd.) stavio pod kategoriju Kultura jer ne znam kako glase u nominativu riječi za religiju i kršćanstvo. Također bio je [[Окреме:Категорије|velik broj nepostojećih kategorija]]. Ja sam stvorio sve te kategorije osim onih vezane za greške, predloške/šablone i sl. stranice koje nisu dio glavnog imenskog prostora. Molim te provjeri je li neka kategorija neispravno naslovljena. Također, jedan je strani suradnik započeo članak o Turskoj ([[Турска]]) koji bi trebao biti dovršen. Mislim da je dovoljno za minimum nadodati &quot;je država u Europi i Aziji. Glavni grad je Ankara, a najveći Istanbul.&quot; — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:53, 31. януар 2025. (CET)

== Чланци о вашој Википедији на сродним пројектима ==

Прво, придружујем се ранијим честиткама са малим закашњењем уз извињење што не пишем на панонском русинском. Започео сам кратке чланке о Википедији на панонском русинском језику на [[:sr:Википедија на панонском русинском језику|српској]], [[:sh:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|српскохрватској]], [[:hr:Wikipedija na panonskom rusinskom jeziku|хрватској]] и [[:bs:Wikipedia na panonskom rusinskom jeziku|босанској/бошњачкој]] википедији па погледајте и додајте ако нешто недостаје. Можда би неко и овде могао превести оригинални чланак са српског и проширити га? Такођер, ако вам може бити од користи контакт у Хрватској (без знања језика), будите слободни јавити се. — [[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 13:59, 27. януар 2025. (CET)

:Придружујем се колеги ако је потребно или пожељно помоћи! Један други колега с хрватске википедије примијетио је да вам на чланцима недостају категорије и слично. Драге ћу воље помоћи и додавати категорије по чланцима када их се направи! Жао ми је што домаћи језик ове википедије не говорим, али могу радити те досадне послове или савјетовати оне који језик знају. Поздрављени били! — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 16:07, 27. януар 2025. (CET)
::: Hijerovit, pozdrav!    Pотребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. Javljao sam se  u vezi toga MareBG ali od njega nema glasa pa sam rešio da zamolim za savet nekog administratora sa hrvatske viki. Kopiram, evo, ovaj tekst iz molbe upućene MareBG.
::: Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора.
::: То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
::: Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора.
::: Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
::: https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions
::: Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку.
::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:46, 19. май 2025. (CEST)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], zaboravio si pingati @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]]. Ja nisam nigdje administrator tako da ne znam kako ide taj postupak. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:08, 19. май 2025. (CEST)
::::@[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] Bez brige, ovdje mi dolaze poruke kad mi se god odgovori i bez pinga. :) — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:14, 19. май 2025. (CEST)
:И ја се придружујем честиткама. Прегледаћу повремено [[Окреме:Посебне_странице|посебне странице]] и помагати у одржавању. :) — [[Хаснователь:Aca|Aca]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Aca|розгварка]]) 00:10, 28. януар 2025. (CET)
::Također se pridružujem. Već smo vam počeli malo popravljati članke, dodavati kategorije člancima, povezivati ih s drugim Wikipedijama i sl. Ovih dana, kada stignemo, ćemo vas pokušati naučiti kako bolje uređivati. Svi u ovoj raspravi smo došli s Wikipedije na hrvatskom i Wikipedije na srpskom. Ako vam treba pomoć s biločim slobodno nas pitajte. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 01:52, 28. януар 2025. (CET)
::::Najljepše čestitke i od mene, ako mognem, rado ću vam pomoći.--[[Хаснователь:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Inokosni organ|розгварка]]) 08:52, 28. януар 2025. (CET)
:::::Poštovani, veliko hvala za sve koji nude pomoć, zahvaljujemo na podršci — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:35, 28. януар 2025. (CET)
:::Poštovani, hvala na podršci. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 09:36, 28. януар 2025. (CET)
:Ova tvrdnja u vašim tekstovima na pomenutim jezicima
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада.''
:uopšte nije tačna.  Ne odgovara istini ni 5%.  Prvo, nisu ova tri subjekta pokrenula bilu kakvu inicijativu u vezi toga, odnosno, za Odsek za rusinistiku nominalno, eventualno, može se reći da je  podržao, formalno,  inicijativu  koju sam ja, Gavra Kolesar, dao. Nikome nije ni na pamet padalo pre moje inicijative da se tako nešto otpočne. Matica rusinska i KPD Dok veze nemaju sa svime time. Jedino što im je na čelu prof. dr Mihajlo Fejsa pa on to tako, rutinski, pripisuje neke nepostojeće inicijative  Matici i KPD Dok. To se  zove ili kraduckanje ili falsifikovanje stvarnog toka stvari.
:Počelo je sve sa tom idejom kada sam početkom 2017, maltene slučajno, utvrdio na naši Rusini iz Slovačke imaju  svoju vikipediju već desetak godina. Prva pomisao mi je bila, obojena ljubomorom, pa ako to oni imaju, možemo to imati i mi, Rusini iz Vojvodine.  Napisao sam članak Rusini u Srbiji i probao sam da ga plasiram, normalno, nisam dobio dozvolu već samo  konkretnu poduku da  je svaka nova vikipedija moguća samo ako je jezik na kome se inicira registrovan u SIL International.  Ja sam, evo, 04:13, 30 януара 2017 Keresturec діскусія приспівкы 521 байт +521 Створена сторінка:  ubacio  taj moj članak na  Rusinsku vikipedijuju iz Slovačke pa sam sam krenuo u registraciju  našej rusinskog jezika u Vojvodini. Niko među vojvođanskim Rusinima tada pojma nije imao da postoji takva  organizacija za registraciju  jezika iz celog sveta. Krajem 2017. godine sam zamolio naše rusinske lingviste za pomoć u lingvističkim materijalima potrebnim za registraciju. Mnogo su mi pomogli mr Helena Međeši i prof. dr Julijan Ramač, prof.dr Mihajlo Fejsa je samo dao svoju bibliografiju  radova na temu rusinskog jezika. Hvala mu i na tome.To je bio sav njegov doprinos u prvoj fazi. Sredinom 2018. godine sam poslao aplikaciju, bila je na javnoj diskusiji i - početkom 2019 saznajem da nije prošla, jezik nije registrovan. Godinu i po sam bio pasivan, mada nisam odustao od ideje da se jezik registruje pa da onda  počne na Vikipediji formiranje  vikija na našem jeziku. Sredinom 2020. posle kontakta sa M. Fejsom  krenuli som kao dvojac  ponovo u proces registracije. Sredinom aprila 2021. godine  druga aplikacija je bila  poslata u SIL International,  u  procesu javne diskusije M. Fejsa je zaista konstruktivno učestvovao i davao dodatne materijale i 20. januara 2022. godine  saznajemo da je naš jezik registriran.  Već sredinom februara sam  danima sedeo u predelima  Vikipedije, prevodio sam  Vikipedijinu sintaksu na rusinski jezik i posle 20-tak dana smo dobili dozvolu da otvorimo naš Panonski rusinski inkubator.  Tada sam znao da  ćemo  i definitivno biti  jedna od vikipedija na glavnoj Vikipediji. Pazite,  dr. M. Fejsa je tada jedino uradio to da je gostovao u Ruskom Krsturu  i govorio o rusinkoj vikipedij učenicima. Međutim, direktorica  gimnazije u Ruskom Krsturu nije, nažalost, dozvolila ulazak   naše rusinske vikipedije u tu školu. 
:''   У иницијалним покушајима изградње заједнице уређивача будућег пројекта, идеја је средином октобра 2022. године, након добијања ISO кода, представљена и ученицима русинског одељења гимназије у Руском Крстуру.
:U drugoj referenci u vašem članku stoji i ovo''
:''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...''
:Ne razumem o kakvom je to četvorogodišnjem  zalaganju prof. dr. Mihajla Fejse  reč? Zaista ne razumem.
:Da bude stvar potpuno čudna i neobjašnjiva,  mi smo radili u  inkubatoru dve godine, od marta 2022. godine do oktobra 2024. godine, pisali i postavljali tekstove, ali  dr. M. Fejsa nije napisao nijedan tekst.
:Rusinska vikipedija je ozvaničena 17. oktobra 2024. godine, živi kao prava  i ravnopravna viki sa ostalim vikipedijama, ali dr. M. Fejsa i  od oktobra do danas nije napisao nijedan tekst za našu vikipediju.
:Ako stoji vaša tvrdnja
:''Иницијативу за покретање википедије на панонском русинском језику заједно су покренули Одсек за русинистику Универзитета у Новом Саду, Матица русинска и Културно-просветно друштво Док из Новог Сада''  - a svim tim institucijama je  dr M. Fejsa na čelu,  kako to da on nije  napisao ni jedan tekst za rusinsku Vikipediju? Od februara 2022. godine do, evo, do kraja januara 2025. godine on nije napisao NIJEDAN tekst za našu vikipediju. Ja se usuđujem reći da vaš tekst ne odražava istinit tok  stvari u vezi pomenute teme. S poštovanjem [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:53, 31. януар 2025. (CET)
::Hvala na vašem komentaru. Razumem iznete primedbe i svakako se slažem da je pisanje članaka veoma važno. Moj lični angažman u ovoj temi je naravno vrlo skroman (tek sam naučio da projekat postoji, a i ne govorim jezik-ali me je informacija obradovala), ali svakako dolazim s najboljim namerama – kao i ostali urednici iz srpskog, hrvatskog ... projekta – s ciljem da doprinesemo na način na koji možemo. Takođe, smatram da postoje različiti načini na koje pojedinci mogu pomoći, čak i kada nisu direktno uključeni u pisanje članaka. Ponekad se doprinos ogleda kroz prikupljanje izvora, istraživački rad ili tehničku podršku, što može biti jednako vredno. Čini mi se da i iz vašeg komentara (u kojem vidim dozu ogorčenja) mogu prepoznati neke realne doprinose kritikovanih, a svakako je dobro pretpostaviti dobru nameru. Uz to, novi članci su vrlo šturi a i po prirodi stvari članci na Wikipediji nikada nisu posve završeni i može ih se dorađivati i popravljati. Ako imate dodatne sekundarne izvore koji bi mogli obogatiti temu ili razjasniti neke od stvari koje navodite, svakako bi bilo dobro da ih uljučimo? Otvoren sam za dalju saradnju i svaki predlog koji može doprineti poboljšanju sadržaja, a ponovno ističem i snažnu spremnost da vam ako treba budem od pomoći koliko kao neko ko ne govori jezik to mogu biti.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 08:59, 31. януар 2025. (CET)
:::Ви сте  споменули да сте  написали чланак о Википедији на панонском русинском језику на српској, српскохрватској, хрватској и босанској/бошњачкој википедији. Да ми то нисте написали, ја то НЕ БИХ ЗНАО, значи, не бих, логично, ишао на те википедије да нешто додајем, коригујем, мењам јер ја о томе нисам ништа знао да је написано.
:::Аутор, који  поставља текст на Википедији или википедијама треба, по дифолту, по бон-тону, у складу са основном идејом Википедије, да поставља колико-толико  исправне, тачне чланке. Ја сам вам скренуо пажњу на то да вам је од два пасуса текст у другом, главном пасусу, основна теза, основна тврдња о томе кој је иницирао покретање википедије на панонском русинском језику  неистинита, нетачна итд. итд. То што је написано, заиста НИЈЕ ТАЧНО. И то је то. 
:::Ја не практикујем да идем по другим википедијама па да читам чланке  и да исправњам неке  ствари које, по моме мишљењну, нису тачне итд. Ми смо почели нашу русинску википедију, имамо тек 500 чланака, пред нама је  још велик заиста велик посао само да набацимо основну материју из  бића Русина у Војводини, и није ми до  других форми делања по википедијама. Ја сам вам   дао прецизан опис како су текле ствари,  претпостављам да из тога можете  направити коректније формулације тог дела текста. Сасвим сам био јасан и конкретан.
:::Доза огорчења је разумљива. Мени је 76 година, много тога сам у животу прошао,  и доста сам доследан, не волим лаж, крађу, фалсификат и када на то наиђем ја на то реагујем. Огорчење је, ваљда, нормална реакција на неправду. Из Извора  доле на вашем тексту сам сазнао да је др Михајло Фејса написао, рецимо, овако
:::''Након четворогодишњег залагања проф. др Михајла Фејсе и Хавријила Колесара Светска организација за регистровање језика Сил интернешнл (SIL International) 20. јануара 2022. године регистровала је бачко-сремски русински језик у ISO 639-3...
:::''
:::и то је све што је он написо о мени, видим из чланка. Ја јесам у томе био 8 година, од почетка 2017. па сам и сада у томе, после регистрације на Википедији, али он није био ни ове четири године које спомиње, био је од половине 2020. године до јануара 2022. године, рецимо, то је  година и по у процесу регистрације језика. Али по питању русинског језика  на Википедији он, верујте ми, нема ни грам неког удела. Рекао бих да  он намерно умањује моју улогу у свему, то да сам основни иницијатор и регистрације русинског језика и утемељења русинског језика, после регистрације у ИСО, на Википедији, и да доста спретно потура своје име и некакву као значајнију улогу у свему томе.  А то, једноставно, није истина. Ја сам почетком 2017. године  дошао до кључних сазнања о свему томе и кренуо сам крајем 2017. године са иницијативама да се  русински језик региструје да би, тако, могао да буде регистрован и на Википедији. Др Фејса  о томе појма није имао почетком 2017. године.  Иначе, предавао сам њему, као ученику гимназије у Руском Крстуру, 1974. године руски језик (ја сам дипломирао руски језик и књижевност али сам целог живота, до одласка у Канаду, радио као новинар и уредник) и он ми је у другом разреду био најбољи ученик, радознао, љубопитљив, немиран, стално у истраживању нечега. Од тада сам га подржаво у његовој каријери, на русинским вебсајтовима које сам  формирао објављивао сам његове лингвистичке радове итд. итд. и сарађивали смо и сада сарађујемо али помало боли када човек види да  је, писањем некаквих чланака и књига, скрајнут у страну, погуран у страну, а да неко, у таквим чланцима или књигама постаје &quot;јунак нашег доба&quot;. Проблем је у томе да  подаци какве је он написао остају  на виделу, за будучност, па  и ако су неистинити, нове генераије ће те податке прихватити као истините. Тако је и са вашим текстом, ако остане та констатација о три субјекта који су, као, раширених руки иницирали то и то,  то ће остати за будуђност као једина истина. А то НИЈЕ ИСТИНА. Ту је почетак и крај свега. 
:::Он је издао и књигу о регистровању русинског језика у ИСО и о почецима на википедији. Ја ту књигу нисам  видео али, сада, могу да замислим шта тамо  има и шта ћу наћи приликом евентуалног читања те књиге. Но, ја га, луда глава, и даље подржавам... [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 16:00, 31. януар 2025. (CET)
::::Kako bih izbjegao zatrpavanje stranice zajednice odgovor sam objavio na stranici za razgovor urednika.--[[Хаснователь:MirkoS18|MirkoS18]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MirkoS18|розгварка]]) 16:42, 31. януар 2025. (CET)
:::Evo pregršt linkova na kojima se nalaze teme o registraciji rusinskog jezka u SIL ili na Vikipediji. NIGDE nema u vezi toga spomenutih subjekata kao što je Studijska grupa za rusinski jezik, Matica rusinska ili KPD DOK.
::: 
:::Godišnjak  Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu Studia ruthenica  u broju  29, Novi Sad, 2023.   na strani 92-84  donosi iscrpan opis kako je registrovan Panonski rusinski jezik  u SIL International i da se odmah krenulo na Vikipediju u vezi registracije jezika.  (Na kraju članka je fotografija snimljena u Novom Sadu na kojoj je mr Helena Međeši, u sredini sam ja i sa moje leve strne je  dr Mihajlo Fejsa). 
:::http://druztvo.org/ruski/vidania/1%20Studia%20Rutenika%2029%202023.%20Pdf..pdf
::: 
:::Русинска агенција  Рутенпрес је пренел основну информацију  о регистровању Панонског русинскoг језика на Википедији.
:::https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/
::: 
:::TV Vojvodina, Program na rusinskom jezku, je  snimio 20-minutni prilog, razgovori sa nama, članovima grupe za rusinsku vikipediju. 
:::https://www.youtube.com/watch?v=DfF6LH6LP0E&amp;t=534s
::: 
:::У тексту Панонски руски јазик   на википедији се спомиње пут и начин како се дошло до регистрације језика и до регистрације Панонског русинског језика на Википедији 
::: 
:::https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%8F%D0%B7%D0%B8%D0%BA
:::  
:::Već i ovo, nadam se, predstavlja  prilično solidan fond informacija o toj temi. Pozdrav [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:15, 31. януар 2025. (CET)

== Kategorije ==

Trebali bi mi sljedeći prijevodi za kategorije
# Biljke   Рошлїни
# Religija  Релиґия
# Kršćanstvo  Християнство
# Mjesta u Vojvodini  Места у Войводини
# Mjesta u Srbiji    Места у Сербиї 
# Gradovi u Vojvodini Вароши у Войводини
# Graodvi u Srbiji   Вароши у Сербиї
# Države u Aziji  Держави у Азиї
# Azija   Азия
# Kontinenti    Континенти
# Geografija   Ґеоґрафия
# Životopisi/Biografije   Животописи / Биоґрафиї
# Rusini (kategorija za osobe koje su Rusini)  Руснаци  (катеґория за особи хтори Руснаци)
# Znanstvenici  Науковци
# Sportaši  Спортисти
# Umjetnici  Уметнїки
# Glumci  Ґлумци
# Književnici  Писателє
# Pjevači  Шпиваче
# Fizika   Физика
# Učitelji  Учителє

Također trebalo bi proširiti članak [[Турска]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 00:46, 2. фебруар 2025. (CET)

:@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 03:04, 7. фебруар 2025. (CET)
::Ево, превео сом. Ово су тачни преводи.
::Да, треба проширити чланак Турска. Мада, ја то не сматрам за чланак. Ваљда због тога што сам 55 година био новинар па имам професионалну деформацију. Односно, ја нисам никада предао чланак који се састојао од једне реченица за новине, за штампу. Ја сам написао 89% од чланка или мало и више, главни уредник је то погледао, сугерисао некакве поправеке, допуне или елиминације ако су биле потребне, лектор је затим прегледао и тек тада сам то дао техичком уреднику за прелом, да то укомпонује на страну у новинама где је то планирано. Због те деформације ја и данас пишем основни текст за википедије негде између 75% до 85% дужине чланка, па затим моји уредници додају ко шта има и затим се уређује финално и скоро па је готово.
::Ово сад, ово као чланак под насловм Турска, то је спрдња. Па ја могу на српској википедији да на овакав начин започнем 683 чланка, свугде сам ја фундатор текста, иницијатор, а даље баш ме брига, нека проширује чланак неко ко је за то, евентуално, заинтересован. То је моје мишљење, моја нека логика фер плеја на википедији. 
::Поздрав  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:07, 7. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], suradnik koji je stvorio članak o Turskoj je stranac. Drugim riječima, ne priča rusinski. Takvih suradnika ima svaka Wikipedija. Iz osobnog iskustva ti mogu reći da na Wikipediji na hrvatskom jeziku imamo Talijana koji piše o nogometu u Jugoslaviji, Slovaku koji piše o slovačkim selima i Poljaku koji piše o ''metal''-albumima. To je sasvim normalna pojava na svim izdanjima Wikipedije. Naravno, izmjene tih suradnika treba pregledavati i prepravljati, a tako i članak o Turskoj. Htio samo skrenuti pozornost na taj članak. Članak bi trebalo ili brisati ili ga dopuniti da zadovolji neku miniamlnu razinu. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 12:47, 7. фебруар 2025. (CET)
::::Sve ja to razumem, u praksi sam to već sreo, imali smo slučajeve da  nam je tip napisao i ubacio članak  na engleskom, to je bar jasan slučaj, bez dilema. Drugi naš saradnik, iz zapadne Ukrajine, Rusin poreklom, ali  njegov rusinski i naš rusinski nije baš isto, recimo, razlika je kao slovenački i hrvatski ili hrvatski i makedonski, ili još malo i veća razlika, ali ovaj je znao i našu varijantu jezika, samo je nekoliko slovnih grešaka imao i par padeža. Takvog saradnika trebamo. Ali, u par slučaja sam bio u dilemi. Postavi pasus teksta, dosta, dosta dobar, čist tekst na rusinskom i stane. Ovaj o Turskoj ima malo  teksta, 7-8 slova, ali sve je tačno napisano, prevedeno, nema greške. Onda sam u dilemi, reko, možda samo počinje tekst, ubacio je ovo a dodaće još. Obično takvoj osobi kratko napišem da je njen jezik neupotrebljiv itd. itd ali sada nemam osnova ni za šta. Sve čisto ali kap u moru. No, u ovakvim slučajevima ostavljam 5 do 10 dana da to prespava. Ako ne krene dalje - brišem članak odnosno tu siromašnu klic članka. Mi smo na početku rusinske viki, imamo mnogo, mnogo važnijih tema da stvaramo, pišemo iz naše rusinske tematike, a ne da sad na jedand ovakav tekst od jedne rečenica ja da još tražim, lepim, skraćujem da tu bude 30 ili 40 smislenih  podataka o Turskoj itd. itd. Na kraju, još jedan primer. Pogledajte  tekst pod naslovom Медзиславянски язик.  Uložen je trud, rad u formiranje tabela ali sam tekst članka je  ustvari slovački jedzik napisan sa ćirilicom. I šta sada? Da idem od reči do rečli i &quot;prevodim&quot; na naš rusinski ili da izbrišem? [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:58, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], s [[Медзиславянски язик]] postupi kako god želiš. Ako se ne varam, jedini si administrator na projektu, tako da jedini imaš ovlasti za brisanje članaka. Sumnjam da će kreator članka o Turskoj nastaviti s radom na članku. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 16:39, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] treba mi prijevod za Sjeverna Amerika i Države u Sjevernoj Americi za [[:Катеґория:Канада]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::Također i Gradovi u Hrvatskoj za [[Риєка]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::Zaboravio sam ranije na Države po kontinentima. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 18:18, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Potrebna je i Astronomija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:02, 7. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Pravnici za [[Владимир Полївка]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:28, 7. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Sjeverna Amerika  Сиверна Америка
:::::::::::Države u Sjevernoj Americi Держави у Сиверней Америки
:::::::::::Gradovi u Hrvatskoj Вароши у Горватскей
:::::::::::Države po kontinentima  Держави по континентох
:::::::::::Astronomija Астрономия
:::::::::::Pravnici Правнїки
:::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 00:41, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Francuska i Gradovi u Francuskoj (za Pariz), Hrana — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::Jezici — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:03, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::Kipari, Književnost (ili literatura) — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:06, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::Pravo za [[:Катеґория:Правнїки]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:07, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::Plesovi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:13, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::Novinari, Muzičari i Kompozitori. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:15, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::Fotografija, Fotografi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::Filmovi, Kinematografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:29, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::Austrija, Manekenke, Teolozi — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:30, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::Slovačka, Gradovi u Slovačkoj za [[Прешов]] — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 19:33, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::Francuska   Французка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Francuskoj   Вароши у Французкей 
::::::::::::::::::::::Hrana Пожива
::::::::::::::::::::::Jezici   Язики
::::::::::::::::::::::Kipari   Скулпторе 
::::::::::::::::::::::Književnost (ili literatura)  Литература
::::::::::::::::::::::Pravo  Право
::::::::::::::::::::::Plesovi  Танци
::::::::::::::::::::::Novinari  Новинаре
::::::::::::::::::::::Muzičari Музичаре
::::::::::::::::::::::Kompozitori Композиторе
::::::::::::::::::::::Fotografija  Фотоґрафия
::::::::::::::::::::::Fotografi  Фотоґрафе
::::::::::::::::::::::Filmovi  Филми
::::::::::::::::::::::Kinematografija  Кинематоґрафия
::::::::::::::::::::::Austrija  Австрия
::::::::::::::::::::::Manekenke  Манекенки
::::::::::::::::::::::Teolozi  Теолоґи
::::::::::::::::::::::Slovačka  Словацка
::::::::::::::::::::::Gradovi u Slovačkoj   Вароши у Словацкей
::::::::::::::::::::::[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 20:08, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::Lingvisti, Filozofi, Filozofija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:06, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::Gluma, Pjevanje, Dirigenti, Aranžeri. Stvorio sam [[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]? — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 22:26, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::Etnografija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:04, 8. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini za [[Ужгород]]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 23:18, 8. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::Lingvisti,   Линґвисти
:::::::::::::::::::::::::::Filozofi, Филозофи
:::::::::::::::::::::::::::Filozofija  Филозофия
:::::::::::::::::::::::::::Gluma,  Ґлума
:::::::::::::::::::::::::::Pjevanje,   Шпиванє
:::::::::::::::::::::::::::Dirigenti,   Дирґенти
:::::::::::::::::::::::::::Aranžeri   Аранжере
:::::::::::::::::::::::::::Etnografija  Етноґрафия
:::::::::::::::::::::::::::Gradovi u Ukrajini  Вароши у України
:::::::::::::::::::::::::::[[:Катеґория:Манекенки]]. Je li to rodno neutralno? Bi li trebalo to ispraviti u [[:Катеґория:Манекени]]?
:::::::::::::::::::::::::::У Манекенки  spadaju, ulaze samo manekenke, ne i muški deo  kao manekeni
:::::::::::::::::::::::::::Manekeni podrazumeva  oba spola.
:::::::::::::::::::::::::::&lt;nowiki&gt;~~~~ &lt;/nowiki&gt; — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:04, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::Grčka fali. Vidim da ima puno sadržaja vezano upravo za tu zemlju. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:41, 9. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::Grčka  Греческа — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:45, 9. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice, Narodi, Kemija. Malo ću smanjit aktivnost ovih dana. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:31, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 14:32, 10. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::::::::::::::::::::::Mjerne jedinice,  Мерни єдинки
::::::::::::::::::::::::::::::::Narodi,    Народи
::::::::::::::::::::::::::::::::Kemija.     Хемия
::::::::::::::::::::::::::::::::Etnologija    Етнолоґия — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:36, 10. фебруар 2025. (CET)
:::::::Potrebno mi je kratko uputstvo kako da unesem podatke u Kategoriju.
:::::::U Kategoriji  Lingvistika a u potkategoriju  Lingvisti ima dva imena  dvojice lingvista. A  ja sam našao još  pet lingvista za koje imamo biografije, tekstove pa sam hteo da ubacim i za njih linkove. Međutim,  kada podignem  te strane, vidim ili praznu stranicu ili samo imena kateforija i potkategorija, nigde konkretnih imena.  I probao sam,  tražio uputstvo na vikipdeiji   nešto u stilu  '''''Kako upisati podatke u  Kategoriju''''' ali nisam dobio ništa korisno kao savet. Da li je pristup  tim  stranama zabranjen, mada nemam takvu poruku, ili je nešto sasvim drugo  u pitanju?  Želeo sam samo da ubrzam kompletiranje Kategorija i potkategorija. Ako nije tajna, molio bih  pomoć kako doći do stranice gde ću videti konkretna imena lingvista i moći da, eventualno, unesem nove odrednice, nova imena.   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:59, 14. фебруар 2025. (CET)
::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Pozdrav! Kako bi Vam se lingvisti prikazali u kategorijama, morate kategoriju postaviti na stranicu s biografijom tih lingvista. To možete u postavkama biografije (dakle na stranici o lingvistu). Morate kliknuti &quot;Ушориц&quot;, nakon toga tri horizontalne crte gore desno (odmah &lt;u&gt;ispod&lt;/u&gt; &quot;Ушор жридло&quot;) i onda &quot;Категориï&quot;. Otvorit će Vam se okvir na ekranu u kojemu samo morate upisati naziv kategorije tamo gdje stoji &quot;Додаи категориio&quot; i potvrditi u popisu koji Vam se prikaže ispod. Kad ste potvrdili, samo kliknete &quot;Уруц пременки&quot; i spremite uređivanje kao i inače. Isprike na krivim slovima, nemam ih na ćiriličnoj tipkovnici. :)
::::::::Uglavnom, na stranicama od samih kategorija nema ničega, one služe samo da bi se vidjeli svi članci u koje je upisana ta kategorija. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 20:18, 15. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Hvala! Zaist sam vam zahvalan na pomoći, osećam da je na Vikipediji uglavnom dobro, humano, prijateljsko društvo saradnika koji su voljni pomoći jedni drugima. U svetu oko nas to baš i nije tako. Sve sam shvatio i isprobao. I bogami radi. Ovu Vikipediju su programirali pametni ljudi :) Zaista mogu sarađivati u njoj i oni koji  baš nisu vični složenijim koracima ili ne poznaju programske jezike itd. 
:::::::::Sada, evo, stvari uvek idu ovak - neko od vas traži da mu date prst na ruci, vi mu ga date... onda taj isti traži od vas dlan, pa i to date, pa zatim isti ovaj traži ruku do lakta itd. itd. Stara priča. Ja bih sada i &quot;dlan&quot;  odnosno moje pitanje je kako se prave '''same, osnovne kategorije''' Lingvistika, Pevači, Sportisti, Karikaturisti  itd itd?   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:09, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Dam Vam do ramena, ali samo lijevu jer sam dešnjak. :) Kategorije se prave tako da imate &quot;Катеґория:&quot; u naslovu prije naziva kategorije (obavezno s dvotočkom). Primjerice, ako u pretragu Wikipedije napišete &quot;Катеґория:Етнолоґия&quot;. Nećete dobiti rezultat pretrage, ali će Vam prikazati &lt;span style=&quot;color: red&quot;&gt;crveni link&lt;/span&gt;, npr. &quot;Направце бок &quot;[[:Катеґория:Етнолоґия]]&quot; у тим википроєкту!&quot; Kada kliknete crveni link, otvorit će Vam stranicu kategorije. Onda kategorizirate tu kategoriju (isti princip kao s običnim stranicama, npr. kategoriju &quot;etnologija&quot; stavite u kategoriju &quot;znanost&quot;) i objavite ju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:32, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::E, zaboravih napomenuti, možete isti crveni link za stvaranje kategorije dobiti i ako kategorizirate neku stranicu. Recimo, pronađete nekog etnologa i na njegovoj stranici dodate kategoriju &quot;Etnologija&quot; – kada spremite to, na dnu će se prikazati crveni link nepostojeće kategorije. Otuda radite isto kao i s pretraživanjem, i čim stvorite stranicu taj će etnolog već biti kategoriziran (i crveni link na dnu će postati plav). — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 14:35, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::::Izgleda da smo  istovremeno pisali, ja vama mobu za tačnije objašnjenje o Kategorijama a vi meni uputstvo. No, bio sam blizu, izgleda, jedino nisam upisivao ovo Катеґория:  sa dve tačke.  Mislim da će uduće i taj segment ići u redu, bez nekih grešaka.  Hvala vam, vi ste dobra duša od osobe. I [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] mi je podosta toga radio na kategorijama, ja sam mu prevodio termine na rusinski. Međutim, par dana je zauzet drugim stvarima pa sam  se ja usudio sam da istražujem na bazi vašeg prvobitnog uputstva  o postavljanju samih kategorija na dno stranice sa konkretnim tekstom... Opet smo pisali paralelno, stigao mi je vaš odgovor ...Ovo, čini mi se, ne razumem baš najbolje
:::::::::::''Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst.'' — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:35, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::::Bitno da ste pohvatali! Ovo što niste nije baš bitno: obično kategorije gledamo kao &quot;stabla&quot; (valjda u srpskome ima ista riječ), gdje svaka kategorija ima nekoliko podkategorija (kao grane na drvetu). Međutim, najbitnije je ovo da možete samo kategorizirati kategoriju i time izbjeći nepotrebne upise teksta kad stvarate novu kategoriju. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:40, 16. фебруар 2025. (CET)
:::::::::Pozdrav. U međuvremenu sam prokužio  i kako se prave same kategorije, bar tako mislim da mi je pošlo za rukom. Napravio sam nekoliko stranica. Jedino, na regularnoj stranici Kategorije, vidim posle glavnog naslova
:::::::::Катеґория:Шпиваче
:::::::::* [[:Катеґория:Шпиваче|Катеґория]]
:::::::::* [[Розгварка о катеґориї:Шпиваче|Дискусия]]
:::::::::(u ovom međuprostoru  '''nema ništa''' i sledi  posle toga, recimo)
:::::::::Боки у катеґориї &quot;Шпиваче&quot;
:::::::::Шлїдуюци боки то 11 у тей катеґориї од вкупно двох 11.
:::::::::A u  mojim kategorijama u međuprostoru ima uvek isti  naslov kao i sam naslov Kategorije, to sam upisivao da bi mi se pojavila  opcija za sejvovanje. 
:::::::::Pogledajte  kategorije Добротворе, Ремеселнїки и Священїки  u njima sam ostavljao i aktuelni naslov kategorije.
:::::::::U kategoriji Дириґент  sam snimio, sačuvao prvu formu sa Dirigent u međuprostoru. Zatim sam je pozvao za ispravku, obrisao sam ovo  Dirigent i sačuvao, sejvovao sam je i sada izgleda kao sve uobičajene  Kategorije.  Verovatno grešim u nekoj od procedura  pravljenja stranice za  datu kategoriju? 
:::::::::Pozdrav   — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 15:20, 16. фебруар 2025. (CET)
::::::::::Umalo: pri stvaranju stranice uvijek se nešto mora upisati kako stranica ne bi bila prazna. Imajte na umu da i kategorije trebate kategorizirati da bi ih se uključilo u &quot;stablo kategorija&quot;. Ako kategorizirate kategoriju, ne trebate imati nikakav tekst. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 15:29, 16. фебруар 2025. (CET)
:Mislim da  imamo mali problem.
:U  Kategorijama imamo   kategoriju Музики  i mislim da to nije dobro.  Mislim da treba  da bude kategorija  pod nazivom Музика   (Музики je  množina, kao da imamo više vrsta muzike... to je kao da umesto  Lingvistika  napišem Lingvistike a u nauci ima samo jedna oblast  Lingvistika). Ja sam  formirao Muzika pa sada imamo i Музика i Музики.   Mislim da iz Музики  treba prebaciti  reči koje su već tamo smeštene  u Музика  a prazan Музики  zatim izbrisati.  Molim savet /uputsatvo šta da radim i kako se, na kraju, briše  nepotrebna kategorija.  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 03:03, 27. фебруар 2025. (CET)
::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]], oprosti, zaboravio sam ti ranije odgovoriti. Tu ti ja ne mogu pomoći jer ne znam kako izgledaju administratorski alati (nisam administrator na niti jednom izdanju Wikipedije). Nadam se da će ti @[[Хаснователь:Aca|Aca]] i @[[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] moći pomoći. Ja sam ovih dana usredotočen na Wikipediju na hrvatskom jeziku, tako ne mogu pomoći s kategoriziranjem. Ne znam jesam li slao ovaj popis gdje možeš vidjeti koje sve [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&amp;limit=500&amp;offset=0 stranice] trebaju biti kategorizirane. Popis se automatski ažurira svakih nekoliko dana. Natravno, postoje i dr. članci koji nisu kategorizirani, no ne nalaze se na ovom popisu jer već imaju neku automatsku izgenenriranu kategoriju zbog predloška za održavanje (tipa nedostatak izvora). Takvi članci obično se nalaze u ovim ''crvenim'' kategorijama na [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;offset=&amp;limit=500 ovom popisu]. — [[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Croxyz|розгварка]]) 20:48, 27. фебруар 2025. (CET)
:::@[[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] Evo, prebacio sam sve. Možeš obrisati [[:Катеґория:Музики]]. Inače, @[[Хаснователь:Croxyz|Croxyz]], nisu u pitanju administratorski alati, nego [[m:help:Cat-a-lot]]. Možeš ga instalirati na meti kroz global.js pa će ti biti aktiviran svugdje. — [[Хаснователь:Hijerovit|Hijerovit]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Hijerovit|розгварка]]) 13:17, 1. марец 2025. (CET)
::::Hijerovit, hvala i, opet HVALA!  Uz to, evo i koristan savet za instalaciju Cat-a-lot. Dupla pomoć. Šta da kažem - prijatelj je u svakoj prilici prijatelj! Pozdrav od  — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:58, 1. марец 2025. (CET)

== Сарадња са Викимедијом Србије ==

Поштоване колеге уредници, молимо вас да се обратите канцеларији Викимедиеа Србије зарад сарадње на мејл kancelarija@vikimedija.org како би се надаље договорили око заједничких акција или састанака. Поздрав — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 16:47, 4. фебруар 2025. (CET)

:Хвала Маре на мејл адреси.  Договорићемо се у оквиру наше групе и неко ће се сигурно јавити у Викимедију Србије. Потребна нам је њихова помоћ, потреба нам је помоћ свих вас.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 04:12, 7. фебруар 2025. (CET)
::Нема на чему! И ми као уредници са Википедије на српском смо спремни да вам помогнемо, говорим у име неколико уредника који су потврдили, а верујем да би и многи други када буде било потребно. Чујемо се, у контакту смо.  — [[Хаснователь:MareBG|MareBG]] ([[Розгварка зоз хасновательом:MareBG|розгварка]]) 09:04, 7. фебруар 2025. (CET)
:::МареБГ, потребна ми је помоћ односно инструкција о обнови позиције администратора. 
:::Дана 17. априла сам добио поруку да ми 24. априла 2025. истиће важење администраторске позиције те да треба да обновимо поступак за избор администратора. 
:::То је обављено овде на Порталу заједнице.  Сасвим доле, најновија дискусија.
:::Сви чланови групе су гласали за то да ја будем изабран поново за администратора. 
:::Добио сам овај линк да идем на њега и да обавим формалности али ја не схватам шта треба да радим?! Тражио сам  некакав формулар где нешто ваљда треба да попуним итд. али нисам ништа слично нашао.
:::https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions 
:::Молио бих за паре  инструкција, објашњења шта то треба да урадим на том линку. 
:::— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 02:23, 11. май 2025. (CEST)

== An improved dashboard for the Content Translation tool ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{Int:hello}} Wikipedians,

Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}.

The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&amp;filter-type=automatic&amp;filter-id=previous-edits&amp;active-list=suggestions&amp;from=en&amp;to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device.

With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below.
[[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the &quot;For you&quot; and &quot;...More&quot; buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups (&quot;Create new pages&quot; and &quot;Expand with new sections&quot;)-one for each activity.]]
[[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]]
We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''.
Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. 

Thank you!

On behalf of the Language and Product Localization team.
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]&lt;/bdi&gt; 03:56, 13. марец 2025. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&amp;oldid=28382282 --&gt;

== Обнова  правох  администратора ==

Вчера сом достал таку поруку на мейл

Hi, as part of [[metawiki:Special:MyLanguage/Global_reminder_bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission &quot;sysop&quot; (Администраторе) will expire on 2025-04-24 15:12:19. Please renew this right if you would like to continue using it.

Значи, мойо право же бим бул администратор ше закончує  24. априла, о тидзень.  Кед слово о обнови вец, спрам шицкого, треба да ше   кратко вияшнїце чи  ме потримуєце у тим да предлужим буц администратор чи маце иншаки предкладаня. На тим як ше вияшнїце ше будзе  базовац одлука  тих цо о предлуженю правох одлучую. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:07, 18. април 2025. (CEST)

:Подполно ше складам же би и надалєй администратор бул Керестурец. Односно же би ше му предлужел статус администртора и надалєй.  — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 17:21, 18. април 2025. (CEST)
:Я ше складам же би и надалєй администраторски роботи окончовал Керестурец. — [[Хаснователь:Sveletanka|Sveletanka]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Sveletanka|розгварка]]) 19:03, 18. април 2025. (CEST)
:Гласам за предлуженє администраторского статуса Keresturec. — [[Хаснователь:Flipdot|Flipdot]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Flipdot|розгварка]]) 20:28, 19. април 2025. (CEST)
:Zlahodzim  se ze bi Keresturec bul i nadaljej administrator [[Хаснователь:Ruskinja2022|Ruskinja2022]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ruskinja2022|розгварка]]) 21:49, 22. април 2025. (CEST)

== О Руским Язику ==

Здраво шицким! Я знам же ту нє праве место за тото питанє, алє ту перше место є, дзе сом нашол руски интернет хаснователє. Я сцем знац, дзе (або кому) мож поставиц питаня о ґраматики и морфолоґиї руского язика. Я нє Руснак, алє интересантно ми руски язик, и правим руски слова на (анґлийским) Викисловнїку. Дакеди нє мам правих формох даєдного слова, бо нє знам шицки правила ґраматики руского. Прето я сцем знац, дзе (або кому) я можем поставиц таки питаня. Дзекуєм ци! — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 16:58, 10. юний 2025. (CEST)

:Найлєпше би було кед бисце контактовали зоз проф. др. Юлияном Рамачом, вон автор велькей, фантастичней Ґраматики руского (Панонского руско) язика. Або  зоз  мр Гелену Медєши, вона тиж вельки фаховец-линґвиста. Алє, вони нє маю профили на  Википедиї, нє реґистровани су. А я ту нє жадам уписовац їх мейл адреси так, явно.  Пробуйце контакт зоз  проф. др. Михайлом Фейсом  Fejsam, думам же вон ма профил на Википеиї алє го нє хаснує часто, або контaктуйце зоз професорку  руского язику у ґимназиї у Руским Керестуре  Люпку Малацко хтора ма профил под RKljupka.
:На тим линку  https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/  єст два томи Сербско-руского словнїка. На концу першого тома єст  скрацена форма рускей ґраматики. Можебуц вам то помогнє гоч то  на сербским язику алє то досц розумлїве. [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:44, 11. юний 2025. (CEST)
:Ґу Fejsam додайце лєм ет и gmail.com и можеце му писац мейли. Фейса анґлициста, студирал анґлийски язик, кед вам то лєгчейше та контактуйце з нїм на анґлийским язику.  Моментално є у Букурешту, у Румуниї на конґресу Русинох алє о 3-4 днї будзе дома и годзен вам одвитовац на мейли. — [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 13:53, 11. юний 2025. (CEST)
::Барз дзекуєм! Будзем пробовац найсц мейл адреси Рамача и/або Медєшовей даґдзе онлайн. Уж мам ПДФ файли даскелїх руских словнїкох, часто их хаснуєм. Мам тиж Фейсов анґлийски словнїк, нажаль дакеди значеня анґлийских словох у словнїку застарени су. Заш лєм го напишем мейл по анґлийски. Уж написал сом др Александру Мудрию, професору руского язика на Универзитету у Новом Садзе, алє вон нїгда нє одвитовал ми на питаня. — [[Хаснователь:Insaneguy1083|Insaneguy1083]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Insaneguy1083|розгварка]]) 14:29, 11. юний 2025. (CEST)

== Уписованє насловох темох хтори сотруднїки пишу ==

Винко Жґанец

Любо Фечо


Преднї двор

Медзинародна уния за защиту природи

Редвуд

Швитляки

Ґайди
Чинели

Калдерма


— [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 14:35, 23. януар 2026. (CET)

== Обнова правох администратора за  2026/2027 ==

Улога администратора ми виходзи 20. мая 2026. Я 17. мая путуєм  и нє будзе ми теди до конченя роботох тей файти.  Понеже обнову або вибор нового администратора треба  покончиц скорей того датума я тераз иницируєм тот поступок же би до там даґдзе до 15. мая и тото було покончене.

Тримал сом же бим ище тот наступни рок могол буц администратор, а потим ше поцагнєм, най ше вибере дахто други, найвалушнєйши у ґрупи. Но, кед ше ви як члени ґрупи  вияшнїце иншак, односно кед и тераз будзеце мац свойого кандидата за администратора, нє будзем мац нїч процив. Векшина у демократиї победзує.

Модлїм вас же бисце ше тих дньох о тим вияшнєли.  [[Хаснователь:Keresturec|Keresturec]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Keresturec|розгварка]]) 17:57, 29. април 2026. (CEST)

:Гоч сом нє реґистрована, дзечнє активно потримуєм роботу на рускей Википедиї и щиро давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР, док ма сцелосци и моци робиц.
:Гелена Медєшова — [[Окреме:Доприноси/&amp;#126;2026-26940-89|&amp;#126;2026-26940-89]] ([[Розгварка зоз хасновательом:&amp;#126;2026-26940-89|разговор]]) 16:51, 3. май 2026. (CEST)
:Добри дзень, давам потримовку Гавриїлови Колєсарови з Канади же би и далєй бул АДМИНИСТРАТОР. — [[Хаснователь:Ksenija234|Ksenija234]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Ksenija234|розгварка]]) 11:12, 5. май 2026. (CEST)
::Гласам за особу КЕРЕСТУРЕЦ. Маце мою потримовку. Лїляна....Оленка БТ — [[Хаснователь:ОленкаБТ|ОленкаБТ]] ([[Розгварка зоз хасновательом:ОленкаБТ|розгварка]]) 17:24, 7. май 2026. (CEST)
:::Складам ше най и надалєй водзи администраторство Керестурец односно на Рускей википедиї то хаснователь Keresturec. — [[Хаснователь:Olirk55|Olirk55]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Olirk55|розгварка]]) 09:58, 8. май 2026. (CEST)</text>
      <sha1>5kcl7a7444pg91wtl0qmgvf2nt28udy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Розмария</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2978</id>
    <revision>
      <id>18268</id>
      <parentid>17946</parentid>
      <timestamp>2026-05-07T14:36:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ksenija234</username>
        <id>1651</id>
      </contributor>
      <comment>Уруцена писньочка</comment>
      <origin>18268</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10750" sha1="proz0oe4n5ppbxst5guq2je37u9arbs" xml:space="preserve">{{Инфорамик
  | headerstyle = background: yellow
 | header1 = Розмария
|  label2 = |  data2 =[[File:Rosmarinus officinalis prostratus.jpg|center|thumb|300px|Розмария]]
 | header3 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]
 | label4 = Домен |  data4 =
|  label5 = Царство |  data5 = Plantae
|  label6 = Дивизия |  data6 = Magnoliophiyta
|  label7 = Класа |  data7 = Magnoliopsida
|  label8 = Кладус |  data8 =
 |  label9= Кладус |  data9 =
|  label10 = Кладус |  data10 =
 |  label11 = Кладус |  data11 =
 |  label12 = Ряд |  data12 =Lamiales
|  label13 = Фамилия |  data13=Lamiaceae
 |  label14 = Род |  data14 =''Rosmarinus'' 
|  label15 = Под род |  data15 =
 |  label16 = Файта |  data16 =''R. officinalis'' 
 | header17= [[Биномна номенклатура|Биномне мено]]
 |  label18 = |   data18 = ''Rosmarinus officinalis''
|  label19 = |   data19 =[[Карл фон Лине|Linnaeus ]]
}}'''Розмария''' (лат. ''Rosmarinus officinalis''; у прекладзе з латинского „лїковита морска роса“) род черякастей вецейрочней рошлїни зоз фамилиї ''усточкарох'' ''(Lamiaceae''). Од 2017. року запровадзени ДНК випитованя приведли до пременки науковей назви на ''Salvia rosmarinus'',&lt;ref&gt;[https://gardenerspath.com/plants/herbs/grow-rosemary/ „How to Grow Rosemary in the Home Herb Garden | Gardener’s Path”.] ''Gardener's Path'' (на язику: анґлийски). 2020-01-06. Приступљено 2022-04-18.&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;[https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:457138-1 „Salvia rosmarinus Spenn. | Plants of the World Online | Kew Science”] Plants of the World Online (на язику: анґлийски). Приступљено 2022-04-18.&lt;/ref&gt;, док назва ''Rosmarinus officinalis'' затримана як синоним.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; Род рошлїни то ''Salvia''.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

== Опис ==
Розмария ма пахняци жимжелєни лїсточка зоз дробнима блядобелавима квециками. Лїсточка  ше находза єдни прейґ других, шедзаци, тварди, скорасти, узки,  длугоки 2-3 центи. Горнї бок лїсцох цмижелєни, а споднї шивобилей [[Фарба|фарби]] и нїжней мохотки. Медзи конарчками, на малим конарчку персценясто ше розвиваю мали лилово-белави квитки. Рошнє у форми черяку и може нароснуц до двох [[Метер|метерох]].&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20100206212414/http://zelenaapoteka.com/ruzmarin-rosmarinus-officinalis.html Зелена апотека: Рузмарин ][https://web.archive.org/web/20100206212414/http://zelenaapoteka.com/ruzmarin-rosmarinus-officinalis.html]                 Архивирано на веб-сајту [[:sr:Wayback_Machine|Wayback Machine]]  (6. фебруар 2010), Приступљено 24. 4. 2013.&lt;/ref&gt;

Пах квецикох и квиткових верхох конарчкох моцни и подобни є камфору, а смак покус горки и ароматични. 

Квитнє од марца по май, а дакеди у септембре квитнє по другираз. У квиткох, лїсцох и конарчкох єст етерични олєї, а їх квалитет завиши од клими и слунковитих и защицених положеньох.

== Розширеносц ==
[[File:RosemarySprig.jpg|right|thumb|311x311px|Лїсточка розмариї]]Розмария рошлїна цеплих, южних крайох, та єй одвитує цепле лєто.&lt;ref name=&quot;:1&quot;&gt;[https://eklinika.telegraf.rs/prirodna-medicina/97031-ruzmarin-cudesna-biljka-sa-nebrojenim-lekovitim-svojstvima „Ruzmarin: čudesna biljka sa nebrojenim lekovitim svojstvima”]. ''eKlinika'' (на језику: српски). 2023-06-07. Приступљено 2026-01-29.&lt;/ref&gt; Рошнє на цалим побрежним подручу Медитерану, од Портуґалу по Малу Азию и Чарне морйо. На Балкану є тиж розширена на приморю, по слунковитих и каменїстих крайох далматинского и чарногорского побрежного подруча и околних островох.

На приморю угалавиним рошнє як самошейка, а у континенталних подручох ше углавим садзи.&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt; Часто ше хова по заградох и у черепох, алє є браз чувствительна на мраз, та ю у сиверних часцох треба чувац од жими. Люби моцну гумусову мишанїну глїни з додатком 15% [[Писок|писку]]. Пресадзує ше кажди треци рок до дакус векшого черепу.

== Лїковити часци ==
Хаснує ше квитки розмариї (''Rosmarini flores''), младнїки у квитнуцу (''Rosmarini herba''), а найчастейше ше збера лїсце (''Rosmarini'' ''folia''). Лїсце ше обера влєце, конари ше реже и охаби най ше суша.

Зоз дестилацию лїсцох або конарчкох ше достава розмарийов олєй (''Rosmarini oleum''). Квитки и рошлїну док квитнє збера ше у априлу и маю и суши у хладку. Попри етеричного олєю, розмария ма смоли, танини, горки материї и мали количества сапонину.&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt;&lt;ref&gt;[https://www.rts.rs/lat/magazin/Zdravlje/4425063/ruzmarin--biljni-eliksir-mladosti-cuva-nase-pamcenje-i-otklanja-bolove.html „Ruzmarin – biljni eliksir mladosti, čuva naše pamćenje i otklanja bolove”]. ''РТС'' (на язику: сербски). Приступљено 2026-01-29.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://alternativa-za-vas.com/index.php/clanak/article/ruzmarin-dobrobiti „Ljekovita svojstva ružmarina”]. ''alternativa-za-vas.com''. Приступљено 2026-01-29.&lt;/ref&gt;

== Хаснованє у кулинарстве ==
[[File:Rosemary (রোজমেরী).JPG|right|thumb|300px|Розмария]]Розмарию ше вельо хаснує у южноевропскей кухнї, гоч єй моцни смак хтори здогадує на камфор нє одвитує каждому. Кед ше покус хаснує, одлична є присмачка до юшкох, динстаней [[Желєнява|желєняви]], меса, мегких сирох, шицких файтох печеня, окреме по праженей риби. Найлєпше до єдзеня положиц єдну звязку, хтору треба виняц кед єдзенє достанє одвитуюцу арому. Тиж так, лїсточка мож оддвоїц, на дробно пошекац и додац до готового єдла. 

== Народни обичаї ==
У старим вику розмария була пошвецена греческей богинї Афродити, богинї краси и любови. З розмарийовима венчиками нє прикрашовани лєм статуи богох, алє конарчок розмариї кладли и до колїски народзеного дзецочка, прикрашовали малженски пари, а розмария була и квет умартих.

Хаснує ше и на свадзби (припина ше на ручнїки свадзебни) и на хованю (до труни умартому).

Позната є и як барз лїковита рошлїна, а додава ше и до рижних козметичних препаратох. Розмария ше кладзе и до [[Орман|ормана]], процив молю.

Розмария мала вельки угляд при [[Народ|народох]] ище од найстарших часох, а даєдни обичаї у вязи  з хаснованьом розмариї отримали ше по нєшка.

Розмария ше часто спомина у руских писньох, як на приклад у писнї:

''Кед сом ишол през петровски цинторин''

''Кед сом ишол през петровски цинторин,                                                                                                                                    випаднул ми з правей руки рузмарин.                                                                                                                                                     А я за тим рузмарином бануєм,                                                                                                                                                              бо бо я тебе, моя мила, любуєм.''

= Ґалерия =
&lt;gallery&gt;
Файл:Romarin.jpg|Розмария у черепу
Файл:Rosmarinus officinalis133095382.jpg|Розквитнута розмария
Файл:Rosmarinus officinalis (Lamiaceae) 01.jpg|Розмария
Файл:Rosmarinus officinalis 2 (Corse).JPG|Розмария у природи
Файл:Rosemary Oil in a bottle and rosemary herb.jpg|Розмарийов олєй
Файл:'Rosmarinus officinalis' Rosemary Capel Manor College Gardens Enfield London England.jpg|Черяк розмариї
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==
* Irena Gumowska, ''Ziółka i my'', 1983 Warszawa: PTTK &quot;KRAJ&quot;, &lt;nowiki&gt;ISBN 83-7005-089-1&lt;/nowiki&gt;.

= Вонкашнї вязи =

* Milosavljević, Katarina (2018-08-17) [https://royalbalm.rs/blog/ruzmarin-kao-lek-za-lice/ Ruzmarin kao lek za lice.] „Royal balm&quot; 17. avgust  2018.

* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B7%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD Рузмарин]

== Референци ==

&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Рошлїни]]
[[Катеґория:Квеце]]</text>
      <sha1>proz0oe4n5ppbxst5guq2je37u9arbs</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18270</id>
      <parentid>18268</parentid>
      <timestamp>2026-05-07T14:43:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ksenija234</username>
        <id>1651</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>18270</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10337" sha1="nd80aje88ngru01k7mph6clywh0eemj" xml:space="preserve">{{Инфорамик
  | headerstyle = background: yellow
 | header1 = Розмария
|  label2 = |  data2 =[[File:Rosmarinus officinalis prostratus.jpg|center|thumb|300px|Розмария]]
 | header3 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]
 | label4 = Домен |  data4 =
|  label5 = Царство |  data5 = Plantae
|  label6 = Дивизия |  data6 = Magnoliophiyta
|  label7 = Класа |  data7 = Magnoliopsida
|  label8 = Кладус |  data8 =
 |  label9= Кладус |  data9 =
|  label10 = Кладус |  data10 =
 |  label11 = Кладус |  data11 =
 |  label12 = Ряд |  data12 =Lamiales
|  label13 = Фамилия |  data13=Lamiaceae
 |  label14 = Род |  data14 =''Rosmarinus'' 
|  label15 = Под род |  data15 =
 |  label16 = Файта |  data16 =''R. officinalis'' 
 | header17= [[Биномна номенклатура|Биномне мено]]
 |  label18 = |   data18 = ''Rosmarinus officinalis''
|  label19 = |   data19 =[[Карл фон Лине|Linnaeus ]]
}}'''Розмария''' (лат. ''Rosmarinus officinalis''; у прекладзе з латинского „лїковита морска роса“) род черякастей вецейрочней рошлїни зоз фамилиї ''усточкарох'' ''(Lamiaceae''). Од 2017. року запровадзени ДНК випитованя приведли до пременки науковей назви на ''Salvia rosmarinus'',&lt;ref&gt;[https://gardenerspath.com/plants/herbs/grow-rosemary/ „How to Grow Rosemary in the Home Herb Garden | Gardener’s Path”.] ''Gardener's Path'' (на язику: анґлийски). 2020-01-06. Приступљено 2022-04-18.&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;[https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:457138-1 „Salvia rosmarinus Spenn. | Plants of the World Online | Kew Science”] Plants of the World Online (на язику: анґлийски). Приступљено 2022-04-18.&lt;/ref&gt;, док назва ''Rosmarinus officinalis'' затримана як синоним.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; Род рошлїни то ''Salvia''.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

== Опис ==
Розмария ма пахняци жимжелєни лїсточка зоз дробнима блядобелавима квециками. Лїсточка  ше находза єдни прейґ других, шедзаци, тварди, скорасти, узки,  длугоки 2-3 центи. Горнї бок лїсцох цмижелєни, а споднї шивобилей [[Фарба|фарби]] и нїжней мохотки. Медзи конарчками, на малим конарчку персценясто ше розвиваю мали лилово-белави квитки. Рошнє у форми черяку и може нароснуц до двох [[Метер|метерох]].&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20100206212414/http://zelenaapoteka.com/ruzmarin-rosmarinus-officinalis.html Зелена апотека: Рузмарин ][https://web.archive.org/web/20100206212414/http://zelenaapoteka.com/ruzmarin-rosmarinus-officinalis.html]                 Архивирано на веб-сајту [[:sr:Wayback_Machine|Wayback Machine]]  (6. фебруар 2010), Приступљено 24. 4. 2013.&lt;/ref&gt;

Пах квецикох и квиткових верхох конарчкох моцни и подобни є камфору, а смак покус горки и ароматични. 

Квитнє од марца по май, а дакеди у септембре квитнє по другираз. У квиткох, лїсцох и конарчкох єст етерични олєї, а їх квалитет завиши од клими и слунковитих и защицених положеньох.

== Розширеносц ==
[[File:RosemarySprig.jpg|right|thumb|311x311px|Лїсточка розмариї]]Розмария рошлїна цеплих, южних крайох, та єй одвитує цепле лєто.&lt;ref name=&quot;:1&quot;&gt;[https://eklinika.telegraf.rs/prirodna-medicina/97031-ruzmarin-cudesna-biljka-sa-nebrojenim-lekovitim-svojstvima „Ruzmarin: čudesna biljka sa nebrojenim lekovitim svojstvima”]. ''eKlinika'' (на језику: српски). 2023-06-07. Приступљено 2026-01-29.&lt;/ref&gt; Рошнє на цалим побрежним подручу Медитерану, од Портуґалу по Малу Азию и Чарне морйо. На Балкану є тиж розширена на приморю, по слунковитих и каменїстих крайох далматинского и чарногорского побрежного подруча и околних островох.

На приморю угалавиним рошнє як самошейка, а у континенталних подручох ше углавим садзи.&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt; Часто ше хова по заградох и у черепох, алє є браз чувствительна на мраз, та ю у сиверних часцох треба чувац од жими. Люби моцну гумусову мишанїну глїни з додатком 15% [[Писок|писку]]. Пресадзує ше кажди треци рок до дакус векшого черепу.

== Лїковити часци ==
Хаснує ше квитки розмариї (''Rosmarini flores''), младнїки у квитнуцу (''Rosmarini herba''), а найчастейше ше збера лїсце (''Rosmarini'' ''folia''). Лїсце ше обера влєце, конари ше реже и охаби най ше суша.

Зоз дестилацию лїсцох або конарчкох ше достава розмарийов олєй (''Rosmarini oleum''). Квитки и рошлїну док квитнє збера ше у априлу и маю и суши у хладку. Попри етеричного олєю, розмария ма смоли, танини, горки материї и мали количества сапонину.&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt;&lt;ref&gt;[https://www.rts.rs/lat/magazin/Zdravlje/4425063/ruzmarin--biljni-eliksir-mladosti-cuva-nase-pamcenje-i-otklanja-bolove.html „Ruzmarin – biljni eliksir mladosti, čuva naše pamćenje i otklanja bolove”]. ''РТС'' (на язику: сербски). Приступљено 2026-01-29.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://alternativa-za-vas.com/index.php/clanak/article/ruzmarin-dobrobiti „Ljekovita svojstva ružmarina”]. ''alternativa-za-vas.com''. Приступљено 2026-01-29.&lt;/ref&gt;

== Хаснованє у кулинарстве ==
[[File:Rosemary (রোজমেরী).JPG|right|thumb|300px|Розмария]]Розмарию ше вельо хаснує у южноевропскей кухнї, гоч єй моцни смак хтори здогадує на камфор нє одвитує каждому. Кед ше покус хаснує, одлична є присмачка до юшкох, динстаней [[Желєнява|желєняви]], меса, мегких сирох, шицких файтох печеня, окреме по праженей риби. Найлєпше до єдзеня положиц єдну звязку, хтору треба виняц кед єдзенє достанє одвитуюцу арому. Тиж так, лїсточка мож оддвоїц, на дробно пошекац и додац до готового єдла. 

== Народни обичаї ==
У старим вику розмария була пошвецена греческей богинї Афродити, богинї краси и любови. З розмарийовима венчиками нє прикрашовани лєм статуи богох, алє конарчок розмариї кладли и до колїски народзеного дзецочка, прикрашовали малженски пари, а розмария була и квет умартих.

Хаснує ше и на свадзби (припина ше на ручнїки свадзебни) и на хованю (до труни умартому).

Позната є и як барз лїковита рошлїна, а додава ше и до рижних козметичних препаратох. Розмария ше кладзе и до [[Орман|ормана]], процив молю.

Розмария мала вельки угляд при [[Народ|народох]] ище од найстарших часох, а даєдни обичаї у вязи  з хаснованьом розмариї отримали ше по нєшка.

Розмария ше часто спомина у руских писньох, як на приклад у писнї:

'''''Кед сом ишол през петровски цинторин'''''

''Кед сом ишол през петровски цинторин,''

''випаднул ми з правей руки рузмарин.''

''А я за тим рузмарином бануєм,''  

''бо бо я тебе, моя мила, любуєм.''

= Ґалерия =
&lt;gallery&gt;
Файл:Romarin.jpg|Розмария у черепу
Файл:Rosmarinus officinalis133095382.jpg|Розквитнута розмария
Файл:Rosmarinus officinalis (Lamiaceae) 01.jpg|Розмария
Файл:Rosmarinus officinalis 2 (Corse).JPG|Розмария у природи
Файл:Rosemary Oil in a bottle and rosemary herb.jpg|Розмарийов олєй
Файл:'Rosmarinus officinalis' Rosemary Capel Manor College Gardens Enfield London England.jpg|Черяк розмариї
&lt;/gallery&gt;

== Литература ==
* Irena Gumowska, ''Ziółka i my'', 1983 Warszawa: PTTK &quot;KRAJ&quot;, &lt;nowiki&gt;ISBN 83-7005-089-1&lt;/nowiki&gt;.

= Вонкашнї вязи =

* Milosavljević, Katarina (2018-08-17) [https://royalbalm.rs/blog/ruzmarin-kao-lek-za-lice/ Ruzmarin kao lek za lice.] „Royal balm&quot; 17. avgust  2018.

* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B7%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD Рузмарин]

== Референци ==

&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Рошлїни]]
[[Катеґория:Квеце]]</text>
      <sha1>nd80aje88ngru01k7mph6clywh0eemj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шор</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3021</id>
    <revision>
      <id>18281</id>
      <parentid>18189</parentid>
      <timestamp>2026-05-08T07:23:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Ушорйованє</comment>
      <origin>18281</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6379" sha1="5kpo4o94poaooetomhioxfz66zsshbz" xml:space="preserve">'''Шор''' (всл. ''šor'', од мадь. ''sor'') – тото слово у нашим [[Руски язик|руским язику]] ма вецей значеня: 

'''1'''. улїца: Як пойдзе до валалу на шор, уж кричи на пса; По валалох ше велї улїци волаю: Нови шор, Вельки шор, Курти шор, Капущани шор итд.; 

'''2'''. колона, дахто/дацо поставени у шоре: Людзе поставали до шора, хто бул на шоре, тот бул виплацени. Тиж так купуєме карту до театру, кина, спортскей гали або стадионє у тим и тим шоре, 

'''3'''. порядок: У нїх у обисцу вшадзи шор; 

4. правила справованя: Таки шор, таки обичай у нїх.

== Фразеолоґия ==
буц (остац) у тим (другим, гевтим, таким) шоре – буц, остац самодруга: Остуди маю лєм жени у тим шоре.

за шором 1. по шоре: Кед орали, кажди мушел за шором мушел исц єден за другим; 2. єден за другим: Гоч би три роки за шором нїч [[Жито|жита]] нє зродзело, мали би.

пре шор – пре людзох, пре обичай – Гоч дараз и попиєм, то лєм кус, пре шор.

скорей шора – скорей як тому час: Вона од'жила свой живот скорей шора така млада.

буц у даяким шоре 1. буц у одредзеней ситуациї, обставинох, стану: Пойдзем до майстра да видзим у яким су шоре, чи пойду по семеринґи; 2. буц у порядку, зачувани: Кед ствар хтору сом вжал од сушеда на послугу врацим у таким шоре як сом ю приял, сушед ми и другираз да.

буц у добрим (своїм) шоре – буц у порядку, у шоре: У нас шицко у добрим шоре.

вжац дакого до шора – научиц дакого шора: Болєла тота кривда доброго Янка, та подумал Жида вжац до шора.

вивесц шора дакому/дачому 1. покончиц даяку вельку або чежку роботу: Нєшка пришли ище вецей писма, лєдво сом им шора виведол; 2. погубиц дацо (звичайно з нєфахову роботу): Тота дижджовна хвиля мишом виведзе шора (знїчтожи их).

(за)губиц/погубиц шора 1. (дакому) – загубиц дачий угляд, статус у дружтве: Вигнали свою бабу з обисца, та себе їх син загубел шор, кед ше женєл, нє сцели му дац дзивку. 2. (даґдзе або дакому) – загубиц даґдзе або дакому запровадзени порядок: Нє любела бим даяки твой шор погубиц, та так най будзе як ти сцеш.

знац шора – знац як треба свойо поблеми ришиц: Уж вони лєм знаю свой шор.

знац шора дакому/дачому – добре знац як треба робиц, поступац у одредзеней ситуациї: Дїдо знал шора сланїни, знал добру сланїну порихтац.

мац шора – знац меру, гранїцу: Вешелїц ше, алє и шора мац, нє як вони кажди вечар до карчми.

нє знац себе шора – нє знац ше стримац у єдзеню и пицу: Кед свадзби, а вон дай того масного паприґашу, дай тей свадзебней [[Капуста|капусти]], дай вина... шора себе нє знал.

лєм кед по шоре – добре кєд людзе умераю по старосци, по природним цеку.

нїяки шор – нєпорядок, нєзлагода: Нє ходзела вецей до нїх, бо у нїх барз нїяки шор: Йовґена [[оцец]] набил.

по своїм шоре – так як треба: Нє мала то ствар кед шицко напредує по своїм шоре.

привесц (увесц) до шора 1. (дакого): Нини би го уведли до шора – перше длуство сплациц; 2. (дацо) ушориц, привесц до шорового стану: Запарложел ми жем, нє можем ю до шора привсц.

присц на шор – указац ше правда: Видзиш як то шицко придзе на шор.

провадзиц (водзиц) шор – старац ше о оранизациї и окончованю роботи: Керстурски новтаруш добре шор провадзи: кед ґу ньому нєпоучени чловк придзе, вон го добре порадзи.

тримац дакого/дацо у добрим шоре – старац ше же би шицко було у шоре: У обисцу му як у апатики – трима обисце у добрим шоре.

Шор и робота тримаю чловека – чловек посцигнє кед є роботни и кед зна шора у роботи и живоце.

як то тому шор – як накдаю правила и обичаї: Кед идзеце по драже, здравкайц як тому шор.

== Литература ==
''Словнїк руского народного язика II, О – Я'', Нови Сад 2017, б. 771.

== Вонкашнї вязи ==
Miranda Glavaš Kul. [https://www.hrvatskarijec.rs/vijest/A16220/Redak-i-red/ Redak i red], вебсайт hrvatskarijec.rs, 24. марец 2009.</text>
      <sha1>5kpo4o94poaooetomhioxfz66zsshbz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Штрайк</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3022</id>
    <revision>
      <id>18280</id>
      <parentid>18190</parentid>
      <timestamp>2026-05-08T01:02:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Keresturec</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <comment>Форматованє, медзинаслов, унос фотки</comment>
      <origin>18280</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13114" sha1="126oekxkmskpe7jbppx8zirybqs0wg3" xml:space="preserve">[[Файл:Unison strike rally Oxford 20060328.jpg|алт=Штрайк у Оксфорду 2006.|мини|356x356п|Штрайк у Оксфорду 2006.]]
'''Штрайк''' (нєм. Streik, од анг. strike – цо значи: вдеренє), єдна з мирох роботнїкох, найчастейше заєднїцке напущованє роботи же би ше з тим нагнало давателя роботи прилапиц їх условия (найчастейше: звекшанє плаци або зменшанє годзинох роботи).

Як перши штрайк у Сербиї мож тримац роботнїцку побуну у краґуєвскей Лївальнї, хтора вибила у чаше кед управитель бул перши сербски школовани артилєрийни официр Петар Протич (1854–1857). 1

Перши познати штрайк бул у 12. вику у Єгипту под час панованя Рамзеса III кед ше окончовало будовательни роботи. Подїя зачувана на папирусу и детально описує цек штрайку.

Анґлийске слово strike, цо значи – штрайк, першираз ше зявело 1768. року, кед моряки, як знак потримовки штрайком у Лондону, „вдерелиˮ або одстранєли найвекши плахти тарґовинских ладьох у пристанїщу.

Од 1917. року мексицки устав, перши устав Мексика, ґарантовал право на штрайк. Пре масовну нєзанятосц у Америки 1937. року вибили 4740 штрайки. Була то найвекша габа штрайкох у историї.

== История штрайкох ==
Зоз зявеньом индустрийней револуциї и капитализма зявює ше и роботнїцка класа хтора власнїкови (капиталистови) могла предац лєм свою роботу. Понеже власнїк у лєпшим положеню од роботнїка – вон понука роботу, вон диктує условия роботи, у початней фази капитализма роботнїки мали лєм робиц за плацу яку капиталиста бул порихтани плациц.

З наставаньом индустрийних ґиґантох, дзе робело вельке число роботнїкох, створени условия за їх орґанизованє до роботнїцких синдикатох. Синдикати починаю борбу за роботнїцки интереси – векшу плацу, кратши роботни час, лєпши условия роботи, социялну и здравствену защиту...

Даватель роботи и роботнїки маю заєднїцки циль: витвориц и дзелїц приход. Способ подзелєня то гевто дзе ше им интереси зражую. Пре заєднїцки циль, даватель роботи и синдикати сотрудзую по одредзену точку и о проблематики бешедую. Кед ше оценї же з розгварками нє мож посцигнуц догварку, теди роботнїки уходза до штрайку.

== Нєобходни условия за орґанизованє штрайку ==
Штрайк ше муши добре орґанизовац, бо постої ризик же ше вон нє уда, та ше капиталиста почнє вимсциц (одпущованє орґанизатора з роботи, зменшанє плаци и под). За успишне орґанизованє штрайку треба даскельо предусловия:

♦ Же єст моцна синдикална орґанизация;

♦ Же орґанизация ма одредзени резерви пенєжу (найчастейше од членарини) зоз хторима оможлїви живот роботнїкох под час штрайку, бо нє буду примац плацу;

♦ Же єст вельки нарученя ґу фирми и час хтори капиталиста муши випочитовац ґу купцови;

♦ Же єст одлука векшини роботнїкох ступиц до штрайку;

♦ Же роботнїцки стражи можу зопрец штрайкбрехерох (роботнїкох хтори под час штрайку сцу робиц);

♦ Же штрайк може загрожиц Владу, явни шор и мир, та и нормални живот ужеми.

== Ґенерални штрайк ==
Ґенерални штрайк значи штрайк цалого єдного конара (напр. електропривреда, желєзнїца, ПТТ...) або аж шицких системох у жеми. У жемох розвитого капитализма аж и ґенерални штрайки нє ридкосц и у нїх знаю участвовац и вецей стотки тисячи людзе.

== Штрайк у социялизме ==
У социялизме була флоскула же роботнїки „власнїки фабрикох“, же нєт зраженя интересох у социялизме, та же штрайк нєможлїви и нєприродни. Точнєйше, штрайк бул забранєни и зрубовани у кореню. Синдикати ше занїмали з набавяньом углавним швиньского меса и орґанизованьом лєтованя роботнїкох.
Заш лєм у Югославиї, як найскорей єдиней жеми од тих дзе наставал социялизем, уж од 1958. року приходзи до перших штрайкох. Улогу капиталисти успишнє превжала бирократия. Понеже слово „штрайк“ було проскрибоване, похасновани нови термин „застановенє роботи“ (того було и пред Другу шветову войну).2 3 4  Пояшнєнє було же у борби процив бирократиї роботнїки з часу на час, „же би обрацели увагу“, починали „застановйовац роботу“. Застановенє роботи би ше ришовало так же би роботнїки у найвекшим чишлє случайох достали даяке звекшанє плаци „з друкованьом пенєжу“, а руководителє, як привредни так и синдикални и партийни, були на рижни способи покарани бо зоз свою роботу або нєроботу, приведли до застановеня роботи.

== Штрайк у транзициї ==
Найчежше орґанизовац штрайк у транзициї. Роботи нєт, вельки одпущованя, синдикати ше ище вше у правим смислу нє орґанизовали, а часто их власнїки и подкупели.

Єдини цо маю даяки шанси орґанизовац штрайк то роботнїки явних подприємствох бо их єст вельо и штрайк може загрожиц функционованє держави.

Понеже єст Закон о штрайку хтори принєсла Народна скупштина, штрайки у явних подприємствох дошлєбодзени, алє з обовязним „обезпеченьом минималней функциї роботи“. То практично значи же 30% роботнїкох нє шме штрайковац анї док штрайк тирва. Обачене же ше у штрайкох явних подприємствох поцихи евидентує хто спомедзи занятих бул у штрайку, а понеже ше вшадзи наявює одпущованя, ясне же як чежко нєшка орґанизовац штрайк.

Место штрайкох, у Сербиї ше остатнїх рокох применює „блокаду драгох“ та кажде хто ма даяки проблем може, за тераз, блокировац явни драги и улїци пре витворенє своїх правох. До тераз интервенциї полициї були ридки и нє пребарз брутални.

== Штрайк з гладом ==
То єдна з методох борби, найчастейше гарештованих процив власцох у гарешту и їх поступкох. Запровадзую го найчастейше политични гарештанци кед вичерпаю шицки средства борби за свойо права або цилї. Штрайк з гладом ше найчастейше запровадзує так же гарештанєц пиє лєм води, а одбива єдзенє. У зависносци од конституциї и здравственого стану, штрайк з гладом може тирвац без смертельних пошлїдкох коло 30 днї.

Єст вельо приклади же управа гарешту на силу карми гарештанца так же му дава инфузию.

Кед загарештовани даяка позната особа, вец до явносци швидко сцигує информация же вон штрайкує з гладом и теди приходзи до протестох прейґ средствох информованя на хасен штрайкачови. Публицитет у тим случаю пресудни.

Штрайк з гладом як средство хасную и обезправени у транзициї так же штрайкую пред Владу, Скупштину або на даяким другим явним месце.

== Лок аут ==
Лок аут то ситуация процивна штрайку. Кед власнїк нє ма досц роботи, вон завера фирму на єден час, роботнїки нє приходза на роботу и нє примаю плацу.

== Литература ==

* Bogdan Kavčič, Andrej Lukan, Dana Mesner-Andolšek, Andreja Čibron. 1991, STAVKE, Ljubljana: Znanstveno in publicistično središče d.o.o.

* Wagnerová, E.; Šimíček, V.; Langášek, T.; Pospíšil, I. a kol. Listina základních práv a svobod. Komentář. Praha : Wolters Kluwer ČR, a. s. 2012, s. 601

* ŠNÉDAR, Libor. Krátké zamyšlení nad problematikou právní regulace stávky. In: HRABCOVÁ, Dana. Pracovní právo 2011: sociální dialog: sborník příspěvků z mezinárodní vědecké konference. 1. vyd. Brno: Masarykova univerzita, 2011. s. 108 – 111. ISBN 9788021054387.

== Вонкашнї вязи ==

* Richard W. Fetter: [https://www.mesec.cz/clanky/i-mimo-kolektivni-vyjednavani-jsou-stavky-legalni-bez-pravidel/ Stávky i mimo kolektivní vyjednávání jsou legální, ale bez pravidel,] Měšec.cz, 14. 6. 2011.

== Референци ==


1  Журић, Вуле (31. 3. 2023). [https://oko.rts.rs/istorija/5083948/zivot-i-prikljucenija-petra-protica-dragacevca-prvog-skolovanog-srpskog-artiljerca-boj-srba-s-druzima-pakla-i-druge-price.html „Живот и прикљученија Петра Протића Драгачевца, првог школованог српског артиљерца: „Бој Срба с друзима пакла“ и друге приче”.] РТС - OKO. 

2 [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1935/11/01?pageIndex=00007 Крај обуставе рада у руднику Ресава.] Политика, 1. нов. 1935 

3 [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_EA14D129E93A8F6C7A1935AA12C320B4/1936/08/05?pageIndex=00005  ...предстоји обустава рада],  Време, 5. август 1936 

4 [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1936/04/04?pageIndex=00008  Шеснаести дан обуставе рада у фабрици авиона &quot;Змај&quot; у Земуну.] Политика, 4. апр. 1936.</text>
      <sha1>126oekxkmskpe7jbppx8zirybqs0wg3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18282</id>
      <parentid>18280</parentid>
      <timestamp>2026-05-08T07:29:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Olirk55</username>
        <id>19</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Означени викивязи</comment>
      <origin>18282</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13166" sha1="lx03vjjul9615ex7sevmcaaoyuc97fr" xml:space="preserve">[[Файл:Unison strike rally Oxford 20060328.jpg|алт=Штрайк у Оксфорду 2006.|мини|356x356п|Штрайк у Оксфорду 2006.]]
'''Штрайк''' (нєм. Streik, од анг. strike – цо значи: вдеренє), єдна з мирох роботнїкох, найчастейше заєднїцке напущованє роботи же би ше з тим нагнало давателя роботи прилапиц їх условия (найчастейше: звекшанє плаци або зменшанє [[Годзина|годзинох]] роботи).

Як перши штрайк у Сербиї мож тримац роботнїцку побуну у краґуєвскей Лївальнї, хтора вибила у чаше кед управитель бул перши сербски школовани артилєрийни официр Петар Протич (1854–1857). 1

Перши познати штрайк бул у 12. вику у Єгипту под час панованя Рамзеса III кед ше окончовало будовательни роботи. Подїя зачувана на папирусу и детально описує цек штрайку.

Анґлийске слово ''strike'', цо значи – штрайк, першираз ше зявело 1768. року, кед моряки, як знак потримовки штрайком у Лондону, „вдерелиˮ або одстранєли найвекши плахти тарґовинских ладьох у пристанїщу.

Од 1917. року мексицки устав, перши устав Мексика, ґарантовал право на штрайк. Пре масовну нєзанятосц у Америки 1937. року вибили 4740 штрайки. Була то найвекша габа штрайкох у историї.

== История штрайкох ==
Зоз зявеньом индустрийней револуциї и капитализма зявює ше и роботнїцка класа хтора власнїкови (капиталистови) могла предац лєм свою роботу. Понеже власнїк у лєпшим положеню од роботнїка – вон понука роботу, вон диктує условия роботи, у початней фази капитализма роботнїки мали лєм робиц за плацу яку капиталиста бул порихтани плациц.

З наставаньом индустрийних ґиґантох, дзе робело вельке число роботнїкох, створени условия за їх орґанизованє до роботнїцких синдикатох. Синдикати починаю борбу за роботнїцки интереси – векшу плацу, кратши роботни час, лєпши условия роботи, социялну и здравствену защиту...

Даватель роботи и роботнїки маю заєднїцки циль: витвориц и дзелїц приход. Способ подзелєня то гевто дзе ше им интереси зражую. Пре заєднїцки циль, даватель роботи и синдикати сотрудзую по одредзену точку и о проблематики бешедую. Кед ше оценї же з розгварками нє мож посцигнуц догварку, теди роботнїки уходза до штрайку.

== Нєобходни условия за орґанизованє штрайку ==
Штрайк ше муши добре орґанизовац, бо постої ризик же ше вон нє уда, та ше капиталиста почнє вимсциц (одпущованє орґанизатора з роботи, зменшанє плаци и под). За успишне орґанизованє штрайку треба даскельо предусловия:

♦ Же єст моцна синдикална орґанизация;

♦ Же орґанизация ма одредзени резерви пенєжу (найчастейше од членарини) зоз хторима оможлїви живот роботнїкох под час штрайку, бо нє буду примац плацу;

♦ Же єст вельки нарученя ґу фирми и час хтори капиталиста муши випочитовац ґу купцови;

♦ Же єст одлука векшини роботнїкох ступиц до штрайку;

♦ Же роботнїцки стражи можу зопрец штрайкбрехерох (роботнїкох хтори под час штрайку сцу робиц);

♦ Же штрайк може загрожиц Владу, явни шор и мир, та и нормални живот ужеми.

== Ґенерални штрайк ==
Ґенерални штрайк значи штрайк цалого єдного конара (напр. електропривреда, желєзнїца, ПТТ...) або аж шицких системох у жеми. У жемох розвитого капитализма аж и ґенерални штрайки нє ридкосц и у нїх знаю участвовац и вецей стотки тисячи людзе.

== Штрайк у социялизме ==
У социялизме була флоскула же роботнїки „власнїки фабрикох“, же нєт зраженя интересох у социялизме, та же штрайк нєможлїви и нєприродни. Точнєйше, штрайк бул забранєни и зрубовани у кореню. Синдикати ше занїмали з набавяньом углавним швиньского меса и орґанизованьом лєтованя роботнїкох.

Заш лєм у Югославиї, як найскорей єдиней жеми од тих дзе наставал социялизем, уж од 1958. року приходзи до перших штрайкох. Улогу капиталисти успишнє превжала бирократия. Понеже слово „штрайк“ було проскрибоване, похасновани нови термин „застановенє роботи“ (того було и пред Другу шветову войну).2 3 4  Пояшнєнє було же у борби процив бирократиї роботнїки з часу на час, „же би обрацели увагу“, починали „застановйовац роботу“. Застановенє роботи би ше ришовало так же би роботнїки у найвекшим чишлє случайох достали даяке звекшанє плаци „з друкованьом пенєжу“, а руководителє, як привредни так и синдикални и партийни, були на рижни способи покарани бо зоз свою роботу або нєроботу, приведли до застановеня роботи.

== Штрайк у транзициї ==
Найчежше орґанизовац штрайк у транзициї. Роботи нєт, вельки одпущованя, синдикати ше ище вше у правим смислу нє орґанизовали, а часто их власнїки и подкупели.

Єдини цо маю даяки шанси орґанизовац штрайк то роботнїки явних подприємствох бо их єст вельо и штрайк може загрожиц функционованє держави.

Понеже єст [[Закон (право)|Закон]] о штрайку хтори принєсла Народна скупштина, штрайки у явних подприємствох дошлєбодзени, алє з обовязним „обезпеченьом минималней функциї роботи“. То практично значи же 30% роботнїкох нє шме штрайковац анї док штрайк тирва. Обачене же ше у штрайкох явних подприємствох поцихи евидентує хто спомедзи занятих бул у штрайку, а понеже ше вшадзи наявює одпущованя, ясне же як чежко нєшка орґанизовац штрайк.

Место штрайкох, у Сербиї ше остатнїх рокох применює „блокаду драгох“ та кажде хто ма даяки проблем може, за тераз, блокировац явни драги и улїци пре витворенє своїх правох. До тераз интервенциї полициї були ридки и нє пребарз брутални.

== Штрайк з гладом ==
То єдна з методох борби, найчастейше гарештованих процив власцох у гарешту и їх поступкох. Запровадзую го найчастейше политични гарештанци кед вичерпаю шицки средства борби за свойо права або цилї. Штрайк з гладом ше найчастейше запровадзує так же гарештанєц пиє лєм води, а одбива єдзенє. У зависносци од конституциї и здравственого стану, штрайк з гладом може тирвац без смертельних пошлїдкох коло 30 днї.

Єст вельо приклади же управа гарешту на силу карми гарештанца так же му дава инфузию.

Кед загарештовани даяка позната особа, вец до явносци швидко сцигує информация же вон штрайкує з гладом и теди приходзи до протестох прейґ средствох информованя на хасен штрайкачови. Публицитет у тим случаю пресудни.

Штрайк з гладом як средство хасную и обезправени у транзициї так же штрайкую пред Владу, Скупштину або на даяким другим явним месце.

== Лок аут ==
Лок аут то ситуация процивна штрайку. Кед власнїк нє ма досц роботи, вон завера фирму на єден час, роботнїки нє приходза на роботу и нє примаю плацу.

== Литература ==

* Bogdan Kavčič, Andrej Lukan, Dana Mesner-Andolšek, Andreja Čibron. 1991, STAVKE, Ljubljana: Znanstveno in publicistično središče d.o.o.

* Wagnerová, E.; Šimíček, V.; Langášek, T.; Pospíšil, I. a kol. Listina základních práv a svobod. Komentář. Praha : Wolters Kluwer ČR, a. s. 2012, s. 601

* ŠNÉDAR, Libor. Krátké zamyšlení nad problematikou právní regulace stávky. In: HRABCOVÁ, Dana. Pracovní právo 2011: sociální dialog: sborník příspěvků z mezinárodní vědecké konference. 1. vyd. Brno: Masarykova univerzita, 2011. s. 108 – 111. ISBN 9788021054387.

== Вонкашнї вязи ==

* Richard W. Fetter: [https://www.mesec.cz/clanky/i-mimo-kolektivni-vyjednavani-jsou-stavky-legalni-bez-pravidel/ Stávky i mimo kolektivní vyjednávání jsou legální, ale bez pravidel,] Měšec.cz, 14. 6. 2011.

== Референци ==


1  Журић, Вуле (31. 3. 2023). [https://oko.rts.rs/istorija/5083948/zivot-i-prikljucenija-petra-protica-dragacevca-prvog-skolovanog-srpskog-artiljerca-boj-srba-s-druzima-pakla-i-druge-price.html „Живот и прикљученија Петра Протића Драгачевца, првог школованог српског артиљерца: „Бој Срба с друзима пакла“ и друге приче”.] РТС - OKO. 

2 [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1935/11/01?pageIndex=00007 Крај обуставе рада у руднику Ресава.] Политика, 1. нов. 1935 

3 [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_EA14D129E93A8F6C7A1935AA12C320B4/1936/08/05?pageIndex=00005  ...предстоји обустава рада],  Време, 5. август 1936 

4 [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1936/04/04?pageIndex=00008  Шеснаести дан обуставе рада у фабрици авиона &quot;Змај&quot; у Земуну.] Политика, 4. апр. 1936.</text>
      <sha1>lx03vjjul9615ex7sevmcaaoyuc97fr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Калдерма</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3032</id>
    <revision>
      <id>18267</id>
      <parentid>18229</parentid>
      <timestamp>2026-05-07T14:27:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ksenija234</username>
        <id>1651</id>
      </contributor>
      <comment>Уруцена писньочка</comment>
      <origin>18267</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14852" sha1="hdqhosivxfgngwo0w2f7kh910m575uh" xml:space="preserve">
[[File:Kaldrma u Skadarliji.jpg|right|thumb|300px|Турска калдерма зоз велького каменя у Скадарлиї, Беоґрад]]'''Калдерма''' єдна файта каменей защити зоз хтору ше прави [[Драга|драгу]] з [[Камень|каменя]] и то улїчки, драги або тротоари. Дакеди ше вираз „калдерма” хаснує и за сам материял, односно сам камень хтори ше кладзе на драгу.&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;1. Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 386. [[:sr:|COBIS.SR 30905103]]&lt;/ref&gt;Таку защиту ше хаснує од давна, кед нє було други материяли, же би ше обезпечело транспорт у диждох, кед драги, пре блато, поставаю нєпреходни.&lt;ref name=&quot;:1&quot;&gt;[https://amarilisonline.com/glossary/kaldrma-znacenje-poreklo-reci/ Значење речи калдрма] Glossary. Приступљено 17. 1. 2020.&lt;/ref&gt;
Ремеселнїк хтори поставя калдерму ше вола '''калдермар''' або '''тарацар'''.&lt;ref&gt;[https://staznaci.com/kaldrmdzija%E2%80%9EKALDRMD%C5%BDIJA%E2%80%9D. KALDRMDŽIJA] štaZnači.com. Приступљено 27. 2. 2023.&lt;/ref&gt;

== Етимолоґия ==
Слово „калдерма” походзи зоз греческого язика (''кalós dromos'' – красна драга). До сербского язика вошло як турцизем&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt; (''kaldırım'').&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

== История ==
[[File:Plovdiv-2020-08-Anticke divadlo10.jpg|right|thumb|300px|Калдерма од грубо обробеней коцки у Пловдиву, Болгарска]]Тоту технїку кладзеня каменя видумали ище антички [[Народ|народи]]. У Риме ше ище вше находза остатки Апийскей драги (''Via Appia''), вискладани зоз крашнє уклопенима блоками лави на фундаментох зоз чежкого каменя.&lt;ref&gt;Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 64. ISBN 86-331-2075-5.&lt;/ref&gt;
До [[Сербия|Сербиї]]  поняце „калдерма” пришло зоз Османлиями. [[Турска|Турки]] на драгох кладли калдерму зоз кончистим каменьом заджобнутим до [[Писок|писку]]. На тот способ ше зоз каменьом обкладало лєм важни улїчки у варошох, док други и далєй були зоз глїни (боси драги). У тим чаше ше у Европи масовно хасновало и камени коцки, хтори до Беоґраду сцигли з австрийскима заберанями.

У Беоґрадзе калдерми було пред Другу шветову войну по улїчкох на окраїскох и по приступних драгох. Єй правенє и оправянє було тунє и задовольовало тедишнї потреби. По 1911. рок Беоґрад мал лєм єдну турску калдерму зоз поламаного каменя, даскельо калдерми з полуобробеного каменя, а у даєдних главних улїчкох зоз камених полукоцкох, або коцкох, шицко на подлоги зоз писку або трозґи.&lt;ref&gt;[https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp%7Cissue:UB_00005_19340101%7Cpage:239%7Cquery:%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 Калдрмисање Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. јануар 1934, стране: 212-226]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Стојановић, Дубравка (2017). Калдрма и асфалт: урбанизација и европеизација Београда 1890-1914 (четврто изд.). Београд: Удружење за друштвену историју. б. 53—62.&lt;/ref&gt; Наскладани округли, поламани або кресани  каменьча ше тиж кладло до подлоги, так же по улїчкох нє було блата. 

== Калдермар ==
[[File:Cobblestone paving.jpg|right|thumb|300px|Поставянє калдерми]]
Калдермар майстор хтори поставя калдерму. При калдермованю тот майстор роби шицко – од пририхтованя жеми – подлоги, до поставяня каменя. Калдермованє нє єдноставне [[ремесло]].(9) Перши калдермаре ше у Сербиї зявюю з початком урбанизациї населєньох, кед ше зявела потреба за квалитетнима драгами. Калдермарски еснаф традицийно тримал славу Святи Тома, хтора ше слави 19. октобра.

У сучасним чаше, зоз зявеньом нових материялох и сучасних технолоґийох калдермарске ремесло скоро забуте. Нєшка ше зоз калдерму прави лєм улїчки и площи у историйних ядрох варошох, зоз хторима ше жада зачувац автентички випатрунок.

== Технїка калдермованя ==
При розпоредзованю каменя муши ше обрациц повагу на нагнуце терену и файту [[Поверхносц|поверхносци]] хтору ше закрива. Калдермар перше пририхтує подлогу, хтора може буц зоз глїни (жеми), або ше пред каменьом як подлогу кладзе писок, макадам або цимент. На пририхтаней подлоги ше потим означує нарис з колїком и шпарґу. Верхи колїка означую будуци уровень калдермованей [[Поверхносц|поверхносци]], а зоз шпарґу ше одредзує розпорядок каменя. Калдермар сцерпезлїво биє з млатком и ручним набивачом жеми и вец поставя каменє, фалат по фалат, а простор медзи каменьом пополнює з писком або циментом. Дакеди го може лєм добре надриляц до жеми зоз набивачом, а потим ше то налїва зоз нєпрепущуюцим пасмом асфалту.&lt;ref&gt;[https://www.planplus.rs/magazin/beogradska-kaldrma-tihi-svedok-istorije-grada-staro-beo-gradske-price/376 „Београдска калдрма”. План плус. Приступљено 17. 1. 2020.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://ntv.ba/zanimljivi-zanati-kaldrmdzija/ „Zanimljivi zanati: Kaldrmdžija”. Kalesija Online. 17. 10. 2015. Приступљено 27. 2. 2023.]&lt;/ref&gt;(9)

Квалитет калдерми завиши од файти каменя хтори ше хаснує, форми и велькосци дзепоєдних каменьох, їх медзисобного розмаку, як и способу шорованя. Камень хтори ше хаснує муши буц достаточно тварди и нє шме ше лєгко трушиц або шлїзкац под рухому терху. Защита од дробнєйшого каменя длужей тирва, прето же ше при вельких камених плочох рубци швидко очкодую, як и сама поверхносц, та поставаю нєровни и заокруглєни. З другого боку, обробок дробного каменя вельо драгши.

Тирвацосц и квалитет защити тиж завиши и од грубини подлоги. Кед тото пасмо ценке, каменче ше швидко розкива, та помедзи нього преходзи вода. Жем спод подлоги ше пре тото швидко розмочи, змегча и приходзи до нєровномирного злєгованя, прецо и поверхносц самей улїчки постава нєровна. Же би ше тото заобишло, пробоване поставяц калдерму на подлогу з бетону, хтора нє препущує воду, алє ше тото указало як нєпрактичне. При преходзеню чежкей превозки, вибрациї ше зоз поверхносци преноша на бетонску подлогу, а прейґ нєй на околни будинки, та приходзи до трешеня. Окрем того, и сам камень швидко препада, прициснути од долу зоз тварду попдлогу, а од горе зоз чежкима превозками. Же би ше тото обкеровало, медзи бетонски подлоги и каменче ше поставя пасмо писку.(13)

== Файти калдерми ==
[[File:Brick pavings at old Exchange building at Hofstraat 15 Antwerpen.JPG|right|thumb|300px|Розлични способи калдермованя]]Камень хтори ше хаснує за правенє драги з каменьом на улїчкох може буц нєобробени або обробени.

* Звичайна назва за защиту од нєобробеного каменя у сербским язику то ''турска калдерма''

* Кед ше калдерму прави з кресаного каменя, воно може буц менєй або вецей правилно обробене у форми паралелопипеду, коцки або орубеней пирамиди

Окрем з природного каменя, калдерму мож правиц и з других материялох: штучного каменя и цеглох, асфалту и асфалтних плочох, древених коцкох и рубаного округлого древа, бетону, желєзних плочох або розличного рециклажного материялу.(13)

Єст рижни способи калдермованя:

* полукружне        

* дияґоналне       

* лепезасте       

* кружне       

* зарясте(9)       
Калдерма ше спомина у и руских народних писньох:

''Нашим шором будзе у нас калдерма'' (виривок)

''Нашим шором будзе у нас калдерма.                                                                                                                                           „Поведз мужу чи я тебе нє верна:                                                                                                                                               облапим, побочкам чоло и за оберва,                                                                                                                                                  поведз, мужу, чи я тебе нє верна“.''

''У тим доме била ружа розквита:                                                                                                                                                             цо ма вариц, ґаздиня ше нє пита.                                                                                                                                                    „Шицко ци приправим и на трошок зохабим,                                                                                                                                          а на вечар седем раз це облапим.“''

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Скадарска улица - Скадарлија (13).jpg|Скадарска улїчка - Скадарлия
Файл:Cobblestones street Pompeii.jpg|Калдермована улїчка у Помпеї
Файл:REFERENCE stone pathway 02 (Amal Kumar via Poly Haven).jpg|Дражка зоз каменя
Файл:Gleis Straßenbahn Altstadt Nordhausen.jpg|Драга зоз каменя
&lt;/gallery&gt;

= Референци =
1. Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 386. [https://sr.wikipedia.org/wiki/ COBIS.SR 30905103]&lt;ref&gt;1. Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 386. [[:sr:|COBIS.SR 30905103]]&lt;/ref&gt; 

2. [https://amarilisonline.com/glossary/kaldrma-znacenje-poreklo-reci/ Значење речи калдрма] Glossary. Приступљено 17. 1. 2020.

3. [https://staznaci.com/kaldrmdzija„KALDRMDŽIJA”. KALDRMDŽIJA] štaZnači.com. Приступљено 27. 2. 2023.

4. Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 64. ISBN 86-331-2075-5.

5. [https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00005_19340101|page:239|query:%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 Калдрмисање Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. јануар 1934, стране: 212-226]

= Вонкашнї вязи=    

* [https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00004_18891126|page:2|query:%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 О калдрми]  

*        [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 sr.wikipedia.org/wiki Калдрма]
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Будовательство]]
[[Катеґория:Драги]]</text>
      <sha1>hdqhosivxfgngwo0w2f7kh910m575uh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18269</id>
      <parentid>18267</parentid>
      <timestamp>2026-05-07T14:40:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ksenija234</username>
        <id>1651</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>18269</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14026" sha1="my1xzm8eypm83xytawdqtydlrmo9xps" xml:space="preserve">
[[File:Kaldrma u Skadarliji.jpg|right|thumb|300px|Турска калдерма зоз велького каменя у Скадарлиї, Беоґрад]]'''Калдерма''' єдна файта каменей защити зоз хтору ше прави [[Драга|драгу]] з [[Камень|каменя]] и то улїчки, драги або тротоари. Дакеди ше вираз „калдерма” хаснує и за сам материял, односно сам камень хтори ше кладзе на драгу.&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;1. Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 386. [[:sr:|COBIS.SR 30905103]]&lt;/ref&gt;Таку защиту ше хаснує од давна, кед нє було други материяли, же би ше обезпечело транспорт у диждох, кед драги, пре блато, поставаю нєпреходни.&lt;ref name=&quot;:1&quot;&gt;[https://amarilisonline.com/glossary/kaldrma-znacenje-poreklo-reci/ Значење речи калдрма] Glossary. Приступљено 17. 1. 2020.&lt;/ref&gt;
Ремеселнїк хтори поставя калдерму ше вола '''калдермар''' або '''тарацар'''.&lt;ref&gt;[https://staznaci.com/kaldrmdzija%E2%80%9EKALDRMD%C5%BDIJA%E2%80%9D. KALDRMDŽIJA] štaZnači.com. Приступљено 27. 2. 2023.&lt;/ref&gt;

== Етимолоґия ==
Слово „калдерма” походзи зоз греческого язика (''кalós dromos'' – красна драга). До сербского язика вошло як турцизем&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt; (''kaldırım'').&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

== История ==
[[File:Plovdiv-2020-08-Anticke divadlo10.jpg|right|thumb|300px|Калдерма од грубо обробеней коцки у Пловдиву, Болгарска]]Тоту технїку кладзеня каменя видумали ище антички [[Народ|народи]]. У Риме ше ище вше находза остатки Апийскей драги (''Via Appia''), вискладани зоз крашнє уклопенима блоками лави на фундаментох зоз чежкого каменя.&lt;ref&gt;Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 64. ISBN 86-331-2075-5.&lt;/ref&gt;
До [[Сербия|Сербиї]]  поняце „калдерма” пришло зоз Османлиями. [[Турска|Турки]] на драгох кладли калдерму зоз кончистим каменьом заджобнутим до [[Писок|писку]]. На тот способ ше зоз каменьом обкладало лєм важни улїчки у варошох, док други и далєй були зоз глїни (боси драги). У тим чаше ше у Европи масовно хасновало и камени коцки, хтори до Беоґраду сцигли з австрийскима заберанями.

У Беоґрадзе калдерми було пред Другу шветову войну по улїчкох на окраїскох и по приступних драгох. Єй правенє и оправянє було тунє и задовольовало тедишнї потреби. По 1911. рок Беоґрад мал лєм єдну турску калдерму зоз поламаного каменя, даскельо калдерми з полуобробеного каменя, а у даєдних главних улїчкох зоз камених полукоцкох, або коцкох, шицко на подлоги зоз писку або трозґи.&lt;ref&gt;[https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp%7Cissue:UB_00005_19340101%7Cpage:239%7Cquery:%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 Калдрмисање Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. јануар 1934, стране: 212-226]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Стојановић, Дубравка (2017). Калдрма и асфалт: урбанизација и европеизација Београда 1890-1914 (четврто изд.). Београд: Удружење за друштвену историју. б. 53—62.&lt;/ref&gt; Наскладани округли, поламани або кресани  каменьча ше тиж кладло до подлоги, так же по улїчкох нє було блата. 

== Калдермар ==
[[File:Cobblestone paving.jpg|right|thumb|300px|Поставянє калдерми]]
Калдермар майстор хтори поставя калдерму. При калдермованю тот майстор роби шицко – од пририхтованя жеми – подлоги, до поставяня каменя. Калдермованє нє єдноставне [[ремесло]].(9) Перши калдермаре ше у Сербиї зявюю з початком урбанизациї населєньох, кед ше зявела потреба за квалитетнима драгами. Калдермарски еснаф традицийно тримал славу Святи Тома, хтора ше слави 19. октобра.

У сучасним чаше, зоз зявеньом нових материялох и сучасних технолоґийох калдермарске ремесло скоро забуте. Нєшка ше зоз калдерму прави лєм улїчки и площи у историйних ядрох варошох, зоз хторима ше жада зачувац автентички випатрунок.

== Технїка калдермованя ==
При розпоредзованю каменя муши ше обрациц повагу на нагнуце терену и файту [[Поверхносц|поверхносци]] хтору ше закрива. Калдермар перше пририхтує подлогу, хтора може буц зоз глїни (жеми), або ше пред каменьом як подлогу кладзе писок, макадам або цимент. На пририхтаней подлоги ше потим означує нарис з колїком и шпарґу. Верхи колїка означую будуци уровень калдермованей [[Поверхносц|поверхносци]], а зоз шпарґу ше одредзує розпорядок каменя. Калдермар сцерпезлїво биє з млатком и ручним набивачом жеми и вец поставя каменє, фалат по фалат, а простор медзи каменьом пополнює з писком або циментом. Дакеди го може лєм добре надриляц до жеми зоз набивачом, а потим ше то налїва зоз нєпрепущуюцим пасмом асфалту.&lt;ref&gt;[https://www.planplus.rs/magazin/beogradska-kaldrma-tihi-svedok-istorije-grada-staro-beo-gradske-price/376 „Београдска калдрма”. План плус. Приступљено 17. 1. 2020.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://ntv.ba/zanimljivi-zanati-kaldrmdzija/ „Zanimljivi zanati: Kaldrmdžija”. Kalesija Online. 17. 10. 2015. Приступљено 27. 2. 2023.]&lt;/ref&gt;(9)

Квалитет калдерми завиши од файти каменя хтори ше хаснує, форми и велькосци дзепоєдних каменьох, їх медзисобного розмаку, як и способу шорованя. Камень хтори ше хаснує муши буц достаточно тварди и нє шме ше лєгко трушиц або шлїзкац под рухому терху. Защита од дробнєйшого каменя длужей тирва, прето же ше при вельких камених плочох рубци швидко очкодую, як и сама поверхносц, та поставаю нєровни и заокруглєни. З другого боку, обробок дробного каменя вельо драгши.

Тирвацосц и квалитет защити тиж завиши и од грубини подлоги. Кед тото пасмо ценке, каменче ше швидко розкива, та помедзи нього преходзи вода. Жем спод подлоги ше пре тото швидко розмочи, змегча и приходзи до нєровномирного злєгованя, прецо и поверхносц самей улїчки постава нєровна. Же би ше тото заобишло, пробоване поставяц калдерму на подлогу з бетону, хтора нє препущує воду, алє ше тото указало як нєпрактичне. При преходзеню чежкей превозки, вибрациї ше зоз поверхносци преноша на бетонску подлогу, а прейґ нєй на околни будинки, та приходзи до трешеня. Окрем того, и сам камень швидко препада, прициснути од долу зоз тварду попдлогу, а од горе зоз чежкима превозками. Же би ше тото обкеровало, медзи бетонски подлоги и каменче ше поставя пасмо писку.(13)

== Файти калдерми ==
[[File:Brick pavings at old Exchange building at Hofstraat 15 Antwerpen.JPG|right|thumb|300px|Розлични способи калдермованя]]Камень хтори ше хаснує за правенє драги з каменьом на улїчкох може буц нєобробени або обробени.

* Звичайна назва за защиту од нєобробеного каменя у сербским язику то ''турска калдерма''

* Кед ше калдерму прави з кресаного каменя, воно може буц менєй або вецей правилно обробене у форми паралелопипеду, коцки або орубеней пирамиди

Окрем з природного каменя, калдерму мож правиц и з других материялох: штучного каменя и цеглох, асфалту и асфалтних плочох, древених коцкох и рубаного округлого древа, бетону, желєзних плочох або розличного рециклажного материялу.(13)

Єст рижни способи калдермованя:

* полукружне        

* дияґоналне       

* лепезасте       

* кружне       

* зарясте(9)       
Калдерма ше спомина у и руских народних писньох:

''Нашим шором будзе у нас калдерма'' (виривок)

''Нашим шором будзе у нас калдерма.'' 

''„Поведз мужу чи я тебе нє верна:''  

''облапим, побочкам чоло и за оберва,'' 

''поведз, мужу, чи я тебе нє верна“.''

''У тим доме била ружа розквита:'' 

''цо ма вариц, ґаздиня ше нє пита.''   

''„Шицко ци приправим и на трошок зохабим,'' 

''а на вечар седем раз це облапим.“''

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Скадарска улица - Скадарлија (13).jpg|Скадарска улїчка - Скадарлия
Файл:Cobblestones street Pompeii.jpg|Калдермована улїчка у Помпеї
Файл:REFERENCE stone pathway 02 (Amal Kumar via Poly Haven).jpg|Дражка зоз каменя
Файл:Gleis Straßenbahn Altstadt Nordhausen.jpg|Драга зоз каменя
&lt;/gallery&gt;

= Референци =
1. Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 386. [https://sr.wikipedia.org/wiki/ COBIS.SR 30905103]&lt;ref&gt;1. Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 386. [[:sr:|COBIS.SR 30905103]]&lt;/ref&gt; 

2. [https://amarilisonline.com/glossary/kaldrma-znacenje-poreklo-reci/ Значење речи калдрма] Glossary. Приступљено 17. 1. 2020.

3. [https://staznaci.com/kaldrmdzija„KALDRMDŽIJA”. KALDRMDŽIJA] štaZnači.com. Приступљено 27. 2. 2023.

4. Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 64. ISBN 86-331-2075-5.

5. [https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00005_19340101|page:239|query:%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 Калдрмисање Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. јануар 1934, стране: 212-226]

= Вонкашнї вязи=    

* [https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00004_18891126|page:2|query:%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 О калдрми]  

*        [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 sr.wikipedia.org/wiki Калдрма]
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Будовательство]]
[[Катеґория:Драги]]</text>
      <sha1>my1xzm8eypm83xytawdqtydlrmo9xps</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18271</id>
      <parentid>18269</parentid>
      <timestamp>2026-05-07T14:49:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ksenija234</username>
        <id>1651</id>
      </contributor>
      <origin>18271</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12886" sha1="9bykcapkwdbqp2cq7j4xa535tq66yez" xml:space="preserve">
[[File:Kaldrma u Skadarliji.jpg|right|thumb|300px|Турска калдерма зоз велького каменя у Скадарлиї, Беоґрад]]'''Калдерма''' єдна файта каменей защити зоз хтору ше прави [[Драга|драгу]] з [[Камень|каменя]] и то улїчки, драги або тротоари. Дакеди ше вираз „калдерма” хаснує и за сам материял, односно сам камень хтори ше кладзе на драгу.&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;1. Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 386. [[:sr:|COBIS.SR 30905103]]&lt;/ref&gt;Таку защиту ше хаснує од давна, кед нє було други материяли, же би ше обезпечело транспорт у диждох, кед драги, пре блато, поставаю нєпреходни.&lt;ref name=&quot;:1&quot;&gt;[https://amarilisonline.com/glossary/kaldrma-znacenje-poreklo-reci/ Значење речи калдрма] Glossary. Приступљено 17. 1. 2020.&lt;/ref&gt;
Ремеселнїк хтори поставя калдерму ше вола '''калдермар''' або '''тарацар'''.&lt;ref&gt;[https://staznaci.com/kaldrmdzija%E2%80%9EKALDRMD%C5%BDIJA%E2%80%9D. KALDRMDŽIJA] štaZnači.com. Приступљено 27. 2. 2023.&lt;/ref&gt;

== Етимолоґия ==
Слово „калдерма” походзи зоз греческого язика (''кalós dromos'' – красна драга). До сербского язика вошло як турцизем&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt; (''kaldırım'').&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

== История ==
[[File:Plovdiv-2020-08-Anticke divadlo10.jpg|right|thumb|300px|Калдерма од грубо обробеней коцки у Пловдиву, Болгарска]]Тоту технїку кладзеня каменя видумали ище антички [[Народ|народи]]. У Риме ше ище вше находза остатки Апийскей драги (''Via Appia''), вискладани зоз крашнє уклопенима блоками лави на фундаментох зоз чежкого каменя.&lt;ref&gt;Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 64. ISBN 86-331-2075-5.&lt;/ref&gt;
До [[Сербия|Сербиї]]  поняце „калдерма” пришло зоз Османлиями. [[Турска|Турки]] на драгох кладли калдерму зоз кончистим каменьом заджобнутим до [[Писок|писку]]. На тот способ ше зоз каменьом обкладало лєм важни улїчки у варошох, док други и далєй були зоз глїни (боси драги). У тим чаше ше у Европи масовно хасновало и камени коцки, хтори до Беоґраду сцигли з австрийскима заберанями.

У Беоґрадзе калдерми було пред Другу шветову войну по улїчкох на окраїскох и по приступних драгох. Єй правенє и оправянє було тунє и задовольовало тедишнї потреби. По 1911. рок Беоґрад мал лєм єдну турску калдерму зоз поламаного каменя, даскельо калдерми з полуобробеного каменя, а у даєдних главних улїчкох зоз камених полукоцкох, або коцкох, шицко на подлоги зоз писку або трозґи.&lt;ref&gt;[https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp%7Cissue:UB_00005_19340101%7Cpage:239%7Cquery:%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 Калдрмисање Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. јануар 1934, стране: 212-226]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Стојановић, Дубравка (2017). Калдрма и асфалт: урбанизација и европеизација Београда 1890-1914 (четврто изд.). Београд: Удружење за друштвену историју. б. 53—62.&lt;/ref&gt; Наскладани округли, поламани або кресани  каменьча ше тиж кладло до подлоги, так же по улїчкох нє було блата. 

== Калдермар ==
[[File:Cobblestone paving.jpg|right|thumb|300px|Поставянє калдерми]]
Калдермар майстор хтори поставя калдерму. При калдермованю тот майстор роби шицко – од пририхтованя жеми – подлоги, до поставяня каменя. Калдермованє нє єдноставне [[ремесло]].(9) Перши калдермаре ше у Сербиї зявюю з початком урбанизациї населєньох, кед ше зявела потреба за квалитетнима драгами. Калдермарски еснаф традицийно тримал славу Святи Тома, хтора ше слави 19. октобра.

У сучасним чаше, зоз зявеньом нових материялох и сучасних технолоґийох калдермарске ремесло скоро забуте. Нєшка ше зоз калдерму прави лєм улїчки и площи у историйних ядрох варошох, зоз хторима ше жада зачувац автентички випатрунок.

== Технїка калдермованя ==
При розпоредзованю каменя муши ше обрациц повагу на нагнуце терену и файту [[Поверхносц|поверхносци]] хтору ше закрива. Калдермар перше пририхтує подлогу, хтора може буц зоз глїни (жеми), або ше пред каменьом як подлогу кладзе писок, макадам або цимент. На пририхтаней подлоги ше потим означує нарис з колїком и шпарґу. Верхи колїка означую будуци уровень калдермованей [[Поверхносц|поверхносци]], а зоз шпарґу ше одредзує розпорядок каменя. Калдермар сцерпезлїво биє з млатком и ручним набивачом жеми и вец поставя каменє, фалат по фалат, а простор медзи каменьом пополнює з писком або циментом. Дакеди го може лєм добре надриляц до жеми зоз набивачом, а потим ше то налїва зоз нєпрепущуюцим пасмом асфалту.&lt;ref&gt;[https://www.planplus.rs/magazin/beogradska-kaldrma-tihi-svedok-istorije-grada-staro-beo-gradske-price/376 „Београдска калдрма”. План плус. Приступљено 17. 1. 2020.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://ntv.ba/zanimljivi-zanati-kaldrmdzija/ „Zanimljivi zanati: Kaldrmdžija”. Kalesija Online. 17. 10. 2015. Приступљено 27. 2. 2023.]&lt;/ref&gt;(9)

Квалитет калдерми завиши од файти каменя хтори ше хаснує, форми и велькосци дзепоєдних каменьох, їх медзисобного розмаку, як и способу шорованя. Камень хтори ше хаснує муши буц достаточно тварди и нє шме ше лєгко трушиц або шлїзкац под рухому терху. Защита од дробнєйшого каменя длужей тирва, прето же ше при вельких камених плочох рубци швидко очкодую, як и сама поверхносц, та поставаю нєровни и заокруглєни. З другого боку, обробок дробного каменя вельо драгши.

Тирвацосц и квалитет защити тиж завиши и од грубини подлоги. Кед тото пасмо ценке, каменче ше швидко розкива, та помедзи нього преходзи вода. Жем спод подлоги ше пре тото швидко розмочи, змегча и приходзи до нєровномирного злєгованя, прецо и поверхносц самей улїчки постава нєровна. Же би ше тото заобишло, пробоване поставяц калдерму на подлогу з бетону, хтора нє препущує воду, алє ше тото указало як нєпрактичне. При преходзеню чежкей превозки, вибрациї ше зоз поверхносци преноша на бетонску подлогу, а прейґ нєй на околни будинки, та приходзи до трешеня. Окрем того, и сам камень швидко препада, прициснути од долу зоз тварду попдлогу, а од горе зоз чежкима превозками. Же би ше тото обкеровало, медзи бетонски подлоги и каменче ше поставя пасмо писку.(13)

== Файти калдерми ==
[[File:Brick pavings at old Exchange building at Hofstraat 15 Antwerpen.JPG|right|thumb|300px|Розлични способи калдермованя]]Камень хтори ше хаснує за правенє драги з каменьом на улїчкох може буц нєобробени або обробени.

* Звичайна назва за защиту од нєобробеного каменя у сербским язику то ''турска калдерма''

* Кед ше калдерму прави з кресаного каменя, воно може буц менєй або вецей правилно обробене у форми паралелопипеду, коцки або орубеней пирамиди

Окрем з природного каменя, калдерму мож правиц и з других материялох: штучного каменя и цеглох, асфалту и асфалтних плочох, древених коцкох и рубаного округлого древа, бетону, желєзних плочох або розличного рециклажного материялу.(13)

Єст рижни способи калдермованя:

* полукружне        

* дияґоналне       

* лепезасте       

* кружне       

* зарясте(9)       
Калдерма ше спомина у и руских народних писньох:

'''''Нашим шором будзе у нас калдерма''''' (виривок)

''Нашим шором будзе у нас калдерма.'' 

''„Поведз мужу чи я тебе нє верна:''  

''облапим, побочкам чоло и за оберва,'' 

''поведз, мужу, чи я тебе нє верна“.''

''У тим доме била ружа розквита:'' 

''цо ма вариц, ґаздиня ше нє пита.''   

''„Шицко ци приправим и на трошок зохабим,'' 

''а на вечар седем раз це облапим.“''

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Скадарска улица - Скадарлија (13).jpg|Скадарска улїчка - Скадарлия
Файл:Cobblestones street Pompeii.jpg|Калдермована улїчка у Помпеї
Файл:REFERENCE stone pathway 02 (Amal Kumar via Poly Haven).jpg|Дражка зоз каменя
Файл:Gleis Straßenbahn Altstadt Nordhausen.jpg|Драга зоз каменя
&lt;/gallery&gt;

= Референци =


= Вонкашнї вязи=    

* [https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00004_18891126|page:2|query:%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 О калдрми]  

*        [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 sr.wikipedia.org/wiki Калдрма]
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Будовательство]]
[[Катеґория:Драги]]</text>
      <sha1>9bykcapkwdbqp2cq7j4xa535tq66yez</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18272</id>
      <parentid>18271</parentid>
      <timestamp>2026-05-07T14:55:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ksenija234</username>
        <id>1651</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>18272</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11149" sha1="czhuizittbw65w0ysqk30laygv3n0ku" xml:space="preserve">
[[File:Kaldrma u Skadarliji.jpg|right|thumb|300px|Турска калдерма зоз велького каменя у Скадарлиї, Беоґрад]]'''Калдерма''' єдна файта каменей защити зоз хтору ше прави [[Драга|драгу]] з [[Камень|каменя]] и то улїчки, драги або тротоари. Дакеди ше вираз „калдерма” хаснує и за сам материял, односно сам камень хтори ше кладзе на драгу.Таку защиту ше хаснує од давна, кед нє було други материяли, же би ше обезпечело транспорт у диждох, кед драги, пре блато, поставаю нєпреходни.
Ремеселнїк хтори поставя калдерму ше вола '''калдермар''' або '''тарацар'''.

== Етимолоґия ==
Слово „калдерма” походзи зоз греческого язика (''кalós dromos'' – красна драга). До сербского язика вошло як турцизем (''kaldırım'').

== История ==
[[File:Plovdiv-2020-08-Anticke divadlo10.jpg|right|thumb|300px|Калдерма од грубо обробеней коцки у Пловдиву, Болгарска]]Тоту технїку кладзеня каменя видумали ище антички [[Народ|народи]]. У Риме ше ище вше находза остатки Апийскей драги (''Via Appia''), вискладани зоз крашнє уклопенима блоками лави на фундаментох зоз чежкого каменя.
До [[Сербия|Сербиї]]  поняце „калдерма” пришло зоз Османлиями. [[Турска|Турки]] на драгох кладли калдерму зоз кончистим каменьом заджобнутим до [[Писок|писку]]. На тот способ ше зоз каменьом обкладало лєм важни улїчки у варошох, док други и далєй були зоз глїни (боси драги). У тим чаше ше у Европи масовно хасновало и камени коцки, хтори до Беоґраду сцигли з австрийскима заберанями.

У Беоґрадзе калдерми було пред Другу шветову войну по улїчкох на окраїскох и по приступних драгох. Єй правенє и оправянє було тунє и задовольовало тедишнї потреби. По 1911. рок Беоґрад мал лєм єдну турску калдерму зоз поламаного каменя, даскельо калдерми з полуобробеного каменя, а у даєдних главних улїчкох зоз камених полукоцкох, або коцкох, шицко на подлоги зоз писку або трозґи. Наскладани округли, поламани або кресани  каменьча ше тиж кладло до подлоги, так же по улїчкох нє було блата. 

== Калдермар ==
[[File:Cobblestone paving.jpg|right|thumb|300px|Поставянє калдерми]]
Калдермар майстор хтори поставя калдерму. При калдермованю тот майстор роби шицко – од пририхтованя жеми – подлоги, до поставяня каменя. Калдермованє нє єдноставне [[ремесло]]. Перши калдермаре ше у Сербиї зявюю з початком урбанизациї населєньох, кед ше зявела потреба за квалитетнима драгами. Калдермарски еснаф традицийно тримал славу Святи Тома, хтора ше слави 19. октобра.

У сучасним чаше, зоз зявеньом нових материялох и сучасних технолоґийох калдермарске ремесло скоро забуте. Нєшка ше зоз калдерму прави лєм улїчки и площи у историйних ядрох варошох, зоз хторима ше жада зачувац автентички випатрунок.

== Технїка калдермованя ==
При розпоредзованю каменя муши ше обрациц повагу на нагнуце терену и файту [[Поверхносц|поверхносци]] хтору ше закрива. Калдермар перше пририхтує подлогу, хтора може буц зоз глїни (жеми), або ше пред каменьом як подлогу кладзе писок, макадам або цимент. На пририхтаней подлоги ше потим означує нарис з колїком и шпарґу. Верхи колїка означую будуци уровень калдермованей [[Поверхносц|поверхносци]], а зоз шпарґу ше одредзує розпорядок каменя. Калдермар сцерпезлїво биє з млатком и ручним набивачом жеми и вец поставя каменє, фалат по фалат, а простор медзи каменьом пополнює з писком або циментом. Дакеди го може лєм добре надриляц до жеми зоз набивачом, а потим ше то налїва зоз нєпрепущуюцим пасмом асфалту.

Квалитет калдерми завиши од файти каменя хтори ше хаснує, форми и велькосци дзепоєдних каменьох, їх медзисобного розмаку, як и способу шорованя. Камень хтори ше хаснує муши буц достаточно тварди и нє шме ше лєгко трушиц або шлїзкац под рухому терху. Защита од дробнєйшого каменя длужей тирва, прето же ше при вельких камених плочох рубци швидко очкодую, як и сама поверхносц, та поставаю нєровни и заокруглєни. З другого боку, обробок дробного каменя вельо драгши.

Тирвацосц и квалитет защити тиж завиши и од грубини подлоги. Кед тото пасмо ценке, каменче ше швидко розкива, та помедзи нього преходзи вода. Жем спод подлоги ше пре тото швидко розмочи, змегча и приходзи до нєровномирного злєгованя, прецо и поверхносц самей улїчки постава нєровна. Же би ше тото заобишло, пробоване поставяц калдерму на подлогу з бетону, хтора нє препущує воду, алє ше тото указало як нєпрактичне. При преходзеню чежкей превозки, вибрациї ше зоз поверхносци преноша на бетонску подлогу, а прейґ нєй на околни будинки, та приходзи до трешеня. Окрем того, и сам камень швидко препада, прициснути од долу зоз тварду попдлогу, а од горе зоз чежкима превозками. Же би ше тото обкеровало, медзи бетонски подлоги и каменче ше поставя пасмо писку.

== Файти калдерми ==
[[File:Brick pavings at old Exchange building at Hofstraat 15 Antwerpen.JPG|right|thumb|300px|Розлични способи калдермованя]]Камень хтори ше хаснує за правенє драги з каменьом на улїчкох може буц нєобробени або обробени.

* Звичайна назва за защиту од нєобробеного каменя у сербским язику то ''турска калдерма''

* Кед ше калдерму прави з кресаного каменя, воно може буц менєй або вецей правилно обробене у форми паралелопипеду, коцки або орубеней пирамиди

Окрем з природного каменя, калдерму мож правиц и з других материялох: штучного каменя и цеглох, асфалту и асфалтних плочох, древених коцкох и рубаного округлого древа, бетону, желєзних плочох або розличного рециклажного материялу.

Єст рижни способи калдермованя:

* полукружне        

* дияґоналне       

* лепезасте       

* кружне       

* зарясте
Калдерма ше спомина у и руских народних писньох:

'''''Нашим шором будзе у нас калдерма''''' (виривок)

''Нашим шором будзе у нас калдерма.'' 

''„Поведз мужу чи я тебе нє верна:''  

''облапим, побочкам чоло и за оберва,'' 

''поведз, мужу, чи я тебе нє верна“.''

''У тим доме била ружа розквита:'' 

''цо ма вариц, ґаздиня ше нє пита.''   

''„Шицко ци приправим и на трошок зохабим,'' 

''а на вечар седем раз це облапим.“''

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Скадарска улица - Скадарлија (13).jpg|Скадарска улїчка - Скадарлия
Файл:Cobblestones street Pompeii.jpg|Калдермована улїчка у Помпеї
Файл:REFERENCE stone pathway 02 (Amal Kumar via Poly Haven).jpg|Дражка зоз каменя
Файл:Gleis Straßenbahn Altstadt Nordhausen.jpg|Драга зоз каменя
&lt;/gallery&gt;

= Референци =


= Вонкашнї вязи=    

* [https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00004_18891126|page:2|query:%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 О калдрми]  

*        [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 sr.wikipedia.org/wiki Калдрма]
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Будовательство]]
[[Катеґория:Драги]]</text>
      <sha1>czhuizittbw65w0ysqk30laygv3n0ku</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18274</id>
      <parentid>18272</parentid>
      <timestamp>2026-05-07T15:50:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ksenija234</username>
        <id>1651</id>
      </contributor>
      <origin>18274</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12056" sha1="trulmqcz2zug14m9hpri2flkdq36x2p" xml:space="preserve">
[[File:Kaldrma u Skadarliji.jpg|right|thumb|300px|Турска калдерма зоз велького каменя у Скадарлиї, Беоґрад]]'''Калдерма''' єдна файта каменей защити зоз хтору ше прави [[Драга|драгу]] з [[Камень|каменя]] и то улїчки, драги або тротоари. Дакеди ше вираз „калдерма” хаснує и за сам материял, односно сам камень хтори ше кладзе на драгу.(1)Таку защиту ше хаснує од давна, кед нє було други материяли, же би ше обезпечело транспорт у диждох, кед драги, пре блато, поставаю нєпреходни.(2)
Ремеселнїк хтори поставя калдерму ше вола '''калдермар''' або '''тарацар'''.(3)

== Етимолоґия ==
Слово „калдерма” походзи зоз греческого язика (''кalós dromos'' – красна драга). До сербского язика вошло як турцизем(2) (''kaldırım'').(1)

== История ==
[[File:Plovdiv-2020-08-Anticke divadlo10.jpg|right|thumb|300px|Калдерма од грубо обробеней коцки у Пловдиву, Болгарска]]Тоту технїку кладзеня каменя видумали ище антички [[Народ|народи]]. У Риме ше ище вше находза остатки Апийскей драги (''Via Appia''), вискладани зоз крашнє уклопенима блоками лави на фундаментох зоз чежкого каменя.(4)
До [[Сербия|Сербиї]]  поняце „калдерма” пришло зоз Османлиями. [[Турска|Турки]] на драгох кладли калдерму зоз кончистим каменьом заджобнутим до [[Писок|писку]]. На тот способ ше зоз каменьом обкладало лєм важни улїчки у варошох, док други и далєй були зоз глїни (боси драги). У тим чаше ше у Европи масовно хасновало и камени коцки, хтори до Беоґраду сцигли з австрийскима заберанями.(8)

У Беоґрадзе калдерми було пред Другу шветову войну по улїчкох на окраїскох и по приступних драгох. Єй правенє и оправянє було тунє и задовольовало тедишнї потреби. По 1911. рок Беоґрад мал лєм єдну турску калдерму зоз поламаного каменя, даскельо калдерми з полуобробеного каменя, а у даєдних главних улїчкох зоз камених полукоцкох, або коцкох, шицко на подлоги зоз писку або трозґи.(5)(6) Наскладани округли, поламани або кресани  каменьча ше тиж кладло до подлоги, так же по улїчкох нє було блата.(7) 

== Калдермар ==
[[File:Cobblestone paving.jpg|right|thumb|300px|Поставянє калдерми]]
Калдермар майстор хтори поставя калдерму. При калдермованю тот майстор роби шицко – од пририхтованя жеми – подлоги, до поставяня каменя. Калдермованє нє єдноставне [[ремесло]].(9) Перши калдермаре ше у Сербиї зявюю з початком урбанизациї населєньох, кед ше зявела потреба за квалитетнима драгами.(10) Калдермарски еснаф традицийно тримал славу Святи Тома, хтора ше слави 19. октобра.(11)

У сучасним чаше, зоз зявеньом нових материялох и сучасних технолоґийох калдермарске ремесло скоро забуте.(12) Нєшка ше зоз калдерму прави лєм улїчки и площи у историйних ядрох варошох, зоз хторима ше жада зачувац автентички випатрунок.

== Технїка калдермованя ==
При розпоредзованю каменя муши ше обрациц повагу на нагнуце терену и файту [[Поверхносц|поверхносци]] хтору ше закрива. Калдермар перше пририхтує подлогу, хтора може буц зоз глїни (жеми), або ше пред каменьом як подлогу кладзе писок, макадам або цимент. На пририхтаней подлоги ше потим означує нарис з колїком и шпарґу. Верхи колїка означую будуци уровень калдермованей [[Поверхносц|поверхносци]], а зоз шпарґу ше одредзує розпорядок каменя. Калдермар сцерпезлїво биє з млатком и ручним набивачом жеми и вец поставя каменє, фалат по фалат, а простор медзи каменьом пополнює з писком або циментом. Дакеди го може лєм добре надриляц до жеми зоз набивачом, а потим ше то налїва зоз нєпрепущуюцим пасмом асфалту.(9)

Квалитет калдерми завиши од файти каменя хтори ше хаснує, форми и велькосци дзепоєдних каменьох, їх медзисобного розмаку, як и способу шорованя. Камень хтори ше хаснує муши буц достаточно тварди и нє шме ше лєгко трушиц або шлїзкац под рухому терху. Защита од дробнєйшого каменя длужей тирва, прето же ше при вельких камених плочох рубци швидко очкодую, як и сама поверхносц, та поставаю нєровни и заокруглєни. З другого боку, обробок дробного каменя вельо драгши.

Тирвацосц и квалитет защити тиж завиши и од грубини подлоги. Кед тото пасмо ценке, каменче ше швидко розкива, та помедзи нього преходзи вода. Жем спод подлоги ше пре тото швидко розмочи, змегча и приходзи до нєровномирного злєгованя, прецо и поверхносц самей улїчки постава нєровна. Же би ше тото заобишло, пробоване поставяц калдерму на подлогу з бетону, хтора нє препущує воду, алє ше тото указало як нєпрактичне. При преходзеню чежкей превозки, вибрациї ше зоз поверхносци преноша на бетонску подлогу, а прейґ нєй на околни будинки, та приходзи до трешеня. Окрем того, и сам камень швидко препада, прициснути од долу зоз тварду попдлогу, а од горе зоз чежкима превозками. Же би ше тото обкеровало, медзи бетонски подлоги и каменче ше поставя пасмо писку.(13)

== Файти калдерми ==
[[File:Brick pavings at old Exchange building at Hofstraat 15 Antwerpen.JPG|right|thumb|300px|Розлични способи калдермованя]]Камень хтори ше хаснує за правенє драги з каменьом на улїчкох може буц нєобробени або обробени.

* Звичайна назва за защиту од нєобробеного каменя у сербским язику то ''турска калдерма''

* Кед ше калдерму прави з кресаного каменя, воно може буц менєй або вецей правилно обробене у форми паралелопипеду, коцки або орубеней пирамиди

Окрем з природного каменя, калдерму мож правиц и з других материялох: штучного каменя и цеглох, асфалту и асфалтних плочох, древених коцкох и рубаного округлого древа, бетону, желєзних плочох або розличного рециклажного материялу.(13)

Єст рижни способи калдермованя:

* полукружне        

* дияґоналне       

* лепезасте       

* кружне       

* зарясте
Калдерма ше спомина у и руских народних писньох:

'''''Нашим шором будзе у нас калдерма''''' (виривок)

''Нашим шором будзе у нас калдерма.'' 

''„Поведз мужу чи я тебе нє верна:''  

''облапим, побочкам чоло и за оберва,'' 

''поведз, мужу, чи я тебе нє верна“.''

''У тим доме била ружа розквита:'' 

''цо ма вариц, ґаздиня ше нє пита.''   

''„Шицко ци приправим и на трошок зохабим,'' 

''а на вечар седем раз це облапим.“''

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Скадарска улица - Скадарлија (13).jpg|Скадарска улїчка - Скадарлия
Файл:Cobblestones street Pompeii.jpg|Калдермована улїчка у Помпеї
Файл:REFERENCE stone pathway 02 (Amal Kumar via Poly Haven).jpg|Дражка зоз каменя
Файл:Gleis Straßenbahn Altstadt Nordhausen.jpg|Драга зоз каменя
&lt;/gallery&gt;

= Референци =
1. Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 386.  [https://sr.wikipedia.org/wiki/COBISSCOBISS.SR COBISS 30905103] 

2. [https://amarilisonline.com/glossary/kaldrma-znacenje-poreklo-reci/ Значење речи калдрма] Glossary. Приступљено 17. 1. 2020.

3. [https://staznaci.com/kaldrmdzija KALDRMDŽIJA] štaZnači.com. Приступљено 27. 2. 2023.
 Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 64. ISBN 86-331-2075-5.

4. Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 64. ISBN 86-331-2075-5


= Вонкашнї вязи=    

* [https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00004_18891126|page:2|query:%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 О калдрми]  

*        [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 sr.wikipedia.org/wiki Калдрма]
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Будовательство]]
[[Катеґория:Драги]]</text>
      <sha1>trulmqcz2zug14m9hpri2flkdq36x2p</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18275</id>
      <parentid>18274</parentid>
      <timestamp>2026-05-07T15:52:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ksenija234</username>
        <id>1651</id>
      </contributor>
      <origin>18275</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11870" sha1="ojwutjxxr798x6h68bw2k0u5zb747ul" xml:space="preserve">
[[File:Kaldrma u Skadarliji.jpg|right|thumb|300px|Турска калдерма зоз велького каменя у Скадарлиї, Беоґрад]]'''Калдерма''' єдна файта каменей защити зоз хтору ше прави [[Драга|драгу]] з [[Камень|каменя]] и то улїчки, драги або тротоари. Дакеди ше вираз „калдерма” хаснує и за сам материял, односно сам камень хтори ше кладзе на драгу.(1)Таку защиту ше хаснує од давна, кед нє було други материяли, же би ше обезпечело транспорт у диждох, кед драги, пре блато, поставаю нєпреходни.(2)
Ремеселнїк хтори поставя калдерму ше вола '''калдермар''' або '''тарацар'''.(3)

== Етимолоґия ==
Слово „калдерма” походзи зоз греческого язика (''кalós dromos'' – красна драга). До сербского язика вошло як турцизем(2) (''kaldırım'').(1)

== История ==
[[File:Plovdiv-2020-08-Anticke divadlo10.jpg|right|thumb|300px|Калдерма од грубо обробеней коцки у Пловдиву, Болгарска]]Тоту технїку кладзеня каменя видумали ище антички [[Народ|народи]]. У Риме ше ище вше находза остатки Апийскей драги (''Via Appia''), вискладани зоз крашнє уклопенима блоками лави на фундаментох зоз чежкого каменя.(4)
До [[Сербия|Сербиї]]  поняце „калдерма” пришло зоз Османлиями. [[Турска|Турки]] на драгох кладли калдерму зоз кончистим каменьом заджобнутим до [[Писок|писку]]. На тот способ ше зоз каменьом обкладало лєм важни улїчки у варошох, док други и далєй були зоз глїни (боси драги). У тим чаше ше у Европи масовно хасновало и камени коцки, хтори до Беоґраду сцигли з австрийскима заберанями.(8)

У Беоґрадзе калдерми було пред Другу шветову войну по улїчкох на окраїскох и по приступних драгох. Єй правенє и оправянє було тунє и задовольовало тедишнї потреби. По 1911. рок Беоґрад мал лєм єдну турску калдерму зоз поламаного каменя, даскельо калдерми з полуобробеного каменя, а у даєдних главних улїчкох зоз камених полукоцкох, або коцкох, шицко на подлоги зоз писку або трозґи.(5)(6) Наскладани округли, поламани або кресани  каменьча ше тиж кладло до подлоги, так же по улїчкох нє було блата.(7) 

== Калдермар ==
[[File:Cobblestone paving.jpg|right|thumb|300px|Поставянє калдерми]]
Калдермар майстор хтори поставя калдерму. При калдермованю тот майстор роби шицко – од пририхтованя жеми – подлоги, до поставяня каменя. Калдермованє нє єдноставне [[ремесло]].(9) Перши калдермаре ше у Сербиї зявюю з початком урбанизациї населєньох, кед ше зявела потреба за квалитетнима драгами.(10) Калдермарски еснаф традицийно тримал славу Святи Тома, хтора ше слави 19. октобра.(11)

У сучасним чаше, зоз зявеньом нових материялох и сучасних технолоґийох калдермарске ремесло скоро забуте.(12) Нєшка ше зоз калдерму прави лєм улїчки и площи у историйних ядрох варошох, зоз хторима ше жада зачувац автентички випатрунок.

== Технїка калдермованя ==
При розпоредзованю каменя муши ше обрациц повагу на нагнуце терену и файту [[Поверхносц|поверхносци]] хтору ше закрива. Калдермар перше пририхтує подлогу, хтора може буц зоз глїни (жеми), або ше пред каменьом як подлогу кладзе писок, макадам або цимент. На пририхтаней подлоги ше потим означує нарис з колїком и шпарґу. Верхи колїка означую будуци уровень калдермованей [[Поверхносц|поверхносци]], а зоз шпарґу ше одредзує розпорядок каменя. Калдермар сцерпезлїво биє з млатком и ручним набивачом жеми и вец поставя каменє, фалат по фалат, а простор медзи каменьом пополнює з писком або циментом. Дакеди го може лєм добре надриляц до жеми зоз набивачом, а потим ше то налїва зоз нєпрепущуюцим пасмом асфалту.(9)

Квалитет калдерми завиши од файти каменя хтори ше хаснує, форми и велькосци дзепоєдних каменьох, їх медзисобного розмаку, як и способу шорованя. Камень хтори ше хаснує муши буц достаточно тварди и нє шме ше лєгко трушиц або шлїзкац под рухому терху. Защита од дробнєйшого каменя длужей тирва, прето же ше при вельких камених плочох рубци швидко очкодую, як и сама поверхносц, та поставаю нєровни и заокруглєни. З другого боку, обробок дробного каменя вельо драгши.

Тирвацосц и квалитет защити тиж завиши и од грубини подлоги. Кед тото пасмо ценке, каменче ше швидко розкива, та помедзи нього преходзи вода. Жем спод подлоги ше пре тото швидко розмочи, змегча и приходзи до нєровномирного злєгованя, прецо и поверхносц самей улїчки постава нєровна. Же би ше тото заобишло, пробоване поставяц калдерму на подлогу з бетону, хтора нє препущує воду, алє ше тото указало як нєпрактичне. При преходзеню чежкей превозки, вибрациї ше зоз поверхносци преноша на бетонску подлогу, а прейґ нєй на околни будинки, та приходзи до трешеня. Окрем того, и сам камень швидко препада, прициснути од долу зоз тварду попдлогу, а од горе зоз чежкима превозками. Же би ше тото обкеровало, медзи бетонски подлоги и каменче ше поставя пасмо писку.(13)

== Файти калдерми ==
[[File:Brick pavings at old Exchange building at Hofstraat 15 Antwerpen.JPG|right|thumb|300px|Розлични способи калдермованя]]Камень хтори ше хаснує за правенє драги з каменьом на улїчкох може буц нєобробени або обробени.

* Звичайна назва за защиту од нєобробеного каменя у сербским язику то ''турска калдерма''

* Кед ше калдерму прави з кресаного каменя, воно може буц менєй або вецей правилно обробене у форми паралелопипеду, коцки або орубеней пирамиди

Окрем з природного каменя, калдерму мож правиц и з других материялох: штучного каменя и цеглох, асфалту и асфалтних плочох, древених коцкох и рубаного округлого древа, бетону, желєзних плочох або розличного рециклажного материялу.(13)

Єст рижни способи калдермованя:

* полукружне        

* дияґоналне       

* лепезасте       

* кружне       

* зарясте
Калдерма ше спомина у и руских народних писньох:

'''''Нашим шором будзе у нас калдерма''''' (виривок)

''Нашим шором будзе у нас калдерма.'' 

''„Поведз мужу чи я тебе нє верна:''  

''облапим, побочкам чоло и за оберва,'' 

''поведз, мужу, чи я тебе нє верна“.''

''У тим доме била ружа розквита:'' 

''цо ма вариц, ґаздиня ше нє пита.''   

''„Шицко ци приправим и на трошок зохабим,'' 

''а на вечар седем раз це облапим.“''

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Скадарска улица - Скадарлија (13).jpg|Скадарска улїчка - Скадарлия
Файл:Cobblestones street Pompeii.jpg|Калдермована улїчка у Помпеї
Файл:REFERENCE stone pathway 02 (Amal Kumar via Poly Haven).jpg|Дражка зоз каменя
Файл:Gleis Straßenbahn Altstadt Nordhausen.jpg|Драга зоз каменя
&lt;/gallery&gt;

= Референци =
1. Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 386.  [https://sr.wikipedia.org/wiki/COBISSCOBISS.SR COBISS 30905103] 

2. [https://amarilisonline.com/glossary/kaldrma-znacenje-poreklo-reci/ Значење речи калдрма] Glossary. Приступљено 17. 1. 2020.

3. [https://staznaci.com/kaldrmdzija KALDRMDŽIJA] štaZnači.com. Приступљено 27. 2. 2023.
 
4. Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 64. ISBN 86-331-2075-5


= Вонкашнї вязи=    

* [https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00004_18891126|page:2|query:%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 О калдрми]  

*        [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 sr.wikipedia.org/wiki Калдрма]
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Будовательство]]
[[Катеґория:Драги]]</text>
      <sha1>ojwutjxxr798x6h68bw2k0u5zb747ul</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18277</id>
      <parentid>18275</parentid>
      <timestamp>2026-05-07T21:58:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Keresturec</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Враћене измене корисника [[Special:Contributions/Ksenija234|Ksenija234]] ([[User talk:Ksenija234|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Olirk55|Olirk55]]</comment>
      <origin>18229</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13325" sha1="cc207exjl79pc3uhf1i5yj5lohooi0b" xml:space="preserve">
[[File:Kaldrma u Skadarliji.jpg|right|thumb|300px|Турска калдерма зоз велького каменя у Скадарлиї, Беоґрад]]'''Калдерма''' єдна файта каменей защити зоз хтору ше прави [[Драга|драгу]] з [[Камень|каменя]] и то улїчки, драги або тротоари. Дакеди ше вираз „калдерма” хаснує и за сам материял, односно сам камень хтори ше кладзе на драгу.&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;1. Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 386. [[:sr:|COBIS.SR 30905103]]&lt;/ref&gt;Таку защиту ше хаснує од давна, кед нє було други материяли, же би ше обезпечело транспорт у диждох, кед драги, пре блато, поставаю нєпреходни.&lt;ref name=&quot;:1&quot;&gt;[https://amarilisonline.com/glossary/kaldrma-znacenje-poreklo-reci/ Значење речи калдрма] Glossary. Приступљено 17. 1. 2020.&lt;/ref&gt;
Ремеселнїк хтори поставя калдерму ше вола '''калдермар''' або '''тарацар'''.&lt;ref&gt;[https://staznaci.com/kaldrmdzija%E2%80%9EKALDRMD%C5%BDIJA%E2%80%9D. KALDRMDŽIJA] štaZnači.com. Приступљено 27. 2. 2023.&lt;/ref&gt;

== Етимолоґия ==
Слово „калдерма” походзи зоз греческого язика (''кalós dromos'' – красна драга). До сербского язика вошло як турцизем&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt; (''kaldırım'').&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

== История ==
[[File:Plovdiv-2020-08-Anticke divadlo10.jpg|right|thumb|300px|Калдерма од грубо обробеней коцки у Пловдиву, Болгарска]]Тоту технїку кладзеня каменя видумали ище антички [[Народ|народи]]. У Риме ше ище вше находза остатки Апийскей драги (''Via Appia''), вискладани зоз крашнє уклопенима блоками лави на фундаментох зоз чежкого каменя.&lt;ref&gt;Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 64. ISBN 86-331-2075-5.&lt;/ref&gt;
До [[Сербия|Сербиї]]  поняце „калдерма” пришло зоз Османлиями. [[Турска|Турки]] на драгох кладли калдерму зоз кончистим каменьом заджобнутим до [[Писок|писку]]. На тот способ ше зоз каменьом обкладало лєм важни улїчки у варошох, док други и далєй були зоз глїни (боси драги). У тим чаше ше у Европи масовно хасновало и камени коцки, хтори до Беоґраду сцигли з австрийскима заберанями.

У Беоґрадзе калдерми було пред Другу шветову войну по улїчкох на окраїскох и по приступних драгох. Єй правенє и оправянє було тунє и задовольовало тедишнї потреби. По 1911. рок Беоґрад мал лєм єдну турску калдерму зоз поламаного каменя, даскельо калдерми з полуобробеного каменя, а у даєдних главних улїчкох зоз камених полукоцкох, або коцкох, шицко на подлоги зоз писку або трозґи.&lt;ref&gt;[https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp%7Cissue:UB_00005_19340101%7Cpage:239%7Cquery:%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 Калдрмисање Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. јануар 1934, стране: 212-226]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Стојановић, Дубравка (2017). Калдрма и асфалт: урбанизација и европеизација Београда 1890-1914 (четврто изд.). Београд: Удружење за друштвену историју. б. 53—62.&lt;/ref&gt; Наскладани округли, поламани або кресани  каменьча ше тиж кладло до подлоги, так же по улїчкох нє було блата. 

== Калдермар ==
[[File:Cobblestone paving.jpg|right|thumb|300px|Поставянє калдерми]]
Калдермар майстор хтори поставя калдерму. При калдермованю тот майстор роби шицко – од пририхтованя жеми – подлоги, до поставяня каменя. Калдермованє нє єдноставне [[ремесло]].(9) Перши калдермаре ше у Сербиї зявюю з початком урбанизациї населєньох, кед ше зявела потреба за квалитетнима драгами.(10) Калдермарски еснаф традицийно тримал славу Святи Тома, хтора ше слави 19. октобра.(11)

У сучасним чаше, зоз зявеньом нових материялох и сучасних технолоґийох калдермарске ремесло скоро забуте.(12) Нєшка ше зоз калдерму прави лєм улїчки и площи у историйних ядрох варошох, зоз хторима ше жада зачувац автентички випатрунок.

== Технїка калдермованя ==
При розпоредзованю каменя муши ше обрациц повагу на нагнуце терену и файту [[Поверхносц|поверхносци]] хтору ше закрива. Калдермар перше пририхтує подлогу, хтора може буц зоз глїни (жеми), або ше пред каменьом як подлогу кладзе писок, макадам або цимент. На пририхтаней подлоги ше потим означує нарис з колїком и шпарґу. Верхи колїка означую будуци уровень калдермованей [[Поверхносц|поверхносци]], а зоз шпарґу ше одредзує розпорядок каменя. Калдермар сцерпезлїво биє з млатком и ручним набивачом жеми и вец поставя каменє, фалат по фалат, а простор медзи каменьом пополнює з писком або циментом. Дакеди го може лєм добре надриляц до жеми зоз набивачом, а потим ше то налїва зоз нєпрепущуюцим пасмом асфалту.&lt;ref&gt;[https://www.planplus.rs/magazin/beogradska-kaldrma-tihi-svedok-istorije-grada-staro-beo-gradske-price/376 „Београдска калдрма”. План плус. Приступљено 17. 1. 2020.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://ntv.ba/zanimljivi-zanati-kaldrmdzija/ „Zanimljivi zanati: Kaldrmdžija”. Kalesija Online. 17. 10. 2015. Приступљено 27. 2. 2023.]&lt;/ref&gt;(9)

Квалитет калдерми завиши од файти каменя хтори ше хаснує, форми и велькосци дзепоєдних каменьох, їх медзисобного розмаку, як и способу шорованя. Камень хтори ше хаснує муши буц достаточно тварди и нє шме ше лєгко трушиц або шлїзкац под рухому терху. Защита од дробнєйшого каменя длужей тирва, прето же ше при вельких камених плочох рубци швидко очкодую, як и сама поверхносц, та поставаю нєровни и заокруглєни. З другого боку, обробок дробного каменя вельо драгши.

Тирвацосц и квалитет защити тиж завиши и од грубини подлоги. Кед тото пасмо ценке, каменче ше швидко розкива, та помедзи нього преходзи вода. Жем спод подлоги ше пре тото швидко розмочи, змегча и приходзи до нєровномирного злєгованя, прецо и поверхносц самей улїчки постава нєровна. Же би ше тото заобишло, пробоване поставяц калдерму на подлогу з бетону, хтора нє препущує воду, алє ше тото указало як нєпрактичне. При преходзеню чежкей превозки, вибрациї ше зоз поверхносци преноша на бетонску подлогу, а прейґ нєй на околни будинки, та приходзи до трешеня. Окрем того, и сам камень швидко препада, прициснути од долу зоз тварду попдлогу, а од горе зоз чежкима превозками. Же би ше тото обкеровало, медзи бетонски подлоги и каменче ше поставя пасмо писку.(13)

== Файти калдерми ==
[[File:Brick pavings at old Exchange building at Hofstraat 15 Antwerpen.JPG|right|thumb|300px|Розлични способи калдермованя]]Камень хтори ше хаснує за правенє драги з каменьом на улїчкох може буц нєобробени або обробени.

* Звичайна назва за защиту од нєобробеного каменя у сербским язику то ''турска калдерма''

* Кед ше калдерму прави з кресаного каменя, воно може буц менєй або вецей правилно обробене у форми паралелопипеду, коцки або орубеней пирамиди

Окрем з природного каменя, калдерму мож правиц и з других материялох: штучного каменя и цеглох, асфалту и асфалтних плочох, древених коцкох и рубаного округлого древа, бетону, желєзних плочох або розличного рециклажного материялу.(13)

Єст рижни способи калдермованя:

* полукружне        

* дияґоналне       

* лепезасте       

* кружне       

* зарясте(9)       

== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Скадарска улица - Скадарлија (13).jpg|Скадарска улїчка - Скадарлия
Файл:Cobblestones street Pompeii.jpg|Калдермована улїчка у Помпеї
Файл:REFERENCE stone pathway 02 (Amal Kumar via Poly Haven).jpg|Дражка зоз каменя
Файл:Gleis Straßenbahn Altstadt Nordhausen.jpg|Драга зоз каменя
&lt;/gallery&gt;

= Референци =
1. Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 386. [https://sr.wikipedia.org/wiki/ COBIS.SR 30905103]&lt;ref&gt;1. Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 386. [[:sr:|COBIS.SR 30905103]]&lt;/ref&gt; 

2. [https://amarilisonline.com/glossary/kaldrma-znacenje-poreklo-reci/ Значење речи калдрма] Glossary. Приступљено 17. 1. 2020.

3. [https://staznaci.com/kaldrmdzija„KALDRMDŽIJA”. KALDRMDŽIJA] štaZnači.com. Приступљено 27. 2. 2023.

4. Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 64. ISBN 86-331-2075-5.

5. [https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00005_19340101|page:239|query:%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 Калдрмисање Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. јануар 1934, стране: 212-226]

= Вонкашнї вязи=    

* [https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00004_18891126|page:2|query:%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 О калдрми]  

*        [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 sr.wikipedia.org/wiki Калдрма]
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Будовательство]]
[[Катеґория:Драги]]</text>
      <sha1>cc207exjl79pc3uhf1i5yj5lohooi0b</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18278</id>
      <parentid>18277</parentid>
      <timestamp>2026-05-07T22:13:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Keresturec</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <comment>Понїщена пременка [[Special:Diff/18229|18229]] хаснователя [[Special:Contributions/Olirk55|Olirk55]] ([[User talk:Olirk55|розгварка]])</comment>
      <origin>18278</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12868" sha1="9g83uenepoyjx9wcx7yxawp247rxyqp" xml:space="preserve">
[[File:Kaldrma u Skadarliji.jpg|right|thumb|300px|Турска калдерма зоз велького каменя у Скадарлиї, Беоґрад]]'''Калдерма''' єдна файта каменей защити зоз хтору ше прави [[Драга|драгу]] з [[Камень|каменя]] и то улїчки, драги або тротоари. Дакеди ше вираз „калдерма” хаснує и за сам материял, односно сам камень хтори ше кладзе на драгу.&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;1. Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 386. [[:sr:|COBIS.SR 30905103]]&lt;/ref&gt;Таку защиту ше хаснує од давна, кед нє було други материяли, же би ше обезпечело транспорт у диждох, кед драги, пре блато, поставаю нєпреходни.&lt;ref name=&quot;:1&quot;&gt;[https://amarilisonline.com/glossary/kaldrma-znacenje-poreklo-reci/ Значење речи калдрма] Glossary. Приступљено 17. 1. 2020.&lt;/ref&gt;
Ремеселнїк хтори поставя калдерму ше вола '''калдермар''' або '''тарацар'''.&lt;ref&gt;[https://staznaci.com/kaldrmdzija%E2%80%9EKALDRMD%C5%BDIJA%E2%80%9D. KALDRMDŽIJA] štaZnači.com. Приступљено 27. 2. 2023.&lt;/ref&gt;

== Етимолоґия ==
Слово „калдерма” походзи зоз греческого язика (''кalós dromos'' – красна драга). До сербского язика вошло як турцизем&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt; (''kaldırım'').&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

== История ==
[[File:Plovdiv-2020-08-Anticke divadlo10.jpg|right|thumb|300px|Калдерма од грубо обробеней коцки у Пловдиву, Болгарска]]Тоту технїку кладзеня каменя видумали ище антички [[Народ|народи]]. У Риме ше ище вше находза остатки Апийскей драги (''Via Appia''), вискладани зоз крашнє уклопенима блоками лави на фундаментох зоз чежкого каменя.&lt;ref&gt;Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 64. ISBN 86-331-2075-5.&lt;/ref&gt;
До [[Сербия|Сербиї]]  поняце „калдерма” пришло зоз Османлиями. [[Турска|Турки]] на драгох кладли калдерму зоз кончистим каменьом заджобнутим до [[Писок|писку]]. На тот способ ше зоз каменьом обкладало лєм важни улїчки у варошох, док други и далєй були зоз глїни (боси драги). У тим чаше ше у Европи масовно хасновало и камени коцки, хтори до Беоґраду сцигли з австрийскима заберанями.

У Беоґрадзе калдерми було пред Другу шветову войну по улїчкох на окраїскох и по приступних драгох. Єй правенє и оправянє було тунє и задовольовало тедишнї потреби. По 1911. рок Беоґрад мал лєм єдну турску калдерму зоз поламаного каменя, даскельо калдерми з полуобробеного каменя, а у даєдних главних улїчкох зоз камених полукоцкох, або коцкох, шицко на подлоги зоз писку або трозґи.&lt;ref&gt;[https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp%7Cissue:UB_00005_19340101%7Cpage:239%7Cquery:%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 Калдрмисање Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. јануар 1934, стране: 212-226]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Стојановић, Дубравка (2017). Калдрма и асфалт: урбанизација и европеизација Београда 1890-1914 (четврто изд.). Београд: Удружење за друштвену историју. б. 53—62.&lt;/ref&gt; Наскладани округли, поламани або кресани  каменьча ше тиж кладло до подлоги, так же по улїчкох нє було блата. 

== Калдермар ==
[[File:Cobblestone paving.jpg|right|thumb|300px|Поставянє калдерми]]
Калдермар майстор хтори поставя калдерму. При калдермованю тот майстор роби шицко – од пририхтованя жеми – подлоги, до поставяня каменя. Калдермованє нє єдноставне [[ремесло]].(9) Перши калдермаре ше у Сербиї зявюю з початком урбанизациї населєньох, кед ше зявела потреба за квалитетнима драгами.(10) Калдермарски еснаф традицийно тримал славу Святи Тома, хтора ше слави 19. октобра.(11)

У сучасним чаше, зоз зявеньом нових материялох и сучасних технолоґийох калдермарске ремесло скоро забуте.(12) Нєшка ше зоз калдерму прави лєм улїчки и площи у историйних ядрох варошох, зоз хторима ше жада зачувац автентички випатрунок.

== Технїка калдермованя ==
При розпоредзованю каменя муши ше обрациц повагу на нагнуце терену и файту [[Поверхносц|поверхносци]] хтору ше закрива. Калдермар перше пририхтує подлогу, хтора може буц зоз глїни (жеми), або ше пред каменьом як подлогу кладзе писок, макадам або цимент. На пририхтаней подлоги ше потим означує нарис з колїком и шпарґу. Верхи колїка означую будуци уровень калдермованей [[Поверхносц|поверхносци]], а зоз шпарґу ше одредзує розпорядок каменя. Калдермар сцерпезлїво биє з млатком и ручним набивачом жеми и вец поставя каменє, фалат по фалат, а простор медзи каменьом пополнює з писком або циментом. Дакеди го може лєм добре надриляц до жеми зоз набивачом, а потим ше то налїва зоз нєпрепущуюцим пасмом асфалту.&lt;ref&gt;[https://www.planplus.rs/magazin/beogradska-kaldrma-tihi-svedok-istorije-grada-staro-beo-gradske-price/376 „Београдска калдрма”. План плус. Приступљено 17. 1. 2020.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://ntv.ba/zanimljivi-zanati-kaldrmdzija/ „Zanimljivi zanati: Kaldrmdžija”. Kalesija Online. 17. 10. 2015. Приступљено 27. 2. 2023.]&lt;/ref&gt;(9)

Квалитет калдерми завиши од файти каменя хтори ше хаснує, форми и велькосци дзепоєдних каменьох, їх медзисобного розмаку, як и способу шорованя. Камень хтори ше хаснує муши буц достаточно тварди и нє шме ше лєгко трушиц або шлїзкац под рухому терху. Защита од дробнєйшого каменя длужей тирва, прето же ше при вельких камених плочох рубци швидко очкодую, як и сама поверхносц, та поставаю нєровни и заокруглєни. З другого боку, обробок дробного каменя вельо драгши.

Тирвацосц и квалитет защити тиж завиши и од грубини подлоги. Кед тото пасмо ценке, каменче ше швидко розкива, та помедзи нього преходзи вода. Жем спод подлоги ше пре тото швидко розмочи, змегча и приходзи до нєровномирного злєгованя, прецо и поверхносц самей улїчки постава нєровна. Же би ше тото заобишло, пробоване поставяц калдерму на подлогу з бетону, хтора нє препущує воду, алє ше тото указало як нєпрактичне. При преходзеню чежкей превозки, вибрациї ше зоз поверхносци преноша на бетонску подлогу, а прейґ нєй на околни будинки, та приходзи до трешеня. Окрем того, и сам камень швидко препада, прициснути од долу зоз тварду попдлогу, а од горе зоз чежкима превозками. Же би ше тото обкеровало, медзи бетонски подлоги и каменче ше поставя пасмо писку.(13)

== Файти калдерми ==
[[File:Brick pavings at old Exchange building at Hofstraat 15 Antwerpen.JPG|right|thumb|300px|Розлични способи калдермованя]]Камень хтори ше хаснує за правенє драги з каменьом на улїчкох може буц нєобробени або обробени.

″ Звичайна назва за защиту од нєобробеного каменя у сербским язику то ''турска калдерма''

• Кед ше калдерму прави з кресаного каменя, воно може буц менєй або вецей правилно обробене у форми паралелопипеду, коцки або орубеней пирамиди

Окрем з природного каменя, калдерму мож правиц и з других материялох: штучного каменя и цеглох, асфалту и асфалтних плочох, древених коцкох и рубаного округлого древа, бетону, желєзних плочох або розличного рециклажного материялу.(13)

Єст рижни способи калдермованя:

• полукружне        

• дияґоналне       

• лепезасте       

• кружне       

• зарясте(9)       

'''Калдерма ше спомина у и руских народних писньох:'''

''Нашим шором будзе у нас калдерма'' (виривок)

Нашим шором будзе у нас калдерма.

„Поведз мужу чи я тебе нє верна:

облапим, побочкам чоло и за оберва,

поведз, мужу, чи я тебе нє верна“.

У тим доме била ружа розквита:

цо ма вариц, ґаздиня ше нє пита.

„Шицко ци приправим и на трошок зохабим,

а на вечар седем раз це облапим.“ 


== Ґалерия ==
&lt;gallery&gt;
Файл:Скадарска улица - Скадарлија (13).jpg|Скадарска улїчка - Скадарлия
Файл:Cobblestones street Pompeii.jpg|Калдермована улїчка у Помпеї
Файл:REFERENCE stone pathway 02 (Amal Kumar via Poly Haven).jpg|Дражка зоз каменя
Файл:Gleis Straßenbahn Altstadt Nordhausen.jpg|Драга зоз каменя
&lt;/gallery&gt;

= Вонкашнї вязи=    

* [https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00004_18891126|page:2|query:%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 О калдрми]  

* [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D0%B0 sr.wikipedia.org/wiki Калдрма]


= Референци =
&lt;references /&gt;
[[Катеґория:Будовательство]]
[[Катеґория:Драги]]</text>
      <sha1>9g83uenepoyjx9wcx7yxawp247rxyqp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Михал Гиряк</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3034</id>
    <revision>
      <id>18265</id>
      <timestamp>2026-05-07T12:31:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Keresturec</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Инфорамик  | headerstyle = background: #ccf; | header1 =&lt;big&gt; Михал Гиряк &lt;/big&gt; | label2 = |  data2 = [[Файл:Михал Гиряк.gif|center|300px]] | label3 = Назвиско | data3 =  | label4 = Датум народзеня |  data4 =27. новембер 1933. | label5 = Датум упокоєня |  data5 =20. марца 2007 (73) | label6 = Державянство |  data6 = словацке | label7 = Язик творох |  d…</comment>
      <origin>18265</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12037" sha1="3j80bs0n0uy0qeldtd4i79hsl2j8y1n" xml:space="preserve">{{Инфорамик 
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 =&lt;big&gt; Михал Гиряк &lt;/big&gt;
| label2 = |  data2 = [[Файл:Михал Гиряк.gif|center|300px]]
| label3 = Назвиско | data3 = 
| label4 = Датум народзеня |  data4 =27. новембер 1933.
| label5 = Датум упокоєня |  data5 =20. марца 2007 (73)
| label6 = Державянство |  data6 = словацке
| label7 = Язик творох |  data7 = руски, українски
| label8 = Школа |  data8 = ґимназия у Гуменим
| label9 = Универзитет |  data9 = Висша педаґоґийна школа
| label10 = Наукови ступень |  data10 =доктор филозофиї 
| label11 = Период твореня |  data11 =1957—1999.
| label12 = Жанри |  data12 = фолклористика, етноґрафия
| label13 = Поховани |  data13 = у валалє Пихня
| label14 = Припознаня |   data14 = 
}}
'''Михал Гиряк''' (*27. новембер 1933—†20. марец 2007), науковец, педаґоґ, призберовач фолклору Русинох Словацкей. 

Михайло Гиряк ше народзел 27. новембра 1933. року у русинским валалє Пихня у Сниньским округу (Чехословацка) у селянскей фамилиї, у родним валалє закончел и основну школу. Потим предлужел школованє у Державней рускей ґимназиї у Гуменим дзе матуровал 1952. року. Предлужел студиї на Висшей педаґоґийней школи у Прешове (1952-1957). Були то роки змоцнєтей українизациї та Михайло Гиряк пошол на длужносц редактора часопису Дружно вперед (1957-1960) хтори видавал Културни Союз Українских Роботнїкох Словацкей (КСУТ). Вон охабел редакторску роботу бо жадал свойо етноґрафични знаня прешириц зоз постдипломнима студиями етноґрафиї и фолклористики у рамикох интерней науковей аспирантури на Филозофским факултету Универзитета Яна Амоса Коменского у Братислави (1960-1963). Од теди Михал Гиряк бул заняти як наукови роботнїк на Универзитету Павла Йозефа Шафарика у Прешове (1960-1971). Ту потим робел и як педаґоґо, викладал лекциї зоз фолклористики (1960-1998). Аспирантски испити дал и кандидатску роботу одбранєл у Народописним институту Словацкей академиї наукох у Братислави (1965) а такой потим докторат зоз филозофиї на Карловим универзитету у Праги. Свойо фолклористични виглєдованя Михал Гиряк унапрямел на зберанє русинских народних приповедкох, леґендох, анеґдотох, приповедкох зоз живота, народних шпиванкох, присловкох и загадкох.

Михайло Гиряк и його супругу Ана мали у малженстве тройо дзеци, сина Славу и дзивки Таню и Людмилу.

Наукова робота и публикациї

Михал Гиряк видал седем кнїжки Українских народних приповедкох Восточней Словацкей (1965-1979) зоз власних записох, и стилистичну анализу того обсяжного материялу (1983). Публиковал коло 350 рецензиї, статї, науково сообщеня. Публиковал и серию статьох о народних приповедачох Восточней Словацкей (О. Демян, А. Кимак, И. Станко, С. Полянскый и др.), и ширшу информацию о Ф. Лазорикови и Ю. Костюкови.
После нїжней револуциї Михал Гиряк постал єден з найактивнєйших дружтвени дїячох медзи Русинами. У нових условийох вон уж могол отворено гуториц и писац же Русини окремни народ и плановал же покля лєм годзен вон будзе видавац фолклористични материяли у ориґиналу а нє так як мушел под час периоду українизациї.1 У рокох од 1993. по 2000. у русинских тижньових новинох Народни новинки вон обявел у енциклопедийней форми описи 160 валалох Прешовского краю.
 
Михайло Гиряк пошол до пензиї 1998. року, после 38 рокох виглєдовацкей роботи у обласци фолклора Русинох Словацкей.

У його пензийним вику його главни циль постал же би обезпечел цо векшу часц зоз його фонду вельорочней фолклористичней роботи на розоплаганє преподавачом и студентом русинского язика и култури. З тей нагоди вон постал коавтор даєдних учебнїкох як за перши, так и за други ступень основних школох у хторих ше преподавало о русинским язику и култури, у хторих доминує усна народна творчосц Русинох як скарб наших предкох. По формованя Оддзелєна русинского язика и култури у рамикох Института народносних студийох и странских язикох на Прешовским универзитету (1999) вон сам преподавал студентом ширши форми студийох русинского язик як предмет русинскей етноґрафиї.

З оглядом на обсяг фолклорного богатства хторе Михайло Гиряк публиковал за живота нєт сумнїву же то будзе златни фонд у скарбу русинскей фолклористики у Прешовщини. 

Михайло Гиряк ше упокоєл 20. марца 2007. року. Поховани є на теметове у родзеним валалє Пихня.

Як окремни виданя вишли:

* Українські народні казки Східної Словаччини (1965–1979, 7 томи);
* З глибини віків (антолоґия, 1967)2;
* Гора до неба. Українські народні казки Східної Словаччини (Ужгород, 1968)3;
* Бібліографія фольклору Пряшівщини 1945–1969 (1970)4
* Фольклористичні намагання українців Східної Словаччини за післявоєнний період (1973);
* Вступні формули українських народних казок Східної Словаччини (1976);
* Чарівні стежки (зборнїк авторски приповедкох, 1979);
* Народна проза Стащинської долини (1979).
* Пісні Ю. Колинчака (1982);
* Дзвони не втихають (тритомник народ. казок в літ. оброб. автора, том 1, 1982);
* Шляхами віків (тритомник народ. казок в літ. оброб. автора, том 2, 1985);
* Голос Кичар (тритомник народ. казок в літ. оброб. автора, том 3, 1986);
* Народні пісні села Орябина (1986)5;
* Поетика українських народних ліричних пісень Східної Словаччини (1989)6;
* Співанкы Анны Мацібобовой (1993);

Сполнєл ше сон Михала Гиряка

Карпаторусински наукови центер у ЗАД видал двоязични зборнїк &quot;In the Seventy-Seventh Kingdom&quot;: Carpatho-Rusyn Folktales — &quot;В сїмдесятій семій країні&quot;: Карпаторусиньскы приповідкы — Hardcover – 2015, by Mikhal Hiryak (Author), Patricia A. Krafcik (Translator), русинску часц потолковал Штефан Сухий. 

Литература

Федір Ковач. Гиряк Михайло // Ковач, Федір (упор.). Краєзнавчий словник русинів-українців / Пряшівщина. Союз Русинів-Українців Словацької Республіки. Пряшів, 1999. С. 85.

Paul Robert Magocsi. Hyriak, Mykhailo // Magocsi, Paul Robert and Pop, Ivan (eds.). Encyclopedia of Rusyn History and Culture. University of Toronto Press. Toronto – Buffalo – London. 2002. P. 202.

Петро Медвідь. Сімдесята сема країна в Пряшові. // Podkarpatska Rus, Časopis Společnosti přatel Podkarpatské Rusi. 3/2016, s. 13.

Вонкашнї вязи

[https://web.archive.org/web/20200925131635/https://c-rrc.org/product/in-the-seventy-seventh-kingdom/  In the Seventy-Seventh Kingdom – В сїмдесятій семій країні] 

Alexander ZOZUĽÁK, [http://www.rusynacademy.sk/english/en_press.html#He_didn%E2%80%99t_live_to_see_his_last_book  He didn’t live to see his last book,] Academy of Rusyn Culture in the Slovak Republic 

Микола Мушинка. [https://www.rusyn.sk/data/att/3154_subor.pdf  Умер Михайло Гиряк.] // InfoРусин, інформачный місячник Русинів Словеньска. 2007, ч. 4. С. 5.

Референци

1 Петро Медвідь. Сімдесята сема країна в Пряшові. // Podkarpatska Rus, Časopis Společnosti přatel Podkarpatské Rusi. 3/2016, s. 13. 

2 Антология обсягуе 300 спѣванкы, 13 одклятя, описы обрядов, 370 пословицѣ, 150 гаданкы, 40 казкы, легенды и переказы. 

3 Гиряк М. Гора до неба. Українські народні казки Східної Словаччини Ужгород: Карпати, 1968. — 136 с 

4 Бібліографія фольклору Пряшівщини, 1945–1969 / уклав Михайло Гиряк. — Пряшів: Видав ЦК КСУТ, 1970. — 58 с. 

5 Народні пісні села Орябини / упоряд., підгот. текстів, вступ. ст., післямова та примітки Михайла Гиряка. — Пряшів, 1986. — 249 с., іл. : ноти. 

6 Гиряк М. Поетика українських народних ліричних пісень Східної Словаччини / Михайло Гиряк . — Братислава; Пряшів: Словацьке педагогічне видавництво: Відділ української літератури, 1989 . — 326 с.</text>
      <sha1>3j80bs0n0uy0qeldtd4i79hsl2j8y1n</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18266</id>
      <parentid>18265</parentid>
      <timestamp>2026-05-07T13:18:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Keresturec</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <comment>Форматованє, унєшена фотка</comment>
      <origin>18266</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12152" sha1="orim19nytny08blqhyabr6c3qe9iogr" xml:space="preserve">{{Инфорамик 
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 =&lt;big&gt; Михал Гиряк &lt;/big&gt;
| label2 = |  data2 = [[Файл:Mihal Hirjak.jpg|центар|мини|269x269п]]
| label3 = Назвиско | data3 = 
| label4 = Датум народзеня |  data4 =27. новембер 1933.
| label5 = Датум упокоєня |  data5 =20. марца 2007 (73)
| label6 = Державянство |  data6 = словацке
| label7 = Язик творох |  data7 = руски, українски
| label8 = Школа |  data8 = ґимназия у Гуменим
| label9 = Универзитет |  data9 = Висша педаґоґийна школа
| label10 = Наукови ступень |  data10 =доктор филозофиї 
| label11 = Период твореня |  data11 =1957—1999.
| label12 = Жанри |  data12 = фолклористика, етноґрафия
| label13 = Поховани |  data13 = у валалє Пихня
| label14 = Припознаня |   data14 = 
}}
'''Михал Гиряк''' (*27. новембер 1933—†20. марец 2007), науковец, педаґоґ, призберовач фолклору Русинох Словацкей. 

== Биоґрафия ==
Михайло Гиряк ше народзел 27. новембра 1933. року у русинским валалє Пихня у Сниньским округу (Чехословацка) у селянскей фамилиї, у родним валалє закончел и основну школу. Потим предлужел школованє у Державней рускей ґимназиї у Гуменим дзе матуровал 1952. року. Предлужел студиї на Висшей педаґоґийней школи у Прешове (1952-1957). Були то роки змоцнєтей українизациї та Михайло Гиряк пошол на длужносц редактора часопису Дружно вперед (1957-1960) хтори видавал Културни Союз Українских Роботнїкох Словацкей (КСУТ). Вон охабел редакторску роботу бо жадал свойо етноґрафични знаня прешириц зоз постдипломнима студиями етноґрафиї и фолклористики у рамикох интерней науковей аспирантури на Филозофским факултету Универзитета Яна Амоса Коменского у Братислави (1960-1963). Од теди Михал Гиряк бул заняти як наукови роботнїк на Универзитету Павла Йозефа Шафарика у Прешове (1960-1971). Ту потим робел и як педаґоґо, викладал лекциї зоз фолклористики (1960-1998). Аспирантски испити дал и кандидатску роботу одбранєл у Народописним институту Словацкей академиї наукох у Братислави (1965) а такой потим докторат зоз филозофиї на Карловим универзитету у Праги. Свойо фолклористични виглєдованя Михал Гиряк унапрямел на зберанє русинских народних приповедкох, леґендох, анеґдотох, приповедкох зоз живота, народних шпиванкох, присловкох и загадкох.

Михайло Гиряк и його супругу Ана мали у малженстве тройо дзеци, сина Славу и дзивки Таню и Людмилу.

== Наукова робота и публикациї ==
Михал Гиряк видал седем кнїжки Українских народних приповедкох Восточней Словацкей (1965-1979) зоз власних записох, и стилистичну анализу того обсяжного материялу (1983). Публиковал коло 350 рецензиї, статї, науково сообщеня. Публиковал и серию статьох о народних приповедачох Восточней Словацкей (О. Демян, А. Кимак, И. Станко, С. Полянскый и др.), и ширшу информацию о Ф. Лазорикови и Ю. Костюкови.

После нїжней револуциї Михал Гиряк постал єден з найактивнєйших дружтвени дїячох медзи Русинами. У нових условийох вон уж могол отворено гуториц и писац же Русини окремни народ и плановал же покля лєм годзен вон будзе видавац фолклористични материяли у ориґиналу а нє так як мушел под час периоду українизациї.1 У рокох од 1993. по 2000. у русинских тижньових новинох Народни новинки вон обявел у енциклопедийней форми описи 160 валалох Прешовского краю.
 
Михайло Гиряк пошол до пензиї 1998. року, после 38 рокох виглєдовацкей роботи у обласци фолклора Русинох Словацкей.

У його пензийним вику його главни циль постал же би обезпечел цо векшу часц зоз його фонду вельорочней фолклористичней роботи на розоплаганє преподавачом и студентом русинского язика и култури. З тей нагоди вон постал коавтор даєдних учебнїкох як за перши, так и за други ступень основних школох у хторих ше преподавало о русинским язику и култури, у хторих доминує усна народна творчосц Русинох як скарб наших предкох. По формованя Оддзелєна русинского язика и култури у рамикох Института народносних студийох и странских язикох на Прешовским универзитету (1999) вон сам преподавал студентом ширши форми студийох русинского язик як предмет русинскей етноґрафиї.

З оглядом на обсяг фолклорного богатства хторе Михайло Гиряк публиковал за живота нєт сумнїву же то будзе златни фонд у скарбу русинскей фолклористики у Прешовщини. 

Михайло Гиряк ше упокоєл 20. марца 2007. року. Поховани є на теметове у родзеним валалє Пихня.

=== Як окремни виданя вишли: ===
* Українські народні казки Східної Словаччини (1965–1979, 7 томи);
* З глибини віків (антолоґия, 1967)2;
* Гора до неба. Українські народні казки Східної Словаччини (Ужгород, 1968)3;
* Бібліографія фольклору Пряшівщини 1945–1969 (1970)4
* Фольклористичні намагання українців Східної Словаччини за післявоєнний період (1973);
* Вступні формули українських народних казок Східної Словаччини (1976);
* Чарівні стежки (зборнїк авторски приповедкох, 1979);
* Народна проза Стащинської долини (1979).
* Пісні Ю. Колинчака (1982);
* Дзвони не втихають (тритомник народ. казок в літ. оброб. автора, том 1, 1982);
* Шляхами віків (тритомник народ. казок в літ. оброб. автора, том 2, 1985);
* Голос Кичар (тритомник народ. казок в літ. оброб. автора, том 3, 1986);
* Народні пісні села Орябина (1986)5;
* Поетика українських народних ліричних пісень Східної Словаччини (1989)6;
* Співанкы Анны Мацібобовой (1993);

=== Сполнєл ше сон Михала Гиряка ===
Карпаторусински наукови центер у ЗАД видал двоязични зборнїк &quot;In the Seventy-Seventh Kingdom&quot;: Carpatho-Rusyn Folktales — &quot;В сїмдесятій семій країні&quot;: Карпаторусиньскы приповідкы — Hardcover – 2015, by Mikhal Hiryak (Author), Patricia A. Krafcik (Translator), русинску часц потолковал Штефан Сухий. 

== Литература ==
Федір Ковач. Гиряк Михайло // Ковач, Федір (упор.). Краєзнавчий словник русинів-українців / Пряшівщина. Союз Русинів-Українців Словацької Республіки. Пряшів, 1999. С. 85.

[[Павле Роберт Маґочи|Paul Robert Magocsi.]] Hyriak, Mykhailo // Magocsi, Paul Robert and Pop, Ivan (eds.). Encyclopedia of Rusyn History and Culture. University of Toronto Press. Toronto – Buffalo – London. 2002. P. 202.

Петро Медвідь. Сімдесята сема країна в Пряшові. // Podkarpatska Rus, Časopis Společnosti přatel Podkarpatské Rusi. 3/2016, s. 13.

== Вонкашнї вязи ==
[https://web.archive.org/web/20200925131635/https://c-rrc.org/product/in-the-seventy-seventh-kingdom/  In the Seventy-Seventh Kingdom – В сїмдесятій семій країні] 

Alexander ZOZUĽÁK, [http://www.rusynacademy.sk/english/en_press.html#He_didn%E2%80%99t_live_to_see_his_last_book  He didn’t live to see his last book,] Academy of Rusyn Culture in the Slovak Republic 

[[Микола Мушинка]]. [https://www.rusyn.sk/data/att/3154_subor.pdf  Умер Михайло Гиряк.] // InfoРусин, інформачный місячник Русинів Словеньска. 2007, ч. 4. С. 5.

== Референци ==
1 Петро Медвідь. Сімдесята сема країна в Пряшові. // Podkarpatska Rus, Časopis Společnosti přatel Podkarpatské Rusi. 3/2016, s. 13. 

2 Антология обсягуе 300 спѣванкы, 13 одклятя, описы обрядов, 370 пословицѣ, 150 гаданкы, 40 казкы, легенды и переказы. 

3 Гиряк М. Гора до неба. Українські народні казки Східної Словаччини Ужгород: Карпати, 1968. — 136 с 

4 Бібліографія фольклору Пряшівщини, 1945–1969 / уклав Михайло Гиряк. — Пряшів: Видав ЦК КСУТ, 1970. — 58 с. 

5 Народні пісні села Орябини / упоряд., підгот. текстів, вступ. ст., післямова та примітки Михайла Гиряка. — Пряшів, 1986. — 249 с., іл. : ноти. 

6 Гиряк М. Поетика українських народних ліричних пісень Східної Словаччини / Михайло Гиряк . — Братислава; Пряшів: Словацьке педагогічне видавництво: Відділ української літератури, 1989 . — 326 с.</text>
      <sha1>orim19nytny08blqhyabr6c3qe9iogr</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18276</id>
      <parentid>18266</parentid>
      <timestamp>2026-05-07T19:32:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ОленкаБТ</username>
        <id>1579</id>
      </contributor>
      <comment>Викивязи</comment>
      <origin>18276</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12186" sha1="5b96fq6bk9rc996w863v81doup77dps" xml:space="preserve">{{Инфорамик 
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 =&lt;big&gt; Михал Гиряк &lt;/big&gt;
| label2 = |  data2 = [[Файл:Mihal Hirjak.jpg|центар|мини|269x269п]]
| label3 = Назвиско | data3 = 
| label4 = Датум народзеня |  data4 =27. новембер 1933.
| label5 = Датум упокоєня |  data5 =20. марца 2007 (73)
| label6 = Державянство |  data6 = словацке
| label7 = Язик творох |  data7 = руски, українски
| label8 = Школа |  data8 = ґимназия у Гуменим
| label9 = Универзитет |  data9 = Висша педаґоґийна школа
| label10 = Наукови ступень |  data10 =доктор филозофиї 
| label11 = Период твореня |  data11 =1957—1999.
| label12 = Жанри |  data12 = фолклористика, етноґрафия
| label13 = Поховани |  data13 = у валалє Пихня
| label14 = Припознаня |   data14 = 
}}
'''Михал Гиряк''' (*27. новембер 1933—†[[20. марец]] 2007), науковец, педаґоґ, призберовач фолклору Русинох Словацкей. 

== Биоґрафия ==
Михайло Гиряк ше народзел 27. новембра 1933. року у русинским валалє Пихня у Сниньским округу (Чехословацка) у селянскей фамилиї, у родним валалє закончел и основну школу. Потим предлужел школованє у Державней рускей ґимназиї у Гуменим дзе матуровал 1952. року. Предлужел студиї на Висшей педаґоґийней школи у [[Прешов|Прешове]] (1952-1957). Були то роки змоцнєтей українизациї та Михайло Гиряк пошол на длужносц редактора часопису Дружно вперед (1957-1960) хтори видавал Културни Союз Українских Роботнїкох Словацкей (КСУТ). Вон охабел редакторску роботу бо жадал свойо етноґрафични знаня прешириц зоз постдипломнима студиями етноґрафиї и фолклористики у рамикох интерней науковей аспирантури на Филозофским факултету Универзитета Яна Амоса Коменского у Братислави (1960-1963). Од теди Михал Гиряк бул заняти як наукови роботнїк на Универзитету Павла Йозефа Шафарика у Прешове (1960-1971). Ту потим робел и як педаґоґ, викладал лекциї зоз фолклористики (1960-1998). Аспирантски испити дал и кандидатску роботу одбранєл у Народописним институту Словацкей академиї наукох у Братислави (1965) а такой потим докторат зоз филозофиї на Карловим универзитету у Праги. Свойо фолклористични виглєдованя Михал Гиряк унапрямел на зберанє русинских [[Народ|народних]] приповедкох, леґендох, анеґдотох, приповедкох зоз живота, народних шпиванкох, присловкох и загадкох.

Михайло Гиряк и його супругу Ана мали у малженстве тройо дзеци, сина Славу и дзивки Таню и Людмилу.

== Наукова робота и публикациї ==
Михал Гиряк видал седем кнїжки Українских народних приповедкох Восточней Словацкей (1965-1979) зоз власних записох, и стилистичну анализу того обсяжного материялу (1983). Публиковал коло 350 рецензиї, статї, науково сообщеня. Публиковал и серию статьох о народних приповедачох Восточней Словацкей (О. Демян, А. Кимак, И. Станко, С. Полянскый и др.), и ширшу информацию о Ф. Лазорикови и Ю. Костюкови.

После нїжней револуциї Михал Гиряк постал єден з найактивнєйших дружтвени дїячох медзи Русинами. У нових условийох вон уж могол отворено гуториц и писац же Русини окремни народ и плановал же покля лєм годзен вон будзе видавац фолклористични материяли у ориґиналу а нє так як мушел под час периоду українизациї.1 У рокох од 1993. по 2000. у русинских тижньових новинох Народни новинки вон обявел у енциклопедийней форми описи 160 валалох Прешовского краю.
 
Михайло Гиряк пошол до пензиї 1998. року, после 38 рокох виглєдовацкей роботи у обласци фолклора Русинох Словацкей.

У його пензийним вику його главни циль постал же би обезпечел цо векшу часц зоз його фонду вельорочней фолклористичней роботи на розоплаганє преподавачом и студентом русинского язика и култури. З тей нагоди вон постал коавтор даєдних учебнїкох як за перши, так и за други ступень основних школох у хторих ше преподавало о русинским язику и култури, у хторих доминує усна народна творчосц Русинох як скарб наших предкох. По формованя Оддзелєна русинского язика и култури у рамикох Института народносних студийох и странских язикох на Прешовским универзитету (1999) вон сам преподавал студентом ширши форми студийох русинского язик як предмет русинскей етноґрафиї.

З оглядом на обсяг фолклорного богатства хторе Михайло Гиряк публиковал за живота нєт сумнїву же то будзе златни фонд у скарбу русинскей фолклористики у Прешовщини. 

Михайло Гиряк ше упокоєл 20. марца 2007. року. Поховани є на теметове у родзеним валалє Пихня.

=== Як окремни виданя вишли: ===
* Українські народні казки Східної Словаччини (1965–1979, 7 томи);
* З глибини віків (антолоґия, 1967)2;
* Гора до неба. Українські народні казки Східної Словаччини (Ужгород, 1968)3;
* Бібліографія фольклору Пряшівщини 1945–1969 (1970)4
* Фольклористичні намагання українців Східної Словаччини за післявоєнний період (1973);
* Вступні формули українських народних казок Східної Словаччини (1976);
* Чарівні стежки (зборнїк авторски приповедкох, 1979);
* Народна проза Стащинської долини (1979).
* Пісні Ю. Колинчака (1982);
* Дзвони не втихають (тритомник народ. казок в літ. оброб. автора, том 1, 1982);
* Шляхами віків (тритомник народ. казок в літ. оброб. автора, том 2, 1985);
* Голос Кичар (тритомник народ. казок в літ. оброб. автора, том 3, 1986);
* Народні пісні села Орябина (1986)5;
* Поетика українських народних ліричних пісень Східної Словаччини (1989)6;
* Співанкы Анны Мацібобовой (1993);

=== Сполнєл ше сон Михала Гиряка ===
Карпаторусински наукови центер у ЗАД видал двоязични зборнїк &quot;In the Seventy-Seventh Kingdom&quot;: Carpatho-Rusyn Folktales — &quot;В сїмдесятій семій країні&quot;: Карпаторусиньскы приповідкы — Hardcover – 2015, by Mikhal Hiryak (Author), Patricia A. Krafcik (Translator), русинску часц потолковал Штефан Сухий. 

== Литература ==
Федір Ковач. Гиряк Михайло // Ковач, Федір (упор.). Краєзнавчий словник русинів-українців / Пряшівщина. Союз Русинів-Українців Словацької Республіки. Пряшів, 1999. С. 85.

[[Павле Роберт Маґочи|Paul Robert Magocsi.]] Hyriak, Mykhailo // Magocsi, Paul Robert and Pop, Ivan (eds.). Encyclopedia of Rusyn History and Culture. University of Toronto Press. Toronto – Buffalo – London. 2002. P. 202.

Петро Медвідь. Сімдесята сема країна в Пряшові. // Podkarpatska Rus, Časopis Společnosti přatel Podkarpatské Rusi. 3/2016, s. 13.

== Вонкашнї вязи ==
[https://web.archive.org/web/20200925131635/https://c-rrc.org/product/in-the-seventy-seventh-kingdom/  In the Seventy-Seventh Kingdom – В сїмдесятій семій країні] 

Alexander ZOZUĽÁK, [http://www.rusynacademy.sk/english/en_press.html#He_didn%E2%80%99t_live_to_see_his_last_book  He didn’t live to see his last book,] Academy of Rusyn Culture in the Slovak Republic 

[[Микола Мушинка]]. [https://www.rusyn.sk/data/att/3154_subor.pdf  Умер Михайло Гиряк.] // InfoРусин, інформачный місячник Русинів Словеньска. 2007, ч. 4. С. 5.

== Референци ==
1 Петро Медвідь. Сімдесята сема країна в Пряшові. // Podkarpatska Rus, Časopis Společnosti přatel Podkarpatské Rusi. 3/2016, s. 13. 

2 Антология обсягуе 300 спѣванкы, 13 одклятя, описы обрядов, 370 пословицѣ, 150 гаданкы, 40 казкы, легенды и переказы. 

3 Гиряк М. Гора до неба. Українські народні казки Східної Словаччини Ужгород: Карпати, 1968. — 136 с 

4 Бібліографія фольклору Пряшівщини, 1945–1969 / уклав Михайло Гиряк. — Пряшів: Видав ЦК КСУТ, 1970. — 58 с. 

5 Народні пісні села Орябини / упоряд., підгот. текстів, вступ. ст., післямова та примітки Михайла Гиряка. — Пряшів, 1986. — 249 с., іл. : ноти. 

6 Гиряк М. Поетика українських народних ліричних пісень Східної Словаччини / Михайло Гиряк . — Братислава; Пряшів: Словацьке педагогічне видавництво: Відділ української літератури, 1989 . — 326 с.</text>
      <sha1>5b96fq6bk9rc996w863v81doup77dps</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>18279</id>
      <parentid>18276</parentid>
      <timestamp>2026-05-07T23:37:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Keresturec</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <comment>Уложени катеґориї</comment>
      <origin>18279</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12614" sha1="lnltbvq4orelr2seb70yun7zh0r86z1" xml:space="preserve">{{Инфорамик 
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 =&lt;big&gt; Михал Гиряк &lt;/big&gt;
| label2 = |  data2 = [[Файл:Mihal Hirjak.jpg|центар|мини|269x269п]]
| label3 = Назвиско | data3 = 
| label4 = Датум народзеня |  data4 =27. новембер 1933.
| label5 = Датум упокоєня |  data5 =20. марца 2007 (73)
| label6 = Державянство |  data6 = словацке
| label7 = Язик творох |  data7 = руски, українски
| label8 = Школа |  data8 = ґимназия у Гуменим
| label9 = Универзитет |  data9 = Висша педаґоґийна школа
| label10 = Наукови ступень |  data10 =доктор филозофиї 
| label11 = Период твореня |  data11 =1957—1999.
| label12 = Жанри |  data12 = фолклористика, етноґрафия
| label13 = Поховани |  data13 = у валалє Пихня
| label14 = Припознаня |   data14 = 
}}
'''Михал Гиряк''' (*27. новембер 1933—†[[20. марец]] 2007), науковец, педаґоґ, призберовач фолклору Русинох Словацкей. 

== Биоґрафия ==
Михайло Гиряк ше народзел 27. новембра 1933. року у русинским валалє Пихня у Сниньским округу (Чехословацка) у селянскей фамилиї, у родним валалє закончел и основну школу. Потим предлужел школованє у Державней рускей ґимназиї у Гуменим дзе матуровал 1952. року. Предлужел студиї на Висшей педаґоґийней школи у [[Прешов|Прешове]] (1952-1957). Були то роки змоцнєтей українизациї та Михайло Гиряк пошол на длужносц редактора часопису ''Дружно вперед'' (1957-1960) хтори видавал Културни Союз Українских Роботнїкох Словацкей (КСУТ). Вон охабел редакторску роботу бо жадал свойо етноґрафични знаня прешириц зоз постдипломнима студиями етноґрафиї и фолклористики у рамикох интерней науковей аспирантури на Филозофским факултету Универзитета ''Яна Амоса Коменского'' у Братислави (1960-1963). Од теди Михал Гиряк бул заняти як наукови роботнїк на Универзитету ''Павла Йозефа Шафарика'' у Прешове (1960-1971). Ту потим робел и як педаґоґ, викладал лекциї зоз фолклористики (1960-1998). Аспирантски испити дал и кандидатску роботу одбранєл у Народописним институту Словацкей академиї наукох у Братислави (1965) а такой потим докторат зоз филозофиї на ''Карловим'' универзитету у Праги. Свойо фолклористични виглєдованя Михал Гиряк унапрямел на зберанє русинских [[Народ|народних]] приповедкох, леґендох, анеґдотох, приповедкох зоз живота, народних шпиванкох, присловкох и загадкох.

Михайло Гиряк и його супругу Ана мали у малженстве тройо дзеци, сина Славу и дзивки Таню и Людмилу.

== Наукова робота и публикациї ==
Михал Гиряк видал седем кнїжки ''Українских народних приповедкох Восточней Словацкей'' (1965-1979) зоз власних записох, и стилистичну анализу того обсяжного материялу (1983). Публиковал коло 350 рецензиї, статї, науково сообщеня. Публиковал и серию статьох о народних приповедачох Восточней Словацкей (О. Демян, А. Кимак, И. Станко, С. Полянскый и др.), и ширшу информацию о Ф. Лазорикови и Ю. Костюкови.

После ''нїжней револуциї'' Михал Гиряк постал єден з найактивнєйших дружтвени дїячох медзи Русинами. У нових условийох вон уж могол отворено гуториц и писац же Русини окремни народ и плановал же покля лєм годзен вон будзе видавац фолклористични материяли у ориґиналу а нє так як мушел под час периоду українизациї.1 У рокох од 1993. по 2000. у русинских тижньових новинох ''Народни новинки'' вон обявел у енциклопедийней форми описи 160 валалох Прешовского краю.
 
Михайло Гиряк пошол до пензиї 1998. року, после 38 рокох виглєдовацкей роботи у обласци фолклора Русинох Словацкей.

У його пензийним вику главни його циль постал же би обезпечел цо векшу часц зоз його фонду вельорочней фолклористичней роботи на розоплаганє преподавачом и студентом русинского язика и култури. З тей нагоди вон постал коавтор даєдних учебнїкох як за перши, так и за други ступень основних школох у хторих ше преподавало о русинским язику и култури, у хторих доминує усна народна творчосц Русинох як скарб наших предкох. По формованя ''Оддзелєна русинского язика и култури'' у рамикох Института народносних студийох и странских язикох на Прешовским универзитету (1999) вон сам преподавал студентом ширши форми студийох русинского язик як предмет русинскей етноґрафиї.

З оглядом на обсяг фолклорного богатства хторе Михайло Гиряк публиковал за живота нєт сумнїву же то будзе златни фонд у скарбу русинскей фолклористики у Прешовщини. 

Михайло Гиряк ше упокоєл 20. марца 2007. року. Поховани є на теметове у родзеним валалє Пихня.

=== Як окремни виданя вишли: ===
* Українські народні казки Східної Словаччини (1965–1979, 7 томи);
* З глибини віків (антолоґия, 1967)2;
* Гора до неба. Українські народні казки Східної Словаччини (Ужгород, 1968)3;
* Бібліографія фольклору Пряшівщини 1945–1969 (1970)4
* Фольклористичні намагання українців Східної Словаччини за післявоєнний період (1973);
* Вступні формули українських народних казок Східної Словаччини (1976);
* Чарівні стежки (зборнїк авторски приповедкох, 1979);
* Народна проза Стащинської долини (1979).
* Пісні Ю. Колинчака (1982);
* Дзвони не втихають (тритомник народ. казок в літ. оброб. автора, том 1, 1982);
* Шляхами віків (тритомник народ. казок в літ. оброб. автора, том 2, 1985);
* Голос Кичар (тритомник народ. казок в літ. оброб. автора, том 3, 1986);
* Народні пісні села Орябина (1986)5;
* Поетика українських народних ліричних пісень Східної Словаччини (1989)6;
* Співанкы Анны Мацібобовой (1993);

=== Сполнєл ше сон Михала Гиряка ===
Карпаторусински наукови центер у ЗАД видал двоязични зборнїк &quot;In the Seventy-Seventh Kingdom&quot;: Carpatho-Rusyn Folktales — &quot;В сїмдесятій семій країні&quot;: Карпаторусиньскы приповідкы — Hardcover – 2015, by Mikhal Hiryak (Author), Patricia A. Krafcik (Translator), русинску часц потолковал Штефан Сухий. 

== Литература ==

* Федір Ковач. Гиряк Михайло // Ковач, Федір (упор.). Краєзнавчий словник русинів-українців / Пряшівщина. Союз Русинів-Українців Словацької Республіки. Пряшів, 1999. С. 85.

* [[Павле Роберт Маґочи|Paul Robert Magocsi.]] Hyriak, Mykhailo // Magocsi, Paul Robert and Pop, Ivan (eds.). Encyclopedia of Rusyn History and Culture. University of Toronto Press. Toronto – Buffalo – London. 2002. P. 202.

* Петро Медвідь. Сімдесята сема країна в Пряшові. // Podkarpatska Rus, Časopis Společnosti přatel Podkarpatské Rusi. 3/2016, s. 13.

== Вонкашнї вязи ==

* [https://web.archive.org/web/20200925131635/https://c-rrc.org/product/in-the-seventy-seventh-kingdom/ In the Seventy-Seventh Kingdom – В сїмдесятій семій країні]

* Alexander ZOZUĽÁK, [http://www.rusynacademy.sk/english/en_press.html#He_didn%E2%80%99t_live_to_see_his_last_book He didn’t live to see his last book,] Academy of Rusyn Culture in the Slovak Republic

* [[Микола Мушинка]]. [https://www.rusyn.sk/data/att/3154_subor.pdf Умер Михайло Гиряк.] // InfoРусин, інформачный місячник Русинів Словеньска. 2007, ч. 4. С. 5.

== Референци ==
1 Петро Медвідь. Сімдесята сема країна в Пряшові. // Podkarpatska Rus, Časopis Společnosti přatel Podkarpatské Rusi. 3/2016, s. 13. 

2 Антология обсягуе 300 спѣванкы, 13 одклятя, описы обрядов, 370 пословицѣ, 150 гаданкы, 40 казкы, легенды и переказы. 

3 Гиряк М. Гора до неба. Українські народні казки Східної Словаччини Ужгород: Карпати, 1968. — 136 с 

4 Бібліографія фольклору Пряшівщини, 1945–1969 / уклав Михайло Гиряк. — Пряшів: Видав ЦК КСУТ, 1970. — 58 с. 

5 Народні пісні села Орябини / упоряд., підгот. текстів, вступ. ст., післямова та примітки Михайла Гиряка. — Пряшів, 1986. — 249 с., іл. : ноти. 

6 Гиряк М. Поетика українських народних ліричних пісень Східної Словаччини / Михайло Гиряк . — Братислава; Пряшів: Словацьке педагогічне видавництво: Відділ української літератури, 1989 . — 326 с.
[[Катеґория:Словацка]]
[[Катеґория:Науковци]]
[[Катеґория:Докторе наукох]]
[[Катеґория:Педаґоґи]]
[[Катеґория:Фолклористи]]
[[Катеґория:27. новембер]]
[[Катеґория:Народзени 1933]]
[[Катеґория:20. марец]]
[[Катеґория:Умарли 2007]]</text>
      <sha1>lnltbvq4orelr2seb70yun7zh0r86z1</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>