Википедия
rskwiki
https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA
MediaWiki 1.47.0-wmf.1
first-letter
Медий
Окреме
Розгварка
Хаснователь
Розгварка зоз хасновательом
Википедия
Розгварка о Википедиї
Файл
Розгварка о файлу
МедияВики
Розгварка о МедияВикию
Шаблон
Розгварка о шаблону
Помоц
Розгварка о помоци
Катеґория
Розгварка о катеґориї
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Event
Event talk
Гипотенуза
0
110
18290
8435
2026-05-09T08:56:54Z
~2026-27984-94
2115
18290
wikitext
text/x-wiki
[[Файл:Triangle Sides.svg |thumb|right| Правоугли троугелнїк чия гипотенуза h, a [[Катета|катети]] c<sub>1</sub> и c<sub>2</sub>.]]
'''Гипотенуза''' найдлукша страна у правоуглим троугелнїку наспрам правого угла. Длужина гипотенузи у правоуглим троугелнїку може ше вираховац з помоцу Питаґоровей теореми.
Квадрат над гиотенузу єднаки суми квадратох над [[катета]]ми.
'''Приклад'''
Катети маю длужину 3 cm и 4 cm.
<math>3^2+4^2=9+16=25= 5^2</math>
Гипотенуза ма длужину 5 cm.
==Походзенє слова гипотенуза==
У даєдних жридлох, слово гипотенуза походзи од греческого слова ὑποτείνουσα (hypoteinousa), хторе представя комбинацию словох hypo (цо значи попод) и teinein (цо значи розцагнуц).
Други авторе думаня же наведзене слово у старогреческим язику у ориґиналу хасноване же би ше означела ствар хтора давала подпорку дачому, а виведзене зоз словох hypo (попод) и tenuse (страна).
У Китайским язику, за гипотенузу ше хаснує слово hsien, хтори означує дрот хтори розцагнути медзи двома точками (як струна на музичних инструментох), а гебрейске слово ‘yeter виведзене або зоз слова mei‘tar (цо значи дрот) або зоз yo‘ter (у смислу длукша од других двох странох).
==Вираховйованє длужини гипотенузи==
По Питаґоровей теореми:
<math>c = \sqrt { a^2 + b^2 } </math>
Хаснуюци косинусну теорему доставаме:
<math>c^2 = a^2 + b^2 - 2ab\cos90^\circ = a^2 + b^2 </math>
==Свойства==
[[Файл:Triângulo retângulo.svg |thumb|right |250px| Правоугли троугелнїк чия гипотенуза a, a [[Катета|катети]] b и c.]]
Длужина гипотенузи єднака зоз суму длужинох ортоґоналних проєкцийох катетох на гипотенузу.
<math>b^2=am</math>
<math>c^2= an</math>
Квадрат длужинох катетох єднаки зоз продуктом його ортоґоналних проєкцийох на гипотенузи. Исто так важи:
<math>a/b = b/m</math>
<math>a/c = c/n</math>
==Триґонометрийне одношенє==
Хаснуюци триґонометрию доставаме:
<math> \frac{b}{c} = \sin (\beta)\,</math>
<math> \beta\ = \arcsin\left(\frac {b}{c} \right)\,</math>
<math>\alpha = 90^\circ-\beta</math>
<math> \beta\ = \arccos\left(\frac {a}{c} \right)\,</math>
==Жридла==
[http://www.etymonline.com/index.php?term=hypotenuse&allowed_in_frame=0 hypotenuse]
[http://mathworld.wolfram.com/Hypotenuse.html Hypotenuse]
[[Катеґория:Ґеометрия]]
oz3ud1lffn3mhz6txzxbb3by7m1ysfq
Циберей
0
460
18286
18247
2026-05-08T18:27:38Z
Halajkovič
1441
Halajkovič преместио је страницу [[Циберей або циберея]] на [[Циберей]]: Правилан назив: в далшых Вікіпедіях ся хоснує лем єдна назва в статї
18247
wikitext
text/x-wiki
<big>'''Циберей'''</big> або '''циберея''' (серб. ''боза'', вост.сл. ''ciberej'' од мадяр. ''cibere'' ) – народни безалкоголни напиток хтори ше достава з ферментацию водовей розпущенїни [[Кукурица|кукурици]] (отрубох), цукру и квасу. Же би нє пили вельо води, людзе себе на польо ношели цибереї.
До глїняного гарчка положело ше квашиц отрубу, додало ше желєного копру, [[кващок]] або фалат [[Хлєб|хлєба]] и охабело 5-7 [[дзень|днї]] най ше кваши. Кед ше уквашело, шицко ше преварело и прецадзело през шитко. На польо ше ношело у плєценим коршове.
Нєшка ше циберею нє готови, алє ю стари людзе барз хвалєли и свою тїлесну моц приписовали циберейовому дїйствованю, окреме у горучави и пекоти, прето же засицує чловека и смяд одганя.
Прикмети: У цибереї єст Б витамини, та є одлична и за нервну систему. Ма у себе и витамину Ц, а квас (кващок) пробиотични кваснїци хтори помагаю черевовей флори и идеални су за претровйованє.
== Литература ==
* ''Словнїк руского народного язика II'', О- Я, Филозофски факултет, Одсек за русинистику, Нови Сад 2017, б. 690
* ''Циберея'' — рецепт у ''Сучасней рускей кухарки'', НВУ Руске слово, Нови Сад, 1987. рок, бок 170.
== Вонкашнї вязи ==
* [[:sh:Boza|Boza]] Википедия на горватским яику, 6. май 2013.
* [https://www.posnajela.rs/2014/10/boza/ Боза] - рецепт за пририхтованє, www.posnajela.rs
[[Катеґория:Архаизми]]
m9plq6h0yr6ofbc8n2783mynkvsiw6a
18288
18286
2026-05-08T18:29:40Z
Halajkovič
1441
18288
wikitext
text/x-wiki
'''Циберей''' або '''циберея''' (серб. ''боза'', вост.сл. ''ciberej'' од мадяр. ''cibere'' ) – народни безалкоголни напиток хтори ше достава з ферментацию водовей розпущенїни [[Кукурица|кукурици]] (отрубох), цукру и квасу. Же би нє пили вельо води, людзе себе на польо ношели цибереї.
До глїняного гарчка положело ше квашиц отрубу, додало ше желєного копру, [[кващок]] або фалат [[Хлєб|хлєба]] и охабело 5-7 [[дзень|днї]] най ше кваши. Кед ше уквашело, шицко ше преварело и прецадзело през шитко. На польо ше ношело у плєценим коршове.
Нєшка ше циберею нє готови, алє ю стари людзе барз хвалєли и свою тїлесну моц приписовали циберейовому дїйствованю, окреме у горучави и пекоти, прето же засицує чловека и смяд одганя.
Прикмети: У цибереї єст Б витамини, та є одлична и за нервну систему. Ма у себе и витамину Ц, а квас (кващок) пробиотични кваснїци хтори помагаю черевовей флори и идеални су за претровйованє.
== Литература ==
* ''Словнїк руского народного язика II'', О- Я, Филозофски факултет, Одсек за русинистику, Нови Сад 2017, б. 690
* ''Циберея'' — рецепт у ''Сучасней рускей кухарки'', НВУ Руске слово, Нови Сад, 1987. рок, бок 170.
== Вонкашнї вязи ==
* [[:sh:Boza|Boza - Википедия на горватским язику]], 6. май 2013.
* [https://www.posnajela.rs/2014/10/boza/ Боза] - рецепт за пририхтованє
[[Катеґория:Архаизми]]
0rgeauzcpcyl6pssmf39aapuhyvlu8t
Интервал (музика)
0
2564
18284
14990
2026-05-08T16:44:18Z
Olirk55
19
Уложени нотни и звучни приклад файти интервалох
18284
wikitext
text/x-wiki
[[File:Interval numbers.gif|right|thumb|343x343px|Музични интервали]]'''Интервал''' (лат. ''intervallum'', розмак) у [[Подзелєнє музики|музики]] представя розмак медзи гоч хторима двома тонами у скали лєбо у мелодиї. Нїзши [[тон]] интервала ше вола долнї а висши горнї, винїмок чиста прима хторей обидва тони єднакей/истей висини. Интервали ше дзеля на гармонски, при хторих два тони звуча источасно и мелодийски, при хторих ше два тони чую єден за другим. Други два подзелєня интервалох; то по велькосци и по файти.<ref>„Interval”. In L. Root, Deane. ''Grove Music Online. Oxford Music Online''. Oxford University Press.</ref><ref>Aldwell, E; Schachter, C.; Cadwallader, A. (11. 3. 2010), „Part 1: The Primary Materials and Procedures, Unit 1”, ''Harmony and Voice Leading'' (4th изд.), Schirmer, стр. 8, ISBN 978-0495189756</ref>
Нотацийни и звучни приклад даскелїх интервалох: велька терца f<sup>1</sup>– a<sup>1</sup>, кварта f<sup>1</sup>– b<sup>1</sup>, [[квинта]] f<sup>1</sup>– c<sup>2</sup> и [[октава]] f<sup>1</sup> – f<sup>2</sup>. <ref name=":0">Mit den Frequenzen für f<sup>1</sup> (352 [[Hertz (Einheit)|Hz]]), a<sup>1</sup> (440 Hz), b<sup>1</sup> (469,33 Hz), c<sup>2</sup> (528 Hz) und f<sup>2</sup> (704 Hz) berechnet sich das Frequenzverhältnis der Intervalle in der reinen Stimmung folgendermaßen: Große Terz = 5:4 (f<sup>1</sup>–a<sup>1</sup>: 440 Hz:352 Hz = 5:4), Quarte = 4:3 (f<sup>1</sup>–b<sup>1</sup>: 469,33 Hz:352 Hz = 4:3), Quinte = 3:2 (f<sup>1</sup>–c<sup>2</sup> 528 Hz:352 Hz = 3:2) und Oktave = 2:1 (f<sup>1</sup>–f<sup>2</sup>: 704 Hz:352 Hz = 2:1)</ref>
<score lang="ABC" vorbis="1">
X:2019/10
M:4/4
L:1/4
K:F
F A [F2A2]| F B [F2B2]| F c [F2c2]| F f [F2f2]|]
</score>Скрацене означованє предходного прикладу: '''В3 -''' велька терца (f–a), '''Ч4 -''' чиста кварта (f–b<sup>)</sup>, '''Ч5''' - Чиста квинта (f–c<sup>2</sup> ) и '''Ч8-'''чиста октава (f<sup>1</sup>–f<sup>2</sup>.) <ref name=":0" />
У заходней [[Подзелєнє музики|музики]], интервали ше найчастейше розликую по розмаку тонох-[[Нота|нотох]] диятонскей [[Скала|скали]]. Найменши од тих интервалох то [[полутон]].<ref>Duffin, Ross W. (2008). [https://books.google.rs/books?id=i5LC7Csnw7UC&q=how+equal+temperament+ruined+harmony&redir_esc=y''How equal temperament ruined harmony : (and why you should care)]'' (First published as a Norton paperback. изд.). New York: W. W. Norton. стр. 163. <nowiki>ISBN 978-0-393-33420-3</nowiki>. Приступљено 28. 6. 2017.</ref><ref>. Miller, Michael (2005).[ [https://books.google.rs/books?id=sTMbuSQdqPMC&redir_esc=y<nowiki/>.''The Complete Idiot's Guide to Music Theory, 2nd ed. Penguin. бок 19. ISBN 1-59257-437-8.. [Indianapolis, Indiana]: Alpha, 2005.''</ref><ref>Capstick, John Walton (1913). [https://books.google.rs/books?id=bwNJAAAAIAAJ&q=most+dissonant-interval+semitone+intitle:sound&pg=PA227&redir_esc=y ''Sound: An Elementary Text-book for Schools and Colleges''.] Cambridge University Press.</ref> Интервали менши од полутона ше наволую микротони. Микротони ше можу формовац хаснуюци ноти рижних файтох нєдиятонских скалох. Даєдни зоз найменших ше наволую „запяти-розкол, дияшизма,” и зоз тим ше описую мали одступаня, и обачлїви су у поєдиних системох присподобйованя, медзи енхармонских еквивалентних [[Нота|нотох]] як цо то c♯ (cis) и d♭ (des). Интервали можу буц арбитрарно мали, аж нєобачлїви за людске ухо. У физичним смислу, интервал то одношенє помедзи два сонични фреквенциї. Напр. гоч хтори два тони єдней октави маю медзисобне фреквенцийне одношенє 2:1. То значи же инкременти-фиксни лєбо пременлїви повекшаня даякей вредносци висини тона, за исти интервал резултую повекшаня фреквенциї, гоч людске ухо доживює тото як линеарне звекшанє до висини.
Интересантно спомнуц же даєдни нєевропски музични култури хасную скали хтори далєко од европскей 12 тонскей системи, напр. у Индиї поставени системи хтори дзеля октаву на 22 часци/крочаї „шрути.” За прeучoванє и упоредзованє розличних скалох у теориї хаснує ше окремна єдинка - цент, хтора дзелї полутон на 100 єднаки часци.То мерни єдинки, виведзени зоз лоґаритма фреквенцийного одношеня у математики.
У заходней [[Теория музики|музичней теориї]], найчастейша схема за интервали описує два прикмети интервала: квалитет-файта (чисти (перфектни), вельки, мали, звекшани, зменшани) и число (перши, други, треци, штварти интервал итд.). Даєдни приклади то мала трецина (терца) лєбо перфектна/чиста пиятина (квинта). Тоти мена нє идентификую лєм розлики у полутонох медзи горнїх и долнїх нотох, алє тиж и способ на хтори ше интервал чита/щитує (серб.спелује). Значносц читаня/щитованя походзи зоз историйней пракси роздвойованя фреквенцийного одношеня енхармонских интервалох як цо то g–g♯ (g-gis) и g–a♭.(g-as)[8]
== Подзелєнє интервалох ==
Кед ше тони пошорую по велькосци, повагу ше обраца на диятонску розлику медзи двома тонами. Напр. c-d (це-де) и cis-des (цис-дес), то секунди прето же обидва маю диятонски мена зоз солмизацию do-re (до-ре). Постоя осем степени велькосци интервалох од хторих ше можу формовац шицки други. Кажде мено интервала мож означиц зоз адекватнима числами: Прима (1), кварта (4), октава (8) итд.
Прето ше тоти интервали наволую '''''єдноставни''''' лєбо '''''прост'''''и, їх мена то:
1''. Прима'', обидва тони интервала маю исте мено
2''. Секунда'', хтору творя два сушедни тони
3''. Терца'', розмак трох тонох (кед висши тон треци од нїзшого)
4''. Кварта'', розмак штирох тонох (кед висши тон штварти од нїзшого)
5. ''Квинта'', розмак пейцох тонох (кед висши тон пияти од нїзшого)
6. ''[[Секста (музика)|Секста]]'', розмак шейсцох тонох (кед висши тон шести од нїзшого
7. ''Септима'', розмак седем тонох (кед висши тон седми од нїзшого)
8. ''[[Октава]]'', розмак осем тонох (кед висши тон осми од нїзшого)
Други интервали, ше наволую '''''зложени''''', и формую ше по принципу „єдна октава + терца“, „єдна октава + секста“, „две октаве + квинта“ итд. Мена тим интервалом ше даваю по (шорних числох) пошорованих числох:
Нона (9) = октава (8) + 1 секунда (2) (поновени октавни тон а хтори ма у своїм составе и секунда ше нє рахує прето 8+1 а НЄ 8+2).
''Децима'' (10) = октава (8) + терца (3)
''Ундецима'' (11) = октава + кварта (4)
''Дуодецима'' (12) = октава + квинта (5)
''Tерцдецима'' (13) = октава + секста (6)
''Kвартдецима'' (14) = октава + септима (7)
''Kвинтдецима'' (15) = октава +октава (8)
== Интервали по файти ==
Окрем такого подзелєня, постої и подзелєня интервалох по файти, прето же гармонски, кажди зоз тих интервалох може буц формовани до вецей вариянтох.
Интервали по файти можу буц:
* Чисти, то можу буц: прима, кварта, квинта и октава.
* Вельки и мали: можу буц секунда, терца, секста и септима.
* Зменшани, можу буц шицки интервали окрем прими.
* Звекашни, можу буц шицки интервали.
[[File:Main intervals from C.png|center|thumb|558x558px|Нотни и звучни приказ интервалох по файти (од прими по октаву)[[File:Intervals.mid|300px]]]]
Други интервали (такв. ''зложени интервали'') як цо напр. нона лєбо дуодецима нашлїдзую прикмети тонох хтори их вєдно зоз одредзеним числом октави формує. Понеже нона = октава + секунда, то значи же нона будзе мац прикмету як и секунда (велька, мала, зменшана або звекшана) итд. (нїжей приклад)
Єдноставни интервали по файти схематски приказ:
{| class="wikitable"
|+
! colspan="5" |И н т е р в а л и п о ф а й т и
|-
|<div style="text-align: center;">'''Файта'''
| colspan="4" |<div style="text-align: center;">'''Интервали'''
|-
|Чисти
|прима
|кварта
|квинта
|октава
|-
|Вельки
|секунда
|терца
|секста
|септима
|-
|Мали
|секунда
|терца
|секста
|септима
|-
|Зменшани
| colspan="4" |можу буц шицки интервали окрем прими.
|-
|Звекшани
| colspan="4" |можу буц шицки интервали.
|}
Схема шицких єдноставних интервалох и їх характеристикох зоз прикладами.
{| class="wikitable"
|+
! colspan="7" |Єдноставни интервали и характеристики
|-
| rowspan="2" |<div style="text-align: center;">'''Интервали'''
'''+''' '''числово''' '''ознаки'''
| rowspan="2" |<div style="text-align: center;">'''Нотни Приклад'''
| colspan="5" |<div style="text-align: center;">'''Файта интервалox'''
|-
|<div style="text-align: center;">'''Чиста'''
|<div style="text-align: center;">'''Велька'''
|<div style="text-align: center;">'''Мала'''
|<div style="text-align: center;">'''Зменшана'''
|<div style="text-align: center;">'''Звекшана'''
|-
|Прима (1)
|[[File:1 cz.png|90px|]]
|чиста
c - c
|<div style="text-align: center;"> —
| <div style="text-align: center;">—
| <div style="text-align: center;">—
|звекшана
c - cis
1 полутон
|-
|Секунда (2)
|[[File:2 w.png|90px|]]
| <div style="text-align: center;">—
|c - d
2 полутони
|c - des
1 полутон
|c - deses
тони исто звуча
|c - dis
1 полутон
|-
|Терца (3)
|[[File:3 w.png|90px|]]
|<div style="text-align: center;">—
|c - e
4 полутони
|c - es
3 полутони
|c - eses
цали степен
|c - eis
5 полутони
|-
|Кварта (4)
|[[File:4 czy.png|90px|]]
|с - f
5 полутони
| <div style="text-align: center;">—
| <div style="text-align: center;">—
|c - fes
6 полутони
|c - fis
4 полутони
|-
|Квинта (5)
|[[File:5 cz.png|80px|]]
|c - g
6 полутони
| <div style="text-align: center;">—
| <div style="text-align: center;">—
|c - ges
6 полутони
|c - gis
7. полутони
|-
|Секста (6)
|[[File:6 w.png|90px|]]
| <div style="text-align: center;">—
|c - a
7 полутони
|c - аs
8 полутони
|c - asas
9 полутони
|c - ais
10 полутони
|-
|Септима (7)
|[[File:7 w.png|90px|]]
| <div style="text-align: center;">—
|c - h
11 полутони
|c - b
10 полутони
|c - heses
9 полутони
|c - his
12 полутони
|-
|Октава (8)
|[[File:8 cz.png|90px|]]
|с<sup>1</sup> - c<sup>2</sup>
12 полутони
| <div style="text-align: center;">—
| <div style="text-align: center;">—
|c - ces
11 полутони
|c - cis
13 полутони
|-
! colspan="7" |Зложени интервали и їх характеристики
|-
| rowspan="2" |<div style="text-align: center;">'''Интервал'''
+ '''числовo ознаки'''
| rowspan="2" |<div style="text-align: center;">'''Нотни приклад'''
| colspan="5" |<div style="text-align: center;">'''Фaйта интервалох'''
|-
|<div style="text-align: center;">'''Чисти'''
|<div style="text-align: center;">'''Вельки'''
|'''Мали'''
|<div style="text-align: center;">'''Зменшани'''
|<div style="text-align: center;">'''Звекшани'''
|-
|Октава (8) +
секунда (2) ='''Нона''' (9)
|[[File:9 w.PNG|90px|]]
|<div style="text-align: center;">—
|велька
c<sup>1</sup> - d<sup>2</sup>
|мала
c<sup>1</sup>- des<sup>2</sup>
|зменшана
c<sup>1</sup> - deses<sup>2</sup>
|зекшана
c<sup>1</sup>- cis<sup>2</sup>
|-
|Октава (8) +
Терца (3) = '''децима ('''10''')'''
|[[File:10 w.png|90px|]]
|<div style="text-align: center;">—
|велька
c<sup>1</sup> - e<sup>2</sup>
|мала
c<sup>1</sup> - es<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup>- eses<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup> - eis<sup>2</sup>
|-
|Октава (8) +
Кварта (4)
'''Ундецима''' (11)
|[[File:11cz.png|90px|]]
|c<sup>1</sup> - f<sup>2</sup>
|<div style="text-align: center;">—
|<div style="text-align: center;">—
|c<sup>1</sup> - fes<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup> - fis<sup>2</sup>
|-
|Октава +
Квинта (5)
'''Дуодецима''' (12)
|[[File:12cz.png|90px|]]
|c<sup>1</sup> - g<sup>2</sup>
|<div style="text-align: center;">—
|<div style="text-align: center;">—
|c<sup>1</sup> - ges<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup> - gis<sup>2</sup>
|-
|Октава +
Секста (6)
'''Терцдецима''' (13)
|[[File:13 w.png|90px|]]
|<div style="text-align: center;">—
|c<sup>1</sup> - a<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup> - as<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup>- asas<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup>- ais<sup>2</sup>
|-
|Октава +
Септима (7)
'''Квартдецима''' (14)
|[[File:14 w.png|90px|]]
|<div style="text-align: center;">—
|c<sup>1</sup> - h<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup> - b<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup>- heses<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup>-his<sup>2</sup>
|-
|Октава (8) +
Октава (8) '''Квинтдецима''' (15)
|[[File:15cz.png|90px|]]
|c<sup>1</sup> - c<sup>3</sup>
|<div style="text-align: center;">—
|<div style="text-align: center;">—
|c<sup>1</sup> - ces<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup> - cis<sup>3</sup>
|}
'''Чиста прима.''' У чистей прими долнї и горнї тон идентични. Приклад: c-c. Односно, чиста прима то поновени тон.
'''Звекшана прима.''' Прекомерну приму твори розмак помедзи горнього и долнього тона єден полутон. Приклад: c-cis.
'''Зменшана секунда.''' Секунда хторей тони исто звуча попри розличного диятонского мена. Приклад: c-dеsеs. Еквивалентна є чистей прими.
'''Мала секунда.''' Секунда хторей розмак помедзи тонох єден полутон. Приклад: c-dеs.
'''Велька секунда.''' Секунда у хторей розмак помедзи тонох цали степен. Приклад: c-d.
'''Звекшана секунда.''' Секунда у хторей розмак медзи тонами три полутони. Приклад: c-dis. По звучносци є еквивалентна малей терци..
'''Зменшана терца.''' Терца у хторей розмак медзи тонами цали степен. Приклад: це-есес. По звучносци еквивалентна велькей секунди. Зменшана терца ше состої од двох малих секундох М2 + М2 = УМ3 (приклад c-des +des-eses)
'''Мала терца.''' Терца у хторей розмак медзи тонами три полутони. Приклад: c-s.
'''Велика терца.''' Терца хторей розмак медзи тонами штири полутони. Приклад: c-е.
'''Звекшана терца.''' Терца у хторей розмак медзи тонами пейц полутони. Приклад: c-еis. По звучносци є еквивалентна чистей кварти.
'''Зменшана кварта.''' Кварта у хторей розмак медзи тонами штири полутони. Примклад: c-f. По звучносци є еквивалентна велькей терци.
'''Чиста кварта.''' Кварта у хторей розмак медзи тонами пейц полутони. Приклад: c-f. (окрем винїмку: f-b)
'''Звкшана кварта.''' Кварта у хторей розмак медзи тонами шейсц полутони. Приклад: c-fis.
'''Зменшана квинта.''' Квинта у хторей розмак медзи тонами шейсц полутони. Приклад: c-ges. По звучносци є еквивалентна прекомерней кварти.
'''Чиста квинта.''' Квинта у хторей розмак медзи тонами седем полутони. Приклад: c-g.
'''Звекшана квинта.''' Квинта у хторей розмак медзи тонами седем полутони. Приклад: c-gis. По звучносци є еквивалентна малей сексти.
'''Зменшана секста.''' Секста у хторей розмак медзи тонами седем полутони. Приклад: c-аsаs. По звучносци є еквивалентна чистей квинти.
'''Мала секста.''' Секста у хторей розмак медзи тонами осем полутони. Приклад: c-аs.
'''Велька секста.''' Секста у хторей розмак медзи тонами дзевец полутони. Приклад: c-а.
'''Звекшана секста.''' Секста у хторей розмак медзи тонами дзешец полтони. Прикалд: c-аiс. По звучносциє еквивалентна малей септими.
'''Зменшана септима.''' Септима у хторей розмак медзи тонами дзевец полутони. Приклад: c-hesеs. По звучносци є еквивалентна велькей сексти
'''Мала септима.''' Септима у хторей розмак медзи тонами дзешец полтони. Приклад: c-b.
'''Велька септима.''' Септима у хторей розмак медзи тонами єденац полутони. Приклад: c-h.
'''Звекшана септима.''' Септима у хторей розмак медзи тонами дванац полутони. Прикладр: c-his. По звучносци є еквивалентна чистей октави.
'''Зменшана октава.''' Октава у хторей розмак медзи тонами єденац полутони. Приклад: c<sup>1</sup>-ces<sup>2</sup>. По звучносци є еквивалентна велькей септими.
'''Чиста октава.''' Главна статя октава (музика). Октава у хторей розмак медзи тонами дванац полутони. Приклад: c<sup>1</sup>- c<sup>2</sup>.
'''Звекшана октава.''' Октава у хторей розмак медзи тонами тринац полутони. Приклад: c<sup>1</sup>-cis<sup>2</sup>
== Инверзия интервалох ==
Интервали можу мац рушанє тонох-инверзию (такв. обрацанє) интервала кед долнї тон интервала ма рух-скок за октаву висше и теди вон постава горнї тон. И процивно горнї тон постанє долнї.
Илустрация хтора приказує обрацанє-инверзию интервалох:
[[File:Komplementaerintervall1.PNG|center|thumb|623x623px|Инверзия (обрацанє) интервалох)]]
То значи же прима 1 у инверзиї дава октаву 8
Секунда 2 дава септиму 7
Терца 3 дава сексту 6
Кварта 4 дава квинту 5
Квинта 5 дава кварту 4
Секста 6 дава терцу 3 итд.
У таких случайох ''чисти'' интрвали ''оставаю чисти'', алє напр. инверзия меня файту интервала так же:
* ''мали'' интерали поставаю ''вельки'', и процивно
* ''вельки'' поставаю ''мали'',
* ''звекшани'' поставаю ''зменшани'' и
* зменшани поставаю повекшани.
== Подзелєнє интервалох по звучаню ==
Акустично/звучно, постої розлика медзи консонантних и дисонантних интервалох.
♦ До ''консонантних'' спадаю: прима, октава, кварта (окрем звекшаней кварти) и квинта (окрем зменшаней квинти), терца и секста.
♦ До ''дисонантних'' спадаю: секунда, септима и тритон-прекомерна кварта; у инверзиї зменшана квинта. Односно зменшани и звекшани интервали.
Интервали оможлївюю основу за формированє рижних акордох, хтори творя значну гармонску структуру каждей мелодиї односно музики.
== Литература ==
* [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D0%BB_(%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0)&action=edit Основна теорија музике], [[:sr:Марко_Тајчевић|Марко Тајчевић.]] 1997, pp. 113 — 118
* Apel, Willi (1970). Harvard Dictionary of Music. Taylor & Francis.
* Barbieri, Patrizio (1987). „Juan Caramuel Lobkowitz (1606–1682): über die musikalischen Logarithmen und das Problem der musikalischen Temperatur”. Musiktheorie. 2 (2): 145—168.
* Benson, Dave (2007). [https://books.google.rs/books?id=Ko1NsIq4qLIC&redir_esc=y. Music: A Mathematical Offering.] Cambridge. ISBN 9780521853873.
* Brown, J.C.; Vaughn, K.V. (септембар 1996). [https://sr.wikipedia.org/wiki/ JSTOR „Pitch Center of Stringed Instrument Vibrato Tones” (PDF).] Journal of the Acoustical Society of America. 100 (3): 1728—1735. [https://sr.wikipedia.org/wiki/ Bibcode Bibcode:1996ASAJ.].100.1728B. PMID 8817899. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1121/1.416070.] Приступљено 2008-09-28.
* Duffin, Ross W. (2007), „3. Non-keyboard tuning”, ''How Equal Temperament Ruined Harmony (and Why You Should Care)'' (1st изд.), W. W. Norton, ISBN 978-0-393-33420-3
== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.youtube.com/watch?v=QpGtjtk7Byo Интервали, Основни појмови]
* [https://www.youtube.com/watch?v=gisKGxMauOI Интервали] youtube.com
* [https://www.youtube.com/watch?v=gisKGxMauOI Intervali] Подзелєня, файти, инверзия интервалох. youtube.com
* Gardner, Carl E. (1912): [https://archive.org/details/essentialsofmusi00gard Essentials of Music Theory,] p. 38
* [https://www.britannica.com/art/interval-musicEncyclopædia Britannica, music Encyclopædia] Music, Theory, interval, Definission
* [https://archive.org/details/1918elementsofhar00emeruoft/page/10/mode/2up Elements of Harmony: Vertical Intervals] archive.org
* [https://www.youtube.com/watch?v=jNbCoU1lPFo Just intervals, from the unison to the octave, played on a drone note] Звучни и мерни (''цент'') приказ тонох у октави
{{Commonscat}}
== Референци ==
[[Катеґория:Теория музики]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Музични интервали]]
<references />
[[Катеґория:Музика]]
ox16y9jly1arbpgguooblviwkd2zing
18289
18284
2026-05-08T18:44:52Z
Olirk55
19
Уложена табела зооз звучнима прикалдами интервалох
18289
wikitext
text/x-wiki
[[File:Interval numbers.gif|right|thumb|343x343px|Музични интервали]]'''Интервал''' (лат. ''intervallum'', розмак) у [[Подзелєнє музики|музики]] представя розмак медзи гоч хторима двома тонами у скали лєбо у мелодиї. Нїзши [[тон]] интервала ше вола долнї а висши горнї, винїмок чиста прима хторей обидва тони єднакей/истей висини. Интервали ше дзеля на гармонски, при хторих два тони звуча источасно и мелодийски, при хторих ше два тони чую єден за другим. Други два подзелєня интервалох; то по велькосци и по файти.<ref>„Interval”. In L. Root, Deane. ''Grove Music Online. Oxford Music Online''. Oxford University Press.</ref><ref>Aldwell, E; Schachter, C.; Cadwallader, A. (11. 3. 2010), „Part 1: The Primary Materials and Procedures, Unit 1”, ''Harmony and Voice Leading'' (4th изд.), Schirmer, стр. 8, ISBN 978-0495189756</ref>
Нотацийни и звучни приклад даскелїх интервалох: велька терца f<sup>1</sup>– a<sup>1</sup>, кварта f<sup>1</sup>– b<sup>1</sup>, [[квинта]] f<sup>1</sup>– c<sup>2</sup> и [[октава]] f<sup>1</sup> – f<sup>2</sup>. <ref name=":0">Mit den Frequenzen für f<sup>1</sup> (352 [[Hertz (Einheit)|Hz]]), a<sup>1</sup> (440 Hz), b<sup>1</sup> (469,33 Hz), c<sup>2</sup> (528 Hz) und f<sup>2</sup> (704 Hz) berechnet sich das Frequenzverhältnis der Intervalle in der reinen Stimmung folgendermaßen: Große Terz = 5:4 (f<sup>1</sup>–a<sup>1</sup>: 440 Hz:352 Hz = 5:4), Quarte = 4:3 (f<sup>1</sup>–b<sup>1</sup>: 469,33 Hz:352 Hz = 4:3), Quinte = 3:2 (f<sup>1</sup>–c<sup>2</sup> 528 Hz:352 Hz = 3:2) und Oktave = 2:1 (f<sup>1</sup>–f<sup>2</sup>: 704 Hz:352 Hz = 2:1)</ref>
<score lang="ABC" vorbis="1">
X:2019/10
M:4/4
L:1/4
K:F
F A [F2A2]| F B [F2B2]| F c [F2c2]| F f [F2f2]|]
</score>Скрацене означованє предходного прикладу: '''В3 -''' велька терца (f–a), '''Ч4 -''' чиста кварта (f–b<sup>)</sup>, '''Ч5''' - Чиста квинта (f–c<sup>2</sup> ) и '''Ч8-'''чиста октава (f<sup>1</sup>–f<sup>2</sup>.) <ref name=":0" />
У заходней [[Подзелєнє музики|музики]], интервали ше найчастейше розликую по розмаку тонох-[[Нота|нотох]] диятонскей [[Скала|скали]]. Найменши од тих интервалох то [[полутон]].<ref>Duffin, Ross W. (2008). [https://books.google.rs/books?id=i5LC7Csnw7UC&q=how+equal+temperament+ruined+harmony&redir_esc=y''How equal temperament ruined harmony : (and why you should care)]'' (First published as a Norton paperback. изд.). New York: W. W. Norton. стр. 163. <nowiki>ISBN 978-0-393-33420-3</nowiki>. Приступљено 28. 6. 2017.</ref><ref>. Miller, Michael (2005).[ [https://books.google.rs/books?id=sTMbuSQdqPMC&redir_esc=y<nowiki/>.''The Complete Idiot's Guide to Music Theory, 2nd ed. Penguin. бок 19. ISBN 1-59257-437-8.. [Indianapolis, Indiana]: Alpha, 2005.''</ref><ref>Capstick, John Walton (1913). [https://books.google.rs/books?id=bwNJAAAAIAAJ&q=most+dissonant-interval+semitone+intitle:sound&pg=PA227&redir_esc=y ''Sound: An Elementary Text-book for Schools and Colleges''.] Cambridge University Press.</ref> Интервали менши од полутона ше наволую микротони. Микротони ше можу формовац хаснуюци ноти рижних файтох нєдиятонских скалох. Даєдни зоз найменших ше наволую „запяти-розкол, дияшизма,” и зоз тим ше описую мали одступаня, и обачлїви су у поєдиних системох присподобйованя, медзи енхармонских еквивалентних [[Нота|нотох]] як цо то c♯ (cis) и d♭ (des). Интервали можу буц арбитрарно мали, аж нєобачлїви за людске ухо. У физичним смислу, интервал то одношенє помедзи два сонични фреквенциї. Напр. гоч хтори два тони єдней октави маю медзисобне фреквенцийне одношенє 2:1. То значи же инкременти-фиксни лєбо пременлїви повекшаня даякей вредносци висини тона, за исти интервал резултую повекшаня фреквенциї, гоч людске ухо доживює тото як линеарне звекшанє до висини.
Интересантно спомнуц же даєдни нєевропски музични култури хасную скали хтори далєко од европскей 12 тонскей системи, напр. у Индиї поставени системи хтори дзеля октаву на 22 часци/крочаї „шрути.” За прeучoванє и упоредзованє розличних скалох у теориї хаснує ше окремна єдинка - цент, хтора дзелї полутон на 100 єднаки часци.То мерни єдинки, виведзени зоз лоґаритма фреквенцийного одношеня у математики.
У заходней [[Теория музики|музичней теориї]], найчастейша схема за интервали описує два прикмети интервала: квалитет-файта (чисти (перфектни), вельки, мали, звекшани, зменшани) и число (перши, други, треци, штварти интервал итд.). Даєдни приклади то мала трецина (терца) лєбо перфектна/чиста пиятина (квинта). Тоти мена нє идентификую лєм розлики у полутонох медзи горнїх и долнїх нотох, алє тиж и способ на хтори ше интервал чита/щитує (серб.спелује). Значносц читаня/щитованя походзи зоз историйней пракси роздвойованя фреквенцийного одношеня енхармонских интервалох як цо то g–g♯ (g-gis) и g–a♭.(g-as)[8]
== Подзелєнє интервалох ==
Кед ше тони пошорую по велькосци, повагу ше обраца на диятонску розлику медзи двома тонами. Напр. c-d (це-де) и cis-des (цис-дес), то секунди прето же обидва маю диятонски мена зоз солмизацию do-re (до-ре). Постоя осем степени велькосци интервалох од хторих ше можу формовац шицки други. Кажде мено интервала мож означиц зоз адекватнима числами: Прима (1), кварта (4), октава (8) итд.
Прето ше тоти интервали наволую '''''єдноставни''''' лєбо '''''прост'''''и, їх мена то:
1''. Прима'', обидва тони интервала маю исте мено
2''. Секунда'', хтору творя два сушедни тони
3''. Терца'', розмак трох тонох (кед висши тон треци од нїзшого)
4''. Кварта'', розмак штирох тонох (кед висши тон штварти од нїзшого)
5. ''Квинта'', розмак пейцох тонох (кед висши тон пияти од нїзшого)
6. ''[[Секста (музика)|Секста]]'', розмак шейсцох тонох (кед висши тон шести од нїзшого
7. ''Септима'', розмак седем тонох (кед висши тон седми од нїзшого)
8. ''[[Октава]]'', розмак осем тонох (кед висши тон осми од нїзшого)
Други интервали, ше наволую '''''зложени''''', и формую ше по принципу „єдна октава + терца“, „єдна октава + секста“, „две октаве + квинта“ итд. Мена тим интервалом ше даваю по (шорних числох) пошорованих числох:
Нона (9) = октава (8) + 1 секунда (2) (поновени октавни тон а хтори ма у своїм составе и секунда ше нє рахує прето 8+1 а НЄ 8+2).
''Децима'' (10) = октава (8) + терца (3)
''Ундецима'' (11) = октава + кварта (4)
''Дуодецима'' (12) = октава + квинта (5)
''Tерцдецима'' (13) = октава + секста (6)
''Kвартдецима'' (14) = октава + септима (7)
''Kвинтдецима'' (15) = октава +октава (8)
== Интервали по файти ==
Окрем такого подзелєня, постої и подзелєня интервалох по файти, прето же гармонски, кажди зоз тих интервалох може буц формовани до вецей вариянтох.
Интервали по файти можу буц:
* Чисти, то можу буц: прима, кварта, квинта и октава.
* Вельки и мали: можу буц секунда, терца, секста и септима.
* Зменшани, можу буц шицки интервали окрем прими.
* Звекашни, можу буц шицки интервали.
Опатриц и послухац долнї приклад:[[File:Main intervals from C.png|center|thumb|614x614px|Нотни и звучни приказ интервалох по файти (од прими по октаву)[[File:Intervals.mid|300px]]]]
Други интервали (такв. ''зложени интервали'') як цо напр. нона лєбо дуодецима нашлїдзую прикмети тонох хтори их вєдно зоз одредзеним числом октави формує. Понеже нона = октава + секунда, то значи же нона будзе мац прикмету як и секунда (велька, мала, зменшана або звекшана) итд. (нїжей приклад)
Єдноставни интервали по файти схематски приказ:
{| class="wikitable"
|+
! colspan="5" |И н т е р в а л и п о ф а й т и
|-
|<div style="text-align: center;">'''Файта'''
| colspan="4" |<div style="text-align: center;">'''Интервали'''
|-
|Чисти
|прима
|кварта
|квинта
|октава
|-
|Вельки
|секунда
|терца
|секста
|септима
|-
|Мали
|секунда
|терца
|секста
|септима
|-
|Зменшани
| colspan="4" |можу буц шицки интервали окрем прими.
|-
|Звекшани
| colspan="4" |можу буц шицки интервали.
|}
Схема шицких єдноставних интервалох и їх характеристикох зоз прикладами.
{| class="wikitable"
|+
! colspan="7" |Єдноставни интервали и характеристики
|-
| rowspan="2" |<div style="text-align: center;">'''Интервали'''
'''+''' '''числово''' '''ознаки'''
| rowspan="2" |<div style="text-align: center;">'''Нотни Приклад'''
| colspan="5" |<div style="text-align: center;">'''Файта интервалox'''
|-
|<div style="text-align: center;">'''Чиста'''
|<div style="text-align: center;">'''Велька'''
|<div style="text-align: center;">'''Мала'''
|<div style="text-align: center;">'''Зменшана'''
|<div style="text-align: center;">'''Звекшана'''
|-
|Прима (1)
|[[File:1 cz.png|90px|]]
|чиста
c - c
|<div style="text-align: center;"> —
| <div style="text-align: center;">—
| <div style="text-align: center;">—
|звекшана
c - cis
1 полутон
|-
|Секунда (2)
|[[File:2 w.png|90px|]]
| <div style="text-align: center;">—
|c - d
2 полутони
|c - des
1 полутон
|c - deses
тони исто звуча
|c - dis
1 полутон
|-
|Терца (3)
|[[File:3 w.png|90px|]]
|<div style="text-align: center;">—
|c - e
4 полутони
|c - es
3 полутони
|c - eses
цали степен
|c - eis
5 полутони
|-
|Кварта (4)
|[[File:4 czy.png|90px|]]
|с - f
5 полутони
| <div style="text-align: center;">—
| <div style="text-align: center;">—
|c - fes
6 полутони
|c - fis
4 полутони
|-
|Квинта (5)
|[[File:5 cz.png|80px|]]
|c - g
6 полутони
| <div style="text-align: center;">—
| <div style="text-align: center;">—
|c - ges
6 полутони
|c - gis
7. полутони
|-
|Секста (6)
|[[File:6 w.png|90px|]]
| <div style="text-align: center;">—
|c - a
7 полутони
|c - аs
8 полутони
|c - asas
9 полутони
|c - ais
10 полутони
|-
|Септима (7)
|[[File:7 w.png|90px|]]
| <div style="text-align: center;">—
|c - h
11 полутони
|c - b
10 полутони
|c - heses
9 полутони
|c - his
12 полутони
|-
|Октава (8)
|[[File:8 cz.png|90px|]]
|с<sup>1</sup> - c<sup>2</sup>
12 полутони
| <div style="text-align: center;">—
| <div style="text-align: center;">—
|c - ces
11 полутони
|c - cis
13 полутони
|-
! colspan="7" |Зложени интервали и їх характеристики
|-
| rowspan="2" |<div style="text-align: center;">'''Интервал'''
+ '''числовo ознаки'''
| rowspan="2" |<div style="text-align: center;">'''Нотни приклад'''
| colspan="5" |<div style="text-align: center;">'''Фaйта интервалох'''
|-
|<div style="text-align: center;">'''Чисти'''
|<div style="text-align: center;">'''Вельки'''
|'''Мали'''
|<div style="text-align: center;">'''Зменшани'''
|<div style="text-align: center;">'''Звекшани'''
|-
|Октава (8) +
секунда (2) ='''Нона''' (9)
|[[File:9 w.PNG|90px|]]
|<div style="text-align: center;">—
|велька
c<sup>1</sup> - d<sup>2</sup>
|мала
c<sup>1</sup>- des<sup>2</sup>
|зменшана
c<sup>1</sup> - deses<sup>2</sup>
|зекшана
c<sup>1</sup>- cis<sup>2</sup>
|-
|Октава (8) +
Терца (3) = '''децима ('''10''')'''
|[[File:10 w.png|90px|]]
|<div style="text-align: center;">—
|велька
c<sup>1</sup> - e<sup>2</sup>
|мала
c<sup>1</sup> - es<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup>- eses<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup> - eis<sup>2</sup>
|-
|Октава (8) +
Кварта (4)
'''Ундецима''' (11)
|[[File:11cz.png|90px|]]
|c<sup>1</sup> - f<sup>2</sup>
|<div style="text-align: center;">—
|<div style="text-align: center;">—
|c<sup>1</sup> - fes<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup> - fis<sup>2</sup>
|-
|Октава +
Квинта (5)
'''Дуодецима''' (12)
|[[File:12cz.png|90px|]]
|c<sup>1</sup> - g<sup>2</sup>
|<div style="text-align: center;">—
|<div style="text-align: center;">—
|c<sup>1</sup> - ges<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup> - gis<sup>2</sup>
|-
|Октава +
Секста (6)
'''Терцдецима''' (13)
|[[File:13 w.png|90px|]]
|<div style="text-align: center;">—
|c<sup>1</sup> - a<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup> - as<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup>- asas<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup>- ais<sup>2</sup>
|-
|Октава +
Септима (7)
'''Квартдецима''' (14)
|[[File:14 w.png|90px|]]
|<div style="text-align: center;">—
|c<sup>1</sup> - h<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup> - b<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup>- heses<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup>-his<sup>2</sup>
|-
|Октава (8) +
Октава (8) '''Квинтдецима''' (15)
|[[File:15cz.png|90px|]]
|c<sup>1</sup> - c<sup>3</sup>
|<div style="text-align: center;">—
|<div style="text-align: center;">—
|c<sup>1</sup> - ces<sup>2</sup>
|c<sup>1</sup> - cis<sup>3</sup>
|}
'''Чиста прима.''' У чистей прими долнї и горнї тон идентични. Приклад: c-c. Односно, чиста прима то поновени тон.
'''Звекшана прима.''' Прекомерну приму твори розмак помедзи горнього и долнього тона єден полутон. Приклад: c-cis.
'''Зменшана секунда.''' Секунда хторей тони исто звуча попри розличного диятонского мена. Приклад: c-dеsеs. Еквивалентна є чистей прими.
'''Мала секунда.''' Секунда хторей розмак помедзи тонох єден полутон. Приклад: c-dеs.
'''Велька секунда.''' Секунда у хторей розмак помедзи тонох цали степен. Приклад: c-d.
'''Звекшана секунда.''' Секунда у хторей розмак медзи тонами три полутони. Приклад: c-dis. По звучносци є еквивалентна малей терци..
'''Зменшана терца.''' Терца у хторей розмак медзи тонами цали степен. Приклад: це-есес. По звучносци еквивалентна велькей секунди. Зменшана терца ше состої од двох малих секундох М2 + М2 = УМ3 (приклад c-des +des-eses)
'''Мала терца.''' Терца у хторей розмак медзи тонами три полутони. Приклад: c-s.
'''Велика терца.''' Терца хторей розмак медзи тонами штири полутони. Приклад: c-е.
'''Звекшана терца.''' Терца у хторей розмак медзи тонами пейц полутони. Приклад: c-еis. По звучносци є еквивалентна чистей кварти.
'''Зменшана кварта.''' Кварта у хторей розмак медзи тонами штири полутони. Примклад: c-f. По звучносци є еквивалентна велькей терци.
'''Чиста кварта.''' Кварта у хторей розмак медзи тонами пейц полутони. Приклад: c-f. (окрем винїмку: f-b)
'''Звкшана кварта.''' Кварта у хторей розмак медзи тонами шейсц полутони. Приклад: c-fis.
'''Зменшана квинта.''' Квинта у хторей розмак медзи тонами шейсц полутони. Приклад: c-ges. По звучносци є еквивалентна прекомерней кварти.
'''Чиста квинта.''' Квинта у хторей розмак медзи тонами седем полутони. Приклад: c-g.
'''Звекшана квинта.''' Квинта у хторей розмак медзи тонами седем полутони. Приклад: c-gis. По звучносци є еквивалентна малей сексти.
'''Зменшана секста.''' Секста у хторей розмак медзи тонами седем полутони. Приклад: c-аsаs. По звучносци є еквивалентна чистей квинти.
'''Мала секста.''' Секста у хторей розмак медзи тонами осем полутони. Приклад: c-аs.
'''Велька секста.''' Секста у хторей розмак медзи тонами дзевец полутони. Приклад: c-а.
'''Звекшана секста.''' Секста у хторей розмак медзи тонами дзешец полтони. Прикалд: c-аiс. По звучносциє еквивалентна малей септими.
'''Зменшана септима.''' Септима у хторей розмак медзи тонами дзевец полутони. Приклад: c-hesеs. По звучносци є еквивалентна велькей сексти
'''Мала септима.''' Септима у хторей розмак медзи тонами дзешец полтони. Приклад: c-b.
'''Велька септима.''' Септима у хторей розмак медзи тонами єденац полутони. Приклад: c-h.
'''Звекшана септима.''' Септима у хторей розмак медзи тонами дванац полутони. Прикладр: c-his. По звучносци є еквивалентна чистей октави.
'''Зменшана октава.''' Октава у хторей розмак медзи тонами єденац полутони. Приклад: c<sup>1</sup>-ces<sup>2</sup>. По звучносци є еквивалентна велькей септими.
'''Чиста октава.''' Главна статя октава (музика). Октава у хторей розмак медзи тонами дванац полутони. Приклад: c<sup>1</sup>- c<sup>2</sup>.
'''Звекшана октава.''' Октава у хторей розмак медзи тонами тринац полутони. Приклад: c<sup>1</sup>-cis<sup>2</sup>
== Инверзия интервалох ==
Интервали можу мац рушанє тонох-инверзию (такв. обрацанє) интервала кед долнї тон интервала ма рух-скок за октаву висше и теди вон постава горнї тон. И процивно горнї тон постанє долнї.
Илустрация хтора приказує обрацанє-инверзию интервалох:
[[File:Komplementaerintervall1.PNG|center|thumb|623x623px|Инверзия (обрацанє) интервалох)]]
То значи же прима-1 у инверзиї дава октаву 8
Секунда-2 дава септиму 7
Терца-3 дава сексту 6
Кварта-4 дава квинту 5
Квинта-5 дава кварту 4
Секста-6 дава терцу 3 итд.
У таких случайох ''чисти'' интрвали ''оставаю чисти'', алє напр. инверзия меня файту интервала так же:
* ''мали'' интерали поставаю ''вельки'', и процивно
* ''вельки'' поставаю ''мали'',
* ''звекшани'' поставаю ''зменшани'' и
* зменшани поставаю повекшани.
== Подзелєнє интервалох по звучаню ==
Акустично/звучно, постої розлика медзи консонантних и дисонантних интервалох.
♦ До ''консонантних'' спадаю: прима, октава, кварта (окрем звекшаней кварти) и квинта (окрем зменшаней квинти), терца и секста.
♦ До ''дисонантних'' спадаю: секунда, септима и тритон-прекомерна кварта; у инверзиї зменшана квинта. Односно зменшани и звекшани интервали.
Интервали оможлївюю основу за формированє рижних акордох, хтори творя значну гармонску структуру каждей мелодиї односно музики.
== Звучни приклади интервалох по файти ==
{| class="wikitable"
|+ Аудио знїмки на синтисайзеру и струнових инструментох
|-
! Полутонии интервалох || Интервал
! || Hависше
! || Hанїзше
|-
|
1. полутон
| Мала секунда
| || [[File:Kl sekunde auf.ogg]]
C-Des
| || [[File:Kl sekunde ab.ogg]] C–H
|-
| 2. политони || Велька секунда
| || [[File:Gr sekunde auf.ogg]]
C–D
| || [[File:Gr sekunde ab.ogg]] C–B
|-
| 3.<div style="text-align: center;"> " || Мала терца
| || [[File:Kl terz auf.ogg]]
C–Es
| || [[File:Kl terz ab.ogg]] C–A
|-
| 4. <div style="text-align: center;">" || Велька терца
| || [[File:Gr terz auf.ogg]]
C–E
| || [[File:Gr terz ab.ogg]]
C–As
|-
| 5<div style="text-align: center;">" || Чиста кварта
| || [[File:Quarte auf.ogg]]
C–F
| || [[File:Quarte ab.ogg]]
C–G
|-
| 6<div style="text-align: center;">" || Звекшана кварта (тритон)
| || [[File:Tritonus auf.ogg]]
C–Fis
| || [[File:Tritonus ab.ogg]]
C–Ges
|-
| 7<div style="text-align: center;">" || [[Квинта|Чиста квинта]]
| || [[File:Quinte auf.ogg]] C–G
| || [[File:Quinte ab.ogg]]
C–F
|-
| 8<div style="text-align: center;">" || Мала секста
| || [[File:Kl sexte auf.ogg]] C–As
| || [[File:Kl sexte ab.ogg]]
C–E
|-
| 9<div style="text-align: center;">" || Велька секста
| || [[File:Gr sexte auf.ogg]] C–A
| || [[File:Gr sexte ab.ogg]]
C–Es
|-
| 10<div style="text-align: center;">" || Мала септима]]
| || [[File:Kl septime auf.ogg]] C–B
| || [[File:Kl septime ab.ogg]]
C–D
|-
| 11<div style="text-align: center;">" || Велька септима
| || [[File:Gr septime auf.ogg]] C–H
| || [[File:Gr septime ab.ogg]]
C–Des
|-
| 12<div style="text-align: center;">" || [[Октава]]
| || [[File:Oktave auf.ogg]] C–C<sup>2</sup>
| || [[File:Oktave ab.ogg]] C–C<sup>2</sup>
|}
== Литература ==
* [https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D0%BB_(%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0)&action=edit Основна теорија музике], [[:sr:Марко_Тајчевић|Марко Тајчевић.]] 1997, pp. 113 — 118
* Apel, Willi (1970). Harvard Dictionary of Music. Taylor & Francis.
* Barbieri, Patrizio (1987). „Juan Caramuel Lobkowitz (1606–1682): über die musikalischen Logarithmen und das Problem der musikalischen Temperatur”. Musiktheorie. 2 (2): 145—168.
* Benson, Dave (2007). [https://books.google.rs/books?id=Ko1NsIq4qLIC&redir_esc=y. Music: A Mathematical Offering.] Cambridge. ISBN 9780521853873.
* Brown, J.C.; Vaughn, K.V. (септембар 1996). [https://sr.wikipedia.org/wiki/ JSTOR „Pitch Center of Stringed Instrument Vibrato Tones” (PDF).] Journal of the Acoustical Society of America. 100 (3): 1728—1735. [https://sr.wikipedia.org/wiki/ Bibcode Bibcode:1996ASAJ.].100.1728B. PMID 8817899. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi:10.1121/1.416070.] Приступљено 2008-09-28.
* Duffin, Ross W. (2007), „3. Non-keyboard tuning”, ''How Equal Temperament Ruined Harmony (and Why You Should Care)'' (1st изд.), W. W. Norton, ISBN 978-0-393-33420-3
== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.youtube.com/watch?v=QpGtjtk7Byo Интервали, Основни појмови]
* [https://www.youtube.com/watch?v=gisKGxMauOI Интервали] youtube.com
* [https://www.youtube.com/watch?v=gisKGxMauOI Intervali] Подзелєня, файти, инверзия интервалох. youtube.com
* Gardner, Carl E. (1912): [https://archive.org/details/essentialsofmusi00gard Essentials of Music Theory,] p. 38
* [https://www.britannica.com/art/interval-musicEncyclopædia Britannica, music Encyclopædia] Music, Theory, interval, Definission
* [https://archive.org/details/1918elementsofhar00emeruoft/page/10/mode/2up Elements of Harmony: Vertical Intervals] archive.org
* [https://www.youtube.com/watch?v=jNbCoU1lPFo Just intervals, from the unison to the octave, played on a drone note] Звучни и мерни (''цент'') приказ тонох у октави
{{Commonscat}}
== Референци ==
[[Катеґория:Теория музики]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Музични интервали]]
<references />
[[Катеґория:Музика]]
mwrc61tkomoqxadl50n7fz546829lz2
Розгварка о шаблону:Витайце
11
2630
18285
15715
2026-05-08T18:09:54Z
Halajkovič
1441
/* Design */ Одвит
18285
wikitext
text/x-wiki
== Design ==
The design looks a little strange, but there is still work to be done. Well done, keep it up! (If you need help, let me know;})— [[Хаснователь:Halajkovič|Halajkovič]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Halajkovič|розгварка]]) 21:32, 31. януар 2026. (CET)
:Thanks, Mr. Halajkovič! The reason is why my design looks a little strange is that I want to match to the English and Polish Wikipedia one, but after publishing this the welcome template looks a bit strange, then I tried to make a lot of changes to make it better and never connect to these texts and failed. A few discussion pages that I created and edited who has this template, the frame connects texts into one like a monster. So that's why, I need your help to improve and make a better version of this Welcome template. Regards,
:— [[Хаснователь:Orbitminis|Orbitminis]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Orbitminis|розгварка]]) 10:00, 1. фебруар 2026. (CET)
::I apologise for not responding to you for 10 days, as I simply do not have the time and am experiencing some issues in general, but I will endeavour to assist you with the template as soon as possible. I would also like to ask: do you have any social media accounts (e.g. Telegram, Discord)? I would like to get to know you better, Mr Orbitminis. I see that we will have a lot to talk about in the future. Have a nice day! — [[Хаснователь:Halajkovič|Halajkovič]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Halajkovič|розгварка]]) 21:19, 11. фебруар 2026. (CET)
::Hello, it’s been three months since I promised to help you create a template. Here is the template code, but it’s written in Ukrainian and needs to be translated into Pannonian-Rusyn (I’ve translated some of the parameters myself, but I’m not sure if I’ve done it correctly):
::<nowiki><!-- Наслов -->
:: <div style="display: flex; align-items: center; border-bottom: 2px solid #36c; padding-bottom: 10px; margin-bottom: 15px;">
:: <div style="font-size: 28px; margin-right: 15px;">👋</div>
:: <h2 style="margin: 0; padding: 0; font-family: sans-serif; color: #202122; border-bottom: none; font-size: 22px;">
:: Витайце на Википедиї!
:: </h2>
:: </div>
::
:: <!-- Основни текст -->
:: <div style="color: #202122; font-family: sans-serif; line-height: 1.6; font-size: 14px;">
:: <p style="margin-top: 0;">Раді бачити вас серед дописувачів. Сподіваємось, вам тут сподобається і ви станете активним учасником нашої спільноти. Нижче зібрані матеріали, які допоможуть швидко освоїтися.</p>
::
:: <!-- Карточци зоз линковима -->
:: <div style="display: flex; flex-wrap: wrap; gap: 15px; margin-top: 20px;">
:: <div style="flex: 1; min-width: 220px; background: #ffffff; border: 1px solid #eaecf0; padding: 15px; border-radius: 6px;">
:: <h3 style="margin-top: 0; font-size: 16px; border-bottom: none; color: #000;">🛠 Перші кроки</h3>
:: <ul style="margin-bottom: 0; padding-left: 20px;">
:: <li>[[Помоц:Редаґованє|Редаґованє]]</li>
:: <li>[[Википедия:Писок|Писок]]</li>
:: <li>[[Википедия:Правила и напрямки|Ключна правила и напрямки]]</li>
:: </ul>
:: </div>
::
:: <div style="flex: 1; min-width: 220px; background: #ffffff; border: 1px solid #eaecf0; padding: 15px; border-radius: 6px;">
:: <h3 style="margin-top: 0; font-size: 16px; border-bottom: none; color: #000;">💬 Комуникация</h3>
:: <ul style="margin-bottom: 0; padding-left: 20px;">
:: <li>Завжди підписуйте повідомлення в обговореннях: <code><nowiki>~~~~</nowiki></code></li>
:: <li>Маце питанє? Нащивце до [[Википедия:Карчма|Карчми]].</li>
:: <li>Не соромтеся звертатися до досвідчених адміністраторів.</li>
:: </ul>
:: </div>
:: </div>
::
:: <p style="margin-top: 20px; font-size: 13px; color: #54595d;">
:: <i>Порада:</i> Якщо ви плануєте працювати зі складнішим функціоналом, радимо одразу ознайомитися з правилами оформлення сторінок документації, роботою модулів Scribunto та принципами прив'язки елементів до Вікіданих.
:: </p>
::
:: <!-- Подпис блока -->
:: <div style="margin-top: 20px; border-top: 1px solid #eaecf0; padding-top: 15px;">
:: Ще раз вітаємо та бажаємо успіхів! З повагою від користувачів панонсько-русинської Вікіпедії.
:: </div>
:: </div>
::</div></nowiki> — [[Хаснователь:Halajkovič|Halajkovič]] ([[Розгварка зоз хасновательом:Halajkovič|розгварка]]) 20:09, 8. май 2026. (CEST)
8c9czfeovimcxy30l5sp318zmt96mw1
Циберей або циберея
0
3035
18287
2026-05-08T18:27:38Z
Halajkovič
1441
Halajkovič преместио је страницу [[Циберей або циберея]] на [[Циберей]]: Правилан назив: в далшых Вікіпедіях ся хоснує лем єдна назва в статї
18287
wikitext
text/x-wiki
#Преусмери [[Циберей]]
dvssnjdepjxt4lw5wva7d4vbq03pt0t