Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.8 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Владислав Югас 0 95 19605 16394 2026-06-29T11:57:57Z ОленкаБТ 1579 Викивязи и подробносци 19605 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Владислав Югас</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Vladislav Juhas.jpg|алт=Владислав Югас|центар|мини|295x295п]] |- |'''Народзени''' |13. юлия 1938. |- |'''Умар''' |1. януара 1993. (54) |- |'''Державянство''' |югославянске |- |'''Язик творох''' |руски, сербски |- |'''Школа''' |Штредня польопривредна школа, Зомбор |- |'''Универзитет''' |Польопривредни факултет, Нови Сад |- |'''Период твореня''' |1957–1993. |- |'''Жанри''' |дружтвено-политични анґажман, менаджмент |- |'''Поховани''' |у Новим Садзе |- |'''Припознаня''' |Орден заслугох за народ зоз стриберну гвизду |} '''Владислав Югас''' (*13. юлий 1938–†[[1. януар]] 1993), дружтвени роботнїк, главни и одвичательни редактор рускей редакциї Радио Нового Саду и директор Радио Нового Саду у єдним мандату. == Биоґрафия == Владислав Югас народзени 13. юлия. 1938. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] Керестуре. [[Оцец]] Лука Югас и [[мац]] Мелана родз. Паплацко. Владислав мал младшого брата Янка. Основну школу Владислав Югас закончел у Руским Керестуре. По законченю Штреднєй польопривредней школи у Зомборе 1956. року єден час робел у Землєдїлскей задруґи у [[Коцур]]е як польопривредни технїчар, а 1959. року ше уписал на Польопривредни факултет у Новим Садзе дзе дипломовал 1963. року. После дипломованя ше знова врацел до коцурскей задруґи дзе полни седем роки робел  як руководитель кооперациї. Владислав Югас бул у малженстве зоз Марию родз. Скубан зоз Коцура. Мали дзивче Александру. Уж  под час роботи у коцурскей  задруґи Владислав Югас  ше активовал и на  дружтвено-политичним планє та 1971. року  бул вибрани за предсидатєля ОК ССРН у [[Вербас|Вербаше]]. Медзитим, вон уж од 1969. року бул член Покраїнскей конференциї ССРН [[Войводина|Войводини]] и член єй Предсидательства и Вивершного одбору и член делеґациї ССРНВ у Союзней  конференциї ССРН Югославиї.     Главни и одвичательни редактор Редакциї програми на [[Руски язик|руским язику]] Радио Нового Саду Владислав Югас постал  1973. року. Бул и член Дїловодного одбору РТВНС, а у єдним мандату и директор Радио Нового Саду. == Анґажованє у културним живоце Руснацох == Од перших дньох роботи у Рускей редакциї Радио Нового Саду Владислав Югас ше активно уключел и до културного живота [[Руснаци у Сербиї|Руснацох.]] Вибрани бул за члена Совиту ''Руского слова,'' а од 1978. року  вон бул делеґовани як представитель Радио Нового Саду до Аматерского руского театру ''Дядя'', до Скупштинскей ради сцени у Новим Садзе и ту бул вибрани за  єй предсидателя. Року 1982. мандат му обновени и теди бул вибрани и за члена Предсидательства Театра, познєйше и за предсидателя Предсидательства. У маю 1991. року Владислав Югас бул вибрани за предсидателя Руского народного театру ''Дядя'' и за його  уметнїцкого руководителя. Владислав Югас бул позитивно ориєнтована особа, дружелюбиви, мал широки круги приятельох и познатих, и совисно окончовал  свойо роботни и  дружтвени обовязки. Вон удатно  водзел  Театер як предсидатель його руководзацих целох, театер зоз своїма витворенями теди наступал на зонских, на Покраїнскей смотри, на Републичним и Союзним фестивалу театрох, а  театер под його руководством  преширел свою медзнародну  афирмацию и у иножемстве з наступами у Словацкей и  на [[Закарпатска обласц|Закрпатю]] ([[Ужгород]], Хуст, Берегово,  Виноградов и Сторожница). Медзи иншим, Владислав Югас теди бул вибрани и до жирию  Медзинародного  фестивала професийних  театрох у [[Ужгород|Ужгородзе.]] Штредком 1980-их Владислав Югас бул уключени до орґанизациї [[Фестивал рускей култури Червена ружа|Фестивала култури ''Червена ружа''.]] [[Файл:Vladislav Juhas fodbaler.jpg|thumb|393x393px|Стоя Владислав Югас ''Шереш'' и Любомир Сопка а кучи ґолман Янко Варґа Шокец]] За свой професийни и дружтвени анґажман одликовани є зоз Орденом заслугох за народ зоз стриберну гвизду. Владислав Югас, познати медзи фодбалерами и приятелями як ''Шереш,'' бул бавяч [[ФК Русин|ФК ''Русин'']] у Руским Керестуре од 1956. по 1958. рок. Кед прешол, после закончених студийох,  жиц и робиц до Коцура Владислав Югас бавел фодбал за ФК ''Искра'' од 1965. по 1971. рок кед закончел [[Спорт|спортску]] кариєру. Владислав Югас страдал у транспортним нєщесцу 1. януара 1993. року. Поховани є на Новим [[Теметов|теметове]] у Новим Садзе. == Ґалерия == <gallery> Файл:RedakcijaRNS1974 a.jpg|алт=Члени рускей редакциї РНС 1974. року|Члени рускей редакциї РНС 1974. року, Владислав Югас други з права Файл:Radijska redakcija 2.jpg|алт=Руска редакция РНС, друга половка 1974. року|Руска редакция РНС, друга половка 1974. року. Владислав Югас кучи, перши з лїва. </gallery> == Литература == * Дюра Латяк, ''25 роки АРТ РНТ Дядя'', Покраїнски секретарият за витворйованє правох националних меншинох, Нови Сад 1995, б. 232. == Вонкашнї вязи == * [https://nar.org.rs/rue/%d0%b2%d0%bb%d0%b0%d0%b4%d0%b8%d1%81%d0%bb%d0%b0%d0%b2-%d1%8e%d0%b3%d0%b0%d1%81/ Владислав Югас,] биоґрафия на НАР, 13. марец 2018. * Ґрупа авторох: [https://nar.org.rs/wp-content/uploads/2019/10/%D0%93%D0%9B%D0%90%D0%A1%D0%98-%D0%98-%D0%A7%D0%90%D0%A1%D0%98_compressed_compressed.pdf ''Гласи и часи, 70 роки Рускей редакциї Радио Нового Саду'',] Новинарска асоцияция Руснацох - НАР, Нови Сад 2019, б. 31, 36 и 139. {{DEFAULTSORT:Югас , Владимир }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Руководителє]] [[Катеґория:Политика]] [[Катеґория:Дїяче у култури]] [[Катеґория:Одликовани]] [[Катеґория:Главни и одвичательни редакторе]] [[Катеґория:Спортисти]] [[Катеґория:ФК Русин]] [[Катеґория:Народзени 1938]] [[Катеґория:Умарли 1993]] [[Катеґория:13. юлий]] [[Катеґория:1. януар]] 31fhnelvlprvqymva9e0bztmxqgxsmc Консонанца 0 2191 19602 12986 2026-06-28T17:46:16Z Olirk55 19 Означени викивязи 19602 wikitext text/x-wiki [[File:Savrsene konsonace.jpg|right|thumb|300px|Илустрация совершених консонацох на [[Тон|тону]] це1.]][[File:Savrsene konsonance.ogg|right|thumb|300px|Звучанє совершених консонанцох на тону це1]][[File:Nesavrsene konsonace.jpg|right|thumb|300px|Нєсовершени консонанци на тону це1]]'''Консонанца''' (лат. ''consonantia'', франц.и анґл. ''consonance'', а значи благе звучанє, склад, злога, согласє)<ref>[https://rme.rilm.org/articles/mej06432/1.0/mej06432 Konsonanca I Disonanca] Muzička enciklopedija (1974) Author: Natko Devčić</ref> <ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/vlastimir-pericic/ Властимир Перичић] Хармонија први део, Београд, Заједница музичких и балетских школа Србије, 2004.</ref> то [[звук]] хтори ше доживює гармонично, источашнє координована комбинация звукох. У сучасней [[Теория музики|музичней теориї]], то созвучє хторе настава кед источасно звуча два або вецей [[Тон|тони]], [[Интервал (музика)|интервали]], акорди и при слухачови виволую приємни упечаток, складносц и приємносц за ухо и нє глєдаю розришенє односно сам таки звук оможлївює змиренє.<ref>[https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%81_%D1%96_%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%81 Консонансa i дисонансa] uk.wikipedia.org</ref> У системи класично-романтичней гармониї, до консонанцох спадаю тони хтори углавним вязани за: • Интервали: [[Октава|октава]], [[квинта]], кварта, велька и мала терца, велька и мала секста, • трозвуки (акорди): дурски и молски трозвуки (акорди) и їх инверзиї-обрацаня. Консонантни интервали ше дзеля на: ♦ '''Совершени консонанци''': чиста прима, кварта, квинта и октава. ♦ '''Нєсовершени консонанци''': велька и мала терца и велька и мала секста. Процивно консонанци то [[дисонанца]], хтору ше доживює як нєприємне, нєзмирене и напнуте звучанє за людске ухо и чувство и глєда розришенє до консонанци. == Методи преценьованя консонанцох и дисонанцох == Розлика медзи консонанцами и дисонанцами розпатра ше у 4 аспектох: • Математични: консонанца ма єдноставнєйши одношенє числа вибрацийох, дисонанца зложенша; напр. чиста квинта = 2:3, мала септима = 5:9 итд. • Физични (лєбо акустични): дисонанци маю длугши периоди повторйованя ґрупох вибрациї звучного цела од консонанцох, и прето продукує моцнєйши, ясни [[звук]]. „Дисонанцу“ мож наволац и гоч хтору акустичну оштру консонанцу, гоч важа и класификую ше як консонанци у класичней гармониї. Напр. слово о интервалу квинта а хтори у инверзиї постава кварта. О таким зявеню були написани [[File:Retardations general.png|right|thumb|391x391px|Нотни и звучни приклад зменьованя консонаци и дисонанци[[File:Suspensions general sound.ogg|350px|]]]]велї науково роботи музиколоґох и теоретичарох през велї епохи. <score sound="1"> { \new PianoStaff << \new Staff << \relative c' { \clef treble \key c \major \time 4/4 <f a c d>2 <f g b d> <e g c>1 } >> \new Staff << \relative c { \clef bass \key c \major \time 4/4 d2 g2 c,1 \bar "||" } >> >> } </score> • Психолоґийни: консонанца ма характер основи - основного виразу мира, нє виволує напнутосц, а дисонанца - нєстабилна, ношитель напнутосци, фактор рухомосци. У европскей полифоней музики, гладки преход зоз дисонанци до консонанци доживює ше як зменшанє напнутосци, виволує менталне задовольство и постава найважнєйши критериюм за естетске преценьованє [[Подзелєнє музики|музики]].<ref>[https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D1%96%D0%BD_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%96%D0%B9_%D0%9E%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 Володін А. О.]1972. [https://web.archive.org/web/20170220010746/http://www.childpsy.ru/dissertations/id/18196.php Психологические аспекты восприятия музыки] web.archive.org (рос.). Архів oригиналу, Процитовано 22 січня 2021</ref> • Физиолоґийни: консонанца ше чувствує як цихи звук, дисонанца як оштри, иритантни, роздражуюци и нємиран звук. Одношенє медзи дисонанцу и консонанцу у гармониї ше метафорично описує як „[[ґравитация]]“ (од першого ґу другому), а преход зоз дисонанци до консонанци як „розришенє.” == История == Медзи консонанцу и дисонанцу од давна бул найважнєйши проблем у музики. Питаґорейци (6-4. вик пред н. е.) поцагли аналоґию медзи консонанцу (старогреческа ''συμφωνία'') и гармония швета, шветового порядку (космоса), спроцивююци ше дисонанци - дисгармониї, гаосу. Октаву, квинту и кварту, квинту зоз октаву и дуплу октаву класификовали як консонанциї, („симфониї”'') ''а шицки други консонанциї як дисонанци („дияфониї”). Питаґорово шлїдбенїки розликовали консонанци и дисонанци у зависносци од нумеричних одношеньох тонох; шлїдбенїки Аристоксена прилапйовали критериюм консонанци як „лагодносц и приємносц“ за ухо. У штредньовиковней [[Теория музики|музичней теориї]] исновали термини „конкорданция” (лат. ''concordantia)'' и „дискорданция“ (лат. ''discordantia'') хтори означовали консонанцу и дисонанцу; а подобни термин („конкорданция“) ше хасовал и у 17. вику у Русиї. [[File:Dominant seventh tritone resolution.png|right|thumb|246x246px|Дисонантни интервали и їх розришеня до консонантних интервалох (до терци и сексти)[[File:Tritone resolution inward.ogg|thumb|269x269px]][[File:Tritone resolution outwards.mid|thumb|269x269px]]]]Од 13. вику та по нєшкайши часи 20. и 21. вику и консонанци и дисонанци (односно одвитуюци интервали и акорди) доживйовали рижни теоретски розправи, док [[Композитор|композиторе]] под'єднак применьовали обидва елементи у своїх [[Композиция|композицийох]]. == Консонанца и дисонанца нєшка == Дїла композиторох новей бечскей школи, та по сучасни часи (А. Скрябина, С. Прокофєва, И. Стравинского) то дїла у хторих стретаме факт же ше вецей нє розришує обовязно дисонанца до консонанци. Прилапює ше шлєбода хаснованя шицких и консонанцох и дисонанцох. У музики 20. и 21. вику, ґрадация звучносци ше доживює як вецейтонова катеґоризация место двох - консонанца и дисонанца: прима и октава, квинта и кварта, терци и сексти (тритон), мегки дисонанци итд. У дискусийох наглашовал нємецки композитор и музични теоретичар Паул Хиндемит: „Тоти два концепти толкованя консонантносци и дисонантносци нїґда у подполносци нє потолковани, а тисяч роки дефинициї варировалили же цо найконсонантнєйше а цо найдисонантнєйше” <ref>Schoenberg, Arnold (1978). Theory of Harmony. Translated by Carter, Roy E. Berkeley, CA / Los Angeles, CA: University of California Press. ISBN 978-0-520-04945-1.</ref> == Друге значенє == У линґвистики и поезиї хасную ше термини виведзени зоз истого кореня як и музични термини консонанца/дисонанца (од латинских дїєсловох ''consono, dissono'') - консонантне писанє и дисонантна рима. '''''[[Асонанца]]''''' од кореня ''assono'' (лат. Assonare — Складне звучанє) то дикцийна фиґура хтора настава зоз повторйованьом истих самоглашнїкох за посцигованє одредзеного звуковного ефекта. * Опатриц [[асонанца|Aсонанца]] [[File:Ii-V-I classical and jazz.png|center|thumb|595x595px|Нотни и звучни приклад дисонанцох (интервали и акорди) и їх розишованє у жанрох класичней музики и джезу. [[File:Ii-V-I classical and jazz.mid|center|thumb|378x378px]]]] == Литература == * Холопов Ю. Н. Консонанс и диссонанс // [[:ru:Большая_российская_энциклопедия|Большая российская энциклопедия.]] Т. 15. М., 2010, с. 79—80. * Stumpf K. Konsonanz und Konkordanz // Beiträge zur Akustik und Musikwissenschaft. H. 6, Lpz., 1911. * Roederer, Juan G. (1995). The Physics and Psychophysics of Music: An introduction (3rd ed.). New York: Springer-Verlag. ISBN 0-387-94366-8. == Вонкашнї вязи == * [https://rme.rilm.org/articles/mej06432/1.0/mej06432 Konsonanca I Disonanca] rme.rilm.org Muzička enciklopedija (1974) Author: Natko Devčić *Консонанс [[:ru:Энциклопедический_словарь_Брокгауза_и_Ефрона|Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона]] :в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907. == Референци == [[Катеґория:Музика]] [[Катеґория:Музични термини]] [[Катеґория:Теория музики]] 29bygm9aswjh98nlyerboqh7txwd2qm Анафора 0 2417 19603 16315 2026-06-28T17:52:35Z Olirk55 19 19603 wikitext text/x-wiki [[File:At altar.JPG|right|thumb|300px|Приношенє дарох у цеку Служби Божей]]'''Анафора''' (греч. ''αναφορα'', лат. ''anafora'', воздзвигованє, дзвиганє, подзвигованє) то централна часц Литурґиї (Служби Божей) у [[Православна церква|православних церквох]] хтора одвитує канону (правилом) Евхаристиї.<ref>[https://www.pravenc.ru/text/115030.html АНАФОРА Православная Єнцикопедия] [https://www.webcitation.org/64zvPM69v?url=http://www.pravenc.ru/text/115030.html Архивiрано] 27 січня 2012 у [https://uk.wikipedia.org/wiki/WebCite WebCite]</ref> '''Зоз тим термином ше означую три поняца:''' '''♦''' Главна евхаристийна молитва у Литурґиї св. Василия Велького и св. [[Йоан Златоусти|Йована Златоустого]]. Молитва ма велї часци: Уводну з подзекованьом, анамнезу (спомин на шмерц и воскресенє Исуса Христа), епиклезу (поволанє, апел на висшу инстанцию, заволанє Духа Святого после вигваряня Исусових словох у Служби Божей, з хторима ше [[хлєб]] претваря до цела а вино до креви Исусовей). '''♦''' Остатки и часточки жертвеного [[Хлєб|хлєба]] хтори ше дзеля по законченю литурґиї людзом у [[Святи храм|церкви]]. '''♦''' Даґдзе ше так вола и найвекша плахитка/салвета з хтору ше закрива чаша и дискос (округли, метални, часто стриберни и позлацени танєрчок, даєдни дискоси маю и подставку, тип танєрчка зоз ножку) на прискомидикону и на пристолу. [[File:Erzpriester16.11.08.jpg|right|thumb|300px|Церква св.г Покрова, Диселдорф]]У грекокатолїцким обряду [[священїк]] тоту молитву, заволаня окончує поцихи после анамнези на церковнославянским язику. Анафора ше состої зоз ґрупи молитвох благодарносци, пошвеценє и доволованє, хтори провадзени зоз символичнима рухами и поступками, под час хторих ше верши претварянє-претворба (''μεταβολη'') святих дарох (''τα δορα'') до Святих Тайнох (''τα αγια''). Анафора ше розвила зоз єврейского обрядного благодаря под час пасхалней вечери, теди кед отримана и перша християнска Литурґия - на Тайней Вечери. == Литература == * oт. др. Роман Миз, Церковни Литурґийно-литурґични лексикон == Вонкашня вяза == * [https://portal-slovo.ru/theology/37727.php Евхаристия. Объяснение Литургии. Анафора.] portal.slovo.ru * Рубан Ю. И. [https://azbyka.ru/anafora Анафора, Об анафорах византийского обряда в православном богослужении] на сайту "Азбука виры" == Референци == <references /> [[Катеґория:Релиґия]] [[Катеґория:Часци Служби Божей]] d39hnnkvhfkfu2o08zzxpsqccakpr1s Катеґория:Часци Служби Божей 14 3209 19604 2026-06-28T17:53:13Z Olirk55 19 Катеґория 19604 wikitext text/x-wiki Анафора gy1zkm58ozv3iuw9avhh5l26pogrgbn