Википедия
rskwiki
https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA
MediaWiki 1.47.0-wmf.8
first-letter
Медий
Окреме
Розгварка
Хаснователь
Розгварка зоз хасновательом
Википедия
Розгварка о Википедиї
Файл
Розгварка о файлу
МедияВики
Розгварка о МедияВикию
Шаблон
Розгварка о шаблону
Помоц
Розгварка о помоци
Катеґория
Розгварка о катеґориї
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Event
Event talk
Владислав Югас
0
95
19605
16394
2026-06-29T11:57:57Z
ОленкаБТ
1579
Викивязи и подробносци
19605
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300px
|+
! colspan="2" |<big>Владислав Югас</big>
|-
| colspan="2" |[[Файл:Vladislav Juhas.jpg|алт=Владислав Югас|центар|мини|295x295п]]
|-
|'''Народзени'''
|13. юлия 1938.
|-
|'''Умар'''
|1. януара 1993. (54)
|-
|'''Державянство'''
|югославянске
|-
|'''Язик творох'''
|руски, сербски
|-
|'''Школа'''
|Штредня польопривредна школа, Зомбор
|-
|'''Универзитет'''
|Польопривредни факултет, Нови Сад
|-
|'''Период твореня'''
|1957–1993.
|-
|'''Жанри'''
|дружтвено-политични анґажман, менаджмент
|-
|'''Поховани'''
|у Новим Садзе
|-
|'''Припознаня'''
|Орден заслугох за народ зоз стриберну гвизду
|}
'''Владислав Югас''' (*13. юлий 1938–†[[1. януар]] 1993), дружтвени роботнїк, главни и одвичательни редактор рускей редакциї Радио Нового Саду и директор Радио Нового Саду у єдним мандату.
== Биоґрафия ==
Владислав Югас народзени 13. юлия. 1938. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] Керестуре. [[Оцец]] Лука Югас и [[мац]] Мелана родз. Паплацко. Владислав мал младшого брата Янка. Основну школу Владислав Югас закончел у Руским Керестуре. По законченю Штреднєй польопривредней школи у Зомборе 1956. року єден час робел у Землєдїлскей задруґи у [[Коцур]]е як польопривредни технїчар, а 1959. року ше уписал на Польопривредни факултет у Новим Садзе дзе дипломовал 1963. року. После дипломованя ше знова врацел до коцурскей задруґи дзе полни седем роки робел як руководитель кооперациї.
Владислав Югас бул у малженстве зоз Марию родз. Скубан зоз Коцура. Мали дзивче Александру.
Уж под час роботи у коцурскей задруґи Владислав Югас ше активовал и на дружтвено-политичним планє та 1971. року бул вибрани за предсидатєля ОК ССРН у [[Вербас|Вербаше]]. Медзитим, вон уж од 1969. року бул член Покраїнскей конференциї ССРН [[Войводина|Войводини]] и член єй Предсидательства и Вивершного одбору и член делеґациї ССРНВ у Союзней конференциї ССРН Югославиї.
Главни и одвичательни редактор Редакциї програми на [[Руски язик|руским язику]] Радио Нового Саду Владислав Югас постал 1973. року. Бул и член Дїловодного одбору РТВНС, а у єдним мандату и директор Радио Нового Саду.
== Анґажованє у културним живоце Руснацох ==
Од перших дньох роботи у Рускей редакциї Радио Нового Саду Владислав Югас ше активно уключел и до културного живота [[Руснаци у Сербиї|Руснацох.]] Вибрани бул за члена Совиту ''Руского слова,'' а од 1978. року вон бул делеґовани як представитель Радио Нового Саду до Аматерского руского театру ''Дядя'', до Скупштинскей ради сцени у Новим Садзе и ту бул вибрани за єй предсидателя. Року 1982. мандат му обновени и теди бул вибрани и за члена Предсидательства Театра, познєйше и за предсидателя Предсидательства. У маю 1991. року Владислав Югас бул вибрани за предсидателя Руского народного театру ''Дядя'' и за його уметнїцкого руководителя.
Владислав Югас бул позитивно ориєнтована особа, дружелюбиви, мал широки круги приятельох и познатих, и совисно окончовал свойо роботни и дружтвени обовязки. Вон удатно водзел Театер як предсидатель його руководзацих целох, театер зоз своїма витворенями теди наступал на зонских, на Покраїнскей смотри, на Републичним и Союзним фестивалу театрох, а театер под його руководством преширел свою медзнародну афирмацию и у иножемстве з наступами у Словацкей и на [[Закарпатска обласц|Закрпатю]] ([[Ужгород]], Хуст, Берегово, Виноградов и Сторожница). Медзи иншим, Владислав Югас теди бул вибрани и до жирию Медзинародного фестивала професийних театрох у [[Ужгород|Ужгородзе.]]
Штредком 1980-их Владислав Югас бул уключени до орґанизациї [[Фестивал рускей култури Червена ружа|Фестивала култури ''Червена ружа''.]]
[[Файл:Vladislav Juhas fodbaler.jpg|thumb|393x393px|Стоя Владислав Югас ''Шереш'' и Любомир Сопка а кучи ґолман Янко Варґа Шокец]]
За свой професийни и дружтвени анґажман одликовани є зоз Орденом заслугох за народ зоз стриберну гвизду.
Владислав Югас, познати медзи фодбалерами и приятелями як ''Шереш,'' бул бавяч [[ФК Русин|ФК ''Русин'']] у Руским Керестуре од 1956. по 1958. рок. Кед прешол, после закончених студийох, жиц и робиц до Коцура Владислав Югас бавел фодбал за ФК ''Искра'' од 1965. по 1971. рок кед закончел [[Спорт|спортску]] кариєру.
Владислав Югас страдал у транспортним нєщесцу 1. януара 1993. року. Поховани є на Новим [[Теметов|теметове]] у Новим Садзе.
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:RedakcijaRNS1974 a.jpg|алт=Члени рускей редакциї РНС 1974. року|Члени рускей редакциї РНС 1974. року, Владислав Югас други з права
Файл:Radijska redakcija 2.jpg|алт=Руска редакция РНС, друга половка 1974. року|Руска редакция РНС, друга половка 1974. року. Владислав Югас кучи, перши з лїва.
</gallery>
== Литература ==
* Дюра Латяк, ''25 роки АРТ РНТ Дядя'', Покраїнски секретарият за витворйованє правох националних меншинох, Нови Сад 1995, б. 232.
== Вонкашнї вязи ==
* [https://nar.org.rs/rue/%d0%b2%d0%bb%d0%b0%d0%b4%d0%b8%d1%81%d0%bb%d0%b0%d0%b2-%d1%8e%d0%b3%d0%b0%d1%81/ Владислав Югас,] биоґрафия на НАР, 13. марец 2018.
* Ґрупа авторох: [https://nar.org.rs/wp-content/uploads/2019/10/%D0%93%D0%9B%D0%90%D0%A1%D0%98-%D0%98-%D0%A7%D0%90%D0%A1%D0%98_compressed_compressed.pdf ''Гласи и часи, 70 роки Рускей редакциї Радио Нового Саду'',] Новинарска асоцияция Руснацох - НАР, Нови Сад 2019, б. 31, 36 и 139.
{{DEFAULTSORT:Югас , Владимир }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Керестурци]]
[[Катеґория:Руководителє]]
[[Катеґория:Политика]]
[[Катеґория:Дїяче у култури]]
[[Катеґория:Одликовани]]
[[Катеґория:Главни и одвичательни редакторе]]
[[Катеґория:Спортисти]]
[[Катеґория:ФК Русин]]
[[Катеґория:Народзени 1938]]
[[Катеґория:Умарли 1993]]
[[Катеґория:13. юлий]]
[[Катеґория:1. януар]]
31fhnelvlprvqymva9e0bztmxqgxsmc
Консонанца
0
2191
19602
12986
2026-06-28T17:46:16Z
Olirk55
19
Означени викивязи
19602
wikitext
text/x-wiki
[[File:Savrsene konsonace.jpg|right|thumb|300px|Илустрация совершених консонацох на [[Тон|тону]] це1.]][[File:Savrsene konsonance.ogg|right|thumb|300px|Звучанє совершених консонанцох на тону це1]][[File:Nesavrsene konsonace.jpg|right|thumb|300px|Нєсовершени консонанци на тону це1]]'''Консонанца''' (лат. ''consonantia'', франц.и анґл. ''consonance'', а значи благе звучанє, склад, злога, согласє)<ref>[https://rme.rilm.org/articles/mej06432/1.0/mej06432 Konsonanca I Disonanca] Muzička enciklopedija (1974)
Author: Natko Devčić</ref> <ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/vlastimir-pericic/ Властимир Перичић] Хармонија први део, Београд, Заједница музичких и балетских школа Србије, 2004.</ref> то [[звук]] хтори ше доживює гармонично, источашнє координована комбинация звукох. У сучасней [[Теория музики|музичней теориї]], то созвучє хторе настава кед источасно звуча два або вецей [[Тон|тони]], [[Интервал (музика)|интервали]], акорди и при слухачови виволую приємни упечаток, складносц и приємносц за ухо и нє глєдаю розришенє односно сам таки звук оможлївює змиренє.<ref>[https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%81_%D1%96_%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%81 Консонансa i дисонансa] uk.wikipedia.org</ref>
У системи класично-романтичней гармониї, до консонанцох спадаю тони хтори углавним вязани за:
• Интервали: [[Октава|октава]], [[квинта]], кварта, велька и мала терца, велька и мала секста,
• трозвуки (акорди): дурски и молски трозвуки (акорди) и їх инверзиї-обрацаня.
Консонантни интервали ше дзеля на:
♦ '''Совершени консонанци''': чиста прима, кварта, квинта и октава.
♦ '''Нєсовершени консонанци''': велька и мала терца и велька и мала секста.
Процивно консонанци то [[дисонанца]], хтору ше доживює як нєприємне, нєзмирене и напнуте звучанє за людске ухо и чувство и глєда розришенє до консонанци.
== Методи преценьованя консонанцох и дисонанцох ==
Розлика медзи консонанцами и дисонанцами розпатра ше у 4 аспектох:
• Математични: консонанца ма єдноставнєйши одношенє числа вибрацийох, дисонанца зложенша; напр. чиста квинта = 2:3, мала септима = 5:9 итд.
• Физични (лєбо акустични): дисонанци маю длугши периоди повторйованя ґрупох вибрациї звучного цела од консонанцох, и прето продукує моцнєйши, ясни [[звук]]. „Дисонанцу“ мож наволац и гоч хтору акустичну оштру консонанцу, гоч важа и класификую ше як консонанци у класичней гармониї. Напр. слово о интервалу квинта а хтори у инверзиї постава кварта. О таким зявеню були написани [[File:Retardations general.png|right|thumb|391x391px|Нотни и звучни приклад зменьованя консонаци и дисонанци[[File:Suspensions general sound.ogg|350px|]]]]велї науково роботи музиколоґох и теоретичарох през велї епохи.
<score sound="1">
{
\new PianoStaff <<
\new Staff <<
\relative c' {
\clef treble \key c \major \time 4/4
<f a c d>2 <f g b d> <e g c>1
}
>>
\new Staff <<
\relative c {
\clef bass \key c \major \time 4/4
d2 g2 c,1 \bar "||"
}
>>
>>
}
</score>
• Психолоґийни: консонанца ма характер основи - основного виразу мира, нє виволує напнутосц, а дисонанца - нєстабилна, ношитель напнутосци, фактор рухомосци. У европскей полифоней музики, гладки преход зоз дисонанци до консонанци доживює ше як зменшанє напнутосци, виволує менталне задовольство и постава найважнєйши критериюм за естетске преценьованє [[Подзелєнє музики|музики]].<ref>[https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D1%96%D0%BD_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%96%D0%B9_%D0%9E%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 Володін А. О.]1972. [https://web.archive.org/web/20170220010746/http://www.childpsy.ru/dissertations/id/18196.php Психологические аспекты восприятия музыки] web.archive.org (рос.). Архів oригиналу, Процитовано 22 січня 2021</ref>
• Физиолоґийни: консонанца ше чувствує як цихи звук, дисонанца як оштри, иритантни, роздражуюци и нємиран звук. Одношенє медзи дисонанцу и консонанцу у гармониї ше метафорично описує як „[[ґравитация]]“ (од першого ґу другому), а преход зоз дисонанци до консонанци як „розришенє.”
== История ==
Медзи консонанцу и дисонанцу од давна бул найважнєйши проблем у музики. Питаґорейци (6-4. вик пред н. е.) поцагли аналоґию медзи консонанцу (старогреческа ''συμφωνία'') и гармония швета, шветового порядку (космоса), спроцивююци ше дисонанци - дисгармониї, гаосу. Октаву, квинту и кварту, квинту зоз октаву и дуплу октаву класификовали як консонанциї, („симфониї”'') ''а шицки други консонанциї як дисонанци („дияфониї”). Питаґорово шлїдбенїки розликовали консонанци и дисонанци у зависносци од нумеричних одношеньох тонох; шлїдбенїки Аристоксена прилапйовали критериюм консонанци як „лагодносц и приємносц“ за ухо.
У штредньовиковней [[Теория музики|музичней теориї]] исновали термини „конкорданция” (лат. ''concordantia)'' и „дискорданция“ (лат. ''discordantia'') хтори означовали консонанцу и дисонанцу; а подобни термин („конкорданция“) ше хасовал и у 17. вику у Русиї.
[[File:Dominant seventh tritone resolution.png|right|thumb|246x246px|Дисонантни интервали и їх розришеня до консонантних интервалох (до терци и сексти)[[File:Tritone resolution inward.ogg|thumb|269x269px]][[File:Tritone resolution outwards.mid|thumb|269x269px]]]]Од 13. вику та по нєшкайши часи 20. и 21. вику и консонанци и дисонанци (односно одвитуюци интервали и акорди) доживйовали рижни теоретски розправи, док [[Композитор|композиторе]] под'єднак применьовали обидва елементи у своїх [[Композиция|композицийох]].
== Консонанца и дисонанца нєшка ==
Дїла композиторох новей бечскей школи, та по сучасни часи (А. Скрябина, С. Прокофєва, И. Стравинского) то дїла у хторих стретаме факт же ше вецей нє розришує обовязно дисонанца до консонанци. Прилапює ше шлєбода хаснованя шицких и консонанцох и дисонанцох.
У музики 20. и 21. вику, ґрадация звучносци ше доживює як вецейтонова катеґоризация место двох - консонанца и дисонанца: прима и октава, квинта и кварта, терци и сексти (тритон), мегки дисонанци итд.
У дискусийох наглашовал нємецки композитор и музични теоретичар Паул Хиндемит:
„Тоти два концепти толкованя консонантносци и дисонантносци нїґда у подполносци нє потолковани, а тисяч роки дефинициї варировалили же цо найконсонантнєйше а цо найдисонантнєйше” <ref>Schoenberg, Arnold (1978). Theory of Harmony. Translated by Carter, Roy E. Berkeley, CA / Los Angeles, CA: University of California Press. ISBN 978-0-520-04945-1.</ref>
== Друге значенє ==
У линґвистики и поезиї хасную ше термини виведзени зоз истого кореня як и музични термини консонанца/дисонанца (од латинских дїєсловох ''consono, dissono'') - консонантне писанє и дисонантна рима.
'''''[[Асонанца]]''''' од кореня ''assono'' (лат. Assonare — Складне звучанє) то дикцийна фиґура хтора настава зоз повторйованьом истих самоглашнїкох за посцигованє одредзеного звуковного ефекта.
* Опатриц [[асонанца|Aсонанца]]
[[File:Ii-V-I classical and jazz.png|center|thumb|595x595px|Нотни и звучни приклад дисонанцох (интервали и акорди) и їх розишованє у жанрох класичней музики и джезу. [[File:Ii-V-I classical and jazz.mid|center|thumb|378x378px]]]]
== Литература ==
* Холопов Ю. Н. Консонанс и диссонанс // [[:ru:Большая_российская_энциклопедия|Большая российская энциклопедия.]] Т. 15. М., 2010, с. 79—80.
* Stumpf K. Konsonanz und Konkordanz // Beiträge zur Akustik und Musikwissenschaft. H. 6, Lpz., 1911.
* Roederer, Juan G. (1995). The Physics and Psychophysics of Music: An introduction (3rd ed.). New York: Springer-Verlag. ISBN 0-387-94366-8.
== Вонкашнї вязи ==
* [https://rme.rilm.org/articles/mej06432/1.0/mej06432 Konsonanca I Disonanca] rme.rilm.org Muzička enciklopedija (1974) Author: Natko Devčić
*Консонанс [[:ru:Энциклопедический_словарь_Брокгауза_и_Ефрона|Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона]] :в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
== Референци ==
[[Катеґория:Музика]]
[[Катеґория:Музични термини]]
[[Катеґория:Теория музики]]
29bygm9aswjh98nlyerboqh7txwd2qm
Анафора
0
2417
19603
16315
2026-06-28T17:52:35Z
Olirk55
19
19603
wikitext
text/x-wiki
[[File:At altar.JPG|right|thumb|300px|Приношенє дарох у цеку Служби Божей]]'''Анафора''' (греч. ''αναφορα'', лат. ''anafora'', воздзвигованє, дзвиганє, подзвигованє) то централна часц Литурґиї (Служби Божей) у [[Православна церква|православних церквох]] хтора одвитує канону (правилом) Евхаристиї.<ref>[https://www.pravenc.ru/text/115030.html АНАФОРА Православная Єнцикопедия] [https://www.webcitation.org/64zvPM69v?url=http://www.pravenc.ru/text/115030.html Архивiрано] 27 січня 2012 у [https://uk.wikipedia.org/wiki/WebCite WebCite]</ref>
'''Зоз тим термином ше означую три поняца:'''
'''♦''' Главна евхаристийна молитва у Литурґиї св. Василия Велького и св. [[Йоан Златоусти|Йована Златоустого]]. Молитва ма велї часци: Уводну з подзекованьом, анамнезу (спомин на шмерц и воскресенє Исуса Христа), епиклезу (поволанє, апел на висшу инстанцию, заволанє Духа Святого после вигваряня Исусових словох у Служби Божей, з хторима ше [[хлєб]] претваря до цела а вино до креви Исусовей).
'''♦''' Остатки и часточки жертвеного [[Хлєб|хлєба]] хтори ше дзеля по законченю литурґиї людзом у [[Святи храм|церкви]].
'''♦''' Даґдзе ше так вола и найвекша плахитка/салвета з хтору ше закрива чаша и дискос (округли, метални, часто стриберни и позлацени танєрчок, даєдни дискоси маю и подставку, тип танєрчка зоз ножку) на прискомидикону и на пристолу.
[[File:Erzpriester16.11.08.jpg|right|thumb|300px|Церква св.г Покрова, Диселдорф]]У грекокатолїцким обряду [[священїк]] тоту молитву, заволаня окончує поцихи после анамнези на церковнославянским язику.
Анафора ше состої зоз ґрупи молитвох благодарносци, пошвеценє и доволованє, хтори провадзени зоз символичнима рухами и поступками, под час хторих ше верши претварянє-претворба (''μεταβολη'') святих дарох (''τα δορα'') до Святих Тайнох (''τα αγια'').
Анафора ше розвила зоз єврейского обрядного благодаря под час пасхалней вечери, теди кед отримана и перша християнска Литурґия - на Тайней Вечери.
== Литература ==
* oт. др. Роман Миз, Церковни Литурґийно-литурґични лексикон
== Вонкашня вяза ==
* [https://portal-slovo.ru/theology/37727.php Евхаристия. Объяснение Литургии. Анафора.] portal.slovo.ru
* Рубан Ю. И. [https://azbyka.ru/anafora Анафора, Об анафорах византийского обряда в православном богослужении] на сайту "Азбука виры"
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Релиґия]]
[[Катеґория:Часци Служби Божей]]
d39hnnkvhfkfu2o08zzxpsqccakpr1s
Катеґория:Часци Служби Божей
14
3209
19604
2026-06-28T17:53:13Z
Olirk55
19
Катеґория
19604
wikitext
text/x-wiki
Анафора
gy1zkm58ozv3iuw9avhh5l26pogrgbn