Википедия
rskwiki
https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA
MediaWiki 1.47.0-wmf.9
first-letter
Медий
Окреме
Розгварка
Хаснователь
Розгварка зоз хасновательом
Википедия
Розгварка о Википедиї
Файл
Розгварка о файлу
МедияВики
Розгварка о МедияВикию
Шаблон
Розгварка о шаблону
Помоц
Розгварка о помоци
Катеґория
Розгварка о катеґориї
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Event
Event talk
Василь Турок-Гетеш
0
68
19690
14715
2026-07-01T20:16:28Z
ОленкаБТ
1579
Викивязи и подробносци
19690
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300п
|+
! colspan="2" | Василь Турок-Гетеш
|-
| colspan="2" | [[Файл:Vasil Turok Hetes.jpg|alt=Василь Турок Хетеш|center|мини|281x281п|Турок-Гетеш (1999. року)]]
|-
|'''Народзени'''
|8. януара 1940.
|-
|'''Умар'''
|7. новембра 2005. (65)
|-
|'''Державянство'''
|чехословацке, словацке
|-
|'''Язик творох'''
|русински
|-
|'''Школа'''
|Штредня школа у Братислави
|-
|'''Универзитет '''
|Универзитет Коменского у Братислави
|-
|'''Период твореня'''
|1964—2004
|-
|'''Жанри '''
|просвита, драматурґия,
препородни активносци
|-
|'''Поховани'''
|у Прешове
|}
'''Василь Турок-Гетеш''' ([[8. януар|*8. януар]] 1940–†7. новембер 2005), русински драматурґ, театрални режисер, педаґоґ и активиста народного препороду на Прешовскей Руси.
== Биоґрафия ==
Василь Турок-Гетеш ше народзел 8. януара 1940. року у валалє Габура у округу Медзилаборци у сиверовосточней часци Словацкей. Штредню школу Василь Турок-Гетеш закончел у Братислави и предлужел студиї на Универзитету Коменского дзе дипломовал 1963. року. Вецей як два децениї преподавал словацки и русийски язик, филозофию и естетику у Українскей ґимназиї у Прешове. Познєйше преподавал и на Православним богословским факултету у [[Прешов]]е. Од 1985. року почал робиц як драматурґ у тедишнїм Українским народним театре у Прешове дзе ґу концу 80-их рокох почал класц на репертоар театрални фалати на [[Руски язик|русинским язику.]]
== Народне будительство ==
По блишовей револуциї 1989. року Василь Турок-Гетеш постал єден з тих преднякох хтори почали руководзиц зоз русинским народним препородом. Вон бул перши предсидатель Русинскому препороду (Русиньска оброда), першей постреволуционерней русинскей орґанизацї у Словацкей. На тей функциї бул од 1990. по 1994. та вец ознова од 1996. по 1999. Удало ше му закладанє же би Українски народни театер пременєл назву до Театер ''Александра Духновича'' и у складзе з тим театер постал русинска институция у подполносци. Васильови Турок-Гетешови ше удало же би були порушани перши постреволуцийни русински новини у Словацкей под назву ''Народни новинки'' (Народны новинкы) хтори по нєшка виходза. Вон водзел вельку борбу же би почало емитованє окремней русинскей програма у Словацкей за Русинох як на державней телевизиї так и на радию. Мал Василь Турок-Гетеш значну улогу при снованю окремного русинского отдїлу на Прешовским универзитету у Прешове, з чого познєйше настал Институт русинского язика и култури Прешовского универзитета.
Перши шветови конґрес Русинох ше зишол у Медзилаборцох [[22. марец|22. марца]] и [[23. марец|23. марца]] 1991. року, а учаснїки були Русини зоз пейцох державох - зоз Словацкей, [[Польска|Польскей]], [[Сербия|Сербиї]], України и Сиверней Америки. З роботу дводньового конґреса руководзел Александер Франко, а зоз уводним рефератом пред делеґатами наступел тедишнї предсидатель Русинского препороду и перши предсидатель ШКР Василь Турок-Гетеш.
Як снователь и перши предсидатель [[Шветови конґрес Русинох/Руснацох/Лемкох|Шветового конґресу]] Русинох Василь Турок-Гетеш ше закладал же би Русини зоз Словацкей сотрудзовали и з орґанизациями других народносних меншинох Европи. Вон бул член Вивершного одбору орґанизациї Мезон де Пеи зоз шедзиском у Французкей хтора представя народи без власней держави.
Василь Турок-Гетеш постал 2001. року лауреат Награди Штефана Чепи за вельки допринос русинскей култури.
== Робота у театре ==
Од початку 2000-их рокох Василь Турок-Гетеш ше менєй анґажовал як функционер русинских орґанизацийох, а шицки усиловносци уложел до роботи хтора за ньго була найважнєйша - робота у театре. И кед би нє було нїчого иншого алє лєм його теаралней роботи, и то би за Русинох значело барз вельо. Вон познал ґлумцох, знал їх темперамент, можлївосци и у складзе з тим драматуршки прилагодзовал кажду улогу окреме. Дзекуюци йому ище под час Українского народного театра, хтори бул досц конзервативни, почало ше експериментовац зоз алтернативу. Дзекуюци Васильови до театру приходзели режисере зоз цалей Словацкей а резултат такей роботи бул же о [[Театер "Александер Духнович"|Театре Александра Духновича]] знали и дома алє и у иножемстве, же театер доставал високи припознаня и оцени на театралних фестивалох. О каждей премиєри русинского театру писала комплетна словацка преса. Медзи визначнима режисерами хтори Василь Турок-Гетеш приведол до театру мож спомнуц Блага Углара и Милоша Караска. Барз важне у його роботи було и тото же Турок доказал же и домашнї театрални фалати алє и шветово класики можу буц бавени на русинским язику, же тот язик за то способни як и шицки други литературни язики и публика то почала ценїц и одношиц ше озбильно ґу русинскому язику. Шицко тото Василь Турок-Гетеш почал робиц ище у часох кед русински язику у Словацкей нє бул кодификовани. На тот способ ше у русинским театру виводзели домашнї и иножемни алтеранативни театрални фалати та аж по шветову класику и то шицко на русинским язику. И театер у тих намаганьох далєй предлужує робиц и твориц дзекуюци йому, Васильови Турок-Гетешови.
Василь Турок-Гетеш умар 7. новембра 2005. року у Прешове дзе є и поховани на варошским [[Теметов|теметове.]]
== Литература ==
* P. R. Magocsi. Turok-Hetesh, Vasil'/Turok-Heteš, Vasil'. P. R. Magocsi and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, <nowiki>ISBN 0-8020-3556-3</nowiki>, p. 530.
== Вонкашнї вязи ==
* Петро Медвідь: [https://web.archive.org/web/20191225161942/https://www.ndkh.sk/data/uploads/dokumentz/75-rokov-od-narodenia-vasia-turok-hetesa.pdf 75 років од народжіня Василя Турока-Гетеша.]]
* [https://knihovnica.rueportal.eu/biography/turok.html Василь Турок-Гетеш,] педаґоґ и културни дїятель
* [https://rue.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D1%8C_%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%BA-%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%88 Василь Турок-Гетеш,] Русиньска Вiкiпедiя, 12. децембер 2018.
* [https://www.youtube.com/watch?v=xmw4IW-nnHg Про Василя Турок-Гетеш] - прот. Димитрій Сидор. 24.01.2020, Ютюб
* [https://www.ruskeslovo.com/%D1%80%D0%BE%D1%87%D0%BD%D1%97%D1%86%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D1%8F-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D1%8F-%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B0-%D0%B3%D0%B5%D1%82%D0%B5/ Рочнїца народзеня Василя Турока Гетеша,] Рутенпрес, 21. януар 2015.
{{DEFAULTSORT: Турок-Гетеш , Василь }}
[[Катеґория:Словацка]]
[[Катеґория:Русински народни дїяче]]
[[Катеґория:Драматурґи]]
[[Катеґория:Театер Александра Духновича]]
[[Катеґория:8. януар]]
[[Катеґория:Народзени 1940]]
[[Катеґория:7. новембер]]
[[Катеґория:Умарли 2005]]
jh1pqwvi0qwplflj4t47i0wx5vefq1v
Владимир Малацко
0
86
19688
17965
2026-07-01T16:09:50Z
ОленкаБТ
1579
Викивязи
19688
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width=300px
|+
! colspan="2" |<big>Владимир Малацко</big>
|-
| colspan="2" |[[Файл:Vladimir Malacko Uco.jpg|алт=Владимир Малацко|центар|мини|296x296п|Малацко (1985. року)]]
|-
|'''Народзени'''
|22. децембра 1934.
|-
|'''Умар'''
|24. януара 2007 (73)
|-
|'''Державянство'''
|югославянске, сербске
|-
|'''Язик творох'''
|руски, сербски
|-
|'''Школа'''
|Учительска школа Зомбор, Суботица
|-
|'''Период твореня'''
|1956—1998.
|-
|'''Жанри'''
|просвита, педаґоґия, култура, спорт
|-
|'''Поховани'''
|у Руским Керестуре
|-
|'''Припознаня'''
|Стриберна плакета за заслуги у унапредзованю фодбалского спорта од ФСЮ
Златна плакета од СОФК Войводини
Златна плакета за унапредзенє Спортских бавискох ''Руского слова''
Плакета за вельорочну роботу у СД ''Русин''
|}
'''Владимир Малацко''' (*22. децембер 1934—†[[24. януар]] 2007), учитель, дружтвено-политични и спортски роботнїк, директор ОЦ ''[[Петро Кузмяк]]'' у Руским Керестуре.
== Биоґрафия ==
Владимир Малацко народзени у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] 22. децембра 1934. року. [[Оцец]] Владо и [[мац]] Ирина родз. Рацпети. Владимир мал шестру Наталию. Основну школу Владимир закончел у Руским Керестуре, а потим и Учительску школу у [[Суботица|Суботици]] и Зомборе.
Такой по законченю учительскей школи 1956. року Владимир Малацко почал робиц як учитель у Основней школи ''Петро Кузмяк'' у Руским Керестуре.
Владимир Малацко ше винчал зоз Марию родз. Сопка, у малженстве мали сина Владимира и дзивку Ясмину.
== Значне доприношенє проґресу школи ==
Владимир Малацко бул директор Основней школи ''Петро Кузмяк'' и потим Образовного центру ''Петро Кузмяк'' у Руским Керестуре од 1970. року та по 1981. рок. Праве у тей децениї кед Владимир Малацко бул директор школа у Руским Керестуре дожила барз значни успихи и пременки. У децембре 1977. року отворени нови, сучасни будинок школи. О рок, 1978. року почала з роботу Педаґоґийна академия хтора була у составе зомборскей учительскей академиї и дала даскельо ґенерациї руских учительох. Истого року формовани Образовни центер ''Петро Кузмяк'' хтори обєдинєл основне, штреднє и професийно-унапраямене образованє и воспитанє.
Просвитно-педаґоґийни завод зоз Зомбора 1979. року окончел анализу роботи и функционованя ОЦ ''Петро Кузмяк'' и установел високи ступень сполньованє шицких образовних и педаґоґийних вимогох.
У септембре 1986. року комплетовани будинок школского интерната при будинку новей школи.
У октобре 1986. року ОЦ Петро Кузмяк бул преглашени за найушореншу школу у [[Войводина|Войводини]] за чечуци школски рок.
Концом 1987. року у ОЦ Петро Кузмяк була комплетована компютерска учальня яка теди у велїх школох у Войводини и Югославиї була лєм єдно нєдолаплїве жаданє.
За витвореньом шицких тих успихох стала управа Образовного центра на чолє зоз директором Владимиром Малацком и його помоцнїками [[Яков Кишюгас|Яковом Кишюгасом]] и Владимиром Фа.
Остатнїх рокох своєй роботней кариєри Владимир Малацко бул директор Друкарнї ''Руске слово'', потим професийно робел у ОК ССРНВ у Кули, та прешол на место совитнїка у Месней заєднїци у Руским Керестуре. Оталь пошол до пензиї 1991. року.
== Спортске анґажованє и кариєра ==
Ище як школяр керестурскей ґимназиї и Учительскей школи у Суботици и Зомборе Владимир Малацко бул активни у вецей конарох [[спорт]]а, заступал школи у шаху, кошарки и атлетики.
З приходом на роботу 1956. року до керестурскей школи Владимир Малацко попри порядних дружтвено-политичних роботох, постал и активни член у СД ''Русин'', бул член орґанох управяня, добри фодбалер, та потим тренер пионирох, вец подростку и старших фодбалерох. Орґанизовал рижни фодбалски турнири у малим фодбалу медзи оддзелєнями у школи ''Петро Кузмяк'', створел числени тими, а потим з тих тимох преберал младих бавячох до подростку ФК ''Русин'' дзе бул тренер од 1960. по 1962. рок. Од 1962. та по 1981. рок бул тренер першого тима и у тим периодзе фодбалере бавели по другираз у Бачкей лиґи и посциговали замерковани резултати.
Владимир Малацко бул єден з иницияторох стретнуцох фодбалерох и рукометашох зоз Чехословацкей зоз нашима клубами. Так нашо екипи госцовали у Медзилаборцох, Свиднїку, Старей Любовнї, Зборове, Широким, [[Прешов]]е...
Року 1982. Владимир Малацко бул тренер ФК ''Младост'' зоз Крущичу, дзе бул преглашени за єдного з найлєпших тренерох. У чаше од 1986. по 1987. рок робел як помоцни тренер у ФК ''Русин''. Теди вельо зробел на унапредзованю фодбалского спорту як член Предсидательства СД Русин, як член Предсидательства и рижних комисийох фодбалского подруча Зомбор и як предсидатель Секциї за физичну и технїчну културу при ССРНВ Кула и Покраїнскей конференциї ССРНВ.
За свою роботу Владимир Малацко достал велї припознаня медзи хторима Стриберна плакета за заслуги у унапредзованю фодбалского спорта од ФСЮ, Златна плакета од СОФК Войводини, Златна плакета за унапредзенє Спортских бавискох Руского слова, як и Плакета за вельорочну роботу у СД Русин дзе бул преглашени за почесного члена.
Владимир Малацко умар 24. януара 2007. року. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре.
== Литература ==
* Тамаш, др Юлиян. Просвитни роботнїки 1944-1991. року, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991)'', Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 414.
* Тамаш, др Юлиян. 1986. рок, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991),'' Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 340.
== Вонкашнї вязи ==
* [https://petrokuzmjak.com/primer-strane/ История школи], вебсайт petrokuzmjak.com
{{DEFAULTSORT: Малацко , Владимир }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Керестурци]]
[[Катеґория:Учителє]]
[[Катеґория:Дїяче у просвити]]
[[Катеґория:Директоре школи у Руским Керестуре]]
[[Катеґория:Дружтвено-политични активисти]]
[[Катеґория:ФК Русин]]
[[Катеґория:Спортисти]]
[[Катеґория:Тренере]]
[[Катеґория:Народзени 1934]]
[[Катеґория:Умарли 2007]]
[[Катеґория:22. децембер]]
[[Катеґория:24. януар]]
pw3dgp7g2u4c0ofaisorm4vmm7qsuyp
Иван Пап
0
172
19687
16589
2026-07-01T16:06:10Z
ОленкаБТ
1579
Викивязи
19687
wikitext
text/x-wiki
{| class="wikitable" align=right width
|+
! colspan="2" |<big>Иван Пап</big>
|-
| colspan="2" |[[Файл:Ivan Pap 1946-2021.jpg|алт=Иван Пап|центар|мини|300x300п]]
|-
|'''Народзени'''
|11. юлия 1946
|-
|'''Умар'''
|22. марца 2021 (75)
|-
|'''Державянство'''
|югославянске, сербске
|-
|'''Язик творох'''
|руски
|-
|'''Школа'''
|Ґимназия, Сримски Карловци
|-
|'''Универзитет'''
|Филозофски факултет, Нови Сад
|-
|'''Период твореня'''
|1970—2010.
|-
|'''Жанри'''
|просвита, култура
|-
|'''Поховани'''
|У Руским Керестуре
|}
'''Иван Пап''' (*11. юлий 1946—†[[22. марец]] 2021), [[професор]] у Основней и штреднєй школи [[Петро Кузмяк]], културни дїяч.
== Биоґрафия ==
Иван Пап народзени 11. юлия 1946. року у [[Миклошевци|Миклошевцох]] дзе його [[оцец]] службовал, у вельочисленей священїческей фамелиї од оца о. Владимира (Миклошевчана) и [[Мац|мацери]] панїматки Татияни (народзеней Шимко з [[Руски Керестур|Руского Керестура]]), як треце од шесцерих дзецох, Иван мал ище двох братох и три шестри.
Основну школу Иван Пап закончел у [[Дюрдьов|Дюрдьове]] дзе його оцец прешол на душпастирску службу, ґимназию закончел у Сримских Карловцох, а студиї историї дипломовал на Филозофским факултету у Новим Садзе.
Роботне анґажованє започал у [[Кула|Кули]] у Општини у [[Прекладательна служба Автономней покраїни Войводини|прекладательней]] Служби, дзе два роки робел як прекладатель на [[руски язик]]. Потим прешол до Основней и штреднєй школи Петро Кузмяк дзе робел аж по свойо пензионованє як наставнїк у основней и як професор у ґимназиї, дзе викладал историю. Запаметани останє же з вельким закладаньом на своїх годзинох о националней историї, при школярох пестовал руску свидомосц и любов ґу свойому [[Народ|народу.]] У школи велї роки водзел историйну секцию, як и шаховску, а анґажовал ше и у Шаховским клубу Русин од самих початкох його снованя дзе активно бавел до 2016. року. Як младши Иван Пап бавел и столни тенис.
Иван Пап бул и активни член [[Дом култури Руски Керестур|Дому култури]], односно його Хлопскей жридловей ґрупи, зоз хтору наступал на смотрох, на наших фестивалох у жеми и иножемстве. Попри тим, од самого снованя бул член и Союзу Руснацох Українцох, а зоз своїма фаховима викладами участвовал на велїх сходох. Иван Пап бул, по своїх опредзелєньох, цалого животa активист українскей ориєнтациї медзи войводянскима Руснацами.
Тиж так бул и член [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик, литературу и културу]] од 1975. року, и єден з найвреднєйших його членох Секциї у Керестуре. Останє запаметани по числених рефератох з нагоди значних рочнїцох Дружтва и його членох, и визначних културних, просвитних и других дїячох зоз нашей дальшей и блїзшей прешлосци.
У супружестве зоз Марию (родз. Стричко) пожил 48 роки, у малженстве мали дзивку Лесю хтора чесна шестра у василиянским чину.
Иван Пап ше упокоєл 22. марца 2021. року, у своїм 75. року живота. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Руским Керестуре.
== Литература ==
* Тамаш, др Юлиян, „Просвитни роботнїки 1944-1991. рокуˮ, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991)'', Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 414.
== Вонкашнї вязи ==
* [https://petrokuzmjak.com/primer-strane/ ''Школа од 1970. по нєшка'',] вебсайт Основна и штредня школа зоз домом школярох Петро Кузмяк
* [http://www.druztvo.org/ruski/vidania/Studia%20Ruthenica%2027%202021.pdf ''Иван Пап (1946-2021)'', ''Studia Ruthenica'',] Дружтво за руски язик, литературу и културу, ч. 27, 2021, б. 152
* [https://www.ruskeslovo.com/%d1%83%d0%bc%d0%b0%d1%80-%d0%b8%d0%b2%d0%b0%d0%bd-%d0%bf%d0%b0%d0%bf-1946-2021/ Умар Иван Пап,] Мария Афич, ''Рутенпрес'', 23. марец 2021.
{{DEFAULTSORT:Пап, Иван }}
[[Катеґория:Руснаци у Горватскей]]
[[Катеґория:Наставнїки]]
[[Катеґория:Дїяче у култури]]
[[Катеґория:Українофили]]
[[Катеґория:Историчаре]]
[[Катеґория:11. юлий]]
[[Катеґория:Народзени 1946]]
[[Катеґория:22. марец]]
[[Катеґория:Умарли 2021]]
53qjb8fl91u4uf68z2g2i7qlie3y4d3
Микола Гарди
0
274
19693
19598
2026-07-02T11:36:46Z
Sveletanka
20
19693
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 =<big> Микола Гарди </big>
| label2 = | data2 = Место за фотку.jpg
| label3 = Назвиско | data3 =
| label4 = Датум народзеня | data4 =17. фебруара 1917.
| label5 = Датум упокоєня | data5 =1984. року
| label6 = Державянство | data6 = угорске, югославянске
| label7 = Язик творох | data7 = руски, сербски
| label8 = Школа | data8 = Ґимназия, Нови Сад, Учительска школа, Зомбор
| label9 = Универзитет | data9 =
| label10 = Наукови ступень | data10 =
| label11 = Период твореня | data11 = 1941—1970.
| label12 = Жанри | data12 = просвита, култура, защита природи
| label13 = Поховани | data13 = на Новим теметове у Новим Садзе
| label14 = Припознаня | data14 =
}}
'''Микола Гарди''' (*[[17. фебруар]] 1917—†1984), учитель, културно-просвитни роботнїк, вельки пропаґатор защити природи.
==Биоґрафия==
Микола Гарди народзени 17. фебруара 1917. року у [[Коцур]]е. Оцец Ґабор и мац Мелана родз. Копчански. Основну школу закончел у [[Вербас|Вербаше]] и Новим Садзе, класичну ґимназию тиж у Новим Садзе 1940. року. Идуцого, 1941. року вислухал дополнююцу наставу зоз педаґоґийней ґрупи предметох (бул то теди такволани учительски курс) и здобул диплому о законченей учительскей школи у Зомборе. Такой почал робиц у школи у Коцуре. Микола Гарди робел як учитель у Коцуре од 1941. по 1960. рок.
Микола Гарди бул у малженстве зоз учительку Марию. родз. Гаргаї и мали два дзивки [[Ксения Кугайда|Ксению]] и Зденку.
==Културна и просвитна дїялносц у Коцуре==
[[Файл:Jak učiteljka u Kocure.jpg|alt=Наставнїцки колектив коцурскей школи|thumb|379x379px|Наставнїцки колектив коцурскей школи 1953/1954. рок. Стоя: нєпознати, Ксения Раґаї, Шокица Парошки, над ню Митро Мудри, проф. [[Гавриїл Г. Надь|Г. Г. Надь]], Марча Кучмашова (од. Чакан), Мария Канюх, Микола Гарди, Ирина Бесерминьова, Мариян Бесерминї. Шедза: Мира Шовлянски, Цецилия Планкош, Микола Москаль, Мария Гарди, [[Еуфемия Барат|Еуфемия Нота]] (Барат) Куча: Боса Бойович, Владимир Шарик, др ветерини, Амалка Сабадош.]]
По ошлєбодзеню, 1944. року, попри порядней роботи у школи, Микола Гарди ше уключел до просвитних и културних активносцох у валалє. Вон, вєдно з другима просвитнима роботнїками, орґанизовал аналфабетски курси за нєписмених жительох валала и околини. У тот час Коцур бул медзи першима местами у [[Войводина|Войводини]] у хторих скапала нєписменосц.
Його значне доприношенє културному розвою Коцура и моцнєню просвитних активносцох була робота на обнавяню валалскей Читальнї хтора була формована ище 1879. року. Вєдно зоз ґрупу младих активистох, медзи хторима бул и [[Владимир Сабо Дайко]], зберали кнїжки по обисцох и оспособели просториї за Читальню. Младеж потим активно помагала роботу Читальнї и єй просвищуюцу улогу.
Вєдно зоз супругу Марию, тиж учительку у коцурскей школи, режирали театрални фалати и робели на просвищованю младежи. Єден час Микола Гарди робел, як учитель, и на [[Косанчич|Косанчичу]]. Потим бул управитель теди новооснованей Нєподполней ґимназиї у Коцуре по єй злучованє и претворйовнє до осемрочней основней школи хтора од теди ноши мено ''Братство-єдинство''.
Попри директорскей длужносци Микола Гарди у школи викладал ґеоґрафию и предмети з природних наукох (биолоґию, ботанїку и зоолоґию). Його способ настави кед интензивно хасновал очиглядни средства (наприклад, крейди у [[Фарба|фарбох]]) бул познати медзи просвитнима роботнїками як у Коцуре, так у Вербаше и ширше.
Учитель Гарди водзел и школску задруґу ''Пионир'' 1957. и 1958. року хтора була медзи найлєпшима у вербаским срезу. Вон бул вельки любитель природи и животиньох, бул пасионовани голубар и [[Заяц|заячар]], та тоту любов преношел и на школярох. Як активни горяк Микола Гарди робел у Руху Горякох Републики [[Сербия|Сербиї]] дзе достал златну значку за роботу и закладанє.<ref>Иван Бесерминї, Биолоґия му була наймилша, новини ''Руске слово'', 6. април 1984. року, Нови Сад, б. 12.</ref>
==Педаґоґийна дїялносц у Новим Садзе ==
Зоз фамелию ше Микола Гарди 1960. року преселєл до Нового Саду та вон, як учитель, предлужел свою педаґоґийну роботу у ОШ ''Никола Тесла''. У тей школи Микола Гарди робел 10 роки. Як любитель природи и природних наукох вон иницировaл ожелєньованє простору коло школи Никола Тесла. На коло 6000 м<sup>2</sup> ожелєнєл [[Поверхносц|поверхносци]] хтори облапяли парк, квитну заграду и култивоване желєнїдло.
Микола Гарди достал числени припознаню зоз природних наукох и за роботу на културним планє.
До пензиї пошол 1970. року.
Микола Гарди умар 1984. року. Поховани є на Новим [[Теметов|теметове]] у Новим Садзе.
== Ґалерия ==
<gallery>
Файл:Keresturski intelektualci 1939.jpg|алт=Студенти и штредньошколци у Руским Керестуре 1939. року |Студенти и штредньошколци у Руским Керестуре 1939. року Горе, з лїва: двоме нєпознати, Микола Гарди, учитель з Коцура, Звонко Сеґеди, Янко Няради, Славко Пап Пабиянков Шедза : [[Янко Ерделї]] з Дюрдьова, нєпознати, [[Янко Виславски]], Митро Салак, др Янко Ерделї зоз Заґребу, [[Єфрем Колєсар]], нєпознати.
Файл:Ucitelje u Kocure.jpg|алт=Учителє у Коцуре 1951/52.|Учителє у Коцуре 1951/52. Стоя: Мелания Гудак, [[Иван Бесерминї|Иван Бесерминї,]] [[Єлисавета Славка Рогаль]], Микола Гарди, нєпозната, [[Микола Сеґеди]], Цецилия Планкош. Шедза: Мира Шовлянски, три нєпознати, Ксения Гарди
</gallery>
==Литература==
* Ирина Папуґа, Коцурски учителє - Мария и Микола Гарди, ''Studia ruthenica,'' чис. 3, Дружтво за руски язик и литературу, Нови Сад, 1992-1993, б. 341.
== Референци ==
{{DEFAULTSORT: Гарди , Микола }}
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Коцурци]]
[[Катеґория:Учителє]]
[[Катеґория:Еколоґийни рух]]
[[Катеґория:17. фебруар]]
[[Катеґория:Народзени 1917]]
[[Катеґория:Умарли 1984]]
fdleq4ab2eoan7u47lsil3bmuc3312z
Домашнї маґарец
0
975
19677
15511
2026-07-01T12:40:27Z
Saslavik
1716
Катеґория
19677
wikitext
text/x-wiki
:(''За друге значенє опатрице бок'' [[Маґарец (вецейзначна одреднїца)|Маґарец]])
{{Инфорамик
| headerstyle = background: lightblue
| header1 =Домашнї маґарец
| label2 = | data2 = [[File:Donkey in Clovelly, North Devon, England.jpg|250px]]
| header3 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]
| label4 = Домен | data4 =Eukaryota
| label5 = Царство | data5 =Animalia
| label6 = Тип | data6 =Chordata
| label7 = Класа | data7 =Mammalia
| label8 = Ряд | data8 =Perissodactyla
| label9 = Фамилия | data9 =Equidae
| label10 = Род | data10 =''Equus''
| label11 = Файта | data11 = ''E. аfricanus''
| label12 = Подфайта | data12 = ''E. a. Asinus''
| header13 = Триномиялне мено
| label14 = | data14 = ''Equus africanus asinus''
| label15 = | data15 = [[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758
}}
'''Домашнї маґарец''' ''зоол''.(лат. ''Equus africanus asinus'', рсй. дома́шний осёл, укр. осел, слц. somár domáci, поль. оsioł zwyczajny, чес. оsel domácí) доместификована животиня з фамилиї коньох (Equidae). Питоми маґарец водзи походзенє од сомалийского маґарца хтори подфайта африцкого дзивого маґарца (''Equus africanus'')<ref>Valerie Porter, Lawrence Alderson, Stephen J.G. Hall, D. Phillip Sponenberg (2016). [https://books.google.it/books?id=2UEJDAAAQBAJ Mason's World Encyclopedia of Livestock Breeds and Breeding ] ISBN 9781780647944.</ref>. Мож крижац коня и маґарицу и теди ше достава мазґу, алє и маґарца и кобулу и теди ше достава мулу. Обидва гибриди ше хова як домашнї животинї.<ref>Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.</ref>
Маґарец припитомени у Африки, найскорей пред коло 5.000 або 6.000<ref>Rossel, Stine; Marshall, Fiona; Peters, Joris; Pilgram, Tom; Adams, Matthew D.; O'Connor, David (2008). [https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC2268817/ „Domestication of the Donkey: Timing, Processes, and Indicators”] Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 105 (10): 3715—3720. JSTOR 25461306. PMC 2268817 . PMID 18332433. doi:10.1073/pnas.0709692105 .</ref> роками, и од того часу ше го углавним хасновало як роботну животиню. У швеце єст вецей як 40 милиони маґарци, углавним у нєрозвитих жемох, дзе ше их хаснує за цаганє або ношенє терхи.
== История ==
Перши маґарци пришли до Америки на ладьох Другого путованя Кристофера Колумба, зоз хторих вишли у Гиспаньоли 1495. року<ref>Roots, Clive (30. 7. 2007). [https://books.google.rs/books?id=WGDYHvOHwmwC&redir_esc=y Domestication], Bloomsbury. стр. 179. ISBN 978-0-313-33987-5.</ref>. Перши цо сцигли до Сиверней Америки можебуц були два животинї хтори до Мексика одведол Гуан де Зумараґа, перши бискуп Мексика, хтори там пришол 6. децембра 1528. року, док перши маґарци хтори сцигли до терашнїх Зєдинєних Державох можебуц прешли Рио Ґранде зоз Гуаном де Онатом у априлу 1598. року. Од теди ше ширели на сивер, дзе находзели хаснованє у мисийох и рудокопох. Документоване же маґарци були присутни у нєшкайшей Аризони 1679. року. До златней горучки у 19. вику, маґарец бул терховна животиня хтору хасновали вчасни копаче злата у заходних Зєдинєних Державох. Кед ше закончело рударованє у потокох, велї маґарци посцекали або були зохабени, а дзива популация запановала.
== Фразеолоґия ==
За слово маґарец хаснуєме, як старшу форму – слово '''осел'''.
♦ бавиц ше на маґарци – дзецинске бависко: дзеци поставаю дас на 3-4 [[Метер|метери]] єдно за другим, кажде ше схилї, опре ше з руками на колєна; остатнї ше залєци и єдного по єдного прескакує операюци ше з руками на його хрибет; кед сцигнє на чоло, шлїдуюци так исто прескакує шицких.
♦ стої як маґарец медзи овцами – нїч нє роби, лєм стої.
== Литература ==
* Словнїк руского народного язика I, Нови Сад 2017, б. 693.
== Вонкашнї вязи ==
* [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86 Домаћи магарац], Википедија на српском језику, sr.wikipedia.org, 2. јун 2008.
* [https://www.youtube.com/watch?v=5rxVoyUrxiQ Zasavica, domaći magarac], Агро ТВ Србија - Званични канал
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Биолоґия]]
[[Катеґория:Животинї]]
[[Катеґория:Вецейзначна одреднїца]]
e1r7i5ga4wfc43ltimsvxfgqn7kw9cx
19683
19677
2026-07-01T12:57:59Z
Olirk55
19
Викивяза
19683
wikitext
text/x-wiki
:(''За друге значенє опатрице бок'' [[Маґарец (вецейзначна одреднїца)|Маґарец]])
{{Инфорамик
| headerstyle = background: lightblue
| header1 =Домашнї маґарец
| label2 = | data2 = [[File:Donkey in Clovelly, North Devon, England.jpg|250px]]
| header3 = [[Таксономия (биолоґия)|Наукова класификация]]
| label4 = Домен | data4 =Eukaryota
| label5 = Царство | data5 =Animalia
| label6 = Тип | data6 =Chordata
| label7 = Класа | data7 =Mammalia
| label8 = Ряд | data8 =Perissodactyla
| label9 = Фамилия | data9 =Equidae
| label10 = Род | data10 =''Equus''
| label11 = Файта | data11 = ''E. аfricanus''
| label12 = Подфайта | data12 = ''E. a. Asinus''
| header13 = Триномиялне мено
| label14 = | data14 = ''Equus africanus asinus''
| label15 = | data15 = [[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758
}}
'''Домашнї маґарец''' ''зоол''.(лат. ''Equus africanus asinus'', рсй. дома́шний осёл, укр. осел, слц. ''somár'' domáci, поль. оsioł zwyczajny, чес. ''оsel domácí'') доместификована животиня з фамилиї [[Конь|коньох]] (''Equidae''). Питоми маґарец водзи походзенє од сомалийского маґарца хтори подфайта африцкого дзивого маґарца (''Equus africanus'')<ref>Valerie Porter, Lawrence Alderson, Stephen J.G. Hall, D. Phillip Sponenberg (2016). [https://books.google.it/books?id=2UEJDAAAQBAJ Mason's World Encyclopedia of Livestock Breeds and Breeding ] ISBN 9781780647944.</ref>. Мож крижац коня и маґарицу и теди ше достава мазґу, алє и маґарца и кобулу и теди ше достава мулу. Обидва гибриди ше хова як домашнї животинї.<ref>Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.</ref>
Маґарец припитомени у Африки, найскорей пред коло 5.000 або 6.000<ref>Rossel, Stine; Marshall, Fiona; Peters, Joris; Pilgram, Tom; Adams, Matthew D.; O'Connor, David (2008). [https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC2268817/ „Domestication of the Donkey: Timing, Processes, and Indicators”] Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 105 (10): 3715—3720. JSTOR 25461306. PMC 2268817 . PMID 18332433. doi:10.1073/pnas.0709692105 .</ref> роками, и од того часу ше го углавним хасновало як роботну животиню. У швеце єст вецей як 40 милиони маґарци, углавним у нєрозвитих жемох, дзе ше их хаснує за цаганє або ношенє терхи.
== История ==
Перши маґарци пришли до Америки на ладьох Другого путованя Кристофера Колумба, зоз хторих вишли у Гиспаньоли 1495. року<ref>Roots, Clive (30. 7. 2007). [https://books.google.rs/books?id=WGDYHvOHwmwC&redir_esc=y Domestication], Bloomsbury. стр. 179. ISBN 978-0-313-33987-5.</ref>. Перши цо сцигли до Сиверней Америки можебуц були два животинї хтори до Мексика одведол Гуан де Зумараґа, перши бискуп Мексика, хтори там пришол 6. децембра 1528. року, док перши маґарци хтори сцигли до терашнїх Зєдинєних Державох можебуц прешли Рио Ґранде зоз Гуаном де Онатом у априлу 1598. року. Од теди ше ширели на сивер, дзе находзели хаснованє у мисийох и рудокопох. Документоване же маґарци були присутни у нєшкайшей Аризони 1679. року. До златней горучки у 19. вику, маґарец бул терховна животиня хтору хасновали вчасни копаче злата у заходних Зєдинєних Державох. Кед ше закончело рударованє у потокох, велї маґарци посцекали або були зохабени, а дзива популация запановала.
== Фразеолоґия ==
За слово маґарец хаснуєме, як старшу форму – слово '''осел'''.
♦ бавиц ше на маґарци – дзецинске бависко: дзеци поставаю дас на 3-4 [[Метер|метери]] єдно за другим, кажде ше схилї, опре ше з руками на колєна; остатнї ше залєци и єдного по єдного прескакує операюци ше з руками на його хрибет; кед сцигнє на чоло, шлїдуюци так исто прескакує шицких.
♦ стої як маґарец медзи овцами – нїч нє роби, лєм стої.
== Литература ==
* Словнїк руского народного язика I, Нови Сад 2017, б. 693.
== Вонкашнї вязи ==
* [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86 Домаћи магарац], Википедија на српском језику, sr.wikipedia.org, 2. јун 2008.
* [https://www.youtube.com/watch?v=5rxVoyUrxiQ Zasavica, domaći magarac], Агро ТВ Србија - Званични канал
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Биолоґия]]
[[Катеґория:Животинї]]
[[Катеґория:Вецейзначна одреднїца]]
sawjk5ggnqxoz694ok4heeml8quvumc
Маґарец (вецейзначна одреднїца)
0
1060
19676
9214
2026-07-01T12:39:27Z
Saslavik
1716
Катеґория
19676
wikitext
text/x-wiki
'''Маґарец''' ма вецей значеня:
* [[Домашнї маґарец]], домашна животиня з фамелиї коньох
* [[Маґарец (гандруюце слово)]]
* [[Маґарец (файта фоґаша)]]
* [[Маґарец (шедалка)]], дзецинска древена шедалка (носилка).
* [[Маґарец (ґимнастична справа)]]
[[Катеґория:Вецейзначна одреднїца]]
jwu8qp2ifm1wj10qd8vsjarvoeru7dv
Маґарец (гандруюце слово)
0
1062
19678
9219
2026-07-01T12:43:14Z
Saslavik
1716
Катеґория
19678
wikitext
text/x-wiki
(За друге значенє опатрице бок [[Маґарец (вецейзначна одреднїца)]])
Маґарец (гандруюце слово)
У народзе прилапене слово Маґарец зоз гандруюцим значеньом за чловека нєрозумного справованя, дурґова:
Вон мудерец, мудерец, / вон найвекши медзи нїма маґарец;
Ти, маґарцу єден!
Литература
Словнїк руского народного язика I, А-Н, Нови Сад 2017, б. 693.
[[Катеґория:Вецейзначна одренїца]]
j028yvxg7f1rdup7silt1psv113blqj
19679
19678
2026-07-01T12:44:48Z
Saslavik
1716
Катеґория
19679
wikitext
text/x-wiki
(За друге значенє опатрице бок [[Маґарец (вецейзначна одреднїца)]])
Маґарец (гандруюце слово)
У народзе прилапене слово Маґарец зоз гандруюцим значеньом за чловека нєрозумного справованя, дурґова:
Вон мудерец, мудерец, / вон найвекши медзи нїма маґарец;
Ти, маґарцу єден!
Литература
Словнїк руского народного язика I, А-Н, Нови Сад 2017, б. 693.
[[Катеґория:Вецейзначна одреднїца]]
njvcibjlseq0vmjoi24poiccx1nvovs
19682
19679
2026-07-01T12:54:18Z
Olirk55
19
Корекциї, медзинаслов
19682
wikitext
text/x-wiki
(За друге значенє опатрице бок [[Маґарец (вецейзначна одреднїца)]])
Маґарец (гандруюце слово)
У [[Народ|народзе]] прилапене слово Маґарец зоз гандруюцим значеньом за чловека нєрозумного справованя, дурґова:
Вон мудерец, мудерец, / вон найвекши медзи нїма маґарец;
Ти, маґарцу єден!
== Литература ==
* ''Словнїк руского народного язика'' I, А-Н, Нови Сад 2017, б. 693.
[[Катеґория:Вецейзначна одреднїца]]
bf3nactkqvy47evu25s7i300w2fzzob
Маґарец (шедалка)
0
1063
19680
18235
2026-07-01T12:45:45Z
Saslavik
1716
19680
wikitext
text/x-wiki
(За друге значенє опатрице бок [[Маґарец (вецейзначна одреднїца)]])
'''Маґарец''' ше волала дзецинска древена шедалка (носилка) зоз скорянима ременями хтору звичайно тримал [[оцец]] на плєцох кед ношел менше дзецко пешо по [[Салаш|салашох]] на прадки понеже дзецко нє могло ходзиц по вельким [[Шнїг|шнїгу]].
== Литература ==
* ''Словнїк руского народного язика'' I, А-Н, Нови Сад 2017, б. 693.
[[Катеґория:Архаизми]]
[[Катеґория:Вецейзначна одреднїца]]
snl6dgm5ps8y0c01yw5174cytb0dpki
Маґарец (ґимнастична справа)
0
1065
19681
17004
2026-07-01T12:46:28Z
Saslavik
1716
19681
wikitext
text/x-wiki
[[File: Nederlandse_kampioenschap_turnen_dames_in_Leiden%2C_Bep_Ipenburg_tijdens_paardoefening%2C_Bestanddeelnr_910-8764.jpg|right|thumb|200px|Ориґинална конфиґурация маґарца за прескакованє (жена)]]
[[File: Jaarlijkse_turnwedstrijden_Steenwedstrijden_in_de_Amsterdamse_turnhal%2C_winnaar%2C_Bestanddeelnr_910-8900.jpg|right|thumb|200px|Ориґинална конфиґурация маґарца за прескакованє (хлопи)]]
(За друге значенє опатрице бок [[Маґарец (вецейзначна одреднїца)]])
Маґарец (ґимнастична справа)
''физк''. Маґарец (серб. козлић, коњ) то ґимнастична справа за прескакованє з розбегованьом. Маґарец ма штири ножки и мегке цело хторе обложене зоз скору або скайом.
Змагатель прескакує прейґ поставеней справи - маґарца. Маґарец поставени на висини од 120 cm, а сама справа длугока 163 cm, цо важне за хлопских змагательох хтори маґарца прескакую воздлуж, а жени го прескакую попрейґа (зоз залєту зоз одскочней дески). Оценює ше чежина скока, точносц и сиґурносц при законченю скока.
== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.gymnastics.sport/site/ International Gymnastics Federation], official website
* [https://usagym.org/ USA Gymnastics], the governing body for gymnastics in the US
[[Катеґория:Спорт]]
[[Катеґория:Ґимнастика]]
[[Катеґория:Ґимнастични справи]]
[[Катеґория:Вецейзначна одреднїца]]
ptbpm5j5mov41pc9n1jj41y21zuyufn
Катеґория:Турцизми
14
2834
19692
17016
2026-07-02T08:20:22Z
Sveletanka
20
катеґория
19692
wikitext
text/x-wiki
[[Катеґория:Турска]]
[[Катеґория:Линґвистика]]
cuj3n8c1u2h9ju71e5s09kjnmm09qdm
Ксения Кугайда
0
3213
19674
19636
2026-07-01T12:07:13Z
ОленкаБТ
1579
Медзинаслови и подробносци
19674
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 =<big>Ксения Кугайда</big>
| label2 = | data2 = [[Файл:Ksenija Kuhajda.jpg|центар|мини|300x300п]]
| label3 = Назвиско | data3 =
| label4 = Датум народзеня | data4 =1947
| label5 = Датум упокоєня | data5 =16. май 2026
| label6 = Державянство | data6 = югославянске, сербске
| label7 = Язик творох | data7 = сербски, анґлийски, руски
| label8 = Школа | data8 = Ґимназия, Нови Сад
| label9 = Универзитет | data9 = Природно-математични факултет, Нови Сад
| label10 = Наукови ступень | data10 = Доктор наукох
| label11 = Период твореня | data11 =1970—2012
| label12 = Жанри | data12 = наукова робота, образованє
| label13 = Похована | data13 = Городски теметов у Новим Садзе
| label14 = Припознаня | data14 =
}}
'''Др Ксения Кугайда''' (*1947— †[[16. май]] 2026), була рядови [[професор]] на Природно-математичним факултету у Новим Садзе и руководителька Катедри за биохемию и хемию природних продуктох. Занїмала ше зоз хемийним, биолоґийним и фармаколоґийним виглєдованьом жовчових квашнїнох.
== Биоґрафия ==
Ксения Гарди ше народзела 1947. року у Коцуре. [[Оцец]] [[Микола Гарди]] и [[мац]] Мария родз. Гаргаї. Ксения мала младшу шестру Зденку. До основней школи Ксения Гарди почала ходзиц у [[Коцур|Коцуре]] а кед була у висших класох фамелия ше преселєла до Нового Саду дзе Ксения закончела основне образованє и ґимназию. Студиї на Природно-математичним факултету у Новим Садзе Ксения уписала 1966. року а дипломовала 1970. року. Такой по дипломованю уписала маґистерски студиї хтори закончела з маґистратуру 1977. року.
Ксения Гарди ше одала за Мирослава Кугайду. У малженстве вони мали сина Ивана.
После маґистрованя Ксения Кугайда уписала докторантски студиї а докторску дисертацию одбранєла 1986. року. До званя доцента за предмет Препаративна биохемия вона вибрана 1988. року, до званя позарядового професора 1993. року а 1998. року Ксения Кугайда була вибрана до званя рядового професора.
Як стипендист ЕЕЗ-и вона була на постдокторским усовершовню на Универзитету у Ню Кастлу апон Тюне у Анґлиї.
[[Файл:Članovi Departmenta.jpg|мини|409x409п|Члени Катедри за биохемию и хемию природних продуктох на ПМФ-у у Новим Садзе. Др Ксения Кухайда у першим шоре у штредку.]]
По врацаню до жеми др Ксения Кугайда тримала преподаваня зоз предметох: Експериментална биохемия, Препаративна биохемия и Липиди и келийски мембрани. Була руководитель Катедри за биохемию и хемию природних продуктох по 1. октобер 2012. року кед пошла до пензиї.
У своєй професорскей кариєри др Ксения Кугайда була ментор 35 дипломних роботох, єдней маґистерскей роботи и трох одбранєних докторских дисертацийох. Була коавтор двох практикумох и єдней збирки задаткох. На науковим планє др Ксения Кугайда ше занїмала зоз хемийним, биолоґийним и фармаколоґийним виглєдованьом жовчових квашнїнох. Обявела 85 науково роботи у медзинародних и домашнїх часописох, мала 128 сообщеня на медзинародних и домашнїх наукових сходох и коавторка є двох моноґрафийох. Др Ксения Кугайда участвовала як сотруднїк на 14 наукових проєктох и єдним медзинародним проєкту. Коавтор є єдного патента приявеного у ЗАД.
Др Ксения Кугайда була член Сербского хемийного дружтва и Биохемийного дружтва Войводини. Тиж так, вона була активни член [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик, литературу и културу]] (уписана була у реґистре Дружтва под числом ). Сотрудзовала у Студиї рутеники и була сотруднїк на виробку Словнїка медицинскей терминолоґиї, сербско-руско-латински.
Ксения Кугайда ше упокоєла 16. мая 2026. року. Похована є на городским [[Теметов|теметове]] у Новим Садзе.
== Литература ==
Ирина Папуґа, ''Коцурски учителє - Мария и Микола Гарди'', Studia ruthenica, чис. 3, Дружтво за руски язик и литературу, Нови Сад, 1992-1993, б. 341.
Мирон Жирош, ''„Малочислени, а вельки народ (синтеза)ˮ'', ''Бачванско-сримски Руснаци дома и у швеце 1745-1991'', Том II, Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла, Нови Сад, 1998, б. 406 (40).
== Вонкашнї вязи ==
[https://www.researchgate.net/scientific-contributions/Ksenija-Kuhajda-38292704 Ksenija Kuhajda’s research while affiliated with University of Novi Sad], website www.researchgate.net
[https://cris.uns.ac.rs/en/persons/7584 Ksenija Kuhajda], Katedra za biohemiju i hemiju prirodnih proizvoda, vebsajt cris.uns.ac.rs,
[https://www.dh.uns.ac.rs/short-historical-overview-of-the-chair-biochemistry/ The Chair of Biochemistry and Chemistry of Natural Products], vebsajt www.dh.uns.ac.rs
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Докторе наукох]]
[[Катеґория:Народзени 1947]]
[[Катеґория:Умарли 2026]]
[[Катеґория:16. май]]
6fs0d19zlzm39qp4rpy5lp2zc7f30w7
19684
19674
2026-07-01T13:01:32Z
Keresturec
18
Унос нових податкох, форматированє
19684
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 =<big>Ксения Кугайда</big>
| label2 = | data2 = [[Файл:Ksenija Kuhajda.jpg|центар|мини|300x300п]]
| label3 = Назвиско | data3 =
| label4 = Датум народзеня | data4 =10. септембер 1947.
| label5 = Датум упокоєня | data5 =16. май 2026.
| label6 = Державянство | data6 = югославянске, сербске
| label7 = Язик творох | data7 = сербски, анґлийски, руски
| label8 = Школа | data8 = Ґимназия, Нови Сад
| label9 = Универзитет | data9 = Природно-математични факултет, Нови Сад
| label10 = Наукови ступень | data10 = Доктор наукох
| label11 = Период твореня | data11 =1970—2012
| label12 = Жанри | data12 = наукова робота, образованє
| label13 = Похована | data13 = Городски теметов у Новим Садзе
| label14 = Припознаня | data14 =
}}
'''Др Ксения Кугайда''' (*10. септембер 1947— †[[16. май]] 2026), була рядови [[професор]] на Природно-математичним факултету у Новим Садзе и руководителька Катедри за биохемию и хемию природних продуктох. Занїмала ше зоз хемийним, биолоґийним и фармаколоґийним виглєдованьом жовчових квашнїнох.
== Биоґрафия ==
Ксения Гарди ше народзела 1947. року у Коцуре, у учительскей фамилиї, [[оцец]] [[Микола Гарди]] и [[мац]] Мария родз. Гаргаї. Ксения мала младшу шестру Зденку. До основней школи Ксения Гарди почала ходзиц у [[Коцур|Коцуре]] а кед була у висших класох фамелия ше преселєла до Нового Саду дзе Ксения закончела основне образованє и ґимназию. Студиї на Природно-математичним факултету у Новим Садзе Ксения уписала 1966. року а дипломовала 1970. року. Такой по дипломованю уписала маґистерски студиї хтори закончела з маґистратуру 1977. року.
Ксения Гарди ше одала за Мирослава Кугайду. У малженстве вони мали сина Ивана.
После маґистрованя Ксения Кугайда уписала докторантски студиї а докторску дисертацию одбранєла 1986. року. До званя доцента за предмет Препаративна биохемия вона вибрана 1988. року, до званя позарядового професора 1993. року а 1998. року Ксения Кугайда була вибрана до званя рядового професора.
Як стипендист ЕЕЗ-и вона була на постдокторским усовершовню на Универзитету у Ню Кастлу апон Тюне у Анґлиї.
[[Файл:Članovi Departmenta.jpg|мини|409x409п|Члени Катедри за биохемию и хемию природних продуктох на ПМФ-у у Новим Садзе. Др Ксения Кухайда у першим шоре у штредку.]]
По врацаню до жеми др Ксения Кугайда тримала преподаваня зоз предметох: Експериментална биохемия, Препаративна биохемия и Липиди и келийски мембрани. Була руководитель Катедри за биохемию и хемию природних продуктох по 1. октобер 2012. року кед пошла до пензиї.
У своєй професорскей кариєри др Ксения Кугайда була ментор 35 дипломних роботох, єдней маґистерскей роботи и трох одбранєних докторских дисертацийох. Була коавтор двох практикумох и єдней збирки задаткох. На науковим планє др Ксения Кугайда ше занїмала зоз хемийним, биолоґийним и фармаколоґийним виглєдованьом жовчових квашнїнох. Обявела 85 науково роботи у медзинародних и домашнїх часописох, мала 128 сообщеня на медзинародних и домашнїх наукових сходох и коавторка є двох моноґрафийох. Др Ксения Кугайда участвовала як сотруднїк на 14 наукових проєктох и єдним медзинародним проєкту. Коавтор є єдного патента приявеного у ЗАД.
Др Ксения Кугайда була член Сербского хемийного дружтва и Биохемийного дружтва Войводини. Тиж так, вона була активни член [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик, литературу и културу]] (уписана була у реґистре Дружтва под числом 539). Сотрудзовала у ''Студиї рутеники'' и була сотруднїк на виробку ''Словнїка медицинскей терминолоґиї, сербско-руско-латински''.
Ксения Кугайда ше упокоєла 16. мая 2026. року. Похована є на городским [[Теметов|теметове]] у Новим Садзе.
== Литература ==
* Ирина Папуґа, ''Коцурски учителє - Мария и Микола Гарди'', Studia ruthenica, чис. 3, Дружтво за руски язик и литературу, Нови Сад, 1992-1993, б. 341.
* [[Мирон Жирош]], ''„Малочислени, а вельки народ (синтеза)ˮ'', ''Бачванско-сримски Руснаци дома и у швеце 1745-1991'', Том II, Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла, Нови Сад, 1998, б. 406 (40).
== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.researchgate.net/scientific-contributions/Ksenija-Kuhajda-38292704 Ksenija Kuhajda’s research while affiliated with University of Novi Sad], website www.researchgate.net
* [https://cris.uns.ac.rs/en/persons/7584 Ksenija Kuhajda], Katedra za biohemiju i hemiju prirodnih proizvoda, vebsajt cris.uns.ac.rs,
* [https://www.dh.uns.ac.rs/short-historical-overview-of-the-chair-biochemistry/ The Chair of Biochemistry and Chemistry of Natural Products], vebsajt www.dh.uns.ac.rs
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Докторе наукох]]
[[Катеґория:Народзени 1947]]
[[Катеґория:10. септембер]]
[[Катеґория:Умарли 2026]]
[[Катеґория:16. май]]
qrwx0jyn5o0ziu03mtac4j28bbgvvvu
19685
19684
2026-07-01T13:02:58Z
Keresturec
18
19685
wikitext
text/x-wiki
{{Инфорамик
| headerstyle = background: #ccf;
| header1 =<big>Ксения Кугайда</big>
| label2 = | data2 = [[Файл:Ksenija Kuhajda.jpg|центар|мини|300x300п]]
| label3 = Назвиско | data3 =
| label4 = Датум народзеня | data4 =10. септембер 1947.
| label5 = Датум упокоєня | data5 =16. май 2026.
| label6 = Державянство | data6 = югославянске, сербске
| label7 = Язик творох | data7 = сербски, анґлийски, руски
| label8 = Школа | data8 = Ґимназия, Нови Сад
| label9 = Универзитет | data9 = Природно-математични факултет, Нови Сад
| label10 = Наукови ступень | data10 = Доктор наукох
| label11 = Период твореня | data11 =1970—2012
| label12 = Жанри | data12 = наукова робота, образованє
| label13 = Похована | data13 = Городски теметов у Новим Садзе
| label14 = Припознаня | data14 =
}}
'''Др Ксения Кугайда''' (*10. септембер 1947— †[[16. май]] 2026), була рядови [[професор]] на Природно-математичним факултету у Новим Садзе и руководителька Катедри за биохемию и хемию природних продуктох. Занїмала ше зоз хемийним, биолоґийним и фармаколоґийним виглєдованьом жовчових квашнїнох.
== Биоґрафия ==
Ксения Гарди ше народзела 10. септембра 1947. року у Коцуре, у учительскей фамилиї, [[оцец]] [[Микола Гарди]] и [[мац]] Мария родз. Гаргаї. Ксения мала младшу шестру Зденку. До основней школи Ксения Гарди почала ходзиц у [[Коцур|Коцуре]] а кед була у висших класох фамелия ше преселєла до Нового Саду дзе Ксения закончела основне образованє и ґимназию. Студиї на Природно-математичним факултету у Новим Садзе Ксения уписала 1966. року а дипломовала 1970. року. Такой по дипломованю уписала маґистерски студиї хтори закончела з маґистратуру 1977. року.
Ксения Гарди ше одала за Мирослава Кугайду. У малженстве вони мали сина Ивана.
После маґистрованя Ксения Кугайда уписала докторантски студиї а докторску дисертацию одбранєла 1986. року. До званя доцента за предмет Препаративна биохемия вона вибрана 1988. року, до званя позарядового професора 1993. року а 1998. року Ксения Кугайда була вибрана до званя рядового професора.
Як стипендист ЕЕЗ-и вона була на постдокторским усовершовню на Универзитету у Ню Кастлу апон Тюне у Анґлиї.
[[Файл:Članovi Departmenta.jpg|мини|409x409п|Члени Катедри за биохемию и хемию природних продуктох на ПМФ-у у Новим Садзе. Др Ксения Кухайда у першим шоре у штредку.]]
По врацаню до жеми др Ксения Кугайда тримала преподаваня зоз предметох: Експериментална биохемия, Препаративна биохемия и Липиди и келийски мембрани. Була руководитель Катедри за биохемию и хемию природних продуктох по 1. октобер 2012. року кед пошла до пензиї.
У своєй професорскей кариєри др Ксения Кугайда була ментор 35 дипломних роботох, єдней маґистерскей роботи и трох одбранєних докторских дисертацийох. Була коавтор двох практикумох и єдней збирки задаткох. На науковим планє др Ксения Кугайда ше занїмала зоз хемийним, биолоґийним и фармаколоґийним виглєдованьом жовчових квашнїнох. Обявела 85 науково роботи у медзинародних и домашнїх часописох, мала 128 сообщеня на медзинародних и домашнїх наукових сходох и коавторка є двох моноґрафийох. Др Ксения Кугайда участвовала як сотруднїк на 14 наукових проєктох и єдним медзинародним проєкту. Коавтор є єдного патента приявеного у ЗАД.
Др Ксения Кугайда була член Сербского хемийного дружтва и Биохемийного дружтва Войводини. Тиж так, вона була активни член [[Дружтво за руски язик, литературу и културу|Дружтва за руски язик, литературу и културу]] (уписана була у реґистре Дружтва под числом 539). Сотрудзовала у ''Студиї рутеники'' и була сотруднїк на виробку ''Словнїка медицинскей терминолоґиї, сербско-руско-латински''.
Ксения Кугайда ше упокоєла 16. мая 2026. року. Похована є на городским [[Теметов|теметове]] у Новим Садзе.
== Литература ==
* Ирина Папуґа, ''Коцурски учителє - Мария и Микола Гарди'', Studia ruthenica, чис. 3, Дружтво за руски язик и литературу, Нови Сад, 1992-1993, б. 341.
* [[Мирон Жирош]], ''„Малочислени, а вельки народ (синтеза)ˮ'', ''Бачванско-сримски Руснаци дома и у швеце 1745-1991'', Том II, Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла, Нови Сад, 1998, б. 406 (40).
== Вонкашнї вязи ==
* [https://www.researchgate.net/scientific-contributions/Ksenija-Kuhajda-38292704 Ksenija Kuhajda’s research while affiliated with University of Novi Sad], website www.researchgate.net
* [https://cris.uns.ac.rs/en/persons/7584 Ksenija Kuhajda], Katedra za biohemiju i hemiju prirodnih proizvoda, vebsajt cris.uns.ac.rs,
* [https://www.dh.uns.ac.rs/short-historical-overview-of-the-chair-biochemistry/ The Chair of Biochemistry and Chemistry of Natural Products], vebsajt www.dh.uns.ac.rs
[[Катеґория:Руснаци у Сербиї]]
[[Катеґория:Докторе наукох]]
[[Катеґория:Народзени 1947]]
[[Катеґория:10. септембер]]
[[Катеґория:Умарли 2026]]
[[Катеґория:16. май]]
opibo1d3vgic0vek1no8lpu3jr24sff
Баня Палич
0
3216
19673
19670
2026-07-01T12:00:19Z
ОленкаБТ
1579
Медзинаслови, викивязи, подробносци
19673
wikitext
text/x-wiki
'''Баня Палич''' (серб. Палићка бања) то баня на сиверу [[Бачка|Бачкей]] [[Сербия|(Сербия]], [[Войводина]]), коло 7 km далєкосци од [[Суботица|Суботици]]. Баня настала на гранїци лесни и [[Писок|писку]] при Паличким озеру и представя туристичну природну цалосц.
Под меном Палус, першираз ше спомина 1690. року, а предпоставя ше же тото мено достате по старей пустари Палий хтора ше спомина ище 1462. року, або по населєню Паледьгаза, а хторе спомнуте єден вик познєйше.
== Озеро Палич природна драгоциносц ==
Озеро Банї Палич дакеди було слане, и зоз нього вицагована соль. Главни лїкар Бачкей жупаниї, Янош Ґотфрид Либертраут, указал 1780. на високи процент солї у озерскей води, а з тим и на єй лїковитосц. Як лїковите озеро ше спомина 1823, а 1856. року вивершена перша хемийна анализа води хтора потвердзела тоти предпоставки. На побрежю озера 1845. збудоване перше Цепла купальня и Палич постал купель (баньске место).
Штредком 19. вику на сиверним побрежю озера 1853. засадзени розкошни парк (1850), вибудовани погосцительни обєкти; Мала карчма и перши готели .„Тршчара” – 1853, „Стари готел” – 1857). а богати Суботичанє будовали вили и лєтнїковци. Баня Палич и лєтовалїще доживює значни розвой на початку 20. вику, теди кед 15. септембра 1912. року, у Суботици отворени, познати импознантни будинок Городска хижа, а купель Палич достава атрактивну Вельку терасу, Женски штранд и водотурню.
Вода на озеру Палич сумпорйовита, алкална и муриятична (24⁰ С. а ма у себе литиюм и рубидиюм, хтори ше хаснує за лїченє ревматичних и нервних охореньох.
Блато зоз озера тиж лїковите. Його главни состойк то стронциюм, хтори помага при зрастаню косцох. Прето ше найлєпше лїчиц у тей банї зоз купаньом у зогратей води (цепла купальня), облогами и у зогратим минералним мулю (блатна купальня). Як медицински третмани хасную ше ище и електротерапия и масажа.<ref>Palićka Banja – Vojvodina, Banja Palic, Palićka Banja – Palićko jezero”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2018. г. Приступљено 04. 12. 2018.</ref>
== Баня Палич нєшка ==
Баня Палич ше находзи у околїску велького парка хтори окрем зоз велїма животинями пополнєти и зоз буйну веґетацию. У нїм рошню коло 270 рижнородни лїсцопадни и жимжелєни древа. Попри сторочних дубох, парк украшую рошлїни, черяки и древа як цо ариш, секвоя и либански кедри. Цали амбиєнт прекрасни за приємни фамелийни и други вилєти.
Пребуванє у Банї Палич понука своїм нащивительом забавни и спортски активносци як плахтаркарство, весланє по озеру, риболов, на розполаганю атлетски дражки, терени за мали спорти: тенис, одбойку на писку итд. а тиж отворени и заварти базени з термалну-лїковиту воду. Нєдавно, на тим теренє озера Палич, отоврени и Аква парк.
Озеро Палич ше поряднє отримує так же коло нього єст дасекльо купалїща и плажи. Постоя вецей вили хтори понукаю одличне и комфорне змесценє под час вецейдньового пребуваня. У околїску населєня ше находзи и ЗОО заграда. Векшина животиньох достата як дарунок беоґрадскей ЗОО загради – Заграда надїї. Змесцена є у самим центре места Палич на поверхносци жеми хтора забера 10 гектари. Ту жию коло 65 файти рижни животинї; птици, векши цицаре, даскельо примати, атрактивни прикладнїки тарантулох и гадох.
== Леґенда ==
Постої леґенда хтора гвари же озеро остаток Панонского моря алє же настало од слизох пастира Павла хтори ту напасал свойо стадо. Озеро настало у прадавним чаше як жридлово, гоч ше вода у озеру стваря як пошлїдок дижджовних паданьох хтори виполньовали улєгнуца. Вода ше злївала з околних теренох виплокуюци натриюм хлорид и так озеро поставало слане.
== Вонкашнї вязи ==
https://banjeusrbiji.com/banja-palic/ Бање у Србији
https://www.turistickiklub.com/sadrzaj/banja-palic Бања Палић
== Референци ==
1. „Palićka Banja – Vojvodina, Banja Palic, Palićka Banja – Palićko jezero”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2018. г. Приступљено 04. 12. 2018.
61wyjy47kts3i9misodkny84jj2adkz
19686
19673
2026-07-01T13:05:03Z
Olirk55
19
Уложени линк референци и вонкашнї вязи
19686
wikitext
text/x-wiki
'''Баня Палич''' (серб. Палићка бања) то баня на сиверу [[Бачка|Бачкей]] [[Сербия|(Сербия]], [[Войводина]]), коло 7 km далєкосци од [[Суботица|Суботици]]. Баня настала на гранїци лесни и [[Писок|писку]] при Паличким озеру и представя туристичну природну цалосц.
Под меном Палус, першираз ше спомина 1690. року, а предпоставя ше же тото мено достате по старей пустари Палий хтора ше спомина ище 1462. року, або по населєню Паледьгаза, а хторе спомнуте єден вик познєйше.
== Озеро Палич природна драгоциносц ==
Озеро Банї Палич дакеди було слане, и зоз нього вицагована соль. Главни лїкар Бачкей жупаниї, Янош Ґотфрид Либертраут, указал 1780. на високи процент солї у озерскей води, а з тим и на єй лїковитосц. Як лїковите озеро ше спомина 1823, а 1856. року вивершена перша хемийна анализа води хтора потвердзела тоти предпоставки. На побрежю озера 1845. збудоване перше Цепла купальня и Палич постал купель (баньске место).
Штредком 19. вику на сиверним побрежю озера 1853. засадзени розкошни парк (1850), вибудовани погосцительни обєкти; Мала карчма и перши готели .„Тршчара” – 1853, „Стари готел” – 1857). а богати Суботичанє будовали вили и лєтнїковци. Баня Палич и лєтовалїще доживює значни розвой на початку 20. вику, теди кед 15. септембра 1912. року, у Суботици отворени, познати импознантни будинок Городска хижа, а купель Палич достава атрактивну Вельку терасу, Женски штранд и водотурню.
Вода на озеру Палич сумпорйовита, алкална и муриятична (24⁰ С. а ма у себе литиюм и рубидиюм, хтори ше хаснує за лїченє ревматичних и нервних охореньох.
Блато зоз озера тиж лїковите. Його главни состойк то стронциюм, хтори помага при зрастаню косцох. Прето ше найлєпше лїчиц у тей банї зоз купаньом у зогратей води (цепла купальня), облогами и у зогратим минералним мулю (блатна купальня). Як медицински третмани хасную ше ище и електротерапия и масажа.<ref>[https://web.archive.org/web/20181128083338/http://banjapalic.org/banja/banja-palic-vojvodina/ Palićka Banja – Vojvodina, Banja Palic, Palićka Banja – Palićko jezero”.] Архивирано из оригинала 28. 11. 2018. г. Приступљено 04. 12. 2018.</ref>
== Баня Палич нєшка ==
Баня Палич ше находзи у околїску велького парка хтори окрем зоз велїма животинями пополнєти и зоз буйну веґетацию. У нїм рошню коло 270 рижнородни лїсцопадни и жимжелєни древа. Попри сторочних дубох, парк украшую рошлїни, черяки и древа як цо ариш, секвоя и либански кедри. Цали амбиєнт прекрасни за приємни фамелийни и други вилєти.
Пребуванє у Банї Палич понука своїм нащивительом забавни и спортски активносци як плахтаркарство, весланє по озеру, риболов, на розполаганю атлетски дражки, терени за мали спорти: тенис, одбойку на писку итд. а тиж отворени и заварти базени з термалну-лїковиту воду. Нєдавно, на тим теренє озера Палич, отоврени и Аква парк.
Озеро Палич ше поряднє отримує так же коло нього єст дасекльо купалїща и плажи. Постоя вецей вили хтори понукаю одличне и комфорне змесценє под час вецейдньового пребуваня. У околїску населєня ше находзи и ЗОО заграда. Векшина животиньох достата як дарунок беоґрадскей ЗОО загради – Заграда надїї. Змесцена є у самим центре места Палич на поверхносци жеми хтора забера 10 гектари. Ту жию коло 65 файти рижни животинї; птици, векши цицаре, даскельо примати, атрактивни прикладнїки тарантулох и гадох.
== Леґенда ==
Постої леґенда хтора гвари же озеро остаток Панонского моря алє же настало од слизох пастира Павла хтори ту напасал свойо стадо. Озеро настало у прадавним чаше як жридлово, гоч ше вода у озеру стваря як пошлїдок дижджовних паданьох хтори виполньовали улєгнуца. Вода ше злївала з околних теренох виплокуюци натриюм хлорид и так озеро поставало слане.
== Вонкашнї вязи ==
* [https://banjeusrbiji.com/banja-palic/ Бање у Србији]
* [https://www.turistickiklub.com/sadrzaj/banja-palic Бања Палић]
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Банї]]
[[Катеґория:Банї у Сербиї]]
0auvtblpxtzsacss8tv7vl8vkdfus4c
19689
19686
2026-07-01T16:27:02Z
Olirk55
19
Уложени фотоґрафиї
19689
wikitext
text/x-wiki
[[File:Palic panorama.jpg|right|thumb|303x303px|Баня Палич и Озеро]]'''Баня Палич''' (серб. Палићка бања) то баня на сиверу [[Бачка|Бачкей]] [[Сербия|(Сербия]], [[Войводина]]), коло 7 km далєкосци од [[Суботица|Суботици]]. Баня настала на гранїци лесни и [[Писок|писку]] при Паличким озеру и представя туристичну природну цалосц.
Под меном Палус, першираз ше спомина 1690. року, а предпоставя ше же тото мено достате по старей пустари Палий хтора ше спомина ище 1462. року, або по населєню Паледьгаза, а хторе спомнуте єден вик познєйше.
== Озеро Палич природна драгоциносц ==
Озеро Банї Палич дакеди було слане, и зоз нього вицагована соль. Главни лїкар Бачкей жупаниї, Янош Ґотфрид Либертраут, указал 1780. на високи процент солї у озерскей води, а з тим и на єй лїковитосц. Як лїковите озеро ше спомина 1823, а 1856. року вивершена перша хемийна анализа води хтора потвердзела тоти предпоставки. На побрежю озера 1845. збудоване перше Цепла купальня и Палич постал купель (баньске место).
[[File:Palic13.jpg|right|thumb|311x311px|Озеро Палич]]
Штредком 19. вику на сиверним побрежю озера 1853. засадзени розкошни парк (1850), вибудовани погосцительни обєкти; Мала карчма и перши готели .„Тршчара” – 1853, „Стари готел” – 1857). а богати Суботичанє будовали вили и лєтнїковци. Баня Палич и лєтовалїще доживює значни розвой на початку 20. вику, теди кед 15. септембра 1912. року, у Суботици отворени, познати импознантни будинок Городска хижа, а купель Палич достава атрактивну Вельку терасу, Женски штранд и водотурню.
Вода на озеру Палич сумпорйовита, алкална и муриятична (24⁰ С. а ма у себе литиюм и рубидиюм, хтори ше хаснує за лїченє ревматичних и нервних охореньох.
Блато зоз озера тиж лїковите. Його главни состойк то стронциюм, хтори помага при зрастаню косцох. Прето ше найлєпше лїчиц у тей банї зоз купаньом у зогратей води (цепла купальня), облогами и у зогратим минералним мулю (блатна купальня). Як медицински третмани хасную ше ище и електротерапия и масажа.<ref>[https://web.archive.org/web/20181128083338/http://banjapalic.org/banja/banja-palic-vojvodina/ Palićka Banja – Vojvodina, Banja Palic, Palićka Banja – Palićko jezero”.] Архивирано из оригинала 28. 11. 2018. г. Приступљено 04. 12. 2018.</ref>
== Баня Палич нєшка ==
Баня Палич ше находзи у околїску велького парка хтори окрем зоз велїма животинями пополнєти и зоз буйну веґетацию. У нїм рошню коло 270 рижнородни лїсцопадни и жимжелєни древа. Попри сторочних дубох, парк украшую рошлїни, черяки и древа як цо ариш, секвоя и либански кедри. Цали амбиєнт прекрасни за приємни фамелийни и други вилєти.
Пребуванє у Банї Палич понука своїм нащивительом забавни и спортски активносци як плахтаркарство, весланє по озеру, риболов, на розполаганю атлетски дражки, терени за мали спорти: тенис, одбойку на писку итд. а тиж отворени и заварти базени з термалну-лїковиту воду. Нєдавно, на тим теренє озера Палич, отоврени и Аква парк.
Озеро Палич ше поряднє отримує так же коло нього єст дасекльо купалїща и плажи. Постоя вецей вили хтори понукаю одличне и комфорне змесценє под час вецейдньового пребуваня. У околїску населєня ше находзи и ЗОО заграда. Векшина животиньох достата як дарунок беоґрадскей ЗОО загради – Заграда надїї. Змесцена є у самим центре места Палич на поверхносци жеми хтора забера 10 гектари. Ту жию коло 65 файти рижни животинї; птици, векши цицаре, даскельо примати, атрактивни прикладнїки тарантулох и гадох.
== Леґенда ==
Постої леґенда хтора гвари же озеро остаток Панонского моря алє же настало од слизох пастира Павла хтори ту напасал свойо стадо. Озеро настало у прадавним чаше як жридлово, гоч ше вода у озеру стваря як пошлїдок дижджовних паданьох хтори виполньовали улєгнуца. Вода ше злївала з околних теренох виплокуюци натриюм хлорид и так озеро поставало слане.
== Вонкашнї вязи ==
* [https://banjeusrbiji.com/banja-palic/ Бање у Србији]
* [https://www.turistickiklub.com/sadrzaj/banja-palic Бања Палић]
* [https://web.archive.org/web/20181128083338/http://banjapalic.org/banja/banja-palic-vojvodina/ Palićka Banja – Vojvodina]
== Референци ==
<references />
[[Катеґория:Банї]]
[[Катеґория:Банї у Сербиї]]
ju4qroqtzp2ochicfxxv06q0v6rjs8k
Катеґория:Вецейзначна одреднїца
14
3217
19675
2026-07-01T12:35:57Z
Saslavik
1716
Нова страница: Тота Катеґория облапя боки хтори спадаю до вецейзначних одреднїцох.
19675
wikitext
text/x-wiki
Тота Катеґория облапя боки хтори спадаю до вецейзначних одреднїцох.
h0ofshgiq3qqs4ms4brsdv4ba9vwlas
19691
19675
2026-07-02T08:17:29Z
Sveletanka
20
катеґория
19691
wikitext
text/x-wiki
Тота Катеґория облапя боки хтори спадаю до вецейзначних одреднїцох.
[[Катеґория:Линґвистика]]
cey2a7lhcy8litxigi2c3eb9ym7gp4r