Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.9 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Владислав Надьмитьо 0 94 19709 19465 2026-07-03T16:31:23Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 19709 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300п |+ ! colspan="2" |Владислав Надьмитьо |- | colspan="2" |[[Файл:Slavko Nadjmitjo.jpg|alt=Владислав Надьмитьо|center|мини|270x270п|Владислав Надьмитьо (2005. року)]] |- |'''Народзени''' |30. мая 1947. |- |'''Умар''' |17. авґуста 2023.(76) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски, сербски |- |'''Школа''' |ґимназия, Суботица |- |'''Период твореня''' |1962—2020. |- |'''Жанри''' |новинарство, компонованє, шпиванє |- |'''Поховани''' |у Киченеру, Канада |} '''Владислав Надьмитьо''' (*30. май 1947—†17. авґуста 2023), новинар, [[музичар]], [[композитор]], културни дїяч. == Биоґрафия == Владислав Надьмитьо ше народзел 30. мая 1947. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]<ref>[https://www.druztvo.org/ruski/vidania/Studia%20ruthenica%2012.pdf Владислав Славко Надьмитьо: Музика состойна часц живота – 60 роки од народзеня], Studia Ruthenica, Дружтво за руски язик, литературу и културу, ч. 12, б. 139-144.</ref>. [[Оцец]] Дюра и [[мац]] Наталия родз. Катона. Славко мал и младшу шестру Наталию. У [[Руски Керестур|Керестуре]] закончел основну школу, а ґимназию ''Моша Пияде'' у Суботици. После матури почал робиц у Прекладательней служби Скупштини АП [[Войводина|Войводини]], о єден час прешол до НВУ ''Руске слово'' дзе робел як новинар у Редакциї тижньових новинох ''Руске слово''. Єден час робел як помоцнїк редактора у Редакциї видавательней дїялносци НВРО ''Руске слово''. Под час роботи уписал ше на Филозофски факултет у Новим Садзе, алє студиї нє закончел. По угляду на значне число наших людзох дзеведзешатих рокох (1994.) прешлого вику Владислав Надьмитьо ше зоз фамилию виселєл до Канади. == Музика як животни кредо == [[Файл:Slavko i Mikita 1963.jpg|alt=Владислав Надьмитьо, Яни Гарди и Мижо Микита|thumb|443x443п|Владислав Надьмитьо, Яни Гарди и Мижо Микита як члени ґрупи ''Шкорванчки'' 1963. року]] Попри новинарства, його животна преокупация, у його шерцу можебуц и найважнєйша, була [[Подзелєнє музики|музика]]. Музику полюбел од малючка. У основней школи грал у школским [[Тамбура|тамбуровим]] [[Оркестер|оркестру]], потим му [[ґитара]] постала наймилши [[Подзелєнє музики|музични]] [[Подзелєнє музичних инструментох|инструмент]]. На початку 60-тих рокох Славко бул вецей роки член керестурского младежского оркестра ''Шкорванчки''. Под час школованя у [[Суботица|Суботици]] Владислав Надьмитьо кратки час грал у Културно-уметнїцким дружтве ''Младосц''. Од 1966. року предлужел грац у КУД ''Максим Горки'' у Новим Садзе як член малого составу под руководством [[Иван Чукляш|Ивана Чукляша]]. У єдним периодзе Славко грал и шпивал у ґрупи ''Лира'', зоз Сашом Поповичом, котра познєйше постала ''Сладки грих'' и музично означела єден период на югославянских просторох. Єден час Славко бул активни и у драмскей секциї у КУД ''Максим Горки''. На ''[[Фестивал рускей култури Червена ружа|Червеней ружи]]'' Владислав Надьмитьо бул присутни од самого початку, тє. од 1962. року нє лєм як [[Вокална музика|вокални]] [[Солиста|солист]] и [[Инструменталиста|инструменталист]] на ґитари, алє и як єден з єй орґанизаторох тей манифестациї младих. У дуету зоз Михайлом Микита вони були побиднїки на трох фестивалох, од 1964. по 1966. рок. Наступних рокох Владислав Надьмитьо остал вязани за фестивал ''Червена ружа'' як орґанизатор алє вше баржей уходзел и до процесох компонованя музики. У другей половки 90-тих рокох ше указало же дозрела ґенерация младших композиторох, же вони маю нови музични дїла у духу народней и забавней музики и теди ше Владислав Надьмитьо зявел зоз идею же би ше у Новим Садзе основало фестивал под назву ''Ружова заградка''. После одходу до Канади Владислав Надьмитьо роками посилал свойо [[Композиция|композициї]] на фестивали ''Червена ружа'' и ''Ружова заградка''. Владислав Надьмитьо бул оженєти зоз Веселку родз. Сабадош и у малженстве мали сина Желька и дзивку Тамару. [[Файл:V Nadjmitjo RUZA.jpg|мини|alt=Владислав Надьмитьо шпива на Червеней ружи 2011. року|thumb|399x399п|Владислав Надьмитьо шпива на Червеней ружи 2011. року]] Владислав Надьмитьо умар 17. авґуста 2023. року у Киченеру, Канада, дзе є и поховани. ◆ Писню Владислава Надьмитю ''Гунцути Руснаци'' за мишани хор обробел музични фаховец мр. Мирко Преґун. И як така хорска писня виведзена є на Фестивалу рускей култури ''Червена ружа'' у Руским Керестуре. Писню шпивал [[Хор]] [[Дом култури Руски Керестур|Дома култури]] и катедралней церкви св. Миколя зоз Руского Керестура зоз провадзеньом оркестри [[Дом култури Руски Керестур|Дома култури]]. Дириґовал мр. Мирко Преґун. ◆ Владислав Надьмитьо по 2012 рок компоновал 60 композициї хтори виведзени на ''Червеней ружи'' (у народним духу, у забавним духу и єдна дзецинска) и на ''Ружовей заградки''. ◆ Остатнї наступ Славка Надьмитю бул на Фестивалу култури Руснацох ''Червена ружа'' 2011 з нагоди 50. рочнїци фестивала, на манифестациї вечара, ''Ретроспектива писньох зоз предходних Червених ружох од 1962. року''. За тоту нагоду С. Надьмитьо допутовал зоз Канади а на тим вечару одшпивал прекрашнє и барз емотивно свою писню ''Нє забудз ме ровнїно'' зоз провадзеньом Националней [[Оркестер|оркестри]] зоз хтору дириґовал Мирон Сивч. == Композициї Владислава Надьмитя == {| class="wikitable" |+ ! colspan="8" |У народним духу |- |'''Рок''' |'''Наслов композициї''' |'''Автор текста''' | | |'''Рок''' |'''Наслов композициї''' |'''Автор текста''' |- |'''1975.''' |'''Вирнїк писнї''' |Михал Рамач | | |'''1990.''' |'''Шицко то памятки''' |Славе Шанта |- |'''1983.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=MHFtVWaWww8 '''Шпя трави'''] |Дюра Папгаргаї | | |'''1991.''' |'''Место врацаня''' |Владислав Надьмитьо |- |'''1984.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=VvP658EmwIM '''Озеро очи твойо'''] |Янко Хромиш (Бачи Горки) | | |'''1992.''' |'''Жалосна ґитара''' |Дюра Латяк |- |'''1984.''' |'''Вредзело пожиц''' |Дюра Папгаргаї | | |'''1993.''' |'''Душа мойого валала''' |Владислав Надьмитьо |- |'''1985.''' |'''Чарни очка моєй милей''' |Янко Хромиш (Бачи Горки) | | |'''1994.''' |'''Добру ноц''' |Владислав Надьмитьо |- |'''1985.''' |'''Нашо швитаня''' |Дюра Латяк | | |'''1995.''' |'''Зашпивай, брату''' |Владислав Надьмитьо |- |'''1985.''' |'''Чапаши у шнїгу''' |Михал Рамач | | |'''1998.''' |'''Ганча''' |Владислав Надьмитьо |- |'''1986.''' |'''Вина, качмар''' |Михайло Ковач | | |'''2001.''' |'''Напиш ми''' |Владислав Надьмитьо |- |'''1986.''' |'''Бежи вода, бежи бистра''' |Михайло Ковач | | |'''2003.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=E8dM9moUW0A '''Гунцути Руснаци'''] |Владислав Надьмитьо |- |'''1986.''' |'''Любел я дзивче''' |Михайло Ковач | | |'''2004.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=8HQN-b2kV-8&t=25s '''Нє забудз ме, ровнїно'''] |Владислав Надьмитьо |- |'''1988.''' |'''Слиза у капки роси''' |Владимир Кочиш | | |'''2006.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=mul25k_ZUBk&t=141s '''Шпивай, Руснаку'''] |Владислав Надьмитьо |- |'''1988.''' |'''Грай, Циґану''' |Теофил Сабадош | | |'''2006.''' |'''Ганча и Амала''' |Владислав Надьмитьо |- |'''1988.''' |'''Нє дай''' |Ирина Гарди Ковачевич | | |'''2007.''' |'''Стари орех''' |Владислав Надьмитьо |- |'''1989.''' |'''Орґони у ноци''' |Владислав Надьмитьо | | |'''2008.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=_YBp27egq3Q '''Ой, писньо моя'''] |Владислав Надьмитьо |- |'''1989.''' |'''Рута пред хижу''' |Владислав Надьмитьо | | | | | |} {| class="wikitable" width=460п |+ ! colspan="3" |У забавним духу |- |'''Рок''' |'''Наслов композициї''' |'''Автор текста''' |- |'''1976.''' |'''Ноцна писня''' |Михал Рамач |- |'''1978.''' |'''Сон лєтнєй ноци''' |Михал Рамач |- |'''1980.''' |'''Преходзи час''' |Михал Рамач |- |'''1981.''' |'''Твой принц зоз сказки''' |Дюра Папгаргаї |- |'''1981.''' |'''Шопа на дворе''' |Дюра Латяк |- |'''1988.''' |'''Будземе вєдно''' |Ирина Гарди Ковачевич |- | colspan="3" | |- ! colspan="3" |Червене пупче |- |'''1989.''' |'''Шпице''' |Ирина Гарди Ковачевич |} {| class="wikitable" |+ ! colspan="8" |Ружова заградка |- |'''Рок''' |'''Наслов композициї''' |'''Автор текста''' | | |'''Рок''' |'''Наслов композициї''' |'''Автор текста''' |- |'''1990.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=vr8izR3Yd10 '''Забута любов'''] |Дюра Латяк | | |'''2002.''' |'''Дай нам, Боже''' |Владислав Надьмитьо |- |'''1990.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=NVnFjjFiKqc '''Бишалми'''] |Славе Шанта | | |'''2003.''' |'''Лєм кед би знала''' |Владислав Надьмитьо |- |'''1991.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=VU6tHiGGxEA '''Заграйце гевту'''] |Владислав Надьмитьо | | |'''2004.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=dQ26ERMA8fs '''Щешлїви Нови рок'''] |Владислав Надьмитьо |- |'''1991.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=VU6tHiGGxEA '''Дижджи падали'''] |Владислав Надьмитьо | | |'''2005.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=mUVMEFNTLmc '''Буду нас паметац людзе'''] |Владислав Надьмитьо |- |'''1992.''' |'''Синово писмо''' |Владислав Надьмитьо | | |'''2006.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=JBO0kOz0WIY '''Свадзебна'''] |Владислав Надьмитьо |- |'''1993.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=Mv-QeJwVvzY '''Нє спомнї нас'''] |Владислав Надьмитьо | | |'''2008.''' |'''Станьце, роки''' |Владислав Надьмитьо |- |'''1994.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=UT6uDmt0C98 '''Молитва сучасного чловека'''] |Михайло Ковач | | |'''2009.''' |'''Два красни очка''' |Владислав Надьмитьо |- |'''1995.''' |'''За твой родзени дзень''' |Владислав Надьмитьо | | |'''2011.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=GG_QRHp8NBY '''Красна ноц'''] |Владислав Надьмитьо |- |'''1997.''' |'''Стара писня''' |Владислав Надьмитьо | | |'''2012.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=LV0ydU1XnKg '''Кошуля вишивана'''] |Владислав Надьмитьо |- |'''1998.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=iri6IWZ3gBI '''Тамбураше'''] |Владислав Надьмитьо | | |'''2013.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=dUTvXFGUJic '''Кед би ше младосц врацела'''] |Владислав Надьмитьо |- |'''1998.''' |'''Писня як живот''' |Владислав Надьмитьо | | |'''2015.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=x_m546GJja4 '''Скрий свою слизу'''] |Владислав Надьмитьо |- |'''1999.''' |'''Грайце, хлапци''' |Владислав Надьмитьо | | | | | |- |'''2000.''' |'''Я знам же знаш''' |Владислав Надьмитьо | | | | | |- |'''2001.''' |'''Брату мешачку''' |Владислав Надьмитьо | | |'''2019.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=FpAoLKm42-k '''Док зме ище млади'''] |Владислав Надьмитьо |- |'''2002.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=VL4YTOSwPkU '''Дзе тот Керестур'''] |Владислав Надьмитьо | | | | | |} == Фестивал бунєвацких писньох == Менєй познате же Владислав Надьмитьо послал вецей свойо композициї и на ''Фестивал бунєвацких писньох'' хтори ше отримує у Суботици. Тот фестивал перши раз отримани 2001. року и теди Славкова композиция ''Далеко jе Суботица'' достала першу награду фахового жирия алє и награду публики. {| class="wikitable" |+ !Рок !Наслов композициї ! ! !Рок !Наслов композициї |- |'''2001.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=J2-CNQ55AVU '''Daleko je Subotica'''] | rowspan="8" | | rowspan="8" | |'''2009.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=9EuxSkQZL8c '''Moj je dida bio tamburaš'''] |- |'''2002.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=1r889Ynfygo '''Subotičke tambure'''] |'''2011.''' |'''Mala gostiona''' |- |'''2003.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=jPVzULG0rMI '''Kad svatovi zapivaju'''] |'''2011.''' | '''Hvala ti mladosti''' |- |'''2003.''' | '''[https://www.youtube.com/watch?v=xv9SG2bMF-s Ne jurite konji]''' |'''2014.''' |'''Divno je bilo proliće''' |- |'''2004.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=2JjmgJDhD4k '''O, moj sine'''] |'''2016.''' |'''Zbogom tamburice''' |- |'''2005.''' |[https://www.youtube.com/watch?v=0zi9swz4iTc '''Dušo moja'''] |'''2017.''' |'''Nema pisme bez vina''' |- |'''2006.''' |'''Dobro jutro srićo moja''' |'''2020.''' | '''Laku vam noć tamburaši''' |- |'''2008.''' |'''Jesenji dani''' | | |} == Вонкашнї вязи == * [https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/04/CERVENA-RUZA-II-WEB.pdf Червена ружа 1962-2011,] (биоґрафия и список композицийох), Том II, Завод за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, 2014., б. 518. * Владислав Надьмитьо: [https://www.druztvo.org/ruski/vidania/Studia%20ruthenica%2012.pdf Нови швет нових шапутракох,] ''Studia Ruthenica,'' Дружтво за руски язик, литературу и културу, ч. 12, б. 144-145. * [https://www.ruskeslovo.com/upokojel-se-vladislav-nadjmitjo/ Упокоєл шє Владислав Надьмитьо,] Дюра Винаї, Рутенпрес, 18. авґуст 2023. == Ґалерия == <gallery> Vladislav Nadjmitjo i Ivan Čukljaš.jpg|[[Иван Чукляш]] на гармоники, Владислав Надьмитьо шпива </gallery> == Референци == <references /> {{DEFAULTSORT:Надьмитьо, Владислав}} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Новинаре]] [[Катеґория:Музичаре]] [[Катеґория:Композиторе]] [[Катеґория:Шпиваче]] [[Катеґория:Култура]] [[Катеґория:Дїяче у култури]] [[Катеґория:Виселєнци]] [[Катеґория:Руснаци у Канади]] [[Катеґория:30. май]] [[Катеґория:Народзени 1947]] [[Катеґория:17. авґуст]] [[Катеґория:Умарли 2023]] ha3lxu9decl2bxq51ju64efqeus5bfp Милутин Фирис 0 283 19711 14373 2026-07-03T17:21:15Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 19711 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Милутин Фирис</big> |- |'''Народзени''' |1902. або 1903 |- |'''Умар''' | |- |'''Державянство''' |австроугорске, югославянске |- |'''Язик творох''' |руски, горватски |- |'''Универзитет''' |Правни факултет, Заґреб |- |'''Жанри''' |право, хорске шпиванє, режия |- |'''Поховани''' | |} '''Милутин Фирис''', дипломовани правнїк, визначни руски културни дїяч у [[Петровци|Петровцох.]] == Биоґрафия == Милутин Фирис ше народзел у Петровцох, вироятно 1902. або 1903. року. Ту му [[оцец]] Петро Фирис (1874-1937) од 1898. року по пензионованє 1932. року робел як учитель и културни дїяч. Милутин мал и брата др монс.Томислава (1900-1987), котри жил у ЗАД. Милутин основну школу закончел у Петровцох, а студиї права у Заґребе. Ище як студент помагал свойому оцови у културно-просвитней роботи, бо оцец бул єдини учитель у валалє, а мушел учиц уж блїзко сто школярох. Остало зазначене же Милутин 1926. року од оца превжал дириґованє зоз двома [[хор]]ами: мишаним и хлопским, а такой потим почал поставяц на сцену и театрални фалати. На жаль, вон ше у Петровцох нє затримал длуго, бо як правнїк ту нє мал сиґурну перспективу. Прето ту його активносц тирвала лєм штири роки (1926-1930). За тот релативно кратки час, попри тим же дириґовал зоз двома хорами, вон зоз петровскима дилетантами поставел на сцену и дзешец театрални фалати. Нє зазначене же дзе ше з Петровцох одселєл, алє ше зна же ше його оцец после пензионованя одселєл до Стенецу, та мож предпоставиц же з нїм пошол и син Милутин. Ище Милутинов оцец Петро двацетих рокох 20. вику започал активносц на формованю филияли РНПД-а у Петровцох и єй секцийох. Дириґовал и з мишаним и хлопским хором по 1926. рок. Тоту роботу предлужел и його син Милутин, котри пошвидко бул вибрани и за секретара Месного одбору РНПД. Од 1926. року замерковани и його части написи у ''Руских новинох'' и ''Руским календаре'', преважно о роботи и активносцох ''Просвити'' у Петровцох. Дзекуюци найбаржей його написом у ''Руских новинох'' и ''Календаре'' ми можеме детальнєйше спатриц културни живот Руснацох у Петровцох у периодзе од його початкох та по 1931.рок. == Литература == * Штефан Гудак: ПЕТРОВЦИ, жридло и розсаднїк рускей и українскей култури, просвити и уметносци у Републики [[Горватска|Горватскей]], Видаватель КУД ''Яким Гарди'' Петровци, 2004, особлїво боки 289-291. * Дюра Латяк: Театрални живот Руснацох, часц І, ''Театрални [[музей]] [[Войводина|Войводини]]'' и НВУ ''Руске слово'' Нови Сад, 2003, боки 169-181 и 344. {{DEFAULTSORT:Фирис, Милутин }} [[Катеґория:Руснаци у Горватскей]] [[Катеґория:Правнїки]] [[Катеґория:Дириґенти]] [[Катеґория:Предняк]] [[Катеґория:Режисере]] 5yp9gusnr3i8b1s7wixuhrloypmkgd2 Мирослав Силадї 0 292 19712 16677 2026-07-03T17:28:32Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 19712 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Мирослав Силадї</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Miroslav Siladji 2.jpg|center|thumb|300x300px]] |- |'''Народзени''' |17. децембра 1957. |- |'''Умар''' |30. децембра 2012 (55) |- |'''Державянство''' |югославяске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Школа школярох у привреди, Вербас |- |'''Период твореня''' |1980—2012. |- |'''Жанри''' |интернет, култура, информованє |- |'''Поховани''' |у Вербаше |} '''Мирослав Силадї''' (*17. децембер 1957—†30. децембер 2012), вебмастер, културно-просвитни дїяч. == Биоґрафия == Мирослав Силадї народзени 17. децембра 1957. року у [[Вербас|Вербаше]]. [[Оцец]] Владимир Силадї и [[мац]] Наталия Силадї, народзена Буила. Основну и штредню школу та Школа школярох у привреди, напрям ратарство Мирослав закончел у Вербаше. Войско служел у Травнику и Баня Луки 1978. По одслуженю войного року Мирослав Силадї почал робиц у вербаскей цукровнї дзе робел по 2005. рок на вецей позицийох. Потим ше опробовал як приватни привреднїк и ґрафични дизайнер. Мирослав Силадї ше 1980. року оженєл зоз Єлену Фа зоз [[Руски Керестур|Руского Керестура]]. У малженстве мали двойо дзеци: дзивку Тат'яну и сина Здравка. == Анґажованє у Рускей матки == Мирослав бул вельки любитель електронїки и рахункарох зоз хторима ше од младосци занїмал. Тот гоби окреме розвил кед почал приватну праксу. У тим периодзе ше уключел до активносцох [[Руска матка (други период)|Рускей матки]] за хтору направел и отримовал интернет бок. У роботи Рускей матки участвовал як предсидатель месного одбору у Вербаше, член управного одбору РМ и єй портпарол. Бул член делеґациї Рускей матки на конґресу [[Шветови конґрес Русинох/Руснацох/Лемкох|Шветовей ради Русинох/Руснацох/Лемкох]] 2009. року и бул вибрани за предсидателя Конґресней комисиї за економски розвой и привредне сотруднїцтво. На зашеданю Шветовей ради РРЛ 2012. року у Кринїци у Польскей Мирослав Силадї бул вибрани за главного редактора културно-белетристичного часопису ''Голос Русина''. У тим периодзе бул и администратор веб сайту Шветовей ради РРЛ. == Учасц у културним живоце == Бул єден зоз сновательох Новинскей аґенциї ''Рутенпрес'' и на початку єй роботи Мирослав Силадї направел и отримовал єй сайт. Тиж так мал и власни сайт под назву ''Руснак инфо''. Його главне опредзелєнє бул ґрафични дизайн, першенствено у виробки плакатох, поволанкох, каталоґох, алє и на шицких других продуктох рекламного и пропаґандного материялу. Окреме бул заинтересовани за виробок и администрованє интернетових сайтох и продукцию музичних радио и телевизийних емисийох. Участвовал у роботи єдного зволаня Националного совиту Руснацох. Mирослав бул почитователь рускей култури, уметносци и литератури. Бул член КПД ''Карпати'' зоз Вербасу и єден час член управного одбору. Бул идейни творец конкурса за найлєпшу руску сказку "Руски витяз". Автор є вецей сатиричних приповедкох од хторих єдна "Руски цаР". Бул лауреат першей награди "Соцки" на манифестациї гумору и сатири ''Коцурска чутка'' 2011. року. Остатнї два роки Мирослав Силадї робел и як дописователь рускей редакциї Радия Нови Сад. Мирослав Силадї дїйствовал як активиста у култури и просвити [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]] у [[Войводина|Войводини]], почитовал свойо руски коренї и стаємно ше процивел українофилскому пробованю прекраваня рускей прешлосци и їх нєпочитованю [[Народ|народного]] паметаня при Руснацох у Войводини и [[Горватска|Горватскей.]] Мирослав Силадї умар нєсподзивано 30. децембра 2012. року, мал лєм 55 роки. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Вербаше. == Литература == * Siladji, Miroslav. See Internet, P. R. Magocsi and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, <nowiki>ISBN 0-8020-3556-3</nowiki>, p. 459. == Вонкашнї вязи == * [https://www.lem.fm/spomin-pro-miroslava-siladi/ Спомин про Мирослава Сіладі], вебсайт www.lem.fm, 18. децембер 2013. * [https://www.rusyn.sk/otrimani-persi-vecar-festivalu-humora-i-satiri/ Отримани перши вечар Фестивалу гумора и сатири], вебсайт www.rusyn.sk, 25. 11. 2012. * [https://www.facebook.com/miroslav.siladji/ Miroslav Siladji], profil na FB * [https://www.youtube.com/@ruthenpress/videos Канал Мирослава Силадїя на Ютюб], YouTube, Sep 21, 2010 * [https://www.youtube.com/watch?v=HPYDfZ1HKhg Miroslav Siladji na RTV], вебсайт www.youtube.com, 12. авґуст, 2009 * [https://www.rusyn.sk/umar-miroslav-siladi/ Umar Miroslav Silaďi], вебсайт www.rusyn.sk, 30. децембер 2012. * [https://rutenii.ro/web/images/revista/12/hr3.pdf Uniunea Culturală a Ruthenirol diu Romania] {{DEFAULTSORT: Силадї , Мирослав }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Руснаци]] [[Катеґория:Вербащанє]] [[Катеґория:Новинаре]] [[Катеґория:Активисти Рускей матки]] [[Катеґория:Вебмастере]] [[Катеґория:Дїяче у култури]] [[Катеґория:17. децембер]] [[Катеґория:Народзени 1957]] [[Катеґория:30. децембер]] [[Катеґория:Умарли 2012]] fzpd8n37nkx1spz1cfi29wtpvtxpw7o Михайло Макай 0 306 19714 16944 2026-07-03T17:50:33Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 19714 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable"align=right width=300п |+ ! colspan="2" |<big>о. Михайло Макай</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Mihajlo Makaj.jpg|алт=Михайло Макай|центар|мини|260x260п|Михайло Макай (1977. року)]] |- |'''Народзени''' |28. октобра 1922. |- |'''Умар''' |6. януара 2000. (78) |- |'''Державянство''' |Кральовина Югославия, югославянске |- |'''Язик творох''' |руски, українски, сербски |- |'''Школа''' |Ґимназия Вербас, Вараждин и Ужгород |- |'''Универзитет''' |Богословски студиї Ужгород, Калоча, Дяково и Заґреб |- |'''Период твореня''' |1948—1998. |- |'''Жанри''' |священїцтво, хороводство, редакторство, публицистика |- |'''Поховани''' |у Руским Керестуре |} '''о. Михайло Макай''' (*28. октобер 1922—†[[6. януар]] 2000), [[священїк]], редактор, хороводитель, културни и дружтвени дїяч. == Биоґрафия == [[Файл:M Makaj u Užhorodu 1943 a.jpg|alt=Йовґен Медєши и Михайло Макай|thumb|359x359п|[[Йовґен Медєши]], познєйше учитель, и Михайло Макай, познєйше священїк, на школованю у Ужгородзе 1943. року ]] Михайло Макай започал свой живот 28. октобра 1922. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. Народзел ше у численей фамелиї як остатнє, дзевяте дзецко [[Оцец|оца]] Михала и [[Мац|мацери]] Мариї нар. Маґоч. Основну школу закончел у Руским Керестуре, а до ґимназиї ходзел у [[Вербас|Вербаше]], Вараждинє и [[Ужгород]]зе, дзе и матуровал. Богословски студиї Михайло Макай започал у Ужгородзе, предлужел у Калочи и Дякове, а докончел у Заґребе. За священїка го 18. юлия 1948. року пошвецел дяковецки римокатолїцки владика Антун Акшамович. Перша душпастирска служба од 1949. до 1955. року була му на парохиї у Жумберку. Потим два роки бул у Крижевцох секретар владики [[Гавриїл Букатко|Гавриїла Букатка]], а вец три роки духовнїк богословох у Грекокатолїцкей семинариї у Заґребе и капелан заґребскей парохиї. Од року 1960. по 1962. пошол до Риму на постдипломски студиї у Институту за духовносц. По врацаню з Риму о. Михайло Макай меновани за каноника-кустоса у Крижевцох а источасно предлужел зоз окончованьом длужносци священїка и капелана у Заґребе. Року 1966. року о. Михайло Макай послати за пароха до Руского Керестура и бул меновани за викара Бачкого викарияту, а [[1. януар|1. януара]] 1969. року за викара Войводянского Викарияту. О. Михайло Макай любел [[Музика|музику]] и [[Шпивач|шпиванє]]. Гоч нє мал окремне музичне образованє, сам научел ноти и грац на гармоники и ґитари. Шицко тото му помогло же би могол водзиц хорске шпиванє, перше у Крижевцох и Заґребе. У Руским Керестуре обновел церковни [[хор]] св. Миколая, спочатку мишани, вец хлопски, зоз котрим сам дириґовал, а хор виступал на рижних церковних святочносцох, аж и у иножемстве. == Редактор значних виданьох == [[Файл:Mihajlo Makaj i mac Marija 1946.jpg|alt=О. Михайло Макай и його мац Мария|thumb|391x391п|О. Михайло Макай, млади священїк, и його мац Мария хтору вон барз почитовал, 1946. року]] О. Михайло Макай бул насампредз священїк и духовна особа, и як таки зохабел глїбоки шлїди у живоце [[Грекокатолїцка церква|Грекокатолїцкей церкви]] у дакедишнїм Крижевским владичестве. А насампредз, парох Макаї, як го звичайни людзе волали, глїбоки шлїд зохабел у шерцох людзох, найвецей своїх Керестурцох, дзе бул парох полни 32 роки. У своєй душпастирскей роботи источашнє дал вельке доприношенє и у видавательстве, у музичним, културним и дружтвеним живоце. Зохабел о. Макай и материялни памятки, а то штири здания цо их збудовал коло [[святи храм|церкви]] и коло церквочки [[Водица|Водици]]: вельку салу у [[церковна порта|церковней порти]], хижу на єден поверх у парохиялним дворе, капеланию зoз двома квартелями коло парохиї и хижу на поверх у Водици. Опробовал ше як редактор у видавательней дїялносц церкви у цеку седемдзешатих рокох. Од 1966. року парох Михайло Макай видал коло пейдзешат кнїжки, кнїжочки, брошури, скрипти и рижни публикациї. Добру часц тих текстох вон сам написал, вельо зложел, вельо преложел з других язикох. Перша кнїжка котру о. Михайло Макай написал и видал, бул катакиз под назву ''Моя вира'', вишол 1965. року, а умножени є на циклостилу. Велька драгоциносц и комплет катакизмох на [[Руски язик|руским язику]], у котрим дзевец окремни кнїжочки. Ґу свойофайтовим учебнїком припадаю и [[молитвенїк]] ''Отче наш'' (1970), кнїжочка ''Закон Божи'' (1975), даскельо дробнєйши кнїжочки зоз текстами хресней драги, дзевятнїцох, [[коляда|колядох]], церковних писньох. Єст и єденац скрипти цо их о. Макай видал на циклостилу за потреби Центра за богословску културу у Новим Садзе. Окремни опус хтори Михайло Макай порихтал творя ''Християнски календари'', збирка од 24. рочних кнїжкох. Перши календар вишол 1968. року (за 1969. рок). Порихтал и видали 16 ''Християнски календари'' на українским язику (1977–93). На тих вецей як три тисячи бокох вельо того було публиковане. Тот календар у спомнутим периодзе бул єдина можлївосц публиковац статї вирского и релиґийно-наукового змисту. О. Михайло Макай пензионовани 1998. року а умар 6. януара 2000. року у шпиталю у Новим Садзе. Поховани є у на [[теметов|теметове]] у Руским Керестуре. == Литература == * Миз Р. ''Живот чече и капка.'' История парохиї у Руским Керестуре. Нови Сад, 2010. == Вонкашнї вязи == * [https://www.ruskeslovo.com/%D0%BE%D0%B4-%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%BF%D0%BE-%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%B9%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BB/ ''Од Календара по Енциклопедийни прегляд и Святе писмо,''] вебсайт НВУ Руске слово, 8. юлий 2019. * [https://www.ruskeslovo.com/100roki-od-narodzenja-o-mihajla-makaja/ ''100 роки од народзеня о. Михайла Mакая,''] ''Рутенпрес'', 26. октобер 2022. * [https://esu.com.ua/article-60564 ''Макай Михайло,''] Енциклопедія Сучасної України {{DEFAULTSORT: Макай , Михайло }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Священїки]] [[Катеґория:Керестурски парохове]] [[Катеґория:Редакторе]] [[Катеґория:Хороводителє]] [[Катеґория:Дїяче у култури]] [[Катеґория:Дружтвени дїяч]] [[Катеґория:28. октобер]] [[Катеґория:Народзени 1922]] [[Катеґория:6. януар]] [[Катеґория:Умарли 2000]] q0ay1znlum0r5wiyhoedyuvpz8n8vtv Михайло Тамаш 0 310 19716 14593 2026-07-03T20:41:59Z ОленкаБТ 1579 19716 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align: align=right width=300п |+ ! colspan="2" |<big>Михайло Тамаш</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Mihajlo Tamas.jpg|alt=Михайло Тамаш|center|мини|282x282п|Михайло Тамаш (1993. року)]] |- |'''Народзени''' |18. септембра 1939. |- |'''Умар''' |24. новембра 2022 (83) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |штредня фахова школа Кула и Вербас |- |'''Период твореня''' |1965—2011. |- |'''Жанри''' |народни шпиванки, компонована музика, хорска музика |- |'''Поховани''' |на теметове у Вербаше |} '''Михайло Тамаш''' (*18. септембер 1939—†24. новембер 2022), вельорочни културни дїяч у Вербаше и интерпретатор рускей шпиванки. == Биоґрафия == Михайло Тамаш народзени 18. септембра 1939. року у [[Коцур]]е. [[Оцец]] Тамаш Михайло и [[мац]] Юстина родз. Шофран. Михайло мал старшого брата Любомира и младшу шестру Серафину. Основну школу Михайло закончел у Коцуре а штреднє образованє здобул у [[Кула|Кули]] и [[Вербас|Вербаше]]. Од 1965. року Михайло Тамаш робел у Вербаше дзе єден час бул директор подприємства ''Комуналац''. == Анґажованє у култури == Михайло Тамаш од малючка полюбел руски музични скарб и пробовал нашо музичне благо промововац през шпиванє. Мижо, як го найблїзши наволовали, шпивал у хору хтори водзел о. Владимир Тимко, ту научел основи и технїку шпиваня, а вец од 1972. року Михайло Тамаш почал шпивац у дуету зоз свою супругу Славку. Їх наступи на фестивалох и шветочних програмох були вше барз крашнє прилапени з боку публики прето же ше їх гласи крашнє складали, кажду шпиванку темельно увежбовали и їх шпивацки точки мали окремни квалитет. Кед ше хор у Вербаше розишол Михайло Тамаш ходзел 15 роки шпивац у [[хор]]у у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]], без шпиванки нє могол. Вєдно зоз супругу, шпиваюци у вецей хорох, препутовали цалу бувшу Югославию як и вецей европски жеми. У тим периодзе вони як дует зняли вецей шпиванки за музичну архиву Радио Нового Саду а тиж так и за тедишню ТВ Нови Сад. Кед ше почало будовац дом КПД ''Карпати'' у Вербаше Михайло Тамаш бул медзи першима цо даровали свою добродзечну роботу та каждодньово робел з майстрами на вибудови. Кед ожила робота КПД ''Карпати'' Михайло Тамаш коло 20 роки шпивал у хору, у дуету зоз свою супругу и у хлопскей шпивацкей ґрупи. По конєц живота бул зоз супругу поряднє у тим дружтве на рижних пробох. Михайло Тамаш за вкупне доприношенє у роботи КПД бул добитнїк Плакети КПД ''Карпати'' 2016. року. == Вирни остал ФК Искра == Михайло Тамаш бул активни бавяч ФК ''Искра'' зоз Коцура, а по законченю бавяцкей кариєри остал вирни навияч и нє препущел такповесц анї єдно змаганє коцурского фодбалского клуба. Михайло Тамаш зоз супругу Славку, родз. Сабадош, мал двойнята, двох синох, Ивицу и Сашу. Михайло Тамаш умар 24. новембра 2022. року у Вербаше. Поховани є на варошским [[Теметов|теметове]]. == Литература == * Моноґрафия ''Руснаци у Вербаше'' * Михайло Тамаш (1939-2022), новини ''Руске слово, 2. децембер 2022''. == Вонкашнї вязи == * [https://www.ruskeslovo.com/%d0%bf%d1%80%d0%be%d0%bc%d0%be%d1%86%d0%b8%d1%8f-%d0%ba%d0%bd%d1%97%d0%b6%d0%ba%d0%b8-%d1%80%d1%83%d1%81%d0%bd%d0%b0%d1%86%d0%b8-%d1%83-%d0%b2%d0%b5%d1%80%d0%b1%d0%b0%d1%88%d0%b5/ Промоция кнїжки Руснаци у Вербаше] - Рутенпрес, 19. януар 2015.[[Файл:Mihajlo i Slavka Tamas.jpg|alt=Михайло и Славка Тамаш|мини|301x301п|Михайло и Славка Тамаш (ТВ Войводина), 1984. року]] * [https://www.ruskeslovo.com/%d0%be%d1%82%d1%80%d0%b8%d0%bc%d0%b0%d0%bd%d0%b0-%d1%80%d0%be%d1%87%d0%bd%d0%b0-%d1%81%d0%ba%d1%83%d0%bf%d1%88%d1%82%d0%b8%d0%bd%d0%b0-%d0%ba%d0%bf%d0%b4-%d0%ba%d0%b0%d1%80%d0%bf%d0%b0%d1%82/ Отримана Рочна скупштина КПД Карпати], Рутенпрес, 13. май 2016. * [http://ruskatube.x10host.com/ruskatube31a.htm Дует Михал и Славка Тамаш], РускаТюб, Руски шпиванки === Так шпива Михайло Тамаш === * [https://www.youtube.com/watch?v=W4XAHQ_povI Пахняца ружа] - Михал и Славка Тамаш, канал Маковчань, Ютюб, 29. април 2011. * [https://www.youtube.com/watch?v=VNjy059NUvY Там на гори] - Михал и Славка Тамаш, канал Маковчань, Ютюб, 11. марец, 2018. * [https://www.youtube.com/watch?v=7BJSH7ak7C4 Винчованка родичом] – Михал Иван и Михал Тамаш, канал Маковчань, Ютюб, 28, марец 2015. * [https://www.youtube.com/watch?v=VOO_JSgH_nU Вирнїк писнї] - Михал Тамаш и Михал Иван, канал Дзива дзивка, Ютюб, 28. юний 2011. {{DEFAULTSORT: Тамаш , Михайло }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Вербащанє]] [[Катеґория:Култура]] [[Катеґория:Шпиваче]] [[Катеґория:Дїяче у култури]] [[Катеґория:Народзени 1939]] [[Катеґория:18. септембер]] [[Катеґория:Умарли 2022]] [[Катеґория:24. новембер]] 1430pvvqrw0vt3l4de99t39dhp980k9 Михал Биркаш 0 312 19717 16884 2026-07-04T11:31:07Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 19717 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300п |+ ! colspan="2" |<big>Михал Биркаш</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Mihal Birkaš 1.jpg|alt=Михал Биркаш|center|мини|297x297п|Михал Биркаш (1946. року)]] |- |'''Народзени''' |12. юлия 1910. |- |'''Умар''' |9. новембра 1970. (60) |- |'''Державянство''' |угорске, югославянске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |основна |- |'''Период твореня''' |1928—1970. |- |'''Жанри''' |поезия, новинарство, |- |'''Поховани''' |у Руским Керестуре |} '''Михал Биркаш''' (*12. юлий 1910—†9. новембер 1970), [[Поета|поет]], зазберовач усней творчосци и новинар-аматер. == Биоґрафия == Михал Биркаш народзени 12. юлия 1910. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] од [[Оцец|оца]] Михала и [[Мац|мацери]] Юли нар. Тиркайла. Михал мал и брата Владу. Зоз литературну творчосцу ше почал занїмад ище у младосци. Як єден з наших ридких и окреме плодних [[Поета|поетох]]-селянох медзи двома войнами, найвекшу часц писньох обявел у Просвитових ''Руских календарох''. Источасно, успишно ше занїмал зоз зазберованьом народней усней творчосци, окреме мудрих виреченьох, а замеркована и його робота як новинара, [[Писатель|писателя]] популарних статьох з обласци селянского ґаздованя. Таку роботу му похвалєл и сам [[Гавриїл Костельник]], та то за младого Михала Биркаша бул вельки стимул за дальши анґажман на тим полю култури и литератури. Перши його писнї написани виразно у духу поетики усней лирики, алє уж познєйши указую на будуци основни квалитет тей поезиї, виразне познанє живота, природи, стварносци, атмосфери, з котрей без сумнїву знал талантовано вибрац репрезентативни слики у функциї зявеня о котрим шпивал, цо найщешлївше пришло до вираженя у його писньох обявйованих у ''Руским слове'' (''Литературним слове'') од 1964. до 1970. року. З правом мож повесц же Биркаш поет поля и рочних часцох котри уноша пременки до його способу живота и випатрунку, алє вон тиж поет котри зна повязац шор поетичних сликох, вибраних як репрезентативни за одредзену ситуацию, з власним лиричним субєктом котри найчастейше чувствує преходносц власного живота, на єдним рефлексивним уровню виражену. Єден зоз значних сеґментох Биркашовей поезиї то писнї на релиґийни теми, котри нє преставал писац анї у повойновим периодзе, а останє запаметани и по тим же бул єден з ридких авторох у рускей поезиї котри ше таки писнї нє бал друковац у чаше кед то вообще нє було препоручлїве. Михал Биркаш зоз свою сликерню частейше сликовал народни живот - роботу у полю, живот людзох у Дальским риту, народни обичаї и велї його фотоґрафиї обявйовани у ''Руских календарох''. Михал Биркаш бул винчани зоз Єлену родз. Хромиш родом зоз [[Коцур|Коцура]]. У малженстве мали двох синох, Якима и Янка. Михал Биркаш умар у Руским Керестуре 9. новембра 1970. року. Поховани є на валалским [[Теметов|теметове.]] == Литература == * Јулијан Тамаш, Михал Биркаш, ''Русинска књижевност, историја и статус, Матица српска, 1984.'' б. 190-192 * Михал Биркаш, Християнски часопис ''Дзвони'', рок II, ч. 7 (19), юлий 1995, бок 18. {{DEFAULTSORT: Биркаш , Михал }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Поета]] [[Катеґория:Фолклористи]] [[Катеґория:Новинаре]] [[Катеґория:Фотоґрафи]] [[Катеґория:12. юлий]] [[Катеґория:Народзени 1910]] [[Катеґория:9. новембер]] [[Катеґория:Умарли 1970]] ob1vie5k7fjxr2m8r65jvs702dkeb5b Силвестер Саламон 0 416 19713 14684 2026-07-03T17:37:32Z ОленкаБТ 1579 Викивязи и подробносци 19713 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300п |+ ! colspan="2" | <big>Силвестер Саламон</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Silvester Salamon 1912 1988.jpg|alt=Силвестер Саламон|center|мини|300x300п|Саламон (1912. року)]] |- |'''Народзени''' |5. авґуста 1912. |- |'''Умар''' |21. януара 1988. (76) |- |'''Державянство''' |австроугорске, югославянске, америцке |- |'''Язик творох''' |руски, горватски, українски, анґлийски |- |'''Школа''' |Класична ґимназия, Заґреб |- |'''Период твореня''' |1925—1988. |- |'''Поховани''' |у Лос Андєлесу, ЗАД |} '''Силвестер Саламон''' (*5. авґуста 1912—†[[21. януар|21. януара]] 1988), [[священїк]], [[Поета|поет]], приповедач, есеїст и литературни критичар. == Биоґрафия == Силвестер Саламон ше народзел 5. авґуста 1912. року у [[Беркасово|Беркасове]], општина [[Шид]], у худобней селянскей фамилиї. Основну школу започал у Шидзе, а закончел у Беркасове. Уж теди є замерковани як вредни и талантовани и препоручени на предлуженє школованя у нашей Семинариї у Заґребе. Медзитим, док отамаль согласносц нє сцигла, Силвестер ше уписла до Гражданскей школи у Шидзе. Ту закончел першу класу и започал ходзиц до другей. Теди сцигла согласносц зоз Заґребу, та предлужел школованє у Другей класичней ґимназиї (1925-1932), а богословски студиї започал у Львове (1933-1935), а закончел у Заґребе 1937. року. Оженєл ше зоз Українку Марию Софию Иванчук, зоз котру мал осмеро дзедзи, спомедзи котрих штверо остали живи, а штверо поховани у Беркасове. За священїка Силвестер Саламон бул пошвецени [[11. април|11. априла]] 1937. року у месце Радово (Македония). Перше место службованя му були [[Ґосподїнци]] (1937-1938), потим Каменица при Баня Луки, Козарац (при Прняворе, Босна), а потим у Беркасове (1943-1953), по одход до ЗАД 2. новембра 1953. року. И там о. Силвестер Саламон предлужел свою священїцку службу аж по одход до пензиї. Остатнї дзешец роки живота вон препровадзел у Лос Андєлесу. Умар 21. януара 1988. року у Барбенку (Калифорния). О. Силвестер Саламон поховани у Лос Андєлесу [[25. януар|25. януара]] истого року. == Литературна творчосц == Силвестер Саламон єден з ридких руских [[Писатель|писательох]] цо ше доказали у вецей литературних жанрох. Попри тим, под час школованя у Заґребе вон бул активни член Союзу руских школярох, а єден час и член його руководительства. Єден час видавал ''Неперіодичний журнал ДУМКА'' (1936-1937) и бул його власнїк и главни и одвичательни редактор, а заменїк му бул Владимир Пап, на чиєй адреси була и Редакция. Силвестер Саламон почал писац 1925. року. Перше по горватски, а вец по [[Руски язик|руски]]. Бул стаємни сотруднїк ''Руских новинох'' и ''Руских календарох,'' дзе почал обявйовац и свойо перши литературни твори. У рускей литератури Силвестер Саламон ше зявел зоз приповедку ''Роботнїк Милков'' 1929. року. Интензивни период публикованя (1932-1936) представя час кед пребува у Львове на студийох и контактує зоз др [[Гавриїл Костельник|Гавриїлом Костельником]]. Там вон свойо роботи обявйовал и у часописох ''Нива'' и ''Дзвони''. Свою першу кнїжку ''Нашим дзецом'' обявел 1936. року, а заступени є зоз пейцома приповедками и у ''Алманаху бачванско-сримских писательох,'' котри видруковани истого року. У ЗАД о. Силвестер Саламон видавал о власним трошку, на циклостилу, на даскельо заводи, власни литературни твори на руским, українским и английским язику. То твори котри вжал зоз собу кед ше преселєл до Америки. Векшина з нїх у нас обявени у периодзе медзи двома шветовима войнами. Нови твори о. Силвестер Саламон почал писац у периодзе од 1965, особлїво после запровадзеного контакту зоз редакцию обновеного часопису [[Шветлосц (часопис)|''Шветлосц''.]] НВУ ''Руске слово'' му обявело у двох томох вибрани твори, єден з обласци поезиї и єден зоз прози.<ref>Силвестер Саламон: ''Вибрани твори I, II'', НВУ Руске слово, Нови Сад, 1988, 1989.</ref> == Литература == * [[Дюра Папгаргаї]]. Силвестер Саламон (1912-1988), ''Народни календар 1989,'' НВУ ''Руске слово'', Нови Сад, 1988, б. 239-240. * Др Юлиян Тамаш. ''История рускей литератури,'' Завод за уџбенике и наставна средства – Београд, 1997, б. 109-117 и 606-608. * Юлиян Тамаш. Литературна творчосц Силвестера Саламона, ''Силвестер Саламон: Вибрани твори І, писнї,'' НВУ ''Руске слово'' Нови Сад, 1988, б. 7-42. * Юлиян Тамаш. ''Литературна творчосц Силвестера Саламона,'' ''Шветлосц ч. 6/1979,'' б. 657-669. * о. проф. др Роман Миз. ''Священїки дакедишнього Осєцкого викарията,'' Видавателє Парохия св. ап. Петра и Павла, Нови Сад и Максима, друкарня и видавательна хижа, Петроварадин, 2016, б. 279-282. * Дюра Латяк. ''Руски студенти и стредньошколци (1927-2001), орґанизована дїялносц;'' ''Думки з Дунаю 13-14,'' Лїтопис Союзу Русинох и Українцох Републики Горватскей, Вуковар, 2012, б. 171-268. * Paul Robert Magocsi. ''Salamon, Silvester.'' in Paul Robert Magocsi, Ivan Pop. //Encyclopedia of Rusyn History and Culture (Revised and expanded ed.). Toronto Buffalo London: University of Toronto Press, 2005. p. 446. doi:10.3138/9781442674431. ISBN 0-8020-3566-3.англ. == Вонкашнї вязи == * [http://files.zavod.rs/2013/08/Silvester-Salamon-Pisnji-1973.pdf ''Силвестер Саламон, Писнї''], 1973, вебсайт Заводу за културу войводянских Руснацох, Нови Сад (ПДФ файл) * Янко Рамач [https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-559-4.pdf ''РУСКЕ НАРОДНЕ ПРОСВИТНЕ ДРУЖТВО – ПЛАТФОРМА, ДЇЛОВАНЄ И ЗДОБУТКИ, ЛЕМКИ, БОЙКИ, ГУЦУЛИ, РУСИНИ – ИСТОРИЯ, СУЧАСНОСЦ, МАТЕРИЯЛНА И ДУХОВНА КУЛТУРА ЗБОРНЇК НАУКОВИХ РОБОТОХ''], Видавателє Универзитет у Новим Садзе Филозофски факултет и Akademia Pomorska w Słupsku, Нови Сад – Słupsk 2019. о Силвестерови Саламонови на б. 18 (ПДФ файл) * [https://rue.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BB%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80_%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BD ''Силвестер Саламон''], rue.wikipedia.org, Вікіпедія, інтернетова енціклопедія, 2. авґуста 2022, Igor Kercsa * Wikiwand.com [https://www.wikiwand.com/rue/5._%D0%B0%D0%B2%D2%91%D1%83%D1%81%D1%82 Народзели ше:] Силвестер Саламон, священик и поет з войводинскых Русинох == Референци == {{DEFAULTSORT: Саламон , Силвестер }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:ЗАД]] [[Катеґория:Теолоґи]] [[Катеґория:Писателє]] <references /> [[Катеґория:Священїки]] [[Катеґория:Редакторе]] [[Катеґория:5. авґуст]] [[Катеґория:Народзени 1912]] [[Катеґория:21. януар]] [[Катеґория:Умарли 1988]] cf35wjyc9ec5ma78267mu3wl1n7s3al Янко Рамач 0 514 19718 15923 2026-07-04T11:42:40Z ОленкаБТ 1579 Викивязи 19718 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Янко Рамач</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Janko Ramač 1955 2022.jpg|alt=др Янко Рамач|center|thumb|262x262px|Янко Рамач (2001)]] |- |'''Народзени''' |22. марца 1955. |- |'''Умар''' |27. авґуста 2022. (67) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски, сербски, українски |- |'''Школа''' |Ґимназия у Риме и Руским Керестуре |- |'''Универзитет''' |Филозофски факултет Нови Сад |- |'''Наукови ступень''' |докторат, Державни универзитет Ужгород, Україна |- |'''Обласц науки''' |история |- |'''Период твореня''' |1984—2022. |- |'''Жанри''' |история, прекладательство |- |'''Поховани''' |у Кисачу |- |'''Припознаня''' |Орден Витяза святого папи Силвестра |} [[Професор]] доктор '''Янко Рамач''' ([[22. марец|*22. марец]] 1955—†27. авґуст 2022), порядни [[професор]] на Филозофским факултету у Новим Садзе, автор шейсц кнїжкох и векшого числа фахових и наукових статьох, прекладатель Святого писма – Стари и Нови завит. == Биоґрафия == Янко Рамач народзени 22. марца 1955. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]<ref>[https://nar.org.rs/rue/%d0%bf%d1%80%d0%be%d1%84-%d0%b4%d1%80-%d1%8f%d0%bd%d0%ba%d0%be-%d1%80%d0%b0%d0%bc%d0%b0%d1%87/ ''Проф. др Янко РАМАЧ''], НАР, 6. фебруар 2018.</ref>. Родичи [[оцец]] Дюра и [[мац]] Леона родз. Медєши. Янко Рамач мал ище трох братох и єдну шестру. Основну школу Янко закончел у родзеним валалє, класичну ґимназию у Риме и Руским Керестуре. Дипломовал историю на Филозофским факултету у Новим Садзе. Ступень маґистра наукох здобул на Филозофским факултету у Беоґрадзе. Докторовал на тему з историї Руснацох на Державним универзитету у [[Ужгород|Ужгородзе]] у України. Од 1984. року Янко Рамач робел на Филозофским факултету у Новим Садзе. Преподавал Историю [[Руснаци у Сербиї|Руснацох]], Фолклористику и Културну историю Руснацох, а на последипломних студийох Руске питанє у стреднєй Европи у ХХ вику. На Филолоґийним факултету у Беоґрадзе преподавал предмет Културна история Українцох. Єден час тримал преподаваня и на универзитету у Нїредьгази у Мадярскей. На вецей заводи госцовал на универзитетох у України, [[Польска|Польскей,]] Словацкей и [[Горватска|Горватскей]]. Участвовал на числених наукових конференцийох у жеми и державох штреднєй и восточней Европи. Проф. Рамач бешедовал вецей шветово язики: українски, италиянски, словацки, анґлийски, нємецки, русийски, а хасновал и класични язики – латински и старогречески. Науково роботи писал на руским, сербским и українским язику, а обявйовал и на анґлийским и словацким. Обявел шейсц кнїжки и понад 100 наукови роботи, пририхтал за обявйованє велї значни историйни жридла. У своїх роботох ошвицел теми з дружтвеного, културного и привредного живота Руснацох у Южней Угорскей, односно у Югославиї. Поволуюци ше на документи, народну творчосц и звичаї, вше наглашовал же Руснаци часц українского народу. По своїх опредзелєньох Янко Рамач цалого животa бул активист українскей ориєнтациї медзи [[Войводина|войводянскима]] Руснацами. До званя урядового професора на Филозфским факултету у Новим Саду Янко Рамач вибрани 2006. року. Вєдно з братом Михалом Рамачом преложел Святе писмо – Стари и Нови завит. За тото подняце папа Франциск одликовал го з Орденом Витяза святого папи Силвестра. Бул оженєти зоз Анку народзену Кокавец. У малженстве мали три дзивки Ксению, Тат’яну и Кристину. Янко Рамач страдал у транспортним нєщесцу 27. авґуста 2022. Поховани є на [[Теметов|теметове]] у Кисачу. == Библиоґрафия == [[Файл:Privredni zivot Rusnacoh.jpg|alt=Привредни живот Руснацох|thumb|262x262px]] * ''Привредни и дружтвени живот Руснацох у Южней Угорскей (1745–1848),'' Нови Сад, 1990, 190. * ''Кратка история Руснацох (1745–1918),'' Нови Сад, 1994, 138. * ''Школа у Руским Керестуре (1753–1918),'' Нови Сад, 1995, 142. * Костельник, Г., ''Liber memorabilium грекокатолїцкей парохиї бачкерестурскей,'' Нови Сад, 1998, 218. * ''Руснаци у Южней Угорскей (1751 – 1918),'' Войводянска академия наукох и уметносцох, Нови Сад, 2007, 521. * ''История Руснацох, Од Києвскей Руси по Горнїцу, [[Бачка|Бачку]] и Срим,'' НВУ Руске слово и Заводу за културу войводянских Руснацох, 2023. == Литература == * P. R. Magocsi and Ivan Pop: „Ramach, Ianko/Ramač Jankoˮ, ''Encyclopedia of Rusyn History and Culture,'' University of Toronto, 2005, ISBN 0-8020-3556-3, p. == Вонкашнї вязи == * Рамач, Янко [https://cheloveknauka.com/istoriya-rusinov-v-yuzhnoy-vengrii-1745-1918 ''История русинов в Южной Венгрии (1745-1918)''], Ужгород, 1995. * Янко Рамач [https://independent.academia.edu/JankoRama%C4%8D Реґистер наукових и фахових роботох] * [https://www.ruskeslovo.com/umar-prof-dr-janko-ramac/ ''Умар проф. др Янко Рамач''], ''Рутенпрес'', 28. авґуст 2022. * Доц. др Даниела Марчок [https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=1108706 IN MEMORIAM ''ПРОФ. ДР ЯНКО РАМАЧ (1955–2022)''] == Референци == <references /> {{DEFAULTSORT:Рамач, Янко }} [[Катеґория:Руснаци у Сербиї]] [[Катеґория:Керестурци]] [[Катеґория:Докторе наукох]] [[Катеґория:Професоре]] [[Катеґория:Полиґлота]] [[Катеґория:Историчаре]] [[Катеґория:22. марец]] [[Катеґория:Народзени 1955]] [[Катеґория:27. авґуст]] [[Катеґория:Умарли 2022]] 09odgya2q56b3pazrd3u1kuw9ooslt0 Национални парк Редвуд 0 3016 19710 19392 2026-07-03T17:15:02Z ОленкаБТ 1579 Укладанє фотоґрафийох, викивязи 19710 wikitext text/x-wiki [[File:Redwood National Park, fog in the forest.jpg|thumb|right|300px|Молга у Националним парку Редвуд]] [[File:Coastal redwood.jpg|thumb|right|250px|Секвоя]] У рамикох националних и державних [[Национални парк|националних паркох]] Редвуд (анґл. ''Redwood National and State Parks RNSP'') єст вецей державни и национални парки основани на териториї Зєдинєних Америцких Державох, коло сиверней Калифорниї. Комплекс парку ше состої з Националного парку Редвуд (основани 1968. року) и калифорнийских паркох Дел Норте Коуст, Джедедая Смит и державних паркох Прери Крик Редвуд (основани 1920-их рокох), а [[поверхносц]] му 560 км<sup>2</sup>. <ref>[https://www.nps.gov/redw/learn/news/newspaper.htm „National or State Park?”.] ''Redwood National and State Parks Visitor Guide''. National Park Service. 24. 6. 2010. Приступљено 24. 6. 2010.</ref> Тоти штири парки, вєдно, защицую 45 проценти побрежней або червеней секвої (''Sequoia sempervirens'') хтора ище лєм там рошнє на поверхносци од 157,75 км2. Древо червеней секвої найвисше и рахує ше до наймасивнєйших древох на швеце. Попри секвої, у прастарим лєше єст рижнородни файти рошлїнох и животиньох, прериї, рики и потоки, алє и 60 километри нєдотхнутого побрежя. == Свидомосц о защити == Року 1850. пралєс заберал вецей од 8 100 км<sup>2</sup> поверхносци Калифорнийского побрежя. Сиверна часц тей обласци, населєна зоз автохтоним народом, заинтересовала велїх цо насампредз ту пришли пренайсц злато. После нєуспишного пренаходзеня злата, велї ше преориєнтовали на рубанє древа за потреби будованя Сан Франциска и других варошох на заходзе ЗАД.<ref>Coy, Owen Cochran (1982). [https://archive.org/details/humboldtbayregio0000owen/page/n9/mode/2up ''The Humboldt Bay Region 1850-1875''.] Humboldt County Historical Society. стр. 51.</nowiki></ref> После вецей декадох нєогранїченого керченя лєса, жителє ше почали освидомйовац о защити секвої. Зоз закладаньом ''Лиґи очуваня секвої'', хтора основана 1918. року, конєчно 20-их рокох, пре очуванє прастарих лєсох червеней секвої, основани парки Прери Крика, Дел Норте Коуста и державни парк Джедедая Смит Редвуд. Национални парк Редвуд основани 1968. року, у чаше кед уж коло 90 проценти червеней секвої були порезани. Национални сервис за парки (NPS) и Калифорнийски департман за парки и рекреацию (CDPR) урядово обєдинєли национални парк Редвуд зоз трома сушеднима державнима парками 1994. року пре заєднїцке управянє з лєсом. У националним парку жию и загрожени файти животиньох, як цо то: воздухопирка ''Eucyclogobius newberryi'', кральовски лосос, сиверна пегава ''[[сова]]'' и штелеров морски лєв (ухата фока). Зєдинєни нациї 5. септембра 1980. року положели национални парк Редвуд на список шветовей [[Културна скарбнїца|културней скарбнїци]], а од 30.06.1983. року часц Калифорнийского побрежя ше находзи у рамикох медзинародного проєкту очуваня природи, [[Резерват природи|Резервати природи]].<ref>[https://web.archive.org/web/20160314143234/http://npshistory.com/publications/mab/us-biosphere-reserves.pdf „U.S. Biosphere Reserves”] (PDF). National Park Service. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 03. 2016. г. Приступљено 22. 5. 2016.</ref> == История == По 1850. рок лєс червеней секвої заберал коло 8 000 км<sup>2</sup> Клифорнийского побрежя. У сиверней часци того подруча жили автохтони америцки Индиянци зоз племена Юрок, Толова, Чилула и Вайот. На подручу парку ше находза вецей як 50 археолоґийни локалитети (старосци коло 4500 роки), 19 историйни локалитети и 21 место од окремного значеня за локалних Индиянцох.<ref>Castillo, Edward (1998). [https://web.archive.org/web/20081026054357/http://ceres.ca.gov/nahc/califindian.html „Short Overview of California Indian History”] California Native American Heritage Commission. Архивирано из оригинала 26. 10. 2008. г. Приступљено 7. 11. 2008.</ref> Богатство того подруча прицагло векше число копачох злата у периодзе Калифорнийскей златней горучки. Нєуспишни у тей роботи на концу постали лєсорубаче, а пошлїдок того то нєставанє вельких лєсових поверхносцох. == Характеристики == Надморска висина националного парку Редвуд варирує, од побрежя по бреги висини до 930 метери, сиверно од варошу Сан Франциска. Побрежє зоз прикрима стинами, притоками рикох и [[Писок|писковитима]] плажами длугоке 55 километри. Лєс червеней секвиї доминантни, забера коло 158 км<sup>2</sup>, а друга часц од 208 км<sup>2</sup> прекрита зоз другу веґетацию хтора наросла после керченя лєса у другей половнки XIX и на початку XX вику. Лєс секвої часц прастарого лєса хтори бул, у чаше диносаурусох, доминантни на цалим швеце. Нєшка секвоя рошнє на узких и влажних подручох сиверней Калифорниї и Ореґону, а цо висша надморска висина, а воздух вше сухши, так лєс замєнює прерия. Секвої треба коло 400 роки же би досциглa подполну дозретосц, а даєдни прикладнїки маю и 2000 роки. Єй груба лупа без смоли защита од огня, а пре нєстабилну подлогу и витор, старши стебла ше ламу. Автохтони Индиянци поламане стебло секвої хасновали за виробок кануох и правенє хижох, а вообще ше ґу нїм одношели як ґу святим. Нєшка стебла червеней секвої стоя як здогадованє на спомалшену еволуцию природи. У националним парку Редвуд рошню 856 файти рошлїнох, а од нїхтиса домашнї 699. Окрем секвої рошнє ядловец (дуґлазия, ''Pseudotsuga menziesii'' и вельки ядловец, ''Abies grandis''), дуб (''Lithocarpus densiflorus''), (''Tsuga heterophylla''), смрека (''Picea sitchensis'') и ореґонски явор (''Acer macrophyllum''). Животиньски швет облапя 75 файти цицарох, (медзи хторима: рис, сиверни єлень, стриберна лїшка, чарни медведз, видра и пума), 400 файти птицох, велї файти рибох и безпохребцинарох хтори, углавним, населюю океан. == Ґалерия == <gallery> Файл:California Redwood National and State Parks.jpg|Национални парк Редвуд Файл:Sequoia sempervirens Redwood National Park panorama.jpg|Лєшик секвойох у националним парку Редвуд Файл:Redwood-NP Map.png|Карта Националнохо парку Редвуд Файл:Redwood coast.jpg|Побрежє Националнохо парку Редвуд Файл:Crescent Beach Overlook Redwood National Park.jpg Файл:Hidden Beach, a beach in Redwood National Park.jpg Файл:Redwood M D Vaden.jpg Файл:Redwood Coast Fire Department - April 2023 - Sarah Stierch 02.jpg|Редвуд - на побрежю огньогасни дом Файл:Yurok plankhouse03 (cropped).jpg|Индиянска колїба од дескох секвої у парку Редвуд Файл:RooseveltElk 5061t.JPG|Вапити у парку Файл:Klamath River Overlook.JPG|Рика Кламатх Файл:Klamath River mouth aerial view.jpg </gallery> == Литература == * Marko Kataneo – Jasmina Trifoni, ''Svetska baština pod zaštitom UNESKA, prirodni rezervati'', Izdavač Pravoslavna reč, Novi Sad, 2007. godina, strana 240, 241 * National Park Service. [https://www.nps.gov/redw/index.htm „Redwood National and State Parks”.] Ретриевед ин 2006. * Redwood National and State Parks. [https://www.nps.gov/applications/parks/redw/ppdocuments/Visitor%20Guide_05.pdf „Visitor Guide”] (PDF). Ретриевед ин 2006. * Redwood: A Guide to Redwood National and State Parks, California. Interior Dept., National Park Service, Division of Publications. 1997. ISBN 978-0-912627-61-8. == Вонкашнї вязи == * [https://foresthistory.org/wp-content/uploads/2017/01/American-Forest-Institute_RedwoodNP_chronology.pdf Chronology: Establishment of the Redwood National Park] by Willard E. Pratt. Forest History Society website. * [https://foresthistory.org/research-explore/archives-library/fhs-archival-collections/inventory-of-the-redwood-national-park-records-1926-1980/ Inventory of the Redwood National Park Collection, 1926-1980] at the Forest History Society archives. {{Commonscat}} == Референци == <references /> [[Катеґория:Защита природи]] [[Катеґория:Защицени подруча]] [[Катеґория:Национални парки]] [[Катеґория:Национални парки Америки]] [[Катеґория:Сиверна Америка]] pcqsdho1r2ldtczkebecvzbe67zk1iv Пенкало 0 3212 19715 19623 2026-07-03T20:18:51Z Olirk55 19 Линки за референцу ушорйовани 19715 wikitext text/x-wiki [[Файл:Fountain pen writing (literacy).jpg|мини|250п|''Пенкало'']] '''Пенкало''' то [[клайбас]] у хторим єст нукашнї резервоар чечней тинти на бази води. Шлїд на паперу ше посцигує так же тинта з резервоара приходзи на верх пенкала зоз силу ґравитациї и капиларним зявеньом. За писанє з пенкалом потребни минимални прицисок. Полнєнє резервоара з тинту може буц ручне (з помоцу Пастеровей пипети або шприцу) або з механїзмом за полнєнє хтори уцицує тинту прейґ верху пенкала, ткв. пирка. Даєдни пенкала маю резервоар у форми патрони, хтору ше винїма и заменює з другу кед ше потроши. == Историят == Найстарши историйни запис о клайбасу як цо пенкало датирує зоз 10. вику. Року 953. калиф од Маґребу вимагал же би ше направело клайбас хтори нє забрудзи його руки або шмати, та му обезпечени клайбас чия тинта з резервоара путує по верх пирка, а хтора нє чури.<ref>Bosworth, C. E. (јесен 1981). . „A Mediaeval Islamic Prototype of the Fountain Pen?”. ''Journal of Semitic Studies''. '''XXVl''' (i).</ref> Деталї виробку механїзма роботи того клайбаса нє познати, а нє зачувани анї пенкала з того периоду. Єст записи же якаш форма клайбаса з резервоаром за тинту була доступна у Европи од 17. вику. Нємецки пренаходзач Даниєл Швентер 1636. року описал клайбас направени з двох пиркох за писанє. Єдно пирко служело як резервоар за тинту у другим пирку. Тинта була запечацована у пирку з плуту, а цадзела ше през мали отвор за писанє. Тиж так, року 1663. Самуел Пепис писал о стриберним клайбасу „у хторим єст тинти“.<ref>[https://www.pepysdiary.com/diary/1663/08/ Samuel Pepys, ''Diary'', 5 August 1663</ref> Познати историчар з Мериленду Гестер Дорси Ричардсон (1862-1933) писал о „трох стриберних пенкалох, хтори вредза 15 шилинґи“ у Анґлиї под час панованя Чарлса II коло 1649-1685.<ref>''Richardson, Hester Dorsey (1913). „Chapter XLVII: The Fountain Pen in the Time of Charles II”.[https://archive.org/details/sidelightsonmar01richgoog Side-lights on Maryland History, with Sketches of Early Maryland Families.] Baltimore, Md.: Williams & Wilkins Co.. бок [https://archive.org/details/sidelightsonmar01richgoog/page/216/mode/2up 216–217.] ISBN 978-0-8063-1468-6&lt;/nowiki&gt;.''</ref> По початок 18. вику, таки клайбаси постали познати као „полняци пирка“.[4] Гестер Дорси Ричардсон пренашол и запис зоз 1734. хтори направел Роберт Морис старши у кнїжки трошкох Роберта Мориса младшого, хтори у тим чаше бул у Филаделфиї, о „єдним полняцим пирку“.<ref>Matthew Henry, ''Commentary on the Whole Bible'', Zechariah iv. 2 (1710)</ref> Року 1828. усовершена технїка виробку тунього, ефикасного пирка за пенкало, цо оможлївело масовну продукцию пиркох з челїку у варошу Бирминґему од 1830. року. З тим барз звекшане локалне [[Тарґовина|тарґовище]] клайбасох и по 1850. рок вецей як половка пенкалох з челїчним пирком у швеце випродукована праве у тим варошу. На тисячи квалификовани роботнїки (уключуюци и жени) були заняти у фабрикох за продукцию пенкалох. Дальше усовершованє технїки продукциї оможлївело же би пенкала постали тунї и доступни векшому числу людзох, зоз чим стимуловане описменьованє и образованє жительства.<ref>''„The Manufacture of Steel Pens in Birmingham”. The Illustrated London News. '''18''' (471). 22. 2. 1851.''</ref> == Вонкашня вяза == * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%BE Penkalo] sr.wikipedia.org {{Commonscat}} == Референци == [[Катеґория: Прибор за писанє]] t7v9xynx3l2s1k95s9syx9d0zoj06ks Катеґория:Вецейзначна одреднїца 14 3217 19708 19691 2026-07-03T12:21:19Z Sveletanka 20 Понїщена пременка [[Special:Diff/19691|19691]] хаснователя [[Special:Contributions/Sveletanka|Sveletanka]] ([[User talk:Sveletanka|розгварка]]) 19708 wikitext text/x-wiki Тота Катеґория облапя боки хтори спадаю до вецейзначних одреднїцох. h0ofshgiq3qqs4ms4brsdv4ba9vwlas