Борци с територије Општине Ариље пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викикњиге</sitename>
    <dbname>srwikibooks</dbname>
    <base>https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.46.0-wmf.26</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викикњиге</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о викикњигама</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Кувар</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о кувару</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Борци с територије Општине Ариље пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11879</id>
    <revision>
      <id>23737</id>
      <parentid>22888</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T12:51:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>27382</id>
      </contributor>
      <comment>/* Трешњевица */</comment>
      <origin>23737</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9563" sha1="mlatt6is8v19rxixt2y482goiluw3qp" xml:space="preserve">'''Борци с територије Општине Ариље пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)'''

Састав Ибарске војске која се борила у Првом (познатом и као „Јаворски”) (1876-1877) и Другом Српско-турском рату (1877-1878), чиниле су Чачанска, Рудничка, Ужичка и Шабачка бригада и Добровољачки кор. Војници су регрутовани из народа, без посебне обуке, према старости разврстани у I, II и III класу.&lt;ref name=&quot;Ибарска војска&quot;&gt;{{cite book |title=Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата |date=1997. |publisher=Народни музеј |location=Чачак}}&lt;/ref&gt;

Ибарска војска борила се на два ратишта: јаворском и јужноморавском. Јаворско се протезало од Соколовице код Новог Пазара до Шаргана на Тари. Епитафи војницима палим на јужноморавском ратишту најчешће помињу Адровац, Самоково, Шиљеговац, Шуматовац, Кревети, Суви рт, Прокупље, Врање, Златокоп, Ниш, Борје, Велики извор и Радешки вис.&lt;ref name=&quot;Ибарска војска&quot;&gt;&lt;/ref&gt; Према епитафима, прве су жртве пале 24. јуна 1876. на Јавору, Кладници и Пазару, а последње 22. јануара 1878. године на Самокову код Куршумлије.&lt;ref name=&quot;Ибарска војска&quot;&gt;&lt;/ref&gt;

Натписи уклесани на надгробнике и крајпуташе представљају драгоцена историјска сведочења:

==Бреково==
'''Споменик Благоју Марковићу (†1876)''' ''(Бреково - гробље)''
: Овде почива раб божи БЛАГОЕ син почившег Радоице Марковића. Пож[иве] 22 г. Погибе на боју на Калипољу 24. јунија 1876. Ови крс подиже му брат Здравко и мајка Госпава. Донеше му кости у обшто гробље.&lt;ref name=&quot;Ибарска војска&quot;&gt;&lt;/ref&gt; 

==Вирово==
'''Споменик Борисаву Недељковићу (†1876)''' ''(Вирово – Недељковићи)''
: Знак овај показује краброг воиника I класе Баталиона БОРИСАВА син Милована Недељковића који се јуначки боријо са Турцима за отечество одупирући се сили Турској погибе 26. јуна 1876. Г. код Пазара у 24 г. живота свог по смрти остави сина Петра и супругу Радојку . Бог да га прости. Спомен п[одиже] Јован очув, Алексије брат и Петар син му.&lt;ref name=&quot;Драгачевски епитафи&quot;&gt;{{cite book |last=Стојић |first=Никола Ника |title=Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа |date=2011 |publisher=Међуопштински историјски архив |location=Чачак |isbn=978-86-80609-45-4 |edition=2. допуњено}}&lt;/ref&gt;

==Миросаљци==
'''Споменик Милошу Милојевићу (†1877)''' ''(Миросаљци – Горње гробље)''
: Знак Оваи показује краброг воиника I класе МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА коисе јуначки са турцима борио за отечество При Кнезу Милану Обреновићу Поживи 24. Г. а погибе. од турске пушке на Самокову 5. јануара 1877. Г. И овде тиело донешено и сарањено поред оца Петра Мил.&lt;ref name=&quot;Драгачевски епитафи&quot;&gt;&lt;/ref&gt;

==Трешњевица==
'''Споменик Стефану Павловићу (†1876)''' ''(Трешњевица – Поље)''
: Ој путниче чекни мало, не пожали труда свога што ћеш стати и читати биљег овај, реци бог да прости душу СТЕФАНА ПАВЛОВИЋА из Трешњевице храброг војника друге класе Баталијона Драгачевског кои је у 42. г. од живота свога јуначки борећи се противу турака у рату под књазом Миланом IV Обреновићем бранећи славу и слободу своје браће срба не одступајући испред турске силе пред војском Србском погинуо на шиљбоку на Борју 24. јуна 1876. г. Овај знак подиже му супруга Савка и синови Крста и Драгутин са браћом.&lt;ref name=&quot;Драгачевски епитафи&quot;&gt;&lt;/ref&gt;


'''Споменик Божи Раковићу (†1876)''' ''(Трешњевица – Поље)''
: Овај знак показује вјечну успомену поч. БОЖА РАКОВИЋА из Трешњевице бив. војника друге класе баталијона драгачевског којије у 24 Години Младости своје борећисе против Турака за Славу и Слободу Србије погинуо у битци код Пазара 27. јуна 1876. Г. Бог да му душу прости Споменик овај из велике жалости подигоше своме једином сину Тужни Родитељи Дамњан и Спасенија с коим да се место сина теше.&lt;ref name=&quot;Драгачевски епитафи&quot;&gt;&lt;/ref&gt;


'''Споменик Миловану Ненадићу (†1876)''' ''(Трешњевица – Поље)''
: Оваи Биљег Показује Пред Собом Сарањено Тело Почившег МИЛОВАНА НЕНАДИЋА из Трешњевице Краброг Воиника Прве Класе Баталијона Драгачевског Кои Поживи 24. г. умре 6. Деценбра 1876. г. Смрт му била од Ране добивене у Рату на Боином Пољу. Оваи спомен подигошему Браћа његова.&lt;ref name=&quot;Драгачевски епитафи&quot;&gt;&lt;/ref&gt;

==Церова==
'''Споменик Милутину Цветићу (†1876)''' ''(Церова – Доње гробље)''
: Нека му буде ова реч Бог да му душу прости Спомен оваи показује краброг доброг воиника МИЛУТИНА ЦВЕТИЋА из Церове кои живи 31. г. Бив. Кмет и после се јуначки борио са Турцима. А рањен 21. Јула 1876. г. Оваи спомен подиже из превелике туге и жалости супруга Обренија која са мужем поживела 12 година и брат му Живан.&lt;ref name=&quot;Драгачевски епитафи&quot;&gt;&lt;/ref&gt;

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Дудић |first=Никола |title=Стара гробља и надгробни белези у Србији |year=1995|publisher=Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета |location=Београд |isbn=978-86-80879-07-9|pages=}}
* {{cite book |title=Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата |date=1997. |publisher=Народни музеј |location=Чачак}}
* {{Cite book| ref = harv | last=Николић |first=Радојко |title=Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије |year=1998|publisher=Литопапир |location=Чачак|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv | last=Стојић |first=Никола Ника |title=Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа | year=2011 |publisher=Међуопштински историјски архив |location=Чачак |isbn=978-86-80609-45-4 |edition=2. допуњено}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Николић |first=Радојко |url=https://www.cacakmuzej.org.rs/files/Kamena_knjiga_predaka.pdf|title=Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије |year=2018|publisher=Народни музеј |location=Чачак |isbn=978-86-84067-63-2 |edition=2. допуњено}}</text>
      <sha1>mlatt6is8v19rxixt2y482goiluw3qp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Борци с територије Општине Ивањица пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11880</id>
    <revision>
      <id>23738</id>
      <parentid>22894</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T13:14:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>27382</id>
      </contributor>
      <comment>/* Лиса */</comment>
      <origin>23738</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12817" sha1="pzex75sp5xwv3gnzf0bkuwsujdhh7w2" xml:space="preserve">'''Борци с територије Општине Ивањице пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)'''

Састав Ибарске војске која се борила у Првом (познатом и као „Јаворски”) (1876-1877) и Другом Српско-турском рату (1877-1878), чиниле су Чачанска, Рудничка, Ужичка и Шабачка бригада и Добровољачки кор. Војници су регрутовани из народа, без посебне обуке, према старости разврстани у I, II и III класу.&lt;ref name=&quot;Ибарска војска&quot;&gt;{{cite book |title=Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата |date=1997. |publisher=Народни музеј |location=Чачак}}&lt;/ref&gt;

Ибарска војска борила се на два ратишта: јаворском и јужноморавском. Јаворско се протезало од Соколовице код Новог Пазара до Шаргана на Тари. Епитафи војницима палим на јужноморавском ратишту најчешће помињу Адровац, Самоково, Шиљеговац, Шуматовац, Кревети, Суви рт, Прокупље, Врање, Златокоп, Ниш, Борје, Велики извор и Радешки вис.&lt;ref name=&quot;Ибарска војска&quot;&gt;&lt;/ref&gt; Према епитафима, прве су жртве пале 24. јуна 1876. на Јавору, Кладници и Пазару, а последње 22. јануара 1878. године на Самокову код Куршумлије.&lt;ref name=&quot;Ибарска војска&quot;&gt;&lt;/ref&gt;

Натписи уклесани на надгробнике и крајпуташе представљају драгоцена историјска сведочења:

==Ерчеге==
'''Споменик Антонију Јелићу (†1876)''' ''(Рокци – Палибрчки гроб)''
: Овај биљег показује АНТОНИЈА ЈЕЛИЋА из Ерчега бивши поднаредника пешачког који је 3. године у Београду Књаза и отечество своје усрдно и верио одслужијо затим постављеног за водника треће чете баталиона Моравичког Ужичке бригаде прве кл[а]се који у 25. год. живота у најлепшем цвету младости своје за Славу и слободу и независност Србије јуначки борећи се против Турака погибе у борби на Калипољу 24. јуниа 1876. год. Бог да му душу прости. Овај вјечни споменик подигоше му браћа његова Филип и Радош.&lt;ref name=&quot;Палибрчки крајпуташи&quot;&gt;{{Cite book| ref=|last|harv=Бојовић |first1=Невенка |title=Крајпуташи код Палибрчког гроба у Рокцима |journal=Зборник радова Народног музеја, Чачак |date=1985 |volume=XV |publisher=Народни музеј |location=Чачак}}&lt;/ref&gt;


'''Споменик Милану Спасовићу (†1879)''' ''(Рокци – Палибрчки гроб)''
: Приђи ближе путниче не зажали труда мало што ћеш стати и читати. Слова ова показују вредног Срба овог МИЛАНА СПАСОВИЋА из села Ерчега бивш. каплара и писара 1. пољске батерије који се у рату 1876. и 1877. г. за владе Књаза Милана Обрено. против Турака храбро боријо и у 22. години живота у најлепшем цвету младости своје умро у месту рођења свог 1. јануара 1879. год. Бог да му душу прости. Овај спомен подиже му отац Марко и стриц Коста. Писа и реза Миле Поповић Свештице.&lt;ref name=&quot;Палибрчки крајпуташи&quot;&gt;{{Cite book| ref=|last|harv=Бојовић |first1=Невенка |title=Крајпуташи код Палибрчког гроба у Рокцима |journal=Зборник радова Народног музеја, Чачак |date=1985 |volume=XV |publisher=Народни музеј |location=Чачак}}&lt;/ref&gt;

==Лиса==
'''Споменик Ранку Боровићу (†1878)''' ''(Лиса – Вратоње)''
: Овај биљег показује тело почив РАНКА БОРОВИЋА из Села Лисе којие у 21-ој год Живота свог храбро борећисе у рату погинуо на соколовини од турака 1 Јануара 1878. г. Бог даму душу прости Свом једином незаборављеном сину знак овај подигоше ожалошћени родитељи Спасое и Стојка.&lt;ref name=&quot;Драгачевски епитафи&quot;&gt;{{cite book |last=Стојић |first=Никола Ника |title=Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа |date=2011 |publisher=Међуопштински историјски архив |location=Чачак |isbn=978-86-80609-45-4 |edition=2. допуњено}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Радивојевић&quot;&gt;{{cite book |last1=Радивојевић |first1=Драгутин М. |title=Камена казивања ратника: моравички крајпуташи |date=1995 |publisher=Литопапир |location=Чачак}}&lt;/ref&gt;

'''Споменик Јовану Комадини (†1878)''' ''(Свештица)''
: Овај спомен показује храброг србског војника ЈОВАНА сина Марка Комадине из села Лисе ср. драгачевског окр. чачанс. Бив. артиљериског наредника кои је у србско-турском рату год. 1876. у кланцима јаворски позиција на опште задовољство јуначки се боријо и 1878. г. у бившој Старој а сада Новој Србији такође за ослобођење и независност миле своје имовине Србије у званом месту Прокупљу 14. јануара 1878. год. у 28ој год. живота у најлепшем цвету своје младости на велику тугу и жалост фамилије, особито старог му оца Марка драгоцени му живот у рату окончо.&lt;ref name=&quot;Ибарска војска&quot;&gt;&lt;/ref&gt;

==Луке==
'''Споменик Добрици Коџопељи (†1876)''' ''(Луке – Лазовићи)''
: Споменик ДОБРИЦЕ  КОЏОПЕЉЕ из Села Лука бив храброг војника прве класе баталијона Драгачевскоg  Који је у 32 год. живота свог за отаџбину славу и слободу Браће своје Срба борећи се против турака погинуо у битци на Шиљеговцу округ Алексиначки 15. Сеп. 1876. г. Овај знак подижему ожалошћена мати Пауна Написо Мијаило Поповић из Свештице под управљањем стараоца Его Андрије Коџопеље.&lt;ref name=&quot;Драгачевски епитафи&quot;&gt;&lt;/ref&gt;


'''Споменик Луки Лазовићу (†1876)''' ''(Лазовића брдо – крај пута)''
: То ест человек. Оваи знак показуе име ЛУКА ЛАЗОВИЋ бившег воиника II чете I класе драгачевск. Баталиона кои поживи 22. г  а погибе на шиљеговцима октобр. 1876-г борећи се с турцима за веру и отечество Србско (...) Оваи спомен подижему брат јовица и мајка неранџа.&lt;ref name=&quot;Драгачевски епитафи&quot;&gt;&lt;/ref&gt;


'''Споменик Петру Зучковићу (†1878)'''  ''(Ивањица – крај Ветеринарске станице)''
: Овај спомен показује тјело ПЕТРА ЗУЧКОВИЋА из села Лука бив. храброг војника друге класе баталиона Драгачевског који је у 40-тој год. Живота погинуо за славу и слободу Срба. Јуначки борећи се противу Турака погинуо у рату на Соколовици 1. јануара 1878. год. Бог да му душу прости. Знак овај подигоше му брат Сретен и синови Коста, Богосав и Милован. Писао Ми[јаило] Поповић из Свјештице.&lt;ref name=&quot;Драгачевски епитафи&quot;&gt;&lt;/ref&gt;

==Осоница==
'''Споменик Аћиму Милутиновићу (†1878)'''  ''(Ивањица – крај Ветеринарске станице)''
: Овај биљег показује вјечну успомену почивш. АЋИМА МИЛУТИНОВИЋА из села Осонице, бившег храброг војника друге кл. Баталиона Драгачевског коњ. У 45. годин. живота свог јуначки борећи се против Турака за славу и слободу своје браће Срба, погинуо у битки код Пазара 1. јануара 1878. год. Бог да му душу прости. Овај спомен подигоше синови Владимир и Никола са млађом браћом.&lt;ref name=&quot;Драгачевски епитафи&quot;&gt;&lt;/ref&gt;

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
* {{Cite book| ref=|last|harv=Бојовић |first1=Невенка |title=Крајпуташи код Палибрчког гроба у Рокцима |journal=Зборник радова Народног музеја, Чачак |date=1985 |volume=XV |publisher=Народни музеј |location=Чачак}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Дудић |first=Никола |title=Стара гробља и надгробни белези у Србији |year=1995|publisher=Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета |location=Београд |isbn=978-86-80879-07-9|pages=}}
* {{cite book |last1=Радивојевић |first1=Драгутин М. |title=Камена казивања ратника: моравички крајпуташи |date=1995 |publisher=Литопапир |location=Чачак}}
* {{cite book |title=Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата |date=1997. |publisher=Народни музеј |location=Чачак}}
* {{Cite book| ref = harv | last=Николић |first=Радојко |title=Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије |year=1998|publisher=Литопапир |location=Чачак|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv | last=Стојић |first=Никола Ника |title=Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа | year=2011 |publisher=Међуопштински историјски архив |location=Чачак |isbn=978-86-80609-45-4 |edition=2. допуњено}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Николић |first=Радојко |url=https://www.cacakmuzej.org.rs/files/Kamena_knjiga_predaka.pdf|title=Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије |year=2018|publisher=Народни музеј |location=Чачак |isbn=978-86-84067-63-2 |edition=2. допуњено}}</text>
      <sha1>pzex75sp5xwv3gnzf0bkuwsujdhh7w2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Барска кокица</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12132</id>
    <revision>
      <id>23739</id>
      <parentid>23710</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T16:08:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23739</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4569" sha1="6ou43rwaku4336vm04goqrv5d78tmbx" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Gallinula_chloropus_(Linnaeus,_1758).jpg]]
Барска кокица или журка ([[Латински језик|лат.]] ''Gallinula chloropus'') је врста [[птице]] из [[Породица (биологија)|породице]] [[Барске коке|барских кока]] ([[Латински језик|лат.]] ''Rallidae''). Настањује мочваре са богатом приобалном вегетацијом, баре, рибњаке и слична водена станишта. 

== Изглед ==
Женка и мужјак барске кокице су веома слични по изгледу, док је мужјак мало већи. То је птица средње величине, која достиже дужину од 30–38 cm и распон крила од 50–62 cm. Одрасле јединке достижу тежину од 192–500 g. Перје је црне и тамносмеђе боје, са изузетком доње стране репа које је беле боје. Кљун барске кокице је троугластог облика и већим делом је црвен, али је врх жуте боје. Очи су тамно црвене боје. Ноге су жуте, а на стопалима између прстију нема пловне кожице, али упркос томе је веома добар пливач. Одрасле барске кокице на челу имају плочицу (лису) црвене боје. 

== Станиште ==
Барска кокица насељава водена [[Станиште|станишта]] са стајаћом и споротекућом водом, као што су мочваре, баре, рибњаци, канали, језера богата вегетацијом и друго, мада се настањује и у другим областима, на пример у градским парковима. За ову врсту је значајније постојање подесне обалске вегетације него квалитет воде. 

У подручјима где се зими вода замрзава је селица, иако неки примерци зимују у Србији. У Београду живи на локалитету Бара Рева, мочварном тлу између леве обале Дунава и насеља Крњача. У Србији спада у ловостајем заштићену дивљач тако да сме да се лови од почетка септембра до краја фебруара, када почиње сезона парења. 

== Исхрана ==
Барска кокица је сваштојед. Храни се разним врстама воденог биља, као и малим воденим организмима (рибама, рачићима и др.). Такође се храни и великим бројем инсеката (лептири, пчеле, осе, скакавци, мрави). 

== Размножавање ==
Барска кокица гради гнездо на тлу у густој вегетацији. Разможава се у пролеће, између средине марта и средине маја. Инкубација траје око три недеље. Оба родитеља леже на јајима и хране птиће. Птићи се излежу после 40–50 дана, а неколико недеља након излегања, постају самостални, док већ следеће сезоне постају полно зрели. Када су угрожени, птићи се пењу на леђа одраслих, који одлећу са младима на сигурно. 

== Занимљивости ==
Барска кокица се [[Вокализација птица|оглашава]] на различите начине: обично је тиха, али у случају опасности производи гласан, шиштав звук којим упозорава остале птице. 

За разлику од већине других птица из породице ''Ralliedae'', барске кокице су веома добре у летењу, што највероватније објашњава њихову широку распрострањеност.</text>
      <sha1>6ou43rwaku4336vm04goqrv5d78tmbx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23740</id>
      <parentid>23739</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T16:11:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23740</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4575" sha1="h9cyg0gxfvouo1t76vr4v4o8zoud1os" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Gallinula_chloropus_%28Linnaeus%2C_1758%29.jpg]]
Барска кокица или журка ([[Латински језик|лат.]] ''Gallinula chloropus'') је врста [[птице]] из [[Породица (биологија)|породице]] [[Барске коке|барских кока]] ([[Латински језик|лат.]] ''Rallidae''). Настањује мочваре са богатом приобалном вегетацијом, баре, рибњаке и слична водена станишта. 

== Изглед ==
Женка и мужјак барске кокице су веома слични по изгледу, док је мужјак мало већи. То је птица средње величине, која достиже дужину од 30–38 cm и распон крила од 50–62 cm. Одрасле јединке достижу тежину од 192–500 g. Перје је црне и тамносмеђе боје, са изузетком доње стране репа које је беле боје. Кљун барске кокице је троугластог облика и већим делом је црвен, али је врх жуте боје. Очи су тамно црвене боје. Ноге су жуте, а на стопалима између прстију нема пловне кожице, али упркос томе је веома добар пливач. Одрасле барске кокице на челу имају плочицу (лису) црвене боје. 

== Станиште ==
Барска кокица насељава водена [[Станиште|станишта]] са стајаћом и споротекућом водом, као што су мочваре, баре, рибњаци, канали, језера богата вегетацијом и друго, мада се настањује и у другим областима, на пример у градским парковима. За ову врсту је значајније постојање подесне обалске вегетације него квалитет воде. 

У подручјима где се зими вода замрзава је селица, иако неки примерци зимују у Србији. У Београду живи на локалитету Бара Рева, мочварном тлу између леве обале Дунава и насеља Крњача. У Србији спада у ловостајем заштићену дивљач тако да сме да се лови од почетка септембра до краја фебруара, када почиње сезона парења. 

== Исхрана ==
Барска кокица је сваштојед. Храни се разним врстама воденог биља, као и малим воденим организмима (рибама, рачићима и др.). Такође се храни и великим бројем инсеката (лептири, пчеле, осе, скакавци, мрави). 

== Размножавање ==
Барска кокица гради гнездо на тлу у густој вегетацији. Разможава се у пролеће, између средине марта и средине маја. Инкубација траје око три недеље. Оба родитеља леже на јајима и хране птиће. Птићи се излежу после 40–50 дана, а неколико недеља након излегања, постају самостални, док већ следеће сезоне постају полно зрели. Када су угрожени, птићи се пењу на леђа одраслих, који одлећу са младима на сигурно. 

== Занимљивости ==
Барска кокица се [[Вокализација птица|оглашава]] на различите начине: обично је тиха, али у случају опасности производи гласан, шиштав звук којим упозорава остале птице. 

За разлику од већине других птица из породице ''Ralliedae'', барске кокице су веома добре у летењу, што највероватније објашњава њихову широку распрострањеност.</text>
      <sha1>h9cyg0gxfvouo1t76vr4v4o8zoud1os</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23741</id>
      <parentid>23740</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T16:11:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23741</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4529" sha1="n3mz80lx8mev0c8xovvgosu3tf97an8" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:]]
Барска кокица или журка ([[Латински језик|лат.]] ''Gallinula chloropus'') је врста [[птице]] из [[Породица (биологија)|породице]] [[Барске коке|барских кока]] ([[Латински језик|лат.]] ''Rallidae''). Настањује мочваре са богатом приобалном вегетацијом, баре, рибњаке и слична водена станишта. 

== Изглед ==
Женка и мужјак барске кокице су веома слични по изгледу, док је мужјак мало већи. То је птица средње величине, која достиже дужину од 30–38 cm и распон крила од 50–62 cm. Одрасле јединке достижу тежину од 192–500 g. Перје је црне и тамносмеђе боје, са изузетком доње стране репа које је беле боје. Кљун барске кокице је троугластог облика и већим делом је црвен, али је врх жуте боје. Очи су тамно црвене боје. Ноге су жуте, а на стопалима између прстију нема пловне кожице, али упркос томе је веома добар пливач. Одрасле барске кокице на челу имају плочицу (лису) црвене боје. 

== Станиште ==
Барска кокица насељава водена [[Станиште|станишта]] са стајаћом и споротекућом водом, као што су мочваре, баре, рибњаци, канали, језера богата вегетацијом и друго, мада се настањује и у другим областима, на пример у градским парковима. За ову врсту је значајније постојање подесне обалске вегетације него квалитет воде. 

У подручјима где се зими вода замрзава је селица, иако неки примерци зимују у Србији. У Београду живи на локалитету Бара Рева, мочварном тлу између леве обале Дунава и насеља Крњача. У Србији спада у ловостајем заштићену дивљач тако да сме да се лови од почетка септембра до краја фебруара, када почиње сезона парења. 

== Исхрана ==
Барска кокица је сваштојед. Храни се разним врстама воденог биља, као и малим воденим организмима (рибама, рачићима и др.). Такође се храни и великим бројем инсеката (лептири, пчеле, осе, скакавци, мрави). 

== Размножавање ==
Барска кокица гради гнездо на тлу у густој вегетацији. Разможава се у пролеће, између средине марта и средине маја. Инкубација траје око три недеље. Оба родитеља леже на јајима и хране птиће. Птићи се излежу после 40–50 дана, а неколико недеља након излегања, постају самостални, док већ следеће сезоне постају полно зрели. Када су угрожени, птићи се пењу на леђа одраслих, који одлећу са младима на сигурно. 

== Занимљивости ==
Барска кокица се [[Вокализација птица|оглашава]] на различите начине: обично је тиха, али у случају опасности производи гласан, шиштав звук којим упозорава остале птице. 

За разлику од већине других птица из породице ''Ralliedae'', барске кокице су веома добре у летењу, што највероватније објашњава њихову широку распрострањеност.</text>
      <sha1>n3mz80lx8mev0c8xovvgosu3tf97an8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23742</id>
      <parentid>23741</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T16:16:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23742</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4803" sha1="r0i9mh93a5llcwygma27kw7nau0al50" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Gallinula_chloropus_(Linnaeus,_1758).jpg |мини|Барска кокица]]
Барска кокица или журка ([[Латински језик|лат.]] ''Gallinula chloropus'') је врста [[птице]] из [[Породица (биологија)|породице]] [[Барске коке|барских кока]] ([[Латински језик|лат.]] ''Rallidae''). Настањује мочваре са богатом приобалном вегетацијом, баре, рибњаке и слична водена станишта. 

== Изглед ==
[[Датотека:Common_moorhen_(Gallinula_chloropus)_France.jpg|мини|Барска кокица]]
Женка и мужјак барске кокице су веома слични по изгледу, док је мужјак мало већи. То је птица средње величине, која достиже дужину од 30–38 cm и распон крила од 50–62 cm. Одрасле јединке достижу тежину од 192–500 g. Перје је црне и тамносмеђе боје, са изузетком доње стране репа које је беле боје. Кљун барске кокице је троугластог облика и већим делом је црвен, али је врх жуте боје. Очи су тамно црвене боје. Ноге су жуте, а на стопалима између прстију нема пловне кожице, али упркос томе је веома добар пливач. Одрасле барске кокице на челу имају плочицу (лису) црвене боје. 

== Станиште ==
[[Датотека:Gallinula_chloropus_barska_kokica.jpg|мини|Барска кокица]]
Барска кокица насељава водена [[Станиште|станишта]] са стајаћом и споротекућом водом, као што су мочваре, баре, рибњаци, канали, језера богата вегетацијом и друго, мада се настањује и у другим областима, на пример у градским парковима. За ову врсту је значајније постојање подесне обалске вегетације него квалитет воде. 

У подручјима где се зими вода замрзава је селица, иако неки примерци зимују у Србији. У Београду живи на локалитету Бара Рева, мочварном тлу између леве обале Дунава и насеља Крњача. У Србији спада у ловостајем заштићену дивљач тако да сме да се лови од почетка септембра до краја фебруара, када почиње сезона парења. 

== Исхрана ==
Барска кокица је сваштојед. Храни се разним врстама воденог биља, као и малим воденим организмима (рибама, рачићима и др.). Такође се храни и великим бројем инсеката (лептири, пчеле, осе, скакавци, мрави). 

== Размножавање ==
Барска кокица гради гнездо на тлу у густој вегетацији. Разможава се у пролеће, између средине марта и средине маја. Инкубација траје око три недеље. Оба родитеља леже на јајима и хране птиће. Птићи се излежу после 40–50 дана, а неколико недеља након излегања, постају самостални, док већ следеће сезоне постају полно зрели. Када су угрожени, птићи се пењу на леђа одраслих, који одлећу са младима на сигурно. 

== Занимљивости ==
Барска кокица се [[Вокализација птица|оглашава]] на различите начине: обично је тиха, али у случају опасности производи гласан, шиштав звук којим упозорава остале птице. 

За разлику од већине других птица из породице ''Ralliedae'', барске кокице су веома добре у летењу, што највероватније објашњава њихову широку распрострањеност.</text>
      <sha1>r0i9mh93a5llcwygma27kw7nau0al50</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23744</id>
      <parentid>23742</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T16:22:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23744</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4816" sha1="kbv1zs56gmxkyx16hbl6ouplypf2v43" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Gallinula_chloropus_(Linnaeus,_1758).jpg |мини|Барска кокица]]
Барска кокица или журка ([[Латински језик|лат.]] ''Gallinula chloropus'') је врста [[птице]] из [[Породица (биологија)|породице]] [[Барске коке|барских кока]] ([[Латински језик|лат.]] ''Rallidae''). Настањује мочваре са богатом приобалном вегетацијом, баре, рибњаке и слична водена станишта. 

== Изглед ==
[[Датотека:Common_moorhen_(Gallinula_chloropus)_France.jpg|мини|Изглед Барске кокице]]
Женка и мужјак барске кокице су веома слични по изгледу, док је мужјак мало већи. То је птица средње величине, која достиже дужину од 30–38 cm и распон крила од 50–62 cm. Одрасле јединке достижу тежину од 192–500 g. Перје је црне и тамносмеђе боје, са изузетком доње стране репа које је беле боје. Кљун барске кокице је троугластог облика и већим делом је црвен, али је врх жуте боје. Очи су тамно црвене боје. Ноге су жуте, а на стопалима између прстију нема пловне кожице, али упркос томе је веома добар пливач. Одрасле барске кокице на челу имају плочицу (лису) црвене боје. 

== Станиште ==
[[Датотека:Gallinula_chloropus_barska_kokica.jpg|мини|Барска кокица]]
Барска кокица насељава водена [[Станиште|станишта]] са стајаћом и споротекућом водом, као што су мочваре, баре, рибњаци, канали, језера богата вегетацијом и друго, мада се настањује и у другим областима, на пример у градским парковима. За ову врсту је значајније постојање подесне обалске вегетације него квалитет воде. 

У подручјима где се зими вода замрзава је селица, иако неки примерци зимују у Србији. У Београду живи на локалитету Бара Рева, мочварном тлу између леве обале Дунава и насеља Крњача. У Србији спада у ловостајем заштићену дивљач тако да сме да се лови од почетка септембра до краја фебруара, када почиње сезона парења. 

== Исхрана ==
Барска кокица је сваштојед. Храни се разним врстама воденог биља, као и малим воденим организмима (рибама, рачићима и др.). Такође се храни и великим бројем инсеката (лептири, пчеле, осе, скакавци, мрави). 

== Размножавање ==
Барска кокица гради гнездо на тлу у густој вегетацији. Разможава се у пролеће, између средине марта и средине маја. Инкубација траје око три недеље. Оба родитеља леже на јајима и хране птиће. Птићи се излежу после 40–50 дана, а неколико недеља након излегања, постају самостални, док већ следеће сезоне постају полно зрели. Када су угрожени, птићи се пењу на леђа одраслих, који одлећу са младима на сигурно. 

== Занимљивости ==
Барска кокица се [[Вокализација птица|оглашава]] на различите начине: обично је тиха, али у случају опасности производи гласан, шиштав звук којим упозорава остале птице. 

За разлику од већине других птица из породице ''Ralliedae'', барске кокице су веома добре у летењу, што највероватније објашњава њихову широку распрострањеност.</text>
      <sha1>kbv1zs56gmxkyx16hbl6ouplypf2v43</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23783</id>
      <parentid>23744</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:31:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23783</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4816" sha1="2vgpaibpo8cf00vmsrur9d864vnkpkv" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Gallinula_chloropus_(Linnaeus,_1758).jpg |мини|Барска кокица]]
Барска кокица или журка ([[Латински језик|лат.]] ''Gallinula chloropus'') је врста [[птице]] из [[Породица (биологија)|породице]] [[Барске коке|барских кока]] ([[Латински језик|лат.]] ''Rallidae''). Настањује мочваре са богатом приобалном вегетацијом, баре, рибњаке и слична водена станишта. 

== Изглед ==
[[Датотека:Common_moorhen_(Gallinula_chloropus)_France.jpg|мини|Изглед барске кокице]]
Женка и мужјак барске кокице су веома слични по изгледу, док је мужјак мало већи. То је птица средње величине, која достиже дужину од 30–38 cm и распон крила од 50–62 cm. Одрасле јединке достижу тежину од 192–500 g. Перје је црне и тамносмеђе боје, са изузетком доње стране репа које је беле боје. Кљун барске кокице је троугластог облика и већим делом је црвен, али је врх жуте боје. Очи су тамно црвене боје. Ноге су жуте, а на стопалима између прстију нема пловне кожице, али упркос томе је веома добар пливач. Одрасле барске кокице на челу имају плочицу (лису) црвене боје. 

== Станиште ==
[[Датотека:Gallinula_chloropus_barska_kokica.jpg|мини|Барска кокица]]
Барска кокица насељава водена [[Станиште|станишта]] са стајаћом и споротекућом водом, као што су мочваре, баре, рибњаци, канали, језера богата вегетацијом и друго, мада се настањује и у другим областима, на пример у градским парковима. За ову врсту је значајније постојање подесне обалске вегетације него квалитет воде. 

У подручјима где се зими вода замрзава је селица, иако неки примерци зимују у Србији. У Београду живи на локалитету Бара Рева, мочварном тлу између леве обале Дунава и насеља Крњача. У Србији спада у ловостајем заштићену дивљач тако да сме да се лови од почетка септембра до краја фебруара, када почиње сезона парења. 

== Исхрана ==
Барска кокица је сваштојед. Храни се разним врстама воденог биља, као и малим воденим организмима (рибама, рачићима и др.). Такође се храни и великим бројем инсеката (лептири, пчеле, осе, скакавци, мрави). 

== Размножавање ==
Барска кокица гради гнездо на тлу у густој вегетацији. Разможава се у пролеће, између средине марта и средине маја. Инкубација траје око три недеље. Оба родитеља леже на јајима и хране птиће. Птићи се излежу после 40–50 дана, а неколико недеља након излегања, постају самостални, док већ следеће сезоне постају полно зрели. Када су угрожени, птићи се пењу на леђа одраслих, који одлећу са младима на сигурно. 

== Занимљивости ==
Барска кокица се [[Вокализација птица|оглашава]] на различите начине: обично је тиха, али у случају опасности производи гласан, шиштав звук којим упозорава остале птице. 

За разлику од већине других птица из породице ''Ralliedae'', барске кокице су веома добре у летењу, што највероватније објашњава њихову широку распрострањеност.</text>
      <sha1>2vgpaibpo8cf00vmsrur9d864vnkpkv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Барска шљука</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12133</id>
    <revision>
      <id>23743</id>
      <parentid>23715</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T16:22:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23743</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3860" sha1="7mr1oigb34pmapwnsmx9gxw0jawy5q5" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Common_Snipe_(Gallinago_gallinago),_Easter_Loch,_Uyeasound_-_geograph.org.uk_-_4989560.jpg|мини|Барска шљука]]
Барска Шљука (Gallinago gallinago)  је добила назив од латинске речи gallina (кокошка) и суфикса (ago), што означава птицу која личи на кокошку. Припада птицама селицама. 

== Изглед ==
[[Датотека:Gallinago_gallinago_common_snipe_Bekassine_Sumpfschnepfe.jpg|мини|Изглед Барске шљуке]]
Има веома дуг и прав кљун, тамне боје, дужине између 5 и 7,7 cm. На перју доминирају браон и крем боја са сложеним шарама које јој служе као савршена камуфлажа. Има упечатљиве тамне и светле пруге на темену главе и преко очију. Ноге су јој кратке и обично сивкасто-зелене или жућкасте боје. Одрасле птице су дуге око 23-28 cm, са распоном крила од 39 до 45cm.

== Станиште ==
[[Датотека:Common_Snipe_(Gallinago_gallinago),_Baltasound_-_geograph.org.uk_-_7879929.jpg|мини|Барска шљука]]
Њена примарна станишта укључују мочваре, баре,  плавне и влажне ливаде као и тресетишта и ритска подручија. У време сезоне гнежђења насељава велики део северне хемисфере, пре свега централни и северни део Европе и Азије. За време зиме мигрира у јужније делове Европе, Азије, али такође се може наћи и у Африци. У Србији се најчешће  може наћи у Војводини, у ритовима и мочварама Горњег Подунавља.

== Исхрана ==
Она се најчешће храни бескичмењацима попут инсеката, глиста, рачића, али и малим жабама. Од биљне хране најчешће се храни семенкама биљакама. 

== Размножавање ==
Женка прави плитко удубљење у земљи добро сакривено у трави. Најчешће полаже четири јајета маслинасто зелене или браонкасте боје са тамним мрљама. Инкубација траје око 17 до 20 дана, а на јајима леже оба родитеља. Већ неколико часова након излегања, младунци могу да прате родитеље и веома брзо се осамостаљују. У просеку барска шљука о потомству се стара до 30 дана.

== Занимљивости ==
Карактеристично за барску шљуку је то што су јој очи са видокругом од 360 степени и има флексибилан кљун. У Србији спада у делом заштићену врсту, то јест њен лов је ограничен и контролисан у складу са законом. У народним предањима и веровањима сматра се мистериозном птицом која је повезана са водом и небом. Њено оглашавање тумачи се као ритуално смањивање воде или досипање воде из ока, што је директно повезано са кишом.</text>
      <sha1>7mr1oigb34pmapwnsmx9gxw0jawy5q5</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23788</id>
      <parentid>23743</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:33:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23788</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3860" sha1="4injxltv9m5wev2adfpfdkpwrw11pjv" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Common_Snipe_(Gallinago_gallinago),_Easter_Loch,_Uyeasound_-_geograph.org.uk_-_4989560.jpg|мини|Барска шљука]]
Барска Шљука (Gallinago gallinago)  је добила назив од латинске речи gallina (кокошка) и суфикса (ago), што означава птицу која личи на кокошку. Припада птицама селицама. 

== Изглед ==
[[Датотека:Gallinago_gallinago_common_snipe_Bekassine_Sumpfschnepfe.jpg|мини|Изглед барске шљуке]]
Има веома дуг и прав кљун, тамне боје, дужине између 5 и 7,7 cm. На перју доминирају браон и крем боја са сложеним шарама које јој служе као савршена камуфлажа. Има упечатљиве тамне и светле пруге на темену главе и преко очију. Ноге су јој кратке и обично сивкасто-зелене или жућкасте боје. Одрасле птице су дуге око 23-28 cm, са распоном крила од 39 до 45cm.

== Станиште ==
[[Датотека:Common_Snipe_(Gallinago_gallinago),_Baltasound_-_geograph.org.uk_-_7879929.jpg|мини|Барска шљука]]
Њена примарна станишта укључују мочваре, баре,  плавне и влажне ливаде као и тресетишта и ритска подручија. У време сезоне гнежђења насељава велики део северне хемисфере, пре свега централни и северни део Европе и Азије. За време зиме мигрира у јужније делове Европе, Азије, али такође се може наћи и у Африци. У Србији се најчешће  може наћи у Војводини, у ритовима и мочварама Горњег Подунавља.

== Исхрана ==
Она се најчешће храни бескичмењацима попут инсеката, глиста, рачића, али и малим жабама. Од биљне хране најчешће се храни семенкама биљакама. 

== Размножавање ==
Женка прави плитко удубљење у земљи добро сакривено у трави. Најчешће полаже четири јајета маслинасто зелене или браонкасте боје са тамним мрљама. Инкубација траје око 17 до 20 дана, а на јајима леже оба родитеља. Већ неколико часова након излегања, младунци могу да прате родитеље и веома брзо се осамостаљују. У просеку барска шљука о потомству се стара до 30 дана.

== Занимљивости ==
Карактеристично за барску шљуку је то што су јој очи са видокругом од 360 степени и има флексибилан кљун. У Србији спада у делом заштићену врсту, то јест њен лов је ограничен и контролисан у складу са законом. У народним предањима и веровањима сматра се мистериозном птицом која је повезана са водом и небом. Њено оглашавање тумачи се као ритуално смањивање воде или досипање воде из ока, што је директно повезано са кишом.</text>
      <sha1>4injxltv9m5wev2adfpfdkpwrw11pjv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Бела плиска</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12134</id>
    <revision>
      <id>23745</id>
      <parentid>23711</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T16:26:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23745</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5003" sha1="hjpujvkk300rj9x3b01v7to45f8df70" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:L%E2%81%A0inerle_-_M%E2%81%A0otacilla_alba_in_Austevoll.jpg|мини|Бела Плиска]]
Бела плиска је мала речна птица из породице плиски. Она је једна од најпрепознатљивијих и најраспрострањенијих птица у Европи и Азији. Често се може видети у близини вода, на пољима, али и у градским срединама где се одлично прилагођава присуству човека. Због своје покретљивости и занимљивом понашању представља занимљив предмет проучавања у разним наукама.

== Изглед ==
[[Датотека:Motacilla_alba_-_White_wagtail_in_Tuzla_03.jpg|мини|Изглед Беле Плиске]]
Плиске се јасно разликују од осталих птица певачица. Ноге су им високе и витке, стопала имају дуге прсте са великим канџама.Тело им је витко и лако покретљиво. Позади имају дуг, узан реп. Задатак му је да при трчању одржава равнотежу помоћу сталног њихања. Кљун је танак и личи на иглу за шивење, а језик је напред рашчешљан, што је од велике користи при узимању ситне хране. Бела плиска дугачка је 20 центиметара, одозго је сива, а одоздо бела. Распон између крила је од 25 до 30 центиметара, а достижу тежину од око 20 грама.

== Станиште ==
[[Датотека:Motacilla_alba_-_White_wagtail,_Kahramanmara%C5%9F_2016-11-18_01-2.jpg|мини|Бела Плиска]]
Плиска живи у целој Европи, Малој Азији, на Блиском истоку. Зими путује све до унутрашњности Африке, мада понеке нађу скровишта већ у јужној Европи. Селица је, али поједини примерци презиме тамо где се воде не залеђују. У нашим крајевима јавља се почетком марта, по повољном времену често још последњих дана фебруара, напушта нас тек у октобру, понекад још раније. Избегава високу шуму и не насељава пустиње. Задржава се свуда , питома је и често се настањује у близини великих грађевина.

== Исхрана ==
Плиска на обалама тражи инсекте, њихове ларве и лутке. Из блата, са камења, ђубрета, кровова кућа и других места баца се као стрела на увребан плен и шчепа га са непогрешивом сигурношћу. Иде за орачем и скупља инсекте, код стада се редовно налази, а код оваца остаје данима. Једе инсекте, ситне пужеве, ситне рибе, паукове, црве, ситне рачиће и најбитније, мушице .

== Размножавање ==
По доласку пролећа, сваки пар изабере парче земљишта, никада без борбе и свађе са својима, јер сваки неспарени мужјак покушава да преотме женку спареном. На леп и љубак начин обилази женку, наизменично шири крила и реп, крилима покреће више пута на нарочит начин, тресући их. После ове игре углавном долази парење. Гнездо се налази на различитим местима. Доњи део гнезда је направљен од различитих природних материјала. Код првог лежења у гнезду има од 6 до 8 јаја, а код другог од 4 до 6. Она су ишарана тамним тачкама и цртама на сивој или плавичасто белој основи.

== Занимљивости ==
Бела плиска је национални симбол Летоније и често се може видети на поштанским маркама широм света. Постоје теорије да је ова птица била краљица у фолклору пре него што је ту титулу преузео Царић.</text>
      <sha1>hjpujvkk300rj9x3b01v7to45f8df70</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23784</id>
      <parentid>23745</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:31:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23784</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5003" sha1="t0eofjf3xajm7wrw990a5wousjzanp0" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:L%E2%81%A0inerle_-_M%E2%81%A0otacilla_alba_in_Austevoll.jpg|мини|Бела плиска]]
Бела плиска је мала речна птица из породице плиски. Она је једна од најпрепознатљивијих и најраспрострањенијих птица у Европи и Азији. Често се може видети у близини вода, на пољима, али и у градским срединама где се одлично прилагођава присуству човека. Због своје покретљивости и занимљивом понашању представља занимљив предмет проучавања у разним наукама.

== Изглед ==
[[Датотека:Motacilla_alba_-_White_wagtail_in_Tuzla_03.jpg|мини|Изглед беле плиске]]
Плиске се јасно разликују од осталих птица певачица. Ноге су им високе и витке, стопала имају дуге прсте са великим канџама.Тело им је витко и лако покретљиво. Позади имају дуг, узан реп. Задатак му је да при трчању одржава равнотежу помоћу сталног њихања. Кљун је танак и личи на иглу за шивење, а језик је напред рашчешљан, што је од велике користи при узимању ситне хране. Бела плиска дугачка је 20 центиметара, одозго је сива, а одоздо бела. Распон између крила је од 25 до 30 центиметара, а достижу тежину од око 20 грама.

== Станиште ==
[[Датотека:Motacilla_alba_-_White_wagtail,_Kahramanmara%C5%9F_2016-11-18_01-2.jpg|мини|Бела плиска]]
Плиска живи у целој Европи, Малој Азији, на Блиском истоку. Зими путује све до унутрашњности Африке, мада понеке нађу скровишта већ у јужној Европи. Селица је, али поједини примерци презиме тамо где се воде не залеђују. У нашим крајевима јавља се почетком марта, по повољном времену често још последњих дана фебруара, напушта нас тек у октобру, понекад још раније. Избегава високу шуму и не насељава пустиње. Задржава се свуда , питома је и често се настањује у близини великих грађевина.

== Исхрана ==
Плиска на обалама тражи инсекте, њихове ларве и лутке. Из блата, са камења, ђубрета, кровова кућа и других места баца се као стрела на увребан плен и шчепа га са непогрешивом сигурношћу. Иде за орачем и скупља инсекте, код стада се редовно налази, а код оваца остаје данима. Једе инсекте, ситне пужеве, ситне рибе, паукове, црве, ситне рачиће и најбитније, мушице .

== Размножавање ==
По доласку пролећа, сваки пар изабере парче земљишта, никада без борбе и свађе са својима, јер сваки неспарени мужјак покушава да преотме женку спареном. На леп и љубак начин обилази женку, наизменично шири крила и реп, крилима покреће више пута на нарочит начин, тресући их. После ове игре углавном долази парење. Гнездо се налази на различитим местима. Доњи део гнезда је направљен од различитих природних материјала. Код првог лежења у гнезду има од 6 до 8 јаја, а код другог од 4 до 6. Она су ишарана тамним тачкама и цртама на сивој или плавичасто белој основи.

== Занимљивости ==
Бела плиска је национални симбол Летоније и често се може видети на поштанским маркама широм света. Постоје теорије да је ова птица била краљица у фолклору пре него што је ту титулу преузео Царић.</text>
      <sha1>t0eofjf3xajm7wrw990a5wousjzanp0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Белоглави суп</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12135</id>
    <revision>
      <id>23746</id>
      <parentid>23713</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T16:28:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23746</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4604" sha1="2brmlliyhyhbt31sv7lurg43w6qis8r" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:The_flight_of_a_griffon.jpg#/media/File:The_flight_of_a_griffon.jpg|мини|Белоглави суп]]
Белоглави суп (или латински Gyps fulvus) је крупан лешинар који насељава Пиринејско и Балканско полуострво, делове северне Африке, Малу Азију, Кавказ и југозападне делове Азије. Он је птица станарица али младе птице доста далеко лутају.

== Изглед ==
[[Датотека:Gyps_fulvus_-_01.jpg#/media/File:Gyps_fulvus_-_01.jpg|мини|Изглед Белоглавог супа]]
То је наша највећа птица са распоном крила од око 2,8 m и просечном тежином од 7,5 до 8,5 kg. Може да достигне тежину и до 11 kg. Основно перје је црвенкасто браон, а летна пера су мрка. Одрасли примерци имају белу паперјасту крагницу при основи врата, док је код младих она смеђа. Имају снажне ноге са тупим канџама које се не савијају. Достижу зрелост са 4 до 5 година.

== Станиште ==
[[Датотека:Gyps_fulvus_3.jpg#/media/File:Gyps_fulvus_3.jpg|мини|Белоглави суп]]
Насељава суптропски климатски појас, област Медитерана од Магреба до Хималаја. Северне границе су Кавказ и Крим, а јужне Сахара, Арабијиска пустиња и висораван Декан у Индији. Гнездилишта у Србији су клисуре река Увац, Милешевка и Трешњица. Настањује пространа отворене области са клисурама и слабом вегетацијом (степе, полупустиње, пашњаци) са терасама на високим и неприступачним литицама погодно за гнежђење. Потребна му је близина воде.

== Исхрана ==
Пошто је лешинар храни се искључиво лешевима средњих и крупних сисара, најчешће копитара и папкара али и других (крава, коња, оваца, магараца, јелена, срна, лисица, паса, зечева и итд.). Ретко напада жив плен, само ако се ради о болесној и изнемоглој животињи. Углавном се храни изнутрицама и мишићима. Дуг и покретљив врат му омогућује дубоко продирање у лешину. Храну тражи у групама претражујући подручје пречника око 50 km око одморишта или гнезда. Понекад и пречника од 150 km.

== Размножавање ==
Женка носи само једно јаје крајем јануара или почетком фебруара и на њему леже наизменично оба родитеља 54 до 56 дана. Процес раста младунца на гнезду траје од 110 до 130 дана. Гнежђење се обавља најчешће на кречњачким стенама и оно је групно, образују колоније, ретки су изоловани парови. Полно сазревање младунаца траје 4 до 7 година.

== Занимљивости ==
Белоглави суп је дружељубив и гнезди се у лабавим колонијама. Ретко се гнезде усамљени парови, моногамни су и везе су доживотне.

Гнездо прави у пукотинама стена на полицама литица на надморској висини од 500 до 1200 m, врло ретко се гнезди на дрвећу у гнездима других грабљивица

Захваљујући Фонду за заштиту птица грабљивица спашен је од изумирања на територији Србије. На Увцу се налази и највећа гнездећа колонија у Србији.</text>
      <sha1>2brmlliyhyhbt31sv7lurg43w6qis8r</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23786</id>
      <parentid>23746</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:32:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23786</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4604" sha1="boceo640a80lxl3jsp9t8kjau2jjsbq" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:The_flight_of_a_griffon.jpg#/media/File:The_flight_of_a_griffon.jpg|мини|Белоглави суп]]
Белоглави суп (или латински Gyps fulvus) је крупан лешинар који насељава Пиринејско и Балканско полуострво, делове северне Африке, Малу Азију, Кавказ и југозападне делове Азије. Он је птица станарица али младе птице доста далеко лутају.

== Изглед ==
[[Датотека:Gyps_fulvus_-_01.jpg#/media/File:Gyps_fulvus_-_01.jpg|мини|Изглед белоглавог супа]]
То је наша највећа птица са распоном крила од око 2,8 m и просечном тежином од 7,5 до 8,5 kg. Може да достигне тежину и до 11 kg. Основно перје је црвенкасто браон, а летна пера су мрка. Одрасли примерци имају белу паперјасту крагницу при основи врата, док је код младих она смеђа. Имају снажне ноге са тупим канџама које се не савијају. Достижу зрелост са 4 до 5 година.

== Станиште ==
[[Датотека:Gyps_fulvus_3.jpg#/media/File:Gyps_fulvus_3.jpg|мини|Белоглави суп]]
Насељава суптропски климатски појас, област Медитерана од Магреба до Хималаја. Северне границе су Кавказ и Крим, а јужне Сахара, Арабијиска пустиња и висораван Декан у Индији. Гнездилишта у Србији су клисуре река Увац, Милешевка и Трешњица. Настањује пространа отворене области са клисурама и слабом вегетацијом (степе, полупустиње, пашњаци) са терасама на високим и неприступачним литицама погодно за гнежђење. Потребна му је близина воде.

== Исхрана ==
Пошто је лешинар храни се искључиво лешевима средњих и крупних сисара, најчешће копитара и папкара али и других (крава, коња, оваца, магараца, јелена, срна, лисица, паса, зечева и итд.). Ретко напада жив плен, само ако се ради о болесној и изнемоглој животињи. Углавном се храни изнутрицама и мишићима. Дуг и покретљив врат му омогућује дубоко продирање у лешину. Храну тражи у групама претражујући подручје пречника око 50 km око одморишта или гнезда. Понекад и пречника од 150 km.

== Размножавање ==
Женка носи само једно јаје крајем јануара или почетком фебруара и на њему леже наизменично оба родитеља 54 до 56 дана. Процес раста младунца на гнезду траје од 110 до 130 дана. Гнежђење се обавља најчешће на кречњачким стенама и оно је групно, образују колоније, ретки су изоловани парови. Полно сазревање младунаца траје 4 до 7 година.

== Занимљивости ==
Белоглави суп је дружељубив и гнезди се у лабавим колонијама. Ретко се гнезде усамљени парови, моногамни су и везе су доживотне.

Гнездо прави у пукотинама стена на полицама литица на надморској висини од 500 до 1200 m, врло ретко се гнезди на дрвећу у гнездима других грабљивица

Захваљујући Фонду за заштиту птица грабљивица спашен је од изумирања на територији Србије. На Увцу се налази и највећа гнездећа колонија у Србији.</text>
      <sha1>boceo640a80lxl3jsp9t8kjau2jjsbq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Бргљез</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12136</id>
    <revision>
      <id>23747</id>
      <parentid>23714</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T16:31:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23747</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5057" sha1="kqfpawp0v9t5p5drs4u1jvczlcjeqtc" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Sitta_neumayer_Greece.jpg#/media/File:Sitta_neumayer_Greece.jpg|мини|Бргљез]]
Бргљези су мале и живахне птице које су познате по томе што се крећу низ стабло главом надоле. У неким изворима помињу се и као симбол Чачка. Припадају породици птица ситније грађе, а обухватају три различита рода: Sitta, Tichodroma и Salpornis.

Бргљези су станарице. Најчешће живе у паровима или у мањим групама. Насељавају листопадне и мешовите шуме, паркове и стеновита подручја Европе, Азије, Северне Америке и Северне Африке.

== Изглед ==
[[Датотека:Sitta_neumayer.jpg#/media/File:Sitta_neumayer.jpg|мини|Изглед Бргљеза]]
Бргљези имају уочљиве црне очне пруге. Горња страна тела им је углавном сивкаста, а код неких тропских врста може бити плава или зелена. Доња страна је најчешће наранџасто-жута. Стомак им је често нешто израженије наранџаст, док су врат и грло светлији, најчешће беличасти.

Имају кратак реп и танак, али јак кљун којим дубе кору дрвећа у потрази за инсектима и њиховим личинкама. Бргљези су обично дугачки од 9,5 cm до 20 cm, а тешки од 10 g до 90 g. Мужјаци и женке се јако мало разликују, али је врат код мужјака бргљеза зидарца током сезоне парења црн.

== Станиште ==
[[Датотека:Sitta_neumayer_-_Western_Rock_Nuthatch,_Mersin_2016-11-20_05-10.jpg#/media/File:Sitta_neumayer_-_Western_Rock_Nuthatch,_Mersin_2016-11-20_05-10.jpg|мини|Бргљез]]
Бргљези живе најчешће у листопадним и мешовитим шумама, парковима и стеновитим деловима Европе, Азије, Северне Америке и Северне Африке. Обично се крећу у паровима или у мањим групама.

Као гнезда користе рупе у дрвећу и стенама, али и напуштене дупље које су ископали детлићи, као и природно настале шупљине. Бргљези нису птице селице, али се популације са севера понекад селе јужније. У Србији насељавају долине Мораве, Градски парк, Суву Мораву, Спомен-парк и Овчарско-кабларску клисуру.

== Исхрана ==
Бргљези се хране инсектима, бубама и њиховим личинкама, пауцима, а у јесен и зиму и семенкама.

Током зиме понекад се удружују са јатима сеница, детлића и других птица које траже храну. Храну налазе тако што дубе кору дрвећа и трагају за инсектима и њиховим личинкама.

== Размножавање ==
Бргљези се гнезде у рупама дрвећа и стена, а неке мање врсте копају рупе у трулом дрвету и користе их као гнезда. Бргљези лончари граде гнезда од блата, белогруди и белообразни трљају разне отровне инсекте око улаза у гнездо, а црвеногруди га премазују смолом као заштитом.

Женка полаже око 4 до 10 белих јаја са црвеним пегама. Јаја су тешка од 1 g до 2,5 g. Инкубација траје од 14 до 18 дана, а млади остају у гнезду од 20 до 25 дана. Током инкубације мужјак храни женку.

== Занимљивости ==
Током теренских обилазака у Сомбору у јесен 2012. године забележен је велики број бргљеза у парковима, парк-шумама и дрворедима. Највише је уочено 28 јединки, док је у ранијим подацима број износио од 6 до 8 јединки.

Бргљези су заштићена врста. Познати су и по томе што се лако крећу низ стабло главом надоле.</text>
      <sha1>kqfpawp0v9t5p5drs4u1jvczlcjeqtc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23787</id>
      <parentid>23747</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:32:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23787</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5057" sha1="3yzf1kwzu43e5md26mp6wpoffgek25y" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Sitta_neumayer_Greece.jpg#/media/File:Sitta_neumayer_Greece.jpg|мини|Бргљез]]
Бргљези су мале и живахне птице које су познате по томе што се крећу низ стабло главом надоле. У неким изворима помињу се и као симбол Чачка. Припадају породици птица ситније грађе, а обухватају три различита рода: Sitta, Tichodroma и Salpornis.

Бргљези су станарице. Најчешће живе у паровима или у мањим групама. Насељавају листопадне и мешовите шуме, паркове и стеновита подручја Европе, Азије, Северне Америке и Северне Африке.

== Изглед ==
[[Датотека:Sitta_neumayer.jpg#/media/File:Sitta_neumayer.jpg|мини|Изглед бргљеза]]
Бргљези имају уочљиве црне очне пруге. Горња страна тела им је углавном сивкаста, а код неких тропских врста може бити плава или зелена. Доња страна је најчешће наранџасто-жута. Стомак им је често нешто израженије наранџаст, док су врат и грло светлији, најчешће беличасти.

Имају кратак реп и танак, али јак кљун којим дубе кору дрвећа у потрази за инсектима и њиховим личинкама. Бргљези су обично дугачки од 9,5 cm до 20 cm, а тешки од 10 g до 90 g. Мужјаци и женке се јако мало разликују, али је врат код мужјака бргљеза зидарца током сезоне парења црн.

== Станиште ==
[[Датотека:Sitta_neumayer_-_Western_Rock_Nuthatch,_Mersin_2016-11-20_05-10.jpg#/media/File:Sitta_neumayer_-_Western_Rock_Nuthatch,_Mersin_2016-11-20_05-10.jpg|мини|Бргљез]]
Бргљези живе најчешће у листопадним и мешовитим шумама, парковима и стеновитим деловима Европе, Азије, Северне Америке и Северне Африке. Обично се крећу у паровима или у мањим групама.

Као гнезда користе рупе у дрвећу и стенама, али и напуштене дупље које су ископали детлићи, као и природно настале шупљине. Бргљези нису птице селице, али се популације са севера понекад селе јужније. У Србији насељавају долине Мораве, Градски парк, Суву Мораву, Спомен-парк и Овчарско-кабларску клисуру.

== Исхрана ==
Бргљези се хране инсектима, бубама и њиховим личинкама, пауцима, а у јесен и зиму и семенкама.

Током зиме понекад се удружују са јатима сеница, детлића и других птица које траже храну. Храну налазе тако што дубе кору дрвећа и трагају за инсектима и њиховим личинкама.

== Размножавање ==
Бргљези се гнезде у рупама дрвећа и стена, а неке мање врсте копају рупе у трулом дрвету и користе их као гнезда. Бргљези лончари граде гнезда од блата, белогруди и белообразни трљају разне отровне инсекте око улаза у гнездо, а црвеногруди га премазују смолом као заштитом.

Женка полаже око 4 до 10 белих јаја са црвеним пегама. Јаја су тешка од 1 g до 2,5 g. Инкубација траје од 14 до 18 дана, а млади остају у гнезду од 20 до 25 дана. Током инкубације мужјак храни женку.

== Занимљивости ==
Током теренских обилазака у Сомбору у јесен 2012. године забележен је велики број бргљеза у парковима, парк-шумама и дрворедима. Највише је уочено 28 јединки, док је у ранијим подацима број износио од 6 до 8 јединки.

Бргљези су заштићена врста. Познати су и по томе што се лако крећу низ стабло главом надоле.</text>
      <sha1>3yzf1kwzu43e5md26mp6wpoffgek25y</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Буљина</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12137</id>
    <revision>
      <id>23748</id>
      <parentid>23717</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T16:34:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23748</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6799" sha1="ougdcny6hq9tcc5iclu7d439anmiz2d" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Bubo_bubo_-_buljina.jpg|мини|Буљина]]
Буљина или велика ушара је врста птице која припада  породици  правих сова и насељава простор Евроазије. Род буљина садржи  десет подврсти које живе широм света. Поједини припадници представљају једну од највећих сова. Позната је по гласу са дубоким „хуу-у“

== Изглед ==
[[Датотека:Sova_Usara.jpg|мини|Изглед Буљина]]
Буљина је највећа европска сова. Висина женке може достићи величину до 75 центиметара, а распоном крила и до 190 центиметара. Просечна тежина је између 2-4 килограма. Мужјаци су мањи од женки. Имају истакнуте ушне чуперке и претежно су браон-црне или жућкасто-смеђе боје. Лице садржи црну,сиву и белу боју. Њихови горњи делови тела су тамнији од доњих делова. Очи су изразито наранџасте боје, ноге су прекривене перјем и имају изразито јаке канџе. У дивљини живе око 20 година док у заробљеништву и до 60 година.

== Станиште ==
[[Датотека:Bubo_bubo_eggs.jpg|мини|Буљина]]
Буљина се изузетно прилагођава избору станишта, па је можемо наћи у широком распону предела: од морских обала, брдско-планинских клисура, литица и камењара, преко степа и полупустиња, до ивица шума и водопадних подручја. Кључни услови за њено присуство су близина отворених ловишта са обиљем плена и довољно заклона за гнезда, која најчешће прави у пукотинама стенама или на тлу. Већином времена живе саме осим периода парења. Бораве на једној територији док имају хране или док их друге сове не отерају.                                                                                                               У Србији претежно настањује брдска подручја, односно зоне додира планине и низије. Најчешће бира клисуре река, стеновите литице, камењаре и друге стрме терене, где се гнезди и проводи дан. Ноћу излази у околни станишта. Може се приметити у котлинама, долинама река или на пољопривредним површинама. Ретко залази у насељена места у потрази за пленом. Буљине највише има у источној Србији, али је можемо наћи и у другим подручјима као што су Овчарско-кабларска клисура, подножје планине Ртња и једну мању популацију у области Делибатске пешчаре. По последњим проценама у Србији има око 400 парова.

== Исхрана ==
Буљина је месојед. Претежно плен лови ноћу, пред зору или у сумрак.  Из заседе  осматра, а њен брз и тих лет омогућавају јој сигуран улов.Снажне канџе користи да лако савлада плен. Храни се претежно ситним сисарима, јежевима и птицама. Због своје снаге може да лови зечеве као и младунчад лисице или срне. У зависности од станишта може да се храни водоземцима, гмизавцима, инсектима и рибама. Најчешћи плен је тежине 50–500 грама. Исхрана и у Србији је слична. Најчешће за исхрану користи дивљег голуба, јежа, пацова и пољску вулахарицу. 

== Размножавање ==
Гнезди се једном годишње. Претежно од јануара до априла у зависности од поднебља. Обично се гнезди на земљи или на стенама, пећинама и полупећинама. Јаја полаже на голој земљи пошто не прави гнездо. Женка чува и седи на јајима док мужјак доноси храну. Лежиште се обично састоји од 2-4 јаја. Млади се излегу након 34-36 дана. Гнездо напуштају после 40 дана, а летети могу после 50-60 дана. Родитељи их уче како да опстану самостално у природи. Младунци самостални постају у доби од око 20-24 недеље.

== Занимљивости   ==
У зависности од места станишта мења јој се боја и величина. Тако да су светлије у североисточном подручју а тамније око Пацифика, а величина се смањује од севера ка југу и истока ка западу. Хук мужјака може да се чује и до двa километра. У Србији се традиционално одржава научно-популарна манифестација „Ноћ буљине“. Организатори ове манифестације су Институт за мултидисциплинарна истраживања, Центар за истраживање биодиверзитета и Сокобањско еколошко друштво. Циљ ове манифестације је дружење љубитеља сове, попис популације и размена знања. Манифестација је 2026. године одржана у Сокобањи 14. фебруара.</text>
      <sha1>ougdcny6hq9tcc5iclu7d439anmiz2d</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23790</id>
      <parentid>23748</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:33:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23790</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6799" sha1="0781k0xeg7syoy6vno0egj5456ceh2l" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Bubo_bubo_-_buljina.jpg|мини|Буљина]]
Буљина или велика ушара је врста птице која припада  породици  правих сова и насељава простор Евроазије. Род буљина садржи  десет подврсти које живе широм света. Поједини припадници представљају једну од највећих сова. Позната је по гласу са дубоким „хуу-у“

== Изглед ==
[[Датотека:Sova_Usara.jpg|мини|Изглед буљина]]
Буљина је највећа европска сова. Висина женке може достићи величину до 75 центиметара, а распоном крила и до 190 центиметара. Просечна тежина је између 2-4 килограма. Мужјаци су мањи од женки. Имају истакнуте ушне чуперке и претежно су браон-црне или жућкасто-смеђе боје. Лице садржи црну,сиву и белу боју. Њихови горњи делови тела су тамнији од доњих делова. Очи су изразито наранџасте боје, ноге су прекривене перјем и имају изразито јаке канџе. У дивљини живе око 20 година док у заробљеништву и до 60 година.

== Станиште ==
[[Датотека:Bubo_bubo_eggs.jpg|мини|Буљина]]
Буљина се изузетно прилагођава избору станишта, па је можемо наћи у широком распону предела: од морских обала, брдско-планинских клисура, литица и камењара, преко степа и полупустиња, до ивица шума и водопадних подручја. Кључни услови за њено присуство су близина отворених ловишта са обиљем плена и довољно заклона за гнезда, која најчешће прави у пукотинама стенама или на тлу. Већином времена живе саме осим периода парења. Бораве на једној територији док имају хране или док их друге сове не отерају.                                                                                                               У Србији претежно настањује брдска подручја, односно зоне додира планине и низије. Најчешће бира клисуре река, стеновите литице, камењаре и друге стрме терене, где се гнезди и проводи дан. Ноћу излази у околни станишта. Може се приметити у котлинама, долинама река или на пољопривредним површинама. Ретко залази у насељена места у потрази за пленом. Буљине највише има у источној Србији, али је можемо наћи и у другим подручјима као што су Овчарско-кабларска клисура, подножје планине Ртња и једну мању популацију у области Делибатске пешчаре. По последњим проценама у Србији има око 400 парова.

== Исхрана ==
Буљина је месојед. Претежно плен лови ноћу, пред зору или у сумрак.  Из заседе  осматра, а њен брз и тих лет омогућавају јој сигуран улов.Снажне канџе користи да лако савлада плен. Храни се претежно ситним сисарима, јежевима и птицама. Због своје снаге може да лови зечеве као и младунчад лисице или срне. У зависности од станишта може да се храни водоземцима, гмизавцима, инсектима и рибама. Најчешћи плен је тежине 50–500 грама. Исхрана и у Србији је слична. Најчешће за исхрану користи дивљег голуба, јежа, пацова и пољску вулахарицу. 

== Размножавање ==
Гнезди се једном годишње. Претежно од јануара до априла у зависности од поднебља. Обично се гнезди на земљи или на стенама, пећинама и полупећинама. Јаја полаже на голој земљи пошто не прави гнездо. Женка чува и седи на јајима док мужјак доноси храну. Лежиште се обично састоји од 2-4 јаја. Млади се излегу након 34-36 дана. Гнездо напуштају после 40 дана, а летети могу после 50-60 дана. Родитељи их уче како да опстану самостално у природи. Младунци самостални постају у доби од око 20-24 недеље.

== Занимљивости   ==
У зависности од места станишта мења јој се боја и величина. Тако да су светлије у североисточном подручју а тамније око Пацифика, а величина се смањује од севера ка југу и истока ка западу. Хук мужјака може да се чује и до двa километра. У Србији се традиционално одржава научно-популарна манифестација „Ноћ буљине“. Организатори ове манифестације су Институт за мултидисциплинарна истраживања, Центар за истраживање биодиверзитета и Сокобањско еколошко друштво. Циљ ове манифестације је дружење љубитеља сове, попис популације и размена знања. Манифестација је 2026. године одржана у Сокобањи 14. фебруара.</text>
      <sha1>0781k0xeg7syoy6vno0egj5456ceh2l</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Царић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12138</id>
    <revision>
      <id>23749</id>
      <parentid>23718</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T16:36:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23749</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4909" sha1="2uw0ogyjbdhwvpj2gmnwjw0alda2vvz" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Eurasian_wren_2023_12_31_02.jpg|мини|Царић]]
Царић je  здепастa, немирнa птицa. Његово име потиче из грчког језика и значи „онај који живи у рупама“. Постоји 28 подврста ове птице. Припада породици малих птица певачица. 

== Изглед ==
[[Датотека:Eurasian_wren_Franconville_04.jpg|мини|Изглед Царића]]
Царић је једна од најмањих птица у Европи. Расте највише 9 до 10,5 цм висине. Тежак је око 10 грама. Крила му имају распон до 15 цм. Има веома кратак реп који често држи усправно, кратак врат, дуг и танак кљун браон боје. Перје му је браон боје са ситнм шарама, а са доње стране стомака боја перја је светлија. Ноге су му боје меса. Поред очију има светло сиве пруге. Млади царићи изгледају слично одраслим птицама али им шаре нису толико уочљиве док не добију одрасло перије.

== Станиште ==
[[Датотека:Eurasian_wren_Franconville_03.jpg|мини|Царић]]
Животно станиште му је у Евроазији. Распрострањен је широм Европе и северне Азије од Ирана и Авганистана, све до Јапана. Можемо га срести на различитим стаништима у скоро свим висинским зонама у нашем крају. Најчешће је у брдско – планинским пределима, као што су копаоничке шуме, али насељава и низијске шуме у близини воде попут Горњег Подунавља. Често га можемо видети у врбацима поред Западне Мораве који су обрасли грмљем и ситном вегетацијом посебно зими. Можемо га видети по двориштима и парковима. За склониште користи стара гнезда у којима може бити и по 60 царића. Потребно им је 30 минута да уђу у гнездо, а 20 минута да изађу.

== Исхрана ==
Храни се ситним инсектима и пауцима, као и ларвама инсеката које проналази под кором дрвећа, опалим лишћем или у земљи. У хладнијем периоду када нема довољно инсеката једе ситне семенке. У току дана може појести количину хране приближну својој тежини.

== Размножавање ==
Гнезди се 2 пута годишње, у периду од априла до јуна. Гнездо прави мужијак. Оно је лоптастог облика, направљено од траве, лишћа и маховине. Када женка изабере гнездо где ће положити јаја додатно га обложи перјем. Женка лежи на јајима око две недеље и снесе 5 до 6 јаја. Најчешће се гнезди у брдским, тамним и влажним шумским подручијима. Птиће хране оба родитеља. Мужијак има више од једне женке, што је ретко код птица. 

== Занимљивости ==
Царић је живахан, увек у покрету и у потрази за храном. Када је узнемирен и узбуђен не престаје да пева. Глас му је у односу на величину прејак. Његова песма често подсећа на песму славуја. Строго је заштићена врста, а највише га угрожава губитак станишта, крчење и паљење ниске вегетације уз реке и потоке. Постоји легенда како је царић добио име. Птице су се такмичиле – ко буде летео највише биће цар птица. Орао је дуго летео али се уморио и застао. Тада се са његових леђа где се скривала, мала птица  винула и одлетела високо изнад орла. То је био царић.</text>
      <sha1>2uw0ogyjbdhwvpj2gmnwjw0alda2vvz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23791</id>
      <parentid>23749</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:34:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23791</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4909" sha1="2ymk95hth403lhyhmrljj4eshq8irma" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Eurasian_wren_2023_12_31_02.jpg|мини|Царић]]
Царић je  здепастa, немирнa птицa. Његово име потиче из грчког језика и значи „онај који живи у рупама“. Постоји 28 подврста ове птице. Припада породици малих птица певачица. 

== Изглед ==
[[Датотека:Eurasian_wren_Franconville_04.jpg|мини|Изглед царића]]
Царић је једна од најмањих птица у Европи. Расте највише 9 до 10,5 цм висине. Тежак је око 10 грама. Крила му имају распон до 15 цм. Има веома кратак реп који често држи усправно, кратак врат, дуг и танак кљун браон боје. Перје му је браон боје са ситнм шарама, а са доње стране стомака боја перја је светлија. Ноге су му боје меса. Поред очију има светло сиве пруге. Млади царићи изгледају слично одраслим птицама али им шаре нису толико уочљиве док не добију одрасло перије.

== Станиште ==
[[Датотека:Eurasian_wren_Franconville_03.jpg|мини|Царић]]
Животно станиште му је у Евроазији. Распрострањен је широм Европе и северне Азије од Ирана и Авганистана, све до Јапана. Можемо га срести на различитим стаништима у скоро свим висинским зонама у нашем крају. Најчешће је у брдско – планинским пределима, као што су копаоничке шуме, али насељава и низијске шуме у близини воде попут Горњег Подунавља. Често га можемо видети у врбацима поред Западне Мораве који су обрасли грмљем и ситном вегетацијом посебно зими. Можемо га видети по двориштима и парковима. За склониште користи стара гнезда у којима може бити и по 60 царића. Потребно им је 30 минута да уђу у гнездо, а 20 минута да изађу.

== Исхрана ==
Храни се ситним инсектима и пауцима, као и ларвама инсеката које проналази под кором дрвећа, опалим лишћем или у земљи. У хладнијем периоду када нема довољно инсеката једе ситне семенке. У току дана може појести количину хране приближну својој тежини.

== Размножавање ==
Гнезди се 2 пута годишње, у периду од априла до јуна. Гнездо прави мужијак. Оно је лоптастог облика, направљено од траве, лишћа и маховине. Када женка изабере гнездо где ће положити јаја додатно га обложи перјем. Женка лежи на јајима око две недеље и снесе 5 до 6 јаја. Најчешће се гнезди у брдским, тамним и влажним шумским подручијима. Птиће хране оба родитеља. Мужијак има више од једне женке, што је ретко код птица. 

== Занимљивости ==
Царић је живахан, увек у покрету и у потрази за храном. Када је узнемирен и узбуђен не престаје да пева. Глас му је у односу на величину прејак. Његова песма често подсећа на песму славуја. Строго је заштићена врста, а највише га угрожава губитак станишта, крчење и паљење ниске вегетације уз реке и потоке. Постоји легенда како је царић добио име. Птице су се такмичиле – ко буде летео највише биће цар птица. Орао је дуго летео али се уморио и застао. Тада се са његових леђа где се скривала, мала птица  винула и одлетела високо изнад орла. То је био царић.</text>
      <sha1>2ymk95hth403lhyhmrljj4eshq8irma</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Црвендаћ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12139</id>
    <revision>
      <id>23750</id>
      <parentid>23721</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T16:38:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23750</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3230" sha1="2rdcik6b8jv421nhlpv45vk1j2ocnr4" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Erithacus rubecula with cocked head.jpg|мини|Црвендаћ]]
Црвендаћ је мала птица певачица која живи у Европи, укључујући Србију. Позната је по лепом певању и јарко црвеним грудима. 

== Изглед ==
[[Датотека:Erithacus rubecula profile.jpg|мини|Изглед Црвендаћа]]
Дугачка је око 13cm. Има велике тамне очи, смеђкасто тело, бео или светао стомак и црвено-наранџаста прса и лице, због чега је и добила име. Мужјак и женка изгледају исто, што је реткост код птица. Млади црвендаћи су браон и пегави, без црвених груди.  

== Станиште ==
[[Датотека:Erithacus rubecula juvenile.JPG |мини|Црвендаћ]]
Црвендаћ живи у шумама, парковима и вртовима близу људи. У Србији се може наћи скоро свуда где има дрвећа и зеленила. За време зиме већина остаје на свом станишту, али се неке јединке могу померати на топлија места.

== Исхрана ==
Црвендаћ се храни инсектима, црвима, пауцима, пужевима, бобицама и семенкама. Храну најчешће тражи на земљи. Често прати људе док копају, јер тада лакше проналази храну.

== Размножавање ==
Гнездо прави близу тла, прави га од траве, лишћа и маховине. Женка полаже јаја и брине о птићима. Родитељи хране птиће инсектима. Гнезда су често добро сакривена да буду заштићена од непријатеља.

== Занимљивости ==
Црвендаћ је врло територијална птица, брани свој простор од других птица. Често се не боји људи и може да приђе људима веома близу. У неким земљама је заштићена врста како би се очувала њена бројност. У многим културним предањима црвендаћ се кроз песму провлачи као птица која је добила своју црвену боју покушавајући да ублажи муке, што га чини симболом несебичности. Црвендаћ у природи просечно живи нешто дуже од годину дана због високе смртности у првој години живота, али ако преживи тај ризични период, могу живети и до 5 година. Изузетно, забележени су случајеви где су јединке доживеле и до 19 година.</text>
      <sha1>2rdcik6b8jv421nhlpv45vk1j2ocnr4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23794</id>
      <parentid>23750</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:35:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23794</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3230" sha1="2ew65kmhrx48cdawyutve5xib2tf5si" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Erithacus rubecula with cocked head.jpg|мини|Црвендаћ]]
Црвендаћ је мала птица певачица која живи у Европи, укључујући Србију. Позната је по лепом певању и јарко црвеним грудима. 

== Изглед ==
[[Датотека:Erithacus rubecula profile.jpg|мини|Изглед црвендаћа]]
Дугачка је око 13cm. Има велике тамне очи, смеђкасто тело, бео или светао стомак и црвено-наранџаста прса и лице, због чега је и добила име. Мужјак и женка изгледају исто, што је реткост код птица. Млади црвендаћи су браон и пегави, без црвених груди.  

== Станиште ==
[[Датотека:Erithacus rubecula juvenile.JPG |мини|Црвендаћ]]
Црвендаћ живи у шумама, парковима и вртовима близу људи. У Србији се може наћи скоро свуда где има дрвећа и зеленила. За време зиме већина остаје на свом станишту, али се неке јединке могу померати на топлија места.

== Исхрана ==
Црвендаћ се храни инсектима, црвима, пауцима, пужевима, бобицама и семенкама. Храну најчешће тражи на земљи. Често прати људе док копају, јер тада лакше проналази храну.

== Размножавање ==
Гнездо прави близу тла, прави га од траве, лишћа и маховине. Женка полаже јаја и брине о птићима. Родитељи хране птиће инсектима. Гнезда су често добро сакривена да буду заштићена од непријатеља.

== Занимљивости ==
Црвендаћ је врло територијална птица, брани свој простор од других птица. Често се не боји људи и може да приђе људима веома близу. У неким земљама је заштићена врста како би се очувала њена бројност. У многим културним предањима црвендаћ се кроз песму провлачи као птица која је добила своју црвену боју покушавајући да ублажи муке, што га чини симболом несебичности. Црвендаћ у природи просечно живи нешто дуже од годину дана због високе смртности у првој години живота, али ако преживи тај ризични период, могу живети и до 5 година. Изузетно, забележени су случајеви где су јединке доживеле и до 19 година.</text>
      <sha1>2ew65kmhrx48cdawyutve5xib2tf5si</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Црна жуна</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12140</id>
    <revision>
      <id>23751</id>
      <parentid>23720</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T16:41:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23751</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2680" sha1="r3zihfl7q5it44owfojamfngo6yohf4" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Dryocopus_martius_black_woodpecker.png|мини|Црна Жуна]]
Црна жуна једна је од највећих врста из породице детлића. Живи у већем делу Европе осим Велике Британије и Исланда. Понекад се може видети близу насеља.

== Изглед ==
[[Датотека:Dryocopus_martius,_Perersberg,_Brasov,_Romania_0_(cropped).jpg|мини|Изглед Црне Жуне]]
Црна жуна је скроз црне боје осим црвеног дела на глави. Младунци су слични родитељима,  али са мање црвене боје на глави. Тежина је од 300-400 g. Кљун птице је дуг око 6 cm. Ноге су сиве, али и снажне. Два прста су окренута напред, а два назад.

== Станиште ==
[[Датотека:Dryocopus_martius_feeding_hole_(detail).jpg|мини|Црна Жуна]]
Црна жуна живи у западној и југозападној Србији, такође у источној Србији, тамо где има великих шума. Највише воли густе шуме. Често се налази на планинама , али се и насељава и у шумама. Црна жуна није птица селица, остаје на истом месту.

== Исхрана ==
Црна жуна се храни инсектима и њиховим ларвама. Ако је отвор који је избушила кљуном мали онда користи лепљиви језик којим вади инсекте. Такође храни се и мравима и пужевима.

== Размножавање ==
Црна жуна се размножава у пролеће, где гнезда ставља у рупе које избуши својим кљуном. Оба родитеља брину о младунцима. Женка снесе од 2-8 јаја. На јајима леже оба родитеља. Младунци се излегну из јаја за 13 дана.

== Занимљивости ==
Црна жуна је заштићена врста, забрањено је убијање или хватање птице. Она  је највећи детлић у Европи дугачка и до 50cm. Прави велике рупе са својим кљуном. Има јак крик који се чује у околини шуме. Не спомиње у народним песмама.</text>
      <sha1>r3zihfl7q5it44owfojamfngo6yohf4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23793</id>
      <parentid>23751</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:35:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23793</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2680" sha1="nbevdnn2qwvvp0x4r3b407v02d1dtpo" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Dryocopus_martius_black_woodpecker.png|мини|Црна жуна]]
Црна жуна једна је од највећих врста из породице детлића. Живи у већем делу Европе осим Велике Британије и Исланда. Понекад се може видети близу насеља.

== Изглед ==
[[Датотека:Dryocopus_martius,_Perersberg,_Brasov,_Romania_0_(cropped).jpg|мини|Изглед црне жуне]]
Црна жуна је скроз црне боје осим црвеног дела на глави. Младунци су слични родитељима,  али са мање црвене боје на глави. Тежина је од 300-400 g. Кљун птице је дуг око 6 cm. Ноге су сиве, али и снажне. Два прста су окренута напред, а два назад.

== Станиште ==
[[Датотека:Dryocopus_martius_feeding_hole_(detail).jpg|мини|Црна жуна]]
Црна жуна живи у западној и југозападној Србији, такође у источној Србији, тамо где има великих шума. Највише воли густе шуме. Често се налази на планинама , али се и насељава и у шумама. Црна жуна није птица селица, остаје на истом месту.

== Исхрана ==
Црна жуна се храни инсектима и њиховим ларвама. Ако је отвор који је избушила кљуном мали онда користи лепљиви језик којим вади инсекте. Такође храни се и мравима и пужевима.

== Размножавање ==
Црна жуна се размножава у пролеће, где гнезда ставља у рупе које избуши својим кљуном. Оба родитеља брину о младунцима. Женка снесе од 2-8 јаја. На јајима леже оба родитеља. Младунци се излегну из јаја за 13 дана.

== Занимљивости ==
Црна жуна је заштићена врста, забрањено је убијање или хватање птице. Она  је највећи детлић у Европи дугачка и до 50cm. Прави велике рупе са својим кљуном. Има јак крик који се чује у околини шуме. Не спомиње у народним песмама.</text>
      <sha1>nbevdnn2qwvvp0x4r3b407v02d1dtpo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Црна рода</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12141</id>
    <revision>
      <id>23752</id>
      <parentid>23719</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T16:43:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23752</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2377" sha1="thfev7ynx8lrz5r3uxd9n43zv8qa7bw" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Black_stork_(Ciconia_nigra).jpg|мини|Црна рода]]
Црна рода је са белом родом једина врста роде која живи у Европи. Такође црне роде су у неким пределима Европе врло угрожена врста и законом заштићена.

== Изглед ==
[[Датотека:Ciconia_nigra_1_(Marek_Szczepanek).jpg|мини|Изглед Црне роде]]
Глава, врат, леђа и крила покривена су црним перјем, зеленкасто-металног сјаја, а трбух је беле боје. Дуг и код корена дебео кљун, као и кожа око очију има црвену боју. Међу прстима на дугим црвеним ногама има, као и бела рода, пловне кожице.

== Станиште ==
[[Датотека:Ciconia_nigra.jpg|мини|Црна рода]]
Гнездишта су им у јужној Русији, јужној Европи, источној Европи и централној Европи. Бораве у мочварама и низијским шумама. Такође оне су и птице селице и птице станарице. Птице које се селе се селе у пределе средње Африке и југоисточе Азије, а птице станарице стално бораве у jужној Африци.

== Исхрана ==
Храни се рибама, жабама, воденим инсектима и малим сисарима. Лови храну из воде.

== Размножавање ==
Када се једном упаре, мужјак и женка остају у пару за цео живот, а могу да живе и преко 50 година. Женка снесе (око) 5 јаја, а инкубација траје 28 до 30 дана у зависности од климе и временских прилика. Мужјак и женка наизменично леже на јајима.

== Занимљивости ==
За разлику од белих рода, живе далеко од људских насеља и имају добро развијен начин комуникације.</text>
      <sha1>thfev7ynx8lrz5r3uxd9n43zv8qa7bw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23792</id>
      <parentid>23752</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:34:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23792</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2377" sha1="jx5m6hkhkgm8z18bctqel2am3kye71e" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Black_stork_(Ciconia_nigra).jpg|мини|Црна рода]]
Црна рода је са белом родом једина врста роде која живи у Европи. Такође црне роде су у неким пределима Европе врло угрожена врста и законом заштићена.

== Изглед ==
[[Датотека:Ciconia_nigra_1_(Marek_Szczepanek).jpg|мини|Изглед црне роде]]
Глава, врат, леђа и крила покривена су црним перјем, зеленкасто-металног сјаја, а трбух је беле боје. Дуг и код корена дебео кљун, као и кожа око очију има црвену боју. Међу прстима на дугим црвеним ногама има, као и бела рода, пловне кожице.

== Станиште ==
[[Датотека:Ciconia_nigra.jpg|мини|Црна рода]]
Гнездишта су им у јужној Русији, јужној Европи, источној Европи и централној Европи. Бораве у мочварама и низијским шумама. Такође оне су и птице селице и птице станарице. Птице које се селе се селе у пределе средње Африке и југоисточе Азије, а птице станарице стално бораве у jужној Африци.

== Исхрана ==
Храни се рибама, жабама, воденим инсектима и малим сисарима. Лови храну из воде.

== Размножавање ==
Када се једном упаре, мужјак и женка остају у пару за цео живот, а могу да живе и преко 50 година. Женка снесе (око) 5 јаја, а инкубација траје 28 до 30 дана у зависности од климе и временских прилика. Мужјак и женка наизменично леже на јајима.

== Занимљивости ==
За разлику од белих рода, живе далеко од људских насеља и имају добро развијен начин комуникације.</text>
      <sha1>jx5m6hkhkgm8z18bctqel2am3kye71e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Чапљица вољак</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12142</id>
    <revision>
      <id>23753</id>
      <parentid>23722</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T16:45:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23753</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3956" sha1="3fz5nutf6fqqicl2rapaq1xyjbdqs0h" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Bittern Little 2010-01-21 at 10-34-13.jpg|мини|Чапљица вољак]]
Чапљица вољак (лат. ''Ixobrychus minutus'') припада породици птица мочварица, али је нешто ситнија од мале беле чапље. Чапљице вољци се могу наћи у Азији, Африци и Европи, пре свега у мочварним пределима пуним густе вегетације, која расте уз воду. У Србији се најчешће срећу у Војводини. 

Ову врсту чапљи је још 1766. први споменуо и описао чувени шведски зоолог и ботаничар Карл фон Лине (Carl von Linné 1707–1778).

== Изглед ==
[[Датотека:47-090506-little-bittern-at-upper-ford-near-Sigri-.jpg|мини|Изглед Чапљице вољак]]
Чапљице вољци су веома мале врсте птица, дугачке су 26–36 центиметра и тешке отприлике 59–100 грама. Мужјаци се лако распознају по црном перју на леђима и по светложутим крилима. Женке обично имају смеђе пруге по леђима и тамнија крила. Такође, ове птице имају оштре, жуте кљунове које користе за лов. Врат чапљица вољака је обрастао дебљим, меким перјем.

== Станиште ==
[[Датотека:Blongios nain Ixobrychus minutus, la femelle; waDSC 7562 (51278772733).jpg|мини|Чапљица вољак]]
С обзиром на то да је чапљицама вољцима растиње уз воду природно окружење, заклоњене растињем се и размножавају. 

== Исхрана ==
Исхрана чапљице вољка и миграција због проналажења хране је условљена сменама годишњих доба. У топлом поднебљу се хране најчешће рибом, инсектима и одраслим ларвама, углавном дању, али понекад и ноћу, када је неопходно. Начин на који лове је такође занимљив. Када уоче плен, оне се прикраду закамуфлиране и бојом перја и мировањем, тако да личе на растиње. Често лове у паровима кријући се иза трске и других врста биљака у близини воде. 

== Размножавање ==
Женка снесе најчешће од два јајета до девет комада, којима треба од шеснаест до двадесет дана да се излегу.

== Занимљивости ==
Популација ових птица, почевши од последње деценије ХХ века, се смањује, па је сада у Европи преостало још отприлике само неколико десетина хиљада парова. Чапљица вољак је, због таквих околности, године 2018. проглашена за угрожену врсту у целом свету, а научници чине све да поново успоставе њихову нормалну бројност.

Код нас ова птица има много назива, а ''букавчић'', ''воларић'', ''патуљка'' и ''чапљић'' су само неки од њих.

На следећем линку се може погледати снимак станишта и начина исхране чапљице вољка.</text>
      <sha1>3fz5nutf6fqqicl2rapaq1xyjbdqs0h</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23795</id>
      <parentid>23753</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:36:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23795</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3956" sha1="8bw7bxpz79r5658jniho6yj9a45d8ri" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Bittern Little 2010-01-21 at 10-34-13.jpg|мини|Чапљица вољак]]
Чапљица вољак (лат. ''Ixobrychus minutus'') припада породици птица мочварица, али је нешто ситнија од мале беле чапље. Чапљице вољци се могу наћи у Азији, Африци и Европи, пре свега у мочварним пределима пуним густе вегетације, која расте уз воду. У Србији се најчешће срећу у Војводини. 

Ову врсту чапљи је још 1766. први споменуо и описао чувени шведски зоолог и ботаничар Карл фон Лине (Carl von Linné 1707–1778).

== Изглед ==
[[Датотека:47-090506-little-bittern-at-upper-ford-near-Sigri-.jpg|мини|Изглед чапљице вољак]]
Чапљице вољци су веома мале врсте птица, дугачке су 26–36 центиметра и тешке отприлике 59–100 грама. Мужјаци се лако распознају по црном перју на леђима и по светложутим крилима. Женке обично имају смеђе пруге по леђима и тамнија крила. Такође, ове птице имају оштре, жуте кљунове које користе за лов. Врат чапљица вољака је обрастао дебљим, меким перјем.

== Станиште ==
[[Датотека:Blongios nain Ixobrychus minutus, la femelle; waDSC 7562 (51278772733).jpg|мини|Чапљица вољак]]
С обзиром на то да је чапљицама вољцима растиње уз воду природно окружење, заклоњене растињем се и размножавају. 

== Исхрана ==
Исхрана чапљице вољка и миграција због проналажења хране је условљена сменама годишњих доба. У топлом поднебљу се хране најчешће рибом, инсектима и одраслим ларвама, углавном дању, али понекад и ноћу, када је неопходно. Начин на који лове је такође занимљив. Када уоче плен, оне се прикраду закамуфлиране и бојом перја и мировањем, тако да личе на растиње. Често лове у паровима кријући се иза трске и других врста биљака у близини воде. 

== Размножавање ==
Женка снесе најчешће од два јајета до девет комада, којима треба од шеснаест до двадесет дана да се излегу.

== Занимљивости ==
Популација ових птица, почевши од последње деценије ХХ века, се смањује, па је сада у Европи преостало још отприлике само неколико десетина хиљада парова. Чапљица вољак је, због таквих околности, године 2018. проглашена за угрожену врсту у целом свету, а научници чине све да поново успоставе њихову нормалну бројност.

Код нас ова птица има много назива, а ''букавчић'', ''воларић'', ''патуљка'' и ''чапљић'' су само неки од њих.

На следећем линку се може погледати снимак станишта и начина исхране чапљице вољка.</text>
      <sha1>8bw7bxpz79r5658jniho6yj9a45d8ri</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Бела рода</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12143</id>
    <revision>
      <id>23754</id>
      <parentid>23712</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T16:47:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23754</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4167" sha1="apvu0eq2875f7xvm9cjeg5souxs63e9" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Ciconia_ciconia%2C_Srbija_%2853%29.jpg|мини|Бела рода]]
Бела рода је птица из породице рода, није угрожена већ је најнеугроженија врста. Име је добила по свом белом перју.

== Изглед ==
[[Датотека:White_stork_%28Ciconia_ciconia%29_Bia%C5%82owieza.jpg|мини|Изглед Беле роде]]
Има дуг, снажан, црвени кљун, дугачак врат, танке и црвене ноге. Тело јој је прекривено белим перијем, осим перја на крилима које је црно. За разлику од осталих рода, неколико врста има црн горњи део репа. Млади су браонкастији од одраслих. Високе су око 1,10 m, а распон крила је око 2,24 m, и такође женка је мања од мужјака.

== Станиште ==
[[Датотека:Ciconia_ciconia%2C_Srbija_%28201%29.jpg|мини|Бела рода]]
У Србији највише живи у Војводини, односно у северном делу земље, где се налази убедљиво највећи број гнезда. Насељавају равничарске пределе, близу река, мочвара и пашњака, а гнезде се углавном на електричним стубовима и крововима кућа у селима, најчешће у централној и јужној Европи, Малој Азији, блиском истоку. Највише их има Банату, Бачкој, Срему, мада их има и у Посавини, Поморављу и околини Београда. Живи уз поплавне ливаде, влажне шуме и мочваре. Она је птица селица позната по дугим сеобама од преко 8.000 km до јужне Африке. У Србију се враћа у пролеће.

== Исхрана ==
Бела рода је месождер који се храни разноврсном храном коју лако може ухватити: инсектима, кишним глистама, мишевима, гуштерима, змијама (чак и отровницама) и рибама. Лови на влажним ливадама и у плићацима, а често једе и мале птице и њихова јаја.

== Размножавање ==
Беле роде се размножавају једном годишње, углавном враћајући се у иста гнезда, где женка снесе 3-6 јаја. На јајима наизменично леже оба родитеља око 28-34 дана. Младунци постају самостални након отприлике два месеца, а родитељи их заједно хране и чувају. Постају полно зреле у трећој години живота.

== Занимљивости ==
Беле роде током живота, који просечно траје око 40 година, не мењају партнере осим ако мужјак или женка угину. Када добију младе, подједнако се брину о њима. Занимљиво је и то да се увек враћају у иста гнезда, која дограђују, па она некада могу бити тежа и од 500кг. За разлику од осталих птица које комуницирају певањем, беле роде комуницирају клепетањем кљуном које ствара карактеристичан звук. Роде су интересантне и као симбол благостања и рађања, па је доста митова и народних прича везано за њих, попут оног да “доносе децу”.</text>
      <sha1>apvu0eq2875f7xvm9cjeg5souxs63e9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23785</id>
      <parentid>23754</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:32:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23785</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4167" sha1="h1f7hgjkgetgiln5y2tm6epxasq5y1s" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Ciconia_ciconia%2C_Srbija_%2853%29.jpg|мини|Бела рода]]
Бела рода је птица из породице рода, није угрожена већ је најнеугроженија врста. Име је добила по свом белом перју.

== Изглед ==
[[Датотека:White_stork_%28Ciconia_ciconia%29_Bia%C5%82owieza.jpg|мини|Изглед беле роде]]
Има дуг, снажан, црвени кљун, дугачак врат, танке и црвене ноге. Тело јој је прекривено белим перијем, осим перја на крилима које је црно. За разлику од осталих рода, неколико врста има црн горњи део репа. Млади су браонкастији од одраслих. Високе су око 1,10 m, а распон крила је око 2,24 m, и такође женка је мања од мужјака.

== Станиште ==
[[Датотека:Ciconia_ciconia%2C_Srbija_%28201%29.jpg|мини|Бела рода]]
У Србији највише живи у Војводини, односно у северном делу земље, где се налази убедљиво највећи број гнезда. Насељавају равничарске пределе, близу река, мочвара и пашњака, а гнезде се углавном на електричним стубовима и крововима кућа у селима, најчешће у централној и јужној Европи, Малој Азији, блиском истоку. Највише их има Банату, Бачкој, Срему, мада их има и у Посавини, Поморављу и околини Београда. Живи уз поплавне ливаде, влажне шуме и мочваре. Она је птица селица позната по дугим сеобама од преко 8.000 km до јужне Африке. У Србију се враћа у пролеће.

== Исхрана ==
Бела рода је месождер који се храни разноврсном храном коју лако може ухватити: инсектима, кишним глистама, мишевима, гуштерима, змијама (чак и отровницама) и рибама. Лови на влажним ливадама и у плићацима, а често једе и мале птице и њихова јаја.

== Размножавање ==
Беле роде се размножавају једном годишње, углавном враћајући се у иста гнезда, где женка снесе 3-6 јаја. На јајима наизменично леже оба родитеља око 28-34 дана. Младунци постају самостални након отприлике два месеца, а родитељи их заједно хране и чувају. Постају полно зреле у трећој години живота.

== Занимљивости ==
Беле роде током живота, који просечно траје око 40 година, не мењају партнере осим ако мужјак или женка угину. Када добију младе, подједнако се брину о њима. Занимљиво је и то да се увек враћају у иста гнезда, која дограђују, па она некада могу бити тежа и од 500кг. За разлику од осталих птица које комуницирају певањем, беле роде комуницирају клепетањем кљуном које ствара карактеристичан звук. Роде су интересантне и као симбол благостања и рађања, па је доста митова и народних прича везано за њих, попут оног да “доносе децу”.</text>
      <sha1>h1f7hgjkgetgiln5y2tm6epxasq5y1s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Белобрка чигра</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12144</id>
    <revision>
      <id>23755</id>
      <parentid>23716</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T16:49:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23755</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4909" sha1="9v4lfd7y6n9jc635dkwa96040dhaoi8" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Chlidonias_hybridus_1.jpg|мини|Белобрка чигра]]
Белобрка чигра је веома занимљива птица која насељава мочварна подручја, а препознатљива је по свом карактеристичном изгледу и начину живота. Име је добила по светлим беличастим “брковима”, односно о белим деловима главе који се лако уочавају.

== Изглед ==
[[Датотека:Whiskered_Tern_%28Chlidonias_hybridus%29_%288520159871%29.jpg|мини|Изглед Белобрке чигре]]
Дуга је од 28 до 35 центиметара, а распон крила јој може бити од 70 до 80 центиметара. Тело јој је претежно бело, док су њена леђа и горњи део крила сиви и на глави има црну капу која јој даје симпатичан изглед. Ова комбинација боја чини је лако препознатљивом на небу.

== Станиште ==
[[Датотека:Whiskered_Tern_%28Chlidonias_hybridus%29_W_IMG_3605.jpg|мини|Белобрка чигра]]
Белобрка чигра се у Србији најчешће може видети у равничарским пределима, посебно у Војводини, где има много река, језера и бара. Највише јој одговарају пешчане или шљунковите обале великих река попут Дунава и Саве. На таквим местима лако проналази мир и сигурност за одмор и гнежђење. Ова птица воли отворене просторе близу воде, где има добар преглед околине и где лако долази до хране. Белобрка чигра је птица силица, у пролеће долази из топлијих крајева, а у јесен се сели у Африку, где проводи зиму.

== Исхрана ==
Белобрка чигра се храни ситном рибом, воденим инсектима, ларвама, пуноглавцима и другим ситним животињама које може да ухвати близу површине воде. Док лети изнад воде, пажљиво посматра шта се дешава испод површине, тражећи свој следећи оброк. Када угледа плен, брзо се спусти и кљуном га зграби из воде. Због свог одличног вида и спретности, ова птица успешно налази храну чак и када је вода узбуркана.

== Размножавање ==
Сезона размножавања почиње у пролеће, када се птице враћају са зимовања. Белобрке чигре праве гнезда на земљи близу воде, или на мирним воденим површинама, међу биљкама, где су младунци добро заштићени. Женка полаже неколико јаја, која су добро камуфлирана и тешко их је уочити. Оба родитеља брину о јајима и касније о младунцима. Младунци се излегу после неколико недеља и брзо почињу да се крећу, али још неко време зависе од родитеља док не науче да лете и сами проналазе храну. 

== Занимљивости ==
Белобрка чигра је заштићена врста у Србији, јер јој бројност опада због уништавања природних станишта и узнемиравања од стране људи. Због тога је важно чувати места где она живи и гнезди се. Занимљиво је да су њена јаја толико добро уклопљена са околином да их је готово немогуће приметити. Њен лак и брз лет оставља утисак као да плеше изнад површине воде. Позната је и по томе што веома гласно брани своје гнездо када се осети угроженом. Иако се не појављује често у народним причама, људи је препознају као симбол чистих вода и очуване природе.</text>
      <sha1>9v4lfd7y6n9jc635dkwa96040dhaoi8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23789</id>
      <parentid>23755</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:33:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23789</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4909" sha1="q519b2u5022yq1jtiw1qgpumetn64p9" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Chlidonias_hybridus_1.jpg|мини|Белобрка чигра]]
Белобрка чигра је веома занимљива птица која насељава мочварна подручја, а препознатљива је по свом карактеристичном изгледу и начину живота. Име је добила по светлим беличастим “брковима”, односно о белим деловима главе који се лако уочавају.

== Изглед ==
[[Датотека:Whiskered_Tern_%28Chlidonias_hybridus%29_%288520159871%29.jpg|мини|Изглед белобрке чигре]]
Дуга је од 28 до 35 центиметара, а распон крила јој може бити од 70 до 80 центиметара. Тело јој је претежно бело, док су њена леђа и горњи део крила сиви и на глави има црну капу која јој даје симпатичан изглед. Ова комбинација боја чини је лако препознатљивом на небу.

== Станиште ==
[[Датотека:Whiskered_Tern_%28Chlidonias_hybridus%29_W_IMG_3605.jpg|мини|Белобрка чигра]]
Белобрка чигра се у Србији најчешће може видети у равничарским пределима, посебно у Војводини, где има много река, језера и бара. Највише јој одговарају пешчане или шљунковите обале великих река попут Дунава и Саве. На таквим местима лако проналази мир и сигурност за одмор и гнежђење. Ова птица воли отворене просторе близу воде, где има добар преглед околине и где лако долази до хране. Белобрка чигра је птица силица, у пролеће долази из топлијих крајева, а у јесен се сели у Африку, где проводи зиму.

== Исхрана ==
Белобрка чигра се храни ситном рибом, воденим инсектима, ларвама, пуноглавцима и другим ситним животињама које може да ухвати близу површине воде. Док лети изнад воде, пажљиво посматра шта се дешава испод површине, тражећи свој следећи оброк. Када угледа плен, брзо се спусти и кљуном га зграби из воде. Због свог одличног вида и спретности, ова птица успешно налази храну чак и када је вода узбуркана.

== Размножавање ==
Сезона размножавања почиње у пролеће, када се птице враћају са зимовања. Белобрке чигре праве гнезда на земљи близу воде, или на мирним воденим површинама, међу биљкама, где су младунци добро заштићени. Женка полаже неколико јаја, која су добро камуфлирана и тешко их је уочити. Оба родитеља брину о јајима и касније о младунцима. Младунци се излегу после неколико недеља и брзо почињу да се крећу, али још неко време зависе од родитеља док не науче да лете и сами проналазе храну. 

== Занимљивости ==
Белобрка чигра је заштићена врста у Србији, јер јој бројност опада због уништавања природних станишта и узнемиравања од стране људи. Због тога је важно чувати места где она живи и гнезди се. Занимљиво је да су њена јаја толико добро уклопљена са околином да их је готово немогуће приметити. Њен лак и брз лет оставља утисак као да плеше изнад површине воде. Позната је и по томе што веома гласно брани своје гнездо када се осети угроженом. Иако се не појављује често у народним причама, људи је препознају као симбол чистих вода и очуване природе.</text>
      <sha1>q519b2u5022yq1jtiw1qgpumetn64p9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Велика царска шљука</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12146</id>
    <revision>
      <id>23756</id>
      <parentid>23729</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T16:53:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23756</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4520" sha1="2lp0emh9y87sss0dtumoskjs3so0xwc" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Great_Snipe_%28Gallinago_media%29_%2814367072985%29.jpg|мини|Велика царска шљука]]
Велика царска шљука је највећа шљукарица на свету. Назив потиче од латинске речи gallina што значи кокошка. Ова птица је распрострањена у Европи, Азији и северозападној Африци.

== Изглед ==
[[Датотека:Great_Snipe_-_Bierbza_Marsh_-_Polanda_94_%283%29_%2815842547022%29.jpg|мини|Изглед Велике царске шљуке]]
Шљука је птица средње величине, дугачка 60 cm. Распон крила је 89 cm до 106 cm, тежине од 410 g  до 1036 g. Она је сивкасто-браон боје, са  белим леђима, сиво-плавим ногама које су танке, дугачке и са завијеним кљуном. Кљун је у односу на остале делове тела несразмерно дугачак и раван. Мужјаци и женке изгледају слично, али женке су више. Перје је пегаво и чини је неприметном међу биљкама.

== Станиште ==
[[Датотека:Great_Snipe_%28Gallinago_media%29_%2814180604257%29.jpg|мини|Велика царска шљука]]
Шљука преферира мочварна подручја, травнате ливаде, влажне шуме, песковите плаже и степске пределе широм Европе и Азије. Током зиме станиште су јој песковите плаже, естуари и мочваре. Мигрира на јужни део света у јесењим месецима.

== Исхрана ==
Шљука је у јесењим месецима мигрира према јужним крајевима, тражећи топла подручја с довољно хране и погодним условима за преживљавање. Хране се малим организмима које проналазе у влажним подручјима. Главни извор хране су инсекти, бубе,  скакавци, мрави, црви, ларве које се налазе у блату и води. Шљука користи свој кљун да би претраживала тло у води.  У мањим количинама конзумира и храну биљног порекла као што су влакна и семена.

== Размножавање ==
Шљука гради своја гнезда у травњацима и мочварним подручјама где штити своје младунце од предатора. Гнездо је изграђено од траве и лишћа. Женка полаже 3 до 4 јаја. На јајима лежи само женка и период инкубације траје од 17 до 20 дана. Оба родитеља брину о младунцима. Птићи за око 20 дана добијају перје и могу да лете. 

== Занимљивости ==
Шљука је добар летач и често изводи брзе, оштре маневре у лету, поготово када се осећа угрожено. Лети брзо цик-цак изнад воде а затим се издиже увис закривљеном путањом. Позната је по својим гласовима, пискању у периоду парења. Њена будућност је све неизвеснија због уништавања станишта, лова и криволова. Ако се не предузму мере за очување ове врсте може постати врста којој прети изумирање. Њен број приметно опада у Великој Британији и Ирској. Стављена је на листу најугроженије птице Велике Британије. У Србији је јако ретка и строго заштићена врста. Налази се у Црвеној књизи. У Србији живи у Царској бари и Војтиној млаки. Једина слична врста је мала царска шљука.</text>
      <sha1>2lp0emh9y87sss0dtumoskjs3so0xwc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23777</id>
      <parentid>23756</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:28:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23777</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4520" sha1="86ii7y9x32u9fg32k7qinfuzlv9i9c0" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Great_Snipe_%28Gallinago_media%29_%2814367072985%29.jpg|мини|Велика царска шљука]]
Велика царска шљука је највећа шљукарица на свету. Назив потиче од латинске речи gallina што значи кокошка. Ова птица је распрострањена у Европи, Азији и северозападној Африци.

== Изглед ==
[[Датотека:Great_Snipe_-_Bierbza_Marsh_-_Polanda_94_%283%29_%2815842547022%29.jpg|мини|Изглед велике царске шљуке]]
Шљука је птица средње величине, дугачка 60 cm. Распон крила је 89 cm до 106 cm, тежине од 410 g  до 1036 g. Она је сивкасто-браон боје, са  белим леђима, сиво-плавим ногама које су танке, дугачке и са завијеним кљуном. Кљун је у односу на остале делове тела несразмерно дугачак и раван. Мужјаци и женке изгледају слично, али женке су више. Перје је пегаво и чини је неприметном међу биљкама.

== Станиште ==
[[Датотека:Great_Snipe_%28Gallinago_media%29_%2814180604257%29.jpg|мини|Велика царска шљука]]
Шљука преферира мочварна подручја, травнате ливаде, влажне шуме, песковите плаже и степске пределе широм Европе и Азије. Током зиме станиште су јој песковите плаже, естуари и мочваре. Мигрира на јужни део света у јесењим месецима.

== Исхрана ==
Шљука је у јесењим месецима мигрира према јужним крајевима, тражећи топла подручја с довољно хране и погодним условима за преживљавање. Хране се малим организмима које проналазе у влажним подручјима. Главни извор хране су инсекти, бубе,  скакавци, мрави, црви, ларве које се налазе у блату и води. Шљука користи свој кљун да би претраживала тло у води.  У мањим количинама конзумира и храну биљног порекла као што су влакна и семена.

== Размножавање ==
Шљука гради своја гнезда у травњацима и мочварним подручјама где штити своје младунце од предатора. Гнездо је изграђено од траве и лишћа. Женка полаже 3 до 4 јаја. На јајима лежи само женка и период инкубације траје од 17 до 20 дана. Оба родитеља брину о младунцима. Птићи за око 20 дана добијају перје и могу да лете. 

== Занимљивости ==
Шљука је добар летач и често изводи брзе, оштре маневре у лету, поготово када се осећа угрожено. Лети брзо цик-цак изнад воде а затим се издиже увис закривљеном путањом. Позната је по својим гласовима, пискању у периоду парења. Њена будућност је све неизвеснија због уништавања станишта, лова и криволова. Ако се не предузму мере за очување ове врсте може постати врста којој прети изумирање. Њен број приметно опада у Великој Британији и Ирској. Стављена је на листу најугроженије птице Велике Британије. У Србији је јако ретка и строго заштићена врста. Налази се у Црвеној књизи. У Србији живи у Царској бари и Војтиној млаки. Једина слична врста је мала царска шљука.</text>
      <sha1>86ii7y9x32u9fg32k7qinfuzlv9i9c0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Велики детлић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12148</id>
    <revision>
      <id>23757</id>
      <parentid>23724</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T16:57:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23757</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6251" sha1="7g5dd4t9xu492p97h0ntgde3cxzsj25" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Veliki_detli%C4%87%2C_%C5%BEenka_%28Dendrocopos_major%29%2C_Great_Spotted_Woodpecker%2C_female.jpg|мини|Велики детлић]]
Велики детлић је врста птица  из породице детлића. Име рода Dendrocopos major. Ова врста насељава велика пространства Европе и северне Азије, док је у Србији присутна у скоро свим шумским стаништима, градским парковима и воћњацима.

== Изглед ==
[[Датотека:Veliki_detli%C4%87%2C_mladi_mu%C5%BEjak_%28Dendrocopos_major%29_Great_Spotted_Woodpecker.jpg|мини|Изглед Великог детлића]]
Препознатљив је по црно-белом перју са јарко црвеним шарама испод репа. Мужјака и женку разликујемо по томе што мужјаци имају мали црвену мрљу на потиљку, док су женке на том месту потпуно црне. Дужина тела великог детлића обично је између 23 и 26цм. Тежи око 90 грама, а има распон крила до 39цм. 

== Исхрана ==
Храни се разноврсно. Израженији је биљојед од осталих детлића, али великим делом храни се и инсектима које  пронађе под кором дрвећа. Зими се великим делом храни и разним семенкама и плодовима четинара. Такође једе сланину из хранилица за птице. У зависности од количине хране, може изненада да промени станиште.

== Станиште ==
[[Датотека:Veliki_detli%C4%87%2C_%C5%BEenka_%28Dendrocopos_major%29.jpg|мини|Велики детлић]]
Широко је распрострањен у целој Европи, на Кавказу и у умереном појасу Азије. Углавном је станарица. Насељава скоро сва шумска и полушумска станишта, равнице, брдско-планинске пределе, а насељава и вртове, воћњаке, дрвореде и паркове. Гнезди се у рупама у дрвету које сам прави. 

== Размножавање ==
Сезона размножавања почиње у пролеће, када пар заједно дуби нову дупљу (рупу). Женка може да положи 5 до 7 јаја, а инкубација (лежање на јајима како би била на стабилној температури неопходној за развој ембриона) траје веома кратко од 10 до 12 дана. Оба родитеља учествују у лежању на јајима и храњењу младих, а младунци напуштају гнездо после три недеље. Напуштене дупље великог детлића касније постају драгоцен дом за многе друге птице које не могу саме да издубе стабло. 

== Занимљивости о великом детлићу ==
Према подацима Друштва за проучавање птица Србије, ова птица је равномерно распрострањена у свим деловима Србије. Углавном одсуствује из огољених делова Војводине као птица гнездарица.  

Детлић може да удари у стабло и до 20 пута у секунди, што је око 12 000 пута дневно, без повреде мозга. 

Велики детлић има специфичан језик; има изразито дуг и лепљив језик, a када није у употреби, обмотава се око лобање и служи као додатна заштита мозга. 

Велики детлић не пева као славуј. Уместо песме, он производи карактеристичан звук ударајући кљуном о суве гране или стабло,  што се назива “бубњање.” Тај звук је веома гласан и продоран, а служи му за обележавање територије и привлачење партнера. Поред бубњања, понекад се оглашава и кратким, оштрим криком који се чује као “кик-кик.”  

Они имају специфичан начин летења који се назива “таласасти лет”. Његов лет подсећа на таласе, зато што неколико пута замахне крилима, а затим их потпуно склопи уз тело и полако понире надоле. Тај стил му штеди енергију јер не мора стално да маше крилима, па његово кретање кроз ваздух изгледа као низ повезаних лукова.  

Велики детлић користи реп као трећу ногу којом се снажно одупире о кору дрвета. То му даје стабилност и чврст ослонац док снажно удара кљуном у стабло. Такође има другачије распоређене прсте да се лакше пење. Има два прста која иду унапред, а два уназад, што му омогућава да се чврсто држи за кору као кљештима. Захваљујући таквом распореду (тзв. зигодактилна стопала), он може да се пење са лакоћом уз усправна стабла без клизања.</text>
      <sha1>7g5dd4t9xu492p97h0ntgde3cxzsj25</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23772</id>
      <parentid>23757</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:26:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23772</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6251" sha1="jttecl0redqzlpos5oh9qsycmpq1idk" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Veliki_detli%C4%87%2C_%C5%BEenka_%28Dendrocopos_major%29%2C_Great_Spotted_Woodpecker%2C_female.jpg|мини|Велики детлић]]
Велики детлић је врста птица  из породице детлића. Име рода Dendrocopos major. Ова врста насељава велика пространства Европе и северне Азије, док је у Србији присутна у скоро свим шумским стаништима, градским парковима и воћњацима.

== Изглед ==
[[Датотека:Veliki_detli%C4%87%2C_mladi_mu%C5%BEjak_%28Dendrocopos_major%29_Great_Spotted_Woodpecker.jpg|мини|Изглед великог детлића]]
Препознатљив је по црно-белом перју са јарко црвеним шарама испод репа. Мужјака и женку разликујемо по томе што мужјаци имају мали црвену мрљу на потиљку, док су женке на том месту потпуно црне. Дужина тела великог детлића обично је између 23 и 26цм. Тежи око 90 грама, а има распон крила до 39цм. 

== Исхрана ==
Храни се разноврсно. Израженији је биљојед од осталих детлића, али великим делом храни се и инсектима које  пронађе под кором дрвећа. Зими се великим делом храни и разним семенкама и плодовима четинара. Такође једе сланину из хранилица за птице. У зависности од количине хране, може изненада да промени станиште.

== Станиште ==
[[Датотека:Veliki_detli%C4%87%2C_%C5%BEenka_%28Dendrocopos_major%29.jpg|мини|Велики детлић]]
Широко је распрострањен у целој Европи, на Кавказу и у умереном појасу Азије. Углавном је станарица. Насељава скоро сва шумска и полушумска станишта, равнице, брдско-планинске пределе, а насељава и вртове, воћњаке, дрвореде и паркове. Гнезди се у рупама у дрвету које сам прави. 

== Размножавање ==
Сезона размножавања почиње у пролеће, када пар заједно дуби нову дупљу (рупу). Женка може да положи 5 до 7 јаја, а инкубација (лежање на јајима како би била на стабилној температури неопходној за развој ембриона) траје веома кратко од 10 до 12 дана. Оба родитеља учествују у лежању на јајима и храњењу младих, а младунци напуштају гнездо после три недеље. Напуштене дупље великог детлића касније постају драгоцен дом за многе друге птице које не могу саме да издубе стабло. 

== Занимљивости о великом детлићу ==
Према подацима Друштва за проучавање птица Србије, ова птица је равномерно распрострањена у свим деловима Србије. Углавном одсуствује из огољених делова Војводине као птица гнездарица.  

Детлић може да удари у стабло и до 20 пута у секунди, што је око 12 000 пута дневно, без повреде мозга. 

Велики детлић има специфичан језик; има изразито дуг и лепљив језик, a када није у употреби, обмотава се око лобање и служи као додатна заштита мозга. 

Велики детлић не пева као славуј. Уместо песме, он производи карактеристичан звук ударајући кљуном о суве гране или стабло,  што се назива “бубњање.” Тај звук је веома гласан и продоран, а служи му за обележавање територије и привлачење партнера. Поред бубњања, понекад се оглашава и кратким, оштрим криком који се чује као “кик-кик.”  

Они имају специфичан начин летења који се назива “таласасти лет”. Његов лет подсећа на таласе, зато што неколико пута замахне крилима, а затим их потпуно склопи уз тело и полако понире надоле. Тај стил му штеди енергију јер не мора стално да маше крилима, па његово кретање кроз ваздух изгледа као низ повезаних лукова.  

Велики детлић користи реп као трећу ногу којом се снажно одупире о кору дрвета. То му даје стабилност и чврст ослонац док снажно удара кљуном у стабло. Такође има другачије распоређене прсте да се лакше пење. Има два прста која иду унапред, а два уназад, што му омогућава да се чврсто држи за кору као кљештима. Захваљујући таквом распореду (тзв. зигодактилна стопала), он може да се пење са лакоћом уз усправна стабла без клизања.</text>
      <sha1>jttecl0redqzlpos5oh9qsycmpq1idk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Велики тетреб</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12149</id>
    <revision>
      <id>23758</id>
      <parentid>23731</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T16:59:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23758</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5823" sha1="elp3zss417eqn9gmtb75ndvwxxyfjs5" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Western_Capercaillie_(Tetrao_urogallus)_(13667956203).jpg|мини|Велики тетреб]]
Велики тетреб је највећи међу тетребима. Неки га знају као Западног тетреба или Веселог петла. Његов сродник је Црнокљуни тетреб. Настањује Северну Европу. Највећа јединка Великог тетреба може се наћи у Финској.

== Изглед ==
[[Датотека:Grand_t%C3%A9tras_femelle_DSCF5157.jpg|мини|Изглед Великог тетреба]]
Мужјак и женка се лако разликују по величини и обојености. Мужјак је веома крупан и тамније је боје са упадљиво великим репом. Женка је смеђкасте боје и двоструко је мања. Иако се мужјак и женка много разликују, обоје имају белу флеку на крилима, а мужјак има црвену флеку голе коже изнад очију. Мужјаци достижу дужину од 74 до 85 cm, распон крила  је од 90 до 125 cm и просечну тежину око 4 kg. Женка је тешка отприлике упола мање од мужјака. Велики тетреби нису елегантни летачи због тежине и кратних, заобљених крила. Једна од њихових адаптација током зиме су пернате ноге које их греју у хладним данима.

== Станиште ==
[[Датотека:Tetrao_urogallus_Rila_Bulgaria_Stefan_Avramov_03.jpg|мини|Велики тетреб]]
Велики тетреб је навикао на старе четинарске и мешовите шуме, а проналазе склоништа и у младом расту дрвећа. Приликом летења користи отворене просторе, јер му сметају густе шуме. Код нас насељава: Шар-планину, Проклетије, Копаоник, Тару, Златар, Златибор, Стару планину и Голију. Зиму проводе на дрвећу у четинарским шумама, јер им је ту извор хране.

== Исхрана ==
Лети се хране листовима, бобицама, стабљикама и пупуљцима цветова. Он је биљојед, који своје младунце храни инсектима. Младунцима је потребна храна са протеинима, да би брзо порасли. Од времена зависи да ли ће птићи да преживе. Ако је топло време, биће инсеката и хране у изобиљу, а ако је хладно време, остаће без хране што може довести до угинућа. Зими се хране четинарским иглицама бора, јеле или смрче. Да би сварио ову храну, прогута мало камење које служи као млин у желуцу који ломи иглице до хранљивих супстанци.

== Размножавање ==
Сезона удварања дуго траје од почетка пролећа до јуна. Тада мужјаци стоје на дрвећу и почињу да изводе спектакуларно групно удварање. Када привуку пажњу женкама, силазе на земљу и настављају удварање. Женке бирају партнере. После парења женка сама прави гнездо које сакрива испод младих грана дрвета или исподполомљене крошње дрвета и леже 6 до 8 јаја. Пошто припадају реду кокошки, њихова јаја су по величини иста као код кокошки, само што су прошарана мрљама. Лежи на јајима око месец дана и ретко кад напушта гнездо. Мали птићи подсећају на женку по својој обојености, а у добу од три месеца постепено се пресвлаче у перје одраслих мужјака и женки.

== Занимљивости ==
У свету је процењено да је Велики тетреб најмање забрињавајућа врста за изумирање, али у Европи је угрожен, чак је у неким земљама Европе на црвеној листи. Велики тетреб је први пут у Србији забележио Јосиф Панчић на Копаонику, средином 19. века. Главни разлози за угроженост су: промене у старосној структури шума, смањена доступност одговарајућих рашчишћених места за разможавање и све већи број малих предатора који се хране тетребима. Када полети тетреб производи снажан  громовити звук који одбија предаторе. Њихово перје производи звук. Најтежи велики тетреб чија је тежина износила 7,2 kg био је у зоолошком врту.</text>
      <sha1>elp3zss417eqn9gmtb75ndvwxxyfjs5</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23779</id>
      <parentid>23758</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:29:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23779</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5823" sha1="8rxtde1j4hrfbl6wcqzobd74dwrcat0" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Western_Capercaillie_(Tetrao_urogallus)_(13667956203).jpg|мини|Велики тетреб]]
Велики тетреб је највећи међу тетребима. Неки га знају као Западног тетреба или Веселог петла. Његов сродник је Црнокљуни тетреб. Настањује Северну Европу. Највећа јединка Великог тетреба може се наћи у Финској.

== Изглед ==
[[Датотека:Grand_t%C3%A9tras_femelle_DSCF5157.jpg|мини|Изглед великог тетреба]]
Мужјак и женка се лако разликују по величини и обојености. Мужјак је веома крупан и тамније је боје са упадљиво великим репом. Женка је смеђкасте боје и двоструко је мања. Иако се мужјак и женка много разликују, обоје имају белу флеку на крилима, а мужјак има црвену флеку голе коже изнад очију. Мужјаци достижу дужину од 74 до 85 cm, распон крила  је од 90 до 125 cm и просечну тежину око 4 kg. Женка је тешка отприлике упола мање од мужјака. Велики тетреби нису елегантни летачи због тежине и кратних, заобљених крила. Једна од њихових адаптација током зиме су пернате ноге које их греју у хладним данима.

== Станиште ==
[[Датотека:Tetrao_urogallus_Rila_Bulgaria_Stefan_Avramov_03.jpg|мини|Велики тетреб]]
Велики тетреб је навикао на старе четинарске и мешовите шуме, а проналазе склоништа и у младом расту дрвећа. Приликом летења користи отворене просторе, јер му сметају густе шуме. Код нас насељава: Шар-планину, Проклетије, Копаоник, Тару, Златар, Златибор, Стару планину и Голију. Зиму проводе на дрвећу у четинарским шумама, јер им је ту извор хране.

== Исхрана ==
Лети се хране листовима, бобицама, стабљикама и пупуљцима цветова. Он је биљојед, који своје младунце храни инсектима. Младунцима је потребна храна са протеинима, да би брзо порасли. Од времена зависи да ли ће птићи да преживе. Ако је топло време, биће инсеката и хране у изобиљу, а ако је хладно време, остаће без хране што може довести до угинућа. Зими се хране четинарским иглицама бора, јеле или смрче. Да би сварио ову храну, прогута мало камење које служи као млин у желуцу који ломи иглице до хранљивих супстанци.

== Размножавање ==
Сезона удварања дуго траје од почетка пролећа до јуна. Тада мужјаци стоје на дрвећу и почињу да изводе спектакуларно групно удварање. Када привуку пажњу женкама, силазе на земљу и настављају удварање. Женке бирају партнере. После парења женка сама прави гнездо које сакрива испод младих грана дрвета или исподполомљене крошње дрвета и леже 6 до 8 јаја. Пошто припадају реду кокошки, њихова јаја су по величини иста као код кокошки, само што су прошарана мрљама. Лежи на јајима око месец дана и ретко кад напушта гнездо. Мали птићи подсећају на женку по својој обојености, а у добу од три месеца постепено се пресвлаче у перје одраслих мужјака и женки.

== Занимљивости ==
У свету је процењено да је Велики тетреб најмање забрињавајућа врста за изумирање, али у Европи је угрожен, чак је у неким земљама Европе на црвеној листи. Велики тетреб је први пут у Србији забележио Јосиф Панчић на Копаонику, средином 19. века. Главни разлози за угроженост су: промене у старосној структури шума, смањена доступност одговарајућих рашчишћених места за разможавање и све већи број малих предатора који се хране тетребима. Када полети тетреб производи снажан  громовити звук који одбија предаторе. Њихово перје производи звук. Најтежи велики тетреб чија је тежина износила 7,2 kg био је у зоолошком врту.</text>
      <sha1>8rxtde1j4hrfbl6wcqzobd74dwrcat0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Ветрушка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12150</id>
    <revision>
      <id>23759</id>
      <parentid>23725</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:02:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23759</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5070" sha1="r2fbk4z6x3s7m1rkbvd87bpp9eeh5fo" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Vetruska 2018.jpg|мини|Ветрушка]]
Ветрушка (''Falco tinnunculus''), дневна грабљивица која припада породици правих соколова. То је врста малог сокола. Још седам врста у Србији чини ову породицу. Неки је зову и „Тресигаће“ јер изгледа као да нешто истреса. Она уствари лебди изнад поља и у месту маше крилима. Име је добила по савршеном лету и лакоћи коришћења ваздушних струја. Њена рођака је Сива Ветрушка и она је је једна од најређих врста соколова у Србији. Полулација сиве ветрушке у Србији се процењује на свега 100-150 гнездећих парова. 

== Изглед ==
[[Датотека:Obična vetruška (Falco tinnunculus).jpg|мини|Изглед Ветрушке]]
Лако можемо препознати женску и мушку ветрушку. Црне пруге на горњем делу телу су знак да је у питању женка док су црне пеге у горњем делу тела показатељ да је у питању мужјак ветрушке. Други начин препознавања је величина. Женке су 2-3 центиметара веће од мужјака. Лебдећи веома лако уоче свој плен јер имају вид који је два и по пута оштрији од вида човека. Дуга је око тридесет центиметара. Ова птица која је тежине око 150 грама има распон крила је око 65 центиметара. Животни век ветрушке је око 15 година. 

== Станиште ==
[[Датотека:VETRUSKA.jpg|мини|Ветрушка]]
Највеће станиште ветрушки у Србији је Војводина. Половина од укупног броја, 4300-5500 парова, гнезди се баш у Војводини. Ипак, ветрушке живе и у великим градовима па и у Београду. Није необично да се ветрушка угнезди у жардињери за цвеће неке београдске терасе. Гнезди се на грађевинама и на високим терасама, мостовима, дрвећу – у дупљама и напуштеним гнездима врана.

Распрострањена је у целој Европи, деловима Азије и Африке. Током зиме, ветрушке из Србије се селе у Средоземље. 

== Исхрана ==
Ветрушка је „Лебдећи ловац“. Плен хвата на тлу и на њега се снажно обруши. Да нема ове птице, број глодара би представљао велику опасност. Мишеви, гмизавци и инсекти су јој омиљени плен. Док је она непријатељ глодарима, људима је непријатељ њен назив - грабљивица и зато је убијају и тиме наносе штету само себи не схватајући да смањују број врсти која је један од најефикаснијих ловаца на мишеве и пољске волухарице. Чак и крупни инсекти су њихова храна. Гуштери, ситније птице, ретко и слепи мишеви су плен ветрушки. Својим начином исхране ове птице доносе вишетруку корист. Њена корист у сузбијању глодара и контоли штеточина је немерљива. 

== Размножавање ==
Ветрушка носи 4-8 јаја. 27 дана је период инкубације док се не излегу мале ветрушке. Мале ветрушке свој први лет имају након исто толико дана, 27.  Половина априла је време када се гнезди ветрушка. Тај период траје до августа. 

== Занимљивости ==
На јајима лежи само женка, док мужјак лови и доноси храну. Уколико се женки нешто догоди, нема наде ни за младунце, јер само она уме да их правилно храни ситним комадима плена.

Процена је да ветрушке у Београду поједу и до 20 тона мишоликих глодара.</text>
      <sha1>r2fbk4z6x3s7m1rkbvd87bpp9eeh5fo</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23760</id>
      <parentid>23759</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:02:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23760</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5070" sha1="3axypqu00jdhvlhx4adhami3s2bxdoc" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:VETRUSKA.jpg|мини|Ветрушка]]
Ветрушка (''Falco tinnunculus''), дневна грабљивица која припада породици правих соколова. То је врста малог сокола. Још седам врста у Србији чини ову породицу. Неки је зову и „Тресигаће“ јер изгледа као да нешто истреса. Она уствари лебди изнад поља и у месту маше крилима. Име је добила по савршеном лету и лакоћи коришћења ваздушних струја. Њена рођака је Сива Ветрушка и она је је једна од најређих врста соколова у Србији. Полулација сиве ветрушке у Србији се процењује на свега 100-150 гнездећих парова. 

== Изглед ==
[[Датотека:Obična vetruška (Falco tinnunculus).jpg|мини|Изглед Ветрушке]]
Лако можемо препознати женску и мушку ветрушку. Црне пруге на горњем делу телу су знак да је у питању женка док су црне пеге у горњем делу тела показатељ да је у питању мужјак ветрушке. Други начин препознавања је величина. Женке су 2-3 центиметара веће од мужјака. Лебдећи веома лако уоче свој плен јер имају вид који је два и по пута оштрији од вида човека. Дуга је око тридесет центиметара. Ова птица која је тежине око 150 грама има распон крила је око 65 центиметара. Животни век ветрушке је око 15 година. 

== Станиште ==
[[Датотека:Vetruska 2018.jpg|мини|Ветрушка]]
Највеће станиште ветрушки у Србији је Војводина. Половина од укупног броја, 4300-5500 парова, гнезди се баш у Војводини. Ипак, ветрушке живе и у великим градовима па и у Београду. Није необично да се ветрушка угнезди у жардињери за цвеће неке београдске терасе. Гнезди се на грађевинама и на високим терасама, мостовима, дрвећу – у дупљама и напуштеним гнездима врана.

Распрострањена је у целој Европи, деловима Азије и Африке. Током зиме, ветрушке из Србије се селе у Средоземље. 

== Исхрана ==
Ветрушка је „Лебдећи ловац“. Плен хвата на тлу и на њега се снажно обруши. Да нема ове птице, број глодара би представљао велику опасност. Мишеви, гмизавци и инсекти су јој омиљени плен. Док је она непријатељ глодарима, људима је непријатељ њен назив - грабљивица и зато је убијају и тиме наносе штету само себи не схватајући да смањују број врсти која је један од најефикаснијих ловаца на мишеве и пољске волухарице. Чак и крупни инсекти су њихова храна. Гуштери, ситније птице, ретко и слепи мишеви су плен ветрушки. Својим начином исхране ове птице доносе вишетруку корист. Њена корист у сузбијању глодара и контоли штеточина је немерљива. 

== Размножавање ==
Ветрушка носи 4-8 јаја. 27 дана је период инкубације док се не излегу мале ветрушке. Мале ветрушке свој први лет имају након исто толико дана, 27.  Половина априла је време када се гнезди ветрушка. Тај период траје до августа. 

== Занимљивости ==
На јајима лежи само женка, док мужјак лови и доноси храну. Уколико се женки нешто догоди, нема наде ни за младунце, јер само она уме да их правилно храни ситним комадима плена.

Процена је да ветрушке у Београду поједу и до 20 тона мишоликих глодара.</text>
      <sha1>3axypqu00jdhvlhx4adhami3s2bxdoc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23773</id>
      <parentid>23760</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:27:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23773</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5070" sha1="0pzch1xhs3bq31tnqm7529r2sb1rwsz" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:VETRUSKA.jpg|мини|Ветрушка]]
Ветрушка (''Falco tinnunculus''), дневна грабљивица која припада породици правих соколова. То је врста малог сокола. Још седам врста у Србији чини ову породицу. Неки је зову и „Тресигаће“ јер изгледа као да нешто истреса. Она уствари лебди изнад поља и у месту маше крилима. Име је добила по савршеном лету и лакоћи коришћења ваздушних струја. Њена рођака је Сива Ветрушка и она је је једна од најређих врста соколова у Србији. Полулација сиве ветрушке у Србији се процењује на свега 100-150 гнездећих парова. 

== Изглед ==
[[Датотека:Obična vetruška (Falco tinnunculus).jpg|мини|Изглед ветрушке]]
Лако можемо препознати женску и мушку ветрушку. Црне пруге на горњем делу телу су знак да је у питању женка док су црне пеге у горњем делу тела показатељ да је у питању мужјак ветрушке. Други начин препознавања је величина. Женке су 2-3 центиметара веће од мужјака. Лебдећи веома лако уоче свој плен јер имају вид који је два и по пута оштрији од вида човека. Дуга је око тридесет центиметара. Ова птица која је тежине око 150 грама има распон крила је око 65 центиметара. Животни век ветрушке је око 15 година. 

== Станиште ==
[[Датотека:Vetruska 2018.jpg|мини|Ветрушка]]
Највеће станиште ветрушки у Србији је Војводина. Половина од укупног броја, 4300-5500 парова, гнезди се баш у Војводини. Ипак, ветрушке живе и у великим градовима па и у Београду. Није необично да се ветрушка угнезди у жардињери за цвеће неке београдске терасе. Гнезди се на грађевинама и на високим терасама, мостовима, дрвећу – у дупљама и напуштеним гнездима врана.

Распрострањена је у целој Европи, деловима Азије и Африке. Током зиме, ветрушке из Србије се селе у Средоземље. 

== Исхрана ==
Ветрушка је „Лебдећи ловац“. Плен хвата на тлу и на њега се снажно обруши. Да нема ове птице, број глодара би представљао велику опасност. Мишеви, гмизавци и инсекти су јој омиљени плен. Док је она непријатељ глодарима, људима је непријатељ њен назив - грабљивица и зато је убијају и тиме наносе штету само себи не схватајући да смањују број врсти која је један од најефикаснијих ловаца на мишеве и пољске волухарице. Чак и крупни инсекти су њихова храна. Гуштери, ситније птице, ретко и слепи мишеви су плен ветрушки. Својим начином исхране ове птице доносе вишетруку корист. Њена корист у сузбијању глодара и контоли штеточина је немерљива. 

== Размножавање ==
Ветрушка носи 4-8 јаја. 27 дана је период инкубације док се не излегу мале ветрушке. Мале ветрушке свој први лет имају након исто толико дана, 27.  Половина априла је време када се гнезди ветрушка. Тај период траје до августа. 

== Занимљивости ==
На јајима лежи само женка, док мужјак лови и доноси храну. Уколико се женки нешто догоди, нема наде ни за младунце, јер само она уме да их правилно храни ситним комадима плена.

Процена је да ветрушке у Београду поједу и до 20 тона мишоликих глодара.</text>
      <sha1>0pzch1xhs3bq31tnqm7529r2sb1rwsz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Воденкос</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12151</id>
    <revision>
      <id>23761</id>
      <parentid>23728</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:04:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23761</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5893" sha1="qx3kn01knfm65yo6i0zik0wy0w8ooar" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Cinclus_cinclus_3.jpg|мини|Воденкос]] 
Воденкос (на латинском се назива ''Cinclus cinclus'') је птица станарица (што значи да није птица селица). Она припада врсти птица певачица. Насељава обале брдско-планинских потока као и речица. Једна од ствари по чему је она посебна је то што у потрази за храном рони у воду. Такође, постоји 14 подврста птице воденкос. Једна од њих је нажалост изумрла. Неке од њих су: црнотрби воденкос који насељава северну и источну Европу и западну Француску, британски воденкос који насељава Велику Британију (Енглеску, Шкотску и Велс), северозападни афрички воденкос који насељава Алжир, Тунис и Мароко итд.

== Изглед ==
[[Датотека:Cinclus_cinclus.jpg|мини|Изглед Воденкоса]]
Дужина тела птице воденкос је око 18cm. Глава и тело су смеђе боје, а грло и горњи део груди беле код одраслих јединки, док је тело младих јединки сиве боје. Воденкос има јаке ноге и кратак реп. Док се креће, помера задњи део тела горе-доле. Воденкос лети ниско изнад воде, а његови замаси крила су кратки и брзи. Перје јој је густо и водонепропусно. С обзиром на то да нема кожице између прстију (за разлику од осталих птица ронилица), када зарони у воду, помажу јој замаси крила. У води може остати до 30 секунди.

== Станиште ==
[[Датотека:Cinclus_cinclus,_vodenkos.jpg|мини|Воденкос]]
Птица воденкос насељава брдско-планинске делове Европе, северозападне Африке и Мале Азије. Гнезда обично гради на обаламама брдско-планинских река и у шупљинама камења. Ово су неке од интересантних држава и острва које ова птица насељава: Фарска острва, Малта и Тунис. Постојала је и подврста која је насељавала Кипар, међутим та подврста је 1958. године изумрла. Најстарији податак који говори о присуству птице воденкос у Србији, је забележен  1887. године у околини Неготина. 

== Исхрана ==
Ова птица се храни воденим инсектима, њиховим ларвама, воденим пужевима, малим рибама и водоземцима. Омиљена храна су јој рачићи и амфиподи. Храну узима тако што зарони у воду и онда својим крилима брзо маше (тако рони). Одрасла јединка воденкоса понекад своју храну налази међу камењем на дну реке. Храну проналази у брдско-планинским рекама, код којих се углавном и  налази. Воденкоси понекад могу бити плен предаторских риба (најчешће је то смеђа пастрмка).

== Размножавање ==
Воденкос најчешће гради гнездо у шупљинама камења у близини воде. Гнездо јој је лоптастог облика, грађено од маховине и сувог лишћа, а понекад и траве. Женка полаже од 1 до 8 јаја, али углавном 4 или 5, у периоду од марта до маја. Она лежи на јајима отприлике око 16-18 дана, а за то време мужјак женки доноси храну. Мужјак и женка бране гнездо од уљеза. Пошто се гнездо најчешће налази у пукотинама стена, осталим животињама (као нпр. птицама грабљивицама) је тешко доћи до гнезда. Када се излегу, млади воденкоси већ могу ускочити у воду у случају опасности.

== Занимљивости ==
Птица воденкос је строго заштиђена врста. Она никад није забележена у Војводини. Она је такође и национална птица Норвешке. Једина је птица која хода под водом тражећи храну. Воденкоси се први пут размножавају када имају само једну годину. Животни век птице воденкос је 3 године, док је живот воденкоса који je најдуже живео износио чак 10 година и 7 месеци што је око 3.5 пута више од њиховог животног века. Најранији податак о птици воденкос је настао чак 1183. године.</text>
      <sha1>qx3kn01knfm65yo6i0zik0wy0w8ooar</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23776</id>
      <parentid>23761</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:28:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23776</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5893" sha1="iohxe7gs2y3021vwe3erfd786uuwhgp" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Cinclus_cinclus_3.jpg|мини|Воденкос]] 
Воденкос (на латинском се назива ''Cinclus cinclus'') је птица станарица (што значи да није птица селица). Она припада врсти птица певачица. Насељава обале брдско-планинских потока као и речица. Једна од ствари по чему је она посебна је то што у потрази за храном рони у воду. Такође, постоји 14 подврста птице воденкос. Једна од њих је нажалост изумрла. Неке од њих су: црнотрби воденкос који насељава северну и источну Европу и западну Француску, британски воденкос који насељава Велику Британију (Енглеску, Шкотску и Велс), северозападни афрички воденкос који насељава Алжир, Тунис и Мароко итд.

== Изглед ==
[[Датотека:Cinclus_cinclus.jpg|мини|Изглед воденкоса]]
Дужина тела птице воденкос је око 18cm. Глава и тело су смеђе боје, а грло и горњи део груди беле код одраслих јединки, док је тело младих јединки сиве боје. Воденкос има јаке ноге и кратак реп. Док се креће, помера задњи део тела горе-доле. Воденкос лети ниско изнад воде, а његови замаси крила су кратки и брзи. Перје јој је густо и водонепропусно. С обзиром на то да нема кожице између прстију (за разлику од осталих птица ронилица), када зарони у воду, помажу јој замаси крила. У води може остати до 30 секунди.

== Станиште ==
[[Датотека:Cinclus_cinclus,_vodenkos.jpg|мини|Воденкос]]
Птица воденкос насељава брдско-планинске делове Европе, северозападне Африке и Мале Азије. Гнезда обично гради на обаламама брдско-планинских река и у шупљинама камења. Ово су неке од интересантних држава и острва које ова птица насељава: Фарска острва, Малта и Тунис. Постојала је и подврста која је насељавала Кипар, међутим та подврста је 1958. године изумрла. Најстарији податак који говори о присуству птице воденкос у Србији, је забележен  1887. године у околини Неготина. 

== Исхрана ==
Ова птица се храни воденим инсектима, њиховим ларвама, воденим пужевима, малим рибама и водоземцима. Омиљена храна су јој рачићи и амфиподи. Храну узима тако што зарони у воду и онда својим крилима брзо маше (тако рони). Одрасла јединка воденкоса понекад своју храну налази међу камењем на дну реке. Храну проналази у брдско-планинским рекама, код којих се углавном и  налази. Воденкоси понекад могу бити плен предаторских риба (најчешће је то смеђа пастрмка).

== Размножавање ==
Воденкос најчешће гради гнездо у шупљинама камења у близини воде. Гнездо јој је лоптастог облика, грађено од маховине и сувог лишћа, а понекад и траве. Женка полаже од 1 до 8 јаја, али углавном 4 или 5, у периоду од марта до маја. Она лежи на јајима отприлике око 16-18 дана, а за то време мужјак женки доноси храну. Мужјак и женка бране гнездо од уљеза. Пошто се гнездо најчешће налази у пукотинама стена, осталим животињама (као нпр. птицама грабљивицама) је тешко доћи до гнезда. Када се излегу, млади воденкоси већ могу ускочити у воду у случају опасности.

== Занимљивости ==
Птица воденкос је строго заштиђена врста. Она никад није забележена у Војводини. Она је такође и национална птица Норвешке. Једина је птица која хода под водом тражећи храну. Воденкоси се први пут размножавају када имају само једну годину. Животни век птице воденкос је 3 године, док је живот воденкоса који je најдуже живео износио чак 10 година и 7 месеци што је око 3.5 пута више од њиховог животног века. Најранији податак о птици воденкос је настао чак 1183. године.</text>
      <sha1>iohxe7gs2y3021vwe3erfd786uuwhgp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Водомар</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12152</id>
    <revision>
      <id>23762</id>
      <parentid>23727</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:06:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23762</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5208" sha1="i9wgf3xnysg5awdryph910o999ojblq" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Common_kingfisher_on_a_branch_opening_its_wings.jpg|мини|Водомар]]
Водомар је врста птице  која насељава велики део Евроазије, северни део Африке и Европу. По величини је мала птица, живи у близини река, потока и језера који су чисти и богати рибом. Најпознатија врста у Европи је Alcedo atthis. Позната је по брзом лову и јаким бојама.

== Изглед ==
[[Датотека:Common_kingfisher_(Alcedo_atthis_ispida)_female_with_dragonfly_larva.jpg|мини|Изглед Водомара]]
Водомар има велику главу, кратко тело, кратке ноге, кратак реп и широка крила. Има дугачак шиљат кљун. Перје на леђима му је  плавозелене боје. Перје на грудима је нараџасто црвене  а око кљуна и иза очију браон боје. Има велике црне очи које му омогућавају прецизност у лову. Женка и мужјак изгледају исто, једина разлика је доња страна кљуна која је код женке браон, а код мужјака црна. Перје младунаца је мало мање јарких боја у односу на одрасле птице.

== Станиште ==
[[Датотека:Led%C5%88%C3%A1%C4%8Dek_%C5%99%C3%AD%C4%8Dn%C3%AD_(Alcedo_atthis),_%C5%99%C3%AD%C4%8Dka_Rokytka_v_Praze_01.jpg|мини|Водомар]]
У Србији водомар се може наћи уз веће реке као што су Дрина, Дунав, Сава, поред мањих река и потока широм земље, на језерима и рибњацима. Највише их има у Војводини због равничарских река и канала, у централној Србији уз реку Мораву и њене притоке, у природним резерватима и заштићеним  подручјима. Водомар није класична птица селица. Већина водомара су птице станарице, селе се на краће удаљености ако нема довољно хране или ако вода заледи. Не прави велике миграције као неке друге птице.

== Исхрана ==
Водомар се храни рибама, малим рачићима, пуноглавцима, разним инсектима... Може да прогута рибу дугачку до 12 cm. Плен лови брзим зарањањем. Седи на грани изнад воде и када уочи плен брзо зарони и хвата га кљуном. Понекад га одмах поједе, а понекад однесе на грану и кљуном га комада. Рибље кости и друге тврде делеве хране избацује повраћањем. Веома је прождрљив и треба му  10 до 12 рибица дневно да би био сит. Вода у којој лови не сме да буде плитка јер би могао да се повреди. Такође му не одговара ни киша која замућује воду.

== Размножавање ==
Већина водомара мужјака живи са више женки које на удаљености од пар километара имају легло. Мужјак храни младунце оба легла. Мужјак се удвара тако што доноси рибу женки. Гнездо праве у тунелу на обали реке. Током године имају два легла, а некад и три. Имају велики проценат смртности, али то надокнађују високом стопом реродукције. Највећи непријатељи су им копци, јастребови и шумска сова. Када се излегу мале птице оне су голе, неколико дана су и слепе. Временом добијају перје.

== Занимљивости ==
Водомар је велика седелица. Пола дана седи на једном месту, миран с упереним погледом у воду чекајући свој плен. Одлети само ако га неко омете или нема улова. У неким културама водомар се сматра симболом среће и просперитета, а због своје лепоте често се појављује у уметности и књижевности. Водомар је симбол природног богатства, а његова присутност указује на чистоћу воде.</text>
      <sha1>i9wgf3xnysg5awdryph910o999ojblq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23775</id>
      <parentid>23762</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:27:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23775</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5208" sha1="os7g9dc0zs2ha5ft7deyyvjsg5eq5bd" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Common_kingfisher_on_a_branch_opening_its_wings.jpg|мини|Водомар]]
Водомар је врста птице  која насељава велики део Евроазије, северни део Африке и Европу. По величини је мала птица, живи у близини река, потока и језера који су чисти и богати рибом. Најпознатија врста у Европи је Alcedo atthis. Позната је по брзом лову и јаким бојама.

== Изглед ==
[[Датотека:Common_kingfisher_(Alcedo_atthis_ispida)_female_with_dragonfly_larva.jpg|мини|Изглед водомара]]
Водомар има велику главу, кратко тело, кратке ноге, кратак реп и широка крила. Има дугачак шиљат кљун. Перје на леђима му је  плавозелене боје. Перје на грудима је нараџасто црвене  а око кљуна и иза очију браон боје. Има велике црне очи које му омогућавају прецизност у лову. Женка и мужјак изгледају исто, једина разлика је доња страна кљуна која је код женке браон, а код мужјака црна. Перје младунаца је мало мање јарких боја у односу на одрасле птице.

== Станиште ==
[[Датотека:Led%C5%88%C3%A1%C4%8Dek_%C5%99%C3%AD%C4%8Dn%C3%AD_(Alcedo_atthis),_%C5%99%C3%AD%C4%8Dka_Rokytka_v_Praze_01.jpg|мини|Водомар]]
У Србији водомар се може наћи уз веће реке као што су Дрина, Дунав, Сава, поред мањих река и потока широм земље, на језерима и рибњацима. Највише их има у Војводини због равничарских река и канала, у централној Србији уз реку Мораву и њене притоке, у природним резерватима и заштићеним  подручјима. Водомар није класична птица селица. Већина водомара су птице станарице, селе се на краће удаљености ако нема довољно хране или ако вода заледи. Не прави велике миграције као неке друге птице.

== Исхрана ==
Водомар се храни рибама, малим рачићима, пуноглавцима, разним инсектима... Може да прогута рибу дугачку до 12 cm. Плен лови брзим зарањањем. Седи на грани изнад воде и када уочи плен брзо зарони и хвата га кљуном. Понекад га одмах поједе, а понекад однесе на грану и кљуном га комада. Рибље кости и друге тврде делеве хране избацује повраћањем. Веома је прождрљив и треба му  10 до 12 рибица дневно да би био сит. Вода у којој лови не сме да буде плитка јер би могао да се повреди. Такође му не одговара ни киша која замућује воду.

== Размножавање ==
Већина водомара мужјака живи са више женки које на удаљености од пар километара имају легло. Мужјак храни младунце оба легла. Мужјак се удвара тако што доноси рибу женки. Гнездо праве у тунелу на обали реке. Током године имају два легла, а некад и три. Имају велики проценат смртности, али то надокнађују високом стопом реродукције. Највећи непријатељи су им копци, јастребови и шумска сова. Када се излегу мале птице оне су голе, неколико дана су и слепе. Временом добијају перје.

== Занимљивости ==
Водомар је велика седелица. Пола дана седи на једном месту, миран с упереним погледом у воду чекајући свој плен. Одлети само ако га неко омете или нема улова. У неким културама водомар се сматра симболом среће и просперитета, а због своје лепоте често се појављује у уметности и књижевности. Водомар је симбол природног богатства, а његова присутност указује на чистоћу воде.</text>
      <sha1>os7g9dc0zs2ha5ft7deyyvjsg5eq5bd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Врана</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12153</id>
    <revision>
      <id>23763</id>
      <parentid>23730</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:08:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23763</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2618" sha1="r4ijvxcfsp8ztl9jxv6g189ydc3lwkv" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Corvus_coronoides_-_Doughboy_Head.jpg|мини|Врана]]
Вране су изузетно инталигентне птице из породице Corvidaе (rod Corvus), препознатљиве по црном или сиво-црном перију, снажном кљуну и вештом прилагођавању урбаним срединама.

== Изглед ==
[[Датотека:Corvus_tasmanicus_-_Collinsvale.jpg|мини|Изглед Вране]]
Црна врана (Corvus corone) је потпуно црна, док је сива врана (често у градовима) препознатљива по својим  леђима и стомаку, док су крила, реп и глава црни. Просечна дужина је око 46 do 50 cm.

== Станиште ==
[[Датотека:Corvus_corone_Bob_20190916_t170115.jpg|мини|Врана]]
Насељавају целу планету, прилагођене су шумама, густим градским насељима и отвореним пределима.

== Исхрана ==
Вране су сваштоједи што значи да једу скоро све на шта наиђу. Вране се најчешће хране инсектима и црвима, житарицама, орашастим плодовима, ситним животињама, воћем и бобицама.

== Размножавање ==
Вране се размножавају у пролеће, када у гнездима на високом дрвећу полажу 4 до 6 јаја. Женка лежи на јајима око двадесет дана, док јој мужјак доноси храну. Оба родитеља се посвећено брину о младунцима док неојачају и напусте гнездо након месец дана.

== Занимљивости ==
Вране су невероватно инталигентне птице које користе алате, попут бацање ораха под точкове аутомобила да би их лакше отвориле. Оне имају способност да памте људска лица годинама, а њихова инталигенција се често пореди са дететом од 10 година. Фасцинантно је и то што се окупљају око угинулих чланова јата, што многи називају њиховим специфичним „сахранама”.</text>
      <sha1>r4ijvxcfsp8ztl9jxv6g189ydc3lwkv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23778</id>
      <parentid>23763</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:29:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23778</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2618" sha1="k8ipdb5j7ri9u6f0a04j59veywcyr2c" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Corvus_coronoides_-_Doughboy_Head.jpg|мини|Врана]]
Вране су изузетно инталигентне птице из породице Corvidaе (rod Corvus), препознатљиве по црном или сиво-црном перију, снажном кљуну и вештом прилагођавању урбаним срединама.

== Изглед ==
[[Датотека:Corvus_tasmanicus_-_Collinsvale.jpg|мини|Изглед вране]]
Црна врана (Corvus corone) је потпуно црна, док је сива врана (често у градовима) препознатљива по својим  леђима и стомаку, док су крила, реп и глава црни. Просечна дужина је око 46 do 50 cm.

== Станиште ==
[[Датотека:Corvus_corone_Bob_20190916_t170115.jpg|мини|Врана]]
Насељавају целу планету, прилагођене су шумама, густим градским насељима и отвореним пределима.

== Исхрана ==
Вране су сваштоједи што значи да једу скоро све на шта наиђу. Вране се најчешће хране инсектима и црвима, житарицама, орашастим плодовима, ситним животињама, воћем и бобицама.

== Размножавање ==
Вране се размножавају у пролеће, када у гнездима на високом дрвећу полажу 4 до 6 јаја. Женка лежи на јајима око двадесет дана, док јој мужјак доноси храну. Оба родитеља се посвећено брину о младунцима док неојачају и напусте гнездо након месец дана.

== Занимљивости ==
Вране су невероватно инталигентне птице које користе алате, попут бацање ораха под точкове аутомобила да би их лакше отвориле. Оне имају способност да памте људска лица годинама, а њихова инталигенција се често пореди са дететом од 10 година. Фасцинантно је и то што се окупљају око угинулих чланова јата, што многи називају њиховим специфичним „сахранама”.</text>
      <sha1>k8ipdb5j7ri9u6f0a04j59veywcyr2c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Зелена жуна</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12154</id>
    <revision>
      <id>23764</id>
      <parentid>23732</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:11:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23764</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4061" sha1="alru6xxorj3lj1u47i1x9rmo8qs54l2" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Green woodpecker Franconville 2022 01 21 2.jpg|мини|Зелена жуна]]
Зелена жуна је птица из породице детлића. Детлићи су специфични по томе што кљуцају дрвећа. То раде и зелене жуне, само што оне буше меканија дрвећа, јер немају тако јак кљун.

== Изглед ==
[[Датотека:Picus viridis (50025075446).jpg|мини|Изглед Зелене жуне]]
Зелена жуна је птица средње величине, дугачка је између 30 и 35 центиметара. Назив је добила и по боји свог перја. Горњи део главе јој је црвене боје, а кљун и део око очију црн. Младунци се скроз разликују јер су тачкасти.

== Станиште ==
[[Датотека:Green Woodpecker- (Picus viridis )- Зелен кълвач.jpg|мини|Зелена жуна]]
Оне већински живе у Европи и мањи део у западној Азији. Широко је распрострањена по Србији, али највише насељава низијске и брдске пределе. С обзиром да су најпознатије по бушењу старог и меканог дрвећа, насељавају таква подручја (листопадне шуме, ливаде, воћњаке...). Она је птица станарица, односно живи на истом месту током целе године.

== Исхрана ==
Зелена жуна има лепљив језик и тиме заправо хвата плен. Њена главна храна су мрави. Зато је чешће можемо видети на земљи, али може да се храни и неким инсектима које може наћи на дрвећу. С обзиром да је птица станарица, она чак и зими кроз снег својим дугачким језиком покушава да нађе мраве. Храни се и соковима из дрвећа које избуши.

== Размножавање ==
Прво мужјак избуши рупу у мекшем дрвету где се гнезди женка. Потом она снесе јаја на којима леже оба родитеља. Затим се излегу птићи након 20 дана. 

== Занимљивости ==

# Зелена жуна је на Црвеној листи угрожених врста у Међународној унији за заштиту природе.
# У другим језицима зелене жуне се некада називају детлићима, иако су веће од њих.
# ,,Растури га ко жуна мравињак на Светог Саву“ је народна изрека која говори како жуна чак и 27. јануара када је снег, може да нађе мравињак да би се прехранила. 
# Жуне су несташне птичице које воле и мед. Тако да стварају проблеме и пчеларима јер кљуцају и кошнице, да би се засладиле. Могу да стварају проблем и у воћњацима јер када избуше стабло оно пропада. Тако да некада пчелари и пољопривредници праве страшила у виду неких животиња за зелене жуне.
# Обично код птица женке су те које леже на јајима, али зелене жуне се и у томе разликују јер једнако леже и женке и мужјаци.
# Испуштају веома гласан звук.</text>
      <sha1>alru6xxorj3lj1u47i1x9rmo8qs54l2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23780</id>
      <parentid>23764</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:29:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23780</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4061" sha1="gx7a38kcbolc59v3ihzz9blcowh9xeg" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Green woodpecker Franconville 2022 01 21 2.jpg|мини|Зелена жуна]]
Зелена жуна је птица из породице детлића. Детлићи су специфични по томе што кљуцају дрвећа. То раде и зелене жуне, само што оне буше меканија дрвећа, јер немају тако јак кљун.

== Изглед ==
[[Датотека:Picus viridis (50025075446).jpg|мини|Изглед зелене жуне]]
Зелена жуна је птица средње величине, дугачка је између 30 и 35 центиметара. Назив је добила и по боји свог перја. Горњи део главе јој је црвене боје, а кљун и део око очију црн. Младунци се скроз разликују јер су тачкасти.

== Станиште ==
[[Датотека:Green Woodpecker- (Picus viridis )- Зелен кълвач.jpg|мини|Зелена жуна]]
Оне већински живе у Европи и мањи део у западној Азији. Широко је распрострањена по Србији, али највише насељава низијске и брдске пределе. С обзиром да су најпознатије по бушењу старог и меканог дрвећа, насељавају таква подручја (листопадне шуме, ливаде, воћњаке...). Она је птица станарица, односно живи на истом месту током целе године.

== Исхрана ==
Зелена жуна има лепљив језик и тиме заправо хвата плен. Њена главна храна су мрави. Зато је чешће можемо видети на земљи, али може да се храни и неким инсектима које може наћи на дрвећу. С обзиром да је птица станарица, она чак и зими кроз снег својим дугачким језиком покушава да нађе мраве. Храни се и соковима из дрвећа које избуши.

== Размножавање ==
Прво мужјак избуши рупу у мекшем дрвету где се гнезди женка. Потом она снесе јаја на којима леже оба родитеља. Затим се излегу птићи након 20 дана. 

== Занимљивости ==

# Зелена жуна је на Црвеној листи угрожених врста у Међународној унији за заштиту природе.
# У другим језицима зелене жуне се некада називају детлићима, иако су веће од њих.
# ,,Растури га ко жуна мравињак на Светог Саву“ је народна изрека која говори како жуна чак и 27. јануара када је снег, може да нађе мравињак да би се прехранила. 
# Жуне су несташне птичице које воле и мед. Тако да стварају проблеме и пчеларима јер кљуцају и кошнице, да би се засладиле. Могу да стварају проблем и у воћњацима јер када избуше стабло оно пропада. Тако да некада пчелари и пољопривредници праве страшила у виду неких животиња за зелене жуне.
# Обично код птица женке су те које леже на јајима, али зелене жуне се и у томе разликују јер једнако леже и женке и мужјаци.
# Испуштају веома гласан звук.</text>
      <sha1>gx7a38kcbolc59v3ihzz9blcowh9xeg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Зимовка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12155</id>
    <revision>
      <id>23765</id>
      <parentid>23734</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:13:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23765</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5264" sha1="21t8klzkggtulo2ofwdfehzjgn8qrhl" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Bullfinch_male.jpg|мини|Зимовка]]
Зимовка (на латинском Pyrrhula pyrrhula) је мала птица која припада реду врапчарки (ту спадају углавном мале птице). Постоји 9 подврста ове птице. Неке од њих су: бајкалска зимовка-насељава Сибир, североисточни Казахстан, Монголију и Кину, северноафричка зимовка-насељава северну Африку и делове југозападне Азије, европска зимовка-насељава већи део Европе итд. Она припада породици зеба и сматра се за најлепшу европску зебу.

== Изглед ==
[[Датотека:Pyrrhula_pyrrhula_female_2.jpg|мини|Изглед Зимовке]]
Зимовка је мала птица која је величине од 14,5 до 16 &lt;sub&gt;цм. &lt;/sub&gt; Позната је због њених  шарених боја. Мужјаци се разликују од женки. Мужјаци имају предњи део прса наранџасте боје, леђа су им сива, док су крила, реп и глава црне боје. Код женки су исто реп, крила и глава црне боје, леђа су сива само се разликују по предњем делу прса. Мужјаци имају наранџасте боје док женке имају беж боје. Зимовке можда изгледају слатко, али су оне уствари врло тврдоглаве птице са кратким дебелим вратом и врло дубоким звиждуком („дју“).

== Станиште ==
[[Датотека:Pyrrhula_pyrrhula_(36229772141).jpg|мини|Зимовка]]
Неки број зимовки су птице селице  које мигрирају у топлије јужне крајеве током зиме. Зимовке  се најчешће гнезде унутар четинара. Они најчешће праве гнезда 2 метра изнад тла. Ове птице се насељавају у четинарске и мешовите шуме због заштите, топлоте и гнежђења. Зимовке су најчешће птице станарице, а неке су и селице. Пошто се ове птице највише налазе у планинама, зимовке станарице најчешће зими одлете у низијске крајеве. 

== Исхрана ==
Зимовке се хране семењем воћа, биљака, пупољцима и избојцима које налазе у шумама. Своје птиће хране инсектима и такође семењем воћа. Док женка лежи у гнезду мужјак храни мале птиће, а када птићи ојачају, мужјак и женка их заједно хране. Зимовке једу различиту храну у зависности од тога које је годишње доба. За само 1 минут оне могу појести чак око 30 пупољака. Младе зимовке постају самосталне после отприлике 20 дана од излегања и тад могу самостално да се хране.

== Размножавање ==
Зимовке се паре у периоду од маја до јула. Женка одједном снесе од 4 до 5 јаја која су светло плаве боје са црвенкасто-браонкастим тачкицама. Она на њима лежи од 13 до 15 дана. Један пар годишње може да направи до 3 легла. Мушка зимовка је међу врачаркама посебна по томе што има заобљене сперматозоиде. Зимовке се размножавају широм Европе и Азије, и пошто је то на северу већина њих мигрира на југ током зиме.

== Занимљивости ==
Зимовке су доста распрострањене - од Ирске (северозапад Европе) до Јапана (исток Азије). У 16. веку, Хенри VIII је осудио зимовке због уништавања воћњака и донео је закон да ће за сваку ухваћену и убијену зимовку платити један пени. Азорска зимовка је једна од најређих птица на свету, са популацијом мањом од 120 парова на острву Сао Мигел у Португалији. Енглески назив зимовке је „bullfinch“ потиче од предњег дела птице са главом попут бика, јер bull значи бик на Енглеском.</text>
      <sha1>21t8klzkggtulo2ofwdfehzjgn8qrhl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23782</id>
      <parentid>23765</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:30:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23782</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5264" sha1="mf8ek4ybxn20r5k56xkaedmmd58yk3i" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Bullfinch_male.jpg|мини|Зимовка]]
Зимовка (на латинском Pyrrhula pyrrhula) је мала птица која припада реду врапчарки (ту спадају углавном мале птице). Постоји 9 подврста ове птице. Неке од њих су: бајкалска зимовка-насељава Сибир, североисточни Казахстан, Монголију и Кину, северноафричка зимовка-насељава северну Африку и делове југозападне Азије, европска зимовка-насељава већи део Европе итд. Она припада породици зеба и сматра се за најлепшу европску зебу.

== Изглед ==
[[Датотека:Pyrrhula_pyrrhula_female_2.jpg|мини|Изглед зимовке]]
Зимовка је мала птица која је величине од 14,5 до 16 &lt;sub&gt;цм. &lt;/sub&gt; Позната је због њених  шарених боја. Мужјаци се разликују од женки. Мужјаци имају предњи део прса наранџасте боје, леђа су им сива, док су крила, реп и глава црне боје. Код женки су исто реп, крила и глава црне боје, леђа су сива само се разликују по предњем делу прса. Мужјаци имају наранџасте боје док женке имају беж боје. Зимовке можда изгледају слатко, али су оне уствари врло тврдоглаве птице са кратким дебелим вратом и врло дубоким звиждуком („дју“).

== Станиште ==
[[Датотека:Pyrrhula_pyrrhula_(36229772141).jpg|мини|Зимовка]]
Неки број зимовки су птице селице  које мигрирају у топлије јужне крајеве током зиме. Зимовке  се најчешће гнезде унутар четинара. Они најчешће праве гнезда 2 метра изнад тла. Ове птице се насељавају у четинарске и мешовите шуме због заштите, топлоте и гнежђења. Зимовке су најчешће птице станарице, а неке су и селице. Пошто се ове птице највише налазе у планинама, зимовке станарице најчешће зими одлете у низијске крајеве. 

== Исхрана ==
Зимовке се хране семењем воћа, биљака, пупољцима и избојцима које налазе у шумама. Своје птиће хране инсектима и такође семењем воћа. Док женка лежи у гнезду мужјак храни мале птиће, а када птићи ојачају, мужјак и женка их заједно хране. Зимовке једу различиту храну у зависности од тога које је годишње доба. За само 1 минут оне могу појести чак око 30 пупољака. Младе зимовке постају самосталне после отприлике 20 дана од излегања и тад могу самостално да се хране.

== Размножавање ==
Зимовке се паре у периоду од маја до јула. Женка одједном снесе од 4 до 5 јаја која су светло плаве боје са црвенкасто-браонкастим тачкицама. Она на њима лежи од 13 до 15 дана. Један пар годишње може да направи до 3 легла. Мушка зимовка је међу врачаркама посебна по томе што има заобљене сперматозоиде. Зимовке се размножавају широм Европе и Азије, и пошто је то на северу већина њих мигрира на југ током зиме.

== Занимљивости ==
Зимовке су доста распрострањене - од Ирске (северозапад Европе) до Јапана (исток Азије). У 16. веку, Хенри VIII је осудио зимовке због уништавања воћњака и донео је закон да ће за сваку ухваћену и убијену зимовку платити један пени. Азорска зимовка је једна од најређих птица на свету, са популацијом мањом од 120 парова на острву Сао Мигел у Португалији. Енглески назив зимовке је „bullfinch“ потиче од предњег дела птице са главом попут бика, јер bull значи бик на Енглеском.</text>
      <sha1>mf8ek4ybxn20r5k56xkaedmmd58yk3i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Велика сеница</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12156</id>
    <revision>
      <id>23766</id>
      <parentid>23723</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:15:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23766</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4078" sha1="4ju0lca4zcwwh4yv28hhjjh7h4pb2om" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Parus major (jannev).jpg|мини|Велика сеница]]
Сенице (''Paridae'') чине прилично оштро ограничену породицу. Најпознатија врста је наша велика сеница (lat. ''Parus major''). 

== Изглед ==
[[Датотека:Parus major m.jpg|мини|Изглед Велике сенице]]
Кљун им је чуњаст, раван и кратак. Горња страна тела јој је маслинасто зелена, доња бледожута. Горњи део главе, грло и пруга која се према доле сужава, а пружа се целом доњом страном тела, те друга пруга која у луку води од грла до задњег дела главе, су црни. Репна и пера на крилима су плавичасто сива, а обе стране главе и пруга преко крила су бела. Сеница је дуга око 14 цм. Оне спадају у најживахније и најпокретљивије птице које су нам познате. Велика сеница је изузетно живахна и бодра, немирна и неуморна, радознала, предузимљива, храбра и борбена птица. Цвркут јој је једноставан, али пријатан.

== Станиште ==
[[Датотека:Büyük baştankara (Parus major),Great tit (Parus major) 03.png|мини|Велика сеница]]
Насељавају све северне крајеве Земље, али се појављују и у индијском, етиопском и аустралијском подручју. Од 65 степени СГШ на југ налазимо велику сеницу свуда у Европи, а сем тога у бројним расама проширена је преко читаве средње Азије, северозападне Африке и на Канарским острвима. У средњој Европи видимо је свуда и у свако доба године, није селица. Наћи ћемо је у сваком воћњаку и у свим већим вртовима, зато је често виђена у свим крајевима Србије. Гнездо прави у шупљини дрвећа, напуштеним рупама детлића или у кућицама за птице које су направили људи.

== Исхрана ==
Главну храну сенице чине инсекти и њихова јаја и ларве. Сеница уме да се домогне и најскривенијег плена, јер ако нешто не може да дохвати, куцка кљуном онако како то раде детлићи, све дотле, на једном истом месту, док комадић коре не отпадне и сакривени инсект не изађе на видело.

== Размножавање ==
Као и све птице, и велика сеница леже јаја из којих излазе птићи. Јаја су бела са црвенкастим мрљама. Женка снесе око 10 јаја и лежи на њима око 2 седмице. Сама се брине о птићима, док мужјак доноси храну. У периоду од априла до јуна може имати и два легла.

== Занимљивости ==
Не спада у категорију заштићених врста. Сеница се спомиње у шаљивој народној песми “Женидба врапца Подунавца”, где је врабац “запросио сјеницу девојку” и хтео с њом да се ожени, али му је преотео “кобац аваница”.</text>
      <sha1>4ju0lca4zcwwh4yv28hhjjh7h4pb2om</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23771</id>
      <parentid>23766</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:26:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23771</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4078" sha1="5un91mmcfd9kxnnkqfdbf7q39tou69r" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Parus major (jannev).jpg|мини|Велика сеница]]
Сенице (''Paridae'') чине прилично оштро ограничену породицу. Најпознатија врста је наша велика сеница (lat. ''Parus major''). 

== Изглед ==
[[Датотека:Parus major m.jpg|мини|Изглед велике сенице]]
Кљун им је чуњаст, раван и кратак. Горња страна тела јој је маслинасто зелена, доња бледожута. Горњи део главе, грло и пруга која се према доле сужава, а пружа се целом доњом страном тела, те друга пруга која у луку води од грла до задњег дела главе, су црни. Репна и пера на крилима су плавичасто сива, а обе стране главе и пруга преко крила су бела. Сеница је дуга око 14 цм. Оне спадају у најживахније и најпокретљивије птице које су нам познате. Велика сеница је изузетно живахна и бодра, немирна и неуморна, радознала, предузимљива, храбра и борбена птица. Цвркут јој је једноставан, али пријатан.

== Станиште ==
[[Датотека:Büyük baştankara (Parus major),Great tit (Parus major) 03.png|мини|Велика сеница]]
Насељавају све северне крајеве Земље, али се појављују и у индијском, етиопском и аустралијском подручју. Од 65 степени СГШ на југ налазимо велику сеницу свуда у Европи, а сем тога у бројним расама проширена је преко читаве средње Азије, северозападне Африке и на Канарским острвима. У средњој Европи видимо је свуда и у свако доба године, није селица. Наћи ћемо је у сваком воћњаку и у свим већим вртовима, зато је често виђена у свим крајевима Србије. Гнездо прави у шупљини дрвећа, напуштеним рупама детлића или у кућицама за птице које су направили људи.

== Исхрана ==
Главну храну сенице чине инсекти и њихова јаја и ларве. Сеница уме да се домогне и најскривенијег плена, јер ако нешто не може да дохвати, куцка кљуном онако како то раде детлићи, све дотле, на једном истом месту, док комадић коре не отпадне и сакривени инсект не изађе на видело.

== Размножавање ==
Као и све птице, и велика сеница леже јаја из којих излазе птићи. Јаја су бела са црвенкастим мрљама. Женка снесе око 10 јаја и лежи на њима око 2 седмице. Сама се брине о птићима, док мужјак доноси храну. У периоду од априла до јуна може имати и два легла.

== Занимљивости ==
Не спада у категорију заштићених врста. Сеница се спомиње у шаљивој народној песми “Женидба врапца Подунавца”, где је врабац “запросио сјеницу девојку” и хтео с њом да се ожени, али му је преотео “кобац аваница”.</text>
      <sha1>5un91mmcfd9kxnnkqfdbf7q39tou69r</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Вивак</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12157</id>
    <revision>
      <id>23767</id>
      <parentid>23726</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:16:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23767</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3431" sha1="79f6n56dcgw9vweer2xfze15zm04xbu" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Spur-winged_lapwing_(Vanellus_spinosus)_in_flight.jpg|мини|Вивак]]
* Вивак је птица која припада вивак породици.

* Вивак је веома честа на великим просторима као што су пашњаци и ливаде.

== Изглед ==
[[Датотека:Northern-Lapwing-Vanellus-vanellus.jpg|мини|Изглед Вивака]]
* Вивак је мала птица величине око 28 cm.
* Када рашири његова крила имају ширину до 72 cm.
* Тежина ове птице је веома мала и износи приближно као тежина једне банане, око 140 грама.
* Боја крила је црна. Ноге су кратке, тамно црвене боје.
* Кљун је црне боје, танак и кратак.
* Најзаступљеније  су црна и бела боја, али су им леђа зелена. При њиховом лету настаје карактеристичан звук као последица неправилног напретка у лету због великих крила.

== Станиште ==
[[Датотека:Vanellus_vanellus_MHNT.jpg|мини|Вивак]]
* Вивак обично насељава блатњава и влажна подручија.
* У позну јесен већа јата се селе на рибњаке, и близу мочвара.
* Селе се у новембру, а зимују у јужним деловима.
* Насељавају северни део Африке, Пакистан, Индију и делове Кине.

== Исхрана ==

* Вивак се храни на рекама и у малим плићацима.
* Храни се бескичмењацима као што су црви, ларве, пужеви и ситне муве.
* У мањој мери, храни се и малим жабама и семенкама.

== Размножавање ==

* Вивци заједно праве ритуале, а мужјак и женка постају пар након удварања.
* Гнездо праве на земљи помоћу гранчица, а около стављају жбуње.
* Женка снесе око 3 јаја зелене боје са црним мрљама.
* На тим јајаима седе мушки и женски вивци и чекају да се јаја излегну.
* То обично траје око 29 дана.
* Вивци не остављају своје младунце одмах када науче да лете, него буду са њима још месец дана док их коначно не оставе.

== Занимљивости ==

* Виваково перје на сунцу може чак да буде и љубичасте боје.
* Због њеног звука ви-вак добила је њено име вивак. Летење ове птице изгледа јако чудно због наглих окрета.
* Када је вивак узнемирен оглашава се јако гласно.
* Раније су људи сакупљали њихова јаја зато што су га сматрали посластицом.
* Вивак је активан и ноћу.</text>
      <sha1>79f6n56dcgw9vweer2xfze15zm04xbu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23768</id>
      <parentid>23767</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:17:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23768</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3438" sha1="sx0sm0cjsh7dky38a4xkdpr6213hl40" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Spur-winged_lapwing_(Vanellus_spinosus)_in_flight.jpg|мини|Вивак]]
* Вивак је птица која припада вивак породици.

* Вивак је веома честа на великим просторима као што су пашњаци и ливаде.

== Изглед ==
[[Датотека:Northern-Lapwing-Vanellus-vanellus.jpg|мини|Изглед Вивка]]
* Вивак је мала птица величине око 28 cm.
* Када рашири његова крила имају ширину до 72 cm.
* Тежина ове птице је веома мала и износи приближно као тежина једне банане, око 140 грама.
* Боја крила је црна. Ноге су кратке, тамно црвене боје.
* Кљун је црне боје, танак и кратак.
* Најзаступљеније  су црна и бела боја, али су им леђа зелена. При њиховом лету настаје карактеристичан звук као последица неправилног напретка у лету због великих крила.

== Станиште ==
[[Датотека:Vanellus_vanellus_MHNT.jpg|мини|Јаје Вивка]]
* Вивак обично насељава блатњава и влажна подручија.
* У позну јесен већа јата се селе на рибњаке, и близу мочвара.
* Селе се у новембру, а зимују у јужним деловима.
* Насељавају северни део Африке, Пакистан, Индију и делове Кине.

== Исхрана ==

* Вивак се храни на рекама и у малим плићацима.
* Храни се бескичмењацима као што су црви, ларве, пужеви и ситне муве.
* У мањој мери, храни се и малим жабама и семенкама.

== Размножавање ==

* Вивци заједно праве ритуале, а мужјак и женка постају пар након удварања.
* Гнездо праве на земљи помоћу гранчица, а около стављају жбуње.
* Женка снесе око 3 јаја зелене боје са црним мрљама.
* На тим јајаима седе мушки и женски вивци и чекају да се јаја излегну.
* То обично траје око 29 дана.
* Вивци не остављају своје младунце одмах када науче да лете, него буду са њима још месец дана док их коначно не оставе.

== Занимљивости ==

* Виваково перје на сунцу може чак да буде и љубичасте боје.
* Због њеног звука ви-вак добила је њено име вивак. Летење ове птице изгледа јако чудно због наглих окрета.
* Када је вивак узнемирен оглашава се јако гласно.
* Раније су људи сакупљали њихова јаја зато што су га сматрали посластицом.
* Вивак је активан и ноћу.</text>
      <sha1>sx0sm0cjsh7dky38a4xkdpr6213hl40</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23774</id>
      <parentid>23768</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:27:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23774</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3438" sha1="2xt7t4wkpv66ervhmo49n99g2ps76la" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Spur-winged_lapwing_(Vanellus_spinosus)_in_flight.jpg|мини|Вивак]]
* Вивак је птица која припада вивак породици.

* Вивак је веома честа на великим просторима као што су пашњаци и ливаде.

== Изглед ==
[[Датотека:Northern-Lapwing-Vanellus-vanellus.jpg|мини|Изглед вивка]]
* Вивак је мала птица величине око 28 cm.
* Када рашири његова крила имају ширину до 72 cm.
* Тежина ове птице је веома мала и износи приближно као тежина једне банане, око 140 грама.
* Боја крила је црна. Ноге су кратке, тамно црвене боје.
* Кљун је црне боје, танак и кратак.
* Најзаступљеније  су црна и бела боја, али су им леђа зелена. При њиховом лету настаје карактеристичан звук као последица неправилног напретка у лету због великих крила.

== Станиште ==
[[Датотека:Vanellus_vanellus_MHNT.jpg|мини|Јаје вивка]]
* Вивак обично насељава блатњава и влажна подручија.
* У позну јесен већа јата се селе на рибњаке, и близу мочвара.
* Селе се у новембру, а зимују у јужним деловима.
* Насељавају северни део Африке, Пакистан, Индију и делове Кине.

== Исхрана ==

* Вивак се храни на рекама и у малим плићацима.
* Храни се бескичмењацима као што су црви, ларве, пужеви и ситне муве.
* У мањој мери, храни се и малим жабама и семенкама.

== Размножавање ==

* Вивци заједно праве ритуале, а мужјак и женка постају пар након удварања.
* Гнездо праве на земљи помоћу гранчица, а около стављају жбуње.
* Женка снесе око 3 јаја зелене боје са црним мрљама.
* На тим јајаима седе мушки и женски вивци и чекају да се јаја излегну.
* То обично траје око 29 дана.
* Вивци не остављају своје младунце одмах када науче да лете, него буду са њима још месец дана док их коначно не оставе.

== Занимљивости ==

* Виваково перје на сунцу може чак да буде и љубичасте боје.
* Због њеног звука ви-вак добила је њено име вивак. Летење ове птице изгледа јако чудно због наглих окрета.
* Када је вивак узнемирен оглашава се јако гласно.
* Раније су људи сакупљали њихова јаја зато што су га сматрали посластицом.
* Вивак је активан и ноћу.</text>
      <sha1>2xt7t4wkpv66ervhmo49n99g2ps76la</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Зеба</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12158</id>
    <revision>
      <id>23769</id>
      <parentid>23733</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:21:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23769</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5813" sha1="mg939rr68huszencyymn2f144o5mg61" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Obična_zeba_(Fringilla_coelebs).jpg|мини|Зеба]]
Зебе (Fringilla coelebs) су мале, живахне птице које умилним цвркутом могу да развеселе  све слушаоце. Баш из тог разлога их људи вековима држе као кућне љубимце. Често их у кавезима срећемо у пару, мада је познато да су мужјаци бољи „певачи“ од женки. Ипак, ни женке ни мужјаци нису претерано блиски са човеком и не воле да се мазе и држе у рукама. 

== Изглед ==
[[Датотека:Obična_zeba_(Fringilla_coelebs)_Chaffinch,_Common_chaffinch.jpg|мини|Изглед Зебе]]
Изглед зеба (Fringilla coelebs)  је сличан врапцима. На крилима имају две упадљиве беле пруге, а кљун им је знатно дебљи, купастог облика. Мужјацима је теме сиво, лице црвенкасте боје, леђа кестењасто браон, перје на стомаку нешто црвенкастије. Женкама перје буде светле боје - на леђима маслинасто браон, а у пределу стомака светло браон. Просечна дужина зебе је око 15 cm.

== Станиште ==
[[Датотека:Obična_zeba_(Fringilla_coelebs);_Common_Chaffinch.jpg|мини|Зеба]]
Зебе се не виђају само као кућни љубимци, већ и у свом природном станишту. Ово је врста која се веома добро сналази и самим тим јој за живот одговарају места као што су шуме, паркови, вртови, дворишта, ливаде са дрвећем и воћњаци. Води порекло из делова Азије, већег дела Европе и Северне Африке. Зебино гнездо је веома удубљено, а често одабере место које је на висини од 2m до чак 10m. Гнездо направи од маховине и трава, а облаже га длакама и перјем. Своје гнездо и младе у њему брани од предатора тако што их сакрије помоћу комадића коре и лишајева. У нашим континенталним крајевима презимљавају само мушки припадници такозваних домаћих зеба (Fringilla coelebs), док се велики број женки сели у топлије крајеве. „Coelebs“ – Безбрачни – део је зебиног латинског назива.

== Исхрана ==
Зебе се хране семенкама и инсектима, просом, семеном чичка, конопљом... Вешто их проналазе у својим стаништима и често се могу видети како спуштене главе чепркају по тлу. Пуно се радују зрневљу које је пало на земљу или овсеним пахуљицама, док у шуми трагају за буковим плодовима, што им је омиљена храна. 

== Размножавање ==
Зебe (Fringilla coelebs) се гнезде два пута годишње, од априла до јуна месеца.  Женке носе у просеку од 4 до 6 јаја, чија боја може бити зеленкаста или светло плава са тамним мрљама и шарама. Женка и мужјак се смењују и леже на јајима 12, 13 дана. Када се излегу птићи, зебе су веома пожртвовани родитељи и доста се труде око свог потомства. Након 20 дана птићи напуштају гнездо. Треба истаћи да се зебе не размножавају само у природи већ и у заточеништву. Власници им праве затворена гнезда у облику дупље, помоћу кутија које имају рупу преко које зебе улазе у гнездо.

== Занимљивости ==
Популација зеба (Fringilla coelebs)  је тренутно стабилна. Не постоји ниједан документ који показује да се у последње време њихов број драстично смањио, па их због тога  Међународна унија за заштиту природе класификује као врсту којој не прети велики ризик од изумирања. Ипак, криволовци годишње у Србији ухвате од 8.000 до 10.000 живих птица певачица које заврше на црном тржишту у Србији и широм Европе. Процењује се да бројност гнездећих  парова ове врсте варира од 1.450.000 до 1.800.000 парова. Постоји много врста зеба, чак више од 140 – 150. Неке од најпознатијих су: Fringilla coelebs, Serinus canaria, Carduelis carduelis, Chloris chloris,....

Чак и поред свих тих врста, свака јединка мужјака пева другачије!</text>
      <sha1>mg939rr68huszencyymn2f144o5mg61</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23781</id>
      <parentid>23769</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:30:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23781</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5813" sha1="54nze1j4a28oa744e0bqt6qzcn1amie" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Obična_zeba_(Fringilla_coelebs).jpg|мини|Зеба]]
Зебе (Fringilla coelebs) су мале, живахне птице које умилним цвркутом могу да развеселе  све слушаоце. Баш из тог разлога их људи вековима држе као кућне љубимце. Често их у кавезима срећемо у пару, мада је познато да су мужјаци бољи „певачи“ од женки. Ипак, ни женке ни мужјаци нису претерано блиски са човеком и не воле да се мазе и држе у рукама. 

== Изглед ==
[[Датотека:Obična_zeba_(Fringilla_coelebs)_Chaffinch,_Common_chaffinch.jpg|мини|Изглед зебе]]
Изглед зеба (Fringilla coelebs)  је сличан врапцима. На крилима имају две упадљиве беле пруге, а кљун им је знатно дебљи, купастог облика. Мужјацима је теме сиво, лице црвенкасте боје, леђа кестењасто браон, перје на стомаку нешто црвенкастије. Женкама перје буде светле боје - на леђима маслинасто браон, а у пределу стомака светло браон. Просечна дужина зебе је око 15 cm.

== Станиште ==
[[Датотека:Obična_zeba_(Fringilla_coelebs);_Common_Chaffinch.jpg|мини|Зеба]]
Зебе се не виђају само као кућни љубимци, већ и у свом природном станишту. Ово је врста која се веома добро сналази и самим тим јој за живот одговарају места као што су шуме, паркови, вртови, дворишта, ливаде са дрвећем и воћњаци. Води порекло из делова Азије, већег дела Европе и Северне Африке. Зебино гнездо је веома удубљено, а често одабере место које је на висини од 2m до чак 10m. Гнездо направи од маховине и трава, а облаже га длакама и перјем. Своје гнездо и младе у њему брани од предатора тако што их сакрије помоћу комадића коре и лишајева. У нашим континенталним крајевима презимљавају само мушки припадници такозваних домаћих зеба (Fringilla coelebs), док се велики број женки сели у топлије крајеве. „Coelebs“ – Безбрачни – део је зебиног латинског назива.

== Исхрана ==
Зебе се хране семенкама и инсектима, просом, семеном чичка, конопљом... Вешто их проналазе у својим стаништима и често се могу видети како спуштене главе чепркају по тлу. Пуно се радују зрневљу које је пало на земљу или овсеним пахуљицама, док у шуми трагају за буковим плодовима, што им је омиљена храна. 

== Размножавање ==
Зебe (Fringilla coelebs) се гнезде два пута годишње, од априла до јуна месеца.  Женке носе у просеку од 4 до 6 јаја, чија боја може бити зеленкаста или светло плава са тамним мрљама и шарама. Женка и мужјак се смењују и леже на јајима 12, 13 дана. Када се излегу птићи, зебе су веома пожртвовани родитељи и доста се труде око свог потомства. Након 20 дана птићи напуштају гнездо. Треба истаћи да се зебе не размножавају само у природи већ и у заточеништву. Власници им праве затворена гнезда у облику дупље, помоћу кутија које имају рупу преко које зебе улазе у гнездо.

== Занимљивости ==
Популација зеба (Fringilla coelebs)  је тренутно стабилна. Не постоји ниједан документ који показује да се у последње време њихов број драстично смањио, па их због тога  Међународна унија за заштиту природе класификује као врсту којој не прети велики ризик од изумирања. Ипак, криволовци годишње у Србији ухвате од 8.000 до 10.000 живих птица певачица које заврше на црном тржишту у Србији и широм Европе. Процењује се да бројност гнездећих  парова ове врсте варира од 1.450.000 до 1.800.000 парова. Постоји много врста зеба, чак више од 140 – 150. Неке од најпознатијих су: Fringilla coelebs, Serinus canaria, Carduelis carduelis, Chloris chloris,....

Чак и поред свих тих врста, свака јединка мужјака пева другачије!</text>
      <sha1>54nze1j4a28oa744e0bqt6qzcn1amie</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Звиждара</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12159</id>
    <revision>
      <id>23770</id>
      <parentid>23735</parentid>
      <timestamp>2026-04-30T17:23:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Анђела Бицић</username>
        <id>97788</id>
      </contributor>
      <origin>23770</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3018" sha1="pfxvkmaj314e6o2edec32rvpxqydqyx" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Mareca penelope in flight.jpg |мини|Звиждара]]
Звиждара је врста патке која највише настањује Европу и Азију. Позната је по свом посебном звиждуку.

== Изглед ==
[[Датотека:Mareca penelope (40755707753).jpg|мини|Изглед Звиждаре]]
Ова врста патке је дугачка око 40 до 50 центиметара, а крила имају распон од 70 до 80 центиметара и тешка је од 500 до 1000 грама. По изгледу се разликују мужјак и женка. Мужјак звиждаре има упадљиво, шарено перје са наранџастом главом, док је женка браонкаста и неупадљива. Због тога се мужјак лакше примећује, а женка се боље уклапа у околину.

== Станиште ==
[[Датотека:Mareca penelope kuribo.jpg|мини|Звиждара]]
Звиждара најчешће живи на воденим стаништима. У Србији се може видети уз реке, на језерима и барама, у мочварним подручијима итд. Она је птица селица, па у Србију најчешће долази током зиме. Лети одлази у северније крајеве где се гнезди.

== Исхрана ==
Звиждара се углавном храни биљном храном. Једе траву, водене биљке и семена, а храну често тражи на површини воде или у плиткој води. Понекад се храни и ситним животињама као што су инсекти.

== Размножаваље ==
Звиждара се гнезди у северним крајевима Европе, где женка прави гнездо, најчешће сакривено у трави близу воде. Женка сама леже јаја и брине се о младунцима. Када се излегу, пачићи брзо напуштају гнездо и прате мајку, која их учи да се сами сналазе у природи.

== Занимљивости ==
Звиждара је у многим земљама заштићена врста, јер јој прети губитак природних станишта. Позната је по свом карактеристичном звиждању по коме је и добила име, а мужјаци се тим звуком оглашавају и привлаче женке. Иако се не помиње често у народним причама, људи су је одувек примећивали због њеног необичног гласа и лепог изгледа.</text>
      <sha1>pfxvkmaj314e6o2edec32rvpxqydqyx</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>