Викикњиге srwikibooks https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.1 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викикњиге Разговор о викикњигама Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Кувар Разговор о кувару TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 12137 23802 23790 2026-05-05T16:22:21Z Анђела Бицић 97788 23802 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Bubo_bubo01.jpg|мини|Буљина]] Буљина или велика ушара је врста птице која припада породици правих сова и насељава простор Евроазије. Велике ушаре су међу највећим совама на свету. Познате су по великим наранџастим очима и ушима од перја, али то нису праве уши — само изгледају тако. Род буљина садржи десет подврсти које живе широм света. Поједини припадници представљају једну од највећих сова. Углавном живе саме. Жестоко бране своју територију од других сова и остају на истом месту док не морају да оду због недостатка хране или ако их друге сове отерају. Познате су по гласу са дубоким „хуу-у“. == Изглед == [[Датотека:Eurasian_eagle-owl_(44088).jpg|мини|Изглед буљина]] Буљина је највећа европска сова. Висина женке може достићи величину до 75 центиметара, са распоном крила и до 190 центиметара, док су мужјаци нешто мањи. Просечна тежина је између 2-4 килограма. Перје им је углавном браон и жућкасто-смеђе боје са тамним пругама, а лице им је обојено црном, сивом и белом бојом. Имају истакнуте ушне чуперке. Очи су изразито наранџасте боје и помажу јој да одлично види ноћу. Ноге су прекривене перјем и имају изразито јаке канџе. Њихови горњи делови тела су тамнији од доњих делова. У дивљини живе око 20 година док, у заробљеништву и до 60 година. == Станиште == [[Датотека:Bubo_bubo_eggs.jpg|мини|Буљина]] Буљина се изузетно прилагођава избору станишта, па је можемо наћи у широком распону предела: од морских обала, брдско-планинских клисура, литица и камењара, преко степа и полупустиња, до ивица шума и водопадних подручја. Живе у различитим стаништима као што су шуме, пустиње, планине и речна корита, али највише воле стеновите пределе. Кључни услови за њено присуство су близина отворених ловишта са обиљем плена и довољно заклона за гнезда. Већину времена живе саме, осим периода парења. Бораве на једној територији док имају хране или док их друге сове не отерају. У Србији претежно настањује брдска подручја. Главно станиште су камењари, литице, каменоломи и клисуре где има мало људи. Ноћу излази у околна станишта. Одрасле велике ушаре су станарице и цео свој живот проведу на једној територији. У Србији се гнезди 200-300 парова јужно од Саве и Дунава. По последњим проценама у Србији има око 400 парова. Буљине највише има у источној Србији, али је можемо наћи и у другим подручјима као што су Овчарско-кабларска клисура, подножје планине Ртња и област Делибатске пешчаре. Младе птице лутају и до 400 километара након осамостаљивања. == Исхрана == Буљина је месојед. Храни се птицама, ситним сисарима, гмизавцима и инсектима. Претежно плен лови ноћу, пред зору или у сумрак. Лови из заседе и њен брз и тих лет омогућавају јој сигуран улов, па плен тешко примети да долази. Снажне канџе користи да лако савлада плен. Због своје снаге може да лови зечеве као и младунчад лисице или срне. У зависности од станишта може да се храни водоземцима, гмизавцима, инсектима и рибама. Често прогутају цео плен, а касније избаце малу куглицу од костију и крзна коју не могу да сваре. Најчешћи плен је тежине 50–500 грама. За исхрану често користе дивљег голуба, јежа, пацова и пољску вулахарицу. == Размножавање == Гнезди се једном годишње. Пари се у рану јесен и остаје са истим партнером цео живот. Претежно од јануара до априла у зависности од поднебља. Гнезди се у стенама, пећинама или напуштеним гнездима других птица. Јаја полаже на голој земљи пошто не прави гнездо. Женка полаже од 2-4 јајета беле боје, у размаку од 3 дана. Женка чува и седи на јајима док мужјак доноси храну. Млади се излегу након 34-36 дана. Инкубација траје 5 недеља. Гнездо напуштају после 40 дана. Птићи полећу са 2 месеца старости. Родитељи их уче како да опстану самостално у природи. Осамостаљују се са 6 месеци када их родитељи отерају са територије. Младунци постају самостални у доби од око 20-24 недеље. == Занимљивости == Сова ушара може да окрене главу скоро 270 степени. То ради зато што њене очи не могу да се померају као код људи, па мора да окреће целу главу да би видела шта се дешава око ње. Хук мужјака може да се чује и до два километра. У зависности од места станишта мења јој се боја и величина. Тако да су светлије у североисточном подручју, а тамније око Пацифика, а величина се смањује од севера ка југу и истока ка западу. У Србији се традиционално одржава научно-популарна манифестација „Ноћ буљине“. Циљ ове манифестације је дружење љубитеља сове, попис популације и размена знања. Манифестација је 2026. године одржана у Сокобањи 14. фебруара. jah8r0keb3j71wj7yvjrdvc6ns4kgcx 0 12140 23801 23793 2026-05-05T14:54:40Z Fudbal13 97690 23801 wikitext text/x-wiki Дугокљуни пузић == Увод == Дугокљуни пузић је тиха и вредна птица коју многи ни не примете, иако живи свуда око нас. == Изглед == Има дуг, танак и благо повијен кљун. Веома је ситна птица (дуга око 12–13 cm). Леђа су јој смеђа са шарама, па личи на кору дрвета. Има кратке ноге, али јаке канџе које јој помажу да се држи за кору. 9xd0n6t4qpw55obdjf40uqm9jbv5vdg 0 12161 23803 2026-05-05T18:46:29Z ~2026-27322-86 97791 Нова страница: {{Инфокутија књига | ијекавица = не | ширина_инфокутије = | име = 1991 — Моје виђење рата | слика = | величина_слике = | алт = | руб = | без_корица = | опис = | оригинални_наслов = | радни_наслов = | аутор… 23803 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија књига | ијекавица = не | ширина_инфокутије = | име = 1991 — Моје виђење рата | слика = | величина_слике = | алт = | руб = | без_корица = | опис = | оригинални_наслов = | радни_наслов = | аутор = [[Оливер Јовановић]] | уредник = | читалац_аудија = | илустратор = Оливер Јовановић | дизајнер_корица = | земља = [[Савезна Република Југославија]] | језик = [[српски језик|српски]] | оригинал_јез_код = sr | жанр = [[Мемоари]], ратна проза | тема = [[Рат у Хрватској]] | место_и_време_радње = [[Славонија]], јесен 1991. | издавање = 1997: Самостално издање | број_издања = | број_страница = | тип_медија = штампано издање, е-књига, аудио-књига | серија = | серијал = | преводилац = | издавање_на_српском = | ISBN = | ISBN_напомена = | OCLC = | DDC = | LCC = | награде = | претходник = | наследник = | изворни_Викизворник = | Викизворник = | веб-сајт = | фусноте = }} '''1991 — Моје виђење рата''' је мемоарски и дневнички запис српског писца и сликара Оливера Јовановића. Дело представља документарну прозу засновану на кратким белешкама које је аутор водио као војник у [[Славонија|Славонији]] током јесени [[1991]]. године. Књига је први пут објављена [[1997]]. године као самостално издање у папирној форми.<ref name="Cobiss">{{cite web|url=https://plus-legacy.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/132154375|title=1991 - моје виђење рата : (дневник)|publisher=Народна библиотека Србије|access-date=19. 2. 2026.}}</ref> Електронска верзија (Word/PDF) објављена је [[2008]]. године,<ref name="ArtofWar">{{cite web|url=https://artofwar.ru/img/j/jovanovic_o/text_0010/1991-moje_vidjenje_rata.pdf|title=1991 — Моје виђење рата (PDF)|website=artofwar.ru|access-date=19. 2. 2026.}}</ref> док је [[2025]]. године дело добило и свој аудио-формат.<ref name="Audio">{{cite av media|url=https://www.youtube.com/watch?v=24Hb8a8uNMk|title=Аудио књига: 1991 — Моје виђење рата|publisher=YouTube|date=2025|access-date=19. 2. 2026.}}</ref> == Садржај и структура == Поред текстуалних записа, књига садржи и аутентичне фотографије које је Јовановић снимио у ратној зони. Аутор је у рату учествовао као мобилисани резервиста [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]], на дужности интенданта у саставу Нишког корпуса. У тренутку мобилизације имао је двадесет четири године. У предговору за аудио-верзију књиге, аутор описује своју позицију у сукобу: {{цитат|У рату сам био против своје воље... Био сам део логистичке подршке, позадинац, и то на територији која се сматрала ослобођеном.}} == Настанак дела == Јовановић наводи да је након повратка са ратишта осећао неизвесност у погледу објављивања својих белешки и фотографија. Као разлоге за оклевање наводи друштвену климу у Србији према ратним ветеранима, коју пореди са третманом америчких ветерана након [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]], описујући је као однос „омаловажавања” и „увредљивог подозрења”.<ref name="Audio" /> Такође, аутор је преиспитивао значај сопственог сведочења с обзиром на то да није директно учествовао у борбеним дејствима на првој линији фронта. Прекретницу у одлуци да објави књигу представљао је сусрет са књижевним часописом ''Градина'' (број јул-август-септембар 1991), у коме је пронашао превод дневничких записа совјетског војника Ерика Пустинина из [[Совјетско-авганистански рат|рата у Авганистану]].<ref>{{cite journal|last=Пустинин|first=Ерик|title=Афганистанац|journal=Градина|year=1991|issue=јул-август-септембар}}</ref> Сазнање да и позадински војници (интенданти) имају своју причу и пролазе кроз „свој део ратног пакла”, подстакло га је да напише своју исповест без хероизације, укључујући описе страхова и дилема.<ref name="Audio" /> == Издања и архивирање == Аутор је дело објавио као уредно регистровано, самостално издање. Након потписивања споразума између библиотекара [[Конгресна библиотека|Конгресне библиотеке]], [[Џејмс Х. Билингтон|Џејмса Х. Билингтона]] (енгл. ''James H. Billington''), и директора [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]], Сретена Угричића, 8. децембра 2003. године, књига је уврштена у фонд Конгресне библиотеке у [[Вашингтон]]у. Споразум се односио на размену материјала који документују балканске ратове и културу региона током деведесетих година 20. века. Ова сарадња је подразумевала оснивање „Информационог центра за размену документације о ратовима у бившој Југославији, 1991—2001”, где су материјали из популарне културе, укључујући књижевна дела, оцењени као посебно вредни за историчаре.<ref>{{cite web|url=https://www.loc.gov/loc/lcib/0402-3/serbia.html|title=Library of Congress / National Library of Serbia Agreement|publisher=Library of Congress|date=2004|access-date=19. 2. 2026.|language=en}}</ref> Књига се у каталогу Конгресне библиотеке налази поред дела других српских аутора који су писали о ратовима деведесетих.<ref>{{cite web|url=https://search.catalog.loc.gov/instances/7aab34d6-27dd-524b-8561-d87512f372e9?option=author&pageNumber=1&query=Jovanovic%CC%81%2C%20Oliver|title=Jovanovic, Oliver: 1991-Moje vidjenje rata|publisher=Library of Congress|access-date=19. 2. 2026.|language=en}}</ref> Књига је такође доступна и на руском порталу ''ArtOfWar'', посвећеном ратној књижевности и публицистици.<ref>{{cite web|url=https://artofwar.ru/j/jovanovic_o/text_0010.shtml|title=Оливер Јовановић: 1991 — Моје виђење рата|website=artofwar.ru|access-date=19. 2. 2026.}}</ref> == Види још == * [[Рат у Хрватској]] * [[Битка за Вуковар]] * [[Ратна књижевност]] == Референце == {{референце}} == Литература == {{литература}} * {{cite book|author=Јовановић, Оливер|title=1991 — Моје виђење рата|year=1997|publisher=Самостално издање|location=Ниш}} {{литература крај}} == Спољашње везе == * [https://artofwar.ru/img/j/jovanovic_o/text_0010/1991-moje_vidjenje_rata.pdf Електронска верзија књиге (PDF)] * [https://www.youtube.com/watch?v=24Hb8a8uNMk Аудио верзија књиге (YouTube)] {{подножје}} [[Категорија:Српска књижевност]] [[Категорија:Мемоари]] [[Категорија:Књиге 1997.]] fhenxpp8oxkdjt0yzefhmle0mqphg4i 23804 23803 2026-05-05T18:50:17Z ~2026-27322-86 97791 уклоњен везник и 23804 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија књига | ијекавица = не | ширина_инфокутије = | име = 1991 — Моје виђење рата | слика = | величина_слике = | алт = | руб = | без_корица = | опис = | оригинални_наслов = | радни_наслов = | аутор = [[Оливер Јовановић]] | уредник = | читалац_аудија = | илустратор = Оливер Јовановић | дизајнер_корица = | земља = [[Савезна Република Југославија]] | језик = [[српски језик|српски]] | оригинал_јез_код = sr | жанр = [[Мемоари]], ратна проза | тема = [[Рат у Хрватској]] | место_и_време_радње = [[Славонија]], јесен 1991. | издавање = 1997: Самостално издање | број_издања = | број_страница = | тип_медија = штампано издање, е-књига, аудио-књига | серија = | серијал = | преводилац = | издавање_на_српском = | ISBN = | ISBN_напомена = | OCLC = | DDC = | LCC = | награде = | претходник = | наследник = | изворни_Викизворник = | Викизворник = | веб-сајт = | фусноте = }} '''1991 — Моје виђење рата''' је мемоарско - дневнички запис српског писца и сликара Оливера Јовановића. Дело представља документарну прозу засновану на кратким белешкама које је аутор водио као војник у [[Славонија|Славонији]] током јесени [[1991]]. године. Књига је први пут објављена [[1997]]. године као самостално издање у папирној форми.<ref name="Cobiss">{{cite web|url=https://plus-legacy.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/132154375|title=1991 - моје виђење рата : (дневник)|publisher=Народна библиотека Србије|access-date=19. 2. 2026.}}</ref> Електронска верзија (Word/PDF) објављена је [[2008]]. године,<ref name="ArtofWar">{{cite web|url=https://artofwar.ru/img/j/jovanovic_o/text_0010/1991-moje_vidjenje_rata.pdf|title=1991 — Моје виђење рата (PDF)|website=artofwar.ru|access-date=19. 2. 2026.}}</ref> док је [[2025]]. године дело добило и свој аудио-формат.<ref name="Audio">{{cite av media|url=https://www.youtube.com/watch?v=24Hb8a8uNMk|title=Аудио књига: 1991 — Моје виђење рата|publisher=YouTube|date=2025|access-date=19. 2. 2026.}}</ref> == Садржај и структура == Поред текстуалних записа, књига садржи и аутентичне фотографије које је Јовановић снимио у ратној зони. Аутор је у рату учествовао као мобилисани резервиста [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]], на дужности интенданта у саставу Нишког корпуса. У тренутку мобилизације имао је двадесет четири године. У предговору за аудио-верзију књиге, аутор описује своју позицију у сукобу: {{цитат|У рату сам био против своје воље... Био сам део логистичке подршке, позадинац, и то на територији која се сматрала ослобођеном.}} == Настанак дела == Јовановић наводи да је након повратка са ратишта осећао неизвесност у погледу објављивања својих белешки и фотографија. Као разлоге за оклевање наводи друштвену климу у Србији према ратним ветеранима, коју пореди са третманом америчких ветерана након [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]], описујући је као однос „омаловажавања” и „увредљивог подозрења”.<ref name="Audio" /> Такође, аутор је преиспитивао значај сопственог сведочења с обзиром на то да није директно учествовао у борбеним дејствима на првој линији фронта. Прекретницу у одлуци да објави књигу представљао је сусрет са књижевним часописом ''Градина'' (број јул-август-септембар 1991), у коме је пронашао превод дневничких записа совјетског војника Ерика Пустинина из [[Совјетско-авганистански рат|рата у Авганистану]].<ref>{{cite journal|last=Пустинин|first=Ерик|title=Афганистанац|journal=Градина|year=1991|issue=јул-август-септембар}}</ref> Сазнање да и позадински војници (интенданти) имају своју причу и пролазе кроз „свој део ратног пакла”, подстакло га је да напише своју исповест без хероизације, укључујући описе страхова и дилема.<ref name="Audio" /> == Издања и архивирање == Аутор је дело објавио као уредно регистровано, самостално издање. Након потписивања споразума између библиотекара [[Конгресна библиотека|Конгресне библиотеке]], [[Џејмс Х. Билингтон|Џејмса Х. Билингтона]] (енгл. ''James H. Billington''), и директора [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]], Сретена Угричића, 8. децембра 2003. године, књига је уврштена у фонд Конгресне библиотеке у [[Вашингтон]]у. Споразум се односио на размену материјала који документују балканске ратове и културу региона током деведесетих година 20. века. Ова сарадња је подразумевала оснивање „Информационог центра за размену документације о ратовима у бившој Југославији, 1991—2001”, где су материјали из популарне културе, укључујући књижевна дела, оцењени као посебно вредни за историчаре.<ref>{{cite web|url=https://www.loc.gov/loc/lcib/0402-3/serbia.html|title=Library of Congress / National Library of Serbia Agreement|publisher=Library of Congress|date=2004|access-date=19. 2. 2026.|language=en}}</ref> Књига се у каталогу Конгресне библиотеке налази поред дела других српских аутора који су писали о ратовима деведесетих.<ref>{{cite web|url=https://search.catalog.loc.gov/instances/7aab34d6-27dd-524b-8561-d87512f372e9?option=author&pageNumber=1&query=Jovanovic%CC%81%2C%20Oliver|title=Jovanovic, Oliver: 1991-Moje vidjenje rata|publisher=Library of Congress|access-date=19. 2. 2026.|language=en}}</ref> Књига је такође доступна и на руском порталу ''ArtOfWar'', посвећеном ратној књижевности и публицистици.<ref>{{cite web|url=https://artofwar.ru/j/jovanovic_o/text_0010.shtml|title=Оливер Јовановић: 1991 — Моје виђење рата|website=artofwar.ru|access-date=19. 2. 2026.}}</ref> == Види још == * [[Рат у Хрватској]] * [[Битка за Вуковар]] * [[Ратна књижевност]] == Референце == {{референце}} == Литература == {{литература}} * {{cite book|author=Јовановић, Оливер|title=1991 — Моје виђење рата|year=1997|publisher=Самостално издање|location=Ниш}} {{литература крај}} == Спољашње везе == * [https://artofwar.ru/img/j/jovanovic_o/text_0010/1991-moje_vidjenje_rata.pdf Електронска верзија књиге (PDF)] * [https://www.youtube.com/watch?v=24Hb8a8uNMk Аудио верзија књиге (YouTube)] {{подножје}} [[Категорија:Српска књижевност]] [[Категорија:Мемоари]] [[Категорија:Књиге 1997.]] 54daa9cimbac3s28bfx05m43n52a4a6