Викикњиге srwikibooks https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.1 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викикњиге Разговор о викикњигама Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Кувар Разговор о кувару TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 12162 23805 2026-05-06T17:24:10Z Marica.bananica 97681 Нова страница: Увод [[Датотека:Carduelis carduelis close up.jpg|мини|Чешљугар]] Чешљугар је једна од најлепших птица певачица које живе код нас. Припада породици [[Зебе|зеба]]. Људи га често зову и „штиглић“. Препознатљив је по својој веселој песми и прелепим бојама. == Изглед == Ова птица… 23805 wikitext text/x-wiki Увод [[Датотека:Carduelis carduelis close up.jpg|мини|Чешљугар]] Чешљугар је једна од најлепших птица певачица које живе код нас. Припада породици [[Зебе|зеба]]. Људи га често зову и „штиглић“. Препознатљив је по својој веселој песми и прелепим бојама. == Изглед == Ова птица је мала, дугачка око 12 цм. На лицу има јарко црвену боју, док су му леђа браонкаста. Крила су му посебна јер имају широку, златну жуту пругу. Стомак му је бео са браон мрљама. [[Датотека:European goldfinch (Carduelis carduelis) male.jpg|мини|Европски чешљугар ''(Carduelis carduelis)'', мужјак]] == Станиште == Чешљугар живи у целој [[Србија|Србији]]. Воли отворена места, баште, [[Шума|шуме]], [[Воћњак|воћњаке]]. Често се може видети и у градским парковима. Он није птица селица у правом смислу, јер већина њих остаје код нас и током зиме, селећи се само на кратка растојања. == Исхрана == Хране се углавном семењем разних биљака. Омиљена храна коју они једу је семе чичка, по чему је и добио име. Својим танким и зашиљеним [[Кљун|кљуном]] лако вади семенке из цветова, а понекад се храни и [[Инсекти|инсектима]] поготово док храни младе. [[Датотека:Carduelis carduelis carduelis MHNT 223 Lambézellec.jpg|мини|Јаја европског чешљугара]] == Размножавање == Гнезди се два пута годишње од априла до августа. Женка прави врло пажљиво гнездо на крајевима грана [[Дрво|дрвећа]]. Снесе од 4 до 6 светло сивих јаја са ситним пегама. == Занимљивости == Чешљугар је строго заштићена врста у [[Србија|Србији]]. У народу је познат као симбол ведрине и среће због своје песме. Постоји и народна прича да је своје шарено [[перје]] добио тако што је дошао последњи кад је природа делила боје, па је покупио по мало од сваке боје која је преостала. ae1iyn7limg4bcfo1lj900uuu79wsrc 23806 23805 2026-05-06T17:29:06Z Marica.bananica 97681 23806 wikitext text/x-wiki Увод [[Датотека:Carduelis carduelis close up.jpg|мини|Чешљугар]] Чешљугар је једна од најлепших птица певачица које живе код нас. Припада породици [[Зеба|зеба]]. Људи га често зову и „штиглић“. Препознатљив је по својој веселој песми и прелепим бојама. == Изглед == Ова птица је мала, дугачка око 12 цм. На лицу има јарко црвену боју, док су му леђа браонкаста. Крила су му посебна јер имају широку, златну жуту пругу. Стомак му је бео са браон мрљама. [[Датотека:European goldfinch (Carduelis carduelis) male.jpg|мини|Европски чешљугар ''(Carduelis carduelis)'', мужјак]] == Станиште == Чешљугар живи у целој [[Србија|Србији]]. Воли отворена места, баште, [[Шума|шуме]], [[Воћњак|воћњаке]]. Често се може видети и у градским парковима. Он није птица селица у правом смислу, јер већина њих остаје код нас и током зиме, селећи се само на кратка растојања. == Исхрана == Хране се углавном семењем разних биљака. Омиљена храна коју они једу је семе чичка, по чему је и добио име. Својим танким и зашиљеним [[Кљун|кљуном]] лако вади семенке из цветова, а понекад се храни и [[Инсекти|инсектима]] поготово док храни младе. [[Датотека:Carduelis carduelis carduelis MHNT 223 Lambézellec.jpg|мини|Јаја европског чешљугара]] == Размножавање == Гнезди се два пута годишње од априла до августа. Женка прави врло пажљиво гнездо на крајевима грана [[Дрво|дрвећа]]. Снесе од 4 до 6 светло сивих јаја са ситним пегама. == Занимљивости == Чешљугар је строго заштићена врста у [[Србија|Србији]]. У народу је познат као симбол ведрине и среће због своје песме. Постоји и народна прича да је своје шарено [[перје]] добио тако што је дошао последњи кад је природа делила боје, па је покупио по мало од сваке боје која је преостала. 6glqqkvhip39r6x2moxwvrh2dgfr3r9 23807 23806 2026-05-06T17:33:23Z Marica.bananica 97681 23807 wikitext text/x-wiki Увод [[Датотека:Carduelis carduelis close up.jpg|мини|Чешљугар]] Чешљугар је једна од најлепших птица певачица које живе код нас. Припада породици [[Зебе|зеба]]. Људи га често зову и „штиглић“. Препознатљив је по својој веселој песми и прелепим бојама. == Изглед == Ова птица је мала, дугачка око 12 цм. На лицу има јарко црвену боју, док су му леђа браонкаста. Крила су му посебна јер имају широку, златну жуту пругу. Стомак му је бео са браон мрљама. [[Датотека:European goldfinch (Carduelis carduelis) male.jpg|мини|Европски чешљугар ''(Carduelis carduelis)'', мужјак]] == Станиште == Чешљугар живи у целој [[Србија|Србији]]. Воли отворена места, баште, [[Шуме|шуме]], [[Воћњак|воћњаке]]. Често се може видети и у градским парковима. Он није птица селица у правом смислу, јер већина њих остаје код нас и током зиме, селећи се само на кратка растојања. == Исхрана == Хране се углавном семењем разних биљака. Омиљена храна коју они једу је семе чичка, по чему је и добио име. Својим танким и зашиљеним [[Кљун|кљуном]] лако вади семенке из цветова, а понекад се храни и [[Инсекти|инсектима]], поготово док храни младе. [[Датотека:Carduelis carduelis carduelis MHNT 223 Lambézellec.jpg|мини|Јаја европског чешљугара]] == Размножавање == Гнезди се два пута годишње од априла до августа. Женка прави врло пажљиво гнездо на крајевима грана [[Дрвеће|дрвећа]]. Снесе од 4 до 6 светло сивих јаја са ситним пегама. == Занимљивости == Чешљугар је строго заштићена врста у [[Србија|Србији]]. У народу је познат као симбол ведрине и среће због своје песме. Постоји и народна прича да је своје шарено [[перје]] добио тако што је дошао последњи кад је природа делила боје, па је покупио по мало од сваке боје која је преостала. 01x4cowjowbp6wyztt94dx1rifzs88m 23808 23807 2026-05-06T17:38:05Z Marica.bananica 97681 23808 wikitext text/x-wiki Увод [[Датотека:Carduelis carduelis close up.jpg|мини|Чешљугар]] Чешљугар је једна од најлепших птица певачица које живе код нас. Припада породици [[Зебе|зеба]]. Људи га често зову и „штиглић“. Препознатњив је по својој веселој песми и прелепим бојама. == Изглед == Ова птица је мала, дугачка око 12 цм. На лицу има јарко црвену боју, док су му леђа  браонкаста. Крила су му посебна јер имају широку, златну жуту пругу. Стомак му је бео са браон мрљама. [[Датотека:European goldfinch (Carduelis carduelis) male.jpg|мини|Европски чешљугар ''(Carduelis carduelis)'', мужјак]] == Станиште == Чешљугар живи у целој [[Србија|Србији]]. Воли отворена места, баште, [[Шума|шуме]], [[Воћњак|воћњаке]]. Често се може видети и у градским парковима. Он није птица селица у правом смислу, јер већина њих остаје код нас и током зиме, селећи се само на кратка растојања. == Исхрана == Хране се углавном семењем разних биљака. Омиљена храна коју они једу је семе чичка, по чему је и добио име. Својим танким и зашиљеним [[Кљун|кљуном]]  лако вади семенке из цветова, а понекад се храни и [[Инсекти|инсектима]] поготово док храни младе. [[Датотека:Carduelis carduelis carduelis MHNT 223 Lambézellec.jpg|мини|Јаја европског чешљугара]] == Размножавање == Гнезди се два пута годишње од априла до августа. Женка прави врло пажљиво гнездо на крајевима грана [[Дрво|дрврћа]]. Снесе од 4 до 6 светло сивих јаја са ситним пегама. == Занимљивости == Чешљугар је строго заштићена врста у [[Србија|Србији]]. У народу је познат као симбол ведрине и среће због своје песме. Постоји и народна прича да је своје шарено [[перје]] добио тако што је дошао последњи кад је природа делила боје, па је покупио по мало од сваке боје која је преостала. r2u8qzngbu0gm7gwld0yusobqsthkuk 23809 23808 2026-05-06T17:39:08Z Marica.bananica 97681 23809 wikitext text/x-wiki Увод [[Датотека:Carduelis carduelis close up.jpg|мини|Чешљугар]] Чешљугар је једна од најлепших птица певачица које живе код нас. Припада породици зеhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%B1%D0%B0ба. Људи га често зову и „штиглић“. Препознатњив је по својој веселој песми и прелепим бојама. == Изглед == Ова птица је мала, дугачка око 12 цм. На лицу има јарко црвену боју, док су му леђа  браонкаста. Крила су му посебна јер имају широку, златну жуту пругу. Стомак му је бео са браон мрљама. [[Датотека:European goldfinch (Carduelis carduelis) male.jpg|мини|Европски чешљугар ''(Carduelis carduelis)'', мужјак]] == Станиште == Чешљугар живи у целој [[Србија|Србији]]. Воли отворена места, баште, [[Шума|шуме]], [[Воћњак|воћњаке]]. Често се може видети и у градским парковима. Он није птица селица у правом смислу, јер већина њих остаје код нас и током зиме, селећи се само на кратка растојања. == Исхрана == Хране се углавном семењем разних биљака. Омиљена храна коју они једу је семе чичка, по чему је и добио име. Својим танким и зашиљеним [[Кљун|кљуном]]  лако вади семенке из цветова, а понекад се храни и [[Инсекти|инсектима]] поготово док храни младе. [[Датотека:Carduelis carduelis carduelis MHNT 223 Lambézellec.jpg|мини|Јаја европског чешљугара]] == Размножавање == Гнезди се два пута годишње од априла до августа. Женка прави врло пажљиво гнездо на крајевима грана [[Дрво|дрврћа]]. Снесе од 4 до 6 светло сивих јаја са ситним пегама. == Занимљивости == Чешљугар је строго заштићена врста у [[Србија|Србији]]. У народу је познат као симбол ведрине и среће због своје песме. Постоји и народна прича да је своје шарено [[перје]] добио тако што је дошао последњи кад је природа делила боје, па је покупио по мало од сваке боје која је преостала. e85ip7qo0r6c075inxqpgv5iko53gqt 23810 23809 2026-05-06T17:39:55Z Marica.bananica 97681 23810 wikitext text/x-wiki Увод [[Датотека:Carduelis carduelis close up.jpg|мини|Чешљугар]] Чешљугар је једна од најлепших птица певачица које живе код нас. Припада породици [[Зебе|зеба]]. Људи га често зову и „штиглић“. Препознатњив је по својој веселој песми и прелепим бојама. == Изглед == Ова птица је мала, дугачка око 12 цм. На лицу има јарко црвену боју, док су му леђа  браонкаста. Крила су му посебна јер имају широку, златну жуту пругу. Стомак му је бео са браон мрљама. [[Датотека:European goldfinch (Carduelis carduelis) male.jpg|мини|Европски чешљугар ''(Carduelis carduelis)'', мужјак]] == Станиште == Чешљугар живи у целој [[Србија|Србији]]. Воли отворена места, баште, [[Шума|шуме]], [[Воћњак|воћњаке]]. Често се може видети и у градским парковима. Он није птица селица у правом смислу, јер већина њих остаје код нас и током зиме, селећи се само на кратка растојања. == Исхрана == Хране се углавном семењем разних биљака. Омиљена храна коју они једу је семе чичка, по чему је и добио име. Својим танким и зашиљеним [[Кљун|кљуном]]  лако вади семенке из цветова, а понекад се храни и [[Инсекти|инсектима]] поготово док храни младе. [[Датотека:Carduelis carduelis carduelis MHNT 223 Lambézellec.jpg|мини|Јаја европског чешљугара]] == Размножавање == Гнезди се два пута годишње од априла до августа. Женка прави врло пажљиво гнездо на крајевима грана [[Дрво|дрврћа]]. Снесе од 4 до 6 светло сивих јаја са ситним пегама. == Занимљивости == Чешљугар је строго заштићена врста у [[Србија|Србији]]. У народу је познат као симбол ведрине и среће због своје песме. Постоји и народна прича да је своје шарено [[перје]] добио тако што је дошао последњи кад је природа делила боје, па је покупио по мало од сваке боје која је преостала. 6zwiw71dtciy4m1ch79or7zc3df4weo 23811 23810 2026-05-06T17:47:55Z Marica.bananica 97681 23811 wikitext text/x-wiki Увод [[Датотека:Carduelis carduelis close up.jpg|мини|Чешљугар]] Чешљугар је једна од најлепших птица певачица које живе код нас. Припада породици [[Зеба|зеба]]. Људи га често зову и „штиглић“. Препознатњив је по својој веселој песми и прелепим бојама. == Изглед == Ова птица је мала, дугачка око 12 цм. На лицу има јарко црвену боју, док су му леђа  браонкаста. Крила су му посебна јер имају широку, златну жуту пругу. Стомак му је бео са браон мрљама. [[Датотека:European goldfinch (Carduelis carduelis) male.jpg|мини|Европски чешљугар ''(Carduelis carduelis)'', мужјак]] == Станиште == Чешљугар живи у целој [[Србија|Србији]]. Воли отворена места, баште, [[Шума|шуме]], [[Воћњак|воћњаке]]. Често се може видети и у градским парковима. Он није птица селица у правом смислу, јер већина њих остаје код нас и током зиме, селећи се само на кратка растојања. == Исхрана == Хране се углавном семењем разних биљака. Омиљена храна коју они једу је семе чичка, по чему је и добио име. Својим танким и зашиљеним [[Кљун|кљуном]]  лако вади семенке из цветова, а понекад се храни и [[Инсекти|инсектима]] поготово док храни младе. == Размножавање == Гнезди се два пута годишње од априла до августа. Женка прави врло пажљиво гнездо на крајевима грана [[Дрво|дрврћа]]. Снесе од 4 до 6 светло сивих јаја са ситним пегама. [[Датотека:Carduelis carduelis carduelis MHNT 223 Lambézellec.jpg|мини|Јаја европског чешљугара]] == Занимљивости == Чешљугар је строго заштићена врста у [[Србија|Србији]]. У народу је познат као симбол ведрине и среће због своје песме. Постоји и народна прича да је своје шарено [[перје]] добио тако што је дошао последњи кад је природа делила боје, па је покупио по мало од сваке боје која је преостала. 4vqe3cctdw3id45nxcih90xjhi6hf6q 23812 23811 2026-05-06T17:52:05Z Marica.bananica 97681 23812 wikitext text/x-wiki Увод [[Датотека:Carduelis carduelis close up.jpg|мини|Чешљугар]] Чешљугар је једна од најлепших птица певачица које живе код нас. Припада породици [[зеба|зебе]]. Људи га често зову и „штиглић“. Препознатњив је по својој веселој песми и прелепим бојама. == Изглед == Ова птица је мала, дугачка око 12 цм. На лицу има јарко црвену боју, док су му леђа  браонкаста. Крила су му посебна јер имају широку, златну жуту пругу. Стомак му је бео са браон мрљама. [[Датотека:European goldfinch (Carduelis carduelis) male.jpg|мини|Европски чешљугар ''(Carduelis carduelis)'', мужјак]] == Станиште == Чешљугар живи у целој [[Србија|Србији]]. Воли отворена места, баште, [[Шума|шуме]], [[Воћњак|воћњаке]]. Често се може видети и у градским парковима. Он није птица селица у правом смислу, јер већина њих остаје код нас и током зиме, селећи се само на кратка растојања. == Исхрана == Хране се углавном семењем разних биљака. Омиљена храна коју они једу је семе чичка, по чему је и добио име. Својим танким и зашиљеним [[Кљун|кљуном]]  лако вади семенке из цветова, а понекад се храни и [[Инсекти|инсектима]] поготово док храни младе. == Размножавање == Гнезди се два пута годишње од априла до августа. Женка прави врло пажљиво гнездо на крајевима грана [[Дрво|дрврћа]]. Снесе од 4 до 6 светло сивих јаја са ситним пегама. [[Датотека:Carduelis carduelis carduelis MHNT 223 Lambézellec.jpg|мини|Јаја европског чешљугара]] == Занимљивости == Чешљугар је строго заштићена врста у [[Србија|Србији]]. У народу је познат као симбол ведрине и среће због своје песме. Постоји и народна прича да је своје шарено [[перје]] добио тако што је дошао последњи кад је природа делила боје, па је покупио по мало од сваке боје која је преостала. 3d3f950z6msq9yb6h9hyh42avchfnjt 23813 23812 2026-05-06T18:01:51Z Marica.bananica 97681 23813 wikitext text/x-wiki == Увод == Чешљугар је једна од најлепших птица певачица које живе код нас. Припада породици зеба. Људи га често зову и „штиглић“. Препознатњив је по својој веселој песми и прелепим бојама. [[Датотека:European goldfinch (Carduelis carduelis) male.jpg|мини|Европски чешљугар ''(Carduelis carduelis)'', мужјак]] == Изглед == Ова птица је мала, дугачка око 12 цм. На лицу има јарко црвену боју, док су му леђа  браонкаста. Крила су му посебна јер имају широку, златну жуту пругу. Стомак му је бео са браон мрљама. [[Датотека:Carduelis carduelis close up.jpg|мини|Чешљугар]] == Станиште == Чешљугар живи у целој Србији. Воли отворена места, баште, шуме, воћњаке. Често се може видети и у градским парковима. Он није птица селица у правом смислу, јер већина њих остаје код нас и током зиме, селећи се само на кратка растојања. == Исхрана == Хране се углавном семењем разних биљака. Омиљена храна коју они једу је семе чичка, по чему је и добио име. Својим танким и зашиљеним кљуном  лако вади семенке из цветова, а понекад се храни и инсектима поготово док храни младе. == Размножавање == [[Датотека:Carduelis carduelis carduelis MHNT 223 Lambézellec.jpg|мини|Јаја европског чешљугара]]Гнезди се два пута годишње од априла до августа. Женка прави врло пажљиво гнездо на крајевима грана дрврћа. Снесе од 4 до 6 светло сивих јаја са ситним пегама. == Занимљивости == Чешљугар је строго заштићена врста у Србији. У народу је познат као симбол ведрине и среће због своје песме. Постоји и народна прича да је своје шарено перје добио тако што је дошао последњи кад је природа делила боје, па је покупио по мало од сваке боје која је преостала. 57ujhrnx284ptkp9v6umixzw80peaz3 23814 23813 2026-05-06T18:05:40Z Marica.bananica 97681 23814 wikitext text/x-wiki == Увод == Чешљугар је једна од најлепших птица певачица које живе код нас. Припада породици зеба. Људи га често зову и „штиглић“. Препознатљив је по својој веселој песми и прелепим бојама. [[Датотека:European goldfinch (Carduelis carduelis) male.jpg|мини|Европски чешљугар ''(Carduelis carduelis)'', мужјак]] == Изглед == Ова птица је мала, дугачка око 12 цм. На лицу има јарко црвену боју, док су му леђа  браонкаста. Крила су му посебна јер имају широку, златну жуту пругу. Стомак му је бео са браон мрљама. [[Датотека:Carduelis carduelis close up.jpg|мини|Чешљугар]] == Станиште == Чешљугар живи у целој Србији. Воли отворена места, баште, шуме, воћњаке. Често се може видети и у градским парковима. Он није птица селица у правом смислу, јер већина њих остаје код нас и током зиме, селећи се само на кратка растојања. == Исхрана == Хране се углавном семењем разних биљака. Омиљена храна коју они једу је семе чичка, по чему је и добио име. Својим танким и зашиљеним кљуном  лако вади семенке из цветова, а понекад се храни и инсектима поготово док храни младе. == Размножавање == [[Датотека:Carduelis carduelis carduelis MHNT 223 Lambézellec.jpg|мини|Јаја европског чешљугара]]Гнезди се два пута годишње од априла до августа. Женка прави врло пажљиво гнездо на крајевима грана дрвећа. Снесе од 4 до 6 светло сивих јаја са ситним пегама. == Занимљивости == Чешљугар је строго заштићена врста у Србији. У народу је познат као симбол ведрине и среће због своје песме. Постоји и народна прича да је своје шарено перје добио тако што је дошао последњи кад је природа делила боје, па је покупио по мало од сваке боје која је преостала. aajkg7w3b02et6x7uuw8r0t968a4pi0 0 12163 23815 2026-05-06T18:44:09Z Marica.bananica 97681 Нова страница: == Увод == (Цајзла, Цајзлић, лат. ''Spinus spinus'') Чижак је мала живахна птица која припада породици зеба. Припада врсти птица станарица. Позната је и под називом цајзла-цајзлић. == Изглед == Чижак је мала птица која достиже дужину од 11-13 цм, распон крила се креће од 20-23… 23815 wikitext text/x-wiki == Увод == (Цајзла, Цајзлић, лат. ''Spinus spinus'') Чижак је мала живахна птица која припада породици зеба. Припада врсти птица станарица. Позната је и под називом цајзла-цајзлић. == Изглед == Чижак је мала птица која достиже дужину од 11-13 цм, распон крила се креће од 20-23 цм. Маса птице је од 10-18 г. Боја перја се разликује код мужјака и женке: [[Датотека:Carduelis spinus female.jpg|мини|Чижак, женка ]] Код мужјака су леђа сиво зелена, а задњи део леђа прелази у жуту боју. Реп је црне и жуте боје, а крила су црна са жутим пругама. Груди су жуте, а перје је светлије у пределу трбуха. Црне боје је брада, теме и чело. Од очију до ушију има жуту пругу. Код женке су леђа пругаста у белој и жутој боји. Груди и трбух су беличасти и имају црне пруге. Перје је око ушију, на темену и челу зеленкасте боје. Брада је бела. [[Датотека:Carduelis spinus male.jpg|мини|Чижак , мужјак]] Кљун је узак и чврст и као такав се развио као последица исхране. Овакав облик кљуна омогућава птици да допре до семења којим се храни. Очи су црне, а ноге тамно смеђе. == Станиште == [[Датотека:Rangemap-tarin.PNG|мини|Област распрострањености]] Распрострањеност птице у Србији зависи од тога да ли се гнезди или само привремено борави у Србији. Уколико се гнезди, налази се у високопланинским пределима који су покривени четинарском шумом. Може се наћи на Копаонику, Тари и Голији. Ако се чижак само привремено налази у Србији, где борави од касне јесени до раног пролећа, онда се може наћи на читавом подручју Србије. Птице долазе са севера и могу се видети у Војводини поред река и у ритским шумама, у градским парковима, у подручјима око Пожеге и у долинама река централне и јужне Србије. == Исхрана == Чижак спада у биљоједе и храни се семењем. Исхрана зависи од годишњег доба, а омиљена храна су му семе брезе и јове. Осим тога једе и семе бора, јеле, смрче, а лети семе маслачка, бреста и чичка. У време одгајања младих, птиће храни и ситним инсектима, пошто су они добар извор протеина. == Размножавање == Чижак се размножава у току пролећа и лета, а тај процес почиње гнежђењем, које траје од априла до јула. Гнезда праве високо у крошњама четинара и веома су добро скривена, па их је скоро немогуће приметити. Гнездо прави женка и оно је у облику шољице. Прави га од гранчица, маховине и лишајева. Унутрашња страна гнезда је обложена перјем и вуном. Женка снесе од 3 до 5 јаја која су плавичасто-беле боје са ситним пегама. Женка лежи на јајима 11-14 дана, а за то време је мужјак храни. Када се излегу млади, хране их и мужјак и женка, и то прво ситним инсектима, због протеина, а касније меким семењем. После 13-15 дана, млади напуштају гнездо, али још неко време остају уз родитеље док довољно не очврсну. == Занимљивости == Чижак, на светском нивоу није угрожена врста, а у Србији је строго заштићена дивља врста, а то значи да је забрањено његово хватање и држање у заточеништву, као и уништавање његовог станишта. Чижак се помиње у српским народним причама, али најчешће под називом цајзла или цајзлић. У њима представља симбол весеља. h6x7alkhgs7h9859gocpzi8tyk9d8kk 0 12164 23816 2026-05-06T19:01:23Z Canekum 97683 Нова страница: == Увод == Ћубасти гњурац је водена птица која живи на језерима, барама и мирним рекама. Познат је по свом лепом изгледу и перјаној круни на глави. Одлично рони и већину времена проводи у води. == Изглед == [[Датотека:Podiceps cristatus 2 - Lake Dulverton.jpg|мини|Ћубасти гњурац]] Ћ… 23816 wikitext text/x-wiki == Увод == Ћубасти гњурац је водена птица која живи на језерима, барама и мирним рекама. Познат је по свом лепом изгледу и перјаној круни на глави. Одлично рони и већину времена проводи у води. == Изглед == [[Датотека:Podiceps cristatus 2 - Lake Dulverton.jpg|мини|Ћубасти гњурац]] Ћубасти гњурац има дуг врат и шиљат кљун. Тело му је издужено, а перје углавном бело и смеђе боје. На глави има карактеристичне чуперке,  по чему је и добио име. Ноге су му позади постављене, што му помаже у пливању. [[Датотека:Podiceps cristatus juv.jpg|мини|Ћубасти гњурац]] == Станиште == Живи на слатководним површинама као што су језера, баре и мирне реке. Воли места са пуно трске  и воденог биља где може да се сакрије и направи гнездо. Он је делимично птица селица. == Исхрана == Храни се углавном рибом, али једе и жабе, инсекте и друге мале водене животиње. Храну хвата ронећи под водом. [[Датотека:Great Crested Grebe 2025 08 30 01.jpg|мини|Ћубасти гњурац]] == Размножавање == Гнездо прави на води, од биљака и трске. Женка полаже неколико јаја, а оба родитеља брину о младима. Често се може видети како носе младунце на леђима. == Занимљивости == Прави посебан плес током удварања. Одличан је ронилац. У Србији је заштићена врста. Може тихо да зарони када је у опасности. Понекад гута своје перје да би лакше сварио храну. 7hvl3p09z4do5tqcffxs6agfgfkru7l 23817 23816 2026-05-06T19:01:52Z Canekum 97683 23817 wikitext text/x-wiki == Увод == Ћубасти гњурац је водена птица која живи на језерима, барама и мирним рекама. Познат је по свом лепом изгледу и перјаној круни на глави. Одлично рони и већину времена проводи у води. [[Датотека:Podiceps cristatus 2 - Lake Dulverton.jpg|мини|Ћубасти гњурац]] == Изглед == Ћубасти гњурац има дуг врат и шиљат кљун. Тело му је издужено, а перје углавном бело и смеђе боје. На глави има карактеристичне чуперке,  по чему је и добио име. Ноге су му позади постављене, што му помаже у пливању. [[Датотека:Podiceps cristatus juv.jpg|мини|Ћубасти гњурац]] == Станиште == Живи на слатководним површинама као што су језера, баре и мирне реке. Воли места са пуно трске  и воденог биља где може да се сакрије и направи гнездо. Он је делимично птица селица. == Исхрана == Храни се углавном рибом, али једе и жабе, инсекте и друге мале водене животиње. Храну хвата ронећи под водом. [[Датотека:Great Crested Grebe 2025 08 30 01.jpg|мини|Ћубасти гњурац]] == Размножавање == Гнездо прави на води, од биљака и трске. Женка полаже неколико јаја, а оба родитеља брину о младима. Често се може видети како носе младунце на леђима. == Занимљивости == Прави посебан плес током удварања. Одличан је ронилац. У Србији је заштићена врста. Може тихо да зарони када је у опасности. Понекад гута своје перје да би лакше сварио храну. 6rqkxnw3i35gu130keg8lzhcygnokau 0 12165 23818 2026-05-06T19:16:47Z Minionsterija 97684 Нова страница: == Увод == Ћук је врста птице из породице сова „''Strigidae''“ и реда сова „''Strigiformes''“. Познат је под разним називима, па се тако на енглеском језику зове „Scops Owl“, а у немачком језику „Zwergohreule“. Као и остале сове налази се на листи „Строго заштићених дивљих врста б… 23818 wikitext text/x-wiki == Увод == Ћук је врста птице из породице сова „''Strigidae''“ и реда сова „''Strigiformes''“. Познат је под разним називима, па се тако на енглеском језику зове „Scops Owl“, а у немачком језику „Zwergohreule“. Као и остале сове налази се на листи „Строго заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива“ у Заводу за заштиту природе Србије где се може наћи и под научним називом „''Otus scops''“. [[Датотека:Andaman scops owl, Andaman islands.jpg|мини|Ћук са Андаманских острва]] == Изглед == [[Датотека:Madagascar torotoroka scops owl otus madagascariensis.jpg|мини|Ћук са Мадагаскара]] Ћук је као и све сове ноћна птица, најактивнија од сумрака до поноћи. Преко дана се одмара на дрвећу, у рупама зидова на старим зградама, а ноћу је будна и активна. Он је сиво браон боје као кора дрвета и то му помаже због камуфлаже. Дугачак је око 20 цм и има распон крила дужине 50 цм. Има округлу главу и велике жуте очи. == Станиште == Живи у пределима Европе и Азије. Када наступи зимски период, бира крајеве у којима су температуре током тог периода више, као што су Медитеранско подручје и простори северне Африке. У Србији најчешће је можемо наћи на Фрушкој Гори, Вршачким планинама и на простору Делиблатске пешчаре. Најчешће живе на граници шума и ливада и у стaрим парковима. Ћукова гнезда се налазе у пукотинама, стена, дрвећу. Они се као и већина птица полно размножавају и сносе јаја. Међу совама које се гнезде у Србији, ћук је једина права селица. Ћукови долазе у Србију током марта и априла, а одлазе у августу и септембру. [[Датотека:Flickr - Rainbirder - Sokoke Scops Owl (Otus ireneae).jpg|мини|Ћук]] == Исхрана == Oн је ноћна птица и самим тим лови ноћу. Има три канџе са којима лови. Основна храна ћукова су крупни инсекти, као што су скакавци, зрикавци, бубе, мољци, ређе паукови, глисте, мали сисари, птице, гмизавци и водоземци. Лове са осматрачница, често око сијалица или бандера, где хватају инсекте. == Размножавање == Женка излаже од 2-5 белих јаја крајем марта или почетком априла, са инкубацијом  до 28 дана. Иако младунци нису у потпуности оспособљени за око 35-40 дана, напуштају гнездо, и могу сами да брину о себи. Родитељи их хране још око 20 дана, након чега напуштају родитеље и настављају самостално да живе. Већина младунаца одлази у јесен, најчешће до 20 километара од њиховог родног места. Једном у току године се гнезди и тада може да положи четири, пет, шест или седам јаја. == Занимљивости == Ћукови су једне од најугроженијих птица у Србији. И оне су птице селице. Ћук је најмања сова у Европи. Она је позната по „ћук ћук“ звуку. Ћукови су територијалне птице. Мужјаци певају на различитим гранама на својој територији и „рекламирају“ своја потенцијална гнезда певајући близу њих. Певање обично почиње у фебруару, а главно удварање почиње у марту. Мужјаци често имају дует са женкама током удварања. Парови одржавају доживотну везу. Када су узнемирени ћукови као петлови заузимају усправан положај, а затим брзо покрећу своје тело горе и доле. Ако су и даље угрожени, они ће одлетети или се повући у оближњу рупу. Као и већина сова, ћукови су бучне птице са широким спектром позива, а често се могу чути и током дана. Ћукови су активни током целе године, а посебно у периоду удварања. Тако да ако некад чујете  „ћук ћук“ звук знајте да је то прави мали ћук. dsno5gxm2anvjnbiqjsbgownacefirj