Викишколарац: Птице Србије/Дугокљуни пузић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викикњиге</sitename>
    <dbname>srwikibooks</dbname>
    <base>https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.1</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викикњиге</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о викикњигама</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Кувар</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о кувару</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Дугокљуни пузић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12166</id>
    <revision>
      <id>23819</id>
      <timestamp>2026-05-07T17:50:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aorlic</username>
        <id>97685</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: == Увод == [[Датотека:Short-toed treecreeper (Certhia brachydactyla megarhynchos).jpg|мини|304x304п|Дугокљуни пузић]] Дугокљуни пузић је тиха и вредна птица коју многи ни не примете, иако живи свуда око нас.  == Изглед == [[Датотека:Certhia-brachydactyla-Pere-Lachaise.jpg|мини|Дугокљуни пузић]] Датотека:Certhia brachydacty…</comment>
      <origin>23819</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3268" sha1="pwx2i2ohbd4lrxxvwdhjqsryf74sdet" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Short-toed treecreeper (Certhia brachydactyla megarhynchos).jpg|мини|304x304п|Дугокљуни пузић]]
Дугокљуни пузић је тиха и вредна птица коју многи ни не примете, иако живи свуда око нас.

== Изглед ==
[[Датотека:Certhia-brachydactyla-Pere-Lachaise.jpg|мини|Дугокљуни пузић]]
[[Датотека:Certhia brachydactyla 105164924.jpg|мини|Дугокљуни пузић]]
Има дуг, танак и благо повијен кљун. Веома је ситна птица (дуга око 12–13 cm). Леђа су јој смеђа са шарама, па личи на кору дрвета. Има кратке ноге, али јаке канџе које јој помажу да се држи за кору.

== Станиште ==
Живи углавном на дрвећу, ретко силази на земљу. Најчешће се може видети како се пење уз дебло дрвета. Природно станиште му је у Европи. Насељава се у шуме, паркове, вртове. Има тих и висок глас. Често га је лакше чути него видети.

== Исхрана ==
Једе инсекте и њихове ларве. Најчешће мраве, паукове, ситне бубе, гусенице. Својим дугим кљуном вешто извлачи храну из пукотина. Зими, када нема довољно инсеката, може јести и семенке.

== Размножавање ==
У пролеће, ова птица прави гнездо у пукотинама дрвета или иза одваљене коре. Женка полаже неколико јаја, а оба родитеља учествују у бризи о младима. Млади птићи брзо расту и напуштају гнездо.

== Занимљивости ==
Дугокљуни пузић је познат по томе што се стално креће уз стабла дрвећа тражећи храну. Спада у птице певачице и познат је по свом необичном начину кретања по дрвећу. Специјализован је за живот на дрвећу. Он је пример птице која је потпуно прилагођена животу на кори дрвета. Његове закривљене канџе и крути реп омогућавају му стабилност док се креће вертикално. Карактерише га јединствена стратегија кретања у којој, за разлику од других птица, користи једносмерно кретање.

Пење се спирално уз дебло, затим прелеће на друго дрво. Овакво понашање му омогућава ефикасно претраживање хране без понављања. Веома користан у шуми јер помаже у контроли штеточина.</text>
      <sha1>pwx2i2ohbd4lrxxvwdhjqsryf74sdet</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Дрозд имелаш</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12167</id>
    <revision>
      <id>23820</id>
      <timestamp>2026-05-07T18:01:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aorlic</username>
        <id>97685</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: == Увод == [[Датотека:Turdus viscivorus -England-8.jpg|мини|Дрозд имелаш]] Дрозд имелаш је птица која се издваја својим специфичним изгледом и понашањем. Ова птица нуди много тога занимљивог за посматрање.  == Изглед                                                                        …</comment>
      <origin>23820</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4922" sha1="evwhj9aakpsqsjqifyoogr0xksirpfz" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Turdus viscivorus -England-8.jpg|мини|Дрозд имелаш]]
Дрозд имелаш је птица која се издваја својим специфичним изгледом и понашањем. Ова птица нуди много тога занимљивог за посматрање.

== Изглед                                                                                                                                 ==
[[Датотека:Turdus viscivorus.001 - Cardiff.jpg|мини|Дрозд имелаш]]
[[Датотека:Turdus viscivorus Brych y coed.jpg|мини|Дрозд имелаш]]
Препознаје се по округлим пегама на стомаку и беличастим ивицама крилних пера. Има сиво-браон леђа, а реп му је дугуљаст и тамније боје. Ноге су му дуге и тамне, што му помаже при кретању на земљи. Дужина тела му је обично 28 центиметара. Као највећа врста у Европи, имелаш се лако препознаје по својој крупнијој грађи. 

== Исхрана                                                                                                                         ==
Храни се бобицама имеле и на тај начин помаже овој биљци у расејавању. Поред имеле храни се и инсектима, глистама и другим бобицама. Током зимских месеци он постаје прави чувар дрвећа. Изабере једно дрво богато бобицама имеле и брани га од осталих птица. На тај начин осигурава себи довољно хране до пролећа, док истовремено помаже имели да се шири на нове гране.

== Станиште                                                                                                                              ==
Иако воли шуме, дрозд имелаш се одлично сналази и у близини људи. Често га можемо видети у великим градским парковима, старим воћњацима и вртовима где има доста дрвећа. Посебно бира места са високим стаблима јер му она служи за чување своје територије. Он тражи станишта где има довољно имеле јер му је она главни извор хране током зиме.

== Размножавање                                                                                                     ==
Размножавање започиње у фебруару или марту, што га чини једном од првих гнездарица у нашим крајевима. О младунцима се брину оба родитеља хранећи их инсектима и глистама. Птићи напуштају гнездо након 14 до 16 дана. Дрозд имелаш обично има два легла годишње, а понекад и три ако су услови повољни.

== Занимљивости                                                                                                                          ==
Иако многе птице утихну током лошег времена, дрозд имелаш је познат по својој храбрости. Он често пева са највиших врхова дрвећа док дува јак ветар или пада киша, због чега је добио име „Олујни петао“ (Stormcock). Његова песма је снажна и може се чути са велике удаљености. При градњи гнезда имелаш воли да искористи и необичне материјале попут комадића пластике, папира и канапа. Једна је од првих птица која почиње да пева ујутру, често пре свитања. Почиње да пева веома рано, понекад у децембру или јануару, изазивајући зиму и најављујући буђење природе.</text>
      <sha1>evwhj9aakpsqsjqifyoogr0xksirpfz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>23821</id>
      <parentid>23820</parentid>
      <timestamp>2026-05-07T18:02:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aorlic</username>
        <id>97685</id>
      </contributor>
      <origin>23821</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4030" sha1="sinnnwpbu9ieokn3blbap3gdeidjjsp" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Turdus viscivorus -England-8.jpg|мини|Дрозд имелаш]]
Дрозд имелаш је птица која се издваја својим специфичним изгледом и понашањем. Ова птица нуди много тога занимљивог за посматрање.

== Изглед ==
[[Датотека:Turdus viscivorus.001 - Cardiff.jpg|мини|Дрозд имелаш]]
[[Датотека:Turdus viscivorus Brych y coed.jpg|мини|Дрозд имелаш]]
Препознаје се по округлим пегама на стомаку и беличастим ивицама крилних пера. Има сиво-браон леђа, а реп му је дугуљаст и тамније боје. Ноге су му дуге и тамне, што му помаже при кретању на земљи. Дужина тела му је обично 28 центиметара. Као највећа врста у Европи, имелаш се лако препознаје по својој крупнијој грађи. 

== Исхрана ==
Храни се бобицама имеле и на тај начин помаже овој биљци у расејавању. Поред имеле храни се и инсектима, глистама и другим бобицама. Током зимских месеци он постаје прави чувар дрвећа. Изабере једно дрво богато бобицама имеле и брани га од осталих птица. На тај начин осигурава себи довољно хране до пролећа, док истовремено помаже имели да се шири на нове гране.

== Станиште ==
Иако воли шуме, дрозд имелаш се одлично сналази и у близини људи. Често га можемо видети у великим градским парковима, старим воћњацима и вртовима где има доста дрвећа. Посебно бира места са високим стаблима јер му она служи за чување своје територије. Он тражи станишта где има довољно имеле јер му је она главни извор хране током зиме.

== Размножавање ==
Размножавање започиње у фебруару или марту, што га чини једном од првих гнездарица у нашим крајевима. О младунцима се брину оба родитеља хранећи их инсектима и глистама. Птићи напуштају гнездо након 14 до 16 дана. Дрозд имелаш обично има два легла годишње, а понекад и три ако су услови повољни.

== Занимљивости ==
Иако многе птице утихну током лошег времена, дрозд имелаш је познат по својој храбрости. Он често пева са највиших врхова дрвећа док дува јак ветар или пада киша, због чега је добио име „Олујни петао“ (Stormcock). Његова песма је снажна и може се чути са велике удаљености. При градњи гнезда имелаш воли да искористи и необичне материјале попут комадића пластике, папира и канапа. Једна је од првих птица која почиње да пева ујутру, често пре свитања. Почиње да пева веома рано, понекад у децембру или јануару, изазивајући зиму и најављујући буђење природе.</text>
      <sha1>sinnnwpbu9ieokn3blbap3gdeidjjsp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Дрозд певач</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12168</id>
    <revision>
      <id>23822</id>
      <timestamp>2026-05-07T18:24:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aorlic</username>
        <id>97685</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: == Увод == [[Датотека:Common Blackbird (Turdus merula mauritanicus) female.jpg|мини|''Turdus merula'']] Дрозд певач је  из породице дроздова. Дроздови су породица птица која припада врсти врапчарки. Живе на свим континентима осим на Антарктику, а у Европи живи 14 врста.  == Изглед == Најчешће су си…</comment>
      <origin>23822</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4413" sha1="oq2t3mhqwc2d9ltk9zh4hcs4w2d9ydm" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Common Blackbird (Turdus merula mauritanicus) female.jpg|мини|''Turdus merula'']]
Дрозд певач је  из породице дроздова. Дроздови су породица птица која припада врсти врапчарки. Живе на свим континентима осим на Антарктику, а у Европи живи 14 врста.

== Изглед ==
Најчешће су сиве или смеђе боје, а крила су средње величине и обојена су јарким бојама. Реп има дванаест пера. Велики су 14,5 – 33 цм, а тешки 21-178 грама. По величини су мало ситнији од обичног коса, 20-22 cm. Одозго је топло смеђ, одоздо изразито пегав. Покровна пера су одоздо наранџасте боје. 

== Станиште ==
Гнездо најчешће праве од ситних гранчица. Станишта гнезда најчешће су дрвећа, грмови и шпиље. Женке дрозда певача, изузетно су веште градитељке. Изградња некада траје и до три недеље. Полулоптасто гнездо од гранчица, суве траве и маховине изнутра је уредно обложено блатом или балегом. 

Дрозд је птица селица. У Србији се појављују као ретки гости, који долазе из удаљених крајева, понекад из најисточнијих делова Сибира.

== Исхрана ==
Дроздови једу разнолику и лако доступну храну. Већином једу глисте, ларве, тврдокрилце и друге инсекте. Када се излегу млади, родитељи их углавном хране инсектима, ларвама инсеката или пужевима голаћима.

Неки дроздови једу велике количине воћа и разних семена. Ове птице разносе семе имеле. Семе им се залепи за перје, па дођу на неко дрво да га очисте. Семе пада на грану и након неког времена нарасте нова имела. 
[[Датотека:Blackbird, Чёрный дрозд, Merle noir, Amsel, Kos (Turdus merula) female.jpg|мини|Дрозд певач]]

== Размножавање ==
[[Датотека:Common blackbird (Turdus merula) chicks 2 days old.jpg|мини|Младунци стари 2 дана]]
Дроздови су моногамни, али се паре и са другим једникама ако се укаже прилика. Женка полаже 4 до 5 плавих, благо истачканих јаја. У гнезду се налази 2-5 јаја. Млади се излегу слепи, без перја и не могу да лете. Оба родитеља помажу у подизању младих. Након 14-16 дана инкубације млади се излегу, а три недеље касније способни су за летење. Пар недеља након излегања почиње митарење, тако да су спремни за зимски период.

== Занимљивости ==
Након зимовања у северној Африци, на Медитерану и Блиском истоку, дрозд певач у наша поднебља долази помало тајновито, путујући као и остали дроздови, углавном ноћу када је ваздух мирнији и свежији. Птице тако чувају енергију мирнијим летењем и не губе превише течности.

Дрозд је птица позната по свом виртуозном певању и јединственој интелигенцији. Када улове пужа са кућицом, користе камен као наковањ о који ударају пужа како би му разбили кућицу.</text>
      <sha1>oq2t3mhqwc2d9ltk9zh4hcs4w2d9ydm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Дивљи голуб</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12169</id>
    <revision>
      <id>23823</id>
      <timestamp>2026-05-07T18:42:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Gorenje frižider</username>
        <id>97680</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: == Увод == Дивљи голуб је птица која живи на целој површини Србије. Дивљи голуб није једна врста голуба, већ више њих. Tо су:  * голуб пећинар,  * голуб гривњаш, * голуб дупљаш.  Све ове птице су различите.  [[Датотека:Common pigeon at Waterlow Park, London 01.jpg|мини|Голуб пећинар]]  == Из…</comment>
      <origin>23823</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3137" sha1="hth9hkruwyev2okq568t7v3fwf0ipb7" xml:space="preserve">== Увод ==
Дивљи голуб је птица која живи на целој површини Србије. Дивљи голуб није једна врста голуба, већ више њих. Tо су:

* голуб пећинар,

* голуб гривњаш,
* голуб дупљаш.

Све ове птице су различите. 
[[Датотека:Common pigeon at Waterlow Park, London 01.jpg|мини|Голуб пећинар]]

== Изглед ==
Голуба гривњаша можемо препознати по крупном телу, плаво сивом перју са ружичастим грудима. На бочним странама има беле мрље, док су у лету видљиве широке беле пруге на крилима.

Голуба пећинара можемо препознати по светло сивим телом са две црне пруге на крилима. Доњи део леђа му је бео, што се јасно види у лету. Он је веома брз и окретан.
Голуба дупљаша можемо препознати тако што је мањи и здепастији. Перје му је тамно сиво, без беле гривне и без белог дела на леђима. 
[[Датотека:Wood Pigeon (Columba palumbus), golub grivnaš.jpg|мини|Голуб гривнаш]]
[[Датотека:Columba oenas 402124391.jpg|мини|Голуб дупљаш]]

== Станиште ==
Голуб пећинар насељава клисуре и планинске литице Србије јужно од Саве и Дунава. Голуб гривњаш насељава шумске пределе широм Србије, али у последње време постао je чест и у градовима. Голуб дупљаш се најчешће среће у брдско планинским стаништима централне и јужне Србије. 

== Исхрана ==
Све три врсте се хране семенима и житарицама, шумским плодовима и зеленим деловима биљке.

== Размножавање ==
Све три врсте се размножавају полним путем. Фазе размножавања су:

* Удварање
* Прављење гнезда 
* Полагање јаја 
* Инкубација
* Голубчићи
* одрастање

== Занимљивости ==
Голуб пећинар је предак свих домаћих голубова. Они имају сјајан осећај за оријентацију у простору.

Голуб гривњаш је највећи европски голуб. Он током лета прави веома гласан звук крилима.

Голуб дупљаш се за разлику од других голубова гнезди у дупљи дрвета. Он често користи напуштене дупље које су направили детлићи.</text>
      <sha1>hth9hkruwyev2okq568t7v3fwf0ipb7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Дугорепа сеница</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12170</id>
    <revision>
      <id>23824</id>
      <timestamp>2026-05-07T18:55:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Gorenje frižider</username>
        <id>97680</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: == Увод == Дугорепа сеница је једна од најмањих и најпрепознатљивих птица певачица које срећемо у нашој природи. Ова птица је веома друштвена и често се може видети како у малим јатима прелеће са дрвета на дрво, испуштајући тихе и нежне звуке. Омиљена је међу…</comment>
      <origin>23824</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4936" sha1="nno0sxyaga5pryc2r0n87hfgd3ztkiu" xml:space="preserve">== Увод ==
Дугорепа сеница је једна од најмањих и најпрепознатљивих птица певачица које срећемо у нашој природи. Ова птица је веома друштвена и често се може видети како у малим јатима прелеће са дрвета на дрво, испуштајући тихе и нежне звуке. Омиљена је међу љубитељима природе због своје енергичности и необичног облика тела који подсећа на малу лоптицу.
[[Датотека:Long-tailed tit (Aegithalos caudatus).jpg|мини|Дугорепа сеница]]

== Изглед ==
[[Датотека:Long-tailed tit Gennevilliers 2022 02 25 3.jpg|мини|Дугорепа сеница]]
Дугорепа сеница има препознатљиво паперјасто тело које је претежно беле боје на глави и стомаку. Њена крила су кратка и заобљена, тамно браон боје или црне боје са деликатним ружичастим пругама које се пружају дуж леђа. Реп је изузетно дугачак, уздигнут и састоји се од црних пера са белим ивицама, што јој помаже да одржава равнотежу док изводи акробације на танким гранчицама.
[[Датотека:Aegithalos caudatus front-on 2.jpg|мини|Дугорепа сеница]]

== Станиште ==
Живи у листопадним и мешовитим шумама, али и у парковима и вртовима. Може се срести у различитим пределима, од равничарских крајева Војводине до брдско–планинских региона централне и јужне Србије. Она је птица станарица, што значи да се не сели на југ током зиме. Веома је вешта у скривању свог станишта, па за гнежђење најчешће бира густо жбуње, живице или ниске крошње дрвећа како би се заштитила од јаког ветра и грабљивица. Током хладних месеци, често се може видети у близини људских кућа, где тражи заклон и додатну храну у заветрини.

== Исхрана ==
Храни се углавном инсектима и њиховим јајима које вешто проналази на гранчицама, а зими једе и ситно семење. Веома је окретна и често изводи праве акробације, висећи наглавачке на најтањим гранчицама како би дохватила храну скривену испод коре дрвета. У хладнијим месецима, када је природне хране мало, радо посећује кућице за птице које постављају људи, где највише воли да једе сунцокрет или орашасте плодове како би одржала енергију током зиме.

== Размножавање ==
Ове птице праве невероватна гнезда од маховине и паучине која изгледају као затворене торбице. Гнездо је толико добро изоловано да у њега уплету и до 2.000 ситних пера. Женка снесе 6 до 12 јаја, која су бела са ситним црвенкастим пегама. На јајима лежи углавном женка, док јој мужјак доноси храну. 

== Занимљивости ==
Због њеног карактеристичног изгледа – малог округлог тела и веома дугачког репа – људи је у шали често зову „тигањ“ или „кашика“. Реп јој је заправо дужи од целог остатка тела! У Србији је ова врста строго заштићена законом, што значи да је забрањено узнемиравати их или уништавати њихова пажљиво грађена гнезда. У неким крајевима верује се да су ове птице симбол нежности и породичне слоге јер се никада не свађају и увек помажу једни другима око младих.</text>
      <sha1>nno0sxyaga5pryc2r0n87hfgd3ztkiu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Фазан</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12171</id>
    <revision>
      <id>23825</id>
      <timestamp>2026-05-07T19:06:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Gorenje frižider</username>
        <id>97680</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: == Увод == [[Датотека:Pheasant.jpg|мини|Фазан]] Фазан је птица која припада породици кокошака. Познат је по свом лепом и шареном перију, нарочито мужјак, који има јарке боје и дугачак реп. Фазани су веома распрострањени и често се могу видети у природи, али и у ловишти…</comment>
      <origin>23825</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2991" sha1="bjn9xgl7pn52p4w48fc8w7aejn9r7cw" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Pheasant.jpg|мини|Фазан]]
Фазан је птица која припада породици кокошака. Познат је по свом лепом и шареном перију, нарочито мужјак, који има јарке боје и дугачак реп. Фазани су веома распрострањени и често се могу видети у природи, али и у ловиштима.

== Изглед ==
[[Датотека:Common pheasant (Phasianus colchicus) male.jpg|мини|Фазан - мужјак]]
Мужјак фазан је веома упечатљив. Има црвено лице, зеленкасту главу и златно-смеђе тело са шарама. Његов реп је дуг и може бити дужи од тела. Женка је мање упадљива, браон боје, што јој помаже да се сакрије у природи и заштити од предатора. Фазани имају снажне ноге и кратак, закривљени кљун.
[[Датотека:Common pheasant (Phasianus colchicus) male 2.jpg|мини|Фазан]]

== Станиште ==
Фазани живе у различитим деловима Европе, па тако и у Србији. Најчешће се налазе у шумама, на ливадама, пољима и у близини река. Воле места где има доста вегетације јер ту лакше налазе храну и склониште. Фазан је птица селица само у ретким случајевима углавном остаје на истом подручју током целе године.

== Исхрана ==
Фазани су сваштоједи. Хране се семенкама, житарицама, травом, али и инсектима, црвима и другим ситним животињама. Храну проналазе на земљи, копајући и претраживајући тло својим кљуном.

== Размножавање ==
Сезона размножавања почиње у пролеће. Мужјаци тада покушавају да привуку женке својим изгледом и гласовима. Женка прави гнездо на земљи, најчешће скривено у трави. У гнездо полаже више јаја, а након излегања брине се о младима. Фазан је често гајена птица у ловиштима и познат као ловна дивљач.

== Занимљивости ==
Мужјаци су познати по свом гласном оглашавању. Такође, фазан се често појављује у народним причама и симболизује лепоту и снагу природе.</text>
      <sha1>bjn9xgl7pn52p4w48fc8w7aejn9r7cw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Гачац</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12172</id>
    <revision>
      <id>23826</id>
      <timestamp>2026-05-07T19:18:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Fudbal13</username>
        <id>97690</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: == Увод == [[Датотека:Corvus frugilegus Gačac.jpg|мини|Гачац]] Гачац је птица из породице врана која насељава подручје Евроазије, али живи у многим деловима Србије. Познат је по томе што је веома паметан и живи у великим групама.   == Изглед == Гачац има црно перје са благим сј…</comment>
      <origin>23826</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2556" sha1="lf4blvtrxaubd0mfcqgwjeaogm6lak8" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Corvus frugilegus Gačac.jpg|мини|Гачац]]
Гачац је птица из породице врана која насељава подручје Евроазије, али живи у многим деловима Србије. Познат је по томе што је веома паметан и живи у великим групама. 

== Изглед ==
Гачац има црно перје са благим сјајем и јак кљун који је мало светлији. Одрасли гачци имају светлију голу кожу око кљуна, што их разликује од других врана јер их људи често мешају са гавраном. Средње је величине, око 45 цм, и масе око 500 грама. 
[[Датотека:Gačac, ptice u Nišu, Srbija (1).jpg|мини|Гачац]]

== Станиште ==
Живи у равницама, на пољима, али и у близини села и градова наше земље. Није птица селица, већ остаје током целе године у истом подручју. 

== Исхрана ==
Гачац је сваштојед. Прилагођава исхрану сезони. Храни се житарицама, инсектима, црвима и другим ситним животињама. Храну углавном проналази на земљи, копајући по њивама. У урбаним срединама често претражују контејнере и хране се остацима људске хране, хлебом и разним отпацима.  

== Размножавање ==
Углавном се гнезди на високим дрвећима у колонијама. Женка полаже по неколико јаја, а оба родитеља брину о младима. Пошто нису селице, често користе исто гнездо више година. 

== Занимљивости ==
Гачац је веома интелигентна птица и може да препозна људе. Користан је јер уништава инсекте. Није угрожена врста у Србији. У народним причама се често помиње као паметна, али понекад и мистериозна птица.
[[Датотека:Gačac ( Corvus frugilegus) 53-110.jpg|мини|Гачац]]</text>
      <sha1>lf4blvtrxaubd0mfcqgwjeaogm6lak8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Голуб гривнаш</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12173</id>
    <revision>
      <id>23827</id>
      <timestamp>2026-05-07T19:33:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Fudbal13</username>
        <id>97690</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: == Увод == [[Датотека:Golub grivnas na gnezdu.jpg|мини|Голуб гривнаш у гнезду]] Голуб гривнаш је најкрупнија европска врста голуба. За разлику од многих других птица популација голуба гривнаша је у сталном порасту. Његово присуство је све чешће у градским насељима и парк…</comment>
      <origin>23827</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4523" sha1="9338x6pddb9xjecatqx471lena1nb44" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Golub grivnas na gnezdu.jpg|мини|Голуб гривнаш у гнезду]]
Голуб гривнаш је најкрупнија европска врста голуба. За разлику од многих других птица популација голуба гривнаша је у сталном порасту. Његово присуство је све чешће у градским насељима и парковима. 

== Изглед ==
[[Датотека:Golub grivnaš, parkovi, Niš (1).jpg|мини|Голуб гривнаш]]
Голуб гривнаш је крупна врста. Распон крила је од 75 цм до 80 цм. Дугачак је од 38 цм до 43 цм а тежак од 400 до 600 грама. Плаво–сиве боје је. Има ружичасте нијансе на грудима. Добио је име по свом изгледу - две беле пруге спајају се на врату и чине бели оковратник. Старији голубови имају израженије беле пруге. Младе птице добијају беле делове са шест месеци старости.

== Станиште ==
Настањују цео европски континент до 65 степени северне географске ширине. Можемо га срести и у четинарским и листопадним шумама. Код нас га можемо видети и у зимским месецима где има четинарског дрвећа. Птица је селица. Почетком пролећа долази из јужних крајева, а на јесен поново иде у топлије крајеве. Током лета најчешће бораве у близини река и других вода. 
[[Датотека:Golub grivnaš u parku, Srbija 16.jpg|мини|Голуб гривнаш у парку]]

== Исхрана ==
Голуб гривнаш храни се семењем коровских биљака и радо посећује станишта и све површине под житарицама. Црве, глисте и бубе узима ретко. Најчешће једе свеже лишће лиснатог поврћа које скупља у пољима, вртовима и са травњака.Током јесени се храни смоквама и жировима. Због свог начина исхране лако може постати проблем пољопривредницима.

== Размножавање ==
Гнезде се на високом дрвећу, у крошњама дрвећа како би имали добар преглед околине. Плашљиве су и веома опрезне птице. Гнезда праве од гранчица. Голубица снесе два бела јајета и то два пута током лета између 10. априла и 20. јула. Голуб је задужен за „седење“ на јајима. Након 17 до 19 дана излегну се птићи који могу да лете након 33-34 дана. У случају напада на гнездо могу преживети ако га напусте двадесетак дана дана након што су се излегли.

== Занимљивости ==
Голуб гривнаш је племенита птица, која зна нежно да гледа и мирно лети. За њу кажу да је симбол тишине и достојанства природе. Представља заштићену дивљу врсту и ловну. Режим заштите голуба  гривнаша  регулисан је из области  ловства. Сезона лова је од 01. августа до 15. фебруара. Ловци их често лове  пушком сачмарицом калибра 12, 20 и 16. За успешан лов је потребно добро скривање, најчешће у усевима сунцокрета и пажљиво посматрање птица. Странци често изражавају велико интересовање за лов на ову птицу, док је међу ловцима у Србији мање популаран.</text>
      <sha1>9338x6pddb9xjecatqx471lena1nb44</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викишколарац: Птице Србије/Гугутка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12174</id>
    <revision>
      <id>23828</id>
      <timestamp>2026-05-07T19:43:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Fudbal13</username>
        <id>97690</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: == Увод == [[Датотека:Streptopelia decaocto - Eurasian Collared Dove 05.jpg|мини|''Streptopelia decaocto'']] Гугутке су птице из породице голубова. Потичу са Блиског истока. Почетком 20. века  почеле су да насељавају Европу. Населиле су простор готово читаве Европе и на њему опстале.  == Изглед == Да…</comment>
      <origin>23828</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2941" sha1="d5ncuh25iju713zuh5ytzynx9tgdklx" xml:space="preserve">== Увод ==
[[Датотека:Streptopelia decaocto - Eurasian Collared Dove 05.jpg|мини|''Streptopelia decaocto'']]
Гугутке су птице из породице голубова. Потичу са Блиског истока. Почетком 20. века  почеле су да насељавају Европу. Населиле су простор готово читаве Европе и на њему опстале.

== Изглед ==
[[Датотека:Streptopelia decaocto, Hărman, România (34881606270).jpg|мини|Гугутка]]
Гугутка је птица средње величине, препознатљива је по свом светлосивом до беж перју, које  из светлих нијанси прелази у нешто тамније према репу. На задњем делу врата налази се црни прстен по коме је препознајемо. Њене очи су тамније боје, а ноге кратке и црвенкасте. Кљун је мали, кратак и таман.

== Станиште ==
[[Датотека:Streptopelia decaocto -balcony -two-8.jpg|мини|''Streptopelia decaocto'']]
Гугутке су насељене на територији читаве Србије. Живе уз људе, у насељима и парковима, долинама и брдским пределима, док се ретко могу срести у удаљеној планинској природи. Гугутка је птица која се не сели, остаје у нашим пределима током читаве године.

== Исхрана ==
Њена исхрана се састоји најчешће од семенки, житарица и воћа. Најчешће се храни на тлу, пажљиво кљуцајући храну. У насељима се хране и остацима људске хране.

== Размножавање ==
Гугутка гнезда прави испод стреха, у олуцима, двориштима кућа или у парковима. Гнезда су им веома неуредна, састоје се тек од неколико гранчица у која полaжу једно до два јаја. Мужјак на јајима лежи у току дана, док женка у гнезду проводи ноћи. Гнезди се до четири пута у току једне године.

== Занимљивости ==
Гугутка је изузетно прилагодљива птица. Својим гугутањем, по коме је добила име ствара посебну атмосферу. Због своје нежне природе и верности једном партнеру, ову птицу повезују са љубављу и оданошћу.</text>
      <sha1>d5ncuh25iju713zuh5ytzynx9tgdklx</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>