Викикњиге srwikibooks https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.1 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викикњиге Разговор о викикњигама Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Кувар Разговор о кувару TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 11976 23840 23304 2026-05-09T05:31:27Z BrankaVV 27382 23840 wikitext text/x-wiki '''Село Вича, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)''' сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године. [[File:Viča, krajputaši kraj crkvene porte 08.jpg|десно|315п|мини|''Нека је слава и вечита хвала свима изгинулим и помрлим Драгачевцима у ратовима 1912-1918. за народно ослобођење и уједињење који славно падоше и живот свој за веру и отаџбину на бранику дадоше. Слава им!'' Милисав Д. Протић-Гучанин]] == Списак == # Аврам Милетић, рез. капетан I кл, по повратку из рата од последица умро 1925. # Бабић Витомир, пог. на Солунском фронту 1916. # Бабић Војислав, редов I ч. 1 б. X п, кадровац, † у Крагујевцу 1. јануара 1915. # Бабић Мијаило, пог. на Дренку у борби са Бугарима 18. јула 1913. # Бабић Милан, кадровац, † на боловању 18. марта1915. # Бешевић Драгиша, нестао 6. септембра 1914. # Бешевић Милош, редов послед. одбране стараца, † у Кајсгрину 5-I-1916. # Бешевић Радомир, заробљен 1915. године и † у ропству 1916. # Борисављевић Бошко, редов X п. 1. поз, погибе у Миросаљцима 21. новембра 1914. # Булија Живко, † у нишкој болници. # Булија Миленко, обвезн. 1 поз, † у Драчу 15. децембра 1915. # Герзић Добросав, обвезн. посл. одбр. млад, † као тешки рањеник 15. новембра 1915. # Герзић Станко, кадровац, † на лађи код Драча 1915. # Главоњић Војин, редов X пука, † преко Албаније 20. децембра 1915. # Главоњић Вучић, заробљен и пог. 1914. # Главоњић Добросав, редов II чете, X п, † код куће 3. новембра 1918. # Главоњић Драгомир, обвезн. X п. III поз, † у крагујевачкој болници 10. априла 1915. # Главоњић Живко, пог. на Солунском фронту 1917. # Главоњић Мијаило, пог. на Дренку у борби са Бугарима 18. јуна 1913. # Главоњић Милан, старац од 80 год, † у ропству у Браунау 3. јуна 1917. # Главоњић Милован, регрут, нестао 5. новембра 1914. # Главоњић Раденко, пог. у срп-аустр. рату 1914. # Главоњић Радич, обвезн. X п. I поз, † код Лознице 1914. # Главоњић Радоје Р, редов V орд. бат. X пука, † у Бицећама 15. јула 1915. # Главоњић Стојан, кадровац, † на боловању код куће 25. јануара 1915. # Грујић Драгољуб, пог. у срп-аустр. рату 5. августа 1914. # Гуковић Витомир, обвезн. X п. II позива, † у Ужицу од тифуса јануара 1915. # Гуковић Илија, обвезн. X п. I позива, † у чачанској болници 15. новембра 1918. # Драмлић Милутин, пог. у срп-аустр. рату 1914. # Ђокановић Милоје, пог. у срп-аустр. рату на Шапцу 8. августа 1914. # Ђокановић Момир, нестао преко Албаније 1915. # Ђукановић Ненад, п. наредник пионер. ч. X п. II поз, † у Ужицу 9. марта 1915. # Зарић Велисав, обвезн. X п. II поз, † од тифуса код куће 10. марта 1915. # Зарић Веселин, обвезн. послед. одбране, † на боловању код куће 1. фебруара 1915. # Зарић Марко, кадровац, пог. код Београда октобра 1915. # Ивановић Велимир, † у Приштини јуна 1913. # Ивановић Светозар, обвезн. X п. I поз, † у ропству у Аустрији јуна 1916. # Јанковић Влајко, редов 1 ч. X пука, пог. на Јевремовцу 20. октобра 1914. # Јаћимовић Милош, обвезн. послед. одбр. стараца, † од тифуса код куће 11. марта 1915. # Јеремић Јеремија, пог. преко Албаније 1915. # Јеремић Љубомир, младић од 19 год, † у Нежидеру у ропству 14. фебруара 1917. # Јеремић Милован, † у Скадру 30. децембра 1915. # Јеремић Тихомир, обвезн. X п. I поз, † у аустр-срп. рату у болници 1914. # Јовановић Ђорђе, каплар II чете X пука, † у Кајсгрину 10. марта 1916. # Јовановић Живко, пог. у срп-аустр. Рату 20. новембра 1914. # Јовановић Милорад, обвезн. X п. II поз, † на боловању код куће 16. марта 1915. # Ковачевић Благоје, редов I чете X комб. пука, умро преко Албаније 22. децембра 1915. # Ковачевић Василије, пог. у српско-аустријском рату 1914. # Ковачевић Вељко, пог. у Сјечјој Рјеци 8. новембра 1914. # Ковачевић Вићентије, умро у ропству у Браунау, новембра 1918. # Ковачевић Добросав, обвезн. X п. I поз, умро на боловању код куће 22. фебруара 1915. # Ковачевић Јован, обвезн. X п. I поз, умро код куће на боловању 2. фебруара 1915. # Ковачевић Мирко, пог. у борби са Арнаутима код Бицана 3. новембра 1912. # Ковачевић Милојко, регрут X п, умро у Приштини 25 марта 1915. # Ковачевић Милутин, регрут, умро од тифуса у Каваји 23 децембра 1915. # Ковачевић Милутин Б, редов крушев. резерв. трупе, умро од глади пред Валоном 21. децембра 1915. # Ковачевић Нићифор, регрут, умро у Приштини од тифуса 1915. # Ковачевић Радоје, обвезн. III поз, умро у чачанској болници 7. новембра 1918. # Ковачевић Раденко, каплар II чете X пука, умро у Аустрији 20. октобра 1918. # Ковачевић Светислав, пог. у срп-аустр. рату 8. септембра 1914. # Лазовић Драгомир, кадровац, умро у Приштинској болници 10. јануара 1915. # Лончаревић Лука, умро код куће 9. октобра 1914. # Маричић Андрија, редов IV чете II прекобр. пука, умро у Ипсосу - Крф 30. јануара 1916. # Милекић Војислав, обвезн. II поз, умро у Бизерти 1917. # Милекић Милић, редов X п. I поз, пог. на Младеновцу 20. новембра 1915. # Милекић Милош, умро у чачанској болници 14. децембра 1919. # Милекић Раденко, пог. на Церу 5. августа 1914. # Милекић Радојица, редов XI п, пог. на Степојевцу 15. новембра 1914. # Милекић Светозар, пог. код Вишеграда на коси Панос 3. августа 1914. # Милетић Адам, обвезн. X п. III поз, пог. на Смедереву 2. октобра 1915. # Милетић Давид, редов I чете II прекобр. пука, пог. на Каменику октобра 1915. # Милетић Драгић, обвезн. послед. одбране стараца, умро 25. новембра 1918. # Милетић Љубисав, обвезн. послед. одбране, умро од тифуса код куће 10. марта 1915. # Милетић Милан, редов X п. III поз, пог. у српско-аустр. рату 20. новембра 1914. # Мијатовић Гојко, пог. у срп-аустр. рату 1914. # Мијатовић Петар, обвезн. X п. II поз, умро код куће на боловању 15. марта 1915. # Мијатовић Спасоје, пог. на коси Панос код Вишеграда 3. августа 1914. # Милинковић Михаило, редов рез. трупе крушевачке, умро на Крфу 15. јануара 1916. # Милинковић Радомир, умро од глади фебруара 1916. # Милисављевић Богић, умро на боловању код куће од тифуса 3. марта 1915. # Милисављевић Миладин, обвезн. X п, умро 16. јануара 1916. # Милисављевић Обрад, обвезн. X п. I поз, умро од тифуса у Београду 3. марта 1919. # Мирковић Велимир, обвезн. профијант. X п. I поз, умро 26. децембра 1915. # Мирковић Данило, пог. на Крупњу 1. априла 1914. # Мирковић Драгиша, кадровац, умро у приштинској болници 29. јануара 1915. # Мирковић Мирко, обвезн. последње одбране, умро од тифуса код куће 29. марта 1915. # Недељковић Станимир, обвезн. X п. I поз, пог. на Церу 6. септембра 1914. # Нешовић Витомир, обвезн. X п. II поз, умро од душевних депресија у Београду 5. августа 1918. # Нешовић Добривоје, кадровац, пог. на Крупњу 7. септембра 1914. # Нешовић Мијат, редов II пољ. болн. Шумад. див, умро на боловању 13. новембра 1918. # Нешовић Миљојко, умро на плавом Јадрану 5. јануара 1916. # Нешовић Станимир, приликом спровођења у ропство умро пред Београдом новембра 1915. # Обрадовић Добросав, умро од тифуса на боловању код куће 24. априла 1915. # Паић Симеун, редов крушев. трупе, умро од глади у Каваји 12. децембра 1915. # Павловић Владимир, умро на боловању код куће 29. децембра 1914. # Павловић Никола, регрут, умро у Ресну 20. децембра 1915. # Пантовић Гојко, обвезн. последње одбране, умро од тифуса код куће 15. априла 1915. # Пантовић Спасоје, редов I доп. бат. V прекобројног пука, умро у Прахатијату 15. новембра 1916. # Пантовић Цветко, редов-болничар енглеске мисије Црвеног крста, нестао у Тулону 17. октобра 1916. # Петровић Димитрије, кадровац, пог. на Торлаку 1. децембра 1914. # Радовановић Милан, обвезн. V прекобр. п. I поз, умро у Крагујевцу октобра 1915. # Радовановић Милојко, обвезн. II поз, умро у ропству у Чешкој 3. априла 1915. # Радовановић Рајко, каплар X п, пог. у Прањанима 15. новембра 1914. # Радовановић Светозар, обвезн. II поз. X п, умро у Крагујевцу од рана 18. јануара 1915. # Радовић Драгољуб, обвезн. X п. II поз, пог. у срп-аустр. рату 26. октобра 1914. # Рановић Неофит, кадровац, умро у Приштини 1. априла 1915. # Рановић Радојица, кадровац, пог. на реци Шкумби 25. децембра 1915. # Радоњић Милан, редов II чете X п, пог. на Кривој Чуки 9. августа 1915. # Радоњић Никола, умро у Владичином Хану 12. августа 1913. # Радоњић Радоња, кадровац, умро у битољској болници 1. фебруара 1915. # Сретеновић Драгомир, обвезн. III, поз, умро у ропству у Ашаху маја 1916. # Стефановић Андрија, обвезн. X п. I поз, пог. на Крупњу 4. септембра 1914. # Стефановић Благоје, обвезн. X п. III поз, умро у чачанској болници 26. маја 1915. # Стефановић Богосав, кадровац, умро у приштинској болници 17. децембра 1914. # Стојковић Благоје, пог. у срп-аустр. рату 1914. # Стојковић Мића, п. наредник X п. I поз, умро на острву Виду 25. фебруара 1916. # Стојковић Радомир, обвезн. I поз, пог. на Крупњу 5. септембра 1914. # Стојковић Светозар, редов II ч. X пука, пог. на Причиновићу 9. септембра 1914. # Танасијевић Вукосав, обвезн. X п. II поз, пог. на Смедереву октобра 1915. # Тодоровић Обрен, обвезн. болнич. чете III поз, умро у чачанској болници 8. марта 1915. # Ћировић Драгић, обвезн. III поз, пог. у с. Удовицама - Смедерево 2. октобра 1915. # Ћировић Михаило, умро у Вичи на боловању 31. децембра 1912. # Ћировић Радомир, обвезн. X н. II поз, умро у Горачићима од рана 11. децембра 1914. : ''Општина Вичка, податке прикупио прота Милан Недовић из Виче.'' == Извор == * {{cite book |last1=Протић |first1=Милисав Д. |title=Драгачево и његови славни синови |date=1940 |publisher=Штампарија „Св. Цар Константин” |location=Ниш}} s26rzl5z85kftrvrql0e7kcmmwd6cfk 23841 23840 2026-05-09T05:35:17Z BrankaVV 27382 23841 wikitext text/x-wiki '''Село Вича, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)''' сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године. [[File:Viča, krajputaši kraj crkvene porte 08.jpg|десно|315п|мини|''Нека је слава и вечита хвала свима изгинулим и помрлим Драгачевцима у ратовима 1912-1918. за народно ослобођење и уједињење који славно падоше и живот свој за веру и отаџбину на бранику дадоше. Слава им!'' Милисав Д. Протић-Гучанин]] == Списак == # Аврам Милетић, рез. капетан I кл, по повратку из рата од последица умро 1925. # Бабић Витомир, пог. на Солунском фронту 1916. # Бабић Војислав, редов I ч. 1 б. X п, кадровац, † у Крагујевцу 1. јануара 1915. # Бабић Мијаило, пог. на Дренку у борби са Бугарима 18. јула 1913. # Бабић Милан, кадровац, † на боловању 18. марта1915. # Бешевић Драгиша, нестао 6. септембра 1914. # Бешевић Милош, редов послед. одбране стараца, † у Кајсгрину 5-I-1916. # Бешевић Радомир, заробљен 1915. године и † у ропству 1916. # Борисављевић Бошко, редов X п. 1. поз, погибе у Миросаљцима 21. новембра 1914. # Булија Живко, † у нишкој болници. # Булија Миленко, обвезн. 1 поз, † у Драчу 15. децембра 1915. # Герзић Добросав, обвезн. посл. одбр. млад, † као тешки рањеник 15. новембра 1915. # Герзић Станко, кадровац, † на лађи код Драча 1915. # Главоњић Војин, редов X пука, † преко Албаније 20. децембра 1915. # Главоњић Вучић, заробљен и пог. 1914. # Главоњић Добросав, редов II чете, X п, † код куће 3. новембра 1918. # Главоњић Драгомир, обвезн. X п. III поз, † у крагујевачкој болници 10. априла 1915. # Главоњић Живко, пог. на Солунском фронту 1917. # Главоњић Мијаило, пог. на Дренку у борби са Бугарима 18. јуна 1913. # Главоњић Милан, старац од 80 год, † у ропству у Браунау 3. јуна 1917. # Главоњић Милован, регрут, нестао 5. новембра 1914. # Главоњић Раденко, пог. у срп-аустр. рату 1914. # Главоњић Радич, обвезн. X п. I поз, † код Лознице 1914. # Главоњић Радоје Р, редов V орд. бат. X пука, † у Бицећама 15. јула 1915. # Главоњић Стојан, кадровац, † на боловању код куће 25. јануара 1915. # Грујић Драгољуб, пог. у срп-аустр. рату 5. августа 1914. # Гуковић Витомир, обвезн. X п. II позива, † у Ужицу од тифуса јануара 1915. # Гуковић Илија, обвезн. X п. I позива, † у чачанској болници 15. новембра 1918. # Драмлић Милутин, пог. у срп-аустр. рату 1914. # Ђокановић Милоје, пог. у срп-аустр. рату на Шапцу 8. августа 1914. # Ђокановић Момир, нестао преко Албаније 1915. # Ђукановић Ненад, п. наредник пионер. ч. X п. II поз, † у Ужицу 9. марта 1915. # Зарић Велисав, обвезн. X п. II поз, † од тифуса код куће 10. марта 1915. # Зарић Веселин, обвезн. послед. одбране, † на боловању код куће 1. фебруара 1915. # Зарић Марко, кадровац, пог. код Београда октобра 1915. # Ивановић Велимир, † у Приштини јуна 1913. # Ивановић Светозар, обвезн. X п. I поз, † у ропству у Аустрији јуна 1916. # Јанковић Влајко, редов 1 ч. X пука, пог. на Јевремовцу 20. октобра 1914. # Јаћимовић Милош, обвезн. послед. одбр. стараца, † од тифуса код куће 11. марта 1915. # Јеремић Јеремија, пог. преко Албаније 1915. # Јеремић Љубомир, младић од 19 год, † у Нежидеру у ропству 14. фебруара 1917. # Јеремић Милован, † у Скадру 30. децембра 1915. # Јеремић Тихомир, обвезн. X п. I поз, † у аустр-срп. рату у болници 1914. # Јовановић Ђорђе, каплар II чете X пука, † у Кајсгрину 10. марта 1916. # Јовановић Живко, пог. у срп-аустр. рату 20. новембра 1914. # Јовановић Милорад, обвезн. X п. II поз, † на боловању код куће 16. марта 1915. # Ковачевић Благоје, редов I чете X комб. пука, умро преко Албаније 22. децембра 1915. # Ковачевић Василије, пог. у српско-аустријском рату 1914. # Ковачевић Вељко, пог. у Сјечјој Рјеци 8. новембра 1914. # Ковачевић Вићентије, умро у ропству у Браунау, новембра 1918. # Ковачевић Добросав, обвезн. X п. I поз, умро на боловању код куће 22. фебруара 1915. # Ковачевић Јован, обвезн. X п. I поз, умро код куће на боловању 2. фебруара 1915. # Ковачевић Мирко, пог. у борби са Арнаутима код Бицана 3. новембра 1912. # Ковачевић Милојко, регрут X п, умро у Приштини 25 марта 1915. # Ковачевић Милутин, регрут, умро од тифуса у Каваји 23 децембра 1915. # Ковачевић Милутин Б, редов крушев. резерв. трупе, умро од глади пред Валоном 21. децембра 1915. # Ковачевић Нићифор, регрут, умро у Приштини од тифуса 1915. # Ковачевић Радоје, обвезн. III поз, умро у чачанској болници 7. новембра 1918. # Ковачевић Раденко, каплар II чете X пука, умро у Аустрији 20. октобра 1918. # Ковачевић Светислав, пог. у срп-аустр. рату 8. септембра 1914. # Лазовић Драгомир, кадровац, умро у Приштинској болници 10. јануара 1915. # Лончаревић Лука, умро код куће 9. октобра 1914. # Маричић Андрија, редов IV чете II прекобр. пука, умро у Ипсосу - Крф 30. јануара 1916. # Милекић Војислав, обвезн. II поз, умро у Бизерти 1917. # Милекић Милић, редов X п. I поз, пог. на Младеновцу 20. новембра 1915. # Милекић Милош, умро у чачанској болници 14. децембра 1919. # Милекић Раденко, пог. на Церу 5. августа 1914. # Милекић Радојица, редов XI п, пог. на Степојевцу 15. новембра 1914. # Милекић Светозар, пог. код Вишеграда на коси Панос 3. августа 1914. # Милетић Адам, обвезн. X п. III поз, пог. на Смедереву 2. октобра 1915. # Милетић Давид, редов I чете II прекобр. пука, пог. на Каменику октобра 1915. # Милетић Драгић, обвезн. послед. одбране стараца, умро 25. новембра 1918. # Милетић Љубисав, обвезн. послед. одбране, умро од тифуса код куће 10. марта 1915. # Милетић Милан, редов X п. III поз, пог. у српско-аустр. рату 20. новембра 1914. # Мијатовић Гојко, пог. у срп-аустр. рату 1914. # Мијатовић Петар, обвезн. X п. II поз, умро код куће на боловању 15. марта 1915. # Мијатовић Спасоје, пог. на коси Панос код Вишеграда 3. августа 1914. # Милинковић Михаило, редов рез. трупе крушевачке, умро на Крфу 15. јануара 1916. # Милинковић Радомир, умро од глади фебруара 1916. # Милисављевић Богић, умро на боловању код куће од тифуса 3. марта 1915. # Милисављевић Миладин, обвезн. X п, умро 16. јануара 1916. # Милисављевић Обрад, обвезн. X п. I поз, умро од тифуса у Београду 3. марта 1919. # Мирковић Велимир, обвезн. профијант. X п. I поз, умро 26. децембра 1915. # Мирковић Данило, пог. на Крупњу 1. априла 1914. # Мирковић Драгиша, кадровац, умро у приштинској болници 29. јануара 1915. # Мирковић Мирко, обвезн. последње одбране, умро од тифуса код куће 29. марта 1915. # Недељковић Станимир, обвезн. X п. I поз, пог. на Церу 6. септембра 1914. # Нешовић Витомир, обвезн. X п. II поз, умро од душевних депресија у Београду 5. августа 1918. # Нешовић Добривоје, кадровац, пог. на Крупњу 7. септембра 1914. # Нешовић Мијат, редов II пољ. болн. Шумад. див, умро на боловању 13. новембра 1918. # Нешовић Миљојко, умро на плавом Јадрану 5. јануара 1916. # Нешовић Станимир, приликом спровођења у ропство умро пред Београдом новембра 1915. # Обрадовић Добросав, умро од тифуса на боловању код куће 24. априла 1915. # Паић Симеун, редов крушев. трупе, умро од глади у Каваји 12. децембра 1915. # Павловић Владимир, умро на боловању код куће 29. децембра 1914. # Павловић Никола, регрут, умро у Ресну 20. децембра 1915. # Пантовић Гојко, обвезн. последње одбране, умро од тифуса код куће 15. априла 1915. # Пантовић Спасоје, редов I доп. бат. V прекобројног пука, умро у Прахатијату 15. новембра 1916. # Пантовић Цветко, редов-болничар енглеске мисије Црвеног крста, нестао у Тулону 17. октобра 1916. # Петровић Димитрије, кадровац, пог. на Торлаку 1. децембра 1914. # Радовановић Милан, обвезн. V прекобр. п. I поз, умро у Крагујевцу октобра 1915. # Радовановић Милојко, обвезн. II поз, умро у ропству у Чешкој 3. априла 1915. # Радовановић Рајко, каплар X п, пог. у Прањанима 15. новембра 1914. # Радовановић Светозар, обвезн. II поз. X п, умро у Крагујевцу од рана 18. јануара 1915. # Радовић Драгољуб, обвезн. X п. II поз, пог. у срп-аустр. рату 26. октобра 1914. # Рановић Неофит, кадровац, умро у Приштини 1. априла 1915. # Рановић Радојица, кадровац, пог. на реци Шкумби 25. децембра 1915. # Радоњић Милан, редов II чете X п, пог. на Кривој Чуки 9. августа 1915. # Радоњић Никола, умро у Владичином Хану 12. августа 1913. # Радоњић Радоња, кадровац, умро у битољској болници 1. фебруара 1915. # Сретеновић Драгомир, обвезн. III, поз, умро у ропству у Ашаху маја 1916. # Стефановић Андрија, обвезн. X п. I поз, пог. на Крупњу 4. септембра 1914. # Стефановић Благоје, обвезн. X п. III поз, умро у чачанској болници 26. маја 1915. # Стефановић Богосав, кадровац, умро у приштинској болници 17. децембра 1914. # Стојковић Благоје, пог. у срп-аустр. рату 1914. # Стојковић Мића, п. наредник X п. I поз, умро на острву Виду 25. фебруара 1916. # Стојковић Радомир, обвезн. I поз, пог. на Крупњу 5. септембра 1914. # Стојковић Светозар, редов II ч. X пука, пог. на Причиновићу 9. септембра 1914. # Танасијевић Вукосав, обвезн. X п. II поз, пог. на Смедереву октобра 1915. # Тодоровић Обрен, обвезн. болнич. чете III поз, умро у чачанској болници 8. марта 1915. # Ћировић Драгић, обвезн. III поз, пог. у с. Удовицама - Смедерево 2. октобра 1915. # Ћировић Михаило, умро у Вичи на боловању 31. децембра 1912. # Ћировић Радомир, обвезн. X н. II поз, умро у Горачићима од рана 11. децембра 1914. : ''Општина Вичка, податке прикупио прота Милан Недовић из Виче.'' == Извор == * {{cite book |last1=Протић |first1=Милисав Д. |title=Драгачево и његови славни синови |date=1940 |publisher=Штампарија „Св. Цар Константин” |location=Ниш}} 5gwa5uxa0l9yyv6378va6mwnt25abzp 0 12175 23829 2026-05-08T18:46:07Z Aki89802 97694 Нова страница: == УВОД == [[Датотека:Carrion crow Corvus corone, Tottenham, London, England 1.jpg|мини|Гавран]] Гавран је одувек био симбол мистике и интелигенције, заузимајући посебно место у митологији и књижевности широм света. Ова величанствена црна птица, својом појавом и домишљатошћу, вековима… 23829 wikitext text/x-wiki == УВОД == [[Датотека:Carrion crow Corvus corone, Tottenham, London, England 1.jpg|мини|Гавран]] Гавран је одувек био симбол мистике и интелигенције, заузимајући посебно место у митологији и књижевности широм света. Ова величанствена црна птица, својом појавом и домишљатошћу, вековима инспирише приче о мудрости и предсказањима. == ИЗГЛЕД == Kрупна, потпуно црна птица, породице врана, тежине 800-1.315 г. Дуг је 64 цм и сa распоном крила 120-150 цм, за трећину је већи од врана. Има јак, дугачак, у корену висок кљун. Крила су му дугачка и широка, а реп подужи и клинасто завршен. Изванредно лети. Када лети, карактеристичног је крстастог обриса. Гавран може да опстане у најразличитијим стаништима, од Арктичког до Тропског појаса, под условом да нађе довољно неприступачно место за гнездо. [[Датотека:Crow subspecies.jpg|мини|''Corvus cornix,'' ''Corvus corone'']] == СТАНИШТЕ == [[Датотека:Corvus corone Rabenkrähe 1.jpg|мини|''Corvus corone'']] Иако живи широм Србије, релативно је малобројан. Процењено је да се 1995-2002. гнездило 900-1.200 парова. Пораст популације узрокован је званичном заштитом и смањењем директног прогона, забраном тровања тзв. штеточина, те ширењем отворених депонија органског отпада. Гавран није селица. == ИСХРАНА == Храни се према приликама, биљним деловима (зрневљем и плодовима) и животињама без обзира на то да ли их лови и убија кљуном или их налази мртве. Редовно пљачка гнезда, а храни се на ђубриштима и хранилиштима лешинара. Тамо где га не прогањају, нпр. у планинским туристичким центрима, храну налази у близини насеља. Напада слабе и болесне животиње, чисти друмове на којима има прегажених животиња и користи све друге погодности. Сакрива и закопава храну. Живи у паровима, у доживотним везама. == РАЗМНОЖАВАЊЕ == Парови преко целе године држе територију на којој се гнезде, али се повремено удружују у мања или већа јата, нарочито тамо где је хране у изобиљу. Гнезди се рано: јаја полаже у фебруару, понекад већ у јануару. Гнездо прави или високо на дрвету (усамљеном или у близини ивице шуме), а радо и на стубовима далековода или на зградама (нпр. стара београдска централа на Дорћолу). Гнездо има четири слоја: спољна носећа грађевина је од дебљих и тањих грана или дрвенастих стабљика дужине до 150 цм и дебљине до 2,5 цм испреплетених свежим гранчицама. Затим долази слој блата, балеге, траве и корења који формира удубљену подлогу гнезда која се облаже слојем маховине, траве, коренчића, лишћа и др. На крају долази мека постеља од вуне, длаке, крзна, лишајева, травки итд. Користи и друге материјале, као што су кости, жица, пластика. Јаја су глатка, с мало сјаја, светлоплавичаста до плавозеленкаста с разноврсним мрљама, пегама, пецкама и цртама од маслинасте до тамномрке боје, обично груписаним према тупом крају јајета. У леглу има 2-7 јаја, на којима лежи 20-21 дан. Полетарци полећу са око 45 дана, а понекад гнездо напуштају и раније. == ЗАНИМЉИВОСТИ == Глас гаврана је разноврстан али је најчешће поновљено кратко, продорно гроктање које неки чују као „гроб, гроб!", па га отуда понегде зову и ''гробар''.  Често се играју, нарочито у ваздуху. mylu2jqqmwfhswg4n0fmp2spza6glf9 0 12176 23830 2026-05-08T19:03:54Z Jovasterija1 97696 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Red-tailed hawk (44371).jpg|мини|Јастреб (''Accipitriformes)'']] Јастребови (лат. ''Accipitriformes'') су птице, које спадају у ред грабљивица. Сматрају се једним од најмоћнијих предатора међу птицама, због свог брзог и нечујног лета којим, готово увек, изненаде плен. Ова… 23830 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Red-tailed hawk (44371).jpg|мини|Јастреб (''Accipitriformes)'']] Јастребови (лат. ''Accipitriformes'') су птице, које спадају у ред грабљивица. Сматрају се једним од најмоћнијих предатора међу птицама, због свог брзог и нечујног лета којим, готово увек, изненаде плен. Овај род обухвата преко 50 различитих врста, који се гнезде углавном на северној земљиној полулопти. У Србији су доминантне две врсте:  пре свих, јастреб кокошар (''Accipiter gentilis''), али  и јастреб врабац (''Accipiter nisus''). == Изглед == Јастреб је грабљивица средње величине, а мужјаци су мањи од женки, чија тежина може износити и до два килограма. Осим у величини, разликују се и у боји: женке су доминантно сиве, док су мужјаци плавкасто-сиви позади, док напред имају беле попречне пруге. Кљун им је кратак и јак, при врху повијен надоле, како би лакше усмртили плен. Као и све птице предатори, има веома оштре канџе. Јастреб има кратка и широка крила и дугачак реп. Оваква анатомија омогућава овој птици да лакше маневрише у густим шумама у потрази за пленом.   [[Датотека:Goshawk (18266896993).jpg|мини|Јастреб]] == Станиште == Ове птице насељавају све континенте, осим Антартика, пре свега умерена подручја северне хемисфере. Јастреб живи у густим и  пространим шумама, како четинарским тако и листопадним, Такође, насељава у рубове шума и шумарке близу отворених простора за лов. Зато се често виђа на ливадама и равницама и изнад мочвара, где у бришућем лету јуре за пленом. Има га и у планинама до 1500 метара надморске висине. Ради се о птици станарици, изузев оних у Северној Америци, који се током зимског периода селе на југ. == Исхрана == Иза продорних наранџастих очију, крије се оштар вид, који је први корак у потрази за пленом. Када уочи плен, лети ниско и брзо како би изненадио жртву, често и током самог лета. Пошто у свету постоји преко 50 врста, разумљиво је да је и исхрана ових птица разноврсна. Хране се птицама (јаребице, фазани и детлићи), али и сисарима (зец, веверица, мишеви). Неки се хране инсектима и гмизавцима, па чак и рибом.  Иако су изузетни предатори, неке врсте хране се стрвинама, па чак и воћем. Пошто су дневне птице, активне су и лове преко дана.   [[Датотека:Accipiter gentilis by Iosto Doneddu.jpg|мини|Јастреб]] == Размножавање == Јастребови се размножавају у рано пролеће. Мужјаци и женке формирају доживотне парове, после спектакуларног удварања на небу. Током удварања испуштају звуке, тачније кликтање, које је најближе оглашавању галебова. Јаја, обично 3 до 4, носе у касно пролеће, а инкубација траје од 28 до 38 дана. По излегању, женка не напушта гнездо у првих 25 дана, а храну доноси мужјак. Млади напуштају гнездо после 35 дана, у наредних 10 уче да лете, а дозвољено је да на територији на којој су рођени остану око годину дана. Родитељи су агресивни у одбрани младих, а забележени су и напади на људе.   == Занимљивости == Јастреб се налази на застави Азора, покрајини у Португалу. која је добила име по португалској речи за јастреба (порт. açor). Занимљиво ради се о грешци, јер су истраживачи који су открили ова острва мислили да су птице грабљивице које су видели на острву јастребови. Тек касније су закључили да се ради о мишарима. У Србији, јастребови се обучавају за уклањање мањих птица из хангара на аеродромима, како би се спречила оштећења на летилицама. 2022. године на аеродрому Никола Тесла за безбедне летове били су задужени јастребови Харика и Ајра. 4dmqtwzrjbc0irgmu1jr6ilgodntvkh 0 12177 23831 2026-05-08T19:16:12Z Nidzasterija 97697 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Accipiter nisus in Tashkent botanical garden.jpg|мини|Кобац]] Кобац спада у мање птице грабљивице. Припада породици јастребова. Изузетно је брз, спретан, прилагодљив, одличног вида и вешт је ловац. == Изглед == [[Датотека:Krogulec jedzący gołębia 1.jpg|мини|Кобац]] Има дугачко… 23831 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Accipiter nisus in Tashkent botanical garden.jpg|мини|Кобац]] Кобац спада у мање птице грабљивице. Припада породици јастребова. Изузетно је брз, спретан, прилагодљив, одличног вида и вешт је ловац. == Изглед == [[Датотека:Krogulec jedzący gołębia 1.jpg|мини|Кобац]] Има дугачко тело и реп, а крила су му кратка. Женке су крупније и снажније од мужјака: њихова дужина је од 34 до 41 cm, а распон крила им је од 67 до 80 cm. Тело му је прекривено перјем  браон-сиве боје са белим пругама. Мужјаци су мањи: дугачки су од 24 до 34 cm са распоном крила од 59 до 64 cm. Имају тамно сиво перје и црвенкаст стомак, па су и атрактивнијег изгледа у односу на женке. Копце је лако разликовати по полу: уочљиво је на основу боје и величине, али разликовати копца од његовог рођака јастреба је много већи изазов за обичног посматрача. == Станиште == [[Датотека:Accipiter nisus edit.jpg|мини|Кобац]] Кобац има велику способност прилагођавања различитим стаништима, а највише воли шумске, мозаичне и пределе са пуно дрвећа. У Србији најчешће настањује поља Војводине, планинске пределе, заштићене области Горњег Подунавља, али га понекад можемо срести и у насељеним местима. Иако спада у птице селице које се током јесени селе ка јужној Европи и северној Африци, популације у Србији су станарице. == Исхрана == Храни се првенствено мањим птицама певицама (врапцима, сјеницама, зимовкама, вугама), мишевима и слепим мишевима. Плен хвата изненадним, ниским, брзим летом често вребајући из заседе. Густо дрвеће му нимало не омета лов, а његову стратегију у лову чине: добро осматрање, вешто прикрадање, брзина и изненађење. То му омогућава оштар вид, дугуљаста грађа, кратка крила којима се лако провуче кроз гране дрвећа и шибља.  Кобац се увек снађе за храну, а помоћу кљуна и оштрих канџи плен комада на ситне делове. С обзиром да су копци прилагодљиви и сналажљиви, зими се у потрази за храном могу уочити у насељеним местима, а како се, између осталог, хране ситним глодарима корисни су. == Размножавање == На високим гранама дрвећа праве гнезда која често облажу лишћем. Период гнежђења је једном годишње: од маја до краја јуна. Женка лежи на јајима 4 до 5 недеља и снесе од 3 до 5 јаја. О младунцима брине женка и остаје са њима док их не оспособи за самосталан живот. Мужјак је задужен да доноси храну, али само женка уме да их правилно храни. == Занимљивости == Кобац је познат и по називу ,,кобац птичар“ зато што су мање птице главни део његове исхране. Он је најмања птица грабљивица која се гнезди у нашој земљи. Занимљиво је да  женка копца може бити 25% крупнија од мужјака што јој омогућава да лови већи плен попут грлица или дроздова. Према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста  биљака, животиња и гљива кобац је у Србији проглашен за строго заштићену дивљу врсту. У народним песмама кобац често симболизује борбу, опасност, погибију, али и храброст, одлучност и неустрашивост. Иако је у Србији најмања птица грабљивица, не треба занемарити његову неукротиву нарав, упорност, снагу и вештине захваљујући којима опстаје, а које поседују много већи предатори. qoj40kipfs7h5g3anc6q0mz0l6qz51b 0 12178 23832 2026-05-08T19:27:33Z Vuki13 97699 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Ring Ouzel (Turdus torquatus), Norwick - geograph.org.uk - 5374249.jpg|мини|Кос огрличар (''Turdus torquatus'')]] Кос огрличар (''Turdus torquatus'') је занимљива птица која припада породици дроздова и представља једну од мање познатих врста из ове групе. Иако на први поглед подсећа на оби… 23832 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Ring Ouzel (Turdus torquatus), Norwick - geograph.org.uk - 5374249.jpg|мини|Кос огрличар (''Turdus torquatus'')]] Кос огрличар (''Turdus torquatus'') је занимљива птица која припада породици дроздова и представља једну од мање познатих врста из ове групе. Иако на први поглед подсећа на обичног коса, он се издваја својим изгледом и начином живота. Ова птица је везана за природна, мирна и планинска подручја, далеко од градске буке и људи. Због своје повучености многи људи је никада нису видели уживо. Управо због тога кос огрличар представља симбол дивље и очуване природе. == Изглед == [[Датотека:Pyrenees Turdus torquatus 1.jpg|мини|Кос огрличар]] То је дрозд средње величине и углавном европски члан дроздова. Мужјак је претежно црн са упадљивим белим полумесецом преко груди, уских сивкастих љуски на горњем делу тела и стомаку и бледих ивица перја на крилима. Кљун је жут, а ноге су сивосмеђе и танке, прилагођене за кретање по земљи и гранама. Реп је дужи и благо заобљен, што му помаже у одржавању равнотеже током лета. Женка подсећа на мужјака, али је смеђе боје и са тамнијом грудном траком. Младунци су слични женкама, али са бледим или непостојећим полумесецом на грудима. Бледе ознаке на грудима чине одрасле јединке ове врсте непогрешивим за распознавање. == Станиште == Кос огрличар најчешће живи на местима где има доста дрвећа и заклона. Може се наћи у ретким шумама, планинским ливадама, камењарима и пашњацима. Важно му је да има довољно хране и места где може да се сакрије и направи гнездо. Може се наћи и на Балкану, посебно у вишим пределима (Тара, Копаоник, Дурмитор). За разлику од обичног коса, ретко долази у градове, јер више воли мир и тишину. [[Датотека:2015-04-20 Turdus torquatus torquatus Cairngorm 1.jpg|мини|Кос огрличар]] == Исхрана == Кос огрличар се храни разноврсном храном и прилагођава се месту где живи. Најчешће једе инсекте, црве, гусенице, паукове и друге ситне животиње које проналази на земљи или међу гранама. Поред тога, воли и биљну храну. Једе разне бобице, семенке, плодове и зрело воће. У јесен и зиму, када има мање инсеката, више се ослања на плодове из природе. Храну најчешће тражи скакућући по земљи, преврћући лишће или пажљиво посматрајући околину. Брз је и сналажљив, па лако проналази оно што му је потребно за опстанак. == Размножавање == Кос огрличар се размножава у пролеће, када почиње период гнежђења. Тада мужјак привлачи женку и показује да је спреман за стварање пара. Када се споје, заједно бирају место за гнездо, најчешће на дрвету, у жбуњу или на неком заклоњеном месту. Женка прави гнездо од гранчица, траве и лишћа. Типично гнездо се састоји од 3-6 јаја, бледо плаве или зеленкасто-плаве боје са смеђим мрљама. Инкубира их скоро у потпуности женка, а излегање се обично дешава након тринаест дана. Када се младунци излегу, оба родитеља брину о њима. Доносе им храну, штите их и уче их да самостално траже храну. После одређеног времена птићи јачају, добијају перје и напуштају гнездо. == Занимљивости ''' ''' == Кос огрличар је птица селица, лети борави у планинским крајевима, а зими се сели у јужније области (Медитеран, Северна Африка). Због тога, у нашој земљи можемо га видети само у одређеним периодима године. Он је територијалан и обично се виђа сам или у паровима, мада се током миграције могу формирати расута јата. Пева мелодично, али тише и једноставније од обичног коса. Мужјак коса огрличара пева са ниског места или повремено у лету и најчешће у зору, пред залазак Сунца. Често је опрезан, повучен и брзо се скрива ако осети опасност. Са широким ареалом и великом популацијом, кос огрличар је оцењен као најмање угрожен таксон од стране Међународне уније за заштиту природе. Постоје знаци опадања у неколико земаља. Узроци укључују климатске промене, губитак станишта и узнемиравање. Данас га у неким крајевима има све мање, па је важно да се природа у којој живи сачува. cc5o2pxx30z6jlicfdzjxl5483to4hh 0 12179 23833 2026-05-08T19:36:26Z Dj0le20 97700 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Cuculus canorus102.jpg|мини|Кукавица]] Кукавица припада породици птица које настањују шуме широм света. Постоји око 60 различитих врста из ове породице, а већина је жућкасто-сиве боје. == Изглед == [[Датотека:Cuculus canorus - Guguk 02.jpg|мини|Кукавица]] Кукавице об… 23833 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Cuculus canorus102.jpg|мини|Кукавица]] Кукавица припада породици птица које настањују шуме широм света. Постоји око 60 различитих врста из ове породице, а већина је жућкасто-сиве боје. == Изглед == [[Датотека:Cuculus canorus - Guguk 02.jpg|мини|Кукавица]] Кукавице обично имају распон крила од 55 до 60 центиметара, дужину тела од 32 до 34 центиметра. Њена величина је слична величини гугутке. Једна од карактеристика ове птице је њено оглашавање, које подсећа на „Kу-ку“, по чему је ова птица и добила своје име. == Станиште == [[Датотека:Cuculus canorus48.jpg|мини|Кукавица]] Кукавице живе у скоро свим тропским и умереним деловима света, а већина врста живи искључиво на дрвећу. У Србији су распрострањене широм земље, али их има највише у шумовитим пределима (планине попут Златибора и Таре), брдовитим и ливадским крајевима (Шумадија и југ Србије), али зато ређе у равницама. Кукавица је птица селица, што значи да током зиме напушта своје пребивалиште и зиму проводи у топлијим крајевима, а у пролеће се поново враћа кући. == Исхрана == Кукавице се углавном хране инсектима попут гусеница, скакаваца, тврдокрилаца, али зато врло ретко једу бобице. Активно тражи храну у околини тј. лови инсекте. == Размножавање == Кукавица је позната и по свом начину размножавања, које се назива „паразитско размножавање“. Домаћин кукавице при паразитском размножавању је птица у чије гнездо кукавица снесе своје јаје. Њено јаје је идентично јајету домаћина, који не разликује своја јаја од јаја кукавице, па га због тога греје и пази на њега. == Занимљивости == * Према законима о заштити природе, кукавица је заштићена врста, а угрожавање ове птице на било који начин биће испраћено и одговарајућом казном. * Лет кукавице је врло сличан лету сокола. * Када се излегне, младунче кукавице обично изгура остала јаја из гнезда свог домаћина, и тако сва храна иде само њему. То је инстинкт за преживљавање код птића кукавице, који им помаже да брже расту, јачају и развијају се. * Кукавица се помиње чак и у људској култури. На пример, у грчкој митологији се Зевс, врховни бог претворио у кукавицу, како би успео да заведе богињу Херу. Такође, у неким земљама кукавица има симболично значење и у култури тих земаља, попут Јапана где представља неузвраћену љубав, или у религији Тибета, где представља свету животињу. i3533fsyt415zciysqyrcv9mx8ykiax 23834 23833 2026-05-08T19:36:54Z Dj0le20 97700 23834 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Cuculus canorus102.jpg|мини|Кукавица]] Кукавица припада породици птица које настањују шуме широм света. Постоји око 60 различитих врста из ове породице, а већина је жућкасто-сиве боје. == Изглед == [[Датотека:Cuculus canorus - Guguk 02.jpg|мини|Кукавица]] Кукавице обично имају распон крила од 55 до 60 центиметара, дужину тела од 32 до 34 центиметра. Њена величина је слична величини гугутке. Једна од карактеристика ове птице је њено оглашавање, које подсећа на „Kу-ку“, по чему је ова птица и добила своје име. == Станиште == [[Датотека:Cuculus canorus48.jpg|мини|Кукавица]] Кукавице живе у скоро свим тропским и умереним деловима света, а већина врста живи искључиво на дрвећу. У Србији су распрострањене широм земље, али их има највише у шумовитим пределима (планине попут Златибора и Таре), брдовитим и ливадским крајевима (Шумадија и југ Србије), али зато ређе у равницама. Кукавица је птица селица, што значи да током зиме напушта своје пребивалиште и зиму проводи у топлијим крајевима, а у пролеће се поново враћа кући. == Исхрана == Кукавице се углавном хране инсектима попут гусеница, скакаваца, тврдокрилаца, али зато врло ретко једу бобице. Активно тражи храну у околини тј. лови инсекте. == Размножавање == Кукавица је позната и по свом начину размножавања, које се назива „паразитско размножавање“. Домаћин кукавице при паразитском размножавању је птица у чије гнездо кукавица снесе своје јаје. Њено јаје је идентично јајету домаћина, који не разликује своја јаја од јаја кукавице, па га због тога греје и пази на њега. == Занимљивости == Према законима о заштити природе, кукавица је заштићена врста, а угрожавање ове птице на било који начин биће испраћено и одговарајућом казном. Лет кукавице је врло сличан лету сокола. Када се излегне, младунче кукавице обично изгура остала јаја из гнезда свог домаћина, и тако сва храна иде само њему. То је инстинкт за преживљавање код птића кукавице, који им помаже да брже расту, јачају и развијају се. Кукавица се помиње чак и у људској култури. На пример, у грчкој митологији се Зевс, врховни бог претворио у кукавицу, како би успео да заведе богињу Херу. Такође, у неким земљама кукавица има симболично значење и у култури тих земаља, попут Јапана где представља неузвраћену љубав, или у религији Тибета, где представља свету животињу. 3o6hyptogjj4hv8i7k8n8jlsztwxqov 23835 23834 2026-05-08T19:37:24Z Dj0le20 97700 23835 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Cuculus canorus102.jpg|мини|Кукавица]] Кукавица припада породици птица које настањују шуме широм света. Постоји око 60 различитих врста из ове породице, а већина је жућкасто-сиве боје. == Изглед == [[Датотека:Cuculus canorus - Guguk 02.jpg|мини|Кукавица]] Кукавице обично имају распон крила од 55 до 60 центиметара, дужину тела од 32 до 34 центиметра. Њена величина је слична величини гугутке. Једна од карактеристика ове птице је њено оглашавање, које подсећа на „Kу-ку“, по чему је ова птица и добила своје име. == Станиште == [[Датотека:Cuculus canorus48.jpg|мини|Кукавица]] Кукавице живе у скоро свим тропским и умереним деловима света, а већина врста живи искључиво на дрвећу. У Србији су распрострањене широм земље, али их има највише у шумовитим пределима (планине попут Златибора и Таре), брдовитим и ливадским крајевима (Шумадија и југ Србије), али зато ређе у равницама. Кукавица је птица селица, што значи да током зиме напушта своје пребивалиште и зиму проводи у топлијим крајевима, а у пролеће се поново враћа кући. == Исхрана == Кукавице се углавном хране инсектима попут гусеница, скакаваца, тврдокрилаца, али зато врло ретко једу бобице. Активно тражи храну у околини тј. лови инсекте. == Размножавање == Кукавица је позната и по свом начину размножавања, које се назива „паразитско размножавање“. Домаћин кукавице при паразитском размножавању је птица у чије гнездо кукавица снесе своје јаје. Њено јаје је идентично јајету домаћина, који не разликује своја јаја од јаја кукавице, па га због тога греје и пази на њега. == Занимљивости == * Према законима о заштити природе, кукавица је заштићена врста, а угрожавање ове птице на било који начин биће испраћено и одговарајућом казном. * Лет кукавице је врло сличан лету сокола. * Када се излегне, младунче кукавице обично изгура остала јаја из гнезда свог домаћина, и тако сва храна иде само њему. То је инстинкт за преживљавање код птића кукавице, који им помаже да брже расту, јачају и развијају се. * Кукавица се помиње чак и у људској култури. На пример, у грчкој митологији се Зевс, врховни бог претворио у кукавицу, како би успео да заведе богињу Херу. Такође, у неким земљама кукавица има симболично значење и у култури тих земаља, попут Јапана где представља неузвраћену љубав, или у религији Тибета, где представља свету животињу. i3533fsyt415zciysqyrcv9mx8ykiax 0 12180 23836 2026-05-08T19:49:41Z Vidoslavka940 97698 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Tyto alba - Cetrería - 01.jpg|мини|Кукувија]] Птица кукувија је врста сове. Једна је од најраспрострањенијих врста међу совама, али и птицама уопште. Кукувија може да се види готово свугде, осим у северном делу Хималаја, на неким острвима на Пацифику и… 23836 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Tyto alba - Cetrería - 01.jpg|мини|Кукувија]] Птица кукувија је врста сове. Једна је од најраспрострањенијих врста међу совама, али и птицама уопште. Кукувија може да се види готово свугде, осим у северном делу Хималаја, на неким острвима на Пацифику и већем делу Индонезије. Кукувија се на латинском назива Tyto alba, a породица из које потиче – ''Tytonidae''. Кукувија је ноћна птица која је у Србији угрожена због губитка станишта за прављење гнезда и за исхрану. == Изглед == [[Датотека:Front view of a barn owl - Tyto alba - in flight.jpg|мини|Кукувија]] Кукувија је сова бледоплаве коже, кратког репа и дугих крила која имају максималан распон од 68 до 105 центиметара. У Европи је распон тежине ових птица од 187 до 445 грама, док је у Африци најмања тежина 266 грама, а највећа 470 грама, и поред чињенице да су мужјаци за 10% лакши од женки. Кукувија има велике црне очи и лице у облику срца, беле боје, а има и јединствено и посебно перје изнад кљуна које веома подсећа на нос. Кљун јој је светле браон боје, а може бити и тамније браон. Боје на птици кукувији су разноврсне. На горњем и доњем делу тела има специфичну боју, између сиве и бледосмеђе, док понеке подврсте имају више браон боје, али зато све врсте имају мале, црне и беле мрље, којих код мужјака има мање, а код женки више. Такође, кукувија има веома дугачке ноге које су црвенкасте, па и беле боје, док су прсти кукувије обично розе или имају мешавину боја, сиву и тамну нијансу розе. == Станиште == [[Датотека:Barn owl 2550068.jpg|мини|Кукувија]] Кукувије има у Европи, до југа Шпаније и југа Шведске, на западу Русије и у већем делу Африке, а неке подврсте су нађене и на другим местима. Обично се може видети на местима где има људи, као што су цркве, манастири, старе зграде, па и штале. У Србији је има у низијским пределима, али и у брдско-планинским пределима. Кукувија је птица станарица. == Исхрана == Кукувија се обично храни ситним животињама као што су мишеви, пацови и волухарице, мада се њена исхрана у различитим пределима разликује, али се у готово свим пределима спомиње волухарица као главни део исхране. Њен одличан слух јој помаже да лови мале сисаре којима се храни. Плен до 100 грама кида на комаде и тако га једе, док плен тежи од 100 грама обично у потпуности раскомада и већину поједе, а остатке и нејестиве делове одбаци. Такође, ова птица организује храну коју је уловила тако што вишак хране, који не може да поједе, складишти на местима где се одмара, како би у периодима када не би имала довољно хране, могла да поједе сачуване остатке. Понекад се ова птица храни и другим животињама, попут инсеката, других птица, слепих мишева, водоземаца, али једно живо биће које кукувија уопште не једе је кишна глиста. == Размножавање == Женке кукувије су за гнежђење спремне кад имају око десет или једанаест месеци, а са мужјаком остају целог живота. Чим се веза успостави између њих, обоје облећу око гнезда свакодневно, како би осигурали своју територију. Кукувије се обично гнезде у шупљинама, а могу се наћи и јединке које складно живе са чавкама. Док женка полаже јаја, мужјак лети около и скупља храну за женку. Женка обично снесе око 5 јаја, која су бела. Онда она лежи на њима, док јој мужјак непрекидно доноси нове и нове залихе хране и обично их гомила поред ње. Младунци су првобитно прекривени белим паперјем, а родитељи им доносе много хране, пошто им је потребна, јер се веома брзо развијају. У шестој недељи живота, већ су одрасли, а у деветој одлећу од гнезда. == Занимљивости == Кукувију људи традиционално називају „совом смрти“ и „демонском совом“, а разлог за то је веровање да је кукувија птица која доноси лошу срећу, због јединственог звука који испушта, а за који људи из Србије верују да прориче смрт и болест, као и због чињенице да кукувија има бело перје и бело лице, због чега изгледа мало застрашујуће. Такође, ова птица је строго заштићена у Србији, због недостатка станишта, које јој је потребно због парења и гнежђења. mp00eoioqyqn1uxdbh911yueqz9wts7 0 12181 23837 2026-05-08T20:02:22Z Makii24 97701 Нова страница: == Увод == [[Датотека:Common linnet (Linaria cannabina mediterranea) male Morocco.jpg|мини|297x297п|Конопљарка - мужјак]] Конопљарка, или како се још често назива црвена конопљарка, је мала птица певачица, величине врапца, из породице зеба (Fringillidae). Своје име је добила због изразите склоности к… 23837 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Common linnet (Linaria cannabina mediterranea) male Morocco.jpg|мини|297x297п|Конопљарка - мужјак]] Конопљарка, или како се још често назива црвена конопљарка, је мала птица певачица, величине врапца, из породице зеба (Fringillidae). Своје име је добила због изразите склоности ка исхрани семеном конопље. == Изглед == [[Датотека:Common Linnet - Linaria cannabina - Female.jpg|мини|283x283п|Конопљарка - женка]] Има витко тело, дуг реп и кратак, снажан кљун прилагођен за мрвљење семенки. Дужина тела износи 12-14cm, са распоном крила од 25 cm. Током сезоне парења мужјак је веома упадљив са црвеним перјем на темену и грудима, сивим потиљком и браон леђима. Ван сезоне парења, боје му избледе. Женке су скромнијег изгледа. Претежно су смеђе боје са тамним пругама по телу и без црвених делова, што им омогућава одличну камуфлажу док леже на јајима. == Станиште == [[Датотека:Linaria cannabina 126989809.jpg|мини|238x238п|Конопљарка]] Насељава већи део Европе, западну Азију и северну Африку. Она није типична селица попут ласте која потпуно нестаје зими, већ је птица која се прилагођава условима – ако има хране и нема превише снега, остаје ту где јесте. Воли отворене пределе са доста жбуња – рубове шума, пашњаке са живим оградама, воћњаке, паркове и пољопривредна подручја. Често се може видети како одмара на жицама или оградама. Конопљарке су присутне у Србији и углавном су станарице. Могу се наћи у Војводини дуж канала, као и на ободима већих шума као што су Фрушка гора и Делиблатска пешчара. У јужним крајевима заступљене су на падинама обраслим клеком и глогом, од Копаоника и Златибора па све до Старе планине. Иако је плашљива може се срести и у околини Београда, у великим парковима попут Кошутњака и Аде Циганлије. Током зиме конопљарке из Србије се често удружују у велика јата и лутају пољима тражећи храну. Тада им се придружују и птице које долазе са севера Европе на зимовање код нас, па их је лакше уочити на отвореним ораницама и поред путева. == Исхрана == Конопљарка је пре свега биљојед. Храни се готово искључиво семењем корова (маслачак, чичак, мишјакиња, кисељак), трава, уљане репице и лана. Током пролећа, док хране малдунце, могу сакупљати ситне инсекте и бескичмењаке како би им обезбедили неопходне протеине за брз раст. == Размножавање == Конопљарке су веома брижни родитељи и често се гнезде у мањим колонијама, углавном од априла до августа. Женка гради гнездо добро сакривено у густом жбуњу или ниском дрвећу, користећи коренчиће, маховину и длаку. Полаже 4-7 светлоплавих јаја са ситним црвенкасто-смеђим пегама. Женка лежи на јајима 12-14 дана, док је мужјак храни. Оба родитеља заједно хране младунце, који напуштају гнездо након 2 недеље. Годишње могу имати 2 до 3 легла. == Занимљивости == Конопљарка је једна од најлепших певачица међу зебама. Песма је богата, мелодична и пуна промена (звуци “гек-гек” праћени тоновима сличним фрули). У 19. веку су биле омиљени кућни љубимци јер млади мужјаци лако науче да опонашају песму славуја или шеве. У народним причама и веровањима појављује се због своје песме и карактеристичне црвене боје. Кроз историју, конопљарка је била једна од најчешће држаних птица у кавезима због свог изузетног певања. Постала је симбол “заробљене лепоте”, а њена песма симбол чежње за слободом. Једна од легенди говори о томе да је ова птичица покушала да извуче трн из круне Исуса Христа док је био на крсту. Тада је кап његове крви пала на њена прса и чело, обојивши их у црвено заувек, као знак њене милости и пожртвованости. Оскар Вајлд у својој познатој бајци “Себични џин” помиње управо песму конопљарке као звук који најављује пролеће и буди природу у врту џина. За конопљарку постоји веровање да, ако се у зиму окупе у велика јата близу кућа, долази веома јака зима и велики снег, а ако мужјак почне у рано пролеће да пева са врха жбуна, верује се да ће година бити родна. Код нас се у народу верује да је она птица која “доноси ведар дух” у кућу. Иако су и даље бројне, популација им опада у Европи због интензивне пољопривреде и уништавања жбуња и ниског дрвећа које им служе за дом. ogr5nzc94z66a70pmlm9rfcontbf2oy 0 12182 23838 2026-05-08T20:13:31Z Baguet sa sirom 97702 Нова страница: == Увод == Лабуд грбaц је једна од највећих и најтежих птица летачица. Обa пола су сличног изгледа, с тим што су мужјаци генерално већи од женки и имају већу избoчину на кљуну. Лабуд грбaц је једна од најпознатијих и најраспрострањенијих врста лабудова у Европи.… 23838 wikitext text/x-wiki == Увод == Лабуд грбaц је једна од највећих и најтежих птица летачица. Обa пола су сличног изгледа, с тим што су мужјаци генерално већи од женки и имају већу избoчину на кљуну. Лабуд грбaц је једна од најпознатијих и најраспрострањенијих врста лабудова у Европи. Ова врста има важно место у култури и уметности и често симболизује љубав, верност и чистоту. [[Датотека:Mute swan (Cygnus olor) looking for food in waves, Windermere, England.jpg|мини|Лабуд грбaц]] Тело лабуда грбца је прилагођено животу на води. Ноге се налазе ближе задњем делу тела, што омогућава ефикасно пливање, али отежава кретање по копну. == Изглед == [[Датотека:092 Wild Mute swan in flight at Lake Geneva during golden hour of sunset Photo by Giles Laurent.jpg|мини|Лабуд грбaц]] [[Датотека:Swan on Lake Geneva.jpg|мини|Лабуд грбaц]] Лабуд грбац је једна од најпрепознатљивијих и најлепших мочварних птица у Европи. То је крупна птица дужине од око 140 до 160 центиметара, са распоном крила већим од два метра, док се његова тежина најчешће креће између 8 и 12 килограма, при чему су мужјаци обично већи од женки. Одрасле јединке имају потпуно бело перје, док су млади сивкасто-смеђи све док не достигну зрелост. Кљун му је упечатљиво наранџасте боје са карактеристичном црном квргом у основи, по којој је и добио назив „грбац“, док су очи и делови око кљуна црне боје. Посебно је препознатљив по свом дугачком, савијеном врату у латиничког слова „S”. Често плива са благо подигнутим крилима која му дају помало „надут“ изглед. За разлику од других врста лабудова, лабуд грбац има наранџаст кљун и не испушта гласне звукове, због чега је на енглеском познат и као „неми лабуд”. == Станиште == Лабуд грбaц насељава језера, баре, мочваре и мирне речне токове са богатом вегетацијом. Често се може наћи и у парковима и на вештачким језерима. Током зиме може боравити и у приобалним морским водама. Углавном нема масовних миграција, али се зими могу окупљати у јата од преко 100 јединки. == Исхрана == Исхрана лабуда грбца се углавном заснива на воденим биљкама. Он својим дугим вратом допире испод површине воде тражећи храну. Храни се алгама, лишћем и другим воденим биљкама. Осим тога, једе и ситне организме који се налазе у води. == Размножавање == Лабуд грбaц је моногаман и обично формира парове који трају више сезона, а често и цео живот. Гнездо прави близу воде, најчешће у тршћацима или густој вегетацији. Женка обично полаже 4 до 7 јаја, а инкубација траје око 35 дана. У инкубацији учествују оба родитеља, који заједно штите гнездо и младунце. Младунци су у почетку сивкасто-браон боје и остају уз родитеље док не ојачају и не науче да лете, што се дешава након неколико месеци. Родитељи су веома заштитнички настројени и агресивно бране младунце од сваке претње. == Занимљивости == Као и сви лабудови, и лабуд грбaц је познат по томе што „пати“ за изгубљеним партнером или младима. Они пролазе кроз период жалости, а у случају губитка партнера остају на месту где су живели или се придружују јату. Лабудови нападају људе који се превише приближе њиховом гнезду, што може бити опасно, нарочито за децу. Њихова највећа брзина лета је око 80 km/h. Уместо гласног оглашавања, чешће користе покрете врата и тела као начин комуникације. При лету крила производе снажан звук који настаје због брзог замаха и облика пера и може се чути са веће удаљености. Лабуд грбац има животни век од 15–25 година у природи, а у заштићеним условима и преко 30 година. Од 1984. године лабуд грбaц је национална птица Данске. Максимална тежина ове врсте је око 15 kg, али је забележена изузетно крупна јединка тешка скоро 23 kg, што је чини једном од најтежих птица летачица. jne5sgw0922ayhdar4dbnj6gsne21u8 0 12183 23839 2026-05-08T20:26:23Z Neon1989 97703 Нова страница: == Увод  == [[Датотека:Nucifraga caryocatactes Davos 1.jpg|мини|Лешњикара]] Лешњикара је мала и веома занимљива птица која насељава шумска подручја Европе и Азије, па тако и Србије. Припада групи ситних птица певачица и позната је по својој живој нарави и спретности. Иако није… 23839 wikitext text/x-wiki == Увод  == [[Датотека:Nucifraga caryocatactes Davos 1.jpg|мини|Лешњикара]] Лешњикара је мала и веома занимљива птица која насељава шумска подручја Европе и Азије, па тако и Србије. Припада групи ситних птица певачица и позната је по својој живој нарави и спретности. Иако није једнa од најупадљивијих птица по бојама, лешњикара има значајну улогу у природи, јер учествује у одржавању равнотеже у екосистему. Често је можемо чути пре него што је угледамо, јер се оглашава тихим, али пријатним звуцима. == Изглед  == [[Датотека:Nucifraga caryocatactes, Vihren, Pirin Mts, Bulgaria 3.jpg|мини|Лешњикара]] Лешњикара је мала птица, дугачка од 12 до 14 центиметара. Има витко тело,  кратак врат и релативно дугачак реп. Њено перје је углавном смеђкасто са нијансама сиве и беле, што јој помаже да се лако стопи са околином и сакрије од предатора. Очи су јој тамне и живе, а кљун танак и прилагођен хватању ситних инсеката. Једна од њених карактеристика је изузетна покретљивост, скакуће са гране на грану и ретко мирује. Крила су јој кратка, али довољно снажна за брзо и окретно летење кроз густу вегетацију. == Станиште == [[Датотека:Nucifraga caryocatactes (juvenile crying).jpg|мини|Лешњикара]] Насељава различите врсте шума (листопадне, мешовите, па чак и паркове и баште у близини људи). У Србији се може наћи у многим крајевима, нарочито у шумовитим пределима централног и западног дела земље. Воли места где има доста жбуња и дрвећа, јер ту лако проналази храну и склониште. Ова птица је углавном станарица, што значи да не мигрира на велике удаљености. Ипак, током зиме може се померати у потрази за храном, али не напушта потпуно своје подручје. Прилагођена је различитим временским условима и добро подноси хладноћу. == Исхрана == Углавном се храни инсектима, пауцима и другим ситним бескичмењацима. Током топлијих месеци највише времена проводи тражећи храну по кори дрвећа, листовима и хранама. Веома је вешта у проналажењу скривених инсеката, које извлачи својим танким кљуном. У јесен и зиму, када нема довољно инсеката, њена исхрана се мења. Тада једе семенке,  плодове и бобице. Позната је по томе што понекад складишти храну за касније, скривајући је у пукотинама коре дрвећа. На тај начин обезбеђује опстанак у тежим условима. == Размножавање == Период размножавања лешњикаре почиње у пролеће. Мужјак тада пева како би привукао женку и обележио своју територију. Гнездо граде заједно, најчешће у шупљинама дрвећа или у густом жбуљу, где је добро скривена од предатора. Женка полаже неколико јаја, обично од 4 до 7, која инкубира око две недеље. Након излегања, оба родитеља брину о младунцима, доносећи им храну и штитећи их. Млади брзо расту и ускоро напуштају гнездо, али још неко време остају у близини родитеља док не постану потпуно самостални. == Занимљивости == Лешњикара није угрожена врста, али је важна за очување природне равнотеже јер контролише број инсеката. Њена способност да сакрива храну показује висок ниво сналажљивости и памћења. Интересантно је да ова птица има одлично памћење, може да се сети где је сакрила храну чак и након дужег времена. Такође, веома је опрезна и ретко се дуго задржава на отвореном простору. Иако није честа тема народних прича, у неким крајевима се сматра симболом вредноће и сналажљивости управо због своје активности и начина живота. rnn9x84q9jpsygxgsi8bx13ifjx7u8a