Викикњиге srwikibooks https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.1 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викикњиге Разговор о викикњигама Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Кувар Разговор о кувару TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 4 7765 23842 23581 2026-05-09T16:37:08Z BrankaVV 27382 /* Остало */ 23842 wikitext text/x-wiki {{полице са књигама}} {{полица са књигама|Полица са књигама за историју}} ---- [[Слика:P history.png|десно|Историја]] ==Општа историја== *[[стари век]] **[[Пелопонески рат]] **[[Старогрчка митологија]] *[[средњи век]] **[[историја ислама]] **[[хришћанство]] *[[нови век]] *[[хајдуци и ускоци]] *[[савремено доба]] *[[hajduci i uskoci]] ==Српска историја== *[[прилози историји Босне]] *[[српска средњовековна историја]] *[[Српска револуција]] *[[историја Црне Горе]] *[[историја Златибора]] *[[историја Војводине]] *[[Карађорђевићи]] *[[Југославија]] *[[Немањићи]] *[[Обреновићи]] *[[Српско-турски ратови (1876-1878)]] *[[Драгачевци у ратовима (1912-1918)]] *[[Пожежани у ратовима (1912-1918)]] *[[Чачани у ратовима (1912-1918)]] ==Историје других народа== *[[Револуција 1848. и уједињење кнежевина 1859.]] (Румунија) {{Ниво чланка|100%|}} ==Специјализоване историје== :''Такође погледај на појединачним [[Викикњиге:Све полице са књигама|полицама са књигама]] за историје одређених тема.'' ===[[Викикњиге:Одсек за лепе уметности|Уметност]]=== *[[историја уметности]] *[[историја фотографије]] *[[историја филма]] **[[Прва филмска пројекција у Румунији]] {{Ниво чланка|100%|}} **[[Кинематографија у Румунији]] {{Ниво чланка|25%|}} *[[историја музике]] ===[[Викикњиге:Полица са књигама за религију|Религија]]=== *[[историја ислама]] ===[[Викикњиге:Полица са књигама за технологију|Технологија]]=== *[[историја рачунарства]] ===[[Викикњиге:Одсек за разно|Остало]]=== *[[Драгачевски епитафи]] *[[историја туризма на Златибору]] [[Категорија:Полица са књигама|историја]] a8w4tl3r8uwxk3aoverjps5gfxyzocx 23843 23842 2026-05-09T16:41:14Z BrankaVV 27382 /* Остало */ 23843 wikitext text/x-wiki {{полице са књигама}} {{полица са књигама|Полица са књигама за историју}} ---- [[Слика:P history.png|десно|Историја]] ==Општа историја== *[[стари век]] **[[Пелопонески рат]] **[[Старогрчка митологија]] *[[средњи век]] **[[историја ислама]] **[[хришћанство]] *[[нови век]] *[[хајдуци и ускоци]] *[[савремено доба]] *[[hajduci i uskoci]] ==Српска историја== *[[прилози историји Босне]] *[[српска средњовековна историја]] *[[Српска револуција]] *[[историја Црне Горе]] *[[историја Златибора]] *[[историја Војводине]] *[[Карађорђевићи]] *[[Југославија]] *[[Немањићи]] *[[Обреновићи]] *[[Српско-турски ратови (1876-1878)]] *[[Драгачевци у ратовима (1912-1918)]] *[[Пожежани у ратовима (1912-1918)]] *[[Чачани у ратовима (1912-1918)]] ==Историје других народа== *[[Револуција 1848. и уједињење кнежевина 1859.]] (Румунија) {{Ниво чланка|100%|}} ==Специјализоване историје== :''Такође погледај на појединачним [[Викикњиге:Све полице са књигама|полицама са књигама]] за историје одређених тема.'' ===[[Викикњиге:Одсек за лепе уметности|Уметност]]=== *[[историја уметности]] *[[историја фотографије]] *[[историја филма]] **[[Прва филмска пројекција у Румунији]] {{Ниво чланка|100%|}} **[[Кинематографија у Румунији]] {{Ниво чланка|25%|}} *[[историја музике]] ===[[Викикњиге:Полица са књигама за религију|Религија]]=== *[[историја ислама]] ===[[Викикњиге:Полица са књигама за технологију|Технологија]]=== *[[историја рачунарства]] ===[[Викикњиге:Одсек за разно|Остало]]=== *[[Епиграфика]] [[Категорија:Полица са књигама|историја]] j9wrfezdlmjddxms01jluvtiapvxy0u 0 12184 23844 2026-05-09T18:38:49Z Luk141 97704 Нова страница: == Увод == Птице лиске припадају породици водених кокошки и њихово тело је прилагођено животу уз воду. Веома су друштвене птице, скупљају се у јата приликом сеобе. На северу су птице селице, а код нас су станарице. Датотека:Fulica atra, Blässhuhn am Adenauer-Weiher.jpg|мини|Црна… 23844 wikitext text/x-wiki == Увод == Птице лиске припадају породици водених кокошки и њихово тело је прилагођено животу уз воду. Веома су друштвене птице, скупљају се у јата приликом сеобе. На северу су птице селице, а код нас су станарице. [[Датотека:Fulica atra, Blässhuhn am Adenauer-Weiher.jpg|мини|Црна лиска]] == Изглед == Црна лиска је дужине око 40 цм. Боја јој је потпуно црна. Има карактеристичну белу рожасту лису на челу повише кљуна. Има кратак реп, распон крила до 75 цм. Очи су јој црвене са црним зеницама. Тежина може бити од 750-900 грама. Црне лиске имају расцепљене режњасте ноге помоћу којих пливају. Оне роне брже од пловки, задржавају се под водом и по 16 секунди. Приликом ходања спуштају главу, а реп уздижу право. Стално климају главом и машу смешно малим репом. [[Датотека:Eurasian Coot 2025 11 30 03.jpg|мини|Црна лиска]] == Станиште == Црна лиска распрострањена је у целој Европи, осим на северу Русије и Скандинавије. Код нас се може срести током читаве године. Претежно живи на језерима, барама и мочварама. Живи у великим јатима. [[Датотека:Australian coot (Fulica atra australis) juvenile Mount Lofty.jpg|мини|Црна лиска – младунче]] == Исхрана == Неке врсте се хране мишевима и пацовима, неке инсектима, жабама, пужевима и гуштерима. Нападају друге мање птице и једу водено биље. Лове рибу и друге ситне бескичмењаке. == Размножавање == Црне лиске су углавном моногамне, што значи да имају једног партнера. Паре се почетком пролећа до лета. Оба брачна друга заједнички праве гнездо од траве и растиња где два пута годишње носи јаја, од 8 до 15 жуто-зелених јаја са тамним пегама. Оба родитеља леже на јајима. == Занимљивости == Црне лиске су веома радознале птице. Најактивније су ноћу, скривају се од људи. Животни век црне лиске је око 7 година. j44vtake1wn2huf6al8x6d7sqtt7b5i 0 12185 23845 2026-05-09T18:51:50Z Minče3377 97705 Нова страница: == Увод == Легањ је занимљива и тајанствена ноћна птица која припада групи ноћарки. Такође је једна од најнеобичнијих птица на свету, као и једина птица која спава зимским сном. Легањ није угрожена врста, али му прети проређивање због губитка станишта и смање… 23845 wikitext text/x-wiki == Увод == Легањ је занимљива и тајанствена ноћна птица која припада групи ноћарки. Такође је једна од најнеобичнијих птица на свету, као и једина птица која спава зимским сном. Легањ није угрожена врста, али му прети проређивање због губитка станишта и смањења броја инсеката којима се храни. [[Датотека:Caprimulgus europaeus 161683178.jpg|мини|Легањ]] == Изглед == Легањ је птица сиво-браон боје перија са великим тамним очима које су прилагођене ноћном животу. Због својих упечатљивих чуперака, назван је ушати, а због скривеног перја и застрашујућег изгледа потсећа на змаја. Легањ не хода много по земљи, има мале и танке ноге и мали и танак кљун. Током дана се налази на земљи или на грани (камуфлирана). Легањ има дужину од око 30 центиметара, а распон његових крила је око 60 центиметара. [[Датотека:Nachtzwaluw - European nightjar - Caprimulgus europaeus 2.jpg|мини|Легањ]] == Станиште == Живи у шумама, најчешће тропским, може се наћи и на ливадама и пашњацима. Он је селица, од пролећа је настањен у Европи, а на јесен се сели у Африку. Велики ушати легањ се може видети у земљама као што су Тајланд, Вијетнам, Малезија и Филипини. [[Датотека:Caprimulgus europaeus 1200x855.jpg|мини|Легањ]] == Исхрана == Храни се инсектима, које лови углавном у сумрак или током ноћи тако што нагло полети и након тога се враћа на исто место. == Размножавање == Легањ обично полаже два јаја на која лежу оба родитеља. Не прави гнездо него леже јаја на земљи. Инкубација траје око 2-3 недеље. Када се излегу, птићи су покривени паперијем и одмах су добро камуфлирани. == Занимљивости == Веровало се да је Легањ вештичја птица, зато што се изненада појављује у сумрак. Легањ производи необичан звук и због тога се веровало да је дух из шуме или ноћно биће. m5c60wdvxfplmy2x39kknzqr7xh4aor 0 12186 23846 2026-05-09T19:07:23Z Safke13 97706 Нова страница: == Увод == Мала бела чапља је врста птице селице из породице чапљи. Знатно је мања од велике беле чапље. Може да нарасте од 53 до 58 cm, док може да тежи до пола килограма. Мала бела чапља је на листи строго заштићених животиња. У Србији је честа гнездарица као и сел… 23846 wikitext text/x-wiki == Увод == Мала бела чапља је врста птице селице из породице чапљи. Знатно је мања од велике беле чапље. Може да нарасте од 53 до 58 cm, док може да тежи до пола килограма. Мала бела чапља је на листи строго заштићених животиња. У Србији је честа гнездарица као и селица. [[Датотека:Egretta garzetta 2015-06-17.jpg|мини|Мала бела чапља]] == Изглед == Мала бела чапља има све типичне одлике чапљи: дуг кљун, врат и ноге. Боја малих и великих птица је бела. Док је кљун црн и зашиљен, ноге су такође црне боје док су врхови ногу и кљуна жути. Мужјак има два украсна пера на прсима и има продужено висеће перје. [[Датотека:Phalacrocorax carbo, Egretta garzetta and Mareca strepera in Taudha Lake.jpg|мини|Мала бела чапља]] == Станиште == Живи уз баре, мочваре, рибњаке и друге стајаће воде. Мала бела чапља своје гнездо гради на дрвећу или на трсци. Као материјал користи гранчице, трску која је ломљена или шевар. [[Датотека:Egretta garzetta 08707.jpg|мини|Мала бела чапља]] == Исхрана == Углавном зависи од времена и сезоне. Једу жабе и рибе, ретко кад јаја од других птица. Једу пред саму зору или ујутру када су најактивније. == Размножавање == У Европи и Азији размножавају се у периоду од маја до јуна, док се јединке у Аустралији размножавају од октобра до јануара, а оне у Јужној Африци од јуна до фебруара. == Занимљивости == Од 2000. године број припадника ове врсте птице у благом је порасту, за разлику од многих птица чија бројност опада на територији Србије. gg3s21p5c0swx3nngs6x3tr8843u38o 0 12187 23847 2026-05-09T19:19:20Z Pakson8833 97708 Нова страница: == УВОД == Орао мишар или шкањац мишар је врста птице из породице јастребова. Орао мишар је друга најраспрострањенија птица грабљивица у Европи. Птица је станарица осим у областима Русије и северне Европе где је селица. [[Датотека:Orao Mišar.jpg|мини|Орао мишар]] ==… 23847 wikitext text/x-wiki == УВОД == Орао мишар или шкањац мишар је врста птице из породице јастребова. Орао мишар је друга најраспрострањенија птица грабљивица у Европи. Птица је станарица осим у областима Русије и северне Европе где је селица. [[Датотека:Orao Mišar.jpg|мини|Орао мишар]] == ИЗГЛЕД == Орао мишар има збијено тело дужине од 46 до 58 центиметара, а распон крила је од 110 до 130 центиметара. Тамно смеђе боје је одозго, а одоздо светлије смеђе боје. Има кратке ноге са снажним канџама. Просечне тежине је око 1 килограм. Живи у просеку 10 до 15 година, а ретко када од 20 до 25 година. Најразвијеније му је чуло вида и има истанчан слух. Зов птице је сличан мјаукању мачке. [[Датотека:Orao Mišar, Bresničićka slatina (2).jpg|мини|Орао мишар]] == СТАНИШТЕ == Орао мишар је распрострањен у Европи, а ретко је запажан у Туркестану и северној Африци. Најзаступљенија је врста птице грабљивице  на нашим просторима. Широко је распрострањен по шумовитим теренима, али и по пољопривредним подручјима која су окружена дрвећем. Живи на свим надморским висинама. [[Датотека:Buteo buteo009.jpg|мини|Орао мишар]] == ИСХРАНА == Храни се мањим сисарима, жабама, гмизавцима, пужевима и тако даље. Лети лагано, али лако, готово нечујно. Када опази плен скупља крила и баца се према земљи, близу земље рашири крила и испруженим канџама хвата плен. == РАЗМНОЖАВАЊЕ == Гнездо гради високо на дрвећу. У сезони парења мужјак и женка изводе свадбени плес. Почетком пролећа женка снесе три до четири јаја. Женка лежи на јајима око 35 дана. Мужјак јој доноси храну и повремено je замењује на гнезду. Када се млади излегу и мужјак и женка брину о њима. После 45 до 50 дана млади напуштају гнездо, а самостални  постају тек након 8 недеља. == ЗАНИМЉИВОСТИ == У Републици Србији орао мишар је заштићена врста и забрањен је било какав лов и хватање. Примећен је и бели орао мишар у околини Ужица. Реч је о поремећају обојености перја који представља недостатак црног пигмента. Ова појава је толико ретка јер само једна јединка од 30 хиљада има овај поремећај, али им то смањује могућност преживљавања у природи. Орао мишар има велику улогу у одржавању природне равнотеже. Један мишар годишње може да поједе и на стотине глодара, тако да је његов значај у екосистему незамењив. Занимљиво је да мишари могу изгледати потпуно различито једни од других. Има велику способност прилагођавања на различита животна станишта. Занимљиво је и то да често остају са истим партнером целог живота. emruifp6e7gev3nqn5byhmyf6weqig0 0 12188 23848 2026-05-09T19:34:08Z Pakson8833 97708 Нова страница: == Увод == Орао белорепан, познат и као штекавац, једна је од највећих птица грабљивица које живе у Европи и Азији. Припада реду ''Accipitriformes,'' породици ''Accipitridaе'', роду ''Haliaeetus'', врста се зове ''Haliaeetus albicilla.'' У литератури се може наћи и под именима ''Falco albicilla'' (Linnaeus, 1785… 23848 wikitext text/x-wiki == Увод == Орао белорепан, познат и као штекавац, једна је од највећих птица грабљивица које живе у Европи и Азији. Припада реду ''Accipitriformes,'' породици ''Accipitridaе'', роду ''Haliaeetus'', врста се зове ''Haliaeetus albicilla.'' У литератури се може наћи и под именима ''Falco albicilla'' (Linnaeus, 1785.) и ''Haliaëtus albicilla'' (Linnaeus, 1785.). Распрострањен је на веома великом простору – од Гренланда на западу, преко целе Европе, па све до Камчатке и Јапана на истоку. Најчешће насељава северну, источну и средњу Европу, а на југу стиже до Панонске низије. Постоје две његове субпопулације: већа североисточна, чије су јединке селице због оштрих зима, и мања јужна или дунавска, чије су одрасле јединке углавном станарице, док млади орлови више лутају и могу се видети на разним местима. [[Датотека:Wildpark Schloss Tambach Seeadler-20240908-RM-112720.jpg|мини|Орао белорепан]] == Изглед == Ова птица је заиста импресивне величине. Висока је од 70 cm до 90 cm, тешка између 3 kg и 5 kg, а распон крила јој је од 200 cm до 240 cm. Има веома снажан и закривљен кљун који је код одраслих жуте боје, док је код младих црн. Очи одраслих птица су жуте, а код младунаца тамне. Врат му је дугачак, а карактеристично је да му је део код кљуна (писак) без перја. Има веома јаке ноге и канџе које користи за хватање плена. Перје одраслих птица је углавном смеђе боје, са беличастом главом и белим репом, по чему је и добио име. Младунци су тамносмеђи, са тамним репoм и бледим пругама на њему када је раширен. У лету изгледа огромно, има широка крила са „прстима“ на крајевима и кратак клинаст реп, па подсећа на лешинара. Женке су 25% крупније и теже од мужјака. [[Датотека:TAUZoo eman143.JPG|мини|Орао белорепан]] [[Датотека:White tailed eagle raftsund square crop.jpg|мини|Орао белорепан]] == Станиште == Орао белорепан живи углавном у близини воде. То могу бити велике реке, језера, мочваре, рибњаци, али и морске обале и острва. Не одговарају му високи, огољени планински предели, места без воде и отворени простори без дрвећа. У Србији је највише заступљен у Војводини, дуж река као што су Дунав, Сава, Тиса, Тамиш, Босут и Бегеј, а може се ређе наћи и на Фрушкој гори. У последњим деценијама проширио се и на друга подручја као што су Доње Подриње, Подунавље од Рама до Голупца, Ђердап и Неготинску крајину. Током гнежђења виђан је на акумулацијама код Зворника, на Увцу, у кањону Дрине и на Заовинском језеру. Одрасли орлови углавном остају на својој територији током целе године, док се млади крећу по целој Србији. == Исхрана == Храни се разноврсном храном. Најчешће једе рибу, водене птице, мање сисаре, али и угинуле животиње. Плен лови тако што лети ниско изнад воде, и чим га уочи, обрушава се на њега и хвата га канџама. Понекад плен вреба са гране или другог узвишења. Ретко хвата птице у лету, али често једе јаја других птица као што су галебови, чапље и вране. Такође је познат по томе што отима плен другим птицама, што показује да је веома сналажљив. == Размножавање == Орао белорепан је моногамна птица, што значи да има једног партнера током целог живота. Гнезда прави на старом високом дрвећу у близини воде, а ређе на стенама. Гнезда су веома велика – могу бити широка и до 1,5 m и висока око 1 m. Женка полаже од 1 до 3 јаја беле боје, а оба родитеља леже на јајима од 38 до 43 дана. Птићи науче да лете након 70 до 90 дана, а са око четири месеца постају самостални. Полно сазревају тек око пете године. Могу да живе дуже од 20 година. == Занимљивости == Ова врста је строго заштићена, јер је дуго била угрожена. Иако нема природних непријатеља, највећу опасност за њу представља човек. Загађење воде, уништавање станишта, сеча старих шума и употреба хемијских препарата у пољопривреди негативно утичу на његов опстанак. Зато је важно да се штите мочваре од исушивања, смањи загађење и да се очувају стара стабла на којима орлови праве гнезда. Такође је и криволов велики проблем. Један веома занимљив пример је пар орлова белорепана који је направио гнездо на Великом Ратном Острву у Београду. Уз помоћ камера, путем линка људи су могли више година да прате њихов живот, од полагања јаја до одрастања младих. То је помогло да људи боље упознају ову врсту и схвате колико је важно да се она заштити. На крају, орао белорепан има велики значај за Србију јер се налази на њеном грбу. Он је симбол снаге и слободе, али и непроцењиво природно богатство наше земље. a1y2ubfuag5chx9xdljgvlo4f1s49ll