Викикњиге srwikibooks https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.48.0-wmf.3 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викикњиге Разговор о викикњигама Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Кувар Разговор о кувару TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају 0 11878 24036 23736 2026-11-04T06:19:20Z BrankaVV 27382 BrankaVV преместио је страницу [[Борци с територије Општине Лучани пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)]] на [[Учесници Српско-турских ратова (1876-1878) с територије Лучана]]: Хармонизација 23736 wikitext text/x-wiki '''Борци с територије Општине Лучани пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)''' Састав Ибарске војске која се борила у Првом (познатом и као „Јаворски”) (1876-1877) и Другом Српско-турском рату (1877-1878), чиниле су Чачанска, Рудничка, Ужичка и Шабачка бригада и Добровољачки кор. Војници су регрутовани из народа, без посебне обуке, према старости разврстани у I, II и III класу.<ref name="Ибарска војска">{{cite book |title=Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата |date=1997. |publisher=Народни музеј |location=Чачак}}</ref> Ибарска војска борила се на два ратишта: јаворском и јужноморавском. Јаворско се протезало од Соколовице код Новог Пазара до Шаргана на Тари. Епитафи војницима палим на јужноморавском ратишту најчешће помињу Адровац, Самоково, Шиљеговац, Шуматовац, Кревети, Суви рт, Прокупље, Врање, Златокоп, Ниш, Борје, Велики извор и Радешки вис.<ref name="Ибарска војска"></ref> Према епитафима, прве су жртве пале 24. јуна 1876. на Јавору, Кладници и Пазару, а последње 22. јануара 1878. године на Самокову код Куршумлије.<ref name="Ибарска војска"></ref> Натписи уклесани на надгробнике и крајпуташе представљају драгоцена историјска сведочења: ==Властељице== '''Споменик Милану Марковићу (†1876)''' ''(Властељице – Јелав)'' : Приђи ближе мили Српски Роде те прочитај спомен овај ја одок с овог света млад МИЛАН син василија Марковића из Властељица који у 25. год живота свога разболек се у Јавору, одок кући па се преставих 12ог Августа 1876. г. Код куће оста ми мајка тужна кукајући и жалосни отац уздисајући. Збогом Отац збогом Мати немојте се ви бринути ја ћу молити Вишњег Творца да утјеши тебе Оца да поживи вамилију. Фала Вама мили родитељи који сте ме чесног учинили. Куда год сам по свету одио свуда сам увек поштен био. Вала тебе Мајко мила ти си мене одранила и у војску одпремила.<ref name="Драгачевски епитафи">{{cite book |last=Стојић |first=Никола Ника |title=Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа |date=2011 |publisher=Међуопштински историјски архив |location=Чачак |isbn=978-86-80609-45-4 |edition=2. допуњено}}</ref> ==Горачићи== '''Споменик Владимиру Стевановићу (†1876)''' ''(Горачићи – Черговиште)'' : Оваи знак показуе краброг србина ВЛАДИМИРА СТЕВАНОВИЋА воиника II класе коие на пазару 24-г иуна у 1876 г. бранећисе од турака погинуо. Бог даму душу прости. Оваи билег удариму ружица супруга радомир едини син его у 1880. г.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref><ref name="Вековања"></ref> '''Споменик Видосаву Стевановићу (†1876)''' ''(Горачићи – Сјеничића гробље)'' : Оваи подпис показуе краброг војника I класе народне воиске ВИДОСАВА СТЕВАНОВИЋА од 20 г. који погибео 27-г иуниа у 1876. го[дини] код Новог Пазара са Турцима борећи се а спомену га г. Димитрије брат его нежалећи труда.<ref name="Вековања"></ref> '''Споменик Милети Трашевићу (†1876)''' ''(Горачићи – Зимоњића гробље)'' : Погледајте србски роде и реците Бог да прости МИЛЕТУ ТРАШЕВИЋА из Горачића војника II класе народне војске драгачевског батаљона 3 чете кои часно и поштено поживи 39 год. а на Тисовици 12 августа 1876 год. за отечество и слободу храбро борећи се од Турака погибе (...)<ref name="Вековања"></ref> '''Споменик Ники Јоровићу (†1976)''' ''(Горачићи – Јаковљевића гробље)'' : Бог да (...) душу прости НИКУ ЈОРОВИЋА ко[ји] је у своје старости 50 г. учествовао у турском рату а погибе 14 авг[уста] у 1876 г. на Јавору.<ref name="Вековања"></ref> '''Споменик Глиши Главоњи (†1876)''' ''(Горачићи – Зимоњића гробље)'' : [Оваи билег] показуе краброг Србина ГЛИША ГЛАВОЊУ из Горачића бившег воиника II класе драгачевског батаљона [III чете] кои поживи 40 год. а на Јавору 16 августа 1876 г. за отечество (... ) бранећи [се] од Турака погибе. Бог да му душу прости. Оваи му знак подиже његов син Петроније.<ref name="Вековања"></ref> '''Споменик Јанку Давидовићу (†1876)''' ''(Горачићи – Јаковљевића гробље)'' : Овај знак показује краброг Србина ЈАНКА ДАВИДОВИЋА из Горачића ковача и војника II класе Народне војске кои поживи 40 г. а погибе на Погледи 27-г августа у 1876 го[дине]. Бог да му душу прости Оваи билег споменуше му Аксентије и Миливоје синови.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref><ref name="Вековања"></ref> '''Споменик Милану Ружичићу (†1876)''' ''(Горачићи – Ружичића гробље)'' : Ој војници и путници погледајте с пута роде и читајте подпис овде што ћеш стати и читати не пожали труда свога но споменте брата свога и реците бог да прости брат МИЛАНА РУЖИЧИЋА житеља горачког и војника II класе народње војске Трнавског баталијона поживи 40 г. а (...) августа у 1876 г. погибе на Пазар бранећи себе и славу отечества од турске силе (...)<ref name="Драгачевски епитафи"></ref><ref name="Вековања"></ref> '''Споменик Петронију Ковачевићу (†1876)''' ''(Горачићи – Черговиште)'' : Оваи знак показује ПЕТРОНИЈА КОВАЧЕВИЋА из Горачића војник I класе народње војске, трнавског Баталиона кои поживи 28 год. а на шиљеговцу 6 октомбра 1876 Г. за отачество бранећисе од турака погибе. Бог да му душу прости.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref><ref name="Вековања"></ref> '''Споменик Василију Јањићу (†1876)''' ''(Горачићи – Зимоњића гробље)'' : О мили србски роде не пожали труда свога што ћеш стати и читати оваи тужни биљег кои показуе тијело ВАСИЛИЈА Д. ЈАЊИЋА из Горачића. Бив[ши] воиник I класе драгачевског батаљона кои е у (...) години живота погинуо 1876. године. Овај спомен подигоше му синови његови Ранисав Велисав и супруга Љубица. Писа Глишо Дмитрић из Котраже.<ref name="Вековања"></ref> '''Споменик Миливоју Поповићу (†1876)''' ''(Горачићи – Сјеничића гробље)'' : МИЛИВОЈЕ ПОПОВИЋ, Горачићи. Пож[иве] 35 г. Погибе на Јавору турског рата 1876 г. (...) Бог да му душу прости. (...)<ref name="Вековања"></ref> '''Споменик Вићентију Стевановићу (†1877)''' ''(Горачићи – Черговиште)'' : Обде почива: раб + божи: ВИЋЕНТИЈЕ СТЕВАНОВИЋ водник I : класе народне : воиске: коие верно: и усрдно 4 : године книјаза и отечество: служио: поживи 31: г. умре: 5: дец. у 1877: г. Оваи знак † подигоше му сретан иован и коста поштована браћа и милое едини син: Его у 1878.<ref name="Вековања"></ref> '''Споменик Петронију Радосавчевићу (†1877)''' ''(Горачићи – Черговиште)'' : Оваи знак показуе ПЕТРОНИЈА РАДОСАВЧЕВИЋА из Горачића воиника I класе народне војске кои поживи 26 г. кои е на Куршумлији 26 де[цембра] у 1877 г. борећисе против Турака погинуо. Бог да му душу прости. (...)<ref name="Вековања"></ref> '''Споменик Миладину Васиљевићу (†1878)''' ''(Горачићи – Петковића гробље)'' : Приђите ближе моја драга браћо прочитајте спомен мој мили отац и мати ево мој спомен вође али није моје тело вође већ сам га оставијо на положају на бојној линији борећи се са Турцима душманима нашим кои су и данаса ја борећи се за веру и нашу слободу мој. сам живот и тело оставијо нође. МИЛАДИН ВАСИЉЕВИЋ у 19 година свог живота жртвовак [се] за веру и краља 1 јануара 1878 године. Бог да му душу прости.(...)<ref name="Вековања"></ref> '''Споменик Матији Зимоњи (†1878)''' ''(Горачићи – Зимоњића гробље)'' : Овај биљег показуе тијело МАТИЈА ЗИМОЊА из Горачића бивш. војник II класе Драгачевског баталијона коије у 38-ој год. живота свог храбро борећи се у рату против Турака за славу и слободу народа Српског погинуо у битци на Соколовици јануара 1878. год. (...)<ref name="Драгачевски епитафи"></ref><ref name="Вековања"></ref> '''Споменик Јовану Главоњи (†1878)''' ''(Горачићи – Зимоњића гробље)'' : О мили србски роде не пожали труда свога што ћеш стати и читати овај тужни биљег који показује тјело поч. ЈОВАНА ГЛАВОЊУ из Горачића бивши војник и десет. I класе трнавског баталиона кои је у 37 год. живота свог храбро борећисе против Турака за славу и слободу народа српског под владом књаза Милана М. Обреновића погинуо у битци на Самокову 25 децембра 1878 Г. Бог да му душу прости Писа Глишо дмитрић из котраже.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref><ref name="Вековања"></ref> ==Горња Краварица== '''Споменик Тривуновићима – Милији (†1876) и Милети (†1878)''' ''(Лапидаријум у Гучи)'' : Овај спомен показује лице са севера краброг војника МИЛИЈА ТРИВУНОВИЋ села Краварице који 36. г. А погинуо 28. августа 1876. Г код Шиљеговца борећи се са Турцима Овај споменик подиже му син Милосав и синовац Милутин. Оваи спомен показује од иуга лице краброг војника МИЛЕТА ТРИВУНОВИЋ из Краварице поживио 34 год. а умре 16 августа 1878. Оваи спомен подиже му супруга Милосава и син Милутин.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> ==Горњи Дубац== '''Споменик Миладину Маринковићу (†1878)''' ''(Крај пута Каона-Ћерана)'' : О путниче постој мало не жали труда свог што ћеш стати и прочитати овај биљег који показује тјело почив МИЛАДИНА МАРИНКОВИЋА из Дубца који је крабро борећи се са турцима у битци на Самокову рањен (...) па умре код своје куће 9. марта 1878.Г. Он је служио у стајаћој војсци I баталиону 1 годину и по па (...) Писо Мијаило Поповић из Свештице.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> ==Граб== '''Споменик Алекси Мрдаковићу (†1876)''' ''(Граб – крај школе)'' : Овое спомен АЛЕКСИ МРДАКОВИЋУ из Рогаче I класе десетару драгачевског баталиона коие крабро борећисе против Турака за славу и слободу србског народа 22. августа 1876. Г на Чемерници погинуо у 31. години свог живота. Бог даму душу прости Оваи му спомен подиже стараоц Вељко Јелуша и насљедница Наталија.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> '''Споменик Ранку Илићу (†1876)''' ''(Граб – Илићи)'' : Напред код овог споменика постоји тело господина РАНКА ИЛИЋА из села Граба. Поживио 30 г. на Брњици у рату с Турцима ранисе 6. августа 1876 год. и од рана 9. марта 1877 год. умро. Његова светлост Књаз српски Милан Обреновић III за храброст јуначку даривао је Ранка 30-тог децембра 1876 г. Сребрном Колајном Н. 17456. Споменик подиже отац Милан Илић.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> ==Губеревци== '''Споменик Танасију Плазини (†1876)''' ''(Губеревци – крај пута)'' : Овај споменик показује ТАНАСИЈА ПЛАЗИНУ из Губереваца Бившег воиника народне воиске кои поживи 21. г. А погибе на Ступској чесми 20 Јулија 1876. год. Оваи споменик подигоше му браћа Здравко и Светозар.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref><ref name="Вековања"></ref> '''Споменик Ненаду Плазини (†1876)''' ''(Губеревци – крај пута)'' : Приђи ближе мили србски роде, а куда иташ постоји мало овде да разумеш; спомен, оваи кои показује војника I-вог Баталиона 4-те, чете НЕНАДА сина Илие Плазине из губереваца коие за владе књаза Милана Обреновића V-ог 12 августа 1876 г. у рату погинуо. И бог да му душу прости Оваи спомен подигоше му братучед Димитрије и супруга Станика.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref><ref name="Вековања"></ref> '''Споменик Ракети Ракићевићу (†1876)''' ''(Губеревци – Ракићевића гробље)'' : Оваи знак показује краброг Србина РАКЕТУ РАКИЋЕВИЋА из Губереваца. Бившег воиника I класе народње воиске I батаљона I чете кои часно поживи 30 год. а на Шиљеговцу у селу Здравињу 30 септембра 1876 год. за отечество борећи се од Турака погибе. Бог да му душу прости. Оваи му спомен подиже његова жена Разуменка са синовима.<ref name="Вековања"></ref> ==Гуча== '''Споменик Миљку Ћумуровићу (†1876)''' ''(Гуча – код цркве)'' : Овај биљег Показује тјело почившег МИЉКА ЋУМУРОВИЋА из Гуче бившег војника Прве класе II-ге чете Драгачевског батаљона коије у 24. год. живота свог јуначки борећисе против турака за славу и слободу срба погинуо у борби на погледима под Јавором 23-г јула 1876 г. и бог даму душу прости Оваи спомен подигошему браћа милош раденко и јеврем.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> '''Споменик Пауну Марковићу (†1878)''' ''(Лапидаријум у Гучи)'' : Оваи биљег показује тјело покојног Срба ПАУНА МАРКОВИЋА из Гуче бившег воиника I класе II-ге чете Драгачевског баталиона које у 25 Год. живота свог крабро борећисе у рату против турака за славу и слободу народа србског погинуо у битци на самокову 22 јануара 1878 Г. Он је сарањен (...)<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> ==Гуча (село)== '''Споменик Стевану Драмлићу (†1876)''' ''(Гуча – Анђелићи)'' : Овде почива раб СТЕВАН ДРАМЛИЋ из Гуче Поживи 30. Г. а бивши воиник II класе коије борећисе са турцима и од турске пушке рањен у десну руку 18. августа 1876. Год а умро 20 тог септембра И Бог да му душу прости Овај биљег подиже његова ожалошћена мајка Марица и син његов Михаило.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> '''Споменик Милићу Анђелићу (†1878)''' ''(Гуча – Анђелићи)'' : Овај биљег показује тјело покој МИЛИЋА АНЂЕЛИЋА из Гуче бившег војника друге класе друге чете драгачевског баталиона коие у 48 год живота свог храбро борећи се у рату против турака за славу и слободу народа Српског погинуо у битки на Соколовици код Пазара 1. јануара у 1878 години и Бог даму душу прости Овај знак братске љубави подижему његов брат ЛАЗАР и синовац ранисав Овај лик ликовао Миле поповић из Свештице а изреза слова Глишо Дмитрић из Котраже.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> ==Доња Краварица== '''Споменик Милоју Василићу (†1876)''' ''(Доња Краварица – Милекићи)'' : Овај билег показује од истока краброг воини[ка] МИЛОЈА ВАСИЛИЋА Главног домаћина села доње краварице кои поживи 35 Г. а јуначки погинуо на мегдану код јавора борећи се са Турцима 26 август. у 1876. Г. Писа и реза филип павловић из табановића.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> '''Споменик Илији Јасиковићу (†1876)''' ''(Крај пута Доња Краварица-Вирово)'' : Овај споменик, показује, име, нашег, доброг, брата, упокојеног ИЛИЈУ ЈАСИКОВИЋА рођен, 1841 го од оца Милана и мајке Станике Јасиковића, из Д. Краварице бив Поручник, Артиљериски у Београду а 1876 го у српском турском рату, за Славу и Слободу, своје браће срба Погибе, од Турског, топа код вели; Извора, округ Зајечарски, и сарањен а жалос у цвету живота свог. Бог да му душу опрости. Овај споменик сподигоше му брат и синовац Миленко, Љубо и Микаило Јасиковић.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> ==Котража== '''Споменик Кости Милетићу (†1876)''' ''(Котража – Прљуша)'' : Овај споменик показује тјело поч. КОСТЕ МИЛЕТИЋА из овог села Котраже, бившег војника друге класе треће Чете Баталиона драгачевског коије у 47. год живота свог храбро борећи се против турака за слободу Србије по владањем Књаза Милана IV Обреновића погинуо на Битци Стенику 14. окто = 1876. Г. Бог да му душу прости Овај спомен подигошему његова супруга ЈАКОВА и посинак вељко јанковић.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> ==Милатовићи== '''Споменик Милану Сатарићу (†1878?)''' ''(Милатовићи – крај пута)'' : Пошто не знам ђе је гроб моме оцу зато му овде спомен ударам и молим да га сваки прочита МИЛАН САТАРИЋ из Милатовића кои часно и поштено поживи 41 Г. и учествова у старо турском рату 1876 и 7 и 8.г. Бог да му душу прости Спомен му удари син василије Сатарић из Губереваца и унуци Петар Милорад и Милисав.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> ==Рогача== '''Споменик Кости Костатиновићу (†1876)''' ''(Крај пута Гуча-Брежђа-Чачак)'' : Овај биљег показује тјело покојног КОСТЕ КОСТАТИНОВИЋА из Рогаче бивши воиник II класе Трнавског баталијона кои у 36 години свога живота јуначки борећи се против турака за славу и слободу Срба у борби на Соколовици код Пазара погинуо (...) јулија 1876 г (...)<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> '''Споменик Неђељку Вилотијевићу (†1876)''' ''(Крај пута Гуча-Брежђа-Чачак)'' : Овај споменик показује почившег НЕЂЕЉКА ВИЛОТИЈЕВИЋА из Рогаче бив. воиник I-ве кла[се] десетар Трнавског баталијона које у 40 год. живота свог храбро борећи се у рату против турака за славу и отечество српско под владом књаза Милана М. Обреновића а погинуо у битци на Радојевцу 6-ог октомбра у 1876 г. И бог да му душу прости.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> ==Ртари== '''Споменик Алекси Радосављевићу (†1877)''' ''(Ртари)'' : Србине мили мој роде ти застани мало овде, очекај те овај споменик прочитај. Он показује дичног Србина АЛЕКСУ РАДОСАВЉЕВИЋА из овог села Ртара краброга војника прве класе четврте чете трнавскога баталиона поживи 29 година а погибе на Самокову 1877. г. када је књаз Милан Обреновић ратовао са Турцима.<ref name="Ибарска војска"></ref> ==Рти== '''Споменик Драгићу Чикиризу (†1877)''' ''(Гуча – код цркве)'' : Овое споменик ДРАГИЋА ЧИКИРИЗА из Ртију бившег Храброг воиника I-ве класе III чете баталиона драгачевског којие у 21 год. живота у најлепшем цвету младости своие јуначки борећисе против турака за славу и слободу Срба погинуо у рату (...) 12 Септембра 1877 год. Бог даму душу прости.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> ==Тијање== '''Споменик Савку Милованковићу (†1876)''' ''(Крај пута Тијање – Зеоке)'' : Овај споменик показује име краброг воиника I-ве чете Драгачевског батаљона САВКА МИЛОВАНКОВИЋА из Тијања кои погибе на Сувом рту 17. јула 1876 год. борећи се с Турцима за веру и отачаство српско Споменик подиже синовац његов Мића Милованковић из Тијања. Писа Ђорђе В. Митровић.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Дудић |first=Никола |title=Стара гробља и надгробни белези у Србији |year=1995|publisher=Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета |location=Београд |isbn=978-86-80879-07-9|pages=}} * {{cite book |title=Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата |date=1997. |publisher=Народни музеј |location=Чачак}} * {{Cite book| ref = harv | last=Николић |first=Радојко |title=Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије |year=1998|publisher=Литопапир |location=Чачак|pages=}} * {{Cite book | ref = harv | last=Стојић |first=Никола Ника |title=Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа | year=2011 |publisher=Међуопштински историјски архив |location=Чачак |isbn=978-86-80609-45-4 |edition=2. допуњено}} * {{cite book |last1=Маринковић |first1=Радован М. |last2=Маринковић |first2=Зоран |title=Вековања Горачића, Губереваца и Живице : [монографија] |date=2015 |publisher=Гуча : Библиотека општине Лучани |location=Гуча |isbn=978-86-88197-15-1}} * {{Cite book| ref=harv|last=Николић |first=Радојко |url=https://www.cacakmuzej.org.rs/files/Kamena_knjiga_predaka.pdf|title=Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије |year=2018|publisher=Народни музеј |location=Чачак |isbn=978-86-84067-63-2 |edition=2. допуњено}} hyc92z5tzthc0nrm4lf5fjaok3gj7mg 0 11879 24038 23737 2026-11-04T06:22:20Z BrankaVV 27382 BrankaVV преместио је страницу [[Борци с територије Општине Ариље пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)]] на [[Учесници Српско-турских ратова (1876-1878) с територије Ариља]]: Хармонизација 23737 wikitext text/x-wiki '''Борци с територије Општине Ариље пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)''' Састав Ибарске војске која се борила у Првом (познатом и као „Јаворски”) (1876-1877) и Другом Српско-турском рату (1877-1878), чиниле су Чачанска, Рудничка, Ужичка и Шабачка бригада и Добровољачки кор. Војници су регрутовани из народа, без посебне обуке, према старости разврстани у I, II и III класу.<ref name="Ибарска војска">{{cite book |title=Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата |date=1997. |publisher=Народни музеј |location=Чачак}}</ref> Ибарска војска борила се на два ратишта: јаворском и јужноморавском. Јаворско се протезало од Соколовице код Новог Пазара до Шаргана на Тари. Епитафи војницима палим на јужноморавском ратишту најчешће помињу Адровац, Самоково, Шиљеговац, Шуматовац, Кревети, Суви рт, Прокупље, Врање, Златокоп, Ниш, Борје, Велики извор и Радешки вис.<ref name="Ибарска војска"></ref> Према епитафима, прве су жртве пале 24. јуна 1876. на Јавору, Кладници и Пазару, а последње 22. јануара 1878. године на Самокову код Куршумлије.<ref name="Ибарска војска"></ref> Натписи уклесани на надгробнике и крајпуташе представљају драгоцена историјска сведочења: ==Бреково== '''Споменик Благоју Марковићу (†1876)''' ''(Бреково - гробље)'' : Овде почива раб божи БЛАГОЕ син почившег Радоице Марковића. Пож[иве] 22 г. Погибе на боју на Калипољу 24. јунија 1876. Ови крс подиже му брат Здравко и мајка Госпава. Донеше му кости у обшто гробље.<ref name="Ибарска војска"></ref> ==Вирово== '''Споменик Борисаву Недељковићу (†1876)''' ''(Вирово – Недељковићи)'' : Знак овај показује краброг воиника I класе Баталиона БОРИСАВА син Милована Недељковића који се јуначки боријо са Турцима за отечество одупирући се сили Турској погибе 26. јуна 1876. Г. код Пазара у 24 г. живота свог по смрти остави сина Петра и супругу Радојку . Бог да га прости. Спомен п[одиже] Јован очув, Алексије брат и Петар син му.<ref name="Драгачевски епитафи">{{cite book |last=Стојић |first=Никола Ника |title=Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа |date=2011 |publisher=Међуопштински историјски архив |location=Чачак |isbn=978-86-80609-45-4 |edition=2. допуњено}}</ref> ==Миросаљци== '''Споменик Милошу Милојевићу (†1877)''' ''(Миросаљци – Горње гробље)'' : Знак Оваи показује краброг воиника I класе МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА коисе јуначки са турцима борио за отечество При Кнезу Милану Обреновићу Поживи 24. Г. а погибе. од турске пушке на Самокову 5. јануара 1877. Г. И овде тиело донешено и сарањено поред оца Петра Мил.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> ==Трешњевица== '''Споменик Стефану Павловићу (†1876)''' ''(Трешњевица – Поље)'' : Ој путниче чекни мало, не пожали труда свога што ћеш стати и читати биљег овај, реци бог да прости душу СТЕФАНА ПАВЛОВИЋА из Трешњевице храброг војника друге класе Баталијона Драгачевског кои је у 42. г. од живота свога јуначки борећи се противу турака у рату под књазом Миланом IV Обреновићем бранећи славу и слободу своје браће срба не одступајући испред турске силе пред војском Србском погинуо на шиљбоку на Борју 24. јуна 1876. г. Овај знак подиже му супруга Савка и синови Крста и Драгутин са браћом.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> '''Споменик Божи Раковићу (†1876)''' ''(Трешњевица – Поље)'' : Овај знак показује вјечну успомену поч. БОЖА РАКОВИЋА из Трешњевице бив. војника друге класе баталијона драгачевског којије у 24 Години Младости своје борећисе против Турака за Славу и Слободу Србије погинуо у битци код Пазара 27. јуна 1876. Г. Бог да му душу прости Споменик овај из велике жалости подигоше своме једином сину Тужни Родитељи Дамњан и Спасенија с коим да се место сина теше.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> '''Споменик Миловану Ненадићу (†1876)''' ''(Трешњевица – Поље)'' : Оваи Биљег Показује Пред Собом Сарањено Тело Почившег МИЛОВАНА НЕНАДИЋА из Трешњевице Краброг Воиника Прве Класе Баталијона Драгачевског Кои Поживи 24. г. умре 6. Деценбра 1876. г. Смрт му била од Ране добивене у Рату на Боином Пољу. Оваи спомен подигошему Браћа његова.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> ==Церова== '''Споменик Милутину Цветићу (†1876)''' ''(Церова – Доње гробље)'' : Нека му буде ова реч Бог да му душу прости Спомен оваи показује краброг доброг воиника МИЛУТИНА ЦВЕТИЋА из Церове кои живи 31. г. Бив. Кмет и после се јуначки борио са Турцима. А рањен 21. Јула 1876. г. Оваи спомен подиже из превелике туге и жалости супруга Обренија која са мужем поживела 12 година и брат му Живан.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Дудић |first=Никола |title=Стара гробља и надгробни белези у Србији |year=1995|publisher=Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета |location=Београд |isbn=978-86-80879-07-9|pages=}} * {{cite book |title=Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата |date=1997. |publisher=Народни музеј |location=Чачак}} * {{Cite book| ref = harv | last=Николић |first=Радојко |title=Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије |year=1998|publisher=Литопапир |location=Чачак|pages=}} * {{Cite book | ref = harv | last=Стојић |first=Никола Ника |title=Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа | year=2011 |publisher=Међуопштински историјски архив |location=Чачак |isbn=978-86-80609-45-4 |edition=2. допуњено}} * {{Cite book| ref=harv|last=Николић |first=Радојко |url=https://www.cacakmuzej.org.rs/files/Kamena_knjiga_predaka.pdf|title=Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије |year=2018|publisher=Народни музеј |location=Чачак |isbn=978-86-84067-63-2 |edition=2. допуњено}} mlatt6is8v19rxixt2y482goiluw3qp 0 11880 24040 23738 2026-11-04T06:23:28Z BrankaVV 27382 BrankaVV преместио је страницу [[Борци с територије Општине Ивањица пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)]] на [[Учесници Српско-турских ратова (1876-1878) с територије Ивањице]]: Хармонизација 23738 wikitext text/x-wiki '''Борци с територије Општине Ивањице пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)''' Састав Ибарске војске која се борила у Првом (познатом и као „Јаворски”) (1876-1877) и Другом Српско-турском рату (1877-1878), чиниле су Чачанска, Рудничка, Ужичка и Шабачка бригада и Добровољачки кор. Војници су регрутовани из народа, без посебне обуке, према старости разврстани у I, II и III класу.<ref name="Ибарска војска">{{cite book |title=Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата |date=1997. |publisher=Народни музеј |location=Чачак}}</ref> Ибарска војска борила се на два ратишта: јаворском и јужноморавском. Јаворско се протезало од Соколовице код Новог Пазара до Шаргана на Тари. Епитафи војницима палим на јужноморавском ратишту најчешће помињу Адровац, Самоково, Шиљеговац, Шуматовац, Кревети, Суви рт, Прокупље, Врање, Златокоп, Ниш, Борје, Велики извор и Радешки вис.<ref name="Ибарска војска"></ref> Према епитафима, прве су жртве пале 24. јуна 1876. на Јавору, Кладници и Пазару, а последње 22. јануара 1878. године на Самокову код Куршумлије.<ref name="Ибарска војска"></ref> Натписи уклесани на надгробнике и крајпуташе представљају драгоцена историјска сведочења: ==Ерчеге== '''Споменик Антонију Јелићу (†1876)''' ''(Рокци – Палибрчки гроб)'' : Овај биљег показује АНТОНИЈА ЈЕЛИЋА из Ерчега бивши поднаредника пешачког који је 3. године у Београду Књаза и отечество своје усрдно и верио одслужијо затим постављеног за водника треће чете баталиона Моравичког Ужичке бригаде прве кл[а]се који у 25. год. живота у најлепшем цвету младости своје за Славу и слободу и независност Србије јуначки борећи се против Турака погибе у борби на Калипољу 24. јуниа 1876. год. Бог да му душу прости. Овај вјечни споменик подигоше му браћа његова Филип и Радош.<ref name="Палибрчки крајпуташи">{{Cite book| ref=|last|harv=Бојовић |first1=Невенка |title=Крајпуташи код Палибрчког гроба у Рокцима |journal=Зборник радова Народног музеја, Чачак |date=1985 |volume=XV |publisher=Народни музеј |location=Чачак}}</ref> '''Споменик Милану Спасовићу (†1879)''' ''(Рокци – Палибрчки гроб)'' : Приђи ближе путниче не зажали труда мало што ћеш стати и читати. Слова ова показују вредног Срба овог МИЛАНА СПАСОВИЋА из села Ерчега бивш. каплара и писара 1. пољске батерије који се у рату 1876. и 1877. г. за владе Књаза Милана Обрено. против Турака храбро боријо и у 22. години живота у најлепшем цвету младости своје умро у месту рођења свог 1. јануара 1879. год. Бог да му душу прости. Овај спомен подиже му отац Марко и стриц Коста. Писа и реза Миле Поповић Свештице.<ref name="Палибрчки крајпуташи">{{Cite book| ref=|last|harv=Бојовић |first1=Невенка |title=Крајпуташи код Палибрчког гроба у Рокцима |journal=Зборник радова Народног музеја, Чачак |date=1985 |volume=XV |publisher=Народни музеј |location=Чачак}}</ref> ==Лиса== '''Споменик Ранку Боровићу (†1878)''' ''(Лиса – Вратоње)'' : Овај биљег показује тело почив РАНКА БОРОВИЋА из Села Лисе којие у 21-ој год Живота свог храбро борећисе у рату погинуо на соколовини од турака 1 Јануара 1878. г. Бог даму душу прости Свом једином незаборављеном сину знак овај подигоше ожалошћени родитељи Спасое и Стојка.<ref name="Драгачевски епитафи">{{cite book |last=Стојић |first=Никола Ника |title=Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа |date=2011 |publisher=Међуопштински историјски архив |location=Чачак |isbn=978-86-80609-45-4 |edition=2. допуњено}}</ref><ref name="Радивојевић">{{cite book |last1=Радивојевић |first1=Драгутин М. |title=Камена казивања ратника: моравички крајпуташи |date=1995 |publisher=Литопапир |location=Чачак}}</ref> '''Споменик Јовану Комадини (†1878)''' ''(Свештица)'' : Овај спомен показује храброг србског војника ЈОВАНА сина Марка Комадине из села Лисе ср. драгачевског окр. чачанс. Бив. артиљериског наредника кои је у србско-турском рату год. 1876. у кланцима јаворски позиција на опште задовољство јуначки се боријо и 1878. г. у бившој Старој а сада Новој Србији такође за ослобођење и независност миле своје имовине Србије у званом месту Прокупљу 14. јануара 1878. год. у 28ој год. живота у најлепшем цвету своје младости на велику тугу и жалост фамилије, особито старог му оца Марка драгоцени му живот у рату окончо.<ref name="Ибарска војска"></ref> ==Луке== '''Споменик Добрици Коџопељи (†1876)''' ''(Луке – Лазовићи)'' : Споменик ДОБРИЦЕ КОЏОПЕЉЕ из Села Лука бив храброг војника прве класе баталијона Драгачевскоg Који је у 32 год. живота свог за отаџбину славу и слободу Браће своје Срба борећи се против турака погинуо у битци на Шиљеговцу округ Алексиначки 15. Сеп. 1876. г. Овај знак подижему ожалошћена мати Пауна Написо Мијаило Поповић из Свештице под управљањем стараоца Его Андрије Коџопеље.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> '''Споменик Луки Лазовићу (†1876)''' ''(Лазовића брдо – крај пута)'' : То ест человек. Оваи знак показуе име ЛУКА ЛАЗОВИЋ бившег воиника II чете I класе драгачевск. Баталиона кои поживи 22. г а погибе на шиљеговцима октобр. 1876-г борећи се с турцима за веру и отечество Србско (...) Оваи спомен подижему брат јовица и мајка неранџа.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> '''Споменик Петру Зучковићу (†1878)''' ''(Ивањица – крај Ветеринарске станице)'' : Овај спомен показује тјело ПЕТРА ЗУЧКОВИЋА из села Лука бив. храброг војника друге класе баталиона Драгачевског који је у 40-тој год. Живота погинуо за славу и слободу Срба. Јуначки борећи се противу Турака погинуо у рату на Соколовици 1. јануара 1878. год. Бог да му душу прости. Знак овај подигоше му брат Сретен и синови Коста, Богосав и Милован. Писао Ми[јаило] Поповић из Свјештице.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> ==Осоница== '''Споменик Аћиму Милутиновићу (†1878)''' ''(Ивањица – крај Ветеринарске станице)'' : Овај биљег показује вјечну успомену почивш. АЋИМА МИЛУТИНОВИЋА из села Осонице, бившег храброг војника друге кл. Баталиона Драгачевског коњ. У 45. годин. живота свог јуначки борећи се против Турака за славу и слободу своје браће Срба, погинуо у битки код Пазара 1. јануара 1878. год. Бог да му душу прости. Овај спомен подигоше синови Владимир и Никола са млађом браћом.<ref name="Драгачевски епитафи"></ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref=|last|harv=Бојовић |first1=Невенка |title=Крајпуташи код Палибрчког гроба у Рокцима |journal=Зборник радова Народног музеја, Чачак |date=1985 |volume=XV |publisher=Народни музеј |location=Чачак}} * {{Cite book| ref=harv|last=Дудић |first=Никола |title=Стара гробља и надгробни белези у Србији |year=1995|publisher=Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета |location=Београд |isbn=978-86-80879-07-9|pages=}} * {{cite book |last1=Радивојевић |first1=Драгутин М. |title=Камена казивања ратника: моравички крајпуташи |date=1995 |publisher=Литопапир |location=Чачак}} * {{cite book |title=Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата |date=1997. |publisher=Народни музеј |location=Чачак}} * {{Cite book| ref = harv | last=Николић |first=Радојко |title=Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије |year=1998|publisher=Литопапир |location=Чачак|pages=}} * {{Cite book | ref = harv | last=Стојић |first=Никола Ника |title=Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа | year=2011 |publisher=Међуопштински историјски архив |location=Чачак |isbn=978-86-80609-45-4 |edition=2. допуњено}} * {{Cite book| ref=harv|last=Николић |first=Радојко |url=https://www.cacakmuzej.org.rs/files/Kamena_knjiga_predaka.pdf|title=Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије |year=2018|publisher=Народни музеј |location=Чачак |isbn=978-86-84067-63-2 |edition=2. допуњено}} pzex75sp5xwv3gnzf0bkuwsujdhh7w2 0 11881 24042 22899 2026-11-04T06:25:15Z BrankaVV 27382 BrankaVV преместио је страницу [[Борци с територије Општине Горњи Милановац пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)]] на [[Учесници Српско-турских ратова (1876-1878) с територије Горњег Милановца]]: Хармонизација 22899 wikitext text/x-wiki '''Борци с територије Општине Горњи Милановац пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)''' Састав Ибарске војске која се борила у Првом (познатом и као „Јаворски”) (1876-1877) и Другом Српско-турском рату (1877-1878), чиниле су Чачанска, Рудничка, Ужичка и Шабачка бригада и Добровољачки кор. Војници су регрутовани из народа, без посебне обуке, према старости разврстани у I, II и III класу.<ref name="Ибарска војска">{{cite book |title=Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата |date=1997. |publisher=Народни музеј |location=Чачак}}</ref> Ибарска војска борила се на два ратишта: јаворском и јужноморавском. Јаворско се протезало од Соколовице код Новог Пазара до Шаргана на Тари. Епитафи војницима палим на јужноморавском ратишту најчешће помињу Адровац, Самоково, Шиљеговац, Шуматовац, Кревети, Суви рт, Прокупље, Врање, Златокоп, Ниш, Борје, Велики извор и Радешки вис.<ref name="Ибарска војска"></ref> Према епитафима, прве су жртве пале 24. јуна 1876. на Јавору, Кладници и Пазару, а последње 22. јануара 1878. године на Самокову код Куршумлије.<ref name="Ибарска војска"></ref> Натписи уклесани на надгробнике и крајпуташе представљају драгоцена историјска сведочења: ==Бољковци== '''Споменик Алексију Илићу (†1876)''' ''(Бољковци, крај пута)'' : Приђи те прочитај овај спомен. Показује војника II класе АЛЕКСИЈА ИЛИЋА из Бољковаца кои поживи 25 [година] а погибе у рату на Кладници 19. јула 1876 г. Овај спомен подиже му тужна мати његова једином сину 29. јуна 1878. г.<ref name="СС">{{Cite book|last=Савовић |first=Саша |title=Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја |year=2009|publisher=Службени гласник |location=Београд |isbn=978-86-519-0181-5|pages=}}</ref> ==Брђани== '''Споменик Милосаву Вујовићу (†1876)''' ''(Брђани, крај пута)'' : Мила браћо и читаоци приђите прочитајте спомен војника III чете II бат. Рудничке бриг. МИЛОСАВ ВУЈОВИЋ рођ[ен] 1845. из Брђана поживио 25. г. а погибе на Кладници борећи се са Турцима 1876. [године]. Споменуше га зет Сретен Јоваше[вић] из Прељ[ине] [и] јаран Тешић из Брђана 1895. г.<ref name="СС">{{Cite book|last=Савовић |first=Саша |title=Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја |year=2009|publisher=Службени гласник |location=Београд |isbn=978-86-519-0181-5|pages=}}</ref> '''Споменик Крсти Топаловићу (†1876)''' ''(Брђани, крај пута)'' : Овај спомен показује војника КРСТУ ТОПАЛОВИЋА калфу терзијск[ог] род[ом] из Брђана. Он је био у трнавском батаљону чачаске 1-бригаде. Кои е у 25. год[ини] свог живота [погинуо] за крст часни и за отаџбинство на Погледи 21. авгус[та] 1876. Овај спомен сродника палог вој[ника] [подигоше] ковачи Милановца 21. августа 1877. г.<ref name="СС">{{Cite book|last=Савовић |first=Саша |title=Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја |year=2009|publisher=Службени гласник |location=Београд |isbn=978-86-519-0181-5|pages=}}</ref> '''Споменик Милану Дамљановићу (†1876)''' ''(Брђани, крај пута)'' : Овај спомен показује војника II чете III батаљина I позива наро[дне] војск[е] МИЛАНА ДАМЉАНОВИЋА из Луњевице ср[ез] Таковски. Поживи 26 [година] па погибе борећи се са турцима на Јавору 1876. г. Овај спомен му подиже кћи Ката и зет Лазар Тодосијевић.<ref name="СС">{{Cite book|last=Савовић |first=Саша |title=Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја |year=2009|publisher=Службени гласник |location=Београд |isbn=978-86-519-0181-5|pages=}}</ref> '''Споменик Милији Глишићу (†1876)''' ''(Брђани, крај пута)'' : Овај спомен показује десетара II чете II батаљона народне војске рудничке бригаде МИЛИЈУ ГЛИШИЋА из Брђана. Поживи 25 г. а погибе борећи се са Турцима на Кладници 24. јуна 1876. г. Овај му спомен подиже синовац Василије 6. маја 1906. г.<ref name="СС">{{Cite book|last=Савовић |first=Саша |title=Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја |year=2009|publisher=Службени гласник |location=Београд |isbn=978-86-519-0181-5|pages=}}</ref> ==Брезна== '''Споменик Јовану Васовићу (†1876)''' ''(Брезна, црквена порта)'' : ЈОВАН ВАСОВИЋ из Брезне. [Поживе] 33 г. Погибе у рату на Јавору 1876. г. Спомен подиже му син Милош.<ref name="СС">{{Cite book|last=Савовић |first=Саша |title=Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја |year=2009|publisher=Службени гласник |location=Београд |isbn=978-86-519-0181-5|pages=}}</ref> ==Брусница== '''Споменик Симеону Јелићу (†1876)''' ''(Млаковац, крај пута)'' : СИМЕОН ЈЕЛИЋ из Бруснице. Поживи 31 годину. Погинуо у Јаворском рату 1876. г. Споменик му подиже жена Милева и син Милан.<ref name="СС">{{Cite book|last=Савовић |first=Саша |title=Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја |year=2009|publisher=Службени гласник |location=Београд |isbn=978-86-519-0181-5|pages=}}</ref> ==Семедраж== '''Споменик Стевану Марковићу из Семедражи (†1876)''' ''(Брђани, засеок Парлог)'' : Спомен овај подиже му Никола Марковић.<ref name="СС">{{Cite book|last=Савовић |first=Саша |title=Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја |year=2009|publisher=Службени гласник |location=Београд |isbn=978-86-519-0181-5|pages=}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book |title=Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата |date=1997. |publisher=Народни музеј |location=Чачак}} * {{Cite book| ref = harv | last=Николић |first=Радојко |title=Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије |year=1998|publisher=Литопапир |location=Чачак|pages=}} * {{Cite book|last=Савовић |first=Саша |title=Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја |year=2009|publisher=Службени гласник |location=Београд |isbn=978-86-519-0181-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Николић |first=Радојко |url=https://www.cacakmuzej.org.rs/files/Kamena_knjiga_predaka.pdf|title=Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије |year=2018|publisher=Народни музеј |location=Чачак |isbn=978-86-84067-63-2 |edition=2. допуњено}} diyxw8r1sq0c61djdot5f1ggk9qlh3c 0 12236 24037 2026-11-04T06:19:20Z BrankaVV 27382 BrankaVV преместио је страницу [[Борци с територије Општине Лучани пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)]] на [[Учесници Српско-турских ратова (1876-1878) с територије Лучана]]: Хармонизација 24037 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Учесници Српско-турских ратова (1876-1878) с територије Лучана]] jk08yp7qxvqfc8qd5qldqtcu1ahktkp 0 12237 24039 2026-11-04T06:22:20Z BrankaVV 27382 BrankaVV преместио је страницу [[Борци с територије Општине Ариље пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)]] на [[Учесници Српско-турских ратова (1876-1878) с територије Ариља]]: Хармонизација 24039 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Учесници Српско-турских ратова (1876-1878) с територије Ариља]] 35dj48dtugfwudub6bgytup70wq7kwi 0 12238 24041 2026-11-04T06:23:28Z BrankaVV 27382 BrankaVV преместио је страницу [[Борци с територије Општине Ивањица пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)]] на [[Учесници Српско-турских ратова (1876-1878) с територије Ивањице]]: Хармонизација 24041 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Учесници Српско-турских ратова (1876-1878) с територије Ивањице]] g7g5oegxlkucewjq93c7w9dirrpt0hf 0 12239 24043 2026-11-04T06:25:15Z BrankaVV 27382 BrankaVV преместио је страницу [[Борци с територије Општине Горњи Милановац пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)]] на [[Учесници Српско-турских ратова (1876-1878) с територије Горњег Милановца]]: Хармонизација 24043 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Учесници Српско-турских ратова (1876-1878) с територије Горњег Милановца]] 193mdwy5kc9wfug2ihkf6vm79kxwox3 0 12240 24044 2026-11-04T07:24:35Z BrankaVV 27382 Нова страница: Битка у [http://Радоиња Радоињи] код Нова Вароши, равници са леве стране [http://Увац Увца], одиграла се 6/18. јула 1876. године између Добровољачког кора Ибарске војске којим је командовао архимандрит [http://Нићифор%20Дучић Нићифор Дучић] (1832-1900) и турске војске коју је пр… 24044 wikitext text/x-wiki Битка у [http://Радоиња Радоињи] код Нова Вароши, равници са леве стране [http://Увац Увца], одиграла се 6/18. јула 1876. године између Добровољачког кора Ибарске војске којим је командовао архимандрит [http://Нићифор%20Дучић Нићифор Дучић] (1832-1900) и турске војске коју је предводио генерал Мустај-паша (Селман-паша).<ref>{{cite book |last1=Аранитовић |first1=Добрило |title=Старовлашке теме |date=2024 |publisher=аутор; Кућа штампе |location=Земун}}</ref> Песму је забележио Сретен А. Поповић од Јеврема Ђаповића, неписменог пандура ужичког начелства који је и сам учестовао у боју и објавио 1889. године у београдском часопису ''Коло'' у оквиру чланка ''Народна поезија у Ужичком округу. Прилог за грађу''.<ref>{{cite book |last1=Аранитовић |first1=Добрило |title=Старовлашке теме |date=2024 |publisher=аутор; Кућа штампе |location=Земун}}</ref> <poem> : У хиљаду и осмој стотини, : Седамдесет и шестој години, : У шестоме јунију мјесецу, : Кликовала са Китоње вила, : Те дозива војводу Дучића, : У широку пољу Радојини: : „О Дучићу, од војске главаре! : Али чујеш, ал’ ништа не хајеш, : Ето нате силовите војске, : А пред војском Селман-паша иде; : Војске има тридесет табора, : Све пјешака, за боја јунака, : И тридесет стотина коњика, : Све ерлије, љутога војника, : Још са њима четир’ батерије. : Стиже Селман у Бању широку, : Гдје је силну уставио војску, : И закле се Турчин на вијећу: : Да ће сјутра удрит’ Радојини : И да ће те ухватити жива, : И са тобом попа Љешевића, : И до попа Леовца Маринка, : И са њиме Вука и Јована. : Да ће свјема осијећи главе, : А сву војску српску поробити, : И под сабљу оштру окренути, : Саде гледај како ти је драго!” : Кад је Дучић разумио гласа, : Добро чуо шта му вила каза, : Мисли Дучић, шта ће и како ће. : Све мислио, на једно смислио: : Сву господу од војске скупио, : Па међу њих бесједити стао: : „Браћо моја, српски поглавари! : Ево на нас Селман-паша иде, : Су тридесет табора низама, : И тридесет стотина коњика, : И уза њих четир’ батерије. : Заклео се Турчин на вијећу: : У Србију да ће превест’ војску, : И да ће нас свију похватати, : И под оштру сабљу окренути, : Ма шта ћемо, ако Бога знате? : Нас је мало, а Турака много, : Смијемо ли сачекати Турке?” : Сва господа ником поникнула, : И у црну земљу погледала, : Ал’ не ниче Ковачевић Мито, : Већ Дучићу овако говори: : „Господине, војвода Дучићу, : Не плаши се од много Турака, : Јер је у нас војска сва јуначна, : Све хајдуци, турски крвопилци, : Изгинут’ ће један код другога, : Неће утећ’ један од другога, : Ни пуштити у Србију Турке. : Већ чули ме, војвода Дучићу, : Ако хоћеш мене послушати, : Узми војске колико ти драго, : Са њом иди у Брезна широка, : Гледај тамо да не прођу Турци, : Ја ћу остат’ у пољу широку, : У широку пољу Радојини, : Са мојијех седам стотин’ људи, : Да причекам силу Селманову; : С батеријом преко Увца ’ладна, : Нека иде Црногорац Ристо, : Нека узме висе за топове, : Да Турцима јачи отпор дамо.” : Сви су туне Мита послушали, : И распоред његов похвалили. : Оде Дучић у Брезна широка, : А са њиме сва господа редом, : И одведе што му треба војске. : Сам остаде Ковачевић Мито, : Па дозива Глушчевић Јована: : „Војсковођа, Глушчевић Јоване! : Ја познајем добро храброст твоју, : Виш’ ћуприје војску своју крени : И у ланац одмах је разреди.” : Још дозива Јоловића Вука: : „Ао, Вуче, мој соколе сиви! : Узми чету, хајде до Јована, : Па разреди и ти ланцем војску, : Те јуначки дочекајте Турке.” : Затим виче Даковић Андрију: : „Црногорче, Даковић Андрија! : Узми чету, хајде Чоловини, : Те до Вука ти ланац састави – : Добро гледај, те дочекај Турке.” : Још дозива Поповића Васа: : „Четовођа, Поповићу Васо! : Чету крени, хајде код Јована, : До Јована ти ланац састави; : Не бојте се, моји витезови, : Што ће силна ударити војска, : Јер имамо сивога сокола, : Сив’ сокола, Црногорца Риста, : Командира мерзер батерије – : У њега су све добре тобџије, : Који знаду топовима тући – : А Ристо је јунак од мегдана: : Погинут ће, уклонит’ се неће.” : Истом Мито разредио војску, : Док дотрча са страже стражарче, : Па овако Миту зборит’ стаде: : „Господине, Ковачевић Мито, : Бјежи с војском, ако бога знадеш! : Ево има три пуна сахата, : Како Турчин разређује војску, : И већ ево с једном војском сиђе : У широко поље Радојину; : Друга војска Чоловини оде : А трећа му на Вранеша стиже!” : Насмија се Ковачевић Мито: : „О јуначе, мој соколе сиви, : Не бој ми се силе од Турака, : Ласно ћемо причекати Турке.” : Таман они у ријечи бјаху, : А у пољу Турци ижљегоше : И по пољу ланац разасуше; : Пред њима су брзи коњаници, : Кренули су, хоће у Србију. : Тад завика Глушчевић Јоване: : „Господине, Ковачевић Мито! : Да л’ да живу ватру оборимо?” : Проговара Ковачевић Мито: : „Не, Јоване, ако бога знадеш! : Већ да близу припуштимо Турке.” : Кад су близу припуштили Турке, : Тад се осу ватра од усташа, : Бој се држа за полак од сата; : Док се зачу Црногорац Ристо, : Па кад Ристо Турке опазио, : На тобџије вику учинио, : И Турке је бити започео. : Мили Боже, на свему ти хвала! : Све је поље притиснула тама, : А у тами српски витезови, : Све се боре као соколови, : Ал’ је веља сила у Турчина. : Кад је Миту ватра додијала, : Онда стаде ситну књигу писат’, : Па је спреми војводи Дучићу, : Овако му у књизи говори: : „Господине, војвода Дучићу: : Ево има четир’ пуна сата, : Како су ми ударили Турци, : Брже с војском низа Брезна крени, : Те потеци пољу Радојини, : Што скорије, ако Бога знадеш, : Сва ће мени изгинути војска! : Још да није Црногорац Риста, : Колика је сила у Турчина, : Ми би давно погубили главе, : Но нас Ристо топовима брани.” : Кад је Дучић књигу прихватио, : Књигу чита, а по војсци хода, : Док ето ти попа Љешевића, : А са њиме Леовца Маринка, : Па питају војводу Дучића: : „Откуд књига, Бога ти једнога? : Те је тебе јутрос замислила?” : Кад то зачу војвода Дучићу, : Даде књигу попу Љешевићу, : А поп чита, те је сваки чује. : Кад то виђе Леовац Маринко, : Он повика Зелена Кулића: : „Чика Зеко, ако Бога знадеш, : Радојини ударише Турци, : Потецимо што брже можемо, : Да будемо браћи на помоћи.” : Па Маринко до зеленка дође, : На зеленку притеже колане; : Зелен Кулић до дората дође, : На дорату притеже колане; : Тад повика Леовац Маринко: : „О, Секуле, млади барјактаре! : Барјак узми, пред војском ми пођи!” : Маринка је Секул послушао, : Секул пође, за њим с’ војска крену, : Па ево их низ Брезна широка : Те стигоше на врх Радојине, : На Црквине тада дошли бјеху. : Сад повика Завишићу Јанко: : „О, Секуле, нови барјактаре! : Нису јунак, ниси од јунака, : Ни барјактар ниси за барјака; : Ето доље у долини Турци, : Ко ће барјак у Турке ун’јети, : С голим ножем у бијеле руке, : И с Турцима бојак започети?” : Кад то зачу дијете Секуле, : Он свакоме њему одговара: : „Чика Јанко, Бога ми једнога, : Ја заклетву погазити нећу, : Ја ћу први ударит’ у Турке.” : То изрече, а Бога помену, : Па повади крвава ханџара, : Барјак узе у лијеву руку, : Па у Турке јуриш учинио. : Шћаше Секул барјак пронијети : У широко поље Радојину, : Ама турске пушке ухиташе, : Те погибе дијете Секуле, : Бранећ’ барјак, бранећ’ отаџбину. : Шћаху Турци барјак уграбити, : Но дотрча Леовац Новица, : Мио братац Леовца Маринка, : С голим ножем у бијеле руке, : Узе барјак у лијеву руку, : Па он први удари у Турке, : Да продере и барјак пронесе, : Ама турске пушке не дадоше: : Ту погибе Леовац Новица. : Шћаху Турци барјак прихватити, : Но допаде Шћепан Лазовићу, : Узе барјак у лијеву руку, : Па извади двије пушке мале : И обадвије у Турке опали. : Шћаше Шћепан барјак пронијети, : И кроз турску војску продријети, : Ма турске му пушке не дадоше, : Јер је много сила их склопила, : Док погибе Шћепан Лазовићу. : Шћаху Турци барјак уграбити, : Ал’ не даде Драгићевић Божо: : Узе барјак у лијеву руку, : А у десну леденицу сјајну, : Па са њоме удари у Турке. : Шћаше Божо барјак пронијети, : У српску га војску донијети, : Ама турске пушке не дадоше: : Док погибе Драгићевић Божо. : Шћаху Турци барјак уграбити, : Но не даде Вучић Радојевић, : Момче младо, ама је јуначно: : Узе барјак у лијеву руку, : А са другом прихватио диљку, : Па са њоме удари у Турке. : Шћаше Вучић барјак пронијети, : У српску га војску донијети, : Ама турске пушке не дадоше, : Већ погибе Вучић Радојевић. : Све по један гине до једнога, : Док погибе четрн’ест момака, : Бранећ’ барјак, бранећ’ отаџбину. : Када виђе Црногорац Ристо : Гдје ту паде погибија грдна, : Он окрену на л’јево топове, : Стаде тући по Црквини Турке : И разбијат’ групе и колоне. : Отален се повратише Турци : И на Мита јуриш учинише, : На сокола Ковачевић Мита, : И његову убојиту војску. : Из првих их шанца ишћераше, : Али војска други уфатила. : Трчи Мито кроз цијелу војску, : Те јуначи Србе соколове; : Бој се бије, нигда не престаје, : И на л’јевом и на десном крилу. : Тада десно уступише Турци, : На лијево крило ударише, : Да разбију Србе витезове, : И да продру с војском у Србију. : Ама не да Леовац Маринко, : Са Зеленом и са својом војском, : Испод кућа Гојковић Малише, : Ватра сипа, нигда не патише, : Око Увца с обадвије стране, : Док се у том Турци препадоше, : Те се мало натраг повукоше, : И бусије своје напустише, : Повлачећ’ се Китоњи планини. : Утом кличе неко од дружине: : „Нестаде ми праха од олова!” : Кад то зачу бијесна катана, : Из Ужица Бакале Стеване, : У бисаге вишека понио, : На кобили дизгин покупио, : Па на Увац воду нагонио. : Кад је Стево воду пребродио, : Вишека је био извадио, : Па повика танко гласовито: : „Коме нема праха ни олова?” : Но се Стево љуто преварио, : У турску је војску угазио, : Док повика Туре из бусије: : „Амо к мени понеси вишека!” : Стево мисли е га Србин виче, : Превари се, уједе га гуја, : Одја’ коња, понесе вишеке, : Док га сколи силна потурица. : Кад се Стево виђе на невољи, : Вишеке је преда се бацио, : За оштру се сабљу прихватио, : Нагнаше се један на другога. : Ал’ је Турчин пушку потурио, : Те је Стеву сабљу саломио, : За прса се оба ухватише, : Покрај воде они се пон’јеше. : Док је Турчин Стева преварио, : Јер је комад сабље дохватио : И њом Стева по глави ранио, : Шћаше Стево туне погинути, : Но то виђе ужичка катана, : Из Ужица Савићу Милане, : На вранчићу, коњу од мегдана, : Па на Увац натјера гаврана, : Преко Увца он је претрчао : И Стевану у помоћ стигао, : Па извади двије кубурлије, : Те Турчина уби код Стевана, : Пак Стевана за руку прихвати, : Па је ране Стевану превио : И Сјеништу њега оправио. : У том с Турци натраг повратише, : И са ц’јелом силом ударише, : Ударише Увцу на ћуприју, : Не би л’ како прешли у Србију. : Ма их српска дочекала војска: : Око воде и око отоке, : Леши су се турски поваљали : И камење крвљу обојили. : Кад је турска војска увиђела, : У Србију да проћи не може, : Поврати се пољу Чоловини, : Ђе’но турска караула б’јаше, : А испод ње Ковачевић Мито, : И до њега Глушчевић Јоване, : До Јована Јоловићу Вуче, : А до Вука Пејовићу Миле, : А до Мила Глушчевић Маринко : – Два је брата своја изгубио, : Данас, брате, у пољу широку – : А са њима још двјеста војника, : Убојнога као ватре живе. : Тад на кулу навалише Турци, : Али кличе Глушчевић Јоване, : Па дозива Црногорца Риста. : Јован кличе, нико с’ не одазива, : Тада кличе Милић Ивановић, : И он зовну Црногорца Риста: : „Брже, Ристо, топове окрени!” : Кад то зачу Црногорац Ристо, : На Турке је топове окрен’о, : И стао их живом ватром тући. : Кад видјеше Турци убојници, : Ђе ниједан главе изн’јет неће, : Плећа даше, а бјежати сташе, : Остављајућ’ хате и парипе, : И бацајућ’ из руку оружје. : Када виђе Ковачевић Мито, : Ђе низ поље утекоше Турци, : Од куле је војску покренуо, : На Турке је јуриш учинио. : Док пред Тикву догонише Турке, : Равно тридест глава посјекоше, : И шићара доста задобише. : Ма ђе ј’ срећа, ту је и несрећа: : Препаде се Поповићу Васо, : Четовођа чете бјелобрдске, : Што ћуприју на Увцу чуваше, : Препаде се од ватре жестоке, : Па не знајућ’ шта је било с Митом, : И његовом убојитом војском, : Он је својој чети говорио: : „Бјежте, браћо, ако Бога знате, : Све изгибе, нико се не врати!” : Препаде се чета свеколика, : Па у Увац воду све поскака, : Те с’ утопи осамдесет људи, : Све јунака, бирана војника. : Оде Селим на Тикву широку, : Не мислећи ићи у Србију. : Кад је Селим на Тикву изиш’о, : И на прелисту своју војску уз’о, : Нема њему тридесет стотина, : Све низама, редовних војника, : А безбројно јоште рањеника : Што све оста у пољу широку. : Кад је Мито рашћеравши Турке, : У Србију с војском се вратио, : На препис је своје људе уз’о: : На мртво је двајест погинуло, : Осамдесет вода однијела – : Што погибе, а што се потопи; : Сто и двајест свега је војника, : А четерес тешких рањеника. : Све је српска изнијела војска, : Изнијела мртве и рањене. : Селман-паша на Китоњи сједи, : Па сеири војводу Дучића : И његову сву јуначку војску; : А кол’ко му јада грдних даде! : Тада тужан Селман проговара: : „Авај мени, до Бога милога! : С ким сам данас боја учинио! : Са три чете горскијех хајдука, : И опет ми потукоше војску!” : Па с’ отолен Селман покренуо, : Право оде ка Новој Вароши, : Оде Селман с војском кукајући, : Оста Дучић с војском пјевајући. : Ту сам био, очима гледао, : Те вам пјесму ову испјевао. </poem> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book |last1=Аранитовић |first1=Добрило |title=Старовлашке теме |date=2024 |publisher=аутор; Кућа штампе |location=Земун}} c9w01vhgzbr7frwmmagtgryvdqs1yrd