Викикњиге srwikibooks https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.48.0-wmf.3 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викикњиге Разговор о викикњигама Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Кувар Разговор о кувару TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају 0 12240 24045 24044 2026-11-05T08:19:01Z BrankaVV 27382 24045 wikitext text/x-wiki Бој на [http://Радоиња Радојини] код Нове Вароши, равници са леве стране [http://Увац Увца], одиграо се 6/18. јула 1876. године између Добровољачког кора Ибарске војске којим је командовао архимандрит [http://Нићифор%20Дучић Нићифор Дучић] (1832-1900) и турске војске коју је предводио генерал Мустај-паша (Селман-паша). Песму је забележио Сретен А. Поповић од Јеврема Ђаповића, неписменог пандура ужичког начелства који је и сам учестовао у боју. Поповић је 1889. године песму објавио у часопису [http://Коло%20(лист) ''Коло''], у оквиру чланка ''Народна поезија у Ужичком округу. Прилог за грађу''. <poem> : У хиљаду и осмој стотини, : Седамдесет и шестој години, : У шестоме јунију мјесецу, : Кликовала са Китоње вила, : Те дозива војводу Дучића, : У широку пољу Радојини: : „О Дучићу, од војске главаре! : Али чујеш, ал’ ништа не хајеш, : Ето нате силовите војске, : А пред војском Селман-паша иде; : Војске има тридесет табора, : Све пјешака, за боја јунака, : И тридесет стотина коњика, : Све ерлије, љутога војника, : Још са њима четир’ батерије. : Стиже Селман у Бању широку, : Гдје је силну уставио војску, : И закле се Турчин на вијећу: : Да ће сјутра удрит’ Радојини : И да ће те ухватити жива, : И са тобом попа Љешевића, : И до попа Леовца Маринка, : И са њиме Вука и Јована. : Да ће свјема осијећи главе, : А сву војску српску поробити, : И под сабљу оштру окренути, : Саде гледај како ти је драго!” : Кад је Дучић разумио гласа, : Добро чуо шта му вила каза, : Мисли Дучић, шта ће и како ће. : Све мислио, на једно смислио: : Сву господу од војске скупио, : Па међу њих бесједити стао: : „Браћо моја, српски поглавари! : Ево на нас Селман-паша иде, : Су тридесет табора низама, : И тридесет стотина коњика, : И уза њих четир’ батерије. : Заклео се Турчин на вијећу: : У Србију да ће превест’ војску, : И да ће нас свију похватати, : И под оштру сабљу окренути, : Ма шта ћемо, ако Бога знате? : Нас је мало, а Турака много, : Смијемо ли сачекати Турке?” : Сва господа ником поникнула, : И у црну земљу погледала, : Ал’ не ниче Ковачевић Мито, : Већ Дучићу овако говори: : „Господине, војвода Дучићу, : Не плаши се од много Турака, : Јер је у нас војска сва јуначна, : Све хајдуци, турски крвопилци, : Изгинут’ ће један код другога, : Неће утећ’ један од другога, : Ни пуштити у Србију Турке. : Већ чули ме, војвода Дучићу, : Ако хоћеш мене послушати, : Узми војске колико ти драго, : Са њом иди у Брезна широка, : Гледај тамо да не прођу Турци, : Ја ћу остат’ у пољу широку, : У широку пољу Радојини, : Са мојијех седам стотин’ људи, : Да причекам силу Селманову; : С батеријом преко Увца ’ладна, : Нека иде Црногорац Ристо, : Нека узме висе за топове, : Да Турцима јачи отпор дамо.” : Сви су туне Мита послушали, : И распоред његов похвалили. : Оде Дучић у Брезна широка, : А са њиме сва господа редом, : И одведе што му треба војске. : Сам остаде Ковачевић Мито, : Па дозива Глушчевић Јована: : „Војсковођа, Глушчевић Јоване! : Ја познајем добро храброст твоју, : Виш’ ћуприје војску своју крени : И у ланац одмах је разреди.” : Још дозива Јоловића Вука: : „Ао, Вуче, мој соколе сиви! : Узми чету, хајде до Јована, : Па разреди и ти ланцем војску, : Те јуначки дочекајте Турке.” : Затим виче Даковић Андрију: : „Црногорче, Даковић Андрија! : Узми чету, хајде Чоловини, : Те до Вука ти ланац састави – : Добро гледај, те дочекај Турке.” : Још дозива Поповића Васа: : „Четовођа, Поповићу Васо! : Чету крени, хајде код Јована, : До Јована ти ланац састави; : Не бојте се, моји витезови, : Што ће силна ударити војска, : Јер имамо сивога сокола, : Сив’ сокола, Црногорца Риста, : Командира мерзер батерије – : У њега су све добре тобџије, : Који знаду топовима тући – : А Ристо је јунак од мегдана: : Погинут ће, уклонит’ се неће.” : Истом Мито разредио војску, : Док дотрча са страже стражарче, : Па овако Миту зборит’ стаде: : „Господине, Ковачевић Мито, : Бјежи с војском, ако бога знадеш! : Ево има три пуна сахата, : Како Турчин разређује војску, : И већ ево с једном војском сиђе : У широко поље Радојину; : Друга војска Чоловини оде : А трећа му на Вранеша стиже!” : Насмија се Ковачевић Мито: : „О јуначе, мој соколе сиви, : Не бој ми се силе од Турака, : Ласно ћемо причекати Турке.” : Таман они у ријечи бјаху, : А у пољу Турци ижљегоше : И по пољу ланац разасуше; : Пред њима су брзи коњаници, : Кренули су, хоће у Србију. : Тад завика Глушчевић Јоване: : „Господине, Ковачевић Мито! : Да л’ да живу ватру оборимо?” : Проговара Ковачевић Мито: : „Не, Јоване, ако бога знадеш! : Већ да близу припуштимо Турке.” : Кад су близу припуштили Турке, : Тад се осу ватра од усташа, : Бој се држа за полак од сата; : Док се зачу Црногорац Ристо, : Па кад Ристо Турке опазио, : На тобџије вику учинио, : И Турке је бити започео. : Мили Боже, на свему ти хвала! : Све је поље притиснула тама, : А у тами српски витезови, : Све се боре као соколови, : Ал’ је веља сила у Турчина. : Кад је Миту ватра додијала, : Онда стаде ситну књигу писат’, : Па је спреми војводи Дучићу, : Овако му у књизи говори: : „Господине, војвода Дучићу: : Ево има четир’ пуна сата, : Како су ми ударили Турци, : Брже с војском низа Брезна крени, : Те потеци пољу Радојини, : Што скорије, ако Бога знадеш, : Сва ће мени изгинути војска! : Још да није Црногорац Риста, : Колика је сила у Турчина, : Ми би давно погубили главе, : Но нас Ристо топовима брани.” : Кад је Дучић књигу прихватио, : Књигу чита, а по војсци хода, : Док ето ти попа Љешевића, : А са њиме Леовца Маринка, : Па питају војводу Дучића: : „Откуд књига, Бога ти једнога? : Те је тебе јутрос замислила?” : Кад то зачу војвода Дучићу, : Даде књигу попу Љешевићу, : А поп чита, те је сваки чује. : Кад то виђе Леовац Маринко, : Он повика Зелена Кулића: : „Чика Зеко, ако Бога знадеш, : Радојини ударише Турци, : Потецимо што брже можемо, : Да будемо браћи на помоћи.” : Па Маринко до зеленка дође, : На зеленку притеже колане; : Зелен Кулић до дората дође, : На дорату притеже колане; : Тад повика Леовац Маринко: : „О, Секуле, млади барјактаре! : Барјак узми, пред војском ми пођи!” : Маринка је Секул послушао, : Секул пође, за њим с’ војска крену, : Па ево их низ Брезна широка : Те стигоше на врх Радојине, : На Црквине тада дошли бјеху. : Сад повика Завишићу Јанко: : „О, Секуле, нови барјактаре! : Нису јунак, ниси од јунака, : Ни барјактар ниси за барјака; : Ето доље у долини Турци, : Ко ће барјак у Турке ун’јети, : С голим ножем у бијеле руке, : И с Турцима бојак започети?” : Кад то зачу дијете Секуле, : Он свакоме њему одговара: : „Чика Јанко, Бога ми једнога, : Ја заклетву погазити нећу, : Ја ћу први ударит’ у Турке.” : То изрече, а Бога помену, : Па повади крвава ханџара, : Барјак узе у лијеву руку, : Па у Турке јуриш учинио. : Шћаше Секул барјак пронијети : У широко поље Радојину, : Ама турске пушке ухиташе, : Те погибе дијете Секуле, : Бранећ’ барјак, бранећ’ отаџбину. : Шћаху Турци барјак уграбити, : Но дотрча Леовац Новица, : Мио братац Леовца Маринка, : С голим ножем у бијеле руке, : Узе барјак у лијеву руку, : Па он први удари у Турке, : Да продере и барјак пронесе, : Ама турске пушке не дадоше: : Ту погибе Леовац Новица. : Шћаху Турци барјак прихватити, : Но допаде Шћепан Лазовићу, : Узе барјак у лијеву руку, : Па извади двије пушке мале : И обадвије у Турке опали. : Шћаше Шћепан барјак пронијети, : И кроз турску војску продријети, : Ма турске му пушке не дадоше, : Јер је много сила их склопила, : Док погибе Шћепан Лазовићу. : Шћаху Турци барјак уграбити, : Ал’ не даде Драгићевић Божо: : Узе барјак у лијеву руку, : А у десну леденицу сјајну, : Па са њоме удари у Турке. : Шћаше Божо барјак пронијети, : У српску га војску донијети, : Ама турске пушке не дадоше: : Док погибе Драгићевић Божо. : Шћаху Турци барјак уграбити, : Но не даде Вучић Радојевић, : Момче младо, ама је јуначно: : Узе барјак у лијеву руку, : А са другом прихватио диљку, : Па са њоме удари у Турке. : Шћаше Вучић барјак пронијети, : У српску га војску донијети, : Ама турске пушке не дадоше, : Већ погибе Вучић Радојевић. : Све по један гине до једнога, : Док погибе четрн’ест момака, : Бранећ’ барјак, бранећ’ отаџбину. : Када виђе Црногорац Ристо : Гдје ту паде погибија грдна, : Он окрену на л’јево топове, : Стаде тући по Црквини Турке : И разбијат’ групе и колоне. : Отален се повратише Турци : И на Мита јуриш учинише, : На сокола Ковачевић Мита, : И његову убојиту војску. : Из првих их шанца ишћераше, : Али војска други уфатила. : Трчи Мито кроз цијелу војску, : Те јуначи Србе соколове; : Бој се бије, нигда не престаје, : И на л’јевом и на десном крилу. : Тада десно уступише Турци, : На лијево крило ударише, : Да разбију Србе витезове, : И да продру с војском у Србију. : Ама не да Леовац Маринко, : Са Зеленом и са својом војском, : Испод кућа Гојковић Малише, : Ватра сипа, нигда не патише, : Око Увца с обадвије стране, : Док се у том Турци препадоше, : Те се мало натраг повукоше, : И бусије своје напустише, : Повлачећ’ се Китоњи планини. : Утом кличе неко од дружине: : „Нестаде ми праха од олова!” : Кад то зачу бијесна катана, : Из Ужица Бакале Стеване, : У бисаге вишека понио, : На кобили дизгин покупио, : Па на Увац воду нагонио. : Кад је Стево воду пребродио, : Вишека је био извадио, : Па повика танко гласовито: : „Коме нема праха ни олова?” : Но се Стево љуто преварио, : У турску је војску угазио, : Док повика Туре из бусије: : „Амо к мени понеси вишека!” : Стево мисли е га Србин виче, : Превари се, уједе га гуја, : Одја’ коња, понесе вишеке, : Док га сколи силна потурица. : Кад се Стево виђе на невољи, : Вишеке је преда се бацио, : За оштру се сабљу прихватио, : Нагнаше се један на другога. : Ал’ је Турчин пушку потурио, : Те је Стеву сабљу саломио, : За прса се оба ухватише, : Покрај воде они се пон’јеше. : Док је Турчин Стева преварио, : Јер је комад сабље дохватио : И њом Стева по глави ранио, : Шћаше Стево туне погинути, : Но то виђе ужичка катана, : Из Ужица Савићу Милане, : На вранчићу, коњу од мегдана, : Па на Увац натјера гаврана, : Преко Увца он је претрчао : И Стевану у помоћ стигао, : Па извади двије кубурлије, : Те Турчина уби код Стевана, : Пак Стевана за руку прихвати, : Па је ране Стевану превио : И Сјеништу њега оправио. : У том с Турци натраг повратише, : И са ц’јелом силом ударише, : Ударише Увцу на ћуприју, : Не би л’ како прешли у Србију. : Ма их српска дочекала војска: : Око воде и око отоке, : Леши су се турски поваљали : И камење крвљу обојили. : Кад је турска војска увиђела, : У Србију да проћи не може, : Поврати се пољу Чоловини, : Ђе’но турска караула б’јаше, : А испод ње Ковачевић Мито, : И до њега Глушчевић Јоване, : До Јована Јоловићу Вуче, : А до Вука Пејовићу Миле, : А до Мила Глушчевић Маринко : – Два је брата своја изгубио, : Данас, брате, у пољу широку – : А са њима још двјеста војника, : Убојнога као ватре живе. : Тад на кулу навалише Турци, : Али кличе Глушчевић Јоване, : Па дозива Црногорца Риста. : Јован кличе, нико с’ не одазива, : Тада кличе Милић Ивановић, : И он зовну Црногорца Риста: : „Брже, Ристо, топове окрени!” : Кад то зачу Црногорац Ристо, : На Турке је топове окрен’о, : И стао их живом ватром тући. : Кад видјеше Турци убојници, : Ђе ниједан главе изн’јет неће, : Плећа даше, а бјежати сташе, : Остављајућ’ хате и парипе, : И бацајућ’ из руку оружје. : Када виђе Ковачевић Мито, : Ђе низ поље утекоше Турци, : Од куле је војску покренуо, : На Турке је јуриш учинио. : Док пред Тикву догонише Турке, : Равно тридест глава посјекоше, : И шићара доста задобише. : Ма ђе ј’ срећа, ту је и несрећа: : Препаде се Поповићу Васо, : Четовођа чете бјелобрдске, : Што ћуприју на Увцу чуваше, : Препаде се од ватре жестоке, : Па не знајућ’ шта је било с Митом, : И његовом убојитом војском, : Он је својој чети говорио: : „Бјежте, браћо, ако Бога знате, : Све изгибе, нико се не врати!” : Препаде се чета свеколика, : Па у Увац воду све поскака, : Те с’ утопи осамдесет људи, : Све јунака, бирана војника. : Оде Селим на Тикву широку, : Не мислећи ићи у Србију. : Кад је Селим на Тикву изиш’о, : И на прелисту своју војску уз’о, : Нема њему тридесет стотина, : Све низама, редовних војника, : А безбројно јоште рањеника : Што све оста у пољу широку. : Кад је Мито рашћеравши Турке, : У Србију с војском се вратио, : На препис је своје људе уз’о: : На мртво је двајест погинуло, : Осамдесет вода однијела – : Што погибе, а што се потопи; : Сто и двајест свега је војника, : А четерес тешких рањеника. : Све је српска изнијела војска, : Изнијела мртве и рањене. : Селман-паша на Китоњи сједи, : Па сеири војводу Дучића : И његову сву јуначку војску; : А кол’ко му јада грдних даде! : Тада тужан Селман проговара: : „Авај мени, до Бога милога! : С ким сам данас боја учинио! : Са три чете горскијех хајдука, : И опет ми потукоше војску!” : Па с’ отолен Селман покренуо, : Право оде ка Новој Вароши, : Оде Селман с војском кукајући, : Оста Дучић с војском пјевајући. : Ту сам био, очима гледао, : Те вам пјесму ову испјевао. </poem> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book |last1=Аранитовић |first1=Добрило |title=Старовлашке теме |date=2024 |publisher=аутор; Кућа штампе |location=Земун}} 44ifn7b5rw52tqta0h2jon3uykxhqmj