Иво Андрић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викицитат</sitename>
    <dbname>srwikiquote</dbname>
    <base>https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.46.0-wmf.26</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викицитат</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викицитату</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Иво Андрић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>933</id>
    <revision>
      <id>67779</id>
      <parentid>67522</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T08:15:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>67779</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17658" sha1="k1gwfjlmeg2xdagb0hwk7ry8a1eh4xd" xml:space="preserve">[[Датотека:S. Kragujevic, Ivo Andric, 1961.jpg|мини]]
'''[[w:Иво Андрић|Иво Андрић]]''' (9. октобар 1892 — 13. март 1975) био је [[Срби|српски]] и југословенски [[w:књижевност|књижевник]] и [[w:дипломата|дипломата]] Краљевине Југославије. Године 1961. добио је [[:w:Нобелова награда за књижевност|Нобелову награду за књижевност]] због свог целокупног дотадашњег рада о „историји једног народа”, првенствено за роман ''[[На Дрини ћуприја]]'' (1945).

: '''Види још:'''
:: '''''[[На Дрини ћуприја]]'''''
:: '''''[[Проклета авлија]]'''''
:: '''''[[Травничка хроника]]'''''
:: '''''[[Знакови поред пута]]'''''
:: '''''[[Омерпаша Латас (књига)|Омерпаша Латас]]'''''

== Цитати ==
* Страдање и гријех се употпуњују као калуп и његов одљевак.
** ''Ex Ponto'' (1918)

* [[Жена]] стоји као капија, на излазу као и на улазу овога света. 
** ''[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1932-K001 Смрт у Синановој текији]'' (1932), стр. 9.

* Зли завладају а добри им се покоре, неваљали и малоумни проговоре а честити и мудри умукну, правоверни изгубе наду и правац у животу.
** ''Свадба''

* [[Слобода]], пуна слобода, то је сан, сан коме понајчешће није суђено да се оствари, али јадник је сваки онај ко га никад није сањао.
** ''Знакови поред пута''

* Кад нисам очајан, ја не ваљам ништа.
** ''Знакови поред пута''

* Све су Дрине овог света криве; никада се оне неће моћи потпуно исправити, али и никад не смемо престати да их исправљамо.
** ''Знакови поред пута''

* Пристао бих да живим, ако мора тако бити, међу дивљацима, у вихору [[револуција|револуције]] или у безумном вртлогу рата. На све бих пристао, само не на малограђански живот који никад, ни у чему не показује величине ни лепоте ни праве радости, јер је у њему све отровано предрасудама и укаљано рачуницом која се увлачи до најскровитијих дубина људског живота.
** ''Знакови поред пута''

* Збуњен и поражен гледам како се сва лепота света, по некој чудној и свирепој алхемији љубави, претвара у жалост за тобом.
** ''Знакови поред пута''

* Такав је живот да човек често мора да се стиди онога што је најлепше у њему и да управо то скрива од света, па и од оних који су му најближи.
** ''Знакови поред пута''

* Само активни људи и њихова борбеност и безобзирност покрећу живот напред, али га само пасивни људи и њихова стрпљивост и доброта одржавају и чине могућим и подношљивим.
** ''Знакови поред пута''

* Дуготрајно робовање и рђава управа могу толико збунити и унаказити схватање једног народа да здрав разум и прав суд у њему отанчају и ослабе, да се потпуно извитопере. Такав поремећен народ не може више да разликује не само добро од зла, него ни своју сопствену корист од очигледне штете.
** ''Знакови поред пута''

* Светите се животу — заборавом.
** ''Знакови поред пута''

* Боже, не допусти да срце наше остане празно, него дај — пошто од Твоје воље све зависи — да увек желимо и да се надамо, и да то што желимо буде добро и стварно и да наша нада не буде испразна. Дај да предмет наших жеља буде виши и лепши од нашег живота и да се доброј нади никад не изневеримо због кратких и варљивих остварења која заклањају видик и лажно обећавају одмор. '''Дај нам прав пут, са пролазним посртањима, а са миром и славом на крају. И дај нам мудрости и храбрости, кад нам дајеш искушења.''' И ма куда ишли и лутали, не дај да на крају останемо изван твоје свеобимне хармоније, јер то сваке секунде, на сваком мрсту, сваким делићем бића желимо.
** ''Знакови поред пута''

* Док год има мрака, биће и сванућа!
** ''[[Проклета авлија]]'', VIII

* Љубавницима је време увек кратко и ниједна стаза није им довољно дугачка.
** ''[[На Дрини ћуприја]]'', XIX

* Небо је над [[Београд]]ом пространо и високо, променљиво а увек лепо; и за зимских ведрина са њиховом студеном раскоши; и за летњих олуја када се цело претвори у један једини тмурни облак који, гоњен лудим ветром, носи кишу помешану с прашином панонске равнице; и у пролеће кад изгледа да цвате и оно, упоредо са земљом; и у [[јесен]] кад отежа од јесењих звезда у ројевима. Увек лепо и богато, као накнада овој чудној вароши за све оно чега у њој нема и утеха због свега што не би требало да буде. Али највећи раскош тога неба над Београдом, то су сунчеви заласци. У јесен и у лето они су пространи и јарки као пустињске визије, а зими пригушени тмастим облацима и рујним маглама. А у свако доба године врло су чести дани кад се огањ тога сунца које залази у равници, међу рекама под Београдом, одбије чак горе у високој куполи неба, и ту се преломи и проспе као црвен сјај по разасутој вароши. Тада сунчано руменило обоји за тренутак и најзабаченије углове Београда и одблесне у прозорима и оних кућа које иначе слабо обасјава.
** ''Госпођица''

=== ''[[w:Травничка хроника|Травничка хроника]]'' (1945) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Травничка хроника]]''&lt;/small&gt;

* Природа је сирова, људи немогућни.
** II

* Сви смо ми мртви, само се редом сахрањујемо.
** III

* Није страшно што се стари, слаби и умире, него што за нама долазе и надиру нови, млађи и друкчији. У ствари, у томе и јесте смрт. Нико нас не вуче ка гробу, него нас с леђа гурају.
** IV

* Не спава и није срећан ни миран сваки онај ко се дању ведро смеје и слободно креће међу људима.
** IV

* Мирна времена и сређене прилике чине просечне људе још просечнијима, а бурна времена и велике промене стварају од њих компликоване природе.
** IV

* Злоба и доброта једнога народа су продукт прилика у којима он живи и развија се.
** IV

* Јер марљивост, та врлина која се тако често јавља онде где не треба, или кад више није потребна, одувек је била утеха недаровитих писаца и несрећа уметности.
** IV

* Успех је оно што човеку врат ломи.
** VI

* Шта вреди имати много и бити нешто, кад човек не може да се ослободи страха од сиротиње, ни нискости у мислима, ни грубости у речима, ни несигурности у поступцима, кад горка и неумитна а невидљива беда прати човека у стопу, а тај лепши, бољи и мирнији живот измиче се као варљиво привиђење.
** VI

* Гробља су доказ живота а не пустоши.
** VII

* Ништа не може тако да нас превари као наше рођено осећање смирености и пријатног задовољства са током ствари.
** VIII

* Сваки растанак изазива у нама двоструку илузију. Човек са којим се праштамо, и то овако, мање-више заувек, чини нам се много вреднији и достојнији наше пажње, а ми сами осећамо се много способнији за издашно и несебично пријатељство него што у ствари јесмо.
** VIII

* Овде је била у питању једна од оних животних сила које круже у нама и око нас, које нас дижу, гоне напред, заустављају или обарају. Та сила, коју ми скраћеним изразом називамо: љубав…
** X

* Свет неће да буде срећан. Народи неће разумну управу ни племените владаоце. Доброта је у овом свету голо сироче.
** XI

* Ток догађаја у животу не зависи од нас, никако или врло мало, али начин на који ћемо догађаје поднети зависи у доброј мери од нас самих, дакле на то треба трошити снагу и обраћати пажњу.
** XI

* Није највећа будала онај који не умије да чита, него онај који мисли да је све оно што прочита истина.
** XII

* Живот је стање активности које стално тежи ка смрти и примиче јој се лагано и поступно; а смрт је решење те дуге болести која се назива живот.
** XII

* Важно је колико човек има од живота и шта у животу начини од себе, од своје средине и свога потомства.
** XIII

* Није најгоре што се пати ни што се умире, него што се стари, јер старење то је патња без лека и наде, то је смрт која траје.
** XV

* Шејтан попут крви кружи кроз људско тело.
** XVI

* Кметово је да ради а агино да га пази, јер и травка треба и росу и косу.
** XVI

* На крају, на правом и коначном крају, све је ипак добро и све се решава хармонично.
** XVII

* Несрећа је живети без Бога и изневерити се вери отаца.
** XVII

* Младост се не задржава код сећања нити остаје дуго при истим мислима.
** XVII

* Врлине једног човека ми примамо и ценимо потпуно само ако нам се указују у облику који одговара нашим схватањима и склоностима.
** XVIII

* У деци се обнавља и чисти река човечанства.
** XXI

* Бог је један. Он зна меру.
** XXIII

* Божја воља се врши у сваком тренутку, свуда и у свему.
** XXIII

* Ја још нисам видео да је неко кога су добро истабанали то заборавио, али сам сто пута видео да људи заборављају и најлепше савете и поуке.
** XXIV

* Толико је жива код слабог човека потреба да се вара и тако неограничена могућност да буде преварен.
** XXV

* Победниково лице је као [[ружа]].
** XXVI

* Само се путује. А смисао и достојанство пута постоје само утолико уколико умемо да их нађемо сами у себи. Ни пута ни циља. Само се путује. Путује се и троши и замара.
** XXVII

* Кад се [[човек]] у својим мислима измири и спријатељи са једном ствари, онда пре или после почне за њу да налази потврде и у стварности.
** XXVII

* Не постоји средњи пут, онај прави, који води напред, у сталност, у мир и достојанство, него да се сви крећемо у кругу, увек истим путем, који вара, а само се смењују људи и нараштаји који путују, стално варани.
** XXVII

* Господство је као велики [[ветар]], креће се, кида и осипа.
** XXVIII

* А тај механички посао пратила је, као нека упорна мелодија, неодређена али стална мисао: да ипак негде мора да постоји и тај „прави пут” који је он целог живота узалуд тражио; да постоји и да ће га човек кад-тад наћи и отворити за све људе.
** XXVIII

=== Ненаведени извори ===
{{cquote|Кад би људи знали колико мало памети управља светом, умрли би од страха.}}

{{cquote|Дође време када паметни заћуте, будале проговоре, а фукара се обогати.}}

{{cquote|Једног дана све ће бити добро, у том је наша нада.}}

{{cquote|Кад човека напусти сунце његовог завичаја, ко ће му посветлити на путу повратка.}}

{{cquote|Сви прави животи су лепи и тешки. - Политикин Забавник, 26. март 2010, број 3033, страна 67.}}

== Цитати о Иви Андрићу ==
* За епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље.
** Образложење Нобелове награде за књижевност 1961.

== Спољашње везе ==
{{Wikipedia|Иво Андрић}}

{{DEFAULTSORT:Андрић, Иво}}
[[Категорија:Рођени 1892.]]
[[Категорија:Умрли 1975.]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски публицисти]]
[[Категорија:Српске дипломате]]
[[Категорија:Српски нобеловци]]
[[Категорија:Нобеловци за књижевност]]
[[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]]</text>
      <sha1>k1gwfjlmeg2xdagb0hwk7ry8a1eh4xd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Никола I Петровић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8446</id>
    <revision>
      <id>67773</id>
      <parentid>40550</parentid>
      <timestamp>2026-05-01T13:41:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-26481-97</username>
        <id>6576</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>67773</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2649" sha1="d7mouyi60jgmd0oogd9c8ju7f07b9ue" xml:space="preserve">[[Датотека:San Remo018 kopie.jpg|мини|десно|150п|Никола I Петровић]]
'''[[w:Никола I Петровић|Никола I Петровић]]''' (1840—1921) био је књаз (1860—1910) и краљ (1910—1918) Црне Горе.

== Цитати ==

{{цитат|Херцеговина свијет насели, а себе не расели!&lt;ref&gt;[[:s:Књажевска прокламација Херцеговцима од јуна 1876.|Прокламација од јуна 1876.]] (Изворник)&lt;/ref&gt;}}

== Заклетва на крунисању ==
„Ја ћу бранит’ Црну Гору

Сабљом Ивана

А тражит ћу српске земље

Круном Душана”

== Телеграм престонаследнику Александру Карађорђевићу ==

„Понос српског народа не допушта да се иде даље у попуштању. Слатке су жртве за истину независност народа. У име Божије, и помоћу нашег моћног заштитника силне Русије и симпатија цивилизованог света, изићи ће српски народ из ове велике и незапамћене невоље победоносно и обезбедиће себи сјајну будућност. Моји Црногорци већ су спремни на граници да падну за одбрану наше независности.“ - телеграм подршке упућен престолонаследнику [[Александар I Карађорђевић|Александру Карађорђевићу]], 28. јула 1914. године. &lt;ref&gt;Саво Скоко; Петар Опачић (1975). Војвода Степа у ратовима Србије 1876-1918, Друго издање, Београдски издавачко-графички завод, страна 313.&lt;/ref&gt;

== Референце ==
{{reflist}}

{{википедија|Никола I Петровић}}
{{викизворник|Аутор:Никола I Петровић Његош}}

{{DEFAULTSORT:Петровић, Никола I}}
[[Категорија:Рођени 1841.]]
[[Категорија:Умрли 1921.]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Владари Црне Горе]]
[[Категорија:Петровићи Његоши]]
[[Категорија:Личности Првог светског рата]]</text>
      <sha1>d7mouyi60jgmd0oogd9c8ju7f07b9ue</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Србија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10588</id>
    <revision>
      <id>67778</id>
      <parentid>65988</parentid>
      <timestamp>2026-05-01T16:32:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* И */</comment>
      <origin>67778</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17136" sha1="soalnl8hdtgj8mecsgqdh66364ng49e" xml:space="preserve">[[Датотека:Flag map of Serbia (with Kosovo).svg|мини|Ништа није лепше од Србије. ~ [[Милосав Јелић]]]]
'''[[w:sr:Србија|Србија]]''', званично '''Република Србија''', је континентална земља која се налази на раскршћу  [[w:sr:Средња Европе|Средње]] и [[w:sr:Југоисточна Европа|Југоисточне Европе]], заузимајући јужни део Карпатског басена и средишњи део [[w:sr:Балканско полуострво|Балканског полуострва]].

:::[[Србија#А|А]] · [[Србија#Б|Б]] · [[Србија#В|В]] · [[Србија#Г|Г]] · [[Србија#Д|Д]] · [[Србија#Ђ|Ђ]] · [[Србија#Е|Е]] · [[Србија#Ж|Ж]] · [[Србија#З|З]] · [[Србија#И|И]] · [[Србија#Ј|Ј]] · [[Србија#К|К]] · [[Србија#Л|Л]] · [[Србија#Љ|Љ]] · [[Србија#М|М]] · [[Србија#Н|Н]] · [[Србија#Њ|Њ]] · [[Србија#О|О]] · [[Србија#П|П]] · [[Србија#Р|Р]] · [[Србија#С|С]] · [[Србија#Т|Т]] · [[Србија#Ћ|Ћ]] · [[Србија#У|У]] · [[Србија#Ф|Ф]] · [[Србија#Х|Х]] · [[Србија#Ц|Ц]] · [[Србија#Ч|Џ]] · [[Србија#Ш|Ш]]

== Б ==
* Ми браћо морамо имати једну војнички јаку, политички стабилну, демократску и срећну Србију. У таквој Србији, браћо, нећемо морати да се плашимо да ли нас воле Французи и остали савезници, ко нас мрзи, а ко воли, јер такву Србију и такве [[Срби|Србе]] сви ће волети. Ми смо у миру питом и поносит народ, а у рату зна се какви смо!
** [[Ђорђе Божовић Гишка]], из одржаног говора у Горњем Милановцу на оснивању одреда „Танаско Рајић”

== В ==
* Има ли икога међу вама ко не може да поверује да и Србија има душу? Има ли икога, браћо и сестре ко мисли да Србија живи само од хлеба и да се брани само мишицама. Ако постоји једна једина таква особа бићу срећан да посветим све своје време и могућности да исправим такво мишљење. Бићу срећан ако вас уверим да је Србија не толико мишицама колико душом издржала петстогодишње ропство под Турцима, да тако дуго страда а да не буде уништена, да се ослободи азијатског јарма без ичије туђе помоћи, да се несаломљиво супротстави похлепи скоро свих својих суседа; да однесе тако брилијантне победе над Аустро-Угарском у новембру 1914. и најзад, да у наше време брани своју независност од организованог напада Кајзерових трупа, уједињеним са Аустријанцима, Мађарима и Бугарима, исто тако удружених са перфидном издајом монголске свирепости и свих врста црва који су вековима и вековима израстали у мраку и магли Балканског ропства.
** [[Николај Велимировић]], ''Душа Србије''

* Србија се умирит’ не може!
** [[Филип Вишњић]], ''[[s:Бој на Мишару|Бој на Мишару]]''

== Д ==
* Ој, Србијо међу бунама, међу шљивама,&lt;br /&gt;Ој, Србијо међу људима&lt;br /&gt;На њивама,&lt;br /&gt;Ој, Србијо међу песмама у грудима,&lt;br /&gt;Ој, Србијо,&lt;br /&gt;Буно међу народима.
** [[Оскар Давичо]], ''Србија'', строфа 15.

* Твоје сунце носе сад на заставама,&lt;br /&gt;Ти живиш у бесном поносу синова;&lt;br /&gt;Твоје светло небо понели смо с нама,&lt;br /&gt;И зоре да зраче на путима снова.
** [[Јован Дучић]], ''[[s:Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|Ave Serbia]]'', строфа 1.

==Е==
* Многе су се птичурине на Србију обрушиле,&lt;br /&gt;белосветски гавранови, лешинари, орлушине
** [[Добрица Ерић]], ''Киша у Србији''

== И ==
* Нека друга земља у срећи сија,&lt;br /&gt;Мени си ти увек најмилија.&lt;br /&gt;Нек другу земљу богатство кити,&lt;br /&gt;у теби волим сиромах бити.&lt;br /&gt;Сем тебе никуд не тражим блага&lt;br /&gt;Србијо драга
** [[Војислав Илић]], ''[[s:Домовина|Домовина]]'', строфа 1.

* ​О живи, живи, на вечну славу&lt;br /&gt;Ти света [[мајка|мајко]], Србијо мила,&lt;br /&gt;Високо дижи поносну главу&lt;br /&gt;И шири твоја млађана крила!
** [[Драгутин Илић]], ''[[s:Химна Србији|Химна Србију]]'' (1882), 9—12

* О како је красно твоје лице,&lt;br /&gt;Мајко наша, мила шћери славе&lt;br /&gt;Јасног јутра мајове зорице&lt;br /&gt;Све дивоте у теби бораве.&lt;br /&gt;И кô цвјетне, бисерне росице.&lt;br /&gt;Како трепте очи твоје плаве!&lt;br /&gt;Двʼје зјенице, двʼје звʼјезде данице,&lt;br /&gt;Љепотицу над свима те праве.
** [[Јован Илић]], ''[[s:Милопјев Србији|Милопјев Србији]]'' (1845), строфа 1.

* Србија је моја постојбина,&lt;br /&gt;Саморасна вилогорка красна,&lt;br /&gt;Свʼјетла лицем ко звијезда јасна,&lt;br /&gt;Те нам трепти с небесних висина.
** Јован Илић, ''[[s:О премила (Јован Илић)|О премила]]'' (1847)

== Ј ==
* И овај камен земље Србије,&lt;br /&gt;Што, претећʼ сунцу, дере кроз облак,&lt;br /&gt;Суморног чела мрачним борама,&lt;br /&gt;О вековечности прича далекој,&lt;br /&gt;Показујући немом мимиком&lt;br &gt;Образа свога бразде дубоке.
** [[Ђура Јакшић]], ''[[s:Отаџбина|Отаџбина]]'' (1875), строфа 1.

* Ништа није лепше од Србије.
** [[Милосав Јелић]], ''Србија'', строфа 43.

== К ==
* Тврдим да ће моја нога стати на тло [[Слобода|слободне]] Србије. Дочекаћемо и ја и мој намучени народ пропаст комунизма, а [[Срби]] више неће давати своје животе за туђе интересе!
** [[Никола Каваја]]

* Ка­да бу­де по­бе­ди­ла у се­би без­раз­ло­жне стра­хо­ве и ма­ло­ду­шно­сти те од­ба­ци­ла из­дај­ни­ке и до­ве­ла на власт сво­је па­три­от­ске сна­ге – Ср­би­ја ће по­ста­ти ве­ли­ка еко­ном­ска, по­ли­тич­ка и кул­тур­на си­ла и де­сно те­жи­ште Евро­пе.
** [[Драгош Калајић]]

* Ко посла овога не разумије, могао би рећи да је и име ''[[Срби]]'' од данашње ''Србије'', као нпр. Славонац од Славоније, Херцеговац од Херцеговине, Црногорац од Црне горе и т. д.; али који штогод од Славенске историје управо познаје онај мора знати да су Срби с тијем именом у наше земље дошли, и земља се од њих тако прозвала. Гдје је данашње Србије јужни ''крај'' (Косово и Метохија) ондје је старе била ''сриједа'', а крајеви су јој допирали од Дунава до Архипелага, и од Адријатичкога мора до у Маћедонију. И ја мислим да је ово име ''Србија'' постало у новија времена, пошто је Српско царство пропало; јер не знам би ли се гдје могло наћи да се који од нашијех краљева или царева звао краљ или цар од ''Србије'', него ''Србљем''.
** [[Вук Стефановић Караџић]], ''[[s:Срби сви и свуда|Срби сви и свуда]]'' (1849)

== Л ==
* Ја сам за Србију — једну и недељиву.
** [[Данило Лазовић]]

== М ==
* Србија се опет буди:&lt;br /&gt;Све што се зачиње&lt;br /&gt;У напаћеној утроби жена,&lt;br /&gt;Све што ниче из мисли&lt;br /&gt;И семена,&lt;br /&gt;Све што тлу Србије&lt;br /&gt;Живи и роди&lt;br /&gt;Намењује се [[Слобода|слободи]].
** [[Десанка Максимовић]], ''Србија се буди'', строфа 6.

* Где год смо пали&lt;br /&gt;Свуда је никла&lt;br /&gt;По једна Србија,&lt;br /&gt;А нико сем нас није знао&lt;br /&gt;Ко смо и шта смо…
** [[Матеја Матејић]] (1924–2018), ''Дијаспора'', 10–14

* '''Где си, мајко Србијо,'''&lt;br /&gt;'''Последња је [[сат|ора]]?'''
** [[Милорад Митровић (песник)|Милорад Митровић]], ''[[s:Одзив (Милорад Митровић)|Одзив]]'' (1903), строфа 1.

== О ==
* Востани, Сербије!&lt;br /&gt;Давно си заспала,&lt;br /&gt;У мраку лежала;&lt;br /&gt;Сада се пробуди,&lt;br /&gt;И Сербље возбуди!
** [[Доситеј Обрадовић]], ''[[s:Востани Сербије|Востани Сербије]]'' (1804), строфа 2.

* Србија је моја једна кућа, ја о тој кући морам бригу да водим, јер је тешко кући где леба нема, све може да се поднесе, али глад не може.
** [[Милош Обреновић]]

== П ==
* О велике земље, о [[Срби|Српски Народе]],&lt;br /&gt;Када ће и за те доћи живот прави?&lt;br /&gt;Што судбина крије буктињу [[Слобода|слободе]]?&lt;br /&gt;Велико пролеће кад ће да се јави?
** [[Владислав Петковић Дис]], ''[[s:Уздах са Дунава|Уздах са Дунава]]'', строфа 6.

* Србијо мила, земљо [[јунак]]а!&lt;br /&gt;Насладе горке, мучења свака,&lt;br /&gt;Покрове црни славних мужева.&lt;br /&gt;Мучено чедо божијег гњева!&lt;br /&gt;Купана крвљу бојева јаких&lt;br /&gt;Уморна сниваш санак сад лаки.&lt;br /&gt;Ал’ доста санка! прени се, буди,&lt;br /&gt;Прошла је ноћца, зора већ руди.&lt;br /&gt;Петли већ поју, чују се гласи&lt;br /&gt;Тужне им песме: спаси, ох спаси!
** [[Симо Поповић]], ''[[s:Србији|Србији]]'' (1866), строфа 1.

* Над Србијом смилуј се, Боже!
** [[Александар Пушкин]], ''Војвода Милош'' (1835), стих 1.

== Р ==
* Нико тебе не ћеде помоћи,&lt;br /&gt;Роде мили, у претешкој ноћи,&lt;br /&gt;Ал’ с’ у гору диже синак пусти,&lt;br /&gt;Па довати руком мрак тај густи,&lt;br /&gt;[[Хајдук|Ајдук]] кликну, шара пушка плану,&lt;br /&gt;А Србији бијел дан освану.
** [[Бранко Радичевић]], ''[[s:Ајдук|Ајдук]]'' (1843), строфа 9.

== С ==
* Кад ли ће песму воскресенија&lt;br /&gt;На Видовдан певат Србадија?
** [[Милица Стојадиновић Српкиња]]

== Т ==
* Без [[Отаџбина|отаџбине]], на Крфу живех ја,&lt;br /&gt;Али сам клицао увек, живела Србија!
** ''[[s:Тамо далеко|Тамо далеко]]''

== Ц ==
* Србију не ваља вући ни напред ни назад, ни лево ни десно. Никуда.
** [[Бранислав Црнчевић]], ''Дневник једног…'' (1989)

* У Сербии, зорњачу тражим.
** [[Милош Црњански]], ''Сербиа'' (1925)

== Ш ==
* Србадијо, ватро жива,&lt;br /&gt;Србадијо, орле мој!&lt;br /&gt;Небо ти се разгаљива,&lt;br /&gt;Све се већма губи, скрива&lt;br /&gt;Петстољетна мрска тама,&lt;br /&gt;Са копљем је свјетлост слама&lt;br /&gt;Весели се, пјесму пој!
** [[Алекса Шантић]], ''[[s:Србадији|Србадији]]'' (1889), строфа 1.

* Хвала ти Србијо лепа!
** Алекса Шантић, ''[[s:Песма Србији|Песма Србији]]'' (1920), први стих

== Потребан извор ==
* Србија је тим светске класе, али у тенису у [[w:sr:Дејвис куп|Дејвис купу]], публика је тако важан фактор.
** [[w:sr:Џереми Бејтс|Џереми Бејтс]] ([http://www.successories.com/iquote/category/597/class-quotes/90 ])

* Грци и Срби ће остати уједињени све до Судњег дана
** [[w:sr:Војислав Коштуница|Војислав Коштуница]], 3. децембар 2000. ([http://encycl.opentopia.com/term/Serbian-Greek_Friendship ])

* Свима би требало да буде јасно да, након протеклих десет година, НАТО не напада Србију због Милошевића; напада Милошевића због Србије.
** [[w:sr:Слободан Милошевић|Слободан Милошевић]] ([http://www.coastalpost.com/01/4/12.htm ])

*[[w:sr:Косово|Косово]] није део Србије. То је срце Србије.
** [[w:sr:Слободан Милошевић|Слободан Милошевић]] ([http://quotes.yourdictionary.com/serbia ])

* Грци и Срби су уједињени као песница.
** [[w:sr:Владислав Јовановић|Владислав Јовановић]], 1994

* Грчка и Србија су две земље повезане древним и нераскидивим везама. Наша веза је изгубљена у дубинама времена. На српску културу и веру у великој мери утицали су наши заједнички корени у великој цивилизацији Византије.
** [[w:Dimitrios K. Katsoudas|Димитриос К. Кацоудас]] Генерални секретар за европске афере, 3. мај 2007. ([www.mfa.gr/Articles/el-GR/03052007_1526_alp.htm ])

* Зашто се четири велике силе требају борити против Србије, нико не може да разуме.
**[[w:sr:JЏон Бернс|Џон Бернс]], [http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/REburns.htm ]

* Срби су наши прави пријатељи […]
** [[w:sr:Константин Мицотакис|Константин Мицотакис]]

* Као Грк, заклињем се за вечно пријатељство са Србима.
** [[w:sr:Јоргос Папандреу|Јоргос Папандреу]], Београд (15. март 2003)

== Спољашње везе ==
{{Википедија}}
{{Викиречник}}
{{Остава}}

[[Категорија:Србија]]</text>
      <sha1>soalnl8hdtgj8mecsgqdh66364ng49e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Анри IV</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12229</id>
    <revision>
      <id>67774</id>
      <parentid>63450</parentid>
      <timestamp>2026-05-01T14:12:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67774</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="963" sha1="33e2levudhlxy7cahbtxrio7kj19irm" xml:space="preserve">[[Датотека:HenriIV.jpg|thumb]]

'''[[w:Анри IV|Анри IV од Француске и Енрике III од Наваре]]''' (13. децембра 1553 — 14. маја 1610) је краљ Наваре (1572 — 1610) и краљ [[Француска|Француске]] (1589 — 1610).

== Цитати ==
{{цитат|Ако ми Бог да живот, постараћу се да сваки радник у мом краљевству има своје пиле које ће ставити у лонац.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Париз је и те како вредан мисе.}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Анри IV}}

{{DEFAULTSORT:Анри IV}}
[[Категорија:Рођени 1553.]]
[[Категорија:Умрли 1610.]]
[[Категорија:Француски краљеви]]
[[Категорија:Страдали у атентату]]
[[Категорија:Личности Хугенотских ратова]]</text>
      <sha1>33e2levudhlxy7cahbtxrio7kj19irm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Драгутин Илић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>19140</id>
    <revision>
      <id>67775</id>
      <parentid>62630</parentid>
      <timestamp>2026-05-01T16:29:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67775</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2481" sha1="gl585e8xp9fm1ynf7wlr2djb4lw4f1k" xml:space="preserve">[[Датотека:Dragutin Ilic, the end of 19th century (1858-1926).jpg|thumb]]

'''[[w:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]''' (2. фебруар или 14. фебруар 1858 — 1. март 1926) је био српски књижевник, драматург, новинар, правник и политичар.

== Цитати ==
* ​О живи, живи, на вечну славу&lt;br /&gt;Ти света мајко, [[Србија|Србијо]] мила,&lt;br /&gt;Високо дижи поносну главу&lt;br /&gt;И шири твоја млађана крила!
** ''[[s:Химна Србији|Химна Србију]]'' (1882), 9—12

* О, свевишња сило, у подножју трона,&lt;br /&gt;Са когʼ слава твоја васеленом влада,&lt;br /&gt;Где се вију хвале неброј милиона,&lt;br /&gt;Очајноме од куд сливају се наде.
** ''[[s:Молитва Богу|Молитва Богу]]'' (1892), 1—4

* Живот и срећа? О, махни се тог!&lt;br /&gt;Пустош и беда није л’ живот вас;&lt;br /&gt;Док дух и срце с мутног врела свог&lt;br /&gt;Очајним криком дижу један глас!}}&lt;br /&gt;
** ''[[s:Доцкан|Доцкан]]'' (1885), строфа 2.

* Лети време, шуми време,&lt;br /&gt;Као ветри с мора,&lt;br /&gt;Кад полете и застреме&lt;br /&gt;Преко мрачних гора.
** ''[[s:Песников уздах|Песников уздах]]'' (1896), 1—4.

* Пред лицем вечне Славе отворих срце своје,&lt;br /&gt;И пламен свете Правде обасја бездан црну,&lt;br /&gt;И тада угледаше несане очи моје&lt;br /&gt;Мрачнога духа, како са страхом иза њ прхну.
** ''[[s:Избраник|Избраник]]'' (1895), 1—4.

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Драгутин Илић}}
{{Викизворник}}

{{DEFAULTSORT:Илић, Драгутин}}
[[Категорија:Рођени 1858.]]
[[Категорија:Умрли 1926.]]
[[Категорија:Српски драматурзи]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Српски новинари]]
[[Категорија:Српски политичари]]
[[Категорија:Српски правници]]</text>
      <sha1>gl585e8xp9fm1ynf7wlr2djb4lw4f1k</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>67776</id>
      <parentid>67775</parentid>
      <timestamp>2026-05-01T16:31:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>67776</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2499" sha1="15bp3zk9uqeppnendnnn3vzivptw4s9" xml:space="preserve">[[Датотека:Dragutin Ilic (1858-1926), photo by Milan Jovanovic (before 1901).jpg|мини]]

'''[[w:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]''' (2. фебруар или 14. фебруар 1858 — 1. март 1926) је био српски књижевник, драматург, новинар, правник и политичар.

== Цитати ==
* ​О живи, живи, на вечну славу&lt;br /&gt;Ти света мајко, [[Србија|Србијо]] мила,&lt;br /&gt;Високо дижи поносну главу&lt;br /&gt;И шири твоја млађана крила!
** ''[[s:Химна Србији|Химна Србију]]'' (1882), 9—12

* О, свевишња сило, у подножју трона,&lt;br /&gt;Са когʼ слава твоја васеленом влада,&lt;br /&gt;Где се вију хвале неброј милиона,&lt;br /&gt;Очајноме од куд сливају се наде.
** ''[[s:Молитва Богу|Молитва Богу]]'' (1892), 1—4

* Живот и срећа? О, махни се тог!&lt;br /&gt;Пустош и беда није л’ живот вас;&lt;br /&gt;Док дух и срце с мутног врела свог&lt;br /&gt;Очајним криком дижу један глас!}}&lt;br /&gt;
** ''[[s:Доцкан|Доцкан]]'' (1885), строфа 2.

* Лети време, шуми време,&lt;br /&gt;Као ветри с мора,&lt;br /&gt;Кад полете и застреме&lt;br /&gt;Преко мрачних гора.
** ''[[s:Песников уздах|Песников уздах]]'' (1896), 1—4.

* Пред лицем вечне Славе отворих срце своје,&lt;br /&gt;И пламен свете Правде обасја бездан црну,&lt;br /&gt;И тада угледаше несане очи моје&lt;br /&gt;Мрачнога духа, како са страхом иза њ прхну.
** ''[[s:Избраник|Избраник]]'' (1895), 1—4.

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Драгутин Илић}}
{{Викизворник}}

{{DEFAULTSORT:Илић, Драгутин}}
[[Категорија:Рођени 1858.]]
[[Категорија:Умрли 1926.]]
[[Категорија:Српски драматурзи]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Српски новинари]]
[[Категорија:Српски политичари]]
[[Категорија:Српски правници]]</text>
      <sha1>15bp3zk9uqeppnendnnn3vzivptw4s9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>67777</id>
      <parentid>67776</parentid>
      <timestamp>2026-05-01T16:31:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>67777</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2539" sha1="p53gwkvw99dn1lcmscj584g1427xzfp" xml:space="preserve">[[Датотека:Dragutin Ilic (1858-1926), photo by Milan Jovanovic (before 1901).jpg|мини]]

'''[[w:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]''' (2. фебруар или 14. фебруар 1858 — 1. март 1926) је био [[Срби|српски]] књижевник, драматург, [[Новинарство|новинар]], правник и политичар.

== Цитати ==
* ​О живи, живи, на вечну славу&lt;br /&gt;Ти света мајко, [[Србија|Србијо]] мила,&lt;br /&gt;Високо дижи поносну главу&lt;br /&gt;И шири твоја млађана крила!
** ''[[s:Химна Србији|Химна Србију]]'' (1882), 9—12

* О, свевишња сило, у подножју трона,&lt;br /&gt;Са когʼ слава твоја васеленом влада,&lt;br /&gt;Где се вију хвале неброј милиона,&lt;br /&gt;Очајноме од куд сливају се наде.
** ''[[s:Молитва Богу|Молитва Богу]]'' (1892), 1—4

* Живот и срећа? О, махни се тог!&lt;br /&gt;Пустош и беда није л’ живот вас;&lt;br /&gt;Док дух и срце с мутног врела свог&lt;br /&gt;Очајним криком дижу један глас!}}&lt;br /&gt;
** ''[[s:Доцкан|Доцкан]]'' (1885), строфа 2.

* Лети време, шуми време,&lt;br /&gt;Као ветри с мора,&lt;br /&gt;Кад полете и застреме&lt;br /&gt;Преко мрачних гора.
** ''[[s:Песников уздах|Песников уздах]]'' (1896), 1—4.

* Пред лицем вечне Славе отворих срце своје,&lt;br /&gt;И пламен свете Правде обасја бездан црну,&lt;br /&gt;И тада угледаше несане очи моје&lt;br /&gt;Мрачнога духа, како са страхом иза њ прхну.
** ''[[s:Избраник|Избраник]]'' (1895), 1—4.

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Драгутин Илић}}
{{Викизворник}}

{{DEFAULTSORT:Илић, Драгутин}}
[[Категорија:Рођени 1858.]]
[[Категорија:Умрли 1926.]]
[[Категорија:Српски драматурзи]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Српски новинари]]
[[Категорија:Српски политичари]]
[[Категорија:Српски правници]]</text>
      <sha1>p53gwkvw99dn1lcmscj584g1427xzfp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ласло Немет</title>
    <ns>0</ns>
    <id>20708</id>
    <revision>
      <id>67780</id>
      <parentid>52667</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T09:01:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67780</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1783" sha1="i1bdqfjub6s1wpawc2366otoal7an9c" xml:space="preserve">[[Датотека:Nemet 2009.jpg|thumb|Ласло Немет (2009)]]

'''Ладислав Ласло Немет''' (7. септембар 1956) је римокатолички надбискуп Београдске надбискупије.

== Цитати ==
{{цитат|Највеће оптерећење је то што СПЦ не прави разлику између државе [[Хрватска|Хрватске]] и Католичке цркве као такве. За мене, као католичког бискупа, доста је нејасно зашто се СПЦ по сваку цену држи доктрине [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Од тог рата прошло је 70 година, а 90-их година прошлог века хашки оптуженик [[Ратко Младић]] био је итекако [''-{sic}-''] крволочан. Интересантно је да се на историју гледа толико филтрирано и селективно. Знамо и сами да је кардинал [[Алојзије Степинац|Степинац]] у више наврата, о чему постоје и историјски документи, интервенисао код [[Анте Павелић|Анте Павелића]] у вези са Јасеновцем и свих тих злочина који су тамо почињени.}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Ласло Немет}}

{{DEFAULTSORT:Немет, Ласло}}
[[Категорија:Рођени 1956.]]
[[Категорија:Мађари у Србији]]
[[Категорија:Бискупи]]
[[Категорија:Београдски надбискупи]]</text>
      <sha1>i1bdqfjub6s1wpawc2366otoal7an9c</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>